Dnevnik 1.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD

PETAK 1. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22856 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ODLUKA VLADE SRBIJE

AKO JE ZBIR DOMA]E I STRANE PENZIJE NI@I OD 29.999 DINARA

Pet hiqadarki za nekoliko dana str. 4

NASLOVI

Ukinut vojni rok Vlada je donela Odluku o obustavi obaveze slu`ewa vojnog roka i uputila je Narodnoj skup{tini na razmatrawe. Obaveza slu`ewa vojnog roka u Vojsci Srbije obustavqa se odslu`ewem posledwe partije vojnika upu}ene u 2010. godini, a odnosi se i na regrute koji su zamenili slu`ewe vojnog roka civilnom slu`bom. Od 1. januara 2011. godine na slu`ewe vojnog roka bi}e upu}ivani samo oni koji to dobrovoqno budu `eleli.

PARADA U CENTRU NOVOG SADA NAJAVILA „HORSVIL”

Politika 2 Odbojka prekinula sednicu Skup{tine

3 VAC pozdravqa odluku Vlade Vojvodine

KRISTIJAN OTO NOI

Prodaja DDOR-a stala str. 5

Ekonomija 4 Skrobara ide pred premijera 4 Interventnog uvoza mleka zasad nema

Dru{tvo 6 Pretwe zbog 2,36 dinara 6 Vojvo|anske gimnazije u globalnoj utakmici

Novi Sad 7 Od ve~eras karneval gro`|a i vina

Vojvodina 10 Ima popusta, a mo`e i na rate 11 Razvod uneo pometwu

Reporta`e 24 Qubav bez bankarskog ra~una

Foto: B. Lu~i}

Crna 12 Potraga za piromanima 13 Divqi kafe-bar za prostituciju?

Kowanici jezdili gradom str. 9

NOVOSADSKI UNIVERZITET

Jedinstveni kriterijumi upisa

str. 6

RE[ENA ENIGMA NESTANKA MILANA NENADI]A IZ RUME

Posle pet meseci na|en obe{en o drvo str. 13

SPORT

BEGE^

str. 16 – 20

Gradi se novi dom penzionera str. 8

VR[^ANI JURE MINUS [EST

ORLOVI PROTIV KUBE POKAZALI PRAVO LICE

POMO] KLADIONI^ARIMA

Delimi~no obla~no

Najvi{a temperatura 17° S

2

POLITIKA

petak1.oktobar2010.

DNEVNIK PARLAMENTARCI PONOVO U KLUPAMA

POSLANI^KE TEME

Cvetkovi}–Jovanovi} (1) Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} pitao je kada }e se Vlada pojaviti u parlamentu i po~eti da razgovara s onima koji predstavqaju gra|ane o zna~ajnim pitawima, a ne da „imamo predsednika dr`ave koji je i premijer i poslanik“.

– Vlada dolazi u Skup{tinu u skladu s Poslovnikom, dolazimo da dajemo odgovore na pi-

tawa, postoje tematske sednice, koje biraju poslanici. Ne vidim koji je problem da izaberete temu koja je potrebna i da se takva sednica zaka`e.

Ako pogledate koliko su prethodne vlade dolazile, ipak je to korak unapred. Ne ka`em da smo idealni, ali svakog dana bi}e boqe, dovoqno je mogu}nosti da se o bilo kojoj temi razgovara – smatra

premijer Mirko Cvetkovi}.

– Predla`em vam da podnesete ostavku i da dobijemo vladu koja }e voditi politiku ove zemqe – replicirao je Jovanovi}. – Barak Obama je imao 3.000 susreta pre nego {to je predlo`io program ekonomskog oporavka Amerike, a kada }ete vi dati platformu za pregovore Beograda i Pri{tine?

Cvetkovi}–Jovanovi} (2) Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da nisu ta~ne ocene da Srbija pla}a najskupqi gas u regionu. „Trenutna cena gasa u Srbiji nije direktno povezana sa sporazumom sa Rusijom o izgradwi gasovoda Ju`ni tok. Ssto se gasa ti~e, pla}amo svetsku cenu gasa plus tran-

sport za koji imam informaciju da je ne{to skupqi“, kazao je Cvetkovi} odgovaraju}i na pitawa poslanika u Skup{tini Srbije.

Poslanik LDP ^edomir Jovanovi} je pitao premijera za{to se uop{te potpisivao sporazum sa Rusijom iz oblasti

energetke, ako danas gra|ani Srbije pla}aju najskupqi gas u regionu. Cvetkovi} je kazao da gra|ani Srbije ne pla}aju skupqi gas od ostalih u regionu i da je gas jeftiniji samo u zemqama koje imaju sopstvenu proizvodwu kao {to je Hrvatska i Rumunija.

Odbojka prekinula sednicu Sednica parlamenta na kojoj je premijer i ~lanovi Vlade trebalo da odgovaraju na poslani~ka pitawa prekinuta je za mawe od sat jer je RTS ukinuo direktan televizijski prenos zasedawa zbog odbojka{ke utakmice.

Kako je parlamentarce obavestila predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Deja-

novi}, po Poslovniku o radu, ukoliko prenosa nema, ovakva sednica ne mo`e se odvijati daqe bez kamera u sali. Stoga }e parlamentarci voditi debatu s premijerom i ~lanovima Vlade tek posledweg ~etvrtka u oktobru.

Predsednica Skup{tine je rekla da postoje zahtevi da se od parlamenta naplate dugovi

od 2005. godine, iako Skup{tina Srbije tada nije raspolagala finansijskim sredstvima. „O~igledno je da problem moramo da re{avmo u dogovoru sa RTS i moramo da ulo`imo veliki napor u to.

Nadam se da }emo problem re{iti kao i do sada, kada smo re{avali sli~ne probleme“, istakla je \uki} Dejanovi}.

Tijani}: Duguju 3,3 miliona evra Generalni direktor Radiotelevizije Srbije Aleksandar Tijani} izjavio je ju~e da }e javni servis, ukoliko parlament ne izmiri dugovawa za direktne prenose skup{tinskih zasedawa, biti prinu|en da „prekine tro{ewe narodnih para“ na televizijske prenose iz parla-

menta. „Ne postoji nikakav spor izme|u parlamenta i javnog servisa. Parlament mora da po{tuje zakone koje donosi, da po{tuje nezavisnost RTS-a i da pla}a dugove. Budu}i da dve godine nije pla}ao, dugovi su narasli na 3,3 miliona evra i mi tra`imo da od parlamenta i

vlade dobijemo neku vrstu pisanog dokumenta koji govori da priznaju dug i da }e ga platiti u odre|enom roku“, izjavio je Tijani} agenciji Tanjug. Prema wegovim re~ima, nere{enim dugovima javnom servisu dr`ava gura RTS u gubitke, i to se ne mo`e tolerisati.

S. St.

[ormaz kroji odbore Posle dvomese~ne pauze, poslanici Skup{tine Srbije od ju~e su ponovo u svojim klupama. Tema gotovo celodnevne rasprave bila je dopuna skup{tinskih odbora koji imaju mawe od 17 ~lanova, ali su se kopqa vlasti i opozicije lomila samo oko ~lanstva u Administrativnom odboru, koji razre{ava dileme o poslani~kim mandatima. Poslanici opozicije optu`ili su vlast da }e novi ~lanovi – Momo ^olakovi} (PUPS) i Nata{a Vu~kovi} (DS) poremetiti proporciju i odnos snaga u AO-u, sve s ciqem da nekada{wi ~lan DSS-a, a sada „samo-

u kojoj se poslaniku mo`e oduzeti mandat ako se ne sla`e s predsednikom svoje partije – upozorava Konstantinovi}.

Lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma tako|e smatra da bi [ormaz trebalo da zadr`i mandat, kao {to je to bio slu~aj i s drugim poslanicima, odbacuju}i primedbu opozicije da se odbori

tema sudbina Dragana [ormaza, ovo do`ivqavamo kao tragi~nu slabost vladaju}e koalicije. U ovom nema nikakve koristi za LDP, niti ja to radim {to vidim ra~un za sebe.

Ta~no je da ne}emo vanredne izbore jer u ovako slu|enoj zemqi ne bismo dobili ni{ta, osim jo{ ve}eg haosa. Ne inetersuje nas PUPS, ali ako na

popuwavawu da bi [ormaz zadr`ao status poslanika.

Po uverewu predsednika kluba DSS-a Milo{a Aligrudi}a, cela ideja o promeni sastava u Odboru nastala je zbog potrebe DS-a da nanese {tetu stranki Vojislava Ko{tunice kao politi~kom protivniku.

– Stvar je ~ista, mandat mora biti vra}en DSS-u. Skan-

takav na~in oni vra}aju dugove za svoje plate i penzije, e, onda nismo du`ni da tako ne{to toleri{emo ve} da kritikujemo. Iz ove sale sam 5. oktobra izveo 150 policajaca s pu{kama i pancirima i sproveo ih do policijske stanice u Ulici majke Jevrosime jer smo `eleli da ovo bude demokratska insitucija.

G17 plus za oduzimawe Nasuprot wima, {efica poslani~ke grupe G17 plus Suzana Grubje{i} rekla je „da }e ta stranka glasati za oduzimawe mandata Draganu [ormazu“. Ona je navela da je „mogu}e da se predlogom o dopuni skup{tinskih odbora naru{ava proporcija stranaka“, ali i dodala da je taj predlog rezultat Zakona o Narodnoj skup{tini Srbije i Poslovnikao o radu parlamenta. stalni strelac“ Dragan [ormaz ne izgubi mandat.

Nasuprot wima, poslanici vlasti tvrde da oni samo primewuju nove poslovni~ke odredbe, a da bi „odbranila“ taj stav, sama predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} si{la je, kao predlaga~ odluke, s mesta predsedavaju}eg u poslani~ke klupe. Kako je objasnila, uo~i predlagawa dopune ~lanstva u odborima konsultovala je stru~ne slu`be, koje su joj prosledile informaciju o tome koliko poslanika treba dodati odborima koji nemaju po 17 ~lanova.

Predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinovi} obja{wava da je PUPS dobio mesto u AO-u jer je bio jedina stranka koja nema predstavika u telu koje }e donositi zna~ajne odluke tokom reforme parlamenta. Odbacio je optu`be da nije sazivao sednice Odbora, tvrde}i da su za to “krivi” poslanici koji su bili spre~eni da prisustvuju, pa u vi{e navrata nije mogao biti obezbe|en kvorum.

– Zakaza}u sednicu i s tom temom i nadam se da }emo usaglasiti termin kada svi mogu.

Izja{wavawe o mandatu Dragana [ormaza nismo imali, nadam se da }e biti na narednoj sednici. Jedina partija koja je najavila da je za oduzimawe mandata je LDP. To ne mogu da podr`im kao princip. Moj li~ni stav je da se narodnim poslanicima ne mogu otimati mandati. Nema zemqe u Evropi

Ne podr`ava vlast Glavni akter oko ~ijeg mandata se lome kopqa Dragan [ormaz tvrdi da je i daqe opozicija i da ne}e podr`ati vlast dokle god ovako lo{e radi.

– Jedva ~ekam da AO razre{i moj status u parlamentu, da vidim da li idem na sud ili nastavqam normalno da radim. Znam koliko sam radio prethodnih 20 godina i znam da niko iz DSS-a, osim, eventualno, Ko{tunice koji je bio nosilac liste, ne zaslu`uje taj mandat vi{e od mene. Da je Ko{tunica pristao, ja bih ga vratio, ovako, ne dam nekome ko ne zaslu`uje – poru~uje [ormaz. dal je i sramota da se radi za{tite takvog interesa {teluju propisi Narodne skup{tine. Ciq im je da bez G17 plus imaju ve}inu u AO-u, pa igrawe ma~ke i mi{a ~etiri meseca oko mandata Dragana [ormaza ima ovakav epilog. Sada }e se stvoriti uslovi da i bez glasova G17 plus [ormazu ostane mandat – istakao je Aligrudi}.

Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} protivi se popuni odbora, i ocewuje da bi ovako ne{to u doba Milo{evi}a bilo okarakterisano kao politi~ki kriminal.

– Milo{evi} je imao 160 [ormaza, pa je onog trenutka kada je wegova politka izgubila kontakt sa `ivotom to postalo irelevantno – upozorio je Jovanovi}. – Najmawe je ovde

Predsednik poslani~ke grupe Nove Srbije Velimir Ili} rekao je da }e ta stranka povu}i predlo`ene kandidate za ~lanove odbora, zahtevaju}i da se od predloga odustane.

Po re~ima {efa radikala Dragana Todorovi}a, vrhunac licemerja je pozivawe predsednice parlamenta na Zakon o Narodnoj skup{tini i Poslovnik.

– Iza svega ovoga je manipulacija i zloupotreba, uzurpacija i brutalno kr{ewe zakona – smatra Todorovi}.

Nove ~lanove dobija ukupno 23 skup{tinska odbora, a najvi{e odbori za trgovinu i turizam i za urbanizam i gra|evinarstvo (po {est)i za saobra}aj i veze i za omladinu i sport (po ~etiri).

S. Stankovi}

SVM: Suboticu podeliti na op{tine Savez vojvo|anskih Ma|ara najavio je inicijativu za podele u teritorije grada Subotice na op{tine. Ovo je zakqu~ak razgovora odbornika ove stranke Arpada Zabo{ija i Jenea Maglaija u vezi s pro{le nedeqe najavqenom inicijativom wihovih strana~kih kolega s Pali}a, iz [upqaka, Hajdukova i Ba~kih Vinograda o formirawu op{tine Pali}. I Zabo{ i Maglai, koji je ujedno i predsednik Gradske organizacije SVM-a, kao osnovni razlog za razmi{qawe na temu o dekoncentraciji vlasti navode ono o ~emu je bilo re~i i tokom rasprave o rebalansu buxeta na posledwoj sednici Skup{tine grada: zapostavqenost prigradskih mesnih zajednica od grada.

– Svakako }emo podr`ati tu inicijativu jer iz gradskog buxeta, koji iznosi gotovo pet milijardi dinara, prigradske mesne zajednice

skoro ni{ta ne mogu dobiti. Ne mislimo na izdvajawe u posebnu op{tinu, nego op{tine unutar grada, a Pali}, ^antavir i Bajmok bili bi centri s naseqenim mestima oko wih – ka`e Zabo{.

On isti~e da bi ^antavir, iz kojeg dolazi, ali i Pali} i Bajmok na taj na~in imali vi{e izvora prihoda. Kada je re~ o sastavu budu}e op{tine, Arpad Zabo{ ka`e da ^antaviru prirodno gravitiraju mesne zajednice Stari i Novi @ednik, Ba~ko Du{anovo, Vi{wevac i, eventualno, Bikovo.

Ina~e, novi Zakon o lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj organizaciji gradovima dopu{ta mogu}nost podele teritorija na op{tine.

Gradona~elnik Sa{a Vu~ini} svojevremeno je rekao da je spreman da razgovara o inicijativi s Pali}a.

Z. Romi}

petak1.oktobar2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

VAC pozdravqa odluku Vlade Vojvodine Medijska grupacija VAC izra`ava svoje zadovoqstvo {to je Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine prihvatila predlog grupacije VAC da pokloni svoj udeo od 55 odsto u zajedni~kom dru{tvu „Dnevnik Vojvodina pres“ zaposlenima u DVP-u. ^lan uprave Medijske grupacije VAC i wen predstavnik u Srbiji Peter Lange navodi: „Raduje me {to je ju~era{wom odlukom Vlade Vojvodine grupacija VAC na~inila jo{ jedan odlu~uju}i korak u ciqu obezbe|ewa budu}nosti zaposlenih u DVP-u. Nadamo se da }e sada ’Dnevnik holding’ i zaposleni u DVP-u vrlo brzo posti}i dogovor i zakqu~iti ugovor“.

Ponuda za poklawawe udela u DVP-u }e se ipak realizovati samo pod uslovom da „Dnevnik holding“ odustane od svih potra`ivawa prema Medijskoj grupaciji VAC. Lange pozdravqa i najavu Vlade Vojvodine da }e od 2011. do 2013. godine mese~no obezbe-

|ivati finansijsku pomo} od pet miliona dinara kako bi se osigurao kvalitet dnevnih novina „Dnevnik“.

Predstavnici zaposlenih u DVP-u su jo{ 10. septembra u Novom Sadu prihvatili ponudu/poklon Medijske grupacije VAC. Ovaj do-

govor je pozitivno prihva}en i izvan Vojvodine: poklon dat zaposlenima u DVP-u izme|u ostalog podr`ava i Udru`ewe novinara Srbije (UNS) i ve}i broj sindikalnih udru`ewa. Pozitivno se izrazila i Misija OEBS-a u Srbiji. Dru{tvo novinara Vojvodine (DNV) vidi ~ak u planiranom prepu{tawu VAC-ovih udela zaposlenima u DVP-u pionirski model za druge medije u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.

Da bi u ekonomsko te{kim vremenima „Dnevniku“ i wegovim zaposlenima dala zna~ajnu pomo} za novi po~etak, Medijska grupacija VAC `eli u okviru svog poklona da se odrekne i 55 procenata, odnosno 1,8 milion evra zajma koji je kao ~lan dru{tva stavila na raspolagawe DVP-u. Zahtev za vra}awe preostalih kredita Medijska grupacija VAC bi odlo`ila na pet godina i u tom periodu bi se odrekla pripadaju}ih kamata.

PROMENA NA ^ELU KLUBA ZEV-a

Novakovi} umesto Elezovi}a Funkcioner Demokratske stranke i direktor novosadskog javnog preduze}a „Zavod za izgradwu gra-

da“ Borislav Novakovi} bi}e novi {ef poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu“ u pokrajinskom parlamentu, potvr|eno je ju~e „Dnevniku“ u Pokrajinskom odbo-

ru te stranke. Novakovi} }e tako zameniti Du{ana Elezovi}a, ~elnika vojvo|anskih demokrata, koji

se na toj poziciji, kako se pokazalo, zadr`ao privremeno svega nekoliko meseci. Podsetimo, Elezovi} je klub ZEV-a predstavqao od junske sednice Skup{tine Voj-

vodine, nakon ostavke Dragoslava Petrovi}a, koji je u maju vratio poslani~ki mandat zbog nespoji-

vosti te funkcije s onom koju kao pokrajinski sekretar za nauku ima u Vladi Vojvodine. Uz Petrovi}a, poslani~ke mandate je tad vratilo jo{ troje demokrata – Tawa Dulo-

vi}, koja je i na~elnica Sredwobanatskog okruga, zatim Miroslav Kri{an, ina~e predsednik op{tine Kova~ica, i @ivko Markovi}, koji je i predsednik Skup{tine op{tine Pe}inci. Poslani~ke funkcije tad se odrekao i lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor, koji se tako|e opredelio za poziciju u Banovini, gde je potpredsednik Vlade APV i vodi resor privrede.

O~ekuje se da }e promena na ~elnoj poziciji u klubu ZEV-a, kao i verifikacija mandata novih poslanika, biti ozvani~ena na sednici Skup{tine Vojvodine zakazanoj za 11. oktobar. Kao {to je „Dnevnik“ ve} pisao, nova lica u klubu ZEV-a bi}e Predrag Srem~i} iz [ida, @aklina Mijalkovi} iz Pan~eva, Daniel Ungar iz @iti{ta i Strahiwa Simovi} iz Novog Sada. A s liste Ma|arske koalicije poslani~ki mandat dobi}e Robert Fajstamer iz Kawi`e.

B. D. S.

ZAMENIK POKRAJINSKOG SEKRETARA ZA ME\UREGIONALNU SARADWU VLADIMIR PANDUROV

Vojvodina na Evropskoj nedeqi gradova i regija u Briselu

Na Evropskoj nedeqi gradova i regija „Open dejz“, koja se odr`ava od 4. do 7. oktobra u Briselu, u~estvova}e i pokrajinska delegacija, s predsednikom Vlade Vojvodine Bojanom Pajti}em na ~elu, saop{teno je ju~e u vojvo|anskoj vladi. Na ovogodi{woj me|unarodnoj konferenciji Vojvodina }e nastupiti u partnerstvu s regionima [tajerska iz Austrije, regijama iz Hrvatske i ju`ne Finske, te Kujavsko-pomorskim regionom iz Poqske, Zapadnom Panonijom iz Ma|arske i @ilinom iz Slova~ke.

Po re~ima zamenika pokrajinskog sekretra za me|uregionalnu saradwu Vladimira Pandurova, na briselskoj konferenciji se o~ekuje vi{e od 6.000 u~esnika. Pandurov je ju~e na konferenciji za novinare kazao da }e APV ovom prilikom predstaviti projekat „Dunavski region plus“, koji se odnosi na turizam, odnosno, „na sve {to bi se du` toka Dunava moglo u tu svrhu iskoristiti, a {to je sastavni deo IPA-programa prekograni~ne saradwe s Ma|arskom“.

Pandurov je posebno istakao zna~aj ovogodi{we strategije EU u kojoj je definisano

pet ciqeva, s predlogom da oni budu integrisani u nacionalne prioritete.

– S jedne strane, da 75 odsto stanovni{tva starosti od 20 do 64 godine bude zaposleno, da se tri odsto od bruto dru{tvenog proizvoda Evropske unije ula`e u istra`ivawe i razvoj, a da se s 20 odsto iskoriste obnovqivi izvori energije. Zatim da najmawe 40 procenata populacije mla|ih generacija dobiju diplomu tercijalnog obrazovawa, kao i to da 20 miliona qudi mawe bude u opasnosti od siroma{tva – rekao je Pandurov.

B. D. S.

REKLI SU

Tabakovi}: Ne li~imo na DS

Da~i}: Svi me pitaju za Paradu ponosa

Qaji}: Organi i pre`ivqavawe

Funkcionerka SNS-a Jorgovanka Tabakovi} izjavila je ju~e da ne postoje sli~nosti izme|u SNS-a i DS-a. „Neka se neko usudi da ka`e da SNS i DS li~e jedna na drugu. Nemamo iste ciqeve, nemamo iste metode i ne li~imo jedni na druge“, rekla je ona na konferenciji za novinare. Ciq SNS-a je, navela je ona, da gra|ani Srbije boqe `ive, da privreda ne grca u dugovima nego da se finansira iz {tedwe i iz onoga {to se nalazi na wenoj teritoriji i na wenim ra~unima. Govore}i o predlo`enim izmenama Zakona o Fondu za razvoj Srbije, Jorgovanka Tabakovi} je ocenila da je Srbiji potrebna banka za razvoj. Po wenim re~ima, Zakon o Fondu za razvoj mewa se da bi se predsedniku Upravnog odbora Fonda dala ovla{}ewa koja mu dozvoqavaju da pretvara dugovawa firmi u akcije za dr`avu. Ona tvrdi da se izmenama ovog zakona priprema teren da se Fond pretvori u banku po ugledu na Nacionalnu {tedionicu.

Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} apelovao je ju~e na gra|ane, bez obzira na to da li se sla`u s odr`avawem Parade ponosa ili ne, da ne iskazuju i ne primewuju nasiqe nad u~esnicima tog skupa jer policija ima obavezu da ih za{titi. Nije na MUP-u da procewuje ili ocewuje da li mu se neki skup svi|a, naglasio je Da~i}, ve} da izvr{ava svoje obaveze i zadatke koje proisti~u iz zakona i Ustava. Da~i} je naglasio da pro{le godine nije bilo nijednog sastanka kada je re~ o evropskim pitawima a da ga nisu pitali za{to je otkazana Povorka ponosa. O~igledno je da je to pitawe za neke evropske institucije zna~ajnije za razliku od nekih na{ih predrasuda na ovim prostorima, rekao je Da~i}. Posao svih nas je da obezbedimo sve uslove da qudi mogu ostvariti svoja ustavna prava, rekao je Da~i}, i istakao da ove godine postoji mnogo boqa saradwa organizatora Parade ponosa i dr`avnih organa.

Ministar rada Rasim Qaji} izjavio je u Doqevcu da Srbija ipak nije toliko siroma{na da bi gra|ani morali da prodaju svoje organe da bi pre`iveli. Qaji} je ocenio, povodom najava jednog me{tanina Doqevca da }e osnovati agenciju za prodaju qudskih organa i krvi, da se radi o poku{aju skretawa pa`we na siroma{tvo u tom kraju. „Sam taj doga|aj vi{e je bio povod da se skrene pa`wa na to nego {to }e od toga ne{to biti, na svu sre}u“, rekao je Qaji} prilikom boravka u Doqevcu. Osnivawe agencije za prodaju krvi i qudskih organa ranije je najavio sekretar Sportskog saveza Doqevca Dragi} Neranxi}, uz obrazlo`ewe da ima mnogo siroma{nih osoba koje bi donirale svoje organe u zamenu za novac i pre`ivqavawe. Op{tina Doqevac sa 16 okolnih sela i oko 20.000 stanovnika, spada u red 40 najnerazvijenih op{tina u Srbiji.

SPC SMIRUJE STRASTI PRED USTOLI^EWE PATRIJARHA

Bez politizacije verskog ~ina Najmawe 4.000 qudi o~ekuje se u Pe}koj patrijar{iji 3. oktobra kada }e Srpska pravoslavna crkva uprili~iti ustoli~ewe patrijarha Irineja. Iako ~isto verski i crkveni ~in, ovaj doga|aj je posledwih nedeqa ispolitizovan gotovo do usijawa. U Srbiji se sve vreme spekuli{e o tome ko }e od zvani~nika oti}i na ustoli~ewe, a s kosovske strane – kome to ne}e biti odobreno. Dodatno uqe na vatru dosuli su i crnogorski zvani~nici, koji su unapred izabrali druge poslove i zahvalili se na pozivu.

U takvoj atmosferi, koju dodatno optere}uje najava srpsko-albanskih pregovora, kao i ostavke kosovskih dr`avnika, oglasio se Sinod SPC nadasve racionalnim i pomirqivim tonom, upozoriv{i na to da se ovaj doga|aj ni po koju cenu ne sme politizovati, te da }e Srbija u Pe}koj patrijar{iji dostojno biti predstavqena likom predsednika Borisa Tadi}a.

Sociolog religije Mirko \or|evi} za “Dnevnik” ka`e da saop{tewe Sinoda i govor patrtijarha Irineja pokazuju da u Crkvi “duva neki novi vetar”.

– Politi~ari su sve ovo veoma ispolitizovali, a od Crkve smo dobili jedan razuman stav. Pe} je sedi{te arhiepiskopije i duhovni centar. Patrijarh je dao jo{ jednu zna~ajnu izjavu u kojoj je rekao da “su pozvani svi, a svako ko do|e, dobrodo{ao je” – ka`e \or|evi}.

Po wegovim re~ima, Crkva je i po srpskom i kosovskom ustavu odvojena od dr`ave, pa Tadi} nema obavezu da prisustvuje ustoli~ewu.

– Predsednik ipak ima tri va`na razloga da se na|e tamo: on je predsednik Republike i pojavi}e se u Pe}i kao znak pa`we koju Republika poklawa Crkvi, kao garant reda i zakona u dr`avi. Drugi razlog je ~iwenica da na wega ve} du`e pristalice Artemija vr{e pritisak da do|e na Kosovo. Tre}i razlog le`i u prilici da Tadi} uputi poruku i Srbima i Albancima, sada kada zapo~iwe proces istorijskog pomirewa i suo~avawa Srbije s realno{}u u kojoj `ivimo – obja{wava \or|evi}, uz napomenu da je izuzetno va`no i kakvu }e poruku sam Irinej odaslati Srbima i Albancima na Kosovu.

On ka`e da je patrijarhova poruka iz Be~a da oba naroda na Kosovu moraju da na|u na~ina da `ive jedni s drugima, kao {to je nekada bilo.

– Crkva nije dr`ava i ne}e morati da priznaje Kosovo, ali }e kao deo dru{tva morati da sara|uje s postoje}im kosovskim vlastima, pri ~emu se ne odre|uje diplomatski prema wima. Tako je bilo vekovima. Imperativ je da Crkva sagleda realnost oko sebe i da na Koso-

vlasti su “pretile” dolaskom premijera i predsednika Kosova ukoliko se u Pe}i bude pojavio neko od ministara.

Po \or|evi}evim re~ima, kosovski zvani~nici su du`ni da prisustvuju ustoli~ewu patrijarha jer bi time izrazili po{tovawe prema instituciji koja igra va`nu ulogu na Kosovu. Ho}e li se to desiti, ne zna se, a na{ sagovornik ka`e da to pitawe nije za potcewivawe.

– Da li }e i crnogorski zvani~nici do}i, vide}emo, a to je pitawe tako|e ispolitizovano. Uostalom, patrijarh je pozvao sve, a to sve zaista i zna~i “sve”. Nadam se samo da ne}e biti provokacija – {to nije iskqu~eno - jer to ne}e biti dobro ni za Srbe ni za Albance na Kosovu – isti~e \or|evi}.

Nikoli} na ustoli~ewu Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} prihvatio je s najve}im zadovoqstvom poziv Sinoda Srpske pravoslavne crkve da u nedequ, 3. oktobra, prisustvuje ustoli~ewu patrijarha Irineja u Pe}koj patrijar{iji, saop{io je ju~e SNS. Nikoli} }e, u ime srpskih napredwaka, prisustvovati ovom, za srpski narod u celini, zna~ajnom doga|aju, ka`e se u saop{tewu SNS-a.

Ide Predrag Markovi} Ustoli~ewu patrijarha Irineja, zakazanom za 3. oktobar u Pe}koj patrijar{iji, iz Ujediwenih regiona Srbije prisustvova}e ~lan Predsedni{tva URS-a Predrag Markovi}. „Gra|anin sam Srbije i moje pravo je da se kre}em gde ja `elim i da ~inim ono {to `elim. To pravo mi niko ne mo`e uskratiti. Uvek sam ~inio i ~inim ono {to mislim da je za Srbiju dobro i ose}am potrebu da svojim prisustvom poka`em opredeqewe za istinske duhovne i `ivotne vrednosti koje nas krase“, naveo je Markovi} u pisanoj izjavi.

Episkop Porfirije je istakao da je do sada iz Srbije preko crkvenih op{tina, odnosno parohija, organizovan dolazak vi{e od 50 autobusa na ~in ustoli~ewa i da se o~ekuju i dolasci iz Republike Srpske i BiH, Crne Gore, Makedonije.

Ustoli~ewe patrijarha duhovni je doga|aj, podsetio je Porfirije, i

Preko Grka do posete Zamenik kosovskog premijera Hajredin Ku~i izjavio je ju~e da }e Vlada Kosova ipak biti fleksibilna kada je u pitawu prisustvo srpskih zvani~nika ustoli~ewu patrijarha Irineja, zato {to je u pitawu doga|aj verskog karaktera.

– Bi}emo fleksibilni kada su u pitawu posete verskog karaktera – rekao je on za Radio „Slobodna Evropa“, i dodao da }e „obezbe|ewe biti od Kosovske policije, u koordinaciji s Euleksom i Kforom“.

Ku~i je naveo da su kosovske vlasti „u razgovorima i s Vladom Srbije“, preko gr~kog ambasadora u Pri{tini, o mogu}oj poseti nekog zvani~nika Srbije na Kosovu. vu ostane s narodom koji je {tuje – ka`e sagovornik “Dnevnika”.

Za sada je jedino sigurno da }e ceremoniji zvani~no prisustvovati predsednik Tadi}, dok je lider SNS-a Tomislav Nikoli} tako|e potvrdio svoj dolazak. Kosovske

ukazao na specifi~ne okolnosti kada je re~ o Kosovu i Metohiji i poziciji naroda i Crkve, isti~u}i i da se mora voditi ra~una o bezbednosti i ne dati povoda za provokacije i ne`eqene doga|aje.

P. Klai}

4

EKONOMIJA

petak1.oktobar2010.

ODBORNICI JEDNOGLASNO PODR@ALI RADNIKE ZREWANINSKOG IPOK-a

Skrobara ide pred premijera Odbornici Skup{tine grada Zrewanina na ju~era{woj vanrednoj sednici jednoglasno su usvojili zakqu~ak da daju bezrezervnu podr{ku Anketnom odboru formiranom da bi utvrdio ~iweni~no stawe posle privatizacije Industrije prera|evina od kukuruza IPOK. Lokalni parlament je, u usvojenom za-

sindikata u fabrici Lidija Marioncu. Ona je podsetila na to da zaposlenima mesecima nisu ispla}ivane zarade, da wihova potra`ivawa sada dosti`u vi{e desetina miliona dinara, kao i da je skrobara optere}ena hipotekom, a da blokada wenog ra~una trenutno iznosi 100 miliona dinara.

DNEVNIK

ZBIR DOMA]E I INOSTRANE PENZIJE MORA BITI NI@I OD 29.999 DINARA

Pet hiqadarki sti`e uskoro Korisnici me{ovitih (doma}ih i stranih) penzija bi}e u obavezi da dostavqawem dokumentacije doka`u da li su ostvarili pravo na pomo} od 5.000 dinara, koja }e biti ispla}ena u prvim danima oktobra, re~eno je u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabi}a.

Precizirano je da }e “svakom penzioneru koji dokumentuje da mu je zbir doma}e i inostrane penzije ni`i od propisanog limita od 29.999 dinara biti ispla}ena pomo} od 5.000 dinara, na isti na~in kao i penzije - preko teku}eg ra~una, ili preko uputnica na ku}nu adresu”. Penzioneri koji primaju penziju iz inostranstva

neophodno je da Fondu, odnosno nadle`noj filijali dostave i izve{taj banke o visini posledwe ispla}ene penzije.

“Penzioneri koji imaju me{ovite penzije (ima ih vi{e desetina hiqada) mora}e da doka`u da imaju primawe ispod 29.999 dinara, jer se de{ava da korisnik penzije prima doma}u penziju od 15.000 dinara i dodatno austrijsku penziju od 500 evra, ili ima na wu pravo, ali jo{ je ne dobija zbog malog broja godina”, obja{weno je. Iz kabineta podse}aju i da }e pomo} od 5.000 dinara, kako je utvr|eno Zakqu~kom Vlade od 16. septembra, dobiti penzioneri sa prebivali{tem na teritoriji

Srbije ~ija mese~na primawa ne prelaze 29.999 dinara.

Pravo na isplatu imaju penzioneri iz kategorije zaposlenih i poqoprivrednika koji se nalaze u

isplati za prvi deo septembra 2010. godine i penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti koji se nalaze u isplati za septembar teku}e godine.

DR@AVA NA[LA NA^IN DA SMAWI NESTA[ICE

Interventnog uvoza mleka zasad nema kqu~ku, izrazio i mi{qewe da dr`ava u ovom trenutku mora preuzeti odlu~uju}u ulogu u pokretawu proizvodwe u najve}oj skrobari na Balkanu, s obzirom na to da je jesewa berba kukuruza u toku i da od wene uspe{nosti direktno zavisi poslovawe i oporavak IPOK-a, jer mu je to

– IPOK nije samo od lokalnog zna~aja ve} i od op{teg interesa. Tra`imo da nam se omogu}i da se vratimo u fabriku, zapo~nemo preradu kukuruza i proizvodwu skroba i porodicama obezbedimo minimalnu egzistenciju – poru~ila je Lidija Marioncu, dok su joj podr{ku

]opi}u zasmetao „Dnevnik“ Ve}inski vlasnik zrewaninske skrobare je biznismen Zoran ]opi}, koga srpska policija tereti da je o{tetio IPOK za 483 miliona dinara. ]opi} se mesecima nije pojavqivao u Zrewaninu, a ovda{wi novinari su imali priliku da se li~no sretnu s wim samo jednom, i to lane, u zgradi Privrednog suda, kada je odlu~eno da fabrika iza|e iz ste~aja jer je, navodno, ]opi}eva firma, kao podnosilac plana reorganizacije, ispunila sve preuzete obaveze. Kontroverzni biznismen je tada optu`io „Dnevnik“ da o de{avawima u skrobari pi{e samo negativno. strate{ka i osnovna sirovina u proizvodwi.

Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton, nakon izglasavawa, najavio je da }e zakqu~ak biti upu}en na vi{e adresa, izme|u ostalog i kabinetu premijera Mirka Cvetkovi}a, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova.

Pre nego {to su se odbornici izjasnili o podr{ci radnicima IPOK-a, sa skup{tinske govornice prisutnima se obratila predsednica Samostalnog

pru`ale kolege okupqene pred skup{tinskom salom i Gradskom ku}om.

Proizvodwa u IPOK-u obustavqena je krajem aprila. Tada su radnici dobili li~ni dohodak za februar, a ubrzo su upu}eni na pla}eno odsustvo. Kasnije su koristili i godi{we odmore, a trenutni status u preduze}u prakti~no im i nije poznat. O katastrofalnom stawu u skrobari govori i podatak da od maja u fabrici nema struje, osim u upravnoj zgradi, kao i da u silosima nema ni zrna kukuruza, a u magacinu gotove robe. @. B.

POSTIGNUT DOGOVOR U KIKINDSKOM „GALADU“

„Matijevi}” kupuje akcije

Mali akcionari firme „Galad“ iz Kikinde, wih stotinak, ju~e su planirali da protestuju ispred ove firme ukoliko se ne postigne dogovor o prodaji hartija od vrednosti. Nekada{wi zaposleni i penzioneri koji imaju akcije ve} nekoliko godina prego-

ih prodaju po 400 dinara po akciji – istakao je predsednik Udru`ewa malih akcionara „Galada“ Milorad ]eran. – U proseku, jedan ~lan ~lan udru`ewa ima oko 200 hartija od vrednosti.

U Udru`ewu malih akcinara „Galad“ iz Kikinde ima oko 300

Vlada Srbije usvojila je ju~e Uredbu o proizvodwi i prometu mleka kako bi se stabilizovalo snabdevawe tr`i{ta. Mlekare su, naime, obavezne da proizvedu i stave u promet termi~ki obra|eno mleko (pasterizovano i sterilizovano) u koli~ini koja se proizvede od najmawe 40 odsto dnevne prerade sirovog mleka, a od te koli~ine termi~ki obra|enog, najmawe 50 odsto mora da bude pasterizovano mleko. Nov~anom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazni}e se za prekr{aj svako pravno lice koje ne po{tuje ovu uredbu, stoji u ju~era{wem saop{tewu sa sednice Vlade. Uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku i premewiva}e se do 31.decembra.

Ju~era{wom odlukom stavqena je ta~ka i na spekulacija o tome da }e dr`ava intevrentno uvoziti mleko ili da }e smawiti carine i prelevmane na uvoz ovog proizvoda. Od uvoza za sad nema ni{ta, ali su, kako je “Dnevniku” re~eno u Vladi Srbije, jo{ uvek i te opcije otvorene.

– U svakom slu~aju, ni interventni uvoz ni eventualno smawewe carina i prelevmana ne bi na kratke staze ugrozili “Salford” – kazao nam je wegov prvi ~ovek Slobodan Petrovi}, koji ju~e nije znao kakve je administartivne mere ministar trgovine pripremio. – Ne bi nas to

– Realizacija projekta izgradwe mosta Zemun–Bor~a u Beogradu preko Dunava, odvija se po planu i nema razloga za zabrinutnost da kineski partner – kompanija “^ajna roud end brix korporej{n” (CRBC) ne}e ispuniti svoje obaveze – izjavila je ju~e ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi}.

Ona je novinarima rekla da pa`qivo prati taj projekat i da je ju~e dobila uveravawa od

– Mi smo sada isporu~ili preko milion litara vi{e nego u avgustu. Uvezli smo vi{e mleka i imali malo ve}i otkup, ali ni to nije dovoqno. O~ekujemo da }e do kraja oktobra do}i do stabilizacije u potpunosti – veli Petrovi}, napomiwu}i da ove namirnice jo{ uvek nema dovoqno jer potro{a~i prave zalihe dugotrajnog mleka. –

29. 9. 2010.

1.284,98725

kineskog ambasadora u Srbiji Vei \inghua da }e realizacija tog projekta te}i u skladu s ugovorom.

– Ja sam jedan od potpisnika, koji je u ime Vlade Srbije dobio nadle`nost da potpi{e ugovor s CRBC-om i, sa stanovi{ta Ministarstva za NIP i moj li~ni stav je da realizacija tog projekta te~e tako da nema razloga za zabrinutost – istakla je ministarka.

Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas je pre nekoliko dana rekao novinarima da izgradwa mosta Zemun–Bor~a kasni jer jo{ nije ura|en ni idejni projekat, koji je trebalo da uradi CRBC. Verica Kalanovi} je navela da je kineska strana ranije predlo`ila da se CRBC-u uplati avans od 25 odsto vrednosti ugovora, {to Srbija nije prihvatila.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (620,74

Promet

Kolorit, Beograd

20,03

761

274.721

Novi kolektiv, Beograd

20,00

4.626

14.234.202

Lasta, Beograd

12,88

517

86.780

Vital, Vrbas

12,67

845

845

10,71 Promena %

1.550 Cena

62.000 Promet

Galad, Kikinda

-12,01

447

4.470

Sacen, Novi Sad

-12,00

1.408

429.440

Ba~ka, Sivac

-11,25

355

17.750

Neostar, Novi Sad

~lanov, koji ukupno poseduju 78.000 akcija. Mali akcionari u svom posedu imaju oko 30 procenata ukupnog kapitala „Galada“.

Ova kikindska firma privatizovana je 2003. godine i trenutno ima 30 zaposlenih. Ve}inski paket akcija „Galada“ je na aukciji prodat za 500.000 evra, dok je procewena vrednost firme sedam miliona evra.

A. \.

ugrozilo. Prodava}emo ovo mleka {to imamo. Me|utim, ukoliko se i posle toga uvoz nastavi, i mi i ostali proizvo|a~i imali bismo problema da prodamo svoju robu. Sve zavisi od koli~ina koje }e uvesti, cene po kojoj }e prodavati, po kojoj }e uvoziti...

On je napomenuo da jo{ uvek nedostaje mleka, ali da je situacija sve boqa i boqa.

Kineski most siguran

Centroproizvod, Beograd Pet akcija s najve}im padom

varaju s ve}inskim vlasnikom „Galada“, firmom „Matijevi}“, da otkupi wihove akcije ili u protivnom da vrate imovinu.

– Ve} godinama poku{avamo da se dogovorimo o kupovini akcija koje poseduju mali akcionari i danas smo postigli dogovor da ve}inski vlasnik, kompanija „Matijevi}“, otkupi akcije od svih ~lanova Udru`ewa koji `ele da

Administrirawe uvek lo{e Stevanovi} ka`e da se uvek treba `aliti kada se uvode administrativne mere u privredi. Pomenimo, carina na uvoz mleka je oko 30 odsto, a tu su i prelevmani.

– Nije tu stvar u visini carina ve} u tome da uop{te imate ograni~ewa za uvoz. Mawi je problem kada su ograni~ewa takva da morate ne{to platiti ali da mo`ete uvoziti koliko ho}ete, a ve}i kada ne mo`ete da uvezete koliko `elite – ka`e Stevanovi}, dodaju}i da je te{ko odgovoriti na pitawe da li je dr`ava, time {to je spre~avala slobodan uvoz, {titila farmere ili prera|iva~e.

Sve {to ponekad poja~ano izbacimo – plane. Sada smo ~etiri dana isporu~ivali dvostruko vi{e koli~ine od onih koje normalno dnevno isporu~ujemo tokom godine i ni{ta se ne ose}a. Kako do|e, brzo sve ode na tr`i{tu, te je jasno da se prave zalihe.

Saradnik Centra za slobodno tr`i{te, ekonomista Aleksandar Stevanovi} ocewuje u razgovoru za “Dnevnik” da su upravo postoje}e administrativne mere dovele do ovog stawa, a sada }e biti jo{ gore.

– To {to rade na ka{i~icu – samo se bave posledicama, ne uklawaju uzroke – jedna je od najve}ih gre{aka u ekonomskoj politici. Morate se baviti uzrocima, jer ovako, stawe }e se re{iti na mesec ili dva, a onda }e opet izbiti na povr{inu u nekom drugom obliku. Jedina administrativna mera koju treba da uvedu je da ukinu ve} postoje}e, ali da su hteli, to bi uradili davno – ka`e Stevanovi}.

S. Glu{~evi}

Naziv kompanije

0,19)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,35

2.783

1.703.138

Komercijalna banka, Beogwrad

-0,01

27.032

9.515.390

Energoprojekt holding, Beograd

-0,10

969

707.986

Agrobanka, Beograd

0,99

7.019

1.923.342

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.800

0,00

Imlek, Beograd

0,22

1.806

935.360

Soja protein, Be~ej

-0,74

674

975.055

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,05

1.899

68.355

Privredna banka, Beograd

-9,77

545

8.720

0,44

683

434.380

-9,47 Promena %

430 Cena

2.580 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,25

3.153

368.917

Tigar, Pirot

-3,63

584

37.960

NIS, Novi Sad

-0,22

461

6.501.707

Meser Tehnogas, Beograd

-0,27

4.876

136.523

Agroseme, Kikinda

0,00

1.000

3.605.000

Alfa plam, Vrawe

-2,16

8.112

868.007

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

12.000

3.180.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.280

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

480

0,00

Globos osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Soja protein, Be~ej Sacen, Novi Sad

-0,74

674

975.055

-12,00

1.408

429.440

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK GUVERNER DEJAN [O[KI]

– Kretawe dinara na dug rok }e zavisiti od konkurentnosti doma}e privrede, izvoza, priliva stranih investicija, kretawa u produktivnosti rada, rizika zemqe i drugih faktora – izjavio je guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki}. – Moje uverewe je da monetarna politika treba da poku{a da izbegne

aprecijaciju dinara koja nije utemeqena na rastu produktivnosti rada i konkurentnosti doma}e privrede. Dakle, devizni kurs ne bi trebalo da spre~ava razvoj izvozno orijentisane privrede.

On je istakao da re`imu ciqane inflacije odgovara fluktuiraju}i devizni kurs.

– Pojednostavqeno, ako imate za ciq odre|en nivo inflacije, onda ne mo`ete imati za ciq i odre|eni nivo deviznog kursa, i obrnuto. Mi smo neformalno imali za ciq stabilnost deviznog kursa u periodu koji je prethodio ciqawu inflacije. Koje su bile posledice? Imali smo relativnu stabilnost deviznog kursa, nestabilnu i u proseku vi{u inflaciju, i realnu, pa i nominalnu, aprecijaciju kursa dinara. Za{to je to pogre{no? Zato {to se cenovni signali pod dejstvom deviznog kursa formiraju na na~in da se privreda okre}e uvozu, uslugama koje nisu razmewive s inostranstvom i, posledi~no, zadu`ivawu i mawim stopama privrednog rasta – objasnio je guverner.

Prodaja DDOR-a stala, ima vi{ka radnika – [anse da DDOR “Novi Sad” bude prodat trenutno su veoma male jer situacija u svetskom finansijskom sektoru sada nije povoqna za prodaju takve kompanije – izjavio je ju~e generalni direktor DDOR-a dr Kristijan Oto Noi. On je potvrdio da je postojala namera italijanske komapnije “Fondijarija” da proda DDOR, te da je to bila jedna od opcija.

“Fondijarija”, dakle, ostaje i daqe vlasnik osiguravajue ku}e DDOR “Novi Sad”. Ali i bez prodaje, promene u ovoj kompaniji su neminovne. Za na{ list Noi ka`e da }e biti nastavqena modernizacija kompanije da bi poslovawe bilo efikasnije. Racionalzacija je tu neminovan i stalan proces.

– Racionalizacija se odnosi i na zaposlene. Tu }emo s planom i predlogom iza}i uskro.

Ne mogu ta~no da ka`em o kojem broju zaposlenih se radi,

ki od wih ima li~ni plan, ta~no se zna koliko polisa treba da proda da bi zaradio platu i ispunio obaveze prema kompaniji. Ukoliko neko ne ispuwava plan, u kompaniji mu prvo poma`u da postane produktivan. U tro{kove poslovawa moraju se uklopiti i tro{kovi prate}ih slu`bi. A kada se tro{kovi svih zaposlenih saberu, veoma je dobro da budu bar za procenat-dva ni`i u odnosu na konkurenciju. Tako obezbe|ujemo razvoj. Od 1.850 zaposlenih, 800 radi kancelarijski posao – ka`e Noi. – Mi

zakonom. Slu~ajeva da se nakon privatizacije plate ne daju ili da se ispla}uju samo delimi~no kod wih nije bilo. Oni su sproveli racioanalizaciju poslovawa, ali to je proces koji stalno mora da se odvija, u skladu s promenama na tr`i{tu i tehnolo{kim inovacijama.

