Dnevnik 1.septembar 2012.

NOVI SAD *

SUBOTA 1. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23544 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

REKORDAN PROMET NA PRODUKTNOJ BERZI

P{e ni ca pre ma {i la trideset di na ra str. 6

DO M A ] A N AFT N A KOM P A N I J A P RU @ A [AN S U

OBRADOVI]: VI[AK PROSVETARA POZNAT DO 10. SEPTEMBRA

NASLOVI Politika

U klu pa ma ma we pr va ka

2 Skup{tina vra}a 300 miliona dinara

Ekonomija 4 Kriza skrojila kiriju nani`e

Poqoprivreda 6 Suncokret pegla {tetu na wivama

str. 19

Novi Sad

MLADI SE ODAZVALI AKCIJI „GARI, BUDI HUMAN”

str. 8

Foto: F. Baki}

Pre ko „Tvi te ra” do za li ha kr vi

9 Od danas zimski red vo`we GSP-a 9 Za `edan grad ~etiri cisterne premalo

Pos ao za 215 mlad ih u NIS-u

str. 4

BI C I K LI S TI^KA „KRI T I^ N A MA S A” U NOVOM SADU

Vojvodina 10 Inkluzija romske dece

Crna 13 Na|eno telo utopqenika iz De~jeg sela

Dru{tvo 19 Upis 33 bruco{a softvera{a

G. B. IZ \UR\EVA POGINUO U KRUGU KOMPANIJE „ALAS” U RAKOVCU, KOD NOVOG SADA

La bo ran t stradao dok je uzi mao uzo rak str. 13

U NOVOM SADU UHAP[EN CRNOGORSKI DR@AVQANIN

Osum wi ~en za de set raz boj ni {ta va Foto: S. [u{wevi}

str. 12

Po vor ka u`i va wa i zdra vqa

str. 7

SPORT

str. 14 – 17

Sun~an dan, obla~no popodne Najvi{a temperatura 32 °S

n DIMITRIJEVI] U LONDONU n PARTIZAN U LE SA SLAVNIM INTEROM OSVOJIO ZLATNU MEDAQU

n DOwI SREM I VOJVODINA IGRAJU DERBI KOLA

2

POLiTikA

subota1.septembar2012.

Da ~i}: Na re du spor ne pri va ti za ci je

poslani^ke teme

Prav no ne vi dqi vi „uje di ni li” DS i SNS Po s la n i c i Skup {ti n e Sr bi je usvo ji li su ju ~e iz me ne Za k o n a o van p ar n i~ n om po stup ku i do pu ne Za ko na o jav nom be le `ni {tvu. Pr vi pro pis, ka k o je ob j a s nio wi h ov pred l a g a~, Srp s ka na p red n a stran ka, tre ba lo bi da re {i pro blem „prav no ne vi dqi vih” oso ba u Sr bi ji ko je ni su upi sa ne u ma ti~ ne kwi ge u Sr bi ji, a ko jih zva ni~ no ima oko 6.500, a pret po sta vqa se da wi hov re a- lan broj do sti `e i ci fru od oko 20.000, dok dru gi od la `e pri me n u va ` e } ih re {e w a sa sep t em b ra go d i n e ove na 1. mart 2013.

Ku ri o zi tet ju ~e ra {weg gla sa wa je to {to su iz me ne Za ko na o van par ni~ nom po stup ku po dr `a li i po sla ni ci De mo krat ske stran ke.

Po sla nik DS-a Sr |an Mi ko vi} ob ja snio je da po sla ni ci te stran ke po dr `a va ju pred lo `e ne iz me ne Za ko na o van par ni~ nom po stup ku, uz na po me nu da je ta kav tekst u skup {tin sku pro ce du ru kra jem ja nu a ra upu ti la pret hod na Vla da, ali da on zbog iz bo ra ni je sti gao na dnev ni red. DS, po we go vim re ~i ma, po dr `a va pred log za ko na, bu du }i da on ni je su {tin ski dru ga ~i ji od pred lo ga pret hod ne Vla de.

Za tvor za la `ne sve do ke Po {to su po sla ni ci opo zi ci je i u ju ~e ra {woj ras pra vi o amand ma ni ma uka za li na ne ko li ko pri me ra u ko ji ma mo `e do }i do zlo u po tre be – jed na od wih je i mo gu} nost la `nog sve do ~e wa – na pred wak Vla di mir Cvi jan je od go vo rio da to ne pred sta vqa pro blem jer }e u tom slu ~a ju pro tiv wih bi ti po kre nut kri vi~ ni po stu pak i „po pi }e pet go di na za tvo ra”. Cvi jan je ob ja snio da }e oni ko ji ni su upi sa ni u ma ti~ ne kwi ge ro |e nih mo }i, s ove re nim do ku men ti ma, da do |u u sud gde }e bes plat no oba vi ti pro ce du ru upi si va wa u

ma ti~ ne kwi ge. S dru ge stra ne, opo zi ci ja je i u na ~el noj ras pra vi uka za la na mo gu} nost zlo u po tre be, pre sve ga, od imi gra na ta i oso ba s kri mi nal nim do si je i ma, ko je bi u slu ~a ju upi sa u ma ti~ ne kwi ge mo gle do bi ti i dr `a vqan stvo, pa so{ i dru ga do ku men ta Sr bi je.

Usva ja wem pred lo `e nih iz me na bi se, po Cvi ja no vom mi {qe wu, is pra vio me |u na rod ni pro blem na ko ji, ka ko je do dao, vi {e od de set go di na uka zu ju me |u na rod ne or ga ni za ci je, kao i za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi}.

Skup {ti na vra }a 300 mi li o na di na ra Ad mi ni stra tiv ni od bor Skup {ti ne Sr bi je utvr dio je ju ~e pred log re ba lan sa bu xe ta re pu bli~ kog par la men ta za ovu go -

di nu, ko jim naj vi {e za ko no dav no te lo u dr `av nu ka su vra }a 300 mi li o na di na ra.

Ka ko je ob ja sni la ge ne ral na se kre tar ka Skup {ti ne Ja na Qu bi ~i}, ta ci fra u{te |e na je

dnevnik

na po zi ci ji iz bor nih ak tiv no sti. Pr vo bit ni bu xet Skup {ti ne bio je oko 3,3 mi li jar de di na ra, a na kon ras pi si va wa i pred sed ni~ kih iz bo ra, par la ment je za te tro {ko ve iz bu xet ske re zer ve do bio jo{ 600 mi li o na. Me |u tim, taj no vac ni je u pot pu no sti po tro {en pa se ta ko u bu xet Sr bi je vra }a 300 mi li o na di na ra. Sa mim tim, ovo go di {wi skup {tin ski bu xet ju ~e je pro pi san na 3,6 mi li jar de di na ra.

Re ba lan som je do {lo i do pre ra spo de la na ne kim po zi ci ja ma, pa je ta ko 120 mi li o na di na ra ko ji su bi li pred vi |e ni za spoq ne ra do ve na zgra da ma par la men ta, po put ra da na fa sa di, pre me {te no na te ku }e tro {ko ve.

Po tvr |e ni no vi man da ti Skup {ti na Sr bi je kon sta to va la je pre sta nak man da ta po sla ni ku Vla da nu Va si }u, ko ji je i gra do na ~el nik Pi ro ta, i po tvr di la man da te tri no va po sla ni ka.

Par la ment je po tvr dio man da te no vim po sla ni ci ma SNS-a Ta wi Ra do va no vi} iz [ap ca i Ra do va nu Ra i ~e vi }u iz Kur {u mli je, kao i no vom po sla ni ku URS-a Jo `e fu [an do ru iz Sen te.

S. Stankovi}

– Rad na is pi ti va wu spor nih pri va ti za ci ja po ~e }e sle de }e ne de qe – naj vio je ju ~e pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}. – U Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va ve} od re |e no oko 60 qu di iz Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je ko ji }e se ba vi ti svim spor nim pri va ti za ci ja ma. Upra vo zbog ozbiq no sti

тog po sla, od sle de }e ne de qe za po ~e }e wi hov rad na is pi ti va wu spor nih pri va ti za ci ja, ko jih ima vi {e od 20. Bes po {ted na bor ba pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la je pri o ri tet Vla de Sr bi je, i ve o ma va `an fak tor upra vo u po di za wu kre di bi li te ta ce le dr `a ve i pred me |u na rod nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma.

Ka da je re~ o „slu ~a ju Agro ban ke”, mi ni star je ob ja snio da je is tra ga u to ku i da de ta qe ne `e li da iz no si u jav nost pre ne go {to se do |e do od re |e nih re zul ta ta. Da ~i} je na veo da u tom slu ~a ju po sto ji do bra sa rad wa Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, od no sno po li ci je, Тu`ila{tva i bez bed no snih slu `bi.

VRU] SEPTEMBAR ZA EU USLOVE SRBIJI

Vu ~i} ide u Ber lin, po sle to ga sve ja sni je Ka ko „Dnev nik“ sa zna je iz di plo mat skih iz vo ra, pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} 11. sep tem bra od la zi u Ber lin, gde }e ima ti niz va `nih raz go vo ra, a za da qi tok evrop skih in te gra ci ja, ko ji su uve za ni s ja snim uslo vi ma Ne ma~ ke oko Ko so va i Me to hi je, sva ka ko je naj va `ni ji onaj s glav nim sa vet ni kom ne ma~ ke kan ce lar ke za spoq nu po li ti ku Kri sto fom Hoj zge nom. To je dru ga Vu ~i }e va po se ta Ber li nu, gde je bio ka da je bi la iz ve sna ve }i na ko ja for mi ra Vla du, a pr vi put u svoj stvu pr vog pot pred sed ni ka i mi ni stra od bra ne Sr bi je. Iz iz vo ra sa zna je mo da je Hoj zgen za Vu ~i }a sa da ve} „sta ri zna nac“ i da ima ju do bre od no se, {to je sva ka ko ohra bru ju }e za po zi ci ju Sr bi je kod naj mo} ni je dr `a ve ~la ni ce EU. – No, isto ta ko je ja sno da Ne ma~ ka i we na kan ce lar ka An ge la Mer kel ne od u sta ju od ono ga {to su pre do ~i li Sr bi ji da mo ra da ura di ve za no za di ja log s Pri {ti nom i pi ta we Ko so va. Vu ~i} sti `e 11. sep tem bra u Ber lin, ali ve} su tra dan, a to se ve} u di plo -

mat skim kru go vi ma zna, svo ju po se tu Be o gra du re a li zu je pred se da va ju }i gru pe CDU u Bun de sta gu po sla nik [o ken hof, sa spe ci jal nim po li ti~ kim sa vet ni kom Fo len skim. Tu su da bi jo{ jed nom pod se ti li na uslo ve za da qe na pre do va we i do bi ja we da tu ma pre go vo ra za ~lan stvo u EU – ka `e na{ iz vor, i pod se }a na to da je Mer ke lo va ~vr sto pri sta vu {ta Be o grad tre ba da ura di, iz me |u osta log raz vi ja wa do bro su sed stva i uki da we „pa ra lel nih srp skih in sti tu ci ja“ na Se ve ru KiM. U di plo mat skim kru go vi ma tvr de da }e [o ken hof, ko ji do la zi i da pri pre mi iz ve {taj za stran ku i ko a li ci o ne part ne re u Bun de sta gu, CSU, o to me ka ko }e se gla sa ti za srp ski EU da tum, ovaj put iz bri sa ti sve ne do u mi ce i tu ma ~e wa pred do ma }om jav no {}u. Ta ko }e, ka `e na{ iz vor, ono {to je ne ma~ ki stav, bi ti pre ve de no ve} u Ber li nu, i na pa pi ru na pi sa no na

srp skom jer }e, po na ja va ma, ne ma~ ki par la men tar ci ima ti u Be o gra du i kon fe ren ci ju za {tam pu.

– U ok to bru }e bi ti pu bli ko va no mi {qe we EK-a, a evrop ski ko -

me sar za pro {i re we [te fan Fi le je na kon su sre ta s pot pred sed ni com Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Su za nom Gru bje {i} bio ja san da Sr bi ja ni je na pra vi la na pre dak ko ji bi do neo pred log Bri se la za do bi ja we da tu ma pre go vo ra. Ma lo je vre me na, ko zna, ali po sve mu su de }i, ne ma~ ki Bun -

[EF SRPSKE DIPLOMATIJE IVAN MRKI] NA SAMITU POKRETA NESVRSTANIH

Uz dr `a ti se od pri zna va wa

Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Ivan Mr ki} iz ra zio je ju ~e u Te he ra nu za hval nost {to ve li ka ve }i na dr `a va ~la ni ca Po kre ta ne svr sta nih po {tu je te ri to ri jal ni in te gri tet Sr bi je i ne pri zna je se pa ra ti ste na Ko so vu, i ape lo vao na to da se uz dr `e od pri zna va wa bi lo ka kvih re {e wa ko ja ni su re zul tat ja snih do go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne.

– Sr bi ja ni ka da, ni pod ka kvim okol no sti ma, ne }e pri zna ti ne za vi snost ko ju su jed no stra no pro gla si le vla sti al ban ske ma wi ne na Ko so vu – po ru ~io je Mr ki} Sa mi tu Po kre ta ne svr sta nih, is ti ~u }i ~vr stu opre de qe nost Sr bi je za po sti za we obo stra no pri hva tqi vog re {e wa za Ko so vo. – Osta je mo po sve }e ni pre go vo ri ma s vla sti ma et ni~ kih Al ba na ca u Po kra ji ni.

On je is ta kao da je di ja log je je di ni put za po sti za we mi ra na Ko so vu.

Po we go voj oce ni, jed no stra no pro gla {e we ne za vi sno sti Ko s o v a pred s ta v qa pre s e d an ko j i bi se p a r a t i s ti {i r om sve ta mo gli sle di ti.

– Za mi sli te ko li ko bi ze ma qa ko je su za stu pqe ne u ovoj sa li mo glo bi ti po go |e no. Gra ni ce sva ke mul ti et ni~ ke dr `a ve mo gu bi ti ugro `e ne, i to mo `e pro u zro ko va ti ne sta bil nost u svim de lo vi ma sve ta – uka zao je Mr ki}.

Mi ni star je na gla sio po tre bu efi ka sni jeg ra da Uje di we nih na ci ja i po sti za wa kon sen zu s a o re f or m i s a w u Sa v e t a bez bed no sti i re vi ta li za ci ji Ge ne ral ne skup {ti ne. On je is t a k ao za d o v oq s tvo {to je we gov pret hod nik Vuk Je re mi} iza bran za pred sed ni ka Ge ne ral ne skup {ti ne UN za pred sto je }e 67. za se da we.

– Mno g e ~la n i c e Po k re t a ne svr sta nih da le su svoj glas za srp sku kan di da tu ru – pod se tio

je Mr ki}, i iz ra zio du bo ku za hval nost zbog po dr {ke i po ve re wu da Sr bi ja pred se da va tim te lom UN. On je na ja vio da }e no va Vla da Sr bi je na sta vi ti da pro du bqu je od no se sa ~la ni ca ma Po kre ta ne svr sta nih. Mr ki} je do dao da se na da da }e Sr bi ja po v e } a t i broj sti p en d i j a u okvi ru pro je ka ta „Svet u Sr bi ji” ko ji omo gu }a va mla dim stu den ti ma iz ze ma qa ~la ni ca tog po kre ta da se {ko lu ju u Sr bi ji.

– Sto ti ne mla dih qu di iz ze ma qa Po kre ta ne svr sta nih su upi sa le stu di je na Uni ver zi te tu u Be o gra du gde stu di ra ju me di ci nu, po qo pri vre du, ma {in stvo i mno ge dru ge obla sti ko je }e do pri ne ti odr `i vom raz vo ju wi ho vih dr `a va – re kao je on.

On je po no vio i da je stra te {ki ciq vla sti u Be o gra du da Sr b i j a po s ta n e ~la n i c a Evrop ske uni je.

de stag ne }e u de cem bru po kre nu ti ras pra vu o to me, ve} }e je pro lon gi ra ti za mart – sa zna je mo iz di plo mat skih iz vo ra.

Kraj av gu sta i na ja ve sa dr `a ja Iz ve {ta ja Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je, do la zak ne ma~ kih par la men ta ra ca da pod se te na stav i uslo ve Mer ke lo ve na ja vqu ju vru} sep tem bar, a i na da qe, za Vla du Sr bi je.

Vi ce pre mi jer ka Gru bje {i} je u Bri se lu bi la ja sna da ne ma no vih uslo va za Sr bi ju, ali ni je re kla ko ji su sta ri i do kle oni se `u ka da je u pi ta wu KiM, a na {i iz vo ri tvr de da „u Vla di ni su odu {e vqe ni onim {to je pre zen to va no kao plan, od no sno uslov EU, pre ve de no: Ne ma~ ke kao sto `e ra Uni je“. Uko li ko za i sta iz Ber li na stig ne pa pir sa sta vo vi ma na srp skom, jav no sti vi {e ne }e bi ti po treb na tu ma ~e wa po li ti ~a ra, ko jih je i za tok i re zul ta te do sa da {weg pre go va ra~ kog pro ce sa s Pri {ti nom bi lo na pre tek.

D. Milivojevi}

Ob ra do vi}: Pre kom po no va wa vla sti }e se na sta vi ti Za me nik pred sed ni ka SPS-a i mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da }e pre kom po no va we vla sti po lo kal nim sa mo u pra va ma bi ti na sta vqe no i de {a va }e se svu da gde god ima ma te ma ti~ kih mo gu} no sti.

– Lo kal ne vla sti tre ba da bu du sa sta vqe ne od stra na ka ko je ~i ne vlast na re pu bli~ kom ni vou – ob ja snio je Ob ra do vi} za TV „Pal ma plus” u Ja go di ni. – Ne tre ba za bo ra vi ti da je for mi ra we vla sti na re pu bli~ kom ni vou tra ja lo ne {to du `e u od no su na lo kal ne sa mo u pra ve, gde su ne ke for mi ra ne ra ni je, ali sa da ne ma raz lo ga da do tih pro me na ne do |e i to }e se de {a va ti i u na red nom pe ri o du.

On je oce nio da je sa da {wa vla da agil ni ja od pret hod ne, im puls joj da je pre mi jer Ivi ca Da ~i}, a na ro ~i to se ose }a tim ski rad.

TVIT CRTICA (Ne)od go vor o u{tip ci ma Eks mi ni star od bra ne i pot pred sed nik DS-a Dra gan [u ta no vac po za ba vio se na laj ni pi sa wem me di ja, ne o DS-u, ve} o to me da }e se ru ski oklop wak skla pa ti u Sr bi ji: „Le pa vest, a ko li ko je isti ni ta, ima }e mo pri li ku da vi di mo. Ako se ra di o ha u bi ca ma ti pa NO RA on da to ni je ni {ta no vo“.

LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} „pri me }u je“: „Po {tu jem ovo o ha u bi ca ma... Ne go, da li je isti na da Ta di} ide u pen zi ju, a da je \i las je di ni kan di dat za {e fa DS-a?„ [u ta no vac od go va ra: „Ko o ~e mu, ba ba o u{tip ci ma. Da li je mo gu }e da je, na kon va {eg iz bor nog re zul ta ta, to za vas naj va `ni je pi ta we?„ „Ne pre da je“ se ni Ko va ~e vi}: „To bi na kon va {eg iz bor nog re zul ta ta i bu du} no sti Sr bi je tre ba lo bi ti naj va `ni je va ma. No, od go vo ri li ste mi. Da kle, ta~ no…„

[u ta no vac ima re pli ku: „Fa sci nant no je ka ko la ko do no si te za kqu ~ak, ~u di me i da ima te po tre bu da i{ta pi ta te kad ve} sve zna te„.

Ko va ~e vi} za kqu ~u je: „Na rav no da ne mo ra te od go vo ri ti na pro sto pi ta we ko je gla si: da li }e \i las bi ti je di ni kan di dat? Neo d go vor je od go vor – da„.

(EU)fe mi zam Po sla ni ca DS-a Ma ja Vi de no vi} ima svo je tu ma ~e we na laj ni: „’Pre kom po no va we vla sti’ – eufe mi zam za ’svu da iz ba cu je mo DS iz vla sti i pra vi mo je s kim god mo `e mo, na ka kav god na ~in da je po treb no’„.

Wen ko le ga po sla nik De jan Ni ko li} na istu te mu ka `e: „To li ko rad nih me sta je u op ti ca ju u ovim hi~ ko kov skim pre kom po no va wi ma vla sti da iz gle da da je Sr bi ja iza {la iz kri ze, big time„.

Na pa ro ve raz brojs’ Film ski kri ti ~ar Di mi tri je Voj nov raz mi {qa na „Tvi te ru“: „Kad vi dim vest da se Vu ~i} sreo s ko man dan tom Gar de, od mah po mi slim da je SNS osno vao pa ra voj nu je di ni cu„, „pri za je“ Voj nov na laj ni.

Kr~ ka se, kr~ ka „Tvi te ra {i„ su „za bri nu ti“ i pi ta ju: „Gde je, {ta ra di @XXLTulip„?, {to je ime s laj ne li de ra LSV-a Ne na da ^an ka.

On od go va ra svo jim fa no vi ma: „U [i ma nov ci ma, sni ma se Pr vi ku var Sr bi je... U `i ri ju sam. U Skup {ti ni se ta ko |e ku va, bio sam ju ~e…„, sa op {ta va za go net no ^a nak s laj ne.

Psssttt…

Funk ci o ner LDP-a Bo jan \u ri} „pri me }u je“: „No vi mi ni star fi nan si ja i pri vre de neo do qi -

vo pod se }a na mi ni stra eko no mi je iz pret hod ne Vla de, iako ga o{tro na pa da”…

Na to }e funk ci o ner SPS-a De jan Ra den ko vi}: „Psssttttttttt„

„Po tre si” na mre `i Na pred wak Ma rio Ma le ti} „pri zna je“ da pra ti {ta ra de de mo kra te na dru {tve nim mre `a ma: „Vi dim, ~la no vi De mo krat ske stran ke po la ko kre nu li da ski da ju Bo ri sa Ta di }a s pro fil nih sli ka na ’Fej sbu ku’, 8. sed ni ca„, „do ja vqu je“ Ma le ti} s laj ne.

^i ka-Kr ki no ja to „Do bro do {ao u ~i ka-Kr ki no ja to„, do bro do {li ca je ko ju sva ko me ko ga „za pra ti“ na laj ni upu }u je la `ni, „Tvi ter {ef PUPS-a„ Jo van Kr ko ba bi}.

Na svom pro fi lu „~i ka Kr ka“ na bra ja mno ge funk ci je ko je je do sa da oba vqao, a na kra ju ne ma ta~ ke, ve} pi {e „na sta vi }e se“.

S. St.

politika

dnevnik

POT PRED SED NIK SPO-a @I KA GOJ KO VI] O VLA STI U NO VOM SA DU

Po dr {ka Vu ka Dra {ko vi }a ni je po treb na Po sla nik Srp skog po kre ta ob no ve @i ka Goj ko vi} po tvr dio je ju ~e da li der te stran ke Vuk Dra {ko vi} ni je dao po tvr du za ras kid ko a li ci je s de mo kra ta ma u No vom Sa du, ali je re kao i da to ni je ni po treb no, bu du }i da je po sta tu tu stran ke sva ki lo kal ni od bor auto no man.

Goj ko vi} je Ta nju gu re kao da je to {to Dra {ko vi} ni je po dr `ao od lu ku Po kra jin skog od bo ra te stran ke i Grad skog od bo ra No vog Sa da o ras ki du ko a li ci je we gov li~ ni stav i da to ni je ni ka kav uvod u even tu al ne pro ble me i ne sla ga wa u stran ci.

– To na naj bo qi na ~in po ka zu je da smo de cen tra li zo va na stran ka i da ni je isti na ono {to se ~e sto po ten ci ra, a to je Dr {ko vi }ev auto krat ski na ~in ru ko vo |e wa stran kom – re kao je Goj ko vi}, ko ji je i pred -

@i ka Goj ko vi}

sed n ik Po k ra j in s kog od b o r a SPO-a.

On je pod vu kao da SPO pra vi ko a li ci je s oni ma ko ji `e le s tom stran kom iskre no da sa ra |u ju i da bu du is kre ni part ne ri, a ne s oni ma ko ji }e im na sva kom }o {ku za bi ja ti no` u

No va ve }i na i u Ru mi I rum ska op {ti na do bi }e no vu vlast ko ju }e ~i ni ti SNS, DSS i ko a li ci ja oku pqe na oko SPS-a, PUPS-a i Gru pe gra |a na „@iv ko Ma ti je vi}„. To je ju ~e sa op {te no na kon fe ren ci ji za no vi na re u pro sto ri ja ma SPS-a.

– U op {ti ni Ru ma do {lo je do pre kom po no va wa lo kal ne vla sti i u Skup {ti ni op {ti ne na pra vqe na je no va ve }i na u ko joj su SNS sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma, SPS-om, PUPSom, GG „@iv ko Ma ti je vi}„ i Po kre tom za raz voj Sr bi je, kao i DSS-om, sa Sne `a nom Bo ja ni}Sto ji} na ~e lu – re kao je pred sed nik rum skih so ci ja li sta Dra gan Kar da{. – Po ugle du na po li ti~ ku si tu a ci ju i de {a va wa u ce loj Sr bi ji, po {tu ju }i

vla da ju }e or ga ne i vo qu gra |a na is ka za nu 6. i 20. ma ja, do go vo ri li smo se i spo ra zu me li da se kon sti tu i {e no va ve }i na.

SPS sa {est od bor ni ka, DSS s pet i SNS sa 14 ~i ne no vu skup {tin sku ve }i nu u op {ti ni Ru ma. Od bor ni ci no ve ve }i ne pod ne li su s 24 pot pi sa pred sed ni ku SO zah tev za sa zi va we van red ne sed ni ce na ko joj se o~e ku je kon sti tu i sa we no ve vla sti i re {a va we ka drov skih pi ta wa.

Za sa da je po zna to da }e no vi pred sed nik op {ti ne Ru ma bi ti iz re do va SPS-a, pot pred sed nik i se kre tar iz SNS-a, dok }e pred sed nik rum skog par la men ta bi ti iz re do va SNS-a, a pot pred sed nik iz SPS-a.

M. Ma ru {i}

le |a, “kao {to je bio slu ~aj do sa da”.

– Ima mo ap so lut nu po dr {ku za ovo {to ra di mo, ogrom nu po dr {ku ~lan stva – ka zao je Goj ko vi}, i do dao da su se de mo kra te u ve li kom bro ju op {tin skih i grad skih od bo ra po Sr bi ji ne ko rekt no po na {a le pre ma SPO-u.

On ka `e da je pro blem oko de {a va wa u No vom Sa du po ~eo po {to su ih „iz da li oni ko ji ma su pri da va li naj vi {e pa `we, a to je SPS”.

Goj ko vi} je uka zao na to da je SPO i u ne kim dru gim gra do vi ma i op {ti na ma u Sr bi ji u ko a li ci ji sa SNS-om i da ne vi di za {to je pro blem to {to SPO pra vi lo kal ne ko a li ci je sa SNS-om, a ni je pro blem ka da to ~i ni DS. I pot pred sed nik Grad skog od bo ra SPO-a Ne ma wa Sta ro vi}

iz ja vio je da „sa svim si gur no” ne }e bi ti po sle di ca po no vo sad ski od bor SPO-a zbog ras ki da ko a li ci je s De mo krat skom stran kom i for mi ra wa no ve sa Srp skom na pred nom stran kom, bez ob zi ra na stav li de ra SPOa Vu ka Dra {ko vi }a.

SPO je na lo kal nim iz bo ri ma 6. ma ja na stu pao na li sti Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne.

Ta li sta osvo ji la je 15 od bor ni~ kih me sta, od ~e ga su tri pri pa la SPO-u. Oni su gla sa li za kon sti tu i sa we vla sti DS-a, LSV-a, SPS-a i SPO-a.

SPO je po tom u grad skom par la men tu for mi rao od bor ni~ ku gru pu „Svi za No vi Sad”, sa {est od bor ni ka Rom ske de mo krat ske stran ke. Ta od bor ni~ ka gru pa ne dav no je pot pi sa la spo ra zum o po li ti~ koj sa rad wi s no vo sad skim od bo rom SNS-a.

Ali bu nar: SNS se pri kqu ~io DS-u SNS se u Ali bu na ru pri kqu ~io vla da ju }oj ko a li ci ji u ko joj su DS, DSS i LSV. Ko a li ci o ni spo ra zum s od bor ni ci ma SNS-a ob na ro do van je na ju ~e ra {wem za se da wu Skup {ti ne op {ti ne.

Od bor ni ci su pr vo raz re {i li du `no sti do sa da {weg za me ni ka pred sed ni ka SO \or |a Cvet ko vi }a (DS) i na we go vo me sto iza bra li od bor ni ka Pre dra ga Be li }a (SNS) iz Ba nat skog Kar lov ca.

Od bor nik DS-a Ne deq ko Ko wo krad je to obra zlo `io po tre bom da se dve evrop ski ori jen ti sa ne stran ke, DS i SNS, zbli `e „u in te re su na ro da” ovog kra ja.

I pred sed nik op {ti ne Du {an Jo va no vi} (DS) ni je krio za -

dovqstvo ko a li ci jom DS-a sa SNS-om u Ali bu na ru, re kav {i da su za to do bi li sa gla snost obe ju stra na~ kih cen tra la iz Be o gra da.

No vi za me nik pred sed ni ka SO Ali bu nar Pre drag Be li}, ko ji je na pret hod nim sed ni ca ma bio `e stok kri ti ~ar vla sti, re kao je da je pri hva tio iza zov da u kri znim vre me ni ma od bor ni ci SNS-a bu du do bri part ne ri u re {a va wu pro ble ma gra |a na.

Po tom su u Op {tin sko ve }e iza bra ni No vi ca Ra do ji ~in iz Ba nat skog Kar lov ca i Bo {ko Ti ja ni} iz Vla di mi rov ca, ta ko |e iz re do va SNS-a.

R. Jo va no vi}

subota1.septembar2012.

3

SVM: Pri la go di }e mo se pre kom po no va wu op {tin skih vla sti Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra sa op {tio je ju ~e da ne `e li da ras ki da do go vo re ko je je o od bor ni~ koj ve }i ni po sti gao u od re |e nim lo kal nim skup {ti na ma, ali da }e se pri la go di ti no vo na sta loj si tu a ci ji uko li ko ipak do |e do pre kom po no va wa vla sti u tim par la men ti ma. Ka ko je sa op {te no, SVM }e se pri la go di ti no vo na sta lim si tu a ci ja ma „da bi obez be dio uslo ve za ostva ri va we i re a li za ci ju iz bor nog pro gra ma, ko ji je po dr `an iz bor nom vo qom gra |a na”. „Po na {oj oce ni, ma we-vi {e u svim lo kal nim sre di na ma su, ne gde vi dqi vo, ne gde za sa da is pod po vr {i ne, na sta la po li ti~ ka ko le ba wa i ne sta bil nost, iza zva na od po li ti~ kih stra na ka ko je ~i ne ve }i nu na re pu bli~ kom ni vou”, na vo di SVM. Ta stran ka }e se, ka ko se do da je, tru di ti da pu tem svo jih op {tin skih funk ci o ne ra i dru gih pred stav ni ka u lo kal nim sa mo u pra va ma bu de sta bi li za tor po li ti~ kih pri li ka.

REKLI SU Dra {ko vi}: Skan da lo zno i ne do pu sti vo Da ni ca Dra {ko vi}, su pru ga pred sed ni ka SPO-a, ka `e da je ime no va we sa rad ni ka DB-a De ja na Ca re vi }a na me sto {e fa ka bi ne ta mi ni stra prav de skan da lo zno i ne do pu sti vo. Pod se ti mo, SPO je sa op {tio da zah te va po ni {te we ime no va wa Ca re vi }a na me sto {e fa ka bi ne ta mi ni stra prav de, pod se }a ju }i na to da je on „bio rad nik Dr `av ne bez bed no sti u vre me po li ti~ kih ubi sta va i dr `av nog te ro ra”.

– Ne ra di se sa mo o De ja nu Ca re vi }u ve} i o si ste mu ko ji te `i da na vlast vra ti sve oso be ko je su u vre me vla da vi ne Slo bo da na Mi lo {e vi }a ~i ni le zlo. Ca re vi} je bio u gru pi ko ja je bi la za du `e na za li kvi da ci je, a we go vo ime no va we na me sto {e fa ka bi ne ta mo `e zna ~i ti sa mo to da }e sa da ve li ki broj pre su da oni ma ko ji su ve} osu |e ni bi ti po ni {ten – iz ja vi la je Da ni ca Dra {ko vi}.

Ona je do da la da }e SPO ka ko od do ma }ih, ta ko i od ino stra nih in sti tu ci ja zah te va ti da se takv prak sa pre ki ne.

Ste fa no vi}: Be o grad mo gu }a me ta Se kre tar Pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke Bo ri slav Ste fa no vi} ne is kqu ~u je mo gu} nost da bi, upr kos iz ja va ma li de ra Srp ske na pred ne stran ke Alek san dra Vu ~i }a, i Be o grad mo gao do `i ve ti pro me nu grad ske vla sti. On sma tra da je „te o ret ski prav no mo gu }e da re `im po seg ne i za Be o gra dom, ali bi to prav no bi lo vr lo di sku ta bil no, a po li ti~ ki na du `i rok iz u zet no {tet no”.

– To bi bi lo naj fla grant ni je kr {e we iz bor ne vo qe Be o gra |a na, ako ni {ta dru go, gle da no kroz pri zmu broj ki. Nig de ni je ta ko o~i gled no kao u Be o gra du da su gra |a ni gla sa li za DS na lo kal nim iz bo ri ma – re kao je Ste fa no vi} za „Da nas„. – Mo gu }e je da bi to bio jo{ je dan per fi dan po ku {aj re `i ma da po sva |a DS – da ne kog oja ~a, a ne kog osla bi. Oni si gur no o to me raz mi {qa ju, ali ne zna ju ka ko }e im se to vra ti ti – do dao je on. – Mi ima mo to is ku stvo – ka da smo od u zi ma li man da te DSS-u, ni je nam se do bro vra ti lo.

4

ekonomija

subota1.septembar2012.

dnevnik

DO BRA PO NU DA SO BA I STA NO VA ZA IZ DA VA WE

Kri za skro ji la ki ri ju nani `e Pred po~etak nove {kolske godine poja~ana je tra`wa za stanovima i sobama u svim ve}im centrima u Srbiji jer se u~enici i studenti vra}aju u klupe. Vlasnici stanova su nekada ba{ u septembru mogli posti}i najboqu cenu za iznajmqivawe soba i stanova, zbog ~ega su roditeqi dece koji imaju novca kupovali stan za svog {kolarca jer su izra~unali da im je potrebna gotovo ista suma novca za podstanarski sme{taj tokom sredwo{kolskog i visokog obrazovawa. Oni koji nemaju pare na gomili, prisiqeni su na saradwu s gazdaricama.

Cene stanova i soba zavise najvi{e od lokacije. Sude}i po brojnim oglasima, u~enici i studenti se u Novom Sadu mogu smestiti za 40 do 200 evra, u zavisnosti od toga gde i kakav

sme{taj tra`e. Vlasnici stanova koji iznajmquju sobu u stanu uglavnom tra`e `ensku osobu, kojoj nude upotrebu kuhiwe i kupatila. Za poluname{tenu garsoweru od 28 kvadrata u Ulici Arse Todorovi}a tra`i

Limanu tri tra`i se 200 evra, a dvoiposoban stan sa ~etiri le`aja u blizini Novosadskog univerziteta mo`e se iznajmiti za 180 evra, {to zna~i 45 evra po osobi, s tim da je u sobi dvoje.

Za jed no jef ti ni je Da bi pro{li jeftinije, studenti se grupi{u i iznajmquju stambeni prostor za vi{e wih da bi podelili i stanarinu i re`ije. Oni koji pre sme{taja nisu na{li dru{tvo, tra`e cimere naknadno putem oglasa. I vlasnici stanova i ku}a pristaju na takvu varijantu jer ni jedni ni drugi ne mogu druga~ije. Kriza ih sili na to. se 110 evra, ali ima i jeftinijih. Tako se superkomforna garsowera na Novom nasequ s internetom izdaje na du`e vreme za 80 evra mese~no. Za jednoiposoban stan od 43 kvadrata na

Ko ne `eli da deli sobu s nekim, mora da plati vi{e. Tako se za jednoiposoban stan od 41 kvadrat, namewen dvema studentkiwama u Ulici Maksima Gorkog, tra`i 160 evra – 80 po

osobi, plus depozit i, naravno, re`ije. Po istoj ceni izdaje se i nov dvosoban poluname{ten stan na Grbavici.

U Beogradu ka`u da je jo{ skupqe pa se za sobi~ak od 20 kvadrata na Bawici, na primer, tra`i i 190 evra mese~no, iako se sobe cene oko 100 evra, jedo-

soban stan ko{ta 200, a dvosoban oko 300 evra. U Ni{u su cene sli~ne kao u Novom Sadu, sobe su po 85 evra, stan na periferiji ko{ta oko 100 evra, a u {irem centru oko 150. Me|utim, po dostupnim podacima, Kragujevac se izdvaja po vi{im cenama izdavawa stanova zbog

DO MA ]A NAFT NA KOM PA NI JA PRU @A [AN SU

U ME TAL SKOM KOM PLEK SU PO KRA JI NE BROJ RAD NI KA SMA WEN PET PU TA

Po sao za 215 mla dih u NIS-u

Is to pqe ni voj vo |an ski me tal ci Tranzicija i privatizacija, koje u Srbiji traju vi{e od deceniju, dovele su do velikih lomova u mnogim privrednim granama. Ogroman broj nekad uspe{nih preduze}a i kompanija vi{e ne postoji, mnogo ih je u ste~aju, a broj zaposlenih je desetkovan. Pojedine kompanije poku{avaju da se pokrenu i uspostave proizvodwu, obnove poslovnu saradwu sa starim partnerima, prona|u nove, ali je sve to veoma sporo i te{ko, pa se od planiranih mera Vlade Srbije o~ekuje pozitivan stimulans tom procesu. Podr{ku privredi obezbedi}e i Vlada Vojvodine, koja }e do kraja ovog meseca pripremiti program mera koje treba da doprinese poboq{awu situacije u mnogim privrednim granama, a pre svega u oblasti metalske i tekstilne industrije, koje su najvi{e stradale u proteklom periodu.

Da je stawe vi{e nego alarmantno potvr|uje i to {to je u metalskom kompleksu Vojvodine do privatizacije, po re~ima predsednika Samostalnog sindikata metalaca Vla de Mi qu {a, radilo oko 42.000 radnika, a sada ih je svega oko 8.500.

U Novom Sadu se broj onih koji su bili zaposleni u metalskoj industriji s oko 18.000 spustio na svega 850 radnika. Mnogo je preduze}a u ste~aju, me|u kojima su i vojvo|anska brodogradili{ta, ili su u procesu restrukturirawa.

I pored toga {to je stawe veoma te{ko, mogu}e je da se vidi izlaz iz tunela. Problemi su veliki, treba mnogo raditi, a eventualni oporavak ne}e biti brz niti }e se do wega sti}i naglo. Naime, u mnogim

tobru o~ekuje prokretawe proizvodwe, u „Petru Drap{inu” se radi, ali fabriku optere}uju stara dugovawa, u „Poqostroju„, koji je u ste~aju, sada radi vi{e qudi nego pre wega, u „Neobusu” je stawe lo-

Naj ve }i po ve ri lac Raz voj na ban ka Voj vo di ne Najve}i problemi u vojvo|anskoj metalskoj industriji nastali su u periodu rada Metals banke, a osnivawem Razvojne banke Vojvodine zaustavqeni su dotada{wi negativni trendovi. Zato i ne ~udi {to je u mnogim preduze}ima iz oblasti metalske industrije najve}i poverilac RBV. preduze}ima potreban je samo mali stimulans zahvaquju}i kojem bi se pokrenula proizvodwa i po~elo stvarawe nove vrednosti. Tako se, recimo, u fabrici „Motins„ u ok-

{e, ali su potencijali te fabrike dobri, u „Jugoalatu” je potrebno napraviti reorganizaciju i sagledati da li je mogu}e pokretawe proizvodwe, u „Majevici„, „Utvi„,

pove}ane tra`we otkako je u grad do{ao „Fijat” jer tu boravi ~ak oko 4.000 Italijana i Poqaka, tako da studenti umesto 50 evra krevet oko Univerziteta sada pla}aju i do 80.

Iako je septembar upravo stigao, agenti za promet nekretnina ka`u da je potra`wa za stanovima ne{to mawa nego lane.

Dok su se prethodnih godina stanovi u septembru jedva pronalazili, danas su jo{ uvek slobodni oni koji se izdaju od 1. u mesecu. Razloga za to je vi{e: ve}a je ponuda, jer se sobe u stanu odri~u svi koji su zapali u finansijsku krizu pa stanarinom |aka ili studenta poma`u ku}ni buxet, a i mawe je onih koji su krenuli put visokog obrazovawa jer su obeshrabreni ogromnom nezaposleno{}u visokoobrazovanih. R. Da u to vi}

„Specijalnim vozilima” u toku je restrukturirawe.

Podr{ka Vlade Vojvodine, namewena privredi, trebalo bi da doprinese pokretawu proizvodwe u mnogim preduze}ima, a prioritet }e imati mala i sredwa preduze}a koja imaju proizvode za izvoz, kao i ona u kojima se broj zaposlenih ne smawuje. Po~etni zamajac trebalo bi da pokrene to~ak i usmeri ga u pravcu razvoja, ali je osim dobre voqe potrebno i mnogo raditi. Uz to, potrebno je i ulagawe u osavremewavawe proizvodwe, jer je o zastarelosti proizvodnih procesa suvi{no govoriti, ali i br`e prilago|avawe novim tr`i{nim uslovima i najva`nijim zahtevima neophodnim za uspe{an izvoz, edukacija, sertifikacija...

Dakle, stawe je te{ko i vremena za re{avawe problema s kojima se metalska industrija Vojvodine suo~ava je sve mawe. Posebno zato {to se, uprkos ogormnim te{ko}ama s kojima se metalski kompleks suo~ava, mogu privu}i investitori, a zainteresovanih za ulagawe u „Motins”, „Neobus” „Poqostroj”... ima. Tako|e, tu su i proizvo|a~i okupqeni u „Vojvodina metal klasteru„ – stotinak firmi, od kojih je 82 proizvodne, 30 ima ISO-standard, koje ostvaruju godi{wi promet oko 240.000.000 evra i u kojima je zaposleno 5.500 radnika.

