Dnevnik 1.oktobar 2009.

DRAGAN [UTANOVAC, MINISTAR ODBRANE

DRUGI @IVOT SREMSKOMITROVA^KE KOMPANIJE

Iz „Matroza” aluminijum umesto papira

Uskoro }emo biti ostrvo u NATO-u

str. 4

str. 2

NOVI SAD *

^ETVRTAK 1. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22498 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

U SUSRET SUBVENCIONISANIM STAMBENIM KREDITIMA

Nema stana bez lekarskog pregleda

Politika 2 Mnogo toga se mo`e i sa 100.000 evra

str. 4

CVE]E I SVE]E [IROM SRBIJE NASTRADALOM FRANCUSKOM NAVIJA^U

Ekonomija

Po{ta Brisu Tatonu

Stop za nuklearke u Srbiji

3 Suzana Grubje{i}: Imamo koalicioni sporazum o otkazima 5 Srpska industrija ne mi~e se s dna 5 Uvoz pre{i{ao izvoz za 3,4 milijarde evra

Nov~anik 6 Potro{a~ka korpa vre}a bez dna

Novi Sad

str. 21

7 Detelinarskoj pijaci generalka, Ribqoj remont 7 Razbojni~ki prepadi uznemirili Podbaru 9 Telep zreo za centralno grejawe

Vojvodina 11 Zrewaninci o~ekuju prihode od autobuskih stanica 11 Bez hrkawa za pola sata

Crni hleb u pekarama nije pravi

Dru{tvo

str. 9

str. 13

14 Tra`i za{titu od profesorove {ikane 14 Ekspertska komisija za Sole{ine uybenike

IZBEGNUT EKOLO[KI INCIDENT NA IRI[KOM VENCU

Hap{ewe zbog paqevine

Cisterna puna sumporne kiseline zabila se u bedem str. 12

str. 12

Pqusak popodne

ZA JEDNO MESTO U DR@AVNIM STARA^KIM DOMOVIMA 175 KANDIDATA

Srbija zaista zemqa sve starija

Najvi{a temperatura 27°S

str. 14

SPORT

SAMO DIGITRONOM DO POLUFINALA

str. 16 – 19

PARTIZAN NA TE[KOM ISPITU U DOWECKU

VRATIO SE MATI] U MLADU SELEKCIJU

JECA LAKO DO ^ETVRTFINALA U TOKIJU

Foto: S. [u{wevi}

c m y

POLITIKA

~etvrtak1.oktobar2009.

OTVOREN JAVNI POZIV ZA PREKOGRANI^NU SARADWU S MA\ARSKOM

TADI] ZAVR[IO ZVANI^NU POSETU SLOVENIJI

Mnogo toga se mo`e i sa 100.000 evra

Samo se o Kosovu ne sla`emo (Od na{eg dopisnika iz Qubqane) Predsednik Srbije Boris Tadi} je sino}, susretom s predstavnicima srpske dijaspore koji je organizovala ambasada Srbije u Qubqani, zavr{io dvodevnu zvani~nu posetu Sloveniji, u okviru koje je ju~e razgovarao i sa slovena~kim premijerom Borutom Pahorom. Pahor i Tadi} slo`ili su se da su odnosi izme|u dveju dr`ava dobri i da postoje potencijali za jo{ te{wu privrednu saradwu. Dvojica dr`avnika su razmenila i mi{qewa o prevazila`ewu svetske ekonomske krize i o procesu evrointegracija dr`ava Zapadnog Balkana, kao i o drugim aktuelnim temama koje se ti~u Evropske unije.

Premijer Pahor je izrazio podr{ku Slovenije Srbiji u pribli`avawu evroatlantskim strukturama, s tim da je, kako smo saznali, ukazao na to da, iako se zvani~na Qubqana zala`e za odmrzavawe Prelaznog trgovinskog sporazuma, ostaje „u konvoju” s ostalim ~lanicama EU koje po{tuju stav Holandije da je uslov za taj korak, kao i po-

~etak ratifikacije SSP-a, hap{ewe i izru~ewe Hagu Ratka Mladi}a.

Ina~e, u toku prepodneva Tadi} je sa slovena~kim kolegom Danilom Tirkom posetio preduze}e „Hermes SoftLab”, koji je u vlastni{tvu srpskog kapitala, odnosno “» KomTrejd“ grupe.

On je prethodno, na Privrednom forumu na kojem je u~estvovalo vi{e od 130 srpskih privrednika, predstavio najva`nije razvojne projekte Srbije na podru~ju infrastrukture, telekomunikacija i energetike. Kako je tom prilikom re~eno, Srbija i Slovenija su lane zabele`ile robnu razmenu od 1,1 milijardu evra, s tim da je Slovenija ostvarila oko 325 miliona evra suficita.

Zakqu~uju}i posetu Sloveniji, predsednik Tadi} je rekao da su dve dr`ave u novoj etapi odnosa. „Postoji pitawe o kojem nemamo isto mi{qewe, a to je Kosovo i Metohija, ali o svim ostalim imamo gotovo podudarna mi{qewa, i to je velika stvar“, kazao je predsednik Srbije.

Seniha Muharemi-Vukas

Direktor Kancelarije za evropske poslove Izvr{nog ve}a Vojvodine Predrag Novikov pozvao je ju~e institucije i neprofitne organizacije da u naredna tri meseca, najkasnije do 31. decembra, konkuri{u i iskoriste 16,6 miliona evra iz evropskog Programa prekograni~ne saradwe Srbija–Ma|arska. Javni poziv za te projekte ju~e je otvoren, a tim povodom Novikov je simboli~no pred novinarima otkqu~ao gvozdeni sef ukra{en evropskom zastavicom.

– Ve} od danas pa do kraja godine, do 31. decembra, institucije, sekretarijati, op{tine, gradovi, nevladin sektor, lokalne razvojne asocijacije, agencije, {kole i druge neprofitne organizacije mogu u~estvovati sa svojim projektima u novom programu s Ma|arskom – kazao je direktor KEP-a.

U~esnici mogu biti iz cele Vojvodine, uz obaveznog partnera s ma|arske strane, i to iz `upanija Ba~-Ki{kun i ^ongrad, istakao je Novikov. Do sada su u sli~nim programima s Hrvatskom i BiH,

u~esnici sa srpske strane bili saleznici, te odbranu od elementarnih nepogoda, s obzirom na ranije mo iz Ba~ke i Srema. poplave u Vojvodini. Za projekte Direktor KEP-a je ocenio da je infrastrukture se mo`e tra`iti Vojvodina do sada iskoristila od 500.000 do 1,5 milion evra, a za {anse iz programa prekograni~ne one iz sfere za{tite `ivotne saradwe, tako da }e u ovoj godini sredine do miliona evra. imati mogu}nost da povu~e vi{e Drugi prioritet su ekonomija od 40 miliona evra. Napomenuo je (do 400.000 evra), obrazovawe i da su u tome posebno dobre rezulkultura (isto do 400.000 evra). tate imali u~esnici iz Banata, Novikov je u okvikoji su u upravo zaru ekonomije istavr{enom prograAplikanti mogu biti kao inovacije, nomu prekograni~ne tehnolo{ki saradwe s Rumuni- iz cele Vojvodine, uz vi obaveznog partnera razvoj, ja~awe majom napravili vilih i sredwih {e od 90 projekas ma|arske strane, preduze}a, trgota. i to iz `upanija vinsko i proiz– Sada imamo tri meseca da po- Ba~-Ki{kun i ^ongrad vodno povezivawe preduze}a. Skreku{amo da iskorinuo je pa`wu i na obrazovawe, ne stimo {to vi{e od onog {to nam samo |aka i studenata nego i prose nudi u programu s Ma|arskom za fesora, na seminare, kao i na za16 miliona evra – apelovao je No{titu kulturnih vrednosti. Kad vikov. je re~ o turizmu (do 300.000 evra), Prednost }e imati projekti koukazao je na to da je zna~aj dat ji se odnose na infrastrukturu i mre`i lokalnih puteva, stazama za{titu `ivotne sredine, me|u za {etwu, za planinarewe, stazakojima je Novikov istakao rekonma koje vode do spomenika, manastrukciju lokalnih puteva, ali i stira... brigu o kanalskim putevima i `e-

MAJKL \UFONI POSREDNIK EU ZA SEVERNO KOSOVO

Uskoro }emo biti ostrvo u NATO-u

Italijan zadu`en za dijalog sa Srbima (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

Majkl \ufoni ne}e biti podre|en Piteru Fejtu, ve} }e smernice dobijati direktno iz Brisela Postavqawem \ufonija EU `eli da pokrene svoje odnose s kosovskim Srbima s mrtve ta~ke i da s wima ostvari direktnu komunikaciju, koja ne bi i{la ni preko Beograda ni preko Pri{tine. U tom kontekstu, \ufoni ne}e biti u punom smislu re~i ni posrednik, niti neka vrsta izaslanika, ve} osoba koja }e omogu}avati dijalog izme|u kosovskih Srba i EU, ali i davati mu smer i sadr`aj. Italijanski diplomata }e imati i svoju kancelariju na severu Kosova, a nastavi}e i da radi u svojoj ambasadi u Pri{tini.

– \ufonijev izbor je logi~an jer je re~ o diplomati koji spada u grupu najboqih poznavalaca prilika na Zapadnom Balkanu, a tako-

VESTI

– Finansira}e se i mala rekonstrukcija spomenika kulture, stvarawe informacionih centara, a sve to povezano sa zapo{qavawem, s inicijativom da se u malim sredinama, selima koja se gase a koja su blizu spomenika kulture, `ivot odr`i, i da ti qudi dobiju {ansu da tamo ostanu i grade svoju budu}nost – naveo je Novikov. [ansu }e u okviru oblasti “People to people” imati i umetnici iz Vojvodine – muzi~ari, slikari, pisci, likovne kolonije... Mogu}a je i promocija na{eg sporta i sportista, a sve to kroz zajedni~ke akcije s obe strane granice. Za takve i sli~ne projekte mogu}e je tra`iti do 100.000 evra.

– Sa 100.000 evra mo`ete mnogo toga da finansirate – ka`e Novikov.

U~esnici, i to treba re}i, moraju da obezbede 15 odsto vrednosti projekta, a oni koji to, ipak, ne mogu, trebalo bi da zatra`e subvencije kod dr`avnih organa, sugerisao je direktor KEP-a.

S. Nikoli}

MINISTAR [UTANOVAC NAJAVQUJE DA ]E ^LANSTVO SRBIJE U SEVERNOATLANTSKOJ ALIJANSI IPAK POSTATI TEMA

„DNEVNIK” SAZNAJE

Ambasador Italije u Pri{tini Majkl \ufoni bi}e u slede}ih nekoliko dana imenovan za specijalnog posrednika Evropske unije za severni deo Kosova, s preciznim zadatkom da olak{a i pospe{i dijalog EU s predstavnicima kosovskih Srba severno od Ibra, potvrdilo je vi{e diplomatskih izvora „Dnevnika“ u Briselu. Politi~ko-bezbednosni komitet EU doneo je, naime, odluku da imenuje \ufonija jo{ pre dve nedeqe, ali se zbog proceduralnih razloga ~ekalo na formalizaciju te odluke, koja }e postati zvani~na do kraja ove ili po~etkom slede}e nedeqe. \ufoni }e, kako je re~eno „Dnevniku“, nastaviti da obavaqa du`nost ambasadora Italije, a nova funkcija }e biti samo pridodata i on ne}e biti u komandnom lancu pot~iwen specijalnom predstavniku EU Piteru Fejtu, ali }e, naravno, koordinirati svoj rad s holandskim diplomatom.

– U EU smo shvatili da Fejtov dvostruki {e{ir – kao specijalnog predstavnika EU i me|unarodnog civilnog predstavanika – ne funkcioni{e najboqe na severu Kosova i da je potrebno uraditi ne{to da se poja~a dijalog i komunikacija s kosovskim Srbima.

U tom smislu \ufoni ne}e biti podre|en Fejtu, jer bi u tom slu~aju wegovo imenovawe bilo suvi{no, ve} }e smernice dobijati direktno iz Brisela, od visokog predstavnika EU i Politi~kobezbednosnog komiteta – ka`e za „Dnevnik“ izvor iz EU.

DNEVNIK

c m y

2

|e je zna~ajno i to {to je Italijan, a kao {to je poznato, Italija je zemqa s kojom Srbija ima najboqe odnose u EU i pored toga {to je Rim priznao Kosovo, mada, istini za voqu, nije poslao svoju argumentaciju za nezavisnost Kosova Me|unarodnom sudu pravde u Hagu – dodao je na{ sagovornik.

Podesetimo, \ufoni je vrlo iskusan diplomata koji je proveo dosta vremena na Balkanu, pogotovo u Sarajevu, gde je ~etiri godine radio u Kancelariji visokog predstavnika. Dugi niz godina je bio i rukovodilac radne grupe za Zapadni Balkan u Savetu EU, tako da vrlo dobro poznaje probleme na terenu a govori i srpski jezik. @eqko Panteli}

Ministar odbrane Dragan [utanovac rekao je da je samo u javnosti prisutna dilema da li Srbija treba da postane ~lan NATO-a ili ne, jer nam, ka`e, iz ove alijanse jo{ niko nije uputio poziv za prikqu~ewe. „Srbija jo{ potpuno ne u~estvuje ni u ’Partnerstvu za mir’.

Mislim da u okviru tog partnerstva postoji veliki broj mogu}nosti i kvalitetnih aktivnosti koje Srbija tek treba da iskoristi”, rekao je [utanovac u intervjuu „Vremenu”.

On je podsetio na to da je Skup{tina Srbije donela odluku o vojnoj neutralnosti, iako je ~iwenica da ta odluka nije doneta na osnovu strategijskih dokumenata i vizije o saradwi u budu}nosti. „Srbija }e vrlo brzo postati ostrvo, jer }e sve zemqe u okru`ewu biti u NATO-u ili imati NATO-ove snage na svom prostoru. Pitawe je kakav odnos treba da imamo prema tra-

kujemo i imamo jaku podr{ku“, naveo je [utanovac, dodaju}i da }e do}i trenutak kada }e morati da se ima dovoqno hrabrosti da se gra|anima objasni kakva je sve korist od bezbednosnih integracija.

Do}i }e trenutak kada }e morati da se ima dovoqno hrabrosti da se gra|anima objasni kakva je sve korist od bezbednosnih integracija (Dragan [utanovac)

dicionalno prijateqskim zemqama Gr~koj, Rumuniji, Slova~koj, [paniji.., od kojih o~e-

Ne redukovati Kfor Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Srbije Du{an Spasojevi} izjavio je u Va{ingtonu da je srpska delegacija, u susretu sa vojnim i politi~kim zvani~nicima SAD, „na svakom sastanku i na svakom nivou dobila sna`nu podr{ku za na{e evropske integracije“. On je dodao i da je, tokom razgovora, jo{ jednom zakqu~eno da je dobra saradwa u oblasti odbrane prakti~no su{tina ukupnih bilateralnih odnosa dve dr`ave. „Svuda smo istakli i na{e principijelne pozicije oko Kosova i Metohije, ali i potvrdili da je veoma va`na saradwa izme|u Vojske Srbije i Kfora, te upozorili na to da ne treba `uriti sa smawewem broja pripadnika Kfora”, rekao je Spasojevi}. Podsetimo, on je na ~elu delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koja od 28. septembra do 2. oktobra boravi u SAD.

Ministar je, ina~e, potvrdio da }e se u ponedeqak, 6. oktobra, pred poslanicima na}i nacrti strategije nacionalne bezbednosti i strategije odbrane Srbije, kao i izmene i dopune Zakona o odbrani i Zakona o vojsci. On je obrazlo`io da se pokazalo da va`e}i zakoni, usvojeni pre nepune dve godine, imaju neke odredbe „koje nisu dovoqno kvalitetna re{ewa neophodna za modernizaciju sistema odbrane i potpunu profesionalizaciju“. „Zakon o upotrebi Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije je nov, savremen zakon, koji bi trebalo da omogu}i da Srbija uzme odgovaraju}e u~e{}e u mirovnim operacijama, ~ime podi`emo ne samo ugled Vojske ve} i ugled zemqe u svetu“, ukazao je ministar odbrane.

[VEDSKO PREDSEDNI[TVO EU UPOZORILO EVROPARLAMENTARCE

Odole}e pritisku [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} izjavio je da }e se uskoro videti koliko je Srbija imala uspeha u nastupu prema zemqama na koje se vr{i pritisak da priznaju Kosovo. „Lobirawe za nova priznavawa jednostrano progla{ene nezavisnosti nastavqaju oni koji su to ~inili i u pro{losti. Pod veliki pritiskom je bilo vi{e od 30 zemaqa. Mi smo sa svima wima imali sastanke i uskoro }emo videti koliko smo bili uspe{ni“, rekao je Jeremi}.

Pomo} za povratak Ministar za KiM Goran Bogdanovi} ju~e je u razgovoru sa {efom Predstavni{tva UNHCR-a za Srbiju Eduardom Arboledom izrazio o~ekivawa da }e ta organizacija pomo}i intenzivirawu procesa povratka srpskog i nealbanskog stanovni{tva u pokrajinu. „I pored nezadovoqavaju}eg tempa povratka, ipak o~ekujemo da }e se situacija na terenu uskoro poboq{ati”, rekao je Bogdanovi} i jo{ jednom ukazao na ~iwenicu da je za ostvarivawe qudskih prava i sloboda na Kosovu i Metohiji potrebna pomo} me|unarodne zajednice.

Svaka promena predloga EK vodi ka{wewu ukidawa viza [vedsko predsedni{tvo EU upozorilo je ju~e poslanike Odbora za gra|anske slobode, unutra{we poslove i pravosu|e Evropskog parlamenta na to da bi bilo kakva promena teksta predloga Evropske komisije, kojim se Srbija, Crna Gora i Makedonija prebacuju s negativne na pozitivnu {engensku listu, imalo za posledicu ka{wewe vizne liberalizacije za te tri zapadnobalkanske dr`ave.

– Ako predlog EK-a bude promewen u smislu da se ukqu~e BiH i Albanija, ne}emo biti u poziciji da ispo{tujemo obe}awe dato Srbiji, Crnoj Gori i BJR Makedoniji da vizna liberalizacija za`ivi 1. januara 2010. godine – odgovorila je predstavnica {vedskog predsedni{tva EU na zahtev dela evroparlamenta-

raca da BiH i Albanija tako|e budu navedene u predlogu EK-a za viznu liberalizaciju.

Na tvrdwe pojedinih poslanika EP-a da predlog Evropske komisije diskrimini{e gra|ane BiH i Albanija i da ne vide u ~emu je to Beograd ispunio vi{e uslova od Sarajeva i Tirane, predstavnica Evropske komisije je pozvala evroparlamentarce da pro~itaju izve{taje EK-a za svaku zemqu o ispuwenosti uslova iz „mape puta“ za viznu liberalizaciju.

– Ne radi se samo o izdavawu biometrijskih paso{a, re~ je o desetini drugih pitawa gde BiH i Albanija zaostaju. Misija koju {aqemo u Beograd i Podgoricu sredinom oktobra }e zavr{iti svoj posao za dva dana, dok }e

nam za slede}i izve{taj o BiH i Albaniji trebati mnogo vi{e vremena, i u svakom slu~aju, u te dve zemqe mo`emo da po{aqemo misije tek po~etkom 2010. godine – objasnila je predstavnica Evropske komisije.

No, i pored obja{wewa iz Saveta EU i Evropske komisije, veliki deo evroparlamentaraca je ostao pri svom stavu, tako da je zaista sre}a {to, po aktuelnim pravilima, mi{qewe Evropskog parlamenta nije obavezuju}e za EK i Savet ministara EU. Podsetimo, po Lisabonskom sporazumu, ako on za`ivi, Evropski parlament }e imati pravo koodlu~ivawa sa Savetom ministar EU i mo}i }e da stavqa amandmane na predloge EK-a. @. P.

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

~etvrtak1.oktobar2009.

SUZANA GRUBJE[I], [EFICA POSLANI^KOG KLUBA G17 PLUS

Imamo koalicioni dogovor o otkazima – Na dana{woj sednici Vlade Srbije o~ekujemo da }e biti usvojeni predlozi zakona koji se odnose na racionalizaciju javnog sektora, o potrebnom broju slu`benika na republi~kom i lokalnom nivou i izmene i dopune Zakona o dr`avnim slu`benicima. O tom setu zakona i o neophodnosti reforme javnog sektora je postignut dogovor unutar vladaju}e koalicije i o~ekujem da ti predlozi zakona {to pre budu upu}eni u skup{tinsku proceduru – izjavila je u razgovoru za „Dnevnik“ {efica poslani~kog kluba i potpredsednica G17 plus Suzana

z A {ta je s tekstom zakona o nadle`nostima Vojvodine, za koji se tvrdi da ga ko~e „neka ministarstva“?

– Nemam saznawa o tome koja su to ministarstva, ali mogu da ka`em da su ona koja su u rukama G17 plus odavno taj posao zavr{ila i usaglasila sve s pokrajinskim sekretarijatima. Tekst su sada usagla{avala republi~ka ministarstva s pokrajinski sekretarijatima i ne znamo gde je zapelo. Jedino {to mogu da uradim jeste da izrazim nadu i o~ekivawe, po ko zna koji put, da }emo na redovnom jesewem zasedawu Skup{tine dobiti tekst predloga zakona o

Uredbom po prekobrojnima Kako „Dnevnik“ saznaje, u Vladi Srbije prvo }e biti usvojeni predlozi zakona o racionalizaciji administracije, koji }e biti prosle|eni Skup{tini Srbije, a potom }e uredbama republi~kog kabineta biti odre|en ta~an broj prekobrojnih po ministarstvima i slu`bama, jer taj posao jo{ uvek nije zavr{en. U proseku }e oko deset odsto birokratije ostati bez posla kada su u pitawu ministarstva i lokal, kako na{ izvor ka`e – „negde vi{e, negde mawe od prose~nih deset odsto“.

Markovi} optimista, Mrka pesimista Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} izjavio je da o~ekuje konsenzus u Vladi u vezi s otpu{tawem administrativnih radnika iz dr`avnog sektora na svim nivoima, od januara 2010. “Bez konsenzusa, to ne mo`e da se zavr{i, konsenzus je nu`an. Ja sam optimista”, rekao je Markovi}.

Wegov optimizam, me|utim, ne deli ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}. On je, naime, rekao da mu jo{ nisu poznati kriterijumi za otpu{tawe zaposlenih u javnom sektoru. „Moj stav se, kako god, nije promenio. Ja sam protiv otpu{tawa zaposlenih u ministarstvima”, rekao je Mrkowi}.

Grubje{i}, komentari{u}i tvrdwe o nesuglasicama me|u ministrima u Vladi o ovoj problematici.

prenosu nadle`nosti, kako bismo ga usvojili u paketu sa statutom Vojvodine, koji je ve} u proceduri, a krajwi rok da se to ura-

Imovina funkcionera mora}e na sunce Odbor Agencije za borbu protiv korupcije razmatrao je ju~e Pravilnik o registru funkcionera i registru imovine, koji propisuje direktorka Zorana Markovi}, i postigao saglasnost o tekstu, izgledu obrasca za podno{ewe izve{taja o imovini i prihodima, kao i obave{tewu o stupawu na funkciju.

Pri tome je zakqu~eno da je neophodno izdati prate}e uputstvo

VESTI Jo{ da na|u pare Radna grupa za razmatrawe pitawa pra}ewa televizijskih prenosa sednica republi~kog parlamenta danas }e odr`ati sastanak povodom zakqu~aka kolegijuma Radio-televizije Srbije. Podsetimo, Kolegijum RTS-a je izrazio spremnost da javni servis u narednih godinu dana nastavi da prenosi skup{tinske sednice, ali i naveo da smatra da Skup{tina Srbije treba da pokrije polovinu tro{kova za direktne i odlo`ene prenose zasedawa.

Ni{ta od pomirewa Knez Aleksandar Kara|or|evi} ocenio je da se rehabilitacijom nekada{weg predsednika Vlade kraqevine Jugoslavije Dragi{e Cvetkovi}a ispravqa istorijska nepravda. Kara|or|evi}, koji `ivi u Parizu, rekao je i da presudu vidi i kao korak “ka nacionalnom pomirewu”. Savez antifa{ista Srbije, me|utim, smatra da se istorijske ~iwenice ne mogu mewati sudskim odlukama. “O Trojnom paktu srpski narod se izjasnio demonstracijama 27. marta 1941. godine i pridru`ivawem pobedni~koj antifa{isti~koj koaliciji u Drugom svetskom ratu”, navodi se u saop{tewu.

3

kojim }e se propisati da }e, s primenom novog Zakona od 1. januara 2010, svi funkcioneri biti u obavezi da podnesu kompletne izve{taje o imovini i prihodima. Ina~e, ju~e je primqeno k znawu da je dosada{wa ~lanica Odbora prof. dr Evica Petrovi} podnela ostavku na ~lanstvo u tom telu jer od danas preuzima du`nost dekana Ekonomskog fakulteta u Ni{u.

Q. M.

di je istekao 30. decembra pro{le godine. z Ko ili {ta, po oceni G17 plus, ko~i ovaj proces?

– O tome gde je zapelo nemam informacije, mada bi i G17 plus voleo da zna {ta je smetwa i {ta spre~ava usagla{avawe. z Ipak, zbog svega ovog dobija se utisak „ra{timovanosti“ vladaju}e koalicije?

– To nije ispravan ustisak, mada o nekim pitawima naravno da imamo druga~ije stavove jer smo iz razli~itih stranaka. Da mislimo isto, bili bismo u jednoj stranci, ali sve te razlike za sada ne ugro`avaju opstanak koalicije jer se svi trudimo da po{tujemo koalicioni dogovor i principe na kojima je ova koalicija nastala. I ubu-

du}e }e biti razli~itih mi{qewa i ne mislim da je to lo{e, a ta razli~ita mi{qewa o najva`nijim pitawima moraju koliko-toliko da se usaglase. A svaka stranka ima pravo da ima svoj sopstveni stav o ostalim pitawima. z [ta je na kraju sa svim tim pitawima koja stvaraju sliku konfrontacije unutar koalicione vlade, kao {to je, recimo, rehabilitacija Dragi{e Cvetkovi}a?

– Ne mislim da to pitawe treba otvarati na sednici Vlade, jer je to prvo odluka Skup{tine grada Ni{a da se Ulica Bo`idara Axije preimenuje u Dragi{e Cvetkovi}a, a potom i Okru`nog suda o Cvetkovi}evoj rehabilitaciji.

Ne vidim mogu}nost da se pitawa iz nadle`nosti suda otvaraju na Vladi. Naravno da svaka stranka mo`e imati stav o tome, ali to nije pitawe za republi~ki kabinet, zaista. z Kada o~ekujete da bi mogao biti sastanak na vrhu o svim tim pregawawima koja ipak izgledaju kao sukobi?

– Sastanci koalicionih partnera se redovno odr`avaju, a ista je komunikacija i predsednika Borisa Tadi}a s Ivicom Da~i}em i Mla|anom Dinki}em, ali o~igledno je da ima prostora za uspostavqawe boqe komunikacije i ukqu~ewe ostalih lidera stranaka koje ~ine vladaju}u koaliciju.

Od wih sti`u zamerke da nisu kontaktirani ba{ ~esto. z Uspeva li G17 plus da na|e zajedni~ki jezik sa SPS-om?

– O mnogim pitawima uspevamo, o nekim ne, ali se trudimo da sve te na{e razlike ne ugroze stabilnost koalicije.

D. Milivojevi}

U BANOVINI JO[ ^EKAJU „OMNIBUS 2” IZ NEMAWINE 11

Godi{wica bez raspleta „slu~aja statut” Gotovo je izvesno da vojvo|anski statut do sredine oktobra ne}e dobiti sagalasnost republi~kog parlamenta, s obzirom na to da Vlada Srbije jo{ uvek nije utvrdila predlog zakona o prenosu nadle`nosti Pokrajini, {to je preduslov i za stavqawe statuta na dnevni red. Tako }e godi{wica usvajawa predloga najvi{eg pravnog akta APV u vojvo|anskom parlamentu, koja se navr{ava 14. oktobra, u Pokrajini najverovatnije biti “obele`ena” tek negodovawem vojvo|anskih politi~kih aktera. Oni }e, ina~e, ba{ tih dana odlu~ivati o rebalansu buxeta Pokrajine, u kojem ne}e biti ukalkulisane i nove ingerencije Vojvodine, koje su i daqe na “peglawu”.

O ovom maratonskom poslu, izradi zakona o nadle`nostima, koji traje od novembra pro{le godine, ina~e, nema nikakvih zvani~nih informacija, po{to u Banovini jo{ uvek nisu dobili kona~an tekst iz Nemawine 11. Ali, ve}ina pokrajinskih zvani~nika jo{ uvek je uverena u to da je samo “pitawe nedeqa” kad }e “omnibus 2” i statut biti u proceduri republi~kog parlamenta. Zato vojvo|anski funkcioneri ju~e nisu `eleli da komentari{u ni navode predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi} da pojedina ministarstva u Vladi Srbije ko~e izradu zakona o nadle-

`nostima APV. Ova opaska {efice republi~kog parlamenta, ina~e, odudara i od tvrdwi iz Vlade Srbije, po kojima je posao nadle`ne radne grupe na ovom zakonskom propisu zavr{en, te da je, navodno, preostalo samo jo{ da se u nekim detaqima taj tekst usaglasi i s predstavnicima pokrajinske vlasti.

U i{~ekivawu raspleta “politi~ke sapunice” o najvi{em pravnom aktu Vojvodine, u pokrajinskom parlamentu traju pripreme za uvo|ewe elektronskog sistema glasawa, koji }e prvi put biti upotrebqen na narednoj skup{tinskoj sesiji. Po re~ima sekretara Skup{tine Vojvodine Milorada Ga{i}a, u toku je instalacija sistema za elektronsko glasawe, koja bi trebalo da bude zavr{ena za desetak dana.

– Nakon postavqawa novog sistema organizova}emo i kratku obuku poslanika za wegovo kori{}ewe, tako da }e ve} na prvoj narednoj sednici novi na~in glasawa biti u funkciji – kazao nam je Ga{i}.

On je podsetio na to da je na posledwem zasedawu pre desetak dana upravo zbog toga promewen i Poslovnik o radu Skup{tine APV, ~ime su se stekli i pravni uslovi da pokrajinski poslanici ubudu}e glasaju pritiskom na taster umesto dizawem ruke.

B. D. S.

U SKUP[TINI SRBIJE RAZMATRANI IZVE[TAJI O FINANSIRAWU STRANAKA

Liga zaboravila ra~une

Liga socijaledmokrata Vojvodine, “Zajedno za Kragujevac” i Pokret veterana Srbije nisu resornom odboru skup{tine Srbije podneli finansijske izve{taje za 2008. godinu. Liberalno-demokratska partija, SVM, DHSS su dostavili izve{taje, ali nisu bili kompletni i iz wih se ne vidi poreklo novca. Ostale parlamentarne stranake to su u~inile do ju~era{we sednice Odbora za finansije, koji danas predaje du`nost kontrolora strana~kih finansija Agenciji za borbu protiv korupcije. No, kako je upozorio predsednik Odbora Zoran Krasi}, sam Zakon o finansirawu stranaka ne propisuje rok do kada je partija du`na da dostavi svoj

zavr{ni ra~un, izve{taj o prilozima koji prelaze 6.000 dinara i svojoj imovini, po{to bi to bio bitan element za pokretawe prekr{ajnog postupka.

U svakom slu~aju, po ju~e usvojenom izve{taju, najbogatije stranke u Srbiji pro{le godine bili su SRS, koji je prihodovao 51,4 milion dinara, DS s 39,7 miliona, DSS s 31,4 milionom, SPO s 11,8 miliona, G17 plus s 11 miliona, PUPS sa 8,8, Nova Srbija sa 7,3, a SPS s 5,4 miliona, dok je na kontu JS-a bilo 2,3 miliona dinara. Iako nije bio u obavezi, SNS je dostavio izve{taj po kojem je lane prikupio 280.000 dinara. U svom izve{taju ra-

RATNI VOJNI INVALIDI ODLU^NI DA NE DOZVOLE DOLAZAK HRVATSKIH ZAROBQENIKA

„Sukobi}emo se, ako treba, i s na{om policijom!”

Predstavnici Udru`ewa rathrvatska strana. [ijan je naglamirewe izme|u naroda i dr`ava u nih vojnih invalida iz Zrewanina sio da su u wima zatvarani „prinadle`nosti dr`ave, a ne „jednog oti{li su ju~e u Staji}evo i Bepadnici paravojnih formacija“ i malog funkcionera“. gejce kako bi fizi~ki spre~ili „ratni zlo~inci koji su prvi po– U toku je zamena teza. Marton dolazak biv{ih hrvatskih zaro~inili zlo~in protiv mira“. daje za pravo da `rtvu progla{ava bqenika koji su tokom 1991. godi– U toku je proces pred Me|unaxelatom, a xelata amnestira od ne bili u tamo{wim logorima. rodnim sudom po tu`bi Hrvatske zlo~ina – rekao je [ijan.

Oni su, naime, ~uli da su hrvatski protiv Srbije i u okviru optuNa pitawe „Dnevnika“ {ta }e logora{i odlu~ili da ranije do|u `nice nigde se ne spomiwu sabirratni vojni invalidi uraditi ukona ta mesta i tajno poliko ministarstva stave spomen-obele`ja, unutra{wih i spoqiako su prethodno najanih poslova Srbije U Staji}evu i Begejcima niko nije vili da }e posetiti ipak dozvole dolamu~en ni ubijen (Du{an [ijan) Staji}evo i Begejce u zak biv{im hrvatsubotu. Zato su tokom skim zarobqeniciju~era{weg dana tamo ma, on je odgovorio de`urali, a zabele`eno je i prini centri u Staji}evu i Begejcida }e se, ako bude trebalo, suprotsustvo policije i Hitne pomo}i. ma. U wima niko nije mu~en ili staviti i na{oj policiji.

Ovo je, ina~e, bila obi~na dezinubijan, tamo su se zatvorenici od– Ako dr`ava `eli da pogazi seformacija, a posledwih dana ih se morili, bili su uhraweni i onda be i dozvoli da Marton bude dr`amoglo ~uti nekoliko, izme|u su odlukom tada{weg premijera va, mi to ne}emo dozvoliti. Ako ostalog i da }e u subotu do}i i Milana Pani}a pu{teni. Uzeli dr`ava bude radila protiv svojih kontroverzni peva~ Marko Persu ponovo oru`je u svoje ruke i interesa, mi }emo se suprotstavikovi} Tompson! proterali Srbe iz Hrvatske – kati i policiji, ali smo ube|eni u Na ju~era{woj konferenciji za zao je [ijan. to da Srbija ne stoji iza toga – donovinare, predstavnik porodica On je ponovo optu`io predseddao je [ijan. poginulih, udru`ewa ratnih vojnika Skup{tine grada Zrewanina Predsednik Udru`ewa pravninih invalida i boraca Du{an [iAleksandra Martona da je „dao seka „Vukovar 1991“ Zoran [angut jan ponovo je demantovao da su se u bi za pravo da bude dr`ava“, zato demantovao je ju~e za „Dnevnik“ da okolini Zrewanina nalazili lo{to je podr`ao inicijativu predsu logora{i krenuli za Srbiju, gori, tvrde}i da su to bili sabirstavnika Udru`ewa pravnika napomiwu}i da se jo{ uvek ~eka ni centri u kojima niko nije zlo„Vukovar 1991“ da postave spomenodgovor Ministarstva spoqnih stavqan ili ubijan, kako navodi plo~e. [ijan je poru~io da je poposlova Srbije. @. Balaban

dikali navode da nisu primali donacije ni od pravnih ni od fizi~kih lica, a to tvrde i SDU, zatim PDD Rize Halimija kao i sanxa~ke stranke.

Iz izve{taja ve}ine partija, pa i onih najve}ih, poput DS-a, G17 plus i DSS-a, ne vidi se koliko novca su dobili iz dr`avne kase.

SRS je naveo da je iz javnih izvora prihodovao 23,6 miliona, SPS 3,4, a NS 1,3 milion.

Radikali su na poklon od pravnih lica dobili 5,4 miliona dinara, SPS od pojedinaca 1,8 miliona, dok ostale stranke tvrde da poklone nisu primale.

S. Stankovi}

REKLI SU

Pastor: Do statuta putem s mnogo krivina Lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor izjavio je da o~ekuje da }e Skup{tina Srbije uskoro raspravqati o statutu Vojvodine i prate}em zakonu o nadle`nostima APV. “Pri~a o statutu je kao put s mnogo krivina, od kojih je jedna velika ispred nas i uskoro }e se pojaviti na vidiku. Uveren sam u to da }e se pri~a razre{iti odmah iza te krivine”, rekao je Pastor. On je ponovio da SVM ne}e pristati ni na kakve izmene predloga statuta, sem “terminolo{kih i eventualnih propusta u intrepunkcijskim znakovima”.

Nikoli}: Ni{ta od izbora zbog rejtinga SNS-a Srpska napredna stranka se sprema kao da }e sama da osvoji vlast na narednim izborima i ra~una s tim da }e lider DS-a Boris Tadi} proceniti da su vize i kandidatura za ~lanstvo u EU dovoqni da se ide na izbore, navodi lider napredwaka Tomislav Nikoli}. „U suprotnom, izbora ne}e biti jer rejting napredwaka neprestano raste po svim istra`ivawima”, ka`e Nikoli}. On, me|utim, ocewuje da }e u tom slu~aju aktuelna vlast pasti na ulici jer je, ka`e, „pri~a o socijalnim pitawima veoma uti{ana”.

Tijani}: Tu`ite me sudu u Strazburu Generalni direktor RTS Aleksandar Tijani} pozvao je predsednicu Komiteta pravnika za qudska prava Biqanu Kona~evi} Vu~o da “prestane sa pritiscima na srpske sudije i sudove” i zaustavi “uli~nu buku”, predla`u}i joj da ga odmah tu`i sudu u Strazburu. “Pozivam wu i sve wene pristalice da me tu`e Me|unarodnom sudu pravde. Ili, neka umuknu”, poru~io je Tijani}.

4

EKONOMIJA

~etvrtak1.oktobar2009.

OTKLOWENO USKO GRLO

Sti`e plata za pripravnike u Vojvodini – Zastoj u uplati plata za pripravnike, koje je poslodavcima u Vojvodini trebalo da uplati Izvr{no ve}e Vojvodine, otklowen je i mnogima je novac za tri isplate ve} legao na ra~un, dok }e nekima to biti u~iweno ovih dana – tvrdi za na{ list pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miro-

nadoknada za wihove mese~ne plate poslodavcima, koje zavise od stru~ne spreme, ali su ovih dana novci po~eli da sti`u na ra~un svih onih koji su potpisali ugovore o zapo{qavawu mladih. Ta~no je da je bilo ka{wewa u uplati mesec-dva dana, ali sada je sve ponovo dovedeno u red. Zastoj nije nastao samo u uplati plata pripravnicima nego po svim programima zapo{qavawa i samozapo{qavawa jer smo zakqu~ili mnogo vi{e ugovora nego {to je prvobitno planirano. Trebalo je po planu da primimo vi{e od 5.000 pripravnika, a primili smo vi{e od 8.000 za kratko vreme, a zatim, imali smo i objektivnih problema u puwewu buxeta Vojvodine. Sada su svi problemi otkloweni i Izvr{no ve}e je posledwih deset dana u potpunosti stabilizovalo uplate poslodavcima. Do sa-

Re{ewe za deset dana Na{ sagovornik isti~e da }e u narednih desetak dana sve obaveze biti izmirene, kao i da ubudu}e takvih zastoja ne}e biti {to se ti~e zapo{qavawa pripravnika i drugih programa samozapo{qavawa.

– Jedini problem koji imamo je u tome {to, zbog strukture poslovawa, ne mo`emo da pla}amo obaveze iz javnih radova do usvajawa rebalansa buxeta Vojvodine, a to bi trebalo da bude uskoro.

Pla}awe po javnim radovima }emo stabilizovati odmah nakon usvajawa rebalansa buxeta Vojvodine, svi koji rade na javnim radovima onda }e dobiti dve umesto jedne zarade kako bi se otklonilo ka{wewe, a nakon toga }e sve i}i mesec za mesec – tvrdi Vasin. slav Vasin, odgovaraju}i na `albe pojedinih mladih koji su do posla do{le u okviru projekta zapo{qavawa pripravnika.

– Vojvodina je za samo nekoliko meseci zaposlila mnogo vi{e pripravnika nego {to je planirala, {to je dovelo do privremenog zastoja u uplati

da smo ve} uplatili oko 200 miliona dinara, a ubrazli smo i sve zaostale obaveze, tako da su svi pripravnici kojima poslodavci nisu isplatili plate zbog na{eg ka{wewa ili ve} do{li do svojih prvih zarada ili }e do wih do}i ovih dana – obja{wava Vasin.

Q. M.

DOMA]I AVIOPREVOZNIK STAO

„Jat” prizemqen do daqeg “Jat ervejz” saop{tio je da su svi predvi|eni letovi do daqeg otkazani, a da }e putnici o svemu biti redovno obave{tavani.

“Jat ervejz” saop{tio je da preduzima sve {to mo`e da obezbedi da avioni {to pre polete i da prevazi|e posledice {trajka “Jat tehnike”, i navodi da }e odgovorni iz tog preduze}a morati da snose posledice za {tetu. Navodi se i da je “Jat ervejz” obezbedio poletawe na ~arter letu za Doweck avionom “Aviogeneksa”, koji ima svog licenciranog mehani~ara, a isti avion }e prevesti putnike za Moskvu.

tu, dobi}e hotelski sme{taj, dok lokalnim putnicima i putnicima koji nisu ~ekirani “Jat ervejz”, kako se navodi, nije u mogu}nosti da pokrije tro{kove sme{taja u hotelu, obroka i prevoza izme|u aerodroma i hotela.

DRUGI @IVOT SREMSKOMITROVA^KE KOMPANIJE

Iz „Matroza” aluminijum umesto papira Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} potpisao je ju~e s kompanijom “Industrikum” sporazum o kupovini javnog preduze}a “Matroz” u ste~aju iz Sremske Mitrovice za 2,86 miliona evra.

Taj sporazum, kako je saop{tilo Ministarstvo ekonomije, predvi|a i investiciju od 75 mi-

da{weg “Matroza” i po veli~ini }e biti tre}a tog tipa u Evropi, a prva u regionu centralne, Isto~ne i jugoisto~ne Evrope.