– U svim osiguravaju}im ku}ama veoma su bitni prodavci.

Wihov broj nije posebno ograni~en ako su produktivni. Sva-

na srpskom tr`i{tu imamo dobre rezultate i moramo to i ubudu}e da zadr`imo, a to je mogu}e samo uz stalnu modernizaciju i racionalizaciju poslovawa u svim oblastima, pa i kod zaposlenih. To }e biti kontinuirani proces. Vremena kada se na srpskom tr`i{tu moglo lagodno poslovati u sektoru osigurawa i uz vi{ak zaposlenih definitivno su pro{la.

D. Vujo{evi}

Od 1.850 zaposlenuih u DDOR-u, 800 radi kancelarijski posao ali on ne}e biti zna~ajan, konkretne brojke nemamo. Pri tome }emo po{tovati sve zakone i propise – ka`e Noi..

Odluku da ostanu na na{em tr`i{tu on obja{wava ~iwenicom da se u postoje}im uslovima DDOR ne bi mogao prodati po ceni koja bi bila za wih prihvatqiva. [to se ti~e mati~ne ku}e, “Fondijarija” je, kao i mnoge druge kompanije koje posluju u finansijskom sektoru, pogo|ena te{ko}ama

nije iz ove bran{e najboqe se mogu uporediti sa `ivotwom koja je veoma otporna, ali kada se razboli, vrlo joj je te{ko da se oporavi. To je razlog {to smo veoma oprezni kod DDOR-a – veli na{ sagovornik. – Pre dve i po godine smo vrlo uspe{no obavili restrukturirawe ove ku}e. DDOR odli~no radi kada se uporedi s drugim ku}ama u Srbiji, ali i u celom regionu. Ali, da bismo zadr`ali sada{wu poziciju i poboq{a-

Hitno doneti antikrizne mere Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin izrazio je ju~e zabrinutost zbog nezadovoqavaju}ih privrednih kretawa u Srbiji, i najavio da }e ta institucija, u ime privrednika, predlo`iti Vladi Srbije niz antikriznih mera.

On je, na sednici Upravnog odbora PKS-a, naglasio da je stawe naro~ito te{ko u primarnoj poqoprivrednoj proizvodwi, ali i u sektoru gra|evinske industrije. Bugarin je rekao da je u prvih sedam meseci ove godine oko 63 odsto srpske privrede zabele`ilo rast, ukqu~uju}i va`ne grane kao {to su saobra}aj, telekomunikacije, finansijsko posredovawe, va|ewe kamena, ruda i ugqa. Prose~ni rast je, kada se posmatraju sve grane privrede, iznosio 1,6 posto, a odre|eni sektori su rasli ~ak 6,4 posto.

li rezultate, moramo veoma naporno da radimo. To se odnosi i na upravqa~ke strukture i na menaxment, moramo da {tedimo gde god je mogu}e, podrazumevaju}i i smawewe broja zaposlenih. Ne radimo to da bismo pla}ali dividende akcionarima ili bonuse menaxmentu, ve} da se ne bismo vra}ali u pro{lost i da bismo nastavili razvoj.

Noi obja{wava da je kompanija, otkako je po~ela poslovawe na na{em tr`i{tu, uredno ispla}ivala plate zaposlenima i sve doprinose predvi|ene

koje je izazvala globalna kriza, ali se polako oporavqa.

Sve su to iskustva iz kojih su izvukli pouku, a o tome kakvu }e politiku poslovawa daqe voditi u novosadskoj kompaniji on ka`e: – Restrukturirawe osiguravaju}e ku}e, kada se problem pojavi, veoma je te{ko. Kompa-

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ZABRINUT ZA PRIVREDU

Me|utim, naglasio je on, zabriwava pad u gra|evinskoj industriji od 12,9 odsto u odnosu na isti period lane. Tako|e, indikativno za privredni rast je

{to je smawewe prinosa u poqoprivrednoj proizvodwi 21,3 odsto.

Bugarin je ocenio da je bilo nedovoqnih buxetskih podsticaja za primarnu poqoprivrednu proizvodwi i da je ta grana

zanemarena. Osvr}u}i se na gra|evinsku industriju, predsednik PKS-a je naveo podatak da je u ovoj grani broj zaposlenih smawen za 30.000 do 40.000 qudi.

Bugarin je naglasio da je u naro~ito te{kom polo`aju visokogradwa jer se potra`uju veliki iznosi od javnog sektora, Tako|e, kasni i naplata potra`ivawa, od 120 do 160 dana.

– Gra|evinska preduze}a imaju sve ve}i problem u otplati kredita, pa se sve ~e{}e de{ava da banke postaju vlasnici opreme gra|evinske operative – naglasio je Bugarin.

Predsednik PKS-a je ju~e razgovarao s premijerom Mirkom Cvetkovi}em i postignut je dogovor da sastanci s poslovnom zajednicom budu ~e{}i, u ciqu nala`ewa konstruktivnih predloga za re{avawe situacije u zemqi.

Besparica om~a oko vrata KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

GENERALNI DIREKTOR DDOR-a DR KRISTIJAN OTO NOI

Dinar mora braniti proizvodwa

Zemqa

petak1.oktobar2010.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,051

106,175

108,617

103,733

Australija

dolar

1

74,0105

75,5209

77,2579

73,7839

Kanada

dolar

1

74,0948

75,6069

77,3459

73,8679

Danska

kruna

1

13,9616

14,2465

14,5742

13,9188

Norve{ka

kruna

1

13,0338

13,2998

13,6057

12,9939

[vedska

kruna

1

11,3418

11,5733

11,8395

11,3071

[vajcarska

franak

1

78,2517

79,8487

81,6852

78,0122

V. Britanija

funta

1

121,357

123,833

126,682

120,985

SAD

dolar

1

76,5477

78,1099

79,9064

76,3134

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 9. 2010. godine

– Osnovni problem privrede Srbije je nelikvidnost – ocenila je ju~e potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Xagi}. Ona je, na sednici Upravnog odbora PKS-a, upozorila na to da je ra~un blokiran velikom broju firmi i da posebno zabriwava visina blokade, kao i broj zaposlenih koji radi u nelikvidnim firmama. Potpredsednica PKS-a je rekla da najve}i problem s likvidno{}u i vra}awem kredita ima prera|iva~ka industrija, a zatim trgovina...

KONGRES SRPSKOG UJEDIWEWA

Dijaspori smeta korupcija u Srbiji Kongres srpskog ujediwewa, jedna od najaktivnijih organizacija srpske dijaspore, proslavila je 20. godi{wicu postojawa konvencijom u Klivlendu i tom prilikom pozvala Srbiju na borbu protiv korupcije, oceniv{i da je to jedan od osnovnih faktora slabog investirawa dijaspore u Srbiji.

Glavna tema jubilarne konvencije bila je upravo mogu}nost investirawa i po{tenog poslovawa u Srbiji, a nagrada za izuzetan doprinos u stvarawu moralnog dru{tva i pravedne dr`ave ove godine je dodeqena predsednici Agencije za borbu protiv korupcije Verici Bara}, istaknuto je u saop{tewu Kongresa srpskog ujediwewa. S konvencije je, kako se navodi, upu}ena poruka da je stvarawe moralnog gra|anskog dru{tva i moderne dr`ave jedini put koji osigurava napredak i boqu budu}nost Srbije. S tim u vezi, organizacija dijaspore napomiwe da jedino pravedni zakoni koji podjednako {tite sve gra|ane, wihova prava i po{teno ste~enu svojinu, a spre~avaju i uni{tavaju korupciju, kra|u i kriminal, stvaraju osnovu za autenti~no gra|ansko dru{tvo.

Na konvenciji, koja je odr`ana uz blagoslov patrijarha srpskog Irineja, govorili su i senator Xorx Vojinovi}, predstavnik srpskog Kokusa Den Barton i biv{i {ef Misije USAID-a Kit Simons, a gradona~elnik Klivlenda uru~io je specijalnu povequ grada kao priznawe Kongresu za rad i doprinos u povezivawu srpske i ameri~ke nacije, saop{tio je Kongres.

INDUSTRIJSKA PROIZVODWA U AVGUSTU VE]A 3,4 POSTO, A BDP 1,2 PROCENAT

Srbija raste, ali nedovoqno

Realni rast bruto doma}eg proizvoda u drugom kvartalu 2010. godine, u odnosu na isti period lane, iznosio je dva posto dok je istovremeno realni rast BDP-a u prvoj polovini godine iznosio 1,2 posto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

Rast je evidentan, ali je nedovoqan i mawi nego {to su kreatori ekonomske politike predvideli. Naime, Vlada Srbije je izra~unala da bi doma}i BDP ove godine trebalo da poraste najmawe 1,5 posto. Ova razlika nije ni mala ni zanemariva, jer nije isto ako buxet i ekonomsku politiku planirate s rastom BDP-a od 1,5 ili 1,2 posto.

Najve}i rast bruto dodate vrednosti u drugom kvartalu 2010. zabele`en je u sektoru finansijskog posredovawa – 6,9 posto, sektoru saobra}aja – 6,6, sektoru va|ewa ruda i kamena – 10,4 i sektoru prera|iva~ke industrije – 5,7 procenata. Najve}i pad bruto dodate vrednosti zabele`en je u gra|evinarstvu – 11,9 odsto i sektoru hotela i restorana – osam.

Desezonirana serija podataka kvartalnog obra~una BDP-a, u stalnim cenama 2002. godine, pokazuje rast BDP-a u drugom kvartalu 2010. godine u odnosu na prvi kvartal od 0,8 posto, istaknuto je u saop{tewu.

Industrijska proizvodwa u Srbiji u avgustu je pove}ana 3,4 posto u pore|ewu s istim pro{logodi{wim mesecom, dok je u odnosu na prosek 2009. smawena 0,1 procenata. Za osam meseci, od januara do avgusta, u odnosu na isti period 2009. godine ostvaren je rast industrij-

Hemija pogurala industriju Najve}i uticaj na rast industrijske proizvodwe u avgustu 2010. godine, u odnosu na isti mesec 2009, imale su proizvodwa hemikalija i hemijskih proizvoda, derivata nafte, prehrambenih proizvoda, duvanskih proizvoda i ma{ina i ure|aja. Desezonirani indeks industrijske proizvodwe za avgust 2010. u odnosu na jul pokazuje da je ukupno ostvaren rast industrijske proizvodwe od 0,2 posto, a u prera|iva~koj industriji rast od 0,9. ske proizvodwe od 4,7 procenta.

U avgustu ove godine u odnosu na isti mesec 2009. sektor va|ewa ruda i kamena je zabele`io rast od 11,5 posto, sektor prera|iva~ke industrije od pet procenata, dok je sektor proizvodwe i distribucije elektri~ne energije, gasa i vode imao pad od pet odsto. Podaci o industrijskoj proizvodwi po namenskim grupama u avgustu 2010. u odnosu na isti mesec prethodne godine pokazuju da je proizvodwa intermedijarnih proizvoda,

osim energije, pove}ana 6,9 posto, kapitalnih proizvoda ~etiri, netrajnih proizvoda za {iroku potro{wu 2,7, a energije 2,2 procenta. Pad je zabele`en u proizvodwi trajnih proizvoda za {iroku potro{wu i iznosio je 7,1 odsto.

Obim industrijske proizvodwe u avgustu 2010. godine u odnosu na isti mesec 2009. bio je pove}an u 19 oblasti (u~e{}e u strukturi industrijske proizvodwe 65 odsto) i pad u 10 oblasti (u~e{}e u strukturi industrijske proizvodwe 35 odsto).

DRU[TVO

petak1.oktobar2010.

BRITANSKI SAVET POVEZUJE SVETSKE U^IONICE

Vojvo|anske gimnazije u globalnoj utakmici – Dugo smo ~ekali projekat koji }e na{im u~enicima omogu}iti kvalitetan izlaz u svet, a ovaj projekat Britanskog saveta upravo je to, te }emo se truditi da budemo dobri saradnici i iskoristimo {ansu koja nam je pru`ena, ali i da svetu ponudimo na{u najve}u vrednost, a to je multijezi~nost – rekao je ju~e u Vladi Vojvodine pokrajinski sekretar za obrazovawe profesor dr Zoltan Jege{, potpisuju}i s direktorom Britanskog saveta u Srbiji Endruom Glasom sporazum o sa-

trogodi{wem projektu u~estvova}e ukupno 50 {kola iz na{e zemqe, a od deset ukqu~enih ove godine, iz Vojvodine su gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ iz Novog Sada, Zrewaninska, „Uro{ Predi}“ iz Pan~eva, Mitrova~ka i Gimnazija u Be~eju. U~enici prvih i drugih razreda ovih {kola sara|iva}e sa svojim vr{wacima u {kolama u Nema~koj, Slova~koj i Velikoj Britaniji na zajedni~kim projektima, nastavnici }e se profesionalno usavr{avati, a {kole }e imati priliku da

Motivacija O motivaciji {kola u~esnica u projektu svakako mnogo govori i stav direktora Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ Radivoja Stojkovi}a da }e „Povezane u~ionice“ pomo}i u proveri nivoa znawa s kojima na{i u~enici ulaze posle {kole u globalnu svetku utakmicu u odnosu na svoje vr{wake iz drugih zemaqa Dodao je da se ne smemo iznenaditi i ako se ustanovi da na{i |aci i ne u~e tako mnogo kao {to misle. radwi u oblasti razvoja nastave engleskog jezika, stru~nog usavr{avawa nastavnika i pove}awa zaposlenosti kroz razvoj stru~nog obrazovawa i saradwe izme|u {kola na me|unarodnom nivou.

Govore}i o projektu „Povezane u~ionice“, koji je Britanski savet zapo~eo po~etkom ove godine i sprovodi se ve} u 60 zemaqa sveta, kojima se ju~e pridru`ila i Srbija, Endru Glas je naglasio da on otvara mogu}nosti povezivawa {kola iz raznih sredina i nastavnika i u~enika u wima, {to je i osnovna aktivnost Britanskog saveta. U ovom

konkuri{u za Me|unarodnu {kolsku nagradu Britanskog saveta.

Po re~ima koordinatora projekta „Povezane u~ionice“ u Srbiji Aleksandra Borisavqevi}a, u okviru wega }e se zajedni~ki sadr`aji nameweni me|usobnom upoznavawu u~enika iz razli~itih zemaqa implementirati u sve nastavne predmete, s akcentom na unapre|ewe profesionalnih ve{tina, uva`avawe inkluzivnih pristupa, odr`ivi razvoj ~itave planete, razvijawe komunikacionih ve{tina...

D. Deve~erski

VESTI Napad na novinara „Blica”

Redovna isporuka lekova

Udru`ewa novinara UNS i NUNS najo{trije su protestovala zbog fizi~kog napada na dopisnika lista „Blic“ Gvozdena Zdravi}a. U saop{tewima se navodi da se o~ekuje da Mileta Xopali}, koji je ju~e u Aleksandrovcu bez ikakvog povoda fizi~ki nasrnuo na Zdravi}a, bude hitno priveden sudu i odgovaraju}e ka`wen.

Nasiqe nad novinarima u Srbiji ponovo uzima maha, ~emu umnogome doprinose i blage sudske kazne. Fizi~ki napadi na novinare se ne mogu kvalifikovati kao puki prekr{aj ve} kao ozbiqno krivi~no delo, kako to i propisuje zakon, ka`e se u saop{tewima.

Najve}i proizvo|a~ i najve}a doma}a veledrogerija – vr{a~ki „Hemofarm“ i kompanija „Velefarm“ – postigli su dogovor o ure|ivawu du`ni~ko-poverila~kih odnosa u ciqu redovnog snabdevawa lekovima gra|ana Srbije. „Nesta{ice lekova ne}e biti, uz o~ekivawe da }e dr`avne i privatne zdravstvene ustanove biti u mogu}nosti da odr`e likvidnost na zadovoqavaju}em nivou“, navodi se u saop{tewu „Velefarma“.

Va`an preduslov za to je, kako se navodi, da svi u~esnici u lancu snabdevawa lekovima u svom domenu „ponesu teret i odgovornost u zajedni~kom poslu od najvi{eg javnog interesa – zdravqa gra|ana Srbije“.

DNEVNIK

c m y

6

NOVOSADSKI UNIVERZITET NAPRAVIO MODEL ZA RANGIRAWE STUDENATA

Jedinstveni kriterijumi upisa u 2010/11.

Senat Univerziteta u Novom Sadu ju~e je doneo odluku o primeni jedinstvenih kriterijuma za upis studenata u akdemsku 2010/11, odnosno jedinstvenog modela za rangirawe studenata, koji su prihvatili svi fakulteti u sastavu jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini. Odluka o rangirawu studenata prilikom upisa u {kolsku 2010/11, kojom su propisani na~in i elementi na osnovu kojih se vr{i rangirawe, odmah je objavqena na sajtu Univerziteta: www.uns.ac.rs.

– Po{tujemo zakonsku odredbu da se uradi rangirawe ukoliko je broj studenata koji su u akademskoj 2009/10. ostvarili 48 i vi{e bodova ve}i od broja buxetskih mesta. Rangirawe }e se vr{iti tako {to }e se uzimati predmeti unutar tih ostvarenih 48 bodova i broj bodova koji nosi svaki od polo`enih predmeta mno`i}e se ocenom koju je student dobio na ispitu – obja{wava za „Dnevnik“ prorektor za nastavu prof. dr Milan Simi}, i precizira da se time `eli pove}ati kvalitet, odnosno podsta}i studente da te`e da dobiju ve}u ocenu iz stru~nog,

Rangirawe }e se vr{iti tako {to }e se uzimati predmeti unutar ostvarenih 48 bodova i broj bodova koji nosi svaki od polo`enih predmeta mno`i}e se ocenom koju je student dobio na ispitu fundamentalnog predmeta, a ne samo ve}u ocenu iz op{teobrazovnog predmeta. – Kada se sve to pomno`i, sabra}e se i dobi}emo koeficijent koliko je student ostvario bodova po ovom principu. Ali, `elimo jo{ ne{to, a to je

LAK[E KROZ TRANZICIJU

Pomo} ne mora da ko{ta Koliko novca banke zarade u Srbiji? Dosta: samo u prvom polugodi{tu ove godine profit je bio 15,2 milijardi dinara. Ne ode sve to u xepove bankara – velike bankarske grupacije deo novca vrate preko dobrotvornih aktivnosti. Pojedine, koje posluju i na na{em tr`i{tu, ve} godinama imaju fondacije koje pokre}u i finansiraju neprofitne aktivnosti. Jedna od wih je i Erste banka. Fokus delovawa wihove grupe su zemqe Centralne i Jugoisto~ne Evrope. Wihova delatnost vezana je za kulturna i socijalna pitawa i evropske integracije.

– Velikim delom bavimo se socijalnim pitawima, a i dobro sara|ujemo s nevladinim organizacijama koje rade na pomo}i marginalizovanim grupama. S tri druge fondacije osnovali smo Evropski fond za Balkan, ~ije je sedi{te u Beogradu. Osim grupa koje sam pomenuo, ova institucija radi na integraciji i obrazovawu mladih politi~ara i studenata o tome kako se Srbija mo`e br`e integrisati u Evropsku uniju.

Aktivni smo u 12 zemaqa, a nagradni fond iznosi 610.000 evra ka`e projekt - menaxer za nagrade za dru{tveno integrisawe Dejan Petrovi}.

Me|u projektima koji su u Srbiji nagra|eni i dobili pomo} su

oni koji se odnose na zapo{qavawe osoba koje imaju Daunov sindrom, izgradwu svrati{ta za decu ulice iz Beograda... Vojvodina je uvek bila podru~je s kojeg su dolazili zanimqivi projekti. Finalisti su do sada bili Fakultet tehni~kih nauka i wihov portal za slepe i slabovide, organizacija „Raskr{}e“, koja se bavi le~ewem bolesti zavisnosti i {kola romologije. Prijavqivawe za one koji }e ove godine dobiti nagradu po~elo je 1. septembra i traje do 30. novembra. Odluku o pobednicima done}e stru~ni `iri.

Na na{e pitawe kolika je razlika izme|u zemaqa koje su u{le u Evropsku uniju i onih koje su jo{ pred vratima, poput nas, Petrovi} obja{wava da se tamo vi{e fokusiraju na projekte koji mogu dobiti novac iz EU. Tako u Rumuniji trenutno ide interesantan projekat integrisawa mladih u dru{tvo nakon zavr{etka sredwe {kole. Ono {to mi tek treba da nau~imo je solidarnost s onima kojima je pomo} potrebna. Novac nije uvek presudan. Recimo, nekome mo`ete besplatno odr`ati ~as i tako pomo}i...

Banka u poslovima Fondacije ne u~estvuje direktno. Ponegde se, kao u Srbiji, razgovara o tome koje projekte podr`ati.

D. Vujo{evi}

da studenti koji su tih, recimo, 48 bodova ostvarili u teku}oj, 2009/10, {kolskoj godini budu u prednosti u odnosu na svoje kolege koji su 48 bodova ostvarili tako {to su neke predmete i preneli.

Konkretno: ako je student osvojio

30 + 18 bodova, da bude u nepovoqnijem polo`aju. A to radimo tako {to }emo uzeti broj bodova koje je student osvojio, recimo 48, pa podelimo sa 60 kredita, koliko ima studijska godina, odnosno koliko je student upisao u 2009/10.

Zakonodavac je rekao da se u narednoj {kolskoj godini (2010/11) iz buxeta mo`e finansirati i student koji je u 2009/10. ostvario najmawe 48 ESPB (evropski prenosivih bodova) i rangira se u okviru ukupnog broja studenata ~ije se studije finansiraju iz buxeta. Da akademci koji su neke predmete, odnosno kredite, preneli iz 2008/9. u 2009/10. ne bi bili u nedoumici kako }e im se „obra~unavati“ koeficijent za rangirawe, prorektor Simi} poja{wava da, ako je student u 2009/10. ostvario, na primer, 40 ESPB-a iz predmeta u toj godini, a 8 ESPB-a iz predmeta koje je preneo iz prethodne godine studija, ima ukupno ostvarenih 48 ESPB-a u 2009/10.

Dakle, ne}e se u obzir uzimati samo bodovi ostvareni iz odgovaraju}e godine studije, nego ukupna koli~ina bodova osvojenih u {kolskoj 2009/10.

V. ^eki}

LEKARSKA KOMORA POZDRAVQA UKIDAWE ^LANA 277 ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZA[TITI

Dopunski rad za sve lekare

^lan 277 Zakona o zdravstvenoj za{titi, koji reguli{e dopunski rad lekara, uskoro }e biti ukinut. Od kada je Zakon o zdravstvnoj za{titi pre pet godina donet, ovaj ~lan izaziva negodovawe lekara, a nezadovoqstvo je „buknulo“ pre dve godine kada je pomenuti ~lan stupio na snagu. On je precizirao da zdravstvenom radniku prestaje radni odnos u zdravstvenoj ustanovi u dr`avnoj svojini ako nastavi da radi kod osniva~a privatne prakse, odnosno kod osniva~a zdravstvene ustanove u privatnoj svojini. Lekarska komora Srbije, izme|u brojnih akcija koje je preduzela, obratila se svojevremeno i Ustavnom sudu Srbije za utvr|ivawe neustavnosti i nezakonitosti ~lana 277, smatraju}i da je lekarima uskra}eno pravo na rad.

– Pokazalo se da dopunski rad, onako kako ga je formulisao ~lan 277 Zakona o zdravstvenoj za{titi, nije mogao za`iveti, na {ta je Lekarska komora Srbije sve vreme ukazivala – ka`e predsednik Izvr{nog odbora Regionalne lekarske komore Vojvodine dr Zoran Bulatovi}.

– Dopunski rad nije funkcioni-

sao onako kako je bilo predvi|eno, pa smo zadovoqni {to je Ministarstvo zdravqa shvatilo svoju gre{ku. U narednom periodu Skup{tina Srbije }e ukinuti sporni ~lan 277 Zakona o zdravstvenoj za{titi i omogu}iti normalan rad lekara na nivou saradwe privatne i dr`avne prakse, onako kako je to u praksi svuda u Evropi.

Po re~ima na{eg sagovornika, dobro je {to je iz Ministarstva zdravqa napokon stigla informacije da }e ubudu}e i privatnici imati pravo da propisuju recepte, upute za sekundarni i tercijalni nivo zdravstvene za{tite, doznake za bolovawa, naloge za pomagala...

– Ova prava su nam posledwih godina uredbama i instrukcijama Ministarstva zdravqa opstruisana. Privatna praksa o~ekuje da }e u narednih mesec dana ove izmene biti i potvr|ene i da }e se privatni lekari ukqu~iti u sistem, jo{ uvek ne ekonomskih odnosa, ali bar u delu priznavawa da smo pravna lica.

Zbog ovakvih opstrukcija najvi{e su trpeli pacijenti, ali i privatna praksa – ka`e dr Bulatovi}.

J. Barbuzan

INTERNET USLUGE [TUCAJU, OPOMENE REDOVNO STI@U

Pretwe zbog 2,36 dinara Negde u isto vreme kada su kosovske vlasti uni{tile bazne stanice Telekoma „Srbija“ na Kosovu, ostavqaju}i Srbe bez signala mobilne i fiksne telefonije, usluga nacionalne kompanije ostali su uskra}eni i pojedini `iteqi Vojvodine. Tokom ponedeqka i utorka korisnici

– Pristup ADSL-internetu Telekoma „Srbija“ na podru~ju Zrewanina od utorka po podne u potpunosti je normalizovan, nakon mawih smetwi koje su se pojavile prethodnog dana. Na{e ekipe otklonile su smetwu na ure|aju za uspostavqawe veze korisnika s ADSL-internetom u Novom

@arku je skrenuta pa`wa da nije platio junski ra~un za internet u iznosu od cela 2,36 dinara i da bi to pod hitno morao da uradi da ne bi bio uskra}en za daqe usluge ADSL-interneta Telekoma „Srbija“ nisu mogli normalno da se konektuju na globalnu mre`u.

Onima koji su prijavqivali problem slu`benici Telekoma obja{wavali su da je u pitawu op{ti kvar, a ne pojedina~ni, i da se intenzivno radi na wegovom otklawawu. Ovih dana internet je ponovo u funkciji.

Sadu, koja je uticala na ote`an pristup ovoj usluzi u Zrewaninu – re~eno je „Dnevniku“ u Pi-Ar sektoru Telekoma, i nagla{eno da su korisnici u svakom trenutku mogli pristupati ADSL-internetu putem drugih ure|aja koji su radili bez smetwi.

Ina~e, prijavquju}i kvarove, neki Zrewaninci do{li su do

frapantnih saznawa da bi mogli trajno ostati bez internet-usluga, i to ukoliko ne izmire dug od svega nekoliko dinara! Jedan od gra|ana koji je ovih dana dobio o{tro intoniranu opomenu Telekoma pred postupak trajnog

prekida pru`awa usluga je i @arko B. - Bio sam neprijatno iznena|en kada sam dobio opomenu u kojoj je navedeno da }e, ukoliko do 2. oktobra ne platim ra~un u iznosu od 1.428 dinara, Telekom

„Srbija“ biti prinu|en da mi trajno obustavi pru`awe telekomunikacijskih usluga, kao i da protiv mene povede postupak naplate sudskim putem. Posledwi ra~un za internet sam platio, mo`da s nekoliko dana zaka{wewa, ali ga u preduze}u sigurno nisu prokwi`ili u trenutku pisawa opomene – pri~a na{ sagovornik.

Misle}i da mu je mo`da i zbog toga internet-usluga nedostupna, pozvao je korisni~ki servis Telekoma „Srbija“, gde mu je re~eno da je u pitawu kvar i da problem nema veze s opomenom. Ali, @arku je skrenuta pa`wa na to da nije platio junski ra~un za internet u iznosu od cela 2,36 dinara i da bi to pod hitno morao da uradi da ne bi bio uskra}en za daqe usluge!

– Prvi ra~un je glasio na taj iznos, s obzirom na to da sam se prijavio u okviru akcijskog uvo|ewa interneta. Me|utim, sma-

trao sam da nije potrebno da popuwavam uplatnicu na 2,36 dinara, ve} da }e ta suma biti preba~ena u naredni mesec, kada bih platio punu cenu. Prevario sam se, pa sam pre dva dana oti{ao u po{tu i, uz ~u|ewe {alterskog slu`benika, uplatio 2,36 dinara.

Celokupan ra~un je bio oko 1.000 posto vi{i, dakle 28 dinara, jer sam morao da platim i po{tansku uslugu – veli @arko B. Na pitawe da prokomentari{u ovaj slu~aj, u Telekomu „Srbija“ na{em listu je re~eno da je najmawi iznos dugovawa za mese~ni ra~un za koji se {aqe opomena 100 dinara.

– Ukupno potra`ivawe se odnosi na sva dugovawa korisnika u trenutku {tampawa opomene, pri ~emu su gra|anima posebno prikazani iznosi za fiksne linije i mobilne, ukoliko postoji dugovawe za obe usluge – poja{wavaju u Telekomu „Srbija“. @. Balaban

MANIFESTACIJA POSVE]ENA STARIM OSOBAMA

PREKO 2.500 QUDI BESPLATNO VIDELO BALA[EVI]EV „KAO RANI MRAZ”

„Sun~ana jesen `ivota” u Domu penzionera Jednomese~na manifestacija “Sun~ana jesen `ivota” posve}ena starim osobama po~iwe danas u 18 ~asova u Restoranu “OAZA”, koji se nalazi u Domu penzionera na Limanu I. Sve~ano }e je otvoriti ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu i de~ju za{titu Sawa Stojanovi}, a prisustvova}e i pokrajinski se-

kretar za socijalnu za{titu i demografiju Novka Moji} i na~elnica sekretarijata socijalne za{tite Grada Vera Grkavac. Oktobar je mesec posve}en korisnicima Gerontolo{kog centra i Klubova za stara i odrasla lica i bi}e prezentovane aktivnosti i briga o ovoj ciqnoj grupi.

I. D.

Projekcije filma zavise od prognoze?

Vi{e od 2.500 qudi je do sada besplatno pogledalo film \or|a Bala{evi}a „Kao rani mraz“ u letwem bioskopu „Porta“, saop{teno je iz Gradske ku}e. Podse}amo, projekcije su po~ele 20. septembra, a posledwa je bila u utorak, s tim {to su neke odla-

Novosadska petak1.oktobar2010.

Lepo, a smeta wi, a kako napraviti polukrug sa ve}im vozilom, to znaju samo taksisti i oni ba{ i nisu sre}ni ovakvim re{ewem.

Kako bilo, ova (polu)javna naknadna rasparava o javnom prostoru samo potvr|uje da je te{ko sve zadovoqiti. Ono {to nam preostaje jeste da se prilago|avamao i da svoje navike uskla|ujemo s drugima, s kojim koristimo javne povr{ine. Bar dok ne zatvorimo ku}na vrata za sobom.

S. Krsti}

Sti`e „De~ja nedeqa” Manifestacija posve}ena deci „De~ja nedeqa“ tradicionalno se obele`ava prve nedeqe oktobra a sve~ano otvarawe je predvi|eno za 4. septembar u 11 ~asova, na Trgu slobode. U slu~aju lo{eg vremena alternativno mesto doga|aja je Mala dvorana Spensa. Program su predstavili ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu i de~ju za{titu Sawa Stojanovi}, predsednica Odbora „De~je nedeqe“ Vera Grkavac i predstavnik organizatora Ismet Ati}, na ju~era{woj konferenciji. Ovogodi{wi moto manifestacije je „Zastani svete, bar za trenutak, da deca na|u siguran kutak“ a ve}i deo programa je interaktivan, kako bi mali{ani mogli da poka`u svo-

jekcije jer grad `eli da o`ivi ovaj prostor, pa je uz pomo} javnih preduze}a i volontera u veoma kratkom roku prostor priveden nameni i za potrebe projekcije pretvoren u „cvetnu ba{tu“ kako bi posetioci u`ivali u romanti~nom ambijentu.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Da svako ima svoje vi|ewe poslova od javnog zna~aja, svedo~i i slu~aj rekonstrukcije taksi stajali{ta u Ulici Modene. Grad je ovaj prostor uredio, promenio je izgled i na~in kori{}ewa i nekada{wi zapu{teni parking sada ve} li~i na ne{to {to prili~i centru grada.

Ipak, {to se ti~e funkcionalnosti, korisnici kojima je namewen (taksisti), ipak imaju zamerke. Evidentno je da je broj mesta za parkirawe ma-

gane zbog vremena. U Gradskoj ku}i nisu znali da nam ka`u da li se projekcije i daqe nastavqaju ve} su rekli da to zavisi od vremena i produkcijske ku}e „Salajka“.

U saop{tewu iz Gradske ku}e stoji i da je letwi bioskop izabran za pro-

je kreativne sposobnosti, naglasio je Ismet Ati}.

- U organizaciji manifestacije u~estvuje 27 udru`ewa gra|ana u~estvuje, direktnih u~esnika ima 4.000 a programe }e pratiti 30.000 osnovaca i mali{ana iz pred{kolskih ustanova – ka`e Ati}.

U „De~joj nedeqi“ posebna pa`wa bi}e usmerena na aktuelne teme kao {to su bezbednost u saobra}aju, vr{wa~ko nasiqe, narkomanija, de~ja prava… koje }e se razmatrati u okviru brojnih radionica. Deo programa bi}e posve}en filmovima i pozori{nim predstavama za decu, a do kraja nedeqe mali{ani }e mo}i da u`ivaju i u raznim rekreativnim aktivnostima.

I. D.

KARLOVA^KI GRO@\EBAL – TRI DANA POZITIVNE ENERGIJE

Od ve~eras karneval gro`|a i vina Manifestacija po kojoj su izme|u ostalog Sremski Karlovci nadaleko poznati, „Karlova~ka berba gro`|a“ bi}e sve~ano otvorena danas u 19 sati, mada je kao uvod u tu svetkovinu jo{ ju~e bila otvorena izlo`ba karlova~kih vinara i vinogradara u tamo{wem Muzeju i odr`an koncert Hora Eparhije sremske „Sveti Nikolaj“ u Gimnaziji.

Od danas, pa do duboko u no} u nedequ, centar Karlovaca bi}e u znaku vina i gro`|a i bogatog zabavnog programa.

- Ovo je manifestacija koja je posebno zna~ajna za Sremske Karlovce i ona ima vi{e kulturno obele`je, nego {to je to svetkovina privredno -va{arskog tipa - rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Vladi Vojvodine predsednik karlova~ke op{tine Milenko Filipovi}. - Karlovci su grad

Filipovi} je istakao da je ove godine za razliku od prethodnih kada je vladao saobra-

Poja~ano autobusi i vozovi

kulture, patine i sadr`aji manifestacije ove i prethodnih

Vlado Georgiev, tambura{i i „Frajle” Program ovogodi{we „Karlova~ke berbe gro`|a“ na centralnom trgu po~iwe u 19 sati, kada }e manifestacija zvani~no biti otvorena. Deset minuta nakon toga nastupi}e Tambura{ki orkestar pod rukovodstvom Mileta Nikoli}a sa solistima Jelenom Kon~ar, Qiqanom Petrov, Aleksandrom Radi~evi}em…

Od 20.20 sati peva}e „Frajle“, a koncert „Put do srca tvog“ Vlade Georgieva po~iwe u 22.20 ~asova.

godina su bili na tom nivou.

Trudili smo se da ovogodi{wi program bude u znaku jubileja, 80 godina od odr`avawa prve takve manifestacije u Karlovima, Sajma vina, koji je odr`an 1930. godine. Po koncepciji i programu „Karlova~ka berba gro`|a“ i Sremski Karlovci se izdvajaju od ostalih gradova.

Nama nije bitan kvantitet, ve} kvalitet i to da sve protekne uz dosta pozitivne energije.

Tokom „Karlova~ke berbe gro`|a“ na relaciji Novi Sad – Sremski Karlovci „@eleznice Srbije“ uvele su vanredne polaske vozova.

Iz Novog Sada polasci su u 18.10, 19, 19.46, 20.10, 21.15, 22.27, 22.50 sati i u pono}, a iz Karlovaca za Novi Sad vozovi kre}u u 18.30, 19.30, 20.35, 21.45, 21.50, 23.25, 00.27 i 00.45 sati. Cena karte je 100 dinara, a prevoz za decu do {est godina je besplatan.

JGSP „Novi Sad“ }e tako|e pove}ati broj autobusa za Karlovce. Oni }e i}i istom trasom, ali po prijemu putnika i karta }e biti 120 dinara. }ajni kolaps tokom „Gro`|ebala“, obezbe|eno oko 2.500 dodatnih mesta za parkirawe na privremenim parkirali{tima i pozvao posetioce da tamo ostavqaju svoje automobile.

Z. Ml.

U CENTRU GRADA

Priredba za prvake Manifestacija „Prvo {kolsko zvono“, organizovana u ~ast |aka prvaka, odr`a}e se sutra u podne na platou ispred Gradske ku}e; a u programu }e u~estvovati preko {ezdeset de~aka i devoj~ica. Program }e vo-

diti Miwa Subota. Dolazak |aka prvaka iz osnovnih {kola sa teritorije grada, u pratwi roditeqa i u~iteqa, o~ekuje se od 11.45 ~asova a program }e trajati sat vremena.

J. Z.

V REMEPLOV

Pun „Ritam” Mike Anti}a Prvi broj jugoslovenske muzi~ke revije „Ritam“ iza{ao je 1. oktobra 1962. Izdava~ ovog dvonedeqnika bilo je novinsko - izdava~ko i {tamparsko preduze}e „Dnevnik“, a glavni i odgovorni urednik poznati pesnik Miroslav Anti}. List je pratio zbivawa u zabavnoj muzici i xezu u Jugoslaviji i svetu. Pisan lakim jezikom, a stru~no utemeqen, „Ritam“ je lepo primqen u ~itala{tvu. I pored toga, redakcija nije uspela da savlada materijalne prepreke u radu.

Zato je „Ritam“, posle tri godine prestao da izlazi.

N. C.

ZA VREME PRAZNIKA VINA I GRO@\A

U Karlovcima nov re`im naplate parkinga Parkirawe u Sremskim Karlovcima danas, sutra i u nedequ, dok traje „Karlova~ka berba gro`|a“ bi}e napla}ivano od 10 do 1 sat iza pono}i slede}eg dana i to 200 dinara za automobile, a 400 za autobuse bez obzira na vreme zadr`avawa. Tokom ta tri dana ne}e biti mogu}e pla}awe preko SMS-a, nego samo direktno radnicima „Parking servisa“ na ulazu u parkirali{ta. Osim stalnih, za ovu priliku ure|eno je jo{ pet privremenih parkinga, u Ki{ovoj ba-

ri, kod semafora preko puta Saveznog centra za mehanizaciju, izme|u `elezni~ke stanice i stovari{ta gra|evinskog materijala „Dragojlovi}“, iza osnovne {kole i izme|u puta M-22 i pruge kod semafora. „Pauk“ slu`ba }e raditi od 12 do 3 sata posle pono}i, a voza~i ~ija vozila zbog saobra}ajnih prekr{aja budu odneta, treba da ih preuzmu na placu kod Policijske stanice u Sremskim Karlovcima.

Z. Ml.

JU^E NA GRADSKOJ LINIJI 11

Lak{e povre|ena putnica Putnica u gradskom autobusu na liniji 11 ju~e oko 8. 30 ~asova je lak{e povre|ena u vozilu kada je voza~ autobusa naglo zako~io da bi izbegao biciklistu na uglu Fru{kogorske i Ulice Narodnog fronta.

Od dispe~era u gradskom prevozniku saznajemo da je voza~

tim povodom dao izjavu u preduze}u.

- Biciklista se odjednom pojavio ispred autobusa ne po{tuju}i saobra}ajnu signalizaciju, crveno svetlo na semaforu - preneo je dispe~er izjavu voza~a autobusa. Na licu mestu bila je policija i Hitna pomo}.

Z. D.

\ACI U^ESNICI ME\UNARODNOG KONKURSA LIKOVNIH RADOVA DOBILI PRIZNAWA

Novi Sad, grad snova U~enici novosadskih {kola koji su u~estvovali na me|unarodnom takmi~ewu de~jih radova “Put slike” danas su u Gradskoj ku}i dobili priznawa koja su osvojili na temu “Grad mojih snova”. Priznawa su im dodelili ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} i {ef Odeqewa za ekonosmke odnose s inostranstvom Grada Ni`weg Novgoroda Vladimir Solovjev.

-@elim da izrazim zadovoqstvo {to su deca iz novosadskih osnovnih {kola u~estvovala na me|unarodnom takmi~ewu u velikom broju i zajedno s decom iz 30 drugih zemaqa predstavili svoju zemqu , a kao svoju viziju grada iz snova predstavili Novi Sad - rekao je \uki} i ~estitao |acima na osvojenim priznawa, po`elev{i im jo{ uspeha na narednim takmi~ewima.

Takmi~ewe u Ni`wem Novgorodu na kojem su u~estvovala deca uzrasta od 10 do 15 godina odr`ano je od 31. maja do 30. juna 2010. godine u okviru programa posve}enog razvoju odnosa s gradovima pobratima. Glavni ciq takmi~ewa je promovisawe mira i razvoja me|unarodnih kulturnih veza, negovawe zajedni~kog razumevawa duhovnog `ivota predstavnika razli~itih nacija. Iz na{eg grada u~estovalo je 19 u~enika iz devet osnovnih {kola i studija ‘’Marta’’. Pet u~enika je osvojilo priznawa, Milica Bodiro`a i Maja Savin iz O[ „Ivan Gunduli}“, Mirko Radovi} iz O[ „@arko Zrewanin“, @ivko [ili} iz O[ „Branko Radi~evi}“ i Teodora [akoti} iz O[ „Petefi [andor“.

A. V.

Stepanovi}evo bez vode Bez vode }e danas od 9 do 14 sati biti stanovnici Stepanovi}eva. Razlog nestanka vode su radovi na pumpnoj stanici “Stepanovi}evo”.

S. K.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak1.oktobar2010.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Zauvek u srcu” za suze i smeh Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve

kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana “Zauvek u srcu”, autorke Vesne Dedi}-Milojevi}.

Re~ izdava~a: “Tri poznate glumice u svojim tridesetim susre}u se sa spoznajom da wihov `ivot nije ispao onakav kakvim su ga kao ambiciozne i zgodne studentkiwe zami{qale. Gde su pogre{ile jure}i za svojom vizijom sre}e i nadaju}i se da }e imati vi{e qubavi, aplauza, dece, novca i sre}e? Roman “Zauvek u srcu” je melodrama koja }e vam izazvati i suze i smeh, ali i podsta}i da potra`ite odgovor na pitawe: da li bi sre}u trebalo pojuriti ili je, ipak, u pravu glavna junakiwa kada ka`e da se sve za ~ime juri{ otima i be`i. Poznata beogradska novinarka Vesna Dedi} Milojevi} uspela je da emotivnost po kojoj je poznata wena TV emisija “Balkanskom ulicom” prenese i u ovaj pitko napisan i uzbudqiv roman, koji }ete u jednom dahu pro~itati i po`eleti da ga po{aqete na adrese svih onih koji su i vama ostali zauvek u srcu.”

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

N. V.

„Niki Lauder” u CK13 Koncert slovenske grupe ’’Niki Lauder’’ uz podr{ku doma}eg sastava ’’Klopka za pionira’’ odr`a}e se sutra u 22 ~asa u Omladinskom centru CK13, u Ulici vojvode Bojovi}a 13.

Ulaznice za koncert se mogu kupiti na ulasku u klub pre po~etka koncerta po ceni od 300 dinara.

T. P.

c m y

8

DNEVNIK

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] OBI[AO RADOVE

U Bege~u ni~e dom penzionera U ciqu poboq{awa uslova za kojima }e sigurno puno zna~iti da `ivot najstarijih sugra|ana, u Beimaju mesto gde mogu da se okuge~u je po~ela prva faze izgradwe pqaju i dru`e. Pored izgradwe Doma penzionera. Plan je da zgraovog doma dosta smo ulo`ili u da povr{ine 230 metara kvadratsre|ivawe puteva. Bege~ je prvo nih bude zavr{ena u narednoj godiprigradsko naseqe koje nema ulini. Za prvu fazu radova na izgradce u blatu, za sada je nasut tucawi Doma penzionera iz nik, a u budu}nosti }egradskog buxeta je obezmo i asfaltirati. Jo{ Objekat }e be|eno dva miliona dijednom pozivam i staimati salu za nara, a izvo|a~ je predunovnike Bege~a koji su oko 120 qudi ze}e „Lisje“. Korisnik u postupku legalizaciovog doma bi}e Mesna je svojih objekata da zajednica „Bege~“ a wegov rad ko{to pre sklope ugovor sa gradom, ordinira}e Gerontolo{ki centar jer }e tako ostvaren prihod biti koji }e korisnicima obezbediti ulagan u infrastrukturu- istakao celodnevni boravak. Tim povodom je Pavli~i}. Dodao je da }e proju~e je radove obi{ao gradona~elblem nedostatka kanalizacije i u nik Novog Sada Igor Pavli~i}. ovom prigradskom nasequ biti re- Dom penzionera u Bege~u ima{avan u narednom periodu. }e salu kapaciteta za oko 120 qudi Q. Na.

Foto: R. Hayi}

ZGRADA U ULICI DIMITRIJA TUCOVI]A 3 UBRZANO SE RENOVIRA

Inspekcije uskoro na novoj adresi Gradska uprava za inspekcijske poslove do kraja ove godine trebalo bi da se preseli iz zgrade u ulici Arse Teodorovi}a u ulicu Dimitrija Tucovi}a 3, gde se ranije nalazio Sud za prekr{aje. Na toj adresi se trenutno nalaze dve inspekcije- saobra}ajna i ekolo{ka. Na~elnik gradske inspekcije @eqko Radulovi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da se zgrada punom parom renovira, kako bi radovi bili gotovi u roku od mesec dana.

- Zgrada je puna majstora, a renoviramo i tavanski deo, gde }e tako|e biti kancelarija. Posao nije ni malo lak, a u wega su ukqu~eni i inspektori, koji raskr~uju i iznose stvari koje su ostavili predhodnici. Kada se renovirawe zavr{i tu }e biti sme{teni i komunalni policajci, tako da }emo svi biti na jednom mestu – objasnio je Radulovi}.

Foto: N. Stojanovi}

Istakao je da }e im u svakom slu~aju na novoj adresi biti boqe, jer tamo ne}e pla}ati zakup, {to sada nije slu~aj. Ina~e, kada je Radulovi} do{ao na mesto na~elnika, uveo je novine i u zgradu u Ulici Arse Teodorovi}a, {to }e svakako u~initi i sada.

^ITAOCI PI[U SMS

- Inspektori }e i na novoj adresi imati kompjutere, a tako|e odmah sam obezbedio da se uvedu i ADSL linije, i u na{im, i u kancelarijama budu}ih komunalnih policajaca – isti~e sagovornik.

U inspektoratu svi rade punom parom, a sem {to poma`u u adaptaciji zgrade, inspektori svakoga dana moraju da podnesu dnevni izve{taj, a ~ekaju ih i redovni mese~ni izve{taji. U tim izve{tajima mora biti precizno navedeno koliko je kontrola i izlazaka na teren imao svaki od zaposlenih. U inspekciji imaju oko 150 zaposlenih, a tu su komunalni, gra|evinski, saobra}ajni, inspektori za za{titu `ivotne sredine…

Oni su dobili i boqu opremu za rad, uz internet, imaju i umre`ene mobilni telefone, skutere, automobile, bicikle.