D. Mla |e no vi}

U Naftnoj industriji Srbije od ju~e je 215 mladih qudi zaposleno zahvaquju}i programu „NIS {ansa 2012”, koji se sprovodi zajedno s Autonomnom Pokrajinom Vojvodinom i lokalnim samuopravama Novog Sada, Pan~eva, Kikinde, Zrewanina i Novog Be~eja. Ugovor o radu ju~e su mladi potpisali u Novom Sadu, a prva profesionalna iskustva ste}i }e na radnim mestima u skladu sa svojom strukom. Taj program deo je korporativne dru{tvene odgovornosti kompanije, na

osnovu kojeg se obezbe|uje zapo{qavawe mladih stru~waka sa zavr{enom sredwom stru~nom {kolom i fakultetom.

– Zapo{qavawe mladih stru~waka u NIS-u va`no je i za kompaniju, ali pre svega za mlade jer dobijaju mogu}nost da prvo radno iskustvo steknu u jednoj od najzna~ajnijih naftnih kompanija u regionu – rekao je pokrajinski sekratar za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin. – Ovaj program zajedni~ki realizuju Vlada Vojvodine i NIS, a mladi qudi koji su poptisali ugovor na godinu dana, koliko program traje, u prilici su da na doprinesu poslovawu kompanije, steknu iskustvo, ali i stalan posao i ostanu u zemqi. Saradwa Vlade Vojvodine i

NIS-a je izuzetno dobra i odvija se u vi{e oblasti, a ovo je primer dru{tveno odgovorne kompanije, koji bi trebalo da slede i drugi.

– Ve} od ponedeqka }e mladi qudi koji su potpisali ugovor biti na svojim radnim mestima, u skladu sa strukom – rekao je zamenik generalnog direktora NIS-a za organizaciona pitawa Dmi trij Fo men ko, dok je direktorka qudskih resursa u NIS-u Na ta {a Sta men ko vi} ukazala na to da novozaposleni treba na najboqi na~in da primene i poka`u svoja znawa, naravno, oboga}uju}i ih iskustvima mentora i kolega, a u prilici su da na pravi na~in iskoriste ponu|enu {ansu i zaposle se u NIS-u, kao {to je to u~inilo stotinak mladih koji su u prethodne dve godine na ovaj na~in po~eli da rade u kompaniji. Ona je rekla da se program odvija u saradwi sa sindikatom i da se na taj na~in podmla|uje kompanija, u kojoj je prosek oko 47 godina.

Kandidati koji su ju~e potpisali ugovor s NIS-om izabrani su pa`qivom selekcijom, a osim uspeha postignutog tokom {kolovawa, sprovdeni su testovi i provera znawa, a sve vreme NIS je sara|ivao s op{tinama, fakultetima i Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe.

Od ukupno 215 novozaposlenih, 129 je s visokom stru~nom spremom, a 86 sa zavr{enom sredwom {kolom.

Nastavak projekta „NIS {ansa” planiran je za jesen, kada }e jo{ osamdesetak mladih qudi bez radnog iskustva iz Novog Sada, Pan~eva, Beograda, Ni{a i ^a~ka dobiti {ansu da se zaposle u kompaniji.

D. Mla |e no vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Kupovni Va`i za za devize

1

116,0827

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 118,4517

121,1761

115,7273

Australija

dolar

1

95,5334

97,4831

99,7252

95,2410

Kanada

dolar

1

93,5019

95,4101

97,6045

93,2157

Danska

kruna

1

15,5761

15,8940

16,2596

15,5284

Norve{ka

kruna

1

15,9526

16,2782

16,6526

15,9038

[vedska

kruna

1

13,8650

14,1480

14,4734

13,8226

[vajcarska

franak

1

96,6389

98,6111

100,8792

96,3430

V. Britanija

funta

1

146,5321

149,5225

152,9615

146,0835

dolar

1

92,8438

94,7386

96,9176

92,5596

Kursevi iz ove liste primewuju se od 31. 8. 2012. godine

Cena

Promet

BELEX 15 (439,42

2,97%

1.700

15.300

/

/

/

/

/

/

/

/

/

/

/

/

/

/

/

/

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Mlekara a.d. , Subotica

-16,22%

1.255

46.427

Polet a.d. , Novi Pazar

-14,83%

873

43.655

Naziv kompanije

- 0,41)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-0,51%

1.370

434.290

Imlek a.d. , Beograd

-1,60%

2.770

138.500

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

622

2.533.186

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,00%

400

301.600

Soja protein a.d. , Be~ej

-3,30%

469

208.604

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

472

84.400

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

250

4.250

Komercijalna banka a.d. ,

0,00%

1.100

143.000

Impol Seval a.d. , Sevojno

-8,17%

551

26.999

Energoprojekt industrija a.d.

-6,31%

1.499

2.450.869

Imlek a.d. , Beograd

-1,60%

2.770

138.500

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

2,97%

1.700

15.300

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00

362

0,00

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00

2.298

0,00

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,00

4.380

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.399

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.737

0,00

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Niva a.d. , Novi Sad Mlekara a.d. , Subotica

Promena %

Cena

Promet

0,00%

330

517.770

-16,22%

1.255

46.427

Standard Novi Sad a.d.

0,00%

500

7.500

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

622

2.533.186

Soja protein a.d. , Be~ej

-3,30%

469

208.604

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Ukupni plasmani banaka privredi i stanovni{tvu su na kraju juna iznosili 1.854,6 milijarde dinara i u odnosu na kraj marta pove}ani su 33,3 milijarde, saop{tila je Narodna banka Srbije.

Stepen dinarizacije finansijskog sistema Srbije, meren u~e{}em dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima koji su odobreni privredi i stanovni{tvu, iz no sio je na kra ju ju na 2012. godine 27,8 odsto, {to je u odnosu na kraj marta

smawewe od 0,1 procentnih poena (p. p), navodi se u okviru „Izve{taja o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije” .

Smawewe stepena dinarizacije u drugom tromese~ju ove godine rezultat je ni`eg rasta dinarskih plasmana (za 7,7 milijardi dinara) u pore|ewu s rastom deviznih i devizno indeksiranih plasmana (25,6 milijardi dinara), ~ije je stawe u odnosu na kraj marta pove}ano po osnovu promene kursa dinara.

Za razliku od prethodnog perioda, kada je u~e{}e dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima bele`ilo izra`enije mese~ne oscilacije, u drugom tromese~ju 2012. godine je bilo relativno stabilno, uz postepen mese~ni rast.

5

KRIZA U SRBIJI SVE OZBIQNIJA

ANALIZA NBS-a

Dinari zaostaju za evrima

subota1.septembar2012.

Pri vre da pred ko lap som, a le ~e je po pu li zmom?

– Privreda Srbije je u deprimiranom stawu i i pitawe je kada }e sve potpuno stati i nastati potpuni kolaps, zbog ~ega Vlada ne treba da se bavi populizmom i demagogijom ve} da privredi uka`e na jasne planove i ciqeve {ta treba da se radi – izjavio je ju~e predsednik kluba „Privrednik„ Bra ni slav Gru ji} na skupu „Ekonomski prioriteti Vlade„ u PKS-u, i ponovio „molbu Vladi da se ne bavi demagogijom ve} da iza|e s jasnim ciqem i kursom {ta treba da se radi i gde idemo”. – O~ekujemo od ove vlade da predstavi jasnu viziju i kurs gde treba da budemo 2014. i 2015. godine.

Gruji} je zapitao kako dr`ava namerava da smawi nezaposlenost s 24 na 15 odsto i kako da privu~e doma}e i strane investitore. On je poru~io da je Srbiji potrebna temeqna reforma i reorganizacija dru{tva, i ukazao na to da su se i u svetu promenile orijentacije politi~kih rukovodstava koja se sve vi{e bave ekonomskim pitawima a ne demagogijom.

Mere koje Vlada Srbije najavquje za oporavak privrede preduzetnici do`ivqavaju kao nova optere}ewa i te mere u su{tini ne poma`u privredi, izjavio je predsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a Mi lan Kne `e vi}.

Nijedna od tih mera ne zna~i rastere}ewe privrede i sve te mere su tro{kovne, rekao je Kne`evi} novinarima u Privrednoj komori Srbije i dodao da je najgora od tih mera novo najavqeno zadu`ivawe po modelu podsticajnih kredita, jer 70 odsto privrede ne mo`e uzeti te kredite kratke ro~nosti. Stalni predstavnik Me|unarodnog mone-

Industrija pala ~etiri odsto Industrijska proizvodwa u Republici Srbiji u julu 2012. godine mawa je ~etiri odsto u odnosu na jul 2011. godine, a u odnosu na prosek pro{le godine mawa je 7,6 odsto, objavio je ju~e na svom sajtu Republi~ki zavod za statistiku.

Posmatrano po sektorima, u julu 2012. godine, u odnosu na isti mesec lane, zabele`en je pad proizvodwe u prera|iva~koj industriji (6,2 odsto), snabdevawu elektri~nom energijom, gasom, parom i klimatizaciji (2,7 odsto), dok je u rudarstvu evidentiran rast od 19,4 odsto.

Rast produkcije zabele`en je kod kapitalnih proizvoda (22,3 odsto), trajnih proizvoda za {iroku potro{wu (4,9 odsto) i netrajnih proizvoda za {iroku potro{wu (1,9 odsto). tarnog fonda u Srbiji Bog dan Li so vo lik potvrdio je ju~e da }e misija Fonda do}i u Beograd u septembru, ali tokom zvani~nih razgovora s predstavnicima Vlade Srbije ne}e biti re~i o novom aran`manu.

On je na konferenciji o ekonomskim prioritetima Vlade Srbije rekao da }e se tom prilikom razgovarati o novom Zakonu o Narodnoj banci Srbije.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Vlaj ko

Se ni} ju~e je tako|e najavio dolazak misije MMF-a, s kojom }e biti vo|eni razgovori o javnim finansijama u Srbiji i na~inu za prevazila`ewe krize. On je tako|e rekao da jedna delegacija MMF-a na nivou tehni~kih eksperata dolazi u utorak u Beograd da se upozna sa stawem u javnim finansijama Srbije i tu }e ostati narednu nedequ. Rekao je i da je ekonomska situacija u zemqi veoma te{ka, pri ~emu za otplatu dugova i finansirawe deficita buxeta

treba obezbediti oko ~etiri milijarde evra do kraja godine, a za finansirawe kamata na kredite dr`ava mora da izdvoji oko 66 milijardi dinara.

– Re{ewe problema nelikvidnosti je prioritet broj jedan za srpsku privredu – izjavio je ju~e predsednik Privredne komore Srbije Mi lo{ Bu ga rin. – Op{ta je praksa da svi svima duguju i niko nikom ne pla}a, {to mora da se prekine.

Bugarin je rekao da trenutni dugovi javnog sektora iznose vi{e od 110 milijardi dinara i apelovao u ime privrede na dr`avu da se prekine lanac generisawa duga privredi od javnog sektora, uspostavi finansijska disciplina u pla}awu, efikasno re{avawe sudskih sporova i obezbedi primena zakonskih propisa.

– Bez re{ewa problema nelikvidnosti srpske privrede ne mo`e se re{iti ni pitawe stabilizacije javnih finansija, smawewa buxetskog deficita, javne potro{we, nezaposlenosti i pove}awa privredne aktivnosti – naveo je on. – Nelikvidnost privrede dovodi do generisawa du`ni~kog ropstva koje vodi u ga{ewe preduze}a.

Predsednik PKS-a je naveo da nelikvidnost za posledicu ima pad privredne aktivnosti, proizvodwe i izvoza, smawewe priliva u buxet i smawewe zaposlenosti. Bugarin je ocenio da je kriza dodatno produbila nelikvidnost i da najve}i ceh pla}aju mala i sredwa preduze}a, a najve}i generator nelikvidnosti, po wegovim re~ima, su javni sektor, fondovi, preduze}a s kojima je raskinut ugovor o privatizaciji i trgovinski lanci.

E. Dn.

EBRD NASTAVQA DA INVESTIRA

Sr bi ji 400 mi li o na ev ra – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) o~ekuje da }e 2012. i 2013. godine investirati po oko 400 miliona evra u Srbiji – izjavio je ju~e predsednik te finansijske institucije Su ma ^a kra bar ti.

– Na sva ki ulo `en evro EBRD privu~e i dodatna dva evra investicija u Srbiju. To je izuzetno bitno, naro~ito sada kada su Srbija i druge zemqe u regionu pogo|ene krizom evrozone. Moramo da pomognemo Srbiji da prebrodi krizu – kazao je on novinarima. ^akrabarti je nakon razgovora s ministrom za saobra}aj Srbije Mi lu ti nom Mr ko wi }em ka zao da }e pri o ri tet EBRD-a za investirawe u Srbiji i daqe biti infrastruktura, ali da }e celokupnu sliku planova za ulagawe dobiti nakon razgovora sa srpskim zvani~nicima. Novi predsednik EBRD-a, koji je za prvu posetu nakon stupawa na du`nost izabrao Srbiju, kazao je da je EBRD u 2011. godini ulo`io 500 miliona evra u Srbiju i da je ne{to ni`i nivo investicija u ovoj godini normalna posledica izborne godine. ^akrabarti je kazao da je EBRD imao veoma pozitivna iskustva u ulagawima u razvoj `eleznice i drumske mre`e u Srbiji i da postoji veliki broj prilika za nastavak uspe{nih investicija u tim oblastima.

6

subota1.septembar2012.

GU @VE U UQA RA MA

Sun co kret pe gla {te tu na wi va ma – Suncokret je na podru~ju Sredwobanatskog okruga, od 10. avgusta do ju~e, po`weven s polovine wiva, uz „{arolik” rod koji u proseku dosti`e 2,5 tone, dok je `etva prerano sazrelog kukuruza na po~etku – rekao je Tanjugu saradnik Poqoprivredne stru~ne slu`be u Zrewaninu Dra gan Mar ko vi}. – Kukuruz je, po tradiciji, zauzeo oko 90.000 hektara, a po sada{wim procenama tropske vru}ine i dvomese~ni period bez ki{e, velikim delom su ‘obrali’ ili umawili

se~ni prinosi, donekle }e popraviti wihovo raspolo`ewe i opredeqewe da se dogodine jo{ vi{e okrenu toj uqarici koja lak{e podnosi su{u.

Duga~ki redovi punih {lepera ispred ulaza u zrewaninski „Dijamant”, koji posluje u sastavu hrvatskog „Agrokora”, ukazuju na to da }e suncokret popraviti finansijsku situaciju ratara, ako ne zbog prinosa, ono zbog akontne cene od 42 dinara, {to je 30 posto vi{e nego lawska otkupna cena. „Di-

POQOPRivRedA

dnevnik

RE KOR DAN PRO MET NA PRO DUKT NOJ BER ZI

P{e ni ca pre ma {i la 30 di na ra Rekordan promet, rekordna cena suncokreta, novi cenovni „pik„ p{enice i prvo trgovawe sojom novog roda – vesti su koje proteklu nedequ na „Produktnoj berzi“ po zna~aju izdvajaju od svih prethodnih u posledwu godinu dana. „P{enica }e posle du`eg perioda, u narednoj ekonomskoj godini imati najve}i tr`i{ni kapacitet. U toku protekle nedeqe cena je postepeno rasla s nivoa od 26,60 din/kg, bez PDV, do 29 din/kg. Prose~na cena trgovawa iznosila je 30,28 din/kg (28,03 bez PDV), {to je 7,30 posto vi{e od proseka iz prethodne nedeqe. Jasan je interes tra`we da se obezbedi ovom strate{kom robom i planira dugoro~ni tr`i{ni nastup na izvoznom ili doma}em tr`i{tu u periodu kada cena bude jo{ ve}a. U nedostatku kukuruza, p{enica je u ovom trenutku prepoznata na tr`i{tu kao perpsektiv-

no vrlo kurentna roba i to obja{wava ovaj tr`i{ni udar tra`we„, navodi se u saop{tewu berze.

Ce na sun co kre ta je na no vom re kor du, ko ji od ove ne de qe iz no si 58,32 din/kg (54 bez PDV-a). U od no su na ce nu iz

So ja sko ~i la 109 po sto Soja roda 2012. godine se protekle nedeqe na SPOT berzanskom tr`i{tu prvi put pojavila. Nova soja je startovala cenom od 75,60 din/kg (70 bez PDV-a). Podse}awa radi, pre godinu dana iznosila je 33,50 din/kg, bez PDV, {to je cenovni skok od 109 posto. Ina~e, trgovalo se i sojom pro{logodi{weg roda, i to po 71,30 din/kg, bez PDV-a, {to je prakti~no na istom nivou kao i prethodne nedeqe.

pret hod ne ne de qe, to je rast od osam po sto.

Cena kukuruza se kretala u vrlo uskim cenovnim okvirima izme|u 26 din/kg, bez PDV-a, i 26,50 din/kg. U proteklom nedeqnom periodu postignuta je prose~na cena od 28,14 din/kg (26,06 bez PDV-a). U odnosu na prethodnu nedequ to je zanemarqivo mali rast od 0,21 posto.

Obim realizovanog prometa na Produktnoj berzi koli~inski je 8,8 puta ve}i nego prethodne nedeqe, dok je finansijska vrednost prometa od 223.357.050 dinara ve}a od one iz prethodne nedeqe 8,7 puta.

NOV CI ZA SUB VEN CI JE BI ]E IS PLA ]I VA NI I OVE I SLE DE ]E GO DI NE

Za de set da na pa o ri ma upo la jef ti ni je go ri vo Dr `a va da odre {i ke su Dr`ava bi za planiranu kupovinu 200.000 tona kukuruza ovogodi{weg roda trebalo da ponudi ne{to ve}u cenu od tr`i{ne da bi se izbegao neuspeh.

Kako je ocenio direktor Udru`ewa „@ita Srbije„ Vu ko sav Sa ko vi}, takav neuspeh se desio prilikom otkupa p{enice za potrebe Robnih rezervi.

– Po trenutnim cenama kukuruza od 25,5 dinara kilogram, cena koju bi ponudila dr`ava ne bi smela da bude mawa od 26 ili 27 dinara – rekao je on. rod na podru~ju sredweg Banata u proseku za 20-40 odsto.

Ako se te prognoze ostvare, kukuruz }e, u proseku, doneti tri tone po hektaru.

Dok su tropske vru}ine doprinele da mnogi ratari i ne u|u u kukuruzi{ta, ili ne po~iwu berbu ve} „pabir~e” kukuruz, cena suncokreta, vi{e nego pro-

jamant” je tu cenu obrazlo`io analizom tro{kova i u o~ekivawu da dostigne pro{logodi{wi otkup uqarica od 140.000 tona, uz najavu menaxmenta da }e rod brzo biti ispla}en i da otkupna cena mo`e biti i pove}ana, na {ta ve} ukazuju kretawa na Produktnoj berzi, odnosno u regionu.

Do de cem bra ne ma pa bir ~e wa Na slede}oj sednici Skup{tine op{tine Kikinda odbornici }e razmatrati zahtev da se u tamo{wemm ataru do 1. decembra zabrani sakupqawe `etvenih ostataka, odnosno pabir~ewe. Tako|e, po predlogu ~lana Op{tinskog ve}a Imrea Ka bo ka, i kazne za poqsku kra|u trebalo bi da budu duplo ve}e – umesto 2.500 dinara da porastu na 5.000.

– To su konkretne mere kojima poma`emo poqoprivrednicima ~ije su wive stradale usled su{e – ka`e Imre Kabok. – Dugotrajna su{a prouzrokovala je {tetu od 3,5 milijarde dinara i na nama je da u~inimo sve da pomognemo poqoprivrednicima. Ingerencije lokalne samouprave u tom pogledu su prili~no ograni~ene. Znaju}i da sem su{e paori muku mu~e i s kra|ama, odlu~ili smo da predlo`imo duplo ve}e kazne i zabranimo pabir~ewe do 1. decembra. Nije nam ciq da ka`wavamo nego da nesavesne gra|ane odvratimo od pusto{ewa tu|ih poseda.

A. \.

Vlada Srbije usvojila je dve uredbe za pomo} poqoprivrednim proizvo|a~ima, koje se odnose na regresirawe dizel-goriva i subvencije za poqoprivrednu proizvodwu. Cena goriva }e biti umawena od redovne 76 dinara, a kada je re~ o subvencijama, paori }e dobiti 6.420 dinara po hektaru, koliko im je dr`ava ostala du`na po osnovu usmenog dogovara s prethodnim ministrom poqoprivrede Du {a nom Pe tro vi }em. Time su u potpunosti otklowene dileme o tome da li }e se premije davati po kilogramu ili po hektaru jer je Vlada ozakonila dogovor da subvencije za ratarsku proizvodwu budu ispla}ene po hektaru.

Kada }e paori dobiti te pare – a ukupno je za subvencionisawe ratarske i proizvodwe krompira godine nameweno 10,5 milijardi dinara – nije precizirano, ali po onome {to pi{e u novom dokumentu, prvi novac bi mogao le}i ove godine. Naime, u Uredbi o uslovima i na~inu kori{}ewa subvencija za ratarsku proizvodwu i proizvodwu krompira u 2012. godini pi{e da korisnik subvencije podnosi zahtev Ministarstvu finansija i privrede – Upravi za trezor – do 1. decembra 2012. godine. Uprava ispla}uje subvenciju po prijemu zahteva, a nakon provere podataka o ispuwenosti uslova iz te uredbe i po odbitku iznosa primqenog na ime avansa. Subvencije }e biti ispla}ivane po redosledu podno{ewa zahteva do iznosa obezbe-

|enog Zakonom o buxetu Republike Srbije za 2012. godinu, navedeno je u Uredbi.

Pravo na kori{}ewe te subvencije ima fizi~ko lice, nosilac porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava s aktivnim statusom.

Kada je re~ o dizel-gorivu, poqoprivrednicima }e, kazao je

Pre sta ju da va `e...

Stupawem na snagu Uredbe o uslovima i na~inu kori{}ewa subvencija za ratarsku proizvodwu i proizvodwu krompira u 2012. godini prestaju da va`e Uredba o uslovima i na~inu kori{}ewa premije za proizvodwu `itarica i krompira i Uredba o uslovima i na~inu kori{}ewa premije za proizvodwu krmnog biqa u 2012. godini. Tako|e i Uredba o uslovima i na~inu kori{}ewa premije za industrijsko biqe i Uredba o uslovima i na~inu kori{}ewa premije za proizvodwu duvana u listu.

„MI RO TIN” ULA @E U STO ^AR STVO, BI O GAS, ZA LI VA WE...

Iz vr ba ske „Da ne” te ~e eks tra mle ko U Mlekari „Dana“ u Vrbasu, koja posluje u okviru Poqoprivrednog preduze}a „Sava Kova~evi}“, pre nekoliko meseci otvoren je novi pogon za preradu mleka, ~ime je kapacitet proizvodwe gotovo utrostru~en. Sada, vrbaska mlekara godi{we proizvodi vi{e od dva i po miliona litara pasterizovanog mleka, oko milion litara kiselomle~nih proizvoda, kao i oko 200.000 kilograma raznih vrsta sira.

I dok ve}ina industrijskih mlekara u Srbiji muku mu~i da obezbedi dovoqno sirovog mleka za preradu, otkupquju}i ga na raznim stranama od mawih proizvo|a~a, ~esto {arolikog kvaliteta, „Dana“ tih problema nema. Sve koli~ine mleka dobija s jednog mesta – sa savremene gove-

darske farme koja je, tako|e, vlasni{tvo PP „Sava Kova~evi}“. To je dragocena prednost, isti~e direktor \o ka Vu ji ~i}.

– Na na{oj farmi dnevno se muze od 640 do 700 krava, koje ukupno daju vi{e od 20.000 litara mleka ekstrakvaliteta. Po podacima Privredne komore, takav stepen kvaliteta je zastupqen u ukupnoj produkciji mleka u Srbiji tek s oko 40 odsto – rekao je Vuji~i}, i dodao da je time PP „Sava Kova~evi}“ uspelo da u potpunosti objedini celokupan sistem proizvodwe i prerade mleka.

Iz tih razloga, ka`e Vuji~i}, mlekara „Dana“ predstavqena je na

Stru ja iz sta je – Biogasno postrojewe snage od jednog megavata }e kao sirovinu koristiti stajwak s na{e farme na kojoj imamo 1.800 goveda. Na godi{wem nivou }emo prizvoditi izme|u 8,5 i 9,5 miliona kilovata elektri~ne energije i isto toliko toplotne. Osim za na{e potrebe, elektri~nu energiju }emo prodavati „Elektroprivredi Srbije„, dok }e toplotna energija i}i Op{toj bolnici u Vrbasu – objasnio je Pavi}evi}.

Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu sloganom „Mleko s na{e farme“.

Na PP „Sava Kova~evi}“ uskoro se o~ekuje zavr{etak izgradwe prve faze biogasnog postrojewa, koje }e biti prvo u Srbiji koje }e biogas koji se osloba|a iz stajskog |ubriva koristiti za proizvodwu elektri~ne i toplotne energije. Po re~ima Zdrav ka Pa vi }e vi }a, jednog od vlasnika kompanije „Mirotin grup“ u okviru koje posluje i PP „Sava Kova~evi}“, to biogasno postrojewe ima}e u po~etnoj fazi rada snagu od jednog megavata, a kada bude u potpunosti zavr{eno ~etvorostruko ve}u. Osim razvijene sto~arske pro-

ministar Go ran Kne `e vi}, za desetak dana biti omogu}eno da ga nabave za predstoje}u jesewu setvu po povla{}enim uslovima.

Re~ je o ukupno 70 miliona litara dizel-goriva koje }e zemqoradnici mo}i da uzmu po ceni koja }e biti 76 dinara mawa od maloprodajne.

Naime, u uredbi o gorivu stoji da se maloprodajna cena di-

izvodwe, PP „Sava Kova~evi}“ zauzima veoma visoko mesto u ratarskoj proizvodwi i jedno je od retkih u Srbiji koje navodwava gotovo svu zemqu – vi{e od 4.000 hektara – koja je u wihovom posedu i na taj na~in obezbe|uje prinose `itarica, industrijskog biqa i povr}a mnogo boqe od uobi~ajenih.

Zahvaquju}i zalivnim sistemima, to preduze}e na ve}ini oranica uspeva da obezbedi i dve `etve godi{we.

– Nastavqamo dugogodi{wu praksu da na delu imawa ubiramo po dve `etve u sezoni, tako da uz dodatna ulagawa i obilato kori{}ewe sistema za navodwavawe, zemqi{te maksimalno iskori{}avamo i ostvarujemo zavidnu dobit po jedinici povr{ine – ka`e agronom Ra di vo je [u va kov.

Prinosi, koje pospe{uju zalivni sistemi i moderna mehanizacija, svrstavaju vrbasko preduze}e u ravan s agrarnim sistemima u zemqama Evropske unije.

M. Ke ko vi}

zel-goriva D-2, odnosno evrodizela, regresira u visini od 23 dinara po litru, u visini refakcije u skladu s propisom kojim se ure|uju akcize, kao i u visini popusta koji odobrava distributer dizel-goriva koji je ovla{}en za to na osnovu sprovedenog javnog poziva.

Ina~e, ju~e je objavqen javni poziv za ovla{}enog distributera, a da li }e to biti NIS, kao i dosad, ostaje da se vidi. On se bira na osnovu najvi{eg iznosa ponu|enog popusta u odnosu na maloprodajnu cenu dizel-goriva D-2 i na osnovu najvi{eg iznosa ponu|enog popusta u odnosu na odredivu maloprodajnu cenu evrodizela, pod uslovom da mo`e da obezbedi distribuciju na celoj teritoriji Republike Srbije. U svakom slu~aju, po novoj uredbi, ovla{}eni distributer prilikom prodaje dizel-goriva D-2, odnosno evrodizela na malo, koja se obavqa od 15. septembra do 15. novembra 2012. godine, izdaje fiskalni ise~ak u dva primerka i na pole|ini tih ise~aka du`an je da upi{e broj poqoprivrednog gazdinstva i overi pe~atom i potpisom.

Pravo na regresirawe goriva ima fizi~ko lice – nosilac porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva upisano u Registar.

Zahtev se podnosi u dva primerka Ministarstvu finansija i privrede – Upravi za trezor – najkasnije do 22. novembra 2012. godine.

S. Glu {~e vi}

VOJ VO DI NA NA SAJ MU U GOR WOJ RAD GO NI

Slo ve na~ kim pu tem do evrop skih pa ra U Gorwoj Radgoni, u Sloveniji, zavr{en je Me|unarodni poqoprivredni sajam „Agra”, na kojem se predstavilo vi{e od 1.700 izlaga~a iz 32 dr`ave. Me|u wima su bili i izlaga~i iz Vojvodine, koji su nastupili objediweno, na {tandu Pokrajinskog sekretarijata za privredu, a predstavqeni su proizvodi s oznakom „Najboqe iz Vojvodine”, koji zadovoqavaju kvalitet usagla{en s evropkim normama i direktivama.

Na sajmu su boravili i pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Go ran Je {i} i pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin. U razgovoru s ministrom poqoprivrede i ekologije Slovenije Fran com Bo go vi ~em, istaknuto je da bi iskustva Slovenije u kori{}ewu pretpristupnih fondova Evropske unije, pre svega u oblasti poqoprivede, ruralnog razvoja i prera|iva~ke industrije, mogla biti model i za na{e uslove, dok se prilikom susreta s predstavnicima Poqopri-

vedne komore Slovenije i Zadru`nog saveza Slovenije razgovaralo o uspostvaqawu intenzivnije saradwe vojvo|anskih i slovena~kih preduze}a.

Da je kvalitet proizvoda iz Vojvodine na visokom nivou potvrda su i nagrade za kvalitet koje su na ocewivawu poneli ~lanovi Fru{kogorskog klastera vina i vinogradara. Predstavnici tog klastera razgovarali su sa slovena~kim kolegama o plasmanu fru{kogorskih vina u tu zemqu, a uspostavqeni su i kontakti s predstavnicima trgovinskih lanaca.

Veliko interesovawe privukla je ponuda poqoprivredno-prehrambenog klastera „Poluks” iz Kikinde, a predstavnici DTD „Ribarstvo” razgovarali su s partnerima iz Slovenije i Austrije o plasmanu proizvoda „Ribela”, dok su predstavnici AD „Majevica”, koja je ve} prisutna na slovena~kom tr`i{tu, razgovarali s austrijskim partnerima o plasmanu. Brojne kontakte imali su i predstavnici Udru`ewa „Futo{ki kupus„. D. Mla |e no vi}

DA NAS U CEN TRU KAR LO VA CA

OD PO NE DEQ KA

@ongleri i akrobate na delu

Toplana puni vrelovode

EKI PE ELEK TRO DI STRI BU CI JE NA TE RE NU

Po~iwe o~itavawe brojila Elek tro di stri bu ci ja „No vi Sad” po ~i we da nas da o~i ta va bro ji la ka ko bi se evi den ti ra la po tro {we elek tri~ ne ener gi je u av gu stu.

Ovo pred u ze }e ape lo va lo je na gra |a ne da eki pa ma i ~i ta ~i ma omo gu }e pri stup bro ji li ma, a vla sni ke vi ken di ca da sta we sa bro ji la do sta ve te le fo nom na broj 0 - 800 - 220 – 021. Po zi vi Kon takt cen tra „Elek tro voj vo di ne„ su bes plat ni. Na ovaj broj mo gu da se ja ve i po ro di ce ko je u vre me o~i ta va wa ne }e bi ti kod ku }e.

Z. D.

nog vo lon ter skog rad nog kam pa, ko ji se od 26. av gu sta do 2. sep tem bra odr `a va u Eko lo {kom cen tru „Ra du lo va~ ki” u Srem skim Kar lov ci ma, ~i ji u~e sni ci su to kom bo rav ka u tom me stu, pra vi li ko sti me i re kvi zi te za da na {wi per for mans od po no vo upo tre bqi vih ma te ri ja la.

U~e sni ci su mla di, wih 12, iz [pa ni je, Ne ma~ ke, Por tu ga li je, Tur ske i Sr bi je. Or ga ni za tor kam pa je Po kret go ra na Voj vo di ne u part ner stvu sa Mla dim is tra `i va ~i ma Sr bi je i uz po mo} kar lo va~ ke op {ti ne i ta mo {we Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je.

Z. Ml.

Per for mans cir ku skih ve {ti na iz ve {}e da nas od 16 do 20 sa ti na cen tral nom grad skom tr gu u Srem skim Kar lov ci ma po la zni ci in ter na ci o nal nog vo lon ter skog kam pa „Re ci kli ra ni cir kus” za jed no sa ~e tr de se tak de ce. Pla ni ra no je da bu du iz ve de na dva pro gra ma. Pr vi po ~i we u 16 sa ti i ob u hva ta kre a tiv ne ra di o ni ce sa cir ku skim ta~ ka ma. One su na me we ne gru pi od 40 de ce iz No vog Sa da, ali i osta lim po se ti o ci ma i pro la zni ci ma. Od 19 do 20 sa ti na re du je pro gram ko ji se sa sto ji od sple ta akro bat skih i `on gler skih ve {ti na. Ovaj per for mans deo je me |u na rod -

Novosadska subota1.septembar2012.

Ban krot {e ta po ye po vi ma ci jal ne usta no ve. Ak tu el na in for ma ci ja je da pre ko 7.500 No vo sa |a na pre `i vqa va na taj na ~in. Ne ~u di po da tak da ta po mo} za po je din ca iz no si sve ga 6.598 di na ra, {to je re ci mo jed na uobi ~a je na ci fra is pi sa na na ra ~u nu za „In for ma ti ku”. ^e tvo ro ~la na po ro di ca mo `e ta ko spe ci fi~ nom ra ~u ni com “na ma }i” i sko ro 14 hi qa da di na ra. Dok se gra |a ni

bri nu za su tra {wi dan uz so ci jal nu po mo}, le le ~u }i ka ko je za kon za do de lu po mo }i od vi {e strog, kod dr `av nih ~i nov ni ka po ma qa ju se slut we ka ko se pred {al te ri ma po ja vqu ju mno gi ko ji su da le ko od to ga da im tre ba po mo}. Ako ni {ta on da bar zbog po pu sta na ra ~u ne. U toj igri na te za wa gor wih i do wih a po be di ti ne mo `e ni ka da ni jed na stra na, jed na ~i we ni ca je si gur na sva kog me se ca po jed na po ve }a gru pa qu di ode pred {al te re so ci jal ne po mo }i. A. Latas

Tri ulice bez vode Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas }e od 7 do 16 ~a so va bez vo de osta ti Uli ce Jo va na Hra ni lo vi }a, Pa ri ske ko mu ne, par na stra na Omla din skog po kre ta, od bro ja 12a do bro ja 14c. Ci ster na sa

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

va kog me se ca 400 no vih S qu di u gra du ob ja vi ban krot i po tra `i po mo} od so -

To pla na oba ve {ta va svo je po tro {a ~e da zah tev za pra `we we ku} ne in sta la ci je mo gu do sta vi ti Slu `bi re kla ma ci ja na broj te le fo na 4881-104 naj ka sni je do pet ka, 7. sep tem bra. Svi ra do vi na ku} nim in sta la ci ja ma mo ra ju bi ti za vr {e ni i od ja vqe ni Slu `bi re kla ma ci ja do 10. sep tem bra. Na i me, u po ne de qak, 3. sep tem bra, To pla na po ~i we sa pu we wem vre lo vo da, gde }e se pr vo pu ni ti tran zit ni i ma gi stral ni vre lo vo di od Ter mo e lek tra ne-to pla ne „No vi Sad” do pod ru~ nih to pla na.

A. Va.

pit kom vo dom bi }e po sta vqe na na uglu Uli ca Pa ri ske ko mu ne i Jo va na Hra ni lo vi }a.

Ta ko |e, po sto ji mo gu} nost da u to ku ra do va, uko li ko bu de po tre be, bez vo de osta nu i ne ke okol ne uli ce.

G. ^.

Pe{a~ewe do Bege~a Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Adi ca, na si pom po red Du na va pre ko Fu to ga do Be ge ~a.

Sta za je du `i ne oko 18 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Mi lan Gr ki ni}.

Po la zak sa Pod ba re je u 8.13 sa ti auto bu som sa li ni je broj 6 za Adi ce, a te le fon na ko ji se mo gu do bi ti sve bli `e in for ma ci je je 063-577-302.

A. L.

GRAD SKA BI BLI O TE KA PRI U [TI LA U@I VAN CI JU

Mladost maske pro{etala kroz centar Tra di ci o nal ni ma sken bal za de cu, 11. po re du, odr `an je ju ~e is pred Grad ske bi bli o te ke, a ma li {a ni su ove go di ne pra vi li svo je ma ske na te mu „Du nav je mo je mo re”. Oko sto ti nu naj mla |ih osno va ca pre o bu kli su se na je dan dan u gu sa re, pe ca ro {e i mor ske si re ne, od no sno u sve ono {to je ve za no za re ku ili mo re. U`i va li su i de ~i joj mu zi ci i po e zi ji, a sva ko od wih do bio je i na gra du za svoj trud.

Qi qa na Ma {i re vi} iz de~ jeg ode qe wa Grad ske bi bli o te ke ka `e da se ovim do ga |a jem obe le `a va po ~e tak no ve {kol ske go di ne i da je ovo kru na svih ma ni fe sta ci ja ko je su or ga ni zo va ne to kom le ta.

- Va `no je na po me nu ti da sva ko de te do bi je po ne ku na gra du, ima mo ja ko pu no ka te go ri ja i tru di mo se da bu de mo rav no prav ni pre ma svi ma. Va `no nam je da de ca ne ku pu ju ma ske, ma da ni su za bra we ne, ne go da bu du kre a tiv ni i da se sa mi po tru de i na pra ve svo ju ma sku. Kao i sva ke go di ne ja vi lo nam se mno go spon zo ra, ko ji su nam po mo gli oko na gra da - ka `e Ma {i re vi}.

G. ^.

Fo to: F. Ba ki}

BI CI KLI STI^KA „KRI TI^ NA MA SA” PO CE LOM GRA DU

Povorka u`ivawa i zdravqa Po ~e lo je ju ~e oko 17 sa ti oku pqa wem u Li man skom par ku, gde su qu bi te qi bi ci ka la oba vqa li sit ne po prav ke i me wa li gu me.

Po tom, sat ka sni je, po vor ka od oko 300 bi ci kli sta kre nu la je Bu le va rom de spo ta Ste fa na i ta ko ozna ~i la start pe te po re du No vo sad ske kri ti~ ne ma se, od no sno spon ta ne vo `we uli ca ma gra da, kroz ko ju qu bi te qi dvo to~ ka {a po pu la ri zu ju ovaj vid re kre a ci je. Bi ci kli sti No vog Sa da od lu ~i li su se da se uje di ne. Su gra |a ni na \or |a @i van ~e va eki pa „Dnev ni ka” na {la je u ovoj gru pi, a ka ko je re kao, sa svim slu ~aj no je tu „upao”, za hva qu ju }i po zi vu pri ja te qa.

- Do pre me sec da na ni sam ni znao za ovaj do ga |aj, ali, kad mi ga je drug opi sao, ide ja me je pri vu kla na pr vu lop tu. Ka da se vo zi te u ova kvom ka ra va nu, u kom vi di te raz ne qu de, ne sa mo iz No vog Sa da, sa bi ci kli ma ko ji

VESTI Ve~e {ansone u Dunavskom parku Ve ~e {an so ne u okvi ru pro gra ma “Du nav ske sa le tle” bi }e odr `a no ve ~e ras u 20 ~a so va u Du nav skom par ku. Pu bli ku }e za ba vqa ti vo ka li sta i gi ta ri sta Lo ran Pro ko pi}.

U slu ~ a j u lo { eg vre m e n a naja vqe ni pro gram }e se odr `a ti u an treu Mu ze ja Voj vo dine.

A. Va.

Promocija kwige u KC NS [vaj car ska kwi `ev ni ca po re klom iz Voj vo di ne, Me lin da Na|-Abo wi pro mo vi sa }e svoj ro man “Go lu bi je sr ce” ve ~e ras u 19 ~a so va u sa li “Tri bi na mla dih” Kul tur nog cen tra, Ka to li~ ka por ta 5.

Ova pri po vest sa auto bi o graf skim ele men ti ma pro gla {e na je za naj bo qi ro man na ne ma~ kom je zi ku 2010. go di ne u Ne ma~ koj i [vaj car skoj.

A. Va.

Fo to: F. Ba ki}

su „na {min ka ni”, ali i sa ovim po lu ra spad nu tim, ose }aj je ne ve ro va tan - ka zao je @i van ~ev.

No vo sa |an ka Da ni je la Bir ta ta ko |e je pr vi put ju ~e bi la

na ak ci ji, a s ob zi rom na to da vo li da u~e stvu je u raz li ~i ti vi do vi ma ak ti vi zma, i ovaj joj je za pao za oko. „Sma tram sa je bi cikl je dan od naj ve }ih ci vi -

li za cij skih pro na la za ka i tu `no je {to ve }i na No vo sa |a na ni ka ko ne bi ra dvo to~ ka {e za pri mar no sred stvo pre vo za”, na ve la je ova No vo sa |an ka.

Ka ra van se kre tao Uli com 1.300 ka pla ra, La ze La za re vi }a, He ro ja Pin ki ja, Rud ni~ kom, Fe j e{ Kla r e, Som b or skim bu le va rom, Mi {e Di mi tri j e v i } a, Bra } e Rib n i k ar, Mak si ma Gor kog do Ke ja `r ta va ra ci je. Ta mo je or ga ni zo van tra d i c o n al n i po z drav di z a wem bi ci ka la uvis, u sjaj nom ras po lo `e wu, ko je je za dr `a lo ~ak i ne ke od pro la zni ka ko ji su „uvek u `ur bi”. Bi ci kli sti su tu ru za vr {i li na \a~ kom igra li {tu gde je od i gra na par ti ja bajk-po la. Kri ti~ na ma sa je do ga |aj ko ji se od i gra va sva kog po sled weg pet ka u me se cu, u Li man skom par ku, gde se u vo `wu kre }e u 17 ~a so va.

A. Je ri ni}

„ALEK SAN DAR GRAD WA” ZA VR [A VA HO TEL

Glanc za „Holidej in” Ho tel „Ho li dej in” na uglu Fu to {kog pu ta i Bu le va ra Evro pa je za vr {en sa spoq ne stra ne. To je vi dqi vo pro la zni ci ma, a sve osta le in for ma ci je u ve zi ovog objek ta ne mo gu se do bi ti od in ve sti to ra „Alek san dar grad we” .

