Dnevnik 1.novembar 2009. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

1. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22529 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

DVE HIQADE POLICAJACA U^ESTVOVALO U JU^ERA[WOJ AKCIJI „MORAVA”

Privedeno 500 qudi, zaplewena droga, oru`je, municija... str. 11

I N T E R V J U N E D E Q E : MIHAL RAMA^

Racionalnost najdeficitarnija roba str. 3

NOVI GRIP

Raste broj obolelih

str. 2

O@EWENI ANGLIKANSKI SVE[TENICI DOBRODO[LI U KATOLI^KOJ CRKVI

„Tvr|ava vere” pred kapitulacijom

str. 5

TANKA LINIJA IZME\U KRIVI^NOG I POLITI^KOG PROCESA

Politi~ar koji krade mora da odgovara

[OROM, S BOROM

Pi{ta iz Crne [ume str. 10

str. 4

Hladno jutro, sun~an dan

I SRBIJA NAVIJA ZA FORMIRAWE DUNAVSKOG EVROREGIONA

Povezivawe umesto „gvozdene zavese”

Otvoren Somborski bulevar str. 16

Foto: B. Lu~i}

Najvi{a temperatura 10°S

ODLUKA NBS O ZA[TITI KLIJENATA SUZBIJA SAMOVOQU BANAKA

Kamata - crno na belo

str. 7

str. 12–15

S P O R T

VO[A POBEDILA MLADI RADNIK

RUKOMETA[I PRVI U MA\ARSKOJ

Vreme pri~e i lobirawa u Briselu je zavr{eno pa akterima ideje o udru`ivawu podunavskih regiona od [varcvalda do Crnog mora – po veli~ini i broju stanovnika mo`da u budu}nosti najve}em od svih evroregiona – sada predstoji da svoja vi{egodi{wa zalagawa do slede}e jeseni uobli~e u “dunavsku strategiju”. Po redu vo`we 2011. usledio bi kraj puta na koji su pre tri godine krenuli zvani~nici Vojvodine i nema~kog grada Ulma – zvani~no formirawe Dunavskog evroregiona. str. 4

c m y

nedeqa1.novembar2009.

PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE SLAVICA \UKI] DEJANOVI]

Tri godine za godinu

SLU^AJEVI NOVOG GRIPA

Raste broj obolelih ^lan radne grupe za pandemiju gripa doktorka Nada Mili} izjavila je da su trenutno u Srbiji 153 osobe obolele od novog gripa A (H1N1). Po posledwim podacima, dobijenim u petak uve~e, Institut Torlak je potvrdio pet novih slu~ajeva, rekla je Mili} za RTS. Podsetila je da je virus u{ao u zemqu 24. juna i da je o~ekivano da broj obolelih raste. Mili} je dodala da su do pro{le nedeqe u Srbiji potvr|ena 134 slu~aja novog gripa i da u ovoj nedeqi ima novih 19 obolelih.

Zbog opasnosti preventiva je na najvi{em nivou, zabrawene su posete bolesnicima. Predsednik Radne grupe Ministarstva zdravqa za pra}ewe epidemije gripa H1N1 Predrag Kon rekao je }e epidemija trajati osam do 12 nedeqa. Prema podacima Instituta za javno zdravqe „Batut“, od svih obolelih u Srbiji 72 osobe su zara`ene u inostranstvu. Epidemiolozi ka`u da }e ovaj prvi talas gripa pro}i za desetak dana, ali da se novi, ve}i talas o~ekuje krajem februara.

Nema mesta za paniku ^lan radne grupe za pandemiju gripa Nada Mili} ukazala je da broj potvr|enih slu~ajeva novog gripa, koji saop{tava Institut Torlak, nije isto {to i broj obolelih i zaraènih, koji moè da bude vi{estruko ve}i, ali je naglasila da nema mesta za paniku i da je Srbija daleko od progla{ewa epidemije. U izjavi za Betu, Mili} je navela da je novi virus potvr|en kod 153 osobe. Na jednog registrovanog u slu~aju sezonskog gripa obi~no dolaze do tri zaraèna, a kod novog gripa zaraznost je ve}a i iznosi pet do sedam osoba na jednog obolelog, kazala je Mili}. Upitana o ~iwenici da je u nekoliko mesta prijavqena epidemija, Mili} je rekla da nema razloga za paniku i da je Srbija daleko od progla{ewa epidemije. Prema wenim re~ima, prijava epidemije, prema Zakonu o zaraznim bolestima iz 2004. godine je u nadle`nosti instituta i zavoda za javno zdravqe, dok je progla{avawe epidemije u nadle`nosti ministra. Mili} je navela da se epidemija prijavquje u slu~aju pove}anog broja obolelih na odre|enom podru~ju i dodala da kod nekih zaraznih bolesti i dva povezana slu~aja predstavqaju epidemiju.

[est pacijenata u Kragujevcu Na Infektivnu kliniku u Kragujevcu primqeno je {est pacijenata zbog sumwe da su zara`eni novim gripom i oni su po~eli da primaju terapiju, izjavio je na~elnik te klinike Zoran Todorovi}. Todorovi} je agenciji Beta rekao da se 20 qudi javilo zbog sumwe da su oboleli od novog gripa, ali da je samo {estoro zadr`ano na le~ewu.

je jedan od wih iz gimnazije „9. maj“, a drugi iz gimnazije „Svetozar Markovi}“ u Ni{u. Rankovi} je rekao da se potvrda oboqewa radi samo kod pacijenata koji imaju zapaqewe plu}a, tako da je „verovatno broj obolelih znatno ve}i“. Gimnazijalac kod koga je potvr|en virus novog gripa bio je na ekskurziji u zapadnoj Srbiji.

U â~ku jedna osoba u bolnici Epidemiolog Zavoda za javno zdravqe u â~ku Ana Mi{ovi} izjavila je da je u tom gradu jedna osoba zadràna u bolnici zbog sumwe da je obolela od novog gripa, kao i da je jedan â~anin preba~en u Klini~ki centar u Kragujevcu iz istog razloga. Ona je agenciji Beta rekla da je jedan mu{karac, star 50 godina iz â~ka, preba~en u Klini~ki centar u Kragujevcu zbog te{ke viru-

sawe uskoro biti regulisano novim zakonom, koji potpuno mora imati drugu bazu od sada{we. „Postoje}i zakon nije se mogao kvalitetno re{iti dopunama i izmenama i nisam glasala za wega“, dodala je Slavica \uki} Dejanovi}. Ona je ocenila da je realno o~ekivati da }e do kraja godine biti

usvojen zakon o parlamentu. Zakonom o skup{tini }e se subjektivitet skup{tine po prvi put zakonodavno re{iti. Trudi}emo se da sredstva koja pripadaju skup{tini samostalno distribuiramo u skladu sa potrebama i prioritetima. Vlada se ne}e pitati da li }e nam dati sredstva da realizujemo nadzornu funkciju kako treba, ve} }emo to sami odraditi, izjavila je Slavica \uki} \anovi}. Prema wenim re~ima, skup{tina }e imati finansijsku samostalnost, koja }e uticati na ja~awe nadzorne funkcije parlamenta. „Pitawe mandata poslanika ne}e biti regulisano ovim zakonom, ve} }e to regulisati zakon o izborima“, izjavila je Slavica \uki} Dejanovi}. Ona je rekla da bi u ~etvrtak pred vladom trebalo da se na|e zakon o nadle`nostima Vojvodine, {to zna~i da bi ve} u novembru mogao biti usvojen u parlamentu.

Vlada odobrila isplatu radnicima PTT-a Vlada Srbije odobrila je da se radnicima PTT Srbije isplati deo pro{logodi{we dobiti tog javnog preduze}a, re~eno je agenciji Beta u Ministarstvu za telekomunikacije Srbije. Vlada je odr`ala telefonsku sednicu na kojoj je usvojila odluku Upravnog odbora PTT-a da se neraspore|ena dobit iz 2008, odnosno 25 odsto ukupne dobiti preduze}a, u jednakim delovima upotrebi za program racionalizacije i podelu radnicima. Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Mati} je navela da je to u skladu sa oprede-

qewima Vlade da se mora i}i u restrukturirawe javnih preduze}a i racionalizaciju poslovawa. Upravni odbor PTT Srbije odlu~io je da se od 676 miliona dinara neraspore|ene dobiti iz 2008. godine polovina iskoristi za isplatu po 18.400 dinara zaposlenima, a preostali novac za racionalizaciju i otpremnine radnicima, saop{tilo je to javno preduze}e. Radnici PTT Srbije po~eli su u sredu 28. oktobra proteste zahtevaju}i po{tovawe kolektivnog ugovora i isplatu dela dobiti preduze}a radnicima.

On je naveo da jedna pacijentkiwa ima upalu plu}a i da prima lek tamiflu, dok se kod ostalih, kako je dodao, primewuje terapija po potrebi. Svi pacijenti su izme|u 18 i 25 godina i imaju temperaturu, ka{qu i malaksali su. Todorovi} je rekao da se kod wih ne}e proveravati da li su zara`eni virusom H1N1 jer se takve analize rade samo kod te`ih slu~ajeva.

Oboleo u~enik u Ni{u Sredwo{kolac iz gimnazije „9. maj“ u Ni{u oboleo je od novog gripa, izjavio je direktor Infektivne klinike u Ni{u @arko Rankovi} i dodao da se za jo{ dvojicu u~enika sumwa da su zaraèni. „Deùrni na Infektivnoj klinici su mi javili da su jo{ dva gimnazijalca pod sumwom da su zaraèna novim gripom“, rekao je Rankovi}. On je dodao da

Predsednica parlamenta Slavica \uki} Dejanovi} izjavila je da je novi saziv skup{tine, na osnovu broja sati, radio tri godine za godinu dana od kada je konstituisan, uz usvajawe 227 zakona i 70 drugih akata. „To je impozantan broj, ali nismo imali drugu mogu}nost. Radili smo do kasno u no}, ~ak i vikendima. Ciq je bio da, pre svega, na{e zakonodavstvo uskladimo sa evropskim, jer je ciq vladaju}e ve}ine savladavawe mape puta ka Evropskoj uniji“, rekla je Slavica \uki} Dejanovi}. Ona je ~a~anskoj televiziji Galaksija 32 izjavila da }e se od ponedeqka na dnevnom redu na}i zakoni koji reguli{u problem vi{ka u dràvnoj administraciji. „Jedan odnos restrikcije prema administraciji dràva ~ini, ali ne bih mogla da se sloìm sa konstatacijom nekih gra|ana da je administracija kriva kada dràvi nije dobro“, rekla je Slavica \uki} Dejanovi}. Ona je izrazila o~ekivawe da }e informi-

sne infekcije i da }e sutra biti poznato da li je oboleo od novog gripa. U kragujeva~kom Klini~kom centru novinarima je re~eno da je zdravsteno stawe tog pacijenta veoma te{ko i da je ìvotno ugroèn. Deùrni anesteziolog Intenzivne nege Gordana Drami}anin je rekla da je pacijent iz â~ka prikqu~en na aparate za disawe.

Pacijent u Kraqevu se ose}a boqe Kraqev~anin, kod koga je potvr|eno da je inficiran virusom novog gripa, ose}a se boqe i wegovo zdravstveno stawe je stabilno, izjavio je direktor bolnice u tom gradu Zvonko Veselinovi}. Veselinovi} je agenciji Beta rekao da se pacijent nalazi na Odeqewu za plu}ne bolesti zdravstvenog centra „Studenica“ u Kraqevu. I pored toga {to je u Kraqevu prijavqena epidemija novog gripa, `ivot u gradu se odvija uobi~ajenim tokom. Pijaca je prepuna kupaca, na ulicama vlada uobi~ajena `ivost, a nisu otkazane ni bioskopske ni pozori{ne predstave.

Sindikat nezadovoqan Predsednik sindikata PTT-a Srbija Aleksandar Pavlovi} izjavio je Tanjugu da zaposleni nisu zadovoqni odlukom Vlade Srbije, jer bi prema tom re{ewu radnicima pripalo 25 odsto, umesto 50 odsto dobiti iz 2008. godine i istakao da zaposleni ne}e odustati od svojih zahteva. „Mi nismo zadovoqni tom odlukom, mi smo i daqe u protestu. Vikend je, inzenzitet posla je mawi“, rekao je Pavlovi} i najavio da }e u ponedeqak biti odr`an sastanak

{trajka~kog odbora na koji bi trebalo da do|u i predstavnici poslovodstva PTT-a Srbija. Odgovaraju}i na pitawe da li je raspodela dobiti preduze}a jedini razlog protesta zaposlenih, Pavlovi} je rekao da je to bila samo „inicijalna kapisla“, jer je bilo i drugih zahteva zaposlenih, kao {to je po{tovawe Kolektivnog ugovora. Prema wegovim re~ima, sindikat i zaposleni `ele da ostvare pravo na podelu dobiti, jer je vlada donela jednu

odluku februaru ove godine o podeli 50 odsto dobiti preduze}a iz 2008. godine, a potom, pre petnaestak dana, drugu odluku da bude raspodeqeno 25 odsto dobiti. Finansijska dobit PTT-a Srbije u 2008. godini iznosi oko 676,5 miliona dinara, a radnici radnici po{te, prema odluci vlade, trebalo bi da dobiju po 18.400 dinara, {to je prepolovqen iznos u odnosu na oko 36.000 dinara, prema prvobitnoj odluci vlade iz februara ove godine.

Kamberi: Albanci samo na lokalnom nivou U~e{}e mawinskih zajednica u organima vlasti veoma je va`no i za te zajednice i za dràvu, izjavio je predsednik op{tine Bujanovac [aip Kamberi i ukazao da „dràva i Koordinaciono telo ne ulaù nikakav napor da Albance ukqu~e u institucije na {irem nivou, sem lokalnog“. Kamberi je u Bujanovcu, na tribini „Kosovo s druge strane, kako posle konflikta“, podsetio da wegova Partija demokratskog delovawa (PDD)

ima jednog poslanika u Skup{tini Srbije i da je zato svesna da ne moè mnogo da u~ini za jug Srbije, ako nije u koaliciji na vlasti. „Me|utim, smatramo da je va`na i ~iwenica da je u Skup{tini Srbije. U~e{}em u Koordinacionom telu, tako|e, pokazujemo svoje opredeqewe za re{avawe problema kroz institucije Srbije“, rekao je Kamberi. Ali, dràva i Koordinaciono telo, prema oceni Kamberija, „ne ulaù nikakav napor da Al-

bance ukqu~e u institucije na {irem nivou, sem lokalnog“. „Srbi bi trebalo da u~estvuju u lokalnim vlastima u Bujanovcu i da ponuda albanskih stranaka koje su na vlasti ostaje“, ali je taj proces, kako je napomenuo Kamberi, „povezan sa ukqu~ivawem Albanaca u dr`avne institucije“. On je ukazao na problem ekonomske zaostalosti Bujanovca i ~itavog podru~ja i dodao da je pro{lo vreme kada su strani donatori ulagali novac u jug Srbije.

DNEVNIK

SNS: Blizu promena vlasti Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikoli} izjavio je da Srbija nikad nije bila blià promeni vlasti, ~ak i u odnosu na 2000. godinu. „îni mi se da smo u{li u neki vid kampawe vladaju}ih stranaka - mediji su blokirani, hap{ewa su po~ela po Srbiji, Fijat se ponovo pojavio u Kragujevcu, a boqi ìvot se obe}ava na veliko“, rekao je Nikoli} na tribini SNS u beogradskoj op{tini Vo`dovac. Nikoli} je ocenio da se Srbija polako primi~e ciqu kojem teì SNS - da gra|ani pred sobom imaju samo dva izbora: „Ili ùte ili da idu napred“. On je rekao da Socijalisti~ka partija Srbije treba da kaè sa kim }e na Vo`dovcu praviti koaliciju i da isto treba da u~ini i Srpska radikalna stranka. Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i} pozvao je partijske aktiviste da „sa mnogo rada i truda“ u|u u kampawu za lokalne izbore na Vo`dovcu, zakazane za 6. decembar. „Moramo da im pokaèmo da normalna Srbija, normalan Beograd i pristojan Vo`dovac pobe|uju one koji misle da pqa~kom, parama i svojim televizijama mogu sve“, izjavio je Vu~i}.

Bajalovi}: Ja~awe konkurencije Predsednica Komisije za za{titu konkurencije u Srbiji Dijana Markovi} Bajalovi} izjavila je da }e primena novog zakona doprineti ja~oj konkurenciji na srpskom trì{tu i blagostawu potro{a~a. Ona je agenciji Beta izjavila da primena novog Zakona o za{titi konkurencije Komisiji omogu}ava da izri~e nov~ane kazne kompanijama za koje se utvrdi da su postupale suprotno odredbama zakona, a koje iznose do 10 odsto ukupnog godi{weg prometa. „O~ekujem da }e odluke Komisije biti efikasije i da }e ih u~esnici na trì{tu po{tovati“, rekla je ona. Bajalovi} je ocenila da veliki problemi postoje u skoro u svim delovima trì{ta, od proizvodwe hrane, preko distribucije, odnosno trgovine na malo. „To je ono {to najvi{e boli potro{a~a, jer su tu najosetqiviji“, rekla je ona. Prema wenim re~ima, prve efekte novog Zakona gra|ani mogu o~ekivati kad Komisija okon~a prve postupke koje }e pokrenuti i voditi prema novom zakonu, {to bi moglo da bude tokom naredne godine.

Klinton danas u Pri{tini U Pri{tini se o~ekuje biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton, u ~iju }e ~ast privremene institucije samouprave u pokrajini otkriti bistu u bulevaru od ranije nazvanim wegovim imenom u jednom pri{tinskom nasequ. Ha{im Ta~i je ove nedeqe najavio “veli~anstven prijem za ameri~kog prijateqa”, rekav{i da je Klinton „veliki ~ovek, koji je mnogo u~inio za nezavisnost i slobodu Kosova“. Najavqeno je da }e se biv{i ameri~ki predsednik obratiti `iteqima Kosmeta.

DNEVNIK

nedeqa1.novembar2009.

INTERVJU NEDEQE

DOSIJE STATUT: POTRES U ZAVR[NOM ^INU?

MIHAL RAMA^

Graje za dva dana

Racionalnost N najdeficitarnija roba n i Srbija vode neku vrstu dijaloga, a mo`da i monolog, jer on uglavnom pi{e sve {to misli o woj, a ona uglavnom ne odgovara. Na{ kolega Mihal Rama~, ovogodi{wi dobitnik Novembarske poveqe Novog Sada, kaè da se Srbija pona{a se kao mlada dràva, krajwe nezrelo, bez obzira {to mnogi govore da je stara. Ona je postala dràva silom prilika, po{to je Crna Gora proglasila nezavisnost i Rama~ tu nezrelost vidi u milion postupaka. - Kao malo dete kada iza|e u dvori{te pa ne zna {ta vaqa, a {ta ne vaqa. Nema druge nego u~iti, a dràvnici, oni koje je vode, ne vole da u~e. Odatle poti~e ve}ina problema koje ose}am. z Najva`nija lekcija? - Nema tu puno definicija – vladavina zakona, pre svega! z Da li je bilo 5. oktobra? - Bilo je. z A {estog? - Objavio sam kwigu koja se zove “[esti oktobar”, prema tome, bilo je i traje. z Izme|u rusofilije i evroskepticizma mi smo...? - Na Balkanu. z Za sto godina Srbija }e izgledati...? - (smeh) ...Boqe nego pre 20 godina. z Optimista? - Da.

z D a li dru{tvo i elita trpe takve qude? - Da, nikad se nisam lo{e ose}ao. Imam utisak da `ivim u tolerantnom dru{tvu, kako ono trpi neznawe trpi i znawe, kako trpi bezobraznost tako voli i vaspitane. Odabrao sam ovu zemqu za trajno boravi{te. z Da li biste emigrirali da ste mladi?

- Moète da se zalaète za neke vrednosti i na~ela i to zalagwe posle izvesnog vremena moè posti}i neki u~inak. z Medijska scena u Srbiji u jednoj re~i? - Dinami~na. z Novi Zakon o informisawu, tako|e? - Sramota. z Radisav Rodi}, gazda “Kurira” i “Glasa Javnosti” je uhap{en... - Pretpostavqam da pravna dràva deluje u skladu sa svojim zakonima. U wegovim glasilima je bilo dosta opskurnog pisawa. Ta dva glasila su pisala mnogo protiv Vojvodine, ru`no su pisali o nacionalnim mawinama, antievropski su... Ali, ne bih to povezivao s wegovim hap{ewem. z Tri razloga da ~ovek kupi novine? - Da se obavesti, obraduje ne~im i, kod mene, navika. z A TV? - Ima razloga. Za mene vaàn izvor informacija, povremeno izvor zadovoqstva. z Strani kolega vam kaè “posetio vas je Medvedev”, a vi mu odgovorite? - Posetili su mnogi i ne vidim nikakvu razliku. Ju~e nas je posetio Gul (turski pred-

z Najdeficitarnija roba u Srbiji? - Racionalnost. z Koliko su o{tri zubi nacionalizma i fa{izma u Srbiji? - Prili~no. Zahvaquju}i glasovima koji podilaze takvim ose}awima, da, prili~no. z [ta vas najbrè porazi? - Prevara i la`. z Postoji li mirna savest u politici? - Samo izuzetni to mogu. z Poznajete takvog ili takvu? - Nisam se mnogo druìo s tim qudima, s onima koje poznajem sam na “dobar dan”, s ve}inom se ne poznajem. Nisam se trudio da upoznam wihov unutra{wi svet, jer mi ìvimo u paralelnim svetovima. z Da li se ti svetovi vi{e dodiruju ili razdvajaju? - Razdvajaju. Oni imaju svoje ìvote, prijeme, voza~e, telohraniteqe i ìve bukvalno van ove stvarnosti. Kada do|u u ovu stvarnost, kao Tadi} i Gul na Tvr|avu, onda gra|ane udaqavaju, da niko ne prisustvuje wihovom gledawu panorame Novog Sada, {to je poraàvaju}e. To je vrsta prevare, do|e gost i ne sme da vidi Novosa|ane, nego samo grad izdaleka. Tako ìve svi na{i politi~ari, oni su svet za sebe i zato ne razumeju {ta se de{ava oko wih. z Kakve bi slike pravili da ste umetnik?

Isakovi} pita – Rama~ odgovara Sagovornici “Intervjua nedeqe” postavqa}e jedno pitawe narednoj osobi koja se predstavqa, ali ne}e znati o kome se radi. Pro{lonedeqni gost ove rubrike, glumac Boris Isakovi}, pitao je na nevi|eno Mihala Rama~a da li voli da sedi na obali Dunava sam i da li ga to smiruje. - Izuzetno! I s pecaqkama i bez, svaki dan. Mora ba{ ne{to izuzetno da se desi da me nema na Dunavu. z Pecawe i ìvot u Novom Sadu? - Pecawe je odmor, a ìvot pre svega rad. z Da li optimista misli da su qudi kvarqiva roba? - Prili~no. z Da li je R{umovi} u pravu: nova nagrada - nova pogrda? - Mislim da nije. z Kako da vas potpi{em, novinar, istori~ar, prevodilac...? - Novinar, kwièvnik i prevodilac bi bilo najsaètije. z Moè li se biti renesansan u Srbiji 2009? - Delimi~no.

- Po~etkom devedesetih, nisam ba{ bio u ranoj mladosti, ali nisam hteo da emigriram. Sada ni po koju cenu. z Novi Sad ili Beograd? - I jedno i drugo. Oba grada imaju prednosti i mana, ne bih se zadovoqio da moram birati. z Omiqeni medij? - Dnevni list “Danas”. z Da li je novinarstvo na Balkanu ne~asna profesija? - Ne. Ne bih radio to da mislim da je ne~asna. z Va{i agrumenti?

akon jednogodi{we „javne rasprave“ vojvo|anski statut i zakon o nadle`nostima kona~no bi mogli pro}i kroz institucije, ako je verovati posledwim najavama najvi{ih dr`avnih zvani~nika. Takve poruke javnosti su pro{le nedeqe uputili premijer Srbije Mirko Cvetkovi}, a i sam predsednik Srbije Boris Tadi}. Gostuju}i na nacionalnoj televiziji {ef dr`ave kazao je da je cela pri~a trajala toliko dugo jer je re~ o „osetqivom pitawu“, te je bilo potrebno sve pa`qivo izvagati. Izgleda da je, kona~ano, tamo gde treba –izvagano. U i{~ekivawu potvrde statuta vojvo|anski politi~ari nisu, me|utim, krili razo~arewe ignornatskim odnosom centralne vlasti prema pokrajinskim institucijama zbog na~ina na koji se o ovom pitawu polemisalo u javnosti, ali i zbog neubi~ajeno dugog

Vojvodine, ova tema ne}e izazvati ve}e potrese na prili~no uspavanoj politi~koj sceni Srbije. - Ne}e tu biti nikavih potresa jer ovde vlada jedno zati{je koje, na `alost, nije posledica nekog reda i stabilnosti, ve} zapravo nekakvog la`nog mira u kojem je sve utihnulo. Istina je da vojvo|anski statut donekle remeti tu „idilu“, ali ~im se obezbedi ve}ina za wegovo izglasavawe u Skup{tini Srbije i kad se svi istutwe u skup{tinskoj raspravi, ponovo }emo se vratiti u zati{je - ka`e Vesna Pe{i} za „Dnevnik“. Ona ne deli ocene pojedinih analiti~ara koji smatraju da bi preduga i bespotrebna polemika o statutu mogla dovesti do radikalizacije politi~kih prilika u Srbiji, posebno zbog teza koje se plasiraju o vojvo|anskom secesionizmu. Naprotiv, smatra da }e „zavr{ni ~in“ u republi~kom parlamentu ozna~iti i kraj takvim polemikama.

Vesna Pe{i}: Za{to bi neko sad talasao oko vojvo|anskog statuta, pogotovo {to niko ne zna gde je tu zapelo i ko se tu s kim i oko ~ega ne sla`e prolongorawa izrade zakonskog predloga koji bi omogu}io prenos ustavnih nadle`nosti na pokrajinu. Tako je ovih dana zamenik predsednika LSV Bojan Kostre{ primetio da je preduga polemika o vojvo|anskom statutu posledica velikih razlika u shvatawu koncepta autonomije Vojvodine „u nekim krugovima u Beogradu i u nekim krugovima u Novom Sadu“. Kostre{ smatra da ipak nisu u pitawu samo partijska pripadnost ili odre|ene politi~ke li~nosti. - O~igledno je da je koncept vojvo|anske autonomije imao velike oponente i opoziciju u vrhu vladaju}e koalicije u Beogradu. I bilo je potrebno vi{e od godinu dana da bi ti otpori bili slomqeni - kazao je on za na{ list. Republi~ka poslanica i funkcionerka Liberalno demokartske partije Vesna Pe{i}, uverena je da uprkos te{kim re~ima koje su godinu dana dolazile iz opozicije, ali i dvosmislenim porukama iz krugova vlasti o tekstu statuta

- To }e se nekako doterati i progurati bez nekih ve}ih talasa. A i koga bi to uzburkalo, po{to je sve o~iglednije da je tu re~ o jednom unutarstrana~kom a ne su{tinskom pitawu kada je re~ o vojvo|anskoj autonomiji. Dakle, kad se obezbedi ve}ina, to }e biti stavqeno na dnevni red, malo }e se sve ubla`iti i doterati i izglasati. Opozicija }e se malo buniti i vikati, ali cela graja traja}e dva dana i gotovo - ocewuje ona. Vesna Pe{i} smatra da ni opozicija nema motiv da oko ovog pitawa u parlamentu pravi ve}u gu`vu, jer joj to ne}e doneti naro~ite poene kod gra|ana koji su upla{eni zbog sasvim drugih problema, prvenstveno egzistencijalnih. - I za{to bi tu neko sad talasao oko vojvo|anskog statuta, pogotovo {to niko pa ni javnost ne zna gde je tu zapravo zapelo, {ta je sporno, ko se tu s kim i oko ~ega ne sla`e - zakqu~uje ona. Branka Dragovi} Savi}

(S)LAGALICA

(S)lo`io Dejan Patakovi}

Foto: R. Hayi}

sednik, prim. aut), bio i oti{ao. z Objasnite stranom gostu na{e dru{tvo? - Malo zbuweno, malo izgubqeno.

- Vatrenih boja. z Ko ima najve}i kist u Srbiji? - Verovatno Pi-Ar slu`ba predsednika. Igor Mihaqevi}

Krompir uvozimo iz Crne Gore, ribu iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, pasuq iz Kine i Kirgistana, praziluk iz Turske, meso iz Italije i Ma|arske, paradajz iz Makedonije... Ako jo{ malo investiramo u ovaj uvoz, opet }emo mo}i da hranimo pola Evrope. *** Treba da budemo zadovoqni. Standard nam je ve}i u odnosu na isti period idu}e godine. *** Klinac se ozbiqno quti na oca: Slu{aj, }ale, umesto {to

si bacio toliku lovu na uybenike, boqe bi bilo da si mi otvorio privatnu firmu. *** Ako je ta~no da smo postali od majmuna, sasvim je logi~no da prednost pri zapo{qavawu u Srbiji imaju gorile. PS Ama, Tomica Milosavqevi} bi rado dao ostavku, ali pla{i se da }e mu je usvojiti. PPS Dijana Dragutinovi} sumwa da neko stavqa alkohol u buyet. Utvrdila je da je iz buyeta isparilo 130 milijardi dinara.

[TA SIJA NA REVERIMA MINISTARSKIH ODELA

Predsedniku smetaju strana~ke zna~ke re nekoliko dana predsednik Srbije Boris Tadi} javno je zamerio srpskim ministrima {to na javnim nastupima na reverima odela nose strana~ke zna~ke koje simbolizuju politi~ku pripadnost a ne dràvno jedinstvo, iako bi „tim“ koji ~ini Vladu Srbije morao ba{ to da radi. U Predsedni{tvu Srbije poja{wavaju da predsednik smatra da ministri predstavqaju dràvu a ne politi~ke stranke, i poziv da skinu oble`ja partija odnosi se i na funkcionere iz wegove Demokratske stranke. Dok se neki ~lanovi Vlade Srbije slaù s predsednikovom opaskom i obe}avaju da ubudu}e ne}e nositi zna~ke na reveru, neki poru~uju da ih se ne}e odre}i jer one ne simbolizuju samo stranku ve} strate{ko opredeqewe Srbije. Analiti~ari poru~uju da to uop{te nije va`no jer o ministrima treba da

sude dela i ukupan doprinos, a ne ono {to nose na sebi. Politi~ki analiti~ar Vinko \uri} ukazuje da no{ewe strana~kih zna~aka i bexeva predstavqa svojevrsni partijski marketing. Po{to su ministri ~esto u ìì javnosti, onda boqih strana~kih manekena nema. - Ministri koriste svaku priliku da istaknu svoju partijsku pripadnost. Me|utim, to nije najva`nije u politici, niti najbitnije za obi~ne gra|ane. Naime, mnogo je va`nije {ta oni i kako rade kao ministri i kako }e biti zapam}eni. Tu im, ako gre{e, ne moè pomo}i ni stotine zna~aka i bexeva. Predsednik Tadi} je donekle u pravu kada ukazuje da strana~ki obeleèni ministri ne deluju kao tim jer Vlada treba da bude kompaktna oko odre|enih ideja. Sasvim sigurno je da ne zastupaju pojedine partije iste ideje, ali eto, na{le su se u tom timu i mo-

`da bi bilo po{tenije da tih zna~aka sada nema - ka`e za na{ list \uri}. Na{ sagovornik ukazuje da zna~ke na ministarskim reverima ipak nisu sasvim bezna~ajne,

- Kada ministar sa strankom radi dr`avni posao onda ga gra|ani identifikuju sa partijom a ne sa op{tim interesom. Tu zna~ka poma`e i zato nije po{teno da se oni kada se, recimo,

Neprekidna kampawa Profesor Vuleti} isti~e da bexevi mogu biti poruka da su ministri u permanentnoj kampawi, pa imaju potrebu da uvek i na svakom mestu reklamiraju svoju stranku. - O~igledno da misle da i na taj na~in {to se bexevima razlikuju od „obi~nih qudi“, doprinose popularisawu svoje stranke. Me|utim, zna se ~iji su oni i bez toga. Dakle, zna~ke nisu od nekog posebnog interesa, a jesu simboli~no izraz strana~ke pripadnosti. Bilo bi mnogo boqe da kroz konkretne rezultate na dobrobit gra|ana dokazuju zalagawe svoje stranke - ka`e profesor Vuleti}. upravo zbog toga {to na{i gra|ani nisu dovoqno politi~ki obrazovani da bi mogli da shvate da li javni istupi ministara predstavqaju dr`avnu ili strana~ku rabotu.

otvara most ili put ili bilo koja va`nija investicija, kite strana~kim perjem iako je re~ o novcima svih gra|ana ove dr`ave. ^ak i kada bi svi ministri stavili iste zna~ke, kao {to se

predlaè – dràvnu zastavu Srbije, to ne bi zna~ilo da svi isto misle i da se oko svega slaù. Razlika }e zbog sastava Vlade uvek biti. Najboqi primer je Statut Vojvodine gde nema jedinstvenog stava, ma {ta nosili na reveru. Bilo kakva obele`ja koja treba da ozna~avaju jedinstveni stav ne bi bila vaè}a, niti garant da svi isto misle i iste stavove zastupaju. Na kraju krajeva, ne bi bilo ni dobro da svi isto misle - zakqu~uje \uri}. Profesor Vladimir Vuleti} ukazuje da politi~ari razli~ito doìvqavaju svoju funkciju, i da su u istraìvawu koja su ra|ena isticali da nakon izbora za poslanika ili ministra predstavqaju sve gra|ane a ne samo svoju partiju. Shodno tome, zna~ke bi trebalo da predstavqaju ne previ{e bitne simbole koji bi se mogli ukloniti. - Svaki ~ovek ima pravo da nosi ono {to misli da treba, pa

i zna~ke svojih stranaka, ali je pitawe koliko oni to rade po slobodnoj voqi, a koliko je to partijski dogovor pa se onda tako i pona{aju. Zna~ke samo izra`avaju ono {to postoji u realnosti. Wihovo skidawe ne}e doprineti da se promeni odnos snaga na politi~koj sceni Srbije, ali bi zaista bilo dobro da javni funkcioneri prestanu da nose raznorazne bexeve i zna~ke kada nastupaju kao dr`avni funkcioneri. Moram priznati da mi nije ba{ simpati~no kada vidim da poslanici nose bexeve s [e{eqevim likom ili bilo koje sli~ne, jer verujem da oni svojim stavovima za govornicom treba da brane strana~ke ideje i principe, a ne ka~ewem raznih stvari po reverima. Tako „oki}eni“ narodni poslanici vi{e iritiraju nego {to doprinose nekom dobrom utisku o sebi - obja{wava profesor Vuleti} Q. Male{evi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Novosadski sajam kwiga u Beogradu

DNEVNIK

nedeqa1.novembar2009.

a bi se, izme|u osta-

log, ~udili svim onim na{im glamuroznim filmskim festivalima, sinemanija, sine-siti, sinestar, „ah taj Fest, pa{}u, ah, u nesvest“ – a mahom letwim, da nam se drugovi glumci i drugarice filmske umetnice, pa producenti i reìseri, statisti, {minkeri, rasvetqiva~i i {oferi, kablomani i erotomani... talenti i oboàvaoci... malo na moru br~nu ili iskupaju, kao {to je i nekad bilo, u onoj „staroj Jugoslaviji“, kad smo i (s)pevali onu podsticajnu kora~nicu „plavi se Jadran talasa, radni~ka odmara se klasa“... Ali ova se sad odmara o tro{ku bogatog i uspe{nog producenta, odnosno iz buxeta koji su punili moji roditeqi, stri~evi, ujaci i tetke i ne samo moji nego i va{i i kom{ijski ro|aci i prijateqi, potomci i preci, ona mala mawina koja je o fajrontu dràvne privrede jo{ uspela sebi da obezbedi onu jedinstvenu privilegiju da postanu ili ostanu poreski obveznici. [to je privilegija ogromna, u zemqi u kojoj je tehnolo{ki vi{ak, po mojoj skromnoj proceni, negde oko 85 odsto radnika, ako se ra~una i onaj Pero {to ga stavilo da radi „u kontrolu leta“, a kad je bio mali, po selu se uvek, kad uzja{e na to~ak, sudarao sa drugim biciklistima. I onda se taj putuju}i cirkus dogovara o sudbini svog ostvarewa i daqoj distribuciji, dakle i sudbini filma u dràvi koja ima ~etiri bioskopa u tri grada – Beogradu, Ni{u, a ponekad ~ak i u Novom Sadu, gde je jo{ onomad bilo {est kino-sala i dva letwa ekrana – na otvorenom. Pa su se tako ovih dana u Beogradu sastali i svi srpski i ostali izdava~i i kwiàri na velikom Novosadskom me|unarodnom sajmu kwiga, kao ono „na planini, na Jelici, sastali se svi ~etnici, da se malo dogovore, petokraku da obore...“ E, nisu se sastali petokraku da obore, to je bio teàk poduhvat i trajao je 60-tak godina, kako gde, nego su se sastali jednim va`nijim i dugotrajnijim povodom: kako da posle Sajma koji se danas zavr{ava, ovih osamsto izdava~a iz zemqe i „regiJona“ (tako nam se sad zove „okruèwe“) i ne{to malo onih velikih, belosvetskih, smeste svojih nekoliko stotina hiqada kwiga u dvadesetak kwiàra diqem nam ove na{e opusto{ene i potpuno slu|ene Srbije, me|u {qivama i silikonima... na wivama. Naro~ito u onim gradovima gde se u jedinim kwiàrama u glavnoj ulici ne moè vi{e kupiti ni olovka, ni gumica, ni skicenblok, jer se prodaju uglavnom {vercovane kineske igra~ke – a zovu se kwiàre samo da bi komunalcima (JKP Poslovni prostor) platili mawu kiriju, dok radni qudi, gra|ani i po{tena inteligencija svojoj deci {kolske sveske kupuju, naravno, na najlon pijacama, tamo ispod sitnih krastavaca-korni{ona, gro-

`|a koje je na izmaku i jabuka koje niko ne}e da plati ni 20 dinara kilo. I da slede}ih 11,5 meseci lupaju glavu kud se dede onih 200 ili 300 hiqada posetilaca {to su protekle nedeqe {etali sajamskim halama? Na ovom Novosadskom sajmu u Beogradu. I za{to su uop{te dolazili kad 11,5 meseci ne}e u}i u kwiàre. Pa dajte da im ve} jednom odgovorimo. Onih 200 hiqada mnogo je samo onima unutra, ve} na ulici Beogra|ani ni ne mare {to se pod sajamskom kupolom ne{to de{ava. A u odnosu na celu Srbiju, ovde je do{lo 2,5 odsto gra|ana. Ono „resto“ od 97,5 odsto gledalo je nagradnu igru na televiziji. Javni servis RTS pokloni}e im 365 „fijata-punta“ za 365 ve~eri. I prava je {teta {to godina nije prestupna, pao bi 366. auto. „Al nikad ne}e Kadiwa~a!“ A opaska o Novosadskom sajmu u Beogradu? Pa vaqda ste shvatili da to i ne moè biti {tamparska gre{ka, ~im sam ponovio ve} tri puta. Sajam je meni zaista bio novosadskiji od svih prethodnih, mada je i ina~e logi~no da svako tamo svrati kod svojih „zemqaka“, makar da se malo oduva i popije ~a{u mineralne. Ali Novi Sad je ove godine dao umetni~kog direktora Sajma prof. dr Vladislavu Gordi}-Petkovi}, kojoj su ìvot, sa sto primedbi dnevno, zagor~avali udruèni izdava~i na ~elu sa trojicom – Novosa|ana. A to su Zoran Kolunxija vlasnik „Prometeja“, Zoran Gutovi} („Pravoslavna re~“) i Roman Vehovec („VEGA medija“). Zatim, po oceni ovog komentatora, dve najlep{e kwige povodom 70-og ro|endana na{eg velikog pesnika Matije Be}kovi}a („Antologiju Matija“ i monografiju o M. B. iz pera Radovana Popovi}a) objavio je Selimir Radulovi} u novosadskom „Orfeusu“, a nedostiàn je na ovom sajmu bio na{ Novosa|anin Nenad [apowa, koji posledwih godina svojim izdawima najavquje i Ninovce i Nobelovce. Jo{ uvek mu se divim {to je romane g-|e Doris Lesing {tampao pre nego {to je ta gospo|a dobila Nobela, a pogotovo {to je predosetio da }e Vladimir Pi{talo dobiti Ninovo priznawe za roman „Tesla, portret me|u maskama“. \or|e Randeq

TANKA LINIJA IZME\U KRIVI^NOG I POLITI^KOG PROCESA

Politi~ar koji krade... Ako postoji dokaz da je neko kao ministar uzeo novac na nekom tenderu koji je name{ten, onda tu nema nikakve politike, to je prosto stvar odgovornosti, stvar kr{ewa zakona i stvar imovinske koristi koje je neko tim postupawem ostvario, a to jeste krivi~no delo Srbiji je politika prisutna na svakom koraku i ima je u svemu, pa i tamo gde joj nikako nije mesto: mnogi koji se sumwi~e da su po~inili krivi~no delo, a pre toga su bili na politi~kim ili visokim partijskim du`nostima ili su pak bili me|u finansijerima nekih demokratskih partija, pred sudom poku{avaju da doka`u da je re~ o politi~kom procesu... Profesor krivi~nog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Goran Ili} obja{wava za na{ list da ako za nekog postoje dokazi da je ne{to konkretno uzeo i stekao nezakonitu dobit, onda on mora biti procesuiran bez obzira na kojoj se funkciji u trenutku pokretawa postupka nalazio: - Ako postoji dokaz da je neko kao ministar uzeo novac na nekom tenderu koji je name{ten, onda tu nema nikakve politike, to je prosto stvar odgovornosti, stvar kr{ewa zakona i stvar imovinske koristi koje je neko tim postupawem ostvario, a to jeste krivi~no delo. Dakle, koliko god se uvijalo u neke oblande politike, poli-

ti~kog procesa ili obra~una politi~kih neistomi{qenika, to definitivno treba ogoliti i razgrani~iti da li jeste ili nije krivi~no delo i ima ili nema koristi koje je neko pribavio vr{e}i javnu funkciju. Korupcija se ne mo`e vezati za ovu ili onu politi~ku pripadnost, ona je stavqawe li~nog interesa iznad javne funkcije i ako toga ima onda definitivno ima i onoga zbog ~ega treba voditi sudski postupak – ka`e profesor Ili}. Na{ sagovornik ne spori da se prilikom su|ewa biv{im ili pak

stupka tretira i u javnosti to izraàva kao politi~ki proces i kao poku{aj nove garniture da se na taj na~in razra~una. To je op{te mesto i tu se tuìla{tvo i sud pojavquju kao organi preko kojih se razra~unavaju politi~ki neistomi{qenici. Takvi komentari mogu nestajati u onoj meri u kojoj sud i tuìla{tvo ostanu istinski nezavisni i nepristrasani, ali i u kojoj se ovo dru{tvo i ova dràva u~i da po{tuje odluke suda i da se one ne mogu dovoditi u pitawe – obja{wava Ili}.

i sada{wim politi~arima ili wihovim bliskim saradnicima moè pojaviti dilema da li je re~ o krivi~nom ili politi~kom postupku, ali da ona nestaje onoga trenutka kada tuìla{tvo ~vrstim dokazima opravda ta~ke optu`nice i time pobija politi~ku pri~u. - Kod nas se ~esto kao revan{izam doìvqava da neka garnitura koja si|e sa vlasti svaki potez tuìla{tva i eventualno neko prikupqawe dokaza i otvarawe po-

Direktor Centra za prou~avawe alternativa Milan Nikoli}, koji je po~etkom sedamdesetih osu|en u politi~kom procesu zbog kwige i javne re~i koju je onda izgovorio, ka`e za na{ list da se onda{we i sada{we su|ewe ne mo`e porediti... - Razli~ite su situacije, mi sada imamo kakvu-takvu demokratiju. Ona je daleko od savr{ene, ali imamo i zemqe starih demokratija koje su isto tako daleko od savr{enstva. Sada{wa demo-

I SRBIJA NAVIJA ZA FORMIRAWE DUNAVSKOG EVROREGIONA

Povezivawe umesto „gvozdene zavese” Dunavski evroregion obuhvatio bi stare ~lanice Evropske unije – pokrajine i gradove Nema~ke i Austrije, nove ~lanove – Slova~ku i Ma|arsku, kao i najnovije Rumuniju i Bugarsku, te potencijalne kandidate Hrvatsku i Srbiju reme pri~e i lobirawa u Briselu je zavr{eno pa akterima ideje o udru`ivawu podunavskih regiona od [varcvalda do Crnog mora – po veli~ini i broju stanovnika mo`da u budu}nosti najve}em od svih evroregiona – sada predstoji da svoja vi{egodi{wa zalagawa do slede}e jeseni uobli~e u „dunavsku strategiju“. Po redu vo`we 2011. usledio bi kraj puta na koji su pre tri godine krenuli zvani~nici Vojvodine i nema~kog grada Ulma – zvani~no formirawe Dunavskog evroregiona. Jedan od inicijatora stvarawa Dunavskog evroregiona, predsed-

nik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i, okupio je nedavno predstavnike nadle`nih sekretarijata Izvr{nog ve}a Vojvodine, Univerziteta u Novom Sadu, vojvo|anskih op{tina i gradova, te drugih zainteresovanih institucija, sa ciqem da se utvrdi {ta je sve potrebno u~initi kako bi se Vojvodina aktivno ukqu~ila u izradu dunavske strategije i iskoristila projektne i druge pogodnosti koje se otvaraju u ovom procesu. Centralnu ulogu u sprovo|ewu strategije ima}e upravo regionalne i lokalne vlasti, a takva odluka doneta je juna ove godine na sesiji Saveta dunavskih gradova i regija. Taj Savet ~ine predstavnici sedam regija i gradova dunavskog regiona, a funkciju zamenika predsednika Saveta obavqa upravo ~elnik vojvo|anske skup{tine. Prema Egere{iju 2010. godina }e biti presudna u profilisawu jednog od najva`nijih prioriteta Vojvodine, a to je aktivno u~e{}e u kreirawu procesa dunavske regionalne saradwe i formirawu ove evroregije. Moraju se definisati prioriteti, potencijali i mogu}nosti Vojvodine i pribli`iti se evropskim standardima, kako bi se postavio model za razvojna i inve-

POZNATI O SAJMU KWIGA David Albahari, kwi`evnik: Prvi utisci su vi{e nekwi`evni, jer se odnose na za~u|enost koju sam osetio na dan otvarawa Sajma, kada sam kro~io u ovu halu Arenu, u kojoj se sada nalazimo. Prostor je potpuno druga~iji u odnosu na prethodnih desetak godina, a ja sam se prvi put ose}ao kao neko ko se izgubio, jer nije bilo dobro znanog puta. Brzo sam se sna{ao i zakqu~io da je sve znatno boqe nego ranije. Sajam je mnogo dobio tom vizuelnom promenom. Ovim prostorima struji dobra, pozitivna energija novih po~etaka - i od kwiga, i od posetilaca, i od pisaca, i od izlaga~a. U vremenu u kome svi ose}aju neki gubitak, i u svetu i ovde, Beograd-

ski sajam kwiga mi deluje kao oaza optimizma, uspeha i obnove, finih strujawa koja su, nadam se, poneli posetioci i ~itaoci na{ih kwiga. Kwige su, naravno, i daqe u prvom planu. Mene uvek najvi{e privuku naslovi mladih i najmla|ih autora, jer stariji pisci treba da budu u {to ve}em dosluhu sa wihovim stvarala{tvom. Radoslav Petkovi}, kwi`evnik: Veoma su mi se dopale dve propratne sajamske priredbe, odnosno izlo`be: „Todor Manojlovi} - gra|anin sveta“ i „Gruzijski rukopisi“. Tako|e i nova izlaga~ka koncepcija, koja je razdvojila izdava~e i kwi`are. Sajam kwiga je dobio ve}i prostor, novi

kratija i ono {to je bilo u komunizmu koji je bio diktatura jedne ideje, jedne partije i jedne politi~ke elite se znatno razlikuju. U ono vreme, ako vas je neko sudio zbog ne~ega {to ste rekli ili objavili, odmah se znalo da je to kr{ewe prava na mi{qewe na javno izraàvawe, dakle da je re~ o politi~kom procesu za koji se unapred znao ishod. Danas se nekom politi~kom funkcioneru ili drugoj javnoj li~nosti sudi zato {to je navodno ne{to ukrao ili nije, i onda je to stvar nekih konkretnijih policijskih istraga i sudskog procesa da se utvrdi {ta je tu istina. Me|utim, i danas smo daleko od toga da politi~ari nemaju, posebno oni na vlasti, uticaj na policiju, istra`ne sudije, na sudije u postupku. Jo{ uvek ima politi~kog uticaja, a koliko ga ima verovatno zavisi od politi~ara i wegove mo}i i pozicije, zavisi od sudije, suda i mnogo ~ega drugo, ali danas se ne moè kao u vreme komunizma re}i da uniforma vlada sudstvom – kaè Nikoli}. - Postoji velika mogu}nost da se pogre{i, a to {to svaki politi~ar koji dospe na sud tvrdi da se protiv wega vodi politi~ki proces je jedan na~in odbrane. Ako je kriv, on na taj na~in baca pra{inu u o~i, a ako je pak nevin onda je sasvim sigurno da to {to kaè zaista i stoji. Danas je to te{ko znati ako se ne zna svaki konkretan slu~aj. Ni medijima nije lako da procene da li se protiv nekog pojedinca vodi krivi~ni ili politi~ki proces, jer ni oni ne znaju sve detaqe i pozadinu, a bez toga ne treba unapred donositi zakqu~ke, zakqu~uje Nikoli}. Qubinka Male{evi}

raspored i klima ure|aje, {to je veoma va`no. Magdalena Koh, {ef Katedre za srbistiku Univerziteta u Vroclavu: Prvi put sam na Sajmu kwiga u Beogradu, u svojstvu koautorke kwige o Mileni Pavlovi} - Barili koja se zove „Eks post“, a izdava~ je „Espria edu“. Povod je stogodi{wica wenog ro|ewa. Fascinirana sam ovim prostorom i obimom celokupne izdava~ke produkcije. @ao mi je {to ne}u mo}i da kupim ni deli} onoga {to bi zanimalo moje studente. Ipak sam, pod uticajem tog obiqa, dobila niz dobrih ideja za wihove diplomske radove. Volela bih da do|em ponovo, jer je to unikatna prilika da se u`ivo

upoznam sa qudima i novim kwigama. Mnogo je lak{e nego da tr~im po Beogradu od kwiàre do kwiàre. Gojko Boòvi}, kwièvnik i izdava~: Beogradski sajam kwiga je ove godine doìveo lepu transformaciju u pogledu rasporeda prostora, a dobio je i vi{e mesta. Uprava Beogradskog sajma je zajedno sa Odborom sajma kwiga u~inila hrabar i odgovoran potez uvo|ewa mnogih novina. [tandovi su otvoreniji, zanimqivije dizajnirani, unutarsajamske saobra}ajnice su prostranije, pa se i posetioci i u~esnici boqe ose}aju. Ve} posle prvih nekoliko dana pokazalo se da je poseta rekordna i sigurni smo da }e bar ponoviti

sticiona ulagawa, pa su pokrajinski oci pozvali sve zainteresovane da predloè koji vide svoje mesto u budu}oj strategiji. Recimo, da op{tine kaù da li su zainteresovane za izgradwu biciklisti~kih staza, marina, pristana, kulturnu razmenu, zajedni~ka ulagawa sa susedima i sli~no. Prezentacija tih vizija zakazana je ve} za 3. novembar kada se u Be~u odràva zajedni~ki sastanak Saveta dunavskih gradova i regija i Radne zajednice podunavskih regija ARGE. Ono za {ta je do sada „navijala“ samo Vojvodina kona~no je prepoznala i Vlada Srbije, koja je u me|uvremenu formirala Radnu grupu za saradwu s podunavskim zemqama na ~ijem je ~elu vicepremijer Boìdar \eli}. Ova grupa }e koordinisati dràvne prioritete za wihovo ukqu~ivawe u izradu dunavske strategije. Za Srbiju je prioritet da se {to pre konkretnim projektima, predlozima i inicijativama ukqu~i u ovaj proces, poru~io je dràvni sekretar u Ministarstvu spoqnih poslova Mirko Stefanovi}. Da se ne bi radilo na dva koloseka, Ministarstvo spoqnih poslova predloì}e Vladi da se drprethodne uspehe da je najpose}enija doma}a javna i kulturna manifestacija u zemqi. O~ekujemo da kona~an zbir pokaè najmawe 150 hiqada qudi koji su bili ovde, a to je ogroman kapital i jedna od posledwih linija odbrane opstanka kwige i izdava{tva kod nas. Puri{a \or|evi}, rediteq: Sve je ogromno, pa se posetioci ose}aju naprosto re~eno - minijaturno.Sre}a je da imamo pisce gromade, i u kwigama i na sajamskim {tandovima, uìvo. Tako da svi mi imamo priliku da od ~itawa wihove literature postanemo malo ve}i, u~eniji i boqi. A to i jeste svrha ovog sajma. Svetislav Jovanov, teatrolog: Premda sam uvek sumwi~av prema najavama novih koncepcija, moram da kaèm da Sajam kwiga deluje sveìje i nekako umiveni-

`avna radna grupa pro{iri ukqu~ivawem jednog predstavnika AP Vojvodine. Zamenik pokrajinskog sekretara za me|unarodnu i regionalnu saradwu Vladimir Pandurov objasnio je da bi Dunavska evroregija mogla da doprinese ubrzawu procesa evrointegracija Srbije, kao i wen privredni razvoj i unapre|ewe turisti~kih potencijala. Pandurov u tom kontekstu naro~ito isti~e ekonomsku snagu budu}eg evroregiona ali prime}uje i to da bi taj evroregion obuhvatio stare ~lanice Evropske unije – pokrajine i gradove Nema~ke i Austrije, nove ~lanove – Slova~ku i Ma|arsku, kao i najnovije Rumuniju i Bugarsku, te potencijalne kandidate Hrvatsku i Srbiju. „Padom Berlinskog zida kojim je ozna~eno ujediwewe Nema~ke, simboli~no je po~elo ujediwewe Isto~ne i Zapadne Evrope. Simbol procesa pomirewa stare i nove Evrope bio je reka Rajna. Sada, 20 godina od ru{ewa „gvozdene zavese“ imamo novu vrstu povezivawa ~ija bi osnova bila reka Dunav, kao veza izme|u zapadne i jugoisto~ne Evrope“, navodi Vladimir Pandurov. Denis Kolunyija je - kako Arena u kojoj su glavni izdava~i, tako i deo sa kwi`arima i ostalim izlaga~ima. Treba pozdraviti novu ideju uvo|ewa stripa u sajamske programe, }askaonice sa ~itaocima. Kao ~italac opredelio sam se za Roberta Kavasa, zanimqivi su mi i neki novi naslovi Gradske biblioteke iz Zrewanina. Veoma mi se dopao izlo`beni prostor Gr~ke - zemqe po~asnog gosta, na kome je bilo kwiga za sve ukuse. Miodrag Krivokapi}, glumac: Svake godine do|em na Sajam kwiga i uvek sam u ~udu od tolikog obiqa kwiga i lica. Ne pratim cifre, ali mi se ~ini da je priredba uvek ve}a i zna~ajnija od prethodne. Najboqe je do}i sa ciqem i prona}i odre|ene naslove i autore, ina~e se ~ovek naprosto izgubi. R. Lotina

DNEVNIK

nedeqa1.novembar2009.