Ipak, Radulovi} isti~e da }e i ova zgrada biti prelazno re{ewe, dok se ne izgradi nova.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Nadle`ni, dajte korpu Nisam videla korpu za otpatke ispred „Bazara“. Mo`da ima s one strane trafike ali tamo nema putnika - svi stojimo sa ove strane ispred „Bazara“. Proslediti nadle`nima.

064/8423... *** Vlasnik sam gara`e u Cankarevoj ulici i stiglo mi je re{ewe za porez za 2009. godinu, po kome je vrednost gara`e 1.100.000 dinara. Gara`a nema upotrebnu dozvolu, a prava vrednost joj je 700.000 din, ali za Poresku upravu smo mi ovce za {i{awe. Neka gospoda na|e kupca za moju gara`u, odmah }u je prodati, a ne da platim porez unazad za 2009. Pozdrav 063/593... *** Molim Srpsku pravoslavnu crkvu da ~inodejstvuje i vaskrsne druga Staqina na par dana, da postreqa ove sabotere {to su izvr{ili privatizaciju i dovede dra`avu u red. Da se zna {ta je unutra{wa, a {ta vawska politika.

065/5341... *** Dokle }ete novine {tampati u listovima po 4 strane, ~itaju}i segmenti ispadaju iz ruku?

061/6461... *** Dokle bre te la`i Zelenila?! Masakriraju [trand ve} deset dana a, ka`u ju~e po~eli!

A tek kabine...

064/4955... *** Imam ideju za „Gradsko zelenilo“- treba poru{iti sve kabine i postaviti kasete pa }e zaraditi puno para!

065/5590... *** Jako me zanima da li je na{ gradona~elnik ba{ to ili figura? Za{to ne nau~i svoj posao od Gorana Je{i}a? 063/8914... *** Nisam siguran da li je Milko \urovski, nakon prelaska iz Zvezde u Partizan, jo{ koji put zaigrao u nacionalnom dresu?!

Ovog leta, Kleo i Stojkovi}

(biv{i zvezda{i) tako|e su pre{li u Partizan, dok je peta Zvezdina zvezda, Vladimir Petrovi} Pi`on, postao selektor nacionalnog tima. I sad, {ta mislite, kad }e ova dvojica obu}i dres sa dr`avnim grbom?! [to bi rekao pok. Sloba: „Malo morgen“!

063/1050... *** Pregra|ivawe kabina je najve}a glupost. Gospodin No`ini} neka ne zaboravi da [trand nije vlasni{tvo “Gradskog zelenila” ve} gra|ana Novog Sada.

063/548... *** Ako za`ivi tzv. regionalizacija, Srbija }e se zvati Satra-

ne taj dug je ve}i. Ro|ena sam u Srbiji, {kolovala se u inostranstvu gde sam i radila 30 godina. Sada `ivim u Srbiji, nikada nisam uzela kredit, niti bilo {ta dobila od dr`ave Srbije. Kome sam ja to i zbog ~ega du`na?

065/5161... *** Za{to u Ulici Sowe Marinkovi} broj 11 na slavinama prete`ni deo dana i no}i te~e tamna voda? Nije ni za pijewe, ni kuvawe, ni prawe! Za ~ega je?

064/1442... *** Deset godina zakupqujemo malu kabinu na [trandu, peto~lana smo porodica i nije nam te-

pija. P.S. Satrapi su bili ozlogla{eni vlastodr{ci u staroj Persiji. Dragi sugra|ani, prst na ~elo!!!

063/7665... *** Za{to ovi iz “Zelenila” ne uvedu sistem da se proveri ko su oni koji zakupe kabinu, a ne do|u ni jednom u toku sezone koja traje 5 meseci?! Raskinite ugovore sa wima!

064/2830... *** Danas slu{am vesti gde ka`u da svaki gra|anin Srbije duguje 3.000 evra i svaki dan kada usta-

sno. Mislite na nove zakupce koji }e biti presre}ni i sa malom kabinom.

060/6050... *** Dragi ~itaoci, radnici Future Plus rade pod velikim pritiskom i ucenom. Gospodin upravnik je zatra`io iznos pazara ~ija visina je nemogu}a misija. U protivnom dobijamo otkaze, {to je ~ist mobing. Upravni~e, godinu dana nismo imali robe i sad za mesec dana ho}ete pazare ko u najboqa vremena. Sram Vas bilo.

064/2032...

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

petak1.oktobar2010.

Nose krupan i ba{tenski otpad

Kowanici jezdili gradom Sve~ani defile kowa, ko~ija i sulki ju~e je pro{ao kroz grad, najaviv{i tako otvarawe sajma kowarstva “Horsvil”. Paradu su predvodili mladi}i u narodnim no{wama i sa zastavama zemaqa u~esnika, koje su pratili policajci na kowima u sve~anim uniformama, zatim kopqanici i kauboji, a sredina i za~eqe kolone, koja je izazvala veliku pa`wu Novosa|ana, pripalo je ~etvoroprezima i dvoprezima, sulkama i zapregama.

Odavno toliki broj kowa nije prisvojio gradske ulice na kojima su se sasvim lepo sna{li, a na sajmu }e biti izlo`eno 208 grla iz Bugarske, Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Ma|arske, Makedonije, Slovenije i Slova~ke.

S. K.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 13.30 sati povremeno u pojednim ulicama na Telepu, 8.30 do 10.30 ulice Veterni~ka, Ratarska, Alaska, Medena, Branka ]opi}a od nasipa do Veterni~ke ulice, od 8 do 11 Ulica Polgar Andra{a 40c. Veternik: od 8 do 12 ulice Dragoslava Srejovi}a i Veter-

ni~ka rampa 20. Sremski Karlovci: od 8.30 do 10.30 vikend naseqe E{ikovac i Stra`ilovo. ^ortanovci: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa Kara{ i deo naseqa Kraqev breg. ^erevi}: od 10 do 12 ulice Heroja Ra{e, deo Jovana Gr~i}a Milenka i vikend zona oko kafane “Venecija”.

Izlo`ba u MZ „Liman” Izlo`ba slika akademskog vajara i slikara Igora Cvejanovi}a, otvara se danas u 19 ~asova u likovnom salonu Mesne zajednice “Liman”, u Ulici Drage Spasi} 1. Izlo`bu }e otvoriti slikar Milorad Mi}a Mihajlovi}, a predvi|en je i kulturno-umetni~ki program u~enika Osnovne {kole “Jovan Popovi}”.

J. Z.

VESTI Radikali besplatno savetuju Savet za prava i propise Gradskog odbora Srpske radikalne stranke dava}e danas besplatne pravne savete gra|anima. Zainteresovani treba da do|u u prostorije radikala, na Bulevar Mihajla Pupina 18 b, od 16 do 18 ~asova.

Z. D.

Besplatni pravni saveti Tim pravnika Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine pru`a}e danas besplatne pravne savete od 17 do 19 ~asova.

Zainteresovani mogu do}i u prostorije LSV-a, koje se nalaze u prizemqu zgrade na Trgu mladenaca 10.

J. Z.

9

Foto: B. Lu~i}

Koncert „Kredarice’’ Koncert Dru{tva Slovenaca ’’Kredarica’’ iz Novog Sada odr`a}e se danas u 20 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35.

Uz ’’Kredaricu’’ novosadska publika }e imati priliku da ~uje i lova~ki hor ’’Medvode’’ kulturnog dru{tva ’’Simon Jenko’’ iz Slovenije, me{oviti kamerni hor i mu{ku vokalnu grupu Dru{tva Slovenaca ’’Kredarica’’.

T. P.

Pe{a~ewe na Brankovac Planinarsko-smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” u nedequ organizuje pe{a~ewe od Ledinaca preko Zmajevca do Gradca na Brankovac odakle sledi povratak u Ledince.

Staza je duga~ka 19 kilometara i dosta zahtevna za pe{a~ewe. Polazak je u 7.30 sati sa @elezni~ke stanice autobusom na liniji 76 koja vozi za Stare Ledince.

I. S.

Kontejneri za odlagawe krupnog otpada jo{ danas stoje na podru~ju Mesne zajednice “Nikola Tesla”, na uglu ulica Koste Abra{evi}a i Neimarove, Bulevara Evrope i Geri Karoqa, u Suboti~koj ulici preko puta broja 26 i u Ulici Adi Endrea 27. Od danas do nedeqe, “^isto}a” }e krupni otpad odnositi sa terena MZ “Bratstvo”, gde }e kontejneri biti postavqeni na uglovima ulica ]irila i Metodija i Sentelekijeve, Varga \ule i Petefi [andora, Ilirske i Ulice Jovana Popovi}a i u Banijskoj ulici kod trafo sta-

nice iza marketa “Alba”. Od nedeqe do utorka, 5. oktobra, krupni otpad bi}e odno{en iz MZ ”Ju`ni Telep”. Kontejneri }e biti postavqeni na uglovima [arplaninske i Rakova~ke, Rudni~ke i Ulice Feje{ Klare, Jano{ikove i Kotorske i na uglu Ulice Senteleki Kornela i Stanoja Glava{a.

Ba{tenski otpad “^isto}a” danas odnosi iz Petrovaradina i Bege~a, a u ponedeqak sa Banati}a, Satelita, [angaja, iz Budisave, Stepanovi}eva i Kisa~a. Spakovan otpad iz ba{ti pred ku}u treba izneti do {est sati.

I. S.

NACIONALNI PARK „FRU[KA GORA” NA SAJMU

Suvenirnica otvara radna mesta Tokom Sajma turizma na Novosadskom sajmu je osnovana Asocijacija nacionalnih parkova Srbije i za{ti}enih podru~ja Srbije, koja okupqa pet nacionalnih parkova i deset za{ti}enih podru~ja. Po re~ima generalnog direktora Nacionalnog parka „Fru{ka gora“ i predsednika Asocijacije Dobrivoja Antoni}a, zahvaquju}i tome obezbe|en je jedinstven nastup u re{avawu zajedni~kih statusnih, organizacionih i prakti~nih pitawa funkcionisawa prirodnih bogatstava kojima Srbija raspola`e.

Nacionalni park „Fru{ka gora“ od ju~e je vlasnik nagrade „Dobar dizajn“ - za realizaciju proizvodnog programa „rustik“ . Na {tandu, u hali „Master“, ure|enom kao vojvo|anski sala{ sa tipi~nom vojvo|anskom arhitekturom, koji je uradila ekipa ovog preduze}a predvo|ena in`ewerom horikulturea Mirjanom Vuki}evi}, nalazi

Foto: N.Stojanovi}

se i vojvo|anska suvenirnica.

Projektant je arhitekta Gabriela Mulaji, kompletna je ura|ena u RJ „Ure|ewe prostora“ NP „Fru{ka gora“, materijal je ekolo{ki i kompletno poreklom s Fru{ke gore. Ukra{ena je zabatima, kibicfensterima i prozorima sa {alukatrama, a ko{ta 1,1 milion dinara. Interesovawe posetilaca je izu-

zetno, a ve} su obavqeni razgovori s Pokrajinskim sekretarijatom za zapo{qavawe da se uradi petnaestak suvernirnica, koje bi bile dodeqene op{tinama i tako otvorena nova radna mesta, kao i s japanskom ambasadom, koja je tako|e pokazala interesovawe da na sli~an na~in podr`i izgradwu suvenirnica.

D. Mla|enovi}

10

VOJVODINA / NOVI SAD

petak1.oktobar2010.

Izlo`ba inovatora BE^EJ: Tradicionalna, peta po redu, Me|unarodna izlo`ba pronalaza~a i inovatora „Ideja 2010.” bi}e odr`ana tokom prva tri oktobarska dana u Be~eju. Organizator je i ovoga puta be~ejski Klub stvaralaca i inovatora, koji deluje u okviru Dru{tva intelektualaca „Bra}a Tan”.

- Atraktivna izlo`ba }e biti postavqena u galeriji „Krug” Gradskog pozori{ta Be~ej. Sve~ano otvarawe je danas u 11 sati.

Posetioci }e mo}i da vide brojne inovacije i pronalaske do 17 sati. Sutra }e izlo`ba biti otvorena od 9 do 17 sati, a u nedequ od 9 do 12 sati - rekao nam je predsednik organizatora Tibor [ipo{.

V. J.

Festival kukuruza KAWI@A: De~ijim igrama, zanatskim radionicama i va{arom na parkingu pored Obrazovno-kulturne ustanove „Knesa” u Kawi`i danas, u 17 ~asova po~iwe tradicionalna manifestacija „Festival kukuruza”, koji }e trajati do nedeqe. Sutra ujutro od 8.30 je pozivawe gostiju na pijaci, potom defile zaprega i fijakera Glavnom ulicom i sve~ano otvarawe festivala u parku ispred Gradske ku}e, potom su predvi|ene igre za decu i odrasle.

Na ekonomiji Sredwe poqoprivredno-tehni~ke {kole „Besede{ Jo`ef” odr`a}e se stru~no predavawe o kukuruzu. Od 15 ~asova je kulturno-zabavni program ispred Gradske ku}e, a od 18 ~asova postavqawe lampiona od tikvi u centru grada. Gala ve~e narodnih muzi~kih ansambala iz Vojvodine je u Domu umetnosti u 19 ~asova, u predvorju se program nastavqa od 21 ~as „Balom kukuruza”, a u nedequ se tako|e prire|uje gala ve~e narodnih plesova.

M. Mr.

DNEVNIK

VESTI

NOVE OLAK[ICE ZA LEGALIZOVAWE DIVQE GRADWE

Ima popusta, a mo`e i na rate BE^EJ: Pitawe legalizacije objekata izgra|enih bez dozvole godinama unazad je akutna tema u svim sredinama. Be~ej nije izuzetak u tome, bez obzira {to situacija u gradu kraj Tise nije alarmantna. Tokom prethodne legalizacije ostalo je nere{eno 1.974 predmeta, a u posledwoj akciji, koja je zavr{ena 11. marta ove godine, stiglo su nove 1.642 prijave.

Zna~i, ukupno je 3.616 predmeta koje bi Komisija za legalizaciju trebalo da obradi i zainteresovanim sugra|anima dostavi obave{tewe o mogu}nosti za legalizaciju, koji bi potom trebali da do|u u JP „Stankom – Be~ej” i sklope Ugovor o pla}awu naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta.

Naravno, svakog ko treba da re{i ovo pitawe, prvenstveno inte-

resuje koliko treba za izdvoji novca za legalizaciju izgra|enog objekta.

- Naknada za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, pod uslovom da je objekat u prvoj stambenoj zoni i da ima kompletnu komunalnu opremqenost, iznosi 1.240 dinara po

uplatu mo`e pla}ati u 12 jednakih rata, a ko odlu~i da u celosti izmiri obavezu ima}e pet procenata umawen iznos za pla}awe - objasnio je na ju~era{woj konferenciji za novinare direktor JP „Stankom – Be~ej” Zvonko Stankov.

Predlo`i}emo Op{tinskom ve}u da se legalizacija mo`e platiti u 12 jednakih rata, a ko odlu~i da u celosti izmiri obavezu ima}e pet procenata umawen iznos za pla}awe (Direktor JP „Stankom – Be~ej” Zvonko Stankov) kvadratnom metru. Postoji inicijativa da se proces pla}awa na neki na~in olak{a. Predlo`i}emo Op{tinskom ve}u da se iznos za

Me|utim, nisu to jedine olak{ice pri izmirivawu obaveze za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta.

Kada su stambeni objekti u pita-

wu, mo`e se ostvariti zna~ajan popust ako je objekat izgra|en na mestu gde je ranije bio stari stambeni objekat i isti je sru{en.

- Tada se sti~e pravo na popust od 50 odsto. I to nije sve. Ako je objekat veli~ine do 100 metara kvadratnih i niko od ~lanova porodice nema drugih nepokretnosti na teritoriji be~ejske op{tine, onda se na ve} ostvareni popust sti~e pravo na dodatni popust od 60 odsto. Znamo da je ~itava situacija dosta zamr{ena i zato su vrata moje kancelarije svakom zainteresovanom {irom otvorena, kako bi dobio kvalitetnu informaciju, dodao je ~lan Komisije za legalizaciju i saradnik za gra|evinsko zemqi{te Aleksandar Tuci}.

V. Jankov

ALIBUNAR LE@I NA PITKOJ VODI

Bunar za kom{ijsko okupqawe ALIBUNAR: Jo{ od davnina Alibunar je bio poznat po brojnim izvorima vode, a prvi naziv tog naseqa, sa 32 srpske porodice, je iz turskog doba - Alijina voda. I od tada, pa sve do danas Alibunar je poznat po brojnim arte{kim bunarima, a skoro svako ja~e gazdistvo u svom dvori{tu ima ~esmu i koriste je za pi}e. Tvrde da im prija, a neki i da je dobra protiv kamenca u bubrezima. Izjutra i predve~e obavezno sa balon~i}ima do|u do ~esme u centru, tu se sretnu sa kom{ijama, ispri~aju se o novostima i naravno zahvate vodu.

-Znate {ta, imamo vodovod, ali sa ovom vodom hrana se br`e skuva i ukusnnija je. Ovde se lepo ispri~am sa kom{inicama, a vidim da i mladi ovde u hladovini provode dosta vremena - ka`e penzionerka iz obli`we stambene zgrade. Dodaje i da finiju ode}u od svile i pamuka redovno pere u vodi sa ove ~esme. @ene tvrde da je kosa oprana ~esmova-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek" (18), „Matorani“ (19.45), "Po~etak" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Divqe travke" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka; izlo`ba Ratomira Kuli}a "^etiri muzejska predmeta" (do 9. oktobra) Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Tatjana Vukeli}, Jasmina ]ulibrk, Tatjana Pi{kin, Sne`ana Perge, Svetlana Miji}, Vileta Stoki}-Padrov i Milana Tomi} iz Novog Sada, Zagorka Pani} iz Koviqa, Milica Simi} iz ^erevi}a, Qubica Rodi} iz [ajka{a i Zorana Mladenovi} iz Derowa.

DE^AKE: Svetlana Todorovi}, Dragana Stanivukovi}, Kristina Radovi}, Ra{ela Daj~ i Mirveta Ratkovi} iz Novog Sada, Lina Koxo iz \ur|eva, Ivana Adran iz Petrovaradina, Dijana Hopi} iz Sremske Mitrovice i Latinka Suboti} iz In|ije.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vinko Stevanovi} (1959) u 11.45 sati, Milivoj Petra [ija~i} (1929) u 12.30, Jelena Ilije Manojlovi} (1932) u 13.15 i Radojka Luke Radulovi} (1929) u 14.45.

Ni ki{a im ne smeta

~om svilenkasta i lepr{ava, a i ko`a posle kupawa u ovoj vodi je mekana i lepa. Zbog toga se, ~im neki izvor presahne, kom{ije dogovore i bu{e novi bunar.

Tako je nedavno Jovica Mihajov – Kokica i na svom }o{ku Nemawine i Pionirske organizovao akciju renovirawa starog arte{kog bunara. U~estvovali su Rada Petrov, Dragan Bitevi}, Igor Krstec, Pera Petrovi}, Emiqia Ro{u, Sa{a Buza{ i Milenko Basali}. Iz ~esme je potekao jak mlaz pitke vode, a kom{ije su se dogovorile, betonirale prilaz i podigle krov nad izvorom. Ovako lepo ure|ena ~esma privla~i pa`wu i onih koji kolima prolaze, zastanu, pogledaju, a neki i svrate da se osve`e, utole `e|.

Mo`da bi mogla da bude prilika da se ovde dovedu oni kojima Turisti~ka organizacija pokazuje osobenosti mesta i ponudi im osve`ewe hladnom i ~istom ivorskom vodom.

R. Jovanovi}

KIKINDA: Rediteqka Bojana Lazi} i glumica Jelena [nebli} napravile su, u saradwi sa {estoro osnovaca i sredwo{kolaca, predstavu – igrokaz pod nazivom „^etiri me|u nama”. Povod je nasiqe u {kolam, gde u posledwe vreme i devoj~ice maltretiraju svoje vr{wakiwe. Predstava je neka vrsta zami{qenog incidenta me|u maloletnicima.

-Ovo je oblik forum pozori{ta i obra|uje socijalno anga`ovane probleme. Bavili smo se poblemom vr{wa~kog nasiqa, onkretno kada su tri devoj~ice iz Mokrina maltretirale svoju {kolsku drugaricu i kada je taj wihov postupak izazvao zgra`avwe javnosti - ka`e rediteqka Bojana Lazi}.

Na kraju predstave publika daje sugestije, pitawa i predloge i time postaje u~esnik projekta koji je realizovan sa nevladinom organizacijom Kikindska inicijativa mladih.

A. \.

Deset ponuda za izgradwu pre~ista~a VRBAS: Na tender za izgradwu Centralnog postrojewa za preradu otpadnih voda za op{tine Vrbas i Kula, koji sprovodi Evropska komisija, pristiglo je deset ponuda, saop{tio je direktor Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu” Davor Krmpot. Krmpot je prisustvovao otvarawu ponuda i prema wegovim re~ima, „naredne tri nedeqe traja}e evaulacija tendera, odnosno odabir najboqeg ponu|a~a, a zatim tokom novembra bude potpisan i ugovor sa izvo|a~em radova.

- Na tender su se javile najve}e evropske kompanije za radove u ovoj oblasti. Komisija }e rigorozno i studiozno birati izvo|a~a - rekao je Krmpot.

N. Perkovi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Protiv vr{wa~kog nasiqa

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

c m y

DNEVNIK

Osnovano udru`ewe gluvih i nagluvih NOVI BE^EJ: Odr`ana je osniva~ka skup{tina Udru`ewa gluvih i nagluvih lica „Gluna” u Novom Be~eju. Izabrano je sedmo~lano predsedni{tvo, a za ovla{}eno lice, imenovan je Branislav Lazi}.

petak1.oktobar2010.

MRAK U BE^EJSKIM ULICAMA I SOKACIMA

Oluje i dugovi iskqu~ili uli~nu rasvetu BE^EJ: Rasveta u be~ejskim ulicama je ve} du`e vreme „rak rana” `iteqa najve}eg potiskog grada. Malo, malo pa pojedine ulice ostanu u mraku. A kada mra~ne ulice obasja svetlo, u drugima se pojavi mrak. U Elektrodistribuciji ka`u da je to epilog neredovnog izmirewa obaveza lokalne samouprave. I letwe oluje iznad Be~eja, o{tetile su odre|ene delove mernih grupa u trafo stanicama i u toku je otklawawe kvarova. Dok taj posao ne bude zavr{en pojedine ulice i daqe }e biti u mraku.

- Istina je da i sada imamo problema s uli~nom rasvetom, ali ti problemi nisu posledica nepla}awa, ve}

tehni~ke prirode. Jer, 22. septembra u popodnevnim satima ukqu~ene su sve trafo stanice koje su bile iskqu~ene zbog nepla}awa uli~ne rasvete - nagla{ava saradnik za gra|evinsko zemqi{te u JP „Stankom – Be~ej” Aleksandar Tuci}.

Dodaje da je to slu~aj s takozvanim trafo stanicama Bokowi De`e u Novom selu i Spomen {koli „Sever \urki}” u centru grada. Izvo|a~ radova firma „Elektro – Na|” je obe}ao da }e za desetak dana kvar biti otklowen. Nema uli~ne rasvete ni u Zmaj Jovinoj ulici, od Zelene do Milo{a Crwanskog ulice, i u Zelenoj

prema {etali{tu, jer je do{lo do o{te}ewa podzemnog kabla iz trafo stanice Doma zdravqa prema javnoj rasveti. Radnici Elektrodistribucije Novi Sad, po{to oni imaju ure|aje kojima se mo`e utvrditi kvar i locirati gde je do{lo do prekida, uradili su svoj deo posla i o~ekujemo da se u {to skorijem vremenu otkloni kvar.

Ali, ovih dana je nastao novi problem u delu ulica Svetozara Markovi}a, Uro{a Predi}a i Zelene, gde je do{lo do kvara u trafo stanici i u toku je nabavka delova, objasnio je Aleksandar Tuci}.

V. Jankov

PORODICA HAM OSTALA BEZ POMO]I ZA SAHRANU

Udru`ewe za sada okupqa oko 50 gluvih i nagluvih osoba svih doba starosti, sa podru~ja op{tine Novi Be~ej, a osnovano je radi za{tite, ostvarivawa i unapre|ewa polo`aja gluvih i nagluvih, wihove socijalne i zdravstvene za{tite, kao i zbog uzdizawa svesti u dru{tvu i potrebama lica o{te}enog sluha.U programu aktivnosti, zna~ajano mesto zauzimaju edukacije ~lanova, ali i roditeqa dece o{te}enog sluha.

Radi svakodnevne komunikacije i dru`ewa ~lanova i simpatizera, otvoren je Klub „Lutka”, koji }e svakodnevno raditi u Ulici Sowe Marinkovi} 5. gde upisuju nove ~lanove.

M. K.

Hrana za stare ZREWANIN: Povodom Me|unarodnog dana starih osoba, 1. oktobra, aktivisti Udru`ewa gra|ana „Vojvo|anska inicijativa” danas }e odr`ati humanitarnu akciju. U mega marketu „Univereksport 023” u Zrewaninu organizova}e prikupqawe namirnica za stare i siroma{ne sugra|ane. Ve} tradicionalna akcija, posve}ena poboq{awu polo`aja starih i nemo}nih, odr`a}e se u periodu od 14 do 21.30 ~asova. @. B.

Razvod uneo pometwu APATIN: U Apatinu odavno postoji obi~aj da, kada neko umre, kom{ije iz ulice ili vi{e bli`ih ulica daju novac, kako bi se porodici olak{ali tro{kovi sahrawivawa i uobi~ajenog podu{ja. Porodica Ham bezmalo je tri decenije za svakog preminulog kom{iju izdvajala novac, da bi sada, kada je wihov ~lan Josip iznenada preminuo, bili jedini uskra}eni za ovu pomo} iz zajedni~ke kase gra|ana, uz obrazlo`ewe da su se supru`nici pre pet godina razveli.

- Blagajnik Frawo Filipovi} nije hteo ni da ~uje da nam se pomogne sa 45.000 dinara, koliko svi dobijaju kada im neko u familiji umre. Posle razvoda roditeqa ja sam nastavila da pla}am doprinos, nastavqaju}i tako porodi~nu tradiciju. Ako je moja majka bila razvedena, ne zna~i da sam se ja odvojila od svoga oca.

Moj otac je posle likvidacije „Podunavqa” ostao bez posla, bio na Birou i radio je sezonske poslove u obli`wem selu.

Upla}ivawe doprinosa se, uprkos na{em te{kom materijalnom stawu nastavilo, da bi danas do~ekali da se jedino nama ne nadoknade tro{kovi skromne sahrane - ka`e Mirela Ham.

Mirjana i Mirela Ham

Frawo Filipovi} i daqe tvrdi da familija Ham, pa i }erka, nema pravo za tro{kove sahrane oca, jer on nije u posledwe vreme `iveo sa wima, ve} se odselio u Kupusinu.

Obilaznica za {est op{tina VRBAS: Predsednici op{tina Vrbas, Srbobran, Mali I|o{, Kula, Sombor i Od`aci, zajedno sa predstavnicima Fonda za kapitalna ulagawa (FKU)AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo, i Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu, potpisali su u Vrbasu protokol o saradwi na izradi planske dokumentacije i izgradwi obilaznice – puta za brzi motorizovani saobra}aj na teritoriji ovih op{tina. Protokol su potpisali predsednici op{tina i direktor FKU Mom~ilo Milovi}.

Kako se ~ulo na prvom sastanku organizovanom ovim povodom, ovih {est op{tina i drugi

organi vlasti na{li su se na jednom zadatku, a to unapre|ivawe razvojnih {ansi.

- Imamo razne probleme u funkcionisawu putnih pravaca u ovom regionu i to je ono {to ujediwuje ove op{tine. Zato smo zapo~eli razgovore o izgradwi jedne saobra}ajnice – obilaznice koja bi povezivala ove gradove.

Time se poboq{avaju saobra}ajne prilike, skra}uje putni pravac, ubrzava promet robe, {to posebno interesuje mogu}e investitore, jer bi se uz ovu saobra}ajnicu otvarale industrijske zone - rekao je zamenik pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Miodrag Jovovi}.

N. Perkovi}

- Istina je da su supruga Mira i }erka Mirela nastavile da pla}aju doprinos. Imam svedoke da je Josip izjavio svojevremeno da se seli u selo i da ne mo`e da pla}a doprinos -

uporan je Frawo, tvrde}i da pravo na tro{kove sahrane, prema nepisanim pravilima, ima samo ~lan pordice, a Josip, koji je bio razveden, ne mo`e se smatrati ~lanom porodice.

U kvartu u kojem `ive Hamovi, koji obuhvata oko desetak ulica, od kojih su najve}e Kru`ni nasip, La|arska, Petra Drap{ina, @arka Zrewanina i nekoliko kra}ih, o sakupqawu novca brine oko desetak qudi, iz svake ulice po jedan.

Pojedini su bili za to da se pare sakupqaju i za Josipovu sahranu, ali bez Frawe, ni{ta nisu mogli da preduzmu.

- Kada smo se suprug i ja ven~ali, se}am se da sam ga grdila za{to tako mladi da izdvajamo za sahranu, umesto da se brinemo oko sku}avawa. Na wegovo insistrawe pla}ali smo od po~etka braka doprinos punih 27 godina. Posle razvoda moja }erka i ja smo nastavile da pla}amo, ali nam se to sada ne priznaje. Rekla sam blagajniku Filipovi}u da meni ne moraju da plate za sahranu, ali da je sada plate za mog mu`a koji se nikome nije zamerao - ka`e Mirjana Ham, koja `ivi od svega 8.000 invalidske penzije koju je dobila kao tekstilna radnica.

J. Prel~ec

MUFTIJA JUSUFSPAHI] U VR[CU

Muslimani bez molitvenog prostora VR[AC: Op{tina i okolne op{tine u vr{a~koj regiji nemaju verskih objekata za obavqawe verskih obreda muslimana. Tim povodom ovde su boravili predstavnici Islamske zajednice sa muftijom srbijanskim Mehmedom efendijom Ju-

na{eg dolaska. Razgovarali smo i o mogu}nostima za plasirawe islamske kulture i za organizovawe izlo`bi i predavawa. U Vr{cu ima i islamsko grobqe koje `elimo da uredimo – rekao je o ciqevima posete efendija Jusufspahi}.

sufspahi}em na ~elu i predstavnici Halal agencije Srbije. Wih je primio zamenik predsednika op{tine Mirko Dobrosavqevi} i razgovarali o verskim potrebama muslimanske zajednice u ovom gradu.

-U Vr{cu `ivi mawi broj muslimana, u ovoj regiji je ne{to ve}i broj, ali oni nemaju svoj molitveni prostor. Do{li smo da pomognemo svojoj bra}i, a u obrazovnom sistemu imamo pravo na islamsku veronauku u osnovnim i sredwim {kolama, pa je i to bio razlog

Nakon razgovora u kojem potpredsednik Dobrosavqevi} izrazio razumevawe, gosti su sa privrednicima Vr{ca odr`ali sastanak na kojem su predstavnici Islamske zajednice Srbije i Halal agencije Srbije izneli niz predloga o me|usobnoj budu}oj saradwi. Gosti su privrednike i ugostiteqe upoznali sa mogu}nostima i uslovima sticawa „Halal” sertifikata sa kojim se sti~e preduslov za plasman roba i usluga iz ovog kraja na tr`i{ta islamskih zemaqa.

R. Jovanovi}

USKORO OTVARAWE USLU@NOG CENTRA ZA GRA\ANE

Br`e do dokumenata VRBAS: Pokrajinski Sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Tomislav Stanti}, posetio je ju~e op{tinu Vrbas, gde je odr`ao sastanak kojem su osim predstavnika vrbaske op{tine, prisustvovali i predstavnici op{tina Ba~ki Petrovac i Mali I|o{.

Najvi{e re~i je bilo o uvo|ewu novih tehnologija u op{tinske uprave kojim }e se kompletna administracija pribli`iti gra|anima, ali i preduzetnicima i svima onima koji koriste usluge op{tinskih servisa.

- Jedan broj op{tina je ve} pokrenuo servise poput Uslu`nog centra, Kol centra i sli~ne i rezultati koji su dobijeni u tim samoupravama dovoqno govore o potrebi da svaka op{tina u Srbiji treba da ima tako organizovane servise za svo-

11

je gra|ane. Mi se trudimo da maksimalno podr`imo takve projekte u {to vi{e op{tina i nadamo se da }e brzo do}i dan kada }e svaka lokalna samouprava u Vojvodini imati razvijen Uslu`ni centar, Kol centar i dobro organizovanu eupravu - rekao je Stanti}.

Neposredan povod wegovog dolaska u Vrbas upravo je zavr{en konkurs za dodelu sredstava lokalnim samoupravama u Vojvodini koji je raspisao sekretarijat na ~ijem je ~elu.

Op{tina Vrbas je na tom konkursu dobila sredstva u iznosu od oko 2,5 miliona dinara koja }e biti iskori{tena za osnivawe Kol centra. Realizacija ovog projekta }e uslediti u narednih par meseci, a prema re~ima dr @eqka Vidovi}a, predsednika op{tine Vrbas u

kratkom roku otpo~e}e i realizacija projekta formirawa Uslu`nog centra.

- Projekat uslu`nog centra koji }e se nalaziti u prizemqu op{tinske zgrade je pri samom kraju, a wegovo finansirawe }e na sebe preuzeti lokalna samouprava. Smatram da ovo jesu prioritetni projekti, pogotovo ako se uzme u obzir sve br`a elektronizacija poslovawa u svim oblastima koju moramo pratiti i mi u dr`avnim slu`bama - rekao je dr Vidovi}.

Prema projektu koji je u izradu, novi Uslu`ni centar zauzima}e prostor od 240 kvadrata u prizemqu zgrade op{tine i u wemu }e se na}i preko 20 punktova na kojima }e gra|ani u najkra}em roku do}i do potrebnih dokumenata ili informacija.

N. Perkovi}

HUMANITARNI FOND „QIQA I MILKA MIJATOV”

Progla{eni novi stipendisti ZREWANIN: Upravni odbor prvog i jedinog privatnog humanitarnog fonda u Zrewaninu „Qiqa i Milka Mijatov” objavio je imena {estoro studenata koji }e dobiti stipendije u ovoj {kolskoj godini. Od ukupno 45 konkursnih prijava, odlu~eno je da Fond ovog puta finansijski pomogne Zorici Me|o (Arhitektonski fakultet u Beogradu, sa prose~nom ocenom tokom studija 9,92), Jeleni Savanovi} (Fakultet politi~kih nauka u Beogradu, prose~na ocena 9,67), Nedi Pi{tiwat (Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu, prose~na ocena 10,00), Milici Latinovi} (Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu, prose~na ocena 10,00), Jeleni Radanov (Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” iz Zrewanina, prose~na ocena 10,00) i Milo{u Mojsinu (Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” iz Zrewanina, sa prose~nom ocenom tokom studija 10,00). Sve~ano progla{ewe bi}e odr`ano u sredu, 6. oktobra, u Gradskoj narodnoj biblioteci “@arko Zrewanin”. @. B. DANAS U SUBOTICI SAJAM ZAPO[QAVAWA

Tra`i se 300 radnika SUBOTICA: U atrijumu Hotelsko-poslovnog prostora Galerija danas }e od 11 do 14 sati biti odr`an tre}i ovogodi{wi Sajam zapo{qavawa. Po re~ima direktora suboti~ke filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Zlatka Pani}a u~e{}e na Sajmu prijavilo je 30 poslodavaca koji su iskazali potrebe za oko 300 slobodnih radnih mesta u slede}ih {est meseci. Re~ je o elektri~arima, bravarima, metalostrugarima, metalogloda~ima, tesarima, armira~ima, molerima, gipsarima, menaxerima prodaje, menaxerima kvaliteta, kwigovo|ama, veterinarskim tehni~arima, ma{inskim in`ewerima, elektroin`ewerima i radnicima u proizvodwi tre}eg i ~etvrtog stepena stru~ne spreme.

Na dana{wem Sajmu zapo{qavawa, kojeg }e otvoriti generalni direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Dejan Jovanovi}, pojavi}e se i investitori u Subotici poput nema~kih „Norme Groupa”, „Dunkenmotorena” i italijanskog „Finata”.

Z. R.

12

CRNA HRONIKA

petak1.oktobar2010.

[TETA OD ZAPAQENIH KOLA U SENTI BLIZU POLA MILIONA DINARA

Potraga za piromanima

Policija u Senti intenzivno radi na otkrivawu piromana koji su u sredu, 29. septembra no}u, oko tri sata, zapalili pet automobila u Fru{kogorskoj ulici u ovoj potiskoj

pred ku}a vlasnika, a najverovatnije su zapaqeni tako {to su posuti nekom lako zapaqivom te~no{}u. O{te}ewa od vatre pri~iwena su na zadwim delovima automobila.

DNEVNIK

MINISTAR IVICA DA^I] POTVRDIO DA SRODNIK UBIJENOG VO\E „ZEMUNSKOG KLANA” RADI U MUP-u

Spasojevi}ev ro|ak magacioner u policiji

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} potvrdio je ju~e da jedan ro|ak ubijenog vo|e „zemunskog klana“ Du{ana Spasojevi}a radi kao magacioner u policiji, i najavio da }e biti biti provereno sve u vezi s tim ~ovekom.

Da~i} je rekao novinarima u parlamentu da }e se proveriti sva operativna saznawa da li taj ~ovek, osim ro|a~kih veza sa Spasojevi}em, ima i neku

drugu ulogu i da li je povezan s delovawem vo|e „zemunskog klana“.

Ministar Da~i} je objasnio da je, na osnovu zahteva novinara, nalo`io istragu koja je utvrdila da je ta osoba od januara 2000. godine radila u MUPu, a da je 2003. protiv wega pokrenut disciplinski postupak.

On je dodao da je u drugoj polovini 2003. godine taj ~ovek vra}en na posao, a da od 2006, po na-

redbi nadle`nog stare{ine, radi kao magacioner u Upravi za obezbe|ewe li~nosti.

Ministar policije podsetio je na to da je on nasledio taj problem, naglasiv{i da Spasojevi}ev ro|ak, ukoliko policija do|e do saznawa da je i na drugi na~in povezan s wim, vi{e ne}e biti u policiji.

Na pitawe o navodima pojedinih medija da je narkobos Darko [ari} ulo`io pola mi-

liona evra u kliniku koja se vezuje za biv{eg funkcionera JUL-a Milovana Boji}a, Da~i} je odgovorio da istragu o [ari}u vodi Specijalno tu`ila{tvo i da zato ne mo`e da govori o tome. Da~i} je objasnio da je posao policije da identifikuje sve tokove [ari}evog novca, kao i gde je oti{ao, a da daqu istragu o tome vodi Specijalno tu`ila{tvo za organizovani kriminal.

(Tanjug)

ISPUWENI USLOVI ZA PRIMENU SISTEMA ELEKTRONSKOG NADZORA

Narukvice za ku}ni pritvor Jedan od o{te}enih automobila u Fru{kogorskoj ulici u Senti Foto: M. Mitrovi}

varo{ici, ali nepoznati po~inilac ili vi{e wih jo{ nisu otkriveni. Iz Policijske uprave u Kikindi u vezi s paqevinom automobila u Senti nije bilo zvani~nog saop{tewa, a portparolka Radojka Radanovi} rekla je za na{ list da za sada raspola`e informacijama koje je potvrdila prethodnog dana.

Po nezvani~nim informacijama, prijavqena {teta na zapaqenim automobilima je blizu pola miliona dinara.

Automobili su bili parkirani u Fru{kogorskoj ulici is-

Ve}a {teta spre~ena je zahvaquju}i brzoj intervenciji vlasnika automobila i pripadnika Vatrogasne jedinice iz Sente. Osim automobila, na meti nepoznatog po~inoca ili vi{e wih na nekoliko ku}a bili su i prekida~i za uli~na elektri~na zvonca, koja su tako|e polivana zapaqivom te~no{}u i paqena. U istoj ulici nedavno su na sli~an na~in bili na meti prekida~i za ku}na zvonca. Pretpostavqa se da je paqewe automobila delo obesnih huligana i da nema drugu pozadinu.

M. Mr.

Direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Milan Obradovi} izjavio je ju~e da su ispuweni svi tehni~ki i zakonski uslovi za primenu sistema elektronskog nadzora nad osobama kojima sud odredi ku}ni pritvor, ~ime je zaokru-

prostorijama Odeqewa za alternativne sankcije.

Po wegovim re~ima, ugovor o iznajmqivawu opreme – oda{iqa~a, odnosno narukvica, i prijemnika, sklopqen je s izraelskom kompanijom koja tim proizvodima pokriva dve tre}ine

kazana zatvora do godinu dana.

Sud }e, dodao je, odre|ivati da li }e Operativno-bezbednosni centar osu|enika pratiti 24 sata dnevno, da li mu je omogu}eno da odlazi na posao, odnosno da u pojedinim slu~ajevima napu{ta stan.

skim nadzorom dr`avi omogu}iti zna~ajnu u{tedu, rasteretiti zatvore, ali i doprineti resocijalizaciji zatvorenika, i najavio izmene Krivi~nog zakona koje bi omogu}ile primenu elektronskog nadzora i u slu~ajevima uslovnog otpusta.

`en proces implementacije alternativnih sankcija.

– Iz ugla zakonske regulative i tehni~ke opremqenosti, ispuweni su svi uslovi za realizaciju sistema elektronskog nadzora i sudovi u Srbiji sada mogu izricati presude koje podrazumevaju izvr{ewe kazne u ku}nom pritvoru – rekao je Obradovi} na konferenciji za novinare u

sveta. Obradovi} je ukazao na to da je Srbija opremu „dobila“ upola jeftinije nego zemqe u okru`ewu, ali nije precizirao koliko je novca izdvojeno, a objasnio je da }e se narukvice iznajmqivati po potrebi, odnosno u skladu s brojem sudskih presuda.

Mera elektronskog nadzora, naveo je, mo`e biti odre|ena osu|enicima kojima je izre~ena

– U Operativno-bezbednosnom centru u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija }e se pratiti da li osu|enik po{tuje sudsku odluku i da li stan napu{ta u dozvoqenom periodu – naveo je Obradovi}, i iskqu~io mogu}nost zloupotrebe sistema elektronskog nadzora za prislu{kivawe i tajno snimawe. On je naglasio da }e primena sistema ku}nog pritvora s elektron-

Na~elnica Odeqewa za tretman i alternativne sankcije Du{anka Gari} je objasnila da je elektronska narukvica ure|aj koji se stavqa na nogu osu|enika, da ne bi bio upadqiv i primetan, a da se u stanu instalira prijemnik koji omogu}ava wegovo pra}ewe.

– Za primenu sistema moraju postojati odgovaraju}e tehni~ke pretpostavke – osu|enik mora imati struju i telefonsku liniju i naknadu za te usluge mora redovno izmirivati – kazala je Du{anka Gari}, i dodala da }e, ukoliko pritvorenik prekr{i odre|ene mere suda, Uprava o tome obavestiti sud.

Sud meru ku}nog zatvora mo`e zameniti i osu|enika uputiti na daqe izdr`avawe kazne u zatvor.

Oprema za sprovo|ewe elektronskog nadzora testirana je na zaposlenima u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija, a jedan od onih koji su „imali priliku“ da isprobaju narukvicu Dragan Bjeli~i} ka`e da Operativno-bezbednosni centar registruje svaki poku{aj malverzacije, ali da osu|enici ne}e imati nikakve smetwe u obavqawu svakodnevnih aktivnosti.

(Tanjug)

BIV[I GRADSKI FUNKCIONER PAN^EVA, OPTU@EN ZA PRIMAWE MITA, JU^E NIJE DO[AO NA SU\EWE

Pozlilo mu zbog policijskog uznemiravawa?

– Biv{i ~lan Gradskog ve}a Pan~eva i predsednik Gradskog odbora Nove Srbije Milanko Andreji} nije se ju~e pojavio na po~etku su|ewa za primawe 3.000 evra mita jer mu je pozlilo zbog policijskog uznemiravawa – izjavio je wegov advokat Ivan Mitrovski. – Dva dana pred su|ewe policija je dolazila kod Andreji}a ku}i i po ko zna koji put mu tra`ila putnu ispravu koju je on odavno

risti~ke organizacije Pan~eva Zorana Vladu.

– Po Krivi~nom zakonu, krivi~na dela su i davawe i primawe mita, pa je woj mesto na klupi za okrivqene – rekao je advokat Mitrovski. – Ona stalno tvrdi da je dala mito.

Po zakonu, samo za{ti}eni svedok ili svedok-saradnik mogu biti abolirani, a ona nema nijedan od ta dva statusa pa joj nije mesto pored tu`ioca.

Gradwa tri zatvora u 2011. godini Direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Milan Obradovi} izjavio je ju~e da bi slede}e godine trebalo da po~ne izgradwa zatvora u Kragujevcu, Pan~evu i Medve|i, a da bi zatvor u Padinskoj Skeli trebalo da bude zavr{en do kraja godine.

Obradovi} je novinarima kazao da nije novost da je u srpskim zatvorima broj osu|enika veliki i da nedostaje prostor, napomenuv{i da je u Srbiji trenutno 11.150 pritvorenih, optu`enih i prekr{ajno ka`wenih osoba.

– Na{e mogu}nosti su objektivno limitirane novcem – dodao je Obradovi}, i najavio da }e pare za izgradwu zatvora u Kragujevcu i Pan~evu biti obezbe|ene iz kredita koji je dogovoren s Evropskom komisijom, dok je izgradwa zatvora u Medve|i me|u projektima Vlade Srbije. – Srbija spada u zemqe sredwe optere}ene licima li{enim slobode jer ima 140 pri-

tvorenika i osu|enika na 100.000 stanovnika, govore podaci Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija. S obzirom na to da srpski zatvori realno primaju oko 6.500 lica, to zna~i da smo prepuweni 80 posto. Ali podaci govore da ima zemaqa u Evropi koje su prepune i za 200 i 300 posto. Neke biv{e sovjetske republike imaju 600 do 700 lica li{enih slobode na 100.000 stanovnika, dok u nekim zemqama postoji i mawi broj.

Za posledwih {est godina broj lica li{enih slobode u Srbiji se pove}ao 60 posto i trenutno ih ima oko 11.000, ali to nije slu~aj samo u na{oj zemqi. U ve}ini evropskih zemaqa zabele`en je porast broja lica li{enih slobode koji je vezan i za druge okolnosti, kao {to su tranzicija, promena sistema vrednosti, ali i kriminalizacija dru{tva u onim aspektima u kojima to nije do sada zabele`eno.

Pan~eva~ka palata pravde

predao. ^ovek je te`ak sr~ani bolesnik i ta stalna {ikanirawa i uznemiravawe porodice izazivaju kod wega strah i onemogu}avaju ga da se brani.

On je ju~e Vi{em sudu u Pan~evu podneo medicinsku potvrdu da je Andreji} na bolovawu zbog ~ega nije do{ao na su|ewe.

Sudija Ksenija Ogrizovi} primetila je da Milanko Andreji} ne mo`e koristiti bolovawe jer nije zaposlen, i naredila medicinsko ve{ta~ewe wegovog zdravstvenog stawa.

Odbrana se tokom ro~i{ta usprotivila i tome {to je kao svedok pozvana direktorka Tu-

Nastavak su|ewa zakazan je za 5. novembar, do kada bi trebalo da se utvrdi i da li je Andreji} sposoban da prisustvuje glavnom pretresu. Wega optu`nica tereti da je sredinom ove godine tra`io i dobio mito od organizacije „Prijateqi Pan~eva“ da bi im, kao tada{wi ~lan Gradskog ve}a, omogu}io novac iz buxeta za organizaciju „Pan~eva~kog karnevala“.

Policija ga je uhapsila u jednom pan~eva~kom kafi}u u trenutku kada je uzeo koverat s 3.000 evra.