Ju ~e nam je re ~e no da „sve ide svo jim to kom, da su do bi je ne sa gla sno sti od in ter na ci o nal nog lan ca ho te la, a za osta lo }e mo bi ti in for mi sa ni”.

Ho tel je po ~eo da se gra di u apri lu 2010. go di ne ka da je re ~e no da bi tre bao da bu de go tov kra jem 2011. go d i n e. Iz g rad w a ho t e l a pred sta vqa pr vu i za sa da je di nu do ma }u in ve sti ci ju u No vom Sa du u pro te klih ne ko li ko go di na, a za ~i ju iz grad wu je pre ma ra ni jim na ja va ma „Alek san dar grad wa” tre ba la da ulo `i 11 mi li o na evra.

In ter na ci o nal ni la nac ho te la „Ho li dej in” pre pet go di na je iz gra dio ho tel na No vom Be o gra du.

Z. D.

Fo to: S. [u {we vi}

8

NOVOSADSKA HrONIKA

subota1.septembar2012.

OD PONEDEQKA

Sa o bra }aj ci po red {ko la

Fo to: S. [u {we vi}

Po vo dom po ~et ka no ve {kol ske go di ne sa o bra }aj na po li ci ja }e u po ne de qak, 3. sep tem bra za po ~e ti ak ci ju “[ko la” ko ja }e tra ja ti do 14. sep tem bra. Sva kog rad nog da na od 7 do 19 ~a so va sa o bra }aj ci }e po ja ~a no kon tro li sa ti pu te ve i uli ce u zo ni osnov nih i sred wih {ko la i na ras kr sni ca ma ko ji ma se naj ~e {}e kre }u u~e ni ci pri li kom od la ska u {ko lu i u po vrat ku ku }i.

A. Va.

DNEVNIK

PRAVILA SU PRAVILA

Ne }e mi ni }i {e ta ti po {ko la ma Za raz li ku od pre sa mo {estse dam go di na, ma ji ce na bre te le, he lan ke, mi ni }i, {ort se vi, pa pu ~e, vru }e pan ta lo ni ce, ma ji ce na tre ge re sa da su pro te ra ne iz po je di nih no vo sad skih osnov nih {ko la. U ne kim {ko la ma ta pra vi la su ve o ma ri go ro zna, dok u pone kim bre te le do zvo qa va ju, ali ako le |a ili gru di ni su ot kri ve ne.

Ko dek si po na {a wa ko ji re gu li {u i pra vi la obla ~e wa u osnov nim i sred wim {ko la ma po sto je za na stav ni ke i za u~e ni ke. U ne ki ma je ovo pra vi lo to li ko ri go ro zno da |a ci ko ji ga pre kr {e, bu du vra }e ni ku }i da se pre svu ku.

U {ko li „@ar ko Zre wa nin” pra vi la obla ~e wa is tak nu ta su na ula znim vra ti ma, a ona se od -

no se na |a ke, na stav ni ke i ro di te qe. U ovoj {ko li je za bra we no no {e we he lan ki, bre te la, {ort se va, ber mu da, pa pu ~a, mi ni skuk wi ca. Na stav ni ce ta ko |e ne sme ju da se obla ~e pro vo ka tiv no, da ima ju ja ko uske pan ta lo ne, ma ji ce na bre te le i mi ni }e, a to pra vi lo va `i i za ro di te qe ko ji ula ze u zgra du. De voj ~i ce ko je sad kre }u u sed mi raz red is pri ~a le su nam da one ko ji pre kr {e ovo pra vi lo obez be |e we {ko le vra }a ku }i na pre svla ~e we, a uz put do bi ju i neo prav dan iz o sta nak. Me |u tim, di rek tor {ko le @ar ko Mu {ic ki ka `e da ne vra }a ju de cu ku }i, ve} sa mo od ra sle oso be ko je do la ze u {ko lu ne a de kvat no ob u ~e ne.

- Ova pra vi la u {ko li po sto je go di na ma, i va `e ka ko za mla |e, ta ko i za sta ri je. Sve ovo je pri hva tio i Sa vet ro di te qa, a |a ci i na stav ni ci se do go va ra ju o pra vi li ma obla ~e wa. Isto se od no si i na u~i te qi ce i wi ho ve u~e ni ke is ti ~e Mu {ic ki.

I u {ko li „Ko sta Trif ko vi}” po sto je pra vi la obla ~e wa, ali ona ni su ta ko ri go ro zna kao u „@ar ko voj” {ko li. Di rek tor Mi lan Spa so je vi} ka `e za „Dnev nik” da su pra vi la vi {e uve de na za na stav ni ke ne go za |a ke.

- U na {oj {ko li mo gu de voj ~i ce da no se ma ji ce na bre te le, ali pod uslo vom da ni su ot kri ve ne gru di i le |a. Ovo se po seb no od no si na sed mi i osmi raz red, jer

taj uz rast naj vi {e tre se pu ber tet.

Ipak, ge ne ral no, de ci na stav ni ci i u~i te qi pre do ~a va ju da obra te pa `wu na obla ~e we, ka ko ne bi do la zi li ne pri stoj no ob u ~e ni ka `e Spa so je vi}.

U ovoj {ko li su mno go stro `a pra vi la za za po sle ne, pa je ta ko na sta vi~ kom ka dru za bra we no da do la zi u pre te ra no uskim ili pre te ra no {i ro kim stva ri ma. Za bra we ne su i uske pan ta lo ne. Na stav ni ca ma ne sme ju da bu du ot kri ve ne gru di i le |a. Ova kva pra vi la su i u {ko li „Ivo lo la Ri bar”, gde je za po sle ni ma stro go za bra we no pro vo ka tiv no obla ~e we, a de ca mo ra da po {tu ju nor me po na {a wa i obla ~e wa, ko ji je usvo je no ko dek som.

Q. Nato{evi}

MLADI SE ODAZVALI AKCIJI „GARI BUDI HUMAN”

PRVA NOVOSADSKA „PA PER GIRL” AKCIJA

Umet nost tra `i la i na {la pu bli ku Pe ta no vo sad ska Kri ti~ na ma sa ju ~e ni je bi la sa mo bi ci kli sti~ ki, ve} i umet ni~ ki do ga |aj. Na i me, na kon pe da li ra wa, No vo sa |a ni i No vo sa |an ke ima li su pri li ku da od bi ci kli sta i ~la no va or ga ni za ci je „Kul tu ra no va”, u ma ni ru do sta vqa ~a no vi na, do bi ju umet ni~ ka de la pe sme, cr te `e, fo to gra fi je, umo ta ne u pa pir ne tu be, kao deo svet ski po zna te uli~ ne ak ci je “Pa per girl”.

Na ta {a Sta ni {i} iz or ga ni za ci je Kul tu ra no va ko ja je za slu `na za pr vi no vo sad ski “PPa per girl” ka `e da je su {ti na ovog pro jek ta da iz ve de umet nost iz po zo ri {ta, mu ze ja i ga le ri ja na uli cu, a bi ci kli su ide a lan me dij da se umet nost pre ne se sa vre me nom ~o ve ku ko ji za umet nost vi {e ne ma vre me na i str pqe wa.

- “Pa per girl” je mejl art pro je kat ko ji pod ra zu me va da kre a- tiv ci iz ce log sve ta po {tom {a qu svo je ra do ve ko ji se po sle u gra du de le pro la zni ci ma. Te ma, fro mat i stil su iz bor auto ra. Na ovaj na ~in umet nost }e sa ma po tra `i ti svo ju pu bli ku, ume sto da ~e ka da pu bli ka po tra `i wu – ob ja {wa va Na ta {a.

Na adre su „Kul tu ra no ve” pri sti glo je oko sto ra do va od {e zde set auto ra, uglav nom iz Sr bi je i re gi o na, ali i iz Ja pa na, Ne ma~ ke, Ir ske… Pri sti gli ra do vi su na kon za jed ni~ ke iz lo `be u ka feu “Pe ro”, ju ~e pro na {li svo je no ve vla sni ke.

Ra do vi se mo gu po gle da ti u vir tu el noj ga le ri ji na in ter net stra ni ci pa per girlns.blog spot.com J. Zdjelarevi}

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: BLI ZAN CE: Je le na Iv kov iz No vog Sa da (de ~a ci), DE VOJ ^I CE: Da ni je la Kr mar Ma ri}, Ma ja Ko ke za, Je le na Kr sto no {i}, Ma ri na Kne `e vi}, Mi li ca Ste va no vi} i Eri ka Ga {par iz No vog Sa da, Je le na Pa vlo vi} iz Ku cu re, Ma ja Ada mo vi} iz Srem ske Ka me ni ce, Ta wa Man di} Ko zo ma ra iz ^u ru ga, Sve tla na Per duv iz Pe tro va ra di na, Ja smi na Sta ni {i} iz Ve ter ni ka, Ma ri ja Tri vu no vi} iz [aj ka {a i Sa ne la ^u gaq iz Te me ri na, DE ^A KE: Kri sti na Sta no je vi}, Gor da na [vo wa Pa re za no vi}, Ta ma ra Va si qe vi}, Ma ja Ste va no vi}, Gor da na Sto ja no vi}, Ti na Alek si je vi} i Dra ga na Ple }a{ iz No vog Sa da, Zo ri ca Ra di {i} iz @a bqa, Ma ri na Ga le ti} i Bor ba la An dru {ko iz Be ~e ja, Mir ja na Mi li} iz Ba~ ke Pa lan ke i Bi qa na Gre ko li Ig wa to vi} iz Ve ter ni ka.

saHRaNE Na grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Ra do van Uro {a Ada mov (1938) u 10.30 ~a so va - ur na, Qu bo mir Jo va na Mar kov (1925) u 11.15 ~a so va - ur na, Ana Mi la na We go mir - Vu ja di no vi} (1937) u 12 ~a so va - ur na, Vla dan Bog da na Pe tro vi} (1942) u 12.45 ~a so va, Ma ri ja To me Sta ni sa vqe vi} (1937) u 13.30 ~a so va, Dra go mir Di mi tri ja [u {ak (1949) u 14.15 ~a so va, Pe tar Ak sen ti ja Ran kov (1947) u 15 ~a so va, Dra gan Mi haj la Kla} (1949) u 15.45 ~a so va.

Na Me snom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci da nas }e bi ti sa hra we na Dra ga na Mi haj la Bog da no vi} (1919) u 15 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra wen Vlat ko Stje pa na Sve ti} (1965) u 15 ~a so va.

Pre ko „Tvi te ra” do za li ha kr vi U pr vih sat vre me na ak ci je „Ga ri, bu di hu man”, ko ja se ju ~e od vi ja la od 8 do 14 ~a so va u Za vo du za tran sfu zi ju kr vi, po ja vi lo se 25 mla dih oso ba ko je su od lu ~i le da da ju ovu dra go ce nu te~ nost. Ak ci ju je po kre nu la gru pa No vo sa |a na, i to pre ko dru {tve ne mre `e „Tvi ter”, ko ja je `e le la da skre ne pa `wu na va `nost na ova kav vid hu ma no sti.

- Nas ne ko li ko je `e le lo da da krv i svi smo ko mu ni ci ra li pre ko „Tvi te ra”. Ta ko smo i do {li na ide ju da pro {i ri mo ovu ak ci ju i po zo ve mo sve qu de do bre vo qe da joj se pri kqu ~e. Na `a lost, o va `no sti ne do stat ka kr vi qu di raz mi {qa ju tek kad wi ma li~ no ona za fa li, a mi `e li mo da se to ne de {a va - na ve la je jed na od or ga ni za tor ki An dri ja na Pej ~i} do da ju }i da je ovo bio i od li ~an na ~in da se po ka `e da se dru {tve ne mre `e mo gu ko ri sti ti i za ne {to hu ma no i le po.

telefoni

sto je qu di ko ji su srem ni da dru gi ma iza |u u su sret. Ne ki, na `a lost, ni su mo gli da se ukqu ~e u ak ci ju, jer su ih ome le - go di ne.

- Iako sam za i sta `e le la da dam krv, mo ra li su da me od bi ju jer sam ma lo let na. [te ta. [to bi se re klo, vi {e sre} dru gi

NA „SPENSU” I „SAJMI[TU”

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Je dan od u~e sni ka ak ci je Slav ko Pi je tlo vi} ka zao je da mu ovo ni je pr vi put da da je krv i da se ni je na dao da }e se ovli ko mla dih ukqu ~i ti u ce lu pri ~u, ali da mu je dra go {to se pre va rio.

Ka ko je re kao, ovo je sa mo po ka za teq da u No vom Sa du uvek po -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Otvo re ni ba ze ni ra de i u sep tem bru Otvo re ni ba ze ni „Spen sa” i SC „Saj mi {te” }e, zbog na ja vqe nih vi so kih tem pe ra tu ra, ra di ti i u sep tem bru. Od 3. sep tem bra bi }e otvo re ni za gra |an stvo rad nim da ni ma od 10 do 19 sa ti i vi ken dom od 9 do 19 ~a so va. Da nas, me |u tim, ne }e bi ti no} nog ku pa wa na otvo re nom ba ze nu, a na za tvo re nim ba ze ni ma }e se od po ne deq ka odr `a va ti tre nin zi i sport sko-re kre a tiv ni pro gra mi.

D. [.

put, od no sno do go di nekroz osmeh je re kla Ma ja Su ro vi.

Or ga ni za to ri su na ja vi li i do dat ne kam pa we ko je }e se ti ca ti da va wa trom bo ci ta ka ko bi se po mo glo oni ma ko ji bo lu ju od te {kih bo le sti. Po dr {ku ak ci ji „Ga ri, bu di hu man” su da li `en ski klub ame ri~ kog fud ba la „Voj vot ki we”, Udru `e we gra |a na „Ajs wu nau”, Udru `e we za una pre |e we kva li te ta `i vo ta „Ru ke”, Udru `e we gra |a na „Po ro di~ ni vo di~” i ka fe pi ce ri ja „La Ma ma”.

Svi ko ji `e le do bro voq no da da ju krv to mo gu u~i ni ti rad nim da ni ma, od 7 do 14 ~a so va, sva kog pr vog utor ka u me se cu od 7 do 18 ~a so va, a sva ka pr ve su bo te u me se cu od 8 do 12 ~a so va, u Za vo du, Uli ca haj duk Veq ko va 9a.

A. Jerini}

Jo ga u sva ko dnev nom `i vo tu U to ku je upis ve `ba ~a na po ~et ni i na pred ni ni vo jo ge ko ju }e, od po ne deq ka, 3. sep tem bra, or ga ni zo va ti Udru `e we “Jo ga u sva ko dnev nom `i vo tu”. Ve `ba we }e se od vi ja ti u gru pa ma, dva pu ta ne deq no, gde }e jed na gru pa i}i na kurs po ne -

ZAVR[ENA AKCIJA TOPLANE

Ma li {a ni bes plat no u~i li te nis Ak ci ja „No vo sad ske to pla ne” kroz ko ju su naj mla |i No vo sa |a ni do bi li po klon-va u ~e re za {ko lu te ni sa u TK „No vi Sad 2002“ uspe {no je za vr {e na. De voj ~i ce i de ~a ci ro |e ni od 2002. do 2005. go di ne, ~i ji ro di te qi re dov no iz mi ru ju oba ve ze za gre ja we i ima ju zlat nu ku gli cu na ra ~u nu ob je di we ne na U MUZEJU VOJVODINE IGRAONICA ZA DECU

Sve o pra i sto ri ji Pe da go {ka Slu `ba Mu ze ja Voj vo di ne na sta vqa pre zen ta ci ju stal ne po stav ke za de cu uz ra sta od {est do 10 go di na. Te ma Mu zej ske igra o ni ce ko ja }e se odr `a ti su tra u 11 ~a so va u Du nav skoj 35 je „@i vot qu di u pra i sto ri ji - ba kar no bron za no i gvo zde no do ba”. U okvi ru igra o ni ce de ca }e raz gle da ti deo stal ne po stav ke na ko joj je pri ka zan `i vot u ba kar nom, bron znom i gvo zde nom do bu, a u we nom prak ti~ nom de lu ma li {a ni }e od gli na mo la ob li ko va ti mu zej ske pred me te, fi gu re i nov ~i }e i na taj na ~in iz ra zi ti svo ju ma {to vi tost i kre a tiv nost. Igra o ni cu }e vo di ti vi {i ku stos pe da gog Vla di mir Sta ni sa vqe vi}.

I. D.

pla te JKP „In for ma ti ka“, ima li su je din stve nu pri li ku od apri la do kra ja av gu sta po ha |a ju {ko lu te ni sa na te ni skim te re ni ma Saj mi {ta. Uz jed no sat ne ~a so ve dva pu ta ne deq no i opre mu za po ha |a we obu ke, ve li ki broj ma li {a na imao je mo gu} nost da stek ne pr va zna wa u naj po pu lar ni jem spor tu. A. Va.

deq kom i sre dom, a dru ga utor kom i ~e tvrt kom. ^as tra je sat i po vre me na. Sve in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu www.jogausvakodnevnomzivotu.com i na brojevima telefona 060/010/8/128 (od 9 do 22 ~asa) i 021/423-211 (od 18 do 22 ~asa). A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota1.septembar2012.

9

OD DANAS ZIMSKI RED VO@WE

Uki da se eks pres li ni ja za Fu tog Grad ski pre vo znik da nas po ~i we da pri me wu je zim ski red vo `we u grad skom i pri grad skom pre vo zu. Na uli ca ma }e to kom zi me rad nim da nom bi ti 201 auto bus, su bo tom 116, a ne de qom }e sa o bra }a ti 107 vo zi la. U od no su na ras po red vo `we to kom le ta, i u no voj se zo ni, na grad skoj li ni ji 4 ( Li man ~e ti ri Cen tar - @e le zni~ ka sta ni ca) sa o bra }a }e so lo auto bus, ume sto zglob nog vo zi la.

Bi }e uki nu ta i eks pre sna li ni ja za Fu tog. Auto bu si ko ji su bi li u re du vo `we ozna ~e ni „E” (eks pres) sa o bra }a }e re dov n om tra s om li n i j e Sta r i Fu tog. Ova iz me na ka `u u grad skom pre vo zni ku je ura |e na jer eks pre sni po la sci ni su da li

o~e ki va ne re zul ta te, a uki da wem li n i j e”E”po b oq { a } e se kva li tet na li ni ji kroz Ve ter nik. Po la zak na li ni ji 55 (Fu tog - Bra }e Bo {wak ) u pet ~a so va do „Neo plan te” i „Ko tek spro duk ta” me wa tra su, pa }e auto bus i}i Fu tog - Bra }e Bo {wak, Ve ter nik, Fu to {ki put

}e is pred „Al bu sa” ide kroz zo nu do „Ko t ek s pro d uk t a” i „Neo p lan t e”, te na v e d e n om tra som do Fu to ga.

Auto bus za Ko viq vi {e ne }e sa o bra }a ti auto pu tem zbog uvo |e wa pla }a wa pu ta ri ne, pa }e Ko viq ~a ni i}i u oba prav ca sta rim pu tem.

I tokom zime na gradskoj liniji 4 (Liman ~etiri – Centar – @elezni~ka stanica) saobra}a}e solo autobus, umesto zglobnog vozila - Fu t o { ka pi j a c a - Bu l e v ar oslo bo |e wa, Bu le var Ja {e To mi }a - Ki sa~ ka - Pri mor ska, a u po v rat k u pro l a z i } e po r ed „Al bu sa”. Po la zak u 14.05 kre -

Li ni ja 10 ( Cen tar - In du strij ska zo na - Jug) bi }e skra }e na, kre ta }e se sa mo do okret ni ce kod „Al bu sa”, da kle ne }e i}i kao to kom le ta do Fa bri ke

auto bu sa „Neo bus”. Na zon skim li ni ja ma 10 i 15 (Cen tar - In du strj ska zo na - Se ver) i 16 ( @e le zni~ ka sta ni ca - Pri sta ni {na zo na) bi }e uki nu ti ob je di we ni po la sci, zbog ma lo put ni ka.

Mi ni bu se vi }e bi ti ras po re |e ni na grad skoj li ni ji 6a (Adi ce - Ve ter nik - Fe {ter), a mi ni bu se vi sa o bra }a }e i do pri grad skih me sta - [an ga ja, Pe ji }e vih sa la {a i ^e ne ja. Na tim re la ci ja ma vi {e me se~ no bro ja we put ni ka po ka za lo je da je za pre voz put ni ka do vo qan auto bus ma weg ka pa ci te ta. Mi ni bu se vi }e se i da qe ko ri sti ti za pre voz put ni ka do aero dor ma u Sur ~i nu.

Z. Deli}

ZBOG HAVARIJE JU^E VELIKI DEO NOVOG SADA BEZ VODE

Za `e dan grad ~e ti ri ci ster ne pre ma lo Sko ro ~i tav grad ju ~e ni je imao vo de zbog ra do va na ot kla wa wu ha va ri je na do vod ni ku si ro ve vo de sa iz vo ri {ta Rat no ostr vo. Po me nu ti ra do vi uzro ko va li su ju ~e pad pri ti ska u vo do vod noj mre `i od 7 do 19 ~a so va. Ova ha va ri ja je, ka ko sa zna je mo u „Vo do vo du” po pri li~ no ve li ka, jer je u pi ta wu glav ni vod. U mar ke ting slu `bi ovog pred u ze }a sa zna li smo da je do ha va ri je je do {lo naj ve ro vat ni je zbog na bi ja wa {i po va pri li kom pra vqe wa no vog mo sta.

- Ovo je za i sta ve li ka ha va ri ja, jer ume sto da se pre ra |u je 1.200 li ta ra si ro ve vo de, zbog we se pre ra |u je sa mo 400. Zbog to ga je pri ti sak na te ri to ri ji ce log gra da i pri grad skih na se qa znat no ni `i od uobi ~a je nog - re ~e no nam je ju ~e u „Vo do vo du”.

Ina ~e, dan uo~i ha va ri je ovo pred u ze }e je na ja vi lo da }e ci ster ne sa pi ja }om vo dom bi }e po sta vqe ne u De~ joj bol ni ci, Po kra jin skoj bol ni ci- di ja li za pri o ri te ti naj va `ni ji, a ovo go di na ma se pri ~a da bi tre ba kod Ur gent nog cen tra, u pri vat ga pu ta to je Kli ni~ ki cen tar. lo da se iz gra di jo{ jed na fa noj bol ni ci – di ja li za na Bu le Pa ci jen ti ko ji su na di ja li zi bri ka vo de, ali za sa da to osta va ru Slo bo da na Jo va no vi }a 2 i ne mo gu bez vo de, kao ni oni ko je sa mo na pa pi ru, jer ni su re kod Spen sa, u Su tje skoj uli ci. ji se na la ze u Ur gent nom cen {e ni ze mqi {ni imo vin skoIpak, re por te ri „Dnev ni ka” su tru. Ci ster na po sta vqe na kod prav ni od no si. se uve ri li da ci ster ne u Su tje {ko le u Rad ni~ koj uli ci istog No vo sad ska iz vo ri {ta vo de skoj ni je bi lo. U „Vo do vo du” ka da na je po vu ~e na i po sla ta ta su ve} opa sno ugro `e na, a ako `u da je pr vo se usko ro ne ko bi tan plan ne po za ba vi wi Sve cisterne, iz razumqivih razloga, bile bio da se jed na ho vom za {ti ci ster na po tom, gra du bi u Klini~kom centru sta vi i kod zbog vo de mo gla Spen sa, ali se da za pre ti ka ta od to ga od u sta lo po {to je Kli ko |e u Kli ni~ ki cen tar - ka `u stro fa. U “Vo do vo du” ve} go ni~ ki cen tar tra `io da se jo{ u ovom pred u ze }u. di na ma po ku {a va ju da upo zo re jed na ci ster na po sta vi is pred Va qa pod se ti ti da di rek tor na alar mant no sta we. ur gent nog cen tra. tog pred u ze }a Bran ko Bje la jac – Iz vo ri {te [trand je - Na {e pred u ze }e ima sa mo stal no upo zo ra va da bi No vi stra da lo i ski nu to je sa si ste ~e ti ri ci ster ne i uvek su nam Sad mo gao osta ti bez vo de. Ve} ma, jer de ce ni ja ma ni su ula ga na

sred stva u ob no vu ka na li za ci o ne mre `e na Li ma ni ma 1 i 2.

Toj mre `i je is te kao rok tra ja wa. La ga no je cu ri la tu u za le |u iz vo ri {ta da bi ga na kra ju i za ga di la. Sa da tre ba u tri go di ne ulo `i ti ono li ko nov ca ko li ko je mo ra lo bi ti ulo `e no u pret hod nih 20 da bi se mo `da stvo ri la mo gu} nost da se ti bu na ri po no vo vra te u si stem – re kao je u ra ni joj iz ja vi za na{ list port pa rol u “Vo do vo du” Da vor San tra~.

Za to je, ka `u u ovom pred u ze }u, neo p hod no da se pod hit no pro gla se zo ne sa ni tar ne za {ti te na iz vo ri {ti ma Rat no ostr vo i Pe tro va ra din ska ada.

Q. Nato{evi}

U mar ke ti ma vo da „pla nu la” Ju ~e su bi le dra sti~ no po ve }a ne gu `ve u su per mar ke ti ma i pro dav ni ca ma {i rom gra da, jer se zbog su vih sla vi na u ve li kom de lu gra da u sva kim ko li ci ma mo gao za te }i bar je dan ba lon vo de. Gra |a ni su, pre ma re ~i ma mno gih pro da va ca, bi li za te ~e ni i iz ne na |e ni pot pu nim ne stan kom vo de u po je di nim de lo vi ma gra da.

“Ne ki ula zi ima ju, a ne ki ne ma ju vo de.

Uglav nom ~u jem ko men ta re da ni ko ni je znao da }e do ovo ga do }i”, re kla je pro da -

va ~i ca u jed nom ma wem mar ke ta. Vo da se i ina ~e do bro pro da je, ali ju ~e je dra sti~ no po ve }a na, a naj tra `e ni ji su ba lo ni od pet li ta ra, re kli su nam u jed nom od ve }ih no vo sad skih su per mar ke ta.

Su gra |a nin Bo jan Pe tro vi} re kao je da uop {te ni je bio oba ve {ten o ovoj ha va ri ji. Dok je no sio ne ko li ko fla {a u ru ka ma pro ko men ta ri sao je da je ve o ma re zig ni ran ~i we ni com da se ova kve stva ri do ga |a ju.

No se krup ni ot pad Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni u Me snoj za jed ni ci „Du nav” od po ne deq ka do sre de kod ku la na Be o grad skom ke ju, uglu uli ca @ar ka Va si qe vi }a i Ste va na Mi lo va no va i [u ma dij ske i Epi sko pa Vi sa ri o na. Od utor ka do ~e tvrt ka kon tej ne ri za od la ga we ovog ot pa da bi }e po sta vqe ni i u MZ „@it ni trg” u Uli ci Bra }e Jo van di} iza bro ja 5, uglo vi ma uli ca Voj vo de [u pqik ca i \ur |a Bran ko vi }a i Voj vo de Bo jo vi }a i Vu ka Ka ra xi }a is pred bro ja 5.

A. L.

Bi lo je i onih, ko ji su se od lu ~i li da na jed noj od ~e smi na uli ca ma gra da do pu n e za l i h e vo d e. Na uglu bu l e v a r a Oslo bo |e wa i bu le va ra Kra qa Pe tra I su s re l e smo pen z i o n er k u Ve s e l in k u Ko mle nac, ko ja je iz ~e sme si pa la vo du u dvo li tar ske fla {e. U ovim go di na ma pri si qe na sam da se po vru }i ni ova ko snab de vam vo dom, na gla si la je ona.

O. G. D. [.

PRIJAVE ZA KONFERENCIJU U TOKU

„Pre tvo ri mo zi do ve u vra ta” Kon fe ren ci ja „Te deks No vi Sad” sa te mom „Pre tvo ri mo zi do ve u vra ta”, dru ga po re du, odr `a }e se u su bo tu, 22. sep tem bra, u 10 ~a so va, u Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Na do ga |a ju }e bi ti pred sta vqe ne ide je o uspe {no sti u obla sti ma eko no mi je, po lit ke i u so ci jal nim okol no sti ma. Go vo ri }e stu dent Fi lip Vuk {a, osni va~ saj ta www.bu rek.com Ivan Mi ni}, ne u ro na u~ ni ca Iva na Ga |an ski, ar hi tek ta Dra ga na Mar ja no vi} i kon sul tant - tre ner Bran ki ca Qa mi} Iva no vi}. Pri ja ve u~e sni ka su otvo re ne do pet ka, 14. sep tem bra, u po no}, a broj me sta je ogra ni ~en. Ula zni ca ko {ta 1.500 di na ra. Vi {e in for ma ci ja mo `e se na }i na saj tu www.tedxno vi sad.com gde se na la zi i pri jav ni for mu lar.

A. J.

DANAS FINALNE TRKE

Pla nin ski skejt bord u Bu kov cu Pla nin ski skej bor de ri peti put za re dom nad me }u se u ve {ti na ma na sta zi u Bu kov cu, u or ga ni za ci ji Klu ba pla ni na skog skej bor ta „ATV”. Tak mi ~e we pod na zi vom „Evrop ski iza zov u pla nin skom skejt bor du”, po ~e lo ju ~e, a svo ju kul mi na ci ju i za vr {e tak do `i ve }e da nas od 13 do 18 sa ti, uz fi nal ne tr ke u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji, nad me ta wu slo pi staj la i tr ke za po ~et ni ke i po se ti o ce. Bu ko va~ ka sta za, du `i ne 700 me ta ra, naj du `a je i naj o pa sni ja sta za u

Evro pi, a na woj }e se oku {a ti do ma }i tak mi ~a ri Sen ka Ba ji}, Vla da Ra ko vi}, To dor To {a Jo vi}, Mom ~i lo Ga ji}, Ivan Ra ko vi}, Slo bo dan Ba no vi}, Pre drag Tri fu nov i Pre drag Mar ci ki}.

Po red wih, tak mi ~e se i go sti iz Slo ve ni je, Ru mu ni je, Ita li je, Fran cu ske, Bra i la, Ru si je i dru gih ze ma qa. Osim u ve {ti na ma i spret no sti tak mi ~a ra po se ti o ci }e ve ~e ras mo }i u`i va ti i u mu zi~ kom pro gra mu po pu lar nih di-xe je va.

A. L.

„^ISTO]A” MUKU MU^I DA SA^UVA INVENTAR

Dnev no raz va le se dam kan ti

Kontejneri stradaju i zimi i leti, leti ih lome i razvaquju, dok se zimi ~esto de{avqa da ih pojede vatra, jer neki me|u onima koji za grejawe koriste ~vrsta goriva u wih ubacuju `ar koji jo{ tiwa.

Nije redak slu~aj da kontejnere upale i sakupqa~i sekundarnih sirovina. Ipak, nisu za sve krivi gra|ani. U „^isto}i“ navode da se kontejneri o{te}uju upotrebom, jer sve ima svoj vek trajawa. U „^isto}i“ navode da nesavesni sugra|ani dnevno uni{te pet do sedam kanti za otpatke, dok je desetak rasturenih kontejnera mese~no.

Kada se uo~i o{te}ena korpa, ili kontejner, radnici slu`be odr`avawa popravqaju na licu mesta. Ako to nije mogu}e, vra}aju kontejner ili korpu u firmu i po nabavci repromaterijala popravqaju i ponovno postavqaju na staro mesto, isti~u u ovom preduze}u.

Naj~e{}i razlozi o{te}ewa kontejnera su paqewe, prevla~ewe sa jednog na drugo

mesto preko ivi~waka i neravnina, pri ~emu se o{te}uju to~ki}i.

Razlog o{te}ewa je i dugotrajna upotreba, tako da vremenski uslovi o{te}uju kontejnere. Kako ka`u u ovom preduze}u, oni se o{te}uju jer se u wih odla`e i kuhiwski otpad koji je uglavnom vla`an, {to uti~e na r|awe i truqewe dna kontejnera. Sem kontejnera i korpe su na meti pojedinih sugra|ana, koji ih {utiraju i izvaquju, a betonske korpe su u velikom broju okrwene.

Pokazalo se da su kante za sme}e, koje je ^isto}a besplatno podelila gra|anima koji `ive u ku}ama, lepo o~uvane, gra|ani vode mnogo ra~una o wima, jer ih dr`e u svojim dvori{tima. Te kante su uredne, redovno se peru i pokazalo se da gra|ani mnogo vode ra~una o wima, ka`u u ovom preduze}u i dodaju da bi na isti na~in trebalo postupati i prema kontejnerima i korpama na javnim povr{inama.

Q. Nato{evi}

10

vOJvOdinA

subota1.septembar2012.

dnevnik

УСКОРО КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛА ДЕ У СРБОБРАНУ

По др шка у ор га ни зо ва њу жи во та и ра да

У новембру нова „школица”

Ка сни из град ња вр ти ћа ЗРЕ ЊА НИН: Изградња дечјег вртића “Алиса у земљи чуда” у зрењанинском насељу Граднулица касни, али у фирми “Рад”, која је извођач радова, очекују да ће објекат бити усељив у првој половини новембра. Власник тог предузећа Борислав Берановић изјавио је да је до кашњења радова дошло због техничких проблема који су сада превазиђени.

- У почетку нисмо имали прерађену пројектну документацију. Накнадно је установљено да се мора градити и склониште. Али, динамика радова сада неометано тече.

Средстава има и радови ће бити завршени до краја октобра – проценио је Берановић. Радови су почели средином децембра прошле године, постављањем камена темељца. Фонд за капитална улагања Војводине уложио је у изградњу 60 милиона динара, 19 милиона обезбедила је локална самоуправа, док је око три милиона динара издвојила Месна заједница “Граднулица”. Ово забавиште ће у почетку моћи да прими 150 деце, док друга фаза предвиђа проширење капацитета за још око Ж. Б. стотину малишана.

Мултиетничка Југоисточна Европа СОМБОР: Музеј Европских култура из Берлина приказује од 4. септембра, у сомборској Градској библиотеци „Карло Бијелицки“ и у Сомборском певачком друштву, две повезане изложбе под називом „Сусрети“, које из различитих углова дочаравају суживот различитих етничких група у мултиетничкој Југоисточној Европи. Пројекат, који је настао у сарадњи између Координације за централноисточну и Југоисточну Европу, Немачка и музеја „Јанус Панониус“ из Печуја, уз подршку Удружења Немаца „Герхард“ и Института за односе са иностранством (ИФА) из Сомбора, презентује историјске фотографије из јужномађарског Веменда са актуелним фотографијама из тромеђе зеЈ. П. маља Мађарске, Хрватске и Србије.

СР БО БРАН: Општина Србобран у наредном периоду планира да отвори Канцеларију за младе и тим поводом одржан је састанак на којем су присуствовали Жељко Богојевић, председник СО Србобран, Зоран Дудварски, члан Општинског већа задужен за омладину и спорт, затим Војислав Пркосовачки, представник Регионалне канцеларије за младе из Новог Сада и Славка Попић из Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Бисер“. Прко совачки је истакао да у Војводини од 45 општина, укупно 36 локалних самоуправа има Канцеларију за младе.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

АПА ТИН: За нешто мање од месец дана завршиће се релаизација пројекта Образовање за мене, тебе, нас- за све , пројекта чији је носилац апатинска општина, координатор Љиљана Бурсаћ, а финансира га Министарство образовања и науке Републике Србије.Вредност програма је 30,5 хиљада евра.

- Тренутно је у току реализација треће фазе овог програма за који је већ пребачен новац, у висини од десет одсто пројекта, с обзиром на то да је за реализацију прве две фазе пребачено по 45 одсто средстава.У овој фази је предвиђено је да Предшколска установа „Пчелица“ набави дидактички материјал, ОШ „Жарко Зрењанин“ организује семинар и бесплатну ужину за 202 Ромске деце.Школа „Иван Горан Ковачић“ у Сонти обезбедиће 68 бесплатних ужина за Ромску децу, док ће КЦРА „Бели голуб“ организовати једнодневни излет у Кикинду, где ће његови чланови показати

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

- Стање апатије која је завладала у нашој средини последњих година је и последица неактивно сти полититичке структуре која је била на власти, и иако смо имали Савет за младе, он никада није заживео и није се састајао по следњих година. Трудићемо се да што пре кренемо у формирање Канцеларије за младе - напоменуо је Дудварски. Славка Попић у име Удружења за помоћ МНРО, нагласила је да ово друштво има искуства у раду са младима и да је спремно да помогне приликом формирања Канцеларије за младе. М. Кековић

Ин клу зи ја ром ске де це

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

- На састанку смо разговарали о томе шта Канцеларија за младе значи за локалну средину, за младе у њој, јер су искуства од 2007. године, када су основане прве канцеларије па до данас, веома добра. Број младих који се на овај начин укључио у разне волонтерске програме, пројекте и акције стално је растао и створена је и покренута једна велика машина која се зове омладинска политика и подршка младима у Републици Србији - рекао је Пркосовачки. Зоран Дудварски је поздравио покретање акције, истичући да је Канцеларија за младе неопходна општини Србобран.

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

своје плесове. Негде око средине септембра ће се одржати затварајућа конференција ДИЛС/РЕФ Образовна инклузија Рома на којој ће се анализирати целокупна реализација пројекта - рекла је Љиљана Бурсаћ координаторка пројекта.

Ово је само један од пројеката који се на подручју апатинске оп шти не ре а ли зу је у окви ру шире акције инклузије Рома, а резултати свих ових програма се итекако виде, јер је њима обухваћен велики број деце, али и Ј. П. одраслих.

Дом културе до краја године ГЛОГОЊ: Из буџета града за капитална улагања ове године, Месна заједница Глогоњ је добила 4,8 милиона динара. Од те суме нејвећи део, 3,5 милиона динара је преусмерен на замену водоводних цеви у МЗ, док је милион динара издвојено за наставак радова на храму св.Петра и Павла. У плану је да до краја године буде завршен и Дом културе.

- Оно што нам је и даље приоритет, а што није завршено је замена азбестних цеви како би све било спремно када буде донета одлука да се ка Глогоњу и Јабуци ради водоводна мрежа рекао је председник скупштине МЗ Глогоњ Зоран Арсић. Мештани се надају да ће до краја године бити завршен Дом културе јер је тако било предвиђесно буџетом Дирекције за изградњу града Панчева за шта је намењено 3,25 милиона динара. З. Дг.

Отказано суфинансирање КИКИНДА: Услед отежане финансијске ситуације, локална самоупрва у Кикинди има потешкоћа да испоштује обавезе по уговорима о суфинанасирању програма, односно пројеката из области информисања. Средства су локалним медијима додељена по конкурсу за писане и електронске медије у 2012. години. О овом проблему је известио заменик председника Општине Кикинде Милош Латиновић, који је задужен и за ресоре културе и информисања. Чланови већа стога су констатовали, да се услед умањеног прихода, не може очекивати да средства буду исплаћена, те је стога целисходно да се откаже даље финансирање пројеката, почев од данас. А. Ђ.

vojvodina

dnevnik

ИШТВАН ПАСТОР ОТВОРИО АРТ ГАРНИ ХОТЕЛ У КАЊИЖИ

„КАЛЦЕДОНИЈА” ЗАИНТЕРЕСОВАНА ЗА ГРАДЊУ ФАБРИКЕ

Капитално улагање у културу

Посао за 400 радника

АПАТИН: Представници италијанске текстилне индустрије „Калцедонија“, која се бави производњом женског веша, заинтересована је за градњу фабрике на комплексу Робнотраспортног центра у Апатину. Како су истакли у разговору са председником апатинске општине др Живорадом Смиљанићем, у фабрику би уложили 25 милиона евра у току пет година и запослили око 400 радника. „Калцедонија“ је заинтерсована за апатинску општину због слободне царинске зоне, комуналне инфраструктуре и повољног положаја.

За сада ова фирма има погоне у Београду, Суботици, Руми и Сомбору. За градњу на подручју апатинске општине заинтересована је и београдска фирма „Апроелектро“ д.о.о. која жели да изгради мању соларну електрану.

- Сви инвеститори који желе да изграде објекте и запосле људе, имају отворена врата и помоћ Скупштине општине. Сигурно је да нас радује овакво интересовање, међутим и поред тога, мало је оних који су за сада кренули у реализацију својих пројеката - рекао је др Живорад Смиљанић. Ј. П.

УСПЕХ БАЧКОГРАДИШТАНАЦА У СЛАВОНИЈИ

На Фестивалу сеоских спортова три медаље

БАЧКО ГРАДИШТЕ: После домаћинства Трећој војвођанској олимпијади старих спортова, Бачкоградиштанци су били гости на традиционалном, 6. по реду, Фестивалу сеоских спортова у славонским Горњим Богићевцима. Иако је већини деветочлане експедиције било први пут да су се опробали у оваквим вештинама, вратили су се са три медаље, а у конкуренцији 10 екипа заузели су шесто место.

- Када је такмичење у питању, ми смо били прави „олимпијци“, јер нам је било важно да учествујемо. Уосталом, наша екипа је имала девет чланова, а остале су имале по 15, па и већу могућност да сакупе бодове за коначан екипни пласман. Ипак, Немања Тапавица је освојио сребрну медаљу у дисциплини скакање у врећама. Медаљама истог сјаја окитиле су се Анкица Јовановић-Радман и Шарлота Легвари, које су појачале екипу домаћих такмичарки у надвлачењу конопца. Бронзано одличје у бацању потковице на штап освојила је наша екипа у

саставу: Шарлота Легвари, Лазар Тапавица и Немања Тапавица. Боје Бачког Градишта бранили су још: Синиша Анђелић, Агоштон Легвари, Дејан Павлов, Шандор Пољак и ја, рекао нам је по повратку из Горњих Богићеваца Владимир Јовановић. Манифестацију у Горњим Богићевцима организовало је Друштво за спортску рекреацију „Спорт за све“, а поред Бачкоградиштанаца гости из иностранства била је и екипа из Јајца. Знајући којих 17 дисциплина се нашло у такмичарској конкуренцији овдашње Војвођанске олимпијаде старих спортова, ево и дисциплина у којима се такмичење одржалу на стадину „Брезине“ у Горњим Богићевцима: алка у тачкама, бацање камена с рамена, бацање потковице на штап, мали фудбал, надвлачење конопца, ношење јајета у кашици, ношење корпе на глави, потезање штапа, пивијада, скакакње у врећи, скок у даљ из места, убацивање двојки и тројки у кош. В. Јанков

Уклањају се корвете око липа

ЗРЕЊАНИН: Радници ЈКП “Чистоћа и зеленило” у Зрењанину су почели да уклањју део корвета које су постављене као заштита липа у центру града. Корвете, односно металне решеткасте конструкције око стабала, штитиле су младе липе од ломљења скоро шест година. Али, сада су стабла почела да се наслањају на корвете и да се због тога деформишу.

