Dnevnik 1.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 1. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23605 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZA DO BI JA WE GRA \E VIN SKIH DO ZVO LA IN VE STI TO RI MA TRE BA 269 DA NA

U Sr bi ji se gra di naj spo ri je na sve tu str. 5

Paj ti}: Ne ma de qe wa, \i las pred sed nik

SNAB DE VA WE NA MIR NI CA MA U „RA DO SNOM DE TIW STVU” URED NO

NASLOVI

Ekonomija 4 Banatsku staklaru za sada izvoz odr`ava u `ivotu 5 Treba li spasavati Razvojnu banku Vojvodine?

str. 3

Dru{tvo

PI SMO NE NA DA PRO KI ]A NA GO VE [TAJ BU RE U LDP-u

6 U drugoj polovini novembra distribucija vakcine protiv gripa

^e da u klin ~u s frak ci ja ma u Voj vo di ni, Ni {u...

Novi Sad

9 Slede}e nedeqe futo{kom kupusu markica i vi{a cena

str. 2

Vojvodina 11 Sala{arko naseqe kod Zrewanina i daqe bez struje

Ti som nek po te ~e me |u na rod ni plov ni put str. 4

Foto: B. Lu~i}

VLA DA VOJ VO DI NE OD RE PU BLI KE TRA @I RAZ VOJ RE^ NOG SA O BRA ]A JA

Dec i opet lep a porc i j a

Obla~no i vetrovito Najvi{a temperatura 17 °S

str. 8

KLI JEN TI BIV [E AGRO BAN KE NA PRA VI LI JU ^E GU @VU U PO [TAN SKOJ [TE DI O NI CI

[te di {e na gr nu le na {al te re i do bi le svo je pa re

JU ^E TRA GE DI JA NA GRA DI LI [TU PO RED „NEK TA RA” U BA^ KOJ PA LAN CI

Dvo ji cu rad ni ka iz Ne {ti na ubi la stru ja

str. 13

OD DANAS U NOVOM SADU

str. 5

str. 14 – 17

SPORT

n KVERI [OKIRAO \OKOVI]A

n KO[ARKA[I PARTIZANA U BARSELONI

n FUDBALERI PARTIZANA ISPALI IZ KUPA

Sku pqi pre voz, gre ja we, sme}e...

str. 7

POLiTikA

~etvrtak1.novembar2012.

SA VET ZA NA CI O NAL NU BEZ BED NOST RAZ MA TRAO PLAT FOR MU O KO SO VU

Kon sen zus pa par la ment U zgradi Predsedni{tva Srbije odr`ana je sednica Saveta za nacionalnu bezbednost. Sastanku su prisustvovali predsednik Srbije To mi sav Ni ko li}, premijer Ivi ca Da ~i}, prvi potpredsednik Vlade Alek san dar Vu ~i}, potpredsednica Vlade Su za na Gru bje {i}, {ef diplomatije Ivan Mr ki} i {ef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Alek san dar Vu lin. Potpredsednik Vu~i} ranije je najavio da }e teme razgovora biti

bra voqa za pregovore, a podr{ku dijalogu s Pri{tinom da pru`i i predsednik Nikoli}. Predsednik Skup{tine Srbije Ne boj {a Ste fa no vi} izjavio je ju~e da o~ekuje da nadle`ni dr`avni organi u narednih nekoliko nedeqa dostave parlamentu na razmatrawe platformu za te pregovore Beograda i Pri{tine. – O~ekujem prvo da se postigne ozbiqan konsenzus o najva`nijim stvarima i u narednih nekoliko

\u ri}: Re {e we iz evrop ske i svet ske prak se Savetnik predsednika Srbije Marko \uri} rekao je ju~e da bi platforma za razgovore Beograda i Pri{tine trebalo da bude usagla{ena tokom naredne nedeqe. \uri} je nakon sastanka dràvnog vrha kazao da }e nakon usagla{avawa platforme predsednik Srbije Tomislav Nikoli} o tom dokumentu razgovarati i sa predstavnicima svih poslani~kih grupa u parlamentu. „Afirmisano je apsolutno jedinstvo dràvnog vrha kada je re~ o Kosovu i Metohiji”, rekao je \uri} novinarima. On je dodao da }e biti afirmisan princip prema kojem }e se Srbija truditi da sa~uva svoje dràvne i nacionalne interese, ali i maksimalno zalagati da {to pre dobije po~etak pregovora sa EU. Upitan na koje }e se od ve} postoje}ih re{ewa u svetskoj praksi Beograd pozvati pri re{avawu pitawa Kosova, \uri} je kazao da platforma jo{ ima oznaku dràvne tajne, ali da postoje mnoga re{ewa u evropskoj i svetskoj praksi na koja se moè pozvati. platforma o Kosovu i Metohiji. On je precizirao da se taj dokument moè o~ekivati„u narednim danima i nedeqama”. Posledwi put dràvni vrh razgovarao je o platformi za Kosovo 24. oktobra, tako|e u Predsedni{tvu Srbije. U~esnici sastanka su tada od predsednikaSrbije Nikoli}a dobili nacrt platforme. Neki izvori tvrde da EU i SAD insistiraju na utvr|ivawu platforme iza koje stoji dràvni vrh. Po istim, vode}i zapadni centri o~ekuju i da Skup{tina do kraja godine usvoji dokument u kojem }e, osim platforme, biti istaknuta i do-

nedeqa o~ekujem da bi se platforma mogla na}i pred Skup{tinom – precizirao je Stefanovi}. Po wegovim re~ima, to mora da bude dràvno, a ne politi~ko pitawe, i zato je bitno da se postigne {to {iri konsenzus i sa strankama opozicije. Na pitawe o predlogu poslanika DS-a da se formira anketni odbor koji bi istraìvao neregularno tro{ewe novca na Kosovu i Metohiji, Stefanovi} je rekao da to predlaè stranka koja je 12 godina imala sve konce u rukama i koja je do sada taj slu~aj ve} mogla zavr{iti i procesuirati. D. M.

LI^ NO PI TA WE: Hi la ri Klin ton izjavila ju~e u Pri{tini da je kosovska nezavisnost nesporna, ali da }e normalizacija odnosa sa Srbijom biti kqu~na za napredak Kosova. – Za to je potrebna politi~ka voqa, ~ak hrabrost, ali ako napreduju na ovom putu, Kosovo i Srbija dobi}e pomo} u naporima za re{avawe drugih hitnih pitawa, poput ja~awa privrede i otvarawa mogu}nosti za svoj narod – rekla je dr`avna sekretarka SAD, koja se, zajedno s visokom predstavnicom EU Ke trin E{ton, sastala s kosovskim premijerom Ha {i mom Ta ~i jem i predsednicom Ati fe te Ja hja gom. – Protivimo se svakom razgovoru o promeni granica ili ponovnom otvarawu (pitawa) nezavisnosti Kosova. O tome ne mo`e biti razgovora. Za mene, moju porodicu i za moje ameri~ke sugra|ane, to je vi{e od spoqnopoliti~kog pitawa. To je li~no pitawe.

dnevnik

PI SMO NE NA DA PRO KI ]A NA GO VE [TAJ BU RE U LDP-u

ê da u klin ~u s frak ci ja ma u Voj vo di ni, Ni {u... Pismo Ne na da Pro ki }a strana~ kim ko legama, u ko jem je o{tro kri ti ko vao ê do mi r a Jo va no vi }a za lidersku samovoqu i optuìo ga za lo{e stawe u stranci, izgleda je tek jedan od sig nala ko ji ukazuju na ozbiqna previrawa u Liberalno-demokratskoj partiji a koja tiwaju jo{ od izbora. Po saznawima na{eg lista, ta previrawa mogla bi okon~ati i formirawem frakcija, a mo`da ~ak i cepawem LDP-a, a zbog ogromnog nezadovoqstva delovawem vrha stranke „zatvorenog u krugu dvojke”, i u unutra{wosti Srbije, ali i u Vojvodini. A lomovi se ve} de{avaju u suboti~kom odboru te stranke, gde se raspala odborni~ka grupa „Preokret” u gradskom parlamentu. Nezadovoqstvo izbornim rezultatima, ali i unutarstrana~kim odnosima, kako zbog izbegavawa preispitivawa odgovornosti za izborni neuspeh, pre svega u Beogradu, kulminiralo je, kako saznajemo, na sednici Glavnog odbora odrànoj pro{log vikenda. Naime, u radnom delu te sesije, koji je bio zatvoren za javnost, kao i na prethodnoj sednici strana~kog predsedni {tva, strana~ ki funkcioneri iz Ni{a zamerili su lideru LDP-a zbog netransparentnosti u finansirawu stranke kao i zbog unutarpartijskog kadrovawa, u kojem su, kako smatraju, avanzovali uglavnom „po dob ni” kadro vi bez obzira na lo{e izborne rezultate koje su ostvarili. êdomiru Jovanovi} spo~itano je da je, kako u vo|ewu izborne kampawe, tako i u definisawu izbornih lista, odlu~ivao samo stal no, zanemaruju}i qude koji su kampawu nosili na terenu. U vojvo|anskom odboru LDPa strana~koj centrali zameraju, uz to, i nespremnost da model decentralizacije i modernizacije sistema upravqawa koji zagovaraju u dru{tvu primene najpre u vlastitoj stranci, a kroz definisawe jasnih demokratskih strana~kih procedura. Zbog nezadovoqstva tretmanom strana~ke centrale, u Pokrajinskom oboru LDP-a tvrde da su odnosi u stranci u toj meri poreme}eni da nije iskqu~eno da }e taj ogranak veoma brzo po~eti da deluje kao frakcija, ali i da bi krajwa opcija mogla biti i da se vojvo|anski liberali otcepe od LDP-a i formiraju novu stranku koja bi bila autonomisti~ki orijentisana. Vojvo|anski liberali skloniji takvom scenariju smatraju da bi ta opcija privukla gra|ane nezadovoqne aktuelnom politi~kom ponudom u Pokrajini, kao i brojne pristalice postoje}ih stranaka razo~arane „u~incima„ koji su do sad ostvareni na planu ja~awa vojvo|anske autonomije. Ina~e, zbog nezadovoqstva unutarstran~kim odnosima ve}

je naru{ena pozicija LDP-a u Skup{tini grada Subotice, gde se prekju~e raspala odborni~ka grupa „Preokret” nakon izla-

to u Srbiji, naravno, nije tako. Mi u LDP-u nismo ~ak ni raspravqali o rezul tati ma po sledwih izbora, nismo se ni sa-

ska dvoje odbornika. Jedna od wih je i Jo si pa Ivan ko vi}, koja je istovremeno napustila i LDP, stranku ~ija je kandidatki wa za grado na~el ni cu tog grada bila na lokalnim izborima pre {est meseci. Istog dana usledilo je i pismo funkcionera LDP-a Nenada Proki}a, u kojem on strana~ke kolege upozorava na to da je LDP u veoma lo{em stawu i da se o{trica po kojoj je ta stranka bi la prepo znatqi va, „sa svim istupila„. „Moramo pono-

stajali„, navodi Proki}. On je istakao i da je ra~un LDP-a u blokadi i da niko ne snosi odgovornost za „bolesno narcisoidnu kampawu pred majske izbore„. „To je bila turbo-folk kampawa u kojoj smo izgubili sve {to smo do tada te{ko stekli. Kao i uvek do sada, nema ni finansijskog izve{taja, iako je ra~un stranke blokiran... Ni za ~iji privatni novac me nije briga, ali dr`avne finansije koje sti`u u LDP moraju biti savr{eno jasne i obja{wene. Da

Za ha ri je iz gu rao Pro ki }a Do razmomila`ewa izme|u Nenada Proki}a i ^edomira Jovanovi}a do{lo je zbog poslani~kog mandata, potvrdio je „Dnevniku“ izvor blizak de{avawima u LDP-u. Kako tvrdi na{ izvor, Proki} je, iako je bio poslanik gotovo sedam godina, o~ekivao da }e se ponovo na}i u parlamentu, ali da Jovanovi} nije imao nikakve zakonske mogu}nosti da mu iza|e u susret. Na{ izvor tvrdi da je sa Za ha ri jem Tr nav ~e vi }em, koji je bio na listi i ~lan je kluba LDP-a, postojao usmeni dogovor da }e vratiti poslani~ki mandat nakon {to Skup{tina bude konstituisana. Me|utim, Trnav~evi} ne da nije vratio mandat ve} je potpisao sporazum o saradwi sa SPS-om, a potom i u{ao u poslani~ki klub s Ma jom Goj ko vi}. Sam Proki} je 20. na izbornoj listi LDP-a, odmah iza Trnav~evi}a. Istovremeno, na{ izvor tvrdi da je Proki} nezadovoqan i {to me|u poslanicima nije ni wegov prijateq, profesor iz Ni{a Ne boj {a Ran |e lo vi}. U LDP-u podse}aju na to da je ta stranka ostala bez jednog mandata nakon objavqivawa kona~nih izbornih rezultata, kada je u kona~nom prebrojavawu preba~en s LDP-a na Ri zu Ha li mi ja. S. St. vo da prona|emo politiku, jer smo je iz gubi li„, obra}a se Proki} „obi~nim ~lanovima” stranke, kojima poru~uje i da je LDP osnovan da bi mewao Srbiju, „a ne da bismo iz o~aja sara|ivali s onima koji su tu Srbiju upropastili”, ali i ukazuje na to da „beogradska stranka koja ne pro|e u Beogradu, jeste stranka na izdisaju„. „U zemqama razvijene parlamentarne demokratije praksa je da lider stranke i centralni izborni {tab u slu~aju izbornog poraza podnesu ostavke, ali

li se se}ate ijednog finansijskog izve{taja ikada podnetog za ovih sedam godina na Glavnom odbo ru stran ke?„, pi ta Proki}. On smtar da LDP od predsednika partije mora da tra`i da se povinuje istim onim principima liberalne politike oko koje je osnovan LDP, odnosno „da nau~i da sve bitne odluke moraju uvek da budu podvrgnute organima stranke„. „Ne mo`e kabinet apsolutisti~kog vladara samodr{ca odlu~ivati o svemu„, is ti ~e Pro ki}, ko ji

smatra i da je Jovanovi} odgovoran za sve neuspehe stranke, ali i „svi oni koji su }utali ili hvalili i kad nije bilo razloga za to„. Ocenio je i da LDP „nema neki naro~iti potencijal” za pove}awe bira~kog tela, te da je lider stranke najve}a prepreka za to. „Ako ne uspe{ da se izmeni{, onda }emo ili postati druga stranka u istoriji vi{epartijskog sistema u Srbiji koja je uspela da promeni lidera, ili }emo napraviti razlaz uz, barem s moje strane, duboko izviwewe svakome ako ne{to nije bilo u redu„, poru~io je Proki}. Na internet-strani LDP-a, uz to pismo, navodi se i da Proki} ni je do {ao na sedni cu Glavnog odbora 28. oktobra, kada je trebalo da se razgovara o sadr`aju pisma „u otvorenoj i demokratskoj atmosferi„, a ob-

Po kra jin ski od bor LDP-a }e naj ve ro vat ni je ve o ma br zo po ~e ti da de lu je kao frak ci ja, a kraj wa op ci ja je da se voj vo |an ski li be ra li ot ce pe i for mi ra ju no vu stran ku, ko ja bi bi la auto no mi sti~ ki ori jen ti sa na javqen je i finansijski izve{taj o kojem je Proki} govorio. Republi~ki poslanik LDP-a Bo jan \u ri} izjavio je ju~e da su Proki}eve tvrdwe „neutemeqene i apsurdne„, te da wegovo pismo uglavnom sadr`i „li~ne uvrede i dis kvali fi kaci je„. \uri} je novinarima u parlamentu rekao da je LDP najo{trija opozicija vlasti. On je kazao i da je o odgovornosti za izborni poraz u Beogradu razgovarano na sednicama strana~kih tela kojima je i Proki} prisustvovao, dodav{i da }e u glavnom gradu biti izabran novi gradski odbor stranke i da qudi koji su ga ranije vodili vi{e ne obavqaju te funkcije. \uri} je ocenio i da su apsurdne Proki}eve tvrdwe o finansijskim izve{tajima stranke, i naglasio da su svi finansijski izve{taji LDP-a u regular noj pro ceduri podno {eni nadle`nim institucijama i objavqivani na strana~kom sajtu. A upitan za razlog Proki}evog nezadovoqstva, \uri} je rekao da ne veruje „u principijelno nezadovoqnstvo kad se izgubi funkcija”. Dodao je i da je Proki} na sednici GO, odr`anoj proteklog vikenda, izabran za ~lana tog strana~kog tela, a da nije postao poslanik zbog toga {to je bio 20. na listi, dok je stranka osvojila 19 mandata. Kazao je i da Proki} nije izba~en iz stranke i da niko do sada u toj stanci nije snosio sankcije zbog sli~nih javnih istupa. B. D. Sa vi}

TVIT CRTICA „Dve ri” mo le Din ki }a Predsednik Pokreta “Dveri” Vla dan Gli {i} procewuje na lajni: „Dinki} nas je spasao od bankrota ponovo?!?!?! Molimo gospodina da nas vi{e ne spasava, propadosmo…„

ôvek u godina ma Filmski kriti~ar Di mit rije Vojno v ~esto se bavi LDP-om na lajni. Tako je bilo i ju~e: „Izgleda da i jedan od mojih najdraìh profesora s FDU-a N enad Pr oki} odlazi iz LDP-a. ôvek je ve} u godinama i vidi da u slede}e ~etiri godine nema neke perspektive za wega... Sad nemaju cenzus ni na Glavnom odboru. :)„

Sva dqi vo i je zi vo Poslanik DS-a De jan Ni ko li} na “Tviteru” o radu Vlade: „Svadqiva diplomatija, jeziva kadrovska politika, zadu`ivawe kao ekspertski odgovor na krizu i populizam u velikim koli~inama # 100danaVl ade„.

Ja sa m za … a ti… ? LDP-ovac D ra go Kov a~ ev i} “dopisivao” se s pi-arom Vuka Jer em i} a, analiti~arom Nikolom Jovanovi}em. Kova~evi} ka`e: „Ja sam za demilitarizaciju Kosova. Bez MUP-a, bez ROSU-a, bez KZS-a. Ti?„

Jovanovi} odgovara: „Pa i ja sam. Ali o tome ne odlu~ujemo mi. Ja sam pre za to da svi u|emo u NATO. A ti? :)„ Replicira Kova~evi}: „Vredi razmisliti. Kad vidim c os t/benefit analizu i d raft accession treaty, javi}u ti„. Jovanovi} dodaje: „Ti se sa mnom {ali{, il’ ozbiqno :) A analize su davno ura|ene, a prva jo{ 1950. godine„.

V ra tili se v rapci Direktor JUKOM-a Mil an Anton ije vi} obavestio je savetnika nekada{weg predsednika dr`ave Ne boj{u K rsti}a: „Ve}i broj vrabaca vi|en na mojoj terasi, ne tra`ite dubqi smisao u toj informaciji, ali vratili su se u Beograd @Krle22„.

„Hvala na informaciji!„, odgovorio je Krsti}, koji je jednom prilikom pisao Dra ga nu \i la su na tu temu.

Vest za ne svest Aktivista Gej-strejt alijanse Pre drag Azdej ko vi} ~esto na lajni govori o modnim trendovima. “Hilari izgleda kao da je poplava, pardon, Sendi izbacila. Modni `iri pada u nesvest kad je vidi.”

[t a ka`e DS S Novinar Slavi{a Lek i} je u “dilemi”: „DSS: ’Jovi}a na Kosovu uhapsili pripadnici MUP-a Srbije’! Je l’ ovi denunciraju ili slave?„ S. St.

politika

dnevnik

Paj ti}: Ne ma de qe wa, \i las pred sed nik – Sa svim je iz ve sno da ne ma ni ka kvog ras ko la u De mo krat skoj stran ci, ni ka kvog raz dva ja wa i de qe wa ne mo `e bi ti, jer na to ne ma mo pra vo u ova ko te {koj si tu a ci ji u na {em dru {tvu – iz j a vio je Fo Ne tu pred sed nik Vla de Voj vo di ne i pot p red s ed n ik DS-a Bo j an Paj ti}. On je prek si no} u Sme de re vu re kao da }e DS 4. no vem bra, na sed ni ci Glav nog od bo ra, po tvr di ti svo je opre de qe we da je stran ka ko ja oku pqa onaj deo bi ra~ kog te la u Sr bi ji ko ji sna ` no po dr ` a va pro c es evrop skih in te gra ci ja.

– DS je ste stran ka u ko joj je di na stran ka ko ja je u sta wu da pro me na ru ko vod stva, pro me na na met ne svoj pro gram ce loj po pro gra ma, pri ro dan pro ces, i li ti~ koj sce ni jer i da na {wa oce na re zul ta ta Vla da, bar de iz bo ra je pri ro k l a r a t i v n o , mnogo se paradoksa spro vo di ono dan pro ces – na gla sio je Paj ti}. {to je pro gram de{ava i mogu}e je On je do dao da da }e izbori biti na DS-a – oce nio je je DS sve stan svo Paj ti}. prole}e je isto rij ske od – Pa, pred sed go vor no sti, i po nik }e bi ti go ru ~io da }e, na kon iz bor ne skup - spo din \i las – od go vo rio je {ti ne, DS osta ti naj sna `ni ja Paj ti} na pi ta we ko }e bi ti opo zi ci o na stran ka u ze mqi. pred sed nik DS-a, i do dao da je – Ona mo ra da po sto ji kao ak tu el ni gra do na ~el nik Be o sna `na or ga ni za ci ja da bi bi - gra da „spre man da pre u zme tu la ko rek tiv ni fak tor ovoj vr stu od go vor no sti”. – To je je vla di i isto vre me no, DS je je - dan bre me nit za da tak u ova ko

te {kim po li ti~ kim i eko nom skim okol no sti ma, ali }e tu bi ti i dru gi ko ji }e po ma ga ti u vo |e wu stran ke jer to ni je in di vi du a lan po sao. Paj ti} je re kao da }e DS bi ti spre man za iz bo re kad god oni bi li. – Vi de li smo u pr vih sto da na Vla de, pr vi put, da ne ki srp ski po li ti ~ar sva |a Sr be i Gr ke. To ni ka da u isto ri ji ni je bi lo. Da kle, mno go se pa ra dok sa de {a va i mo gu }e je da }e iz bo ra bi ti na pro le }e. Kad god oni bi li, mi smo sprem ni i si gur ni smo da na wi ma po be |u je mo – re kao je Paj ti}.

PREDSEDNIK DS BORIS TADI]

Vla da }e op sta ti ili pa sti na eko no mi ji Li der De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} oce wu je da je Vla da Sr bi je u pr vih sto da na ra da ima la ne ko li ko do brih po te za, ali i ne ko li ko lo {ih, tvr di da }e op sta ti ili pro pa sti na pi ta wu eko no mi je, te da je ve o ma do bro {to se uhva ti la u ko {tac s ko sov skim pro ble mom. – Eko no mi ja je naj va `ni je dr àv no, gra |an sko, na ci o nal no pi ta we. Ko na~ no da ka è mo jo{ jed nom, ni je Ko so vo naj va `ni je dr àv no pi ta we i dra go mi je da to i sa da {we stran ke u vla sti ja sno pri zna ju. Jer, ta ko po sta je mo zre lo dru {tvo – re kao je Ta di} u in ter vjuu Ta njugu. S dru ge stra ne, na po mi we on, ova vla da je kon ci pi ra na i obra zo va na da bi is pu ni la i od re |e na o~e ki va wa gra |a na, ali se ne mo è ig no ri sa ti ~i we ni ca da po sto je i zna ~aj na o~e ki va wa me |u na rod ne za jed ni ce, pre sve ga kad je u pi ta wu Ko so vo.

– Do bra stvar je, to tre ba po hva li ti, {to se Ivi ca Da ~i} su sreo s Ha {i mom Ta ~i jem i {to je pro bi je na ta blo ka da na ni vou zva ni~ ni ka – ka zao je Ta di}. – Do bro je i {to vla da ju }a ko a li ci ja pre go va ra o Ko so vu i Me to hi ji jer stran ke ko je su da nas u vla sti su i naj kri vqe za ono {to se ta mo de {a va lo. Ako je uop {te ne ko kriv. Ali, oni su kre i ra li agre si ju i na si qe i na Ko so vu i u dru gim ze mqa ma re gi o na, pa ne ka oni re {e taj pro blem. Uosta lom, SNS, ko ji je pro is te kao iz SRS,

i SPS, ko ji je pro is te kao iz Mi lo {e vi }e ve po li ti ke su, u stva ri, i naj od go vor ni ji da re {e taj pro blem. Ta di} je li~ no, ka è, za do vo qan re to ri kom i pri pre mqe no {}u Ivi ce Da ~i }a i dru gih part ne ra u Vla di kod re {a va wa pro ble ma Ko so va, {to je, ka ko je na veo, po me nuo i iz ve sti lac EP-a Jel ko Ka cin. – Sa mo è lim da vi dim de la – ka zao je Ta di}, i do dao da ako tog pla na ne bu de, we gov plan u ~e ti ri ta~ ke je dr à vi uvek na ras po la ga wu. Ka zao je da je do bro {to je for mi ran Pri vred ni sa vet, {to se aki ti vi ra ju pri vred ni ci, {to je uve den PDV, iako se, ka ko ka è, Din ki} go di na ma opi rao to me, ali je pro blem {to se ne vi di ka ko }e se bu xet ski de fi cit sma wi va ti u bu du} no sti. – Na dam se da }e ova vla da stvar no da tra ga za oni ma ko ji

su oja di li sta nov ni {tvo, ne sa mo na kon 5. ok to bra, ne go jo{ vi {e pre 5. ok to bra, jer do mi nant na pqa~ ka u na {em dru {tvu, jed na od naj ve }ih u isto ri ji Ju go i sto~ ne Evro pe, do go di la se de ve de se tih go di na pro {log ve ka. Ne ma opro {ta ja ko rup ci ji, pqa~ ki. I sta nov ni {tvo ko je je osi ro ma {e no po sta vqa pi ta we za {to ni su u za tvo ru oni ko ji su opqa~ ka li i sta nov ni ke i na {u dr à vu – ka zao je Ta di}. Po we g o v om mi { qe w u, u ovom tre nut ku je ne sum wi vo da Srp ska na pred na stran ka, ka ko ka è, po sma tra svo je ko a li ci o ne part ne re. – î we ni ca da wi ho vi ko a li ci o ni part ne ri svu kri vi cu sva q u j u na De m o k rat s ku stran ku, s ko jom su do sko ra bi li u ko a li ci ji, i za Srp sku na pred nu stran ku, qu de ko ji ima ju ozbiq no po li ti~ ko is ku stvo, to sve do ~i da }e i wih ta ko iz da ti. I iz ne ve ri ti u na red nom ko ra ku – uve ren je Ta di}.

Vu ~i}: Mi {ko vi} ni je ja ~i od dr à ve Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je si no} da Mi ro slav Mi {ko vi} je ste bo gat i mo }an ~o vek, ali da ga se ne bo ji jer on ni je ja ~i od dr à ve i ne }e je po be di ti. Vu ~i} je za RTS do dao i da, ako ne ko mi sli da je SNS za bi lo {ta du àn Mi {ko vi }u, to tre ba i da do ka è.

Pot pred sed nik Vla de je re kao da onaj ko se bo ri pro tiv ko rup ci je o~e ku je i pro tiv ni ke, ali da on ipak ne od u sta je od bor be, na vo de }i da za to da Mi ro slav Mi {ko vi} ra di pro tiv we ga i we go ve stran ke ni je sa znao ju ~e. – O to me znam ve} vi {e od me sec da na i }u tim i }u tim, vi dim

ku da i ka ko se stva ri kre }u, ali za {to bih o to me go vo rio na sva ku sit ni cu i ob ja {wa vao qu di ma ka kvi se kru ò ci stva ra ju, ko gde {ta è li i na ko ji na ~in da spro ve de da bi za u sta vio pro me ne u Sr bi ji – ka zao je Vu ~i} i do dao da è li da spre ~i no ve, „~e tvr te sa ve ze”. – Ne in te re su je me ne ho }e li Mi {ko vi} ili

ne ko dru gi mo }i, `e le ti, hte ti da pra vi sa ve ze iz me |u \i la sa, Jo va no vi }a, Da ~i }a i Din ki }a. Ja ve ru jem svo jim part ne ri ma i ne ve ru jem da bi oni u ta ko ne {to ula zi li. On je na veo da Mi {ko vi} ni je je di ni mo }an ~o vek kog ima za pro tiv ni ka, ali je do dao da ne `e li da po mi we ime na.

REKLI SU

Kr ko ba bi}: Vu ~i} ne }e tra `i ti sme nu \i la sa Za me nik pred sed ni ka PUPS-a i no vi ge ne ral ni di rek tor Po {te Sr bi je Mi lan Kr ko ba bi} iz ja vio je da u Be o gra du ne po s to j i ve } i n a po treb n a za sme w i v a w e gra d o n a ~ el n i k a Dra g a na \i la sa. – DS ima 50, a PUPS pet od bor ni ka, dok je za sme wi va we po treb no 56 od 110 od bor ni ka – re kao je Kr ko ba bi} za no vi broj NIN-a, na po mi wu }i da je PUPS ot po ran na pri ti ske. – Be o grad je sta bi lan, \i las je ap so lut ni po bed nik s 37 od sto i ne vi dim bo qu al ter na ti vu. Na pi ta we ka kav bi bio wi hov od go vor ako sme wi va we gra do na ~el ni ka Be o gra da bu de ul ti ma tum SNS-a, od go vo rio je da Alek san dar Vu ~i} ne }e ni tra `i ti sme wi va we \i la sa jer je li der SNS-a „ra zu man ~o vek, ko ji zna da }e PUPS bi ti prin ci pi je lan”.

Sr bqa no vi}: Po vra tak ot pi sa nih – Dru {tvo ne bi tre ba lo da se ba vi unu tar stra na~ kim pro ble mi ma DS-a i LDP-a, a ak tu el na si tu a ci ja u ze mqi de lu je kao „po vra tak ot pi sa nih” – iz ja vi la je dra ma turg Bi qa na Sr bqa no vi}. Ona je oce ni la i da se Sr bi ja vra }a u de ve de se te go di ne pro {log ve ka, {to po tvr |u je ra stu }a mr `wa pre ma raz li ~i to sti. Bi qa na Sr bqa no vi} ka è da je ona na iz bo ri ma gla sa la za Bo ri sa Ta di }a, iako joj on ni je po li ti~ ki iz bor, ali da je po ku {a la da „od mog ne To mi sla vu Ni ko li }u da po be di”. – Ovo ni je de mo krat ska pro me na, ovo je ne ka vr sta osve te, ovo je po vra tak ot pi sa nih ko ji tvr de da }e da vra te mi lo za dra go – re kla je ona u „Ka ì pr stu„ B-92. Bi qa na Sr bqa no vi} je na ve la da po sle 100 da na ra da Vla de mo è da ka è da se sa da sve svo di „na bom ba sti~ no re kla mer stvo”, i do da la da tre ba da se is pi ta rad ne sa mo pret hod noh sa zi va ve} i onog od pre 12 go di na, ka da su oni bi li na vla sti.

Ste fa no vi}: Mi {ko vi }e ve pra zne è qe Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} re kao je ju ~e da pr v i pot p red s ed n ik Vla d e Alek s an d ar Vu ~i} ima ap so lut nu po dr {ku ve }i ne u par la men tu i dr àv nih or ga na u bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, kao i po dr {ku Srp ske na pred ne stran ke na ~i jem je ~e lu. Ko men ta ri {u }i iz ja ve li de ra na pred wa ka da bi zni smen Mi ro slav Mi {ko vi} è li dru ga ~i ju vla du i dru ga ~i ju skup {tin s ku ve } i n u, Ste f a n o v i}, ko j i je funk ci o ner SNS-a, re kao je da mi sli da }e sve to osta ti sa mo na pra znim è qa ma po je di ni ca. – Mo `da go spo din Mi {ko vi} i ne ki dru gi è le dru ga ~i ju vla du, ali bu di te uve re ni da Vu ~i} ima ap so lut nu po dr {ku ve }i ne u par la men tu, dr àv nih or ga na u bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, kao i po dr {ku SNS-a – re kao je Ste fa no vi}.

~etvrtak1 . novembar2012.

poslani^ke teme

NBS na dnev nom re du Skup {ti na Sr bi je za se da la je ju ~e sa mo pre pod ne, da bi da nas dru gi put pre ki nu la se si ju za po ~e tu 23. ok to bra, ot po ~ev {i no vu sa sa mo jed nom ta~ kom dnev nog re da – iz me na ma Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je. Pr vi put je to bi lo zbog usva ja wa Za ko na o pre u zi ma wu imo vi ne i oba ve za od re |e nih ba na ka ra di o~u va wa sta bil no sti fi nan sij skog si ste ma, ko ji je omo gu }io da imo vi na i oba ve ze No ve Agro ban ke pre |u na Po {tan sku {te di o ni cu.

Kre dit za `e le zni cu Po sla ni ci su ju ~e raz mo tri li pred lo ge za ra ti fi ka ci ju vi {e me |u na rod nih ugo vo ra. Mi n i s tar k a ener g e t i k e, raz v o j a i za { ti t e `i v ot n e sre d i n e Zo r a n a Mi h aj l o v i} re kla je da su „@e le zni ce Sr bi je” je dan od ozbiq ni jih pro ble ma ko je Sr bi ja ima i da su po treb ne si stem ske pro me ne u

tom jav nom pred u ze }u, kao i u osta li ma. – Zna ~aj no je da svi di rek to ri jav nih pred u ze }a bu du bi ra ni na kon kur su, to je pra vi na ~in da do bi je mo pro fe si o nal ce, ali ne sme mo da za bo ra vi mo da sve stva ri ko je ~i sti mo po sled wih me se ci je su na sle |e pret hod ne vla de – re kla je mi ni star ka Mi haj lo vi}.

Za {to je po vu ~en spo ra zum s Ita li jom Vla da Sr bi je oba ve sti la je par la ment da je po vu kla iz skup { tin s ke pro c e d u r e za kon s ki pred l og o po t vr | i v a w u Spo ra zu ma iz me |u vla da Sr bi je i Ita li je o sa rad wi u obla sti ener ge ti ke. Po sla ni ca DSS-a San da Ra {ko vi}-Ivi} iz r a zi l a je ~u | e w e zbog to ga, ali je i pod s e t i l a na to da je kao am ba sa dor ka Sr bi je u Ita li ji bi la ne za do voq na tim spo ra zu mom, ko ji je ozna ~i l a kao “neo k o l o n i j a l an”. Ona tvr di da se taj do ku ment sa sto ji iz ni za “spo ra zu ma ko ji ma je svi ma za jed ni~ ko da Sr bi ja da je svo je na ci o nal ne re sur se, svo je hi dro i ve tro-

po t en c i j a l e kom p a n i j a m a u pre te `no ita li jan skom vla sni {tvu”.