NOVI POGLED MOSKVE NA ISTORIJU SOVJETSKOG SAVEZA

Podela Nema~ke velika gre{ka ovodom obele`avawa 20 godina od pada Berlinskog zida i isto toliko godina od pada komunizma, ruski predsednik i premijer Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin oglasili su se izjavama koje mogu postati kamen temeqac jednog druga~ijeg vi|ewa istorije SSSR-a. Vladimir Putin je u vreme pada Berlinskog zida bio u Drezdenu. Prema nekim novinskim napisima navodno se pojavio pred eufori~nim narodom koji je nameravao da zauzme sedi{te KGB-a. Wegova je zasluga {to je odvratio narod od takve namere. Dve decenije kasnije Putin je ruskoj televiziji NTV izjavio da je podela nema~kog naroda bila velika gre{ka. Pomenuta televizija je snimila dokumen-

lo jasno od samog po~etka... Nema~ka i nema~ki narod bili su dugo taoci borbe izme|u dveju supersila – SAD i SSSR-a. Ona je postala moneta za potkusurivawe supersila“. Glasila koja pomno prate rad Vladimira Putina podse}aju da je on po povratku u Sankt-Petersburg bio nostalgi~an zbog raspada Sovjetskog saveza i da je navodno izjavio kako je to bila „najve}a geopoliti~ka katastrofa 20. veka“

Ni{ta nije vredno qudskih ìvota Na temu staqinizma se ovih dana oglasio i ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Pozivaju}i se na informacije sa bloga Medvedeva, agencija AFP konstatuje da ruski predsednik smatra da nema razloga da se pravdaju zlo~ini staqinizma nad milionima nevinih qudi. Medvedev se odlu~no protivi poku{ajima mewawa istine o Drugom svetskom ratu, ali je isto tako i protiv pravdawa politi~kih zlo~ina. „Ima onih koji smatraju da su `rtve bile opravdane, jer se radilo o interesima dràve. Mislim da se bilo kakav progres, uspeh, ili dràvne ambicije - ne mogu platiti qudskim `rtvama. Ni{ta nije vredno qudskih ìvota“, smatra Medvedev i dodaje: „Veoma je va`no da mladi shvate da je to bila jedna od najve}ih tragedija u ruskoj istoriji. Tridesetih godina pro{log veka milioni qudi su ubijeni ili terorisani na osnovu la`nih optu`bi“. tarni film koji }e se emitovati 8. novembra i u tom dokumentarcu Putin izme|u ostalog trvdi: „Podela nema~kog naroda bila je besperspektivna mera, to je bi-

.Verovatno ga zbog toga novinski komentatori sa Zapada optu`uju da poku{ava da povrati Rusiji snagu i uticaj nekada{weg SSSRa u me|unarodnim odnosima.

Kada je re~ o ujediwewu Nema~ke, posledwi {ef diplomatije SSSR-a Eduard [evarnadze je 27. aprila ove godine izjavio bukure{tanskom listu ,“Adevarul“ (Istina) da su saglasnost za to dali on i Gorba~ov. „Na Malti (1989) smo u~estvovali Gorba~ov i ja, a sa ameri~ke strane Xorx Bu{ Stariji i Xejms Bejker. Tamo nismo razgovarali pojedina~no o zemqama, ali smo se dogovorili da vi{e ne budemo protivnici“, prise}a se [evarnadze. Upitan da li je onda slutio da }e se Nema~ka ujediniti i da }e biv{e komunisti~ke zemqe postati ~lanice NATO, [evarnadze je odgovorio: „O tome su strani novinari vi{e puta pitali Gorba~ova na konferencijama za {tampu, ali on nije rekao ni „da“ ni „ne“. Izbegavao je odgovor. Sve je po~elo na jednom ministarskom skupu u Otavi. Xejms Bejker (ameri~ki dr`avni sekretar u administraciji Xorxa Bu{a Starijeg), koji je sedeo preko puta, na kraju konferencije do{ao je do mene i pi-

tao me: Eduarde {ta misli{, nije li do{lo vreme da razgovaramo i o ujediwewu Nema~ke. Pitao sam ga da li je to wegovo mi{qewe ili nema~kog ministra Hansa Ditriha Gen{era, a on je pdgovorio da se Gen{er s tim slaè, ali da su neke susedne zemqe protiv. Pozva}u Gorba~ova i javi}u vam {ta on misli, odgovorio sam Bejkeru. Kada sam mu preneo Bejkerov predlog, Gorba~ov je razmi{qao nekoliko sekundi, a onda je odgovorio da pre ili kasnije mora do}i do toga da se postavi i to pitawe. Ako je to ve} pokrenuto i ako ti ne odbija{, rekao je, onda se i ja slaèm.“ Preneo sam to mi{qewe Bejkeru,kazuje daqe [evarnadze, „a kada je u prostoriju u{ao i Gen{er, dogovorili smo se da se oko tog pitawa angaùju: SSSR, SAD, Velika Britanija i Francuska… U po~etku smo se sloìli da ujediwena Nema~ka vi{e ne u~estvuje u NATO. Kasnije, na insistirawe Nemaca, ipak smo prihvatili da bude u NATO, na bazi direktnog sporazuma sa ograni~enim brojem vojnika. Tada nisam mislio da }e sve to i}i tako brzo, tim pre {to je najve}i otpor ujediwewu Nema~ke pruìla DDR, odnosno Honeker“. Eduard [evarnadze je raspadom SSSR-a postao prvi predsednik nezavisne Gruzije, od 1995. do 2003. godine, kada je izgubio od sada{weg predsednika Mihaila Saka{vilija. U Gruziji se i danas pri~a anegdota kako je jedan Gruzijac - Staqin, u~vrstio komunizama u SSSR-u, a drugi – [evardnadze, ga je sru{io.  Petar Tomi}

ZA PO KU]I ekada, dok su levijatanski kraci dràve lako stizali i do najudaqenijih varo{ica i sela, vesti i naredbe pismima saop{tavane ~uvarima dalekih granica, a neposlu{nost ka`wavala surovo i bez saàqewa, znao se red. Ne treba biti u zabludi da je to va`na stvar i da reda treba da bude, ali u premrlom vremenu to se nije odnosilo na oponente pravila i propisa - poput Ismeta Saitija koji je glume}i zastupnika varao svoje sunarodnike sa Kosova uzimaju}i im unapred novac za dobar lokal u Kikindi ili Ivana Ili~ina koji je javno u kafani Kasina podràvao partijski tek ekskomuniciranog Aleksandra Rankovi}a nego i one koji su po{tovali i prihvatali pravila igre. Dakle, zakon je vaìo za sve, pa je tako vrlo ~esto gospodin Nestor, nekada{wi vlasnik zajedni~kog dvori{ta u kojem sam tiho rastao, dobijao poruke, preko glasnika u ko`nim mantilima, koji su stizali crnim limuzinama kao hitre senke, da se tog i tog dana ne pojavquje u varo{i, jer }e tako biti boqe i za wega, a i za wih. Gospodin Nestor, pri~ao mi je deda Milorad, nije pozna-

dluka Vatikana da u Rimokatoli~ku crkvu primi sve{tenike anglikanske provenijencije, koji su oèweni, izazvala je opre~ne reakcije {irom sveta. Kako su prenele sve presti`ne novinske agencije, kardinal Viliam Levada, prefekt Kongregacije za doktrinu vere RKC, izjavio je da }e anglikanski sve{tenici mo}i “da u|u u puno duhovno zajedni{tvo sa Rimokatoli~kom crkvom, zadràvaju}i jedinstvenost anglikanskog bogoslu`benog rituala”. - Ovde se radi o pragmati~nom stavu Katoli~ke crkve koji se pojavquje u mnogim domenima wenog ìvota. Nedavno je Vatikan rehabilitovao i Karla Marksa, {to nije ni malo slu~ajno, jer se Katoli~ka crkva jo{

Bunkerisawe vao nikoga od na{ih vi{ih i niìh partijskih funkcionera koji su dolazili u varo{ da otvore neki pogon ili ustrele zeca ili srnda}a, a poznavao je Josipa Broza Tita, sa kojim se druìo uz kafu i biskvite - jedne jeseni u Opatiji, ali on o tome nije ~esto pri~ao. Gre{ke se jednostavno nisu smela doga|ati jer su zaduèni (poput Luke Labana) za pojednine oponente reìma lako mogli izgubiti ~in i dobiti prekomandu na mnogo nestabilnije mesto od grada na ~ijem se trgu ukr{taju vetrovi. Tako je gospodin Nestor bio upozoren 25. juna 1956. godine, oko pono}i, da sutra ne izlazi na dvori{te, a pogotovo ne u varo{. Ko`ni mantil, za razliku od ranijih slu~ajeva kada je nakon prenetog upozorewa nestajao u no}i, ovaj put je ostao sa druge strane ulice i budno motrio na ku}u i na{e zajedni~ko dvori{te. Sutradan je wegovog druga Josipa Broza na kikindskoj èlezni~koj stanici do~ekalo 60 hiqada ìteqa op{tine. Broz se vra}ao iz jednomese~ne posete

Sovjetskom savezu i bio je veoma sre}an {to se ponovo na{ao na tlu svoje zemqe, {to je i rekao: Ja vam isporu~ujem najboqe èqe i izraàvam veliko zadovoqstvo {to se ponovo nalazim me|u vama. To su ~uli svi koji su bili na èlezni~koj stanici u Kikindi ispred plavog voza, osim onoga koji bi u wega da je smeo do}i, mo`da, mogao i u}i - gospodina Nestora. Posle su ~uli da je jo{ nekoliko poznanika bilo upozoreno da se tog dana ne {etaju mnogo, a od boksera Soleta su saznali da je desetak qudi tu no} i kriti~an dan provelo u bunkeru. Danas, ne hapse i retko upozoravaju. Oponenata ima vi{e nego podràvalaca reda i zakona, mada je nelogi~no kako onda ovi koji vladaju uop{te dolaze na vlast. No, to je druga tema. Mnogo se pri~alo oko posete druga Medvedeva, odnosno oko odbora za do~ek, pa je jedan gospodin izjavio da je lo{ obi~aj da gosti odre|uju ko iz vladaju}e garniture sme da ih do~eka, a ko }e za vreme posete biti poslat u {pajz. Mo-

`da je to lo{ obi~aj, ali mesto uop{te nije lo{e. [pajz u jesen je rapsodija mirisa i ukusa, najboqe mesto na svetu. Pro~itav{i prethodnu izjavu i sam sam odlu~io da se prilikom posete jednog ministra i jednog direktora, isprobam recept i zavu~em se u {pajz, istina nisam u{ao u na{ (jer su mi Jaca i mama konzumirawe ajvara i slatkog zabranili do prvog snega), nego sam se zaleteo u onaj na sajmu kwiga. I bilo je dobro. Posle sam ~uo da su neki (a znam i koji) `alili {to nisam bio, kao da bez mene fabrika koju su startovali ne bi radila ili bi mo`da spasao lovi{te od pusto{ewa. Moram da priznam da me za~udila toliko samobitnost, mada sam oprezan kako ve} jesam, ipak, pomislio da svakom ministru treba neki bunkerisani tip. To je bitno za rejting, ali ~ini mi se i da je dosadnim i neinventivnim medijima svaka glupost postala senzacija. Bilo kako bilo, ja sam te no}i kada se pra{ina slegla pro{etao sre}an glavnim sokakom, a onda seo u automobil pun kwiga (pokupqenih na Sajmu) odvrnuo radio i krenuo.  Milo{ Latinovi}

KARMA KOMA

Vladika i wegova Sila Ovde nam se vladika banatski ukazuje kao neka vrsta lokalnog Yedaja, pa tako kazuje, ba{ kao da je Han Solo ili Obi van Kenobi: „may the force be with you“

osao mu je i pozvawe mu je da propoveda „Caru carevo, a Bogu boìje“, tako|e i da u~i kako zemaqska pravda ima svoj tok a nebeska svoj, i kako se one ne mogu direktno sukobqavati jer, kako bi se reklo, ne igraju u istoj ligi. Me|utim, ko }e da sa~eka na tu pravdu Odozgo, ta je sporija ~ak i od srpskog sudstva, a bogme je i izvr{na tek kada je za stvari zemaqske ve} saasvim kasno. Zato je episkop banatski vladika Nikanor re{io da fizi~kom silom interveni{e u poslove zemaqske pravde, pozivaju}i se na ovu drugu. I vaqda podrazumevaju}i da je ba{ on ovla{}eni posrednik izme|u sveju sfera. Elem, u pitawu je relativno banalan (mada ve} decenijama traju}i) imovinski spor izme|u Pravoslavne crkvene op{tine Kikinda i izvesnog gra|anina Branka Brcanskog, sina pokojnog sve{tenika, oko vlasni~kog (ili „za{ti}enog stanarskog“) prava nad stanom u okviru crkvenog objekta. Sud je kadgod bio presudio u korist Crkve i isterao Brcanskog na ulicu, do~im se u stan uselio stanoviti |akon; no, Vrhovni sud Srbije obavio je reviziju procesa i presudio da Brcanski ima doìvotno stanarsko pravo. Koliko je poznato, u Srbiji nema suda iznad Vrhovnog – jer, kakav je to Vrhovni sud koji nije na vrhu sudske piramide? – tako da se wegova presuda moè smatrati besprizivnom. Kraj slu~aja? Ma kakvi: po~etak. [ta se onda dogodilo? Novine pi{u ovako: „Sedamdesetak sve{tenika Banatske eparhije, predvo|eni episkopom banatskim vladikom Nikanorom, onemogu}ilo je sudske izvr{iteqe Op{tinskog suda u Kikindi da postupe po pravosna`noj presudi Vrhovnog suda Srbije“ etc. (Politika, 31. 10. 2009). Hajde da vidimo {ta smo ovde imali. Prvo, sve{tena lica, wih sedamdesetak. Drugo, {ta oni rade? Ometaju slu`bena i nadle`na dràvna lica da obavqaju svoj posao i sprovode zakon, to jest odluke najvi{ih sudskih instanci. Kako ih ometaju, intenzivnim molitvama koje ovima razaraju sistem? Ma jok, brate, nego pukom fizi~kom silom. Jednostavno, skupili se, pa ne daju pro}i. Dovoqno je neobi~no to {to se sve{tenici i(li) monasi pona{aju kao nekakvi nadrndani banatski basiyi (iranska verska milicija); no, jo{ je mnogo zanimqivije kako Nikanor obja{wava svoj otpor sudu i zakonu: „Slabiji je Vrhovni sud od Srpske pravoslavne crkve, a i mla|i je. Zapamtite to dobro! A va{em {ti}eniku prenesite jednom za sva vremena neka napravi znak krsta prema ovoj zgradi. Ako do|ete i tre}i put, grad }e blokirati u~enici, vojska, ako bude trebalo, i policija. Mi ve}u silu imamo nego vi!“.

O@EWENI ANGLIKANSKI SVE[TENICI DOBRODO[LI U KATOLI^KOJ CRKVI

„Tvr|ava vere” pred kapitulacijom od 1941. godine okre}e svetu. Taj proces poznat je kao “revolucija u crkvi” (aggiornamento – osavremewivawe). Kada je ovaj slu~aj u pitawu, vaqa ga ~itati kroz taj proces velikih promena. – obja{wava za “Dnevnik” sociolog religije Mirko \or|evi}. Prema wegovim re~ima poznato je da je dogmatska obaveza Katoli~ke crkve - celibat. On, me|utim, kaè \or|evi}, nikada nije dosledno bio po{tovan. - U Katoli~koj crkvi jo{ nema kona~nog i usagla{enog stava da se mora pribliìti re{ewu koje postoji u pravoslavqu, gde sve{tenici moraju biti èweni kako bi bili rukopoloèni, a

mona{tvo ostaje u celibatu – kaè \or|evi}. - U savremenim prilikama u svetu, celibat }e, kao tvr|ava vere, sve vi{e popu{tati. To ne}e biti slu~aj samo sa oèwenim anglikanskim sve{tenicima. Vremenom }e, svakako, biti definisan stav da je celibat individualna voqa, samo za monahe. Da bi katoli~ki sve{tenici po~eli da se ène potrebna je odluka Koncila (sabora) ili dozvola pape, ~ega jo{ uvek nema, ali, u svakom slu~aju, ovo je dokaz jednog novog pragmatizma u RKC. I strani komentatori dele stav sociologa Mirka \or|evi}a, ali i upozoravaju da takva od-

luka RKC moè imati i politi~ku pozadinu. U Anglikanskoj crkvi, naime, ve} duè vreme traju sukobi liberalne i konzervativne struje, {to }e verovatno u bliskoj budu}nosti dovesti do crkvenog raskola. Dve frakcije, poznate kao High Church i Low Church (visoka i niska crkva) sukobqavaju stavove na pitawima ènskog klera, podr{ci liberalne struje homoseksualnom sve{tenstvu i podr{ci gej brakovima. Dve frakcije se ne slaù ni oko reforme liturgije, na~ina na koji se obavqa bogosluèwe, a razdvajaju ih i razli~iti moralni i bogoslovski stavovi.

Analiti~ari crkve slaù se da je ova odluka Vatikana direktan nastavak inicijative koju je dekretom zapo~eo papa Jovan Pavle II. Sada }e konzervativno krilo Anglikanske crkve mo}i da se pridruì Katoli~koj crkvi, a za uzvrat }e dobiti blagoslov da zadrì svoj na~in bogosluèwa. Odluka je doneta na taj na~in da oèweni sve{tenici ne}e mo}i da postanu biskupi (episkopi). Pragmati~ni stav RKC pokazuje i wenu potrebu da se ide dubqe u ekumenske procese, a oni ve} duè vreme idu najlak{e upravo sa “ostrvskim” verskim zajednicama. Deo Anglikanske

Mo`da me uhvatilo jesewe glupilo, a i viroza me ba{ mlati i krcka, ali uistinu nisam sasvim siguran na kakvu silu (ili Silu) je mislio Nikanor od Banata? Ako je mislio na prostu, fizi~ku silu, tu se è{}e prevario: niko tu ne moè da parira Dràvi, nigde, pa ni u Srbiji, ni u Nikanorovom ataru. Otuda nekako pre verujem da je vladika banatski mislio na drugu jednu Silu, onu koja nije ba{ sasvim od ovoga sveta, a za koju Crkva ve} dve hiqade godina tvrdi da je jedina u direktnom kontaktu sa proizvo|a~em i dobavqa~ima, i da samo ona liferuje provereno originalni proizvod, po prihvatqivim cenama. Ovde nam se vladika banatski ukazuje kao neka vrsta lokalnog Xedaja, pa tako kazuje, ba{ kao da je Han Solo ili Obi van Kenobi: „may the force be with you“. Jer to, ta Sila, jedina {titi pravedne i izabrane od lo{ih, gre{nih i nepopravqivo palih. Kad zamisli{ tako nadobudno uli~no ~inodejstvovawe xedajvladike, stvar ne moè ne izgledati sme{no, kao kakav avangardni strip. Prava je {teta {to ni{ta zapravo nije sme{no, jer niti se vladika {ali, niti je vladika crtani lik iz ma{te kakvog frika. Vladika sa svojim sve{tenstvom, naprotiv sasvim svesno {aqe krajwe ozbiqnu poruku. Wu nije te{ko de{ifrovati, ona glasi otprilike ovako: Crkva je (doslovno i simboli~ki) „starija“ od svih i svega u du{tvu, i zato Crkva mora da stoji iznad trivijalnih zemaqskih sudova i zakona (osim onda kada joj idu u prilog), i niko ne moè zato da je poziva na odgovornost. U slu~aju bilo kakvog spora u kojem je Crkva jedan od aktera, presuda se donosi u korist Crkve, a u protivnom se ne primewuje, to jest, poni{tava se, i sama Crkva donosi drugu. Lepo je to vladika zamislio, samo, ima tu nekoliko prakti~nih problema. Najve}i od svih je {to prvo treba iz korena izmeniti karakter dru{tva, da bi mu zamisao uspela. Sre}om, recept za to postoji: prvo pobegne{ u susednu zemqu, pa u Pariz; u me|uvremenu u zavi~aju izbije populisti~koklerikalna revolucija, pa te zalu|ene mase izvi~u kao vi|enog za teokratski presto, pa se vrati{ u zemqu i formira{ strukturu klerikalne tiranije. Sve to uradio je brat Homeini u Iranu. Ovda{wi nikanori, me|utim, i{li bi lak{im putem. Wima vlast ne treba, s wom ide i odgovornost; imovina }e im biti sasvim dovoqna. Koja imovina? Pa, svaka koja im se u~ini zgodnom, {ta god sud i Zakon mislili o tome.  Teofil Pan~i}

crkve je i po dogmama i po na~inu bogosluèwa veoma blizak Rimokatoli~koj crkvi, s liturgijom koja i danas ima dosta elemenata latinske mise. Anglikanska crkva nastala je iz spora engleskog suverena Henrija Osmog i pape koji kraqu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske kako bi se oènio qubavnicom Anom Bolen. Henri je 1534. godine doneo Zakon o supermaciji kojim je postao i vrhovni poglavar Engleske hri{}anske crkve. Crkva je pretrpela dosta protestantskih uticaja, a tek kasnije je nazvana anglikanskom. Vrhovni poglavar Anglikanske crkve je Nadbiskup od Kanterberija. Anglikanskih vernika u svetu (mahom u anglofonskim dràvama) ima preko 70 miliona.  Petar Klai}

DNEVNIK

nedeqa1.novembar2009.

AMBICIOZNI PLANOVI ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

BERZA

Zeleni lek za termoelektrane

„[koda” gura napred

videntno je da su termoelektrane najve}i merqivi zaga|iva~i ìvotne sredine u Srbiji i iz wih se emituje oko 70 odsto ukupnih emisija ugqen-dioksida u zemqi. One su, me|utim, i najzna~ajniji proizvo|a~i elektri~ne energije i veoma su va`ne za stabilan rad elektroenergetskog sistema. Zbog toga je i najve}i broj svih dosada{wih ali i budu}ih projekata za{tite ìvotne sredine u Elektroprivredi Srbije upu}en na taj sektor. Stoga }e u „zelene“ projekte EPS-a uz sopstvena sredstva, pomo} dràvnih i fondova Evropske unije, do 2015. godine biti uloèno 1,2 milijarde evra, a dobar deo tih sredstava }e i}i upravo u termoelektrane. Svake godine u doma}im termoelektranama sagori oko 30 miliona tona lignita, posle ~ega ostane oko 5,5 miliona tona pepela i {qake koji se deponuju na otvorena odlagali{ta ukupne povr{ine od oko 1.200 hektara. U atmosferu se svake godine emituje oko 280.000 tona sumpordioksida, blizu 60.000 tona azotnih oksida i oko 30 miliona tona ugqen-dioksida. Stoga je neophodno ulagawe u {to kvalitetniji rad elektrofiltera (kojima se reguli{e zaga|ewe vazduha ~esticama iz dimnog gasa) i re{avawe problema uticaja pepela na vazduh, zemqi{te i podzemne vode. Po~etkom 21. veka gotovo sve termoelektrane u Srbiji emitovale su ~vrste ~estice pepela i po nekoliko desetina puta vi{e od dozvoqenih koli~ina. U odnosu na evropski standard od 50 miligrama po metru kubnom, kod pojedinih (starijih) proizvodnih jedinica, elektrofilteri su

Dobit najve}eg ~e{kog proizvo|a~a automobila „[kode“ iz Mlade Boleslave za prvih devet meseci je opala za 67,5 odsto u odnosu na isti period 2008. godine. Neto dobit „[kode“ je u prva tri ovogodi{wa kvartala iznosila 112 miliona evra, ka`e portparol farbike Ev`en Krauskopf i dodaje da je prodaja automobila opala za pet odsto,

na 504.625 vozila. Od januara je [koda proizvela 387.574 vozila {to je 22,8 odsto mawe nego u istom periodu 2008. godine. Mati~ni koncern „[kode“ - „Folksvagen“ imao je lo{ije poslovne rezultate, po{to je u tre}em kvartalu ove godine imao dobit od 172 miliona evra {to je za 86 odsto mawe nego u istom kvartalu prethodne godine.

„Tata” br`i od krize Najve}i proizvo|a~ vozila u Indiji, privatna kompanija „Tata“ je ostvarila u tre}em tromese~ju rast neto profita na 7,29 milijardi rupija (156 miliona dolara). „Tata“ je saop{tila da je wen udeo na tr`i{tu putni~kih automobila u Indiji dostigao 11,6 odsto, nakon {to je po~e-

sto hiqada rupija (oko dve hiqade dolara). Kompanija je saop{tila da je do sada isporu~ila oko 7.500 vozila „tata nano“ proizvedenih u fabrici u Utarakhandu, dr`avi na severu Indije. Mati~na fabrika za proizvodwu „nanoa“ se gradi u zapadnoj indijskoj dr`avi Guxarat, gde }e

Pepeo u ko{uqici U EPS-ovim termoelektranama za transport pepela i {qake koristi se tehnologija hidrauli~kog transporta, kojom se, na`alost, ne obezbe|uje potreban nivo za{tite povr{inskih i podzemnih voda. Stoga predstoji zamena postoje}e tehnologije novom, savremenijom, koja podrazumeva boqi odnos vode i pepela (umesto ranijeg 1:10, sada se pepeo i voda me{aju u odnosu 1:1). Time }e se posti}i da deponije pepela postanu mnogo mawe, jer }e se koristiti deset puta mawe vode nego sada. Na povr{ini te mase (me{avine vode i pepela), pri su{ewu pepela, kristalizacijom }e se stvarati neka vrsta ko{uqice, koja }e gotovo onemogu}iti razvejavawe pepela ili ga makar svesti na minimum. bili u takvom stawu da se koncentracija ~estica u dimnim gasovima kretala od 1.000 do ~ak 2.000 mg/m3! O tome kakvo je bilo zate~eno stawe i zastarelost elektrofiltera, dovoqno govori podatak da su blokovi TENT A2 i A1, pre rekonstrukcije elektrofiltera, u~estvovali sa oko 66 odsto u ukupnoj emisiji pepela iz dimwaka TENT-a, a samo 15

INTERVJU

la isporuka malog vozila „tata nano“, najjeftinijeg putni~kog automobila na svetu koji ko{ta

se, kako tvrdi uprava „Tate“, proizvoditi oko 500 hiqada tih najjeftinijih kola na svetu.

Kinezi se {ire Kineska ulagawa u strane zemqe gotovo su se utrostru~ila tokom proteklih godinu dana i iznosila su 20,5 milijardi dolara u tre}em kvartalu. Direktne

devetomese~ne investicije u inostranstvu iznosile su 32,9 milijardi dolara. Peking ohrabruje kineske kompanije da in-

vestiraju van zemqe da bi se razgranala doma}a ekonomija koju pokre}e izvoz i da bi se iskoristio veliki pad cena imovine u inostranstvu zbog svetske krize. Spoqna ulagawa u tromese~ju juli-septembar ve}a su 180 odsto u odnosu na isto razdobqe pro{le godine i 135,5 procenata u odnosu na prethodni kvartal, navodi ministarstvo trgovine. Oko 43 odsto investicija oti{lo je u kupovinu akcija postoje}ih stranih kompanija, ve}inom u rudarstvu i proizvodwi, ka`e to ministarstvo.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,5659

93,4346

95,5836

91,2856

Australija

dolar

56,4351

57,5868

58,9113

56,2623

Kanada

dolar

57,8286

59,0088

60,366

57,6516

Danska

kruna

12,2981

12,5491

12,8377

12,2605

Norve{ka

kruna

10,9352

11,1584

11,415

10,9018

[vedska

kruna

8,8407

9,0211

9,2286

8,8136

[vajcarska

franak

60,5996

61,8363

63,2585

60,4141

V. Britanija

funta

102,103

104,187

106,583

101,79

SAD

dolar

61,7354

62,9953

64,4442

61,5464

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 10. 2009. godine

odsto u ukupnoj proizvodwi elektri~ne energije u ovoj termoelektrani. Prvi blok na kome je rad elektrofiltera sveden na EU normu je blok 5 u TENT-u A, a planira se da do kraja 2011. godine u svim EPS-ovim termoelektranama budu obnovqeni elektrofilteri, iz kojih }e emisija ~vrstih ~estica biti u skladu sa EU propisima. U odnosu na emisiju 2003. godine, posle

rekonstrukcije elektrofiltera, emisija ~vrstih ~estica u vazduh u TENT-u smawena je oko 88 odsto, a u TE Kostolac oko 54 odsto, u odnosu na stawe 2004. godine. U elektrofiltere je do sada uloèno 31,2 miliona evra, a do kraja 2011. godine bi}e uloèno jo{ 37,5 miliona evra. Druga faza uvo|ewa mera za{tite vazduha u termokapacitetima obuhvata ugradwu postrojewa za pre~i{}avawe dimnih gasova, odnosno za odsumporavawe i denitrifikaciju. Ovaj posao bi trebalo da se odvija u periodu od 2010. do 2015. godine, a procewuje se da }e za izgradwu ovih postrojewa na blokovima termoelektrana EPS-a biti potrebno vi{e od pola milijarde evra! Sumporni i azotni oksidi koji nastaju prilikom sagorevawa lignita u termoelektranama dovode do pojave kiselih ki{a, a ove, pak, uni{tavaju zdravqe qudi, floru i faunu, zaga|uju zemqi{te i vodu u okolini elektrana, o{te}uju fasade gra|evinskih objekata i, ~ak, razaraju metalne konstrukcije. Grani~na vrednost emisije sumpor-dioksida iznosi 400 miligrama po metru kubnom, a 2003. godine, na primer, u TENT -u, ona je bila oko tri puta ve}a od dozvoqene. Zanimqivo je da bi se primenom nove tehnologije odsumporavawa godi{we dobilo oko 400.000 tona gipsa, koji bi trebalo ponuditi potencijalnim prera|iva~ima, i to ne samo u Srbiji. Ukoliko se u tome uspe, bi}e to najboqi dokaz da ne{to {to je otpad moè da postane sekundarna sirovina.  Aleksandra Brzak

DIREKTOR „DELTA AGRARA” DEJAN JEREMI]

Revolucija u saradwi s poqoprivrednicima „Delta holding“ nije pogre{io {to je u{ao u poqoprivredu. Naprotiv, ulazak „Delte“ u taj sektor pokazao se kao pravi potez kaè u intervjuu za „Dnevnik“ generalni direktor „Delta Agrara“ Dejan Jeremi}, koji tvrdi da je to najve}i i najmoderniji agrosistem u regionu. U okviru sistema poslovi su organizaciono podeqeni na primarnu poqoprivrednu proizvodwu, agrotrgovinu i distribuciju i proizvodwu hrane. U proteklih pet godina Delta Agrar je imao velika ulagawa u sve tri oblasti, postigao rezultate i uveo standarde koji su na nivou vode}ih evropskih zemaqa u toj sferi. I pored svega toga, pravi efekat dosada{wih investicija u kompaniji tek o~ekuju.  Da li planirate da poput uqare i poqoprivrednog preduze}a u Somboru prodate jo{ neku firmu koju ste kupili? - Redovno analiziramo trì{te i kretawa na wemu i u zavisnosti od situacije preusmeravamo aktivnosti i ulagawa. Za sada nema nagove{taja da }emo ne{to mewati u strukturi poslovawa – imamo optimalnu organizaciju s jasno izraènim pravcima ravoja.  Da li }ete kao kompanija poqoprivrednim proizvo|a~ima ponuditi boqu kooperativnu saradwu, kao {to ste ponudili vo}arima? - Kooperacija je na{ strate{ki ciq i jedan od prioriteta Delta Agrara u budu}em periodu. Ho}emo da napravimo revolucionarni preokret na ovim prostorima na relaciji veliki agrosistem - individualni poqoprivredni proizvo|a~, ne samo u proizvodwi vo}a i povr}a ve} i u uzgoju sviwa i tovu junadi. Ta saradwa pokazala se nezamewivom u svim dràvama s razvijenom poqoprivredom. Po-

Ciq pove}awe izvoza  Koliko onog {to proizvedete plasirate preko „Maksija“ i drugih va{ih trgovinskih objekata, a koliko izvezete? - Poslujemo trì{no sa svima, na{ih proizvoda ima u objektima „Maksija“ ali i u ostalim maloprodajnim lancima. Isto vaì i u obrnutom smeru – mi smo samo jedan od dobavqa~a „Delta Maksija“. „Maksi“ je prvi prepoznao kvalitet na{ih proizvoda u odnosu na konkurenciju. Od celokupne proizvodwe, Delta Agrar 80 odsto proizvoda plasira na doma}em trì{tu, a 20 odsto na inostranim. S obzirom da smo otvorili Distributivni centar u Moskvi za plasman na{ih proizvoda na trì{te Rusije, o~ekujemo da se taj procenat pove}a u korist izvoza.

{to smo najve}i i najmoderniji, `elimo da i ovde budemo inovatori i da na{em seqaku ponudimo dugoro~ne modalitete saradwe, poput onih koji su dostupni poqoprivrednicima u Danskoj ili Holandiji.  Koji su najuspe{niji sistemi u Delta Agraru, u koje je oblasti poqoprivrede za vas bilo najisplativije ulagati? - Ulagawe u proizvodwu jabuka i otvarawe Distributivnog centra u Moskvi pokazali su se kao pun pogodak. Tako|e, novi mlin, najmoderniji u regionu, koji je instaliran u fabrici „Danubius“, omogu}io nam je proizvodwu najkvalitetnijh vrsta bra{na.  Koliko ste u ovoj kriznoj godini investirali u poqoprivrednu proizvodwu? Ho}ete li posti}i ono sto ste planirali? - U 2009. godini Delta Agrar planirao je investicije u iznosu od sedam miliona evra. Sa zadovoqstvom mogu da ka`em da je do sada u ovoj godini investirano oko 12 miliona evra. Planirani

prihod od prodaje za 2009. godinu iznosi blizu 300 miliona evra i verujem da }emo poslovnu godinu uspe{no zavr{iti.  Koje investicije planirate u narednom periodu? - Konstantni zadatak svakako je pove}awe ekonomi~nosti a samim tim i profitabilnosti poslovawa. U delu primarne poqoprivredne proizvodwe planiramo da zna~ajno pove}amo povr{ine pod jabukama i investiramo u izgradwu ULO hladwa~e, distributivne centre za otkup vo}a i povr}a i osavremewavawe pakovawa vo}a i povr}a. U „Juhoru“ fokus nam je na ve}em izvozu prera|evina od sviwskog mesa na tr`i{te EU i pro{irewu asortimana gotovih jela. U narednom periodu „Danubius“ }e u}i u projekte instalirawa ure|aja za me{awe raznih vrsta bra{na i aditiva, dve nove linije za proizvodwu testenina i postrojewa za utovar brodova. Na tr`i{tu }e se pojaviti novi proizvodi iz linije „fan&fit“ muslija i cerealija, u skladu sa najnovijim saznawima u oblasti zdrave ishrane.  U{li ste i u posao s kafom. Kakvi su planovi u toj proizvodwi?

- Krajem 2008. godine otpo~eli smo proizvodwu tradicionalne turske kafe kroz dva nova brenda: „amato“ i „lira“. Kompletan proces pr`ewa, mlevewa i pakovawa odvija se uz pomo} opreme najeminentnijih svetskih proizvo|a~a koja garantuje vrhunski kvalitet. Trenutni kapacitet proizvodwe je 3.000 tona godi{we. U narednom periodu planiramo da pro{irimo kapacitet na 5.000 tona i da razvijamo nove proizvode.  Ulagawe u farmu sviwa „Napredak“ u Staroj Pazovi, najsavremeniju u Srbiji, pokazalo se kao dobar posao. [ta je sa investicijama u govedarstvo? - Delta Agrar tovi junad na svojim farmama u Zaje~aru, ^elarevu i Apatinu. U toj vrsti proizvodwe imamo veoma jaku kooperativnu saradwu s proizvo|a~ima iz cele zemqe. Na farmi „Napredak“ u Staroj Pazovi bavimo se gajewem muznih krava radi proizvodwe mleka. Do kraja godine }emo kompletnu proizvodwu mleka premestiti na potpuno novu lokaciju, gde upravo zavr{avamo jednu od najmodernijih farmi u saradwi sa kompanijom Tetra Laval.  Sla|ana Glu{~evi}

DNEVNIK

nedeqa1.novembar2009.

ODLUKA NBS O ZA[TITI KLIJENATA SUZBIJA SAMOVOQU BANAKA

Sve o kamati - crno na belo Klijent }e kada se odlu~uje za zahtev mo}i da dobije kopiju ugovora i detaqno ga prou~i kod ku}e, tako da }e mu sve posledice biti jasne pre nego {to donese odluku i potpi{e ra|ani Srbije koji od danas u|u u banku sa namerom da podignu kredit, ostave novac na {tedwu ili otvore teku}i ra~un bi}e mnogo boqe obave{teni o obavezama i pravima. Od 1. novembra na snagu stupa Odluka Narodne banke Srbije o odnosu poslovnih banaka prema klijentima, wome su definisani minimalni uslovi koje poslovne banke moraju da ispune kod {tednih uloga, odobravawa i otplate kredita, otvarawa i ga{ewa ra~una te obra~unavawa kamate. Ovaj paket je od strane na{e centralne monetarne institucije najavqen jo{ letos, pa su bankari imali dovoqno vremena da se pripreme. A koja su to ve}a prava koja klijenti u bankama mogu da o~ekuju? Najvi{e te{ko}a u proteklom periodu bilo je kod promene kamatnih mar`i. Banke su ih uskla|ivale sa svojom „poslovnom politikom“ i mewale na vi{e ~ak i kada su svi drugi parametri, kao recimo eurbor ili referentna stopa, mirovali ili ~ak bele`ili pad. Poslovne politike definisane po principu „kako nam se ho}e“ vi{e nema. Odluka NBS predvidela je da su bankari sada obavezni da klijente obaveste o vrsti kredita koji im odobravaju, rasponu nominalne i efektivne kamatne stope. Zatim, da li je kamata fiksna ili varijabilna i kako se obra~unava, koliki su prate}i tro{kovi kredita, da li je mogu}a prevremena otpla-

ta i uslovi pod kojima }e se ona moè obaviti. Bankari su, tako|e, du`ni da u ugovoru nazna~e u kojim periodima }e varijabilnu stopu uskla|ivati i po kom parametru - po, recimo, euriboru, liboru, referentnoj stopi NBS. Sve uslove banke su obavezne da primewuju i kod dozvoqenog minusa i pozajmica vezanih za platne kartice. Ve} decenijama se 31. oktobar obeleàva kao Svetski dan {tedwe, a postalo je ve} uobi~ajeno da se {tedne kampawe banaka protegnu i na ceo novembar. Klijenti koji ovih dana poloè novac na ra~un ili ga ponovo oro~e ta~no moraju biti obave{teni o vrsti depozita, periodu oro~ewa, minimalnom ulogu, tro{kovima koje snosi klijent, nominalnoj stopi, uslovima pod kojima se ona mewa .Tu su jo{ i plan otplate, naplata poreza. Banka je obavezna da navede elemente iz kojih gradi kamatnu stopu i uslove pod kojima se oni mewaju. Kod teku}ih ra~una klijent mora da zna tro{kove unapred i to koliko pla}a otvarawe, koliko odràvawe a koliko ga{ewe, zatim kamatu koja se pla}a na novac na ra~unu, ona koja se obra~unava na dozvoqenu pozajmicu i na nedozvoqeni minus. Odlukom NBS jasno se defini{e da su banke obavezne da klijentima na zahtev dostave sve informacije i podatke vezane za wegova prava i obaveze prema finansijskoj ku}i. Klijent }e kada se odlu~uje za zahtev mo}i da dobije kopiju ugovora i detaqno ga prou~i kod ku}e, tako da }e mu sve posledice biti jasne pre nego {to donese odluku i potpi{e. Mnogi su tekst ugovora videli pri samom odobravawu zajma i nisu ni bili svesni svih obaveza jer nisu stigli ni da ga pro~itaju. Kod ku}e }e mo}i da se nosi i ugovor o depozitima, kreditnim karticama i teku}im ra~unima. Banke su obavezne da u svim ovim ugovorima defini{u da li su tro-

BERZA

Fond koji veruje ènama U [vajcarskoj se osniva fond koji èli da investira u firme u ~ijem rukovodstvu glavnu re~ imaju ène, objavio Fajnen{el tajms. Vlasnici {vajcarske investicione grupe Naisans Kapital, koji stoje iza novog fonda, veruju da firme s velikim udelom èna u menaxmentu imaju zna~ajno boqe rezultate nego one u kojima ve}inu menaxera ~ine mu{karci. Predstavnici fonda, koji bi trebalo da po~ne da radi narednih sedmica, nadaju se da }e uspeti da investiraju do dve milijarde dolara u kompanije {irom sveta, a sredstva }e biti usmerena i u preduze}a u kojima ène gotovo uop{te ne u~estvuju u odlu~ivawu, ali }e po dobijawu novca te firme morati da

obezbede ve}u zastupqenost `ena u menaxmentu.

Pad „US stila“

{kovi fiksni ili varijabilni i obrazloè na~ine promene. O svim bitnim promenama banka klijenta mora da obavesti 15 dana pre primene, a na klijentu je tada da odlu~i da li }e ih prihvatiti ili ne. Ako je odgovor negativan, banka klijentu mora da ostavi rok od 30 dana da raskinu ugovor i obe strane ispune uslove na koje su se obavezale. [ta sve ovo konkretno zna~i za klijenta koji }e u ponedeqak u}i u banku i kako su se one pripremile za novine? - Mi smo poslovawe ve} prilagodili ovim zahtevima, smatramo da je to za klijente dobro. Ima tu malo vi{e papirologije, ali to ne}e opteretiti poslovawe - kaè Goran Kosti} iz Erste banke. U Novoj qubqanskoj banci, nekada Kontinental banci, kaù da je kod wih sve to jo{ ranije bilo sastavni deo poslovne politike i prilago|avawe je sada samo kozmeti~ko.

