Dnevnik 1.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 1. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23574 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

U SRBIJI DANAS CENOVNI UDAR I ZBOG VE]EG PDV-a I AKCIZA, A I BEZ TOGA

Po sku pqu ju ra ~u na ri, {po re ti, mle ko, meso, cigarete, kafa... str. 4

OPOZICIONI POSLANICI U SKUP[TINI VOJVODINE O OBRA]AWU POKRAJINSKE VLADE USTAVNOM SUDU

KRIZA ME WA PRA VI LA

Ustav svi ma ne spo ran, ali ga svi i kr {e

str. 3

Je du nas i in fla ci ja i re ce si ja i ne za po sle nost str. 5

Foto: S. [u{wevi}

SVI KQU^NI EKONOMSKI POKAZATEQI U SRBIJI SU NEGATIVNI

Na Kvan ta{ po ki lo gram

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : PRIPREMA SE HELIKOPTERSKA MRE@A SRBIJE

He li dro mi u 52 op {ti ne?

str. 6

Toplo

BOROVICA NUDI DVA MINIMALCA DO SREDE, RADNICI ODBILI

Najvi{a temperatura 31 °S

Ra di ka li zo van {trajk, pot pu na blo ka da Du na va str. 7

NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Vu~i}: Skupo }u „prodati ko`u” 2 Tadi}: Podsticao sam na{e qude da kupe medije

Ekonomija

Reporta`e

4 Stanovi jeftini, a wivama vrednost cveta

Dru{tvo

9 Zgrade dobijaju energetske paso{e 9 Petrovaradin: Popraviti {kolu, izgraditi obilaznicu

12 I Nikolu Grbi}a sudije pokrado{e

Crna

6 Bruco{i, dobro do{li!

Novi Sad

11 Od Nove godine novi grani~ni prelaz 11 Sombor: Stipendija za Mihaelu

13 Broj pritvorenika raste ve} sedam godina 13 Pobuna dovela i do atentata

Svet 22 Crkva o~ekuje kajawe ~lanica „Pusi rajota”

SPORT

NOVI BE^EJ UGOSTIO OMLADINU IZ CELOG SVETA

str. 14 – 17

a Ban at pres ton ic int erk ult urn os ti

str. 6

n SA[A ILI] NAPRAVIO RAZLIKU

str. 7

n NEMAWA MATKOVI]: NA[E VREME TEK DOLAZI

n JELENA PRO[LA, BOJANA STALA

POLiTikA

ponedeqak1.oktobar2012.

PRED SED NIK SR BI JE U KNI ]U

Ni ko li}: Sr bi ja ni je na sta la ju ~e i ne }e ne sta ti su tra Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po ru ~io je ju ~e, na sve ~a no sti po vo dom sto go di na Cr kve sve tog pro ro ka Ili je u Kni }u, kod Kra gu jev ca, da je Sr bi ja ze mqa pre da ka i pra de do va, da

ni je na sta la ju ~e i da ne }e ne sta ti su tra. – Pra de do vi su uda ri li te meq ovoj cr kvi, a na ma su ne ki uda ri li na te me qe dr à ve – po ru ~io je Ni ko li} ì te qi ma gru àn skog kra ja ko ji su se oku pi li na pro sla vi. Ni ko li} se po zvao na ì ti je Isu so vog sled be ni ka Ne ver nog

To me, ko ji je, po ha gi o graf skim pri ~a ma, po di zao du hov ne gra |e vi ne, za ve~ nost, ra di je ne go dvo ro ve za svo je sa vre me ni ke, i is ta kao da je to na uk i za qu de da na {wi ce. – Sve {to sa gra di mo na ze mqi ma lo je u od no su na de la ko ja mo è mo osta vi ti za svo je po tom ke. Ja se ti me ru ko vo dim. Ovaj ì vot je kra tak, ne ka bu de za pi sa no da ste bi li do stoj ni to ga, ne ka o to me pri ~a ju va {a de ca. Ja sam va {om vo qom pred sed nik i ova ko mi slim da ra dim, i ako vam ne va qam, vi za o kru ì te ne kog dru gog – re kao je Ni ko li}, ko ji je u Kni }u za vr {io osnov nu {ko lu. Sve ~a no sti u Kni }u, ko ja je po {u ma dij skim obi ~a ji ma pro te kla uz fol klor ni pro gram i bo ga tu tr pe zu, pri su stvo vao je i mi ni star gra |e vi ne i li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili}.

VESTI Ku kan: Mo ra }e te s Ta ~i jem – Uko li ko pri {tin ske vla sti zva ni~ no pred lo `e ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja da vo di di ja log s Be o gra dom, Sr bi ja }e mo ra ti da se su o ~i s tim – po ru ~io je u in ter vjuu Ta nju gu spe ci jal ni iz ve sti lac Evrop skog par la men ta Edu ard Ku kan. On je ta ko |e re kao da pri zna va we ne za vi sno sti Ko so va u ovom tre nut ku ni je uslov ko ji se sta vqa pred Sr bi ju na pu tu evrop skih in te gra ci ja. – Ono {to se sa da tra `i od vas je da nor ma li zu je te od no se s Ko so vom, a ne znam kad }e mo sti }i do kra ja tog pu ta i {ta }e bi ti na kra ju tog pu ta. Sa mo vi i Ko so vo }e te od lu ~i ti – re kao je Ku kan. On je po no vio da }e sin tag ma nor ma li za ci ja od no sa s Ko so vom bi ti ja sni ja na kon iz ve {ta ja EKa u ko jem }e, ka ko su ga uve ri li u Ko mi si ji, bi ti ja sno is tak nu to {ta se u tom smi slu o~e ku je od Sr bi je.

„Ne da mo se ver Ko so va” Ha {im Ta ~i ka `e da Ko so vo i Sr bi ja „tre ba da nor ma li zu ju od no se”, i na gla {a va da se „ni ka da ne }e do pu sti ti odva ja we se ver ne en kla ve u ko joj pre te `no `i ve Sr bi”. – Ko so vo se opre de li lo za di ja log sa Sr bi jom, za nor ma li za ci ju

od no sa. Ko so vo }e ima ti ko ri sti, Sr bi ja }e ima ti ko ri sti. To }e zna ~i ti kraj ere kon flik ta u re gi o nu i br `i pro ces in te gra ci je svih ze ma qa u EU – re kao je pre mi jer Ko so va u in ter vjuu agen ci ji Aso {i je ted pres. Ta ~i je ka zao da su sud bi na Sr ba na Ko so vu i „~vr sti sti sak” Sr bi je ka da je u pi ta wu se ver Ko so va glav ni ka men spo ti ca wa na re la ci ji Be grad–Pri {ti na. Ne ki srp ski zva ni~ ni ci pred la `u po de lu kao naj bo qe re {e we za Ko so vo, ali Ta ~i je de ci di ran u to me da bi pre kra ja we gra ni ca bi lo opa san pre se dan za Bal kan i da Sr bi sa se ve ra Ko so va tre ba da se in te gri {u u ko sov sko dru {tvo, na vo di ame ri~ ka agen ci ja.

Vu lin: Ula zi mo sa mo za jed no Di rek tor Vla di ne Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju Alek san dar Vu lin ka `e da }e plat for ma za tu po kra ji nu jav no sti bi ti pred sta vqe na u naj sko ri je vre me: – Ni je po {te no pre ba ci va ti te ret evrop skih in te gra ci ja na Sr be s Ko so va, pra vi ti od wih ne ka kav te ret Sr bi ji i qu de ko ji sto je na pu tu na {e bu du} no sti i na pret ka. U EU }e mo u}i ili za jed no, ili ne }e mo ula zi ti – re kao je Vu lin Ta nju gu. On sma tra da ni je ko rekt no {to se ~e sto u jav no sti po mi we da je Ko so vo bra na i pre pre ka na pu tu ze mqe ka EU.

dnevnik

ALEK SAN DAR VU ^I] O KO RUP CI JI, KO SO VU...

Sku po }u „pro da ti ko `u” – Bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko prup ci je je mo ja mi si ja i gu ra }u je ko li ko mo gu – iz ja vio je ju ~e pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je i pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i}, i na gla sio da se to me pro ti ve qu di ko ji ima ju mno go nov ca i me dij ske mo }i, ali da }e on „sku po pro da ti svo ju ko `u”.

nio da taj slu ~aj ni je ni iz bli za za vr {en. Po we go vim re ~i ma, u taj slu ~aj su bi li ume {a ni is tak nu ti bi zni -

Alek san dar Vu ~i} pred vi |a da }e za pet da na, u ~e tvr tak ili pe tak, bi ti naj na pa da ni ji ~o vek u dr à vi U emi si ji „Stav Sr bi je” na Pr voj srp skoj te le vi zi ji, Vu ~i} je re kao da ni ko iz Vla de Sr bi je ne na ja vqu je hap {e wa, ali je pred vi deo da }e za pet da na, u ~e tvr tak ili pe tak, bi ti naj na pa da ni ji ~o vek u dr à vi. Vu ~i} je, bez ula è wa u de ta qe, pre ci zi rao da }e na red ne ne de qe bi ti pred met naj ve }ih na pa da u ze mqi jer }e svi go vo ri ti da se ne {to po li ti zu je. – Ni ko od nas ne na ja vqu je hap {e wa, ve} go vo ri mo da ima mo vo qu za bor bu pro tiv ko rup ci je, vo qu da stvo ri mo in sti tu ci o nal ne me ha ni zme za we no su zbi ja we i ohra bri mo tu ì la {tva da bu du sa mo stal na – re kao je Vu ~i}. – Agro ban ka je me ta fo ra funk ci o ni sa wa si ste ma ra za ra wa i pqa~ ke sve ga – uka zao je on, i oce -

smen i ne ko li ko qu di iz po li ti ke, ko ji su u ban ci bi li di rekt na ve za s Vla dom. Vu ~i} je re kao da se bor bi pro tiv ko rup ci je pro ti ve qu di ko ji ima ju mno go nov ca i me -

kri mi na la i ko prup ci je je mo ja mi si ja i gu ra }u je ko li ko mo gu, na ja vio je Vu ~i} i upo zo rio da }e „sku po pro da ti svo ju ko ù, ali }e se zna ti ko su qu di ko ji nas za u sta vqa ju”. Po vo dom pi sa wa me di ja o to me da su me |u sum wi vim pri va ti za ci ja ma i ~e ti ri fir me bli ske so ci ja li sti ma, Vu ~i} je is ta kao da s part ne ri ma iz Vla de po sto je ko rekt ni od no si i sa rad wa, i po ru ~io da }e funk ci o ne ri SNS-a od go va ra ti pred gra |a ni ma ako su pre kr {i li za kon. Go vo re }i o re {a va wu pi ta wa Ko so va i Me to hi je, Vu ~i} je re kao da }e Sr bi ja ~u va ti sve {to mo è da sa ~u va, i na gla sio da je ono {to pi {e u Usta vu „Sve to pi smo”. – Mo ra mo da ka è mo s ka kvim pro ble mi ma se su o ~a va mo i u ko jim okvi ri ma mo è mo po pra vqa ti

Slu {a mo {ta go vo ri Mer ke lo va, ali i Sa vet EU Vu ~i} je re kao da Sr bi ja „slu {a” {ta go vo ri kan ce lar ka Ne ma~ ke An ge la Mer kel, jer to ra de sve ze mqe EU, ali je na po me nuo da se „slu {a” i Sa vet EU, u ~i jim za kqu~ ci ma se ne po mi we uki da we pa ra lel nih in sti tu ci ja na se ve ru Ko so va. – Ni ko ne bi tre ba lo da se pra vi na i van. Uslo vi su te {ki, a onaj ko pot ce wu je Ne ma~ ku ili te uslo ve, ni je iskren pre ma srp skom na ro du – re kao je Vu ~i}. dij ske mo }i i da je za to opre zan ka da je u pi ta wu wen ko na~ ni is hod. Bor ba pro tiv or ga ni zo va nog

sta we, ali mi slim da su na {i do me ti pri li~ no li mi ti ra ni – ob ja snio je Vu ~i}.

Usko ro od lu ka o „Pa ra di po no sa” Alek san dar Vu ~i} re kao je da }e na red nih da na bi ti do ne ta od lu ka o to me da li }e „Pa ra da po no sa„ bi ti odr à na. – Na red nih da na }e mo ima ti sa sta nak Bi roa za ko or di na ci ju slu `bi bez bed no sti na ko jem }e mo raz go va ra ti s pre mi je rom Ivi com Da ~i }em ko ji je za tra ìo mi {qe we svih slu `bi, pa }e mo ta da do ne ti od lu ku – re kao je Vu ~i}, ko ji je i se kre tar Bi roa za ko or di na ci ju slu `bi bez bed no sti. On sma tra i da biv {i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ni je go vo rio isti nu ka da je re kao da u vre me we go vog man da ta od Sr bi je ni je tra è no pot pi si va we spo ra zu ma s Ko so vom o do bro su sed skim od no si ma. Osvr }u }i se na na stup pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a u Ge ne ral noj skup {ti ni Uje di we nih na ci ja, Vu ~i} je is ta kao da su re ak ci je evrop skih zva ni~ ni ka s ko ji ma je raz go va rao na Ni ko li }ev go vor bi le do bre. On sma tra i da je za po sku pqe wa be smi sle no na pa da ti ne ko ga ko je tek 50 da na u Vla di Sr bi je. – Raz o ren je bu xet, jav ni dug, a mi sa da pra vi mo ka kve-ta kve pla no ve za fi skal nu kon so li da ci ju – ob ja snio je Vu ~i}.

Ta di}: Pod sti cao sam na {e qu de da ku pe me di je Pred sed nik DS-a Bo ris Ta di} ka `e da po li ti ka Dra ga na \i la sa, mo gu }eg pro tiv kan di da ta na iz bo ri ma za pred sed ni ka de mo kra ta, vo di „u prav cu me na xe ri sa wa stran ke”. On je u in ter vjuu Ra di ju „Fo kus„ oce nio da su iz me ne u DS-u po treb ne i da }e da pred lo `i no ve qu de, vo de }i se pre sve ga wi ho vim re zul ta ti ma. Ko men ta ri {u }i \i la so ve re ~i da mu za me ra ju isto {to i Zo ra nu \in |i }u, Ta di} je

re kao da je za we ga „ap so lut no ne pri stoj na bi lo ka kva de ba ta o to me ko je vi {e na sled nik \in |i }a”. Pred sed nik DS-a u no voj Vla di Sr bi je vi di od lu~ nost da se te ret za eko nom ske te {ko }e pre ba ci na pret hod nu vlast. – To je neo d go vor no, na ro ~i to ako se ima u vi du da su kqu~ ni ~i ni lac pret hod ne vla de bi le stran ke ko je i sa da se de u vla sti – re kao je Ta di}.

On je ka zao i da je pod sti cao „na {e qu de” da ku pe „Po li ti ku” i „No vo sti”, sma tra ju }i da je bo qe da ti me di ji bu du u do ma }em vla sni {tvu. – Pod sti cao sam na {e qu de da ku pe „Po li ti ku„ i „No vo sti„ jer, kao i u slu ~a ju ba na ka, bo qe je da me di ji bu du u ru ka ma do ma }ih vla sni ka ne go stra nih – re kao je Ta di}, i do dao da ne po se du je ni ka kav me dij i da sva ko tre ba da ka `e ko po se du je.

VESTI Din ki}: Od da nas me sa ve tu je Je la {i}

Du li}: Za me rio sam se bo ga tim qu di ma

Mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} na ja vio da mu se da nas u Mi ni star stvu pri kqu ~u je Ra do van Je la {i}, ko ji }e bi ti sa vet nik za ban kar ski si stem. – Je la {i} }e za dr `a ti funk ci ju na ko joj je sa da u Ma |ar skoj, ali }e do la zi ti sva kog me se ca u Be o grad, i po sto ja }e stal na ko mu ni ka ci ja po sred stvom elek tron ske po {te – ob ja snio je Din ki} za „Blic”. On je oce nio da }e bu xet ski de fi cit u idu }oj go di ni bi ti pre po lo vqen, a da }e u 2015. iz no si ti sve ga je dan od sto, i do dao da se u po sled wih me sec da na in te re so va we za ula ga wa u Sr bi ju na glo po ve }a lo.

Biv {i mi ni star za za {ti tu ì vot ne sre di ne, ru dar stvo i pro stor no pla ni ra we Oli ver Du li} iz ja vio je da se pro tiv we ga vo di me dij ska haj ka jer se, dok je bio na toj funk ci ji, za me rio bo ga tim qu di ma iz kri mi nal nog okru è wa. – Iza me dij ske haj ke pro tiv me ne sto je ve o ma bo ga ti qu di iz kri mi nal nog okru è wa ko ji su ima li pro blem s mo jim ra dom i za ko ni ma ko ji su do ne ti dok sam bio mi ni star – re kao je Du li} za su bo ti~ ku te le vi zi ju „Ju-eko„.

TVIT CRTICA To mi na `r tva i Vu ~i }e ve su ze De {a va wa u dve naj ve }e stran ke u Sr bi ji i da qe su “top“ te ma “Tvi ter“ laj ne. Ta ko je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, na kon {to je za pr vog ~o ve ka SNS-a iza bran Alek san dar Vu ~i}, po ru ~io svo jim fa no vi ma: “Pod neo sam ve li ku `r tvu od la ze }i iz SNS-a. U~i nio sam to da ne bi vi {e bi lo po de la u Sr bi ji. Da za jed no iz gra di mo bo qu bu du} nost za sve”. No vi nar De jan Vu ke li} iz no si svo je uti ske s iz bor ne skup {ti ne SNS-a: “Vu ~i} da u|e u Gi ni so vu kwi gu re kor da kao vi ce pre mi jer ko ji naj ~e {}e pla ~e”.

Bo ris u „Fo ku su” U da nu ka da je vi ce pre mi jer iza bran za pred sed ni ka SNS-a, na Ra di ju “Fo kus” emi to van je in ter vju ko ji je s li de rom DS-a Bo ri som Ta di }em ura di la Kse ni ja Vu ~i}, su pru ga Alek san dra Vu ~i }a. No vi nar Igor Bo `i} je pre ko reo autor ku na laj ni: „Fo to re por te ri ne kih dnev nih no vi na ~e ka li Ta di }a is pred Ra di ja ’Fo kus’ ju tros. Tre ba lo je na ja vi ti da je in ter vju sni mqen„. Kse ni ja Vu ~i} mu je od go vo ri la: „Po sto je ne ki do go vo ri ko ji se po {tu ju„, uka za la je ona, na kon {to se sa zna lo da je raz go vor sni mqen u sre du, a emi to van u su bo tu.

Na sve to ko men ta tor Dra gan Ja wi} }e: „U ba {ti ko ju je ple vio i za li vao DS Ra dio ’Fo kus’ je iz ra stao u sta ni cu ko ja in ter vju i {e we nog pred sed ni ka. Sa mo ka `em„.

mio i pod no sio ostav ku? Sme {na smo dr `a va ja ko„. A Kr sti} “po tvr |u je”: „Sla `em se„.

Jor go van ki ne fo te qe

Me |u „tvi te ra {i ma„ su po de qe na mi {qe wa o po li ti ~a ri ma. Kao {to ne ki “na pa da ju“ eks mi ni stra Oli ve ra Du li }a, ta ko ga ne ki i “bra ne“. Ta ko je je dan od fa no va za pi sao: „Mi ko ji smo ima li pri li ku da ra di mo s @cistacica, znamo koliko je to dobar ~ovek i profesionalac veliki. ûdo da jo{ nisu krenuli s 20 „ferarija„ i „mercedesa„. Kurir je sramota srpskog novinarstva”. S druge strane, Duli} kaè: „Treba ih pustiti da se ugase u bedi pla}eni{tva... jadni su qudi koji im vi{e veruju... a skupo }e da plate te laì”, poru~uje Duli} s lajne.

Ni je pro {ao ne za pa è no na “Tvi te ru” ni iz bor gu ver ner ke Jor go van ke Ta ba ko vi} za Vu ~i }e vu stra na~ ku za me ni cu, iako na pred wak Si mo û li} tvr di da joj je funk ci ja za mr znu ta dok je gu ver ner NBS-a. Funk ci o ner LDP-a Bo jan \u ri} “pri me }u je”: „Ovo je kao da je Mi lo {e vi} po sta vio Bo ru Jo vi }a za gu ver ne ra... ni ka da to mu to ni je ni pa lo na pa met…„ Na za kon se po zi va i sa vet nik ne ka da {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti}, i to na deo po ko jem gu ver ner ne mo è oba vqa ti funk ci ju u po li ti~ koj stran ci. Ta tja na Ko pri vi ca je u ne do u mi ci: „Sad mi ni {ta ni je ja sno – gu ver ner ne mo è da oba vqa funk ci ju u stran ci, a pred sed nik dr à ve je mo gao bi ti i pred sed nik stran ke?„ Kr sti} od go va ra: „Naj kra }e – pred sed nik je po li ti ~ar, a gu ver ner ni je, ni ti tre ba da bu de„. Po tom Kr sti }e va sa go vor ni ca kon sta tu je: „[to je on da Ni ko li} ono li ko dra -

Ko je pla }e nik?

Gledaj (me) u o~i U samoj Demokratskoj stranci se ma{inerija zahuktava u susret izborima. Doskora{wi poslanik, sada predsednik beogradske op{tine Zvezdara Edip [erifov poru~uje: „Ja sam u najkompaktnijem izbornom {tabu... ima nas troje... Neprocewivo… Nikad opu{teniji i nikad ispravniji u karijeri... s prijateqima do kraja… to nema cenu. Da svima posle ovoga pru`im ruku i pogledam ih u o~i... ne znam za druge„, pi{e [erifov,

koji je i u ranijim „tvitovima„ pisao da }e ostati uz Borisa Tadi}a.

Dobro jutro, yezeri A kako izgleda jedno „tvitera{ko„ prepodne? [efica NP-a Maja Gojkovi} obra}a se svojim fanovima: „Dobro jutro, xezeri„. Jedan od wenih “pratilaca“, koji se predstavqa kao ^ak Boris, odgovara: „Dobro jutro, Majo... ima li nekih insajder informacija {ta nam radi ^anak :-) please ;-)„ Maja obe}ava: “Bi}e kasnije, samo malo da obi|em parohiju“.

Mla|o, promeni plo~u Na primedbe „tvitera{a„ da ga nema uvek na lajni, ministar Mla|an Dinki} odgovara: „Subota i jeste dan za svirku i kompanovawe. Za one koje to privla~i... :))„ „Tvitera{i„ i daqe imaju pitawa: „Dobro, gdine, gde Vas mo`emo slu{ati? Nadam se da nije ista svirka k’o u parlamentu? Promenite li plo~u nekad? :-)„

(Ne)realno, bato Glumac Gordan Ki~i}, uz komentar “No} u gradu“, oka~io je sliku iz jednog

bara, na kojoj se na stolu vide ~a{a viskija s ledom i tompus. Potpredsednik DS-a i eksministar Dragan [utanovac }e na to: “Realna pri~a”. Ki~i} zakqu~uje: “Realna, bato”.

Duhovi pro{losti Muzi~ka zvezda Ogi Radivojevi} prati de{avawa na politi~koj sceni. Kao i uvek, dosta je zagonetan: “ olako se pojavquju duhovi pro{losti... znali smo da su tu, ali nisu ’talasali’. Gledajte daqe, verovatno }e da bude zanimqivo!“ “Filozofski“ je raspolo`en i proslavqeni vaterpolista Danilo Ikodinovi}: “’Onakav si ~ovek kakav si za kafanskim i kockarskim stolom’. Kockar nisam i ne podnosim istu. Kafanu ’dr`im’ i mogu se apsolutno saglasiti„, tvrdi Da~a na lajni.

Mlado`ewa na vidiku? Srpska reprezentativka u streqa{tvu Zorana Arunovi} ima “brigu” kao da napi{e svoj “si-vi”. „Ok, zavr{ila sam trening. Ima li mlado`ewe na vidiku? Zaboravila sam da dodam da pe~em i ~istim paprike, da u|e u svadbeni si-vi”. S. St.

politika

dnevnik

ponedeqak1 .oktobar2012.

OPO ZI CI O NI PO SLA NI CI U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE O OBRA ]A WU PO KRA JIN SKE VLA DE USTAV NOM SU DU

Ustav svima nesporan, ali ga svi i kr{e Ini ci ja ti vu Vla de Voj vo di ne za oce nu ustav no sti Za ko na o bu xet skom si ste mu, ko jim je, ka ko tvr de, o{te }en po kra jin ski bu xet, po sla ni ci opo zi ci o nih stra na ka u Skup {ti ni APV raz li ~i to oce wu ju. Ipak, ni ko od wih ne ospo ra va da po sto ji pro blem u re a li za ci ji ustav nih ga ran ci ja ve za nih za fi nan si ra we voj vo |an skog bu xe ta, ve} je kqu~ na pri med ba da se kr {e we Usta va to le ri sa lo i u pret hod nim go di na ma. [ef po sla ni~ kog klu ba SNS u po kra jin skom par la men tu Igor Mi ro vi} ini ci ja ti vu Po kra jin ske vla de pred Ustav nim su dom vi di kao od go vor na pret hod nu od lu ku tog su da ko jom je ospo ren deo nad le `no sti APV. On je u iz ja vi za „Dnev nik“ oce nio i da ta ka va po tez po kra jin ske ad mi ni stra ci je „na grub na ~in Voj vo di nu gu ra u jo{ ve }e raz me re po li ti~ ke kri ze“ i pred la è „pro me nu po li ti ke u Voj vo di ni“, ko ja bi omo gu }i la „oku pqa we oko kon kret nih pro je ka ta za Po kra ji nu“. – DS ti me vo di po li ti ku kon fron ta ci je u od no su na od lu ku USS-a o oce ni ustav no sti Za ko na o nad le `no sti ma. To je po gre {an kon cept jer ne mo è se po li ti~ kim nad gor wa va wi ma omo gu }i ti raz voj Voj vo di ne ve} to vo di de struk ci ji. A je di ni iz laz iz te si tu a ci je je u po {to va wu Usta va i od lu ka Ustav nog su da – is ta kao je Mi ro vi}. On je do dao da se na pred wa ci za to za la ù za for mi ra we vi {e stra na~ ke ko mi si je u Po kra jin skoj skup {ti ni, a u okvi ru Od bo ra za ustav no pra vi po lo àj APV, ko ja bi sa ~i ni la plat for mu za do no {e we no vog za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne u skla du s od lu kom USS-a, ali i za re {e we pi ta wa fi nan si ra wa Po kra ji ne.

– To pi ta we mo ra se re {i ti na ni vou in sti tu ci ja, a ne mar ke tin {kim iz le ti ma Bo ja na Paj ti }a ko ji po ku {a va da pri svo ji Voj vo di nu – ka `e Mi ro vi}.

On do da je da od na ja vqe nog sa sta na ka pred sed ni ka voj vo |an ske Vla de Bo ja na Paj ti }a i re pu bli~ kog pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a ne o~e ku je mno go jer „do go vor o Voj vo di ni zah te va {i ri kon sen zus od onog ko ji bi bio po stig nut iz me |u ~el ni ka dve ju vla da“. Mi ro vi} sma tra i da pred sed nik Po kra jin ske vla de Bo jan Paj ti} ne ma pra vo da po sta vqa pi ta we re a li za ci je ustav nog mi ni mu ma od se dam od sto za bu xet Voj vo di ne jer je, ka ko je na veo, to le ri sao kr {e we te ustav ne od red be u pret hod nom man da tu kad je DS imao vlast i na re pu bli~ kom ni vou. – Za to bi, kad bi se po sta vi lo pi ta we re a li za ci je te ustav ne nor me, Paj ti} pr vi tre ba lo da

pod ne se ostav ku – ka è Mi ro vi}. A na pi ta we mo è li to bi ti iz go vor no voj Re pu bli~ koj vla di da na sta vi da kr {i Ustav kad je re~ o fi nan si ra wu Voj vo di ne, on je ka zao da ta kav iz go vor ni je mo gu}, ali da no va vlast ima pra vo da uka è na to da „Voj vo di na ne mo è bi ti deo po li ti~ kog eks pe ri men ta, ni ti spro vo |e we ustav nih prin ci pa mo è bi ti pra vo sa mo jed ne stran ke“, ve} da to pi ta we zah te va {i ri kon sen zus ko ji naj pre tre ba da se po stig ne u po kra jin skom par la men tu. [ef po sla ni~ kog klu ba Srp ske ra di kal ne stran ke Sa {a San to vac sma tra da u po za di ni ak tu el nih ten zi ja iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je sto je na me re da se iz ve du ustav ne pro me ne ko ji ma bi se re de fi ni sa li od no si u Sr bi ji, ali i iz bri sa la pre ma bu la o Ko so vu. On je za na{ list ka zao i da se SRS za la gao za do no {e we ak tu el nog Usta -

– Mi smo uka zi va li i na to da voj vo |an ski Sta tut i Za kon o nad le `no sti ma APV ni su u skla du s Usta vom, ali isto ta ko upo zo ra va mo na to da da nas i u re pu bli~ koj i u po kra jin skoj vla sti po sto ji te `wa ka iza zi va wu ten zi ja u Voj vo di ni. O~i gled no je da i ak tu el ni po te zi re pu bli~ ke vla sti kod re ba lan sa bu xe ta, kao i in ci ja ti va Po kra jin ske vla de za oce nu ustav no sti Za ko na o bu xet skom si ste mu pred sta vqa ju po ku {aj da se iz dej stvu ju ustav ne pro me ne. To je, za pra vo, sa mo pri pre ma gra |a na za te pro me ne, ko je bi omo gu }i le i bri sa we pre am bu le o Ko so vu. A vi di mo da je pi ta we ustav nih pro me na i sve ~e {}a po ru ka zva ni~ ni ka iz Bri se la i ni je ni {ta slu ~aj no – oce nio je San to vac. On je do dao da je ~i we ni ca da se ustav ni pro ce nat od se dam od sto za Voj vo di nu ni je po {to vao ni u pret hod nom sa zi vu, ali da se ne po {tu je ni sad, te da su zbog to ga naj vi {e o{te }e ni gra |a ni Voj vo di ne, od no sno pri vred ni ci i iz vo |a ~i ra do va na pro jek ti ma Po kra jin skog fon da za ka pi tal na ula ga wa. – Oni ko ji su bi li an ga `o va ni na tim po slo vi ma za pra vo su naj ve -

O~i gled no je da ak tu el ni po te zi re pu bli~ ke vla sti, kao i ini ci ja ti va Po kra jin ske vla de za oce nu ustav no sti Za ko na o buyet skom si ste mu pred sta vqa ju po ku {aj da se iz dej stvu ju ustav ne pro me ne (Sa {a San to vac, SRS) va Sr bi je te da, iako sma tra lo {im re {e wem to {to je u Usta vu de fi ni san pro ce nat za voj vo |an ski bu xet, sma tra ju da „to {to je na pi sa no i usvo je no mo ra da se pri me wu je“.

}i gu bit ni ci ovih po li ti~ kih pre pu ca va wa – uka zao je San to vac. Za po kra jin skog po sla ni ka iz De mo krat ske stran ke Sr bi je Mi len ka Jo va no va ini ci ja ti va Vla de Voj vo di ne za oce nu ustav no sti Za -

Stri ko vi} (SPS): Ne ma raz lo ga za pre pu ca va wa Pot pred sed nik Po kra jin skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ra do slav Stri ko vi} sma tra da ne ma raz lo ga za po li ti~ ka pre pu ca va wa i di za we po li ti~ kih ten zi ja u Voj vo di ni oko pi ta wa fi nan si ra wa. On je za na{ list re kao da su ustav ni pro pi si u tom po gle du ne spor ni, ali da „svi mo ra ju ima ti raz u me va wa za iz u zet no te {ku eko nom sku si tu a ci ju u ze mqi“. – Ne spor no je da Ustav mo ra da se po {tu je i ne ma ni ka kvog raz lo ga da se Voj vo di ni ne pro sle |u je no vac u skla du s Usta vom, ali ako ga ne ma, on da to svi mo ra mo da raz u me mo. Ni je pri me re no da se u si tu a ci ji kad je ze mqa pred ban kro tom pra vi po li ti~ ka kri za. Bi lo bi lo gi~ ni je da se pru ì ru ka sa rad we ume sto da se di ù ten zi je i stva ra po li ti~ ka kri za ko ja nam je u ova kvoj eko nom skoj si tu a ci ji naj ma we po treb na – ka è Stri ko vi}. A na pi ta we zbog ~e ga se fi nan si ra we Voj vo di ne za kon ski ne re gu li {e i ta ko iz beg nu po li ti~ ke ten zi je iz me |u dva ni voa vla sti, od go vo rio je da to tre ba pi ta ti De mo krat sku stran ku ko ja to ni je u~i ni la u pret hod nom sa zi vu. No va vlast, po we go vim re ~i ma, to ni je mo gla re {i ti za dva me se ca jer „po sto je pri o ri te ti, a si tu a ci ja je na mno gim po qi ma dra ma ti~ na“, ali, ka ko je uka zao, Re pu bli~ koj vla di tre ba da ti {an su da re a li zu je pro me ne ko je je na ja vi la. ko na o bu xet skom si ste mu „ve o ma je za ni mqi va“. On za na{ list ka è da je ipak pra vo pi ta we za Po kra jin sku vla du za {to ta kvu ni ci ja ti vu ni je is po qi la ra ni je. – Ne spor no je da Ustav ga ran tu je od re |e ni pro ce nat za Voj vo di nu, ali uz taj pro ce nat pro pi su je se i od re |e ni raz lo mak, a re gu li {e i dru ga pi ta wa ve za na za funk ci o- ni sa we auto no mi je. Pa, ne mo è se tra ì ti sa mo po {to va we pro cen ta, a kr {i ti sve dru go {to sto ji u Usta vu – is ta kao je Jo va nov, uka zu ju }i na „kr {e we Usta va pri li kom usva ja wa Za ko na o nad le `no sti ma i Sta tu ta Voj vo di ne, kao i pri li kom opre de qi va wa sred sta va za ka pi tal ne pro jek te u Po kra ji ni, {to je Ustav de fi ni sao raz lom kom u od no su na ga ran to va ni pro ce nat od se dam od sto“. – A su de }i

po iz ja va ma po kra jin skih zva ni~ ni ka i po ovoj ini ci ja ti vi Vla de APV pred Ustav ni su dom, o~i gled no je da se po di za we ten zi ja na re la ci ji Po kra ji na– Re pu bli ka na sta vqa, ali i re a li za ci ja na ja va o in ter na ci o na li za ci ji voj vo |an skog pi ta wa. On je po u ~io i da }e DSS in si sti ra ti na to me da „sve {to pi {e u Usta vu mo ra da se po {tu je“. – ^i we ni ca je da to ni u pret hod nim go di na ma ni je po {to va no, ni u po gle du fi nan si ra wa, ali i ni kad je re~ o nad le `no sti ma Voj vo di ne. Pa, ne mo `e Ustav da se ma lo po {tu je, a ma lo ne po {tu je, ka ko se i {ta ko me svi |a. Voj vo di na mo ra do bi ti no vac ko ji joj ga ran tu je Ustav, ali Voj vo di na mo ra i uskla di ti svoj sta ta ut s Usta vom – ka zao je Jo va nov. B. D. Sa vi}

ekonomija

ponedeqak1.oktobar2012.

dnevnik

U SR BI JI DA NAS CE NOV NI UDAR I ZBOG VE ]EG PDV-a I AK CI ZA, A I BEZ TO GA

Po sku pqu ju ra ~u na ri i {po re ti, ali i mle ko i me so... U Sr bi ju da nas sti è ta las po sku pqe we iza zvan po ve }a wem, pre sve ga, PDV-a s 18 na 20 po sto i ra stom ak ci za, ali ne sa mo zbog to ga. Ono {to ni je po go |e no sko kom po re za i ak ci za, po sku pe }e iz dru gih raz lo ga, to jest zbog si ro vi na, su {e, a to na rav no va ì za mle ko, me so... Sve u sve mu, hra na, ci ga re te, sred stva za li~ nu i ku} nu hi gi je nu, gre ja we, naft ni de ri va ti od da nas }e po ~e ti da do bi ja ju no ve ce nov ni ke uve }a ne i do 20 pro ce na ta. Iako PDV na hra nu osta je osam po sto, ona }e od da nas ipak bi ti sku pqa. Mle ko i mle~ ni pro iz vo di po sku pe }e iz me |u dva i ~e ti ri po sto, sve è me so tri po sto i vi {e, me sne pre ra |e vi ne pet pro ce na ta, ko li ko }e „sko ~i ti” i ce na {e }e ra, a uqa iz me |u de vet i 16 po sto. Slat ki {i i sla ne gric ka li ce bi }e sku pqi od tri do ~ak 40 pro ce na ta, mar ga ri ni i ma jo ne zi do de set, za ko li ko }e po sku pe ti i za mr znu ta ri ba iz uvo za, a za mr znu to vo }e oko 30 po sto. Od da nas u Sr bi ji va ì no va sto pa PDV-a od 20 po sto, ume sto do sa da {wih 18, a po ve }a ne su i

ak ci ze na di zel-go ri vo, te~ ni naft ni gas i ci ga re te. Svi pro iz vo |a ~i i pro dav ci mo ra ju da za pro da te ro be i uslu ge dr `a vi iz dvo je jo{ dva od sto wi ho ve vred no sti, {to }e se od ra `i ti na ku} ne bu xe te, a ak ci ze }e ta ko |e po gu ra ti ce ne. No va po re ska po li ti ka ve} ju tros se osli ka la u ce nov ni ci ma, a spi sak na mir ni ca, ku} nih po trep {ti na, be le teh ni ke, apa ra ta i sve osta le ro be za ko ju se po ve }a va po re ska

– PDV se ko ri gu je za op {tu sto pu, {to ne ukqu ~u je po seb nu sto pu. To kon kret no zna ~i da pro me na PDV-a ne }e zna ~i ti i auto mat sko po ve }a we ce na za dva po sto jer oko 700 ar ti ka la u na {em asor ti ma nu, ko ji pri pa da ju ka te go ri ji osnov nih na mir ni ca, ne }e ima ti ko ri go va nu sto pu PDV-a. Vr lo je va `no na po me nu ti da je u~e {}e tih ar ti ka la umno go me ve }e u od no su na ukup nu pro da ju. Po sku pqe wa, is kqu -

Pu {e we i ka fe ni sa we Od da nas je ve }a i spe ci fi~ na ak ci za na ci ga re te, i to s 33 na 43 di na ra po pa kli ci, a plan je da od 1. ju la 2013. bu de po ve }a na jo{ dva di na ra. Ju tros su u tra fi ka ma osva nu le no ve ce ne ci ga re ta pa je pa kli ca sku pqa i 20 di na ra. Uve de ne su pro me ne i po pi ta wu ak ci za na ka fu pa je pred vi |e no da se pla }a ju po ki lo gra mu – 80 di na ra za ne pr è nu ka fu, 100 di na ra za pr è nu, 110 di na ra za qu spi ce i op ne od ka fe i 150 di na ra za eks trak te, esen ci je i kon cen tra te od ka fe. Od po ve }a wa ak ci za na ci ga re te pri hod u 2012. bi }e ve }i ~e ti ri mi li jar de di na ra, a u 2013. – 6,3 mi li jar di. . sto pa je ki lo me tar ski. O~e ku je se, po me ni mo, da efe kat po ve }a wa PDV-a u dr àv noj ka si bu de u 2013. oko 35 mi li jar di di na ra vi {e.

~i vo za iz nos PDV-a, o~e ku ju se, ka da je i zva ni~ no na ja vqe no, od 1. ok to bra – ob ja {wa va za na{ list Oli ve ra ]ir ko vi} iz kom pa ni je „Uni ve rek sport„.