– To ni je sa mo spo ra zum sa mo iz me |u Sr bi je i Ita li je: bu du }i da su u pi ta wu elek tra ne na sred woj Dri ni, u~e stvu je i Re pu bli ka Srp ska – re kla je mi ni star ka Zo ra na Mi haj lo vi}.

Ko li ko je Su bo ti ca du `na Po sla ni ci su ju ~e raz ma tra li i Ugo vor o ga ran ci ji iz me |u Sr bi je i Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj za pro je kat una pre |e wa vod nih si ste ma u Su bo ti ci vre dan 11 mi li o na evra. Ka ko je pri me tio po sla nik DSS-a Ra de Ob ra do vi}, go di {wi bu xet Su bo ti ce je 42 mi li o na evra i taj grad je “i te ka ko za du èn jer za ka ma te i glav ni ce tre ba da pla ti oko dva mi li o na evra”. Mi ni star ka je od go vo ri la da je to za kon na sle |en od pret hod ne vla de, “ozbiq na smo dr à va i ne ke stva ri ne mo è mo tek ta ko da pre se ~e mo”. S. Stankovi}

No va vlast u Le skov cu Pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke u Le skov cu Go ran Cve ta no vi} pot pi sao je ju ~e ko a li ci o ni spo ra zum s pred stav ni ci ma So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je o for mi ra wu vla da ju }e ko a li ci je u tom gra du ko ja }e ima ti 48 od bor ni ka, za ko je je na iz bo ri ma gla sa lo vi {e od 60.000 gra |a na Le skov ca. U ime SPS-a spo r a z um je pot p i s ao pred s ed n ik Okru -

`nog od bo ra Alek san dar \u ro vi}, ko ji je od su stvo pred sed nik Grad skog od bo ra @i vo ji na Ste fa no vi }a, naj ve }eg pro tiv ni ka te ko a li ci je u pro te klim me se ci ma, oprav dao „ma wom hi rur {kom in ter ven ci jom”. – Mi smo do bi li na log cen tra le da mo ra mo da is po {tu je mo re pu bli~ ku vlast na lo kal nom ni vou. Mi slim da je to do bro za Le sko vac jer }e mo bo qe funk ci o ni sa ti – re kao je \u ro vi}.

DSS: Gde su nov ci gra |a na Voj vo di ne – De mo krat ska stran ka Sr bi je sma tra da bor ba pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji ne }e bi ti ce lo vi ta i za o kru `e na uko li ko tim pro ce som ne bu du ob u hva }e ne i po kra jin ske in sti tu ci je – iz ja vio je ju ~e port pa rol voj vo |an skog od bo ra DSS-a Mi len ko Jo va nov na kon fe ren ci ji za no vi na re u Zre wa ni nu. – Dok se ne utvr di ka ko se tro {i u Po kra jin skom fon du za ka pi tal na ula ga wa, Fon du za raz voj Voj vo di ne, u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne, ne }e mo ima ti ce lo vi tu sli ku o to me {ta je s nov cem gra |a na Voj vo di ne. Jo va nov je, po vo dom sto ti nu da na ra da „no ve-sta re” Po kra jin ske vla de, ko ju pred vo di Bo jan Paj ti}, oce nio da „ni je vi |e no ni {ta no vo” jer, ka ko je do dao, „no vac gra |a na Po kra ji ne tro {i se bez kon tro le kao i ra ni je, ba ha to i bez ja snih ci qe va”. – Da je to ta ko, po tvr |u je i ne dav na od lu ka po kra jin ske vla sti da do ka pi ta li zu je RBV s no vih 15 mi li jar di di na ra, emi to va wem har ti ja od vred no sti s ro kom na pla te od 30 go di na – ka zao je Jo va nov, i pod se tio na to da je Po kra ji na ve} dva pu ta do sa da oba vi la do ka pi ta li za ci ju te ban ke, ko ja ima gu bit ke i ne na pla ti vih 75 od sto kre di ta.

ekonomija

~etvrtak1.novembar2012.

BA NAT SKU STA KLA RU ZA SA DA IZ VOZ ODR @A VA

Pan ~ev ci bi mo gli da za sta kle „fi jat” Jed na od ret kih fir mi ko ja u Pan ~e vu uop {te funk ci o ni {e je „Sta kla ra„. Ona je ve} de vet go di na u re struk tu ri ra wu, a us pe la je po sled wu go di nu da udvo stru ~i iz voz ka qe nog sta kla, i to u Be lo ru si ju. Osim Be lo ru si je, tr `i {te joj je i na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je, gde iz vo zi sta kla za auto bu se i trak to re, kao Ru mu ni ja, gde iz vo zi am pu li ce za he mij sku in du stri ju.

ra nog sta kla ko je pro iz vo di mo – tvr di di rek tor „Sta kla re„. Pre dve go di ne „Sta kla ra„ je pot pi sa la ugo vor s be lo ru skom kom pa ni jom MTZ. To je fa bri ka trak to ra „be la rus„, a u ma ju ove go di ne taj ugo vor je anek si ran na jo{ 2.000 kom ple ta ka bi na. – Me se~ no za Be lo ru si ju pu tu je je dan {le per ro be vred ne do 50.000 evra, {to je za po sli lo na {u pro iz vod wu,

dnevnik

VLA DA VOJ VO DI NE OD RE PU BLI KE TRA @I RAZ VOJ RE^ NOG SA O BRA ]A JA

Ti som nek po te ~e me |u na rod ni plov ni put Vla da AP Voj vo di ne je na ju ~e ra {woj sed ni ci, ko jom je pred se da vao pot pred sed nik Vla de i po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj prof. dr Dra go slav Pe tro vi}, usvo ji la in for ma ci ju o po tre bi pro gla {e wa re ke Ti se otvo re nom za slo bod nu me |u na rod nu plo vid bu.

To bi pred sta vqa lo zna ~a jan ko rak u re vi ta li za ci ji vod nog sa o bra }a ja u Po kra ji ni, dok bi se, s dru ge stra ne, po sti gao ve }i pri vred ni i eko nom ski efe kat. Ti sa u svom to ku du gom 1.358 ki lo me ta ra, pro ti ~e kroz pet ze ma qa: Ukra ji nu, Ru mu ni ju, Slo va~ ku, Ma |ar sku i Sr bi ju. Kroz po kra ji nu

Do ka pi ta li za ci ja vo do pri vrede

Voj vo di nu wen tok je dug 164 km i pred sta vqa jed nu od oko sni ca bu du }eg re~ nog sa o bra }a ja Voj vo di ne i Sr bi je. Ti sa jo{ uvek ne ma sta tus re ke na ko joj je do zvo qe na me |u na rod na plo vid ba, ne go je or ga ni zo va na ta ko da je di no Ma |ar ska ima sta tus ze mqe ko ja na ne ki na ~in ima po vla {}en po lo àj na osno vu bi la te ral nog spo ra zu ma za kqu ~e nog jo{ 1955. iz me |u FNRJ i Vla de Ma |ar ske. Osta le ze mqe mo ra ju da tra è do zvo lu od re sor nog mi ni star stva u Be o gra du da bi plo vi le Ti som, {to znat no ote à va i ad mi ni stri ra si -

Na ju ~e ra {woj sed ni ci voj vo |an ske vla de usvo je na je i in for ma ci ja o pred lo gu re or ga ni zo va wa oba vqa wa vo do pri vred ne de lat no sti u Voj vo di ni. Vo do pri vred nu de lat nost u Voj vo di ni oba vqa JVP „Vo de Voj vo di ne”, dok je deo po slo va odr à va wa vo do pri vred nih obje ka ta tre nut no po ve ren 21 vo do pri vred nom pred u ze }u, od ko jih je 16 dru {tve nih. U usvo je noj in for ma ci ji je dan od pred lo è nih mo de la re or ga ni za ci je je ste do ka pi ta li za ci ja dru {tve nih vo do pri vred nih pred u- ze }a od JVP „Vo de Voj vo di ne”, u me ri da „Vo de Voj vo di ne” stek nu ve }in sko u~e {}e u ka pi ta lu. Deo nov ca za do ka pi ta li sa we JVP „Vo de Voj vo di ne” na me we nog za do ka pi ta li sa we dru {tve nih vo do pri vred nih pred u ze }a obez be di }e se u bu xe tu APV, i bio bi na men ski ulo èn u na bav ku no ve opre me i za me nu do tra ja le. Usvo je na in for ma ci ja i za kqu~ ci bi }e upu }e ni Skup {ti ni APV na raz ma tra we i usva ja we.

tu a ci ju, zbog ~e ga ta re ka ni je po god na za me |u na rod nu plo vid bu. Vla da Voj vo di ne je usvo ji la za kqu~ ke ko ji ma pred la è Vla di Sr bi je do no {e we od go va ra ju }eg pod za kon skog ak ta o ime no va wu i du ì ni me |u na rod nog vod nog pu ta na te ri to ri ji Sr bi je u ko jem se vod ni put Ti se pro gla {a va me |u na rod nim vod nim pu tem na sek to ru od u{}a do plov nog ki lo me tra 164. Vla di Sr bi je pred lo è no je i po kre ta we pro ce sa bi la te ral ne sa rad we s Vla dom Ma |ar ske ra di da qeg una pre |e wa uslo va plo vid be na Ti si.

PRI VRED NI CI I EKO NO MI STI TRA @E HIT NU RE IN DU STRI JA LI ZA CI JU

Po treb na je pe} ko ja ne ko {ta mno go, oko dva mi li o na evra, i mo gli bi ra di ti sva sta kla za „Fi jat” u Kra gu jev cu Me |u tim, pred u ze }e i da qe ne po slu je po zi tiv no i po treb na je po mo} dr `a ve. – U pred u ze }u je do da nas or ga ni zo va no ne ko li ko ne u spe {nih ten de ra i auk ci ja i ni je pri va ti zo va no– ob ja snio je di rek tor „Sta kla re„ Ema nuel Lu pu le sku. – U tom pe ri o du su bi la na sna zi ~e ti ri raz li ~i ta so ci jal na pro gra ma, a od ne ka da 1.460 rad ni ka, ra di 193 u tri pred u ze }a. On je pod se tio i na ~i we ni cu da je fa bri ka ve} go to vo de set go di na bez pro iz vod we i da su se pre o ri jen ti sa li na do ra du sta kla. – Sma tram da smo fa bri ka „broj je dan„ ka da je re~ o fir ma ma ko je se ba ve do ra dom rav nog sta kla. Ta ko |e smo „broj je dan„ ka da je u pi ta wu ko li ~i na ka qe nog i la mi ni -

po seb no ka li o ni cu 3, ko ja se ne ga si u po sled we dve do tri go di ne – is ta kao je Lu pu le sku. Ana li za po slo va wa za 2011. go di nu po ka zu je po ve }a we iz vo za od 165 po sto u od no su na 2010. go di nu. – Iz voz je ve }i od 600.000 evra, a na {a je na me ra da do kra ja go di ne do stig ne mo oko 800.000 evra – ot krio je Lu pu le sku, ko me je ào {to je sma we na re a li za ci ja na do ma }em tr ì {tu. – O~e ku je mo da nas dr à va fi nan sij ski po dr ì, kao i po mo} u teh no lo {kom osa vre me wa va wu po go na. Po treb na nam je pe} ko ja ne ko {ta mno go, ne {to oko dva mi li o na evra. Mo gli bi smo ra di ti sva sta kla za „Fi jat„ u Kra gu jev cu. Z. Dra go je vi}

Kre dit ni pre dah za pred u zet ni ke Pro blem de blo ka de ra ~u na pred u zet ni ka i di na mi ka re pro gra ma du go va za oko 100.000 ma lih i sred wih pri vred nih dru {ta va se mo ra br zo re {i ti, sa ~im se sa gla sio i mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki}, iz ja vio je ju ~e ko or di na tor Za jed ni ce pred u zet ni ka Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) Alek san dar Gra ~a nac. Min is tar je, na ju ~e odr `a nom sa stan ku sa pred stav ni ci ma Iz vr {nog od bo ra Za jed ni ce pred u zet ni ka PKS, ka ko je Gra ~a nac re kao za Ta njug, na veo da }e mi ni star stvo de fi ni sa ti ro ko ve i in si sti ra ti na strikt noj di sci pli ni u pri me ni, ka ko bi ovaj za jed ni~ ki pro je kat od vi tal nog zna ~a ja za po slo va we pred u zet ni ka do pri neo re lak sa ci ji po slo va wa, ali i pu we wu bu xe ta iz te ku }ih pri li va.

Srp ska in du stri ja go to vo de va sti ra na po li ti ke Zo ran Mar ti no vi} je uka zao na to da je in du stri ja po sle de ve de se tih go di na pro {log ve ka ve }im de lom de va sti ra na, do {lo je do za sto ja u raz vo ju, pa da bro ja za po sle nih i gu bit ka tr `i {ta. Mar ti no vi} je oce nio da pri va ti za ci ja ni je do ve la do po di za wa efi ka sno sti pri vre de. Po we go vim re ~i ma, kao obla sti u ko ji ma tre ba spro ve sti re in du stri ja li za ci ju ozna ~e na su sred we i vi so ko teh no lo {ke obla sti in du strij ske pro iz vod we, pre

Za po stu pak re in du stri ja li za ci je neo p hod no je us po sta vi ti in sti tu ci o nal ni okvir, po ve }a ti broj za po sle nih u re al nom sek to ru i pro iz vod wu, oce we no je ju ~e na pa ne lu „Re in du stri ja li za ci ja Sr bi je”. Isto vre me no je is tak nu to da srp ska pri vre da ne mo è iz dr à ti po sto je }u ad mi ni stra ci ju. Pred sed nik udru è wa po slo da va ca „Po slo da vac” i vla snik „MKgru pe„ Mi o drag Ko sti} je oce nio da je mo del za du ì va wa za is pla tu pla ta, {to pred sta vqa naj ve }u stav ku u bu xe tu, neo dr ìv. Po we go vim re ~i ma, mno go qu di za vi si od ma lo qu di ko ji ra de, 1,8 mi lion je za po sle no, od to ga 550.000 u dr àv noj ad mi ni stra ci ji. Ka ko je do dao, 1,6 mi lion je pen zi o ne ra, od to ga je 250.000 oti {lo u pre vre me nu pen zi ju, {to je, ako se u ob zir uzme i broj ne za po sle nih, pot pu no neo dr ì vo. Ko sti} je do dao da ne ko mo ra da ka è da smo uda ri li gla vom o zid, da iz vo za ne ma i da ne mo è ovo li ka ad mi ni stra ci ja bi ti na le |i ma ova ko ma log bro ja rad ni ka. Na gla sio je da su i u bu xe tu za 2013. naj ve }a stav ka pla te za po sle nih u ad mi ni stra ci ji, oce niv {i da su i ra ni ji bu xe ti bi li ne re al ni. On je is ta kao da se ne mo è pro iz vo di ti sa mo za srp sko tr ì {te ko je je ma lo, ali da za iz la zak na svet sko i evrop sko tr ì {te kom pa ni je mo ra ju bi ti kon ku rent ne. Po we go vim re ~i ma Sr bi ja tre ba da is ko ri sti kom pa ra tiv ne pred no sti ko je ima, na pri mer u ener ge ti ci i po qo pri vre di. Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne

Uvo zi mo ono {to smo pro iz vo di li Eko no mi sta Dra go van Mi li }e vi} je is ta kao da je za po sled wih 14 go di na u 19 od 23 pri vred ne gra ne za be le `en pad pro iz vod we, u ne kim i do 500 od sto, dok su se po je di ne i uga si le. Uka zav {i na to da Sr bi ja da nas uvo zi ono {to je ne ka da pro iz vo di la, Mi li }e vi} je oce nio da je Sr bi ja re la tiv no kon ku rent na sa mo u pre hram be noj in du stri ji, gde se be le `i trend ra sta.

Zemqa

Valuta

Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

111,0179

113,2836

115,8891

110,6781

Australija

dolar

88,8570

90,6704

92,7558

88,5850

Promena %

Cena

Promet

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

7,69%

700

AIK banka a.d. , Ni{

1,07%

1.415

42.450.000

Kredi banka a.d. , Kragujevac

0,70%

1.863

661.420

Lasta a.d. , Beograd

0,42%

241

46.272

Energoprojekt industrija a.d.

0,07%

1.500

1.375.432

Promena %

Cena

Promet

Central a.d. , Vrbas

-8,00%

460

155.020

Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

85,7017

87,4507

89,4621

85,4393

Banka Po{tanska {tedionica a.d.

-6,01%

23.451

773.890

Danska

kruna

14,8784

15,1820

15,5312

14,8328

Mlekara a.d. , Subotica

-4,97%

1.300

104.000

Norve{ka

kruna

14,9336

15,2384

15,5889

14,8879

[vedska [vajcarska V. Britanija SAD

kruna franak funta dolar

1 1 1 1

12,8823 91,8871 137,7906 85,6752

13,1452 93,7623 140,6027 87,4237

13,4475 95,9188 143,8366 89,4344

12,8429 91,6058 137,3688 85,4130

Kursevi iz ove liste primewuju se od 31. 10. 2012. godine

rad ni ka za po sle nih u toj obla sti, i na gla sio da je Sr bi ji po treb na raz voj na, od go vor na in du strij ska po li ti ka. Po tre ban je i dru {tve ni do go vor o re in du stri ja li za ci ji i ja sne smer ni ce za taj pro ces. Po we go vim re ~i ma, in du stri ja da nas u pu we wu bu xe ta u~e stvu je s 19 do 21 od sto, a tre ba lo bi s 35 do 40 pro ce na ta. Ma ti} je oce nio da broj za po sle nih tre ba po ve }a ti za 400.000 do 500.000, uka zav {i na to da su za ra de u re al nom sek to ru oko 30 od sto ma we ne go kod bu xet skih ko ri sni ka. In du stri ja je, do dao je on, za ma jac ko ji tre ba da po slu ì {i roj za jed ni ci. Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta me ta la ca Sr bi je Zo ran Vu jo vi} je is ta kao da tre ba za u sta vi ti pad pro iz vod we, bro ja za po sle nih, kao i za ra da u obla sti in du stri je i su zbi ti „si vu eko no mi ju„. Vu jo vi} je oce nio da tre ba stvo ri ti uslo ve za no va za po {qa va wa, eko nom skim am ba sa do ri ma na lo ì ti da ak tiv no ra de na pro na la è wu no vih tr ì {ta i u po slo vi ma da va ti pred nost do ma }im pred u ze }i ma. Eko no mi sta Qu bo drag Sa vi} je is ta kao da je pro {lo vre me gran skog pri stu pa u raz vo ju in du stri je i da tre ba po dr à ti i uve sti po re ske olak {i ce za one pro iz vo de ko ji se mo gu pla si ra ti na tr ì {tu. On je na veo da se mo è raz mo tri ti i uvo |e we si ste ma do vo stru kog kur sa – da se iz vo zni ci ma da iz me |u 20 i 30 po sto vi {e, oce niv {i da je po treb no us po sta vi ti no vu in du strij sku pro iz vod wu, a fo kus s uslu `nog sek to ra pre ba ci ti na pro iz vod wu. E. Dn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

sve ga he mij ske, elek tron ske, in du stri je ma {i na i ure |a ja i sa o bra }aj nih sred sta va. Mar ti no vi} je na veo da i da qe po sto ji ten den ci ja pa da bro ja za po sle nih u in du stri ji, i do dao da je iz me |u 2007. i 2010. go di ne broj za po sle nih u toj obla sti sma wen 22,6 od sto, od no sno za 140.000 qu di. Pred sed nik In du strij skog sin di ka ta Sr bi je Dra gan Ma ti} je is ta kao da je re in du stri ja li za ci ja `i vot no va `na te ma za oko 300.000

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-4,36%

570

74.100

Go{a monta`a a.d. , V. Plana

-0,81%

2.205

121.300

Promena %

Cena

Promet

Vojvo|anskih top-pet akcija Central a.d. , Vrbas Mlekara a.d. , Subotica

-8,00% -4,97%

460 1.300

155.020 104.000

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-4,36%

570

74.100

Jedinstvo a.d. , Kikinda

0,00%

300

1.500

Aik Ba~ka Topola a.d.

0,00%

15.000

720.000

BELEX 15 (449,40 0,21) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{ Imlek a.d. , Beograd NIS a.d., Novi Sad

1,07% 0,00% 1,25%

1.415 3.000 648

42.450.000 453.000 6.078.792

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,70%

427

619.378

Energoprojekt holding a.d.

0,36%

552

214.231

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,60%

450

4.500

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

195

3.900

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-0,92%

1.080

432.100

Metalac a.d. , Gornji Milanovac Jubmes banka, Beograd

0,67%

1.641

59.080

0,00

8.696

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.387

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

434

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik ULA GA WE U BU DU] NOST

Vodama fali deset milijardi evra Sr bi ji su po treb na ula ga wa od oko de set mi li jar di evra da bi efi ka sno upra vqa la vod nim re sur si ma, re ~e no je ju ~e na pred sta vqa wu no vog Uneskovog cen tra dru ge ka te go ri je za upra vqa we vo da ma i kli mat skim pro me na ma, ko ji je otvo ren pri In sti tu tu za vo do pri vre du „Ja ro slav ^er ni” u Be o gra du. No vi Uneskov cen tar je pro mo vi san u okvi ru me |u na rod ne kon fe ren ci je „Vo da za odr `i vi raz voj i pri la go |a va we kli mat skim pro me na ma” u Srp skoj aka de mi ji na u ka i umet no sti.

Pred sed nik SA NU aka de mik Ni ko la Haj din je iz ja vio da Sr bi ja, upr kos svim ne da }a ma ko je su nas za de si le u pret hod nom pe ri o du, i da qe ima re spek ta bil ne na u~ ne i stru~ ne ka pa ci te te za upra vqa we vo da ma. Ge ne ral ni di rek tor in sti tu ta „Ja ro slav êr ni” Mi lan Dim ki} je re kao da Sr bi ja ima vo de, ali ni je ta~ na ~e sta tvrd wa da je na {a ze mqa bo ga ta vo da ma i da bi dr à va tre ba lo da po sve ti ve }u pa `wu o~u va wu vod nih re sur sa. Dim ki} je re kao da bi Sr bi ja mo ra la go di {we da ula è u vod ne re sur se iz me |u 350 i 400 mi li o na evra u na red nih dva de se tak go di na, s ob zi rom na to da }e se sve ze mqe u sko roj bu du} no sti su o ~i ti sa sve ve }im kli mat skim pro me na ma, ko je }e se od ra zi ti i na vo de.

~etvrtak1.novembar2012.

KLI JEN TI BIV [E AGRO BAN KE NA PRA VI LI JU ^E GU @VU U PO [TAN SKOJ [TE DI O NI CI

[tedi{e nagrnule na {altere i dobile svoje pare Ota ka ko je po ~et kom ove sed mi ce Po {tan ska {te di o ni ca pre u ze la kli jen te Agro ban ke, gu `ve is pred {al te ra ne je wa va ju. U sa moj [te di o ni ci u No vom Sa du, a ko ja po kri va ce lu Po kra ji nu, ka ù da su se or ga ni zo va li naj bo qe {to su mo gli, ali da je u pi ta wu obi man po sao i da se sve ne mo è ura di ti od da nas do su tra. Rad no vre me je pro du è no pa se ra di od osam do 20 ~a so va. U sva koj pre u ze toj eks po zi tu ri No ve Agro ban ke, uz sta re za po sle ne je i po je dan slu `be nik Po {tan ske {te di o ni ce ko ji po ma è da se po sao oba vi efi ka sni je. Upr kos to me, kli jen ti Agro ban ke ima ju broj ne pri med be. Pre sve ga na du ì nu ~e ka wa: de {a va se da se, dok se ne sre de sve for mal no sti, na {al te ru pro ve de i ne ko li ko sa ti. Na sa mom ula zu u [te di o ni cu sre li smo stran ku ko ja je na sre |i va we oba ve za ~e ka la du è od dva sa ta i na rav no gla sno pro te sto va la. Po {tan ska {te di o ni ca je pre u ze la svih 250.000 kli je na ta No ve Agro ban ke i po sao je ve li ki. Osim to ga, ovih da na na is pla tu sti è naj vi {e par ti ja {ted we oro ~e ne pro {le go di ne u ovo vre me pa je i broj onih ko ji svra }a ju u svo ju ban ku jo{ ve }i. Tu su i sta ri kli jen ti [te di o ni ce ko ji tu ima ju te ku }e ra ~u ne pre ko ko jih pri ma ju pla te ili pen zi je. U Sr bi ji se, naj ~e {}e, od pla te do pla te je dva sa sta vqa kraj s kra jem. To je jo{ je dan raz log da kli jen ti po ù re u svo ju no vu ban ku da uzmu no vac. Osim to ga, odav no smo se na vi kli na

U samoj [tedionici kaù da su se pripremili najboqe {to su mogli, ali da se ceo posao ne moè uraditi za dan bez te{ko}a kar ti ce pa svi è le da je od mah do bi ju. Uz to, Po {tan ska {te di o ni ca je za du è na da is pla }u je i ve }i nu dr àv nih da va wa gra |a ni ma, po put so ci jal ne po mo }i, de~ jeg do dat ka, nov ca ko ji do bi ja ju ne za po sle ni s Tr ì {ta ra da, {to po ve }a va broj onih ko ji do la ze na {al te re. Ima ju svo je po slov ne je di ni ce u go to vo svim ve }im gra do vi ma i me sti ma u Voj vo di ni, a ta mo gde ne ma ju, pre u ze li su eks po zi tu re Agro ban ke, ta ko da ih je sa da ukup no 20. Kon kret no u No vom Sa du, to su je di ni ce ban ke na Po qo pri vred nom fa kul te tu i na No vom na se qu, a naj vi {e kli je na ta do la zi u glav -

ZA DO BI JA WE GRA \E VIN SKIH DO ZVO LA IN VE STI TO RI MA TRE BA 269 DA NA

nu zgra du [te di o ni ce na Bu le va ru oslo bo |e wa u bli zi ni @e le zni~ ke sta ni ce. Sva ki kli jent ko ji do |e s li~ nom kar tom da sre di bi lo ko ji od sta rih ra ~u na to }e mo }i da ura di. Tu je ma ti~ ni broj i ~ak i ako ne ma ju sta re do ku men te Agro ban ke, mo }i }e da ih pro na |u u no voj evi den ci ji. Da bi se po di gla ka ma ta od {ted we, re o ro ~io no vac, sre dio no vi te ku }i ra ~un i iz da la kar ti ca po treb no je pet na e stak mi nu ta. To je raz log {to se stva ra ju re do vi. Sve ko ri sni ke te ku }ih ra ~u na ~e ka i de bit na „post kar ti ca„, ko ja je ko bren di ra na s „di nom”, od no sno pru `a

kli jen tu iste mo gu} no sti. Osim to ga, [te di o ni ca ima u po nu di i kar ti ce iz pro gra ma „Ma ster kar da„ i „Vi ze„, a do bi }e ih kli jen ti ko ji to è le i is pu wa va ju uslo ve, ali to ne ide auto mat ski. Uz ra ~un do bi ja ju i do zvo qe ni mi nus ako is pu wa va ju uslo ve. Kli jen ti ko ji do |u na bi lo ko ji {al ter P[-a, pa i one pre u ze te od Agro ban ke, mo }i }e da oba ve po sao: svim po slov nim jed ni ca ma pro sle |e ni su po da ci, ali }e po „post kar ti cu„ mo `da mo ra ti mo `da da idu u dru gu po slov nu je di ni cu. Re ci mo u No vom Sa du, kli jent mo è iz eks po zi tu re na Po qo pri vred nom fa kul te tu na Li ma nu do bi ti in for ma ci ju da mu je kar ti ca u pro sto ri ja ma na Bu le va ru oslo bo |e wa. U [te di o ni ci su se tru di li da adre su kli je na ta uskla de s naj bli òm po slov nom jed ni com, ali ni su kod svih us pe li. Kli jen ti ko ji na {al te ru do bi ju in for ma ci ju da mo ra ju u {et wu ni su odu {e vqe ni, ali, {ta je – tu je. Osim gra |a na, tu su i pred u zet ni ci i prav na li ca. Oni u No vom Sa du ne ~e ka ju na {al te ru ve} se sve for mal no sti pre no sa oba vqa ju u kan ce la ri ji na pr vom spra tu na Bu le va ru. [to se ti ~e sta rih re dov nih kli je na ta [te di o ni ce, svi ima ju kar ti cu pa no vac mo gu po di }i iz ban ko ma ta, a to va ì i za ko ri sni ke svih so ci jal nih da va wa. Sle de }a fa za bi }e re gu li sa we kre dit nih oba ve za gra |a na i dru gih. Ali on da }e, po svoj pri li ci, Ban ka ju ri ti kli jen te a ne obr nu to. D. Vu jo {e vi}

RE CE SI JA TRA JE

BDP pao 2,2 odsto Re al ni pad bru to do ma }eg pro iz vo da Sr bi je, u ce na ma pret hod ne go di ne, u tre }em kvar ta lu 2012. go di ne iz no sio je 2,2 od sto u od no su na isti pe riod la ne, po ka za la je fle{-pro ce na ko ju je ju ~e ob ja vio Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.Ob ra ~un kvar tal nog BDP-a za tre }e tro me se~ je 2012. go di ne, ko ji je de taq ni ji i ko ji se iz vo di na ni `im ni vo i ma agre gi ra wa, bi }e ob ja vqen 28. de cem bra, na ve de no je u sa op {te wu RZS-a.

Mali promet na malo Pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u Sr bi ji u sep tem bru je bio 4,6 od sto ma wi ne go u istom me se cu la ne, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. U sep tem bru je u ma lo pro da ji pro met ro be bio 0,6 od sto ma wi ne go u av gu stu. U pe ri o du ja nu ar–sep tem bar ove go di ne pro met ro be je bio 3,7 od sto ma wi ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne.

TENT ~etvrti na svetu Pri vred no dru {tvo TE Ni ko la Te sla za u ze lo je 4. me sto me |u 27 svet skih elek tra na, ~i je po slo va we je oce wi va la {ved ska kon sul tant ska ku }a SKF. Na osno vu kri te ri ju ma oce wi va wa TENT je ran gi ran na vi so ko 4. me sto me |u 27 elek tra na sa ko ji ma je upo re |i van, a me |u ko ji ma su bi le i is tak nu te elek tro kom pa ni je kao ^EZ, RWE i dru ge, ob ja vqe no je na kon fe ren ci ji „Elek tra ne 2012”, ko ja je po ~e la na Zla ti bo ru.

TRE BA LI SPA SA VA TI RAZ VOJ NU BAN KU VO JVO DI NE

U Srbiji se gradi Kada mogu drugi, moè i Vojvodina najsporije na svetu Za do bi ja we svih gra |e vin skih do zvo la u Sr bi ji je in ve sti to ru po treb no da pro |e kroz 18 pro ce du ra, na {ta }e, ako sve bu de te klo u naj bo qem re du, ~e ka ti 269 da na, na vo di se u ovo go di {wem iz ve {ta ju Svet ske ban ke o la ko }i po slo va wa u ze mqa ma sve ta. Po to me smo na 179. me stu na sve tu, me |u 185 dr à va ~i ji su uslo vi za bi znis me re ni u tom is tra ì va wu.

Ka ko su iz ra ~u na li ana li ti ~a ri Svet ske ban ke, za do bi ja we svih po treb nih gra |e vin skih do zvo la i sa gla sno sti ko je mo ra ima ti in ve sti tor ko ji `e li da na svom ze mqi {tu po dig ne skla di {te, po tro {i }e ta~ no 6.341.769 di na ra. U tu ci fru, na rav no, ni su za ra ~u na ti mi to i ko rup ci ja ko ji ma }e u Sr bi ji sva ka ko mo ra ti da „pod ma `e” da bi sve i{lo ka ko tre ba. Iz ve {taj je pra vqen po stan dar di zo va nim pro ce du ra ma: uze ta je u ob zir grad wa ma ga cin skog objek ta je din stve ne vred no sti.