- Mi smo u svim ugovorima klijentima uvek ta~no nazna~ili, uz kamatu, iz kojih elemenata se stopa sastoji i kako se mewa i kod {tedewe, kredita i drugih pozajmica -obja{wava Zoran Trpovski iz NQB. Ako se klijent odlu~i da sklopi ugovor dobija uvek obiman flajer od dve strane koji mo`e da odnese ku}i, da ga prou~i par dana i donese kona~nu odluku da li }e potpisati ugovor ili ne. Klijenti sada ta~no znaju svoja prava, pa ako ih ne budu koristili sami }e biti krivi, a osnovni savet je, kada su bankarske usluge, u pitawu - ni{ta na brzinu. Ono {to vam je NBS obezbedila iskoristite. Ako i posle preliminarnog ~itawa ne{to ostane nejasno i ne mo`e da se razjasni, tu je korisni~ki centar Narodne banke Srbije koji svoju Kancelariju ima i u Novom Sadu, pa boqe pitati nego potpisati.  Du{anka Vujo{evi}

DA LI STRANI KREDITI DEGRADIRAJU NA[E NEIMARE

Najve}a ameri~ka ~eli~ana „US stil“ je saop{tila da je u tre}em tromese~ju ove godine poslovala sa gubitkom od 303 miliona dolara. To je tre}i kvartal uzastopno da „US stil“ posluje sa gubitkom. U periodu od jula do kraja septembra pro{le godine kompanija je ostva-

rila dobit od 919 miliona dolara. Ukupni promet je u pra}enom periodu opao za 61 procenat, na 2,82 miliona dolara na godi{wem nivou, jer je svetska privredna i finansijska kriza umawila tra`wu ~elika. Firma predvi|a da }e i u posledwem kvartalu imati gubitke.

Banke rade usporeno Bankarske pozajmice privatnom sektoru u zoni evra prvi put su smawene, a to je jako upozorewe svakome ko se nada da }e oporavak nastupiti skoro, saop{tila je Evropska centralna banka. Pozajmice su u septembru bile mawe oko 0,3 procenta po{to su

je statistika po~ela da prati takva kretawa. Malo je znakova da se prakti~no neograni~ena likvidnost koja je potekla iz evropske centralnobankarske institucije sada preliva u ve}e bankarske pozajmice. Pokretawe kreditnog ciklusa ostaje ve-

u avgustu pokazale rast od 0,1 odsto. Re~ je o prvom negativnom pokazatequ od januara 1992. kada

liki znak pitawa u pogledu vremena i razmera privrednog oporavka me|u zemqama zone evra.

Fatum ve~itih podizvo|a~a akon Kine i Rusije kreditnu podr{ku za izgradwu saobra}ajne infrastrukture u Srbiji obe}ala je i Turska, kako smo mogli ~uti tokom nedavne posete predsednika Abdulaha Gula na{oj zemqi. Turski ministar rada i socijalne politike Omer Din~ar potpisao je s ministrom ekonomije Mla|anom Dinki}em sporazume o saradwi, koji podrazumevaju „povoqne uslove za finansirawe projekata na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou“. Sredstva }e delom obezbediti turska „Eksim banka“, koja }e finansirati 85 odsto vrednosti projekta i obezbediti kredit od 30 miliona dolara, a 15 odsto projekta bi}e finansirano iz buxeta Srbije. „Pogodnost“ sporazuma podrazumeva da }e turska strana angaòvati izvo|a~a radova koji je obavezan da zaposli srpske firme kao podizvo|a~e, te da u Srbiji nabavqa opremu i materijal. Time se ponavqa pri~a stara nekoliko godina u kojoj glavnu re~ prilikom izbora izvo|a~a radova vodi zemqa koja daje kredit, pri ~emu na{i gra|evinari ostaju zakinuti jer nikako ne mogu da se pomere s mrtve ta~ke podizvo|a~a. U Privrednoj komori Srbije godinama upozoravaju na ovaj problem koji datira jo{ od 2000. godine kada je po~ela obnova zemqe donacijama i kreditima. Krediti se u vreme podizawa prikazuju kao veoma povoqni, s odloènim rokom vra}awa i malom kamatom, a stvarna cena kredita je ugroàvawe doma}eg gra|evinarstva, jer na-

Vapaj davqenika oma}a preduze}a su osu|ena na podizvo|a~ki status u projektima koje vode dràvni investitori uz pomo} stranih kredita. Tenderske uslove kao {to su ukupan godi{wi prihod, referentni objekti, garancijski potencijal i raspoloìva oprema i kadrovi doma}e firme te{ko mogu zadovoqiti. Zato gra|evinari ponovo apeluju na Vladu Srbije da ne zaboravi na doma}e neimare, koji su zaobi|eni prilikom dodele posla za izgradwu be{~anskog i drugih mostova, autoputa Beograd - Novi Sad... koji su se finansirali {to iz kredita EBRD i EIB, {to NIP-a, a poslovi su dodeqeni stranim izvo|a~ima koji su ovde osnovali svoje firme i angaòvali na{e neimare kao podizvo|a~e.

{i neimari ne mogu da se ravnopravno takmi~e na tenderima i uvek imaju podizvo|a~ki po-

lo`aj, {to im je om~a oko vrata za nastup na budu}im konkursima i u zemqi i inostranstvu.

U Udruèwe za gra|evinarstvo ocewuju da ovakvi krediti u startu elimini{u u~e{}e na{ih firmi na tenderima. Omogu}ava se stranim kompanijama da kod nas osnivaju gra|evinska preduze}a koja apsorbuju velik broj kqu~nih kadrova iz doma}ih gra|evinskih firmi i time dodatno umawuju wihovu konkurentnost. Novoformirana preduze}a stranih kompanija, iako bez uslova za samostalan nastup, koriste se resursima svojih osniva~a, pa iako formalno nepodobne, dobijaju poslove za svoje osniva~e. A kako rade vidi se na brojnim primerima. U PKS smatraju da zakonom treba urediti nastup stranih gra|evinskih kompanija na na{em trì{tu. Predlaù izdavawe posebne licence po posebnim kriterijumima, vode}i pri tome ra~una o za{titi srpskih gra|evinara, ali i otvorenosti trì{ta, kako ne bi do{lo do monopolskog poloàja na{ih preduze}a. Strane gra|evinske kompanije trebale bi prilikom registracije preduze}a ili predstavni{tva u Srbiji da ispune odre|ene preduslove koji vaè i za doma}a preduze}a, ali i neke posebne uslove u pogledu broja i strukture strane radne snage na konkretnim projektima, kao i obavezu da se za konkretan posao moraju angaòvati doma}a gra|evinska preduze}a u minimalno propisanom obimu posla i to od 40 do 60 odsto ugovorene vrednosti projekta. Trebalo bi, kaù, definisati na~in nostrifikacije dokumenata firme i tehni~ke dokumentacije izra|ene u inostranstvu.  Ranka Dautovi}

Pad prodaje ku}a u SAD Prodaja novih ku}a u SAD u septembru je zabele`ila neo~ekivan pad, prvi za posledwih {est meseci {to potvr|uje da jo{ postoje pretwe oporavku

ekonomije SAD, uprkos tome {to poslovni sektor, izgleda, pove}ava investirawa. Prodaja novih ku}a opala je u septembru 3,6 odsto na godi{wem nivou, saop{tilo Ministarstvo trgovine SAD. Izve{taj Udru`ewa hipotekarnih bankara je pokazao da je tra`wa hipotekarnih kredita smawena tokom posledwe tri sedmice. Analiti~ari, uprkos tim pokazateqima, i daqe veruju da je ekonomija SAD na putu oporavka, ali smatraju da }e to biti dug proces. Pripremio: V. ^vorkov

nedeqa1.novembar2009.

c m y

DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

nedeqa1.novembar2009.

U P O T R E B A

[OROM, S BOROM

Pi{ta iz Crne [ume kovac i eno ga, studira u Beogradu. Pi{ta je sa }erkom i ènom jo{ uvek u svom snu: „Sawao sam ko mali da se i ja jednom oènim, da ìvim pored vode u {umi, da imam puno ìvine, dva kera i jednog kowa“, pri~a svoj de~a~ki san. Nema tog sanovnika u kojem pi{e: ... ko sawa takav san ima}e i ku}u pored vode u {umi, ènu, pametnu i lepu decu, puno ìvine, sviwa, vi{e od dva kera i krdo kowa, a ne samo jednog koji u san stane. U Pi{tinu avliju stane sve {to on pomisli. Ima ogra|eno dvori{te, skoro je hektar povr{ina tog wegovog zemqanog sna. Umori}ete se ako ne znate kolika je to mera za povr{inu, a krenete pe{ke kroz Pi{tino dvori{te. Mo`da zato i ima tolko kowa, ako do|e puno gostiju, da se ne umore pre ru~ka. Najpoganiji ker je vezan kod kapije, da lisice i druga `gadija ne ulaze tuda u sala{. Lak{e je u}i nego iza}i sa sala{a, Pi-

{ta ’o}e{ posle“. Na Pi{tinom sala{u ne vaì ona „’Rani kera da te ujede“, svi se volu i po{tuju, zna se gde je kome mesto i {ta je ~ije. „Sveti Luka sneg zauka“ , zima tek {to nije, bi}e ladno da ni kera ne istera{ napoqe, oki{a}e se i bi}e blata na sala{u - Pi{ti do kolena a kowima do ~lanaka i opet }e svi biti kod ku}e veseli, kerovi i kowi napoqu a Pi{tini u sobi pored pe}ke u ~etir zida. Kome je lep{e? Ne predaje se Pi{ta, ali kaè da ako bi sudbina htela da odu sa sala{a, mo`da bi se i navikao na ìvot u selu, veliki je borac i istrajava u svemu, al u grad nikako ne bi i{ao da ìvi. êka Pi{ta snajku i unu~ade, da se obogati, to je kaè najve}e bogatsvo. Pamti da je jedared od neke babe ~uo da je boqe da u ku}i bude de~ija graja nego da se ~uje kako stari stewu. Kad do|u una-

ezdan i wegova okolina su posledwa oaza za sve koji znaju kako se pi{e re~ Priroda, kako se ona voli, po{tuje i kako se s wom ìvi i uìva. Venecija ima vode malko vi{e nego Bezdan, al {ta im vredi taj vi{ak kad im je sva ta silna vodurina slana. To vam je ko da se celog veka bu}kate u supi a jo{ nije ni bistra ko na{a a nije ni ùta, ize{ supu koja je ladna, slana, mutna i bez rezanaca. Taka supa je ko poqubac bez brkova, to su na{e gospoje odavno kazale: supa bez rezanaca je ko poqubac bez brkova! Bezdanci kuvaju zdravo dobro, supa im je {togod, a na{ Pi{ta ima brkove za izlo`bu i to onu me|unarodnu, mogo bi ih pokazivati i iz gondole, samo kad bi teo! Pi{ta je ro|en u Bezdanu, to je za derana koji vole vodu i {umu ko premija za koco{e. Detiwstvo je proveo u ku}i na periferiji Bezdana, na kraj sela, i kaè da mu je de~ija soba bio pa{wak prema [trpcu. U ku}i je bio samo kad je spavao, a sawao je svoje de~a~ke snove na javi, na pa{waku, u {umama, na mostovima i u vodama oko Bezdana. Nau~io je da pli{ta je pravi doma}in, ima kade i ~adi, kad malko porastu, ima Piva kad mu je bilo {est godina, da ne ùri kad mu dobronamerni go{ta plan da im pokaè trave, leonda nije - sad ni ove pri~e ne bi sti do|u. Bezdancima kad do|ete u kovite biqke, gqive, ribe, vode, bilo. Na{li su jedan ~amac sa segoste to vam je kao da ste oti{li {ume, sala{e, da ih nau~i da ìdamdesetsedam rupa, pri~ao mi je na neki simpozijum i stru~no usave veselo, da ose}aju i po{tuju Pi{ta, uzeli su mahovinu i glivr{avawe o kulenu, ribqem paprirodu, da imaju puno prijateqa, nu i pozapu{avali rupe na ~amcu prika{u, kotli}ima, paprici quda se druè i s qudima i sa ìvoi ajd svi u wega pa s wim na vodu, toj i slatkoj, ribama, {unkama i tiwama, sve da ih nau~i {to se u ~amcima je tamo i mesto a ne na slanini s promaje... Ne moè to {kolama vi{e ne u~i. obali, koliko god da su poderani, na brzinu da se obavi. Pi{ta baKaè Pi{ta za sebe: „ Ja sam mislili su derani. Kad je voda ~i vole kowe, ima ih dvanaest, nidebeo i ruàn, al nisam tuàn. isprala glinu i isterala mahovikad ih ne pripiwe i nikad u {taNe volim nikom kukat’, àlit’, nu i kad je ~amac kre{to mogu uradim dano dole, oni koji su nas, {to ne mogu suU ku}i je bio samo kad je spavao, umeli da plivaju su tra }u. Imo sam ja i a sawao je svoje de~a~ke snove na javi, isplivali, jednog masto{ezdeset kila i log koji nije umeo da to sam ~asno i pona pa{waku, u {umama, na mostovima pliva je brat spasao {teno nosio. Volim i u vodama oko Bezdana a Pi{ta nije imao bit’ sa dobrim qudibrata pa je vikao, ma, me|u wih moè{ dre~io, vato vazduh, brzo shvatio lu ne zatvara. Slobodno se ìvose olabavit’, pri~amo, ako smo da ako sam ne dre~i, onda ne guta tiwe kre}u po tom dvori{tu od raspoloèni posle i zapevamo vodu i nekako je do{ao do obale. skoro dva lanca. Ponekad i proda malo, to boqe vredi nego bilo Kad je uzbu|ewe pro{lo, sinulo kojeg kowa iz avlije, brzo pastuvi koji lek za smirewe ìvaca. I mu je da zna plivati, onda je protaj mawak nadoknade, al nikad anako imamo brige, to }emo ostabao, jeste, pa znao je! gler nije bio i ne angluje. Jedared vit’ za sutra“. Se}a se Pi{ta da je jo{ ko klije mewo vranicu za lipicanerku i Ovih dana }e i godi{nica kako nac voleo sve, od goluba do kowa! vagon kukuruza, tako su mu kowi je Pi{ta brkove pustio, eto priDa je voleo od igle do lokomotive zdravi, pitomi i ~estiti. Ume on like za druèwe i pesmu,brkovi verovatno bi bio neki {loser, s wima ko s dobrim qudima, jedasu iz iste godine kad je sina doovako je rod s prirodom, o~o je u red kad se kobila Frodika povrebio, kad su na ovaj sala{ do{li i {umare. Dvadesettre}eg novemdila na neku gvo`|uriju i polak kad je po~eo da ìvi svoj de~a~ki bra osamdamdesetsedme je po~eo obraza odvalila, {ili su joj ranu san iz one otvorene de~ije sobe da ìvi tu di je i danas, u namena nisu je vezivali, samo je Pi{ta prema [trpcu, s prole}a u lepu skoj ku}ici u Crnoj [umi blizu naslonio svoju glavu na wenu i nizelenu boju ofarbane pa lepo buvode, nije ni Bezdan daleko odaje se trznula ni jedared. @eqko, de i onima {to je pasu a i Pi{ti tle, kad je mirno vreme ~uje se u veterinar iz Sombora, jo{ i dakad legne na to zeleno {to se trapodne zvono s torwa. Te godine mu nas prepri~ava taj slu~aj. Ima va zove i gleda gore u plavo, kad se i sin rodio, odatle je u {kolu Pi{ta recept kako s kowima tre{eva peva qubavnu pesmu i leti i{ao svakog dana. Kad je zavr{io ba: “Treba{ ranit’, timarit’, biiznad svog i Pi{tininog gnezda. Bora Oti} {kolu dobio je diplomu da je vuti puno sa wima i moè{ radit’

DNEVNIK

c m y

@ I V O T A

Slu~aj babice Novke edim u jednom malom (zavi~ajnom, diskretnom) dru{tvu kod Pavla Seni}a u wegovoj sve ve}oj hacijendi “Bawi”, i razgovaram, dakle, evo, ve} satima i satima, koji skoro neprimetno, sito i napito, kucaju u mestu, s tim na{im (op{te)poznatim i – odavno je ve} sasvim izvesno! – besmrtnim, mo`da i najve}im ìvim srpskim filmskim i serijskim ~ovekom (na privremenom radu u Beogradu), zavisnikom od Srema, koji neguje (lokal)patriotsku naviku da, bar, jednom u deset dana, a kako stvari stoje i sve ~e{}e, preè kowe pod haubom, zbri{e iz prestonice na na{ uvrnuti kontinent Srem, popne se na na{u Fru{ku goru (ako je sa we, sentimentalno uzev, uop{te i si{ao), i gotovo pod obavezno “zavr{i” u na{em Vrdniku (“Volim Vrdnik, kako da ne... Ovo su prostori mog detiwstva. Ovo je moje rodno mesto!”). Povremeno, veslaju}i po sremskoj pu~ini u “Dnevnikovom” ~amcu, ~ujem da je Aleksandar Ber~ek lociran na tom i tom mestu (Be{enovo: “Stra{no ga je razo~aralo to {to je ovde sve propalo!”), kuda god krene i gde god stigne, prate ga dou{nici popularnosti, prime}en je i “otkucan”, nigde se ne moè sakriti, s wim u dru{tvu putuju i wegove gluma~ke maske, i zato filozofski uzev, nikada ne putuje sam. A to moè da bude zamorno i da dodija. I, stoga, mo`da mu je – ne znam, spekuli{em, nisam ga pitao – jo{ najnormalnije i najmawe zamorno u fru{kogorskoj zavetrini Vrdnika, nultoj ta~ki wegove biografije, tu gde je, pod Vitezi}em i na [tircu, sve po~elo, i gde se uvek, kao sada na “sedeqki” kod Paje, moè predahnuti uz restaurirawe pra{wavih zavi~ajnih fresaka (“Tu gore, na [tircu, bliè {umi, deda mi je imao vinograd. Igrao sam se na [tircu.”). Ali, ni u Vrdniku ne moè da pobegne od svojih maski! Prilazi èna, samo da dotakne glumca... Pre nego {to je do{ao na dogovoreni sastanak u “Bawu”, svratio je, ~ujem, samo na minut, kod Jovana Joke Prodanovi}a, s kojim se vaqao u pra{ini i pentrao po tavanima; svratio je, zapravo, u ku}u u kojoj je Jokin deda, lokalni kafanski patricij Bo{ko Prodanovi}, drào kultnu kafanu/pivnicu “Mala Kasina” (prvi kom{iluk ku}e u kojoj su kratko vreme stanovali Ber~ekovi), i motivisan mojom jo{ vru}om reportaòm “Mitologija vrdni~ke kafane”, prepao s vrata sirotog Joku, na{aliv{i se s wim, smrznuto ozbiqan: “[ta je... opawkava{ me preko novina!” Naime, prema Jokinoj verziji (objavqenoj u tekstu), Aca i on uspentrali su se na tavan ku}e “babice Novke”, tamo u buxaku prona{li “divqe bademe” i to smazali, ubrzo im je pozlilo, i da se u kafani nije zatekao vrdni~ki doktor Nikola Dobri~i}, koji je u “Maloj Kasini” imao svoj sto, neku vrstu “ordinacije”, i tu ~esto bio pri ruci hitnim slu~ajevima, ko zna {ta bi se dogodilo sa Acom i Jokom (“Da! Sedeo je, eno, tamo, sa kriglom piva u ruci... – ’[ta ste pojeli, deco?’ pita Dobri~i} i otvara torbu sa {pecijama. A Ber~ek i ja kroz pla~: ko{tice... A Dobri~i} vrti glavom: ’Au, sunce li vam jebem de~ije!...’ I dr` ne daj, izvuko nas iz mrtvih...”). Ku}a nabija~a u kojoj je 1950. proplakao glumac Aleksandar Ber~ek samuje u “starosedela~kom” kvartu Vrdnika ili tzv. Vrdnik Selu (“To je tamo, kad se uzbrdo skre}e u Radni~ku ulicu, pa se nai|e na onaj kamen, koji se nama deci ~inio ogromnim, i dan-danas je taj kamen tamo na uglu.”), i pripadala je Bere~ekovim dedi i babi, Savi i Slavni \ur|evi}, roditeqima wegove majke Milke, koji su stvorili jedanaestoro dece, od kojih je sedmoro ostalo u ìvotu (“Velika vrdni~ka familija... Velika i zanimqiva familija! Sve sestre su bile partizanke, sem najmla|e, koja je bila mala...”). Otac mu je rodom iz Banata, milicioner po profesiji (“ûveni Lala milicajac!”), kojeg su putevi slu`be doveli na Fru{ku goru u Vrdnik, gde je upoznao Milku \ur|evi}, s wom u Vrdniku stvorio Aleksandra, i 1951. dobio preme{taj u Banatsko Aran|elovo. U Vrdnik su se vratili 1959, Ber~ek je nastavio {kolovawe u Vrdnik Selu (“U~iteqica mi je bila Jelena Kirjakovi} iz Male Remete.”), ali po{to je Lala dobio slu`bu u obli`woj Rumi, ubrzo su tamo na{li krov i 1961. godine odselili se iz Vrdnika u Rumu.

“Leta sam provodio na vrdni~kom [tircu, kod tetka Nade, bila je udata za ]iru Todorovskog, oficira na slu`bi u Dobo~a{u... I ro|en sam naopako! Nogama napred... da! To je bila prava drama. I da na poro|aju nije bila, kako joj be{e ime... O takvim ènama pi{i!... ~uvena vrdni~ka babica, porodila je pola Vrdnika...” “Novka?” “Novka... da-da! Da nije bilo babice Novke, ne bi ostali u ìvotu ni mati moja Milka ni ja!” “Interesantno”, zaka~ih se za koincidenciju. “Ista ona Novka na ~ijem tavanu ste se otrovali ti i Joka!?” “Ja se toga ne se}am.” Nema veze, se}a se Joka. Babice Novke Obradovi}, odavno pokojne ène, pak, se}a se ceo Vrdnik, stari Vrdnik. Novkina “deca” po~ela su da se ra|aju prvih godina posle Drugog svetskog ubijawa, kada se ova èna s harizmati~nim obla~i}em oko glave, udata za berbera Vladicu

Aleksandar Ber~ek: „Ro|en sam naopako. Foto: @. Markovi} Bila je to prava drama...”

Obradovi}a, zaposlila u vrdni~koj ambulanti kao “terenska babica”, i slede}ih decenija, babica Novka (èna niskog rasta, puna~ka, specifi~nog smisla za humor), porodila je po vrdni~kim ku}ama stotine èna (pa, ~uli smo, i Milku \ur|evi}, majku Ace Ber~eka). Babica Novka bila je vrhunski Profesionalac od retke stare sorte, èna koja je sama, po ku}ama, genijalno re{avala i najkomplikovanije poro|ajne slu~ajeve, i “donela na svet” generacije Vrdni~ana, upam}ena i po tome {to ni jedna wena intervencija nije imala tragi~an ishod. I, kaù, ako je ne{to, ènama (i wihovim muèvima) u poro|ajnim ~asovima, olak{avalo bolove i otklawalo neizvesnost, jam~ilo da }e sve, ipak, biti u redu, onda je to re~enica: “Ne brini... Dolazi babica Novka!” Mogu da zamislim u Vrdniku Ulicu Aleksandra Ber~eka, ali, isto tako, mogu da zamislim i Ulicu babice Novke! Kada je umrla, a umrla je pre muà Vladice, priredili su joj jednu od najve}ih sahrana u istoriji Vrdnika, do{la su joj na posledwe putovawe, vaqda, sva wena deca. Pa, ako mi je dozvoqeno da budem, ba{, do te mere nepristojno intiman sa ~itaocima, bio sam i ja! Babica Novka nije imala dece. @eqko Markovi}

MANASTIR \IP[A PONOVO OTVORIO KAPIJE

Zvona oglasila ven~awe posle ~itavog veka anastir \ip{a u blizini Vizi}a decenijama je bio u zape}ku iako je pravi fru{kogorski biser: prvi pisani tragovi o wegovom postojawu datiraju s kraja petnaestog veka. Ovog oktobra manastir Div{a, u narodu poznat kao \ip{a, otvorio je kapije, i na sre}u sestrinstva i oko 500 gostiju u manastirskoj crkvi obavqeno je ven~awe. Stariji ka`u da skoro niko ne mo`e da se seti kada su pre toga mladenci rekli sudbonosno „da“. Jedni tvrde da }e skoro sto godina, drugi da je ven~awa bilo i pre Drugog svetskoj rata, a po-

tom je manastir te{ko o{te}en. U manastirskoj crkvi posve}enoj prenosu mo{tiju oca Nikolaja ven~ali su se @ivka @ivkica Jankovi} iz Ne{tina i Milan Begojevi} iz Suseka. Manastir je bio pravo otkrovewe za skoro sve goste, ponovo zasjav{i punim sjajem. Konak i crkva su obnovqeni, postavqena nova ograda s kapijom od kovanog gvo`|a, dvori{te poplo~ano, travwaci poko{eni, izgra|en asfaltni put, prikqu~ena telefonska linija, postavqena nova ~esma – i sve to nekako izgleda prelepo u ambijentu stare {ume hrasta, cera i lipe.

Kao i ve}ina pravoslavnih manastira i \ip{a se nalazi u dolini sklowena od glavnih puteva a opet blizu. Svega nekoliko kilometara od Ne{tina a jo{ bli`e Vizi}u, nalazi se taj manastir koji se treba posetiti – ima {ta da se vidi. Ven~awe su obavila ~etiri sve{tenika: jerej Nemawa Martinovi} paroh Ne{tina i Vizi}a, Nikola Gvozdenovi} paroh iz Suseka, Predrag Simi} protonamesnik iz La}arka i Savo Jovanovi} penzionisani sve{tenik iz Ne{tina. U manastiru `ive igumanija Evlavija, ina~e rodom iz Suseka, te sestra Justina.

- Ven~awe je obavqeno u manastirskoj crkvi koja je mala jer je wena prvenstvena namena bogosluèwe - kaè otac Nemawa Martinovi}. - Ina~e, èqa mlade bila je da se ven~a ba{ ovde. Kao dete ovuda je tr~ala dok se bavila orijentacionim krosom. @eqa joj se ispunila, a nadam se da }e oni koji su prisustvovali ven~awu pri~ati svojim bli`wima o lepotama ovog manastira i ovog kraja. Mladenci su manastiru poklonili krune {to je lep dar. Ina~e, sredstva za adaptaciju manastira, koliko ja znam, najve}im delom obezbe|ena su

iz Nacionalnog investicionog plana, a ranije je, tako|e, bilo donatora. Crkva manastira je oslikana i sada je izuzetno lepa. Ura|en je zvonik, pa se zvona mogu ~uti po obroncima Fru{ke gore. Div{a je po predawu zadu`bina despota Jovana Brankovi}a, a opis fru{kogorskih manastira iz 1753. godine to potvr|uje. Za sada nema bilo kakvog pisanog ili drugog traga koji bi ovo mogli da potkrepe. Najstariji sa~uvani pisani pomen je u rukopisnom ~etverojevan|equ s kraja 15. veka, a koje je dugo ~uvano u manastiru. Turci manastir na-

vode u svom popisu iz 1566. godine, ali pod imenom manastir Sv. Nikole u selu Lipovici. Tu pi{e da manastir poseduje dva vinograda i jednu “livadu od pet kola sena”. Zbog toga je namet bio mali, pa se pretpostavqa da su manastirske zgrade, izuzev crkve, bile od drveta. Sada je to sasvim druga slika. Turisti~ki poslenici iz Ba~ke Palanke (Vizi} i Ne{tin sa svojim atarima administrativno pripadaju ba~kopalana~koj op{tini iako su geografski u Sremu), ve} razmi{qaju o \ip{i kao turisti~koj destinaciji. Milo{ Suyum

DE@URNA

DNEVNIK

nedeqa1.novembar2009.

DVE HIQADE POLICAJACA U^ESTVOVALO U JU^ERA[WOJ AKCIJI „MORAVA”

Privedeno 500 qudi, zaplewena droga, oru`je, municija... Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova izveli su ju~e rano ujutro sinhronizovanu akciju {irom Srbije u kojoj su priveli oko 500 dilera i zaplenili ve}u koli~inu droge, oru`ja i municije, novca i ukradenih automobila. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je da je akcija, pod nazivom „Morava“, po~ela u {est ~asova na oko 600 lokacija, da je u~estvovalo oko 2.000 policajaca iz svih delova MUP-a

i da je akcija bila usmerena prema qudima koji prodaju drogu deci kod {kola, u kafi}ima i diskotekama. Za oko 100 privedenih odre|eno je policijsko zadr`avawe do 48 sati, rekao je ministar i pohvalio pripadnike MUP-a koji su u~estvovali u akciji, kao i dobru saradwu sa pravosu|em i tu`ila{tvom. U tim akcijama zapleweno je 57 komada vatrenog oru`ja bez dozvole, ve}a koli~ina municije, narkotika, novca i nekoliko

Tadi}: Kraj prve etape obra~una dràve sa kriminalom Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da je sa s ju~era{wim danom zavr{ena prva etapa borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji, koja se odvija pod koordinacijom Saveta za nacionalnu bezbednost. „Ovo nije akcija nijednog pojedina~nog ministarstva, ve} dràve Srbije i Savet za nacionalnu bezbednost izdao je jasne naloge koja dràvna institucija i koja slu`ba treba da radi svoj deo posla“, izjavio je predsednik Tadi} povodom akcije „Morava“, u kojoj je uhap{eno oko 500 osoba. On je rekao da su gra|ani u posledwim mesecima svedoci da je dràva postigla zna~ajne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. „Ovaj napor dràve nastavi}e se i u narednom periodu. Sve akcije se slivaju u dobro osmi{qen plan koji treba da rezultira u najkra}em mogu}em vremenskom periodu su{tinskim uspehom u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije“, istakao je predsednik Srbije.

Novosadska policija zadràla desetak osumwi~enih Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije uhapsili su ju~e u okviru akcije „Morava“ vi{e od deset osoba, ali je mera policijskog zadràvawa do saslu{awa kod istra`nog sudije odre|ena za devet osumwi~enih. Me|u licima li{enih slobode ima i maloletnika, saznaje „Dnevnik“ nezvani~no. Preteresene su ku}e, stanovi i druge prostorije, ukupno 43 objekta, u Novom Sadu, Petrovaradinu, Temerinu, Ba~kom Jarku, Ba~koj Palanci, êlarevu i drugim mestima. U vi{e~asovnoj akciji u ranim jutarwim i prepodnevnim satima zapleweno je oko 100 grama heroina, vi{e od deset grama kokaina, nekoliko desetina grama raznih drugih narkotika me|u kojima je i sve prodavaniji skank, pet pi{toqa u ilegalnom posedu, doma}e i strane falifikovane nov~anice i nekolikom automobila. Prema nezvani~nim saznawima, osumwi~enima se pripisuje neovla{}ena proizvodwa, dràwe i stavqawe u promet opojne droge, a jednom se stavqa na teret falsifikovawe dokumentacije za automobil.Saop{tewe novosadske Policijske uprave o akciji o~ekujemo danas. M. V. ukradenih automobila. Policija je, tako|e, prona{la i {est qudi sa poternica, 20 automobila visoke klase u vlasni{tvu dilera droge i milion i 52.000 falsifikovanih ameri~kih dolara. U akciji su u~estvovali policajci iz 27 policijskih uprava u Srbiji, u saradwi sa nadle`nim tuìla{tvima a hap{eni su qudi za koje postoji sumwa da se bave proizvodwom i prodajom droge. Akcija hap{ewa pod nazivom

„Morava“ izvedena je na podru~ju Beograda, Bora, Vaqeva, Vrawa, Zaje~ara, Zrewanina, Jagodine, Kikinde, Kragujevca, Kraqeva, Kru{evca, Leskovca, Ni{a, Novog Pazara, Novog Sada, Pan~eva, Pirota, Poàrevca, Prijepoqa, Prokupqa, Smedereva, Sombora, Sremske Mitrovice, Subotice, Uìca, â~ka i [apca, saop{tio je MUP. Smederevska policija je saop{tila da je jutros uhapsila {est

qudi iz Smedereva i jednu osobu iz Velike Plane zbog sumwe da su {vercovali drogu. U Uìcu i okolnim mestima policija je uhapsila 27 qudi zbog sumwe da su prodavali drogu. Uhap{eni su iz Uìca, Ariqa, Poège, Kosjeri}a, âjetine i Bajine Ba{te. Uì~ka policija je navela da }e podneti krivi~ne prijave protiv 11 uhap{enih. U Novom Pazaru policijski izvori Zapleweno je vi{e od milion la`nih dolara preneli su Beti da su uhap{eni „krupniji dileri“, dok jedno vozilo koje poti~e iz pqa~je hap{ewa izvedena i na teritoke.U Vaqevu su uhap{ena ~etiri riji Policijske uprave Vrawe, osumwi~ena kod kojih je prona|ekao i u Bujanovcu i Pre{evu. O~ena mawa koli~ina heroina, marividac akcije u Ni{u preneo je da huane i wenih semenki. Leskova~su àndarmi sa pu{kama i maskaka policija privela je 11 qudi, od ma na licu priveli jednu osobu sa kojih je za dvoje odre|eno policijlisicama na rukama iz zgrade posko zadràvawe zbog posedovawa red ni{ke Saborne crkve. Kraguoru`ja. U Policijskoj upravu u jeva~ka policija privela je {est Kraqevu, koja pokriva i podru~ja qudi i zaplenila pet kilograma i Vrwa~ke Bawe i Ra{ke, pretrese304 grama marihuane, gotovo 17 no je 14 objekata i stanova i prigrama heroina, dva pi{toqa i 50 vedeno 14 qudi, ali kod wih nisu metaka bez dozvole. Oduzeto je i prona|eni narkotici.

CRNA

Goreli automobili u Vrbasu i Karlovcima Nepoznate osobe ju~e ujutro su u Vrbasu zapalile vozilo „da~ija logan“ novosadskih registracija i prouzrokovali {tetu od oko 200.000 dinara, saop{tila je novosadska policija. Kako se navodi, po`ar je prijavqen oko {est sati, a lokalizovala ga je i ugasila Vatrogasna brigada iz Vrbasa. U toku je operativni rad na pronala`ewu osumwi~enih za krivi~no delo uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari. Policija je, tako|e, ju~e saop{tila i da je 30. oktobra u Srem-

skim Karlovcima zapaqen automobil „reno megan“ s novosadskim registrskim ozankama. [teta je procewena na oko 300.000 dinara i intenzivno se traga za osumwi~enima za krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti. Kako „Dnevnik“ nezvani~no saznaje zapaqeni su automobili vrbaskog advokata i visoko rangiranog policijskog slu`benika u Sremskim Karlovcima. Ina~e, pro{le sedmice zapaqen je automobil stare{ine policijske stanice u Beo~inu. M. V.

Poginuo pe{ak, nestao taksista Novosa|anin J. A. (1971) poginuo je na licu mesta u saobra}ajnoj nesre}i ju~e oko dva sata ujutro na uglu Sentandrejskog puta i Partizanske ulice, kod novosadske folkoteke „Kontrast“. Istraga }e utvrditi uzrok nesre}e, ali prema prvim saznawima postoji mogu}nost da je pe{ak koji je gurao bicikl prvo pao na put, a onda je nai{ao autombil „opel astra“ koji ga je je udario i potom se udaqio s mesta doga|aja

bez zaustavqawa i pru`awa pomo}i. Naknadno se, ipak, pojavio voza~ taksija D. A. (1975) iz Novog Sada koji bi mogao biti osumwi~en zbog ovog doga|aja, a obli`wi video nadzor je snimio sve {to se desilo, saop{tio je de`urni istra`ni sudije novosadskog Op{tinskog suda Zoran Keser, koji je obavio uvi|aj. Mogu}e je da je nesre}i kumovao alkohol. M. V.

EULEKS POTVRDIO

Identifikovane jo{ dve `rtve sa Tise Jo{ dve `rtve utapawa prilikom neleganog prelaska granice Srbije i Ma|arske identifikovane su ju~e, saop{tila je misija Euleks. Re~ je o dve `rtve prona|ene na teritoriji Srbije i one su identifikovane, kako je saopsteno, zahvaquju}i „plodonosnoj razmeni informacija“ od 30. oktobra, izme|u specijalnog tu`ioca Euleksa Fran~eska

Mandoia i srpskog specijalnog tu`ioca. U nesre}i na Tisi, izme|u 14. i 16. oktobra nestalo je 15 kosovskih Albanaca koji su poku{ali da pre|u u Ma|arsku. Na ma|arskoj obali prona|ena su tri tela, a pet je na|eno na teritoriji Srbije i svih pet `rtava su identifikovane. Posledwe dve, identifikovane ju~e ujutro, su `ena i dete.

SVET SUSRET NEKADA[WIH LIDERA SAD, SSSR I NEMA^KE U BERLINU

Ujediwewe Nema~ke inicirano u srcima obi~nih qudi Biv{i predsednici SAD i SSSR, Xorx Bu{ stariji (85) i Mihail Gorba~ov (78), i biv{i nema~ki kancelar Helmut Kol (79) sastali su se ju~e u Belinu povodom 20. godi{wice pada Berlinskog zida. Zvani~nici iz perioda Hladnog rata razmenili su u nekada{wem isto~nom Berlinu se}awa na jesen 1989. godine. Kol, koji je u kolicima od loma kuka pro{le godine i ima te{ko}e pri govoru, rekao je da su „Mihail Gorba~ov i Xorx Bu{ bili najzna~ajniji partneri Nema~ke“. Ceremoniji u Fridrihstat palati prisustvovalo je oko 1.800 zvanica, me|u kojima nema~ka kancelarka Angela Merkel i

biv{i premijeri Ma|arske i Poqske, Miklo{ Nemet i Tadeu{ Mazovjecki, kao i vi{e desetina ambasadora. Bu{ je na skup do{ao sa suprugom Barbarom, a Gorba~ov sa }erkom Irinom Virganskajom. Pozdravqaju}i „biv{e kolege“, Bu{ koji se te{ko kre}e nakon operacije kuka 2007. godine, uputio je komplimente Kolu, „velikom dr`avniku 20. veka“. On je ocenio da „doga|aji 1989. godine nisu bili inicirani u Bonu, Moskvi ili Va{ingtonu, ve} u srcima i duhu pobi~nih qudi“. Gorba~ov je pomenuo visoke zvani~ke te epohe zemaqa koje su uz SAD bile u Zapadnom Berlinu

- biv{u britansku premijerku Margaret Ta~er (84) koja je obolela od Alchajmerove bolesti i francuskog predsednika Fransoa Miterana koji je umro 1996. godine. Francuska je nedavno otvorila diplomatske arhive iz tog doba, u kojima se potvr|uje britansko protivqewe i francuski oprez prema ujediwewu Nema~ke. Na ceremoniji 9. novembra nazvanoj „Proslava slobode“ prisustvova}e Gorba~ov, biv{i poqski lider Leh Valensa, britanski premijer Godron Braun, predsednici Rusije Dmitrij Medvedev, Francuske Nikola Sarkozi i ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton.

Obama: Privreda SAD ide u dobrom pravcu Ameri~ki predsednik Barak Obama rekao je ju~e da se SAD oporavqaju od duboke recesije i da je otvoreno „stotine hiqada radnih mesta“ zahvaquju}i planu oporavka, koji je wegova administracija po~ela da primewuje u februaru. On je ukazao i da }e uprkos tom poboq{awu biti jo{ gubitaka poslova i da jo{ mnogo ostaje da se uradi. „Presre}an sam {to mogu da vam prenesem ove vesti koje, iako nisu razlog za slavqe, ukazuju na to da idemo u dobrom pravcu“, rekao je Obama u svom redovnom nedeqnom radijskom obra}awu.

Malo ali zna~ajno

Ameri~ki predsednik je mislio na zvani~ne podatke objavqene u ~etvrtak prema kojima je bruto doma}i proizvod SAD porastao 3,5 odsto u tre}em tromese~ju na godi{wem nivou, {to pokazuje da su SAD tokom leta iza{le iz najdu`e recesije od kada je zemqu zahvatila kriza krajem 2007. Bela ku}a je u petak saop{tila da ima potvrde da je zahvaquju}i planu privrednog oporavka vrednom 787 milijardi dolara koji je Obama po~eo da primewuje u februaru otvoreno ili spaseno najmawe milion radnih mesta. Nezaposlenost je u septembru bila 9,8

odsto, najvi{i nivo u posledwih 26 godina i o~ekuje se da }e podaci za oktobar, koji treba da budu saop{teni idu}e nedeqe, pokazati da je nezaposlenost pre{la 10 odsto. „Verovatno }emo videti daqi gubitak radnih mesta i narednih dana. Ali ne}emo mo}i da otvaramo poslove koji su nam potrebni ako ekonomija ne raste“, rekao je Obama. „Prema tome, u~iwen je napredak. Istovremeno `elim da istaknem da jo{ ima puno toga da se uradi“, rekao je ameri~ki predsednik.

Abdulah preti bojkotom Kandidat za predsednika Avganistana Abdulah Abdulah ka`e da }e bojkotovati drugi krug izbora ako se ne obezbede uslovi koji bi garantovali regularne izbore. „Ako uslovi (koje zahteva Abdulah) ne budu danas ispuweni, Abdulah }e u nedequ saop{titi svoju odluku na konferenciji za {tampu“, ka`e se u saop{tewu wegovog izbornog {taba. Navodi se da Abdulah „ne}e u~estvovati na

izborima koji nisu transparentni i regularni“. U drugom krugu predsedni~kih izbora zakazanih za 7. novembar u~estvuju, kako je najavqeno, sada{wi predsednik Hamid Karzai i wegov najja~i rival Abdulah Abdulah. Prvi krug predsedni~kih izbora u Avganistanu obele`ilo je nasiqe, slaba izlaznost (38,7 odsto) i ogroman broj slu~ajeva izborne kra|e u korist Karzaija.

Musavi poziva na nove proteste Lider opozicije Irana Mirhusein Musavi pozvao je pristalice na protest slede}e sedmice, kada se obeleàva 30. godi{wica zauzimawa ambasade SAD u Teheranu. Musavi je naveo da }e nastaviti da radi u ciqu sprovo|ewa politi~kih promena u Iranu, naro~ito posle predsedni~kih izbora u junu, na kojima je pobedio Mahmud Ahmadineàd i na kojima je bilo brojnih nepravilnosti, kaè se u

saop{tewu postavqenom danas na veb sajt reformista.Grupa islamskih studenata i ekstremista zauzela je ameri~ku ambasadu u iranskoj prestonici 4. novembra 1979. godine da bi dali svoj doprinos iranskoj verskoj revoluciji. Oni su 444 dana dr`ali kao taoce 53 Amerikanaca koji su se zatekli u ambasadi. Diplomatska kriza koja je zbog toga usledila okon~ana je 20. januara 1981. godine.

Masovna nesvestica u avionu Na letu aviona Briti{ ervejza od Wujorka do Londona onesvestilo se {est putnika zbog ~ega su bile pozvane lekarske ekipe da do~ekaju avion na londonskom aerodromu Hitrou, rekli su zvani~nici. Putnici su se svi brzo oporavili i nikome nije bilo potrebno bolni~ko le~ewe. U avion su odmah po sletawu prvo u{li timovi lekara i

stru~waci za opasne materije obu~eni u za{titna odela zbog prijavqenih zdravstvenih problema putnika tokom leta. Nisu na|eni nikakvi znaci opasnih materija i za sada se ne zna zbog ~ega se toliki broj putnika onesvestio. Policija ne smatra da je incident sumwiv, navodi agencija AP. U avionu, koji je ju~e ujutro sleteo u London, bilo je 216 putnika i 14 ~lanova posade.

SPORT

nedeqa1.novembar2009.

DNEVNIK

VINER [TEDI[E SUPERLIGA

DERBI PETOG KOLA NLB LIGE U VR[CU

Zvezda protutwala Spensom

Pola tima van stroja

NIS Vojvodina - Crvena zvezda 0:3 (19:25, 22:25, 17:25) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodine, gledalaca 600, sudije: Kolarevi} (Novi Sad), Miqkovi} (Beograd). NIS VOJVODINA: [kundri} (l) 1, Veselinovi} 4, Basta, Petrovi} 5, Mirosavqevi} 3, Vemi} 5, Ivovi} 4, Radi} 6, ûrovi} 9, L. ûbrilo 1, N. ûbrilo, Jovovi} 1. CRVENA ZVEZDA: Stefanovi}, Jakovqevi} 8, ]ulafi}, Ba-

ji}, Stojilovi}, Bojovi} 8, Milutinovi}, Miti}, Terzi} 10, Doki} 16, Vuji} (l). Susret odbojka{a NIS Vojvodine i Crvene zvezde nije bio ni „d“ od derbija, jer su Beogra|ani maksimalnom pobedom prosto protutwali Novim Sadom. Kao i uvek, o~ekivala se neizvesna borba u duelu crveno-belih ekipa, ali je Vojvodina olako pristupila me~u, nedovoqno koncentrisano {to

Blok Novosa|ana je potpuno zatajio

NOVOBE^EJCI DOBILI I TRE]EG TRENERA

Glava{ki na kormilu Jedinstva

Posle slabih igara novobe~ejskog Jedinstva u jesewem delu prvenstva Vojvo|anske lige – Istok, a posle dva uzastopna poraza, po drugi put u ovoj sezoni, do{lo je do promene trenera. Dosada{wi {ef struke Milorad Popovi} i Jedinstvo su prekinuli dvomese~nu saradwu, ne ba{ mnogo uspe{nu. Sportski direktor Arsen To{i}, o novoj promeni trenera ka`e: - Rezultati su daleko od o~ekivawa i ambicija kluba i zato nismo mogli mirno da gledamo kako gubimo bodove. Moralo se ne{to

je beogradska ekipa umela da iskoristi. Ve} od po~etka mogao se naslutiti epilog derbija. Crvena zvezda je servisima Ra{i}a, Bojovi}a i Terzi}a razbila prijem Novosa|ana {to je ote`alo organizaciju igre tehni~aru ^ubrilu, a i nekoliko solidnih mogu}nosti za poentirawe Novosa|ani su upropastili neo~ekivanim gre{kama. Uzaludni su bili tajmauti doma}eg trenera Salati}a, kao i izmene jer nije mogao da prona|e odgovaraju}eg igra~a koji bi stabilizovao prijem. Slabo su Novosa|ani i servirali i nisu imali puno ~emu da se nadaju u uvodnom setu. Boqe su doma}i otvorili drugi period utakmice, servisima Vemi}a i ]urovi}a, poveli 6:3, ali su se Beogra|ani brzo vratili. Uveo je Salati} i tek oporavqenog iskusnog Gabrijela Radi}a koji je do kraja me~a bio mo`da i jedina svetla ta~ka u novosadskom sastavu. Nastavili su se problemi sa prijemom doma}ih i ve} tada bilo je o~igledno da je servis Beogra|ana prevaga na tasu. Imali su {ansu doma}i da izjedna~e pred kraj drugog seta na 23:23, ali je DoFoto: F. Baki} ki} izblokirao Vemi-

Odlu~io servis Posle utakmica oba trenera su bila realna. - ^estitam Crvenoj zvezdi, koja je odigrala solidno ali smo mi bili katastrofalni. Uspeli su da iskoriste sve na{e slabosti. Odigrali smo daleko ispod o~ekivanog, bili indolentni i prerano se predali. Nije problem u porazu ve} u igri bez `ara, {to je nedopustivo - rekao je trener NIS Vojvodine Nikola Salati}. - Uvek sam govorio da je svaka pobeda u Novom Sadu veoma velika i zato sam zadovoqan. Ovi bodovi su nam vratili sigurnost posle poraza od Partizana. Na{ flot servis bio je neuhvatqiv za Novosa|ane a tre}i smo odigrali dobro i maksimalna pobeda mo`da i nije realan odnos snaga. Oba tima }e sigurno ostati u borbi za trofeje i plasirati se me|u ~etiri ekipe za plej-of istakao je trener Crvene zvezde @eqko Bulatovi}. }a, a potom je ]urovi} pogre{io i Zvezda je stigla do velikih 2:0. Ponovo su Novosa|ani boqe krenuli u tre}em setu. Solidan prijem i dobar napad doneli su im obe~avaju}ih 13:9 ali to je bilo sve za ~ega su doma}i imali snage. Usledila je neverovatna serija Beogra|ana od 10:0, sve na servise Terzi}a i do kraja nije bilo spasa NIS Vojvodini. M. Risti}

HAJDUK DO^EKUJE SMEDEREVO

Prilika za veliki revan{ Fudbaleri Hajduka danas u 10. kolu Jelen superlige do~ekuju ekipu Smedereva. U razmaku od ~etiri dana bi}e to drugi okr{aj ovih dveju ekipa. U sredu, u Smederevu Kuqani u kup susretu pro{li su kao bosi po trwu(3:0), pa je sada prilika za revan{. Ho}e li upravo ta èqa za reva{om biti „hajducima“ motiv vi{e. - Naravno. Kup je pro{lost i uveren sam da }emo se ekipi Smedereva revan{irati za taj poraz. Pregledali smo snimak utakmice, videli gde smo i u ~emu smo gre{ili. Kao {to sam i rekao dve katastrofalne gre{ke na{ih mladih igra~a su prelomile taj susret i verujem da takvih gre{aka vi{e biti ne}e. Videli smo, tako|e, da je Smederevo dobra ekipa i da }emo morati da uloìmo dosta truda kako bi napravili dobar rezultat. No, igramo na doma}em terenu, pred na{im vernim navija~ima i èqa nam je da dobrom igrom i pobedom nastavimo seriju dobrih rezultata na na{em terenu - kaè {ef stru~-

nog {taba Hajduka Bogdan Korak. @eqe su jedno, me|utim, kako savladati dobru ekipu Smedereva? - Dolazile su u Kulu i boqe ekipe od Smedereva pa smo stvarali {anse, gradili igru, i samo da nas krene gol, da realizujemo to {to na terenu stvorimo pa ne}e biti problema. Uzdam se i u na{u odbranu i o~ekujem da }e mnogo boqe odigrati nego {to je to bilo u prethodne dve utakmice. Da}emo svi sve od sebe da dobijemo utakmicu i pomerimo se u gorwi deo tabele kako bi mirnije sa~ekali okr{aj sa Crvenom zvezdom - isti~e Korak. U kup susretu u Smederevu Hajduk je nastupio bez Kekezovi}a, Marka Jovanovi}a, Ki{a... Kakva je sada situacija u igra~kom kadru? - [to se mladog Ki{a ti~e za wega je polusezona zavr{ena i on ne}e biti u konkurenciji. Pawkovi} je iskq~en u Smederevu pa ni on nije u konkurenciji. Kekezovi} trenira sa nama i nadam se da }e on biti u redu.

preduzeti, pogotovo {to ni sam Popovi}, s kojim smo imali dobru saradwu, nije zadovoqan rezultatima. Kako se bliì kraj prvenstva nismo imali drugog izbora nego da poverewe ukaèmo Novici Glava{kom, koji s mla|im kategorijama ve} godinama beleì dobre rezultate. Novica Glava{ki, ambiciozno se prihvati ni malo lakog zadataka, da spa{ava brod koji se nalazi u vrlogu za~eqa tabele. - Nama je veoma zna~ajno da u naredne ~etiri utakmice popravimo utisak i obogatimo bodovni saldo, kako bi mirnije do~ekali nastavak prvenstva. Imamo kvalitetne fudbalere koji mogu daleko vi{e od onog {to su do sada pokazali, a gostovawe Dinama iz Pan~eva je prilika da stvari krenu na boqe - optimisti~ki poru~uje Glava{ki. St. D.