Ona na gla {a va da ka te go ri ji pro iz vo da ko je ne }e bi ti ob u hva }e ne pro me we nom sto pom PDV-a pri pa da ju osnov ne na mir ni ce, a one spa da ju u naj pro da va ni je ar ti ka le u ma lo pro daj nim objek ti ma „Uni ve rek spor ta„. Re ci mo, me |u de set naj pro da va ni jih ar ti ka la spa da ju, a ne }e ima ti ko ri go va nu sto pu PDV-a: {e }er, uqe, vo da, hleb, mle ko, me so, pa ra dajz, ba na ne... „Mer ka tor S„ na ja vio je da i po sle po ve }a wa PDV-a ne }e po sku pqi va ti 200 naj pro da va ni jih pro iz vo da da bi za {ti ti la po tro {a ~e u vre me eko nom ske kri -

U SU BO TI CI I ZRE WA NI NU NE KRET NI NE NA KLAC KA LI CI

Sta no vi jef ti ni, a wi va ma vred nost cve ta Ce ne sta no va i ku }a u mno gim voj vo |an skim gra do vi ma i se li ma u bla gom su pa du od po lo vi ne 2008, dok je u istom pe ri o du do {lo do po ve }a wa tra `we ob ra di vog ze mqi {ta, a po ne gde, po put sred weg Ba na ta, i do udvo stru ~e wa we go vih ce na. U Su bo ti ci kva drat ni me tar sta na mo è da se na |e po ni òj ce ni 400 evra, dok hek tar ze mqe ko {ta oko 6.000 evra, re ~e no je u Agen ci ja ma za pro met ne kret ni na u naj se ver ni jem gra du u Sr bi ji. Po re ~i ma di rek to ra i vla sni ka agen ci je za pro met ne kret ni na “Toptip” \u re Ga vri }a, ce ne ne kret ni na u Su bo ti ci su „na isto rij skom mi ni mu mu”. Po we mu, kva drat ni me tar sta na u na se qu “Pro ziv ka” mo è se na }i po ma woj ce ni, ili oko 400 evra, dok je u na se qu “Ra di ja lac” ce na oko 500 evra. – Po nu da ne kret ni na je ve li ka, a ku pa ca ima ve o ma ma lo – re kao je Ga vri}, na vo de }i da se od ku }a pro da ju je di no one ~i ja je ce na u ra spo nu od 10.000 do 30.000 evra, dok za sku pqe ne ma ku pa ca. – Za je dan stan ne ka da je da va no de set hek ta ra ze mqi {ta, a sa da je ce na jed nog hek ta ra oko 6.000 evra, s tim {to se naj ~e {}e pro da ju po vr {i ne do dva hek ta ra, a ret ke su one ve }e od tri. Na ce nu ze mqi {ta uti ~e i uti ca }e u bu du} no sti su {a, na ja ve su {nih go di na, slab rod i lo {e na vod wa va we. Pred se da va ju }i Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Mi ro slav

Ki{, pak, sma tra da je u Sr bi ji i u okru è wu ce na ze mqe ra sla s po ra stom ce ne ì ta ri ca, ali da pra vo tr ì {te ne po sto ji i

– Pro se~ na ce na jed nog hek ta ra ze mqi {ta ide od 5.000 do 10.000 evra, od slu ~a ja do slu ~a ja, po {to pra vog tr `i {ta ne ma – re kao je

Ga zde i osta li Po zna va o ci pro me ta ze mqi {ta na vo de da su naj ve }i kup ci no vi ve le po sed ni ci, s imo vi nom od vi {e sto ti na hek ta ra ko ji se i da qe {i re, za {ta su ra ~u ni cu na {li i u sub ven ci ja ma dr à ve od 130 evra po hek ta ru. Ne ret ko, vla sni ci ba nat skih ora ni ca su iz Be o gra da i No vog Sa da jer su iz ra ~u na li da ob ra di vo ze mqi {te bo qe oplo |u je ulo è ni no vac od ban kar skih ka ma ta. sve se svo di na spo ra di~ ne pro da je. – U po sled wih ne ko li ko go di na mno gi su se ra di je od lu ~i va li za ula ga we u ku po vi nu ora ni ca, u od no su na ne ke dru ge ne kret ni ne i vred no sti. Ta ko je ze mqa do bi la na zna ~a ju i kod nas – re kao je Ki{. Po we mu, ce na ze mqe kon stant no ra ste, ali ne ma ve li kog tr ì {ta.

on, i pri me tio da se ra di o ze mqi {tu ko je je na me we no is kqu ~i vo za po qo pri vre du, a ne o onom ko je se pro da je za iz grad wu in du strij skih zo na ili pu te va. Svet ska eko nom ska kri ze i ne po voq na de {a va wa u do ma }oj eko no mi ji sni zi li su za ~e ti ri go di ne ce nu kva drat nog me tra u no vim grad skim na se qi ma Zre wa ni na s oko 800 evra na pro se~ no 600 evra,

pa i na ni è, u za vi sno sti od sprat no sti, ve li ~i ne i opre mqe no sti sta na. Bo jan Mi haj lov iz agen ci je „Prag ma“ kao ilu stra ci ju je na veo dvo so ban stan od 52 kva drat na me tra s dve te ra se, u na se qu „Ba gqa{“, ko ji je pre ~e ti ri go di ne pro dat po 40.000 evra, dok se ta kav stan da nas mo è ku pi ti za 30.000 evra. Dvo sob ni sta no vi, ko jih je naj vi {e, u po nu di su po 26.000 do 30.000 evra. Za ga r so we re pro dav ci tra è ne {to vi {e , pa se ona od 28 kva dra ta u no voj stam be noj zo ni nu di za 16.000 evra, a tro so ban stan od 70 kva dra ta na pr vom spra tu za 53.000 evra. Po nu da ku }a je ve li ka, po seb no u pro re |e nim i osta re lim po gra ni~ nim ba nat skim se li ma, gde je sva ka tre }a pra zna i s ogla som „na pro da ju“. Dok ce ne ku }a u tim se li ma stal no pa da ju, ze mqa je u po sled we ~e ti ri go di ne udvo stu ~i la vred nost. Me ra ba nat skih ra ta ra za ze mqi {te je ju tro od 57 ari ko je na la zi kup ca ~im se ogla si pro da ja, tim pre uko li ko je ve }a, a ze mqi {te plod ni je. Ce na ze mqe za vi si, pre sve ga, od kla se. Po po da ci ma iz agen ci ja, ob ra di vo ze mqi {te je naj sku pqe u Bo to {u, gde se ove je se ni pro da je za 6.500-7.000 evra ju tro. Naj jef ti ni ja je ora ni ca ~e tvr te i pe te kla se u Jan ko vom Mo stu, oko od 800-1.200 evra po ju tru, dok je u zre wa nin skom ata ru 5.0006.000 evra. E. Dn.

ze. Na spi sku ro ba ko je ne }e po sku pe ti u „Mer ka to ro vim„ tr go vi na ma su od re |e ne vr ste te stet ni na, si re va, kek sa, pa {te ta, ko ba si ca, sa pu na i de ter xe na ta. Ta kom pa ni ja je sa op {ti la da }e i ubu du }e ima ti re dov na ak cij ska sni è wa, vi kend ak ci je i pro da je s de set od sto po pu sta vi ken dom u svim „Ro da„ me ga mar ke ti ma. U sva kom slu ~a ju, i na tr gov ci ma je sa da po pri li ~an te ret jer im u no vim uslo vi ma po slo va wa va qa za dr à ti kup ce i sa ~u va ti pro met. Ko li ko PDV mo è po di }i ce ne ro be za vi si i od wi ho ve sprem no sti i mo gu} no sti da

svo je ve }e tro {ko ve ne pre va le na le |a po tro {a ~a. Re ci mo, zbog ra sta PDV-a od dva po sto, od da nas }e za to li ko bi ti sku pqi ra ~u na ri i pra te }a opre ma, be la teh ni ka i ku} ni apa ra ti. – Mi kao ve le pro da ja, uvo zni ci, ima mo taj pro blem {to avan sno pla }a mo PDV za ceo kon tin gent ro be ko ju uve ze mo, ta ko da je je di na raz li ka kod nas {to }e mo vi {e no va ca mo ra ti da iz dvo ji mo u star tu – ob ja snio je Mi lo{ Mi len ko vi} iz „Re pro mar ke ta”. Po me ni mo, ka da je o ak ci za ma re~, one su na di zel-go ri vo po ve }a ne sa sa da {wih 37 na 42 di na ra po li tru, a na te~ ni naft ni gas na 30 di na ra po li tru. Ak ci ze na olov ni ben zin su po ve }a ne na 55 di na ra po li tru, dok na bez o lov ni ben zin osta ju ne pro me we ne i da qe iz no se 49,6 di na ra po li tru. Ak ci ze na lo`-uqe ko je se ko ri sti kao go ri vo za mo tor na vo zi la bi }e 42 di na ra po li tru. Iz me na ma ak ci zne po li ti ke pri ho di bu xe ta od ak ci za na naft ne de ri va te tre ba lo bi da se po ve }a ju za 2,8 mi li jar de di na ra u ovoj go di ni, a u sle de }oj za 2,5 mi li jar de. S. Glu {~e vi}

NA NO VO SAD SKOM SAJ MU ZA VR [E NA PR VA JE SE WA PRI RED BA

Na „Lo ri stu” do bar po sao Na No vo sad skom saj mu ju ~e je za vr {e na pr va je se wa ma ni fe sta ci ja na ko joj je u~e stvo va lo 400 do ma }ih i stra nih iz la ga ~a – Me |u na rod ni sa jam lo va, ri bo lo va i spor ta, Me |u na rod ni sa jam tu ri zma i Sa jam ko war stva „Hor svil”. Po nu da iz la ga ~a, stru~ ni i po slov ni su sre ti na ko ji ma su u~e stvo va li stru~ wa ci iz vi {e dr à va, kao i sa dr à ji ko ji su se od vi ja li to kom pri red be, ko ja je po ~e la 25. sep tem bra, oprav da li su o~e ki va wa i pu bli ke i or ga ni za to ra. Na i me, po stig nu ti su do bri po slov ni re zul ta ti, a kroz ka pi je saj ma pro {lo je oko 44.000 po se ti la ca, {to je oko de set po sto vi {e ne go pro {le go di ne, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re na No vo sad skom saj mu. Pri red ba je i po red eko nom ske kri ze po tvr di la vi sok rej ting sti can ~e ti ri i po de ce ni je, i isto vre me no ve li ki in tres iz la ga ~a da pu bli ci pri ka ù svoj rad i do stig nu }a. Na {tan do vi ma je bi lo iz lo è no niz no vi te ta, a ovo go di {wa pri red ba bi la je i ve li ka u~i o ni ca jer je bi lo mno go vi {e or ga ni zo va nih {kol skih po se ta, a mla di su bi li u pri li ci da se di rekt no upo zna ju s vi {e pri vred nih gra na i u~e stvu ju u mno gim ra di o ni ca ma, pre sve ga iz obla sti ko joj ceo svet obra }a sve

vi {e pa `we – za {ti te `i vot ne sre di ne. Na i me, go to vo bez raz li ke, svi iz la ga ~i su ve za ni za pri ro du – od onih na saj mu lo va, ri blo va i spor ta, u oki vi ru ko jeg su se pred sta vi li i iz la ga ~i na saj mo vi ma hor ti kul tu re i eko lo gi je, pa do tu ri sti~ kih po sle ni ka.

Po se ban pe ~at pri red bi dao je Sa jam ko war stva „Hor svil”, ko ji je odr àn tre }i put i na ko jem po lo vi na u~e sni ka od po ~et ka deo tog saj ma, a 30 od sto je na stu pi lo pr vi put. Odr à na su sport ska nad me ta wa, ali i niz stru~ nih sku po va, na ko ji ma je, iz me |u osta log, uka za no na to da bi ko wi~ ki sport mo gao zna ~aj no obo ga ti ti tu ri sti~ ku po nu du Voj vo di ne. Na red na ma ni fe sta ci ja na No vo sad skom saj mu bi }e odr à na od 10. do 14. ok to bra, ka da }e bi ti odr àn 12. sa jam auto mo bi la „Auto-{ou No vi Sad”. D. Mla |e no vi}

Ber za: „Bam bi” spa sao tr go va we KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

112,7314

115,0320

117,6777

112,3863

Australija

dolar

91,1697

93,0303

95,1700

90,8906

Kanada

dolar

89,0102

90,8267

92,9157

88,7377

Danska

kruna

15,1167

15,4252

15,7800

15,0704

Norve{ka

kruna

15,2900

15,6020

15,9608

15,2432 13,3224

[vedska

kruna

13,3633

13,6360

13,9496

[vajcarska

franak

93,1279

95,0285

97,2142

92,8428

V. Britanija

funta

141,6935

144,5852

147,9107

141,2597

SAD

dolar

87,1589

88,9377

90,9833

86,8921

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 9. 2012. godine

Pro {lo ne deq nih pet tr go va~ kih da na na Be o grad skoj ber zi pro du bi lo je si la zni trend tr ì {ta, dok su ve li ke blok-tran sak ci je „Bam bi ja„ zna ~aj no po di gle pro met. Na ve }i ni li kvid nih har ti ja bi la je pri li~ no sla ba tra `wa, te iole ozbiq ni ji pri ti sak na stra ni po nu de i da qe one mo gu }a va rast ak ci ja. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 13,6 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja Be leks 15 osla bio do dat nih 1,5 od sto. Od po ~et ka go di ne ta kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja na tr ì {tu be le ì mi nus od 13,6 pro ce na ta. Naj ve }i deo pro me ta to kom sed mi ce za be le ì le su ak ci je po à re va~ kog kon di to ra „Bam bi-Ba nat„, pre sve ga za hva qu ju }i ve li -

kim blok-tran sak ci ja ma pre ko ko jih je na sta vqe no pre gru pi sa va we vla sni~ kih po zi ci ja unu tar „De -

njub fuds gru pe„. U dve blok-tran sak ci je is pro me to va no je 16,1 od sto ak ci ja „Bam bi ja„ po 22.000 i

23.000 di na ra, dok je u re dov nom tr go va wu ta har ti ja sti gla do ni voa od 23.000 di na ra, {to je naj vi {a vred nost ovih ak ci ja jo{ od no vem bra 2007. go di ne. U re dov nom tr go va wu naj pro met ni ja je bi la pu ni o ni ca vo de BB „Mi na kva”, ko ja je ostva ri la pro met od 92,5 mi li o na di na ra uz rast na ne deq nom ni vou od 20 pro ce na ta. Ukup no je is pro me to va no 9,9 od sto ak ci ja te kom pa ni je u ve ro vat nom po ku {a ju do mi nant nog ak ci o na ra da do kra ja kon so li du je vla sni {tvo. „Mi na kva„ pred sta vqa dru gu po ve li ~i ni pu ni o ni cu na do ma }em tr `i {tu mi ne ral nih vo da s ude lom ve }im od 20 pro ce na ta, dok je na po sled woj ce ni od 6.500 di na ra tr `i {na vred nost kom pa ni je sve ga 8,2 mi li o na evra.

ekOnOMiJA

dnevnik BA JA TO VI] NA JA VIO NO VE IN VE STI CI JE U PAN ^E VU

Za lu ku i Azo ta ru 430 mi li o na evra

– „Sr bi ja gas”je na pra gu ozbiq nih pre go vo ra s ne ko li ko kom pa ni ja o in ve sti ci ja ma od 80 mi li o na evra u pan ~e va~ ku Azo ta ru, a s ne ko li ko dru gih fir mi o iz grad wi lu ke i pre ta ka li {ta Azo ta re u vred no sti 350 mi li o na evra – iz ja vio je ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi}. – In ve sti ci jom u pro {i re we ka pa ci te ta Azo ta re pro iz vod wa bi bi la na 1,2 mi lion to na, do ~ak dva mi li o na go di {we.

Pre go vo ri, ko ji }e se vo di ti u na red na dva do tri me se ca, pod ra zu me va }e ula ga we i u za {ti tu `i vot ne sre di ne, re kao je Ba ja to vi} no vi na ri ma, i do dao da bi u pr vom kvar ta lu na red ne go di ne Vla di Sr bi je tre ba lo da bu de po nu |e na ko na~ na ver zi ja pla na za Azo ta ru. To pod ra zu me va da ne }e bi ti ni ka vog ot pu {ta wa rad ni ka, uz uvo |e we pot pu no no ve teh no lo gi je u pro iz vod wi, ko ja }e za do vo qi ti sve do ma }e po tre be. Ba ja to vi} je na ja vio i iz grad wu in ter ne lu ke Azo ta re u Pan ~e vu, i u na red ne dve go di ne tre ba lo bi da bu de in ve sti ra no oko 350 mi li o na evra, {to u pre ta ka li {te, a ne {to u skla di {te te~ nog naft nog ga sa. – To bi bio „xo int ven ~er” pro je kat, gde bi „Sr bi ja gas” obez be dio lo ka ci ju za iz grad wu, a part ne ri bi za jed no sa „Sr bi ja ga som” ulo `i li sred stva u iz grad wu lu ke i pre ta ka li {ta – ob ja snio je Ba ja to vi}.

Je du nas i in fla ci ja i re ce si ja i ne za po sle nost Svi kqu~ ni eko nom ski po ka za te qi uka zu ju da se Sr bi ja na la zi na niz br di ci i ba{ ni kod jed nog od gla vih eko nom skih pa ra me ta ra do ma }a pri vre da ne ma po zi ti van trend. U po ra stu su sto pa in fla ci je i ne za po sle no sti, ba{ kao i jav ni dug. Bu xet ski de fi cit je do se gao go to vo ne za pam }e ne raz m e r e, vred n ost bru t o do ma }eg pro iz vo da sve je ma wa, a spoq no tr go vin ski de fi cit sve ve }i. Ka da su kra jem pro {le de ce n i j e evrop s ke pri v re d e u{le u re ce si ju, od no sno ka da su wi ho ve pri vre de po ~e le da pra ve ne ga ti van re zul tat, to je za jed nu od po sle di ca ima lo i ve o ma ni sku sto pu in fla ci je. Pri vre da je bi la u mi nu su, ku pov na mo} sta nov ni {tva je opa da la, pa su i ce ne prak ti~ no mi ro va le. U Sr bi ji da nas, me |u tim, ima mo i re ce si ju i in fla ci ju, {to je po ja va ko ju eko n o m i s ti sma t ra j u ve o m a opa s nom. BDP Sr b i j e }e u ovoj go di ni, pre ma ne kim pro ce na ma, bi ti sni `en za 1,5 od sto, a mo `da i vi {e. S dru ge stra ne, ce ne su, na kon pe ri o da sni `e nog ra sta kra jem pro {le i po ~et kom ove go di ne, po no vo po ~e le da „di vqa ju”,

pa se ve ru je da }e sto pa in fla ci je do kra ja go di ne do se }i 10 pro ce na ta. Sli~ no je i sa spoq no tr go vin s kim de f i c i t om, raz l i kom iz me |u vred no sta uvo za i

iz vo za do ma }e pri vre de. Ka da je pre ne ko li ko go di na Sr bi ja bi la u re ce si ji, bio je sni `en mi nus ko ji ima mo u tr go vi ni sa sve tom. Jed no stav no, ku pov na mo} sta nov ni {tva je opa la, o~e ki va wa su bi la pe -

Be da na ni vou I je dan ne for mal ni eko nom ski po ka za teq po ka zu je ko li ko je lo{ smer u ko jem se do ma }a eko no mi ja kre }e. In deks be de ko ji se do bi ja jed no stav nim sa bi ra wem sto pe in fla ci je i sto pe ne za po sle no sti su ge ri {e ku da ide stan dard gra |a na: {to je vi {i, ve }a je i be da u kom se sta nov ni {tvo od re |e ne ze mqe na la zi. Ka ko stva ri sto je, in deks be de }e u Sr bi ji do kra ja go di ne do se }i 35, a jo{ 2009. go di ne se za u sta vio na ni vou od 30 - ta da nam je in fla ci ja bi la ne {to ve }a od 11 od sto, ali je sto pa ne za po sle no sti iz no si la ma we od 19 pro ce na ta.

Ki lo me tru oba ra ju ce nu dva mi li o na evra?

qi... A ra do vi su ve} po ~e li, za pr vu de o ni cu Ub - Laj ko vac u du `i ni od 12,5 ki lo me ta ra iz dvo je ne su pa re iz bu xe ta, za dru gu du gu 40 ki lo me ta ra od Qi ga do Pre qi ne je po dig nut kre dit od Azer bej xa na u iz no su od 308 mi li o na era, a pre o sta le su pred met raz go vra.

Pre kla pa we de o ni ca Tra sa auto pu ta od Be o gra da do Ba ra ima 423 ki lo me tra, od ko jih 258 na te ri to ri ji Sr bi je. Ukup na vred nost ra do va pro ce we na je na oko pet mi li jar di evra, od ko jih po lo vi na ot pa da na srp ski deo. A upra vo to li ko je svo je vre me no po nu di la ki ne ska fir ma „Mo sto vi i pu te vi” Ako je Sr bi ja od lu~ na da deo o~e ki va nog ki ne skog kre di ta od 850 mi li o na evra po tro {i za fi nan si ra we iz grad we 78 ki lo me ta ra auto pu ta od Be o gra da do Qi ga (a 12,5 ki lo me ta ra su ve} iz gra di li na {i ne i ma ri nov ci ma iz bu xe ta, ako se azer bej xan skim kre di tom od 308 mi li o na evra fi nan si ra iz grad wa daq wih 40 ki lo me ta ra od Qi ga do Pre qi ne, on da jo{ pre o sta ju za iz grad wu i po god bu de o ni ce od Pre qi ne do ^a~ ka, od no sno Po `e ge i gra ni ce sa Cr nom Go rom. po sla i da se raz li ke u ce ni po ki lo me tru auto pu ta kre }u i do dva mi li o na evra, zbog ~e ga se go to vo za kleo da }e po sao do bi ti „sto po sto onaj ko bu de naj jef ti ni ji”. Iako se o Ko ri do ru 11 raz go va ra i du go i na vi so kom ni vou, jo{ uvek se ne zna ka ko }e se gra di ti auto put. U igri su kre di ti, kon ce si je, jav no-pri vat no part ner stvo, stra ni iz vo |a ~i, do ma }i gra di te -

SVI KQU^ NI EKO NOM SKI PO KA ZA TE QI U SR BI JI SU NE GA TIV NI

@E STO KA BOR BA ZA AUTO PUT NA KO RI DOR 11

Pred stav ni ci jed ne od naj ve }ih gra |e vin skih kom pa ni ja u Ki ni, „âj na {an dong in ter ne {e nel”, sa sta li su se s mi ni strom gra |e vi ne Ve li mi rom Ili }em i iz ra zi li è qu da u~e stvu ju u iz grad wi Ko ri do ra 11. Ka ko to ni je je di na ki ne ska kom pa ni ja ko ja je za in te re so va na za iz grad wu auto pu ta, mi ni star je iz ja vio da }e grad wu Ko ri do ra 11 i re gi o nal nog auto pu ta Po ja te - Pre qi na do bi ti ona kom pa ni ja ko ja po nu di naj ni ù ce nu i obez be di ga ran ci ju Eks im ban ke Ki na i pre po ru ku ki ne ske vla de. Me |u tim, za iz grad wu auto pu ta od Be o gra da do ju `nog Ja dra na za in te re so va ne su i mno ge dru ge kom pa ni je mi mo ki ne skih, pr ven stve no evrop ske. I sam mi ni star Ili}, ko ji je {ef pre go va ra~ kog ti ma na {e vla de za iz grad wu auto pu ta od Be o gra da do gra ni ce sa Cr nom Go rom, pri znao je da se vo di è sto ka utak mi ca oko do bi ja wa tog

ponedeqak1.oktobar2012.

Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} na ja vio je da Vla da na me ra va da do kra ja go di ne ugo vo ri ki ne ski kre dit od 850 mi li o na evra za Ko ri dor 11 i da bi ra do vi ve} mo gli da po~ nu u na red noj go di ni. Re ~e no je da bi se ovim sred stvi ma fi nan si ra la iz grad wa dva auto pu ta: de o ni ca na Ko ri do ru 11 od Be o gra da do Qi ga u du `i ni od 78 ki lo me ta ra i re gi o nal na sa o-

bra }aj ni ca od Po ja ta do Pre qi ne, ta ko zva ni „mo rav ski ko ri dor” du ì ne 110 ki lo me ta ra. Po sle sa mo ne ko li ko da na ki ne ska fir ma „âj na {an dong in ter ne {e nel” po nu di la je grad wu 50 ki lo me ta ra auto pu ta ko ji bi spo jio Obre no vac s Ubom i Laj ko vac s Qi gom, a u op ci ji je mo del jav nopri vat nog part ner stva. Me |u tim, pre sve ga mo ra da se ura di stu di ja iz vo dqi vo sti, da se vi di is pla ti vost kon ce si je, za ko ju bi, ka ko tvr de pred stav ni ci ove fir me, ki ne ske ban ke ga ran to va le. Upu ti li su i pi smo za in te re so va no sti za grad wu auto pu ta Pre qi na - Po ja te, ko ji bi po ve zao dva ko ri do ra, 10 i 11. Ka ko Sr bi ja ne {to i ne ma sre }e u kon ce si ja ma, a br za ki ne ska kom pa ni ja, ko ja je za sa mo ~e ti ri go di ne iz gra di la naj du ì most na sve tu od 42 ki lo me tra, ve {ta je u po slu ko ji ra di - i pre go va ra~ kom, i iz vr {i la~ kom, va qa nam bu du }u stu di ju ozbiq no shva ti ti, jer Ki ne zi ka ù da od we za vi si is pla ti vost in ve sti ci je, a to zna ~i i du ì na tra ja wa kon ce si je i uslo vi pod ko jim bi se da va la, {to je ve o ma va `no i za nas. I ni je to je di na kom pa ni ja ko ja nu di ili kon ce si ju, ili u~e {}e u iz grad wi auto pu te va u Sr bi ji, {to zna ~i da ovaj po sao mi ri {e na za ra du. R. Da u to vi}

si mi sti~ na, pa se i uvo zi lo ma we ma we ro be iz ino stran stva. S dru ge stra ne, vred nost di na ra je bi la u str mo gla vom pa du, {to je od go va ra lo do ma }im kom pa ni ja ma ori jen ti sa -

nim ka iz vo zu jer je zbog to ga wi ho va ro ba u ino stran stvu bi la jef ti ni ja. Sa da se i to okre nu lo na o pa~ ke: pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta t i s ti k u, spoq n o t r g o v in ski de fi cit Sr bi je u pr vih osam me se ci ove go di ne bio je 5,14 mi l i j ar d i do l a r a, {to ~i ni po ve }a we od 2,8 po sto u od no su na isti pe riod la ne. Re b a l ans bu x e t a usvo j en pre ne ko li ko da na, po ka zu je da }e dr `a va Sr bi ja u ovoj go di ni po tro {i ti 222 mi li jar de di na ra vi {e ne go {to }e pri ku pi ti od po re za i osta lih fi skal nih pri ho da, {to je no vac ko ji }e mo ra ti da se pri k u p i za d u ` i v a w em. To

prak ti~ no zna ~i da je mi nus u jav noj ka si do se gao 6,7 od sto BDP-a, od no sno ukup ne vred no sti ko ju }e ce lo kup na srp ska pri v re d a pro i z v e s ti u ovoj go di ni. Na po ~et ku go di ne taj de f i c it je bio pla ni ran na 4,5 pro cen ta. Ta k av ma w ak iz m e | u jav n ih pri h o d a i ras ho da ne mo `e a da se ne od ra zi ne g a t iv n o i na jav ni dug. Pre ma po d a c i m a Fi skal nog sa ve ta, jav n i dug iako za k on s ki ogra ni ~en na 45 od s to BDP-a, tre n ut n o je na ni vou od 56 pro ce n a t a go d i {weg re zul ta ta srp s ke pri v re de, a do kra ja go di n e }e do s e } i 60 od sto. Za fi nan si ra we de fi c i t a i ot p la t u glav n i c e du ga dr `a vi }e, sa mo u 2013, tre ba ti do dat nih ~e ti ri do pet mi li jar di evra, a ka ko se pri m e } u j e u iz v e { ta j u Fi skal nog sa ve ta, ne zna se oda kle }e mo taj no vac na ba vi ti ni po ko joj ce ni. Ka da se svi ovi ne ga tiv ni po ka za te qi ima ju u vi du, ni je ni ~u do {to ra ste i ne za po sle nost. Tre nut na sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji je oko 25 pro ce na ta i me |u naj vi {im je u Evro pi. Vaq da sa mo dve ze mqe na kon ti nen tu ima ju ve }i pro ce nat ne za po sle nih me |u rad n o ak t iv n im sta n iv n i {tvom. V. ^vor kov

RAST BDP-a U 2013. DVA PO STO

„Fi jat” na {a slam ka spa sa Eko n o m i s ta Ju r ij Ba j ec iz ja v io je ju ~ e da se u 2013. mo è o~e k i v a t i opo r a v ak pri vre d e Sr b i j e i re a l an rast bru t o do m a } eg pro i z v o d a (BDP) od dva od s to, za h va q u ju } i, pre sve g a, iz v o z u auto m o bi l a Fi j at-Sr b i j e i do m a } e po q o p ri v re d e, kao i o~e k i v a wa da bu d u ak t i v i r a n e dru g e in v e s ti c i j e. Do bra osno va za op ti mi zam je eko nom ska po li ti ka za na red nu go di nu ~i ji se okvi ri na zi ru kroz pla ni ra we bu dè ta, za ko ji je na crt ve} u fa zi du bo ke pri pre me, re kao je Ba jec. To je do bra pri li ka da se i kroz bu xet po ka è da je Vla da sprem na da se ukqu ~i u pro ces po zi tiv nih kre ta wa i sma wi fi skal ni de fi cit na 3,5 od sto BDP, pri me tio je Ba jec. Pre ma Ba je cu, sma we we fi skal nog de fi ci ta u 2103. je bi tan ko rak ko ji bi omo gu }io da se on i u na r ed n im go d i n a m a po l a k o sma wu je. Ba jec je skre nuo pa `wu da su jo{ uvek ve o ma ve li ki jav ni ras ho di ko ji ~i ne oko 50 od sto BDP, zbog ~e ga je va `no da Vla da u pr voj go di ni man da ta ima ja san plan ka ko }e to u~e {}e u jav noj po tro {wi po ~e ti da sma wu je u na red nim go di na ma i da po ka è {ta mo è da se ura d i u fi n an s i r a w u zdrav stva, pro sve te, voj ske i po li ci je, ko ji su glav ni ko ri sni ci bu xe ta.

SRP SKE BAN KE SE TE [KO BO RE S NE NA PLA TI VIM ZAJ MO VI MA

Opa sno je lo {e kre di te gu ra ti pod te pih – Naj ve }i iza zo vi za po slo va we ban kar skog sek to ra u Sr bi ji su sma we na kre dit na spo sob nost kli je na ta, kao i tra `wa za kre di ti ma, ali pre sve ga vi sok ni vo pro ble ma ti~ nih kre di ta (NPL), ko ji je ve} sa da na ni vou od 20 od sto – iz ja vio je pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Raj faj zen ban ke Oli ver Regl. On je u in ter vjuu Ta nju gu is ta kao da ni je mo gu }e da pri vre da bu de u pro ble mi ma, a da ban kar skom sek to ru ide do bro. Na to uka zu je i vi sok ni vo kre di ta sa ~i jom ot pla tom se ka sni vi {e od 90 da na, na ro ~i to u sek to ru pri vre de. Ka ko je ob ja snio Regl, ni vo NPL-a u po je di nim ban ka ma u ve li koj me ri za vi si od me nax men ta, od no sno pro ce ne i ana li ze ri zi ka i do no {e we od lu ka o kre di ti ma u skla du s tim ri zi kom, {to u ban ka ma ~e sto ni je bio slu ~aj. – U sek to ru sta nov ni {tva, pre kri ze, to kom kri ze, Na rod na ban ka je sta vi la vr lo zna ~aj na ogra ni ~e we za kre di ti ra we. I to je na ne ki na ~in spa slo ban ke od se be sa mih, ina ~e bi bez tih ogra ni ~e wa si gur no mno go agre siv ni je kre di ti ra le gra |a ne – ob ja snio je on. – Tih ogra ni ~e wa ni je bi lo za pri vre du, ban ke su eks ten ziv no da va le kre di te i pre kri ze i de li mi~ no i to kom kri ze, i re zul tat

to ga je vi sok ste pen NPL-a i, na rav no, pro ble mi kod fir mi ko je su do bi le kre di te, a ko je mo `da ni kad ni je tre ba lo da ih do bi ju. On je uka zao na to da }e vi sok ni vo NPL-a uti ca ti na pad pro fi ta bil no sti, ali i sma we we ade kvat no sti ka pi ta la u ban ka ma. – Ban kar ski sek tor pa ti od vi so ke sto pe NPL-a i po ve }a wa ni voa re zer va ci ja za wih, i ve ro vat -

vou i da }e i po sle svih po ve }a nih re zer va ci ja i ot pi sa osta ti na od go va ra ju }em ni vou, ali ne is kqu ~u je da se ne ke ban ke mo gu su o ~i ti s te {ko }a ma, iako }e, ukup no gle da no, ban kar ski sek tor osta ti sta bi lan. – Ako sad gle da te Agro ban ku, za ~i ji port fo lio se ~i ni lo da je ~ist i od jed nom vi {e ni je, on da je pi ta we da li ima jo{ dru gih ba -

no }e pa ti ti jo{ vi {e ~im ban ke pri zna ju da su ne ki kre di ti pro ble ma ti~ ni, {to }e do ve sti do po ve }a wa re zer va ci ja za te kre di te i po ve }a wa ot pi sa – ka zao je Regl. On je na gla sio da je ka pi ta li zo va nost ba na ka sa da na vi so kom ni -

na ka u sli~ noj si tu a ci ji ka zao je Regl. – Agro ban ka je bi la eks tre man slu ~aj, ali po sto ji ten den ci ja u ban ka ma da se odu go vla ~i pri zna va we lo {ih kre di ta, zbog oba ve ze da se for mi ra ju re zer va ci je, a s dru ge stra ne, ban ke se mo `da jo{ uvek na da ju da }e ne ki slu ~aj, ko ji je ve} iz gu bqen, da se ipak re {i. Me |u tim, kri za tra je ve} ~e ti ri go di ne, i tra ja }e jo{ ne ko li ko, ta ko da zah te va tre ti ra we lo {ih kre di ta u skla du s re al no {}u. I ba{ zbog to ga ra ~u nam da }e sto pa NPL-a da se po ve }a jo{ u ne kim ban ka ma ko je do sa da ni su sta vi le te kre di te na re a lan ni vo. Regl je na gla sio i da Raj faj zen spa da u gru pu ba na ka ko je su ima le opre zno upra vqa we ri zi kom, ta ko da je sto pa NPL-a na vr lo pri hva tqi vom ni vou i zna ~aj no is pod tr `i {nog pro se ka, i iz ra zio uve re we da }e ta ko i osta ti.

Pa ra ima, ne ma kli je na ta Regl je oce nio i da ima pro sto ra za sma we we ste pe na oba ve zne re zer ve ba na ka, ne zbog oslo ba |a wa li kvid no sti ko je ima do voq no, ve} zbog to ga {to bi sma we we oba ve zne re zer ve po zi tiv no uti ca lo na sni `a va we ka mat nih sto pa. On sma tra i da ni je po tre ban no vi Be~ ki spo ra zum u ovom tre nut ku jer je si tu a ci ja dru ga ~i ja u od no su na 2009. go di nu ka da je po sto jao pro blem li kvid no sti u re gi o nu i u Sr bi ji, a taj spo ra zum je spre ~io od liv te li kvid no sti. – Sa da pro blem ban kar skog sek to ra ni je u li kvid no sti, kao {to je to bio slu ~aj 2009. go di ne u vre me pr vog Be~ kog spo ra zu ma. Nov ca ima do voq no i to ni je ogra ni ~a va ju }i fak tor za kre di ti ra we. Ogra ni ~a va ju }i fak tor je ne do sta tak kre dit no spo sob nih kli je na ta, i to ne mo `e re {i ti ni je dan Be~ ki spo ra zum jer od lu ka o kre di ti ra wu mo ra da osta je na ban ka ma – ob ja snio je on.

ponedeqak1.oktobar2012.

DA NAS PO ^I WE PLA ]A WE LE KA RA PO U^IN KU

Pr vi re zul ta ti u no vem bru

Kapitaciona formula u zdravstvu, koja podrazumeva pla}awe lekara u domovima zdravqa po u~inku, po~e}e da se primewuje od danas. Ministarka zdravqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} rekla je da }e se wena prakti~na primena videti u novembru, kada }e se isplatiti oktobarske plate zaposlenim zdravstvenim radnicima. Osnov, odnosno standard za primenu te formule, ima}e svaka ustanova pojedina~no, a ciq je da primenom kapitacione formule niko ne bude ka`wen i da ne dobije mawu platu, navela je ministarka zdravqa. Ona je ukazala na to da }e oni koji rade ne{to boqe mo}i da zarade i vi{e od osnovne plate. – Zna~i da lekari koji se posve}uju svom pacijentu, koji ga pregle-

daju i le~e, a ne {aqu ga bez raloga na sekundarni i tercijarni nivo zdravstve za{tite, kao i zdravstveno osobqe koje radi s wima, trebalo bi da budu stimulisani – rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}. Prilikom javnog predstavqawa kapitacione formule po~etkom septembra re~eno je da }e plate izabranih lekara i wihovih timova zavisiti od broja opredeqenih osiguranika, preventivnih pregleda, propisanih lekova i broja svih pregleda. Predstavnici domova zdravqa tada su uglavnom rekli da su zadovoqni najavqenim na~inom obra~unavawa plata, a pre svega zbog toga {to ne}e do}i do wihovog smawewa, ~ega su se ranije pribojavali.

DR @A VA PRE U ZI MA BRI GU O OBO LE LI MA OD RET KIH BO LE STI?

Pet sto hi qa da bo le sni ka, a ne vi dqi vi Po procenama Evropske organizacije za retke bolesti, u Srbiji danas `ivi oko 500.000 qudi s retkim bolestima. Oni su upravo zbog svoje retkosti u najve}em broju neprepoznati u sistemu zdravstvene i socijalne za{tite ili su neodgovaraju}e dijagnostikovani, {to zna~i da wihova zdravstvena i socijalna za{tita nije zakonski regulisana. Sve navedeno je usko vezano s problemom nedostatka novca koji se pojavquje uvek kada se postavi pitawe kako da se obezbedi terapija za wih. Polo`aj obole-

one koje se javqaju mnogo re|e – kod jednog u nekoliko desetina hiqada, odnosno miliona qudi. Smatra se da {est do osam odsto stanovnika ima neku retku bolest, a do sada je uspostavqeno 5.000 do 7.000 dijagnoza u domenu retkih bolesti. Uprkos ~iwenici da za ve}inu tih bolesti jo{ uvek nema leka, kvalitet `ivota osoba s retkim bolestima i wihovih porodica ne zavisi od te`ine oboqewa ve} od dostupnosti le~ewa i slu`bi za podr{ku, kao i {ire dru{tvene podr{ke.

Upr kos ~i we ni ci da za ve }i nu ret kih bo le sti jo{ uvek ne ma le ka, kva li tet ì vo ta oso ba s tim bo le sti ma i wi ho vih po ro di ca ne za vi si od te ì ne obo qe wa ve} od do stup no sti le ~e wa i slu `bi za po dr {ku, kao i {i re dru {tve ne po dr {ke lih od retkih bolesti u Srbiji je i daqe izuzetno teàk, iako dràva ~ini sve da preuzme brigu o odre|enom broju obolelih. Osnovan je Fond za le~ewe pacijenata s retkim bolestima, koji se finansira iz poreza od igara na sre}u. Obolelima i wihovim porodicama ostaje nada da }e to zakonsko re{ewe zaìveti u praksi i da Srbija ne}e biti jedina zemqa u regionu u kojoj je ova izuzetno ugroèna grupa gra|ana do sada bila prakti~no prepu{tena sama sebi. Retkim bolestima se smatraju sve bolesti koje se javqaju kod jednog u 2.000 gra|ana, mada postoje i

Veliku pomo} obolelima od retkih bolesti pruàju i pojedine farmaceutske kompanije koje za wih obezbe|uju odre|ene koli~ine lekova. Jedna od wih je i „Genzime„ koja obeleàva deset godina kontinuiranog rada na unapre|ewu zdravstvenog sistema i odnosa prema retkim bolestima u Srbiji. Tokom tih godina za pacijente obolele od retkih bolesti obezbedila je lekove vredne 75 miliona evra. O~ekuje se da }e ta kompanija uskoro pokrenuti nove programe s ciqem unapre|ewa poloàja obolelih od retkih bolesti. J. Bar bu zan

U ok to bru ugo vor za vak ci nu pro tiv ra ka – Institut „Torlak” trebalo bi da u oktobru potpi{e ugovor s kubanskim Institutom za molekularnu imunologiju o zajedni~kom anga`ovawu na vakcini za koju Kubanci tvrde da zaustavqa rak plu}a – najavio je ju~e direktor „Torlaka” Bra ni slav La zi} na RTS-u. – Vakcina za rak plu}a „cimavaks EGF” bi se na tr`i{tu u Srbiji mogla na}i slede}e godine. On je, me|utim, objasnio da postoji jo{ deo posla da se uradi. – Krajem jula i u avgustu bio je stru~wak s Kube i zajedno s na{im stru~wacima pripremili su fajlove za registraciju Agenciji za lekove i medicinska sredstva s obzirom na to da ‘Torlak’ ima najvi{e iskustva i kadra za takvu vrstu posla – rekao je Lazi}.

Direktor „Torlaka” je kazao da }e deo fajlova biti dostupan tokom posete Kubi, gde bi trebalo da Srbija potpi{e taj ugovor u oktobru. Po wegovim re~ima, paralelno s tim poslom postoji posao koji nije vezan za zdravstvo, a odnosi se na sklapawe tog ugovora. ^itavi pravni i ekonomski timovi spremaju ugovor da bi se zadovoqilo srpsko, me|unarodno i kubansko pravo. Lazi} je Tanjugu rekao da je uslov da se vakcina distribuira u Srbiji weno registrovawe u doma}oj Agenciji za lekove i medicinska sredstva. – Po zakonu, od trenutka predaje kompletne dokumentacije do dobijawa registracionog re{ewa potrebno je maksimalno 210 dana – objasnio je Lazi}.

Pr va Kan ce la ri ja za sa mo hra ne maj ke – U okviru Centra za socijalni rad u Jagodini „za neki dan” }e po~eti da radi Kancelarija za samohrane majke i majke koje se neposredno i samostalno brinu o deci – izjavila je ju~e direktorka Centra Bi ser ka Ja ko vqe vi}. – Na potrebu otvarawa kancelarije, prve u Srbiji takvog tipa, upozorio je predsednik Skup{tine grada Dra gan Mar ko vi} Pal ma jer je kroz redovan prijem gra|ana u Skup{tini grada, uo~en veliki broj samohranih majki koje tra`e pomo}. Pre svega nije jasno definisano ko je samohrana majka, a ko nije, koja se majka samostalno stara o deci, tu su velike i zakonske nedoumice. Ideja da se otvori kancelarija podrzaumeva i uvo|ewe evidencije, da znamo ta~no koliko na teritoriji grada Jagodine zaista imamo samohranih majki.

dRU[TvO

dnevnik

DA NAS PO ^I WE [KOL SKA GO DI NA NA FA KUL TE TI MA I VI SO KIM STRU KOV NIM [KO LA MA

Bru co {i, do bro do {li! Po zavani~nom visoko{kolskom kalendaru, 1. oktobra, dakle danas (ba{ kad po~iwu i mesec i sedmica), po~iwe {kolska godina na fakultetima i visokim {kolama strukovnih studija u Srbiji. Naravno, kao i uvek, u amfiteatre i u~ionice }e prvi u}i najmla|i studenti – bruco{i, jer za wihove kolege s vi{ih godina nastava uglavom po~iwe malo kasnije zbog oktobarskog ispitnog roka, {to je za mnoge i posledwa {ansa da polo`e ispit(e) i steknu uslov za upis u narednu godinu studija u {kolskoj 2012/13. Po ve} ustaqenom lepom obi~aju, najmla|oj generaciji studenata na ve}ini fakulteta i {kola danas }e dekani i prodekani, odnosno direktori, nastavnici, asistenti i starije kolege po`eleti dobrodo{licu na

sve~anom prijemu bruco{a ili sve~anom ~asu, kako ga tako|e zovu. I dok }e bruco{i ponegde samo u`ivati u sve~arskom trenutku, a na nastavu, po rasporedu ~asova, krenuti od sutra, drugi }e ve} danas, posle sve~anosti krenuti na prva predavawa, po rasporedu za ponedeqak. Na fakultetima i {kolama koje imaju mnogo studenata pa su zbog ispita u „stisci” s prostorom, nastava }e po~eti slede}eg ponedeqka, 8. oktobra, istovremeno za studente svih godina. Na Univerzitetu u Novom Sadu, gde je na 14 fakulteta (devet u Novom Sadu, tri u Subotici i po jednom u Somboru i Zrewaninu) u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija u 2012/13. upisano ukupno 7.719 bruco{a, neki od wih ve} „uveliko” imaju nasta-

„DNEVNIK” SAZNAJE

vu. Naime, na Fakultetu tehni~kih nauka, gde je prvu godinu studija na 11 in`ewerskih struka upisalo ~ak 1.757 studenata, nastava za bruco{e je (o ~emu je „Dnevnik” pisao) po~ela je pro{log ponedeqka. Prirodno-matemati~ki fakultet uprili~io je sve~ane prijeme za bruco{e upisane na mnogobrojne studijske programe svojih pet departmana28. septembra. Danas }e to u~initi: Poqoprivredni, Tehnolo{ki, Ekonomski, Pedago{ki, Gra|evinski, Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin”, Akademija umetnosti, dok }e na Filozofskom i Medicinskom fakultetu sve~ani ~asovi za bruco{e biti 8. oktobra, kada }e po~eti i nastava za studente svih godina studija. V. ^.