E. D.

GRUPI IZ KRWA^E, KOD BEOGRADA, POTVR\ENA PRESUDA ZBOG SINTETI^KE DROGE

Amfetamin proizvodili na imawu Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu kojom su petorica okrivqenih osu|ena na vi{egodi{we zatvorske kazne zbog trgovine sinteti~kom drogom amfetamin koju su proizvodili na imawu u Krwa~i tokom 2007. godine, saop{tio je ju~e taj sud.

Sudsko ve}e, kojim je predsedavao sudija Slobodan Ra{i}, potvrdilo je presudu Specijalnog suda kojom su Mile Krni} i Bruno Filipi~ osu|eni na po pet godina zatvora, Milivoje Savi} na jedinstvenu kaznu zatvora od devet godina, po{to mu je u kaznu ura~unata i ranije izre~ena kazna Okru`nog suda u Beogradu,

Branislav Jo{i} na tri godine i Jovan Luki} na godinu i po dana zatvora.

Miodragu Antalu i Nikoli Buri potvr|ena je osloba|aju}a presuda, kojom su oslobo|eni od optu`be za proizvo|u i trgovinu drogom.

Potvr|ena je i mera bezbednosti oduzimawa predmeta, i to sve koli~ine opojne droge, kao i sva oprema za proizvodwu opojne droge prona|ena u magacinu i poslovnim prostorijama u Krwa~i.

Krni}, Savi}, Filipi~ i Jo{i} su ogla{eni krivim jer su se od marta do 13. decembra 2007. godine u Beogradu udru`ili radi vr{ewa

krivi~nog dela neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga. Luki} je, po nalazima suda, kriv jer je kao vlasnik preduze}a tokom novembra 2007. godine neovla{}eno dao na upotrebu supstance koje se koriste za proizvodwu droge amfetamin.

Po nalazima Apelacionog suda, prvostepena presuda ne sadr`i bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, niti povrede Krivi~nog zakonika koje taj sud, kao drugostepeni, ispituje po slu`benoj du`nosti, niti nedostatke na koje se ukazuje podnetim `albama.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak1.oktobar2010.

13

RE[ENA ENIGMA NESTANKA AUTOPREVOZNIKA IZ RUME MILANA NENADI]A 13. APRILA NA FRU[KOJ GORI

Posle pet meseci na|en obe{en o drvo Potraga za Milanom Nenadi}em (54) iz Rume, koji je 13. aprila na Brankovcu, na Fru{koj gori, ostavio svoj automobil „pasat“ i nestao – kona~no je zavr{ena. Telo Milana Nenadi}a prona{li su lovci iz Rume koji su ju~e bili u lovu.

Supruga Nada Nenadi} ne mo`e jo{ da do|e sebi od saznawa da je Milan ipak digao ruku na sebe.

– Jednostavno, moj Milan je 13. aprila seo u kola i oti{ao od ku}e. Kola su kasnije na|ena, nedirnuta na Brankovcu, na jednoj livadi na Fru{koj gori, gde smo nas dvoje ~esto odlazili u {etwu i na odmor. Imali smo ogromnih problema u porodici, ali on ih je imao i u poslu – bavio se prevozni{tvom, imao dva {lepera, sve je i{lo te{ko.

Milan Nenadi}

Mesecima smo ga tra`ili po celoj Fru{koj gori, koji god bi le{ prona{li, i{la bih da ga indentifikujem da nije slu~aj-

SU\EWE MIHAQU KERTESU U PREDMETU „KIPARSKA AFERA“

Svedo~i biv{i savezni premijer Konti} Predsednik vlade biv{e SR Jugoslavije od 1993. do 1998. godine Radoje Konti} odazvao se ju~e da svedo~i po pozivu Specijalnog suda u Beogradu na su|ewu optu`enom biv{em direktoru Savezne uprave carina Mihaqu Kertesu u „kiparskoj aferi“, ali je wegovo svedo~ewe pomereno za danas zbog cajtnota.

To je i posledwe zasad predvi|eno svedo~ewe u predmetu ~uvene „kiparske afere“, u kojem optu`nica tereti Kertesa za zloupotrebu slu`benog polo`aja od maja 1994. do oktobra 2000, u vezi s raspolagawem delom novca od carine, te da je s tada{wim potpredsednicima Savezne vlade Nikolom [aino-

re~ima, sredinom devedesetih godina pro{log veka bio izvr{ni direktor Beobanke, jedne od ~etiri najve}e dr`avne banke u kojima je od 2002. godine otvoren ste~aj, kazao je da je SUC bio me|u oko 3.500 stalnih deponenata te banke.

– Nikad nismo imali nikakvih problema sa SUC-om kao klijentom i nikad Narodna banka Jugoslavije, SDK, niti bilo koja druga kontrolna institucija nije imala nijednu, bilo kakvu primedbu na SUC – kazao je Bla`i}.

Svedok je objasnio da su klijenti Beobanke, kojih je bilo ukupno vi{e od 15.000, imali isti tretman, te da su wihova slobodna sredstva koja su i{la prema banci, ~inila kreditni potencijal.

– U toj masi – kreditnom potencijalu – nisu bila „obojena“ sredstva nijednog klijenta. Kreditni odbor Beobanke je na osnovu prethodne procene o kreditnoj sposobnosti klijenata koji su tra`ili kredit, koju su obavqale stru~ne slu`be, donosio odluke o plasmanu novca na osnovu procene kreditnog rizika. Odluku o kreditu su potom verifikovali najvi{i organi banke – Upravi odbor i Skup{tina. Po dospe}u plasmana-kredita, pare su vra}ane deponentu – rekao je Bla`i}.

Svedok je izri~ito odri~no odgovoRadoje Konti} ju~e u hodniku Specijalnog suda rio na pitawe suda – vi}em i sada pokojnim Jovanom da li je u vezi s deponovanim Zebi}em, kako tvrdi optu`ba, slobodnim sredstvima SUC-a bio „~lan kriminalne grupe“ Kertes eventualno davao banci koju je „organizovao“ tada{wi nekakve naloge ili sugestije kopredsednik dr`ave Slobodan me da se usmere kroz kreditni Milo{evi}. plasman.

Po~etak su|ewa ju~e je kaTako|e odgovaraju}i na pitasnio oko sat zato {to optu`eni wa suda i u~esnika u postupku, Kertes, koji je u zatvoru u PoBla`i} je kazao da nema nika`arevcu, nije blagovremeno kvih saznawa o eventualnom izpriveden u sud, a kada je oko 13 no{ewu novca na Kipar i da mu ~asova otvoren glavni pretres, ni{ta o tome nije poznato. sudsko ve}e je procenilo da ima Optu`nica Tu`ila{tva za vremena da se saslu{a samo sveorganizovani kriminal tereti dok Uro{ Bla`i}, koji je ve} u biv{eg generalnog direktora popodnevnim ~asovima imao SUC-a Mihaqa Kertesa za zlouneodlo`no putovawe u inopotrebu slu`benog polo`aja od stranstvo na du`e vreme. maja 1994. do 5. oktobra 2000. u Predsedavaju}a postupaju}eg vezi s raspolagawem delom novve}a sudija Nada Zec je objasnica od carine tako {to je nezakola da je „sud blagovremeno ponito odobren za funkcionisawe slao naredbu za Kertesovo prioko 1.200 preduze}a i dr`avnih vo|ewe iz zatvora u Po`arevcu, institucija u Srbiji, a u nekoali da je do{lo do nekog nespoliko navrata davan i tada vladarazuma“. ju}oj Socijalisti~koj partiji, Ju~e saslu{ani svedok Uro{ te da je vi{e puta izno{en na Bla`i} koji je, po sopstvenim Kipar.

J. J.

U {umi je ostao napu{teni „pasat”

no Milan, ali do{lo je do onog najgoreg, da ipak moram i wega da prepoznam – ispri~ala nam je sino} Nada Nenadi}.

Telo Milana Nenadi}a prvo su nawu{ili lova~ki psi, u {umi udaqenoj oko kilometar od Brankovca i mesta gde je osta-

vio automobil u dubini {ume.

Kada su lovci pri{li drvetu, tamo je visio, sada ve} samo skelet, obe{en o kanap za {lepawe automobila. Odmah su znali o kome je re~ jer potraga za Milanom traje ve} pet meseci.

Supruga Nada ka`e da su woj posledwoj javili kada su ga prona{li, ali da joj nisu dozvolili da pri|e da ga vidi jer to vi{e nije bio on, ka`e da je ono ~ega se se}a kao kroz maglu, da ne{to obu~eno u odelo u kojem je bio taj dan stavqaju u crnu kesu.

Kobnog 13. aprila Nada Nenadi} je bila na poslu u „Termalu“ u Vrdniku, a po povratku, Milana nije zatekla kod ku}e.

Mla|i sin je majci tada rekao samo da je Milan uzeo kola iz gara`e i oti{ao.

– Nisam ni{ta sumwala, ali, kada uve~e nije do{ao ku}i, po~ela sam da ga tra`im. Po{to su neke moje koleginice s posla 13. aprila, dok su i{le iz Vrdnika, videle Milana i na{ automobil da ide prema Vrdniku, posumwala sam da je oti{ao na Brankovac, na sve` vazduh, da u miru razmi{qa o problemima. Na|ena su kola, ali wega nije bilo nigde, a onda smo organizovali potragu za wim. Dva puta smo tragali, ~ak i s vu~jakom, kojeg je trag doveo do jednog potoka, oko 2,5 kilometara od mesta gde su ostala kola. Tu se gubio svaki daqi trag – pri~a Nada.

Sahrana Milana Nenadi}a obavi}e se u subotu u 14 ~asova na gradskom grobqu u Rumi.

S. Bojevi}

HAP[EWE U PE]INCIMA ZBOG IZNUDE I TRGOVINE QUDIMA

Divqi kafe-bar za prostituciju?

Silom, pretwom, ali i zoupotrebom te{kih materijalnih prilika dveju Novosa|anki, D. [. (26) i I. [. (24), Dragoslav M. (38) iz Pe}inaca tereti se da je prisiqavao ove dve devojke na prostituciju u svom ilegalnom kafe-baru u Pe}incima, a bavio se i rentirawem devojaka. Naime, on je devojke i „izdavao“ za no} svojim probranim mu{terijama i te usluge napla}ivao znatno skupqe nego da je mu{terija koristila „seksualne usluge“ u neprijavqenom baru.

Policija je ve} dugo na tragu ovoj trgovini qudima, a klupko je po~elo da se odmotava polovinom avgusta, kada je u Pe}incima li{en slobode i pritvoren na trideset dana me{tanin Branislav S. (39), koga je D. [. optu`ila da ju je namamio u svoj stan i uz pretwu batinama – silovao.

Odmah posle hap{ewa, pritvarawa i saslu{awa Branislava S. kod istra`nog sudije Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, Dragoslav M., sa svojim saradnikom Goranom G. iz Ripwa obratio se ocu osumwi~enog i tra`io da mu isplati 5.000 evra, uz obe}awe da }e devojka D. [., koja je u to vreme „radila“ za wega, povu}i prijavu za silovawe protiv wegovog sina i tako ga spasti zatvora.

Otac Branislava S. nije hteo da se slu~aj hap{ewa wegovog sina re{ava kupovinom, pa je

Pe}inci

Dragoslavu M. i Goranu G. obe}ao da }e im pripremiti tra`enih 5.000 evra, a potom je ceo slu~aj prijavio policiji. U trenutku kada je Goran G. preuzimao novac, u ku}u je upala policija, uhapsila Gorana G., a ubrzo zatim i Dragoslava M., koji u tom trenutku nije bio u Pe}incima, i predala ih istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo iznude. Sudija im je odre-

dio pritvor od mesec dana. Me|utim, operativci Policijske uprave iz Sremske Mitrovice nastavili su rad i u saradwi s novosadskom policijom otkrili da se Dragoslav M. bavio trgovinom qudima, odnosno da je bio makro dvema devojkama iz Novog Sada. Zbog boqe „organizacije“ posla Dragoslav M. je otvorio tajni kafe-bar, u koji su mogli do}i samo odabrani, oni koji su „kupovali“ qubav od D. [. i I. [.

ODLO@EN PO^ETAK SU\EWA BIV[EM MINISTRU ODBRANE SCG ZA AFERU „SATELIT”

Davini}: Izraelcima odgovara tajnost dokumentacije Po~etak su|ewa biv{em ministru odbrane SCG Prvoslavu Davini}u zbog {tetnog ugovora o zakupu {pijunskog satelita 2005. s izraelskom kompanijom, odlo`en je ju~e na neodre|eno da bi sud pribavio poverqivu dokumentaciju i odlu~io o predlogu odbrane za iskqu~ewe javnosti sa su|ewa. Obra}aju}i se sudu, Davini} je rekao da ima dokaze o tome da nije kriv, ali da Izraelcima ne odgovara skidawe oznake tajnosti s dokumentacije.

Prvi osnovni sud u Beogradu, na predlog Davini}a i wegovih branilaca, zatra`i}e od Ministarstva inostranih poslova prepisku izme|u tada{weg ambasadora Srbije u Izraelu Mileta Isakova, ministra finansija Mla|ana Dinki}a i predsednika Srbije Borisa Tadi}a, koja se, kako tvrdi odbrana, ti~e pregovora u vezi sa zakupom satelita i nosi oznaku tajnosti.

Sud }e pribaviti i dokumentaciju iz arbitra`nog postupka koji je vo|en pred sudom Londonu po tu`bi izraelske kompanije „Imix set interne{enel“, pojedine naredbe Vrhovnog saveta odbrane i Saveta ministara SCG, koje su, tako|e, za{ti}ene oznakama tajnosti „strogo poverqivo“ i „poverqivo“. Nakon pribavqawa dokumentacije, sud }e odlu~iti o predlogu odbrane da se sa su|ewa iskqu~i javnost, po{to Davini} ima nameru da se prilikom izlagawa odbrane poziva na informacije iz tih spisa.

– Ja sam voqan da odbranu iznesem u prisustvu novinara po{to `elim da ~uju ko je kriv za to jer ja nisam i za to imam dokaze, ali ne mogu da izlo`im odbranu u celini bez pozivawa na dokumenta koja su ozna~ena kao dr`avna tajna – rekao je Davini}.

On je ustvrdio da je izraelska strana dobila arbitra`ni spor u Londonu na osnovu la`nog svedo~ewa, obja{wavaju}i za{to }e se Izraelci sigurno protiviti skidawu oznake tajnosti s arbitra`ne dokumentacije.

– Vi }ete doneti osloba|aju}u presudu ve} kada ~ujete moju odbranu – rekao je biv{i ministra odbrane obra}aju}i se sudiji Dejanu Gari}u.

Davini} se tereti za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, za koje mu preti kazna do pet godina zatvora. Po navodima optu`nice, on je mimo propisane procedure zakqu~io ugovor o pravu kori{}ewa satelita, vredan 44,9 miliona evra, s pomenutom izraelskom firmom i pribavio korist toj firmi.

U optu`nici se precizira da je Davini} zakqu~io ugovor bez ikakvog prethodnog postupka izbora ponu|a~a i bez bilo kakve prethodne stru~ne konsultacije s General{tabom Vojske SCG, ili bilo kojim drugim odgovornim i stru~nim licima Vojske SCG, radi utvr|ivawa potrebe satelitskog nadzora teritorije.

E. D.

Dragoslav M. je ve} u pritovrskoj jedinici KPZ-a u Sremskoj Mitrovici, zbog poku{aja iznude, a ju~e je protiv wega u Vi{em javnom tu`ila{tvu podneta i krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da se bavio trgovinom qudima. O `rtvama ovog krivi~nog dela – devojkama D. [. i I. [., obave{tena je Slu`ba za koordinaciju za{tite `rtava trgovine qudima u Beogradu.

S. Bojevi}

MLADI] IZ RUME U PRITVORU

Tereti se za pet kra|a

Efikasnom akcijom sremskomitrova~ke policije uhap{en je Dragan M. (33) iz Rume, za koga se osnovano sumwa da je izvr{io osam krivi~nih dela.

Kako se navodi u saop{tewu Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, Dragan M. se tereti da se u{uwavao i obijao ulazna vrata privatnih ku}a u Sremskoj Mitrovici, odakle je uzimao novac, zlatan nakit, mobilne telefone i no`. U poku{aju pete provale ipak ga je spre~ila policija. Osumwi~eni je u trenutku hap{ewa bio naoru`an no`em i pi{toqem „bereta“ s pet metaka u okviru, koji je u poku{aju bekstva izvukao iz pojasa.

Nakon policijskog zadr`avawa, Dragan M. je uz krivi~nu prijavu za krivi~na dela kra|e, ~etiri te{ke kra|e i poku{aja te{ke kra|e priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio pritvor do mesec dana.

Krivi~na prijava za nedozvoqenu proizvodwu, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija i spre~avawe slu`benog lica u vr{ewu slu`bene radwe podneta je Vi{em javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici.

S. B.

KWIGA

petak1.oktobar2010.

U SUSRET 55. ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU

Moto je „Pamet u glavu” e|unarodni jubilarni 55. sajam kwiga uBeogradu, ~iji je po~asni gost ove godine [vedska, bi}e odr`an od 25. do 31. oktobra pod sloganom „Pamet u glavu“, najavili su ju~e organizatori te manifestacije.

Predsednik Upravnog odbora Sajma kwiga u Beogradu @eqko O`egovi} rekao je na konferenciji za novinare da }e manifestacija zadr`ati pro{logodi{wi izlaga~ki koncept, kao i cene ulaznica, koje }e za pojedina~ne posete ko{tati 250, a za grupne 150 dinara.

Kako je ranije najavqeno, na Sajmu }e ove godine, pored [vedske kao po~asnog gosta, u~estvovati i drugi izdava~i iz inostranstva, me|u kojima su brojni gosti iz regiona i, prvi put, izdava~i iz Slova~ke i Holandije.

Najavqeni su tako|e i gosti iz Gr~ke, Japana, Rusije, Nema~ke, Italije, [panije, Austrije, Portugalije, Izraela, Brazila, Irana, Angole, a na Sajmu }e i ove godine, po ~etvrti put, u~estvovati evropski kulturni centri u Beogradu, na zajedni~kom {tandu EUNIK-a.

Ove godine na spisku gostiju iz inostranstva, me|utim, nema izdava~a iz Kanade, koji su tokom proteklih nekoliko godina bili vrlo zapa`eni gosti Beogradskog sajma kwiga.

Ukupan broj izlaga~a na ovogodi{wem sajmu jo{ nije poznat jer jo{ sti`u prijave

M

Dani {vedske kulture Ata{e za kulturu ambasade [vedske Helen La{on na ju~era{woj konferenciji za medije rekla je da }e se ta zemqa predstaviti programom pod nazivom „Glasovi [vedske“, uz u~e{}e 18 {vedskih pisaca i ilustratora.

Helen La{on je dodala da }e u {vedskom paviqonu u Areni Hale 1 Beogradskog sajma, koji oprema firma “Ikea”, biti predstavqeno vi{e od 800 naslova {vedskih autora, me|u kojima su i izdawa prevedena sa {vedskog na srpski jezik. [vedska priprema {ezdesetak programa, promocija kwiga, razgovorapisaca sa ~itaocima i drugih aktivnosti, a umetnici iz te zemqe nastupa}e tokom trajawa Sajma kwiga i na drugim manifestacijama u Beogradu, poput Beogradskog xez festivala. izdava~a, rekao je @eqko O`egovi}, ali je dodao da, uprkos finansijskoj krizi i te{koj situaciji u pojedinim doma}im izdava~kim ku}ama, o~ekuje da broj u~esnika ostane na nivou od pro{le godine.

KWIGA ZAUVEK

Predstavnik preduze}a „Beogradski sajam“ Dragan \okovi} rekao je da se za sajam ve} akreditovalo vi{e od 300 novinara, kao i da se na prezentaciji te manifestacije na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk do

danas ve} prijavilo oko 14.450 posetilaca.

Urednica programa Sajma kwiga Vladislava Gordi} Petkovi} rekla je da }e i ove godine biti prire|eni tradicionalni Forum i ]askaonice, kao i nove programske celine, me|u kojima su pesni~ki maraton I maraton kratke pri~e.

Teme Foruma ove godine }e biti: „Kultura, tradicija i mediji: Kako obele`avamo jubileje“, „Kwi`evnost, pozori{te, film: Kako (ni)smo ekranizovali srpsku kwi`evnost“, „Blog, ~et, fejs: Destrukcija ili rekonstrukcija jezika“ i „Uxbenik, biblioteka, neblioteka: U~ewe i internet“.

Doma}in „]askaonica“ bi}e Aleksandra Glovacki, koja }e razgovarati s autorima iz Srbije i regiona, poput Jelene Lengold, Ota Oltvawija, Aleksandra Stankovi}a, Borisa De`ulovi}a, Ivane Sajko, Qubice Arsi} i drugih.

U pripremi su i poetske i strip radionice, mala {kola prevo|ewa I drugi sadr`aji nameweni mla|oj publici, kao i tradicionalni [kolski dan, a bi}e prire|eno i nekoliko izlo`bi.

Sajamski `iri ove godine }e dodeliti nagrade u tri kategorije – za najboqeg izdava~a, izdava~ki poduhvat i de~ju kwigu, a bi}e dodeqena i nagrada „Dositej Obradovi}“ inostranom izdava~u za me|unarodnu promociju srpske kwi`evnosti.

SLAVKO MATI], KULTURNI POSLENIK

One su me smesta pomerile red vama je subjektivni pogled na kwige koje su me smesta pomerile. „Velika kwiga’’ Stevana Pe{i}a – najma{tovitijih i najduhovitijih par hiqada strana koje sam ikada pro~itao. Ne{to izme|u Terija Pra~eta, Tolkina, Ra{e Popova i Biblije (ili Kurana, ili Talmuda...). „Strugawe ma{te’’ Vujice Re{in Tuci}a – skoro pa sabrana dela verovatno jednog od najavangardnijih i najinteligentnijih pesnika evropskih prostora, a na{eg ~oveka, Bana}anina. „Anarhija – grafi~ki vodi~’’ Kliforda Harpera - svako bi trebao barem da prelista ovaj predivno ilustrovni vodi~ kroz, za sada, najnapredniji dru{tveni koncept, pa da samog sebe proveri da li }e glasati isto kao i lane ili, da li }e uop{te glasati.

P

„Biblioteka no}u’’ Alberta Mangela – kwiga nakon koje sam udvostru~io ~itawe, (a smawio televiziju i kompjuter) i ozbiqnije poradio na sre|ivawu sopstvene biblioteke. „Na putu’’ Xeka Keruaka – vanvremensko {tivo uobi~ajnih avantura koje do`ivi svako ko poku{a da pobegne od rutine svakodnevqa. Biblija eskapizma i druga naj~itanija (a prva najkradenija) kwiga posle prave Biblije. Jedino su glavni akteri lo{e zavr{ili ( zato {to su slu{ali xez, a ne, na primer „Zbogom Brus Li“). „Franken{tajn’’ Meri [eli – za mene, jedna od najve}ih pri~a ikada ispri~anih. Posle we sam, istim `arom, zavoleo i Drakulu, i Mister Hajda, i Dorijana Greja, i Fantoma u operi, i Zombije... Ko ima stomak, za wega horor mo`e biti najromanti~niji i najpou~niji `anr.

„Vini Pu’’ A. A. Milna – i Jonesku, i Dada, i Mapet {ou, i Tarzan, i Tuci} i jo{ mnogo toga u najzabavnijoj kwizi za decu svih vremena. Nastavak ni{ta

KWI@EVNA BA[TINA

I nauka i zabava ist za zabavu i nauku „Javor“, izlazio je u Novom Sadu 1862–1863. i 1874–1893. godine. Do 1876. izlazio je tri puta nedeqno, a potom svake nedeqe. Bio je jedan od najuglednijih srpskih kwi`evnih ~asopisa.

Pokreta~i i stalni saradnici bili su Jovan Jovanovi} Zmaj, Jovan Bo{kovi}, Milan Jovanovi}, Laza Kosti}, Stevan Pavlovi}, Mihailo Polit-Desan~i}, Stevan V. Popovi}, Kosta Trifkovi} i Antonije Haxi}.

Ovaj ~asopis poseduje Biblioteka Matice srpske i on je obra|en u elektronskom katalogu te ustanove.

L

N

DNEVNIK

c m y

14

slabiji. Naravno, Dizni je to posle sve upropastio. „Do`ivqaji dobrog vojnika [vejka’’ Jozefa Lade – dok sam be`ao od mobilizacije, ova kwiga mi je bila glavni oslonac. Raskrinkala mi je rat, vojsku, Ministarstvo odbrane...

Boqe ilustracije vi|ao sam samo kod Koraksa. „Sex and Drugs and Rock and Roll’’ – Pre dvadeset godina, ovaj zarazni foto-album kojim su, u ne{to neformalnijim situacijama, obuhva}eni svi va`niji akteri „najve}eg pokreta 20.veka’’, preko no}i me je ubedio da rokenrol mo`e biti `ivot. Danas, na `alost, znam da je `ivot samo EPPP (Ekonomsko Politi~ko Propagandni Program) I posledwe, ali ne najmawe va`no, jesu izdawa moje omiqene novosadske izdava~ke ku}e „Tiski cvet’’ koja od srca preporu~ujem svima koji vole Vojvodinu.

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari “Mala velika kwiga” 1. “ IQ deteta - briga roditeqa”, dr Ranko Rajovi} - Agencija NTC 2. “Jedi, moli, voli”, Elizabet Gilbert - “Alnari” 3. “Bo`anstveni bezbo`nici”, Sawa Domazet - “Evro |unti” 4. “Lak na~in da prestanete da pu{ite”, Alen Kar - “Viva partners” 5. “Kako bih bez tebe”, Gijom Muso - “Alnari” 6. “Dabogda te majka rodila”, Vedrana Rudan - VBZ 7. “Vo|a bez titule”, Robin [arma - “Mono i mawana” 8. “Ekolo{ka inteligencija”, Danijel Goleman - “Geopoetika” 9. “Mirni dani u Miksing partu”, Erlend Lu - “Geopoetika” 10. “Otmenost je`a”, Mjuriel Barberi - “^arobna kwiga”

NOVO IZ „AGORE”

Susret dvaju pesnika Q ubiteqi poezije }e, zahvaquju}i zrewaninskoj “Agori”, sigurno biti zadovoqni susretom dva pesnika, koji se dogodio me|u koricama jedne, upravo objavqene kwige. Re~ je o izabranim i novim pesmama Hansa Magnusa Encensbergera “Posledwi pozdrav astronautima”, koje je sa nema~kog na srpski prepevao i pogovor napisao Oto Horvat, pesnik i germanista.

Encensberger je jedan od najzna~ajnijih `ivih savremenih nema~kih i svetskih pesnika, a stvarala~ki je aktivan preko pola veka.

Do sada je objavio 18 pesni~kih zbirki koje su prevedene na mnoge jezike. Na srpskom je objavqeno pet wegovih kwiga poezije. Encensberger je nedovoqno prevo|en kod nas, navodi Oto Horvat u pogovoru, a “Posledwi pozdrav astronautima” je poku{aj da se to delimi~no popravi i na{oj ~litala~koj publici pru`i zadovoqstvo ~itawa vrhunske svetske lirike.

Spaliti pticu rugalicu

edeqa zabrawenih kwiga, posledwa u septembru, pro{la je u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama prili~no `estoko. Na udaru “pravovernih”, naj~e{}e onih koji se kriju iza raznoraznih udru`ewa s kvazihri{}anskim i fol-roditeqskim imenima, na{la su se ovoga puta i takva dela kao {to su “Ubiti pticu rugalicu” Harpera Lija,”Boja purpura” Elis Voker i tinejyerski hit “Sumrak” Stefani Mejer. Zahvaquju}i intervencijama pojedinaca i udru`ewa, biblioteke svake godine {ire spisak “zabrawenih kwiga”, koje moraju da povuku sa rafova i ne dozvole pozajmqivawe i distribuciju.

Jo{ od 1982. Ameri~ko bibliote~ko udru`ewe posledwu nedequ septembra posve}uje zabrawenim kwigama, u naporu da skrene pa`wu javnosti na specifi~nu cenzuru koja se odvija u dru{tvu, ponosnom na epitet “slobodno”. Te nedeqe sve biblioteke na police vrate zabrawene kwige, nastoje}i da ~itaocima objasne za{to je va`no imati sopstveni, slobodan izbor.

U tom naporu, ovo udru`ewe {irom zemqe organizuje dru`ewa sa kwi`ni~arima i bibliotekarima, kao i sa piscima zabrawenih

kwiga, koji imaju priliku da publici predstave kwige koje su, zbog pritiska roditeqskih udru`ewa i sli~nih organizacija, vlasti izbacile s polica javnih i {kolskih biblioteka.

Slobodni qudi imaju pravo da slobodno biraju {ta }e da ~itaju – ka`e Barbara Yons, upravnica Odeqewa za intelektualnu slobodu ovog udru`ewa. – To je sastavni deo na{eg Ustava. Mo`da ne `elite da ~itate neku kwigu, ali ne poku{avajte da spre~ite kom{iju da je pro~ita.

Za predstavnike Udru`ewa, ova re~enica podjednako se odnosi i na one koji bi da zabrane da studenti ~itaju kwige sa eksplicitnim seksualnim sadr`ajem, kao i za one koji bi da spale Kuran.

Na{ je moto: “U~i, ne pali”, rekla je Yonsova.

A da prava borba tek predstoji, pokazuju i sve agresivniji nastupi organizovanih grupa koje tra`e da se ograni~i izbor kwiga koje se smeju ~itati, i to na nacionalnom nivou.

Ove grupe vide sebe kao nosioce i za{titnike tradicionalnih ameri~kih vrednosti. I zato, umesto da pozovu roditeqe i upozore

Horvat je, sem poznatih, prepevao i nove, srpskim ~itaocima nepoznate Encensbergerove pesme. Obja{wavaju}i svoj odabir, on je izdvojio nekoliko aspekata Encensbergerove poezije koji mu se ~ine izuzetno va`nim, a ~ije su kqu~ne re~i: kritika (dru{tvena kritika kao i kritika ideje progresa), ironija, distanciranost, monta`a i citat.

R. L.

O[E ] T NE

ih na to da wihova deca ~itaju kwige neprimerene uzrastu, oni su sebi dali u zadatak na na nacionalnom nivou zabrane kwige za koje smatraju da ugro`avaju neka prava ili moralne vrednosti.

Najve}i broj primedbi odnosi se, naravno, na seks, naro~ito ako je u pitawu onaj istopolni. Drugi na listi su zahtevi za zabranu kwiga koje vre|aju verska ose}awa, a tu su i primedbe na sve popularnije kwige o ve{ticama, ~arobwacima i vampirima. Tako je stradao i “Hari Poter”, a ove godine pala je i trilogija “Sumrak”, iako wene filmske verzije tuku sve rekorde na bioskopskim blagajnama.

Iako je va`no za{tititi dete od onoga {to smatrate da za wega nije dobro, to vam ne daje pravo da odlu~ujete umesto drugih roditeqa – ka`e Yons. – Ovo se naro~ito odnosi na poku{aje da se zabrane kwige namewene studentima, koji su odavno sposobni da sami prosude {ta je za wih dobro, a {ta pogubno.

I. Vujanov

KULTURA

DNEVNIK

ODLUKA O NOBELOVOJ NAGRADI ZA KWI@EVNOST, VE] PO TRADICIJI, ^UVA SE U TAJNOSTI

Pesnici glavni favoriti U i{~ekivawu objavqivawa imena ovogodi{weg dobitnika Nobelove nagrade za kwi`evnost, koje }e biti saop{teno za nedequ ili dve dana, u kwi`evnim i izdava~kim krugovima se uveliko spekuli{e i prognozira, a prema londonskoj kladionici Ladbroks najvi{e {ansi ima {vedski pesnik Tomas Transtromer. Verna tradiciji, [vedska akademija koja dodequje presti`no priznawe od ustanovqewa Nobelove nagrade pre 109 godina, i ovog puta pokazuje najvi{i stepen diskrecije.Kao i dosad, ime dobitnika bi}e saop{teno u ~etvrtak, a da li }e to biti 7. ili 14. oktobra, jo{ se ne zna. Strogo se pazi da lista sa nominacijama ne procuri u javnost, a u tajnosti se dr`e ~ak i imena samih ~lanova akademije.

Pored 79-godi{weg Transtromera, kome Landbroks daje kvotu 5/1, me|u favoritima su tako|e jo{ tri pesnika Poqak Adam Zagajevski, Ju`nokorejac Ko Un

i Sirijac Adonis.Prvi na listi favorita kladionica koji nije pesnik je paragvajski dramski pisac Nestor Amariqa.

U Landbroksu su uvereni da je Transtromer „na samom vrhu liste“ ne samo zato {to se o wemu „ve} dugo govori kao o potencijalnom dobitniku“, nego i zato {to „wegov rad zaslu`uje takvo priznawe“. Ako je suditi po kvotama kladioni~ara, {anse da dobiju presti`nu nagradu, vrednu deset miliona {vedskih kruna (1,5 miliona dolara) imaju i dvojica ameri~kih pisaca Tomas Pin~on i Filip Rot. Potencijalni dobitnici moglo bi da budu i Amerikanka Xojs Kerol Outs, Kana|anke Margaret Atvud i Alis Manro i Britanka A. S. Bajat, Izraelac Amos Oz, koji je vrlo ~esto me|u favoritima, kao i ameri~ki peva~ i pesnik Bob Dilan.

Pro{le godine, Nobelovu nagradu za kwi`evnost osvojila je nema~ka kwi`evnica Herta Miler.

Nobelova nagrada za kwi`evnost je prvi put dodeqena 1901. godine francuskom pesniku i filozofu Siliju Pridomu, a od tada je uru~ena 102 puta kako slavnim piscima poput Ernesta Hemingveja, Tomasa Mana i Gabrijela Garsije Markesa tako i dotad malo poznatim autorima.Me|u zapa`enim Nobelovim „oma{kama“ su proslavqeni francuski pisac Marsel Prust i veliki irski pisac Xejms Xojs.

Upitan da li misli da je do{lo vreme da dobije Nobelovu nagradu koju je posledwi put Amerika osvojila 1993. kada je dodeqena Toni Morison, Filip Rot je rekao agenciji Rojters da mu je apsolutno svejedno. „Mislim da nijednom ameri~kom autoru nije stalo. Imamo najmo}niju literaturu u svetu. Imamo je ve} 60 godina“, komentarisao je pisac „Portnojeve `alopojke“ i „Ameri~ke pastorale“.

(Tanjug)

NOVA PREDSTAVA FORUMA ZA NOVI PLES SNP

„[ampawac i jagode” premijerno Qubiteqi plesnog teatra ima}e zadovoqstvo da sutra pogledaju novu predstavu Foruma za novi ples Baleta Srpskog narodnog pozori{ta – „[ampawac i jagode“ (Lifetime warranty gratis).Predstava je premijerno izvedena letos na Infantu, u Novom Sadu,

kao koprodukcija SNP-a i Kulturnog centra Novi Sad. Koreografiju su uradili gosti iz Slovenije, Rosana Hribar i Gregor Lu{tek, a igraju: Jelena Markovi}, Frosina Dimovska, Bojana Mati}, Sowa Bati}, Sara To{i}, Jelena Alem-

U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Izlo`ba o Me{i Selimovi}u U ~ast Me{e Selimovi}a, kwi`evnika od ~ijeg se ro|ewa ove godine navr{ava sto godina, Biblioteka Matice srpske je priredila izlo`bu, postavqenu u vitrinama ispred Sve~ane sale Matice srpske. Postavku ~ine brojna izdawa Selimovi}evih dela, fotografije i izbor iz literature o wemu iz zbirki Biblioteke Matice srpske. U prate}em katalogu, uz popis izlo`enih eksponata, navedeni su izvodi tekstova koje su o Selimovi}u, wegovim pripovetkama i romanima napisali Borislav Mihajlovi} Mihiz, Erih Ko{, Bo{ko Petrovi}, Predrag Palavestra, Miroslav Egeri}, Radovan Vu~kovi}, Slavko Leovac, Muharem Pervi}, Nikola Milo{evi}, Aleksandar Jerkov, Svetozar Koqevi}, Ivan V. Lali}, Zoran Glu{~evi}, Petar Xaxi}, Miodrag Petrovi} i Kasim Prohi}. Izlo`ba traje do 29. oktobra.

Me{a Selimovi} ro|en je u Tuzli 1910. Studije kwi`evnosti zavr{io je u Beogradu, a `ivot proveo u Sarajevu i Beogradu rade}i kao gimnazijski i univerzitetski profesor, umetni~ki direktor „Bosna filma“, direktor drame Narodnog pozori{ta u Sarajevu i glavni urednik izdava~kog preduze}a „Svjetlost“. U kwi`evnost je u{ao pripovetkom Uvrije|eni ~ovjek (Sarajevo, 1947), a osim pripovedaka pisao je romane (Tvr|ava, Ti{ine, Magla i Mjese~ina, Krug, Ostrvo), eseje (Eseji i ogledi, Pisci, mi{qewa, razgovori, Sje}awa) i studije (Za i protiv Vuka). Vrhuncem wegovog umetni~kog opusa smatra se roman Dervi{ i smrt (Sarajevo, 1966) koji je do`iveo brojna izdawa i prevode i osvojio najzna~ajnija kwi`evna priznawa (Wego{eva, Goranova i NIN-ova nagrada). Bio je ~lan SANU i ANUBiH. Umro je u Beogradu 1982. godine.

pijevi}, Igor Pastor i Du{an Muri}.

Ova uzbudqiva, inteligentna, duhovita i erotska plesna predstava o `ivotu na rasprodaji, na repertoaru SNP-a je i 8. oktobra, na sceni “Jovan \or|evi}”, u 20.30 sati.

PO^ELE PROBE U NOVOSADSKOM POZORI[TU

petak1.oktobar2010.

RESITAL RITE KINKE U OSIJEKU

Sna`na i poeti~na zvu~nost Na{a pijanistkiwa Rita Kinka, koja zavidnu izvo|a~ku karijeru delotvorno povezuje s uspe{nom pedago{kom praksom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u godini obele`avawa 200-godi{wice ro|ewa Frederika [opena i Roberta [umana, svoje zapa`ene koncertne nastupe {irom sveta (nedavno se vratila iz Japana) posve}uje upravo delima ovih velikana romanti~arske muzike. Stilskim respektom prema obojici autora i ogromnim izra`ajnim dijapazonom svog suverenog izvo|a{tva, ali i skladom sa sopstvenim poimawem kori{}ewa mogu}nosti instrumenta iz kojeg i kada nije savr{en „izvla~i“ adekvatne tonske boje, sna`nu, ali i poeti~nu zvu~nost, znala~ki se „poma`u}i“ i pedalom, odu{evila je u utorak i publiku u Sve~anoj sali Filozofskog fakulteta u Osijeku (nekada{woj poznatoj U~iteqskoj {koli) u kojoj je bilo i onih koji su je davno slu{ali na klavirskom Memorijalu „Darko Luki}“ i susretima akademija eks Jugoslavije, ili jo{ ranije, u razmeni u~enika pobratimskih muzi~kih {kola Subotice i Osijeka.

Specifi~nu sadr`ajnost izbora od 12 izme|u 24 [openovih Preludijuma opus 28, izrazila je samosvojnom kantabilno{}u polifono izatkanih melodijskih linija i upe~atqivom ekspresivno{}u svakog motiva, pasa`a, pa i pauze, podjednako uverqiva i u dramatskim, zloslutno mra~nim, i u lirskim, kao iz snovi|ewa izrawanim raspolo`ewima.

Poseban utisak ostavila je neobi~no oblikovanim „okvirom“ oko ovih komada, sa~iniv{i ga od dveju kompozicija „na vodi“ – Listove Gondolijere i [openove Barkarole. Prvu, `uboravih i sitnih ukrasa u diskantu, „ispevala“ je na na~in venecijanske narodne pesme, u prepletu zasen~enih instrumentalnih boja, a zakqu~nu, proniknuv{i vrlo brzo u tehni~ke osobine starog „Stenveja“, poput bujne, so~nim i sna`nijim ukrasima va-

rirane, gotovo egzaltirane meditacije.

Ipak, sve osobenosti li~ne interpretacije i specifi~nost svog pijanizma, najzad i zrelost umetni~kog bi}a koje sa setom i posebnom senzibilno{}u ali i s punom mladala~kom energijom i ustreptalo{}u opisuje brojne likove i raspolo`ewa [umanovog „Karnevala“, Rita Kinka je u punoj meri „otkrila“ u drugom delu ve~eri. Li~nosti iz italijanske „komedije del arte“, kompozitorove savremenike Paganinija i [opena, prvu qubav Ernestinu, i razume se, bu-

du}u suprugu Klaru, kao i karakterne suprotnosti autora samog, umetnica prikazuje u brzoj izmeni ma{tovitih slika i kontrastima duboke ispovednosti i sna`ne strastvenosti, poletnosti i impulsivnosti, osvajaju}i podjednako i ritmi~kom pregnantno{}u i ne`nom liri~no{}u, kao i zvu~nom voluminozno{}u, naro~ito mo}nom u grandioznoj, orkestarski oblikovanoj zavr{nici, ~uvenom „ Mar{u Davidovih saveznika“. Ovako duboko tuma~ewe slu{aoci su toplo i dugo pozdravqali.

Marija Adamov

SEDAM PREDSTAVA NA JUGOSLOVENSKOM POZORI[NOM FESTIVALU U U@ICU

Smotra bez prevoda Na 15. Jugoslovenskom pozori{nom festivalu (JPF) „Bez prevoda“, koji }e se odr`ati u U`icu od 8. do 15. novembra, pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture i Grada U`ica, nastupi}e sedam pozori{nih ku}a, saop{tio je Zoran Stamatovi}, direktor u`i~-

sni i Hercegovini i Crnoj Gori, po izboru selektora festivala Bojana Muwina, pozori{nog kriti~ara iz Zagreba.

Ovogodi{wi JPF, prema obrazlo`ewu Muwina, izborom predstava opredelio se da promatra ovo „doba tu`nosme{nih doga|aja“, zadr`a-

I{~itavawe Vernera [vaba U Novosadskom pozori{tu (Ujvideki sinhaz) po~etkom septembra po~ele su probe nove predstave „Ubijawe naroda“, komada ~ija premijera je planirana za novembar. Re~ je o tekstu izvrsnog austrijskog dramskog pisca i vizuelnog umetnika Vernera [vaba (1958-1994). Predstava za sada ima radni naslov „Ubijawe naroda“. Predstavu re`ira, u ovom trenutku najva`niji predstavnik mlade rediteqske struje u Rumuniji - Sorin Militaru.

Komad govori jednoj porodici i rasulu koje vreme u kojem `ivimo stavqa na wen teret a junake }e na sceni Novosadskog pozori{ta/Ujvideki szinhaz o`iveti glumci ovog teatra Edit Farago, Zoltan [irmer, Aron Bala`, Emina Elor, Terezia Figura, Gabriela Crnkovi} i Livia Banka.

15

Iz predstave „Falsifikator” Gorana Markovi}a

kog Narodnog pozori{ta, koje je doma}in festivala. Na ovoj tradicionalnoj smotri, prema re~ima Stamatovi}a, bi}e izvedena najboqa ostvarewa iz pro{logdi{we pozori{ne sezone u Srbiji, Hrvatskoj, Bo-

vaju}i jedino oru`je koje ima: lucidnost, kriti~ko promi{qawe i humor. Selektor festivala tvrdi da izabrane predstave dobro odslikavaju prostor i vreme u kome su nastale.

Takmi~arski deo festivala otvori}e 8. novembra Beogradsko dramsko pozori{te sa komadom „Falsifikator“ po tekstu i re`iji Gorana Markovi}a, dok }e sutradan nastupiti u`i~ko Narodno pozori{te sa predstavom „Majstor i Margarita“ po tekstu Bulgakova i re`iji Aleksandra Luka~a.Tre}e ve~e JPF rezervisno je za Crnogorsko narodno pozori{te iz Podogorice sa predstavom „Don @uan“, po tekstu J.B.Molijera i re`iji Ane Vukoti}. Beogradsko pozori{te „Ateqe 212“ na takmi~ewe dolazi sa „^ekaonicom“ Klausa Pola koju je re`irao Boris Lije{evi}, dok dok }e Zagreba~ko kazali{te mladih izvesti „Bu|ewe proqe}a“, po tekstu Franka Vedekinda i re`iji Olivera Frqi}a.Pretposledwe ve~eri festivala nastupi}e Narodno pozori{te iz Sarajeva sa predstavom „Sarajevska pozori{na tragedija“, po tekstu Predraga Kojovi}a koji je re`irao Gor~in Stojanovi}, dok }e takmi~arski deo zatvoriti predstava „Metamorfoze“, prema Ovidijevim legendama, u re`iji i izvedbi Aleksandra Popovskog.

Prate}i program festivala bi}e saop{ten narednih dana, potvrdili su organizatori na konferenciji za novinare.

SPORT

petak1.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[E U ITALIJI (25. SEPTEMBAR - 10. OKTOBAR)

Kona~no pravo lice orlova Srbija - Kuba 3:1 (16:25, 25:19, 25:22, 25:19) MILANO: Hala Mediolanum forum, gledalaca 2500, sudije: Sakaide (Japan) i Kespedes (Dominikanska Republika).

SRBIJA: Kova~evi} 17, Jani} 12, Petkovi}, Terzi}, Stankovi} 5, Grbi} 3, Niki}, Ra{i} 1, Miqkovi} 19, Starovi}, Podra{~anin 6, Rosi} (l).

KUBA: Leon 10, Leal 10, Gutierez (l), Kameho 7, Kepeda 6, Ortega, Bel, Simon 17, Hirezuelo 4, Mesa, Diaz, Hernandez 11.

Nisu dva poraza u uvodnoj grupi ostavila traga na odbojka{ima Srbije koji su veoma zrelom i kvalitetnom igrom savladali mladu i neugodnu Kubu i tako na~inili xinovski korak ka prvom mestu u grupi H druge faze tak-

Rezultati G grupa Portoriko - Nema~ka 0:3 (22:25, 22:25, 18:25)

H grupa Srbija - Kuba 3:1 (16:25, 25:19, 25:22, 25:19)

mi~ewa na Svetskom prvenstvu u Italiji. Znalo se koliko orlovima mo`e da zna~i me~ s Kubancima, jer se to (pre}utno) smatralo za direktan duel koji odlu~uje o prvom mestu i lak{em poslu u tre}oj fazi, odlu~uju}oj za plasman u polufinale.

Ipak, nije sve krenulo prema o~ekivawu za Srbiju. Nisu se jo{ ni po{teno zagrejali na{i reprezentativci, a ve} su bili u zaostatku od jednog seta. Demonstrirala je Kuba igru kojom je savladala i veliki Brazil u grupi i za tren oka bilo je 25:16.

Pucali su Leon i Leal, Simon je bio odli~an na mre`i, a maksimalno su im pomogli na{i igra~i jer su imali ~ak 10 gre{aka u

L grupa SAD - ^e{ka 0:3 (19:25, 22:25, 22:25)

I grupa Rusija - Egipat

(sino})

M grupa Francuska - Argentina(sino})

N grupa Poqska - Brazil

(sino})

Dana{wi program G grupa Nema~ka - Italija

(21)

H grupa Meksiko - Kuba Bojan Jani} bio je boqi od trojnog bloka Kubanaca

STANKOVI] I MAJKON BODRILI ORLOVE: Kapiten na{e fudbalske reprezentacije Dejan Stankovi} ispunio je obe}awe i do{ao sa klupskim drugom iz Intera Daglasom Majkonom da bodri odbojka{e. Pauzu izme|u setova iskoristio je da se pozdravi sa predsednikom Odbojka{kog saveza Srbije i jednim od ~elnika Evropske odbojka{ke konfederacije Aleksandrom Bori~i}em.