Lo kal ni sa rad ni ci Svet ske ban ke ta da iz ra ~u na va ju sve tro {ko ve i pro ce du re po treb ne za iz grad wu ta kvog objek ta a do bi je ni po da ci se po tom ran gi ra ju po ze mqa ma. Sr bi ja je u ovo go di {wem iz ve {ta ju Svet ske ban ke na 86. me stu glo bal ne li ste ko ja me ri la ko }u po slo va wa i me |u de set eko no mi ja ko je su spro ve le naj ve }i broj re for mi, a na pro {lo go di {woj

li sti bi la je na 95. me stu, sa op {ti la je ta me |u na rod na fi nan sij ska in sti tu ci ja. Pro te kle go di ne Sr bi ja je na pra vi la po mak u tri obla sti ko ja se me re u iz ve {ta ju – re {a va we pi ta wa ne sol vent no sti, spro vo |e we ugo vo ra, osni va we pred u ze }a. U obla sti Osni va we pred u ze }a Sr bi ja je na li sti Svet ske ban ke na 42. me stu, po Upi su ne po kret no sti na 41, po Me |u na rod noj tr go vi ni na 94, po Do bi ja wu kre di ta na 40, po Do bi ja wu pri kqu~ ka za stru ju na 76, i po Za {ti ti in ve sti to ra na 82. me -

stu. U obla sti Spro vo |e we ugo vo ra Sr bi ja je na 103. me stu, kao i u Re {a va wu ne sol vent no sti, po Pla }a wu po re za na 149, a naj lo {i je smo – ve} go di na ma – pla si ra ni u obla sti do bi ja wa gra |e vin skih do zvo la. Naj kra }e se, po iz ve {ta ju Svet ske ban ke, ~e ka na do bi ja we do ka za o vla sni {tvu nad ze mqi {tem ({est da na) i na do zvo lu za po ~e tak ra do va i teh ni~ ki pre gled zgra de (po je dan dan). Naj du `e je po treb no za do bi ja we sa me gra |e vin ske do zvo le (90 da na), dok se za do zvo le i sa gla sno sti od to pla ne, vo do vo da, In spek ci je ra da i sli~ no, kao i za upis zgra de u re gi star, ~e ka iz me |u 45 i 60 da na. Po rez na iz grad wu jed nog ta kvog skla di {ta u pred gra |u Be o gra da ko {tao bi, po pro ra ~u nu Svet ske ban ke, oko 5,4 mi li o na di na ra. U re gi o nu Is to~ ne Evro pe i Cen tral ne Azi je se u pro se ku za do bi ja we svih gra |e vin skih do zvo la ~e ka ne {to kra }e ne go u Sr bi ji – 226 da na. U Fin skoj je, na pri mer, in ve sti to ru za to po treb no sve ga 66 da na, ko li ko i u Hong kon gu. Ap so lut ni re kor der je ipak Sin ga pur, ko ji i ina ~e pred wa ~i na svim li sta ma o bi znis-okru `e wu – u toj azij skoj ze mqi-gra du za do bi ja we gra |e vin skih do zvo la po treb no je tek 26 da na. Lo {i je od Sr bi je su, iz me |u osta lih pla si ra ni Zim bab ve (614 da na), kao i Ha i ti, gde je in ve sti to ru za do bi ja we svih gra |e vin skih do zvo la i sa gla sno sti po treb no ~ak tri go di ne. V. ^vor kov

Raz voj na ban ka Voj vo di ne na {la se ovih da na na ta pe tu zbog od lu ke nad le `nih iz Po kra ji ne da je spa su uki da nja. Kao {to je po z na t o, Skup {ti na Voj vo di ne do ne la je od lu ku o upum pa va w u 150 mi l i o n a evra u tu ku }u. No vac }e se obez be di ti ob ve zni ca ma Po kra ji ne ko je }e se emi to va ti s ro kom do spe }a od 30 go di na. Dok jed ni sma tra ju da }e to bi ti ulu do po t ro { en no v ac na ban k u ko j a u svom port f o l i j u ima ~ak 75 od s to ne n a p la t i vih kre di ta te da je to g a sve s tan i pr v i svet s ki fi n an s ij s ki po li ca jac MMF, dru gi su sprem ni da tvr de da sve ne mo ra da se od vi ja po una pred utvr |e nom cr nom sce na ri ju – Ako ve} dr `a va sma tra da je do ka pi ta li za ci ja Raz voj ne ban ke Voj vo di ne to -

pi ta se fi nan sij ski stru~ wak dr Si ni {a Osto ji}. – Raz voj na ban ka se na {la u pro ble mu za jed no s pri vre dom i Sr bi je i ta ko do spe la u du bi o zu. Naj ve }a ma na te

Po da ci Udru `e wa ba na ka Sr bi je go vo re da je 19 od sto kre di ta kod nas pro ble ma ti~ no, ra ~u na ju }i i pri vre du i sta n ov n i { tvo, s tim {to je kod pred u ze }a to i go -

ku } e su sta r i pro b le m i. Ka d a je uve d e n a pri n ud n a upra va u Me tals ban ku, ko ja je ka sni je po sta la RBV, to kom tog pro ce sa je tre ba lo sta re du bi o ze bo qe i{ ~i sti ti. Raz voj na bi ta da mo -

re – 23 od sto. Ka ko on da da qe i ka ko osno va ti re pu bli~ ku raz voj nu ban ku, {to je ve} du go op ci ja pa ima mo i na crt za ko na na tu te mu ka da su po k ra j in s ka is k u s tva pri li~ no bol na? – Mi slim da je sku po i ne pro duk tiv no spa sa va ti Raz voj nu ban ku Voj vo di ne – ka `e stru~ wak za ovu oblast dr Bran k o @i v a n o v i}. – Ba{ pri m er iz Voj v o d i n e go vo ri da ne tre ba od ba na ka u ve }in skom dr `av nom vla sni {tvu ko je su u pro ble mu pra vi ti raz voj ne ban ke. No va grin fild in ve sti ci ja bi la bi bo qe re {e we. U star tu ne bi bi lo du bi o za. Na RBV, Agro ban ku, Pri vred nu ban ku Be o grad do sa da je po tro {e no 600 mi li o na evra. D. Vu jo {e vi}

Lo kal ni ka rak ter Stru~ wa ci se sla ù u to me da je RBV lo kal nog ka rak te ra te da to {to se do go di lo s wom ne mo è kon ta mi ni ra ti ceo ban kar ski si stem u Sr bi ji. Ko je je pra vo re {e we za ban ke u pro ble mu? Svi se sla ù u to me da je ovo pra vi pri mer da dr à va {to pre tre ba da pri va ti zu je te ku }e jer ni je do bar upra vqa~. Jer, do sa da su se te {ko }e ja vqa le u ku }a ma u ko ji ma je ona ve }in ski vla snik. li k o lo{ po t ez, za { to isto vre me no u Ko mer ci jal nu ban ku ula è sto mi li o na evra da bi ima la vla sni~ k i udeo od 42 od s to, {to se ovih da na do ga |a? –

gla lak {e po slo va ti. Me |u tim, ona ni je je di na u ko joj se mo gu na }i pro ble mi i pred u ze }a ko ja ne pla }a ju, pri ~a sli~ nih toj la ko mo `e bi ti jo{.

dRU[TvO

~etvrtak1.novembar2012.

JEDINICA ZA MO@DANI UDAR U ZREWANINU OPRAVDALA POSTOJAWE

Zna t no sma we na smrt nost pa ci je na ta Zva ni~ ni po da ci po ka zu ju da je smrt nost od bo le sti si ste ma kr vo to ka u Sred wo ba nat skom okru gu od 2001. do 2010. go di ne opa la go to vo ~e ti ri od sto. Za be le `en je i zna tan pad sto pe smrt no sti usled mo `da nog uda ra, i to 14 od sto od 2009. do 2012. go di ne, {to je, po mi {qe wu di rek tor ke zre wa nin ske Op {te bol ni ce “\or |e Jo a no vi}” dr Gor da ne Ko zlo va~ ki, iz van re dan re zul tat. Ona je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kla da je u toj zdrav stve noj usta no vi sto pa smrt no sti kod pa ci je na ta s mo `da nim uda rom 2009. iz no si la 26,86 od sto. Ve} s po ~et kom ra da Je di ni ce za mo `da ni udar pri zre wa nin skoj Bol ni ci, le ta li tet, od no sno sto pa ko ja po ka zu je od nos iz me |u bro ja obo le lih i umr lih, bio je u vid nom pa du.

bru a ra 2006. go di ne. U No vom Sa du se trom bo li za pri me wu je od av gu sta 2008, a u Zre wa ni nu je Je di ni ca za mo `da ni udar po ~e la da ra di 25. mar ta 2010. – pod se ti la je na ~el ni ca Ode qe wa ne u ro lo gi je u Op {toj bol ni ci dr Ro zma ring Mir kov, na po mi wu }i da je fak tor vre me na prak ti~ no naj va `ni ji ele ment uspe {no sti tret ma na, te da je neo p hod no mo `da ni udar shva ti ti kao ur gent no sta we i ta ko i po stu pa ti. Po we nim re ~i ma, s te ra pij skog aspek ta naj dra go ce ni ja su pr va tri do 4,5 sa ta bo le sti, ta ko zva ni “te ra pij ski pro zor”, ka da je mo gu }a pri me na trom bo li ti~ ke te ra pi je. [ef Je di ni ce za mo `da ni udar dr Dra gan De ri kra va je re kao da to ode qe we funk ci o ni {e po prin ci pu je di ni ce in ten ziv ne ne ge sa ~e ti ri po ste qe,

Globalni poreme}aj mo`dane funkcije Akut ni mo `da ni udar de fi ni {e se kao glo bal ni po re me }aj mo `da ne funk ci je ko ji na sta je na glo, tra je du `e od 60 mi nu ta, a po sle di ca je po re me }aj mo `da ne cir ku la ci je. U za vi sno sti od me ha ni zma na stan ka, mo `e se kla si fi ko va ti u dve ve li ke gru pe – akut ni is he mij ski mo `da ni udar, ko ji se ja vqa kod 75-80 od sto bo le sni ka, i akut ni he mo ra gij ski, ko ji “po go di” 20 do 25 od sto pa ci je na ta.

dnevnik

U DRUGOJ POLOVINI NOVEMBRA O^EKUJE SE DISTRIBUCIJA VAKCINE PROTIV GRIPA

I ove se zo ne bez do ma }eg ce pi va

Ten der za na bav ku vak ci ne pro tiv gri pa za se zo nu 2012/2013. u{ao je u za vr {nu fa zu i ovih da na o~e ku je se pot pi si va we ugo vo ra s re le vant nim dr `av nim usta no va ma. I ove se zo ne naj ve ro vat ni je }e se na ba vi ti vak ci ne fran cu skog pro iz vo |a ~a „Sa no fi-Pa ster„. Po pla nu po tre ba, ko ji je ura dio In sti tut za jav no zdra vqe”Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut”, za ovu se zo nu bi }e obez be |e no 297.059 do za vak ci na. To je 55.711 do za ma we u od no su na pro {lu go di nu, ka da je do mo vi ma zdra vqa di stri bu i ra no 352.770 do za vak ci na pro tiv gri pa. Pro {le go di ne utro {e no je 212.068 do za, a ne is ko ri {}e no je osta lo 140.702. Di stri bu ci ja vak ci na o~e ku je se u dru goj po lo vi ni no vem bra. Ce na vak ci na pro tiv gri pa de fi ni sa na je od lu kom Vla de Re pu bli ke Sr bi je o ce na ma le ko va za hu ma nu upo tre bu i iz no si 448,80 di na ra po do zi. Ni ove se zo ne vak ci na ci ja se ne }e oba vi ti do ma }om vak ci nom, ko ja je tre ba lo da bu de pro iz ve de na u In sti tu tu „Tor lak„. – Ka da je re~ o do ma }oj vak ci ni pro tiv gri pa, kao {to smo u vi {e na vra ta oba ve sta va li jav -

Sastav vakcine Ka ko na vo de u In sti tu tu za jav no zdra vqe Sr bi je „Ba tut”, u skla du s pre po ru ka ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, za se ver nu Ze mqi nu he mis fe ru i ove go di ne, kao i pro {lih, u sa stav vak ci ne ula ze dva ti pa A vi ru sa gri pa i je dan tip B vi ru sa gri pa: AH1N1 „ka li for ni ja!, A-H3N2 „vik to ri ja„ i B „vi skon sin„. nost, iz ra da vak ci na u sa vre me nim uslo vi ma i s vr lo ja snim za ko no dav nim i re gu la tor nim pro pi si ma, slo `en je i du go tra jan po sao – ka `e za na{ list piar In sti tu ta „Tor lak„ San dra

^e rin. – U ovom tre nut ku, sa za do voq stvom mo `e mo da kon sta tu je mo da je vak ci na sti gla do fa ze pret kli ni~ kih is pi ti va wa. Naj ve }i deo tih is pi ti va wa spro vo di se na In sti tu tu „Tor -

lak„, dok }e se deo, te sti ra we na la si ca ma, oba vi ti u ino stran stvu, pod po kro vi teq stvom i fi nan si ra no od Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je. O~e ku je mo da kom plet na pret kli ni~ ka is pi ti va wa vak ci ne bu du za vr {e na na pro le }e na red ne go di ne. Na kon to ga po treb no je ura di ti kli ni~ ka is pi ti va wa, iz ra du re gi stra ci o ne se ri je vak ci ne, pri pre mu do ku men ta ci je i re gi stra ci ju pro iz vo da kod Agen ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je. Sle di iz ra da ko mer ci jal ne se ri je i we no pu {ta we u pro met. Po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, na ve de ni pro ces zah te va vre me i od re |e ni no vac, u skla du sa ~i jim pri li vom }e se na red ne fa ze od vi ja ti. San dra ^e rin po seb no na gla {a va da In sti tut „Tor lak„ ni je bu xet ska ku }a i da se fi nan si ra iz sop stve nih pri ho da i do na ci ja Svet ske zdrav stve ne opr ga ni za ci je. Od ju la 2010. go di ne za pro iz vod ni pro ces ta ku }a ni u ko jem smi slu ni je op te re ti li bu xet Re pu bli ke Sr bi je i sve je fi nan si ra la iz sop stve nim pa ra ma i do na ci ja ma SZO-a. J. Barbuzan

U VOJVODINI ^AK 23 OP[TINE NEMAJU NARODNU KUHIWU – Ta ko je 2011. go di ne umi ra lo se dam od sto pa ci je na ta ma we u od no su na 2009, a ove go di ne umi rao je sva ki pe ti – ob ja sni la je dr Ko zlo va~ ki. Od 25. mar ta 2010, od no sno od po ~et ka ra da Je di ni ce za mo `da ni udar, do 29. ok to bra ove go di ne, u Bol ni cu je pri mqe no 1.166 pa ci je na ta. Wih 504 je ima lo is he mij ski mo `da ni udar, a 27 obo le lih je do bi lo trom bo li ti~ ku te ra pi ju, {to je 2,67 od sto od ukup nog bro ja pa ci je na ta. U raz vi je nim ze mqa ma u sve tu tu vr stu te ra pi je u pro se ku do bi je od je dan do pet od sto bo le sni ka. – U le ~e wu akut nog is he mij skog mo `da nog uda ra uvo |e wem Je di ni ce za mo `da ni udar po stig nut je ve li ki na pre dak. Pr va ta kva je di ni ca u Sr bi ji for mi ra na je na In sti tu tu za ne u ro lo gi ju Kli ni~ kog cen tra Sr bi je u Be o gra du po ~et kom 2005, a pr va trom bo li za iz ve de na je fe -

gde po sto ji mo gu} nost in va ziv nog i ne in va ziv nog mo ni to rin ga i gde se le ~e pa ci jen ti sa mo u akut noj fa zi bo le sti. – Ra di o lo zi su do stup ni 24 sa ta da bi se u naj kra }em pe ri o du kod pa ci jen ta ura dio ske ner gla ve. Pa ci jen ti su u na {oj je di ni ci zbri nu ti s kom plet nim mo ni to rin gom. Pra te se wi ho ve vi tal ne funk ci je i naj ma we pro me ne se uo~a va ju na vre me, a po tom se pred u zi ma ju me re le ~e wa i pre ven ci je da qih kom pli ka ci ja – ka zao je De ri kra va. Na kon is te ka 24–48 ~a so va le ~e wa u Je di ni ci za mo `da ni udar, pa ci jent, kom plet no di jag no sti ko van, bi va pre me {ten na Ode qe we za ne u ro lo gi ju na da qe le ~e we i ra nu fi zi kal nu te ra pi ju. Po za vr {et ku le ~e wa, pre ma kli ni~ koj sli ci, pa ci jen ti se upu }u ju na da qi re ha bi li ta ci o ni tret man u ba wu „Ru san da„ ili na ku} no le ~e we. @. Balaban

Je se wi ras pust u {ko la ma u Voj vo di ni Osnov ci i sred wo {kol ci u Voj vo di ni od da nas do po ne deq ka bi }e na je se wem ras pu stu. Po sle ~e tvo ro dnev nog od ma ra wa od {ko le, sle de }i od mor voj vo |an ske |a ke ~e ka 22. de cem bra, ka da po ~i we tro ne deq ni zim ski ras pust, ko ji se za vr {a va 14. ja nu a- ra 2013. go di ne. D. D.

RE^JU, CRTE@OM, FOTOGRAFIJOM ILI SLOGANOM PROTIV KORUPCIJE

Me wam se be – me wam svet

Po vo dom 9. de cem bra, Me |u na rod nog da na bor be pro tiv ko rup ci je, Agen ci ja za bor bu pro tiv ko ru pa ci je or ga ni zo va la je, po tre }i put, na grad ni kon kurs za u~e ni ke

osnov nih i sred wih {ko la i stu den te o te mi „Me wam se be – me wam svet”. Po ziv je upu }en svim {ko lar ci ma i stu den ti ma u Sr bi ji za in te re so va nim da svo jim u~e {}em na kon kur su „da ju pri mer svog do pri no sa u po na {a wu ili po {to va wu pra vi la ko ja tre ba da va `e za sve ili pri mer li~ nog ili ne ~i jeg do pri no sa ne koj pro me ni

ko ja je vo di la op {tem do bru”. Svo je pri me re, sta vo ve i ide je u~e sni ci kon kur sa mo gu is ka za ti u for mi li te rar nog, li kov nog ili audio-vi zu el nog ra da (ama ter ska fo to gra fi ja, krat ki film, kam pa wa) kao i slo ga na, a bi }e na gra |e na po tri naj bo qa ostva re wa iz sva ke od tih ka te go ri ja. Ra do vi tre ba da se od no se na li~ no is ku stvo ili mi {qe we ko je sma tra ju va `nim za za da tu te mu, a jed na oso ba mo `e da po {a qe sa mo je dan rad. @i ri }e po seb no vred no va ti or gi nal nost, kre a tiv nost, kon struk ti van pri stup i li~ ni pe ~at. Kon kurs je otvo ren do 23. no vem bra, a re zul ta ti }e bi ti ob ja vqe ni 5. de cem bra. Naj bo qi ra do vi bi }e po seb no pro mo vi sa ni u jav no sti, ob ja vqe ni na in ter netstra ni ci Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je www.acas.rs (gde za in ter so va ni mo gu na }i ceo tekst kon kur sa) i {tam pa ni u po seb noj bro {u ri. V. ^.

Je di ni obrok na ka za nu Vi {e od 30.000 sta nov ni ka Sr bi je na ka za ni ma 75 na rod nih ku hi wa do bi ja je dan ku va ni obrok dnev no. Tim hle bom pre hra wu je se go to vo 10.000 de ce. Ve }i ni wih to je za pra vo je di ni obrok ko ji to kom da na po je du jer za do ru ~ak i ve ~e ru ne ma ju ni ti oni ni ti dr `a va. Ku -

vih ko ri sni ka na rod ne ku hi we tre ba pod hit no otvo ri ti do dat ne ~e ti ri ku hi we u gra do vi ma Sr bi je, a oni ve} ima ju od ga va ra ju }a re {e wa. Da li je dr `a va sprem na i da li za glad ne ima nov ca vi de }e se ve} na red nog me se ca ka da se pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je na |e

hov tran sport, dok me so, sve `e na mir ni ce i pri pre mu obro ka fi nan si ra lo kal na sa mo u pra va. To je i raz log {to na rod ne kuj ne ne po sto je u svim srp skim op {ti na ma, i to, po pra vi lu, oni ma ko je su naj si ro ma {ni je. To {to su lo kal ne sa mo u pra ve u oba ve zi da obez be de do dat ni no vac za na rod ne kuj ne je i raz log {to ih ni u Voj vo di ni ne ma ju sve op {ti ne.

ku }e ili sta na. To, pak, zna ~i da tre nut no u Voj vo di ni 10.000 du {a za vi si di rekt no od na rod nih ka zna i je di nog to plog obro ka ko ji im oda tle sti `e. No, na toj broj ci se ne za vr {a va su mor na sli ka ne ma {ti ne i be de jer je broj onih ko ji ma je ta vr sti po mo }i po treb na znat no ve }i i ni ko ~ak i ne zna ko li ko je ova kvih ne voq ni ka u voj vo |an skim op {ti na ma, ko je su, ina ~e,

U Novom Sadu vi{e od hiqadu korisnika U Voj vo di ni naj ve }i broj ko ri sni ka ima na rod na ku hi wa u No vom Sa du – vi {e od 1.000. Od tog bro ja, 600 No vo sa |a na sva ko dnev no do la zi po ku va ni obrok, dok se za 400 no se lan~-pa ke ti. Me |u tim, po tre be si ro ma {nih u No vom Sa du pre ma {u ju broj onih ko ji da nas do bi ja ju to pli obrok, a prog no zi ra se da }e ih na red ne go di ne bi ti jo{ mno go vi {e.

tla ~u to plog je la ve} od po ~et ka na red ne go di ne tre ba lo bi da do bi je jo{ naj ma we 4.000 naj u gro `e ni jih pa je ve} sa da sa svim iz ve sno da se hit no mo ra ra di ti na po ve }a wu bro ja na rod nih ku hi wa jer po sto je }e, s nov cem ko ji do bi ja ju, to ne }e mo }i iz dr `a ti. Prog no ze Cr ve nog kr sta Sr bi je su da zbog na ja ve do la ska 4.000 no -

bu xet za na red nu go di nu. Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke tra `i vi {e nov ca jer je ja sno da }e broj onih ko ji }e do dat no sti }i na ka za ne bi ti ve lik, kao i broj onih ko ji }e do dat no osi ro ma {i ti. Dr `a va, ina ~e, obez be |u je no vac za sa mo de set osnov nih ar ti ka la hra ne u na rod nim ku hi wa ma i wi -

Ta ko u sve ga 22 od 45 voj vo |an skih op {ti na po sto je na rod ne kuj ne, ali to ni ka ko ne zna ~i da si ro ma {nih, glad nih i ne mo} nih ne ma u pre o sta le 23, ve} je to sa mo go la ~i we ni ca da lo kal ne sa mo u pra ve ne ma ju pa ra za wi ho vo po kre ta we i odr `a va we. Par ~e hle ba i ta wir to ple ~or be da nas u 22 na rod ne ku hi we u Voj vo di ni sva ko dnev no do bi ja vi {e od 7.000 qu di. Uz to za wih oko 3.000, ko ji zbog bo le sti i uda qe no sti me sta u ko ji ma `i ve ne mo gu da do |u do kuj ni, obro ci se do sta vqa ju do

naj ne ra zvi je ni je i u ko ji ma je be da naj ve }a. Pro ce wu je se da ima jo{ naj ma we 6.000 naj u gro è ni jih Voj vo |a na ko ji ma je po mo} u jed nom obro ku dnev no po treb na. Za bri wa va i to {to ni ko ne mo è ni prog no zi ra ti ka da }e pre o sta le 23 voj vo |an ske op {ti ne do bi ti na rod ne ku hi we. Ima na go ve {ta ja da }e se usko ro otvo ri ti na rod ne ku hi we u Sr bo bra nu i No vom Be ~e ju jer su ta mo pri pre me u to ku, dok osta le lo kal ne sa mo u pra ve jo{ ne mo gu da obez be de no vac za naj u gro è ni je. Q. Male{evi}

ULI^ NA AK CI JA U ADI – DE TIW STVO BEZ NA SI QA: U okviru projekta „Udruèwe postoje}ih mehanizama za za{titu dece u lokalnim samoupravama”, koji a|ansko udruèwe gra|ana „Duga” sprovodi s udruèwima iz Beograda, Kru{evca, Vrawa i Ni{a, uz finansijsku podr{ku EU u partnerstvu s UNICEF-om, u Adi je s mali{anima iz Pred{kolske ustanove „îka Jova Zmaj” organizovana uli~na akcija „Za detiwstvo bez nasiqa”. U centru grada i na gradskoj pijaci u Adi deqeni su leci i promotivni baloni s ciqem da se stanovni{tvu Ade pribliì ideja o pokretawu inicijative za formirawe tela za za{titu dece od nasiqa i zanemarivawa na lokalnom nivou. Gra|ani su svojim potpisima podràli inicijativu tog projekta koji podràva i Mreà organizacija za decu Srbije MODS. M. Mitrovi}

VESTI In te gri sa no tr ì {te me di ja? Je di ni na ~in da {tam pa ni me di ji na te ri to ri ji biv {e Ju go sla vi je pre ì ve je in te gri sa we ne ka da {weg je din stve nog tr ì {ta jer su po je di na~ na tr ì {ta biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka su vi {e ma la da bi me di ji op sta li, re ~e no je ju ~e u Be o gra du na Tre }em pres-me di ja sa mi tu, sku pu me dij skih li de ra re gi o na. Glav ni ured nik be o grad skog ne deq ni ka “Vre me” Dra go qub @ar ko vi} je kon stan to vao da su na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je pr vo po ~e li da sa ra |u ju kri mi nal ci, za tim estra da, pa te le vi zij ske ku }e.

– [tam pa ni me di ji ne us po sta vqa ju sa rad wu jer tu pa ra ne ma – iz ja vio je @ar ko vi}, i oce nio da je in ter net ozbiq na {an sa jer u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni po sto ji ve li ka za in te re so va nost za do ga |a je u Sr bi ji. ^lan Od bo ra di rek to ra za gre ba~ kog iz da va ~a “Euro pa pres” To mi slav Vrus je oce nio da je je di ni na ~in da me di ji pre `i ve in te gri sa we tr `i {ta.

Me sec bor be pro tiv ra ka plu }a Od ra ka plu }a, naj ~e {}eg i naj smr to no sni jeg ma lig nog obo qe wa, u Sr bi ji sva ke go di ne obo li

6.400 oso ba. No vo bo le lih mu {ka ra ca je oko 4.900, a è na 1.500, s tim {to se broj è na sva ke go di ne uve }a va. U 74 od sto slu ~a je va kar ci nom plu }a ot kri va se u od ma klom sta di ju mu, po ~e mu je na {a ze mqa jed na od naj u gro è ni jih u Evro pi. S tim za bri wa va ju }im po da ci ma Sr bi ja do ~e ku je no vem bar – Me |u na rod ni me sec bor be pro tiv ra ka plu }a. U sklo pu kam pa we {i re wa sve sti i bor be pro tiv ra ka plu }a svet ski me sec bor be pro tiv te ma lig ne bo le sti ni zom ak tiv no sti bi }e obe le èn i u Sr bi ji. Ciq je da se po dig ne svest o kar ci no mu plu }a, naj va `ni jim fak to ri ma ri zi ka i uka è gra |a ni ma na po tre bu re dov ne kon tro le zdra vqa kao naj va `ni je me re pre ven ci je.

Obe le `a va we Bo ro din ske bit ke Dva veka od Borodinske bitke bi}e obele`eno sutra u 18 ~asova u Muzeju Vojvodine, u Dunavskoj ulici 35. O Borodinskoj bici govori}e pro fe sor isto ri je Du { an Be ri}, a bi}e otvorena izlo`ba fo to gra fi ja i vi de o prezentacija bitke. Nastupi }e hor „ Sve ti Ro man

Slatkopojac „ pod upravom Ev ge ni je Ko ji}. Organizator programa je Dru{tvo sunarodnika i prijateqa Rusije „ Rusija„ iz Novog Sada uz podr{ku Ruskog doma iz Beograda i Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj „ iz Novog Sada . Z. D.

DA NAS SU SVI SVE TI

Po ja ~an pre voz ka gro bqu Danas su Svi sveti - katoli~ki praznik, a u subotu 3. novembra Mitrovske zadu{nice, za pravoslavne. Oba crkvena praznika se obele`avaju isto, posetom grobova srodnika. Gradski prevoznik }e danas, sutra i u subotu poja~ati pre-

voz na liniji 14 ka Gradskom grobqu. U saobra}aj }e biti uvedena dva zglobna autobusa, a ukoliko se uka`e potreba, polasci ka grobqu }e biti poja~ani sa jo{ dva zglobna vozila. Z. D.

Novosadska ~etvrtak1.novembar2012.

ma ona fudbalska replika „Udri glavom, nije za fakultet” i ona bi uskoro mogla da prevazi|e kontekst sporstkog re~nika i ustali se u srpskom dru{tvu kao jedna velika istina. Preko pet hiqada mladih qudi sa zavr{enim fakultetom u gradu danas tra`i posao, a kako stvari stoje taj broj jedino mo`e da se pove}a. Fakulteti su skupi, tro{e i godine a donose per-

spektivu tromese~nih poseta slu`bi za zapo{qavawe. I diplomu naravno. Uzroci tome su sa raznih strana, ali kad zanemarimo privredu na koju jo{ ne mo`emo da se oslonimo, ostaje izostanak ikakve strategije viskog obrazovawa. Dodatni teg svemu je {to najboqi studenti odlaze razli~itim na~inima u razli~itim smerovima, van na{ih granica. A. Latas

„Sed mi ci” no vi red vo `we Autobusi na gradskoj liniji 7 ( Liman 4 - Satelit - @elezni~ka stanica - Futo{ka pijaca Liman 4) od danas saobra}aju po novom redu vo`we. Broj polazaka bi}e isti, ali }e intervali polazaka biti uskla|eni, pa }e „sedmica„ i}i svakih osam do devet minuta. Red vo`we bi}e istaknut na autobuskim stajali{tima i na nadstre{nicama. Informacije o novom rasporedu mo}i }e da se dobiju na kioscima gradskog prevoznika i kod dispe~era, na telefon 489 66 - 87 i na sajtu preduze}a www.gspns.rs. Z. D.

\a~ ki bu se vi na od mo ru

Gradski prevoznik od danas ukida polaske autobusa koji su u redu vo`we ozna~eni kao |a~ki. Autobusi }e biti ponovo u rasporedu vo`we od ponedeqka 5. novembra. Privremena obustava autobusa je zbog malog {kolskog raspusta. Z. D.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Ste van Po po vi} (18901969), sve {te nik i mu zi~ ki poslenik, iz porodice novosadskog paora koja je u posledwih sto godina iznedrila vi{e istaknutih intelektualaca i politi~ara, postavqen je 1. no vem bra 1962. za paroha crkve Sveti \or|e u Be~u i tu du`nost ispuwavao skoro do

OD DA NAS

Sku pqi pre voz, gre ja we i od voz sme }a Novosa|ani }e od danas pla}ati skupqe gradski i prigradski prevoz, grejawe i odvoz sme}a. Karta na gradskoj liniji od danas ko{ta 50 dinara umesto 45 dinara, a i ostale karte u gradskom i prigradskom prevozu su skupqe, u proseku za 11 odsto. Gradski prevoznik je ove sedmice ve} po~eo da prodaje mese~ne markice za novembar po novom cenovniku. Novosa|ani }e po kvadratnom metru stana grejawe pla}ati 105 dinara, umesto 92 dinara. Cena kubika tople vode ostala je ista, po{to Novosadska toplana nije za to tra`ila poskupqewe. Podse}amo, kubik tople vode je 266 dinara. Od 1. novembra odvoz sme}a po ~lanu doma}instva se napla}uje 122 dinara. JKP „^isto}a” je tu uslugu do sada napla}ivala 94, dinara po ~lanu doma}instva. Z. D.

U PET ULI CA

Ha va ri ja hla di sta no ve }a 12. Isto zbog havarije, ali u Ulici Veselina Masle{e 120, hladno }e biti i u stanovima na tom broju. Novosadska toplana o~ekuje da se radovi zavr{e u ve~erwim satima. Z. D.

PO PO VI CA, ^AR DAK, PA RA GO VO

Bez vo de zbog ra do va „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

pred smrt. Bio je je dan od osniva~a Novosadske filharmonije i glasovitog sve{teni~kog hora Eparhije ba~ke, s kojim je kao dirigent nastupao u vi{e evropskih zemaqa, u Vaseqenskoj patrijar{iji u Ca ri gra du i na Hri sto vom grobu u Jerusalimu. N. C.

hronika

@iteqi Ulice Maksima Gorkog od broja 19 do broja 27, Miroslava Anti}a od 8 do 20, Stra`ilovske ulice od 1 do 15 i Trga Ferenca Fehera 8 danas od devet ~asova ne}e imati grejawe, zbog otklawawa havarije u Ulici Miroslava Anti-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Sve {te nik di ri gent

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Mo} znawa sve mawa I

V remeploV

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

@iteqi Popovice, ^ardaka i Paragova danas i sutra ne}e imati vode od 8.30 do 13 ~asova, javilo je JKP „Vodovod i kanalizacija”.Nestanak vode je zbog radova Elektrodistribucije Novi Sad. Z. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 10 do 11.30 Sun~a ni kej od bro ja 31 do 39, Strumi~ka brojevi 4, 6, 1 i 5, Ulica Drage Spasi} od 2 do 10 i od 1 do 11, Fru{kogorska ulica od 37 do 49 i restoran „Cesla” na Sun~anom keju; od 8 do 9.30 Ulica dr Ribara 10 i od 1 do 15 i „C market„, Bulevar oslobo|ewa brojevi 113, 131 i 135, Spratna garaà, Bulevar oslobo|ewa „Jugodrvo”, ulice Blagoja Parovi}a 9c, Bo{ka Buhe od 4 do 10 b, Dragi{e Bra{ovana od 2 do 8, Osonvona {kola „Jovan Popovi}„ i Ulica Narodnog fronta od 11 do 19; Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 13 deo Paragova od nadvo`waka prema ârdaku; Fu tog: od 9 do 12 ulice Rumena~ka od 28 do 54 i od 31 do 41 i Zdravka êlara od 209 do 233 i od 156 do 178: Ko viq: od 8.30 do 13 Ulica Ilije Ne{ina od 29 do 63 i od 20 do 40; ôr ta nov ci: od 8.30 do 12 vikend naseqa Borov gaj, Sredwi breg, Nadkara{, Kraqev breg, In|ijski breg i Banstol.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak1.novembar2012.

PROJEKAT USLUGA KU]NE NEGE ULAZI U DESETI MESEC

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„No va stra à” Ser ge ja Lu kja wen ka Iz da va~ ka ku }a „Al na ri“ u sa rad wi sa „Dnev ni kom“ u na red nom pe ri o du da ri va }e ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge utor kom,sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i ta o ca, ko ja se pr va ja ve, da nas od 13 do 13.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri mer kom kwi ge. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri „Vul kan“, Zmaj Jo vi na 24. Is pra tiv {i na avion sa rad ni ka No} ne stra è iz ino stran stva, An ton Go ro dec ki se da da po pi je pi vo u aero drom skom ka feu. Kraj we ga iz ne na da pro la zi de be qu {kast de ~ak.Po ~eo je da se der wa

~im je pro {ao kroz vra ta [e re me tje va :„Ne }u! Ne }u! Ne }u da le tim! Ma ma, pa {}e avion!„ An ton istog tre na shva ta da gle da u ne i- ni ci ra nog Inog, po ten ci jal nog pra vog pro ro ka, ko ji mu sa op {ta va deo uz ne mi ru ju }eg pro ro ~an stva. No} na stra `a po ku {a }e da re gru tu je de ~a ka u svo je re do ve, sa mo {to ovog pu ta na ne i ni ci ra nog Inog ne }e na va li ti Tam ni, ve} iskon ska i drev na si la, ne po be di vi lo vac sa plam te }im o~i ma, ko ji do la zi pra vo iz no} nih {u ma – Ti gar. An ton }e ot kri ti da o sve tu ko ji de li s qu di ma ne zna go to vo ni {ta, i da po sto je pra i skon ske si le ko je nad zi ru Ine... I. D.

Kar lo va~ ka gim na zi ja obe le ì la 221. ro |en dan Sve ~a nom aka de mi jom, ko joj su pri su stvo va li iz me |u osta lih, pred stav ni ci Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je i am ba sa de re pu bli ke Ne ma~ ke u Be o gra du, ju ~e je Kar lo va~ ka gim na zi ja obe le ì la 221 go di nu po sto ja wa.Go di {wi ca naj sta ri je srp ske gim na zi je po usta qe nom obi ~a ju bi la je pri li ka da |a ci ove sa da spe ci jal ne fi lo lo {ke sred we {ko le po ka ù svo je je zi~ ke ve {ti ne u pro gra mu ko ji su iz ve li. Na ju ~e ra {woj sve ~a no sti pre mi jer no je pri ka zan ani mi ra ni film “Ko sov ska bit ka” ko ji su u pro te klih me sec da na kar lo va~ ki gi man zi jal ci sni mi li u sra da wi sa Omla din skim stu di jom za ani ma ci ju “âj ka-staj ka” iz Vo ro we à. Z. Ml.

