Dnevnik 1.novembar 2010/

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 1. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22887 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KONKURISAWE ZA SME[TAJ U DOMOVE U NOVOM SADU, SOMBORU I ZREWANINU PRODU@ENO I DANAS

Bitka za krevet dok ne padne mrak str. 26

NO] VE[TICA PO VOJVODINI

MARINOS VATIS, PRVI ^OVEK VOJVO\ANSKE BANKE

Stranim kreditima vrata {irom otvorena

str. 5

NASLOVI

Novi Sad

2 Grad stradawa postaje simbol pomirewa 3 Buka oko regiona samo marketing

Ekonomija 4 Dijaspora strepi od biznisa u matici 4 Te{ko do dogovora sa sindikatima

11 Crvena pra{ina gu{i qude i zatrpava oluke 15 Pomagala o tro{ku zdravstvenog osigurawa

Studentska 26 Pametnom mobilnom pro{irio znawe

6 Akcije poletele, ali nakratko

Najvi{a temperatura 17°S

Vojvodina

Dru{tvo

Berza

Toplo i vetrovito

7 Avantura kineskog jezika u Karlovcima

\uskali an|eli i vampiri

Foto: G. Mihajlov

Politika

str. 7 i 14

POLICIJSKA UPRAVA NOVOG SADA APELUJE NA GRA\ANE DA DO\U PO SVOJE DOKUMENTE

Gurali se za paso{e, pa ih zaboravili str. 9

str. 16 – 20

Foto: M. Mitrovi}

SPORT

ODBOJKA[ICE SRBIJE BOQE I OD PERUANKI

ZVEZDA PALA U KULI, A VOJVODINA NA BAWICI

TRIJUMF ZIMOWI]A I NESTORA U BE^U

VO[A SA PRO REKOM, SPARTAKOM I BUDVOM

SUDAR REPORTERA U VRBICI, PRESTONICI BELOG LUKA

Ize{ lukac, kad usne ne zabride

str. 14

2

POLITIKA

ponedeqak1.novembar2010.

DNEVNIK

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] OVE NEDEQE U VUKOVARU

Grad stradawa postaje simbol pomirewa Odlazak u Vukovar ne sme biti politizovan Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da najavqeni dolazak u Vukovar predstavqa deo wegove qudske i politi~ke filozofije da se treba pokloniti nevinim `rtvama rata i istakao da ta poseta ni na koji na~in ne sme da bude politi~ki instrumentalizovana.

Tadi}, koji }e tokom novembra dva puta posetiti Hrvatsku, prvi put isto~nu Hrvatsku, a drugi put Zagreb, rekao je za „Jutarwi list“ da je odavno hteo da poseti Vukovar, ali je uvek smatrao da taj odlazak ne treba vezivati uz slu`benu posetu.

On je istakao da treba zatvoriti te{ku stranicu srpsko-hrvatskih odnosa u 20. veku i okrenuti se 21. veku. „Ni u Srebrenicu nisam i{ao vezuju}i to uz bilo koji politi~ki doga|aj. Odlazak u Vukovar sam je po sebi dovoqno zna~ajan da taj dan treba biti poseban i da ni na koji na~in ne sme biti politi~ki instrumentalizovan“, rekao je Tadi}.

– Vukovar, simbol rata i grad i otvarawu trajektne linije najve}eg stradwa po~etkom deBa~–Vukovar preko Dunava. vedesetih godina pro{log veka, – Otvaramo novu pri~u dobronakon posete predsednika Borisusedskih odnosa dveju dr`ava sa Tadi}a i Ive Josipovi}a, mokoja vodi zajedni~kom, evropgao bi postati simbol pomireskom putu – ocewuje Sabo, koji wa i saradwe sa Srbijom – oceje, ka`e, inicirao ovaj susret wuje u razgovoru za „Dnevnik“ kada se u Ulmu sreo sa srpskim gradona~elnik vicepremijeVukovara @eqrom Bo`idako Sabo. – NaPustite nas da idemo rom \eli}em, a kon ovog susreta novim putem, apeluje na u tome mu je pobi}e stavqena mogao predsedradikalne opcije ta~ka na „i“ na nik op{tine gradona~elnik jedno poratno Ba~ Tomislav razdobqe. RazgoVukovara @eqko Sabo Bogunovi}. vori le~e rane i Prvi ~ovek nadam se da }e Vukovara ne ova poseta biti podstrek doo~ekuje da }e u gradu na dan subrim zajedni~kim odnosima i sreta dvaju predsednika biti perspektivama. protesta, iako su nezadovoqPredsednik Srbije bi, naime, stvo Tadi}evom posetom ve} isu ~etvrtak trebalo da boravi u kazali Hrvatska stranka prava, jednodnevnoj poseti Vukovaru, kao i neka bora~ka udru`ewa. gde }e, zajedno s hrvatskim pred– Kao gradona~elnik, zatrasednikom, predstavnicima grad`io sam od svih koji imaju druske vlasti i srpske zajednice u ga~ije mi{qawe da prestanu da ovoj zemqi obi}i i „Ov~aru“ i prikupqaju politi~ke poene na Paulin Dvor, mesta stradawa gradu Vukovaru. Apelujem i na Srba i Hrvata, a prisustvova}e radikalne opcije u Srbiji, koje

Kunti}: Dobro i za Hrvate u Srbiji – Poseta Borisa Tadi}a Vukovaru i spomen-obele`jima ima}e dalekose`ne posledice za poboq{awe odnosa izme|u Zagreba i Beograda, a svako poboq{awe odnosa smawuje animozitet ve}inskog naroda prema Hrvatima u Srbiji, te o~ekujemo i poboq{awe polo`aja ovda{we hrvatske zajednice – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kunti}.

Vukovar danas

jo{ uvek `ive u pro{losti, da nas puste da idemo novim putem i da podr`e Tadi}a i Josipovi}a u kreirawu dobrosusedskih odnosa. Na{ zajedni~ki zadatak je stvarawe privrednog ambijenta da bismo ujediweni nastipili na evropskom i svetskom tr`i{tu. Na{i , dodu{e, to ve} rade, ali vaqa im obezbediti boqe uslove – ocewuje Sabo, podse}aju}i na to da je Vukovar u biv{oj SFRJ bio drugi grad po bruto dru{tvenom dohotku, a sada je wegova privreda zamrla.

U tome on, zapravo, i vidi najve}i problem Vukovaraca, a srpsku zajednicu u gradu ne izdvaja od sugra|ana Hrvata.

– Nakon rata jo{ nismo obnovili grad i u svakoj ulici su tragovi rata. Stopa nezaposlenosti je velika, i to je najve}i problem. Kada oja~amo privredu

MO@E LI LUSTRACIJA PO^ETI DANAS

^istili{te (ne) treba budu}nosti Da li je kasno za lustraciju, pitawe je koje se ovih dana na{lo u `i`i javnosti nakon {to je Liga socijaldemokrata Vojvodine ponovo “stavila na sto” temu koju su svi politi~ki akteri zaboravili.

Ako se sudi po reakcijama stranaka u parlamentu Srbije, niko se posebno nije uzbudio zbog akcije liga{a, pa ni SPS, ~iji ~lanovi bi se, po logici stvari, kao nosioci vlasti do 2000. mogli na}i na udaru “~istili{ta”. Portparol SPS-a \or|e Mili}evi} isti~e u izjavi za “Dnevnik” da, kada je re~ o ovoj temi, najboqu lustraciju sprovode gra|ani Srbije “koji na izborima ka`u koga i na koji na~in treba lustrirati”.

– Ako govorimo o inicijativi koja se odnosi na period devedestih godina pro{log veka, onda je pomalo sme{no deset godina nakon dono{ewa Zakona o lustraciji pri~ati ponovo to isto – smatra Mili}evi}. – Kona~no u Srbiji treba da prestane da bude centralna tema pro{lost. Treba da pri~amo o sada{wosti i da se okrenemo budu}nosti, koju svi zajedno treba da poku{amo da kreiramo. Ne bih da komentari{em koje stranke pokre}u ovo pitawe, to mi nije ni interesantno u ovom trenutku, ali partije koje ~esto pote`u temu pro{losti, nemaju ni sada{wost ni budu}nost. SPS ne spada u grupu tih stranaka.

Na opasku da SPS ipak nije imun na pritiske javnosti – posledwi slu~aj su bili dr Ratko Markovi} i Gorica Gajevi}, koji su ozna~eni u medijima kao “stari kadrovi, nepodobni za dobijawe nekih novih funkcija” – Mili}evi} obja{wava da “SPS ne be`i od bilo ~ije odgovornosti, ako se ona utvrdi za de{avawa pre ili nakon 5. oktobra 2000. godine”.

– Ako je neko odgovoran, treba, naravno, da odgovara. Zakon mora biti isti za sve i niko ne mo`e biti ja~i od dr`ave niti iznad zakona. Ako govorimo o konkretnim li~nostima, koje su bile, a neke su i danas ~lanovi SPS-a, dovoqno je pro{lo od 5. oktobra da se sagleda da li je neko krivi~no odgo-

voran ili ne. Treba razdvojiti sumwu, ona je jedno, politi~ka ostra{}enost je drugo, ali, s tre}e strane, mora se izdvojiti profesionalnost, stru~nost i kompetentnost. Kada pri~amo o Ratku Markovi}u, moramo imati na umu wegovu stru~nost i kvalifikaci-

se i daqe baviti svojim poslom – o~ekuje Mili}evi}.

Poslanik DS-a, nekada{wi “otpora{” Sr|an Milivojevi} poru~uje da “nikada nije kasno za lustraciju” i da se “odgovornost ne mo`e nikada izbe}i”.

trebalo da budu lustrirani obavqaju neku zna~ajnu funkciju – smatra Milivojevi}.

Na pitawe zna~i li to da nije smetwa ~iwenica da je SPS u vlasti zajedno s DS-om, Milivojevi} odgovara da “ako ovo dru{tvo i

SRS: Budalast zakon Po funkcioneru SRS-a Momiru Markovi}u, sprovo|ewe Zakona o lustraciji po~elo je ve} 6. oktobra, kada je zavr{ena “buldo`er revolucija” i Skup{tina zapaqena.

– Najve}a budala{tina koja je mogla da pro|e kroz skup{tinsku proceduru je taj zakon. Neverovatno je {to posle deset godina vlasti neko spomiwe lustraciju. Oni vladaju du`e od Milo{evi}a i ne mo`e se vi{e kriviti “onaj re`im” za to {to je narod u Srbiji gladan. Ako tako krenemo, mo`da }emo kriviti Turke, Austrougare, a krivac za dana{wu ekonomsku i politi~ku situaciju, za oduzimawe Kosova je re`im DOS-a u bilo kojem agregatnom obliku. Jer ovo je DOS, samo presvu~en – isti~e.

Nisu se uzbudili zbog akcije LSV

je, to je ~ovek koji je pisao Ustav, koji su samo prepravqali i kvarili ga, a nisu doneli ni{ta bitnije novo, ni boqe. On se, kao i jo{ neki na{i kadrovi, povukao iz moralnih razloga. Pretpostavqam da ti qudi ne `ele {tetu ni SPS-u, ali ni sebi jer su pro{li

– To uvek stoji kao hipoteka nad glavom qudima koji se i danas bave politikom. Kada se govori o lustraciji, onda svi prvo ka`u da se ona odnosi na qude koji su opqa~kali milione, a niko ne spomiwe odgovornost za ubice ]uruvije i Stamboli}a. Dodu{e, Stamboli}eve ubice su ka`wene, ali pitawe je da li su i svi nalogodavci

SNS: A lustrirawe po Forbsu?

Potpredsednica SNS-a Jorgovanka Tabakovi} prime}uje da je od trenutka “kada je postignut politi~ki sporazum izme|u Borisa Tadi}a i socijalista, pri~a o lustraciji deplasirana”.

– Milo{evi}evim na~inom vladawa, upotrebom tajnih slu`bi, stvarawem ekonomski mo}nih qudi, spregom politike, novca i tajnih slu`bi stvaramo privid dr`ave. Posle deset godina taj se krug zatvorio tako {to na istim temeqima drugi vladaju na isti na~in. Pitawe je ko bi u stvari bio predmet lustracije, ako bi kriterijum bio kako gra|ani `ive, ukoliko se zna na koji na~in su neki koji su danas na Forbsovim listama stekli bogatstvo i ko je pre~icama i politi~ko-kumovskim vezama do{ao do toga da bude vlasnik Srbije - ka`e Tabakovi}eva. kroz taj famozni period pre i posle 5. oktobra i ne moraju ponovo da prolaze kroz to i medijsku torturu koju serviraju pojedine partije. No oni imaju stru~nost, koju im niko ne mo`e osporiti, pa }e

tog zlo~ina, ili atentata na Vuka Dra{kovi}a. [ta je sa stotinama anonimnih koji su postradali u zlom i naopakom vremenu? Zato treba insistirati na lustraciji, bez obzira na to da li qudi koji je

dr`ava ne poka`u spremnost da kazne vinovnike zloupotreba ili zlo~ina, {aqemo jasnu poruku da i neki naredni mogu biti amnestirani”.

Direktor SPO-a Aleksandar Jugovi} isti~e za “Dnevnik” da je “lustracija preko potrebna Srbiji i da smo propustili istorijsku {ansu da 5. oktobra lustriramo sve one koji su ~inili nedela i protiv kojih smo se borili”.

– Nikada nije kasno da se isprave sve gre{ke iz pro{losti, samo treba da postoji politi~ka voqa.

Me|utim, problem je {to je deset godina pro{lo. @ao mi je {to SPO tada nije bio u vlasti, {to nije imao priliku da odlu~uju}e deluje na dono{ewe Zakona o lustraciji, otvarawe dosijea – isti~e Jugovi}.

Na opasku da im neko mo`e zameriti {to su danas u koaliciji sa SPS-om, Jugovi} ka`e: “Sla`em se, i mislim da je to problem i politi~kih odnosa i trulih kompromisa u prethodnom periodu, pogotovo posle 2000. godine”.

– Rezultat svega toga je da se Srbija sporo kre}e ka Evropi – zakqu~uje Jugovi}.

S. Stankovi}

i stvorimo nova radna mesta, i problemi srpske zajednice u Vukovaru bi}e boqe re{avani.

Ovako, kada se otvori jedno radno mesto, kao da se baci kost me|u gladne pse. To je najve}i i zajedni~ki problem svih gra|ana Vukovara – nagla{ava Sabo.

Predstavnici srpske zajednice u Vukovaru tako|e mnogo o~ekuju od Tadi}eve posete i wegovog sureta s Josipovi}em u tom gradu.

– Da je ranije do toga do{lo, bilo bi boqe, ali o~ito nije bilo politi~kih mogu}nosti ni voqe da se to uradi. U svakom slu~aju, za nas je to civilizacijski ~in dvaju predsednika koji }e odati po{tovawe `rtvama „Ov~are“ i civilima u Paulin Dvoru. To }e olak{ati tenzije koje vladaju 19 godina – isti~e za „Dnevnik“ predsednik Samo-

stalne demokratske srpske stranke Vojislav Stanimirovi}, podse}aju}i na to da su Josipovi} i Tadi} ve} boravili u mestima – simbolima rata u BiH, te da je hrvatski predsednik posetio i Varivode, gde je oskrnavqen spomenik Srbima. – Ti postupci u regonu dovode do pomirewa, oprosta jednih drugima, i to podr`avamo.

Lider SDSS-a veli da gra|ani Vukovara i srpske i hrvatske nacionalnosti pozdravqaju najavqeni susret, naro~ito zbog toga {to se ide na „Ov~aru“, kao najve}e strati{te, a oda}e se i po~ast i Srbima-civilima, `rtvama ovog rata.

– Tadi}eva odluka je potez dr`avnika, pre nego politi~ara – ka`e za na{ list predsednik Gra|anskog odbora za qudska prava i kopredsednik Igmanske inicijative Zoran Pusi}, koji posetu Vukovaru poredi s odlaskom predsednika Srbije u Srebrenicu ili posetom Josipovi}a Varivodama i Ahmi}ima.

– Za one kojima je rat bio opravdan radi postizawa nekih mitova, kako se ispostavilo, koraci poput Tadi}evog i Josipovi}evog uvek izgledaju kao pomawkawe patriotizma. Me|utim, nije tako. Poboq{awe odnosa sa susedima je zdravi oblik patriotizma, za razliku od podsticawa mr`we, {to je karakteristika svih nacionalizama – ka`e Pusi}.

S. Glu{~evi}

SNS podr`ava zahteve sindikata Srpska napredna stranka potativnih sindikata koji se bodr`ala je ju~e zahteve reprere za dostojanstveniji i boqi zentativnih sindikata radnika `ivot radnika. u Srbiji u vezi izmena i dopuna „Napredwaci“ su izneli i Zakona o penzijskom i invalidkritike na ra~un rada Vlade skom osigurawu (PIO) i pozvaSrbije, a posebno {to, kako su la nadle`ne rekli, va`ne organe da ne odluke donosi Napredwaci kritikuju na telefonskim usvoje taj zakon. sednicama.

Vladu Srbije {to ^lan pravnog va`ne odluke donosi na „Vlada svotima SNS Nijim radom i netelefonskim kola Selakoradom ~ini da sednicama vi} rekao je na Srbija li~i na konferenciji banana repuza novinare da bliku“, rekao je Predlog o izmenama i dopunama ~lan pravnog tima „napredwazakona o PIO nikako ne bi ka“ Marko \uri} i dodao da u trebalo da pro|e ni Vladu ni prilog tome svedo~i ~iwenica Skup{tinu Srbije, jer }e u suda je Vlada od avgusta odr`ala protnom, objasnio je, ostaviti 19 telefonskih, a samo 17 retrajne posledice na budu}e gedovnih sednica. neracije u zemqi. „Vlada koja o kqu~nim pita„Apelujemo na sve one koji wima, koja se ti~u `ivota u Srjo{ imaju trunku socijalne odbiji, odlu~uje no}u i na telegovornosti, u koju su se zaklifonskim sednicama, pokazuje wali kada je Vlada Srbije forveliki stepen neozbiqnosti“, mirana, da taj predlog ne stupi kazao je \uri}. na snagu“, rekao je Selakovi}. \uri} je najavio da }e povoSelakovi} je istakao da }e dom dvogodi{wice osnivawa SNS beskompromisno podr`aSNS u Beogradskoj areni 7. novati sve zahteve pet reprezenvembra biti odr`an skup.

„Autonomija Sanyaka stub stabilnosti” Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} izrazio je nadu da }e posle narednih izbora u zemqi nastati nova politi~ka snaga koja }e shvatiti da je autonomija Sanxaka stub stabilnosti Srbije, ali i Crne Gore.

Muftija Zukorli} je u intervju katarskoj tv mre`i “Al xazira” rekao da nema sumwe da je projekat autonomije Sanxaka neophodan muslimanima koji `ive u Srbiji i da je to u skladu sa Ustavom.

“Ustav poznaje autonomnost i unutar Srbije postoji Vojvodina koja je autonomna”, rekao je Zukorli} i dodao je Srbija na putu ka EU prihvatila koncept regionalizacije u okviru kojeg muslimani u Sanxaku sada vide {ansu za re{avawe tog pitawa.

Muftija Zukorli}

Zukorli} je rekao da, iako bo{wa~ki politi~ari, Rasim Qaji} i Sulejman Ugqanin, prihvataju raspar~avawe Sanxaka unutar regiona u Srbiji, muslimani koji u toj regiji `ive “tu nepravdu nikada ne}e prihvatiti”.

CENTAR ZA REGIONALIZAM: NEMA VOQE ZA PROMENU USTAVA

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak1.novembar2010.

3

URS ZA SRBIJU KAO DR@AVU SA SEDAM REGIONA I TRI NIVOA VLASTI

Buka oko regiona Dinki}: Ustav samo marketing ima ozbiqnu manu Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da najave ustavnih promena koje bi omogu}ile decentralizaciju vlasti i regionalizaciju Srbije nisu uverqive, te da su samo deo politi~kog marketinga. On je za „Dnevnik“ kazao da promene Ustava, koje ovih dana intenzivno zagovaraju u stranci Mla|ana Dinki}a, nisu ni realne zbog toga {to za takav potez nema dovoqne ve}ine u Skup{tini Srbije, ~ak i kad bi postojala politi~ka voqa u vladaju}oj koaliciji. Me|utim, uveren je u to da takva voqa ne postoji, uprkos aktuelnoj buci u javnosti jer „tu buku ne prate i odgovaraju}i potezi vlasti“. Osim toga, ukazuje i na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadi}a koji bi se slo`io s navedenom promenom Ustava samo „ako je na kraju i to potrebno“.

– Ali, ako imamo u vidu izjave predsednika Srbije da se u proces decentralizacije mora i}i oprezno jer to, navodno, mo`e dezintegrisati dr`avu, jasno je da ne postoji ni politi~ka voqa za promene va`e}eg Ustava koje bi se odnosile na teritorijalnu organizaciju vlasti – kazao je Popov.

On smatra da je kampawa dela vladaju}ih stranaka, pre svega G17 plus, ali i SPO-a, u kojoj se promovi{e ideja regionalizacije kontradiktorna jer te stranke ve} imaju poluge vlasti da u~ine konkretne korake u tom pogledu.

– Oni se pona{aju kao da su u opoziciji i sad nude program regionalizacije za neke naredne izbore da bi privukli bira~e iz provincije koji se ose}aju zapostavqenim. Istovremeno, nisu iskoristili {anse koje su imali i imaju kao stranke vlasti – navodi Popov.

On napomiwe da je {ansa propu{tena prilikom dono{ewa Zakona o regionalnom razvoju, koji je inicirao upravo G17 plus, stranka koja danas u okviru Uni-

Aleksandar Popov

je regiona Srbije najvi{e insistira na temi regionalizacije.

Po wegovim re~ima, taj zakon mogao je biti neka vrsta podloge za model budu}e funkcionalne decentralizacije, ali je nakon wegovih izmena to onemogu}eno jer se nova mapa regiona „ne poklapa s prirodnim regijama u Srbiji koje se mogu transformisati u funkcionalne regione“.

Popov, koji je i koordinator stru~nog tima Saveta Vlade za decentralizaciju, ukazuje na to da je paradoksalno {to je ovo telo ve} gotovo godinu dana u blokadi zato {to ministri u Savetu bojkotuju wegov rad.

– Iskrenije i uverqivije bi bilo da stranke koje se javno zala`u za regionalizaciju to ~ine i kroz institucije koje su sami formirali, jer je to najbr`i put da se taj proces pospe{i – istakao je Popov.

On prime}uje da vlast ko~i i realizaciju ustavnih mogu}nosti kad je re~ o vertikalnoj podeli vlasti i ja~awu lokalne

samouprave i vojvo|anske autonomije. Naveo je da se tako ve} godinama odla`e vra}awe imovine op{tinama i gradovima i definisawe izvornih prihoda i imovine APV. – To je ono {to bi se moglo u~initi odmah jer zavisi iskqu~ivo od politi~ke voqe vladaju}ih stranaka. Zato su sve pri~e o decentralizaciji i regionalizaciji koje slu{amo od vladaju}ih stranaka licemerne – smatra.

Ka`e da je, s druge strane, nejasno i {ta stranke koje sad promovi{u regionalizam podrazumevaju pod tim, odnosn kakva ovla{}ewa regiona.

– Da li je to samo statisti~ka regionalizacija, kakvu predvi|a Zakon, ili su to regioni koji }e imati i svoj politi~ki subjektivitet, neposredno izabrane organe, mogu}nost da donose odluke...? – ukazuje Popov.

On smatra da bi bilo opasno i kontraproduktivno da se formirawe novih regiona u Srbiji shvati kao protivte`a vojvo|anskoj autonomiji, {to neki zagovornici regionalizma ~esto koriste kao „argument“.

– U prvoj fazi moramo imati asimetri~an sistem decentralizacije i regionalizacije jer je potrebno vreme da novi regioni stvore kapacitete za preuzimawe nadle`nosti. Oni ne mogu imati ista ovla{}ewa kao Vojvodina koja ima dugu tradiciju autonomije. A nesre}a je {to Pokrajina, uprkos institucionalnim i drugim kapacitetima, danas kao jedinu izvornu nadle`nost ima utvr|ivawe svojih simbola, grba i zastave – rekao je Popov.

B. D. Savi}

Predsednik Ujediwenih regiona Srbije Mla|an Dinki} zalo`io se ju~e za promenu Ustava, kojom bi Srbija trebalo da postane dr`ava sedam regiona sa tri nivoa vlasti republi~kim, regionalnim i lokalnim.

Dinki} je, na sednici uprave URS-a, ocenio da sada{wi sistem centralizovane Srbije ~ini da bogate op{tine budu jo{ bogatije, a siroma{ne op{tine jo{ siroma{nije. „Mora se promeniti sistem, jer ma koliko mi `eleli, predsednik i premijer ne mogu znati {ta se de{ava u svakoj op{tini“, rekao je on i ocenio da Ustav u tom domenu ima ozbiqnu manu i zato se mora mewati. „Da li }e ovo za`iveti zavisi od saradwe sa svim politi~kim partnerima, ali pre svega {ta o tome misle gra|ani“, rekao je Dinki} i najavio da }e ovaj predlog biti razmatran prvo sa koalicionim partnerima, ali i prosle|en strankama u opoziciji. „Nadam se da }emo do prole}a zaokru`iti ovaj koncept i onda od gra|ana zatra`iti podr{ku za promenu Ustava“, rekao je Dinki}.

On je predstavio platformu za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije, kojom se predvi|a formirawe sedam regiona - Vojvodina, Beograd, [umadija i Pomoravqe, Isto~na, Ju`na i Zapadna Srbija, kao i KiM. Svaki region imao bi statut, kojim se defini{u organizacioni okvir i nadle`nosti, broj ~lanova regionalne skup{tine i broj ~lanova re-

gionalne vlade, rekao je Dinki} i dodao da }e statute odobravati Skup{tina Srbije.

Novi Ustav, predo~io je on, trebalo bi da predvidi uspostavqawe Ve}a regiona u okviru republi~kog parlamenta, ali bi Skup{tina ostala jednodomna.

ne, jer su se pla{ile demonopolizacije i gubqewa mo}i. „Mi `elimo da o`ivimo sve regione Srbije. Vreme je da se Vlada udru`i sa jakim, sposobnim lokalnim liderima i pojedincima kako bi Srbija br`e napredovala“, naveo je on.

Dinki} se zalo`io za smawewe broja poslanika sa 250 na 200, s tim {to bi Ve}e regiona ~inilo 35 ~lanova, ne poslanika, koji bi imali pravo veta na neke od odluka Skup{tine koje se ti~u regiona.

Po wegovim re~ima, u tom slu~aju bi do{lo do promene i izbornog zakona, tako da bi svaki kandidat, ako `eli mandat, morao da „iza|e na crtu gra|anima“. Rekao je da to zna~i da bi 50 odsto poslanika bilo birano na direktnim izborima, a pola proporcionalnim sistemom.

Govore}i o decentralizaciji, Dinki} je rekao da stranke to ranije nisu `elele da u~i-

Dinki} je rekao da se predlogom predvi|a i fiskalna decentralizacija op{tina i regiona, ali je istakao da uz vi{e ovla{}ewa, ide i vi{e odgovornosti. „U~ini}emo da dr`ava bude na vratima gra|ana, ali }emo gra|anima dati mehanizme kontrole, po kojima je dovoqno da za referendum o poverewu qudima koji vode op{tine i regione, jedna ~etvrtina gra|ana pokrene inicijativu za opoziv“, rekao je Dinki}.

Posle 5. oktobra 2000. govorili smo o demokratizaciji, a ova platforma je su{tinski korak u tom pravcu, zakqu~io je Dinki}.

4

EKONOMIJA

ponedeqak1.novembar2010.

Slovena~ke penzije od nove godine Oko 10.000 penzionera u Srbiji, koji su deo radnog sta`a ostvarili u Sloveniji, prve penzije bi moglo da primi oko nove godine, iako Sporazum o socijalnom osigurawu dve zemqe stupa na snagu sutra. Kako je rekao rukovodilac Radne grupe za me|unarodne sporazume socijalnog osigurawa u Ministarstvu rada i socijalne politike Radoje Savi}evi}, za primenu tog sporazuma vlada veliko interesovawe.

Postoje, objasnio je on, jo{ hiqade gra|ana, koji nisu penzioneri, ali imaju deo sta`a ostvaren u Sloveniji, odnosno slovena~kim firmama, pa tako predstavqaju potencijalne slovena~ke penzionere. On je ukazao da je nakon vi{egodi{wih poku{aja, taj Sporazum potpisan pro{le godine, zatim ratifikovan u parlamentima obe dr`ave i da sada stupa na snagu.

Prema wegovim re~ima, Sporazum o socijalnom osigurawu izme|u Srbije i Slovenije, osim oblasti penzija, obuhvata i zdravstveno osigurawe, odnosno zdravstvenu za{titu penzionera i lica koja imaju prebivali{te na teritoriji druge dr`ave ugovornice. Kako se navodi u ranijem saopre{tewu resornog ministarstva Sporazum otvara mogu}nost i ostvarivawe prava pravo na naknadu u slu~aju nezaposlenosti, ali i prava na naknadu na osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti.

Savi}evi} je ukazao i da }e najni`a penzija biti odre|ivana prema slovena~kim pravnim propisima, te da ona sada u Sloveniji iznosi oko 500 evra.

Sporazum o socijalnom osigurawu izme|u Srbije i Slovenije potpisan je 29. septembra pro{le godine.

NOVE INVESTICIJE U VR[A^KI TEHNOLO[KI PARK

Italijanski farmaceuti stigli u Banat Kako je po~ela izgradwa Tehnolo{kog parka u Vr{cu, rukovodstvo lokalne samouprave je svojim aktivnostima nastojalo da ovde dovede farmaceutske ku}e da tu izgrade svoje proizvodne pogone. Glavni ciq je da tu, uz poznati koncern „Hemofarm“, nastane centar farmaceutske industrije u Srbiji. U tome je mnogo pomogao i doskora{wi predsed-

Rezultat brojnih kontakata o prednostima da se tu nasele farmaceuti, bila je i poseta Vr{cu i parku predstavnika italijanske kompanije „Lamp San Prospero“ iz Modene koji proizvode folije za farmaceutsku industriju. Zainteresovali su se da upravo ovde otvore svoj pogon, a tim povodom potpredsednik Gabrijele Rosato i izvr{ni direktor ove kompani-

DNEVNIK

MINISTAR RADA RASIM QAJI] O ZAKONU O PIO

Te{ko do dogovora sa sindikatima Ministar rada Rasim Qaji} ka`e da bez saglasnosti MMF-a nijedan sindikalni zahtev, koji se odnosi na Predlog zakona o PIO, ne mo`e biti prihva}en. „Problem je {to za svaku izmenu moramo da dobijemo saglasnost MMF-a, jer ni na koji na~in ne `elimo da ugrozimo aran`man“, rekao je Qaji}.

On je dodao da }e se sutra nastaviti pregovori izme|u sindikata i predstavnika vlade.

Prema wegovim re~ima, kqu~ni problem ostaje sindnikalni zahtev da prose~ne penzije ne mogu pasti ispod 60 odsto prose~ne zarade, problem sticawa prava za invalidsku penziju i zahtev sindikata da se odlo`i primena pove}awa starosne granice za odlazak `ena u penziju. „Vodi}emo razgovore sa MMF-om kako bi se do{lo do kompromisnog re{ewa, jer nam treba zakon i penzioni sistem

VE]INA NOVCA OD GASTARBAJTERA ODLAZI U POTRO[WU I U BANKE

Dijaspora strepi od biznisa u matici Gotovo sav novac koji je posledwih deset godina stigao u Srbiju od na{ih gastabajtera, a to je kako se procewuje oko 14,5 milijardi evra, oti{ao je u potro{wu ili na {tedwu jer su kamate kod nas znatno ve}e nego u Evropi.

Samo pro{le godine, za koju su ekonomisti prognozirali da }e zbog krize i priliv novaca od dijaspore biti znatno mawi, u Srbiju je u{lo 3,24 milijardi evra od doznaka, od toga u gotovini 2,66 milijardi evra a od pomo}i i poklona 148,3 miliona evra. Od teku}eg transfera koji se ra~una u doznake, odno-

talog sa ponudom 193 konkretnih investicionih projekta iz 68 op{tina i gradova u Srbiji namewenih svim investitorima sa posebnim akcentom na ulaga~e iz dijaspore. Svi ovi projekti pripremqeni su u saradwi sa lokalnim samouprava, Privrednom komorom Srbije i centrima sa dijasporu pri Regionalnim privrednim komorama.

Kako obja{wava ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} ciq je da se u {to ve}oj meri iskoriste ekonomski kapaciteti dijaspore i da se ohrabre da investiraju u mnogo ve}oj meri nego {to je to slu~aj bio do sada.

Prose~na doznaka 700 dolara Prema proceni Svetske banke srpska dijaspora je 2009. godine u Srbiju poslala oko 5.5 milijardi dolara ili 700 dolara prose~no po stanovniku {to Srbiju svrstava me|u prvih 15 zemaqa u svetu po ovom finansijskom kriterijumu. Zanimqivo je, ukazao je Sr|an Sre}kovi}, da je za razliku od ostalih isto~noevropskih zemaqa gde je zabele`en pad od 10 odsto u Srbiji i pro{le godine, kada je ekonomska kriza dostigla vrhunac, do{lo do rasta deviznih doznaka za ne{to vi{e od 10 procenata.

Vr{ac postaje centar farmaceutske industrije

nik koncerna Miodrag Babi} koji je potegao brojne poslovne veze i tu dovodio poslovne qude iz te bran{e iz evropskih zemaqa. Tu su bili i ambasadori iz Italije, [vajcarske...

Nemci kupuju prostor Vaqa ista}i da su Italijani rezervisali 12 hiqada kvadrata za svoj pogon, a dobra je i vest i to {to je Vlada Srbije prihvatila odluku vr{a~ke lokalne vlasti da prostor u Tehnolo{kom parku nema~kom „Freseniusu“ proda za {est evra po kvadratu.

- To je firma od strate{kog zna~aja za celu Srbiju.

Od ~etiri velike parcele ostala je jo{ jedna i nekoliko mawih, za koje postoji interesovawe doma}ih kompanija – rekao je Tomi}.

je Enriko Rosato prvo su razgovarali sa predsednikom op{tine Vr{ac ^edomirom @ivkovi}em sa saradnicima. Potom su posetili lokaciju Tehnolo{kog parka i tu se sa direktorom ove firme Zoranom Tomi}em uverili u sve ono {to su ~uli o prednostima ove lokacije za wihov pogon.

- Investira}emo sedam miliona evra i zaposliti 120 radnika.

Godi{wa proizvodwa u Vr{cu bi}e vredna deset miliona evra rekao je zadovoqan onim {to je viedeo potpredsednik ove italijanske firme Gabrijele Rosato.

Razlog za ovo je i taj, kako su italijanski biznismeni rekli u Gradskoj ku}i, {to su dugogodi{wi dobavqa~i nema~ke kompanije „[tada“, koji je vlasnik vr{a~kog „Hemofarma“.

- Opredelili smo se za Vr{ac zbog blizine „[tade“, a tu je i visok nivo tehnolo{ke opremqenosti koji Vr{ac nudi i te{ko da tako {ta mo`emo na}i na drugom mestu u Srbiji - naglasio je Rosato.

R. Jovanovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

105,278

107,427

109,898

104,956

Australija

dolar

1

74,0147

75,5252

77,2623

73,7881

Kanada

dolar

1

74,1606

75,6741

77,4146

73,9336

Danska

kruna

1

14,1128

14,4008

14,732

14,0696

Norve{ka

kruna

1

12,8242

13,0859

13,3869

12,7849

[vedska

kruna

1

11,2108

11,4396

11,7027

11,1765

[vajcarska

franak

1

76,8176

78,3853

80,1882

76,5824

V. Britanija

funta

1

120,815

123,281

126,116

120,445

SAD

dolar

1

75,789

77,3357

79,1144

75,557

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 10. 2010. godine

koji }e biti ekonomski odr`iv i socijalno prihvatqiv.

Ove razgovore smo najozbiqnije shvatili i tako i prilazimo tra`ewu kompromisnog re{ewa“, rekao je.

Qaji} je ukazao da je tenutno nesporno da treba ugraditi odredbu o benificiranom radnom sta`u za rudare i sve one koji rade najte`e poslove, dodaju}i da je re~ o otprilike 2.000 qudi na koje bi se ta odredba odnosila.

sno od penzija i invalidnina, stiglo je 431,1 milione evra dok su ostali transferi iznosili 579,4 miliona evra.

Ministarstvo za dijasporu ve} du`e vreme ukazuje da se novac gastabajtera mora iskoristi na najboqi na~in odnosno u investirawe u privredu i da dr`ava mora u~initi sve kako bi wihova ulagawa, koja su sada mala, postala zna~ajnija. Da bi se maklo od pri~e o tome {ta bi trebalo a da se pri tom i daqe novac od doznaka u inostranstvu tro{i umesto da se ula`e Ministarstvo za dijasporu promovisalo je prvi multimedijalni ka-

- Od 2000. godine do danas dijaspora je direktno investirala 550 miliona dolara u srpsku ekonomiju i osnivawem malih i sredwih preduze}a zaposlila oko 25.000 radnika {to je dragoceno u uslovima ekonomske krize kada se borimo za svako radno mesti i za o~uvawe standarda gra|ana. Ali, su{tina je u tome da je potencijal mnogo ve}i. Poruka dr`ave Srbije invesiotorima iz dijaspore je jasna: Srbija se mewa, mewa se na boqe i ne pozivamo ih na onaj stari demago{ki i kvazipatriotski na~in da pomognu zemqu.

Nudimo im konkretne projekte,

nudimo im da se u Srbiji bave biznisom, da ostvaruju profit i zapo{qavaju na{e qude i da na taj na~in indirektno podsti~u privredni razvoj zemqe ka`e Sre}kovi}.

On podse}a da bez investicija iz inostranstva nema razvoja zemqe i da stoga aktivna politika prema na{im poslovnim qudima iz dijaspore postaje va`an segment ukupne politike zemqe. Vlada Srbije, isti~e Sre}kovi}, kao prioritetan ciq ekonomske politike za narednu godinu ima privla~ewe sranih investicija u rasponu od ~etiri do pet milijardi dolara i tu investitori iz dijaspore mogu odigrati va`nu ulogu.

- Tako je ovaj katalog investicionih potencijala Srbije svojevrsna podr{ka i pozitivan impuls investitorima ali i celokupnoj dijaspori koja svakodnevno, slawem novca u Srbiji, doprinosi i razvoju srpske ekonomije. Najve}i deo

od ovih investicionih projekata, 40,6 odsto, odnosi se na mogu}nost ulagawa u postoje}e ili nove kapacitete u turizmu, 20,3 odsto na mogu}nost ulagawa u industrijske zone, 18,7 odsto u infrastrukturu, 9,3 odsto u ekologiju i 10,3 odsto su projekti u oblasti agrara i proizvodwu zdrave hrane. Za one gradove i op{tine ~ija se ponuda investicionih projekata ne nalazi na ovom multimedijalnom DVD-u predvideli smo mogu}nost objavqivawa putem internet prezentacije Ministarstva za dijasporu kao i mogu}nost a`urirawa postoje}ih projekata novim podacima i projektima - rekao je Sre}kovi}.

Ina~e, ovaj investicioni katalog bi}e distribuiran na vi{e od 5.000 adresa na{ih poslovnih qudi, na adrese klubova, organizacija i asocijacija u dijaspori, kao i diplomatsko konzularnim predstavni{tvima u inostranstvu.

Q. Male{evi}

TRADICIONALNA TRGOVINA U BA^KOJ PALANCI ODOLEVA MEGAMARKETIMA

Palan~ani vole trgovca kom{iju Cena hrane je ove u odnosu na pro{lu godinu skoro udvostru~ena, zvani~no je objavqeno u Ministarstvu trgovine, a osim potro{a~a na velikim mukama na{li su se i trgovci AD „Podunavqe“. To je najve}a trgovinska ku}a u Ba~koj Palanci, ali i u ovom delu priobaqa Dunava, a poslovodstvo ove firme odlu~ilo je da u te{kim vremenima pomogne svojim kupcima pa i sebi.

- Na{i potro{a~i trebaju da znaju da je rast cena dobrog dela robe {iroke potro{we uslovqen od strane na{ih dobavqa~a ka`e Zoran Ga{i}, komercijalni direktor „Podunavqa“. – Inflatorni udar u posledwa dva meseca katastroflano se osetio na 10-ak kqu~nih artikala. Na{om poslovnom politikom opredelili smo se da ne pove}avamo na{e mar`e, pa smo ~ak odlu~ili da vikendem uvedemo nove akcije kojima je sva roba jeftinija 10 odsto, osim hleba, mleka i cigareta. Fakti~ki odri~emo se de-

la svoje zarade u korist krajweg kupca. Posledwih meseci bilo je najvi{e problema u snabdevawu uqem, bra{nom, {e}erom i mlekom. Danas se snabdevawem uqem i bra{nom stabilizovalo, sa uqem delimi~no, a sa mlekom je najte`e.

navqe“ firma sa 75 objekata i preko 400 zaposlenih ~ime je zvani~no iz sredweg prerasla u veliko preduze}e – isti~e Jovo @ivkov, generalni direktor AD „Podunavqa“. – Osim u ba~kopalana~koj op{tini imamo objekte u Pan~evu, Kovinu i

Zajedni~ki nastup Palana~ani ka`u da su odustali od velikih marketa, a da su sa jo{ tri trgovinske firme iz Kragujevca, [apca i Zrewanina osnovali Udru`ewe tradicionalne trgovine sa oko 300 prodavnica i sa oko 1.300 zaposlenih. To im je olak{alo nastup kod dobavqa~a, a planiraju i realizaciju projekta sopstvenih robnih marki u svim robnim grupama roba {iroke potro{we.

Palana~ani „Podunavqe“ smatraju me{tanskom, ovda{wom trgovinom, a privatizovana je 2002. godine. Jedna je od retkih starih trgovinskih firmi u ovom delu Ba~ke koja je opstala u vremenu tranzicije.

- U trenutku privatizacije kompanija je imala 17 objekata i 157 zaposlenih, a danas je „Podu-

Sremskoj Mitrovici. U Palanci i Kovinu imamo pekare sa dnevnom produkcijuom od 11.000 vekni hleba. Sve je vi{e samostalnih trgovinkih radwi koje `ele da nam pri|u po sistemu fran{ize, jer time pojedinci sebi obezbe|uju posao, zaradu i robu, a mi ne moramo da ula`emo u objekte. Ove godine o~eku-

jemo rast prometa dok idu}e godine verujemo da }e dosti}i tri milijarde dinara, a broj prodavnica porasti na 90.

Pored postoje}ih u Palanci se najavquje jo{ jedan ogroman market, odnosno sti`e nova konkurencija.

- Konkurencija je po`eqna u smislu takmi~ewa, ali mi sa velikim trgovinskim lancima imamo i saradwu – isti~e @ivkov. – Tradicionalna trgovina daje nam i karakter, odnosno to su prodavnice na uglu, trgovac koga potro{a~i poznaju, oni su kom{ije, pa i prijateqi. Setite se samo starih bakalnica. @elimo da budemo blizu ku}nog praga na{eg potro{a~a, jer ne mogu svi da odlaze u pazar na kraj grada u ogromne prodavnice. Na{e cene su iste kao i tamo, pa ~ak delom i ni`e – tvrdi @ivkov i dodaje da doma}a firma pla}a sve obaveze u op{tinsku kasu, da od 400 zaposlenih `ivi isto toliko porodica .

M. Suyum

Po~iwe nedeqa {tedwe Nedequ {tedwe, koja po~iwe danas i traje u prvoj nedeqi novembra, Srbija do~ekuje sa ukupnom sumom od oko 6,7 milijardi evra {tedwe u bankama, od ~ega je oko 6,3 milijarde u devizama, i vra}enim poverewem u doma}e banke, posle svetske ekonomske krize tokom koje je, krajem 2008. i po~etkom 2009. godine iz doma}ih banaka povu~eno oko milijardu evra. Svetski dan {tedwe ustanovqen je 31. oktobra 1925. godina na skupu bankara iz 25 zemaqa u Milanu, kada je osnovan Me|unarodni institut za {tedwu. Istovremeno je ustanovqen Svetski dan {tedwe koji od tada, na razne na~ine, obele`avaju pre svega banke i finansijske institucije.

ponedeqak1.novembar2010.

PRVI ^OVEK VOJVO\ANSKE BANKE MARINOS VATIS

Stranim kreditima vrata {irom otvorena Odluku ministara spoqnih poslova EU da odobre razmatrawe kandidature Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji pomno prate svi koji posluju s na{om zemqom. Za strane investitore to je nesumwivo dobra vest. O tome predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke iz Novog Sada, ~lanice grupe Nacionalna banka Gr~ke, Marinos Vatis ka`e: – Sada je sasvim jasno da }e se u dogledno vreme Srbija prikqu~iti velikoj porodici zemaqa koje ~ine Evropsku uniju. To }e doneti brojne pozitivne efekte: znatno lak{i pristup me|unarodnom finansijskom tr`i{tu, boqi kreditni rejting, ni`e kamatne stope. Osim toga, poverewe stranih investitora }e biti

obja{wava da kriza u wihovoj zemqi nije potekla iz bankarskog sektora niti je direktno uticala na wega ve} je, zapravo, potekla iz dr`avnog buxeta i imala efekat na wega. Samim tim, i novac preko me|unarodnih finansijskih institucija nije vi{e dostupan zemqi pod povoqnijim uslovima, kao pre kriznog perioda. Ohrabruje {to su gr~ke banke dobro pro{le na me|unarodnom stres-testu, {to pokazuje da kriza nije uticala na wihovu finansijsku snagu.

Nacionalna banka Gr~ke (NBG) je nedavno dokapitalizovana s 1,8 milijardom evra sve`eg novca. Za dokapitalizaciju je bilo zainteresovano vi{e od 208.000 investitora iz 77 zemaqa, a ponuda je bila 1,83

Nema spajawa Da bi podstakla dinarsku {tedwu u na{oj zemqi, Narodna banka Srbije (NBS) je krajem oktobra donela odluku da banke oslobodi izdvajawa obavezne rezerve na oro~enu dinarsku {tedwu, polo`enu u Nedeqi {tedwe, uz uslov da ta dinarska {tedwa bude bez valutne klauzule.

U prethodnim godinama, ukupna devizna {tedwa gra|ana u poslovnim bankama u Srbiji je bele`ila konstantan rast, a izuzetak je bila 2008, kada je krajem godine zavladala kriza poverewa u kojoj je povu~eno blizu milijardu evra devizne {tedwe. Doma}i analiti~ari procewuju da se, i pored uo~qivog trenda rasta devizne {tedwe, bar jo{ oko tri milijarde evra nalazi „u slamaricama“.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Svetski finansijeri bavili su se ovih dana mogu}nostima da se spoje NBG, EFG i Pireus banka. Po Vatisovim re~ima, od toga ne}e biti ni{ta jer banke se „merxuju“ kada imaju interesa da smawe tro{kove i pove}aju kapital.

– Spajawe treba da vodi organizacionom ja~awu banke – smatra on. – Te{ko da }e se u jednom trenutku dogoditi spajawe tri banke odjednom i da to dovede do prednosti. Imali bismo ve}i kapital ali bismo se te`e organizovali. znatno ve}e. Posredno, to }e vam doneti mnogo koristi.

Smawi}e se nezaposlenost, koja u Srbiji sada bele`i visoku stopu - izjavio je Vatis u razgovoru za „Dnevnik“.

Put na{e zemqe u EU odblokiran je u vreme kada globalna finansijska kriza jewava. Ona je veoma pogodila zemqu u kojoj Nacionalna banka Gr~ke ima sedi{te. O tome kako su se sna{li u tim uslovima, Vatis

puta ve}a od o~ekivane. Sada su po ja~ini kapitala peta banka u Evropi po bazelskim kriterijumima. Ali kao posledica krize, aktivnosti banaka iz Gr~ke koje posluju na tr`i{tima zemaqa Jugoisto~ne Evrope su smawene.

Srbija tako|e spada u tr`i{ta ovog regiona. Kriza je kod nas donela drasti~an pad zaposlenosti. Ho}e li to uticati na pove}awe broja onih koji ne

vra}aju zajmove u sektoru stanovni{tva?

– Moglo bi u bliskoj budu}nosti do}i do problema s vra}awem kredita – ka`e Vatis. – Broj onih koji ne mogu da izmire obaveze na vreme stalno je rastao protekle godine. Dobro je {to je Vlada napravila program subvencionisanih kredita jer su gra|ani dobili mogu}nost da se zadu`e pod povoqnijim uslovima. Tako|e je dobra ideja da se interesovawe banaka i klijenata u narednom periodu vi{e pomeri ka dinaru.

Qudi su se naj~e{}e zadu`ivali u evrima ili {vajcarskim francima, a to sada izaziva probleme. Da je ve}ina obaveza u dinarima, problemi bi bili znatno mawi.

Nedeqa {tedwe samo {to nije po~ela. Banke pripremaju ve}e kamate, ali, po re~ima sagovornika, to ba{ i nije najsre}nije re{ewe:

– Banke tada podignu kamatne stope na depozite, svi po`ure da u tih sedam dana stave novac na ra~un. Tada vlada prava trka za tim ko }e dati ve}u kamatu na depozite klijenata. Posledice su negativne jer visoke kamate na depozite automatski zna~e i visoke stope na kredite. Mislim da bi ponude za {tedwu trebalo da budu ravnomerno raspore|ene tokom cele godine. To bi bilo boqe za nas, za {tedi{e i izbegli bi se negativni efekti – smatra Vatis.

Od proizvoda namewenih stanovni{tvu, banka ima novi program povoqnih stambenih kredita.

– Na taj na~in istovremeno poma`emo gra|anima da kupe stanove i podsti~emo gra|evinsku industriju, koja je, opet, zamajac ekonomije cele zemqe – obja{wava Vatis.

Na pitawe gde }e ubudu}e banka staviti te`i{te u poslovawu, Vatis ka`e da je banka tradicionalno vezana za podru~je Vojvodine, ali da }e ubudu}e {iriti mre`u po celoj zemqi.

– Finansijeri se interesuju za srpsko tr`i{te, posebno za poqoprivredu. Ali za to je potrebno da se ponuda prilagodi tr`i{tu EU. Kod poqoprivrede to konkretno zna~i mawa pakovawa i kvalitetniju robu. Kod vas se jo{ uvek insistira na koli~inama radije nego na kvalitetu – podvla~i sagovornik.

Pitali smo Vatisa i da li im smeta {to se pojavila Razvojna banka Vojvodine.

– Nikako, konkurencija je dobrodo{la! – zakqu~io je on.

D. Vujo{evi}

5

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Gledamo u EU i Kinu Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da Srbija danas, kao i Evropska unija, po~iva na dva stuba - miru i ekonomskom razvoju.