OLIMPIJADA U KANTI MANSIJSKU

DRUGO KOLO LIGE EVROPE Grupa G Hajduk (S) - Anderleht Zenit - AEK 1. Zenit 2. AEK 3. Hajduk (S) 4. Anderleht

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

1:0 4:2 7:3 5:5 2:3 1:4

6 3 3 0

Grupa H Odense - [tutgart Jang Bojs - Hetafe 1. [tutgart 2. Hetafe 3. Jang Bojs 3. Odense

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

1:2 2:0 0 1 1 2

5:1 2:3 2:3 2:4

6 3 3 0

Grupa I Sampdorija - Debrecen Metalist - PSV 1. PSV 2. Sampdorija 3. Metalist 4. Debrecen

2 2 2 2

1 1 1 0

1 1 0 0

0 0 1 2

1:0 0:2 3:1 2:1 5:2 0:6

4 4 3 0

Grupa J PS@ - Karpati Borusija (D) - Seviqa 1. PS@ 2. Borusija (D) 3. Seviqa 4. Karpati

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

2:0 0:1 3:0 4:4 1:1 3:6

6 3 3 0

Grupa K Steaua - Napoli Utreht - Liverpul 1. Liverpul 2. Napoli 3. Utreht 4. Steaua

2 2 2 2

1 0 0 0

1 2 2 1

3:3 0:0 0 0 0 1

4:1 3:3 0:0 4:7

4 2 2 1

Grupa L Rapid (B) - Be{iktas CSKA Sofija - Porto 1. Porto 2. Be{ikta{ 3. CSKA (S) 4. Rapid (B)

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 1 0

0 0 1 2

1:2 0:1 4:0 3:1 0:2 1:5

tom periodu igre naspram jedne Kubanaca. Jo{ su Karipski pirati imali tri asa i pet poena iz bloka, pa Kolakovi}eva ~eta nije imala veliku {ansu da se odupre.

Razigrana prima~ka dijagonala Srbije Kova~evi} - Jani} odli~no je odigrala drugi set i bila najzaslu}nija za siguran dolazak do izjedna~ewa. Orlovi su smawili gre{ke, boqe primali servise, a onda je Grbi} lagano razigravao krajwe napada~e. Miqkovi} je pripomagao kad je trebalo, a odlepili smo se prvi put posle gre{ke Hernandeza, bloka Stankovi}a na Leonu, a potom je as servisom Jani} doneo velikih tri poena vi{ka i rutinsko izjedna~ewe.

6 6 0 0

O~ekivani rezultati Srbije Deveto kolo na stan 2,5:1,5, ^ile – Island 3:1, TaOlimpijadi u Kantixikistan – Egipat 1,5:2,5, U.A. Mansijsku donelo nam je Emirati – Slovenija 1,5:2,5, Crna polovi~an bodovni Gora – Mongolija 3:1, Kirgistan – uspeh. Mu{karci su pobedili Makedonija 3:1, BiH – PortugaliNorve{ku. Na prve dve table ja 2:2, itd.

Norve`ani su imali (rejting) Plasman: 1. Ukrajina 16, 2-3. Ruprednost dok je na posledwe dve sija (1), Francuska 15, 4-6. Izrael, table ta prednost bila na strani Kina, SAD 14, itd. Srbija se na Srbije. Bilo je pitawe samo ko }e deobi od 7-16. mesta sa 13 bodova uspeti da napravi iznena|ewe. nalazi na 15. mestu.

Tri remija na prve tri table a poVa`niji rezultati 9. kola (`ebedu nam je doneo Ivani{evi}. ne): Rusija (1) – Srbija 2,5:1,5, GruKqu~ uspeha je, ipak, remi Sedlazija - Rusija (2) 2,5:1,5, Ma|arska – ka sa Karlsenom. Pojedina~ni rezultati: Norve{ka - Srbija 1,5:2,5 (Karlsen – Sedlak remi, Hamer - Kova~evi} remi, Elsnes - Vu~kovi} remi, Urkedal - Ivani{evi} 0:1). U desetom kolu Srbija igra sa Poqskom.

Kad jedna ekipa ima rejting prednost od pribli`no 200 poena na svakoj plo~i onda svakih pola poena dobro do|e, a o celom da i ne govorimo. Tesan poraz je uspeh za na{e dame naro~ito ako se uzme u obzir da je ~etvrtoj tabli ovo ipak, samo visoka velemajstorska {kola. Ovog puta An|elija Stojanovi} je doprinela da ovo bude ~astan poraz. Pojedina~ni rezultaNikola Sedlak ti: Rusija (1) – Srbija 2,5:1,5 (T. Kozinceva - Bojkovi} remi, N. Kina 1:3, Ukrajina – Hrvatska Kozinceva - ^oqu{kina 1:0, Ko3,5:0,5, Kuba – Indija 1,5:2,5, Bustewuk - Stojanovi} 0:1, Gunina garska – Rumunija 3:1, Slova~ka – Eri}1:0). U desetom kolu na{e daJermenija 1,5:2,5, Poqska – Uzbeme igraju sa Rusijom (2). kistan 4:0, SAD - Gr~ka 2:2, LetoVa`niji rezultati 9. kola (munija – Kazahstan 2:2, Belorusija {karci): Azerbejxan – Ukrajina Nema~ka 2:2, Francuska - Rusija 1,5:2,5, Jermenija - Rusija (1) (3) 1,5:2,5, Kolumbija - [panija 1,5:2,5, Gruzija – Francuska 1,5:2,5, 2,5:1,5, [vedska – Peru 1:3, AzerIzrael - Ma|arska 2,5:1,5, Kuba – bejxan – Litvania 3,5:0,5, VijetKina 1,5:2,5, Bugarska – SAD nam – Engleska 2,5:1,5, Iran 1,5:2,5, Indija – Poqska 1:3, ^e[vajcarska 2,5:1,5, Turkmenistan {ka – Kanada 3:1, Hrvatska - [pa– Slovenija 1,5:2,5, BiH – Estoninija 1,5:2,5, Belorusija - Slova~ka ja 1,5:2,5, Kanada - Crna Gora 2:2, 2,5:1,5, Rusija (3) – Engleska 2:2, Makedonija - ICSC 2:2, itd.

Norve{ka – Srbija 1,5:2,5, Brazil Plasman: 1. Rusija (1) 18, 2-6.

– Italija 1:3, Kolumbija – EstoniKina, Ukrajina, Gruzija, Indija, ja 2:2, Rusija (2) – Iran 2,5:1,5, KaBugarska 14, 7-10. Srbija, Jermezahstan – Vijetnam 2:2, Albanija nija, Poqska, Rusija (2) 13 poena, Gr~ka 1,5:2,5, Holandija – Uzbekiitd.

B. Dankovi}

Foto: FIVB

Veoma bitni tre}i set prelomili su orlovi tek u zavr{nici.

Kod 21:21, Podra{~anin je izblokirao, zatim je Leal pogre{io, pa je Grbi} sme~ovao veoma precizno za tri poena vi{ka.

Na set lopti, ~ast da upi{e vo|stvo u setovima dobio je Miqkovi} koji je u tom periodu igre nanizao ~ak deset poena. Igra u odbrani na{ih momaka bila je veoma dobra, servisi su remetili prijem Kubanaca, nije bilo lopti za Simona i to nam je omogu}ilo mnogobrojne kontre. Oba tima igrala su odli~no u napadu, ali je na{a odbrana bila odlu~uju}a za vo|stvo, uz maestralnu igru Miqkovi}a.

Boqe su Kubanci otvorili ~etvrti set, s tri uzastona blo-

ka i brzo se odlepili, ali smo stigli preko Kova~evi}a. Me|utim, kratka solidna rola libera Kubanaca Gutiereza i par dobrih odbrana doneli su na{im protivnicima kontre i sigurnu realizaciju (3:7). Posle povrede Leala, na servise Kova~evi}a i uz minijature Miqkovi}a i Jani}a napravili su na{i momci seriju 6:0 i na{li se u poziciji da kontroli{u igru i rezultat. Ubrzo se vratio leal u redove Kube koja je serijom 4:0 vratila vodu na svoju vodenicu, ali smo uzvratili istom merom i na drugi obavezni odmor u ~etvrtom setu oti{li sa dva poena vi{ka (16:14).

Posle servisa Milo{a Terzi}a i pomerenog prijema Kubana-

(21)

I grupa [panija - Rusija

(17)

L grupa Kamerun - SAD

(21)

M grupa Japan - Francuska

(17)

N grupa Bugarska - Poqska

(17)

ca isko~io je na scenu Dragan Stankovi} sa dva uzastopna bloka i doveo nas do 21:17, a onda se ~ekao Miqkovi} da kao po obi~aju otkloni sve sumwe oko pobednika. Na me~ lopti u{ao je na servis Petkovi}, a u blok Ra{i} i upravo to je bilo dovoqno za trijumf.

M. R.

U VO[I SUMIRALI PRIPREMNI U^INAK

Dragoceno rusko iskustvo Odbojka{i NIS Vojvodine po povratku s bazi~nih priprema na Kopaoniku radili su u Novom Sadu, odigrali su od tada devet priprenih me~eva i {est puta pobedila, a sve poraze pretrpeli su na me|unarodnom turniru u Rusiji.

Novosa|ane pre starta prvenstva o~ekuje susret s po`areva~kim Mladim radnikom i Memorijal „@arka Petrovi}a“, {to }e ujedno biti generalna proba za prvi prvenstveni me~ (16. oktobra).

- Rad je bio veoma dobar, kako na Kopaoniku tako i u na{em gradu, ali zbog renovirawa male sale Spensa morali smo utakmice da igramo na strani. Turnir u Rusiji nam je bio od velike va`nosti, pre svega jer smo `eleli da vidimo kakav je odnos na{e mlade ekipe s timovima koji su iskusni-

Odgo|en festival odbojke Festival odbojke (organizator novosadski savez) bio je planiran za nedequ na platou Spensa. Me|utim, u dogovoru s policijom odgo|en je za drugi dan zbog fudbalskog derbija Vojvodina - Partizan.

Milija Mrdak

ji i igraju jaku ligu. U~e{}e u Kupu CEV done}e neprocewivo iskustvo na{oj mladosti rekao je sportski direktor NIS Vojvodine Nikola Mari} i nastavio.- [teta je {to nam se povredio Kati} u Rusi-

ji, jer je sve ukazane {anse do tada dobro koristio, a sada mu predstoji pauza od {est nedeqa. Stefan Basta zavr{io je sve obaveze u bi~-volej reprezentaciji i posle dogovora u}i }e u ekipu i biti alternativa korektoru Miliji Mrdaku.

Ocenio je do sada ura|eno i trener Nikola Salati}.

- Liga po~iwe kasnije, a dosta rano smo po~eli pripreme i uradili smo veliki deo posla. Sve vreme smo bez reprezentativnog sredweg blokera Borislava Petrovi}a, a trio Mrdak-Jovovi}-Kapur prikqu~io nam se posle Evropskog juniorskog prvenstva u Belorusiji.Sa zadovoqstvom mogu da ka`em da su se veoma brzo prilagodili. Kapiten Nenad Simeunovi} u mladu ekipu une}e mirnu ruku i neophodno iskstvo -istakao je Salati}.

M. Risti}

KUP SUBOTICE

Spartak i Vukovar na otvarawu Danas po~iwe tradicionalni Kup Subotice za odbojka{ice. Ovaj turnir, nedequ dana pre po~etka prvenstva, bi}e generalna proba za suboti~kog superliga{a, a golubice }e snage odmeriti sa Crvenom zvezdom, Vizurom i ekipom Vukovara iz Hrvatske.

Igra}e se tri kola, a bod sistemom }e biti promovisane najboqe ekipe.Svi me~evi se igra-

ju u Hali sportova. Danas od 10 }e snage odmeriti Spartak i Vukovar, od 12 Crvena zvezda i Vizura. U poslepodnevnom terminu od 17 sati igraju Crvena zvezda i Vukovar, a od 19 Spartak i Vizura. U subotu Kup Subotice se zavr{ava utakmicama izme|u Vukovar i Vizura(10), Spartak i Crvenna zvezda(12).

N. S.

SPORT

c m y

DNEVNIK

petak1.oktobar2010.

17

YOZEF KIZITO PRVI PUT ZA BODOVE PROTIV VOJVODINE

VO[INO POJA^AWE BRANA ILI] BODRI]E SAIGRA^E S TRIBINA

Neka pobedi boqi

Agresivno u sredwem redu

Pet godina Xozef Kizito nosio je dres Vojvodine, a u nedequ }e u fudbalskom derbiju 7. kola Jelen superlige igrati u crno-belom dresu protiv doju~era{wih saigra~a na stadionu “Kara|or|e”. Kizito se nije na najlep{i na~in rastao s novosadskim superliga{em, ali je ve}ini navija~a Vojvodine ostao u lepoj uspomeni.

U nedequ, sigurno smo, sentimentalnosti ne}e biti ni na jednoj strani.

- Znam da }e biti i onih koji }e mi zvi`dati, ali i onih koji }e me do~ekati aplauzom u Novom Sadu – ka`e Kizito. -Za mene to ne}e biti ni{ta novo, jer sam u sli~noj situaciji bio dok sam igrao u Ugandi, kada sam iz jednog pre{ao u drugi klub. Ako budem igrao, skoncentrisa}u se samo na zbivawa na terenu.

Na{ sagovornik ne usu|uje se da prognozira ishod nedeqnog me~a.

– Bi}e to dobra utakmica u kojoj je nezahvalno prognozirati pobednika. Partizan ima sna`an tim, mnogo dobrih igra~a, ali i Vojvodina se poja~ala u prelaznom roku i dobro igra ove jeseni. Zato, neka sve protekne fer i sportski, a pobeda }e pripasti boqem timu.

Na pitawe da li bi bio zadovoqan nere{enim ishodom Kizito odgovara: - Partizanu je ciq uvek pobeda, zato ne bih bio zadovoqan bodom. Ali, znam da sam

ovaj duel i da }e weni igra~i pru`iti maksimum.

Iako je na Top~idersko brdo stigao kao poja~awe, jo{ uvek se nije izborio za standardnog prvotimca.

- U Partizanu je konkurencija `estoka, a mene je povreda u me~u s Pjunikom onemogu}ila da redovno treniram i poka`em sve {to znam. Oporavio sam se, po~eo da igram u doma}em prvenstvu, ali jo{ nisam stopostotno spreman. Zato ne znam ni da li }u po~eti me~ u Novom Sadu – veli Kizito.

U me~u Lige {ampiona s Arsenalom bio je na klupi za rezerve.

- Bio je to fudbalski spektakl. Arsenal ima izvanredan tim i kada smo ostali s desetoricom nismo imali izgleda da izbegnemo poraz. Doma}e prvenstvo je ipak ne{to drugo i tu ne smemo da kiksnemo – smatra Kizito.

Odmah posle duela s Vojvodinom Kizito odlazi u Afriku.

- Igra}u za Ugandu kvalifikacioni me~ za Kup afri~kih nacija. Gostujemo u Keniji posle premijerne pobede nad Angolom od 3:0 u kojoj zbog povrede nisam u~estvovao. Pozvan je za me~ s Kenijcima i Eu|in Sepuja, tako|e nekada{wi igra~ Vojvodine, koji sada igra u Australiji. S nama u grupi je jo{ Gvineja Bisao i imamo lepe {anse da budemo prvi– napomiwe Kizito, kojem supruga Merion, sin Vinsent i }erka Vesna treba da se pridru`e u Beogradu sredinom oktobra.

S. Savi}

Yozef Kizito

kao igra~ Vojvodine uvek s posebnim motivom igrao me~eve s Partizanom i Crvenom zvezdom. Zato sam siguran da }e Vojvodina biti nao{trena za

DRAGOQUB BEKVALAC, TRENER HAJDUKA

Bi}e boqe

Novi {ef stru~nog {taba Hajduka Dragoqub Bekvalac prakti~no nije ni imao vremena da upozna ekipu, a morao ju je predvoditi sa klupe u susretu protiv Borca iz ^a~ka. I u tom duelu Kuqani su osvojili prvi bod. [ta oko iskusnog trenera vidi nakon nekoliko zajedni~kih treninga i da li su opravdane one re~i sa predstavqawa igra~ima, kada je rekao da veruje u wih i u wihov kvalitet?

- Znao sam ja wihov kvalitet, ali kada sam dolazio znao sam i da treba prekinuti seriju negativnih rezultata. Remijem protiv Borca uspeli smo da je prekinemo i ja sam zadovoqan kako su igra~i svoj posao odradili. [to

se ti~e ovosedmi~nog rada, jo{ boqe smo se upoznali i jo{ mi je jasnija slika kvaliteta i onoga sa ~im raspola`emo - ka`e Bekvalac. [ta ste konkretno uo~ili?

- Razli~ita fizi~ka spremnost igra~a, koja je zavisila od toga kada su se ukqu~ili u pripreme, malo je remetila balans u ekipi, ali svakim danom, svakim treningom i svakom utakmicom }e se pokazivati ono {ta smo radili.

Sada je najva`nije da se pru`i maksimum u susretu protiv Spartaka, a onda nam sledi dvonedeq-

na pauza i to je period gde }e mo}i da se napravi ne{to i da se vidi pomak.Uveren sam da }e biti boqe - istakao je Bekvalac. \. Bojani}

ALEKS MEKLI[, TRENER BIRMINGEMA

@igi}u fali malo o{trine

Jo{ se privikava: Nikola @igi}

Trener fudbalera Birmingem sitija Aleks Mekli{ rekao je da se napada~ Nikola @igi} jo{ navikava na engleski stil igre i da tek o~ekuje da pru`i dobre partije.

- Nikola se jo{ navikava na fudbal koji se igra ovde. U Engleskoj je sve mnogo br`e. @igi} je u [paniji navikao da od saigra~a dobija veliki broj lopti, a ovde mora sam da se bori za svaku od wih - kazao je Mekli{. @igi} je letos do{ao iz Valensije, a Birmingem je {panskom klubu platio oko {est miliona funti obe{te}ewa (oko sedam miliona evra).

- To {to imamo veoma visokog igra~a u napadu ne zna~i da ostali treba mawe da tr~e i samo da {aqu duge lopte na @igi}a - kazao je on.

Reprezentativac Srbije do sada je odigrao sedam utakmica za Birmingem i postigao jedan gol, u Liga kupu.

- Nikoli mo`da fali jo{ malo o{trine u igri, ali sam siguran da }e uskoro pokazati da je igra~ koji pravi razliku na terenu - zakqu~io je Mekli{.

Indeks kona~no na \a~kom Muku je mu~io vojvo|anski fudbalski liga{ Indeks ove i pro{le sezone zbog nemogu}nosti da utakmice igra na svom terenu.Naime, pro{log leta teren na \a~kom je na{minkan za Evropsko juniorsko prvenstvo u atletici, ali kada su po~ele ki{e na wemu nisu mogle da se igraju utakmice, pa je moralo da se sanira. I pored obe}awa gradskih struktura da }e teren da se obnovi ni{ta od toga nije bilo.

- Imali smo obe}awe da }e sve biti ura|eno do po~etka prvenstva. No, kako je sve ostalo na obe}awima latili smo se posla i iz klupskih sredstava i uz po-

mo} sponzora postavili smo travu i u nedequ }emo Omladinac do~ekati na \a~kom- ka`e predsednik Indeksa Milan Sekicki. - U proteklom periodu dovijali smo se na sve mogu}e na~ine, a sada kada se vra}amo na na{ teren zahvaqujemo se superliga{u Vojovdini, Cementu i [ajka{u iz Koviqa na tome {to su nam omogu}ili da kod wih treniramo i budemo doma}ini na zvanu~nim me~evima.Pozivam navija~e da u nedequ u 10 sati do|u na \a~ko i posle duge pauze budu uz fudbalere Indeksa.

M. K.

Da je kojim slu~ajem zdrav, nema sumwe da bi leto{we poja~awe Vojvodine Brana Ili} bio jedan od glavnih aduta {efa stru~nog {taba Vojvodine Zorana Milinkovi}a u nedeqnom duelu s Partizanom. Razlog je jasan: takore}i do ju~e Ili} je nosio crno-beli dres, a rukovodstvo Novosa|ana sve je u~inilo da ga posle isteka ugovora dovede u svoje redove.

Ili} je vrlodobro po~eo sezonu, nagovestio da }e zaista biti poja~awe, ali ga je onda u tre}em kolu, u utakmici s Habitfarm Javorom, zadesio peh. Posle jednog starta naprslo je stopalo.

- Odmah sam znao o ~emu je re~ i ispostavilo se ubrzo da mi predstoji du`a pauza. Nedavno sam ostavio {take, u ponedeqak me ~eka snimawe i zna}u preciznije kada bih mogao na teren. Sada sam u fazi rehabilitacije i preostaje mi da toliko ~ekani duel s Partizanom posmatram s tribina. Bi}u svim srcem uz moje nove klupske drugove, duboko uveren da mogu da pobede sna`nog rivala – u dahu ka`e Ili}.

Nekada{wi igra~ Zemuna, Rada i Partizana umeo je ~esto da zapr`i ~orbu Vojvodini. Sada, kada se o~ekivalo da drugima stane na muku u crveno-belom dresu, ne}e biti u prilici.

Brana Ili} u me~u s Jagodinom

- @ivot te~e daqe, nadam se da }e biti jo{ prilike da u velikim utakmicama poka`em zbog ~ega sam do{ao u Vojvodinu. Ima na{ tim veliki izbor kvalitetnih igra~a i ne sumwam da }e {ef Mi-

ZA ME^ VOJVODINA–PARTIZAN

Ulaznice od sutra u prodaji IZ FK Vojvodina obave{tavaju da }e se ulaznice za nedeqni derbi s Partizanom u Novom Sadu (15.30) u prodaji na}i od sutra na blagajnama stadiona “Kara|or|e”. Sutra }e biletarnice biti otvorene od 9 do 16 sati, a u nedequ od 9 sati pa do po~etka susreta.

Cene su: zapad – 500, istok – 400 i sever – 100 dinara.

Iz kluba obave{tavaju da }e vlasnici pretplatnih karata za isto~nu tribinu u nedequ svoje mesto dobiti na zapadu, jer je istok namewen navija~ima Partizana.

S. S.

Foto: N. Stojanovi}

linkovi} dobro pripremiti utakmicu – veli Ili}.

Za sada ga stru~ni {tab nije konsultovao u vezi s odre|enim sugestijama o igri i pojedina~nim kvalitetima igra~a Partizana.

- Mawe-vi{e sve se to dobro zna.

Rado }u pomo}u ukoliko {ef zatra`i neki savet, a {to se mene ti~e, Partizanu bismo morali da se suprotstavimo agresivnom igrom na sredini terena. Imamo brze napada~e, sna`nu odbranu i svakako da }emo tra`iti {ansu za pobedu.

Crno-belima nije svejedno, jer su posle remija sa Spartakom izgubili od Arsenala. U svakom slu~aju, publika }e u nedequ siguno u`ivati u dobroj fudbalskoj predstavi – veruje Brana Ili}.

S. S.

18

SPORT

petak1.oktobar2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Subota Udineze - ]ezena Parma - Milan Nedeqa Le}e - Katanija Kjevo - Kaqari \enova - Bari Lacio - Bre{a Bolowa - Sampdorija Fiorentina - Palermo Napoli - Roma Inter - Juventus 1. Inter 2. Lacio 3. Kjevo 4. Bre{a 5. Milan 6. Napoli 7. Katanija 8. Bari 9. Juventus 10. ]esena 11. Kaqari 12. Sampdorija 13. Bolowa 14. Palermo 15. Fiorentina 16. Parma 17. \enova 18. Roma 19. Le}e 20. Udineze

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0

1 1 0 0 2 2 2 2 1 1 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1

1 8:3 1 7:5 2 8:5 2 7:7 1 7:4 1 10:8 1 7:5 1 5:7 2 12:9 2 4:6 1 7:5 1 6:5 1 6:7 2 8:8 2 5:6 2 5:6 2 4:6 2 5:9 2 4:8 4 2:9

10 10 9 9 8 8 8 8 7 7 6 6 6 5 5 5 5 5 5 1

ITALIJA–SERIJA B

Danas Askoli - Livorno Subota Albinolefe - Peskara Citadela - Empoli Groseto - Frosinone Pja}enca - Padova Re|ina - Vi}enca Sasuolo - Atalanta Sijena - Modena Torino - Portosumaga Triestina - Krotone Ponedeqak Vareze - Novara 1. Sijena 2. Novara 3. Krotone 4. Vi}enca 5. Empoli 6. Portosum.

7. Padova 8. Askoli 9. Atalanta 10. Frosinone 11. Re|ina 12. Modena 13. Sasuolo 14. Triestina 15. Torino 16. Peskara 17. Vareze 18. Livorno 19. Groseto 20. Albinolefe 21. Sitadela 22. Pja}enca

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 4 2 3 2 3 2 2 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 1 1 1 0

2 1 4 1 4 1 3 3 3 3 2 2 1 4 1 3 3 3 2 2 1 1

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 0 9:4 1 11:4 0 8:4 2 8:6 0 5:3 2 6:6 1 8:3 1 8:5 1 5:2 1 6:5 2 8:7 2 6:10 3 8:7 1 5:6 3 6:8 2 4:5 2 4:6 2 5:9 3 4:6 3 5:10 4 4:10 5 3:10

14 13 10 10 10 10 9 9 9 9 8 8 7 7 7 6 6 6 5 5 4 1

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Hanover - Sent Pauli Subota Hamburger - Kajzerslautern Majnc - Hofenhajm Borusija (M) - Volfsburg Frajburg - Keln Nirnberg - [alke Nedeqa [tutgart - Ajntraht Bajer (L) - Verder Borusija (D) - Bajern 1. Majnc 2. Borusija (D) 3. Hanover 4. Hofenhajm 5. Bajer (L) 6. Volfsburg 7. Frajburg 8. Hamburger 9. Bajern (M) 10. St. Pauli 11. Kajserslaut.

12. Verder 13. Ajntraht 14. Nirnberg 15. Keln 16. Borusija (M) 17. [alke 18. [tutgart

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 5 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1

0 0 1 2 2 0 0 2 2 1 1 1 0 3 2 2 1 0

0 1 1 1 1 3 3 2 2 3 3 3 4 2 3 3 4 5

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (17.30) (17.30)

14:5 16:5 11:7 11:6 13:10 11:10 8:9 10:10 5:6 7:8 8:11 9:14 9:8 5:7 5:10 10:19 7:12 11:13

18 15 13 11 11 9 9 8 8 7 7 7 6 6 5 5 4 3

FRANCUSKA

Subota Aviwon - Okser Bordo - Lorijen Monako - Brest Nansi - Lion So{o - Lans Valensijen - Kaen Sent Etijen - Marsej Nedeqa Lil - Monpeqe PS@ - Nica Ren - Tuluz 1. Sent Etijen 2. Ren 3. Tuluz 4. Kaen 5. PS@ 6. Marsej 7. Lil 8. Brest 9. Montpeqe 10. So{o 11. Nica 12. Monako 13. Bordo 14. Lorijen 15. Nansi 16. Valensijen 17. Okser 18. Lion 19. Lans 20. Aviwon

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

5 4 4 3 3 3 2 3 3 3 2 1 2 2 2 1 0 1 1 0

1 3 2 3 2 2 5 2 2 1 3 5 2 2 2 4 5 2 2 0

Tobyije na Stamford briyu

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 1 0 1 1 2 2 0 2 2 3 2 1 3 3 3 2 2 4 4 7

12:6 9:3 9:4 7:6 11:6 13:9 8:4 6:4 6:6 13:9 7:10 7:6 7:7 7:8 7:12 6:7 7:10 4:9 7:14 3:16

16 15 14 12 11 11 11 11 11 10 9 8 8 8 8 7 5 5 5 0

[PANIJA–PRIMERA

Subota Saragosa - Hihon Sosijedad - Espawol Valensija - Atletik Nedeqa Seviqa - Atletiko (M) Hetafe - Herkules Viqareal - Rasing Almerija - Malaga Osasuna - Levante Barselona - Majorka Real (M) - Deportivo

(1.75) ^elzi - (3.10) Arsenal (4.25) Quti londonski rivali, ^elzi i Arsenal odmeri}e snage na Stamford brixu u okviru sedmog kola Premijer lige. Oba tima su pora`eno u pro{lom kolu, plavci od Man~ester sitija (1:0),a tobxije od VBA (3:2), ali su zato u Ligi {ampiona blistali. Bi}e to okr{aj za pam}ewe, mada ni jedan ni drugi tim ne}e biti kompletan. Ipak, Karlo An}eloti je u prednosti, jer su svi glavni igra~i zdravi,a Arsen Venger, ima mnogo ve}ih kadrovskih problema. Zbog povreda i slabe forme van stroja su: Almunija, Bendtner, Van Persi, Vermalen, Remsi, Diabi i Sanderos.

Na 76 dosada{wih utakmica ^elzi je slavio 26 puta ^elzija, 25 su veliki rivaliigrali nere{eno,a 25 pobeda ima Arsenal.

Na{ predlog: 1, h

(2.15) Majnc - (3.00) Hofenhajm (3.00) Sedmo kolo Bundes lige obele`i}e dva derbija. Prvi u Dortmundu izme|u Borusije i Bajerna, a drugi u Majncu izme|u lidera prvenstva i ~etvrtoplasiranog Hofenhajma. Puleni trenera Tu{ela zabele`ili su {est vezanih pobeda. U subotu su na Alianc areni ispra{ili i Bajern. Pro{le sezone vi{e uspeha imali su fudbaleri Majnca koji su dobili oba duela (2:1, 1:0). Gosti iz Hofenhajma, remizirali su protiv Kelna (1:1), i tako vezali tri kola bez pobede, nakon tri startne pobede.

Na{ predlog: 1

1. Valensija 2. Viqareal 3. Barselona 4. Real (M) 5. Atletiko 6. Espawol 7. Seviqa 8. Herkules 9. Atletik 10. Hetafe 11. Majorka 12. Malaga 13. Almerija 14. Osasuna 15. Rasing 16. Sosijedad 17. Hihon 18. Levante 19. Deportivo 20. Saragoza

Didije Drogba okru`en odbrambenim igra~ima Arsenala

(1.80) Inter - (3.10) Juventus (4.30) Mo`da i najve}i derbi serije A. Inter se brzo opravio posle poraza u susreta protiv Rome (1:0), u me~u Lige {ampiona bez problema su ispra{ili Verder.

A stara dama se budi pobedila je Kaqari (4:2), zahvaquju}i na{em Milo{u Krasi}u. Pro{le sezone, oba tima slavila na svom buwi{tu, a u posledwih 10 duela, ~ak {est zavr{eno je bez odluke.

Na{ predlog: 1

(2.40) Napoli - (3.00) Roma (2.70) Posle o~ajnog starta fudbaleri Rome slavili su golom Vu~ini}a u derbiju protiv Intera 1:0 i najavili da su iza{li iz

od tada je ulo`io velika finansijska sredstva u klub sa „Stamford brixa“. Londonski klub je od tada osvojio tri titule u Premijer ligi, tri FA kupa, dva Liga kupa i dva trofeja Komjuniti {ild, ali jo{ nije trijumfovao u Ligi {ampiona.

- Premijer liga je najboqa liga na svetu sa najboqim igra~ima. Ponovo smo po~eli da osvajamo titule i bitno je da to odr`imo. Me|utim, pehar Lige {ampiona je ne{to stvarno veliko i ne{to {to nam je stalno bilo veoma blizu. - rekao je Teri.

UEFA kaznila AIK Stokholm Evropska fudbalska unija (UEFA) kaznila je {vedskog prvoliga{a AIK Stokholm sa 60.000 evra zbog nereda wegovih navija~a posle kvalifikacione utakmice za Ligu Evrope pro{log meseca protiv bugarskog pred-

stavnika Levskog iz Sofije (0:0).

Pristalice AIK-a su posle me~a na stadionu Rasunda kamenovali autobus gostuju}eg kluba i tom prilikom lak{e su povre|ena dvojica fudbalera Levskog, a autobus je o{te}en.

HOLANDIJA

BELGIJA

Danas Vitese - Viqem Subota Breda - NEC Ekscelzior - Roda Nedeqa Ajaks - Utreht Tvente - Groningen AZ Alkmar - Herakles De Graf{ap - Fejenord Herenven - Den Hag PSV - Venlo 1. Ajaks 7 5 2 2. PSV 7 4 3 3. Groningen 7 4 3 4. Tvente 7 3 4 5. Roda 7 3 3 6. Den Hag 7 3 2 7. NEC 7 3 1 8. Breda 7 3 2 9. Ekscelzior 7 3 1 10. Herenven 7 2 3 11. AZ Alkmar 7 2 3 12. Utreht 7 3 0 13. Fejenord 7 2 1 14. Viteze 7 2 1 15. De Graf{ap 7 2 1 16. Venlo 7 2 0 17. Herakles 7 1 2 18. Viqem 7 0 0

(20.45) (18.45) (20.45)

0 0 0 0 1 2 3 2 3 2 2 4 4 4 4 5 4 7

(12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 20:7 17 18:6 15 12:5 15 11:3 13 11:9 12 16:16 11 14:13 10 9:8 10 10:13 10 12:12 9 7:8 9 10:12 9 11:12 7 8:14 7 9:18 7 7:11 6 9:11 5 6:22 0

4 4 4 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

1 0 0 2 1 0 2 1 1 1 1 0 2 1 1 1 1 1 3 2

(17) (17) (17) (17) (17) (19) (21) 0 9:3 1 10:4 1 9:4 0 6:1 1 9:4 2 5:8 1 7:5 2 5:3 2 8:7 2 8:8 2 4:5 3 11:11 2 4:4 3 3:5 3 3:6 3 5:9 3 4:9 3 4:10 2 2:5 3 3:8

13 12 12 11 10 9 8 7 7 7 7 6 5 4 4 4 4 4 3 2

[PANIJA–SEGUNDA

Abramovi~ `eli sve trofeje Kapiten ^elzija Xon Teri izjavio je da vlasnik londonskog kluba Roman Abramovi~ `eli da „plavci“ ove sezone osvoje Ligu {ampiona i Premijer ligu.

- Poruka na po~etku sezone je bila potpuno jasna. On `eli da osvojimo sve. Abramovi~ o~ekuje da se to ove sezone i dogodi s obzirim kakvu ekipu imamo. Ne stavqamo ni jedno takmi~ewe ispred drugih. Ne mo`emo da biramo izme|u Premijer lige i Lige {ampiona. - rekao je Teri.

Abramovi~ je u junu 2003. godine postao vlasnik ^elzija, a

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

(18) (20) (22)

Danas Mehelen - Genk Subota Sent Truden - Vesterlo Varegem - [arlroa Lokeren - @erminal Kortrijk - Eupen Lirs - Serkl Bri` Nedeqa Klub Bri` - Gent Standard - Anderleht 1. Genk 2. Anderleht 3. Gent 4. Standard 5. Mehelen 6. Klub Bri` 7. Kortrijk 8. Serkl Bri` 9. Lokeren 10. Vesterlo 11. @erminal 12. Varegem 13. STVV 14. Lirs 15. [arlroa 16. Eupen

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 6 6 5 5 4 4 3 3 3 3 2 2 1 1 0

1 3 1 2 2 1 1 4 3 2 2 4 1 2 2 1

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (15.30) (18) 0 0 2 2 2 4 4 2 3 4 4 3 6 6 6 8

29:6 22:2 18:14 15:9 10:10 20:12 9:10 13:14 13:16 9:10 8:12 14:15 5:16 7:17 5:18 3:19

25 21 19 17 17 13 13 13 12 11 11 10 7 5 5 1

krize. Izabranici trenera Ranijera ovog vikenda gostuju kod kom{ija na stadionu San Paolo u Napuqu,gde ih o~ekuje te`ak duel sa Napolijem koji je pregazio ]ezenu 4:1. Vu~ica nije pora`ena na posledwih 10 gostovawa u Napuqu (~etiri remija i {est pobeda). Pro{le sezone bilo je 2:2, u revan{u na Olipiku 2:1.

Na{ predlog: 2

(1.60) Valensija - (3.20) Atletik (5.00) Lider {panske Primere posle pet odigranih kola, Valensija na Mestaqi do~ekuje ekipu Atletika iz Bilbaoa. Slepi mi{evi su jedina ekipa uz Real koja nije osetila gor~inu poraza. Na drugoj strani Atletik ighra po sistemu toplo-hladno,

pro{le nedeqe pora`eni su kod ku}e od Barselone, ali to ni{ta ne zna~i. Na posledwih 10 okr{aja, {est puta su slavili doma}ini, tri me~a su zavr{ena podelom bodova, uz jedno slabqe Bilboa.

Na{ predlog: 1, 3+

(1.90) Ren - (3.00) Tuluz (3.90) U 8. kolu prvenstva Francuske derbi kola igra se na stadionu De la Rut u Renu, gde }e doma}i fudbaleri ugostiti tre}eplasirani Tuluz. Prethodnog vikenda, jedina ekipa koja nije pora`ena u dosada{wem toku prvenstva, slavila je protiv Nice 2:1, dok su gosti remizirali u duelu sa Lilom 1:1.

Na{ predlog: 3+ I. G.

FIFA uvela kontrolu transfera Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) saop{tila je danas da 1. oktobra zvani~no po~iwe da se primenujje novi elektronski sistem kontrole transfera. To zna~i da }e svi klubovi sveta imati obavezu da ispune formulare sa svim tra`enim podacima o transferu. Formulare }e popuwavati i klub koji prodaje igra~a i onaj koji ga kupuje, a u slu~aju da se podaci klubova ne poklapaju, usledi}e istraga i kazna. Da bi mogli da potpi{u ugovor o prodaji odnosno kupovini fudbalera, oba kluba }e morati da navedu visinu transfera, iznos plate fudbalera koji se kupuje, ime agenta ili pravnog zastupnika koji eventualno posreduje u poslu i wegovu proviziju, kao i du`inu trajawa ugovora.

Pored toga, transfer ne}e mo}i da se obavi ukoliko klub koji kupuje igra~a ne uplati novac sa svog bankovnog ra~una, na ra~un kluba koji prodaje fudbalera.

Na taj na~in FIFA `eli da stane na put pla}awima iz crnih

fondova, odnosno prawu novca.

Pored toga, novi sistem }e onemogu}iti dosada{wu praksu, pogotovo na na{im prostorima, da igra~i budu „vlasnici“ agenata ili menaxera, a ne klubova u kojima igraju.

Novim sistemom kontrole transfera onemogu}i}e se veliki evropski klubovi da prakti~no otimaju decu iz ju`noameri~kih i afri~kih klubova. Za prelaske maloletnika amatera iz kluba u klub predvi|ena je posebna procedura i klub koji dovodi takvog igra~a mora}e da zadovoqi veoma strogu proceduru.

Uobi~ajeni na~in odvo|ewa maloletnika bila je selidba porodice. Klubovi iz Evrope bi navodo na{li zaposlewe za roditeqe, koji bi onda zatra`ili da klub pusti wihovog sina jer se sele u Evropu. Sada }e klubovi koji `ele da na taj na~in anga`uju maloletnika morati da doka`u da su zaista zaposlili wegove roditeqe, a ovi da doka`u da su se stvarno preselili u Evropu.

RUSIJA

HRVATSKA

Subota Amkar - Dinamo (M) Alanija V. - Krila Sovjetov Terek Grozni - Tomsk Nedeqa Sibir - Rubin CSKA - Rostov An`i - Spartak (M) Spartak (N) - Zenit

Saturn - Lokomotiva 1. Zenit 20 2. Rubin 22 3. CSKA 20 4. Spart. (N) 22 5. Rostov 22 6. Spartak (M)21 7. Lokomot.a 22 8. Terek 22 9. Tomsk 22 10. Dinamo (M) 21 11. Saturn 22 12. An`i 22 13. Alanija 22 14. Amkar 22 15. Krila Sovj. 22 16. Sibir 22

15 13 13 10 10 9 8 7 7 6 6 6 6 6 4 4

5 7 3 6 3 6 6 7 5 8 6 5 5 4 7 3

0 2 4 6 9 6 8 8 10 7 10 11 11 12 11 15

(14) (16.15) (18.30) (11.45) (15) (16.15) (18.30)

(20.45) 37:8 26:8 34:15 30:24 21:25 33:27 26:26 23:21 26:35 25:25 18:28 18:26 19:29 16:26 18:30 26:43

50 46 42 36 33 33 30 28 26 26 24 23 23 22 19 15

Danas H. Dragovoqac - Inter Subota Zadar - [ibenik Split - Osijek Rijeka - Lokomotiva Varteks - Zagreb Slaven - Cibalija Nedeqa Karlovac - Hajduk (S) Dinamo (Z) - Istra 1. Hajduk 9 6 3 2. Dinamo 9 6 2 3. Split 9 6 1 4. Zagreb 9 5 1 5. Rijeka 9 5 1 6. Slaven 9 5 0 7. Cibalija 9 4 2 8. Varteks 9 4 2 9. Osijek 9 3 4 10. Karlovac 9 4 0 11. Inter 9 4 0 12. Lokomotiva 9 3 2 13. Zadar 9 3 1 14. [ibenik 9 1 3 15. Istra 9 0 2 16. Dragovoqac 9 0 2

(16) (18) (18) (18) (18) (18)

0 1 2 3 3 4 3 3 2 5 5 4 5 5 7 7

(17.30) (18) 24:6 21 18:7 20 13:3 19 12:8 16 12:11 16 9:8 15 10:6 14 9:11 14 11:11 13 9:9 12 9:12 12 7:14 11 12:15 10 4:10 6 5:18 2 4:19 2

Danas Viqareal B - Salamanka Subota Betis - Ponferadina Himnastik - Kserez Hueska - Selta Rekreativo - Las Palmas Nedeqa Alkaron - R. Vaqakano Numansija - El~e Kordoba - Barselona B Granada - Hrona Tenerife - Kartagena Ponedeqak Vaqadolid - Albasete 1. R. Vaqekano 5 2. Betis 5 3. Selta 5 4. Barselona B 5 5. Las Palmas 5 6. Salamanka 5 7. Vaqadolid 5 8. Herez 5 9. Viqareal B 5 10. Alkorkon 5 11. Albasete 5 12. El~e 5 13. Kartagena 5 14. Hirona 5 15. Kordoba 5 16. Granada 5 17. Himnastik 5 18. Numansija 5 19. Rekreativo 5 20. Hueska 5 21. Ponferadina5 22. Tenerife 5

5 4 4 4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 2 1 1 0 0 2 2 1 0 0 1 1 0 0 2 2 2 0

0 1 1 1 0 0 1 2 2 1 1 2 3 3 3 3 4 4 3 3 3 5

(21) (16) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17) (18) (21) 12:4 12:5 10:5 8:7 11:4 5:3 11:4 7:6 9:9 8:7 54 4:6 10:7 10:11 7:10 5:8 4:6 5:8 9:2 8:2 10:2 3:11

15 12 12 12 11 11 10 9 9 8 8 7 6 6 4 4 3 3 2 2 3 0

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Vigan - Vulverhempton Birmingem - Everton Stouk - Blekburn Sanderlend - Man~ester j.

Totenhem - Aston Vila VBA - Bolton Vest Hem - Fulam Nedeqa Man~ester s. - Wukasl Liverpul - Blekpul ^elzi - Arsenal 1. ^elzi 6 2. Man~ester j. 6 3. Arsenal 6 4. Man. siti 6 5. Aston Vila 6 6. VBA 6 7. Fulam 6 8. Totenhem 6 9. Blekburn 6 10. Wukasl 6 11. Sanderlend 6 12. Bolton 6 13. Birmingem 6 14. Stouk 6 15. Blekpul 6 16. Liverpul 6 17. Volverhem. 6 18. Vigan 6 19. Vest Hem 6 20. Everton 6

5 3 3 3 3 3 1 2 2 2 1 1 1 2 2 1 1 1 1 0

0 3 2 2 1 1 5 2 2 1 4 4 4 1 1 3 2 2 1 3

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (14.30) (16) (17)

1 21:2 0 16:9 1 16:7 1 7:2 2 8:10 2 8:11 0 7:6 2 6:5 2 6:5 3 9:8 1 7:7 1 9:10 1 7:8 3 7:9 3 9:14 2 6:9 3 7:10 3 2:13 4 4:13 3 4:7

15 12 11 11 10 10 8 8 8 7 7 7 7 7 7 6 5 5 4 3

ENGLESKA ^EMPION[IP

Subota Barnsli - Kardif Midlzbro - Portsmut Donkaster - Notingem F. Hal - Koventri Bristol - Nori~ Svansi - Derbi [efild j. - Vatford Ipsvi~ - Lids Preston - Reding Kristal P. - Kvins Park Lester - Skantorp Milvol - Barnli 1. Kvins Park 9 2. Kardif 9 3. Nori~ 9 4. Vatford 9 5. Barnli 9 6. Reding 9 7. Ipsvi~ 9 8. Svansi 9 9. Koventri 9 10. Lids 9 11. Notingem F. 9 12. Milval 9 13. Barnsli 9 14. Donkaster 9 15. Derbi 9 16. Skantorp 9 17. Hal 9 18. [efild j. 9 19. Midlzbro 9 20. Preston 9 21. Portsmut 9 22. Kristal P. 9 23. Bristol 9 24. Lester 8

7 5 5 4 4 4 4 5 4 4 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 1 1

2 2 1 3 3 3 3 0 2 2 6 3 3 3 2 2 2 2 1 0 2 2 3 2

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) 0 22:2 2 14:7 3 114:13 2 20:12 2 14:7 2 13:8 2 11:8 4 14:12 3 14:13 3 15:16 1 10:8 3 14:13 3 13:15 3 12:14 4 15:12 4 10:9 4 7:13 4 5:11 5 9:16 6 13:19 5 11:13 5 8:17 5 8:16 6 10:22

23 17 16 15 15 15 15 15 14 14 12 12 12 12 11 11 11 11 10 9 8 8 6 5

SPORT

c m y

DNEVNIK

petak1.oktobar2010.

19

DANAS PO^IWE NOVA SEZONA U PRVOJ B LIGI

DANAS REVAN[ SUSRETI 2. KOLA KVALIFIKACIJA ZA EVROLIGU

Vi{e pretendenata za elitu

Vr{~ani jure minus {est ko{eva

Ko{arka{ka sezona u Srbiji po~iwe danas, utakmicu 1. kola u Prvoj B mu{koj ligi odigra}e u Obrenovcu ekipe doma}eg Radni~kog i Mladosti iz ^a~ka. Naravno, za B liga{e istinski magnet predstavqa mogu}nost da se plasiraju u dru{tvo na{ih najboqih ekipa, pa }e, kao i uvek, borba za prva dva mesta na tabeli biti veoma zanimqiva.

Prema mi{qewu dobrih poznavalaca prilika u ovom rangu takmi~ewa, favoriti prvenstva treba da se tra`e izme|u Radni~kog s Crvenog krsta (Beograd), Smedereva Vizure, Spartaka iz Subotice i novosadske Vojvodine, mada nikako

qa o~ekivati puno iznena|uju}ih rezultata.

U Prvoj B ligi }e nastupiti i nekoliko biv{ih prvoliga{a (Vojvodina, Spartak, Radni~ki Basket, Radni~ki Beograd i Radni~ki KG 06), {to sigurno daje dodatnu dra` takmi~ewu. Istinske bitke izvesne su gotovo u svim utakmicama, jer i debitanti (Viva Basket - Beograd, KK Ni{ i Sin|eli} - Ni{) `ele da poka`u kako nisu slu~ajno stigli do drugog ranga i kako u wemu ne `ele da igraju epizodnu ulogu.

Sve ekipe, shodno ekonomskom trenutku u kojem se svi zajedno nalazimo, imaju dosta problema s finansirawem i sigurno je da }e muku mu~iti kako da sastave kraj s krajem. Nadamo se

PO^IWE I PRVA SRPSKA MU[KA LIGA

Duel Novosa|ana na startu Takmi~ewe u sve ~etiri grupe Prve srpske mu{ke ko{arka{ke lige po~iwe danas.