- Да би липе наставиле несметани раст, горњи, ужи део корвета је уклоњен, а остала је шира метална заштита доњег дела стабла око 50 центиметара висине изнад земље. Овим путем апелујемо на суграђане да чувају стабла и поготово да не привезују бицикле на њих, јер липе треба још да се развијају и улепшају централну градску улицу – поручила је директорица Сектора за маркетинг и развој у “Чистоћи и зеленилу” Тања Вучковић Милишић. Ж. Б.

КА ЊИ ЖА: Јуче је у Кањижи отворен Арт гарни хотел, који су финансирали републички, покрајински и локални органи, као објекат од посебног значаја за културу. У хотелу је свака од 12 соба и апртмана намештена у складу с неким уметничким правцем, а гостима су на располагању арт-деко соба, модерна минималистичка, необарок, гламур, оријентал, постмодерна. Хотел је свечано отворио председник Скупштине АП Војводине Иштван Па стор, који је, поздрављајући присутне, истакао да тај хотел доживљава као капитално улагање у културу, Кањижу и целу Покрајину.

– Постоји спор око тога шта су то капиталне инвестиције јер се под тим термином угавном подразуме-

вају путеви, целокупна саобраћајна инфраструктура. Али и овај хотел је капитална инвестиција, не само

по величини него и по капиталном значају који има за културу, Кањижу и Војводину – рекао је Пастор и уједно се захвалио Покрајинском фонду за капитална улагања што је препознао значај те инвестиције,

као и идејном творцу објекта Јо же фу На ђу, познатом савременом уметнику, који се вратио у родну Кањижу и реализовао своју идеју.

– Ми доживљавамо себе као земљу из које млади масовно одлазе. Међутим, ово је доказ да можемо заједнички радити на њиховом повратку и у најбољем могућем смислу искористити знања и идеје које су у иностранству стекли – поручио Пастор. Свечаном отварања присуствовали су и потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Сла ви ша Гру јић, дирекор Фонда за капитална улагања Не бој ша Ма лен ко вић и председник општине Кањижа Ми хаљ Њи лаш. В. Х.

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ У СУБОТИЦИ

Народно позориште мора да се заврши

СУБОТИЦА: Изградња и реконструкција Народног позоришта требало би да се заврше рекао је приликом своје прве и званичне посете Суботици, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић. У наредном периоду мора да се пронађе модел финансирања, јер Војводина или Србија не могу да буду без Народног позоришта у Суботици. Грујић је обишао и неколико медијских кућа и као главни проблем је истакнуто финансирање. Покрајински секретар посетио је Завод за културу војвођанских Хрвата, „Хрватску ријеч“, Буњевачки информативни центар, РТВ YUECO и друге информативне и културне

установе у граду како би се упознао са стањем и актуелним проблемима. Поред проблема финансирња, покренуто је и питање нелегалних емитера. Циљ посете је ближе упознавање са проблемима са којима се војвођанске медијске куће суочавају, а они се углавном односе на финансирање, застарелу опрему и неопходност семинара за новинаре.

- Увек ћемо помагати мањиска гласила. Што се тиче Народно позориште пре рушења Народног позоришта, морам да Градоначелник Суботице Мокаже да га ја видим као зграду ко- дест Дулић упознао је покрајинја није завршена и то мора да се ског секретара са пројектима уради што пре. Драго ми је да мо- „Суботица град фестивала“, као је мишљење дели и градоначел- и град мултикултуралности. ник - рекао је Грујић. С. Иршевић

ЗАБРИНУТИ ПРОСВЕТАРИ У ПАНЧЕВУ

Вишак наставника због мањка ђака ПАН ЧЕ ВО: У овој школској години биће вишка радне снаге у просвети. Преко 30 наставника у Панчеву нема довољан број часова, а неки раде са фондом од 10 одсто. Смањење броја деце је главни разлог технолошких вишкова, као и повећан број ученика у одељењима. Министарство просвете је пре три године променило критеријуме за формирање одељења и тада је у панчевачким основним школама без посла могло да остане око 60 наставника. У овој школској години број сувишних је смањен на половину. Председник актива директора основних школа Дра ган Ја њић подсећа да је укинута и предметна настава у нижим разредима.

- Највише је вишкова у предметима физичко, ликовно и музичко васпитање, јер је опредмећена настава у нижим разредима укинута - рекао је Драган Јањић. Упутство за формирање одељења довело је и до неких, необичних ситуација. Основну школу „Свети Сава“ прошле школске године похађао је 901 ученик.

ЗА ВИКЕНД НА ВРШАЧКОМ БРЕГУ

Contrysi de jam фестивал

ВРШАЦ: У наредна три дана посетиоци Contryside Jam фестивала уживаће у екстремним спортовима, доброј музици, а на трибинама ће разговарати о проблемима данашњице.

- То је прва манифестација у којој су обједињени спортски и музички садржаји, истиче менаџер овог необичног фестивала Владимир Костић. -Наступиће бендови Eyesburn, Iskaz, Block, Out, Пикник, The Hoods, Срце мале Роде, Township Rebellion. Љубитељи екстремних спортова видеће више дисциплина као што су rollerblading, skateboarding, МТВ\БМВ Dirt jump, Urban Downhill MTV, паркоур, парадалидинг, Flat BMX, I BMX Street. Како организатори

subota1.septembar2012.

истичу фестивал поред промоције и подршке екстремним спортовима подиже свест омладине о проблемима данашњице, али урбану културу приближава одраслима.

- Трећи дан фестивала носи назив “Free Your Mind” на коме ћемо у сарадњи са више организација држати трибине и предавања о проблемима данашњице као што су употреба наркотика, трговина људима, еколошка свест, обновљиве енергије – објашњава Костић. Улазнице су 400 динара у шта су укључена оба дана фестивала, приступ спортским дешавањима, место у кампу крај Славишине ливаде на Брегу и улаз на предавања. Р. Ј.

- Број ученика је исти и ове године, али је формирано два одељења мање - објаснила је директорка школе „Свети Сава„ Та ња Бо жић. Слична ситуација је и у основној школи „Аксентије Максимовић„ у Долову.

- Нашу школу похађаће 505 ученика ове године. Прошле године био је само један ђак више. Ми ћемо, међутим, имати једно одељење мање јер морамо да примењујемо Упутство о формирању одељења - пожалио се Пре драг Бо га тин че вић, директор школе у Долову. Актив директора основних школа у Панчеву сваке године пред почетак школске године прераспоређује наставнике који немају пун фонд часова. Због тога се дешава да један човек предају у три школе како би испунио фонд. Могуће решење је и пензионисање наставника који су испунили бар један од услова, или социјални програм за оне којима је остало мало до пензионисања, кажу наставници. Скоро да нема школе у Панчеву у којој бар неко није пред пензијом, али се они држе док им закон допушта. Разлог је и то

што су пензије мале, па постају социјални случајеви. Директорка Дра ги ца Вељ ко вић у школи „Јован Јовановић Змај„ каже да ће, иако има испуњен услов по годинама стажа, радити бар до краја мандата.

- Код мене, у „Змај Јовиној“ школи, има шесторо људи који имају услов за пензију, али не иду јер имају право да раде до 65 година - каже Драгица Вељковић. Члан Градског већа задужен за образовање, каже да они годинама коректно решавају овај проблем, али сматра да на локалном нивоу могу да се пронађу и друге могућности.

-Замерка је била што не присуствују директори основних школа јер 50 посто предмета, општеобразовних су заједнички и једнима и другима и онда настају проблеми лутања где се ангажују људи са стране, из Београда, а људи који су завршили одговарајуће факултете остају без посла - рекао је Ми о драг Ра дој ко вић члан ГВ задужен за образовање. З. Дра го вић

Колонија светом Рафаилу у част ДЕРОЊЕ: У порти православне цркве у Дероњама, отворена је 14. ликовна колонија свети Рафаило Момчиловић, посвећена посвећена светом великомученику Рафаилу Момчиловићу. Колонију је отворио познати историчар уметности из Београда Угљеша Рајчевић, који је и идејни творац и селектор. Он је одабрао 12 ликовних стваралаца, који учествују на манифестацији, од тога су четири иконописци: Драгица Стојановић, Мирјана Поповић, Оливера Киселичић и Драган Тимотијевић, а осам уметника у чијим су делима осликани пејзажи:Петар Спасић, Ђорђе Бујновић, Дуња Јунг, Маја Веазоти, Војин Тишма, Дејан Крга, Јосип Клер и Илија Станковић.

Сви уметници су смештени код домаћина у Дероњама и већ су створена нераскидива пријатељства међу уметницима и мештанима, тако да се сликари више не осећају као гости. Седмодневни бора-

вак сликара у селу неће бити посвећен искључиво уметности, већ и дружењима која су организовали љубазни и предусретљиви домаћини, а најатрактивније ће бити на Вуковом салашу у Дероњама и у етно кући у којој ће по ко зна који пут чланице Удружења жена из Дероња, показати своје кулинарске способности и наравно традиционално гостопримство, већ познато гостима. На дан смрти светог Великомученика Рафаила, 3. Септембра, ће бити организована завршна изложба у предивној галерији која носи име светог Рафаила Момчиловића. С. Милер

11

Грађевински материјал за избеглице ВРБАС: Комесаријат за избеглице Републике Србије обезбедио је 2,8 милиона динара за набавку грађевинског материјала који ће бити подељен интерно расељеним лицима у општини Врбас, за решавање стамбеног питања. Додатних 10 одсто средстава за реализацију пројекта обезбедиће се из буџета општина Врбас. Према речима Радмиле Мусић, саветнице председника општине за социјална питања, средства ће се делити лицима са евиденције локалног Повереништва за избегла, расељена и прогнана лица која тренутно живе у колективном центру или у приватном смештају, или имају плац и треба да започну градњу.

- Средства ће делити стручна комисија, према критеријумима Комесаријата за избеглице, а породице ће добијати помоћ у од 150.000 до 440.000 динара, у грађевинском материјалу - рекла је Мусић. М. Кк.

„То пла на” ис кљу чу је ду жни ке КИ КИН ДА: ЈП „Топлана“ у саопштењу за јавност, упозорава дужнике да је започела искључење дужника. Разлог томе су, како се наводи, велика дуговања корисника који нередовно или уопште не плаћају рачуне за грејање.Осим искључења дужника који су власници пословних простора и локала, радници „Топлане“ искључиваће и власнике станова који дуже време нису измирили своје обавезе. Из „Топлане“ још једном апелују на нередовне платише да измире своје обавезе и тако спрече да буду искључени са система даљинског грејања, а на тај начин избећи ће плаћање судских трошкова и поновно прикључење на мрежу. Искључења ће бити интезивирана на територији града у септембру. Јавном предузећу „Топлана“ физичка лица дугују више од 28 милиона динара, а правни субјекти 29 милиона динара.То практично значи да близу 15 одсто суграђана-нередовних платиша, угрожава редовно и квалитетно снабдевање топлотном енергијом свих корсника „Топлане“, стоји на крају саопштења. А. Ђ.

У ки кинд ској општ ини 553 пр ва ка КИ К ИН Д А: Да нас ће у школске клупе се сти 553 првака. То можда неће бити коначан број ђака првака у кикиндској општини, јер родитељи и старатељи имају могућност да, уколико то још нису учинили, првих дана септембра то ураде. Се кре тар ка Се кре та ри јата за друштвене делатно сти општине Кикинда Гор да на Па жин наводи да ће градске школе похађати 343 првака, док ће 210 њихових вршњака почети да се образује у сео ским основним школама: - Највише ђака првака уписано је у ОШ „Свети Сава”- 99 од којих ће осморо наставу пратити на мађарском језику. Као и претходних година најмање првака, свега четворо, биће у ОШ „Братство једиство” у Банатској Тополи. Шеснаесторо ђака у граду ће наставу похађати на мађарској језику, а у селима њих 23- рекла је Гордана Пажин. А. Ђ.

12

subota1.septembar2012.

CRnA HROnikA

dnevnik

PRED SED NI CA VI SO KOG SA VE TA SUD STVA OD GO VA RA NA PRO ZIV KE

Mesarovi}: Ne razmi{qam o ostavci Predsednica Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Na ta Me sa ro vi} izjavila je ju~e da ne razmi{qa o ostavci zbog kritika na ra~un reforme sudstva, i optu`ila Dru{tvo sudija Srbije `eli da preuzme rukovo|ewe srpskim pravosu|em.

Nata Mesarovi}

– Ova reforma pravosu|a sigurno se ne}e zavr{iti tako {to }e se utvr|ivati pojedina~na odgovornost ni prvog, ni stalnog sastava, a ni predsednika Visokog saveta sudstva. Sprovodili smo i izvr{avali zakone koje je usvojila Skup{tina – rekla je Nata Mesarovi} u Jutarwem programu RTS-a, i navela da se sada „pojavquje tendencija da stukovno udru`ewe, Dru{tvo sudija, `eli da preuzme rukovo|ewe srpskim pravosu|em”.

la da je potrebno preispitati mre`u sudova, smatraju}i da }e Ustavni sud nositi odgovornost, ali ne u smislu utvr|ivawa pojedina~ne odgovornosti.

– Sud mora stajati iza svojih odluka – istakla je ona, i ponovila da Visoki savet nije vr{io ni reizbor, ni razre{ewe sudija. – Zakonodavno re{ewe je bilo takvo da se radi o op{tem izboru, a kritika Venecijanske komisije na predlog Ustava iz 2006. i na Ustavni zakon bila je u tom smislu da je potrebno preimenovati sve sudije, pa tamo gde se na|e sumwa, da se sprovede postupak razre{ewa.

Ona je ponovila da je Visoki savet sudstva postupao po zakonu.

Nata Mesarovi} je navela da nisu potrebne pare „za kompletan broj neizabranih sudija, zato {to imamo neka sredstva koja su ostala”.

Odgovaraju}i na pitawe da li smatra da nosi deo li~ne odgovornosti za stawe u pravosu|u, ona je navela da nije razmi{qala o podno{ewu ostavke.

– Svoje dostojanstvo i nezavi snost bra ni }u svim sred stvima. Da biste bili krivi, mora se to utvrditi i re}i u ~emu je krivica. Dr`ava mora da stane iza onoga {to je re{ila da uradi – rekla je Nata Mesarovi}.

Sudija Mesarovi} je poznata po presudama u velikim su|ewima, kao {to je su|ewe za ubistvo premijera Zorana \in|i}a, a govore}i o svojoj bezbednosti, navela je da dobija pretwe.

Me sa ro vi }e va je na ve la da ni su po treb na fi nan sij ska sred stva „za kom ple tan broj ne i za bra nih su di ja, za to {to ima mo ne ka sred stva ko ja su osta la” Kako je kazala, iskoristili su prostor jer tada{we institucije sistema, Ministarstvo, Vlada, savetnici, nisu htele da saslu{aju prigovore Venecijanske komisije, Saveta Evrope.

Povodom odluke Ustavnog suda o vra}awu 303 sudije od oko 760 `albi koje su podnete Ustavnom sudu, Nata Mesarovi} je ponovila da }e VSS sporovoditi odluke USS-a. Vra}ene sudije }e, kako je rekla, biti raspore|ene u postoje}e mre`e sudova.

– Ako u me|uvremenu bude donet zakon o novoj mre`i sudova, onda }e verovatno tu biti mesta za te sudije – rekla je ona, i navela da sada svi mogu da kritikuju mre`u sudova, ali da je Vrhovni kasacioni sud prvi iznosio kritike. – U dva navrata sam navodi-

– Neke prijavqujem, neke ne, dobijam i poruke razli~ite sadr`ine, znam od koga dobijam pretwe, ima ih i iz redova neizabranih sudija – rekla je Nata Mesarovi}, i navela da nikada nije bila bliska s Demokratskom strankom. – Nikada me niko ranije nije optu`ivao da sam bliska ijednoj stranci, zaista nisam bliska nijednoj stranci. Ako se moje u~e{}e u su|ewu za ubisto \in|i}a tuma~i kao bliskost s DS-om, toga nije bilo, nikada nisam bila bliska DS-u, ni kao simpatizer, ni kao ~lan.

Ona je navela da bi po toj „matrici” neko mogao kazati da je bliska sa Socijalisti~kom partijom Srbije jer je wen radni i `ivotni vek bio vi{e u vreme komunizma i socijalizma.

(Ta njug)

ZBOG NE PRI ME RE NOG PO NA [A WA

Mladi} udaqen iz sudnice Ha{ki optu`enik Rat ko Mla di} ju~e je udaqen iz sudnice jer i posle upozorewa sudije Al fon sa Ori ja nije prestao sa nedoli~im pona{awem, rekla je

ju~e Tanjugu portparol Ha{kog suda Ner ma Je la ~i}.

- I posle upozorewa sudije Orija da prestane s nedoli~nim pona{awem u sudnici, Mladi}

je nastavio i zato je udaqen - rekla je Jela~i}eva.

Su|ewe Mladi}u nastavi}e se u ponedeqak, 3. septembra, dodala je ona.

Mladi} je od po~etka su|ewa, 16. maja, vi{e puta bio opomiwan zbog neprimerenog pona{awa, a , tako|e, kada se izja{wavao o krivici, po drugi put, u julu pro{le godine, obezbe|ewe ga je iznelo iz sudnice jer je vikao da mu sudije ne daju da di{e.

Biv{i komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} optu`en je za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewa obi~aja ratovawa u BiH od 1992. do 1995. godine.

U „jugu” su prona|eni oprema i replika pi{toqa koje je koristio osumwi~eni

U NO VOM SA DU UHAP [EN CR NO GOR SKI DR @A VQA NIN

Osumwi~en za deset razbojni{tava Novosadska kriminalisti~ka policija preksino} je uhapsila Alek san dra B. (1975), dr`avqanina Crne Gore, za koga se osnovano sumwa da je izvr{io deset razbojni{tava u mewa~nicama i pumpama na podru~ju Grada.

Po ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Novom Sadu, Aleksandar B. je li{en slobode u ~etvrtak oko 23 sata, nepo-

sredno po{to je opqa~kao kazino na Somborskom bulevaru, maskiran i s rukavicama na rukama, prete}i zaposlenima replikom pi{toqa. U wegovom „jugu“ policija je prona{la opremu koju je koristio, kao i ukradeni novac.

Postoji osnov sumwe da je Aleksandar B. na taj na~in izvr{io jo{ pet krivi~nih de-

la razbojni{tva u kazinima, te da je u avgustu tri puta pqa~kao benzinske pumpe na Futo{kom putu i u Ulici Maksima Gorkog, kao i jednu kladionicu.

Policija mu je odredila meru zadr`avawa i bi}e doveden na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu.

M. B.

VA TRE NA STI HI JA I JU ^E HA RA LA

I helikopter gasi po`ar na Tari Na Tari, gde je i ju~e na vi{e lokacija gorela borova {uma, u ga{ewe vatre se ne{to pre 14 ~asova ukqu~io i policijski helikopter „bel”.

Helikpter s vedrom za ga{ewe vode nekoliko puta je nadleteo delove Tare na kojima od pretpro{le no}i, osim {ume, gore i rastiwe i {ibqe.

koji uz pomo} cisterni dr`e po`are pod kontrolom.

Na Tari su ju~e oko 15 sati po`ari na vi{e lokacija u borovoj {umi i daqe buktali, a po podacima s terena najte`a situacija je na Kremni.

Pripadnici vatrogasno-spasila~kih jedinica na Tari su na najugro`enijim podru~ji-

Uz Taru, najte`a situacija s po`arima je na podru~ju Merdara, Sijarinske bawe i Vlasotinaca.

Zamenik na~elnika Sektora MUP-a za vanredne situacije \or |e Ba bi} rekao je da na Tari jak vetar ote`ava ga{ewe vatre i da je raspirio po`ar na Kremni, gde je ju~e bila najte`a situacija. On je do-

Ekipa Tanjuga prethodno je obi{la lokaciju Polon, na kojoj je oko 13.30 ~asova po`ar niskog intenziteta bio pro{iren na borovu {umu. Na toj lokaciji u blizini mesta Graovac, uz pomo} buldo`era i motornih testera prokr~eni su novi protivpo`arni putevi da bi se spre~ilo {irewe vatre.

Uz pripadnike vatrogasno-spasila~kiih jedinica, na terenu su i @andarmerija, kao i pripadnici Vojske Srbije,

ma napravili nove linije odbrane, odnosno protivpo`arne puteve, ali jak vetar ote`ava ga{ewe. Na~elnik sektora MUP-a za vanredne situacije Pre drag Ma ri} rekao je Tanjugu da su na Tari na ugro`enim mestima napravqene nove odbrambene linije i da o~ekuje da }e vatra biti stavqena pod kontrolu. Mari} je dodao da je zbog vetra situacija veoma te{ka, a ju~e posle podne se o~ekivao dolazak i ruskog helikoptera „kamov” na to podru~je.

dao i da je na Tari, zbog vremenskih uslova, dejstvo ruskih aviona „berijev” i „iqu{in” te{ko mogu}e. Kazao je i da je na podru~ju Sijarinske bawe u ga{ewe vatre ukqu~en vojni helikopter, a na podru~ju Vlasotinca tri aviona poqoprivredne avijacije. Po wegovim re~ima, te{ka situacija je i na podru~ju Merdara, gde je tokom prepodneva ruski avion „berijev” dejstvovao tri puta.

OD LU KA APE LA CI O NOG SU DA U NO VOM SA DU

Ukinuta odluka o oduzimawu paso{a Veselinu Vukoti}u Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo je odluku kojom je bilo nalo`eno da se Ve se li nu Vu ko ti }u (51), kome u ponedeqak iz {estog poku{aja treba da po~ne ponovqeno su|ewe za ubistvo Du{ka Bo{kovi}a 1997. u Pr~wu, oduzme paso{, i nalo`io da se o tom zahtevu Tu`ila{tva ponovo odlu~uje.

– Re{ewe Vi{eg suda u Novom Sadu o oduzimawu paso{a Vukoti}u i meri zabrane napu{tawa boravi{ta je ukinuto. Potrebno je da se proveri da li on poseduje, osim srpskog, i paso{ Crne Gore, a potom odlu~i o zahtevu Tu`ila{tva – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka tog suda Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Ona je precizirala da je tu me ru pre do stro `no sti – da Vukoti} ne mo`e da na du`e vreme da napu{ta Novi Sad – predlo`ilo novosadsko Vi{e tu`ila{tvo.

Vukoti} se od optu`bi brani sa slobode, po{to mu je sud odobrio ponavqawe su|ewa i u aprilu pro{le godine obustavio izdr`avawe kazne od 20 godina zatvora na koju je u odsustvu bio osu|en zbog ubistva Bo{kovi}a 1997. godine u Pr~wu.

Srbija je pro{le godine odbila molbu Crne Gore za izru~ewe Vukoti}a radi izdr`avawa kazne od 20 godina zatvora, jer ga je Belgija, u kojoj je uhap{en 2009. godine, izru~ila Srbiji, koja se obavezala na to da

}e, u slu~aju ekstradicije, postupak protiv wega biti ponovqen u Srbiji. U odluci kojom je Belgija odobrila izru~ewe odre|eno je da se su|ewe Vukoti}u za ubistvo Bo{kovi}a mo`e ponoviti samo u Srbiji, a po{to on ima prebivali{te u Novom Sadu, novosadski sud je odre|en kao nadle`an za to. On je bio upu}en na izdr`avawe kazne zatvora, koja mu je prekinuta radi le~ewa, uz odobrewe Ministarstva pravde.

Belgijskom odlukom nije bilo odobreno da se Vukoti}u sudi za ubistvo Andrije Lakoni}a u beogradskom klubu „Nana” 1990. godine, iako je za wim od 1990. bila raspisana poternica zbog sumwe da je u~estvovao u toj li-

kvidaciji. Odmah posle tog ubistva Vukoti} je pobegao iz zemqe, a za sau~esni{tvo u ubistvu u Okru`nom sudu u Beogradu sudilo se Darku A{aninu, ubijenom 1. jula 1998. godine, dok se tada{wem inspektoru beogradske policije Miroslavu Bi`i}u – Bi`i, ubijenom 21. maja 1996. godine, sudilo zbog zloupotrebe polo`aja jer je pomogao Vukoti}u da pobegne.

A{anin i Bi`i} oslobo|eni su optu`bi.

Vukoti} je u Belgiji bio u pritvoru zbog sumwi da je po nalogu saveznog DB-a biv{e SFRJ u Briselu ubio saradnika CIAe Envera Hadrija, koji je nekada radio za jugoslovenski DB, ali i za sovjetski KGB.

crna hronika

dnevnik U DU NA VU, KOD KR ^E DI NA

Na |e no te lo uto pqe ni ka iz De~ jeg se la [est da na na kon uta pa wa {ti }e ni ka De~ jeg se la „Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” u Srem skoj Ka me ni ci D. M. (1999) nad le `ni or ga ni pro na {li su we go vo te lo u Du na vu kod Kr ~e di na, 32 ki lo me tra od me sta uta pa wa. Dva vas pi ta ~a i dve ne go va te qi ce iden ti fi ko va li su te lo i kon sta to va li da je uto pqe ni ma lo dob ni D. M., sa op {te no je ju ~e iz De~ jeg se la..

Po vo dom tra gi~ ne smr ti D. M., u Do mu za de cu i omla di nu De~ je se lo u Srem skoj Ka me ni ci ci odr `a na je ko me mo ra ci ja.

D. M. se uto pio u ne de qu oko 14 ~a so va. Po ra ni jem sa op {te wu di rek tor ke De~ jeg se la Mi le ne Va si}-Stu par, dva de ~a ka iz te usta no ve su bez odo bre wa i

ja vqa wa de `ur nom vas pi ta ~u, sa mo voq no na pu sti la se lo i oti {la da se igra ju na dva ki lo me tra uda qe noj tram bu li ni bli zu oba le Du na va. Na kon iz ve snog vre me na M. D. je oti {ao da se oku pa u Du nav. „Ubr zo na i la zi ~e tvo ro sta ri je pu no let ne de ce iz De~ jeg se la, ko ja su oti {la od mah do Du na va i ugle da la ma lo dob nog M. D. ka ko tra `i po mo}. Je dan od pu no let nih de ~a ka i do bar pli va~ sko ~io je u Du nav i po ku {ao da spa si M. D. Na `a lost, u to me ni je us peo„, ka `e se u sa op {te wu di rek tor ka Va si}-Stu par.

Sa hra na D. M. }e se oba vi ti na knad no u Be o gra du, po `e qi ro di te qa.

M. B.

U ATA RU [A [I NA CA, KOD SREM SKE MI TRO VI CE

Kom baj ner pre mi nuo od po vre da U ata ru se la [a {in ci kod Srem ske Mi tro vi ce, za vre me ra da na kom baj nu do go di la se ne sre }a u ko joj je, usled te {kih te le snih po vre da, pre mi nuo P. M. (33), sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Srem ske Mi tro vi ce.

Ne sre }a se do go di la pre kju ~e oko 15 sa ti, a uvi |aj na li cu me sta, po ovla {}e wu de `ur nog is tra `nog su di je Vi {eg su da u

Srem skoj Mi tro vi ci, iz vr {i la je po li ci ja.

O ne sre }i je iz ve {te no Vi {e jav no tu `i la {tvo.

Na osno vu na red be is tra `nog su di je, te lo pre mi nu log pre ve ze no je u In sti tut za sud sku me di ci nu u No vom Sa du ra di sud sko me di cin ske ob duk ci je, na vo di se u sa op {te wu po li ci je.

(Ta njug)

NA GRA DI LI [TU U NO VOM SA DU

Po li ci ja spre ~i la kra |u No vo sad ska po li ci ja je pre kju ~e, na gra di li {tu jed nog po slov nog objek ta, za te kla me {ta ni na [an do ra B. (1986) i Zre wa nin ca To mu B. (1992) u po ku {a ju te {ke kra |e, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u No vom Sa du.

Osum wi ~e ni su pre se kli gvo zde nu ka pi ju, u{li u dvo ri {te, pro va li li kroz pro zor objek ta i po ku {a li da ukra du ku }i {te ra ~u na ra i mo ni tor, ali su ih po li caj ci u to me spre ~i li.

Pro tiv [an do ra B. i To me B. sle de kri vi~ ne pri ja ve u re dov nom po stup ku, do da je se u sa op {te wu.

BIV [I DI REK TOR RTS-a OD SLU @IO DE SE TO GO DI [WU ZA TVOR SKU KA ZNU

Dra go qub Mi la no vi} iza {ao iz „Za be le” Ne ka da {wi di rek tor Ra dioNa sle de }e su |e we zbog ne le te le vi zi je Sr bi je Dra go qub gal ne do de le sta no va, ko je je za Mi la no vi} ju ~e je na pu stio po - ka za no za 17. sep tem bar, Mi la `a re va~ ki za tvor „Za be la”, gde no vi} }e u Pa la tu prav de „do }i je od slu `io de se to go di {wu za - sa slo bo de”, a ka ko je su di ja Ve tvor sku ka znu na ko ju je osu |en ra Vu ko ti} na ja vi la na pret hod zbog po gi bi je 16 rad ni ka te me - nom su |e wu, u sep tem bru }e bi ti dij ske ku }e pri li kom NA TO- sa slu {an ve {tak i dva sve do ka, ovog bom bar do va wa 23. apri la za ka za ne za vr {ne re ~i, po sle 1999. go di ne, po tvr |e no je Ta nju - ~e ga }e usle di ti pr vo ste pe na gu u po `a re va~ kom za tvo ru. pre su da.

Ne ka da {wi Okru `ni su du u Ne ka da {wi di rek tor RTS-a Be o gra du osu dio ga je za to {to je je dan od ret kih osu |e ni ka ko je znao da }e zgra da RTS-a bi ti ji je svo ju za tvor sku ka znu od slu bom bar do va na, a ni je pred u zeo me re da se za po sle ni te no }i za {ti te i eva ku i {u... Osim we ga, za tu tra ge di ju ni ko ni je bio pro ce su i ran. Nad le `no tu `i la {tvo, me |u tim, i da qe is tra `u je da li po sto ji jo{ ne ~i ja od go vor nost za po gi bi ju rad ni ka.

Port pa rol Re pu bli~ kog jav nog tu `i la {tva To mo Zo ri} re kao je ne dav no Ta nju gu da Tu `i la {tvo po stu pa u tom pred me tu i da ne ma bo ja zni da }e taj pred met za sta re ti.

Po Zo ri }e vim re ~i ma, Mi ni star stvo od bra ne je po na lo gu Tu `i la {tva do sta vi lo svu tra `e nu do ku men ta ci ju ko ja se od no si Dra go qub Mi la no vi} na taj do ga |aj i Tu `i la {tvo ra di na tom pred me tu. `io u ce lo sti. Ne ko vre me u za @an ka Sto ja no vi}, maj ka po - tvo ru je imao pri vi le gi je i do gi nu log rad ni ka RTS-a, tra `i - speo je u otvo re ni tret man, ali la je od Tu `i la {tva da bu du su mu one br zo uki nu te na kon re pro ce su i ra ni svi od go vor ni, ak ci je po ro di ca `r ta va tra ge kao i ne ka da {wi Vr hov ni sa vet di je. od bra ne.

Mi la no vi} je pri li kom po Jav nost je, me |u tim, Mi la no ~et ka su |e wa za sta no ve ne gi rao vi }a pret hod nih go di na, dok je na vo de op tu `ni ce ko ja ga te re slu `io de se to go di {wu ro bi ju, ti da ih je ne le gal no do de lio za ima la pri li ku da vi |a u Vi {em po sle ni ma u toj me dij skoj ku }i, su du u Be o gra du, gde mu se su di is ti ~u }i da je pro ces pro tiv za zlo u po tre bu slu `be nog po lo we ga po li ti~ ki mon ti ran i da `a ja pri li kom do de le sta no va se ne ose }a kao osu |e nik, ve} rad ni ci ma RTS-a, ko je je u za vr „kao rat ni za ro bqe nik NA TO-a {noj fa zi, a pre su da se, po na ja i wi ho vih sa rad ni ka u Sr bi ji”. va ma iz su da, o~e ku je vr lo br zo.

(Ta njug)

subota1.septembar2012.

13

G. B. IZ \UR \E VA PO GI NUO U KRU GU KOM PA NI JE „ALAS” U RA KOV CU, KOD NO VOG SA DA

La bo ran t stradao dok je uzi mao uzo rak La bo rant G. B. (47) iz \ur |e va po gi nuo je ju ~e oko 10 ~a so va ka da ga je pri li kom uzi ma wa uzor ka ze mqe uda rio uto va ri va~ u fir mi „Alas Ra ko vac” iz Ra kov ca.

Po re ~i ma za po sle nih, une sre }e ni je pr vo uzeo uzo rak iz ka {i ke uto va ri va ~a, a smrt no je stra dao ne ko li ko tre nu ta ka ka sni je, ka da je u sa gnu tom po lo `a ju uzi mao uzo rak sa ze mqe, a uto va ri va~, ko ji se kre tao una zad, ga je uda rio. Ta fir ma ba vi se se pa ra ci jom ka me ne frak ci je za pr o iz vod wu as fal ta.

– Za jed no smo ra di li u ovom pred u ze }u de ce ni ja ma, sva ko ju tro pi li ka fu i dru `i li se.

Mo gu re }i sa mo da je ovo jed na stra {na tra ge di ja i za po ro di cu i za fir mu. U ime pred u ze }a iz ra `a vam po ro di ci naj du bqu `a lost – re kao je di rek tor kom pa ni je @eq ko Dra go vi}.

Me sto ne sre }e

On je je di no do dao da je G. B. bio iz u ze tan rad nik te da }e is tra ga po ka za ti sve da qe de ta qe.

Fo to: B. Lu ~i}

Vo za~ uto va ri va ~a M. V., ko ji je u~e stvo vao u tra ge di ji, po re ~i ma za po sle nih, uz do pu {te -

we is tra `nog su di je i po li ci je pu {ten je ku }i jer je bio pod ja kim stre som. Ce lo ku pan rad u pred u ze }u je ob u sta vqen, a ne ko li ko sa ti po sle na me sto ne sre }e je do {la i su pru ga po gi nu log.

Po sa op {te wu ka bi ne ta pot pred sed ni ka Vla de i mi ni stra ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Jo va na Kr ko ba bi }a, in spek tor ra da na sta vi }e da utvr |u je uzro ke i iz vo re na ve de ne po vre de, kao i pri ku pqa we re le vant ne do ku men ta ci je, a po za vr {et ku uvi |a ja bi }e pred u ze te od go va ra ju }e me re iz do me na nad le `no sti In spek ci je ra da.

Od po ~et ka go di ne 20 za po sle nih smrt no je stra da lo na ra du, se dam je za do bi lo te {ke po vre de sa smrt nim is ho dom, a do go di lo se i 12 ko lek tiv nih po vre da na ra du.

A. L.

UZ GOJ IN DIJ SKE KO NO PQE SVE RAS PRO STRA WE NI JI U SR BI JI

Ma ri hu an a iz do ma }e ra di no sti U Sr bi ji je sve ve }i broj onih ko ji se ba ve uz ga ja wem in dij ske ko no pqe i we nom pre ra dom. Sve su ~e {}a sa op {te wa po li ci je o hap {e wu uz ga ji va ~a i pre ra |i va ~a in dij ske ko no pqe, a pro sto je ne ve ro vat no gde je sve da nas ne sa de. Ta ko su hap {e ni oni ko ji su je uz ga ja li u ku ku ru zu, sak si ji, sta nu, iz najm qe nom ho te lu, po dru mi ma, sta rim ku }a ma...

Dru gim re ~i ma, pro iz vod wa ma ri hu a ne i “skan ka” u do ma }oj ra di no sti sve je po pu lar ni ja u Sr bi ji jer se, i po red ri zi ka oba vqa wa te ile gal ne rad we, ta ra bo ta is pla ti zbog ve li kog pro fi ta. Re kord na za ple na “kon cen tra ta” ma ri hu a ne po ka za la je da je taj po sao, uz tr go vi nu ko ka i nom i he ro i nom, me |u na ju no sni ji ma.

Uz ga ja we in dij ske ko no pqe je ve lik re gi o nal ni pro blem. Ne ka da se i na ovim pro sto ri ma pro da va la ma ri hu a na po re klom iz Al ba ni je pa je ta ko me |u naj po pu lar ni jim nar ko ti ci ma bi la ~u ve na ”al ban ka”.

sop stve ni uz goj u ku} noj ra di no sti.

Da je i kod nas uz goj in dij ske ko no pqe po sao ve li ki po sao po ka za la je i po li cij ska ak ci ja “Mo ra va”, u ko joj je pre ne ko li ko me se ci u Bez da nu, kod Som bo ra, za ple we no oko 300 ki lo gra ma “skan ka”, a pro na |e na je i spe ci jal no opre mqe na la ba ra to ri ja za uz goj „tra ve„. Uhap {e ni se te re te da su or ga ni zo va li uz ga ja we te biq ke u tri pro sto ri je, bra li je, su {i li, a po tom i is po ru ~i va li.

Pro ce wu je se da je u pro iz vod wu ma ri hu a ne u tim ve {ta~ kim uslo vi ma ulo `e no sa mo za opre mu oko 50.000 evra a da je iza to ga sta ja la Uni {ta va we za ple we ne in dij ske ko no pqe (ar hiv ski sni mak) pro ce na da sle di ba sno slo van lan di je, uglav nom iz Ha ga, a u pad ne Evro pe, i to po ce na ma ko pro fit. toj ze mqi naj ~e {}e na ba vqa ju i je su da le ko vi {e ne go u Sr bi ji.

Ina ~e, opre mu za la bo ra to ri - se me. Za uz goj in dij ske ko no pqe Po li ci ja po se du je po dat ke da se je u ko ji ma se kod nas u ve {ta~ - u tim ile gal nim la bo ra to ri ja - se me na ru ~u je i pu tem in ter ne ta ma po treb ni su po seb ni uslo vi, i da sti `e ma hom po {tom. od re |e na vla `nost va zdu ha, tem Onaj ko ima la bo ra to ri ju u Uhap {e ni pre „pr ve ber be” pe ra tu ra, sve tlost. ko joj uz ga ja in dij sku ko no pqu, Pro te klih ne ko li ko go di na ile gal ne la ba ra to ri je u ko ji ma je Po pro ce ni po li ci je, opre ma po pra vi lu, u istim pro sto ri ja u ve {ta~ kim uslo vi ma uz ga ja na in dij ska ko no pqa ot kri ve ne su u ko {ta ne ko li ko de se ti na hi qa - ma ima na sto ti ne sta bqi ka u Kru {ev cu, [ap cu, Sme de re vu, Be o gra du i ne kim gra do vi ma po da eve ra ali se po pra vi lu o~e - sak si ja ma, kao i osu {e nu i za pa Voj vo di ni. Za sa mo tri me se ca u Be o gra du je po li ci ja ot kri la tri ku je da za ra da od pro da je ma ri - ko va nu ro bu sprem nu za pro da ju. ile gal ne la bo ra to ri je. Uz ga ji va ~i su uhap {e ni pre “pr ve ber be” hu a ne bu de vi {e stru ko ve }a pa Tu su i UV-lam pe, ter mo sta ti, ta ko da ni su sti gli do ba sno slov ne za ra de na ko ju su ra ~u na li ka otu da kri mi nal ci i pro na la ze sred stva za za li va we, ve {ta~ ko da su ku po va li se me i opre mu za ile gal nu la bo ra to ri ju. “ra ~u ni cu” da je po se du ju. Uz to, |u bri vo za bo qi rast. Kri mi ma ri hu a na ko ja se ov de uz ga ja u nal ci pla ni ra ju da na sva ka dva ve {ta~ kim uslo vi ma, kva li tet - do tri me se ca ima ju ber bu, a po ^e ste po li cij ske ak ci je i ra - kim uslo vi ma uz ga ja in dij ska ko - ni ja je od obi~ ne pa je zbog to ga je din ci be ru i su {e sa mo cvet ci je {i rom ze mqe, ali i na pre - no pqa, osim ako je “ama te ri” ne ciq mno gih srp skih pro iz vo |a - biq ke jer je ta dro ga naj kva li la zi ma iz Cr ne Go re u Sr bi ju, sa de na wi va ma ili dr `e u sak - ~a ne sa mo da je pro da ju na do ma - tet ni ja pa sa mim tim i naj sku kao i s Ko sme ta, pre o ri jen ti sa - si ja ma u sta nu ili ku }a ma, na {i }em tr `i {tu ve} i da je pro kri - pqa. le su nar ko gru pe i po je din ce na kri mi nal ci ma hom uvo ze iz Ho - jum ~a re na nar ko tr `i {te Za Q. Ma le {e vi}

ZAH TEV BRA NI LA CA OSU \E NIH ZA UBI STVO FRAN CU ZA BRI SA TA TO NA

RTS da do sta vi sni mak iz ja ve o~e vi ca Bra ni o ci pra vo sna `no osu |e nih zbog u~e {}a u ubi stvu Bri sa Ta to na, 2009. u Be o gra du upu ti li su ju ~e di rek to ru Ra dio-te le vi zi je Sr bi je Akel san dru Ti ja ni }u mol bu da do sta vi vi deo-sni mak s iz ja vom o~e vi ca do ga |a ja – rad ni ka u ga ra `i na Obi li }e vom ven cu pen zi o ni sa nog po li caj ca Dra ga na C. Od bra na tra `i od Ti ja ni }a da po stu pi po Za ko nu o in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja i Vi {em su du u Be o gra du do sta vi vi deo-sni mak iz ja ve Dra ga na C. ko ju je 20. sep tem bra 2009. iz me |u 13 i 14 ~a so va dao no vi na ru RTS-a Vla di Pa li ku }i, re kao je bra ni lac De ja na Pu zi ga }e Sve to zar Vu ja ~i}.

Advo kat je na veo da je o~e vi dac u tom in ter vjuu re kao sve {to je na veo i u svo joj pi sa noj iz ja vi – da fran cu ski na vi ja~ Ta ton ni je ba ~en s ogra de ve} da je sam sko ~io sa ste pe ni ca i da mu je u po li ci ji su ge ri sa no da pro me ni ta kav is kaz. Po {to je Ape la ci -

o ni sud od bio da ga sa slu {a kao sve do ka, on je od lu ~io da svo ju iz ja vu ove ri u su du i do sta vi je advo ka ti ma od bra ne, pre ko ko jih se pret hod nih da na po ja vi la u me di ji ma.