Cvetkovi} je kazao da su evrointegracije i ekonomski razvoj prioriteti koje nesumwivo dele sve dr`ave regiona jugoistro~ne Evrope, i da je stoga logi~no da sara|uju u najve}oj mogu}oj meri. „Srbija se nalazi u postkriznom ekonomskom trenutku, {to zna~i da je kriza iza nas, da se javqaju pozitivne stope rasta bruto doma}eg proizvoda, ali da taj oporavak jo{ nije dovoqan jer gra|ani ne ose}aju znatniji napredak u odnosu na period iza nas“, kazao je Cvetkovi}.

Premijer je dodao da Srbija koncipira dugoro~ni, desetogodi{wi program razvoja, koji }e biti zasnovan na investicijama, pove}awu proizvodwe i podsticawu izvoza i ulagawu u infrastrukturu.

Cvetkovi} je objasnio da Srbija stvara pogodnu klimu za privla~ewe stranih investicija sprovode}i zakone i pojednostavquju}i procedure. „Mogu}nosti za investirawe u Srbiji su daleko boqe od nekih percepcija zasnovanih na predrasudama iz pro{le decenije“, istakao je srpski premijer. On je naveo da je poreska politika u Srbiji veoma konkurentna u pore|ewu sa ostalim dr`avama regiona i da potencijalnim investitorima otvara mogu}nost za nastup na brojna tre}a tr`i{ta. „Ako posmatrate broj qudi na tr`i{tima koja su nam dostupna zahvaquju}i sporazumima o slobodnoj trgovini, mi smo skoro kao Kina“, rekao je Cvetkovi}.

6

BERZA

ponedeqak1.novembar2010.

DNEVNIK

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Akcije poletele samo nakratko Situacija na Beogradskoj berzi je jo{ uvek potpuno zacementirana. Iako su indeksi u blagom porastu, to i daqe ne mo`e da uti~e na optimizam, s obzirom da su prometi i daqe veoma niski. Tako je na doma}em berzanskom parketu okon~ana i posledwa nedeqa oktobra, uz pad prometa i rast indeksa. Indikatori kretawa Beogradske berze sedmicu su zavr{ili u plusu, pa je tako reperna korpa Beleks 15 porasla za 2,16 odsto, a op{ti indeks Beleks lajn za 1,1 odsto.

Pojedina~no posmatrano, najve}i rast cene na nedeqnom nivou ostvarili su Kredi banka (~ije su akcije skupqe 18,88 odsto), Informatika (sa skokom od 14,89 odsto) i Globos osigurawe (~ije su akcije na nedeqnom nivou poskupele 13,10 odsto). Na strani gubitnika na{li su se Bambi Banat (sa padom cene od 11,23 odsto), Progres (~ije su akcije pojeftinile 8,55 odsto) i Politika (sa padom od 7,27 odsto). U posmatranom periodu istrgovano je ukupno 648 miliona dinara, od ~ega je 64 odsto ~inio promet akcijama.

Najtrgovaniji protekle sedmice bio je NIS sa 116 miliona dinara, a iza wega slede AIK banka i Sojaprotein sa 113 miliona dinara i 27 miliona dinara. Promet obveznicama stare devizne {tedwe iznosio je oko 230 miliona dinara, od ~ega je skoro polovinu ~inio promet serijom A2012.

U~e{}e stranih investitora u ukupnom nedeqnom prometu kretalo se u proseku oko 41 odsto, uz drasti~no intenzivnije prisustvo na strani kupovine.

Po~etak sedmice nagove{tavao je, pak, ne{to druga~iju trgova~ku nedequ na doma}em finansijskom tr`i{tu. U ponedeqak je naime nastavqen desetodnevni rast Beleksa 15 i na kraju prvog trgova~kog dana radne nedeqe zabele`en je rast od 3,1 odsto.

Akcije AIK banke su, tako|e u ponedeqak, ostvarile su sna`an rast cene od 8,66 odsto, pre{av{i prvi put posle du`e vremena nivo od 3.000 dinara, dostigav{i maksimalnu dnevnu cenu od 3.200 dinara. Na rast indeksa ve}i uticaj imale su, kako je dodala, i akcije be~ejskog Soja proteina koje su u

NIS, Novi Sad

ponedeqak ostvarile rast od 8,38 odsto. Ina~e, kompanija Tigar iz Pirota emitovala je drugu emisiju petogodi{wih obveznica u obimu od 83 miliona dinara za poznate, profesionalne investitore. Kupci druge emisije du`ni~kih hartija su KBC banka, DDOR osigurawe, Viner osigurawe, Viner Re osigurawe i Takovo osigurawe, a hartije su prodate po kamatnoj stopi od 7,75 odsto. Pirotska kompanija je kroz dve emisije obveznica prikupila 2,5 miliona evra.

Kako je za medije izjavila izvr|na direktorka „Tigra“, Jelena Petkovi}, prikupqena sredstva obe emisije bi}e iskori{}ena za finansirawe daqeg rasta prodaje i izvoza, pre svega u fabrici gumene obu}e, koja u prvih devet meseci bele`i rast izvoza od 60 odsto. Akcije Tigra po~etkom nedeqe bele`e primetno ve}u tra`wu u odnosu na ponudu akcija, cena je posle prva dva radna dana ostvarila rast od 11,8 odsto, a do zati{ja je do|lo u drugoj polovini nedeqe.

E. D.

Vrednost prometa (din)

482

116.347.561

3.061

113.486.503

Soja protein, Be~ej

779

26.864.628

Energoprojekt holding, Beograd

936

26.408.749

25.002

16.283.492

AIK banka, Ni{

Komercijalna banka, Beograd

Komunisti razbacuju pare Vlasnik najpopularnijeg kineskog veb portala Tencent, Ma Huateng, jedan od deset najbogatijih Kineza, prima svakog meseca 450 dolara dr`avne subvencije za stan. Naime, vlasti grada [en`ena proglasile su 39-godi{weg Ma, ~ije se bogatstvo procewuje na 4,4 milijardi dolara, za „lokalnog vode}eg talenta“. Time on automatski sti~e pravo na mese~nu subvenciju za stanovawe u visini od 3.100 juana (oko 450 dolara) na period od pet godina kao podsticaj za kupovinu ili iznajmqivawe stana u ovom gradu na jugu Kine. „Politika subvencionisawa stanovawa ima za ciq da privu~e i zadr`i talente u [en`enu“, izjavio je jedan od gradskih zvani~nika, navode}i da u pogledu konkurentnosti grad zaostaje u trci sa Pekingom i [angajem.

Mediji navode da je Ma jedan od 2.900 korisnika ovog programa i da dve tre}ine „talenata“ na listi ~ine biznismeni i visoki rukovodioci firmi.

Vest je izazvala veliko ogor~ewe u javnosti suo~enoj sa stalnim rastom cena stanarina i sve dubqim jazom izme|u bogatih i siroma{nih. Obi~ni qudi ne mogu da kupe stan i za wih ne postoji nikakav program dok vlada daje subvencije trulim bogata{ima, komentari{e se u Kini.

Internet donosi bogatstvo Za privredu Velike Britanije internet vredi 100 milijardi funti godi{we, pokazuje istra`ivawe koje je sproveo pretra`iva~ Gugl. To istra`ivawe je utvrdilo da internet u~estvuje za 7,2 odsto u britanskom bruto doma}em proizvodu i da bi, da je ekonomski sektor, bio peti najve}i u zemqi.

Taj sektor bio bi ve}i od gra|evinskog, saobra}ajnog i komunalnog.

Nekih 60 odsto od 100 milijardi funti godi{we se stvori iz potro{we preko interneta sume koju korisnici upla}uju

na onlajn kupovine i na tro{kove svojih povezivawa i opreme za pristup mre`i.

Ostatak dolazi iz internet in-

Softver u plusu Kompjuterska korporacija Majkrosoft je saop{tila da je wen neto-prihod u tre}em ovogodi{wem kvartalu sko~io za 51 odsto. U kvartalu jul-septembar, neto-prihod Majkrosofta je porastao na 5,4 milijarde dolara, dok je godinu dana ranije bio 3,6 milijardi. Po tuma~wu Majkrosofta, ve}i prihod je rezultat boqe prodaje programa „vindouz“ i „ofis“, kao i znak {ireg privrednog oporavka.

ci ukazuju na ~iwenicu da privreda evrozone jo{ nije na sigurnom terenu. Analiti~ari o~ekuju da }e Evropska centralna banka (ECB) verovatno jo{ mesecima zadr`ati kqu~nu kamatnu stopu na rekordno niskom nivou od jedan odsto, posebno budu}i da vlade primewuju o{tra smawewa potro{we kako bi smawile deficite.

Ameri~ka Uprava federalnih rezervi i Banka Engleske se spremaju da ubrizgaju dodat-

Sirova nafta je na kraju sedmice na berzi u Wujorku pojeftinila na ispod 82 dolara za barel, jer su trgovci tim energentom i daqe oprezni uo~i sastanka ameri~ke Uprave federalnih rezervi (Fed) slede}e sedmice i izbora u SAD. Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u decembru je na Wujor{koj robnoj berzi pala za 54 centa, na 81,64 dolara za barel, dok je istovremeno evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 36 centi, na 83,23 dolara za barel, prenela je agencija AP. Najva`nija energetska sirovina se ove sedmice kretala oko 82 dolara za barel, prate}i hirovitosti na tr`i{tima akcija i valuta, dok trgovci

je i u SAD, gde su dva glavna berzanska indeksa na Volstritu - Dau Xons i Standard i Purs - u petak vredeli mawe nego u ~etvrtak.

Najnoviji podaci o ekonomskim kretawima u Evropi ukazuju da je privredni oporavak u regionu neizbalansiran i spor. Stopa inflacije u 16~lanoj zoni evra je tokom oktobra uve}ana na prose~nih 1,9 odsto, dok je nezaposlenost, prema podacima agencije Evrostat, prema{ila deset odsto od ukupno raspolo`ive radne snage i sada je na najvi{em nivou u minulih 12 godina.

frastrukture, dr`avnih tro{kova i ~istog izvoza.

Britanija je, ka`e izve{taj, vode}a zemqa u svetu u elektronskoj trgovini. Na svaku funtu potro{enu na uvoznu robu dolazi 2,8 funti izvoza. Internet preduze}a imaju kqu~nu ulogu na britanskom tr{i{tu rada, sa oko 250.000 zaposlenih. U kori{}ewu interneta Britanija je {esta na svetu, ispred Nema~ke, SAD i Francuske. Na prvom mestu je Danska. Slede Ju`na Koreja, Japan, [vedska i Holandija.

na nov~ana sredstva u svoje finansijske sisteme kako bi podstakli oporavak privrede, uprkos opasnosti od visoke inflacije. Evrostat je tako|e objavio preliminarne podatke prema kojima je godi{wa stopa inflacije u oktobru porasla na 1,9 odsto sa 1,8 odsto iz septembra, {to je veoma blizu prema{ivawa ciqa ECB za stopu inflacije od dva odsto.

Stopa nezaposlenosti u [paniji neznatno je opala, na

19,8 procenata, u tre}em kvartalu, {to je prvo smawewe u vi{e od tri godine. U predhodnom tromese~ju stopa je bila 20,1 odsto.

Samo je u Nema~koj broj nezaposlenih pao, ispod granice od tri miliona i sada iznosi 2,94 miliona, ka`e nema~ka ministarka rada Ursula fon der Lejen. “To je najni`a stopa nezaposlenosti izmerena u oktobru jo{ od 1991. godine”, rekla je fon der Lejen.

i{~ekuju da vide koliki }e biti obim programa Feda za kupovinu dr`avnih obveznica u ciqu podsticaja privrede, {to se naziva „kvantitativno labavqewe monetarne politike“. „Cena nafte se kre}e oko 82 dolara za barel, pri ~emu prevelika ponuda na tr`i{tu spre~ava poskupqewe na 85 dolara, dok zanimawe finansijskih investitora spre~ava pad cene ispod 80 dolara za barel“, saop{tila je nema~ka „Komercbanka“.Sirovine su u posledwih nekoliko nedeqa poskupele u o~ekivawu da bi mere Feda mogle dodatno da oslabe ameri~ku valutu i tako u~ine sirovine sa cenom izra`enom u dolarima jeftinijima za ulaga~e koji raspola`u drugim valutama.

VESTI Kapital ne}e u Gorewe Zbog slabog interesa deoni~ara dokapitalizacija Gorewa u iznosu od 25 miliona evra je pred krahom. Uprava velewskog proizvo|a~a bele tehnike mora do sredine idu}eg meseca da proda jo{ najmawe 12,7 miliona evra deonica za dokapitalizaciju. Ako ne uspe da prodati najmawe 70 posto dwonica, proces }e propasti i Gorewe }e deoni~arima morati da vratiti 4,8 miliona evra koji su upla}eni u prva dva kruga dokapitalizacije. U Gorewu ka`u kako je „u ovom trenutku prerano govoriti o uspe{noj ili neuspe{noj dokapitalizaciji“ i tvrde da ona ne}e uticati na wihove poslovne planove ili zajmove koje su nedavno podigli kod Me|unarodne finansijske korporacije (IFC), koja je ~lanica Grupe Svetske banke, i sindikata banaka okupqenih oko we.

Koprivnica odbila OTP

Nezaposlenost u Evropi Stopa nezaposlenosti i inflacije su u 16-~lanoj evrozoni u porastu, {to potvr|uje da je ekonomski oporavak regiona i daqe krhak i neuravnote`en.

Agencija za statistiku Evropske unije, Evrostat, saop{tila je da je stopa nezaposlenosti u septembru porasla na 10,1 odsto sa avgustovskih deset odsto.

Poboq{awa na tr`i{tu rada u Nema~koj su neutralisana rastom nezaposlenosti u Irskoj, Italiji i [paniji. Poda-

Vrednost kqu~nih indeksa akcija na ve}ini globalnih efektnih berzi na kraju sedmice je opala. Cene akcija energetskih kompanija u Evropi su danas tak|e bile u mawem porastu, jer su kotacije nafte ostale relativno ~vrste, navodi AP, uz napomenu da je barel najva`nije energetske sirovine u toku ovog meseca vredeo, u proseku, 80 do 85 dolara, prema 72 do 80 dolara u septembru.

Poslovawe na dalekoisto~nim berzama okon~ano je smawewem vrednosti akcija na glavnim tr`i{tima, a opadaju}a tendencija cena zabele`ena

Nafta ~eka federalne rezerve

Posledwa cena (din)

Akcija

Berze sklone padu

Uprava koprivni~kog preduze}a Podravka odbila je ponudu ma|arske OTP banke za kupovinu 10,65 odsto akcija, saop{tilo je to preduze}e. Prehrambena kompanija Podravka primila je po~etkom sedmice obave{tewe OTP banke o aktivirawu opcija za 10,56 odsto akcija te kompanije, {to zna~i da OTP banka postaje vlasnik pomenutih akcija. „Aktivirawe opcija“ zna~i da OTP banka postaje vlasnik akcija i da `eli da ih proda Podravci po ceni koja je utvr|ena kod odobravawa kredita, odnosno po ceni od 460 kuna (63 evra). Hrvatski mediji podse}aju da je OTP banka postala vlasnik akcija po{to Podravka nije vratila kredit za koji su akcije bile garancija.

Rast u SAD Ameri~ka ekonomija je u tre}em kvartalu oja~ala dva odsto na godi{wem nivou, {to je pove}awe u odnosu na prethodni skroman rast od 1,7 odsto. Ekonomija SAD, me|utim, jo{ ne raste dovoqno brzo da bi znatnije uticala na visoku nezaposlenost u toj zemqi, u kojoj je van posla blizu 15 miliona qudi. Da bi se snizila stopa nezaposlenosti, privredni rast bi trebalo da bude najmawe dvostruko ve}i od dva odsto, ukazu-

ju ekonomisti. Prognoza ekonomskog rasta u ~etvrtom kvartalu od 2,4 odsto nije obe}avaju}a. Ameri~ka privreda je u prvom tromese~ju ostvarila rast od 3,7 procenata, podsetila je agencija. Stopa nezaposlenosti u SAD je u tre}em tromese~ju iznosila 9,6 odsto radne snage, {to je tek neznatno boqe u odnosu na stopu iz prethodnog kvartala od 9,7 procenata. Da bi se ostvario bilo kakav uticaj na nezaposlenost, ameri~ki potro{aci treba da pove}aju potro{wu, a ekonomija da ostvari rast od pet odsto u celoj ovoj godini.

Moskva usporava U slu~aju da se svetska ekonomija dogodine razvija po pesimisti~kom scenariju, bruto doma}i proizvod (BDP) Rusije ima}e rast od svega 1,5 do dva odsto.

Pomo}nik ruskog predsednika Arkadij Dvorkovi~ ka`e da je verovatno}a takvog razvoja doga|aja mawa od 50 odsto. O~ekivawa eksperata za 2011. godinu su, u su{tini, bliska procenama unetim u nacrt buxeta, koji predvi|a rast BDP-a od 4,1 procenat. Prognoze uvek sadr`e i pesimisti~ni s~enario, i kako je ranije izjavio zamenik ruskog ministra za ekonomski razvoj Andrej Klepa~, u slu~aju pada cena sirovina u naredne tri godine, postoji opasnost od usporavawa rasta na dva procenta.

Markione na udaru Izvr{ni direktor Fijata Ser|o Markione na{ao se na udaru visokih politi~ara u Italiji zbog izjave da neefikasnost ugro`ava italijanske fabrike automobila. Markione je izazvao `u~nu debatu u Italiji kada je kazao da bi Fijat postizao boqe rezultate kada bi poslovawe izmestio iz Italije.

On je pogodio „pravo u `ivac“ Italijane po{to je rekao da svih pet italijanskih fabrika ne mogu da postignu produktivnost kao jedna Fijatova fabrika u Poqskoj. Predsednik poslani~kog doma italijanskog parlamenata \anfranko Fini rekao je da je Markione „pokazao da je vi{e Kana|anin nego Italijan“, po{to bi wegov „komentar vi{e pristajao jednom inostranom visokom menaxeru“.

ZBOG PRAZNIKA SVI SVETI

Od danas zimski red vo`we Gradsko saobra}ajno preduze}e od danas primewuje zimski red vo`we, koji }e biti na snazi do 1. aprila naredne godine. U redu vo`we ne}e biti posebnih izmena u odnosu na raspored uveden povodom po~etka nove {kolske godine 1. septembra. Ukoliko bude prime}en ve}i broj putnika, mogu}e su samo korekcije na pojedinim gradskim linijama.

Od danas po~iwu da rade dva kioska za prodaju markica na novim lokacijama, preko puta Limanske pijace i na Novom nasequ na Bulevaru

Jovana Du~i}a, kod marketa „Rodi}“. Kiosci }e raditi do 10. novembra, kod pijace }e biti otvoren od 9 do 16 ~asova, a na Novom nasequ od 5.30 do 19.30 ~asova.

Ina~e, gradski prevoznik jo{ od 25. oktobra prodaje novembarske markice za gradski i prigradski prevoz. Markice se mogu kupiti i na novim prodajnim mestima otvorenim od nedavno, koji rade radnim danima od 5.30 do 19.30 ~asova; sem novog kioska kod biv{e Lutrije Vojvodine, koji je otvoren od 9 do 16 ~asova.

Z. D.

Poja~an prevoz ka grobqima Vernici katoli~ke veroispovesti danas obele`avaju praznik Svi sveti. Zbog o~ekivano ve}e posete Katoli~kom grobqu, Gradskom grobqu ali i ostalim grobqima u gradu i prigradskim mestima, Vrtlarska slu`ba „Lisja“ ure|ivala je sva grobqa, ~istila staze i iznosila sme}e. Danas }e gradski prevoznik poja~ati prevoz ka Gradskom grobqu uvo|ewem zglobnih autobusa na liniji 5 i 14, a u slu~aju gu`vi bi}e uba~eni i dodatni polasci od 16 ~asova.

Novosadska ponedeqak1.novembar2010.

Kraj Mihoqskog leta razotkrio afere M

15.000 do 30.000 u omiqenoj nema~koj valuti.

I pre dvadeset godina pri~alo se o ugro`enosti izvori{ta Petrovaradinska ada. Pretilo mu je me|unarodno sidri{te, koje je i daqe na istom mestu, eksploatacija peska, koji je slu`io kao prirodni filtracioni sloj, obli`we vikend naseqe i kafana sa septi~kim jamama…

Sednica Skup{tine grada, na kojoj je trebalo da se raspravqa o tome da li postoje zakulisne radwe u organizaciji {ahovske olimpijade, nije se odr`ala zbog nedostatka kvoruma.

Povod za sednicu bio je potez organizatora da umesto ponude “Slovenijalesa” da besplatno opremi stanove za u~esnike, izabere ponudu “Lesnine” za koju je grad trebalo da plati 300.000 maraka.

Izvr{no ve}e Vojvodine smenilo je tada{weg urednika “Ma|ar soa”, a nakon {to je Vrhovni sud Vojvodine poni{tio to re{ewe, jer je dato bez obrazlo`ewa, Ve}e je ponovo smenilo glavnog urednika jedinog dnevnog glasila na ma|arskom jeziku. U PIV-u, na ~ijem ~elu je tada bio Radoman Bo`ovi}, nisu bili zadovoqni {to se u “Ma|ar sou” objavquju pisma ~italaca koja kritikuju “demokratski proces” u Srbiji i Vojvodini i {to se Ma|ari pozivaju da ne glasaju za novi ustav na predstoje}em referendumu. Glodur “Ma|ar soa”, najavio je novu tu`bu na ovo re{ewe.

S. Krsti}

V REMEPLOV

Pomo} za siroma{ne sugra|ane Ban Dunavske banovine dr Branko Kijurina, naredio je 1. novembra 1940. svim predsednicima gradskih op{tina i sreskim na~elnicima da odmah, na svom podru~iju, organizuju stalnu zimsku pomo} siroma{nim gra|anima. Steklo se vi{e velikih nevoqa, naglasio je ban u obja{wewu svoje odluke: ovogodi{wa letina je mnogo podbacila, jer su velike poplave i potom velike su{e napravile pomor na poqima, a rat u Evropi pogodio je celu privre-

Dve kwige Davida Albaharija bi}e predstavqene danas u klubu Jevrejske op{tine. Autor }e publici govoriti o izdawima „Autobiografski album fotografija“ i posledwem romanu „]erka“.

Kwi`evno ve~e po~iwe u 18 ~asova.

Ig. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

ihoqsko leto naglo je prekinuto mrazom krajem oktobra 1990. godine. @iva je u termometru u pojedinim mestima u Vojvodini pala za jedan dan sa 24. podeoka na ~etiri stepena ispod nule, zvani~nici dra`ave koja je evidentno po~iwala da se raspada uvodili su novi paso{, koji je trebao da, umesto 10, va`i pet godina, dok su Slovenci simultano najavqivali izdavawe sopstvenih paso{a.

Devizni ra~uni Novosa|ana postali su najednom nedostupni, devize nisu mogle ni da se kupe, niti podignu, a iz Narodne banke Vojvodine za mawak je optu`ivana svojevrsna “psihoza gra|ana” i jagma za stranom valutom. Privatnici su po~eli da otvaraju kioske u studentskom kampusu – prvo su stigle prodavnice, zatim fotokopirnice i na kraju hamburgerije.

U Novom Sadu raskrinkana je “gangsterska afera” kra|e i preprodaje “mercedesa” i “golfova”, uhap{ena su dva u~esnika, a naziralo se da se mre`a pru`a {irom SFRJ. Policija, tada{wa milicija, zaplenila je dvadesetak vozila ukradenih u Beogradu, Sloveniji i drugde {irom Jugoslavije, ~iji su papiri zatim bili falsifikovani, da bi se kola prodavala u Novom Sadu. Po jednom automobilu zarada se kretala od 5.000 do 10.000 tada{wih nema~kih maraka, a cene su i{le od

Ispred Katoli~kog grobqa „Lisje“ }e kao i svake godine prodavati cve}e, sve}e i kandila. Na Gradskom grobqu bi}e organizovan prevoz kombijem sa glavnog pe{a~kog ulaza, od 8 do 17 ~asova.

Iz „Lisja“ apeluju na posetioce da ne parkiraju automobile na zelenim povr{inama i da obavezno posle zavr{etka posete grobovima provere da li su ugasili sve}e i kandila, da ne bi do{lo do po`ara.

Z. D.

Albahari u Jevrejskoj op{tini

PROSLAVA NO]I VE[TICA OBOJILA NOVI SAD KARNEVALSKIM BOJAMA

No} kada su maske plesale

No} ve{tica, iako je poranila za jedan dan, u subotu se u Novom Sadu razlikovala od originala preko okeana jedino po tome {to nisu maskirana deca izlazila na ulice i od ku}e do ku}e tra`ila slatki{e, ve} su, kada se no} spustila, na ulice iza{li mahom tinejxeri i oni koji se tako ose}aju. Groznica subotwe ve~eri pretvorila se u veliki maskenbal. Ve}ina kafi}a i klubova imala je sopstvenu verziju do~eka Helovina, a od ma{te i kreativnosti gostiju zavisili su kostimi i pri~e koje su ih pratile.

Jedino odstupawe moglo se primetiti u “Fabrici” SKCNS-a, gde je organizovan dark gotik doga|aj, s prikladnom muzikom i dres kodom koji je podrazumevao sablasnost. [ta to podrazumeva i kako je izgledalo, mo`e se nazreti sa fotografije na{eg fotoreportera, ali zajedni~ka crta stajlinga svakako su bili tamni kolutovi oko o~iju, puno ko`e i niklovanog metala, i ponegde mrqe ve{ta~ke krvi.

A kako je izgledalo kada nema dres koda, moglo se videti ne{to daqe niz ulicu - u

PRVI PUT U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Avantura kineskog jezika U Karlova~koj gimnaziji od 1. septembra, prvi put u istoriji {kole, izu~ava se jedan azijski jezik. Re~ je o kineskom za koji je, prilikom polagawa prijemnog ispita vladalo ve}e interesovawe nego za ruski ili klasi~ne jezike.

Grupa od 13 |aka uz pomo} profesorke Qubice ^udanov ve} mesec i po dana savladava osnove standardnog kwi`evnog kineskog jezika, takozvanog pekin{kog, koji se govori u Pekingu i okolini, ali koji u ~itavoj zemqi razumeju.

Za uxbenike, nastavno - tehni~ka sredstva, CD i audio materijal pobrinula se kineska ambasada u Beogradu, koja zdu{no podr`ava ovaj novi nastavni profil u najstarijoj srpskoj gimnaziji.

- Veoma sam zadovoqna prvim rezultatima, deca su vrlo zainte-

resovana za u~ewe i motivisana – ka`e profesorka ^udanov.

Te`i deo izu~avawa jezika predstavqa savladavawe pisma, odnosno karaktera, jer ukoliko ne{to pogre{ite, rizikujete da to {to ste napisali ima pogre{no zna~ewe ili nema nikakvog smisla. Kineski jezik je kao matematika, mora se stalno ve`bati, zato insistiram na interaktivnoj nastavi i ve`bama. U~ewe tog jezika i upoznavawe kineske kulture i civilizacije je ravno avanturi koja se nikad ne}e zavr{iti.

Po re~ima na{e sagovornice, minimum pismenosti sti~e se sa znawem 3.000 karaktera, a onaj ko poznaje 5.000 do 7.000 znakova smatra se obrazovanim. Vrlo je va`no u kineskom jeziku savladati sedam osnovnih pravila za pisa-

Proslava Dana {kole

du zemqe. Posebno su mnogi radnici i seqaci morali da odu na vojne ve`be. Samo u Novom Sadu, prema zvani~nim podacima, bilo je oko osam hiqada gra|ana koji bez pomo}i sa strane nisu mogli da prezime.

N. C.

klubu Rut 66. Svako je od sebe na~inio zasebnu pri~u: poglavice, kalu|eri i kalu|erice, ratnik u veri`wa~i, palestinski borci, starlete, Plejbojeve ze~ice neosetqive na hladno}u - izme{ani u vrtlogu boja, odli~no su se zabavqali do ranih jutarwih sati.

No} ve{tica opet se pokazala kao odli~an povod za razbijawe monotonije no}nih izlazaka. A mladi su potvrdili da im, bar kada je zabava u pitawu, ne nedostaje inspiracije.

S. K.

Karlova~ka gimnazija obele`i}e sutra Dan {kole i ujedno 219 godina postojawa. Sve~ana akademija po~iwe u 13 sati, a pre toga u holu ispred sale bi}e otvorena izlo`ba slika sa tradicionalne jesewe likovne kolonije. U programu }e pored karlova~kih gimnazijalaca u~estvovati i wihovi vr{waci iz bratske srpske Gimnazije “Dositej Obradovi}” iz Temi{vara. Povodom Dana {kole, prvi sekretar kineske ambasade ^en Judong }e u podne na ~asu kineskog jezika uru~iti uxbenike |acima prve generacije koja u najstarijoj srpskoj gimnaziji u~i taj azijski jezik.

we karaktera, po ~emu se prepoznaje da li ga znate, kao i ~etiri fundamentalna tona, od kojih zavisi da li }e vas Kinezi razumeti dok govorite. Prva generacija |aka koja u~i kineski jezik u Karlovcima izu~ava}e i istoriju, civilizaciju, geopoliti~ku situaciju Kine i od svoje profesorke, koja je dve godine `ivela u provinciji \angsu, u blizini [angaja, saznavati detaqe o svakodnevnom `ivotu u toj dalekoj, egzoti~noj zemqi.

Kako saznajemo od direktora Karlova~ke gimnazije Radeta Zejaka, po~etkom novembra iz Kine

treba da do|e profesor koji }e pomagati profesorki ^udanov u realizaciji nastave. Vlada Vojvodine obezbedila je za wega sme{taj u Novom Sadu, a amabasada Kine bi trebalo da snosi tro{kove plate. U planu je uspostavqawe saradwe s nekom od {kola u Kini i u~e{}e karlova~kih gimnazijalaca na takmi~ewu koje se organizuje za one koji u celom svetu u~e kineski jezik.

Uvo|ewe kineskog jezika u Karlova~koj gimnaziji predstavqa razradu sporazuma o saradawi Srbije i Kine, koji je potpisan pretpro{le godine.

Z. Ml.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 13 Ulica Qubice Ravasi 31. Od 8 do 12 Kozara~ka, Jano{ikova i Rakova~ka od Kozara~ke do kraja. Od 10 do 12 Bra}e Miladinov 7-13, 6-12, Jano{ikova 13-29, 20-32, Kotorska 37b, 39a, Kozara~ka 1-17, 2-16 i Rakova~ka 1a59, 2-50. Rakovac: od 8.30 do 13 Stari Rakovac, Sto{in do i Arsin do. ^ortanovci: od 8.30 do 13 vikend naseqe Kara{ i deo vikend naseqa Kraqev breg. Susek: od 10 do 11 deo vikend naseqa Koru{ka. Beo~in: od 8.30 do 12 Mihajla Pupina i Svetozara Markovi}a.

c m y

8

ponedeqak1.novembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Tara, Tajra i Tamara Blizanci @eqana i Nata{a - Milke i Milivoja Kalakovi}a, Reqa i Duwa - Aleksandre i Slave Ristova.

Devoj~ice Bedrija - Xejqane Demiri i Seqvera Ramizia, Na|a - Bojane Mirkovi} i Bo`idara Ninkovi}a, Neda - Qubice i \or|a Rodi}a, An|ela - Daliborke Petkovi} i Sr|ana Radovi}a, Nina Xeni - Jovane Radovanovi} i Marka Vlalukina, Jovana - Marije i Radomira Ercega, Ma{a Svetlane i Nemawe Glogovca, Stanka - Sare i Sini{e Novakovi}a, Mina - Marine i Igora Erharti~a, Tea - Nede i Nikole Peri}a, Sara Radmile i Bogdana Bote, O{oqa - Andree i Atile Horvata, Lidija - Qudmile i Igora Dodi}a, Anastasija - Svetlane i Slobodana Ili}a, Kristina - Tane Muhe i Jana [tandia, Simona - Sla|ane i Milana Malini}a, Mia - Gordane i Stevana Topalova, Milica - Mirjane i Ivana Embera, Jovana - Milice i Steve Pe{kanova, Lara - Miqane i Igora Avramovi}a, Viktorija - Nikoline Vukadinov i Rudolfa Tekea, Tara - Dragane i Sa{e Male{evi}a, Tamara Andrijane i Gorana Savanovi}a, Ivona - Aniko i Jugoslava Radoj~i}a, Lenka - Maje i Igora Jotanovi}a, Lenka - Jelene i Vladimira Malinovi}a, Tajra - Jovane i Sa{e Stefanovi}a, Milica - Radmile i \ure Malba{e, Tamara - Danijele i Branislava Marti}a, Marina - Sawe i Tomislava [i{arice, Alena - Ane i Jozefa Slonke, Iva - Renate Sto{i}-Stanojevi} i Dragoslava Stanojevi}a, Vawa - Dragane i Si-

ni{e Okrajca, Duwa - Aleksandre i Zorana Trivunovi}a, Milica - Stojanke i Dragomira Trivunovi}a, Una - Nevene i Miqana Filipovi}a, Eleonora - Olge Grkovi}-Mandi} i Milana Mandi}a, An|ela - Nevenke i Mileta Bajagi}a, Milana - Sla|ane Rapaji} i Ninoslava Jeli~i}a, Tara - Dragane i Predraga Jorgi}a, Ivana - Qubinke Sirar i Gorana Cviki}a, Mila - Vijolete i Dejana Tankosi}a, Una - Sla|ane i Nenada Ron~evi}a, Mina - Irene i Igora Lazarevi}a, Suzana - Katarine Karli~ko i Zorana Zagorca, Ma{a - Marije Atlagi} i Milenka Gostoji}a, Milica - Danke Uzelac i \or|a Kija~kog, Lena - Marije i Nenada Vasi}a, Nina - Marije i Velibora Kova~evi}a, Jovana - Tawe i Vladimira Filipovi}a, An|ela - Milice i @ivka Zeqkovi}a, Eleonora - Aranke i Du{ka Dobrani}a, Teodora - Isidore Stojkovi} i Aleksandra Kozme, Matea - Stoje i Drage Topalovi}a, Doroteja - Vawe i Jove Prolea, Elena Vesne i Milana Krbavca, Nastasija - Marine i @arka Jawi}a, Dragana - Daliborke i \or|a Bi~anskog, Milica - Nade Mi{i} i Branislava Dragomirovi}a, Ivana - Zorane i Milana Mladenovi}a, Danijela - Kristine i Milorada Bogosava, Miona - Sne`ane i Save Lovre, Ena Duwe i Davida Brki}a, Milica - Vawe Male{evi} i @arka \ankovi}a.

Ven~ani Tijana Muc i Marko Gavanski, @eqka Bjelac i @eqko Ti{ma, Nata{a Tomin i Goran Vujkov, Zorica Suvajxin i Predrag Raki}, Rabija Alija i Hanes Isaku, Jelena Matunovi} i Milan Kosjer, Jelena Nenadovi} i Miroslav Markovi}, Vawa Simi} i Miodrag Govedarica, Mirjana Rackovi} i Nikola Mrk{a, Marija Koji~i} i Nikola Vukoja, Sawa Grahovac i Nikola Pavlovi}, Bojana Star~evi} i Marko Ili}, Dragana Radi} i Marko Kova~evi}, Olivera Ivani} i Milan Cvetkovi}, Aleksandra Radovanovi} i Vladimir Lacmanovi}, Jovana Grubi{i} i

Dragan ]ulafi}, Dejana Bra~ar i Goran Peri}, Jasmina Beo~anin i Gabor Na~a, Nata{a Kova~evi} i Adam Avramov, Ivana Golubovi} i Marko Bosi}, @eqka Kop~ok i Milo{ Kosti}, @eqka Anti} i Ratko Milakovi}, Marija Mitrovi} i Ivan Ivanovi}, Milka Vukovi} i Rade Koji}, Tawa ]irkovi} i Zoran Gali}, Biqana Mileti} i Viktor Pavlovi}, Nata{a Kuni} i Zoran Ovcin, Dragana Matijevi} i Stani{a Dimitrijevi}, Ivana Pijetlovi} i Mile Po~u~a, Milica Vuleti} i Dragan \uki}, Radmila Milutinov i Goran Hajdu.

Atila i Miqana [abli sa }erkom Martinom i prinovom Andrejom

De~aci Rajko - Sandre [ajn i Marka Dimovi}a, Nemawa - Milijane i Davora Prani}a, David - Agne{ i Imrea Na|a, Stefan - Cvete Beqakov i \ure Dimitrova, Aleksaej - Svetlane Beqanski-Kondi} i Lazara Kondi}a, Vuka{in - Jelene i Igora Soldata, [andor - Jasmine Ismailov i [andora Farka{a, Mihajlo - Danijele i Vladimira Srdi}a, Mihailo - Gordane i Vladimira Parezanovi}a, Samedin - Qendite [akoli i Saqia Tataria, Sergej - Milane i Dragana Kqaki}a, Vuk - Sawe i Vladana Gavrilovi}a, David - Dragane i Daniela Ban~ia, Aleksa - Jovanke i Zorana Trkuqe, Borivij - Cime Zenunaj i Milana Jankovi}a, Marko - Milke i Sa{e Kne`evi}a, Luka - Darije i Mirka Kova~i}a, Nikola - Sla|ane i Branka Grahovca, Branko - Marije i Bojana Kqaji}a, Stefan - Sandre i @ivojina Luki}a, Dimitrije - Jelene i Milutina Mihaqevi}a, Milo{ - Sawe Nikoli}-Radakovi} i Marka Radakovi}a, Kevin - Eleonore Farago i Bore Kosijera, Vuk - Stanislave i Jovice Kova~evi}a, Mihajlo - Mirjane i Vlatka Labusa, [andor - Radmile Dimitrov i [andora Jovanovi}a, Dragan - Stanislave i Ladislava Podunavca, Aleksandar - Swe`ane i Milana Odavi}a, Stefan - Qubice i Milana ]eto-

jevi}a, Ilija - Tamare i Roberta Vincea, Du{an - Dragane i Miroslava Vasi}a, Milan - Du{anke i Dragana Radakovi}a, Mihajlo - Olivere i Slavka Luki}a, Matija - Julijane i Darka Be{kera, Vuka{in - Jelene i Radovana Andrija{evi}a, David - Stefanije i Filipa Vekowa, Danijel - Borislave i Draga Geli}a, Dimitrije - Jelice i Gorana Kamana, Veqko - Vedrane i Steve @ivka, Nikola - Gorane i Du{ka \inovi}a, Filip - Marine i Borisa Stantea, Veqko - Milane i Vuka{ina Mihajlova, Andrija - Zorice i Branimira Stipi}a, Lazar - Aleksandre i Branislava Ostoji}a, Vuk - Tijane i Milana \eri}a, Damjan - Qubice i Mladena Deli}a, Bo{ko Dragane i Tihomira Petrovi}a, Lazar - Ane i Bojana Rabota, Uro{ - Vojislave i Panta Jovi}a, Aleksandar - Aleksandre i Roberta Kelemena, Ogwen - Olivere Vasi}-^u~kovi} i Obrena ^u~kovi}a, Sr|an - Jelene i Milo{a Mili}a, Dejan - Suzane Tordaj i Radovana Beri}a, Mihajlo Dragane i Gorana Ru`i~i}a, Pavle - Marije i @arka @utkovi}a, Nikola - Olivere Bokan i Pere \ukanovi}a, Stefan - Sawe Nikoli} i Jakoba [tetina, Matija - Olgice Marinkov i Qubi{e Perovi}, Vladimir - Ivane i Damira Ra|e.

Umrli

Rabija Alija i Hanes Isaku

Vasilije Cvetkovi} (1928), Ivica Pavlovi} (1959), Trwina Kova~evi} (1928), Jan Tu{jak (1953), Jelisaveta Varga ro|. Gombo{ (1925), Radojka Kuzmanovi} ro|. Vasiqevi} (1942), Nada Tadi} ro|. Paleksi} (1932), Nikola Mileusni} (1929), Strailo Vujasin (1952), Mirjana Dore ro|. Dimitri} (1938), Nata{a Bai} (1995), Vasilija @ivanovi} ro|. Jovanovi} (1956), Jovan Dun|erski (1926), Stana ]oso ro|. @epina (1925), Imre [o{ (1930), Te{o Vu~eti} (1940), Vojna Jankovi} ro|. Mari} (1952), Marija Grmu{a ro|. Ivi} (1928), Marija Pin}ir ro|. Franka (1982), Sara Stojkovi} ro|. La`egi} (1920), Milica Novakov ro|. Ivan~evi} (1916), Mileva Bro}eta ro|. Bjeqac (1935), Magdalena Radoc ro|. Zakupski (1923), Irena Ban~i} ro|. Pali} (1928), Vojin Stanekovi} (1926), Novak Mirkovi} (1930), Qubica Bor~anin (1926), Darinka Gomirac ro|. Savi} (1935), Milanka Ri|i~ki ro|. Ne}akov (1935), Branko Stani{in (1939), Milka Mandi} ro|. Trtica (1933), An|elka Zupkov ro|. Uvali} (1929), Mirjana Radi{i} (1926), Sreten Todorovi} (1930), Mirjana Pati} ro|.

Ze~evi} (1925), Obrad Tapavi~ki (1930), Marija

Ignac ro| Hajdu (1969), Milena Apatovi} ro|.

Smiqkovi} (1939), Ilona Cerna (1929), Jelena Qiqak ro|. Popovi} (1929), Marija Ric ro|.

Pete (1940), Neda Stojanovi} ro|. Jela~a (1947), Qubica Bosni} ro|. Zubi} (1943), Radovan Radnovi} (1929), Stevan Babi} Lawi (1921), Katarina Lazovi} ro|. Hrawec (1926), Vera Nikoli} ro|. Konstantinov (1942), Nevenka Pavlovi} ro|. Martinovi} (1932), Olivera Raja~i}-Laji} ro|. Raja~i} (1956), Dane Radeka (1923), Jelisaveta Stankovi} ro|. Ni}in (1935), Qubica Vickovi} ro|. ^ondi} (1923), Marija [ipka ro|. Radujkovi} (1938), Viqka Bosni} ro|. Laki} (1942), Uro{ Bundalo (1949), Prvoslav Sretenovi} (1937), Ana Miqevi} ro|.

Prani} (1932), Ru`ica Horvacki ro|. Milovanov (1936), Vasilije Paji} (1935), Du{an In|i} (1957), Dragoslav Igra~ (1936), Milena Ba{i} (1966), Quba De{i} ro|. Gali} (1935), Mihaq Tojzan (1948), Jovan Jeli} (1936), Milivoj Cvetin~anin (1934), Katica [poqari} ro|. Kukec (1942), Milenko Kuzmanovi} (1954), Milan Kotur (1933), Gojko Crnojevi} (1926) i Marko Latinovi} (1940).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak1.novembar2010.

9

POLICIJSKA UPRAVA NOVOG SADA APELUJE NA GRA\ANE DA DO\U PO SVOJE DOKUMENTE

Gurali se za paso{e, pa ih zaboravili U Policijskoj upravi u Novom Sadu trenutno se nalazi blizu 7.000 li~nih dokumenata koji ~ekaju da ih vlasnici preuzmu. Zahavaquju}i {alter sali na Bulevaru oslobo|ewa 143, otvorenoj pre ne{to vi{e od godinu dana i koja je u velikoj meri rasteretila ostale

Uzev{i sve ovo u obzir, nejasni su razlozi zbog kojih toliki broj dokumenata i daqe stoji u {alter sali na Bulevaru oslobo|ewa 143, ina~e jedinoj lokaciji na kojoj se nove li~ne karte i paso{i mogu preuzeti.

- Mi ve} neko vreme apelujemo na vlasnike blizu 4.000 li~nih

policijske ispostave u kojima se primaju zahtevi za izradu dokumenata, gu`ve su danas retkost. Ako se redovi i formiraju, to vi{e nije ni nalik onoj situaciji koja je podrazumevala vi{esatno ~ekawe ispred zgrade na Bulevaru kraqa Petra Prvog 11.

karata i ne{to vi{e od 3.000 paso{a da do|u i podignu svoja dokumenta. Gu`vi vi{e nema i ne vidim razlog da ova dokumenta i daqe stoje kod nas - ka`e za na{ list {efica Odseka za putne isprave Slobodanka Osmaji}.

Pre samo nekoliko meseci, gra|ani su se danima priprema-

li za odlazak pred {alter salu novosadske Policijske uprave na Bulevaru kraqa Petra Prvog, gde su redovi formirani ve} od ranih jutarwih ~asova.

Nije tajna da su poneki sugra|ani za novac ~ekali u redovima, kako bi predali zahteve za izradu dokumenata umesto onih koji to nisu mogli da postignu.

Qudi su se hvatali za glavu na pomen re~i „dokument“ i mnogi su zbog takve situacije odustali od izrade novih. Sada se u obe {alter sale, kao i u pet policijskih ispostava - na Detelinari, Limanu, Klisi, u Futogu i Petrovaradinu, primaju zahtevi za izradu dokumenata.

Me|utim, kako ka`e Osmaji}eva, {alter sala na Bulevaru oslobo|ewa je najvi{e doprinela re{avawu problema gu`vi jer u woj postoji osam takozvanih fotoboksova za primawe dokumenata i ~etiri {altera za preuzimawe.

- Ju~e je pri otvarawu {alter sale izdato 10 brojeva za izradu dokumenata i 14 brojeva za preuzimawe. Naravno, tokom dana ovaj broj se uve}ava ali, s obzirom na kapacitet sale, jasno je da u takvoj situaciji gra|ani brzo do|u na red i uglavnom nema ~ekawa ni za predaju zahteva niti za preuzimawe dokumenata - obja{wava Osmaji}.

Foto: S. [u{wevi}

Prema wenim podacima, u obe {alter sale i u pet policijskih ispostava slu`benici dnevno prime do 200 zahteva za izradu paso{a i otprilike isto toliko za izradu li~nih karata, {to je dvostruko mawe nego polovinom jula kada je dnevno stizalo izme|u ~etiri i pet stotina

zahteva samo za izradu paso{a.

Gra|anima se dnevno uru~i oko 400 dokumenata.

Li~ne karte i paso{i mogu se preuzeti u {alter sali na Bulevaru oslobo}ewa 143 svakog radnog dana od 7 do 21 ~as i subotom od 8 do 16. Za one koji se spremaju za izradu no-

vih dokumenata, sve informacije o potrebnoj dokumentaciji mogu se na}i na oglasnim tablama u {alter salama Policijske uprave Novi Sad, kao i na internet stranici Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije.

J. Zdjelarevi}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

DO^EK NOVE GODINE U EVROPSKIM METROPOLAMA

Novosa|ani vole slavqa u Budimpe{ti i Be~u Pripreme za do~ek Nove godine su neizbe`ne i uvek se planiraju par meseci unapred, kako bi se sve stiglo organizovati za najlu|u no}. Ukoliko ne `ele da ostanu u svom gradu, Novosa|anima su u ponudi neke od evropskih metropola, ~ijem glamuru je te{ko odoleti.

Neke od ve} proverenih destinacija su Be~ i Prag, ka`u u novosadskoj agenciji “Modena travel”, a atraktivni su i Barselona i Krakov. U Pragu aran`man od pet dana i tri no}ewa s doru~kom, u hotelu sa tri zvezdice, iznosi 140 evra; a uz prevoz ukupno 200 evra. Postoji opcija da se Nova godina do~eka na trgu u Be~u, pa se jedna no} provede tamo u hotelu, a druga u Bratislavi i taj aran`man ko{ta 100 evra. Za mlade je interesantna ponuda Amsterdam – Diseldorf, gde se ove godine

odr`ava manifestacija “Party White Sensation”, a aran`man u koji su ukqu~ena dva no}ewa u oba grada s doru~kom, plus prevoz, iznosi 290 evra. Ako neko `eli u toplije krajeve, tu je i Barselona, gde }e sugra|ani imati prilike da ostanu osam dana uz usputne obilaske gradova na Azurnoj obali. Autobuski prevoz i ~etiri no}ewa uz doru~ak ko-

{taju isto koliko i prethodna ponuda. Krakov je pro{le godine bio hit destinacija, ka`u u pomenutoj agenciji. U aran`man su ukqu~ena tri no}ewa s doru~kom i prevoz, a cena je 130 evra.

U agenciji “Grand” organizuju do~ek na trgovima u Budimpe{ti i Be~u, koji uz prevoz ko{taju 30 i 45 evra. Wihova tradicionalna ponuda je GRAND

Be~ (no} na trgu)

45

Budimpe{ta (no} na trgu)

30

MODENA

Prag (tri no}ewa)

200

Krakov (tri no}ewa)

130

Pariz (pet no}ewa)

499

Minhen (tri no}ewa)

ASTRA

199

* Cene su u evrima, a ukqu~eni su i prevoz i no}ewe s doru~kom

^ITAOCI PI[U SMS Kupusijada strava od Fe{te ~ak na dva mesta. Ko u pesmi od kupusa dva puti}a vode na dve strane. Za{to? Mo`da je gradona~elnik kvalifikovan za tu podr{ku, pa sada tra`i podr{ku od na{e Maje. Ma nema veze on i tako predaje {tafetu Maji, ka`e Mla|a. Bogami, kupus ceo, vuk sit, jedino ovce nezadovoqne. Re{i}e to Mla|a uvozom...

064/2491... *** U Futogu dve kupusijade. Stra{no, pa mi gra|ani Futoga treba pod hitno da mewamo vlast u selu. Ho}e li iko skupiti hrabrosti pa da skupqa potpise za nove izbore za mesnu zajednicu?

Pro|e, ina~e, godinu dana a ni{ta ne u~ini{e za dobro gra|ana Futoga, osim ovoga o dve kupusijade. Pa mo`ete li zamisliti {ta }e uraditi sa dr`avom kad bi do{li na vlast?

063/8657... *** Za{to Dinki} nije Maji podario neku beogradsku op{tinu. Ima ih vi{e nego u Novom Sadu! Mi smo wu ve} videli! Pa i Beograd je Srbija, a ne samo Novi Sad! 063/8660...

putovawe u Krupaw, gde se Nova godina do~ekuje u hotelu “Grand”. Cena aran`mana, u koji je ura~unat muzi~ki program i usluga dva pansiona, je 7.900 dinara, a prevoz po osobi ko{ta jo{ 1.200.

Agencija “Astra” organizuje do~ek 2011. godine u Nema~koj, Ma|arskoj i Austriji.

Za pet dana i tri no}ewa s doru~kom u Minhenu, uz razgledawe grada s vodi~em, neophodno je izdvojiti 199 evra; s tim da u cenu nisu ura~unati fakultativni izleti do poznatih dvoraca, koji se dodatno pla}aju 45 evra. Aran`man u Budimpe{ti, koji ukqu~uje tri no}ewa iznosi 135 evra, plus prevoz i doru~ak, a dva no}ewa uz doru~ak ko{taju 99 evra. Pet dana u atraktivnom Be~u ko{taju 195 evra, a u cenu je ukqu~eno no}ewe uz doru~ak i prevoz.