Miqan Pavkovi} kapiten Hemofarma

vrede i grip.Kapiten Miqan Pavkovi} po~eo je da igra bez maske koju je nosio zbog povrede nosa, ali je Milivoj Bo`ovi} pokidao predwe ukr{tene ligamente i ne}e nastupati do kraja sezone. Tako|e, Milan Ma~van je pauzirao dve nedeqe zbog povrede palca na nozi i postepeno }e se vra}ati u trena`ni proces, dok Stefan Markovi}, Milo{ Borisov, Uro{ Petrovi} i Bojan Krstovi} imaju povi{enu temperaturu. - Neizvesno je u kom sastavu }emo iza}i pred Cibonu. Ovo nam se desilo u najgorem mogu}em trenutku. Desetkovani smo i svejedno je ko nam je protivnik- rekao je Karaxi}. Zbog povrede Bo`ovi}a, Hemofarm je vratio Gorana Jagodnika, koji je igrao u ligi Slovenije i celo leto sa reprezentacijom te zemlje. - Jagodnik je u kondiciji, poznaje dosta igra~a i brzo }e se uklopiti. Pored igra~kih kvaliteta i iskustva i wegovi qudski kvaliteti govore da je veliki borac i vo|a - ocenio je Karaxi}. Hemofarm je u prethodnom kolu izgubio gotovo dobijenu utak-

- Bez obzira kakav je zdravstveni bilten ekipe, nemamo vi{e pravo na poraz kod ku}e, ma ko da nam je protivnik. Razumqivo je da smo pod ve}im pritiskom, ali svi smo uvereni da imamo snage da prebrodimo probleme i dokaèmo da nismo slu~ajno svrstani u grupu favorita za najvi{i plasman - rekao je Pavkovi}. Cibona je do sada jedini tim bez poraza u NLB ligi, a Pavkovi} dodaje da se wegova ekipa na to ne obazire i da je upravo Cibona idealan protivnik da Hemofarm dokaè da ima ekipu za vrh tabele. - Cibona je kvalitetnija nego pro{le sezone. Oni su izuzetno sna`na ekipa, pokrivena na svim pozicijama. Ipak, siguran sam da moèmo ne samo da im pariramo, ve} i da pobedimo - dodao je Pavkovi}. - Agresivna odbrana je preduslov uspeha. Moramo sve vreme da budemo na visokom nivou. Ako im dozvolimo da diktiraju ritam, bi}emo u velikim problemima. Optimista sam, bez obzira na trenutni poredak na tabeli - dodao je organizator igre Vr{~ana.

Najzad kompletni Bogdan Korak

Vide}emo to pred sam susret, ali u svakom slu~aju bi}emo ja~i nego u Smederevu.- zakqu~io je {ef stru~nog {taba Hajduka Bogdan Korak. Kuqani }e, prema svemu sude}i, susret protiv Smedereva po~eti u sastavu: Manolov, Kozo{, Fejsa, Radanovi}, Trajkovi}, Bogi}, Kekezovi}, M. Jovanovi}, @ivanovi}, Komazec i Davidov. \. Bojani}

Naj~udesniji gol na svetu Novica Glava{ki

micu protiv Partizana, a plejmejker i kapiten Pavkovi} rekao je da je start sezone za wegovu ekipu neo~ekivan i da su ih porazi u prva dva kola dosta poremetili.

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS GOSTUJE KOD RADNI^KOG

PLATINIJA ODU[EVIO GOL STOJKOVI]A

Mi{el Platini ~estitao je Draganu Stojkovi}u na potezu zbog kojeg je dobio crveni karton (?!).Predsednik UEFA je odu{evqen golom, koji je Piksi dao sa 50 metara, uputio pismo treneru Nagoje. - Gospodine Stojkovi}u, gol koji ste postigli protiv Jokohame kao trener Nagoje naj~udesniji je pogodak koji sam video na fudbalskim terenima {irom sveta. Taj gol jo{ vi{e dobija na zna~aju po{to ste ga postigli sa trenerske klupe obu~eni potpuno druga~ije od igra~a na terenu, u odelu i cipelama. @ao mi je {to vam je sudija nakon toga pokazao crveni karton i iskqu~io vas sa utakmice - pi{e u Platinijevom pismu. Da nije zaboravilo da igra fudbal, Stojkovi} je dokazao prilikom gostovawa wegove Nagoje u Jokohami kada je revoltiran proma{ajem svog igra~a „opalio“ skoro sa klupe i

Trener Hemofarma Stevan Karaxi} jo{ ne zna sa kojim timom }e danas do~ekati Cibonu, u derbiju petog kola NLB lige, jer su mu ekipu desetkovale po-

Posle dve lake uvodne pobede u Ko{arka{koj ligi Srbije, igra~i Vojvodine Srbijagas do`iveli su bolno prizemqewe kroz dva vezana poraza. I dok je onaj u Vaqevu, protiv Metalca, donekle bio i o~ekivan, dotle je ubedqiv neuspeh kod ku}e od dotada{weg „fewera{a“ Napretka potpuno razo~arao malobrojne navija~e crveno-belih, a u klubu upalio signal za alarm. Ve} ve~eras ekipa trenera Radenka Varagi}a na}i }e se na novom ispitu i to protiv aktuelnog posledweplasoranog tima na tabeli - Radni~ki Basketa. Re~ je o filijali, ili mladom sastavu NLB liga{a FMP-a, {to svedo~i da je re~ o ozbiqnom suparniku.

Naime, mladi „panteri“ bili su dvostruki prvaci Evrope i, bez obzira na ~etiri poraza, sigurno je da poseduju talenat koji }e, kadtad, morati da ispliva na povr{inu. - Nemamo opravdawa za igru i poraz od Napretka i koristim priliku da se izvinim gledaocima zbog svega {to se dogodilo - samokriti~an je bio trener Varagi}. Radni~ki sigurno ima kvalitet i u ve~era{wu utakmicu mora}emo da u|emo maksimalno mobilno i s velikim anga`ovawem. Ukoliko u tome uspemo, bi}emo na dobrom putu da krenemo ka pobedi, a dobro za nas je to {to }emo u Beogradu nastupiti u kompletnom sastavu. A. P.

BALKANIJADA U TURSKOJ

Zlato i srebro za Srbiju Na Balkanijadi u stonom tenisu u Bursi Srbija je osvojila zlatnu i srebrnu medaqu. Na takmi~ewu ekipa do 21 godine, na{a mu{ka reprezentacija u sastavu Crepuqa, Radowi} i Pet-

kov domogla se najsjajnijeg odli~ja. Srbija je u finalu pobedila doma}ina Tursku 3:1. U finalu `enskih reprezentacija doma}in je bio boqi od Srbije 3:1. Boje na{e reprezentacije branile su Molnar, Todorovi} i Galowa. S. S.

KUP SRBIJE

Mi{el Platini i Dragan Stojkovi}

na odu{evqewe svih na stadionu - pogodio gol. - Jedan od igra~a Nagoje propustio je {ansu iz koje je te`e proma{iti nego pogoditi gol. Uhvatio je volej i proma{io ~itav gol. Iznervirao sam se zbog toga i kada je lopta u nastavku igre iza{la iz terena i stigla do

na{e klupe, jednostavno nisam mogao da se suzdr`im. Raspalio sam po woj sa udaqenosti od 50 metara da bih svojim fudbalerima pokazao kako se {utira, ali, na moju veliku sre}u, ona je zavr{ila u mre`i golmana Jokohame. Ceo stadion je pao u trans i aplaudirao mi - rekao je Stojkovi}.

Venus i Petrovaradin u drugom krugu Kugla{i srpskoliga{a Kraqeva prijatno su iznenadili u prvom kolu Kupa Srbije na stazama kuglane u Pan~evu pretekav{i dva superliga{a, Ni{ put i beogradski Partizan. Na turniru Kupa Srbije u Ni{u, kugla{i Smedereva nisu do{li. Dva druga kluba uz ove

grupe ^a~ak Metalac 2 i Rudar iz Kostolca pro{li su u drugi krug. U Kupu Srbije za kugla{ice, turnir u Subotici odigran je sa samo dva kluba jer Jedinstvo iz Novog Be~eja nije doputovalo. U drugi krug iz ove grupe su se plasirale ekipe Venus iz Ba~ke Topole i Petrovaradin. B. V.

SPORT

DNEVNIK

Drugu godinu zaredom, Venus Vilijams pobedila je Jelenu Jankovi} u polufinalu posledweg turnira sezone, VTA {ampionata u Dohi. Aktuelna {ampionka nadigrala je na{u teniserku posle tri seta, dva ~asa i 34 minuta velike borbe, 200 odigranih poena, devet brejkova na obe strane i mnogo pogo|enih linija. U desetom me|usobnom susretu izme|u Venus i Jelene, pet godina starija Amerikanka izjedna~ila je na 5:5 - 2:1, po setovima 5:7, 6:3,

u tre}em setu, ali potom izgubila naredna dva svoja servisa (2:3). Bila je to revija brejkova na obe strane, a kada je Venus kona~no osvojila svoj servis za 5:3, nazirao se isti epilog kao i pre 365 dana... Ali, nije moglo da pro|e bez drame. Jelena je smawila na 5:4, a onda imala brejk loptu u situaciji kada je Venus servirala za novo finale u karijeri, u kojoj ima ve} 41 titulu! Pri rezultatu 30:40, Xej-Xej je poslala ~ist bekhend u aut, vratila Amerikanku u igru i tu vi{e nije bilo spasa.

Jelena Jankovi}

6:4. U drugom polufinalu u drugom setu Karolina Voznijacki zbog pogor{ane povrede mi{i}a predala je me~ Sreni Vilijams kod rezultata 4:6, 1:0. Pa }e danas u finalu igtrati dve sestre Vilijams. Jelena Jankovi} ima za ~im da `ali posle prvog duela sa starijom od sestara Vilijams, imala je veliku priliku da prva stigne do brejka prednosti u drugom setu. I to ne jednu, nego tri uzastopne... Posle osvajawa prvog seta brejkom za 6:5, a potom sigurnom igrom za 7:5, Xej-Xej je bila boqa i u uvodnim trenucima drugog seta, a pri rezultatu 2:2 imala je 0:40 na servis protivnice i - nije uspela da prelomi me~. Kao {to to obi~no biva, psihi~ki je pala posle propu{tene {anse, izgubila ve} naredni gem na svoj servis a potom i set sa 6:3, tako da je morala da po~ne „od nule“. Jo{ jednom, Beogra|anka je dovela protivnicu u situaciju da juri rezultat. Jelena je povela sa 2:0

Od 200 odigranih poena, 103 su pripala pobednici i ona je taman za toliko bila boqa od na{e jedine predstavnice na finalnom turniru sezone, sa kojeg Jelena odlazi sa 530 VTA poena (70 poraz u grupi, 460 dve pobede u grupi) i ~ekom od 300.000 dolara (100.000 za u~e{}e, 200.000 za dve pobede u grupi). Jelena je posle startnog poraza od Viktorije Azarenke (1:2) u Beloj grupi, imala dozu sre}e u naredna dva me~a, jer joj je Dinara Safina predala ve} posle 1:1 u prvom setu, a potom je u presudnom duelu za protivnicu imala povre|enu Karolinu Voznijacki i to je iskoristila za lagani trijumf od 2:0, koji joj je doneo prvo mesto u grupi i plasman u polufinale. Tamo je Venus u{la na mala vrata, sa svega jednom pobedom u Kesten grupi i samo zahvaquju}i tome {to je Svetlana Kuzwecova u duelu koji joj rezultatski ni{ta nije zna~io, pobedila Elenu Dementijevu i izbacila je sa turnira.

ATP TURNIR U BE^U

Melcer zaustavio Janka Lo{e odigran poen na svoj servis pri rezultatu 4:4 u taj-brejku drugog seta, ko{tao je Janka Tipsarevi}a plasmana u drugo uzastopno ATP finale u karijeri.Nakon {to je pre nedequ dana u Moskvi probio magi~nu granicu i posle sedam godina bavljenja profesionalnim tenisom, Beogra|anin je bio na nekoliko poena od ponavqawa istog uspeha u prestonici Austrije. Ipak, sedmi nosilac Austrijanac Jirgen Melcer boqe je odigrao taj-brejk drugog seta, spasio `ivu glavu, a onda u tre}em setu iskoristio prvu i jedinu brejk loptu koju je imao na me~u i oti{ao u finale ATP turnira u Be~u, koji pripada Seriji 250 - 2:1 (4:6, 7:6, 6:4). Tipsarevi} je bio za klasu boqi teniser u prvom setu, lak{e dobijao svoje servis-gemove i kon-

statno pritiskao Melcera na wegov servis, a kada je iskoristio tre}u priliku za brejk, lako je priveo posao kraju - 6:4 i 1:0 posle 45 minuta, na tvrdoj podlozi u dvorani.Melcer je u nastavku duela podigao igru taman toliko da ne izgubi svoj servis, ali ne dovoqno da bi savladao Tipsarevi}a na svoj... Set je oti{ao u tajbrejk i on je prelomqen minibrejkom na servis na{eg tenisera, pri rezultatu 4:4. Iako je Janko osvojio naredni poen za 6:5, Melcer je iskoristio drugu set loptu - 1:1. U „majstorici“, nijedan teniser nije bio blizu brejk lopte sve do rezultata 4:4, kada je Austrijanac izborio prvu {ansu da oduzme servis protivniku jo{ od po~etka drugog seta. Bio je uspe{an u tome, poveo sa 5:4, a onda dobrim servisima obezbedio finale.

PANON KUP U MA\ARSKOJ

VTA [AMPIONAT U DOHI

Venus ponovo kobna za Jelenu

nedeqa1.novembar2009.

Orlovi rano lete Srbija – Tunis 34:24 (20:11) VESPREM: Dvorana sportova, gledalaca 3.500,sudije: Dobrovi~ i Tajok ( Ma|arska), iskqu~ewa: Srbija 14 minuta, Tunis 6 minuta.Sedmerci: Srbija 2 (2), Tunis 2 (2). SRBIJA: Stani} (10 odbrana), Stojkovi} 3, Koji} 2, [e{um 5, Vujin, Nik~evic 1, Stojanovi}, Toski} 5, Ili} 7, Bojinovi} 1, Markovi} 4, Pejanovi} (7 odbrana), Tubi} 1, Vilovski 1, Mitrovi} 3, Rni} 1. TUNIS: Hlel (5 odbrana), Abdala 1, Garbi 1, Tuati, Hmam 3, Dris (4 odbrane), Ha| 1, Zekeni (3 odbrane), Gazi 1, Busnina 2, Mrabet 1, Manem 4, Ajed 2, Said 3, Suref 2, Hriem 2. Isplatila se Srbima „francuska {kola“. Nau~ili su dosta u porazu na startu EHF nedeqe od aktuelnih svetskih i olimpijskih {ampiona u ^airu (28:34).Produ`ili su daqe i demonstrirali silu u Ma|arskoj na Panon kupu. Redom su padali Rumuni (40:31), doma}ini (30:25), a u matineu „razbijen“ je i Tunis - 34:24 (20:11). Tako su „orlovi“ osvojili prvo mesto na Panon kupu. Realno, Tuni{ani nisu rival protiv kojeg bi selektor Sead

Prvo kolo: Ma|arska - Tunis 28:28, Srbija - Rumunija 40:31. Drugo kolo: Rumunija - Tunis 33:33, Srbija - Ma|arska 30:25. Tre}e kolo: Srbija - Tunis 34:24, Ma|arska - Rumunija 31:28. 1. Srbija 3 3 0 0 104:80 6 2. Ma|arska 3 1 1 1 84:86 3 3. Tunis 3 0 2 1 85:95 2 4. Rumunija 3 0 1 2 92:104 1

Toski} i Ili} su sjajno igrali u odbrani

Hasanefendi} mogao da stekne sliku o kvgalitetu svog tima. Me|utim, bez pomo}i povre|enih Ivana Lap~evi}a, Marka Vujina, Aleksandra Stojanovi}a i Ratka Nikoli}a, sa minimalnom minuta`om za Mladena Bojinovi}a, „orlovi“ su opet igrali izuzetno efikasno, na momente i atraktivno, ali i ~vrsto u odbrani. Od po~etka me~a Momir Ili} (na kraju se-

dam golova), Alem Toski} (5), @arko [e{um (5) i drugovi re{etali su mre`u Tuni{ana, a najve}u prednost u prvom poluvremenu stekli su u fini{u serijom 4:0 kada su stigli do 19:10. Na odmor se oti{lo rezultatom 20:11. Tuni{ani su na po~etku drugog poluvremena uspeli da svedu „minus“ na sedam golova, ali su srpski rukometa{i brzo vratili stvari na svoje mesto. U

43. minutu ponovo je bilo 11 razlike (26:15). Do kraja vi{e nisu zapiwali, pa je rival pretrpeo „pristojan“ poraz - 34:24. Najboqi strelac turnira je Momir Ili} sa 19 pogodaka. Nedeqa EHF je bila prilika za novog selektora Srbije Seada Hasanefendi}a da vidi sa kojim snagama raspola`e, ali i da uigrava ekipu koju }e u januaru 2010. povesti na Evropsko prvenstvo u Austriju. - I u posledwoj utakmici dali smo sve od sebe. Zadovoqan sam, jer smo dobro igrali iako je bilo te{ko posle napornih utakmica u prva dva dana turnira. Igrali smo prepoznatqivu igru i igra~i zadovoqni odlaze ku}i. Svesni smo {ta nas o~ekuje do starta Evropskog prvenstva u Austriji. - ocenio je selektor Sead Hasanefendi}.

PREMIJER LIGA

Tobyije odrale pevce

Najbr`i na treningu: Luis Hamilton

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA ABU DABIJA

Fetel i Barikelo za drugo mesto Kako na nezvani~nom, tako i na zvani~nom treningu za posledwu trku sezone Formule 1, za Veliku nagradu Abu Dabija, najbr`i je bio Luis Hamilton. Britanac u

Voza~i 1. Xenson Baton (Bron GP) 89, 2. Sebastien Fetel (Red Bul) 74, 3. Rubens Barikelo (Bron GP) 72, 4. Mark Veber (Red Bul) 61,5, 5. Luis Hamilton (Meklaren) 49, 6. Kimi Raikonen (Ferari) 48, 7. Niko Rozberg (Vilijams) 34,5, 8. Jarno Truli (Tojota) 30,5 , 9. Fernando Alonso (Reno) 26 , 10. Timo Glok (Tojota) 24.

Meklarenu je izgubio titulu, jer je na pro{loj trci, za VN Brazila, D`enson Baton i teoretski obezbedio zvawe {ampiona za 2009, ali se 17. put u karijeri izborio za pol poziciju.Najbr`i krug na stazi u Abu Dabiju izvezao je za 1:40,948. Iza wega su se plasirali voza~i Red Bula, Sebastijan Fetel i Mark Veber, a onda i tandem iz Bron GP. Rubens Barikelo je bio ~etvrti, a novi {ampion Baton tek peti. Biv{i dvostruki prvak Fernando Alonso }e posledwi put voziti za Reno jer prelazi u Ferari, a kvalifikacije je zavr{io ve} u prvom delu i na{ao se u grupi voza~a koji }e startovati sa za~eqa. Trka u Abu Dabiju po~e}e danas u 14 sati.

Arsenal igra najelep{i fudbal na Ostrvu, mo`da i u Evropi. A na radost svojih navija~a, uz to je i efikasan.Na Emiratima je u derbiju 11. kola Premijer lige gostovala „redovna mu{terija“, ekipa Totenhema, a ishod je o~ekivan - 3:0 za tobxije. ^eta Arsena Vengera nastavila je perfektan niz u ovoj sezoni - sve pobede na doma}em terenu, a uz to su ve} {est kola bez poraza. Totenhemu je ovo drugi uzastopni poraz. Tradicija je bila apsolutno protiv pevaca“ - u posledwih 25 me|usobnih duela, u svim takmi~ewima, Totenhem je samo jednom pobedio! Jo{ jedan podatak za Riplija. Totenhem nije pobedio u posledwa 64 gostovawa „velikoj ~etvorci“ engleskog fudbala - Man~ester junajtedu, Arsenalu, ^elsiju i Liverpulu! Posledwi put su dobili neku od tih ekipa, daleke 1993. godine kada su slavili na Enfildu protiv Liverpula 2:1. Bitka za severni London odlu~ena je u fini{u prvog poluvremena. I to samo u dva minuta. Najpe je Robi van Persi doveo Arsenal u vo|stvo u 42.

minutu na asistenciju Sawe. Samo minut kasnije Sesk Fabregas postiè gol kao Maradona na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1986. godine protiv Engleske! Ta~ku na me~ stavio je Van Persi drugim golom u 60. minutu i to ponovo na dodavawe Sawe. Lider Premijer lige, êlsi je poveo protiv Boltona iz penala u posledwim trenucima prvog poluvremena, a ceo drugi deo igre imao je igra~a vi{e na terenu. Stoga je vidoka pobeda bila i o~ekivana (4:0). Rezultati 11.kola: Arsenal - Totenhem 3:0 (2:0) (Van Persi 42’, 60’, Fabregas 43’), Bolton - êlsi 0:4 (0:1) (Lampard 45’p, Deko 61’, Najt ag83’, Drogba 90’), Barnli - Hal 2:0 (1:0) (Aleksander 20’p, 77’), Everton - Aston Vila 1:1 (1:0) (Biqaletdinov 45’ - Kerju 46’), Fulam - Liverpul 3:1 (1:1) (Zamora 24’, Nevland 73’, Demsi 87’ - Tores 42’), Portsmut - Vigan 4:0 (2:0) (Dindan 35’, 65’, 90’p, Pikjon 45’), Stouk - Vulverhempton 2:2 (2:0) (Elokobi 20’ag, Eterington 44’ - Kredok 47’, 64’), Sanderlend - Vest Hem 2:2 (1:2) (Reid 39’, Ri~ardson 76’ - Franko 30’, Kol 36’).

Vojvo|anska liga Istok :Radnik - Kozara 1:0, Crvena zvezda - Vojvodina 2:2, Budu}nost (A) - Polet (N) 2:1, Ba~ka Topola - Radni~ki (Z) 2:0, BAK - Ba~ka (P) 0:0, Sloboda - Budu}nost (SC) 0:2. Vojvo|anska liga Zapad :Polet (K) - Qukovo 1:2, Sloven - Omladinac 2:0, Solunac - @AK 2:1, [ajka{ - Indeks 1:0, Cement - Crvena zvezda 1:0.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga Istok STAR^EVO: Borac - Radni~ki (B), SUBOTICA: Ba~ka 1901 Obili}, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Dinamo. Utakmice po~iwu u 14 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad NOVI SAD: Borac - Jugovi}, IRIG: Radni~ki - Mladost (T), MLADENOVO: Budu}nost - 1. maj, [IMANOVCI: Hajduk Radni~ki (SM). Utakmice po~iwu u 14 ~asova. Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - Borac ([)

(10 ~asova), Mladost - Petrovaradin (10 ~asova), GAJDOBRA: Hercegovac - Jedinstvo, STEPANOVI]EVO: Omladinac Fru{kogorac, BA^KI PETROVAC: Mladost - Sremac. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Gradska liga Novog Sada LEDINCI: Vinogradar Straìlovo, ÊNEJ: ênejac Partizan, KISA^: Tatra - Poqana Behaton, RAKOVAC: Borac - Sirig, BUDISAVA: Dinamo - Proleter, BEGE^: Ba~ka - @elezni~ar, TEMERIN: TSK - Fru{kogorski partizan. Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Ko{arka NLB liga (m) - VR[AC: Hemofarm - Cibona (17), ZADAR: Zadar - Partizan (20). Prva liga (m) - KRU[EVAC: Napredak - Ma{inac (20), BEOGRAD: Radni~ki Basket - Vojvodina Srbijagas (19), NI[: Ergonom - Proleter Naftagas (19.30), Prva liga (`) - ZREWANIN: Proleter - ^elarevo (20), BEOGRAD: Radivoj Kora} - Spartak (19.30), BEOGRAD: Partizan - Crvena zvezda (18). Prva B liga (m) - KOSJERI]: Crnokosa - Superfund (17).

Druga srpska liga, sever (m) IN\IJA: Hajduk (B) - Top (19), TURIJA: Akademik - Apatin (19), PAN^EVO: Dinamo Krajina Grme~ (20.30).

Rukomet Prva liga (m) - BUJANOVAC: BSK Heba - Vrawe (19), JAGODINA: Jagodina - BASK (19.30). Prva liga (`) - ALEKSANDROVAC: @upa - Cepelin (18), NOVA PAZOVA: Maks sport Pirot (18). Druga liga (m) - IN\IJA: @elezni~ar - Jedinstvo (BPS) (17), @ABAQ: Hajduk - Metalac AV (16), SOMBOR: Sombor

- Radni~ki (NS) (18), JA[A TOMI]: Hercegovina - Proleter Agro`iv (19). Druga liga (`) - ZREWANIN: Srem - Lehel (15.30). Prva vojvo|anska liga (m) SIVAC: Sivac 69 - Putinci (17). Prva vojvo|anska liga (`) KOVIN: Radni~ki - Jadran (18), DOLOVO: Dolovo - Jedinstvo (E) (15).

Odbojka Prva mu{ka liga - KLEK: GIK Banat - @elezni~ar (18). Druga `enska liga - sever - KIKINDA: Kikinda - Spartak 2 (14.30), RUMA: Ruma - Mladost (17).

Prva vojvo|anska ènska liga - sever - ZMAJEVO: Ba~ki zmaj - CVS (18), FUTOG: Futog vest - Merkur (15.15), VRBAS: Vrbas - Volejstars (12). Prva vojvo|anska ènska liga - jug - KRAJI[NIK: Kraji{nik - Prvi tempo (17). Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug - STARÊVO: Borac 2 Gorwi grad (17), SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo Hercegovina (16).

Mali fudbal Vojvo|anska liga - NOVI SAD: KMF Adice - KMF Telep (15.30, O[ „Jo`ef Atila“)

SPORT

nedeqa1.novembar2009.

DNEVNIK

PRVA LIGA SRBIJE

SRPSKA LIGA – GRUPA VOJVODINA

Kom{ijski derbi Apatincima

Poraz posle 18 meseci

Radni~ki (S) - Mladost (A) 1:3 (1:1) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 800, sudija Brdar (Novi Sad), strelci: Resanovi} u 30. (iz penala) za Radni~ki, a \orovi} u 25. i 86. Filipovi} u 46. minutu za Mladost. @uti kartoni: Vidovi}, Opsenica, Vukovi} (Radni~ki),

7, \orovi} 8, Petrovi} 7 (Aleksi} -), Brki} 8, Paunovi} 8, Filipovi} 7 (Grabe` -). Navija~i crveno-belih o~ekivali su pobedu qubimaca protiv kom{ija iz Apatina. Me|utim, ni{ta od toga, gosti su zaslu`eno pobedili. Igrao se 25. minut,\orovi} je volej udarcem

Gu`va pred golom Apatinaca

Marti}, Petrovi}, Brki}, Stjepi}, Vejinovi} (Mladost). RADNI^KI: Zogovi} 6, Laki} 6, Vidovi} 7, Dabi} 7, Baqak 6, Zeli} 6 (Orsi} -), Vukovi} 6, Keni} 6 (Stankovi} -), Resanovi} 6, Marijanovi} 6 (Peruni~i} -), Opsenica 7. MLADOST: Marti} 8, Stjepi} 7 (]etnik -), Kaka{ 7, Kosanovi} 7, Mrvaqevi} 7, Vojnovi}

Foto: I. Jankovi}

sa 18 metara lobovao je Zogovi}a, koji je bio samo tri metara ispred svog gola, bio je to veoma lep pogodak. Doma}i su ubrzo izjedna~ili, golman Marti} napustio je svoja vrata i nepropisno zaustavio Vukovi}a koji se spremao da {utira, dosu|en je jedanaesterac, Resanovi} ga je sigurno realizovao. Neposredno pred odlazak

Goran Cvetkovi} ulovio kanarince

In|ija - Sloga (K) 2:0 (0:0)

In|ija - Sloga 2:0 Radni~ki (S) - Mladost (A) 1:3 Be`anija - Radni~ki (N) 3:0 Zemun - Novi Sad 2:0 Sevojno - Kolubara 2:0 Danas Proleter - Teleoptik (13) Dinamo - Banat (13) Novi Pazar - ^SK Pivara (13) Srem - Mladost (L) (13) 1. Kolubara 12 2. Sevojno 12 3. In|ija 12 4. Srem 11 5. Teleoptik 11 6. Novi Pazar 11 7. Proleter 11 8. Banat 11 9. Novi Sad 12 10. Dinamo 11 11. Mladost (A)12 12. Be`anija 12 13. Zemun (-2) 12 14. ^SK 11 15. Sloga (K) 12 16. Mlad. (L) 11 17. Radn. (S) 12 18. Radn. (N) 12

7 6 6 6 5 5 5 4 5 4 4 3 5 2 3 2 2 2

3 3 3 1 2 2 1 4 1 3 3 5 1 7 4 5 4 4

2 3 3 4 4 4 5 3 6 4 5 4 6 2 5 4 6 6

16:11 13:6 15:9 14:10 14:9 9:8 16:12 7:5 9:13 7:10 9:16 7:7 11:14 8:8 8:10 9:11 8:13 11:19

propisno zaustavio napada~a gostiju, dosu|en je jedanaesterac. Me|utim udarac kapitena Vojnovi}a zaustavio je Zogovi}. Me|utim 20 minuta kasnije sve dileme oko pobednika re{io je \orovi} u samom fini{u susreta nakon ~ega razo~arani doma}i navija~i su napustili stadion. J. Dukat

Pobeda s klupe

Zemun – Novi Sad 2:0 (1:0) ZEMUN: stadion u Gorwoj varo{i, gledalaca: 500. Sudija: Dalibor Manojlovi} (Kwaèvac) . Strelci: @ivkovi} u 10. i Goran Cvetkovi} u 67. minutu. @uti kartoni: Mijailovi} i @ivkovi} (Zemun), Jovanovi} (Novi Sad). ZEMUN: Kirovski 7, Milo{ Cvetkovi} 7, Blagojevi} 7, Crnoglavac 7, Mitrovi} 8, Mijailovi} 7 (od 87. Markovi} -), Jeremi} 7 (od 70. Stankovi} -), Deliba{i} 7, Caki} 7, @ivkovi} 7 (od 53. Jovanovi} 7), Goran Cvetkovi} 7. NOVI SAD: Vesi} 6, Zeqkovi}6, \uki} 6, Paripovi} 6, Jovanovi} 7, ôvilo 6 (od 79. Milovanovi} -), Novakovi} 6, Stevan~evi} 6 (od 69. Bursa} -), Bajat 6 (od 46. Vujaklija 6), Bogunovi} 7, Batioja 6. U igri sa malo {ansi, Zemunci su lak{e nego {to se o~ekivalo uknjiìli planirane bodove i ulovili kanarince. Gosti su se predstavili u bledom svetlu, samo dvaput su zapretili Aleksandru Kirovskom. Prvi put u 5. minutu, posle kornera, ispred gola intervenisao je Dejan Blagojevi}, da bi u nastavku opasnost definitvno otklonio ju~e raspoloèni Nemawa Mijailovi}. Kazna za proma{aj ùte je stigla na isteku 10. minuta.Mihajlo Caki} je grudima lepo spustio loptu Vladanu @ivkovi}u, a prido{lica iz Vo`dovca u prvom me~u kao starter postigao prvenac i doneo radost doma}im navija~ima ispostavilo se da je @ivkovi} u potpunosti odmenio suspendovanog kapitena Nikolu Vujo{evi}a. Usledilo je zati{je, zelenoplavi su se povukli i qubomorno ~uvali ste~enu prednost. Slede}a {ansa vi|ena je u posledwim trenutcima pred odlazak na odmor. @ivkovi} je ukrao

na odmor Apatinci su mogli da postignu jo{ jedan gol Paunovi} se na{ao u povoqnoj poziciji, a Baqak je otklonio opasnost. U nastavku susreta posle prekida sa leve strane lopta je pro{la pored buketa igra~a do{la do usamqenog Filipovi}a koji je pogodio mre`u Zogovi}a. Gosti su mogli osigurati pobedu u 65. minutu, Vukovi} je ne-

24 21 21 19 17 17 16 16 16 15 15 14 14 13 13 11 10 10

U slede}em kolu (7/8. novembra) sastaju se: ^SK Pivara - Srem, Mladost (L) - In|ija, Sloga - Zemun, Novi Sad - Radni~ki (S), Mladost (A) - Proleter, Banat - Novi Pazar, Kolubara Dinamo, Radni~ki (N) - Sevojno Point.

loptu, isfintirao zbuwenog Paripovi}a i majstorski uposlio Blagojevi}a, me|utim, vihorni bek je tukao daleko iznad pre~ke. Trgli su se Novosa|ani u drugom poluvremenu i odmah na startu poku{ali da izjedna~e: Slobodan Novakovi} je s 18 metara dobro {utirao, ali se Kirovski istakao odli~nom intervencijom. Odluka o pobedniku re{ena je u 68. minutu. Goran Cvetkovi} se sjajno sna{ao po desnoj strani, prevario ~uvara i u{ao u {esnaesterac, silovit projektil iskosa „pocepao“ je mre`u Milo{a Vesi}a – 2:0. S. Sto{i}

IN\IJA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 500, sudija Luki} (Resnik), strelci: Kosti} u 79. i Koxo u 87. minutu. @uti kartoni: Vla{i}, Ra|enovi}, Vukoji~i} (Sloga). IN\IJA: Poleksi} 7, Novakovi} 7, Lomi} 7, Jak{i} 8, Jovanovi} 8, Goli} 8, Jahi} 6 (Kosti} 7), Nagli} 6, Jankovi} 7, Jankov 6 (Bubalo 6), Filipovi} 6 (Koxo 7). SLOGA: Uro{evi} 7, Vasili} 6, Marinkovi} 6, Jani~ijevi} 6 (Vidojevi} 6), Vla{i} 7, Trnavac 7, Babi} 8, Peleganovi} 7, Bulatovi} 7 (Miti} 6), Ra|enovi} 7, Vukoji~i} 6. In|ija je u slaboj fudbalskoj predstavi tek u fini{u postigla dva gola i stigla do ipak, do zasluènih bodova. Gosti su se predstavili kao solidna ekipa ~ak su veoma ofanzivno po~eli utakmicu, a i kasnije dopadqivim akcijama pokazali da znaju igrati fudbal i da im mesto u dowem domu prvenstvene tabele svakako ne pripada. Bilo je malo prilika, u prvom delu vaqa izdvojiti {ansu Nagli}a u 21. minutu, kada posle centar{uta Filipovi}a sa leve strane sa 3-4 metra nije uspeo da ubaci loptu u mreù. Preokret je nastao nakon {to je novi {ef stru~nog {taba Mom~ilo Rai~evi}, koji je sa pristojne udaqenosti vodio susret izvr{io je izmene pa je najpre rezervista Kosti} u 79. minutu doneo prednost svojoj ekipi, a Koxo u 87. minutu postavio kona~an rezultat ovog susreta. Kosti} je naime posle akcije po levoj strani i {uta Novakovi}a koji nije zavr{io u mreì jer je neko izbacio loptu a on je iz gu`ve pogodio ciq i dobio aplauze gledalaca a Koxo je golom sa distance majstorskim udarcem samo potvredio je dobar igra~ pa nije ~udo {to su navija~i traìli i ranije da ga uvedu na tereno. Da. Vi~enti}

Sloga - Pali} 0:2 (0:2) TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 300, sudija Mi{i} (Zrewanin), strelci: Mito{evi} u 10. i Stevanovi} u 44. minutu. @uti kartoni: Mandi}, Jak{i}, Vukoje (Sloga), Katai, Mito{evi}, Radovi}, Ruì}, Stankovi} (Pali}). Crveni karton: Jak{i} (Sloga). SLOGA: Romi} 6 (Kneèvi} -), Tati} 7, Dragoqevi} 6, D. Powevi} 6, Milovi} 7, Vukoje 7, Horvat 7, Jak{i} 7, Desnica 7, M. Powevi} - (Vukovi} 6), Mandi} 6 (Samarxi} 6). PALI]: Jorgi} 8, Stankovi} 7, Antoni} 7, Lazinica 6 (Hubert 7), Ka{}elan 7, Stevanovi} 8, Mito{evi} 8, Papovi} 6, Soviq 6 (Balabanovi} -), Katai 7 (Radovi} 7), Ruì} 7. Bez {efa stru~nog {taba nakon ostavka Miodraga Cviji}a fubaleri Sloge su poraèni pred svojim navija~ima posle 18 meseci. Seriju za po{tovawe prekinuli su odli~ni gosti u ~ijim redovima se nalaze ~ak trojica nekada{wih uzdanica Temerinaca, golman Jorgi} i napada~i Ruì} i Stan~eti}. Kvalitet su Pali}ani demonstrirali organizuju}i tropoteznu akciju u 10. minutu kada je Katai pro{ao po levoj strani, a loptu do Vuka Mito{evi}a prosledio Stevanovi}. Omaleni vezista nada novosadske Vojvodine topovski je {utirao sa ivice kaznenog prostora i postigao pogodak za dugo pam}ewe. Nisu doma}i prihvatili podre|enu ulogu, opsedali su gol Pali}a, ali golman Nemawa Jorgi} kao da je za~arao mreù. [anse Jak{i}a, Milovi}a, Desnice i Horvata oti{le su u

nepovrat. Kazna je brzo stigla, dupli pas sa Sovoqem razmenio je Miroslav Stevanovi} prizemni udarac bio je zavr{ni ~in uigrane kombinacije. Slika se nije promenila ni u nastavku Milovi} i Jak{i} bili su na pragu da se upi{u u listu strelaca, ali Jorgi} je ostao nepremostiva prepreka. M. Meni~anin

Ba~ka – Radni~ki ([) 0:0 BA^KA PALANKA: Stadion ‘’Slavko Maletin – Vava’’,gledalaca oko 200, sudija: Gajdobranski (Novi Sad). @uti kartoni: Kosanovi}, Gospojevi}, @ebi} (Radni~ki). BA^KA: Kneèvi} -, Vajagi} 6, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Pu|a 6, Zelin~evi} 6, Kozomora 7, Duki} 6, û~kovi} 6 (Koji} -), Joci} 6 ([e{um 6), Ivkovi} 6 (Vukojev -). RADNI^KI: Vukovi} 7, Kosanovi} 6. Juki} 5 (@ebi} 6), Gruji~i} 6, Jovanovi} 7, \urki} 6, Vlaisavqevi} 6 (Narandì} 6), Gospojevi} 6, \ori} 6, Puri} 6, Vukovi} 6 (Arsenovi} 6). Slaba fudbalska predstava i prazne mreè u Ba~koj Palanci najkra}a je ocena utakmice na stadionu ‘’Slavko Maletin – Vava’’. Gosti su do{li u Ba~ku Palanku sa namerom da se u [id vrate neporaèni i u tome su uspeli zahvaljuju}i izuzetno bledoj i lo{oj partiji ba~kopalana~kog tima. Doma}i su na ovom me~u pruìli slabu, bezidejnu, nepovezanu i nemotivisanu igru. To ih je ko{talo dva boda, a remi protiv

Futo`ani najzad pravi Metalac Asko Vidak - Vr{ac 2:0 (1:0) FUTOG: Igrali{te Metalca, gledalaca 150, sudija Savi} (@iti{te), strelci: Celin u 37. i Popin u 66. minutu. @uti kartoni: Ranimirov, Kowevi} (Vr{ac). METALAC ASKO VIDAK: Savkovi} 7, ^alija 7, P. Ratkovi} 7, Celin 7 (Fa}ko -), Stanojev 7, Lemez 7, Tanasin 8, Jevi} 7 (Radakovi} -), Popin 7, Ivkovi} 7 (Vorkapi} -), Kukoq 8. VR[AC: Donovi} 7, Motorov 6, Ratkovi} 6, Kowevi} 6, Rankov

sijaset povoqnih prilika od kojih su samo dve uspeli da pretvore u golove. U prvom delu to je po{lo za nogom Celinu, Popin je prihvatio jednu dubinsku loptu, prosledio je do Celina, a ovaj iskosa sa desne strane {utira i poga|a suprotni ugao nemo}nog Donovi}a. U nastavku iz najlep{e akcije doma}i su stigli i do drugog gola. Dupli pas odigrali su Ratkovi} i Kukoq, a ovaj prosledio loptu do najboqeg strelca Sa{e Popina koji preciznim udarcem pogodio

Golman Donovi} interveni{e ispred Futo`ana

7, Stija~i} 6, Baji} 6 ([ipka -), Popov 7, Klabec 6, Nikoli} 6 (Stankovi} -), Ranimirov 6 (Jovanovi} 6). U jednoj od najkvalitetnijih utakmica ove jeseni Futo`ani su stigli do vredne pobede. Napadali su gotovo ceo me~, stvorili su

Foto: B. Lu~i}

na pravo mesto. Vi{e se u ovom susretu o~ekivalo od Vr{~ana koji su po postavci do{li da ostanu nepora`eni, a iako su u prvom delu primili gol imali su samo dvatri poku{aja posle prekida ali je Savkovi} bio na visini zadatka. M. Popovi}

Dominikanci za radost Radni~ki (NP) - Veternik 1:3 (1:1) NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca oko 300, sudija Mono{tori (Kikinda), strelci: Mari} u 23. za Radni~ki, Rodrigez u 44. i 80. Edvardo u 58. minutu za Veternik. @uti kartoni: êprwa, Mari} (Radni~ki), Vasi}, Sara~evi}, Vukasovi}, [vowa (Veternik). RADNI^KI: Deri} 6, Javorac 6, Petrovi} 6 (Isailovi} -), \eri} 6, Romi} - (Bale{evi} 6), Rni} 6, Keki} 6, Sara~evi} 6 (Ili} -), êprwa 7, Mari} 7, Miji} 7. VETERNIK: Broj~in 6, Vasi} 6, Aleksi} 7, Edvardo 7, [vowa 7, Markovi} 6 (Vasiqevi} -), Kalinov 6 (Josimovi} 6), Vukasovi} 6, Vukanac 6 (Malinovi} -), Rodrigez 8, Noìni} 7. Radni~ki je u prvom poluvremenu bio boqi i imao je vi{e od

igre. Prvi gol je postignut posle lepe akicije, lopta je naba~ena sa leve strane pred gol Veternika, Mari} je bio najprisebnije i pored zbuwenog golmana gostiju {aqe je u mre`u. U posledwem minutu prvog poluvremena sudija je pogre{io, nije zaustavio igru posle jednog faula, {to je iskoristio Dominikanac Rodrigez koji pogodio ciq. U drugom delu preokret je nastao kada je drugi Dominikanac Edvardo sa oko 40 metara lobovao golmana i postigao pogodak. U drugom delu utakmice igralo se na sredini terena, Radni~ki je propustio nekoliko prilika. Mladi igra~i doma}eg tima bili su na kraju snage pa su gosti u 80. minutu preko Rodrigeza postigli i tre}i gol. J. Vukovi}

Ba~ka - Radni~ki ([) 0:0 Radni~ki (NP) - Veternik 1:3 Kikinda - Dowi Srem 1:0 Sloga (T) - Pali} 0:2 Big bul - Dolina 1:0 Metalac AV - Vr{ac 2:0 Danas Spartak (D) - Tekstilac I. (14) Senta - Mladost (BJ) (14) 1. Big bul 12 2. Pali} 12 3. Vetrnik 12 4. Ba~ka (BP) 12 5. Dolina 12 6. Sloga (T) 12 7. Metalac AV 12 8. Tekstilac 11 9. Kikinda 12 10. Dowi Srem 12 11. Mlad. (BJ) 11 12. Radn. (NP) 12 13. Senta 11 14. Vr{ac 12 15. Radn. ([) 12 16. Spartak (D)11

9 8 8 6 5 4 4 5 4 4 4 3 3 2 2 1

2 2 2 2 2 5 4 1 4 2 2 4 2 5 4 1

1 2 2 4 5 3 4 5 4 6 5 5 6 5 6 9

22:9 21:9 21:13 17:11 26:19 18:16 13:10 11:12 17:21 15:14 13:16 11:18 13:17 8:14 9:22 9:24

29 26 26 20 17 17 16 16 16 14 14 13 11 11 10 4

U slede}em kolu (7/8. novembra) sastaju se: Vr{ac - Spartak (D), DOlina - Metalac AV, Pali} - Big bul, Dowi Srem - Sloga (T), Veternik Viskol - Kikinda, Mladost (BJ) - Radni~ki (NP), Radni~ki ([) - Senta, Tekstilac Ites - Ba~ka (BP).