Potpisivawe ugovora s “Industrikumom” je, kako je ocenio Dinki}, zna~ajan korak ka novom po~etku za “Matroz” jer je ta fabrika u ste~aju ve} nekoliko godina. On je podsetio na to da je postupak restrukturirawa i

Sve za izvoz “Re~ je o potpuno ekolo{koj fabrici, ~ija }e se izgradwa izvoditi u tri faze od 2009. do 2012. godine. Gotovo celokupna proizvodwa bi}e namewena izvozu, a kapacitet nove fabrike bi}e 70.000 tona godi{we u prvoj fazi, odnosno 150.000 tona recikliranog aluminijuma u drugoj fazi”, isti~e se u saop{tewu. liona evra za izgradwu nove fabrike za recikla`u aluminijuma, koja }e u prvoj fazi uposliti 250 radnika, dok }e u prate}im delatnostima indirektno biti zaposleno jo{ oko 2.500 qudi.

Fabrika }e biti na lokaciji sa-

privatizacije “Matroza” zapo~et 2002. godine i da je posle tri neuspela poku{aja tenderske prodaje, 2007. godine pokrenut ste~ajni postupak zbog dugova koji su iznosili vi{e od 12 milijardi dinara.

– Najva`nije je da se ovaj kapacitet ponovo stavi u funkciju i da Sremska Mitrovica dobije investiciju koja }e zaposliti qude – istakao je Dinki}, i dodao da je prodaja “Matroza” kao ste~ajnog du`nika poku{ana ~etiti puta, dva puta javnim nadmetawem i dva puta prikupqawem ponuda, ali bezuspe{no. Ponuda “Industrikuma” od 2,86 miliona evra za “Matroz” je do sada najvi{a ponu|ena cena, koju je Odbor poverilaca preduze}a prihvatio.

Dinki} je zahvalio predsedniku kompanije “Industrikum” Janu Drisensu na odluci da ula`e u Sremsku Mitrovicu. Drisens je bio generalni direktor “Bol pekixinga” za Evropu u vreme kada je ta kompanija investirala vi{e od 75 miliona evra u izgradwu fabrike limenki u blizini Beograda, {to je bila jedna od najuspe{nijih grinfild investicija u Srbiji. Bio je prvi stranac koji je od Vlade Srbije 2005. godine dobio Orden rada.

S. Bojevi}

U SUSRET SUBVENCIONISANIM STAMBENIM KREDITIMA

Nema stana bez lekarskog pregleda Gra|ani koji planiraju da kupe stan pomo}u subvencionisanih kredita Vlade Srbije jedva su do~ekali 1. oktobar da podnesu zahtev. Me|utim, uz uobi~ajenu poslovnu dokumentaciju, banke ~esto kao obezbe|ewe tra`e i polisu `ivotnog osigurawa. Ovaj detaq pove}ava tro{kove, ali u slu~aju nepredvi|enih okolnosti pru`a sigurnost i banci i klijentu jer tada dug izmiruje osiguravaju}a kompanija. Zato bi bilo dobro da polisu kupe i oni klijenti ~ije banke ne postavqaju ovaj uslov za zajam.

Koliki je taj dodatni tro{ak za budu}eg kupca stana?

U “Unika osigurawu” imaju ovaj program osigurawa. Primer ka`e da mu{karac star 35 godina koji podi`e stambeni kredit na 30 godina za sumu od 50.000 evra, premiju pla}a 274,75 evra godi{we.

Ukoliko obaveze prema banci i osiguravaju}oj kompaniji bude ispuwavao redovno 21 godinu, preostalih devet godina do kraja kredita “Unika” pra{ta i klijent ostaje osiguran i mo`e da u`iva sve beneficije koje garantuje polisa a premiju ne mora da pla}a.

Boqe }e pro}i klijenti kojima visina plate i drugi uslovi dozvoqavaju da kredit otplate za 20 godina. Rok je kra}i, rizik mawi, pa je i premija ni`a – 208,65 evra. I ovde va`i sli~an popust pa klijent ovaj tro{ka pla}a 14 godina,

a preostalih {est “Unika” pokriva besplatno.

U odeqewu ove ku}e u Novom Sadu ka`u da je sve vi{e interesovawa za ovaj vid obezbe|ivawa

Ovim poslom bavi se i osiguravaju}a kompanija “Delta |enerali”. Oni su ponudili novi proizvod “kredit lajf”. Osigurana suma prati polisu preko plana otplate

Uz uobi~ajenu poslovnu dokumentaciju, banke ~esto kao obezbe|ewe tra`e i polisu `ivotnog osigurawa kupca stana kredita i da na wemu insistiraju bankari. Klijentima uvek objasne da ova polisa nije isto {to i {tedno `ivotno osigurawe, gde se nakon isteka roka na koji ugovor glasi klijentima novac vra}a mese~no ili odjednom. Kada kredit istekne, i polisa se gasi, a klijent na osnovu we i godina pla}awa ne mo`e ostvariti druga prava.

kredita. Kako se kredit otpla}uje, tako suma koja se po ovom osnovu pla}a opada. Osim visine kredita, premija ovog osigurawa zavisi i od starosti klijenta. [to se ti~e sume, mu{karac star 35 godina koji uzima kredit na 30 godina a na sumu od 50.000 evra, plati}e godi{wu premiju 281,56 evro.

Ako se kredit uzima na 20 godina, pla}a se 160,88.

Kupci }e morati da pre|u i lekarski pregled. Kod “\eneralija” je za sumu kredita od 40.000 evra dovoqan uobi~ajeni pregled, a preko 70.000 evra potreban je obimniji. Prvi obuhvata laboratorijske analize i EKG, a za drugi se dodaje ultrazvu~ni pregled stomaka, srca, ergometrija. Specijalni zahtevi mogu se postaviti ako je osiguranik stariji a suma ve}a.

Bilo za koju od ovih varijanti i osiguravaju}ih kompanija da se odlu~i, svakom kupcu stana na kredit preporuka je da obi|e dve-tri ku}e pre odluke. Treba se raspitati i u banci kod koje se podnosi dokumentacija za kreditjer pojedine sara|uju s osigurawima, pa klijent tu mo`e dobiti dodatne popuste ili mogu}nost da premiju pla}a u vi{e mese~nih rata.

Ali za bilo koju varijantu da se odlu~i, potpisa}e polisu koja je vinkulirana na banku. To zna~i da }e banka u slu~aju wenog aktivirawa imati prvenstvo kod naplate potra`ivawa. D. Vujo{evi}

29. 09. 2009.

1.101,04726

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Mrkowi} iznena|en – Vlada Srbije }e u naredna dva dana razmatrati program konsolidacije “Jat ervejza” kojim je predvi|eno i re{ewe pitawa dugovawa “Jat tehnici” – izjavio je ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkowi}.

On je novinarima u Skup{tini Srbije rekao da je iznena|en nestrpqewem i reakcijom qudi u “Jat tehnici” koji nisu dobili jednu platu i obustavili servisirawe flote “Jat ervejza” zbog dugovawa.

Putnicima na ostalim linijama bi}e omogu}eno da se prevezu prvim raspolo`ivim letovima ka `eqenim destinacijama. Prema standardnim procedurama svetskih aviokompanija, “Jat ervejz” }e omogu}iti prebacivawe putnika na slede}i let “Jat ervejza”, ili, ako to ne bude mogu}e, mo}i }e biratia li }e otputovati nekom drugom kompanijom s kojom “Jat ervejz” ima ugovor ili }e iubiti vra}en novac. Putnici koji su ~ekirani, a koji su u tranzi-

DNEVNIK

Podsetimo, radnici “Jat tehnike” u {trajku su i obustavili su pregled aviona zbog toga {to im “Jat ervejz” duguje vi{e od 100 miliona dinara. U “Jat tehnici” ka`u da se wihov {trajk ne odnosi na druge aviokompanije i da one ne}e osetiti posledice obustave rada prema “Jatu”.

Vlasnik “Jat ervejza” i “Jat tehnike” je Vlada Srbije. “Jat tehnika”, koja se bavi servisirawem aviona, izdvojena je iz “Jat ervejza” 2005. godine.

Promena %

Cena

Srbolek, Beograd

19,72

85

425

Jugoagent, Beograd

17,78

1.550

34.100

Planinka, Kur{umlija

16,67

9.800

205.800

Telefonija, Beograd

10,77

2.397

2.397

10,00 Promena %

5.499 Cena

5.499 Promet

Albus, Novi Sad

-12,08

422

Galeb GTE, Beograd

-12,04

Getaldus, Novi Sad Mlekara, Subotica

FPM Beograf, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Privredna banka, Pan~evo Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (825,97 -0,20%)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,03

3.084

24.968.168

Komercijalna banka, Beograd

1,20

38.517

693.300

Energoprojekt holding, Beograd

1,17

1.036

1.154.455

Univerzal banka, Beograd

-0,16

9.144

1.591.110

Agrobanka, Beograd

-8,23

10.245

8.882.805

58.236

Soja protein, Be~ej

-0,49

1.213

2.394.485

409

61.350

Imlek, Beograd

0,00

1.450

304.500

-12,03

929

14.864

Metalac, Gorwi Milanovac

1,72

2.952

1.593.420

-12,02

1.142

111.916

Metals banka, Novi Sad

2,98

8.742

419.599

-12,00 Promena %

9.212 Cena

27.636 Promet

Tigar, Pirot

0,00

950

95.000

Privredna banka, Beograd

-1,67

943

1.476.412

-0,49

1.213

2.394.485

Bambi Banat, Po`arevac

-4,35

9.000

18.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,17

584

698.303

Alfa plam, Vrawe

Metals banka, Novi Sad

2,98

8.742

419.599

Telefonija, Beograd Veterinarski zavod, Subotica

Vital, Vrbas

-10,41

1.541

323.510

Mlekara, Subotica

-12,02

1.142

111.916

4,99

10.500

10.500

10,77

2.397

2.397

0,17

584

698.303

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK SINDIKAT NIJE KONSULTOVAN O OTPU[TAWU RADNIKA

~etvrtak1.oktobar2009.

„VOL STRIT YORNAL”

NEVESELA SPOQNOTRGOVINSKA RAZMENA

Uvoz pre{i{ao izvoz za 3,4 milijarde evra

Dogovor ili protesti zbog }ata Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} izjavio je ju~e da niko iz Vlade Srbije nije razgovarao s predstavnicima sindikata o otpu{tawu radnika u dr`avnoj administraciji.

Spoqnotrgovinski deficit Srbije u prvih osam meseci ove godine iznosio je 3,4 milijarde evra, {to je 37,1 odsto mawe nego u istom periodu lane, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

Izvoz Srbije od januara do avgusta vredeo je 3,8 milijarde evra, {to je smawewe od 23,8

odsto, dok je uvoz bio 7,2 milijardi evra, {to je 30,7 odsto mawe nego u prvih osam meseci pro{le godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 53,2 odsto i ve}a je nego pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 48,2 odsto. Ukupna spoqnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do avgusta

iznosi 11 milijardi evra, {to je 28,4 odsto mawe nego u istom periodu 2008. godine.

Kako je oceweno u saop{tewu Zavoda za statistiku, nastavqene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine, a glavni uzrok je svetska ekonomska kriza koja je dovela do pada privredne aktivnosti.

STATISTIKA POKAZUJE DA JO[ NEMA OPORAVKA PROIZVODWE

– Ako ne bude dogovora sa sindikatima, mi }emo sigurno iza}i na proteste – rekao je Orbovi} na konferenciji za novinare u Op{tinskom ve}u saveza sindikata u Pirotu, i dodao da se ne mo`e dozvoliti da neko otpu{ta qude, a da nije dogovorio kriterijume. – Evidentno je da je u lokalnoj i dr`avnoj upravi zaposlen veliki broj qudi i da postoje vi{kovi. Re{ewe se mora nalaziti, ali mora da postoji dogovor i dijalog izme|u dve strane.

Predsednik Sindikata, sekretar Ve}a Slavica Savi} i predsednik Op{tinskog ve}a Saveza sindikata Rodoqub ]iri} razgovarali su s poslovodstvom i sindikatima Industrije ode}e “Prvi maj” i Korporacije “Tigar”.

– “Tigar” je svetao primer privrede u Srbiji, koji pokazuje da privatizacija mo`e biti vrlo dobra kao i da odnos prema radnicima mo`e biti korektan – rekao je Orbovi}.

On je dodao da je u “Prvom maju” situacija dosta slo`ena, jer nema dovoqno posla i plate su niske: – Mora se dijalogom izme|u poslovodstva, vlasnika i sindikata tra`iti kvalitetnije re{ewe za prevazila`ewe ovih problema, jer ne bi vaqalo da do|e do {trajkova – kazao je Orbovi}.

Srpska industrija ne mi~e se s dna Industrijska proizvodwa u Srbiji pala je na dno i, ~ini se, nema snage da se odatle pomeri. To pokazuju i najnoviji podaci Republi~kog zavoda za statistiku: industrijska proizvodwa u prvih osam meseci ove godine zabele`ila je pad od 16,2 odsto u odnosu na isti period pro{le godine.

Strmoglavi pad proizvodwe doma}a industrija imala je krajem pro{le i po~etkom ove godine, kada je udar ekonomske krize na srpsku privredu o~igledno bio najja~i a industrijska proizvodwa bila ~ak za petinu mawa nego po~etkom 2008.

Od po~etka prole}a, obim industrijske proizvodwe ne tone, ali se ni ne pove}ava, barem ne u zna~ajnijem obimu.

Tako, saop{tio je Zavod, desezonirani indeks industrijske proizvodwe za avgust u odnosu na jul pokazuje da je ukupno ostvaren rast industrijske proizvodwe jedan posto, a za prera|iva~ku industriju 1,4.

Takav dramati~an pad industrije, s obzirom na wen relativno mali udeo u strukturi srpske privrede, ne}e jednako drasti~no uticati na pad bruto doma}eg proizvoda. Statisti~ki zavod saop{tio je da je BDP u drugom kvartalu pao za ~etiri procenta u odnosu na isti period lane, a da krah ne bude

Kapitalni proizvodi kapitalno podbacili Po navodima Zavoda za statistiku, posmatrano po sektorima, u avgustu je u odnosu na avgust pro{le godine zabele`en pad u sektoru prera|iva~ke industrije od 15 odsto, rast u sektoru va|ewa rude i kamena od 9,6 posto i rast u sektoru proizvodwe i distribucije elektri~ne energije, gasa i vode od 4,7 posto. Podaci o industrijskoj proizvodwi po namenskim grupama pokazuju da je do{lo do pada u proizvodwi kapitalnih proizvoda, za 33,3 odsto, trajnih proizvoda za {iroku potro{wu, za 20,8 odsto i netrajnih proizvoda za {iroku potro{wu, za 7,9 odsto. ve}i, pobrinula su se dva velika uslu`na sektora koja su i u vremenu krize nastavila da rastu, saobra}aj i finansije.

U BE^EJSKOJ „FLORI“ OTVORENA LINIJA ZA HLADNU PRERADU BORANIJE

Ulagawem do novih radnih mesta

– Pokrajinsko izvr{no ve}e je u posledwe vreme s vi{e od 15 miliona evra u~estvovalo u investirawu u visoke tehnologije, {to je ~etvtina ukupno utro{enih para, i to je, pokaza}e vreme, potvrda pravih izbora proizvodnih programa i pravi podsticaj za anga`ovawe privatnog kapitala. Konkretno, ovde u Be~eju prisustvujemo otvarawu 60. pogona takve vrste, odnosno 20. pogonu prera|iva~ke industrije koja se oslawa na primarnu poqoprivrednu proizvodwu – rekao je pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi} prilikom ju~era{weg sve~anog pu{tawa u pogon nove linije za preradu boranije u be~ejskoj Fabrici za preradu povr}a i vo}a „Flora“ pri PIK-u „Be~ej“.

– U 60 pogona visoke tehnologije uposleno je 17.210 radnika, {to je, imaju}i u vidu te{ko vreme u kojem `ivimo i radimo, zna~ajan doprinos

stabilizaciji privrede, pogotovo ako se ima u vidu da }e oko 79 procenata proizvoda biti usmereno na inotr`i{te – dodao je prof. Petrovi}.

– Zahvalni smo pokrajinskoj vladi {to nam je s 20 miliona dinara pomogla da zaokru`imo finansijsku konstrukciju za ovaj projekat, koji ukupno iznosi blizu 64 miliona dinara – rekao je generalni direktor PIK-a „Be~ej“ Dragan Satari}. – Realno gledano, u aktuelnoj ekonomskoj krizi sopstvenim snagama to ne bismo uspeli. Mogu da primetim da smo novom proizvodnom linijom za hladnu preradu boranije duplirali proizvodni kapacitet i on sada iznosi 3,5 tone na ~as. To nam omogu}ava ve}u uposlenost proizvodnih kapaciteta, intezivniju proizvodwu na wivama i ve}u produktivnost. Re~ju, obezbedili smo kompletnu kontrolu proizvodwe boranije od wive do trpeze.

V. Jankov

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

90,6861

93,0114

95,6157

90,4071

Australija

dolar

1

54,4727

55,8694

57,4337

54,3051

Kanada

dolar

1

57,3455

58,8159

60,4627

57,1691

Danska

kruna

1

12,1795

12,4918

12,8416

12,142

Norve{ka

kruna

1

10,6407

10,9135

11,2191

10,6079

[vedska

kruna

1

8,871

9,0985

9,3533

8,8437

[vajcarska

franak

1

59,9696

61,5073

63,2295

59,7851

V. Britanija

funta

1

99,3494

101,897

104,75

99,0437

SAD

dolar

1

62,0076

63,5975

65,3782

61,8168

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 9. 2009. godine

Saradwa Vojvodine i Kampawe Kancelarija za evropske poslove Vojvodine uspostavila je saradwu s italijanskom regijom Kampawa, koja }e se, kako je izjavio diektor Kancelarije Predrag Novikov, pre svega fokusirati na socijalne programe i novo zapo{qavawe.

– S predstavnicima Kampawe dogovorili smo se da organizujemo niz programa obuke. Tako }e sedmoro qudi iz Vojvodine oti}e u Napuq na obuku iz programa re{avawa socijalnih problema – naveo je Novikov.

V. ^v.

Za razliku od usluga, u industriji gotovo da i nema takvih “svetlih” primera: koliko-toliko primetan rast prethod-

5

nih meseci bele`i se samo u proizvodwi energije. S druge strane, najve}i uticaj na pad ukupne industrijske proizvodwe u avgustu imala je proizvodwa hemikalija i hemijskih proizvoda, prehrambenih proizvoda, osnovnih metala, motornih vozila i prikolica, te name{taja. Obim proizvodwe u avgustu u odnosu na isti mesec 2008. godine bele`i pad kod 23 industrijske oblasti, ~ije u~e{}e u strukturi proizvodwe je 75 odsto, a rast kod {est oblasti, s u~e{}em od tek 25 odsto.

Ukoliko bi se avgust poredio s, na primer, februarom, stvari ne bi izgledale tako crno. Naime, industrijska proizvodwa u osmom mesecu mawa je deset odsto nego u istom mesecu pro{le godine, dok je u februari bila mawa za ~ak 22 procenta u odnosu na lawski februar. Ipak, treba imati na umu da je pro{log leta svetska recesija ve} uveliko po~ela da uti~e i na kretawa u srpskoj privredi. Da je tako, pokazuje i statisti~ki podatak da je i u februaru i u avgustu ove godine industrijske proizvodwa bila u identi~nom padu u odnosu na prosek 2008. godine, od blizu 13 procenata.

V. ^vorkov

„Fijat” iz Srbije za ceo svet – Automobili koje }e “Fijat” praviti u novom pogonu u Srbiji mogli bi se prodavati {irom sveta – najavio je direktor italijanskog proizvo|a~a Ser|o Markione.

Na predstavqawu novog malog automobila “punto evo” u italijanskoj luci Specija, Markione je kazao da, “bez obzira na to {ta }e se praviti u Srbiji, auto bi se mogao koristiti globalno”.

“Mogao bi se prodavati svuda u svetu”, istakao je Markione, ali nije precizirao {ta misli kada ka`e da }e se “globalno koristiti”, preneo je “Vol strit xornal”. Wujor{ki poslovni list podse}a na to da je u sep-

tembru 2008. “Fijat” potpisao sporazum o kupovini 67 odsto srpskog proizvo|a~a automobila “Zastava”.

Investicije u “Zastavu” su u sklopu “Fijatove” strategije pove}awa proizvodwe u zemqama s jeftinijom radnom snagom i ni`im tro{kovima nego u Italiji. U vreme potpisivawa sporazuma Markione je nagovestio mogu}nost da se u srpskoj fabrici pravi nova marka jeftinijeg automobila.

Planove proizvodwe jeftinijih kola “Fijat” je obznanio u vreme kada je “Tata motors” uspe{no lansirao “nano” u Indiji, a popularnost “Renoove” marke “da~ija” po~ela da raste. Re~ je o veoma jeftinim automobilima. Ipak, Markione na predstavqawu “eva” nije `eleo da komentari{e spekulacije italijanskih medija o tome da }e auto koji }e se praviti u fabrici u Srbiji biti u klasi jeftinijih modela.

VOJVODINA PODR@ALA ZNA^AJAN INFRASTRUKTURNI OBJEKAT

Novi put za naftne derivate

dine donela odluku o izradi plawu (Ma|arska i Bugarska), dok u Izgradwa produktovoda kroz na podru~ja posebne namene za siSrbiji, za sada ni jedan metar na{u zemqu, po svemu sude}i, postem produktovoda kroz Srbiju. produktovoda nije u funkciji. staje izvesnija jer je na ju~eraProdukotovodi su, uz putevi, Planirano je da ukupna du`ina {woj sednici Izvr{nog ve}a AP pruge, dalekovode, gasovode i svih deonica sistema produktovoVojvodine zakqu~eno da predsednaftovode kapitalni infrada u Srbiji - od Sombora i Novog nik IV AP Vojvodine dr Bojan Sada, preko Pan~eva, SmePajti} u ime IV potpi{e dereva, Jagodine do Ni{a, uz Memorandum o razumevawu i jedan krak od Pan~eva ka Bepodr{ci projektu izgradwe ogradu, bude ne{to vi{e od sistema produktovoda kroz 400 kilometara, a wime bi Republiku Srbiju. Istaknuse transportovali i benzito je da se izgradwom sisteni i dizel goriva. ma produktovoda omogu}ava Da bi to bilo ura|eno sigurno, kvalitetno i poupreduslov je izrada planske zdano snabdevawe derivatidokumentacija (koja sada ne ma nafte uz bezbedan i pouzpostoji), te je u toku izrada dan rad sistema za transport plana podru~ja posebne naenergije, razvoj energetske mene za kompletan siste infrastrukture uz po{tovaproduktovoda kroz Srbiju. we standarda za unapre|ewe Taj posao bi trebalo da bude za{tite `ivotne sredine i ura|en naredne godine i mostvarawe uslova za otvarara ga usvojiti Vlada Srbije, we novih radnih mesta. Ukaa o~ekuje se i da idejni prozano je i da }e pokrajinski jekat bude tada gotov, te da organi, kako bi ovaj psoao Produktovodima se cevima se, nakon revizije sledi izuspe{no bio ura|en, morati rada glavnog projekta. Tek da izrade planske dokumentransportuju motorna goriva, tea i izdaju urbanisti~ke a ovakav vid transporta derivata nakon toga mo`e po~eti izprouktovoda. dozvole. u razvijenim zemqama odavno se gradwa Zna~aj produktovoda je Ina~e, do sada je izra|ena primewuje, dok u Srbiji nijedan veliki jer cevovodni tranprethodna studija opravdametar produktovoda nije sport obezbe|uje ve}u pounosti sa generalnim projekzdanost, ekonomi~nost, efitom izgradwe sistema prou funkciji kasnost i kontinuitet u duktovoda kroz Srbiju, a snabdevawu distributivnih o~ekuje se raspisivawe mestrukturni objekti jedne zemqe. i tr`nih centara motornim gori|unarodnog tendera za izradu stuProduktovodima se cevima tranvima. Istovremeno, ekolo{ki i dije opravdanosti sa idejnim prosportuju derivati nafte, odnosno akcidentni rizici smawuju se na jektom izgradwa deonica sistema motorna goriva, a ovakav vid najmawu mogu}u meru, smawuju se i produktovoda Pan~evo - Smederetransporta derivata nafte u razgubici, drumski saobra}aj tako|e, vo i Pan~evo - Novi Sad. [to se vijenim zemqama odavno se pria produ`ava se i vek trajawe koti~e planskih dokumenata, Vlada mewuje, to ~ine i zemqe u okru`elovoza.

D. Mla|enovi} Srbije je krajem februara ove go-

6

NOV^ANIK

~etvrtak1.oktobar2009.

PADAJU CENE U EU

Evropa u deflaciji Cene u evrozoni padale su u septembru br`e nego u avgustu.

Stopa inflacije ovog meseca je minus 0,3 odsto, za razliku od minus 0,2 procenata u avgustu, saop{tila je ju~e statisti~ka agencija EU. Septembar je ~etvrti uzastopni mesec u kojem je, u bloku 16 dr`ava koje koriste evro kao svoj novac, stopa inflacije negativna. Deflacija se smatra {tetnom za privredu zato {to potro{a~i odla`u kupovinu ~ekaju}i daqa pojeftiwewa. Bez potro{we koja podsti~e rast, obim ekonomske delatnosti pada. Evropska centralna banka po`eqnu stopu inflacije stavqa na tik ispod dva procenta.

Jeftina roba kod „Delte” Trgovinska kompanija “Delta–Maksi” planira da u 2010. godini u svakoj beogradskoj op{tini otvori po jednu prodavnicu s jeftinijom robom “Tempo ekspres”. Direktor “Delta–Maksi” grupe Dragan Filipovi} rekao je da je do sada u Srbiji otvoreno osam prodavnica “Tempo ekspres”, a da je u planu da do kraja godine budu otvorene jo{ tri.

Ulagawa u te objekte, istakao je, nisu velika jer su to ve} izgra|eni objekti “Delta–Maksija” koji imaju svoju opremu, a sada su prilago|eni novom formatu.

Filipovi} je kazao je da su cene proizvoda u tim prodavnicama ni`e od 15 do 30 odsto jer u wima “dominira privatna robna marka koja se proizvodi u saradwi s doma}im i stranim proizvo|a~ima”. Po wegovim re~ima, prodavnice “Tempo ekspres” do kraja godine bi}e otvorene u [apcu, Sremskoj Mitrovici i Jagodini. “U Beogradu imamo tri takve prodavnice, a u Kru{evcu, Vrwa~koj Bawi, Po`arevcu, Subotici i Pan~evu po jednu”, kazao je Filipovi}. On je rekao da je “Delta–Maksi” izmirio dugovawa dobavqa~ima i da je poslovawe te kompanije u oba kvartala ove godine pozitivno.

Potro{a~ka korpa postaje vre}a bez dna Inflacija u Srbiji, merena indeksom cena na malo, dostigla je za devet meseci ove godine 9,4 posto, a u septembru je zabele`en rast cena od 0,3 procenata, objavio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Cene robe u septembru su u proseku pove}ane 0,2 posto, usluga 0,6, dok je me|ugodi{wa inflacija dostigla 9,5 procenata.

Zvani~ni podaci ka`u da su nam tro{kovi `ivota porasli za 0,2 posto, a od po~etka godine vi{i su za {est, te za 7,1 posto u odnosu na septembar pro{le godine.

Inflaciju su pogurali poqoprivredni proizvodi, za koje smo ovog meseca izdvajali 0,7 posto vi{e nego pro{log, na {ta je uticalo sezonsko pomerawe cena vo}a i povr}a, dok su zabele`ene ni`e cene ribe.

Zvani~na statistika jo{ nije izvagala potro{a~ku korpu za kraj leta, ali je, po posledwem istra`ivawu Ministarstva trgovine, onima koji primaju prose~nu zaradu za wu nedostajalo 3.812 dinara. Prose~na plata od 32.553 dinara mogla je da podmiri samo najosnovnije mese~ne potrebe, ali ne i sve stavke iz prose~ne potro{a~ke korpe, koja je vredela 36.365 dinara.

Da bi se platili mese~ni ra~uni za stanovawe, vodu, prevoz, ali i kupile namirnice iz prose~ne potro{a~ke korpe, u kojoj je, po

Potro{a~ka korpa

Posledwe merewe

Septembar 2008.

Hleb, proizvodi od `ita

2.383 dinara

2.483 dinara

Povr}e

2.033 dinara

2.043 dinara

Vo}e

1.578 dinara

1.321 dinar

Meso i prera|evine

5.265 dinara

5.026 dinara

Mleko i prera|evine

4.899 dinara

4.896 dinara

Komunalne usluge

8.690 dinara

6.201 dinar

statistici, oko 80 artikala, trebalo je izdvojiti 1,1 prose~nu zaradu u Srbiji. Usled uticaja sezone, julska korpa je u odnosu na prethodni mesec ko{tala 808 dinara mawe. Najvi{e tro{imo na hranu, vi{e od 40 odsto prose~ne

Kupovna nemo} Prema podacima agencije “Nilsen”, kupovna mo} u Srbiji mawa je nego u zemqama regiona. Uprkos ~iwenici da su cene nekih kategorija robe {iroke potro{we, na primer, piva, deterxenata za ma{insko prawe ve{a ili kafe, u Srbiji ni`e nego u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kupovna mo} na{ih sunarodnika je mawa nego u navedenim zemqama. Rezultati pokazuju da se za prose~nu mese~nu zaradu u Srbiji mo`e kupiti, recimo, 45 kilograma kafe, dok u Sloveniji prose~na plata “vredi” ~ak 109, u Hrvatskoj 73, a u Bosni 51 kilogram kafe. Stanovnici Slovenije za svoju platu mogu kupiti 366 pasti za zube, Hrvati ~ak 372, Bosanci svega 284, dok se u Srbiji (iako je cena pasti za zube daleko ispod cena u tim zemqama) mo`e pazariti 313 komada ovog proizvoda.

Grcaju od Vardara pa do Triglava kod ve}ine stanovni{tva evidentan pad standarda, a uz to ve}ina veruje da }e rast cena biti nastavqen i da ne}e biti brzog oporavka. Sli~no kao i u BiH, i u Hrvatskoj i u Srbiji su se dogodile sve negativne posledice krize, finansijsko stawe gra|ana je pogor-

^ak 60 odsto stanovni{tva u Srbiji iskusilo je, po istra`ivawu GfK-a, smawewe `ivotnog standarda, a ~ak 20 odsto ih je imalo drasti~an pad potro{we U BiH, po istra`ivawu GfK-a, ne{to vi{e od tre}ine doma}instava ne mo`e da plati svoje osnovne mese~ne tro{kove. U odnosu na godinu dana ranije, polovina stanovni{tva BiH smatra da im se finansijska situacija nije bitnije mewala, a 39 odsto ocewuje da im je standard lo{iji. Hrvatska je do`ivela mnoge negativne posledice globalne krize pa je

PREPORUKA SVETSKE BANKE

PLATE POLAKO ALI SIGURNO GUBE BITKU S CENAMA

PAD @IVOTNOG STANDARDA U REGIONU U GODINI KRIZE

Za 40 odsto gra|ana BiH standard je u pore|ewu s pro{lom godinom lo{iji, u Hrvatskoj o~ekuju daqi pad zaposlenosti, a u Srbiji je nelikvidnost najve}i problem privrede, pokazuje istra`ivawe austrijskog instituta GfK o posledicama ekonomske krize.

DNEVNIK

{ano, optimizam je splasnuo. Pad standarda ima dve tre}ine stanovni{tva, ocewuje GfK. ^ak 60 odsto stanovni{tva u Srbiji iskusilo je, po istra`ivawu GfK-a, smawewe `ivotnog standarda, a ~ak 20 odsto ih je imalo drasti~an pad standarda.

Samo pet odsto stanovni{tva smatra da }e stvari krenuti u boqem smeru.

zarade. Slede izdaci za komunalne usluge – struja, voda, grejawe, telefoni, prevoz...

Pomenimo i da dve tre}ine zaposlenih u Srbiji prima mese~no platu u rasponu od 6.300 dinara pa do proseka od 32.553 dinara. Posmatrano po gradovima, statistika je kupovnu mo} iznad proseka zabele`ila samo u ~etiri – u Beogradu, Novom Sadu, Pan~evu i Zrewaninu. U svim ostalim mestima prose~na mese~na zarada pokrila je samo osnovne mese~ne izdatke iz minimalne potro{a~ke korpe. Podsetimo i na to da nam je pre godinu dana zarada bila u visini vrednosti prose~ne potro{a~ke korpe, dok su sada primawa smawena, pa je potrebna 1,11 plata.

Prose~na potro{a~ka korpa daleko je od realnosti i ne mo`e zadovoqiti potrebe ~etvoro~la-

ne porodice, poru~uju iz organizacija za za{titu potro{a~a. U Nacionalnoj organizaciji potro{a~a Srbije ka`u da stvarna vrednost potro{a~ke korpe za prose~nu porodicu iznosi bar 60.000 dinara. Zvani~na korpa svakako ne mo`e odgovarati stvarnosti, ali tu nije re~ o tome da li je statistika precizna ili ne ve} da to ne mo`e biti jedini pokazateq `ivotnog standarda jer se ne mo`e jednim modelom obuhvatiti nekoliko miliona porodica. A realniju korpu, ra|enu za prose~nu porodicu od tri ~lana, koju je Ministarstvo trgovine najavilo jo{ pre tri godine, jo{ nismo do~ekali, niti je ko vi{e pomiwe.

Skupqe i usluge Statistika je ovog meseca zabele`ila pad cena industrijsko-prehrambenih proizvoda u proseku od 0,4 odsto, pi}e je poskupelo 0,1 posto, a cene duvana su ostale nepromewene. Naftni derivati oti{li su navi{e 0,5 posto, a ostali proizvodi iz te grupe su mirovali. Usluge su poskupele 0,6 posto, pri ~emu je zabele`eno pove}awe cena komunalnih usluga i mese~ne uplate za dom u~enika.

Vagaju}i mese~nu prose~nu korpu, statistika i daqe zbraja ~etiri litra kisele vode, deset dnevnih novina, litar piva....

Toliko, zvani~no, mo`e da potro{i jedna ~etvoro~lana porodica u Srbiji. Za takvo doma}instvo predvi|eno je, recimo, po tri kilograma pile}eg i sviwskog mesa mese~no, {to prera~unato po osobi iza|e oko 50 grama dnevno. Tu je i 11 litara jogurta, a to je mawe od decilitra dnevno po jednom ~lanu. Dovoqne su i dve paste za zube, deset rolni toalet papira...

S. Glu{~evi}

Srbija da pomogne sirotiwi Prema proceni Svetske banke, Srbija nedovoqno izdvaja za socijalno ugro`ene stanovnike. Studija pokazuje da je dr`ava od 2005. do 2009. godine u proseku za socijalna davawa izdvojila mawe od dva odsto dru{tvenog bruto proizvoda.

Da bismo s mawim izdacima postigli {to vi{e, Svetska banka preporu~uje da, osim decentralizacije sistema, na{a zemqa preispita nov~ana davawa, kako se ne bi dogodilo da

pomo} dobijaju oni koji nisu siroma{ni ili, pak, da neka doma}instva budu favorizovana.

Gotovo {est odsto stanovnika Srbije `ivi u siroma{tvu.

Kako procewuju u Svetskoj banci, zbog ekonomske krize taj procenat }e se pove}ati.

Srbija godi{we izdvoji 1,8 odsto DBP-a za socijalna davawa, {to je znatno mawe od zemaqa u regionu i ~lanica EU. Eksperti Svetske banke savetuju da se odrede prioriteti kako bi se s ograni~enim sredstvima za najsiroma{nije postiglo vi{e.

– Na{a preporuka je da se pare preusmere na programe koji stvarno poma`u siroma{nima, na programe koji su pokazali da novac sti`e do siroma{nih, kao {to su materijalno obezbe|ewe porodica i de~ji dodaci. To su dobri programi – rekao je Sajmon Grej iz Svetske banke.

Eksperti Svetske banke predla`u da se i u krizi vi{e izdvaja za te programe i da se pojednostave uslovi za dobijawe materijalnog obezbe|ewa porodice i de~jih dodataka.

LIZING KOMPANIJAMA U SRBIJI IDE BOQE NEGO LANE

Vi{e kamate i boqi kurs sredili ra~une Najnoviji izve{taj Narodne banke Srbije o poslovawu lizing dru{tava, na`alost samo za prvi kvartal 2009. godine, izazvao je `ivo zanimawe u finansijskim krugovima. Posle lo{ih kretawa u posledwem tromese~ju 2008, kada su osnovni pokazateqi poslovawa bili u padu i kada je ova vrsta finansijske usluge bila u krizi, povla~e}i se pred povoqnijim uslovima bankarskog kreditirawa, mnogi su o~ekivali da }e po~etak ove godine doneti dramati~an kraj lizing biznisa u Srbiji.

Ne samo da se to nije dogodilo ve} su vrednosni pokazateqi u periodu januar–mart znatno boqi nego u prvom kvartalu 2008. godine. Na~elno gledano, na tr`i{tu ovih usluga ni{ta se dramati~no nije promenilo. Na poslovnoj sceni se pojavila jo{ jedna kompanija – “Pireus lizing”, tako da se ovom uslugom sada bavi 17 preduze}a. Broj zaposlenih je smawen, ali ne dramati~no. Dok je u decembru 2008. u lizing ku}ama radilo 516 qudi, krajem marta one su anga`ovale 514 slu`benika. Prose~no je po jednom preduze}u anga`ovano 30,2 radnika, {to je neznatno mawe nego na kraju pro{le godine (30,4).

Ukupna aktiva lizing dru{tava dostigla je 126,1 milijardi dinara (oko 1,35 milijardu evra), {to je 2,2 posto vi{e nego krajem decembra 2008. godine. Ne samo {to je evidentiran rast ve} se popravio i odnos izme|u bilansnih suma lizing dru{tava i poslovnih banaka. Dok je poslovni potencijal davalaca lizing usluga krajem 2008. predstavqao 6,9 pro-

Na tr`i{tu i daqe dominiraju tri kompanije: „Hipo lizing” kontroli{e 30,6 odsto tr`i{ta, „Rajfajzen lizing” ima 14 procenata, dok je tre}i „NLB-lizing” s 9,6 odsto tr`i{ta cenata ukupne snage poslovnog bankarstva, u prvom tromese~ju je do{lo do pove}awa na 6,99 odsto.

Lizing ku}e su imale i br`i rast aktive (2,9 posto) jer je kod banaka zabele`en skok od samo 1,6 procenata.

Na tr`i{tu i daqe dominiraju tri kompanije. “Hipo lizing” ima ukupnu aktivu od 38,6 milijardi dinara i kontroli{e 30,6 odsto tr`i{ta. Na drugom je mestu “Rajfajzen lizing” sa 17,7 milijardi i u~e{}em od 14 procenata, dok je tre}i “NLB-lizing”, ~ija je akti-

va 12,1 milijardi, a tr`i{ni kola~ 9,6 odsto. Velika trojka i daqe kontroli{e vi{e od polovine tr`i{ta, ali dok se wen udeo polako smawuje, napreduju konkurenti, posebno “S-lizing”, “NBG-lizing” i “So`elize” (Sogelease).

Nivo koncentracije se smawuje, a raste konkurencija, {to pokazuje i Herfindal-Hir{manov indeks koji se spustio na 1.435,5 poena, dok je krajem 2008. bio na koti 1.471.

Bilans uspeha pokazuje da su lizing ku}e u prvom kvartalu ostva-

rile dobit od 925,6 miliona dinara (oko deset miliona evra), {to je za 94,4 posto vi{e od pozitivnog salda u 2008. godini (476,15 miliona dinara). Pri tome je vredno ista}i da je 84,7 procenata ukupne dobiti napravila samo jedna kompanija (“Hipo lizing”). Zamah takvom finansijskom rezultatu ponajvi{e su dale visoke kursne razlike, koje u ukupnom prihodu u~estvuju sa 77,6 odsto, i prihodi od kamata, ~ije je u~e{}e 17,1 procenata. Kako su prihodi u prvom tromese~ju rasli za 13,4 posto, a rashodi za samo 6,8 procenata, udeo neto dobiti u ukupnom prihodu je porastao s jedan posto u 2008. godini, na 6,7 procenata krajem marta.

Svi pokazateqi kvaliteta poslovawa poboq{ani su u prvom tromese~ju 2009. godine. Prinosi na aktivu (ROA) i na kapital (ROE) znatno su povoqniji nego u 2008. godini. Lizing kompanije su, s jedne strane, znatnije podigle aktivne kamate, dok su, s druge, uspele da isposluju ni`e pasivne kamatne stope, {to je rezultiralo ve}om kamatnom mar`om (NIM) i ve}im zaradama. Tako|e se mo`e primetiti da je adekvatnost kapitala boqa i da ova preduze}a u kriznim trenucima mogu lak{e i adekvatnije da odgovore izazovima. Na`alost, u analizi NBS-a nema podataka o tome kakva su kretawa na poqu obima usluga.

Pretpostavqa se da su cenu boqeg poslovawa, ipak, platili stari klijenti i da vi{e kamate i neugodni uslovi vezivawa za ~vrstu valutu ne privla~e dovoqno nove korisnike.

V. Harak

TURIZMOLOZI TONS-a JO[ NE RADE

Odluka o igrali{tima za mali{ane

Plata legla, {trajk nastavqen Zaposlenima u Turisti~koj organizaciji Novog Sada (TONS) ju~e je upla}en drugi deo plate za juli. Uprkos tome, pet turizmologa od ukupno deset zaposlenih nastavilo je {trajk zapo~et u ponedeqak. Mada Grad i direktor

TONS-a Jovan Ivanov za sada odbijaju razgovor sa turizmolozima, potpisi podr{ke qudi iz struke sti`u im svaki dan. Turizmologe u {trajku podr`ali su do sada, izme|u ostalih, udru`ewa turizmologa Vojvodine i Srbije, pojedini

Danas ili sutra zna}e se koje }e preduze}e rekonstruisati pet de~jih igrali{ta, a krajem slede}e nedeqe bi}e izabran najpovoqniji ponu|a~ za izgradwu 19 novih de~jih igrali{ta, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Za sada se zna da }e biti rekonstruisana igrali{ta u ulicama: Frawe [tefanovi}a u Petrovaradinu,

akademski slikari i arhitekte, nosioci projekata za{ti}enih turisti~kih podru~ja... Podse}amo da turizmolozi tra`e socijalni dijalog s Gradom i razgovor o planovima i programima razvoja turizma u Novom Sadu.