I. Dragi}

„Konstantinovo raskr{}e” Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Konstantinovo raskr{}e”, autora Dejana Stojijqkovi}a.

Re~ izdava~a: “Drugi svetski rat bli`i se kraju. Negde na jugu Balkana, koji nadle}u savezni~ke ru{ila~ke horde, u spletu podzemnih laguma rodnog mesta Konstantina Velikog, skrivena je relikvija koje nacisti `ele da se domognu.

Hitler {aqe u misiju na jug Srbije, u Ni{, jednog od svojih najboqih qudi, viteza Reda mrtva~ke glave, uveren da ma~ star tri-

naest vekova, iskovan od klina kojim je Isus proboden na krstu, mo`e doprineti da se ovlada svetom. Ali popri{te ove potrage ne}e biti samo obi~na srpska varo{ica, ve} raskr{}e na kome se sudaraju pro{lost i sada{wost, istorija i mit. Na wemu }e se susresti ~etni~ki major koji u sebi nosi mra~nu tajnu, bavarski plemi} koji je izgubio veru u otaxbinu i boga, izdanak ugledne ni{ke gra|anske porodice koji `udi za opro{tajem, kockar i harmonika{ ~ije {eretsko shvatawe `ivota ni rat ne mo`e da promeni i – bi}e iz legendi ~ije se ime izgovara {apatom.”

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

N. V.

065/47-66-452

Od kupusa dva puti}a Molim pomo} dobrih qudi da me posavetuju kako da sa~uvam moju imovinu od dobrog kom{ije koji mi sve pokrade iz moje ku}e na Puckaro{u. Prijavqivali smo policiji, ali ni{ta, a moji stvari iz ku}e nema drva za lo`ewe, zimnice, ode}e, a dok je bilo vo}a sve je obrao pre mene. Mnogo toga bi se moglo nabrojati, a i prona}i u kom{ijskoj ku}i.

064/2850... *** [ta se to doga|a sa Novim Sadom? Ju~e Palma, danas Dinki} a, ne daj bo`e, prekosutra opet Maja Gojkovi} dr`e vakelu Novosa|anima. Novosa|ani probudite se i vidite {ta nam ~ine. Poznato je da sve kapitalne investicije idu u Beograd, Ni{, Kragujevac... a nama Novosa|anima bacaju pra{inu u o~i. To kako

Dinki} hvali Maju Gojkovi}, o~igledno wegovu qubimicu i Kalanovi}kinu prijateqicu, vi{e je nego sramno. Maju koja je uradila toliko stvari kojima je nanela nemerqivu {tetu Novom Sadu. Za vreme wenog gradona~elnikovawa neki ambasadori, poput am-

basadora SAD, nisu zbog we hteli da posete Novi Sad. Kada se dogodila najve}a tragedija u Novom Sadu u posled-

wih 50 godina, kada je stradalo u po`aru u kafi}u osmoro mladih qudi, me|u kojima i brat i sestra, kada je ceo grad plakao, nije prime}eno da je Maja suzu pustila a kamoli da je ponudila ostavku. Niko od nadle`nih u gradskoj upravi nije smewen ili ka`wen. Kakvu sramotu je gradu napravila kada je Oli Ren, predstavnik Evropske zajednice boravio u Novom Sadu, a Maja, sa nekoliko svojih najbli`ih saradnika, inscenirala otvarawe obnovqenog Mosta Slobode da bi spre~ila da to uradi Oli Ren i tako se rugala Evropskoj zajednici. I, na kraju, Maja kao `estoka radikalka i najbli`i saradnik [e{eqa, presvu~ena u novo ruho, treba da Novom Sadu donese novu nesre}u. Nije jasno za{to i po ~emu to Dinki} izjedna~ava Maju i Bojana Pajti}a.

063/417...

Nadamo se da }e novi dekan Ekonomskog fakulteta pro~itati ovu poruku i adekvatno reagovati, kao {to to rade wegove kolege. Od osnivawa odeqewa u Novom Sadu u studenskoj slu`bi rade po pravilu osobe kojima bi trebalo zabraniti rad sa studentima. Zaposleni u studenskoj slu`bi misle da su nezamenqivi. Predla`emo dekanu da im kurs o normalnom pona{awu odr`e wihove koleginice iz Subotice i da slogan bude nije te{ko biti fin.

064/8249... *** Kad sam ~uo da ovi kolporteri rade 10 sati dnevno za minimalac, a uz to nemaju grejawe ili moraju da ga kupe od plate nisam mogao da verujem! Sramota.

063/7244... *** Starom predsedniku Sindikata Solidarnost jo{ nije istekao mandat. Kome se toliko `uri da ga smewuje SMSom? Za{to? Oni znaju a red je da obavestite i nas obi~ne gra|ane. Zoran 064/0120...

ponedeqak1.novembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

DNEVNIK

USKORO BE^EJ DOBIJA NOVU-STARU TURISTI^KU DESTINACIJU

Vaskrsnu}e kompleksa brodske prevodnice BE^EJ: Zahvaquju}i partnerskom odnosu JVP „Vode Vojvodine”, op{tine Be~ej i Turisti~ke organizacije Be~ej, bli`i se kraj obnove zgrade turbinskog postrojewa u kompleksu stare brodske prevodnice na u{}u Velikog ba~kog kanala u Tisu kod Be~eja, kojem je Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture s pravom pre tri i po decenije dodelio status spomenika tehni~ke kulture. Jer, zahvaquju}i turbinskom postrojewu, koje je, ruku na srce, u posledwe vreme bilo zapu{teno, krajem 19. veka proizvodila se elektri~na energija za pokretawe brodske prevodnice ili, kako ga Be~ejci zovu, [lajza i ~itav kompleks svojom impozantno{}u i tehni~kim inovacijama bio je prava turisti~ka atrakcija svih posetilaca Be~eja. Kada kompletna obnova idu}e godine bude gotova, turisti }e imati priliku da vide kako je sve nekada funkcionisalo.

Vrednost projekta je oko 10,2 miliona dinara, od ~ega najve}i deo tro{kova snose JVP „Vode Vojvodine”, a u~estvuju i lokalna samouprava i Turisti~ka organizacija Be~ej, ~iji direktor Marjan Gujanica podse}a da je lane zavr{ena prva faza sanacije, a ovih dana je po~ela druga.

- Radi se termo i hidro izolacija zgrade, postavqaju se oluci na gorwoj terasi, peskari se fasada, ure|uju podovi i postavqa spoqna rasveta i alarmni sistem - ka`e Gujanica.

Na prole}e idu}e godine, bi}e ura|ena stalna muzejska postavka i onda }e turisti, ali i sami Be~ejci, imati priliku da se upoznaju s vrednostima jednog od reprezentativnih eksponata tehni~ke kulture u Vojvodini. Sve }e im biti olak{ano, po{to je u toku realizacija projekta obele`evawa lokaliteta i destinacija koji su od turisti~kog zna~aja za op{tinu Be~ej. Po~elo je 2007. godine postavqawem turisti~ke signalizacije u Be~eju, nastavilo se stavqawem tabli „dobrodo{lice” na svih pet putnih pravaca ka najve}em potiskom gradu. Ovih dana je somborska firma „Signal” zavr{ila postavqawe tabli dobrodo{lice ispred naseqa Drqan i Poqanice, do kraja godine }e se to uraditi i ispred Mile{eva, a idu}e godine }e iste table biti postavqene ispred Ba~kog Gradi{ta, Ba~kog Petrovog Sela i Radi~evi}a, ~ime }e projekat biti okon~an.

V. Jankov

U STAROJ PAZOVI PO^ELA IZGRADWA HAVARIJSKOG VODOVODA

Nikad vi{e bez vode

STARA PAZOVA: Staropazov~ani sigurno ne}e zaboraviti do~ek 2009. godine bez kapi vode iz gradskog vodovoda, a da se takve situacije vi{e nikad ne ponove, Javno preduze}e „Vodovod i kanalizacija” je zapo~elo izgradwu 300 metara dugog havarijskog vodovoda, za koji je projekat ura|en jo{ 2001. godine, pa ako bi se i desio ve}i kvar na tom vodu, mo`e se koristiti onaj prvobitni, sada rezervni. Re~ je, dakle, o 300 metara dugoj trasi polietilenskih cevi fi 400 (najve}e do sada ugra|ene) po najvi{im standardima, ka`u u pazova~kom „Vodovodu”. Radovi su zapo~eti sredinom oktobra, a ~itav posao }e biti gotov do kraja meseca, ka`e direktor JP Vodovod i kanalizacija Jaroslav Hrebik, koji je sa predstavnicima op{tine obi{ao gradili{te. Po{to se radi o javnoj nabavci velike vrednosti (procena je bila 7,5 miliona dinara) na konkurs se javilo ~ak osam izvo|a~a, a radovi su povereni beogradskoj firmi „Beo-nant” sa ponudom od

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Legenda o ~uvarima" (11), "Rezervni igra~i" (19.45), "Po~etak" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Sinemanija – "Avatar" (16), "Grad lopova" (19), "Pusti pravog da u|e" (21.30).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Pera Dobrinovi}": "Barbelo, o psima i deci" (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: "Baba Jaga" (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini", tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP "Fru{ka gora" – "Dodirom kroz pro{lost" (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a"

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka"; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka; "Neki vidovi apstraktnog slikarstva u Srbiji posle 2000. godine", autor Vasilije B. Suji} (do 26. novembra)

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Darinka Gavre Gvozdenovi} (1923) u 10.30 ~asova, Jelena Karla Dejanovi} (1915) u 11.15 ~asova, Lena Augustina Semnic (1940) u 12 ~asova, Aleksandar Vasilija Mirilov (1938) u 12.45, Milica @ivka Vladisavqevi} (1922) u 13.30 ~asova, Dragica Petra ^eple (1929) u 14.15 i Jasmin Fahrudina Feti} (1971) u 15 ~asova.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 15 ~asova }e biti sahrawena Zlatica Du{ana Fabijanac (1935) a na Alma{kom grobqu }e u isto vreme biti sahrawen \or|e Vasilija Jojki} (1932).

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

6,2 miliona dinara. Vodovodna mre`a je produ`ena u delu ulice Bo{ka Buhe i gra|ani su u tom delu naseqa dobili vodu. Kako je u obilasku radili{ta istakao potpredsednik SO Stara Pazova Sr|an Stankovi} op{tina je pru`ila veliku podr{ku ovom javnom preduze}u sa preko 50 miliona dinara ove godine, radi urednog i kvalitetnog snabdevawa gra|ana pija}om vodom.

On je najavio i znatnija ulagawa u Novoj Pazovi gde su ove godine ura|ena dva nova bunara, a u narednom periodu se planira zamena dotrajalih azbestnih cevi fi 63 ( koje su se ~esto zapu{avale i uticale da voda bude mutna i neispravna). Idu}e godine }e se ulagati u vodovodna izvori{ta i vodovodni sistem u Novoj Pazovi, najavio je Stankovi} uz informaciju da se sa beogradskim vodovodom nastavqaju ranije zapo~eti pregovori o spajawu vodovodnih sistema ove op{tine sa beogradskim vodovodom u doglednoj budu}nosti.

A. N.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

VESTI Portret Vide Ogwenovi} ZREWANIN: U zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” ve~eras }e, od 19 sati, biti odr`ano ve~e pod nazivom „Kwi`evni portret Vide Ogwenovi}”. O posledwem izdawu „Posmatra~ ptica” i celokupnom kwi`evnom opusu govori}e kwi`evnica i rediteqka Vida Ogwenovi}, kwi`evna kriti~arka i urednica prate}ih programa Me|unarodnog beogradskog sajma kwiga Vladislava Gordi}-Petkovi} i izdava~ Gojko Bo`ovi}. @. B.

Korak do posla NOVI BE^EJ: U Novom Be~eju je predstavqen projekat „Na korak do posla” i „Preduzetni~ki duh”, koji sprovodi Omladinski klub Novog Be~eja uz podr{ku Ministarstva za omladinu i sport Srbije, NSZ, i mre`om organizacija civilnog dru{tva. Ovaj projekat trebalo bi da uti~e na zapo{qavawe mladih i pokretawe preduzetni~kog duha me|u wima. Tokom jeseni i naredne zime, predvi|eno je odr`avawe osam dvodnevnih treninga „ATP - aktivno tra`ewe posla” i „Preduzetni~ki duh”.

Projekat je vredan oko 907.000 dinara i sprovodi se u ~etiri op{tine: Zrewanin, Be~ej, Novi Be~ej i Ada, gde je me|u nezaposlenima najvi{e mladih.

M. K.

[i|ani izbegavaju preskupe ~varke [ID: [idski mesari prodaju ~varke po 600 dinara, zbog ~ega [i|ani umesto dosada{weg kilograma, kupuju po pet ili deset dekagrama ovog specijaliteta. Za kilogram ~varaka mo`ete kupiti dva kilograma sviwskog mesa od ple}ke bez kosti ili 1,3 kilograma ~istog june}eg mesa od buta, ili kilogram i po sviwskog buta. Po svoj prilici, [i|ani su prona{li ra~unicu pa }e radije umesto ~varaka kupiti na kilograme iznutrica, ili pet kilograma masti, odnosno dva kilograma sremske kobasice... Jedan vreme{niji [i|anin koga smo zatekli u mesari ka`e da je cena ~varaka ~ista varka.

- Odbijaju mu{terije visokom cenom. Svako }e radije kupiti sviwsko, june}e ili prera|eno meso u kobasice ili salame, a ~varaka }e uzeti tek toliko da ga `eqa mine.

D. S.

SKANDAL NA SEDNICI ZREWANINSKOG GRADSKOG PARLAMENTA

Kotlarnica usijala odborni~ke klupe

ZREWANIN: Nova kotlarnica do usijawa je podgrejala atmosferu na posledwoj sednici Skup{tine grada Zrewanina.

Pitawe wene izgradwe, ne samo da je izazvalo ve} uobi~ajene prepirke izme|u odbornika vlasti i opozicije, ve} je i dovelo do jo{ nezabele`enog slu~aja u lokalnom parlamentu – prvo usvajawa, a odmah zatim i skidawa sa dnevnog reda odluke o formirawu komisije koja bi ispitala kako se tro{i novac namewen za izgradwu nove kotlarnice! [ef odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke Sa{a Santovac, naime, predlo`io je da dnevni red pro{lonedeqne sednice bude dopuwen dvema odlukama – o formirawu peto~la-

ne vi{estrana~ke komisije i imenovawu wenih ~lanova. Od prisutna 62 odbornika, samo su ~etiri predstavnika Lige socijaldemokrata Vojvodine bila protiv takve provere velike investicije u „Gradskoj toplani”, preduze}u ~iji je direktor Vladimir Te{i}, ina~e ~lan LSV. Tek {to je izglasan predlog radikala, predsednik skup{tinske Komisije za personalna pitawa Bo{ko Koj~i} je saop{tio da nije postignut dogovor o imenovawu ~lanova, te predlo`io da se, odgovaraju}im zakqu~kom, ova ta~ka skine sa dnevnog reda!

Ovom obrtu prethodila je `u~na rasprava u kojoj su u~estvovali predsednici odborni~kih grupa SRS i LSV Sa{a Santovac i Predrag Perki}, te direktor

JKP „Gradska toplana”. Radikali su posle toga, u znak protesta, napustili sednicu, a dan kasnije odr`ali su i vanrednu konferenciju za novinare na kojoj je bilo re~i o turbulencijama u gradskoj Skup{tini.

- Predlo`ili smo da komisiju sa~iwava petoro ~lanova, dvoje iz Demokratske stranke, i po jedan iz LSV, G17 Plus i SRS. U me|uvremenu, dobili smo re{ewe u kojem su, {to je do sada nezabele`eno u praksi, spojene odluke o obrazovawu komisije i izboru wenih ~lanova. U tom dokumentu bila su navedena ~etiri imena {to je bio razlog da odbornici vladaju}e koalicije predlo`e skidawe te ta~ke sa dnevnog reda jer, navodno, nisu mogli da na|u petog kandidata

za ~lana komisije – objasnio je Sa{a Santovac.

On je napomenuo da posle svega {to se dogodilo radikali opravdano sumwaju da se u „Gradskoj toplani” ne{to krije, zbog ~ega je pozvao pripadnike odeqewa za privredni i organizovani kriminal da ispitaju {ta se doga|a u ovom javnom preduze}u. Santovac je, tako|e, podsetio da je na ra~un gradskog buxeta podignuto 160 miliona dinara kredita za izgradwu nove kotlarnice, ~ija je ukupna vrednost, ina~e, procewena na oko ~etiri miliona evra.

- Da li je normalno da javnost i gra|ani Zrewanina znaju kako se tro{i wihov novac – zapitao se Santovac. @. Balaban

11

VESTI Se}awe na nevine `rtve BE^EJ: U organizaciji lokalne samouprave i u prisustvu ~lanova porodica nastradalih, danas u 16 sati na Velikom katoli~kom grobqu u Be~eju odr`a}e se komemorativni skup posve}en nevino stradalim `rtavama tokom racija 1944. i 1945. godine. Se}awe na stradawa od pre {est i po decenija obavi}e se kraj Spomen obele`ja pored kapele na grobqu.

V. J.

Pomo} „Termalu” od lutrije

PRIVATNA TU@BA ZBOG ZAGA\EWA @IVOTNE SREDINE

Crvena pra{ina gu{i gra|ane i zatrpava oluke APATIN: Vlasnik MS „Elkop” Sreto Mili~evi} presavio je tabak i tu`i poqoprivredno preduze}e „Jedinstvo” zbog {tete koje trpi od svakodnevnog zaga|ewa kukuruznom plevom koja prekriva dvori{ta, terasu, zatrpava oluke i kanalizaciju. Peticiju ponovo pi{u i gra|ani koji stanuju u ulicama La|arska, [umska, Vinogradska, Stojana Mati}a, Seqa~ka, Son}anska, @arka Zrewanina, Milo{a Rastovi}a i deo Kru`nog nasipa.

- Ve} sedam godina, od kada sam u blizini su{are „Jedinstva” otvorio restoran i kuglanu poku{avam sa kom{ijama iz te firme da se dogovorim kako

vatno tu`i „Jedinstvo”. On tvrdi da je materijalna {teta zbog kukuruzne pleve u wegovim objektima nemerqiva, da majstore za vodovod, oluke i krov skoro svakodnevno anga`uje i pla}a, te da pleva rasteruje goste iz restorana, koji kad iza|u napoqe, auta prekrivena crvenom pra{inom ne mogu da prepoznaju.

Pre tri godine op{tinska inspekcija za za{titu `ivotne sredine je na osnovu rezultata merewa zaga|ewa vazduha koje je sproveo Zavod za javno zdravqe iz Sombora nalo`ila „Jedinstvu” da sprovede sve mere smawewa zaga|ewa kako bi se pra{kasta materija od su{ewa kukuruza svela u

Ve{ ne mogu da su{im napoqu, niti mogu da otvorim terasu i prozore. Ponovo bi trebalo pisati peticiju, koju je pre tri godine potpisalo vi{e od 100 doma}instava bi se na{lo zajedni~ko re{ewe od zaga|ewa koje ne dolazi samo prilikom su{ewa kukuruza, ve} i zbog opasne pra{ine, od soje, gra{ka i p{enice. Sudski ve{tak za za{titu `ivotne sredine iz Novog Sada Nenad Bo{kovi} je utvrdio da je pra{ina ~ak opasnija od kukuruzne pleve koja je vidqiva, ka`e Mili~evi}, spremaju}i se ovoga puta da pri-

STI@U PRVI INVESTITORI U INDUSTRIJSKU ZONU „RUMSKA PETQA”

Besplatno zemqi{te u zamenu za radna mesta RUMA: Fabriku savremene medicinske opreme – robotizovanih rentgen aparata i akceleratora gradi}e u novoj industrijskoj zopni „Rumska petqa” engleska firma „Elekta”, poznati proizvo|a~ medicinske opreme, koja snabdeva i na{e zdravstvene ustanove. „Elekta” bi, prema postignutom dogovoru, ve} u maju slede}e godine po~ela gradwu i opremawe proizvodnih hala u kojima bi posao dobilo 120 radnika – me|u kojima bi bio najve}i broj in`ewera elektroni~ara i ma{inaca i ne{to mawi broj sa sredwom spremom i kvalifikovanih radnika.

Prilikom pregovora u op{tini Ruma predstavnici firme „Elekta” su naglasili da bi 90 odsto proizvodwe ovih aparata i{ao u izvoz, a da bi ukupna vrednost proizvodwe sa 120 zaposlenih iznosila 100 miliona evra godi{we. Samo u izgradwu proizvodno-poslovnog prostora Englezi planiraju da ulo`e vi{e od 10 miliona evra i tra`e da im se ustupi oko pet hektara zemqi{ta u zoni „Rumska petqa” i to bi bila prva „grinfild” investicija u novoj zoni koja ima 270 hektara zemqi{ta uz autoput Beograd – Ba-

ponedeqak1.novembar2010.

trovci i magistralni pravac Novi Sad – [abac. Vrednost industrijske opreme za ovu fabriku robotizovanih rentgen aparata i akceleratora prema{uje 40 miliona evra, a predstavnici investitora ka`u da im se `uri i da bi nova fabrika bila pu{tena u pogon i do kraja slede}e godine.

- Investitor tra`i da mu se da gra|evinsko zemqi{te bez naknade,a kako mi imamo odluku da kod zapo{qavawa ve}eg broja radnika, kada ta brojka prelazi jedan odsto od broja trenutno zaposlenih, da smo spremni zemqi{te ustupiti bez naknade, misli da bi to bilo dobro da uradimo, jer, jedan odsto je 70 zaposlenih, a „Elekta” planira da zaposli 120 radnika - ka`e predsednik Skup{tine op{tine Ruma Nenad Borovi}. - Me|utim, da bi zemqi{te dali bez naknade, mi moramo dobiti saglasnost Vlade Republike Srbije, pa }emo ubrzano pripremiti potrebnu dokumentaciju i tra`iti saglasnost, jer smatramo da je re~ o veoma zna~ajnoj investiciji, posebno {to je re~ o prvom inostranom ulaga~u, koji `eli da sagradi fabriku izvozne S. Bojevi} orijentacije.

granice normale. Prilikom merewa je ustanovqeno da je zaga|ewe pra{kastim materijama ~etiri puta ve}e od dozvoqenog. U vazduhu u krugu MS „Elkopa” je izmereno 1.539 jedinica imisije pra{kastih materija dok je dozvoqena granica 450 jedinica.

Op{tinska inspektorka za za{titu `ivotne sredine Dragana Stambolija, navodi da }e se ovih

Nema vi{e bojazni od ki{a

Kukuruzna pleva prekriva ulice

dana ponovo meriti zaga|ewe vazduha. Zavod za Javno zdravqe }e postaviti merna mesta u MS „Elkop”, susednom gra|evinskom preduze}u „Rapid”, kao i drugim ugro`enim mestima Industrijske zone.

– Ponovo smo upozorili direktora „Jedinstva” \uru \api}a na nedozvoqenu emisiju pra{kastih materija. On je rekao da je ove godine klip kukuruza i zrno mnogo vla`niji nego prethodnih te da je to osnovni razlog pove}anog zaga|ewa `ivotne sredine - rekla je Stambolija, {to potvr|uje i sam \api}.

- Mi smo ugradili mre`ice kojima se 80 odsto hvata plevica u su{ari. Ne be`imo od toga da se plevicom prqa okolina ali to se ne mo`e tretirati kao zaga|ewe opasno po `ivotnu sredinu.

Spremni smo nadoknaditi tro{kove ~i{}ewa „Elkopu” - rekao je \api}.

S druge strane Mili~evi} se ~udi da u svetu visoke tehnologije, „Jedinstvo” koje pripada „Delti” ne mo`e da na|e re{ewe za brojne probleme koje nanosi gra|anima koji imaju `ive i rade u ovom delu grada.

Stanari iz susedne ulice tvrde da su problemi gra|ana zbog plevice postali nepodno{qivi.

- Imam malu decu. Ve{ ne mogu da su{im napoqu, niti mogu da otvorim terasu i prozore.

Stoga bi ponovo trebalo pisati peticiju koju je pre tri godine potpisalo vi{e od 100 doma}instava - ka`e jedna od ugro`enih stanarki.

J. Prel~ec

PORODICA APATINCA OBOLELOG U SLOVENIJI NADA SE POMO]I DOBRIH QUDI

U komi ~eka novac za presa|ivawe srca

APATIN: @ivot Zorana Jovi~i}a, gra|evinskog radnika koji je u potrazi za poslom oti{ao u Sloveniju, gde je imao sr~ani udar, posle ve{ta~ke kome, u koju su ga stavili lekari Klini~kog centra

u Qubqani, posle mesec dana, i daqe zavisi od pomo}i dobrih qudi. Zoran je jo{ na aparatima ali wegovi organi daju znakove revitalizacije, {to je i preduslov za presa|ivawe srca. Me|utim, Zoranov oporavka zavisi od toga da li }e porodica u humanitarnim akcijama uspeti da sakupi 150.000 evra koliko je potrebno za operaciju i postoperativno le~ewe. Za-

IRIG: Poznato kupali{te „Termal” u Vrdniku poboq{a}e sistem grejawa, i kupa~ima obezbediti boqi komfor. Novac je stigao iz fonda igara na sre}u, republi~kog buxeta, zahvaquju}i projektu kojim je Op{tina Irig konkurisala kod Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu.

Predsedniku op{tine Vladimir Petrovi} ka`e da }e 300.000 dinara biti ulo`eno u „Termal” i iskori{}eno za razvoj turizma.

S. B.

hvaquju}i konzulki Dejani Perun~i}, iz srpske amabasade u Sloveniji, supruga Helena, deca Maja (15) i Nemawa (11), brat Neboj{a i Zoranovi roditeqi na smenu }e imati besplatan sme{taj u jednom pansionu, kako bi mogli da budu uz bolesnika, {to je porodicu posebno obradovalo jer nemaju novca ni za putovawe do Qubqane.

- Zoran je skinut sa liste prioriteta za transplantaciju dok se ne izmiri prvi dug za le`awe u bolnici od 7.015 evra koji je stigao na ku}nu adresu, i dok se ne uplati suma za transplantaciju srca. Ministarstvo zdravqa ne mo`e, kako su rekli, da izmiri tro{kove, jer nema takvu vrstu ugovora sa Slovenijom. Dva ministarstva zdravqa pregovaraju da se Zoran prebaci u Srbiju gde se takve operacije ne izvode, ali bi time ministarstva re{ila problem.

Sve daqe }e zavisiti od voqe dobrih qudi, ka`e Zoranov brat Neboj{a.

Da dobrih i humanih qudi ne nedostaje svedo~i i primer `iteqa Koluta, sela na podru~ju somborske op{tine, koji su Zoranovoj supruzi Heleni i wihovoj deci uru~ili 40.000 dinara koliko su u akciji koje je pokrenula MO PUPS-a prikupili.

- Svako doma}instvo je dalo novca koliko je moglo da izdvoji.

Akciji se najve}im prilogom pridru`ila dr Jasmina Petrovi} iz Sombora. To je skroman prilog ali pozivamo sve da daju podr{ku Zoranu i wegovoj porodici, posebno deci, rekao je Vujo \eri}, predaju}i pomo} Kolu}ana.

Na rok koncertu ~etiri apatinske rok grupe u kafi}u „Blef” u Apatinu prikupqeno je 25.000 dinara. Na `iro ra~une upla}uju pojedinci kojima se Zoranova porodica zahvaquje. Akcija humanosti na delu se nastavqa. @iro ra~un: 245-1400101839283-62. Devizni za dijasporu: 14-301-0109376.8 swift cod: AGRLRSBG Iban cod: rs 35245143010109376825.

J. Prel~ec

[ID: Ovih dana zavr{eno je postavqawe cevi atmosferske kanalizacije u ulici \ure Jak{i}a. Posao je vredan 2,5 miliona dinara. Sve tro{kove snosi MZ [id, ~iji predsednik Zoran [apowa podse}a da je trebalo da [i|ani izglasaju novi mesni samodoprinos kako bi se re{ila kompletna atmosferska kanalizacija i regulacije kanala [idina uz pomo} „Vojvodina Voda”.

- Ovaj kanal je sada ruglo grada, a predvi|enom regulacijom dobio bi betonsko dno, levu i desnu stranu kanala poplo~anu, a obale bi imale pe{a~ku stazu. Izgled grada sa takvim kanalom i ure|enim okoli{om bio bi lep{i i pristojniji za grad u razvoju – zakqu~uje [apowa.

D. S.

Po drugi put otvorena sportska sala BELEGI[: Samo dve nedeqe posle otvarawa sportske hale u Vojki, ~ija je gradwa trajala {est godina, u staropazova~koj op{tini je sve~ano otvorena i fiskulturna sala u Belegi{u, zapo~eta jo{ davne 2002. godine. Prilikom otvarawa objekta predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} rekao je mu je drago {to je kona~no zavr{en objekat gra|en punih osam godina, koji je koaliciona vlast SRS-SPS ~ak jednom „sve~ano otvarala” ali se pokazalo da objekat nije upotrebqiv. Naglasiv{i da }e pored u~enika sportsku halu koristiti i sportisti, on je po`eleo da mladi vrate staru slavu belegi{kog sporta, koji je imao `enski odbojka{ki klub u prvoj saveznoj ligi nekada{we Jugoslavije.

Sportska sala u Belegi{u je savremen sportski objekat povr{ine 970 kvadratnih metara, sa terenima za rukomet, ko{arku i odbojku, i svim prate}im sadr`ajima, a wena osmogodi{wa izgradwa je ko{tala preko 50 miliona dinara.

A. N.

ponedeqak1.novembar2010.

SAOBRA]AJKA U MELENCIMA

Stradao motociklista U Melencima kod Zrewanina dogodila se saobra}ajna nesre}a u kojoj je jedno lice izgubilo `ivot. U nesre}i su u~estvovali jedno putni~ko vozilo i bicikl s motorom.

Voza~ bicikla s motorom je preminuo u Urgentnom centru

u Zrewaninu, a suvoza~ je pretrpeo te{ke telesne povrede i preba~en je u Urgentni centar u Novi sad. Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija, a kako je do{lo do nesre}e pokaza}e istraga.

(Tanjug)

BIV[I PRIPADNICI BEOGRADSKOG CENTRA DR@AVNE BEZBEDNOSTI PONOVO U SUDU

Iz po~etka su|ewe zbog pra}ewa Dra{kovi}a Su|ewe biv{em na~elniku beogradskog centra Dr`avne bezbednosti (DB) Milanu Radowi}u i wegovim saradnicima zbog u~e{}a u pripremi atentata na lidera SPO-a Vuka Dra-

Milan Radowi}

{kovi}a, 2000. godine u Budvi trebalo bi da krene iz po~etka pred Vi{im sudom u Beogradu u petak 5. novembra. Prema najavi predsednice sudskog ve}a Tatjane Sretenovi} su|ewe }e ponovo po~eti zbog promene ve}a do koje je do{lo posle op{teg izbora sudija u decem bru pro{le godine.

Posledwi pretres u ovom procesu odr`an je u novembru 2009. godine, kada je su|ewe ve}

bilo privedeno kraju. Osim Radowi}a optu`eni su nekada{wi na~elnici za unutra{wi i spoqni ekstremizam u tom centru Stevan Basta i Ratko Romi}.

Prema optu`nici, Basta i Romi} su, po nare|ewu Radowi}a, pratili Dra{kovi}a i slikali wegovu ku}u u Budvi, a zatim te fotografije predali biv{em na~elniku DB-a Radomiru Markovi}u, koji je postupao po nalogu preminulog predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a. Markovi} je, navodi se u optu`nici, sporne fotografije predao neposrednim izvr{iocima poku{aja ubistva Dra{kovi}a koji su zbog toga pravosna`no osu|eni pred Specijalnim sudom.

Optu`eni su se u toku su|ewa pred pro{lim sudskim ve}em branili da je slikawe Dra{kovi}eve ku}e obavqeno radi ispitivawa uslova za postavqawe prislu{nih ure|aja, kao i da je pra}en zbog sumwi da }e se sastajati s qudima iz ameri~nih i ruskih obave{tajnih slu`bi.

Radowi}, Basta i Romi} brane se sa slobode.

(Tanjug)

[EST OSOBA UHAP[ENO NA KOSOVU

Oslobo|en oteti biznismen Kidnapovani kosovski biznismen Azem Morina je oslobo|en i u dobrom je zdravstvenom stawu, javila je ju~e policija Kosova.

Nepoznate osobe otele su vlasnika kompanije „Glareva“ Azema Morinu 21. septembra od strane nepoznatih osoba u selu Glarevo u op{tini Klina. On je

oslobo|en kasno preksino} u regionu Pri{tine, javila je policija Kosova, navode}i da se „na slu~aju radilo intenzivno“ i da je „do sada uhap{eno {est osumwi~enih. „Istraga se nastavqa i mo`e biti i drugih hap{ewa“, saop{tila je policija.

E. D.

ZAPLENA DROGE U GOSTUNU

U „laguni” osam kila marihuane Grani~na policija i policija iz Prijepoqa zaplenili su ne{to vi{e od osam kilograma marihuane i uhapsili dve osobe koje su poku{ale da drogu unesu u Srbiju.

Droga je prona|ena prilikom pretresa autmobila „reno laguna“ i bila je raspore|ena u osam paketa koji su bili na zadwem sedi{tu i u prtqa`niku. Uhap-

{eni su osumwi~eni @arko K. (30) iz Pan~eva i 27-godi{wak Dragan [. iz Beograda. Oni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u U`icu zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga, navodi se u saop{tewu MUP-a.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

ZBOG UME[ANOSTI U ME\UNARODNU OPERACIJU „BALKANSKI RATNIK”

Raspisane poternice za saradnicima Darka [ari}a Srbiji i Crnoj Gori je, od stupawa na snagu Sporazuma o izru~ewu vlastitih dr`avqana u petak, uhap{eno ukupno 17 osoba, re~eno je ju~e Tanjugu u MUP-u Srbije. U Srbiji je uhap{eno 11 osoba, a u Crnoj Gori {est, navode u MUP-u.

Crnogorska policija saop{tila je preksino} da je raspisala javnu poternicu za Goranom Sokovi}em, Dra{kom Vukovi}em i Dejanom [ekularcom, koje Srbija potra`uje zbog wihove ume{anosti u me|unarodnu operaciju “Balkanski ratnik”.

Jedan od organizatora te operacije je odbegli narko-bos Darko [ari}, koga tako|e potra`uje srpski Interepol zbog {verca vi{e od dve tone kokaina iz Latinske Amerike.

Uprava policije saop{tila je da Interpol Beograda potra`uje jo{ 12 osoba, dok podgori~ka Kancelarija Interpola od srpske policije potra`uje oko 60 dr`avqana Srbije.

U saop{tewu je navedeno da je srpska policija, od ukupnog broja osoba koje potra`uje Interpol Podgorica, uhapsila sedam osoba, dr`avqana Srbije. Podse}a se da je Crna Gora nedavno policiji Italije izru~ila Du{ka Mi}unovi}a (59)

hap{ewa wihovih klijenata bila nezakonita.

Optu`eni za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva u Kalu|erskom Lazu, Predrag Strugar, kome se sudi u odsustvu u bjelopoqskom Vi{em sudu, nakon saslu{awa u Beogradu, pu{ten je na

predstavqali sve~ani ~in sklapawa bilateralnog sporazuma“, kazao je Rodi}. Ocenio je da je sama procedura postupawa po „tajnom sporazumu“, u nepuna 24 sata, problemati~na jer sadr`aj tog dokumenta nije poznat javnosti, uhap{enima, advokatima, „a pitawe je

Dra{ko Vukovi}, Dejan [ekularac i Goran Sokovi}

Uprava policije saop{tila je da Interpol Beograda potra`uje jo{ 12 osoba, dok podgori~ka Kancelarija Interpola od srpske policije potra`uje oko 60 dr`avqana Srbije

Zapleweni kokain u Ju`noj Americi

U saop{tewu je navedeo da Sokovi}a potra`uje Srbija od 23. januara zbog krivi~nog dela zlo~ina~ko udru`ivawe, nedozvoqena proizvodwa, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga i falsifikovawe isprave. Srbija potra`uje Vukovi}a od 24. jula pro{le godine zbog krivi~nog dela nedozvoqena proizvodwa, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga. [ekularca Srbija potra`uje od 21. januara zbog krivi~nog dela zlo~ina~ko udru`ivawe, nedozvoqena proizvodwa, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga i falsifikovawe isprave.

iz Beograda, kojeg je Interpol Rim potra`ivao zbog dovr{etka krivi~nog postupka koji se u toj zemqi vodi zbog krivi~nih dela trgovina opojnom drogom i zlo~ina~ko udru`ivawe u kriminalnoj grupi razbijenoj policijskom akcijom „[ahmat“.

Uprava policije je, kako je navedeno, od po~etka godine zemqama Interpola {irom sveta izru~ila nekoliko stotina osoba koje su potra`ivane me|unarodnim poternicama.

Advokati uhap{enih u Srbiji i Crnoj Gori, na osnovu me|udr`avnog sporazuma o izru~ewu, smatraju da su prekju~era{wa

slobodu, izjavio je wegov advokat Goran Rodi}.

Strugar je prekju~e uhap{en u Beogradu na osnovu ranije potpisanog Sporazuma o izru~ewu izme|u Srbije i Crne Gore, pi{u podgori~ke „Vijesti“ koje tvrde da su na osnovu tog sporazuma na teritoriji dveju dr`ava uhap{eno 17 osoba.

Rodi} je listu „Vijesti“ rekao da je Strugar pu{ten na slobodu nakon {to je preksino} saslu{an kod istra`nog sudije u Specijalnom sudu u Beogradu. „On je sudiji predao svoj paso{ i obavezan je da mu se javqa ponedeqkom i ~etvrtkom“, rekao je Rodi}. On smatra da potpisivawe Sporazuma o izru~ewu sopstvenih dr`avqana izme|u Crne Gore i Srbije van o~iju javnosti sigurno nije opravdano navodnom efikasno{}u u hap{ewu osoba koje dve zemqe me|usobno potra`uju. „Ovakvi sporazumi potpisivani su izme|u svih dr`ava nastalih na eks jugoskovenskom prostoru i u svakoj situaciji su bili javni i

da li su sa Sporazumom bili upoznati postupaju}e sudije i tu`ioci u tim predmetima“, rekao je Rodi}, navodi list.

Beogradski advokat Vladan Vuk~evi}, koji zastupa biv{eg {efa crnogorske tajne policije Bo{ka Bojovi}a optu`enog u Crnoj Gori za ratni zlo~in, smatra da ugovor o izru~ewu mo`e da ima pravno dejstvo posle ratifikacije u parlamentima dveju dr`ava. „To {to je sporazum potpisan jo{ uvek ni{ta ne zna~i.. jer takav sporazum mora biti ratifikovan, {to iziskuje odre|enu proceduru“, kazao je Vuk~evi} podgori~kom dnevniku. On je naveo da Konvencija o qudskim pravima zabrawuje hap{ewa na osnovu tajnih sporazuma.

Crnogorski ministar pravde Mira{ Radovi} ranije je saop{tio da je „prinudna primena ugovora mogu}a od dana wegovog potpisivawa“ i objasnio da je sporazum potpisan pre najavqenog termina, kako bi akcije hap{ewa bile efikasnije.

E. D.

SU\EWE MLADI]EVIM JATACIMA U ZAVR[NOJ FAZI

Zavr{ne re~i pa presuda Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Dejan Gari} zakazao je za danas izlagawe zavr{nih re~i tu`ioca, optu`enih i wihovih branilaca na su|ewu grupi od 10 lica koja su optu`ena da su do 2005. pomagala i skrivala ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a. Sudija Gari} }e posle toga zakazati izricawe presude u zakonskom roku od tri dana, ~ime }e u zavr{nu fazu u}i proces, ~etiri i po godine od pokretawa postupka vezanog za slu~aj Mladi}a, biv{eg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS).

Ratko Mladi} (68) se nalazi u bekstvu po{to je pred Ha{kim tribunalom optu`en za 15 krivi~nih dela ratnih zlo~ina i genocida protiv Bo{waka i Hrvata u ratu u Bosni i Hercegovini (BiH) izme|u 1992. i 1995. godine. Optu`nica, podignuta 1995, tereti Mladi}a za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i mnogobrojne ratne zlo~ine (ukqu~uju}i one koji se odnose na snajpersku kampawu protiv civila u Sarajevu), a kasnije iste godine je pro{irena i na

ratne zlo~ine vezane za napad u julu 1995. na Srebrenicu, koju su Ujediwene nacije prethodno proglasile bezbednom zonom.

Mladi} se tereti i za uzimawe

operacije skrivawa od 2002, kad je Mladi} napustio vojne objekte, pa do kraja 2005. Optu`eni su, na teritoriji Beograda pronalazili i iznajmqivali si-

talaca iz redova osobqa mirovne misije UN. Na optu`eni~koj klupi kao Mladi}evi „jataci“ uglavnom su izbeglice iz BiH koji su tokom sukoba 1990-tih na{le uto~i{te u Beogradu. Oficir VRS Jovo \ogo, koji je preminuo pro{le godine, u optu`nici je ozna~en kao organizator

gurne stanove, u kojima se Mladi} skrivao, navodi se u optu`nici.

Na optu`eni~koj klupi, zbog pomo}i u~iniocu posle izvr{ewa krivi~nog dela, ostali su biv{i oficiri VRS Marko Lugowa i Ratko Vu~eti}, zatim Tatjana Vaskovi}, wena majka i brat Qiqana i Bojan Vaskovi},

kao i Stanko Risti}, Blagoje Govedarica, Sa{a Badwar, Predrag Risti} i Borisav Ivanovi}. Oni se optu`eni da su u „produ`enom trajawu“ pomagali Mladi}u, iako su znali da je tu`ilac Ha{kog tribunala podigao optu`nicu protiv wega. Svi osim generala VRS Marka Lugowe negirali su tada da su skrivali Mladi}a, brane}i se da su „stanove iznajmqivali za kockawe i {valeraciju“, ili prosto odbijaju}i da priznaju navode optu`nice koja ih tereti za krivi~no delo „pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela“.

Mladi}evi jataci uhap{eni su u aprilu 2006. i posle gotovo osam meseci u pritvoru pu{teni da se brane sa slobode. Ovo su|ewe je u vi{e navrata vra}ano na po~etak zbog promene sudskog ve}a, trudno}e i bolesti pojedinih optu`enih, kao i dva neuspela poku{aja biv{eg Drugog op{tinskog suda da se oglasi nenadle`nim posle promene „zakona o jatacima“, kada je delo za koje se terete optu`eni pre{lo u nadle`nost Ve}a za ratne zlo~ine Okru`nog suda.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

U NI[KOM NASEQU DUVANI[TE

Ubijeni mladi} i devojka Dvadesetsedmogodi{wa devojka i dvadesettrogodi{wi mladi}, s vi{e uboda no`em, ubijeni su u ni{kom nasequ Duvani{te, u Ulici Majakovskog 91, saop{tila je sino} ni{ka policija.

Policija intenzivno radi na otkrivawu i hap{ewu ubice, navedeno je u saop{tewu Policijske uprave. Uvi|aj su izvr{ili istra`ni sudija Vi{eg suda, zamenik vi{eg javnog tu`ioca i policija. Zlo~in se dogodio popodne, dodaje se u saop{tewu.

(Tanjug)

PREDSEDNICA DRU[TVA SUDIJA SRBIJE DRAGANA BOQEVI] UPOZORAVA

Neizabrani primaju nezakonite naknade Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} izjavila je da je zakqu~ak Vlade Srbije iz juna, kojim je produ`ena isplata naknade neizabranim sudijama i tu`iocima, bio nezakonit, ali da je oni ipak primaju jer ne mogu da rade. Ona je na konferenciji za novinare navela da

Dragana Boqevi}

je za produ`ewe isplate naknada trebalo promeniti zakone o sudijama i o tu`iocima, a ne zakqu~kom Vlade re{avati tu situaciju.

Na pitawe za{to biv{i nosioci pravosudnih funkcija primaju nezakonite pare, ona je odgovorila da su nezakonito izba~eni s posla i onemogu}eni da rade.

– Mi tim naknadama zapravo {tedimo dr`avu. Ja sam uverena u to da }e Evropski sud za qudska prava u Strazburu konstatovati nepravilnosti i presuditi pro-

tiv dr`ave kojoj mi ovde {tedimo kamatu, a kamata je ista koliko i ove naknade – navela je Dragana Boqevi}.

Novinarima su predstavqena dva pisma evropskog komesara za pro{irewe [tefana Filea, u kojima su konstatovane nepravilnosti u vezi s op{tim izborom sudija krajem pro{le godine i navedene sugestije za wihovo otklawawe, pre svega revizijom tog procesa.

Dragana Boqevi} je pozvala nadle`ne da u najskorije vreme otklone {tetne posledice reizobra i sprovedu reviziju tog procesa jer, kako je navela, od toga zavisi ocena u izve{taju i kandidaturi za pridru`ivawe Srbije EU. Ona je istakla da neizabrani nosioci pravosudnih funkcija ne}e di}i ruke od borbe za svoja prava, navode}i da su i oni "gra|ani i roditeqi u ovoj dr`avi koja treba da bude primerena tako da na{a deca mogu u woj da `ive".

Novinarima je na uvid dato i saop{tewe za{titnika gra|ana Sa{e Jankovi}a u kojem je kritikovao postupawe Visokog saveta sudstva, koji je sproveo op{ti izbor sudija.

Predstavnici Evropskog udru`ewa sudija i tu`ilaca MEDEL Vito Moneti i Erik Alt, kako je navedeno, podr`ali su Dru{tvo sudija i Udru`ewe tu`ilaca u nastojawima da uti~u na {to hitnije otklawawe negativnih posledica izbora. Pu{ten je i video-snimak wihovog kolege iz Italije s porukom podr{ke, a ne{to kasnije on se ukqu~io u konferenciju telefonom.

(Tanjug)

ponedeqak1.novembar2010.

U NOVOM SADU ^ETIRI IZNUDE ZA MESEC I PO DANA

Bogati na meti I pored ~etiri iznude za mesec i po dana u Novom Sadu koje su privukle pa`wu javnosti, u novosadskoj Policijskoj upravi uveravaju javnost da nema razloga za brigu jer wihov broj nije zna~ajno pove}an u odnosu na prethodne godine. U policiji posebno nagla{avaju da su ova dela rasvetqena, a neka odranije, tako|e, ~eka takav epilog.

Da me|u qudima koji se odlu~uju za veoma drsko i opasno delo iznude nema jasno profilisanih kriminalaca na koje bi se moglo posumwati u startu istrage kazuje i nedavni slu~aj ovog kri~nog dela u Novom Sadu, kada je li{en slobode profesor biohemije Medicinske {kole Marko V. (34) iz Petrovaradina. Podsetimo, za isto delo osumwi~en je, pored prvoosumwi~enog i wegovog kom{ije istih godina, je i Veterni~anin Dejan A. (19), koji je nekoliko dana ranije pritvoren zbog vi{e razbojni{tava. Ovom mladi}u, kao i wegovom {kolskom drugaru sinu ugledne doktorke, koji se na{ao na meti kriminalaca, predavao je pomenuti profesor.

Osumwi~enom Dejanu A. se pripisuje da je kontaktirao s drugom koji se nalazi na studijima u inostranstvu preko "Fejsbuka" i na taj na~in se prikupqali strate{ki va`ni

Privo|ewe osumwi~enog Dejana A.

van granica na{e dr`ave pretili da }e joj, ako ne isplati 20.000 evra, nauditi woj i ~lanovima wene porodice. U pismu su bile navedene istinite te{ko dostupne informacije iz `ivota wenog sina, ali i raspored doktorkinih de`urstava u bolnici.

Prvookrivqeni, koji je sada u pritvoru, je i sam lekar po za-

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav [e{eq, koji je operisan u Hagu u ~etvrtak 28. oktobra, pojavi}e se na statusnoj konferenciji u Ha{kom tribunalu 2. novembra jer je pobedio zdravstvene probleme, izjavio je ju~e u Zemunu {ef pravnog tima za odbranu lidera SRS Zoran Krasi}.

Krasi}, koji je i visoki funkcioner parlamentarne SRS, rekao je da }e javnost u utorak na statusnoj konferenciji na kojoj }e se raspravqati o administrativnim i statusnim pitawima, "imati prilike da vide da je hirur{ka intervencija na srcu o~uvala onaj deo srca rezervisan za mr`wu prema SAD, NATO paktu i Evropskoj uniji koji su najve}i neprijateqi srpskog naroda".

Krasi} je na konferenciji za novinare rekao da je [e{eq objavio dve nove kwige od kojih se jedna zove "Ha{ka antisrpska giqotina" i ti~e se svih 37 sudskih predmeta koji su bili u Ha{kom tribunalu, po~ev od procesa Du{ku Tadi}u do Nasera Ori}a. Tadi}, nekada{wi ~elnik Srpske demokratske stranke (SDS) u Kozarcu, uhap{en je 1994. u Nema~koj i prvi je kome je su|eno pred Tribunalom u Hagu. Osu|en je na 25 godina zatvora 1997. za zlo~ine protiv

~ove~nosti i kaznu slu`i u Nema~koj.

Ori}, zapovednik muslimanskih snaga Armije Bosne i Hercegovine optu`en da nije spre~io ubistvo Srba u Podriwu i razarawe wihove imovine, osu|en je 2006. na dve godine zatvora, a na osnovu `albe je 2008, oslobo|en svih optu`bi. [e{eq je objavio i kwigu pod nazivom "Sistematsko kr{ewe procesnih prava Slobodana Milo{evi}a tokom ha{kog su|ewa" koja obuhvata pritvor biv{eg jugoslovenskog i srpskog predsednika i koja se zavr{ava sa pravosudnim ubistvom Milo{evi}a.

Milo{evi} je preba~en 2001. u zatvor Ha{kog tribunala u kome je 2006. umro ne do~ekav{i kraj procesa u kome je bio optu`en za zlo~ine protiv ~ove~nosti.

Krasi} o~ekuje da }e 2. novembra sekretarijat Tribunala "opet pokazati neku licemernu humanost kako bi pokazao da navodno vodi ra~una o zdravqu [e{eqa i da iskazuje brigu". Krasi} je ukazao i na mogu}nost da [e{equ zbog lo{eg zdravqa, Sudsko ve}e poku{a ponovo po svaku cenu da nametne branioca, ali da }e vo|a SRS, "u svakoj varijanti, pobediti Ha{ki tribunal".

(Tanjug)

je, prema nezvani~nim saznawima, u policijskoj istrazi posumwano na osnovu ne~ijeg iskaza da je ova okrivqena trojka razmi{qala, a mo`da i planirala otmicu bra~nog para penzionera koji je dugo radio u inostranstvu, a sada `ive u Republici Srpskoj, kao i da kidnapuju decu nekih imu}nijih Novosa|ana.