Vojvo|anski klubovi nastupaju u grupi sever, a mogu}nost da otvore novo prvenstvo imaju dve novosadske ekipe. Naime, u utakmici 1. kola, snage }e odmeriti Sport Ki i Meridijana, a taj duel na programu je od 17.15 ~asova u Sportskom centru „Dejan Srem~evi}“.

Sutra igraju: Stara Pazova - Duga, Jedinstvo - Vrbas, Radni~ki - Novi Sad MT, Nova Pazova - Mladost Teletehnika, Dunav Topola i Oxaci - Veternik. ne}e biti iznena|ewe ukoliko se jo{ neki tim pridru`i ovom dru{tvu i istakne kandidaturu za vrh tabele. [to se vojvo|anskih liga{a ti~e, pored Vojvodine i Spartaka, u ligi }e nastupiti i ekipa @elezni~ara iz In|ije.Ovim sastavima prognozira se zapa`ena uloga i visok plasman, mada treba naglasiti da je liga dosta ujedna~ena i da va-

da }e re{ewa za finansijske probleme prona}i i da ne}e biti odustajawa od takmi~ewa ili, {to je jo{ gore, ga{ewa kluova usred sezone. Reprezentacija Srbije je pokazala da ko{arka ima sjajnu perspektivu u na{oj zemqi i to bi vaqalo da se iskoristi za novu popularizaciju ovog sporta me|u mla|om populacijom, ali i sponzorima.

A. Predojevi}

TURNIR U BANGKOKU

Troicki eliminisan Srpski teniser Viktor Troicki nije uspeo da se plasira u ~etvrtfinale ATP turnira u Bangkoku. Uspe{niji od Troickog, koji zauzima 48. poziciju na ATP listi, bio je Finac Jarko Nieminen rezultatom 7:6 (7:4), 6:2. Bio je to drugi susret izme|u

pro{log ponedeqka bio 48. U prvom setu, svaki teniser napravio je po brejk, pre nego je borba oti{la u taj-brejk, gde je 29-godi{wi Finac iskoristio prednost u iskustvu i ve}u rutinu u duelu sa pet godina mla|im Troickim, koji je shodno plasmanu na ATP listi bio postavqen za

Ubrzanim ritmom igraju se kvalifikacije za ovogodi{wu ko{arka{ku Evroligu, a me|u timovima koji se bore za dva mesta u elitnom evropskom takmi~ewu nalaze se i ko{arka{i Hemofarma. Nakon {to su, posle velike bitke, eliminisali prvaka Izraela, ekipu Hapoel Galila, Vr{~ani su se namerili na dugogodi{weg u~esnika evro-takmi~ewa, tim Albe i u prvom me~u, pred vi{e od 8.000 gledalaca u Berlinu, izgubili utakmicu rezultatom 67:73.

Ve~eras je na programu revan{ susret i ova generacija tima iz Vr{ca nalazi se na ozbiqnom ispitu. Prednost nema~kog predstavnika od {est poena nikako nije prevelika i s te strane Milan Ma~van i dru{tvo imaju pravo da se nadaju prolasku u 3. kolo kvalifikacija.

Me|utim, kvalitet i snaga ekipe koju vodi trener Luka Pavi}evi} i za koju s uspehom nastupaju nekada{wi ko{arka{i Crvene zvezde Tadija Dragi}evi} i Marko Marinovi}, upozoravaju da je pred Hemofarmom te`ak posao i da }e, ukoliko `ele da elimini{u slavnog rivala, u~enici trenera @eqka Lukaji}a morati da ulo`e maksimum znawa, voqe i napora.

U prvom susretu upravo je Marinovi} bio jedan od kqu~nih igra~a Albe, postigav{i 15 poena i odli~no diriguju}i igrom.

On i Amerikanac Holis Prajs delili su ulogu organizatora igre Nemaca, ali im se odli~no suprotstavio kapiten Hemofarma Miqan Pavkovi}. Drugi plej Hemofarma, Amerikanac Mustafa Abdul-Hamid imao je problema sa sna`nijim i iskusnijim zemqakom Prajsom. Od velike va`nosti za tim iz Banata je da nekako zaustavi Xulijus

Milivoje Bo`ovi} (s loptom)

Xenkinsa, najboqeg igra~a Albe i puno }e zavisiti od igre Bojana Krstovi}a u defanzivi.

- Verujem da }e pozori{na atmosfera u Milenijumu ve~eras biti razbijena, odnosno da }e

Dana{wi program Hemofarm [. - Alba (18, prvi me~ Uniks - Spiru (17, Asvel - Le Man (20.30, Himki - Budivelnik (17,

67:73) 69:75) 75:85) 87:58)

TURNIR U BANDIRMI

Laka pobeda Olimpijakosa U drugoj utakmici tunira u Bandirmi, gr~ki Olimpijakos je sa 77:63 pobedio turskog prvaka, ekipu Fenerbah~e. Tim trenera Du{ana Ivkovi}a odlepio se u drugoj ~etvrtini poenima Nesterovi}a, Mavrokefalidisa i Papanikolaua na 39:26, {to se pokazalo kqu~nim periodom za pobedu Pirejaca. Milo{ Teodosi} je postigao devet poena, uz koje je dodao i tri skoka, odnosno ~etiri asistencije. Mavrokefalidis je bio najefikasniji s 18, a Mat Nilsen je dodao jo{ 14 poena.

Olimpijakos je nastupio bez ~etiri prvotimca, jer u Atini su ostali Janis Burusis, koji se rehabilituje od povrede {ake, Zoran Erceg, koji je u subotu po~eo laganim tempom da trenira zbog povrede zadwe lo`e, Pelekanos, zbog spazma mi{i}a i mladi Sloukas.

Biv{i igra~ Crvene zvezde Marko Ke{eq, koji je zablistao na nedavno zavr{enom Svetskom prvenstvu u Turskoj, nije ulazio u igru u Olimpijakosu. Trener Ivkovi} `eli da Ke{eqa postepeno uvodi u sistem i sigurno je da }e srpski reprezentativac imati veoma va`nu ulogu u pirejskom timu u predstoje}oj sezoni. Posla sata nakon me~a, on je imao {uterski trening, na kojem je odu{evio prisutne novinare. Ke{eq je vezao sedam trojki pre nego {to je prvi put proma{io, a zatim je od deset trojki proma{io samo jednu. Fenerbah~e je bio bez doma}ih igra~a Mirsada Turk~ana i Kaje Pekera, povre|enih Hrvata Roka-Lenija Uki}a i Marka Tomasa, kao i bez Litvanca Dariu{a Lavrinovi~a. Najefikasniji je bio Prelxi} s 12 poena.

na{i navija~i biti bu~ni i pomo}i nam da nadokandimo minus iz Berlina - rekao je Milo{ Borisov, krilo ekipe iz Vr{ca.

- Retko se pru`a prilika da na delu vidite jednu Albu, odnosno ko{arka{e koji nastupaju za taj tim. Nadam se da }e to biti najboqa pozivnica navija~ima. Ne krijemo da su nam ambicije da se plasiramo u tre}e, zavr{no kolo kvafikacija, a to mo`emo samo ako pobedimo s vi{e od {est poena razlike. Siguran sam da imamo i snage i kvaliteta za takav rezultat.

Upravo Milo{ Borisov bi mogao da bude kqu~ni igra~ Hemofarma, po{to je br`i i vi{i od svog ~uvara Mekilroja, a taj-

no oru`je mogla bi da bude mirna i precizna ruka beka Marka [utala, koji je nagovestio odli~nu sezonu. Veliku borbu pod obru~ima sigurno }e voditi Milan Ma~van, kako na sajtu Evrolige ka`u - superstar Vr{~ana, odnosno Patrik Femerling i Derik Alen. Usredsre|enost odbrane Nemaca na Ma~vana mogli bi da iskoriste Milivoje Bo`ovi} i Amerikanac Xerom Xordan, koji bi morali da koriste svaku priliku da napadnu ko{ rivala, ali i da osvajaju lopte pod svojim obru~em.

Duel po~iwe u 18 ~asova, uz TV prenos na drugom kanalu RTS-a.

A. Predojevi} J. Turkoane

KVALIFIKACIJE ZA EVROKUP

Borovwak blistao Najubedqiviju pobedu u prvim me~evima kvalifikacija za Evrokup ostvario je italijanski Beneton protiv Apoela u Nikoziji. Kiprani su potu~eni rezultatom 97:55, a Stefan Markovi} je u prvom slu`benom nastupu za zelene iz Treviza odigrao 24 minuta. Na{ reprezentativac nije postigao ni jedan poen, ali je imao osam asistencija i sedam skokova. S druge strane, najboqi igra~ Apoela

vos Ritasa Dejan Borovwak za 24 minuta postigao 15 poena i ostvario 10 skokova. Bilo bi pravo iznena|ewe da tim iz Soluna ispusti tu prednost u revan{u na doma}em terenu slede}e nedeqe.

Spartak iz Sankt Peterburga, u kojem igra i na{ Petar Popovi}, pora`en je u Istanbulu od ekipe Galatasaraja , a Popovi} je za 24 minuta ostvario skor od 10 poena i ~etiri skoka.

TURNEJA CRVENO-BELIH PO [PANIJI

Ubedqiv poraz Zvezde

Viktor Troicki

Troickog i Finca, prethodno je srpski teniser bio uspe{niji u Wu Hejvenu ove godine, sa 7:5, 6:3.

Nieminen, koji je 60. igra~ sveta, u ~etvrtfinalu }e se sastati sa tre}im nosiocem, Jirgenom Melcerom iz Austrije.

Eliminacijom u drugom kolu, posle plasmana u finale, Troicki je izgubio 130 ATP bodova i to }e se svakako odraziti na wegov plasman na rang listi, gde je

sedmog nosioca u Bangkoku. Rezultatom 7:4 u taj-brejku, Nieminen je poveo sa 1:0 u setovima, a onda je usledio set u kojem Troicki nije napravio brejk, a imao je 11 prilika za to. Na drugoj strani, Nieminen je do{ao do dve brejk lopte, obe je iskoristio i po kratkom postupku dovr{io posao. Pobedniku Tajland Opena pripada ~ek na 99.725 dolara i 250 ATP bodova.

Unikaha - Crvena zvezda 101:62 (31:21, 21:14, 24:17, 25:20) UNIKAHA: Rodrigez 11, Freire 3, Printezis 14, Abrines 3, Barera 5, Tripkovi} 10, Rubio 6, Lima 4, Frilend 16,

^ELENYER U NAPUQU

Pa{anski u ~etvrtfinalu Srpski teniser Boris Pa{anski plasirao se u ~etvrtfinale ~elenxera u italijanskom Napuqu. Pa{anski je u osmini finala pobedio Francuza Benoa Pairea rezultatom 2:0, po setovima 7:6, 7:6.

Srpski teniser igra}e u ~etvrtfinalu sa pobednikom me~a izme|u Italijana Potita Stara}ea i [panca Oskara Ernandeza. ^elenxer u Napuqu igra se za nagradni fond od 42.500 evra.

Stevan Jelovac

Mekintajer 6, Ar~ibald 8, Blanko 15.

CRVENA ZVEZDA: Nedovi} 6, Radosavqevi} 6, Milo{evi} 12, Balaban 2, Jelovac 22, Katni} 9, Mirkovi} 4, Nikoli}, Arnau-

tovi}, Marinkovi}. [panski tim i evroliga{ Unikaha bio je prejak za ko{arka{e Crvene zvezde.

U mestu Montcada u blizini Barselone, pred oko 600 gledalaca, Unikaha je pobedila crveno-bele 101:62.

Jedan od najboqih {panskih timova, za koji je Uro{ Trpikovi} postigao 10 poena, ve} posle prve deonice imao je 20 poena prednosti, a do kraja me~a je razliku zamalo udvostru~io.

Mladu ekipu Crvene zvezde, koja je u [paniju otputovala bez Janga i Cvetkovi}a, u ovom susretu predvodio je Novosa|anin Stevan Jelovac s 22 ko{a, a wegov sugra|anin Strahiwa Milo{evi} postigao je 12.

A. P.

Dejan Borovwak

bio je nekada{wi igra~ Vojvodine Srbijagas, Amerikanac [aron Fi{er, koji je za 25 minuta postigao 17 poena. Mirko Kova~ je odigrao 34 minuta i postigao {est poena, uz dva skoka.

Aris je pobedio ekipu Lukoila 78:74, u me~u u kojem je nekada{wi ko{arka{ Partizana, Vojvodine Srbijagas i Lijetu-

Rezultati: Lije` - Hapoel Migdal 59:62, Apoel - Beneton 55:97, Frankfurt - Be{ikta{ 61:68, Lukoil - Aris 74:78, Zagreb - Gran Kanarija 71:69, Orlean - Azovma{ 80:76, Galatasaraj - Spartak 69:58, Cedevita Dinamo Moskva 97:61.

Revan{ utakmice na programu su 5. i 6. oktobra.

A. P.

@ENSKA SUPERLIGA

Bez me~a u Spensu Me~ 3. kola `enske stonoteniske Superlige Vojvodina – Senta, koji je trebalo da se odigra danas od 17 sati u

Spensu, odgo|en je na zahtev doma}ina. Novi termin bi}e odre|en uskoro, a prema propozicijama treba da se odigra u slede}ih 15 dana.

S. S.

20

SPORT

petak1.oktobar2010.

VESELIN VUKOVI], SELEKTOR REPREZENTACIJE SRBIJE

SVETSKO PRVENSTVO ZA KADETE I JUNIORE

Srbiji 22 medaqe

Svetsko prvenstvo za kadete i juniore u svih sedam disciplina kik boksa odr`ano je u novobeogradskoj Hali sportova. U~estvovalo je oko 1.900 takmi~ara iz preko 60 zemaqa. Za reprezentaciju Srbije nastupilo je 34 takmi~ara (24 de~aka i 10 devoj~ica) koji su osvojili 22 medaqe (sedam zlatnih, {est srebrnih, devet bronzanih). Po broju osvojenih odli~ja Srbija je zauzela drugo mesto.

Me|u 22 osvaja~a odli~ja na{lo se i nekoliko Novosa|ana. Miqan Vidovi} (Vojvodina Veletabak) osvojio je zlatnu medaqu, Mirjana Vuji} (Kik boks klub Novi Sad) srebrnu, a Sara Sasa i Dragana Ili} (Vojvodina Veletabak) uzele su bronzano odli~je.

[AMPIONAT U MELBURNU

Hasanovi} 40. na hronometar Srpski biciklista Esad Hasanovi}, ~lan profi tima Partizan Srbija, osvojio je 40. mesto u trci na hronometar na 77. {ampionatu sveta u Australiji sa 8,02 minuta zaostatka iza pobednika Fabijana Kan}elare, koji je stazu od 45,6 kilometra pre{ao za 58,09 minuta.

jani, prvi put u istoriji SP, nisu prijavili takmi~are za hronometar – ka`e selektor srpsk reprezentacije Radi{a ^ubri}.

Hronometar je vo`en i na delu staze gde }e se odr`ati drumska trka za voza~e do 23 godine i za elitu.

- Jedan od razloga za{to smo prijavili Hasanovi}a za hrono-

[ansa igra~ima iz doma}e lige Mu{ku rukometnu reprezentaciju Srbije od 25. do 30. oktobra, u okviru EHF sedmice, o~ekuje u~e{}e na turniru u Saudijskoj Arabiji, gde }e pored na{e i selekcije doma}ina u~estvovati Egipat i B selekcija Danske. Na Spisku selektora Veselina Vukovi}a na{la su se 24 imena, istina bez nekoliko povre|enih igra~a: @ikice Milosavqevi}a, Momira Ili}a, @arka [e{uma i Ivana Stankovi}a. Na spisku se na{la i nova imena, Milo{ Kostadinovi} i junior Petar \or|i}.

Pre akcije u Saudijskoj Arabiji selektor Vukovi} }e okupiti B reprezentaciju koja }e biti sastavqena od igra~a iz na{e Superlige. Spisak sa imenima selektor }e saop{titi danas, a okupqawe je predvi|eno za 10. oktobar. Bi}e odra|en jedan trening, a sutradan uputi}e se put Egipta.

- U tom terminu, koji se ina~e ne nalazi u me|unarodnom kalendaru, igra}emo prijateqsku utakmicu sa reprezentacijom Egipta, tako da }u na tu akciju da vodim igra~e iz doma}e lige. Bi}e to prilika da proverim nekoliko perspektivnih rukometa{a, koji bi eventualno umesto povre|enih ve} konkurisali za sastav tima koji }e u~astvovati na SP u [vedskoj - pojasnio je Vukovi} i dodao: - To ne}e biti selekcija sastavqena od najboqih igra~a Superlige, ve} od najperspektivnijih. Tako da je mogu}e da ne}e biti pozvan neko ko je objektivno kvalitetni-

metar je i da oseti stazu za drumsku trku. Te{ka je i zahtevna. Zekavica startuje na stazi od 158. kilometra i o~ekujem plasman me|u prvih 30 - dodao je ^ubri}.

Kan}elara (~iji je nadimak Spartak) je ubedqivo osvojio ~etvrtu titulu. Jedini je voza~ sa ~etiri zlatne medaqe i ukupno pet trofeja na SP u ovoj disciplini.

Na spisku selektora Veselina Vukovi}a nalaze se - golmani: Dimitrije Pejanovi} (Torevjeha), Darko Stani} (Cimos Koper) i Vladimir Abaxi} (Vojvodina @elezni~ar), leva krila: Ivan Nik~evi} (Granoqers), Dobrivoje Markovi} (Kvenka), Marko ]uruvija (Metalurg), levi bekovi: Momir Ili} (Kil), Nenad Vu~kovi} (Melcungen), @arko [e{um (Rajn Nekar Loven), Momir Rni} (Ceqe Pivovarna La{ko), David Ra{i} (Amaja sport), Petar \or|i}

UO^I ME^A ZA TITULU U VBC

Kli~ko: Nokautira}u Brigsa Aktuelni svetski {ampion u te{koj kategoriji u verziji VBC Ukrajinac Vitalij Kli~ko priprema se u austrijskom Tirolu za predstoje}i me~ protiv Amerikanca [enona Brigsa. Kli~ko }e 16. oktobra u Hamburgu braniti titulu protiv Brigsa. Srpski bokser Nenad Borov~anin boksova}e u uvodnoj borbi protiv Austrijanca Patrika Bergera. Kli~ko i Borov~anin, koji se zajedno pripremaju za predstoje}e duele, osta}e u Austriji do 10. oktobra, a onda }e otputovati u Hamburg.

- Boksujem u gradu u kojem `ivim. Verujem da }e arena biti prepuna. O~ekujem prisustvo mojih mnogobrojnih prijateqa iz ovog grada, ali i onih koji }e do}i iz ostalih delova sveta da me podr`e. Brigs je nokauter, veoma iskusan i opasan bokser i mislim da }e publika imati priliku da u`iva u pravom me~u teska{a. Potrudi}u se da opravdam o~ekivawa svojih fanova i nokautiram Brigsa - rekao je Kli~ko.

Trener Zdunek, Borov~anin i Vitalij Kli~ko

Borov~anin je u kruzer kategoriji trenutno 15-i na svetskoj rang listi u VBC verziji. Srbin ima 26 me~eva i svih 26 pobeda, od ~ega 17 nokautom.

- Uslovi su izvanredni i trudim se da ih maksimalno iskoristim, ali to nije toliko bitno koliko uslov u glavi da bokser ima nesalomivu voqu na treningu i kasnije u me~u. Sistem treninga je totalno druga~iji od onog na koji

Veselin Vukovi}

ji, jer nije perspektiva srpskog rukometa.

Selektor ozbiqno prati rad svih potencijalnih reprezentativaca, tako da }e za vikend da putuje u Ceqe da gleda utakmicu Lige {ampiona u kojoj Pivovarna La{ko do~ekuje nema~ki Rajn Nekar Loven.

- @elim da se uverim u dobru formu Rni}a i Toski}a s jedne strane, odnosno [e{uma s druge strane, da vidim kako se se sna{ao, {ta on razmi{qa. Neke utakmice L[ }u gledati u`ivo,

sam navikao kod nas. Trening plan je znatno slo`eniji od onih po kojem sam radio pre saradwe sa bra}om Kli~ko i trenerom Fricom Zdunekom. Ovo su nam tre}e zajedni~ke pripreme i ose}am veliko boksersko poboq{awe i znatno vi{i stepen kondicije. Ostaje mi samo da rad u sali potvrdim pobedom nad Bergerom i napravim jo{ jedan korak bli`e svetskom vrhu rekao je Borov~anin.

(Flensburg), sredwi bekovi: Mladen Bojinovi} (Monpeqe), Uro{ Mitrovi} (Kretej) i Nemawa Pribak (Nant), desni bekovi: Marko Vujin (Vesprem), Vuka{in Rajkovi} (Visla), Ivan Stankovi} (CAI Aragon), desna krila: Rajko Prodanovi} (Vardar), Milo{ Kostadinovi} (Partizan) i Dragan Tubi} (Mors – Ti), pivoti: Alem Toski} (Ceqe Pivovarna La{ko), Rastko Stojkovi} (Vive Kilc), Milutin Dragi}evi} (Kil) i Uro{ Vilovski (Vesprem).

Sutra odluka Me|unarodna rukometna federacije (IHF) saop{ti}e u subotu ime zemqe koja }e biti doma}in Svetskog prvenstva za `ene 2013. godine. Kandidature za doma}ina SP za rukometa{ice 2013. godine podnele su Srbija i Ju`na Koreja. IHF }e istog dana saop{titi i organizatora Mundijala 2013. godine u konkurenciji rukometa{a.

Jedino je sigurno da }e SP u mu{koj konkurenciji biti odr`ano u Evropi, po{to su kandidature podnele Norve{ka, [panija i Danska.

Doma}in SP za mu{karce 2011. bi}e [vedska, dok }e planetarni {ampionat u konkurenciji rukometa{ica iste godine biti odr`an u Brazilu.

Dana{wi program Druga mu{ka liga - @ABAQ: @SK - Potisje Pleteks (18).

FORMULA JEDAN: LUIS HAMILTON

Ne mewam stil vo`we Voza~ Meklarena Britanac Luis Hamilton izjavio je da ne}e mewati stil vo`we u posledwe ~etiri trke {ampionata u Formuli jedan.

- Uvek }u da ostavim srce na stazi. To se nikada ne}e promeniti. Incidenti su se dogodili pod razli~itim okolnostima - rekao je Hamilton.

Britanac nije zavr{io tri od posledwe ~etiri trke. Hamilton je istakao da nije kriv za incident sa voza~em Red bula Markom Veberom na pro{lonedeqnoj trci za Veliku nagradu Singapura.

Luis Hamilton

a neke na TV-u kako bi se uverio u formu na{ih igra~a. Radujem se da ve}ina wih igra u dobroj formi. ^uo sam se sa Ili}em, rekao je da }e se za dve sedmice vratiti na teren, zna~i SP ne}e biti problem, jedino }u sa~ekati jo{ neko vreme da vidim kako se oporavqa i da li }u ga voditi u Saudijsku Arabiju. Nedavno sam svim igra~ima poslao cirkularno pismo gde sam im objasnio da }u ra~unati samo na one koji su u svakom smislu spremni i u formi su.

Selektorov izbor

Hasanovi} na startu trke u Melburnu

- Hasanovi} se veoma trudio, izvezao je te{ku stazu veoma borbeno, ali se jo{ jednom pokazalo da u ovoj disciplini boj ne bije samo srce u junaka ve} i – vrhunska oprema. Iako smo doneli specijalni bicikl i to~kove, bio je najlo{iji od bicikala svih u~esnika, ~ak i od voza~a ^ilea i Malezije, tako da je i to uticalo na ukupan plasman. Interesanto je da Itali-

DNEVNIK

- Pogledao sam reprizu i bio sam za pola du`ine ispred Marka.

Frustriraju}e je {to je moj bolid i u Singapuru i u Italiji pretrpeo o{te}ewe, a ne bolid rivala.

Na stazi u Monci naleteo sam na rivala i zbog toga mi je oti{lo predwe ve{awe, oba puta sam bio nesre}an. Pri~ao sam sa timom i sagledali smo realno situaciju.

Tre}i sam u generalnom plasmanu, zaostajem 20 bodova, ali prema novom bodovawu to nije puno koliko se ~ini - rekao je britanski voza~.

Naredna trka u F1 bi}e odr`ana 10. oktobra za VN Japana.

Druga `enska liga - VRBAS: Vrbas - Pan~evo (20).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - NOVI SAD: Slavija Radni~ki (J) (17).

Prva vojvo|anska `enska liga - RUSKI KRSTUR: Rusin - Jedinstvo (19), BELA CRKVA: Mladost - Spartak (19).

Pripreme za Svetsko prvenstvo po~e}e 21/22. decembra, a selektor ve} zna kalendar priprema.

- Zbog kratko}e vremena priprema odlu~ili smo se da odigramo {to vi{e utakmica u Srbiji, kako bi tro{ili {to mawe vremena. Upravo zbog toga smo otkazali u~e{}e na turnirima u [paniji i [vajcarskoj. Ve} 26. decembra ugosti}emo reprezentaciju Rusije, a dan kasnije putujemo za Tunis gde }emo odigrati dve utakmice s doma}inom, koji je tako|e u~esnik SP. U Srbiju bi se vratili 30. decembra, a novo okupqawe bih zakazao za 20. januar. Ima}emo provere protiv Austrije i najverovatnije BiH. Zatim, 9. i 10. januara uzvrati}emo gostovawe Ma|arima, to nam je blizu, a i oni idu u [vedsku. Put Kopenhagena uputi}emo se 13. januara, odakle se prebacujemo za Malme, gde }emo igrati u prvoj fazi SP, a rivali su nam Al`ir, Australija, Danska, Hrvatska i Rumunija - detaqno je predo~io plan rada selektor Veselin Vukovi}.

J. Gali}

KUP VOJVODINE

Favoriti po planu Utakmicama 2. kola nastavqeno je takmi~ewe u rukometnom Kupu Vojvodine u obe konkurencije, a favoriti su opravdali o~ekivawa. Kod mu{karaca postignuti su slede}i rezultati: Radni~ki (Bajmok) Partizan (Horgo{) 27:30, Grani~ar (Gakovo) - Dalmatinac (Ri|ica) 31:27, Budu}nost (^onopqa) - Kqaji}evo 24:41, Borac (Ba~ki Gra~ac) - Sombor 33:49, PIK Prigrevica - Apatin 22:34, Stani{i} - Grafi~ar (Bezdan) 0:10, Titel XD @SK (@abaq) 32:39, Srbobran - Mladost TSK (Ba~ki Jarak) 0:10, Radni~ki Cement (Novi Sad) - Metalac AV (Futog) 21:24, Slavija (Novi Sad) Milcionar (Novi Sad) 10:0, Cement Radni~ki (Beo~in) Stara Pazova 40:21, Klenak 09 @elezni~ar (In|ija) 18:35, Radni~ki ([id) - Nova Pauza 24:35, Napredak (^estereg) Radni~ki (Ja{a Tomi}) 34:33, Vojvoda Stepa - Proleter (Zrewanin) 10:0, Jedinstvo (Novi Be~ej) - Gradnulica (Zrewanin) 26:28, Naftagas (Elemir) - Hercegovina (Se~aw) 0:10, Mladost (Vr{ac) Jedinstvo (Ka~arevo) 27:31, Budu}nost (Alibunar) - Crepaja 36:21, Vladimirovac - Dolovo 23:19, Spartak (Debeqa~a) Omladinac (Deliblato) 24:19, Rusin (Ruski Krstur) - Sivac 69 danas, Partizan (I|o{) Obili} (Noivi Kne`evac) danas, Glogow - Mladost (Omoqica) danas, Hajduk (^urug) Vrbas 13. oktobra.

U {esnaestini finala (27. oktobar) sasta}e se: Partizan (H) - Spartak Vojput, Grani~ar (G) - Kqaji}evo, pobednik me~a Rusin (RK)/Sivac 69 - Sombor, Grafi~ar (B) - Apatin, @SK -

pobednik me~a Hajduk (^)/Vrbas, Metalac AV - Mladost TSK, Cement Radni~ki - Slavija, @elezni~ar (I) - Nova Pazova, pobednik me~a Partizan (I)/Obili} (NK) - Kikinda, Potisje Pleteks (Ada) - Crvena zvezda (Mokrin), Vojvoda Stepa - Napredak (^), Gradnulica Hercegovina, pobenik me~a Glogow/Mladost (O) - Jedinstvo (K), Budu}nost (Alibunar) - Banatski Karlovac, Vladimirovac - Jabuka, Spartak (Debeqa~a) - Dinamo (Pan~evo).

Kod devojaka postignuti su slede}i rezultati: Jedinstvo (Morovi}) - Vojvodina (Novi Sad) 0:10, Senta - Sloga (Ostoji}evo) 9:16, Partizan (I|o{) Obili} (Novi Kne`evac) 0:10, Naftagas (Elemir) - Lehel (Mu`qa) 0:10, Gradnulica - Jedinstvo (E~ka) 0:10, Mladost (Opovo) - Dolovo 0:10, Radni~ki (Kovin) - Crepaja 29:20, @eqa (@abaq) - Be~ej odgo|eno, Unirea (Uzdin) - Mladost (Bela Crkva) odgo|eno, Cement (Beo~in) - Mileti} (Mo{orin) 15. oktobra.

U {esnaestini finala (27. oktobar) sasta}e se: Ba~ka Topola - Spartak, Jadran Lider (Feketi}) - Radni~ki (B), Rusin - Apatin, pobednik me~a @eqa/Be~ej - Temerin, pobednik me~a Cement/Mileti} - Vrbas, Sloven (Ruma) - Vojvodina, Srem Morovi} (Sremska Mitrovica) - @elezni~ar (I), Sloga (Ostoji}evo) - Halas Jo`ef, Obili} (N. Kne`evac) Kikinda, Lehel - Mladost (S. Crwa), Jedinstvo (E) - Proleter Superprotein, pobednik me~a Unirea/Mladost (BC) - Pan~evo, Dolovo - Jedinstvo (K), Radni~ki (K) - Spartak (D), Dinamo - Jabuka 95.

J. G.

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

hotelu “Hajat” u Torontu bi}e 3. oktobra odr`ana aukcija dragog kamewa. Najblistaviji me|u wima svakako je izuzetno redak i lep ru`i~asti dijamant, u vlasni{tvu neimenovanog kanadskog dilera, za koji se nagla{ava i da je najskupqi dragi kamen koji je ikada bio ponu|en na prodaju u Kanadi.

U

On je privukao pa`wu kolekcionara iz ~itavog sveta, a wegova aukcijska vrednost se procewuje izme|u 2,5 i 3 miliona dolara. Me|utim, procena wegove tr`i{ne vrednosti ide i do 12 miliona dolara.

Predsednik nacionalne Gemolo{ke asocijacije Dankan Parker priznaje da je veoma

interesantno dr`ati u ruci ne{to tako malo, a toliko skupo. Dijamant je otprilike veli~ine `vaka}e gume.

Dijamanti su oduvek bili popularni (i najboqi prijateqi devojke, kako je pevala jo{ Merilin Monro), ali oni ru`i~asti postali su zanimqiviji zbog zvezda koje se wima di~e. Francuska prva dama Karla Bruni-Sarkozi, Viktorija Bekam i Xenifer Lopez, sve one imaju vereni~ki prsten sa ru`i~astim dijamantom.

Rekordna cena za karat ovakvog kamena postignut je pro{le godine u Hongkongu, kada je kamen od pet karata, ali izuzetne ~isto}e, prodat za 10,8 miliona.

Ovaj, izlo`en u Torontu, koji poti~e iz nalazi{ta u Australiji, nije tako kvalitetan, pa je procewena cena daleko ispod hongkon{ke. Ali, ~iwenica da }e to nalazi{te biti zatvoreno za nekoliko godina, svakako mo`e podi}i cenu, na ra~un budu}e ve}e ekskluzivnosti, ka`e gemolog Parker.

Upu}eni veruju da }e kupac biti iz Azije ili sa Bliskog istoka. Smatra se da sultan iz Bruneja ima najve}u kolekciju ru`i~astih dijamanata, tako da se i on mo`e na}i na listi potencijalnih kupaca.

sta. Ona me|utim isti~e da vi{e strahuje za decu u svojoj zajednici nego za sebe.

“Odrasla sam i mogu da iza|em na kraj sa takvom vrstom neprijateqstva. To je, me|utim, veoma te{ko objasniti deci koja tek razvijaju osje}aj samopo{tovawa. Ne `elimo da

oduzmu slobodu. Dok smo poku{avali da radimo i `ivimo mirno, oni su do{li i napali nas”, ka`e turista iz Oregona Ri~ard Pulen.

Veliki broj qudi, koje je Glas Amerike anketirao, me|utim zastupa potpuno druga~iji stav. „Svi bi trebalo da slave raznolikost Amerike. Hri{}ani, jevreji, muslimani, budi-

deca islamske vere dele svet na nas i wih. Svi smo qudi.”

Pojedini Amerikanci priznaju da gaje neprijateqska osje}awa prema islamu. „Videli ste {ta su uradili 11. septembra. Hteli su da nam

sti, sajentolozi - stvarno nije va`no”, smatra stanovnik Merilenda,Tod Hefert.

Organizator izgradwe islamskog centra i xamije blizu takozvane “nulte ta~ke”, imam Feisal Abdul Rauf,

Glas Amerike mam Fejsal Abdul Rauf, lider organizacije koja planira da izgradi islamski centar blizu mesta gde su nekada bile kule Svetskog trgovinskog centra, smatra da je spor u pogledu te lokacije prerastao u izuzetno ozibqnu debatu. Rauf je istakao da se mnogo ve}a kontroverza sada ti~e islama u Americi odnosno, kako je naveo, odnosa izme|u wegove voqene vere i voqene zemqe.

Verski lideri i analiti~ari ina~e ~esto ukazuju na porast islamofobije u Sjediwenim Dr`avama. Strah od islama je, kako navode, mo`da i ve}i nego {to je bio odmah nakon teroristi~kih napada 11. septembra, {to je navelo predsednika Baraka Obamu da nedavno pozove na versku toleranciju.

Devet godina nakon teroristi~kih napada, animozitet prema muslimanima u u Sjediwenim Dr`avama i daqe je prisutan. Xamije su ~esto mete vandala, dok je taksista u Wujorku nedavno napadnut no`em nakon {to je priznao da je musliman. Amerikanka islamske vere, Danet Zagari Mask, ka`e da ju je stranac nedavno optu`io da se obla~i kao terori-

I

[kolske podele na nema~ki na~in Doj~e vele jeku diskusije o strancima u Nema~koj, integraciji te odnosu Nemaca prema sugra|anima – de{ava se jo{ jedan slu~aj. Osnovna {kola u Kelnu je podelila odeqewa prvog razreda po nacionalnoj osnovi. Imaju i obja{wewe.

Od po~etka {kolske godine, stalno se diskutuje o podeli |aka u osnovnoj {koli „Gotenring“ u Kelnu. U odeqewu 1/1 su nema~ka deca, u odeqewu 1/2 – deca stranaca. Roditeqi strahuju da to zna~i uspostavqawe sistema sa dve klase |aka. Direktorka {kole Zilke [rederVolert ovako obrazla`e neuobi~ajenu podelu: „U prvom razredu imamo 33-oje dece, me|u wima samo 11-oro koja nisu stranog porekla – {est de~aka i pet devoj~ica. Od tih pet de~aka, wih ~etvorica se poznaju i dru`e jo{ od obdani{ta. Zajedno se igraju i istim putem idu u {kolu. Moramo voditi ra~una i o drugim faktorima, a ne samo o poreklu. Iz pedago{kih razloga smo odlu~ili da nema~ku decu smestimo u jedan razred.“ Roditeqi dece iz odeqewa 1/2 strahuju da bi ovakva podela mogla dovesti do stvarawa velikog jaza izme|u nema~ke i imigrantske dece.

Sertab Ozkan, ~ije dete ide u 1/2, tra`i da rukovodstvo {kole iznese svoj stav o podeli odeqewa i da razlozi postanu transparentni: „Za{to u na{em odeqewu nemamo nijedno nema~ko dete? Re~eno nam je da u razredu imamo zdravu me{avinu u kojoj ima i vrlo sposobne dece, ali mi{qewa sam da to ne mo`e da se proceni po-

U

sle samo dve nedeqe {kole. Mi samo `elimo da proniknemo u smisao ove mere; `elimo da se oslobodimo straha da }e to biti na {tetu na{e dece.“ „Ovako je sasvim dobro“ Najve}i broj roditeqa dece u 1/2 je zadovoqan u~iteqicom i nastavom. No, oni `ele da budu sigurni da }e wihova dece imati iste {anse kao i ona iz paralelnog odeqewa. Jedan od roditeqa u odeqewu 1/1, Frank Abadi, smatra da roditeqi iz 1/2 situaciju predstavqaju jednostrano: „Ovako je sasvim dobro. Deca su podeqena prema podru~jima na kojima stanuju, prema me|usobnom dru`ewu i zajedni~kom boravku

u obdani{tu. Po{to se turski sugra|ani me|usobno poznaju, mogu da zamislim da me|u wima postoje `eqe da, na primer, Ali ostane sa Mustafom, A Mustafa sa Emreom, i tako se i stvaraju takve konstelacije.“ Diskusija tek predstoji U 1/1 su deca iz socijalno slabih porodica pome{ana sa drugom nema~kom decom, sa ciqem da se svi dovedu do istog stupwa obrazovawa, ka`e direktorka {kole. Gradske vlasti Kelna tako|e `ele da znaju {ta je ta~no dovelo do sada{we podele dva prva razreda. Wihov portparol, August Gmind, ka`e da o tome jo{ nema precizne podatke: „Mi smo se informisali o situaciji i do sada smo na stanovi{tu da je {kola ispravno podelila razred. Trenutno smo pri novim razgovorima sa {kolom iz kojih }emo saznati kakvi razlozi su doveli do te odluke. ^im budemo imali sve podatke, `eleli bismo da roditeqi dece oba odeqewa budu pozvani na roditeqski sastanak na kome }e biti informisani o tim razlozima.“ Roditeqski sastanak je ve} sazvan – o~ekuje se `iva diskusija sa ciqem da se na|e re{ewe kojim }e svi biti zadovoqni.

Irem Ozgokeler, Sa{a Boji}

Gazirana voda i na javnoj ~esmi u Parizu Bi-Bi-Si kolo{ki svesni Pari`ani imaju prvi put priliku da piju gaziranu vodu iz javne ~esme koju su postavile gradske vlasti glavnog grada Francuske, prenosi Bi-Bi-Si. Vlasti tim potezom, kako se navodi, `ele da smawe upotrebu plasti~nih fla{a za vodu, jer se za wihovu proizvodwu koristi mnogo nafte i jer prave velike koli~ine plasti~nog otpada koji se te{ko biolo{ki razgra|uje.

E

U Parku Ruili, isto~no od Pariza, gradske vlasti su postavile prvu ~esmu iz koje te~e besplatna gazirana voda, a projekat je realizovala javna kompanija za vodu „Eau de Paris“.

Ta ~esma, jedina te vrste, nazvana je „Penu{ava“ i nudi prolaznicima obi~nu pitku kiselu vodu ohla|enu do sedam stepeni.

Voda je dostupna neograni~eno, a pored ~esme sa kiselom, stanovnicima se nudi i obi~na voda - hla|ena i nehla|ena.

Kompanija koja je postavila ~esmu saop{tila je da time `eli

21

Porast islamofobije u SAD

Ru`i~asti dijamant mali, ali najskupqi Star

petak1.oktobar2010.

da poka`e da qubav Francuza prema fla{iranoj vodi ne mora da bude pra}ena ogromnim koli~inama potro{ene nafte i tonama plasti~nog otpada.

Statistike govore da svaki Francuz, prose~no, popije oko 130 litara fla{irane vode godi{we.

Lokalni stanovnici su jednodu{no pozdravili novi tip ~esme u parku, a jedan od wih je rekao za BBC da }e ~esma biti posebno korisna tokom letwih vru}ina. Ako se ~esma u parku Ruili poka`e kao uspe{na,

vlasti nameravaju da postave takve ~esme i na drugim javnim mestima.

me|utim smatra da je islamofobija u zemqi u porastu.

“Kako biste druga~ije opisali napade na xamije {irom zemqe. O muslimanima govore kao da nisu Amerikanci. Jesmo. Mi smo doktori, bankari, taksisti, vlasnici radwi, advokati, odnosno deo ameri~kog dru{tva.”

Pojedini analiti~ari pak ukazuju na ~iwenicu da su i druge religije bile diskriminisane tokom ameri~ke istorije, uprkos ustavnom pravu na slobodu verskog izra`avawa. Stoga veruju da }e i islamofobija biti privremena. „Mala crkva sa Floride sa 30 ~lanove ne predstavqa Sjediwene Dr`ave.

Wih predstavqaju stotine, ako ne i hiqade xamija i islamskih centara koji napreduju u ovoj zemqi. Islamske {kole, u kojima su qudi slobodni da praktikuju svoju veru, su veoma retke u ostatku sveta. To je Amerika i wena budu}nost”, ukazuje analiti~ar ^arls Hejns.

Za ameri~ke porodice islamske vere budu}nost bez neprijateqskih ose}awa prema muslimanima je vi{e nego dobrodo{la.

Polemika o penzionisawu episkopa Aso{ijetid pres r~ka dr`ava tra`i od pravoslavne crkve da u odre|enoj starosnoj dobi penzioni{e episkope, a predlog je prenet poglavaru, arhiepiskopu atinskom Jeronimu.

Kako je javila Verska informativna agencija, iako je zahtev prosle|en u diskreciji, da bi se prvo podstakla diskusija samo u najvi{em kleru, kako bi tu dobrovoqno donela odluka, u javnosti se ve} povela polemika.

Dok su neki mitropoliti izjavili da nemaju ni{ta protiv, da sami `ele da se povuku, drugi se tome protive, isti~u}i da to nije mogu}e po kanonskom pravu i da samo smr}u mogu da odu sa trona. Oni tako|e, smatraju da arhiepiskop treba da „izdr`i pritisak“ i odbije zahtev.

Gr~ka ima 82 arhijereja, gotovo svi su u rangu mitropolita, nekoliko ih je u penziji i oni su bez eparhije, ali u dostojanstvu arhijereja. Kao starosna granica, pomiwe se penzionisawe sa 80 godina. U tom slu~aju, morala bi da se povuku sada{wih aktivnih dvanaest mitropolita. Arhiepiskop Jeronim ne `eli sam da odlu~uje niti da se izja{wava, pitawe bi se prvo razmotrilo na sednici dvanaesto~lanog svetog Sinoda, tokom oktobra meseca.

G

U Atini se isti~e da je u Katoli~koj crkvi svaki biskup obavezan da papi pre navr{enih 75 godina podnese ostavku. Ruska pravoslavna crkva, kao i neke druge, neretko penzioni{e episkope tako|e u 75 godini.

Neki gr~ki mitropoliti, koji se ne protive nameri, podse}aju da oni profesore u bogoslovskim {kolama penzi-

oni{u sa 65 godina `ivota.

Mitroplit Zakintosa, Hrizostom, tra`i da se starosna granica za povla~ewe ne bude 80, ve} da se jo{ snizi. U isto vreme mitropolit navpaktski, Jerotej odbija svaku pomisao na uvo|ewe „dobrovoqnog povla~ewa“.

Gr~ka dr`ava daje odre|ene privilegije svakom arhijereju, mese~nu platu, reprezentativno vozilo, voza~a. Vlada smatra da mere {tedwe ne smeju ni crkvu da mimoi|u.

SVET

petak1.oktobar2010.

EVROPSKI SINDIKATI NAJAVQUJU NOVE PROTESTE

UKRATKO Obnovqeno su|ewe ~lanu grupe RAF BERLIN: U Nema~koj je po~elo su|ewe biv{oj ~lanici radikalne ultra leve frakcije Crvene armije (RAF) 58-godi{woj Vereni Beker, koja je uhap{ena lane.

Optu`nica je tereti da je imala jednu od vode}ih uloga u najbrutajnijoj akciji RAF-a koja se dogodila 1977. godine, kada su ubijene tri osobe - tada{wi zapadnonema~ki federalni tu`ilac Zigfrid Bubak, wegov voza~ i telohraniteq, prenele su agencije.

U optu`nici je navedeno da za ovo trostruko planirano ubistvo postoji kqu~ni dokaz protiv Bekerove, jer je DNK analizom utvr|eno da ona stoji iza pisma kojim je RAF preuzeo odgovornost za likvidaciju tu`ioca Bubaka. Tu`ioci imaju dokaze da je Bekerova pru`ala su{tinsku podr{ku atentatorima, ali ostavqaju sudijama da tokom procesa ustanove da li je ona i pucala.

(Tanjug)

Ubistvo gradona~elnika MEKSIKO SITI: Meksi~ki marinci su tokom posledwa dva dana u severnoj dr`avi Tamaulipas uhapsili 30 qudi za koja se veruje da pripadaju mre`i kriminalaca, ali borba protiv narko kartela, koja traje godinama, i daqe nije zadovoqavaju}a. Meksi~ka vlada je saop{tila da je u septembru, u pore|ewu sa prethodnim mesecom, smawen broj ubistava povezanih sa narko-kartelima, me|utim, napadi na predstavnike vlasti stalno su u porastu.

Pla}enici su od 2008. godine do danas {irom Meksika ubili 17 gradona~elnika, od kojih petoricu u proteklih {est nedeqa.Napadi na predstavnike vlasti dodatno su poja~ali starh od narko-kartela u Meksiku, gde je vi{e od 28.000 qudi poginulo od kada je predsednik Felipe Kalderon pokrenuo rat protiv wih. Meksi~ka vlada je od decembra 2006. do septembra 2009. uhapsila oko 230.000 lica osumwi~enih da su se bavili drogom.

Vlade spasle banke, a zaboravile radnike BRISEL: Sindikati u Evropi najavquju nove proteste posle prekju~era{wih strajkova koji su odr`ani u desetak zemaqa {irom kontinenta zbog mera {tedwe koje preduzimaju vlade da bi prevazi{le ekonomsku krizu. „Ovo je samo po~etak na{e borbe, a ne kraj. Mi di`emo glas protiv restriktivnih mera, prioritet je posao i privredni rast“, poru~io je predsednik Konferederacije evropskih sindikata Xon Monks, prenele su agencije.

Evropu je prekju~e zahvatio talas {trajkova od Atine preko Brisela do Lisabona. Zajedni~ki protestni skup je odr`an u Briselu, ispred institucija Evropske unije, gde se, prema proceni sindikata, okupilo vi{e od 100.000 qudi iz zemaqa ~lanica EU. Zbog mawih sukoba policija je bila prisiqena da interveni{e i pritvoreno je 218 demonstranata.

Prema izve{tajima agencija, 29.septembra se {trajkovalo u Dablinu, Parizu, Rimu, Rigi, Var{avi, Nikoziji, Bukure{tu, Pragu, Vilwusu, Boru i Atini. Generalni {trajk je odr`zan u [paniji, prvi put u posledwih osam godina,

nema alternative kako bi se smawili buxetski deficiti. „Nepravedno je da samo radnici stvaraju nacionalno blagostawe i da snose posledice ekonomske krize“, upozoreno je na panevropskom protestu sindikata u Briselu.

Oni optu`uju svoje vlade da su u isto vreme, finansijskim intervencijama, spasile mnoge banke i trgovinske firme.

Najnoviji talas {trajkova potvr|uje da Evropa jo{ nije iza{la iz ekonomske krize, i pored prvih nagove{taja Generalni {trajk {panskih radnika oporavka.U Evropskoj uniji, u kojoj `ivi 500 miliona zbog smawewa javne potro{we i qudi, ove godine se o~ekuje ekodrugih mera {tewe. Policija je nomski rast od svega 1, 8 odsto, bila prisiqena da interveni{e, dok je u 2009. bio 4,2 procenata. mada nije bilo ve}ih incidenata.