Z. D.

Novosadska ~etvrtak1.oktobar2009.

Mawe alkohola, mawe nasiqa

G

im iskreno odati priznawe, a potka~ivawem “pozitivnih” pivopija lupi}e se embargo na agoru alternativnih mislilaca. Kojoj su to vlasti ikad prijale no}ne pri~e mladih intelektualaca sa pivom u rukama u Porti, Studewaku, ispred “Maksima”... Nego, u drugome je problem. “Javni red i mir” tema su kada se dogodi stravi~an incident i svi postanu “zabrinuti za na{u decu”, a svakom budu}em pijanom klincu koji }e arlaukati kroz no} i {amarati slaba{nije vr{wake dru{tvo svakodnevno {aqe i poruke da se nasiqe vrlo ~esto isplati. Pa tako u krug do novih pono}nih bahanalija.

D. Apro

Sti`e De~ji filmski festival Peti De~ji festival ( “Kid’s fest”) po~iwe sutra u Novom Sadu i traja}e do 7. oktobra. Projekcije se realizuju u Art bioskopu “Vojvodina” na Spensu svakog dana, u 11, 13 i 15 ~asova. Za organizovane posete ulaz je bespla-

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

rad mesecima radi na spre~avawu razuzdanih no}nih pijanki, a ideja je da se ograni~i rad kafi}a i prodaja alkohola u prodavnicama. Avaj, kao {to to obi~no biva, put do sre}nijeg `ivota ustvari je slalom kroz birokratiju. Zabranu je predlo`io Savet, podr`alo Ve}e, Uprava jo{ uvek razmatra, pa se ~eka Skup{tina da aminuje... A zabrana je kao i svaka druga - wena uspe{nost zavisi}e od toga koji }e se cugeri o~epiti po otvara~u: dragstor mudraci i uli~ni filozofi, ili bezobzirni nasilnici i infantilni huligani. Ili je, mo`da, sasvim svejedno. Ako se smawi bahatost na ulicama, svi }emo

Ko~e Kolarova na Podbari, Du{ana Vasiqeva, Turgewevoj i izme|u Bulevara oslobo|ewa i Dimitrija Avramovi}a.

Iz ZIG-a poru~uju da }e po potpisivawu ugovora sa izvo|a~ima radova i nakon {to se pribavi potrebna dokumentacija po~eti rekonstrukcija i izgradwa de~jih igrali{ta.

S. K.

tan, ali uz obavezu {kola i pred{kolskih ustanova da deci obezbede prevoz. U slobodnoj prodaji eventualno preostale ulaznice se mogu kupiti po ceni od 100 dinara, na ulazu u Art bioskop “Vojvodina”.

B. P. P.

V REMEPLOV

GRA\ANI OGOR^ENI ZBOG ALARMANTNOG POVE]AWA KRIMINALA U NAJSTARIJEM GRADSKOM NASEQU

Razbojni~ki prepadi uznemirili Podbaru Zabrinuti za bezbednost u svom delu grada, stanovnici MZ Podbara zatra`ili su od policije da pove}a broj patrola u wihovom kom{iluku, a peticiju s takvim zahtevom potpisalo je vi{e od 120 gra|ana. Sednica Saveta za bezbednost i javni red i mir Skup{tine grada zbog toga je ju~e odr`ana u Podbari, uz prisustvo ~lanova Saveta MZ i gra|ana. Predsednik Saveta MZ “Podbara” Sava Vojnovi} je na ju~era{woj sednici objasnio da svi `iteqi tog dela grada svoje probleme mogu zapisati u posebnoj kwizi i da }e o tome biti obave{tena policija. U budu}nosti }e biti instalirana i “gluva kutija”, koja }e primati sve pritu`be.

Da Podbara vi{e nije miran deo grada, ve} mesto gde se doga|a-

se upravo na Podbari, kada je u~eniku koji je tuda prolazio oteta |a~ka ta{na sa {kolskim kwigama. Osim toga, najmla|a `rtva razbojni{tava na novosadskim ulicama tako|e je sa Podbare.

Podse}amo, 30. marta je, usred bela dana, oko 13 sati, opqa~kan je jedanaestogodi{wak. Gra|ani su se `alili da ih “pose}uju” la`ni anketari i humanitarci, da im ne-

ju ozbiqna krivi~na dela, potvrdili su i podacima Novinarskog istra`iva~kog centra (NIC).

Stro`e kazne kafeyijama?

Predsednik Saveta za bezbednost i javni red i mir Nemawa Starovi} pozdravio je potpisivawe Protokola po kojem bi rad ugostiteqskih objekata i prodaja alkohola trebalo da budu ujedna~eni u svim op{tina Ju`noba~kog okruga. Starovi} je za “Dnevnik” izjavio da je ta odluka “na istoj liniji” s onim gradskim, koje bi trebalo da ograni~e rad kafi}a i prodaju alkohola. On je naglasio da je veoma bitno da se pove}aju kazne nesavesnim kafexijama, koje za du`i rad pla}aju potpuno neprimerene kazne od 250 ili 500 dinara.

Sociolog iz NIC-a Bojana Kula~in objasnila je da je od po~etka godine na podbarskim ulicama zabele`an znatan porast broja razbojni{tava. Najkriti~niji je prostor oko u~eni~kog doma “Brankovo kolo” i u blizini Ribqe pijace, gde je frekvencija qudi najve}a. Tako|e, statistika pokazuje da su naj~e{}e na udaru radnice u prodavnicama, ali da je sve vi{e i prepada slu~ajnih prolaznika na ulicama i otimawe novca i mobilnih telefona.

Jedna od najbizarnijih pqa~ki na novosadskim ulicama dogodila

Jedno od najbizarnijih pqa~ki na novosadskim ulicama dogodilo se upravo na Podbari, kada je u~eniku koji je tuda prolazio oteta |a~ka ta{na sa {kolskim kwigama staju bicikli, pa ~ak i jedan fi}a. Ocena je da bi ve}i broj policajaca na ulicama pomogao, ali za novu sistematizaciju u novosadskoj policiji potrebna je odluka Republi~kog ministarstva. Za to vreme, Novi Sad danas ima mawe policajaca nego {to je imao pre 20 godina, a broj stanovnika glavnog grada Vojvodine gotovo se duplirao.

D. Apro

PO^ELO URE\EWE DVEJU PIJACA

Detelinarskoj generalka, Ribqoj remont Ratni hir streqao Aron Zagorica iz Starog Be~eja postavqen je 1. oktobra 1840. na mesto sekretara Ministarstva finansija Kwa`evstva Srbije.

Ali, kada su umesto dinastije Obrenovi}a vlast u Beogradu prigrabili Kara|or|evi}i, Zagorica je, kao i mnogi vojvo|anski Srbi, bio proteran iz Srbije. Do{ao je u Novi Sad i radio kao advokat. U prole}e 1849. kada se bila rasplamsala Velika ma|arska buna, i vlast u Novom Sadu dr`ala vlada u Pe{ti, Aron Zagorica se ispeo na toraw Alma{ke crkve `ele}i da vidi bitku ma-

|arske i srpske vojske koja se vodila kod Budisave. Vojnici su ga skinuli sa torwa, a general Percel Mor ga je odmah izveo pred ratni sud pod optu`bom da je “Srbima davao znake”. Sudija se nije zapitao da li je neko iz Budisave uop{te mogao i da vidi taj toraw, a kamoli ~oveka na wemu. Jer, Recel je hteo da “opomene narod”, pa je Aron Zagorica po kratkom postupku osu|en na smrt i streqan na glavnom novosadskom trgu, kraj nekada{weg spomenika Svetog trojstva ispred katoli~ke crkve.

N. C.

Ju~e pre podne po~ela je kompletna rekonstrukcija Detelinarske pijace i ve} u prvih nekoliko sati majstori novosadske firme “Omega”, koja je i izvo|a~ radova, skinuli su ve}i deo krova nad ispra`wenom halom. U narednih 30 dana o~ekuje se potpuno ure|ewe hale sa vitrinama, otvarawe pijace ka Pasterovoj ulici, ure|ewe desetak lokala, kompletna rekonstrukcija platoa, klimatizacija i priprema kioska od 64 kvadrata za prodaju sira.

Prema ponudi izvo|a~a radova, rekonstrukcija pijace iznosi oko 16 miliona dinara, {to se uklapa u buxet od oko 19 miliona dinara koliko je Grad izdvojio za radove. Ipak, kako je najavio direk-

tor “Tr`nice” Du{an Baji}, i ovo preduze}e }e u~estvovati sa jo{ pet do osam miliona dinara, po{to novac iziskuju i radovi i opremawe kioska sa sirom i jo{ neke druge potencijalne popravke.

Pored obimnih radova na Detelinari, ju~e su i na Ribqoj pijaci stru~waci iz gradskih preduze}a “Tr`nica”, “Vodovod i kanalizacija” i “Stan” iscrtavali trasu po kojoj }e se kopati zbog rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mre`e. Radi}e se du` Ribqe pijace na Trgu Republike a planirana je zamena ve} dotrajalih cevi. Uz to su najavqene jo{ neke sitnije popravke na pija~nom platou, dok grad ne zapo~ne sa kompletnim ure|ewem tog dela.

S. Tanuryi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8.30 do 12 Janka ^melika od Orlovi}a Pavla do kraja. Od 9 do 12 Vojvode Bojovi}a 12 i 14. ^enej od 8.30 do 13 deo Me|unarodnog puta oko sala{a Brzakovi. [angaj od 8 do 14 Ulica tre}a.

Kisa~ od 8.30 do 12 celo naseqe.

Foto: F. Baki}

Nov~ana naknada raseqenima U toku je isplata privremene nov~ane naknade raseqenim licima sa podru~ja AP Kosovo i Metohija, za april

teku}e godine. Korisnici ovog prava, svoj novac mogu da podignu na {alterima svih po{ta.

B. P. P.

Radionica „Drama igre” Radionica “Drama igre” za decu i mlade vi{ih razreda osnovnih {kola odr`a}e se u petak, 2. oktobra, u 19.15, u prostoru Kamernog pozori{ta muzike “Ogledalo”, u Ulici Petra Drap{ina 48.

Radionicu vodi Jelena Zdravkovi}, edukatorka drame.

Ulaz je slobodan, a informacije u vezi sa programom mogu se dobiti na telefon: 021/528-793 ili 065/ 65-28-846.

B. P. P.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak1.oktobar2009.

c m y

8

DNEVNIK

FINANSIJSKI U^INAK KAMPAWE JGSP-a „RED JE I ZNA SE RED” JO[ NIJE SUMIRAN

Bitka protiv {vercovawa puni kasu?

- Posle kampawe u gradskim i prigradskim autobusima “Red je i zna se red”, gradski prevoznik je uo~io pove}an broj putnika u autobusima, ali i da je {vercovawe, posebno na linijima u prigradskom saobra}aju, svedeno na minimum - kazao je portparol preduze}a Milorad Vuka{inovi}. Napomenuo je, da }e se pravi, finansijski efekti kampawe znati tek posle 1. oktobra.

- Pove}ana je prodaja karata u autobusima u odnosu na isti period lane, kao i broj izdatih pokaznih karata za |ake - rekao je

Foto: B. Lu~i}

JU^E U JESEWINOVOJ ULICI, NA ADICAMA

Devoj~ica propala kroz {aht U~enica petog razreda osnovne {kole Vawa L. (12) lak{e je povre|ena ju~e prepodne, kada je propala u {aht zajedno sa ~eli~nim obru~em i poklopcem na koji je stala. Doga|aj se odigrao na kolovoznoj traci u Jesewinovoj ulici, na Adicama, dok je devoj~ica i{la na ~as nema~kog jezika.

Iz rupe od oko metar i po dubine, Vawu su izvukli radnici “Elektrovojvodine”, koji su u tom trenutku radili u blizini. Sre}om, sve se odigralo na stotinak metara udaqenosti od ku}e u kojoj `ive Vawini baka i deda, pa su oni brzo pozvali devoj~icine roditeqe, koji su je odvezli u ambulantu. Slu~aj je zavr{io u Urgentnom centru, gde su ustanovqene povrede desne noge, predela ispod rebara i ruke.

- Ona je samo stala na poklopac i propala. Jako sam se upla{io, kao i ona. Kako dete od 40 kilograma mo`e da razvali ceo {aht?!

Ovom ulicom godinama su prola-

zili kamioni, i ona je totalno razrovana. Taj {aht tu stoji ve} godinu i po dana. Verovatno nikada i nije bio zavr{en kako treba – kazao je Vawin deda Slobodan L, i dodao da je otac razvaqenu rupu pokrio metalnim poklopcem. Na teren je iza{la i ekipa “Vodovoda i kanalizacije”, pa je potom na rupu navu~ena betonska plo~a. [ef slu`be za odnose sa javno{}u tog preduze}a Davor Santra~ rekao je za “Dnevnik” da sa ove lokacije do ju~e nije stigla nijedna prijava, ali i da je ekipa odmah po saznawu iza{la na teren. Nisu svi {ahtovi u nadle`nosti ovog gradskog preduze}a, ka`e Santra~ i apeluje da bi Novosa|ani trebali da prijave svaki slu~aj nesigurnog {ahta, kako bi se izbegle sli~ne situacije. Slu~aj bi trebalo prijaviti Komunalnoj inspekciji. Po wihovom nalogu ekipe izlaze na teren da to provere, poprave ili obezbede.

S. Tanuryi}

[vercovawe, posebno na linijima u prigradskom saobra}aju, svedeno na minimum.

Pove}ana prodaja karata u autobusima u odnosu na isti period lane, kao i broj pokaznih karata za |ake Vuka{inovi}. Podse}amo kampawa “Red je i zna se red”po~ela je u avgustu. Gradski prevoznik, ka`e Vuka{inovi}, zadovoqan je postignutim rezultatima. Smatra da je red uveden, odnosno da su Novosa|ani nau~ili da treba pri ulasku u autobus pokazati kartu i da uvek treba ulaziti na prva vrata, a izlaziti na druga i tre}a. Ka`u i da su ih putnici podr`ali u tome i da je sve mawe primedbi. Posebni isti~u, da zbog kampawe “Red je i zna se red” nije bilo ka{ewa autobusa.

Danas, posle dva meseca, iz ugla neutralnog posmatra~a ne ~ini se da je red stvarno uveden. Putnici jo{ lutaju, ne snalaze se ba{ na koja vrata treba da u|u, pogotovo kada u posledwi ~as stignu na autobusko stajali{te a vozilo je ve} u stanici. Nisu jo{ nau~ili ni da se izlazi na druga i tre}a vrata. Kada u|u na prva vrata, tu i ostaju i ~ekaju da na prvi ulaz i iza|u.

A smisao kampawe bio je uvo|ewe reda.

Zbog toga je gradski prevoznik anga`ovao i radnike iz firme, koji do tada nisu bi-

li kontrolori u autobusima. Wihovo radno zadu`ewe bilo je da dva, tri dana u mesecu kontroli{u vozne karte i usmeravaju putnike na koja vrata da u|u, a gde da iza|u.

Jedno vreme vladala je pometwa u autobusima. Putnike je najvi{e iritiralo cupkawe na vratima kada su trebali da iza|u. Voza~i su druga i tre}a vrata otvarali tek kada se formirala kolona na prvim vratima , ili kada su putnici ve} u{li u vozila.

Z. Deli}

DANAS JE ME\UNARODNI DAN STARIH

Bogat program Penzionerima za bake i deke po 5.000 dinara U 14 penzionerskih klubova pri Gerontolo{kom centru Novi Sad tokom oktobra }e biti prire|en raznovrstan kulturni, zabavni i sportski program. Povod je manifestacija “Sun~ana jesen `ivota”, koja se organizuje svakog 1.

tar promovisa}e usluge, zdrave stilove `ivota i starosti. Sat ranije, dakle u 10 ~asova, u Domu za sme-

Delegacija na{ih starijih sugra|ana, okupqenih oko Klubova penzionera koji deluju pri Ge-

{taj starih u Futogu zakazano je pojedin~ano takmi~ewe u pikadu.

Sve~ano otvarawe “Sun~ane jeseni `ivota”zakazano je za ve~eras u 18 ~asova u restoranu “Oaza”.

U programu }e u~estvovati u~enici Muzi~ke {kole “Isidor Baji}”.

Z. Deli}

rontolo{kom centru “Novi Sad”, posetila je uo~i Me|unarodnog dana starih Gradsku ku}u gde su ih primili gradona~elnik Igor Pavli~i} i ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Sawa Stojanovi}. Tokom raz-

Podr{ka SDU Gradski odbor Socijaldemokratske unije danas }e od 11 do 19 ~asova u Zmaj Jovinoj ulici obele`iti me|unarodni Dan starih qudi. U sklopu obele`avawa, prolaznici }e mo}i da podr`e preregistraciju Socijaldemokratske unije i porazgovaraju sa aktivistima i aktivistkiwama Unije.

B. P. P. Foto: A. Erski

oktobra, kada se obele`ava Me|unarodni dan starih. Ovogodi{wa priredba odr`a}e se pod pokroviteqstvom Grada a, kako ka`u u Gerontolo{kom centru, pripremaju je vi{e od 30 godina.

Danas pre podne, u 11 ~asova na Trgu slobode Gerontolo{ki cen-

govora je istaknuto kako Novi Sad adekvatno finansira sve slu`be Gerontolo{kog centra, klubove penzionera, Centar za dnevni boravak i projekat ku}ne nege, ali da je te usluge potrebno intenzivnije promovisati po{to veliki deo ostarelih sugra|ana zbog same prirode svog doba o wima nije informisan. Manifestacija “Sun~ana jesen `ivota, koja po~iwe danas, u velikoj meri }e biti posve}ena predstavqawu Gerontolo{kog centra, a direktor Petrovi} je najavio i specijalizovani informator koji }e izlaziti tromese~no i baviti se temama va`nim za tre}e doba.

Gradska ministarka socijalne za{tite i brige o porodici i deci Sawa Stojanovi} je najavila da }e novosadski penzioneri ~ija su mese~na primawa ni`a od osam hiqada dinara uskoro dobiti jednokratnu pomo} u iznosu od 5.000 dinara, za {ta je rebalansom gradskog buxeta obezbe|eno 30 miliona dinara.

I. Sabado{

Foto: N. Stojanovi}

Name{taj na Spensu Prva Prodajna izlo`ba name{taja otvorena je ju~e ispred Gradske kafane na Spensu i traja}e do 4. oktobra. Brojni izlaga~i omogu}ili su posetiocima da pogledaju i kupe name{taj za

ku}u, a u ponudi su kuhiwe, kreveti, plakari, stolovi, draperije, zavese i drugo. Neki od izlaga~a obezbedili su kupcima i popuste na svoje proizvode.

M. P.

OKTOBERFEST I „BITKA BENDOVA” U „RUTU 66”

Bavarski dani i rok no}i Klub “Rut 66” od sutra do nedeqe organizuje “Oktoberfest”, manifestaciju po ugledu na minhensku, koju }e obele`iti autenti~no pi}e, hrana, poslu`ewe i bendovi.

Od 10 do 18 ~asova slu`i}e se bavarsko pecivo, vir{le i naravno pivo, dok }e u subotu u 14 ~asova biti odr`ano takmi~ewe u brzom ispijawu piva. Zainteresovani prijave mogu slati na elektronsku po{tu: office@route66ns.com. Tokom tri dana ulaz u “Rut 66” napla}iva}e se 100 dinara.

Od 18 ~asova scenografija }e se mewati zbog drugog dela programa – “Globalne bitke bendova”. U pitawu je internacionalno takmi~ewe koje se odr`ava u ~etrdese-

tak zamaqa Evrope, a najboqi lokalni neafirmisani bend iz “Ruta 66” oti}i }e na republi~ko nadmetawe u Beograd od 15. do 18. oktobra. Pobednik iz Srbije nastupi}e na finalu u Londonu, gde prvoplasirani dobija 100.000 dolara, ugovor sa “Virxin rekordsom” i besplatnu promociju. Rok za prijavqivawe je zavr{en i tokom vikenda slu{a}emo: “Thrd Galeri”, “Uan big hel”, “Destinej{n Nouver”, “Gruv orkestra”, “Zaipods”, “Mortero”, “Trbu{et”, “Uvertira”, “Super konfju`n”, AINNU, “Duga devetka”, “Osmi dan”, NID”, “Jezgro”, “Roling Z”, “Erupcija”, “Blek Dek” i “Helmejd”.

Ig. M.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452 & 063/366-977

Semafor za krizu ne haje Kada }e Euro fondacija sa Bulevara Vojvode Stepe po~eti s radovima na izgradwi tr`nog centra na uglu Partizanske i Sentandrejskog puta, kada su pre neki dan postavili tablu s obave{tewem da je rok zavr{etka radova 20.10.2009, a na gradili{tu ve} vi{e od 15 meseci nema nikog sem ~uvara !??!?

063/541...

Imam predlog za rukovodstvo GSP “Novi Sad”. Mogli bi da prodajete mese~ne markice 2-3 meseca unapred, pa ko ho}e nek izvoli kao {to radi SBB. Velike su gu`ve gospodo. Ina~e sve pohvale za voza~e GSP-a.

064/2403... *** Kada se gradila Haxi Ruvimova pre oko godinu dana, na raskrsnici sa Janka ^melika ulicom planiran je semafor. O~ito je neko zaboravio ili stopirao pru`awe instalacija dok su trajali zemqani radovi, jer su samo na par mesta napravqeni izvodi za wih. Evo, sada se opet prokopava trotoar i biciklisti~ka. Ho}e li neko odgovarati za bahato rasipawe narodnih para, jer ovi radovi sigurno uve}avaju tro{kove instalacije semafora?

063/8634... *** @ao mi je mladog Francuza.

Krivce kazniti po zakonu ali za{to mediji daju toliki publici-

tet tom slu~aju. Setimo se Milice Raki} od tri godine koju su ubili Francuski Mira`i. Ali taj slu~aj je za Francusku ta~an pogodak Milosrdnog An|ela u srce Srpskog naroda, a ubice su do~ekane iz misije smrti kao nacionalni heroji.

064/4150... *** Huligani ubijaju qude, a policija se {epuri po najlon pijaci. Kupuju stare`. 063/7244... *** ^ak se i na divqem zapadu znalo da nije ~asno i}i dvadeset ili deset na jednog. I{li su jedan na jednog.Tako rade ~asni mu{karci. Gde nestado{e takvi?

062/1217...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ODMI^E IZGRADWA VRELOVODA NA SOMBORSKOM BULEVARU

Telep zreo za centralno grejawe Na posledwoj sednici Skup{tine grada opozicioni poslanici iz redova Srpske radikalne stranke, izme|u ostalog, naveli su kako stanarima u zgradama na budu}em Somoborskom bulevaru na Telepu „kidaju gasne instalacije“, te da ih „ucewuju iz Toplane da uvedu iskqu~ivo centralno gradsko grejawe“. U Toplani ovakve tvrdwe demantuju i ka`u da je odluka na gra|anima na koji }e na~in grejati stanove.

Do po~etka grejne sezone izgradi}emo vrelovod du` trase Somborskog bulevara, od Suboti~ke ulice do Futo{kog puta.

Ura|ena je prva faza radova na

Toplana „Zapad” ne}e probiti rok Toplana „Zapad“ trebalo bi da do kraja godine dobije gorionik na te~no gorivo i time mogu}nost kori{}ewa lo` uqa, pored gasa, za grejawe kotlova. Mada je posao po~eo dve nedeqe kasnije zbog pribavqawa potrebnih dozvola, planirani rok bi}e po{tovan. Po~eli su gra|evinski radovi koje izvodi „Bulevar kompani“, a zatim na red dolaze ma{inski u okviru kojih }e biti postavqena i sigurnosna i regulaciona oprema, kao i rezervoari za te~no gorivo. Nema~ka firma „Zake“ uradi}e ma{inski deo posla i ugraditi svoje gorionike. Jedina gradska toplana bez mogu}nosti kori{}ewa alternativnog goriva, u toku „gasne krize“ pro{le zime ostavila je bez grejawa Novo naseqe, Detelinaru, i delove oko Novosadskog sajma. Grad je u ugradwu opreme ulo`io 117 miliona dinara.

Izlo`ba u galeriji Podrum Izlo`ba slika akademskog slikara i profesora Akademije umetnosti u Trebiwu Sava Rupi}a bi}e otvorena sutra u 20 ~asova u galeriji Podrum. Izlo`ba }e trajati do 21. oktobra, a galerija se nalazi na Trgu slobode 3, u Poslovnom centru “Apolo”.

T. \.

320 metara du` Vardarske ulice i od Suboti~ke do Vr{a~ke ulice. U zavr{noj fazi je trasa od Vr{a~ke do Ilirske ulice, dok su preostale deonice od Ilirske do Ulice Ilariona Ruvarca i od Ulice Ilartiona Ruvarca.

Radove izvodi konzorcijum na ~elu s „Izolirom“ iz Zrewanina i vredni su oko 220 miliona evra.

Ovim se stvaraju uslovi za prikqu~ewe zgrada na daqinski sistem grejawa kojeg }e napajati toplana „Zapad“, koja greje i Novo naseqe, Detelinaru i Klini~ki centar Vojvodine.

U GRADSKOJ KU]I

Italijansko-{panski duet U organizaciji Muzi~ke omladine Novog Sada, danas u 20 ~asova, u sve~anoj sali Gradske ku}e, bi}e odr`an koncert na kojem }e nastupiti \ovana Manci (sopran) iz Italije i En Ferer (klavir) iz [panije.

Na programu su dela klasika, a ulaz je slobodan za sve posetioce.

B. P. P.

Kako navodi Vujin, ve} postoji nekoliko zahteva za prikqu~ewe zgrada na Toplanu, ali se gra|ani interesuju i za prikqu~ewe porodi~nih ku}a u okolnim ulicama.

- Zainteresovani gra|ani treba da do|u do nas kako bi saznali uslove pod kojima mogu da se prikqu~e. Na`alost, u ovom trenutku prikqu~ewe porodi~nih ku}a na grejni sistem Toplane nije jeftino, te mali broj gra|ana to mo`e da priu{ti kazala je Vujin.

Osim na Somobroskom bulevaru, Toplana je rekonstruisala 40 godina star vrelovod na parnoj strani Bulevara oslobo|ewa i u Ulici vojvode Kni}anina. Du` Bulevara oslobo|ewa od Bulevara Ja{e Tomi}a do Ulice Novosadskog sajma rekonstruisano je kilometar vrelovoda, a posao je ko{tao 170 miliona dinara obezbe|enih iz buxeta grada. Ne{to kra}a trasa, od 900 metara, ne{to mla|eg vrelovoda starog 30 godina, rekonstruisana je u Ulici vojvode Kni}anina od Ulice Atanasija Gereckog, preko Ulice Paje Segedinca i Pajevi}eve do Stratimirovi}eve ulice. Toplana je sa 10,5 miliona dinara platila ove radove.

S. Krsti}

~etvrtak1.oktobar2009.

POTRO[A^I @IVE U ZABLUDI

Specijalni hleb maskiran u crni -Crni hleb koji se prodaje u pekarama i marketima nije pravi. On bi trebalo da se pravi od bra{na tipa 1.100, a tog vi{e nema jer ga mlinovi ne proizvode. Ono {to se pojavquje na tr`i{tu kao crni hleb zapravo su specijalne vrste, koje dodatkom odre|enih sirovina dobijaju svojstva nebelog iliti crnog hleba- pojasnio je stalno prisutnu zabludu me|u potro{a~ima Nenad Vujovi}, na~elnik odeqewa poqoprivredne inspekcije.

To ipak ne zna~i da je hleb koji jedemo lo{. On je dobar, uverava Vujovi}, jer sadr`i ve}i deo omota~a, zrna p{enice u kome je sadr`ano puno korisnih sastojaka za organizam.

Pored toga sadr`i vlakna, mekiwe, soju i proizvode od soje {to i nutricionisti preporu~uju u ishrani.

- Redovnom godi{wom inspekcijom koja je obavqena na podru~ju Vojvodine nisu utvr|ene nepravilnosti u proizvodwi. Upotreba aditiva je u dozvoqenim koli~inama, koje pravilnik nala`e. Ono {to ipak postoji kao problem i protiv ~ega }emo se boriti je nedostatak deklaracije na hlebnim proizvodima- izri~it je na{ sagovornik.

KARLOVA^KI BUYET TRA@I LEK

Rebalans na vidiku Buxet karlova~ke op{tine za 2009. godinu iako planiran na pro{logodi{wem nivou, a to zna~i na 220 milina dinara, ne puni se onako kako je projektovan, pa nadle`ni u Sremskim Karlovcima razmi{qaju o skorom rebalansu. Realno bi bilo o~ekivati da se predlog odluke o dopunama i izmenama buxeta na|e pred odbornicima krajem oktobra, najkasnije po~etkom novembra. Ovakvoj situaciji “kumovalo” je i smawewe takozvanih transfernih sredstava iz republi~kog buxeta za ~ak tri ~etvrtine.

U takvim okolnostima u karlova~koj op{tini su se opredelili za {tedwu i pla}awe samo onog {to je neophodno.

Izostale su ove godine, dobrim delom zbog besparice, i nagrade za Dan op{tine.

- Poku{avamo da se pona{amo racionalno i stvorimo uslove da sa objektivno mawe novca zadr`imo raniji nivo poslovawa i popravimo ga - ka`e predsednik op{tine Milenko Filipovi}. - Deviza je zavr{iti postoje}e i ne zapo~iwati nove projekte u situaciji kada one od ranije nismo okon~ali. Vidikovac na Magar~evom bregu spada u investiciju te vrste. Zapo~eli smo ga lane, zavr{ili grube gra|evinske radove i preostao je samo fini{. O~ekujemo da }e naredna godina biti boqa. Ima lepih planova i nagove{taja za idu}u godinu i nadam se da

}e nedovr{eni projekti biti nastavqeni i gotovi u nekim mawe - vi{e prihvatqivim rokovima ili sa zanemarqivim prekora~ewima.

Ono ~ega se op{tinska uprava najvi{e odrekla, po Filipovi}evim re~ima, su kadrovi.

Uprava je smawena za 10 zaposlenih a u planu je jo{ jedan krug racionalizacije. Zbog zavrtawa slavine u Fondu za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, stalo je nasipawe obale Dunava, koje je bilo u zavr{noj fazi. Prekid finansirawa prouzrokovao je tamo odre|enu {tetu, jer su isplivale vodovodne i kanalizacione instalacije na povr{inu, a s trafoa koji nije prikqu`en, ukradeni delovi. Rekonstrukcija ambulante, za koju je Fond izdvojio oko 15 miliona dinara, izostala je i ove godine.

Da situacija nije toliko lo{a dokaz je asfaltirawe Ulice mitropolita Stratimirovi}a i izgradwa trotoara u centru po~ev od Dowe crkve.

Ovaj posao nije bio planiran, ali je zahvaquju}i dolasku u~esnika Samita {efova zemaqa jugoisto~ne Evrope ipak obavqen o pokrajinskom tro{ku i ko{tao je oko 90 miliona dinara, bezmalo pola karlova~kog buxeta. Obnavqa se, dodu{e usporenim tempom, levo krilo Magistrata, a ugovorena je i adaptacija vinarije i vinoteke u wemu.

Z. Ml.

USKORO NOVE MANIFESTACIJE

„Slatki dani” sti`u u Karlovce “Slatki dani” i “Dani karlova~kog vina” nazivi su manifestacija koje }e na kraju letwe turisti~ke sezone biti odr`ane u Sremskim Karlovcima. Za prvi vikend u oktobru, 3. i 4. planirani su “Slatki dani” kada }e proizvo|a~i kola~a, slatki{a, ~okolada, bombona, marmelada, meda iz Karlovaca i Vojvodine posetiocima predstaviti svoje proizvode. Osim ovih, na centralnom karlova~kom trgu bi}e i proizvoda starih zanata, doma}e radinosti i ru~nih radova.

A 10. i 11. oktobra bi}e “Dani karlova~kog vina”, manifestacija tokom koje }e vinogra-

9

dari i vinari iz Karlovaca prezentovati vina i druge proizvode. U DOO “Karlovic”, koji organizuje obe manifestacije, ka`u da }e gostima obezbediti razgledawe Karlovaca u pratwi turisti~kih vodi~a, a uz prethodnu najavu i posetu nekog od karlova~kih laguma i podruma, kao i degustaciju vina u wima.

Prva dva vikenda u oktobru u Karlovce dolazi i voz “Romantika” sa turistima iz Beograda.

Za sva obave{tewa treba pozvati brojeve telefona 021/881-707, 021/884-239 i 065/55 28 747, a na raspolagawu je i internet adresa: carlowitz@neobee.net.

Z. Ml.

U nedostatku deklaracije potro{a~i koriste „odokativnu“ metodu i kupuju onaj hleb za koji misle da je crni. Po{to pravog crnog hleba ipak nema, dobro je uva`iti savet \or|a Psodorova, profesora Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, koji ka`e da je najboqe koristiti u ishrani polu-beli hleb jer sastojci od kojih je na~iwen obezbe|uju boqe varewe i zadr`avawe u organizmu neophodnih elemenata.

Ako ipak `ele pribli`no crni hleb na svojoj trpezi, ka`e Psodorov, potro{a~i treba da obrate pa`wu na izgled, boju i miris. Crni hleb je mawe zapremine od belog. Boja sredine je izme|u braon i sive i vide se mekiwaste tamne ~estice a, miris i ukus su izra`eni du`e vreme tako da obezbe|uje puno}u ukusa.

B. P. P.

Jovanovi} pozdravio veterane Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} pozdravio je ju~e u~esnike konferencije „Ratni veterani u izgradwi posleratnog dru{tva“, koja se organizuje u okviru projekta „Veterani, probudite se“ Centra za traumu i amabasade Kraqevine Holandije u Beogradu. Na jednodnevnoj konferenciji, kojom se obele`ava i desetogodi{wica rada Centra, predstavqeni su rezultati ove ustanove, dok su u~esnici imali prilike da diskutuju o temama vezanim za ratne veterane.

B. M.

Besplatno merewe venske cirkulacije Besplatno merewe venske cirkulacije obavqa se u prostorijama „Simbeksa“, Ulica Vojvode Bojovi}a 4. Zainteresovani treba da se jave na broj: 021/4724-580, kako bi se dogovorilo oko termina ove medicinske usluge.

B. P. P. U SUBOTU FESTIVAL „LICIDERSKO SRCE“

Klinci pevaju uz tambura{e Novi Sad }e u subotu 3. oktobra po drugi put biti doma}in festivala de~je tambura{ke pesme „Licidersko srce“.

Festival }e biti odr`an u Studiju M, s po~etkom u 17 ~asova, a u takmi~arskoj konkurenciji pojavi}e se 12 novih autorskih pesama koje }e pevati deca uzrasta od 6 do 12 godina. Sve pesme bi}e izvedene u`ivo, uz pratwu orkestra „Licidersko srce“ i de~jeg hora „Zvon~i}i“ iz Novog Sada.

Tokom revijalnog dela programa, u kojem }e „Zvon~i}i“ pevati dobro poznate tambura{ke pesme, `iri }e ocewivati takmi~arske kompozicije i izvo|a~e. Doma}in festivala }e biti poznati izvo|a~ starogradskih pesama Milan Pruni}. Za autore kompozicija kao i za izvo|a~e organizator, Obrazovni klub, obezbedi}e vredne nagrade kao i pro{le godine, a publika }e dobiti 12 novih tambura{kih pesama prilago|enih de~jem uzrastu.

Sve pesme }e se pojaviti na CD-u koji }e biti objavqen ubrzo nakon festivala. A. P.

~etvrtak1.oktobar2009.

VOJVODINA

ZBRATIMILA SE UDRU@EWA OBOLELIH OD MULTIPLE SKLEROZE

Bolesni povezuju i zdrave Tijana Stojan~evi} potpisuje ugovor o stipendirawu

Grad poma`e najboqoj maturantkiwi

SOMBOR: Gradona~elnik Sombora Du{an Jovi} i ovogodi{wa najboqa maturantkiwa Sombora Tijana Stojan~evi} potpisali su u Skup{tini grada ugovor o stipendirawu. Iznos gradske stipendije koju }e Tijana Stojan~evi}, ina~e od ove jeseni bruco{ Prirodno matemati~kog fakulteta, primati tokom studija jeste polovina prose~ne bruto zarade u privredi u Republici Srbije u periodu januar–jun 2009. godine, a to je 19.786,50 dinara. Prema odred-

bama ugovora, Tijana mo`e da ra~una na pomo} grada sve dok redovno pola`e ispite.

Gradona~elnik Jovi} je, potpisuju}i ugovor, izrazio zadovoqstvo {to grad stipendira najboqe u~enike generacije, ali i dodao da mu je `ao {to sredstva dopu{taju stipendirawe samo jednog u~enika. Gradona~elnik je Tijani po`eleo uspe{ne studije i izrazio nadu da }e se ona nakon studija vratiti u Sombor i dati svoj doprinos wegovom razvoju.

M. M}

BIOSKOPI

^ita~

PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Prokletnici” (20, 22) ZREWANIN SINEMA „Ledeno doba 3” (19, 21) RUMA KULTURNI CENTAR „Ledeno doba 3” (19) „^ita~” (21)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Jelena Obradovi}, Sawa Lemaji} i Tatjana Rajkovi} iz Novog Sada, Andrea Dawi iz Temerina, Milica Tot iz Kisa~a, Sawa Vi{ekruna iz Ba~kog Jarka i Marija Jejina iz Novog Slankamena DE^AKE: Milana Cvijeti}, Jelena Toma{evi}, Renata Despotov, Biqana Alimpi} i Senada Ahmetovi} iz Novog Sada, Milica Tanovi} iz Veternika, Timea Varga i Dragana Jovanovi} iz Budisave, Nevena Babi} iz In|ije, Duwa Luben iz Be{ke, Nata{a Tomi} iz Rumenke i Jelena Kaurin iz ^uruga.

NOVI KNE@EVAC: Poveqe o bratimqewu i saradwi na sve~anosti u Narodnoj biblioteci „Branislav Nu{i}” preksino} su potpisali su predsednici Udru`ewa obolelih od multiple skleroze Severnobanatskog okruga iz Novog Kne`evca Slavica Zori} i Dru{tva multiple skleroze Primorsko-goranske `upanije iz Rijeke (Hrvatska) dr Vladimir Kompari}. Nakon potpisivawa poveqa Doma}ini i gosti zejdno lome poga~u prire|eno je zajedni~ko lomqewe ple skleroze Vojvodine i Hrvatpoga~e ske u januaru ove godine u Somboi kulturni program. Delegacija ru i vrlo brzo uvideli da mo`emo Dru{tva multiple skleroze Priostvarivati saradwu na obostranu morsko-goranske `upanije do{la korist - ka`e Slavica Zori}. je u vi{ednevnu posetu Udru`ewu Udru`ewe obolelih od multiobolelih od multiple skleroze ple skleroze Severnobanatskog Severtnobanatskog okruga, a pookruga sa sedi{tem u Novom Knered ~lanova dva udru`ewa potpi`evcu jedno je od najaktivnijih u sivawu poveqa o bratimqewu i okviru Du{tva multiple sklerosaradwi prisustvovali su ~elnize Vojvodine, u kojem je prema reci novokne`eva~ke op{tine i ge~ima re~ima predsednika Frane neralni konzul Republike HrvatReni}a, u udru`ewima okupqeno ske u Subotici Qerka Alajbeg. preko 800 obolelih. Udru`ewe u - Jesmo oboleli, ali mo`emo da Novom Kne`evcu je uspelo da budemo spona izme|u qudi i poliotvori prvu MS-ku}u, u kojoj oboti~ara dve regije i dr`ave. Upoleli borave, sprovodi program reznali smo se prilikom uspostahabilitacije i raznovrsne aktivvqawa saradwe Dru{tava multinosti na re{avawu socijalnih i

zdravstvenih problema ~lanova, a plodnu saradwu ostvaruje s bratskim udru`ewima iz Srbije, Ma|arske, Makedonije i Republike Srpske.

Predsednik novokne`eva~ke op{tine Dragan Babi} obe}ao je da }e u~initi sve da bratimqewe bude potkrepqena saradwom na projektima kojim }e se omogu}iti funkcionalniji `ivot za obolele od multiple skleroze.

Povodom potpisivawa poveqa o bratimqewu i saradwi u Biblioteci „Branislav Nu{i}” otvorena je izlo`ba radova u~esnika likovke kolonije „@ivot je umetnost”, na kojoj su predstavqeni i radovi ~lanova dva udru`ewa, a u kulturnom programu su pored u~enika Muzi~ke {kole Novi Kne`evac i ansambala novokne`eva~kih dru{tava u~estvovali i gosti iz HKUPD „Mostonga” iz Ba~a. Gosti iz Hrvatske imali su ju~e dru`ewe i takmi~ewe u pikadu sa doma}inima iz Novog Kne`evca, a u „Bawi Kawi`a” novine u le~ewu multiple skleroze prezentovao je profesor dr ^ongor Na| sa Neurolo{ke klinike u Novom Sadu.

M. Mitrovi}

Guske spremne za takmi~ewe [ATRINCI: Turisti~ka manifestacija „Gu{~ijada” koja }e se odr`ati 3. oktobra u [atrincima, ima ciw da jedan krajolik, gde se Fru{ka gora uliva u sremsku ravnicu i gde guske {etaju {orovima, u~ini zanimqivom za sve koji `ele da u`ivaju u lepotama sremskog pejza`a.Posebnu dra` programu „Gu{~ijade” daju deca podru~nog odeqewa O[ „Dositej Obradovi}” u [atrincima, koji kroz literarne i likovne radove govore o svom selu, te KUD „[andor Petefi” i „Dobrodola” koji od zaborava ~uvaju pesme i igre.

DNEVNIK

c m y

10

U duhu zajedni~kog `ivota koji se ovde vekovima odvija, neguju se srpska i ma|arska tradicija. Naravno nisu izostali ni drugi sadr`aji, kao {to su izbor najlep{eg gusana i guske, izbor najlep{eg gu{~ijeg pera, izbor najve}eg jata gusaka, izbor najboqeg gu{~ijeg paprika{a i izbor najoriginalnije postavke u duhu tradicije ovog dela Srema.

Manifestaciju zajedni~ki organizuju Skup{tina op{tine Irig, Turisti~ka organizacija op{tine Irig, Mesna zajednica [atrinci i Zavi~ajno dru{tvo „[atrinci”.