VESTI Pu bli ka ci ja o le ~e wu ast me Udru `e we gra |a na „NS blok” da nas u 17 ~a so va na Bu le va ru oslo bo |e wa 151 or ga ni zu je pre zen ta ci ju pu bli ka ci je „Po mo} do sa mo po mo }i u le ~e wu ast me”. Pri sut ni }e do bi ti bes pla tan pri me rak pu bli ka ci je. I. D.

NLO fe sti val Le zbej ski ak ti vi sti~ ki fe sti val „Umet nost ra di ak ci je” po ~i we da nas i tra je do 3. no vem bra u Omla din skom cen tru „CK13”, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Fe sti val je po sve }en ru skom ben du „Pu si Ra jot”, a ba vi }e se dru {tve nom po bu nom. Na pro gra mu su pro jek ci je fil mo va, tri bi ne, li te rar ne i mu zi~ ke ve ~e ri. Ulaz je bes pla tan. G. ^.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (12.20 15.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (12.15, 14.15, 16.15), „Led” (17.30, 20.05), „Divqaci” (22.20), „Ubica iz budu}nosti” (18.15), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 14, 16, 16.10), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Marko Makako” (12.05, 13.45), „Pazi koga bira{„ (20.30), „Bez zakona” (22.25) „Artiqero” (20, 22) „Skajfol” (14.15, 17, 20, 22.45)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” opera „Pozori{ne zgode i nezgode„ (19) Pozori{te mladih: Velika sala „Mala sirena” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Na ta {a Ri ter, Vla di mi ra Qu ti ~i}, Iva na Ka leb - Mi {ko vi}, Oqa Sa vi}, Na ta {a Mar ko vi}, @eq ka An |e li}, Dra ga na Mi tri} -A}i mo vi}, Ta ma ra Jo si} - [o lar, Sta ni sla va [a ri}, Ma ri ja Jo {a nov i Je le na Pa vlo vi} iz No vog Sa da, Ma ri ja na Mi lo sa vqe vi} iz Te me ri na, Da ni je la Mi lu ti no vi} iz Ba~ kog Do brog Po qa, Bi qa na Pe tro vi} i Bran ka Da mja ni} iz Ka }a, Dra gi ca Sa li je vi} iz Se len ~e i Ve ri ca Ko lar ski iz Ru men ke, DE Â KE: Ana Sa bo iz ê ne ja, \ul se fa Ra di ~e vi} iz Su bo ti ce, Sve tla na Ma ta no vi} iz Ve ter ni ka, Na ta {a Tur ~i no vi} iz In |i je, Vla sti sla va Sproh iz Ba~ kog Pe trov ca, Ma ri ja na Spa ji} iz Hrt ko va ca i Bor ja na Ig wi} iz Mo {o ri na.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Bela Jano{a Ifju (1922) u 9.45 ~asova, Zorka Ilije [uvakov (1931) u 10.30, Vojislav Cvija Spremo (1939) u 11.15, Rafet Ahmeta Cucovi} (1942) u 12, Nada Momira Stevanovi} (1939) u 12.45, Jasmina Stevana Kele~ (1966) u 13.30, \oko Steva Rodi} (1948) u 14.15 i Nada Nikole Pozni} (1934) u 15 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Ogwan Milo{a Plav{i} (1951) u 13 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Jelena Zorana Filipovi} (1978) u 15 sati.

DNEVNIK

Ge ron to do ma }i ce bes plat no po ma ù Pro jek tom „Uslu ga ku} ne ne ge u No vom Sa du”, ko ji se re a li zu je od ja nu a ra ove go di ne, ob u hva }e no je 114 su gra |a na, od ko jih su 79 jo{ uvek ko ri sni ci, re ~e no je ju ~e na pred sta vqa wu ove ak ci je u Kul tur nom cen tru gra da. Ka ko je na ve de no, pro je kat je spe ci fi ~an, jer su na pru à wu uslu ga u ku }i an ga ò va ne oso be ko je su so ci jal no ugro è ne, pa im je omo gu }e no da pro |u edu ka ci ju ne go va te qi ca i u|u u sta tus stal no za po sle nih. - Ge ron to do ma }i ce su è ne ra se qe ne sa Ko so va i bi le su ko ri sni ce so ci jal ne po mo }i, a u okvi ru ovog pro jek ta za sno va le su rad ni od nos. Na kon za vr {et ka pro -

jek ta pru à im se mo gu} nost da se osa mo sta le i ukqu ~e u Cen tar za sta re kroz ne vla din sek tor - re kla je me na xer ka pro jek ta Ve ra Gr ka vac. Vr {i lac du `no sti za me ni ce na ~el ni ka Grad ske upra ve za de~ ju i so ci jal nu za {ti tu Ko viq ka Pe ~e ni ca is ta kla je da pro je kat ima po seb no za ciq da pru ì po mo} oso ba ma iz pri grad skih na se qa. Uslu ge se po red No vog Sa da, pru à ju i u Bu di sa vi, Bu kov cu, Fu to gu, Ve ter ni ku, Le din ci ma, Pe tro va ra di nu, Ka }u i Srem skoj Ka me ni ci. Pre ma re ~i ma ko or di na tor ke pro gra ma part ne ra pro jek ta, No vo sad skog hu ma ni tar nog cen tra

(NSHC), Da ni je le Ko ra} Man di}, u {est me se ci ne go va te qi ce su pru ì le 3.642 uslu ge, a naj vi {e pri li kom odr à va wa do ma }in stva i li~ ne hi gi je ne ko ri sni ka. - Pro sek go di na ko ri sni ka je 85. Bes plat ne uslu ge se pru à ju sta ri jim li ci ma, oso ba ma sa in va li di te tom i so ci jal no ugro è ni ma, ko ji ì ve sa mi, bez po mo }i po ro di ce i dru gih li ca. Oni nas kon tak ti ra ju, tri ja `ni tim, sa sta vqen od so ci jal nog rad ni ka i me di cin ske se stre, iz la zi na te ren i pro ce wu je po tre be ko ri sni ka i od re |u je vr ste uslu ga - ob ja sni la je Ko ra} Man di} do da ju }i da se sa ko ri sni kom sa ~i ni ugo vor

i do go vo ri ko li ko pu ta sed mi~ no }e ne go va te qi ca do la zi ti u po se tu. Pro je kat tra je do 17. fe bru a ra 2013. go di ne, a ciq je da se wi me ob u hva ti mi ni mum 150 ko ri sni ka, kao i da se pro na |e iz vor fi nan si ra wa za we gov na sta vak. Za ovu ak ci ju du gu 13 me se ci iz dvo je no je 107.258 evra, od ko jih je 90 od sto fi nan si ra la Evrop ska Uni ja, a osta tak je dao Grad. Za in te re so va ni za uslu ge ku} ne ne ge mo gu se obra ti ti na bro je ve te le fo na 421166 Cen tra za so ci jal ni rad, 420299 Grad ske upra ve za de~ ju i so ci jal nu za {ti tu i 423-024 NSHC - a. A. Jerini}

SNABDEVAWE NAMIRNICAMA U „RADOSNOM DETIWSTVU” UREDNO

De ci opet le pa por ci ja Ri ba, pi le ti na, svi we ti na, ju ne ti na, ra zno vr sno po vr }e i vo }e, kao i mle~ ni pro iz vo di, po no vo se na la ze na je lov ni ku PU “Ra do sno de tiw stvo”, i bi }e ser vi ra ni de ci u na red nih me sec da na, sa zna li smo u raz go vo ru sa pr vim ~o ve kom te usta no ve, Mar kom Gr gu ro vi }em. Po Gr gu ro vi }e vim re ~i ma, zbog du ga od 400 mi li o na di na ra pre ma do ba vqa ~i ma, ko ji se na go mi lao u pro te kle tri go di ne, ova usta no va ima la je pro ble ma pri li kom na bav ke me sa i osta lih na mir ni ca. Snab de va we je pri vre me no re {e no ku po vi nom pre ko Di rek ci je za rob ne re zer ve Gra da No vog Sa da. - U pr vi mah, me so smo do bi ja li iz Di rek ci je za rob ne re zer ve. Snab de va we je sa da ured no, jer ima mo pot pi sa ne ugo vo re sa sta rim do ba vqa ~i ma, ko ji su jo{ uvek va `e }i i sa wi ma }e mo na sta vi ti sa rad wu. Grad je stao iza na {e usta no ve, {to je ga ran ci ja da }e du go vi bi ti is pla }e ni- re kao je Gr gu ro vi}. Ob ja {wa va da bi dug pre ma do ba vqa ~i ma mo gao bi ti na mi ren po ve }a wem ce na uslu ga ove usta no ve, ko je se ni su me wa le od 2009. go di ne.

- Je dan od raz lo ga {to do ba vqa ~i ni su pla }e ni je i taj {to se ce na uslu ga na {e usta no ve ni je me wa la vi {e od tri go di ne, a za to vre me po ra sle su ce ne na mir ni ca i svih osta lih pro iz vo da. Tra `i }e mo pro me nu ce na uslu ga i o~e ku je mo da }e mi ni mal no po ve }a we od 13 od sto do pri ne ti to me da se u na red ne dve go di ne iz mi re du go vi pre ma

do ba vqa ~i ma. U to me }e nam ve li kim de lom po mo }i i Grad- is ta kao je Gr gu ro vi}. Osim za na bav ku na mir ni ca, “Ra do sno de tiw stvo” je du `no i 220 mi li o na di na ra za upla tu po re za i do pri no sa, a o re pro gra mu ovog du ga raz go va ra li su u Po re skoj upra vi. Gr gu ro vi} is ti ~e da do na go mi la va wa du go va ni je sme lo do }i, jer

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Pred {kol ska usta no va do bi ja ogro man no vac od Gra da. - Na ni vou Gra da mi smo je dan od naj ve }ih bu xet skih ko ri sni ka. Dug je na go mi la van po sled we tri go di ne i o~i gled no je da je do {lo do lo {e ras po de le nov ca, {to bi tre ba lo da pre i spi ta ju nad le `ne usta no veka `e Gr gu ro vi}. PU “Ra do sno de tiw stvo” ima pro blem i sa vi {kom za po sle nih. Po re ~i ma di rek to ra, qu di su za po {qa va ni na ne po sto je }a ili ne po treb na rad na me sta, zbog ~e ga }e mo ra ti da do |e do re or ga ni za ci je. - Grad is pla }u je za ra de za 1.953 za po sle nih, a mi ima mo 2.226, {to zna ~i da “Ra do sno de tiw stvo” za 273 rad ni ka mo ra da obez be di pla te. Ne ra ci o nal no za po {qa va we op te re ti lo je bu xet usta no ve i vi {ak za po sle nih }e mo ra ti da se ras po re di. Po tru di }e mo se da u sa rad wi sa Gra dom na pra vi mo plan da se ti qu di za po sle na ne kim dru gim rad nim me sti ma ili pred u ze }i ma, jer mo ra mo vo di ti ra ~u na o wi ho voj eg zi sten ci ji- re kao je Gr gu ro vi}. N. Radman

065/47-66-452

Ne sta {i ca ce pa re cep te Re cept za an ti bi ot ik va `i tri da na, a le ka (bak tri ma) u apo te ka ma ne ma. Skan da lo zno. 063/8700... *** Tum ba raz o ~a ran zbog FSS. Pa {ta, i ja sam po o dav no raz o ~a ran, pa i be san na To mu iz FSS. Tum ba osu |u je ra di Xi gi ja, e pa sa da, da ni je bi lo To me

ma! Gra |a ni su o~e ki va li ma lo vi {e od vas! 063/5230... *** Ovo u N.Pa za ru ne ma ve ze sa spor tom. Dr `a va mo ra re a go va ti. 065/9137... *** Su bo ta, hla dan ve tar du va u sta no ve i kroz za tvo re ne pro zo re, a gre ja wa ne ma. Pla }a mo im

*** Da je osta la ta zgra da u [i le ro voj sa da bi je le ga li zo va li kao vr ti}, ili kao onu [a ri }e vu ko ri sti li za bo le snu de cu i maj ke sa bo le snom de com na te ra pi ji. Mno go se mo glo u~i ni ti, a ova ko ne sta de mo gu} nost. Za {to je sru {e na zgra da? 065/9137...

ne bi bi lo ni Kru {ev ca. Mo `da je kum u pra vu da je N. Sad bio O.K. Od ne ~e ga se mo ra kre nu ti, ili pak pri zi va mo sank ci je, blo ka du itd. 065/9137... *** Alek san dar Vu ~i} pred sed nik SNS, se à li u {tam pi ka ko je ugro èn od ka da je za po ~eo bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la... E pa, Vu ~i }u, sa mi ste kri vi za to, jer ste se okru ì li ne spo sob nim sa rad ni ci -

ce le go di ne, a kad do |u hlad ni da ni mi cvo ko }e mo. Na TV-u se hva le ka ko je sve sprem no, ka ko }e sta no vi bi ti to pli itd. 064/5838... *** Ku ma nov ska bit ka je na {a pri ~a, ko ja je za bo ra vqe na: upam }e no je Bro zo vo vre me, po pu nim sto ma ci ma, ko ji su nam iz bri sa li pam }e we. Ko je hteo „ki se lo gro `|e” zna se, po sle di ce su i da nas vid ne i ~ul ne. 064/3078...

*** Ako se Lu ka No vi Sad {i ri, {ta }e bi ti sa iz vo ri {tem vo de Rat no ostr vo, ko je je i sa da kao na min skom po qu? Ko o to me bri ne, ako bri ne?! 063/5878... *** „Bu dva na pje ni od mo ra” ta ko ih pred sta vqa HRT, kod nas je na pje nu. Ne ma pre vo da, a tre ba lo bi, dru ga smo dr `a va. ^ik ako sme{!? 064/3078...

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

KOLIKO SU JAKE LO[E NAVIKE

Bes prav na grad wa za u zda na Bes prav ne grad we u No vom Sa du ove go di ne ma we je ne go la ne. Glav na gra |e vin ska in spek tor ka Sla vi ca La zov ka `e za na{ list da je pri me ra ra di pro {le go di ne bi lo 252 ra do va bez do zvo le, a ove je in spek ci ja uhva ti la 243 oso be da ta ko gra de. - Gra |e vin ski in spek to ri ove go di ne su do ne li 155 re {e w a re { e w a o ukla w a w u obje k a t a, a pro { le 151 re { e w e. Ove go di ne in spek ci ja je uklo ni la osam, a pro {le de v et bes p rav n o iz g ra | e n ih obje k a t a. Osim to ga, 2012. de set stra n a k a sa m e su uklo n i l e ne l e gal ni objekt, dok je la ne to u~i ni lo de vet qu di – ob ja sni la je La zov. Pre ma we n im re ~ i m a, to uka zu je da je u ovoj go di ni na sta vqen trend sma we wa bes prav ne grad we, us po sta vqe na je stal na kon tro la a gra |e vin ski in spek to ri su evi den ti ra li sva ak tiv na gra di li {ta. Ove go di ne ak tiv nih gra di li {ta je 108 i ima ju do zvo lu, a

`e, sve in ter ven ci je su za pra vo usme re ne ka za bra ni grad we: za tva ra wu gra di li {ta dok se ne pri ba ve svi pa pi ri i do ku men ta, ili dok se obje kat ne le ga li zu je. - U to ku de vet me se ci ove go di ne, in spek ci ja je za pri mi la ~e ti ri od sto ma we pred me ta u ve zi bes prav -

pro {le go di ne ih je bi lo 152. In spek ci ja je iz da la do zvo le in ve sti to ri ma u po ~et noj fa zi grad we, a ka ko ka -

ne grad we u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne. Pri li k om kon t ro l a iz g rad w e

obje ka ta kon sta to va no je da se znat no ma we od stu pa od ove re ne pro jekt no-teh ni~ ke do ku men t a c i j e. Za de v et me s e c i ove go di ne pri ja vqe no je 30 od s to ma w e gra d i l i { ta sa svom do ku men ta ci jom, u od no su na isti pe riod pro {le – is ti ~e sa go vor ni ca. Od po ~et ka go di ne do da nas za tvo re no je 20 gra di li {ta, a u istom pe ri o du pro {le go di ne in spek ci ja je za tvo ri la 16. Isto ta ko u to ku de vet me se ci uklo we no je 18 , od ~e ga su sa mi gra |a ni uklo ni li de set, a osam je uklo we no do ne tim re {e wem. - U od no su na ra ni je go di ne sa da ima spo ra di~ nih po ku {a ja bes prav ne grad we. Naj ~e {}e je re~ o in ve sti to ri ma ko ji ima ju jed no, ili dva le gal na gra di li {ta, a on da po ku {a ju da otvo re tre }e bez pa pi ra. Me |u tim po sle kon tro le i za tva ra wa ta kvih gra di li {ta, ve }i na wih na ba vi do zvo le is ti ~e in spek tor ka La zov. Po sle do no {e wa no vog Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi gra |e vin ski in spek tor je ovla {}en da re {e wem na re di za tva ra we gra di li {ta uko li ko utvr di da se gra di obje kat bez gra |e vin ske do zvo le. Q. Nato{evi}

ANKETA DA LI SU KUPCI ZAOBILAZILI TRGOVINSKE LANCE

Ulo `i li na du u boj kot Na ci o nal no udru `e we za za {ti tu po tro {a ~a Sr bi je po zva lo je kup ce na boj kot ve li kih tr go vin skih la na ca ko ji su po ve }a li ce ne osnov nih na mir ni ca. U tre nu ci ma eko nom ske kri ze, ka da su osnov ne po trep {ti ne sve sku pqe, a nov ~a ni ci sve ta wi, po sta vqa se pi ta we da li No vo sa |a ni mo gu da is pra te pro me ne u ce na ma. Gra |a ne smo pi ta li {ta mi sle o boj ko tu.

Qu bi ca Pe re hi nac, pen zi o- ner ka: - Do bar po tez, ja sam u~e stvo va la i mi slim da }e ak ci ja us pe ti zbog ko li ~i ne i obi ma ku po vi ne. Qu di su zbog ne ma {ti ne pri mo ra ni da tra `e naj ni `e ce ne i ima ju pra vo na pro dav ni ce ko je mo gu to da pri u {te.

Bo {ko Kri {an, tr go vac: - Po dr `a vam boj kot, iako ni sam pre vi {e upu }en u we go ve re zul ta te. Sla `em se da tre ba ne {to u~i ni ti i mi slim da }e ova ak ci ja po mo }i qu di ma u ne koj me ri.

SLEDE]E NEDEQE SERTIFIKAT ZA NADALEKO POZNATO POVR]E

Fu to {kom ku pu su mar ki ca i vi {a ce na Fu to {ki ki se li i sve ì ku pus tre ba lo bio sle de }e ne de qe da do bi je ser ti fi kat o ge o graf skom po re klu, {to }e zna ~i ti da }e sva ka gla vi ca no si ti kon trol nu mar ki cu, ko jom se po tvr |u je da je iz fu to {kog ata ra i da je pro iz ve de na po ja sno de fi ni sa nom po stup ku. Do sa da se re gi stro va lo 36 ga zdin sta va ko ji }e po ne ti ser ti fi kat, a Go ran Pu a ~a pred sed nik Udru è wa “Fu to {ki ku pus”, ko je je i po kre nu lo ovu ini ci ja ti vu ka è da }e od ovog po te za naj vi {e ko ri sti ima ti kup ci. - Za po tro {a ~e ovo }e bi ti ga ran ci ja da je ku pus uz ga jan u Fu to gu, dok }e za

Po ~i we fe sti val „In ter zon” Me |u na rod ni fe sti val ak tu e l n e mu z i k e ’’In t er z on’’, 13. po re du, bi }e otvo ren ve ~e ras u 20 ~a so va u ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Fe sti val }e otvo ri ti trio iz Sr bi je ko ji ~i ne Be ren di ka, Stan ko vi} i Xu kqev, za tim }e na s tu p i t i austrij s ki sa s tav „Rde ~ a Ra k e t a” i „Xa p a n iz gam” iz Ita li je. Ova ma ni fe sta ci ja tra je tri da na, a ula zni ce mo gu da se ku pe po ce ni od 350 di na ra za dan, dok za sve tri fe sti val ske ve ~e ri ko {ta ju 900 di na ra. T. B.

pro iz vo |a ~e zna ~i ti to {to }e ima ti po dr {ku, a na da mo se usko ro i dr àv ne sub ven ci je. Ce na }e bi ti za 20 od sto vi {a, ali }e kup ci bar zna ti {ta ku pu ju ka è Pu a ~a. Do da je da je ini ci ja ti va za do bi ja we ser ti fi ka ta po kre nu ta pre ne ko li ko go di na i da }e pra vo ko ri {}e wa, bar za sa da, ima ti sa mo ~la no vi udru è wa. - Ne dav no je u Fu to gu bi la ser ti fi ka ci o na ko mi si ja iz [vaj car ske, ko ja je da la ze le no sve tlo i o~e ku je mo sva ki dan da do bi je mo po tvr du - ka è Pu a ~a. G. ^.

Mi ra Svor can, trgovkiwa: - Ak ci ja bi bi la ostvar qi va ka da bi bi la ma sov na, ka da bi qu di ge ne ral no pri hva ti li tu ide ju. Ova ko ipak, ne ko li ci na ko ja ne ku pu je ne }e u~i ni ti ni {ta bit no. Ja sam u~e stvo va la, jer ni ina ~e ne ku pu jem po su per mar ke ti ma.

„Ku pu si ja da”, gur man ski sa mit

Fo to: R. Hayi}

GRADSKE VLASTI ISTI^U

U tr ci za evrop sku pre sto ni cu kul tu re ^la ni ca Grad skog ve }a No vog Sa da za du `e na za kul tu ru Mi lan ka Br ki}, iz ja vi la je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re da }e No vi Sad u na red nom pe ri o du jo{ `e {}e ra di ti na pro mo ci ji i ja ~a wu svo je kan di da tu re za Evrop sku kul tur nu pre sto ni cu 2020. go di ne. - In for ma ci ja ko ja se ne dav no po ja vi la u me di ji ma da je No vi Sad od u stao od kan di da tu re za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re

2020. go di ne, ni je ta~ na - re kao je ju ~e di rek tor Kul tur nog cen tra No vog Sa da An dri ja Faj geq. Ovo je naj ve }i evrop ski kul tur ni pro je kat i ve li ki je pre sti` za sva ki grad da po ne se ovu ti tu lu. Evrop ska uni ja ima ve li ka o~e ki va wa od gra da kan di da ta i po treb ne su ve li ke in ve sti ci je, ali se mo gu o~e ki va ti i ve li ke ko ri sti. Je dan od kri te ri ju ma je ste odr `i vost pro jek ta bez ob zi ra na po li ti~ ke pro me ne.

Do dao je da je u do ma }im me di ji ma kan di da tu ra pro mo vi sa na kao ne {to {to }e do ne ti do na ci je, ali da to ni je u pot pu no sti ta~ no. To ne tre ba da nas obes hra bri, jer je to na {a pri li ka na ko joj mo `e da po ~i va vi zi ja raz vo ja gra da u sva kom smi slu, ne sa mo u obla sti kul tu re, na veo je Faj geq. Gra |a ni svo je pred lo ge za ak tiv no sti ko je se ti ~u kan di da tu re mo gu po sla ti na mejl pred log @no vi sad2020.rs. G. ^.

U ne de qu iz bo ri u Bu kov cu Iz bo ri za ~la no ve Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra Me sne za jed ni ce „Bu ko vac” odr à }e se u ne de qu 4. no vem bra od 7 do 20 ~a so va u pro sto ri ja ma ove MZ u Ka ra |or |e voj uli ci 76. Pred sed ni ca Sa ve ta MZ „Bu ko vac” Sla vi ca Uze lac iz re do va De mo krat ske stran ke ka è da je pro te kle ~e ti ri go di ne ak ce nat izme |u osta log bio na re{avawu ko mu nal nih pro ble ma, una pre |e wu zdrav stva i po mo }i so ci jal no ugro è nim i iz be gli~ kim po ro di ca ma. Fo to: S. [u {we vi}

Do bro ta na hra ni la ja to Po lu pi to mi go lu bo vi vi {e ni su sa mo eks klu zi vi tet Tr ga slo bo de, ve} }e mr ve i/ili ko ki ce uze ti gde god se na |e ne ko do voq no sa mi lo stan da po de li s wi ma okraj ke svog do ru~ ka.

Em pa ti ja je u ovim kra je vi ma ret ka, a ako vam ova kve sce ne iz vu ku ma kar po gled, ili ~ak i na zna ku osme ha, on da ima {an se i za vas, i za sa o se }a we, kao ta kvo. S. K.

- Re kon stru i sa li smo de~ je igra li {te i tri sport ska te re na, uklo we ne su dve ve li ke de po ni je, po ma ga li smo u funk ci o ni sa wu udru `e wa, sva ke go di ne or gan zo va li bes plat ne pri pre me za pri jem ni is pit u~e ni ci ma osmog raz re da - iz ja vi la je Uze lac. U ovom man da tu ~la no vi Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra bi li su iz re do va DS i Soci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je. Gra |a ni na gla sa we tre ba ju da po ne su li~ na do ku men ta. A. L.

Na dar kar te za ma sken bal Ma sov ni ma sken bal odr à va se u su bo tu 3. no vem bra u za pad nom ho lu Spen sa a „Dnev nik” de li pet pu ta po dve ula zni ce ~i ta o ci ma ko ji se ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 021/528-765. Za ne za bo ra van pro vod bi }e za du è ni di-xe je vi Ju ni or Iks i Ste fan Da gas i wi ho vi go sti Pje tla i La zar @i vi}. „He lo vin” ùr ku upot pu ni }e i na grad no pu to va we za No vu go di nu ko je je obez be di la agen ci ja „18-30 tra vel”, a ono }e pri pa sti naj o ri gi nal ni je ma ski ra nom po se ti o cu. Ce na kar te u pret pro da ji iz no si 300, a na dan ma sken ba la 500 di na ra. I. D.

Du {an \u ri~ ko vi}, pen zi o ner: - Na rod mo ra ku po va ti, tre ba po ku {a ti ura di ti bi lo {ta. Ja i `e na smo se pri kqu ~i li boj ko tu. U te {koj smo eko nom skoj si tu a ci ji, pen zi je su pre ma le i zbog to ga nam je vr lo bit no da u{te di mo na sva kom mo gu }em me stu. V. S. Fo to: N. R.

~etvrtak1.novembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ДРУШТВО ЗА БОРБУ ПРОТИВ РАКА У СОМБОРУ

Нарциси у Парку хероја

У ОКВИРУ ПРОГРАМА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ

Бициклом од Сегедина до Новог Кнежевца

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Пројекат изградње бициклистичке стазе од Сегедина до Новог Кнежевца, у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија, представљен је јуче у Новом Кнежевцу. Реализована је прва фаза пројекта вредна нешто више од 1,5 милиона евра, од којих је 364.000 евра утрошено на урђење и изградњу 7,5 километара трасе бициклистичке стазе у Новом Кнежевцу, док је у суседној Мађаркој у пограничном подручју од Сегедина кроз насеља Ујсентиван и Тисасигет, до граничног прелаза Ђала изграђено око изграђено 15 километара бициклистичке стазе. Председник новокнежевачке општине Драган Бабић изјавио је да реализација овог пројекта пуно значи за житеље Новог Кнежевца у погледу повећања безбедности саобраћаја, а да у другој и трећој фази бициклистичка стаза изграђена у Мађарској до граничног прелаза треба да се споји са Нови Кнежевцом, што ће представљати и туристички потенцијал овог подручја.

Према речима координатора пројекта за новокнежевачку општину Предрага Берића у другој фази пројекта, која је у току, изградиће се 1.700 метара од граничног прелаза кроз Ђалу, док је у трећој фази предвиђена изградња стазе до Новог Кнежевца. Менаџер пројекта Петер Рац из Сегедина и председник општине Ујсентиван Лазар Путник истакли су велики значај овог пројекта за погранична насеља у Мађарској. Шеф канцеларије за прекограничну сарадњу Мађарска-Србија у Суботици Реља Бурзан нагласио је да новокнежевачка општина добар пример у релаизацији програма прекограничне сарадње, поготово што је потребно обезбедити предфинансирање пројеката, за које се средства рефундирају по њиховом завршетку. Он је најавио да ће у трећем позиву за програм прекограничне сарадње Мађарска-Србија до краја ове године бити потписани уговори за 60 нових пројеката. М. Митровић

Отац Глигорије уручује Жељку Стојановићу захвалницу

УРЕЂЕНА МАНАСТИРСКА БИБЛИОТЕКА У ГРГЕТЕГУ

На једном месту 6.000 монографија и публикација

ГРГЕТЕГ: На позив мушког старешинства, игумана Доситеја и духовника оца Глигорија, запослени у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми, од јуна су преузели на себе обавезу да помогну женском манастиру Гргетег у уређењу манастирске библиотеке. Запослени су пружили стручну помоћ у инвентарисању, каталогизацији и класификацији збирке књига. Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ је уручена Захвалница манастира Гргетег. Тим поводом архимандрит Доситеј, настојатељ манастира, на пријему за учеснике пројекта уређења библиотеке изразио је захвалност запосленима Градске библиотеке за уложен труд да једна од највећих библиотека у комплексу фрушкогорских манастира буде устројена по библиотекарским принципима и прилагођена потребама старешина и сестринству овог манастира. -Запослени у библиотеци „Атанасије Стојковић“ и неколико библиотекара волонтера пристали су да своја знања примене и после истека

приправничког стажа и да уреде збирку књига, око 4000 монографских и 2000 периодичних и серијских публикација. Наш посао је био да извршимо преглед књижног фонда, да се све књиге инвентаришу, да се направи лисни каталог и да се разврста фонд по структури. До сада смо завршили библиотекарску организацију за 4000 монографских публикација, и то значи да је једна збирка књига и званично постала специјална библиотека затвореног типа. У плану је да се до краја године заврши обрада серијских публикација, да се направи каталог манастирских књига, и да се направи поставка највреднијих експоната, која би касније добила и своју дигиталну форму на интернету. Да бисмо завршили овај пројекат до краја обратили смо се преко конкурса Министарству културе Републике Србије за новчану помоћ, а општине Рума и Ириг су обећале да ће новчано помоћи овај пројекат до краја- истакао је директор Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“ Жељко Стојановић. М. Марушић

Сећање на невино страдале Мађаре

БЕЧЕЈ: Традиционално, поводом данашњег римокатоличког празника Сви свети, локална самоуправа у Бечеју организује комеморативни скуп посвећен невино страдалим жртвама мађарске националности 1944. и 1945. године. Комеморација је заказана за данас у 15 сати, крај спомен-крста, на Горњеградском католичком гробљу у Синђелићевој улици. Потомцима настрадалих обратиће се представници организатора, пригодним програмом скуп ће оплеменити чланови МКД „Петефи Шандор“, а свештеник Римокатоличке цркве, посвећене Узнесењу Маријином Ласло Фудерер молиће се за мир душа невино страдалих. Позив данашњој комеморацији упућен је, без обзира на верску и националну припадност, суграђанима који осуђују било какво насиље. В. Ј.

СОМБОР: Чланови Друштва за борбу против рака Сомбор и Национална асоцијација лечених од рака Србије (Налор), уз подршку сомборског ЈКП „Чистоћа“ и Одељења за друштвене делатности Градског већа града Сомбора, организовали су акцију „Парк достојанства“. Акција садње нарциса у Парку хероја, највећој сомбоској зеленој оази, одржана је у оквиру октобра – месеца борбе против рака. У пригодном програму учествовали су, како је и најављено, „и млади и стари, и здрави и болесни“, а допринос манифестацији дали су и ученици ОШ „Аврам Мразовић“, предвођени професорком Сузаном Секулић, као и сомборски гимназијалци, међу којима и Вишња Давидовић са акустичном гитаром. Председница сомборског Друштва за борбу против рака др Ђерђи Шарић подсетила је на бројне досадашње акције и саопштила да је циљ садње „Парка достојанства“ да се пренесе порука да је рак излечив и да је, у суочавању пацијената са овом опаком болешћу, неопходна подршка друштва.