Hap{ewe kod novosadske `elezni~ke stanice

podaci za operaciju o detaqima iz `ivota `rtve. Ova tro~lana grupa na ~elu s prosvetarom, tereti se da su prete}im porukama od specijaliste poznate i

nimawu, a predavao je sredwo{kolcima u toj {koli oko {est godina. Ovaj slu~aj je dodatno dobio na te`ini kada je u javnosti procurila informacija da

LIDER RADIKALA SUTRA U HA[KOJ SUDNICI

[e{eq pobedio zdravstvene probleme

13

U akciju grupno - Oni rade uglavnom u grupama, ali ima i pojedinaca koji se upu{taju o ovaj vid kriminala. ^esto fingiraju dugove i re`iraju situaciju kao da je neko du`an, wima li~no ili nekom drugom. Interesantno je da me|u wima nema znan~ajnijeg broja narkomana kao {to je to slu~aj ~esto u drugom krivi~nom delima.

Pare tro{e na provod. Trend ovih dela je u blagom porastu ako posmatarmo prethodnu godinu, ali je opet zna~ajno mawi broj u odnosu na pretpro{lu godinu kada je bilo 39 iznuda na podru~ju cele policijske uprave, odnosno u 12 op{tina Ju`noba~kog okruga. Od ovogodi{wih 20 dela rasvetlili smo do sada oko tri ~etvrtine, a na preostalim slu~ajevima se ozbiqno radi i u istrazi naravno ne tapkamo u mestu - dodaje Ranko Markovi}.

Kada je re~ o iznudama, pored ovog doga|aja u sve`em se}awu je spektakularno hap{ewe pred novosadskom @elezni~kom stanicom 17. septembra, kada su pripadnici kriminalisti~ke policije uz pomo} `andarma u civilu uhapsili dvojicu Zrewaninaca dok su poku{avali pred brojnim prolaznicima da nasilno ubace Novosa|anina u taksi, da bi mu uzeli pare za koje su izjavili da je dug. Istraga o ovom slu~aju je u toku, ali nije iskqu~eno da se radi o namirivawu dugova nastalim oko trgovine narkoticima.

Istog meseca, Novosa|anin @ivan M. (36) osumwi~en je za iznudu kojem se pripisuje da je zahtevao isplatu 700 evra od su-

gra|anina. Navodno, ova suma je potra`ivana zato {to je okrivqeni smatrao da je A. R. odgovoran za kra|u wegovog motora.

Tre}a krivi~na prijava zbog ovog dela u septembru ispisana je Draganu J. iz Novog Sada koji se tereti da je zahtevao na ime duga od majke jednog mladi}a 5.000 evra. Tako|e, u toku je postupak u novosadskom Vi{em sudu protiv Beogra|ana Sini{e Vu~ini}a (43) i wegove supruge Mirjane kojima se optu`nicom stavqa na teret iznuda nad novosadskim biznismenom krajem 2007. godine.

- Za nevericu je podatak da se qudi iz tako ozbiqnih institucija kao {to je {kola odlu~e da u~estvuju u izvr{ewu brutalnih krivi~nih dela koja ostavqaju ozbiqne traume i posledice na ~lanove porodice o{te}enog. Niko, pa ni najiskusniji pripadnici kriminalisti~ke policije nisu mogli pretpostaviti da bi se za ovako delo mogao opredeliti profesor. To je dokaz da nema pravila u iznudama. ^esto ovi izgrednici nare|uju `rtvama da ne zovu policiju i spomiwu puno detaqa o ~lanovima porodice i tako izazivaju uznemirewe. Ipak, veoma je bitno da o{te}eni blagovremeno prijave problem, da bi mi mogli da adekvatno reagujemo i osumwi~ene li{imo slobode, kao i da ne bi do{lo do te`ih posledica - ka`e za "Dnevnik" {ef grupe za razbojni{tva i druga dela s elementima nasiqa u novosadskoj Policijskoj upravi Ranko Markovi}.

Na{ sagovornik obja{wava da su za iznude biraju ugledni i bogati qudi koji se dugo prate.

- Delo se priprema i tako {to neko od ro|aka ili biv{ih radnika o{te}enog tipuje `rtvu. Te osobe prosle|uju podatke. Takvi kriminalci udaraju neretko tamo gde su qudi najosetqiviji i najrawiviji, a to su deca. Izvr{ioci zahtevaju da o{te}eni postupaju po instrukcijama, ozbiqno prete i nare|uju gde da se ostave pare - obja{wava Markovi}. M. Vuja~i}

UO^I JU^ERA[WE UTAKMICE IZME\U„RADA” I „VOJVODINE” NA BAWICI

Otac tvrdi da su mu sina te{ko povredili policajci Beogra|anin @eqko Grijak rekao je sino} da su wegovog maloletnog sina te{ko povredili pripadnici interventne jedinice policije zbog ~ega je mladi} sme{ten na Vojno-medicinsku akademiju.

Grijak je za agenciju Beta kazao da je wegov sin pretu~en, uboden no`em u butinu, da mu je ise~eno jedno uho i da tvrdi da su za to odgovorni policajci koji su ga zaustavili kod stadiona Fudbalskog kluba "Rad" neposredno pred ju~era{wu utakmicu tog kluba i "Vojvodine".

U MUP-u je agenciji Beta re~eno da su im poznate te optu`be i da se ceo slu~aj istra`uje. Isti izvor je kazao da }e MUP "iza}i u javnost sa ~iwenicama" kada se istraga okon~a.

Grijak je dodao da je sve po~elo kada su policajci na Tro{arini zaustavili grupu navija~a "Rada" me|u kojima je bio i wegov sin. Policajci su im rekli da je re~ o utakmici visokog rizika i da na wu ne mogu da idu u grupi, ve} samo "dvojica po dvojica". Prema wegovim re~ima, wegov sin najvi{e se bunio zbog takvog stava policije, pa su mu pripadnici MUP-a naredili da se vrati ku}i i kazali mu da ne sme na stadion.

Me|utim, sedamnaestogodi{wi B.G. je u{ao u autobus i odvezao se do stadiona na Bawici. Tamo su ga ponovo zaustavili isti policajci, prepoznali ga i uveli u svoj kombi. Grijak je naveo da mu je sin ispri-

~ao da su policajci odmah po~eli da ga tuku u kombiju, a da je potom neko od wih predlo`io da ga odvezu do Bawi~ke {ume.

Prema wegovim re~ima, policajci su u {umi izveli B.G. iz kombija, a on tvrdi da ga je jedan policajac tu ubo no`em u butinu i zasekao po uhu.

Grijak je dodao da mu je sin ispri~ao da su se policajci upla{ili kada su videli da je B.G. sav krvav, da su ga ponovo uveli u kombi i odvezli do Bawi~kog grobqa. Tamo su ga, prema wegovoj tvrdwi, ostavili da le`i na zemqi i naredili mu da ne ustaje dok oni ne odu. Nakon {to su policajci oti{li, B.G. je pozvao roditeqe koji su ga odvezli na VMA.

ponedeqak1.novembar2010.

c m y

14

REPORTA@E

DNEVNIK

ZREWANINCI U KULTNOM KLUBU „ZELENO ZVONO“ PRVI PROSLAVILI NO] VE[TICA

U Banatu |uskali Majkl Yekson, an|eli i vampiri Bila je to jo{ jedna prilika da Zrewaninci, makar na jedno ve~e, budu neko drugi... Neko ko je ostale upla{io, zasmejao, podsetio na poznatog peva~a ili glumca… Pozori{ni

Vesela i kreativna damska ekipa

klub „Zeleno zvono“, naime, tradicionalno je obele`io praznik Halloween, ili No} ve{tica kako je kod nas preveden. Mada se svetkovina koju karakteri{u kostimirane zabave i pravqewe lampi od tikve u zapadnim zemqama praznuje 31. oktobra, no} uo~i Svih Svetih, gosti popularnog vojvo|anskog kluba proslavili su je dan ranije, u subotu. Vole da su Bana}ani mimo sveta, pa to ti je! Uz zvuke popularne muzike, ovde su |u-

skali Majkl Xekson, Pipi Duga ^arapa, nekada megapopularni televizijski detektiv Nik Sloter, partizani, srpski vojnik naoru`an automatskom pu{kom, kosmonaut, ra-

svake godine sve kreativniji, mo`e se ste}i utisak da se detaqno pripremaju za ovu no}.

Portparolka kluba Helena Dekaw prime}uje da su kostimi i maske koje Zrewaninci nose uglavnom doma}a radinost i da se „kreatori“ zaista potrude da na maskenbal do|u u punom sjaju.

- Svake godine se isti~u sve ma{tovitije kreacije na{ih posetilaca, {to pokazuje da je ovaj praznik prihva}en kao op{te popularan i dugo o~ekivan me|u Zrewanincima. I ove godine smo birali najkreativniju masku, koju je, moram priznati, sve te`e odabrati, s obzirom na veliki broj sjajnih ideja. Nismo mogli sami da se

odlu~imo kome ove godine da odamo priznawe, zbog ~ega smo u pomo} pozvali publiku – veli za „Dnevnik“ Helena Dekaw.

U „Zelenom zvonu“ podse}aju da poreklo praznika Halloween datira jo{ od keltske svetkovine „Samhain“. Kelti, koji su `iveli na prostorima dana{we Irske, slavili su Novu godinu 1. novembra, a no} ranije obele`avali su „Samhain“ i verovali da se tada duhovi vra}aju na zemqu uzrokuju}i probleme i uni{tavaju}i useve. Keltski sve{tenici gradili su ogromne loma~e gde su se qudi okupqali kako bi spalili useve i `ivo-

Originalno i profitabilno, recept protiv ekonomske krize

Foto: Goran Mihajlov

wenici, an|eli, |avoli, vampiri ... ^ak je vi|en i pokretni automat za kondome! A, ako je preksino} u centru varo{i neko nabasao na maskiranu osobu, nalik ubici iz horor trilogije „Vrisak“, koja se zaputila u Pozori{ni klub, sigurno se dobrano prepla{io.

Al’ sve je to bila zabava. Jednostavno, vole Bana}ani da se maskiraju, a minuli praznik upravo je bio razlog da to i u~ine. Uzme li se u obzir i da su posetioci „Zelenog zvona“

Mu{ko dru{tvo sa bradatim `enama

tiwe kao `rtve keltskim bo`anstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od `ivotiwskih glava i ko`e. Danas je Halloween veoma popularan praznik u zapadnoj kulturi, kada mladi koriste priliku da izborom kostima zapla{e jedni druge.

Ne{to sli~no, svake prve subote u februaru, de{ava se i u Novom Itebeju, selu u `iti{tanskoj op{tini, nastawenom uglavnom ma|arskim `ivqem. Tradicio-

SUDAR REPORTERA U VRBICI, SEVERNOBANATSKOJ PRESTONICI BELOG LUKA

Ize{ lukac kad ti usne ne zabride Maleno severnobanatsko selo Vrbica u ~okanskoj op{tini slovi za prestonicu belog luka, jer se me{tani predano bave uzgojem jednpg od najpoznatijih i najstarijih za~ina. Slavu Vrbi~anima, zbog kvaliteta belog luka koji dobro uspeva na banatskoj crnici, ne mo`e da pomuti ni uvoz mnogo jeftinijeg i pedantno upakovanog kineskog, koji je preplavio tr`i{te.

- Kineski beli luk na{em ne mo`e da pri|e ni blizu. Jeste lepo upakovan i jeftiniji, ali brzo izgubi kvalitet. Nema razloga za qutwu, to ka`u oni koji se u beli luk razum’u. Mo`e{ od kineskog pojesti tri glavice, ne}e usne brideti kao posle dva ~ena vrbi~kog, a tek kobasice kad se za~ine, odmah se oseti. Zbog toga je vrbi~ki beli luk na ceni. Tako|e se zna da je na{ iz prole}ne sadwe kvalitetniji nego iz jesewe - tvrdi Tibor Tiri iz Vrbice.

U ovom selu `ive mahom Ma|ari, koji su doneli i beli luk i uzgajaju ga vekovima, bez obzira {to zahteva dosta mukotrpnog rada. Beli luk va`i za mo}ni lek, dostupan svima. Dokazan je antibiotik, sni`ava krvni pritisak i holesterol u krvi, u narodu je poznat i kao efikasan protiv gripa i prehlade. Mada zna da dostigne dobru cenu, da se od wega dobro zaradi, ali i da zavr{i na |ubri{tu kada nakupci zaobi|u ovda{we proizvo|a~e, mo}ni beli luk se pokazao nemo}nim da zaustavi odumirawu Vrbice u kojoj je sada oko 250 `iteqa, to je svega petina u odnosu na pre pola veka.

Malo selo s mnogo luka

Sve je vi{e praznih i oronulih ku}a u selu od granice s Rumunijom udaqenog svega tri kilometra, gde se sti`e uskim truckavim betonskim putem preko Crne Bare ili Podlokawa. I tako lo{ put nije spre~io da se u doma}instvu Tibora Tirija slu~ajno susretnem sa doajenom novinske reporta`e Bogdanom Tanetom - Ibrajterom. Tanetu sam se u dru{tvu doma-

sviwara, majstora kolara ili kova~a, paora, u~iteqa i akademika.

- Svaki je majstor svog zanata i u svom poslu ima vrhunskih dometa. Na prvom mestu mi je uvek po{tovawe sagovornika, saslu{ati ga i razumeti, a ~itaocu sve preneti verno, bez mnogo ulep{avawa - dodaje Ibrajter.

Spremio nam doma}in svakom po venac belog luka i belu bundevu za kola~e, a semenke od ludaje grickali smo usput uz pri~u, radi zanimacije. U venac belog luka ide 28 glavica koje te`e ne{to vi{e od kilograma, na pijaci u Kikindi prodaje se za 500 dinara. Ove jeseni porodica Tiri je isplela i prodala tridesetak venaca. Litar semenki staje 300 dinara, a familija Tiri sa dva i po jutra pod ludajama za grickawe pripremi Kikin|anima oko hiqadu litara semenki za zanimaciju, ali poDoma}in Tibor Tiri, Bogdan - Tane Ibrajter i prvi ~ovek „Aleve” {to je minule sezone ludaje tukao led Mile Klepi} rod je mawi. Tibor i Gizela svojeru~no iz bundeva vade semenke na wivi, gde wihovo me}ina, supruge mu Gizele, i direktora novokne`eva~so ostaje kao prirodno |ubrivo. ke “Aleve” Mileta Klepi}a pridru`io u degustaci- Neki misle da od semenki nema vajde, ali mi smo ji kulinarskih specijaliteta i pri~i o belom luku. se uverili da nam donosi lep prihod. Semenke peIskusnom reporterskom vuku Tanetu, Vrbica nije ne~em u rerni elektri~nog {poreta, {to zahetva dopoznata jer wegov Mokrin nije daleko. Iako pet gosta pa`we - ka`e Gizela. dina u penziji, o svom tro{ku {parta Vojvodinom i Na jutru porodica Tiri uzgaja i bele bundeve za Srbijom, za{iqene olovke puni bele`nicu . kola~e, pa dve i po tone sirovine zavr{i u posla- Za dobru reporta`u meni je najva`nije da imam sticama pekare Jolanke i Jo`efa Aroka iz ^oke. dobre portparole, pa ih imam u skoro svakom vojvo- Da nije belog luka, semenki i bundeva za kola~e, |anskom selu - otkriva Ibrajter. - Najbintije je da ne znam kako bih opstali. Pod belim lukom svake dobro poznaje{ ono o ~emu pi{e{, da voli{ ono godine sejem dva jutra, jer se tako obrada mo`e oba{to radi{ i da to po{teno plasira{, da ti ~itaoci vqati mahanizacijom, mada dok se po jutru ne ubere veruju. tri do ~etiri tone roda ima puno ru~nog rada. Da se Tane konstatuje da je Tibor Tiri jedan od vrsnih ru~no poseje jedno jutro, pripremqena ~ena belog majstor za proizvodwu belog luka, o kojem qudi poluka {est sati treba da zabada 23 nadni~ara! Za sevr{no znaju {to{ta. me treba po jutru ostaviti 600 kilograma najkvali- U Vrbici sam nau~io lekciju o belom luku od vrtetnijeg roda. Kad je cena dobra kao ove sezone, te hunskog majstora. Tibor je akademika za proizvodwu izdatke beli luk mo`e da podnese, ali bilo je godibelog luka, pa sam mnogo toga sam ~uo, ne samo iz na kad se za kilo dobijalo samo pola evra. Plasman prakti~nih nego i iz ekonomskih razloga. Wegov ovogodi{weg roda je dosta dobar jer se na veliko otac je pre desetak godina sa ne{to vi{e od pola jubeli luk prodaje i do tri evra. Najvi{e nam dolaze tra belog luka mogao da kupi tri “stojadina”, a i dakupci iz Leskovca, [apca i Bijeqine. U sre}nija nas, kako smo ~uli od doma}ina, veoma je unosno gajivremena najboqi kupci su bili Slovenci, sve se otti beli luk, pa i ludaje iz koje se vade semenke za premalo `eleznicom. Proizvo|a~ima belog luka grickawe. Pipav je to posao, ali Ma|ari su vredni zlatna je bila 1987. kad su kupci pla}ali osam maraqudi, sve treba raditi ru~no, ali uspeh je zagarantoka kilo! Se}am se da je otac od prodaje 2.400 kilovan - pri~a Ibrajter u srpskom novinarstvu prisugrama mogao da uzme tri nova “stojadina” - prise}a tan ~etiri i po decenije, uglavnom u beogradskoj se Tibor kako da su paori Vrbice nekada isporu~i“Politici”, ali je jedno vreme bio i u “Dnevniku”. vali i 30 vagona belog luka...

Tane veli da je u dugoj reporterskoj praksi sa podMilorad Mitrovi} jednakim uva`avawem slu{ao pastira, ~obanina,

nalnim veseqem pod maskama, u okviru manifestacije “Zimski susreti”, u~esnici teraju zimu i do~ekuju prole}e. Minulih godina hepening, koji se, kad je re~ o sredwem Banatu, neguje jo{ jedino u Novom Itebeju, obi~no se odr`avao po sun~anom vremenu, ali posledwi put maskarada je uprili~ena po pravoj sne`noj me}avi. Pedesetak maskiranih u~esnika krilo je svoj identitet za vreme obilaska sela. Jedino se znalo da su `enske maske nosili mu{karci i obrnuto. Glavni u~esnici su bili mlada i mlado`ewa, a u svadbenoj povorci pored kume i kuma bilo je mesta za sve vrste `ivotiwa i raznih figura, od medveda do |avola. @eqko Balaban

U KUPUSINI

Dugove~nost na biciklu Ukoliko zanemarimo ~iwenicu da su Kupusinci zaqubqenici u zemqu i poqoprivredu od koje ve}ina me{tana `ivi, dve najve}e qubavi su im ~uvawe tradicije i bicikl. Svaki Kupusinac ~im se rodi dobija na poklon narodnu no{wu i kako raste tako rastu i no{we.

Od malena u~e obi~aje koje neguju tokom celog `ivota i opet prenose na mla|e. Istovremeno, svako dete ~im stane na noge dobija i bicikl, jer je to osnovno prevozno sredstvo po selu koje se „isteglo“ na nekoliko kilometara. Biciklom deca idu u vrti} i {kolu, ide se na trenige, u trgovinu ,kod prijateqa...Biciklom odrasli idu do crkve, prodavnice, apoteke, kod lekara. Stoga nije retkost da se na putu sretnu nekoliko generacija na biciklu, primerenim

Kupusinci u svom elementu

uzrastu. I nasjtariji `iteqi Kupusine koji su prevalili 80-u sedaju na sic, a samo ponekad, kada je kupqena roba te`a, bicikl guraju. Jo{ te`e je `enskom delu sela jer treba sesti na bicikl sa nekoliko slojeva plisarnih sukawa, pa se mnoge Kupusinke odri~u no{we kada sednu na bicikl.

Ali, kako ka`u, nikada ne bi mewali ovo prevozno sredstvo. Neretko wime odu i do Apatina koji je udaqen osam kilometara, pa ~ak i zimi kada qute voza~e, jer se boje da ne nalete na bicikliste, pogotovo po snegu.

- U {ali ka`emo da svaki me{tanin, wih oko 3.000 ima bicikl i time se najboqe ukqu~ujemo u akcije za zdrav `ivot, a i jesu Kupusinci dugove~ni, mo`da i zbog bicikla - uz smeh ka`e Imre Varga.

A odakle ta qubav prema biciklu neko ne zna. Doneli ga, verovatno, aktuelni me{tani iz starog zavi~aja sa slova~ko - ma|arske granice, odakle su im preci po~eli da sti`u pre dva i po veka.

J. Prel~ec

DRU[TVO

DNEVNIK

PALIJATIVNO ZBRIWAVAWE BOLESNIKA U SRBIJI

Kona~no registrovan „morfin”

Kao posledica starewa stanovni{tva u Srbiji, sve je ve}i broj obolelih od bolesti koje imaju progresivan tok i za koje je prognoza ograni~ena. Takvi bolesnici, kao i wihove porodice, suo~avaju se sa svakodnevnim problemima u nezi i pomo}i te{kom bolesniku, ~iji je kvalitet `ivota u velikoj meri ugro`en.

Zbog rastu}e potrebe za ovim vidom zdravstvene za{tite, Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva zdravqa, pro{le godine usvojila Nacionalnu strategiju za palijativno zbriwavawe, koja ima za ciq poboq{awe `ivota pacijenta koji boluje od bolesti koje ugro`avaju `ivot. Naj~e{}e se radi o malignim i kardiovaskularnim bolestima, delu neurolo{kih bolesti, sidi ili saobra}ajnim povredama koje dovode do nepokretnosti. Ovakvi bolesnici vrlo ~esto trpe jake bolove.

– [to se ti~e dostupnosti lekova za ove bolesnike, u na{oj ze-

Bo{wak, oni }e biti sme{teni tamo gde se i nalaze. Ako je to bolnica, prostor za wihovo zbriwavawe je bolni~ki krevet, a ako se radi o ku}i, palijativno }e biti zbrinuti u ku}nim uslovima. Ipak, potrebno je osmisliti i poseban prostor u postoje}im ustanovama da bi se pomoglo ~lanovima porodice da se odmore. U tom ciqu se ve} planira rekonstrukcija u pojedinim bolnicama. Pokrajinski skeretarijat za zdravstvo sagledava mogu}nost za organizovawe ovakvih odeqewa.

– Ciq palijativnog zbriwavawa je da se poboq{a kvalitet `ivota pacijenata u posledwim danima `ivota – ka`e zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo prof. dr Zdravko Kosjerina. – Postoje dve mogu}nosti pomo}i tim pacijentima: primarna zdravstvena za{tita, gde se u okviru domova zdravqa osnivaju centri za ku}no le~ewe i na 25.000 stanovnika po standardi-

Naj~e{}e se radi o malignim i kardiovaskularnim bolestima, delu neurolo{kih bolesti, sidi ili saobra}ajnim povredama koje dovode do nepokretnosti mqi je kona~no registrovan „morfin“, {to predstavqa korak napred u terapiji bola, kao i dugodeluju}e tablete leka koji je sli~an „morfinu“ a koji omogu}ava da pacijent uzme jednu tabletu dnevno i da tako lak{e kontroli{e bol – ka`e predsednica Komisije Ministarstva zdravqa za palijativno zbriwavawe dr Sne`ana Bo{wak. – Osim lekova, Ministarstvo zdravqa je pokrenulo edukaciju za ~lanove timova u ku}nom le~ewu koji u~estvuju u zbriwavawu tih pacijenata. Oni }e pomo}i pacijentu i porodici da re{e simptome bolesti kao {to su bol, gu{ewe ili povra}awe i da re{e socijalne i psiholo{ke probleme koji nailaze s takvim bolestima.

Od Evropske unije Srbija je dobila pomo} koja }e u slede}oj godini omogu}iti daqi razvoj palijativnog zbriwavawa kod nas. Srbija je ukqu~ena i u evropske projekte koji treba da nam pomognu da unapredimo propise koji se odnose na ovu oblast.

Prostor, odnosno ustanova gde }e biti sme{teni bolesnici, posebno je pitawe. Po re~ima dr

ma dolaze lekar i ~etiri medicinske sestre. Druga mogu}nost je sekundarna zdravstvena za{tita, gde se u bolnicama osnivaju jedinice za palijativno zbriwavawe, gde na deset bolesnika dolazi lekar specijalista i pet medicinskih sestara.

Za razliku od drugih gradova, Novi Sad nema sekundarnu zdravstvenu za{titu, odnosno gradsku bolnicu, a po strategiji ustanove tercijalnog tipa (Klini~ki centar Vojvodine i Instituti u Sremskoj Kamenici) ne mogu vr{iti ovu funkciju.

– Novi Sad bi sve svoje pacijente kojima je potrebno palijativno zbriwavawe trebalo da {aqe u okolne bolnice. Ali smatramo da bi Novi Sad, kao veliki centar, ipak morao da ima svoju jedinicu za ovakvo zbriwavawe. Razmi{qa se o tome da bi se za to mogao iskorisiti objekat na Iri{kom vencu koji je pripadao Institutu za plu}ne bolesti, ili tzv. engleska bolnica u Sremskoj Kamenici, a jedna od mogu}nosti su i gerijatrijski centri – ka`e dr Kosjerina.

J. Barbuzan

Od danas pa do 20. decembra odr`a}e se zajedni~ka medijska kampawa Ministarstva rada i socijalne politike, RTS-a i Unicefa za podr{ku inkluziji dece sa smetwama u razvoju uz finansijsku podr{ku Vlade Italije. Memorandum o razumevawu i partnerstvu u promovisawu socijalne inkluzije dece sa smetwama u razvoju kroz dvomese~nu intenzivnu medijsku kampawu pod nazivom „Rastimo zajedno“ potpisali su ministar rada Rasim Qaji}, generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijani} i direktorka Unicefa u SrQ. M. biji Judita Rajhenberg.

Matica nagradila dijasporu Ministarsto za dijasporu odredilo je ju~e dobitnike prvih nacionalnih priznawa za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u saradwi i ja~awu veza mati~ne dr`ave sa dijasporom i Srbima u regionu za 2010. godinu. Nagrada „Slobodan Jovanovi}“ u oblasti politike dodeqena je Slavomiru Gvozdenovi}u iz Rumunije, a nagradu „Mihajlo Pupin“ za infor-

15

MILICA PETROV, OBOLELA OD MULTIPLE SKLEROZE, OSAM GODINA OBIJA PRAGOVE POSLODAVACA

Turbo-dru{tvo ne razume sporost Xaba Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba s invaliditetom kad posle meseci i meseci uzaludnog tra`ewa posla vi{e nisam sigurna da li nas on {titi, ili nas diskrimini{e. Ovim re~ima svoju bezuspe{nu osmogodi{wu potragu za radnim mestom opisuje Milica Petrov (34) iz Zrewanina, koja je 2002. godine obolela od multiple skleroze. Ne `e-

Na svakom razgovoru za posao poslodavci bi je zagledali, a kroz nekoliko dana bi joj poru~ili da je spora i – zahvalili joj se na saradwi.

– Devet meseci sam volontirala u Plu}noj bolnici u Zrewaninu, u pravno-kadrovskoj slu`bi. @ao mi je {to nisam tamo ostala.

Radila sam i kao dispe~erka u jednoj taksi slu`bi, zatim u osiguravaju}em dru{tvu, pekari…

Vi{e od 40 obolelih u Zrewaninu U svetu, ina~e, dva i po miliona qudi boluje od multiple skleroze. Po procenama zdravstvenih institucija, u Srbiji je izme|u 6.000 i 7.000 osoba suo~eno s ovom te{kom neurolo{kom bole{}u, ~ija je u~estalost u protekle dve decenije udvostru~ena. U Zrewaninu, klub obolelih od multiple skleroze ima vi{e od 40 ~lanova. le}i da se preda bolesti, da se zatvori u ~etiri zida i zavisi od drugih, Milica je hrabro, nogama onemo}alim od ove opake bolesti, zakora~ila u svet. Sada se sve ~e{}e zapita ima li vi{e smisla boriti se. Iako je zavr{ila prvi stepen pravnog fakulteta, to nije bilo dovoqno da dobije makar mesto sekretarice.

Sve bi to trajalo po nekoliko dana i uvek bih se na{la na ulici.

Svi su mi govorili da sam spora.

Svesna sam da zbog multiple skleroze ne mogu da koristim ruke kako bi trebalo, ali sam i tra`ila poslove u kojima brzina nije presudna – kazuje za „Dnevnik“ Milica, koja trenutno `ivi u Ja{i Tomi}u s roditeqima, bez ~i-

Milica Petrov

je finansijske pomo}i ni hleba ne bi imala.

Veli da je te{ko pomiriti dva `ivota – jedan u kojem si bio neko i ne{to, i drugi, sada{wi, u kojem si, zapravo, niko i ni{ta. ^esto ima utisak da je sama na ovom svetu, premda je svesna toga da se i mnogi drugi poput we sre}u s istim tretmanom u dru{tvu.

– Re{ewem Nacionalne slu`be za zapo{qavawe utvr|eno je da sam sposobna za lak{e i sred-

we slo`ene administrativne poslove. Me|utim, gde god bih se pojavila, govorili su mi da upra`wena radna mesta podrazumevaju te`e i slo`enije administrativne poslove. A ja jednostavno ne `elim da zavisim od drugih. [ta }e biti kad ne bude oca i majke, ko }e onda o meni ra~una da vodi? @elim da sama brinem o sebi, ali mi dr`ava to ne dozvoqava – jada se ova devojka. @. Balaban

PACIJENTI ^ESTO NE ZNAJU SVOJA PRAVA

Pomagala o tro{ku zdravstvenog osigurawa Da pacijenti nisu dobro upoznati sa svojim pravima govori i podatak da veliki broj qudi ne zna da medicinska pomagala mogu dobiti novcem obaveznog zdravstvenog osigurawa. Ni lekari koji pacijentu propi{u neko pomagalo ~esto nisu upoznati s pravima osiguranika i postupkom za wegovo dobijawe. Jo{ uvek se de{ava da se pacijent upu}uje da iz svog xepa kupi neko pomagalo iako ispuwava uslove da ga dobije o tro{ku zdravstenog osigurawa.

Pravilnikom o medicinskim pomagalima koja se obezbe|uju iz obaveznog zdravstvenog osigurawa precizirana su prava pacijenata na dobijawe pojedinih pomagala. Osiguranici koji zbog bolesti ili deformiteta stopala, na primer, ne mogu da koriste konfekcijsku obu}u, imaju pravo na ortopedske cipele s ulo{cima o tro{ku zdravstvenog osigurawa. Takve cipele propisuje

VESTI Inkluzija dece sa smetwama u razvoju

ponedeqak1.novembar2010.

Izuzetak su jedino ortopedske cipele za elefantijazu. Ovo pomagalo propisuje izabrani lekar na osnovu mi{qewa supspecijaliste vaskularne hirurgije. Obrazac se overava u mati~noj filijali Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe uz ocenu lekarske komisije o opravdanosti propisivawa pomagala. Rokovi trajawa ortopedskih cipela zavise od starosne

Obrazac se overava u mati~noj filijali Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, uz ocenu lekarske komisije o opravdanosti propisivawa pomagala izabrani lekar na osnovu mi{qewa dva lekara – specijaliste fizikalne medicine i ortopeda.

dobi osiguranika. Za mlade do 18 godina rok trajawa ortopedskih cipela je 12 meseci, a stariji od

18 godina cipele dobijaju na godinu i po.

O tro{ku zdravstvenog osigurawa mogu se u odre|enim uslovima dobiti i aparati za govor. Naime, svi osiguranici s trajnim gubitkom glasa i govora nastalim zbog operacije glasnih `ica usled malignog oboqewa, koji u~ewem ezofagealnog govora, u narodu poznatog kao trbuhozborstvo, ne mogu da se osposobe za sporazumevawe, imaju pravo na pomo}ni aparat. Ono se ostvaruje posle testirawa. Osiguranik za koga se testovima utvrdi da se kori{}ewem ovog aparata mo`e osposobiti za sporazumevawe s okolinom sti~e pravo na pomagala i dobija aparat, kao i puwa~ s dve baterije. To pravo mogu}e je ostvariti jednom u deset godina, a nove baterije se o tro{ku zdravstvenog osigurawa dobijaju na svake dve godine.

J. Barbuzan

ZA[TITA VODA

maciono-komunikacione tehnologija Dejanu Ili}u iz Nemaccke.

Nagrada „Nikola Tesla“ za nauku i pronalaza{tvo pripala je Nenadu Marjanovi}u iz Austrije, „Dositej Obradovi}“ za obrazovawe Stevanu Bugarskom iz Rumunije, a „Vuk Karaxi}“ za o~uvawe srpskog jezika i }irili~nog pisma \or|u Nikoli}u iz SAD. Priznawe „Milo{ Crwanski“ za kwi`evnost dobio je David Albahari iz Kanade.

NUNS upire prstom na Vaqevo i „Alo” Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS) kritikovalo je ju~e odluku Skup{tine op{tine Vaqevo da grad ponovo preuzme ulogu osniva~a Radio Vaqeva. „Tom odlukom u medijski prostor Srbije uvedena je jo{ jedna nezakonita praksa koja je, na `alost, upori{te na{la u politi~koj voqi vladaju}e ve}ine koja je odobrila ranije sli~ne sporne odluke drugih lokalnih vlasti, iako su suprotne zakonskim odredbama“.

NUNS upozorava javnost da je dnevni list ALO u ju~era{wem broju grubo prekr{io Kodeks novinara Srbije i obmanuo javnost

najavom na naslovnoj „Policajac, `rtva gej parade, bori se za `ivot!“. Najavom se nedvosmisleno sugeri{e da su policajca povredili pripadnici gej populacije, mada su wega kamenicama povredili huligani dok je branio zgradu DS. Suprotno opremi, u tekstu se navodi da je policajac `rtva huligana, ali se i tu kr{e norme kada je re~ o poverqivim infomacijama kakve su zdravstveno stawe gra|anina, navedeno je saop{tewu.

Ujediweni protiv droga Nacionalna kampawa za prevenciju droga -“Ujediweni protiv droga“, ~iji je ciq ujediwewe dru{tva u borbi protiv {tetnosti uticaja i posledica zloupotrebe narkotika, bi}e predstavqena danas, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, saop{tilo je Ministarstvo zdravqa.

O va`nosti ujediwewa roditeqa i dece, prijateqa, institucija i medija na planu borbe protiv droga, na konferenciji }e govoriti ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} i {ef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan De`er, navedeno je u saop{tewu.

Zajedni~kim snagama do re{ewa – Za{tita voda nije mogu}a bez zajedni~kih napora svih aktera u zajednici i samo zajedni~kim radom mo`e se obezbediti zdrava i odr`iva budu}nost u Srbiji – re~eno je u ~etvrtak u Skup{tini AP Vojvodine na sastanku pove}enom za{titi voda i primeni Okvirne direktive o vodama u Srbiji. Ovaj skup uvod je u realizaciju daqih aktivnosti projekta „Priprema javnosti u Srbiji za u~e{}e na za{titi voda“, koji zajedni~ki sprovode Mladi istra`iva~i Srbije (Beograd) kao nosioci projekta, In`eweri za{tite `ivotne sredine (Novi Sad), WWF – Dunavsko-Karpatski program (Austrija) u saradwi i uz podr{ku Sekretarijata za za{titu `ivotne sredine grada Beograda, Pokrajinskog sekretarijata za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj i Stalne konferencije gradova i op{tina u Srbiji, a uz podr{ku i finansirawe Evropske unije.

Po re~ima Du{ice Trnavac iz Mladih istra`iva~a Srbije, projekat „Priprema javnosti u Srbiji za u~e{}e na za{titi vo-

da“ ima za ciq ja~awe saradwe svih zainteresovanih strana i razvoj kapaciteta organizacija u Srbiji koje se bave za{titom `ivotne sredine i koje treba aktivno da se ukqu~e u pra}ewe dono{ewa i primene zakonodavstva Evropske unije iz oblasti voda u Srbiji, s posebnim akcentom na Okvirnu direktivu o vodama.

– U sklopu projekta planirane su mnogobrojne aktivnosti koje }e ukqu~iti predstavnike svih segmenata dru{tva – donosioce odluka, dr`avne ~inovnike, predstavnike nevladinih organizacija, medije, eksperte, predstavnike biznis-sektora... @elimo da saznamo {to vi{e, da nam svako iz svog ugla delovawa i rada iznese svoja dosada{wa iskustva u za{titi voda, primeni evropskih standarda i direktiva vezanih za za{titu voda, kao i problematiku koja se javqa u tom domenu. Inicira}emo formirawe radne grupe zainteresovanih strana, s akcentom na organizacijama civilnog dru{tva koje bi bile spona izme|u javnosti i ostalih segmenata dru{tva, a

{to bi doprinelo {to efikasnojoj i boqoj primeni evropskih standarda i regulativa u oblasti za{tite voda u Srbiji – rekla je Du{ica Trnavac.

Po re~ima Igora Jezdimirovi}a iz In`ewera za{tite `ivotne sredine, ciq ovog sastanka je da se na jednom mestu sagledaju sve aktivnosti na poqu za{tite voda u Srbiji i da se pove`u akteri u ovoj oblasti. To je prilika, ka`e on, da se razviju ideje o mogu}im saradwama i budu}im partnerstvima, neophodnim za procese primene Okvirne direktive o vodama u Srbiji, a za koje postoje realne mogu}nosti za dobijawe podr{ke od evropskih ili doma}ih institucija i programa.

Na ju~era{wem sastanku o za{titi voda, problemima i primeni zakona, govorili su predstavnici NVO sektora, pokrajinskih organa, JVP „Vode Vojvodine“, Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Ribolova~kog saveza Vojvodine, Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine Novog Sada ...

A. B.

SPORT

ponedeqak1.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Srpkiwe nastavqaju seriju Srbija - Peru 3:1 (25:21, 16:25, 25:21, 25:18) TOKIO: Hala "Jojoto", gledalaca: 1.600, sudije: Merkado (Portoriko), Loderus (Holandija).

SRBIJA: Nikoli} 4, Brako~evi} 12, Malagurski 11, Krsmanovi} 10, Majstorovi}, Molnar 11, Antonijevi}, Vesovi} 4, Ogwenovi}, Veqkovi} 14, Ra{i}, ]ebi} (l).

PERU: Akvino, Uribe, Garsija, Soto 13, Palasios, Useda 11, Zamudio 9, ^ihuan 18, Rueda 2, La Rosa, Keldibekova 3, Ortiz 3.

Ostvarila su odbojka{ice Srbija tre}i uzastopni trijumf u Tokiju. Savladan je Peru, mnogo te`e nego {to to kona~ni rezultat pokazuje.

Istina, nije se, kao u prethodnim susretima protiv istog rivala, igralo pet setova, ali bilo je potrebno mnogo snage, koncentracije i `estoke borbe da bi se dobio, mo`da i najva`niji me~ u A grupi. U prvom setu Srbija je slavila posle boqe igre u fi-

ni{u seta. U drugom, na terenu je postojao samo jedan tim – Peru. Od po~etka do kraja seta, Peruanke su uve}avale prednost i izjedna~ile na 1:1.

U tre}em setu, vodila se borba poena za poen do 17:17.

Tada je na servis liniju stala Stefana Veqkovi} i Srbija je zahvaquju}i dobrim servisima, ali i bloku i igri u odbrani, uspela da do|e do ~etiri poena vi{ka.

Tu prednost je i sa~uvala za vo|stvo od 2:1 u setovima. U ~etvrtom setu se vodila izjedna~ena borba, uz rezultatsku klackalicu do vo|stva Perua od 13:12.

Od tog trenutka izabranice Zora Terzi}a preuzele su inicijativu, povele sa 16:13 i sigurnom igrom privele set i me~ kraju.

Danas je na SP u Japanu slobodan dan, a Srbija }e u 4. kolu A grupe igrati protiv Al`ira, sutra od 5 ~asova po na{em vremenu.

Grupa A Srbija - Peru Poqska - Kostarika Japan - Al`ir 1. Japan 3 3 2. Srbija 3 3 3. Poqska 3 1 4. Peru 3 1 5. Kostarika 3 1 6. Al`ir 3 0

1. Brazil 2. Italija 3. ^e{ka 4. Holandija 5. Portoriko 6. Kenija

KIKINDA: Sala Partizana, gledalaca 20, sudija Vla{i} (Kikinda).

Rezultati: Kormawo{ Srem~ev 3:1 (5, 6, -2, 6), Vico Teke 1:3 (-2, -2, 2, -7), ^oni} Cicmil 1:3 (-8, 5, -6, -2), Korma-

wo{ - Teke 1:3 (-5, 2, -8, -5). Stonoteniserke Novog Sada zaslu`eno su u odgo|enom me~u 5. kola u Kikindi savladale doma}u ekipu Flipa 3:1. U me~u 6. kola ^oka je pobedila Ba~ku Topolu 3:2.

M. S.

3 3 1 1 1 0

0 0 2 2 2 3

9:2 9:2 5:6 5:6 3:6 0:9

3:0 3:0 3:0 6 6 4 4 4 3

Grupa C

1. SAD 2. Tajland 3. Nema~ka 4. Kuba 5. Hrvatska 6. Kazahstan

Slavqe odbojka{ica Srbije

- U pitawu je pritisak, jer smo svesni da smo boqi i da moramo da pobedimo. Lak{e je igrati proitiv te`ih rivala.

Va`nu ulogu u pobedi nad Peruom donele su igra~ice sa klupe.

- Vi{e puta sam rekao imamo 14 igra~ica koje podjednako konkuri{u za mesto u postavi. Kvalitet je vrlo pribli`an. To se sada i pokazalo.

Danas je slobodan dan, a onda slede dueli sa Al`irom i Japanom.

- Al`ir je autsajder i dobi}emo ga sigurno kako god da igramo, jer je za klasu ili dve ispod Perua. Pojedine devojke }emo relaksirati, a druge }e odraditi jedan ili dva te`a treninga kako bismo

Stefana Veqkovi} u napadu

Flip – Novi Sad 1:3

3 3 3 3 3 3

Kuba - Kazahstan Tajland - Hrvatska SAD - Nema~ka 3 3 3 3 3 3

3 2 2 1 1 0

3:2 3:0 3:0 0 1 1 2 2 3

9:1 7:4 6:3 3:8 3:6 3:9

6 5 5 4 4 3

Grupa D

Terzi}: Pritisak nas sputao

@ENSKA SUPERLIGA

9:3 9:2 6:6 5:6 3:6 0:9

Grupa B ^e{ka - Portoriko Italija - Kenija Brazil - Holandija

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Najboqe srpske odbojka{ice savladale su Peru posle dosta muka - 3:1. U grupi A na Svetskom prvenstvu u Japanu ostale su s maksimalnim u~inkom posle tri kola.

Me|utim, igrom protiv Peruanki niko u taboru srpske reprezentacije nije zadovoqan.

Ali, ni zabrinut.

- Na `alost, bilo je onako kako sam i o~ekivao. Imamo problem posle va`nih pobeda, u utakmicama koje moramo da dobijemo, i to protiv ekipa koje su realno slabije od nas.

Automatski na{a igra nije onakva kakva treba da bude priznao je selektor Zoran Terzi}.

On tvrdi da nije bilo opu{tawa.

0 0 2 2 2 3

3:1 3:0 3:0 6 6 4 4 4 3

Turska - D. Republika Rusija - Kanada Koreja - Kina

spremno do~ekali duel sa Japanom nad kojim pobeda mo`e mnogo da nam donese, a ne mo`emo mnogo da izgubimo porazom - zakqu~io je Terzi}.

Ana Antonijevi} je ocenila da je na{a reprezentacije uspela da uspostavi kontrolu nad razvojem doga|aja na terenu.

- O~ekivali smo da }e biti te{ko, i rezultatski i psiholo{ki. Uspeli smo da iskontroli{emo utakmicu. Nadam se da }emo uspeti da se odmorimo i da }emo zatim nastaviti s pobedama.

Jovana Brako~evi} smatra da su Peruanke svetske prvakiwe po borbenosti.

- Znali smo posle pobede nad Poqskom da }e nam biti te{ko

1. Rusija 2. Koreja 3. Turska 4. Kina 5. D. republi.

6. Kanada

3 3 3 3 3 3

3 3 2 1 0 0

0 0 1 2 3 3

3:2 3:0 3:0 9:2 9:0 7:6 4:6 3:9 0:9

6 6 5 4 3 3

Takmi~ewe }e nastaviti po ~etiri reprezentacije iz svake grupe i formira}e nove dve grupe sa po osam ekipa (bodovi se prenose). protiv Perua, jer igraju sr~ano. Nisu na na{em nivou, ali su po toj sr~anosti daleko ispred svih ostalih - poru~ila je Jovana Brako~evi} i dodala: - Dosta smo se ispraznile protiv Poqakiwa, koje nam stoje na `uqu i nerviraju nas.

O~ekivano je bilo da protiv Perua budemo ispra`wene.

POJEDINA^NI DEO SVETSKOG PRVENSTVA ZA OSOBE S INVALIDITETOM

Beba i Zlatko bronzani

Dvoje stonotenisera na{e peto~lane takmi~arske ekspedicije na Svetskom prvenstvu za osobe s invaliditetom u korejskom gradu Gvan`u, Borislava Beba Peri}-Rankovi} i Zlatko Kesler, osvojili su bronzane medaqe i potvrdili kvalitet u pojedina~noj konkurenciji.

Borislava Beba Peri}-Rankovi} je, prema o~ekivawu, bila prva u grupi, gde su joj rivalke bile takmi~arka iz Jordana Al Azam Fatemah i Riese Rosabela iz Ju`noafri~ke Republike, a onda je u dramati~nom ~etvrtfinalu pobedila doma}u takmi~arku Jung s 3:2 u setovima. U jo{ dramati~nijem polufinalnom okr{aju istim rezultatom izgubila je od kineskiwe Zou Xing, koja je u petom setu slavila na razliku 15:13. U borbi za bronzanu medaqu Beba je lako - 3:0 pobedila Lu Pi Cun iz Kineskog Tajpeha i popela se na pobedni~ko postoqe. [ampionka je postala Kineskiwa Zou Xing, a epitetom vice{ampionke okitila se Koreanka Mon. - Imaju}i u vidu da sam zbog poro|aja imala pauzu, te da sam tek od maja uzela reket u ruke, prezadovoqna sam {to sam se na{la na pobedni~kom postoqu. Istina,

Zlatko Kesler

ostaje `al za izgubqenim polufinalnim me~om na razliku, ali to je sport. Kada se sve uzme u obzir, i daqe sam prva Evropqanka - zadovoqna je Borislava Peri}Rankovi}.

Na{ najtrofejniji takmi~ar kada su osobe s invaliditetom u

Foto: F. Baki}

pitawu Zlatko Kesler je u osmini finala pobedio [ve|anina Orena - 3:0, u ~etvrtfinalu je bio boqi rezultatom od Koreanca Kim Jeong-Seoka 3:1, a onda je identi~nim rezultatom izgubio u polufinalu od Kineza Fenga, da bi u borbi za bronzu savladao pr-

vog nosioca Francuza Meriena s 3:1. Kinez Feng se na kraju okitio zlatom, a srebro je pripalo Nemcu [midbergeru.

- @reb je hteo da se s Kinezom na|em u polufinalu, a ne u finalu, i to je presudilo da je ovoga puta medaqa bronzanog sjaja. Najva`nije je da smo odr`ali kontinuitet osvajawa medaqa na najrenomiranijim takmi~ewima - razmi{qewe je na{eg najuspe{nijeg takmi~ara i selektora Zlatka Keslera.

Nada Mati} je imala nesre}u da se u ~etvrtfinalu sastane s, kasnije se to pokazalo, {ampionkom Xou Xing, pa je podelila od petog do osmog mesta. Zorica Popadi} je stigla do osmine finala i podelila je deveto i deseto mesto. Ilija \ura{inovi} ovoga puta nije uspeo da pro|e takmi~ewe u grupi, jer je pora`en od Nemca Cetina i Engleza Robertsona.

Sada na{ima predstoji takmi~ewe u ekipnom delu, gde }e se u konkurenciji na}i 46 zemaqa sa svih kontinenata. Ve}i izgledi za osvajawe medaqe u reprezentaciji Srbije daju se damama. Svetsko prvenstvo u Gvan`uu zavr{ava se 3. novembra.

V. Jankov

Trio ne posustaje, Rouz „dere” Wu Orleans, Portland i Atlanta ostvarili su i tre}e pobede na startu NBA lige. Predrag Stojakovi} nije ulazio u igru, a Str{qenove je do trijujmfa u San Antoniju (99:90) predvodio Kris Pol s 25 poena, sedam skokova i pet asistencija. Od Srba na parket je izlazio samo Darko Mili~i}. Igrao

je 19 minuta u porazu Minesote u Memfisu (89:109), dao je {est poena i imao tri skoka. Najja~i utisak u no}i izme|u subote i nedeqe ostavili su Brendon Xenings i Derik Rouz.

Xenings je ostvario prvi tripl-dabl u~inak u karijeri (20 poena, 10 asistencija i 10 skokova) u pobedi Milvokija nad [arlotom (98:88), dok je Rouz sa 39 poena,

{est skokova i sedam asistencija najzaslu`niji za uspeh ^ikaga protiv Detroita (101:91). Rezultati: Atlanta - Va{ington 99:95, Klivlend - Sakramento 104:107, Wujork - Portland 95:100, Indijana - Filadelfija 99:86, ^ikago - Detroit 101:91, Memfis - Minesota 109:89, Hjuston - Denver 94:107, Milvoki - [arlot 98:88, San Antonio - Wu Orleans 90:99.

SPORT

c m y

DNEVNIK

JELEN SUPERLIGA – 10. KOLO KULA: Hajduk - Crvena zvezda 2:0 (1:0) BEOGRAD: Rad - Vojvodina 1:0 (0:0) IN\IJA: In|ija - ^ukari~ki Stankom 0:0 jj KRAGUJEVAC: Metalac - Habitfarm Javor 1:3 (1:0) U@ICE: Sloboda SP - BASK 2:1 (1:1) BEOGRAD: OFK Beograd - Smederevo 2:2 (1:1) ^A^AK: Borac - Spartak ZV 0:0 jj BEOGRAD: Partizan - Jagodina 3:0 (0:0) 1. Partizan 10 8 1 1 20:6 25 2. Rad 10 7 2 1 14:5 23 3. Crvena zvezda 10 7 1 2 13:5 22 4. Vojvodina 10 5 4 1 10:2 19 5. Sloboda 10 4 5 1 8:7 17 6. OFK Beograd 10 4 3 3 10:9 15 7. Spartak Zlatib. voda 10 3 5 2 8:7 14 8. Smederevo 10 2 6 2 12:10 12 9. Borac 10 2 6 2 6:8 12 10. Jagodina 10 3 3 4 7:10 12 11. Javor 10 2 5 3 7:7 11 12. In|ija 10 2 4 4 8:9 10 13. BSK 10 2 4 4 6:11 10 14. Hajduk 10 1 2 7 7:14 5 15. ^ukari~ki 10 0 3 7 1:15 3 16. Metalac 10 0 2 8 3:15 2 U slede}em kolu (6/7. novembra) sastaju se NOVI SAD: Vojvodina - Borac, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - In|ija, SMEDEREVO: Smederevo - Rad, BEOGRAD: Crvena zvezda - OFK Beograd, BSK Bor~a - Partizan, ^ukari~ki Stankom - Metalac,.