S. B.

VESTI „Jesen ide, duwo moja...”

JAZAK: Turisti~ko-privredna manifestacija „Jesen ide, duwo moja, kukuruzi ve} su zreli”, bi}e odr`ana od danas do 3. oktobra.

Manifestacija posve}ena zavr{etku jesewih radova u Jasku, organizuje Zavi~ajno dru{tvo „Teo~in”, Etno-ku}a i Turisti~ka organizacija „Panonija” iz Rume.

Programom je predvi|eno odr`avawe likovne kolonije, izlo`ba radova sa majske i avgustovske kolonije CZLU Jazak i pesni~ko ve~e u Etno-ku}i, a centralna manifestacija po~e}e popodne, ispred Doma kulture.

Posetioci }e u`ivati u defileu oldtajmera, kulturno-umetni~kom programu u kojem u~estvuje KUD „Teodor Avramovi} Tican” i u~enici O[ „Milica Stojadinovi}-Srpkiwa”. Bi}e organizovano i takmi~ewe u pucawu iz bi~a, ples sa duwom, pucawe iz topova od blata, pravqewe ~ardaka od ~okawa. Odr`a}e se i izbor najte`ih plodova jeseni. Ispred Doma kulture bi}e organizovan bazar od jesewih plodova. A svi posetioci mo}i }e da ve~eraju u Etno-ku}i, po ceni od 700 dinara, kao i da preno}e u privatnim ku}ama za 700 dinara po osobi. I ove godine kao i prethodnih sedam, na{ list „Dnevnik”, medijski je sponzor, kojem }e biti uru~eno priznawe za dosada{we pra}ewe manifestacije.

S. Bojevi}

Gradi se put kroz {umu VA[ICA: Kroz {umski reon Draganovci, koji povezuje {ume od Va{ice do Batrovaca prvi put na Balkanu gradi se, novom tehnologijom, {umsko-kamionski put, tvrde nadle`ni u [umskoj upravi Morovi}. [umsko gazdinstvo u Sremskoj Mitrovici planiralo je u Draganovcima skoru eksplataciju {ume tvrdih li{}ara, a kada to bude gotovo, zasadi}e nove sorte hrastovih {uma.

D. S.

VOJVODINA

DNEVNIK

SPECIFI^NA OPERACIJA U VRBASKOJ BOLNICI

Bez hrkawa za pola sata VRBAS: U vrbaskoj bolnici ju~e je prvi put ura|ena operacija kojom se kod pacijenata elimini{e hrkawe tokom spavawa. Operaciju je izvr{io ~uveni novosadski otorinolaringolog dr Novak Vukoje iz Vojne bolnice u Petrovaradinu po svojoj metodi, uz asistenciju na~elnika ORL odeqewa iz OBV dr Mijomira [ip~i}a. Naime, radi se o inovativnoj metodi kojom se u~vr{}uje resica u grlu koja je uzro~nik hrkawa prilikom udisawa i izdisawa vazduha u snu a koliko je ozbiqan problem ronhopatija ili bu~no spavawe govori dr Vukoje u svojoj kwizi „Rez za miran san”.

- Treba shvatiti da je hrkawe uvod za ozbiqnu i nekada fatalnu bolest zvanu slip apneja (no}no gu{ewe u toku spavawa), ~ije posledice mogu biti skop~ane sa smrtnim ishodom. Osim toga, reperkusije ronhopatije i slip apneje mo-

VESTI Upoznavawe na ~etiri jezika SUBOTICA: «Nepoznavawe nema~kog jezika ne sme biti brana da se do|e u Nema~ku ku}u, jer je u wu svako dobrodo{ao, bez obzira na to kojim jezikom govori», rekao je preksino} predsednik Nema~kog narodnog saveza Rudolf Vajs na «Ve~eri nema~ke kulture», koja je povodom 3. oktobra, Dana ujediwewa, odr`ana u Nema~kom kulturnom centru u Subotici. Povodom dana kada su se pre 20 godina ujedinile Isto~na i Zapadna Nema~ka, predstavqena je kwiga suboti~kog kwi`evnika Milovana Mikovi}a «„Slu{aj: zemqa, rije~i”», a poeziju iz we na nema~kom, hrvatskom i ma|arskom ~itali su Marta Fajfer – Nojgebauer, autor i Matija Molcer, koji je zbirku preveo na nema~ki i ma|arski jezik. Nastupio je i hor Nema~kog narodnog saveza «„Lorelaj»”, a prisutni su mogli pogledati i izlo`bu slika Matije Molcera, koje su nastale na osnovu motiva preksino} predstavqene poezije.

Z. R.

Deponija za ~etiri op{tine VR[AC: Odbornici op{tinskog parlamenta u Vr{cu ju~e su usvojili plan detaqne regulacije centra za integralno upravqawe otpadom za op{tine Vr{ac, Bela Crkva, Plandi{te i Alibunar. Kako je rekao direktor „Drugog oktobra” Qubisav [qivi}, deponija }e se formirati na kraju grada u Vr{cu na skoro 29 hektara, uglavnom na zemqi{tu koje nije upotrebqivo za poqoprivrednu proizvodwu. Povr{ina za otpad }e se oblo`iti nepropusnom folijom, a potom srediti povr{ina za dono{ewe otpada sa prate}om mehanizacijim za sortirawe i recigla`u. U ovaj posao je „Drugi oktoba” ve} ulo`io oko 150 miliona, a od Fonda za za za{titu `ivotne sredine Srbije o~ekuje se ulagawe od 65 miliona dinara. Vr{a~ka op{tina je ve} dala preko deset miliona dinara, dok su neke od ostale tri op{tine dale simboli~ne sume novca. Na osnovu izra|enih projekata o~ekuju se i sredstva Nacionalnog investicionog plana.

Jednoglasno je usvojena odluka o uspostavqawu saradwe sa op{tinom Vi{egrad i podr`ano nedavno potpisivawe poveqe o bratimqewu dva grada. Predsednik op{tine ^edomir @ivkovi} vidi u ovom ~inu velike mogu}nosti za privrednu i drugu saradwu od zna~aja za obe op{tine.

R. J.

Prijava potra`ivawa SONTA: U Trgova~kom preduze}u „Sontapromet” u Sonti zav{en je postupak prijavqivawa potra`ivawa od strane poverilaca. U toku je procena vrednosti imovine, nakon ~ega }e do kraja godine biti objavqen oglas za javno nadmetawe za prodaju imovine ove firme, u kojoj je 6. aprila uveden postupak prinudne likvidacije.

J. P.

Skalpelom na hrkawe

gu se odraziti na pove}anu u~estalost sr~anog i mo`danog udara, sistemske hipertenzije i drugo, a neurokognitivne sekvele kao {to su

preterana dnevna pospanost, smawen radni u~inak, pove}an broj saobra}ajnih udesa, seksualna inaktivnost, su daleko prisutniji kod ove kategorije bolesnika - istakao je dr Vukoje. Prema wegovim re~ima, istina je da je kod pojedinih pacijenata ovaj zahvat morao da bude ponovqen nakon 5 do 10 godina, ali obzirom na to da se radi o operaciji koja traje trideset minuta i da pacijent napu{ta bolnicu ve} sutradan kao radno sposoban, jasno je koliko koristi ona donosi kako za samog operisanog, tako i za wegovog bra~nog druga i za porodicu uop{te.

-Uz podr{ku i razumevawe menaxmenta i direktora bolnice dr @eqka Vidovi}a, nadamo se da }e ova operativna metoda biti uvr{tena u redovan operacioni program, za sada kao vanstandardna usluga - rekao je dr [ip~i}.

N. Perkovi}

„BEOKAPRA” GRADI FARMU U KUKUJEVCIMA

Sanska koza donosi posao

KUKUJEVCI: Pre dvadesetak dana u Kukujevcima je po~ela izgradwa farme koza. Na ~etiri hektara povr{ine u vlasni{tvu „Beokapra” d.o.o. nalazi}e se objekat za sme{taj 400 sanskih belih koza, uvezenih iz Austrije, zatim boks za jari}e i objekat za jar~eve.

Farma bi trebalo da bude gotova do kraja novembra, jer prve koze sti`u ve} 1. decembra. ^im farma

bude zavr{ena po~e}e izgradwa mlekare, kapaciteta 4.000 litara dnevno, a kako ka`e direktor farme, jedan od tri vlasnika „Beokapre” Radomir Roganovi}, polovinu }e obezbediti sami, a dru-

Radovi na farmi

poru~ivati mleko po otkupnim cenama na tr`i{tu - ka`e Roganovi} i dodaje da je re~ o mini farmama koje }e seqaci imati u svom dvori{tu, a na taj na~in „Beokapra” im poma`e oko samozapo{qavawa. Jedna koza je 400 evra da je donesu na prag kooperantu, a paori jedino moraju ispuwavati standardne uslove za sme{taj i mu`u koza.

- Upoznali smo se sa raznim mogu}nostima, bili smo gosti Udru`ewa kozara Gorwe Austrije, obi{li smo deset firmi i mlekara.

Koristili smo u na{em projektu iskustva in|ijskog „Selekt milka”

Budu}a farma jari}a

gi deo nabavi}e od kooperanata. U prvoj fazi radova, gde }e jo{ biti izgra|en i senik, utro{i}e se 1,1 milion evra, dok }e u drugoj fazi biti izgra|ena jo{ jedna farma za 400 koza i druga za jari}e.

- Mlekara }e biti zanatskog tipa, a namera nam je da sa paorima iz Kukujevaca i okolnih sela sklopimo ugovore o kooperativnim odnosima. Da}emo im besplatno koze, a za uzvrat oni }e nama is-

VANREDNA SEDNICA SOMBORSKE SKUP[TINE GRADA O „GRANI^ARU”

Odbornici uz radnike SOMBOR: Na ju~era{woj vanrednoj sednici Skup{tine grada Sombora, odbornici lokalnog parlamenta su jednoglasno usvojili zakqu~ke, kojima nedvosmisleno podr`avaju sve zahteve pobuwenih radnika poqoprivrednog preduze}a „Grani~ar” u Gakovu, koji ve} sedam dana spavaju u parku pred zdawem @upanije. Usvojenim zakqu~cima odbornici gradskog parlamenta zahtevaju od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ta~nije od republi~ke Agencije za privatizaciju hitan raskid Ugovora o privatizaciji AD „Grani~ar” Gakovo, od Ministarstva poqoprivrede raskid ugovora o zakupu poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini, dok se od Ministarstva unutra{wih poslova zahteva hitna za{tita imovine ovog

preduze}a. Lokalni parlament je tako|e zadu`io nadle`ne organe grada Sombora da preduzmu sve kako bi se omogu}ilo nesmetano odvijawe proizvodwe u AD „Grani~ar” Gakovo, na {ta su pozvali i [trajka~ki odbor ovog preduze}a. Ovakav ishod parlamentarne rasprave su pobuweni radnici „Grani~ara” prihvatili sa odobravawem, ali su odlu~ili da ne prekidaju svoj protest ispred Skup{tine Grada sve do 9. oktobra, kada isti~e svojevremeno dat rok ve}inskom vlasniku „Grani~ara”, \or|u \ukanovi}u od strane Agencije za privatizaciju da ispo{tuje sve obaveze iz privatizacionog ugovora, odnosno do zvani~ne odluke „prozvanih” dr`avnih organa kojom bi se poni{tila privatizacija i ugovor o zakupu poqo-zemqi{ta. M. Miqenovi}

ZREWANINSKI „AUTOBANAT” POSTAJE LIDER U VOJVODINI

- ka`e Roganovi}. - Kukujevci su za nas veoma dobra destinacija. Celo selo je vrlo dinami~no, mnogo qudi zna posao. Kad su u pitawu materijal i usluge, a pogoto hrana za koze, silosi, `elezni~ki ~vor, auto put, tu Kukujevci predwa~e u odnosu na ostala mesta. Op{tina [id je na trome|i sa Republikom Srpskom i Republikom Hrvatskom.

Roganovi} ka`e da su najve}u podr{ku za izgradwu farme do-

bili od predsednika Mesne zajednice Kukujevci, a posebno je istakao pomo} lokalne samouprave, koja je u rekordnom roku obezbedila dokumentaciju za po~etak izgradwe firme. [to se plasmana proizvoda ti~e, na{ sagovornik ka`e da je realno da pokriju doma}e tr`i{te, te da poku{aju plasman proizvoda i u zemqe regiona.

I roletne za koze Na farmi }e biti zaposleno {est, sedam qudi, jer }e sve biti automatizovano. Digitalno }e se dozirati hrana za svaku kozu, mu`a je automatska, a na farmi }e biti zaposlen jedan in`ewer sto~arstva, koji }e voditi preciznu mati~nu slu`bu. Na boksovima za koze, bi}e postavqene roletne koje }e se dizati pritiskom na dugme.

Na taj na~in }e se pode{avati ventilacija unutar boksa.

- Istra`ivawa ka`u da prostora ima dovoqno, jer je tr`i{te slabo snabdeveno kozjim mlekom i proizvodima od wega.

Po nekoj na{oj ra~unici, potrebno nam je pet godina da bi na{u farmu doveli do savr{enstva i na woj zaokru`ili proizvodwu - ka`e Roganovi} i dodaje da su on i druga dva vlasnika „Beokapre” Predrag Nik~evi} i Sr|an Kova~evi} formirali udru`ewe kozara Vojvodine u kojem za sada ima sedam firmi, a o~ekuju da }e ih biti jo{.

D. Savi~in

ZREWANIN: Do pre nekoliko meseci ~inilo se da je zrewaninski „Autobanat” zapao u te{ku poslovnu situaciju, `iro ra~un je bio blokiran vi{e od 50 dana, a zaposlenima su znatno kasnile plate. U posledwe vreme, ipak, iz ovog preduze}a sti`u ohrabruju}e vesti. Do{lo je do statusne promene, pa „Autobanat” nije vi{e akcionarsko, ve} dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u, u kojem je ve}inski vlasnik, sa preko 70 odsto kapitala, beogradska firma NPCO. Ono {to je mnogo zna~ajnije jeste da je „Autobanat” po~eo i da se {iri. Preuzeo je autobuske stanice u [apcu i Sremskoj Mitrovici, a o~ekuje se da pod wegovo okriqe uskoro do|e i stanica u Ba~koj Topoli. genarlni direktor „Autobanata” Goran Agramovi} o~ekuje da }e zahvaquju}i wima ovda{wi prevoznik ostvariti zna~ajan prihod.

- Na glavnoj autobuskoj stanici u Zrewaninu nemamo tako veliki promet putnika jer postoje i usputna stajali{ta u gradu. S druge strane, u [apcu se putevi odvajaju, jedni vode za Srbiju, drugi za Republiku Srpsku. Promet putnika je, bez sumwe, pet puta ve}i nego u Zrewaninu – ka`e Agramovi}, uz napomenu da se {aba~ka stanica vi{e ne}e zvati „7. juli”, ve} „Autobanat”.

Za razliku od {aba~ke, od koje se o~ekuje da }e ukupan prihod preduze}a uve}ati za 30 odsto, autobuska stanica u Sremskoj Mitrovici je, po prometu putnika, sli~na zrewaninskoj, ali svakako da je dobrodo{la „Autobanatu”.

Prilikom nedavne posete ambasadora Hrvatske u Beogradu @eqka Kupre{aka gradu na Begeju, saop{teno je da je „Autobanat” nastavio da uspostavqa linije prema susednoj republici. Ugovorena je saradwa izme|u „Panorama tursa” iz Hrvatske i zrewaninskog prevoznika oko regulisawa auto-

OP[TINA NOVI BE^EJ USPE[NO PREVAZILAZI KRIZU

[tedwa na sve strane NOVI BE^EJ: Mere za prevazila`ewe posledica ekonomske krize u op{tini Novi Be~ej, veoma odlu~no sprovedene tokom godine, po~ele su da daju prave rezultate. Kako je rekao predsednik op{tine Milivoj Vrebalov, realizacija op{tinskog buxeta je postala daleko stabilnija, nego {to je to moglo da bude u ovom periodu i boqa je nego prvoj polovini godine, ka`e predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov i obja{wava da se to desilo zahvaquju}i merama koje su realizovane u dva pravca, smawewa javne po-

11

O~ekuju prihode od autobuskih stanica

@ivahne i pune mleka Sanske koze su veoma kvalitetna grla, one su prili~no visoke, `ivahne, veoma dobre mle~nosti. Bele su boje sa kratkom i gustom dlakom, a plodnost im je veoma dobra, u proseku dobiju 1,8 jari}a. Prose~na mle~nost u laktacinom periodu od 270 dana je 1.000 litara mleka, a rekordi prelaze 2.500 litara mleka godi{we.

~etvrtak1.oktobar2009.

tro{we i pove}awa izvornih prihoda op{tine. Prvenstveno je sproveden proces racionalizacije radne snage u upravi, pa je od nekada{wih 69 zaposlenih, broj sveden na 52 zaposlena, odnosno na minimum neophodan za efikasno obavqawe poslova. To je mawe od dvadeset slu`benika na 10 hiqada stanovnika, {to je ispod proseka za op{tine u Srbiji.

-Ipak mnogo va`nije mere od toga bile su mere {tedwe u samoj upravi, javnim preduze}ima i ustanovama u smislu smawewa putnih tro{kova, dnevnica, delimi~-

nog smawewa zarada, limitiranih telefonskih razgovora, smawene upotrebe potro{nog materijala i sl. - ka`e Vrebalov.

Pored obnavqawa sistema grejawa u {kolama i ustanovama i jedan od najinteresantnijih poteza u okviru mera {tedwe energije bila je odluka da se u ~itavoj op{tini rekonstrui{e javna rasveta i ugrade {tedqive sijalice.

Kako je rekao pomo}nik predsednika op{tine za lokalni ekonomski razvoj Tomislav Ratkovi}, zamenom starih, belih sijalica za natrijumske i promenom lampi,

postigla se u{teda energije od preko 44 odsto, a istovremeno se poboq{ao kvalitet osvetqenosti za preko 75 odsto.

Op{tina je uspela da privu~e sredstva i iz drugih izvora finansirawa, kao {to su strani i doma}i fondovi, donatori i sponzori. Najboqi primer za to bila je organizacija manifestacije „Velikogospojinski dani”, realizovana u potpunosti sredstvima donatora i sponzora, koja je ~ak donela i prihod sada usmeren za projekat deci sa posebnim potrebama.

N. K.

buske linije Zrewanina – Zadar.

Srpska firma }e prevoziti putnike tamo i nazad, ba{ kao i hrvatska.

Goran Agramovi}

- Obim posla se pove}ava.

Otvorili smo liniju za Kozarsku Dubicu, imamo odobrewe za Be~, uspostavqa se linija Zrewanin – Beograd – [ehovi}i - Vlasenica, a od 15. oktobra vozi}emo i za Nevesiwe – navodi Agramovi}.

Osim statusa, „Autobanat” je promenio i ve}inskog vlasnika.

Pre nekoliko meseci, firma NPCO je preuzela ve}inski paket akcija od „Vi{weprodukta” Mileta Jerkovi}a i akcije „Univerzal holdinga”. Ostale akcije su u vlasni{tu malih akcionara. [to se ti~e zaposlenih, u „Autobanatu” je trenutno 408 radnika, a pre privatizacije 11. maja 2006. godine, bilo ih je 538. Neki su oti{li u penziju, drugi su dobili otkaze. Agramovi} smatra da i daqe pedesetak radnika predstavqa vi{ak. Plate trenutno kasne dva meseca, ali menaxment obe}ava da }e i to uskoro biti nadokna|eno, s obzirom na to da se poslovawe {iri. @. Balaban

De~ja nedeqa BE^EJ: Be~ejci potpuno spremno do~ekuju ovogodi{we obele`avawe De~ije nedeqe, koje se svake godine organizuje prve sedmice u oktobru.

- Ve} devetu godinu zaredom na ovakav na~in obele`avamo De~iju nedequ. Moto ovogodi{weg obele`avawa su stihovi Qubivoja R{umovi}a iz kwige „Bukvar de~ijih prava”: „Bi}e pravde na svetu i znawa i lepote, deca }e spasiti planetu od mr`we i prostote!”.

Tokom ovogodi{we De~ije nedeqe obele`i}e se i jubilej, dve decenije od usvajawa Konvencije o pravima deteta - rekla je koordinator Marica Kresoja.

V. J.

12

~etvrtak1.oktobar2009.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

JU^E NA NOVOSADSKOM MOSTU SLOBODE UHAP[EN MLADI]

U BLIZINI FEKETI]A

Osumwi~en za paqevinu lokala na Paragovu Pripadnici interventne jedinice uhapsili su ju~e oko 17 sati na novosadskom Mostu slobode me{tanina Slavka D. (1955), osumwi~enog da je neposredno pre toga upalio ugostiteqsku ba{tu restorana „[ikman“ na Paragovu. Prilikom pretresa „floride“ kojom je upravqao osumwi~eni, prona|ena je automatska pu{ka s dosta municije i kanister s benzinom, saznajemo nezvani~no. Prema prvim saznawima, wemu se pripisuje da je upalio sto i stolice u ba{ti, a po nekim procenama {teta bi mogla iznositi vi{e od 100.000 dinara. Kako je novinarima izjavio vlasnik lokala Dragan [., osumwi~eni je ve} ulazio u problemati~ne situacije u ovom restoranu, a de{avalo se i da preti.

M. V.

BIV[I GRADONA^ELNIK ZREWANINA SA SARADNICIMA UHAP[EN NA DANA[WI DAN 2008.

Goran Kne`evi} godinu dana u pritvoru

Biv{i gradona~elnik Zrewanina Goran Kne`evi}, zajedno s nekoliko najbli`ih saradnika, uhap{en je ta~no pre godinu dana, zbog sumwe da je po~inio brojne mahinacije prilikom izdavawa u zakup gra|evinskog zemqi{ta.

Goran Kne`evi}

Tog 1. oktobra 2008. godine, u jutarwim satima, gradom se neverovatnom brzinom pronela vest da se u gradona~elnikovom kabinetu nalaze policijski inspektori. U gradskoj

upravi u prvi mah niko nije `eleo da potvrdi ovu informaciju, a kasnije su se novinarima obratili zamenik i pomo}nik gradona~elnika, tvrde}i da Kne`evi}evo hap{ewe ne}e dovesti u pitawe funkcionisawe grada.

Svi uhap{eni su u no}i izme|u srede i ~etvrtka, 1. i 2. oktobra, saslu{ani u prostorijama Policijske uprave Zrewanin, posle ~ega im je odre|ena mera zadr`avawa u trajawu od 48 sati. U petak su saslu{ani pred istra`nim sudijom Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu. Ovo saslu{awe trajalo je vi{e sati.

Predmet je poveren dvojici istra`nih sudija i podeqen je u dve kategorije – mahinacije s izdavawem gra|evinskog zemqi{ta i tenderske name{taqke. Posle toga, istra`ni sudija je pokrenuo istragu i odredio pritvor gradona~elniku Zrewanina, u kojem je on i danas.

Posle opse`ne istrage i stupawa optu`nice na pravnu snagu, Specijalni sud je kona~no za 26. oktobar najavio po~etak su|ewa nekada{wem zrewaninskom lordmeru. Sudskim ve}em }e predsedavati Maja Kova~evi}-Tomi}. @. B.

Poginuo kamionyija

Okrivqeni brzo u rukama policije

Foto: TV „Apolo”

U utorak posle podne na magistralnom putu izme|u Subotice i Novog Sada, u blizini Feketi}a, dogodila se saobra}ajna nesre}a u kojoj je jedno lice izgubilo `ivot.

Po ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Subotici, do saobra}ajne nezgode je do{lo kada je voza~ teretnog vozila Simeun D. (67), dr`avqanin Bosne i Hercegovine, kre}u}i se iz pravca Novog Sada ka Subo-

@ALBENA SEDNICA U BEOGRADSKOM OKRU@NOM SUDU

Advokati Opa~i}a: Udaqiti branioca po slu`benoj du`nosti Drugostepeno ve}e Okru`nog suda u Beogradu odlo`ilo je ju~e `albenu sednicu zakazanu povodom presude beogradskog ^etvrtog op{tinskog suda protiv okrivqenih u predmetu kojim su obuhva}ene otmice biznismena Miroslava Mi{kovi}a, Dragoslava Vukovi}a i Milenka Aleksi}a, te iznuda od Sa{e Pe{i}a, sve iz prve polovine 2001. godine.

Novi termin sednice zakazan je za 28. oktobar, kad }e biti razmotrena desetina `albi izjavqenih na presudu.

Pred `albenim ve}em Okru`nog suda ju~e se pojavio samo Novosa|anin Nenad Opa~i}, kome se u ponovqenom postupku protiv {estorice „zemunaca“ sudilo prvi put, po naknadno pripojenoj optu`nici novosadskog tu`ila{tva, a prvostepenom presudom ^etvrtog suda izre~eno mu je tri godine zatvora, pod optu`bom koja mu pripisuje da je navodno o prilikama biznismena Vukovi}a pri~ao pred sada pokojnim Du{anom Spasojevi}em i tako ga, po optu`bi, podstrekao na otmicu.

U ju~era{wem kratkom obra}awu Drugostepenom sudu, jedan od Opa~i}evih izabranih branilaca, advokat Vladimir Horovic, nagovestio je da je u ovom predmetu Opa~i}ev slu~aj po mnogo ~emu specifi~an. Advokat Horovic je naveo da Opa~i} ima ~ak tri izabrana branioca, te da odbrana tra`i da sud udaqi sa sednice branioca po slu`benoj du`nosti, a wegovu `albu odbaci.

Naime, ispostavilo se da su drugostepenom sudu izjavqene ~ak ~etiri `albe za Opa~i}a.

Jednu su podneli wegovi izabrani branioci, advokatski tim Biqana Desnica-Petrovi} i Vladimir Horovic, kome je ^etvrti sud na po~etku prvostepenog postupka oduzeo pravo na odbranu Opa~i}a. @albu je izjavio i izabrani advokat Predrag Bogovac, koga je Opa~i} anga`ovao nakon {to je sud Horovicu oduzeo pravo na odbranu. Tre}u `albu je napisao branilac po slu`benoj du`nosti Slobodan Bujo{evi}, koga je Opa~i}u na po~etku prvostepenog postupka postavio ^etvrti

Nenad Opa~i}

op{tinski sud, a izgleda da je `albu izjavio i Opa~i} li~no.

– Iako je Opa~i} od po~etka imao izabranog branioca, od ^etvrtog op{tinskog suda postavqen mu je, nezakonito, branilac po slu`benoj du`nosti. Opa~i} je na pretresu rekao da ne `eli i

Odlo`en „Agro`iv”

Okr{aj stanodavca i podstanara i daqe dilema samo odgurnuo Mitrovi}a, nakon ~ega je ovaj potegao pi{toq i s oko metar rastojawa ispalio hitac koji ga je okrznuo po obrazu.

Ovu verziju potvrdila je i Miroslavqeva neven~ana supruga Biqana ]urguz. Japunxa je u okr{aju zaradio lak{e telesne povrede.

Zbog razli~itih verzija sud je predlo`io suo~ewe, ali je Japunxa to odbio jer nije `eleo da pogleda Mitrovi}a. Ve{tak-balisti~ar Dejan Beli} ranije je naveo je da su, po nalazima, obe verzije doga|aja mogu}e. Sli~no mi{qewe je izneo i ve{tak sudske medicine dr Radenko Vukovi}. Zajedni~ki stav im je da se preciznije mo`e odrediti {ta se zaista desilo tek kada se bude imao uvid u medicinsku dokumentaciju, odnosno kada se jasno utvrdi kakve je otiske Japunxa imao na povre|enom obrazu i da li je na wemu bilo barutnih ~estica i drugih tragova.

S obzirom na to da je do bolnice Japunxu odvezao kom{ija (nije intervenisala Hitna pomo}), iz do sada prezentirane dokumentacije ne nazire se da li je Japunxa imao ogarotine od baruta na licu, {to bi bilo bli`e wegovoj verziji doga|aja.

Zbog toga }e sud za naredni glavni pretres, koji je zakazan za 18. novembar, pozvati jo{ dva lekara iz novosadske bolnice, kako bi se videlo da li oni imaju nekakvih saznawa i(li) dokumentaciju koja bi rasvetlila ovaj doga|aj.

D. Kn.

nikako ne prihvata branioca po slu`benoj du`nosti i tra`io je da ga sud razre{i, ali to nije u~iweno do kraja prvostepenog postupka – kazao je Horovic.

Sudsko ve}e je ju~e samo saslu{alo obra}awe, a nakon toga je sednica odlo`ena, a ostaje da se vidi da li }e biti neke reakcije.

Advokati Bogovac, Horovic i Desnica-Petrovi} smatraju da je zadr`avawem branioca po slu`benoj du`nosti povre|eno pravo wihovom klijentu, koji, ina~e, u potpunosti odbacuje optu`bu.

– Ustavno je pravo svakog osumwi~enog ili okrivqenog da sam izabere branioca u svakom trenutku dok se postupak protiv wega vodi, tako da je Opa~i}u povre|eno Ustavom zagarantovano pravo na izabranog branioca. Advokatska komora bi morala da preduzme mere protiv advokata koji postupa nezakonito. Svaki advokat je , onog trenutka kad vidi u predmetu punomo}ja izabranih branilaca, du`an da zatra`i od suda da vi{e ne zastupa tog okrivqenog – ka`e Horovic.

J. Jakovqevi} SUD U ZREWANINU

U NOVOSADSKOM OKRU@NOM SUDU

Da li je Futo`anin Krsto Mitrovi} (45) poku{ao da ubije svog biv{eg podstanara Miroslava Japunxu, ili je pucao u samoodbrani kada ga je ovaj napao, nije jasnije ni nakon ju~era{weg su|ewa u novosadskom Okru`nom sudu, kada je svedo~io lekar-otorinolaringolog iz Klini~kog centra Vojvodine, koji je 21. maja 2006. neposredno nakon incidenta, ukazao Japunxi pomo}. Dr Dejan Novkovi} je rekao da se se}a da je Japunxa imao prostrelnu ranu: ulazna je bila na levom obrazu, a izlazna u blizini levog uha. Da li je na obrazu bilo tragova barutnih ~estica, {to je za sud bitan podatak kako bi se utvrdilo da li okrivqeni ili o{te}eni govori istinu, pomenuti lekar nije mogao da precizira, rekav{i da se ne se}a tog detaqa, kao i da ne zna kako izgleda prisustvo baruta na licu, pa ga samim tim nije primetio.

Biv{i stanodavac se od po~etka su|ewa brani da je na podstanara pucao u samoodbrani, jer ga je ovaj, nakon sva|e, prvo zgrabio rukom za grkqan, a potom uhvatio rukama s le|a. Krsto je tada, kako tvrdi, nekako uspeo da dohvati pi{toq, te je pucao „preko glave“ u Japunxu. S druge strane, Miroslav Japunxa tvrdi da je Mitrovi} pomenutog dana do{ao do wegovog stana i pozvao ga da iza|e do vrata, a potom su usledile `estoke psovke zbog toga {to podstanar nije, a gazda je to zahtevao, sklonio ve{-ma{inu iz dvori{ta. Japunxa tvrdi da je

tici, iz za sada neutvr|enih razloga izgubio kontrolu nad vozilom, nakon ~ega se vozilo prevrnulo. Simeun D. je podlegao povredama na licu mesta.

Saobra}ajna policija je u utorak do 19 ~asova zbog nezgode preusmeravala saobra}aj na okolne puteve i alternativne pravce. Uvi|aj je izvr{ila patrola saobra}ajne policije Policijske uprave u Subotici.

A. A.

Foto: S. [u{wevi}

IZBEGNUT EKOLO[KI INCIDENT NA IRI[KOM VENCU

Cisterna puna sumporne kiseline zabila se u bedem Cisterni s beogradskim tablicama, koja je ju~e pre podne prevozila sumpornu kiselinu na putu Ruma – Novi Sad, oko 300 metara pre vrha na Iri{kom vencu po svoj prilici otkazao je ko~ioni sitem tako da je mladi} za upravqa~em transportne firme Du{ka S. iz Zemuna, kad je video da je krenuo unazad, sre}om prisebno usmerio kraj prikqu~nog vozila da se zabije u bedem pored puta. Povre|enih nije bilo, a po prvim saznawima, ni {teta nije velika, saznajemo nezvani~no. Najverovatnije je izbegnut ekolo{ki incident koji je mogao zagaditi mesto

doga|aja, a mo`da ~ak i okolno podru~je na Fru{koj gori, saznali smo nezvani~no od svedoka na licu mesta.

Saobra}ajci iz Rume su zbog zapre~enog puta preusmeravali saobra}aj satima dok se ~ekalo da iz Loznice stigne cisterna za ovakvu vrstu tereta a iz Zemuna pumpa za pretakawe kiseline. Na ovoj deonici puta stvorile su se ogromne kolone, pre svega te{ka{a. Na mestu doga|aja bili su i vatrogasci iz ovog mesta koji su u svakom trenutku bili spremni za akciju u slu~aju opasnog curewa ili burne reakcije specifi~nog tereta.

M. V.

Nastavak su|ewa Miroslavu @ivanovu, biv{em vlasniku pan~eva~ke kompanije “Agro`iv” i dvadesetorici wegovih najbli`ih saradnika, osumwi~enima za brojne finansijske malverzacije, odlo`eno je ju~e u Okru`nom sudu u Zrewaninu zato {to je jednom od optu`enih umrla supruga. Kako je re~eno, biv{i direktor preduze}a “Agro`iv Kovin” iz Kovina Goran Mak (46) nije mogao da se pojavi pred ve}em Okru`nog suda u Zrewaninu, kojim predsedava sudija Ile{ Bako{, zbog smrtnog slu~aja u porodici. Novi glavni pretresi zakazani su za 7. i 8. oktobar.

O~ekuje se da }e tada o celom slu~aju da se izjasne ve{taci koji su sa~inili nalaze o poslovawu nekada najve}eg proizvo|a~a `ivinskog mesa u Srbiji. Odbrana @ivanova i ostalih okrivqenih na prethodnim glavnim pretresima poku{avala je da ospori ta dokumenta, tvrde}i da Zavod za sudska ve{ta~ewa iz Novog Sada nije relevantna institucija za ve{ta~ewe u ovom slu~aju. Advokati su obnarodovali da je Zavod zapravo privatna firma u vlasni{tvu k}erke jednog od biv{ih suvlasnika Meridijan banke. Pokazalo se da je ta banka ujedno jedna od o{te}enih u slu~aju „Agro`iv“ te se desilo da o{te}eni ve{ta~i optu`enom.

Dva dana po zavr{etku posledweg pretresa, odr`anog 20. avgusta, ve{taci su zatra`ili od sudije Bako{a i dobili dozvolu da iz suda u Zrewaninu iznesu kompletnu dokumentaciju o poslovawu „Agro`iva“ i da je prebace u novosadski Zavod. @. B.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak1.oktobar2009.

13

JU^E U VI[E GRADOVA REPUBLIKE POLO@ENO CVE]E I UPAQENE SVE]E NASTRADALOM FRANCUSKOM NAVIJA^U IZMEWENA PRAVNA KVALIFIKACIJA DELA KOJE SE STAVQA NA TERET OSUMWI^ENIMA

Napad na Francuza – te{ko ubistvo

Srbija odala po{tu Brisu Tatonu Vi{e hiqada gra|ana ju~e je u nekoliko gradova Srbije odalo je po{tu tragi~no preminulom francuskom dr`avqaninu Brisu Tatonu polagawem cve}a i paqewem sve}a. Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine odala je ju~e po{tu tragi~no preminulom Francuzu Brisu Tatonu, polo`iv{i na novosadskom Trgu slobode cve}e i 28 sve}a koje simbolizuju wegove godine. Sekretar i ~lan Izvr{nog odbora LSV-a Gabor Lepe{ rekao je da na ovaj na~in `ele da poru~e da nisu svi mladi qudi u na{oj zemqi huligani i skloni nasiqu.

– @elimo da uti~emo na vlast i da je podsetimo na to da mora energi~no da reaguje protiv huligana, kako bi svi mogli mirno da sede po kafi}ima, bez obzira na to koji jezik govore, a da se pri tom ne brinu za svoju sigurnost. Tako|e, `elimo i da promenimo sliku Srbije u svetu – dodao je Lepe{.

Predsednik Skup{tine grada i potpredsednik LSV-a Aleksandar Jovanovi} napomenuo je da su polo`ene sve}e i cve}e odavawe po{te mladom preminulom Francuzu koga su huligani

Polagawe cve}a u centru Novog Sada

prebili, i dodao da je va`no da se o ovome razgovara, jer da je to bio slu~aj u pro{losti, do svega ovog ne bi ni do{lo.

– Liga socijaldemokrata Vojvodine je jo{ 2005. godine tra`ila od vlasti da se donese zakon o zabrani ekstremisti~kih grupa, na osnovu spiska koji je sa~inio MUP. Da je to u~iweno, ne bi do{lo do toga da neko nasr}e bakqom na policajca i napada libijskog dr`avqanina. Letos je u Novom Sadu napadnut jedan momak jer je Amerikanac, i ova-

Foto: A. Erski

kvim stvarima treba {to pre stati na put. Apelujem na dr`avu da sprovodi red i mir kako se ovo vi{e ne bi doga|alo – zakqu~io je Jovanovi}.

Na nekoliko mesta u centru Beograda gra|ani su ju~e odali po{tu tragi~no stradalom francuskom dr`avqaninu Brisu Tatonu polagawem cve}a i paqewem sve}a. Gra|ani su polagawem cve}a i paqewem sve}a odali po{tu na spomeniku Knezu Mihailu na Trgu Republike, gde je postavqena Tatonova fotografija, na

Roditeqi: Ubice – varvarski nacionalisti Roditeqi u Beogradu ubijenog navija~a francuskog kluba „Tuluz“ Brisa Tatona rekli su da wegove ubice, ako su uop{te navija~i, na sebi nose majice i obele`ja varvarskog nacionalizma.

Sizan i Alen Taton su za list „Depe{” rekli da se „jedna divqa horda ustremila na Brisa i wegove prijateqe tek tako, `estoko i bez ikakvog

sao je i predsednik dr`ave i sad je to dr`avno pitawe“.

– Me|u jedanaestoricom lica uhap{enih zbog napada je i jedan arhitekta, studenti prava, deca iz dobrih porodica. A po informacijama koje smo dobili, re~ je o nacionalisti~kim borbenim aktivistima koji su nameravali da napadnu gej povorku, predvi|enu tog dana. Ta povorka je, zbog

sina, Sizan i Alen Taton su odgovorili da je to 40 godina zatvora za one starije od 20 godina, a 20 godina za ostale.

List „Depe{”, koji je naj~itaniji na jugu Francuske, navodi da je divqa~ko ubistvo Brisa Tatona „tragedija koja je o`alostila grad Tuluz, wegov klub, izazvav{i ogromno uzbu|ewe, kako u Francuskoj, tako i u Srbiji“.

Sizan i Alen Taton

razloga“, dok su bez ikakvih navija~kih obele`ja sedeli pred jednim beogradskim kafi}em.

– Bris je izgubio `ivot zato {to se na{ao na lo{em mestu u lo{em trenutku – rekli su roditeqi Brisa Tatona. I, kako su `eleli da podvuku, „srpski premijer je posetio Brisa u bolnici, interveni-

opasnosti da sve izmakne kontroli, otkazana. A ovi divqaci, kojima su politi~ki manipulisali ekstremisti odbojni prema ulasku Srbije u Evropsku uniju, bacili su se u tragawe za drugim `rtvama, pre svega strancima – rekli su Tatonovi roditeqi.

Na pitawe “Depe{a” kakve kazne ~ekaju ubicu wihovog

„Mnogobrojna su reagovawa i u Srbiji, gde su premijer Cvetkovi}, kao i ministri inostranih poslova i sporta, gradona~elnik Beograda i rukovodioci ’Partizana’ izrazili sau~e{}e“. „A Srbi su“, zakqu~uje francuski dnevnik, „zaprepa{}eni tolikim nasiqem i zahtevaju da se krivci izvedu pred pravdu“.

(Beta)

Obili}evom vencu na mestu gde je pretu~en i ispred zgrade ambasade Francuske.

Na Trgu Republike gra|ani ostavqaju poruke u kojima isti~u veliko ogor~ewe i razo~arawe povodom nemilog doga|aja, ali i da to nije prava slika Srbije i da nasiqe mora biti spre~eno.

Pedesetak gra|ana Pan~eva ju~e u podne je u centralnom gradskom parku zapalilo sve}e u znak se}awa na Brisa Tatona koji je preminuo po{to su ga prebili huligani u Beogradu. ^lanovi Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine u Pan~evu zalepili su Tatonove slike u parku i delili sve}e Pan~evcima.

– Pozvali smo sve koji Srbiju vide kao zemqu bez nasiqa da malim qudskim gestom poka`u da nikada ne}e zaboraviti Brisa Tatona, niti dozvoliti da se tako ne{to ponovi – izjavila je funkcionerka LSV-a Marinika ^obanu.

Bris Taton, koga su huligani pretukli na Obili}evom vencu u centru Beograda 17. septembra, preminuo je prekju~e oko 10 ~asova u Klini~kom centru Srbije.

E. D.

Portparolka Okru`nog suda u Beogradu Ivana Rami} izjavila je ju~e novinarima da je izmewena pravna kvalifikacija dela koje se stavqa na teret osumwi~enima za napad na francuskog dr`avqanina Brisa Tatona.

– Oni se terete za te{ko ubistvo, za koje je predvi|ena kazna od najmawe deset godina zatvora, a najvi{e 30 do 40 godina – rekla je Ivana Rami}.

U Okru`nom sudu ju~e su u svojstvu o{te}enih saslu{ani roditeqi Brisa Tatona, preminulog od posledica prebijawa u Beogradu uo~i fudbalske utakmice „Partizan“–“Tuluz“.

Po re~ima portparolke, u daqem toku postupka bi}e saslu{an okrivqeni koji jo{ nije dao iskaz istra`nom sudiji i osumwi~eni koji su bili u bekstvu. Posle wihovog saslu{awa bi}e saslu{ani i predlo`eni

svedoci i odre|ena neophodna ve{ta~ewa.

Ivana Rami} je podsetila na to da je Sud nalo`io obdukciju tela preminulog Tatona, a ranije je zatra`io medicinsku dokumentaciju i ukoliko postoje video-zapisi o incidentu.