PRI PRE MA SE HE LI KOP TER SKA MRE @A SR BI JE

He li dro mi u 52 op {ti ne? Direktorat civilnog vazduhoplovstva je krajem pro{le godine na vi{e od 130 adresa lokalnih samouprava poslao poziv za registraciju letili{ta za helikoptere. Inicijativa Direktorata nastala je razradom Zakona o vazdu{nom saobra}aju. Namera je da jednom akcijom {to ve}i broj op{tina u Srbiji dobije registrovano letili{te za helikoptere, a sve radi pove}awa bezbednosti civilnog vazduhoplovstva. Pozivu su se odazvale 52 op{tine. Stru~ni timovi Direktorata do sada su obi{li sve lokacije. Za sada nijedna op{tina u Srbiji nije upisana u registar helidroma. – Srbiji su potrebna registrovana letili{ta za helikoptere jer su vi{estruko korisna, a ne iziskuju velika ulagawa. Verujemo da }e se ovom spisku pridru`iti i jo{ neke op{tine – ka`e za „Dnevnik” savetnica za odnose s medijima u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Ka ta -

Izgradwa letili{ta za helikoptere, odnosno pripreme za wihovu upotrebu, jeftinija je i ne iziskuje velike tro{kove koliko bi ina~e bilo potrebno za helidrome. A funkcija je tako-

Osam te re na U ovom trenutku u Direktoratovom registru je upisano osam terena za helikoptere koje za sopstvene potrebe koriste dve privatne firme u Srbiji „BD-Agro„ (pet terena za helikoptere u Novom Be~eju i Sevojnu i jedan pravi helidrom sa svim potrebnim karakteristikama, koji je sme{ten u Dobanovcima). Firma „Lotika„ poseduje dva terena za helikoptere, na Mokroj gori i Zlatiboru. – Dakle, to su tereni koji se koriste za sopstvene potrebe tih firmi. One mogu iznajmqivati terene ali, po na{em zakonu, ne mogu napla}ivati wihovo kori{}ewe – isti~e Katarina Andri}Milosavqevi}. ri na An dri}-Mi lo sa vqe vi}. – Ovakvi tereni su potrebni i turizmu i privredi, a naro~ito u vanrednim situacijama, kada je bitno brzo reagovati i kada je jedini prilaz nekom mestu mogu} iz vazduha, helikopterom.

re}i ista. – U ovom trenutku, Direktorat je smatrao da su letili{ta za helikoptere izvodqivija i realnija – isti~e Katarina Andri}-Milosavqevi}. – Na op{tinama je da prema svojim po-

trebama odrede i prijave lokaciju, nakon ~ega inspektori Direktorata rade analizu. Tro{kove registracije i opremawa snosi}e Direktorat, a jedini nameti op{tina mogla bi biti eventualna ure|ewa lokacije radi stabilizacije i prilago|avwa terena. Direktorat je op{tinama sugerisao da mesto budu}eg helidroma bude ravna, stabilna povr{ina, asfaltirana ili travnata, veli~ine 25h25 metara. Odabrane lokacije mo}i }e da se koriste i u druge svrhe, ali tako da postoji odgovaraju}i stepen kontrole kada prostor sluì potrebama helidroma. Nakon odabira lokacije ne}e biti ve}e izgradwe. Prostor }e se, po proceni inspektora, registrovati kao bezbedan, obeleìti kao mesto sletawa i poletawa, postavi}e se pokaziva~ pravca za vetar, a pred op{tinare izneti smernice wegovog daqeg odràvawa. Ne postoje procene koliko bi

ko{talo opremawe jednog takvog letili{ta, ali iskustva iz Evrope ukazuju na to da je re~ o izuzetno malim tro{kovima jer nije u pitawu skupa oprema. – Op{tine u Srbiji su prepoznale zna~aj letili{ta za helikoptere pa su u ve}ini slu~ajeva ponudile odgovaraju}e lokacije – kaè Katarina Andri}-Mi lo sa vqe vi}. – U ovom trenutku nijedna od op{tina na spisku nije dobila saglasnost Direktorata. Verujemo da }e velika ve}ina ispuniti sve uslove i da }emo do kraja godine u Srbiji imati veliki broj helidroma. Tro{kove pregleda potencijalnih letili{ta, postupak registracije i stru~nu pomo}, finansira}e Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. – Ako se pogleda spisak op{tina koje su zainteresovane za izgradwu letili{ta za helikoptere, uo~qivo je da me|u wima nema onih sredina koje ve} imaju registrovane aerodrome i letili{ta. To je zato {to su ti tereni ve} osposobqeni i za sletawe helikoptera – nagla{ava Katarina Andri}-Milosavqevi}. Uz Sentu, [id, Be~ej, Opovo, Apatin, @abaq, Plandi{te, Sremsku Mitrovicu, Sokobawu, Veliko Gradi{te, Pirot, ]upriju, Majdanpek, Bor, âjetinu, na spisku zainteresovanih su i Kosjeri}, Kwaèvac, Kru{evac... M. Bo zo kin

NO VI BE ^EJ UGO STIO OMLA DI NU IZ CE LOG SVE TA

Ba nat pre sto ni ca in ter kul tur no sti Novi Be~ej je bio doma}in centralne proslave Svetskog dana interkulturnog dijaloga u Srbiji. U toj banatskoj varo{i posledwih dana je, u organizaciji Evropskih volontera AFS-a, boravilo dvadeset {estoro dece iz Italije, ^ilea, Meksika, Rusije, Belgije, Venecuele, Brazila, Tajlanda i mnogih drugih zemaqa. Ona su u Novi Be~ej do{la kroz program godi{we razmene u~enika da bi s vr{wacima provela nekoliko dana razmewuju}i informacije i iskustva – Mnogi nesporazumi, netolerancija, sukobi i ratovi mo`da bi bili izbegnuti da su se zara}ene strane boqe razumele. Upoznavawe s razli~itim kulturama ili, jo{ boqe, qudima koji ih predstavqaju, dobar je put ka mnogo tolerantnijoj i mirnijoj budu}nosti. Zato sam izuzetno sre}an {to je Novi Be~ej ovih dana bio prestonica interkulturnog dijaloga u Srbiji – poru~io je predsednik novobe~ejske op{tine Sa {a [u }u ro vi}. On je omladini rekao da su najlep{e i najcewenije stvari i vrednosti uglavnom iste u celom svetu

\or|e Petrovi} iz Beograda i Tajlan|anin Taja Nimibut

– lepota prvog poqupca, za{titni~ki zagrqaj majke ili uzbu|ewe zbog prvog velikog uspeha. – Sve je to isto i u Tajlandu, i u Brazilu, i u Rusiji, i u Novom Be~eju. Traìmo sli~nosti koje nas spajaju, uz po{tovawe, razumevawe i uvaàvawe na{ih razli~itosti. Mi u Vojvodini vekovima ve`bamo tu ve{tinu i u velikoj meri smo uspeli da je savladamo. U na{em gradu ìve i Srbi, i Ma|ari, i Romi, i Makedonci, i Albanci, i svi se dobro slaèmo – kazao je [u}urovi}.

Koordinatorka projekta “Interkulturalni dijalog” za Novi Be~ej Bi qa na Ba wac istakla je da su se deca prethodnih dana dru`ila kroz razli~ite vrste radionica, izleta i da su na zavr{noj priredbi svi predstavili svoju zemqu. – Prepoznali smo na{u op{tinu u celoj toj pri~i jer ve} imamo odre|enu tradiciju po tom pitawu. Zato smo odlu~ili da ugostimo decu koja ove godine borave na razmeni u sredwim {kolama u Srbiji – naglasila je Biqana Bawac.

Kod Na ta {e Vra ta wi}, @eq ka Jo va no vi }a i Lu ke Bo jo vi }a, sve troje iz Ivawice, sme{teni su Ruskiwa, Italijan i Belgijanka. Mladi doma}ini mogli su {to{ta saznati od svojih gostiiju. – Zanimqivo mi je to {to u Rusiji |aci nose uniformu, {to im nastava traje od 8 do 16 ~asova, {to ne mogu da izlaze izvan dvori{ta i {to nemaju male odmore posle svakog ~asa, ve} samo jedan veliki odmor. Wihov kriterijum u {koli je mnogo vi{i nego kod nas – ispri~ala je Nata{a Vratawi}, dok je @eqko Jovanovi}, koji je ugostio Belgijanku Suen Ku ik, od vr{wakiwe saznao da u toj zemqi mla|i od 18 godina ne smeju biti van ku}e posle 21.30 ~asova. Kod \or |a Pe tro vi }a iz Beograda sme{ten je Ta ja Ni mi but iz Bangkoka i zajedno su do{li u Novi Be~ej. – Ova razmena je korisna, kao da sam dobio novog brata. Taja i ja smo po ceo dan zajedno, pri~amo, zezamo se... Osta}e gotovo godinu dana kod mene – rekao je Petrovi}, i ocenio da se, zahvaquju}i razmeni u~enika, mogu nau~iti drugi jezici, nove kulture i upoznati novi qudi. @. Ba la ban

V remeploV

Komemoracija Milici Kqai}-Radakovi}

Otkriven spomenik Mileti}u Pri li kom ve le lep nog ot kri va wa spo me ni ka na rod nom vo |u, Sve to za ru Mi le ti }u na Tr gu slo bo de, 1. ok to bra 1939. naj i stak nu ti je jav ne li~ no sti u ze mqi go vo ri le su o te {koj i slav noj pro {lo sti Sr ba, ali i ne sa gle di vo ve li kim is ku {e wi ma sa -

da {wi ce. Istog da na, po pod ne, pred stav ni ci omla din skih dru {ta va iz ce le Voj vo di ne su, oda ju }i pa `wu Mi le ti }u, po sle uvod ne re ~i in `i we ra Ni ko le Pe tro vi }a, go vo ri li o to me {ta im je ~i ni ti u vre me ka da je no vi rat za hva tio Evro pu. N. C.

Ko me mo ra ci ja pr va ki wi Dra me Mi li ci Kqa i}Ra da ko vi} odr `a }e se da nas u 12 ~a so va na sce ni „Pe ra Do bri no vi}„ u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Na ko me mo ra ci ji }e go vo ri ti uprav nik SNPa Alek san dar Mi lo sa vqe vi}, glu mi ca Mi ra Ba wac, pr va ki wa Dra me SNP-a Gor da na \ur |e vi}-Di mi}, dr Ko sta Sa vi} i di rek tor Dra me SNP-a Bo ris Isa ko vi}. J. Z.

Novosadska ponedeqak1.oktobar2012.

Grafike Radovana Jandri}a Iz lo `ba gra fi ka Ra do va na Jan dri }a, „Iz dnev ni ka se o skog umet ni ka”, otva ra se ve ~e ras u 20 ~a so va u Li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vi Sad. Gra fi ke }e mo }i da se po gle da ju do 12. ok to bra. J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„More makova” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Mo re ma ko va” Ami ta va Go {a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Rad wa „Mo ra ma ko va“, pr vog iz tri lo gi je o Ibi su, od vi ja se na {i ro kom pro sto ru – na buj nim po qi ma ma ka uz oba lu Gan ga, na uz bur ka nom mo ru i za kr ~e nim uli ~i ca ma Kan to na. U sre di {tu ove `i vo pi sne sa ge je ste Ibis, ne ka da {wi brod za pre voz ro bqa, ko ji se oti snuo na bur no pu to va we pre ko In dij skog oke a na, a ko ga ~e ka ju bor be u okrut nim Opi jum skim ra to vi ma iz de vet na e stog ve ka. U do ba kad u ko lo ni jal nom sve tu do la zi do krup nih pro me na,

sud bi na }e spo ji ti sa svim raz li ~i te In dij ce i Za pad wa ke. Ka ko su im sve po ro di~ ne ve ze pre se ~e ne, oni }e po sta ti xa hax-bai, bra }a po bro du. Na sta je jed na no va di na sti ja ko ja }e spo ji ti kon ti nen te, ra se i po ko le wa. N. R.

BOROVICA NUDI DVA MINIMALCA DO SREDE, RADNICI ODBILI

Radikalizovan {trajk, potpuna blokada Dunava Ne za do vo qi rad ni ci „Du nav gru pe agre ga ti“ ko ji ve} sed mi dan blo ki ra ju Du nav zbog ne is pla }e nih za ra da, po sle ju ~e ra {weg sa stan ka sa vla sni kom ovog pred u ze }a Du {a nom Bo ro vi com po ja ~a }e blo ka du i ra di ka li zo va ti {trajk. Je dan od ~e ti ri bro da, ko ji su sa da u blo ka di, bi }e pre me {ten ta~ no na sre di nu re ke kod mon ta `no-de mon ta `nog mo sta, te }e ta ko i de li mi~ nan sa o bra }aj ko ji se od vi jao na Du na vu, pr ven stva e no za put ni~ ke bro do ve, bi ti ne mo gu}. Ta ko |e, Lu ka, Ka na l Du nav-Ti sa-Du nav i sve de po ni je za uto var ma te ri ja la ovog pred u ze }a bi }e i da qe blo ki ra ni. Oko 370 rad ni ka tra ì {est za o sta lih za ra da, za tim da im se ove re zdrav stve ne kwi ì ce i po ve è rad ni sta` za pret hod ne dve go di ne, te da se is pla te tro {ko vi pre vo za i bo rav ka na bro do vi ma. - Vla snik nam nu di upla tu dva mi ni mal ca do sre de i dva mi ni mal ca to kom ok to bra, te upla tu ~e ti ri, od se dam na kna da za bo ra vak na bro du. To ni je ono

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Na Kvanta{ po kilogram „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

{to smo tra `i li, ta ko da se blo ka da na sta vqa i kre }e to tal na obu stva plo vid be dok se ne is pu ne svi na {i zah te vi. Tra `i mo i od pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a da se ukqu ~i u raz go vo re i ve} smo mu po sla li

KRIZA MEWA PRAVILA

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Radnici zahtevaju da se pokrene postupak za raskid privatizacije

do pis – re kao je pred stav nik rad ni ka No vi ca Cvet ko vi}. On do da je i da zah te va ju da se po kre ne po stu pak za ras kid pri va ti za ci je tog pred u ze }a sa sa da {wim vla sni kom. Po kra jin ski se kre tar za pri vre du i za po {qa va we Mi ro slav Va sin, ko ji je i ju ~e u~e stvo vao u pre go vo ri ma sa rad ni ci ma, iz ja vio je ra ni je za me di je da bi od re |e na sred stva pred u ze }u tre ba lo da upla ti Re pu bli~ ka di rek ci ja za vo de, kao dug za oba vqe ne ra do ve. Me |u tim, po re ~i ma Cvet ko vi }a, a ka ko im je pre neo Bo ro vi ca, pred u ze }e }e od tog po sla do bi ti 40 mi li o na di na ra, {to ni je do voq no da se is pu ne svi zah te vi rad ni ka. - Mi smo zbog tru da i pa `we ko ju su nam po sve ti li pred stav ni ci svih ni voa vla sti u Sr bi ji is ka za li do bru vo qu i de li mi~ no ovih da na pu {ta li bro do ve, ali ni smo sve ovo ra di li i to li ko ri zi ko va li da bi smo do bi li dva mi ni mal ca, ta ko da }e Du nav bi ti pot pu no blo ki ran do daq weg – za kqu ~io je Cvet ko vi}. A. L.

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Zbog ni skih ce na vo }a i po vr }a na Kvan ta {ku pi ja cu sve vi {e svra }a ju No vo sa |a ni ko je je lo {a fi nan sij ska si tu a ci ja na te ra la da u po tra zi za jef ti ni jim na mir ni ca ma pre |u ~i tav grad. Tr gov ci ka ù da se ve o ma ~e sto na |u u ne za vid noj si tu a ci ji, jer sve ve }i broj qu di ku pu je na ki lo gram, a pro dav ci ne mo gu da im ob ja sne da ni è ce ne va è sa mo ako se ku pu ju ve }e ko li ~i ne. - Qu di ov de sve vi {e do la ze, jer su, u od no su na osta le pi ja ce, ce ne do sta ni è. Sva ko dnev no mo ra mo da im ob ja {wa va mo da se na Kvan ta {u po ni skim ce na ma mo gu ku pi ti sa mo ve }e ko li ~i ne na mir ni ca a to mo è bi ti vr lo ne pri jat no ka è tr go vac Zo ran Da so vi}. Na rav no, de {a va se i da im iza |em u su sret, ali to za vi si od mo je pro ce ne. Uko li ko mi do |e pen zi o ner, kod ko jeg se pri me ti da ima ma la pri ma wa, pro dam mu ki lo gram po vr }a po ni òj ce ni, jer ne }u za to li ko pro pa sti. Po re ~i ma Da so vi }a, u ovom pe ri o du na Kvan ta {koj pi ja ci naj vi {e se ku pu ju na mir ni ce za zim ni cu, zbog ~e ga je pi ja ca do sta po se }e na. Osim su gra |a na, na tu tr `ni cu sva ko dnev no svra }a ju i vla sni ci mar ke ta, ko ji se snab de va ju vo }e mi po vr }em. Da so vi} is ti ~e da im naj ve }i pro blem pra ve tr gov ci iz Sr bi je, ko ji iz ka mi o na pro da ju na mir ni ce za zim ni cu.

Fo to: S. [u {we vi}

- Ti tr gov ci tvr de da u je dan pa ket mo è da sta ne 25 ki lo gra ma pa pri ka, {to je ne mo gu }e, jer kad se pa ket na pu ni te àk je mak si mal no 18 ki lo gra ma. Qu di on da od wih ku pe pa pri ku i bu du o{te }e ni za se dam ki lo gra ma, {to ni je ma lo, po go to vo za pen zi o ne re, ko ji ima ju ma la pri ma wa. Te pre va ran te ni ko ne kon tro li {e, a qu di po sle pri ~a ju da su o{te }e ni na Kvan ta {koj pi ja ci, {to je lo {a re kla ma za nas, ko ji re gu lar no po slu je mo ka è Da so vi}. Po ni ìm ce na ma na ovoj pi ja ci mo è se pa za ri ti vo }e i po vr }e, ali sa mo ako se ku pu ju ve }e ko li ~i ne. Za ki lo gram cr ve ne

pa pri ke tr gov ci tra `e 50 di na ra, dok je ba bu ra 60. Kra stav ~i }i kor ni {o ni sta ju 80 di na ra, kra sta vac za sa la tu 50, a ki lo gram pa ra daj za 90 di na ra. Ki lo gram ku pu sa ko {ta 35 di na ra, krom pir je 45, cr ni luk 25, a be li 250 di na ra ki lo gram. Za ki lo gram ze le nog pa ra daj za za sa la tu tr gov ci tra `e 35 di na ra, dok je kar fiol 150 dina ra. [to se ti ~e vo }a na Kvan ta {koj pi ja ci bre skve ko {ta ju 100 di na ra, kru {ke su 110, a za ki lo gram ja bu ka i {qi va su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je 60 di na ra. Ki lo gram gro `|a sta je 80 di na ra, li mun je 200, a na ran xe i grej pfrut 160 di na ra. N. R.

ponedeqak1.oktobar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Bli zan ci sti gli u tri po ro di ce Blizanci Vu ka {in i Mi haj lo - Vesne i Du{ana Jawi}a, Jo van i Tea - Vesne i Miroslava Georgijevi}a, Mi lo{ i Mi haj lo - Danijele i Igora Stefanovi}a.

Devoj~ice So fi ja - Aleksandre i Borisa [pehara, Pe tra - Ane i Gorana Cviji}a, Na |a - Bojane i \or|a \oki}a, Ana - Bojane i Ivana Katu{i}a, Le na - Brankice i Steve Mari}a, Ana sta si ja - Valentine Kasumi i Fikreta Zubakia, Mi li ja na - Vawe i Danila Rosi}a, Mi la - Vesne i Dragana Zavi{i}a, Jo va na - Vesne i Zorana Pili}a, Ka li na - Daliborke \or|evi}, Ana - Dane i Milana Vukajlovi}a, Ta tja na - Danice i Svetislava Zrni}a, Ti ja na - Danke i Petra Mi{kova, Ma ri ja - Diane i Roberta Fistri}a, Sa ra - Dijane i Sr|ana Grbi}a, Ma ri ja - Dragane i Branislava Dodera, La na - Dragane i Sa{e [obot, Vi {wa - Du{ice i Martina Mihailovi}a, Ha na - Elene Pro}-Dace{en i Vasiqa Daca{ena, Ha na - Erike i Samira Ka~apora, Ste fa ni - Zlatice i Igora Vladisavqevi}a, Ni ko li ja - Ivane i Miladina Bokorca, Ni na Ivane i Miodraga Podnara, Ne ve na - Jadranke i Milana Jankovi}a, Du wa - Jasmine Skaki} i \or|a Ga{i}a, Alek san dra - Jelene i Aleksandra Milojevi}a, Mi li ca - Jovane i Bojana Komarice, Vla sta - Karoline i Vlastislava Tria{ka, Ma ri ja - Lidije i Milorada Lu~ara, Pe tra - Qiqane i Bojana Bo`ovi}a, Mia - Qubane i Miroslava Jovanovi}a, Ja na - Qubice Bu-

jandri} [iket i I{tvana [iketa, Ines - Maje i Vladimira Bara~kova, Pe tra - Maje i Igora Pejanovi}a, Mi la - Marije i Qubodraga Pobuli}a, Ta ra - Marije i Radovana Bracanovi}a, Ta ma ra - Marije i Radomira Ercega, Iva - Marine Be~ejac Boroja i Dejana Boroja, Te o do ra Marine i Lazara Kaurina, Mi le na Mi na - Marine Kneèvi}a i Milana Simina, La na - Marine Kolunxi} i Aleksandra Tewi, Una - Marine Samarxije i Dalibora Babi}a, Ta ma ra Ma{e i Bojana Kecmana, Du {a na - Milice i Todora Raleti}a, Mia - Milice Trkuqe i Boì}a, Mi li ca - Miroslave i \or|a Kukina, Ana sta si ja - Nata{e Zeqkovi} i Dalibora Petrovi}a, La na - Nata{e i Borislava Doì}a, An drea - Nikoline i Bojana Bogdanovi}a, Ti ja na - Nikoline i Momira Glu{ca, Ti ja na - Nikoline i Predraga Pe{uta, ên ge - Or{oje i Atile \eri, La na - Svjetlane Santra~ i Predraga Zori}a, Mia - Senke i Sr|ana Lero, Le na - Sla|ane i Branislava Bogdani}a, Iva na Stanislave Petkovi} i Neboj{e Radosavqeva, Mi li ca - Tamare i Gorana Kraw~evi}a, Ta ra Tawe i Alena [ero, Iva - Tatjane i Vujadina Kora}a, Asja - Tatjane Ke{eq i Igora Vranca, Ni ko li na - Tihane i Novice Devi}a.

Ven~ani Sil vi ja [pis i La slo Tot, Mir na Gru bor i De jan Cvet ko vi}, Kri sti na Ma o du{ i Alek san dar Ste fa no vi}, Bra ni sla va Mar jan o vi} i Le o nid Kra qe vi}, Mir ja na Fra ni} i \or |e Ba log, Iva na Alek si} i Ma ri jan Di zdar, Da ni je la Bog da no vi} i Sa {a Sta no je vi}, Dra `e na Man di} i Dra go slav Lap ~e vi}, Mi li ca Je zdi} i Mar ko No vo sel, Iva na \ur ko vi} i An dri ja Ko va ~e vi}, Jo va na Sa vin i Iva na Iva no vi}, Iva na Ili} i Bra ni slav Ke re~ ki, Du {an ka De de i} i Du {ko Ge ci}, Mi qa Yo go vi} i Go ran Ne di}, Ana Ivan de ki} i \or |e Mi len ko vi}, Ta wa Ere mi} i Ne ma wa Iva no vi}, Dra ga na Ma ti} i Pre drag Vra ~a ri ~i}, Ka ta ri na Stan ko vi} i Vla di mir Vi do vi}, Dra ga na Ze ~e vi} i Vla di mir De li}, Da ni ca Mi loj ko vi} i Rast ko Vlaj ko vi}, Ve ra Er ceg i Mi lo van Ami yi}, Sa wa Tu ri} i Alek san dar Br ki}, Iva na Sto ja kov i Mir ko Le vi, Raj ka [a re nac i Vla di mir Iv ko vi}, Ana-Ma ri ja Pe ji} i Alek san dar An ti}, Si mo na Pre do je vi} i Alek san dar \u ri ~in, Na ta {a Ku zma no vi} i Mi o drag Gr bu {i}, Da ni ca Vo ji no vi} i Mi ro slav Ra di}, Ana \e kqu {i i Bra ni slav Ste fa nov, Ra do sla va Do lo vac i Pre drag Isla mo vi}, Ma ri na Vu ja ni} i Sr |an Kra gi}, Ma ja Sta nar i Zo ran Mi li}, Ma ri ja na Ka la ba i Sr |an Sol dat, Jo va na Sta no je vi} i De jan Ni ko li}. Ta ta Go ran, ma ma Ma ja, ma li Og wen i be ba Mar ko Ru de`

De~aci Va si li je - Aleksandre i Zorana [u}ura, Fi lip - Ane Hlo`an Beqi~ke i Mi{ka Beqi~ke, Ni ko la - Awe i Vladimria Mu~enskog, Alek san dar - Berte Hotvat i Mirka [tajna, Jo van - Biqane i Xemala Ahmetovi}a, Og wen - Bojane i Ilije Vukovi}a, Ste fan - Branke i Davora Kon~ara, Alek san dar - Brankice @ivanov, Du {an - Vere i Bojana @upaneca, Ma te ja - Vere Su{i} i Veqka Vlahovi}a, Vu ka {in - Vesne i Dejana Stojanovi}a, Veq ko - Vesne i Marka Tasovca, Mar ko - Gordane i Milo{a ]uluma, Va si li je - Gordane i Pavla Brtke, Vuk - Gordane i Radomira Despotovi}a, Sto jan - Daliborke Pepi} i Nenada Maksimovi}a, Mi lan - Danijele i Tihomira Roga~a, Mar ko Dijane i Gruje Kupusinca, Da vid - Dijane i Mirka Dragi~evi}a, La zar - Dragane i Du{ka Guwi}a, Alek sa - Dragane i Milenka Abaxina, Pe tar - Eleonore Peji} i Dragana Rokni}a, Og wen - Zorice Dr~e Dabovi} i Aleksandra Dabovi}a, Ne ma wa - Zorice i Davida Firawia, Ni ko la - Zorice i Zorana Daji}a, Ste fan - Zorice i Ivice Ili}a, Lu ka - Ivane i Dragana Nikoli}a, La zar Jelene i Gorana Ciganovi}a, Mak sim - Jelene Kutla~e Milo{evi} i Zorana Milo{evi}a, Mi lan - Jelene Miji} i Qubi{e Maleti}a, Ob rad - Jelene Stojanovi} i Slavka

Kuzmanova, Va wa - Katarine i Gorana Vesi}a, Leon - Kristine Viole, Mi haj lo - Qiqane i Branislava Smiqani}a, Ne ma wa Qiqane i Ratimira Vujasina, Stra hi wa Maje i Zorana Vaseleka, Mi ha i lo - Marije i Gorana Rosi}a, Ako{ - Marijane i Arpada Baloga, Vla di mir - Marijane i Vase Jandri}a, La zar - Marijane i Milana Hristova, Veq ko - Marine i êdomira Aleksi}a, Ma te ja - Milane i Aleksandre \uki}, La zar Milijane i Boìdara Radosavqevi}a, Jo van - Milice i Lazara Futo{kog, Ste fan - Milice Tomu{ilovi} i Marka Balaà, Ve li ja - Mirsade Drmaku [erifovi} i Emrana Drmakua, Vu ka {in - Nata{e i @arka Te{ovi}a, Alek san dar - Nata{e i Marka Popova, Ko sta - Nata{e i Sa{e Kova~evi}a, Vik tor - Nata{e i Sa{e [iqaka, Alek sa - Nevene i Du{ka Peji}a, Ste fan - Radovanke Risimovi} Kurcinak i Aleksandra Kurcinaka, Mi lo{ - Ruè i Davida Pavlovi}a, Alek san dar - Sandre i Branka Divqana, Vu ka {in - Sawe i Boè Li~ine, Re qa - Svetlane i Nikole [i{i}a, Re qa - Slobodanke i Stanislava Bogojevi}a, Alek san dar - Sowe Ki{ i Ivice Bogdana, Va wa - Stane i Neboj{e Maksimovi}a, Bran ko - Tamare \ur|evi} i Milo{a Jelovca, La zar - Tamare i Zorana Iki}a.

Umrli Rozalija \ember ro|. Po{a (1945), Mira \uri} ro|. Kosjerina (1951), Gordana Albuq ro|. Risti} (1934), Vitomir Andri} (1933), Imre Balog (1928), Simo Bosni} (1953), Sneàna Vasovi} ro|. Peji} (1963), Zoltan Vinkovi~ (1958), \or|e Gaji} (1959), Do bri la Gvo zde no vi} (1927), Ve se lin ka Gnip ro|. Varga (1925), Stana Gruji} ro|. Milinkovi} (1931), Jasmina Debeqa~ki ro|. Mato{ (1955), Jan Zavaro{ (1947), Slavica Zori} ro|. Delibos (1927), Nedeqko Isakov (1934), Mihailo Kova~evi} (1938), Milenko Kri~ka (1958), Georgina Lapu ro|. Glinti} (1956), \or|ija Leontijevi} (1988), Jasmina Mari} (1980), Miroslava Mari} ro|. Petrovi} (1937), Velimir Nikoli} (1929), Stevan Obradovi} (1931), @arko Oros (1920), Nedeqko Petrovi} (1980), Aleksandar Radovanovi} (1933), Radomir Radunkovi} (1939), Boò Repac (1930), Blaènka Salaj ro|. FiDa ni ca Vo ji no vi} i Mi ro slav Ra di}

ala (1926), Zora Salapura ro|. Raki} (1936), Katica Stojkovi} ro|. Dimitrov (1942), Du{ko Suvajxi} (1931), Nedeqka Frank ro|. Dejanovi} (1922), An|a Cvetkovi} ro|. Vukoja (1924), Milenko Cvijanovi} (1940), Qiqana ^ovs ro|. Erdeqan (1949), Marija [imunec (1948),Natalija Bukurov ro|. Mrku{i} (1943), Vladimir Peri} (1953), Vujo Basta (1952), Mihajlo Vengring (1940), Nada Vre}o (1938), Katalin Vujkovi}-Bukvin ro|. Lami} (1943), Laslo Erdedi (1945), I{tvan @aki (1952), [andor Kadar (1956), Tomislav Kalkan (1941), Samuel La~ok (1925), Vladimir Martinovi} (1951), Dejan Milo{evi} (1964), Milanka Mihajlovi} ro|. Nestorov (1931), Uro{ Ne{ovi} (1935), Jovan Ni ko li} (1959), Du {an Sto ji sa vqe vi} (1940), Radojka Stojkov ro|. @dero (1936), Srebra Taraji} ro|. \or|evi} (1940), [andor Tot (1953).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

Zgra de do bi ja ju ener get ske pa so {e

za pripreme, razvoja i kontrole u JKP „Stan” Danijela Jankov, dodaju}i da najni`i razred pod koji }e nove zgrade morati da potpadnu jeste „C”. [to se ti~e starih zgrada, neophodno je da one budu podignute na makar jedan razred vi{e. Za sve objekte koji budu imali

No vo i zgra |e ni objek ti ne }e do bi ti upo treb nu do zvo lu uko li ko ne po se du ju pa so{, dok sta ri ne }e mo }i da se do bi ju do zvo le za sa na ci ju, adap ta ci ju i re kon struk ci ju tro{i energije, koliko {tedi, kakav je toplotni omota~ zgrade, kakv su grejni ure|aji, prozori, vrata, lokacija i drugo. Bez paso{a ne}e mo}i da se dobije dozvola za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukciju objekta navela je rukovodilac sektora

paso{ to ne}e biti samo dokaz o potro{wi energije nego }e pokazati i {ta bi trebalo uraditi i koliko ulo`iti da bi se unapredila energetska efikasnost objekta. Ipak, predvi|eno je da paso{e mogu izdavati samo kompanije koje imaju licencirane

DAnAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.30), „Meda” (18, 20), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.30), „Sudija Dred” ( 20.15, 22.10), „Anonimna dojava” (22.15), „Dr rej i |avoli” (18.05), „Pla}enici 2” (22.35) KCnS: „Prometej” (19), Vrata (21).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRAnE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Na ta li ja @iv ka Bu ku rov (1943) u 10.30 sa ti, Ne deq ka Pe tra Iv ko vi} (1925) u 12 sa ti, Bi qa na Qu bo mi ra Ili} (1933) u 12.45 sa ti, Te o dor Sve to za ra An dri je vi} (1956) u 13.30 sa ti, Je le na To me Kne `e vi} (1939) u 14.15 sa ti, Ag ne{ Alek san dra Mi lu ti no vi} (1965) is pra }aj u 15 sa ti i Mi lo rad Sve to za ra @o ri} (1938) u 15.45

inèwere za energetsku efikasnost zgrada. - Na{e preduze}e ima osam licenciranih inèwera spremnih da izra|uju elaborate i procene energetske efikasnosti, ali i da nadziru sanacije. Po{to su ovakva ulagawa velika, „Stan” je pripremio razne vrste kreditirawa za gra|ane i korisnike na{ih usluga. Ujedno, na{a firma radi i snimawe izolacije zgrada termo-kamerama – kaè Jankov. Postoji projekat kreditirawa u saradwi sa „Informatikom” i „poslovnom bankom”. Krediti }e se odobravati na period od pet godina uz odre|enu kamatu, sedam do osam odsto na godi{wem nivou, a uslov da skup{tine stanara konkuri{u za ovaj projekat je da imaju naplativost ra~una objediwene naplate preko 80 odsto. Druga vrsta kreditirawa je rezervisana za korisni-

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800-300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ke usluga ove firme gde }e otplata biti na 24 rate. Kako saznajemo, u posledwe vreme, povodom ovog pitawa, pristiè dosta zahteva u „Stan”, a trenutno se realizuje jedan, u Ulici Alekse [anti}a 12, dok je jedna zgrada u Balzakovoj ulici u postupku ugovarawa. Ipak, Danijela Jankov je upozorila da se mnogi javqaju za sanaciju fasada, ali je neophodno obratiti pa`wu i na stolariju. - Ukoliko se odradi kvalitetna fasada, pa neko re{i da promeni prozore, moè da se stvori problem, jer to ~esto rade nestru~na lica. To u najve}em broju uzrokuje naru{avawe sklopa fasade i posao se duplira, a tro{kovi rastu - predo~ila je ona. Energetski paso{i bi trebalo da racionalizuju potro{wu energije, ali }e poskupeti izgradwu stanova oko pet posto. Korist }e, me|utim biti ve}a i ulagawa }e se isplatiti u roku od pet do deset godina. Predvi|eno je da ovaj dokument bude potreban prilikom transakcije iznajmqivawa ili prodaje nepokretnosti. Ovim pravilnicima je definisano da je elaborat energetske efikasnosti sastavni deo tehni~ke dokumentacije koja se prilaè za izdavawe gra|evinske dozvole ili re{ewa kojim se odobravaju radovi. A. Jerini}

Is kqu ~e wa stru je

telefoni

420-374

Petrovaradin: od 8 do 13 ~asova deo Mi{eluka oko raskrsnice za Bukovac, Studeni do, Bukova~ki put, Bukova~ki do, [irine i Puckaro{. Sremski Karlovci: od 8.30 do 13.30 ~asova Ulica Teodora Kra~una; od 8 do 13 ~asova naseqe Zano{. Susek: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Koru{ka od autobuskog stajali{ta prema ^erevi}u; od 10 do 11.30 ~asova celo naseqe sa vikend naseqima. Ledinci: od 8.30 do 12 ~asova vikend nasewe Kova~evac. Futog: od 9 do 13 ~asova Ulica Miroslava Anti}a 3-39 i 6-46. ^enej: od 9 do 11 ~asova Me|unarodni put 78-82 i 7583, Rasadnik, Prevoz Panonija, crkva, Elektroelement.

Ma {ta i ra dost stva ra wa Manifestacija “De~ja nedeqa”, koja se ove godine odràva pod sloganom “Rastemo kao jedno – boqi smo zajedno”, traje od 1. do 7. oktobra. Sve~ano otvarawe je danas u 11 sati, u Pozori{tu mladih. - Ova manifestacija se moè slobodno nazvati i “Nedeqa de~jeg stvarala{tva” jer je u pripremu i realizaciju ukqu~eno preko 7.000 dece Novog Sada - rekao je organizator manifestacije Ismet Ati}. - Procewujemo da }e nas oko 15.000 sugra|ana posetiti, a ~ak 28 ustanova, organizacija, udruèwa gra|ana i nevladinih organizacija pripremilo je 169 programa vrlo atraktivnih i aktuelnih sadràja. Radost stvarawa zauzima zna~ajno mesto u brojnim programima gde u fokusu nisu samo darovita, ve} sva zainteresovana deca. Cela manifestacija odi{e pozori{nom, likovnom i muzi~kom umetno{}u, a program ~ine i sportske rekreacije, tribine na aktuelne teme, afirmacija tolerancije i humanitarne akcije. Iz buxeta Grada za realizaciju “De~je nedeqe” obezbe|eno je 1,6 miliona dinara. A. Va.

Fo to: S. [u {we vi}

[TA ZAHTEVAJU PETROVARADINCI?

Po pra vi ti {ko lu, iz gra di ti za o bi la zni cu Oko 3.500 Petrovaradinaca potpisalo je peticiju za pro{irewe nadle`nosti ove gradske op{tine, a peticija }e se, zajedno s zahtevima koji je prate, najverovatnije na}i na prvoj redovnoj sednici Skup{tine grada. Udruèwe gra|ana „Centar Petrovaradin„ zapo~elo je prikupqawe potpisa pre nekoliko meseci, a pro{le subote je akcija okon~ana na petrovaradinskoj pijaci. Ono {to Petrovaradince jedi jeste ~iwenica da ova op{tina prema Statutu grada iz 2008. godine postoji, ali samo formalno, te stanovnici od toga nemaju nikakve koristi, dok iz „Centra Petrovaradin” kaù da zahetvaju da se zakon po{tuje. Prioritet na spisku zahteva je problem takozvane male osnovne {kole u Ulici Frawe Malina koja zbog krova koji proki{wava ne radi ve} godinu dana. U Osnovnoj {koli „Jovan Du~i}” nema dovoqno mesta, deca poha|aju nastavu u tri smene, a u~enici koji su i{li u malu {kolu, sada aktivno u~estvuju u saobra}aju i izlaù se opasnostima.

^ITAOCI PI[U SMS

Neophodno je izgraditi trotoar i javnu rasvetu u ulicama Ra~kog i Kraji{koj, a Sadovima i Livadskoj ulici nedostaje kanalizacija. Stanovnici Ulice Dinka [imunovi}a imaju problema s vodosnabdevawem, a na listi se nalaze i dugogodi{we boqke Petrovaradina - izgradwa zaobilaznice i ure|ewe Podgra|a, o kojima se godinama pri~a, bez rezultata. Iz „Centra Petrovaradin” kaù da bi pro{irivawem nadle`nosti u Petrovaradin stizao novac iz republi~kog buxeta koji je namewen lokalnim samoupravama, a trenutno ide u gradsku kasu. Tako|e, problemi koji postoje u Petrovaradinu lak{e bi se re{ili na licu mesta, a gra|ani koji ìve sa sremske strane kvalitetnije bi sara|ivali s gradom. - Ova op{tina ima sve preduslove za realizaciju mnogih projekata, ali do sada nije bilo mogu}nosti da se konkur{e na pokrajinskom i republi~kom nivou, ali i u inostranstvu, ~ime bi se smawio pritisak na buxet grada i na gradsku vlast - kaù iz ovog udruèwa gra|ana. J. Z.

065/47-66-452

ûd no ne ko „alo” za o kru ì va we U jednoj mobilnoj mreì sam obavio efektivno razgovora 50 sati za 2 godine u postpejdu, a napla}eno mi je 150 sati razgovora i to se zove zaokruìvawe na pun minut, na moju reklamaciju rekli su mi da je to normalno, a odnos je 1: 3??? 063/1646...

ko hvala profesorice. Dok god imamo takve posve}ene muzi~are, entuzijaste, Novi Sad ima nade za kulturu i za lep{i `ivot. Hvala vam jo{ jednom. 063/5182..

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

PO^IWE „DE^JA NEDEQA”

JKP „STAN” SPREMAN ZA NOVA PRAVILA KOJA VA@E OD DANAS

U na{oj zemqi od danas po~iwu da se primewuju takozvani energetski paso{i za zgrade, {to bi trebalo da omogu}i u{tedu energije i o~uvawe ìvotne sredine. Bez tih paso{a, ne}e biti mogu}e izdavawe upotrebne dozvole i ukwiàvawe, a svakako }e imati i uticaj na formirawe cene stanova. Ovaj dokument sadrà}e op{te podatke o zgradi, potrebnoj energiji, klimatske podatke, termotehni~ke, kao i preporuke za poboq{awe energetskih svojstava objekta. U zavisnosti od zbira energije potrebne za hla|ewe, grejawe, osvetqewe, odràvawe stambenih objekata u toku godine, paso{i }e biti podeqeni na energetske razrede, od „A” za zgrade koje tro{e najmawe energije do „G” razreda za one ~ija je u{teda najmawa. Ipak, kako saznajemo iz Javno komunanog preduze}a „Stan„, pravi}e se razlika izme|u novoizgra|enih objekata i onih starih. - Od 1. oktobra novoizgra|eni objekti ne}e dobiti upotrebnu dozvolu ukoliko ne poseduju paso{. U wemu }e svaka zgrada imati podatke o tome koliko

ponedeqak1.oktobar2012.

*** 26. septembra u 20 sati u Sinagogi odr`an je koncert „Najlep{e arije i dueti” studenata Akademije umetnosti, pod vo|stvom posve}ene mladima prof. Milice Stojadinovi}, operske peva~ice. U`ivali smo i zato Vam veli-

*** Zaista ne razumem!! Navodno imamo u Pokrajini i u Republici razli~ite vlasti i zbog toga }e bitno smawiti finansije Vojvodini. Vojvodina to upla}uje Republici, a koliko se sve to i vra}a? Da li je ikada i bilo 7 odsto, a sad }e biti i mawe od toga?! A uostalom i sada{wa vlast, koju }emo kao pravi Vojvo|ani, ispo{tovati, nama svima nametnuta!! Novi Sad i Voj-

vodina tako nije glasala! I....gde je tu izborna voqa gra|ana. Politi~ke pare burgijaju, a ne demokratija i nazovitransparentnost.... 063/8633... *** Prolazim kroz „Spens” sa zetom iseqenikom. Se}a se da je devedesetih, i pored ratova i sankcija, svaki lokal bio izdat i radio punom parom. Danas je pola lokala u prizemqu prazno, na sprat nismo smeli ni da odemo. 061/6598... *** U centru Ba~kog Jarka primqen je ~ovek, koji je u penziji, da ~isti parking. Me|utim, on po~isti pola parkinga do op{tine, a pola ne ~isti, pa svo li{}e i sme}e idu na objekte koje mi dr`imo. Vetar dune, sve ode na objekte koje mi ~istimo. Molim vas, tu su svedoci koji svako jutro to godinama gledaju. Ima nezaposlenih sa biroa, koji nemaju ni penziju i koji bi to radili. Molim inspekciju da iza|u na lice mesta, da se sve vidi. 064/1704...

dnevnik

ponedeqak1.oktobar2012.

„Dnevnikova” galerija prvaka

a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Svakog dana osim nedeqom, 10. strana u na{em listu posve}ena je fotografijama razreda prvaka iz

osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Osnovna {kola „Nikola Tesla”, Novi Sad

I4 I3 Osnovna {kola „Aleksa [anti}”, Stepanovi}evo

Sutra: O[ „Jovan Du~i}”, Petrovaradin, O[ „Branko Radi~evi}”, Novi Sad

vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak1.oktobar2012.

СУБОТИЦИ ПРИЗНАЊА ЗА НАЈБОЉЕ ПРЕКОГРАНИЧНЕ ПРОЈЕКТЕ

Од нове године нови гранични прелаз ГРАД СОМБОР НАГРАЂУЈЕ НАЈБОЉЕ МАТУРАНТЕ

Стипендија за Михаелу

СОМБОР: Пре десет година уведена је добра традиција да најбољег матуранта Град Сомбор награди и стипендијом која му омогућава наставак школовања на неком од државних факултета у Србији, па је тако и ове године актуелни градоначелник Немања Делић потписао уговор са сомборском најматуранткињом Михаелом Џеба. Јубиларни стипендиста Града, Михаела, иначе тада матурант Гимназије „Вељко Петровић“ је на скромној свечаности овог лета била проглашена за најбољег од најбољих матураната свих средњих школа у граду, а од ове јесени је поносни „власник“ индекса Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду. -Неки од наших стипендиста већ су успешни економисти и инжењери, а последњих година најбољи

ђаци се све чешће одлучују за фармацију или медицину – приметио је градоначелник Делић приликом потписивања Уговора о стипендирању и Михаели пожелео много успеха у студирању и добро здравље, као и да се по завршетку студија, како је рекао, врати у Сомбор и помогне да град изгледа боље и лепше. Михаела је уписала студије медицине на Медицинском факултету у Новом Саду и за време редовних студија примаће стипендију у десет месечних рата у износу 40 одсто од бруто зараде у Републици Србији, што према бруто заради у августу износи 23.400 динара. Једини додатни услов за ову стипендију је и тај да сваку следећу годину уписује у року, односно да ни једну не обнавља. М. Мћ.