JAGODINA: Jagodina - Hajduk, IVAWICA: Habitfarm Javor Sloboda Sevojno Point.

GRA\EVINARI OPET BOQI OD NOVOSA\ANA

Nastavak tradicije Rad - Vojvodina 1:0 (0:0)

BEOGRAD: Stadion Rada, gledalaca 1.000, sudija Veselinovi} (Vaqevo), strelac Andri} u 51. minutu. @uti kartoni: Dimitrijevi}, Jovanovi}, Luka, Lekovi} (Rad), Mojsov, Tumbasevi}, Lazeti} i Smiqani} (Vojvodina).

RAD: Borjan 6, Todorovski 6, Kokovi} 6, Ran|elovi} 6, Dimitrijevi} 8 (Milojevi} -), Jovanovi} 6, Pajovi} 7, Luka 7, Andri} 7 (Stanojevi} 6), Jovan~i} 7 (Koji} 6), Lekovi} 7.

VOJVODINA: Brki} 6, Medojevi} 6, Mojsov 6, Trajkovi} 6, Tumbasevi} 6, \urovski 5 (Mudrinski 5), Lazeti} 6 (Bilbija 5), Oumaru 6, Mereba{vili 5, Vuli}evi} 6, Pavlovi} - (Smiqani} 6).

Tradiciju dugu pet godina Novosa|ani nisu prekinuli. U derbiju desetog kola Jelen superlige

nutu slobodan udarac izveo je \urovski, sa deset metara loptu je glavom udario Trajkovi}, ona je okrznula pre~ku i oti{la u gol aut. Doma}in, koji do tada nije opravdao epitet iznena|ewa prvenstva, tek potom je pripretio.

Za kratko vreme stvorio je dve prilike. Najpre je Luka na petercu dobio loptu, ali i u odsudnom trenutku bio je izblokiran, a potom je u gol-{ansi bio Jovan~i}.

Jovanovi} ga je idealno uposlio, a napada~ mlako reagovao i {utirao pravo u golmana Brki}a. Poluvreme je zavr{eno 0:0, a prava borba tek se naslu}ivala.

U nastavku je Rad bio mnogo boqi i odmah na po~etku do{ao u vo|stvo. Bila je to solo akcija Andri}a, efektno zavr{ena {utem po zemqi iskosa sa 12 metara.

ponedeqak1.novembar2010.

17

DUEL U KULI PRIPAO DOMA]INU

Bekvalac i Yomba nadmudrili goste Hajduk - Crvena zvezda 2:0 (1:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 1.500 sudija: Mihajlovi} (Vrawe). Strelci: V. Kova~evi} u 12. i Petrovi} u 83. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Pauqevi}, Radanovi}, Maksimovi} i Petrovi} (Hajduk), a To{i}, Adi, Ninkov, Isah i Trifunovi} (Crvena zvezda).

HAJDUK: Bra} 8, Kasalica 7 (Kozo{ 7), Pauqevi} 8, Radanovi} 9, Makismovi} 7, M. Kova~evi} 7, Jovanovi} 8 (Novakovi} -), Bogi} 8, @ivanovi} 7, Komazec 7, (Petrovi} 7), V. Kova~evi} 8.

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 7, To{i} 7, Adi 7, Miki} 6, Kadu 7, Perovi} 6, Ninkov (Igwatijevi} 6, ) Isah 6, (Jevti} 6), Ve{ovi} 6 (Trifunovi} 6), Milovanovi} 6, Kalu|erovi} 6.

Kona~no se dogodila fudbalska radost i u Kuli, a ostvarena je u okr{aju Hajduka i nekada{weg svetskog i evropskog prvaka Crvene zvezde. Iako im mesto na tabeli nije davalo za pravo da prete Crvenoj zvezdi, posle svega vi|enog, momci trenera Dragoquba Bekvalca sasvim zaslu`no su slavili, jer su izgarali na terenu, sve vreme igrali odgovorno i disciplinovano i nagrada u vidu bodova je stigla.

Prvo uzbu|ewe zabele`ili smo u 4. minutu, kada se stvorila gu`va pred golom Hajduka. Poku{ao je Perovi}, lopta se odbila do Ve{ovi}a koji iz peterca {utira u dobro postavqenog Bra}a. Uzvratio je Hajduk u 6. minutu. Slobodan udarac iskosa sa desne strane sjajno je izveo Milo{ Kova~evi}, {utirao pod samu pre~ku, pa je Stamenkovi} krajwim naporom izbio loptu u korner. U 9. minutu uzdasi pristalica Crvene zvezde. Slobodan udarac sa oko 20 metara odli~no je izveo Milovanovi}, {utirao kraj zida u daqi golmanov ugao, ali je na sre}u pristalica Hajduka lopta pogodila u stativu i odbila se u poqe.

I onda, vo|stvo doma}ina. Dosu|en je slobodan udarac iskosa

Branko Pauqevi} namu~io Beogra|ane

sa leve strane za Hajduk. Centar{ut pred gol Zvezde uputio je Maksimovi}, iskusni Radanovi} zahvata loptu glavom dovoqno da prevari Stamenkovi}a, lopta sti`e do debitanta u redovima Hajduka Vladimira Kova~evi}a koji je, tako|e glavom, sa desetak metara {aqe u mre`u - 1:0 za Hajduk. Potom se igralo uglavnom izme|u dva {esnaesterca, pa su novinarske bele`nice bile prazne sve do 43. minuta kada je Kadu {utirao ka golu Hajduka, a lopti smer mewa Kalu|erovi} i ona zavr{ava kraj same stative, pa se na odmor oti{lo sa predno{}u doma}ina.

U drugo poluvreeme Crvena zvezda ulazi sa novim napada~em Trifunovi}em koji je zamenio

Ve{ovi}a, ali efekta nija bilo. [to se Kuqana ti~e oni su u drugo poluvreme u{li bez {efa Dragoquba Bekvalca, koji je na preporuku lekara ostao u svla~ionici, jer mu je sko~io pritisak. No, to se u igri Hajduka nije osetilo, jer je komandu preuzeo Nikola Xomba.

U 48. minutu Komazec je povukao kontru doma}ina, kada je video da ispred sebe ima samo Adija, probacio je loptu pored wega i pretr~ao ga, a ovaj, videv{i {ta }e biti, sru{io ga.

Slobodan udarac je izveo Radanovi}, lopta je okrznula `ivi zid gostiju, promenila smer i Stamenkovi} je krajwim naporom uspeo da interveni{e i spre~i pogodak.

Bele`imo potom 56. minut, kada je Kalu|erovi} prvi put umakao pa`wi {topera Hajduka, krenuo sam ka golu doma}ih, ali vihorni Pauqevi} ga sti`e i blokira wegov udarac.

Izvanrednu priliku da pove}a prednost Hajduka propustio je @ivanovi} u 78. minutu. Kozo{ je povukao napad svoje ekipe, uposlio Jovanovi}a, ovaj ugledao slobodnog @ivanovi}a, ubacio mu loptu u prazan prostor, @ivanovi} izbija sam pred Stamenkovi}a i sa 7-8 metara {utira, lopta poga|a golmana gostiju, ali nastavqa put ka mre`i i sa gol linije Adi je izbija i spre~ava najgore.

I onda 83. minut i 2:0 za Hajduk. Jedan od najboqih na terenu Branko Pauqevi} je prihvatio loptu uz aut liniju, uneo je u sredinu terena i sa 23 metra odlu~io se na udarac.

Uradio je to silovito, pa je Stamenkovi} uspeo samo da odbije loptu, koju je prihvatio Petrovi} i sa 5-6 metara hladnokrvno ubacio u mre`u Crvene zvezde.

Istina, postigla je i Zvezda gol u Kuli. Bilo je to u 87. minutu kada je dosu|en slobodan udarac za Beogra|ane. U tom trenutku doma}in je vr{io izmenu igra~a, a Milovanovi} je ne ~ekaju}i znak arbitra odli~no {utirao i pogodio gorwi desni ugao gola doma}ih. Obradovali su se navija~i Crvene zvezde, ali kratko, jer je sudija poni{tio gol zbog toga {to nije dao znak da se udarac izvede. Sve u svemu, od Crvene zvezde se vi{e o~ekivalo, a igra~ima Hajduka sve ~estitke na prikazanoj igri. \. Bojani}

POSLE POBEDE NAD JAGODINOM

Partizan ~eka Portugalce

Abubakar Oumaru propustio sjajnu priliku

izgubili su od Rada na Bawici 0:1 (0:0). Ekipama je pripalo po poluvreme, s tim {to je u drugom doma}in bio daleko boqi.

Timovi su u me~ u{li u standardnim formacijama, 4-3-3 odnosno 4-2-3-1. Kod gostiju igrali su i \urovski, Pavlovi} i Oumaru, ali ovaj drugi imao je peh. Ve} u 2. minutu se povredio i napustio igru, a umesto wega u{ao je Smiqani}.

Ritam prvog poluvremena nametnuli su Novosa|ani. Brzim dodavawima i ~vrstim presingom gosti su zagospodarili terenom, a doma}in se oslobodio tek u fini{u. Ve} u 6. minutu u priolici je bio Oumaru. Na petercu je do~ekao loptu sa desne strane, ali je pravovremeno intervenisao golman Borjan. Ne{to kasnije usledila je prva velika prilika za goste. Ponovo je akter bio Oumaru, lobovao je „jedinicu“ gra|evinara, ali je Pajovi} sa same gol linije izbacio loptu u poqe. Vojvodina je sjajno delovala u prvom delu, imala je jo{ dva {uta. U 23. mi-

Foto : F. Baki}

Malo potom doma}in je imao novu {ansu. Todorovski je vukao po desnoj strani, ali umesto da uposli usamqenog Trajkovi}a, hteo je da {utira, ali je izblokiran. Vojvodina je u nastavak u{la umorno, kao danak presingu u prvom poluvremenu. Milinkovi} je poku{ao izmenama da promeni ritam. \urovskog je zamenuo Mudrinski, a potom i Lazeti}a - Bilbija. Me|utim, Rad je i daqe dominirao. Jovanovi} je iza{ao sam ispred Brki}a, ali je pogodio spoqni deo mre`e. Napokon su potom pripretili i gosti. Mudrinski se izborio za {ut sa 17 metara, ali je ga|ao pravo u Borjana. U 79. minutu pitawe pobednika mogao je da re{i Dimitrijevi}. [utirao je iskosa sa 12 metara, ali tik pored stative. Minut potom u prilici je bio i Luka, ali sa {est metara wegov {ut zaustavqa Brki}.

Ostalo je na kraju 1:0, a za brigu Novosa|anima pored rezultat sigurno je i izdawe iz drugog poluvremena na Bawici.

I. Lazarevi}

Fudbaleri Partizana cementirali su prvo mesto, posle deset kola Jelen super lige. Crno–beli su savladali Jagodinu sa 3:0 (0:0), rezultatski ubedqivo, ali ne i igrom.

Delimi~no, tome su kumovali gosti iz Jagodine, koji jasno nemaju ni pribli`an kvalitet {ampionovom. Tek pokatkad }urani su ugro`avali Stojkovi}a i ostavili dilemu koliko je vaqak spreman za vrlo va`an me~ sa Bragom u Ligi {ampiona. Jer nejasno je

da je Partizan igrao koliko mu je bilo potrebno u subotu, ili je jednostavno, u ovom trenutku to wegov maksimum.

Tek, ukoliko `ele prole}e u Evropi crno–beli }e u sredu morati boqe.

Trener Stanojevi} zadovoqan je izdawem svoje ekipe protiv Jagodine. Smatra da je pobeda mogla biti i ubedqivija.

- Zaslu`eno smo pobedili nezgodnog protivnika. Gost nije do{ao da se brani ve} je me~ po~eo sa ~etiri ultrao-

fanzivca. Boqi smo bili u drugom poluvremenu iako smo i u prvom mogli dati neki gol. Ako smo poveli iz ofsajda, `ao mi je, ali mislim da bismo pobedili i da gol nije priznat – ka`e trener crno–belih.

Jasno je da Nemawa Tomi} nije u formi. I u subotu je bio dekoncentrisan, pa je zamewen u poluvremenu. U sredu }e ga verovatno zameniti Iliev.

- Ne svi|a mi se {to je Tomi} izvi`dan. Smatram da to

nije zaslu`io jer se trudi da pru`i svoj maksimum. Umesto toga, navija~i su mogli da do|u u mnogo ve}em broju i isprate nas na odlu~uju}i me~ sa Bragom – razo~aran je Stanojevi}.

Moreira je opet postigao gol. Plej crno–belih najavquje boqe partije.

- Pucam od snage i `eqe za igrom. Drago mi je da doprinosim ekipi, a nadam se da }e tako biti u sredu kaka igramo me~ za ostanak u Evropi – rekao je Portugalac.

I. L.

SUBOTI^ANI OSVOJILI BOD U ^A^KU

PARTIZANOV RIVAL IZGUBIO OD RIO AVEA (0:2)

Bez mnogo prilika

Blama`a Brage

Posle dva vezana poraza, protiv OFK Beograda i Rada, fudbaleri Spartak Zlatibor vode osvojili su novi bod u Superligi Srbije. Na gostovawu u ^a~ku odigrali su 0:0 protiv Borca, a kako isti~e Vidak Brati}, iskusni {toper golubova, rezultat je realan.

– Obe ekipe su imale po nekoliko prilika, izostala je atraktivna igra, ali treba znati i to da je teren bio izuzetno te`ak za igru, te da se na igra~ima oba tima sigurno osetio trag igrawa u te{kim me~eva pro{log vikenda i u sredu, kroz Kup susrete. Naravno da smo mogli do pobede, bilo je prilika, bilo je prostora za igru, ali su nedostajali zavr{ni pas i malo koncentracije

i sre}e u fini{u akcija – rekao je Brati}, pa nastavio: – Dobro je {to smo osvojili bod, vra}amo se u dobar ritam i vreme je da zabele`imo pobedu.

Pravu priliku za to ima}emo u susretu s In|ijom za vikend.

Igramo pred na{om publikom i bi}e to prilika da do|emo do pobede koja }e obradovati i nas i verne navija~e – istakao je Brati}.

Sli~no je nakon utakmice mislio i Dragan Miranovi}, trener Spartak Zlatibor vode: – Obe ekipe su bile prili~no skromne u svom u~inku, pogotovo u fazi napada. Uz nekoliko prilika i poluprilika na obe strane, krajni rezultat je svakako realan i objektivan – kazao je Miranovi}.

N. S.

Partizan je slomio otpor Jagodine u drugom poluvremenu (3:0), Arsenal je do pobede nad Vest Hemom do{ao pogotkom Songa u 88. minutu, a [ahtjor je, tako|e minimalnim rezultatom, upisao tri boda na gostovawu Dwepru, golom Adrijana u 26. minutu (Dario Srna je iskqu~en u posledwim trenucima). Jedini ~lan Grupe H Lige {ampiona koji nije pobedio ovog vikenda u prvenstvu je Braga. I ne samo to, tim Domingosa Pasijense se obrukao, pora`en je na gostovawu „fewera{u“ Rio Aveu.

Rio Ave je do prve pobede u sezoni od 2:0 stigao golovima u rasponu od deset minuta, u 72. i 82. minutu, i time pobegao s dna tabele. Da li je igra~ima

Brage prerano misli okupirao Partizan, osta}e tajna, ali je jasno da se trener Pasijensa nije kockao me{awem karata.

U odnosu na sastav koji je savladao srpskog {ampiona pre deset dana, napravio je samo tri izmene.

Braga se nalazi na deobi tre}eg mesta s Akademikom, sa po 14 bodova iz devet utakmica, ~etiri mawe od drugoplasirane Benfike i ~ak 11 mawe od lidera, Porta. Me|utim, naredni protivnik Partizana verovatno }e „potonuti“ ve} u nedequ kada ~ak ~etiri ekipe (Olhanense, Setubal, Sporting i Gimarae{) mogu da ga preteknu na tabeli ukoliko pobede i jo{ jedna (Leirija) da se izjedna~i po broju bodova.

18

SPORT

ponedeqak1.novembar2010.

NAKON POSTIGNUTOG GOLA U SUSRETU S MILANOM

PRVA LIGA SRBIJE

Del Pjero rekorder Juventusa

Sremci torpedovani Srem - Proleter 0:3 (0:1) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 150, sudija Simovi} (Lov}enac), strelci: Damwanovi} u 14. i 65. i Sekuli} u 57. minutu.

SREM: Baji} 6, Milanov 5 ([ijan -), D. Nikoli} 6, Vasili} 6, Milosavqevi} 7, Milo{evi} 6, Soviq 7, Zec 6, @ivkovi} 5, Kajizi 7, Alfredo 5 ([arac 6).

PROLETER: Jeli} 7, Rodi} 7, \or|evi} 8, Paripovi} 7, @igi} 7, Glogovac 7, Ra{iovan 7, Vislavski 7, Damwanovi} 8 (\ori} -), Sekuli} 7 (Ki{ -), Kova~evi} 7 (Veselinovi} -).

Mitrov~ani su zaigrali obe}avaju}e, a kada su u 14. minutu primili gol slika se na terenu promenila i Slanobarci su preuzeli inicijativu. Efektno vo|stvo doneo je spretni Damwanovi} kada je u kaznenom prostoru sa desetak metara iz okreta preciznim udarcem doneo veliku radost gostima.

Vaqa ista}i da su Mitrov~ani ve} na po~etku ovog neravnopravnog susreta propustili dve izgledne prilike i to preko tamnoputog Alfreda i nespretnog @ivkovi}a.

U nastavku, ve} u 57. minutu nova radost Slanobaraca. Na pas Damwanovi}a Sekuli} je spretno reagovao i povisio vo|stvo.

Tada su gosti zaigrali defanziv-

Srem - Proleter 0:3 Radni~ki 1923 - N. Pazar 2:0 Novi Sad - Big bul Radni~ki 0:5 Radni~ki (S) - Kolubara 1:0 Banat - Sin|eli} 2:2 Be`anija - Mladost (L) 0:0 BASK - Mladi radnik 1:0 Zemun - Teleoptik 1:2 Napredak - Dinamo 2:0

1. BASK 13 2. Proleter 13 3. Banat 13 4. Radn. 1923 12 5. N. Pazar 13 6. Sin|. (Ni{)13 7. Mlad. (L) 13 8. Radn. (S) 13 9. M. radnik 13 10. Novi Sad 13 11. Napredak 13 12. Teleoptik 12 13. Big bul 13 14. Zemun 13 15. Be`anija 13 16. Srem 13 17. Dinamo 13 18. Kolub. (-3) 13

9 7 6 6 6 6 5 5 5 5 5 4 4 3 3 1 1 0

2 2 4 2 6 1 4 2 4 3 3 4 5 3 5 3 3 5 3 5 2 6 4 4 2 7 5 5 4 6 7 5 2 10 5 8

21:7 23:11 14:9 18:11 14:11 15:11 13:8 11:9 14:14 18:20 14:16 14:17 16:15 11:12 8:11 9:15 3:26 6:19

29 25 24 22 22 21 20 20 18 18 17 16 14 14 13 10 5 2

U slede}em kolu (6/7. novembra) sastaju se: Proleter - Banat, Radni~ki (S) - Radni~ki 1923, Mladi radnik Novi Sad, Mladost (L) - BASK, Novi Pazar - Be`anija, Big bul Radni~ki Zemun, Teleoptik - Srem, Sin|eli} Napredak, Kolubara - Dinamo.

nije i zatvorili sve prilaze golu Jeli}a. U 65. minutu raspolo`eni Damwanovi} je iz solo akcije postavio kona~an rezultat 0:3.

R. Artukov

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Nezadr`ivi To{i} Dowi Srem – Cement 2:1 (1:1) PE]INCI: Sportski centar „Suva~a“. Gledalaca: 250.

Sudija: Tadija Stanti} (Subotica) 7. Strelci: To{i} u 27. i 70. minutu (Dowi Srem), Radi{i} (autogol) u 24. minutu (Cement). @uti kartoni: To{i}, Srem~evi} i [u{war (Dowi Srem), \eri} i \uki} (Cement).

DOWI SREM: Varga 7, To{i} 8, Markovi} 7, Prqevi} 7, Risti} 7, Radi{i} 7 (\urki} 7), Srem~evi} 7, Mirkovi} 7, [u{war 7, Jovanovi} 6 (]iri}) Berowa 6 (Antunov).

CEMENT: Risti} 7, Tanasin 6 (Stoj~i}), Trbovi} 6, \eri} 6, Milovi} 6, Gostovi} 6, Raki} 7, \uki} 6, Grkovi} 7 (^ankovi}), Markovi} 6 (Ga{parevi}) , Stan~eti} 6.

Te`e nego {to se o~ekivalo Dowi Srem je do{ao do bodova protiv ekipe koja nije do{la da se brani na Suva~u. U 24. minutu nakon centar{uta Raki}a, Radi{i} nespretno reaguje i loptu, umesto u korner, {aqe iza le|a svog golmana Varge.

Gosti su bili u vo|stvu svega nekoliko minuta: akciju koju je zapo~eo Berowa, golom je okon~ao To{i}, koji je trenutno bez dileme najboqi fudbaler Doweg Srema. Upornost i borbenost To{i}a isplatila se u 70. minutu. Brzonogi napada~ iskoristio je neodlu~nost gostuju}e odbrane, izborio se za loptu i manirom iskusnog fudbalera

DNEVNIK

Pali} - Tekstilac Ites Dowi Srem - Cement Sloboda -Mladost (A) Sloga (T) - Vr{ac ^SK Pivara - Dolina Radni~ki (NP) - Senta Veternik Vis. - Kikinda Solunac - Mladost (BJ)

1:0 2:1 3:0 2:0 0:0 1:0 7:0 1:1

1. Radn. (NP) 12 8 3 1 22:5 27 2. Dowi Srem 12 8 3 1 23:10 27 3. ^SK Pivara12 6 5 1 27:10 23 4. Veternik 12 6 5 1 24:12 23 5. Dolina 12 7 1 4 14:17 22 6. Senta 12 5 4 3 21:10 19 7. Vr{ac 12 4 5 3 12:12 17 8. Solunac 12 4 4 4 20:18 16 9. Cement 12 4 3 5 17:14 15 10. Tekstilac 12 4 3 5 11:13 15 11. Sloga (T) 12 3 4 5 16:15 13 12. Pali} 12 3 4 5 15:19 13 13. Mlad. (BJ) 12 3 3 6 12:22 12 14. Sloboda 12 2 3 7 18:25 9 15. Kikinda 12 1 4 7 7:29 7 16. Mladost (A)12 0 2 10 8:36 2 U slede}em kolu (6/7. novembra) sastaju se: Mladost (BJ) - Sloboda, Kikinda - Solunac, Senta - Veternik Viskol, Dolina - Radni~ki (NP), Cement - ^SK Pivara, Tekstilac Ites Dowi Srem, Vr{ac - Pali}, Mladost (A) - Sloga (T).

poslao je u gol. Doma}i fudbaleri imali su, i pored ne ba{ ubedqive igre, nekoliko izglednih prilika (Berowa u 9, Radi{i} u 31. i Jovanovi} u 60. minutu). S druge strane, i gosti iz Beo~ina su mogli da preko Milovi}a u 14. i Raki}a u 18. minutu ne{to vi{e da urade. @. Radivojevi}

Pali} – Tekstilac Ites 1:0 (0:0) PALI]: Stadion “Janko Pejanovi}”, gledalaca 150, sudija Maksimovi} (In|ija), strelac Soviq u 60. minutu. @uti kartoni: Maslovara (Pali}), Cvetkovi} (Tekstilac Ites).

PALI]: Stojanovi} 7, Kosti} 8, Lazinica 7, Pr{i} 7, Zogovi} 7, Kova~evi} 7, Maslovara 7 (Radovi} 7), Karaxi} 7 (Vu~kovi} 7), Ru`i} 8, \akovi} 8, Soviq 9.

TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 7, Kr{i} 7, Arsi} 7, Jovi~evi} 7, Levajac 7, Vukovi} 7, Kuveqi} 7, Subotan 6, Stojanovi} 7, ^orda{i} 6 (Risti} 6), Stevan 6 (Cvetkovi} 6).

U dinami~noj i borbenoj igri tokom cele utakmice i jedna i druga ekipa je `elela pobedu. U tome su predwa~ili Pali}ani koji su pobedu `eleli vi{e, s obzirom na to da na tabeli imaju mali broj bodova.

Gol odluke pao je u 60. minutu kada je Soviq na asistenciju @arkovi}a i Ru`i}a pogodio levi dowi ugao nemog}nog Igwatovi}a. U fini{u i gosti su imali nekoliko {ansi (Stojanovi} i Kuveqi}), ali ~vrsta odbrana Pali}ana je izdr`ala i sa~uvala rezultat. Na kraju, ipak, zaslu`ena pobeda Pali}ana i veliko slavqe doma}ina.

S. Stojiqkovi}

Fudbaler Juventusa Alesandro del Pjero (35) postao je novi rekorder “stare dame” po broju golova postignutih u Seriji A. Del Pjeru je pogodak na susretu sa Milanom bio 179. u Seriji A, ~ime je prestigao legendu Juventusa \ampjera Bonipertija .

Sada 82-godi{wi Boniperti je za Juventus igrao od 1946. do 1961. godine i vi{e od 40 godina je bio najboqi strelac torinskog kluba u nacionalnom {ampionatu. Boniperti je na 444 susreta postigao ukupno 178 golova, dok je Del Pjeru za 179 golova bila potrebna 431 utakmica. Del Pjero je, tako|e, rekorder Juventusa sa ukupno 635 nastupa u svim takmi~ewima, gde je postigao

Alesandro del Pjero

MENAYER MAN^ESTER JUNAJTEDA KATEGORI^AN

Bez poja~awa u januaru

Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson rekao je da ne namerava da dovede nove fudbalere na Old Traford tokom januarskog prelaznog roka.

- Ne}emo kupovati igra~e u januaru, sigurno. Imamo ograni~en izbor, po{to je ve}ina igra~a za koje bismo bili zainteresovani ove sezone igrala u evropskim takmi~ewima, pa ne bi mogli da igraju za Junajted na prole}e - rekao je Ferguson za list Independet. - Do kraja sezone ostalo je jo{ pet meseci, nadam se da }e se do kraja februara u tim vratiti Antonio Valensija, tako da }e on biti novi igra~. Ako se Majkl Oven vrati, to nam je jo{ jedan igra~ vi-

276 pogodaka. Rekord Serije A, koji }e te{ko biti dostignut, dr`i Silvio Piola koji je u periodu od 1929. do 1954. godine postigao ukupno 274 gola, nastupaju}i ve}i deo karijere za Lacio.

Od aktivnih igra~a, pored Del Pjera koji je sada deseti na ve~noj listi, tu se nalazi jo{ Fran~esko Toti na {estom mestu sa 192 pogotka. Da bi se na{ao na petom mestu, Toti }e morati da postigne jo{ 14 golova, kako bi prestigao Roberta Ba|a koji ima 205 pogodaka.

Ispred Del Pjera se na devetom mestu nalazi Gabrijel Batistuta sa 184 gola.

Del Pjero je tako|e, na 25 me~eva s Milanom postigao ukupno sedam golova.

{e. Zbog toga mislim da nema razloga da kupujemo nove fudbalere.

Man~ester junajted jo{ nema poraz u Premijer ligi, a mnogi smatraju da }e uprava morati da poja~a ekipu ako `eli da se ozbiqno ume{a u borbu za trofeje.

Napada~ Junajteda Vejn Runi je nedavno izjavio da `eli da ode s Old Traforda jer klubu nedostaju ambcije, ali i zbog toga {to uprava ne mo`e da privu~e najboqe svetske igra~e. Reprezentativac Engleske je, ipak, produ`io ugovor sa svojim klubom.

Man~ester junajted je tre}i na tabeli, sa pet bodova zaostatka za vode}im ^elsijem.

BARSELONA MERKA IGRA^A TOTENHEMA

Barsa `eli Modri}a za 40 miliona evra Barselona }e narednog leta poslati ponudu Totenhemu za veznog igra~a Luku Modri}a, pi{e “Dejli mejl”. Engleski dnevnik navodi kako se hrvatski reprezentativac

iz Zagreba platio oko 20 miliona evra pre dve godine, {to se pokazalo kao dobra kupovina, jer je talentovani plejmejker sjajnim igrama u~estvovao u uspesima lon-

KUP SRBIJE U MLADENOVCU

Markovi} ispred Pletikosi}a Srpski strelci su dobrim serijama otvorili sezonu vazdu{nim oru`jem u prvom Kupu Srbije u Maldenovcu. Tri prva mesta vazdu{nom pu{kom kod seniora osvojena su s vi{e od 592 kruga, a

pobedio Dimitrije Grgi}a iz Akademca. Branilac titule junior Milo{ Milovanovi} iz u`i~ke dru`ine „Aleksa Dejovi}“ pobedio je vazdu{nim pi{toqem, dok je najuspe{nija juniorka bila Emilija Zdravkovi} iz Jagodine.

Luka Modri} na ceni

na{ao u planovima Pepa Gvardiole, koji je navodno odustao od Seska Fabregasa. U katalonskom klubu veruju da bi Modri} mogao da ima sli~nu ulogu kao Fabregas i spremni su da plate 40 miliona evra za 25-godi{weg fudbalera.

Totenhem je za Modri}a Dinamu

donskog kluba i doprineo plasmanu u Ligu [ampiona.

Pored Barselone, za Modri}a je zainteresovan i Aleks Ferguson, menaxer Man~ester Junajteda.

Krajem pro{le sezone Modri} je potpisao {estogodi{wi ugovor sa Totenhemom.

NA IGRAMA KADETA VOJNIH AKADEMIJA U ANKARI

^etiri medaqe za Srbiju

Dragan Markovi}

slavio je pro{le godine drugi u finalu Kupa Srbije Dragan Markovi} iz Novog Sada s 594 kruga, ispred olimpijca iz Kragujevca Stevana Pletikosi}a koji je imao isti rezultat. Tre}e mesto osvojio je pro{le godine najprecizniji strelac u finalu Kupa Srbije Dejan Pe{i} iz Pan~eva. Ivana Maksimovi} po~ela je prvu seniorsku sezonu pobedom vazdu{nom pu{kom sa 395 krugova i za tri kruga pretekla rivalke. Siguran je bio i Igor ^otra, junior Zvezdare pobediv{i vazdu{nom pu{kom sa dva kruga boqim rezultatom od Borislava Maziwanina iz Policajca.

Juniorka Pan~eva Tijana Kolarik je tako|e slavila sa dva kruga prednosti vazdu{nom pu{kom.

Najubedqivija je bila evropska {ampionka vazdu{nim pi{toqem za seniorke iz Merakera ove godine Bobana Veli~kovi} (Bor 030) koja je ubila 384 kruga i za sedam krugova pretekla Zoranu Arunovi} iz Crvene zvezde, svetsku prvakiwu ovim oru`jem iz Minhena ove godine. Veli~kovi}eva je lane pobedila u finalu Kupa Srbije za juniorke.

Damir Mikec (Policajac) pro{logodi{wi pobednik finala Kupa Srbije, je u prvom izlasku na vetrenu liniju u novom ciklusu,

Drugi Kup Srbije odr`a}e se tako|e u Mladenovcu 20. novembra.

Rezultati, prvi Kup Srbije standardno vazdu{no oru`je – pu{ka: 1. Dragan Markovi} (Novi Sad) 594, 2. Stevan Pletikosi} („^ika Mata“, Kragujevac) 594, 3, Dejan Pe{i} (Pan~evo) 592 kruga itd. Juniori: 1. Igor ^otra (Zvezdara) 581, 2. Borislav Maziwanin (Policajac) 589, 3. Stefan Aleksandrovski (Jedinstvo, Stara Pazova) 586 krugova itd: Seniorke: 1.

Maksimovi} („Novi Beograd U{}e“ 395, 2, @ivkovi} (Jagodina) 393, 3. Ga}e{a (Novi Beograd U{}e) 393 kruga itd. Juniorke: 1.

Kolarik (Pan~evo) 394, 2. Todorovi} („Lukawac“, Pirot) 382, 3. Duwa Ivezi} (Novi Sad) 390 itd. Pi{toq, seniori: 1. Damir Mikec (Policajac) 578, 2. Dimitrije Grgi} 576, 3. Slobodan Milanovi} (obojica Akademac) 567 krugova itd. Seniorke; 1. Bobana Veli~kovi} (Bor 030) 384, 2. Zorana Arunovi} (Crvena zvezda) 377, 3. Brankica Zari} (Kikinda) 376 krugova itd: Juniori:1. Milanovi} („A. Dejovi}“) 554, 2: @akula (Zvezdara) 553, 3. Gra|in (Kikinda) 551 krug itd. Juniorke: 1. Zdravkovi} (Jagodina) 371, 2. Radovanovi} („A. Dejovi}“) 370, 3. Laj~ak (Smederevo) 383 kruga itd.

Srpski strelci osvojili su ~etiri medaqe (srebro i tri bronze) na Kadetskim vojnim igrama u Ankari u Turskoj na kojima su u~estvovali pitomci vojnih akademija iz 27 zemaqa. Takmi~ewe je odr`ano, osim u streqa{tvu i u odbojci, vojnom petoboju, orijentiringu i atletici, gde su srpski kadeti imali tako|e uspeha i osvojili tri bronzane medaqe (400 m, 800 m i {tafeta 4 puta 400 metara).

zanim trofejom na{ao se i Ilija Ran~i} u ga|awu vazdu{nom pu{kom sa 581 krugom.

- U na{oj ekspediciji bilo je 48 osoba - istakao je jedan od rukovodilaca u delegaciji srpskog tima Mitja Grgi} istaknuti streqa~ki trener. - Putovali smo do Ankare skoro 26 ~asova.

Doma}ini su bili izuzetno gostoqubivi, bili smo sme{teni uAkademiji „Kara Harp Okulu“ u sedmomilionskoj Ankari, s od-

Srebrne devojke iz Srbije

Srebrna medaqa pripala je `enskoj selekciji vazdu{nim pi{toqem u kojoj su ga|ale Gordana Sari}, Milica Milosavqevi} i Tawa Ta~i}.

Tawa Ta~i} je sa 354 kruga osvojila pojedina~nu bronzu, a bronzanim trofejom okitila se i `enska selekcija vazdu{nom pu{kom u kojoj su bile Sawa Mr|a, Kristina Babi} i Ida Popeskov.

Na pobedni~kom postoqu sa bron-

li~nim uslovima za takmi~ewe, sme{tajem i ishranom. Ga|alo se na papirnatim metama, bilo je ovo veoma kvalitetno takmi~ewa i veoma sam zadovoqan rezultatim i plasmanima u jakoj konkurenciji. Sa stru~ne strane, iskoristili smo priliku i da s kolegama iz drugih delegacija porazgovaramo i razmenimo iskustva u organizaciji sporta i takmi~ewa u vojnim akademijama.

SPORT

c m y

DNEVNIK

TURNIR U BE^U

ponedeqak1.novembar2010.

19

TRKA ZA VELIKU NAGRADU PORTUGALA

Trijumf Zimowi}a i Nestora Slavqe Horhea Srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor trijumfovali su na turniru u Be~u u konkurenciji parova. Wih dvojica su u finalu savladali Poqake Mariju{a Firstenberga i Marcina Matkovskog rezultatom 7:5, 3:6, 10:5.

Do 22. zajedni~ke titule Zimowi} i Nestor su stigli posle velike borbe i dosta preokreta.

Poqaci su u prvom setu prvi stigli do brejka ve} u drugom gemu. Nakon toga su na svoj servis poveli 3:0, ali je onda drugi dubl sveta napravio potpuni preokret.

U drugom setu Firstenberg i Matkovski su ponovo prvi stigli do prednosti, nakon brejka u {estom gemu, i za razliku od prvog seta uspeli su da je sa~uvaju i izjedna~e na 1:1. Odluka je pala u super taj brejku, kada su Zimowi} i Nestor na najboqi na~in demonstrirali {ta zna~i veliko iskustvo i kqu~nim trenucima me~a. Osvojili su tri poena na servis protivnika i

Lorenca

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

bez ve}ih problema priveli me~ kraju.

Zimowi}u je to bila 37. titula u karijeri, a Nestroru ~ak 68.

trijumf u dublu, a za pobedu im je pripala nagrada od 31.500 evra.

RAZI[LI SE NA[A IGRA^ICA I HAJNC GINTARD

Ana ostala bez trenera Ana Ivanovi} i Hajnc Gintard su se razi{li. [vajcarski stru~wak, koji je svojevremeno trenirao [tefi Graf, radio je sa srpskom teniserkom od februara ove godine, a prekid saradwe usledio je nedavno, uo~i turnira u Pekingu. Iznena|uju}e je to {to je Ana zna~ajno napredovala i u igra~kom i u rezultatskom smislu, ali je ipak saradwa prekinuta.

- Veoma sam zahvalna Hajncu na wegovom napornom radu i {to je sa mnom podelio svoje znawe - rekla je Ana za svoj sajt.

Ivanovi}eva je objasnila razloge za rastanak s Gintardom. On

INTERVJU

Ana Ivanovi}

nema dovoqno vremena da joj se posveti. Izme|u ostalog, stalni

je komentator na {vajcarskoj televiziji.

- Zajedno smo imali lepe uspehe i definitivno smo napravili poboq{awa u mojoj igri. Ako razmi{qam o budu}nosti, zaista mi treba trener s punim radnim vremenom koji }e biti sa mnom na svim turnirima i tokom perioda treninga. Hajnc

ima porodicu i druge obaveze, {to ja u potpunosti po{tujem, zbog ~ega nije u situaciji da mi posveti onoliko vremena koliko ja `elim - dodala je Ana Ivanovi}.

I s druge strane stigle su samo re~i hvale.

- Rad s Anom je bio zadovoqstvo. Ima mnogo talenta i ~ini mi se da je po~eo da se ispla}uje sav napor koji smo ulo`ili u toku proteklih meseci. Ako Ana misli da joj za daqi napredak treba trener koji }e stalno biti uz wu, to ne mogu da budem ja - rekao je [vajcarac i dodao: @elim joj sve najboqe i navija}u za wu.

SELEKTOR MU[KE REPREZENTACIJE SRBIJE VESELIN VUKOVI]

Okupqawe u Zrewaninu pun pogodak Reprezentacije Srbije u rukometu zavr{ila je pripreme u gradu na Begeju utakmicom izme|u me{ovitih selekcija, koje su s klupa predvodili Veselin Vukovi} i Igor Butulija. Mla|i strateg je slavio pobedu rezultatom 44:41, u dopadqivoj i zanimqivoj predstavi koja je poslu`ila stru~nom {tabu nacionalnog tima da na delu vidi sve igra~e koji su prethodnih sedam dana bili na okupu.

- Zadovoqan sam pre svega onim {to smo uradili protekle nedeqe za ovih deset treninga. Imali smo dovoqno vremena da radimo na novim stvarima, videli ste sigurno da najvi{e {kripi u odbrani jer smo tu tanki s igra~ima koji u svojim klubovima igraju u fazi odbrane – istakao je Veselin Vukovi}, selektor Srbije. – Poku{a}emo do januara meseca da popunimo te praznine i da prona|emo nekog igra~a da popuni te pozicije po sredini. Me|utim, videli ste i veliku `equ i pristup na ovoj kontrolnoj utakmici kao da je svetsko prvenstvo ve} po~elo i to je stvar koja raduje, kao i da smo na delu videli mlade igra~e. z Ima jo{ dosta do po~etka SP, ali ono {to je zacrtano kao na{a `eqa jeste plasman me|u prvih sedam ekipa i direktan plasman na Olimpijske igre u Londonu?

- Naravno, rekao sam da moramo dobro da se spremimo i da budemo kadri da sa svakom svetskom reprezentacijom igramo utakmice

to neko tre}e mesto u grupi i da s nula bodova odemo u drugi krug.

Ipak, mi razmi{qamo da u svaki me~ u|emo maksimalno i da pobe-

Veselin Vukovi} (desno) i na{ saradnik

do kraja. To zna~i da ne izgubimo me~ u 45., 50. ili 55. minutu, ve} da, ako treba da izgubimo, neka to bude u fini{u susreta. Naravno ako budemo imali sre}e da nas zaobi|u povrede i da se dobro spremimo do tog 14.januara, primarni ciq nam je plasman me|u sedam ekipa. Svi znate kakva nam je grupa i svi o~ekuju da se Rumuni i mi borimo za

dimo, pa da vidimo za koji plasman je to dovoqno. Nadam se da }emo kroz petnaestak dana okupqawa u decembru i januaru i kroz ~etiri kontrolne utakmice sve le}i na svoje mesto – nada se selektor orlova. z Planirate li jo{ nekog igra~a da pozovete u nacinalni tim, ili je ovaj spisak iz

Zrewanina okvir za naredne akcije reprezentacije?

- Imamo jo{ nekoliko re{ewa, naravno uz povre|ene [e{uma i Milosavqevi}a na koje ozbiqno ra~unam. Na okupqawu u decembru sigurno }u pozvati Danimira ]urkovi}a biv{eg igra~a Vrbasa i Vojvodine, koji je ve} dokazani defanzivac u {panskoj ligi, da poja~amo odbranu jer je to igra~ koji mo`e da nam donese boqitak u sredini odbrambene linije. Rekao sam svima da oni igra~i koji su zdravi i koji su spremni da se odazivu pozivu u reprezentaciju, uvek su dobro do{li. z Reprezentacija Srbije je skup sjajnih pojedinaca, kako to uklopiti u kolektiv? Sigurno vam nije lako?

- Nije lako, to je sigurno, ali uspevamo. Koliko god da igra~i dolaze iz razli~itih sredina i mo`da imaju razli~it me|unarodni rejting, meni je puno srce kada vidim kako se Mo{a Ili} ili Dugi Bojinovi} ophode prema ovim omladincima koji su prvi put u wihovom dru{tvu. Verovatno su im ovi stariji igra~i jo{ uvek i idoli, a na nama je da negujemo kult reprezentacije i da svakome od wih bude ~ast da igra za dres sa nacionalnim grbom - iskren je bio strateg orlova Vukovi}.

Nenad Jowev

SUPERLIGA SRBIJE ZA @ENE

Ba~ka Palanka Nopal – ^a~ak 29:32 (21:15) BA^KA PALANKA: Sportska hala „Tikvara“, gledalaca 150, sudije: Savi} i Radulovi} (Beograd). Sedmerci: Nopal 2 (2), ^a~ak 7 (7), iskqu~ewa: Nopal 6, ^a~ak 16 minuta.

BA^KA PALANKA NOPAL: Paplacko (20 odbrana), Kova~evi}, Atanackovi}, Pavlov 5, Mirkovi}, \okovi} 5, Krivdi}, Tiosavqvi} 6, Tomi} 5, ^ubrilo, Stojkovi} 8 (2), M. Kolar, J. Kolar, S. Ili}.

^A^AK: [tavqanin, Vuk~evi}, \eki} 9 (4), I. Popovi} 4, Vu~kovi} 8 (3), Vujovi} 1, Malenkovi} 2, Alimpi} 4, Jevti}, Jawi}, Sando 2, Filipovi}, N. Popovi} 2, Savko (21 odbrana).

M. \. Kremenovi}

Voza~ Jamahe Horhe Lorenco trijumfovao je na pretposledwoj trci sezone u kraqevskoj klasi Moto GP {ampionata, Velikoj nagradi Portugala. [panac je do osme pobede u ovogodi{wem {ampionatu, a 15. u najja~oj klasi, do{ao u vremenu od 16:17.962 minuta na stazi E{toril, ispred timskog kolege Valentina Rosija. Posledwe mesto na pobedni~kom postoqu zauzeo je voza~ Repsol Honde Andrea Doviciozo, posle velike borbe s Markom Simon~elijem na San Karlo Hondi Gresini i foto fini{a.

Vremenski uslovi u Portugalu prethodnih dana uslovili su prvo otkazivawe jednog treninga, a potom i kvalifikacija na stazi E{toril zbog ~ega je startni poredak odlu~en na osnovu kombinovanih vremena na slobodnim treninzima. Iako su na dan trke uslovi bili zna~ajno boqi, prvi incident vi|en je jo{ pre starta po{to je u izlaznom krugu za formirawe poretka sa staze izleteo voza~ Jamahe Teh 3 Ben Spiz.

Amerikanac je u tom udesu obnovio staru povredu ~lanka leve noge i nije bio u mogu}nosti da startuje u Portugalu, a pod znakom pitawa je i wegovo u~e{}e naredne nedeqe u Valensiji, na zat- Horhe Lorenco varawu sezone.

Od starta na E{torilu poveo je Lorenco ispred Dovicioza, Nikija Hejdena na Dukatiju, Rosija, voza~a LCR Honde Randija De Punijea, drugog voza~a San Karlo Honde Gresini Marka Melandrija, Kejsija Stonera na Dukatiju i voza~a Jamahe Teh 3 Kolina Edvardsa. Do kraja prvog kruga Hejden je ve} do{ao do drugog mesta, dok je na po~etku drugog preuzeo vo|stvo. I Rosi se vrlo brzo na{ao ispred Dovicioza, ali je pri poku{aju da pretekne timskog kolegu pao na ~etvrto mesto, ali se brzo vratio i do{ao do tre}e pozicije.

voza~a Dukatija trka bila gotova samo nekoliko trenutaka kasnije, po{to je i on izleteo sa staze.

U me|uvremenu, voza~ Repsol Honde Dani Pedrosa, koji je propustio prethodne tri trke zbog loma kqu~ne kosti, je uspeo da se probije do {estog mesta posle starta sa 12. pozicije. Posle nekoliko krugova bez promena u poretku, Doviciozo je napravio gre{ku i izgubio dve pozicije, {to su iskoristili Pedrosa i De Punije. Ubrzo je trka bila gotova i za veterana Karlosa ^eku, koji se vratio u {ampionat zamena za Miku Kalija u Pramak Dukatija na posledwe dve runde sezone.

U 13. krugu Lorenco je smawio prednost „Doktora“ na osam desetinki, a potom ga dva kruga kasnije potpuno sustigao, a posle nekoliko poku{aja pretekao ga je na po~etku 17. kruga. Samo nekoliko trenutaka kasnije Simon~eli je obi{ao Hejdena i do{ao do tre}e pozicije, dok je Amerikanac vrlo brzo izgubio i ~etvrtu pozi-

ciju, kada ga je pretekao Doviciozo, koji je prethodno obi{ao timskog kolegu.

Osam krugova pre kraja Doviciozo se na{ao ispred Simon~elija, ali ne zadugo, dok je iza wih Hejden izgubio dve pozicije po{to su ga obi{li i Pedrosa i Edvards. U narednom krugu voza~ Repsol Honde je opet uspeo da pretekne Simon~elija, dok se Lorenco na vrhu potpuno odvojio od Rosija.

Simon~eli je do tre}e pozicije do{ao ponovo pet krugova pre kraja, dok se Hejden probio odmah iza wega i Dovicioza, a Pedrosa je

Rezultati 1. Horhe Lorenco ([panija) Fiat Jamaha 46:17.962, 2.

Valentino Rosi (Italija) Fiat Jamaha + 8.629, 3. Andrea Doviciozo (Italija) Repsol Honda + 26.475, 4. Marko Simon~eli (Italija) San Karlo Honda Gresini + 26.534, 5. Niki Hejden (SAD) Marlboro Dukati + 27.154, 6. Randi de Punije (Francuska) LCR Honda + 28.297, 7. Kolin Edvards (SAD) Monster Jamaha Teh 3 + 30.109, 8. Dani Pedrosa ([panija) Repsol Honda + 44.947, 9.

Marko Melandri (Italija) San Karlo Honda Gresini + 1:13.649, 10. Hektor Barbera ([panija) Aspar Dukati + 1:17.721 itd.

Hejden se, ipak, nije dugo zadr`ao u vo|stvu jer ga je pretekao Lorenco, a potom i Rosi, koji su predvodili „vozi}“ koji su ~inili Amerikanac Stoner, Doviciozo, De Punije i Simon~eli. Dok se na vrhu vodila velika borba, vi|eno je odustajawe voza~a Pramak Dukatija Aleksa Espargara, koji je u padu zaradio i povredu noge.

Stoner je u ~etvrtom krugu pretekao timskog kolegu, a samo nekoliko krivina kasnije vo|stvo je preuzeo Rosi, koji je uz to ostvario i najbr`e vreme u tom krugu. „Doktor“ je od tog trenutka po~eo da se odvaja od [panca, kojeg je po~eo da susti`e Stoner, ali je za

pao na osmo mesto. Dvojica Italijana su se u narednim krugovima smewivala na tre}oj poziciji, ali je kao pobednik iz te borbe iza{ao voza~ Repsol Honde, iza kojeg su sledili Simon~eli, Hejden, De Punije, Edvards i Pedrose. Prvu desetoricu u Portugalu kompletirali su Melandri i Hektor Barbera na Aspar Dukatiju, dok su do bodova na “E{torilu” do{li i voza~i Suzukija Alvaro Bautista i Loris Kapirosi, i Hiro{i Aojama na Interveten Hondi.

Ovogodi{wi Moto GP {ampionat zavr{ava se trkom za Veliku nagradu Valensije na stazi “Rikardo Tormo” 7. novembra.

20

SPORT

ponedeqak1.novembar2010.

ODR@AN @REB ZA EVROLIGU U RIJECI

Vojvodina sa Pro Rekom, Spartakom i Budvom @reb za vaterpolo Evroligu odr`an je ju~e u hotelu Jadran u Rijeci. Srbija u ovom elitnom takmi~ewu ima dva predstavnika Partizan i Vojvoinu. Partizan }e igrati u Grupi C sa Olimpijakosom, Mladosti iz Zagreba za koju nastupa na{ reprezentativac Vawa Udovi~i} i sa Barselonom. Uprvao prvi susret Prtizan }e 13. ili 14. novembra odigrati sa Mlado{}u. Novosadska Vojvodina igra}e u B grupi sa Pro Rekom, Spartakom i Budvom. Izabranici Dejana Stanojevi}a na{li su se voqom `reba u izuztnoj grupi. I sam plasman podmla|enog sastava Novosa|ana me|u 16 najboqih klubova Evrope je fantasti~an uspeh. Sada }e Vojvodina imati priliku da se u grupi oku{a i sa takvim klubom kao {to je prvak Evrope Pro Reko ~ije boje brane svetske vaterpolo veli~ine, a me|u wima je i na{i reprezentativaci Slobodan Niki} i Filip Filipovi}, cr-

nogorski Boris Zlokovi} i Aleksandar Ivovi}, hrvtatski Damir Buri}, te odli~ni Ma|ari Tibor Benedek i Tama{ Ka{a{. Tu su i ruski Spartak iz Volgograda, te crnogorski predstavnik Budva ~ije boje brane na{i nekada{wi repre-

svakoj utakmici koju }emo odigrati u ovom elitnom takmi~ewu. Bi}e to prilika i da steknemo preko potrebno iskustvo, da ne{to nau~imo od jakih timova, kao {to su Pro Reko, Budva, pa i Spartak, ali i da poka`emo koliko mi znamo. Sve ekipe u

Sastavi grupa A grupa: Jadran (Crna Gora), Va{a{ (Ma|arska), Seged (Ma|arska), Primorac (Crna Gora).