Bris Taton, koga su huligani pretukli na Obili}evom vencu u centru Beograda 17. septembra, preminuo je prekju~e oko 10 sati u Klini~kom centru Srbije. Posle napada na francuskog dr`avqanina uhap{eno je 11 osumwi~enih, od kojih jedan ima 27, a ostali izme|u 18 i 22 godine.

Desetorici, koji se terete za te{ko ubistvo, odre|en je pritvor do 30 dana, dok je jedanaesti, koji se tereti za pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela, pu{ten da se brani sa slobode.

(Beta)

MINISTARKA OMLADINE I SPORTA SNE@ANA SAMARYI]-MARKOVI]

Ne postoji samo Srbija s palicama Ministarka omladine i sporta u Vladi Srbije Sne`ana Samarxi}-Markovi} izjavila je ju~e da ne postoji samo „Srbija s palicama“, ve} i jedna, kako je rekla, druga~ija Srbija.

– Postoji i Srbija kulturnih i civilizovanih qudi kojoj ja `elim da pripadam, kao i, verujem, ogromna ve}ina svih nas – rekla je Sne`ana Samarxi}-Markovi}, koja je ju~e potpisala peticiju Omladine G17 plus da se dan sahrane ubijenog Brisa Tatona u Srbiji proglasi nacionalnim danom `alosti.

Ministarka nije `elela da komentari{e novinarsko pitawe o sprezi funkcinera pojedinih fudbalskih klubova i nasilni~kih i fa{isti~kih orga-

nizacija, uz obrazlo`ewe da „to nije u wenoj nadle`nosti“.

– Ipak, podseti}u vas da sam li~no, s ministrima pravde i policije, inicirala izmene Zakona o nasiqu na sportskim priredbama, koje bi izri~ito poo{trile kaznenu politiku.

To je ono {to je u mojoj nadle`nosti – naglasila je ona. – Nadam se da }e posle narednog sastanka Vladinog Saveta za borbu protiv nasiqa u sportu biti jo{ o{trijih mera.

Peticiju Omladine G17 plus, osim ministarke Markovi}, potpisali su i rediteq Goran Paskaqevi}, ~lanovi i simpatizeri G17 plus, kao i mnogobrojni gra|ani Beograda.

(FoNet)

OMLADINA G17 PLUS U NOVOM SADU

Peticijom tra`ili dan `alosti Omladina novosadskog G17 plus ju~e je, sinhronizovano s podmlacima ove stranke i u drugim gradovima Srbije, pokrenula peticiju za obele`avawe nacionalnog dana `alosti povodom smrti francuskog dr`avqanina Brisa Tatona, brutalno pretu~enog 17. septembra u Beogradu, pred po~etak fudbalske utakmice izme|u “Partizana” i “Tuluza”.

– Prikupqawem potpisa u Zmaj-Jovinoj ulici, podmladak partije poku{ava da uka`e i na to da su Novi Sad i ~itava dr`ava gostoqubiva sredina u kojoj nema mesta nasiqu, kazao je predsednik Omladine Neboj{a Staj~i}. – @elimo da uka`emo i na op{ti problem bezbednosti u celoj zajednici. Tokom devedesetih godina pro{log veka smo odrastali u nenormalnim uslovima i nadali smo se da ne}emo morati da strepimo za `ivot kada odrastemo. Mi `elimo da putujemo u Evropu, zala`emo se za ukidawe vize, a Evropqane kod nas do~ekujemo kako ne treba. Ovo je samo jedna od akcija kojom nastojimo da uka`emo i na

Potpisivawe peticije

postojawe pseudoorganizacija koje propagiraju nasiqe i trudi}emo se da stvorimo svest da se tako ne{to mora zabraniti.

Staj~i} je dodao da }e zahtev i peticija biti poslata Vladi Srbije na razmatrawe.

Podr{ku inicijativi Omladine pru`io je i ~lan ove stranke i zamenik gradona~elnika

Foto: B. Lu~i}

Novog Sada Sa{a Igi}. Kako ka`e, na ovaj na~in on izra`ava duboko neslagawe i nezadovoqstvo povodom svih vandalskih ~inova koji su se dogodili u proteklih nekoliko godina, a koji su eskalirali tokom proteklih meseci.

Pozvao je nadle`ne institucije i gra|ane da se suprotstave takvim pojavama.

S. T.

Ombudsman: Na}i alternativu nasiqu Za{titnik gra|ana Srbije Sa{a Jankovi} pozvao je institucije i dru{tvo da ponude konkretne alternative nasilni~kom obrascu pona{awa, i upozorio na to da je smrt mladog Brisa Tatona na najtragi~niji na~in suo~ila Srbiju s ~iwenicom da je nasiqe ve} odavno deo svakodnevice. „Svako ko ima odgovornosti i uticaja u dru{tvu, a nalazio je opravdawa za nasiqe bilo ko-

jim povodom, treba danas bar pred samim sobom i pred celim dru{tvom da prihvati deo odgovornosti za pogubne posledice“, naveo je za{titnik gra|ana.

Ombudsman je upozorio na to da represivne mere i o{tre sankcije, koje su danas svakako potrebne, ne}e biti i dovoqne da se trend nasilni{tva su{tinski suzbije.

(B-92)

14

DRU[TVO

~etvrtak1.oktobar2009.

DNEVNIK

ASISTENT MR SLOBODAN SAYAKOV S FILOZOFSKOG FAKULTETA NAJAVIO [TRAJK GLA\U

Tra`i za{titu od profesorove {ikane I naslednici bi da ih se {to pre re{e

ZA JEDNO MESTO U DR@AVNIM STARA^KIM DOMOVIMA 175 KANDIDATA

Srbija zaista zemqa sve starija Skup{tina UN je pre 19 godina proglasila 1. oktobar za Me|unarodni dan starih lica, predvi|aju}i da }e 2050. prvi put u istoriji ~ove~anstva broj starih u svetu prema{iti broj mladih. Srbija je me|u dr`avama s najstarijim `ivqem i na dobrom je putu da ve} na po~etku druge polovine veka broj stanovnika mla|ih od 15 godina izjedna~i s onima starijim od 65.

Proces starewa, ina~e karakteristi~an za sve evropske zemqe, u Srbiji se znatno ubrzao.

Me|u 25 demografski najstarijih zemaqa u svetu, s izuzetkom Japana, sve su iz Evrope, a Srbija je s 15,7 odsto starijih od 65 godina, na ~etvrtom mestu na listi najstarijih populacija.

godina, a posebno je porazno to, isti~e potpredsednica Pokrajinske Skup{tine Maja Sedlarevi}, {to ova starosna kategorija sa~iwava ~etvrtinu stanovni{tva koje je ispod granice siroma{tva, budu}i da ti qudi vi{e ne mogu da privre|uju. U najte`em polo`aju su stari na selu koji su prepu{teni sami sebi. Jo{ uvek ne postoji sistemska politika pomo}i stara~kim poqoprivrednim doma}instvima koja ostaju bez prihoda kad fizi~ki vi{e nisu u stawu da rade na wivi, pa tako postaju socijalni problem. ^esto najavqivane socijalne penzije, koje bi bile dodeqene upravo starima na selu koji su bespomo}ni i bez i~ije

Osedela cela dr`ava Prema popisu iz 2002, vi{e od 900.000 osoba u centralnoj Srbiji i oko 300.000 u Vojvodini ima vi{e od 65 godina. Do 1950. na na{im prostorima `ivelo ih je 235.000, a u drugoj polovini pro{log veka ve} 924.000. Direktorka Centra za demografska istra`ivawa Instituta dru{tvenih nauka Mirjana Ra{evi} ka`e da je u centralnom delu dr`ave broj starih gotovo u~etvorostru~en posledwih pet decenija, u Vojvodini je ve}i 2,5 puta, dok je wihov udeo u populaciji uve}an tri puta u centralnoj Srbiji, a 2,3 puta u Vojvodini.

Mada je dr`ava jo{ pre dve godine usvojila Nacionalnu strategiju o starewu, briga dr`ave prema starima u tranzicionim i kriznim vremenima daleko je od zadovoqavaju}e te se veliki deo wih danas tretira kao teret dru{tva. Naime, po podacima nevladinog sektora, 12,8 odsto starijih od 70 godina nema nikakvih primawa i veoma te{ko `ivi. Deo koji ima solidna primawa zbog bolesti i nemo}i nije u stawu da se brine o sebi, a dr`ava ne mo`e da obezbedi dovoqno domova i gerontolo{kih centara gde bi bili zbrinuti. U Srbiji radi 39 dr`avnih stara~kih domova te na jedno mesto konkuri{e ~ak 175 starih. U isto vreme, rezultati ispitivawa siroma{tva pokazuju da u bedi `ivi oko 120.000 gra|ana starijih od 65 godina.

Trenutno je 15 odsto vojvo|anske populacije starije od 65

podr{ke, jo{ uvek nisu stigle na dnevni red dr`avnih organa jer se stalno isti~e da para nema. Nebriga dr`ave prema starima u selima najboqe se vidi u napu{tenim i poluporu{enim seoskim ku}ama. Izuzimaju}i delove sredweg Srema, ju`nog Banata i severa Ba~ke, zakanta~ene ku}e u vojvo|anskim selima dominantna su karakteristika demografskog pejza`a Vojvodine.

I kao da beda koja danas pritiska stare u Srbiji nije dovoqna, oni u svojoj bespomo}nosti sve ~e{}e postaju i `rtve nasiqa. Naime, kriza je dovela do toga da oni ~esto jedini u porodicama imaju kakve-takve prihode pa ih zato mla|i maltretiraju, fizi~ki i psihi~ki, kako bi im uzimali novac. ^esto ih {ikaniraju i zbog imovine kako bi naslednici {to pre do we do{li, a wih se “re{ili”.

Q. Male{evi}

Mr Slobodan Saxakov, asistent na Odseku za filozofiju novosadskog Filozofskog fakulteta, ju~e je zapo~eo protest na fakultetu zbog, kako ka`e, “otpu{tawa zaposlenih na Odseku za filozofiju, kao i brojnih nezakonitih radwi, ucewivawa i {ikanirawa koje ve} du`e trpimo od prof. dr Milenka Perovi}a, nelegalno izabranog {efa katedre”.

– Nepodno{qivo je stawe na katedri, gde smo `rtve nasiqa profesora Perovi}a – ka`e Saxakov. – U posledwe tri godine s ovog odseka upu}eno je vi{e od deset `albi dekanici, Pokrajinskoj prosvetnoj inspekciji i ombudsmanu da nas za{tite od {ikanirawa i povreda radnih prava. S katedre je pod pritiskom oti{lo pet nastavnika, ~ak i redovnih profesora, koji su izbacivani i iz svojih kabineta.

I sad osobe, kojima je profesor Perovi} pretio da }e da odu ili }e biti oterani, ovih dana na neregularan na~in gube posao. Perovi} je neregularno izabran za {efa katedre jer, po fakultetskom Statutu, na tom mestu ista osoba mo`e biti samo u dva mandata, a on je ve} osmi. Godinama vre|a zaposlene epitetima “koko{ko”, “budalo”, “psihopato” i stvara golooto~ku atmosferu, qudi su prepla{eni, boje se za posao i zato ve}ina }uti. I dok izbacuje mlade stru~wake, wegov sin je nedavno zaposlen na na{oj katedri na konkursu koji }emo tek da ispitamo.

Kao dokaz pretwi i uvreda koje mu je navodno uputio Perovi}, Saxakov je novinarima podelio i fotografije poruka koje su mu stigle na mobilni telefon, a pokazao je i nekoliko pismenih “svedo~anstava”.

Podr{ku mr Saxakovu ju~e je dala mr Milotka Molnar-Siv~, asistent-pripravnik na istoj katedri.

– Nadam se da }e nadle`ne instance ispitati sve relevantne

~iwenice kojima bi se utvrdilo da li je u ovom slu~aju re~ o ozbiqnom naru{avawu akademskih sloboda i zloupotrebi slu`benog polo`aja i utvrditi i druge neregularnosti za koje je odgovoran, pre svega, profesor Perovi}, zbog kojih smo se ja i druge kolege u vi{e navrata obra}ali dekanici, Pokrajinskom ombudsmanu i prosvetnoj

Dr Milenko A. Perovi}

inspekciji – ka`e mr MolnarSiv~, i dodaje da joj je prof. Perovi} u aprilu 2006, nakon sednice Odseka za filozofiju, zamerio {to je bila uzdr`ana u glasawu za nastavni program ~i-

moja stru~nost, ve}, navodna, lojalnost. Nakon toga je u vi{e navrata i poku{ao da realizuje pretwu i o tome postoje dokazi koje sam podnosila nadle`nim instancama.

Saxakov, kome je Perovi} bio mentor doktorske disertacije, tvrdi: – Ja sam ucewivan da }e mi s doktoratom biti sve u redu ako

Mr Slobodan Sayakov

budem glasao, u~estvovao u nekoj nezakonitoj radwi, {to sam odbio, i sad idu sve te moje muke.

Objavio sam kwigu i 20 nau~nih radova, u~estvovao na vi{e od 20 me|unarodnih skupova, ali sve

Inspektori izlaze na teren Pomo}nik pokrajinskog sekretara za obrazovawe Branimir Andri} ka`e za “Dnevnik” da je `alba mr Saxakova ju~e stigla i uzeta u razmatrawe, a s obzirom na osetqivost prijave i prezauzetost prosvetnih inspektora, anga`ovanih na poslovima izdavawa dozvola za rad akreditovanim fakultetima, nije se urgentno reagovalo. Andri} ka`e da }e inspektori verovatno ve} danas iza}i na teren. Tako|e }e proveriti sudbinu prethodnih Saxakovqevih dopisa Inspekciji jer u najnovijem pi{e da je Inspektorat ranije davao preporuke Fakultetu.

ji je on predlaga~ i otvoreno pretio “da mogu da biram da li }u sama oti}i ili }e me on oterati”. – Pri ~emu nije sporna

to je nedovoqno da mi pro|e taj doktorat, prof. Perovi} to ru{i i ja }u ovih dana pokrenuti privatnu tu`bu protiv wega

zbog tog {ikanirawa, mobinga...

– ka`e Saxakov, koji smatra da “ima pravo na reizbor” i ne mo`e ostati bez posla jer je katedra kasnila. – Nek na|u re{ewe, ako to ne urade ja od ponedeqka {trajkujem gla|u.

Profesora Perovi}a ju~e nismo na{li u wegovom kabinetu, ali smo obave{teni da }e povodom Saxakovqevog protesta Odsek za filozofiju danas izdati zvani~no saop{tewe.

– Kolega Saxakov je asistent kome 10. oktobra isti~e zvawe jer je izabran 10. oktobra 2006. na trogodi{wi rok, kao i svi asistenti, u skladu sa zakonom – ka`e dekanica Filozofskog fakulteta prof. dr Qiqana Suboti}. – Odsek za filozofiju je na vreme dobio obave{tewe da wegov ugovor isti~e i da, ako `eli, mo`e raspisati konkurs za to ili drugo mesto. Mi to nismo dobili na vreme, a za Izborno ve}e, koje se sastaje 2. oktobra, dobili smo da se raspisuje konkurs za jednog asistenta. Saxakovu }e 10. oktobra iste}i radni odnos, a on ima pravo da se javi na konkurs koji }e biti raspisan 2. oktobra. Mi smo 15. septembra dali 15 takvih re{ewa o prestanku radnog odnosa saradnicima i asistentima jer prosto nisu raspisani konkursi, a moramo da po{tujemo propise i to da ne mo`e ostati niko kome je zvawe isteklo.

Radna prava Saxakova nisu bila ni na koji na~in povre|ena, a mislim da nije wegovo pravo da smatra da je ve~it na ovom fakultetu, jer svi osim redovnih profesora sklapaju ugovore na odre|ene vreme.

O odnosima Perovi}a i Saxakova ka`e da su nekad bili dobri, ali ne zna za{to vi{e nisu.

No, obave{tena je o tome da Saxakov nije uredno izvr{avao svoje obaveze, da je kasnio na ispite...

V. ^eki}

Ekspertska komisija za Sole{ine uybenike Savet Pedago{kog fakulteta u Somboru s 15 glasova “za” i dva “uzdr`ana” odbacio je razmatrawe izve{taja “tzv. nezavisne komisije kao nelegalan i nelegitiman akt, jer tu komisiju nije imenovao nijedan organ Pedago{kog fakulteta u Somboru ili Univerziteta u Novom Sadu”, ka`e se u izvodu iz zapisnika s ove sednice prosle|enog “Dnevniku”. Na na{u adresu upu}en je verovatno zato {to je na{ list nedavno ob-

javio tekst u kojem se navode neki od zakqu~aka “Nezavisne komisije za ocenu verodostojnosti dokaza o plagijatima prof. dr Dragana Sole{e”.

Savet fakulteta (jednoglasno) predla`e da Univerzitet u Novom Sadu obrazuje ekspertsku komisiju, sastavqenu od redovnih profesora iz odgovaraju}e u`e nau~ne oblasti, da uradi dodatnu recenziju priru~nika “Ra~unarski praktikum za informatiku i

obrazovnu tehnologiju” i uxbenika “Informacione tehnologije” autora prof. dr Dragana Sole{e, kao i “Informati~ke tehnologije”, ~iji su autori Sole{a i prof. dr \or|e Nadrqanski. Savet je tako|e dao puno poverewe i podr{ku dekanu Sole{i i predlo`io “preduzimawe neophodnih mera za obezbe|ivawe uslova za funkcionisawe Fakulteta i za{titu ugleda Pedago{kog fakulteta”.

V. ^.

RTV NAJAVIO NOV IDENTITET I MRE@U STUDIJA PO VOJVODINI

Parama od pretplate gazduje beogradska centrala – @elimo da podsetimo javnost Srbije da postoje dva javna servisa i da spremamo novi identitet, znatno urbaniji, te nove emisije i mre`u studija u Vojvodini – rekao je generalni

zato du`an dva miliona evra NIS-u, od ukupno ~etiri miliona evra duga. Najavio je da }e se za mesec dana znati gde }e se graditi nova zgrada i pomenuo plac kod Suboti~kog bulevara.

ma potpisan ugovor s „Elektrovojvodinom“, pa, po re~ima generalnog direktora RTV-a, za sad ostaje na „milost i nemilost RTS-a”. Ipak, RTV je spremio set reformi koje bi trebalo da

Nismo mi „uvre|ene dame” Povodom najave RTS-a da otvara dopisni{tvo u Novom Sadu, Popovi} ka`e da nije u planu da RTV to uradi Beogradu, jer se bavi temama regiona. Nikolin, pak, veli da je pogre{an utisak javnosti da su oni „uvre|ene dame” zbog postupka RTS-a.

– Nas interesuje {ta mi radimo, a ne drugi. Nema zakona koji bi osporio ovu odluku RTS-a, niti bismo im mi to branili. A nismo se mi setili da otvaramo regionalna dopisni{tva zato {to se RTS setio da otvori jedno u Novom Sadu – naglasio je Nikolin. direktor RTV-a Bla`o Popovi}, otvaraju}i ju~e pres-konferenciju.

Zamolio je novinare da kad slede}i put budu kritikovali program RTV-a kako je dosadan, imaju u vidu period bombardovawa i da RTV nema zgradu, te je

– Od onog na Mi{eluku ne mo`emo o~ekivati novac, ali se nadamo saradwi s Evropskom bankom za obnovu i razvoj – rekao je Popovi}.

Ina~e, RTV nema evidenciju o prihodima od pretplate jer ne-

pove}aju gledanost i vrate wegovu finansijsku stabilnost.

Glavni i odgovorni urednik TV programa Qubi{a Nikolin najavio je pregr{t novih emisija i da }e uzdanica biti informativni program.

– „Agroberza” }e se baviti poqoprivredom, a u emisiji „Iz na{eg sokaka” }e se takmi~iti peva~i amateri. Posebnu promenu }e do`iveti „Novosadske razglednice”, koje }e ubudu}e pokrivati i druge delove Vojvodine – rekao je Nikolin.

Zato RTV, ka`e izvr{ni direktor Dragan Guzijan, formira studije u Subotici, Zrewaninu, Somboru, Vr{cu, Sremskoj Mitrovica, Kikindi i Pan~evu.

Pomo}ni direktor programa za mawine Jo`ef Klem ka`e da su primili 33 pripravnika, {to }e sigurno doprineti ve}oj gledanosti Drugog programa RTV-a i o~uvawu vi{ejezi~nosti. Novine je najavio i urednik Radio Novog Sada Radovan Bala}, kroz novu {emu koja po~iwe od 5. oktobra, kad kre}u emisije „Novosti”, „Kuvar” i „Pogodi ko sam”.

S. Milanovi}

Foto: R. Hayi}

„^arde na Dunavu”, antistres terapija TV serijal od 16 epizoda “^arde na Dunavu”, koji }e se od 19. oktobra ponedeqkom u 20.30 sati prikazivati na prvom programu RTV, predstavqen je sino} u Kongresnom centru “Master” Novosadskog sajma. Tvorci pri~a o ~ardama, ribi, vinu, Dunavu i tambura{ima svoje ostvarewe nazvali su svojevrsnom antistres terapijom u 16 epizoda.

- Serijal smo radili dve i po godine i taj posao na prvi pogled mo`da izgleda lako, ali smo mi za to vreme pregledali 43 ~arde na Dunavu i odlu~ili da wih 22 preto~imo u emisije - ka`e rediteq Petar Latinovi}.

Scenarista Miroslav Bo`in dodao je da je serijal ura|en u nezavisnoj produkciji, na autorima svojstven na~in, i nada se da }e se ove televizijske pri~e dopasti gledaocima.

B. M.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

ODLUKOM SUDA POSLE SMRTI SLIKARKE OQE IVAWICKI

Istorijski muzej privremeno upravqa zaostav{tinom Prvi op{tinski sud u Beogradu imenovao je na predlog Ministarstva kulture, Istorijski muzej u Beogradu za privremenog staraoca zaostav{tine nedavno preminule slikarke Olge – Oqe Ivawicki. Sud je na

dana{wem ro~i{tu istovremeno zatra`io od Istorijskog muzeja da mu pismeno obrazlo`i na~in na koji bi se starao i obezbedio imovinu preminule slikarke, do okon~awa ostavinskog postupka i progla{ewa naslednika wene zaostav{tine.

Pored toga sud je zatra`io izve{taje vi{e doma}ih i stranih banaka, o ra~unima i prometu novca koji je posedovala Oqa Ivawicki.

Na ro~i{tu u ostavinskoj raspravi, dve dugogodi{we prijateqice Oqe Ivawicki posvedo~ile su da je imala znatna materijalna sredstva na ra~unima u doma}im i stranim bankama, kao i da je dosta novca podigla pred smrt kako bi ulo`ila u Fond “Olga – Oqa Ivawicki”, kome je prema usmenom testaPOMO] EVROPSKOG FILMSKOG FONDA

Podr{ka distributerima iz Srbije Evropski filmski fond “Eurima`” dodelio je 43.500 evra za podr{ku distribuciji evropskih filmova u Srbiji, saop{teno je iz Filmskog centra Srbije (FCS).Na sednici koja je odr`ana od 22. do 25. septembra u Strazburu, Odbor “Eurima`a” je odlu~io da finansijski podr`i beogradski Kids film fest za distribuciju filma “Mia i Migu” @ak-Remija @erara i “Megakom film” iz Beograda za filmove “Vin~ere” Marka Belokija i “Ulica Santa Fe” Karmen Kastiqo.

Podr{ku “Eurima`a” dobi}e i beogradska distributerska ku}a “Orion invest film” za filmove “Pravcem ka severu” Stiva Hadsona iz Velike Britanije i “Maks Manus” Joakima Roninga iz Norve{ke, dok je “Arta vista” iz Beograda dobila sredstva za distribuciju bugarskog filma “Svet je veliki, a spas je iza ugla” Stefana Komandareva.

“Eurima`” je dodelio sredstva i distributerskim ku}ama iz Srbije: “Mirius Tuck” za nema~ki film “Ledeni ambis” Filipa [tolca, “Sinears” za slovena~ki film “Pokrajina br. 2” Vinka Moderndorfera i “Tak vi`n” za francusko ostvarewe “Koko [anel i Igor Stravinski” Jana Kunena.

Na sednici “Eurima`a” odlu~eno je, tako|e, da se iz mre`e “Europa sinema” digitalizuje 35 bioskopa, me|u kojima pet u Srbiji. “Eurima`” je na zasedawu dodelio i oko pet miliona evra za snimawe 13 evropskih koprodukcija. Rokovi za prijavqivawe koprodukcija koje }e biti razmatrane tokom naredne godine su: 7. decembar za martovsku sednicu, 22. mart za junsku sednicu, 28. jun za septembarsku sednicu i 4. oktobar za decembarsku sednicu.

mentu ostavila svo svoje nasledstvo. Pored toga, one su izjavile da u popisu imovine Oqe Ivawicki nedostaje 400 wenih grafika.

Ina~e u ovom postupku, Republi~ko javno pravobranila-

{tvo, koje je zakonski naslednik Oqe Ivawicki, osporava pravo na nasle|ivawe Fondu “Olga – Oqa Ivawicki”, dok Fond tvrdi da je testamentalni naslednik, usmeno sa~iwenog testamenta. Ukoliko se osporavawe nastavi sud }e zainteresovane stranke uputiti na parnicu kako bi se utvrdilo ko ima pravo na nasle|ivawe kompletne zaostav{tine poznate slikarke. Svoje pravo na nasle|ivawe u parni~nom postupku potra`i}e i Zoran Angelovski kome sud nije dozvolio da bude stranka u postupku jer nije dokazao da ima “pravni interes”, odnosno da je bio poverilac Oqe Ivawicki.

Na ro~i{tu odr`anom po~etkom septembra sud je saslu{ao dvoje svedoka koje je predlo`io

Fond, a koji su tvrdili da je Oqa Ivawicki sa~inila usmeni testament prema kom svu svoju imovinu ostavqa tom Fondu, osnovanom 26. januara 2007. godine. Fond na ~ijem je ~elu Suzana Spasi} dostavio je sudu i popis kompletne zaostav{tine Oqe Ivawicki koja se sastoji od umetni~kih predmeta, slika i nov~anih sredstava, a ~ija vrednost nije saop{tena javnosti na ovom ro~i{tu. Taj popis sa~inila je popisna komisija sastavqena od dva kustosa Istorijskog muzeja Srbije, dva ~lana Fonda i jedne prijateqice preminule slikarke.

Prema ranijim izjavama koje je Oqa Ivawicki dala medijima, `eqa joj je bila da sva svoja umetni~ka dela ostavi u nasle|e Beogradu, da budu izlo`ena u muzeju na Kosan~i}evom vencu, kako bi svi qubiteqi umetnosti mogli da se upoznaju sa wenim bogatim stvarala{tvom.

Zdawe u kom bi bila izlo`ena dela ove umetnice trebalo bi da obezbedi i uredi grad, na uglu Zadarske ulice i Kraqa Petra.

Oqa Ivawicki je preminula 24. juna u Beogradu u 78. godini.

Izlagala je u svim svetskim metropolama, a u jednoj anketi progla{ena je najboqim slikarem XX veka na prostoru biv{e Jugoslavije. Nagra|ena je svim najve}im nagradama u zemqi, ukqu~uju}i Vukovu i Sedmojulsku nagradu i Zlatni beo~ug za `ivotno delo. Odr`ala je preko osamdeset samostalnih izlo`bi a u~estvovala na vi{e od hiqadu kolektivnih. Wene slike i skulpture nalaze se mnogim doma}im i svetskim galerijama, ukqu~uju}i i wujor{ku galeriju Metropoliten.

(Tanjug)

NOVA SEZONA U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORI[TU

„Rasprava” Marivoa prva premijera Jugoslovensko dramsko pozori{te (JDP) po~iwe danas novu pozori{nu sezonu 2009/2010, a prva na repertoaru na velikoj sceni „Quba Tadi}” je predstava „Kandid ili optimizam”, ra|ena po Volterovom tekstu i u re`iji Aleksandra Popovskog, najavqeno je iz ovog teatra. Prva

repriza ovog komada zakazana je za 4. oktobar, a pre toga publika }e imati priliku da pogleda predstave „Prevo|ewe” Brajana Frila, u re`iji Dejana Mija~a i „[ine” Milene Markovi}, koju je re`irao Slobodan Unkovski.

Prvu premijeru u novoj sezoni JDP o~ekuje 14. oktobra, kada }e na velikoj sceni biti izvedena predstava „Rasprava” Pjera d’Marivoa, koju je re`irao rumunski rediteq Aleksandru Darije. Predstava je nastala u koprodukciji JDP, festivala „Grad teatar Budva” i pozori{ta „Bulandra” iz Rumunije, a premijeru je imala na festivalu

„Grad teatar Budva” 28. jula.

Scenograf i kostimograf „Rasprave” je Oktavijan Nekulaji, kompozitor Irina De~ermi}, a u gluma~koj podeli su Goran [u{qik, Hristina Popovi}, Anita Man~i}, Sowa Vuki}evi}, Suzana Luki}, Ma{a Daki}, Radovan Vujovi}, Marko Jawi}, Miqan Prqeta, Iskra Brajovi} i drugi.

U pripremi je [ekspirov komad „Kako vam drago”, koji re`ira Slobodan Unkovski, scenografiju je izradio Miodrag Taba~ki, kostime Maja Mirkovi}, a kompozitor je Irena Popovi}.Uloge su poverene Vojislavu Brajovi}u, Neboj{i Glogovcu, Nikoli \uri~ku, Nadi [argin, Sowi Kola~ari}, Radovanu Vujovi}u, Borisu Isakovi}u, Marinku Maxgaqu i drugima.

Kada su gostovawa u pitawu, iz JDP najavquju u~estvovawe na 49. Internacionalnom teatarskom festivalu „MESS” u Sarajevu, koji ove godine traje od 16. do 26. oktobra.U okviru ~etiri festivalska programa, bi}e izvedeno 25 predstava iz 14 zemaqa, a JDP }e se predstaviti ostvarewem „Kandid ili optimizam”. Publika u Vrawu na „Borinim pozori{nim danima” ima}e priliku 21. oktobra da pogleda predstavu „Tako je moralo biti” Branislava Nu{i}a u re`iji Egona Savina, dok }e sutradan ansambal JDP izvesti komad „[vabica” Laze Lazarevi}a, u dramatizaciji i re`iji Ane \or|evi}.

Na scenama teatra „Bojan Stupica” i Studija JDP qubiteqe pozori{ta o~ekuje do kraja oktobra redovan repertoar.

~etvrtak1.oktobar2009.

15

REVIJA U KULTURNOM CENTRU GRAD U BEOGRADU

Anga`ovani filmovi @elimira @ilnika Revija anga`ovanih filmova rediteqa @elimira @ilnika bi}e odr`ana od 3. do 5. oktobra u Kulturnom centru Grad u Beogradu, saop{teno je iz tog Kulturnog centra. U okviru revije, pred filmskih projekcija, nakon kojih }e rediteq razgovarati s publikom, bi}e odr`ana i promocija publikacije “Za ideju - Protiv stawa”, koja problematizuje odnos wegovog umetni~kog anga`mana i politi~kog i dru{tvenog okru`ewa od po~etaka 1967. godine do danas.

U Kulturnom centru Grad, 3. oktobra }e biti prikazana ~etiri filma iz najranije stvarala~ke faze @elimira @ilnika: “Nezaposleni qudi”, “Crni film”, “Rani radovi” (za koje je 1969. dobio nagradu “Zlatni medved” na Berlinskom festivalu) i “Lipawska gibawa”. Drugog dana revije, bi}e prikazani filmovi “Stara ma{ina” i “Tito po drugi put me|u Srbima”, “Do jaja” i “Tvr|ava Evropa”.

Posledweg dana revije anga`ovanih filmova @elimira @ilNOVI FILM GORANA PASKAQEVI]A „MEDENI MESEC”

Premijera krajem novembra

Novi film Gorana Paskaqevi}a “Medeni mesec” posle prikazivawa na festivalu u Veneciji po~etkom septembra, ima}e srpsku premijeru 24. novembra u beogradskom Sava centru. “Medeni mesec” je prva srpsko-albanska koprodukcija, koju su radili “Beograd film” i “Nova film” iz Beograda i “Skan-dal produkcija” iz Tirane, uz podr{ku Ministarstva kulture Srbije i Nacionalnog filmskog centra Albanije.Glavne uloge su poverene glumcima iz obe zemqe, a predvode ih Lazar Ristovski, Petar Bo`ovi}, Bujar Lako, Ilka Mujo, kao i mladi Josef [iroka, Neboj{a Milovanovi}, Mirela Naska i Jelena Trkuqa. Scenario za film su napisali Goran Paskaqevi} i albanski pisac Genc Permeti, i govori o dva mlada bra~na para, srpskom i albanskom, koji zbog te{kog `ivota `ele da odu u zapadnu Evropu.

Iz @ilnikovog filma „Tvr|ava Evropa”

nika, 5. oktobra, bi}e predstavqena publikacija “Za ideju protiv stawa”, a na promociji }e pored @ilnika govoriti i urednik izdawa i autor eseja Branka ]ur~i}. Revija }e biti zatvorena

projekcijom filma “Lijepe `ene prolaze kroz grad”, a nakon svake projekcije @ilnik }e odgovarati napitawa publike. Ulaz na sve projekcije u Kulturnom centru Grad je slobodan.

SRPSKA NAPREDNA STRANKA O SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU

Nedopustiva zloupotreba novca Izve{taj buxetske inspekcije o kontroli finansijskog poslovawa u Srpskom narodnom pozori{tu nedvosmisleno ukazuje na nenamensko tro{ewe sredstava u du`em vremenskom periodu, {to je dovelo do problema na relaciji upravnik-zaposleni-sindikati, rad umetni~kih jedinica Balet i Opera potpuno je obustavqen, me|uqudski odnosi u kolektivu su duboko poreme}eni, a ugled ove ustanove od nacionalnog zna~aja u velikoj meri je poquqan – smatra Gradski odbor Srpske naredne stranke u Novom Sadu, koji je svoju redovnu konferenciju za novinare ju~e posvetio stawu u Srpskom narodnom pozori{tu.

Direktnu odgovornost za nenamensko tro{ewe preko 40 miliona buxetskog novca u periodu od 1. januara 2007. do 31. decembra 2008, na krajwe neza-

konit na~in, kako je naveo poverenik za Gradski odbor Novi Sad prof.dr Zoran Milo{evi}, snosi po wemu upravnik SNP –a Milivoje Mla|enovi}.

Prema re~ima Milo{evi}a, postoje tri segmenta zloupotrebe, od kojih se jedan odnosi na odstupawe od plana rada, drugi na ispla}ene stimulacije, a tre}i na obra~unate i ispla}ene plate.

Milo{evi} je naveo da bi, zbog takvog stawa, u najmawu ruku trebalo tra`iti li~nu odgovornost upravnika, ali da postoji i politi~ka odgovornost Demokratske stranke, Izvr{nog ve}a Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. On je tako|e apelovao da nadle`ni organi spa{avaju ovu nacionalnu instituciju, da reaguju i poku{aju da razre{e nagomilane probleme u woj.

N. P-j.

U IZDAVA^KOM CENTRU MATICE SRPSKE

Nova kwiga Radovana Vu~kovi}a Izdava~ki centar Matice srpske (osnovan 2007), u Ediciji “Matica” koja rukopise objavquje po pozivu, kao dvanaesti naslov izdao je kwigu “Paralele i ukr{tawa” akademika Radovana Vu~kovi}a. Prvi deo kwige posve}en je ~etvorici proznih pisaca Petru Ko~i}u, Ivi Andri}u, ]amilu Sijari}u i Dobrici ]osi}u. Drugi deo posve}en je pesnicima Jovanu Du~i}u, Desanki Maksimovi} i Du{anu Kosti}u. Tre}i deo kwige ~ine Vu~kovi}evi tesktovi o eseju i kwi`evnoj kritici, Sretenu Mari}u i Midhatu Begi}u. Po re~ima izdava~a, ova kwiga pisana je i kao pravilo za po~etnike i kao dar za iskusne, vodi nas po paralelama kao da smo u udobnom poslov-

nom vozu, kwi`evnoistorijskom, pri~a kakva su korisna ukr{tawa ostvarena u srpskoj i inostranoj kwi`evnosti, u wihovoj povezanosti, a samo ponegde, suzdr`ano, nagove{tava kada ukr{tawa prerastaju u paralele. A sve to obasjava dobrota iz re~enica Radovana Vu~kovi}a.

Ediciju “Matica” pokrenuli su Miro Vuksanovi}, glavni urednik, Slavko Gordi} i Milivoj Nenin. Dosad su objavqene kwige Stevana Rai~kovi}a, Matije Be}kovi}a, Svetozara Koqevi}a, Novice Petkovi}a, Pavla Ugrinova, Miroslava Josi}a Vi{wi}a, Milorada Pavi}a, Stevana Tonti}a, Ksenije Maricki-Ga|anski.

U NOVEMBRU U BEOGRADSKOJ ARENI

Stefanovski na koncertu „Simpl majnds” Istaknuti muzi~ar Vlatko Stefanovski, osniva~ nekada{we grupe “Leb i sol”, nastupi}e sa svojim triom na koncertu {kotskog benda “Simpl majnds”, 11. novembra u Beogradskoj areni, najavqeno je iz Arene. Sa grupom “Leb i sol”, jednom od najzna~ajnijih imena na muzi~koj sceni biv{e Jugoslavije, Stefanovski je nastupao {irom sveta, promovi{u}i specifi~an stil - me{avinu makedonskih tradicionalnih ritmova i roka. Trenutno Stefanovski ima vrlo uspe{nu solo karijeru, pi{u}i muziku za filmove, pozori{te i balet, a povremeno na-

stupa i sa svojim triom. Na svom prvom solo albumu pod nazivom “Kauboji i indijanci” iz 1994. godine prikazao je svoje interesovawe za razli~ite muzi~ke pravce - od etna, preko ambijentalne muzike, do klasi~nog bluza.

Grupa “Simpl majnds”, najpoznatija po svom hitu “Don’t you forget about me”, nastala je 1978. u Glazgovu iz pank grupe “Xoni end self-objuzers”.

Ulaznice za koncert popularnog sastava, koji dolaze u Beograd u okviru promocije svog novog albuma “Graffiti soul”, mogu se kupiti po ceni od 2.300, 2.500, 2.900 i 3.300 dinara.

(Tanjug)

SPORT

~etvrtak1.oktobar2009.

DNEVNIK

c m y

16

26. EVROPSKO PRVENSTVO ODBOJKA[ICA U POQSKOJ

Samo digitronom do polufinala Srbija - Nema~ka 2:3 (9:25, 25:23, 27:25, 17:25, 8:15) KATOVICE: Hala Spodek arena, gledalaca 3000, sudije: Rodrigez ([panija), Todorov (Bugarska).

SRBIJA: Nikoli} 12, Brako~evi} 5, \erisilo 7, Krsmanovi} 5, Majstorovi} 1, Molnar 16, Antonijevi} 4, Vesovi}, Ogwenovi} 4, Veqkovi} 12, Ra{i} 12, Popovi} (l).

NEMA^KA: Vajs 2, ^erli}, Tomsen, Radcuvajt, Bajer 16, First 15, Moelers, Petrau{ 1, Ros, Brinker 15, Kozuh 26, Su{ke 9.

Odbojka{ice Srbije drugim vezanim porazom u F grupi prakti~no su izgubile {anse za plasman u polufinale Evropskog prvenstva, odnosno odbranu srebra od pre dve godine svele su na matemati~ku teoriju. Boqe od Srpkiwa u, mo`da odlu~uju}em me~u na prvenstvu, bila je koncentrisana selekcija Nema~ke koja je odigrala takti~ki dominantnije. Imale su na{e devojke vo|stvo od 2:1 u setovima, ali su nas gre{ke i nemo} ko{tale trijumfa.

Na startu me~a izgledalo je kao da su na{e devojke i daqe u

svla~ionici, a na{a strana terena bila prazna. Odigrale su Srpkiwe najlo{iji set na ovom Evropskom prvenstvu, ali je za to kriv “turski recept” koji su Nemice primenile.

Konstantno su servisima ga|ale Jelenu Nikoli}, potpuno je iskqu~iv{i iz napada, a prijem na{e kompletne ekipe bio je ispod proseka. Zato tehni~ar Maja Ogwenovi} nije mogla kvalitetno da razigra napada~e, a Nemice su odigrale bez gre{ke i pre svega odli~no u poqu. Zato su na{e devojke osvojile svega devet poena u uvodnom setu i propisno se osramotile.

Sli~no se nastavilo i u drugom setu. Nemice nisu odustajale od svog principa, a na{i glavni aduti u napadu Molnar i \erisilo ni{ta nisu mogle protiv bloka pan-

Izbegli negativan rekord Svega devet poena su na{e rprezentativke osvojile u prvom setu me~a s Nemicama i sre}om izbegle jednu od ve}ih sramota na Evropskom prvenstvu. Tim u~inkom izjedna~ili smo se po najmawem broju osvojenih poena u setu s Francuskiwama i Bugarkama.

Raspolo`ene Jovana Brako~evi} i Stefana Veqkovi} nedovoqne za trijumf

cerica. Zato smo ponovo bili u zaostatku od {est poena (6:12) i tek tada je Terzi} izmenio dijagonalu Ogwenovi}-\erisilo i uveo Antonijevi}-Brako~evi}. Tada su Srpkiwe zaigrale na nivou vice{ampiona Evrope.

Prijem se popravio, kao i dizawe, a kona~no je zaigrala Nikoli}eva. Uz nekoliko wenih i poena Jovane Brako~evi} uspeli smo da se izdignemo iz pepela i da izjedna~imo posle neizvesne zavr{nice.

Opet su jedina na{a svetla ta~ka tokom ~itavog me~a bio par sredwih blokera Veqkovi}Ra{i}, ali ni jedan me~ ne mogu da dobiju sredwaci. Na`alost, nije bilo drugih raspolo`enih igra~ica. U tre}em setu ponovo je nastupila kriza u na{im redovima, ali je Terzi} vratio Ogwenovi}evu i uspeli smo da {est poena zaostatka istopili na dva. Zavr{nicu za infarkt odigrale smo ponovo mnogo boqe, i mada nismo iskoristili dve set lopte, Srpkiwe su ipak pokazale snagu i stigle do 27:25 i vo|stva u setovima.