ОТВОРЕНА ДЕЧЈА БИБЛИОТЕКА У НОВОЈ ПАЗОВИ

Седамдесет квадрата за младе читаоце НОВА ПАЗОВА: У сусрет 1.октобру, Дану Народне библиотеке „Доситеј Обрадовић“ која покрива старопазовачку општину, у оквиру огранка библиотеке у Новој Пазови „Петар Петровић Његош“ отворено је свечано одељење за најмлађе. У центру насеља, преуређењем два локала, обезбеђено је преко 70 квадратних метара простора за дечју књигу и младе читаоце. Врпцу на улазу у уређено и савремено опремљено дечје одељење новопазовачке библиотеке пресекле су заједнички директорка Народне библиотеке „Доситеј Обрадовић“ Мирјана Жакула и њена колегиница Живка Матић, директорка сремскомитровачке библиотеке. Жакула је захвалила челницима општинске власти и из претходне гарнитуре, која је пролетос започела читав посао, и садашње, која је имала разумевања да је овај објекат заиста важан за васпитавање младих. Дечје одељење новопазовачке библиотеке је уређено и опремљено новим полицама, рачунарима и другом опремом средствима из буџета општине, а читав посоа је обавила Дирекција за изградњу општине Стара Пазова, па је директорка Мирјана Жакула изразила наду да ће коначно бити нађе-

но решење за новопазовачку библиотеку у целини, јер већ годинама се налази забачена у делу старе школе, и сви је, иронично, зову „ библиотека код кафане“. Иначе, свечаном отварању одељења новопазовачке библиотеке за најмлађе претходила је цела недеља програма које је библиотека организовала и у Новој и у Старој Пазови. У Новој Пазови су основци цртали и писали (урађено је преко 120 радова) а најбољи су и награђени. За литерарни рад о библиотеци и књигама је награђена Милица Кукољ, ученица шестог разреда ОШ“Растко Немањић Свети Сава“ из Нове Пазове, а за ликовне радове на исту тему или илустрацију књига: Никола Малетић, ученик VI 4, Катарина Кожул VIII7 те школе. У музичко- поетском програму на овој свечаности учествовали су новопазовачки основци, али и средњошколци. Милица Склабински, ученица МШ „Мокарањац“ певала је изворну песму из Гњилана, Давид Зубовић свирао на хармоници, а Исидора Квргић и Теодора Папић поздравиле госте и публику стиховима Драгомира Ћулафића и Бране Црнчевића. А. Мали

У ТЕМЕРИНУ 3. и 4. ОКТОБРА

Јужнобачки Фестивал лудаје

ТЕМЕРИН: Друштво пријатеља баште у Темерину организује у среду и четвртак 14. Јужнобачки фестивал лудаје. Првог дана, у вртларској кући у старом парку одржаће се презентација обраде тикви на традиционалан начин. У 17 часова у галериљи КИЦ „Лукијан Мушицки“ отвара се изложба сликарских радова школараца. Након тога ученици ће се такмичити у резбарењу бундеве, а у локалној пекари „Хофи цуки“ посетиоци ће моћи да прате, како се припрема традицио-

нални темерински специјалитет „görhe“ од бундеве. У четвртак, у Првомајској улици код пијачног трга произвођачи из многих крајева Војводине представиће најтеже бундеве, најдуже тикве и беле бундеве, а све ће украсити кретативне композиције од тикви и јесењих плодова.Учеснике и посетиоце 14. Јужнобачког фестивала лудаје у 10 часова поздравиће др Јанош Берењи. Власници најтежих и најдужих бундева и тикви учествоваће на Данима лудаје у Кикинди. М. М.

СУБОТИЦА: Град Суботица је добио признање за најбоље прекограничне пројекте и то : Опште болнице, Зоолошког врта Палић и Отвореног универзитета. Признања за најбољи пројекат уручена су у Дому културе Београда. Посебно је истакнут квалитет пројекта „Изградња пута и потребне инфраструктуре Бачки Виногради-Ашотхалом“, . - Од свих прекограничних пројеката изабрано је 15 најбољих, а наш град је добио признање за четири пројекта. Добили смо признање за пројекат чији је циљ био да се изгради пут који повезује Ашотха-

лом и Бачке Винограде. У оквиру програма израђена је и планска документација бициклистичке стазе са мађарске и српске стране, око 25 километара на обе стране, као и идејни план за објекте и припадајућу инфраструктуру за гранични прелаз.Очекујем да ће се почетком наредне године отворити гранични прелаз - нагласила је чланица Градског већа задужена за међународну и регионалну сарадњу Марта Добо. Изградња инфраструктуре на потезу Бачки Виногради-Ашотхалом је трајала је од 1. јуна 2010. до 30. новембра 2011. године, а укупна

вредност пројекта 1.387.726 евра. Општа болница је добила признање за пројекат „Гинеколошка ендоскопија за процену степена неплодности – заједничко унапређење рада у циљу будућих истраживања и иновација“ који је рађен у сарадњи са Универзитетом у Сегедину. Зоолошки врт реализовао је три пројекта, међу којима је и награђени „Два зоолошка врта у функцији образовања“, а Отворени универзитет је добио признање за пројекат „Crossovers“ који је подстакао културну сарадњу у прекограничном региону Хрватске и Србије. С. И.

У ШИМАНОВЦИМА ОДРЖАН „ДАН ПОЉОПРИВРЕДЕ И СЕЛА”

Награђени прославили уз богату трпезу вредних жена ШИМАНОВЦИ: Прва манифестација „Дан пољопривреде и села“ одржана је протеклог викенда у Шимановцима у организацији Удружења села Србије „Завичај“, а под покровитељством локалне самоуправе Пећинци. - Ова прослава не значи да је локална самоуправа заборавила тешку производну годину са којом су суочени пољопривредници и нова општинска власт ће се и тиме бавити у наредним данима. Надам се да ће манифестација коју смо данас започели постати традиција у нашој општини – истакао је председник општине Пећици Сава Чојчић отварајући манифестацију. Награђено је 87 пољопривредника из свих 15 насеља пећиначке општине, а награде су уручили Сава Чојчић, и заменик председника општине Милан Степановић. За организовану производњу хране признања су уручена земљорадничким задругама у Прхову и Шимановцима. Кланица „Ђурђевић“ је добила признање за квалитет у производњи

и подстицање сточарства. Признање за развој културе и туризма добио је Музеј хлеба „Јеремија” из Пећинаца, а за неговање традиције културноуметничка друштва „Пећинци”, „Купиник” и „Искон”, као и удружења жена Штандови удружења жена „Сремице”, „Шимо дужну пажњу, јер сте ви неко ко мановчанке”, „Веселице” и „Мајка нас хлебом храни– рекао је у свом Ангелина”. За учешће у програму обраћању први човек пећиначког одато је признање чланицама Удрупарламента Никола Радосављевић. жења жена „Љубичица” из ПетровЗа забавни део су била задужена ца на Млави. Фудбалски клуб „Доњи Срем” из Пећинаца је добио културно - уметничка друштва „Пећинци“, „Купиник“ и „Искон“, а бопризнање за 85 година постојања и пласман у Супер лигу Србије, а за гату трпезу су припремила удруже80 година постојања и развој фуд- ња жена „Сремице“, „Шимановчанбалског спорта у селу признање је ке“, „Веселице“ и „Мајка Ангелина“ уручено Фудбалском клубу „Хај- из општине Пећинци, као и гошће из Петровца на Млави Удружење дук” из Шимановаца. - Ми ћемо се као локална самоу- жена „Љубичица“. права трудити да вам увек поклониМ. Марушић

ДАНАС ПОЧИЊЕ ДА РАДИ ПИЈАЦА НА БАГЉАШУ

Реконструисан и поплављен објекат

ЗРЕЊАНИН: В. д. директора ЈКП “Пијаце и паркинзи” у Зрењанину Илија Мандић најавио је да ће реновирана и натркивена пијаца у највећем градском насељу Багљаш данас званично почети да ради. Пијаца је, док су трајали радови, била затворена, а тезге су измештене на оближњи

паркинг, што је довело до пада промета, на шта су се често жалили пијачни продавци. Уз то, радови на уређењу пијачног простора отегли су се у недоглед па је, уместо половином септембра, усељење и почетак рада обновљене пијаце одложено за данас. То је било још једно одлагање у низу, још од 9. јуна, када је пробијен први рок за завршетак радова на наткривању пијаце. - Поред низа проблема који су затечени при завршетку реконструкције пијаце на Багљашу, успели смо да радове приведемо крају. Већина недостатака која је уочена након завршетка реконОвако изгледа тек реновирана пијаца

струкције, а који су се већим делом односили на наслањање новог дела пијаце на већ постојеће објекте је отклоњена, те су се стекли услови да пијаца може да почне са радом – истакао је Мандић и додао да ће поједини недостаци бити отклањани у наредном периоду, по усељењу у пијацу. Да ли је, при том, мислио и на чињеницу да је ова пијаца већ почела да показује своје мањкавости, пошто је објекат прокишњавао на све стране током кишног дана, није познато. У међувремену, обављена је расподела продајних места – тезги, путем интерне лицитације, тако да је свим корисницима омогућено да наставе са радом. Примедби и жалби, тврди Мандић, на спроведену лицитацију није било, а у наредном периоду предстоји јавна лицитација за преостале слободне тезге. Ж. Б.

Почиње Дечја недеља у Бечеју БЕЧЕЈ: Централни градски трг у Бечеју „Погача“ биће данас својеврсна ликовна колонија под ведрим небом. Најмлађи житељи града крај Тисе својим активностима пробиће лед атрактивне једнонедељне манифестације и омогућити да, уколико не падне киша, трг до петка, за када је заказана завршна фешта, буде галерија дечијих ликовних радова. Координаторка овогодишњег издања Дечије недеље у Бечеју Га-

бриела Потребић-Тежер рекла је да данас почиње и петодневна хуманитарна акција имена „Деца – деци“ у оквиру које ће се у свим школама прикупљати играчке, књиге и школски прибор, који ће се касније поклонити деци из сиромашних породица. Истовремено ће се у свим школама организовати едукативне игре и такмичења из области екологије у реализацији ЕКО – Потисја.

Поред поменуте две сталне активности, сутра пре подне ће председник општине мр Вук Радојевић са сарадницима, у оквиру активности по имену „Градоначелник на правом месту“, обићи школе у сеоским насељима Дрљану, Милешеву и Радичевићу. За по подне од 16 сати, заказано је у играоници „Бамби“ Дома Фекете Маћаш у Новом селу дружење деце из великих породица. В. Ј.

Култура Јапана у Ковину

КОВИН: У Дому културе у Ковину од данас па до 26. октобра биће одржани „Дани јапанске културе”, који ће највећим делом бити посвећени јапанском редитељу Акиру Куросави и његовом раду од 1950. до 1980. године. Биће приказана четири његова филма а опус креће филмом „Рашомон“ који је први пут приказан далеке 1950. године, следе остварења „Телесна гарда“ (1961), „Сањуко“ (1962) и „Кагемуш“ (1980). Дани ће почети 1. октобра, изложбом под називом „Слике ефемерног света„. Изложбу ће отворити амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки, а биће представљени графици који потичу из 18. и 19. века. Вече хаику поезије на програму је 9. октобра од 19 часова. Поезију ће говорити гост Хироши Јамасаки Вукелић. Уметничку радионицу „Техника оригамија„ ће 16. октобра од 12 водити оригами мајстор Ана Раџић. З. Дг.

Помоћ хендикепираним ученицима ЖИТИШТЕ: Локална самоуправа у Житишту одлучила је да помогне двоје хендикепираних ђака који су после завршене основне школе наставили школовање у Зрењанинској гимназији. Ученици Дијана Лазић из Банатског Карађорђева и Дражен Тривуновић из Банатског Двора везани су за инвалидска колица, па им је одлазак у Зрењанин био изузетно тежак. У сарадњи са Гимназијом, Јавним предузећем “Развој” и Центром за социјални рад општине Житиште, а на предлог Интерресорне комисије, локална самоуправа је прихватила да сноси трошкове превоза ученика три пута недељно до Гимназије и назад. Ових дана би требало да се ученицима купе и савремена помагала као што су лаптоп и друга учила, како би Дијана и Дражен што лакше савладавали наставни програм. Ж. Б.

Бесплатни оброци за 110 угрожених КАЊИЖА: После двомесечне паузе у општини Кањижа поново је почела да ради народна кухиња, за коју су финансијска средстава обезбеђена успешним конкурисањем одговарајућим пројектом. Радним данима се за социјално најугроженије старије особе и децу припрема 110 оброка, захваљујући ангажовању Црвеног крста Кањиже, подршци Црвеног крста Војводине и Србије и локалне самоуправе општине Кањижа. У Основној школи „10. октобар„ у Хоргошу припрема се бесплатан ручак за педесеторо деце и за 20 социјално угрожених мештана. С обзиром на то да Геронтолошки центар у Кањижи располаже са одговарајуће опремљеном кухињом, ту се припремају оброци за кориснике из Кањиже и Мартоноша, док се у осталим местима повремено деле пакети са животним намирницама. М. Мр.

Школа шаха БЕЧЕЈ: Шах клуб „Пион“ из Бечеја организује школу шаха за децу од 7 до 14 година. Заинтересовани могу више информације добити на број 060/1808157 од Велибора Трајковића или лично у сали бечејског шаховског клуба, која се налази на првом спрату зграде ДТВ Партизан у Зеленој улици број 11, где се примају пријаве. В. Ј.

reporta@e

ponedeqak1.oktobar2012.

dnevnik

SOM BOR SKI OLIM PIJ CI OSVA JA LI ME DA QE POD ZA STA VA MA JU GO SLA VI JE, SR BI JE, MA \AR SKE, NE MA^ KE I AUSTRA LI JE

I Ni ko lu Gr bi }a su di je po kra do {e ako to ve} biva u Srbiji, gde sve ide na „horuk“, i sportisti budu „heroji dana“ obi~no kad je kakva prigoda tipa evropskog ili svetskog prvenstva, a najposle Olimpijskih igara, bilo da obraduju ili razo~araju naciju. Da tako ne bude i u Somboru, pobrinuo se ovih dana novinar u penziji Du{an Kolunxija, monografijom „Somborski olimpijci“ u izdawu Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, koja }e biti promovisana 4. oktobra u sve~anoj Sali parlamenta Sombora. Daleko bilo da takva publikacija nije „u resoru“ izdava~a, ali eto, ni varo{ somborska ni Olimpijski komitet Srbije nisu smatrali

da jednom mestu treba okupiti sve u~esnike Olimpijada koji su iz Som bo ra na svet ski sportski megdan krenuli, pa i neka su od Pariza 1924. do ovogodi{weg Londona popuwavali olimpijske timove, nekad kraqevine SHS a danas Republike Srbije. Kwiga „Somborski olimpijci“ je posve}ena trideset{estorici sportista i sportistkiwa ro|enih u Somboru, u wemu razvijali karijeru atlete, ili u ovom gradu proveli dobar deo sportske karijere. Osim „izvr{ilaca atletskih radova“, mesto su prona{la i dvojica {ahista, devet trenera, selektora, visokih funkcionera i arbitara Igara, a me|u tim

besmrtnicima se na{ao i jedan no vi nar, le gen da RTV No vi Sad Vlasta ^eki}, koji je pred kraj `ivota mirnu oazu prona{ao upravo u Somboru. – Od Sedme olimpijade u Parizu 1924. kada su se prvi put pojavili u olimpijskom timu, do ovo go di {wih u Lon do nu, somborski sportisti su bili osvaja~i 17 olimpijskih odli~ja i to pod zastavama Jugoslavije, Srbije, Ma|arske, Nema~ke i Australije – veli Kolunxija. – Smatrao sam da je ve} samo u~e{}e na Olimpijskim igrama do voq no da ove iz vr sne atlete svrsta u istoriju Sombora, ali eto, ako je zanimqivo, naj u spe {ni ji olim pij ci ovog gra da su ru ko me ta {i ca

Kvar tet som bor skih ka ja ka {i ca

Mirjana \urica i va ter po li sta Jo èf Ver te {i koji imaju po jednu zlatnu i srebr nu me da qu s OI. \urica je to ura di la pod za sta vom Ju go sla vi je a Ver te {i kao nosilac igre ma |ar ske re pre zentacije. Za ni mqi va je paralela da su i na prvim OI na kojima su se poja vi li u olim pijskim timovima, ba{ kao i u Londonu ove godine, somborski sportisti predstavqali bezmalo jednu desetiVe li ki rva~ nu na ci o nal ne Du {an Ko lunyija, le to pi sac grad ski Ni ko la Gr bi} olim pij ske eks - i sport ski pedicije. Tako je put Pariza rukometa i vaterpola branili ~itati tu`ne sudbine legendi 1924, zahvaquju}i finansija- Dalibor ûtura i Nikola Ra- rva~kog sporta Joèfa Flosma somborskog apotekara \u- |en. bergera, kao antifa{iste murice Anti}a, me|u 37 olimpi– Za sada najve}i broj u~e- ~enog do smrti 1942. ili ona jaca Kraqevine SHS krenula {}a na OI, po tri, od sombor- Jano{a Hena, koji je mimo bii som bor ska eks pe di ci ja od skih sportista ide na konto lo ka kvog sud skog po stup ka trojice sportista (rva~i Ni- rva~a Horvat I{tvana, vater- streqan 1944. kao navodni sakola Grbi}, I{tvan Na|, pli- po li ste Ja no {a Ver te {i ja, radnik okupatora. Interesanva~ [er{ Sent|er|i) i jednog Mir ja ne \u ri ca i ~la ni ce ta je i skandinavska sudijska trenera (Jano{ Hen, rvawe) streqa~kog tima Aranke Bin- kra|a na OI u Parizu kad je koji su me|u 3.092 sportista na der, dok su iz sveta trenera, „zemqa~kim“ favorizovawem tim OI razabrali i sugra|a- funkcionera i arbitara Som- Fi na ca i [ve |a na pot pu no ni na Ver te {i ja u tre ner ci bor i svoju zemqu po tri puta neopravdano bez medaqe ostao Ma|arske. Ovogodi{wa olim- predstavqali legenda gimna- ve li ki rva~ Ni ko la Gr bi}, pijska reprezentacija Srbije stike Ivan Ivan~evi} i mla- doga|aj koji je jedan od prvih sa 115 sportista „poja~ana“ je di te ni ski su di ja Vlad mir skandala olimpijskog pokres petoro somborskih kajaka{a Erg – ponosan je Kolunxija na ta, ili besprizoran obra~un (èn ski ~e tve rac An to ni ja svoje sugra|ane. ta da {wih „sport skih dru Horvat-Panda, Antonija Na|, Kwiga koja ovekove~uje som- {tveno-politi~kih radnika“ Renata Kubik, Marta Tibor i borske olimpijce sadrì de- u vrhu JOK-a s najtrofejnijim ka ja ka{ Er vin Hol pert) te taqe wihove sportske karije- selektorom ènskog rukometa wi ho vim tre ne rom Ja no {om re, ali i privatnog ìvota, pa Josipom Samarxijom. Pandom, dok su ~ast srpskog se kao triler-{tivo mogu proMi li} Mi qe no vi}

NI SU [A NI MA WAK RO DA NI SU SPRE ^I LI HOR GO [A NE I PRI JA TE QE DA SE PRO VE SE LE NA BER BAN SKIM DA NI MA

Naj sku pqe je opi ja we od zo vi ne pa lin ke ez obzira {to je su{a ove sezone èstoko pogodila proizvo|a~e na severu Ba~ke, da na pesku Suboti~ko-horgo{ke pe{~are nije sve presu{ilo videlo se na tradicionalnim „Berbanskim danima” u Horgo{u. Degustrirali su se palinke i vina, igrali ~arda{ i kolo, a srnetina se kr~kala u 75 kotli}a! Mada je predsednik Kluba horgo{kih proizvo|a~a Joèf Biro predo~io da je sezona u celini bila katastrofalna, bilo je plodova za blagosiqawe koje su obavili horgo{ki ùpnik Ako{ Uta{i i kawi{ki paroh Jovica Mojsilovi}. - Ovu godinu ne}emo pamtiti po visokim prinosima ve} posledica-

ma elementarnih nepogoda. Niske temperature su nam zimus uni{tile vinograde, kasni prole}ni mrazevi vo}wake, a ono malo preostalog roda u vinogradima i vo}wacima, kao i kod ratarskih i povrtarskih kultura stradalo je od dugotrajne letwe su{e - konstatuje Jo`ef Biro. Po{to je na peskovitom zemqi{tu u ataru Horgo{a najvi{e zasada jabuka, od svih palinki najzastupqenija je jabukova~a, ali peku se viqamovka, kajsijeva~a, duweva~a, brskova~a... Prva dama me|u horgo{kim proizvo|a~ima palinke Verona Dukai, predsednica Sekcije proizvo|a~a rakije pri Klubu horgo{kih proizvo|a~a, pored ve} po-

menutih rakija, sepcijalizovala se i za spravqawe rakije od zove i drugog divqeg vo}a. - Na{ zasad zove na suvom pesku jedva je podneo leto{wu su{u. Rod je bio dobro poneo, ali posle su se stabla skoro sasu{ila. Od stotinu kilograma bobica zove dobije se dve i po litre rakije. Litra ove posebne rakije staje 30 evra. Ko ho}e da se napije od „bodza palinke” (rakija od zove) bilo bi mu prili~no skupo, tako da se ona pije samo za lek i u retko sve~anim prilikama. Ove sezone mraz je obrao kajsije pa i kajsijeva~e ima samo za lek iz lawskih zaliha. Najvi{e se pijucka jabukova~a jer litra staje 300 do 400 dinara - ka`e Verona.

Naj u spe {ni ji ku li na ri i pro iz vo |a ~i „lo va~ ke ra ki je” na „Ber ban skim da ni ma”

Vinogradar i vo}ar Nandor Biro veli da su vremenske nepogode razli~ito pogodile zasade, tako da je rajnski rizling dao 60 odsto roda u odnosu na lane, a da su frankovka, merlo i ostale svetski aktuelne sorte ostale na svega desetak odsto roda. U vo}wacima ima 4.500 stabala, uglavnom jabuka „ajdared” koje je pogodio mraz, a „jonagold” i „zlatni deli{es” su sa prepolovqenim rodom boqe pro{li, pa Biro procewuje da je u ovogodi{woj berbi u vo}waku i vinogradu ubrao tek petinu roda. - Preìve}emo nekako. Znam da su mu{terijama skupo vo}e i gro`|e, ali ve}e cene }e samo delimi~no ublaìti {tetu, s obzirom na velika ulagawa koje smo imali u proizvodwu - uverava Nandor. Uspe{na lovna sezona, bar kada je odstrel srne}e divqa~i, prkosila je su{i, pa su lovci iz horgo{kog „Grani~ara”, priredili takmi~ewe u kuvawu srne}eg paprika{a. Predsednik Stevan Marjanov ne taji da se za najve}u horgo{ku fe{tu u bogra~ima na{lo meso 25 grla. Paprika{ se kr~kao u 75 kotli}a, a prema oceni ìrija pobedni~ki pehar pripao je Radenku Peri{i}u iz Bawa Luke, drugoplasirani je Tibor Molnar iz Horgo{a, a tre}i Zoltan Dobo iz Oroma. Progla{avane su i najboqe „lova~ke rakije”, koje je ìri za aperitiv probao pre srne}eg paprika{a. Pobedni~ka je kru{kova~a iz Pecare „Bra}a Kravi}„ iz Velebita, drugoplasirana je viqamovka Marka Mili~evi}a iz Sremske Mitrovice, dok je na tre}em mestu duweva~a „Bra}e Kravi}„. Predsednik Udruèwa lovaca Male Pijace Ladislav Stanisavqe-

vi} najavquje da }e se meso od zlatnog srnda}a, kojeg je proletos odstrelio gost iz Slovenije, na}i u bogra~u za dru`ewe, posle Skup{tine lovaca. - Svakih ~etiripet godina u na{em reviru iznedri se po jedan zlatni srnda}, a dru`imo se stalno. Ve ro na Du kai, pr va da ma me |u Svi lovci uglavnom pro iz vo |a ~i ma raki je znaju da spremaju specijalitete od ke, Lozovika... Lovce iz Sremske divqa~i, a najboqi srne}i papriMitrovice i ovog puta reprezenka{ spremaju Silvester Palintovali su Radovan \ane Mili~eka{, Dene{ Hajbel i Ferenc Fivi}, wegov unuk Marko Mili~evi} lep - napomiwe Stanisavqevi}. i Mi}o Crqenica. Doma}ini ih Horgo{a i wihove - Paprika{ kuvamo po srema~kom{ije z Malih Pijaca uveravaju kom receptu, pa smo jednom prilida posle srne}eg paprika{a najbokom osvojili drugo mesto, a uspevaqe niz grlo klize {priceri od romo da ovda{wim proizvo|a~ima zea ili belog vina sa peska, ali da pariramo viqamovkom i kajsijevaima i onih koji ugo|aj „pokvare” ~om - otkriva Radovan \ane Milipivom. Srne}i paprika{ kuvali su ~evi}. Mi lo rad Mi tro vi} gosti iz Kotor Varo{i, Bawa LuFoto: M. Mi tro vi}

crna hronika

dnevnik

Sta rac stra dao u po à ru gasne ekipe s oko 20 vatrogasaca i vi{e me{tana. – Gori suva trava i nisko rastiwe u liniji od preko 700 metara. Linija vatre se {iri, ali je kom plet na si tu a ci ja pod kontrolom, tako da se nadam da }emo uskoro lokalizovati poàr – kazao je komandant Vatrogasne brigade. Portparol Policijske uprave u Vrawu Dra gan Sta men ko vi} kaè da su pripadnici policije s pravosudnim organima iza{li na teren i da }e uzroci po à ra bi ti na knad no sa op {teni, mada se ve} po prvim rezultatima pretpostavqa da je vatra planula zbog qudske nepa`we. (Ta njug)

GRA DO NA ^EL NIK UPU TIO PO HVA LE PO LI CI JI

^e stit ka za spa sa va we de voj ke Gradona~elnik Novog Sada Mi lo{ Vu ~e vi} pohvalio je pripadnike Uprave grani~ne policije Zo ra na Ma |a re vi }a, Ja na Vr {ku i De ja na Ba ra ka, koji su u utorak uve~e spasli davqenicu kod Varadinskog mosta. „Zahvaquju}i pravovremenoj reakciji stru~nih slu`bi iz Uprave grani~ne policije, u Novom Sadu je spasen `ivot devetnaestogodi{we devojke koja se davila u Dunavu. Hitrom intervencijom spre~ena je trage-

dija i policajcima koji su u~estvovali u spasavawu mladog qudskog `ivota ~estitam na efikasnom i brzom reagovawu„, saop{tio je gradona~elnik Vu~evi}, uz nadu u brz oporavak spasene devojke. Podse}amo, trojica policajaca su spasla devojku tako {to su na weno dozivawe odmah krenuli patrolnim ~amcem s me|unarodnog re~nog prelaza i nakon nekoliko minuta je u mraku prona{li u vodi i izvukli u ~amac. M. V.

Broj pri tvo re ni ka ra ste ve} se dam go di na Trajawe pritvora tokom vo|ewa sudskih postupaka u Srbiji, pre svega u vezi s krivi~nim delom zloupotrebe slu`benog poloàja, tema je koju sve vi{e prate i u Evropskoj uniji. Odskora su evropski predstavnici na spisak interesovawa dodali i slu~aj Novosa|anke Sne à ne M., nakon {to je {esti mesec zaredom zadràna u pritvoru odlukom novosadskog suda zbog procesa u kojem je za krivi~no delo zaloupotrebe slu`benog poloàja osumwi~ena kao referent u jednoj poznatoj firmi. Dopis na adresu izvestioca evropskog parlamenta Jel ka Ka ci na porodica Sneàne M. je uputila 21. septembra, navode}i da „èle da skrenu pa`wu na wen slu~aj, budu}i da u pritvoru nema uslove da spremi odbranu„. Ve} posle ~etiri dana od slu`benika iz ofisa je stigao odgovor da je dopis prosle|en Kacinu i najava da }e se radi informisawa o slu~aju obratiti Ministarstvu pravde Srbije. Suprug Sneàne M. Qu bi {a kaè za „Dnevnik„ da argumenti odbrane za ukidawe pritvora ili prihvatawe jemstva nisu imali efekat ni nakon {to je u tom slu~aju zavr{ena istraga i podignuta optu`nica protiv ukupno {est osoba, od kojih se, kako navodi, ~etvoro brane sa slobode, me|u kojima i Sneànin {ef, osumwi~en za isto delo. – @ivotni interes moje supruge je da se u sudskom postupku utvrdi istina o slu~aju kojim je obuhva}ena – nagla{ava Qubi{a. – Me|u-

Naime, po iznetim podacima, prose~no se u pritvorskim jedinicama nalazi oko 3.000 lica, dok je kapacitet za mawe od 2.000. – Tokom poseta, zate~eni su pritvorenici koji nemaju svoj krevet ve} spavaju na du{ecima, takozva-

Tre nut no u za tvo ri ma 11.500 li ca

Za tvor u Srem skoj Mi tro vi ci

tim, ona prakti~no nema uslove za pripremu odbrane jer se, kako sam od we saznao, nalazi u pritvorskoj sobi od oko devet kvadrata s jo{ pet `ena pa je sku~enost tolika da ne mogu sve u isto vreme da stoje na podu. Uz to, u istoj prostoriji su i toalet i lavabo s hladnom vodom, dok toplu vodu dobijaju u posudama. Za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi} ocewuje da a« ktuelna reforma pravosu|a nije dovela do efikasnijeg rada sudova u pritvorskim predmetima», a izve{tajima veoma slikovito opisuje uslove sme{taja u zatvorima. Portparolka Apelacionog suda u Beogradu Mir ja na Pi qi} ka`e za „Dnevnik„ da pritvor predstavqa meru koja se odre|uje u ciqu nesmetanog vo|ewa krivi~nog postupka ili obezbe|ivawa prisustva okrivqenih u postupku. – Obaveza suda je da trajawe pritvora svede na najkra}e neophodno

OP TU @E NI SPE CI JAL CI SU TRA IZ NO SE OD BRA NU

Po bu na do ve la i do aten ta ta Su|ewe osmorici pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) zbog oruàne pobune u novembru 2001, koja se smatra uvertirom u atentat na premijera Zorana \in|i}a, trebalo bi da po~ne sutra u Specijalnom sudu u Beogradu. Na optuèni~koj klupi na}i }e se Mi lo rad Ule mek, Zve zdan Jo va no vi}, Du {an Ma ri ~i}, Ve se lin Le ~i}, Mi }a Pe tra ko vi}, Dra go slav Kr sma no vi}, Dra gi {a Ra di} i Vla di mir Po ci}, koji bi trebalo da po~nu izlagawe svoje odbrane pred sudom. Sredinom jula u ovom procesu je odràno trodnevno pripremno ro~i{te, koje je bilo zatvoreno za javnost, na kojem su se Tuìla{tvo, okrivqeni i wihovi branioci izjasnili o tome {ta je od ~iweni~nih tvrdwi za wih sporno u optu`nici, a {ta nije, odnosno koje dokaze bi trebalo izvoditi na glavnom pretresu, a koje ne. Ulemek, Jovanovi} i Mari~i} treba da budu dovedeni na su|ewe iz specijalnog zatvora u Poàrevcu, gde sluè maksimalne kazne zatvora zbog najteìh krivi~nih dela, me|u kojima je i ubistvo premijera \in|i}a. Pripadnici @andarmerije ju~e su ih iz zatvora u Poàrevcu

sproveli u pritvorsku jedinicu Specijalnog suda, dok }e ostali optu`eni biti privedeni iz Okru`nog zatvora u Beogradu. Po stavu Tu`ila{tva za organizovani kriminal, pobuna je bila uvertira u kasniji atentat na premijera \in|i}a jer ta dva doga|aja povezuju sami akteri, s obzirom na to da su Ulemek, ubijeni vo|a „zemunskog klana” Du{an Spasojevi} i Jovanovi} u oba doga|aja imali glavne uloge. – Prilikom pobune sistem je pokazao sve svoje slabosti. Bilo je lako godinu i po kasnije, umesto na ministre i na~elnike, da

EU POM NO PRA TI STA WE U NA [IM ZA TVO RI MA

NO VA @R TVA VA TRE NIH STI HI JA

Blagoje G. (72) izgubio je ìvot ju~e po podne u poàru koji je zahvatio {umu i nisko rastiwe nedaleko od sela êstelin, u op{tini Vrawe. Ko man dant re gi o nal ne Va trogasne brigade Ve dran Ta {ko vi} izjavio je da se vatra pojavila oko 13 sati, a da je ugqenisano telo starca prona|eno po podne na livadi kojom je pro{la vatra. – Nama je prijavqeno da se nedaleko od êstelina vatra pojavila oko 13 ~asova. Brzo smo intervenisali, ali, naàlost, telo starca je prona|eno ugqenisano na jednoj livadi – rekao je Ta{kovi}. On je dodao da se na tom terenu s vatrom bore ~etiri vatro-

ponedeqak1.oktobar2012.

se krene na samog premijera. Naàlost, sistem je bio nesposoban da ga za{titi, a on sam nemo}an da se od napada odbrani, tako da je tragedija bila neizbe`na – rekao je tuìlac Miq ko Ra di sa vqe vi} nakon podizawa optu`nice. Optuènima se stavqa se na teret izvr{ewe krivi~nog dela oruàne pobune iz tada vaè}eg Krivi~nog zakona SRJ. U optu`nici se navodi da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazao poslu{nost komandi, povukao svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinuo komunikacije s komandom i u vi{e na-

NO VI NA RU TV „PINK” O[TE ]EN AUTO MO BIL

Pret wa ured ni ku Cr ne hro ni ke

Uredniku Crne hronike na TV „Pink„ Mla de nu Mi ja to vi }u za sada nepoznata osoba u no}i izme|u 28. i 29. septembra isekla je sve ~etiri gume na automobilu. Mijatovi} je kazao da ni na koga posebno ne sumwa, ali da se to ne de{ava prvi put i da je tek sada odlu~io da takvu informaciju obnaroduje. – S obzirom na to kojim se poslom bavim ve} 13 godina, stekao sam odre|ene neprijateqe. Vi{e puta do sada sam imao verbalne i anonimne pretwe, ali s tim nisam do sada izlazio u javnost – rekao je Mijatovi}, i dodao da je sve to prijavqivao policiji koja je svaki put profesionalno radila svoj posao. On je kazao da je slu~aj prijavio policiji, i dodao da je primetio da su posekotine od tri do ~etiri centimetara. U Ministarstvu unutra{wih poslova je saop{teno da je policija dobila prijavu o tom slu~aju i da se radi na wegovom rasvetqavawu. (Ta njug)

vrata odbio zahteve na~elnika resora, ministra unutra{wih poslova i premijera \in|i}a da prekine pobunu. Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoruànim qudstvom u dva navrata je blokirao autoput. Prvi put je to u~iweno 10. novembra na autoputu Novi Sad – Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra, na autoputu kroz Beograd kod Centra „Sava”. Na taj na~in je, kako se navodi u optu`nici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasiqa ukoliko se ne prihvate weni ultimativni zahtevi za smenu ministra policije Du {a na Mi haj lo vi }a, na~elnika resora DB-a Go ra na Pe tro vi }a i wegovog zamenika Zo ra na Mi ja to vi }a. Takvim postupawem Jedinice bili su neposredno ugroèni bezbednost i ustavni poredak zemqe, navodi se u optu`nici. Krivi~na prijava protiv tada{weg predsednika SRJ Voj si la va Ko {tu ni ce i na~elnika Vojno-bezbednosne agencije Ace To mi }a je odba~ena, po{to u toku istrage nije utvr|eno da je bilo ko, osim optuènih i, docnije ubijenog vo|e „zemunskog klana’’ Du{ana Spasojevi}a, u~estvovao u toj pobuni. (Ta njug)

TE [KA NE SRE ]A KOD KRA QE VA

Kob no sle ta we s pu ta Jedna osoba je poginula, a jedna je zadobila te{ke povrede u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila preksino} u Milo~aju kod Kraqeva. Do nezgode je do{lo kada je Ne nad J. (1982) iz Ribnice, upravqaju}i putni~kim motornim vozilom „folksvagen golf”, voze}i iz pravca Kraqeva prema â~ku, sleteo s kolovoza i udario u ku}u pored puta. Na licu mesta povredama je podlegao suvoza~ \or|e [. (1964) iz Tavnika kod Kraqeva, dok je voza~ zadobio te{ke telesne povrede, zbog kojih je zadràn na le~ewu u ZC „Studenica” u Kraqevu. Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija Osnovnog suda u prisustvu zamenika osnovnog javnog tuìoca i policijskih slu`benika Saobra}ajne policijske ispostave Kraqevo. E. D.

vreme i da ga ukine ~im prestanu razlozi na osnovu kojih je bio odre|en – nagla{ava Mirjana Piqi}. Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi}, me|utim, upozorava i na prisutno mi{qewe da se mere pritvora izri~u olako, da su neprimereno duge te da okolnosti koje prate izvr{ewe te mere ~esto predstavqaju svojevrsnu kaznu pre osude. Tako|e, po Jankovi}u je „nesporno da su brojni aspekti sme{tajnih uslova pritvorenika u Srbiji u velikoj meri neprimereni, protivni pozitivnim propisima i me|unarodnim standardima, {to moè predstavqati ne~ove~no i poniàvaju}e postupawe„. Ombudsman u izve{taju iznosi i arugmentuje ocene da su „pritvorske jedinice u zatvorima u Srbiji nedovoqne za sme{taj postoje}eg broja pritvorenika u skladu s vaè}im propisima i standardima„.

Po podacima iz sredine septembra, u zatvorima u Srbiji ima ukupno oko 11.600 osoba li{enih slobode po svim kategorijama. Od tog broja oko 8.000 su osu|enici na izdràvawu kazni zatvora, a ostalo su okrivqeni kojima je tokom krivi~nog postupka odre|ena pritvorska mera. Statistika o stawu u zatvorima u Srbiji ve} sedmu godinu zaredom beleì pove}awe broja lica li{enih slobode. nim kockama, koje se pre spavawa postavqaju na pod spavaonica. Osim toga, prisutna pojava kreveta postavqenih na tri sprata obesmi{qava ideju o zasebnom leàju. Prostorije su ve}inom ruinirane, uglavnom neokre~ene, zagrejanost velikog broja prostorija je nezadovoqavaju}a, primetna je i ~esta je pojava da u mokrim ~vorovima voda stalno curi iz slavina i ispira~a VC-a pa se u prostorijama ose}a memla. J. J.

RAZ BI JEN ME \U NA ROD NI LA NAC TR GO VI NE QU DI MA

Ume sto na ven ~a we, vo di li ih u kra |e

Francuska policija razbila je prethodnog vikenda organizovanu kriminalnu grupu ~iji su ~lanovi kupovali ène i devojke od wihovih porodica u Srbiji, la`no im obe}avaju}i ven~awe, a zatim ih preprodavali drugoj kriminalnoj grupi po cenama koje su dostizale i po nekoliko desetina hiqada evra. U akciji razbijawa te me|unarodne mreè trgovaca qudima uhap{eno je 12 osoba, me|u kojima i devojke koje su „kupqene” u Srbiji i bile primoravane na to da kradu, saop{tili su zva ni~ ni ci fran cu ske policije. – Re~ je ve}inom o Romima iz Srbije, optuènim da su organizovali kra|e ili su u wima u~estvovali – rekla je zamenica tuìoca u gradu Lilu Vir ì ni @i rar.

– Ukoliko lopov nije bio dovoqno dobar, cena za wega bi bila oko 40.000 evra, ali se mogla kretati i do 70.000, ukoliko bi devojka ispunila o~ekivawa. Ako bi bila otkrivena u kra|i, devojku su sklawali na dva-tri meseca, posle ~ega bi je vra}ali u kra|u ili ponovo prodavali – rekao je Erik Ma tin iz istra`nog odeqewa policije u Lilu. On je dodao da je re~ o „mre`i profesionalaca”, kao i da su neke od `ena fizi~ki zlostavqane i da su im oduzeti paso{i. Kako navode francuski mediji, osim 12 osoba uhap{enih u Francuskoj, uhap{eno je jo{ troje u Belgiji i jedna osoba u Nema~koj. U Francuskoj je u akciji hap{ewa zapleweno nekoliko kilograma zlatnog nakita, vi{e od 200 skupocenih satova i oko 40.000 evra u ke{u. E. D.

OSUM WI ^E NI PRI ZNAO PO KU [AJ IZ NU DE

Pri tvor zbog pret we „Ko ka-Ko li” Mi qan M. (1975) iz sela Repince kod Vladi~inog Hana priznao je da je poku{ao da od kompanije „Koka- Kola” iznudi 300.000 evra, potvr|eno je u Vi{em sudu uz Vrawu. – Milosavqevi}u se stavqa na teret da je uputio prete}e pismo fabrici „Vlasinska rosa”, koja posluje u sastavu kompanije „Koka- Kola”, poku{avaju}i da iznudi 300.000 evra – rekla je portparolka Vi{eg suda Mi ro sla va Ri sti}. Ona je saop{tila i da je nakon saslu{awa istra`ni sudija osumwi~enom odredio pritvor do mesec dana, a za krivi~no delo iznude u poku{aju preti mu kazna od tri do 12 godina zatvora. Kako je ranije saop{tio premijer i ministar policije Ivi ca Da ~i}, Miqan M. je 10. sep-

tembra od direktora pogona „Vlasinska rosa” zahtevao da mu se isplati novac u iznosu od 300.000 evra ili }e u suprotnom zatrovati proizvode te firme na tr`i{tu, kao i izvori{te u Toplom Dolu. Takvu pretwu osumwi~eni je uputio pismom direktoru „Vlasinske rose”, a u koverti je poslao i SIM-karticu, putem koje je slao SMS-poruke i davao instrukcije gde da donesu i ostave novac. (Ta njug)

SPORT

ponedeqak1.oktobar2012.

dnevnik

NEBOJ[A VIGWEVI] O PORAZU VOJVODINE U DERBIJU S PARTIZANOM

Sa {a Ili} na pra vio raz li ku I, eto, pro {ao je jo{ je dan der bi u srp skom fud ba lu... Par ti zan je, ka da se po gle da ko na~ ni re zul tat (3:0), pro tut wao kroz No vi Sad i na we go vu po be du nad Voj vo di nom ne mo `e da se sta vi ni ka kva za mer ka. Cr no-be li su ko ri sti li ono {to su im No vo sa |a ni po klo ni li, ni je im tre ba lo pu no pri li ka da tri pu ta ma ti ra ju gol ma na Ne ma wu Su pi }a, dok je do ma }in, po seb no u pr vom po lu vre me nu, imao ini ci ja ti vu, ula zio u {an se, ali je bi lo vi {e ne go o~i gled no da igra ~i u cr ve no-be lim dre so vi ma ne ma ju sa mo po uz da wa, bo ga mi ni ve re da mo gu da ma ti ra ju re pre zen ta tiv ca Vla di mi ra Stoj ko vi }a. Uz to, Be o- gra |a ni su ima li in spi ri sa nog ve te ra na Sa {u Ili }a ko ji je vo dio svoj tim ka po be di, a Voj vo di na ta kvog igra ~a na te re nu ni je po se do va la. Ka da se sve sa be re, ja sno je za {to su sva tri bo da oti {la put Be o gra da i zbog ~e ga je tim tre ne ra Ne boj {e Vig we vi }a do `i -

veo pr vi po raz u ovom {am pi o na tu. - Bi lo je o~i to da mo jim igra ~i ma ne do sta je sa mo po u zda we, a ono je do dat no opa da lo sa sva kom pro ma {e nom pri li kom - dan po sle utak mi ce ob ja {wa vao je Vig we vi}. - Ni na {a od bra na, ko ja je do sa da funk c i o n i s a l a do s ta do b ro, ovog pu ta ni je igra la na è qe nom ni vou. Pi tam se {ta bi Par ti zan ura dio da je imao pri li ke u ko je su ula zi li na {i igra ~i? Pr vi gol cr no-be lih je pao po sle gre {ke na {ih igra ~a, a dru ga dva su po go ci ka kvi se ret ko pri ma ju... Ni smo ima li sport ske sre }e, ali ni smo ni pu no u~i ni li ka ko bi smo je za slu ì li. A ka da pri ~am o sa mo po u zda wu, na ve {}u pri mer Sa {e Ili }a, ko ji ni tre na ni je raz mi {qao u 61. mi nu tu ka da je po sti gao dru gi gol za na {eg ri va la. Pri mio je lop tu i opa lio po woj, è leo je da po stig ne gol, a kod nas ni je po sto ja la ta kva re {e nost. Imam uti sak da se igra ~i ko je vo dim vi {e bo je pro ma -

Tu ~a na za pad noj tri bi ni Ne de {a va se ~e sto da do |e do su ko ba na vi ja ~a na za pad noj tri bi ni „Ka ra |or |a”. U su bo tu, me |u tim, na vi ja ~i na ovom de lu sta di o na bi li su po de qe ni i ni je im pu no tre ba lo da se za va de, a on da u|u i u fi zi~ ki okr {aj. Utak mi ca je pre ki nu ta na ne ko li ko mi nu ta, a mo ra le su da in ter ve ni {u i po li cij ske sna ge. Sre }om, te `ih po sle di ca tu ~e ni je bi lo, po li ci ja se raz me sti la iz me |u pri pad ni ka dva ta bo ra i u da qem to ku utak mi ce at mos fe ra se smi ri la. To me je sva ka ko do pri ne lo i upo zo re we da }e ar bi tar Mi lo rad Ma `i} pre ki nu ti utak mi cu u slu ~a ju da se ne re di po no ve.