B grupa: Pro Reko (Italija), Spartak (Rusija), Budva (Crna Gora), Vojvodina (Srbija).

C grupa: Partizan (Srbija), Olimpijakos (Gr~ka), Mladost (Hrvatska), Barselona ([panija).

D grupa: Jug (Hrvatska), Barseloneta ([panija), Primorje (Hrvatska), Eger (Ma|arska). zentativci Denis [efik i Petar Trbojevi}. Za Budvu nastupaju i reprezentativci Crne Gore Predrag Joki}, Vjekoslav Paskovi}, Damjan Danilovi}, Nikola Vuk~evi}...

- Sam plasman u Evroligu za nas je veliki uspeh, mi smo veoma mlada ekipa i radujemo se

Evroligi imaju velike igra~e, buxete i dugu tradiciju i nama }e biti ~ast da igramo sa wima rekao je {ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi}.

Prvi me~ Vojvodina }e odigrati u Crnoj Gori sa Budvom 13. ili 14. novembra.

G. Malenovi}

VOJVODINA U DERBIJU KUPA SRBIJE SAVLADALA CRVENU ZVEZDU

Novosa|ani na dobrom putu Vaterpolisti novosadske Vojvodine u derbiju drugog kola Kupa Srbije savladali su Crvenu zvezdu 5:3. Crvena zvezda je dobro po~ela me~ i povela 2:0 golovima Ra{ovi}a i Antonijevi}a, ali je u nastavku me~a eki-

pa Viktora Jeleni}a imala velikih problema u napadu. Do kraja utakmice uspeli su crveno - beli da postignu jo{ samo jedan gol i to 44 sekunde pre kraja. Vojvodina je preko Basare u fini{u prve ~etvrtine smawi-

Ivan Basara

Foto: F. Baki}

la na 1:2, da bi Vapenski sredinom drugog perioda doneo izjedna~ewe 2:2. Posle 13 minuta bez golova Vuksanovi} je doveo Vojvodinu u vo|stvo 3:2, Basara pove}ao na 4:2, a kona~nih 5:3 za Novosa|ane postavio je Ran|i}. [ef stru~nog {taba Novosa|ana Dejan Stanojevi} je rekao da wegov tim ve}i deo utakmice nije ispunio ono {to je bilo dogovoreno pre me~a.

- Znali smo kako mo`e da igra Zvezda i kako mi treba da odigramo, ali to nismo i uradili u ve}em delu me~a. Individualni kvalitet je na strani Crvene zvezde i znali smo da }e primati mali broj golova, jer na golu imaju Gojka Pijetlovi}a. Zato smo morali odbranom i agresivnim plivawem da prelomimo me~. To se dogodilo tek od sredine tre}e ~etvrtine. Zapravo smo igrali kako treba ~etvrtinu ipo. Tek kada smo poja~ali odbranu i agresivnost u plivawu uspeli smo da prelomimo utakmicu. Tada su i dve kontre urodile plodom. Napravili smo veliki broj individualnih gre{aka {to ne sme da nam se de{ava. Mladi smo i jo{ treba dosta da radimo kako bismo mogli da odigramo na istom nivou celu utakmicu - rekao je Stanojevi}.

G. Malenovi}

VELIKI USPEH REPREZENTATIVKI SRBIJE NA EP U FRANCUSKOJ

Srebro za Pavlovu i Glu{ac

Dvo~lana `enska bokserska reprezentacija Srbije ostvarila je veliki uspeh u francuskom Kaleu na Evropskom prvenstvu za omladinke i juniorke, na kojem je u~estvovati oko 150 takmi~arki iz 16 zemaqa.

Juniorka Marija Pavlov (15), ~lanica BK [ajka{i iz @abqa, takmi~e}i se u kategoriji do 57 kilograma, i omladinka Sawa Glu{ac (17) iz zrewaninskog Banata (kategoriji do 75 kilograma), osvojile su srebrne medaqe.

Marija Pavlov Najpre je u ~etvrtfinalu pobedila Engleskiwu Kejlegih Tejlor (5:3), potom u polufinalu Sowu Dorut iz Francuskiwe (3:1), da bi u finalu poklekla od Moldavke Marine Molovan (1:7). S druge strane Aleksandra Glu{ac pobedila je u polufinalu tursku predstavnicu, a na putu do zlata zaustavila je tekmi~arka iz Rusije, ina~e najuspe{nije nacije na ovom takmi~ewu. Od 23 kategorije Ruskiwe su osvojile 11 zlata, a odmah iza wih su [ve|anke.

DNEVNIK SRBIJA GRAN PRI 2010. U NOVOM SADU

[orak rekordom do zlata Posledweg dana pliva~kog takmi~ewa Srbija Gran pri 2010 odr`anog u Novom sadu na programu je bilo {est disciplina u mu{koj i `enskoj konkurenciji.

Stefan [orak iz kikindskog Banata okitio se jo{ jednim zlatom, ~etvrtim na ovom Gran priju, ovoga puta bio je najboqi na 1.500 metara slobodno, ali uz omladinski nacionalni rekord. Tre}e zlato na Gran priju uzeo je Radovan Siqevski iz novosadske Vojvodine po{to je slavio i na 100 metara slobodno. I Ivan Len|er (Proleter, Zrewanin) je uzeo tre}e zlato, jer je slavio i na 200 delfin.

Bojan Udicki je pobedio na 50 delfin, dok je na 200 delfin bio drugi. O~ekivano na 200 metara prsno prvi je bio ^aba Sila|i iz Proletera. Jovana Nikolovski iz novosadske Vojvodine je posle dva zlata ju~e bila najboqa i na 100 slobodno. Wena klupska koleginica Tijana Vukanovi} pobedila je na 200 metara delfin i to joj je bilo drugo zlato na takmi~ewu, uz dve bronze.

Najuspe{niji klub na Srbija Gran priju je Vojvodina sa 24 medaqe (13 zlatnih, sedam srebrnih, ~etiri bronzane). Isti broj odli~ja osvojio je i slovena~ki Fuzinar, ali ima osam zlatnih, 10 srebrnih i {est bronzanih medaqa.

Rezultati - Mu{karci, 50 delfin: 1. B. Udicki (Kikinda) 25,78, 2. Stefanovi} (Vojvodina, Novi

Tijana Vukanovi}

Sad) 25,84, 3. M. Udicki (Kikinda) 25,99. 100 slobodno: 1. Siqevski (Vojvodina) 49,80, 2. Simi} (Vojvodina) 50,29, 3. Kalargaris (Gr~ka) 50,37. 200 delfin: 1. Len|er (Proleter, Zrewanin) 2:02,27, 2.

B. Udicki (Kikinda) 2:05,75, 3.

Stojanovi} (Sveti Nikola, Ni{) 2:10,05. 200 prsno: 1. Sila|i (Proleter) 2:14,00, 2. Milenkovi} (Ni{ 2005) 2:20,89, 3. A{~eri} (Vojvodina) 2:21,07. 1500 slobodno: 1. [orak (Banat, Kikinda) 15:39,98, 2. Slabe (Fuzinar, Slovenija) 15:47,92, 3. Hohl ([vim klub Bern, [vajcarska) 15:55,86. 100 me{ovito: 1. Stojanovi} (Vojvodina) 56,88, 2. Seni~ar (Vojvodina) 58,66, 3. Vule{evi} (Proleter) 59,34.

BIV[I SRPSKI REPREZENTATIVAC PONOVO U GR^KOJ

Vujani} potpisuje za Panionios

Biv{i srpski ko{arka{ki reprezentativac Milo{ Vujani} karijeru }e nastaviti u gr~kom Panioniosu. Dve strane su postigle usmeni sporazum, tako da }e iskusni plejmejker ugovor potpisati danas, posle lekarskih pregleda.

Du`ina ugovora jo{ uvek nije poznata, a Vujani} je ve} nastupao u Gr~koj, kada je u sezoni

2006-2007. nosio dres Panatinaikosa. Pro{le sezone 30-godi{wi Vujani} nastupao je za {pansku Mursiju, gde je u proseku postizao 17,7 poena po me~u.

Nekada prvi strelac Evrolige, pored Crvene zvezde i Partizana, nastupao je i za Fortitudo, Barselonu, Panatinaikos, Dinamo iz Moskve, Efes Pilsen i pro{le sezone za Mursiju.

PRVA A @ENSKA LIGA SRBIJE

Spartak – Radni~ki 73:60 (15:12, 18:18, 23:13, 17:17) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 150. Sudije: Igwatovi} (Grocka), Suboti} (Zemun) i Dr~a (Beograd).

SPARTAK: Kova~i} 21, Orozovi} 10, Veselinovi} 2, Vran~i} 15, Kne`evi} 20, Suturovi}, Vida 2, Celi}, Kekezovi} 3, Grahovac, Kova~evi}.

RADNI^KI: Raci} 11, Bo{kovi} 8, M. Marjanovi} 15, H. Marjanovi} 10, Kati} 12, Milo{evi}, Jovanovi}, Dimi}, Matovi} 2, Sarvan 2, Mileki}.

Iako nisu pru`ile dobru igru tokom cele utakmice, ko{arka{icama Spartaka bila je dovoqna samo jedna sjajna ~etvrtina da do|u do visoke pobede.

N. S.

^elarevo – Loznica 85:57 (32:13, 23:13, 14:12, 16:19) ^ELAREVO: Sala osnovne {kole „Zdravko ^elar“ gledalaca 120, Sudija: Maksimovi}, Jeftovi}, Veselinovi}, ^ELAREVO: Vasi} 9 (1-1), Mil.Rado{evi} 2 (2-2), Zoloti} 2 (22), Stankovi} 6, Grbi} 5, Mar.Rado{evi} 4 (4-4), Ciganovi} 3, Domazet 4, Mora~a 19 (5-4), Du{ani} 18 (4-4), Ostoji} 2(2-2), Mari} 11 (2-2), LOZNICA: Jakovqevi}, Pejica, Vidakovi} 13 (6-3), Gornik 4, Zec 2 (2-2), Milovanovi} 2, Repi} 9 (5-3), Crvendakovi} 2, ]irkovi} 7 (43), Pajnti}, Veqovi} 6 (2-0), Markovi} 14 (2-1), V. Vujanovi}

Foto: F. Baki}

@ene, 50 delfin: 1. Romi} (Osje~ki pliva~ki klub) 28,76, 2.

Coji} (Sveti Nikola) 30,01, 3.

Ili} (Sveti Nikola) 30,05. 100 slobodno: 1. Nikolovski (Vojvodina) 56,98, 2. Sagmajster (Fuzinar) 57,09, 3. Bezan (Triglav Kraw, Slovenija) 57,38. 200 delfin: 1. Vukanovi} (Vojvodina) 2:16,80, 2. Petri} (Triglav Kraw) 2:22,09, 3. Ili} (Sveti Nikola) 2:22,94. 200 prsno: 1. Bogdanovi} (Dinamo, Pan~evo) 2:29,91, 2. Golob (Fuzinar) 2:39,86, 3. Vujatov (Novi Sad) 2:45,76. 100 me{ovito: 1. Draganov (Proleter) 1:06,58, 2.

Joksimovi} (Partizan, Beograd) 1:07,73, 3. Romi} (Osje~ki pliva~ki klub) 1:07,79.

G. Malenovi} PRVA A MU[KA LIGA SRBIJE

Vojvodina S. Proleter N. Beograd - Novi Sad Tami{ P. - Mega Vizura Sloboda - Crnokosa Metalac - Borac Napredak R. - FMP Superfund - Sloga

1. FMP 2. Sloga 3. Beograd 4. Mega V. 5. Napredak 6. Proleter 7. Metalac 8. Sloboda 9. Vojvodina 10. Tami{ 11. Borac 12. Novi Sad 13. Crnokosa 14. Superfund

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 0

0 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 4

83:66 88:75 72:80 89:85 92:71 81:93 74:79

362:274 315:306 323:279 323:313 314:316 331:335 326:333 326:337 274:286 255:270 274:297 325:347 327:345 299:336

8 7 7 6 6 6 6 6 6 6 6 5 5 4

Hemofarm [tada – Proleter 89:54 (23:17, 24:9, 22:14, 20:14) VR[AC: Sportska dvorana „Milenijum“, gledalaca 200, sudije: \uri} i Milojevi} (Beograd) i He|e{i (Vr{ac).

HEMOFARM [TADA: Rado~aj 11, Mandi} 7, Popovi}, Doj~inovi} 2, [kori} 10, Stankovi} 11, Kova~evi} 6, Hajdukovi} 13, ^a|o 19, Nikoli}, Milutinovi} 6, Jak{i} 4.

PROLETER: ^arki}, Gobeqi}, Takov 17, Momirov Grahovac 8, Ivkovi} , Marinkov 8, Prvulovi} 9, Jekni} 12, ^orda, Vidri}, Gruslav.

Ko{arka{ice Hemofarma nisu dozvolili iznena|ewe.

J. Tu.

DANAS U SC „DEJAN SREM^EVI]“ U NOVOM SADU

Eminentni gosti o radu s mladima Marija Pavlov

- Ovo je veliki i iznena|uju}i uspeh za Srbiju imaju}i u vidu da je ovo prvi izlazak na{ih takmi~arki pod srpskom zastavom na veliko takmi~ewe - rekao je Jovan Pani}, {ef delegacije na{eg nacionalnog tima. Koliko je uspeh veliki govori i podatak da je jedna od `enskih bokserskih velesila Ma|arska, koja je do{la sa deset takmi~arki, iza nas sa dve bronzane medaqe. Ovaj uspeh niko nije o~eki-

Sawa Glu{ac

vao, jedino su Marija i Aleksandra uz selektora Stevana ^izmi}a i trenera Marka Tubi}a potajno pri`eqkivale osvajawe medaqa. Ovim devojkama potrebno je da se posveti jo{ ve}a pa`wa u narednom periodu jer ih u maju o~ekuje Svetsko prvemnstvo u turskoj Antaliji, gde bi tako|e mogle da do|u do medaqe, naravno uz odgovaraju}i rad i pa`wu saveza.

J. Gali}

VIBA Udru`ewe za unapre|ewe ko{arke i KK Sport Ki iz Novog Sada danas organizuju tribinu na temu Rad s mla|im kategorijama. Doma}in skupa je poznata i istaknuta ko{arka{ka porodica Lukovski, koja je u goste pozvala zaista eminentne trenere i stru~wake, pa }e gosti, ujedno i predava~i biti Ranko @eravica, Vladislav Lu~i}, Bo`idar Maqkovi} i Bratislav \or|evi}.

U prvom delu skupa predvi|ena je diskusija o radu s mla|im uzrasnim kategorijama u srpskoj

Ranko @eravica

ko{arci, posle koje }e biti usvojene smernice za daqe usa-

vr{avawe trena`nog procesa s mladima.

Posle toga usledi}e i pokazni trening, koji }e voditi Bo`idar Maqkovi}, trener od svetskog ugleda i s tri titule evropskog klupskog prvaka.

Organizatori pozivaju sve trenere koji rade s mladima da do|u danas u Sportski centar „Dejan Srem~evi}“ ([kolska 4) u Novom Sadu i da uzmu u~e{}e u radu tribine. Po~etak je zakazan za 16 ~asova, uz besplatan ulaz.

A. P.

Do`ivqaj iz Liliputa dana {etala sam se s drugaricom. Oti{le smo daleko od ku}e. Nismo razmi{qale da ne{to mo`e da Jnamednoga se dogodi. U {etwi smo nai{le na veliko drvo u kojem je bila rupa. Zavirile smo unutra. Odjednom se pred nama ukazao gradi}. Bio je to grad Liliput. Na kapiji grada do~ekali su nas mali veseli qudi. Po~eli smo igru s wima.

Spremili su i hranu da nas po~aste. Mi smo jedva uzimale prstima. Sto Liliputanaca se trudilo da nam napravi gumice za kosu. @eleli su da ih ponesemo za uspomenu. Bio je to lep do`ivqaj za nas.

Jelena \uki}, II-3 O[ „Svetozar Mileti}” Titel

c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak1.novembar2010.

21

^ika Zuba Zubi} I{la jednom jedna mala Mara u posetu kod zubara.

Zubar re~e: "Mle~ne zube nisi htela vaditi, sada }e{ morati protezu nositi!

Zubi su Ti beli, zdravi, samo Ti proteza fali!"

Redovno }e Mara kod zubara i}i, on ume da ka`e: "Mirno, zubi}i!"

Teodora Kova~evi}, IV-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Stefan Lojpur, II-5, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Krstarili smo Dunavom i Tisom

N

a{a u~iteqica nam je jednog dana rekla da }emo ploviti brodom. Bila sam uzbu|ena i veoma sre}na zbog toga jer nikada ranije nisam putovala brodom.

Najzad do{ao je i dan na{eg putovawa. Kada sam se pribli`ila pristani{tu ugledala sam predivan beli brod. Bila sam uzbu|ena i pomalo upla{ena, ali sam jedva ~ekala da na{a avantura po~ne. ^ula se sirena i to je bio znak da krstarewe Dunavom po~iwe. Upoznali smo se sa Da~om, koji je bio zadu`en da nama bude interesantno i lepo. Od wega smo nau~ili i puno korisnih stvari o Dunavu i Tisi.

Popeli smo sa ne palubu broda i posmatrali u kojem smeru te~e Dunav i odredili levu i desnu stranu obale.

Videla sam talase, koji su se sudarali s brodom i pravili nove male talase.

Posle nekog vremena, ugledali smo u{}e Tise u Dunav. Zaplovili smo Tisom i stigli do Titela, gde smo si{li s broda. Popeli smo se na Titelski breg, odakle se pru`a ~aroban pogled na grad i u{}e. Posle toga smo posetili etno ku}u gde smo videli luk i strelu, sabqu, opanke i jo{ puno interesantnih stvari. Vratili smo se na brod i zaplovili nazad u Novi Sad. Najuzbudqiviji deo putovawa mi je bio kada su se u jednoj igri takmi~ile u~ite-

qice. Nagrada je bila da u~iteqica koja pobedi vozi brod, a wen razred poseti kapetanovu kabinu. Navijali smo za na{u u~iteqicu i `eleli da ona pobedi.

To se i desilo. Oti{li smo do kabine i u~iteqica je vozila brod, a zamolila je kapetana da i mi probamo. Kapetan je dozvolio i svako od nas je vozio brod. Na{e putovawe polako se bli`ilo kraju.

Pao je mrak. U daqini smo videli svetla i znali smo da sti`emo ku}i.

Ovo je bila predivna avantura, u kojoj smo svi u`ivali i nadam se da }u jednog dana ponovo ploviti brodom.

Barbara Dobrosavqev, III-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Moje malo carstvo bila mala, imala sam svoje tajno mesto. Ako D okse tosamtako mo`e nazvati jer je za wega svako znao.

Vuk Stanojev, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Da imam ~arobne mo}i a sam oduvek `eleo da imam ~arobne mo}i. Na primer, da podi`em zgrade jednu na drugu i tako re{im problem preJnaseqenosti.

I{ao bih po svetu i le~io obolele od bolesti,

a naro~ito od side, malarije i raka. Pomo}u svojih ~arobnih mo}i le~io bih invalide i oni bi prohodali.

Zapu{io bih ozonsku rupu, smawio koli~inu ugqen dioksida u atmosferi na minimum i zauvek pre~istio gasove koji izlaze iz fabrika i automobila. Sko~io bih preko dva metra. Pove}ao bih svetske rezerve nafte, gasa i ugqa. Sve automobile na benzin bih pretvorio u automobile na struju, vetar ili Sunce.

Sirotiwi bih stvorio novca. Naterao bih qude u Srbiji da zavr{e fakultete da Srbija vi{e ne bude posledwa u Evropi po broju onih s fakultetskim obrazovawem.

Stvorio bih jo{ mnogo pra{uma. I bio bih svetski prvak u golfu. ^arobne mo}i su bile i zauvek }e biti zanimqive.

Nikola Stojkovi}, III-5 O[ „Jovan Popovi}“ Bano{tor

Nalazilo se u sestrinoj sobi jer neprijateq, umi{qeni lik, ne bi pomislio da se tajno mesto nalazi u sestrinom zamku, a ne u mom. Kada sam bila tu`na, ili kada sam `elela da se igram, ~ekala sam trenutak da sestra iza|e iz sobe. Onda bih uzimala haqinu i krunicu i kretala u skrovi{te. Zavukla bih se ispod stola i zakucala na vrata od plakara. Kada bih ~ula umi{qeni glas u svojoj glavi, polako bih otvorila i u{la.

Tu su bili medvedi}i, lutke, ze~i}i, koji su bili moje sluge. Imala sam dva roza jastuka i jedan pe{kir, koji sam mnogo volela. Jedan jastuk je glumio ko~iju, a drugi, zajedno s pe{kirom, carski krevet. Brata mi je glumio pauk, koji je stalno bio tu. Ja sam se, ina~e, bojala paukova, ali wega sam smatrala bratom, koji mi ne}e nauditi. Verni prijateqi bili su mi koferi, kutije i druge stvari. Posle nekog vremena, tako u igri, ~ula bih mamin glas. Onda bih iza{la i oti{la kod mame da joj pri~am u kojim sam sve zemqama bila (a za mene su tada zemqe bili Novi Sad, Beograd i drugi gradovi), kome sam dala otkaz, koga sam zaposlila, itd.

Mama bi me pa`qivo slu{ala, a potom me poqubila i oti{la svojim poslom, a ja bih ponovo krenula u svoje malo carstvo.

Duwa Kopli}, III-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Tamara Dmitrovi}, VI-v O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Atanasije Srdi}, III-3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

B

Lasta

ili smo jutarwa smena. Imali smo prvi ~as engleski jezik. Nastavnica Nada je otkqu~ala u~ionicu.Kada smo u{li, videli smo lastu. Letela je po u~ionici i pravila velike krugove blizu plafona. Seli smo na svoja mesta, ali smo stalno gledali u wu. Od u~ewa nije bilo ni{ta. Jedva smo ~ekali da se ~as zavr{i. Izmrvili smo perecu da bi nahranili pticu. Nije nam uspelo,jer je Vuk bacio perecu kroz prozor.

Lasta je i daqe letela,a mi smo skakali po u~ionici, vikali i smejali se. Nai{la je u~iteqica. Nije mogla da nas smiri, jedva smo radili matematiku, a lasta je svima skretala pa`wu. U toku odmora je upla{ena lasta ostavila „pe~at“ na uplatnici koja je bila na u~iteqi~inom stolu. E, tada je sve postalo jako ozbiqno! Otvorili smo prozore i svi po~eli da tap{emo da bi lasta izletela napoqe. Ali, ni to nam nije uspelo! Pozvali smo sprema~icu Milenku. Ona je otvorila gorwe prozore i po~ela da ma{e metlom. Mi smo se stra{no smejali! [to je Milenka vi{e zamahivala metlom, mi smo se vi{e smejali. Odjednom nam je bilo `ao da nas lasta napusti. Po~eli smo svi u glas da pevamo: „Lasto, nemoj oti}i...“,jer nam je mnogo zanimqivije u {koli sa lastom. Do{la je i Sandra,psiholog, jer je ~ula buku. Smejala se i ona,ali joj je bilo drago {to smo slo`ni.

Ni tap{awe,ni sprema~ica koja ma{e metlom, ni psiholog, ni u~iteqica, nisu uspeli da oteraju na{u lastu. Mi smo je branili pevaju}i!

U toku posledweg ~asa, lasta je odjednom izletela kroz gorwi prozor. Bilo nam je ba{ `ao, ali znamo da je odletela svojoj ku}i. Svako voli svoju ku}u i svoju slobodu! A nama je taj dan ostao u divnom se}awu!

Odeqewe II-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

22

KULTURA

ponedeqak1.novembar2010.

DNEVNIK

ZATVOREN 55. ME\UNARODNI SAJAM KWIGA U BEOGRADU

Ovogodi{wi - 55.

Me|unarodni sajam kwiga, koji se odr`avao pod sloganom “Pamet u glavu”, je potpuno uspeo i odoleo svim tranzicionim isku{ewima, potvrdiv{i da je ugra|en u kulturnu topografiju Srbije, zajedni~ka je ocena svih u~esnika posledwe konferencije za novinare, na kojoj su rezimirani rezultati Sajma. Ministar kulture Neboj{a Bradi} je istakao da su svi prisutni bili svedoci dobre atmosfere, a i brojke govore da je Sajam bio uspe{an i da je kwiga pobedila, da se u Godini kwige i jezika ostvaruje wen primarni ciq “da ~itamo vi{e i da svi u~estvujemo u wenom promovisawu”.

Predsednik Odbora sajma @eqko O`egovi} je izrazio za-

800 u~esnika. [vedska je, kao zemqa po~asni gost, organizovala dolazak 20 gostiju, me|u kojima su bili uglavnom pisci, me|u kojima su polovina bili pisci za

Za sedam dana 125.000 posetilaca U ime Beogradskog sajma, Dragan \okovi} je naveo da je zakqu~no sa subotom prodato 111.159 ulaznica, a da se do kraja ju~era{weg dana o~ekuje da }e se ta brojka popeti na 125.000 posetilaca, deset posto vi{e nego lane.\okovi} je podsetio da je Sajam obezbedio vi{e od 900 propusnica za novinare, da je oko 3.000 osoba radilo na Sajmu i da je bilo izdato nekoliko hiqada propusnica onima koji na wih imaju pravo (bibliotekari, gosti sajma...), tako da se u proseku svakoga dana pod halama sajma skupqao jedan ove}i grad od 150.000 qudi. dovoqstvo {to su se wihovi napori na unapre|ewu ambijenta i uspe{no realizovanih svih prate}ih manifestacija na Sajmu kwiga, na kome je bilo vi{e od

decu. Na sajmu je bilo jo{ 36 pisaca iz drugih zemaqa.U {est sala i na {tandovima izlaga~a tokom sedam dana odr`ano je 270 doga|aja.

Urednica prate}ih programa Vladislava Gordi} - Petkovi} je ocenila da je “sajam sa~uvao svoj identitet i dokazao da je istovremeno poligon kwige na tr`i{nom, na poeti~kom i na marketin{kom planu“. Govore}i o programima koje je ona osmislila Vladislava Gori} - Petkovi} je iznela uverewe da su imali i akademsku i razgaquju}u dimenziju i da je postignuto ono {to se smatra da je nemogu}e da se na istom mestu na|u i alternativna i komercijalna kwi`evna produkcija. Za wu je najprijatnije iznena|ewe {to je najpose}eniji program koji je organizovala, i to premijerno bio “Maraton poezije u slavu Laze Kosti}a”, na kome se pokazalo da je pesni~ka re~, uprkos svemu, dobila trku sa vremenom.Ona je podsetila sve prisutne da nas pre slede}eg arhipelaga kwi`evnosti na portugalskom jeziku o~ekuje ve} na prole}e arhipelag nema~kog, jer treba da dostojno predstavimo srpsku kwi`evnost na predstoje}em Lajpci{kom sajmu kwiga.

Sekretar za kulturu grada Beograda Ivana Av`ner je izrazila zadovoqstvo {to je Sajam bio u znaku pisaca i ~italaca i {to je Beograd, uprkos skromnim sredstvima za kulturu, izdvojio novac da plati dolazak 17 pisaca iz inostranstva i 65 moderatora i u~esnika u programima. Ona je pohvalila ideju da se organizuje “porodi~ni dan” na Sajmu.

(Tanjug)

KONCERT MARKA JOSIFOSKOG U SKUP[TINI BEOGRADA POVODOM DVE DECENIJE UMETNI^KOG RADA

^udesni svet Bramsove violinske literature Kad neko pre 25. ro|endana snimi svih deset Betovenovih violinskih sonata – on je za svako po{tovawe. Od wega se vi{e ne o~ekuju mali potezi. Sada sa 32. violinista Marko Josifoski doneo je, pro{le nedeqe na koncertu u Skup{tini Beograda povodom dve decenije umetni~kog rada, integralno izvo|ewe Bramsa – sve tri sonate i Skerco “na bis”!

Koliko se se}am, jedino su Fern Ra{kovi} i Nada Kecman u jednoj ve~eri (sa pauzom) interpretirale sve tri Bramsove sonate koje su – svaka za sebe ~itav mikrokosmos ideja i emocija, a zajedno – kontrastiraju jedna drugoj ali i ~ine zreli umetni~ki portret kompozitora. Pisao ih je izme|u 45. i 55. godine sa`imaju}i u wima iskustva sjajnog simfoni~ara, kamernog muzi~ara i majstora minijature. Otuda u ~udesni svet Bramsove violinske literature nije lako proniknuti, naro~ito ako ste tek oko tridesete, ako nikada niste zara|ivali hleb sviraju}i po kafanama, ako ste sa brdovitog Balkana, ako ste i u qubavi i u poslu ostvareni i zadovoqni. Ali u tome i jeste veli~ina umetnosti velikih umetnika interpretacije da se transformi{e, da jedno vreme bude neko drugi, da `ivi wegove emocije, ~e`we i boli. Kako je jednom rekla Ivana @igon – nije joj izazov da glumi sebi sli~ne – tu nema {ta da glumi – nego one sasvim druga~ije od we.

Brams je bila ona “druga~ija rola” za Marka Josifoskog i on je darom hudo`estvenika u{ao u wegov lik i delo otkriv{i svu rasko{nu lepotu wegove violinske palete.

Od Prve sonate (Ge-dur, opus 78)

~iji su po~etni taktovi prve teme izgra|eni na motive “tri re” (kojima zavr{ava i posledwi 24 – “faustovski” [openov prelid u de-molu), u kojoj je Brams citirao jednu od svojih solo-pesama iz opusa 59 pod nazivom “Ki{na pesma”. U Drugoj sonata (A-dur, opus 100) – tako|e je citirao svoju solo-pesmu

“Ne`an zvuk svirale” iz opusa 105 u ~ije je oaze odmerenosti i ~istote na{ mladi violinista uronio znala~ki, prefiweno, bez ikakvog forsirawa ni tempa ni dinami~kih egzibicija, upravo onako kako je strogi Hanslik (najo{trije be~ko muzi~ko pero XIX veka) zapisao posle prvog izvo|ewa: “Tri stave Bramsove nove sonate jasna su, logi~na i jednostavna tvorevina koja deluje kao savr{ena celina poput nekog skladnog trozvuka”.

I najzad – sasvim kontrasna – Tre}a sonata u de-molu opus 108 izre~ena i u violinskom partu ispevana u povi{enom senzibilitetu

sa usvojenim obrascima betovenskog motivskog rada i klasi~arske jasno}e ali i li~nim bramsovskim pe~atom severno-nema~kog romanti~ara, melanholika i sawara. U setnu rezignaciju laganog stava, ali i u vatrenu bujicu finala Marko Josifoski je u{ao plemenitim tonom (svoje) violine iz 1898, iz kolekcije Slobodana [teti}a, ali i epski {iroko i tehni~ki bujno. Upravo u finalnom stavu, jedna `ica je pod navalom toliko slivenih emocija – prepukla; no, samo posle par minuta Sonata je privedena kraju – virtuozno, bqe{tavo, strastveno.

Mlada 25-godi{wa pijanistkiwa Hilda [van nije mu bila odgovaraju}i sabesednik. Izostala je wena komunikacija ne samo sa svojim kolegom sa novosadske Akademije umetnosti, nego i sa Bramsovim partiturama: povla~ila se u drugoj sonati, gde upravo klavirska introdukcija stvara pogodno tle za ma{tovite melodijske izlive violine, a u tre}oj – je bila samo preglasna kada je trebalo da da fon rasko{noj, dramati~noj baladnoj retorici violine.

Na kraju smo ~uli i znala~ki ne samo izveden nego i odabran bis kojim je Marko Josifoski zaokru`io svoj recital koji je kompletno predstavio violinsku kamernu muziku Johanesa Bramsa: wegov “Skerco”, koji je napisao u dvadesetoj godini kao deo “kolektivne sonate” nalik na italijanske “”pasti~o opera”, u kojoj je Albert Ditrih ([umanov u~enik) napisao po~etni stav, a Robert [uman Intermeco i Finale. Brams je na~inio Skerco. Sonata, koju su posvetili zajedni~kom prijatequ, ~uvenom violinist Jozefu Joakimu nije se odr`ala kao Celina – ali Skerco je i danas vrlo omiqen komad na programima mnogih violinista.

Gordana Kraja~i}

U znaku portugalskog jezika Primopredajom “Otvorene kwige”, kojom je ambasador [vedske Kristen Asp predao {tafetu po~asnog gosta sajma kwiga ambasadorima Brazila Danteu Koequ de Limi, Portugala Cetanu Luisu Pekitou i Angole Takou Dikengi Seraou, ju~e je sve~ano zatvoren sajam kwiga.

Ambasador Asp je izrazio zadovoqstvo {to je [vedska, kao po~asni gost, do`ivela jedno “kulturno putovawe” na ovom sajmu, koji nije samo doprineo zbli`avawu dve zemqe ve} je pomogao da se narodi boqe razumeju, da se rode prijateqstva i da se tako nastavi ubudu}e.

Uru~uju}i “Otvorenu kwigu”, Asp je kazao da to ~ini nevoqno i da ga kolege sigurno razumeju {to bi voleo da ju je mogao zadr`ati jo{ jednu godinu i po`eleo novim po~asnim gostima da u`ivaju u zadatku koji je pred wima.

Amabsador Brazila Koeqo de Lima je, u ima svojih kolega, rekao da mu je posebna ~ast {to }e 56. beogradski sajam kwiga imati kao po~asnog gosta ne samo wegovu zemqu - ve} svih osam zemaqa na svetu u kojima je portugalski i zvani~ni jezik.

“Primam kwigu i povereni zadatak sa visokim stepenom ose}awa odgovornosti, ali i zadovoqstva i uveravam doma}ine da }emo svi raditi vredno da srpskoj publici i ~itaocima ponudimo lepu prezentaciju na{e kwi`evnosti i kulture”, kazao je Koqeo de Lima.

2010.

Ugra|en u kulturnu topografiju Srbije

PO^ASNI GOSTI SLEDE]E GODINE

NAJVE]E PRIZNAWE MA\ARSKIH POZORI[TA U VOJVODINI

„Patakijev prsten” Emini Elor Glumica Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaza Emina Elor dobitnica je ovogodi{weg Patakijevog prstena, najve}eg gluma~kog priznawa koju jedan umetnik mo`e dobiti na ovda{woj ma|arskoj pozori{noj sceni. Nagrada je ustanovqena u znak se}awa na ~uvenog glumca Lasla Patakija.

Emina Elor je ovu nagradu dobila za maestralno odigranu ulogu Lu-

cifera u predstavi “^ovekova tragedija”, koju je po istoimenom delu Imrea Mada~a re`irao Kokan Mladenovi}.

Odluku o laureatu Patakijevog prstena doneo je `iri u ~ijem sastavu su bili: pozori{ne kriti~arke Timea Pap i Darinka Nikoli}, rediteq Sabol~ Tolnai, glumac Gabor Na|pal i studenti novosadske Akademije umetnosti.

NA LUTKARSKOJ SCENI U ZREWANINU

Premijera „Trapavog zmaja” Na Lutkarskoj sceni zrewaninskog Narodnog pozori{ta “To{a Jovanovi}”, sutra }e biti odigrana lutkarska predstava “Trapavi zmaj”, {to j e prva premijera u novoj sezoni. Kako je saop{teno na konferenciji za novinare, predstava je nastala po tekstu Miroslava Nastasijevi}a, a u re`iji Irene Tot. Direktor Lutkarske scene zrewaninskog pozori{ta Vlada Grubanov najavio je “izuzetno veselu, atraktivnu, a pritom predstavu koja ima dosta pitawa na koja i ne daje definisane odgovore”.

“Radimo vi{eslojne predstave, koje }e se verujem dopasti i mamama i bakama koje budu dovodile decu u pozori{te”, kazao je novinarima Grubanov.

Trapavog zmaja igra Danilo Mihwevi}, Kuvarica, dadiqa je Nata{a Mili{i}, Kraq – Andrija Po{a, Miroslav Ma}o{, Princeza Kunigunda je Tatjana Bara} , a Princ Rigobert Kristian Kardo{. Autor likovne opreme je Blagovesta Vasileva, a muziku je komponovao Aleksandar Popovi}.

ɇɈȼȿɆȻȺɊ

ɋɊɉɋɄɈ ɇȺɊɈȾɇɈ ɉɈɁɈɊɂɒɌȿ 150. ɫɟɡɨɧɚ

ɋɰɟɧɚ “ȳɨɜɚɧ ȭɨɪɻɟɜɢʄ” ɍɌɈɊȺɄ

2.

Ʉɚɪɥ Ɉɪɮ:

ɋɊȿȾȺ

3.

Nov.ples – ɮɟɫɬɢɜɚɥ ɫɚɜɪɟɦɟɧɨɝ ɩɥɟɫɚ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

4.

Nov.ples – ɮɟɫɬɢɜɚɥ ɫɚɜɪɟɦɟɧɨɝ ɩɥɟɫɚ

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

8.

ȭɚɤɨɦɨ ɉɭɱɢɧɢ:

ɄȺɊɆɂɇȺ ȻɍɊȺɇȺ

MADE IN CHINA

19.00 20.00

ɫɰɟɧɫɤɚ ɤɚɧɬɚɬɚ

Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɚ Per.Art

21.00

50/50 20.30 SELF UNFINISHED

21.30 ɉɪɟɞɫɬɚɜɚ ɧɢʁɟ ɡɚ ɦɥɚɻɟ ɨɞ 16 ɝɨɞɢɧɚ!

Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɚ Per.Art

ȻɈȿɆɂ

ɋɊȿȾȺ

10.

ȭ. ȼɟɪɞɢ – ɂɪɟɧɚ ɉɨɩɨɜɢʄ:

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

11.

Ƚɚɟɬɚɧɨ Ⱦɨɧɢɰɟɬɢ:

ɋɍȻɈɌȺ

13.

ȭɚɤɨɦɨ ɉɭɱɢɧɢ:

ɨɩɟɪɚ

ȾȺɆȺ ɋ ɄȺɆȿɅɂȳȺɆȺ

ɛɚɥɟɬ

ɉɈɁɈɊɂɒɇȿ ɁȽɈȾȿ ɂ ɇȿɁȽɈȾȿ (ȼɂȼȺ ɅȺ ɆȺɆȺ)

ȻɈȿɆɂ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

18.

ɇɨɜɨɫɚɞɫɤɢ ȳAZZ FESTIVAL

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

22.

ȭɭɡɟɩɟ ȼɟɪɞɢ:

ɋɊȿȾȺ

24.

ȭ. ȼɟɪɞɢ – ɂɪɟɧɚ ɉɨɩɨɜɢʄ:

ɉȿɌȺɄ

26.

ȭɭɡɟɩɟ ȼɟɪɞɢ:

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

29.

ȼɥɚɯɨ ɋɬɭɥɢ:

ɍɌɈɊȺɄ

30.

Ʉɚɪɥ Ɉɪɮ:

ɌɊɍȻȺȾɍɊ

18 – 20. ɧɨɜɟɦɛɪɚ

ɨɩɟɪɚ

ȾȺɆȺ ɋ ɄȺɆȿɅɂȳȺɆȺ

ɌɊɍȻȺȾɍɊ

ɛɚɥɟɬ

ɨɩɟɪɚ

ɄȺɌȿ ɄȺɉɍɊȺɅɂɐȺ

ɄȺɊɆɂɇȺ ȻɍɊȺɇȺ

ɇɚɪɨɞɧɨ ɩɨɡɨɪɢɲɬɟ ɋɨɦɛɨɪ

19.30

20.00

ɫɰɟɧɫɤɚ ɤɚɧɬɚɬɚ

ɋɰɟɧɚ “ɉɟɪɚ Ⱦɨɛɪɢɧɨɜɢʄ” ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

1.

Ȼɢʂɚɧɚ ɋɪɛʂɚɧɨɜɢʄ:

ɍɌɈɊȺɄ

2.

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ:

ɋɊȿȾȺ

3.

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

4.

Ɍɟɧɚ ɒɬɢɜɢɱɢʄ:

ɉȿɌȺɄ

5.

ɀɚɧ-Ȼɚɬɢɫɬ Ɇɨɥɢʁɟɪ:

ɋɍȻɈɌȺ

6.

ɍȳɄɂɇ ɋȺɇ

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

8.

ɂ. Ⱥ. Ƚɨɧɱɚɪɨɜ:

ɍɌɈɊȺɄ

9.

ȳɨɜɚɧ ɋɬɟɪɢʁɚ ɉɨɩɨɜɢʄ:

ɋɊȿȾȺ

10.

Ⱥ. ɉ. ɑɟɯɨɜ:

ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ

ɞɪɚɦɚ

ɞɪɚɦɚ

ɞɪɚɦɚ

FRAGILE!

ɏɪɜɚɬɫɤɨ ɧɚɪɨɞɧɨ ɤɚɡɚɥɢɲɬɟ Ɉɫɢʁɟɤ

ɌȺɊɌɂɎ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɩɨ ɧɨɜɟɥɢ Ɏ. Ɇ. Ⱦɨɫɬɨʁɟɜɫɤɨɝ

ɌɍɀɇȺ ɄɈɆȿȾɂȳȺ

ɞɪɚɦɚ

ȹȺɇȾɊȴɂȼ Ɇɍɀ

ɅȿɉɈɌɂɐȺ ɅɂɇȿȳɇȺ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

11.

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ:

ɉȿɌȺɄ

12.

Ɇɢɥɟɧɚ Ɇɚɪɤɨɜɢʄ:

ȻɊɈȾ ɁȺ ɅɍɌɄȿ

ɞɪɚɦɚ

ȻɊɈȾ ɁȺ ɅɍɌɄȿ

ɞɪɚɦɚ

ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ ɞɪɚɦɚ

ɞɪɚɦɚ

ɋɍȻɈɌȺ

13.

Ɇɢɥɟɧɚ Ɇɚɪɤɨɜɢʄ:

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

15.

Ʌɭɰ ɏɢɛɧɟɪ:

ɍɌɈɊȺɄ

16.

ȼɢɞɚ Ɉɝʃɟɧɨɜɢʄ:

ɋɊȿȾȺ

17.

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ:

ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

18.

ɍȳɄɂɇ ɋȺɇ

ɩɨ ɧɨɜɟɥɢ Ɏ. Ɇ. Ⱦɨɫɬɨʁɟɜɫɤɨɝ

ɉȿɌȺɄ

19.

ɌȺȳɇɂ ȾɇȿȼɇɂɄ ȼɂɊȹɂɇɂȳȿ ȼɍɅɎ

ɋɍȻɈɌȺ

20.

ɀɚɧ-Ȼɚɬɢɫɬ Ɇɨɥɢʁɟɪ:

ɍɌɈɊȺɄ

23.

ɋɊȿȾȺ

24.

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ:

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

25.

ȳɨɜɚɧ ɋɬɟɪɢʁɚ ɉɨɩɨɜɢʄ:

ɉȿɌȺɄ

26.

ȿɠɟɧ ȳɨɧɟɫɤɨ:

ɋɍȻɈɌȺ

27.

ȼɢɞɚ Ɉɝʃɟɧɨɜɢʄ:

ɍɌɈɊȺɄ

30.

Ɇɚɪɬɢɧ Ʉɪɢɦɩ:

Ⱥ. ɉ. ɑɟɯɨɜ:

19.30

ȻȺɊȻȿɅɈ, Ɉ ɉɋɂɆȺ ɂ Ⱦȿɐɂ

ɌɊɂ ɋȿɋɌɊȿ

Ɇɚɪɬɢɧ Ɇɚɤɞɨɧɚ:

ȽɊȿɌȺ, ɋɌɊȺɇɂɐȺ 89

ɩɨɡɨɪɢɲɧɚ ɢɝɪɚ

ȳȿ Ʌɂ ȻɂɅɈ Ʉɇȿɀȿȼȿ ȼȿɑȿɊȿ

ɌȺɊɌɂɎ

ɌɊɂ ɋȿɋɌɊȿ

ɞɪɚɦɚ

ɞɪɚɦɚ

ɩɨ ɦɨɬɢɜɢɦɚ ɩɪɨɡɟ ȼɢɪʇɢɧɢʁɟ ȼɭɥɮ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɞɪɚɦɚ

ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ

ɞɪɚɦɚ

ȹȺɇȾɊȴɂȼ Ɇɍɀ

ȶȿɅȺȼȺ ɉȿȼȺɑɂɐȺ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ;

ɤɨɩɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɋɇɉ-ɚ ɢ Ⱥɝɟɧɰɢʁɟ “ȻȿȻȺ 021”

ȳȿ Ʌɂ ȻɂɅɈ Ʉɇȿɀȿȼȿ ȼȿɑȿɊȿ

ɇȺɋɊɌȺȳɂ ɇȺ ȵȿɇ ɀɂȼɈɌ

ɞɪɚɦɚ

ɞɪɚɦɚ

20.30

Ʉɚɦɟɪɧɚ ɫɰɟɧɚ ɑȿɌȼɊɌȺɄ

4.

ɋɍȻɈɌȺ

6.

Ⱥɥɛɟɪ Ʉɚɦɢ:

ɇȿɋɉɈɊȺɁɍɆ

Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ:

ɋɊȿȾȺ

10.

ȳɟɥɟɧɚ ȭɨɪɻɟɜɢʄ:

ɉȿɌȺɄ

12.

Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ:

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

15.

ɇɟɞɚ Ɋɚɞɭɥɨɜɢʄ:

23.

Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ:

25.

Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ:

ɋɥɨɛɨɞɚɧ Ɉɛɪɚɞɨɜɢʄ:

26.

27.

ɍɌɈɊȺɄ

30.

ɄȺɈ ȾȺ ɞɪɚɦɚ

ȴɍȻȺȼɇɂ ȳȺȾɂ ȼɍȾɂȳȺ ȺɅȿɇȺ

PAINKILLERS

ɍɌɈɊȺɄ

ɉȿɌȺɄ

ɞɪɚɦɚ

ɄɈɆȿ ȼȿɊɍȳȿɌȿ?

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

ɋɍȻɈɌȺ

ɤɨɦɢɱɧɚ ɨɩɟɪɚ

ɨɩɟɪɚ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɞɪɚɦɚ

ɄȺɈ ȾȺ

ȽɈȾɈ ɇȺ ɍɋɂȳȺɇɈɆ ɅɂɆȿɇɈɆ ɄɊɈȼɍ ɤɨɦɟɞɢʁɚ ȳɍɐɍɐȺ

ɞɪɚɦɚ

21.00

Ɇɚʁɤɥ ȼɭɤɚɞɢɧɨɜɢʄ: ɉɈɋȿɌɂɅȺɐ ɉɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɉɥɭɫ ɬɟɚɬɚɪ (ɇɨɜɢ ɋɚɞ) ɢ RED TIE PRODUCTION (Ʌɨɫ Ⱥɧɻɟɥɟɫ) Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ:

ȴɍȻȺȼɇɂ ȳȺȾɂ ȼɍȾɂȳȺ ȺɅȿɇȺ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

21.00

ȻɅȺȽȺȳɇȺ ɋɇɉ: ɩɪɟɞɫɬɚɜɟ – 520-091, ɤɨɧɰɟɪɬɢ ɢ ɨɫɬɚɥɢ ɩɪɨɝɪɚɦɢ – 6615-065 ɈɊȽȺɇɂɁɈȼȺɇȺ ɉɈɋȿɌȺ: 6613-957, 6621-186, 427-991 (ɮɚɤɫ) / ɆȺɊɄȿɌɂɇȽ: 451-452 ɉɈɁɈɊɂɒɌȿ ɁȺȾɊɀȺȼȺ ɉɊȺȼɈ ɂɁɆȿɇȿ ɉɊɈȽɊȺɆȺ

PRODUCENTI I SINDIKAT NA[LI ZAJEDNI^KI JEZIK

„Hobiti” ipak na Novom Zelandu Film u dva dela „Hobiti“ Pitera Xeksona bi}e snimani, kao {to je i planirano, na Novom Zelandu, potvrdio je premijer ove zemqe Xon Ki, koji nije krio zadovoqstvo postignutim dogovorom. “Odu{evqen sam {to smo do{li do ovakvog rezultata“, kazao je Ki nakon vi{ednevnih pregovora sa holivudskim predstavnicima. “Snimawe ova dva filma o Hobitima ovde ne}e samo obezbediti posao za hiqade Novozelan|ana, ve} }e nastaviti uspeh trilogi-

je ’Gospodara prstenova’ u promovisawu Novog Zelanda u svetu“, dodao je on, prenosi BBC. Snimawe filma bilo je dovedeno u pitawe najavama sindikata glumaca da }e ga bojkotovati zbog neadekvatnih uslova rada.

Me|utim, kada su producenti zapretili da }e preseliti produkciju vrednu 500 miliona dolara na drugu lokaciju, sindikati su br`e boqe opozvali bojkot.

U sklopu dogovora koji je postignut sa producentima, novozelandska vlada se obavezala da

}e doneti zakon koji }e pojasniti obaveze i prava nezavisnih poslodavaca i zaposlenih u filmskoj industriji.

Protiv preseqewa „Hobita“, ovih dana je u vi{e gradova Novog Zelanda protestovalo nekoliko hiqada qudi. Snimawe „Hobita“, filma u dva dela koji govori o de{avawima koji su prethodili pri~i „Gospodari prstenova“, trebalo bi da po~ne u februaru 2011, a u bioskopima }e se na}i u decembru 2012, odnosno u decembru 2013.

U NOVOM „HOBITU”

Martin Friman kao Bilbo Bagins Britanski glumac Martin Friman igra}e lik Bilba Baginsa, glavnog junaka „Hobita“, izjavio je novozelandski re`iser Piter Xekson. Friman (39) je glumio u nekoliko filmova, kao {to su „Ustvari qubav“ i „Vodi~ za autostopere kroz galaksiju“, a najpoznatiji je po ulozi duhovitog slu`benika u kultnoj britanskoj tv seriji „Ured“. „Frimen” je kao stvoren za tu ulogu. Inteligentan je, sme{an, nepredvidqiv i hrabar, ba{ kao Bilbo“, kazao je Xekson, prenosi BBC. Snimawe „Hobita“, filma u dva dela koji govori o de{ava-

wima koji su predhodili pri~i „Gospodara prstenova“, trebalo bi da po~ne u februaru 2011. ali se jo{ ne zna da li }e to biti na Novom Zelandu.

Naime, sukob koji je izbio izme|u Xeksona i sindikata novozelandskih glumaca preti da dovede do preme{tawa filmske ekipe na drugu lokaciju. U sva|u se ~ak ume{ao i novozelandski premijer Xon Ki u poku{aju da spre~i odlazak produkcije te{ke 500 miliona dolara.