[i|ana je za Ba~kopalan~ane ravan porazu. Jedina dobra prilika koju su Palan~ani stvorili dogodila se u 32. minutu kada je Mladen Petrovi} po levoj strani u{ao u kazneni prostor gde ga je oborio jedan gostuju}i fudbaler. Sudija Gajdobranski je odmah pokazao na belu ta~ku, me|utim ^u~kovi} je izuzetno slabo {utirao po zemqi u desni golmanov ugao, tako da je Vukovi} uspe{no zaustavio taj {ut. J. Jovanovi}

Kikinda - Dowi Srem 1:0 (0:0) KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija Dubaji} (Apatin), strelac Kovrlija u 86. minutu. @uti kartoni: Ili}, Kovrlija (Kikinda), Blanu{a, Risti}, Laki}-Pe{i}, Radosavqevi}, Josimov, Tami~evi} (Dowi Srem). KIKINDA: Hajrovi} 8, Bursa} 7, Gaxin 7, ]ulibrk 7, Kovrlija 8, Spahi} 7 (Mar~eta -), Ili} 7, ]eran 7, Pavlov 7 (Vlaji} -), ^uso 7, Mesaro{ 7. DOWI SREM: Vasi} 7, Blanu{a 6, Josimov 7, Risti} 6, Berowa 6 (Bukovac -), Vasiqevi} 7, Tomi} 7, Tami~evi} 7 (Mahi} -), Dun|er 6, Laki}-Pe{i} 7, Radosavqevi} 6. Doma}i fudbaleri u prvom delu igre imali su nekoliko prilika da do|u u vo|stvo, ali je golman gostiju Vasi} bio na visini zadatka. ^etiri minuta pre kraja susreta u gu`vi u kaznenom prostoru ekipe iz Pe}inaca najboqi se sna{ao Kovrlija i iz neposredne blizini pogodio ciq. M. Sekuli}

Big bul - Dolina 1:0 (1:0)

BAÎNCI: Stadion: ]irin rit. Gledalaca: 200. Sudija: Utje{anovi} (Novi Sad). Strelac: Simeunovi} u 7. minutu. @uti karton: Nestorovski (Dolina). BIG BUL: Mladenovi} 7, ôbanovi} 7, Savinovi} 7, Prqevi} 7, Despotovi} 7 (Drobwak 7), Vukobrat 7, Jev|evi} 7, Simeunovi} 8, Milanovi} 7 (Veselinovi} -), Vu~eti} 7, Da~i} 7 (Aperli} 7). DOLINA: @ivanovi} 8, Andrijanovi} 7 (Popovi} -), Nestorovski 7 (Vuk{a -), Gvozdenovi} 7, Radenkovi} 7, Tripkovi} 7, Raji} 7, Okuka 7, Staj~i} 7, Roksa 6 (Luki} -), \ukanovi} 7 U jednom od derbija kola, lider je protiv borbenog i kvalitetnog tima Doline iz Padine u prvom delu bio dominantniji i opravdao ulogu favorita. Plod takve igre bio je jedini gol na utakmici, delo kapitena „bikova“ Milenka Simeunovi}a, posle sjajne akcije Ga~i}a i Jev|evi}a. U drugom delu stalnu inicijativu imao je doma}in. Posle izmena u taboru gostiju, Padinci su ìvnuli i u zavr{nici susreta dokazali da se s pravom visoko kotiraju na tabeli.

c m y

SPORT

DNEVNIK

nedeqa1.novembar2009.

JELEN SUPERLIGA SRBIJE NOVI SAD: Vojvodina - Mladi radnik SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Jagodina ÂÂK: Borac - OFK Beograd BEOGRAD: ûkari~ki Stankom - Metalac IVAWICA: Javor - Crvena zvezda BEOGRAD: BSK Bor~a - Rad Danas

3:0 (2:0) 1:1 (0:0) 2:0 (1:0) 0:1 (0:0) 0:2 (0:2) 0:0

KULA: Hajduk - Smederevo BEOGRAD: Partizan - Napredak

(13) (15, TV)

1. Crvena zvezda 10 9 1 0 18:2 28 2. Partizan 9 6 3 0 18:6 21 3. Vojvodina 10 6 2 2 16:4 20 4. OFK Beograd 10 5 2 3 11:7 17 5. Jagodina 10 4 2 4 11:11 14 6. Spartak Z.V. 10 3 4 3 10:7 13 7. Javor 10 3 4 3 9:10 13 8. Borac 10 4 1 5 9:11 13 9. Metalac 10 4 0 6 6:13 12 10. Hajduk 9 2 4 3 9:11 10 11. Napredak 9 2 4 3 7:9 10 12. M. radnik 10 2 4 4 5:12 10 13. Smederevo 9 2 3 4 8:12 9 14. Rad 10 1 5 4 9:13 8 15. BSK Bor~a 10 2 2 6 6:15 8 16. ^ukari~ki 10 2 1 7 7:16 7 U slede}em kolu (7/8. novembra) sastaju se- JAGODINA: Jagodina - Vojvodina, BEOGRAD: Rad - Spartak Zlatibor voda , KRU[EVAC: Napredak - BSK Bor~a, KRAGUJEVAC: Metalac - Partizan, SMEDEREVO: Smederevo - ^ukari~ki Stankom, BEOGRAD: Crvena zvezda - Hajduk, OFK Beograd - Javor Habitfarm, PO@AREVAC: Mladi radnik - Borac.

Drama na kraju Spartak Zlatibor voda – Jagodina 1:1 (0:0) SUBOTICA: Gradski stadion,gledalaca oko 1.000, sudija: Krsti} (Novi Beograd), strelci: Jawu{ u 79. za Spartak Zlatibor vodu,a Vusqanin u 54. minutu za Jagodina. @uti kartoni: Pe{i}, Bo{kovi} (Spartak Zlatibor voda), Marjanovi}, Beqi} (Jagodina). Crveni karton: Bo{kovi} (Spartak Zlatibor voda). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Jovani} 7, Pe{i} 6 (od 40. Bo{kovi} 6), [arac 6, Popovi} 7, Milankovi} 7, Brati} 6, Miji} 6, Miri} 6 (od 57. Torbica 6), Ubiparip 6 (64. Jawu{ 7), Misini 6, Veselinov 6. JAGODINA: Ze~evi} 6, Cilin{ek 6 (66. ^an~arevi}), Mihajlovi} 6, \or|evi} 6, Nikoli} 6, Marjanovi} 6, B. @ivkovi} 6 (od 54. M. @ivkovi} 6) Novkovi} 7, Ogwenovi} 6 ( od 83. Beqi}), Vusqanin 7, \ilas 7. Posle prvog poluvremena koje je donelo tek poneku {ansu, stvari su postale zanimqivije u nastavku me~a, a prava drama se odvijala u sudijskoj nadoknadi. Prvu pravu akciju doma}i su imali u 18. minutu, kada je Nikola Milankovi} natr~ao na odbijenu loptu koju je Ze~evi} ipak uspeo da zaustavi. Gosti su se organizovano branili, a svoju {ansu su ~ekali posle kontranapada. Tako su iz sli~nih akcija priliku imali Vusqanin, potom i Ogwenovi}, ali je mre`a sigurnog golmana Jovani}a ostala netaknuta.

U 43. minutu opasno je pripretio Ogwenovi}, ali je Igor Popovi} sjajno reagovao i potpuno u{topovao opasnog napada~a Jagodine. Gosti su svoju priliku do~ekali u 54. minutu, kada je posle povratne lopte Novkovi}a Vusqanin svoju odli~nu igru na ovom me~u krunisao lepim golom. Mogli su gosti i da dupliraju prednost, u 72. minutu se Ogwenovi} na{ao o~i u o~i sa Jovani}em, a ponovo je odli~an bio golman Spartak Zlatibor vode. Izjedna~uju}i gol bio je pravo remek delo Milorada Jawu{a. Posle prekr{aja nad Veselinovim, namestio je loptu na osamnaest metara. Golman Ze~evi} se uzdao u {iroki ìvi zid, ali to nije bio problem za Jawu{a koji preko ìvog zida postiè evrogol. Sporna situacija se desila u 82. minutu me~a. Ispred Jawu{a je intervenisao Mihajlovi}, tom prilikom je igrao i rukom, no nem je ostao sudija Krsti}. U posledwa tri minuta utakmice videli smo i tri sjajne {anse. Prvo je sa ne{to vi{e od dvadeset metara {utirao Veselinov, potom je Vusqanin pogodio stativu, a pred sam kraj me~a je u velikoj prilici bio Bo{kovi}, ali je Krsti} dosudio kontrafaul, a potom je, ve} po isteku me~a Bo{kovi}u pokazao crveni karton zbog prigovora. N. Stanti}

PARTIZAN DO^EKUJE NAPREDAK

Pobeda za samopouzdawe Utakmica sa Napretkom mogla bi da bude prelomna za Partizan, barem se tome nada trener Goran Stevanovi}. Strateg crno – belih misli da bi ~etvrti uzastopni trijumf u doma}im takmi~ewima znatno popravio samopouzdawe wegove ekipe. - Budimo se polako iz ko{mara u kojem smo bili. Vezali smo tri pobede i, nadam se, najavili {ampionsku formu. Duel sa ~arapanima bi mogao, ukoliko ga dobijemo, biti vaàn. Evropa nas je demoralisala i zato je va`no da u Jelen superligi drìmo korak. Pa kada budemo opet oni stari lak{e }emo preuzeti primat u prvenstvu – kaè Plavi. Za to je neophodna i podr{ka navija~a. - Uz na{e pristalice moèmo sve. Godinama su ve} u boqoj formi od nas i ne sumwam da }e nas i sada podràti. Mi smo po-

rodica koja je ja~a svakim novim danom i koja zajedno ostvaruje sve uspehe. Pozivam grobare da do|u i pomognu nam i protiv Napretka – napomiwe Stevanovi}. ârapani zasluùju respekt. - Dobra su ekipa. Znaju i ho}e da igraju fudbal, a to je ono {to prièqkujemo jer i mi volimo da se nadme}emo. O~ekujem dobru utakmicu i pobedu Partizana – pri~a Plavi. U konkurenciji za tim su svi igra~i. - Svi su zdravi, spremni i orni za nova isku{ewa. Atmosfera u ekipi je odli~na i o~ekujem sve boqe na{e partije – zakqu~uje Stevanovi}. Partizan }e danas verovatno igrati u slede}em sastavu: Radosavqevi}, Stevanovi}, Breàn~i}, \or|evi}, Krstaji}, Fejsa, Tomi}, Moreira, Qaji}, Kleo, Dijara. I. Lazarevi}

U reìji Tadi}a i Aleksi}a Vojvodina – Mladi radnik 3:0 (2:0) NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, gledalaca 1000. Sudija: Vlaji} (Beograd). Strelci: Aleksi} u 32. i Tadi} u 34. i 49. minutu. @uti kartoni: Ple~, Lovri} (Vojvodina), Simi}, Vasiqevi} i Sepuja (Mladi radnik). VOJVODINA: Brki} 7, Kizito 7, Medojevi} 7, A|uru 7, Tumbasevi} 7, Vuli}evi} 7, Ple~ 7 (Pekovi} -), Lovri} 7, Tadi} 8, Aleksi} 8 (Huci{vili -), Mr|a 6 (Stjepanovi} 6). MLADI RADNIK: Pejovi} 5, Jankovi} 5, Simi} 6, Ceni} 6, Vasiqevi} 5, Lazi} 6, Mati} 5 (Savanovi} 6), Risti} 5, Luka 6, Sepuja 5 (Frenklin -), Pej~i} 5 (Mileti} -). Fudbaleri Vojvodine glatko su pobedili ekipu Mladog radnika iz Poàrevca, a posle me~a trener gostiju Neboj{a Maksimovi} je rekao: “Kada je Vojvodina smawila gas, bili smo ravnopravni”. Upravo ta re~enica jasno govori kakav je bio odnos snaga ju~e na “Kara|or|u”. Ono na ~emu novi trener Novosa|ana Branko Babi} insistira, igra~i sve vi{e prihvataju. Re~ je preuzimawu odgovornosti i hrabrijoj igri, o stalnim naletima u kojima se prepoznaje èqa i angaòvanost celog tima. U takvom opredelewu po gol gostiju nije opasan samo Mr|a, ve} i Tadi}, Aleksi}, Tumbasevi}, Medojevi}, A|uru... Ju~e su u glavnim ulogama bili mladi reprezentativci Du{an Tadi} i Danijel Aleksi}, koji uìvaju u igri, ali wihov u~inak ima i teìnu. Tadi} je

Du{an Tadi} posti`e svoj prvi, a drugi gol za Vojvodinu

postigao dva, a Aleksi} vode}i gol za Vo{u. Tadi} je zapo~eo akciju u 32. minutu, nastavio je Kizito koji je odigrao povratnu, a loptu je iz prve zahvatio Aleksi} i smestio je u levi dowi ugao golmana Pejovi}a. Nisu se aplauzi ni sti{ali, a ve} je bilo 2:0. Aleksi} je ovoga puta bio pokreta~ akcije, nastavio je A|uru do Tadi}a, a ovaj je iz

drugog poku{aja, iz mrtvog ugla, bio uspe{niji od Pejovi}a. Kona~an rezultat postavio je Du{an Tadi} u ~etvrtom minutu nastavka. Bila je to najlep{a akcija u izvedbi Slobodana Medojevi}a i Tadi}a, dupli pas, i {kolska asistencija prethodili su rutinskoj realizaciji. Gosti su pripretili samo u 24. i 25. minutu kada je golman

Siguran korak Zvezde Javor - Crvena zvezda 0:2 (0:2) IVAWICA: Gradski stadion, gledalaca: 2500, sudija: Santra~ (Po`arevac). Strelci: Viloti} u 16. i Leki} u 40. minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Stojanovi} (Javor). JAVOR : Kahriman, Milovanovi}, Milovi}, Dragovi}, Pavlovi}, Gogi}, Stojakovi}, Lukovi}, Nikitovi} (od 80. Pani}), Trifunovi} (od 65. Frank), Stojanovi} (od 89. Silva). CRVENA ZVEZDA : Stamenkovi}, Ninkov, \or|evi}, Viloti}, Igwatijevi}, Isah (od 90. Cvetkovi}), Savio, Bogdanovi} ( od 90. Nikoli}), Lazeti}, Leki} i Perovi}. Zvezda nezadr`ivo grabi ka jesenjoj tituli. Iako je crveno-belima preostalo jo{ pet utakmica do odlaska na zimski odmor, ukqu~uju}i i ve~iti derbi, go-

stovawe u Ivawici obele`ili su kao kqu~ni me~. I uspeli su da osvoje sva tri boda.Tim Vladimira Petrovi}a Pi`ona imao je dosta problema u prethodna dva kola da savlada Mladi radnik i Borac, a nije se proslavio ni u Lav Kupu Srbije protiv Novog Pazara. Me|utim, Javor je sru{io lak{e nego {to se o~ekivalo. Zvezda nije pobedila Ivawi~ane u posledwe tri utakmice (sve tri pro{le sezone). Sada im je sve naplatila. Ve} posle prvog poluvremena imala je ubedqivo vo|stvo 2:0 i ve} tada je bilo jasno da }e ceo plen poneti za Beograd. Do kraja je sa~uvala prednost i prvi put posle pet me~eva (ra~unaju}i i Kup) pobedila sa vi{e od gola razlike. Lider prvenstva poveo je u 17. minutu. Vladimir Bogdanovi} je

izveo korner, a strelac je bio Milan Viloti}, kome je to prvenac u crveno-belom dresu. U 40. minutu na 2:0 povisio je Dejan Leki}, koji je primio dubinsku loptu, izbacio iz igre celu doma}u odbranu i precizno {utirao sa nekih 15 metara. U drugom poluvremenu vi|ena je otvorena i borbena igra na obe strane. Prvi udarac na gol Beogra|ana doma}i fudbaleri su uputili u 58. minutu, kada je Stojakovi} {utirao iz daqine, a wegov udarac zavr{io pored gola Stamenkovi}a. Uzvratili su fudbaleri Zvezde u 74. minutu posle brze kotre Lazeti}a po desnoj strani. U situaciji „~etiri na tri“ kapiten Beogra|ana odli~no je uposlio Leki}a, ali je Milovi} u posledwi ~as spre~io pogodak.

BUNDES LIGA

Iznena|ewe u Hamburgu „Mercedes Benc arena“, kako se zove stadion [tutgarta, ve} petu sezonu neosvojiva je za minhenski Bajern. U 11. kolu Bundeslige, [tutgart, za koji je od po~etka igrao Zdravko Kuzmanovi}, odigrao je nere{eno, bez golova, sa pretendetnom na titulu, minhenskim Bajernom. [vabe su tako prekinule niz

od tri uzastopna poraza, a ostaje da se vidi da li }e remi protiv Bajerna zadovoqiti upravu [tutgarta, pa ne}e uru~iti otkaz treneru Markusu Babelu. Borusija iz Menhegladbaha je posle 15 godina slavila u Hamburgu! Veliko iznena|ewe na severu Nema~ke, jer je do sada drugoplasirani tim Bundeslige va-

Marko Rojs ( levo) posti`e prvi gol za Borusiju u Hamburgu

`io za velikog favorita u me~u protiv Menhegladbaha. Hamburg je dva puta vodio, ali su gosti dva puta stizali prednost doma}ina i potom osam minuta pre kraja odneli velika tri boda. Volsfburg i Majnc nastavili su tradiciju me~eva sa puno golova. Pro{le sezone bilo je 3:2 za Volfsburg, a zamalo da tako bude zavr{en i me~ 11. kola teku}eg {ampionata. Volsfburg je vodio 2:0, Majnc je do poluvremena izjedna~io, a do 85. minuta doma}in je ponovo imao prednost golom reprezentativca BiH Zvjezdana Misimovi}a. Ali, pet minuta pre kraja me~a, Hugland je doneo bod Majncu. Rezultati 11. kola: Borusija Dortmund - Herta 2:0 (0:0) (Sahin 60’p, Barios 90’), Keln - Hanover 0:1 (0:1) (Rozental 37’), Hamburg Borusija Menhegladbah 2:3 (1:1) (Trohovski 13’, Ze Roberto 47’ Rojs 39’, Dante 76’, Frind 82’), Nirnberg - Verder 2:2 (2:0) (Ajgler 3’, Bunjaku 33’ - Hant 71’, 90’), [tutgart - Bajern 0:0, Volsfburg - Majnc 3:3 (2:2) (Martins 7’, 20’, Misimovi} 64’ - Amri 35’, Ivan{ic 41’, Hugland 85’).

Foto: F. Baki}

Brki} istr~avawem otklonio opasnost. U 90. minutu Vojvodina je ostala bez dvojice igra~a. Tumbasevi} je iznet zbog povrede, a na tren je zavladao strah jer se Huci{vili sru{io kao poko{en. Me|utim, posle intervencije brzo je do{ao sebi i vratio se da istr~i zaustavno vreme sudije Vlaji}a. S. Savi}

Borac - OFK Beograd 2:0 (1:0) ÂÂK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca oko 1.000, sudija D. Mihajlovi} (Vrawe), strelci: Dmitrovi} u 48. (iz penala) i Mugo{a u 53. minutu. @uti kartoni: Mari}, Davidov, Dmitrovi}, Stoj~ev, \okovi} (Borac), Lazarevi}, Jeli} (OFK Beograd). BORAC: Grahovac 7, Anti} 7, Mitrovi} 7 (\okovi} -), Ave{ 7, Dragutinovi} 7, Davidov 6 (Pejovi} 7), Kosti} 7, Mugo{a 8, Grkajac 6, Stoj~ev 7, Mari} 6 (Kneèvi} 7). OFK BEOGRAD: [aranov 6, Plani} 6, Lazarevi} 6, Stankovi} 6, Raji} 6, Sin|i} 6 ([}epovi} -), Markovi} 6 (@eravica 6), Beli} 7, Simi} 6, Trivunovi} 6, Mili} 6 (Jeli} -). Ofanziva Borca po~ela jo{ na po~etku susreta i sve do penala koji je skrivio [aranov Borac je bio apsolutni gospodar. Mnogo toga nije se promenulo u nastavku susreta, jer je Borac ponovo zaigrao onako kako bi trebalo da igra celu utakmicu, re{avao sve probleme na najboqi mogu}i na~in, stvarao {anse i prilike da bi posle brozog kontranapada sa desne strane loptu ubacio Kosti}, Mugo{a je bio najspretniji i prosledio je loptu u gol [aranova. A. Stefanovi} KVALIFIKACUIJE ZA EP

Kadeti porazom u drugi krug Kadetska fudbalska reprezentacija Srbije pora`ena je s u Bakuu od selekcije Engleske rezultatom 1:0 (0:0) u me~u posledweg, tre}eg kola turnira prvog kruga kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, ali se kvalifikovala u drugi krug zbog boqe gol razlike.Jedini gol na utakmici postigao je Afobe u 57. minutu.U drugom me~u tre}eg kola doma}in Azerbejxan pobedio je Kazahstan sa 3:1 (0:0). 1. 2. 3. 4.

Engleska Srbija Azerbejyan Kazahstan

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 1 0

1 1 1 3

1:2 1:1 3:5 3:10

9 4 4 0

Novosadska nedeqa1.novembar2009.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

DANAS U GRADU BIOSKOPI

Pravoslavne crkve

Bioskop „Jadran“ „Ledeno doba, dinosaurusi dolaze“ (matine u 11,17 i 18.30), „Mamurluk u Las vegasu“ (20, 21.45)

POZORI[TA Pozori{te mladih, mala sala „Uspavana lepotica“ (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“, Tematska izlo`ba „Kada u kujni vlada red...“ Radno vreme od 9 do 15 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

U GRADSKOM I PRIGRADSKOM PREVOZU

Danas startuje zimski red vo`we Gradski prevoznik od danas vozi po zimskom redu vo`we. U odnosu na jesewi, tokom zime na linijama 5 i 9 u {picu }e biti uvedeno jedno vozilo vi{e. Na linijama 7 i 8 saobra}a}e po dva autobusa vi{e, tako|e u {picevima. Radnim danom na ulicama }e biti 217

vozila, a subotom i nedeqom 115 autobusa. Tokom zime bi}e ukinut polazak iz Novog Sada za Futog u 15.33 sati i iz Futoga u 11.20 sati. Za vikned }e biti uveden po jedan polazak iz grada za Popovicu i Paragovo u 10 ~asova. Z. D.

Foto: B. Lu~i}

JU^E OTVOREN I SOMBORSKI BULEVAR

Saobra}ajnica preporoda Telepa i Adica Dva dana nakon otvarawa Bulevara Evrope, ju~e je u Novom Sadu pu{ten u saobra}aj i Somborski bulevar. Priliku da se prvi provozaju novom saobra}ajnicom imali su, uz gradona~elnika Igora Pavli~i}a, direktora Zavoda za izgradwu grada Borislava Nova-

sticija u gradu, ostvarena sopstvenim novcem; bez zadu`ivawa, {to u vreme krize dobija jo{ vi{e na zna~aju. - Ovo je va`an dan za na{ grad, Novo naseqe, Telep, sve na{e sugra|ane iz Veternika i Futoga i sve one koji dolaze iz pravaca

OD SUTRA

Markice za karlov~ke |ake Od sutra na terminalu JGSPa “Novi Sad” kod `elezni~ke stanice, karlova~ki sredwo{kolci i studenti mogu da kupe novembarske markice po regresiranoj ceni. Mese~nu kartu za novembar |aci sredwih {kola

pla}a}e 600 dinara mawe od pune cene, a studenti 500 dinara mawe. Pare za regresirawe wihovih putnih tro{kova obezbedili su Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i karlova~ka op{tina. Z. Ml.

V REMEPLOV

Majstor staklarskog zanata Narodni muzej u Pe{ti primio je sredinom 1830. godine vredan poklon od Ugarskog po-

danika, Petra Bakalovi}a iz Novog Sada. Bio je to stakleni pehar na kojem su izuzetno verno predstavqeni Dositej

Obradovi}, Jovan Raji} i Atanasije Stojkovi}. Zna se da je darodavac sam izradio taj pehar, jer je bio, kako je zapisano „javor, ve{tak u staklarskom poslu“. U arhivima do sada nije prona|eno dovoqno podataka da se o tome moglo ne{to vi{e re}i. Jedino je sa~uvan testament koji je on potpisao 1. novembra 1833. Sve imawe, „i espap i alat glazerski“ ostavio je sestri Katarini i sinovcu Simeonu, dok svojoj `eni nije ni{ta zave{tao. N. C.

Gradski oci na probnoj vo`wi

kovi}a i predsednika Skup{tine grada Aleksandra Jovanovi}a, imali su i predstavnici medija. Gradona~elnik Pavli~i} rekao je da je gradwa ovog bulevara jedna od ovogodi{wih kapitalnih inve-

Ba~ke Palanke – kazao je Pavli~i}. - Bulevar je ura|en u roku i ostaje da se zavr{e biciklisti~ke staze i u jednom delu parkinzi. Slede}e godine nastavqamo da ga gradimo, jer je to bitan deo obi-

laznice oko Novog Sada, a nastavqamo radove i na Bulevaru Evrope. Po re~ima Novakovi}a, Somborski bulevar nije vaàn samo kao saobra}ajnica za Novi Sad, nego i zbog toga {to prolazi izme|u dva dela grada, Telepa i Adica koji su u proteklom periodu ili nazadovali ili stagnirali. - Kad u potpunosti uredimo ovaj bulevar, ti delovi grada dobi}e pretpostavku da se privredno i investiciono potpuno preporode, a time ujedno osnaè ekonomsku, urbanu i komunalnu strukturu celog grada - poru~io je Novakovi}. - Ove godine smo zavr{ili deonicu od Futo{kog puta do Ulice Joèfa Atile, a dogodine }emo nastaviti ka Ulica cara Du{ana i Bulevaru cara Lazara, gde }e se Bulevar Evrope i Somborski dodirnuti i spojiti u raskrsnicu. Smisao gradwe Somborskog i Bulevara Evrope jeste u tome da stvorimo pretpostavke da saobra}ajne gu`ve budu smawene. Dogodine nas o~ekuje nastavak radova na Somborskom bulevaru, ali i na Bulevaru Evrope, koji treba u delu od Ulice bra}e Grulovi} do Futo{kog puta pro{iriti da bude dvostran. Z. Ml.

DAR KOMERCIJALNE BANKE JU^E RO\ENIM BEBAMA

Do{le na svet s {tednom kwiìcom Bebama ro|enim ju~e, na Svetski dan {tedwe, u novosadskom porodili{tu, kao i u jo{ 23 grada u Srbiji, Komercijalna banka je poklonila {tedne kwiìce s depozitom u dinarskoj protivrednosti od 50 evra. Direktorka Odeqewa za poslove sa stanovni{tvom iz novosadske filijale Komercijalne banke Nata{a Mazi} posetila je novosadsko porodili{te i majkama tri od sedam beba koje su ju~e do 11 sati ro|ene u Novom Sadu, li~no uru~ila garantno pismo i {tedne kwiìce za dete. - Ovo je tradicionalna akcija na{e banke ustanovqena povodom Svetskog dana {tedwe, kojom èlimo da mladim nara{tajima pokaèmo kako se {tedi - kazala je Mazi}eva. - [tednu kwiìcu “Cvr~ak {tedwe” dobi}e sve bebe koje su do{le na svet 31. oktobra do pono}i u Novom Sadu i ostalim gradovima s na{eg spiska. Majke treba do 30. novembra da ostvare ovo pravo. Z. Ml.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova DANAS SU SVI SVETI

Poja~an prevoz ka grobqu

Foto: N. Stojanovi}

Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ danas }e poja~ati prevoz na liniji 14 (Centar - Sajlovo) za Gradsko grobqe, zbog katoli~kog verskog praznika Svi sveti, posve}enog mrtvima. Umesto solo vozila, do Gradskog grobqa saobra}a}e zglobni autobus, a dva autobusa }e biti u rezervi u slu~aju gu`ve. JKP „Lisje“ }e danas starijim licima i invalidima dozvoliti ulaz u grobqe zbog praznika „Svi sveti“. Bi}e organizovan i prevoz vozi}em. Ispred Gradskog i Katoli~kog grobqa „Lisje“ }e prodavati rezano cve}e, saksijske hrizanteme, ven~i}i, sve}e i kandila. Iz ovog pogrebnog preduze}a saop{teno je da su zavr{eni planirani poslovi na nasipawu humki i ure|ewu zelenih parkovskih povr{ina. Z. D.

c m y

DNEVNIK

nedeqa1.novembar2009.

BLISKI ISTOK

^UVENI VEL[KI RUDNICI ODAVNO BEZ RUDARA

U Toma Yonsa dobar glas, ali i cug Od nekada{wih jezi~kih drama danas se nigde ne vide tragovi. Englezi kao da su u posledwih 50 godina hteli da nadoknade ono {to su Vel{anima ranije uporno branili ko se ~ovek iz ovih krajeva, koji poznaje Fru{ku Goru, na|e u okolini Kardifa, u Velsu, garantovano }e pomisliti na predeo prema Iri{kom vencu, bilo sa sremske ili dunavske strane, od Paragova, Rakovca, Beo~ina ili Iriga. Neverovatna je sli~nost vel{kih brda sa Fru{kom Gorom- blage padine prekrivene gustom {umom. Jedino nema vinograda. Istina, polovinom 19. veka markiz Bjut, tada najbogatiji ~ovek u Kardifu poku{ao je da dovede nekog francuskog vinogradara ali nije uspeo. Poslao je svog ba{tovana 1873. na stru~no usavr{avawe kod Francuza i posle dve godine markiz je ve} imao zasa|eno tri hektara loze. Ve} 1886. wegovi vinogradi su dali 3600 boca vina. I onda su se javili problemi. Nije bila u pitawu filoksera ili neka druga gro`|ana po{ast ve} - Prvi svetski rat. Te{ko}e u snabdevawu {e}erom su bivale sve ve}e i 1920. markiz je morao zavrnuti slavinu. Obi~ni Vel{ani taj gubitak nisu primetili jer su melem za du{u tradicionalno nalazili u sajderu, vinu od jabuka i u bezbroj vrsta piva - od svetlog kao slama do crnog kao ugaq. A, ako je pivo, onda je tu i pesma. A ako je pesma, ona mora biti na wihovom jeziku, a jezik je za Vel{ane ìvot istorije a we, opet, nije bilo bez sukoba sa Englezima. Vels je od 1536. u sastavu Ujediwenog Kraqevstva ali nikad nije bio presre}an zbog toga. Polovinom 19. veka Vel{ani su se po~eli buniti vi{e nego ina~e. U parlamentu u Londonu se smatralo da uzroci tome leè i u wihovom, za vaspitawe nepodobnom jeziku. Bilo je zabraweno decu na wemu u~iti i wegova upotreba se surovo suzbijala. Ipak, Englezi nisu mogli za~epiti sve prolaze za vel{ki. Wegova javna upotreba bila je dozvoqena u horskom pevawu. Vels je ubrzo postao prva zemqa u svetu po broju horova. Danas i najmawe selo ima bar dva hora. Jezik im je pevqiv, raznim dodavawima od jedne re~i mogu se bezbroj novih izvesti. Neki kaù da je tome pripomoglo i to {to su neki Vel{ani ve} od davnina znali - fortisimo i visoko „ce“ posle nekoliko pinti piva najlak{e se daju otpevati. Navode i primer ~uvenog Tom Xonsa koji je svoju peva~ku

Lepota boje krvi Trgovinom sa Saudijskom Arabijom Jordan je dobio pristup velikom koralnom grebenu koji je jedan od najlep{ih, najbogatijih, pa time i najpopularnijih ronila~kih destinacija na planeti relepi Jordan, povazdan okupan suncem sa vedrog neba, zapquskuju talasi dva mora – Mrtvog i ìvota prepunog Crvenog. Udaqeni svega 190 km jedno od drugog, ova dva mora geolo{ki je nemogu}e staviti u istu kategoriju. Ipak, u skoroj budu}nosti wihove sudbine }e se ukrstiti: umiru}em Mrtvom moru u pomo} }e prisko~iti upravo Crveno more svojim bogatim vodama koje }e vrli i u~eni planetoqubi sprovesti “od-do”. Ekolo{ki rizici su veliki u neprekidno politi~ki nestabilnom regionu. Ali, duhovni i istorijski zna~aj i potreba za o~uvawem ovih voda, utisak je, prevazilaze strahove. Za svega 4 sata udobne vozwe gradska vreva prestonice Amana i wegovi mirisi bivaju zameweni slanim aromati~nim doìvqajem mediteranskog rastiwa. Tu i tamo put prolzai kroz neko naseqe gde se naivnoj gradskoj logici nametne pitawe - ’za{to i od ~ega ovi qudi ovde ìve’. U daqini se vide i beduinski {atori, nemi i nepomi~ni. Ravnicu uskoro zamene crni obrisi pe{~anih poqa i obronaka. Crni od crnog kamewa, kaù, natopqenog naftom. Iza obronaka se ka zapadu uzvisuju crvene stenovite planine koje kriju bezvremenu Petru. Brdoviti kraj odjednom, bez najave, nestaje i pogled puca nad pustiwom ùtom kao polen i nepreglednom kao ve~nost. Ova pustiwa, ovo toplo ùto prostranstvo u samoj du{i Bliskog istoka, ima svakoj ovde ponikloj religiji jedinstvenu asocijaciju, jedinstveno duhovno/istorijsko se}awe. Ovom pustiwom je sam Mojsije hodio 40 dugih strpqivih godina nepokolebqivo veruju}i Bogu da }e ga izvesti do Obe}ane Zemqe. Sun~ani ùti plato se polako preliva u ne`nu naranxastu visoravan, a ona u svetlo ruzi~aste peskovite predele ispresecane jarko ruì~astim sve vi{im i ve}im stenama neverovatnih oblika. Kao da se iz dana prelazi u sumrak. A onda i u potpuni utisak mraka dok se prolazi uskim klancem bez ose}aja slobode koji pruà pogled kojeg ovde nema. Zaklowen je veli~anstvenim planinama najsvetlije mogu}e roze boje, oki}enim neplodnim

karijeru zapo~eo u jednom horu rudara i po raznim pabovima. Kaù da su svi oko wega, posle nekog vremena, obi~no padali pod sto dok bi se on drào uspravno i nastavqao s pesmom . Od nekada{wih jezi~kih drama danas se nigde ne vide tragovi. Englezi kao da su u posledwih 50 godina hteli da nadoknade ono {to su Vel{anima ranije uporno branili. Godine 1965. vel{ki sti~e pravo upotrebe u zvani~nom komunicirawu. Svi formulari se od 1967. pi{u na wemu. BBC je 1977. prvi put emitovao na vel{kom, a 1982. pojavio se i prvi tv program. Pre 16 godina postavqeni su prvi dvojezi~ni nazivi i nema crnom farbom premazanih napisa, ni vel{kih ni engleskih. U parlamentu dva jezika se ravnopravno koriste od 1999. kada je Vels i dobio prvi parlament. Nikome ne smeta ni koncentracija istorije a ona vaqda nigde na svetu nije ve}a od onih 1,5 kvadratnih kilometara u centru Kardifa u kojoj je, po~ev od doba Rimqana, sme{teno dobrih 2000 godina arhitekture. U tom ~udesnom kvadratu vekova sa zgradama u svim stilovima, gotskim, edvardijanskim i viktorijanskim, nalazi se i jedno od sedam sportskih ~uda sveta- stadion Milenijum, sa pokretnim krovom, za 75000 gledalaca na kome se, dok se gradio novi Vembli, odigralo sedam finala Engleskog kupa. Kardif je konkurent za jedno od narednih finala Kupa {ampiona. Na nekoliko stotina metara od tog Akropolisa fudbala, u zalivu sa lepim {etali{tem, specijalni sistem brana i prevodnica povezuje ìvi svet vode, ali tako da na zaliv ne uti~e plima sa Atlantika koja je kod Kardifa vi{a od oseke ~ak za 14 metara. U pitomom ambijentu luke te{ko je zamisliti brodove koji su odavde godi{we izvozili preko deset miliona tona ugqa u svet, i to onog najkvalitetnijeg –antracita. Ono {to su za svet zemqe Arapskog

zaliva za naftu danas, to je Vels sa rudnicima ugqa i lukom u Kardifu bio za svet pre sto i ne{to godina. Prva parna ma{ina na to~kovima najpre se u okolini Kardifa 1804. na {inama zakotrqala. Ipak, doba industrijske revolucije, parnih ma{ina, prelazak sa plovidbe na jedra na ugaq, bio je najteì u istoriji Velsa. Danas u Velsu nema ni jedne ~eli~ane a rudnike ugqa zatvorila je „~eli~na ledi“ britanske politike- Margaret Ta~er. Ako su neka okna i otvorena to je zbog turista ili su u wima skladi{ta za nuklearni otpad. U Zalivu na stara vremena podse}a i kao àr crvena zgrada nekada{we berze za ugaq, a starim {mekom zra~i i vel{ki parlament sagra|en od ~uvenog sivog vel{kog granita. U tom presti`nom delu Kardifa, ~ijih 300.000 stanovnika ~ine i qudi skoro 50 raznih nacionalnosti svih rasa, gde na tri univerziteta studira 6000 stranih studenata, mesto ima i Karlov~anka Nata{a Tot sa svojom radwom „Polka Dot“ u kojoj se prodaju predmeti umetni~ke izrade iz celog sveta. Prvo su svi, a naro~ito Poqaci, mislili da je to poqska radwa, onda su saznali da je to naziv za dizajn sa belim ta~kama na jarko crvenoj osnovi. Vel{anima se naro~ito dopalo kada su otkrili ~estitke za razne ìvotne situacije, koje svojom rukom, vel{kim tipom slova ispisuje vlasnica radwe. Oni to cene i kao doprinos o~uvawu wihovog jezika koji zna oko 20 odsto Vel{ana. Neko tu sazna da se na vel{kom „Sre}an ro|endan“- kaè „Penblvid hapus“, „Sre}an odlazak u penziju“-„Imdeoliad Hapus“ , a „Sre}an Boì}“- „Nadolig Laven“ I na{i qudi, generalno, kad do|u u Vels spremni su da u~e vel{ki. Ve} posle prve pinte piva ili sajdera,obavezno nau~e jednu re~ koju odmah upamte i rado ponavqaju:- Jaki da ! ( @iveli !) E pa, Jaki da!  Laslo Tot

svetlucavim purpurnim `ilama. I opet bez najave, planine nestaju i ukazuje se celim putem o~ekivan prizor velikog plavetnila. Balkanskom paru o~iju je neobi~an, skoro razo~aravaju}i ulazak u grad i luku Akabu, jedini izlaz na Crveno more Jordanaca. Skromna gradska arhitektura i nedovoqan broj preplanulih turista na ulicama odaje utisak i nedovr{enosti i nebrige. Ali, takav utisak kratko traje. Aleje luksuznih hotela zaposele su svaki pedaq kratke obale koju je prethodni kraq Husein istrgovao sa Saudijskom Arabijom u zamenu za jordanske pustiwske teritorije. Tom trgovinom je dobijen i pristup velikom koralnom grebenu koji nastawuje nebrojeno vrsta egzoti~nog morskog sveta, a koji je jedan od najlep{ih, najbogatijih, pa time i najpopularnijih ronila~kih destinacija na planeti. To svakako finansijski godi Jorda-

tipi~nu arapsku pijacu. Ponuda turistima je velika i bogata, a dodatno raduje ~iwenica da je ceo grad jedan veliki duty-free shop. Poreza nema, cene sve robe su znatno mawe nego u Amanu. Vrlo isplativo za velike kupovine, i vrlo izazovno za {vercere, tako da ne iznena|uje carinska kontrola po izlasku iz grada kopnenim putem. Kontinentalni delovi Akabe sa umereno visokim stambenim zgradama li~e na bilo koji drugi grad iz unutra{wosti. Bliè moru su kvartovi velelepnih vila u vlasni{tvu ~uvenih jordanskih porodica pa i samog kraqa Abdule. Zemqa i nekretnine su basnoslovno skupe ali to ne odvra}a Jordance od kupovine. Oni koji pak ne mogu da priu{te da ìve tik uz more a èle da provedu dan na obali, odlaze na uvek pretrpanu javnu plaù na koju se ulazak tako|e pla}a, ali neuporedivo mawe nego dnevni ulazak na jednu od hotelskih plaà. Ka-

nu, zemqi bez prirodnih resursa, tim vi{e {to u Akabi turisti~ka sezona traje tokom ~itave godine. Udobnost hotela i velika profesionalna i prirodna gostoqubivost osobqa odmah ubacuje u turisti~ku brzinu, opu{ta i zadivquje. I sam grad dobija novu dimenziju, biva i on egzoti~an i pitom i dobroqubiv. Broj preplanulih turista na ulicama i daqe je mali ali to je zato {to su svi turisti u svojim ‘all-inclusive’ hotelima u kojima je ponuda sportskih, kulturnih, gurmanskih sva{tarija dovoqno bogata da i ne moraju da istra`uju izvan zidina. I lokalnom stanovni{tvu, koje je ve}inski konzervativno-islamskog vaspitawa godi mawi broj nedovoqno odevenih, sumwivih navika “tamo nekih stranaca”. Ta vrsta obostranih lepih manira mo`e da zvu~i kao netolerantnost, ali je lep{e verovati da je u pitawu samo lepo pona{awe. Kratka vo`wa ovim gradom od 100.000 stanovnika otkriva veliku aktivnu luku, otkriva velike tr`ne centre, restorane,

da se kona~no u|e u toplo more i najjednostavnija de~ija oprema za rowewe dovoqna je da se otkriju lepote ispod uvek kristalno ~iste povr{ine vode: i golim okom su vidqiva jata prelepih ribica, naslage {koqki i nagove{taji korala. Golim okom se vidi i jo{ jedan neuobi~ajeni prizor – teritorije sve ~etiri zemqe (Jordan, Izrael, Egipat i Saudijska Arabija) koje izlaze na ovo more. Crveno more je nazvano po jednom prirodnom fenomenu. U odre|enim periodima u toku godine jedna {iroko rasprostrawena alga procveta. Kada nebrojeno mnogo malih cveti}a umre, ina~e plavi~asto-zelena boja mora postane crvena. Kakva simbolika! U ovom delu svetu gde se krv neprestano proliva od kada je sveta i veka, ne iznena|uje da se jedna ve~na prirodna formacija, jedno more smatra najlep{im u trenutku kada je u wemu umrlo ne{to lepo poput cveta, a da ba{ ta smrt ima boju qudske `rtve. I onda iskupqewe u vidu o`ivqavawa Mrtvog mora…vaskrsnu}e. Kakva simbolika!  Mirjana \ori}

KWIGE U RAQAMA CENZORA esec je pisane re~i, mnogi su se iz razli~itih razloga zaputili na beogradski Sajam kwiga. Kwige su, bar u ovo doba godine, ponovo u modi. No, nije uvek bilo tako, godinama su mnoga literarna dela zbog svog sadr`aja iz razli~itih razloga bila zabrawena. Nikada nije obja{weno za{to, tek ba{ takvi naslovi su po pravilu i najvi{e intrigirali javnost koja ih je, uprkos zabrani, kriomice nabavqala i ~itala. Kwi`evnu cenzuru me|u prvima uveli su jo{ crkveni koncili zabranom pojedinih tekstova kao dogmatski neispravnih, jereti~kih spisa, a papa Pavle [esti izdao je krajem 16. veka Index librorum prohibitorum, popis dela koja vernici nipo{to nisu smeli ~itati. Danas je situacija ipak ne{to druga~ija, mnogo liberalnija i (bar prividno) bez cenzure. Dodu{e, i daqe se s vremena na vreme pojavi naslov koji svojom tematikom nakratko podigne pra{inu javnosti, ali tek toliko da kao

Bogohulna Zemqa ~uda dobro osmi{qen marketin{ki trik dodatno poboq{a prodaju doti~ne kwige. Ameri~ko udruèwe bibliotekara pokre}e svake godine „Nedequ zabrawenih kwiga” i na taj na~in podse}aju na mnoge, danas ve} lektirne „nemoralne” kwige koje su godine provele zape~a}ene u tzv. „bunkeru”. Jedna od do danas najosporavanijih kwiga je „Lovac u ìtu” Xeronima Dejvida Selinxera (~uvena pri~a o adolescentu koji svoju potragu za pravim vrednostima zavr{ava nervnim slomom), jer je, navodno, neprilago|ena mladima zbog opscenog govora i intimnih scena. „Etiketu“ su dobili i autori Xudi Blum koja je s kwigom „Zauvek“ navodno napadala „~ove~nost“, Robert Karmier zbog kwige „ôkoladni rat“, Robi Haris, obeleèn zbog kwige „Savr{eno normalno“ i mnogi

drugi. Akcija pravqewa liste „sumwivih“ kwiga u ime {irewa svesti o slobodi trajala je tridesetak godina, i zahvaquju}i woj je javnost saznala o mnogim {kolskim cenzurama u raznim gradovima sveta koje su bacale senke na velika klasi~na dela, kao {to su „Pustolovine Haklberi Fina“ Marka Tvena, ~ije „obrazloèwe“ zabrane je bilo da je ìvot glavnog junaka bliì siroma{nijim slojevima, pa ga gradska deca zbog toga ne trebaju ~itati. Mnogo boqe nije pro{lo ni drugo Tvenovo delo „Pustolovine Toma Sojera“ jer je autor optuèn za rasizam, poticawe karaktera sumwivog morala i subverzivno delovawe na ~itaoce. Jedan od najve}ih skandala u posledwe vreme bio je i uklawawe kwige „Ubiti pticu rugalicu“ (nagra|ene Pulicerovom nagradom i pro-

slavqene i u filmskoj adaptaciji) koja je, tako|e, ~itawem „van“ kwièvnog okvira progla{ena primerom „institucionalizovanog rasizma“, a {okirala je i zabrana kwiga ugledne kwièvnice Flaneri O’ Konor (posebno pri~e „Umetni crnac“) koju su osudili zbog opisa rasisti~kih obi~aja belaca koji odbacuju qude crne koè. Ta politi~ka ~itawa, koja zaobilaze kwièvna zna~ewa i nastoje poentu prilagoditi interesnim grupama, zamalo su stajala ugleda i Vilijama Foknera, Vilijama Goldinga, Stivena Kinga, pa ~ak i autorke pustolovina malog ~arobwaka Harija Potera, X. K. Rouling. Pastor Xek D. Brok odrào je 2002. godine propoved na temu „Mali Isus ili Hari Poter“. Brok je video potencijalnu opasnost za dana{we dru{tvo koje okultne teme sa zadovoqstvom

prihvata. „Kwige o Hariju Poteru prikazuju ma|ioni~arstvo kao pozitivnu praksu, a svi znamo da Biblija magiju odlu~no zabrawuje“, izme|u ostalog je rekao potre{eni Brok. Ova tvrdwa je zvu~ala jednako „ozbiqno“ koliko i kinesko obrazloèwe o zabrani „Alise u zemqi ~uda“ u toj zemqi: „bogohulno je ~itati delo u kome ìvotiwe govore“. Sli~na sudbina vezana je i uz kultni roman Xejmsa Xojsa Uliks. Ovo delo je prvi put u celini, kao kwiga, objavqeno 1922. godine u Parizu. êtiri godine ranije po~elo je sa wegovim izlaèwem u vidu pojedina~nih epizoda u „Maloj reviji“, kwièvnom ~asopisu ~ije je sedi{te prvo bilo u îkagu, a zatim u Wujorku. Urednik internacionalnog odeqka „Male revije“ je bio kwièvnik Ezra Paund.

Upravo na wegovo insistirawe Xojs je pristao na objavqivawe pojedinih delova iz ovog, kako danas mnogi smatraju, najzna~ajnijeg romana u istoriji pisane re~i. Me|utim, ve} 1920. „Dru{tvo za suzbijawe poroka“ iz Wujorka pokrenulo je postupak da se daqe izlaèwe Uliksa zabrani. Iste godine sud u Wujorku je doneo odluku da se urednike „Male revije“ osudi zbog objavqivawa obscenog sadràja, a kopije ~asopisa su konfiskovane i uni{tene. Sre}om, ova odluka, koja je umalo nepovratno uni{tila sudbinu ovog remekdela, nije dugo potrajala. Sudija Okru`nog suda u Wujorku doneo je 6. decembra 1933. odluku kojim je ranija presuda o zabrani, bilo {tampawa, bilo uno{ewa romana Uliks u SAD, poni{tena, {to je u dotada{woj ameri~koj sudskoj praksi bio presedan. Bila je to prva velika pobeda kwièvnosti nad qudskom glupo{}u.  Aleksandar Devetak

nedeqa1.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

nedeqa1.novembar2009.