{a ja ne go {to raz mi {qa ju ka ko da ugro ze gol ri va la. Za ni mqi vo je to {to, i po red po ra za od 0:3, ima mo za ~im da à li mo. Sa {a Ili}, ka da ste ga ve} spo me nu li, bio je pra vi vo |a Be o gra |a na, a igra~ ko ji bi to tre bao da bu de u Voj vo di ni, Al ma mi Mo re i ra, ni je bio ni u kon ku ren ci ji za eki pu ko ja je igra la u der bi ju. - Svi pam ti mo Mo re i ru iz pe ri o da dok je no sio dres Par ti za na i bio vo |a ta da {we eki pe cr no-be lih. Ta~ no je - ono {to je Ili} za Par ti zan, Mo re i ra bi tre bao da bu de za Voj vo di nu. Ka pi ten Par ti za na je igra~ ko ji pre u zi ma od gvor nost, a mi u su bo tu ni smo ima li ta kvog po je din ca. Od ka da sam pre u zeo no vo sad sku eki pu, pre dva de se tak da na, Mo re i ra je od ra dio sa mo tri ili ~e ti ri tre nin ga i to je ra dio sma we nim in ten zi te tom. Raz go va rao sam s wim, sve stan je i on sam da ne da je do voq no, è li da bu de bo qi, ali tre ba da mu bu de ja sno da mo ra da se sti sne i da to ura di. Bo qe je da ra di po po seb nom pro gra mu i da se pri pre mi, jer mo `da je gre {ka {to ga ra ni je ni sam od mo rio. Ova ko, ko ri sti od we go ve igre ne ma ni ko - ni klub, a ni on sam. Ima mo sa mo ve li ko ime u eki pi... Voj v o d i n i n a de c a, naj p re Mar ko Po le ta no vi}, pa Ne boj {a Ko so vi}, u su bo tu i De jan Me leg i Ne ma wa Se ku li}, do bi li su {an su na ve li koj sce ni. Ne jed nom is ta kli ste da ste za do voq ni onim {to pru à ju i da ve ru je te da su ovi mla di }i le pa bu du} nost No vo sa |a na? - Ovi mom ci ima ju tu è qu ko ja nam ne do sta je i, za raz li ku od sta ri jih ko le ga, ne ma ju ne do u mi ce. Pri ti sak je na no si o ci ma igre ko ji se s wim ne no se naj bo qe, a de ~a ci o ko ji ma pri ~a mo taj pri ti sak ne ma ju. Uosta lom, u du e lu s Par ti za nom Me leg je sa i- gra ~i ma iz na pa da u ne ko li ko na vra ta stvo rio le pe pri li ke, a ka sni je je i Se ku li} po ka zao da ima kva li tet. U se dam pr ven stve nih ko la Voj vo di na je po sti gla sa mo ~e ti ri go la. Abu ba kar Ouma ru, mi qe nik ov da {we pu bli ke i igra~ od ko jeg se uvek o~e ku ju go lo vi, ni ka ko da pro ra di i po go di su par ni~ ku mre ù? - Abu ba kar je u kri zi. Do du {e, ula zi u {an se, ali ih pro ma {u je {to lo {e uti ~e na we ga, kao i na osta le igra ~e. Vi di se da je spo ri ji ne go ina ~e i da te è re {a va ne ke si tu a ci je

Duel Sa {e Ili }a i Na e me ke A|u rua

ko je, u norm la nim okol no sti ma, ne bi pro pu stio. Ne tre ba smet n u t i s uma da je to k om pret hod ne pa u ze bio s re pre -

Po sle utak mi ce sa Slo bo dom u U`i cu, usle di }e no va pa u za zbog oba v e z a re p re z en t a c i j e Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za

gla ve, ve} }e mo to kom pa u ze spro ve sti mi ni-pri pre me ka ko bi smo na pra vi li ko rak una pred. Po sle der bi ja `i vot ide

O iz o stan ku Gri na i [ku le ti }a U kon ku ren ci ji za eki pu ko ja je iza {la na meg dan Par ti za nu, po red Mo re i re, ni je bi lo do sa da stan dard nih Gri na i [ku le ti }a? - Oni ni su bi li u eki pi zbog ne do stat ka for me i jo{ ne kih stva ri u igri. Kod ne kih igra ~a, ni su u pi ta wu sa mo wih dvo ji ca, ni sam pri me tio da pri ka zu ju ono {to je Voj vo zen ta ci jom Ka me ru na i da ni je tre n i r ao s eki p om. Na m a je ~ast ka da ima mo re pre zen ta tiv ce, ali igra ~i se ta da spre ma ju za kon kret ne utak mi ce i ne ma ju pri li ku da se od mo re i ra de na na ~in ko ji im je po tre ban. Mo `da bi mu ko ri stio do dat ni rad i na dam se da }e Abu ba kar da pro ra di u na stav ku li ge.

di ni po treb no. Pru à we bez broj nih pri li ka da se do ka è kva li tet vi {e ne }e do la zi ti u ob zir. Upra vo zbog to ga okre nu li smo se ka tra è wu re {e wa u na {oj omla din skoj {ko li, iako bih vi {e vo leo da mla di }i ko ji do bi ju {an su u tim ula ze ume sto igra ~a ko ji igra ju do bro.

Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu. Ka ko pla ni ra te da je is ko ri sti te? - Pre sve ga, ra di }e mo na to me da fi zi~ ki po dig ne mo eki pu. Vi deo sam do sta stva ri u pr vom po lu vre me nu utak mi ce s Par ti za nom ko je s bi le do bre. Stva ra li smo pri li ke, ali nam je ne do sta jao gol da sta bi li zu je mo igru. Ne sme mo da po gne mo

da qe, na sta vi }e mo da ra di mo i da se {to bo qe pri pre mi mo za duel u U`i cu ko ji nam sle di, jer je Slo bo da agre siv na i is ku sna eki pa, tim ko ji ume da igra na re zul tat i zna {ta `e li. Ne }e nam bi ti la ko... - re kao je na kra ju Ne boj {a Vig we vi}, tre ner fud ba le ra Voj vo di ne. A. Predojevi} Fo to: F. Baki}

[am pi o nov u~i nak bo qi od o~e ki va nog Fud ba le ri Par ti za na uspe {no su pre bro di li pr vi do ma }i der bi, po be di li su u No vom Sa du Voj vo di nu sa 3:0 (1:0) i sa mo po tvr di li da su u od li~ noj for mi. Tri jumf je ube dqi vi ji od o~e ki va nog s ob zi rom da se igra lo sa ja kim ri va lom na we go vom te re nu. - Je dan der bi je pre sko ~en, od i gra li smo ga do bro i za slu `e no sla vi li. U utak mi ci ko ju re zul tat ne od sli ka va ukup na do ga |a wa na te re nu mi smo is ko ri sti li svo je {an se i po be di li. Eki pa je bi la ozbiq na, na mer na da tri jum fu je, {to je i u~i ni la. ^e sti tam mom ci ma na uspe hu, ali tek je po ~e lo pr ven stvo i za to ne sme bi ti opu {ta wa – re kao je tre ner cr no – be lih Vla di mir Ver me zo vi} i na sta vio: - Zna li smo ka ko }e igra ti Voj vo di na. Ouma ru je do bar igra~ i o~e ki va no sve lop te su i{le ka we mu. Ima li smo u pr vom po lu vre me nu pro ble ma sa tim, ali u na stav ku, ka da se on umo rio, us pe li smo da ga sa svim ne u tra li zu je mo. Stre lac jed nog od go lo va Sa {a Mar ko vi} ova ko je vi deo su bot wi me~: - Do bro smo se pri pre mi li za ovu utak mi cu i po be di li. Voj vo di na je ve o ma jak pro tiv nik pa je sa mim tim po be da sla |a, a jo{ vred ni jom ~i ni je ~i we ni ca da smo igra li u No vom Sa du. Iz utak mi ce u utak mi cu po ka za je mo sve bo qu for mu i na dam se da }e mo sa tim tren dom i na sta vi ti. O~e ku ju nas bor be na tri fron ta i ni jed nog tre nut ka se ne sme mo opu sti ti. Mar ko vi} je pre le pim go lom u 84. mi nu tu za ~i nio der bi. - Na {a igra se za sni va na to me da {to vi {e igra ~a ide u na pad. Ta ko sam se i ja stvo rio na po zi ci ji sa ko je sam dao gol. Zna se da ja vo lim da

Abu ba kar Ouma ru ni je us peo da sa vla da Stoj ko vi }a

Fo to: F. Ba ki}

{ut nem sa dis tan ce, ovo ga pu ta sam bio pre ci zan i pre sre }an sam zbog to ga re kao je Sa {a Mar ko vi}. Ko li ko je va àn ovom ti mu ka pi ten Par ti za na Sa {a Ili} po ka zao je i u No vom Sa du. Na ja vio je po be du vaq ka u 62. mi nu tu. - Oma klo mi se da i ja po go dim sa dis tan ce. Do bro me je pro i grao Sa {a Mar ko vi}, opu stio sam no gu i dao lep gol. Na dam se da }e i u bu du} no sti bi ti ta ko. O utak mi ci Ili} je re kao: - Po tvr di lo se ono {to smo i zna li- da je naj o- pa sni ji igra~ Voj vo di ne Abu ba kar Ouma ru. Do bro smo ga pa zi li i spre ~i li da se raz i gra. Ipak, mo ram na po me nu ti da su No vo sa |a ni bi li osla bqe ni ne i gra wem Mo re i re. On je pra vi maj stor i spe ci ja li sta za pra vqe we {an si i ve ru jem da bi s wim na te re nu po sao za nas bio kud i ka mo te ì – re kao je Ili}. U strel ce se upi sao i mla di Osto ji}. - Po sti è mo sve vi {e go lo va po sle pre ki da, {to je do bro. Par ti zan je ra ni je ku bu rio sa tim seg men ti ma, a sa da ma lo ma lo pa se u ne ko u strel ce upi {e po sle kor ne ra. To je za to {to na tre nin gu uve `ba va mo ta kve si tu a ci je, a sre }om ima mo igra ~e ko ji to me mo gu da od go vo re. O svo joj igri mla di {to per re kao je sle de }e. - Mi slim da je bi la do bra. Ima li smo ma lo pro ble ma sa Ouma ru om, ali se ka sni je sve po pra vi lo. Iz me ~a u me~ po di èm sa mo pu zda we {to se, na dam se, vi di i na te re nu – re kao je Osto ji}. Par ti zan za tri da na o~e ku ju is ku {e wa u Li gi Evro pe, go stu je ru skom Ru bi nu. I. Lazarevi}

SPORT

dnevnik U SPAR TA KU ZA DO VOQ NI BO DOM

Nastavqen niz bez poraza Od ka k o je eki p u Spar tak Zla ti bor vo de pre u zeo Pe tar Kur }u b i}, Su b o t i ~ a n i igra ju sve bo qe i bo qe, a bo dov ni sal do se uve }a va. Naj no vi ji je sti gao iz Kra gu jev ca, gde su Spar tak i Rad ni~ ki po de li li bo do ve na kon re mi ja 1:1. - Pru ì li smo od li~ nu par ti ju u Kra gu jev cu, ~i ni mi se da iz me ~a u me~ di è mo for mu i igra mo sve bo qe. Do bro smo po ~e li utak mi cu, De spo to vi} je po go dio za 1:0, a ima li smo {an si i za bo qi re zul tat. Ma lo mi je ào {to smo pri mi li ola ko gol, kao i {to smo pro pu s ti l i ne k o l i k o pri l i k a. Mo gli smo da po be di mo, bo ri li smo se za tri bo da, ali je i ovo do bar re zul tat. At mos fe ra u eki pi je sa da od li~ na, sva ka po be da to me do pri no si, a tru di }e mo se da i da qe na sta vi mo u istom rit mu. Pred sto ji nam no v i iza z ov, do ~ e k u j e m o Cr ve nu zve zdu, ali se ni {ta ne }e me wa ti u na {im am bi ci ja ma, ide mo na po be du – is ta kao je pr vo ti mac Su bo ti ~a na Mar ko Ada mo vi}. N. S.

JE LEN SU PER LI GA – 7.KO LO NO VI SAD: Voj vo di na - Par ti zan U@I CE: Slo bo da Po int - Haj duk IVA WI CA: Ja vor - OFK Be o grad NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Do wi Srem NI[: Rad ni~ ki - BSK Bor ~a KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Spar tak ZV BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Sme de re vo BE O GRAD: Rad - Ja go di na 1. Par ti zan 2. Rad 3. Cr ve na zve zda 4. Ja go di na 5. No vi Pa zar 6. Voj vo di na 7. Do wi Srem 8. Rad ni~ ki (N) 9. Slo bo da Po int 10. Ja vor 11. BSK 12. Spar tak ZV 13. Rad ni~ ki (K) 14. Sme de re vo 15. OFK Be o grad 16. Haj duk

7 7 6 6 7 7 7 7 7 6 7 7 7 7 7 7

6 5 5 4 3 3 3 3 3 3 2 1 0 0 0 0

0 2 1 1 3 3 1 1 1 0 0 2 5 4 2 2

0:3 (0:1) 2:1 (1:1) 3:1 (1:1) 2:0 (0:0) 4:1 (2:1) 1:1 (1:1) 3:1 (2:0) 1:0 (0:0) 1 0 0 2 1 1 3 3 3 3 5 4 2 3 5 5

25:5 13:5 14:6 6:3 11:6 4:4 7:8 11:13 10:14 10:4 5:18 8:11 5:10 3:11 5:12 4:11

18 17 16 13 12 12 10 10 10 9 6 5 5 4 2 2

U sle de }em ko lu (6/7. ok to bra) sa sta ju se: KU LA: Haj duk - Sme de re vo, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Cr ve na zve zda, NO VI SAD: Do wi Srem - Rad ni~ ki (N), BE O GRAD: BSK Bor ~a - Rad ni~ ki 1923, U@I CE: Slo bo da Po int - Voj vo di na, JA GO DI NA: Ja go di na - No vi Pa zar, BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad, BE O GRAD: Par ti zan - Ja vor.

Kapiten Spartaka ZV Aleksandar Torbica

UZ PO RAZ KU QA NA U U@I CU

ponedeqak1.oktobar2012.

ALEK SAN DAR JAN KO VI] PO SLE PO BE DE CR VE NE ZVE ZDE NAD SME DE RE VOM

Pla}en ceh proma{ajima O~ekivao sam mnogo vi{e Fud ba le ri Haj du ka su na go sto va wu u U`i cu iz gu bi li od Slo bo de Po int re zul ta tom 1:2, iako su go lom Ve se li no vi }a po ve li. Ka da su pod vu ~e cr ta is pod ove utak mi ce, za kqu ~ak je da su igra ~i Haj du ka po no vo pla ti li ceh pro ma {a ji ma. - Ovo je da ~o vek umre! Ume sto da po be di mo ili bar osvo ji -

gla nas je ka zna. I u dru gom po lu vre me nu ima li smo tri-~e ti ri pri li ke, u naj i zgled ni jim su bi li Ada mo vi} i Ve se li no vi}, ali ni smo ih pre tvo ri li u gol i eto uzro ka na {eg po ra za – u da hu je re kao {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. Upr kos po ra zu ko ji sva ka ko bo li, stra teg Haj du ka apo stro -

Ni ka ko ni smo sme li da do zvo li m o da go l o v e pri m i m o iz pre ki da, po go to vo ka da je pro tiv ni~ ki igra~ je di ni u na {em {e sna e ster cu. To je de taq na ko jem }e mo mo ra ti ozbiq no da ra di mo – is ta kao je Mi la no vi} i do dao: - Hte we i bor be nost igra ~a bi li su na vi so kom ni vou i uko li ko taj od nos za dr -

Kuqani (beli dresovi) su i pored dobre igre izgubili

mo bod, {to bi u si tu a ci ji u ko joj smo bio uspeh, mi smo iz gu bi li. Pr vo po lu vre me smo od i gra li do bro, tak mi ~ar ski, bi li do bro po sta vqe ni na te re nu, i{ao je i pas, a pri re zul ta tu 1:1 ima li smo tri sto po stot ne {an se ko je ni smo is ko ri sti li. I - sti -

IN CI DENT U KUR [U MLI JI

Igra~i tukli sudiju

Fud ba le ri Dun |er skog iz Voq ~in ca fi zi~ ki su na pa li su di ju Mar ka Sa vi }a na utak mi ci 5. ko la To pli~ ke okru `ne li ge pro tiv do ma }e Ko sa ni ce iz Kur {u mli je. Sa vi} je za do bio po vre de po te lu, zbog ~e g a je utak m i c a pre ki nu ta u 73. mi nu tu. - Na pi sao sam opo me nu igra ~u Dun |er skog Iva nu Jo va no vi }u, a on je za tim kre nuo ka me ni i fi zi~ ki me na pao. Na kon to ga sam ga is kqu ~io iz igre, a ka da sam to u~i nio na pa l o me je ~e t i r i-pet fud ba le ra - re kao je Sa vi}. Da bi spre ~io ve }e in ci den te su di ja je od mah pre ki nuo utak mi cu.

fi rao je ne ko li ko ~i we ni ca ko je uli va ju op ti mi zam. - Ohra bru je na {e iz da we ko ju smo de mon stri ra li to kom 60 ili 65 mi nu ta, ka da smo od i gra li u do brom rit mu. Mo ra mo u~i ni ti sve da u na stav ku se zo ne taj pe riod bu de jo{ du `i.

`i mo u na stav ku pr ven stva, ve ru jem da }e i po be de po ~e ti da sti `u. A po be da je Ku qa ni ma pre ko po treb na, jer ni je pri jat no bi ti na po sled woj po zi ci ji na ta be li. \. Bo ja ni}

LE GEN DAR NI IGRA^ PRO NA [AO NO VI TRE NE RSKI AN GA @MAN

Zve zda ne bli sta, ali vred no sa ku pqa bo do ve. Na kon ve za nih po be da na go sto va wi ma u No vom Pa za ru, Ku li, Kra gu jev cu i Ni {u, ko je su ostva re ne u igri s pu no osci la ci ja i gre {a ka, duel na Ma ra ka ni pro tiv Sme de re va bio je kao stvo ren da se op {ti uti sak po pra vi. Od re |e ni po mak je na pra vqen, tri jumf je iz bo ren go to vo ru tin ski, ali tre ner Alek san dar Jan ko vi} pri zna je da to jo{ uvek ni je ni vo ko jem eki pa te ì - Po be du smo za slu ì li, ali smo u ovom me ~u o~e ki va li i ne {to vi {e od sa mih bo do va. Ener get ski, su sret ni smo iz ne li ka ko smo è le li. Opet smo na {im gre {ka ma stvo ri li pro stor ri va lu za opi pqi ve {an se za gol {to im je do ne lo do dat no sa mo po u zda we - kon sta to vao je Jan ko vi}. Pri nud ne ko rek ci je sa sta va, po seb no u de fan zi vi gde su {to per ski tan dem ~i ni li Pan ti} i Mi ja i lo vi}, od ra zio se na si gur nost od bra ne. - Ima li smo pu no pro ble ma oko sa sta va zbog po vre da, ali i za mo ra ko ji ose }a ju po je di ni igra ~i. Lo {e smo u{li u utak mi cu, ali smo u pra vo vre me po sti gli dva go la ko ja su nam olak { a l a po s ao na pu t u do zna ~aj ne po be de. Ina ~e, ni je bi lo ne kog pre te ra nog eks pe ri men ti sa wa, jer Mi ja i lo vi }u ni je stra na ulo ga ko ju je imao u su bo tu - ob ja snio je Jan ko vi}.

Fudbaleri Zvezde proslavqaju pobedu u me~u sa Smederevom

Uo~e ni pro pu sti lak {e se is pra vqa ju uz po zi tiv ne re zul ta te. - O~e ku ju nas broj ne ko rek ci je u igri, ali us pe li smo da iz ne se mo te ret {est utak mi ca u ko ji ma smo po be di li i u ho du }e mo is pra vqa ti gre {ke ko je ima mo i zbog ko jih ne mo `e mo da bu de mo za do voq ni. Sa da nam pred -

PO RU KA SER ALEK SA FER GU SO NA SVOM DEFAN ZIV CU:

Roj Kin na klupi Kasimpa{e

Rio, oprosti se od reprezentacije

Le gen dar ni fud ba ler Man ~e ster ju naj te da Roj Kin na sta vi }e do sa da ne ta ko uspe {nu tre ner sku ka ri je ru, ali ne u En gle skoj ne go u Tur skoj. Kin( ima 41 go di nu) na red nih da na tre ba lo bi da pre u zme pr vo li ga {a Ka sim pa {u, a to }e mu bi ti pr vi po sao od ot ka za u Ip svi ~u u ja nu a ru 2011. go di ne. Ka sim pa {a je na kon {est od i gra nih ko la dru go pla si ra ni tim tur skog pr ven stva, a u su bo tu je sa 2:0 sa vla dao Fe ner bah ~e. Zbog to ga je od lu ka o sme ni tre ne ra Me ti na Di ja di na iz ne na |u ju }a. Re~ je o ti mu iz Is tan bu la ko ji je u no vu se zo nu u{ao s ve li kim am bi ci ja ma po sle do la ska bo ga tih in ve sti to ra u Uprav ni od bor klu ba. U Ka sim pa {i igra de set stra na ca, me |u ko ji ma su tri Uru gvaj ca, a od po zna tih ime na tu su Ne mac Fa bi jan Ernst i {ved ski gol Roj Kin man An dre as Isak son.

Me na xer Man ~e ster ju naj te da ser Aleks Fer gu son po zvao je re pre zen ta tiv ca En gle ske Ri ja Fer di nan da da za vr {i po sao u na ci o nal nom ti mu i po sve ti se klup skoj ka ri je ri. - Rio Fer di nand bi mo gao da od ra |u je po sao za En gle sku, ali ne vi dim za {to bi to ra dio. Tre ba lo bi da se skon cen tri {e na svo ju ka ri je ru, ov de u Man ~e ste ru. To je ono {to bih vo leo - re kao je za en gle ske me di je me na xer cr ve nih |a vo la. Fer di nand ni je igrao za na ci o nal ni tim ot ka ko ga je se lek tor Roj Hox son iz o sta vio sa spi ska za Evrop sko pr ven stvo u Ukra ji ni i Poq skoj ovog le ta. En gle ski me di ji spe ku li {u da bi de fan zi vac Ju naj te da mo gao da se vra ti u re pre zen ta ci ju, po {to se Xon Te ri opro stio od igra wa. Fer di nand je pro {ao sve mla |e ka te go ri je u re pre zen ta ci ji En gle ske, a za se ni or ski tim od i grao je 81 utak mi cu i po sti gao tri go la. Rio Ferdinand

sto je jo{ dva te {ka go sto va wa, pr vo ve} u sre du u Iva wi ci pro tiv Ja vo ra - na po me nuo je Jan ko vi}. Duel pro tiv Sme de re va po seb no }e pam ti ti Eli Ba baq zbog de bi tan skog go la u Zve zdi nom dre su. Z.Ran ge lov

PR VA LI GA SR BI JA Pro le ter - Mla de no vac Ba nat - Mla dost (L) Rad ni~ ki (NP) - Be à ni ja Slo ga - No vi Sad Te le op tik - Na pre dak Ko lu ba ra - In |i ja Bo rac - Vo `do vac Me ta lac - Ti mok û ka ri~ ki - Je din stvo P. 1. Na pre dak 2. Vo `do vac 3. û ka ri~ ki 4. Bo rac 5. Pro le ter 6. Je din stvo 7. In |i ja 8. Te le op tik 9. Mla de no vac 10. Slo ga 11. Me ta lac 12. Mla dost (L) 13. Rad n. (NP) 14. Ti mok 15. Ba nat 16. Be à ni ja 17. No vi Sad 18. Ko lu ba ra

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 5 5 4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 2 1 0

1 2 2 3 5 4 3 3 1 3 2 2 2 2 2 1 1 3

0 1 1 1 0 1 2 2 4 3 4 4 4 4 4 5 6 5

1:0 0:2 2:1 4:0 1:3 0:2 1:0 5:0 2:0 20:8 13:2 10:5 11:5 10:6 10:9 5:4 7:8 8:9 6:8 11:9 9:12 5:10 8:15 4:11 10:11 6:15 3:9

22 17 17 15 14 13 12 12 10 9 8 8 8 8 8 7 4 3

U sle de }em ko lu (6/7.ok to bra) sa sta ju se: In |i ja - Bo rac, No vi Sad Rad ni~ ki (NP), Vo `do vac - Te le op tik, Mla dost (L) - Ko lu ba ra, Mla de no vac Ba nat, Be `a ni ja - Pro le ter, Ti mok Slo ga, Je din stvo Pu te vi - Me ta lac, Na pre dak - ^u ka ri~ ki.

sport

ponedeqak1.oktobar2012.

dnevnik

SRP SKA LI GA â&#x20AC;&#x201C; VOJ VO DI NA

Do ma }in se is pro ma {i vao Rad ni~ ki (S) - ^SK Pi va ra 0:1 (0:0) SOM B OR: Grad ski stadion, gledalaca 150, sudija Majstorovi} (Stari Banovci), strelac Jevi} u 70. minutu. @u ti kar to ni: Pe tre{, De sni ca, Bu jak (Rad ni~ ki), Simi}, Ivkovi}, Jevi}, Vuksanovi} (^SK Pivara). Crveni karton: Vukovi} (Radni~ki). RAD N I^ K I: [a ri} 7, De sni ca 7, Ve se li no vi} 7, Vi do vi} 6, Ba ni} 6, Pe tre{ 6 (I. Stan ko vi} 6), Vu ko vi} 6, Ho sci je slav ski 6, Ma kan 6, Pa u no vi} 7, Bu jak 6 (Isma i li 7). ^SK PI VA RA: Tankosi} 7, Bukaqevi} 7, Jevi} 7, [vowa 7, Avakumovi} 7, Vu~kovi} 7, Krstanovi} 6 (Kupre{ki -), Ivkovi} 6, N. Ili} 6, Simi} 6 (Bukvi} -), P. Ili} 6 (Vuksanovi} -). Gosti su tokom cele utakmice jednom {utirali u okvir gola, Jevi} je sa tridesetak minuta pogodio stativu a lopta je odsela u mre`i. U prvom delu susreta jedino {to je vredno zabele`iti je solo prodor Hoscijeslavskog koji je izvanredno uposlio Veselinovi}a,

1. ^SK Pivara 2. Dolina 3. Sloga 4. Pali} 5. Radni~ki ([) 6. Radni~ki (SM) 7. Senta 8. Srem 9. Tekstilac 10. Dunav 11. Radni~ki (S) 12. Ba~ka Topola 13. Mladost 14. Cement 15. Jedinstvo (SP) 16. Dinamo

De taq s utak mi ce iz me |u som bor skog Rad ni~ kog i ^SK-a

usledio je jak {ut a lopta je pogodila spoqni deo mre`e. Nastavak utakmice je bio daleko sadr`ajniji, doma}i su izveli nekoliko lepih akcija ali

u zavr{nici su redovno proma{ivali. [ansu utakmice imao je Makan koji je sa tri metra prebacio gol, a samom fini{u isti igra~ je pogodio pre~ku.

Radost gostiju nakon zavr{etka utakmice bila je velika, a doma}ini su zaista imali za ~im da tuguju. J. Du kat

Ka pi ten za ra dost

Ceh pla ti li [i |a ni

Rad ni~ ki (SM) - Pa li} 3:2 (2:2)

Sen ta - Rad ni~ ki ([) 4:1 (1:1)

SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Radni~kog, gledalaca 400, sudija Malixan (Novi Sad).Strelci: Nagli} u 12, Miji} u 15.i Skorupan u 88.za Radni~ki, Matija{evi} u 16.i Mezei u 24. (iz penala) za Pali}. @uti kartoni: Miji}, Skorupan, Stevi}, Trebovac (Radni~ki), Bjedov (Pali}). RAD NI^ KI: Reli} 8, Miji} 7, Milosavqevi} 7, Ninkovi} 7, Simjanovskoi 7, Stani} 6 (Kova~evi} 6), Skorupan 8 (Radovanovi}), Nagli} 7, Soviq 7, Stevi} 6, Trebovac 7 (Proki}). PA LI]: Bogdanovi} 6, Tomi{i} 6, Mezei 7, Slijep~evi} 7, Bjedov 6, Jo~i} 7, Mili} 6, Jondi} 8, Matija{evi} 8, Qubenovi} 7 (Grubor), Antoni} 7 (Po`ar). Puleni Dragana Moji}a igrali su mnogo boqe nego u predhodnim utakmicama kao doma}ini.Ve} u 12. Nagli} je iskoristio jednu dubinsku loptu, bio br`i, od odbrane go-

stiju i lako je matirao Bogdanovi}a.Samo tri minuta kasnije stvorila se velika gu`va pred golom gostiju.Miji} je {utirao i kroz mnogo nogu i lopta je zavr{ila u mre`i.Usledila je potom kontra gostiju, a Matija{evi} je preciznim {utem sa nekih destak metara savladao nemo}nog Reli}a. Gosti su izjedna~ili iz penala, strelac je bio Mezei. U 70. doma}ini su reklamirali penal, po{to je Trebovac bio sru{en u kaznenom prostoru gostiju.Dva minuta kasnije Nagli} je bio sam ispred golmana gostiju i opet je zakasnio.Potom je Skorupan {utirao, a Bogdanovi} odbrani.Sledi ponovo proma{aj Nagli}a, a onda na scenu stupa majstor za golove, kapiten doma}ih Skorupan sa 18 metara pogodio je nebrawni deo mre`e golmana Bodanovi}a i doneo radost svojim pristalicama. B. Rok ni}

SEN TA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 300. Sudija: Z. Utje{anovi} (Novi Sad). Strelci: Popov u 17. i 51, Mara{ u 61. i Spahi} u 88. za Sentu, a Petrovi} u 32. za Radni~ki. @uti kartoni: Haben{us (Senta), Simiki} i Mladenovi} (Radni~ki). SEN TA: @ivkov 7, Haben{us 7, Kaka{ 8, Spahi} 8, Jankovi} 8 (Besla} 8), Boki} 8, Domonko{ 7, Popov 9, Geci} 8 (Andru{ko ), Mara{ 8, Vasin 8. RAD NI^ KI: Vujasinovi} 6, Savinovi} 6, Petrovi} 7, Bjelo{ 6, Babi} 7, Simiki} 6, Mladenovi} 6 (Mati} 6), Vukovi} 6 (Nedi} 6), \oki} 6 (Krajinovi} -), Baqak 7, [ubert 6. Posle skromnog dosada{weg u~inka, napad Sen}ana najzad je proradio,ceh su platili [i|ani, s tim {to je pobeda mogla da bude i ubedqivija po{to je do-

sta prilika ostalo neiskori{}eno. Ve} u 5. minutu gosti su imali sre}e, kada je Gaci} pogodio stativu, a doma}a ekipa dolazi u vo|stvo pogotkom izvanrednog Popova u 17. minutu. Sen}ani su imali inicijativu, ali u 32.minutu iz kontre izjedna~eewe donosi snala`qivi Petrovi}. U drugom delu dominirali su Sen }a ni, nad vi siv {i u svim elementima ekipu Radni~kog koja je do sada uvek bila neugodan rival. Seriju je nastavio u 51. minutu razigrani Popov, koji je uz dva postignuta gola pripremio vi{e prilika saigra~ima, a deset minuta kasnije mre`u Vujasinovi}a zatresao je Mara{, da bi ta~ku na zaslu`enu pobedu u samom fini{u utakmice stavio Spahi}. M. Mi tro vi}

Pe ru ni ~i} od lu ~io

Na kri li ma pu bli ke

Tek sti lac - Ce ment 2:1 (1:0)

Du nav - Ba~ ka To po la 2:0 (0:0)

OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca 400, sudija Papi{ta (Jemena), strelci: Krznar u 4. Peruni~i} u 69. za Tekstilac, a Mili}evi} u 82. minutu za Cement. @uti kartoni: Perovi} (Tekstilac), Milovi}, ôvi}, Ki{ (Cement). TEK STI LAC: Andrija{evi} 7, Perovi} 8, Risti} 7, Krznar 8, Dokni} 7, Ili} 7, Kaurin 7 (Stepoan~ev -), Crwanski 7 (\orovi} 7), Peruni~i} 8, Josovi} 8, Danojevi} 7, Nedeqkovi} -. CE MENT: Suba{i} 7, Ga{parevi} 7, Bursa} 7, Haxi} 6 (ânkovi} 7), Milovi} 7, ôvi} 7, Pankari}an 6 (Grkovi} 6), Desnica 7, Ki{ 7 (Lukaja -), Raki} 7, Mili}evi} 8. U odli~noj fudbalskoj predstavi Tekstilac je uspeo da do|e do

Tekstilac - Cement Mladost (BJ) - Jedinstvo (SP) Radni~ki (S) - ^SK Pivara Dinamo - Srem 1:1 Senta - Radni~ki ([) Radni~ki (SM) - Pali} Dolina - Sloga (T) Dunav - Ba~ka Topola

vredne pobede protiv ekipe iz Beo~ina. Tokom ~itavog me~a vi|ena je otvorena borba u kojoj su se doma}i boqe sna{li. Uvodni trenuci me~a pripalo je doma}em timu koji su u 4. minutu golom Krznara stigli do prednosti. Do kraja poluvremena obe ekipe su imale {anse ali bez prave realizacije. U nastavku me~a doma}i tim uve}ava svoje vo|stvo golom Peruni~i}a iz jedanaesterca, U kaznenom prostoru Cementa sru{en je Danojevi}, a sudija Papi{ta je pokazao na belu ta~ku, precizan sa bele ta~ke bio je Peruni~i}. Najlep{i momenat zbio se u 82. minutu kada je gostuju}i fudbaler Dejan Mili}evi} sa 20 metara savladao golmana Qubu Andrija{evi}a. S. Jo vin

Mi ro qu bi vo u Pan ~e vu Di na mo - Srem 1:1 (0:1) PAN Ê VO: Stadion Dinama, gledalaca 300, sudija Stanti} (Subotica), strelci: Savanovi} u 70. za Dinamo, Dimitrijevi} u 31. minutu za Srem. @uti kartoni: Smederevac, \uki}, Staji} (Dinamo), Vi{kovi}, Milo{evi}, Nikoli} (Srem). DI NA MO: Trbojevi} 7, Radevi} 7, Smederevac 7, Kra~unov 7, Staji} 7, Oègovi} 7 (Petrovi} 7), \uki} 7 (Peri} 7), Pe{terac 7 ([ari} 7), Me{ovanovi} 7, Savanovi} 8, Andonovski 7. SREM: Brkovi} 7, Stanimirovi} 7, Mili} 7, Vi{kovi} 7, Petru{i} 7, Nikoli} 7, Cvetkovi} 6 (Vu~kovi} 6), Milo{evi} 7, Stevanovi} 7 (Trifkovi} 7), Dimitrijevi} 7, Vasi} 7. Doma}i fudbaleri, pod vo|stvom novog trenera Aleksandra Stevanovi}a, silno su èleli pobedu, ali nisu uspeli da do|u do we protiv dobre i borbene ekipe iz Sremske Mitrovice. U 31. minutu gosti su preko Dimitijevi}a do{li do vo|stva, doma}i su izjedna~ili u 70. minutu preko Savanovi}a. Do kraja me~a Obe ekipe su imali nekoliko izglednih prilika za golove, me|utim utakmica se zavr{ila rezultatski miroqubivo. B. Stoj kov ski

STA RI BA NOV CI: Igrali{te Dunava, gledalaca 300, sudija Stankovi} (Pan~evo), strelci: Xemaj u 68. i Antunov u 84. minutu. @uti kartoni: Ka~ar (Dunav), Kekezovi} (Ba~ka Topola). DU NAV: Vujakovi} 8, Jaguzovi} 8, Ka~ar 7, Luki} 7, Drqa~a 7, Filipovi} 7, Xemaj 7 (Lijeski} 7), Ilisi} 7, Haska 7 (Jovanovi} -), Zogovi} 7, ]osovi} 6 (Antunov 7). BA^ KA TO PO LA: Kroni} 6, Dragi} 6, Cvetkovi} 6, Todorovi} 7, Maslovara 6, \ukanovi} 7, Cicovi} 7, Mezei 7, Martinovi} 6 (Aleksandri} 6), Taka~ 7 (Milovanovi} 6), Kekezovi} 7. Znali su fudbaleri Dunava da }e biti te{ko u me~u Ba~kom To-

polom jer su bili ispra`weni posle Kup utakmice sa Metalcem iz Gorweg Milanovca. U prvom poluvremenu gosti iz Ba~ke Topole znala~ki su koristili stegnutost doma}ina i brzom tranzicijom stvarali dosta problema odbrani. Rezultat je bio nepromewen zahvaquju}i odli~nom Vujakovi}u, ali mo`emo re}i i sre}i. U nastavku doma}i igra~i, no{eni freneti~nom podr{kom sa tribina, uspevaju da prelome me~. U 68. minutu, nakon odli~ne izmene pasova Ka~ara i Antunova, Xemaj je bez problema realizovao stopostotnu {ansu. Pobedu je overio Antunov kada je ikoristio kiks zadwe linije gostiju i golmana Kroni}a. G. Ko va ~i}

Sa maryi} ne gre {i Do li na - Slo ga 0:2 (0:0) PA DI NA: Stadion Doline, gledalaca 350, sudija \. Maksimovi} (In|ija), strelac Samarxi} u 77. i 90. minutu. @uti kartoni: Stojanovski, [alipurovi}, Tripkovi} (Dolina), Baji}, Samarxi}, Milo{evi} (Sloga). Crveni karton: \uki} (Sloga). DO LI NA: Jevti} 7, êrwo{ 6, îìk 7, Medu~i} 6, Ivani{evi} 6, Staj~i} 7, Gigovi} 6 (\okovi} 7), Tripkovi} 7, Stojanovski 6 (Kova~evi} 6), Memovi} 6, ]iri} 6 ([alipurovi} 6), Ninkov 7. SLO GA: Jorgi} 7, Dragoqevi} 7, Slep~evi} 6, Bajak 6,

Miqanovi} 7, Stanojev 7, Joci} 6 (Kraguqac 6), Samarxi} 8, Baji} 6 (Guberini} 6), Zuki} 7, Grahovac 6 (Ze~evi} 6). Gosti iz Temerina zaslu`eno trijumfovali i time naneli pr vi po raz Do li ni. Do ma }i fudbaleri imali su u pojedinim delovima utakmice vi{e od igre, ali su im zavr{nice bile jalove. Gosti su igrali str pqi vo i pre ko naj bo qeg igra ~a utak mi ce Sa mar xi }a, koji u odnosu na doma}e napada~e nije gre{io, do{li do zaslu`ene pobede. B. St.

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

2:1 2:0 0:1 4:1 3:2 0:2 2:0 4 4 4 4 4 3 2 2 3 3 3 2 2 2 1 0

2 2 2 1 0 2 4 4 1 1 0 2 1 0 2 2

1 1 1 2 3 2 1 1 3 3 4 3 4 5 4 5

9:2 8:4 7:3 9:9 10:9 9:6 7:4 5:4 6:6 7:10 7:6 3:5 6:6 7:14 4:10 5:11

14 14 14 13 12 11 10 10 10 10 9 8 7 6 5 2

U slede}em kolu (7.oktobra) sastaju se: Cement - Ba~ka Topola, Sloga - Dunav, Pali} - Dolina, Radni~ki ([) - Radni~ki (SM), Srem - Senta, ^SK Pivara - Dinamo, Jedinstvo (SP) - Radni~ki (S), Tekstilac - Mladost.

Od li~ ni Ja ra ~a ni Mla dost (BJ) - Je din stvo 2:0 (1:0) BA^ KI JA RAK: Stadion Livadica, gledalaca 400, sudija Bo{kovi} (Sombor), strelci: Vukanac u 8. i D. Tomi} u 54. minutu (iz penala). @uti kartoni: Raji} (Mladost), Qutovac, \. Luki} (Jedinstvo). MLA DOST: Raji} -, Stojanovi} 7 (Mudrini} 7), S. Rati} 8, Ivani} 8, M. Tomi} 7, Baji} 8, Maksi} 7, Markovi} 7, Popin 7 (Vi{ekruna -), Vukanac 8 (\uki} -), D. Tomi} 7. JE DIN STVO: L. Jovi{i} 7, Kne`evi} 6, \. Luki} 6, [u{a 6, N. Jovi{i} 6, Vuji~i} 6, Fabok 5 (Ogrizovi} 6), Qutovac 5 (Dragin 5), @akula 6 ([estovi} -), Pej~inovi} 6, Stefanovi} 6. Va`nu pobedu ostvarili su fudbaleri Mladosti i uz odli~nu igru lako primorali na kapitulaciju goste iz Stare Pazove. Buru nezadovoqstva izazvala je odluka

sudije Bo{kovi}a da u 6. minutu ne dosudi penal za doma}ine, po{to je defanzivac [u{a oborio Popina u kaznenom prostoru. Proradio je inat Jara~ana pa je najboqi akter Damir Vukanac malo kasnije udarcem glavom krunisala asistenciju mladog Nemawe Maksi}a. Po~etkom drugog poluvremena raspolo`eni Borislav Baji} primorao je \or|a Luki}a da ga nepropisno zaustavi, a siguran realizator najstro`e kazne bio je Dragan Tomi}, iako je golman Lazar Jovi{i} dobro procenio ugao. Pazov~ani su ostavili bled utisak, nisu uputili udarac u okvir gola i mogu da budu zadovoqni kona~nim rezultatom, jer malo je nedostajalo da Marko Tomi}, Damir Vukanac i Milo{ Mudrini} kreiraju ubedqiviji trijumf doma}ina. M. Me ni }a nin

ME NAYER MAN ^E STER SI TI JA RO BER TO MAN ]I NI

Te vez je sa da dru gi ~o vek

Pre ta~no godinu dana Karlos Tevez je odbio da s klupe u|e u igru na utakmici Lige {ampiona protiv minhenskog Bajerna, koju je Siti izgubio sa 2:0. Menaxer Sitija Roberto Man}ini tada je bio odlu~an da ga zauvek odstrani iz ekipe. Delovalo je da }e Tevez tokom prelaznog roka napustiti klub, ali su se strasti sti{ale i Argentinac je ove sezone ponovo prva opcija Sitija u napadu. - Karlos je vrhunski napada~, jedan od najboqih u Premijer ligi. Na{ odnos je sada dobar. Sre}an sam zbog na~ina na koji se sve zavr{ilo. Kada je po~ela sezona bio je ozbiqan i radio

je dobro, prvi put posle nekoliko godina. Danas vi{e ne razgovaramo o onome {to se dogodilo u Minhenu - rekao je Man}ini. On je dodao da wegov tim u sredu o~ekuje te{ka utakmicu, kada u drugom kolu D grupe Lige {ampiona Siti do~ekuje Borusiju iz Dortmunda. - @elimo da ove sezone pro|emo u narednu rundu takmi~ewa i potreban nam je dobar razultat protiv Dortmunda. Oni su najverovatnije na{ glavni konkurent u grupi, ali ne bi trebalo zaboraviti da su Ajaks pobedili u posledwem minutu - rekao je Man}ini.