„Парк достојанства„ биће приређен у још 10 градова у Србији, по угледу на широко прихваћену међународну манифестацију којом се подржава активизам, хума-

шњег Сајма књига у Београду, позвали су све особе које су се на било који начин суочиле са болешћу или желе да пруже подршку оболелима, да се придруже акци-

„Парк достојанства” у Сомбору

низам и волонтеризам свих чланова друштва према особама којима је потребна већа нега, брига и пажња. Из Друштва за борбу против рака Сомбор, чија је публикација „Живети као пре“ била један од најзапаженијих хитова овогоди-

ји. Сви они којима је потребна нека врста подршке, могу се придружити редовним састанцима Друштва за борбу против рака Сомбор, који се одржавају сваке среде од 17 сати, у Удружењу пензионера у Сомбору. М. Миљеновић

НЕСВАКИДАШЊЕ ОДЕЉЕЊЕ У КУЦУРСКОЈ ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Пет па ри бли за на ца за јед но у клу па ма

КУ ЦУ РА: У први мах, одељење III/3 у Основној школи „Братство – јединство“ у Куцури се ни по чему не разликује од осталих разреда. Ипак, када се мало боље погледа, већина деце у овом разреду има свог пара, некога ко веома личи на њега, јер у овом разреду има чак пет пари близанаца. Учитељица ових малишана Ђур ђи ца Пол дру хи не крије задовољство што су баш у њеном разреду десеторо деце браћа и сестре и истиче да јој је велика част да васпитава и учи толики број близанаца, као и да јој је то једно од најлепших искустава у каријери дугој 30 година. - Осећам се веома привилегованом. Бела куга већ деценијама узима данак, а и демографске прогнозе, што се прираштаја становништва тиче, нису ни мало охрабрујуће. Прибојавам се да још задуго у нашим школама, погово не у малим местима попут Куцуре, неће бити оволико близанаца. Наравно, била бих срећна да ме живот демантује, да и моје млађе колеге до-

живе овако лепо искуство – каже учитељица Ђурђица. Три девојчице и седам дечака који похађају исти разред су Ми ли ца и Лу ка Ми клош, Ла ри са и Ни ко ла Оле ар, Дра ган и Го ран Штр бац, Је ле на и Ду шан Ми -

ли ће вић и Ми хај ло и Мом чи ло Зр нић. Њихови другари из разреда истичу да их разликују, мада им се дешавало, како кажу, да помешају Михајла и Момчила, поготово ако дођу у школу исто обучени. Ови малишани су и веома добри ђаци и редовно испуњавају своје школске обавезе. Код куће

заједно уче и помажу једни другима кад негде „запне“. Учитељица Ђурђица напомиње да родитељи ове деце имају на чега да буду поно сни, али и додаје да им је некада много теже неко родитељима осталих осамнае сторо ђака овог одељења. - Сви трошкови опремања деце у школу за њих су дупло већи, то нису неке имућне породице. Једино што не морају да купују два комплета књига, мада би било добро да свако од ма лишана има своје уџбенике. Највећи су проблеми одласци на екскур зије, једнодневне излете или на вишедневну наставу у природи. То је знатан издатак и за родитеље с једним дететом, а камоли с близанцима – истиче учитељица Ђурђица Полдрухи и додаје да би друштво свакако требало да има више слуха за овакве јединствене, али врло пожељне примере. М. Кековић

ПРИЈЕМ МЛАДОГ НАУЧНИКА ИЗ КИКИНДЕ

Злато за робота

КИКИНДА: Ученик чевртог али и њега самог – истакао је Саразреда Гимназије “Душан Васивио Добранић. љев” у Кикинди Никола Тепа- Гимназија и њени професори, вац, многобројним признањима и укључујући ту и Николиног ментонаградама, додао је и награду ра професора Љубомира ЗамуроФондације “Младен Селак”. Ова вића, умеју да препознају дар код фондација сваке године додељује награде за младе проналазаче, тако да је младом Кикинђанину ове године додељена златна медаља за робота. То је био повод да се у Скупштини општине организује пријем, којем су присуствовали председник Општине Саво Добранић и заменик председника Милош Латиновић. - Кад се погледа све оно што је НиПријем за младог научника кола до сада освојио, то довољно говори о његосвојих ученика, а на локалној самовом великом таленту. Успех који управи је да победнички пројекат је остварио на Сајму роботике је некако и финансијски испрати - доизузетно велик и веома значајан дао је Милош Латиновић. - Залона промовисању нашег града, жићемо се да направимо прототип

робота, јер је то одлична ствар. Овај робот се претежно користи за гашење пожара, па би се његовом израдом можда привукли они који су вољни да инвестирају и на тај начин серијски произведу овог робота. Никола је захвалио на пријему и подршци и истакао: - У будућности планирам да смишљам неке нове машине. Планирам да упишем Факултет техничких наука у Новом Саду, смер мехатроника, што је најближе, што ми имамо, о роботици и иновацијама. Наредни Николин пројекат биће, како најављује, израда хуманоидног робота, или ће се можда, у уму овог младог изумитеља појавити већ нека нова идеја. А. Ђ.

Више позива Хитној помоћи

ПАНЧЕВО: Након врло топлих дана за месец октобар, захлађење, које је настало, донело је проблема екипама Хитне помоћи. Повећан је број позива, тако да је у Панчеву у једној ноћи обављено више од 50 амбулантних прегледа и седам кућних посета. Позиве Хитној помоћи, као и обично у оваквим ситуацијама, упућивали су срчани болесници, пацијенти са високим крвним притиском и астматичари. - Због ниских температура и повећане влажности ваздуха, јављали су се пацијенти са хроничним тегобама. Имали смо повећан број пацијента са повишеним крвним притиском, а такође је било пацијента који су се жалили на бол у грудима. Зато апелујем на све пацијенте, који узимају терапију за повишен притисак, да то чине редовно. Ако и даље буду имали повишене вредности притиска, треба да се јаве свом лекару, који ће им кориговати терапију - рекла је лекар у Хитној помоћи др Марина Бачевић. У зграду Хитне помоћи родитељи готово свако вече доводе децу са повишеном температуром. Само у једној ноћи било је деветоро малишана међутим, лекари хитне помоћи углавном могу да им дају само савет. З. Дг.

„За по сли ме” уз по др шку Ра фи не ри је

ПАН ЧЕ ВО: Нови пројекат удружења „На пола пута“, требало би да обезбеди услове за запошљавање особа са интелектуалним тешкоћама. Финансијер пројекта „Запо сли ме“ је панчевачка Рафинери ја, од но сно Нафт на ин ду стрија Србије. - Пројекат „Запо сли ме“ је за осо бе са ин те лектуал ним те шко ћа ма, они су нам циљ на група, с тим да је циљ пројекта да се промовише могућност запо слења ове популације. Пројектом је предвиђено да се контактирају по слодавци, да се са њима разговара о овој теми и да се упуте у радне спо собно сти ове популације, која може својим радним ангажовањем да доприне се како тој фирми, тако и себи и читавој заједници. Предвидели смо да обухватимо Националну службу за запошљавање, као неизбежног члана и Центар за социјални рад - рекла је координаторка пројекта Ма ри на Или ја. З. Дг.

У Ру ском Се лу ра де пу ном па ром РУ СКО СЕ ЛО: У Руском Селу сви грађевински радови успешно се приводе крају. Изградња две капеле је завршена, као и 300 метара јавне расвете. Остало је да се бетонирају пешачке стазе, а ако временски услови дозволе завршиће се и овај по сао истакао је Имре Ка бок, председник у овој ме сној заједници. -Градимо отре сишта на три спо ред на пу та. Ови по сло ви стигли су до половине и чим временске прилике дозволе биће завршени у веома кратком року. Почела је рекултивација терена код циглане, а равнаће се терен и садити саднице - рекао је Кабок. Средствима из буџета редовно се финансирају спорт ска и кул тур на удруже ња гра ђа на. Планови за наредни период по стоје, али пре тога грађани морају одабрати оног који ће, по њиховом мишљењу, испунити дата обећања и њихова очекивања, јер 9. децембра су избори за председника ме сних заједница. А.Ђ.

vOJvOdinA

dnevnik ПОПИС НАПУШТЕНИХ ПРИВРЕДНИХ ОБЈЕКАТА

Да не дочекају судбину Шпиритане ЗРЕЊАНИН: Зграда старе Шпиритане, у власништву пропале Зрењанинске индустрије пива (ЗИП), чија је употреба забрањена решењем грађевинске инспекције, јер је оронули објекат опасан по безбедност околине и животну средину, само је један од сведока посрнуле зрењанинске привреде. Бројне производне хале, па и погони овдашње пиваре, као и пословни простори на атрактивним локацијама, годинама зврје празни, пропадају, а нико их не преузима и не преуређује како би послужили намени. Зато је и Регионална привредна комора у Зрењанину ових дана покренула акцију “пописа” пословног простора и произ-

водних хала у граду које власници не користе, а заинтересовани су да их издају у закуп. - Правимо преглед расположивих или слободних производних капацитета по општинама и за средњобанатски регион у целини, као својеврсну помоћ потенцијалним инвеститорима и олакшицу приликом опредељивања за улагања у нове пројекте. Циљ је да на овај начин покушамо привући потенцијалне инвеститоре атрактивном понудом грађевинских објеката за које се у великој мери тешко одлучују да улажу – поручио је председник Регионалне провредне коморе Милан Радовановић. Ж. Б.

~etvrtak1.novembar2012.

САЛАШАРСКО НАСЕЉЕ И ДАЉЕ БЕЗ СТРУЈЕ

Сточари и повртари у мраку ЗРЕЊАНИН: Житељи салашарског и викенд насеља на елемирском друму, око зрењанинске индустријске зоне, и даље живе у мраку јер њихови објекти још нису прикључени на електричну мрежу. У том насељу је за неколико последњих деценија изграђено стотинак мањих баштенских кућа, више објеката за сточарску производњу и подигнуто је неколико воћњака, повртњака и винограда. Изградњом објеката намењених за сточарску производњу, узгој оваца и говеда, бројна домаћинства су имала намеру да остваре основне и допунске приходе. Али, последњих година дошло је до знатног погоршавања услова за живот и производњу у овом насељу. Овдашњи становници веле да је електрификација једино решење за њихове муке, јер струја коју сада праве агрегатима, због скупог дизела, квари им рачунице.

- Имам 4.000 стабала јабуке и само да би их опрскао, треба ми две тоне воде, коју црпим из бунара, уз помоћ агрегата који троши прескупо гориво. О редовном заливању воћака не смем ни да размишљам, и зато сам ове су-

шне године имао огромне губитке у роду – каже један од мештана Богдан Живковић. Агрегатима се служи и десеточлана породица Мијатов која овде има салаш и која живи од сточарске произ-

Насеље пред гашењем Шеф одборничке групе СРС у Скупштини Војводине Саша Сантовац прошле године је указао на проблем који имају житељи поменутог насеља. Сантовац је у писму упућеном бившем градоначелнику Зрењанина упозорио да је због тренутне ситуације сточарство у овом насељу пред потпуним гашењем и да је због недостатка електричне енергије немогуће замислити савременију и рентабилнију производњу у воћарству и повртарству. - У овом случају се не ради о правом викенд насељу, већ пре свега о насељу у ком већином сиромашнији радници и пољопривредници остварују своје основне и допунске приходе бавећи се пољопривредом – истакао је Сантовац и нагласио да је ово једино насеље на излазу из Зрењанина које нема струју док само на неколико стотина метара даље сијају осветљене нове фабрике.

СТУДИЈА У ОКВИРУ ИПА ПРОГРАМА

Модернизација и отварање нових прелаза

ОДРЖАН САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА У ВРШЦУ

Потражња за физичким радницима и фармацеутима ВРШАЦ: Градска кућа у Вршцу била је премала да прими преко хиљаду оних који траже посао из општина Вршац, Бела Црква, Пландиште то јест оних које покрива Филијала НСЗ из Вршцца, али и из суседне општине Алибунар, из које је велики број нашао посао у фирмама у Вршцу. Наравно, највише је младих, али и оних у средњим и старијем добу, они се и даље надају да ће можда искрснути прилика за посао. Овом приликом 18 послодаваца понудило је 70 радних места, највише се траже физички радници, хемијски лаборанти и инжењери технологије, дипломирани хемичари и фармацеути. У понуди нема правника и економиста за које на тржишту рада нема потражње. Посетиоци су били у прилици да на шалтерима бројних фирми и установа овог краја попуне упитнике о стручној спреми, стеченим практичним знањима, курсевима и другим видовима оспособљености за неку од струка које се користе за обављање послова у њима. Тако је служба Технолошког парка већ са-

чинила евиденцију оних који би желели да раде у производним погонима који ће се ту градити. На штанду „Хемофарма“ су примали пријаве свих оних који су пожелели да у овој реномираној фирми добију посао. „За нашу банку података прикупљамо све оне из хемијске, фармацеутске и других струка блиске нашем производном процесу и њих ћемо анкетирати, па је и запошљавање, за неке од њих, могућа у догледно време“, рече једна од оних са овог шалтера. Учеснике сајма је поздравио заменик председника општине Зоран Томић, зажелео им да дођу до посла, али и да перманентно активно учествују у тражењу радног места. Нагласио је да се у Технолошком парку граде два погона у којима до краја године треба да се отвори око 70 радних места, а у идућој години ту се подиже још седам погона са перспективом запослења око хиљаду радника. Ту је бизнис инкубатор намењен младима да се оспособе да покрену сопствени бизнис. Р. Јовановић

УНАПРЕЂЕЊЕ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ НА ЛОКАЛУ

Кол центар за родитеље деце са сметњама у развоју РУМА: У оквиру пројекта „Развој и јачање услуга у заједници“ за децу са сметњама у развоју и њихове породице у Старој Пазови, Иригу, Пећинцима и Руми од јануара 2012. успостављење су услуге помоћи у кући у Старој Пазови и Иригу, и дневног боравка у Пећинцима и Руми. Овај пројекат је финансирала Европска унија у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и Министарством рада и социјалне политике. Управо је успешно реализована једна од активности пројекта, а то је кол центар за подршку деци са сметњама у развоју и њиховим породицама. Дефектолог и олигофренолог Дневног боравка у Руми Бојан Косановић истакао је да увођење ове услуге корисницима омогућава да без губљења времена добију тачну информацију, подршку и помоћ при решавању препрека са којима се свакодневно сусрећу, не оптерећујући се питањима којој служби треба да се обрате. Бројеви телефона кол центра су: за Стару Пазову су 022/ 21-55-200, за Ириг 201, за Пећинце 202, а за Руму 203. Стручни радник ће у најкраћем мо-

гућем року контактирати кориснике и пружити им све информације, а постоји могућност и директног разговора са стручним лицима и то по следећем распореду: понедељком са психологом, уторак је резервисан за дељење савета о запошљавању, среда за опште информације, четвртком је могуће разговарати са правником, а петком са лекаром. - Сви позиви упућени кол центру се снимају, и оператер из Старе Пазове системски разврстава позиве и гласовну поруку прослеђује у виду имејла пружаоцу услуге са општине из које је корисник позвао, и затим стручно лице одговара на питање. Ово је веома корисна услуга јер су родитељи лоше информисани о правима и свим олакшицама које могу да користе и добију за своје дете, а нису у прилицу да дођу и да се лично информишу о томе. Кол центар ће бити од велике помоћи свим родитељима и уштедеће им много времена- нагласила је директорица Центра за социјални рад у Руми Даница Јеремић. М. Марушић

КАЊИЖА: Техниччки, привредни и еколошки услови за разавој и отварање путева на српско-мађарским граничним прелазима, узимајући у обзир планирано учлањење Србије у Европску унију, пројекат је чија се реализација приводи крају у овкриу ИПА програма прекограничне сарање Мађарска-Србија. Вредност пројекта, у коме су партнери Удружење научно-брзаовног друштва жупаније Бач-Кишкун из Кечкемета (Мађарска) и општина Кањижа, износи 223.685 евра, од чега је део који се односи на кањишку општину 79.680 евра. На конференцији за медије у Скупштини општине, Кањижа директор Информационог центра за развој Потиског региона из Кањиже Роберт Фејстамер и стручни сарадник на пројекту саобраћајни инжењер Ерне Јегеш из Суботице, истакли су да је циљ прекограничне сарадње промовисање добросуседских односа и одрживи развој земаља, чему треба да допринесе и развој граничних прелаза, модернизација постојећих и отварање нових прелаза што би допринело поједностављењу преласка преко границе. Они су најавили да ће студија израђена на ову тему, на завршној конфе-

ренцији пројекта који је трајао 14 месеци, 20.новембра бити представљена у Кањижи, а бави се садашњим и будућим граничним прелазима на српско-мађарској граници. - Општини Кањижа и нашим грађанима је приоритет активирање ста-

У изради студије укључени су реномирани стручњаци и она би, како је истакнуто, требало да буде препорука ресорним министарствима Мађарске и Србије да спроведу идеје и могућности које се предлажу у вези са отварањем нових, или модерниза-

Роберт Фејстамер и Ерне Јегеш

рог друмског граничног прелаза код Хоргоша, јер би отварање овог прелаза за грађане Србије и Мађарске, било би велико олакшање за бржи прелазак границе, посебно у време када су велике гужве на главном прелазу на ауто путу - рекао је Фестамер.

цијом постојећих граничних прелаза. - Ова студија захтева посебно интересовање свих који живе непосредно у пограничном подручју, да се промет одвија несметано - сматра Ерне Јегеш. М. Митровић

ДИРЕКТОР ПУ „ДРАГОЉУБ УДИЦКИ“ У КИКИНДИ ТВРДИ

Предшколска установа домаћински послује

КИКИНДА: На недавно одржаној седници СО Кикинда, одборник Ладислав Томић из Српске напредне странке поставио је питање због чега је у Предшколској установи “Драгољуб Удицки” планирано да се на путовања потроши 600 хиљада динара, а питање је било постављено у вези с ребалансом буџета. Како је директор предшколске установе у

објашњење - рекао је Пејаков.- Трошкови путовања планирани су од сопствених средстава Предшколске установе. Закључно са 30. октобром са ове ставке утрошене су 392 хиљаде динара. Реч је о дневницама васпитача за зимовање, родитељском динару, сопственом превозу за васпитаче који долазе са села или путују из града, те им се рефундира новац.

Цена се неће мењати Цене за боравак деце у вртићима нису мењане од 1. септембра 2010. године и за сада се неће мењати. Предшколска установа има 72 васпитне групе у којима борави 1.545 малишана. За целодневни боравак цена је 3.100 односно 1.800 динара за децу предшколце, јаслице коштају четири хиљаде динара, док је за забавиште неопходно издвојити 1.200 односно 600 динара за децу предшколског узраста. Кикинди Милош Пејаков на конференцји за новинаре објаснио, планом и прорамом ПУ „Драгољуб Удицки“ планирано је да се потроши ова сума, те да је то новац из сопствених средстава предшколске установе -У питању је конто буџета 422 на основу којег је Томић поставио питање због чега се троши 600 хиљада динара на путовања. Он је причао о ребалансу буџета, а конкретна ставка о којој је говорио је везана за буџет. Разумем да неко не зна како буџет функционише, али сам сигуран да је господин Томић могао да затражи

Пејаков је истакао да је четврту годину на функцији директора и да за то време ниједном није узео новац за дневнице за путовања, као што ниједном није потписао рачун у ресторану на терет фирме. Ребалансом буџета, од 3,5 милиона динара, колико је било предвиђено за текуће одржавање у Предшколској установи, средства су умањена за три милиона динара. - Умањење средстава урађено је у договору са представницима локалне самоуправе. У току летњег распуста у вртиће је уложено 8,5 милиона ди-

нара, за набавку играчака 2,4 милиона динара, реконструкцију и молерско-фарбарске радове у вртићу “Колибри” 1,2 милиона, за зидарске радове у вртићу “Лептирић” 1,3 милиона, за увођење централног грејања у вртићу у Новим Козарцима и управној згради 3,6 милиона динара. Овај новац добијен је из из Републике, те је стога смањена ставка текућег одржавања. У Банатском Великом Селу и Новим Козарцима урадиће се ограда око вртића. Током зиме урадиће се и пројекат за проширење вртића “Полетарац” за шта ће бити неопходно пет милиона динара. - Када се стекну услови, највероватније током летњег распуста, градиће се спрат на објекту “Полетарац”. Тиме ћемо добити још две групе које су нам неопходне с обзиром на то да је за овај вртић заинтересовано пуно више деце него што има места. Све више се родитељи одлучују за целодневни боравак, а вртићи које имамо нису наменски односно налазе се у адаптираним кућама. И ове школске године има додатних, а бесплатних програма за сву децу која иду у вртић. Новина је да су осим градских вртића ове године обухваћена и три сеоска у Банатском Великом Селу су фолклор и мали фотографи,а у Накову су народне радиности. А. Ђуран

водње и пољопривреде. На имању је 30 грла говеда, од тога десет музних крава. Свако јутро и вече за мужу се активирају агрегати, а исто је и када се црпи вода из бунара, за напајање стоке. Петиција са више од сто потписа послата је на многе адресе, а житељи су се обратили за помоћ и градоначелнику Зрењанина Ивану Бошњаку. Из градске управе најављују подршку, а „Електродистрибуција” чека благослов Дирекције за изградњу и уређење града. - На нашу иницијативу, а уз подршку бившег градоначелника, пре годину дана техничка служба „Електровојводине” је израдила пројекат електрификације. По договору, тај пројекат је требало да буде упућен локалној самоуправи као инвеститору. Дошли су избори, смена власти и шта се сада дешава не знамо – истиче становник Васо Јерковић. Ж. Балабан

Извештај о буџету прихваћен ПАНЧЕВО: Извештај Секретаријата за финансије о реализацији буџета града Панчева за првих девет месеци ове године, градски већници су прихватили. У том периоду на територији Панчева остварени су укупни приходи и примања, у износу од 3,8 милијарди динара, што је 73 посто од планирних годишњих средстава - Текући приходи буџета оставрени су у износу од 2,9 милајарди, приходи по посебним прописима од 193,2 милиона динара, текуће донације, у износу од 6,8 милиона, примања од задуживања, у износу од 148,2 милиона и примања од емитовања муниципалних обвезница, у износу од 107 милиона динара. Секретаријат у сарадњи са градским већником, припрема ребаланс буџета. Покушаћемо да извршимо усклађивање за намене за које нису покренути поступци јавне набавке. Тако да ћемо смањити и приходе и расходе. Расходи који су извршени су мањи од прихода. Исказан је суфицит од 81 милион динара - изјавила је Вера Стаменић из Секретаријата за финансије З. Дг.

Собе и апартман за смештај спортиста ВРБАС: Центар за физичку културу „Драго Јововић“, један од најбољих објеката те врсте у окружењу, ускоро ће пружити још једну услугу својим корисницима. Реч је о смештају гостију. Изградња 23 двокреветне собе и једног апартмана су почели ове седмице. Све собе ће бити климатизоване и имаће ТВ и интернет прикључак. Рок изградње је 120 дана. - На тендеру за извођача радова изабрана је грађевинска фирма из Новог Сада „Гат“, која је дала најповољнију понуду. Процењена вредност радова је 41.359.934 динара, са ПДВ, и овај новац смо обезбедили из кредита – рекао је директор ЦФК „Драго Јововић“Љубомир Секулић. Према Секулићевим речима, годинама је владало велико интересовање посетилаца и гостију ЦФК за смештајем. - Код нас су боравили куглашка и стонотенисерска репрезенација, многи клубови, а организовали смо и неке кампове. То довољно говори да постоји потреба за смештајним капацитетима у ЦФК - истакао је Секулић. М. Кк.

ekologija

~etvrtak1.novembar2012.

dnevnik

SRBIJA DEO PREKOGRANI^NOG REZERVATA MURA–DRAVA–DUNAV 2014. GODINE

Naj ve }e re~ no za {ti }e no pod ru~ je u Evro pi Pod za{titom Uneska na teritoriji pet evropskih dr`ava, ukqu~uju}i i na{u, stvara se prekograni~ni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, koji bi trebalo da bude zaokru`en i progla{en za dve godine. Rezervat ~iji je nastanak inicirao

Korist i za lokalne ekonomije Planirani rezervat biosfere u pet dr`ava done}e i nove mogu}nosti za razvoj uslu`nih delatnosti u lokalnim samoupravama, ekoturizma, edukaciju, rekreaciju i unapre|ewe ekonomije. Lokalno stanovni{tvu u na{im op{tinama koje pripadaju Gorwem Podunavqu ve} je na{lo svoj interes, pa je tako u Ba~kom Mono{toru, gde su o~uvani stari zanati, ponovo zainteresovanih za pravqewe ~amaca, raznih vrsta sireva poreklom iz Srbije, etnoturizma kao grane budu}nosti.

Svetski fond za prirodu sada pokriva Hrvatsku i Ma|arsku, a Austrija, Slovenija i Srbija pridruì}e se 2014. godine. Ciq projekta je ne samo da se za{titi ugroèni biqni i ìvotiwski svet na 700 kilometara priobalnog podru~ja du` triju reka ve} i da se pospe{i ekonomski razvoj lokalnih zajednica. Kada rezervat bude zaokruèn, obuhvati}e povr{inu od oko 800.000 kvadratnih kilometara i predstavqa}e najve}e re~no za{ti}eno

Sr bi ja u ovaj pro je kat ula zi sa spe ci jal nim re zer va tom pri ro de Gor we Po du na vqe, ko ji }e kod Uneska bi ti no mi no van do go di ne podru~je u Evropi. Bi}e ujedno i najve}i prekograni~ni rezervat na svetu. Srbija u ovaj projekat ulazi sa specijalnim rezervatom prirode Gorwe Podunavqe koji se

pru`a du` leve obale Dunava, a koji }e kod Uneska dogodine biti nominovan. Ako nominacija pristankom drugih dr`ava pro|e, prekograni~ni rezervat biosfere }e 2014. godine biti upi-

san na listu za{titnih podru~ja Uneska . Dok Srbija ne postane „punopravni ~lan„ ovog prekograni~nog rezervata biosfere, ne sedi se skr{tenih ruku. Naime, Svetski fond za prirodu u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine, Pokrajinskim zavodom za za{titu prirode i Javnim preduze}em „Vojvodina{ume„ nastoji da u Gorwem Podunavqu revitalizuje poplavne {ume koje

su ugroène jo{ od 1956. godine, kada je du` Dunava podignut za{titni nasip. Procewuje se da je regulacijom re~nih vodotoka za potrebe plovidbe i poqoprivrede u posledwih 100 godina uni{teno 80 odsto prirodnih plovnih podru~ja uz Dunav. Wihovim nestankom, kao biolo{ki najproduktivnijim stani{tem, znatno su smawene brojne usluge ekosistema. Pro{le godine po~ela je rekonstrukcija podru~ja „[trbac„ kod Apatina, a slede}e godine }e isti postupak biti primewen na podru~ju Bestrement, ju`no odatle. Planirana je rekonstrukcija jo{ 38 ovakvih podru~ja kako bi se uradila se~a vegetacije koja je doslovno progutala tamo{we bare. Tek kada se zavr{i rekonstrukcija vodenih stani{ta moè }e pre}i na sre|ivawe {umskih i livadskih stani{tva. Ukoliko sve bude i{lo po utvr|enom redosledu, a na osnovu republi~kog Prostornog plana, do 2020. godine 15 odsto teritorije Srbije moglo bi da bude pod mreòm za{ti}enih podru~ja, {to je vi{e nego duplo vi{e u odnosu na sada{wih {est odsto. Q. Male{evi}

PRI INSTITUTU ZA VODOPRIVREDU „JAROSLAV ^ERNI”

Uneskov cen tar za vo de u Sr bi ji Srbija bi morala godi{we da ula`e u vodne resurse izme|u 350 i 400 miliona evra kako se u narednih dvadesetak godina, s obzirom na to da }e se sve zemqe u skoroj budu}nosti suo~iti sa sve ve}im klimatskim promenama, imala dovoqno vode, ocena je generalnog direktora Instituta za vodoprivredu „Jaroslav ^erni” u Veogradu Mi la na Dim ki }a. On isti~e da je ta~no da Srbija ima vode, ali da nije ta~na ~esta tvrdwa

da smo dràva bogata vodima i da bi zbog toga morali posvetiti ve}u pa`wu o~uvawu vodenih resursa. Da bi ih o~uvali potrebno je da Srbija uloì oko 10 milijardi evra da bi efikasno upravqala vodnim resursima. Ju~e je pri Institutu „Jaroslav êrni„ u Beogradu predstavqen novi Unesko centar druge kategorije za upravqawe vodama i klimatskim promenama. Ovaj centar je promovisan u okviru

me|unarodne konferencije „Voda za odrìvi razvoj i prilago|avawe klimatskim promenama„. Unesko centar u Srbiji treba da doprinese razmeni podataka u domenu nauke izme|u pojedinih organizacija koje se bave odrìvim upravqawem vodenim resursima i formulisawem strategija prilago|avawa zbog klimatskih promena kao i da promovi{e izradu regionalnih istraìva~kih programa. Q. M.

UMESTO NA DEPONIJI, OTPAD U SAKUPQA^KOM CENTRU

Re ci kla `no dvo ri {te usko ro u Zre wa ni nu Javno komunalno preduze}e „îsto}a i zelenilo„ najavilo je da }e Zrewanin uskoro dobiti sakupqa~ki centar, odnosno recikla`no dvori{te u kome }e biti razvrstavane razli~ite vrste otpada, kao {to su papir, staklo, plasti~na ili PET ambalaà, ali i opasni otpad u koji spadaju stari akumulatori, baterije, ambalaè od pesticida, boja i sli~no. Projekat izgradwe centra za razvrstavawe i privremeno skladi{tewe reciklabilnih materijala, koji sprovode grad Zrewanin i „îsto}a i zelenilo„, ima}e tri faze. Prva je ve} zavr{ena i obuhvatala je izradu plansko-tehni~ke dokumentacije, dok je druga faza u toku i odnosi se na gra|evinske radove. - Do sada su zavr{eni zemqani radovi i zapo~eto je betonirawe. Radovi su, me|utim, trenutno malo usporeni zbog nedostataka sredstava. Ali, nakon usvajawa novog buxeta za 2013. godinu, kako na lokalnom nivou, tako i na republi~kom, nadamo se da }e biti obezbe|eno dovoqno novca za zavr{etak zapo~etih poslova, u interesu svih gra|ana sredwobanatske regije – kaè direktorica sektora za marketing i razvoj u JKP „îsto}a i zelenilo„ Ta wa Vu~ ko vi} Mi li {i}, uz napomenu da posle toga sledi zavr{na faza a to je opremawe sakupqa~kog centra. Ona nagla{ava da }e otvarawem sakupqa~kog centra u Zrewaninu biti omogu}eno da se

otpad, za ~iju recikla`u postoje uslovi, kao {to su PET ambala`a, papir, gume ili akumulatori, privremeno skladi{ti u wemu. Umesto toga, ne}e zavr{avati na deponijama ili na drugim lokacijama koje nisu predvi|ene za od-

Fo to: Ta wa Vu~ ko vi}-Mi li {i}

lagawe otpada, i na taj na~in zaga|ivati ìvotnu sredinu. - Dobro je poznato da je reciklaà proces koji omogu}ava ponovno kori{}ewe ve} upotrebqenih materijala. Pored toga {to oni sluè kao sirovina za stvarawe novih proizvoda, zna~aj reciklaè je od izuzetne va`nosti i s aspekta za{tite ìvotne sredine. Iz tog razloga dràva promovi{e i podsti~e, kako otva-

rawe fabrika za reciklaù, tako i recikla`nih centara – isti~e Tawa Vu~kovi} Mili{i} i dodaje da veliki zna~aj za reciklaù predstavqa i sama selekcija otpada. A, sa selekcijom otpada je „îsto}a i zelenilo„ po~elo jo{ 2006. godine, sa èqom da {to vi{e doprinese za{titi ìvotne sredine. Prva faza projekta odnosila se na odvajawe PET ambalaè od ostalog komunalnog otpada. Tokom februara i marta 2006. ovo komunalno preduze}e je nabavilo i po gradu postavilo 75 kontejnera za odlagawe plasti~ne ambalaè, a danas je u Zrewaninu raspore|eno 120 takvih kontejnera. - Samom selekcijom PET ambalaè znatno se u{tedeo prostor na deponiji, a ovo je bio deo projekta budu}eg selektirawa i reciklaè otpada. Gra|ani su izuzetno dobro prihvatili odlagawe PET-a i prepoznali dobrobit, pre svega, s aspekta za{tite ìvotne sredine. Prednost odvajawa otpada koji se moè reciklirati, a to je izme|u ostalog i PET ambalaà, dovodi do velike u{tede prostora na deponijama, {to je od izuzetnog zna~aja ako se ima u vidu da je za razgradwu plasti~ne boce potrebno oko 500 godina – navodi Tawa Vu~kovi} Mili{i} i isti~e da }e nakon formirawa sakupqa~ke mreè u Zrewaninu biti selektovan i ostali otpad koji je mogu}e reciklirati. @. Balaban

Sti `e za kon o {ted wi ener gi je Ukoliko sve bude i{lo po planu, Srbija }e do kraja godine dobiti novi zakon o racionalnoj upotrebi energije. Izrada zakona je u zavr{noj fazi i, nakon kona~ne re~i Vlade Srbije, o wemu }e se uskoro izja{wavati narodni poslanici. U predlogu zakona predvi|eni su mnogi mehanizmi u{tede energije, wime se defini{e ko i koliko energije mora da u{tedi. [tedwa energije, prema ovom aktu, bi}e obavezna u doma}instvima, industriji, transportu, a bi}e uvedene i takozvane „zelene

javne nabavke„. Prema obja{wewu pomo}nika ministra energetike, razvoja i `ivotne sredine De ja na Tri fu no vi }a, do kraja godine bi}e izmewene podsticajne tarife za proizvodwu energije iz obnovqivih izvora. On isti~e da posebna radna grupa razmatra tarife, a wihov iznos zavisi}e od niza faktora, kao {to su aktuelna ekonomska situacija, stawe obnovqivih izvora u Srbiji, projekcija razvoja energetike, tehni~ki aspekti elektro-energetskog i prenosnog sistema. Q. M.

NA FRU[KOJ GORI NA PROLE]E

Pr vi eko-kamp u zemqi U okviru projekta „Odrìvi razvoj Nacionalnog parka Fru{ka gora” izgra|en je prvi eko-kamp u Srbiji, koji }e biti otvoren na prole}e 2013. Prema podacima Kamping asocijacije Srbije, izgradwa se finansira donacijom iz MATRA projekta, subvencijom Ministarstva finansija i privrede - sektora za turizam i uz u~e{}e NP Fru{ka gora. Dosad je obezbe|eno oko 60.000 evra, sa pojedina~nim u~e{}em od 30 odsto, a sredstvima Ministarstva pripremqena je marketing strategija koja }e pratiti otvarawe ekokampa. Izgradwa kampa zapo~eta je na lokalitetu nedaleko od izleti{ta Straìlovo kod Sremskih Karlovaca. Ciq projekta je unapre|ewe rada i upravqawa nacionalnim parkom i osnaìvawe kapaciteta za odrìvi razvoj turisti~kih proizvoda ~ime se doprinosi smawewu iskqu~ive ekonomske zavisnosti Parka od {umske eksploatacije. Projekat je trajao dve i po godine, a u tom periodu realizovano je i {est pilot projekata na teritoriji Parka, podse}a se u saop{tewu.

crna hronika

dnevnik

JU^E TRAGEDIJA NA GRADILI[TU PORED „NEKTARA“ U BA^KOJ PALANCI

Dvo ji cu rad ni ka iz Ne {ti na ubi la stru ja Dvojica radnika su poginula a dvojica su povre|ena ju~e posle podne u Ba~koj Palanci. Tragedija se dogodila oko 15 sati na gradili{tu u blizini fabrike „Nektar“, s leve strane magistralnog puta Ba~ka Palanka – Novi Sad, a `ivote su zbog strujnog udara izgubili Sa{a Palinka{ (30) i Stevica Koji} (40), obojica iz Ne{tina. Oni su radnici d. o. o. „Radun – in`ewering“ iz Ba~ke Palanke. Lak{e telesne povrede zadobili su Mi lo van Ru je vi} i Mi }o Mak si mo vi}, a nepovre|en je ostao Bran ko Cvi ja no vi}. Povre|eni su prevezeni

u novosadski Urgentni centar i posle ukazane lekarske pomo}i pu{teni su ku}i. Do nesre}e je do{lo, kako smo saznali od svedoka, tako {to su radnici preme{tali metalnu pokretnu skelu visine deset metara pored hale u izgradwi. Tom prilikom su prevideli elektrovod pod naponom, {to je izazvalo strujni udar. Uvi|aj su obavili istra`ni sudija i tu`ilac iz Novog Sada, a ovda{wa policija predstavnicima medija, iz opravdanih razloga, nije dozvolila snimawe. M. Sy.