Osta}e nejasno za{to je Terzi} u ~etvrtom setu u igru vratio Ivanu

E grupa (Lo|) Bugarska - [panija Rusija - Poqska Belgija - Holandija 1. Rusija 2. Poqska 3. Holandija 4. Bugarska 5. [panija 6. Belgija

4 4 3 4 4 3

3 3 3 2 0 0

3:1 1:3 (sino})

1 10:6 1 9:7 0 9:0 2 6:9 4 4:12 3 5:9

7 7 6 6 4 3

F grupa (Katovice) ^e{ka - Italija Srbija - Nema~ka Azerbejyan - Turska 1. Italija 2. Nema~ka 3. Srbija 4. ^e{ka 5. Turska 6. Azerbejyan

4 4 4 4 3 3

4 3 2 1 1 0

0:3 2:3 (sino})

0 12:0 1 9:7 2 9:6 3 3:11 2 5:7 3 2:9

8 7 6 5 4 3

Dana{wi program E grupa [panija - Belgija Holandija - Rusija Poqska - Bugarska

(15) (17.30) (20)

F grupa Italija - Srbija (15) Nema~ka - Azerbejyan (17.30) Turska - ^e{ka (20) \erisilo, jer je izvedena zbog lo{e igre, pa je tako nastavila po ponovnom ulasku. Vodili smo 13:12, ali je usledila serija Nemica 9:0 i nije bilo {anse da se izbegne lutrija taj-brejka. Ponovo je Molnarova pogre{ila nekoliko puta, Nikoli}eva je hvatana u bloku i u poqu, a same Ra{i}eva i Veqkovi}eva nisu mogle da pobede Nemice.

Peti set na startu ni{ta lepo nije doneo Srpkiwama. Mlaki napadi Brako~evi}eve i Molnarove nisu bili dovoqni da se osvoji poen i Nemice su odmah povele 4:1. Mawe-vi{e smo imali {ansi da se vratimo u set, ali kod 9:6, Nikoli}eva gre{i u prijemu, a potom je izblokirana za ogromnih 11:6 za Nema~ku, koji su se ubrzo pretvorili u poraz na{e reprezentacije.

M. Risti}

NOVOSA\ANI DANAS ZVANI^NO OTVARAJU SEZONU

PAOK za novi po~etak Pre bezmalo dva meseca ko{arka{i Novog Sada zapo~eli su pripreme sa mawe-vi{e izmewenim sastavom u odnosu na prethodnu sezonu i sa Nemawom Danilovi}em na ~elu stru~nog {taba. Uvideli su ~elnici mla|eg novosadskog liga{a da je mladost mo`da najboqa smernica za vrhunske rezultate, a dobar rad u pripremnom periodu i uspe{ne prijateqske provere u~inile su da momci u `utim dresovima s nestrpqewem ~ekaju po~etak nadmetawa u Prvoj ko{arka{koj ligi Srbije.

Mnogi stru~waci predvi|aju uspe{nu sezonu novosadskoj mla|ariji (prosek jedva ne{to preko 21 godine), ali ~elnici kluba pred trenere i igra~e nisu stavili nikakav imperativ, ve} se nadaju da }e se mukotrpan i kvalitetan rad doneti rezultat.

- Sa podmal|enim sastavom ulazimo u sezonu. Osnovni ciq nam je da na tabeli zauzmemo boqi plasman nego pro{le sezone (bili 8.) i da svaki gledalac sa na{e utakmice ode zadovoqan.

Nema imperativa i to je najva`nije, a eventualne prognoze vezane za takmi~ewe su u ovom trenutku nezahvalne jer se ne zna sa sigurno{}u snaga ostalih timova u ligi. Jedino se zna da }e vaqevski Metalac, Vojvodina Srbijagas i OKK Beograd biti ve-

PAOK-om, uz slobodan ulaz za posetioce i direktan prenos na RT Vojvodina.

- Odigrali smo desetak pripremnih me~eva, plus turnir u Pe~uju i zadovoqan sam u~iwenim. Naravno, uvek ima segmenata igre koji mogu da se poprave i nastoja}emo da potpuno spremni tehni~ki i takti~ki do~ekamo sezonu koja po~iwe za nekoliko dana. PAOK je renomirani protivnik i mislim da nam je takav me~ veoma potreban u ovom trenutku kako bismo se uverili {ta smo uradili u pripremnom periodu i koliko smo napredovali - istakao je Danilovi}.

Najzvu~nije poja~awe je Miqan Raki}.

On je u prvom delu pro{le sezone nosio dres Nopvog Sada, a zaGoran Pobri}, kapiten Novog Sada tim igrao u sarajevskoj oma kvalitetni - rekao je treBosni. Od wega se o~ekuje da sa ner Novog Sada Nemawa Danistarosedeocima Kova~evi}em, lovi}.

Pobri}em, Suboti}em i BuniDanas Novosa|ani otvaraju }em ~ini najudarniju snagu ove sezonu sa renomiranima protivsezone. Iz juniorskih pogona nikom. U maloj sali Spensa sapromovisano je nekoliko kvalista}e se od 20 ~asova sa gr~kim tetnih igra~a i s pravom se klupski ~elnici nadaju da }e u budu}im sezonama mo}i seniorski sastav da dopuwuju iz svog mla|eg nara{taja.

Kompanija “Dnevnik Vojvodina pres” ove sezone bi}e sponzor - Pripreme smo odradili na KK Novi Sad u nagradnoj igri za publiku, koju ovaj klub neguje vrhunskom nivou. Dobili smo od ulaska u elitni rang takmi~ewa. novu timsku hemiju koja }e nam i - U novu sezonu ulazimo sa DDOR-om i bankom Inteza kao te kako biti va`na za duga~ku i glavnim sponzorima kluba, a “Dnevnik” }e biti sponzor nagrada napornu sezonu. Nezahvalno je za publiku na poluvremenu na{ih utakmica. Ponovo smo obezbebilo {ta obe}ati vezano za redili slobodan ulaz za posetioce i nadamo se da }e vi{e Novosazultat u ovom trenutku, ali u |ana dolaziti da nas podr`i, a mi }emo im se svakako odu`iti ime igra~a mogu da obe}am velikvalitetnim predstavama - rekao je sportski direktor kluba ku borbu i kvalitetnu ko{arku Aleksandar Grmu{a.

- rekao je kapiten ekipe Goran Pobri}.

M. Risti}

„Dnevnik” uz Novosa|ane

SPORT

DNEVNIK

Sutra Anti}ev spisak Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} sutra }e saop{titi spisak igra~a za dve posledwe utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. godine s Rumunijom i Litvanijom.

Srbija }e Rumuniju ugostiti 10. oktobra u Beogradu, dok }e Litvancima gostovati ~etiri dana kasnije u Marijampoqu. Pobeda u bilo kojoj od te dve utakmice Srbiji bi obezbedila osvajawe prvog mesta u Sedmoj kvalifikacionoj grupi i direktan plasman na Mundijal u Ju`noj Africi 2010.

Saradwa FSS i VMA Fudbalski savez Srbije (FSS) i Vojno medicinska akademija (VMA) potpisali su protokol o saradwi i razgovarali o budu}im oblicima odnosa dve zna~ajne institucije u na{oj dr`avi.

- Na{ Savez ima mnogo prostora da ostvari saradwu na obostranu korist. Na{a sportska organizacija poku{ava da sa najboqim firmama u zemqi u svim dru{tvenim oblastima uspostavi razli~ite oblike saradwe i to sa zadovoqstvom ~ini i sa VMA, vode}om doma}om ustanovom u oblasti medicine - kazao je predsednik FSS Tomislav Karaxi}.

Na~elnik VMA general Miodrag Jefti} kazao je da institucija na ~ijem ~elu se nalazi nije slu~ajno odabrala da sara|uje sa fudbalskom organizacijom.

- @elimo da imamo partnerske odnose sa fudbalskom organizacijom, po{to su FS i VMA dve veoma zna~ajne institucije za na{ narod. Ima}emo pravi partnerski odnos povezivawa institucija na obostranu korist - rekao je general Jefti}.

Predsednik Karaxi} i na~elnik Jefti} izmewali su potom darove, plakete, priznawa i sportsku opremu reprezentacije Srbije i kluba VMA Akademca.

17

~etvrtak1.oktobar2009.

LIGA EVROPE: PARTIZAN U DOWECKU (19)

Nema predaje bez velike borbe Fudbaleri Partizana u 2. kolu grupe J Lige Evrope ve~eras od 19 ~asova (TV-B92) gostuju ekipi [ahtjora. Nesumwivo, ovo je najte`e isku{ewe za crno-bele, jer doma}in je aktuelni branilac trofeja. [ahtjor je 16. na klupskoj rang listi UEFA i samim tim veliki je favorit. U posled-

- U ovoj utakmici imamo mnogo toga da poka`emo, iako nismo favoriti. Imamo kvalitet, koji je iz treninga u trening sve izra`eniji i bli`i onome kako Partizan treba da igra. Pred nama je izvanredna prilika, odnosno privilegija da na jednom novom stadionu lepo izmerimo snage sa velikim [ahtjorom.

Ukrajinci imaju mane i poku{a}emo da ih iskoristimo - rekao

ve afere u rukovode}im strukturama, {to nikako ne doprinosi dobroj atmosferi.

- Sigurno da to nije ono {to nam je potrebno, ali na{e je da se skoncentri{emo na igre i ostvarimo dobre rezultate. Napravili smo kolektivni duh, gde igra~i shvataju svoje obaveze i ne verujem da }e ih spoqni faktori dekoncentrisati - uveren je Stevanovi}.

tiv. Svestan sam da }e atmosfera biti uzavrela, ali verujem da }e nas ona samo podi}i. Nadigravawe sa [ahtjorom je prava stvar, posebno za mla|e igra~e koji tek sti~u evropsko iskustvo.

Ve~eras }e se na terenu susresti dva stara prijateqa, \or|evi} i Duqaj.

- Duqaji i ja se znamo dugo godina i jako smo dobri prijate-

Kapiten Nenad \or|evi} zna ko je favorit ve~eras, ali i odlu~an da se unapred ne predaje.

- Najva`nije je da smo svi zdravi i spremni za ono {to nas o~ekuje, a to je te`ak protivnik, me|u najboqima u Evropi.

Orni, `eqni i puni samopouzdawa o~ekujemo me~ u nadi da ne}emo razo~arati - optimista je iskusni \or|evi}.

Partizan }e zajedno sa [ahtjorom otvoriti novi velelepni stadion “Donbas arena”.

- Kada igrate sa velikom ekipom ne treba vam dodatni mo-

qi. ^uli smo se i pre polaska u Doweck i obe}ao nam je srda~no gostoprimstvo i izrazio nadu da }emo pro}i i mi i oni. Naravno, na utakmici }e biti druga~ije, ali svima je poznato koliki je Duqaj Partizanovac istakao je Nenad \or|evi}.

Ve~era{wi me~ sudi}e [kot Vilijam Kalu, a Partizan }e najverovatnije nastupiti u slede}em sastavu: Radosavqevi}, Stevanovi}, Krstaji}, \or|evi}, Gavran~i}, Fejsa, Jovanovi}, Ili}, Lomi}, Diara.

I. Lazarevi}

RATOMIR DUJKOVI] SAOP[TIO SPISAK IGRA^A MLADE SELEKCIJE

Vratio se Nemawa Mati}

Selektor mlade fudbalske reprezentacije Srbije Ratomir Dujkovi} saop{tio je spisak igra~a za utakmice sa Kiprom i Hrvatskom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2011. godine u Danskoj. Jedina promena u odnosu na tim koji je pro{log meseca u No-

ali je ovog puta prednost dobio Aleksandar Igwatovi} .

Najve}i problem srpskog tima na dve prethodne utakmice bila je neefikasnost, a Dujkovi} je priznao da ga sada brine i lo{ija forma fudbalera sredine terena.

Dujkovi}evi izabranici Tim Srbije za utakmice sa Kiprom i Hrvatskom, golmani: @ivko @ivkovi} (Metalac), Branislav Danilovi} (Rad), Budimir Jano{evi} (^ukari~ki). Odbrambeni fudbaleri: Aleksandar Igwatovi} (Fejenord), Milan Milanovi} (Lokomotiva Moskva), Vujadin Savi} (Crvena zvezda), Marko Jovanovi}, Rajko Bre`an~i}, Sini{a Stevanovi} (svi iz Partizana). Fudbaleri sredine terena: Qubomir Fejsa, Nemawa Tomi}, Adem Qaji} (svi iz Partizana), Nikola Gulan (Empoli), Ivan Radovanovi} (Atalanta), Du{an Tadi} (Vojvodina), Milo{ Bosan~i} (Slovan Liberec), Nemawa Mati} (^elsi). Napada~i: Miralem Sulejmani (Ajaks), Slavko Perovi} (Crvena zvezda), Danijel Aleksi} (Vojvodina), Nemawa Mili} (OFK Beograd). vom Sadu izgubio od Slova~ke, a potom u Frederikstadu pobedio Norve{ku, jeste pozivawe fudbalera sredine terena ^elsija Nemawe Mati}a, koji se oporavio od loma stopala desne noge.

- U veznom redu, ipak, imamo i najve}u konkurenciju, pa }emo tu prona}i re{ewe. U napadu, me|utim, imamo problema, po{to imamo samo jednog pravog napada~a, ali to je problem u celoj dr`avi -

Dogovorom do povoqnog rezultata: fudbaleri Partizana u Dowecku

we vreme je i najboqa i najbogatija ukrajinska ekipa, {to prate i rezultati na me|unarodnoj sceni. Okosnicu ekipe ~ine Brazilci, sa jo{ nekoliko vrlo kvalitetnih internacionalaca. Trener je proslavqeni Rumun Mir~ea Lu~esku, koji je u sezoni 1989/90. sa Dinamo iz Bukure{ta eliminisao Partizan u ~etvrtfinalu tada{weg Kupa kupova.

Crno-beli su svesni autsajderske pozicije, ali i namerni da se u {to boqem svetlu predstave publici u Dowecku.

je trener crno-belih Goran Stevanovi}.

Koliko su ozbiqno u Partizanu shvatili ovaj me~ govori i slika sa posledweg treninga na kojem je pr{talo na sve strane.

- Ne sla`em se sa shvatawem da se trening radi 80 odsto, a utakmica 100 posto. Insistiram na podjednakom intenzitetu, uveren da samo tako mo`emo da napredujemo.

Fudbaleri Partizana nikako da se skoncentri{u na svoj osnovni posao, a to je igra na terenu. Svakim danom izbijaju no-

DRUGO KOLO LIGE EVROPE Grupa A Anderleht - Ajaks Temi{var - Dinamo (Z)

Grupa E (po~etak 21.05) (21.05)

Grupa B Slavija (P) - Lil Valensija - \enova

(21.05) (21.05)

Grupa C Seltik - Rapid (B) Hamburger - Hapoel (TA)

- Uspeli smo da se vratimo posle poraza od Slova~ke i sada sebi ne smemo da dozvolimo luksuz da kod ku}e protivnicima prepu{tamo bodove. Protiv Kipra jesmo favoriti na papiru, ali de{avawa na terenu ne mogu da se predvide. Nadam se svakako pobedi, posle koje bismo u Hrvatskoj igrali mo`da i odlu~uju}u utakmicu, vodili veliku borbu - rekao je srpski selektor.

Dujkovi} ponovo ne mo`e da ra~una na povre|enog Slobodana Rajkovi}a, a sa spiska je izostavio i Jago{a Vukovi}a.

- Rajkovi} je podvrgnut operaciji i za oporavak }e mu biti potrebno {est nedeqa. Wegova karijera je najbitnija, pa ove jeseni ne}e biti s nama, jer ga `elimo potpuno spremnog za prole}e. Vukovi} je i daqe kandidat za tim,

ocenio je Dujkovi} i istakao da }e zbog toga svi igra~i koji do|u u priliku da {utiraju morati da koriste te {anse.

- Poku{a}emo opet sa Miralemom Sulejmanijem, iako je on u Ajaksu navikao da se dosta vra}a, a to se te{ko ispravqa za kratko vreme. Treba nam zaista neki iskusniji napada~ od Danijela Aleksi}a i Nemawe Mili}a, neko ko mo`e da dr`i loptu - dodao je Dujkovi}.

Srpski fudbaleri }e pripreme po~eti u ponedeqak, a utakmica s Kiprom igra se 9. oktobra od 15 sati na stadionu “Kara|or|e” u Novom Sadu. Ulaznice }e ko{tati 400 dinara za zapadanu, 300 za isto~nu i 200 za severnu tribinu.

Duel Srbije i Hrvatske igra}e se 13. oktobra u Vara`dinu.

I. L.

Dinamo (B) - Panatenaikos Galatasaraj - [turm

(21.05) Levski - Lacio Salcburg - Viqareal

(21.05) (21.05)

[erif - Fenerbah~e Tvente - Steaua

POLITIKA I SPORT

FIFA suspendovala FS Bruneja Me|unarodna fudbalska federacija donela je odluku da suspenduje Fudbalski savez Bruneja zbog toga {to se vlada te zemqe direktono me{a u rad sportske organizacije te zemqe. Fudbalska reprezentacija Bruneja i klubovi iz te zemqe, prema odluci FIFA, do ukidawa suspenzije ne}e mo}i da u~estvuju u me|unarodnim takmi~ewima.

(21.05)

[ahtjor - Partizan Tuluz - Klub Bri`

Grupa F

^elnici svetskog fudbala odlu~ili su da suspenduju brunejski Savez zato {to je Vlada te zemqe uredbom smenila rukovodstvio fudbalske organizacije i bez izbora postavila nove qude na kqu~ne pozicije u Savezu.

Odluka o suspenziji va`i}e, kako je najavqeno, dok se smeweno rukovodstvo ne vrati na ~elo Saveza.

(19) (19)

Grupa J 1. [ahtjor 2. Tuluz 3. Partizan 4. K. Bri`

1 1 1 1

1 1 0 0

0 0 0 0

0 0 1 1

4:1 3:2 2:3 1:4

(19) (19) 3 3 0 0

Grupa K

(19) (19)

Kopenhagen - Sparta(P) PSV Ajndhoven - Klu`

(19) (19)

Austrija (B) - Nacional Verder - Atletik (B)

Grupa H

Grupa D Sporting - Herta Ventspils - Herenven

(21.05) (21.05)

Grupa G (21.05) (21.05)

Zale~io povredu: Nemawa Mati}

Roma - CSKA (S) Fulam - Bazel

Grupa I AEK - Benfika Bate Borisov - Everton

(19) (19)

Grupa L (19) (19)

Mogu}e promene na olimpijskom turniru ^elnici FIFA razmatraju odre|ene promene u vezi sa fudbalskim nadmetawima na Olimpijskim igrama. Prema sada{wim pravilima na Igrama mogu da u~estvuju fudbaleri do 23 godine starosti, a reprezentacije-u~esnice mogu pritom da u tim uvrste i tri starija igra~a.

Sa tim se ne sla`u nadle`ni u Me|unarodnom olimpijskom komitetu, {to je priznao i prvi ~ovek svetske ku}e fudbala Sep Blater:

- Trenutno smo u sukobu mi{qewa sa MOK-om po ovom pitawu. Postoje dva re{ewa kao izlaz iz ove situacije: jedno je da zadr`imo sada{wa pravila, a drugo je da se ubudu}e “U-20” prvenstvo sveta koristi kao jedini kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre, {to zna~i da bi se na najve}oj svetskoj smotri sporta na{li samo fudbaleri do 21 godine starosti - rekao je Blater.

18

SPORT

~etvrtak1.oktobar2009.

LIGA [AMPIONA Grupa E

Grupa G

Fiorentina – Liverpul 2:0 (2:0) (Joveti} u 28. i 37.)

Debrecen – Olimpik (L) 0:4 (0:3) (Kelstren u 3. Pjani} u 13. Govu u 24. i Gomis u 61.)

1. Olimpik 2 2 0 0 5:0 6 2. Fiorentina 2 1 0 1 2:1 3 3. Liverpul 2 1 0 1 1:2 3 4. Debrecen 2 0 0 2 0.5 0

Unirea – [tutgart 1:1 (0:1) (Varga u 48. za Unireu, a Tasci u 5. za [tutgart) Renyers – Seviqa 1:4 (0:0) (Novo u 88. za Renyers, a Konko u 50 i Adrijano u 64. Fabijano u 72. i Kanute u 74. za Seviqu) 1. Seviqa 2 2 0 0 6:1 6 2. [tutgart 2 0 2 0 2:2 2 3. Unirea 2 0 1 1 1:3 1 4. Renyers 2 0 1 1 2:5 1

Grupa F

Grupa H

Rubin – Inter 1:1 (1:1) (Domingez u 1. za Rubin, a Stankovi} u 27. za Inter) Barselona – Dinamo (K) 2:0 (1:0) (Mesi u 26. i Pedro Rodrigez u 76.)

1. Barselona 2 1 1 0 2:0 4 2. Dinamo 2 1 0 1 3:3 3 3. Inter 2 0 2 0 1:1 2 4. Rubin 2 0 1 1 2:4 1

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Obili} - Hercegovac Mlad. (NS) - Mlad. (BP) Be~ej - Omladinac Srbobran - Kabel Petrovaradin - Vrbas Slavija - Jedinstvo Sremac - Tvr|ava Fru{kogorac - Borac 1. Obili} 2. Mlad. (BP) 3. Srbobran 4. Be~ej 5. Slavija 6. Omladinac 7. Fru{kog.

8. Tvr|ava 9. Petrovar.

10. Borac 11. Kabel 12. Hercegovac 13. Jedinstvo 14. Sremac 15. Vrbas 16. Mlad. (NS)

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 2 1 0

1 3 3 3 2 2 1 1 3 3 2 1 3 0 2 4

0 1 1 1 2 2 3 3 2 2 3 4 3 5 4 3

2:1 1:1 0:0 3:2 2:1 1:1 1:3 0:1

13:5 19 12:4 12 13:9 12 9:5 12 11:8 11 8:5 11 7:7 10 10:1110 8:7 9 6:8 9 12:14 8 7:9 7 8:14 6 7:15 6 4:9 5 6:11 4

Arsenal – Olimpijakos 2:0 (0:0) (Van Persi u 78. i Ar{avin u 86.)

AZ Alkmar – Standard 1:1 (0:0) (El Hamdaji u 48. za AZ Alkmar,a Traore u 91. za Standard)) 1. Arsenal 2 2 0 0 5:2 6 2. Olimpijakos 2 1 0 1 1:2 3 3. Standard 2 0 1 1 3:4 1 4. AZ Alkmar 2 2 0 1 1:2 1

Hamburger bez Gerera Nema~ki fudbalski bundesliga{ Hamburger takmi~i}e se narednih ~etiri do {est meseci bez peruanskog napada~a Paula Gerera, kome je operisano levo koleno. Gerero se povredio u junu, nastupaju}i za reprezentaciju Perua u kvalifikacionim me~evima za odlazak na {ampionat sveta 2010. godine u Ju`noj Africi.

Kako je saop{tio lekar Hamburgera Oliver Dirk, 25-godi{wi Gerero bi mogao da po~ne sa treninzima po~etkom naredne godine i verovatno }e se prikqu~iti timu u drugom delu sezone. Hamburger je sjajno zapo~eo sezonu, a u Bundes ligi se trenutno nalazi na vode}oj poziciji sa 17 bodova iz sedam utakmica.

Vila sprema ponudu za Laneta Aston Vila ponovo je zainteresovana da anga`uje reprezentativca Srbije Milana-La-

Milan-Lane Jovanovi}

neta Jovanovi}a. Novinar dnevnika “Miror” tvrdi da je menaxer Aston Vile Martin O’Nil spremio ponudu belgijskom Standardu iz Lije`a da u januarskom prelaznom roku dozvoli Jovanovi}u da promeni

sredinu. O’Nil je izuzetno zainteresovan da anga`uje napada~a srpskog dr`avnog tima i spreman je da zna~ajno poja~a obe{te}ewe koju je prethodna dva puta nudio Standardu za Jovanovi}a.

Britanski mediji podse}aju da je Aston Vila prvo po~etkom ove godine bila zainteresovana da anga`uje Jovanovi}a i da je Standardu nudila obe{te}ewe od 13,5 miliona evra, ali da je belgijski klub odbio tu ponudu. Istu sumu klub iz Birmingema nudio je u proteklom letwem prelaznom roku, ali je belgijski prvoliga{ ponovo odbio da pusti 28-godi{weg Jovanovi}a.

Videnfeler povre|en u tu~i Golman nema~kog fudbalskog kluba Borusija iz Dortmunda Roman Videnfeler lak{e je povre|en u tu~i koja se dogodila u jednom restoranu. Policija je saop{tila da je Videnfeler sedao sa prijateqima u restoranu

kada je grupa qudi po~ela da im dobacuje, a dvojica da ih guraju i udaraju.

Golman Borusije je pojurio za napada~ima na ulicu u centru Dortmunda, a policija je uhapsila dve osobe.

DNEVNIK

Joveti}u prija pore|ewe s Ba|om Crnogorski fudbalski internacionalac Stevan Joveti} priznao je da mu prijaju pore|ewa sa legendarnim italijanskim igra~em Robertom Ba|om i naglasio da je svestan da }e, posle dva gola koja je dao slavnom engleskom Liverpulu u me~u durgog kola Lige {ampiona, biti na meti mnogih evropskih klubova.

- Naravno da mi prijaju pore|ewa sa Ba|om.

On je jedan od najboqih svetskih fudbalera u posledwe dve decenije i nadam se da }u jednoga dana biti kao on - kazao je 20 - godi{wi crnogorski reprezentativac po zavr{etku duela sa Liverpulom, koji je Fiorentina dobila sa 2:0 zahvaquju}i wegovim golovima.

Joveti} tvrdi da se odli~no ose}a u Fiorentini i da na wega ne}e uticati ponude koje }e najverovatinije uskoro po~eti da mu sti`u od najboqih evropskih klubova.

- Ne nameravam da mewam sredinu. Odli~no mi je u Fiorentini i ne interesuju me druge ponude. U woj mogu da napredujem kao igra~ i to mi je u ovom trenutku najva`nije - kazao je on.

Talentovani napada~ je naglasio da su golovi koje je postigao rezultat dobre igre ~itavog tima.

- Hvala saigra~ima, svi su bili izvanredni.

Napravili smo odli~an rezultat i imamo dobre izglede u nastavku takmi~ewa. Sjajno se ose}am, svestan sam {ta zna~i dati dva gola velikom timu kao {to je Liverpul - kazao je Joveti}.

Italijanski novinari podse}aju da je Joveti} po~eo da se bavi fudbalom u podgori~koj Mladosti, a da je kao 14- godi{wak pre{ao u beogradski Partizan. Za prvi tim popularnog srpskog kluba debitovao je sa 16 i po godina, a u Fiorentinu je pre{ao u maju pro{le godine.

Stevan Joveti}

Toni ne}e me|u rezerve Italijanski fudbaler Luka Toni izjavio je da ne `eli da igra za rezervni tim minhenskog Bajerna, koji se takmi~i u tre}oj nema~koj ligi.

Toni, koga je trener Bajerna Luj Van Gal prekomandovao u drugi tim, poru~io je da se nalazi u dobroj formi i da je

{teta {to ne igra u dresu prvog tima Bavaraca.

- Mislim da ne}u nastupiti za drugi tim Bajerna, po{to ne `elim da igram sa rezervama - rekao je Toni.

Trener Van Gal je ranije ocenio da se Toni nije dovoqno oporavio od povrede Ahi-

Zlatan Ibrahimovi}

Ibrahimovi} zadovoqan zbog slabih rezultata Intera

Golgeter {panskog fudbalskog {ampiona Barselone, {vedski internacionalac Zlatan Ibrahimovi} izrazio je zadovoqstvo zbog lo{ijih rezultata svog doskora{weg kluba, italijanskog Intera iz Milana na startu takmi~ewa u Ligi {amiona.

- Samo neka Inter na pobe|uje.

To je odli~no za nas. Italijani su nam glavni konkurenti i sve dok im ide slabo mi smo veoma zadovoqni - kazao je Ibrahimovi}, nakon pobede svog tima od 2:0 u drugom kolu Lige {ampiona protiv ukrajinskog Dinama iz Kijeva.

U prva dva kola nekada{wi Ibrahimovi}ev klub je osvojio samo dva boda. Prvo je na svom terenu, u me~u bez golova, remizirao sa Barselonom, a onda u ruskom gradu Kazawu protiv Rubina igrao nere{eno 1:1. Ibrahimovi} je istakao da je zadovo-

TAKMI^EWE SUBOTI^KIH OSNOVACA U MALOM FUDBALU

[ormaz i Vojvodi} najboqi pojedinci U~enici O[ „Sowa Marinkovi}“ iz Subotice osvojili su prvom mestu u takmi~ewu u malom fudbalu – Ligi {ampiona za osnovce koje se igralo na trgovima u {esnaest gradova Srbije, dok je finale odr`ano u Beogradu.

O[ „Sowa Marinkovi}“ pobedila je letos na kvalifikacionom turniru u Subotici, a na zavr{nici u Beogradu igrali su pod imenom Atletika iz Madrida. U takmi~ewu po grupama savladali su sa 4:1 Marsej, potom Inter sa 2:0, a u posledwem me~u po grupama i Man~erster sa 4:1.

Osvajawem prvog mesta Atletiko se plasirao u ~etvrtfinale gde je sa 4:1 savladana ekipa Liona.

Najneizvesniji me~ Suboti~ani su igrali u polufinalu, kada su do pobede do{li penalima 8:7

love tetive i dodao da reprezentativac Italije jo{ nije spreman da izdr`i svih 90 minuta na terenu. Toni je do{ao u Bajern u leto 2007. godine i tokom dve sezone postigao 38 pogodaka na 56 utakmica. Od dolaska Van Gala na klupu najtrofejnijeg nema~kog kluba Toni je odigrao samo jedan me~.

(0:0). Pobedu od 3:0 Suboti~ani su zabele`ili u finalu, a boqi su bili od Bareslona.

Nakon zavr{enog finala odr`ana je i ceremonija uru~ewa trofeja najboqima. Sem pehara i nagrada sponzora takmi~ewa, u Suboticu su stigla i dva pojedina~na priznawa. Najboqi igra~ zavr{nice bio je Stefan [ormaz, dok je Du{an Vojvodi} bio najboqi golman.

Ekipu O[ „Sowa Marinkovi}”, koja je u finalnom delu takmi~ewa imala sjajan skor od sedamnaest postignutih i tri primqena gola, ~inili su: Du{an Vojvodi}, Zoran Jo{i} (2 gola), Nemawa Matijevi} (2), \or|e Dundur (3), Stefan [ormaz (10), Milo{ Lali}, Aleksa Radowi}, Stefan Stojanovi}.

N. S.

Najboqi fudbaleri dobili su nagrade i priznawa

qan dosada{wim igrama u dresu Barlseone, ali je naveo da mo`e jo{ mnogo boqe.

- Nisam spreman sto odsto.

Ulazim u fomru, uklapam se u tim, ali siguran sam da mogu daleko boqe da igram - zakqu~io je Ibrahimovi}.

SPORT

DNEVNIK PREDRAG STOJAKOVI] VERUJE DA JO[ MO@E KVALITETNO DA IGRA KO[ARKU

Samo da me zaobi|u povrede Srpski ko{arka{ Predrag Stojakovi} ka`e da }e biti od pomo}i Wu Orleans Hornetsima samo da ga zaobi|u povrede u novoj sezoni. Stojakovi} je prethodnih godina imao puno problema sa povredama, ove sezone }e gotovo sigurno izgubiti mesto u startnoj postavi.

- Ako mogu na bilo koji na~in da pomognem ekipi tu sam - izjavio je 32-godi{wi Stojakovi}, koji se nalazi na odmoru u Gr~koj.- Ne tra`im individualna priznawa. Verujem da je ovaj tim ima talenat i potencijal da igra dobru ko{arku. Ako svako bude igrao svoju ulogu i svi budemo znali {ta treba da radimo na terenu mo`emo da budemo uspe{ni Trener Hornetsa Bajron Skot najavio je da }e prednost na poziciji niskog krila dati Xulijanu Rajtu, koji je 2007. godine do{ao u tim kao izbor u prvom krugu drafta. Moris Piterson i debitant u NBA ligi Markus Tornton trebalo bi da se bore za mesto na poziciji beka {utera.

- Pe|a i ja smo razgovarali o tome. On je prihvatio da bude rezerva {to dokazuje da `eli da pobedi i na bilo koji na~in pomogne timu. Sada }e Rajt biti

sezoni u Wu Orleansu, me|utim, odigrao je samo 13 utakmica, jer je zbog operacije le|a morao na du`u pauzu. Naredne sezone je ekipi pomogao da ostvari klupski rekord od 56 pobeda u regularnom toku sezone. Srbin je imao prosek od 16,4 poena po utakmici.

Ubacio je 231 trojku, {to je bio drugi najboqi rezultat lige.

Pro{le sezone u proseku je postizao 13,3 poena.

- Pro{le sezone sam previ{e razmi{qao o le|ima,to me je najvi{e frustriralo, jer nisam mogao da se koncetri{em na ko{arku. Razmi{qao sam kako da gazim, kako da dosko~im.

Vi{e ga ne bole le|a: Predrag Stojakovi} Ipak, posle silnih starter, ali i wemu sam rekao da terapija mislim da jo{ mogu da mo`e lako da izgubi tu poziciju igram dobru ko{arku i da se nad- rekao je Skot . me}em sa mla|im momcima. NiStojakovi} je u Wu Orleans sam odigrao utakmicu 4,5 mesedo{ao u sezoni 2006/2007. kada ca, ali najbitnije je da vi{e ne je za petogodi{wi ugovor doose}am bolove - zakqu~io je bio 64 miliona dolara. U prvoj Stojakovi}.

Yodi Henri zavr{ila karijeru

Mili~i} se raduje novom izazovu

Biv{a svetska i olimpijska {ampionka u plivawu Australijanka Xodi Henri zavr{ila je karijeru, objavila je Australijska pliva~ka federacija ne navode}i razloge zbog kojih se 25-go-

Yodi Henri

di{wa pliva~ica odlu~ila na ovaj korak.

Henri je na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine osvojila tri zlatne medaqe uz tri svetska rekorda, dok je na prvenstvu sveta u Montrealu 2005. godine osvojila titulu u trci na 100 metara slobodnim stilom, kao i u {tafeti 4h100 metara. Australijska pliva~ica se posledwi put takmi~ila na prvenstvu sveta u Melburnu 2007, kada je osvojila dva zlatna odli~ja, da bi pro{le godine zbog povrede izostala sa Olimpijskih igara u Pekingu.

Darko Mili~i} je po~eo sa treninzima u svom novom NBA klubu Wujork Niksima, a sa neskrivenim odu{evqewem govori o {ansi da zaigra za ekipu ~iji je strateg Majk D’Antoni.

- Ne poznajem ga li~no, ali sam gledao timove koje je vodio. On je sjajan. I, uop{teno govore}i, sjajno je {to od igra~a tra`i da slobodno igraju. Dobijete zeleno svetlo, pa onda poka`ite ono {to znate. Dokle god igrate dobro i trudite se, dotle je i zeleno svetlo upaqeno.

Treba da u tome u`ivamo. Da iza|emo na parket i jednostavno u`ivamo u ko{arci.

Zato mi se ovaj sistem veoma, veoma svi|a - poru~io je Mili~i}.

~etvrtak1.oktobar2009.

19

TURNIR U TOKIJU

Jelena lako do ~etvrtfinala Jelena Jankovi} izborila je plasman u ~etvrtfinale turnira u Tokiju lak{e nego {to je o~ekivala. Ona je duel tre}eg kola protiv Elene Vesninu dobila posle samo 45 minuta igre, jer je Ruskiwa bila primorana da preda me~ tre}eg kola zbog povrede u drugom setu (6:1, 3:0).

Srpska teniserka }e se u ~etvrtfinalu sastati sa Francuskiwom Marion Bartoli, koja je eliminisala Anastasiju Pavqu~enkovu iz Rusije sa 4:6, 6:2, 7:5.

Jelena Jankovi} je postavqena za sedmog nosioca na dva miliona dolara vrednom turniru u Tokiju, ali je posle nevi|ene se~e favorita ostala najboqe plasirana teniserka u kosturu. Me|utim, srpska teniserka tvrdi da uop{te ne razmi{qa o tom podatku ve} da joj je u mislima samo ~etvrtfinalni duel protiv Marion Bartoli.

- Zaista ne razmi{qam o tome da sam najboqe plasirana od preostalih osam teniserki. U glavi mi je samo moja igra i {ta bi trebalo da uradim na terenu kako bi do{la do pobede. Ne `elim previ{e da se optere}ujem rekla je posle me~a protiv Vesnine najboqa srpska teniserka.

Francuskiwe Marion Bartoli je u dva ovogodi{wa duela sa Jelenom, na Australijan Openu i Stanfordu, zabele`ila trijumfe.

Jelena Jankovi}

Alonsu od Ferarija 150 miliona evra Zvani~ne potvrde jo{ nema da je ili }e Fernando Alonso potpisati ugovor sa Ferarijem, a svetski mediji su ve} pri{li na vi{i nivo {pekuli{u du`inom ugovora i zaradom. [panska {tampa tvrdi da bi 27-godi{wi voza~ Formule jedan mogao da zaradi ~ak 150 miliona evra, ako mu ugovor sa italijanskim timom potraje pet godina.

Naime, prema tvrdi listova “As” i “Diario sport”, ugovor

izme|u Alonsa i Ferarija predvi|en je da va`i tri godine, ali sa klauzulom prema kojom bi po isteku 2012. bio produ`en na jo{ dve sezone. [panac bi zara|ivao 25 miliona evra godi{we. Gotovo svi mediji najavquju da }e transfer Fernanda Alonsa iz Renoa u Ferari biti obelodawen danas ili sutra.

Fernando Alonso

Tojota razmi{qa o povla~ewu Jedan od ~elnih qudi Tojote Tada{i Jama{ina izjavio je da japanska kompanija razmi{qa o napu{tawu Fomule jedan, delom u ciqu smawewa tro{kova.

- Moramo da pretvorimo Formulu jedan u takmi~ewe za koje nije potrebno mnogo novca. Mora}emo dobro da razmislimo {ta }e nam biti slede}i korak, posebno zbog veza sa mati~nom kompanijom dodao je Jama{ina, prvi ~ovek Tojotinog tima u {ampionatu.

Tim sa sedi{tem u Kelnu, koji jo{ uvek nije do{ao do pobede u Formuli 1 od debija 2002. godine,

iako je u posledwih nekoliko godina imao najvi{i buxet u {ampionatu, od oko 300 miliona dolara godi{we, potpisao je Konkord sporazum, {to zna~i da bi trebalo da se na|e u {ampionatu naredne godine. Ukoliko bi Tojota odlu~ila da napusti Formulu 1 krenula bi stopama velikog rivala Honde, koja se povukla iz {ampionata na kraju pro{le godine, ali je prodala tim ~elnim qudima Rosu Bronu i Niku Fraju i sada ekipa nosi ime Bron GP i vode}a je u {ampionatu, dok se Xenson Baton i Rubens Barikelo bore za titulu {ampiona, a do kraja sezone su ostale jo{ tri trke.

NA RADOST GOSTIJU I DOMA]INA PO^EO KUP NBC FEDERACIJE U BAWI JUNAKOVI]

Zakotrqala se kugla Osmi Kup NBC federacije, ~iji je doma}in bawa Junakovi} (igraju 18 `enskih i 21 mu{ka ekipa iz 15 zemaqa) sve~ano je otvoren u sali O[ „@arko Zrewanin“ u Apatinu u prisutvu brojnih uglednih zvanica iz politi~kog, sportskog i privrednog `ivota Vojvodine i Apatina.

U~esnike i goste pozdravili su predsednik op{tine Apatin i direktor bawe Junakovi} dr @ivorad Smiqani}, predsednik Kugla{kog saveza Srbije i potprednik FIK NBC Uro{ Dragojlovi}, kao i predsednik Me|unarodne kugla{ke federacije

FIK - NBC Zigfrid [vajkard, koji je po`eleo da se kugle kotrqaju na radost svih u~esnika i doma}ina.

Kup NBC je sve~ano otvorio i po`eleo u~esnicima dobre rezultate, a gostima prijatan boravak u Apatinu Jano{ ^iko{, pomo}nik pokrajinskog sekretara za sport i omladinu, istakav{i da je Apatin uvek imao dobre kugla{e i da je veliko zadovoqstvo primti u goste toliki broj kvalitetnih selekcija i naglasiv{i da su doma}ini uradili sve da obezbede na jednoj od najboqih kuglana u regionu optimalne uslov za visoke rezultate.

Svetski i evropski kup U Budimpe{ti }e se odigrati Svetski kup gde u~estvuju srpski {ampioni suboti~ki Pionir (`ene) i Beograd Po{tanska {tedionica (mu{karci), a u Skopqu }e se odigrati Evropski kup gde igraju srpski vice{ampioni Ni{ put (mu{karci) i Junakovi} (`ene).

Sva tri takmi~ewa su kvalifakaciona za Ligu {ampiona.

U ime u~esnika zakletvu je polo`ila mlada kugla{ica zrewaninskog Kristala Ksenija Milosav, ~lanica na{e kadetske selekcije koja je u maju u Detenhajmu na SP osvojila ekipnu bronzu. Zastavu FIK NBC na jarbol je podigla trostruka pobednica pionirskog Svetskog kupa Milana Pavlic iz Apatina. U drugom delu u~estvovali su i predstavci plesnih i fitnes grupa, kao i ~lanovi kulturno – umetni~kih dru{tava iz Apatina i Prigrevice i izmamili su aplauze punog gledali{ta.

- Ovo je jedno od najve}ih me|unarodnih takmi~ewa ikad odr`ano u Apatinu – istakla je Du{anka Popovi}, direktor Kupa NBC. – Potrudi}emo se da budemo dobri doma}ini i da svim u~esnicma boravak u Apatinu i Bawi Junakovi} ostane u najlep{oj uspomeni. U~estvova}e klubovi iz Austrije, BiH,

Sa sve~anog otvarawa takmi~ewa u bawi Junakovi}

Hrvatske, ^e{ke, Estonije, Francuske, Nema~ke, Ma|arske, ^e{ke, Makedonije, Poqske, Rumunije, Slovenije, Slova~ke

i Srbije. Srpsko kuglawe predstavqa}e u `enskoj konkurenciji SPC Vojvodina iz Novog Sada i zrewaninski Kristal. U

mu{koj konkurenciji igra}e beogradski Partizan i Kawi`a.

Takmi~ewe traje do subote kada }e se igrati me~evi za plasman.