PR VA MU [KA LI GA â&#x20AC;&#x201C; SE VER

@a baq ci za slu `e no Me ta lacâ&#x20AC;&#x201C;@SK 20:26 (12:11) FU TOG: Dom sportova, gledalaca: 200, sudije: Vu~i} i Obradovi} (Zrewanin), sedmerci: Metalac 6 (3), @SK 4 (3), iskqu~ewa: Metalac 6, @SK 14 minuta. ME TA LAC: Poli} (1 odbrana, 1 sedmerac), Graji} 2, Koki}, Ili} 2, Radi} 2, Savi} 3, Tojagi} 1, \uki} 1 (1), Manojlovi}, Petrovi} (7 odbrana), Eri}, Milo{evi} 5 (2), Devetak, Ivanovi} 4, Kor~ok. @SK: Stevanovi} (2 sedmerca), Kezija 2 (2), Bosni} 1, Abazovi} 4, Milutinovi} 5, Markovi} 2, Stra`ivuk 4, Damjanovi} (14 odbrana), Radoj~i} 5 (1), Kotlaja,

Makitan, U. Bojani}, Smoqan 6, M. Bojani}. Rukometa{i @SK-a uspe{no su prebrodili te{kon gostovawe u Futogu. Rezultatska neizvesnost potrajala je sve do 55. minuta kada su gosti poveli s pet golova razlike (18:23) i kasnije bez problema me~ priveli kraju. I ovoga puta `iteqi Futoga su u malom broju bili uz svoje rukometa{e. Da nije bilo 30-tak doma}ih mom~i}a @abaqci bi se ose}ali kao da igraju kod ku}e, jer se u gledali{tu na{lo 20-tak {to biv{ih igra~a @SK- a, roditeqa, ~lanova uprave, koji su umeli da proslave ovu za wih zna~ajnu pobedu. J. Ga li}

SPORT

dnevnik

ponedeqak1.oktobar2012.

VA TER PO LI STA NE MA WA MAT KO VI], PR VO TI MAC VOJ VO DI NE

PR VA @EN SKA LI GA - SE VER

Na {e vre me tek do la zi

Ki kin |an ka ma der bi Ki kin da - Voj vo di na 27:22 (15:11) KI KIN DA: Ha la SC He ze ro, gle da la ca 500, su di je: Po pov (No v i Sad), Ri s ti} (Ki kin da). Sed mer ci: Ki kin da 4 (4), Voj vo di na 2 (2), is kqu ~e wa: Ki kin da 4, Voj vo di na 2 mi nu ta. KI K IN D A: Alek s i} (4 od bra ne), Be lo{ 1, @iv kov 5, Mi t ro v i} 3, Mi h aj l ov, M. Ag b a b a 6 (3), Go l u { in 3, Veq ko vi}, J. Ag ba ba 3, Vu ~e ti} (20 od bra na), Ar da la 2, Ri sti}, Vu kaj lo vi} 4 (1), Ko mqe ni}. VOJ VO DI NA: Gu te {a (14 od bra na), To ma so vi} 3, Pu dar 5, Bo ja ni} 3, Bla `i}, To do ro vi}, Iva no vi} 2, An dri ja {e vi} 4, Be rak 1, Ze ~e vi} 2, Be qi} 2 (2), Stu par, Ko ji}, Ma ri ja nac. Der bi iz me |u ru ko me ta {i ca Ki kin de i Voj vo di ne iz No vog Sa da oprav dao je o~e ki va wa. Igra lo se ve o ma do bro sa mno go le pih ak ci ja, go lo v a i sjaj n ih od b ra n a oba gol ma na. Do tre }eg mi nu ta bi lo je ne re {e no (3:3), a po tom su ru ko me ta {i ce Ki kin de pre u ze le vo| stvo i na od mor oti {le sa ~e ti ri go la raz li ke. I u dru gom de lu vi |en je kva l i t e t an ru k o m et, go { }e iz No vog Sa da pri bli `i le su se na mi nus dva go la raz li ke (17:15) i i pri pre ti le do ma }em ti mu. Me |u tim, uz sjaj ne od bra ne Vu ~e ti }e ve do ma }e ru ko me ta {i ce su opet po be gle re zul tat ski na pri stoj nu raz li ku i me~ bez ve }ih po te {ko }a pr ve le kra ju. Ve o ma le pa sli ka bi la je po za vr {et ku der bi ja, broj ni na vi ja ~i su ume li sa svo jim qu bi mi ca ma da pro sla ve po be du. M. Se ku li}

Re mi uz zvuk si re ne Ja bu ka 95 – Te me rin 27:27 (12:12) JA B U K A: Ha la spor to va, gle da la ca: 200, su di je: Ban ~ov i Ivan kov (Pan ~e vo), sed mer ci: Ja bu ka 6 (6), Te me rin 8 (6), is kqu ~e wa: Ja bu ka 18, Te me rin 16 mi nu ta. JA B U K A 95: Cvet k o v i}, Va s i l e s ki, [kr b i} 3, Na u mov ski 2, M. Ri sti} 6, Mi ti} 1, Mar kov ski 2, Kr stev ski, T. Ri s ti} 13 (6), Ja n a} k ov s ki, La zo vi}. TE M E R IN: Iva n ov, Ma ri ~i} 5, Dru go vi}, Vu ko vi} 8 (2), Ni ko li} 7 (4), Bla nu {a, Te { a n o v i}, Jan k o v i}, Li si ca, Kre me no vi}, La ki}, Mi ku {ak, Mo ra ~a 6, Pa vlov 1. U ve o ma uz bu dqi voj i do kra j a ne i z v e s noj utak m i c i, ru ko me ta {i ce Ja bu ke i Te me ri na, uz od li~ no su |e we, po de li le su plen na rav ne ~a sti. Do ma }e igra ~i ce, no {e ne bu~ n om po d r { kom na v i j a ~ a, na i {le su na bor be nu i od li~ no or ga ni zo va nu go stu ju }u eki pu, pa ni su us pe le da za be le è dru gu uza stop nu po be du. Vi sok ri tam na met nu le su od li~ ne se stre Ta wa i Ma ri ja Ri sti}, re ì se ri 19 go lo va, a uspe {no im je pa ri ra la ras po lo è na be kov ska li ni ja go {}i, ~i ju igru su kre i ra le Jo va na Mo ra ~a, Ma ja Vu ko vi} i Ni ko le ta Ni ko li}. Tri de set se kun di pre kra ja, Te me rin ke su po ve le 27:26 i ima le po be du u xe pu. Do ma }e su kre nu le na sve ili ni { ta, od g o v or n ost je pre u ze la Ani ta [kr bi}, naj mla |a igra ~i ca na par ke tu i iz te {ke po zi ci je, uz zvuk si re ne, po sti gla po go dak vre dan bo da. Na s ta l a je neo p i s i v a ra dost do m a } ih, a na dru g oj stra ni po te kli su su za. M. Men.

Je le na Jan ko vi}

TUR NIR U PE KIN GU

Je le na pro {la, Bo ja na sta la Srp ske te ni ser ke ostva ri le su po lo vi ~an u~i nak u pr voj run di tur ni ra u Pe kin gu. Je le na Jan ko vi} je pr vom ko lu sa vla da la Ne mi cu An dreu Pet ko vi} sa 2:0, po se to vi ma 6:2, 6:4, dok je Bo ja na Jo va nov ski pre tr pe la po raz na star tu.Bo qa od we bi la je Fran cu ski wa Ma rion Bar to li - 6:3, 6:3. Jan ko vi }e va }e u se u dru goj run di tak mi ~e wa sa sta ti sa Ru mun kom Mo ni kom Ni ku le sku, ko ja je eli mi ni sa la ^e hi wu Lu si Sa fa ro vu (6:2, 6:0).Osim Jan ko vi }e ve pro laz u dru go ko lo ra ni je je obez be di la i Ana Iva no vi} i we na pro tiv ni ca }e bi ti Ame ri kan ka Var va ra Lep ~en ko. Tur nir u Pe kin gu igra se za na grad ni fond od 4,82 mi li o na do la ra, a po bed ni ci }e pri pa sti ~ek na 848.000 do la ra.

TUR NIR U TO KI JU

La jo vi} ni je us peo Sr bi ja }e na tur ni ru u To ki ju, ko ji star tu je da nas, ima ti sa mo dva pred stav ni ka u singl kon ku ren ci ji - Jan ka Tip sa re vi }a i Vik to ra Tro ic kog, po {to Du {an La jo vi} me sto u glav nom `re bu ni je us peo da obez be di kroz kva li fi ka ci je.On je u po sled wem ko lu kva li fi ka ci ja iz gu bio od Ukra jin ca Ser ge ja Sta hov skog sa 4:6, 7:5, 6:0. Jan ko Tip sa re vi} }e kao tre }i no si lac u pr vom ko lu igra ti pro tiv Fran cu za @i la Si mo na, od ko jeg je po ra `en u po lu fi na lu tur ni ra u Bang ko ku, dok }e pro tiv nik Vik to ra Tro ic kog na star tu bi ti Ho lan |a nin Ro bin Ha se.

Va ter po li sta Ne ma wa Mat ko vi} (1993) po ni kao je u re do vi ma no vo sad ske Voj vo di ne, igra na po zi ci ji zad weg be ka (2009. go di ne pri kqu ~en je pr vom ti mu), a ove go di ne pot pi sao je i pr vi pro fe si o nal ni ugo vor. Pro {le go di ne u dre su re pre zen ta ci je Sr bi je oki tio se zlat nom me da qom, a ne dav no u ulo zi ka pi te na na ci o nal nog ti ma do 19 go di na osvo jio je sre br no od li~ je na Evrop skom pr ven stvu u Fran cu skoj. - Ve li ka mi je ~ast {to sam bio ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je na Evrop skom pr ven stvu u Fran cu skoj. Ve ru jem da je san sva kog spor ti ste da bu de ka pi ten re pre zen ta ci je svo je ze mqe bi lo kog uz ra sta. Me ni se taj san, eto, ostva rio. Ima li smo od li~ ne uslo ve to kom le ta i na por no smo ra di li spre ma ju }i se za EP, ta ko da mo gu da ka èm da sam do sta na pre do vao. Sa da sam po no vo kon cen tri san na klup ske ak ci je. Ima mo do brog tre ne ra, ko ji ra di i u re pre zen ta ci ji, i do bre uslo ve. Ve ru jem da bi ova se zo na mo gla da bu de mo ja, kao i mo jih mla dih sa i gra ~a - ka è Ne ma wa Mat ko vi}. Voj vo di na je u Li gi {am pi o na po ra è na u Bre {i (13:9), a u sre du u pr vensttve nom okr {a u ju ugo {}u je drim tim iz Kra gu jev ca. - Mi slim da nam je gru pa u Li gi {am pi o na (Bre {a, Bar se lo ne ta, Sin tez, Mar seq) ma lo lak {a od do ma }eg pr ven stva. No, iako smo mla di ve ru jem da mo è mo da igra mo sa sva kim ri va lom i u Li gi {am pi o na i u do ma }em pr ven stvu.

Ni je sve u pa ra ma

Du {an La jo vi}

Tur nir u To ki ju igra za na grad ni fond od 1,2 mi li o na do la ra.

Ko {ar ka {i Spli ta su po po vrat ku u re gi o nal nu ABA li gu sla vi li pro tiv Cr ve ne zve zde s 87:81 i ta ko na pra vi li ve li ko iz ne na |e we, po {to cr ve no-be li va `e za jed nog od fa vo ri ta za ti tu lu. Dvo ra nom na Gri pa ma je po za vr {et ku me ~a od zva wa la pe sma s po ru kom: „Ni je sve u pa ra ma“, a igra ~i su jo{ du go osta li na par ke tu da bi sa na vi ja ~i ma pro sla vi li vred nu po be du. Tom pe smom

Mno go po sla ~e ka Sr bo bran ce olim pij skih raz me ra, auto mat skoj ku gla ni sa naj ma we ~e ti ri sta ze, za tim naj ma we tri te ni ska te re na, kao i dva te re na za bi~ vo lej. Po treb na je i auto mat ska stre qa na za ga |a we va zdu {nom pu {kom sa naj ma we osam tak mi ~ar skih me sta. Uko li ko ne bu de nov ca za iz grad wu no ve stre qa ne ra mo tri }e se mo gu} nost da se stre qa na iz naj mi na pet da na i po sta vi u sa li Osnov ne {ko le „Jo van Jo va no vi} Zmaj“. Uz sve ovo po treb no je sa ~i ni ti plan za adap ta ci ju i po prav ku po sto je }ih te re na. Da se iz vi di mo -

Slav ko Per ko vi}, Raj ko Pa u no vi} i Zo ran Mla de no vi}

spi sak te re na ko je tre ba iz gra di ti, pred lo `i ti wi ho vu lo ka ci ju i ura di ti kom plet nu pro jekt nu do ku men ta ci ju. Re~ je o sport skim objek ti ma ko ji ne do sta ju za ne sme ta no od vi ja we Iga ra, a pre sve ga o ba ze nu

tre ba da stek nu is ku stvo. Iskre no, o~e ku jem da }e mo na pre do va ti i da }e mo za ot pri li ke dve go di ne igra ti do bar va ter po lo, ako osta ne na oku pu ova eki pa, a ja ve ru jem da ho }e. Voj vo di na je ima la us pe {an na stup na tur ni ru u Sa ra je vu, osvo ji la je dru go me sto. - Tur ni ri su ve o ma va `ni, na ro ~i to za mla de eki pe kao {to je na {a. Tre ner mo `e bez re zul tat ske pre si je da kom bi nu je i uigra va eki pu - is ta kao je Mat ko vi}. G. Ma le no vi}

PO SLE PO BE DE SPLI TA NAD CR VE NOM ZVE ZDOM (87:81)

PR VA SED NI CA PRI PREM NOG OD BO RA 11. SORV-a

Po sle iz bo ra i no vih vla sti u Sr bo bra nu, na ~e lu Pri prem nog od bo ra 11. sport ske olim pi ja de rad ni ka Voj vo di ne, ko ja }e se u ovom gra du odr `a ti 2015. go di ne, je pred sed nik Op {ti ne Sr bo bran Zo ran Mla de no vi}. Pri prem ni od bor je odr `ao pr vu sed ni cu i sa ~i nio plan i pro gram ra da za pe riod do Olim pi ja de. Pr vo {to tre ba u~i ni ti je da se otvo ri ra ~un u ban ci, ko ja }e bi ti spon zor 11. SORV, a to tre ba da re a li zu ju pred sed nik i se kre tar Pri prem nog od bo ra Mla de no vi} i Sa va Cr no ja~ ki. Po tom tre ba sa ~i ni ti

Ne }e mo se ni u jed nom du e lu una pred pre da ti. I u Bre {i smo se u pr ve dve ~e tvr ti ne do bro no si li s do ma }i nom, a u na stav ku je pre su di lo wi ho vo is ku stvo. Za raz li ku od ve }i ne sa i gra ~a, Ne ma wa je ose ti dra` evrop skih iza zo va u pret hod noj se zo ni. - Da, ali ni sam imao ve li ku mi nu ta ù. Ove go di ne è lim da se do ka èm, da na |em ne ki svoj put i da me za pa ze i dru gi klu bo vi. Me |u tim, ni su va `ni sa mo mo ji in te re si, va `na je i eki pa. Ima u Voj vo di ni jo{ mla dih igra ~a ko ji

gu} nost da se svi {kol ski te re ni pre svu ku tar ta nom, sva ke go di ne u dru goj {ko li. Je dan od pri o ri tet nih za da ta ka je pro na la `e we ge ne ral nog spon zo ra 11. SORV, a pr vi raz go vo ri bi }e oba vqe ni s NIS-om. @e qa

je da se ugo vor pot pi {e do kra ja ove go di ne. Ta ko |e, va qa pot pi sa ti ugo vo re i s me dij skim ku }a ma o pra }e wu sve ga {to je ve za no za pred sto je }u Olim pi ja du, kao i utvr di ti mar ke ting pro gram i kre nu ti u we go vu re a li za ci ju. Po sle iz ra de pro jekt ne do ku men ta ci je, za kqu ~e no je na sed ni ci Pri prem nog od bo ra, a naj ka sni je u ok to bru ili no vem bru, tre ba lo bi upo zna ti pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne dr Bo ja na Paj ti }a i Po kra jin sku se kre tar ku za sport i Omla di nu Ma ri ni ku ô ba nu o pred u ze tim ak tiv no sti ma za or ga ni zo va we 11. SORV i o po treb nim fi nan si ja ma. Od lu ~e no je i da se {to pre kre ne s iz ra dom re klam nog ma te ri ja la, kao i da se do kra ja go di ne odr ì kon fe ren ci ja za {tam pu. Ne ma sum we da do ma }i ne je da na e stih rad ni~ kih Iga ra o~e ku je pu no po sla, ali ne tre ba sum wa ti ni da }e ga oni na naj bo qi na ~in oba vi ti uz neo p hod nu po dr {ku lo kal ne sa mo u pra ve, kao i po kra jin skih i re pu bli~ kih vla sti. Sa de ta qi ma ovog pro gra ma upo zna ti su i pred stav ni ci Sa ve za sport za sve Voj vo di ne, jer su ne dav no u Sr bo bra nu bo ra vi li se kre tar Sa ve za Slav ko Per ko vi} i pred sed nik Sport sko-tak mi ~ar ske ko mi si je Raj ko Pa u no vi} i raz go va ra li s pred sed ni kom i se ke ra trom Pri prem nog od bo ra Zo ra nom Mla de no vi }em, Sa vom Cr no ja~ kim i Zo ra nom Du dvar skim, ~la nom Ve }a za du è nog za sport u Op {ti ni Sr bo bran. S. Ja ko vqe vi}

u Spli tu su po ru ~i li klu bo vi ma ko ji su to kom le ta po tro {i li do sta nov ca na po ja ~a wa da je naj va `ni je da je tim uigran i `e qan po be de. Uz to, od go vor tre ne ra Spli ta Mla de na Er ja ve ca na pi ta we o su |e wu, do sta go vo ri o raz li ~i tim si tu a ci ja ma u ko ji ma se dva klu ba na la ze. - Ne smem da pri ~am ni {ta. Ov de ne ma pla ta, mo rao bih da dig nem kre dit - re kao je Er ja vec uz osmeh.

NA TRA DI CI O NAL NOJ RE VI JI „BOR BOM PRO TIV NA SI QA”

Ba dr qi ca naj u spe {ni ji U No vom Sa du odr `a na je tra di ci o nal na re vi ja bo ri la~ kih spor t o v a „Bor b om pro tiv na si qa”. U ma loj sa li Spen sa pri red bi je pri su stvo va lo oko 1.000 gle da la ca. Ovo -

Odr `a ni su i pro fe si o nal ni me ~e vi. U mu aj ta ju VBC meg dan su de li le Hr va ti ca Ne na Ni ko li} i Ma ro kan ka Ai{a Amar hon.Pre ma re ~i ma or ga ni za to ra Mi {e Ba ~u lo va, bor ba je bi la od li~ na, a za vr {e na je ne re {e -

Vla di mir Ba dr qi ca, Mi {a Ba ~u lov i Da ni lo Nad la~ ki

ga pu ta za na slov naj bo qeg bo ri li su se i mom ci iz ra znih obez be |e wa, a naj bo qem je pri pa la na gra da od 3.000 evra i pe har. Naj u spe {ni ji, me |u osam bo ra ca u ap so lut noj ka te go ri ji, bio je No vo sa |a nin Vla di mir Ba dr qi ca iz „Ra ki ja ba ra”(ba v io te k von d om i kik bok som, a bo rio se i u ama ter skom MMA). Ba dr qi ca je u fi na lu sa vla dao no ka u tom u 1. run di Pe tra De re ti }a iz Be o gra da. U pr voj bor bi bio je bo qi od po li caj ca Bo ja na Go lu bo vi }a, a u dru goj od od li~ nog Ste fa na Stan ko vi }a.

nim re zul ta tom. U me ~u za pro fe si o nal ni po jas u K-1 Mi lo{ Mi ha qe vi} po ra `en je, u ka te go ri ji do 75 ki lo gra ma, te snom od lu kom su di ja od Se ne gal ca Si Ma ma dua. U su per te {koj ka te go ri ji No vo sa |a nin Ste fan Je li}, na iz ne na |e we svih, pre dao je me~ Hr va tu De ja nu Bu {i }u. Ova ma ni fe sta ci ja ima la je i hu ma ni ka rak ter. Od pro da tih ula zni ca 200.000 di na ra upla }e no je kao po mo} za ope ra ci ju de se to go di {weg Da ni la Nad la~ kog iz Ve ter ni ka, ko ji bo lu je od ce re bral ne pa ra li ze. M. Pa vlo vi}

ekologija

ponedeqak1.oktobar2012.

dnevnik

UPRAVA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE NOVOG SADA NA SAJMU „EKO-SVET” KA KO DA NO VI SAD PO STA NE LEP [I

NA ^EL NI CA GRAD SKE UPRA VE DR ALEK SAN DRA JO VA NO VI]–GA LO VI]

Pra vil nik {i ri ze le ni lo

Zna wem ka lep {oj bu du} no sti

U pro jek tu „No ve mo gu} no sti po ve }a wa mre `e ze le nih po vr {i na u No vom Sa du” pri ka za ni su no vi tren do vi u svet skoj „ze le noj„ ar hi tek tu ri, ko -

de ta qi, ko ji se mo gu pri me ni ti na rav n im kro v o v i m a na stam be nim zgra da, kao i na in du s trij s kim objek t i m a u na {em gra du.

ji se od no se na iz vo |e we ze le nih ver ti kal nih i ho ri zon tal nih po vr {i na na gra |e vin skim objek ti ma, a na gla {en je ve li ki zna ~aj ova kvog na ~i na iz grad we, po seb no u za {ti ti `i vot ne sre di ne, ener get ske efi ka sno sti, ali i estet skom do pri no su. Ta ko |e, pri ka za ni su teh n i~ k i i ad m i n i s tra t iv n i

Ovaj pro je kat, od no sno is tra ì va we vo dio je prof. dr Slo bo dan Kr we tin sa Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka ko ji ka è da su se pr ven stve no ba vi li no vim me to da ma oze le wa va wa, ka ko bi se po ve }a la ze le na mre à gra da. - Po zan to je da je No vi Sad u po sled wih 15 go di na, sa 39 kva drat nih me ta ra ze le ni la po sta -

nov ni ku pao na sve ga pet. Dve stva ri su di re ket no uti ca le na to da se sma we ze le ne po vr {i ne, a to su na gli pri liv sta nov ni {tva i to {to se mno go ze le nog pro sto ra uni {ta va no vom grad wom, na ro ~i to par kin zi ma. Grad je taj pro blem po ku {ao da re {i od lu kom da se iz gra di de vet jav nih ga ra à, ko ji bi do ne kle re {i le taj pro blem - ka è Kr we tin. On ka è da su po ku {a li da is tra è ka kva su is ku stva u sve tu i ka kve su no ve ad mi ni stra tiv ne mo gu} no sti, ko ji ma grad mo è da do |e do no vih ze le nih po vr {i na i ka ko da lo kal na sa mo u pra va ad mi ni stra tiv no pri mo ra pro jek tan te i ar hi tek te da u no ve obejk te ugra de od re |e nu ko li ~i nu ze le nih po vr {i na. - Da li smo pri mer ka ko bi grad mo gao da uve de pra vil nik, po kom ni je dan obje kat u iz grad wi ili re kon struk ci ji, ne bi mo gao da do bi je upo treb nu do zvo lu, uko li ko ne ma ugra |e nu od re |e nu ko li ~i nu ze le nih po vr {i na, od no sno ze le nih de ta qa. Ta kve pri me re ima mo u ne ko li ko gra do va u sve tu, kao {to su Ber lin, Si jetl i Mal me, gde se ova prak sa po ka za la kao ve o ma de lo tvor na - ka è Kr we tin.

DI NA MI KA UKLA WA WA PRE STA RE LIH STA BA LA TO PO LA U NO VOM SA DU

Sta ri ne ~e ka ju za me nu U ovi ru ra da “De fi ni sa we di - di ma to po la sma tra tzv. „gorwm” sa da i ve }a, {to uka zu je da ta kva na mi ke ukla wa wa pre sta re lih sta ro sti je 64,9 od sto, od no sno sta bla mo gu da se za dr è u na red sta ba la to po la u No vom Sa du” bli zu dve tre }i ne od ukup nog nom pe ri o du uz de taq no rga se pje ra |e no je is tra ì va we ~i ji ciq bro ja sta ba la to po la u No vom wi ho vog sta wa. je bio da se do bi je uvid u sta we Sa du od 9.000. Ovi po da ci uka zu ju Iz re zul ta ta is tra ì va wa se sta ba la to po la u No vom Sa du. da bi ukla wa we ova ko ve li kog mo è za kqu ~i ti da bi u ci qu ra Pri li kom oce na sta wa sta ba la bro ja sta ba la bi lo prak ti~ no ne ci o nal nog pri stu pa bi la po èq to po la gle da no je pet oso bi na - iz vo dqi vo, jeg bi ta kav ra di ka na iz ra da Pro gra ma za me ne sta pro stor ni po lo àj sta bla, nu me - lan pri stup u zna ~aj noj me ri na ba la to po la za po je di ne lo ka ci je ri~ ke ka rak te ri sti ke sta bla, ru {io struk tu ru ze le ni la u No u gra du, pri ~e mu re zul ta ti ovih sta rost sta bla, mor fo lo {ke vom Sa du. is tra ì va wa tre ba da po slu è oce ne sta wa sta kao po la zna bla i ka rak te ri - U~e{}e stabala starijih od 30 godina je 64,9 odsto, osno va. Pro gra sti ke ra sta sta mom bi se pro ce odnosno blizu dve tre}ine od ukupnog broja ba la. ni lo sta we sta stabala topola u Novom Sadu Utvr |e no je ba la to po la na da se sta rost kon kret no de sta ba la po kla pa sa vre me nom iz Sa ku pqe ni po da ci su po ka za li fi ni sa nim lo ka li te ti ma, da qe grad we po je di nih de lo va No vog da je kod 17,5 od sto sta ba la pri o pro se ne mo gu }eg raz vo ja i po tre Sa da, ali da po sto je i iz u ze ci, ri tet no ukla wa we jeg su de vi ta be za me ne ili pred u zi ma wa me re od no sno sta bla ko ja su pre o sta la li zo va na u toj me ri da pred sta ko jim bi se omo gu }i lo odr à va iz ra ni jeg pe ri o da, ali i sta bla vqa ju opa snost ro gra |a ne. Oce we po sto je }eg ze le ni la. Ovim ko ja su na knad no sa |e na. na sta wa sta ba la to po la u No vom me ra ma tre ba pri stu pi ti {to Re zul ta ti su po ka za li da je Sa du po ka za la je da je pre ko 40 pre ka ko bi se spre ~i la da qa de u~e {}e sta ba la sta ri jih od 50 go od sto sta ba la sta ri jih od 30 go vi ta li za ci ja sta ba la to po la, di na 2,9 od sto, a sta ba la sta ri jih di na do bre vi tal no sti. [i ri na even tu al ne {tet ne po sle di ce ro od 40 go di na 49 od sto. U~e {}e go da ta kvih sta ba la je do bra i u gra |a ne i imo vi nu, kao i da se sta ba la sta ri jih od 30 go di na, ko po re |e wu sa sta bli ma sta ro sti odr ì i po boq {a struk tu ra ze ja se u pri vred no zna ~aj nim za sa oko 30 go di na iz pro iz vod nih za le ni la u No vom Sa du.

Grad ska upra va za za {ti tu na{. Za t o smo ì vot ne sre di ne No vog Sa da se po s eb n o i ove go di ne je u~e stvo va la na osvr nu li, u se Me |u na rod nom saj mu eko lo gi si j i „Ur b a n a je i {u mar stva „EKO-SVET”, {u ma i odr ì va ko ji je tra jao od 25. do 30. sep grad wa“, na ko tem bra na No vo sad skom sa mu. kret n e pri m er Tim po vo dom or ga ni zo van je ka ko se mo gu po na u~ ni skup „En vi ro sci en ce NS“ ve } a t i ze l e n e po s ve } en za { ti t i ì v ot n e po vr {i ne u gra sre di ne na kom su pred sta du. Ka ko da se vqe n i re z ul t a t i na u ~ n o-is po mi re in te re tra ` i va~ kih pro je ka ta ~i ju si eks p an z i j e je re a li u za ci ju, u pe ri o du od gra da i ur ba ni 2009. do 2011. go di ne, po dr à za ci je i osta vi la Grad ska upra va za za {ti tu do v oq n o pro ì vot ne sre di ne. Pre zen to sto ra za oze le va no je 28 pro je ka ta iz obla wa va we. @i vot sti: va zduh, vo da i ze mqi {te, u gra du bez ze hra na i zdra vqe, ur ba na {u ma le n i l a jed n o i odr ì va grad wa, zra ~e we i stav no ni je do in du stri ja, a u ha li 3 na la zio voq no pri ja tan, se i {tad Upra ve. hu m an ni odr Na ~el ni ca Grad ske upra ve ìv. Po s to j e dr Alek san dra Jo va no vi}–Ga re { e w a ko j a lo vi} ka è da su ovi pro jek ti f u n k c i o n i { u pod sta kli va `nu di sku si ju i od li~ no u dru otvo ri li no va pi ta wa i da je gim gra d o v i m a, to pra vi put ka re {a va wu od po g o t o v o onim re |e nih pro ble ma sa ko ji ma u se v er n oj se su o ~a va mo u gra du. Evro p i, a ko j a - Svi pro jek ti su kon ci pi bi mi mo g li ra ni ta ko da se da ju kon kret pri me ni ti – ka Aleksandra Jovanovi} – Galovi} ni pri me ri re {e wa ko ja mo gu è na {a sa go vor da se pri me ne u krat kom vre ni ca. men skom pe ri o du. Ma li iz u va wu No vog Sa da i da su po no Jo v a n o v i}–Ga l o v i} do d a j e ze tak je se si ja zra ~e we, za to sni {to su po ve }a li broj ze da je eko lo gi ja, od no sno za {to su to no va za ga |e wa, ko ja le nih po vr {i na u gra du. {ti ta ì vot ne sre di ne civ su jo{ ne d o c i l i z a c i j s k i voq n o is t ra pro b lem i da U okviru nau~nog skupa „En vi ro sci en ce NS” è na, ali je to smo svi su o ~e predstavqeni su rezultati nau~noistraìva~kih ve o m a zna ~ aj ni sa iza zo vi no, jer smo bar ma odr ` i v og projekata ~iju je realizaciju, od 2009. do 2011. pod s ta k li di raz vo ja. godine, podràla Gradska uprava za sku si ju o ovoj - Mo ra }e mo za {ti tu ì vot ne sre di ne va `noj te mi – do ne kle da ka è Ga lo vi}. p r o m e n i m o Ona is ti ~e da je Grad ska - Pro ble me sa maw kom ze svo je na vi ke, ma lo vi {e da vo upra va pro te klih go di na po le nih po vr {i na ima ju svi ve di mo ra ~u na o ì vot noj sre di sve ti la pu no pa `we oze le wa }i gra do vi u sve tu, pa ta ko i ni i da se ade kvat no raz vi ja mo. Kod na {e ze mqe, po {to smo dru {tvo u tran zi ci ji, su pro blem fi nan si je, ali je ipak pri met no da se da nas vo di mno go vi {e ra ~u na o pri ro di, ne go {to je to ra ni je bio slu ~aj. Svi ma je po zna to da se bez nov ca ne mo è ura di ti mno go, ali se mi tru di mo da fi nan si je ko je ima mo, is ko ri sti mo na naj bo qi mo gu }i na ~in. Za to smo po kre nu li ova is tra ì va wa ko ja su pre zen to va na, jer bez na u~ ne ana li ze i osno ve ne ma pra vih re zul ta ta. Osnov ni pro blem kod ne kih op {ti na u Sr bi ji je {to se no vac, ko ji je odvo jen za eko lo gi ju, ne na men ski tro {i – ka è Ga lo vi}. Pro j ek t i, od n o s no is t ra ì va wa, ura |e na su u sa rad wi sa Uni ver zi te tom i ne kim na u~ nim in sti tu ti ma i u wi ma su u~e s tvo v a l i broj n i emi nent ni stru~ wa ci. [tand Uprave na sajmu

IZ BOR VR STA DR VE ]A ZA OZE LE WA VA WE DE LO VA NO VOG SA DA

Bu le va ri ma tre ba ju ve li ke kro {we Grad sko ze le ni lo, kao sa stav ni deo sa vre me nog ur ba ni zma, po red de ko ra tiv ne ulo ge ima mno go dru gih va `nih funk ci ja, bit no je za pro ~i {}a va we za ga |e nog va zdu ha, po boq {a va we mi kro kli me u gra du, ti me {to ubla ù je eks trem ne po ja ve pre ve li kih è ga le ti i hlad no }a zi mi, neo p hod no je za re kre a ci ju rad nih qu di, a po seb no za od mor, osve è we i ra zo no du de ce, bo le snih i sta rih qu di, a pri vla ~i i tu ri ste.Upo re do s ovim, hor ti kul tur ne po vr {i ne u gra du ima ju i na u~ nu funk ci ju, jer pot po ma ù po zna va we biq nog sve ta, isto ri je gra da… U is tra ì va wu, ko je je pri ka za la na na u~ nom sku pu, eki pa stru~ wa ka sa In sti tu ta za ni zij sko {u mar stvo i ì vot nu sre di nu iz No vog Sa da ba vi la

se iz bo rom naj po god ni jih vr sta dr ve }a pre ma fi zi~ kim, he mij skim i bi o lo {kim svoj -

stvi ma ze mqe u No vom Sa du, po go to vo na no vo o tvo re nim bu le va ri ma.

Je dan od u~e sni ka ovog pro jek ta dr Sa vo Ron ~e vi} ka è da se No vi Sad na la zi na oba li u du ì ni od de set ki lo me ta ra i da je sa ba~ ke stra ne ze mqi {te alu vi jal nog po re kla, zbog ~e ga su stvo re ni uslo vi za raz vi tak ve li kog bro ja li {}ar skih vr sta, dok je su za ~e ti na re ma we po voq ni. - Za la è mo se za to da vr ste, ko je se bu du sa di le na no vo o tvo re nim bu le va ri ma, tre ba da ima ju {to im po zant ni je kro {we, da bi za {ti ti li grad od eol skog na no sa, ko ji do la zi sa ba~ ke rav ni ce pre ma gra du. Po red to ga, grad bi tre bao da for mi ra ze le ni po jas za {ti te sa te stra ne, jer je ona pot pu no obe {u mqe na. Po sto je sto ti ne hek ta ra ze mqe bez ijed nog dr ve ta. Ta ko bi se {ti ti li od oluj nih ve tro va, eol skog na no sa, a sni zi li bi do ne kle tem pe ra tu -

ru na ne za {ti }e nim uli ca ma - ka `e Ron ~e vi}. Re zul ta ti ana li ze oso bi na de po no va nog ma te ri ja la uz no ve bu le va re po ka zu ju da po sto je dve tkla se ze mqi {ta i to pe sko vi ta ilo va ~a i gli no vi ta pe sko vi ta ilo va ~a. Kod pe sko vi te ilo va ~e uspe va ju ba grem, me~ ja le ska, grab, si bir ski brest, da fi na, pla tan i ko pri vi}, dok kod gli no vi te pe sko vi te ilo va ~e uspe va ju li pa, hrast lu `wak, ja sen so fo ra, ko pri vi}, tre {wa, vi {wa i ja vor. Pri li kom po di za wa svih ob li ka ze le ni la po red Bu le va ra Evro pe ko ji su stru~ wa ci pe do lo {ki de taq ni je ob ra di li, pred la `e se da se na me stu sad we uklo ni de po no va ni ma te ri ja li i sad wa oba vi u iz vor no ze mqi {te ili za me we ni sup strat, od go va ra ju }eg kva li te ta. Pri li kom sad we dr vo red nih

sad ni ca tre ba lo bi po sta vit i di ri go va ni za liv ni si stem - kap po kap, ko ji ne pred sta vqa pre ve li ku in ve sti ci ju, a sad ni ce }e uspe {no pre ì ve ti {ok pre sad we i re zul tat si gur no ne }e iz o sta ti. -Mi smo ima li is tra ì va wa sa to po la ma, ko ja za je dan ku bik dr ve ta po tro {i 16.000 li ta ra vo de, {to zna ~i da ako hek tar to po lo ve {u me pro iz ve de 20 ku bi ka, ona po tro {i 2.920.000 li ta ra vo de i pu sti ih u at mos fe ru, {to je zna ~aj no. U No vom Sa du je za sa |e no oko se dam, osam hi qa da sta ba la to po le, ko je su ve o ma za hval ne kao vr sta. Sma tram da na ne kim po vr {i na ma, ko je ni su pri ve de ne na me ni, tre ba da za sa di mo mu {ke to po le, ne ka stva ra ju ki se o nik i ne ka is pu {ta ju zna ~aj ne ko li ~i ne vo de u at mos fe ru – ka è Ron ~e vi}.

ekologija

dnevnik

ponedeqak1.oktobar2012.

UPRAVA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE NOVOG SADA NA SAJMU „EKO-SVET” U KOJOJ MERI KOMARACI, KAO I VIRUSI KOJE PRENOSE, UGRO@AVAJU NOVI SAD

Lov na le te }eg „azij skog ti gra”

Grupa stru~waka predstavila je istraìvawa koje je trebalo da utvrdi u kojoj meri invazivne i vektorske vrste komaraca, kao i virusi koje oni prenose, ugroàvaju podru~je Novog Sada i kakvim preventiv nim me ra ma tre ba da se spre~i wihovo delovawe i {irewe. Deo istraìvawa veza-

nih za virus zapadnog Nila bio je usmeren ka detekciji virusa u komarcima skupqenim na teritoriji Novog Sada. Invazivna vrsta komaraca koju popularno zovemo „azijski tigar”, vodi poreklo iz Jugoisto~ne Azije i u posledwih 25 godina se zahvaquju}i ~oveku naselila na ameri~kom kontinentu, u Africi, Evropi i Australiji. Osnovni na~ini {irewa su me|u na rod na tr go vi na sta rim

avgusta 2009. registrovano je prisustvo 22 jedinke „azijskog tigra”. Ovo je bio prvi nalaz „azijskog tigra” u Srbiji. Virus zapadnog Nila je prvi put izolovan i identifikovan u obasti zapadni Nil u Ugandi 1937. godine. Rezervoar virusa su divqe i doma}e ptice u kojima se on dobro razmnoàva i sa kojih ga komarci ubodom prenose na ~oveka. Zna~aj virusa zapadnog Nila za humanu patologiju je sagledan prvi put 1957. godine kada je u Izra e lu re gi stro va na epidemija u kojoj su qudi obo qe va li sa te {kim neurolo{kim manifestacijama i sa velikim brojem smrtnih slu~ajeva. Epidemije koje su registrovane kasnije u Rusiji i Rumuniji odlikovale su se velikim brojem obolelih, visokom smrt no {}u i ne u ro lo {kim manifestacijama. U te{kim formama bolesti pored nervnog sistema moè biti zahva}eno srce, pankreas i jetra. U toku dvogodi{wih istraìvawa na prisustvo virusa zapad nog Ni la ana li zi ra no je 7.335 jedinki komaraca svrstanih u 150 pulova prema vrsti,

Pri su stvo vi ru sa „za pad nog Ni la” utvr |e no je u tri pu la ku} nih ko ma ra ca sa ku pqe nih po ~et kom sep tem bra 2010. go di ne na De te li na ri, {to je bi la pr va de tek ci ja tog vi ru sa u Sr bi ji automobilskim gumama i biqnim materijalom, kao i preno{ewe transportnim sredstvima. Vrsta voli da se hrani krvqu ~oveka, izuzetno je agresivna i kao takva predstavqa izvanrednog prenosioca najopasnijih virusa koji mogu ugroziti zdravqe i `ivot qudi. Intenzivno {irewe „azijskog tigra”u Evropi po~elo je 1990. godine. Prvi nalaz u regionu zapadnog Balkana datira iz avgusta 2001. kada je jedna larva ove vrste prona|ena u polovnoj gumi u vulkanizerskoj radwi u Podgorici. Do danas „azijski tigar” se naselio u velikom broju mesta na hrvatskom i crnogorskom primorju. Osim na mestima na kojima je o~ekivana pojava „azijskog tigra” u Novom Sadu, pra}ewe je ra|eno i na nekoliko punktova od izuzetne va`nosti za bla go vre me nu de tek ci ju i spre~avawe {irewa ove invazivne vrste. U uzorku sa grani~nog prelaza Batrovci iz

lo ka li te tu i vre me nu sa ku pqawa. Prokuènost stanovni{tva je utvr|ena analizom 182 uzoraka seruma krvi. î we ni ce ko je uka zu ju na mogu}u povezanost infekcije virusom zapadnog Nila i neurolo{kih poreme}aj stanovnika Vojvodine prvi put su zabeleène 2007. godine. Serolo{kim testovima nedvosmisleno su dokazani slu~ajevi infekcije virusom zapadnog Nila kod stanovnika Novog Sada u 2009. i 2010. godini. Prisustvo vi ru sa za pad nog Ni la utvr|eno je u 3 pula ku}nih komaraca sakupqenih po~etkom septembra 2010. na Detelinari, {to je bila prva detekcija ovog virusa u Srbiji. Rezultati su potvr|eni u referentnoj laboratoriji za virusologiju Ve te ri nar skog fa kul te ta u Besi, gde je utvr|eno da se radi o istoj liniji virusa koja je te, 2010. go di ne pro u zro ko va la epidemije u Gr~koj, Rumuniji i Rusiji sa 40 smrtnih ishoda.

ISTRA@IVA^KI MONITORING VODE I SEDIMENATA DUNAVA

No vo sad ska iz vo ri {ta u lo {em sta wu Povodom predstavqawa rada “Istraìva~ki monitoring vode i sedimenata Dunava u zoni izvori{ta vode za pi}e grada Novog Sada” dr Sr |an Ron ~e vi} je istakao da su novosadska izvori{ta veoma ugroèna. - Na predavawu smo govorili o rezultatima istraìvawa kvaliteta vode i sedimenta Dunava iz 2009. na osnovu novosadskih izvori{ta. Ciq projekta je bio da se u zoni sva tri izvori{ta grada Novog Sada, Petrovaradinske ade, Ratnog ostrva i [tranda, ispita kvalitet vode i sedimenta u Dunavu - rekao je Ron~evi}. – Istraìvawa bi dovela do indentifikacije mogu}eg zaga|ewa sirove vode u izvori{tu i definisawa preventivnih i korektivni mera za{tite izvori{ta. Budu}i da sediment predstavqa dinami~ku komponentu sistema sediment-voda i rezervoar je neorganskih i organskih zaga|uju}ih materija, neophodno je imati uvid u wegov kvalitet. Infiltracija dunavske vode u podzemqe i dospevawe do vode renih-bunara ide kroz sediment Dunava. Zbog toga je istraìvawe uti-

U pod zem noj vo di iz vo ri {ta „[trand” i „Pe tro va ra din ska ada” na |e ne su vi so ke kon cen tra ci je iz u zet no kan ce ro ge nog je di we wa vi nil-hlo ri da caja okoline na kvalitet vode u izvori{tu i{ao u dva pravca: ispitivawe kvaliteta vode i sedimenta Dunava i ispitivawe otpadnih voda na toksi~ne komponente, a ~iji se izlivi nalaze u zoni izvori{ta. Polovina uzoraka sedimenta je klasifikovana kao zaga|eni sediment, od ~ega vi{e od po-

lovine zahteva remedijaciju. Prema broju zaga|enih uzoraka najboqi je kvalitet sedimenta na Petrovaradinskoj adi. U podzemnoj vodi izvori{ta “[trand” i “Petrovaradinska ada” na|ene su visoke koncentracije izuzetno kancerogenog jediwewa vinil-hlorida. Postoje}im tehnolo{kim proce-

som vode za pi}e nije mogu}e uklawawe navedenih zaga|uju}ih materija, a vinil-hlorid se samo delimi~no uklawa aeracijom. Podzemna voda izvori{ta “[trand” je mikrobiolo{ki neispravna, a uzrok su naj~e{}e koliformne i fekalne koliformne bakterije. - Najva`niji zakqu~ak istra`ivawa je da je neophodna nadogradwa postoje}e tehnologije pripreme vode za pi}e, kako {tetne materije ne bi zavr{avale na na{im ku}nim slavinama - rekao jedr Ron~evi}.