– Uko li ko RTS ne mo `e da do sta vi sni mak, ne ka do sta vi bar tran skript raz go vo ra iz me |u o~e vi ca i no vi na ra – na veo je Vu ja ~i}, i do dao da je tek po sle emi to va wa tog 12-mi nut nog pri lo ga u „Be o grad skoj hro ni ci” po li ci ja po zva la na raz go vor Dra ga na C. We gov is kaz iz po li ci je, me |u tim, ni ka da ni je sti gao do Tu `i la {tva, na po me nuo je advo kat, is ti ~u }i da je bra ni o ci ma tre ba lo dve go di ne da pro na |u tog sve do ka ~i je su sa slu {a we pred lo `i li u `al be nom po stup ku, ali je Ape la ci o ni sud to od bio.

Ako RTS ne bu de udo vo qio zah te vu bra ni la ca, Vu ja ~i} je na ja vio da }e se obra ti ti po ve re ni ku za za {ti tu in for ma ci ja od jav -

nog zna ~a ja Ro do qu bu [a bi }u, a po po tre bi i dru gim in sti tu ci ja ma.

Vu ja ~i} je na po me nuo da mu se sva ko dnev no sa `e qom da sve do ~e ja vqa ju o~e vi ci tu ~e, ma hom ko no ba ri iz ka fi }a na Obi li }e vom ven cu, ko ji ni su bi li sa slu {a va ni to kom pro ce sa.

Bra ni o ci osu |e nih pre kju ~e su pod ne li Vi {em su du u Be o gra du zah tev za po na vqa we kri vi~ nog po stup ka. Uko li ko tro ~la no van ra sprav no sud sko ve }e tog su da us tvo ji zah tev, po stu pak }e bi ti po no vqen u od no su na svih 14 na vi ja ~a „Par ti za na” ko ji su u~e stvo va li u ma sov noj tu ~i na Obi li }e vom ven cu 17. sep tem bra 2009. ka da je na smrt pre tu ~en Ta ton, na vi ja~ fran cu skog „Tu lu za„.

Pra vo sna `nom pre su dom Ape la ci o nog su da 14 na pa da ~a na Ta to na do bi lo je ukup no 123 go di ne za tvo ra.

(Ta njug)

14

subota1.septembar2012.

SPORT

dnevnik

@REB ZA LIGU EVROPE

Par ti zan na In ter, Ru bin i Nef ~i Tak mi ~e we u grup noj fa zi Li ge Evro pe po ~i we 20. sep tem bra, a za vr {a va se 6. de cem bra. @reb za dve na red ne run de tak mi ~e wa, {e sna e sti nu i osmi nu fi na la, bi }e odr `an 14. de cem bra.Fi na le Li ge Evro pe igra }e se 15. ma ja 2013. go di ne na Am ster dam are ni u Ho lan di ji .

GRU PA A: Li ver pul (En gle ska), Udi ne ze (Ita li ja), Jang Bojs ([vaj car ska), An `i (Ru si ja).

Ume sto ra do sti su ze

ZVEZDA PLATILA DANAK NEISKUSTVU PROTIV BORDOA

Si lan trud ni je na gra |en Fud bal je u ~e tvr tak uve ~e na ju go za pa du Fran cu ske po ka zao svu svo ju ras ko{, ali i ne pred vi di vu }ud. Jed no stav no, bo gi wa For tu na osta vi la je Zve zdu u su za ma pred vra ti ma Evro pe, a osmeh nu la se mno go bo ga ti jem i is ku sni jem sa sta vu Bor doa. Ne pra ved no, ali u dra ma ti~ noj za vr {ni ci re van{ me ~a plej ofa za pla sman u LE bo qe su se sna {li @i ron din ci.

Ima li su cr ve no- be li sve na svo joj stra ni pro tiv ve li kog fa vo ri ta, vo| stvo, pa igra ~a vi {e na kra ju u po sled wem mi nu tu i re mi ko ji ih vo di da qe.

{to je tre ba lo. Igra ~i ma je te {ko, osta vi li su sr ce i du {u na te re nu, bi lo je i su za. Jo{ jed nom im ~e sti tam na sve mu {to su pru `i li- kon sta to vao je Jan ko vi}.

Po u zda ni {to per Mi lan Jo va no vi} sti snuo je zu be i od i grao ve }i deo utak mi ce upr kos po vre di ko ja ga pra ti ne de qu da na.

- [o kant na utak mi ca u ko joj smo pro pu sti li pri li ku da eli mi {e mo sja jan tim Bor doa. Osta je `al za Li gom Evro pe, jer smo po ka za li sna gu i kva li tet da se uhva ti mo u ko {tac sa re al no ja ~im ri va li ma. Sva ki se kund ne pa `we

Mi li ja{ i zva ni~ no Zve zdin Fi ni{ pre la znog ro ka je be ri }e tan za Cr ve nu zve zdu. Po sle Og we na Mu drin skog, cr ve no- be li su an ga `o va li jo{ jed no kva li tet no po ja ~a we. Re~ je o biv {em ka pi te nu na {eg naj tro fej ni jeg klu ba Ne na du Mi li ja {u, ne ka da {wem re pre zen ta tiv cu ko ji je pro te kle tri go di ne pro veo u Vul verhmpto nu.

- Ne tre ba tro {i ti re ~i o Ne na du, sve se o we mu zna, i na ma je ve o ma bit no da se ta kav igra~ i Zve zda{ vra tio na Ma ra ka nu- is ta kao je na pro mo ci ji v.d. sport skog di rek to ra Go ran Va si li je vi}.

Mi li ja{ je pot pi sao tro go di {wi ugo vor i za du `io dres sa bro jem de set, a pre u ze }e ulo gu Evan dra ko ji je ne dav no na pu stio Be o grad.

- Sre }an sam zbog po vrat ka na Ma ra ka nu, dra go mi je da smo se br zo do go vo ri li i na dam se da }u svo jim igra ma uz vra ti ti na po ve re wu upra ve i na vi ja ~a – is ta kao je Mi li ja{.

U re do vi ma Vul vsa imao je u pro te kle dve se zo ne za pa `e ne ro le, ne i u po sled woj ka da se klub pre se lio u ni `i rang tak mi ~e wa, {to je ubr za lo od lu ku o po vrat ku.

- Pro veo sam tri fe no me nal ne go di i ne u Vul ver hemp to nu. Po sled wu se zo nu ni sam igrao ono li ko ko li ko sam mi slio da tre ba, ko li ko za slu `u jem. Raz go va rao sam sa tre ne rom o da qem sta tu su. Bi lo je po nu da iz ^em pi on {i pa, ali sam ih od bio. Zna li su u klu bu ko li ko mi Zve zda zna ~i, {to je bio pre su dan mo me nat za na sta vak ka ri je re u cr ve no- be lom dre su- do dao je Mi li ja{, ko ji ima pra vo na stu pa ve} u ne de qu pro tiv Rad ni~ kog iz Ni {a.

Z. R. - U na ja vi su sre ta bi la je pri sut na sa mo jed na `e qa, da se na kra ju po gle da mo u o~i i ka `e mo da smo da li sve od se be za po be du. Ne mam {ta da za me rim mom ci ma. La vov ski su se bo ri li. Si gur no da je bol no kad se su sret iz gu bi u po sled wim se kun da ma. Mo ra mo br zo na no ge, a uve ren sam da }e mo iz ove si tu a ci je iza }i jo{ ja ~i- is ta kao je tre ner Be o gra |a na Alek san dar Jan ko vi}, ko ji je u krat kom ro ku pre po ro dio eki pu.

Osta je i ma la sen ka na tri jumf Bor doa, jer mo `da je pe nal u 93. mi nu tu pre stro go do su |en.

- U kva li tet nom du e lu vi de li smo pu no {an si, go lo va, vi sok ri tam igre, pre o kre te, pa je {te ta da se ta kav me~ okon ~a sum wi vim pe na lom u na do kan di vre me na. Ni sam si gu ran da je po sto jao kon takt u {e sna e ster cu. Na pra vi li smo di rekt nu gre {ku, plod je to ne is ku stvo ma log bro ja mi nu ta u no ga ma na evrop skoj sce ni, jer smo po ~e li da se ra du je mo ra ni je ne go

Bor do je zna la~ ki ka znio, a to se naj bo qe vi de lo kod pri mqe nih go lo va. Po gre {no bi bi lo da sa da pre vi {e pa ti mo. Ovaj me~ pri pa da pro {lo sti, sle de pri pre me za is ku {e wa u pr ven stvu i ju ri{ na ti tu lu - sma tra Jo va no vi}.

Ka pi ten Ni ko la Mi ki} spret no je re a go vao u 90. mi nu tu i po go dio mre `u Fran cu za.

- Bi lo je sve go to vo, ra dost do ne ba, sla vqe na sva kom pe dqu te re na. Ni smo us pe li da ob u zda mo ja ke emo ci je jo{ dva- tri mi nu ta i Fran cu zi su nam is po sta vi li pa pren ceh. Bol no je ste, ali mo ra mo da qe. Na uk za ubu du }e, po u ke ko je se mo ra ju iz vu }i na pu tu sa zre va we ti ma- re kao je Mi ki}.

Zve zdin trud ni je na gra |en na ade kva tan na ~in. Pla sman u LE bio bi pra vi sti mu lans za mla di tim, ko ji je pro tiv Bor doa od i grao dve utak mi ce mo `da iz nad tre nut nih mo gu} no sti.

Z. Rangelov

GRU PA B: Atle ti ko Ma drid ([pa ni ja), Ha poel Tel Aviv (Iz rael), Plzen (^e {ka), Aka de mi ka (Por tu gal).

GRU PA C: Mar sej (Fran cu ska), Fe ner bah ~e (Tur ska), Bo ru si ja Men hen glad bah (Ne ma~ ka), AEL (Ki par).

GRU PA D: Bor do (Fran cu ska), Klub Bri` (Bel gi ja), Wu kasl (En gle ska), Ma ri ti mo (Por tu gal).

GRU PA E: [tut gart (Ne ma~ ka), Ko pen ha gen (Dan ska), Ste a -

ua (Ru mu ni ja), Mol de (Nor ve {ka).

GRU PA F: PSV Aj ndho ven (Ho lan di ja), Na po li (Ita li ja), Dwe par (Ukra ji na), AIK ([ved ska).

GRU PA G: Spor ting (Por tu gal), Ba zel ([vaj car ska), Genk (Bel gi ja), Vi de o ton (Ma |ar ska).

GRU PA H: In ter (Ita li ja), Ru bin Ka zaw (Ru si ja), Par ti zan (Sr bi ja), Nef ~i (Azer bej xan).

GRU PA I: Lion (Fran cu ska), Bil bao ([pa ni ja), Spar -

ta Prag (^e {ka), Ha poel Kir jat (Iz rael).

GRU PA J: To ten hem (En gle ska), Pa na ti na i kos (Gr~ ka), La cio (Ita li ja), Ma ri bor (Slo ve ni ja).

GRU PA K: Ba jer Le ver ku zen (Ne ma~ ka), Me ta list (Ukra ji na), Ro zen borg (Nor ve {ka), Ra pid Be~ (Austri ja).

GRU PA L: Tven te (Ho lan di ja), Ha no ver (Ne ma~ ka), Le van te ([pa ni ja), Hel sing borg ([ved ska).

Ver me zo vi}: Ciq smo ve} is pu ni li Fud ba le ri Par ti za na u Li gi Evro pe tak mi ~i }e se u gru pi H sa In ter om, Ru bi nom iz Ka za wa i Nef ~i jem iz Azer bej xa na, od lu ~e no je ju ~e `re bom u Mo na ku.

Sva ka ko da cr no - be li ma `reb ba{ i ni je bio na klo wen, jer }e igra ti pro tiv ve li kog In ter a i u po sled we vre me re dov nog u~e sni ka Li ge {am pi o na ru skog Ru bi na.

Ne po zna ni ca je Nef ~i, ali s ob zi rom da su u plej ofu Azer bej xan ci eli mi ni sa li pro {lo go di {weg ~e tvrt fi na li stu Li ge {am pi o na ki par ski Apoel ja sno je da se ra di o kva li tet noj eki pi. U ovo tak mi ~e we In ter ula zi sa `e qom da stig ne do sa me za vr {ni ce. Mi la ne zi su pro {le se zo ne igra li sla bo {to je ga zdu Ma si ma Mo ra ti ja na te ra lo da re no vi ra eki pu. Po red zve zda Snaj de ra i Mi li ta, tu su i dru gi od li~ ni igra ~i, ko ji su da le ko vred ni ji od Par ti za no vih.

In ter je u tre }em ko lu eli mi ni sao split ski Haj duk, a u plej ofu ru mun ski Va slui. Ru bin iz Ka za wa je se zo nu u Ru si ji za vr {io na {e stom me stu, a u svo jim re do vi ma ima sjaj nog Oba fe mi Mar tin sa, kao i Ro ma na Ere men ka ~i ja vred nost na tr `i {tu iz no si oko 10 mi li o na evra. Ze le ni iz Ka za wa su pro {le go di ne osvo ji li na ci o nal ni kup.

Tre ner vaq ka Vla di mir Ver me zo vi} ne bri ne zbog ja ke gru pe.

- Mi smo na{ osnov ni ciq ostva ri li, pla si ra li smo se me |u

Sa {a Ili} u du e lu s fud ba le ri ma Trom sa

80 naj bo qih eki pa u Evro pi. Tak mi ~e we }e nam pre sve ga do ne ti is ku stvo, kao i pri li ku da se od me ri mo sa ja kim ri va li ma. Ne `e lim da ko me ta ri {em ho }e mo li pro }i da qe, jer to za vi si i od ras po re da utak mi ca, kao i mno go dru gih fak to ra - re kao je Ver me zo vi}.

Po we mu, Par ti zan ni je aut saj der gru pi.

- Ne mi slim da smo bo qi od Nef ~i ja, ve} ra ~u nam na ras po lo -

`e we u ko jem }e mo igra ti. Vi {e ni ka kvog im pe ra ti va ne ma, igra }e mo opu {te no sa vr lo ja kim eki pa ma, {to se ne kad po ka `e i kao do bro. Ne ve ru jem da nas In ter i Ru bin sma tra ju la kim za lo ga jem.

Sli~ no raz mi {qa i ka pi ten Sa {a Ili}.

- Do bro je da smo u{li u grup nu fa zu, tre ba ju nam ja ke utak mi ce.

Do bi li smo ozbiq ne ri va le, ali ne }e mo se una pred pre da va ti. Po ka za li smo da ka da igra mo kao je -

dan mo `e mo mno go i to tre ba da nam bu de zve zda vo di qa za da qe.

Is pr si }e mo se pa {ta ura di mo.

Ka pi ten hva li sa i gra ~e po sle re van {a sa Trom zom.

- Od i gra li su ju na~ ki, svih 90 mi nu ta dik ti ra li tem po. Ni je im bi lo la ko pre me ~a, jer je jav nost ve} na vi kla da gu bi mo utak mi ce.

Ali, na po kon smo po ka za li pra vo li ce i ve ru jem da }e ta ko bi ti i u utak mi ca ma u gru pi - is ta kao je Sa {a Ili}.

I. Lazarevi}

MLADA REPEZENTACIJA OKUPQA SE U PONEDEQAK

Mi to {e vi} me |u po zva ni ma Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je 3. sep tem bra po ~e }e pri pre me za dve po sled we utak mi ce kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo, pro tiv Dan ske 7. sep tem bra i Ma ke do ni je tri da na ka sni je. Se lek tor Alek san dar

Jan ko vi} ob ja vio je spi sak igra ~a na ko je ra ~u na za te me ~e ve.

Na spi sku ne ma Dar ka La zo vi }a, zbog po zi va za A re pre zen ta ci ju, a de bi tant je Ni ko la Nin ko vi} iz Par ti za na.

- Na la zi mo se u sa mom fi ni {u kva li fi ka ci ja. Na la zi mo se na pr vom me stu, sa dva bo da vi {e od Dan ske, osta le su dve utak mi ce i na {a ra ~u ni ca je vi {e ne go

ja sna, ne raz mi {qa mo o dve me~ lop te, ve} o dva pu ta po de ve de set mi nu ta. I}i }e mo u Dan sku da ve} ta mo ove ri mo ba ra` za pla sman na Evrop sko pr ven stvo.

Za dve utak mi ce ko je su pred na ma ne ma ne kih bit ni jih po me ra wa u od no su na one pret hod ne.

Zbog po zi va iz A re pre zen ta ci je ne ra ~u na mo na Dar ka La zo vi }a, a no vaj li ja je Ni ko la Nin ko vi} iz Par ti za na. U Dan skoj ne }e mo ra ~u na ti na Lu ku Mi li vo je vi }a zbog kar to na, ali ra ~u na mo na Vu ka Mi to {e vi }a iz Voj vo di ne, iako je imao pre hla du, kao i jed nu ma wu ope ra ci ju. Kon sul to va }e mo se sa na {om i me di cin skom slu `bom No vo sa |a na {ta je u tom tre nut ku naj bo qe za we ga re kao je Jan ko vi}.

Do bar deo eki pe ~i ne igra ~i Cr ve ne zve zde, ko ji su ne sre} no eli mi ni sa ni iz Evro pe od stra ne Bor doa.

- Sa wi ma se stal no ra di psi ho lo {ki ta ko da mi slim da

ne }e bi ti pro ble ma. To su mla di mom ci ko ji fud bal ski sa zre va ju, na `a lost po ne kad i kroz po ra ze. To su sve pra vi mom ci i ja ne mam ni pro mil

(Volf sburg), Alek san dar Pan ti} (Rad), Mi lo{ Ko sa no vi} (Kra ko vi ja), Fi lip Mla de no vi} (Cr ve na zve zda), Mi lo{ Jo ji}, Sa {a Mar ko vi} i Ni ko -

ZA UTAKMICU SA SRBIJOM

[ko ti zna ju tim Se lek tor [kot ske Kreg Le vein sa op {tio je spi sak re pre zen ta ti va ca za kva li fi ka ci o ne utak mi ce za Svet sko pr ven stvo pro tiv Sr bi je i Ma ke do ni je. [kot ska }e u pr vom me ~u gru pe A kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014. do ~e ka ti Sr bi ju 8. sep tem bra u Gla zgo vu, dok }e tri da na ka sni je na istom sta di o nu igra ti pro tiv Ma ke do ni je.

Na spi sku su: gol ma ni Met Gilks (Blek pul), Dej vid Mar {al (Kar dif), Alan Mek gre gor (Be {ik ta{), od bram be ni igra ~i: Kri stof Be ra (Vul ver hemp ton), Ge ri Kal dvel (Vi gan), De ni Foks (Sa u temp ton), Grant Hen li (Blek burn), Alan Ha ton (Aston Vi la), Ra sel Mar tin (No ri~), ^ar li Mal gru (Sel tik), En di Veb ster (Harts), ve zni fud ba le ri: ^ar li Adam (Li ver pul), Don Ka ui (Kar dif), Grem Do rans, Xejms Mo ri son (Vest Brom vi~), Xejms Fo rest (Sel tik), Met Fi lips (Blek pul), Ro bert Snod gras (No ri~) i na pa da ~i: Xej mi Ma ki (Kvins Park), [on Ma lo ni (Vi gan), Ros Me kor mak (Lids), Ke ni Mi ler (Van ku ver), Sti ven Nejs mit (Ever ton) i Xor dan Ro uds (Blek burn). sum we da mo gu po klek nu ti psi hi~ k i - is t a k ao je sa l ek t or Jan ko vi}.

Spi sak: Bra ni mir Alek si} (Spar tak ZV), Alek san dar Ki rov s ki i Mar k o Dmi t ro v i} (Cr ve na zve zda), Mar ko Pet ko vi} i Mi lan Ro di} (OFK Be o- grad), Ne m a w a Gu d eq (NAK Bre d a), Slo b o d an Me d o j e v i}

la Nin ko vi} (Par ti zan), Vuk Mi t o { e v i} (Voj v o d i n a), Ne nad Kr s ti ~ i} (Samp d o r i j a), Fi l ip Ma l a b a { i} (Ho f en hajm), Lu ka Mi li vo je vi} (Cr ve na zve zda), Lu ka Mi lu no vi} i Og wen Mu drin ski (Cr ve na zve zda), Ne ma wa Ko ji} (Rad), \or | e De s po t o v i} (Spar t ak ZV)..

I. Lazarevi}

SPORT

dnevnik

subota1.septembar2012.

15

VE^ERAS NA „KARA\OR\U“ IGRAJU DOWI SREM I VOJVODINA (21~)

Der bi za pu ne tri bi ne Ma lo ko je mo gao da o~e ku je da }e me~ 4. ko la Je len Su per li ge iz me |u fud ba le ra Do weg Sre ma i Voj vo di ne bi ti der bi i da }e za we ga vla da ti ve li ko in te re so va we u jav no sti. Eki pa iz Pe }i na ca de bi tant je u elit nom tak mi ~e wu, Voj vo di na je je dan od naj bo qih ti mo va u Sr bi ji i re al no je bi lo za o~e ki va ti da }e cr ve no-be li u me |u sob nom du e lu bi ti ap so lut ni fa vo ri ti. Me |u tim, pr va tri ko la su, {to se Do weg Sre ma ti ~e, do ne la no vu sli ku o vred no sti ove eki pe, pa se na sal du Sre ma ca na {lo se dam bo do va i tre nut no su pr vo pla si ra ni tim na ta be li, a us pe li su da, kao do ma }i ni na „Ka ra |or |u“, sa vla da ju i ak tu el nog pr va ka Par ti za na.

Ka tai do ju na

Ka pi ten Do weg Sre ma Mi lo{ Jo si mov (de sno)

DEJAN JOVANOVI], PRVOTIMAC DOWEG SREMA

Voj vo di na fa vo rit Fud bal ska jav nost do weg de la Sre ma s ve li kim ne str pqe wem o~e ku je pr vu pr ven stve nu utak mi cu du go go di {wih sport skih pri j a t e q a, Voj v o d i n e i Do weg Sre ma. Jo{ uvek se pre pri ~a va wi hov su sret od i gra na u okvi ru Ku pa 21. sep tem bra.

2011. go di ne, ka da se Voj vo di na pri li~ no na mu ~i la na Su va ~i i po be di la go lom Me do je vi }a.

- O~e ku je nas iz u zet no te {ka utak mi ca pro tiv Voj vo di ne, ko ja igra na svom te re nu i fa vo rit je - ka `e De jan Jo va no vi}, ko ji }e bi ti u start noj po sta vi pe }i na~ kog su per li ga {a - Uz po {to va we pre ma ve li kom ri -

va lu, mi }e mo kao i do sa da da ti sve od se be ka ko bi smo ostva ri li po zi ti van re zul tat. Igra }e mo otvo re no i, za {to da ne, po ku {a ti da ostva ri mo po vo qan re z ul tat. Mo r a } e mo po s eb n u pa `wu da obra ti mo na wi ho ve naj bo qe igra ~e Mo re i ru, Ste va no vi }a i Abu ba ka ra, od ko jih pre ti naj ve }a opa snost.

Sli~ no mi {qe we ima i ne su | e n i fud b a l er Voj v o d i n e Ste fan Bu ko rac, ko ji je de se tak da na tre ni rao sa no vo sad skim fud b a l e r i m a, ali ni j e ostao.

- Po op {tim oce na ma Voj vo di na je tre nut no na {a naj bo qa

HAJDUK DO^EKUJE KRAGUJEV^ANE

Vre me je za po be du

Fud b a l e r i Haj d u k a do ~ e k u ju eki p u Rad n i~ k i 1923 iz Kra g u j ev c a. Na k on dva start na po r a z a, Ku q a n i su u mi n u lom ko l u osvo j i l i bod na Ka ra b ur m i, ko j i je ko l i k o-to li k o vra t io sa m o p o u z da w e u eki p u, pa Ku q a n i u znat n o bo q em ras p o l o ` e w u do ~ e k u ju su s ret sa Kra g u j ev ~ a n i -

- Rad ni~ ki je ozbiq na eki pa ko ja je u pre la znom ro ku pre tr pe la mi ni mal ne iz me ne, a plus do ve la je zvu~ na po ja ~a wa. U sva kom slu ~a ju tim su za po { to v a w e, ali ako mi pru `i mo mak si mum i ako is po { tu j e m o do g o v or n o ne } e bi ti pro ble ma da is pu ni mo ciq.

eki pa - is ti ~e Bu ko rac - Pred nost do m a } eg te r e n a u ovom slu ~a ju mo `e mno go da zna ~i, ali ne mo ra da bu de pre sud na.

Igra }e mo otvo re no, pa {ta bu de. Za bo ra vi li smo na pret hod ne utak mi ce i re zul ta te. Zna mo put ko jim ide mo i ne osvr }e mo se pre vi {e. Po zi va no na vi ja ~e da do |u na sta dion, ne }e se raz o ~a ra ti!

Do wi Srem bi der bi mo gao da po ~e ne u ovom sa sta vu: Star ~e vi} - Pu tin ~a nin, Vu ko brat, La ki} Pe {i}, Jo si mov - ^or da {i}, Bu k o r ac, Mi l u t i n o v i}, Jo va no vi} - To {i} i Dam wa no vi}. @. Radivojevi}

KUP NA TERITORIJI GFSNS

In deks u Ste pa no vi }e vu @re bom su od re de |e ni pa ro ve ~e tvrt fi na la ku pa na te ri to ri ji No vog Sa da, ko je je na pro gra mu 12. sep tem bra u 16.30 sa ti.

U ~e tvrt fi na lu }e se sa sta ti - STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - In deks, NO VI SAD: Mla dost - Me ta lac, Cr ve na zve zda - Ve ter nik, SI RIG: Si rig Fru {ko go rac.

Ju ~e smo pi sa li o to me da po sto ji mo gu} nost da Alek san dar Ka tai, igra~ pod ugo vo rom s atin skim Olim pi ja ko som, po no vo za i gra u dre su Voj vo di ne, {to je kon kre ti zo va no i ta len to va ni na pa da~ do ju na }e bi ti u No vom Sa du.

-Sva ki do bar igra~ je do bro do {ao u Voj vo di nu – re kao je Za gor ~i}. – Ka tai je iz ve sno vre me pa u zi rao i vi de }e mo u na red nom pe ri o du da li je po ja ~a we za nas. Na we mu je da se do brim ra dom na tre nin zi ma iz bo ri za svoj sta tus u eki pi.

Iva ni} u Pro le te ru Mla di ve zni fud ba ler Voj vo di ne Mir ko Iva ni} na red nih {est me se ci pro ve {}e na po zaj mi ci u no vo sad skom Pro le te ru, ~la nu Pr ve li ge Sr bi je. I na pa da~ iz Ga ne An tvi Jao }e na po zaj mi cu, igra }e za Be `a ni ju do kra ja go di ne.

S dru ge stra ne, Voj vo di na je, s istim bro jem bo do va kao i wen ri val, na dru gom me stu i pro sto se na met nu la ~i we ni ca da }e gle da o ci na no vo sad skom sta di o nu ve ~e ras pri su stvo va ti istin skom voj vo |an skom, ali i der bi ju ove run de pr ven stva. Cr ve no-be li }e no mi nal no bi ti go sti, ali }e igra ti pred svo jim na vi ja ~i ma i `e qa im je, pro sto i oba ve za, da pru `e do bru par ti ju i ukwi `e tri no va bo da, s ko ji ma bi pr ven stve nu pa u zu

KANARINCI U U@ICU

Bo gu no vi} za preo kret Fud ba le ri No vog Sa da, na kon tri po ra za, go stu ju u`i~ kom Je din stvu, no vaj li li u li gi ko ji je sa ku pio ~ak se dam bo do va (dve po be de na go sto va wi ma i re mi kod ku }e).

Do ma }i no vi re zul ta ti sa svim do voq no go vo re na ka ka vim }e se mu ka ma na }i ka na rin ci. No, mo `da }e po vra tak u eki pu is ku snog na pa da ~a Sa {e Bo gu no vi} ozna ~i ti i pre ro kret za no vo sad skog pr vo li ga {a.

Je din stvo je, kao i sve no vaj li je, abi ci o zno i sva ka ko `eq no da pred svo jim na vi ja ~i ma po be di, {to ne zna ~i da No vi Sad ne }e pru `i ti mak si mum i ma kar osta ti ne po ra `en.

I. G.

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Gol man Haj du ka Bo jan Bra}

ma.Na v i j a ~ i Haj d u k a sma t ra ju da je vre m e da wi h o v i qu bim c i za b a l e ` e pr v en s tve n u po b e d u.

- Jed n o lo { e po l u v re m e pro tiv Ni {li ja ne mo `e da se od ra zi ta ko da igra ~i po~ nu da sum wa ju u se be. Sla `em se da sa mo po u zda we ra ste iz do brog re zul ta ta, ali igra ~i mo ra ju da iz tre nin ga u tre ning, iz utak mi ce u utak mi cu po di `u ni vo svo je ob u ~e no sti, i teh ni~ ke i tak ti~ ke i fi zi~ ke. Na to me in si sti ra mo - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Ve li~ ko Ka pla no vi}.

Ni Kra g u j ev ~ a n i ni s u na naj bo qi na ~in otvo ri li se zo nu, u tri ko la sa mo dva bo da, pa i ne ~u di {to na ja vqu ju ju ri{ na po be du.

Ho }e li bi ti pro me na u sa sta vu u od no su na onaj ko ji je na stu pio na Ka ra bur mi?

- Ja ko je va `no da su svi igra ~i zdra vi. Je ri ni} je ste kao pra vo igra wa, pa je i on po j a ~ ao kon k u r en c i j u. Jo{ uvek imam par di l e m a, ali sma tram da su mom ci ko ji su igra li pro tiv OFK Be o gra da za slu `i li da do bi ju {an su i na me ~u s Kra gu jev ~a ni ma na po me nuo je Ka pla no vi}.

Sled stve no ovim re ~i ma za pret po sta vi ti je da }e Haj duk na s tu p i t i u sa s ta v u: Bra}, Mi l u t i n o v i}, Cvet k o v i}, Bu la to vi}, Cr no gla vac, ]u lum, Se ku li}, Ada mo vi}, Po po vi}, ]o vin i Ve se li no vi}.

Ulaz na sta dion je bes pla tan. \. Bojani}

Prva liga Srbija - NO VI SAD: Pro le ter - Bo rac, NO VA PA ZO VA: Rad ni~ ki - Vo `do vac, U@I CE: Je din stvo No vi Sad, ZRE WA NIN: Ba nat - Ko lu ba ra, KRA QE VO: Slo ga - In |i ja, BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - Mla de no vac, BE O GRAD: Te le op tik - Ti mok, GOR WI MI LA NO VAC: Me ta lac - Mla dost (L), KRU [E VAC: Na pre dak - Be `a ni ja (19.30 ~a so va).

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Vojvo|anska liga Istok BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - Rad ni~ ki (B), ADA: AFK Vr {ac, SRP SKA CR WA: Bu du} nost - Bo rac (S), KI KIN DA: Ki kin da - Ko lo ni ja, KO VIN: Rad ni~ ki - Ba~ ka 1901, SE ^AW: Bi le }a nin - Je din stvo (BK), BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Slo bo da.

Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Vojvo|anska liga Zapad ER DE VIK: Slo ga - Po let (S), KA]: Ju go vi} - Sr bo bran, BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka - Pr vi maj, NO VI SAD: Cr ve na zve zda - In deks, CR VEN KA: Cr ven ka - Bu du} nost (M), STA NI [I]: Sta ni {i} - Omla di nac.

Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sada - BA^: Tvr |a va - Voj vo di na, VE TER NIK: Ve ter nik Ba~ ka 1923, VR BAS: Vr bas Sta ri grad.

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va.

Gradska liga Novog Sada - NO VI SAD: @e le zni ~ar - Bo rac. Me~ po ~i we u 16.30 sa ti.

Vo {a gost Nan ta Do bre igre Voj vo di ne u me ~e vi ma sa Su du vom i Ra pi dom iz Be ~a ni su osta le bez od je ka, pa je na adre su no vo sad skog klu ba sti gla atrak tiv na po nu da od fran cu skog pr vo li ga {a Nan ta. Fran cu zi su po zva li cr ve no-be le da od i gra ju pri ja teq sku utak mi cu 8. sep tem bra.

Ka ko sa zna je mo, No vo sa |a ni su pri hva ti li ovaj po ziv. do ~e ka li kao li de ri na ta be li.

-Voj vo di na uvek ide na po be du, bi }e ta ko i ve ~e ras – re kao je sve bo qi le vi bek no vo sad skog ti ma Bo jan Na sti }i. – Za nas je ve o ma va `no da po ku {a mo da na pr ven stve nu pa u zu ode mo uz no vi tri jumf i u~i ni }e mo sve da ta ko i bu de.

Na rav no, ni ko od nas ne o~e ku je la gan po sao i za to je ja ko bit no da svi pru `i mo mak si mum i is pu ni mo ciq ko ji ima mo pred so bom.

Da li ste o~e ki va li da }e te ova ko br zo po sta ti stan dard ni pr vo ti mac, s ob zi rom na to da vam je tek 18 go di na, pi ta li su no vi na ri Na sti }a.

-Iskre no, ni sam o~e ki vao da }u se ova ko br zo usta li ti u start noj po sta vi – Bo jan Na sti} bio je iskren mla di} iz Vla se ni ce. – Naj va `ni je je to da svi mi pru `a mo op ti mal ne par ti je i si gu ran sam da su i mo ji kon ku ren ti na me stu le vog be ka Vla dan Pa vlo vi} i Vla di mir Bran ko vi} uvek sprem ni i da }e u sva kom tre nut ku ka da to bu de za tre ba lo pru `i ti mak si mum ka ko bi do pri ne li do brim igra ma i re zul ta ti ma klu ba.

Tre ner Za gor ~i} po no vio je ono {to je is ti cao to kom ~i ta ve pro te kle sed mi ce: -Ide mo na po be du, jer prak ti~ no igra mo na do ma }em te re nu i pred na {im na vi ja ~i ma, a ube |en sam da smo kva li tet ni ji tim.

Ipak, Do wi Srem za slu `u je na{ pun re spekt i ba{ zbog to ga in si sti ram na to me da svi igra ~i mo ra ju da pru `e mak si mum i da od i gra ju bez ika kvih kal ku la ci ja. Sa mo na taj na ~in mo `e mo da osvo ji mo bo do ve.

U utak mi ca ma sa Sme de re vom i BSK-om ko je su od i gra li na „Ka -

ra |or |u“, No vo sa |a ni su ima li do sta pro ble ma na po qu re a li za ci je. Sme de rev ci su i{ ~u pa li bod (0:0), a tek go lom Mo re i re u 85.

mi nu tu sa vla dan je su per li ga{ iz Bor ~e.

-Ni smo ima li pro ble ma da stvo ri mo {an se ili stig ne mo do go la ri va la – ob ja snio je Za gor ~i}. – Mu ke su na sta ja le u si tu a ci ja ma ka da je tre ba lo da po en ti ra mo i za tre se mo mre `u su par ni ka, ta ko da smo na re a li za ci ji ra di li to kom pro te klih da na. O~e ku jem da }e mo ve ~e ras po sti }i na vre me po go dak i da }e u tom slu ~a ju sve bi ti dru ga ~i je.

Voj vo di na ne ma pro ble ma s igra~ kim ka drom. Svi su zdra vi i sprem ni da za i gra ju, a uz to ne ma ni ka `we nih igra ~a. Za gor ~i} }e mo }i da ra ~u na i na Bra ni sla va Traj ko vi }a, Pe tra [ku le ti} i Go ra na Smi qa ni }a ko ji su do pre ne ki dan bi li su spen do va ni, ta ko da }e bi ti u pri li ci da iz ve de na meg dan Do wem Sre mu naj ja ~i tim.

Duel na sta di o nu „Ka ra |or |e“ igra se od 21 sa ta, a za ulaz na ovaj me~ ne va `e pret plat ne kar te Voj vo di ne.

A. Predojevi}

JELEN SUPERLIGA SRBIJE – 4. KOLO Subota NO VI SAD: Do wi Srem - Voj vo di na KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki 1923 SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad PO @A RE VAC: Sme de re vo - No vi Pa zar JA GO DI NA: Ja go di na - Slo bo da Po int BOR ^A: BSK Bor ~a - Ja vor Nedeqa BE O GRAD: OFK Be o grad - Par ti zan BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (N) 1. Do wi Srem 3 2 1 2. Voj vo di na 3 2 1 3. Par ti zan 3 2 0 4. Ja vor 2 2 0 5. Ja go di na 3 2 0 6. Rad 3 1 2 7. No vi Pa zar 3 1 1 8. Cr ve na zve zda 2 1 1 9. Slo bo da Po int 3 1 1 10. Rad ni~ ki (N) 3 1 1 11. BSK 3 1 0 12. Rad ni~ ki (K) 3 0 2 13. Sme de re vo 3 0 2 14. Haj duk 3 0 1 15. OFK Be o grad 3 0 1 16. Spar tak ZV 3 0 0

(Are na sport, 21.00) (17.00) (17.00) (17.00) (17.00) (17.00) (Are na sport, 17.00) (Are na sport, 19.00) 0 5:3 7 0 2:0 7 1 9:2 6 0 7:0 6 1 2:1 6 0 4:2 5 1 5:3 4 0 4:3 4 1 4:3 4 1 3:5 4 2 1:8 3 1 2:4 2 1 0:5 2 2 1:3 1 2 0:2 1 3 0:5 0

U sle de }em ko lu (15/16.sep tem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Ja go di na, BE O GRAD: Par ti zan - Haj duk, U@I CE: Slo bo da Po int - OFK Be o grad, IVA WI CA: Ja vor - Do wi Srem, BE O GRAD: Rad - BSK Bor ~a, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Spar tak ZV, NI[: Rad ni~ ki - Sme de re vo, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 Cr ve na zve zda.

16

sport

subota1.septembar2012.

UZ TRIJUMF SRBIJE NAD ISLANDOM

[AHOVSKA OLIMPIJADA

Sle di naj te `i is pit Se l ek t or Du { an Iv ko vi} sma tra da je Sr b i j a do ube d qi v e po be de nad Islan dom (114:58) sti g la za h va q u j u } i mak si mal nom pri stu pu igra ~a.

Iako je to kom utak mi ce imao {ta da za me ri svo jim ko {ar ka {i ma, se lek tor je na kon naj u be dqi vi je po be de u isto ri ji Sr bi je kon sta to vao da su Kr sti} i dru {tvo me ~u pro tiv Islan da pri stu pi li mak si mal no i kon cen tri sa no.

- Za s lu ` e no smo po be di li.

Igra li smo do pa dqi vu ko {ar ku {to se mo glo vi de ti po re ak ci ja ma pu bli ke u Ni {u. Ima li smo ap so lut nu kon tro lu ve }im de lom me ~a, iako smo iz gu bi li tre }u ~e tvr ti nu. Po be da je ste ube dqi va, ali je to re zul tat na {eg mak s i m al n og pri s tu p a i kon cen tra ci je. Ako ni je ta ko, raz li ke u evrop skoj ko {ar ci su sve ma we. Ta ko je, na pri mer, se lek ci ja Tur ske ube dqi vo po ra -

`e n a od ^e { ke, a Bo s na od Gru z i j epod se tio je Iv ko vi}.

Tri jumf or lo va u ^a i ru bi la je ~e tvr ta po be da u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo 2013. u Slo ve ni ji, ali vre me na za od mor ne ma jer ih ve} su tra u 7. ko lu o~e ku je te {ko go s to v a w e u pod g o ri~ koj Mo ra ~i.

- Star to va li smo dru gi deo kva li fi ka c i j a ube d qi v om po b e d om pro t iv Islan d a, ali nam pred sto ji ve o ma na po ran pro gram. Za to }e mo osta ti u Ni {u, odr `a ti dva tre nin - Du {an Iv ko vi} je za do vo qan igrom u Ni {u ga, a u su bu tu ot pu to va ti u Pod go ri cu, gde o~e ku jem Mla di Ne ma wa Ne do vi} je da }e mo od i gra ti do bru utak mi - is ta kao da tri jumf u Ni {u cu - re kao je Iv ko vi}. odli~ na uver ti ra pred utak -

mi cu sa Crnm Go rom, ve ro vat no naj v a ` ni j om u kva l i f i kaci ja ma.

IZ VOJVODINE SRBIJAGAS

Oti {ao i Mi lo {e vi}

SVET SKI PR VA CI U BA SKE TU U SK ME RIDI A NA: ^etvorica momaka iz Novog Sada osvojili su svetsku titulu u basketu u Atini i logi~no da su trenutno sportski junaci grada.

Marko Savi}, Du{an Domovi} - Bulut, Milan Bo{kovi} i Marko @dero su sada rado vi|eni gosti i kod gradskih ~elnika i u sportskim kolektivima.Lep prijem svetskim {ampionima prire|en je u novosadskom Sportskom klubu Meridia-

na.Pored brojnih gostiju zlatnu „~etvorku” pozdravili su i ko{arka{ki Meridiane ~iji je saigra~ Marko Savi}. On je izme|u ostalog rekao da su oti{li neprimetno na Svetsko prvenstvo, a vratili su se s najsjajnijim odli~jem. Marko je napomenuo da }e mu ovo zlato biti podstrek za daqi rad, jer se posle dolaska iz @eleznika u KK Meridianu, za {ta je zaslu`an Milan ^ovi}, igra~ki preporodio.

M. P.

dnevnik

U Ko {ar ka {kom klu bu Voj vo di na Sr bi ja gas ba{ je `i vo, igra ~i od la ze i do la ze, {to je i ra zu mqi vo s ob zi rom da je u to ku pre la zni rok. Klub je na pu stio i is ku sni Stra hi wa Mi lo {e vi}, oti {ao je u pod g o r i~ k u Bu d u} n ost, {to je ne dav no u~i nio i cen tar Du {ko Du ni}. Slo bo dan Dun |er ski pri stu pio je ru mun skom Gaz me ta nu, a Bo g i} Vu j o { e v i} BKK Rad ni~ kom.

Is p i s ni c e su uze l i i Ste fan Sto ja ~i} i Ni ko la Ka li ni}, dok je Stra hi wa Pet k o v i} po z ajm q en Mla do sti iz ^a~ ka. Jo{ se ne zna {ta }e bi ti s ju ni or skim re pre zen ta tiv cem Ste fa nom Po tom, ko ji se ne ja vqa klu bu. Po {to bi tre b ao da pot p i { e pr v i ugo vor, klup ska po nu da de po no va na je u KS Sr bi je.