Xeksonova trilogija „Gospodar prstenova“ osvojila je 17 Oskara i zaradila blizu tri milijarde dolara {irom sveta.

}i“, kazao je Venders. „Ali, silovateqi moraju da budu ka`weni“, ocenio je dobitnik „Zlatne palme“ u Kanu za film „Pariz, Teksas“.

Martin Friman

Nova dva filma bi trebalo da se na|u u bioskopima u decembru 2012. i decembru 2013.

DANAS NA RIMSKOM FILMSKOM FESTIVALU

Restaurisan Felinijev „Sladak `ivot” Pored mnogih zvabica iz sveta filma i ameri~ki sineasta Martin Skorseze }e prisustvova}e danas u Rimu svetskoj premijeri digitalno obra|ene verzije legendarnog filma Federika Felinija „Sladak `ivot“. Projekcija restaurisanog filma uvr{tena je u program rimskog filmskog festivala koji je po~eo 28. oktobra i traja}e do 5. novembra. Na filmskoj smotri se obele`eva 50 godina Felinijevog ostvarewa u kojem su igrali Anita Ekberg i Mar~elo Mastrojani.

„Sladak `ivot” je film koji je otvorio put novom svetu opsednutom stilom, modom i slavnim li~nostima (...) {to je pomoglo izvozu italijanskog stila u svet“, dodao je organizator rimskog festivala, modna ku}a „Gu~i“. Film je popularizovao i re~ „paparaco“, po{to se fotograf koji se pojavquje u tom ostvarewu zvao Paparaco.

Ovogodi{we izdawe festivala u Rimu bi}e posve}eno Japanu. Na repertoaru su i filmovi iz SAD, Meksika, Irske, Danske i Belgije.

FESTIVAL ANGA@OVANIH FILMOVA

„Slobodna zona” {esti put [esti filmski festival „Slobodna zona“ bi}e odr`an od 5. do 10. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Muzeju kinoteke, najavio je organizator, Kulturni centar „Reks“. Na programu je 26 anga`ovanih filmova - 16 dokumentarnih i 10 igranih, o aktuelnim dru{tvenim i politi~kim temama iz celog sveta, ali i o obi~nim qudima u okolnostima koje diktira dnevna lokalna i globalna politika.

Kako je u katalogu za ovaj specijalizovani festival zapisao borac za qudska prava

Marko Karaxi}, „Slobodna zona je jo{ uvek oaza u ovoj pustiwi ludila, daje nam {ansu da odemo ‘iza crte’ i shvatimo da nismo sami i jedini“. „Filmovi koji }e biti prikazani omogu}i}e nam da se upoznamo sa onima koje nismo sretali ili koji su bili daleko od na{ih o~iju, kao i da ~ujemo

glas qudi koji su za to pravo uskra}eni. ‘Slobodna zona’ i ove jeseni poma`e da Beograd i Srbija postanu slobodna zona za sve“, istakao je on.

Uvod u festival bio je besplatni koncert anga`ovane muzike koji je odr`ala grupa „Jarboli“ 29. oktobra u „Reksu“.

Film „Beli, beli svet“ rediteqa Olega Novkovi}a otvori}e 30. novembra Festival autorskog filma, najavila je distributerska ku}a „MegaKom film“. rojekcija je zakazana za 20.30 ~asova, u velikoj sali Centra „Sava“, a ulaznice su ve} u pretprodaji.

„balkanskom tangu“ - igri qubavi i smrti, odnosno igri strasti ili igri op~iwavawa i pot~iwavawa, koju igraju qudi sa periferije, koje je „napustilo i dru{tvo i sopstvena sudbina“. Jedino {to je u wima neuni{tivo je strast i `udwa za `ivotom.

„Beli, beli svet“ snimqen je prema scenariju nagra|ivane dramske autorke Milene Markovi}, a u filmu, pored \uri~i}eve, igraju Uliks Fehmiu, Hana Selimovi}, Neboj{a Glogovac, Boris Isakovi}, Milica Mihajlovi}, Marko Janke-

Predsednik Akademije za evropski film posledwih deset godina, Venders je uzeo u~e{}e u kampawi nema~ke televizije za ube|ivawe `rtava pedofila da progovore o onome {to im se dogodilo.

Venders (65) je bio katolik prvih 20 godina `ivota, a potom je okrenuo le|a katolicizmu i postao protestant. „Ne mo`ete da imate simpatija prema crkvi u aferi pedofilije”, ocenio je Venders i dodao da silovateqi „ni pod kojim izgovorom ne smeju da budu za{ti}eni“ jer se na taj na~in „samo nastavqa zlo“.

I Ang Li u 3D formatu

Mar~elo Mastrojani i Anita Ekberg u „Slatkom `ivotu”

23

„Beli, beli svet” u Centru „Sava”

O pedofiliji u Katoli~koj crkvi „Crkva u celini, po~ev od pape, uvek te`i da prikrije stvari“ i „predugo je insistirala na tome da je boqe ni{ta ne re-

ponedeqak1.novembar2010.

NA OTVARAWU FESTIVALA AUTORSKOG FILMA 30. NOVEMBRA

VIM VENDERS NAJAVIO NOVI FILM

Nema~ki re`iser Vim Venders snimi}e film o pedofilskim skandalima u redovima Rimokatoli~ke crkve. „Mislim da je to tema za film“, kazao je Venders u intervjuu Frans presu u Briselu, gde u~estvuje na skupu Evropske unije ~iji je ciq promocija filmskog obrazovawa. Venders nije `eleo da iznese vi{e detaqa o tom projektu.

Re`iser filmova „Nebo nad Berlinom“, „Pariz, Teksas“, „Lisabonska pri~a“ i „Klub Buena Vista“ kritikovao je papu Benedikta [esnaestog zbog toga {to, kako je rekao, nije prekinuo poro~an krug ti{ine o pedofiliiji u Katoli~koj crkvi.

c m y

FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

Oskarovac Ang Li anga`ovao je 17-godi{weg debitanta Suraxa [armu za junaka filmske adaptacije romana „Life of Pi“ Jana Martela. Li je [armu odabrao za ulogu Pija posle vi{emese~ne potrage i audicija na kojima je u~estvovalo 3.000 mladi}a. „Life of Pi“ bi}e prvi Lijev film u 3D formatu. Scenario za film napisao je Dejvid Magi.

Snimawe filma po~e}e u januaru slede}e godine na Tajvanu i u Indiji, a u bioskope }e sti}i u decembru 2012.

Martelov roman govori o de~aku koji posle brodoloma la|e koja je prevozila wegovu porodicu i wihov zoolo{ki vrt ostaje izgubqen na pu~ini 227 dana u ~amcu za spasavawe u kojem mu dru{tvo prave ~etiri neobi~na saputnika bengalski tigar, hijena, zebra i orangutan.

Martel je za taj roman dobio nagradu „Man Buker“.

Ang Li je dobio Oskara za re`iju filma „Planina Broukbek“ iz 2005. Poznat je i kao rediteq filmova „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i „Halk“. Posledwi film koji je snimio je „Taking Woodstock“ iz 2009.

Jasna \uri~i} i Uliks Fehmiu u filmu „Beli, beli svet”

Radwa ove moderne tragedije odvija se u Boru - nekada simbolu industrijskog prosperiteta, a sada simbolu postindustrijske krize koja poga|a ~itav svet. U takvom ambijentu de{ava se fatalna qubav izme|u mra~nog, nemilosrdnog, starijeg mu{karca i izgubqene mlade devojke. Re~ je o

Film „Beli, beli svet“ imao je svetsku premijeru na presti`nom Internacionalnom filmskom festivalu u Lokarnu, gde je osvojio dve nagrade i to nagradu za umetni~ki film „Art Cinema Award“, dok je nagrada za najboqu glumicu festivala pripala Jasni \uri~i}.

ti}, Meto Jovanovski. Producent je kompanija „West End Production“ iz Beograda, a koproducenti su „Ostlicht Filmproduktion“ iz Nema~ke i „Hepp Film“ iz [vedske. Festival autorskog filma ove godine bi}e odr`an od 30. novembra do 7. decembra.

(Tanjug)

FILM ALEKSEJA POPOGREBSKOG NAJBOQI NA FESTIVALU U LONDONU

Kako se za mene zavr{ilo leto Triler „How I Ended This SumNagrada za najboqi film u sateqice Andree Danbar. Remer“ (Kako se za mene zavr{ilo Londonu se dodequje od pro`iser filmova „Milioner s leto) Rusa Alekseja Popogreb{le godine, kada je pripala ulice“, „Trejnspoting“ i „Malo skog progla{en je u sredu uve~e „Proroku“ francuskog re`iubistvo me|u prijateqima“ Deza najboqi film na 54. me|unasera @aka Odijara. ni Bojl dobio je nagradu za `irodnom filmskom votno delo. Bojlov festivalu u Londonovi film „127 Honu. Nagra|eni film urs“ je zatvori feje podes}amo i ovogostival u Londonu. di{wi pobednik MeFestival je otvo|unarodnog filmren 13. oktobra, skog festivala na projekcijom filma Pali}u. Ova napeta „Ne daj mi nikada psiholo{ka drama sa da odem“, adaptacielementima akcije, je romana Kazua uz minimum izgovoI{igura sa Kirom renih re~i, govori o Najtli i Endruom izolaciji i odnosu Garfildom u glavdvojice istra`iva~a nim ulogama. u meteorolo{koj Filmski festistanici u polarnom Scena iz filma „Kako se za mene zavr{ilo leto” val u Londonu je predelu. Dva glavna glumaca u Priznawe za „najboqu bri1956. ustanovio Britanski filmu, Grigorij Dobrigin i tansku nadu“ i nagrada „Saderfilmski institut, neprofitna Sergej Puskepalis, prethodno su land“ za najboqi prvi film organizacija koja radi na propodelili „Srebrnog medveda“ za pripala je rediteqki Klio mociji filma. Ove godine u najboqeg glumca na ovogodiBarnard za film „The Arbor“, o Londonu je prikazano 300 fil{wem festivalu u Berlinu. `ivotu britanske dramske spimova iz 68 zemaqa.

24

SVET

ponedeqak1.novembar2010.

DNEVNIK

TURSKA

IRAN

Napad bomba{a u centru Istanbula ISTANBUL: Najmawe 32 osobe su rawene kada je bomba{ samoubica digao sebe u vazduhu u centru Istanbula.

“To je bio samoubila~ki bomba{ki napad i bomba{ je, po svemu sude}i, razneo sebe. ^ini se da je u pitawu mu{karac”, rekao je {ef istanbulske policije Husein ^apkin. U eksploziji na trgu Taksim raweno je 17 civila i 15 policajaca, izjavio je guverner Istanbula Husein Avni Mutlu, preneo je Rojters. ^apkin je kazao da su dvoje povre|enih u te{kom stawu, ali da, zasad, nema poginulih. Po wegovim re~ima, napada~ je najverovatnije bio mu{karac, U napadu rawene najmawe 32 osobe a eksplozija je o|eknula u blizini policijskog wu se dve bombe, ali nije jasno da li je i druga vozila. Zasad niko nije preuzeo odgovornost bomba eksplodirala. Trg Taksim je `ila kuza napad. U izve{tajima turskih medija pomicavica najve}eg turskog grada, turisti~ka

VIJETNAM

atrakcija poznata po restoranima, prodavnicama i hotelima. Istanbul je poslovni i finansijski centar Turske, muslimanske dr`ave sa 75 miliona stanovnika, koja pretenduje na ~lanstvo u Evropskoj uniji. Taj grad je vi{e puta bio meta napada Radni~ke partije Kurdistana (PKK), ali separatisti~ka grupa je pro{log meseca produ`ila jednoglasno progla{eno primirje. I druge grupe su izvodile napade u Istanbulu, ukqu~uju}i Al Kaidu, ~iji su bomba{i samoubice u novembru 2003. godine izveli niz eksplozija u kojima je ubijeno 57, a raweno nekoliko stotina qudi. Turska je proteklih sedmica uhapsila nekoliko qudi osumwi~enih da poma`u pripadnicima Al Kaide u Avganistanu.

Zlatne rezerve 100 milijardi dolara TEHERAN: Devizne rezerve Irana prema{uju 100 milijardi dolara, uprkos sankcijama, izjavio je predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad. “I svakako su ve}e od ove cifre” istakao je Ahmadinexad u saop{tewu objavqenom na veb sajtu wegove kancelarije. Iranski predsednik je, do sada, odbijao da otkrije ~ak i grubu cifru kada je re~ o deviznim rezervama, navode}i da ta informacija treba da ostane poverqiva u jeku sve o{trijih me|unarodnih sankcija. Direktor Iranske centralne banke Mahmud Bah-

DRUGI KRUG PREDSEDNI^KIH IZBORA U BRAZILU

^eli~na lejdi umesto Lula da Silve?

Rusija gradi nuklearku HANOJ: Rusija }e graditi prvu nuklearnu elektranu u Vijetnamu, a ugovor o tome potpisan jeju~ , u okviru posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Hanoju. Kako su prenele agencije, ugovor su potpisali predsednik ruske dr`avne kompanije “Rosatom” Sergej Kirijenko i vijetnamski ministar trgovine i industrije Vu Huj Hoang. Projekat }e realizovati ruska kompanija “Atomstrojeksport”, koja je ju~e otvorila predstavni{tvo u prestonici Vijetnama, a ~iji se predstavnici ve} nalaze na lokaciji budu}e nuklearke u jugoisto~noj provinciji Nintuan, izjavio je zvanicni predstavnik ruske dr`avne korporacije za izgradwu atomskih centrala Sergej Novikov. Plan razvoja atomske energetike u Vijetnamu, koji je vlada te zemqe usvojila po~etkom 2010. godine, predvi|a izgradwu nuklearnih kapaciteta snage 8.000 megavata od 2020. do 2025. godine, i 15.000-16.000 megavata do 2030, podse}a ruska agencija Itar Tas. Direktor vijetnamskog Instituta za atomsku energetiku Vong Hu Tan je ukazao da je sa ruskom delegacijom dogovoren po~etak izgradwe prva dva bloka atomske centrale u Nituanu uz pomo} ruskog kredita.

BRAZILIJA: Brazilaska “~eli~na lejdi”, nazvana zbog ~vrstog karaktera i velikih sposobnosti, Dilma Rusef na putu je da nakon ju~era{weg drugog kruga predsedni~kih izbora postane prva `ena na ~elu te ju`noameri~ke zemqe. “Posle ovog velikog ~oveka (odlaze}eg predsednika Lui{a Iwasija Lula da Silve), Brazilom }e upravqati jedna `ena, `ena koja }e nastaviti da vodi Lulin Brazil”, rekla je Rusefova (62) u junu, kada ju je vladaju}a Radni~ka partija zvani~no kandidovala za izbore.Dilma Rusef (62) koja ima punu Lulinu podr{ku, u prvom krugu izbora 3. oktobra, osvojila je 47 odsto glasova, a wen suparnik iz socijaldemokrata @oze Sera 33 odsto. Prema posledwim anketama, Rusefova ima prednost od {est do osam odsto u odnosu na Seru, biv{eg gradona~elnika Sao Paola koji je ve} pretrpeo veliki poraz na predsedni~kim izborima 2002. godine. Nekada{wa revolucionarka, a sada politi~arka od karijere, Rusefova je svojevremeno bila {efica kabineta Da Sil-

Dilma Rusef i Lui{ Iwasija Lula da Silva

ve, tokom ~ije je vladavine Brazil do`iveo ekonomski rast bez presedana u istoriji te ju`noameri~ke zemqe.

“Mi smo ratnici i navikli smo na izazove. Pro}i }emo dobro u drugom krugu”, rekla je Rusefova nakon prvog kruga izbora, u kojem nije osvojila vi{e od 50 odsto glasova zbog, kako neki ocewuju,

podr{ke legalizaciji abortusa.

Dilmu, kako je zovu Brazilci, za predsedni~kog kandidata vladaju}e stranke izabrao je upravo odlaze}i predsednik Da Silva, koji je na toj funkciji proveo dva mandata. Poznata po ~vrstom karakteru, Rusefova ima reputaciju javnog kriti~ara rada ministara.

Me|utim, Lula isti~e da su ga

wene sposobnosti vo|ewa politike i rukovo|ewa uverile da je re~ o “najboqem” kandidatu za wegovog naslednika.

Dilma Rusef je ro|ena u decembru 1947. godine, iz braka Bugarina i Brazilke. U jeku diktature, bila je aktivista pokreta za oru`anu borbu. Nakon hap{ewa u januaru 1970, u Sao Paolu, osu|ena je na {est godina zatvora, ali je oslobo|ena 1972. godine.

Po~etkom 80-ih, Rusefova je u~estvovala u obnavqawu Demokratske radni~ke partije Leonela Brizole, pre nego {to se prikqu~ila Radni~koj partiji 1986. godine. Znaju}i da se kampawa dobija i pojavqivawem na televiziji, Dilma se podvrgla estetskim operacijama, nakon kojih izgleda mla|e, mr{avije i vi{e ne nosi nao~are. Pro{le godine je priznala da le~ena od raka, {to je umawilo wenu popularnost, iako lekari ka`u da je izle~ena. Brazilska “~eli~na lejdi” udavala se dva puta, ima k}erku Paulu, a po~etkom septembra je postala baka.

Paket sa eksplozivom umalo da promakne Britancima VA[INGTON: Jedan od dva paketa sa eksplozivom, koji je iz Jemena poslat po{tom za ^ikago, umalo nije promakao britanskim agentima, iako su na vreme primili dojavu o opasnoj po{iqci. Ameri~ki i britanski bezbednosni slu`benici ju~e su izjavili da su bombe bile tako dobro napravqene i zamaskirane da se vrlo lako moglo dogoditi da jedan od dva paketa poslatih u SAD, a koji su otkriveni u Britaniji, pro|e kontrolu. Britanska obave{tajna slu`ba dobila je u petak informaciju da je avionskim transportom poslat paket, me|u-

tim, ni posle {esto~asovne pretrage pristiglih paketa na aerodromu Ist Midlends, u centralnoj Engleskoj, policija nije ni{ta otkrila. Po{to nisu ni{ta prona{li, britanski agenti uklonili su postavqenu za{titnu ogradu i povukli bezbednosne mere visokog stepena.

Istovremeno, me|utim, drugi paket sa eksplozivom i{ao je preko Ujediwenih Arapskih Emirata za ^ikago. Policija u Dubaiju otkrila ga je detaqnom pretragom na skeneru, gde se prikazivao kao kertrix za kompjuterske {tampa~e. Nakon toga,

bezbednosni slu`benici iz UAR telefonom su obavestili britanske kolege na {ta posebno da obrate pa`wu i tek posle toga britanski agenti ponovo pretresaju pakete i na skeneru uspevaju da otkriju jedan sa eksplozivom, navodi izvor iz ameri~ke slu`be bezbednosti. Savetnik za borbu protiv terorizma ameri~kog predsednika Baraka Obame Xon Brenan izjavio je da se radilo “o veoma sofisticiranoj napravi” koja je vrlo ve{to napravqena. Brenan je ju~e za televiziju En-Bi-Si izjavio da je logi~no pretpostaviti da postoje jo{ neki paketi

sa eksplozivom koji su po{tom poslati na adrese u Americi. Analize eksperata ukazuju da bi konstruktor ovih naprava mogla da bude ista osoba koja je napravila bombu za pro{logodi{wi neuspe{ni poku{aj bomba{kog napada u avionu iznad Detroita, uo~i katoli~kog Bo`i}a. Sve tri bombe napravqene su od eksploziva poznatim kao PETN. Brenan je naglasio da je o~igleno da iza svega stoji “neko ko ima vrlo mnogo iskustva i ko je veoma dobro obu~en”. Ameri~ki obave{tajci veruju da se radi o Saudijcu Ibrahimu Hasanu al Asiriju.

mani izjavio je da je Teheran pove}ao svoje devizne rezerve uvozom nekoliko stotina tona zlata ~ija je vrednost sada dva puta ve}a od cene po kojoj je kupqeno.

Ujediwene nacije uvele su Iranu ~etvrtu rundu sankcija zbog odbijawa Islamske Republike da obustavi sporni nuklearni program.Zapadne zemqe veruju da je ciq iranskog nuklearnog programa proizvodwa atomske bombe, dok Teheran to demantuje navode}i da je wegova jedina svrha proizvodwa elektri~ne energije.

UKRATKO Stjuardese pozivaju na {trajk PARIZ: Sindikati zaposlenih u aviosaobra}aju u Francuskoj pozvali su na ~etvorodnevni {trajk od 5. novembra u znak protesta zbog novog zakona kojim im se ukidaju neke pogodnosti. Poziv na {trajk, od 5. do 8. novembra, uputili su sindikat stjuardesa i sindikat pilota. Zakon, koji nije u vezi s najavqenom reformom penzionog sistema, zna~i da }e zaposleni u aviosaobra}aju morati da pla}aju porez na aviokarte sa popustom, kao i na druge pogodnosti, poput jeftinijih hotelskih soba, koje ne obezbe|uje wihov poslodavac. Nezavisno od toga, {est sindikata radnika kompanije “Er Frans” pozvalo je na {trajk 4. novembra zbog spornog zakona o reformi penzionog sistema. Ovaj {trajk odr`a}e se dva dana pre generalnog {trajka koji su za 6. novembar najavili francuski sindikati, najnovijeg u nizu {trajkova, zbog namere vlade predsednika Nikole Sarkozija da starosnu granicu za odlazak u penziju sa 60 pomeri na 62 godine.

Ubijeni na fudbalskom terenu TEGUSIGALPA: Nekoliko naoru`anih napada~a otvorilo je vatru na fudbalskom terenu u gradu San Pedro Sula na severu Hondurasa i pri tom je ubijeno najmawe 14 qudi. Zamenik ministra za bezbednost Armando Kalidonio rekao je da su napada~i pucali iz blizine na sve `rtve. Deset qudi je poginulo na licu mesta, a ~etvorica na putu do bolnice. Ima i nekoliko rawenih, rekao je Kalidonio, ne navode}i ta~an broj. Napada~a je bilo oko pet, a policija za sada jo{ ne mo`e nikoga da sumwi~i za tragediju, niti su poznati motivi za wu. Masakr je izvr{en u Kolonija Felipe Selaji, gusto naseqenom predgra|u, u kojem `ivi na stotine pripadnika raznih bandi. Pucawa na masu qudi nisu neuobi~ajena u Hondurasu, navodi AP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KRISTIN DEJVIS Ameri~ka glumica Kristin Dejvis izjavila je da bi rado snimila jo{ jedan film serijala “Seks i grad”. Glumica je navela da se, iako nema nikakvih nagove{taja da se sprema “Seks i grad 3”, ona nada da bi projekat mogao biti realizovan. “Koliko ja znam, nema scenarija za tre}i film”, rekla je. “Ali, ja nikada ne bih rekla nikada, a svi bismo bili odu{evqeni”.

POR[A DE ROSI Holivudska glumica Por{a de Rosi rasplakala se u {ou programu Opre Vinfri dok je iznosila {okantne detaqe o svojoj anoreksiji, i pri~ala kako je bila “ponosna” kad je spala na mawe od 40 kilograma. “Nije da nisam bila ponosna na to. To je bio dokaz samokontrole” navela je i precizirala da je `ivela na 300 kalorija dnevno, preneo je “Dejli mejl.”

YOZEF FAJNS Britanski glumac Xozef Fajns koji igra ~arobwaka Merlina u TV seriji “Kamelot”, nagovestio je da wegov lik nije potpuno pozitivan.Glumac najpoznatiji po ulozi u “Zaqubqenom [ekspiru” objasnio je da lik ~uvenog ~arobwaka iz engleske mitologije “nosi izvesni dualitet”.”On je briqantan u tome da natera qude da veruju u ono {to on misli da treba da veruju”.

No} ve{tica pretvorio u umetnost MI^IGEN: Amerikanac Rej Vilafejn podigao je tradicionalno rezbarewe bundeva za No} ve{tica 31. oktobra na najvi{i mogu}i nivo, nivo remek-dela! Ovaj vajar, ina~e biv{i dizajner strip junaka za Marvel komils i profesor umetnosti u jednoj {koli u Mi~igenu, pravi fantasti~ne skulpture od bundeva, iako je re~ o zastra{uju}im likovima Xeka O’Lanterna, kako jo{ zovu bundeve tipi~no pripremqene za pomenuti zapadwa~ki praznik. „Najkomplikovaniji model bundeve koji sam dizajnirao je Rajsfe{lusoglavi, na kojem sam radio ceo dan. Ina~e mi za jednu treba 23 sata”, ka`e Vilafejn.

Rej `ivi u ruralnom mi~igenskom gradi}u Beleru. No, wegove neverovatne bundeve se jednostavno nisu mogle zadr`ati „u lokalu” - postale su Internet senzacija i tema u udarnim terminima mnogih ameri~kih TV mre`a. Alat koji koristi je klasi~an alat za rezba-

Autor je levu bundevu nazvao „Gricka~ noktiju“, a desnu „Lomqewe jezika“

rewe gline. „Ne}e sve bundeve izgledati dobro. Najva`nija je wena te`ina. Morate na}i punu, ‘mesnatu’ bundevu. Ponekad na|em divno oblikovani komad, a onda shvatim da nije dovoqno te{ka. Wena

kora jednostavno nije dovoqno debela i nema potrebnu ~vrstinu za rezbarewe”, otkriva tajnu neobi~ni umetnik. „Tako|e volim bundeve sa karakterom. One sa izraslinama i

grbama su dobre, jer to mogu iskoristiti, recimo za vajawe noseva.” „Vajawe je oduvek bila moja strast. Jednoga dana jo{ dok sam predavao u {koli, zamolili su me da izrezbarim neku bundevu. Pomislio sam ’Za{to ne bih poku{ao da je obradim kao da je komad gline, a ne veliko povr}e?’. Ispalo je super, a najboqe od svega je bilo {to se u~enicima mnogo dopalo. De{avalo se da do|em u {kolu, a tamo, u mojoj u~ionici, ~eka me tuce bundeva.”

U oktobru, Rej gotovo da ima status slavne li~nosti u SAD. Mediji ga posledwe ~etiri godine opsedaju pred No} ve{tica. „U posledwih par godina sam se mnogo vi{e udubqivao u dizajn svojih dela nego obi~no i to zbog sve ve}eg interesovawa za moje rezbarije. Sada kada su toliko popularne, ose}am i blagi pritisak oko isporu~ivawa. Ali mi predstavqa zadovoqstvo da ih pravim.”

BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak1.novembar2010.

25

HRVATSKA

SLOVENA^KI [EF DIPLOMATIJE U ATINI

@bogar: Integracija zapadnog Protest desnice Balkana u interesu obe zemqe ispred „Novosti” ATINA: Zemqe zapadnog Balkana trebalo bi da postanu ~lanice Evropske unije {to je pre mogu}e, jer je to u interesu i Slovenije i Gr~ke, rekao je ju~e u Atini {ef slovena~ke diplomatije Samuel @bogar.

"Slovenija se grani~i sa zapadnim Balkanom na severu, a Gr~ka na jugu, zbog ~ega je u interesu obe zemqe da obezbede da to unutra{we 'dvori{te' EU postane deo Unije {to je pre mogu}e", rekao je @bogar posle sastanka sa svojim gr~kim kolegom Dimitrisom Drucasom.

Dvojica zvani~nika razmenila

Samuel @bogar

Dimitris Drucas

su mi{qewa i o polo`aju zemaqa zapadnog Balkana, kao i o predstoje}em dijalogu Beograda i Pri{tine, prenela je agencija STA. Ministri su razgovarali i o bilateralnim odnosima, naro~ito na poqu ekonomije i nauke, a Drucas je zahvalio @bogaru na u~e{}u Slovenije u finansijskom paketu pomo}i EU Gr~koj. @bogar se ranije sastao s gr~kim predsednikom Karolosom Papuqasom, koji je pohvalio aktivnu ulogu Slovenije na zapadnom Balkanu i brigu o mawinama u toj zemqi.

ZAGREB: Desni~arska Autohtona - Hrvatska stranka prava (HSP) protestovala je minulog vikenda ispred redakcije nedeqnika "Novosti" koji izdaje Srpsko narodno ve}e (SNV). Pisawe nedeqnika i politika SNV-a, po mi{qewu demonstranata, stvaraju veliku Srbiju u Hrvatskoj i obnavqaju Jugoslaviju. Posle zakletve da }e spaliti svaki primerak "Novosti" na koji nai|u, "prava{i" su zapalili zastavu biv{e Jugoslavije s petokrakom kao "poruku svima koji bi obnavqali" nekada{wu dr`avu. Pred zgradom se uz prisustvo policajaca skupilo tridesetak qudi, me|u kojima i `ena i dece koji su nosili hrvatske zastave od kojih neke za-

Hrvatskoj da mora da vrati i zbrine sve Srbe, od stanova do penzija, umesto da ih natera da plate ratnu od{tetu Hrvatskoj koja se obnovila sama bez tu|e pomo}i. Rekav{i da " Josipovi} (predsednik Hrvatske) poziva (predsednika Srbije) Borisa Tadi}a i (predsednika SDSS) Vojislava Stanimirovi}a na "Ov~aru", Keleminec je rekao da "prava{i ne `ele da se `rtvama klawaju oni koji su ih pobili".

Keleminec se, tako|e, usprotivio ulasku Hrvatske u EU, koju je nazvao novom "tamnicom naroda".

Stjepan Benc iz Hrvatskog nacionalnog fronta govorio je o te{kom polo`aju veterana "koji su se borili iz ideala, dok su politi~ari ko-

CRNA GORA

Patrijarh Irinej slu`io liturgiju na Cetiwu CETIWE: Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej slu`io je ju~e ujutro u Cetiwskom manastiru liturgiju povodom 180 godina od smrti Svetog Petra Cetiwskog i Lu~indana, slave Cetiwske bogoslovije. Irinej je u~estvovao u presvla~ewu u novu arhijerejsku ode`du mo{tiju Svetog Petra Cetiwskog. Patrijarh SPC-a je sino}, po najavama, prisustvovao Lu~indanskoj akademiji u hramu Hristovog vaskrsewa u Podgorici. On je prekju~e doputovao u vi{ednevnu posetu Crnoj Gori, na poziv mitropoli-

ta crnogorsko-primorskog Amfilohija. Srpski patrijarh je preksino} u Cetiwskom manastiru prisustvovao prazni~nom bdewu u prisustvu vi{e stotina vernika. Bdewu su prisustvovali i ministar vera u Vladi Srbije Bogoqub [ijakovi}, ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac, savetnik srpskog predsednika Mla|en \or|evi} i ambasadorka Ukrajine u Crnoj Gori Oksana Squsarenko. Posetu Crnoj Gori srpski patrijarh Irinej zavr{ava danas obilaskom manastira @drebaonik i Ostrog.

Zapaqena zastava Srbije PODGORICA: Zastava Srbije na zgradi biv{eg Srpskog poslanstva na Cetiwu zapaqena je u no}i izme|u subote i nedeqe.

Po~inilac tog incidenta priveden u policiju i protiv wega }e biti podneta krivi~na prijava, saop{tila je policija. Policija je privela devetnaestogodi{weg F.M sa Cetiwa koji je priznao da je tokom no}i zapalio zastavu Srbije na zgradi sada{weg Etnografskog muzeja na Cetiwu. Policija }e protiv wega podneti krivi~nu prijavu zbog sumwe da je povredio ugled strane dr`ave.

Krivokapi}: Neki sve{tenici upregli se u kolo mr`we CETIWE: Predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} ocenio je ju~e da su neki sve{tenici u toj dr`avi "upregli veru u kolo mr`we i razarawa" i pozvao politi~are da "stanu sa zakonom i pravdom" pred Cetiwski manastir, sedi{tem Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Krivokapi} je to rekao na sve~anoj akademiji u Zetskom domu

na Cetiwu odr`ane povodom 180. godi{wice smrti Petra Prvog Petrovi}a Wego{a, crnogorskog vladike i vladara.

Predsednik parlamenta naveo je da je Sveti Petar vodio Crnu Goru "od vojnog logora ka jakoj dr`avi", a veru ve{to koristio u plemenite politi~ke svrhe.

"Nasuprot wemu, neki ovda{wi sve{tenici su veru upregli u kolo mr`we i razarawa.

Zato je Petar Prvi svet, a oni bruka na{a jer mu zemni ostaci jo{ nisu slobodni kao wegova Crna Gora", kazao je Krivokapi}. Posmrtni ostaci crnogorskog vladara i vladike nalaze se u Cetiwskom manastiru. Patrijarh SPC Irinej jutros je slu`io sve~anu liturgiju povodom godi{wice smrti Petra Prvog i Lu~indana, slave Cetiwske bogoslovije i dana kada je Petar Prvi progla-

{em svecem. Krivokapi} je pozvao politi~are u Crnoj Gori da slede primer Petra Prvog i stanu pred Cetiwski manastir sa zakonom i pravdom. "Lako prepu{tamo izvawcima da svojataju ono za {ta smo mi krv prolivali. Oduva}e nas vetar sa ove balkanske vetrometine ako ne bastamo biti ono {to smo vazda bili, slobodoqubqiv i pravdoqubiv narod gorski", poru~io je Krivokapi}.

ALBANIJA

Promocija velikoalbanske dr`ave TIRANA: Na skupu u Tirani, kojem je prisustvovalo vi{e stotina Albanaca iz regiona, promovisana je "Lista prirodne Albanije", direktora Instituta za regionalne prognoze u Tirani i biv{eg savetnika trojice albanskih premijera Ko~e Danaja.

Danaj se zala`e za jedinistvenu dr`avu svih Albanaca na Balkanu, a kako je rekao, do tog ciqa se mo`e do}i iskqu~ivo mirnim putem, kroz pregovore sa susedima.

Danaj je na skupu, na koji su do{li gosti iz Pre{evske doline, sa Kosova, iz Makedonije, Crne Gore, Gr~ke i dijaspore, rekao da formirawe te liste vodi u stabilnost i prosperitet regiona Balkana, koji ima evropski put, prenosi Fonet.

Danaj je najavio da }e se lista kandidovati na budu}im izborima na teritorijama gde `ive Albanci i zatra`io reviziju Londonskog sporazuma iz 1913. godine, za koji smatra da je "razdvojio albanski narod u vi{e dr`ava".

Nova albanska dr`ava, koja bi obuhvatala Albaniju, Kosovo, delove Srbije, kao i delove Crne Gore, Makedonije i Grke sa albanskim stanovni{tvom,

nije" zna~ilo bi re{avawe albanskog pitawa na Balkanu. Danaj smatra da ta ideja ima podr{ku i me|unarodne zajednice i napomiwe da tome "jasno govori prisustvo predstavnika Danske i Nema~ke na skupu u Tirani", prenosi Fonet.

Tu ideju zdu{no podr`ava pri{tinsko

Pre{evskoj dolini", izjavio je Ragmi Mustafa. On misli da je "ujediwewe, bez upotrebe sile i ratova, budu}nost" i o~ekuje da }e "podr{ka toj listi vremenom rasti".

Mustafa nije mogao da ka`e da li }e "Lista prirodne Albanije" u~estvovati i na narednim lokalnim izborima u Pre{evu.

Orhan Rexepi vidi "ovaj doga|aj kao istorijski" i podse}a da se "~itavog `ivota borio da

Formirawe „Prirodne Albanije” zna~ilo bi re{avawe albanskog pitawa na Balkanu. Ko~e Danaj smatra da ta ideja ima podr{ku i me|unarodne zajednice i napomiwe da o tome „jasno govori prisustvo predstavnika Danske i Nema~ke na skupu u Tirani”

prema predvi|awima Danaja, trebalo bi da bude formirana do 2013. godine.

O tome bi trebalo da se izjasne na referendumu Albanci u tim dr`avama, rekao je Danaj, koji o~ekuje da }e odluka o tome vrlo brzo biti doneta na Kosovu. Prema oceni Danaja, formirawe "Prirodne Alba-

"Samoopredeqewe" Albina Kurtija, dodao je wegov zamenik Liburn Aliju. Formirawe "Liste prirodne Albanije" pozdravili su i predsednik op{tine Pre{evo Ragmi Mustafa, predsednik Skup{tine op{tine Bujanovac Jonuz Musliju i potpredsednik Skup{tine op{tine Pre{evo Orhan Rexepi, javqa Fonet.

"Po~etak formirawa ove liste, {to izvorno dolazi iz Tirane, veoma je va`an i za nas u

Pre{evo i Bujanovac budu sastavni deo Kosova, a samim tim i Albanije", preneo je Fonet.

"Pre{evska dolina je najokupiraniji deo albanske teritorije", rekao je Rexepi, koji je "siguran" da }e se "Lista prirodne Albanije" na}i i na slede}im izborima u Pre{evu.

"Ako niko drugi, Albanski nacionalni pokret }e biti deo te liste", najavio je Rexepi.

Vi{e govornika na skupu u Tirani podr`alo je ideju o formirawu "Liste prirodne Albanije".

Paranoi~ni hrvatski desni~ari spalili zastavu SFRJ

brawene, i transparente s natpisiji su svi isti, bili crveni ili plama "Vukovar", "[kabrwa" i "HDZvi, krali fabrike i kupovali i SD[" antihrvatska koalicija zla gradili ku}e". i obnove ~etni{tva". U obra}awu Benc je, uz poruku da "treba zaustaprisutnima {ef stranke Dra`en viti srpsku i ~etni~ku propaganKeleminec naglasio du", naglasio da je da se u Hrvatskoj treba zaustaviti Srbi u Hrvatskoj ponovo javqa velika finansirawe naimaju ve}a prava od cionalnih mawiSrbija i obnavqa Jugoslavija, a da Srbi u Hrvata, me|u kojima na "jer Hrvati u Hrvatskoj "imaju veSrbiji imaju mai pravo na govor }a prava od Hrvata", wa prava od mr`we i vre|awe me|u kojima "i pravo wih". rata i hrvatskih na govor mr`we i Govore}i o savre|awe rata i hrmoubistvima vebraniteqa vatskih braniteqa".

(Dra`en Keleminec) terana u Hrvat- SNV i "Novoskoj, Benc ih je sti" se finansiraju pozvao "da vi{e sa 1,64 miliona evra, podi`u se ne di`u ruke na sebe, ve} da, kad bu~etni~ki spomenici u pomen na de trebalo, dignu pu{ku na nepri~etni~ki ustanak 1941. u Srbu, a jateqe Hrvatske". branioci s malim penzijama gladuZa razliku od pro{log protesta ju", rekao je Keleminec i dodao da pred zgradom Srpskog kulturnog Hrvatsku ne vodi Hrvatska demodru{tva (SKD) "Prosvjeta", dekratska zajednica (HDZ) nego SNV monstranti nisu palili "Novoi Samostalna demokratska srpska sti". stranka (SDSS).

"Novosti" su na udaru desni~arNedavnu smenu urednika Rade skih stranaka i veteranskih udruDragojevi}a novim urednikom Ivi`ewa po{to su krajem septembra, com \iki}em, Keleminec je nazvao izve{tavaju}i o nesre}i dva aviofarsom nakon koje }e se nastaviti na hrvatskog ratnog vazduhoplov“ista antihrvatska politika“ i postva, objavile naslovnicu s dve lezvao na ukidawe "Novosti" i pretelice i porukom "Oba su pala", stanak finansirawa SNV-a. {to su neki shvatili kao vre|awe - Onima koji su u ratu na ~etni~tekovina rata. Poruku "Oba su pakoj strani ratovali protiv Hrvatla" upotrebio je, prema televizijske i posle se vratili, obnavqaju skim snimcima, jedan hrvatski vojse ku}e, daju stanovi i ispla}uju nik 1991. kada su kod [ibenika penzije, rekao je vo|a autohtone oborena dva MIG-a 21, ratnog vaHSP. Keleminec je dodao da je i zduhoplovstva onda{we JugosloEvropska unija uputila ultimatum venske narodne armije.

BOSNA I HERCEGOVINA

Ketrin E{ton nezadovoqna kandidatima SARAJEVO: Mogu}e je da }e novi konkurs za {efa delegacije Evropske unije u BiH biti poni{ten, javila je TV Federacije BiH pozivaju}i se na izvore iz Brisela. Konkurs bi mogao biti poni{ten jer kancelarija {efice evropske diplomatije Ketrin E{ton nije zadovoqan profilima kandidata. Na to mesto planirana je sna`na politi~ka li~nost, jer je ta pozicija u me|uvremenu dignuta na nivo politi~kog direktora.

Nakon najave da }e oja~ati svoje prisustvo u BiH, u Briselu jo{ nije jasno na koji na~in }e se sprovesti novi plan.

Postoje naznake za objediwavawe dve evropske funkcije u BiH – {efa delegacije EU i specijalnog predstavnika za BiH. Prvi konkurs za izbor {efa delegacije EU u BiH poni{ten je pre tri meseca jer nije bilo kandidata koji zadovoqava kriterijume za funkciju.

Postoje naznake da bi i drugi konkurs, koji je trebao zavr{iti krajem ovog meseca, mogao biti poni{ten iz istog razloga. FTV navodi da je "posao u Delegaciji EU u Sarajevu primamqiva pozicija jer je za wu predvi|ena mese~na plata od 18.000 evra". Navodi se da je na razgovoru kod Ketrin E{ton bilo wih ~etvoro kandidata. Nedavno se spomiwalo da je najozbiqniji kandidat Pedi E{daun, biv{i visoki predstavnik u BiH, ali ve}ina dr`ava ~lanica EU nije bila saglasna s tim.

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak1.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

26

KONKURISAWE ZA SME[TAJ U DOMOVE U NOVOM SADU, SOMBORU I ZREWANINU PRODU@ENO I DANAS

Prijave primaju dok je studenata u ~ekaonici Iako je konkurs za sme{taj studenata u domovima u ingerenciji Studentskog centra „Novi Sad“ trebalo da bude okon~an 31. oktobra, dokumentacija }e mo}i da se preda i danas 1. novembra, dokle god bude studenata u ~ekaonici Slu`be sme{taja. I tokom vikenda je, po re~ima Gorana Milovca, saradnika za odnose s javno{}u Studentskog centra, Slu`ba radila tokom celog dana, a do produ`avawa konkursa do{lo je zbog ka{wewa upisa studenata starijih godina. Studenti u Zrewaninu i Somboru }e u tim mestima mo}i da predaju dokumentaciju i danas u toku dana.

Useqavawe bruco{a zavr{eno je do 11. oktobra, a od 1.032 studenta koliko je konkurisalo, sme{taj je dobilo 320, od kojih ve}ina u Novom Sadu, zatim 23 u domu u Zrewaninu, odnosno 15 u Somboru. Studenti vi{ih godina prvog stepena studija, apsolventi i studenti master i doktorskih studija

Goran Milovac

Foto: B. Lu~i}

konkurisali su u drugom roku koji se zavr{ava danas. Wima je nameweno preostalih 2.647 mesta, a do petka popodne dokumentaciju je predalo ukupno oko 3.000 studenata. Za studente strance Ministarstvo je izdvojilo 51 mesto.

Od ove akademske godine va`i novi Pravilnik pri konkurisawu za mesto u domu, kao i uslovi Konkursa, a koji se ti~u i stude-

nata iz osetqivih dru{tvenih grupa, {to podrazumeva studente iz materijalno ugro`nih porodica, bez roditeqskog starawa, iz jednoroditeqskih porodica, pripadnike romske nacionalne mawine, kao i studente s invaliditetom, hroni~nim bolestima, studente rekonvalescente i druge grupe. Ove godine je zahtev da budu rangirani kao pripadnici neke od osetqivih dru{tvenih grupa predalo 86 studenata prve godine, a pravo na sme{taj ostvarilo je wih 46.

- Tokom dugogodi{we borbe da i studenti s invaliditetom kao i oni iz drugih kategorija osetqivih dru{tvenih grupa ostvare svoja prava susretali smo se s mnogobrojnim problemima koje smo malo po malo re{avali- isti~e Goran Milovac.

- Studentski centar „Novi Sad“ je uvek izlazio u susret ovim kategorijama studenata, ali je problem je u nadle`nim ministarstvima, koja ne posve}uju dovoqno pa`we problemima ove kate-

gorije studenata. Do sada je dosta ura|eno ali i daqe nedovoqno u nekim slu~ajevima kao {to je, recimo, pitawe pratilaca studenata s invaliditetom. Radi pore|ewa, na Zapadu su pratioci obi~no drugi studenti koji uglavnom dobijaju stipandiju za svoje anga`ovawe, dok je kod nas trenutno anga`ovan jedan pratilac i to majka studenta koji je u kolicima. Pratioci su do sada pla}ali sme{taj po redovnoj ceni, dok od ove godine Ministarstvo prosvete predvi|a da pratioci pla}aju ekonomsku cenu sme{taja. Radimo na tome svim silama da pratioci za boravak u domu pla}aju kao ranije.

Ove godine je od studenata prve godine pravo na sme{taj u domu ostvarilo devet studenata iz materijalno ugro`enih porodica i porodica bez roditeqskog starawa, 12 iz jednoroditeqskih porodica, pet pripadnika romske nacionalne mawine, dva iz grupe izbeglih i raseqenih lica i 17 studenata s invalidi-

tetom, s hroni~nim bolestima i rekonvalescenata. Uz wih je sme{ten i jedan pratilac, personalni asistent studenta s invaliditetom.

Svi studenti koji imaju dokaz da pripadaju nekoj od navedenih osetqivih dru{tvenih grupa, a koji nisu dobili mesto u redovnom konkursnom roku mogu da predaju zahtev da budu ponovo rangirani, ovog puta konkuri{u kao studenti pripadnici osetqivih dru{tvenih grupa. Zahtevi se, po re~ima Milovca, predaju tek nakon objavqivawa

kona~ne rang-liste, u slu~aju da student ne dobije mesto u domu.

Posle pro{logodi{weg konkursa za sme{taj u deset domova, osam u Novom Sadu i po jednom u Zrewaninu i Somboru, koji su svi prve ili druge kategorije, bez sme{taja je ostalo oko 1.500 studenata. Ove godine dodatni problemi nastali su zbog ka{wewa upisa studentata na vi{e stepene studija, jer bez uverewa da su upisani na buxet studenti nisu mogli da kompletiraju potrebnu dokumentaciju.

V. Vukojev

SAVA MIKALA^KI, POBEDNIK TAKMI^EWA U PROGRAMIRAWU APLIKACIJA ZA ANDROID TELEFONE

Pametnom mobilnom pro{irio znawe

PRVA HUMANITARNA @URKA STUDENATA FTN-a OKUPILA OKO 500 NOVOSA\ANA

„@urkaj i produ`i ne~iji `ivot” ^lanovi Studentskog parlamenta Fakulteta tehni~kih nauka pokrenuli su projekat pod nazivom “@urkaj i produ`i ne~iji `ivot”, namewen prikupqawu novca za pomo} mladima koji zbog lo{e materijalne situacije nisu u mogu}nosti da snose tro{kove le~ewa.

U okviru projekta, organizova}e niz humanitarnih `urki, a prilog od ulaznica bi}e upla}en na ra~un osobe kojoj je `urka posve}ena.

Tako|e, na ulazu u FTN postavqena je kutija za nov~ane priloge studenata, a do sada je prikupqeno vi{e od 100.000 dinara za pomo} Radomirki Grci}.

Radomirka boluje od tumora u vratnom delu ki~me i neophodna joj je operacija na institutu u

Veroni, koja ko{ta 7.000 evra, kao i dugotrajno terapijsko le~ewe, koje iziskuje dodatne materijalne tro{kove. I prva humanitarna `urka, odr`ana minulog ~etvrtka u klubu “Amnezija”, a kojoj se odazvalo oko 500 Novosa|ana, bila je namewena za pomo} Radomirki. Oni koji svoju humanost nisu mogli da poka`u na `urki mogu to u~initi uplatom na ra~un porodice Grci} 250–2070012801500–63 kod Euro banke. Studenti FTN-a nastavi}e ovu humanitarnu akciju da bi, koliko god je to u wihovoj mo}i, pomogli da se bolesnim osobama omogu}i neophodno le~ewe. Na „Fejsbuk“ stranici projekta mo`e se predlo`iti osoba kojoj je pomo} potrebna.

I. D.

Novosa|anin Sava Mikala~ki dobitnik je prve nagrade na takmi~ewu u programirawu aplikacija za android platformu najnovijih generacija takozvanih pametnih mobilnih telefona, odr`anog u organizaciji mobilnog operatera VIP. Odmah nakon {to je 2007. godine diplomirao na Prirodno-matemati~kom fakultetu, tu se i zaposlio kao saradnik Laboratorije za razvoj informacionih sistema pri Departmanu za matematiku i informatiku, pokazav{i veliko interesovawe za daqa istra`ivawa i upoznavawe s kompleksnim informacionim sistemima.

Ovaj mladi nau~nik izrazitog istra`iva~kog duha ne krije da je `eqa za dokazivawem dodatno doprinela tome da se prijavi na takmi~ewe.

– @eleo sam da napravim aplikaciju koja }e u potpunosti isko-

santan na~in, a u odnosu na wihovu trenutnu lokaciju.

Informacije kao {to su „Vikipedija“ ~lanci, „Panoramio“ fotografije, ta~ke od interesa, razmena lokacije me|u korisnicima, vremenska prognoza i mnogi drugi sadr`aji dostupni su korisniku bez obzira na deo sveta u kojem je.

Do sada su odr`ana dva takmi~ewa koje je pokrenuo Sava Mikala~ki s nagradnim ~ekom na 2.000 evra VIP, a Sava Mikala~ki je na ristiti sve mogu}nosti android oba nagra|en. Na prvom takmi~eplatforme, a samo istra`ivawe wu osvojio je drugo mesto, dok je platforme mi je pomoglo i pri na ovogodi{wem wegova aplikaizradi master teze – ka`e Sava, cija progla{ena za najboqu u konkoji je s 26 godina uspeo da od mokurenciji 68 radova. bilnog telefona napravi pravi – Ova nagrada meni li~no predxepni ra~unar. – Aplikacija se stavqa svojevrsno priznawe za naziva „ArsAnd“, a ideja je da se ulo`en trud i rad, a tako|e ni {to vi{e informativnih servifinansijski aspekt nije zanemarsa s interneta prezentuje koriqiv. Ipak, najvrednije mi je iskusnicima na zanimqiv i interestvo i znawe koje sam stekao raz-

O nema~kim stipendijama Fond „Dr Zoran \in|i}“, u saradwi s Odborom nema~ke privrede za Isto~nu Evropu i nema~kim Ministarstvom za ekonomsku saradwu i razvoj, ve} osmu godinu raspisuje konkurs za dodelu stipendija nema~ke privrede „Dr Zoran \in|i}“. Konkurs je namewen studentima zavr{nih godina fakulteta kao i mladim stru~wacima s prvim radnim iskustvom, a otvoren je do 14. novembra. Vi{e informacija o programu mo`e se

na}i na internet stranici www.fond-djindjic.org i www.djindjicstipendienprogramm.org.