U POVR[INSKIM I OTPADNIM VODAMA

Za ga |u ju }e sup stan ce pod lu pom U okviru stru~nog skupa predavawe o jednoj potpuno novoj grupi zaga|uju}ih supstanci koje se nazivaju emergentne supstance, a koje se detektuju u

povr{inskim i otpadnim vodama, odr`ala je dr Mir ja na Vo ji no vi} Mi lo ra dov - Na{i rezultati ukazuju da se u povr{inskim vodama

Kraj wi ko ri snik re zul ta ta ovog is tra `i va wa je JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”

na la ze broj ne za ga |u ju }e sup stan ce ili po lu tan ti. Krajwi korisnik rezultata ovog istraìvawa je novosadski JKP „Vodovod i kanalizacija”. To su upravo istraìvawa koja su fokusirana, upu}ena i orijentisana ka Novom Sadu za sigurniji ìvot gra|ana - rekla je Vojinovi}. Emergentne supstance su sve prisutne, erzistentne i biolo{ki aktivni polutanti koji su rezultat prirodnih, industrijskih i qudskih aktivnosti, a nisu ukqu~eni u rutinske monitoring programe na EU nivou, ali moraju biti regulisani u budu}im zakonskim regulativama, zbog toksi~nosti i potencijalnih hazardnih efekata na zdravqe i

ìvotnu sredinu. [irok spektar sintetskih hemikalija, koje su predvi|ene za upotrebu u industriji, poqoprivredi, farmaciji, veterini kao i potro{a~ki proizvodi, predstavqaju opasnost za ìvotnu sredinu i pripadaju familiji emergentnih supstanci i zahtevaju posebnu pa`wu javnosti, struke i regulatornih tela. Niske doze emergentnih supstanci i efekat pseudoperzistencije su prepoznati kao sna`ni hemijski i eko stresori na ukupnu biosferu sa nepoznatim toksi~nim posledicama, pona{awem i transportom kroz se medijume ìvotne sredine. Najvi{e prisutne u otpadnim vodama i prirodnim recipijentima

Ko ro vi, re surs za Iz iz duv nih ga so va sti è olo vo far ma ce ut sku in du stri ju JEDAN OD NAJÊ[]IH ZAGA\IVAÂ U URBANIM SREDINAMA

Zna~aj poznavawa kvaliteta urbanog zemqi{ta sa stanovi{ta sadràja organskih i neorganskih kontaminanata ogleda se u mogu}nosti procene rizika, locirawa i sanacije zaga|enih oblasti, kao i gradskog planirawa u smislu identifikacije i izme{tawa izvora kontaminanata. Olovo je jedan od naj~e{}ih zaga|iva~a u urbanim sredinama. U posledwih nekoliko decenija o olovu se sprovode mnoga istraìvawa tako da se dosta zna o wegovom prisustvu u razli~itim delovima ìvotne sredine i toksi~nim efektima koje izaziva. Naj~e{}i izvor zaga|ewa olovom je antropogeni - izduvnim gasovima motornih vozila. Kako je intenzitet saobra}aja u gradu Novom Sadu visok, a parkovi predstavqaju mesta okupqawa najosetqivijeg dela populacije, dece i starijih sugra|ana, ciq projekta je bio da se utvrdi koncentracija olova u zemqi{tu i biqkama koje rastu na obodnim de-

Iako je u sva kom ana li zi ra nom uzor ku li {}a de tek to va no pri su stvo olo va, we gov sa dr `aj je ni `i od kon cen tra ci ja ko je se sma tra ju tok si~ nim lovima parkova, uz frekventne saobra}ajnice.

Uzorci zemqi{ta i li{}a `bunastih biqnih vrsta su uzi-

mani iz pet gradskih parkova Dunavskog, Limanskog, Futo{kog, parka kod èlezni~ke stanice i Petrovaradinskog parka, a broj uzoraka iz svakog parka je odre|en na osnovu wegove veli~ine. Na osnovu rezultata analize sadràja olova u uzorkovanom ma te ri ja lu za kqu ~e no je da iako je u zemqi{tima parkova Grada Novog Sada uo~en povi{en sadràj olova, koji je verovatno posledica atmosferskog zaga|ewa odnosno antropogenog uticaja, ovaj sadràj je daleko niì od remedijacione vrednosti od 530 miligrama po kilogramu i na samo dva lokaliteta, u Futo{kom parku-pre ma Fu to {koj uli ci i Pe tro va ra din skom par ku je tek neznatno vi{i od grani~ne vrednosti od 85 miligrama po kilogramu. Iako je u svakom analiziranom uzorku li{}a de tek to va no pri su stvo olova, wegov sadràj je niì od koncentracija koje se smatraju toksi~nim.

Rezultati predstavqenih dvogodi{wih ispitivawa ukazuju na zna~ajan potencijal velikog broja vrsta koje se svakodnevno sre}u u okolini Novog Sada. Naime, u gradu, uprkos urbanizaciji, postoje izolovana mesta gde se o~uvao prirodni vegetacijski sklop, a pojedini predstavnici vegetacije, ta~nije neke vrste korva, imaju zna~ajan biomedicinski potencijal. Stu~waci kaù da je neophodno nastaviti istraìvawa u smislu pronalaèwa ve}eg broja vrsta sa aktivnim biomolekulima u jednom pravcu, kao i kompatibilni monitoring stani{ta u ciqu odabira prirodnih vegetacijskih kompozicija, koje bi se eventualno koristile kao resursni izvor.

Rezultati dobijeni kroz ispitivawe antimikrobnog delovawa etarskog uqa “menta longifolia” ukazali su na odre|en antimikrobni potencijal. Naro~ito je uo~qiv zna~ajan inhibitorni efekat na rast i razvoj pojedinih gram + bakterija, kao {to su stafilokokus aureus i stafilokokus epidermidis, kao i odre|en stepen antifungalnog delo va wa. An ti mi krob na, pre svega antifugalna aktivnost etarskog uqa salvia nemorosa mo`e se koristiti uz detaqna biohemijska i farmakolo{ka ispitivawa, u kremama koje se pri me wu ju kod raz li ~i tih der ma to lo {kih pro me na na stopalu, ali i drugim delovima tela.

Tekst: Alisa Varga Gojko ^etnik Urednik strane: Aleksandra Brzak

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak1.oktobar2012.

dnevnik

„ЛОРАН ЕНИВЕЈЗ” ГЗАВИЈЕА ДОЛАНА

Необична љубавна прича „Лоран Енивејз” је филм изузет- шање свога мужа, најпосле да му но младог Kанађанина , Гзавијеа толерише и одобри новонастало Долана, који припада жанру „дра- понашање јер га лудо воли. матске комедије”, а у коме је елеИспоставља се да и човек жена менат драмске акције гурнут до Лоран такође воли своју партнерку, крајности . Главни протагониста филма је Лоран, професор француског из Монтреала који живи у одиста срећном браку са женом званом Фред. И као у свим срећним браковима, оно што може да помути срећу је појава неког другог лица, неке нове личности .У овом случају то није нико други него Лоранова подвојена личност, његово „друго ја” које је такође подвојено, јер жели да постане женско тј. да промени пол. Трансексуалност, класично и психијатријски објашњена јавља се у Лорановом случају одиста спонтано, а манифестује се неуобичајено уобичајеним симптомима, позајмљиваИз филма „Лоран Енивејз” њем шминке и одеће супротног пола особа из најближег, упркос друштву, обичајима и закопородичног окружја, у овом случа- нима западног „нееманципованог” ју Фрединих ствари која током ове друштва коме припадају. Дакле, дугометражне двоипочасовне пред очима публике одвија се једна авантуре одиста херојски покуша- одиста необична љубавна прича, ва да разуме извитоперено пона- надасве романтична и лирско

естетска, која занемарује појам и одличја речи „секс” у корист речи љубав и истинска еротика, у сваком случају то је филм који иноваторски залази у један до сада мало ис-

питани домен људске праксе и психологије и у том смислу плени срца оних који верују у све оно необично, а присутно у нашим животима. Треба похвалити глумце, Мелвила Пупада и Сузану Клеман ко-

ји бриљантно на леђима носе две тешке улоге. Чини нам се да је квалификација овог филмског жанра претерано слободна у смислу да је филм назван комедијом, он пре свега припада жанру трагедије, али је симпатична одлука да се та жанровска неопредељеност оставља оку гледаоца. Најпосле, оваква врста одлучивања блиска је духу великих ренесансних Шекспировских драма у којима, кад све маске падну, пред лицем публике остаје огољен човек, људско биће мушког или женског рода. Људско биће које једе, спава, реагује и осећа, можда је у овој врсти релативизација улога и величина овог филма који је рађен небрушено, готово технички аљкаво, са андерграунд осећањем рокенрол концерата и фестивала, где осмомилиметарска камера овлаш снима све споредне детаље који касније, током монтаже отпадну. А који чине суштинску разлику измедју авангардног и комерцијалног и у томе је чар овога филма. Нина Живанчевић

У БЕОГРАДУ ОД 2. ДО 6. ОКТОБРА

Фестивал „Балканима” Фестивал анимираног филма ‘’Балканима‘’, девети по реду, биће одржан у Дому културе Студентски град од 2. до 6. октобра и имаће четири главна такмичарска и четири програма студентских филмова и филмских школа, као и две панораме европског филма, најавио је главни организатор фестивала Милан Милосављевић. Милосављевић је, на данашњој конференцији за новинаре у музеју Југословенске кинотеке рекао да је земљагост ове године Ццешка Република, нагласивши да ће поред два програма чешких аутора, које ће представити гости - професор Јиржи Кубичек и Павел Хорачек, главна фестивалска изложба бити посвећена радовима чешког аутора Јиржија Трнке. Организатор фестивала је нагласило да се укупно у свим категоријама пријавило око 350 филмова, а да ће на фестивалу бити приказано 120 остварења. Међународни жири главног такмичарског програма чине - Јиржи Кубричек (Чешка), Јошко Марушић (Хрватска) и Чедомир Васић (Србија). Међународни жири студентских филмова и филмских такмичарских школа радиће у саставу - Руне Ериксон (Норвешка), Иван Рамадан (БИХ), Мирослав Симоновић (Србија). Милосављевић је рекао да је веома битан и пратећи програм фестивала у коме ће филмове норвешког лутка аниматора Ива Каприна представити гост из Норвешке Руне Ериксон.

Он је још напоменуо да ће две две програмске премијере бити одржане у ноћним терминима - ‘’Metamorphosis‘’ Quay Brothers-а из Велике Британије и ‘’Junod‘’ Шинчиро Кимура из Јапана. Биће приређена и изложба цртежа и ка-

„Прометеј” наљутио Ватикан Након „Аватара„ и „Да Винчијевог кода„, на мети критика ватиканског гласила „Осерваторе Романо„ нашло се најновије остварење Ридлија Скота „Прометеј„ које се у Италији приказује тек однедавно. Оно што је Ватикан наљутило је порука филма која је, како пише лист, у супротности са хришћанским веровањем.

Наиме, јунаци филма откривају да су пре више милиона година људску расу створили ванземаљци, што је потпуно неспојиво са теоријом о настанку света коју заговара Свето писмо. „Рђава је то идеја да се изазивају Богови„, пише „Oservatore„, истичући да „Прометеј„ не-

зграпно барата осетљивим питањима која произилазе из вечите борбе добра и зла „у покушају да проникне у тајну бесмртности„. Аутор чланка поручује редитељу да је „путовање Прометеја требало да симболизује потрагу за натприродним„, алудирајући на грчки мит по којем је филм добио назив. Ватикански лист има обичај да коментарише популарне филмове. Године 2010, обрушио се на футуристички еп Џејмса Камерона, „Аватар„, оптужујући га за одсуство „правих људских емоција„. Филму, чији је приступ окарактерисан као „бљутав„, такође је замерено што даје већи значај визуалним ефектима него самој причи. Иако су многи очекивали бурне реакције на филм „Анђели и Демони„, наставак „Да Винчијевог кода„, у којем је католичка црква у средишту крваве завере, Ватикан је био прилично уздржан када се филм појавио у биоскопима, наводећи да је реч о „двосатној безазленој забави која, осим уобичајених стереотипа, има мало тога заједничког са мистеријом хришћанства„.

рикатура, као и избор из филмског опуса једног од чланова жирија Јошка Марушића (Хрватска), а биће отворена и мултимедијална инсталација у простору ‘’Ја уметник‘’ Марије Илић. Једна од чланица селекционе комисије Ива Ћирић рекла је да су она и њене колеге Мићун Ристић и Михајло Јевтић за две недеље одгледали 350 филмова. ‘’Дошли смо до закључка док смо гледали пристигле филмове да треба да буду јединствени и оригинални и треба да пружају емотиван и снажан доживљај‘’, рекла је Ћирић, додајући да су то филмови који се тренутно приказују у свету и у Европи. Оснивач и уметнички директор фестивала Никола Мајдак рекао је да је прошле године Министарство културе дало средства за само један анимирани филм. ‘’Боље да су нам дали тај новац потрошимо за кока колу и када ово погледам спискао сам живот ни на шта‘’, приметио је Мајдак, закључивши да је ситуација ‘’катастрофална‘’. Фестивалу ће присуствовати 15-ак гостију из европских земаља и два госта из Јапана. Фестивал ће бити одржан у пет различитих простора Дома културе Студентски град, а сви програми су бесплатни. Ову манифестацију су подржали Министарство културе и информисања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Сrбије, Амбасада Норвешке у СРбији, Секретаријат за културу града Београда.... (Танјуг)

НОВИ КУСТУРИЧИН ФИЛМ ОКТОБРА 2014. ГОДИНЕ

„Љубав и рат” Српски режисер Емир Кустурица, који је предводио жири Санктпетербуршког међународног филмског фестивала, најавио је да ће своје ново дело представити у октобру 2014. године. Кустурица је на конференцији за новинаре у Санкт Петербургу рекао да ради на новом филму под називом „Љубав и рат”, а како је додао, гледаоци ће моћи да у том филму оцене не само његов режисерски рад, него и глумачки. Режисер је додао да ће играти у сва три дела филма који говори о историји човека у три различита периода рата. Завршни део посвећен је преображају јунака који постаје монах. „Тај монах ради у манастиру са каменом. Пошто заврши свој рад, он остатке камена ставља у торбу и пење се на врх највише планине одакле те остатке просипа”, испричао је Кустурица. Он је такође открио да ће музику за тај филм компоновати његов син. „Надам се да ће филм с којим ћу се вратити на филмски фести-

вал бити нови почетак у мом стваралаштву, јер ћу у свом раду користити нове савремене технологије”, рекао је Кустурица, а пренео Итар-тас. Српски режисер је високо оценио ниво петербуршког филмског форума, а како је навео, посебно му импонује идеја организатора да обједине музику и филм. Наиме, протеклог викенда у близини главног простора на којем се одржава филмски форум одржан је велики дводневни концерт под отвореним небом, чије је финале био наступ Кустуричиног „The No Smoking Orchestra”. На конференцији за новинаре представљене су и главне награде филмског фестивала - златни анђели које ће добити како победници у основним номинацијама конкурса, тако и филм који је побрао највише симпатија гледалаца. На фестивалу је учествовало више од 10 филмова из разних земаља, између осталог из Ирана, Израела, Белгије, Летоније, Турске, Русије, Немачке и других земаља. (Танјуг)

НА ФЕСТИВАЛУ У АМСТЕРДАМУ

Награђен Ненад Микалачи Кратки филм „At home„ у режији Ненада Микалачког награђен је на 5. „Балкан

Ненад Микалачки

Snapshots„ фестивалу у Амстердаму, објављено је на сајту Филмског центра Србије.

У краткометражној конкуренцији, поред награђеног, приказани су и српски филмови „Чувар„ Марте Попиводе и „Време блискости„ Милоша Милошевића. Домаћу продукцију у области дугог метра заступали су играни филмови „Смрт човека на Балкану„ редитеља Мирослава Момчиловића, „Клип„ Маје Милош, „Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем„ Бојана Вулетића и документарни филм „Лице револуције„ Владимира Миловановића. Фестивал у Амстердаму одржан је од 21. до 23. септембра.

МАЈИ МИЛОШ ГРАН ПРИ У ЛЕСКОВЦУ

„Живојин Жика Павловић” за „клип” Редитељка филма „Клип„ Маја Милош добитница је Гран прија „Живојин Жика Павловић„, одлучио је жири петог Фестивала филмске режије „Liffe„ у Лесковцу, с глумцем и редитељем Лазаром Ристовским на челу. Образлажући одлуку жирија, Ристовски је рекао да је реч о редитељки која се с „бескомпромисним ставом, аутентичном редитељском енергијом суочава с проблемима генерације, којој и сама припада„. Милошева није била на додели награда, па је гран при примио директор фотографије „Клипа„ Владимир Симић, а награду је уручила ћерка преминулог редитеља Живојина Павловића, Милена Павловић. Другу награду за режију добила је Аида Бегић из Сарајева за филм „Дјеца„, а трећу Мирослав Момчиловић за филм „Смрт човека на Балкану„. Награда „Златни лешник„ за најбољу мушку улогу припала је Емиру Хаџихафизбеговићу за улогу у филму „Смрт човека на Балкану„, а Исидора Миљковић је проглашена за најбољу глумицу, за улогу у

Маја Милош

„Клипу„. Глумцима Микију Манојловићу и Лазару Ристовском уручена су у Лесковцу специјална признања за допринос афирмацији српског филма у свету. Специјална признања за допринос и подршку овог фестивала уручена су хрватској редитељки

Ирени Шкорић, као и редитељима Бранку Балетићу из Црне Горе, Бојану Вулетићу и Андреју Кошаку из Словеније. За ова признања надметало се 12 филмова из земаља бивше Југославије, од којих је четири први пут приказано на фестивалу „Liffe„.

У оквиру Фестивала филмске режије „Liffe„, одржана је конференција петнаестак редитеља са простора бивше Југославије с циљем да се поставе темељи професионалне сарадње на заједничком тржишту. Уметнички директор Фестивала филмске режије, редитељ Дарко Бајић, рекао је новинарима да ће се на скупу тражити могућости за заједничко деловање на стварању професиналних услова за рад у земљама из којих долазе. Било је речи о признавању ауторства продуцената према ауторима и слободи избора аутора између националних и европских фондова, као и о начинима обезбеђивања финасија за копродукцијске филмове. Босански и српски редитељи Пјер Жалица и Бранко Балетић рекли су да су филмски уметници са простора бивше Југославије последње две деценије сарађивали, али да би тај скуп требало да формализује ту сарадњу. Међу учесницима су били и Слободан Шијан, Бора Драшковић, Миролсав Момчиловић, Никола Лежајић и Бранко Балетић.

kultura

ОБЕЛЕЖЕНО 50 ГОДИНА ЖАБАЉСКЕ СКУЛПТУРЕ ЈОВАНА СОЛДАТОВИЋА

Крхке фигуре На путу Нови Сад – Зрењанин, поред Тисе надомак Жабља, прекјуче је обележено 50 година познате скулптуре Јована Солдатовића којом је велики уметник одао признање борцима, односно жртвама Другог светског рата, на територији где се против Хортијеве војске борио Шајкашки партизански одред. У програму обележавања који је организовала Галерија „Бел арт“ из Новог Сада, а домаћин био Голф клуб „Центар“, на чијем се простору сада налази споменик, учествовали су покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, историчар уметности Бела Дуранци, ликовни критичар Сава Степанов и глумица Мира Бањац, преноси се на сајту Владе Војводине. Спомен скулптура која представља три крхке људске фигуре висока је девет метара и иако је оцењена као ремек-дело данас се налази у лошем стању. Галерија „Бел арт“ недавно је издала и монографију посвећену Јовану Солдатовићу. К. Р.

Оштећено ремек-дело

МО НО ГРА ФИ ЈА ВЕ СНЕ КРУ ЉАЦ О ПРО ТА ГО НИ СТИ И АН ТА ГО НИ СТИ ЈЕД НЕ ЕПО ХЕ – ЛА ЗА РУ ТРИ ФУ НО ВИ ЋУ

Ис тра жи вач и ту мач мо дер не умет но сти Прошло је готово три деценије од смрти Лазара Трифуновића (Београд, 1929 - Париз, 1983), једног из плејаде значајних српских интелектуалаца друге половине 20. века, а свакако најистакнутијег историчара уметно сти модерне епохе. Набрајањем остварених дела и функција које је обављао током своје богате каријере унеколико би се добила окрњена слика, с обзиром да његова личност увелико превазилази пуко навођење суве фактографије. Чини се да је историчарки уметности Весни Круљац било лакше да напише обимну књигу о Лазару Трифуновићу него да укратко опише његов живот и наведе његово целокупно ангажовање. У монографији “Лазар Трифуновић - протагонист и антагонист једне епохе” (издавач Народни музеј у Београду) брижљиво су обрађени разни аспекти који показују зашто је он био јединствена појава наше културе.

зда. Генерације телевизијских гледалаца су од 1979. када је први пут емитована, имали прилику да прате изузетно квалитетну серију „Сликарски правци 20. века„, коју је припремио Лазар Трифуновић. Не свакидашње интере совање које је ова серија изазвала код публике имала је за последицу да се иста понови (чак у неколико реприза), што је утицало на одлуку аутора да говорну реч преточи у писану, и омогући гледаоцу да се према жељи трансформише у читаоца. Као прилог разумевању сложене области каква је ликовно стваралаштво модерне, 1982. објављена је књига „Сликарски правци 20. века„. Има још незаобилазних дела које је Лазар Трифуновић оставио за собом „Српско сликарство 1900-1950”, „Од импресионизма до енформела„, затим, „Српска цртачко-сликарска и уметничко-занат ска школа у Београду„, „Петар Убавкић„, „Ђура Јакшић - песник и

При зна ње те о ре ти ча ри ма умет но сти Традиционално, на рођендан Лазара Трифуновића, у Галерији Културног центра Београда, додељује се награда која носи његово име. Реч је о престижном стручном признању које је установљено 1992. ради подстицања и неговања критичке мисли и критичких гледишта о савременој ликовној уметности, исказаних у писаној форми и електронским медијима. Међу досадашњим лауреатима награде „Лазар Трифуновић„ налазе се имена наших истакнутих критичара, теоретичара и практичара уметности - Милете Продановића, Љиљане Ћинкул, Лидије Мереник, Јерка Денегрија, Јована Деспотовића, Браниславе Анђелковић, Јасмине Чубрило, Зорана Гаврића, Миланке Тодић, Саве Степанова и других. У четири већа поглавља (Иновативни допринос историјскоуметничкој науци, Ликовна критика као “модел критичког духа”, Музејски рад и музеолошко искуство, Утемељење историје модерне уметности и универзитетска пракса), ауторка разматра четири главна поља Трифуновићевог деловања. Није лако занемарити да су у само једној личности биле обједињене улоге угледног теоретичара уметности, директора Народног музеја у Београду, утемељивача и редовног професора Катедре за историју модерне уметности на Филозофском факултету, сталног ликовног критичара НИН-а, главног и одговорног уредника часописа „Уметност„. Снимао је краткометражне филмове и телевизијске серије о ремек-делима југословенског сликарства и био права медијска зве-

сликар„ и „Стварност и мит у сликарству Милана Коњовића„. Овде још треба додати велики број чланака и студија које је овај угледни истраживач оставио будућим поколењима, а које су у редакцији Драгана Булатовића објављене у двотомној књизи (МСУБ, 1990). Када говори о музеолошкој делатности, Весна Круљац истиче да је као најмлађи директор у историји Народног музеја (имао је само 33 године) Трифуновић завршио реконструкцију зграде за три године. У оквиру адаптације палате бивше Управе фондова сазидано је нових 2.700 и адаптирано око 9.000 метара квадратних, а при томе није нарушен првобитни спољни изглед објекта. Реконструисана је централна купола (срушена у бомбардовању 1944), поправљена је фасада и

прерађено степениште ка Тргу Републике, поред којег су постављени медаљони са ликом Јована Стерије Поповића (оснивач Музеја) и Михаила Валтровића. Трифуновић је реогранизовао унутрашњу структуру Музеја, основао центар за конзервацију, именовао шефове стручних одељења (Ђ. Мано-Зиси, М. Коларић, К. Амброзић, В. Краут, В. Ристић). Унапредио је музејску струку, подстичући сараднике да се баве научним радом (за време његовог мандата седам кустоса је стекло докторске титуле). У поглављу о педагошкој делатности, ауторка истиче да је поред тога што је био утемељивач Историје модерне уметности као посебног предмета, Трифуновић успео да организује наставу и развије студије у околностима које, усред недостатка традиције у научном изучавању, сигурно нису биле повољне. Уз темељну едукацију студената на основним студијама, Трифуновић је подстицао практичан рад инсистирајући на “летњој пракси” у институцијама културе и ексурзијама (1977. обилазак новоотвореног Центра “Жорж Помпиду” (Бобур) у Паризу). Отвореним говором о проблемима уметности, истакнутим али не и ригидним ставом, вредносним судовима који покрећу на дијалог, пресудно је утицао на млађу ликовну критику. Истичући да критика не захтева вештину сликања или вајања, већ подразумева истинољубивост и сензибилитет, Трифуновић је указивао на важност јасног писања, које треба схватати као “подударни креативни чин”. Наша уметничка историографија је углавном инсистирала на главним уметничким токовима и њиховим експонентима. Временом је уочена потреба да се расветли вишезначност улога водећих личности у српској историјско-уметничкој струци, универзитетској или музеолошкој пракси. Монографија о Лазару Трифуновићу је сведочанство о изузетном ствараоцу, али и прекретничком времену у коме је могла да доминира личност високих професионалних квалитета. Књига је дело студиозног рада историчарке уметности Весне Круљац, као и најлепше признање некадашњем руководиоцу и реформатору Народног музеја у Београду. Синиша Ковачевић

ponedeqak1.oktobar2012.

МСУВ У ОБ НО ВЉЕ НОМ ПРО СТО РУ СЕ ЗО НУ ПО ЧИ ЊЕ РЕ ТРО СПЕК ТИ ВОМ МИ РЕ БРТ КЕ

Фил мо ви, скулп ту ре, сли ке, ха љи не... Изложба „Мира Бртка: Нестабилне равнотеже“ ауторке и кусто скиње Сузане Вуксановић отвориће сезону у летос реконструисаном простору Музеја савремене уметно сти Војводине. Отварање је у среду у 19 сати, већ у петак у 13 сати заказано је стручно вођење кроз изложбу, коју ће током трајања пратити бројни други програми, као што је разговор са уметницом, пројекције филмова и промоција монографске публикације. „Уметничка и животна судбина уметнице Мире Бртке више од пет деценија одвија се на релацији Стара Пазова – Београд – Рим – Нови Сад – Братислава. Кроз време, места, догађаје до ситуација, сусрета и људи Миру су водили и воде: снажна енергија, радозналост, отвореност и спонтаност, (не)практичност, воља и истрајност, идејна и телесна виталност, (и)рационалност, рад, љубав, по свећеност, упорност, издржљивост…“, записаће Сузана Вуксановић у својој студији. Кустоскиња МСУВ предочава да је Мира Бртка прву (дипломску) позоришну представу режирала у Суботици 1956, прве филмове режира за Загреб филм 1958, први пут самостално излаже слике у Риму 1964, прве „Мирине хаљине“ Италијанке су прошетале крајем шездесетих година 20. века, прве скулптуре излаже у Новом Саду 1990... „Мира Бртка уметнички се, дакле, окушала на филму (као редитељка, сценаристкиња, асистенткиња режије, аниматорка, костимографкиња, сценографкиња), у моди (креирањем одевних предмета за жене), али можда највише или временски најдуже трајала су њена истраживања у сликарству.

2012.

dnevnik

Бављења сликом, испитавања њених својстава, природе и карактера одвијала су се упоредо с Мириним поимањем уметно сти као трагањем за властитим, унутрашњим смислом. Као много пута пре, Мира Бртка је на крају 20. и на почетку 21. века, отварањем

новог поља за истраживања и експерименте, овог пута у окриљу скулптуре, постскулптуре и скулптуралне инсталације, још једном поуздано и знатижељно проширила делокруг свог уметничког промишљања и рада. Истовремено, њен најновији циклус белих слика-рељефа који реферише на слике настајале средином шездесетих година 20. века указује на темељитост и конти-

нуитет у анализи једном утврђених сликарских проблема, што, свакако, представља још пар важних личних и професионалних карактеристика Мире Бртке“, наставља Сузана Вуксановић. Абе, Бојс, Кристо, Пистолето, Рихтер, Арган, Вадим, Ђерми, Антониони, само су познатији уметници са којима је Мира Бртка сарађивала током каријере. на симпозијуму уметника, критичара и историчара уметно сти у Сан Марину и Риминију сарађује и са Карлом Арганом, снима филмове са Рожеом Вадимом, Пјетром Ђермијем, Антонионијем… Захваљујући њој, „Биро за превентивну имагинацију“, покренут у Риму 1970, сада у Старој Пазови има своју филијалу – „Биро за балканизацију уметости“, са чијим члановима учествује у пројекту „Артеидеологиа“ са циљем креирања активније културне сарадње између Италије и србије. За сад последње што је Мира Бртка урадила било је оснивање Фондације „Бртка – Кресоја“ са документационим центром и галеријом у Петроварадину. Ретроспективном изложбом и пратећом монографском публикацијом „Мира Бртка: Нестабилне равнотеже“ обухваћено је сликарство, скулптура, скулптурална инсталација, филм и мода, у временском распону од средине шездесетих година прошлог века до данас. Изложба ће бити отворена до 21. октобра. Пратећи програми биће организовани сваког петка. И. Б.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

ОКТОБАР

152. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ СУБОТА

Александра Вребалов:

19.00

МИЛЕВА

Опера по мотивима из живота Милеве Марић Ајнштајн Диригент: Александар Којић Гостују: Викторија Маркарјан, сопран, Грузија и Дан Попеску, бас, Румунија

ПОНЕДЕЉАК

Александра Вребалов:

МИЛЕВА

Опера по мотивима из живота Милеве Марић Ајнштајн Гостују: Викторија Маркарјан, сопран, Грузија и Дан Попеску, бас, Румунија

УТОРАК

16.

ЧЕТВРТАК

18.

ПЕТАК 19.

Лудвиг Минкус: ДОН КИХОТ балет Диригент: Микица Јевтић Лудвиг Минкус:

ДОН КИХОТ

балет

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

20.30

Копродукција СНП и КЦНС УТОРАК 23. СРЕДА 24. ЧЕТВРТАК

25.

СУБОТА 27.

Ђузепе Верди: НАБУКО опера Диригент: Микица Јевтић Круно Ципци:

ПИПИ ДУГА ЧАРАПА

Ђоакино Росини: СЕВИЉСКИ Диригент: Александар Којић Ђузепе Верди:

29.

Ђоакино Росини:

СРЕДА

31.

Лудвиг Минкус:

18.00

комична опера

СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН

комична опера

НАБУКО

ПОНЕДЕЉАК

балет

БЕРБЕРИН

опера

ДОН КИХОТ

балет

Сцена „Пера Добриновић“

19.30

ЧЕТВРТАК

Карло Голдони: СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА комедија Претпремијера Режија: Борис Лијешевић Копродукција: Град театар Будва, Српско народно позориште и НП „Тоша Јовановић“, Зрењанин

ПЕТАК

Карло Голдони: СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА комедија ПРЕМИЈЕРА Режија: Борис Лијешевић Копродукција: Град театар Будва, Српско народно позориште и НП „Тоша Јовановић“, Зрењанин

СУБОТА

Карло Голдони:

ПОНЕДЕЉАК 8. УТОРАК 9. СРЕДА 10. ЧЕТВРТАК 11.

Џим Картрајт:

СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА

ПУТ / ROAD

Јован Стерија Поповић:

УЈКИН САН

комедија

Позориште „Промена“ АУНС

ЏАНДРЉИВ МУЖ

комедија

по новели Ф. М. Достојевског

Бранислав Нушић:

УЈЕЖ

комедија

ПЕТАК

12.

Агата Кристи:

СУБОТА

13.

Еден фон Хорват:

ПРИЧЕ ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ

драма

ЧЕТВРТАК

18.

Еден фон Хорват:

ПРИЧЕ ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ

драма

ПЕТАК 19. СУБОТА 20.

Луц Хибнер:

НАЈАВЉЕНО УБИСТВО

ГРЕТА, СТРАНИЦА 89

драма

позоришна игра

ЈЕ ЛИ БИЛО КНЕЖЕВЕ ВЕЧЕРЕ

Вида Огњеновић:

драма

УТОРАК

23.

Антон Павлович Чехов: Режија: Томи Јанежич

ГАЛЕБ

драма

Претпремијера

18.00

СРЕДА

24.

Антон Павлович Чехов:

ГАЛЕБ

драма

Претпремијера

18.00

ЧЕТВРТАК

25.

Антон Павлович Чехов:

ГАЛЕБ

драма

Претпремијера

18.00

ПЕТАК

26.

Антон Павлович Чехов: Режија: Томи Јанежич

ГАЛЕБ

драма

ПРЕМИЈЕРА

18.00

СУБОТА 27. ПОНЕДЕЉАК

29.

Милена Марковић:

Карло Голдони:

БРОД ЗА ЛУТКЕ

драма

СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА

УТОРАК 30.

Михаил Булгаков:

ЗОЈКИН СТАН

31.

Еден фон Хорват:

ПРИЧЕ ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ

СРЕДА

комедија

комедија драма

Камерна сцена СРЕДА 3. УТОРАК 9. СУБОТА 13.

Николај Кољада:

21.00

ЉУБАВНА ПРИЧА

Бранко Димитријевић: ГОДО Енда Волш:

трагикомедија

НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ комедија

ДИСКО СВИЊЕ

СРЕДА

17.

Алберт Лорцинг: ПРОБА ЗА ОПЕРУ комична опера Адаптација, препеви и поставка: Миодраг Милановић; Камерно музичко позориште

ПЕТАК

19.

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

Режија и концепт: Предраг Штрбац

ЧЕТИРИ ВЕЛИКЕ ДРАМСКЕ ПРЕМИЈЕРЕ У ОКТОБРУ И НОВЕМБРУ. ПОТРАЖИТЕ СВОЈ ПОКЛОН ПАКЕТ УЛАЗНИЦА НА БЛАГАЈНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА!

БЛАГА ЈНА СНП: представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕТА: 6613-957, 6621-186, 427-991 (факс) / МАРКЕТИНГ: 451-452 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

svet

ponedeqak1.oktobar2012.

PO VE ]AN BROJ PO GI NU LIH PRI PAD NI KA NA TO SNA GA U AV GA NI STA NU

Pao avion, {est mrtvih

Avganistanski vojnik ubio ameri~ke

BE^: U udesu malog turisti~kog aviona u austrijskoj pokrajini Tirol ju~e je poginulo {est osoba, saop{tila je lokalna policija. Avion „cesna” koji je krenuo iz Insbruka prema {panskom gradu Valensiji prevozio je osam qudi kada se sru{io u {umu i zapalio, prenosi AFP. Nesre}a se dogodila po{to je, po svemu sude}i, pilot izgubio kontrolu zbog guste magle. Svi poginuli su austrijski dr`avqani, dok je jo{ jedna osoba te{ko povre|ena, a druga lak{e, saop{tili su spasioci.

KABUL: Avganistanski vojnik ubio je dva Amerikanca i jo{ najmawe dvojicu svojih kolega, pripadnika avganistanske vojske, ~ime se broj `rtava me|u ameri~kim vojnicima stacioniranim u Avganistanu popeo na 2.000, saop{tili su ju~e zvani~nici. U saop{tewu NATO-a navodi se da je pripadnik avganistanskih bezbednosnih snaga ubio pripadnika zajedni~kih NATO-avganistanskih snaga i jednog civila u najnovijem napadu. Prekju~era{wi napad u isto~nom Avganistanu usledio je ubrzo po{to je Va{ington saop{tio da se zajedni~ke operacije sa avganistanskim snagama vra}aju u normalu i nakon {to su 52 pripadnika NATO-vih snaga ubijeni od po~etka godine, prenela je agencija Rojters. Pucwava se dogodila na kontrolnom punktu avganistanske vojske ispred vojne baze u okrugu Sajd Abad, u provinciji Vardak, oko 17 sati, rekao

je [ahidulah [ahid, portparol provincijske vlade. „Prvi izve{taji ukazuju da se nesporazum dogodio izme|u avganistanskih i ameri~kih vojnika’’, naveo je [ahid i dodao da su istra`iteqi upu}eni na lice mesta, navodi AP.

SAD BRI SA LE S LI STE TE RO RI STI^KIH ORGANIZACIJA IRAN SKU GRU PU MEK

Iran: Dupli standardi Va{ingtona TEHERAN: Vlasti u Teheranu osudile su ameri~ku administraciju jer je iransku pobuweni~ku grupu Muxahedin e halk, biv{eg saveznika Sadama Huseina, skinula s ameri~ke liste terorista, {to je, po re~ima iranskih predstavnika, pokazalo da Va{ington ima duple standarde. Grupa Muxahedin-e-Halk (MEK) je po~ela kao gerilski pokret koji se borio protiv {aha Mohameda Reze Pahlavija i pomogla u wegovom zbacivawu 1979. godine, ali je ubrzo do{la u sukob s prvim liderom novoosnovane Islamske Republike ajatolahom Ruholahom Homeinijem. Tokom Iransko-ira~kog rata osamedesetih godina borili su se zajedno sa snagama ira~kog predsednika Sadama Huseina. Ameri~ki Stejt department je u petak skinuo tu grupu s liste teroristi~kih organizacija, {to zna~i da je sva imovima koju MEK ima u SAD odblokirana i da Amerikanci mogu da posluju s

Pro te sti pro tiv Ira na

tom organizacijom. Pripadnici MEK-a su se okupili u svom sedi{tu u Parizu da proslave, isti~u}i fotografije svojih saboraca koji su ubijeni tokom prethodnih 15 godina. Iranska dr`avna televizija kritikovala je odluku Va{ingtona koji, kako je navela, smatra MEK „dobrim te-

roristima” i koristi tu grupu protiv Teherana. „Ima mnogo dokaza da je grupa ume{ana u teroristi~ke aktivnosti. Skidawe s liste pokazuje da je ameri~ka politika protiv terorizma politika duplih standarda”, javila je iranska dr`avna televizija.

Dràvni radio naveo je da taj potez pokazuje antiiranska ose}awa predsednika Baraka Obame. Va{ington je naveo da MEK nije po~inio teroristi~ki akt vi{e od decenije i da je ispunio zahteve da wenih 3.000 ~lanova napusti bazu u Iraku blizu granice s Iranom i premesti se u kamp kod Bagdada, {to je vaàn korak ka okon~awu wihovog prisustva u Iraku. MEK tvrdi da traì promenu reìma u Iranu mirnim sredstvima i da èli da klerikalni sistem zameni sekularna vlada. Neimenovani ameri~ki zvani~nik je istakao da skidawe MEK-a s liste terorista ne zna~i da Va{ington smatra tu organizaciju opozicionom grupom koja moè da promovi{e demokratske vrednosti u Iranu. Iran tvrdi da je MEK odgovoran za smrt vi{e od 12.000 qudi tokom prethodne tri decenije. Evropska unija je MEK skinula s liste teroristi~kih organizacija 2009. godine.

Asad naredio ubistvo turskih pilota DUBAI: Dvojica pilota turskog borbenog aviona, koji su u junu sru{ile sirijske snage, ubijeni su po nare|ewu predsednika Ba{ara al-Asada, javila je TV „Al Arabija”. Piloti nisu poginuli u udesu, ve} su ih kasnije ubile specijalne snage, a Rusija je dala svoj pristanak za wihovo smaknu}e, navela je ova televizija. Do ovog otkri}a do{la je TV stanica „Al Arabija”, sa sedi{tem u Dubaiju, po{to je

imala uvid u poverqiva dokumenta sirijske obave{tajne slu`be do kojih su do{li pripadnici sirijske opozicije. Ta dokumenta bacila su novo svetlo na doga|aj koji je poja~ao tenzije izme|u dva suseda, a ti~e se, pre svega, dve ~iwenice koje su novost za javnost - prvo da su piloti bili `ivi posle obarawa aviona, a potom i da je Rusija imala imala svoju ulogu u celom slu~aju. Turski borbeni avion Fantom F-4 oborila je

sirijska vojska 22. juna, po{to se, prema tvrdwama Damaska, na{ao u wegovom vazdu{nom prostoru, dok je Ankara insistirala da je avion oboren u me|unarodnom vazdu{nom prostoru, nakon ~ega je pao u vode Sredozemnog mora. „Al Arabija” je najavila da }e u naredne dve sedmice objavqivati poverqiva dokumenta sirijskog re`ima do kojih je do{la preko sirijske opozicije.

dnevnik

VENECUELA

Opozicionari ubijeni uo~i izbora KARAKAS: Nedequ dana uo~i predsedni~kih izbora, ubijena su dva pripadnika opozicije u Venecueli. Predsednik Ugo âves rekao je da }e organizatori ubistva biti privedeni pravdi, a ministar unutra{wih poslova naveo je da se jo{ uvek ispituju okolnosti napada. Nepoznati napada~ ubio je Geisona Valera iz opozicione partije „Prva pravda” i Omara Fernandeza, koji je bio predstavnik gra|ana. Napada~ je na wih otvorio vatru iz kombija, dok su dvojica politi~ara bila na putu da u~estvuju na predizbornom skupu u dràvi Barinas u znak podr{ke opozicionom kandidatu, prenosi Rojters. Predsedni~ki izbori u Venecueli odràvaju se u nedequ, 7. oktobra, a glavni protiv-kandi-

Pri sta li ce Uga ^a ve sa

dat predsedniku ^avesu, koji vlada ve} 13 godina, bi}e Enrike Kapriles, koga je podr`alo 30 opozicionih partija.

UKRATKO Zapalili hramove DAKA: Nekoliko hiqada demonstranata zapalilo budisti~ke hramove i ku}e u Banglade{u u znak protesta zbog fotografije uvredqive za islam koja je objavqena „Fejsbuku”. Zvani~nici su saop{tili da je masa od oko 25.000 okupqenih demonstranata zapalila najmawe pet budisti~kih hramova i na desetine ku}a u gradu Ramu i obli`wim selima, oko 350 kilometara od prestonice Dake, preneo je Frans pres. Demonstranti tvrde da je fotografiju, koja navodno vre|a muslimansku svetu kwigu - Kuran, na „Fejsbuk” stranicu postavio jedan budisti~ki vernik. „Postali su neobuzdani i napadali su ku}e budista, pale}i i uni{tavaju}i wihove hramove od pono}i do jutarwih sati”, izjavio je zvani~nik Xoinul Bari. On je naveo da je najmawe 100 ku}a o{te}eno, kao i da su vojska i grani~na policija pozvani kako bi spre~ile da se nasiqe pro{iri.

Protiv poreza na bogatstvo BERLIN: Na hiqade qudi {irom Nema~ke protestovalo je u subotu zbog uvo|ewa poreza na bogatstvo i finansijske transakcije. Oko 40.000 qudi iza{lo je na ulice 40 gradova tra`e}i ve}u socijalnu jednakost, saop{tili su organizatori, prenela je agencija AP. Frankfurtska policija saop{tila je da je na ulicama bilo oko 4.000 qudi, a policija u Kelnu je navela da je demonstriralo 2.000 qudi. Organizatori protesta {irom Nema~ke, ukqu~uju}i sindikate, civilne dru{tvene grupe i antiglobalisti~ka grupa Atak, zahtevaju nepromewive takse na

bogatstvo „gde bogata doma}instva zna~ajno vi{e doprinose”.