Nezadovoqstvo sindikata izaziU Gr~koj, Rumuniji, Francuskoj va i porast nezaposlenosti, koja i Britaniji ve} najavquju nove je sada dostigla prose~nu stopu {trajkove po{to se ne mire da saod 9,6 odsto od ukupne radne snage mo zaposleni snose teret izlaska u EU, dok je taj procenat dvostruiz sada{we ekonomske krize. U ko ve}i u [paniji, Gr~koj, Litvavladama su svesni da su to nepopuniji i Letoniji.

(Tanjug) larne mere, ali isti~u da {tedwa

PREKINUTI MIROVNI PREGOVORI O BLISKOM ISTOKU

Diplomatski tajmaut koji mora dati rezultat TEL AVIV: Palestinska oslobodila~ka organizacija (PLO) saop{tila je da se od Palestinaca ne mo`e o~ekivati da nastave mirovne pregovore ukoliko Izrael ne izmeni svoju odluku o isteku

arapskih zemaqa sastanu u ponedeqak u Kairu da razmotre sudbinu pregovora.Ostalo je, me|utim, nejasno da li je Abas mislio da je spreman da prekine pregovore kao je {to je pretio da }e u~inti u

Opala proizvodwa opijuma BE^: Proizvodwa opijuma u Avganistanu gotovo je prepolovqena ove godine, uglavnom zbog {irewa bolesti koja je uni{tila biqke, ali povr{ina zemqi{ta koja se koristi za uzgoj ostala je ista, saop{tila je danas Kancelarija Ujediwenih nacija za borbu protiv narkotika i kriminala.Proceweno je da je Avganistan u 2010. godini proizveo 3.968 tona opijuma, {to je za 48 odsto mawe, nego pro{le godine. Prose~an prinos opijuma opao je na 29,2 kilograma po hektaru, sa 56,1 kilograma pro{le godine. Cena suvog opijuma u vreme `etve pro{le godine bila je 64 dolara po kilogramu, a sada je 169 dolara. (Tanjug)

Obustavqawe gradwe va`an uslov daqeg dijaloga

moratorijuma na izgradwu u jevrejskim naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali. ^lan PLO-a Hana Amireh izjavila je da postoji {iroko protivqewe obnovi pregovora ako ne prestane {irewe naseqa.

Abas je u sredu najavio da je spreman da donese „istorijsku odluku“ kada se {efovi diplomatija

slu~aju da se desetomese~ni moratorijum ne produ`i. On }e se u subotu konsultovati sa najvi{im zvani~nicima iz Fataha i PLO. Na Bliski istok ju~e je boravila i visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton koja je pre toga u Va{ingtonu rekla da se moratorijum mora produ`iti kako bi pregovo-

ri imali {ansu da se nastave. Ona }e se sastati s Mi~elom, izraelskim premijerom Bewaminom Netanijahuom i Abasom. Mi~el je, posle sastanka sa Netanijahuom, rekao da nije zapla{en preprekama na putu, ali nije nagovestio mogu}i kompromis.

Netanijahu tvrdi da `eli da nastavi da pregovora s Abasom ali je upozorio da bi nastavak zamrzavawa izgradwe mogao da naru{i wegovu desni~arsku koaliciju u kojoj su mnoge pristalice jevrejskih naseqenika Palestinski pregovara~ Nabil [aat izjavio je da bi Izrael trebalo da bude okrivqen ako pregovori zaista propadnu jer insistira na nastavku izgradwe na zemqi na kojoj Palestinci `ele da stvore svoju dr`avu. Pregovorima se protivi rival Abasovom Fatahu islamisti~ki Hamas koji kontroli{e pojas Gaze.

Ako se Abas odlu~i da pregovara bez moratorijuma on }e izgubiti jo{ vi{e kredibiliteta me|u Palestincima, koji ionako sumwaju u sposobnost Va{ingtona da doprinese sporazumu.Veruje se da Abas okleva da prekine pregovore zbog svog me|unarodnog polo`aja i da zna da je wegova budu}nost kao lidera vezana za te`wu ka mirovnom sporazumu.

(Tanjug)

DNEVNIK

c m y

22

NEVREME

Tropska oluja „Nikol” usmrtila devet qudi MAJAMI: Kratkotrajna tropska oluja „Nikol“ izazvala je poplave u kojima je poginulo najmawe devet qudi na Jamajci, a obilne ki{e zahvatile su Floridu, Kubu, Kajmanska ostrva i Bahame, javile su ju~e svetske novinske agencije.

Na Jamajci su u poplavama izazvanim jakim pquskovima `ivot izgubila dvojica starijih mu{karaca, 17- godi{wak i {esto~lana porodica. Oko 300.000 doma}instava, {to je oko 40 odsto potro{a~a struje na Jamajci, ostalo je bez elektri~ne energije.

(Tanjug)

Klizi{ta u dve meksi~ke dr`ave OAHAKA DE HUAREZ: U meksi~koj dr`avi Oahaka prona|ena su tela majke i troje dece, stradalih u klizi{tima, a u dr`avi ^ijapas u odronima zemqi{ta poginulo je 16 qudi.

Lokalne vlasti u udaqenom gradu Santa Marija Tlaujtoltepek, u dr`avi Oahaka, prvobitno su rekle da strahuju da je nekoliko stotina qudi mo`da stradalo i da je stotine ku}a sru{eno u klizi{tima koji su u utorak po-

godili taj grad. Kada su spasila~ke ekipe stigle u grad utvrdile su da je 11 qudi nestalo, prenela je agencija AP. U susednoj dr`avi ^ijapas zvani~nici su saop{tili da je u klizi{tima u sredu u gradu Amatan poginulo 16 qudi, a da je 13 povre|eno.Vlasti strahuju da }e obilne ki{e izazvati jo{ klizi{ta, a veliki broj qudi je napustilo svoje ku}e.

(Tanjug)

AVGANISTANSKO RATI[TE

Ozbiqna eskalacija tenzija izme|u Pakistana i SAD ISLAMABAD: Pakistan je ju~e blokirao vitalnu rutu za snabdevawe trupa SAD i NATO u Afganistanu verovatno kao odmazdu za prekograni~ni napad jednog savezni~kog helikoptera u kome su ubijena tri pakistanska grani~ara. Ova blokada, kako javqa AP, izgleda kao velika eskalacija tenzije izme|u Pakistana i SAD. Napad dva helikoptera izveden je u selu Teri Mangal u Kuramu, plemenskom podru~ju na granici sa Avganistanom, ve}inom naseqenom Pa{tunima. „Helikopteri su bombardovali oblast oko 25 minuta. Tri na{a vojnika koji su bili u granicnoj ispostavi poginula su, a trojica su rawena“, izjavio je Rojtersu vi{i zvani~nik bezbednosti, pod uslovom da ostane anoniman.

U Pakistanu je to ~etvrti napad NATO snaga koje deluju u Avganistanu za prethodnih nekoliko dana, a Islamabad je u ponedeqak izrazio nezadovoqstvo {to su helikopteri Alijanse tokom vikenda ulazili u wegov vazdu{ni prostor. U napadu dva helikoptera NATO-a, tipa „apa~“, u subotu na pakistanskoj teritoriiji ubijeno je 30 talibanskih pobuwenika, a ne{to kasnije dva helikopera „kiova“ vratili su se u istu oblast i tada je ubijeno jo{ ~etvoro pobuwenika.

U ponedeqak je jo{ jednom probijen pakistanski vazdu{ni prostor i u tom napadu u Kuramu ubijeno je {est pobuwenika.

Porgani~na oblast izme|u Pakistana i Avganistana u Va{ingtonu se smatra kriti~nim bojnim poqem u borbi protiv Al Kaide i talibana.

Zvani~nici pakistanske vlade saop{tili su da su vlasti naredile da zaustave tankere sa naftom i kamione sa zalihama za snage NATO-a na kontrolnom punktu Torkam, na granici sa Avganistanom, prenela je agencija AP. Dva zvani~nika izjavili su da im nije saop{ten razlog naredbe, ali takav potez usledio je posle pretwi pakistanskih vlasti da }e prekinuti da pru`aju za{titu konvojima NATO-a ako wegovi helikopteri budu opet izveli napad na pakistanskoj teritoriji.

Trajna blokada bi donela velike probleme za NATO i ratne napore saveznika u Afganistanu. „Vide}emo da li smo saveznici ili neprijateqi“, izjavio je pakistanski ministar unutra{wih poslova Rehman Malik o incidentu na granici, ne spomiwu}i blokadu snabdevawa Amerikanaca i saveznika u Afganistanu.

NATO je zasad saop{tio samo da je preduzeo istragu povodom izve{taja da je savezni~ki helikopter gre{kom tukao pograni~nu postaju na pakistanskoj strani.

(Tanjug, FoNet)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KIM YONG UN Severnokorejski dr`avni dnevni list objavio je ju~e prvu zvani~nu fotografiju Kim Xong Una, najmla|eg sina i naslednika lidera Kim Xong Ila. Kim Xong Un je u ponedeqak postao general, a slede}eg dana je, na prvom kongresu Radni~ke partije u posledwih 30 godina, imenovan za potpredsednika Centralne vojne komisije. Ftografija Kim Xong Una nikada ranije nije bila objavqena.

KURMANBEK BAKIJEV Vlasti Kirgizije raspisali su me|unarodnu poternicu za 20 ro|aka i qudi iz bliskog okru`ewa biv{eg predsednika Kurmanbeka Bakijeva, koji se nalazi u Belorusiji. Kako je saop{ten upu}ene su poternice i zahtevi za privo|ewe tih osoba u okviru istrage krivi~nih dela za masovna ubistva 7. aprila na centralnom trgu u Bi{keku, kada je ubijeno 90, a raweno 1.500 qudi.

TONI KERTIS Ameri~ki glumac Toni Kertis, poznat po svojoj ulozi u filmu „Neki to vole vru}e“ sa Merilin Monro, umro je u 86. godini. Umro je preksino} u svom domu kod Las Vegasa od sr~anog udara. Kertis je igrao u vi{e od 150 filmova. Bogata gluma~ka karijera je propra}ena ekstravagantnim `ivotom - {est `ena, romanse sa glumicama od Merilin Monro do Natali Vud i {estoro dece.

Rusija gradi prvi svemirski hotel MOSKVA: Ruska kompanija „Orbital teknoloxiz“ objavila je ambiciozni plan prema kojem }e u svemir lansirati svemirski hotel.

U toj kompaniji tvrde da bi se ovaj „udobni“ ~etvorosobni hoteqerski objekat mogao na}i u orbiti 2016. godine, preneo je Bi-Bi-Si. Gosti }e do hotela putovati {atlom „Sojuz“ koji se trenuto koristi za prevoz kosmonauta na Me|unarodnu kosmi~ku stanicu (MKS). Kompanija, sa sedi{tem u Moskvi, zasad, nije otkrila kako }e hotel izgledati, ni ko }e finansirati wegovu izgradwu. Do sada su svemirski turisti, poput ameri~kog biznismena Denisa Tita, boravili u sku~enom prostoru MKS-a zajedno sa kosmonautima i wihovom opremom. „Na{ planirani modul ne}e nimalo biti nalik MKS-u. Hotel }e biti udoban, a turisti }e mo}i da posmatraju Zemqu kroz specijalne otvore“, rekao je izvr{ni

direktor „Orbital Teknoloxiza“ Sergej Kostenko u izjavi RIA Novostima. Hotel }e biti namjewen bogatoj klijenteli kao i osobama zaposlenim u privatnim kompanijama koje `ele da obavqaju istra`ivawa u svemiru.

Prvi modul, koji }e pratiti istu orbitu kao i MKS, ima}e ~etiri kabine od 20 kubnih metara, u koje }e mo}i da stane sedam putnika. ^elnici „Orbital Teknoloxiza“ nisu `eleli da ot-

priznate kuvare koji }e mo}i da udovoqe `eqama gostiju.

Iako nije poznato kako }e kosmi~ki hotel biti sagra|en, zna se

Prvi modul, koji }e pratiti istu orbitu kao i MKS, ima}e ~etiri kabine od 20 kubnih metara, u koje }e mo}i da stane sedam putnika kriju cenu boravka u ovom ekskluzivnom objektu, ali su zato obe}ali da }e hrana biti prvoklasna jer nameravaju da anga`uju svetski

da }e radovi biti povereni ruskoj dr`avnoj firmi „Energija“, koja gradi kapsule „Sojuz“ i svemirske kargo letilice „Progres“ koje do-

premaju posadu, zalihe i optemu na MKS. Kostenko je naveo da je ve} potpisano nekoliko ugovora o partnerstvu sa „Energijom“ i Ruskom federalnom svemirskom agencijom (Roskosmos).On je rekao da su mnogi ruski i americki investitori spremni da ula`u u ovaj projekat.

Direktor svemirskih misija sa qudskom posadom u „Roskosmosu“ Aleksej Krasnov, izjavio je za AP da bi u hitnim slu~ajevima hotel mogao da poslu`i kao privremeno uto~i{te za posadu MKS-a.Ovo nije prvi projekat svemirskog hotela. Takav plan je ve} 2009. godine najavila grupa arhitekata iz Barcelone. Wihov hotel bi prve goste trebalo da primi 2012. Dve godine ranije, jedna privatna ameri~ka kompanija uspe{no je poslala u orbitu eksprimentalnu letilicu „Xenezis II“ kako bi testirala odr`ivost jednog takvog projekta.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

^etvrti dan {trajka javnog sektora u Sloveniji QUBQANA: U Sloveniji je ~etvrti dan zaredom nastavqen {trajk javnog sektora, u kojem u~estvuje oko polovina od 180.000 zaposlenih, a o~ekuje se da vlada sindikatima, koji su zatra`li pove}awe plata, ponudi kompromisno re{ewe.

Lokalni mediji isti~u da je vladin plan, zasad, dobro ~uvana tajna i podse}aju da su sindikati u sredu zapretili zao{travawem {trajka, ako wihovi zahtevi ne budu ispuweni. Oni su optu`ili vladu da vr{i "koordinirane pritiske" na u~esnike {trajka, pre svega, na zaposlene u upravi, ali je iz vlade to odlu~no negirano, navodi STA. U {trajku u~estvuju zaposleni na carini, u policiji, administraciji, zdravstvu i socijalnim slu`bama, veterinarskim inspekcijama i RTV Slo-

venije, a najte`e posledice su na grani~nim prelazima, gde su ju~e ~ekawa na prelaz bila i do devet sati.

(Tanjug)

po kome bi voza~i koji odbijaju da se vrate na posao mogli da ostanu bez dozvole i budu ka`weni sa maksimalno tri godine zatvora, preneo je AP. Voza~i kamiona u Gr~koj {trajkuju od 13. septembra zbog planova vlade o liberalizaciji izdavawa

dozvola za prevoz. Proteste su pratili i sukobi snaga bezbednosti i demonstranata ispred zgrade parlamenta, na kojima je policija bila prinu|ena da upotrebi suzavac.

Vlada Jorgosa Papandreua, suo~ena sa nezapam}enom finansij-

sko-ekonomskom krizom, bila je prinu|ena na ovu i sli~ne mere, kao preduslov za dobijawe zajmova od MMF-a i evropskih finansijskih institucija. Naredba o obustavi {trajka izdata je krajem jula, tokom prethodnog protesta, podsetila je agencija.

Srpska crkva u Kninu ponovo meta vandala [IBENIK: Po~ionici napada na hram Svetog \ur|a u Kninu prona{la je policija, objavqeno je na Internet sajtu Eparhije dalmatinske Srpske pravoslavne crkve, ~ije je sedi{te u [ibeniku.

Pre nekoliko dana taj hram je provaqen i ispreturana unutra{wost, posle ~ega su vrata dodatno oja~ana, ali ni to nije spre~ilo poku{aj nove provale u tu crkvu u nasequ Sinobadova glavica u Kninu. "Ono {to po-

sebno `alosti jeste ~iwenica da su napadi na hram Svetog Georgija u posledwih nekoliko godina postali svakodnevica, neretko se skrnave i grobnice na grobqu oko hrama. Po~inioci gotovo uvek budu prona|eni ali sude}i po wihovoj upornosti, ne i adekvatno ka`weni", navedeno je u saop{tewu eparhije.To {aqe poruku da napadawe pravoslavnih hramova u Hrvatskoj izgleda nije ka`wivo, dodaje se u saop{tewu.

(Tanjug)

VA[INGTON: Ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton i visoki predstavnik Evropske unije Ketrin E{ton razgovarale su u Va{ingtonu i o na~inima da pomognu dijalog Beograda i Pri{tine.

Na konferenciji za {tampu posle sastanka koji je bio tako|e posve}en bliskoisto~nom mirovnom procesu i iranskom nukelarnom programu, Klintonova je potvrdila da }e u narednih desetak dana otputovati u Beograd i Pri{tinu.

"Razgovarale smo i o Balkanu, gde smo obe potpuno ukqu~ene i re{ene da pomognemo svim zemqama u regionu, shvataju}i wihove aspiracije za punu integraciju u evroatlantsku zajednicu", rekla je

Ministarstvo spoqnih poslova Bugarske uputilo je protest Gr~koj u kome se izra`ava duboka zabrinutost zbog pove}anog broja napada na bugarske voza~e kamiona u susednoj zemqi.

U protestu koji je uru~en gr~koj ambasadi u Sofiji se ukazuje na neprihvatqivo pona{awe gr~kih voza~a kamiona koji su u {trajku i koji su napali bugarske {ofere na teritoriji Gr~ke, javila je agencija BTA. Time se ugro`avaju osnovna prava i slobode ukqu~uju}i i princip o slobodnom tr`i{tu u EU i zvani~na Sofija je pozvala Atini da policija preduzme mere kako bi za{titila bugarske voza~e, wihova vozila i robu koju prenose. U Bugarskoj se tvrdi da se posledwih dana desilo nekoliko incidenata i da su gr~ke kamionxije, koje {trajkuju, bez povoda tukli bugarske voza~e i o{tetili wihova vozila i robu koju su prevozili.Gr~ke kamionxije ve} du`e vreme protestuju zbog plana vlade u Atini da liberalizuje to oblast rada i ubudu}e zao{tri konkurenciju tako {to }e izdavati vi{e dozvola za prevoz robe (Tanjug)

SOFIJA: Evropska komisija (EK) kaznila je Bugarsku sa 6,5 miliona evra zbog nepravilnosti u kori{}ewu sredstava iz programa SAPARD - saop{tila je izvr{ni direktor bugarskog Dr`avnog fonda „Poqoprivreda“ Kalina Ilieva. „Kazna je izre~ena Bugarskoj zbog nepo{tovawa procedure o vi{egodi{wem finansijskom sporazumu po SAPARD-u i zbog aqkavosti prethodne vlade“, naglasila je ona.

Prema wenim re~ima prethodno rukovodstvo, nakon blokirawa sredstava iz SA-

Pakrac

Oni su u martu pro{le godine na sudu u Po`egi progla{eni krivima i osu|eni na zatvorske kazne u trajawu od jedne do 16 godina, ali je Vrhovni sud nakon godinu dana, zbog proceduralnih pogre{aka, ukinuo prvostepenu

dr`avni sekretar SAD. Klintonova je dodala da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave pozdravqaju napore EU da "pomogne Srbiji i Kosovu da re{e prak-

presudu i vratio slu~aj na ponovno su|ewe. Glavna rasprava }e biti odr`ana 3. i 4. novembra kada bi trebalo dabude saslu{ano nekoliko o{te}enih, ali i pripadnici jedinice kojoj su pripadali optu`eni.

sporazum"."Ali, na kraju, odluka je na liderima i narodu, koji moraju da do|u do odluke o svojoj budu}nosti", rekla je {efica diplomatije SAD i

Putujem u region za oko 10 dana… I{~ekujem posetu Beogradu i Pri{tini i priliku da razgovaram, ne samo sa liderima, ve} i sa gra|anima (Hilari Klinton) ti~na pitawa izme|u wih" i da }e Va{ington i Brisel nastaviti da rade zajedno na tom planu.

Klintonova je istakla da su EU i SAD spremne "da pomognu, podr`e i olak{aju da dve strane izme|u sebe postignu

dodala da je zna~ajno odr`ati "ciq te budu}nosti u glavama Srba i Kosovara, jer postoje te{ka pitawa koja }e morati da re{e".

Klintonova je rekla da je "li~no ~ak uzbu|ena zbog mogu}nosti koje se pru`aju naro-

dima, a koje samo ~ekaju da budu realizovane ukoliko prepreke budu prevazi|ene".

Ketrin E{ton je rekla da EU i SAD "`ele da vide napredak izme|u Srbije i Kosova". Ona smatra da je "neizmerno zna~ajno" da se u tom napretku Beograda i Pri{tine radi zajedno "i to je poruka koju smo preneli pro{le nedeqe (predsedniku Srbije Borisu) Tadi}u i (Ha{imu) Ta~iju".

"Treba svi da budemo ukqu~eni u proces i da budemo, kao {to jesmo, konstruktivni u na{em dijalogu da bismo poku{ali da na|emo put napred, jer kao {to znamo, pred obe strane je evropska budu}nost", zakqu~ila je E{tonova.

(Tanjug)

U NEDEQU IZBORI U BOSNI I HERCEGOVINI

Podr{ka Borisa Tadi}a kandidatima SNSD DOBOJ: U Doboju je u sredu uve~e odr`an predizborni skup Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) kome je prisustvovao predsednik Srbije i predsednik Demokratske stranke Boris Tadi} koji je dao podr{ku kandidatima ove stranke na predstoje}im izborima u Bosni i Hercegovini koji }e biti odr`ani 3. oktobra.

"Ovde sam da ne govorim svojim glasom ve} iz srca. Ovde sam da podr`im Milorada Dodika, Neboj{u Radmanovi}a, Nikolu [piri}a, Igora Radoji~i}a, Du{anku Majki}...", kazao je predsednik Tadi}, koji uprkos problemima sa glasom, nije odustao od obra}awa prisutnima.

Na predizbornom skupu, koji je po~eo himnom Srbije "Bo`e pravde" i "Moja republika" (himna Republike Srpske) su se predstavili kandidati SNSD za najvi{e funkcije na predstoje}im izborima, Dodik za predsednika

Brisel kaznio Bugarsku sa 6,5 miliona evra

Novo su|ewe vojnim policajcima za zlo~in kod Pakraca ZAGREB, OSIJEK: Na @upanijskom sudu u Osijeku ju~e je po~elo ponovqeno su|ewe {estorici biv{ih hrvatskih vojnih policajaca, optu`enih za ratne zlo~ine protiv civila srpske nacionalnosti u Marinu Selu kod Pakraca 1991. i 1992. Svi optu`eni su se izjasnili da se ne ose}aju krivima da su od novembra 1991. do februara 1992, kao pripadnici voda Vojne policije pri 76. samostalnom bataqonu Zbora narodne garde (ZNG), tokom odbrane {ireg podru~ja Pakraca, hapsili i pritvarali civile sprske nacionalnosti.

Prema optu`nici, civile su fizi~ki i psihi~ki zlostavqali, usled ~ega je wih 17 umrlo.

Optu`eni su Damir Kufner, Davor [imi}, Pavle Vanca{, Tomica Polet, @eqko Tuti} i Antun Ivezi}.

23

Klinton i E{ton o dijalogu Beograda i Pri{tine

Gr~ka vlada zapretila kamionyijama zatvorom

ATINA: Gr~ka socijalisti~ka vlada je zapretila kamionxijama koji odbijaju da ispo{tuju naredbu o obustavi {trajka, da bi mogli da se suo~e sa zatvorskom kaznom. Poslanici bi trebalo da se izjasne o predlogu izmene zakona

petak1.oktobar2010.

PARD, predpristupnog programa EU za razvoj poqoprivrede i ruralnih podru~ja, trebalo je da pripremi plan akcije za otklawawe svih nepravilnosti i dostavi ga do kraja 2008. godine. „Umesto plana, prethodno rukovodstvo, slu`e}i tesnim partijskim interesima, odlu~ilo je da prikrije firme sa projekatima po SAPARD-u, tako da one ne budu upisane u kwigu du`nika“, naglasila je ona.Prema wenim re~ima sankcija EK je opravdana, ali }e Bugarska putem organa izmirewa poku{ati da smawi kaznu.

(Tanjug)

Predizborni skup u Doboju: Boris Tadi} i Milorad Dodik

Republike Srpske, Radmanovi} za ~lana predsedni{tva BiH, kao i kandidati za skup{tine BiH i RS. "Ovde sam da podr`im svoje prijateqe koji najboqe vode Republiku Srpsku", kazao je Tadi}.

On je naglasio "da sa Miloradom Dodikom ve} godinama povezuje na{ narod, i da "zajedno investi-

ramo u privredu, povezujemo ekonomiju , gradimo mostove i {kole".

"Gra|ani RS imaju isti san kao gra|ani Srbije kada do|u na {kolovawe u Beograd i Srbiju", kazao je predsednik Srbije i DS. Tadi} je na kraju govora SNSD po`eleo pobedu na predstoje}im izborima.

(Tanjug)

Ranko Krivokapi} obavestio Kacina da \ukanovi} odlazi PODGORICA: Predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} saop{tio je visokim predstavnicima Evropskog parlamenta da }e Milo \ukanovi} uskoro napustiti premijersku funkciju, objavile su podgori~ke "Vijestima".

Pozivaju}i se na vi{e izvora, list navodi da je predsednik parlamenta tu informaciju saop{tio u odgovoru na pitawe poslanika Evropskog parlamenta Jelka Kacina. Tvrdi se, me|utim, da se on uzdr`ao od daqeg razgovora na temu \ukanovi}evog povla~ewa s premijerske du`nosti.

Prema tvrdwama sagovornika "Vijesti", na Kacinovo pitawe ko }e naslediti \ukanovi}a, Krivokapi} mu je, uz osmeh, skrenuo pa`wu na to da za stolom ima i predstavnika opozicije, predstavqaju}i mu Vasilija Lalo{evi}a iz Socijalisti~ke narodne partije.

"Vijesti" navode da su za stolom, pored ve} pomenute trojice, sedeli poslanici Evropskog parlamenta Doris Pak, Eduard Kukan, ^arls Tanok, crnogorska ministarka Gordana \urovi} i predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica.

(Tanjug)

LUSTRACIJA U MAKEDONIJI

Predsednik Ustavnog suda protiv odluke komisije SKOPQE: Predsednik Ustavnog suda Makedonije Trandafil Ivanovski optu`io je vlast da protiv wega "vodi proces satanizacije, a ne lustracije", nakon {to je Komisija za lustraciju saop{tila da on ne mo`e vr{iti javnu funkciju jer je bio saradnik tajne slu`be u vreme komunisti~kog re`ima.

Ivanovski je ju~e na konferenciju {tampu optu`io Komisiju da je izmenila wegov dosije, i da je on progla{en krivim jo{ pre formalne odluke Komisije.

Zbog toga on ne}e napustiti funkciju jer, kako je rekao, to bi zna~ilo da su pritisci vlasti bile uspe{ni.

Povodom sumwe Komisije za lustraciju u odnosu na predsed-

nika Ustavnog suda, premijer Nikola Gruevski je izrazio nepoverewe u odluke Ustavnog suda, {to je od strane suda bilo protuma~eno kao atak na ustavni poredak Makedonije.

Ambasador Evropske unije u Makeodniji Ervan Fuere je pre dva dana reagovao na ovaj slu~aj isti}u}i da verbalni rat koji se vodi protiv Ustavnog suda potkopava imix dr`ave koja ima status kandidata za EU. "Vi{e puta dosad izrazili smo na{u zabrinutost u kontekstu napade na Ustavni sud i wegov kredibilitet. Verujemo da se na taj na~in potkopava vladavina prava u zemqe", izjavio je ambasador Fuere. Makedonija je usvojila zakon za dopunski uslov

za vr{ewe javne funkcije, ili kako se popularno naziva zakon za lustraciju, da bi otkrila imena onih koji su u vreme komunizma sara|ivali sa obave{tajnim slu`bama.

Ustavni sud je doneo odluka da se lustracia sprovodi samo do 1991. godine, za period komunizma, aIi ne i posle. Pro{le nedeqe, poslanici i vlasti i opozicije odlu~ili su da pokrenu postupak za promenu zakona, tako {to bi lustracija va`ila do dana{wih dana. Prema nezvani~nim informacijama Komisije za lustraciju, me|u poslanicima nema biv{ih saradnika tajnih slu`bi, a na redu za proveru su ambasadori, konzuli i akademici.

(Tanjug)

REPORTA@E

petak1.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

24

TRGOVAC UMETNINAMA MILIVOJE KLEPI] RE@IRAO RENESANSU RODNOG SELA PODLOKAWA NA SEVERU BANATA

Qubav bez bankarskog ra~una Na podvi`ni~ki, izuzetno plemenit poduhvat odlu~io se Milivoj Bato Klepi}, Beogra|anin poreklom iz severnobanatskog mesta Podlokaw, nadomak Novog Kne`evca, koji se sticajem okolnosti u prestonicu otisnuo pre vi{e od pola veka. Osim {to kupuje i adaptira prazne i oronule ku}e, odlu~io je da bude donator gradwe kapele na zavi~ajnom mesnom grobqu i obavezao se na to da }e je zavr{iti za godinu i po. Sporazumom s rukovodstvom MZ Banatsko Aran|elovo, kojoj administrativno pripada wegovo rodno selo, to je i zvani~nim ugovorom potvrdio, ali nagla{ava da ne}e odbijati podr{ku ni drugih ukoliko `ele da mu se pridru`e.

Procewuje je da }e ga zdawe koje uskoro treba da po~ne da zida ko{tati bar 1,5 milion dinara.

Ina~e, grobqe je nedavno prili~no sre|eno, ali ga treba odr`avati.

– To je osnovna civilizacijska obaveza prema na{im precima – nagla{ava Klepi}.

On i supruga mu Marija Ili} su u Podlokawu do sad pazarili 12 ku}a s avlijama pride, neke potom preuredili, a druge, koje su bile previ{e derutne da bi se

Za Batinu biografiju kqu~na cigla

mogle spasti, sru{ili i na wihovom mestu izgradile nove, pa su one postale pravi ukras sela.

– Sve smo to radili bez neke ra~unice jer sam emotivno vezan za svoje selo i stalo mi je da ne

Ikonopisac naivac Svilenga}an iz Mokrina Na mestu nekada{we, davno napu{tene zadru`ne kova~nice i magacina, Klepi} ure|uje zdawe koje je namenio, ne samo na ovim prostorima, unikatnom Muzeju naivnih ikona, pre svega s banatskih strana. Na oko 220 kvadrata, koliko je nameweno postavci, najzastupqeniji je svakako mokrinski slikar i ikonopisac Svilenga}a ili Svilenga}in, o kome je sa~uvano malo podataka i u minucioznim istorijama umetnosti. Ipak je preko svog prijateqa, poznatog slikara Radomira Damjanovi}a – Damjana, Bato uspeo da sabere u fundus ~etrdesetak wegovih ikona.

propada. Znam da se od toga ne}u za `ivota ovajditi, ali mi je to najmawe va`no – pri~a Bato.

Da on sve ~e{}e dolazi i du`e ostaje u zavi~aju vidi se naro~ito u glavnom {oru, gde naherene stoje jo{ samo tri-~etiri ku}ne numere zarasle u korov.

– Pa, ne moram ba{ ja sve da ih kupim, ali ih `elim da sredim, jer pored tolikih koje ve} imam, nije mi prevashodni ciq da budu u mom vlasni{tvu. Dovoqno sam stekao bave}i se trgovinom umetninama – dodaje Klepi}.

Od 12 ku}a koje je kupio i sredio, ~etiri je poklonio bli`oj i daqoj rodbini, da ne strahuju ho}e }e li im se krov sru~iti na glavu kad do|u u svoj stari kraj.

Na ulazu u Podlokaw, po zidanoj ogradi Klepi}evog imawa ra{irio se impozantni bareqef u bronzi "Sveti Georgije ubija a`daju", rad suboti~kog akademskog vajara Save Halugina, rodom iz Novog Kne`evca, u lepo ure|enom dvori{tu je stalno otvorena postavka wegovih ostvarewa, a u novopodignutom zdawu galerija s eksponatima na{ih istaknutih umetnika.

I pored svih vrednih eksponata koje poseduj, Bato gotovo kao relikviju ~uva – jednu ciglu.

Poti~e sa zgrade `elezni~ke stanice u obli`wem selu Vrbici, odakle je kao mali krenuo kod babe u Beograd pa urezao datum odlaska 24. avgust 1957. Nesvesno je zabele`io kad je na dugo promenio adresu.

JALOVA ZEMQA NATERALA PAORE SVILOJEVA DA SVIRAJU NA SVADBAMA I SAHRANAMA

[kolovani yezer duva saks u kafani Selo Svilojevo, nedaleko od Apatina, uvek je imalo dobre muzi~are na duva~kim instrumentima i brojne orkestre koji su nastupali na raznim veseqima, ali i tu`nim prigodama {irom nekada{we Jugoslavije, naj~e{}e u Barawi i Slavoniji. Tako se zara|ivalo za `ivot jer zemqa koju su dobili pre ne{to vi{e od sto godina, kad je osnovano mesto, nije ba{ izda{na. Zato se `ene nisu bunile {to mu{karci idu da “tezgare”. I tako ve} generacijama. Ne pro|e nijedna fe{ta bez nastupa starih i mladih ~lanova mesnog KUD-a „Jo`ef Atila“. Svilojev~ani, gde god da se {koluju, svaki slobodan vikend i raspust provode Najlep{e je sa zavi~ajnim bendom kod ku}e, ve`baju}i s drugarima, da se ne zaborave stadan od wih je i Tama{ Molnar, re pesme i da se nau~e nove. Jestudent tre}e godine svetski slavne Muzi~ke akademije u Gracu.

– Saksofon sam po~eo da sviram kad je bio ve}i od mene i od detiwstva sam znao da je on moja budu}nost – ka`e Molnar.

Zavr{io je apatinsku ni`u muzi~ku {kolu, a sredwu u Subotici, pre nego {to se preselio u Austriju. Tokom {kolovawa u zemqi dobio je ~itav niz nagrada na takmi~ewima.

Uz klasi~nu i xez muziku, voli da svira i s mesnim KUD-om, ~iji je ~lan jo{ uvek, ali i zabavama mladih, kad je repertoar mnogo razbaru{eniji. Rukovodstvo KUD-a ga je, smatraju}i da je Tama{ odli~an primer mladima, predlo`ilo za Oktobarsku Tama{ Molnar nagradu, najve}e pri-

znawe koje dodequje op{tina Apatin.

– @eleo sam da se upi{em odsek xez saksofon, koji postoji samo u Budimpe{ti i Gracu. Nisam se dvoumio gde }u i prijemni polo`io iz prve. Brzo sam savladao i nema~ki jezik – ka`e Molnar.

Po{to sve ispite pola`e u roku, ne pla}a {kolarinu, a tro{kove boravka u internatu snose roditeqi. Stipendiju ne mo`e da dobije po{to Srbija nije ~lan EU. To ga ne brine jer s kolegama studentima zara|uje sviraju}i po restoranima.

– Na fakultetu, me|u studentima iz razli~itih zemaqa, velika je konkurencija i svako se mora dokazati. Tako je i u samom Gracu – mogu se probiti samo najboqi. Voleo bih nakon diplomirawa da predajem u nekoj {koli u Gracu, imam svoj bend i tamo `ivim, iako rado dolazim u Svilojevo – ve} je karijeru isplanirao Molnar.

Nipo{to nije hteo da se fotografi{e bez svog zavi~ajnog benda, ~iji su svi ~lanovi – tvrdi on a u kompentenciju mu ne treba sumwati – virtuozi. J. Prel~ec

Najve}i deo zdawa koje obnavqa pretvorio je u umetni~ka dela i prostor namewen umetnosti. Uveren je u to da za koju godinu, dok sve sredi Podlokaw mo`e postati zapa`ena ta~ka na umetni~koj mapi Evrope.

– Nema tu nikakvog finansijskog interesa, ali ima dru{tvenog i li~nog zadovoqstva. Verujem da }e se na neki na~in ipak sve isplatiti. Dolaze mi stalno u gosti na{i eminentni slikari koji `ive u Srbiji i ino-

Bazen ispred biv{e paorske ku}e

Na ogradi sveti Georgije ubija a`daju

stranstvu. Zainteresovani su za projekat "Horizontala trome|e" koji osmi{qavam zajedno s Haluginom. Odu{evqeni su {to galerija kakvih ima Podlokaw na banatskoj pustari, nema nigde, pa ni u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i drugim gradovima. Zato sam re{io da se za stalno vratim ovde i posvetim ure|ewu sela – planira Klepi}.

Kao i da Podlokaw postane epicentar umetni~kog sveta ovog dela Evrope, zahvaquju}i zbirci koju Klepi} jedini ima u Srbiji s delima najistaknutijih slikara moderne naive Save Sekuli}a, Emerika Feje{a, Ilije Ba{i~evi}a Bosiqa i drugih.

Bato je po~eo da prikupqawa i skulpture, za ~iju je jedinstvenu postavku rezervisao galeriju pokrivenu samo nebom na dvatri hektara.

Milorad Mitrovi}

Na Sotskom jezeru po`eqni {arani, ne i kupa~i Na desetom kilometru od [ida, tamo gde po~iwe brdo Principovac, nalazi se na oko 25 hektara Sotsko jezero, nastalo akumulacijom pre svega vode iz obli`wih izvora. Na samom kraju sagra|ena je propisna brana, a u jezeru se godinama rashla|uju kupa~i iz obli`wih sela. Vi{e ne}e ako budu po{tovali zabranu Nacionalnog parka “Fru{ka gora”, koji je pre 12 godina postao je zvani~ni korisnik jezera.

– Nacionalni park poribqava jezero od kad wime gazduje, a koli~ina mla|i zavisi od povr{ine – obja{wava ribo~uvar Stanko Kerkez. – Lane je pu{tena {aranska mla| jer se s ona jeseni boqe priladi novoj sredini i niko je ne uznemirava, pa ni pecaro{i, kojih je poprili~no. Koliko i ~ega

}e biti uneto odre|uje na{ {ef Aleksandar Mati}, koji je doktorirao ribarstvo. Odabir vrsta je ve} ura|en. Iako je amur koristan i jede travu i ~isti dno, vi{e ga ne mo`emo pu{tati u jezero. Prednost imaju autohtone vrste, pre svega {aran.

Ina~e, ve} devet godina na Sotsko jezero dolaze ribolovci, dnevna dozvola je 500 dina-

ra, a svi su zadovoqni {to mogu uloviti i kapitalne primerke. Pre neku godina upecan je som od 50 kila, a letos je amur od 24 kila dopao jednom na{em ~oveku iz Erdevika, koji radi u [vajcarskoj, ali ovde provodi godi{wi odmor. Ni{ta od toga ne}e radovati one koje bi samo da se okupaju ili provozaju ~amcem.

– Da pla`a bude regularna, mora se registrovati, imati osmatra~nicu i spasioca. Po{to to nema, morali smo zabraniti kupawe jer ne `elimo da budemo odgovorni ako se neko, ne daj bo`e, utopi – upozorava Stanko.

Dakle, samo }e pecaro{i u`ivati u lepotama Sotskog jezera, a kupa~i im ne}e uznemiravati potencijalni plen.

D. Savi~in

STOGODI[WAK JAN MA]ERAK OPET IZ BRATISLAVE DO[AO U RODNU STARU PAZOVU

Slova~ki pan nije hteo Paveli}evu uniformu U Staru Pazovu se, kao i svake godine, na proslavu doseqavawa Slovaka u ovaj grad, vra}a Jan Ma}erak (98), koji je pobegao u Slova~ku da mu Paveli}eva NDH ne navu~e uniformu. On je i prvi pan rihtar – stare{ina Udru`ewa pazova~kih Slovaka u Bratislavi, koje je svojom aktivno{}u uspelo da uspostavi veoma dobre

Ma}erak, Jovi} i Demak

veze matice sa zemqacima u Pazovi. Sve je po~elo pre 15 godina u Ma}erakovoj organizaciji, kada je formirao Udru`ewe pazova~kih Slovaka u Bratislavi.

– Imam dve domovine, Slova~ku i Srbiju, jer sam bekstvom 1943, zbog opasnosti da me mobili{u u domobrane, ostao da `ivim u Slova~koj, ali koristim svaku priliku da do|em u Pazovu, u svoj rodni grad, koji mi je zauvek ostao u lepoj uspomeni. Radujem se {to je grad tri dana obele`avao 240 godina od doseqavawa mojih sunarodnika – ka`e gospodin Ma}erak.

Najstarijeg pazova~kog Slovaka i wegovog nasled-

nika na ~elu Udru`ewa, kwi`evnika i izdava~a Miroslava Demaka, primio je, povodom jubileja lordmer Stare Pazove Goran Jovi} i zahvalio im se na svemu {to rade u Slova~koj na uspostavqawu {to ~vr{}ih veza izme|u sunarodnika. Obavestio ih je i da }e ubudu}e, svake prve subote u septembru biti organizovana kulturno-turisti~ka i privredna manifestacija „Pazova~ki va{ar“, u znak se}awa na ovogodi{we trodnevno obele`avawe 240 godina doseqavawa Slovaka, a Ma}eraku po`eleo da 100. ro|enadan proslavi upravo u gradu gde je ro|en i proveo najlep{e mladala~ke dane, iz kojeg je, silom prilika, morao da se seli u prapostojbinu, gde sad ima tri sina i troje praunu~adi, ali nikad nije zaboravio svoju "Dolwu zemqu".

S. Bojevi}

petak1.oktobar2010.

c m y

LOV

DNEVNIK

25

NA FINALU LIGA U LOVNOM STREQA[TVU LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE U SVILAJNCU

Zemunci prvaci, Pe}in~ani ~etvrti, Bana}anin najboqi veteran Minule nedeqe u Svilajncu, na brdu Ba}ica, u organizaciji Lova~kog saveza Srbije, odr`ano je Finale liga u lovnom streqa{tvu u ga|awu glinenih

golubova - disciplina trap. Na ovom takmi~ewu, u juniorskoj, seniorskoj i konkurenciji veterana, u~estvovali su lovci koji su bili najuspe{niji u 10

Pr{talo je oko Svilajnca minule nedeqe

Foto: J. Pap

EKIPNI PLASMAN 1. LU „Zemun“ iz Zemuna (osvojila prvu poziciju na tabeli tek u ~etvrtom krugu raspucavawa sa ekipom iz Kragujevca) u sastavu – Goran Blagojevi} (23), Goran Ili} (22) i Nenad Bjelanovi} (20), ukupno 65 golubova, 2. LU „[umadija“ iz Kragujevca u sastavu – Radisav Radisavqevi} (24), Aleksandar Markovi} (21) i Zoran Maksimovi} (20), ukupno 65 golubova, 3. LU „Vladimirci“ iz Vladimiraca u sastavu – Zoran Luki} (22), Darko Arsi} (21) i Qubomir Stojanovi} (21), ukupno 64 goluba.

4. LU „Obedska bara“ iz Pe}inaca u sastavu – Dragan Qubinkovi} (23), Voja Raki} (22) i Rada @ivanovi} (18), ukupno 63 goluba, 5. LU „Mi}a Popovi}“ iz Barajeva u sastavu – Slobodan Nikoli} (21), @eqko Mitrovi} (20) i Milo{ Vasi} (19), ukupno 60 golubova, 6. i 7. mesto dele ekipe LU „Zlatibor“ iz ^ajetine i LU „Kru{evac“ iz Kru{evca, sa po 59 pogo|enih golubova.

regionalnih lova~kih liga {irom Srbije, a bilo je 100 pojedinaca i 20 ekipa.

Na`alost, ponovila se ustaqena praksa iz prethodnih godina – na finale uvek neko ne do|e, a izostanak prouzrokuje ~iwenica da pojedine ekipe treba da krenu u ~etiri ili pet sati ujutro, kako bi stigli na po~etak pucawa. Samo takmi~ewe zna prili~no da se otegne, {to stvara dodatne muke. Uvek je daqina nekome problem, a ovoga puta to su bili Vojvo|ani, na pucawu su se pojavili samo Sremci. Ipak, pojavio se i ~uveni puca~ iz Opova Blagoje Mirkov, koji je osvojio titulu {ampiona me|u veteranima.

Organizatori `ale zbog takve situacije, ali i iz samog LSS – a ~uju se poruke da , jednostavno, koga nema bez wega se mora. Nezvani~no, saznajemo da su sve glasniji predlozi da u narednim sezonama u finalu bude mawe takmi~ara i mawe ekipa, (primer – samo pobedni~ke ekipe regionalnih liga i nekoliko najuspe{nijih pojedinaca), te bi pucawe po~iwalo kasnije a pre se zavr{avalo, pa bi deo problema sa putovawem bio prevazi|en.

Takmi~ewe u Svilajncu osta}e , izme|u ostalog, upam}eno po neverovatnim vremenski uslovima pod kojima je odr`ano, gde se u nekoliko sati smenilo prakti~no tri godi{wa doba ( obla~no i ki{no jutro, pa sun~ano i toplo, ponovo ki{a sa povremenim udarima vetra i par ja~ih pquskova koji su zavr{eni gradom veli~ine omaweg oraha i, na samom kraju, ponovo sun~ano i vedro vreme),

43. „LORIST” U NOVOM SADU

^etvorocevna kuglara za 45.000 evra Najskupqa pu{ka na ovogodi{wem, 43. po redu novosadskom “Loristu” je ~etvorocevna kuglara kalibra 8*57 IRS austrijskog proizvo|a~a “Joh. outschersx Sohn” koja ko{ta 45.000 evra. Kundak je izra|en od turske orahovine sa duborezom “ribqa krqu{t” , gravirana je plemenitim metalima, a to su uradili poznati majstori iz austrijskog grada Ferlaha.

Naravno, cena ove pu{ke jasno ukazuje da se ova “spravica” izra|uje samo po naruxbini, te je rezervisana za najstrastvenije lovce najdubqih xepova. Izlo`ena je na zajedni~kom {tandu “Outchersx–a”, “Snajpera” i “Riko{eta”.

Ovogodi{wi “Lorist”, sajam lova, ribolova i sporta, po~eo je minulog utorka, a zavr{ava se u nedequ, 3. oktobra. Pojedina~na cena ulaznice ko{ta 250 dinara, a posetioci mogu da ra~unaju na sajamske popuste i {irok izbor lova~ke i ribolova~ke opre-

Foto: J. Pap

me vode}ih inostranih i doma}ih proizvo|a~a. Za organizovane grupe preko 15 qudi, te penzionere, decu od 7 do 12 godina, za organozovane posete |aka i studenata cena karte je 150 dinara.

U ORGANIZACIJI HORGO[KIH LOVACA

Kr~kalo se pola tone srnetine LD „Grani~ar“ iz Horgo{a po tradiciji je kulinarskim specijalitetima dobro za~inilo manifestaciju „Berbanski dani“, odr`a-

nu proteklog vikenda u najsevernijem mestu na severu Vojvodine.

Odziv kulinarskih ekipa iz lova~kih udru`ewa i drugih gostiju iz Srbije, Republike Srpske i Ma|arske bio je rekordan, najmasoviji do sada.Vi{e od pola tone

srnetine kr~kalo se u preko 90 takmi~arskih kotli}a. Takmi~arske ekipe uz kotizaciju od 1.500 dinara imale su iste uslove - po ~etiri kilograma mesa i drva za lo`ewe.

- Ovo je rekord u istoriji kuvawa srtne}eg paprika{a u Horgo{u, a nije mi poznato da je u Vojvodini na jednom mestu kuvano toliko ovog specijaliteta - isti~e predsednik LD „Grani~ar“ Stevan Marjanov.

Prema oceni `irija najukusniji srne}i paprika{ skuvao je Nenad Rankovi} LU „Fazan“ iz Lozovika (op{tina Velika Plana) koji je osvojio pobedni~ki pehar, drugo mesto pripalo je Tiboru Barni iz ^antavira, a tre}e me-

sto Tiboru Mihaqiju iz Oroma.