OGLASI

ZLATIBOR, prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, s upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962. 88266 ZLATIBOR, izdajem komforan apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa, vansezonski popust. Telefoni: 031/511159, 065/511-159-9, 064/23-71-985. 86923 KOPAONIK - izdajem apartman 2 - 7 osoba preko puta „Ma{inca“. Telefoni: 011/3246828, 063/301975, 063/370787. 87931

ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 87938 ÂSOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 87967 PODUÂVAWE:âsovi matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefon 6311-482. 88187 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 87968 NAUÎTE matematiku i fiziku, postanite ~vrsta li~nost. Profesor sa iskustvom za sve {kole i fakultete, garancija. Telefon 063/73-53-326. 85054 ISKUSAN profesor drì ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 87878

KWIGOVODSTVENE usluge za preduze}a i preduzetnike, za novootvorene prva dva meseca besplatno. Telefoni: 6301-650, 064/297-40-97. 88241

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 87969 USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 87876

CENTAR grada izdajem sobu u novoj zgradi za jednu ili dve devojke, nov name{taj. Telefoni: 064/223-4770, 021/633-1033. 88225 BULEVAR, tra`im ozbiqnu stdentkiwu za sustanarku u novom komfornom name{tenom stanu kod Dnevnika. Telefon: 064/14-33- 190 88293

IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu sa kupatilom i posebnim ulazom za radnika ili studenta. Cena sa svim tro{kovima 100E. Telefon 527-993. 88216 IZDAJEM sobu, konfornu za jednu osobu, Liman 3. Telefon 6350-125. 88200 NA LIMANU 3 u trosobnom name{tenom stanu izdajem dvokrevetnu sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Telefon: 064/2755731, 021/6369-560. 88006 U BLIZINI Medicinskog fakulteta izdajem dvokrevetnu sobu sa kupatilom, kuhiwom, poseban ulaz, gasno grejawe, KTV, klima, telefon, studentkiwama. Telefoni: 021/547-264, 063/756-98-19. 87032 IZDAJEM dve jednokrevetne sobe studentima nepu{a~ima na Limanu 4 sa posebnim ulazom. Telefon: 064/277-49-01 i 021/6361-749. 88126

MEWAM trosoban stan od 75m2 za mawi do 40m2. Mo`e i prodaja. Telefoni: 021/523-792, 064/24-101-55. 87634 NOVO NASEQE troiposoban, 85/3, mewam za mawi 45 uz doplatu ili prodajem. Telefon 061/210-58-48. 87352 MEWAM ili prodajem ukwi`en dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 87154 EKSTRA dvosoban stan u strogom centru Be~eja, za Novi Sad, uz dogovor. Telefon 063/71-13762. 88086 MEWAM dvosoban stan, 60m2, Liman 4 za jednoiposoban jednosoban oko 35m2 uz dogovor. Telefon 421-407 radnim danom od 8 - 15. 88041

IZDAJEM novu garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“ 160 evra. Telefoni: 021/6337-037, 064/826-1253. 238041

IZDAJEM trosoban stan, 80m2, kod „Dnevnika“, Bul. oslobo|ewa,odmah useqiv, lift, terasa, tel. Telefoni: 063/826-1253, 021/6337-037. 238042 CENTAR, izdajem dvosoban lepo name{ten stan, V. [upqikca, sve novo, terasa, vm, tv, klima. Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5005. 238043 BULEVAR OSLOBO\EWA izdajem nov, dvosoban name{ten ili prazan stan, 1. sprat, odmah useqiv. Telefoni: 021/6337-037, 063/826-1253. 238044 CENTAR, izdajem dvosoban prazan stan 48m2, Ul. Kosovska, 3. sprat, odmah useqiv 180 evra, mese~no pla}awe! Telefoni: 064/829-5005, 063/826-1253. 238045 STANOVI i ku}e za izdavawe na du`i ili kra}i period, prazni ili name{teni svih struktura na razli~itim lokacijama u Novom Sadu. Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 238118 IZDAJEM {estosoban stan od 200m2, salonac, Ul. Matice srpske, prvi sprat, visina 4m, centralno grejawe, idealno za firme, ordinaciju! Telefon 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 238115 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Jiri~ekovoj ulici, mo`e i porodica. Telefon 065/2019016; www.solis-nekretnine.com. 238120 IZDAJEM u centru u pe{a~koj zoni odli~an odmah useqiv, name{ten jednosoban stan sa terasom. Telefon 063/502-526. 238108 IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni,trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Tel. 021/66-22-746, 063/286-647. 237941 IZDAJEM kod Socijalnog ekstra dvoiposoban stan 57m2 poluname{ten - nova kuhiwa, plakari, mese~no pla}awe. Telefon 528-137. 237979

IZDAJEM u Bra}e Ribnikara kompletno name{ten jednosoban stan 35m2. Telefon 528-137. 237981 IZDAJEM trosoban luks, prazan stan 70m, Vojvode [upqikca, II sprat, pred useqewem. Cena 300 evra mese~no. Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 237948 IZDAJEM name{ten stan, Jevrejska ulica, na dva nivoa, 3 spava}e sobe, dnevna soba sa kaminom, terasa, name{ten od 102m2. Telefon 063/8499320. 88298 IZDAJEM dvosoban stan sa centralnim grejawem u centru grada. Telefon: 425-383. 88122 IZDAJEM prazan trosoban stan, 70m2, B. Ribnikar, prvi sprat mo}e i kao poslovni prostor, mese~no pla}awe + depozit. Telefon 0600846036. 87778 IZDAJEM luksuzno name{ten mawi jednosoban stan ugao Bul. Oslobo|ewa i Novosadskog Sajma, bez posrednika. Telefoni: 064/1690948, 063/8804068. 85744 IZDAJEM ku}u, trosobna, 75m2, grejawe centralno na gas, dvori{te, nename{tena ili name{tena. Ul. \or|a Magara{evi}a 36. Telefon 062/258-994. 87956 IZDAJEM name{ten trosoban stan sa pet le`ajeva, Radni~ka ulica, CG, KTV, telefon. Telefon 064/31-505-11. 87623 IZDAJEM potpuno name{ten dvosoban stan, stara Detelinara kod po{te, I sprat, 5 le`aja, 200E+depozit +tro{kovi. Tel. 064/38-999-72. 88095 IZDAJEM name{ten, dvosoban stan na Keju, 300 evra. Telefon 064/85-0-55-30. 88089 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni jednosoban stan u ku}i sa posebnim ulazom mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120E. Telefoni:021/521-362, 064/236-280-9. 88076

DNEVNIK

IZDAJEM dvosoban stan na prvom spratu u ku}i, na novom bulevaru. Telefoni: 021/444-094, 063/821-39-55. 85205 IZDAJEM luksuzno name{ten dvosoban stan ugao Bul. oslobo|ewa i Novosadskog sajma, bez posrednika. Telefoni: 064/1690948, 063/8804068. 85743 CENTAR, izdajem komforan poluname{ten dvosoban stan, Petra Drap{ina 66m2, cena 250E, pogodan za kancelariju, na duè, bez posrednika. Telefon 064/4000-890. 86873 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 88075 IZDAJEM dvosoban stan kompletno opremqen u Ul. Bul. Kraqa Petra I. Telefon: 064/468-28-28, posle 14 ~asova. 87952 IZDAJEM kod Limanske pijace delimi~no name{ten stan od 64m2. Slobodan od 20. 11. Telefon 064/374-0309. 87993 IZDAJEM name{ten, jednosoban stan od 34m2, na Novom nasequ, Bulevar Jovana Du~i}a 25. Telefon 531-098. 87996 IZDAJEM garsoweru, komplet name{tenu, kablovska TV, zajdeni~ka ve{ ma{ina, Ul. Nizijska. Povoqno. Telefon: 021/6416-743. 88062 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Telefoni: 021/6369-136, 064/304-75-99. 85102 IZDAJEM name{ten dvosoban stan 50m2, Liman 1, Ul. Veqka Petrovi}a, 200E + depozit, na duè vreme zaposlenim osobama. Telefon: 064/4181-240. 88011 DVOSOBAN nov name{ten kompletno stan 50m2 kod hotela „Aleksandar“, Liman 3 izdajem za zaposlene osobe. Telefon: 064/09-07-889 i 547-920. 88353 IZDAJEM u Novom Sadu dvosoban name{ten stan u ulica Milete Jak{i}a, trosoban nename{ten u Pu{kinovoj i dvosoban name{ten ili nename{ten sa kuhiwom u ul. Doà \er|a. Telefon 064/126-93-61. 86156 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru 33m2 iza Socijalnog u Slova~koj ulici sa novim name{tajem - 185E. Telefon: 063/8318-299. 88019 IZDAJEM prazan jednosoban stan u Maksima Gorkog, ~etvrti sprat, telefon, kablovska. Telefon: 061/60054-85. 86687 BALZAKOVA Liman III, trosoban kompletno name{ten stan 75m2 za ozbiqnu porodicu, cena 250 E, uz depozit useqivo. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919. 88355 IZDAJEM dvosoban prazan stan 56m2, na Limanu 1, Ulica Jiri~ekova, 1. sprat, 200E plus depozit, na duè vreme zaposlenim osobama. Telefon 064/4181240. 87233 IZDAJEM trosobnu ku}u, komplet name{tenu, blizu Jodne bawe, telefon, KTV, klima, eta`no grejawe na gas. Telefoni: 021/548-231 i 063/549-105. 88343 IZDAJEM name{ten, dvosoban stan. Pitati na telefon 023/546-302. 88367 IZDAJEM dvosoban stan, 54m2 na Grbavici, Vojvo|anska ulica. Telefon 063/462-162. 88186 IZDAJEM troiposoban salonski stan 86m2, izme|u Dunavskog parka i Dunava. Telefon 021/461-117. 88232 IZDAJEM name{ten odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 064/ 810 70 96. 88261 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefon 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 88346 POVOQNO izdajem trosoban nename{ten stan 73m2 + terasa na Novom Nasequ, Seqa~kih Buna II sprat. Telefon 064/81950-21 88342

HITNO izdajem stan u Jevrejskoj ulici, drugi sprat, trosoban 105m2, name{ten, mo}e i za studente. Telefon 063/84-99320. 88299 IZDAJEM nov dvosoban 40m2, potpuno opremqen konforan stan, klima, telefon, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefon 063/559-580, 063/500-467. 88140 IZDAJEM dvosoban name{ten stan Rumena~ki put II sp. nusprostrija 56 m2 Cena 160 E. Telefon 063/808-69-62. 88269 IZDAJEM luksuzan stan u centru Sremskih Karlovaca, 93m2 + 3 terase, eta`no grejawe, povoqno. Telefon: 064/2467203. 88271 IZDAJEM dvosoban stan 50m2 (60 sa terasom), na Bulevaru oslobo|ewa, kod Elektrovojvodine. Telefon 064/2538-458. 88231 IZDAJEM dvosoban, nename{ten stan u centru Novog Sada, visoko prizemqe, pogodno za poslovni prostor. Telefon: 064/266-38-57. 88210

POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Telefoni: 064/829-5005, 021-6337037. 238046 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337037, 064/829-5005. 238040 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1905-278 88201 POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523-380. 88345 HITNO potrebni kvalitetni, novi i luksuzni stanovi od 60 100m2 za izdavawe. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefoni: 021/55-75-92 i 063/519-533. 88344

KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu moè i za ru{ewe. Telefon 528-137. 237982 KUPUJEM zavr{enu garsoweru-jednosoban sa centralnim gradskim grejawem, ke{ isplata, nije agencija. Tel. 063/517846. 237966 KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do jeseni 2009. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 237937 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno, poèqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Tel. 021/66-13-466, 063/808-69-62. 237938 KUPUJEMO stanove koje gradi AD „Budu}nost“ Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 237939 HITNO kupujem dvosoban stan oko 45m2, bez lifta do 1. sprata ili do 15. sprata sa liftom. Limani, Betanija, Stanica! Ke{ isplata! Telefoni: 064/1340459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 238123 OZBIQAN KUPAC traì stan od 100-150m2, lokacija Centar ili Grbavica, od 1. do 3. sprata u jednom nivou! Obavezno dva kupatila, odvojena kuhiwa sa prozorom i garaà! Ke{ isplata! Telefon 064/134-0459; www.solis-nekretnine.com. 238124 KUPUJEM jednoiposoban stan, ukwièn, pla}awe ke{. Bez agencija. Telefon 063/74-39-759. 88205

OGLASI

DNEVNIK

LEP ukwi`en dupleks kod Alma{ke crkve, 100m2 u novoj zgradi, odli~an raspored! Telefoni: 064/2003-103; 021/427-277, ({ifra: 10209), www.solis-nekretnine.com. 238193 GRBAVICA - nov veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Telefoni: 064/134-0459; 021/520231, ({ifra: 18652) www.solisnekretnine.com. 238189 NOV dupleks 271m2, blizina „Spensa“ ekstra stan u dva nivoa bez kosina, lift, 3 terase, ekstra lokacija, useqiv do kraja godine 2009, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77 -58, 063/7-333621. 237804 PRODAJEM nov ekstra luksuzan dupleks kompletno name{ten, ukwi`en 102m2 u Janka Veselinovi}a. Cena 145.000 evra. Telefon 063/1020-733. 238093 NOVI BULEVAR, stan u izgradwi, 72m2, IV sprat, lift, terasa. Odli~an raspored. Cena sa PDV-om. Pozvati 063/7759121. 237885

NOVI BULEVAR, stan u izgradwi od 31m2, IV sprat, lift, terasa. Direktna prodaja, u cenu ura~unat PDV. Telefon 063/775-9121. 237876 PRODAJEM stan u izgradwi 64m2, gradi „Budu}nost“, ugao Bul. i Novosadskog sajma, IV sprat, 1500E/m2, useqewe juli 2010. Telefon 063/560-087. 88239

PRODAJEM stan u izgradwi 57, 50m2 u Ul. B. Atanackovi}a 14, na II spratu, useqewe, jul 2010, 1050E/m2. Telefon 063/560-087. 88238 PRODAJEM STANOVE raznih struktura u izgradwi! Mirna ulica, mala zgrada u neposrednoj blizini Beogradskog keja! Telefon 065/2019-010; www.solis-nekretnine.com. 238176

GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa.Telefon 063/777-6233. 237875 TELEP - uz Somborski bulevar, garsowera od 25m2, useqiva do 03. 10. 2009., cena 31.600 evra! Telefoni: 064/157-1297; 021/520231; ({ifra: 17419) www.solisnekretnine.com. 238142 PRODAJEM novu garsoweru 26m2, I sprat, u Cara Du{ana. Telefon 021/426-845. 238877 GARSOWERA u ]irpanovoj ulici, 29m2, III sprat 35.500 sa PDV-om. Telefon 021/426-845. 238879 GARSOWERA 25m2, ]irpanova, 3. sprat, lift, cg, novo, prazno, odmah useqiva, 34.000E sa PDV-om Tel. 661-3259, 063/570659. 238891 GARSOWERA 29m, Danila Ki{a, III sprat, terasa, nova useqiva. Cena 1.350 evra/m. Hitno!!! Bez posrednika. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 237936 GARSOWERA 29m, Joakima Vuji}a, III sprat, gradila „Budu}nost“, useqiv, ukwi`eno useqivo. Cena - 1.250 evra/m. Bez posrednika. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 237942 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom II sprat gradi „Moj dom“. Telefoni: 451318, 523-193. 237893 GARSOWERA na Limanu 4 u zgradi pred useqewem, II sprat 29.000. [ifra 40484 Telefoni: 451-318, 523-193. 237894

NA N. DETELINARI 27m2, II sprat, novo pred useqewe 30.300. [ifra 40771 Telefoni: 451-318, 523-193. 237895 KOD SAJMA useqiv stan 28m2, III sprat, 33.000 nov, terasa, lift, useqiv prazan. [ifra 35567 Telefoni: 451-318, 523193. 237896 SOMBORSKI BULEVAR 25m2, lift, terasa, mo`e na kredit, cena 30.800E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 237864 GARSOWERA sa odvojenom kuhiwom 28m2, 3. sprat, terasa, lift, cg, cena 34.000E. Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779. 237871 GARSOWERA 2. sprat, useqiva, cena sa PDV-om 32.000E. Telefoni: 064/823-6608, 424-963. 237847 KLASI^NA garsowera sa terasom od 1m2, 25m2, 1. sprat, cg, lift, cena sa PDV-om 27.000E. Telefoni: 064/823-6607, 542-779. 237850 U CENTRU prodajem garsoweru 24m2, brzo useqiva, miran deo, odli~an polo`aj, bez posrednika, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534-505. 237799 BORE PRODANOVI], nova garsowera, 23m2, I sprat, lift, terasa, kvalitetna gradwa. Telefon 472-1660. 237809 TEMERINSKA, nova garsowera, 21m2, IV sprat, lift, terasa, 24.500 sa PDV-om. Telefon 063/880-3593. 237810 CENTAR, Trg M. Trandafil, garsowera 26m2, II sprat, nova, useqiva. Cena 35.020. Telefon 064/345-4417. 237811 TEMERINSKA, garsowera 24m2, II sprat, lift, terasa, 30.900 sa PDV-om. Telefon 421185. 237812 GARSOWERA kod Sajma, 25m2, III sprat, useqiva do kraja godine. Telefon 063/101-0667. 237814 KOD FUTO[KE PIJACE, odmah useqiva garsowera, 24m2, III sprat, lift, 34.000 sa PDVom. Telefon 422-149. 237815

GARSOWERA, Sajam, Branka Baji}a, 28m2, odmah useqiva, funkcionalna, dvori{no orijentisana, povoqno. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 238014 BULEVAR, nova useqiva garsowera na 1. spratu, lift, cg, terasa. Cena 33.990E. Telefon 425-205. 238032 GRBAVICA lepa garsowera 27m2, useqiva, ima terasu, dvori{no orjentisana za 34.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 237986 GARSOWERA 20m2, Futo{ka, I sprat, kompletno renoviran, CG, ukwi`en, 27.000. Tel. 063/517-846. 237968 NOVIJA garsowera 27m2, strogi centar, I sprat, CG, terasa, sa name{tajem 32.000. Tel. 063/517846. 237969 SOWE MARINKOVI] 23m2, renovirana garsowera, CG, II sprat, useqiva, ukwi`ena. Tel. 063/517-846. 237970 ODMAH USEQIVA GA 27m2+ba{ta 30m2, Telep, PR, nova, pvc stolarija, dvori{na strana, cena: 19.900! Tel. 021/425-653, 6616-324. 237959 NOVA GA 25m2, Nova Detelinara, I sprat, lift, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cena sa porezom 27.000. Tel. 021/6616324, 425-653. 237960

nedeqa1.novembar2009.

ODMAH USEQIVA GA 25m2, ]irpanova, III sprat, lift, nova, pvc stolarija, kl. parketi, cg, dvori{na strana, ~isti papiri, cena: 33.900 sa porezom Tel. 021/6616-324, 425-653. 237963 ODLI^NA GA 25m2, Temerinska, IV sprat, odv. kuhiwa sa trezarijom, lift, useqiva za 30 dana, sig. vrata, kl. parket, cena sa porezom 30.700. Tel. 021/6616324, 425-653. 237964

SAJAM, prodajem odli~nu, noviju garsoweru od 24m2 odli~nu za izdavawe po ceni 30.900. Telefon 636-6952. 238065 PRODAJEM dve garsowere na Suboti~kom bulevaru na I i II spratu. Telefoni: 021/472-2061; 063/1020-733. 238091

BRANKA RADI^EVI]A - odmah useqiva odli~na garsowera 32m2 na drugom spratu sa terasom, dvori{no orjentisana. Telefoni: 021/472-2060; 061/1672826; 063/502-526. 238107 BULEVAR, prodajem odli~nu, odmah useqivu garsoweru na 1. spratu, ekstra lokacija za izdavawe po ceni od 34.000. Telefon 636-8429. 238067 NOVI BULEVAR, na prodaju nova, odli~na, brzo useqiva garsowera, 28m2 sa terasom. Telefon 636-6952. 238068 SAJAM, nova garsowera od 25m2, terasa, cg. Direktno od investitora zs 28.330E. Telefon 425-205. 238037 ODMAH USEQIVA garsowera sa kuhiwom za 24.000E. Telefon 425-205. 238034 N. DETELINARA, nov, useqiv 1.0 stan na 1. spratu, lift, cg. Cena 35.000E. Telefon 425-205. 238035 PRODAJEM jednosoban, ukwi`en stan od 32m2 kod @elezni~ke stanice, Cena 36.000E. ({12355). Telefoni: 021/654-6609; 063/885-6290. 238052 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, nov 1.0 stan od 31m2 sa terasom po ceni od 36.000. Telefon 636-8429. 238069

nedeqa1.novembar2009.

@ELEZNI^KA STANICA, prodajem klasi~an 1.0 stan na I spratu po ceni od 37.200. Telefon 636-8429. 238070 MAKSIMA GORKOG - odli~an jednosoban stan 40m2 sa mogu}no{}u pro{irewa 16m2, dvostrano orjentisan. Cena 49.500 evra. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 238106 NOVO NASEQE - odli~an jednosoban stan 36,45m2 na prvom spratu, u zgradi od fasadne cigle. Cena 38.000 evra. Telefoni: 021/472-2060; 061/167-2826. 238100 SOMBORSKI BULEVAR, prodajem nov, brzo useqiv 1.0 stan od 30m2 po ceni 32.000 sa PDVom. Telefon 6368-429. 238066 JEDNOSOBAN stan 28m, IV sprat, ]irpanova ulica, useqewe kraj godine. Cena 1.250 evra/m! Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 237951 BULEVAR JA[E TOMI]A klasi~an jednosoban stan, 32m2 na prvom spratu, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 237987 ÎKA STEVINA, jednosoban 29m2, I sprat, lift, terasa, ukwièn, sa gara`nim mestom, povoqno! Telefon 422-149. 237816 STANICA, ukwièn jednosoban stan, 32m2, odmah useqiv, cena dogovor. Telefon 472-1660. 237813 JEDNOSOBAN 32m2, useqiv, ukwièn, 1. sprat, cg, @. stanica, cena 35.000E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 237852 ODMAH useqiv 33m2 jednosoban, nova zgrada, terasa, grejawe, Cara Du{ana, cena 37.400E. Telefoni: 064/823-6602, 021/6614-200. 237855 USEQIV 28m2, ukwièn, jednosoban, terasa, cg, cena 34.600E. Telefoni: 064/8236602, 021/6614-200. 237857 U MOLIJEROVOJ ULICI 29m2, prvi sprat. useqiv, ukwièn 31.000. [ifra 40759 Telefoni: 451-318, 523-193. 237897 U NOVOSADSKOG SAJMA 28m2, terasa, lift, jednosoban. Telefoni: 451-318, 523-193. 237898 KOD STANICE 32m2, prvi sprat, prazan, useqiv, ukwièn 37.400. [ifra 40876 Telefoni: 451-318, 523-193. 237899 PRODAJEM na Detelinari, 32m2 u Ul. Stevana Divnina Babe, vp, odmah useqiv, ukwièn. Telefon 063/10-10-661. 237877 NOVA DETELINARA 31m2, drugi sprat, lift, terasa, useqiv 36.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 237920 GRBAVICA, 36m2 klasi~an jednosoban, terasa, ukwièn 39.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 237921 NOVO NASEQE, Bulevar Jovana Du~i}a 38m2, klasi~an jednosoban stan na prvom spratu, lift, terasa. Telefoni: 444107, 633-7853. 237922 DETELINARA 28m2, jednosoban stan sa terasom, ukwièn 34.600. Telefoni: 444-107, 6337853. 237923 JEDNOSOBAN 25m2, S. Kasapinovi}a, N. Detelinara, 1. sprat, lift, cg, useqiv za 2 meseca 29.600E sa PDV-om. Tel. 661-3259, 063/570-659. 238893 JEDNOSOBAN 30m2, ugao Suboti~ke ulice i Somborskog bulevara, 1. sprat, lift, terasa, cg, useqiv za 2 meseca 31.900E sa PDV-om. Tel. 661-3259, 063/570659. 238882 JEDNOSOBAN 29m2, Detelinara, Molijerova, 1. sprat, cg, prazan, useqiv 29.900E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 238886 VOJVODE [UPQIKCA 35m2, nov, ekstra, samo 39.000E. Telefoni: 021/426-845, 063/562-655. 238876 SAJAM, odli~an ukwièn stan, 36m2, 42.500E. Telefon 021/426-845. 238866 PRODAJEM vrlo povoqno stan od 32m2 u Mileve Mari}. Telefoni: 065/280-99-88; 021/451-570, ({ifra: 19958); www.solis-nekretnine.com. 238143

PRODAJEM klasi~an jednosoban stan od 37m2 kod @elezni~ke stanice! Telefoni: 063/8557109; 021/427-277; ({ifra: 10117), www.solis-nekretnine.com. 238144 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan sa terasom, Novi bulevar, 33m2 - 37.400 evra! Telefoni: 065/2019-013; 021/451-570 ({ifra: 10321), www.solis-nekretnine.com. 238145 ODLIÂN, nov, jednosoban stan na Novom nasequ, 33m2, terasa, lift, lep raspored, kuhiwa sa prozorom, hitna prodaja! Telefoni: 064/2003-103; 021/451570, ({ifra: 10275), www.solisnekretnine.com. 238146 NOV, useqiv jednosoban stan od 33m2 na Novom bulevaru. Telefoni: 065/2019-013; 021/451-570; ({ifra: 10321), www.solis-nekretnine.com. 238148 PRODAJEM jednosoban stan u centru Novog Sada, blizu Ribqe pijace, prizemqe, 26m2, novija gradwa, sa ili bez posrednika. Telefon 064/9308-432. 88307 PRODAJEM garsoweru u Nizijskoj ulici, povr{ine 35m2, cena 850E/m2, useqiva odmah, nova gradwa, dvori{na zgrada, bez posrednika. Telefon: 063/581-960. 88063 PRODAJEM garsoweru kod Sajma, 18m2, 18.000E. Telefon 063/395-282. 88301 PRODAJEMO jednosoban stan os 33m2 na Limanu za 39.000. Telefon 6447-622. 88340 NOVI BULEVAR, nova garsowera 31, 72m2, tre}i sprat u luks zgradi sa bazenom, pogled na Fru{ku goru, gradio Zoned. Telefon: 064/0677-318. 88112 PRODAJEMO noviji jednosoban stan na 3. spratu sa liftom za 35.000. Telefon 6447-622. 88338 HITNO prodajem noviju garsoweru na prvom spratu za 34.000, u Pap Pavla ulici, odmah useqiva. Telefon 063/540-165. 88327 PRODAJEM jednosoban stan 34m2, nov ekstra gradawa useqiv za 15 dana, bez posrednika, uliva Bra}e Ribnikar . Telefon 062/8372-971. 88285 PRODAJEM novu, ukwiènu, useqivu garsoweru od 30m2, na 6. spratu u A. Cesarca, za 42.000 sa PDV-om. Investitor. Telefon 064/300-75-26. 87998 PRODAJEM jednosoban stan 35 m2 kod fakulteta za 35.000. Telefon 063/540-165. 88331 PRODAJEM jednosoban stan na Telepu, 32m2 na tre}em spratu, terasa, lift, 28.800E sa PDVom. Telefon: 064/14-333-53. 88259 PRAZNA garsowera, visoki parter, za porodicu na duì period, Ul. Stanoja Stanojevi}a, super komforna, 130E mese~no + depozit. Telefon: 063/8074411. 87896

ODLI^AN, nov, ukwi`en dvosoban dupleks od 55m2, kompletno name{ten. Cena 63.900 evra. Telefoni: 063/855-7109; 021/520231, ({ifra: 19919), www.solisnekretnine.com. 238161

OGLASI

BORE PRODANOVI], dvosoban dupleks, 66m2, nov, odli~an, odmah useqiv. Telefon 421-185. 237819 \UR\A BRANKOVI]A, 32m2, jednoiposoban stan odli~nog rasporeda.Izgradwa. Cena 1300E/m2 sa PDV-om. Telefon 063/777-6233. 237878 LEP, nov, ukwièn, jednoiposoban stan od 36m2, prvi sprat, terasa, Ulica cara Du{ana, dvori{no orjentisan, prodaje se i name{ten. Telefoni: 064/2003103; 021/520-231, ({ifra: 18844), www.solis-nekretnine.com. 238149 PRODAJEM jednoiposoban stan na Detelinari, kompletno renoviran, hitno! Cena 32.000 evra! Telefoni: 064/216-5290; 021/427277, ({ifra: 10543), www.solis-nekretnine.com. 238150 MO@E subvencionisani kredit! Kod Sajma, pred useqewem jednoiposoban stan od 43m2 na drugom spratu, terasa, lift, cena 53.400 evra sa PDV-om! Telefoni: 065/2019-016; 021/451-570, ({ifra: 10537); www.solis-nekretnine.com. 238151 IZUZETNA PRILIKA! Jednoiposoban stan u {irem centru, izgradwa za februar 2010. godine! Mala zgrada, prvi sprat, terasa, 32m2 po ceni od 36.500 evra! Telefoni: 064/1571297; 021/520-231, ({ifra: 10621), www.solis-nekretnine.com. 238152 LEP stan u Rumena~koj ulici, 47m2 za 46.000 evra! Posledwi sprat. Telefoni: 065/2019-018; 021/451-570 ({ifra: 10262), www.solis-nekretnine.com. 238153 JEDNOIPOSOBAN stan od 40m2 u ukwiènoj zgradi, mogu}nost pro{irewa na pripadaju}i tavanski prostor! Telefoni: 065/2019-013; 021/427-277; ({ifra: 18267), www.solis-nekretnine.com. 238154 PRODAJEM nov, useqiv jednoiposoban stan na Grbavici, moè kredit! Telefoni: 063/8557109; 021/427-277, ({ifra: 10512); www.solis-nekretnine.com. 238155

PRODAJEM stan od 40m2 na Bulevaru kod Stanice, izdat podstanarima, tre}i sprat, lift, terasa, cena 44.500 evra. Telefoni: 064/134-0459; 021/427277, ({ifra: 19496), www.solisnekretnine.com. 238147 GRBAVICA, Tolstojeva ulica, jednoiposoban nov odmah useqiv, ukwièn, na III spratu! Odli~an! Telefon 021/426-845. 238869 NOV jednoiposoban stan u ]irpanovoj ulici 36m2, I sprat, useqiv. Telefon 021/426-845. 238870 CENTAR, 42m2 odli~an, nov useqiv blizu keja sa PDV na I spratu. Hitno!!! Telefoni: 021/426-845, 063/562-655. 238871 BULEVAR, nov, ukwièn, jednoiposoban stan za 43.000E. Telefoni: 021/426-845, 063/8594708. 238873 DVA JEDNOIPOSOBNA stana N. naseqe, Bul. v. Stepe, 30m2, 2. sprat, 35.000E i 34m2, 1. sprat, 41.200E, sre|eni, ukwièni. Tel. 661-3259, 063/570-659. 238885 JEDNOIPOSOBAN 38m2, N. naseqe, Mileve Mari}, 4. sprat, lift, cg, prazan, odmah useqiv 33.000E Tel. 661-3259, 063/570659. 238895 NOVA DETELINARA, Janka Veselinovi}a 40m2, jednoiposoban, dodatno sre|en, pred useqewem 49.500. Telefoni: 444107, 633-7853. 237924 BEOGRADSKI KEJ, 36m2 jednoiposoban, lift, terasa 47.400. Telefoni: 444-107, 6337853. 237925 GRBAVICA, Bra}e Ribnikar, jednoiposoban stan useqiv do nove godine 36m2 49.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 237926 JEDNOIPOSOBAN stan 36m, Marka Miqanova, IV sprat, nov, useqiv. Samo 1.299 evra/m. Hitno!! Tel. 021/66-22-746, 063/400360. 237944

DNEVNIK JEDNOIPOSOBAN stan 33m, centar, Lukijana Mu{ickog, visoki parter, pred useqewem. Samo 41.000 evra. Bez posrednika! Tel. 021/66-22-746, 063/400360. 237947 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 na prvom spratu komplet renoviran, cena 51.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 237904 [EKSPIROVA ULICA, prazan odmah useqiv stan od 48m2, I sprat, lift. Telefon 063/1010661. 237879 STAN u novogradwi u Ulici Bogoboja Atanackovi}a, 49m2, ima terasu, gleda na ulicu.1100/m2 sa PDV-om. Telefon 063/775-9121. 237882 NA LIMANU 46m2 jednoiposoban, renoviran stan sa ba{tom od 24m2, cena 51.500. [ifra 40732 Telefoni: 451-318, 523193. 237900 NA N. DETELINARI 39m2, II sprat, nov, brzo useqiv 43.600. [ifra 40564 Telefoni: 451318, 523-193. 237901 CENTAR 29m2, jednoiposoban, useqiv, ukwièn, cena sa name{tajem, lift cena 36.100E. Telefoni: 064/823-6617, 6614-200. 237872 LIMAN II jednoiposoban, ukwièn, useqiv, lift, terasa, cena sa name{tajem, moè na kredit, cena 44.300E. Telefoni: 064/823-6617, 542-779. 237873 JEDNOIPOSOBAN odmah useqiv 36m2, 3. sprat, terasa, lift, cg, odli~an raspored, Nova Detelinara, cena 44.500E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236621. 237865 JEDNOIPOSOBAN, 41m2, cg, odli~an raspored, terasa, lift, gradi Dinamika, brzo useqiv, cena 50.700E. Telefoni: 064/8236617, 021/542-779. 237866 UKWI@EN 43m2, odmah useqiv, 1. sprat, jednoiposoban, cena 41.200E. Telefoni: 064/8236618, 424-963. 237849 JEDNOIPOSOBAN 43m2 blizina â&#x20AC;&#x17E;Spensaâ&#x20AC;&#x153; nov stan na izuzetnoj lokaciji, 2. sprat, lift, terasa, ostava, dvori{na strana, useqiv do kraja godine 2009, vredi kupiti. Telefoni: 021/5577-58, 063/7-333-621. 237807 ODMAH USEQIV 42m2, ukwièn, jednoiposoban, Haxi Ruvimova, I sprat, terasa, cg, cena 47.100E. Telefoni: 064/8236607, 542-779. 237838

SUBOTI^KI BULEVAR, jednoiposoban stan od 38m2, I sprat, cena 41.200 sa PDV-om. Telefon 063/105-7752. 237817 JEDNOIPOSOBAN stan 44m2 u B. Prodanovi}a, odli~an nov stan bez ulagawa, izuzetna gradwa. Telefon 472-1661. 237820 HITNO prodajem odli~an jednoiposoban stan, 31m2, I sprat, terasa, Novi bulevar. Telefon 472-1660. 237821 PODBARA!!! Jug Bogdana!!! Mawi dupleks stan od 40m2 za 41500E u zgradi sa liftom, terasa, brzo useqiv. Telefoni: 474-0064, 063/500-213. 237824 NOVO NASEQE ukwièn stan 45m2 zgrada sa liftom, ima lepu terasu, za 47.400. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 237988 JEDNOIPOSOBAN, 40m2, naseqe, Seqa~kih buna, II sprat, ukwièn, 42.500. Tel. 063/517846. 237971 HITNO! Odmah useqiv JIS 43m2, S. buna, III sprat, terasa, ukwièn, odràvan, cena: 44.200. Tel. 021/425-653, 6616324. 237954

EKSTRA STAN!!! JIS 33m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, nov, odv. kuhiwa, dvori{na strana, brzo useqiv, cena: 37.500 sa porezom. Tel. 021/425653, 6616-324. 237956 NOV JIS 31m2, J. ^melika, III sprat, odli~an raspored, pvc stolarija, kl. parket, cg, ~isti papiri, cena: 38.900. Tel. 021/425-653, 6616-324. 237957 ODMAH USEQIV JIS 45 m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, dvostrano orijentisan, cena: 40.000. Tel. 021/425-653, 6616324. 237961 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 33m2, Telep blizu Limana, nov, pvc stolarija, cena: 37.900. Tel. 021/425-653, 6616324. 237962 JEDNOIPOSOBAN, Liman II, III sprat, lift, 53m2, komforan, lep raspored, dobra orijentacija, povoqno. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 238021 NOVO NASEQE odli~an jednoiposoban stan, 47m2 u [onsiju, lift, terasa. Telefoni: 528137, 661-2262. 237992 RADOJA DOMANOVI]A jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, odvojena kuhiwa, I sprat, pouzdan investitor. Cena 41.000 evra. Telefoni: 021/6622-412; 063/1020-731. 238088

[ONSI - odli~an jednoiposoban stan 52m2 na prvom spratu. Moè zamena za ve}i. Telefoni: 021/472-2060; 061/167-2826; 063/502-526. 238095 BULEVAR KRAQA PETRA I noviji jednoiposoban stan 40m2 dvori{no orjentisan. Moè zamena za ve}i. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 238099 N. NASEQE, prodajem odli~an, ukwièn 1.5 stan od 40m2 na II spratu, u zgradi od fasadne cigle. Telefon 063/828-8377. 238071 NOV, useqiv jednoiposoban stan 41m2 kod Socijalnog. Telefon 6615-117. 238057 PODBARA, mali 1.5 stan, pogodan za izdavawe. Direktno od investitora. 37.500E. Telefon 425-205. 238036 STANICA, 2.0 stan od 50m2, ukwièn, cg, terasa. Cena 900E/m2. Telefon 425-205. 238031 PRODAJEM ukwièn dvosoban stan od 52m2 na Novom nasequ .Cena 53.500E. Telefoni: 021/654-6609; 063/885-6290, ({12286). 238048 NOV, ukwièn 2.0 stan od 43m2 na 1. spratu, lift, terasa, cg, ekstra gradwa. Cena 51.500E. Telefon 425-205. 238038 UKWI@EN dvosoban stan 60m2 u [onsiju, brzo useqiv, I sprat. Telefon 6615-117. 238058 LIMAN I, dvosoban stan 60m2 u Drage Spasi}, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 238059 NOVA DETELINARA, prodajem noviji, ukwièn 2.0 stan od 43m2. Telefon 064/220-95-65. 238072 BULEVAR, prodajem odli~an, noviji 2.0, ukwièn stan od 49m2. Telefon 064/220-95-65. 238073 @. STANICA, prodajem klasi~an 2.0 stan, kompletno sre|en, bez ikakvih ulagawa, ukwièn. Telefon 063/82-88-377. 238074 CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv, 2.0 stan od 51m2 na odli~noj lokaciji po ceni od 63.000 sa PDV-om. Telefon 6366952. 238075 BULEVAR, prodajem ukwièn stan od 66m2, odli~nog rasporeda za samo 55.000. Telefon 063/516-478. 238076 LIMAN, prodajem odli~an 2.0 stan lako preurediv u 2.5 od 65m2, ukwièn, po ceni od 67.000. Telefon 636-6952. 238077

OGLASI

DNEVNIK

BALZAKOVA - ukwièn dvosoban stan 62m2 dvori{no orjentisan. Mogu}nost adaptacije u dvoiposoban. Povoqno! Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526; 061/167-2826. 238094 PRODAJEM odmah useqiv prelep dvosoban stan od 51m2, kod Ma{inske {kole u novoj zgradi. Telefoni: 021/472-2061; 063/1020733. 238092 PASTEROVA - u zgradi od fasadne cigle ukwièn dvosoban stan 50m2 niè spratnosti. Zamena za troiposoban ili ~etvorosoban. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 238101 NOVA DETELINARA - odli~an noviji dvosoban stan 45m2, dvori{no orjentisan na tre}em spratu. Telefoni: 021/528-399; 061/167-2826. 238103 BULEVAR OSLOBO\EWA prodajem ukwièn noviji dvosoban stan 49m2. Telefoni: 021/472-2060; 061/167-2826; 063/502-526. 238105 NOVA DETELINARA - nov, odmah useqiv stan od 56m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Cena 58.000 evra sa PDVom. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 238110 NOVO NASEQE - ukwièn dvosoban stan 65m2 u funkciji dvoiposobnog, isto~no orjentisan. Moè zamena za mawi na Novom nasequ. Telefoni: 021/528399; 063/502-526. 238113 NOVA DETELINARA nov, odmah useqiv, dvosoban stan 48m2 zidala Budu}nost, ima lift, terasu za 47.400. Telefoni: 528137, 661-2262. 237993 NOVO NASEQE - Tozin Sokak ekstra dvosoban stan 58m2 na prvom spratu, komplet renoviran. Telefoni: 528-137, 6612262. 237994 OMLADINSKOG POKRETA dvosoban jako lep stan, 50m2, klasi~an raspored, ima terasu sa name{tajem 49.300. Telefoni: 528-137, 661-2262. 237995

SAVINA - Novo naseqe odli~an dvosoban stan 60m2 na prvom spratu, ukwièn, zidala Budu}nost. Telefoni: 528-137, 6612262. 237996 DVOSOBAN stan, blizina Sajma, 57m2 plus terasa, ukwièn, IV sprat, lift, cena 55.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 238022 DVOSOBAN, Betanija, blizina Sajma, brzo useqiv, moè kredit, IV sprat, lift, povr. 50,5m2. Tel. 021/450-417; 064/18938-87. 238024 DVOSOBAN, Grbavica, I sprat, odmah useqiv povr. 45m2, moè kredit, ura~unat PDV. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 238025 N. BULEVAR, nov, odmah useqiv 2.0 stan od 55m2, lift, terasa za 41.000E. Telefon 425-205. 238033 DVOSOBAN u funkciji dvoiposobnog, Detelinara, Ul. krfska, 48m2, ukwièn 1/1, II sprat, cena samo 44.500 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 238015 UKWI@EN DS 47m2 Pu{kinova, klasi~an raspored - odv. kuhiwa, I sprat, dv. strana, brzo useqiv, cena: 49.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 237958 ODLI^NA PRILIKA!!! Nov DS 45m2, Temerinska, IV sprat, lift, terasa, useqiv za 30 dana, prvoklasna gradwa, cena sa porezom: 49.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 237955 DVOSOBAN stan 49m, ukwièn, na Bulevaru kod Dnevnika ekstra sa pogledom na Tvr|avu! Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 237953 DVOSOBAN stan 58m, V sprat + stepenice iz dnevnog boravka gore 46m, dva kupatila, dve terase. Moè zamena za mawi stan. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 237949 DVOSOBAN stan 41m, Grbavica – Doà \er|a / B. Ribnikara, II sprat, potpuno nov, prazan, useqiv odmah. Cena 59.000 evra. Tel. 021/526-387, 064/318-79-24. 237950

NOV dvosoban 60m2, Grbavica, A. [anti}a, III sprat, lift, podeqen na dve garsowere, 64.000. Tel. 063/517-846. 237972 NOVIJI dvosoban, 40m2, Grbavica, M. Dimitrijevi}a, I sprat, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, terasa, 41.000. Tel. 063/517-846. 237973

NOV dvosoban 52m2, centar Podbara, Petra Ko~i}a, II sprat, prvoklasan, odvojena kuhiwa, ukwièn, useqiv hitnopovoqno! Tel. 063/517-846. 237974 NOVIJI dvosoban 53m2, Novi bulevar, Novaka Radowi}a, IV sprat, lift, parking, ukwièn, 56.500. Tel. 063/517-846. 237975 KLASIÂN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, fasadna cigla, VI sa liftom, odràvan, ukwièn, 59.900. Tel. 063/517-846. 237976 KOD @ELEZNI^KE stanice lep dvosoban stan 50m2 klasi~nog rasporeda, ukwièn za 51.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 237990 SREMSKA ulica kod Spensa dvosoban stan na petom spratu sa liftom, dvostrano orjentisan, ima terasu za 67.000. Telefoni: 528-137, 661-2262. 237991 NOVI BULEVAR, na II spratu dvosoban stan od 49m2, lift, terasa, lep raspored. Telefon 063/101-0684. 237825

GRBAVICA!!! Vp stan od 50m2 okrenut na dvori{te sa lepom terasom, cena dogovor. Pozovite! Telefoni: 021/6363-307, 063/8680-335. 237822 DUNAVSKI PARK!!! Dvosoban stan na prvom spratu dvostrano orijentisan, sa pogledom na park. Telefoni: 474-0064, 063/8680-335. 237823 LIMAN III!!! Odli~an dvosoban stan od 62m2 niè spratnosti kod vrti}a,ukwièn odmah useqiv. Telefoni: 6363-307, 063/500-213. 237818 EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwaprozor, garaà, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534505. 237800 DVOSOBAN 60m2 Sajam, stan na 4. spratu, 2 terase, prazan, ukwièn, odmah useqiv, izuzetno povoqno 783E/m2,vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 237806 DVOSOBAN 59m2, mogu} dvoiposoban, odmah, useqiv, terasa, grejawe, moè na kredit, cena 48.600E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779. 237839 DVOSOBAN 50m2, ukwièn, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, cg, @. stanica, cena 46.350E. Telefoni: 064/823-6621, 6614-200. 237842 NOVO NASEQE 58m2, dvosoban, brzo useqiv, moè na kredit, cg, terasa cena 53.800E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236618. 237843 DVOSOBAN stan 57m2, odmah useqiv, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 47.000E. Telefoni: 064/823-6617, 021/6614-200. 237853 ODLIÂN!!! 57m2, dvosoban, renoviran, ukwièn, 2. sprat, klasi~an raspored, terasa, cg, cena 55.000E. Telefoni: 064/823-6621, 424-963. 237851 NOV 47m2, useqiv, dvosoban, terasa, grejawe, cena sa PDV-om 55.700E, nije fiksno. Telefoni: 064/823-6621, 424-963. 237856

nedeqa1.novembar2009.

HITNO!!! 55m2, Stevana Mokrawca, dvosoban, terasa, lift, cg, ukwièn, useqiv, cena dogovor. Telefoni: 064/823-6607, 542-779. 237860 DVOSOBAN 61m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, mogu} kredit, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 50.300E. Telefoni: 064/823-6602, 6614-200. 237861 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523193. 237902 KOSANÎ] IVANA, 50m2 useqiv stan, V sprat, lift, terasa. Telefon 063/101-0668. 237880 UKWI@EN, klasi~an dvosoban stan od 52m2 u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a. II sprat, terasa. Cena 58.900E. Telefon 063/1010668. 237881 DVOSOBAN stan 51m2, ukwièn, useqiv, sre|en, terasa, cg, cena 39.400E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 237868 DVOSOBAN stan 46m2, prvi sprat, na N. Detelinari, nov pred useqewem, cena 52.100. [ifra 40766 Telefoni: 451-318, 523-193. 237905

P. ANDRA[A 56m2, nov, upotrebna dozvola, cena 56.650 [ifra 40792 Telefoni: 451-318, 523-193. 237906 NA NOVOM NASEQU 53m2 drugi sprat u odli~nom stawu 54.100. [ifra 38704 Telefoni: 451-318, 523-193. 237907 NA GRBAVICI 52m2, II sprat, cena 53.600 [ifra 38508 Telefoni: 451-318, 523-193. 237908

DVOSOBAN nov stan, 50m, Joakima Vuji}a, gradi „Budu}nost“, II sprat,useqewe do kraja godine. Samo 1.250 evra/m... Bez posrednika. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 237943 USEQIV 45m2, ukwièn, dvosoban stan, novija zgrada, 3. sprat, terasa, cg, cena 46.350E. Telefoni: 064/823-6608, 021/424963. 237870 SATELIT, 48m2 dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv 41.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 237927 DETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 43.300. Telefoni: 444-107, 633-7853. 237928 LIMAN I, Jiri~ekova, 57m2 klasi~an dvosoban stan na drugom spratu 67.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 237929 DVOSOBAN, 39m2, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, useqiv, 43.650E sa PDV-om. Tel. 661-3259, 063/570659. 238884 DVOSOBAN 50m2, ]irpanova, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 54.600E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 238887 DVOSOBAN 44m2, ugao Kraqevi}a Marka i Bul. kraqa Petra, 1. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 52.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 238888 DVOSOBAN, 52m2, Liman 4, Narodnog fronta, 6. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn, renoviran 58.700E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 238880 DVA DVOSOBNA stana N. naseqe, Bul. S. Jovanovi}a, 43m2, 1. sprat, 48.400E, ukwièn i 47m2, 4. sprat, 50.500E, oba imaju lift, terasu, cg. Tel. 6613259, 063/570-659. 238881 NOVIJI dvosoban u Cara Du{ana na drugom spratu, ukwièn. Odli~an raspored!!!!! Telefon 021/426-845. 238872 NA LIMANU IV, useqiv, ukwièn, sre|en dvosoban stan od 58m2, dve terase, lift, cena 60.000 evra. Telefoni: 065/2019-016; 021/520-231, ({ifra: 19272), www.solis-nekretnine.com. 238156

nedeqa1.novembar2009.