PRILIKOM AKCIJE NOVOSADSKE KRIMINALISTI^KE POLICIJE NA SUZBIJAWU NARKOMANIJE

Le te lo ki lo i po ma ri hu a ne s va gi ca ma

Novosadska kriminalisti~ka policija odredila je meru zadràvawa osumwi~enima Sa vu S. (1982) s podru~ja op{tine @iti{te, ê do mi ru A. (1990) iz Petrovaradina i Mi la nu J. (1991) iz okoline [ida zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Savo S. i Milan J. terete se da su prekju~e prodali po paketi} biqne materije, za koju se sumwa da je marihuana, Novosa|aninu Slo bo da nu D. (1990) i jednoj maloletnici iz Be{ke. Policija je kod wih na{la tu supstancu pa im slede krivi~ne prijave za neovla{}eno dràwe opojnih droga. Tako|e, prilikom pregleda, kod Sava S. i Milana J. policajci su prona{li oko deset grama materije za koju se pretpostavqa da je marihuna i uz to novac za koji se sumwa da poti~e od prodaje narkotika. Osim toga, Savova supruga Ma ja S. (1988) sumwi~i se da je neposredno pre ulaska policije

u stan u Novom Sadu koji koristi wen mu`, bacila kroz prozor torbu s vi{e od 1.340 grama biqne materije za koju se sumwa da je marihuana, kao i dve digitalne vagice za precizno merewe, pa i protiv we sledi krivi~na prijava za krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Savo S., Milan J. i ^edomir A. bi}e izvedeni na saslu{awe, uz krivi~nu prijavu, ista`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda. Ina~e, Savo S. se tereti i za krivi~no delo te{kih telesnih povreda, po~iweno 28. oktobra oko 2.30 sati na uglu ulice Modene i Bulevara Mihajla Pupina. Osnovano se sumwa da je on te no}i udario pesnicom 26. godi{weg Novosa|anina i tako mu naneo dvostruki prelom vilice, {to je okvalifikovano kao nano{ewe te{kih telesnih povreda. Kriminalisti~ka policija podnela je protiv wega krivi~nu prijavu za to delo u redovnom postupku, dodaje se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

~etvrtak1.novembar2012.

KRAJ SU\EWA ZA „ZREWANINSKU AFERU”

Da nas pre su da Go ra nu Kne è vi }u Ministar poqoprivrede Go ran Kne è vi} pojavi}e se danas pred Specijalnim sudom u Beogradu zbog objavqivawa presude u procesu pokrenutom dok je bio gradona~elnik Zrewanina, pre ~etiri godine, pod optu`bom za zloupotrebu slu`benog poloàja u vezi s pojedinim postupcima javnih nabavki i davawa stranim i doma}im investitorima u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta od 2006. do 2008. godine. Su|ewe je po~elo 26. oktobra 2009. godine, a okon~ano 19. oktobra ove godine, kad su iznete posledwe zavr{ne re~i. Uz Kneèvi}a, jo{ 20 osoba, ve}ina iz tada{we gradske administracije, optuèno je tako|e za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja, uglavnom u vezi s procedurama oko gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Obuhva}eno je i nekoliko lokalnih investitora, pojedini i u vezi s ispravkom granice parcele ili zamene parcele, a jedan zbog, kako tvrdi Tuìla{tvo, dogradwe jedne etaè na svom objektu mimo gra|evinskog projekta. Pred sudom se na{ao i vlasnik agencije za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe „Gvozden“ iz Novog Sada Ugqe {a Gr gur, kome optu`ba pripisuje neregularano dobijawe nekoliko ~uvarskih usluga u zrewaninskoj op{tini. Jedna ta~ka optu`nice odnosi se na postupak izbora „Autobanta“ za posao lokalnog javnog prevoza u Zrewaninu, zbog ~ega je i tada{wi vlasnik te firme Mi le Jer ko vi} me|u okrivqenima. Svi optuèni su u odbrani u potpunosti odbacili optu`be. Dokazni postupak je zavr{en 18. septembra, a osim ve{ta~ewa i pisanih dokaza, stotinak svedoka je dalo iskaze pred sudom o razli~itim okolnostima, dok su o dràvnoj politici u pogledu privla~ewa investicija u Srbiju svedo~ili aktuelni i bi{i ministri: Mla |an Din ki}, Mi lan Mar ko vi} i Ja sna Ma ti}. Tuìla{tvo za organizovani kriminal je u zavr{noj re~i, iz-

netoj 19. septembra, istaklo da „ostaje pri svim optu`bama, te da za sve okrivqene predla`e osu}uju}u presudu – za Kne`evi}a kaznu od {est godina zatvora, a za ostale okrivqene u rasponu od dve do pet godina.

gra do na ~el nik Zre wa ni na u na ved nom pe ri o du, or ga ni zo vao kriminalnu grupu, a da su osta li okri vqe ni po sta li pripadnici te grupe u nameri da iskori{}avawem slu`benog polo`aja u pojedinim postup-

Tu`ila{tvo u optu`nici navodi da je „op{tini Zrewanin pri~iwena {teta od najmawe 150.000.000 dinara“. – Smatram da su dokazani navodi optu`nice po kojima je Goran Kne`evi}, koji je bio

cima javnih nabavki i davawa in ve sti to ri ma u za kup grad skog gra|evinskog zemqi{ta, koji nisu sprovedeni u skladu sa zakonima i drugim propisima u tim oblastima, pribave imovinsku korist grupi – re-

kao je tuìlac Dra go slav Mar ko vi}. Zavr{ne re~i odbrane, advokata i wihovih brawenika, na drugoj strani, èstoko su rezimirale jedinstven zakqu~ak: „Nema dokaza ni za jednu optu`bu jer okrivqeni nisu izvr{ili krivi~na dela koja su im stavqena na teret“, isticali su, traè}i osloba|aju}u presudu. Goran Kneèvi} je tokom ~itavog postupka tvrdio da je kao gradona~elnik, „sprovode}i dràvnu politiku na lokalnom nivou, uspeo u Zrewanin da privu~e 30 velikih, uglavnom stranih investitora, koji su u novoizgra|enim fabrikama zaposlili nekoliko hiqada gra|ana, od ~ega je korist imala privreda ~itave dràve“. – Ovu aferu mi je montirala Demokratska stranka, odnosno neki weni funkcioneri koji su èleli da me diskredituju i uklone s politi~ke scene. Trinaest meseci sam bio u pritvoru da bi se lak{e zvr{io posao oko novog Statuta Vojvodine – naglasio je u zavr{noj re~i Kneèvi}, i dodao da su „ostali okri vqe ni ko la te ral na {te ta we go vog po li ti~ kog progona“. Optu`nicom su obuhva}eni biv{i funkcioneri zrewaninske administracije: koordinator u oblasti privrede i rada javnih preduze}a op{tine Zrewanin Ivan De vi}, na~elnik Odeqewa za urbanizam Ni ko la Ha las, na~elnik Odeqewa za finansije Da vid Dim ki}, predsednik tenderske komisije u Zrewaninu Bra ti slav To mi}, direktor Turisti~ke organizacije Zrewanin Mi lan Mi lo {ev, direktor Direkcije za izgradwu grada Zrewanina La slo Fuks, Bo ì dar \u ri ca i Mi lo rad Po no} ko. Okrivqeni su i advokat iz Zrewanina \or |e Ma ti}, biv{i radnici agencije „Gvozden„ Ma ri ja na [a re nac i Vla dan Ra ci}, te preduzetnik Bran ko Sav ko vi}, Mi le Un ~a nin, Ran ko Ba bo vi}, Mi lo rad Smiq ko vi}, Mla den @iv ko vi}, Mi lo{ Ba `dar i Dra gan \or |e vi}. J. J.

MINISTAR PRAVDE I DR@AVNE UPRAVE NIKOLA SELAKOVI] NAJAVQUJE

Stva ra se no va mre `a su do va

NA ZIDU DOMA ZDRAVQA U BUKOVCU

Gra fi ti mr `we Na zidu Doma zdravqa u Bukovcu, nadomak Novog Sada, ju~e je osvanuo grafit mr`we „Smrt Romskoj partiji – Bukovac Srbima”, koji su `iteqi tog mesta odmah prijavili nadle`nim organima. Tim povodom saop{tewem za javnost oglasila se i odborni~ka grupa u Skup{tini grada „Svi za Novi Sad” koja, kako se navodi, najo{trije osu|uje taj „vandalski ~in”. „Pisawe uvredqivih grafita jeste vandalski ~in nerazumnih qudi. Me|utim, ukoliko je re~ o navija~koj grupi, kako je u potpisu nagla{eno ‘Daltoni BKV 1312’, koja je poznata policiji, u tom slu~aju, radi se o tendencioznom ~inu koji ima za ciq da sistematski uru{i demokratske principe za koje se na{e dru-

{tvo bori”, ka`e se u saop{tewu, u kojem se dodaje da se od organa gowewa tra`i da hitno otkriju po~inioce i rasvetle slu~aj. Iz te odborni~ke grupe isti~u da je na nadle`nim istra`nim organima da „utvrde da li iza ove poruke mr`we stoji organizovana grupa koja svojim delovawem stvara atmosferu netrpeqivosti u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini kakva je Vojvodina”. „Bilo kakav izostanak reakcije postepeno bi nas uveo u dirigovanu atmosferu haosa i nesigurnosti”, nagla{ava se u saop{tewu, i dodaje da odborni~ka grupa „Svi za Novi Sad” poziva da se ovaj i wemu sli~ni ~inovi osude od javnosti i primereno sankcioni{u po slovu zakona. E. D.

Ministar pravde i dràvne uprave Ni ko la Se la ko vi} istakao je ju~e da postoje}a mreà sudova nije dala dobre rezultate, zbog ~ega je neophodno stvoriti racionalnu i funkcionalnu mreù, obezbe|uju}i ujedna~avawe optere}enosti sudija i jednaku dostupnost pravde gra|anima. Selakovi} je u Skup{tini Srbije, na otvarawu javne debate o izmenama i dopunama Zakona o sedi{tima i podru~jima nadle`nosti sudova i javnih tuìla{tva, naglasio da bez do pu we ne sud ske mre è ni je mogu}e sprovesti integraciju reizabranih sudija i tuìlaca, ni ti po sti }i efi ka snost i pravednost u postupawu. Dodao je da se reformom pravosu|a pre tri godine do{lo do prividne redukcije u postoje}oj mreì sudova, i naglasio da se na glavna pitawa o wenoj uspe{nosti dobijaju samo negativni odgovori. – Da li je sudska mreà racionalnija i funkcionalnija nego ranije i da li gra|ani lak{e, efikasnije i jeftinije mogu za{tititi svoja prava? Odgovor je negativan. Kada saberete negativne odgovore, dobi}ete i odgovor na pitawe da li je Sr bi ji po treb na pro me na sudske mreè – kazao je Selakovi}. Evropska statistika, rekao je on, pokazuje da je u pore|ewu sa zemqama nekada{we Jugoslavi-

je, Srbija na dnu po broju sudova na 100.000 stanovnika. – Jedino je iza nas Makedonija koja ima 1,1 sud na 100.000 stanovnika. Srbija ima 1,7, Bosna i Hercegovina 2,9, Crna Go-

za formirawe nove mre`e sudova, kao glavni kriterijim izdvojila priliv predmeta i zaostatak predmeta. – Postavqen je kriterijum i kakva je tendencija rasta i opa-

Sen ta }e, ve ro vat no, opet ima ti sud

ra 3,8, dok Hrvatska i Slovenija imaju vi{e od ~etiri – naglasio je ministar pravde i dr`avne uprave. Obra}aju}i se predstavnicima stru~ne javnosti u Skup{tini Srbije, Selakovi} je rekao da je radna grupa, formirana da odredi kriterijume neophodne

dawa predmeta. Gra|ane najvi{e interesuje ono {to su nama dopunski uslovi koje moramo ispuniti, a to je dostupnost sudova, {to podrazumeva razvijenu putnu infrastrukturu, saobra}ajne veze... – rekao je Selakovi}. Po wegovi re~ima, radna grupa tako|e je prilikom formira-

wa kriterijuma imala na umu i povr{inu op{tina, broj gra|ana koji u wima ìve i udaqenost sudske jedinice od osnovnog suda. On je istakao da se reforma pravosu|a mora nastaviti „na druga~iji na~in, s racionalnim pristupom”. – Ne dozvolimo da se novo otvarawe suda u nekoj sredini shvati kao prilika za otvarawe radnih mesta za partijsku birokratiju jer to ne sme da bude – poru~io je Selakovi}. On je dodao i da }e Ministarstvo pravde i dràvne uprave naredne nedeqe formirati posebnu komisiju ~iji }e zadatak biti da utvrdi stawe u kojem su trenutno sudske zgrade u mestima gde su pre tri godine formirane sudske jedinice. – Ta komisija utvrdi}e da li te zgrade ispuwavaju uslove za funkcionisawe suda i kolika su neophodna ulagawa da se osposobe za rad – rekao je Selakovi}m i dodao da se sve {to je rekao za sudove odnosi i na tuìla{tva. – Javna tuìla{tva ne}e svuda morati da prate mreù sudova, ali }e i ona morati da funkcioni{u na na~in da ispuwavaju sve potrebe, a da ne tro{e mnogo novca. (Tanjug)

SPORT

~etvrtak1.novembar2012.

dnevnik

PAR TI ZAN OT PU TO VAO U BAR SE LO NU

Va qak ne ma {ta da iz gu bi Ko {ar ka {i Par ti za na ot pu to va li su u Bar se lo nu gde }e da nas od 20.45 sa sta ju sa isto i me nim klu bom u ~e tvr tom ko lu D gru pe Evro li ge. Pred po la zak su re kli da }e taj me~ bi ti la ga ni ca. Na rav no, Du le to vi pu le ni ne mi sle da je Bar se lo na slab pro -

pro tiv ve li kog fa vo ri ta - re kao je no vi na ri ma na be o grad skom aero dro mu Dra gan Mi lo sa vqe vi}. Ko ra di taj i gre {i, a iz gre {a ka se naj bo qe u~i, to sma tra i ka pi ten cr no-be lih, Vla di mir Lu ~i}. - Na u ~i li smo ne {to iz dru gog i tre }eg po ra za. Pro tiv

Uko li ko `e le da iz beg nu po raz, ko {ar ka {i Par ti za na mo ra }e utak mi cu da od i gra ju ras te re }e no, ona ko ka ko i na ja vqu ju i pru `e svoj mak si mum.

Da nas Gru pa A Fe ner bah ~e - PAO (19) Real - Kan tu (20.45) Gru pa B Ma ka bi - Pro kom (20.00) Uni ka ha - Al ba (20.45) Gru pa C @al gi ris - Ar ma ni (18.45) Ka ha La bo ral - Efes (20.45) Gru pa D Bar se lo na - Par ti zan(20.45)

Su tra Gru pa A Him ki - Olim pi ja (16.30) Gru pa B Mon te pa ski - [a lon (20.45) Gru pa C Olim pi ja kos - Ce de vi ta (20) Gru pa D Bam berg - Li je tu vos (20.20) Be {ik ta{ - CSKA (19)

Kapiten Partizana Lu~i} u akciji

tiv nik, na pro tiv, ga je ve li ki re spekt pre ma eki pi iz Ka ta lo ni je ali na vo de da }e igra ti bez pre si je jer ne ma ju {ta da iz gu be. - Bar se lo na je ste je dan od naj ja ~ih evrop skih ti mo va, ali je ovo go sto va we naj lak {e jer ne ma mo {ta da iz gu bi mo. Ne ma mo pri ti sak i oba ve ze, ali }e mo igra ti naj bo qe {to mo `e mo

CSKA smo prak ti~ no iz gu bi li do bi je nu utak mi cu, a u Li tva n i j i smo od i g ra l i lo { e pro tiv ti ma pro tiv ko ga smo mo gli da po be di mo...U Bar se lo ni }e bi ti te {ko, oni su jed ni od fa vo ri ta u tak mi ~e wu, ali smo mi ras te re }e ni kao naj mla |i tim - re kao je Lu ~i}.

Po be da pro tiv Bar se lo ne bi bi la od ve li kog zna ~a ja za mla du eki pu Par ti za na. Mo ti va ci ja pro tiv ova kvog pro tiv ni ka uop {te ne maw ka ka `e \or |e Ga gi}. - Je smo ras te re }e ni u smi slu da ni ko ne o~e ku je po be du, ali mi `e li mo da sva ku utak mi cu od i gra mo na vr hun skom ni vou. Mo ti va sva ka ko ne fa li i o~e ku jem do bru utak mi cu, jer Bar sa je Bar sa. Do bri su igra ~i, ima ju do bar tim, ali se mi ni ka da ni smo pre da va li, pa se ni sad ne }e mo po vu }i bez is pa qe nog met ka za vr {io je Ga gi}.

PO ^E LA NBA SE ZO NA

Da las iz ne na dio Lej ker se Naj sku pqa eki pa li ge u pr voj utak mi ci no ve se zo ne do ì ve la po raz. Pre ve lik za lo gaj za Lej ker se bio je tim Da la sa ko ji je tri jum fo vao 99:91. No va NBA se zo na je po ~e la, a po red pr vih fa vo ri ta za ti tu lu, bar na pa pi ru, u uto rak su jo{ igra li Va {ing tonKli vlend 84:94 i Bo ston-Ma ja mi 107:120. Upr kos ovom „{tu ca wu” na po ~et ku Ko bi i dru go vi ima ju ve li ke pla no ve u ovoj se zo ni. Ve ro vat no se „je ze ra {i” vo de onom sta rom „pr vi se ma ~i }i u vo du ba ca ju”. Tim iz Los An |e le sa se pred po ~e tak se zo ne do sta po ja ~ao i ~ak pro bio bu dèt na me wen za do vo |e we igra ~a, Lej ker si ukup no vre de oko 100 mi li o na do la ra! Naj zna ~aj ni je po ja ~a we do bi li su pod obru ~i ma, Dvajt Ha u ard za me ni }e En dr jua Baj na ma, ako se ve} zna da u Los An |e le su igra Po Ga sol, on da je ja sno da }e Ha u ard - Ga sol bi ti za stra {u ju} tan dem. U pr voj utak mi ci no vi ~lan Lej ker sa ni je se pro sla vio, Ha u ard je za be le ìo 14 po e na i 10 sko ko va, a od 14 slo bod nih ba ca wa pro ma {io je ~ak 11. Kao i u sva kom spor tu ka da se kre ne sa po ra zom u no vu se zo nu, iz go vor je da se eki pa ni je jo{ uigra la i da }e sve bi ti u re du, ~im se koc ki ce jo{ ma lo slo è. Raz log za ne u i gra nost su po vre de ko je su eki pu pra ti le u pred se zo ni pa mom ci u ù tim dre so vi ma ni su uvek igra li kom plet ni u pri prem nim me ~e vi ma. - Ni je to iz go vor, za sve tre ba vre me. Jed no stav no ni smo ima li pri li ku da igra mo za jed no ono li ko ko li ko smo è le li ali }e mo do bi ti {an su za to, ka ko se zo na bu de od mi ca la bi }e mo sve bo qi - re kao je Ha u ard. Lej ker si ma o~i gled no tre ba do sta vre me na jer, sa po vre da ma ili bez wih, u pri prem nim

utak mi ca ma, a bi lo ih je osam, ni su za be le ì li ni jed nu po be du. Po raz u pr voj zva ni~ noj utak mi ci se zo ne je de ve ti u ni zu za eki pu iz gra da an |e la. Jo{ je dan tim iz Los An |e le sa o~e ku je do sta od no ve se zo ne. Kli per si su za raz li ku od Lej ker sa ve} uigra na eki pa ko ju pred vo de Kris Pol i Blejk Gri fin, do bra vest za wih je {to se is ku sni ôn si Bi laps opo ra vio od po vre de, a i po ja ~a wa ko ja su sti gla ni su za ne mar qi va. Kli per se su po ja ~a li Xa mal Kar ford, Ro ni Tu ri jaf, La mar Odom i ve te ran, Grent Hil. Wu jor ~a ni ima ju ve li kih pro ble ma sa ura ga nom Sen di, a wi ho va vo qe na NBA eki pa po red ura ga na ima jo{ jed nu gla vo bo qu. Ama ri Sto de ma jer }e zbog od stra wi va wa ci ste sa ko le na pre dve ne de qe od su stvo va ti sa te re na u pr va dva me se ca no ve se zo ne. Fi niks ko ji je na pu stio Stiv Ne{ i oti {ao me |u Lej ker se ne mo è se na da ti zna ~aj ni jem uspe hu, bar ne ove se zo ne. Ni Sa kra men to ni je bo qe sre }e. Od ka da je eki pu na pu sti la ge ne ra ci ja ko ju su pred vo di li Di vac, Sto ja ko vi} i Ve ber, King si ni su ima li zna ~aj ni jih uspe ha, sa mla dim ti mom ko ji ima ju ove se zo ne ve ro vat no ih ~e ka ista sud bi na. Sve o~i ove se zo ne bi }e upr te u Lej ker se i ak tu le ne {am pi o ne, Hit se. Ma ja mi je si lo vi to po ~eo i u pr voj utak mi ci po be dio Sel tik se sa 13 po e na raz li ke. Sve o~i }e bi ti upr te u Lej ker se i Ma ja mi, jed ni è le da po vra te ti tu lu,a dru gi da je od bra ne, ko li }e us pe ti u svo jim na me ra ma, vi de }e mo, ~i ta va se zo na je pred na ma. Po ~e lo je i bi }e vr lo za ni mqi vo, kao ne kad, NBA za sla do ku sce.

Ma ra ton ja ~i od ura ga na êl n i c i Wu j or {kog ma r a t o n a re {e ni su da tr ku odr è ka ko je i pla ni ra no, u ne de qu 4. no vem bra upr kos ura ga nu Sen di ko ji je po go dio ve li ku ja bu ku. Ura gan je pro tut wao Wu jor kom i jo{ ne kim de lo vi ma is to~ ne oba le SAD osta viv {i za so bom pu sto{, a 51 oso ba iz gu bi la je ì vot. - Ma ra ton je od u vek bio ve li ki do ga |aj za gra |a ne Wu jor ka, on pred sta vqa sim bol vi tal no sti i iz dr `qi vo sti ko ju ovaj grad ima - re kla je pred sed ni ca Udru è -

wa uli~ nih tr ka ~a gra da Wu jor ka, Me ri Vi ten berg. Or ga ni za to ri ula `u ve li ke na po re ka ko bi ma ra ton bio odr `an, o od la ga wu se ni ne raz mi {qa. Pred vi |a wa pre olu je su bi la da }e u tr ci u~e stvo va ti oko 50.000 tak mi ~a ra. Pi ta we je da li }e to li ki broj qu di bi ti u ne de qu na star tu jer je sa da naj ve }i iza zov za or ga ni za to re ka ko uop {te da do ve du tak mi ~a re na po ~e tak tr ke. Gra do na ~el nik Wu jor ka Majkl Blum berg, ta ko |e je po tvr dio da }e ma ra ton bi ti

odr `an ali je iz ra zio za bri nu tost ka ko }e tak mi ~a ri iz ino stran stva i da qih de lo va Ame ri ke do le te ti u ve li ku ja bu ku jer su avio li ni je zbog ura ga na u pre ki du. Zbog vo de ko ja je po pla vi la uli ce, a sa mim tim i me tro, ni do la zak pod zem nom `e le zni com ne }e bi ti naj jed no stav ni ji. Ve li ki iza zo vi sto je pred or ga ni za to ri ma iako tra sa ma ra to na du ga 42 ki lo me tra ne pro la zi kroz de lo ve gra da ko ji su pre tr pe li naj ve }a o{te }e wa od ura ga na. Ipak, svi su uve re ni da }e ma ra to na bi ti, vi de }e mo u ne de qu.

Reprezentacija Srbije

FED RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE SPREM NO O^E KU JE ME^ SA ^E [KOM

Kqu~ po be de je singl Naj bo qe srp ske te ni ser ke Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi} is ta kle su da ima ju ve li ki mo tiv pred fi na le FED ku pa pro tiv ^e {ke pred sto je }eg vi ken da u Pra gu. - Ve o ma smo mo ti vi sa ne i in spi ri sa ne da osvo ji mo ti tu lu, glad ne smo po be de. To nas vu ~e na pred i po mo }i }e nam u fi na lu da na pra vi mo ko rak ka ti tu li. Kqu~ du e la je u sin glu, mi smo tu ve o ma ja ke, da }e mo sve od se be da od i gra mo naj bo qe - re kla je Jan ko vi }e va. Jan ko vi }e va je do da la da je nor mal no {to eki pa ose }a od re | e n i pri t i s ak i od g o v or nost. - Ve li ka mi je ~ast {to igram za svo ju ze mqu i {to bra nim we ne bo je. @e lim da od i gram naj bo qe {to mo gu i do ne sem dva ili tri po e na svom ti mu. Pri ti sak je na svi ma na ma, to je nor mal no u spor tu, ne }em pre vi {e raz mi {qa ti o to me, skon cen tri sa }e mo se na svo ju igru. Bo ri }e mo se za sva ki poen, da na kra ju vi ken da ob ra du je mo na rod i do ne se mo ti tu lu u Sr bi ju - is ta kla je Je le na.

Iva no vi }e va je na ve la da o~e ku je te {ke me ~e ve i ve li ku bor bu na te re nu. - Spe ci fi~ na je si tu a ci ja, jer igra mo pro tiv dve le vo ru ke te ni ser ke, a pri pre mi }e mo se naj bo qe {to mo è mo. Ima mo bor be nost i do bru po dr {ku sa klu pe, {to nam pu no zna ~i i ne pre da je mo se do po sled weg mo men ta. Sva ki me~ je raz li ~it, mo ra mo da se fo ku si ra mo i da da mo sve od se be - re kla je Iva no vi }e va. Se lek tor FED kup re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Vra ne{ na veo je da je naj va `ni ji od li ~an tim ski duh i po zi tiv na at mos fe ra. - De voj ke su iz u zet no mo ti vi sa ne za ovaj me~ i si gur no }e da ti sve od se be da po be di mo. Mi slim da }e sva ki me~ bi ti ve o ma va àn. Ono {to je bit no je da {to bo qe od i gra mo pr vog da na. Ipak, do sa da smo vi {e pu ta do ka za li da i bez ob zi ra na re zul tat pr vog da na, ne ma pre da je. Po ka za li smo da mo è mo i da ima mo kva li tet da uspe mo - na veo je Vra ne{. Vra ne{ je do dao da pri pre me za fi na le, ko je se igra u su bo tu

i ne de qu, idu nor mal nim to kom i da de voj ke sve bo qe ose }a ju pod lo gu u Pra gu. Bo ja na Jo va nov ski oce ni la je da Sr bi ja mo è do isto rij skog re zul ta ta u Pra gu. - Pred na ma je te àk ri val i bra ni lac ti tu le. Ni je nam pr vi put da smo pred zi dom ko ji je sko ro pa ne mo gu }e pre sko ~i ti. Iako su do ma }i ni i pr va ci, si gur na sam da mo è mo da po bed ni~ kog pe ha ra jer je ovo na {a go di na. Pro {li smo tr no vit put do fi na la, ve ru jem da }e mo se iz Pra ga vra ti ti oki }e ne zla tom - po ru ~i la je Jo va nov ski i do da la da joj je duel sa ê hi wa ma naj va `ni ji tre nu tak u ka ri je ri. Alek san dra Kru ni} je is ta kla da je Sr bi ja eki pa ko ja mo è da po be di sva kog ri va la. - Kvi to va nam je naj te ` i pro tiv nik. Kqu~ sve ga je at mos fe ra u ti mu. Mno go za vi si od na {ih de vo ja ka, ima mo dve biv {e pr ve igra ~i ce sve ta ko je mo gu da do bi ju bi lo ko ga. Ne raz mi {qam o du blu, va `no je da ih pr vo do bi je mo pr vo u sin glu - za kqu ~i la je Kru ni }e va.

MA STERS TUR NIR U PA RI ZU

Tip sa re vi} si gu ran Jan ko Tip sa re vi} bez ve }ih pro ble ma se pla si rao u na red no ko lo Ma sters tur ni ra u Pa ri zu po be dom nad Ho lan |a ni n om Igo r om Sij s lin g om, 2:0 (6:4, 7:5). Ovom po be dom Ti spa re vi} je na sta vio svoj put ka Ma sters fi na lu u Lon do nu. Jan ko je tre nut no na de ve tom me stu ATP li ste ko je mu ga ran tu je u~e {}e u glav nom `re bu Lon do na jer Ra fael Na dal ne igra zbog po vre de. Naj ve }a pret wa po Jan kov pla sman u Lon don su we go vi naj bli `i pra ti o ci na ATP li sti Al ma gro i Ga ske, ko ji bi mo gli da ugro ze srp skog te ni se ra uko li ko u Pa ri zu do gu ra ju do sa mog kra ja. Me~ pro t iv Ho l an | a n i n a ni je bio lak, a oba te ni se ra su igra la pri li~ no iz jed na ~e no u svim seg men ti ma igre. Pr vi

set Jan ko je do bio 6:4, po {to je na p ra v io brejk vi { e od svog su par ni ka ko ji je sa mo jed nom od u zeo ser vis Tip sa re vi }u. U dru gom se tu dvo ji ca te ni se ra su se sme wi va la na ser vis li ni ji sve do re zul ta ta 4:4 u ge mo vi ma ka da je na ser vis Sij slin ga Jan ko na pra vio brejk za 5:4. Me |u tim, Sij sling je is ko ri stio ner vo zu srp s kog te n i s e r a, ko j i je u{ao u ma wu ras pra vu sa ne kim iz pu bli ke i iz gu bio svoj ser vis. Tip sa re vi} je na sta vio sa ner vo znom igrom, a Ho lan |a nin je to na sta vio da ko ri sti pa je set oti {ao u taj brejk. Ko na~ no u tom de lu igre Tip sa re vi} je po vra tio si gur nost u svo joj igri i taj brejk do bio je bez iz g u b qe n og po e n a i ujed no po be dio u me ~u.

Ot pao Ga ske Jan ko Tip sa re vi} se za dva ko ra ka pri bli `io u~e {}u na za v r { nom tur n i r u se z o n e, idu }e ne de qe u Lon do nu. Srp ski te ni ser sa vla dao je Ho lan |a ni na Saj slin ga (6:4, 7:6) i pla si rao se u tre }e ko lo, a on da imao sre }u da is pad ne we gov pr vi pra ti lac, Ri {ar Ga ske. Od igra ~a ko ji mo gu da po ti snu Tip sa re vi }a sa de ve te po zi ci je u ATP tr ci za 2012. go di nu, igra ju jo{ Ni ko las Al ma gro (2.425 po e na) pro tiv Al ber ta Ra mo sa, Mi lo{ Ra o ni} (2.290) pro tiv @e re mi ja [ar di ja i Xon Iz ner (2.205) pro tiv Maj kla Qo dre. Huan Mo na ko (2.340) pro {ao je u tre }e ko lo sa vla dav {i Gri -

go ra Di mi tro va, dok je Ma rin ^i li} is pao jo{ u uto rak. Jan ko je pla sma nom me |u 16 naj bo qih u Pa ri zu uve }ao svoj „kon to” na 2.900 po e na, {to zna ~i da bi Al ma gro i Mo na ko mo gli da ga pre stig nu sa mo ako do gu ra ju do fi na la (do no si 600 po e na), a Ra o ni} i Iz ner osva ja wem Pa ri za (1.000 po e na). Pred u slov za to je da Tip sa re vi} is pad ne ve} u na red noj run di, u ko joj se sa sta je upra vo sa Hu a nom Mo na kom!. [an se da Sr bi ja dru gu go di nu za re dom ima dvo ji cu pred stav ni ka na tur ni ru osam naj bo qih u lon don skoj O2 are ni tre nut no su vr lo re al ne...

Kve ri {o ki rao \o ko vi }a Naj b o q i srp s ki te n i s er po ra `en od Ame ri kan ca Se ma Kve ri ja (6:0, 6:7, 4:6) na star tu tur ni ra u glav nom gra du Fran cu ske. No vak \o ko vi} vra ti }e se sle de }e ne de qe na pr vo me sto ATP tr ke sa gor kim uku som u usti ma.

Novak \okovi}

U~e {}e na tur ni ru ko ji je osvo jio 2009. go di ne za vr {io je na pr voj ste pe ni ci, pr vim po ra zom u ka ri je ri od Ame ri kan ca Se ma Kve ri ja (23. te ni ser sve ta) u pe tom me |u sob nom du e lu. Iako je pr vi set osvo jio re zul ta tom 6:0, za 20 mi nu ta, sre di nom dru gog je do pu stio pro t iv n i k u da osvo j i pr v i gem (pri sko ru 2:0), {to je mo mak iz San Fran ci ska is ko ri stio da se pot pu no vra ti u me~, osvo ji dru gi set i u uz bu dqi vom tre }em se tu na pra vi ve li ko iz ne na |e we. \o ko vi} ne ko li ko da na pre po ~et ka tur ni ra ni je tre ni rao pu nim in ten zi te tom zbog po vre de. Bez ob zi ra na ne u speh od na red nog po ne deq ka po no vo }e bi ti zva ni~ no naj bo qi te ni ser na sve tu.