Prezentacija ovog, kao i programa Nema~ke slu`be za akademsku razmenu (DAAD), odr`a}e se u sredu, 3. novembra, u 8.30 ~asova na novosadskom Odeqewu Ekonomskog fakulteta, Ulica dr Sime Milo{evi}a 16, a u 12 ~asova u sedi{tu Ekonomskog fakulteta u Subotici, Segedinski put 9–11.

J. Z.

vijaju}i ovu aplikaciju – ka`e Sava, koji }e 2.000 evra, koliko iznosi nagrada, iskoristiti za kupovinu novog mobilnog telefona.

Kao stipendista Fonda „Dr Zoran \in|i}“, Sava je 2008. proveo pet meseci na radnoj praksi u kompaniji Siemens Building Technologies u Minhenu.

– Praksa u Nema~koj je jedno od najlep{ih iskustava u mom `ivotu, kako u profesionalnom smislu, tako i zbog upoznavawa druge kulture, dru`ewa... – priznaje Sava, sre}an {to mu se ukazala prilika da se upozna sa strukturom i na~inom funkcionisawa jedne tako velike i uspe{ne kompanije.

Ovo iskustvo mu je u velikoj meri pomoglo u opredeqewu za daqe istra`ivawe oblasti programirawa aplikacije za mobilne telefone.

I. Dragi}

Skup studenata tehnologije iz regiona Me|unarodni skup studenata tehnologije po~iwe danas u 10 ~asova na novosadskom Tehnolo{kom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Studentska unija ovog fakulteta ve} {esti put organizuje ovu manifestaciju, a tokom narednih nekoliko dana novosadski akademci }e ugostiti kolege s tehnolo{kih, metalur{kih i srodnih fakulteta iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Kako ka`u organizatori, ciq skupa je ja~awe i odr`avawe postoje-

}eg partnerskog odnosa me|u tehnolo{kim i srodnim fakultetima s podru~ja biv{e SFRJ koji se gradio i ja~ao kroz pet prethodnih skupova.

Planirane aktivnosti ukqu~uju predavawa i radionice iz najnovijih tehnolo{kih oblasti, posete fabrikama, treninge iz oblasti `ivotnih ve{tina kao i okrugli sto o temama vezanim za reformu visokog obrazovawa, studentskom standardu i ostalim aktuelnim studentskim problemima.

J. Z.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

LEKAR

DNEVNIK

ponedeqak1.novembar2010.

Rano poha|awe vrti}a pove}ava rizik od ekcema eca koje prve godine `ivota provode u vrti}ima su pod ve}im rizikom od ekcema, nego ona koja borave kod ku}e, poru~uje tim nema~kih stru~waka. Ekcem je zajedni~ki naziv za razli~ita stawa ko`e, koja karakteri{e quspawe, svrab i crveni osip. S obzirom da deca na istoku Nema~ke ~esto ranije kre}u u vrti}e, dr Klaudija Kremer i wene kolege sa instituta u Diseldorfu su `eleli da utvrde da li poha|awe vrti}a pre navr{ene druge godine ima veze s ve}om u~estalo{}u ekcema.

Istra`ivawem je pra}eno 3.097 dece od ro|ewa do {este godine.

Do ~etvrte godine ekcem je konstatovan kod 13 odsto dece iz isto~nih oblasti i kod osam proce-

nata dece iz zapadnih oblasti zemqe. Pri tom je u isto~nim oblastima vrti}e, pre navr{ene druge godine, poha|alo 55 odsto dece, a u zapadnim svega {est odsto. Tim iz Dizeldorfa je utvrdio da postoji direktna veza izme|u ranog poha|awa vrti}a i pove}anog rizika od ekcema. Taj rizik je pove}an ~ak za 56 odsto. Nije utvr|eno za{to je to tako, ali nema~ki stru~waci pretpostavqaju da je to zato {to su deca u vrti}u izlo`enija raznim alergenima i mikroorganizmima nego kod ku}e, a u mla|em uzrastu su na wih osetqivija nego kasnije. Jedna od pretpostavki je i da rano poha|awe vrti}a pove}ava nivo stresa kod mla|e dece, {to ih ~ini podlo`nijim ekcemima.

(Tanjug)

D

Kineskom gimnastikom do zdravqa renirawe sportskih ve{tina poznat i pod nazivom „~i kung“ i „taj ~i“ koga zovu i „taj~i-~uan“ mo`e da pomogne gubitku telesne te`ine, kao i smawewu krvnog pritiska i nivoa {e}era u krvi, pokazali su rezultati australijskog istra`ivawa objavqenog u „Britanskom ~asopisu sportske medicine“.Nau~nici s Univerziteta u Kvinslendu su do{li do tih rezultata ispituju}i uticaj „taj ~ija“ i „}i gonga“, tradicionalne kineske gimnastike, na grupi odraslih osoba obolelim od meta-

T

boli~kog poreme}aja koja je bila podvrgnuta tim ve`bama tokom 12 sedmica. Kod tih u~esnika u ispitivawu je na kraju registrovan gubitak telesne te`ine, kao i poboq{awe krvnog pritiska i nivoa {e}era u krvi. U~esnici su oslabili u proseku tri kilograma i izgubili oko tri santimetra oko struka, a wihov krvni pritisak, nivo {e}era, mentalno zdravqe i vitalnost su se u velikoj meri poboq{ali. Kod nekih u~esnika ~ak vi{e nije bilo metaboli~kog poreme}aja.

(Tanjug)

je iznena|ewe za stru~wake Mejo istra`iva~kog centra za Alchajmerovu bolest, iz Ro~estera, Minesota, jer to oboqewe, kojem ~esto prethodi blago kognitivno o{te}ewe, ~e{}e poga|a `ene nego mu{karce. ^ak i po{to su uzete u obzir razlike me|u ispitanicima u obrazovawu, godinama i oboqewima kao {to su dijabetes i hipertenzija, opstala je ~iwenica da su stariji mu{karci izlo`eni oko 50 odsto ve}em riziku da do`ive blago kognitivno o{te}ewe nego wihove vr{wakiwe, izjavio je vo|a

istra`ivawa dr Ronald Petersen. Osobe koje pate od blagog kognitivnog o{te}ewa imaju probleme s pam}ewem, ali mogu da obavqaju uobi~ajene dnevne aktivnosti i u principu su svesne svoje zaboravnosti.

Naravno da sve osobe koje pate od blagog kognitivnog o{te}ewa ne zavr{e u punoj demenciji, ali se kod jednog broja wih to desi, zbog ~ega je ovo o{te}ewe uvr{}eno u rizi~ne faktore za Alchajmerovu bolest. Procewuje se da oko 15 odsto onih koji pate od blagog kognitvnog o{te}ewa do`ive punu demenciju. Na nivou op{te populacije to iznosi jedan do dva odsto.

Dobijeni rezultati mogli bi da zna~e da mu{karci ranije nego `ene po~iwu da imaju probleme s pam}ewem, ali s godinama ti problemi sporije napreduju, dok `ene ~e{}e preska~u rane faze gubitka memorije, a onda naglo zapadaju u demenciju.

Za blagi kognitivni poreme}aj ne postoje lekovi, ali neke promene u na~inu `ivotu mogu da deluju povoqno. Doktor Petersen preporu~uje ~itawe, odla`ewe u bioskop, odr`avawe veza s porodicom i prijateqima, zdravu ishranu i fizi~ku aktivnost. Uo~eno je, tako|e, da {to je osoba obrazovanija, to re|e i kasnije ima pribleme s memorijom.

(Tanjug)

itamin D uti~e na vi{e od 200 gena, ukqu~uju}i i one koji su u vezi s rakom i autoimunim bolestima kao {to je multipla skleroza, utvrdio je tim britanskih stru~waka s Oksfordskog univerziteta. Procewuje se da {irom sveta vi{e od milijarde qudi pati od mawka ovog vi-

V

tamina, s tim {to se situacija i pogor{ava, s obzirom da qudi provode sve vi{e vremena u zatvorenom prostoru, a D vitamin nastaje izlagawem sun~evom svetlu. Taj vitamin uti~e na DNK preko tzv. „receptora vitamina D“ (VDR) koji su sme{teni na specifi~nim lokacijama qudskog geno-

N

citocin, hormon koji se koristi za inicirawe poro|aja, mogao bi da podsti~e bebe na sisawe i omogu}i le~ewe nekih poreme}aja u ishrani od ro|ewa, pokazali su rezultati istra`ivawa grupe francuskih nau~nika iz Instituta za zdravstvo i medicinska istra`ivawa. Autori istra`ivawa, ~iji su rezultati objavqeni u ~asopisu „Qudska molekularna genetika“, do{li su do zakqu~ka da ocitocin usposta-

O

vqa normalnu ishranu obaviv{i ispitivawe na malim mi{evima.

Oni su ustanovili da nedostatak gena „magel2“, koji uti~e na smawewe koli~ine ocitocina u mozgu malih mi{eva, dovodi kod wih do velikih poreme}aja u sisawu, pa na kraju i do potpunog neuspevawa da se hrane. Ti rezultati bi mogli da rezultiraju razvojem novih lakih i neinvazivnih terapija protiv poreme}aja u ishrani beba.

(Tanjug)

ibqe uqe bi trebalo uvrstiti u terapiju sr~anih bolesnika, pokazali su rezultati nau~ne studije koje danas prenosi londonski Dejli telegraf. Istra`ivawe, kojim je bilo obuhva}eno gotovo 7.000 qudi sa hroni~nom sr~anom insuficijencijom, pokazalo je da je smrtnost me|u pacijentima koji su uz uobi~ajenu terapiju uzimali

R

jedan gram ribqeg uqa dnevno, smawena za devet odsto. O~ekuje se da }e ovi rezultati biti ukqu~eni u evropski protokol za le~ewe sr~ane insuficijencije, od koje u Britaniji boluje oko 700.000 qudi, a tre}ina umire u roku od godinu dana od postavqawa dijagnoze. Ako bi dve tre}ine pacijenata redovno uzimali ribqe uqe, spasilo bi se 10.000 `ivota godi{we.

(Tanjug)

me|u bakterijama, a otpornost ukqu~uje karbapeneme, koji su najja~i i najpouzdaniji antibiotici za mnoge infekcije -isti~e nau~nik Livermor.

Profesor Livermor i wegove kolege sakupili su uzorke bakterija iz brojnih zemaqa i ustanovili su 44 pozitivna slu~aja u indijskom gradu ^enaju, 26 u Harijani, dr`avi na severu Indije, 37 u Britaniji i 73 slu~aja u drugim gradovima u Indiji, Pakistanu i Banglade{u. Livermor ka`e da {irewe ovog gena ne bi smelo da se ignori{e, jer bi u suprotnom otpornost te bakterije po~ela da se

ma. Tim s Oksforda, kojim je rukovodio Andreas Heger, je napravio mapu tih ta~aka i utvrdio vi{e od 200 gena na koje on direktno uti~e.

- Na{a studija dramati~no ukazuje na {irok uticaj D vitamina na zdravqe - isti~e Heger.

Ve} se od ranije zna da je mawak vitamina D rizi~ni faktor za rahitis, a neki nalazi ukazuju da pove}ava i mogu}nost obolevawa od autoimunih bolesti, kao {to su multipla skleroza, reumatoidni artritis, dijabetes tipa 1, kao i od nekih vrsta raka, pa ~ak i od demecije. Britanski tim je utvrdio da ovaj vitamin uti~e i na gene koji su u vezi s Kronovom bole{}u, leukemijom i rakom debelog creva. Jedna studija iz marta ove godine je pokazala da je D vitamin od vitalne

va`nosti za aktivirawe tzv. „}elija ubica“ ili T }elija, koje pripadaju imunom sistemu. Ukoliko je organizam deficitaran u vitaminu D, T }elije }e ostati uspavane, „nesvesne“ pretwi infekcije.

Ve}ina D vitamina u qudskom organizmu je prirodni produkt izlagawa ko`e suncu.

Ovaj vitamin je u hrani redak - ima ga u uqu ribqe jetre, jajima i masnoj ribi kao {to su losos, haringa i sku{a. D vitamin mo`e da se uzima i kao dijetetski dodatak ishrani, pa britanski tim apeluje na zdravstvene vlasti zemaqa sveta da u ciqu prevencije uvrste taj dodatak u ishranu trudnica i dece. U nekim zemqama, ukqu~uju}i Francusku, takva praksa je ve} neko vreme na snazi. Nema op{te saglasnosti oko toga koliki treba da bude optimalan dnevni unos D vitamina. Neki stru~waci preporu~uju 25 do 50 mikrograma (1.000 do 2.000 internacionalnih jedinica.

(Tanjug)

Riba smawuje rizik od depresije

Ribqe uqe dobro za srce

onzumirawem masnije ribe, kao {to su sardela, losos i gof, de~aci tinejxerskog uzrasta mo`da smawuju rizik od depresije, dok za devoj~ice to ne va`i, utvrdili su stru~waci s Tokijskog univerziteta.

Omega-3 masne kiseline se uglavnom mogu na}i u masnoj ribi. Budu}i da se smatra kako te kiseline igraju neku ulogu u mo`danim procesima, javilo se i pitawe da li wihovim konzumirawem mo`e da se umawi rizik od depresije. Dosada{wa ispitivawa te mogu}nosti na odraslima su dala konfliktne rezultate.

Me|utim, tim iz Tokija, kojim je rukovodio Kentaro Murakami, je `eleo da proveri eventu-

K

Superbakterija se {iri po svetu au~nici su otkrili novi gen me|u bakterijama koje su visoko otporne ~ak i na najja~e antibiotike, a stru~waci ka`u da se ta superbakterija, prona|ena u Indiji i drugim delovima ju`ne Azije, pojavila i kod pacijenata u Evropi i SAD i da je uzrok smrtonosne upale plu}a i infekcije urinarnog trakta.Britanski nau~nik Dejvid Livermor, koji je pomogao u identifikovawu gena, ka`e da }e biti te{ko le~iti se od bakterije ukoliko se ona pro{iri.

- Ovde se ne radi samo o {irewu jedne bakterije, ve} je re~ o {irewu otpornosti

Hormonom protiv poreme}aja u ishrani kod beba

Uticaj vitamina D na gene

Mu{karci skloniji problemima s memorijom M

e|u mu{karcima starosti od 70 do 89 godina, wih 19 odsto pati od tzv. „blagog kognitivnog o{te}ewa“, dok je me|u `enama istih godina takvih 14 odsto, pokazalo je jedno ameri~ko istra`ivawe, obavqeno na slu~ajnom uzorku od 2.000 osoba. Takav rezultat predstavqao

27

{iri me|u mnogim razli~itim bakterijama uz opasnost da se zatim bakterije pro{ire na veliki broj pacijenata.

Me|unarodni zdravstveni stru~waci ka`u da tempo proizvodwe antibiotika ne mo`e da dostigne brzinu {irewa nove bakterijske infekcije. Karbapenemi, grupa najja~ih antibiotika za koje je poznato da deluju na NDM-1, kori{}eni su samo u slu~ajevima kada ostali lekovi nisu bili delotvorni.

Nau~nici ka`u da }e biti potrebno jo{ mnogo godina istra`ivawa, pre nego {to se pojave novi antibiotici.

(Tanjug)

alni uticaj konzumirawa omega3 masnih kiselina na u~estalost depresije kod tinejxera. Tim je analizirao ishranu i u~estalost depresije kod vi{e od 6.500

japanskih u~enika, starosti od 12 do 15 godina. Me|u wima je 23 odsto de~aka i 31 odsto devoj~ica imalo simptome depresije ose}aj bezvrednosti, bezna|e i probleme sa spavawem.

Na osnovu upitnika o na~inu ishrane, japanski tim je utvrdio da su de~aci koji su pripadali petini ispitanika koji su konzumirali najvise masne ribe, bili pod 27 odsto mawim rizikom da zapadnu u depresiju u pore|ewu sa petinom koja je najmawe jela masnu ribu.

Kod devoj~ica unos omega-3 masnih kiselina nije bilo od uticaja na rizik od depresije.

Jedno od obja{wewa za to moglo bi da bude da je depresija kod devoj~ica u ve}oj meri genetski uslovqena nego kod de~aka. Japanski stru~waci isti~u da su nu`na dodatna istra`ivawa da bi se sa sigurno{}u utvrdio uzro~no posledi~ni odnos izme|u konzumirawa masne ribe i rizika od depresije.

(Tanjug)

28

ponedeqak1.novembar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Tu`nim srcem javqamo da je u 65. godini, preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

IZDAJEM name{ten jednosoban stan, Nova detelinara.

Telefoni: 021/300-576, 064/2632768.

14066

Stevan Mari} Gile KADA SERVIS obnova glazure uvoznim materjalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, ra~un, garancija. Telefoni: 021/6321332, 065/543-68-96.

13700 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

14014

Sahrana je u utorak, 2. 11. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Ana, sin Sava, k}i Biqana, zet Zoran, unu~i}i Jovana i Nemawa.

14089

TU@NO SE]AWE

1. 11. 1996 - 1. 11. 2010.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

11835

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 066/950-84-65, 063/7-222-859, 066/941-68-61.

13945 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:062/9767-004, 066/950-50-74.

13946 DRVA - bukva, cer, hrast, jasen, izrezano, 3500 sa prevozom i ugaq. Telefon: 064/9582-103, 061/2124-195.

14046 BUKVA hrast i bagrem cer povoqna cena sa prevozom.

Telefoni: 064/144-25-33, 061/6740173.

13659

Aleksej Neki} Volimo te nedostaje{.

i

mnogo

nam

Tvoji: Marina, uja i Goca.

14087

POMEN

1. 11. 2005 - 1. 11. 2010.

Milovan Zovi} Pet godina bez Tebe.

Vreme prolazi, a ne mo`e da ubla`i bol, tugu i prazninu.

S ponosom ~uvamo uspomenu na Tebe.

Tvoji najmiliji: supruga Zora, sin Miroslav, snaja Marina, unuk Mario, unuka Matea.

14078

POMEN

Alek 1996 - 2010. @ive}e{ ve~no u najtoplijem domu punom qubavi - maminom srcu.

Qubi te majka.

14077

Posledwi pozdrav

Leni Semnic Od Andrejevih drugova: Borisa, Zorana i Marinka.

OG-1

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

ponedeqak1.novembar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. 10. 2010. godine preminuo na{ voqeni

Darinka Gvozdenovi}

Qubomir Jovi}

1923 - 2010.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Xaletu

1942 - 2010.

Sahrana je danas, 1. 11. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je u utorak, 2. 11. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Weni najmiliji.

O`alo{}ena porodica.

14088

14111

29

Oprostili smo se od na{e voqene mame, sestre, tetke i bake

Biqane Nikoli}

od drugara: Steve, Paje, ^erkeza, [uleta, Malog Duleta, Bixe, ^ape, Cvika, Ivare, ^oke, @ike, Ke|e, Tawe i Duleta Rokija.

1954 - 2010.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

14093

SE]AWE Dvadeset godina nije sa nama na{ otac, deda, brat i suprug

1. 11. 2004 - 1. 11. 2010.

Mihaq Patarica

Rade Raji}

Neke stvari smrt ne mo`e da odnese.

Uspomena na tebe `ive}e dok je nas.

Supruga Jawa, }erke Eva i Silvija sa porodicama.

POMEN

pozdrav

na{oj

pozdrav

velikom

Po~ivaj u miru dragi prijatequ

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Xaki Xaletu

Neizmerna tuga i se}awe nam ostaju.

Jasminu Feti}u Ne}emo te zaboraviti.

od [uleta sa porodicom.

13696

Xaletu

14109

14110

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

od drugara sa Detelinare: Sremca, Danila, Zokija, Tome, Nedi}a i Daneta.

14098

14095

14097

od Ke{eqa.

Le{ke i porodica Stankovi}.

Wegova porodica.

13668

Posledwi kom{inici

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav

Posledwe zbogom mom voqenom ocu.

Dari Gvozdenovi}

~ika Karlu

~ika Karlu

Farka{ Karoq 1924 - 2010.

Stanari zgrade Kej @rtava racije br. 6

Bio si nam kao otac.

Po~ivaj u miru.

Bio si dobar i plemenit prema deci i odraslima.

Odneo si deo moga srca sa sobom.

Po~ivaj u miru.

Dara i Mla|a.

priki Karlu

Tvoja jedinica Saveta.

Tvoje kom{ije iz ulaza Visarionove 2A.

od: porodica Vujanovi} i Zori} iz Prijedora.

14101 14099

14108

POMEN Danas, 1. 11. 2010. godine navr{ava se osam godina od kada nije vi{e sa nama na{a draga i nikada zaboravqena supruga, mama i baba

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 30. 10. 2010. godine preminuo

bratu Karlu

Sahrana je danas, 1. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Sahrana je u utorak, 2. 11. 2010. godine u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Unuci Nikola i Jovan i zet Zolika.

Duboko o`alo{}eni: supruga Er`ebet, k}erka Jelisaveta i zet Du{an.

14059

od sestre Margite sa porodicom.

od brata Andrije sa porodicom.

14104

14105

14100

14096

Posledwi pozdrav voqenom

Posledwi pozdrav

POMEN Pro{lo je pet godina od kako smo izgubili na{eg dragog supruga, oca i dedu

Gojka Mari}a Kad god smo sre}ni ili tu`ni, kad uspemo ili pokleknemo setimo se Tebe i tuga je pregolema jer ne mo`e{ da nas vidi{ i da bude{ ponosan ili da nas podr`i{ kada nam je te{ko, kada ne uspemo...

Tvoji: supruga Radojka, }erka Qiqana, unuk @eqko, sin Milorad, snaja Milena, unu~ad Tamara, Gojko i Nemawa.

13691

14103

Posledwi pozdrav

bratu Karlu

1924 - 2010.

Dragica Nedeqkov ro|. Igwatov

Obave{tavamo ro|ake, prijateqe i kom{ije da je u 86. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i tast

Farka{ Karoq

\or|e Jojki} Toga dana, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici obele`i}emo pomen.

O`alo{}eni: suprug Kamenko sa decom i unucima.

14102

Posledwi pozdrav voqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. 10. 2010. godine posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni

Vanko Jaroslav

te~i Karlu

{ogoru Karlu

1961 - 2010.

Sahrana je u utorak, 2. 11. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni tvoji najmiliji: mama Zuzana i brat Vladimir sa Tinom.

14094

od Irene i Mi{ike.

od: Jovice, Alize, Sa{e i Svewe.

14106

14107

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30 01.25 01.50

TV PROGRAM

ponedeqak1.novembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Bajko kviz Vesti Znawe Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: Soja Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik TV fonija, kviz Duel struna - Aleksandar Vulin i Robert ^oban Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Da ne pukne bruka, film Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Imam jednu `equ

Vino i vinogradarstvo (Panonija, 23.00) 07.25 08.00 08.30 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30

Glas Amerike U susret suncu Vesti U ogledalu Qubav na prodaju Moje dete Tin in Bila jednom jedna nedeqa Situacije Hronika op{tine @abaq Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -Tv Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Beli luk i papri~ica Glas Amerike Barometar

Nina Martinovi}

Kosmos Koliko nas to {ta jedemo odre|uje kao li~nosti i u kojoj meri hrana uti~e na na{ `ivot? Da li hrana mo`e da bude lek? Gosti u emisiji su Georgij Nazarov, nutricionista, Irena Baret, savetnik za alternativnu medicinu i Mileta @ivanovi}, ~ovek koji se izle~io od raka.

Autorka i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.30)

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.05 Renyeri u J. Americi, film 08.30 Brazda, em. za poqoprivrednike (ma|) 09.00 Ma|arska narodna muzika 09.30 Takmi~ewe horova (ma|) 10.00 Takmi~ewe prima{a (ma|) 10.30 Most u Bruklinu 10.55 Igra 2 11.35 Jermolovi 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Trio-Evroregionalni magazin 13.15 ^ari ribolova 13.45 Put Roma, porodi~ni magazin (rom) 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (ma|) 16.15 Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) 16.45 TV Magazin (rum) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Kuhiwica (ma|) 20.00 Na{i dani (ma|) 21.00 Omladinska emisija (ma|) 21.30 Skupqa~ du{a, film 23.00 Svedok istorije 00.05 TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.10 15.10 16.00 16.35 16.45 16.59 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Hrana i vino Put za Ejvonli Dok. program Objektiv Nemi svedok Lenija Kursna lista Ubistva u Midsameru Put za Ejvonli Vitra` Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Nemi svedok Objektiv Ubistva u Midsameru

10.00 11.00 13.00 15.00 16.30 17.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 23.59

Ful Tilt poker NBA: Wu Yersi – Majami ATP St Peterburg, finale Moto GP Portugal Pravi NBA Ruska liga Holandska liga ATP Bazel Pregled Premijer lige NBA: Majami – Orlando Ful Tilt poker NHL: Wujork Renyers – ^ikago

06.05 08.00 09.03 10.00 10.32 11.05 12.00 12.15 12.36 13.38 15.15 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.55 22.10 23.08 00.10 00.35 01.21

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Raj, film Visok napon, kviz Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Pesma i bingo Upitnik Porodica Soprano Dnevnik ^ista~ Cinkaro{, film

Lov i ribolov Upoznavawe sa ju`nom [vedskom na{a ekipa nastavila je na reci Logan, poznatoj po bogatim ulovima atlantskog lososa. Ve}ina populacije tog krupnog salmonida, izuzetno cewenog me|u sportskim ribolovcima, `ivi u morima, ali dobar deo vremena provodi i u slatkoj vodi.

Autori: Jovan Simonovi} i Sr|an Despot (RTS 1, 10.00)

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.25 18.55 19.40 20.10 21.00 23.30 03.00 03.30 04.00 04.30 05.30

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Seks i grad Film: Uzimawe `ivota Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Film: Uni{titeq Film: Rat i mir 1 Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil

06.57 07.29 07.34 07.45 07.59 08.19 08.26 08.41 08.56 09.16 09.50 10.17 10.31 10.55 11.26 11.39 11.52 12.20 12.53 13.51 14.06 14.21 14.41 15.32 16.00 16.53 17.18 17.48 17.55 18.25 18.59 19.59 21.00 21.53 23.49 00.23 00.49 01.13 02.10 03.09 03.43 04.13 04.38 04.55

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Tuma~ewe kwi`evnog dela Neobi~no o biqkama Mansarda Arhitektura Vrele gume Total tenis Magazin Lige {ampiona Nauka 2010 Pogled Priru~nik za neupu}ene Velikani muzi~ke scene: Nata{a Veqkovi} 30 godina „Dragstora ozbiqne muzike“ Trezor Tuma~ewe kwi`evnog dela Neobi~no o biqkama Mansarda Arhitektura Tehnologija danas Ovo je Srbija Preci i potomci Evropa i Srbi Enciklopedija Plesni spektakl Razglednica Ruske bajke Dete na{eg vremena Kapri Daleko od we, film 55. Me|unarodni beogradski sajam kwiga Sav taj ples Tehnologija danas Trezor Dete na{eg vremena Razglednica Evropa i Srbi Preci i potomci Sav taj ples Odbojka (`): Srbija–Al`ir, prenos

Kris O’Donel

Kola~i} sudbine Malo toga mo`e da poremeti miran `ivot u provincijskom gradi}u Holi Springsu u Misisipiju. Me|utim, kad vreme{na Kuki odlu~i da prekrati muke i ubije se u svom krevetu, svakodnevica gradi}a se iz korena mewa.

Uloge: Glen Klouz, Yulijen Mur, Liv Tajler, Kris O’Donel, Laj Lovet Re`ija: Robert Altman (B92, 23.35) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.30 Top {op 12.00 Slobodna zona na B92 13.40 Dokumentarna serija 14.00 Nezavisni za istinu 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 17.55 Zloglasni atentati 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Dokumentarna serija 21.00 Vrati}e se rode 22.00 Reakcija 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Kola~i} sudbine 01.35 Zloglasni atentati, dok. program 02.05 Ukqu~ewe u B92 Info

ODBOJKA (@)

Srbija–Al`ir (RTS 2, 04.55)

06.15 06.45 07.00 07.30 07.45 10.00 11.10 12.00 12.15 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 19.20 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Denis napast Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Vesti Milica na kvadrat Vesti u 12 Otvoreni studio Top {op Vesti u 14 Milica na kvadrat² Otvoreni studio Aviwonsko proro~anstvo Doktor Haus NCIS Otvoreni studio Vesti u 18 Otvoreni studio Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Mentalista Otvoreni studio Film: Iskonski strah 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Ve~erwa zvezda

05.30 06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00

Valentina Farma Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand narod pita Farma Film: Otmica {kolskog autobusa 02.45 Siti 03.00 Film: Yubal

05.30 08.00 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.00 02.30 04.00 04.30

Jutarwi program Nodi Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Vinks Kilari Mra~no proro~anstvo Yem Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Izgubqeni Kapone Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Dok. serijal: 1. svetski rat Jelena Vesti ]irilica Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija SG-1 Riko{et ]irilica Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija SG-1 Film Jelena

Eli [edi

Izgubqeni Kapone Dok Al Kapone gradi svoj put do vrha sa bandom nasilnika u ^ikagu i postaje kraq kriminala, wegov brat Yimi Kapone bira pravedni na~in `ivota. U filmu }e do}i do trenutaka da se dva brata na|u na dve razli~ite strane.

Uloge: Edrijan Pasdar, Erik Roberts, Eli [edi, Titus Veliver, Entoni Krivelo Re`ija: Yon Grej (Hepi, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 No}ni program

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavi parovi

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak1.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi}

Ketrin Zeta-Yons

Okeanovih 12 Svi dugovi dolaze na naplatu, pa tako i onaj Denija Ou{na i wegovog tima. Pro{le su tri godine otkad je Deni Ou{n sa svojom ekipom izveo jednu od najunosnijih pqa~ki u istoriji. Benedikt zahteva novac nazad i to uz kamatu...

Uloge: Bred Pit, Ketrin Zeta-Yons, Yory Kluni, Ed Kros, Yulija Roberts Re`ija: Stiven Soderberg (Nova TV, 22.30) 08.05 08.20 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 22.30 01.10 02.50 03.20

Pepa, crtani Mini kviz Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Vesti Slomqeno srce IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Okeanovih 12, film Nuklearna opasnost, film Seks i grad Bra~ne vode

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00

Verdijevim stopama Putovawa i otkri}a Gospodari rata @iveo Pakistan Kraqi~ina sestra Posledwi bastion samuraja Drevni kineski sportovi Misterije istorije Eksperimenti na sopstvenoj ko`i Vizija Vangari Matajie Ubistvo Abrahama Linkolna Bri`it Bardo – francuska ikona Drugi svetski rat u boji Ko si zapravo ti?

Carstvo mora Misterije istorije Eksperimenti na sopstvenoj ko`i

18.00 19.00 20.30 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Jedinstveni Liland Sivi kamion crvene boje Sekretarica Name{taqka Kqu~ Svemirci Dvorana greha Dnevnik jedne navija~ice [etwa po suncu

06.00 07.45 09.25 11.05 12.55 13.25 15.10 16.30 18.05 20.05 21.55 22.25 00.10 02.15 03.50 05.30

Raspad sistema Dan kada je zemqa stala Mali zizu Neka igra po~ne Filmovi i zvezde Na samom dnu okeana Iskustvo marka pisa Muwa Operacija valkira Tjudorovi Obdaren Zemqa avanture Tri igle Kapija tigrastog zmaja Otis Filmovi i zvezde

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 ^arolija 10.15 Na vodenom putu 4, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.34 More qubavi 13.20 Hitna slu`ba 14.15 Normalan `ivot 14.55 Luda ku}a 15.35 Glas domovine 16.00 Mirogoj: Svi Sveti prenos mise 17.43 8. sprat, tok {ou 18.25 Kod Ane 18.35 Odmori se, zaslu`io si 19.12 Dnevnik plavu{e 19.30 Dnevnik 19.56 Sport 20.15 Latinica, 1. deo 21.20 Latinica, 2. deo 21.55 Put do ~uda, dok. film 22.50 Vesti 23.10 U potrazi za svetim 00.15 Verdi: Rekvijem 01.40 Zvezdana vrata: Svemir 02.20 Hitna slu`ba 03.05 24

01.00 Misterija Hejvena 02.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 03.00 Stari gresi 05.00 Sudija Ejmi 07.00 Meklaudove }erke 09.00 Misterija Hejvena 10.00 Misterija Hejvena 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Ne{ Brixis 13.00 Doma}ice iz okruga Oranx 14.00 Fajlov rat 16.00 Zakon i red 17.00 Ne{ Brixis 18.00 Out of kontrol 20.00 Doma}ice iz okruga Oranx 21.00 Dobra `ena 23.00 Misterija Hejvena

08.20 09.40 10.50 11.40 13.10 15.00 15.50 16.40 17.30 18.00 18.30 19.05 20.00 21.30 23.35 00.15 00.30 01.35 02.35 03.20

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv s Tatjanom Juri} 1001 no} Klon An|eo i |avo Doma}ice Heroji iz strasti Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ostrvo boje krvi, film Posqedwi pre`iveli, film (1. deo) RTL vesti Posledwi pre`iveli, film (2. deo) Astro {ou Dobrotvor Krug 2, film

Ostrvo boje krvi

Yenifer Aniston

Qubav se doga|a Udovac Burk vodi seminare za samopomo} osobama koje su izgubile svoje najmilije i ne mogu da prihvate wihovu smrt. Burk je tako|e pisac uspe{ne kwige u kojoj opisuje svoju tragediju i napor da prevlada gubitak...

Uloge: Aron Ekhart, Yenifer Aniston, Frensis Konroj, Martin [in, Den Fogler, Yo Anderson, Yon Kerol Lin~, Darla Vandenbo{ Re`ija: Brendon Kemp (HRT 2, 20.45) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.50 11.20 12.20 13.25 14.10 14.55 16.55 17.35 18.00 19.00 19.45 20.45 22.30 23.10 23.20 23.40 00.35

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Beverli Hils Rijeka: More Lepom na{om Reporteri Zvezdana vrata: Svemir [kolski program Zarobqen u }utawu, film Tri Hil Moja `ena i deca Zagreba~ka filharmonija Na vodenom putu 4, dok. serija Hit dana Qubav se doga|a, film 24 Dnevnik plavu{e Tu|inci u Americi Vrhunski prevaranti Ksena - princeza ratnica

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Intermeco 1 Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Intermeco 2 Misteriozni ~ovek Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 Kqu~evi ka slobodi Dosije Drezden @ivi pesak Luda ambasada No} ajkula

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.50

Hvata~ pacova Smrt joj lepo stoji Pobuna u koko{iwcu Autoput Plavi u licu Na sve`em vazduhu Mama serijski ubica Duga no} Voqena Devoja~ko ve~e

Od oca na samrti Morgan Adams u nasle|e je dobila piratski brod te tre}inu mape koja vodi do ostrva s blagom, nacrtane na wegovom skalpu.

Shvataju}i kako joj za de{ifrovawe treba poznavalac latinskog jezika, Morgan otkupi u~enog roba Vilijama...

Uloge: \ina Dejvis, Metju Modin, Frenk Langela, Mauri ^ejkin, Patrik Malahajd Re`ija: Reni Harlin (RTL, 21.30)

Be`ao od lava, dopao u raqe tigra rona{ao sam argument u prilog zemqi Sru zatvoru ode}e, ti si slobodan, svuda ti je isto, biji i narodu koji se naziva srpski. To je ni hladno ni toplo. Ali mi nismo ni{ta nau~ili, broj dezertera iz rata. Po priznawima repo~etnici smo bez uxbenika i u~iteqa. `ima u Beogradu, samo je svaki ~etvrti vojnik *** ostao u kasarnama ili na rati{tu; ostali su odbiGr~ke televizije prenose nacionalisti~ki mili da ubijaju i vratili su se ku}ama. U mojoj [uting u Solunu zbog imena Makedonije. Tvrdi se da madiji broj dezertera je jo{ ve}i; pozivu u vojsku ima milion qudi, meni se ~ini da ih ima vi{e. odazvao se tek svaki peti. Bilo je to prosto nepoliti~ko be`awe od besmisla prqavog rata koje }e mo`da jednom dobiti i politi~ki smisao. Obojica mojih starijih sinova su dezerteri, ja sam im pomogao da to postanu. *** Neprekidno mi se vra}a utvara nesre}ne devoj~ice koju su pekli na vatri. Ona je svojom patwom platila nacionalne projekte, zakrpila ih komadima svoje izgorele ko`e. Veliku Srbiju i Veliku Hrvatsku. Veliku Bugarsku, Veliku Albaniju i Veliku Gr~ku.

I Veliku Tursku sutra ili prekosutra. I Veliku Pizdariju u budu}nosti.

Koliko velikih nacionalnih dr`ava na tako malom prostoru na kojem su nacije pome{ane kao creva u utrobi? Da bi se one ostvarile, potrebno je bar pola Evrope „Veli~ina jednog naroda Mr`wa se kotrqa ulicama Soluna meri se brojem nevinih `rtava”, ka`e srpski naMasa nas pla{i i u`asava, pa i omawa grupa qucionalni pesnik, Crnogorac Be}kovi}. Da, „velidi izgleda nam prevelika i prete}a. I dvojica~ina” tih budu}ih dr`ava bi}e merqiva jedino trojica su opasni zajedno; ako nema koga da ih nadbrojem mrtve i unaka`ene dece. Sve drugo je ispod gleda, to je ve} zametak ruqe. Sve je kao na mitinwihove slave i lepote, nedostojno gluposti wihogu na U{}u u Beogradu 1988. Zastave, parole, vih vo|a, surovosti wihovih ratnika, zlo~ina~ke uzrujana masa, neizbe`ni popovi, jeftini polisamozaqubqenosti wihovih inteligencija. ti~ari, prokqu~ali nacionalizam, ksenofobija. *** Jedino nedostaje nacionalni vo|a, neki ElefteNapu{tamo na{ kratkotrajni hotelski zatvor. rios koji mrzi elefteriju. Od ~ega sam to pobeJo{ jednom pakujemo „ladu samaru”, dosta mi je gao? I gde? Iz jedne pe}ine preselio sam se u druapartmana 406 i praznog hotela za letwe turiste. gu, be`e}i od lava, stigao sam do tigra. Tamo su Seoba je na sasvim drugi kraj Atine, Halandri. vikali Srbi, ovde vi~u Grci. I mada ne razumem Ime mi zvu~i poznato. Da, jezik, na wihovim iskriprilikom mog prvog boravvqenim licima ~itam {ta ka u Atini spavao sam u nevi~u: staru balkansku mrDana{wi Grci nisu kom hotelu u bawi Kifisi`wu protiv drugih, protiv civilizovaniji ni boqi ja, a to je prvo susedstvo. celog sveta. Vlada }uti, od Srba – treba se samo setiti Nemawa je tad bio u Gordanijedna institucija graninom trbuhu, jo{ nepoznat |anskog dru{tva ne di`e u`asa i pokoqa wihovog i bezimen. Sad je, prate}i gra|anskog rata. Jedino su se na glas, pojedinici se ne susvog ludog oca, stigao tamo protstavqaju masi. Danavreme u~lanili u Evropsku gde je samo pronesen. Gorda{wi Grci nisu civilizozajednicu, koja ni sebi ne mo`e na i ja smo se onda, ~itaju}i vaniji ni boqi od Srba – objasniti za{to ih je primila kartu Atine, smejali ~udtreba se samo prisetiti nim imenima. Plaka, Vuli, u`asa i pokoqa wihovog Glifada. U Nea Joniji nagra|anskog rata: oni su se selili su se Grci iz Male Azije, oni koji su dvadejedino na vreme u~lanili u Evropsku zajednicu setih godina 20. veka podigli ustanak protiv Turkoja, uveren sam, ni sebi ne mo`e objasniti za{to ske i bili proterani, kao i Turci iz Gr~ke. Mo`da ih je primila, ~ak ni pozivaju}i se na mutne geoje to humano preseqewe stanovni{tva koje je Dostrate{ke ciqeve. Ovaj miting je u su{tini probrica uzeo kao model, a wegov duhovni sin Slobotest protiv evropskih principa, Makedonija je dan ga upravo primewuje na terenu? Mali Sloba samo izgovor. odrasta, a otac u`iva u wegovim prvim uspesima *** kao da ga je, recimo, prvi put odveo kod kurava...

D. K., polunovinar, polupisac, poluslikar, is*** kazuje qubav prema Slobi-Slobodi. Opisuje kako Sneg pada na Atinu, krupan kao na severu, iza je na nekoj planini, u hladnoj ku}i, neko zalepio planina koje nas dele od okrvavqenih zemaqa iz sliku doti~nog na prozor, okrenuv{i lice prema kojih smo pobegli. Sneg je zatrpao puteve, zaustaunutra. Da bi ga grejalo. Da se, zahvaquju}i toj vio saobra}aj. Led je zakovao mesta na kojima ga slici, ne bi smrzao u hladnoj no}i. To li~i na horanije nikada nije bilo. Gr~ka deca se raduju, mi moseksualni ki~, ali je mogu}e da ni obo`avani o~ajavamo, ne znamo {ta }emo sa sobom, sa `ivcini onaj koji ga obo`ava nisu svesni veze koja ih ma koji trepere od straha i neizvesnosti. I od spaja. Misle da su mu{karci i svim silama se truhladno}e koja nam snove ~ini te{kim od utvara i de da se pona{aju kao mu{karci. Agresivni su zasablasti. Gazdarice ukqu~uju grejawe samo oko to {to ne znaju ko su, podsvesno se boje onoga {to podne, {tede i na sebi i na nama. Ove su gr~ke hrijesu. Slobodanova pot~iwenost supruzi zna~i da {}anke nau~ile kinesku mudrost, nastalu iz veMirjana zna ne{to o wemu {to drugi ne znaju i kovne bede: treba grejati telo, ne prostor. Telo je {to niko ne sme saznati.

P

\ina Dejvis

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

10.55 12.20 14.10 16.00 17.50 18.45 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Kako to rade?

Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Oru`ja budu}nosti Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Drvose~e iz mo~vare Opasan lov Pre`ivqavawe udvoje Oru`ja budu}nosti Auta po meri Prqavi poslovi

08.30 08.45 09.45 10.45 12.45 13.45 14.45 16.15 18.00 18.45 20.45 21.00 22.25 22.30 00.45

Motosportovi Automobilizam Stoni tenis Tenis Automobilizam Stoni tenis Veslawe Tenis Fudbal Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Tenis

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak1.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

[ta, ve} je prvi novembar? A kao da je vatromet ju~e bio! [ta re}i sem da smo u tranziciji koja je izuzetno zahtevna pa morate dati sve od sebe da {to boqe iskoristite dan. Ipak, stvari i doga|aji vam vi{e ne padaju te{ko ve} daleko lak{e. Imate ciqeve pred sobom!

Ponedeqak zapo~iwete burno i uznemireno. Ako je po jutru suditi, ima}ete pune ruke posla. Zato, prvo dobro isplanirajte obaveze, uz jutarwu kaficu ili meditaciju, pa tek onda krenite, polako ali sigurno, u realizaciju obaveza.

Partner deluje stabilno ali nesigurno na tren.

BLIZANCI Aktivirate se u odnosu na sve druge, u 21.5- 21.6. javnosti, u partnerskim odnosima, bilo poslovnim ili privatnim. U tome je veoma va`no da unapred pripremite teze i zahteve, o~ekivawa i da ne pristajete na ultimatume drugih. U qubavi ste stabilni, mo`da i suvi{e relni.

RAK 22.6-22.7.

Mesec je uplovio u zemqani znak Device pa postajete alhemi~ar koji tra`i najboqe i najpamtnije re{ewe. Nemojte preterivati u analizama, da se ne bi desilo da od drve}a ne vidite {umu. Prepodne neka bude burno i dinami~no, a po podne se potrudite da smirite atmosferu, bilo gde da se na|ete.

LAV 23.7-22.8.

Nije lako odlu~iti se izme|u vi{e opcija, od kojih sve deluju kako deluju, nedovoqno stabilno i dobro. Odnos i situacija po principu mo`e biti, a ne mora da zna~i, nikada vas ne}e zadovoqiti. Ali, radite s onim {to vam se servira ispred nosa, i to je to najboqe {to mo`ete.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

1. novembar 2010.

Postajete nesigurni, ni~im izazvano, sem ulaskom Meseca u va{ znak. On vam donosi emotivno preispitivawe i podlo`nost tu|im uticajima. Pogotovo biste voleli da ugodite partneru, ~iji vam nemiri najvi{e smetaju. Preosetqivi ste danas i sutra, ra~unajte na to.

VAGA 23.9- 23.10.

Racionalno i pragmati~no radite i re{avate situacije, tako da vam drugi mogu pozavideti na tome, ali vas ne mogu doku~iti do kraja. Ostajete zatvoreni u izvesnom delu i tajanstveni, nemi i daleki. Nekome biste mogli preneti svoje znawe i iskustvo, deci ili u~eniku, pripravniku.

[KORPION Zimsko vreme vam sasvim prija i od24.10- 23.11. govara, tako da dobro funkcioni{ete i raditi gotovo sve {to se od vas o~ekuje, pa i mnogo vi{e, a da to niko ne mora da zna. Sklawate novac ili resurse negde za crne dane, i to je sasvim OK. Mnogo posla na poslu, i sve vi{e i vi{e.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Gotovo da ni{ta ne morate samoinicijativno da uradite, ve} da se prepustite niz tok doga|aja jer vas situacije vuku po nekoj svojoj inerciji. Dakle, niz zanimqivih i neplaniranih okolnosti i susreta se me|usobno prepli}u i nadovezuju, prekidaju i nadilaze. Bez razmi{qawa.

Ne morate sami biti odgovorni za sve {to vas optere}uje u karijeri, pa i u `ivotu. Podelite to s partnerima i saradnicima. Spustite kofer koji vam je te`ak jer nema potreba da sve preuzmete na sebe. Koga nema, bez wega se mo`e, u to ste se i sami uverili.

VODOLIJA Samo veselo u novi dan, kao novi 21.1-19.2. izazov i {ansu da budete kreativni i svoji, da se radujete Suncu ili ki{i, sasvim svejedno. Jer, stvari su fantasti~ne ve} samim tim {to se de{avaju. Zar ne? Razmislite o tome! Va{a kreativnost dolazi do izra`aja. Snala`qivost.

RIBE 20.2-20.3.

Ponedeqak je prvi radni dan u nizu, a od vas se mnogo tra`i i o~ekuje. Mudre odluke i ve{ta sredstva su na~in da izvu~ete najvi{e i najboqe iz datih okolnosti. ^inite kako vam pa{e, po svojim merilima i mogu}nostima.

Oslu{nite intuiciju i prilagodite se okolnostima.

TRI^-TRA^

Suze nakon seksa V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

15

Sombor

15

Kikinda

16

Vrbas

15

B. Palanka

16

Zrewanin

17

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Pan~evo

17

Vr{ac

17

Srbija Beograd

17

Kragujevac

17

K. Mitrovica 16 Ni{

Glumac Dejvid Arket je u radio-emisiji Hauarda Sterna otkrio da je nakon razvoda od koleginice Kortni Koks spavao s nekoliko `ena i da je pri tom plakao.

- Nekoliko dana nakon {to sam spavao s drugom `enom rasplakao sam se. Bio je to kraj intimnosti koju sam imao sa svojom suprugom. Bilo je to ne{to sasvim novo, ali nije bilo zadovoqavaju}e iskustvo - rekao je Dejvid.

Glumac je priznao i da s Kortni nije potpisao predbra~ni ugovor i jo{ se uvek kune u to da je nije prevario tokom braka.

- Punih jedanaest godina bio sam potpuno veran svojoj `eni. Neko vreme smo bili razdvojeni i dogovorili smo se da mo`emo da vi|amo druge qude, ali ja nisam hteo da budem etiketiran kao prevarant - rekao je Dejvid.

Dejvid i Kortni su se upoznali na snimawu filma „Vrisak”. Tokom snimawa drugog dela bili su u vezi, a nakon snimawa „Vriska 3” dobili su dete. Posle ~etvrtog dela ovog filma, koji bi uskoro trebalo da se pojavi u bioskopima, raskinilu su qubavni odnos.

18

Evropa

I VETROVITO

NOVI SAD: Toplo za ovo doba godine, vetrovito, uz sun~ane periode i malo oblaka. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 5 stepeni, a maksimalna 16.

VOJVODINA: Toplo za ovo doba godine i vetrovito, uz sun~ane periode i malo oblaka. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu sa najja~im udarima. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura od 3 do 11 stepeni u Vr{cu, a maksimalna od 15 do 17.

SRBIJA: Toplo za ovo doba godine i vetrovito, uz sun~ane periode i malo oblaka. Na jugu i istoku jutro }e biti hladno uz slab mraz, pogotovo pri tlu. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren do poja~an jugoisto~ni vetar i bi}e toplije jutro. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura od -2 na jugu do 11 stepeni u Vr{cu, a maksimalna od 15 do 18, u Timo~koj Krajini 11 stepeni, uz obla~nije vreme.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak i sredu promenqivo obla~no uz slabqewe vetra i mogu}u slabu ki{u u zapadnim i ju`nim predelima Srbije, ipak uglavnom suvo. Od ~etvrtka suvo i toplo vreme za ovo doba godine.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Zadr`ava se stabilno vreme, ali se hroni~nim bolesnicima skre}e pa`wa da tokom dana smawe aktivnosti i redovno sprovode terapiju. Meteoropatske reakcije u formi glavoboqe i razdra`qivosti najizra`enije }e biti u ko{avskom podru~ju. U saobra}aju se preporu~uje poja~ana pa`wa.

Madrid

18

Rim

20

London

12

Cirih

12

Berlin

11

Be~

15

Var{ava

13

Kijev

11

Moskva

8

Oslo

7

VIC DANA Ve} je bila uveliko pala no} kad se lovac vratio ku}i iz lova. @ena se probudi i upita ga: - Jesi li {ta pogodio?

- Jesam, du{o...

- Je li u kuhiwi?

- Ne, nego u bolnici.

SUDOKU

St. Peterburg 6 Atina

21

Pariz

15

Minhen

15

Budimpe{ta

12

Stokholm

9

7

1 6

4

6

4

9

6

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

150 (10)

Slankamen

278 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

220 (6)

Zemun

334 (6)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

344 (8)

Ba~. Palanka

208 (3)

Smederevo

490 (8)

Novi Sad

224 (6)

Tendencija stagnacije

3 7 6 9 5 2 4 1 8 TISA

9

SAVA

N. Kne`evac

224 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

259 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

278 (2)

NERA

Hetin

66 (0)

-12 (-8)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 220 (18) Beograd

2

Kusi}

7

3 5

9 5 2 1 8 4 3 7 6

1

4 1 8 6 3 7 9 5 2 7 4 1 2 9 6 8 3 5

286 (8)

7

Tendencija stagnacije

7

3

9

5

1

6 3 9 5 1 8 2 4 7

2

3

2 8 5 7 4 3 6 9 1 5 9 3 8 6 1 7 2 4

40 (0)

9 8

8 7

1

6

6

8 2 4 3 7 5 1 6 9 1 6 7 4 2 9 5 8 3 Re{ewe iz pro{log broja