U Voj v o d i n u su do { li Zo ran Osmo kro vi}, Ni ko la Pe{a k o v i} i @ar k o ^o m a g i}. a pr v oj eki p i pri kqu ~e ni su [e {li ja, ^am pa ra i Jo va novi}.

M. P.

Vred ne po be de U Is tan bu lu je od i |ar ska 3:1, Austri ja – Fran cu ska gra no 3. ko lo ju bi lar ne 1:3, Sr bi ja – [pa ni ja 3,5:0,5 (Boj 40. {a hov ske olim pi ja ko vi} (2392) - Mat nad ze (2422) de. Uspeh na {ih eki pa, 1:0, Ma na ko va (2304) - Alek san po seb no su da me na pra vi le vre dro va (2417) 1:0, Sto ja no vi} dan re zul tat jer je [pa ni ja ran (2277) - Ve ga (2355) re mi, Ben de gi ra na na 11. me stu po rej tin gu. ra} (2266) - Her nan dez (2252) 1:0, Va `ni ji re zul ta ti 3. ko la: Slo ve ni ja – Ka zah stan 2:2, SAD – Slo va~ ka – BiH 2:2, Ve ne cu e la – Uz be ki stan 2:2, Jer me ni ja – In SAD 0,5:3,5, Fran cu ska – Bu gar di ja 1,5:2,5. ska 2,5:1,5, En gle ska – Ku ba 3:1, Ukra ji na – Iz rael 2,5:1,5, Jer me ni ja – [pa ni ja 2,5:1,5, Slo ve ni ja – In di ja 1:3, Ru si ja – Le to ni ja 2,5:1,5, itd. Ko lum bi ja – Sr bi ja 0,5:3,5 (Ku ar tas (2521) - Iva ni {e vi} (2645) re mi, Za pa ta (2481) - Mar ku{ (2599) 0:1, Ba ri en tos (2500) - Se dlak (2549) 0:1, Ri os (2398) – D. Po po vi} (2579) 0:1) Pla sman 1-13. SAD, Ki na, Ne ma~ ka, Azer bej xan, Fran cu ska, In di ja, Ma |ar ska, Fi li pi ni, Ukra ji na, Ru si ja, En gle ska, Jer Nata{a Bojkovi} me ni ja po 6 bo do va.

Sr bi ja se na la zi u gru pi od 14-25.

Pla sman: 1-8. In di ja, Ru si ja, me sta sa 5 bo da. U na red nom ko lu ^e {ka, Slo va~ ka, Sr bi ja, Ar gen BiH ima be le fi gu re na ne par - ti na, Poq ska, Fran cu ska po 6 bo nim plo ~a ma pro tiv Sr bi je. do va, itd. U na red nom ko lu na pr @en ska se lek ci ja - va `ni ji re - vom sto lu In di ja ima be le fi gu zul ta ti: Ki na Ukra ji na 2:2, Gru - re na ne par nim plo ~a ma pro tiv zi ja – Ne ma~ ka 2:2, Poq ska – Ma - Sr bi je.

B. Dankovi}

Ro dik za vr {a va ka ri je ru Slav ni ame ri~ ki te ni ser En di Ro dik ima 30 go di na i iz ne na da je sa op {tio da }e se po vu }i po sle US Ope na.

- Mi slim da je do {lo vre me.

Ni sam si gu ran da sam do voq no zdrav da mo gu da iz dr `im jo{ jed nu go di nu. Od u vek sam `e leo da kraj bu de na ovom tur ni ru, gde

dru goj run di ga o~e ku je duel pro tiv Austra li jan ca Ber nar da To mi }a.

- Sko ro 14 go di na sam bio u pot pu no sti po sve }en te ni su. Ne ki su se po ja vqi va li pa ne sta ja li, a ja mi slim da sam kon stant no bio u vr hu, za {ta je za slu `an na po ran rad - do dao je Ro dik, ko ji je je di ni grend slem tro fej u ka ri -

SRBIJA ]E USKORO IMATI ATLETSKU DVORANU

Za vr hun ske spor ti ste i {ko lar ce U Braon sa lo nu Pa la te „Sr bi ja” or ga ni zo va no je pot pi si va we ugo vo ra o iz vo |e wu za Atlet sku dvo ra nu u Be o gra du.

Atlet ski sa vez je obez be dio pro jekt nu do ku men ta ci ju, Mi ni star stvo od bra ne je obez be di lo lo ka ci ju na te ri to ri ji ka sar ne „Jo van Mi {ko vi}“ na Ba wi ci i in fra struk tur ne pri kqu~ ke, dok je MOS, kao fi n an s i j er iz g rad w e, obez b e d io sred stva u iz no su od 174.229.779 di na ra.

Ugo vor su pot pi sa li mi ni star ka omla di ne i spor ta u Vla di re pu bli ke Sr bi je prof. dr Ali sa Ma ri} i pu kov nik Mi ro qub Ni ko li}, na ~el nik Voj no-gra |e vin skog cen tra Be o grad, u ime Mi ni star stva od bra ne. Rok za iz vo |e we ra do va je 120 ka len dar skih da na, ra ~u na ju }i od da na uvo |e wa u po sao, i, u za vi sno sti od vre men skih uslo va, za vr {e tak bi mo gao da se o~e ku je po ~et kom 2013. go di ne.

Mi ni star ka Ali sa Ma ri} je u svom obra }a wu re kla da je iz grad wa Atlet ske dvo ra ne u Be o gra du ka pi tal ni pro je kat Mi ni star stva omla di ne i spor ta za 2012. go di nu: - Sr bi ja }e do bi ti svo ju pr vu atlet sku dvo ra nu na ini ci ja ti vu Atlet skog sa ve za Sr bi je upu }e nu Mi ni star stvu omla di ne i spor ta o po tre bi po sto ja wa ova kvog objek ta. Pri o ri te ti Stra te gi je raz vo ja spor ta u Re pu bli ci Sr bi ji za pe riod 2009-2013. go di ne su raz voj vr hun skog spor ta, raz voj {kol skog spor ta i raz voj sport ske in fra struk tu re. Iz grad wa Atlet ske dvo ra ne na Ba wi ci ob je di wu je sva ova tri pri o ri te ta kao re zul tat za jed ni~ kog za la ga wa tri part ne -

En di Ro dik

imam do sta pri ja te qa. @e leo sam pra vu pri li ku da se opro stim od te ni sa, ne znam ka ko }u pro }i u dru gom ko lu, na dam se da se ne }u ov de za u sta vi ti - re kao je Ro dik.

On je u pr vom ko lu sa vla dao ze mqa ka Ri nea Vi li jam sa, a u

je ri osvo jio ba{ na US Ope nu 2003. go di ne.

On je u no vem bru 2003. po stao i pr vi te ni ser sve ta i na tom me stu se za dr `ao 13 ne de qa.To kom ka ri je re osvo jio je 32 ti tu le i ostva rio 610 po be da.

SAOP[TEWE MAN^ESTER JUNAJTEDA

Ru ni ni je na pro da ju Po je di ni me di ji ob ja vqi va li su pret hod nih da na da bi do kra ja pre la znog ro ka Ve jn Runi mo ga o da napust i Old Tr aford, jer me na xer Aleks Fer gu son ni je za do vo qan we go vim za la ga wem i mo ti va ci jom u dre su Man ~e ster ju naj te da.^el ni ci klu ba sa op {ti li su da ta pri ~a ni je ta~ na i ta ko zva ni~ no okon ~a li spe ku la ci je me di ja.

- Vejn ni je na pro da ju i mo gu da ka `em da ni je bi lo raz go vo ra o we go vom od la sku. On ima vi {e -

go di {wi ugo vor i glav ni je igra~ ti ma. Re~ je o od li~ nom fud ba le ru, ko ji je do `i veo po vre du, ali o~e ku je mo da se ubr zo vra ti. U me ~u pro tiv Fu la ma ni je bio star ter, jer je Fer gu son ta ko od lu ~io. On bi ra tim ko ji za ko ji mi sli da }e ostva ri ti po be du i do sa da je bio us pe {an u to me - re kao je iz vr {ni di rek tor Ju naj te da Dej vid Gil. Ru ni }e od su stvo va ti sa te re na dva me se ca zbog povrede butine koju je do`iveo u fini{u utakmice protiv Fulama.

Ke rol u Vest He mu Pot pi san ugo vor o iz vo |e wu

ra: Mi ni star stva od bra ne, MOS-a i Atlet skog sa ve za Sr bi je.

Atlet ska dvo ra na bi }e pr vi obje kat za tvo re nog ti pa za atle ti ku u Sr bi ji i na me wa na je ka ko vr hun skim spor ti sti ma, ta ko i de ci {kol skog uz ra sta, jer je atle -

ti ka, jo{ od vre me na sta re Gr~ ke, kra qi ca spor to va, je dan od osnov nih seg me na ta fi z i~ k og vas p i t a w a na svim ni v o i m a {ko lo va wa. Iz grad wa Atlet ske dvo ra ne }e su {tin ski do pri ne ti raz vo ju spor ta i kon ti nu i te tu tre na `nog pro ce sa.

Na pa da~ Li ver pu la En di Ke rol }e ove se zo ne na po zaj mi cu igra ti u Vest He mu i sa ra |i va ti sa me na xe rom Se mom Alar daj som, ko ji ga je tre ni rao u Wu ka slu.

- Dra go mi je {to sam do {ao u Vest Hem. @e lim da igram i po sti `em go lo ve. Do bro po zna jem me na xe ra Alar daj sa iz pe ri o da ka da sam igrao za Wu kasl i on je je dan od glav nih raz lo ga za {to sam se od lu ~io na ovaj tran sfer - re kao je Ke rol.

Ke rol je pro {le se zo ne na 47 utak mi ca po sti gao de vet go lo va za tim sa En fil da.

SPORT

dnevnik

PA RA O LIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU

Di mi tri je vi} osvo jio zlat nu me da qu Atle ti ~ ar Sr b i j e @eq ko Di mi tri je vi} osvo jio je zlat nu me da qu u ba ca wu ~u wa na Pa r a o l im p ij s kim igra ma u Lon do nu, sa no vim svet skim re kor dom.

Di mi tri je vi} je hi cem u pr voj se ri ji od 26 me ta ra i 88 san ti me ta ra, u kva li fi ka ci ja ma, sti gao do ti tu le pa ra o lim pij skog {am pi o na i no vog svet skog re -

kor de ra. Sre br na me da qa pri pa la je Ra di mu Be le {u iz ^e {ke, a bron za na Al `ir cu La u a ri ju Ba la zu.

- Tak ti ka je bi la da od pr vog do po sled weg hit ca ba cam pu nom sna gom pa {ta bu de. Do {li smo ov de da iz bo ri mo do bar re zul tat. O~e ki va la se me da qa od me ne. Kon ku ren ci ja je bi la ve o ma ja ka. Mo mak iz ^e {ke je iz jed na ~io svoj do sa da {wi svet ski

re kord, Al `i rac je bio ve o- ma bli zu da me stig ne - re kao je no vi na ri ma po sle tak mi ~e wa Di mi tri je vi}.

On je do dao da se pri pre mao za fi nal na tri hit ca, ali da ni je bi lo po tre be da ba ca jer je su per is pa lo.

- Ova me da qa i svet ski re kord mi mno go zna ~e. Ove go di ne sam po stao pr vak Evro pe, sa da sam to kom ple ti rao sa svet skim re kor dom i pa ra o lim pij skikm zla tom. Ima li smo in ten ziv ne pri pre me, bi lo je na por no, ali re zul ta ti su do {li i ja sam pre sre }an zbog to ga.

PR VO TI MAC JU GO VI ]A DRA GAN SUYUM

Do bro ra di mo, bi }e re zul ta ta Pre ta~ no 14 go di na Dra g an Su x um je de bi to vao na me |u na rod noj sce ni, na Pr ven stvu Evro pe u Ita li ji. U to vre me je dan od naj ta len to va ni jih ru ko me ta {a SR Ju go sla vi je na stu pao je za je dan od naj bo ga ti jih klu bo va u Evro pi, Sin te lon iz Ba~ ke Pa lan ke. Ni ka da Pa l an ~ a n i ni s u ostva r i l i pla sman, na do ma }oj i me |u na rod noj sce ni, ko ji bi bio u sra zme ri sa sred stvi ma ko ja su, iz go di ne u go di nu, ulo ga na na do vo |e we eks tra igra ~a iz dru gih klu bo va. Ju nak na {e pri ~e se u tom mno {tvu zve zda i zve zdi ca ti ho kre tao kao je dan od ret kih do ma }ih igra ~a, i pre te ~a broj nim igra ~i ma iz sa me Ba~ ke Pa lan ke, ko ji }e u na red nih de se tak go di na pre pla vi ti evrop sko tr `i {te.

Hva qen i ce wen, ostva rio je po tom uspe {nu sport sku ka ri je ru u dre su Par ti za na, da bi se pro {le go di ne ob reo u dre su Voj vo di ne, a ove pri gr lio dres Ju go vi }a, ~i ja je `e qa od u vek bio.

Mno gi su `e le li vi de u eki pi Ju g o v i } a tan d em Su x umDo der. U vre me ka da je ka} ki su per li ga{ stu pao na evrop sku sce nu, oti {li ste u Cr ve nu zve zdu, a po tom ste se na kon me sec da na vra ti li u Sin te lon. Sa da ste ko na~ no u sre di ni u ko joj su igra li broj ni Gaj do bra ni.

- Za i sta sam sjaj no pri mqen, ka ko od mo ma ka, ta ko i od qu di u i oko klu ba. Tre ba lo je jo{ 2000. go di ne da do |em u Ka}, ali se ne {to is pre ~i lo, iskre no i ne se }am se {ta je bi lo u pi ta wu. @e qa je po sto ja la i s mo je stra ne, ali... Evo, po sle 12 go di na do {lo je do sa rad we ko joj se ra du jem - ka `e Su xum.

Ka `u da ste se od li~ no uklo pi li u no vu eki pu Ka }a na, ko ju sa tre ner ske klu pe pred vo di is ku sni stru~ wak Sve to zar Jo vo vi}.

Ve ~e ras s Voj pu tom Ka }a ni ve ~e ras u 19 ~a so va igra ju tre ning utak mi cu sa eki pom su bo ti~ kog Spar ta ka Voj pu ta, ko ja }e u na stu pa ju }oj se zo ni pred sta vqa ti srp ski ru ko met na me |u na rod noj sce ni, u ^e lenx ku pu.

Qu bi te qi ru ko me ta sva ka ko }e se ob ra do va ti po nov nom vi |e wu sa tre nut no naj u gled ni jim stru~ wa kom na do ma }oj ru ko met noj sce ni Bra ni sla vom Zeq ko vi }em, ko ji od pre me sec da na pred vo di tim iz Su bo ti ce.

- Po sle du `e vre me na ra dim do bro i kva li tet no i u pot pu no sti sam za do vo qan. Do {ao sam u mla du eki pu, sa pu no ta len to va nih mo ma ka. I oni su po sle du go go di na pro me ni li tre ne ra, pa su se su o ~i li s no vim na ~i nom ra da. Br zo su se pre or jen ti sa li, sjaj no ra de i vi dan je na pre dak.

Iskre no, vi dim do bar rad, at mos fe ru, ~ak su i qu di iz upra ve pri jat no iz ne na |e ni. Po treb no je sa mo da svi na sta vi mo s ova kvim ra dom, on da i re zul tat ne }e iz o sta ti. Zbog mla do sti je za o~e ki va ti osci la ci je u igri, me |u tim, do }i }e sve na svo je me sto.

To kom pri prem nih utak mi ca po be di li ste Pro le ter, La vo ve, Par ti zan i Po li teh ni ku, s Voj pu tom re mi zi ra li i iz gu bi li od hr vat skog vi ce {am pi o na Nek sea.

- Za do voq stvo je pri sut no u sva kom slu ~a ju. Na „Ro di }e vom me mo ri ja lu„ s jed nim po ra zom bi li smo tre }i, dok smo se s Nek se om dr `a li do bro. Je di no smo pro tiv Voj pu ta u Su bo ti ci ima li ve li ke osci la ci je i pa do ve u igri. Bi lo je i do brih stva ri, ali tre ner Jo vo vi} jo{ uvek tra `i naj bo qe kom bi na ci je.

Pri ~a se da ima te i tre ner skih am bi ci ja?

- Za sa da me ja ko pri vla ~i rad s mla |im ka te go ri ja ma. Vo lim da ra dim s de com, a mi slim da imam {ta da im po ka `em.

Vo leo bih da za po ~e tak asi sti ram Dra ga nu Vr go vi }u, ko ji ima is ku stva u ra du s mla di ma. Ali, o tom po tom. Vr lo je va `no da s de com ra de do bri tre ne ri i pe da go zi. Me ni je jo{ u se }a wu rad s po koj nim An |el kom Ka {i ko vi }em i Zdrav kom Per le tom, ko ji su me na u ~i li pr vim ru ko met nim ko ra ci ma, a za ka sni ju mo ju ka ri je ru ve li ke za slu ge ima Bra ni slav Zeq ko vi} - is ta kao je Dra gan Su xum.

J. Ga li}

Svet ski re kor der u ba ca wu ~u wa za hva lio se tre ne ru Vla sti mi ru Go lu bo vi }u i po mo} nom tre ne ru Jo va nu \u ki }u, kao i svim qu di ma iz atlet skog pa ra o lim pij skog ti ma.

Na pi ta we da li }e u~e stvo va ti i na sle de }im Pa ra o lim pij skim igra ma, od go vo rio je: - Za vi si, ve} imam do sta go di na.

Di mi tri je vi} je ro |en 1971. go di ne u Pe trov cu na Mla vi i do 19 go di ne je tre ni rao fud bal. Po vre dio se 1990. go di ne ka da je sko ~io u Mla vu i gla vom uda rio u ste nu.

subota1.septembar2012.

17

SU SRET S BRA NI SLA VOM IVA NO VI ]EM, PR VO TIM CEM ^EL SI JA

Jo{ se pri vi ka vam na En gle sku (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) LON DON: Bra ni sla va Iva no vi }a do bro sam upo znao 2007. go di ne za vre me Evrop skog pr ven stva za mla de u fud ba lu u Ho lan di ji. Sr bi ja je ta da osvo ji la sre br nu me da qu, pri ka zav {i, uz do ma }i na, naj bo qi fud bal. Pred vod nik te ge ne ra ci je bio je ta da {wi ~lan Lo ko mo ti ve iz Mo skve, a ne ka da {wi pr vo ti mac OFK Be o gra da, Bra ni slav Ba ne Iva no vi}.

Upra vo su ga par ti je sa EP (mla du re pre zen ta ci ju je ta da vo dio Mi ro slav \u ki}) pre po ru ~i le da ne {to ka sni je pre |e u ve li ki ^el si. Ve} pe tu go di nu je ~lan lon don skih pla va ca i je dan od stu bo va eki pe.

Ipak, ni je sve bi lo na po ~et ku la ko.

- Ma ka kvi la ko, na pro tiv, po mi slio sam po sle ne ko li ko me se ci da se ni ka da ne }u pri vi }i na En gle sku – pri ~ao nam je Iva no vi} pri li kom po se te na {ih pa ra o lim pij ca sto no te ni se ra na “ne pri ja teq skoj” Vest he mo voj te ri to ri ji. – Ne do la zim u ovaj kraj (Start ford). Tu su ne ta ko dav no bi li ne mi ri, lu pa ne su pro dav ni ce i iz lo zi.

To ni je bez be dan kraj, iako su se En gle zi po tru di li da iz grad wom olim pij skog kom plek sa una pre de ovaj deo Lon do na.

sla |i. Sva ki slo bo dan tre nu tak pro vo dim u igri s wi ma.

Zbog wih sam se i pre se lio van gra da, ka ko ja vo lim da ka `em “na se lo”.

Da li se igra ~i ^el si ja dru `e, ka kvi su me |u sob no i s kim je on li~ no naj bo qi, usle di la su pi ta wa.

- Ima mo do bru at mos fe ru u eki pi, od li~ ni smo dru ga ri, ali upra vo zbog to li ko vre me na pro ve de nog za jed no pre vi {e bi bi lo da se i po se }u je mo.Imam pri ja te qa Mi le ta ko ji ve} 20 go di na `i vi u Lon do nu i uvek na we ga mo gu ov de da se oslo nim.

Zbog ~e ga u Sr bi ji vi {e ne ma ni do brih de fan zi va ca?

- Do ma }i klup ski fud bal nam je za i sta sve sla bi ji. Zbog ~e ga je to ta ko, ne znam, ali ve ro vat no iz raz lo ga {to igra ~i sve ra ni je od la ze u ino stran stvo. Raz u mem ih, jer sva ko tra `i eg zi sten ci ju, ali je {te ta ka da po je din ci pre sko ~e je dan ili dva ste pe ni ka, pa ne sta nu sa fud bal ske sce ne. Me ni je igra we u Ru si ji mno go ko ri sti lo. Tek ka da sam se ta mo is ka zao, mo gao sam u Pre mi jer li gu. Ali, ni to ni je te klo glat ko. Avram Grant me je do veo u ^el si i pr vih {est me se ci sam sa mo tre ni rao. Bio sam, isti na, i po vre |en, ali po la ko sam se pri vi ka vao na no vi

Pe ru ni ~i} i Bo rov ~a nin dr `av ni se kre ta ri Me sec da na na kon pre u zi ma wa funk ci je mi ni stra spor ta Ali sa Ma ri} oda bra la je naj bli `e sa rad ni ke.Ona je za no vog dr `av nog se kre ta ra za sport po sta vi la Pre drag Pe ru ni ~i }a, biv {eg ru ko met nog re pre zen ta tiv ca, dok je sek tor za du `en za omla di nu po ve ri la Ne na du Bo rov ~a ni nu, pro fe si o nal nom bok se ru, pre no se be o grad ski sport ski li sto vi.

Ne nad Bo rov ~a nin i Ne nad Pe ru ni ~i}

Pre d rag Pe r u n i ~ i} (45) je je dan od igra ~a ko ji je osvo jio naj vi {e klup skih tro fe ja u ka ri je ri.

Igrao je za Par ti zan, Zve zdu, Ru d ar iz Pqe v a q a, Lov }en i Voj vo di nu, a kao in t er n a c i o n a l ac je na stupao u Ne ma~ koj. Sa re pre zen ta ci jom je osvo jio bron z a n u me d a q u na Evrop skom pr ven stvu.

Po sle za vr {et ka ka ri je re bio je di rek tor RK Zve zda, a po sled wih go di na je pr vi ~o vek SC „Vo `do vac” na Ba wi ci.Ne nad Bo rov ~a nin (33) je vi {e stru k i ama t er s ki pr v ak dr `a ve u bok su. Po sled wih go di na oku {ao se na pro fe si o nal noj sce ni i ostva rio za pa `e ne re zul ta te. Vla snik je in ter ne VBO ti tu le pr va ka Evro pe u kru zer ka te go ri ji do 91 ki lo gra ma.

Ba ne Iva no vi} s na {im sto no te ni se ri ma

Uz li mu na du, ko la ~e i ka fu, raz go vor je pro te kao br zo. Sva ko je po ne {to hteo da ~u je i sa zna od Ba ne ta, ali je i on `e leo da ~u je sto no te ni se re.

- Ne moj te da sa mo ja pri ~am – obra tio se Be bi, Na di i Zlat ku.

– Sa da ste vi glav ne zve zde i `e lim vam da be le `i te re zul ta te ka kve ste ima li i do sa da na naj zna ~aj ni jim tak mi ~e wi ma.

Opet je ^el si do {ao u cen tar pa `we.

- Sve nam je do zvo qe no. Ko `e li po pi je pi vo. Pa, re dov no u auto bu su po po vrat ku sa go sto va wa u po nu di ima mo i pi vo.

Ako ne ko ho }e da za pa li ci ga re tu, ni to ni je pro blem. Sa mo da na te re nu bu de{ pra vi, to se tra `i u ^el si ju. Go di {we ima mo oko 65 utak mi ca u ra znim tak mi ~e wi ma. Ako ura ~u na mo pri pre me, pa on da jo{ i oba ve ze pre ma re pre zen ta ci ji, ja sno je da `i vot fud bal skog pro fe si o nal ca u li ga ma po put En gle ske, [pa ni je, Fran cu ske i Ita li je zah te va mno go od ri ca wa.

Tre }i nu go di ne ne bu de mo s po ro di com .Sin Ste fan i bli zna ki we Ana i An drea su sa da naj -

na ~in tre nin ga, igra wa, na `i vot u ce li ni. Kod Hi din ka je ve} bi la dru ga pri ~a, a sa da se, po sle pet go di na, ose }am kao sta ro se de lac, iako se jo{ ni sam pot pu no pri vi kao na en gle ski men ta li tet, ko ji je mno go dru ga ~i ji od na {eg.

Re pre zen ta ci ja je ne za o bi la zna te ma.

- Sve je no vo, se lek tor, mla di igra ~i, a gru pa je te {ka. Ne za hval no je bi lo {ta da prog no zi ram. Igra }e mo naj bo qe {to ume mo, a ka ko }e mo pro }i, te {ko je re }i. Pri vi ka va mo se jed ni na dru ge, na no ve zah te ve se lek to ra Mi haj lo vi }a, ~i je me to de jav nost o~i gled no te {ko pri hva ta. Pred na ma su [ko ti u Gla zgo vu i Vel {a ni u No vom Sa du. Start ne }e bi ti pre su dan, ali }e znat no uti ca ti na raz voj si tu a ci je u gru pi u ko joj i Bel gi ja i Hr vat ska pre ten du ju na pla sman za Svet sko pr ven stvo – re kao je Iva no vi}, ko ji je ot pu to vao u Mo na ko( ^el si i Atle ti ko igra li Su per kup), a 3. sep tem bra pri dru `i }e se sa i gra ~i ma iz re pre zen ta ci je u Sr bi ji.

Sa va Sa vi}

OTVO RE NO PR VEN STVO AME RI KE

Zi ki ju ba{ ne ide Ne nad Zi mo wi} i Slo ven ka Ka ta ri na Sre b ot nik eli mi ni sa ni su u pr vom ko lu US Ope na u kon ku ren ci ji me {o vi tih du blo va.Bo qi od wih bio je ame ri~ ki par Me la ni Udin/Xon [o ik sa 2:1, po se to vi ma 4:6, 6:3, 15:13.

Zi mo wi} je ta ko za vr {io u~e {}e na po sled wem ovo go di {wem grend sle mu po sle sa mo dva od i gra na me ~a.Pret hod no su Ame ri kan ci Ni ko las Mon ro i Do nald Jang pobedili Zimowi}a i Francuza Mikaela Qodru u igri mu{kih dublova.

18

kultura

subota1.septembar2012.

dnevnik

КЊИЖЕВНИЦА МЕЛИНДА НАЂ-АБОЊИ ВЕЧЕРАС У НОВОМ САДУ

„Голубије срце” – сетна емигрантска прича Београдска „Лагуна“ недавно је објавила роман „Голубије срце“ швајцарске списатељице Мелинде Нађ-Абоњи која је рођена у Бечеју. Као петогодишња девојчица са родитељима се 1973. године иселила у Швајцарску, где је и стекла књижевно име. Она ће данас гостовати у Новом Саду, у књижари Делфи, Краља Александра 3, где ће од 18 часова потписивати свој роман. Сат времена касније наступиће у Културном центру Новог Сада. „Голубије срце“ је роман посвећен породици досељеника, која седамдесетих година прошлог века напушта Војводину и одлази да живи у Швајцарској где покушава да се по сваку цену интегрише у ново окружење. Док се породица међу љубазним али хладним Швајцарцима мукотрпно пење лествицом опстанка, и док се истовремено у њиховој бившој домовини распламсава вихор новог рата, главна јунакиња Илдико испреда сетну и

опору причу о судбини емиграната, о изгубљеном рају завичаја, о одрастању између два света који постаје свет за себе. У случају Мелинде Нађ-Абоњи, то је прелепа панонска песма која лебди између два језика, прошлости и садашњости, алпских пејзажа и бескрајне равнице, радости и туге, отуђено-

сти у благостању и присности у немаштини, културе заборава и снаге сећања. Мелинда Нађ-Абоњи у роману „Голубије срце“ описала је веома сликовито стару Југославију и модерну Швајцарску. Ништа мање нису упечатљиве ни интимне судбине и осећања јунака. Ауторка је описала распад Југославије, рат и реке избеглица. Тај рат је приморао све, у роману породицу Кочиш, баш као и конобарицу Драгану, да се определе за неку од етничких група, у чије име ће се мушкарци слати у рат.Роман је узбудљива приповест са аутобиографским елементима. Наслов „Голубије срце“ проглашен је за најбољи роман на немачком језику 2010. године у Немачкој и Швајцарској. Ова награда Мелинди Нађ-Абоњи донела је заслужено признање и критике и читалаца у више европских земаља, на чије је језике преведена, и књижевну славу готово преко ноћи. Мелинда Нађ-Абоњи у понедељак ће се представити београдским читаоцима. Р. Л.

ДАНАС ПОЧИЊЕ ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО

Сусрет уметника Мађарске, Аустрије и Србије Традиционална Ликовна колонија Сићево, најстарија на Балкану, биће одржана од 1. до 10.септембра и на њој ће учествовати 12 уметника из земље и иностранства, саопштено је данас на конференцији за новинаре. До сада је у раду колоније учествовало више од 400 уметника и формирана је збирка уметничких дела са више од 800 експоната, рекла је директорка Галерије савремене ликовне уметности у Нишу Драгица Ћирић Спасојевић.

У раду колоније ове године из Мађарске и Аустрије учествују Иштван Балинт и Фриц Рупрехтер, из Београда Владимир Ристивојевић и Бранко Раковић, из Новог Сада Маја Ердељанин и Корина Губник, из Опова и Вршца Пал Дечов и Звонимир Сантрач, из Панчева Нада Денић и Милан Јакшић, а из Ниша Биљана Јовчић и Радмила Матејевић Јанковић. Ликовну колонију у Сићеву, селу у близини Ниша, основала је је Надежда Петровић давне 1905, а њен рад обновљен је 1964. (Танјуг)

СУТРА У ДВОРЦУ ШПИЦЕРОВИХ У БЕОЧИНУ

Мултимедијални перформанс „Културанове” Асоцијација „Културанова“ из Новог Сада организује јединствени догађај савремене уметности у напуштеном дворцу „Шпицерових“, мултимедијални перформанс сутра с почетком у 19 часова. Улаз је слободан. Интердисциплиплинарно оријентисани уметници ће уз помоћ плесних тачака, музике, светлостних ефеката, видео и аудио пројекција, аутентичних фотографија и других уметничких инсталација потпуно изменити оронулу унутрашњост некадашњег бисера мађарске сецесије, поручују у „Културанови“. Посетиоци ће моћи да истражују унутрашњост дворца и откривају тајне једне по једне просторије, постајући и гледаоци и

учесници представе. Овај перформанс ће на сасвим нов начин оживети сам простор дворца. У њему ће легенда о мрачном вајару са седам прстију поново постати стварност, поново ће ту бити породице Оренштајн и Шпицер, које су прве у њему боравиле, балови на којима се у њихово време плесало и игранке на којима се касније забављало али и нешто ново и још неиспричано – подсећају у „Културанови“. Мултимедијални перформанс тренунтно настаје под вођством Ђуле Церепеша, уметника савременог плеса, а са њим стварају Вељко Зејак, академски вајар из Београда, Часњи Бланка Флора, савремена плесачица из Мађарске, и Ибис Ћеримагић, студент-

киња одсека за нове медије на Академији уметности у Новом Саду. Овај перформанс је део пројекта “Свет заборављених каштела” Асоцијације „Културанова“, подржаног од Министарства културе Србије, који има за циљ да анимира јавност и локалну заједницу да користе своје споменике културе. Жеља нам је да акцијама чишћења које су до сад изведене за потребе перформанса и самим перформансом покажемо како се за веома кратко време и уз минимална улагања и овако запуштеним просторима може удахнути нов живот - истичу у „Културанови“. Н. П-ј.

БАЛЕТ „МАДЛЕНИJ АНУМА” ГОСТУЈЕ У КИНИ

На фестивалу младих „Празник љубави”

ЗАВРШЕН 47. ФЕСТИВАЛ ГЛУМАЧКИХ ОСТВАРЕЊА У НИШУ

Гран при „Наиса” Александру Берчеку Највише признање 47. фестивала глумачких остварења у Нишу, Гран при „Наиса„, припало је глумцу Александру Берчеку за улогу у филму „Шешир професора Косте Вујића„, саопштила је синоћ на затварању фестивала председница стручног жирија Злата Нуманагић. Награда „Цар Константин„ за најбољу мушку улогу припала је глумцу Уликсу Фехмиуу за улогу у филму „Устаничка улица„, а награда „Царица Теодора„ за најбољу женску улогу додељена је глумици Христини Поповић за улогу у филму „Парада”. Добитници повеља су, за изузетну мушку улогу Драган Бјелогрлић за ролу у филму „Др Реј и Ђаволи„, а за женску улогу Анита Манчић за улоге у филмовима „Смрт човека на Балкану„ и „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем”. Најбољи гумац за мушку епизодну улогу је Бранимир Брстина за улогу у филму „Шешир професора Косте Ву-

јића„, а за женску епизодну улогу Наташа Нинковић за улогу у филму „Смрт човека на Балкану„. Најуспешнији дебитант је Маријана Пејатовић за остварену улогу у филму „Зверињак”. Специјално признање за најбољег страног глумца у домаћем филму припало је Николи Ристановском, а три повеље за стране глумце добили су и Горан Навојац, Емир Хаџихафизбеговић и Тони Михајловски. Никола Којо је проглашен за најбољег глумца на фестивалу према гласовима нишке публике. О званичним наградама фестивала одлучивао је жири у саставу Злата Нуманагић, председница, и чланови Небојша Миловановић и Милена Павловић. На фестивалу је током шест дана трајања, од 25. августа, приказано 13 филмова у званичној конкуренцији и један гостујући филм. Српску премијеру на фестивалу је имао филм „АС пик лоша судбина”. (Танјуг)

Балетска представа “Празник љубави” у продукцији Опере и театра „Мадлениj анум“ налази се на турнеји по Кини у трајању од 17 дана, током које се изводи пет пута у три града, саопштио је тај театар из Земуна. Ансамбл овог балета у кореографији Александра Илића отпутовао је прошле недеље, на позив Министарства културе НР Кине, а у организацији Кинеске међународне асоцијације за културу. Турнеја је почела у граду Дакинг на северу Кине, где је 25. ав-

густа у дворани Градског театра са 1200 места изведена представа “Празник љубави”.Након тога у

Шангају, у сали Данинг театра, 28. и 30. августа, изводе се две представе.

Турнеја се наставља у Аутономној ујгурској провинцији Сикјанг где ће у главном граду провинције Урумчију 3. и 4. септембра, у сали Сикјаншког народног позоришта, овај балет бити изведен још два пута. Цело гостовање је у оквиру Кинеског међународног фестивала младих, који се одржава у великом броју градова и чији су програми пре свега намењени младој популацији. Балет рађен по роману “Cap sel la bur sa pa sto ris” Теодоре Сујић премијеру је имао септембра 2011. године на Великој сцени Опере и театра Мадленианум. У ансамблу су балетски уметници Тамара Пинговић, Милан Рус, Ивана Козомара, Смиљана Стокић, Ана Иванчевић, Тијана Шебез, пијанисткиња Емилиа Таирова и вокални солиста Александра Радоњић. (Танјуг)

НА МЕЂУНАРОДНОЈ КОЛОНИЈИ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА У СОМБОРУ

Сећање на Борислава Пекића Српско књижевно друштво организоваће у првој половини септембра Међународну књижевну колонију СКД - Сомбор 2012, као и разговор „Пекић, наш саговорник„, поводом две деценије од смрти Борислава Пекића. На 12. колонији СКД-а, од 10. до 17. септембра у Сомбору, учествоваће осморо значајних писаца из земље и иностранства, најавили су организатори. То су Агњешка Жуховска (Пољска), Д. Кејтс (САД), Емил Андреев (Бугарска), Тонко Мароевић (Хрватска), Алисија Аса Кампос (Шпанија), као и Ивана Димић, Мирјана Митровић и Марко Видојковић (Србија). Колонија се одржава уз организациону подршку Градске библиотеке „Карло Бијелицки„ из

Сомбора и сомборске општине. Учесници ће гостовати и на Палићу, у Сремским Карловцима, Новом Саду и Београду. Програм су помогли Министарство културе и информисања Србије, Покрајински секретаријат за културу и информисање АП Војводине и други. Из СКД су најавили да ће у разговору „Пекић, наш саговорник„ учествовати Александар Јерков, Мирјана Митровић и Игор Перишић, а циљ је да се обележи присутност Пекићевог дела у садашњем времену. „Протекле су две деценције од како Борислав Пекић физички није међу нама. Стваралачки нас никада није напустио„, истичу у СКД-у.ж (Танјуг)

dRU[TvO

dnevnik

subota1.septembar2012.

AKRE DI TO VA NO ODE QE WE NO VO SAD SKOG FTN-a U LO ZNI CI

Upis 33 bru co {a soft ve ra {a Ko mi si ja za akre di ta ci ju i pro ve ru kva li te ta do ne la je na ju ~e ra {woj sed ni ci od lu ku o akre di ta ci ji Ode qe wa Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka iz No vog Sa da u Lo zni ci, kao i pro gra ma osnov nih stru kov nih stu di ja Soft ver ske i in for ma ci o ne teh no lo gi je, ka kav FTN ve} ima u In |i ji. Ka ko je za „Dnev nik” ju ~e ob ja snio prof. dr Ili ja Ko va ~e vi}, pro de kan FTN-a, naj ve }eg i naj slo `e ni jeg fa kul te ta u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du (s 11.000 stu de na ta), upis pr ve ge ne ra ci je stu de na ta u Ode qe we u Lo zni ci, or ga ni zo va }e se u okvi ru re dov nog, dru gog upi snog ro ka za bru co {e ko ji star tu je u po ne de qak, 3. sep tem bra.

Za upis stu den ta u pr vu go di nu stu di ja u 2012/13. u ovom ode qe wu ima jo{ 33 slo bod na me sta, a iako su sva me sta pla ni ra na za one ko ji pla }a ju {ko la ri nu (90.000 di na ra), lo zni~ ka op {ti na je od lu ~i la da je pla ti za 13 naj bo qih kan di da ta ko ji }e se ov de upi sa ti. To je ujed no po tvr da od lu~ no sti lo kal ne za jed ni ce da {ko lu je bu du }e in `e we re soft ver skih i in for ma ci o nih teh no lo gi ja, ka kvi su po treb ni ov da {woj pri vre di.

Ode qe we FTN-a u Lo zni ci ra di }e u pro sto ri ja ma ta mo {we Gim na zi je „Vuk Ka ra xi}”. Pod se }a mo da sep tem bar ski upi sni rok na dr `av nim fa kul te ti ma i

vi so kim stru kov nim {ko la ma po ~i we 3. i tra je do 20. sep tem bra.

Na FTN-u }e 3. i 4. (od 8 do 13 sa ti) pri ma ti pri ja ve i do ku men ta kan di da ta za sve stu dij ske pro gra me gde ima slo bod nih me sta, a pri jem ni is pi ti su 6. sep tem bra, po ras po re du ko ji je utvr dio Fa kul tet. Ve} su tra dan bi }e ob ja vqe na ko na~ na rang-li sta, a upis pri mqe nih kan di da ta je 10. i 11. sep tem bra.

Oni ko ji kon ku ri {u za upis na osnov ne stru kov ne stu di je, da kle i u ode qe wa u In |i ji i ovom no vom u Lo zni ci, po la`u pri jem ni iz ma te ma ti ke.

V. ^.

OB RA DO VI]: VI [AK PRO SVE TA RA PO ZNAT DO 10. SEP TEM BRA

U klu pa ma ma we pr va ka ma. Ra ni je je po sto ja la oba ve za dr `a ve da pla }a za po sle nog ko ji je pro gla {en teh no lo {kim vi {kom do pu ne nor me dok ga ne pre u zme dru ga {ko la, ali to ga vi {e ne ma.

Teh no lo {ki vi {ko vi, ka ko na vo di mi ni star, na sta li su kao re -

U Sr bi ji za dva da na po ~i we na sta va u {ko la ma, ali je ve} iz ve sno da }e u klu pa ma bi ti ma we pr va ka, je dan broj na stav ni ka po sta }e teh no lo {ki vi {ak, a mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} ka `e da }e ta ~an broj qu di ko ji }e oti }i iz pro sve te bi ti po znat do 10. sep tem bra.

Po vo dom pre go vo ra Vla de i sin di ka ta o po boq {a wu ma te ri jal nog po lo `a ja, Ob ra do vi} o~e ku je da }e, iako su sin di ka ti tra `i li vi {e nov ca ne go {to je Vla da po nu di la, pro to kol ipak bi ti pot pi san.

Na po ~et ku no ve {kol ske go di ne po no vo su ak tu el ne li ste teh no lo {kih vi {ko va za po sle nih u pro -

Besplatni uybenici

Po ni `a va ju }i pred log Vla de Re pu bli~ ki od bor Sin di ka ta obra zo va wa Sr bi je oce nio je da je pred log pro to ko la Vla de Sr bi je ne pri hva tqiv i po ni `a va ju }i za za po sle ne u obra zo va wu jer je po nu |e no po ve }a we od dva po sto od ok to bar ske pla te, dok }e in fla ci ja sa mo u {e sto me se~ nom pe ri o du od apri la do ok to bra bi ti ve }a od pet po sto.

U pro to ko lu ne ma, ka ko na vo de sin di kal ci, po ve }a wa ko e fi ci jen ta za raz red no sta re {in stvo, kao i uskla |i va wa svih ko e fi ci je na ta ko ji su pot pu no po re me }e ni po ve }a wem mi ni mal ne ce ne ra da po sa tu na 115 di na ra. Ti me je za ra da spre ma ~i ce u {ko li (s naj ni `im ko e fi ci jen tom) po sta la ve }a od za ra de ad mi ni stra tiv nih i kwi go vod stve nih rad ni ka, na vo di sin di kat obra zo va wa, i kon sta tu je da ta kvi pa ra dok si po ka zu ju ko li ko je dr `a vi sta lo do efi ka snog si ste ma obra zo va wa.