IZVANREDAN dvosoban stan na Grbavici sa lepom terasom, 60m2, noviji, ukwièn, povoqno! Telefoni: 065/2019-013; 021/520231, ({ifra: 19196); www.solis-nekretnine.com. 238157 ATRAKTIVAN, moderno projektovan dvosoban stan od 52m2 sa galerijom od 10m2, kod novosadskog porodili{ta. Stan je nov i odmah useqiv, na hitnoj prodaji za 55.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra: 15782), www.solis-nekretnine.com. 238158 IZUZETAN dvosoban stan u Ulici cara Du{ana, 43m2, centralno grejawe, dvori{na strana, terasa, useqiv po isplati. Telefoni: 064/2003-103; 021/427277, ({ifra: 19915), www.solisnekretnine.com. 238159 PRODAJEM odli~an dvosoban stan od 64m2 odmah useqiv! 10. sprat, ukwièn, hitna prodaja! Cena veoma povoqna! Telefoni: 064/134-0459; 021/427-277, ({ifra: 19818), www.solis-nekretnine.com. 238160 KLASIÂN dvosoban stan kod Satelitske pijace, 48m2, drugi sprat, odmah useqiv, ukwièn. Moè i na kredit. Cena 39.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra: 19979), www.solis-nekretnine.com. 238162 PRODAJEM noviji dvosoban stan od 50m2 na drugom spratu sa terasom, ukwièn, kod Socijalnog. Telefoni: 063/855-7109; 021/520-231, ({ifra: 15577) www.solis-nekretnine.com. 238163 IZUZETNO dobar dvosoban stan od 40m2 na Grbavici, zgrada od fasadne cigle, stan ima terasu, na prvom je spratu, odmah useqiv, cena samo 41.200 evra! Telefoni: 064/2003-103; 021/427-277, ({ifra: 19857), www.solis-nekretnine.com. 238164 PRODAJEM nov useqiv ukwièn dvosoban stan od 43m2, centar, prvi sprat! Telefoni: 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra: 10438), www.solis-nekretnine.com. 238165 PRODAJEM stan od 50m2 u ]irpanovoj ulici, cena je izuzetno povoqna! Prodaja je hitna! Telefoni: 065/280-9988; 021/427-277, ({ifra: 17404), www.solis-nekretnine.com. 238166 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu II, kod {kole, odli~an raspored, renoviran, cena 67.000 evra, moè i zamena za ve}i... Telefon 064/2003-103; www.solis-nekretnine.com. 238167 POTPUNO nov dvosoban stan na ekstra lokaciji! Terasa, lift, cena 52.400 evra sa PDVom. Moè i sa garaòm u suterenu... Telefoni: 065/2019-016; 021/427-277, ({ifra: 18939), www.solis-nekretnine.com. 238168 HITNO prodajem luks dupleks na Limanu I, 54m2, kuhiwa, ameri~ki plakari... Telefoni: 064/216-5290; 021/451-570, ({ifra: 10118), www.solis-nekretnine.com. 238169 KOD STANICE klasi~an dvosoban stan od 48m2, useqiv, ukwièn, moè kredit, cena 52.500 evra! Visoko prizemqe kao prvi sprat! Terasa i lift. Telefoni: 065/2019-016; 021/520231; ({ifra: 10533), www.solisnekretnine.com. 238170 \OR\A N. JOHANA ulica, izuzetan stan od 53m2 po niskoj ceni... obavezno pogledajte! Telefoni: 065/2019-018; 021/451570, ({ifra: 10350), www.solisnekretnine.com. 238171 IZUZETNO interesantna prodaja stana od 54m2 u Balzakovoj ulici. Obavezno pogledati, kvalitetna gradwa, miran kraj, sun~ana strana. Telefoni: 065/2019-018; 021/520-231, ({ifra: 10071); www.solis-nekretnine.com. 238172

OGLASI STAN vredan pa`we na izuzetnoj lokaciji! Pariske komune, 52m2, ukwièn, renoviran, drugi sprat. Telefoni: 065/2019018; 021/520-231, ({ifra: 10351); www.solis-nekretnine.com. 238173 @ELEZNI^KA stanica, mirna ulica u maloj zgradi, kvalitetne gradwe, nov, useqiv, ukwièn, dvosoban, 52m2/3, odvojena kuhiwa. Telefon 6311-157, 063/194-57-58. 87871 PRODAJEM dvosoban 50m2 u Ul. Kosan~i} Ivana br.3, V sprat po ceni 1300E/m2. Telefon 063/560-087. 88237 PRODAJEM dvosoban stan 49m2 na Grbavici, prvi sprat, terasa, ukwièn. Telefon: 065/333-99-76. 88258 PRODAJEM 1,5 stan u centru Kosovska ulica III sp. novo, kwiì se kao idelani deo cena 36.000 E. Telefon 063/808-69-62. 88273 PRODAJEM jednoiposoban kod Socijalnog na prvom spratu. Cena 46.500 sa PDV. Telefon 6447-622. 88335 JIS, 34m2, I sprat, bez ulagawa N. naseqe, klima i kuhiwa ugradna ostaju, ukwièn. Telefon 064/11-43-730, 060/41-83-223 88359 JEDNOIPOSOBAN stan 32m2, drugi sprat, cena 30.000E, hitno. Telefon: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 88313 NOV ukwièn jednoiposoban/jednosoban 32m2, tre}i sprat, cena 36100E, hitno! Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 88312

PRODAJEM dvosoban - dvoiposoban stan, Liman I, ul. Drage Spasi}, bez posrednika. Telefon 021/6614-565. 88010 PRODAJEM dvosoban stan, Bul. Ja{e Tomi}a br. 16, 47m2, vlasnik. Telefon: 063/549-749. 88114 PRODAJEM jednoiposoban stan u centru 48m2, VP, dvori{no orjentisan, 59.000E, uredni papiri, moè kredit. Telefon: 065/333-99-76. 88257 PRODAJEM nov useqiv dvosoban stan, 45m2, prvi sprat u centru blizu Ribqe pijace i Keja za 55.500E. Telefon: 063/540165. 88333 PRODAJEM jednoiposoban stan na Grbavici, 30m2, ukwièn, 30.000E. Telefon: 064/14333-53. 88263 KOD „DNEVNIKA“ nova zgrada 1.5 soban stan 44 m2 jednoipsoban, ukwièn, prodajem za 53.500 E. odmah useqiv. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919 88356 PRODAJEM dvosoban stan kod futo{ke pijace, 60m2- 68.000E, tre}i sprat bez lifta, adaptiran, useqiv, klasi~an rasporednije agencija. Telefon 061/1177044. 87744 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2 na prvom spratu za 39.000. Telefon 063/540-165. 88328 PRODAJEM dvosoban stan u Balzakovoj ulici na VII spratu. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/5 66 77 8. 88253 PRODAJEM bez posrednika nov neuseqavan jednoiposoban stan, 36m2, prvi sprat u Tekelijinoj ulici. Telefon 6623-074, radnim danom od 8 - 15. 88043 PRODAJEMO lep jednoiposoban stan na Novom nasequ za 50.000. stan je ukwièn. Telefon 6447-622. 88336 PRODAJEMO na Novom nasequ dvosoban stan od 56m2 na 3. spratu sa liftom za 57.500. Telefon 6447-622. 88337 ]IRPANOVA ulica, dvosoban ukwièn stan, 50m2, tre}i sprat, lift, prodajem ili mewam za dvoiposoban, sli~na lokacija. Telefoni: 064/ 09-07889, 021/547-919 88354

LIMAN I, Strumi~ka, dvosoban 56m2, tre}i sprat, lift, terasa. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 88314 JEDNOIPOSOBAN stan, 35m2 u Vojvode [upqikca 28, 2.sprat, useqewe decembar 2009. terasa, gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481. 84995 PRODAJEM bez posrednika klasi~an dvosoban stan 60m2 na Limanu 4, visoko prizemqe. Telefon 421407, radnim danom od 8 - 15. 88042 JEDNOIPOSOBAN 51m2, 3 sprat, ukwièn, Liman 4, 1300 kaplara - 60.000E. Telefon 064/24-66-206. 88349 PRODAJEM dvosoban renoviran ukwièn stan 73m2 70.000E u Teodora Pavlovi}a, tre}i sprat. Telefoni: 064/277-49-01 i 021/6-361-749. 88129 PRODAJEMO nov jednoiposoban stan kod sajma na 2. spratu sa liftom za 43.500 sa PDV. Telefon 6447-622. 88339 JEDNOIPOSOBNI 38m2, 1 i 3. sprat, Somborski bulevar, brzo useqiv. Telefon 064/2466206. 88347 STAN JIS 44m2, II sprat, terasa, ukwièn, Novi Bulevar, cena 41.200 E. telefon 064/11-43730, 060/418-32-23. 88360

PRODAJEM komforan trosoban dupleks stan 67m2, ekstra gradwa, na Novom bulevaru, bez posrednika.Telefoni: 021/4722061, 063/102-0733. 238090 DVOIPOSOBAN dupleks 67m2, N. Detelinara, Trg Majke Jevrosime, 4. sprat, cg, terasa, nov, ukwi`en 58.700E Tel. 6613259, 063/570-659. 238892 PRODAJEM dvoiposoban stan u Valentina Vodnika, izuzetno povoqno! Telefoni: 065/2809988; 021/520-231, ({ifra: 12414), www.solis-nekretnine.com. 238174 STAN na Limanu IV sa pogledom na Dunav! Odli~an, renoviran, veliko kupatilo i kuhiwa. Dvoiposoban od 78m2, cena 82.400 evra. Telefoni: 065/2019010; 021/451-570, ({ifra: 19668); www.solis-nekretnine.com. 238175 PONUDA koju treba razmotriti! Bul. cara Lazara, dvoiposoban stan od 72m2, miran kraj, peti sprat, papiri koji su uredu! Telefoni: 065/2019-018; 021/427277, ({ifra: 10268), www.solisnekretnine.com. 238177 PRODAJEM nov, useqiv dvoiposoban stan na drugom spratu, dve terase, mo`e kredit, cena 60.400 evra sa PDV-om. Telefoni: 063/855-7109; 021/451-570, ({ifra: 18510); www.solis-nekretnine.com. 238178 UKWI@EN dvoiposoban stan od 61m2 na Novom nasequ, sa terasom, renoviran i odli~an. Telefon 021/426-845. 238867

NOVO NASEQE, nov, dvoiposoban, potkrovqe, 49m2 samo 37.500E sa PDV-om. Telefoni: 021/426-845, 063/859-4708. 238865 DVOIPOSOBAN 52m2, Mi{e Dimitrijevi}a, 2. sprat, starija zgrada, cg, ukwi`en, bez ulagawa 53.550E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 238894 NOVO NASEQE, [onsi, 61m2 u funkciji dvoiposobnog 59.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 237930 LIMAN II dvoiposoban stan na prvom spratu, lift, terasa 75m2 - 82.500. Telefoni: 444-107, 6337853. 237931 DETELINARA 61m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa 50.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 237932

DNEVNIK

DVOIPOSOBAN nov stan 70m, centar grada - Vojvode [upqikca, II sprat, pred useqewem. Moè zamena za mawi. Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 237945 BULEVAR Jovana Du~i}a 73m2, dvoiposoban, ukwièn, useqiv, sre|en, 2. sprat, cena 75.200E. Telefoni: 064/823-6608, 021/542779. 237869 ]IRPANOVA ULICA, ukwièn stan novije gradwe od 71m2 na prvom spratu. Lift, terasa. Telefon 063/775-9121. 237883 DIMITRIJA AVRAMOVI]A, ukwièn stan od 77m2, II sprat, lift, terasa. Telefon 063/101-0661. 237884 LIMAN II, Dragi{e Bra{ovana, 68m2, lift, terasa. Ukwièn, odmah useqiv. Cena 77.300E. Telefon 063/777-6233. 237886 NA NOVOM NASEQU - [onsi dvoiposoban stan 63m2, ukwièn, II sprat, cena 64.000. [ifra 39476 Telefoni: 451-318, 523-193. 237903 DVOIPOSOBAN 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, cg, ukwièn, cena 62.850E. Telefoni: 064/823-6604, 021/66-14200. 237862 DVOIPOSOBAN 48m2, 2. sprat, ukwièn, useqiv odmah, isto~na strana, cena 44.500E. Telefoni: 064/823-6617, 021/542779. 237858 GRBAVICA - dvoiposoban, useqiv odmah, nov, 3. sprat, terasa, lift, cg, povrat PDV-a cena 69.700E. Telefoni: 064/8236618, 542-779. 237867 DVOIPOSOBAN 47m2, ukwièn, odmah useqiv, terasa, cg, cena 42.200E. Telefoni: 064/823-6602, 542-779. 237841 DVOIPOSOBAN 55m2 blizina „Spensa“ nov stan na izuzetnoj lokaciji, 4. sprat, lift, terasa, dvori{na strana, useqiv do kraja 2009, vredi kupiti. Telefon 065/555-77-58. 237808 EKSKLUZIVNA PONUDA dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, ostava, bez posrednika, kuhiwa-prozor, garaà, useqiv, kontakt: 421-437, 063/534-505. 237801 BUL. OSLOBO\EWA, ukwièn dvoiposoban stan, 75m2, I sprat, sa terasom, odmah useqiv, cena 72.100. Telefon 472-1661. 237829 CENTAR, @elezni~ka ulica, ukwièn dvoiposoban stan, 64m2, garaà 17 m2, cena 87.550. Telefon 421-185. 237830 DVOIPOSOBAN, blizina centra, 52m2 + garaà 12m2, novo, odmah useqivo, ekstra povoqno. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 238023 LIMAN DVA klasi~an dvoiposoban stan 68m2, ukwièn, pored {kole i vrti}a cena za svaki dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 237999 MAKSIMA GORKOG kompletno renoviran, ekstra oprema, 72m2 na drugom spratu, dva kupatila. Telefoni: 528-137, 6612262. 238000 GRBAVICA nov, odmah useqiv, dvoiposoban stan 52m2 na tre}em spratu sa liftom, dvori{no orjentisan. Telefoni: 528137, 063/538-166. 238001 [IRI CENTAR - nov neuseqavan dvoiposoban stan 53m2 na drugom spratu, dvori{no orjentisan. Telefoni: 021/661-5124; 063/502-526. 238111 NOVO NASEQE - u zgradi od fasadne cigle,odli~an renoviran i ukwièn dvoiposoban stan 73m2 na drugom spratu. Cena 75.000 evra. Telefoni: 021/4722-060; 063/502-526. 238112 RADOJA DOMANOVI]A funkcionalan dvoiposoban stan 67m2 niè spratnosti, dvostrano orjentisan. Povoqno! Telefoni: 021/6615-124; 063/502526. 238104 INVESTITOR prodaje u Radoja Domanovi}a odli~an dvoiposoban stan 66m2. Povoqno! Telefoni: 021/6622-412; 063/1020731. 238089

NOVO NASEQE - u zgradi od fasadne cigle, odli~an, renoviran i ukwièn dvoiposoban stan 73m2 na drugom spratu. Cena 75.000 evra. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 238096 GRBAVICA, prodajem noviji 2,5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Telefon 636-6952. 238078 LIMAN, prodajem luksuzno sre|en, ukwièn stan, na odli~noj lokaciji u novijoj zgradi. Telefon 063/516-478. 238079 BULEVAR kod Lutrije, 74m2, u dobrom stawu, dvori{na strana. Telefon 6615-117. 238060 CENTAR pe{a~ka zona, novija zgrada, dvoiposoban stan 60m2, ukwièn. Telefon 6615-117. 238062 LIMAN IV, novija zgrada, 72m2, odli~an raspored, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 238061 PRODAJEM noviji trosoban stan od 74m2 kod Sajma, lift, dve terase, hitno, povoqno. ({9872) Telefoni: 021/654-6609; 063/581-997. 238049 RADOJA DOMANOVI]A, prodajem odli~an trosoban stan od 86m2, na prvom spratu, ekstra gradwa, pouzdan investitor, bez posrednika. Povoqno! Telefoni: 021/472-2061, 063/102-0733. 238087 N. NASEQE, prodajem odli~an renoviran 3.0 stan od 80m2 na 1. spratu za 80.300. Telefon 6366952. 238081 @. STANICA, prodajem ukwièn stan od 70m2, odli~nog rasporeda, cena 72.000. Telefon 636-8429. 238082 LIMAN 1, ukwièn, klasi~an 3.0 stan od 78m2, lift, terasa, cg. Cena 72.100E. Telefon 425205. 238028 N. DETELINARA, 3.0 stan od 95m2, lift, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena 79.260E. Telefon 425-205. 238030 TROSOBAN, Grbavica, A. [anti}a, 76,5m2, III sprat, ukwièn, ju`no orijentisan, izuzetno lociran stan, 75.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 238018 EKSKLUZIVAN trosoban 83m2, Fru{kogorska, III, |akuzi, italo keramika, granit, garaà u zgradi, treba videti. Tel. 063/517-846. 237977 PRODAJEM nov trosoban stan u Toplice Milana, 70 m2, odmah useqiv. Telefon 472-1660. 237831 KOD SUDA!!! Trosoban stan na prvom spratu trostrano orijentisan u zgradi sa liftom. Telefoni: 021/6363-307, 063/500-213. 237832 BULEVAR OSLOBO\EWA!!! Sredwi deo trosoban stan na ~etvrtom spratu, ukwièn useqiv po 1150 po m2. Telefoni: 021/6363-307, 063/500-213. 237826 CENTAR, nov trosoban stan, 82m2, III sprat, lift, terasa, odmah useqiv, odli~an! Telefon 421-185. 237827 LIMAN IV, trosoban stan, 81m2, I sprat, dve terase, ukwièn, cena 86.520. Telefon 065/912-3321. 237828 TROSOBAN 82m2 Liman 3-1300 kaplara, stan u zgradi od crvene fasadne cigle, 3. sprat, 3 terase, ukwièn, prazan, sre|en i odmah useqiv, vredi kupiti! Cena 1.144E/m2. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-38-23. 237805 TROSOBAN 95m2, centar-R. pijaca prodajem odli~an noviji stan na 2. spratu, 2 terase, tenda, klima, ukwièna zgrada, bez posrednika, cena 1.100E/m2. Telefon 063/7-333-621. 237803 TROSOBAN 72m2, mogu} troiposoban, nov, useqiv, terasa, odli~an raspored, lift, cg, moè kredit sa subvencijom, cena 66.750E. Telefoni: 064/8236607, 021/66-14-200. 237844 UKWI@EN 78m2, Narodnog fronta, 3. sprat, cg, useqiv, trosoban, terasa, lift, cena 82.400E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 237859

OGLASI

DNEVNIK

U NOVOGRADWI Sajam trosoban-troiposoban stan 80m2 dupleks. Ekstra povoqno 62.850. Telefoni: 451-318, 0637730577. 237911 NA SUNÂNOM KEJU trosoban stan 83m2 na prvom spratu. Telefoni: 451-318, 063/1088-993. 237912 TROSOBAN stan 75m, II sprat, gradila „Budu}nost“ kod Sajma, ukwièn + garaà. Tel. 021/526387, 063-808-69-62. 237946 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom, III sprat, gradi „Moj dom“ projektno finansirawe. Telefoni: 451-318, 523193. 237909 KOSOVSKA, klasi~an trosoban stan od 75m2, lift, terasa, ukwièn 82.500. Telefoni: 444107, 633-7853. 237933 HITNO! Trosoban 62m2, Stara Detelinara, Janka ^melika, 4. sprat, nije posledwi, cg, terasa, ukwièn, sre|en, odmah useqiv 51.100E. Tel. 661-3259, 063/570659. 238889 TROSOBAN 74m2, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, odah useqiv 72.100E sa PDV-om. Tel. 661-3259, 063/570-659. 238890 KOD RIBQE PIJACE super komforan, ukwièn, trosoban stan 87m2 sa terasom i liftom za 89.000E. Telefon 021/426-845. 238875 PRODAJEM trosoban stan idealnog rasporeda, na II spratu, dvostrano orjentisan, na dobroj lokaciji - u blizini {kole i obdani{ta. Telefoni: 063/8557109; 021/520-231; ({ifra: 19460); www.solis-nekretnine.com. 238179 NOVOGRADWA na Limanu, kod Op{tine, odli~an trosoban stan na drugom spratu, dvori{no okrenut sa lepom terasom. Cena 93.000 evra sa PDV-om. Telefoni: 064/2003-103; 021/451570, www.solis-nekretnine.com ({ifra:18749). 238180 PRODAJEM dobar trosoban stan od 75m2 na tre}em spratu u Ul. Stevana Mokrawca, ukwièn, useqiv, terasa, lift, topla voda, hitna prodaja!!! Telefoni: 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra: 19732), www.solis-nekretnine.com. 238181 TROSOBAN salonski stan u centru grada, 85m2 u odli~nom stawu! Telefoni: 065/2019-013; 021/427277, ({ifra: 18952), www.solis-nekretnine.com. 238182

UKWI@EN trosoban stan na Limanu, 67m2, moè kredit! Telefoni9 065/2019-013; 021/427277, ({ifra: 16974) www.solisnekretnine.com. 238183 HITNA prodaja zbog odlaska u inostranstvo, useqiv, ukwièn trosoban stan, moè biti ~etvorosoban, kod SUD-a, 82m2 za samo 81.400 evra!!! Tre}i sprat, terasa, lift... Telefoni: 065/2019-016; 021/427-277, ({ifra: 10397), www.solis-nekretnine.com. 238184 PRODAJEM odli~an trosoban stan na Limanu, renoviran i ukwièn, 72m2, cena 84.500 evra! Telefoni: 064/157-1297; 021/427277, ({ifra: 19628), www.solis-nekretnine.com. 238185 DVOIPOSOBAN, renoviran, 70m2, Bulevar oslobo|ewa - povoqno! Telefon 064/24-66-206. 88348 NOVO NASEQE, dvoiposobni stanovi, 49 i 54 m2, lift, cena 800E/m2. Hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 88310 UKWI@EN trosoban 76m2 kod ABC-a, tre}i sprat, lift, terasa, odli~an raspored, cena - dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 88311 PRODAJEM nov, trosoban stan, 70m2, II sprat, Ul. Toplice Milana 5, po ceni od 1300E/m2. Telefon 063/560-087. 88236

PRODAJEM stan 63m2 u strogom centru Sremskih Karlovaca, zgrada, gas, ukwi`en. Telefoni: 021/633-42-49, 062/416-125. 88286 BULEVAR OSLOBO\EWA, dvoiposoban 75m2, dvostrano orjentisan preko puta „Dnevnika“, cena 72.100E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333188. 88315 PRODAJEMO noviji dvoiposoban stan u blizini Sajma za 56.500 . Telefon 6447-622. 88341 PRODAJEM ukwi`en dvoiposoban stan u Mokraw~evoj ulici na provom spratu za 72.000. Telefon 6447-622. 88329 TROSOBAN, Grbavica, 1 sprat, 62m2, 1200/m2. Telefon 064/2466-206. 88350

NOVA DETELINARA, trosoban 73m2, pred useqewem, lift, terasa, 63.500E, mogu}nost povratka PDV-a. Telefon: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 88316 GRBAVICA, 81m2, trosoban, dupleks, 78.000E, hitno, povoqno, bez posrednika. Telefon 063/507-798. 88158 DVORI[NI DIS 57, 50m2, blizu Jugoalata, bez ulagawa, 060/418-32-23, 064/11-43-730. 88361

LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na trì{tu. Telefoni: 064/2003-103; 021/451-570, ({ifra: 19599), www.solis-nekretnine.com. 238186 PRODAJEM klasi~an troiposoban stan od 87m2, ukwièn, po ceni od 82.400 evra! Telefoni: 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra: 19866), www.solis-nekretnine.com. 238187 BRZO USEQIV troiposoban stan na Grbavici, u dva nivoa, odli~na gradwa, lep raspored, 62m2 korisne povr{ine, dowi nivo oko 40m2, lift, terasa, moè kredit, cena samo 73.600 evra! Telefoni: 065/2019-011; 021/451-570, ({ifra: 10522); www.solis-nekretnine.com. 238188 NOVO NASEQE, Du{ana Danilovi}a 86m2, troiposoban, dve terase 89.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 237934

NA GRBAVICI useqiv stan 95m2 upotrebna dozvola, cena 97.900 [ifra 38961 Telefoni: 451-318, 523-193. 237910 KOD „DALTONKE“ Ul. Laze Kosti}a troiposoban ekskluzivan stan 94m2, III sprat, garaè, lift, terasa, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 237913 IZVR[NO VE]E!!! Salonski troiposoban stan,kompletno sre|en, ukwièn, useqiv u odli~noj zgradi. Telefoni: 6363307, 063/500-213. 237833 TROIPOSOBAN nov stan 70m, na Grbavici - Tolstojeva ulica, useqivo. Fiksno 79.500 evra. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 237952 LIMAN JEDAN ekstra sre|en stan 92m2 na prvom spratu sa liftom u novijoj zgradi, trostrano orjentisan, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 238003 CENTAR blizu Bulevara salonac 91m2, odli~nog rasporeda, lepa terasa, dvostrano orjentisan, vi{enamenski. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 238004 ODLI^NA PRILIKA! Liman, prodajem 3,5 stan od 93m2 po ceni 87.500. Telefon 6366952. 238083 GRBAVICA, prodajem odli~an, noviji, odmah useqiv, ukwièn 4.0 stan od 116m2. Telefon 6366952. 238084 BALZAKOVA - ukwièn ~etvoroiposoban stan 113m2+23m2 odli~nog rasporeda. Moè zamena za mawi. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 238097 MAKSIMA GORKOG - kompletno renoviran ~etvorosoban salonski stan 105m2 na prvom spratu dvostrano orjentisan sa lepom terasom. Telefoni: 021/661-5124; 063/502-526. 238102 ÊTVOROSOBAN stan, luks opremqen, Grbavica, 105m2 - dupleks, tri spava}e sobe, kuhiwa, trpezarija, boravak, dve terase, kupatilo, wc, ostava... Cena dogovor! Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 238116 PRODAJEM petosoban stan u dve etaè od 92m2 kod Futo{ke pijace. Cena 1.200E/m2 sa PDVom. Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867. 238051 OKOLINA BULEVARA, Turgeweva ulica, prodajem odli~an 4.0 stan od 100m2, ukwièn. Telefon 063/828-8377. 238080 GRBAVICA nov, ukwièn, ~etvorosoban stan 91m2 odmah useqiv, odli~na zgrada. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 238005 GRBAVICA ekstra ukwièn stan 120m2 na prvom spratu plus garsowera 33m2 i velika garaà. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 238006 LIPOV GAJ odli~an, odmah useqiv, petosoban stan, izuzetno svetao, ukwièn 1/1. Telefon 063/811-7331. 238007

nedeqa1.novembar2009.

VASE STAJI]A odli~an salonac 101m2 plus terasa 10m2, dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 237998 EKSKLUZIVAN stan sa pogledom na Tvr|avu, Petrovaradin i Dunav, predivna terasa, 210. 000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 238027 NOVI BULEVAR, ~etvorosoban stan, 104m2, I i IV sprat, investitor, cena sa PDV-om. Telefon 422-149. 237834 JEDINSTVENA PONUDA!!! Odli~an unikatan salonski stan na prvom spratu. Pozovite 021/6363-307, 063/500-213. 237835 KOD SPENSA!!! Odli~an ~etvorosoban stan niè spratnosti u novijoj zgradi. Pozovite!!! Telefoni: 021/474-0064, 063/500213. 237836 PRODAJEM ekskluzivan petosoban stan u vili, 159m2, i garaù od 18m2, investitor. Telefon 472-1660. 237837 ÊTVOROSOBAN 90m2, 1. sprat, odmah useqiv, lift, terasa, perfektan raspored, cena 87.500E, nije fiksno. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779. 237845

USEQIV 83m2, 4-soban, Cankareva ulica, terasa, lift, cg, cena sa PDV-om 72.700E. Telefoni: 064/823-6607, 66-14-200. 237840 GRBAVICA 110m2, useqiv odmah, petosoban, lift, terasa, dva kupatila, ogoman dnevni boravak, mirna ulica, cena sa PDV-om 125.000E, nije fiksno. Telefoni: 064/823-6608, 542-779. 237848 U DANILA KI[A ekluzivan stan 134m2 deqiv na 2 stambene jedinice ekstra oprema ~isti papiri. Telefoni: 451-318, 063/1088-993. 237914 KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi „Moj dom“ projektno finansirawe. Telefoni: 523-193, 451318. 237915 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse 135m2 petosoban garaè, lift, 2 terase, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 237916 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa petosoban stan penthouse, ekstra oprema 150m2+60m2 gratis. Telefon 063/7537823. 237917 NA SOMBORSKOM bulevaru petosoban stan 102m2 useqiv za 30 dana 84.700. {ifra 40797 Telefoni: 451-318, 523-193. 237918 NOV, odmah useqiv dupleks stan od 143m2 u Ulici Vuka Karaxi}a. Investitor prodaje, cena sa PDV-om. Telefon 063/1010661. 237887 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 159m2, Ulica Toplice Milana. Useqivo u novembru. Cena 1250E/m2 sa PDV-om. Telefon 063/101-0661. 237888 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwièn. Hitno! Telefoni: 444-107, 6337853. 237935 CARA DU[ANA ~etvorosoban fantasti~nog rasporeda, ukwièn, 104m2 za 97.000E. Moè zamena za mawi uz doplatu. Telefon 021/426-845. 238878 ODLIÂN petosoban stan na Grbavici, 107m2 na prvom spratu, nov, dnevni boravak 40m2, lift, terasa, odli~na gradwa, cena 1.240 evra/m2 sa PDV-om. Moè kredit! Telefoni: 065/2019-011; 021/520-231, ({ifra: 10521), www.solis-nekretnine.com. 238194

„ALEKSANDAR“, Liman, ~etvorosoban fantasti~nog rasporeda,98m2. Telefoni: 063/562655, 021/426-845. 238868 KLASIÂN ~etvorosoban stan od 100m2 u zgradi od fasadne cigle. Dvostran, veliki dnevni boravak, stan je odràvan i ukwièn... Telefoni: 065/2019-010; 021/427-277, ({ifra: 19845), www.solis-nekretnine.com. 238190 @ELEZNI^KA ULICA, 102m2 ~etvorosoban stan, tre}i sprat, odmah useqiv, hitna prodaja! Telefoni: 064/134-0459; 021/427-277, ({ifra: 17933), www.solis-nekretnine.com. 238191 KOMFORAN ~etvorosoban stan u blizini Futo{ke pijace, nova zgrada, prvi sprat, dvori{no orjentisan, velika terasa, gara`no mesto u suterenu, 104m2, hitna prodaja - 85.000 evra! Telefoni: 064/2003-103; 021/427-277, ({ifra: 10116), www.solis-nekretnine.com. 238192 ÊTVOROIPOSOBAN dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 76.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 238883 GRBAVICA, ~etvorosoban dupleks 91m2, 2 kupatila, male kosine, dobar raspored, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 238063 BEZ POSREDNIKA prodajem 3.5 stan, 80m2, Pasterova ulica, peti sprat. Mogu}a zamena za mawi 2.5 stan.Telefon 063/110330 posle 20 ~asova. 88282 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 88003 GRBAVICA, troiposoban stan 75m2, pre useqewem, tre}i sprat, lift, terasa. Moè zamena za mawi. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 88317 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks, 90m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 84912

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 064/2019-322; www.solisnekretnine.com. 238121 KUPUJEM ku}u do 50.000 evra! Novi Sad i okolina. Telefon 021/520-231; www.solis-nekretnine.com. 238122 KU]A na Grbavici, ukwièna 100m2 stambeno+nusprostorije, mogu}nost adaptacije tavanskog prostora, samostalna parcela od 300m2, mogu} dogovor. Telefon 065/2019-011; www.solis-nekretnine.com. 238138 KU]A u Adicama, 150m2 stambeno, 335m2 plac, novija gradwa, samo 65.000 evra! Hitno! Telefoni: 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra: 30412), www.solis-nekretnine.com. 238141 PRODAJEM ukwiènu ku}u od 130m2 na placu od 374m2 kod Sajma. Cena 160.000E. ({-00262) Telefoni: 021/654-6609; 064/1500867. 238054 PRODAJEM vi{e ku}a u Sremskoj Kamenici, u Novom Sadu i okolini. Telefoni: 021/6546609; 063/581-997. 238053 KU]A na Glavici, 120m2, plac 950m2, tri etaè, ~etvorosobna, kamin, bilijar, legalna, 68.000. Tel. 063/517-846. 237967 KU]A, S. Kamenica, 190/530m2, novija, ukwièna, struja, voda, gas, kanalizacija, kablovska, blizina centra, {kole, obdani{ta, povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 238009 NA ÂRDAKU ku}a 200m2 (130 stambeno+80 suteren), plac 1400m2 ekstra pogled 110.000. Hitno!. Telefoni: 451-318, 523193. 237890 NA SALAKSIJAMA ku}a 60m2 na placu od 950m2 izlazi na Beo~inski put voda struja gas do ku}e, cena 28.500. Telefoni: 065/4443-455, 451-318. 237891

nedeqa1.novembar2009.

U KAMENICI 270m2 {estosobna ku}a Su+P+I+Pot eta`no grejawe, ukwièna, cena 135.000. Telefoni: 451-318, 063/8168-920. 237892 KU]A u Sr. Kamenici 120m2 na placu od 780m2, legalizovana, povoqno! Telefon 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com; ({ifra:30290). 238134 PRODAJEM trosobnu ku}u od 130m2 u Srem.Kamenici, odli~na lokacija, lep plac od 620m2, front 15 metara, plus garaà, podrum, grejawe eta`no na gas! Telefon 064/134-0459; www.solisnekretnine.com. 238136 KU]A - Veternik 130m2, nova, luks sre|ena, 4-sobna, 600m2 plac, kolski ulaz, cena 87.600E. Telefoni: 064/823-6601, 424-963. 237854 KU]A na Vojnovu, lepa i kvalitetna! Telefon 065/2019-013; ({ifra: 30359), www.solis-nekretnine.com. 238135 USEQIVA ukwièna ku}a u Ba~kom Jarku, 100m2 na placu od 1500m2, cena 47.000 evra! Telefon 065/2019-016, ({ifra:30402), www.solis-nekretnine.com. 238140

GRIGOVAC, ukwi`ena ku}ica na placu od 2.300m2, voda, struja i telefon. Hitno i povoqno! Cena 18.500 evra! Telefon 065/2019-004; ({ifra:70083); www.solis-nekretnine.com. 238139 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538-166. 237985 KU]A za izdavawe kod Sajma, petosobna sa kolskim ulazom i dvori{tem. Pogodna i za stanovawe i za poslovni prostor. Cena po dogovoru! Telefon 065/2019-004; www.solis-nekretnine.com. 238119 SZ AKTIVA GRADWA, tra`i lokacije za izgradwu stambenih zgrada, mogu} svaki dogovor. Telefoni: 021/472-2061,063/1020733. 238085 POTREBNA LOKACIJA (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac.Vlasnici, javite se!! Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 237940 PLAC za poslovni obekat P+1+Pk 900m2, Sentandrejski put, izgra|enost cca - 700m2 neto cena, 85.000E. Telefoni: 064/823-6601, 542-779. 237846 PLAC za poslovnu zgradu P+2+PK - neto 2400m2, Temerinski put kod Matijevi}a, povr{ine 100m front h 20m dubina, cena dogovor. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 237863 PRODAJEM gra|evinski plac na Telepu povr{ine 1500m2, sa mawim objektom na placu, predvi|eno za izgradwu objekta za stanovawe i poslovawe. Cena dogovor. Telefoni: 021/6546609; 064/150-0867. 238055 HITNA PRODAJA! Prodajem plac u Petrovaradinu 516m2, ogra|en, ravan, asfalt, prikqu~ci na ulici, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, cena: 11.900. Tel. 021/425-653, 6616324. 237965 PLACEVI Mi{eluk, kolektivna gradwa p+z+pk, investirajte sada kada je povoqno. Tel. 063/128-97-97; 064/189-38-87. 238013

PLAC, lokacija za kolektivnu gradwu, p+z+pk, veli~ina placa 1500m2 i front 31m, omogu}ava izgradwu kvalitetnih stanova sa prate}im sadràjem, vrlo povoqno. Tel. 063/128-97-97; 064/189-38-87. 238020 PLAC u Veterniku 466m2, pored struja, voda, gas.... Telefon 063/538-166. 237984 PRODAJEM plac sa ukwiènom ku}om za ru{ewe! 695m2 plac, ku}a 70m2, struja, voda, gas, telefon, iza Belih dvora na putu za Veternik. Cena 33.000 evra. Telefon 064/134-0459; www.solis-nekretnine.com. 238128 ADICE - gra|evinski placevi, od 300m2 do 1000m2 u blizini nasipa nedaleko od hotela „Drini}“. Telefon 064/157-1297; www.solis-nekretnine.com. 238131 PLAC od 4.000m2 sa predivnom panoramom na ceo Novi Sad, potez Salaksije, komunalno opremqena, asfalt do placa, 8km od mosta Slobode. Mogu}nost parcelisawa i kupovina mawe kvadrature. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 238129 PRODAJEM plac 920m2, na Tatarskom brdu na odli~nom mestu, sa sru{enom ucrtanom i ukwiènom ku}om od 97m2, svi prikqu~ci na placu.Mogu}a zamena za stan oko 50m2 + doplata. 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 238130 PLAC za malu privredu, Temerin kod Avia pumpe, 16.700m2, moè parcelizacija na mawe parcele, sva infrastruktura. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 238016 PLACEVI, Liparje I, 2500m2, ekstra pogled, 10 evra/m2, Torine vi{e placeva 3,5 DO 5 evra/m2. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 238019 PLAC, Novi Rakovac kod Lova~kog doma, 22.700m2, predivna panorama na grad i Dunav, moè zamena za stan ili ku}u. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 238010 PLAC, Bocke 5000m2 sa ukwiènom ku}om 40m2, struja, bunar, pogled, 12 evra/m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 238011 PLACEVI, Bocke, gra|evinski, 750m2, 970m2, 1200m2, 1650m2, 2700m2, odli~na lokacija, pogled. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 238012 BOCKE, plac 517m2, pored asfalta, dozvoqena gradwa 16.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 237919 VIKENDICA na Banstolu od 55m2, 13 ari placa, vo}wak, vinograd, struja, voda. Cena 25.000 evra! Telefon 063/855-7109 ({ifra:30198), www.solis-nekretnine.com. 238133

KAMEWAR - ukwièna i kompletno renovirana vikendica! Cena 24.000 evra! Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 238137 PRODAJEM komfornu ku}u, od 100m2, u Novom Sadu, Sentandrejski put, preko puta sportske hale, plac 530m2. Cena dogovor. Telefoni: 6416-732, 064/304-78-56. 88188 PRODAJEM 4, 5 jutra zemqe na asfaltu, blizu centra êneja, blizu struja i telefon, pogodno za hale i magacine. Telefon: 064/122-08-86. 88204 KU]A na Salajci 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwièno, plac 600m2, mirna ulica, dozvoqeno P + 1+ M. Telefon 065/6494367. 88234 POPOVICA, plac 6050m2 na glavnom putu, za kompleks vila zatvorenog tipa. Telefon 063/50-50-89. 88262

OGLASI PETROVARADIN - ku}a sru{ena ukwièna 125m2, plac 750m2, dozvoqeno P + 1 + PK 480m2, lepa lokacija, cena 40.000E. Telefon: 063/585-076. 88275 PLAC, Sr. Kamenica, Vojvode Mi{i}a, 627 m2 26 m front, odli~no lociran u brloku vila, moè zamena. Telefon 063/1289797 88276 PETROVARADIN - glavna ulica, ukwièna ku}a na placu 770m2, dozvoqeno P + 1 + PK, cena 145.000E. Telefon: 063/152-052-1. 88277 PETROVARADIN, plac na lepom mestu 500m2, struja, voda, kanalizacija na placu, temeqi 10x10, dozvoqena gradwa. cena 28.000. Telefon 063/152-052-1. 88279 KLISA, plac 700m2, temeq, struja, voda, gas, 500m od autoputa, pla}eni UTU za 480m2, P+1+pk, idealno za firme, 29.500E. telefon 063/152-052-1. 88280 PETROVARADIN, ku}a 80m2, 3 sobe, 2 kuhiwe, 2 kupatila, centralno grejawe, ~vrsta gradwa, mirna ulica, mawi plac, cena 61.500E. Telefon 063/152052-1. 88281 ZLATIBOR, ku}a 140m2 na placu 400m2, ukwièna, centralno grejawe, moè zamena za nekretninu u Novom Sadu, cena 105.000E. Telefon: 063/585-076. 88283 BEGE^, stara porodi~na ku}a na velikom placu, 21.000E. Telefon 063/395-282. 88302 DIVÎBARE prodajem apartmane u novoj zgradi 32m2, samo 29.000E. Telefon 065/263-6978. 88303 PETROVARADIN - placevi od 500m2 - 8000m2, na raznim lokacija. Cena od 15E/m2 - 75E. Telefon 063/585-076. 88278 PRODAJEM - izdajem ku}u sa restoranom i halom 300 osoba za svadbe ili neku delatnost, magacin u Ka}u, moè zamena. Tel. 021/621224, 063/513-583. 88026 PRODAJEM jedno katastarsko jutro zemqe u Futogu, potez Krn|ela kod Inter servisa. Telefon 6213-189, 064/44-37-898. 87018 KU]A Temerin 290+25m2, 1500m2 placa, sa lokalom 160m2 i autopraonicom ukwiènom, sva infrastruktura, cena95.000E. Telefoni: 021/846036, 0600846036. 87377 U CENTRU Sremskih Karlovaca deo porodi~ne ku}e 38m2, potpuno odvojeno, poseban ulaz sa dvori{tem i garaòm. Telefon: 021/882-474. 87491 SAJAM-BULEVAR: prodajem ku}u 410m2 sa restoranom+picerija 135m2, autoperionicom 65m2 (sve u radu), 7 apartmana po 30m2, 20m front 830E/m2. Telefoni: 063/161-28-73, 065/43380-12. 87902 NE[TIN selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon: 021/504-629. 87923 U MO[ORINU prodajem novu ku}u sa potkrovqem, 120m2, cena 16.300E, hitno, povoqno. Telefon: 064/547-23-43. 88014 PRODAJEM ku}u 110m2 - Sun~ani breg u Ka}u, ukwièna sve uslove za dodelu kredita, cena povoqna. Telefon: 063/543-263. 88018 TARA - prodaje se plac, 4 ara, blizu hotela „Omorika“, put, voda, struja. Cena povoqna. Tel. 064/463-732-3. 88175 PRODAJEM u izgradwi plac 900m2 u Ka}u, Br. Maxar zamena za auto, vikendicu, placevi u Adicama, ku}a Karlovci. Telefon 063/513583. 88025 BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te, 150 ari (15.050m2), najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci. Povoqno, 7e/m2. Telefon 064/314-37-14. 88176 PRODAJEM - ku}u, centar Novog Sada, stambeno-poslovni objekat, odmah useqiv, centralno grejawe, 160m2, bez dvori{ta i garaè. Telefon 063/501-962. 88085

DNEVNIK POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/4165806. 88242 IZDAJEM 2 kancelarije sa kafe kuhiwom 50m2+ opremqene+ stovari{te50+60m2 sa policama. Telefon 063/524-090. 88068 TRA@IM partnera ili ustupam restoran - gril na Najlon pijaci, u odli~nom ekstra radu sa opremom. Bata Zoki 063/513583, 0600/513-583. 88024

PRODAJEM ru{evnu ku}u u centru Rumenke, plac 2.200m2 (20mx105m), ukwièno 160m2, za poslovnu delatnost. Telefoni: 6215/584, 064/114-84-27. 88131 PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene placeve u Rumenki, 560m2, 1/1. Telefoni: 6215/584, 064/11484-27. 88132 PRODAJEM - izuzetna vila Sremska Kamenica, u bloku vila Branka ]opi}a. Telefon 063/7049-540. 88148 PRODAJEM wivu k.o Novi Sad Gorwe Sajlovo 15h358m (5370m2) pored wive put, 100m struja, voda, gas, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415 064/0678-614. 88192 NOVIJU spratnu ku}u u Ka}u, luks opremqenu, 165m2, na 8 ari placa, zatravqeno i pod vo}em progajem ili mewam za ve}i stan. Moè dupleks. Telefon 064/21-77-440. 88172 VI[E PLACEVA po 450m2, moè spajawe, izme|u N. naseqa i Veternika, cena po placu 10.000E, hitno. Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 88318

PRODAJEM ili mewam za stan u Novom Sadu ili izdajem ku}u u Karlovcima (telefon, grejawe na gas, gara`a) Telefon 021/6212241. 88023 PRODAJEM ku}u u Turiji, 97m2 + 22m2, plac 99m2. Telefon 064/888-1093. 88352 NOVA ku}a 200m2/500m2, cena 115.000E. Mo`e zamena za mawi stan, dogovor. Telefoni: 6546976, 065/3333-188, 065/3333-177. 88319 POPOVICA vikendica 50m2/1000m2 dozvola + 40m2, potok, samo 14.900E i dva placa uz asfalt 2123m2 i 6.500m2, samo 8.4e/m2, vlasnik. Telefon 062/1771-353. 88351

IZDAJEM povoqno - odli~an poslovni prostor u Fru{kogorskoj ulici, povr{ine 250m2. Prvi sprat, vi{e prostorija, CG, klima, telefoni... Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 238132 KOSOVSKA uli~ni, u zgradi, vi{enamenski lokal 52m2 izdajem ili prodajem. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 237983 IZDAJEM kvalitetan kancelarijski prostor cca 200m2 na atraktivnoj lokaciji kod Merkatora“. Potpuno opremqen, halogena rasveta, spu{teni plafoni, klima u svim kancelarijama...Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 238114 NA SUBOTI^KOM bulevaru prodajem uli~ni lokal 28m2. Telefoni: 021/662-2412; 063/1020731. 238086 PRODAJEM lokal od 38m2 i 24 m2 kod Futo{ke pijace, izgradwa. Telefoni: 021/654-6609; 064/150-0867. 238050 NA DETELINARI kod pijace lokal u radu 21m2 cena samo 19.000. Telefoni: 063/550-387, 451-318. 237889

U NEPOSREDNOJ blizini Spensa, nov poslovni prostor od 53m2 po ceni od 56.500E. Telefon 063/101-0668. 237874 U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505. 237802 LOKAL na Grbavici, Ul. M. Dimitrijevi}a, prizemqe sa izlogom i suteren, ukupno 76m2, cena 57.000 evra. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com; ({ifra:80126). 238125 HITNA prodaja uli~nog lokala na Novom bulevaru, izlog, mokri ~vor, polusirovo stawe, 24m2 povoqno! U ceni PDV od 18%! Telefon 064/134-0459; www.solis-nekretnine.com. 238126 NOVI SAD - Mega market, parcela 60.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infra struktura za Mega market. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 238127 ULI^NI lokali na Rumena~kom putu 33, 50, 63, 89m2 i stanovi 57, 62, 89m2 novi, sa urednim papirima sve za 850E/m2. Telefoni: 063/510-604, 021/426-845. 238874 IZDAJEM lokal 37m2 u Temerinskoj br. 67, dva ulaza, parking. Telefon: 422-409. 87930 IZDAJEM lokal, centar, prometna ulica Laze Kosti}a, 52m2 + garsowera koja se mo`e pripojiti. Telefon 063/ 506-506 posle 12sati. 88264 IZDAJEM uli~ni lokal, Bulevar oslobo|ewa 67a, 56+18m2, konforan, odmah useqiv sa dve telefonske linije i pogodnim parkingom. Telefon 062/8014945. 87863

IZDAJEM povoqno lokal stan 35m2, ulica Bore Stankovi}a u blizini Najlon pijace, za 130E. Telefoni: 063/87-33-330, 410-518. 88104 POVOQNO izdajem lokal, 18m2, sa sanitarnim ~vorom i telefonom, Bulevar kneza Milo{a 21, pogodno za kancelarije i predstavni{tva. Telefon 063/587-698. 88101 IZDAJEM lokal idealan za agencije povr{ine 30m2 prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30A Telefon 49-8775 i 445919 88220 LOKAL, 24m2, prizemqe, uli~ni, prilago|en za mini pekaru, Jovana Du~i}a 35, na du`i period, pla}awe 3 x 230E. Telefon: 063/80-74-411 88193

IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 88149 IZDAJEM poslovni prostor veli~ine 100m2, prizemqe, Liman 3. Cena 500 evra. Telefon 063/344-490. 87918 IZDAJEM tri prostorije 55m2 (ordinacija, kancelarije), prizemqe, uli~no, centar. Telefon 064/38-424-88. 88392

TEMERIN, izdajem poslovni prostor 100, 2+60m2 terase, 80m2 skladi{ta, glavni put, mogu}nost 1 radnog mesta. Dogovor. Sav infrastruktura. Telefon 060/0846-036. 87784

VASE STAJI]A prodajem garaù 14m2, u blizini @elezni~ke ulice. Telefon 063/538-166. 237978 PRODAJEM ukwiènu garaù, 21m2, duìne 8 m na uglu Kraqevi}a Marka 10, \ur|a Brankovi}a 19 u suterenu novogra|e. Telefon: 064/157-0304. 88016 PRODAJEM garaù u zgradi, 19m2 na Limanu II. Telefon 064/ 33011 22. 87375 IZDAJEM garaù u Stevana Musi}a 1. Telefon 021/457-745. 88160

KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefon: 063/7081939, 021/822-714. 86339 OTKUPQUJEM automobile, mogu i havarisani. Dolazak, isplata na licu mesta. Telefoni: 064/150-1200, 021/824-885. 85605 GOLF 3, 97. godi{te, 1.9 TDI, 81kw, ful oprema. Telefon 062/800-53-57. 88381 PRODAJEM audi 80 TDi 90 god. servo, motor ura|en generalna 2.800 E. Telefon 063/808-69-62. 88272 OTKUPQUJEM sva vozila na na{im tablicama, mogu i havarisana, realna procena. Dolazak i isplata odmah. Telefon 064/846-88-70. 84289 PRODAJEM ford eskort - karavan, benzin, prvi vlasnik, 97. godi{te. Cena 3.000 evra. Telefon 063/344-490. 87919

TRAKTOR Torpedo, 1983 god. prvi vlasnik, original gume, kabina, hidraulik, sve ispravno i {parta~ Olt. Telefon 064/888-1093. 88357

KROVNI paneli (italijanski) sa kamenom vunom, debqina 12cm, povoqno. Telefoni: 062/22-33-78, 062/80-17-630 88260

FRI@IDER, zamrziva~, sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063-574-162, 065-4439310. 88196 PRODAJEM {iva}e ma{ine, endlarice, iberdek, pegle sa kazanom, kroja~ki, tapetarski pribor, rezervne delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312-135. 87856

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 88067

MOLERSKO-FARBARSKE radove radim brzo, i uredno. Iskusan majstor. Telefon 6435095. 87640 USLU@NO FARBAWE masiva i medijapana - brzo i kvalitetno. Tel. 021/890-216. 85112 MA[INSKO odgu{ewe, snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinastalaterske usluge. Telefon 6393737, 064/160-47-25. 88358 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/12099-46. 87355 KU]NI MAJSTOR - monta`e, demonta`e, kuhiwe, name{taj, rasveta, brave, {arke, roletne, kre~ewe, farbawe. Telefoni: 065/6824-398, 064/3922-398. 88325

EVROPA: potrebni kuvari-ce, konobarice, pomo}ne radnice, bebisiterke, varioci, gra|evinci, ~uvawe starih, bolesnih, vo|ewe doma}instava sa paso{em hrvatskim. Telefoni: 021/400-148, 021/522-999. 88321 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 87858

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD playere, muzi~ke linije! Non stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572-514. 85692 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 85691

KUPUJEM antikvitete, sabqe, bode`e, bajonete, ordene, medaqe, kubure, pu{ke kremewa~e, stari novac, zlatnike i ostale starine. Telefon: 063/196-4817. 85952 KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 76186

KLANICA prodaje polutke po 215 din, francusku po 365 din. Veterinarski pregledano, dostava na adresu. Telefoni: 024/735-807, 024/735-031. 86833

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 88371 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerisna br.8 (u dvori{tu). Telefon 6612-570, od 9-12 i 15-19 . 88137 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 88141 ÎSTIM oxake, dolazim po pozivu. Telefon 063/523-709. 88087 IZVODIMO sve vrste molersko farbarskih radova brzo i ~isto. Tibika, telefon: 064/9820511 i 065/6449436. 88174 JESEWE preventivno prskawe vo}a, vinograda, ~etinara i ukrasnog {ibqa u dvori{tima i mini vo}wacima. Telefon: 063/150-26-96. 88061 OTAC I SIN - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni: 021/791-615, 064/076-5195. 88034 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391315, 063/706-1334. 87995 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, garaà, skidawe vlage sa zidova, garancija. Izolacija tavanskog prostora. Telefoni 021/731895, 064/1289-487. 88274 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene. Imam nove pe}i - sve boje, ugra|ujem kotlove! Telefon 064/155-4029, 021/6301-524. 88362 TAPACIRAWE i popravka name{taja. Telefoni: 021/6394686, 064/170-18-63. 87920

PENZIONER ponovo ide u Segedin po lekove 5. novembra u ~etvrtak. Telefoni: 021/63-96855 i 064/427-14-61. 88215

BELE patuqaste pudle na prodaju stare {est nedeqa sa papirima. Telefon: 064/277-49-01 i 021/6-361-749. 88128 POKLAWAM lepu sterilisanu, vakcinisanu kujicu i ma~i}e od ~etiri meseca samo qubiteqima. Telefon: 542-250, 064/2135-186. 88291

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov nekori{}en, potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 87922

AGENCIJA za bra~no posredovawe organizuje do~ek Nove godine za ~lanove i slobodne. Trodnevni ara`man „Bus iznena|ewa“ Sarajevo, Ohrid 125e na rate. Telefon 021/496-382. 88323

KU]NA nega starih, bolesnih. Medicinske, gerentolo{ke, pedijatrijske, kurirske usluge. [etwa bolesnika. ^uvawe dece, spremawe, peglawe, kuvawe, vo|ewe doma}instva. Telefon: 021/400-148, 496-382. 88322

VREDNE i komunikativne osobe tra`im za prodaju robe u kancelariji. Telefon 063/514-406, 021/402-035. 88265 POTREBNA `ena za pomo} u ku}i svakog dana 8 sati, osim nedeqe. Telefon: 065/513-11-11. 88219

PRODAJEM humus - glistewak ve}e i mawe koli~ine. Telefoni: 064/3719097, 069/1386898. 87929 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 88334 PRODAJEM drveni, masivni {ank sa ugradnom vitrinom i nad{ank duìne 5m. Telefon 063/511-651. 88390 PRODAJEM troeta`nu rosfraj pe}, profesionalne sudopere, {porete, kiper, friteza, plin ro{tiqe, hladwa~e, {atore, zamena za auto, auto prikolicu. Telefon: 0600513-583, Zoki. 88021 KA], izdajem salu za svadbe do 300 osoba, komplet inventar samo 220E. Moè i sa na{om pripremom. Telefoni: 063/513583, 021/6212241. 88022 PRODAJEM sto i stolice, kau~, 2 foteqe, kau~ na makaze, komplet kuhiwa, elektri~na pisa}a ma{ina, deo belog regala. Tel. 021/6338-818. 88213 NUDIM ogrevno drvo bukovina 3500 iscepano i izrezano, u cepanicama 3300 sa prevozom. Telefoni: 064-138-77-36, 062-8999321, 061-19-60-888. 88051 NUDIM ugaq najpovoqnije cene, kostolac, komad i kocka 3.800 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 4.500. Telefoni: 064-13877-58, 021-6-416-020. 88052 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/74-394-15, 065/44032-73, 063/74394-10 88330 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefoni: 063/8485-495, 6618646, 6614-274. 87861 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655195, 065/4655-194, 062/8110041. 88332 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85495

nedeqa1.novembar2009.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Dr Tatjana Raoni} - Bulatovi} Stevanu Jakovqevi}u Lali

Ne mogu da verujem da je posledwi pogled bio i opro{taj na{. Lepo je bilo dru`iti se sa tobom. Peri{a.

od: sestre Vide i bratanaca Sofije i Branislava.