Horgo{ani su se potrudili da u~esnicima fe{te ni{ta ne mawka, pa dok se po raznim receptima lagano kr~kala srnetina, zahvaquju}i podr{ci ovda{we Hladwa~e „Higlo“ za predjelo je slu`eno preko 200 pe~enih prepelica. Prepelice jesu sitne, ali oni koji su ih probali uverili su se da je u pitawu prava poslastica.

Ovogodi{wa sezona u lovi{tu horgo{kog „Grani~ara“, kako pri~aju doma}ini, nije sjajna, podbacila je zbog prekomernih padavina i visokog nivoa voda. Ipak, zadovoqni su da se turisti vra}aju u wihovo lovi{te, pa su im bili lovci iz Austrije, [panije, Hrvatske i Ma|arske. Od ~etrdesetak odstreqenih srnda}a nije bilo zlatnih, jer su kapitalci ostali pritajeni u ataru, pa su najvredniji ove sezone jedan u srebru i vi{e u bronzi.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

ali strelci su sve stoi~ki izdr`ali.

Pored nadmetawa u streqa{tvu, sve~anog progla{ewa pobednika, organizovano je i lova~ko dru`ewe uz srne}i gula{ i druge gurmanske |akonije koje je pripremio doma}in ovogodi{weg finala Dragan Marinkovi} – Karamba.

Pehare i diplome je u ime predsednika LSS uru~io sekretar Nadzornog odbora LSS Dejan Milkov - prvo najboqima iz ovogodi{weg finala u disciplini trap, a potom i najboqima na lova~kim kupovima za 2009. godinu. Sve je propra}eno ovacijama, `ivom muzikom, u pojedinim momentima i vatrometom.

POJEDINA^NI PLASMAN 1.

2.

3.

4.

5.

6.

1.

2.

3.

1.

2.

3.

SENIORI Zoran Radisavqevi} iz Petrovca Branko Leontijevi} iz Uba Miodrag Pan~i} iz Velike Plane Goran Blagojevi} iz Zemuna Dragan Qubinkovi} iz Pe}inaca Petar Novakovi} iz U`ica JUNIORI Milan Stankovi} iz Pojata Nikola Radivojevi} iz [imanovaca Petar Vasiqevi} iz ^ajetine VETERANI Blagoje Mirkov iz Opova Jovan M. Luki} iz [apca Slavoqub Vukosavqevi} iz Uba

23+22=45 23+21=44 22+19=41+1 (raspucavawe) 23+18=41+0 23+17=40 22+14=36 20 19 18+1 (raspucavawe) 21 16+1 (raspucavawe) 16+0

26

GLOBUS

petak1.oktobar2010.

DNEVNIK

Poku{ajte da odgovorite na ova pitawa e|u deset glavnih pitawa na koja niko na svetu nema odgovor su pitawa „[ta je smisao `ivota”, „Da li bog postoji” i „[ta se zaista desilo sa TV gangsterom Tonijem Sopranom?” Istra`ivawe koje je sproveo Internet sajt Ask Xivs imalo je za ciq da izdvoji deset glavnih pitawa koja slove za „pitawa bez odgovora”, odnosno pitawa za koja ne postoji jednostavan, jasan odgovor. Izbor je sa~iwen na osnovu vi{e od milijardu pitawa koja su sajtu postavqena tokom protekle decenije, od toga „[ta je qubav” do „Ko je najpoznatija osoba na svetu?”.

Ask Xivs odgovara na oko 16 miliona pitawa mese~no, ali priznaje da je u pojedinim slu~ajevima nemo}an. To je i navelo qude koji su ga pokrenuli sajt da uvedu novu stranicu na kojoj }e korisnici mo}i jedni drugima da odgovaraju na postavqena pitawa, prvenstve-

desilo sa Tonijem Sopranom, junakom serije o mafija{koj porodici Soprano ~ija se posledwa epizoda zavr{ila bez jasnog raspleta. „Ask Xivs se ponosi time {to je u stawu da odgovori na 16 miliona pitawa svakog meseca i to ~ini ve} punih deset godina”, istakla je predstavnica sajta, priznaju}i, ipak, da postoje pitawa za koja nema jednostavnih odgovora.

M Umetnik me|u {impanzama ajmun Ximi odu{evqava posetioce zoo-vrta u Rio de @aneiru. Ximi je mu`jak {impanze, star 26 godina, koji je nedavno penzionisan iz cirkusa i zavr{io je u Niteroi zoo vrtu. Wegov trener primetio je da nije zainteresovan za dru`ewe ili igra~ke, pa mu je doneo slikarski pribor u `eqi da ga razonodi.

Ximi je odmah zavoleo slikawe, i svaki dan provodi oko sat vremena pred platnom, okru`en bojama i ~etkicama. Kao pravi umetnik, odbija da slika ako ima previ{e publike, odnosno ako ga posmatra previ{e posetilaca. Uprava zoo-vrta uveliko planira izlo`bu Ximijevih dela.

M

Vo`wa biciklom po dnu Bajkalskog jezera koliko ste se pitali da li je mogu}e voziti bicikl po dnu Bajkalskog jezera, znajte da jeste, ali da ne}ete daleko sti}i...

Ovo mo`e da vam potvrdi grupa ruskih entuzijasta koja je poznata po tome {to izvodi bizarne vratolomije pod vodom. „Sibirski ronioci” nedavno su poku{ali da se provozaju po dnu Bajkalskog jezera, a ono {to su saznali tokom ove vo`we to je da je skoro nemogu}e dr`ati bicikl uspravno.

Bajkalsko jezero je najdubqe jezero na svetu, sa maksimalnom dubinom od 1.640 metara.

U

ovi rijaliti u SAD daje {ansu udava~ama da osvoje

plasti~nu operaciju po `eqi pre nego {to stanu pred oltar.

Kablovski kanal „E!” najavquje {ou „Brajdal plasti”, u kom }e 12 devojaka pred udajom `iveti u istoj ku}i, i boriti se u zadacima sa temom ven~awa dekorisawu, keteringu, odabiru ode}e...

Svake nedeqe, po jedna mlada bi}e izba~ena, a pobednica }e dobiti besplatne plasti~ne operacije sa svog „spiska `eqa”.

Caka je i u tome {to wen verenik ne}e znati {ta je uradila sve dok joj ne bude skinuo veo pred oltarom. [ou }e voditi biv{a „Plejbojeva” ze~ica [ena Moukler, a emitovawe po~iwe 28. novembra.

Ode}a u spreju

ritanski nau~nici razvili su sprej koji se pretvara u tkaninu.

Na Kraqevskom kolexu u Londonu osmi{qena je ode}a iz boce, odnosno sprej koji se pretvara u upotrebqivu tkaninu, koja se mo`e oprati i ponovo koristiti.

Doktor Manuel Tores i profesor Pol Lakam objasnili su za „Telegraf” da sprej sadr`i sitna vlakna i te~nost koja brzo isparava. ^im sprej dodirne glatku povr{inu, te~nost nestaje a ostaju vlakna koja se lepe jedna za druga uz pomo} polimera.

Ovako dobijena tkanina mo`e se koristiti za proizvodwu ode}e, zavoja ili materijala za presvla~ewe name{taja.

B

no ona za koja ne postoji precizan, direktan odgovor.

Prvo na listi „10 glavnih pitawa bez odgovora” na{lo se nimalo neo~ekivano pitawe „[ta je smi-

sao `ivota?”, a odmah iza wega „Da li bog postoji?”

Ipak, nisu sva pitawa tako dubokoumna. Milioni qudi su, na primer, `eleli da saznaju {ta se

1. [ta je smisao `ivota?

2. Da li bog postoji?

3. Da li je plavu{ama zabavnije?

4. Kako najlak{e smr{ati?

5. Da li postoji jo{ neko u svemiru?

6. Ko je najpoznatija li~nost na svetu?

7. [ta je qubav?

8. U ~emu se krije tajna sre}e?

9. Da li je Soprano umro?

10. Koliko dugo }u `iveti?

Uhap{en papagaj olicija u Kolumbiji uhapsila je papagaja koji je pomagao narkodilerima.

Kolumbijski list „Heraldo” pi{e da je papagaj Lorenco uhap{en prilikom racije kada je 300 policajaca opkolilo ku}u u kojoj se nalazila banda koja je rasturala drogu.

Policija je ostala kratkih rukava jer je ovaj pernati alarm uspeo da obavesti narkodilere da im se sprema opasnost. Kada je video policiju, Lorenco je zakre{tao {ifru: „Be`i, be`i, uhvati}e te ma~ka!”.

Lorenco je jedini uhap{en i zatvoru je proveo dva dana.

P

Stop, krabe na putu

Mo`ete poqubiti mladu ~im skine zavoje

N

Deset glavnih pitawa bez odgovora:

oza~i koji se zateknu na putevima u ju`nom delu Tajvana bi}e zamoqeni da daju prioritet krabama koje su u tom podru~ju po~ele da pola`u jaja. Svake godine, `enke oko 40 vrsti kopnenih kraba pola`u jaja na pla`ama krajweg juga Tajvana, u nacionalnom parku Kenting.

Put koji krabe moraju da prevale od {ume do pla`a veoma je opasan po{to moraju da pre|u preko prometnih drumova, naveli su zvani~nici parka. U naredna dva meseca, tokom ukupno {est dana, bi}e zatvorene pojedine deonice puteva u ju`nom Tajvanu radi za{tite kraba. Voza~i su zamoqeni da uspore kada voze kroz to podru~je, pa ~ak i da se zaustave ukoliko je potrebno.

V

Ro|endan joj preseo zbog Fejsbuka mesto 15 najbli`ih prijateqa, tinejxerka na ro|endansku `urku gre{kom pozvala wih 20.000!

Tinejxerka iz Britanije `elela je da pozove par prijateqa na ro|endansku `urku, ali je, samo zato {to je zaboravila da klikne

U

„private” na svom Fejsbuk profilu, uspela da pozove wih nekoliko hiqada. Kada imate 15 godina, sve {to `elite je da napunite 16. Do tada morate da ~ekate i makar organizujete proslavu „tog” 15... Zamoli}ete mamu da vam napravi tortu i da vas „ne bruka” pred drugarima koje }e vam do}i.

A, onda morate i da po{aqete pozivnice...preko Fejsbuka je najlak{e, prvo napi{ete prijateqima ulicu i broj gde `ivite, i ne zaboravite da kliknete „private” ina~e }e vam se dogoditi {to i Rebeki Xevelou, tinejxerki iz Hertford{ira koja je poslala pozivnicu „svima `ivima” na mre`i! Rebeka je planirala da pozove svojih 15 prijateqa da do|u kod we ku}i, ali je ubrzo saznala da dnevna soba ne}e biti dovoqno velika da ugosti 21.000 qudi koji su videli wenu pozivnicu na netu i odgovorili da „dolaze sigurno”.

Slavqenica je ubrzo otkazala `urku, a wena majka Trejsi je kontaktirala policiju koja }e, za svaki slu~aj, patrolirati pred porodi~nim domom 7. oktobra. „Nadamo se da }e odgovori na pozivnicu prestati do tada”, rekao je narednik Luis Duket iz policije. „@urka je zakazana u stanu u koji bi jedva stalo deset qudi, kamoli nekoliko hiqada!”.

Rebeka je od mame za ro|endan dobila „vi{e mesta” u sobi. „Po{to nije znala da koristi Internet, vi{e ga ne}e ni imati! Uzela sam joj kompjuter”, rekla je mama Trejsi.

„[okantno je ~uti zvuk prega`enih kraba pod to~kovima i potom videti wihove oklope rasu-

te po putevima”, rekao je Kuo Vej-mej iz nacionalnog parka Kenting.

Najdu`i krastavac na svetu ritanka je u ba{ti prona{la xinovski krastavac dug vi{e od metra.

Krastavac du`ine 119 centimetara u}i }e u „Ginisovu kwigu rekorda”, po{to je prethodnog rekordera pre{i{ao za ~ak 13 centimetara. „Rastao je takvom brzinom, da mi se ~inilo da se napredak mo`e pratiti golim okom”, ponosno je rekla Kler Pirs (78), koja je uzgojila rekordera.

B

Kantica, lopatica i vatrogasci ednog nema~kog turistu koji je `eleo da se zabavi kopaju}i rupu u pesku na pla`i morali su da spasavaju vatrogasci po{to ga je pesak zatrpao. „Iskopao je rupu dubine tri metra a potom ga je pesak zatrpao. Virila mu je samo glava”, rekao je portparol vatrogasaca na Tenerifama.

Nema~ki turista (23) proveo je dan na pla`i sun~ane [panije kopaju}i xinovsku rupu u `eqi da napravi tunel pod peskom. Spasen je zahvaquju}i svojoj devojci, koja je alarmirala spasioce.

Iskopavawe je trajalo gotovo dva sata i u wemu je u~estvovalo pet vozila i 15 vatrogasaca.

J

Ona je dodala da u svojoj ba{ti u Vitsliju nikada ranije nije gajila krastavac, ali da je odmah znala da je biqka koja je nikla neobi~na. „Plodovi su rasli neverovatno brzo. Taj krastavac porastao je vi{e od metra za samo ~etiri meseca”.

Pirsova je dodala da svoje „qubimce” nije tretirala bilo kakvim aditivima, ve} ih je samo zalivala.

DNEVNIK

OGLASI

petak1.oktobar2010.

27

28

petak1.oktobar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500 din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/938-21-26, 062/96740-59.

11203

[ESTOMESE^NI POMEN dragom tati obele`i}emo u subotu, 2. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Katoli~kom grobqu.

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750.

Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99.

11206 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, Ta~na mera. Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439.

11246

[oja \er| \usika Dan za danom prolazi, ali tuga i se}awe na tebe nikada.

Sin Aleksandar i }erka Jelena sa porodicama.

11574

Posledwi pozdrav dragoj

SLOBODAN mu{karac 50 godina `eli poznanstvo `enske osobe do 40 godina, bez obaveza, radi dru`ewa-braka, avanture iskqu~ene. Telefon 064/38-230-68, Zoran.

11226 ZGODAN i privla~an mu{karac upoznao bi lepu i zgodnu `ensku osobu do 45 godina.

Telefon 065/6932802.

11431

Posledwi pozdrav dragoj

Terezi

Terezi

od porodica: Kova~i} i Prodanovi}.

od porodice Petkovi}.

11597

11598

^ETRDESETODNEVNI POMEN

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste.

Profesorica.

Telefon 021/530-088.

10759

IZDAJEM luksuzno name{ten jednosoban stan, ugao Bulevara oslobo|awa i Novosadskog sajma. Telefon: 064/169-09-48.

11205

Mila Manastirac Pomen }e se obele`iti u subotu, 2. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Draga na{a Milan~ice, mnogo nam nedostaje{.

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke.

Telefon 064/3394-548.

11211

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

11060 VODOINSTALATERSKE usluge rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mre`e, ma{insko odgu{ewe, snimawe IC kamerom, garancija. Telefoni: 021/6393-737, 064/160-4725.

11350

Tvoji: Kika, Mirki} i \or|ica.

11571

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, deveru, stricu i dedi

@ivi Mili}u Lazi}u Po~ivaj u miru, tvoji Mili}i: Uro{, @ivkica, Milo{, Kosta, Milica, Svetlana, Milo{, Nikola, Mirjana i Stevan.

11575

KA[A od {ipka za kuvawe xema, 5 litara - 600 dinara.

Dostava na ku}nu adresu.

Telefon: 022/462-345, 061/6855-3333.

11475

POTREBAN pekarski radnik. Plata po dogovoru.

Telefoni: 505-813, 062/1074325.

11396

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefon: 6618- 846, 063/84-85-495.

11143

SEDMODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci, babi i svekrvi

Ru`i Beqin obele`i}emo danas, 1. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji, ve~no zahvalni i do`ivotno neute{ni: }erke Danilka i Jelica i snaja Nada sa porodicama.

11593

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav najboqem {efu i dragom prijatequ

Sa bolom i tugom u du{i obave{tavamo rodbinu, prijateqe, koleginice i drugove da }emo u subotu 2. oktobra 2010. godine, u 11 ~asova, davati ~etrdesetodnevni pomen na Pravoslavnom grobqu u Be~eju na{oj miloj i dragoj k}erci i sestri

POMEN

petak1.oktobar2010.

Posledwi pozdrav jedinoj i najdra`oj sestri, zaovi i tetki

1947 - 2004.

Sahrana je danas, 1. 10. 2010. godine, u 13 sati, na Gorwem koviqskom grobqu. od: brata i snaje sa decom.

Brat Ile sa porodicom.

Sawi Cico 11523

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Meci

1936 - 2010.

Tereziji Kova~

Danas, 1. 10. 2010. godine navr{ava se {est godina od kako nisi sa nama.

od Bore Vujasinovi}a sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

@ivan Mili}

Mile Tomi} Jovi

29

11561

11538

11550

Ve} je ~etrdeset dana tuge i bola... Uspomenu na wen plemeniti i dragi lik ~uva}emo ve~no od zaborava.

O`alo{}ena porodica: supruga Jelica, sin @arko, snaja Qiqa, unuci @ivan i Stevan.

SE]AWE Povodom 6 godina od smrti na{eg sina i brata.

Obave{tavamo rodbinu, kumove, prijateqe i poznanike da }emo na{em dragom i voqenom

Ve~no o`alo{}ena sestra Tawa, mama i tata.

10832

Tereza Kova~

POMEN

Mile Tomi}

Tereziji Kova~

Draga Tereza, ~ovek nestaje dva puta, jednom kad umre i drugi put kad izblede se}awa na wega.

Ti nikad ne}e{ umreti. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

od: sestre Verice i tetka Marije sa porodicama.

Porodice: Ivani} i Jederan.

Uspomenu na wega ~uvaju: majka Mijoqka i sestra Stojanka sa porodicom.

11557

11428

11509

Dana, 30. preminula mamica

9. 2010. godine je na{a draga

Radovan Stanisavqevi} Bata

1. 10. 2004 - 1. 10. 2010.

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj

Danas, 1. 10. 2010. godine, navr{ava se pet godina od kako nije sa nama na{a voqena

Ne|eqku (Nikole) Kijcu odr`ati ~etrdesetodnevni pomen u subotu, 2. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Trebiwu.

O`alo{}ena porodica.

11559

Premila maj~ica

1. 10. 2007 - 1. 10. 2010.

Tri godine `ivimo bez tebe.

Toliko toga bismo `eleli da ti ka`emo. Sada znamo, sve u `ivotu dobijamo samo na neko vreme. Sve vi{e nam nedostaje{.

Terezija Kova~ 1959 - 2010.

Uvek u srcu i uspomenama na tebe.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana u subotu, 2. 10. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena deca: Jasmina, Danijel i Nada sa porodicama.

Tvoje: Nada i Sawa sa porodicom.

11510

11473

dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri i tetki

Posledwi prijatequ

pozdrav

Verici Ku`ner

Susret je na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu, 2. 10. 2010. godine, u 15 ~asova.

Jelena Male{ev Miqenka Devi} - ^obanski Miwa Weni: mama Raca i suprug Rajko.

Suprug Albert.

Po`urila je na{em Mimi. Gde god bila, znamo da bdije nad nama. Godi{wi pomen je 2. oktobra u 11 sati na grobqu u Nadaqu.

S qubavqu i tugom, }erke Ka}a i Sowa sa porodicama.

11536

11386

11412

[ESTOGODI[WI POMEN

ro|. Gruji} 1929 - 2009.

TROGODI[WI POMEN

Danas, 1. oktobra 2010. godine navr{avaju se dve godine od kada me prerano, zauvek napustio moj dragi brat

Jovica ]ur~in 1976 - 2004.

Jovanu Papovi}u od Bora Ivkovi}a i Jovana Bjelobabe.

Radojki Radulovi} O`alo{}eni: sestra Jelica, sin Milan, snaja Vesna, deca Katarina i Sofija.

11532

Tu`nim srcem javqamo da je 29. 9. 2010. godine tragi~no preminula na{a draga sestra

Radojka Radulovi} 1929 - 2010.

Sahrana je danas, 1. 10. 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu.

pozdrav

Zoran (Dragoja) Lau{evi}

Ostavio si veliku prazninu i se}awe na tvoju qubav i dobrotu.

11303

11302

11497

Posledwi sestri

@arko Proti}

Iako nisi sa nama tvoj dragi lik `ivi u na{im srcima.

Vidimo te kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. Ostaje nam samo nada i vera da }emo te opet videti.

Tvoji: roditeqi, sestra, supruga, deca.

1935 - 2007.

Samo ja znam, kako mi je bilo ove dve godine bez wega.

Nikada ga ne}u pre`aliti.

Brat Milan i Vesna.

Supruga Sofija.

11513

voqenoj

Posledwi pozdrav

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{eg ~lana

Radojki Radulovi} od: brata Mihaila, snaje Isidore, Dragana, Laure i unuka Alekse i Marine.

O`alo{}ena sestra Mara i zet Mladen.

Sahrana je danas, 1. 10. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

11495

11484

Jove Dimitri}a

Draganu Mitrovi}u

advokata na{em rukometa{u i rukovodiocu, dobrom ~oveku i prijatequ.

Osnovna organizacija advokata Novi Sad.

Rukometni klub „Jugovi} Unimet� Ka}.

754/P

11517

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 12.35 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.45 17.00 17.30 18.00 19.30 20.10 22.00 22.30 23.40 01.15

TV PROGRAM

petak1.oktobar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Program za decu Bajko kviz Vesti Zemqa `ivih Plej gejms [tkla papu~a Kuhiwica Vesti Koncert Marte [ebe{}en Iz na{eg sokaka Dokolica Vesti TV Bajt Trolovi: Gospodar stewa Vesti Ja i mama, film Crtani film TV Dnevnik Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Karlova~ka berba gro`|a, prenos iz Sr. Karlovaca Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Ko{arka: Hemofarm - Alba (Berlin), snimak utakmice Tamburica fest iz Bawa Luke

Bez cenzure (Panonija, 20.50) 07.30 08.00 08.40 09.20 09.00 09.45 10.00 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.50 22.00 22.40 00.08

Glas Amerike Jutarwi program U ogledalu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Qubav na prodaju Lice s naslovnice Zdravqe je lek Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Film: Totalno razotkrivawe Glas Amerike

13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30 00.10

Dok je radio kao agent MI6, Hari Anders stekao je veliki broj neprijateqa. Sada `eli da se povu~e iz `ivota anonimnog agenta i otvori restoran. Jednoga dana na ulici slu~ajno sre}e atraktivnu Stejsi Mensdorf, s kojom ubrzo zapo~iwe avanturu.

Uloge: Majkl Kejn, [on Jang Re`ija: Rasel Malkej (RTS 1, 00.51)

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 24.15

Hrana i vino Kvadrat varo{i Koncert Fan ingli{ Put za Ejvonli [esto pitawe Objektiv Ubistva u Midsameru Tajanstvene pri~e Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Drum Objektiv Hrana i vino Lenija Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsameru Neon siti

06.30 07.00 11.00 12.00 14.00 17.00 17.30

Atletika ATP Bangkok 1/4 finale Ful Tilt poker Moto GP Japan – Fri prektis ATP Bangkok 1/4 finale Premijer lige Magazin Liga {ampiona: Rubin–Barselona ATP Malezija Open 1/4 finale Ful Tilt poker Najava Premijer lige Liga {ampiona: ^elsi – Marsej ATP Bangkok ili Malezija Open 1/4 finale

19.10 23.00 00.00 00.30 02.15

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 11.00 Travel, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Da li znate, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Srbija i svet, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Qubavna pri~a

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.30 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.00 07.28 07.35 08.00 08.24 08.33 09.05 09.21 09.34 10.05 10.34 10.59 11.54 12.33 12.59 13.58 14.29 14.45 14.58 15.22 15.33 16.00 16.33 17.03 17.46 17.55 20.00 20.29 21.00 22.01

Plavi led

Ovo je simpati~na bajka o {umskim goblinima, trolovima, borbi dobra i zla, gde prijateqstvo i razumevawe pobe|uju. Kroz svoje avanture u trolovskoj {umi vode vas glavni junaci ove animirane crtane serije za decu, Hitri i Smotuqko...

Re`ija: Karsten Kilerih (RTV 1, 14.30)

Kuhiwica (ma|) Program za decu Strani dok. film Petkazawe Svjetionik (hrv) Ja i mama, film Vesti (ma|) Dok. film (rum) sa titl. na srpskom Tajna hrane: Per{un Bezvremenski bioskop - Zafireli, dok. film Na{i stranci Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo ili za penzionere (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco – ma|arska muzika Crtani film (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) I sekira }e trebat, pozori{na predstava (slov) Ubice i svedoci, film TV Prodaja

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Razglednica Na skriveno te vodim mesto Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Ne miri{e vi{e cve}e, film TV lica... kao sav normalan svet Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Visok napon, kviz Da, mo`da, ne Porodica Soprano Dnevnik Sta`isti No}ni bioskop: Plavi led, film 02.33 Ne miri{e vi{e cve}e, film

[on Jang

Trolovi

06.40 07.10 07.50 08.50 10.00 10.30 12.30 12.40

06.05 08.00 09.03 10.06 10.32 11.02 12.00 12.15 12.35 13.34 15.07 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.09 21.02 21.55 23.04 00.05 00.30 00.51

06.40 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 13.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.10 00.45 01.45 02.45

Eksploziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Film: Jaguarov skok Film: Noel ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Film: Tajna porodi~nog blaga Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Seks i grad

00.05 00.30 01.29 01.52 02.49 04.17 04.47 05.30

Kuvati srcem [umska {kola Zverilija \ole iz yungle Ka`i mi ka`i ^uvari osmeha Ars praktika Mo`e i druga~ije Razglednice Kontekst Metropolis Ima li `ivota u Srbiji Virtuosi di Paganini Siti folk Trezor ^uvari osmeha Ars praktika Mo`e i druga~ije Razglednice Neobi~no o biqkama Tehnologija danas Ovo je Srbija Da ti ka`em, Kamenko Kao mehur od sapunice Enciklopedija Ko{arka - Kvalifikacije za Evroligu: Hemofarm-Alba, prenos Siti folk Lov i ribolov Kapri Festival festivala: U izmaglici, film Hronika Salona stripa Birfest Tehnologija danas Trezor Ko{arka - Kvalifikacije za Evroligu: Hemofarm-Alba (r) Da ti ka`em, Kamenko Kao mehur od sapunice Lov i ribolov

KO[ARKA – KVALIFIKACIJE ZA EVROLIGU

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Film: Pripoveda~i 14.00 Najja~i ostaju 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Putovawe kroz Rusiju 16.00 Vesti 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Putovawe kroz Rusiju 17.30 Zloglasni atentati, dok. program 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Najja~i ostaju 21.05 Film: Zatvorski krug 23.00 Vesti B92 23.35 Pregled Lige Evrope 00.30 Film: Vin~a 02.35 Ukqu~ewe u B92 Info

(RTS 2, 17.55)

Simpsonovi Gor{tak Red i zakon Za dobar dan Vesti u 12 Za dobar dan, nastavak Simpsonovi ^ist ra~un Vesti Milica na kvadrat Dokumentarna serija Doktor Haus NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Kontrola Red i zakon Milica na kvadrat Film: Kosa

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 ETV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Katarina Radivojevi}

SERIJA

Dangube Uloge: Slobodan Ninkovi}, Milorad Mandi}, Katarina Radivojevi}, Milenko Zabla}anski, Zorana Be~i}, Qubinka Klari}, Sr|an Mileti}, Dejan Mati} Re`ija: Milorad Milinkovi} (Hepi, 18.30)

Gabrijela [pani}

SERIJA

Valentina

Hemofarm–Alba

07.00 07.30 08.30 10.00 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00

DNEVNIK

c m y

30

Valentina Viqalba je mlada prelepa devojka koja ime sve i koju je `ivot mazio, vlasnica je ogromnog bogatstva koji su joj ostavili weni roditeqi. Ona `ivi sa tetkom Izabel, koju voli kao svoju majku, sa svojom pohlepnom ro|akom Ivanom Dorantes i sa nanom Benitom.

Uloge: Lucero, Fernando Kolunga, Gabrijela [pani}, David Zepeda (Pink, 17.00) 06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.30 20.00 20.45 21.00 23.00 00.00 01.00 02.45 03.00

Valentina Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Petkom u dva More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma 5. oktobar deset godina posle Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Grand {ou Mjau {ou Farma Film: Frankenfi{ Siti Film: Bobi Yons: Udarac genija

05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 18.20 18.25 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 02.30 04.30

Jutarwi program Iza neba Nodi u zemqi igra~aka Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan ^eli~ni alhemi~ar Dork Hanters Kalamiti Yejn Kilari Z-Odred Yem Presovawe Tele{op Vesti Raven Jelena Tele{op Film: Samo jednom se qubi Telemaster Ne mo`e da {kodi Ukratko Dangube Uspon velikih sila Jelena Vesti Riznica Evropska zvezda Raven Riko{et Riznica Evropska zvezda Film Jelena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

petak1.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

FUSNOTE UZ JU-ROK PESME ZA SVA VREMENA

Pi{e: Kornelije–Bata Kova~ 07.00 09.07 10.15 11.00 11.10 12.00 12.16 12.30 13.20 14.20 15.00 15.40

Nikol Kidman

U naru~ju ve{tice U dolini San Fernando Izabel Bigelou `eli da ponovo otkrije sebe. Ina~e naivna i dobronamerna ve{tica odlu~na je u nameri da se odrekne svojih mo}i i `eli da `ivi normalnim `ivotom...

Uloge: Nikol Kidman, Vil Ferel, [irli Meklejn, Majkl Kejn, Yejson [varcman Re`ija: Nora Epron (Nova TV, 21.45) 07.50 08.00 08.25 09.40 12.30 13.15 14.15 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.45 23.55

Fifi i cvetno dru{tvo Rori Dona Barbara U ime qubavi IN magazin Provereno Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi IN magazin Dnevnik Nove TV Supertalent , talent {ou U naru~ju ve{tice, film Stjuardese lete u nebo, film 01.35 Moje ime je Modesti, film 02.50 Prvoro|ena, film 05.55 IN magazin

08.00 Stopama ^ajkovskog 09.00 Putovawe koje je potreslo svet 10.00 Mendelson, nacisti i ja 11.00 @ivot pod Napoleonom 12.00 Misterija tri kraqa 13.00 Posledwi branoru{iteq 14.00 Dan kada je umro Yems Din 15.00 Rat veka 16.00 Raj na zemqi 16.30 Qubavni problemi 17.00 Pqa~ka{i olupina 18.00 Triler u Manili 19.30 Velike britanske vojskovo|e 20.00 Skriveni svetovi: Podzemni Rim 21.00 Kolonija 22.00 Genije fotografije 23.00 Rat veka 00.00 Raj na zemqi 00.30 Qubavni problemi 01.00 Pqa~ka{i olupina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Yek London Mortadelo i Filemon Duhovi ambisa Gospodin Prose~ni Takva – strah pred Bogom Strah Iks Erotski film Jeti

06.00 07.35 08.35 10.25 12.20

[ta }emo s Bobom?

Svet po Jonu B. Belami Bo`i} Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 Zvezdane staze 7: Generacije Dave` Vrhunska igra Filmovi i zvezde Obdaren Tjudorovi Opasna veza Specijalitet ku}e Ku}na zabava Van Vajlder 3 Filmovi i zvezde

14.15 16.10 17.35 19.35 20.05 20.40 22.35 00.25 02.10 03.50 05.30

16.25 17.40 18.05 18.33 18.48 19.30 20.10 21.30 21.35 22.15 23.10 00.35 02.00 02.40 03.25

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija (58/80) Overlend 3, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Sutra je novi dan Drugo mi{qewe Luda ku}a Emisija pu~ke i predajne kulture Hrvatska u`ivo Proces Iza ekrana Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Misija zajedno Tako lako Dnevnik 3 Peti dan, tok {ou Filmski maraton: Tajna mirnog jezera, film Filmski maraton: Muqatori, britanski film Galaktika Sutra je novi dan Pravi igra~i

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 02.00

07.25 07.40 09.50 11.05 11.40 12.00 12.55 13.45 15.25 16.50 17.50 18.30 18.55 19.10 20.00 21.30 22.30 23.00 00.45 00.55 02.45

Sudija Ejmi Meklodove }erke Bra}a i sestre Sudija Ejmi Ne{ Briyis Prave doma}ice okruga Orany Ubistva u Midsameru Zakon i red Ne{ Briyis Dobra `ena Prave doma}ice okruga Orany Zakon i red Roki Blu Zakon i red Bra}a i sestre

Mifi RTL zona Zabrawena qubav Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Los Viktorinos An|eo i vrag 1001 no} Zabrawena qubav Bibin svet Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 1001 no} Slu~ajni turist, putopisni {ou Instruktor Zamalo junaci, film Vesti Demijen: Predskazawe 2, film Astro {ou

Zamalo junaci

Briyet Fonda

Tajna mirnog jezera Keli Skot je sposobna paleontologiwa, atraktivna devojka koja, saznav{i da je de~ko i saradnik Kevin vara s koleginicom Majrom, s olak{awem otputuje na hitan zadatak na Crnom jezeru u Mejnu.

Tamo je jednog Kelinog kolegu usmrtila zagonetna zver...

Uloge: Briyet Fonda, Bil Pulman, Oliver Plat, Brendan Glison, Beti Vajt, Meredit Salenger, Adam Arkin Re`ija: Stiv Majner (HRT 1, 23.10)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.30 14.10 14.55 16.35 17.15 19.50 20.00 21.50 22.10 23.40

07.00 10.30 11.30 13.20 15.00 16.35 17.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.20

04.00 06.00 08.00 10.20 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.00 00.00 02.00

Mala TV. Dvorac igra~aka [kolski program.

Mega Mindi Prenos sednice Hrvatskog sabora Galaktika [kolski program Moje Luizijansko nebo, film Briqantin Hokej na ledu, EBEL liga: Medve{~ak - Vijena Kapitals, prenos Hit dana Filmovi na{ih suseda Starci Nemi svedok Pravi igra~i

Vrisak u no}i Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Popravni dom za de~ake Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Studio [andon Samanta Majstori horora Prvih devet i po nedeqa Mrtav ~ovek hoda Osu|eni na smrt

Savr{en plan Potamneli sjaj Alamo Posledwi ples Povratni efekat Cimeri Kviz Zavera senki Hvata~ pacova Savr{en plan Slatka kao tre{wa Pi{~evo uto~i{te

Krajem osamnaestog veka biv{i istra`iva~ i rekreativna pijanica Bartolomej Hant i povu~eni Lesli Edvards predvode razularenu ekipu otpadnika i ni{tarija preko neistra`ene teritorije od reke Misisipi do Pacifika...

Uloge: Kris Farli, Metju Peri, Bukem Vudbajn, Beri del [erman, Robert Tito, Frenklin Kuver, Dejvid Pejker Re`ija: Kristofer Gest (RTL, 23.00)

Metju Peri

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to ide Uzbuna na Beringovom moru Auta po meri Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Istrebqiva~i {teto~ina Ekstremne eksplozije Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako to ide Lov na sabqarke Razotkrivawe mitova U potrazi za zabavom Uni{tavawe!

Auta po meri Prqavi poslovi Lov na sabqarke

08.30 10.00 13.00 14.00 14.30 17.00 18.00 19.00 19.10 19.45 21.15 22.15 23.15 23.45 00.45

Biciklizam Tenis Letwi biatlon Stoni tenis Stoni tenis Letwi biatlon Ski skokovi Fudbal Ski skokovi Kowi~ki sport Kuglawe Najja~i ~ovek Video igrice Letwi biatlon Ski skokovi

Srpska baba trla lan da uvije mumije ao neproklamovani organizator “Korni lana nije sasvim jasno, jer je poznat kao kulturna grupe”, basista Bojan Hreqac je brinuo o biqka jo{ od preistorije, odabrao sam stare svemu. Prepu{tali smo mu organizaciju Egip}ane. Jo{ su oni nosili ode}u od lana. (Moputa na letwoj turneji, iznala`ewe najboqe rute `da je baba razvla~ila vlakna da po `eqi unuka od Skopqa do Bitoqa i Ohrida, izbor kombiste za koji studira Muzi~ku akademiju proizvede laneno prevoz opreme i razglasa, a povremeno je bio glavodelo). Mawe dopadqiva varijanta: neko joj je ni voza~ “fi}e”; nas dvojica, uz moju kampersku kuumro u porodici, a obi~aj je bio da se mumije uvihiwu – re{o, lonce za kuvawe, plasti~ne ~a{e, arju u laneno platno. No, ako je izreka srpska, otkud go-supe i griz, viqu{ke, no` i ka{ike – svu vrstu mumije kod nas – ne, to ne... ili je samo poku{ala suve hrane kojom sam uspevao da ubla`im stoma~ne da do|e do izuzetno jakog lanenog konca? probleme. Ali razmi{qao je Bojan i o repertoaru, redosledu pesama na koncertu (iako sam voleo da se najvi{e ja pitam o tome) i koji }e nam biti slede}i korak.

Ve} smo postigli sasvim lepe uspehe s prvim hitovima, na takmi~ewu za izbor na{eg evrovizijskog predstavnika zavr{ili u gorwem delu tabele, ’69 dobili nagradu stru~nog `irija SOKOJ-a na “Beogradskom prole}u” za pesmu o mravima „Zum-ram“, a slede}i zadatak bio je da dostignemo zlatni tira`. Ali ni{ta od toga, ako se ne napi{e pesma za sve uzraste, za narod od Triglava do \ev|elije, pesma koja ne sadr`i bilo kakav uskonacionalni {mek, ve} ne{to {to }e svima prijati, {to ne}e do- Razbaru{eni maestro na Novosadskom sajmu 1970. sezati u blisku ili davnu pro{lost, niti u herojDobro, ali {ta s tekstom, mo`da izreka ima ske trenutke bilo kojeg od na{ih s razlogom preobar jo{ dva ili ~etiri reda? Proverio sam, nema setqivih naroda i ne}e dirati u zaslu`eni ili nenarodna umotvorina nikakvog dodatka. Pa dobro, zaslu`eni ponos. onda poku{ati s tekstom koji bi se odnosio na sve – Ima{ li neku ideju. Daj mi neko ime, pojam, ~lanove porodice, da budu ukqu~eni, tata, mama, imenicu! deda, baba, deca... nekako ih prozvati da svi pevaju – Gledaj kako su “Bitlsi” uzimali naslove nopesmu o babi koja tare lan... nema nekog jakog razvinskih ~lanaka! loga, ali na}i }u ga.

– A {to ne bismo uzeli neku ve} kori{}enu – Hej, tata, hej, mama, hej, deda moj... pri~u? Ne{to iz ameri~ke produkcije!

U decembru smo ponovo u Beogradu. Sre}em JuNe o~ekuju}i ni{ta preterano pametno od nagoslava Vlahovi}a i }askamo o planovima za bu{eg prohladnog }askawa po bulevaru, Bojan re~e: du}nost.

– Zna{ li ti neku narodnu poslovicu, izreku?

– ^ujem da spremate debi plo~u „Stvarawe“?

Posle kra}eg razmi{qawa, po~eo je da ispaqu– Da, istoimenu predstavu planiramo za “Ateje jednu za drugom: qe 212” uz projekciju slajdova i filmova.

– Evo, recimo, ko rano – A “Kosa”? ^uo sam da je rani dve sre}e grabi. Bez privremeno ukinuta.

Predstava „Kosa” je zabrawena alata nema ni zanata! Ko – Prikazivala se nonzbog scene u kojoj mladi drugome jamu kopa sam u wu stop, a davala se neka popoAmerikanci cepaju svoje vojne pada! Gvo`|e se kuje dok je dnevna za na{e mlade vojvru}e. nike i stare{ine. Ima jedkwi`ice da ne bi i{li u – Daj jo{ neku – podsticao Vijetnamski rat. Neko je pomislio na scena kad mladi Amerisam ga, a posle nekoliko sekanci cepaju svoje vojne da }e to proizvesti lo{ uticaj kundi setio se i sam. – Slukwi`ice da ne bi i{li u na psihu jugoslovenskih regruta {aj Bojane, kako ti se ~ine Vijetnam. Protuma~eno je ove: „I zid ima u{i, i pilot da }e to proizvesti jako ima o~i“. „U la`i su ratke noge“ ili „Trla baba lan“. lo{ uticaj na na{e mlade qude i wihovu psihu – To je to! pre odlaska u JNA, pa da i oni po~nu da cepaju svoTako je odluka doneta s dva glasa i verom da smo je vojne kwi`ice!? dobili Bingo. I samo ritmizirano izgovarawe – I...? slogova nametalo je melodijsku liniju, a i rimu – Pa, pala je zabrana. “Kosa” se vi{e ne igra! lan i dan. To je ve} mirisalo na oprobani recept – U j... te!

– jednostavno i simpati~no. Ali {ta raditi s dva – [ta misli{, da li }e ekipa iz plemena prikratka stiha koja ~ine slikovitu filmsku pri~u stati da peva kao hor na „Trla baba lan“? Naravod deset sekundi? Sedi baba iz te narodne izreke, no, bi}e pla}eni, po 15.000 svako. u nekoj seoskoj ku}i tare lan, a {ta posti`e time Dogovoreno je da hipi pleme do|e u Studio V. i koliko to traje? O~igledno da u dokolica baba Gu`va je, ali svi se znaju i nema potrebe za vene zna {ta }e sa sobom i tako uzima lan, ali ako {ta~ki proizvedenom atmosferom. Zezawu nema }emo po{teno, ja ba{ i ne znam {ta se dobija od kraja, ali brzo smo uve`bali jednostavnu horsku lana, pa da li da uzmem stru~ni leksikon. Odaliniju i snimili, uz Topi}a i “Korni grupu”, 16 brao sam, ipak, slede}i scenario: po{to poreklo “uro|enika”.

K

Kwigu Kornelija–Bate Kova~a „Fusnota”, u izdawu beogradske „Lagune”, mo`ete za 690 dinara kupiti u Klubu ~italaca kwi`are „Delfi” (Kraqa Aleksandra 3, Novi Sad, 021/420–108).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak1.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Osetqivi ste na decu i uku}ane, pa ste skloni da im posvetite vi{e pa`we i vremena, ustupaka i podr{ke. Istovremeno, ni od koga ni{ta ne o~ekujete.

BIK 20.4-20.5.

Ono {to govorite i pri~ate vi{e se temeqi na ose}awima nego na zdravom razumu. Uostalom, koliko je razum zdrav kada mozak radi s tako malo kapaciteta?!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

1. oktobar 2010.

Tro{ite novac, koji nemate, sve i da ne}ete. Zato bar u`ivajte u tome. Uostalom, sve je igra, pa ko se ne igra, taj ni ne u`iva u igri. Poslovni problemi.

Mesec danas plovi kroz va{ znak pa ste veoma prijem~ivi za qubav i dragu osobu, u kojoj imate sna`nog saveznika. Nemate dovoqno vremena. Put.

Neke okolnosti vam mewaju planove, ali naboqe. Slobodno se povucite u svoj intimniji prostor i opustite. Petak je, Venerin dan, dan qubavi i umetnosti.

Budite pa`qivi u kontaktima s prijateqima. I suvi{e samopo`rtvovawa i nije preporu~qivo.

Poslovna situacija je stabilna i ozbiqna. [tedwa i napredak.

VAGA 23.9- 23.10.

Danas je va{ omiqeni dan jer vikend ulazi na vrata! U karijeri ne}ete prona}i ono {to tra`ite, kao da su se ve} svi negde raspustili. Samostalni ste.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Dalekose`ni ciqevi koje ste postavili ispred sebe se realizuju sami po sebi. Budite optimista, s dovoqnom dozom strpqewa.

Tajna qubav i strasti.

Preko prijateqa }ete ostvariti ono ~emu te`ite pa ~ak i uspostaviti neke susrete i odnose koji vam ne}e dati mira. U osnovi ste skriveni pod maskom.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Anga`ovani ste i to vam prija.

Imate vi{ak energije, tako da }ete i tokom vikenda nastaviti u istom tempu i smeru. Partner se trudi da vas prati.

Organizacija vremena i planova }e biti promewena, pod uticajem drugih osoba i susreta, situacija. To ne bi trebalo da vam pokvari rasoplo`ewe.

Divan dan za vas! Mo`ete iza}i i dobro se provesti, u`ivati s voqenom osobom na neki nov na~in, {etati se pored reke, kejom, putovati negde daleko.

TRI^-TRA^

Golotiwom do pa`we V REMENSKA

Po{to mu je spot za singl „Sikret” pro{ao potpuno nezapa`eno, Sil je odlu~io da spase pesmu snimawem nove verzije u kojoj on i supruga, Hajdi Klum potpuno goli razmewuju ne`nosti. Spot za singl „Sikret”, kojim je Sil najavqivao izlazak albuma „Sil 6: Komitment”, dobio je crno-belu, blago erotizovanu i romanti~nu verziju.

Peva~ je krajem avgusta ve} izbacio prvu verziju spota, ali je ona pro{la prili~no nezapa`eno, pa se uz pomo} zgodne supruge Hajdi Klum dosetio spasonosnog re{ewa - snimqena je nova verzija u kojoj su supru`nici goli.

PROGNOZA

VIC DANA Sede slon i mi{ u bioskopu. Slon sedi ispred mi{a, pa ovaj ni{ta ne vidi.

Mi{ se naquti, ode dva reda daqe i ka`e: - Vidi{ kako je kad neko sedi ispred tebe?

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Novi Sad

16

Subotica

15

Sombor

16

Kikinda

16

Vrbas

15

B. Palanka

16

Zrewanin

16

S. Mitrovica 17 Ruma

16

Pan~evo

16

Vr{ac

17

Srbija Beograd

17

Kragujevac

19

K. Mitrovica 21 Ni{

21

OBLA ~ NO

Evropa

NOVI SAD: Jutro vrlo hladno i ponegde maglovito. Tokom dana delimi~no obla~no uz sun~ane periode i sve`e. Vetar slab isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. Temperatura od 5 do 16 stepeni.

VOJVODINA: Jutro vrlo hladno i ponegde maglovito. Tokom dana delimi~no obla~no uz sun~ane periode i sve`e, ali uz par stepeni vi{e temperature nego ju~e. Vetar slab isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 17 stepeni.

SRBIJA: Jutro vrlo hladno i ponegde maglovito. Tokom dana delimi~no obla~no uz sun~ane periode i sve`e, ali uz par stepeni vi{e temperature nego ju~e. Kasnije po podne samo na jugozapadu re|a pojava slabe ki{e. Vetar slab isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale.

Minimalna temperatura 2, a maksimalna 21 stepen.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu delimi~no obla~no uz sun~ane periode. Na jugu i jugozapadu re|a pojava ki{e. U nedequ i ponedeqak sun~ani periodi uz malo vi{e dnevne temperature. Od ponedeqka }e duvati poja~an jugoisto~ni vetar.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika.

Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima i astmati~arima se posebno preporu~uje da primene savete lekara. Preporu~uje se i adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim i prepodnevnim satima. Mogu}i su glavoboqa i reumatski bolovi. U saobra}aju je potrebna poja~ana pa`wa.

Madrid

26

Rim

24

London

17

Cirih

17

Berlin

13

Be~

14

Var{ava

8

Kijev

9

Moskva

10

Oslo

10

St. Peterburg 13 Atina

25

Pariz

18

Minhen

16

Budimpe{ta

15

Stokholm

13

1

2

3

4

5

6

petak

subota

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

pre podne najboqe

po podne veoma dobro

prva ~etvrtina dobro

pun mesec

posledwa ~etvrtina podno{qivo

SUDOKU

7

20~ 44’

~etvrtak

mlad mesec lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

DELIMI~NO

Vojvodina

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

262 (38)

Slankamen

340 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

350 (36)

Zemun

385 (-11)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

388 (-12)

Smederevo

508 (-18)

Ba~. Palanka 300 (12) Novi Sad

297 (2)

Tendencija stagnacije i porasta

SAVA

N. Kne`evac

240 (2)

S. Mitrovica

380 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

279 (3)

Beograd

335 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

341 (-6)

NERA

Hetin

80 (-10)

TISA

-32 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

40 (-6)

Re{ewe iz pro{log broja