Re pu bli~ ki od bor je do neo od lu ku da ne pri hva ti pred log pro to ko la, a na na red noj sed ni ci Pred sed ni {tva for mu li sa }e se pred log ko ji }e bi ti upu }en mi ni stri ma fi nan si ja i pro sve te, ka `e se u sa op {te wu.

sve ti, a po mi ni stro vim re ~i ma, ta ~an broj qu di ko ji }e oti }i iz pro sve te bi }e po znat do 10. sep tem bra: – Jo{ ni smo u si tu a ci ji da da mo broj, ali iz do sa da {weg is ku stva stal no se po mi wu hi qa de i hi qa de, a on da se to sve de na 100 do 200 oso ba. O~e ku jem da }e ta ko bi ti i ove go di ne – ka zao je Ob ra do vi}.

– Po {kol skim upra va ma se pra ve li ste teh no lo {kih vi {ko va – do dao je mi ni star, i na gla sio da se taj po sao oba vqa za jed no sa sin di ka ti ma. – Kao {to po sto je li ste teh no lo {kih vi {ko va, ima i onih ko je tra `e na stav ni ke upra vo s te li ste.

Mi ni star je ob ja snio da tek ako na stav nik, u~i teq osta ne bez ijed nog ~a sa, po sta je teh no lo {ki vi {ak.

Ina ~e, za qu de ko ji od la ze iz pro sve te ne ma so ci jal nog pro gra -

– Po pro ce na ma, 3. sep tem bra u {ko lu }e kre nu ti 75.000 pr va ka, 2.000 ma we ne go la ne – re kao je Ob ra do vi}, ko ji sma tra da }e mo del fi nan si ra wa po u~e ni ku, ko ji }e usle di ti 2014/15. go di ne, po ka za ti ko li ko je za i sta vi {ka u pro sve ti.

Mi ni star stvo je i ove go di ne za sve pr va ke, kao i za u~e ni ke dru gog, tre }eg i ~e tvr tog raz re da, obez be di lo kom ple te bes plat nih ux be ni ka na ko ri {}e we. Pro jek tom je ob u hva }e no 303.500 |a ka, {to je 2,87 mi li o na kwi ga, re kao je mi ni star, sma tra ju }i da je ak ci ja po ka za la svr hu.

zul tat pro me na u obra zo va wu to kom pret hod nih go di na: – Od oko 80.000 za po sle nih u osnov nim i sred wim {ko la ma wih 29.000 ne ma pun fond ~a so va jer je uve de no vi {e iz bor nih pred me ta, ogled nih pred me ta, sma wen je broj ne kih ~a so va – ob ja {wa va on.

R. Dn.

SME [TAJ U USTA NO VE SO CI JAL NE ZA [TI TE

Ne do sta ju stru~ wa ci za bri gu o {ti }e ni ci ma Ma da je i pret hod nih go di na Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke uka zi va lo na to da zbog sve ve }eg obi ma po sla cen tri ma za so ci jal ni rad ne do sta ju stru~ wa ci svih pro fi la, pa ta ko sa mo u do mo vi ma za de cu i omla di nu ne do sta je iz me |u 250 i 300 stru~ wa ka, o {ti }e ni ci ma usta no va so ci jal ne za {ti te pri ~a se sa mo ka da se do go di ne ka ne sre }a. Ta ko se ovih da na ras pra vqa o to me ko sno si kri vi cu zbog to ga {to se u ro ku od ne ko li ko da na uda vi lo dvo je {ti }e ni ka do mo va za de cu u Srem skoj Ka me ni ci i Ve ter ni ku, kao i o to me ka ko se mo glo do go di ti da ne dav no {ti }e nik Do ma za du {ev no obo le la li ca u ^u ru gu dig ne ru ku na dru gog {ti }e ni ka, a da oni ko ji bi mo ra li da ti od go vor na to pi ta we }u te jer su sve sni to ga da ni {ta ni je u~i we no da se pra zna me sta po pu ne stru~ wa ci ma ko ji ne do sta ju i ~i ji bi za da tak bio da se sta ra ju o to me da do ta kvih po ja va re |e do la zi.

Na i me, dr `a va je ta ko ja ima oba ve zu da bri ne o {ti }e ni ci ma usta no va so ci jal ne za {ti te i ona je di na sno si kri vi cu za sve ono {to se u wi ma do ga |a. Sme {taj u usta no ve so ci jal ne za {ti te ostva ru je se upu }i va wem ko ri sni ka u od go va ra ju }u usta no vu u ko joj se obez be |u je zbri wa va we, ko je pod -

ra zu me va sta no va we, is hra nu, ode va we, ne gu, po mo} i sta ra we, kao i vas pi ta we i obra zo va we, ospo so bqa va we za od re |e ne rad ne ak tiv no sti i zdrav stve nu za {ti tu. Pra vo na sme {taj u usta no vu so ci jal ne za {ti te ima de te bez ro di teq skog sta ra wa on da ka da mu ni je mo gu }e obez be di ti sme {taj u hra ni -

}e na dru {tve na pra vi la po na {a wa, kao i trud ni ca i sa mo hra na maj ka s de te tom do de vet me se ci ko ja ne ma ma te ri jal no obez be |e we, re {e no stam be no pi ta we i ima po re me }e ne po ro di~ ne od no se pa joj je po treb no pri vre me no zbri wa va we. Pra vo na sme {taj u ust na o vu so ci jal ne za {ti te ima ju

Po tre ban je kva li tet ni ji nad zor Pro ble ma ima i oko ne do stat ka pro pi sa o nad zo ru nad {ti }e ni ci ma van usta no ve so ci jal ne za {ti te u ko joj su sme {te ni. Na to pa `wu skre }e za me nik za {tit ni ka gra |a na Mi lo{ Jan ko vi}, ko ji is ti ~e da sve usta no ve mo ra ju da utvr de pro ce du re, po ~ev od na ~i na sme {ta ja {ti }e ni ka, pre ko na ~i na po na {a wa za po sle nih i sa mih {ti }e ni ka, ka ko se ogra ni ~a va slo bo da kre ta wa i iz la ska iz do ma, ko nad zi re {ti }e ni ke ka da iza |u iz do ma, ko li ko du go sme ju da bu du od sut ni, pa sve do sank ci ja ko je sle de oni ma ko ji ne po {tu ju “ku} ni red”. Da kle, ne do sta je ono {to se u svim ure |e nim dr `a va ma pod ra zu me va da mo ra ima ti ne ka usta no va so ci jal ne za {ti te, a po seb no one ko je su na se be pre u ze le bri gu o de ci. teq skoj po ro di ci, oso ba s po seb nim po tre ba ma ko ja ni je u mo gu} no sti da sa mo stal no `i vi u po ro di ci zbog ne po voq nih zdrav stve nih, so ci jal nih, stam be nih ili po ro di~ nih pri li ka. Sme {ta ju se i de ca s po re me }a ji ma u po na {a wu, ona ko ja ~i ne kri vi~ na ili prek {aj na de la ili ko ja be `a wem od ku }e, skit wom ili sli~ nim po na {a wem na ru {a va ju op {te pri hva -

i sta ri ko ji zbog lo {ih zdrav stve nih, so ci jal nih, stam be nih i po ro di~ nih pri li ka ni su u mo gu} no sti da `i ve u po ro di ci, kao i oso be ko ji ma iz ne kih dru gih raz lo ga tre ba pri vre me no zbri wa va we i nad zor. O svi ma wi ma bri gu pre u zi ma dr `a va, a ostva ru je je pre ko stru~ wa ka ko ji su kva li fi ko va ni da se sta ra ju o de ci, maj ka ma, sta ri ma i bo le sni ma.

Zbog spe ci fi~ nog sta wa u ko jem su oni ko ji se sme {ta ju u usta no ve so ci jal ne za {ti te, ve }i ni je po treb na da no no} na ne ga i pa `wa, a za to tre ba obez be di ti za po sle ne ko ji su spo sob ni i sprem ni, ali i broj ~a no do voq ni, da se to u prak si i spro vo di. U tom ras ko ra ku po tre ba i mo gu} no sti {ti }e ni ci so ci jal nih usta no va osta ju bez ne kih od uslu ga i o to me se ne vo di mno go ra ~u na sve dok se ne {to ne do go di. Pod se kre tar ka Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo i so ci jal nu po li ti ku Nov ka Mo ji} ob ja {wa va da u mno gim usta no va ma so ci jal ne za {ti te ne do sta je oso bqe ko ji bi vo di lo ra ~u na o {ti }e ni ci ma.

– Dru gim re ~i ma, ne ma do voq no vas pi ta ~a, ne go va te qi ca i te ra pe u ta, a broj za po sle nih odo bra va Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke. Iz po kra jin skog bu xe ta go di {we se iz dva ja sve ga 40 mi li o na di na ra za 27 usta no va so ci jal ne za {ti te u Voj vo di ni. Ne sre} ni slu ~a je vi ko ji se de {a va ju ni su po sle di ca ne do stat ka pro pi sa i pro to ko la ko ji re gu li {u pi ta we sme {ta ja, bo rav ka i nad zo ra {ti }e ni ka, ve} ~i we ni ce da ne ma do voq no za po sle nih ko ji bi 24 ~a sa dnev no vo di li ra ~u na o svim {ti }e ni ci ma – ob ja sni la je Nov ka Mo ji}.

Q. Ma le {e vi}

19

GU @VE OKO KA ZA NA I SO CI JAL NE KA SE

Pomo} mo`e da se odradi Rad no spo sob ni pri ma o ci jed no krat ne so ci jal ne po mo }i u Adi od je se ni mo ra }e kroz dru {tve no ko ri stan rad za za ra de no vac ko ji im se do de qu je kao so ci jal na po mo} ili }e iz gu bi ti pra vo na wu, od lu ~io je pred sed nik te op {ti ne Zol tan Bi lic ki. On pre ci zi ra da }e oni na osno vu utvr |e ne sat ni ce od 100 di na ra u~e {}em u jav nim ra do vi ma za pra vo mo ra ti da “za ra de” iz nos jed no krat ne po mo }i ko ji do bi ja ju od lo kal ne sa mo u pra ve.

Is ta kao je da }e rad no spo sob ni pri ma o ci so ci jal ne po mo }i bi ti an ga `o va ni u jav nim pred u ze }i ma “Adi ca” i “Stan dard”, od no sno u {ko la ma i me snim za jed ni ca ma Ade i Mo la. Raz log za ta kvu od lu ku je {to je u po sled we vre me sve vi {e zah te va za jed no krat nu po mo} ko ju do de qu je lo kal na sa mo u pra va, a ko ja se kre }e od 5.000 do 20.000 di na ra. Pri tom, ko ri sni ci ne do bi ja ju no vac ne go za od re |e ni iz nos mo gu ku pi ti hra nu u pro dav ni ca ma ili pak pla ti ti ra ~un za stru ju ako ima ju du go va wa. Oni ko ri sni ci jed no krat ne so ci jal ne po mo }i ko ji ni su spo sob ni za rad ili ta kvu po mo} tra `e zbog zdrav stve nih pro ble ma ne }e mo ra ti da je od ra |u ju i oni }e i da qe od op {ti ne do bi ja ti iz me |u 10.000 i 50.000 di na ra.

Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za so ci jal nu za {ti tu, u si stem so ci jal ne za {ti te Sr bi je ukqu ~e no je vi {e od po la mi li o na gra |a na, a po lo vi na wih, iako rad no spo sob ni, ko ri sni ci su ma te ri jal ne po mo }i. Na i me, od 585.000 ko ri sni ka ma te ri jal ne po mo }i vi {e od po lo vi ne, od no sno 57,9 od sto, rad no je spo sob no. Po {to dr `a va ni je us pe la da rad no spo sob nom de lu sta nov ni {tva obez be di ~ak ni pri vre me nu za ra du, ma da je jav ni ra do vi o ko ji ma se mno go pri ~a lo i ko ji su mno go obe }a va li tre ba lo da bu du ti ko ji }e ba rem ne ko li ko me se ci u go di ni upo sli ti one ko ji ve} go di na ma ne mo gu da na |u po sao, ni je pre o sta lo ni {ta dru go ne go da im se i iz ova ko pra zne so ci jal ne ka se is pla }u je so ci jal na po mo}. Ta ko su i oni ko ji su rad no spo sob ni iz jed na ~e ni u pra vu na po mo} s de com i sta ri ma, bo le sni ma i in va li di ma ko ji, ~ak i da ho }e, ne mo gu da ra de. Je ste da je stra te {kim do ku men ti ma dr `a ve de fi ni sa no da si stem so ci jal ne za {ti te, pre sve ga, tre ba da pru `i pot po ru oni ma ko ji su ne spo sob ni za rad, bi lo zbog go di na, bi lo zbog zdrav stve nih pro ble ma, taj ciq ni je ostva ren, a ka kva vre me na do la ze, te {ko da }e jo{ go di na ma bi ti mo gu }e od bi ti po mo} i rad no spo sob ni ma.

Je dan od na ~i na da oni ba rem ne {to vra te dr `a vi od ko je po mo} do bi ja ju sva ka ko je ste i ovaj “re cept” iz Ade, ali je ve li ko pi ta we da li }e dru {tve no ko ri snog ra da bi ti u na red nom pe ri o du jer je i rad jav nih pred u ze }a op te re }en eko nom skom kri zom.

Ina ~e, ovo {to je ura dio pred sed nik op {ti ne Ada je evrop ska

prak sa jer je u svim dr `a va ma so ci jal na za {ti ta skup pro gram, ~i ji je pre vas hod ni ciq da se za {ti te bo le sni, ne spo sob ni, ne za po sle ni, sta ri i oso be s in va li di te tom. Wi ma dr `a ve me se~ no do de qu ju pri stoj ne su me da bi mo gli `i ve ti ko li ko-to li ko do stoj no, dok rad no spo sob ni, po pra vi lu, do bi ja ju po mo} ko ja je ogra ni ~e na na kra tak rok. Na i me, oni do bi ja ju po mo} sa mo da “pre mo ste” ne ko li ko me se ci, jer je pro ce we no da im je to li ko po treb no da na |u ka kavta kav po sao i na kon to ga vi {e ne mo gu ra ~u na ti na dr `av nu po mo}.

Upra vo zbog to ga su ta mo rad no spo sob ni na vi kli da sva ko dnev no tra `e po sao i na ne ko li ko sa ti da bi ima li od ~e ga da pre `i ve dan pa ni su ret ki oni ko ji ra de i po ne ko li ko po slo va.

Da ka ko, ov de rad no spo sob ni zbog ve li ke ne za po sle no sti i sve op {te kri ze ~ak ne mo gu da na |u da ra de ni po ne ko li ko sa ti dnev no jer bi to sva ka ko mno gi ko ji da nas ne ma ju {ta da je du pri hva ti li. Ra di je bi i{li da ra de ne go da pro sto op se da ju na rod ne ka za ne, u ko ji ma su gu `ve iz da na u dan sve ve }e a broj ko ri sni ka ko ji bi hteo je dan ku va ni obrok dnev no ra ste jer ra ste i broj rad no spo sob nih ko ji osta ju bez po sla. Ve} sa da u 72 na rod ne ku hi we u Sr bi ji sva ko dnev -

no po bes pla tan obrok do la zi 31.000 naj u gro `e ni jih, a wi hov broj bi re al no mo gao bi ti i du plo ve }i ka da bi nov ca za sve bi lo i ka da bi se i oni ma ko ji su osta li bez po sla pri zna va lo pra vo na ko ri {}e we uslu ga na rod ne kuj ne.

Na i me, oni ko ji su u pro te kloj go di ni osta li bez po sla ne ma ju pra vo da bu du ko ri sni ci na rod nih kuj ni pa je ta ko mno gim rad no spo sob nim i ka zan po stao da le ko. To plo je lo iz ka za na na me we no je sa mo za oso be ko je ne ostva ru ju ni ka kav pri hod, a to {to ne ki ne pri ma ju pla tu go to vo go di nu da na, ni je “pro pu sni ca” ko ja bi im otvo ri la vra ta u jav nim ku hi wa ma.

Iako se to kom ce le go di ne oni bez ika kvih pri ma wa mo gu pri ja vi ti za ostva ri va we pra va na so ci jal nu po mo} ili na ku va ni obrok dnev no, ipak je naj ve }i pri ti sak u sep tem bru i ok to bru i zbog to ga va qa o~e ki va ti da }e ugro `e nih na red nih me se ci bi ti sve vi {e a nov ca u so ci jal noj ka si bi }e sa mo za po sto je }e.

Q. M.

Pro iz vo |a ~i le ko va od ba cu ju Pro to kol?

Gru pa ci ja pro iz vo |a ~a le ko va pre po ru ~i la je svo jim ~la ni ca ma da po vu ku pot pi se sa Pro to ko la sa Re pu bli~ kim fon dom za zdrav stve no osi gu ra we, po ko me bi tre ba lo da uma we ce ne le ko va za 10 od sto, sa op {te no je iz te gru pa ci je. Pre po ru ka ~la ni ca ma da po vu ku pot pi se sa Pro to ko la sa RF ZO o snab de va wu le ko va za 2012. go di nu, ko jim su pro iz vo |a ~i pri hva ti li oba ve zu da svo je ce ne uma we za 10 od sto i ti me do pri ne su fi nan sij skoj kon so li da ci ji Fon da, usvo je na je na sa stan ku Gru pa ci je pro iz vo |a ~a le ko va pri Udru `e wu za he mij sku, far ma ce ut sku, gu mar sku in du stri ju i in du stri ju ne me ta la Pri vred ne ko mo re Sr bi je.

20

svet

subota1.septembar2012.

PENTAGON PROTIV BIV[EG PRIPADNIKA „AMERI^KIH FOKA”

KINA

Po gi nu lo 37 ru da ra PE KING: U nesre}i u rudniku u Kini poginulo je 37 rudara, a visoke temperature i koncentracija ugqen-monoksida ote`avaju spasavawe 10 rudara koji su jo{ uvek zarobqeni. Eksplozija u rudniku ugqa „Sjao|avan” u jugozapadnoj kineskoj provinciji Si~uan dogodila se u sredu.

U trenutku nesre}e u rudniku se nalazilo 154 rudara, me|u kojima je spaseno 107, od kojih je 50 otrovano ugqen-monoksidom, a sedam je u kriti~nom stawu. Policija je posle nesre}e privela vlasnike rudnika.

Nesre}a u „Sjao|avanu” najgora je od 2009. godine kada je u rudniku u provinciji Hejlung|ang poginulo 108 rudara.

Ki ne ska dr `av na agen ci ja Sinhua javila je da je spasavawe ru da ra ozbiq no ote `a no zbog vi so kih tem pe ra tu ra i koncentracije karbon-monoksida.

Ot kri ve na taj na o ubi stvu Bin La de na VA [ING TON: Pentagon upozorava da razmatra mogu}nost tu`be protiv biv{eg pripadnika „Ameri~kih foka” zbog toga {to je prekr{io ugovore o poverqivosti kada je napisao kwigu o operaciji u kojoj je ubijen Osam bin Laden. U pismu koje je Pentagon objavio, glavni advokat Pentagona rekao je da ministarstvo odbrane, tako|e, razmatra mogu}nost da tu`i svakoga ko je sara|ivao sa autorom kwige. On je, me|utim, nagovestio i da bi vlada mogla tra`iti zaradu od kwige.

U pismu upu}enom Marku Ovenu, {to je pseudonim pod kojim je kwiga napisana, navedena su dva ugovora o poverqivosti koje je potpisao sa mornaricom i kojima se obavezao da nikada ne}e odati poverqive informacije, {to bi bilo krivi~no delo.

„Vi kr{ite ugovore o poverqi vo sti ko je ste potpi sali.

Ministarstvo odbrane razmatra da protiv Vas i svih koji su sara|ivali sa Vama preduzme sve pravne mere koje mu stoje na raspolagawu u ovoj situaciji”,

poru~io je advokat Pentagona Xek Xonson.

Autor je planirao da objavi kwigu kao anonimna osoba, ali je wegov identitet kao Met Bisonet vrlo brzo otkriven, prenosi Rojters.

Na osnovu pisma iz Pentagona, nije, me|utim, jasno koliko jo{ oso ba Pen tagon smatra pravno odgovornim. Kwiga pod naslovom „Te`ak dan” treba da bude objavqena slede}e nedeqe, prenosi AFP. U pismu nije re~eno koje su povereqive informacije upotrebqene u kwizi, ali u woj, na primer, pi{e kako je vo|a teroristi~ke mre`e Al Kaida gledao kroz prozor spava}e sobe kada mu je pucano u glavu u operaciji nazvanoj „Xeronimo” u Pakistanu, 2. maja pro{le godine.

O[TRE RE^I DVA TABORA PRED PREDSEDNI^KE IZBORE U SAD

Is tvud po dr `ao Rom ni ja i za pre tio Oba mi VA [ING TON: Republikanski predsedni~ki kandidat Mit Romni prihvatio je partijsku nominaciju. Glumac Klint Istvud podr`ao je republikanskog predsedni~kog kandidata i zapretio Obami, povla~e}i prst preko grla. Romni je obe}ao da }e, ukoliko bude izabran, Amerikanci `iveti boqe nego tokom vladavine Baraka Obame, prenao je „Glas Amerike”. „Voleo bih da je predsednik Obama bio uspe{an, zato {to `elim da Amerika bude uspe{na.

Wegova obe}awa su me|utim ustupila mesto razo~arawu i podelama. To ne moramo da prihvatimo”, rekao je Romni na konvenciji u Tampi na Floridi.

Kritikuju}i rezultate koje je postigao aktuelni predsednik SAD Barak Obama, poru~io je da Amerikanci zaslu`uju boqe.

Klint Istvud

„Ako ste bili uzbu|eni kada ste glasali za Baraka Obamu, zar ne bi tako trebalo da se ose-

Ovo mesto je zauzeto Obama je, odgovaraju}i na Istudove „pretwe”, na Tviteru postavio fotografiju na kojoj se vidi kako sedi u predsedni~koj foteqi, uz odgovor: „Ovo mesto je zauzeto”. Fotografiju je u vrlo kratkom vremenskom periodu preuzelo vi{e od 24.000 qudi.

}ate sada kada je predsednik Obama? Znate da ne{to nije u redu sa onim {to je uradio kao predsednik, kada je najboqe ose}awe bilo ono koje ste imali kada ste glasali za wega”, rekao je on.

Isti~u}i da je SAD potreban „veliki broj radnih mesta”, Romni je kazao da }e, ukoliko bude izabran za predsednika, primeniti svoj plan od pet ta~aka za podsticawe ekonomskog rasta i otvarawe 12 miliona radnih mesta.

On je obe}ao mawu fleksibilnost i ve}u odlu~nost u diplomatiji i ve}u lojalnost saveznicima, me|u kojima je i Izrael.

Gost iznena|ewa na republikanskoj konvenciji bio je ameri~ki glumac Klint Istvud, koji je izveo zami{qeni dijalog sa Obamom, tokom kojeg se 15 minuta obra}ao praznoj stolici. On je u jednom trenutku pokazao znak koji asocira na klawe, tj. pre{ao je prstom preko grla. „Kada neko ne radi svoj posao, morate da ga sklonite”, rekao je Istvud i prevukao prstom preko grla.

Istvudov izmi{qeni dijalog sa Obamom izazvao je brojne kritike. Ameri~ki filmski kriti~ar i scenarista Roxer Ebert je naveo da je Klint Istvud delovao „tu`no i pateti~no”. „Nije trebalo da sebi to uradi. To je nedostojno wega”, napisao je Ebert.

Ameri~ ki no vi nar Hauard Kurc naveo je da je Klintonov per fo mans bio „naj ~udni ja” konvencija koju je ikada video.

Romnijev izborni {tab odmah je reagovao na kritike zbog Instvudovog peformansa. „Suditi o jednoj ameri~koj ikoni kao {to je Klint Istvud kroz polit~ku prizmu ne mo`e da funkcioni{e. Wegovo slobodno izvo|ewe razlikuje se od politi~kog govora i publici se to dopalo”, rekao je portpa rol Rom ni je vog iz bor nog {taba.

dnevnik

Na pa da~ po se jao smrt u mar ke tu WU YER SI: Nekoliko osoba je ubijeno u pucwavi u marketu „PatMark” u Wu Xersiju, u dr`avi Wujork, koja se dogodila ju~e oko pola pet po lokalnom vremenu. Ameri~ki mediji navode da je policija ubila napada~a, koji je, kako navode, nosio neprobojni prsluk, prenose „Vijesti”.

Kako su javili ameri~k mediji, osumwi~eni je u{ao u market dok su zaposleni slagali robu na policama i pripremali se za otvarawe prodavnice u 6 sati, kad je napada~ po~eo da puca.

Agencija AP navodi da su u pucwavi poginule tri osobe, ukqu~uju}i i napada~a, dok Al Xazira navodi da je u pucwavi ubijeno najmawe sedam osoba i podse}a da se pucwava dogodila

samo nekoliko nedeqa nakon pucwave na bioskopskoj premijeri filma o Betmenu, u Koloradu, kada je ubijeno 12 qudi, a povre|eno 58. Pre nedequ dana otpu{teni dizajner `enske galanterije 53-godi{wi Xefri Xonson u Wujorku je, pre nego ga je policija ubila, usmrtio iz vatrenog oru`ja biv{eg kolegu, a potom nasumi~no pucao ispred Impajer stejt bildinga u Wujorku, gde je devet qudi raweno.

UKRATKO Obez gla vqe no dvo je de ce KA BUL: U dva odvojena incidenta u Avganistanu, de~aku i devoj~ici odse~ene su glave, saop{tili su lokalni zvani~nici i policija. Posledwi brutalni napadi pokre}u nova pitawa o mogu}em cepawu talibana.

Neimenovani de~ak (12) je u sredu kidnapovan i ubijen u ju`noj provinciji Kandahar, a glava mu je odse~ena i postavqena pored wegovog tela kao upozorewe policiji, rekao je portparol pokrajinskog guvernera Xavid Fajsal, preneo je Rojters.

Po be da Abra mo vi~a LON DON: Ruski oligarh Boris Berezovski izgubio je pravnu bitku vrednu gotovo pet milijardi dolara protiv milijardera Romana Abramovi~a pred Visokim sudom u Londonu. Okr{aj dvojice ruskih milijardera je najve}a privatna parnica u istoriji, a Berezovski, koga britanski mediji nazivaju „oligarhom koji se pretvorio u kriti~ara Kremqa”, optu`io je svog nekada{weg velikog prijateqa i poslovnog partnera da ga je prevario za ~ak pet milijardi dolara. Tokom su|ewa koje se odvijalo u Londonu, Berezovski je tvrdio da ga je Abramovi~ izdao i da ga je „prinudno naterao” da proda akcije ruske naftne kompanije „Sibweft” za „samo 1,3 milijarde dolara, mnogo ni`u vrednost od realne”. Abramovi~ se u startu protivio izme{tawem procesa iz Rusije jer su u pitawu „ruske tvrd-

we koje proisti~u iz ~isto ruske pri~e”.

Abramovi~ je tokom su|ewa negirao da je ikada poslovno sara|ivao sa Berezovskim, a ju~e se nije ni pojavio u sudnici. Abramovi~ i Berezovski su na ovaj sudski proces potro{ili 100 miliona funti i anga`ovali ~itavu armiju advokata.

Ubi stva ni su po ve za na MO SKVA: Ruska policija uhapsila je mu{karca koji je priznao ubistvo dve `ene i pritom ostavio poruku u kojoj je zatra`io osloba|awe ~lanica pank benda „Pusi Rajot”. On je, naime, poku{ao da navede istragu na pogre{an trag tom porukom. Tela dve `ene prona|ena su pro{le nedeqe u wihovom stanu u Kazanu, sa porukom na zidu „Oslobodite Pusi Rajot”.

Ruski Istra`ni komitet saop{tio je ju~e da je uhap{eni mu{karac - 38-godi{wi univerzitetski profesor Igor Danilevski - uhap{en u ~etvrtak u Kazanu.

Komitet navodi da je Danilevski planirao da smrt wegove 38-godi{we devojke i wene 76-godi{we majke izgleda kao „ritualno ubistvo”, ostaviv{i na mestu ubistva poruku sa zahtevom za osloba|awe tri pankerke iz grupe „Pusi Rajot”. Ubica je naveo i da je ubedio `ene da uzmu zajam kako bi on platio svoje dugove.

Tri ~lanice „Pusi Rajota” osu|ene su na dve godine zatvora zbog pesme koju su otpevale u najve}oj moskovskom hramu i u kojem su pozvali Bogorodicu da spasi Rusiju od predsednika Vladimira Putin

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAH MUD AH MA DI NEYAD Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad apelovao je na palestinskog kolegu Mahmuda Abasa da ujedini razjediwene grupe Palestinaca. „Kad god vi i druga palestinska bra}a iz razli~itih grupa budete spremni, mi }emo vas toplo do~ekati u Iranu kako biste mogli da sednete i me|usobno razgovarate i postignete razumevawe i jedinstvo me|u Palestincima”, rekao je Ahmadinexad.

YULI JAN ASAN@ Xulijan Asan` o~ekuje da }e ~ekati izme|u {est meseci i godinu dana na sporazum koji }e mu omogu}iti da napusti ambasadu Ekvadora u Londonu. Osniva~ „Vikiliksa” se nada da }e [vedska odustati od procesa protiv wega. On se nalazi u ambasadi ve} vi{e od dva meseca, poku{avaju}i da izbegne izru~ewe [vedskoj zbog optu`bi za silovawe i seksualni napad.

HO ZE EDU ARD DOS SAN TOS U Angoli su po~eli izbori, tre}i u posledwih 37 godina, na kojima se o~ekuje pobeda aktuelnog predsednika Hoze Eduarda dos Santosa. Opozicija, koja se tek obnovila, strahuje da ovi izbori, koji su tek drugi od okon~awa gra|anskog rata 2002, ne}e biti fer i slobodni. Tokom 33 godine provedene na vlasti, Dos Santos je centralizovao nadle`nosti i imao sna`nu ulogu u poslovawu drugog najve}eg afri~kog proizvo|a~a nafte.

Cr ta }i na uda ru ru skog za ko na da se prikazuje posle 23 ~asa, a zabrawene. Novi zakon treba MO SKVA: Homer Simpson je sve epizode u kojima se poja- da za{titi decu u Rusiji od opet nadrqao! [alu na stranu, vquje lik po imenu Keni bi}e scena nasiqa, seksualnih od1. septembra u Rusiji na snagu stupa zakon kojim se, izme|u osta log, te le vi zij ska stanica „2x2” obavezuje da cenzuri{e ameri~ke crtane filmove, pa i poznatu animiranu seriju „Simpsonovi.” „Kada no vi zakon bude stupio na snagu, vi{e ne}emo mo}i da emitujemo crtani film „Svrabi{a i ^e{ko”koji ~ini deo serije „Simpsonovi„, navodi se u saop{tewu generalnog direk to ra te televi zij ske stanice Leva Makarova. U spor nom cr tanom fil mu glavni lik je jedan mi{ koji koristi oru`je u sukobima sa ma~kom, {to predstavqa parodiju na ~uveni animirani film Tom i Xeri.

Markov je naveo da }e „Saut park„ od danas mo}i I Mary je protestovala zbog nasiqa u crtanom „Svrabi{a i ^e{ko”

nosa, psovki i od slika upotrebe droge, alkohola i cigareta, jer se ocewuje da one mogu da imaju lo{e dejstvo na wihov razvoj.

Tako|e, kriti~ari novog zakona ocewuju da }e i ruska crtana seria „Nu, pogodi!”, u kojoj se pojavquju likovi koji pu{e cigarete i lule, biti potpuno uni{tena ukoliko na wu bude primewen novi zakon.

Alek san dar Mi tro ~en kov iz kompanije za televizijsku produkciju za mlade u ~etvrtak je, me|utim, potvrdio da }e biti nastavqeno emitovawe svih epizoda ruske serije.

Agencija RIA Novosti javila je da je slu`ba za nadgledawe medija „Roskomnadzor” saop{tila da }e mesec dana po wegovom stupawu biti razmotrene posledice primene novog zakona, {to ukazuje na mogu}nost da se na|e kompromisno re{ewe.

dnevnik

OGLASi

subota1.septembar2012.

21

SO KO BA WA - Mihoqsko leto, sobe, apartmani za odmor, u`i centar, povoqno. Telefon: 063/81-54-200 i 018/880-100.

59456

PE DI KIR Oqa, dolazim na ku}nu adresu, tretman 300 dinara. Telefon: 061/115-9264.

59452

IZ DA JEM jednosoban name{ten stan, povoqno za dve u~enice, dve zaposlene radnice ili jednu ozbiqnu `enu. Telefoni: 061/6768650, 021/6315162.

59597 DVO SO BAN name{ten stan sa TV-om, kablovskom, ve{ ma{inom u ulici Pariske komune (blizu Sajma i med. fakulteta.

Telefon 063/749-55-86.

59531 IZ DA JE se jednosoban stan, Ulica Alekse [anti}a 52, u Novom Sadu, peti sprat, Grbavica. Telefon 062/803-16-17.

59586 IZ DA JEM lep jednosoban stan od 37m2 kod Sajma, pored ambulante, CG, telefon, lift, KTV. Telefon: 063/837-8247.

59135 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u Novom Sadu, {iri centar, I sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon 064/155-7510.

59357 IZ DA JEM studentkiwama name{ten dvoiposoban stan, sa 4 le`aja, 5 min. od Univerziteta, Ulica Sowe Marinkovi} 9. Telefoni: 021/461-207 ili 069/4201-701.

59469

PO TRA @WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo ku}u do 60.000E u Kamenici, ukwi`enu. Telefoni: 021/6621797, 063/598-463, 021/6215-260.

59580

LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.

Cena 37.000e. Telefon 063/239-411.

59572 DVO SO BAN 57m2, komforan, lepo name{ten stan, blizu fakultetima, Ulica Dragi{e Bra{ovana. Telefoni: 064/2774364, 021/6364-959.

59575

USTU PAM ro{tiqnicu-gril u radu, potpuno opremqena. Futo{ka ulica, tridesetak sede}ih mesta. Telefoni: 064/58167-01 i 061/29-32221.

59515

KU PU JEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni: 021-822714 i 063-708-19-39.

59082

22

OGLASi l ^iTUQe

subota1.septembar2012.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

59454

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od drage koleginice

dnevnik

Posledwi pozdrav

S tugom se opra{tamo od na{eg voqenog

Draganu [u{aku Brat Rada i sinovci Dragan i Miqan.

59695

Dragana Kla}a

Posledwi pozdrav kumu

Qiqane Cuci}

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

44684

Posledwi ispra}aj nama najdra`eg odr`a}e se u subotu, 1. 9. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kolektiv Radiodifuzne ustanove Vojvodine „Radio televizije Vojvodine�.

Supruga Slobodanka, sin Vladimir, snaja Nata{a i unuk Vuk. 429/P

STRANOJ KOMPANIJI potrebno 5 menaxera prodaje.

Uslovi: komunikativne osobe do 35 godina sa vi{im ili visokim obrazovawem. Telefoni: 063/516-153, 063/516-154.

58682

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

59444 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

59447

S velikim bolom i tugom se opra{tamo od na{eg voqenog

59665

Draganu Kla}u

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog

od kumova Raja~i}a.

59708

Marka Dominkovi}a

Posledwi pozdrav kumu.

Dragana Kla}a

Hvala mu za svu qubav i za sve zajedni~ke trenutke.

Ve~no }e nam nedostajati wegov osmeh, {arm, dobrota...

Sahrana }e se obaviti na mesnom grobqu, u Malom Mokrom Lugu, Beograd, 1. septembra 2012. godine, u 14.00 ~asova.

Tuguju za wim radnici i wegovi drugari iz SOS De~ijeg sela.

1949 - 2012.

Tetka Bose, tetka Jelena i tetak Tozo.

59698

428/P

Posledwi prijatequ

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav

Simo Lazi~i}

Preminuo je na{ voqeni brat

Porodica Maletin.

Vlatku Sveti}u Belom

Draganu Kla}u

Dragan [u{ak

59714

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

[ule, hvala ti prijatequ.

Dragan Kla} 1949 - 2012.

Hvala mu za qubav i sve zajedni~ke trenutke.

od porodice \or|evi}.

od ujaka @eqka @unara sa porodicom.

59667

59729

Tuguju za wim: brat Branko i sestra Verica sa porodicama.

Kum Toma i Bobe.

59696

Posledwi pozdrav bratancu i bratu

59718

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem ~lanu i Sne`inom ocu

Petar Rankov

Posledwi pozdrav velikom ~oveku i dragom prijatequ

Sahrana }e se obaviti u subotu, 1. 9. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 15 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Vojka, sin Dragan k}erka Sne`ana sa porodicom.

59713

Dragan [u{ak

Dana 30. 8. 2012. godine umro je

Vlatku Sveti}u

od porodice Vlaisavqevi}.

Srpska radikalna stranka.

59719

59721

Povodom smrti va{eg supruga, oca i dede

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. 8. 2012. godine preminuo u 79. godini na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Du{an Ko{uti} poru~nik bojnog broda u penziji i savezni instruktor rowewa

Po wegovoj izri~itoj `eqi sahrane ne}e biti. Kremacijom se opra{tamo od na{eg voqenog oca, svekra i bata Koleta.

Petra Rankova Iskreno sau~e{}e porodici Rankov.

Draganu [u{aku

Petru Rankovu Posledwi pozdrav Zoranovom ocu od druga Sr|ana Pavlovi}a sa porodicom.

od Ke{eq Vladimira sa porodicom.

59712

59710

Posledwi pozdrav bratancu i bratu

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Vlatku Sveti}u

Gojko - Branko \uki}

Draganu [u{aku

Prija Mila, \or|e, Vesna Mu{icki sa porodicom.

Sahrana je 1. 9. 2012. godine, u Starom \ur|evu, iz kapele u 16 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Dragica, sin Dragan }erka Slavica, snaja Sne`ana, zet Miroslav, unu~ad i praunuka.

59735

59722

O`alo{}eni: }erka Dragana, sin Dragoqub i snaja Angela.

od porodica: Ristin, Blanu{a i Markovi}.

od porodice Vi{i.

59717

59720

59715

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi ~oveku

pozdrav

subota1.septembar2012.

3

velikom

GODI[WI POMEN

23

Posledwi pozdrav mom dragom prijatequ

[ESTOMESE^NI POMEN

Draganu [u{aku

Vasa Jovi} Gogoq

Draganu [u{aku Milo{ Plav{i} [uletu

od: Srete, Silve i Bojana Stankov.

od: kuma Du{ka, Bojana, Du{ke i Jelice Evi}.

59687

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tvoji najboqi drugovi i tvoja bra}a iz Rakovca.

59716

59680

59685

Posledwe zbogom kumu

od: porodice Nikole Milinova, osobqa restorana i drugara sa ^erevi}ke skele.

Vlatko Sveti} Beli Posledwi prijatequ

Voqeni moj, zauvek }e{ biti deo mene.

Vlatku

59697

pozdrav

dragom

59670

Draganu Kla}u Draganu [u{aku [ogiju

od: Nata{e, Zore, Ivanke, @ivana i Mi}e.

Tvoja Tawa sa decom.

Vukojevi} Dragan sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga

Posledwi pozdrav

Jednom zauvek. od porodice Kati}.

Miladinu Ma~aru

Godina je pro{la od kako si nas tragi~no napustio. Osta}e{ ve~no u na{im srcima i mislima.

posledwi pozdrav od: veterana, igra~a i rukovodstva Odbojka{ki Klub „Vojvodina NS seme�.

Marija Stanisavqevi} Sahrana je danas, 1. 9. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni brat sa porodicom.

59706

59707

Posledwi pozdrav svom dragom dedi

Posledwi pozdrav prijatequ

59674

[uletu

427/P

59686

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

od drugova sa Detelinare: [tukice, \oke, [kode, Cvika, Krajinovi}a, Cuce, Vrabca i Duleta Rokija.

59673

Simi Lazi~i}u

Na{ brat i ujak

Vlatku

Kostantin Milutinov Koja

Du{ici Kula{inovi} Du{i 1937 - 2012.

1994 - 2012. od unuka Aleksandra Savanovi}a sa porodicom.

od familije Kra~un.

59702

59705

Obave{tavaju se prijateqi i rodbina da }e se u nedequ, 2. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici, odr`ati ~etrdesetodnevni pomen.

59692

Svetozar Po{ti} iz Sasa

2 Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ otac, svekar i deda u 63. godini.

umro je u 77. godini.

Sahrana je Novim Karlovcima, 1. septembra, u 15 ~asova.

Hvala mu na svemu.

Sestre Jovanka, Nena i Mira, zet Slobodan i sestri~ine Milica, Mara i Sowa.

Milena Milutinov Dadica

Zanavek, sa du`nim po{tovawem

2006 - 2012.

Uspomenu na wih ~uvaju: sin Kosta, unuka Milena i snaha Cica.

59668

59659

Draganu Kla}u

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Dragomir [u{ak [ule

sjajnom kom{iji i jo{ boqem ^OVEKU.

Sahrana je danas, 1. 9. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sin Zoran, snaja Slavica i unuke Awa i Sta{a.

Kom{ije iz dr \or|a Joanovi}a 7.

59688

59703

1

Jeli @ivanov

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je iznenada, u 47. godini preminuo

ro|. Eklemovi} 1924 - 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. avgusta, u 87. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

odr`a}e se danas, 1. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Ravnom Selu. Zahvaqujemo svima koji su li~no ili telegramima podelili sa nama veliku tugu.

Vojislav Igwatovi} Bata Vlatko Sveti} Beli Sahrana je danas, 1. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}ena porodica.

59704

Weni najmiliji: Milo{, Qiqana, Borislav i Dragoqub, Milijana i Jelena, Mina, Milo{, Luka i Kalina.

59630

Sahrana je u ponedeqak, 3. 9. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Evica, sinovi Dragan, Jovan, Sa{a, }erka Sowa, zet Dragan, snaja Milkica i unuke Jelena, Jovana, Nata{a i Zorana.

59701

24

^iTUQe l POMeni

subota1.septembar2012.

Danas, 1. 9. 2012. godine, navr{ava se najtu`nija godina u mom `ivotu od nestanka moje sestre

POMEN

Ema Stojanovi}

POMEN

^uvamo te od zaborava i uvek te se rado se}amo.

Emi Du{ke, koliko nam nedostaje{ ne da se opisati.

Porodica Stojanovi}.

59622

Umro je na{ voqeni i dragi otac, deda, svekar i tast

Ja{a Bo`in Bata

Simo Lazi~i}

iz Futoga 1982 - 2012.

9. 9. 1934 - 30. 9. 2012.