20

SVET

~etvrtak1.oktobar2009.

UKRATKO Obama ho}e Olimpijadu VA[INGTON: Barak Obama u petak ipak putuje u Kopenhagen da bi se na sastanku Me|unarodnog olimpijskog komiteta zalo`io za to da ^ikago dobije Olimpijadu 2016. Tom wegovom odlukom su Igre, po oceni analiti~ara, podignute u rang pitawa od ameri~kog nacionalnog interesa, a on sam je izlo`en politi~kom riziku u kriti~nom trenutku svoga predsednikovawa.

Svi se mawe ili vi{e sla`u da }e wegov odlazak u Kopenhagen pove}ati {anse ^ikaga u trci za Igre, u kojoj ima tri protivkandidata - Madrid, Rio de @aneiro i Tokio. Pro|e li wegov domicilni grad u toj trci, i Obama }e oja~ati svoju politi~ku reputaciju. Ne pro|e li, me|utim, ostaje pitawe kojih je Amerikanaca vi{e - onih koji pozdravqaju to {to je uop{te poku{ao da i tako usmeri vetar u jedra nacionalnog ponosa ili onih koji smatraju da Igre nisu vredne toliko vremena i energije wihovog predsednika?

Jer, osim zdravstva, predsednik zaista ima gomilu zapo~etih a nezavr{enih poslova - o`ivqavawe nacionalne ekonomije, Afganistan, Bliski istok...

Paten za ministra EU BRISEL: Britanski politi~ar Kris Paten zainteresovan je za mesto budu}eg ministra spoqnih poslova Evropske unije, objavio je briselski dnevnik „EU Obzerver“. Mesto ministra spoqnih poslova EU predvi|eno je Lisabonskim sporazumom i treba da olak{a Evropskoj uniji jedinstven nastup prema svetu uz pomo}, kako neki predla`u, nove briselske diplomatije.

Paten je od 2000. do 2004. godine bio Komesar EU za spoqne odnose.Na prvi pogled, kandidatura Patena, pripadnika britanskih konzervativaca koji uz to va`i i za evrosketptika, je malo verovatna, ali ~iwenica da je wegov govor na jednom seminaru u Evropskom parlamentu po~etkom nedeqe slu{alo vi{e od 80 evorpskih poslanika i istaknutih funkcionera Evropske komisije ukazuje da EU o woj ozbiqno razmi{qa, ocewuje „EU Obzerver“.

Za jednog vojnika 20 Palestinaca JERUSALIM: Izrael }e osloboditi 20 palestinskih zatvorenica u zamenu za sve` video snimak kojim se dokazuje da je zarobqeni izraelski vojnik Gilad [alit jo{ `iv, saop{teno je ju~e iz kancelarije izraelskog premijera Bewamina Netawahua.[alit, 23, zarobqen je 25. juna 2006. godine kod Pojasa Gaze. Wega su zarobile tri palestinske grupe, me|u kojima i oru`ano krilo ekstremisti~kog Hamasa koji kontroli{e ovu palestinsku teritoriju.

U saop{tewu se dodaje da je Kabinet za bezbednost prihvatio taj dogovor koji su predlo`ili egipatski i nema~ki posrednici u pregovorima o osloba|awu [alita kao “meru za ja~awe poverewa”.O~ekuje se da }e se razmena i objavqivawe snimka organizovati u petak.

(Beta-AFP)

Sto `rtava Cunamija TONGA, SAMOA: Vi{e od 100 qudi je poginulo u cunamiju koga je prekju~e izazvao sna`an zemqotres u Ju`nom Pacifiku poga|aju}i ostrva Samoa i susedni arhipelag Tongu. Najmawe 77 osoba je poginulo na Samoi, vi{e od 25 na Ameri~koj Samoi i najmawe {est na Tongi. Na Samoi je vi{e od 150 povre|enih zadr`ano u bolnici na le~ewu, dok se vi{e desetina osoba vode kao nestale.

Predstavnik Tonge je izjavio da je najmawe {est qudi poginulo, dok je ~etvoro nestalo. Sa mnogim selima su prekinute sve veze.

Vlasti Samoe su saop{tile da su ~itava sela uni{tena, dok su stotine qudi ostale bez krova nad glavom na Ameri~koj Samoi.

Zemqotres ja~ine 8,3 stepena Rihterove skale pogodio je pre dva dana ju`ni Paicifik. (Tanjug)

DNEVNIK

Gruzija odgovorna za rat na Kavkazu BRISEL: Me|unarodna nezavisna komisija ozna~ila je Gruziju odgovornom za rat na Kavkazu u avgustu pro{le godine, saop{tio je ju~e stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir ^i`ov po dobijawu zvani~nog teksta Komisije za istragu konflikta na ju`nom Kavkazu, kojom je rukovodila slu`benica {vajcarskog

Ministarstva spoqnih poslova Hajdi Taqavini. „Ko je prvi po~eo? Na to pitawe u izve{taju je dat nedvosmislen odgovor“, rekao je ^i`ov, prenela je agencija RIA Novosti.Stalni predstavnik Rusije pri EU je rekao da }e izve{taj koji je dobio biti „momentalno poslat Moskvi“, gde }e biti detaqno analiziran.

U izve{taju se, tako|e, navodi da se Rusija pripremala za mogu}i konflikt i aktivnosti ruske strane kvalifikuju se kao „odgovor“ na gruzijsku vojnu operaciju.

Istovremeno, eksperti nastavqaju da smatraju da je Rusija primenila prekomernu silu i da su wene aktivnosti dovele do {irewa konflikta izvan Ju`ne Osetije na teritoriju Gruzije,

navodi ruska dr`avna agencija.

Dokument je sastavila grupa od 30 nezavisnih eksperata, rad je trajao skoro godinu dana pod okriqem i uz finansijsku podr{ku EU.Izve{taj je ju~e Komisija predala predstavnicima Rusije, Gruzije, Ujediwenih nacija, EU i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradwu.

(Tanjug)

NARODNA REPUBLIKA KINA OBELE@AVA 60-GODI[WICU

Pompeznije nego na Olimpijskim igrama PEKING: Policija je ju~e zatvorila trg Tjananmen, Zabraweni grad i druge popularne turisti~ke destinacije u Pekingu u pripremi za dana{wu veliku paradu kojom }e se obele`iti 60-godi{wica Narodne republike Kine.

O~ekuje se da }e dana{wa proslava biti pompeznija od pro{logodi{we ceremonije otvarawa Olimpijskih igara. Zatvorene su mnoge prodavnice du` bulevara ^ang An koji se~e grad s istoka na zapad, kao i dva hotela, samoposluge, kafi}i Starbaks, i radwe za suvenire u u`em centru grada.Zbog guste magle koja je prekrila grad dovodi se u pitawe planirano izvo|ewe preleta vojnih aviona i vatromet pa su gradski zvani~nici stavili u pripravnost 18 aviona da, ukoliko bude potrebno, ispale rakete za razbijawe oblaka.

To je ra|eno i pro{le godine kada je uo~i ceremonije otvarawa Olimpijskih igara ispaqeno 1.100 raketa napuwenih kristalima srebrnog jodida da se razbiju ki{ni oblaci. Proteklih ne-

koliko nedeqa organizovane su probe za paradu koja }e pre svega biti prilika da se prika`e vojna mo} zemqe, ali }e tako|e biti i civilni deo sa oko 100.000 u~esnika i 60 pokretnih platformi.

Kako navodi Sinhua u paradi }e u~estvovati i desetine hiqada golubova, 5.000 dece sa balonima i horovi sa hiqadama u~esnika.

Grandiozne pripreme za proslavu odslikavaju jaka nacionalna ose}awa me|u mnogim Kinezima, navodi agencija AP, koja isti~e da su Kinezi ponosni na ono {to je Narodna republika Kina, osnovana 1949. godine, postigla i na to {to se transformisala iz siroma{ne, ratom obuhva}ene zemqe u ekonomsku i diplomatsku silu.

Oko 30.000 qudi dobilo je pozivnice da li~no prisustvuje paradi, dok }e televizija u`ivo prenositi ceo spektakl.Mere bezbednosti su poja~ane pred proslavu. Zabrawena je ~ak prodaja no`eva u ve}im prodavnicama, nije dozvoqeno pu{tawe zmajeva iz predostro`nosti, a

Milutinovi} me|u 60 najzaslu`nijih stranaca Proslavqeni srpski fudbalski trener Bora Milutinovi} uvr{ten je na listu 60 stranaca koji su imali najve}i uticaj na razvoj Kine. Milutinovi} je priznawe dobio zbog toga {to je fudbalsku reprezentaciju Kine 2000. godine doveo do jedinog u~e{}a na Svetskom prvenstvu. Srpski trener je tako svrstan me|u osam qudi koji su se na listi na{li zbog delovawa u sportu i zabavi. onima koji `ive u diplomatskim stanovima du` puta kojim }e se kretati povorka re~eno je

da ne otvaraju prozore i ne izlaze na balkone da gledaju proslavu.

(Beta-AP)

VANREDNO ZASEDAWE SKUP[TINE U BAWALUCI

Referendumom protiv nametnutih odluka BAWALUKA: Ju~e u bawalucij je odr`ano vanredno zasedawe Skup{tine RS posve}eno posledwim odlukama, koje je doneo visoki predstavnik u BiH Valentin Incko u vezi s funkcionisawa Elektroprenosa BiH i dono{ewa vi{e zakona za okon~awe supervizije u distriktu Br~ko. Vanredno skup{tinsko zasedawe odr`ava se na incijativu vlade RS, koja je odbacila Inckove odluke.

U svom obra}awu predsednik vlade RS je naveo da RS ne prihvata nametawe odluka od strane visokog predstavnika i tra`i wihovo stavqawe van snage. Ambasadori zemaqa Saveta za implementaciju mira u BiH podr`ali su odluke visokog predstavnika u BiH i zatra`ili od Narodne skup{tine da ne prihvati vladine zakqu~ke u vezi toga. Premijer Republike Srpske

(RS) Milorad Dodik izjavio je ju~e da }e vlasti RS raspisati referendum ako visoki predstavnik u BiH nastavi da name}e re{ewa koja nisu u interesu tog entiteta.

“Ako visoki predstavnik u BiH Valentin Incko preduzme jo{ neke mere nametawa re{ewa koja su suprotna interesima RS, raspisa}emo referendum na kojem }e narod re}i da li to prihvata ili ne”, rekao je Dodik novinarima u Bawaluci. On je ponovio da }e se u tom slu~aju srpski predstavnici povu}i iz zajedni~kih organa BiH. Premijer RS je daqe rekao da srpski predstavnici ne}e u~estvovati u radu Elektroprenosa BiH, ~ije je rukovode}e organe pre nekoliko dana nametnuo visoki predstavnik Valentin Incko.

“Na{i qudi se ne povla~e, tamo su, ali ne}e u~estvovati u radu

Upravnog odbora i tela Elektroprenosa”, precizirao je Dodik. On je poru~io da “zna da je Valentin Incko dobronameran”, ali da je oko sebe okupio “svakakve qude, me|u kojima (prvog zamenika) Rafija Gregorijana i ({efa bawalu~ke kancelarije OHR-a) Krisa Beneta”.

Predsednik Republike Srpske (RS) Rajko Kuzmanovi} pozvao je ju~e Visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da povu~e nametnute odluke kako bi se o spornim pitawima nastavio dijalog u organima i institucijama sistema.

“Nudimo dijalog, dogovor i sporazum i to tako da visoki predstavnik povu~e svoje odluke ili ih, kako se to politi~kim re~nikom ka`e -zamrzne, a da se nastave dogovori u organima i institucijama sistema”, kazao je Kuzmanovi} govore}i u parlamentu RS po-

vodom seta zakona koje je nametnuo Valentin Incko.Incko je 18. septembra nametnuo set zakona koji se odnose na elektroenergetski sistem u BiH, pitawe dr`avqanstva u distriktu Br~ko i na~in raspodele sredstava od sukcesije imovine biv{e SFRJ. Prema re~ima, Kuzmanovi}a Bosnom i Hercegovinom upravqa OHR, navode}i da je takav sistem upravqawa “sli~an vojnim i civilnim diktaturama i vojnim huntama”. Kuzmanovi} je ponovio je da je za RS prihvatqiva jedino BiH ure|ena kao slo`ena dr`ava u skladu sa Dejtonskim sporazumom i nastala slobodnom voqom i kompromisom tri konstitutivna naroda.

“Svi drugi aran`mani bi}e odlu~no odba~eni. Ovo je jasna i kona~na poruka RS”, naglasio je predsednik RS. (Beta)

ANKETA Percepcija EU na Balkanu BRISEL: Ve}ina gra|ana Zapadnog Balkana i daqe podr`ava ~lanstvo u EU, iako je ta podr{ka gotovo svuda u blagom padu, pokazalo je istra`ivawe “Percepcija EU na Zapadnom Balkanu” koje je sproveo Galup Balkan Monitor.

Prema anketi ~iji su rezultati objavqeni na sajtu www.balkan-monitor.eu, podr{ka ~lanstvu u EU najvi{a je me|u gra|anima Kosova, koje jedino u regionu nije potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu sa EU (89 odsto), a najni`a u Hrvatskoj, koja je najbli`a ulasku u EU (29 odsto).

U Srbiji ~lanstvo u EU podr`ava 58 odsto ispitanika, u Albaniji 83 odsto, u Makedoniji 66 odsto, u BiH 57 odsto, a u Makedoniji 48 odsto, pokazlo je istra`ivawe.

Anketa sprovedena u junu 2009. pokazala je tako|e da je u pore|ewu sa 2006, podr{ka ~lanstvu u EU porasla samo na Kosovu, za dva odsto. Najve}i pad zabele`en je u BiH, gde ~lanstvo u EU podr`ava 18 odsto gra|ana mawe nego 2006, a najmawi u Albaniji, gde je podr{ka ~lanstvu u EU opala za jedan odsto.

Sa vrednostima EU “veoma sna`no” se identifikuju najvi{e etni~ki Albanci - na Kosovu (72 odsto), u Albaniji (50 odsto) i u Makedoniji (49 odsto), a najmawe Srbi u BiH (10 odsto) i na Kosovu (15 odsto).

Gra|ani Hrvatske veruju da }e postati ~lanica EU 2013, dok gra|ani Srbije, Crne Gore i Makedonije ~lanstvo o~ekuju 2015. Gra|ani Albanije i Kosova veruju da }e postati gra|ani EU 2018, dok su najve}i pesimisti u BiH gde se ~lanstvo ne o~ekuje pre 2020. godine, a ~ak 16 odsto ispitanika, {to je najvi{e u regionu, veruje da BiH nikada ne}e u}i u EU, pokazalo je istra`ivawe.

Kada je re~ o Srbiji, anketom je obuhva}en i stav gra|ana prema Ha{kom tribunalu, budu}i da od saradwe s tim sudom zavisi proces pridru`ivawa EU.Istra`ivawe je pokazalo da svega 19 odsto ispitanika smatra da Tribunal doprinosi pomirewu i ja~awu mira u regionu, dok 70 odsto veruje da su procesi farsa, a presude unapred poznate. Uprkos tome, 60 odsto gra|ana Srbije veruje da ~lanstvo u EU donosi koristi, a wih 55 odsto da Evropska komisija Srbiju smatra dobrodo{lom. U isto vreme, podr{ka EU najve}a je me|u mladim (67 odsto) i obrazovanim (75 odsto) stanovni{tvom, pokazalo je Galupovo istra`ivawe .

(Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PITER GALBRAJT Mediji su ju~e izvestili da je zamenik specijalnog izaslanika UN za Avganistan, Amerikanac Piter Galbrajt, smewen s te du`nosti posle nesuglasica sa svojim nadre|enim, Norve`aninom Kajom Eideom, ali Galbrajt je demantovao te navode.

Eide je pro{le sedmice izjavio da je Galbrajt privremeno napustio Avganistan, ali je odbacio navode da mu je on naredio da ide.

VIL SMIT Ameri~ki glumac i muzi~ar Vil Smit bi}e zajedno sa svojom suprugom, glumicom Xejdom Pinket Smit, doma}in koncerta na ovogodi{woj dodeli Nobelovih nagrada. Ameri~ki gluma~ki par je izjavio da }e to za wih biti “neponovqivo iskustvo. Ime dobitnika Nobelove nagrade za mir bi}e saop{teno u utorak 6. oktobra.

PAVEL POPOVI^ U jednom sanatorijumu na Krimu, u 79. godini preminuo je legendarni ruski kosmonaut iz prvog, „gagarinovskog“ odabira, Pavel Popovi~, javile su ruske novinske agencije. Popovi~ je ro|en 1929. godine u Kijevskoj oblasti. Prvi put u kosmos Popovi~ je leteo kao komandir broda „Vostok-4“ od 12. do 15. avgusta 1962, a drugi put od 3. do 19. jula 1974. godine kao komandir broda „Sojuz-14“.

Izbeglice iz Darfura silovane u logorima u ^adu KARTUM: @ene koje su pobegle od nasiqa iz oblasti Darfur u Sudanu, redovno su silovane u izbegli~kim logorima u susednom ^adu, i pored prisustva snaga koje su obu~ile Ujediwene nacije, saop{tila je ju~e organizacija Amnesti interne{enel.

U izve{taju ove organizacije se ka`e da policija ^ada, koju podr`avaju UN, malo ~ini da za{titi `ene i devoj~ice od seksualnih napada i drugog nasiqa koje ~ine vojnici, seqani, ~lanovi porodice i u nekim slu~ajevima i humanitarni radnici.Portparol misije UN u ^adu (MINURCAT) izjavio je agenciji Rojters da postoje izve{taji da su `ene napadane uglavnom van logora. Brane}i policiju, portparol je ocenio da se bezbednosna situacija u toj oblasti poboq{ava.

“Te `ene su izbegle iz Darfura, nadaju}i se da }e im me|unarodna zajednica i ~adske vlasti obezbediti neke mere sigurnosti i za{tite”, izjavio je zamenik direktora Programa AI za Afriku, Tavanda Hondora. Prema izve{taju AI, vi{e od 142.000 `ena i devoj~ica izbeglo je iz Darfura tokom {estogodi{weg sukoba, da bi na{le uto~i{te u 12 logora uz granicu u ^adu.

U izve{taju naslovqenom “Ovde nema mesta za nas: nasiqe nad izbeglim `enama u isto~nom ^adu”, ka`e se da su prikupqeni dokazi da su devoj~ice u logorskim

{kolama zlostavqane. Tokom posete ^adu od kraja aprila do sredine maja ove godine, istra`iteqi nisu bili u stawu da prikupe detaqne podatke o napadima, po{to su mnoge `ene odlu~ile da ne prijavquju napade da bi izbegle javnu sramotu.

(Tanjug)

EKOLOGIJA

DNEVNIK

~etvrtak1.oktobar2009.

21

U SUBOTU I NEDEQU, 3–4. OKTOBRA

Evropski vikend posmatrawa ptica 2009.

Liga za ornitolo{ku akciju Srbije i Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Vojvodine pozivaju sve zainteresovane da iskoriste priliku i u subotu i nedequ 3. i 4. oktobra, u`ivaju u lepoti ptica u prirodi. [irom Evrope, organizacije za za{titu i promociju ptica i prirode pozivaju qude da posmatraju ptice na stotinama lokacija, da zajedno nau~e vi{e o prirodi, a posebno o tajanstvenim pti~jim seobama. Ova dva dana se koriste se za posmatrawe, po{to nisu sve vrste ptica selica odletele na jug, a sa severa Evrope ve} sti`u neke zimovalice, pa je to prilika da primetite vi{e vr-

sta ptica. U posmatrawu, u~ewu ili razmeni zanimiqivosti iz `ivota ptica mogu sudelovati svi, bez obzira na godine i obrazovawe.

Pticama selicama su za pre`ivqavawe neophodna kako podru~ja za gne`|ewe na severu, sigurna mesta za zaustavqawe, odmor i prehranu tokom seobe, tako i pogodna zimovali{ta. Zato je, `elimo li o~uvati ta mesta, neophodna {iroka me|unarodna saradwa qubiteqa prirode u posmatrawu, sakupqawu podataka i wihovoj razmeni sa nau~nim i za{titarskim krugovima. Potrebno je ukazati na raznovrsnost i lepotu ptica kao pokaza-

teqe kvaliteta `ivotne sredine i motivisati {to vi{e qudi da se ukqu~e u brigu za prirodu, povezav{i qude i ptice.

Evropski vikend posmatrawa ptica EuroBirdwatch - ve} vi{e od 10 godina pokre}e stotine akcija na raznim mestima {irom kontinenta. Broje se i ptice i u~esnici. Tokom prethodne ~etiri godine, u Srbiji je 450 u~esnika na 40 izleta posmatralo ukupno 140.000 jedinki u okviru 111 vrsta ptica.

Ukoliko neko `eli da se u posmatrawu pridru`i iskusnim posmatra~ima udru`ewa Lige za ornitolo{ku akciju Srbije i Dru{tva za za{titu i prou~ava-

we ptica Vojvodine, koji su raspore|eni {irom Srbije, treba da se se koordinatoru jave e-mailom na loa@ptica.org. U zavisnosti od vremenskih uslova, obilazak mo`e ukqu~ivati gradske parkove, poqa, livade, {ume, ribwake, a u svakom slu~aju vrlo va`na stani{ta za ptice.

Iz ovih udru`ewa apeluju da svi koji su u mogu}nosti, u svom kraju i/ili za{ti}enom podru~ju, sami organizuju vikend pti~arewe, ali i da o toj nameri obavestite koordinatora za Srbiju, kako bi dobili detaqna uputstva i obrasce koje je potrebno ispuniti zapa`awima i vratiti.

A. B.

PROTEST NEVLADINIH ORGANIZACIJA BELLS

Mali{ani u ulozi analiti~ara

EKOLO[KA RADIONICA ZA DECU

Sudar civilizacije i prirode Predivan sun~an dan na samom kraju septembra u Zrewaninu ulep{alo je bezbroj de~ijih osmeha. Prva, u nizu planiranih ekolo{kih radionica, pod nazivom “Sudar civilizacije i prirode” okupila je u~enike drugog razreda O[ ,,2. oktobar” koji su saznali ne{to novo o prirodi, zaga|ewu, za{titi... Radionicu su realizovali Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija Zrewanin (profesori dr Smiqana Mirkov i mr Danijela M. Ja{in), Srpsko hemijsko dru{tvo (mr Jelena Kova~evi}) i Kulturni Centar Zrewanin (Milka @ebeqan).

Nakon okuplawa, na jezeru pored “@itoprodukta” i {etwe obalom jezera tokom koje su mali{ani imali priliku da slu{aju kako dolazi do zaga|ewa, ali i za{tite voda, profesor Ja{in je pokazala deci kako se uzorkuje otpadna voda za analizu. Potom su u~enici samostalno obavili ispitivawe organolepti~kih karakteristika (boja, miris, mutno}a) uzetog uzorka vode, ali i drugih unapred pripremqenih uzoraka, u jednoj od brojnih laboratorija VT[.

Zapa`awa, komentari i zakqu~ci koje su potekli od najmla|ih su prosto fascinantni! Na~in wihovog posmatrawa stvari i odre|ivawa porekla otpadnih voda, koje su im ponu|ene kao uzorci sa ciqem utvr|ivawa ko je zag|iva~ su neverovatni - re~i su profesorke Ja{in.

Stop za nuklearke u Srbiji Nevladine organizacija okupqene u koaliciju BELLS (Balkan Environmental Life Leadership Standard – Liderski standardi za{tite `ivotne sredine na Balkanu), koje zajedni~ki rade na projektu javnog zastupawa u oblasti `ivotne sredine “Regionalna akcija i kohezija u oblasti `ivotne sredine”, izra`avaju zgra`avawe nad nedavnim izjavama dr`avnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike o “ozbiqnom prihvatawu mogu}nosti izgradwe nuklearke”. Kampawa promocije izgradwe nuklearnih kapaciteta u Srbiji, pod pla{tom izjava o novoj strategiji energetike za Srbiju uzima sve ve}eg maha, sa akcentom na “preispitivawe” moratorijuma na izgradwu nuklearki koji je na snazi jo{ od juna 1989. godine.

- Kao prvo, moratorijum - Zakon koji zabrawuje izgradwa nuklearnih elektrana, postrojewa za proizvodwu nuklearnog goriva i postrojewa za preradu islu`enog nuklearnog goriva za nuklearne elektrane u Srbiji ne mo`e da istekne 2010, niti bilo koje druge godine jer ne sadr`i vremenske odrednice navodi Zvezdan Kalmar iz NVO Centar za ekologiju i odr`ivi razvoj u ime BELLS koalicije.

-^ak i da isti~e, ube|eni smo da bi se gra|ani Srbije opet izjasnili protiv izgradwe nuklearki. Nuklearna energija je i daqe prqava i umiru}a industrija, iako neki poku{avaju da je prika`u kao re{ewe za energetsku sigurnost i problem klimatskih promena. Ne postoji metod sigurnog odlagawa ra-

Ne postoji metod sigurnog odlagawa radioaktivnog otpada dioaktivnog otpada, uprkos decenijskim istra`ivawima.

Kalmar navodi da procenat energije od nuklearnih centrala, u odnosu na ukupni energetski proizvod i ukupnu potro{wu energije, svakom godinom uo~qivo opada. On ka`e da u samoj strukturi proizvodwe elektri~ne energije opada procenat udela nuklearne energije

Zelena nagrada Bredu Pitu Holivudska zvezda Bred Pit dobio je nagradu za “zelenu gradwu” za ekolo{ki projekat zidawa stanova u Wu Orleansu, opusto{enom 2005. godine u naletu uragana Katrina, objavio je danas BiBi-si wuz. Glumac, koji je prisustvovao samitu Globalna inicijativa biv{eg americkog predsednika Bila Klintona u Wujorku, izjavio je da je wegov projekat iz 2007. godine “prevazi{ao sva o~ekivawa” Pitova organizacija “Mejk it rajt” sagradila je 13 ku}a u Wu Orleansu, u skladu sa normama za o~uvawe okoline, kao {to je postavqawe takozvanih zelenih krovova koji smawuju tro{kove grejawa zimi i u ku}ama zadr`avajau hladovinu tokom toplih leta. U planu je da se izgradi jo{ 150 takvih ku}a, koje }e biti useqive idu}e godine.

i trenutno se nalazi na koti 14 odsto, {to je pak mawe od dva odsto ukupne energije u svetu.

- Gledaju}i na ekonomsku ra~unicu, treba ista}i da su istra`ivawa pokazala da je investirawe u energiju vetra daleko je profitabilnije od invenstirawa u izgradwu nuklearki.

Ekonomska cena nuklearne energije je daleko vi{a nego

{to je ikada iskazano u radovima i tekstovima energeti~ara naklowenih upro{}enom modelu shvatawa pitawa energije.

Upravo u ovom trenutku se de{avaju ogromni problemi u finansirawu nuklearnih projekata, po{to banke nisu spremne da izdvoje ni cent za wih, ukoliko dr`ave ne garantuju ulagawa. Pri tome izrada ovih postrojewa nove generacije recimo u Finskoj kasni ve} vi{e godina i probija sve plafone u ceni ko{tawa. Nukearni reaktori nikada nisu proizvedeni u uslovima otvorene tr`i{ne trke. Zbog toga re}i da je kilovat nuklearne energije najeftiniji zna~i sakriti barem dve tre}ine tro{kova i prebaciti ih na dru{tvo i dr`avu u celini isti~e Zvezdan Kalmar.

Srbija danas ima najni`i stepen energetske efikasnosti u Evropi, svetski smo {ampioni u neracionalnoj potro{wi energije. Nova Strategija energetike Srbije treba radi spe~avawa degradacije na{eg dru{tva, ekonomije i kulture da se kona~no i u potpunosti posveti uvo|ewu zakonodavnih reformi, reformi cena i decentralizaciji kako bi se pospe{ile u{tede energije, pove}ala energetska efikasnost i omogu}ile investicije u obnovqive izvore energije. Kratkoro~ni politi~ki interesi, ogromni nuklearni i fosilni projekti ne smeju da blokiraju socijalne, ekonomske i ekolo{ke koristi koje bi nastale primenom takve nove strategije, stav je Koalicije nevladinih organizacija BELLS. A. B.

TRENDOVI U PROCENI RIZIKA ZA @IVOTNU SREDINU

Pod lupom opasne materije

Laboratorija za ekotoksikologiju Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu od 21. do 23. septembra organizovala je, u okviru REP-LECOTOX prokejta koga finansira Evropska unija, me|unarodnu konferenciju (radionicu) “Trendovi u proceni rizika za `ivotnu sredinu”. Ciq skupa bio je da se predstave budu}i izazovi u oblasti kontrole opasnih i {tetnih materija, sa posebnim osvrtom na trendove u proceni wihovih potencijalnih negativnih uticaja na `ivotnu sredinu i zdravqe qudi. Predavawa je odr`alo 16 vrhunskih nau~nika iz evropskih istra`iva~kih centara, kao i nekoliko doma}ih nau~nika.

- Ovaj skup bio je prilika da istra`iva~i, stru~waci i zvani~nici iz Evropske unije i zamaqa u regionu razmene znawa, informacije i iskustava iz oblasti kontrole opasnih i {tetnih materija, zakonodavstva i upravqa~ke prakse u ovoj oblasti - ka`e dr Ivana Teodorovi} sa PMF-a. - S druge strane radionica je izuzetna prilika za doma-

}e nau~nike iz oblasti za{tite `ivotne sredine, koji su bili u prilici da vrhunskim istra`iva~kim timovima i pojedinim ekspertima iz vode}ih evropskih instutucija predstave svoje instutucije, istra`iva~ke grupe i projekte.

Na konferenciji je zakqu~eno da je Srbija usvajawem Zakona o hemikalijama u svoje zakonodavstvo prenela jedan od najva`nijih regulatornih dokumenata Evropske Unije u oblasti za{tite `ivotne sredine. Precizirano je da }e za sprovo|ewe ovog zakona biti potrebne ekspertne laboratorije, koje }e biti sposobne da urade analize po odredbama EU, ali i da je neophodno oja~ati kapacitete nadle`nih dr`avnih institucija. Na skupu je oceweno da je na nivou EU potcewen broj hemikalija koje podle`u novoj regulativi, odnosno zna~ajno su potceweni tro{kovi i broj analiza i testova, koji se vr{e na `ivotiwama.U~esnici skupa zakqu~ili su da je postepeno potrebno mewati postoje}e testove alternativnim, kako bi se izbeglo testirawe na `ivotiwama.

A. B.

STRANE INVESTICIJE I OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE

Dragocena iskustva Sastanak na temu “Mogu}nosti stranih investicija na Balkanu u oblasti obnovqive energije” odr`an je prekju~e u Privrednoj komori Vojvodine i wime se, prakti~no, zavr{ava u~e{}e PKV u projektu “Partners II” , koji je inicirala Asocijacija evropskih komora „Eurochambres“ iz Brisela, a finansira Evropska komisija.

Skupu su prisustvovali predstavnici Asocijacije evropskih komora, Privrednih komora iz [panije i [vedske kao i predstavnici kompanija iz ove dve zemqe koje se bave obnovqivom energijom, recikla`om i upravqwem otpada, pre~i{}avawem industrijskih i pija}ih voda, a koje su zainteresovane za tr`i{te Srbije i Vojvodine.

- Vojvodina raspola`e sa velikom koli~inom poqoprivrednih otpadaka, termalnim vodama, a procene su da bi uspe{no mogla da se koristi solarna i energija vetra - rekao je predsednik Privredne komore Vojvodine Nikola Stoj{i}. Ovo je prava prilika da od kolega iz [vedske i [panije saznamo kako uspe{no da iskoristimo to bogatstvo i tako pomognemo i sebi i prirodi.

Prema re~ima pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine Radoslava Strikovi}a u~e{}e obnovqivih izvora u ukupnoj potro{wi energije u Vojvodini sada je zanemarqivo mali, ali da su po~eli da se realizju brojni projekti, koji bi tu sliku trebalo da izmene. On ka`e da Sekretarijat radi na podizawu nivoa javne komunikacije u oblasti alternativnih izvora energije i da su iskustva stranih kompanija tu dragocena. Strikovi} je dodao da je Izvr{no ve}e Vojvodine usvojilo plan strate{kog razvoja u toj oblasti, a doneta je i odluka osnivawu Fonda za kori{}ewe obnovqivih izvora eneregije.

Pored Privredne komore Vojvodine, u projektu “Partners II” u~estvovali su Privredna komora Republike Srpske, Privredna komora Malardalen iz [vedske i Privredna komora Gipuzkoa iz [panije.

Delegacije iz [vedske i [panije ju~e su imale priliku da razgovaraju s predstavnicima petnaestak vojvo|anskih kompanija, zainteresovanih za evropska iskustva iz ovih oblasti.

A. B.

22

~etvrtak1.oktobar2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak1.oktobar2009.

23

24

~etvrtak1.oktobar2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak1.oktobar2009.

25

26

~etvrtak1.oktobar2009.

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica.

Telefon 021/530-088.

85005 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

84999 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

84998 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.

U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367482, 063/471-644.

84962

OGLASI z ^ITUQE IZDAJEM kompletno name{ten i opremqen dvosoban stan u novogradwi, Grbavica, 1.sprat, CG, kablovska, klima, tel. za tri studenta. telefon 063/85-11-906.

83310 BULEVAR OSLOBO\EWA, nov trosoban stan luks name{ten, I sprat, odmah useqiv. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-921.

85105 KOD BOLNICE, nova garsowera 25m2, name{tena dva le`aja, cena 150E, useqiva 9. oktobra.

Telefoni: 064/09-07-889, 021/547920.

85104

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E.ku}e, lokali, hale.

Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463.

85003

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

85004

LIMAN, prodajem odmah useqiv stan od 51m2 po ceni 48.500. Tel. 636-8429.

50009 [IRI CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 46m2 po ceni od 53.500. Tel. 636-8429.

50010

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305.

85000

IZDAJEM sobu u strogom centru za devojku studentkiwu. Telefon 6624-448.

84918 IZDAJEM sobu na Limanu, za zaposlenu `enu ili devojku.

Telefon 6366-509.

85022 IZDAJEM name{tenu sobu za dve osobe sa upotrebom kuhiwe i kupatila na Novom nasequ za studente ili zaposlene. Telefon 496129.

84994

DVOSOBAN name{ten stan kod limanske pijace, telefon, kablovska, CG, ve{ ma{ina, {poret, fri`ider, prvi sprat, na du`e vreme. Telefon 063/592-885.

85051 IZDAJEM trosoban, prazan stan, Liman 3, sa telefonom i centralnim grejawem. Telefoni: 064/15798-89, 064/257-27-85.

84356 IZDAJEM name{ten, jednosoban stan na Satelitu, kod pijace.

Telefoni: 064/244-72-56, 424-872.

85023 IZDAJEM jednosoban stan, komforan, opremqen odvojena kuhiwa, centralno grejawe, telefon, blizu @. stanice. Telefoni: 021/878-186, 064/120-27-63.

85028 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Limanu II, 34m2, 150e + depozit. Telefoni: 063/582667, 442-996.

84711 DUNAVSKA salonski stan, 95m2, visoki parter, CG, telefon, gara`no mesto, mo`e i poslovni prostor. Telefon 064/ 1184654.

85042 PAP PAVLA, nova luksuzna zgrada, izdajem jednoiposoban prazan stan 40m2 200e. telefon 064/0907-889, 021/547-921.

85106 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517290.

85109 BRA]E RIBNIKARA, dvosoban prazan stan 55m2, klima, telefon, kablovska, terasa, odmah useqiv, cena 180E. Telefoni: 064/09-07889, 021/547-921.

85107

LIMAN, N. fronta, prodajem novu garsoweru na II spratu, po ceni od 33.200 sa PDV. Tel. 6368429.

50001 CENTAR, prodajem odli~nu, ukwi`enu garsoweru na 1. spratu po ceni od 33.500. Tel. 636-6952.

50002 U CENTRU prodajem garsoweru 27m2, visoki parter, useqiva, kuhiwa odvojena, miran deo, bez posrednika, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534-505.

10001 HITNO - odmah useqiv JS stan 35m2, Novo naseqe, Bul. Vojvode Stepe, ugra|eni plakari, klima 36.500E. Telefoni: 021/444-778, 063/157-65-62.

84674 JEDNOSOBAN stan u zgradi pr.

31m2 + 20m2 terasa, pripadaju}i deo dvori{ta oko 100m2. Telep Petefi [andora, 31.000E. Telefoni: 021/444-778, 063/157-6562.

84673 PRODAJEM novu, ukwi`enu garsoweru od 30m2, u centru, na 6. spratu, za 42.000 sa PDV-om.

Telefon 064/300-75-26.

84926 GARSOWERA i jednosoban, Petrovaradin blok 8 mansarda, 28.000 i 31.500.

Telefon 063/8563983.

85059

BEZ POSREDNIKA! Prodajem klasi~an dvosoban stan 43m2, terasa, ostava, dvostrano orjentisan, brzo useqiv, gara`a, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534-505.

10002 EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505.

10003 DVOSOBAN kod Maksija, Novo naseqe, 2.sprat, 60m2, 61.500e.

Telefon 064/381-95-53, 063/157-2838.

84750

NOVO NASEQE, prodajem odli~an, sre|en 3.0 stan od 80m2 po ceni od 80.300. Tel. 636-6952.

50003 LIMAN, prodajem ukwi`en, klasi~an 2.5 stan od 68m2, odli~an raspored, po ceni od 73.000. Tel. 636-8429.

50004 GRBAVICA, prodajem odli~an, noviji 2.5 stan na 3. spratu, ukwi`en po ceni od 75.500. Tel. 636-6952.

50005 EKSKLUZIVNA PONUDA dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, ostava, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, useqiv, kontakt: 421-437, 063/534-505.

10004 HITNO prodajem trosoban stan 82m2, povoqno za lekarsku ordinaciju. Telefon 062/202112.

84594

PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks, 90m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene.

Telefon 063/50-90-30.

84912 LIMAN, povoqno prodajem odli~an 3,5 stan od 93m2 na III spratu po ceni 92.700. Tel. 6366952.

50006 GRBAVICA, prodajem odli~an, nov, ukwi`en, odmah useqiv 4.0 stan od 116m2. Tel. 636-8429.

50007 LIMAN 1, povoqno prodajem 4.0 ukwi`en stan od 121m2 po ceni od 110.000. Tel. 636-6952.

50008

PRODAJEM 4.5 jutra zemqe u ^erevi}u. Telefon 876-362.

84906 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 2, 5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14.

84977 PRODAJEM zemqu na glavnom putu povr{ine 45 ari i 55m2, udaqeno 1 km od Dunava i Koru{ke, kod Bano{tora, pro{ao gas i telefon. Telefon 879-051.

85074 PRODAJEM 6 jutara zemqe u Sr. Karlovcima, za vinograd vo}wak, i 2 hektara wiva na Banstolu - ravno. Telefon 065/ 2404048.

84768 PRODAJEM vikend plac na Banstolu 3.500m2 vikendica 40m2 + nusprostorija, ucrtana, ukwi`ena, struja, voda do placa.

Telefon 065/2404048.

84769 PRODAJEM vikend plac, 1500m2 Rakovac 1km od ulaza u Rakovac, struja, voda do placa, cena 6.000e.

Telefon 065/2404048.

84771

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505.

10005 PRODAJEM lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, razra|en, ukwi`en, povoqno. Telefon 063/8923-168.

84790 IZDAJEM lokal povoqno ucentru grada - pasa`. Telefon 062/1943-076.

85036 IZDAJEM lokal, Ba~ka Palanka - Zanatski centar 68m2 i lokal Detelinara, Pariske komune 8, 52, 63m2, pogodan za sve delatnosti.

Tel. 021/452-022, 063/408-385.

85098 IZDAJEM lokal u centru Sremskih Karlovaca, u glavnoj ulici, 32m2, pogodan za razli~ite delatnosti. Telefon 063/692-143.

84970 IZDAJEM 300m2 kancelarijskog prostora, centar, obezbe|en parking i lokal - Beogradski kej 31, 123m2, kafi}, restoran. Telefoni: 021/452-022, 063/408-385.

85096 IZDAJEM uli~ni lokal, Bulevar oslobo|ewa 67a, 56+18m2, komforan, odmah useqiv sa dve telefonske linije i pogodnim parkingom. Telefon 062/8014-945.

84916

IZDAJE SE poslovni prostor, Liman, namewen za magacinskoskladi{ni prostor ili veletrgovinu. Prostor poseduje mernu grupu sa 35 KW instalisanom snagom. Veli~ina 430m2. Cena 4e/m2+PDV. Telefon 063/534-083.

85061

DNEVNIK ROLETAR izra|ujem, popravqam sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijske. Telefon 064/11-27-141.

85009 VODOINSTALATER - izvo|ewe instalacija, popravka starih, popravka bojlera, slavina, kotli}a, odgu{ewe kanalizacija /ma{inski.

Telefon 021/6317-587, 065/31-50-198 85068 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

84333

NA PRODAJU {tenci Jok{ir terijer, starost 2 meseca, vakcinisani sa papirima. Telefoni: 021/6362-724, 061/116-50-25.

84907

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Sa{i Klasi}u Familija Jankovi} dr Jova, Mira i Gale.

85213

^ISTIM podrume tavane odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618-646, 6614-274 84835 POTREBAN mesar sa iskustvom za rad u mesari. Telefon 822-872.

84938

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.

Nov~ane pozajmice.

Telefon 063/351-531, 021/661-09-16.

80112 GRO@\E rizling odli~nog kvaliteta kupite u Sremskim Karlovcima za vino i rakiju.

Telefon 883-809, 065/624-2569.

85094 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 062/8110069, 063/7378-261, 063/73-76768.

85008 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-194, 065/4655-194, 062/8110041.

85007 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000.

Telefoni: 065/4655-205, 065/4655206.

85006 ZAVARIVA^ alufolije na plasti~ne ~a{e. Obu}ari, ure|aj za lako va|ewe eksera. Elektrolitni kondenzatori, 12.000 mikro farad, 75v. Telefon 021/371-084.

84498 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439.

84460 SVI koji su o{te}eni od strane stambene zadruge „Gradal“ javite se na Telefon 064/1372-108.

84234

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Milki Zec od: sina Rajka, snaje Gordane, unuka Milana i Marka, snaje Maje i praunuka Marine i Milice.