88480 88472

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Posledwi pozdrav deveru

Posledwi pozdrav

Lali od: snajke Dobrile i Laze Jakovqevi} sa porodicom. 88471

Stevanu - Lali Jakovqevi}u

TU@NO SE]AWE

1. 11. 1996 - 1. 11. 2009.

1954 - 2009.

Napustio si nas bez posledweg „zbogom” ali na{a nada i uteha je da si na boqem mestu, gde nema bola, patwe i bolesti. Da si na mestu gde tvoja dobrota zaslu`uje da bude. Tvoj brat Milan Bugarski, Ilonka, Radica i Jelena sa porodicama.

Braci

88470

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Aleksej Neki}

od Zorana i Mileta.

Sa qubavqu i tugom tvoji: Marina, Uro{ i Goca.

88479

88488

Posledwi pozdrav

POMEN

Topka Aci

1. 11. 1996 - 1. 11. 2009.

Porodica Lazarevi} i prija Veca.

88485

Posledwi pozdrav kumu

Aleksej Neki} Alek

Braci

Dragi sine, `ive}e{ ve~no u najtoplijem domu punom qubavi - maminom srcu!

Marku Lu`ai}u

od Vuka{ina sa porodicom.

88476

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, tast i deda

Mom~ilo Avram Sahrana je u ponedeqak, 2. 11. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

^UVAWE deteta starijeg od tri godine. Telefon 453-150, Liman. 87917

O`alo{}ena porodica: }erke Gordana i Sawa, zetovi Sini{a i Goran i unuci Bojan, Tawa i Aleksandra. OG-1

Qubi te i voli tvoja majka Du{ica Ra{i}.

od: Gorana, @eqke i unuka Petra.

88487

88478

Javqamo svim ro|acima i prijateqima da je iznenada u 61. godini preminuo na{ dragi otac i suprug

\or|e Zja~i} Braca Sahrana je u ponedeqak, 2. 11. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene, }erka Miqana i supruga Zora. 88477

^ITUQE z POMENI

nedeqa1.novembar2009.

Nakon kratke i te{ke bolesti preminula je na{a draga

DNEVNIK

Preminuo je

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

POMEN Danas, 1. 11. 2009. godine navr{ava se sedam godina od kako nije sa nama na{a draga i nikada pre`aqena supruga, mama i baba

dr Tatjana Raoni} - Bulatovi}

Milan - Mi}a Novkovi}

Aleksandar Topka

specijalista stomatologije

preminuo 31. 10. 2009. godine, u 76. godini.

Ve~no }e `iveti u na{im srcima. Posledwi ispra}aj obavi}e se na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, dana 4. 11. 2009. godine, u 13.30 ~asova.

Sahrana je u ponedeqak, 2. 11. 2009. godine, u 15.00 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

88481

88474

Dragi Mi}o, `ive}e{ u svakoj mojoj misli i se}awu.

Dragica Nedeqkov S qubavqu, Bojana. 88431

Posledwi pozdrav na{oj priji

Draga prijateqica

Posledwi pozdrav dragom stricu

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

ro|. Igwatov Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, u 10 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici obele`iti pomen.

O`alo{}eni: suprug Kamenko sa decom i unucima.

88374

Dragom prijatequ

Tawa Bulatovi}

Vasiqki Buzarski

ostaje zauvek u lepom se}awu wenih Mila{inovi}a, Qiqane, Qubi{e i Svetlane. 88462

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Miletu Bogdanovi}u

Mi}i Novkovi}u

Po~ivaj u miru. Zora, Vidosava, Milorad i Ana.

od: Zorana, Valike i Dejana.

Wegove biv{e kom{ije iz Bulevara Mihajla Pupina 20.

88469

88447

88456

Posledwi pozdrav dragom

Napustila nas je iznenada supruga, mama, baka i prabaka

Milanu - Mi}i Novkovi}u

posledwi pozdrav.

Lazar Jevremovi} Miroslavu

1950 - 2009. Sahrana je danas, 1. 11. 2009. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Budisavi. O`alo{}eni: supruga Julijana, sin Goran, }erka Radmila sa unucima.

Mi}i Novkovi}u

od: ~ika Nikole, teta Mire, Dragana i Denisa.

Moholi Olga i porodica Krnajac.

Vasiqka Buzarski ro|. Lazi}

Mnogo smo te voleli i zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

88461

88489

Sa tugom javqamo da nas je u 28. godini napustio na{ dragi sin, brat i prijateq

od: Paje, Dejana i Sa{e Bibi}.

Nedostaja}e nam neizmerno wena podr{ka i velika qubav koju nam je pru`ila nesebi~no. Sahrana je danas, 1. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Gospo|incima.

88457

88463

Posle duge i te{ke bolesti na{ voqeni suprug, tata, tast, deda i pradeda

Posledwi pozdrav divnom kom{iji

na{em

Porodice: suprug Mile, }erke Jelena i An|elka, zetovi Sava i Predrag, unuke Marina, Katarina i Simona, unuk Milan i praunuci.

88468

Miroslav Mihajlovi} Sahrana je 2. 11. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Uvek smo te voleli, mnogo ti se radovali, zauvek }e{ ostati sa nama.

\or|e [lemender

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

je preminuo. Posledwi ispra}aj je 2. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu. Ponosni smo {to smo te imali i ve~no }emo te voleti.

O`alo{}eni: otac \ura|, majka Desanka, brat Dejan, tetke Swe`ana i Du{anka i ostala rodbina i prijateqi.

deda \uri \or|e [lemender Sa mnogo qubavi i po{tovawa, porodica Maleti}.

Tvoji: supruga, k}erke, zetovi, snaje, unu~ad i praunu~ad.

88482

88450

88449

Dana 30. oktobra 2009. godine upokojila se na{a draga

Posledwi pozdrav dragom kumu i prijatequ

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Marko Lu`ai} preminuo dana, 30. 10. 2009. godine, u 79. godini. Ispra}aj je 2. 11. 2009. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Wegovi najmiliji: supruga Milica, k}erke Slavica, Danica, Marica i Darinka, zetovi, unu~ad, praunuka, sestra Marija i ostala tuguju}a rodbina.

Miroslavu Mihajlovi}u od porodica Karaica i Plav{i}.

88483

88466

Ana Pu{kari} dobar i human ~ovek. Volela nas je i mi smo wu voleli. Sahrana }e se obaviti 2. 11. 2009. godine, u Sremskoj Kamenici, u 13 ~asova. Posledwi pozdrav od Qubice - Bube Zrni} sa porodicom. 88464

Lazaru Jevremovi}u od: sestara Biqane i Milice sa porodicama.

88452

POMENI

DNEVNIK

DVOGODI[WI POMEN supruzi, majci i baki

POLUGODI[WI POMEN

3. 5. 2009 - 3. 11. 2009.

POMEN

nedeqa1.novembar2009.

DESETOGODI[WI POMEN

Deset punih godina pro|o{e kao tren, a na{ dragi

TU@NO SE]AWE

Mila moja k}eri

Nemawa Papi} Bo{ko Rus

1974 - 1999.

Nemawa Papi}

iz Ba~kog Gradi{ta

Mariji Dakser

Voqeni na{ Dedika, kad srce i du{a boli, vreme nije lek, ve} ogromna patwa i ve~na suza u o~ima tvojih: }erke Mire, unuka Du{ana i Dragana i zeta Bogdana.

od porodice.

88094

87992

POMEN

1. 11. 2005 - 1. 11. 2009.

Qiqana Niketi} ro|. Kula{inovi}

Ni posle deset godina bol nije mawa. Cita, Te~a, Vladan i Viktor.

pro{lo je tu`nih trinaest godina od kako nisi sa nama. Tuga i bol za tobom ne prestaju. Jedina uteha je u Gospodu Isusu Hristu. Kada dan Vaskrsewa do|e i ti }e{ ustati u cvetu ve~ne mladosti.

kao najsjajnija zvezda na nebu, sna`no razbuktava se}awa na wega, ali ne i nadu da }e nam se vratiti. Kumovi: Sini{a i Miroslava Koci}, Sla|ana sa porodicom i Damjan sa porodicom.

88136

29. 10. 1999 - 29. 10. 2009.

Dragiwa Kalaba Draga mama, suze su presahle, ostala je samo tuga. Tvoja }erka Nada.

88426

88440

POMEN

Deset godina u na{im suzama `ivi kao najtoplija boja duge, jedini sin i brat

Tuguju: tvoja deca i unu~ad, Jelena, Fe|a, Filip, Matej i Luka, mama Mira i Bela.

88459

Milovan Zovi}

Zdravko Jahura

Po dobroti te pamtimo, s ponosom pomiwemo, qubavqu te ~uvamo od zaborava. Hvala ti za bezgrani~nu qubav koju si nam pru`ao. Tuga je svaki dan sve ve}a.

POMEN

2002 - 2009.

Radmila Terzin

Pro{lo je sedam tu`nih godina od kada nije sa nama na{ voqeni otac i suprug.

Velika je tuga i bol u na{im srcima. Stalno si u na{im mislima.

Dane [ijan 12. 12. 1927 - 3. 11. 2006.

Tvoji najmiliji: supruga Zora, sin Miroslav, snaja Marina, unuk Mario i unuka Matea.

Wegovi najmiliji.

88460

88000

DESETOGODI[WI POMEN dragoj majci

Tvoji: suprug Velimir i sinovi Vladimir i Aleksandar. 88198

POMEN

1999 - 2009. Na dana{wi dan, navr{ava se deset tu`nih godina bez tebe.

Dane [ijan

Nemawa Papi} 14. 12. 1974 - 1. 11. 1999. Neizmerna qubav i bezbroj uspomena ~uvaju ga od zaborava. I uvek }e tako biti!

Pune tri godine od kako si nas napustio, moj najve}i prijateq i drug - }ale.

Tvoj sin Branko i unuk Ika.

Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima.

Mika Bajac

Sin Dule sa porodicom.

Porodice: Bajac, Te{anovi}, Grahovac.

88458

88467

TROGODI[WI POMEN

POMEN Trinaest godina nije sa nama na{ voqeni

1. 11. 1981 - 1. 11. 2009.

POMEN

Alekse - Ace Vojnovi}a

Dane Milo{a [ijan

Nikada te ne}e zaboraviti oni koji te vole. Tvoji: Qiqana, Vidan sa porodicom i Sa{a.

88376

88197

POMEN Pro{le su ~etiri godine od kako smo izgubili na{eg dragog supruga, oca i dedu

12. 12. 1927 - 3. 11. 2006.

U ponedeqak, 2. novembra, u 11 ~asova, polo`i}emo cve}e na wegovu ve~nu ku}u na Uspenskom grobqu u Novom Sadu.

Vladimir Popovicki

2. 11. 1996 - 2. 11. 2009.

Mnogo nam nedostaje{. Tvoji najmiliji.

Hvala ti za svu qubav, podr{ku i dobrotu koju si nam dao. S ponosom Te spomiwemo i u srcu nosimo. Tvoji: supruga Radojka, k}erka Qiqana, unuk @eqko, sin Milorad, snaja Milena, unu~ad Tamara, Gojko i Nemawa. 88448

88455

88473

POMEN

Navr{avaju se tri godine bola i samo}e ne mire}i se sa istinom da te vi{e nema. Znao si koliko sam te volela, ali nikada ne}e{ znati koliko mi je te{ko `iveti bez tebe.

Gojka Mari}a

2. 11. 2006 - 2. 11. 2009. Pomen }e se odr`ati u ponedeqak, 2. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Ve~no }e{ biti u na{im srcima. Porodica Mitrovi}.

88375

Navr{ile su se ~etiri godine od smrti na{eg dragog sina, supruga i oca

ro|. 1953. god.

Darko Mitrovi}

Tvoj sin Ilija i unuk Dane.

88135

Branko Koneski

\ur|i Dangubi}

Tri godine od kako si nas napustio. Bio si svestan svega ali u velikom bolu i suzama si oti{ao.

Mama Jelica i sestra Nevena.

12. 12. 1927 - 3. 11. 2006.

Nikola

1985 - 2009.

POMEN 1. 11. 2004 - 1. 11. 2009. Danas se navr{ava pet godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Roditeqi: Dragica - Seka i Ivan, supruga Zorica i deca Sr|an i Nemawa Vojnovi}.

Tvoja supruga Nevenka - Veva.

88399

88373

IN MEMORIAM

Andrija [rek

Darinka

dipl. in`. arhitekture 1970 - 2009.

Sofiq Danas, 1. 11. 2009. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg oca Nikole, a osamnaest godina od smrti na{e majke Darinke. Va{i najmiliji. 88453

Rade Raji} Uvek }e `iveti u na{im srcima. Porodica Raji}. 88244

Trideset devet godina `ivi u na{im srcima voqen i nezaboravqen. Supruga Marica i sin Andrija sa porodicom. 88290

07.00 08.00 08.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.10 13.10 13.35 14.10 15.55 17.00 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.10 20.35 20.55 22.00 22.30 00.00

TV PROGRAM

nedeqa1.novembar2009.

TV ba{tina Vesti Pustolovine Marka i Maje Neverovatne pri~e Cvrletova ma{taonica Putevi nade Znawe imawe Koliko se poznajemo, kviz Ta divna stvorewa Sredina Zata{kavawe, film Dodati `ivot godinama TV Dnevnik Tajna hrane [tikla papu~a ^ari ribolova Stil i grad TV Dnevnik Kletve - Grom i jezik, dok. film Kult plus Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Tajna porodi~nog blaga, film Tre}i vojvo|anski festival klasi~ne gitare

Maja Sokolovi}

Lice s naslovnice Urednik: Maja Sokolovi} (Panonija, 21.30) 08.35 11.00 11.30 12.00 14.20 15.30 17.00 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.30 22.40

Nedeqom u Panoniji Modni magazin Multietnik Ubistvo u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-TV Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika Op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Kad priroda uzvrati udarac Lice s naslovnice Svet divqine

06.05 08.00 09.06 11.05 12.42 13.00 13.13 13.15 13.30 14.10 15.08 15.13 16.03 16.52 16.50 18.27 18.59 19.01 19.30 20.10 20.17 21.08 23.05 00.10 00.29 02.21 03.09 03.54 04.30 05.03

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Kulinarski letopis Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Na{ auto na{im gledaocima Sat Ono kao qubav Na{ auto na{im gledaocima Laf u srcu, film Sasvim prirodno Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Ono kao qubav Jer ja tako ka`em, film Ri~ijevi Dnevnik Egzit Ono kao qubav Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno Slagalica

Jovan Memedovi}

Du{ko Bogdanovi}

Sredina U premijernom izdawu “Sredine” u novom terminu gost je prof. dr Miroslav Veskovi}, od pre nekoliko nedeqa rektor Novosadskog univerziteta. Autor: Du{ko Bogdanovi} (RTV 1, 13.35)

06.30 07.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Gradovi sveta Kina, nebesko carstvo Duhovka Emisija za selo... za penzionere (slov) TV magazin (rum) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno Ose}ajte se kao kod ku}e (ma|) Kultura i tradicija (rom) Sowa [ari} u Somboru, muzi~ki program Duh moje biv{e drage, film TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) TV magazin (rus) [iroki plan (rus) TV sport (ma|) Industrijski pejza`i

10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.30 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30

NS klinci Najboqi lek Mlada Evropa Granice nauke Film @ivot na Marsu Hrana i vino Gra|anske inicijative Katapultura Novosa|anka Objektiv Evo nas kod vas @ivot na Marsu Razgoli}eni

09.15 Pregled Evrolige 10.15 NBA: Boston – ^ikago 12.30 ACB Liga: Valensija – Kaha Laboral 15.00 Italija – Serija A 17.00 Francuska liga: Rene – Valensijene 19.00 NBA: Toronto – Orlando 21.30 Italija – Serija A: Palermo – \enova 22.45 FA kup 23.15 NHL Pregled 00.00 Holandska liga: Ajaks – Fajenord

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

07.00 08.30 09.00 11.00 11.30 12.00 12.05 12.55 13.00 14.00 16.00 16.35 17.00 18.30 19.05 20.05 21.00 23.00 23.35

„Zaboravili smo na magarce“, poru~uje autor ove emisije. Nedavno je otvorena farma od sto magaraca. Sme{tena je u specijalnom rezervatu prirode Zasavica, kod Sremske Mitrovice. Autor: Jovan Memedovi} (RTS 1, 18.27)

06.25 07.00 08.20 09.00 10.30 12.30 13.50 14.00 16.00 19.10 21.00 23.00 23.30 00.30 01.30 03.30

e-TV Doma}in Puka Fajront republika Survajver Na terapiji Turirawe Formula 1 - trka Film: Deset bo`ijih zapovesti Film: Ku}a velike mame Film: Pritajeno zlo: Apokalipsa Foks dosije Mame u {trajku Ameri~ko rvawe - do koske Film: Ku}a velike mame Ameri~ko rvawe - do koske

Pritajeno zlo: Apokalipsa Alis se budi iz te{kog sna i shvata da je to sve bila istina: krvolo~ni napad virusa „Undead“, koji zara`ava qude pretvaraju}i ih u zombije, a koga ona i grupica elitnih vojnika moraju uni{titi... Uloge: Mila Jovovi}, Siena Gilori, Oded Fer Re`ija: Aleksander Vit (Foks, 21.00)

Film: Kraq i ptica Trnav~evi}i u divqini Znawe na poklon Dokumentarna serija Nadrealiti {ou Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat, uìvo Dvougao Qudi sa Menhetna Film: Neèqeni efekti Vesti B92 Veliki brat, uìvo POPodne Vesti B92 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: U {etwi sa zverima Veliki brat Utisak nedeqe Vesti B92 Slobodna zona na B92: Duhovi iz Site Solej

Zdravko ^oli}

Zdravko u Olimpiji Legendarni peva~ Zdravko ^oli} nastupio je 2. maja u jednoj od najpresti`nijih svetskih dvorana, Olimpiji, u Parizu. Uz 40 ~lanova orkestra, prate}ih vokala i balerina, ^ola je upisao jo{ jedan nastup za pam}ewe. (RTS 2, 20.50)

Sasvim prirodno: Farma magaradi

DNEVNIK

07.00 07.45 08.00 08.59 09.30

04.44 05.17

Amen a|es Agroinfo Dozvolite Pustolov Qubiteqka kowa, ebu dok. prog. Genyi, ebu drama Akva viva derbi Moj qubimac Znawe imawe UNHCR - Povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Kulturako aresipe Srpski isto~nici Magazin Lige {ampiona Fudbal - Jelen super liga: Partizan - Napredak, prenos Fudbal - Premijer liga: Birmingem - Man~ester Siti, prenos Savremeni svetski pisci Horizont Zdravko u Olimpiji Zaboravqeni umovi Srbije Nedeqom uve~e Detektivske pri~e 54. me|unarodni beogradski Sajam kwiga, hronika Vikend evronet Fudbal - Jelen superliga: Partizan - Napredak (r) Fudbal - Premijer liga: Bimingem - Man~sester siti (r) Zaboravqeni umovi Srbije Detektivske pri~e

06.00 06.30 07.00 09.00 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 15.00 16.30 17.00 18.00 18.35 19.00 21.00 23.00 23.30 00.30 01.00 03.00

Glas Amerike Slavni SMS omnibus Oranica Genius Domus Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Slatka moja Film: Mala Sva{tarica Pop muzika Vesti Zaustavno vreme SMS - omnibus Qubav za sva vremena Beli svet Pop mjuzik Glas Amerike Qubav za sva vremena Doma}a muzika

09.45 10.00 10.32 11.00 12.00 12.30 13.01 13.30 14.04 14.30 14.55 16.55 18.59 19.59 20.50 21.22 21.59 23.32 00.17 00.40 01.04 02.55

07.00 07.15 08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 10.25 10.55 11.45 12.40 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.15 18.00

Engleski sa Ozmom Presovawe Meda Rupert Mala princeza Papirmanija Skajlend Idemo u`ivo Viva piwata Dinosaur King Skipijeve avanture Film Papirmanija Tajna Idemo u`ivo Skajlend Viva piwata Film Divqa planeta

18.35 18.55 19.20 19.30 21.10 22.00 23.00 23.55 00.05 00.10 01.00 01.50 02.20 04.00 05.30

Kineski dok. program Telemaster Rekord Film Srce... Klinika Biseri Telemaster Vremenska prognoza Nije lako biti ja Luda ku}a Operi me! Film Muzi~ki miks Klinika

Anica Dobra

POPodne Go{}a Lune Lu u novom izdawu emisije bi}e na{a proslavqena glumica Anica Dobra. Pri~amo o sli~nostima i razlikama izme|u pozori{ta i filma, Srbije i Nema~ke, 80-ih i danas, ali i o budu}nosti srpskog filma... (B92, 17.00)

07.00 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.15 17.45 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.45 03.00

Jutro sa Ne{om Risti}em Farma (ìvo) Film: [rek Siti Grand hitovi Farma (ìvo) Javni konkurs Vi pitate Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma Nacionalni dnevnik Farma Grand - Narod pita Farma (ìvo) Film: Crveno oko Siti Film: Lov~ev mesec

Vawa Buli}

Biseri (Ko{ava, 23.00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program.

07.00 Autosprint, 08.00 Beli luk i papri~ica, 08.30 Uz kafu, 09.00 Od Tokija do Milvokija, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 12.00 1 na 1, 12.30 U na{em ataru, 13.30 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Bez cenzure, 22.00 Portret, 23.00 Tajm aut.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

nedeqa1.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAMBURA[KA LEGENDA MARKO NE[I]

Priredili: Dejan Tomi} i mr Slavko Mati}

Meril Strip

Moja Afrika Dankiwa Karen Bliksen udaje se za svog prijateqa zbog titule baronice te se sele u Afriku, kako bi radili na plantaì kafe. Karen je ina~e pisac, koja sve zapisuje u svoje memoare. Posle dolaska na plantaù stvari se zakomplikuju kada wen mu` po~ne duè vreme da izbija s plantaè, a to opravdava svojim ~estim putovawima... Uloge: Meril Strip, Robert Redford, Klaus Marija Brandauer, Majkl Kit~en, Yozef Tijaka Reìja: Sidni Polak (Nova TV, 14.35) 08.10Pauer Renyers 08.35 Superheroj Spajdermen, crtani 09.00 Graditeq Bob, crtani 09.15 Vinks, crtani 09.40 Dora, crtani 10.05 Ku}anice iz visokog dru{tva 11.05 Ulica se}awa 12.05 Automotiv, auto-moto 12.35 Magazin Lige prvaka 13.05 Novac 13.35 Zbogom, biv{i 14.35 Moja Afrika, film 17.40 Supertalent, {ou 19.15 Dnevnik 20.00 Nad lipom 35 21.00 Pomajka, film 23.00 Red karpet, {oubiz 00.20 Trenutak istine 01.20 Televizijska posla

08.00 Vikingovo putovawe 09.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 10.00 Zagonetne pri~e: Tajanstveni slu~aj Kaspara Hauzera 11.00 Najve}i afri~ki istraìva~ 12.00 Torinski pokrov: Novi dokazi 13.00 Ponovo izmi{qeno 14.00 No} u kojoj je Yejms Braun spasao Boston 15.30 Crkva i dràva u moderno vreme 16.00 Istraga: Hanli 17.00 Tajni gradovi Amazona 18.00 Misterije mumija iz mo~vara 19.00 Nelson Mendela – ôvek mira 20.00 Van Gog – kompletna pri~a 21.00 Posledwe ispovesti Aleksandra Pirsa 22.00 Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a 23.00 U potrazi za Lorensom 00.00 Istraga: Hanli 01.00 Tajni gradovi Amazona

08.10G.Verdi: Rekvijem 09.30 Opera boks 10.15 Inspektor Ne`ni Yory 12.00 Dnevnik 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Split: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 16.00 Mirogoj: Svi sveti - prenos mise i ~ina odre{ewa 17.50 Dok. film 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 No} za slu{awe, TV drama 22.15 Filmski vikend Kurta Rasela: Policajac bez kontrole, film 00.10 Inspektor Ne`ni Yory 01.40 Skica za portret 01.45 Moji kenijski koreni, dok. film 02.35 Opera boks 03.35 U istom loncu, kulinarski {ou

Moja zlatna ribica je zlica Ek{en men Moja zlatna ribica je zlica Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Crvenkapica Gospo|a ministarka Zaslepqewe Pre rata Industrijski grad Vracawe duga Kona~no odbrojavawe Neverovatne devojke

06.00 Zvezde su pale na Henrijetu 07.45 Veliki svet zvuka 09.30 Kajli Y 2008 10.25 Prefonten 12.10 Pri~a o poreklu 13.45 Hari Poter i red Feniksa 16.00 Igraj svoju igru 3 18.00 Mekalisterova selidba 19.30 Holivud na snimawu 20.05 Zlatni kompas 21.55 Obdaren 22.25 Henk i Majk 23.50 Traga~ - legenda o drevnom ratniku 01.30 Superzlo}a

U divqini Pomorska patrola Zameweni tata Biti Erika Klara [eler Kolevka la`i Ubistva u Midsameru Yordan Klara [eler Biti Erika Medijum Zakon i red Yordan

08.50 09.15 10.10 10.35 11.05 11.30

Astro Boj, crtani Ulica Sezame Keni morski pas, crtani Bikeri s Marsa, crtani Ben 10, crtani Diskaveri: Dadiqe u Hemptonu, dok. film Jedna od momaka Najve}a hrvatska misterija Jezikova juha, rijaliti {ou Majmunska posla, film Mr. Nice Guy, film Odred za ~isto}u, dok. emisija Ekskluziv Yon Kju, film CSI Majami Crveni ugao, film Yon Kju, film

12.20 12.45 13.45 14.40 16.20 17.55 19.05 20.00 22.00 22.50 00.55

Yon Kju

Medlin Stouv

Policajac bez kontrole Majkl Ker i wegova supruga Karen su dobrostoje}i par iz Los An|elesa koji uìva u svojoj vili s bazenom ne slute}i da }e im se ìvot uskoro pretvoriti u pakao. Jedne no}i u wihovu ku}u upadne provalnik prijete}i ubistvom Karen, ali se supru`nici ipak uspeju odbraniti. Pozovu policiju i upoznaju vrlo susretqivog policijskog detektiva Pita Dejvisa... Uloge: Kurt Rasel, Rej Liota, Medlin Stouv, Royer E. Mosli, Ken Lerner, Debora Ofner, Karmen Argencijano Reìja: Yonatan Kaplan (HRT 1, 22.15)

08.25 09.40 10.40 10.55 12.50 13.25 13.50 15.50 16.20 17.15 19.50 19.55

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.00 22.00 00.00 02.00

21.50 21.55 22.15 23.05 23.45

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.20

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00

Zafir, film Prijateqi Biblija Ples sa zvezdama Magazin fudbalske Lige prvaka Studio F1 Abu Dabi: Formula 1 za Veliku nagradu Abu Dabija Studio F1 Moji kenijski koreni, dok. film Hokej na ledu, EL: Medve{~ak - Grac, prenos Ve~eras Ko{arka: Zadar - Partizan, prenos Sportske vesti Automobilizam Dobre namere Nove avanture stare Kristine Vreme je za yez

Problem s psom Pqa~ka{ banaka Radoznali susedi Poqe snova Divqa stvorewa Polukuvan Problem s psom [oping ^ovek koji je pao na zemqu Prinuda

Moja slatka debequca Voz smrti Vri{tavci Problem sa psom Ri~ard 3. Prinudno sletawe Nikada ne pri~aj sa strancima 01.00 Zamak no}nih mora

Sin Yona Kvinsija Ar~ibalda, Majkl, kolabira igraju}i bejzbol, {to je posledica sr~ane mane. U bolnici Yon saznaje kako je jedina nada za wegovog sina {to br`a transplantacija, ali i poraznu ~iwenicu kako je re~ o izuzetno skupom zahvatu koje wegovo osigurawe ne pokriva... Uloge: Denzel Vo{ington, Kimberli Elis, Lora Haring, Ron Anabel, Danijel E. Smit, Dejvid Tornton Re`ija: Nik Kasavetes (RTL, 20.00)

Lora Haring

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

05.00 05.30 06.30 07.45 08.45 10.30 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.05 18.00 18.05 19.00 21.00 22.00 22.15 23.30 00.30

Velika trka Aqaske Drvose~e u mo~vari Megagraditeqi Opasan lov Kako pre`iveti u opasnim situacijama Gamadatori Pametwakovi} Budu}i svet Napravi prototip Ameri~ki ~operi Limarska radionica Razotkrivawe mitova Moja neverovatna pri~a Izgubqeni raj Serijske ubice Najzlobniji Opasan lov

Automobilizam Automobilizam Automobilizam Automobilizam Tenis Automobilizam Formula 1 Formula 2 Fudbal Fudbal Maraton Tenis Maraton Tenis Maraton Fudbal Fudbal Fudbal Motosportovi Tenis Tenis Tenis

Kad udare pre~ani u si}ane `ice M

ada nije imao mogu}nosti da se obrazuje u „Odmah na prvoj wegovoj besedi svirao je gimnamuzi~kim {kolama, samouki Ne{i} se tozijski zbor srpske narodne pesme i igre. Na drugoj liko usavr{io u svirawu i pevawu da je Baji}evoj besedi taj je zbor pratio mu{ki lik skroz napustio berberski zanat i postao profesio(hor), isto tako i na tre}oj i desetoj, naravno nalni muzi~ar. Vi{e nije bio „sluhista” ve} pravi svagda po rasporedu na zavr{etku, kako bi se postru~wak, koji ne samo da dobro poznaje note nego mra~io efekat prethodnih ta~aka te se aplauz 1901. izdaje i litografisane svoje kompozicije izvrgao u ekstazu; na osmoj je program bio zavr{en “Novosa|anka”, “@abaqka”, “Ka}anka” i mnoge drume{ovitim likom uz tambure; na ~etvrtoj, petoj, ge, koje su po~eci wegovog rada na muzi~kom fol{estoj, sedmoj i devetoj, nije tambura{ki zbor, kloru. kao ni na prvoj, samo pratio, nego se i producirao Jo{ je kao berberin osnovao je diletantski tamsamostalno, svagda opet kao posledwi broj u probura{ki zbor, da bi se zatim sa svojom prim-tambugramu. Tri posledwe Baji}eve besede ostale su bez ricom na{ao u najboqim kapelama i zborovima, a i sam bio kapelmajstor ili zborovo|a. Svirao je u orkestru “Ekscelzior”, Ondreja – Andreasa Mudroha, [tefana – Steve Mudroha, sa kojima je radio na savla|ivawu {to boqe tehnike svirawa, novosadskom Prvom srpskom tambura{kom zboru oko 1900, te tambura{kim druìnama „Bratimstvo“, „Srbadija“ i „Beli orao“ kojim je upravqao Vasa Jovanovi}. Pobratimio se sa Jovanovi}em jo{ u mladim danima i sa wim pozvan 1894. na odsluèwe vojnog roka u Budimpe{tu. Docnije su oti{li sa Vasinim bandom u Nema~ku, pa tokom 1905. i 1906. svirali u nekoliko gradova. O odu{evqewu Germana Ne{i} i slavna Trndina banda snimili 24 plo~e tambura{kim ume}em „Belog orla“ kada je izvodio uvertiru za operu “Tanhojzer” slavtambura. Vaqda je, Baji} ipak bio uvideo, da sam nog nema~kog kompozitora Riharda Vagnera, pisao imao pravo, kad sam mu govorio, da je tamburama meje u svom “Dnevniku” Marko Ne{i}. sto u kr~mi i u berbernici, nikako pak u salonu i „U osam sati odpo~esmo koncert, koji je bio jana koncertnoj podiji, i da je tambura jedan od onih ko pose}en. Na{ novi gazda Timer je kapelnik u instrumenata, s kojim se solidniji, finiji ukus ne gradskom pozori{tu, a drì i ovu radwu. Kod vojdaje dovesti u sklad i kod kojih }e{ zaman traìne muzike je sluìo 12 godina. S nama je vrlo zadoti pedago{kog muzi~kog momenta“. voqan. Osobito smo ga zadobili {to sviramo Svuda su nastupe Marka Ne{i}a i wegovog dru’Tanhojzer’. Ne moè da se na~udi {ta su ~etiri ìne pratili najlep{i epiteti, pa oni „nisu troSrbina kadri da u~ine ono, {to se wima ~inilo ne{ka {tedeli“ da se za produkciju gramofonskih mogu}e. Pro{le nedeqe, veli, da se u pozori{tu daplo~a “His Masers Voice” udruè sa isto tako ~uvevao taj komad, pa da su wih 40 svira~a imali muke nom druìnom Stevana Ba~i}a Trnde iz Sombora, i sa tim. u tonskom studiju snime i Posle prestave u pozopotom objave {est plo~a Na turneji po Nema~koj svirao je ri{tu, do{ao nam kapelsa po dve pesme. „Beli orao” uvertiru Vagnerove nik gradske muzike Fogl, Reklamna bro{ura (on nas je branijo od ne“Trgovine gramofona i opere “Tanhojzer”, a Germani kog {mokqana {to nas je najve}eg izbora srpskih se ~udom ~udili kako taj zahtevan neki dan vre|ao) i doveo plo~a Mite \. Pali}a” komad izvodi ~etvoro~lana sa sobom kapelnika od pobeleì da je Ne{i}, kao novosadska banda, a kod wih ga jedva kapelnik, sa peva~em zori{ta. S wima su dosavladava 40 muzi~ara {le i wihove ène i jedan Filipom Lipom Grujiglumac i glumica. Po}em snimio ~ak 24 plo~e, {to odsvirasmo pozva{e nas za svoj stol te nas a Lipa i novosadska druìna “Ne{i} i Zira” snimalo po~asti{e i u razgovoru sa nama neko vreme mili su jo{ 17. Prospekt, pak, “Srpske i hrvatske provedo{e“. diadal snimke” iz aprila 1913. evidentira da su Ina~e, na Ne{i}evom repertoaru bili su tada i Ne{i} i wegova druìna sa prima{em Mitom Raodlomci iz opere @orà Bizea „Karmen“, Ru|era dojevim – Kipicom snimili devet gramofonskih Leonkavala „Bajaco“, Nikolaja Varlamova „Crveni plo~a. Po~etkom veka je îka Marko ~lanove svoje drusarafan“, zatim Marlatova romansa iz „Pustiwaìne pou~avao u notalnom svirawu, traè}i od kovog zvona“, „Zavi~aj“ od Feliksa Mendelsona, Ruwih preciznost u izvo|ewu. Tada su gostionice bin{tajnova „Azra“. Sa odu{evqewem je doìvqavan novosadski or„Kamila” i „Bela la|a” bile steci{te politi~kih kestar u Nema~koj, ali pojedini srpski intelektui javnih li~nosti iz ~itave Vojvodine, pa i ostalih alci onoga doba su pseudoelitisti~ki i potcewisrpskih krajeva koji su dolazili u Novi Sad narodva~ki tretirali tambura{ku muziku, pa tako nim i privatnim poslovima. Marko Ne{i}, svestan urednik „Straìlova“ Jovan Gr~i}, komentaritoga, sa svojom druìnom zabavqa ugledne goste {u}i odluku Isidora Baji}a da se na Svetosavodabranim pevawem i svirawem. Tu je upoznao i neskim besedama “produciraju i tambura{i“ pored ke od stubova srpske pre~anske kulture: J. J. Zmaja, ostaloga pi{e: Isidora Baji}a, Tihomira Ostoji}a... Almanah „Marko Ne{i}, s pesmom u narodu”, u izdawu novosadske IK “Tiski cvet”, moète nabaviti u antikvarnici “Orfelin” (tel. 021/6612–860), Gimnazijska 2, kod Ribqe pijace Sastavni deo kwige je i CD s 24 Ne{i}eve kompozicije sa~uvane u fonotekama Radio Beograda i Novog Sada, koje izvode Zvonko Bogdan, Cune Gojkovi}, Merima Wegomir, Nestor Gabri} i drugi poznati peva~i.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa1.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Iako je nedeqa, ipak ste pomalo napeti i nezadovoqni nere{avawima situacija, pogotovo onih koje ne zavise direktno od vas. Obilazite radwe koje su namewene doma}instvu i poma`ete svojoj deci.

BIK 20.4-20.5.

Provodite vreme u prijatnom dru{tvu, pruàju}i velikodu{no mnogo vi{e nego {to realno moète. Preterujete i doterujete se. Smawite uìvawe u hrani, iz ~isto estetskih razloga. Kreativni ste u svemu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 10 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Mesec prolazi kroz znak vatrenog i borbenog Ovna, jo{ danas, pa moète biti fizi~ki i mentalno aktivni, a pomalo neodlu~ni i nervozni. U svakom slu~aju, odloìte pone{to za naredne dane. Te{ko}e u domu. Moète biti zadovoqni porodi~nom i emotivnom situacijom. Nedeqa je dan za odmarawe i uìvawe, za umetnost, restorane i muziku, pa se lepo provedite! Imate dobre kontakte s inostranstvom. Veoma ste ozbiqni i stati~ni, {to odraàva fazu sazrevawa i napretka. Usredsre|eni ste na dugoro~ne ciqeve. Finansijski problemi su prolaznog karakter jer je na vidiku rastere}ewe i olak{awe.

Tokom vikenda }ete biti izuzetno dru{tveni i anga`ovani, trude}i se da postignete neke lepe stvari na li~nom planu, a zatim se opustiti i odmarati u krugu porodice. Okru`eni ste qubavqu i lepotom.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ukoliko imate snage i motiva, mo`ete se baviti sportom, fizi~kim aktivnostima, izlascima i dru{tvenim `ivotom. Ukoliko ne, svejedno }e vam dan prote}i u prijatnoj atmosferi i dru{tvu. Posvetite dovoqno pa`we i vremena uku}anima jer kao da vas ne vi|aju dovoqno ~esto. Nemojte se povla~iti u svoju pe}inu, u kojoj nema Sunca ni svetla. Prijateqsko ucewivawe?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ima dana kada odgovor na dilemu ustati ili odustati glasi: odustati! Ostanite neanga`ovani u nekom svom skrivenom prostoru, i ne o~ekujte previ{e od partnera ili prijateqa. Ipak, dominantni ste i nadaqe.

Anga`ujete se na mnogo strana, {to unosi nemir u partnerski odnos. Lako mewate fokus svog interesovawa. Vi{e osoba je ukqu~eno u poslovne i privatne planove, komunikacije i realizacije. Nedeqom je najboqe ne raditi ni{ta, sem okrenuti se umetnosti, qubavi i duhovnosti. Interesantnan susret, tro{ewe novca, nemiri. ^emu sve to, kad je prolazno? Vreme izmi~e, a vi preuzimate mnogo obaveza.

Sama svoj majstor

HLADNO 9

Vikend je, opustite se i odustanite od posla. Dru{tveni ste. Nekome se vra}ate, spontano. Vra}ate se u pro{lost, u nesvesne impresije, ali ipak niste sami. Budite pa`qivi u saobra}aju!

VAGA 23.9- 23.10.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

1. novembar 2009.

JUTRO , SUN ~ AN DAN

Viktoriji Bekam je dojadilo prezentovawe tu|ih modnih brendova pa je odlu~ila da zasu~e rukave i osmisli sopstvenu kolekciju torbi i cipela. Viki }e ubudu}e nositi samo cipele i torbe koje je sama dizajnirala i tako }e promovisati svoju modnu marku koja bi kona~no trebalo da joj donese neke ozbiqne prihode. Ina~e, Viktorija je svoj potpis ve} stavila na farmerice i haqine koje su prema wenim uputstvima dizajnirali mladi modni kreatori, ali sada bi trebalo da ona odradi ve}i deo posla s cipelama i torbama.

Evropa

NOVI SAD: U nedequ ujutru slab mraz, a tokom dana sun~ani periodi. Vetar slab severozapadni, popodne jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -1 do 9 stepeni. VOJVODINA: U nedequ ujutru slab mraz, a tokom dana sun~ani periodi. Vetar slab severni i severozapadni, popodne jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna 10 stepeni. SRBIJA: U nedequ ujutru slab mraz i ponegde sa maglom, a tokom dana prohladno uz du`e sun~ane periode. Vetar slab severnih pravaca, popodne jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna 11 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak malo toplije sa slabim jutarwim mrazevim. Popodne postepeno naobla~ewe sti`e sa jugozapada, a uve~e i u toku no}i po~e}e ki{a. U pomoravqu i podunavqu }e duvati jak jugoisto~ni vetar u ponedeqak i utorak. U utorak ki{ovito u ve}ini krajeva. U sredu postepen prestanak padavina.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su povoqne, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod cerebro-vaskularnih bolesnika. Meteoropatske reakcije se ne o~ekuju. Preporu~uje se adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim ~asovima, jer su u celoj zemqi minimalne temperature u domenu hladno i veoma hladno.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

VIC DANA Peri~in otac se u restoranu obra}a konobaru: - Ovo meso koje nismo pojeli zapakujte nam da ponesemo psu. A Perica }e ko iz topa: - Tata, kupi}e{ mi psa?

SUDOKU

St. Peterburg 1 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

5 2

2 4

3 5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

143 (-16)

Slankamen

254 (-1)

Ja{a Tomi}

Apatin

209 (-15)

Zemun

294 (2)

Bogojevo

191 (-14)

Pan~evo

308 (2)

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

470 (-2)

Novi Sad

207 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

2 4 9 5 3 7 1 6 8 TISA

SAVA

N. Kne`evac

218 (-5)

S. Mitrovica

130 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

271 (-3)

Beograd

241 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

253 (-1)

NERA

Hetin

72 (-2)

-56 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7 3 6 8 4 1 9 2 5

Kusi}

2 44 (-2)

5 8 1 2 9 6 4 7 3

9 2 4 1 8 5 7 3 6

Tendencija stagnacije

1 5 8 7 6 3 2 4 9 6 7 3 4 2 9 5 8 1

4 9 2 6 1 8 3 5 7

8 2

8 1 5 3 7 4 6 9 2

3 6 7 9 5 2 8 1 4 Re{ewe iz pro{log broja