Smiqe

2001 - 2012.

dnevnik

Tvoj brat Joca, snaja Dragica, bratanac Dragan, snaja Mirjana, unuke Jovana i Bojana Miloradov.

Porodica: Juca, Jelka, Dragica i Jovan.

O`alo{}eni: sinovi Mirko i Petar, k}eri Jela, Sara i Mara sa porodicama.

59657

59664

59671

POMEN Danas, 1. septembra 2012. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od kada nije sa nama na{a majka

Umro je moj suprug

GODI[WI POMEN

Hvala mu za svu brigu za mene i moje iz Prizrena.

Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, a bol le~iti vremenom. @ivi{ zauvek u na{im srcima.

Supruga Marica i sin Bojan.

Svakim danom sve mi vi{e nedostaje{.

59384

TU@NO SE]AWE

2. 9. 2009 - 2. 9. 2012.

Tvoja Majus.

O`alo{}ena supruga Bo`idarka.

pravnik

Nada Boji} Draga majko, te{i nas pomisao da si na nekom boqem mestu od ovog, bez patwe, bola i suza.

59669

Supruga Mirjana i sin Qubi{a.

59379

59451

59591

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pro{le su tri godine tuge i bola za voqenim suprugom i tatom.

Sre}ni smo {to smo te imali i voleli, a u se}awu te ~uvamo.

Tuguju za tobom tvoja deca.

59656

3

Porodice: Randeq i Mirkovi}.

Pavle Kruni}

iz Novih Karlovaca

iz Rumenke 2011 - 2012.

obele`i}emo danas, 1. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

Sa{a Riki}

Svetozar Po{ti}

Mom~ilo Jakovqevi}

@ivku Randequ

Sahrana je danas, 1. 9. 2012. godine, u 14 ~asova, na seoskom grobqu, u Bukovcu.

Uspomene su ve~ne.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

TU@NO SE]AWE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 1. 9.

2012. godine, na Centralnom grobqu u Futogu obaviti {estomese~ni pomen i osve{tati spomenik tragi~no preminulom

na dragog i cewenog zeta

GODI[WI POMEN

Sa{a Riki} Svetislav - Lala Mandi}

Jovan Hengl

Trifuna Radukina Tri{u

[est meseci nisi sa nama.

]ale moj dobri!

Pro|e godina bez tebe. Ni{ta vi{e nije kao pre.

Mama i ja te puno volimo. Nedostaje{ nam!

^uva}emo uspomenu na tvoju dobrotu.

Tvoji: Qiqa i Sini{a - tvoj Batula.

Ujak Mile, Dobrila i Tomislav.

Sa{a i Lela.

59661

59663

59593

POMEN

Tugujemo za tobom.

1. 9. 2002 - 1. 9. 2012.

POMEN

IN MEMORIAM

Vreme od deset godina koje je pro{lo bez Tebe, samo nam je jo{ vi{e pokazalo koliko si nam zna~io. Tvoju veliku du{u, neizmernu qubav i dobrotu koju si svima nama uvek davao, u nama i daqe postoji, i zato nam beskrajno nedostaje{.

Sa{i Riki}u

O`alo{}eni: majka Borka, otac Miladin i brat Miroslav.

Sa po{tovawem i qubavqu, svastika Qubica Isakov.

Marici Mili}evi}

Marici Mili}evi}

1958 - 2012.

1958 - 2012.

Sa blagog Ti lika u trenu osmeh nesta, a sat nam tada kucati presta. Suze nam stalno kvase lice, na{a bela golubice.

Zvezda si {to na nebu sja{, beskrajno te volimo to sigurno zna{.

Sestra Slavica, Igor i Vladimir.

K}eri na{a, pro{lo je {est meseci od tvoje prerane smrti, samo mi znamo koliko }e bez tebe biti boli, jer srce te jo{ vi{e voli, Marice na{a.

Neute{ni: roditeqi majka Piro{ka, otac Mihajlo i brat Aleksandar sa porodicom.

59628

59629

Posledwi pozdrav voqenom razrednom stare{ini

59474

Momir

Vasilije Garunovi}

2. 9. 2007.

2. 9. 2011 - 2. 9. 2012.

Navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama na{ dragi

22. 9. 1993.

S qubavqu i tugom ~uva vas od zaborava porodica Garunovi}.

59600

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom drugu i prijatequ

Branko T. Samarxi} Tvoja dobrota i plemenitost zauvek }e ostati u na{im srcima.

Lidija Jovanovi} 1925 - 2011.

Milenku Funduruqi

59471

Po~ivaj u miru.

Godina velike praznine. Draga mama i baba, ti si svakodnevno i stalno sa nama. Za dobrotu tvoju ve~no ti hvala.

Borisu Gordi}u

Supruga Kristina i sin Borislav sa porodicom.

od generacije 1972.

Tvoji: Mirjana, Tatjana, Igor i Dejana.

Tvoji: Nikola, Paja, Slavko, Borko i Gale.

59672

59684

59614

57777

^iTUQe l POMeni

dnevnik

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom i vo qe nom bra tu, ~i ~i i de di

subota1.septembar2012.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Vla di mir Ho ma

Iva nu - Ge {i Bo gi }e vi }u 1952 - 2012. obe le `i }e mo da nas, 1. 9. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na ^e rat skom gro bqu, u Srem skim Kar lov ci ma.

O`a lo {}e ni: brat Ra do van, sna ha Smi qa na, bra ta ni ce Dra ga na i Iva na, unuk An drej i ze to vi Ma nuel i Jo van.

Tvo je ve li ko sr ce ni je iz dr `a lo. Sa vi {e go di {wih sva ko dnev nih pu to va wa uvek si nam se vra }ao i jo{ uvek ne ve ru je mo da si oti {ao na put bez po vrat ka.

Bes kraj no nam ne do sta je{.

Zo ra, Alek san dar i Ko qa.

59449

59464

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom su pru gu, ro di te qu, de di i sve kru

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom

Tri fu nu Ra du ki nu Mi ro slavu Jef ti}u

iz Ka }a 1. 9. 2002 - 1. 9. 2012.

Dra gi na{ Tri {a, te {ko nam je bez te be, ne do sta je nam tvo ja qu bav, pa `wa, bri ga i po dr {ka.

Su pru ga Mi lan ka i sin Mi lan sa po ro di com.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ubav ka, }er ka Bran ka, sin Bra ni slav i unu ci Mi ro slav i Ma tej, sna ja Pe tra.

59424

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom

Sve ti sla vu Man di }u Uvek si u na {im mi sli ma i se }a wu.

Mno go nam ne do sta je{.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N mo joj dra goj maj ci

Ka ti ci Te o do ro vi}

P O M E N

1. 9. 2011 - 1. 9. 2012.

1. 9. 2011 - 1. 9. 2012.

Er `e bet Ra do ni} - Ve se li no vi} Da ni su bez te be is pu we ni ve~ nom tu gom. Sa mo se }a wem na te be pre `i vqa va mo no vo su tra.

Tvo ja unu ka Ire na, Ne na, Da li bor i Da mir.

Na vr {a va se go di na od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni ta ta, sve kar i de da

59370

59484

S E D M O D N E V N I P O M E N

Su prug Slav ko sa po ro di com.

59561

T U @ N O S E ] A W E na ta tu i de du

Jo va na ]u lu ma Jo cu

1927 - 2011.

iz Fu to ga 1986 - 2012.

Osta }e we go vi ide a li i do bro ta ko ju je po kla wao svi ma oko se be.

Hva la ti na sva kom tre nut ku ko ji si pro veo sa na ma.

Tvo ji: sin Sve ti slav, sna ja Ne ve na, unuk De jan i pri ja Mi ra.

Tu gu je mo i ~u va mo te od za bo ra va.

Tu gu ju: tvo je }er ke Mi la na i Ve ri ca i tvo ji unu ci Ne boj {a, Mi lan i Jo van, a Dra gan je de da sa to bom.

59459

59554

P O M E N

Se }a mo se na {ih

Na vr {a va se ~e tr de set da na od ka ko je pre mi nuo na{ dra gi otac i de da

Prof. dr sci. med. Du {a nu Jo va no vi }u i me di cin skom oso bqu Kli ni ke za in ter nu on ko lo gi ju In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne, na ro ~i to asist. dr Bi qa ni Ku ki} i asist. dr Bog da nu Bog da no vi }u, iz ra `a va mo du bo ku za hval nost na vr hun skom stru~ nom za la ga wu, ne iz mer noj hu ma no sti i po dr {ci.

\ur |in ke \u ki} 2002 - 2012.

Dra gan [e {um 1927 - 2012.

Po ro di ca Zdrav ka Man di }a.

Sa tu gom u sr cu }er ke: Da ra, Ma ra i Jo ka sa po ro di ca ma.

59510

59544

40 da na je pro {lo od ka da nas je na pu stio na{

S E ] A W E Pro {la je go di na od ka da smo osta li bez na {eg dra gog

mo joj dra goj, ni kad pre `a qe noj i je di noj su pru zi

Go di na pro |e, a tu ga osta je.

Sa va Stan ~ul

Po ~i vaj u mi ru mi la mo ja maj ko.

Tvo ji: Ja dran ka, Jo va na i Mi lo{.

Er `e bet Ra do ni} - Ve se li no vi}

59558

I Z J A V A Z A H V A L N O S T I

odr `a }e mo da nas, 1. 9. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Ka} kom gro bqu.

Tvo ja }er ka Ma ra, su prug Ti ho mir, zet Ozren i tvoj vo qe ni unuk De jan sa su pru gom Na ta {om.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

59543

P O M E N

25

An te \u ki }a \u ke 1977 - 2012.

K}i Ta tja na, zet \or |e, unu ci Bra na i Mi wa sa po ro di ca ma.

59532

Vo ji slav Ne deq kov Ma ri ci

2005 - 2012.

Bran ka T. Sa mar xi }a

U qu ba vi i se }a wu tra je{ kroz uspo me ne.

Vre me ko je je pro {lo i ko je do la zi ne }e iz bri sa ti le pe uspo me ne i se }a wa na dra gog nam Bran ka.

We go vi: brat Qu bo, sna he Za ga i Da ra, si nov ci Bran ko i De jan sa su pru ga ma Sne `a nom, Sla |a nom i wi ho vom de com.

od su pru ga Mi ha i la.

Po ro di ce: Ne deq kov i Mi }i}.

59488

59498

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Mi ro slav Jef ti} ro|. 1953.

Tu gu ju za wim: brat Dan ko, sna ja Vi da, Na di ca, Ve ka, Ne ma wa, Ja na i ma li Da ni lo.

59517

59542

P O M E N

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Ima ve} {est me se ci od ka ko ni je sa na ma na {a dra ga, ne pre `a qe na sna ja i uj na

Zu za na Ovu ka 1957 - 2012.

Mi sli mo na te be sva ki dan i ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti.

Du {an ka Ma rin ko vi}

\or |e Ra {kov

Sa va Stan ~ul 1927 - 2011.

Ma ri ca Mi li }e vi}

Sa po no som te po mi we mo, sa qu ba vqu te ~u va mo od za bo ra va.

Se }a mo je se sa qu ba vqu i se tom.

Sne `a na i Ta wa.

Su pru ga Slav ka, }er ka Ma ri ja i unu ka Ma ri ja na.

59487

59578

Da nas, 1. sep tem bra 2012. go di ne, u 9.30 ~a so va po se ti }e mo tvo ju ve~ nu ku }u i odr `a ti pa ra stos.

Oti {ao si ti ho i mir no u svom bo lu, a u na {im sr ci ma osta vio si bes kraj nu tu gu i bol.

Ta ta, spa vaj me |u zve zda ma i ne ka te an |e li ~u va ju.

Hva la svi ma ko ji su ga is pra ti li na ve~ ni po ~i nak i iz ja vi li nam sa u ~e {}e.

O`a lo {}e ni: sin, su pru ga i maj ka.

59568

Tvo ji naj mi li ji: su prug Mir ko i si no vi Zlat ko i De jan.

31. 8. 2005 - 31. 8. 2012.

Se dam tu `nih go di na je pro {lo, al’ ne ma da na da te ne spo me ne mo.

Uvek }e mo te se ra do se }a ti.

Tvo ji naj mi li ji.

59460

59294

26

tv program

subota1.septembar2012.

Клер Дејнс

Јато

08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Е ТВ Буди родитељ Филм: Коњ мале Винки Е-ТВ Перископ Без цензуре Писма из Херцег Новог Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Књижевни магазин Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

„Јато“ је прича о веома опрезном и веома добром детективу Одсека за јавну безбедност Еролу Бебиџу који, упоредо са радом на свом последњем случају, обучава своју младу колегиницу Алисон Лаури, која треба да га замени. У питању је отмица девојке... Улоге: Ричард Гир, Клер Дејнс, Кејди Стрикланд Режија: Ендрју Лау (РТВ 1, 22.35) 07.00 08.00 08.05 08.25 08.40 09.00 09.30

Кухињица Вести Програм за децу и младе Лето за све Музички фестивал „Шљокице” Уличаролије Представљамо вам денс студио Професионал 09.50 Лулу 10.00 Хајде са мном у обданиште 10.30 Питам се,питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести + прогноза 12.10 Академац 12.35 Увек медаља: Тенис 13.00 Здравље пре свега 14.00 Варошарије 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Све о животињама 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Политбиро 17.55 1001 Ноћ, филм 1.део 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Мидлмарч 21.00 Ноћна смена 21.30 Фаца нај фаца 22.00 Војвођански дневник 22.35 Јато, филм 00.20 Серија недеље: Мидлмарч 01.10 1001 Ноћ, филм 02.35 Политбиро

06.25 Човече,ако знаш тајну,ћути 06.50 Стара планина иза дуге 07.15 Станица-човек 07.45Повратак даброва 08.05 Од вектора до пиксела 08.35 Чувари планете-Велики бачки канал 09.00 Кухињица – мађ.

10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.30 Стрелци из Чортановаца 11.55 Пловидба Панонским морем 12.30 Вести (мађ) 12.40 Емисија на мађар..са титл.на српском 13.10 Руски кубански козаци 14.55 Биографије: Бил Козби 15.40 Уличаролије 16.05 Хајде са мном у обданиште 16.30 Питам се, питам се 17.00 Трансплантације 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Емисија на мађарском 22.30 Музички програм

06.05 08.00 09.06 11.05 12.40 13.00 13.15 13.31 14.04 14.55 16.01 16.55 18.32 19.02 19.30 20.05 21.04 23.12 01.25 02.13 03.05 03.33 04.10 04.39 04.50 05.48

09.15 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 18.00 18.30 19.00 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

10.30 11.00 12.00 13.45 16.00 18.30 20.30 22.00 00.00 00.30

Време је на мојој стани Рецепти Лауре Равајоли Африка од вха до дна Азбука родитељства Серијски програм Ленија Ево нас код вас Вести Серијски програм Бели мантил Дунавска Витаж Вести Личности и догађаји Вести Зове море Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Неон сити Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Серијски програм

Премијер лига Шпанска лига СК студио Премијер лига: Вест Хам – Фулам Премијер лига: Сванси – Сандерленд Премијер лига: Манчестер Сити Руска лига: Рубин - Терек Сегунда дивизион: Алмериа Реал Мадрид Б Премијер лига Шпанска лига: Селта – Осасуна

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ексклузивно ТВ лица-Горан Марковић... као сав нормалан свет Срећни људи Госпођица Марпл: Напукло огледало, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Срећни људи Дијаманти су вечни, филм Хичкок на РТС: Марни, филм Ексклузивно ТВ лица-Горан Марковић... као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Гастрономад Срећни људи Верски календар

Ексклузивно: Ђавољи подрум Била сам у граду Пирке, где ме Марсело Папа води у „ђавољи подрум” и прича ми причу о ђаволу који је у подруму живео. Ту се још увек чува вино које ђаво никада ни са ким није хтео да подели... Ауторка: Мира Адања-Полак (РТС 1, 14.04)

06.00 09.00 10.30 13.30 14.30 15.30 18.00 19.00 19.15 20.20 22.00 00.30

Рањено срце Домаћин Филм: Поштар Езел Изгубљена част Филм: Џери Мегвајер Галилео Вести Изгубљена част Езел Филм: Жена мачка Трачара

Зрно по зрно

Потрошачки саветник Видећете како тајни купци, које је ангажовала наша редакција, проверавају истинитост тврдњи из рекламних порука многих продаваца користећи њихове услуге и производе. Аутори емисије ће покушати да вам помогну да решите конкретне проблеме које имате као потрошачи. Аутор: Ненад Бумбић (РТС 2, 21.01) 06.17 Знање имање 07.15 ТВ лица-Горан Марковић... као сав нормалан свет 08.03 Велики је свет 08.31 Бернард 08.34 Вејбалу 08.53 Руске бајке 09.07 Плава птица 09.43 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Свет здравља 12.57 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.30 Савремени светски писци 15.06 Царевчеви дани 16.09 Биографије 16.53 Вреле гуме 17.59 Девети београдски фестивал игре 19.32 Топчидер 20.02 Верски календар 20.13 Изгубљени светови 21.01 Потрошачки саветник 21.26 Свет спорта 21.50 Спортски програм 22.15 Монаси у лабораторији 23.09 Александра Ковач у Коларцу 00.01 Вреле гуме 00.31 Царевчеви дани 01.33 Биографије 02.17 Савремени светски писци 02.51 Изгубљени светови 03.34 Александра Ковач у Коларцу 04.15 Монаси у лабораторији 05.06 Потрошачки саветник

06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.30

Маратон Здравље и Ви Филм: Силом отац Топ шоп Филм: Сутон Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Мини серија Слике живота Улови трофеј Мајсторски Мућке специјал Филм: Сувишни извештај Филм: Труманов шоу Еротска серија Мини серија Филм: Силом отац

У најновијем издању емисије погледајте какав је садржај представљен везано за пољопривреду на сајму иновације, кооперације и предузетништва „Inocoop 2012“. Видећете и како су удружени повртари из „Царске баште“ представили своје производе потрошачима... (КТВ, 12.00)

dnevnik

06.40 Би-Би-Си на Б92: Последњи нацисти 08.00 Документарна серија 09.00 Топшоп 09.30 Цртани филмови 10.45 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Филм Ема 1. и 2. део 13.50 Пријатељи 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Филм: Мафијаш на терапији 18.30 Вести 19.07 Филм: Борнов идентитет 21.20 Филм: Мафијаш под стресом 23.15 Вести Б92 23.55 Спортски преглед 00.15 Филм: Иштар 02.10 Документарна серија 03.45 Интернат

Борнов идентитет На обалама Медитерана, италијански рибари проналазе једног младића. Он је једва жив, има амнезију, неколико метака у својим леђима и број банковног рачуна скривен испод коже на бедру... Улоге: Мет Дејмон, Франка Потенте, Клај Овен, Крис Купер Режија: Даг Лимен (Б92, 19.07)

Франка Потенте

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.45 03.30 05.15

Данијела Врањеш

Она воли Звезду Грба је матурант и фудбалски фанатик, тачније ,,краљ“ уличног фудбала који игра и кад нема друштво, лети, зими, по киши, чак и када му баба батеријом осветљава скучено двориште. Срба се заљубљује у новопридошлу девојку, а она воли Звезду! Улоге: Данијела Врањеш, Ана Стефановић, Горан Јефтић, Слободан Стефановић, Гордан Кичић, Маја Сабљић, Ирфан Менсур Режија: Марко Маринковић (Хепи, 19.10) 05.30 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 22.30 00.00 02.00 03.30 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Змајеви – ватра и лед Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Лавља гозба Телешоп Вести Летњиковац Вести Телешоп Играна серија Телемастер Моја Србија Она воли Звезду, филм Голи живот Детективски пар 9, филм Агенција Голи живот Моја Србија Играна серија

Добро јутро Викендвизија Генијалци Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Марш на Дрину Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Академија дебелих - преглед дана Филм: Сок од шљива Филм: Пијаниста смрти Филм: Долина насиља Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota1.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

27

УспОн И пАД сРп сКИХ ЛИ БЕ РА ЛА И „ЕКО нОМ сКЕ пО ЛИ ТИ КЕ”

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00 04.00 05.00

соул фуд породица венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме паклена Кели Обрачун посластичара стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Шминкање са Клио Кејт и осморо деце најбољи амерички кувар нова нада посластичара соул фуд породица Зависници од хране Чудни облици зависности Отмица кућних љубимаца Л.А. Инк соул фуд породица

Анине дивље животиње Животињске дадиље Арктичка дилема Бохемија – Година у мочвари Анине дивље животиње Животињске дадиље Арктичка дилема Бохемија – Година у мочвари Јединство с природом повратак медвеђег шаптача Милош Форман видео је убио радио Како су направљени „Мајмуни“ синатра – мрачна звезда Милош Форман видео је убио радио Како су направљени „Мајмуни“ синатра – мрачна звезда Милош Форман видео је убио радио Како су направљени „Мајмуни“ синатра – мрачна звезда

сем и Макс Ози Бу Капетан страхота Филм: Мортадело и Филемон Филм: стоунхенџ апокалипса Филм: Буре барута Филм: Жикина женидба Филм: Торенте 3 Филм: Опасни живот министраната 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00

Бу ре ба ру та У Бе о гра ду сре ди ном де ве де се тих го ди на 20. ве ка, бру тал ност и на си ље по ста ју део сва ко днев не ре ал но сти. низ одво је них при ча ме ђу соб но је по ве зан си ту а ци ја ма на сиља. У муч ној ат мос фе ри као глав ни мо тив по на вља се пи та ње: „Ко је крив?“ Уло ге: Ми ра Ба њац, Иван Бе кја рев, Алек сан дар Бер чек, Во ја Бра јо вић, Бог дан Ди клић, Ми ле на Дра вић, Не бој ша Гло го вац, Мир ја на Јо ко вић, Сер геј Три фу но вић Ре жи ја: Го ран Па ска ље вић (Си не ма ни ја, 16.00)

Сер геј Три фу но вић

06.00 напад паука 07.40 најгоре место на свету за хомосексуалце 08.35 Бурлеска 10.35 Легенда о медведу 12.00 Тренер 13.25 свака друга недеља (и пола распуста) 15.05 Кунг Фу панда 2 16.35 први осветник: Капетан Америка 18.40 Музичка секција: на турнеји 3Д 20.05 Штрумпфови 21.45 санктум 3Д 23.30 вукодлак 01.30 Кунг Фу фрка 03.05 Кери Фишер: Без длаке на језику 04.25 створени једно за друго

08.00 10.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.00

Скар лет Јо хан сон

Цр на да ли ја Дво ји ца ло сан ђе ле ских по ли ца ја ца, Двајт и Ли ис тра жу ју слу чај уби ства Ели за бет Шорт, глу ми це у успо ну ко ју је уби ца из ма са кри рао до не пре по зна тљи во сти. Ка ко ис тра га на пре ду је, Двајт се за љу би у Ли је ву де вој ку Кеј. Уско ро Ли упо зна нео бич ну де вој ку Ма де лин ко ја ја ко ли чи на жр тву... Уло ге: Џош Харт нет, Скар лет Јо хан сон, Арон Ек харт, Хи ла ри Свонк, Ми ја Кирш нер Ре жи ја: Бра јан де Пал ма (ХРТ 1, 23.20) 07.02 Живети с традицијом 07.42 Хрватска кроника БиХ 08.01 Кинотека: Крт Балоу, филм 09.36 скица за портрет 10.16 Кућни љубимци 10.49 Рибар риби гризе реп, док. серија 11.17 нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.15 Духовни изазови 13.45 призма 14.33 Грејсин избор, филм 16.06 природни свет: Морске видре, док. серија 17.50 Репортери. 11. септембар 18.50 Глобално село 19.20 Лото 7/39 19.30 Дневник 20.10 први светски рат из ваздуха, док. филм 21.07 Музички фестивал славоније - пожега 2012., пренос 22.40 Дневник 3 23.20 Црна далија, филм 01.18 нација брзе хране, филм 03.06 Кат Балоу, филм

07.31 Моћ судбине 08.17 Мајстори свирачи: Опатија 08.50 пипи Дуга Чарапа 09.14 Дошљаци су закон 09.40 Мала Тв 10.10 Кућни свемирци 10.35 спортске игре младих 10.52 Дерби 12.14 Цртани филм 12.24 Француска култура 12.30 Били смо Мулванеји, филм 14.00 Одабрао Ђело Х.. Indside the Human Body, док. серија 14.50 Међу нама 15.25 Кс ауто 15.55 4 зида 16.25 вече далматинске шансоне 17.25 на рубу науке: Храна и понашање 18.15 Боје туризма 19.04 Гаража: Опћа опасност 19.30 Гламурозне посластице 2, док. серија 20.00 Мућке 6А 21.00 Битанге и принцезе 21.35 професионалац, филм 23.10 параолимпијске игре Лондон 2012 23.35 Тајна служба 01.09 Љетњи концерт изпред Шонбруна

06.00 ватрени обрачун 07.30 повратак на улице сан Франциска 09.00 нешто позајмљено нешто плаво 10.30 Марта иза решетака 12.00 Челичне магнолије 14.00 после Џимија 15.30 срце пуно кише 17.00 срце грома 19.00 Биографија - патрик Демпси 20.00 Моја девојка 22.00 Човек са звезде 00.00 Убиство пута седам

04.00 Ејс вентура, шашави детектив 08.00 Млади револвераши 10.00 сирене 12.00 соколови 14.00 Месечина и валентино 16.00 Откуцаји срца 18.00 Бени и Џун 20.00 Дани славе 22.00 поноћни експрес 00.00 Анархија 00.50 Secrets 02.10 Затворене куће

Филм: Божићни анђео пандури новајлије Монк Медијум Хаваји 5-0 Филм: Јуниор Филм: Лажов, лажов Филм: Оги Роуз Медијум Филм: Цвећарка

08.30 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.15 вотерлу пут 11.35 Заточеник дворца Зенда, филм 13.50 Дуга, филм 15.45 Њени покрети, филм 17.25 нострадамус 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Господин и госпођа смит, филм 21.15 Такси, филм 00.00 Катастрофа, филм 01.45 Астро шоу, шоу 02.45 РТЛ Данас 03.20 Изненадна смрт, филм

Так си Бел је љу би тељ ка бр зи не. Ју ре ћи ули ца ма Њу јор ка за слу жи ла је ре пу та ци ју нај бр жег град ског так си сте. Али то је са мо ма ла ста ни ца до оства ре ња ње ног сна; она же ли да по ста не шам пи он ауто-утр ка. на до бром је пу ту да то и оства ри, али ан га жу је је пре те ра но по све ћен по ли ца јац Ен ди... Уло ге: Квин Ла ти фа, Џи ми Фа лон, Жи зел Бунд шен, Џе ни фер Еспо зи то, Ен Мар грет Ре жи ја: Тим Сто ри (РТЛ, 22.15)

Ге не ра ли има ју ко ме да се жа ле

Л

А ТИН КА ПЕ РО ВИЋ: Од мах по сле Бри он ског пле ну ма фор ми ра на је вр ло ре пре зен та тив на ко ми си ја за ре ор га ни за ци ју пар ти је. Ишло се и на то да не ма пар тиј ског ру ко вод ства ко је од ре ђу је по пред у зе ћим ди рек то ру и упра ви шта да ра де. Ти то је знао за ту ко ми си ју и на не ком збо ру де за ву и сао ње не те зе. Ре као је: “Иде се на раз би ја ње Пар ти је, не ће ви ше мо ћи да од лу чу је у пред у зе ћи ма, до ћи ће не ка кви тех но-ме на џе ри“. Тад је ре кон стру и сан пар тиј ски врх и уве ден си стем пред се да ва ња на по ме сец да на. Ти то ни је хтео да на ме сто се кре та ра Из вр шног би роа до ђе Ми јал ко, ко ји је ту пред ста вљао Ср би ју и био ге не ра тор про ме на у при вре ди и, на ро чи то, Пар ти ји. Тад је код ре фор ми ста у Ср би ји – ја сам ипак чо век дру ге ге не ра ци је, би ла сам мла ђа, али сам мно го с њи ма раз го ва ра ла – по ста ла уоч љи ва из ве сна ре зиг на ци ја, осе ћа ње да ће ре фор ма би ти из и гра на. Већ се на зи ре пу ко ти на у пар тиј ском вр ху, а ка ко је би ло у тзв. ба зи?

– То је вре ме ве ли ких про ме на, ме ња ју се со ци јал ни од но си, до ла зи и до кон фрон та ци је се ла и гра да. Со ци јал на си ту а ци ја про сто из не дру је при род ни от пор тр жи шној при вре ди, раз ви је ни ма. То до ла зи на ро чи то из ју жне Ср би је. Јак је и от пор про ме на ма у Пар ти ји. На по ли тич ком пла ну све је то из би ло у из бо ри ма 1967, кад је про кла мо ван прин цип ви ше кан ди да та. Пр во, по ка за ло се да је Пар ти ја до ста око шта ла и без сна ге ко ја мо же да ву че. Дру го, по ја ви ло се мно го ра зних кан ди да та, слич но оно ме што се де си ло по сле уво ђе ња Ла тин ка Пе ро вић, дру га ге не ра ци ја ре фор ми ста ви ше пар тиј ског си сте ма де ве де се тих. У Ср би ји су се, што је по себ но ва жно, у не ко ли ко оп шти на по ја ви ли при вре ме но осу је ћен 1968, при че му је огром ну уло гу пен зи о ни са ни ге не ра ли, љу ди не за до вољ ни лич ном има ла ин тер вен ци ја тру па Вар шав ског пак та у Че хо по зи ци јом, али им се ни је до па дао ни ток ства ри у Ср - сло вач кој про тив про ме на у тој зе мљи, али, већ по чет би ји. Они су на па да ли ре фор ме, с те ста ре по зи ци је, ком се дам де се тих је при пре ма на Ми ло ше ви ће ва „ан ти го во ри ли су да се рас ту ра Пар ти ја, а ру ко вод ство из да - би ро крат ска ре во лу ци ја“. Рас пад Ју го сла ви је и рат је је иде а ле ре во лу ци је. Да кле, по сле про ме не од но са са мо епи лог. Че сто се ка же да су де мон стра ци је ’68. пре лом на сна га у вр ху, хте ли су да пре у зму власт на ло кал ном тач ка за ре фор му. ни воу.

– Го ди ну да на ра ни је, на кон зби ва ња на Уни вер зи те Де цен тра ли за ци ја и де мо кра ти за ци ја СК-а, да се што ма ње од лу чу је у фо ру ми ма, ис ко ри шће на је та ко ту око Ви јет на ма, Пар ти ја је по ку ша ла да ус по ста ви да је за пра во Пар ти ја по слу жи ла као оквир за ства ра ње ди ја лог, али су то од би ли љу ди из опо зи ци је. По њи ма удру же не опо зи ци је. Уз дог ма те у Пар ти ји, ја ви ли су се – ни ка кав мост пре ма вла сти, где не ма љу ди с ко ји ма мо же да се раз го ва ра, сви су де ле бив ши ибе ов ци, чет ни ци, љо ти ги ти ми са ни и мо ра ју да иду. Сту ћев ци, пред став ни ци СПЦ. Се ћам се ка ко се аги то ва ло за пред - сту дент ским де мон стра ци ја ма дент ски не ми ри су де лом од јек прет хо дио је ва жан иступ сту дент ског по кре та у Евро пи и сед ни ка јед не оп шти не: „Он је наш, но си гуњ, не мој те гла са ти за До бри це Ћо си ћа на сед ни ци Аме ри ци, но, ов де су де мон стран ти с по зи ци ја вред но сти про све та ра, ко зна где ће нас од ЦК сК ср би је, где је до вео у тра ди ци о нал не ле ви це у Ср би ји – ве сти“. Сим бо ли на ро да су би ли пи т а њ е вла д а ј у ћ у на ц и о н

ал н у ан ти ка пи та ли зам, со ци јал на јед гуњ и опа нак. Го во ри ло да Дра жа на кост, ан ти ли бе ра ли зам, на род Мар ко вић сим бо ли зу је се љач ку по ли ти ку. Ћо си ће ви днев ни ци на др жа ва – до во ди ли у пи та ње Ср би ју, а Ни ке зић мо дер ну, ин су пр во ра зред ни из вор за по че те про ме не. ду стриј ску, гра ђан ску, то су мо о ста но ви шту срп ске Ина че, у свим ис точ но е вроп жда ис фор си ра ни пер со нал ни из ин т е л и г ен ц и ј е о то м е шта ским зе мља ма ре фор ме су се су ра зи, али ни су нео д го ва ра ју ћи. тре ба да бу ду при о ри те ти. сре ле са спон та ним и ор га ни зо ва Ка ко сте ви на то ре а го ва ли? Ре фор ма сва ка ко ни је ним от по ром до во ђе њу у пи та ње – До бри во је Ра до са вље вић, ко сте че них пра ва: на рад, бес плат но ји је та да био на че лу ЦК Ср би је, осе ћао је то као са бо та жу кур са ко ји је за у зет по сле ИВ обра зо ва ње, здрав стве но оси гу ра ње. По ли тич ки си пле ну ма. Про блем је био у то ме што су не ки од бив ших стем као га рант тих пра ва ужи вао је ши ро ку по др шку. Сту дент ским де мон стра ци ја ма прет хо дио је ва жан ге не ра ла, ре ци мо Ра ди во је Јо ва но вић Бра до ња или Сре до је Уро ше вић, има ли Ти то ву са гла сност да се кан - иступ До бри це Ћо си ћа на сед ни ци ЦК СК Ср би је, где ди ду ју. И они су то ко ри сти ли на те ре ну, го во ри ли су је до вео у пи та ње вла да ју ћу на ци о нал ну по ли ти ку. Ћо да је Ти то њи ма дао са гла сност, док ЦК Ср би је не ма си ће ви днев ни ци су пр во ра зред ни из вор о ста но ви шту Ти то во по ве ре ње. Око њих су се оку пља ле ста ре струк - срп ске ин те ли ген ци је о то ме шта тре ба да бу ду при о ри ту ре у при вре ди и мно ги пен зи о ни са ни слу жбе ни ци те ти. Ре фор ма сва ка ко ни је. На про тив, она је од ла га ла ДБ-а па је ство рен мо ћан блок про тив ре фор ме. На ре де фи ни са ње на ци о нал них од но са у Ју го сла ви ји. Ћо днев ном ре ду су нај ви ше би ле со ци јал не раз ли ке, бо га - сић је ема ни рао иде је о срп ском на ро ду као жр тви и ће ње, ка пи та ли зам, по тро шач ко дру штво, за пад ња - пра вед ни ку, ко је су ства ра не у ре во лу ци ја ма и ра то ви ма 19. ве ку, у се о ба ма. То је сан о за ми шље ним гра ни штво. Тад се по ву као Ра до са вље ви ћа, ко ји је сте био ин ва - ца ма: да би смо до њих сти гли, ни не тре ба да се уко ре лид, али раз ло зи су по ли тич ки. На че ло ЦК Ср би је до - ња ва мо ту где већ је смо, прак ти чан рад је ба на лан у од шао је Пе тар Стам бо лић. Ан ти ре форм ски пра вац је но су на сан о об но ви ста ре сла ве и ве ли чи не. Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис пРЕД вРЕ МЕ нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: Донација

Џе ни фер Еспо си то

07.15 08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 16.45 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

пета брзина Мегаградитељи Десет најбољих Моћни авиони врхунско градитељство Деконструкција Мегаградитељи Како се прави? Како се то прави Екстремне експлозије Борна кола браће Хау Како се прави? Мајстори за пиво незаустављиве ланчане реакције 22.00 Живот на жици 23.00 најбољи остају 00.00 Тренуци ужаса

05.00 10.00 11.00 13.00 14.00 17.45

Тенис: Ус Опен Њујорк Рели Тенис: Ус Опен Њујорк Рели Бициклизам Тенис: Ус Опен Њујорк

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

subota1.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Овог ви кен да мо же те ужи ва ти у од мо ру и кра ћем пре да ху. Мо гли би сте пу то ва ти у по се ту род би ни или при ја те љи ма, ићи у шет ње или се јед но став но по ву ћи у не ки свој рај на зе мљи.

BIK 20.4-20.5.

Од нос с дру штвом, па и сви ма оста ли ма, дра гим осо ба ма, ви ше је не го при ја тан и леп. Опу ште на и за во д љи ва ат м ос ф е р а. Скло н и сте ан га жо ва њу у по ро ди ци. Све за де цу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. septembar 2012.

Ве с ти или кон так т и из ино стран ства за слу жу ју па жњу. Мно ги се вра ћа ју с ра зних стра на па окре ће те но ви лист због по чет к а сеп тем бра. Има те сми сла за би знис.

Ме сец је у во де ном зна к у Ри ба, та к о да пли ва те ве о ма до бро, спрет но и срећ но. Ни к о не мо же да вас ухва ти ни за гла ву ни за реп, што ства ра по себ ну чар.

Усред сре ђе ни сте на парт не ра и јав ност. Чу вај те се пре ва ра и ве ли ких обе ћа ња без ре ал не осно ве. Не ко вас за во ди, или ви за во ди те, што је ве о ма кре а тив но и ин спи ра тив но.

Овог ви кен да не мо ра те жу ри ти већ функ ци о ни ши те опу ште но и успо ре но. Ниг де не ће те за к а сни ти, ни ко вас не оп те ре ћу је. Парт н ер с ко-љу бав н и од н ос је ва жан.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ово би мо гао би ти леп и бај ко вит ви кенд, ако се по тру ди те у том сме ру. Пу то ва ње, пли ва ње, му зи к а и ми ри си, раз не бо је и уку си – све вам то сто ји на рас по ла га њу.

Би ће ка к о парт нер ка же, ако се сло жи те и до го во ри те! Упу ће ни сте на сво ју бо љу по л о ви ну, би ло у јед ни ни или мно жи ни, што вас во ди пу те ви ма ко је дру ги од ре де.

Дру штво ће вас ани ми ра ти и по ве сти у пу сто ло ви не или про вод. Сло бод но се пре пу сти те и опу сти те јер вам је по треб но рас те ре ће ње и ат мос фе ра дру га чи ја од уоби ча је не.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Све сни сте си ту а ци је у ко јој сте. Ре ал ни сте у свим сфе ра ма, по себ но у парт нер ском од но су. Не до ста је вам ви ше ва тро ме та и уз бу ђе ња, ра до сти.

Скло н и сте тро ш е њ у нов ц а, или се он сам јед но став но од ли ва, по пут пе ска у пе шча ном са ту. Ужи вај те у шо пин гу и свим оним ле пим ства ри ма ко је вам омо гу ћа ва.

Ово је зна ча јан и по зи ти ван пе ри од за вас јер сте у си ту а ци ји да ре а л и зу је те сво је да л е к о с е ж не ци ље ве или да пу ту је те, се ли те се, за поч не те по сао. Бу ди те ак тив ни у то ме.

TRI^-TRA^

По ро ди ла се То ри V REMENSKA

Сунчан

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

30

Sombor

31

Kikinda

32

Vrbas

32

B. Palanka

32

Zreњanin

32

S. Mitrovica 31 Ruma

31

Panчevo

33

Vrшac

31

Srbija Beograd

33

Kragujevac

34

K. Mitrovica 33 Niш

PROGNOZA

34

дан , облачно ПоПодне

Evropa

НО ВИ САД: Пре те жно сун ча но и вр ло то пло уз ма ло обла ка по сле под не. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 18, а мак си мал на око 32 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: На се ве ру и за па ду ма ло ни же тем пе ра ту ре уз сун ча не пе ри о де и по сте пе но на о бла че ње, а у оста лим пре де ли ма оста је сун ча но и ве о ма то пло. По сле под не на крај њем се ве ро за па ду по сто ји шан са за крат ко трај ну ки шу. Ве тар уме рен ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по вре ме но по ја чан. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до 33 сте пе на на ју гу и ис то ку Вој во ди не. СР БИ ЈА: Ве о ма то пло и пре те жно сун ча но вре ме. Са мо ће на се ве ру и за па ду би ти ма ло ни же тем пе ра ту ре уз уме ре ну облач ност, а крат ко трај ни пљу ско ви мо гу ћи су са мо по не где по под не на се ве ро за па ду. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ре од 9 до 35 сте пе ни на ју гу. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на оста је то пло, али уз пар сте пе ни ни же тем пе ра ту ре на кра је њем се ве ру и за па ду Ср би је и уз мо гу ћу ре ђу по ја ву крат ко трај не ки ше или ло кал них пљу ско ва на том под руч ју. У оста лим пре де ли ма Ср би је су во и то пло. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ср ча ни бо ле сни ци, аст ма ти ча ри и осо бе са ла бил ним нер вним си сте мом мо гу осе ћа ти те го бе услед не по вољ них би о ме те о ро ло шких при ли ка. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ће су гла во бо ља, не са ни ца и бо ло ви у ми ши ћи ма.

Madrid

28

Rim

27

London

22

Cirih

14

Berlin

21

Beч

20

Varшava

24

Kijev

24

Moskva

16

Oslo

19

St. Peterburg 17 Atina

31

Pariz

19

Minhen

16

Budimpeшta

27

Stokholm

18

Аме р ич ка глу м и ц а То р и Спе линг се по ро ди ла и до би ла де ча ка Фи на Деј ви ја. Ово је че твр то де те То ри Спе линг (39), ко је је до би ла у бра ку са глум цем Ди ном Мек дер мо том (44). Спе лин го ва је пре са мо 10 ме се ци ро ди ла ћер ку Хе ти. Глу ми ца по зна та по уло зи До не у се ри ји „Бе вер ли хилс 90210”, има пе то го ди шњег си на Ли ја ма и ћер ку Сте лу (4), док Мек дер мот из прет ход ног бра ка има си на Џе ка. Спе лин го ва је на свом веб сај ту по чет ком не де ље са оп шти ла да ће ово ве ро ват но би ти ње на по след ња труд но ћа, иако је до да ла да „во ли да бу де у дру гом ста њу”, а мај чин ство на з ва л а „нај ва ж ни ј им по слом” у жи во ту.

VIC DANA Пи та учи те љи ца: - За што ти Пе ри це сва ки дан ка сниш у шко лу?

- За то што на углу пре шко ле сто ји знак на ко јем пи ше „УСПО РИ ШКО ЛА!”.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

110 (40)

Slankamen

126 (9)

Jaшa Tomiћ

Apatin

165 (40)

Zemun

207 (2)

Bogojevo

134 (34)

Panчevo

232 (2)

Smederevo

430 (-2)

Baч. Palanka 142 (29) Novi Sad

96 (22)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

170 (0)

S. Mitrovica

0 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (0)

Beograd

154 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

112 (8)

NERA

Hetin

72 (2)

TISA

-86 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe iz proшlog broja