85201

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Milki Zec od: }erke Radojke, zeta Gavre, unuka Milo{a i \or|a, snaje Biqane i Bojane i praunuka Jovane, Bojane i Milice 85199

Posledwi pozdrav ~ika

Posledwi pozdrav sestri

Savi Raketi}u

Milki

od Qubice Desnice i Sewa Stavri} sa porodicom.

od bra}e Uro{a i Rajka sa porodicama.

85214

Posledwi pozdrav ~ika

85197

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

OTKUPQUJEM sva vozila na na{im tablicama, mogu i havarisana, realna procena. Dolazak i isplata odmah. Telefon 064/846-88-70.

84289

KUPUJEM polovan name{taj: ugaone garniture, regale, sto i stolice, garnitura trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032 i 063/7356-243, Mirjana.

85089

TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391315, 063/706-1334.

84737

Milka Zec

Savi od Stevinih prijateqa: Dekare, Danila, Urike, Dragi{e, Dace i Tawe.

85215

Sahrana je danas 1. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

O`alo{}eni: sin Rajko, }erka Radojka, zet, snaje i unuci.

85202

^ITUQE

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. septembra preminuo na{ dragi otac i deda

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Sahrana je danas, 1. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Tvoji najmiliji: sin Stevan i unuka Vojislava.

Posledwi pozdrav jedinoj i najdra`oj majci, ta{ti i baki

Zorka Cupara

od wenih koleginica i kolega s posla: Milane, Mire, Zlate, Goce, Vlade, Jele, Vesne, Dragane, An|e, Jovanke i Dragana.

Zorki Cupara

Sahrana je 1. 10. 2009. u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu O`alo{}eni suprug Gavra Cupara.

Tvoji: }erka Du{ka, zet Milo{ i unuci Mladen i Marko Stojanovi}.

85196 85172

85173

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

85191

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj

Zorki Cupara

Biqani Mali}

Tomislav Raketi}

27

~etvrtak1.oktobar2009.

Posledwi pozdrav

Ceo svoj `ivot si bila hrabra, uvek si nam pru`ala qubavi i razumevawa i tako do zadweg dana. Bez tebe vi{e ni{ta ne}e biti isto, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Tvoje: }erka Ranka i unuke Dragana i Du{ka.

85179

Posledwi pozdrav stricu

Mariji Kor~ok Osta}e u ve~nom se}awu Slu`be u kojoj je ostavila deo svog `ivota.

Savi

Savi Vida.

Kum Milan sa porodicom.

Aktivni i penzionisani slu`benici Policijske Uprave Novi Sad.

85200

85198

1925 - 2009.

Mihajlu [e{umu

Zorki Cupara

Sahrana je 1. 10. 2009. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Tvoji: unuk Mladen, unuka Goca i praunu~ad Zorana i Goran Stojanovi}.

od porodice Ba{i}.

85175

85174

85188

3020-P

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i tetki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav te~i

Marija Kor~ok

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini preminula na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

Sa{a Klasi} potpukovnik u penziji

Savi od porodica: Rali} i Rakanovi}.

85195

Posledwi pozdrav kom{iji

Jelisaveta Salai

Sahrana je 2. 10. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Veliki borac za qubav i dostojanstvo za porodicu, primeran bra~ni drug i roditeq, izuzetan i savestan prijateq. Mnogo smo izgubili sa wegovim odlaskom.

Neka Ti je ve~na slava od tvog prijateqa [lavik Zoltana, Evelin i Edit.

Posledwi ujaku

pozdrav

Jelici Mikuli} Sahrana je danas, 1. 10. 2009. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: snaja Jela, Branislav i Branislava.

85159

85181

voqenom

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo moj voqeni suprug

Katica Ke{anski Sahrana je danas, 1. oktobra, u 15 ~asova, u Nadaqu.

Skup je ispred kapele.

O`alo{}eni: sin Sava, snaja \ur|ina, unuk Stevan i unuka Qiqana sa porodicom.

85180

Posledwi pozdrav

O`alo{}ena porodica.

85194

Posledwi pozdrav Brankinoj i Svetlaninoj mami

Savi Raketi}u

Aleksandru Spasojevi}u

Aleksandar Spasojevi}

„Voqeni ne umiru, `ive u se}awu onih koji ih vole�.

Uvek si bio tu da nam pru`a{ podr{ku.

Tvoji: Ana, Sale, Milana.

Branislav, Jovanka, Branka i Marija Terzi}.

85209

85189

Posledwi ujaku

Posledwi pozdrav dragoj

pozdrav

voqenom

Pavlu Vuji~i}u

Sahrana je danas, 1. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

glumcu Porodice: Orli}, Herhe i Na|.

O`alo{}ena supruga Vera.

85170

85186

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Obave{tavamo prijateqe 30. septembra preminuo

i

poznanike

da

je

Biqani Mali} Aleksandru Spasojevi}u

Zorici Pisari} od: Vesne Mirkovi}, Marike Acovi}, Mire Ostoji}, Qiqe Adamovi}, Slavice Kurbawev i Jadranke Raleti}.

85204

od kumova, Jelene i Svete.

85177

Nesebi~no si nam pru`ao svoju qubav, po`rtvovanost i plemenitost. Mnogo }e{ nam nedostajati.

Tatjana, Dejan i Aleksandar Eski}.

85187

Pavle Vuji~i}

Aleksandru Spasojevi}u

1950 - 2009. glumac

O`alo{}ena sestra Milka Terzi} i zet Srbislav.

85182

Sahrana je u petak, 2. 10. 2009. godine, u 15.30 sati, na Gradskom grobqu.

Tvoja Nade`da.

85171

28

^ITUQE

~etvrtak1.oktobar2009.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Zorici Pisari} Iskreno sau~e{}e porodici izjavquju Jawa i Mile Tupawac.

Posledwi pozdrav strini

Zorici Pisari}

DNEVNIK

S puno bola i tuge obave{tavamo rodbinu da je u 54. godini, prestalo da kuca plemenito srce na{e majke i bake

Posledwi pozdrav snahi, jetrvi i strini

Zorice Pisari}

Zorici Pisari}

Sahrana je danas, 1. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na Dowem novom grobqu u Futogu.

Iskreno sau~e{}e porodici izjavquju Dragana i Sava Duki}.

od Du{ana Pisari}a iz Magli}a sa porodicom.

85160

85164

O`alo{}ene }erke Biqana i Sne`ana, zet Vladimir i unuci Simona i Simon.

Zorici Pisari}

85133 85161

Za pokoj du{e priji

Posledwi kom{inici

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

pozdrav

dragoj od: Mirka, Zdravke, Milane, Milana i babe Mare.

85153

Mica Kuzmanovi}

Posledwi pozdrav snahi i ujni

preminula 29. 9. 2009. u 82. godini.

Sahrana na{e drage majke i babe je 1. 10. 2009. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: }erka Vera, zet Pera i unuk Slobodan.

Jelka Tomas

Zorici Pisari}

Zori Pisari}

Posledwi pozdrav baka Jelki od porodica: ^vorovi}, Doskovi} i Veli~kovski.

Bi}e{ uvek u na{im molitvama.

Porodica Marjanovi}: Spasoja, Stana i Milica.

Kom{ije: \uki} i ]iri}.

85157

85139

85138

85134

Na{em dragom

Posledwi pozdrav sestri, tetki i zaovi

Za pokoj du{e dragoj priji

Preminuo je iznenada u 62. godini na{ voqeni i nikad pre`aqeni

}erki,

Zorici Pisari}

Sa{a Klasi}

Sa{i Klasi}u

Sahrana je u petak, 2. 10. 2009. godine, u 16.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

koji nam svima ostaje u srcima i uvek uz nas.

Bi}e{ uvek u na{im molitvama.

U dubokom bolu i s neizmernom qubavqu opra{taju se od voqenog oca i mu`a, supruga Nina sa decom Lanom i Vawom.

S qubavqu, Sowa i porodica Padi.

Porodica Lu~i}: Dejan i Miqana.

85116

85140

85113

Zorici Pisari}

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj priji

Dragi na{ tata

Sa{a Klasi} Na{oj neizmernoj qubavi sada se pridru`ila i neizmerna tuga koja }e u na{im srcima ostati ve~no.

Bio si na{ najve}i oslonac na putu odrastawa i osta}e{ na{a vodiqa kroz ceo `ivot.

Tvoja deca, Lana i Vawa.

Biqani Mali} od Brankinih kolega: Du{ka, Vere, Slavice, Sla|e, Qiqe, Igora i Nikole.

Prijateqi Majki} Simeon i Bosiqka.

85110

85141

85114

Posledwi sestri

Posledwi pozdrav na{em najboqem zetu i te~i

Zorici Pisari}

pozdrav

dragoj

Sa{i Klasi}u

pozdrav

dragoj

od: mame Mione, brata Zorana, bratanica Cece, Miqe, Du{ice i zaove Mileve.

Osta}e{ srcima.

zauvek

u

od: strine Radojke i zaova Qiqe i Jovanke sa porodicom.

na{im

85136

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Zorici Pisari} Uspomena na tebe `ive}e u na{im srcima.

Tvoj brat Jovica, sestra Milanka i sestra Jela.

85135

Posledwi pozdrav

85155

Posledwi drugarici

pozdrav

voqenoj

Zorici Pisari} Malo je re~i koje mogu opisati koliko si nam zna~ila i koliko }e{ nam nedostajati. Hvala ti za neizmernu qubav i drugarstvo koje si nam pru`ala.

Tvoje drugarice: Tawa, Branka, Olgica i Ceca.

85121

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Zorici Pisari}

Biqani Mali}

Biqani Mali}

Nikad te ne}emo zaboraviti.

Posledwi kom{inici

Zori Pisari}

Zorici Pisari} Ve~no }e{ nam ostati u srcima.

Tvoja svastika Klementina sa decom Miroslavom i Borislavom, snaje Biqana i Dragana i wihova deca koji te neizmerno vole: Marko, Anamarija i Nevena.

85115

Sestra Grozdana i sestri~ina Tatjana.

85108

od stanara iz [ekspirove ulice br. 30, Novi Sad.

Jovi~i}: Qiqa, Lazar i Jovan sa porodicom.

85127

85143

Tvoji kumovi iz Ka}a: Ankica, Tawa i Jova.

85122

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Divno je bilo poznavati te dragi

POMEN

Petar

~etvrtak1.oktobar2009.

POMEN

Dana, 1. 10. 2009. godine navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog

Radovan Stanisavqevi} Bata

Mileta Tomi}a

29

Danas, 1. 10. 2009. godine, navr{avaju se ~etiri godine od kako nas je ostavila na{a voqena

Terezija ro|. Sabado{

[ele

A~anski I posle 30 godina jo{ uvek ste sa nama.

[ule Bolesnikov.

Va{i: Dada i Davor sa porodicama, mama i tata.

1. 10. 2007 - 1. 10. 2009.

Miqenka Devi} - ^obanski Miwa

1947 - 2004.

Brat Ile sa porodicom.

Weni, mama Raca i Rajko.

85129 85119

Posledwi pozdrav bratu i ujaku.

dragom

Posledwi pozdrav bratu i stricu

voqenom

Dana, 2. 10. 2009. godine, navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i tast

85010

85021

Pro{le su dve naizgled obi~ne godine. Koliko se razlikuju od prethodnih znamo samo mi, sve vi{e nam nedostaje{.

Danas se navr{avaju dve godine od smrti mog oca

Tvoje, Nada i Sawa sa porodicom.

85099

\or|e Desnica \oko

Slobodan Vukovi} 1945 - 2009.

\oki Desnici

Hvala ti za svu dobrotu i pa`wu koju si nam pru`io.

Sestra \uka i sestri~ine Desa i Jovanka.

od: sestre Mice i porodica Desnica i Krtini}.

Mile Tomi} 1947 - 2004.

Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali }emo te sa~uvati od zaborava. Puno nam nedostaje{ voqeni na{

@arka Proti}a

^iko, s qubavqu i po{tovawem ~uvamo se}awe na tebe.

Zauvek o`alo{}eni: supruga Mirjana, }erka Milena, zet Smiqan i ostala rodbina.

Marko, Vesna i Dragan.

85152

84910

85019

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je na{ dragi suprug, otac i deda

POMEN Danas su se navr{ile dve godine od smrti

85150

Posledwi pozdrav te~i

^etrdesetodnevni pomen }emo obele`iti u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

PETOGODI[WI POMEN

Se}awem do spasewa.

Sin Pe|a.

85081

1. 10. 2008 - 1. 10. 2009.

Ivan Sekuli} 1928- 2004.

Zoran Lau{evi} Miletu

@arka Proti}a

od: Radeta, Seke i prije Marije.

Ivan Zguri}

Tu`no je i te{ko bez tebe.

Supruga Latinka, }erka Buba, zet Miroslav, unuke Ivana i Nina sa porodicama.

Danas je godina dana od kako si pra{wave vojvo|anske drumove zamenio zvezdanim stazama, obale Dunava plavetnilom neba, a obronke Fru{ke gore nebeskim svodom. Nadam se da si prona{ao svoj sala{ iz snova.

Supruga Sofija.

85128

preminuo 29. 9. 2009. u 67. godini.

Mira @i`akov.

84917

85075

84934

Posledwi pozdrav Sahrana je 1. 10. 2009. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Pro{la je jedna godina od kako si oti{ao od nas.

JEDNOGODI[WI POMEN Navr{ava se godinu dana od kada nas je napustio na{ suprug, otac, svekar i deda

O`alo{}ena porodica.

85132

Miletu [e{umu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 68. godini preminuo

@eqko Adamovi}

Sreten Petrovi}

A mi i daqe slu{amo tvoj glas i pri~amo tvoje pri~e. od {ogorica: Dobrile, Borke, Slavice i Mace sa decom.

Tvoja }erka i tvoja `ena.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 3. 10. 2009. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu.

Porodica Petrovi}.

85130

85048

Ti }e{ znati - VTNNSC

85144

Posledwi bratu

pozdrav

14. 1. 1945 - 6. 10. 2008.

dragom

Povodom smrti na{eg supruga i tate

DESETOGODI[WI POMEN

Mihajlo [e{um

Sahrana je danas, 1. 10. 2009. u 15 sati, na Tranxamentu.

Nikole Nikoli}a [eleta

od Tome sa porodicom.

O`alo{}eni: supruga Mirjana, sinovi Radmilo i Sa{a sa Jelenom i unu~ad Duwa i Nemawa.

najtoplije se zahvaqujemo svim lekarima i medicinskom osobqu Instituta u Sremskoj Kamenici, na stru~noj nezi i pa`wi, a posebno na podr{ci i lepim re~ima tokom dve nedeqe [eletovog boravka na Institutu.

Zahvaqujemo svim prijateqima, kumovima, kolegama koji su do{li na ispra}aj ili nam putem telegrama izrazili sau~e{}e.

Sowa, Neda i Neboj{a Nikoli}.

85112

85111

85142

Mihajlu

Qiqana Kladarin ro|. Foqan Nedostaje nam neizmerno sve vreme, se}amo se sa puno sete i qubavi.

Sestre: Branka i Vojka.

85020

30

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.00 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 14.25 15.10 15.15 15.30 15.35 16.00 16.45

TV PROGRAM

~etvrtak1.oktobar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Oko planete Altajski spomenar Kauboju nikad udovoqiti Hajde sa mnom u obdani{te Me|uprostor Vojvo|anske vesti Kuhiwica Bez uputa Muzi~ka tragawa Vojvo|anske vesti Pitawe savesti Rej~el Rej Crtani film Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er Kauboju nikad udovoqiti Tajna hrane: Gro`|e

Art-boks (Panonija, 18.30) 08.00 09.00 11.00 12.30 14.25 14.50 15.30 16.00 18.00 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10 23.40

U susret suncu U ogledalu Multietnik Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Art-boks Pop korn Vojvo|anske vesti Hedonist Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin Rotacija

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.22 09.37 10.00 10.05 10.38 11.02 12.00 12.13 12.15 12.31 13.17 14.40 14.50 14.52 16.20 16.23

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Alen Kujunyi} Slagalica, kviz Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mrtva ta~ka Fudbal - Liga {ampiona, pregled Vesti Na{ auto na{im gledaocima Odbojka (@) - EP: Italija - Srbija, prenos Vesti Pozori{te u ku}i

Autor: dr Du{an @ivi} (RTV 1, 16.45) 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 22.00 22.30 23.00 23.45 00.00 00.45

07.00 07.25 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.00 23.50

TV Dnevnik Hop hop - kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Agromozaik TV Dnevnik Ko{arka: Novi Sad - Paok, prenos utakmice Vojvo|anski dnevnik Gransewer na Dunavu, umetni~ki program Me|uprostor Mali koncert Kauboju nikad udovoqiti Doba zlo~ina

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Pustolovine Marka i Make TV magazin (rus) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Taksistkiwa Vesti (ma|) Ukrajinska panorama Egzit 2009, muz. program Doba zlo~ina Svet ti{ine Dodati `ivot godinama Mozaik Hercegovci Skela Gruvawe Kultura i tradicija roma TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pustolovine Marka i Maje Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Pitawe savesti Rej~el Rej Taksistkikwa Ko{arka: Novi Sad - Paok, snimak 01.30 TV prodaja

Edi Marfi

Metro

10.00 11.15 12.00 12.25 13.00 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea NS klinci Lude godine Objektiv Vitra` Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i Sprint Razgoli}eni Objektiv (slov) Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Crta Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

08.00 Ekstrem Fristajl 09.00 Italija – Serija A: Katania – Roma 11.00 Rukomet (@): Regionalna liga: Krim - Podravka 13.30 Fudbal mondijal magazin 14.00 Koley fudbal 16.00 Klupske TV 16.30 Atletiks 17.00 TVS 18.00 Ekstrem Fristajl – Superfinale 19.00 Klupske TV 20.00 MMA Elit pro – Kejy rejy 21.30 Profi boks 00.00 Liga {ampiona: Barselona – Dinamo Kijev

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 15.00

Zidovi od stakla Povodom Evropskog dana autizma emitujemo polusatnu dokumentarno-nau~nu emisiju „Zidovi od stakla“, koja prati ~etiri `ivotne pri~e dece sa autizmom u Srbiji.

Urednik: Jelena Mici} (RTS 2, 16.47) 06.16 07.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.08 09.33 09.57 10.03 10.27 10.54 11.31

Tajna hrane: Gro`|e

Skot Roper je pregovara~ u slu~ajevima otmice u policiji San Franciska. On na osoben na~in re{ava krizne situacije, a to zna~i da ne po{tuje uvek policijsku proceduru...

Uloge: Edi Marfi, Majkl Rapaport, Karmen Ejogo, Majkl Vinkot Re`ija: Tomas Karter (RTS 1, 21.08) 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.04 20.11 21.08 23.15 23.20 00.10 00.25 00.35 01.17

Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Metro, film Vesti Mrtva ta~ka Dnevnik Evronet Progowen No}ni bioskop: Hrana za du{u, film 03.27 Svet ribolova

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.00 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 22.50 23.55 00.00 01.00 02.00 04.00

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Sjaj u o~ima Krtice Foks vesti Slomqeno srce Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Na ivici smrti Nepobedivi Banzuke Fajront republika Film: @rtva lutalica Foks vesti No}ni program - Foks non-stop Sibil Krtice Film: ^aruga Na ivici smrti

DNEVNIK

12.15 13.00 14.00 15.42 15.46 16.00 16.30 16.47 17.25 18.53 19.00 19.55 21.20 22.25 22.53 23.21 23.50 01.20 02.14 03.35 02.14 04.50

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 17.55 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 01.30 02.00 02.30 03.00 03.15

Koncert za dobro jutro Kuvati srcem: Alen Kujunyi} Obrazovno ogledalo Trag u prostoru Akva viva derbi Enciklopedija Robot boj Gomboce [umska {kola Garfild i prijateqi Zooteka Kroz vrata znawa do putovawa Nemogu}e - umetnost srpskih nadrealista Bemus Trezor ju~e Sama~ki stan, film Datum Verski kalendar Ovo je Srbija Svetska politika Zidovi os stakla, nau~ni program Odbojka (`) - EP: Rusija - Holandija, prenos Enciklopedija @ivot i standardi Odbojka (`) - EP: Poqska - Bugarska, prenos Kapri Metropolis Kontekst Mera za muziku Sama~ki stan, film Trezor ju~e Odbojka (`) - EP: Italija Srbija Odbojka (`) - EP: Rusija - Holandija Odbojka (`) - EP: Italija Srbija Odbojka (`) - EP: Poqska - Bugarska

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Na tragu prirode Ju`ni Bruklin Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Ju`ni Bruklin Film: Tajni `ivot re~i Slavni Svi vole Rejmonda Film: Tajni `ivot re~i Prezent Glas Amerike SMS Milica na kvadrat Qubav za sva vremena

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Tajne avanture @ila Verna, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Kontranapad, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije.

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Slavni parovi, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 18.45 21.00 23.10 00.00 00.35

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat Vesti B92 Uve}awe Replika Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronika krokodila Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Hitna 94 Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Liga UEFA: [ahtjor - Partizan, prenos Liga UEFA: Anderleht - Ajaks, prenos Veliki brat Vesti B92 Liga UEFA: Tuluz - Bri`

Mala princeza (Hepi, 12.45) 08.30 09.00 09.30 09.50 10.00 10.05 10.20 11.15 11.40 12.00 12.30 12.45 13.00 13.25 13.55 14.20 14.50 15.00 15.25 16.00 16.45 17.20 17.45 18.05

Kaskaderi Zentriks Spajder rajderi Papirmanija Smucalice Top {op Skloni{te [aman king Viva piwata Denis napast Nodi Mala princeza Skupijeve avanture Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Kaskaderi Smucalice Spajder rajderi Zentriks Akvantura Skloni{te [aman king Viva piwata Smucalice

18.30 18.55 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.35 23.55 00.05 01.05 01.20 02.20 03.20 04.40 05.05 05.35 06.20

Brzotrz, kviz Telemaster Afrika od vrha do dna Akvantura Telemaster Arena/U ~etiri oka Zabrawena qubav (Klon) Luda ku}a, rijaliti {ou Strava emisija Telemaster Vremenska prognoza Sve {to treba da znate Prvi talas ]irilica Strava emisija Luda ku}a Sve {to treba da znate Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

LIGA UEFA:

[ahtjor–Partizan (B92, 18.45)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.30 12.30 12.45 14.00 15.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 23.30 23.50 00.00 00.10 02.15

Jutarwi program Nacionalni dnevnik Anali Haf Farma Nevina Siti Farma Ja imam talenat U tu|oj ko`i Siti Farma (`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo Anali Nacionalni dnevnik Farma Sve za qubav Farma Riko{et Mu}ke Siti Ekran Film: Kameni vrtovi Film: Povratak Majka Hamera

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Rusinski magazin, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 17.45 Mobil e, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Veze, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak1.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

NOVOSADSKA BELA BANOVINA

Donka Stan~i} i Mi{ko Lazovi}

Patrik Dempsi

Posebna poruybina @ene na Beverli Hilsu su postale neverovatno sre}ne.

Odjednom nalaze ru`e na jastuku, imaju partnera za tango, neko `eli da ih fotografi{e, a svoje probleme mogu poveriti saose}ajnom slu{a~u. Taj “Romeo” je mladi Rendi Bodek, mladi} kog je devojka ostavila zato {to ne zna da se pona{a prema `enama…

Uloge: Patrik Dempsi, Kejt Yekson, Kirsti Eli, Keri Fi{er, Piter Koh Re`ija: Yoan Miklin Silver (Nova TV, 15.40) 08.05 08.20 08.30 09.30 11.05 12.05 12.55 13.40 14.40 15.40 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.40 03.35 04.35

Tomica i prijateqi Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Najboqe godine Posebna naruybina, film Vesti Inspektor Reks IN magazin Dnevnik Najboqe godine Trenutak istine Provereno Vesti Zakon brojeva Sajnfild ^uvari pla`e @ivot na severu Ezo TV IN magazin

08.00 Misterije istorije 08.30 Svet novca: Male prqave tajne 09.00 Normani 10.00 Mostovi Wujorka 11.00 U qubavi, na vlasti 12.00 @ivot pod Napoleonom 13.00 Staqingrad 14.00 1631- razarawe Magdeburga 15.00 Kolonijalni svet 16.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 17.00 Normani 18.00 Drevna otkri}a 19.00 Triler u Manili 20.30 Crkva i dr`ava u moderno vreme 21.00 Staqingrad 22.00 Pri~a o hobitu 23.00 Kolonijalni svet 00.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 01.00 Normani

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Le }er}eur des glaces, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Trenutak spoznaje 15.40 Bezimeni, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dosije.hr 22.00 Pola ure kulture 22.35 Otvoreno 23.55 Vreme za kwigu 00.55 Zvezdane staze: Vojayer 01.40 Ksena - princeza ratnica 02.25 Bez traga 03.10 Skica za portret

SERIJA

Zvezdane staze Posada Vojayera prona{la je re{ewe za Borgov problem i nudi ga u zamenu za siguran prolaz broda sa svom posadom. Kao svog predstavnika u pregovorima Borg {aqe Sedmu od Devet, integriranu u kolektivno…

Uloge: Kejt Mulgruv, Robert Beltran, Roksan Davson, Robert Dankan Meknil, Etan Filips (HRT 1, 00.55)

08.10 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00

23.25 00.15

Mogu ja!

Iznad crte Lagodan `ivot Zaka i Kodija Na prvi pogled Vip muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} Kokice Zvezdane staze: Vojayer Vreme za kwigu @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip muzi~ki klub Vi{e volim pse, dok. film Evropska Fudbalska liga - emisija Evropska Fudbalska liga: Temi{var - Dinamo, 1. poluvreme Evropska Fudbalska liga: Temi{var - Dinamo, 2. poluvreme Evropska Fudbalska liga - emisija Bez traga Vip mjzik klub

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Mesec nad Paradorom Teorija prozora Samoubistva devica Biloksi bluz U dometu Predator Dragstor kauboj Samoubistva devica Vru}e devojke

13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.45 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 20.05 20.35 21.00

16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ultramen – Prezivqavac Ro|endanski zmaj Ek{en men Ultramen – Doba kuge Plavoprsti vilewak Tali~ni Tom 14.

Grad radosti Dartawan – svi za jednog, jedan za sve Operacija ticijan Luda~ka ko{uqa ^arobna obmana \avolova ki~ma Krv na suncu Duhovi pro{losti

06.00 07.30 09.15 11.05 11.30 13.20 15.10 15.40 17.15 18.45 20.05 22.05 22.50 01.25 03.00 03.55

Sawar Problem sa komarcem Uhvati i ostavi Filmovi i zvezde Mu}kalica Spasilac Bioskop, bioskop, bioskop Debele devojke Gas do daske 3 Neko drugi Pod istragom Kethaus: Mjuzikl Zodijak Iza neprijateqskih linija 2 Afri~ki san Pod istragom

22.55

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00

Crvena ku}a Moja slatka debequca @ene fudbalera Nastrane pri~e Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Misteriozni ~ovek Sout Park @iveti kao sav normalan svet 00.00 Nastrane pri~e 01.00 Ku}a na ukletom brdu

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Van opasnosti Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Klasa 76-e Gardijan Sudija Ejmi Yordan Nestala 17-godi{wakiwa Spasiteq Zakon i red

08.20 Korak po korak 08.50 Pod istim krovom 09.40 Astro {ou, emisija 11.45 Kako sam upoznao va{u majku 12.10 Dadiqa 12.40 Rat u ku}i 13.05 Ekskluziv 13.20 Ve~era za 5 13.45 Tajna ~okolade 14.40 Heroji iz strasti 16.15 Korak po korak 16.40 Pod istim krovom 17.10 Kako sam upoznao va{u majku 17.35 Dadiqa 18.00 Rat u ku}i 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 Moja 3 zida 20.55 Uvod u anatomiju 21.50 Doma}ice 00.40 CSI Wujork 01.25 Kosti

Kejt Mulgruv

22.05 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

SERIJA

Uvod u anatomiju [to vi{e vremena provodi s pacijentima koji boluju od raka, Izi je sve bli`a ideji da preuzme rizik i pristane na operaciju koju bi obavio Derek. Hrabrost sakupqa gledaju}i vojnika na bolovawu koji tra`i radikalnu operaciju kako bi imao priliku da se {to pre vrati u aktivnu slu`bu…

Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin ^ejmbers, Ti Ar Najt, ^andra Vilson (RTL, 20.55)

Ketrin Higl

10.00 10.30 11.00 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi?

Vremenska kriva Vremenska kriva [egrt za hotrod automobile Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Ameri~ke drvose~e Majami ink Vremenska kriva Razotkrivawe mitova Kako to radi Kako se pravi?

Gamadatori Najzlobniji Serijske ubice U deli}u sekunde O~evidac Generalka [egrt za hotrod automobile Gamadatori

08.30 09.00 13.30 15.00 16.30 18.10 20.45 21.30 23.45 00.15 00.30 01.00

Jedrewe Tenis Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Reli Svi sportovi Olimpijske igre Reli

Umeo je maestro da oku}i i komesare rojektant sedi{ta Dunavske banovine pruga i veliki broj radni~kih naseqa (Tuzla, Dragi{a Bra{ovan ro|en je 1887. kao [abac, Zvornik, Aran|elovac), trude}i se da ih drugo dete u vr{a~koj porodici, od oca humanizuje nekom vrstom soc-realizma po ugledu Nikole i majke Savine. Otac je bio u~iteq, inna tradicionalnu arhitekturu Srbije. Veliki telektualac, pelagi}evac, ali i jedan od najpomaestro, individualisti po vokaciji, nije se mopularnijih Bana}ana svog vremena; bavio se, izgao uklopiti u socijalisti~ki kolektivizam, me|u ostalog, i astronomijom. Najstarija }erka mada je mnogo radio. Kao vrstan poznavalac Kosara bila je udata u poznatoj porodici Prenstilskog name{taja, opremio je mnoge vile di} koja je za kneza Milo{a obavqala mnoge vafunkcionera. Vlasti su ga cenile zbog velikih `ne kurirske poslove u Carigradu, a najmla|e dela ostvarenih izme|u dva rata. Ne{to boqi dete, }erka Anica bila dani za wega nastupili prva Srpkiwa sa zavrsu tokom {este deceni{enim fakultetom. Na je, jer je projektovao hoPe{tanskom univerzitel u Sopo}anima, beotetu je diplomirala gradski „Metropol“, istoriju umetnosti, kaPo{tu u Novom Sadu i, da je kona~no i `enama kao posledwe delo, robodobreno studirawe. nu ku}u u ^a~ku (zavrAnica i Dragi{a na {ena 1962), projekat studijama su boravili nastao u wegovom novom zajedno, materijalno birou „Savremena arhizbrinuti jer ih je izdrtektura“ koji je osno`avao ujak, bogati pevao 1959. {tanski trgovac. BraBra{ovanu je te{ko {ovan je u Pe{ti `iveo na}i analogije me|u saod 1907. do 1918. Posle vremenicima. Nije bio studija zaposlio se kao zavisnik „stru~ne litepomo}nik za crtawe i rature“, niti servilni projektovawe u ateqeu poklonik velikih svet„Teri i Pogawi“, gde je skih autoriteta. Svoja vremenom zapa`en wedela bi izma{tao, a u gov talenat, pa je dobima{ti, po pravilu, nejao sve slo`enije posloma krute stilske dove. Pred kraj Prvog slednosti. Nije bio tesvetskog rata vratio se oreti~ar, niti voleo da u domovinu i zaposlio u obja{wava, {to je sve Kikindi, kao `upanijzajedno nerviralo saski i gradski arhitekvremenike. Ali je zato ta, a neko vreme i proimao neverovatnu mo} fesor nacrtne geomepercepcije i koncentrije u sredwoj {koli. tracije. Nikad nije Karijeru samostalnog Vr{~anin u raqama beogradske ~ar{ije pravio skice, niti razprojektanta zapo~eo je ra|ivao crte`. Direkt1920. u Beogradu, gde je ubrzo po~eo da u~estvuje no i definitivno je crtao olovkom po papiru, u na prvim konkursima. S arhitektom Milanom razmeri. U dahu zavr{en crte` je odlagan, spreSekuli}em osnovao je biro „Arhitekt“ i u wemu mqen za tu{irawe. Slede}i je ra|en bez pogleda je 1921. ura|en projekt za prvo ve}e Bra{ovanona prethodni. Crte` izveden za jedan objekt nivo delo, zgradu Eskontne banke u Beogradu. Brakad nije preklapao, a uvek je sve u milimetar bi{ovan je 1925. osnovao svoj ateqe u kojem su nalo ta~no. Dorada nije bila potrebna. Ka`u da je rednih godina nastali projekti za gradwu nekopo ovim osobinama jedino on bio blizak veliliko reprezentativnih porodi~nih ku}a u Beokom Frenku Lojdu Rajtu. Voleo je da nadzire gradu. Do tada je bio tradicionalista koji dugradwu po svojim projektima. Kod radnika, zbog hovno pripada autorima visokih zahteva koje im velike epohe istorizma, je postavqao (znao je da po{tuju}i nasle|ene Kod radnika, zbog visokih zahteva koje uzme ~eki} i razbije im je postavqao – znao je da uzme funkcionalne sheme i deo kojim je bio nezadodekorativnost stilova voqan), nije bio omi~eki} i razbije izgra|eni deo kojim pro{lih epoha. Ima, qen, ali su ga po{tovaje bio nezadovoqan – projektant istina, izleta i u Wegov princip o Banovine arhitekta Bra{ovan nije bio li. oblast sinteze stilova, pomo}i budu}im arhiomiqen, ali su ga po{tovali kad poku{ava diskretno tektama svodio se na da prihvati moderna stav: „Mlade qude moshvatawa. No, modernista postaje tek 1929, kad ra{ pu{tati pod vodu. Gurati ih pod wu i natese na konkursu za izgradwu palate Radni~ke korati da se koprcaju, jer samo tad mogu dati sve od more u Novom Sadu, odlu~io na radikalni zaosebe“. Isticao je da, ako budu}i arhitekt ima lokret ka moderni, a prekinuo je i tradiciju gradgiku, onda }e biti dobar autor, a ako je nema, we jugoslovenskih paviqona u nacionalnom stitreba da be`i {to daqe od arhitekture. Ako lu, projektuju}i ga za me|unarodnu izlo`bu u mladi ne shvataju i nemaju ideju, ne vredi ih saBarseloni u maniru moderne. U wegovom velivetovati. Znao je da wihov u~inak pohvali ili kom opusu kao kameni me|a{i izdvojena su tri proglasi najobi~nijim |ubretom. antologijska dela ra|ena u stilu moderne: palaBra{ovanova li~nost ovog je podjednako imta Dunavske banovine (1939), Vazduhoplovna kopresivna koliko i wegovo delo. Bio je humanimande u Zemunu (1935) i Dr`avne {tamparije u sta, sportista, lovac, qubiteq i poznavalac anBeogradu (1940). tikviteta, ma{tar, hedonista, ali uz sve to i poRat je proveo je u jednom malom prostoru Vojvu~en, tolerantno-razo~aran ~ovek. Nije mogao nog muzeja na Kalemegdanu, opsesivno crtaju}i a da ne oseti animozitet sujetnih i zavidnih beviziju kako treba da izgleda beogradska obala ogradskih kolega. Su|ewu Bra{ovanu 1947. na Save. Ostao je razo~aran {to prestonica nikad prijavu arhitekte Nikole Dobrovi}a podse}a na nije iza{la na reke. Posle rata nije bilo prinajcrwe dane inkvizicije. Dobrovi}ev tekst like da se u ma{ti razmahne. Prilagodio se pri„Bra{ovan“ je ne{to najmu~nije {to se da prolikama, te projektovao ~uvarske ku}ice kraj ~itati u doma}em “stru~nom” {tivu.

P

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak1.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Uspe{an poslovni dan za vas.

Svojim direktnim i jasnim nastupom realizujete svoje ciqeve s lako}om. Nekako su vam svi nakloweni, jer delujete direktno, odlu~no, jednostavno i nepokolebqivo.

BIK 20.4-20.5.

Potrebno vam je mnogo vi{e qubavi i novca, sigurnosti pre svega, nego {to mislite da imate. Dakle, promenite percepciju, pa u~estvujte u odnosu razumevawa, saradwe i trajnosti.

Doprinesite ~vrstoj vezi. Zalagawe.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

1. oktobar 2009.

Prvi oktobar je, ve}! Vreme leti, pa se i vi morate ubrzati i po{tovati odre|ene poslovne rokove. Temeqni ste i usredsre|eni na neke kapitalne i dugoro~ne projekte.

Mnogo rada je gotovo neminovno.

Mesec danas prolazi kroz osetqivi i intuitivni vodeni znak Riba, pa ste emotivniji nego ina~e.

Za{titite se u odnosu na kolege, u poslu, ali ne i prema dragoj osobi.

Neko vas `eli uz sebe i za sebe.

Odre|ene okolnosti vas naprosto treraju u poslovne aran`mane i sastanke. Radite na duge staze, jer imate kapacitet i podr{ku saradnika. Finansijska situacija se postepeno popravqa. Zdravqe?

Dani i listovi u kalendaru se smewuju, a vreme radi za vas, ma kako to sumwivo zvu~alo. Nosite se sa svojim obavezama i pote{ko}ama veoma dobro, jer, na kraju krajeva, i nemate drugog izbora.

VAGA 23.9- 23.10.

Povukli ste se u svoj intimniji prostor, pa su vam potrebni odmor i meditacija. Tako }ete napuniti baterije i poboq{ati svoj imunitet. Qubav je skrivena, trajna, ali veoma zanimqiva, u javnosti.

[KORPION 24.10- 23.11.

Timski rad boqe funkcioni{e nego kada se sami zala`ete za ne{to ili nekoga. Jo{ uvek je va{a planeta Mars u znaku porodi~nog Jarca, pa ste usredsre|eni u tom pravcu. Prijateqi koji traju.

STRELAC 24.11- 21.12.

Mo`ete da unesete u svoj dom pone{to lepo, i do`ivite u svojoj du{i pone{to romanti~no. Muzika i sve}e, va{a ma{ta mo`e sva{ta!

Poslovna situacija je nepromewena, jo{ izvesno vreme.

JARAC 22.12-20.1.

I suvi{e ozbiqni, ili ba{ onoliko koliko treba, dr`ite situacije pod kontrolom, na svim poqima. Kra}i put i promene planova su lako mogu}i. Budite strpqivi i pa`qivi u saobra}aju. Finansijski tro{kovi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Nema granica va{em inspirativnom entuzijazmu. Zbog toga ne vidite partnera realno, a niste u situaciji da donesete bilo kakvu kona~nu odluku. Povedite ra~una o ishrani i redovnije se hranite.

RIBE 20.2-20.3.

Re{avate uspe{no stare i novonastale situacije. Voqena osoba vas prati onako u hodu, spontano i nenametqivo. Danas ste emotivno osetqivi i trebaju vam podr{ka, qubav i inspiracija, udvoje.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Seksi Kili

PQUSAK

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

26

Sombor

27

Kikinda

27

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 27 Ruma

26

Pan~evo

27

Vr{ac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

27

K. Mitrovica 27 Ni{

29

Iako je u pro{logodi{wem izdawu kalendara „Toples� model Kili Hejzel pokazala mnogo vi{e gole ko`e, ne mo`emo pore}i da nas je svojim seksipilom ostavila bez teksta u novom setu fotografija.

Otkad je pobedila na izboru za najlep{e grudi Velike Britanije, mladi fotomodel Kili Hejzel raspaquje ma{tu mu{karca svojim dra`ima, a kod `ena budi qubomoru.

Toples Kili Hejzel, kalendar za 2010. godinu, zapravo nema potpuno nagih slika, ali, kao {to se mo`ete uveriti, nije sve u golotiwi. Ima ne{to i u ma{ti...

Evropa

PO PODNE

Madrid

NOVI SAD: Umereno toplo i promenqivo obla~no vreme uz re|u pojavu lokalnih pquskova po podne. Vetar ujutru umeren jugoiRim sto~ni, po podne zapadni. Pritisak malo ispod normale. TemperaLondon tura od 11 ujutru i 27 stepeni Celzijusa po podne.

VOJVODINA: Toplo i promenqivo obla~no vreme, a po podne i Cirih lokalni pquskovi. Vetar umeren jugoisto~ni, po podne zapadni.

Berlin Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura 9, a maksimalna 27 stepeni.

Be~ SRBIJA: Nakon sve`eg jutra sledi vrlo topao dan za ovo doba Var{ava godine. Na severu po podne razvoj oblaka uz lokalne pquskove i slabu ki{u. Na jugu prete`no sun~ano. Vetar slab zapadni. Pritisak Kijev oko normale. Minimalna temperatura 7, a maksimalna 29 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak prete`no obla~no vreme sa povremenom ki{om, samo na jugu ostaje toplije Oslo vreme. U subotu sve`e vreme u celoj zemqi. Na severu }e biti sunSt. Peterburg ~ano, a na jugu obla~no sa povremenom ki{om. U nedequ toplije sa puno sun~anih perioda, samo }e povremeno na jugu biti slabe ki{e.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vreme }e biti relativno povoqno za hroni~ne bolesnike i meteoropate. Mawi porast dnevne temperature na wih }e delovati pozitivno. Oprez u saobra}aju!

25

VIC DANA

23 17

Kako `ivotiwe idu na godi{wi odmor?

- Lav ide sam.

- Tigar sa qubavnicom.

- Majmun sa `enom!

19 15 23 16 16

SUDOKU

10 8 9 27

Pariz

20

Minhen

18

Budimpe{ta

22

Stokholm

11

8

7 3

2

1 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

45 (-12)

Slankamen

160 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

118 (-14)

Zemun

222 (-12)

Bogojevo

116 (-12)

Pan~evo

248 (-14)

Smederevo

442 (-12)

Ba~. Palanka 135 (-10) Novi Sad

121 (-9)

Tendencija opadawa

4

SAVA

N. Kne`evac

166 (0)

S. Mitrovica

15 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

237 (0)

Beograd

172 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

150 (-12)

NERA

Hetin

66 (-30)

TISA

-74 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

5

7

4

24 (-2)

8

9

7

4

5

1

7

8

2 8

4 7

2

2 6

3

1

1 9

4

7

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4

9

3

1

6

8

7

5

2

1

6

5

2

9

7

3

8

4

7

2

8

5

3

4

6

1

9

9

1

4

3

8

6

5

2

7

5

7

6

9

2

1

8

4

3

8

3

2

7

4

5

1

9

6

2

5

9

6

1

3

4

7

8

3

8

1

4

7

9

2

6

5

6

4

7

8

5

2

9

3

1

Re{ewe iz pro{log broja