SPORT

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

DELEGACIJA UEFA U POSETI STAROJ PAZOVI

FSS i po li ci ja ra de, ~e ka mo tu `i la {tvo Igra ~i Par ti za na po ku {a va ju da za u sta ve Mu go {u (Bo rac)

ZAOSTALA UTAKMICA [ESNAESTINE FINALA KUPA SRBIJE

Va qak za ri bao Partizan - Borac (^) 1:2 (1:2) BE O GRAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca 1.000, su di ja Si mo vi} (Lov }e nac), strel ci: A{kov ski u 31. za Par ti zan, a Ma sla} u 12. i Jev to vi} u 22. mi nu tu za Bo rac. @u ti kar ton: Stan ko vi} (Par ti zan), Ra {ko vi} (Bo rac). PAR TI ZAN: Pe tro vi} 6, Pa u qe vi} 6, Vol kov 6, Sre te no vi} 6, Stan ko vi} 6, Lo vre 6 (Nin ko vi} 6), S. Mar ko vi} 6, A{kov ski 7, Jo ji} 6, Za bi ja 6 (Mi tro vi} 6), M. [}e po vi} 6 (Bra {a nac 6). BO RAC: Pe tri} 7, Bo ra ni ja {e vi} 6, Vi li jam 6, Ma sla} 6, @iv ko vi} 7, Mar ti no vi} 6, Jo vi ~i} 6 (Sta ni} 6), Je re mi} 6, Jev to vi} 7 (Zor ~e vi} -), Mu go {a 6, Ra {ko vi} 7. Fud ba le ri Bor ca iz â~ ka pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Ku pa Sr bi je po {to su u Be o gra du sa vla da li Par ti zan. â ~a ni su igra li hra bro i za slu è no su po be di li. Par ti zan je sa do sta pod mla |e nim sa sta vom is tr ~ao na te ren. Od pr vog mi nu ta za i grao je i Za bi ja. Do ma }in je po ~eo sa dva {pi ca, a â ~a ni su se oslo ni li na kon tra na pa de. Par ti zan je pre u zeo ini ci ja ti vu. U 7. mi nu tu Za bi ja je od i grao do [}e po vi }a, ovaj je pri hva tio lop tu, cen tri rao na dru gu sta ti vu ali su â ~a ni in ter ve ni sa li. Ma lo ka sni je â ~a ni su po ve li. Mu go {a je iz veo skra }e ni kor ner, a Ma sla} gla -

vom po slao lop tu u mre ù. Mi nut ka sni je [}e po vi} {u ti ra sa ivi ce {e sna e ster ca, tik po red go la. U 16. mi nu tu is ta kao se Pe tri}. Pa u qe vi} je cen tri rao sa de sne stra ne, na dru goj sta ti ve iz pr ve {u ti rao Za bi ja, ali je gol man Bor ca no ga ma za u sta vio lop tu. U 22. mi nu tu 0:2. Po le voj stra ni pro {ao je Ra {ko vi}, od i grao na pe te rac do Jev to vi }a, a ovaj po go dio mre ù. Ovaj po go dak po re me tio je igru cr no - be lih pa je lop ta sve ~e {}e bi la kod go sti ju. A, on da za par se kun di Jo vi} je pro pu stio dve pri li ke. U 35. mi nu tu Par ti zan je ipak sma wio re zul tat. Ste fan A{kov ski je pri hva tio lop tu na pe nal ti ku, {u ti rao je u su pro tan ugao i lop ta je bi la u mre ì. I u na stav ku go sti su igra li hra bro i u 54. mi nu tu Jev to vi} je imao otvo ren pro stor za {ut. Ne {to ka sni je pri li ka za do ma }e. Nin ko vi} je is ko sa uhva tio je vo lej, ali je lop ta oti {la pre ko go la. U 63. mi nu tu cen tri rao je Bo jo vi}, gla vom je {u ti rao Mi tro vi}, ali je Pe tri} bio na me stu. Ne {to ka sni je od li~ no je {u ti rao Nin ko vi}, ali je iz blo ki rao Vi li jam. Mla di tim Par ti za na po ku {ao je da iz jed na ~i, ali si ti po ku {a ji bi li ja lo vi. U 85. mi nu tu jo{ jed nom gla vom po ku {a va Mi tro vi}, ali Pe tri} bra ni. I. Lazarevi}

VESTI IZ FK VOJVODINA

Po le ta no vi} pod zna kom pi ta wa Mar ko Po le ta no vi}, ta len to va ni ve zni fud ba ler Voj vo di ne, po no vo je u pri ja teq skom su sre tu s Ba na tom mo rao da na pu sti te ren. Bio je to we gov pr vi me~ jo{ od 16. sep tem bra i pr ven stve ne utak mi ce s Ja go di nom ka da je do `i veo po vre du me ni sku sa i li ga me na ta, ali je sa da na te re nu pro veo sa mo 10 mi nu ta. - Mar ko je bio na sni ma wu i, pre ma re ~i ma dr Bor ka

Vu ko sa va, ima rup tu ru me ni sku sa - re kao je {ef stru~ nog {ta ba No vo sa |a na Ne boj {a Vig we vi}. - Po le ta no vi} }e pro ba ti da tre ni ra i vi de }e mo ho }e li mo }i to da u~i ni ili }e mo ra ti ope ra tiv no da re {a va pro blem s po vre dom. Ipak, hra bri nas to {to we go va ozle da ni je ta ko te {ka kao {to se u pr vi mah u~i ni lo.

Vig we vi} za do vo qan Kom bi no va ni tim Voj vo di ne, sa sta vqen od igra ~a ko ji su ima li ma wu mi nu ta `u u do sa da {wem de lu pr ven stva u Je len Su per li gi, u uto rak je sa vla dao pr vo li ga {ki tim Ba na ta iz Zre wa ni na re zul ta tom 2:0. Tre ner No vo sa |a na Ne boj {a Vig we vi} ova ko je ukrat ko oce nio test utak mi cu: - Ge ne ral no gle da no, za do vo qan sam. Bi lo je do brih ak ci ja, kva li te ta u igri i, {to me po seb no ra du je, do sta za jed ni~ kog, tim skog na po ra da stig ne mo do go la ri va la. Ne ki od igra ~a su u bo qem sta wu ne go ra ni je, hi tri ji su i svi oni kon ku ri {u za naj bo qi sa stav.

Na Ba wi ci u ne de qu Jed na od naj za ni mqi vi jih utak mi ca u 11. ko lu Je len Su per li ge je ste duel iz me |u Ra da i Voj vo di ne. Re~ je o okr {a ju eki pa ko je za u zi ma ju ~e tvr to, od no sno pe to me sto na ta be li i iz ve sno je da }e ovaj me~ do ne ti do bru igru i ne iz ve snost ka da je o po bed ni ku re~. Utak mi ca Rad - Voj vo di na igra se na sta di o nu Ra da na Ba wi ci, u ne de qu, od 13 ~a so va, uz pre nos na Are na spor tu.

@reb za Kup u pe tak Su tra (pe tak) u Sport skom cen tru FS Sr bi je u Sta roj Pa zo vi }e bi ti oba vqen `reb za ~e tvrt fi na le Ku pa Sr bi je. Po ~e tak `re ba za ka zan je za 12 ~a so va, a li stu u~e sni ka za vr {ni ce ovog tak mi ~e wa ~i ne Cr ve na zve zda, Par ti zan/Bo rac, Voj vo di na, Ja go di na, Spar tak, OFK Be o grad, Ja vor i Rad. ^e tvrt fi na le }e na pro gra mu bi ti u sre du, 21. no vem bra. A. P.

De le ga ci ja Evrop ske „ku }e fud ba la” (UEFA) po se ti la Sta ru Pa zo vu i is ta kla da Fud bal ski sa vez Sr bi je (FSS) i Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va do bro ra de na spre ~a va wu na si qa na spor stkim pri red ba ma. In ci den ti na utak mi ci mla dih re pre zen ta ci ja Sr bi je i En gle ske po ve }a li su zna ~aj bor be pro tiv na si qa na srp skim sta di o ni ma. I is ta kli je u pr vi plan. Vla da je u ve zi sa tim go ru }im pro ble mom ve} sa sta vi la Ak ci o ni plan, a we go vu pot pu nu

pri me nu na pe ri o di~ nim sa stan ci ma raz ma tra ju de le ga ci je UEFA, FSS, pred stav ni ci po li ci je, tu `i la {tva i Mi ni star stva od bra ne i spor ta. Ino stra ni i do ma }i de le ga ti za kqu ~i li su na oku pqa wu u Sta roj Pa zo vi da su Fud bal ski sa vez Sr bi je i po li ci ja po sti gli na pre dak u spre ~a va wu na si qa na utak mi ca ma, dok se de la o~e ku ju i od pred stav ni ka tu `i la {tva i sud stva. Sa stra ne UEFA sa stan ku su pri su stvo va li {ef Ode qe wa UEFA za sta di -

o ne i bez bed nost Mark Ti mer, kao i sa vet nik UEFA za bez bed nost i si gur nost Ke ni Skot. U de le ga ci ji FSS bi li su pot pred sed nik Ivan ]ur ko vi}, ge ne ral ni se kre tar Zo ran La ko vi}, gen sek Za jed ni ce su per li ga {a Mi o drag Jan ko vi} i dru gi. Sa stan ku su pri su stvo va li i na ~el nik Upra ve po li ci je Mla den Ku ri bak, za me nik Jav nog tu `i o ca Gor da na Ja ni }i je vi} i ru ko vo di lac Rad ne gru pe is pred Mi ni star stva omla di ne i spor ta Ana Ko so vac.

JO[ JEDNA BLAMA@A ZAGREP^ANA

Pe ri ca se na {a lio s Di na mom Za gre ba~ ki Di na mo po sle bla ma è u Li gi {am pi o na u ko joj je do ì veo de vet uza stop nih po ra za (u dve se zo ne) i bli zu je ne ga tiv nog re kor da od 12 po ra za ko ji jo{ dr ì An der leht, po ~eo je da se bru ka i u tak mi ~e wi ma u Hr vat skoj.

Ju nak Za dra bio je se dam na e- sto go di {wi na pa da~ Sti pe Pe ri ca ko ji u 83. mi nu tu sma wio na 2:1, a za tim u 86. mi nu tu lo bo vao gol ma na Di na ma Iva na Ke la vu za iz jed na ~e we i pro du `et ke. Di na mo do kra ja re gu lar nog de la ni je us peo da po -

Stipe Pe ri ca (beli dres) i Domagoj Vida u duelu

[am pion Hr vat ske i li der na ta be li HNL-a is pao je iz Ku pa Hr vat ske i to u osmi ni fi na la, {to se ni je de si lo jo{ od 2006. go di ne, ka da je sen z a c i j u na p ra v io Naf t a{ iz Iva ni} Gra da. Da stvar bu de go ra Di na mo je po ra `en od po sled we pla si ra ne eki pe hr vat skog pr ven stva, Za dra, i to po sle vo| stva od 2:0, ko li ko je bi lo do se dam mi nu ta pre kra ja.

stig ne gol za po be du, ali to je po {lo za ru kom fud ba le ri ma Za dra sre di nom pr vog pro du èt ka ka da je mre ù za tre sao Jo sip Ivan ~i}. Fud ba ler Za dra to je bur no pro sla vio ski da wem dre sa, {to je mo glo we go vu eki pu da sku po ko {ta, jer je par mi nu ta ka sni je do bio jo{ je dan ù ti kar ton zbog na pu ca va wa lop te, pa je Di na mo dru gi na sta vak igrao sa igra ~em vi {e.

Ipak, ni igra~ vi {e, ni broj ne pri li ke ni su uro di le plo dom pa se eki pa An te â ~i }a opro sti la od Kup tak mi ~e wa, a hr vat ski stru~ wak ve ro vat no }e se vr lo br zo opro sti ti i od klu pe Di na ma. Za o~e ki va ti je da pr vi ~o vek Di na ma Zdrav ko Ma mi}, ko ji se na pa u zi iz me |u dva pro du èt ka spu stio iz lo è do te re na gde je de lio sa ve te igra ~i ma, uru ~i ot kaz â ~i }u. To bi bi la 18. sme na tre ne ra u „Ma mi }e voj eri”, ra ~u na ju }i po dve sme ne Lon ~a re vi }a, Ivan ko vi }a, Vla ka i Jur ~i }a ko ji su se vra }a li na klu pu mo drih. - Je dva pri ~am, ni ka da se ni sam ova ko ose }ao - re kao je al fa i ome ga Di na ma Zdrav ko Ma mi} po sle {o kant ne eli mi na ci je Di na ma iz ta mo {weg ku pa. Tre ner ska sto li ca An te â ~i }a je ozbiq no uz dr ma na,a ni Ma mi} ne zna {ta da ra di. Da li da mu se za hva li ili da mu pro du ì ì vot. - Vi {e sam za â ~i }ev osta nak, ali pi ta we je da li mo è da iz vu ~e mak si mum iz eki pe. Iz gu bi li smo tro fej, kom pro mi to va li do bru at mos fe ru. To je vr lo neo zbiq no. Da li vi si tre ner? Pa vi sim ja, ~o ve ~e!- pri ~ao je Ma mi}, pre no se hr vat ski me di ji. Ma mi} je na ja vio da }e ka zni ti i igra ~e i tre ne ra, ali do ba cio: - Pa ko ga da do ve dem za tre ne ra!?.

Be kam po kre nuo Ame ri kan ce Ka da se zve zda En gle skog i tu li gu gle da li kao na me sto svet skog fud ba la pre se li la iz gde islu è ne zve zde svet skog Re a la u Los An |e les Ga lak si, fud ba la do la ze ka ko bi za ra svi su go vo ri li da to ~i ni zbog di le jo{ ma lo nov ca i oti {le nov ca i ka ko se pro dao za ma le u pen zi ju. pa re i da to ni je pa me tan po tez Taj stav se pro me nio za hva u we go voj ka ri je ri. Ipak Ame - qu ju }i ime nu Dej vi da Be ka ma. ri kan ci su o~i gled no zna li MLS be le ì kon stan tan rast {ta ra de i ka ko na naj bo qi na ~in da is ko ri ste ime Dej vi da Be ka ma za po pu la ri za ci ju fud ba la u SAD. Be kam je u Ame ri ku sti gao 2007. go di ne, a po ku {aj da se ne ki ve li ki fud ba ler is ko ri sti za po pu la ri za ci ju fud ba la u SAD ni je ni {ta no vo. U Ame ri ku su do la zi li, Pe le, Be ken ba u er i mno gi dru gi ve li ki fud ba le ri ko ji su to kom se dam de se tih uglav nom igra li za Wu jork Ko s mos, ta d a je utak m i c e naj po pu lar ni je eki pe u SAD u pro se ku pra ti lo oko 40.000 qu di. âk su i pra vi la iz me we na ka ko bi igra bi la pri jem ~qi vi ja pro se~ nom Ame ri kan cu na vik nu tom na NFL, ho kej i bej zbol. To sve je pro pa lo, pa je Dej vid Be kam igra we fud ba la pre ki nu to 1984. go di ne, mno gi u Ame ri ci u bro ju gle da la ca na tri bi na ni su ozbiq no shva ti li ovaj ma. Iako je to jo{ uvek da le ko sport i ka kav po ten ci jal ima od pro se ~e ne po se te sta di o ni sve do 1996. go di ne. ma u naj ve }im evrop skim li ga Ta d a je oform q e n a no v a ma, rast je do bar i po la ko ali fud bal ska li ga pod na zi vom si gur no sti è ka broj ka ma ko So ker li ga (MLS). Ova li ga je je bi mo gle da se po re de sa da le ko od po pu lar no sti ko ju Evro pom. je par go di na uì va la pret Eki pa Dej vi da Be ka ma ima hod na li ga u ko joj su igra li pro se~ nu po se tu na svom sta Pe le i Be ken ba u er. Svi su na di o nu od 18.807 qu di {to je

jo{ uvek da le ko od pro se~ ne po s e t e u, re c i m o, Pre m i j er li gi ko ja iz no si 35.719 gle da la ca. Ipak, za Ga lak si je to rast od 1.000 na vi ja ~a u od no su na pro {lu se zo nu. Po p u l ar n o s ti fud b a l a u SAD osim Be ka ma do pri no se i

San ~ez pred vo di î le an ce Je ste pri ja teq ska, ali ni je sve jed no. Ta ko je do ì vqa va ju i î le an ci. Se l ek t or fud b al s ke re p re zen ta ci je î lea Kla u dio Bor gi ob ja vio je spi sak od 18 igra ~a za pri j a t eq s ku utak m i c u pro t iv Sr bi je ko ja se igra 14. no vem bra u {vaj car skom Sent Ga le nu. Ju ` no a m e r i~ k u se l ek c i j u pro tiv Sr bi je pred vo di }e naj ve }e zve z de Alek s is San ~ ez iz Bar se lo ne i Ar tu ro Vi dal, ~lan Ju ven tu sa. Bor gi je po zvao sa mo tro ji cu de fan ziv ca, a sa spi ska

Alek sis San ~ez

su od po zna ti jih igra ~a iz o sta li fud ba ler Ju ven tu sa Ma u ri sio Isla i na pa da~ Ba jer Le ver ku ze na @u ni or Fer nan dez. Ka ko su pre ne li ~i le an ski me di ji, utak mi ca pro tiv Sr bi je je „bi ti ili ne bi ti” za Bor gi je vu bu du} nost na me stu se lek to ra re pre zen ta ci je te ju `no a me ri~ ke dr `a ve. Na spi sku su - gol ma ni: Kla u dio Bra vo (Real So si je dad), Mi gel Pin to (Atlas), od bra na: Pa blo Kon tre ras (Olim pi ja kos), Gon s a l o Ha r a (Vest Brom v i~ Al b ion), Mar k os Gon s a l es (Fla m en g o), sre d i n a: Ar t u r o Vi dal (Ju ven tus), Ga ri Me del (Se vi qa), Mar se lo Di jas (Ba zel), Ma nuel Itu ra (Ma la ga), Fe li pe Sej mor (\e no va), @an Bo se `ur (Vi gan), Mark Gon za les (CSKA Mo s kva), Ma ti j as Fer nan dez (Fi o ren ti na), Fe li pe Gu ti je rez (Tven te), na pa da ~i: Um b er t o Su a z o (Mon t e r ej), Alek s is San ~ ez (Bar s e l o n a), Se ba sti jan Pin to (Bur sa), Edu ar do Var gas (Na po li).

PS@ `e li Ro nal da i Mu ri wa

TV pre no si Pre mi jer li ge i Li ge {am pi o na. Klu bo vi kao {to su Man ~ e s ter Ju n aj t ed, ^el si i Ar se nal ima ju vel ki broj na vi ja ~a u Ame ri ci za hva qu ju }i tim pre no si ma. Ka ko je kre nu lo, bi }e Ame ri ka pr vak sve ta, ali aj de da sa ~e ka mo jo{ ma lo. A ve~ no pi ta we u Ame ri ci, so ker ili fud bal.

Fud b a l er Kri s ti j a n o Ro nal d o mo g ao bi da na p u s ti Real Ma drid i pre |e u fran cu ski Pa ri Sen @er men, ko ji je spre man da pla ti oko 100 mi l i o n a evra obe { te } e w a. Ka ko na vo de ita li jan ski me di ji, u tom ‘pa ke tu’ mo gao bi bu de i pre la zak tre ne ra @o zea Mu r i w a u glav n i grad Fran cu ske. „Ga ze ta de lo sport” na vo di da su dva klu ba ve} za po ~e li raz go vo re o ovoj tran sfer bom b i. Ro n al d a i Mu r i w a pred sta vqa agent @or` Men de{, is pred Re a la je pred sed nik Flo ren ti no Pe rez, a Pa ri `a ne pred vo di pr vi ~o vek klu ba Ta mim bin Ha mad al Ta ni.

SPORT

~etvrtak1.novembar2012.

FORMULA JEDAN

Hil ken berg pot pi sao za Za u ber Ne mac Ni ko Hil ken berg, ko ji tre nut no bra ni bo je Fors In di je, vo zi }e za Za u ber na red ne se zo ne. [vaj car ski tim bi tek tre ba lo da po tvr di ime dru gog vo za ~a, po {to }e Mek si ka nac Ser hio Pe res za me ni ti Lu i sa Ha mil to na u Me kla re nu, dok je bu du} nost Ka mu i ja Ko ba ja {i ja iz Ja pa na ne iz ve sna. Mek si ka nad Este ban Gu ti je res, sa da {wi test i re zer vni vo za~ Za u be ra, u ovom tre nut ku je fa vo rit za me sto dru gog vo za ~a u {vaj car skoj eki pi. Gu ti je res na svo joj stra ni ima bo ga te mek si~ ke spon zo re, a na red ne ne de qe ima }e pri li ku da te sti ra bo lid Za u be ra na zva ni~ nom te sti ra wu mla dih vo za ~a u Abu Da bi ju. Hil ken berg (25) je bio {am pion GP2 se ri je 2009. go di ne i na red ne se zo ne je de bi to vao u For mu li 1 kao vo za~ Vi li jam sa, ali je ostao bez me sta do la skom Ve ne cu e lan ca Pa sto ra Mal do na da pro {le go di ne. Pro {le se zo ne bio je test vo za~ Fors In di je, dok je ove do bio pri li ku uz Po la di Re stu.

Ni ko Hil ken berg

- Po sma tra li smo Ni ka ve} ne ko vre me i we go va iz da wa su nas ube di la da je sja jan vo za~. Ta kav slu ~aj je bio u GP2 se ri ji, a i sa da u For mu li 1. O~i gled no je da mu je naj bo qi re zul tat bi la pol po zi ci ja u In ter la go su 2010. go di ne, upr kos lo {im vre men skih uslo vi ma. Ta da je po ka -

zao da mo è da is ko ri sti {an su ka da mu se pru ì re kla je {e fi ca Za u be ra Mo ni {a Kal ten born. Hil ken berg je tre nut no 12. u ge ne ral nom pla sma nu vo za ~a, a naj bo qi re zul tat se zo ne ostva rio je u Bel gi ji, ka da je kao ~e tvr ti pro {ao kroz ciq. Za ni mqi vo je da je za ve li ki broj vo za ~a upra vo Za u ber bio od sko~ na da ska u ka ri je ra ma, a ta kav je bio slu ~aj sa Ki mi jem Ra i ko ne nom, a po tom i Fe li pe om Ma som, a po sto ji ve li ka {an sa da ta ko bu de i sa Pe re som. - Na dam se da }u i ja na sta vi ti tim pu tem. Za u ber tre nut no pro la zi kroz pe riod po zi tiv nog raz vo ja i si gu ran sam da za jed no mo è mo da po stig ne mo mno go to ga - re kao je Hil ken berg. Ovo go di {wi {am pi o nat For mu le 1 na sta vqa se pred sto je }eg vi ken da Ve li kom na gra dom Abu Da bi ja na sta zi „Jas Ma ri na“.

PRVA LIGA SRBIJE

Da se zna ko je sta ri ji Proleter – Partizan 5:2 ZRE WA NIN: Ha la spor to va Me di son, gle da la ca 50. Su di je: Bu qov ~i} (Su bo ti ca) i Le rinc (Ka wi `a). Re zul ta ti po ka te go ri ja ma do 55 kg: Im bro wev – Osto ji} 0:1 (teh.tu{), do 60 kg: Mar ko vi} bez bor be, do 66 kg: Fris – Ja wi} 1:0 (teh ni~ ki tu{), do 74 kg: [te fa nek – Ma ri jan 1:0 (teh ni~ ki tu{), do 84 kg: Mi ol ski – Va ra di nac 1:0 (teh ni~ ki tu{), do 96 kg: Sta noj ~i} – Mi {i} 1:0 (teh ni~ ki tu{), do120 kg: Ni sner Ba jin – Gru ji} 0:1. Ak tu el ni {am pion ni je imao mno go mu ka da sa vla da eki pu iz To ma {ev ca, sa mo 20 mi nu ta bi lo je po treb no ~e ti tre ne ra Bo ja na Mi ja to va da na ple }a ba ci prak ti~ no svoj dru gi tim ko ji se „ka li” u eki pi Par ti za na. Sam po ~e tak me ~a do neo je po pri li~ no

iz ne na |e we u ka te go ri ji 55 kg, Im bro wev je neo ~e ki va no iz gu bio od Osto ji }a ko ji je ovu bor bu re {io na iz ne na |e we pri sut ne pu bli ke teh ni~ kim tu {em. U ka te go ri ji do 60 ki lo gra ma ne po be di vi Mar ko vi} u ovom {am pi o na tu na sta vio je ni sku bez po ra za, ovo ga pu ta bez bor be jer u toj ka te go ri ji To ma {ev ~a ni ni su ima li pred stav ni ka. Ko li ko je su per i o ran od ka da se vra tio na stru wa ~u re pre zen ta ti vac na {e ze mqe Krij sti jan Fris u ka te go ri ji do 66 ki lo gra ma po ka zao je u du e lu sa Ja wi }em ko jeg je tu {i rao u pr voj run di. Sli ~an sce na rio vi |en je u ka te go ri ji do 74 kg u ko joj je ta ko |e re pre zen ta ti vac Sr bi je Da vor [te fa nek pre sli {ao mla |a nog Mar ja na i tu {i rao ga po sle sa mo de se tak se kun di bor be.

Naj a trak tiv ni ju po be du teh ni~ kim tu {em u ka te go ri ji do 84 kg ostva rio je pre ka qe ni bo rac \or |e Mi ol ski ko ji je po ka zao Va ra din cu ko je ga zda na stru wa ~i, bar jo{ ne ko vre me. Me~ is ku snog Sta noj ~i }a i ju no {e Mi {i }a pro te ka o je u to tal noj do mi na ci ji sta ri jeg rva ~a, a Pro le te ru je we go va po be da do ne la vo| stvo od 5:1. Ove se zo ne ne pri ko sno ve ni vla dar u ka te go ri ji do 120 ki lo gra ma je od li~ ni Bo jan Gru ji} ko ji od po ~et ka pr ven stva ni je do `i veo ni je dan ne u speh, a kva li tet rva ~a Pro le te ra na pri pre me nom ra du u Par ti za nu ose tio je naj mla |i tak mi ~ar eki pe iz gra da na Be ge ju pet na e sto go di {wi Ni sner Ba jin ko jeg je Gru ji} na is ku stvo sa vla dao. N. Jowev

dnevnik

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Ne ide bez naj bo qeg Kameni - Sremac 2:3 (1:3) A[A WA: Igra li {te Ka me nog, gle da la ca 70, su di ja Gro zda ni} (Ogar).Strel ci: Do bri ko vi} u 10. i Cve ji} u 73. za Ka me ni, a M. @i va no vi} u 17. i Vu le ti} u 30. i 41. za Sre mac. @u ti kar to ni: M. Ba la ban (Ka me ni), M. @i va no vi} (Sre mac). Cr ve ni kar ton: Bo {ko vi} (Ka me ni). KAMENI: Ga vri lo vi} 5, Cve ji} 6, A. Fi li po vi} 5, Bo {ko vi} 5, Dra ga{ 5, S. Ba la ban 6 (M. Fi li po vi} 6), Bla nu {a 5, Mar ko vi} 6, Uro {e vi} 5 (Mi qu{ ), Ma ti} 6, Do bri ko vi} (M. Ba la ban 6). SREMAC: Sta no je vi} 6, Sa vi} 6, N. @i va no vi} 6, Mi ja to vi} 6, M. @i va no vi} 6, Tu ru di} 6, Ar se ni je vi} 6 (Ili} ), Ju ri {i} 6 (@u ti}), Mi li}, Dr qa ~a 6, Vu le ti} 6. Kod re zul ta ta 1:0, do ma }i ni m a se po v re d io naj b o q i igra~, Do b ri k o v i}, a po s le we go vog iz la ska do ma }a eki pa ni j e vi { e li ~ i l a na pra v i tim. To su is ko ri sti li bor be ni go sti i od ne li ne pla ni ra no sva tri bo da. A. Dobrikovi}

Sloboda - OFK Bresta~ 1:3 (1:0) DO WI TO VAR NIK: Igra li {te Slo bo de, gle da la ca 50, su d i j a Pe t ro v i} (Pe } in ci).Strel ci: N. Spa so je vi} u 24. za Slo b o d u, a Stra h i w a Mla de no vi} u 52, Ni ko lov u 79. i Stoj kov ski u 89. mi nu tu za OFK Bre sta~. @u ti kar to ni:

@i va no vi}, Mak si mo vi} (Slo bo da). SLOBODA: Mi ri lov 6, @i va no vi} 6, Gor di} 6, Ca re vi} 6, G. Spa so je vi} 7, N. Spa so je vi} 6, Ve se li no vi} 6, Vra ni} 6, Mak si mo vi} 6. OFK BRESTA^: Vol ~ev ski 6, Sa va ti} 6, Ko va ~e vi} 6, Ni ko lov 6, Glu {ac 6, Ste fan Mla de no vi} 6, Stoj kov ski 6, Dra go je vi} 6 (Be li} 6), Stra hi wa Mla de no vi} 6, Sr zi} 5, Pet ko vi} 5. Iako, su do ma }i ni igra li sa de vet igra ~a, pr vi su po ve li. A, go sti su pro pu sti li naj ma we 20 {an si, ipak su sla vi li go lo vi ma u fi ni {u me ~a. Z. Vasi}

Grani~ar - Mladost (P) 3:1 (2:1) OBRE@: Igra li {te Gra ni ~a ra, gle da la ca 100, su di ja Mal ba {i} (Sta ra Pa zo va).Strel ci: Xa ku la u 37, Mar ko vi} u 43. i Li su lov u 75. za Gra ni ~ar, a Stoj ~e vi} u 39. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: Xa ku la (Gra ni ~ar), Po zna no vi} (Mla dost). GRANIÂR: Le o vac 7, â vi} 7, I. Ni ko li} 7, Mi lan Ni ko li} 8, Mi lo{ Ni ko li} 7 (Pa le è vi} 7), Kne è vi} 8, Ve li mir 7 (Mi haj lo vi} 7), Xa ku la 8, Mar ko vi} 8, Li su lov 8, Jo va no vi} 8. MLADOST: Ra ko ni} 6, Ko ji} 6, Kr sti} 6, To ma {e vi} 7, Po zna no vi} 7, Kr wa ji} 7, Ta nac ko vi} 6, Stoj ~e vi} 7, Va si} 7, Bu du li ca 7 (Ra ki} 7), Ju ri {i} 7.

1. Srem 2. Grani~ar 3. Sremac 4. OFK Bresta~ 5. Mladost (P) 6. Kameni 7. Sloboda 8. Vitez

7 7 7 7 7 7 7 7

5 5 4 4 3 2 1 0

1 1 1 1 0 3 0 0

0 1 2 2 4 2 6 7

25:6 17:6 18:8 13:10 15:17 19:9 4:20 6:40

17 16 13 13 9 9 3 0

No vom po be dom, do ma }i ni, su do ka za li da se mo gu bo ri ti i za sam tron. S. Orlovi}

Srem - Vitez 8:1 (5:0) SREM SKI MI HA QEV CI: Igra li {te Sre ma, gle da la ca 50, su di ja Ko sti} (Obre`).Strel ci: Baj lo vi} u 18, 20, 24, 37. i 80, N. Ran ko vi} u 22, Va si} u 65. i Ma ti} u 75. za Srem, a D. Da mja no vi} u 75. mi nu tu (iz pe na la) za Vi tez. SREM: Pet ko vi} –(Ban ti} 8), S. Ran ko vi} 8, An |e li} 8, Ra ni sa vqe vi}-(Vu ko ma no vi} 7), Ma ri ~i} 8, Ve si} 8, Ba bi}- (A. Ran ko vi} 7), Ma ti} 8, N. Ran ko vi} 8, Tu ru di} 7, Baj lo vi} 9. VITEZ: Uro {e vi} 5, Dr pa 6, Pe tro vi} 6, \or |e vi} 6, Cu ci} 5, D. Ma ti} 5, Ba bi} 5, B. Da mja no vi} 6 (D. Da mja no vi}), Ni ko li} 5, No va ko vi} 5, N. Ma ti} 7. Da su do ma }i ni igra li ma lo ozbiq ni je mo gli su po sti }i, bar, jo{ osam go lo va. @. Jovanovi}

HORGO[ HIGLO PRESTAJE RAD

Lop ta pre ba ~e na Me snoj za jed ni ci Od mah po za vr {et ku je se weg de la pr ven stva u Po ti skoj li gi Pred sed ni {tvo FK Hor go{ Hi glo sa op {ti lo je da je iz la ze }i u su sret Me sne za jed ni ce Hor go{ do ne lo od lu ku da klub pre sta ne sa da qim tak mi ~e wem, te da Me snoj za jed ni ci pre pu sti osni va we no vog klu ba, ko ji }e na sta vi ti da qe tak mi ~e we. U sa op {te wu, ko je je pot pi sao pred sed nik FK Hor go{ Hi glo Dra gan \or |e vi}, na vo di se da }e pra vo ko ri {}e wa nad te re ni ma fud bal skog klu ba i zgra da ma bi ti pre ne to na MZ Hor go{, te da }e ce lo kup na opre ma i sav in ven tar bi ti pre dat

ko mi si ji ko ju ovla sti MZ Hor go{. Pre ci zi ra se i da }e sve oba ve ze klu ba za utro {ak stru je, ga sa i vo de bi ti iz mi re ne za kqu~ no sa 31.ok to brom ove go di ne, a da na da qe tro {ko ve pre u zi ma MZ Hor go{. FK Hor go{ Hi glo }e is pla ti ti sva du go va wa do da na pri mo pre da je pre ma svim li ci ma ko ja su do ta da po bi lo kom osno vu pru `a la uslu ge klu bu. MZ Hor go{ pre u zi ma klub bez ika kvih fi nan sij skih oba ve za klu ba ko ji pre sta je sa ra dom, na vo di se u sa op {te wu FK Hor go{ Hi glo. M. Mitrovi}

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

Naj bo qa par ti ja Mladost – Sloga (P) 4:2 (2:0) OMO QI CA: Sta dion Mla do sti, gle da la ca 100, su di ja: Sar ka (Vr {ac). Strel ci: Pe tro vi} u 3. i 57, Sa va no vi} u 42, @iv ko vi} u 69. za Mla dost, a Ste fa nov ski u 80, Be ki} u 85. mi nu tu za Slo gu. @u ti kar to ni: \u ka no vi}, Gu ran (Mla dost), ^a bi lov ski (Slo ga). MLADOST: Ste fa no vi} 7, \u ka no vi} 7, Sla da ko vi} 7, Ne {ko vi} 7 (Ka la pi{ 7), Gu ran 7, Mak si mo vi} 7, Sto ja nov ski 7, Sa va no vi} 7, Miq ko vi} -), Lu ki} 7, Sav ko vi} 7 (@iv ko vi} -), Pe tro vi} 7).

SLOGA: Po zni} 7, Jan ko vi} 6, \or |ev ski 6, Ra do vi} 6, An ge lov ski 7, Tren gov ski 7, Zam bo 6 (Pa vlov ski 6), Ste fa nov ski 7, Se la ko vi} 6, â bi lov ski 7, Be ki} 7. Do ma }i fud ba le ri pru ì li su naj bo qu pa ri ju ove je se ni i za slu è no sa vla da li go ste iz Plan di {ta. Is ta kao se dvo stru ki stre lac Pe tro vi} ko ji je do neo po be du svom ti mu. Go sti su u za vr {ni ci me ~a sa dva po got ka ubla ì li po raz. B. Stojkovski

SUBOTI^KA PODRU^NA LIGA

Le pi go lo vi

Proleter (W) - Wego{ 3:2 (2:0) SEN ] A N I PR V I U KA W I @ I: Tradionalni me|unarodni turnir rukometnih veterana potiskih varo{ica Kawiè i Sente i ekipa Ke~kemeta, Daba{a, Ki{kunhala{a i MAFC (Budimpe{ta) iz Ma|arske, odràn je u Kawiì. U ovim susretima doma}ini se naizmeni~no smewuju, pa su ovog puta u ulozi doma}ina bili Kawiàni. U predtakmi~ewu ekipe su se nadmetala u dva grupe po bod sistemu, pa su kao najuspe{nije u finalnoj utakmici igrale ekipe Kawiè i Sente. Pobedni~ki pehar osvojili su veterani Sente koji su nadigrali Kawiàne 16:7. U utakmici za 3.mesto MAFC je bio uspe{niji od Daba{a 12:11, dok je za 5.mesto Ke~kemet bio uspe{niji od Ki{kunhala{a 13:9. Na zavr{etku turnira zajedni~ka ve~era i druèwe prire|eni su u restornau „Teksas”, gde je dr Mihaq Bimbo kapitenima tri prvoplasirane ekipe i pojedincima uru~io pehare od ukrasne keramike iz pogona „Majolika” AD „Potisje Kawià”. Pehar za najboqeg golmana dodeqen je dr Slobodanu @ivkovi}u iz ekipe Sente, najboqi golgeter turnira je Rudolf Ivkovi} iz ekipe Kawiè sa 17 postignutih golova, dok je pehar za „najsportskiju ekipu” dodeqen ekipi Ke~kemeta. Tekst i foto: M. Mi trovi}

OBRE@: Grani~ar - Mladost (P) 3:1, A[AWA: Kameni - Sremac 2:3, DOWI TOVARNIK: Sloboda - OFK Bresta~ 1:3, SREMSKI MIHAQEVCI: Srem - Vitez 8:1.