Povre|eni u protestima MADRID: Tokom protesta protiv mera {tedwe u Madridu povre|eno je najmawe 12 qudi, od kojih je troje preba~eno u bolnicu, a dve osobe su privedene. Vlada [panije je u ~etvrtak predstavila novu rundu mera {tedwe pod pritiskom rastu}ih bojazni za ekonomsku budu}nost tre}e po snazi privrede evrozone. Vi{e hiqada demonstranata mirno je preksino} protestovalo ispred zgrade parlamenta u centru Madrida kada je policija poku{ala da ih rastera pendrecima, jer nisu imali dozvolu za okupqawe. Neki u~esnici protesta ga|ali su policajace fla{ama i kamenicama. U susednom Portugalu, vi{e desetina hiqada demonstranata iza{lo je je na ulice Lisabona kako bi protestovali zbog mera {tedwe koje je uvela vlada.

Poginulo 26 qudi BAGDAD: Najmawe 26 osoba poginulo je ju~e u seriji bomba{kih napada {irom Iraka, saop{tili su zvani~nici. Pobuwenici su izveli niz koordiniranih napada u vi{e gradova {irom zemqe, a meta su bila {iitska naseqa, kao i snage bezbednosti, prenosi AP. Re~ je o~igledno o poku{aju da se ponovo podstakne verski sukob i naru{i poverewe u vladu, ocewuje agencija AP. Najte`i napad dogodio se u gradu Taxi gde je ubijeno osam qudi, a povre|eno 28 u eksploziji tri auta bombe. Ukupno je povre|eno najmawe 94 qudi u talasu „orkestriranih” napada.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI EKMELEDIN ISANOGLU Generalni sekretar Organizacije za islamsku saradwu Ekmeledin Isanoglu pozvao je na zabranu uvreda proroka Muhameda na globalnom nivou, istakav{i da bi to trebalo da bude izjedna~eno s govorom mr`we. On je rekao da demonstracije {irom islamskog sveta koje je ovog meseca pokrenuo film „Nevinost muslimana” pokazuju za{to je potrebna takva mera.

JUKIO AMANO [ef Agencije UN za nuklearnu energiju (IAEA) Jukio Amano upozorio je da pretwa nuklearnog terorizma nije umawena, kao i da glavnu opasnost predstavqa takozvana prqava bomba koja mo`e da kontaminira ~itav jedan veliki grad. Amano je izjavio da bi takvu bombu, koja kombinuje konvencionalne eksplozive i nuklearni radioaktivni materijal, mogli da upotrebe teroristi, prenosi AP.

AUNG SAN SU ]I Lider Mjanmara Tein Sein ka`e da }e prihvatiti nobelovku i vo|u demokratske opozicije Aung San Su ]i za predsednika dr`ave ukoliko je narod izabere. Voqa naroda }e se po{tovati ko god da bude izabran na izborima predvi|enim 2015. godine, izjavio je predsednik Mjanmara. „Ne postoje problemi izme|u mene i Aung San Su ]i. Mi radimo zajedno”, rekao je on.

Cr kva o~e ku je ka ja we ~la ni ca „Pu si ra jo ta” MO SKVA: Dan uo~i razmatrawa àlbe osu|enih ~lanica pank grupe „Pusi rajot”, Ruska pravoslavna crkva izrazila nadu da }e se osu|ene pokajati i da }e sud to uzeti u obzir. Crkva iskreno èli pokajawe onih koji su po~inili oskrnu}e svetog mesta, uverena da }e to doneti korist wihovim du{ama”, isti~e se u komentaru {efa informativne slu`be RPC Vladimira Legojde, prenose ruski mediji. „Kako je ciq kazne ispravqawe, u slu~aju da neke re~i osu|enih svedo~e o pokajawu, razmi{qawu nad onim {to su u~inile, èleli bismo da to ne ostane bez pa`we i da one koje su prekr{ile zakon steknu mogu}nost da krenu putem ispravqawa”, navodi RPC. Legojde je podsetio da je posle odluke suda u Moskvi, koji je ~lanice „Pusi rajota” osudio na dve

Tri ~la ni ce gru pe „Pu si Ra jot”

godine zatvora, Vrhovni crkveni savet izdao saop{tewe u kojem je pozvao da se pokaè milosr|e prema osu|enima, „u nadi da }e se one odre}i ponavqawa bogohulnih dela”. „Stav Crkve je da sli~ne akcije koje poga|aju ose}awa vernika zaluùju osudu i ne mogu ostati neka`wene, ~ime god ih poku{ali da opravdamo”, istakao je Legojde i dodao da je to stav „ogromne ve}ine gra|ana”. Moskovski sud danas bi trebalo da razmotri àlbu advokata „Pusi rajot” na presudu za pank molitvu pod nazivom „Bogorodice, oteraj Putina” u Hramu Hrista spasiteqa. ^lanice grupe Nade`da Tolokowikova, Marija Aqehina i Jekaterina Samucevi~ progla{ene su krivim za huliganstvo iz motiva verske mr`we i osu|ene na dve godine zatvora.

de^Ji dnevnik

dnevnik

Je sen u mom kra ju

e sen je po ku ca la na na {a vra ta. Po ~e la je da ski da zlat no li {}e s dr ve }a. Vi no gra di ma je po klo ni la slat ko gro `|e. U po vrt wa ci ma je sa zre lo zdra vo po vr }e. Wi ve je po zla ti la ku ku ru zom. Tra va je iz ga `e na, ze mqa je blat wa va, ne bo je pre kri ve no si vim i tmur nim obla ci ma, a ki {e ~e sto pa da ju. U je sen je

ponedeqak1.oktobar2012.

Ma ~e

sve mir no, je di no sve o`i vi ka da se to ~i slat ko vi no. Qu di spre ma ju zim ni cu i u svo jim vr to vi ma be ru vo }e i po vr }e. Ja vo lim je sen za to {to je pri ro da ta da {a re na, a po seb no za to {to do no si uku sne plo do ve. Da vid Dar di}, IV-a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Bi lo jed no ma ~e, Ko je sa mo ska ~e. Vo li igre i {a le, I pa ~i }e ma le.

Ono mja u ~e i ska ~e, Tr ~i i ju ri dru go pa ~e. Le po je to mo je ma ~e, [to pe va i ska ~e.

Vo lim ga sve, ja ~e i ja ~e.

Jo va na Ga bor, II-1 O[ „Stan ~i} Mi lan U~a” Ku ma ne

Ka ko za mi {qam ne ke „no ve fa bri ke”

Alek san dra Gru ji}, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Mo ja u~i te qi ca

io je lep, sun ~an, je se wi dan, a ja sam se ra do vao jo{ jed nom od la sku kod ba be i de de, uì va wu u sve èm se o skom va zdu hu, bo rav ku i igri u pri ro di. I ovaj, kao i sva ki put, vo ze }i se u Tu ri ju, uì vao sam po sma tra ju }i pri ro du. O~a ra va le su me uz o ra ne , sre |e ne wi ve, vo} wa ci ogo le lih gra na, opa lo li {}e ko je je le à lo svu da oko lo ali, ka da smo se pri bli ì li ka na lu Du nav-Ti sa-Du nav, mo je uì va we je pre ki nuo ne pod no {qi vo jak ne pri ja tan mi ris. Iz ne na |en, upi tao sam ro di te qe od ~e ga do la zi taj mi ris i do bio ob ja {we we da se to ose ti ka nal, ko ji su za ga di le okol ne fa bri ke is pu {ta ju }i ot pad u we ga. âk je i pe ca we za bra we no jer je ri ba za ga |e na i ne u po tre bqi va. To me je upla {i lo i za bri nu lo jer znam da su fa bri ke po treb ne qu di ma za pro iz vod wu mno gih stva ri neo p hod nih za ì vot. Pi tao sam se, zar to ne mo è da se pro me ni, zar fa bri ke mo ra ju da ra de ta ko da uni {ta va ju pri ro du?Po ~eo sam da raz mi {qam ka ko

Sva ko ima qu bav ne ku, ne ko vo li ba ku, ne ko de ku.

Qu bav je va `na stvar u `i vo tu, ona {i ri to le ran ci ju i le po tu.

Ka da smo do bri da je osmeh i zve zde. La na Mi lo va no vi}, I-6 O[ „@ar ko Zre wa nin” No vi Sad

bih u bu du} no sti mo gao da na pra vim ne ke no ve fa bri ke ko je ni kom ne bi {te ti le. Mo je fa bri ke ra di le bi na so lar nu ener gi ju, a to kom hlad nih, va tro vi tih da na mo to re i ma {i ne po kre tao bi ve tar. Vi {e se iz fa bri~ kih dim wa ka ne bi {i rio gust, cr ni dim, ko ji za ga |u je va zduh i uni {ta va ozon ski omo ta~ i kva ri ze le nu sli ku na {e Voj vo di ne. Pr qa va vo da i ot pa ci ne bi bi li pu {ta ni u ka na le i re ke, ve} bi pro la zi li kroz ve li ke fil te re, gde bi se de taq no o~i sti li, a za tim bi tu vo du pu {ta li u ve li ke bo ka le. U tim bo ka li ma vo da bi se pro ku va va la da se uni {ti {to vi {e bak te ri ja i sa tom vo dom bi se na vod wa va la po qa. Ta ko bi {te de li vo du. Se tio sam se da sam kao ma wi od la zio kod de de u ter mo elek tra nu to pla nu, gde je on ra dio, i da mi je ta mo sve bi lo su mor no, si vo, hlad no i po ma lo za stra {u ju }e. Po mi slio sam da bi zi do vi mo jih fa bri ka bi li ve se lih, {a re nih bo ja, is cr ta ni li ko vi ma iz baj ki, cr ta nih

fil mo va, sli ka ma pri ro de, a dvo ri {ta bi im bi la pu na dr ve }a, cve }a, ze le ni la. Raz mi {qao sam i ka ko su ne ke fa bri ke ne po treb ne i do no se qu di ma sa mo ru `ne stvri. Za tvo rio bih sve fa bri ke oru` ja i mu ni ci je, jer one za svo ju pro iz vod wu ko ri ste dra go ce ne ru de, a oru` je ni kom ni je do bro do ne lo. Osim ra dom fa bri ka, pri ro da se uni {ta va i na dru ge na ~i ne. Da nas qu di da bi pra vi li pu te ve, zi da li zgra de i ku }e uni {ta va ju pri ro du i we ne do tad ne tak nu te de lo ve. Ja bih i to za bra nio. Sva bo gat stva: vo du, va zduh, ne bo, obla ke, sun ce, dr ve }e, pla ni ne, ru de, da la nam je pri ro da i na to me joj mo ra mo bi ti ve o ma za hval ni. Da nas, na `a lost, sve ovo qu di tro {e, ne raz mi {qa ju }i, a kad im stvar no bu de naj po teb ni je, svih ovih bo gat sta va vi {e ne }e bi ti. Fi lip Kar de lis, V-2 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Qu bav

U~i te qi ca mo ja sjaj ne o~i ima. Kad po gle da raz red mi lo je svi ma. Ona nas u~i da bo ji mo i bro ji mo. Kao i da se vo li mo.

Ma ri ja Dra gi {i}, II-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

Kad qu ba vi ne bi bi lo, sve bi sta lo, qu ba vi se mo ra ima ti bar ma lo.

Raz li ~i te vr ste qu ba vi po sto je, qu di vo le ro di te qe i pri ja te qe svo je.

Qu ba vi na sve tu mo ra da ima, vo li te se qu di, po ru ~u jem svi ma. De ni Gu qa{, VI raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Ni na Bran ko vi}, II-3, O[ „Du {an Ra do vi}”, No vi Sad

Ovo je... O

Da ja na ^er ve na i Ta ma ra Vl~e ko va IV raz red, O[ „Qu de vit [tur”, Ki sa~

vo je moj brat, on se zo ve Mi lan. Mi lan ima tri go di ne i ide u vr ti} „^i ka Jo va Zmaj”. On ima pla ve sve tlu ca ve o~i i pla vu bla gu ko su. Ma len je i sla dak k’o bom bo na. Vo li da je de krom pir i pi je mle ko. Ni kad ne je de pu no, za to ima sa mo osam na est ki lo gra ma. Vi sok je me ni do sto ma ka. Od slat ki {a naj vi {e vo li da je de ~o ko la du. We gov omi {qe ni cr ta ni je „Pe pa pra se”. Spa va sa svo jom mi lom i slat kom ma com Ci com. Pred spa va we uvek pi je to plo mle ko. Vo li ka da mu ~i tam stra {ne pri ~e za de ~a ke i ka da se igra mo oru` jem. Re kao je da `e li da bu de kad

po ra ste maj stor ko ji mo è da po pra vi sve. Ima pu nu ku ti ju ala ta za maj sto re. Ka da je ras po lo èn vo li da me uda ra po ko si. Ka da ide kod kom {i ni ce Mi lan joj uvek sru {i sto li cu. Stal no mi sa kri va {kol ske stva ri, a po seb no olov ke. Jed nom mi je sa krio tor bu. Bi la sam ja ko za bri nu ta i tu `na. Ka da je bio ma li bio je ja ko do bar, a sa da je ne sta {an kao zec. Uvek è li da bu de u cen tru pa `we. Ja ja ko vo lim mo ga ma log ne sta {nog bra ta.

Mi li ca Srn do v i}, III-4 O[ „Jo v an Jo v a n o v i} Zmaj” Srem ska Ka m e n i ca

ponedeqak1.oktobar2012.

oglasi

dnevnik

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma 7. Telefon: 063/765-3632, 064/169-0948, 060/0442-711, 060/0442-714. 61312

FRU[KOGORSKA ULI足CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Tel. 063/239-411. 60940

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61332

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: mlade koke nosiqe, jagwad, debele sviwe i prasi}e, dostava na adresu, povoqno! Tel.: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 61098

POTREBNA `ena sa ma|arskim paso{em za rad u hotelu - restoranu u Austriji. Tel. 0043476236155. 61389

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

OSMOGODI[WI POMEN

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 60870 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, au tomobile stare za otpad. Telefoni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495. 61392

Posledwi {efu

pozdrav

dragom

ponedeqak1.oktobar2012.

SE]AWE

1. 10. 2008 - 1. 10. 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da 29. septembra u 64. godini preminula na{a

Jovica ]ur~in iz ^uruga 12. 6. 1976 - 1. 10. 2004.

Zoran Dragoja Lau{evi}

Hvala ti {to si svojom dobrotom, nesebi~no{}u i qubavqu obogatio na{e `ivote. Vreme koje prolazi ne}e izbrisati se}awe, niti ubla`iti na{ bol. Tvoji najmiliji: roditeqi, sestra, supruga sa decom.

Dragi na{ Zorane, pro|e i ~etvrta godina od ve~nog rastanka sa tobom, ali vreme koje smo proveli zajedno `ive}e u na{im uspomenama zauvek. Tvoji, Milan i Vesna. 61410

61453

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 77. godini preminula na{a najvoqenija

\uja Karanovi} Teodoru Andrijevi}u od wegovih radnika iz prodavnice 112.

dragom

Vera Popovi}

od radnika iz prodavnice 64.

61459

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

ro|. Radi{i}

Teodoru Andrijevi}u

Sahrana je u utorak, 2. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sahrana je u utorak, 2. 10. 2012. godine, u Drvaru, u 13 ~asova.

O`alo{}ene porodice: Popovi}, Pejak i Kralik. 61454

61460

Vesninom tati

O`alo{}ena porodica i rodbina.

S tugom i bolom obave{tavamo da je 29. 9. 2012. godine preminuo na{ dragi

61457

Teodoru Andrijevi}u

Teodoru Andrijevi}u Osta}e{ nam u lepom se}awu.

Danas, 1. 10. 2012. godine, navr{ava se osam godina od kako nas je napustio na{

Danas se navr{ava pet godina od smrti mog oca

ro|. 16. 12. 1938. god.

Rane jesewe ve~eri iznenada ste oti{li u beskraj.

Porodica [ija~i}.

Jovana i Strahiwa Joki}.

61462

61464

Milorad @ori} Sahrana je danas, u ponedeqak, 1. 10. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: wegovi najmiliji. 61461

Posledwi pozdrav dragom

Vesninom tati

Dana, 30. 9. 2012. godine na{ dragi an|eo

Mile Tomi}

@arka Proti}a 1935 - 2007.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

To{i @ivot ti krila skrati, a u meni ostavi ve~ni trag. Odlazi{ iznenada, a bio si mi jako drag.

Agne{ Milutinovi} je oti{la putem Nebeskog carstva i ve~ne svetlosti.

Se}awe je svetlost do spasewa.

Teodoru Andrijevi}u To{i Tvoji: Joka, Du{ko, Vesna, Dragan, Mario i Nikola.

Ostaje u na{im srcima zauvek. Pe|a sa porodicom.

O`alo{}eni: suprug An|elko, k}erke Jelena i Kristina.

od porodice Jankovi}.

Tijana.

61458

61463

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj

Ispra}aj za kremaciju }e biti danas, 1. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

61439

61452

61412

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Sau~estvujemo u bolu, zbog prerano izgubqenog supruga, na{e koleginice Goce.

Jelena Kne`evi}

Jeleni Kne`evi}

Teodor Andrijevi}

ro|. Novkovi}

Ve~no zahvalni weni: Milica, Dejan i Aleksandra. 61456

Sahrana je danas, 1. 10. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Iskreno sau~e{}e celoj porodici.

O`alo{}eni: sestri~ine Branislava i Slobodanka sa porodicama.

Koleginice i kolege iz komercijale.

61455

61465

06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.20 01.15 01.40 02.05

tv program

ponedeqak1.oktobar2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Еко Вести Дивља острва Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Вреди знати ТВ Дневник Преваранти Једна жена, један век Војвођански дневник Један на један Оперативци Комшилук Музички програм Вреди знати Све(т) око нас Политбиро

07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30

Глас Америке Панонско јутро Лола Филмски програм Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести

Лола Долорес Кареро, звана Лола, приморана је да се сама суочи са светом од своје осме године, када јој је отац преминуо и оставио је у опасности од Акилеса Барозе, власника имања на коме су живели... Улоге: Дана Гарсија, Сегундо Сернадас, Марија Хелена Деринг (Панонија, 18.00) 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Лола Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Барометар

Бицикл постаје све популарнији код нас. Због стандарда, многи грађани увидели су да бицикл има многе предности у односу на аутомобиле: нема поскупљења бензина, нема нервирања због паркинга, нема регистрације. Аутори: Немања Грујин и Марко Каћански (РТВ 1, 19.00)

16.15 16.4 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05 00.00

Кухињица – мађ. Таблоид Свет тишине Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Мађарска народна музика Изгубљени у историји (мађ) Из наше архиве (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Пут Рома (ром) ВИВЕ 2012.-Гала емисија (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Климт, филм ТВ баштине ТВ Продаја

02.32 03.34 03.48 04.21 04.51 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Цео живот за годину дана Лов и риболов Еко караван Наука на плажи Дневник Спорт плус Рукометна фантазија Место злочина-Лас Вегас Антологија-најбоље драме ТВБ: Шешир професора Косте Вујића Ово је Србија Цват липе на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Браћа Блум, филм Место злочина-Лас Вегас Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Посрнули, филм Цео живот за годину дана Рукометна фантазија Око Лов и риболов Цват липе на Балкану Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 00.25 01.10 01.15 02.05 02.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Рањено срце Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Езел Филм: Прогоњен Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

СЕРИЈА

Вреди знати

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15

06.05 08.00 09.04 10.04 10.36 11.05 12.00 12.15 12.30 12.45 13.35

08.30 Цртани филм Зозонци 09.05 Храна и вино 09.30 Серијски програм 10.30 Новосадска ТВ са Новосадског сајма 11.00 Вести 11.05 Ево нас код вас 12.00 Неми сведок 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ленија 15.05 Серијски програм 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Руски затвори, некад и сад 17.30 Новосадско поподне 18.30 Сремски Карловци,од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Истрага 21.00 Спринт 21.30 Украдена срца 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Филмски програм

15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 23.04 23.50 00.12 00.57

Тома Здравковић 09.30 Шпански рукомет: Пуерто Сагунто – Барселона 11.00 Шпанска лига: Реал Мадрид Депортиво 13.00 АТП Куала Лумпур, финале 14.30 АТП Бангкок, финале 16.00 Мото ГП Арагон – Трка Мото 3 18.55 Преглед Мото ГП Арагон 19.10 Евролига магазин 19.45 Преглед Премијер лига 21.00 Премијер лига: KПР – Вест Хeм 23.00 Преглед Шпанске лиге 00.15 Аргентинска лига: Велез – Kолон

Експлозив Двадесет једна година је прошла од смрти једног од највећих југословенских боема Томе Здравковића. Песме, кафане, пиће и жене биле су његова судбина. Одрастао је у сиромаштву, али и кад је много зарађивао, новац није ценио... (Прва, 18.25)

О родној равноправности: Здравље Вечерашња емисија посвећена је здрављу жене, искуствима оболелих и излечених жена, како се лече жене са посебним потребама, а како Ромкиње у Србији. Учествују: др Наталија Мићуновић, проф. др Јагода Јорга, проф. др Радослав Бубањ, Станка Савић, др сци. Слађана Штетић, Славица Костић, Љубица Лола Ковачевић, др Славица Оташевић (РТС 2, 20.35) 06.39 07.13 07.19 07.41 07.52 07.57 08.04 08.18 08.45 09.27 09.59 10.37 11.09 11.44 12.35 13.00 14.00 14.14 14.41 15.23 15.48 16.38 17.11 17.56 18.28 19.09 20.00 20.35 21.06 21.53 23.28 00.08 01.06 01.29 02.19 02.49 03.19 04.00

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу 3 Дени и Деди У сенци облака Излазак из учионице Београд у музичким збивањима 20. века Вреле гуме Књига утисака Клиника Вет Контекст Музички програм Еко менаџер Трезор У сенци облака Излазак из учионице Београд у музичким збивањима Либела САТ Све боје живота Очајне домаћице Музички програм Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго О родној равноправности Очајне домаћице Едит и ја Добра стара времена Трезор Либела САТ О родној равноправности Све боје живота Музички програм Верски мозаик Србије

06.30 Здравље и Ви 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Еурека 10.00 Љубав у залеђу 11.00 Топ шоп 11.35 Биљана за вас 12.30 Здравље и Ви 13.00 Сваштарица 13.30 Слике живота 14.00 Монк 15.00 Филм: Опседнути 17.00 Обични људи 18.00 Слике живота 18.30 Удовице 19.30 Филм: Девојачки мост 21.00 Филм: Благословена 23.00 Удовице 00.00 Филм: Ветеран 02.00 Монк 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Ветеран

dnevnik

07.50 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.05 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.50 00.25 00.45 01.35 02.25

Шљака Топшоп Најбоље године Топшоп Кажипрст Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Дневни магазин Вести Спортски преглед Пријатељи Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Инсајдер: Патриотска пљачка, 2. део Филм: Ван домета Вести Спортски преглед Увод у анатомију Људи с Менхетна Амерички топ-модел

Инсајдер У другом делу серијала „Патриотска пљачка“ Инсајдер открива да су алтернативни путеви, који из Србије воде на Косово, претворени у путеве шверца, који и данас несметано функционишу... (Б92, 21.00)

07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 02.40 04.10 05.30

Добро јутро Мала невеста Звезде Гранда Први Национални дневник Папарацо лов Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Симар Др Оз Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Народ пита Папарацо лов Пинк таргет Север Југ Филм: Екстра лоши Филм: Равнотежа страха Филм: Моје срце куца за Лолу

Миломир Марић

Ћирилица У најновијем роману „Виа Романа“, Вук Драшковић је признао како је од највећег Србина и он на крају постао јањичар Међународне заједнице, јер су Срби кроз историју најрадије били јањичари Рима, Стамбола, комуниста из Москве, све до ових најновијих евројањичара. Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 20.30) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.50 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 23.50 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30 04.55

Јутарњи програм Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Бен 10 Моћна чигра Дино ратник Мали мајстор Гоа, серија Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Лепи и мртви, док. серија Гламур Три летња дана, филм Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Ћирилица Лепи и мртви, док. серија Беверли Хилс Звездана капија - Атлантис Гламур 55 дана до смрти, 1.део, филм Ћирилица Лепи и мртви, док. серија Насловна страна – квиз Најава програма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 15.30 Оф Роад, 16.00 Метрополе и регије света, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.00 Лајв шот, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak1.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Кри стен Бел

20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Ловци на нацисте Излазак из сенке Преживети напредак Животиње које су ушле у историју Најгори послови у историји Сто година Холивуда Приватни живот ускршњег ремек дела Тајм тим година XI Прича о струји Упознајте Римљане Најгори послови у историји Коса која је променила историју Древни светови Исус пре Исуса Ловци на нацисте Упознајте Римљане Древни доктори Стопама Берлиоза

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Беки Шарп Мејд ин Југославија Без заклона Наполеон и ја Моја година без секса Два играча са клупе Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00

Наполеон и ја Острво Елба, 1814. Мартино је млади учитељ, идеалиста и изразити противник На поле о на, за љу бљен у прелепу племкињу, Бароницу Емили. Младић постаје библиотекар Великог Императора у егзилу, којег презире, али ускоро почиње да бележи Наполеонове мемоаре... Улоге: Да ни јел Отеј, Елио Гер ма но, Мо ни ка Бе лу чи Режија: Па о ло Вир зи (Си не ма ни ја, 18.00)

Краљ и краљица Месечевог залива Алисон има седамнаест година, живи с мајком, завршила је средњу школу и пре одласка на факултет жели да проведе лето с оцем којга и не познаје. Тек повремено слао јој је честитке за празнике. Ал живи сам, далеко од града, у природи, уз океан, у месту Мунлајт беј... Улоге: Кри стен Бел, Тим Ма те сон, Шон Јанг, Едвард Аснер Режија: Сем Пилс бу ри (ХРТ 1, 00.30) 07.00 10.10 11.05 12.00 12.15 12.22 12.40 13.30 14.10 14.30 14.55 15.35 16.05 16.58 17.57 18.20 19.10 19.30 20.10 20.35 21.10 22.30 23.05 00.00 00.30 01.55 02.35 03.17

07.05 07.35 08.00 08.25 08.47 09.10 10.00 12.50 13.40

Добро јутро, Хрватска Светски бисери 2, док. серија Преуреди па продај Дневник Спорт ТВ календар Моћ судбине Др Оз, ток шоу Скица за портрет Мањински мозаик Треће доба Глас домовине Луда кућа Хрватска уживо ХАК - Промет инфо18.00 Контакт 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник ТВ Бинго Потрошачки код Нулта тачка Дневник 3 На рубу науке Секс и град Краљ и краљица Месечевог залива, филм Др Оз, ток шоу Др Хаус Осми спрат

20.50 21.35 22.25 23.25 00.00

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Велики бег, филм Плодови земље Краљ и краљица Месечевог залива, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Сплит: Море Еџмонт Синови Туксона Нови клинци с Беверли Хилса Слатко лудило 2, док. серија 400 година хрватског позоришта, док. филм Др Хаус Момци с Медисона Мућке Битанге и принцезе Ноћни музички програм

10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Девлин Украдене жене, освојена срца Момци с Медисона Мистер Бин Пандури и Роберсонови Момци с Медисона Протуве са трибина Момци с Медисона Шифра Меркур Изненадна смрт Решен случај

08.00 10.00 12.00 13.50 16.00 18.00 19.50 22.00 00.00 01.15

Много буке ни око чега Риба звана Ванда Убиство у Холивуду Ени Опчињена месецом Жена под уценом Индијански тркач Друмска кафана Еротски филм Еротски филм

15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00

Мо ни ка Бе лу чи

06.00 Аутостоперски водич кроз галаксију 07.50 Грегов дневник 09.20 Авалон 11.25 Легија изузетних плесача: Побуна почиње 12.50 Права љубав 14.30 Рамона и Бизус 16.10 Држављанин САД: Путовање кроз 50 држава 17.05 Најлепши пас на изложби 18.35 Гуливерова путовања 20.05 Царство порока 21.05 Црвенкапа 22.45 Џона Хекс 00.10 ТВ вести 02.20 Легија изузетних плесача. Тајне ра 04.00 Деца кукуруза

19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Филм: Цвећарка Вокер, тексашки ренџер Монк Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Џек Хантер и изгубљено благо Угарита Монк Све по закону Хаваји 5-0 Филм: Велико стопало Вокер, тексашки ренџер

07.50 10.15 10.35 11.45 12.55 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 00.00 00.15 01.55 02.55

Мекгyвер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгyвер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Црвено усијање РТЛ вести ЦСИ Мајами Астро шоу ЦСИ Мајами

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20

Гојазни тинејџери Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Шта не треба обући Богата млада, сиромашна млада Гојазни тинејџери Краљ посластичара као кувар Стручњак за торте Затрпани Карсонов свет Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Л.А. Инк Затрпани Карсонов свет

Црвено усијање Капетан Иван Данко је руски официр који стиже у САД како би преузео злогласног дилера дрогом, који је побегао из Совјетског Савеза. Чекајући изручење, Виктор успе да побегне америчким властима, а Данку се у потрази придружује пргави детектив Арт Ридзик... Улоге: Ар нолд Швар це не гер, Џејмс Бе лу ши, Ло ренс Фиш бурн, Пи тер Бојл Режија: Вол тер Хил (РТЛ, 22.00)

Џејмс Бе лу ши

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Обрачун суперљуди Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре

08.30 08.45 09.00 15.00 16.15 17.30 18.15 19.30 20.45 21.00 22.30 23.30 00.15 00.30

Мотоспортови Сви спортови Тенис ФИФА У-17 Скијашки скокови Фудбал ФИФА У-17 Скијашки скокови Сви спортови Рвање Борилачки спорт Фудбал Мотоспортови Тенис

Ме на џер ске три це и ку чи не

Нај ви ше кон фу зи је ства ра све ти про стор тр го ви не Де струк тив ни ути цај ме на џер ске над мо ћи мо же и ме ђу на род не кон ку рен ци је. Пред но сти јеф ти не рад се, на ма ње гран ди о зном ни воу, ви де ти у по сте пе не сна ге тра ју вр ло крат ко. Увек се иза угла на ђе не ко ном по ра сту зна ча ја де та ља као глав ног ослон ца у ко је још јеф ти ни ји. А ме ђу на род на кон ку рент ност жи во ту за по сле них. Но ва тех но ло ги ја је ути ца ла на то да чак и ви ши ру ко во ди о ци по ста ну оп сед ну ти де мо же све ви ше опа да ти. Мо же те би ти нај јеф ти ни ји и та љи са њем. Љу ди пла ће ни да ми сле и упра вља ју сад нај е фи ка сни ји, а опет пре тр пи те по раз. То има за по ве ли ки део свог вре ме на тро ше на ку ца ње и од го ва сле ди цу ши ре ње про тек ци о ни стич ког дис кур са. Али ра ње или при ма ње бес крај ног ни за не по треб них по ја вља се и дру га чи ји, вр ло ин те ли ген тан дис курс, по ру ка са мо за то што ко му ни ка циј ска тех но ло ги ја оку ко јем ме ђу на род на тр го ви на ни кад ни је би ла при мар пи ра сва ки тре ну так њи хо вих жи во та. Та би ро кра ти на по тре ба. Сти глиц: „Упра во је не у спе ли по ку шај да за ци ја и вођ ства и кре а тив ног про це са пру жа осе ћај се из гра ди до ма ћа кон ку рен ци ја, ви ше не го ино стра мар љи во сти, док, за пра во пред ста вља бес по моћ ни про тек ци о ни зам, до вео до стаг на ци је. Сто га тр го вин ска ли бе ра ли за ци ја ни је ни ну жна ни до вољ на за ства ра ње кон ку рент не и ино ва тив не еко но ми је“. Еко но ми ста Тим Хеј зел дин с Но вог Зе лан да: „При ступ ко ји под ра зу ме ва спас по мо ћу по ве ћа ног из во за пре це њен је. Ис пла ти ви је нам је да из во зи мо ма ње (и до би је мо бо љу це ну) и по све ти мо ви ше па жње снаб де ва њу до ма ћег тр жи шта“. У осно ви тог при сту па је на пред но схва та ње да тре нут ни мо дел ме ђу на род не тр го ви не и по чи ва на упро шће ној иде ји ма сов не про из вод ње на ме ње не оли го пол ском тр жи шном про сто ру, од но сно оном ко ји ус кра ћу је мо гућ ност из бо ра. Све то пра те и не су гла си це око то га где ле жи вођ ство – у ру Ман де лин ва пај вр ло ма ло га нуо би ро кра те ка ма по ли тич ких ли де ра или ност. То се не кад зва ло упе тља ва ње у три ц е и ку чи при вред них. На кон три де с е то го ди шњег ћу т а ња, не. озбиљ ни еко но ми сти и ли де ри на јед ном се пи та ју да ли је и су ви ше стра ног вла сни штва пре пре ка за урав Ду жнич ка кри за зе ма ља Тре ћег све та је по че ла пре но те же ну еко но ми ју и ста бил ну де мо кра ти ју. 25 го ди на, још не је ња ва, шта ви ше, све је ве ћа. Страх На ро чи то се у два слу ча ја ис ти че оп ште ста ње по тех но кра та да при зна ју гре шку или не у спех, под сти чу мет ње. Пр ви се ти че уло ге ме на џе ра у на шем дру кри зу у не до глед. Џ. Б. Шо: „Кад глуп чо век ра ди оно штву, све јед но да ли упра вља ју че га се сти ди, он увек твр ди да је др жав ним ми ни стар стви ма, ве то ње го ва ду жност.“ ли ким кор по ра ци ја ма или ин сти - Страх технократа да признају У но вем бру 2001. Ен Кру гер, ту ци ја ма. Оп сед ну тост мо дер ног за ме ни ца из вр шног ди рек то ра своју грешку или неуспех ме на џе ра екс пер ти зом и кон тро ММФ-а и нео кон зер ва тив ка, од подстиче дужничку кризу лом – обич но скри ве на иза ма ске ва жно је по ку ша ла да окон ча Трећег света у недоглед. на че ла за ко ни то сти – че сто иде кри зу и пред ло жи ла јед но став но Лепо је говорио Џ. Б. Шо: до крај но сти. То оме та функ ци о и ге ни јал но ре ше ње: сте чај ни „Кад глуп човек ради оно ни са ње де мо кра ти је и кре а тив по сту пак, сли чан оном ка кав се ног тр жи шног про сто ра. Нај че чега се стиди, он увек тврди при ме њу је у при ват ном сек то ру, шћи ис ход су крат ко роч ни, из у- на пра вио би се и за на ци о нал не да је то његова дужност“ зет но ути ли та ри стич ки по ступ др жа ве. У крај њој ну жди, оне би ци. Али та док три на, ко ја да је се мо гле осло бо ди ти уго вор них пред ност фор ми над са др жа јем, с јед не стра не, оп сед оба ве за, под усло вом да из вр ше ре ор га ни за ци ју. Цен ну та је де та љи ма, а с дру ге је скло на ве ли ким, тро мим трал ни бан ка ри ши ром све та по др жа ли су то ре ше ње. ор га ни за ци ја ма бес циљ не мул ти на ци о нал не кор по ра Као и мно ги еко но ми сти, ка ко ре фор ма то ри, та ко и ци је. До вољ но је да се по гле да с ко јом му ком За пад кон зер ва тив ци. Али он да је усле дио про тив на пад, ко при сту па про бле му гло бал ног ото пља ва ња. Чи та ва ји су пред во ди ли они ко ји су за ра ђи ва ли од пре про да де ба та се за гли би ла због не ре ал ног фа во ри зо ва ња је не на пла ти вих ду го ва по ни жој це ни. Го ди ну да на тех нич ких де та ља уме сто да се обра ти па жња на ка сни је, уз по моћ тех но кра ти је, тај план је пр во об у ствар ни свет. Кри ти ча ри ова квог ме на џер ског при ста вљен, а по том и од ба чен. сту па го во ре о од су ству прин ци па пре до стро жно сти – На то да све чла ни це гру пе Г-7 пр ви пут при зна ју прак тич ног на чи на да се ума њи ри зик та ко што ће се да је ну жно на ћи не ко ре ше ње ве ро ват но је ути цао ва пред ви де ти не про ве ре не мо гућ но сти ко је би се мо гле пај Нел со на Ман де ле из ре чен 2005. пред ка ме ра ма до го ди ти у бу дућ но сти и ко је би се, ако по тра ју пре свет ских ме ди ја и оку пље ном ма сом од 20.000 љу ди ду го, мо гле про мет ну ти у не по врат не тен ден ци је. Али на Тра фал гар скве ру дан пре са стан ка ми ни ста ра фи по сма тра на са ста но ви шта ари сто те лов ског прин ци па нан си ја у Лон до ну: „Огром но си ро ма штво и сра мот на раз бо ри то сти – ко ји под ра зу ме ва све о бу хват ни ји при не јед на кост стра шне су по ша сти на шег до ба, оне, као ступ ре ал но сти – та ме на џер ска оп сед ну тост, ко ја дру штве на зла, мо ра ју да сто је ра ме уз ра ме с ро бо ства ра соп стве ну ре ал ност, по ста је пот пу но не смо вла сни штвом и апарт хеј дом. Пре ва зи ла же ње си ро ма тре на. Тех но крат ски при ступ на про сто пре не бре га ва штва ни је гест ми ло ср ђа већ пра вед но сти, пра ва на ствар ност и за ме њу је је кон ку рент ним ин те ре си ма и до сто јан ство и при сто јан жи вот“. Сви ли де ри зна ју да иде јом о до ка зу ко ја, сто га што се про јек ту је на про Ман де ли на на дах њу ју ћа енер ги ја мо же до сег ну ти и шлост а не бу дућ ност, по ри че пре суд ну људ ску спо до њи хо вих би ра ча, сто га су обе ћа ли да ће ре ши ти соб ност раз бо ри то сти. про блем па се по том рас пр ши ли. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak1.oktobar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је не са мо пр ви дан рад не сед ми це већ и пр ви дан ок то бра, већ! Вре ме ле ти, и као да је ју че би ла зи ма, а ле то оста ло не где да ле ко иза нас. Ак ци ја!

BIK 20.4-20.5.

Још увек ни сте спрем ни на то да се у пот пу но сти опу сти те и пре да те на до ла зе ћим иза зо ви ма. Парт нер се по на ша до ми нант но у љу ба ви. Али, већ су тра ће све би ти бо ље.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. oktobar 2012.

Са мо чи ни те по соп стве ним ста во в и м а, ко је би тре ба л о тран спа рент но и јав но, зва нич но да из не се те, и та ко не ће те по гре ши ти. Са рад ња с ауто ри те том. Рад ни сте, вред ни и остра шће ни. Га зи те све пред со бом, ако мо же, да би сте до шли до ци ља. По лет и ен ту зи ја зам је по зи ти ван у све му, па и у љу ба ви. Ино стран ство. По треб но вам је да се ви ше од ма ра те и ку ли ра те, да се опу сти те и ме ди ти ра те. На ви ди ку су но ви по слов ни по те зи и до би ци. Љу бав ни од нос вам ства ра ди на ми ку. По слов на си ту а ци ја се ста би ли зу је та ко да мо же те за у зе ти не ке ду го роч не по зи ци је и пла но ве, у те сној са рад њи с осо бом од ис ку ства. Љу бав ку ца на вра та.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да је те све од се бе да тренд и по с то је ћ и по с ао и ка р и је р а функ ци о ни шу на нај бо љи мо гу ћи на чин. Али, и ви има те сво је ли ми те па ће те уско ро од у ста ти. Во ди те сво ју по ли ти ку, ве о ма успе шно, ка ко на лич ном пла ну, та ко и у од но су на дру ге. По зи тив не окол но сти вам до ла зе, са ме по се би. Пу то ва ња?

Ка да се јед на вра та за тво ре, дру га се отво ре. И то је увек та ко би ло. Пред сто ји вам та вр ста пре стро ја ва ња и пре у сме ра ва ња. По треб не су про ме не у ка ри је ри.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

До зво ли ли сте да вам при ја те љи и по зи тив ни ути ца ји и упли ви у жи вот до не су до дат не ак тив но сти и окол но сти. И то је ОК, уко ли ко сте са чу ва ли хар мо ни ју са ми са со бом.

Спрем ни сте за дру же ња и до го ва ра ња, по жр тво ва ни сте у по слу пре све га, па и пре ма дра гим би ћи ма. Али, бу ди те ре ал ни ји и ди рект ни ји, ефи к а сни ји. На рад ном ме сту не пре ста је ди н а м и к а ко ја зах те ва пу н у енер ги ју. Ипак, на ђи те на чи на да де л у је те кам п ањ с ки, ка д а год мо же те. Нов ча ни про бле ми.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

По зна ти пе ва ју „Битлсе” PROGNOZA

Врло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

Џе ни фер Ани стон, Ро бин Ви ли јамс, Мајкл Џор дан, Елен Де џе не рис и још многе друге звезде отпевали су „Хеј Џуд” за помоћ болесној деци. Снимак класика групе „Битлс” намењен је Дечјој болници „Сент Џуд” у Мемфису у Тенесију, у којој се лече деца оболела од рака. - Деца су дивна и сви смо се забавили на снимању, а обрада песме оваквих великана заиста је прави начин да скренемо пажњу на установу којој је помоћ потребна - рекла је глумица Џенифер Анистон. Учесници позивају заинтересоване да донирају по 35 долара болници и добију мајицу на којој пише „Hey St Jude”, какве они носе у споту.

Evropa

тоПло уз југо

NOVI SAD: Vrlo toplo za ovo doba godine uz sun~ane periode i razvoj oblaka tokom dana koji se preme{taju sa jugozapada. Krajem dana je mogu}a pojava kratkotrajne ki{e i pquskova. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 17 stepeni, a maksimalna do 31 stepena. VOJVODINA: U ponedeqak i daqe vrlo toplo za ovo doba godine. Bi}e sun~anih perioda uz postepeno naobla~ewe sa jugozapada. Kasnije popodne i krajem dana je mogu}a pojava ki{e i lokalnih pquskova. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 15 do 20stepeni, a maksimalne od 28 na severu Vojvodine do 32 stepena na jugu Banata. SRBIJA: U ponedeqak i daqe vrlo toplo za ovo doba godine. Bi}e sun~anih perioda uz postepeno naobla~ewe sa jugozapada. Kasnije popodne i krajem dana je mogu}a re|a pojava kratkotrajne ki{e i lokalnih pquskova na zapadu i severu Srbije. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 12 do 20 stepeni, a maksimalne od 28 na severu Vojvodine do 34 stepena u ju`noj Srbiji. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroni~nih bolesnika mo`e ose}ati tegobe zbog biometeorolo{ke situacije, pa je potrebno da se pridr`avaju saveta lekara da bi taj uticaj umawili. Meteoropatske reakcije u vidu glavoboqe, reumatskih bolova i nervoze }e biti u poja~awu kod osetqivih osoba, naro~ito u severnim delovima Srbije. Preporu~uje se slojevito odevawe i izbegavawe ve}ih napora u najtoplijem delu dana, kao i oprez u saobra}aju.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA До ла зи Пи ро ћа нац ку ћи па ка же же ни: - По но во по ску пео бен зин! - Па шта то те бе бри га кад не маш ауто! - Не мам ауто, али имам упа љач.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

99 (14)

Slankamen

178 (6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

177 (15)

Zemun

243 (-4)

Bogojevo

167 (16)

Panчevo

260 (-6)

Smederevo

442 (-8)

Baч. Palanka 174 (12) Novi Sad

141 (9)

Tendencija porasta i stagnacije

TISA N. Kneжevac

163 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

166 (6)

NERA

Hetin

76 (4)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 110 (-11) Beograd

Kusiћ

188 (-5)

26 (0)

Reшeњe iz proшlog broja