WE GO [E VO: Sta dion Pro le te ra, gle da la ca 150, su di ja [e veg ha zi (No vi Kne `e vac), strel ci: Gr bi} u 25. Ra di} u 28. Da vi do vi} u 53. za Pro le ter, Sa vo vi} u 61. i 88. mi nu tu za We go{. @u ti kar to ni: ]u li brk, Jo ka no vi}, \i sa lov, Da vi do vi}, De mo wi} (Pro le ter), Ili}, Ko so vi}, Mr va qe vi} (We go{). PROLETER: \or |e vi} 8, ]u li brk 8, Jo ka no vi} 7, \i sa lov 7, Ba no vi} 7, Ra di} 7, Mat ko vi} 7, Da vi do vi} 8, Gr bi} 7 (Me da ko vi} ), Mat ko vi} 7 (Kr va vac -), De mo wi} 7. WEGO[: Ma ra vi} 7, M. Ko so vi} 6, Pe ra zi} 6, Usko ko vi} 6, P. Ko so vi} 7, Mr va qe vi} 7, Gvo zde -

no vi} 6, Ma ra vi} 6 (Su {i} 6), Mi. Ko so vi} 7 (Pe jo vi} 6), Sa vo vi} 8, Ili} 7. S. St.

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA

Der bi go sti ma

Spartak - Jedinstvo Stevi} 1:2 (0:1) DE B E Q A ^ A: Sta d ion Spar ta ka, gle da la ca 250. Su di j a: Mi l a n o v i} (Pan ~ e v o). Strel ci: Vla dul u 60. (iz je da na e ster ca) za Spar tak, a Ne sto ri ov ski u 33, S. Pe {ov ski u 55. mi nu tu za Je din stvo Ste vi}. @u t i kar t o n i: Vla d ul (Spar tak), Br ko vi}, Vla jin, I. Pe {ov ski (Je din stvo Ste vi}). SPARTAK: Ro su 7, Pen ze{ 7, Mar ti nov 6, @i vu 7, Po po vi} 7, Ke re ke{ 7, Mak 7, Gor ~i} 6, Vla dul 7, Ro zgo wi 6, No va ko vi} 6 (Te slar 6). JE DIN STVO STE VI]: Kne `e vi} 7, N. Oku ka 7 (Di mi tri jev ski -), Mom ~i lo vi} 7, Vla jin 7, Br ko vi} 7, Spa skov ski 7, I. Pe {ov ski 8, Ne sto rov ski 7, P. Oku ka 7, S. Pe {ov ski 7 (Ata na sov -), Traj ~ev ski 7. U der bi ju ko la fud ba le ri iz Ka ~ a r e v a za s lu ` e n o su osvo ji li tri bo da go lo vi ma Ne s to r ov s kog i S. Pe { ov skog. U pr vom po lu vre me nu go sti su ima li vi {e od igre, a u na stav ku do ma }i igra ~i kre nu li su na sve ili ni {ta i bi li su bli zu osva ja wa bo da. Me |u i tim, u fi ni {u me ~a ni su ima li sre} we uz to Kna `e vi} je u ne ko li ko na vra ta uspe {no in ter ve ni sao. Eki pa Je din stva Ste vi }a je bli zu je se we ti tu le. B. Stojkovski

SPORT

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

SPEN SO VA LI GA MA LIH FUD BAL SKIH [AM PI O NA

Go di {te: 2001. FK Pe tar Pu a ~a - FK Si ni {a Mi haj lo vi} 3:1 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: Gra be` i Zu ki} 2, a za FK Si ni {a Mi haj lo vi} Ko va ~e vi}. FK Petar Pua~a: Zu ki}, [a vi ja, Mar ja no vi}, \u ri}, Gra be`, Vla i sa vqe vi}, Ivan, Stoj ni}, Sre do je vi}, Jo va nov, Pa u nov ski, Pa ro {ki. FK Sini{a Mihajlovi}: Ra do sa vqe vi}, Jo va no vi}, Po po vi}, Ko la ri}, ^a vi}, Jo ki}, Jo van ~e vi}, @e `eq, Kamp fer, Ko va ~e vi}, ]ir ko vi}, Jo va no vi}. 1. Bolesnikov 2. P. Pua~a 3. Petli} 4. Ka} 5. S. Mihajlovi} 6. Futog 7. Sidro 8. D. Kurixa 9. Bistrica

2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 1 1 0 0 0 0

0 0 0 1 0 1 0 0 0

0 12:2 0 10:1 0 10:1 0 5:3 1 7:5 1 3:7 2 3:9 2 2:13 2 0:11

[F Dejan Kurixa: Fi li pi}, Pa vlov, Ko ska, ]i ri}, Ko va ~e vi}, Be a to vi}, Maj ki}, Ma ti}, Bo rov ni ca, Gra be`, Bu di mir.

KMF Sidro: Vra ka re vi}, Kli ska, [i nik, To ma, Gru bje {i}, Mi lo va no vi}, Maj ki}, Pri ca, Bor ko vi}.

FK Pe tli} (Zre wa nin) - FK Bi stri ca 4:0

Go di {te: 2002.

Go lo ve za FK Pe tli} da li su: Bo ja ni}, Na ran ~i}, Ze ki} i Kon di}. FK Petli}: Bo ja ni}, Na ran ~i}, Iva nov, Ze ki}, [er ban, Kon di}, Ve li~ ko vi}, Po po vi}, Ra di}, Kne `e vi}, Pe tro vi}.

FK ^emp 07 - Bo rac (Novi Sad) 0:3 Go lo ve za Bo rac da li su: Kr sti}, De vu {i} i Gr bi}. ^emp 07: Kli su ri}, Mu ra to vi}, Aki}, \e ki}, L.Mar se li}, Mar se li} N, Pe tro vi}, \ur |ev, To mi}.

wac, Ki si}, Aj der, Ra da nov, Ar bu ti no vi} N, Ar bu ti no vi} M, [tr bac, La ki}, Me |e do vi}, Ko zo mo ra.

OFK Sta ri grad - Fu tog Ga le 1:0 Gol za OFK Sta ri grad dao je La ki}. OFK Stari grad: Mi la {i nov, Po pa di}, Ste va no vi}, Si mi}, Ba wac, Ki si}, Aj der, Ra da nov, Ar bu ti no vi} N, Ar bu ti no vi} M, [tr bac, La ki}, Me |e do vi}, Ko zo mo ra.

Vojvodina: Mi ja no vi}, Toj zan, Ma ti, Rad mi lo vi}, Sa mar xi ja, Vu ru na, [e vo, Ba bi}, No vev ski, Mi ri}, \u ro vi}.

FK Prof. Bo le sni kov FK Si ni {a Mi haj lo vi} 6:1 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li su : Ba tos, Bla go j e v i}, Ne m et, Vic k o v i}, Vel kov ski i Pe tri}, a za FK Si ni {a Mi haj lo vi} Po po vi}.

6 6 6 4 3 1 0 0 0

FK Ka} - Fu tog Ga le 2:2

{i, Ga li}, Ste va no vi}, Vu jo vi}, [a ri. FK ^emp 07: Agi}, Mar se ni}, Kli su ri}, Svi la, Vu le ti}, [a pa va lov, Akim, \ur |ev.

No vi Sad - FK Kri la kra ji ne (B. Pala nka) 2:2 Go lo ve za No vi Sad da li su: Ko lo wa i Ze ki}, a za Kri la kra ji ne: Iva no vi} i Ma rin ko vi}. 1. Bolesnikov 2 2. Vojvodina 2 3. Stari grad 2 4. Krila Krajine 2 5. Borac 1 6. Petli} 2 7. Kinder 2 8. Bistrica 2 9. S. Mihajlovi} 2 10. P. Pua~a 2 11. Novi Sad 2 12. Vojvodina RMR1 13. NS junajted 1 14. Futog 2 15. ^emp 07 3

2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0

0 17:3 0 14:0 0 2:0 0 6:2 0 3:0 1 5:3 1 4:3 1 3:3 1 4:6 1 2:4 1 2:9 1 1:3 1 0:4 2 0:8 3 2:17

6 6 2 4 3 3 3 3 3 3 1 0 0 0 0

Novi Sad: Za go rac, Ste fa no vi}, Gu {a, Ko lo wa, Mu dri, Te {i}, Ku no vac, Ze ki}, Gvo zden, Ko zi}, Cvet ko vi}, Se ku lo vi}. Krila krajine: Ra do va no vi}, I~ li}, [e {um, Ni ko li}, Ben cun, Ma `ar, ]o ro vi}, Mar ko vi}, Lu ko vi}, Iva no vi}, Si mi}, Ma rin ko vi}.

Go lo ve za FK Ka} da li su: Vuk {a i Baj lov, a za FK Fu tog Ga le Ra jak i Vu ki ~e vi}. FK Ka}: Go li}, Slep ~e vi}, Sta ni vuk, Osto ji}, Ra duj ko vi}, Vuk {a, Mi tro vi}, Vu ja ko vi}, Alek si}, Bla `i}, Ba ji lov, Gvo zde no vi}, Be qin. Futog Gale: Da vi do vi}, [tr bac, Ra jak, Vu ki ~e vi}, Si qa nov ski, [}e pa no vi}, Kre so je vi}, Pa vlo vi}, Spa so je vi}, Di mi tri je vi}, Ra {e ta, Goj kov.

FK Bistrica 05: Ja go di}, Vu le vi}, Iv ko vi}, Pe tro vi}, Pa la~ ko vi}, Vuk {a, Mi tro vi}, ]ur ~i}, Bat no `i}, [a renc, Uva ~ek, Za gor ~i}, Jo va no vi}, ]o sin, Bo `i}, Pa ra ~i}.

FK Prof. Bo le sni kov [F De jan Ku riya 7:1

FK Ka} - KMF Si dro (Be {ka) 3:1

Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li su: Ba tos, Ka {i ko vi}, Gal, Ma }e {i} 2 i Vic ko vi} 2, a za [F De jan Ku ri xa ]i ri}. FK Prof. Bolesnikov: Ce ti wa, Sta ni {i}, Ba tos, La u {e vi}, Ka {i ko vi}, Ma }e {i}, Ne met, Ra {i ti, Gal, Ra kin, Vic ko vi}, Tu li}.

Go lo ve za FK Ka} dao je Mi tro vi}, a za KMF Si dro Bor ko vi}. FK Ka}: Bla `i}, Ba ji lov, Gvo zde no vi}, Be qin, Vu ja no vi}, Slep ~e vi}, Sta ni vuk, Osto ji}, Ra duj ko vi}, Vuk {a, Mi tro vi}.

Borac: Si mi}, Kre me no vi}, Kr sti}, Mi la no vi}, Bu ~a, Jan ko vi}, De vu {i}, Stje pa no vi}, Ka ra}, Gr bi}, Lu ki}.

FK Bi stri ca 05 - OFK Sta ri grad (Ba~ka Pa lan ka) 0:1 Gol za OFK Sta ri grad dao je Ba wac. FK Bistrica 05: Ba ji}, Mu sa, ]ur ~in - Mi le ta {ki, Je le mro vi}, Pan to vi}, Po po vi}, Hor vat, Gru ji}, Zec, \u ro vi}, @i vi}, Stan ko vi}, Smi e {ko, Var gec. OFK Stari grad: Mi la {i nov, Po pa di}, Ste va no vi}, Si mi}, Ba -

Futog Gale: To do ri} A, Sa vi}, Ben cun, Su rut ka, Vu li}, Me di}, Ni ko la{, To do ri} M, Se ku li}, Kqa ji}, Ro kvi}, Tr ku qa, Mar ti}, Sa vi}, \u ri}, Mi la no vi}.

Fu tog Ga le - Voj vo di na 0:7 Go lo ve za Voj vo di nu da li su: Mi ja no vi}, Rad mi lo o vi} 2, Vu ru na 2, Ba bi} i \u ro vi}. Futog Gale: To do ri}, Sa vi}, Ben cun, Su rut ka, Vu li}, Me di}, Ni ko la{, To do ri}, Se ku li}, Ro kvi}, Tr ku qa, Mar ti}, Sa vi}.

FK Prof. Bolesnikov : Tu li}, Ba tos, Stoj kov, Bla go je vi}, Ne met, Vic ko vi}, Vel kov ski, Pe tri}, Jo {i ko vi}, Ba ji}. FK Sini{a Mihajlovi}: San to vac, ]ir ko vi}, ^a vi}, Ko la ri}, Po po vi}, Jo va no vi}, Ne go va no vi}, Den da Mar ko, Ili}, Den da Mi li ca, Do ma ze to vi}.

FK Pe tli} - FK ^emp 07 3:0 Go lo ve za FK Pe tli} da li su: Vu jo vi} i Cve ti ~a nin 2. FK Petli}: Ba~ ko, Be lo `in ski, Ba jat, Cve ti ~a nin, Ta ma -

FK Kin der - FK Pe tar Pu a ~a 1:2 Gol za FK Kin der dao je \or |e vi}, a za FK Pe tar Pu a ~a: Pan ti} i Der vi {i. FK Kinder: Si mi}, Ma li no vi}, Bi ~an, Per lak, [en der, Ke re ke{, Cr wa nin, Rok san di}, Ra ko ~e vi}, Maj so ro vi}, \or |e vi}, Su naj ko, Ska ki}. FK Petar Pua~a: Ja cen ko, Vi da ko vi}, Mi lo va no vi}, Ce ki}, Voj no vi}, Ra ko vac, Uru ka lo, Ko sti}, Pan ti}, Go mi rac, Der vi {i. Foto: J. Ba ro je vac

svet

~etvrtak1.novembar2012.

dnevnik

URUGVAJ

SU PER O LU JA PRO TUT WA LA IS TO^ NOM OBA LOM AME RI KE

Naj si ro ma {ni ji U na le tu stra da lo pred sed nik na sve tu naj ma we 57 qu di, {te ta mi li jar de do la ra WU JORK: Superoluja „Sendi” prohujala je isto~nom obalom Amerike, ostaviv{i za sobom najmawe 57 `rtava i milijarde dolara {tete, a vi{e od {est miliona qudi je i daqe bez struje. Najgore je pro{ao Wu Xerzi, gde se {teta jo{ uvek procewuje, ali je i na pr-

vi pogled jasno da su veliki delo vi te dr `a ve, prak ti~ no, uni{teni. U Wu Xerzi je ju~e stigao i Barak Obama, koji je je dobio silne poene zbog na~ina na koji je reagovao na ovu krizu, pa je i guverner te dr`ave Kris Kristi, republikanac, rekao da „predsednik

„Sen di” je sa mo uvod Si-En-En prenosi izjavu profesora s Prinstona Majkla Openhajmera: „Sendi je samo uvod u ono {to nas ~eka. Kombinacije sve ja~ih oluja i rastu}eg nivoa mora bi}e opasnije i opasnije. ’Oluje veka’ }e promeniti ime u ’oluje na svakih dvadesetak godina’. Klimatske promene }e uticati istovremeno i na snagu i na veli~inu oluja“, navodi Openhajmer. Stru~waci dodaju da je celom obalskom regionu potrebna nova strategija razvoja zbog klimatskih promena. I “Tajm” navodi da je opasno razmi{qawe da se “superoluje dogode jednom u `ivotu” i kritikuje medije koji se tako ophode prema katastrofi. „Oni koji tako razmi{qaju i koji misle da su razorne poplave, po`ari i oluje jedinstvena pojava ko~e put ka re{avawu ovog klimatskog haosa. Mo`da }e Sendi kona~o razbiti te iluzije”, pi{e „Tajm”.

zasluùje sve pohvale zbog na~ina na koji je vodio zemqu”. Nevreme se sti{ava, ali stanovni{tvo je i daqe ugroèno. Oko milion Amerikanaca je evakuisano, vi{e od osam miliona je bez struje. Materijalna {teta koju je izazvao uragan je ogromna – procewuje se na vi{e od 20 milijardi dolara. Stru~waci navode i da }e na sanaciju svega {to je uragan uni{tio biti potro{eno dodatnih 30 do 40 milijardi. Zbog „Sendi” su uga{ena u tri nuklearna reaktora, a eksperti procewuju da opasnosti po stanovni{tvo nema i da to ne}e doneti ve}e probleme nuklearnoj industriji. Nuklearne elektrane dizajnirane su da izdrè udare uragana, tornada, zemqotresa, pa i direktan sudar sa otetim putni~kim avionom. Ipak, zemqotres i cunami koji su pro{le godine izazvali kvar u nuklearnoj centrali u Japanu skrenuli su pa`wu na posledice prirodnih katastrofa na tu oblast. Jedna od dràva najvi{e pogo|enih uraganom jeste Wu Xerzi. Mnogi gradovi su poplavqeni, a dva i po miliona qudi i daqe nema struju. Oluja je za sobom ostavila gomile ru{evina visoke na pojedinim mestima visoke i do dva metra. „Otvorila sam vrata od ku}e i videla kako moj kau~ i friìder

plutaju u poplavqenoj dnevnoj sobi”, pri~a jedna `ena koja je uspela da se spase. Uragan je naveo dvojicu predsedni~kih kandidata da se primire kada je re~ o kampawai, a Mit Romni je u Ohaju odr`ao skup posve}en posledicama oluje. Barak

Kri mi nal u Bru kli nu Пosle udara урагана „Sendi”, Bruklin ve} u sumrak postaje opasno mesto za ìvot. Policija se ranije evakuisala iz tog dela grada, pa su delovi Bruklina postali popri{te ozbiqnih tu~a, pi{e „Hafington post„. Уз то, оpqa~kane су prodavnice i apoteke. Obama obustavio je kampawu i tre}i dan zaredom, kako bi mogao, kao predsednik, da nadzire oporavak posle uragana. Wujor{ka berza na Volstritu najavila je da }e ju~e ponovo po~eti da radi, ba{ kao i oba me|unarodna aerodroma u Wujorku – „Xon Kenedi” i „Wuark”, iako smawenim kapacitetom. Metro, me|utim, nije uspeo tako brzo da se oporavi od svoje najve}e katastrofe otkad postoji. Gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg rekao je da se ne zna kada }e proraditi. Iako je „Sendi” u utorak uve~e izgubila na snazi, udruìla se sa drugom, vetrovitijom olujom, zbog ~ega je mnogi nazivaju superolujom, ili „Franken{tajn olujom”, {to je naziv posebno pogodan u danu uo~i No}i ve{tica. Meteorolozi upozoravaju da iako slabe, udruène oluje donose obilnu ki{u i poplave.

U In di ji ra se qe no 100.000 qu di ^E NAJ: Vi{e od 100.000 qudi evakuisano je iz svojih domova u Indiji, jer se ju`nom delu zemqe pribli`ava oluja iz Bengalskog zaliva, naveli su zvani~nici. Taj region su ve} pogodile jake ki{e i vetrovi, olujne snage, koji su u nekim oblastima ~upali drve}e. Meteorolozi prognoziraju da }e oluja, sa vetrovima koji bi mogli da dostignu brzinu do 100 kilometara na ~as, do}i do kopna, najverovatnije, kasnije danas. Zbog

oluje, pra}ene jakom ki{om, mogli bi da budu poplavqeni niì delovi dràva Tamil Nadu i Andra Prade{, saop{tio je indijski meteorolo{ki zavod. Vlasti dràve Tamil Nadu premestile su 282 {kole u prihvatne centre u glavnom gradu te indijske dràve, ênaju. Gradska luka obustavila je ukrcavawa i iskrcavawa tereta, ali usidravawe brodova je i daqe u toku, prenela je indijska novinska agencija Pres trast ov Indija. Oko

150.000 qudi se nalazi u skloni{tima u oblasti Nelore u dr`avi Andra Prade{, rekao je jedan oblasni zvani~nik. U obli`woj [ri Lanki, prema re~ima vlasti, dve osobe su poginule, a hiqade su raseqene zbog jakih ki{a i vetrova. Vlasti su dodale da je vi{e od 4.500 qudi raseqeno zbog poplava, a nekoliko desetina je evakuisano u centralnom delu zemqe zbog opasnosti od odrona. Navodi se da je u poplavama o{te}eno oko 1.000 ku}a.

MON TE VI DEO: Sedamdeset- i brojni bankarski ra~uni, jer sedmogodi{wi ateista, predsed- ono najvrednije {to ima ne moè nik Uragvaja Hoze Muhika vaì se kupiti novcem. Re~ je o wegoza najskromnijeg predsednik na vom psu Manueli. svetu. On od svoje plate, koja iznoMuhika se moè pohvaliti ~isi 12.500 dolara, sa sebe zadràva wenicom da je Urugvaj tre}i po 1.250 dolara, sve ostalo daje u do- razvijenosti na kontinentu i jedbrotvorne svrhe i to mu je donelo na je od retkih dràva koje su nadimak „najsiroma{niji pred- uspele da izbegnu recesiju i zadrsednik na svetu”. Muhika za sebe è pozitivnu stopu rasta. zadràva samo 1.250 dolara dok ostatak novca prebacuje na ra~un organizacije koja pomaè mala preduze}a i nevladine organizacije koje rade na izgradwi stambenih objekata za siroma{ne. „Zadovoqan sam ovim iznosom jer u Urugvaju mnogi ìve s mnogo mawe”, kaè Muhika koji je i svoju suprugu zamolio da u~ini isto. Urugvajski predsednik i wegova supruga ìve na farmi u Montevideu, a wegov najve}i „udar” na dràvni Ho ze Mu hi ka buxet bila je kupovina „bube” fabrike „Folksvagen” u vredOve godine, Muhika je odlu~io nosti od 1.945 dolara. da krene u legalizaciju kontroliMuhika predsedni~ku palatu sane prodaje marihuane pod konkoristi samo za sastanke i susre- trolom dràve, kako bi borba te s dràvnicima, ali tokom protiv zlo~ina u vezi sa trgovihladnih dana tamo borave besku}- nom droge bila efikasnija, a renici i wihove porodice, prenose kao je da }e isto traìti od svetagencije. skih vo|a. Pod wegovim vo|stvom Urugvaj Muhika nije jedini predsednik ima najmawu stopu korupcije u Ju- koji je donirao svoju platu u do`noj Americi, a Muhika tvrdi da brotvorne svrhe. To su ~inili i ga ne zanimaju neverovatni iznosi Xon Kenedi i Herbert Huver.

Pot onuo brod s iz be gli ca ma TEK N A F : Kod oba la na gra ni ci Mjan ma ra i Ban gla de {a po to nuo je brod „Ro hin gja” s mu sli man skim iz be gli ca ma. Policijski inspektor iz Teknafa, na krajwem jugoistoku Baglade{a, Muhamed Farad izjavio je za AFP da je jedan od {est pre`ivelih sa potonulog broda rekao da se na brodu nalazilo oko 130 izbeglica.

UKRAJINA

Par ti ja re gi o na po bed nik KI JEV: Po rezultatima prebrojanih 98 odsto glasa~kih listi}a u Ukrajini, Partija regiona je dobila najvi{e glasova, iako ne}e mo}i samostalno da formira ve}inu. Po dosada{wim rezultatima, vladaju}a partija je po partijskim spiskovima i po jednomandatnim okruzima osvojila 188 od 450 mesta u parlamentu (Vrhovnoj radi), dok }e opozicionoj Batkiv{~ini pripasti 104 mesta u Vrhovnoj radi. Sledi Udar boksera Vitalija Kli~ka sa 40 osvojenih mesta, a senzacija je da je nacionalisti~ka Sloboda ~etvrta sa 36 poslanika, dok su peti komunisti koji su po partijskim spiskovima osvojili

32 mesta. U Vrhovnoj radi }e 43 mesta pripasti nezavisnim kandidatima, a sedam su po jednomandatnim okruzima osvojile druge partije, preneo je Prvi kanal ruske televizije, dodaju}i da sastav parlamenta najavquje ozbiqnu politi~ku borbu. Na izborima odr`anim u nedequ polovina poslanika parlamenta (225) birana je po partijskim spiskovima, a polovina po ve}inskom sistemu. Lider Slobode Oleg Tjagnibok ve} je najavio da }e prvi zadatak te partije u Vrhovnoj radi biti borba protiv komunista i poni{tewe ugovora sa Rusijom o gasu i Crnomorskoj floti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RE YEP TA JIP ER DO GAN EU }e izgubiti Tursku ako je ne primi u ~lanstvo do 2023. godine, upozorio je turski premijer Rexep Tajip Erdogan. „Verovatno nas ne}e dr`ati na ~ekawu toliko dugo. Ali ako nas budu dr`ali toliko dugo, EU }e biti na gubitku, a u najmawu ruku izgubi}e Tursku. Ve}inski muslimanska, ali sekularna zemqa od oko 74 miliona qudi oja~ala bi EU”, smatra Erdogan.

VLA DI MIR PU TIN Predsednik Rusije Vladimir Putin ove godine ne}e odr`ati „direktnu liniju” s gra|anima, kako je praktikovao posledwih 10 godina, pi{e ju~e list „Komersant” Umesto toga, organizova}e veliku konferenciju za novinare krajem novembra. Direktna linija iz 2010. ostala je upam}ena jer je Putin 4,5 sata odgovarao na pitawa gra|ana.

MIT ROM NI Po preseku istra`ivawa ve}ih agencija u SAD, Mit Romni u ovom trenutku ima podr{ku 48 odsto bira~a, dok bi za Obamu glasalo 47,1 odsto ispitanika. Me|utim, po{to se na predsedni~kim izborima u SAD ne sprovodi izborni sistem po kome pobe|uje onaj ko dobije ukupno vi{e glasova, ve} se osvajaju elektorski glasovi svake savezne dr`ave, Obama je u boqoj poziciji.

Ka la {wi kov tra `i po mo} Pu ti na MO SKVA: Ruski konstruktor oru`ja, dizajner automatske pu{ke AK-47 poznate kao „kala{wikov”, Mihail Kala{wikov, pozvao je predsednika Rusije Vladimira Putina da zaustavi pad legendarne fabrike u kojoj

û ve ni kon struk tor oru` ja Mi hail Kala{ wi kov i 16 we go vih ko le ga za tra ì li da se za u sta vi pad pro iz vod we u po zna toj fa bri ci oru` ja „I`ma{” je izumeo to oru`je. Devedesetdvogodi{wi Kala{wikov i 16 wegovih kolega uputili su otvoreno pismo predsedniku Putinu, navode}i da je proizvodwa u fabrici motora i oru`ja „I`ma{„ u Ièvsku pala na rekordno nizak nivo.

Mi hail Ka la {wi kov

U pismu se navodi da su radnici primorani da se obrate predsedniku „zbog katastrofal ne si tu a ci je u ne ka da {wem gigantu prera|iva~ke industrije”.

„Tu`no je i sramotno videti kako se uni{tava ne{to {to je gradilo vi{e generacija. Dana{wi nivo proizvodwe ni`i je nego ikada do sad. U ime veterana koji su proveli ve}i deo

`ivota u ’I`ma{u’, tra`imo od vas da sa~uvate na{u fabriku”, naveli su veterani. U pismu se navodi da visokokvalifikovano osobqe napu{ta fabriku zbog toga {to im plate ne prema{uju 10.000 rubaqa (320 dolara) mese~no, {to je ve} izazvalo proteste u fabrici. „Proizvodwa lova~kih i sportskih pu{aka je zaustavqena, a izvozni sporazumi raskinuti”, dodaje se u pismu. Fabrika „I`ma{„, osnovana 1807. godine za vreme vladavine cara Aleksandra Prvog (17771825), i daqe je jedan od najve}ih proizvo|a~a oru`ja u Rusiji, ukqu~uju}i poznatu pu{ku AK-47. Kao i mnoga druga ruska industrijska preduze}a, fabrika je pogo|ena padom doma}e tra`we posle kolapsa Sovjetskog Saveza i neuspehom da se taj pad nadoknadi poruxbinama iz inostranstva.

kultura

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

СУТРА ПРЕМИЈЕРНО ПРЕДСТАВА „МУШКЕ СТВАРИ” У ПОЗОРИШТУ МЛАДИХ

Трпети или бити сам

ИЗЛОЖБА СЛАВНОГ АУСТРИЈСКОГ УМЕТНИКА У ГАЛЕРИЈИ „ПРОГРЕС”

Густав Климт у Београду Поводом 150 година рођења аустријског сликара Густава Климта, прексиноћ је у галерији „Прогрес“ у Београду свечано отворена изложба „Климт у Београду” коју ће посетиоци моћи бесплатно да погледају до 13. новембра. Кроз изложбу, на којој је приказано 16 висококвалитетних репродукција, коју организују Град Беч и Контактни биро Града Беча у Београду Compress, сваког понедељка, среде и петка од 17 до 19 сати посетиоце ће стручно водити студенти Филозофског факултета у Београду. НАГРАДА СПОМЕН-ЗБИРКЕ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Добитница Марија Радисавчевић Сутра у 11 часова, на свечаности у Спомен збирци Павла Бељанског, биће уручена Награда за најбољи дипломски рад из националне историје уметности, одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Добитница је Марија Радисавчевић из Чачка за рад „Политичка карикатура Пјера Крижанића између два рата“, одбрањен код ментора проф. др Предрага Драгојевића. Након уручења награде, ауторка ће говорити о Пјеру Крижанићу. Дипломски рад Марије Радисавчевић посвећен је недовољно истраженој и презентованој области у српској историографији и износи пресек политичке карикатуре Пјера Крижанића између два светска рата приказан кроз различите новине (Политика и Ошишани јеж), у којима су ова дела објављивана, као и анализу четири Збирке Крижанићевих карикатура. Захваљујући обимном истраживању ауторка је сагледала значајне елементе из стваралаштва и рада Крижанића и дала свеобухватну синтезу значајно доприносећи бољем познавању уметниковог међуратног стваралаштва као и бољем познавању карикатуре као ликовне дисциплине у српској средини, чиме је показан и оправдан смисао бављења историјом српског уметничког наслеђа. Награду је установио сâм Бељански 1965. поклонивши галерији слику Влаха Буковца „Велика Иза“и она се додељује од 1968. На овај начин колекционар је заокружио институционални рад свог Легата, који ће се показати као референтни центар за стимулисање научно-истраживачког рада младих историчара уметности.

Изложбу репродукција слика уметника који је симбол златне епохе Беча и један од највећих сликара сецесије, у присуству представника градова Беча и Београда, амбасаде Аустрије, пријатеља Беча, привредника и личности из јавног живота, отворила је Аница Мацка Дојдер, одборница у Градској и Покрајинској скупштини Беча. Она је истакла да су Беч и Београд повезани заједничком историјом, да им је и будућност заједничка и да оба града припадају истом културном кругу. Манфред Тумбергер, технички кустос изложбе, објаснио је да би

било немогуће поставити изложбу са оригиналним делима Густава Климта јер су нека дела превише осетљива да би била премештана у друге музеје, нека су у приватним колекцијама, а нека су, као оригинали слика „Хигија” и „Пријатељице II” изгореле у дворцу Имендорф у Аустрији приликом повлачења немачке војске 1945. Изложба је гостовала и у другим европским градовима, као и у Кини, Јапану, Тајвану и Латинској Америци, а по завршетку приказивања у Београду сели се у Софију. В. Вукојев

Нова драмска представа „Мушке ствари“ Ксавера Шандора Креца у режији Душана Петровића, који је потписује и сценографију и избор музике, премијерно ће бити изведена сутра у 20 сати на сцени Позоришта младих. Ради се о комедији, која прати Ота, грађевинског радника, и Марту, месарку, у тумачењу Југослава Крајнова и Сање Ристић Крајнов, и њихове односе и проблеме, којих има у свакој вези. Овај текст је настао пре четрдесет година, и писац је сам направио три потпуно различите верзије приче, које се другачије завршавају, напоменуо је редитељ Душан Петровић на јучерашњој конференцији за новинаре, и додао да је представа „Мушке ствари“ рађена по другој верзији под називом „Један човек, један речник“. - Реч је о помало бизарној љубавној причи између месарке и грађевинског радника који живе на периферији урбане средине, маргиналци су, и покушавају да остваре заједнички живот, али им то баш не успева јер робују патријархалним заблудама – наводи Душан Петровић, који је и адаптирао овај комад с којим се сусреће други пут. Зато и није глатко у овим односима, јер Марта, која се бави не баш женским послом, чак више зарађује од Ота. У првој верзији ови ликови се чак и поубијају међусобно, али у овој другој не, јер се ради о комедији, мада, по речима редитеља, ипак само условно, јер постоји и дубљи слој од саме комичне приче. Узгред, у поменутој првој верзији, која је била постављена пре

ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПОЗОРИШТА „ДЕЗИРЕ” КРАЈЕМ НОВЕМБРА У СУБОТИЦИ

А политика? У Позоришту „Костолањи Де- ци први пут бити изведене неке же“, у Суботици, за крај новем- од представа које су обележиле бра најављено је ново издање, че- сезоне у својим матичним кућатврто по реду, Фестивала савре- ма. Ми нећемо да се такмичимо меног позоришта „Дезире“. Фе- са другим фестивалима, али хоћестивал ће ове године носити под- мо и можемо учинити да локална наслов „Аполитика“, јер велики број представа за тему има отворена друштвена питања. - Концентрисали смо се на ангажовани театар, а сам поднаслов нас упућује на однос појединца према друштву и конкретан став – аполитичност – који он најчешће заузима – објаснио је управник Позоришта „Костолањи Деже“, и сам истакнути уметник, Андраш Урбан. – С обзиром на то колико смо новца имали на располагању, буџет нам се Из представе „Убити Зорана Ђинђића“ из године у годину смањује што онемогућава изград- сцена буде што развијенија и да њу платформе какву смо замисли- иде у корак са временом. Као прворазредна атракција за ли, успели смо да саставимо супер програм. У њему ће први пут публику на „Дезире“ фестивалу на једном месту бити приказана намеће се представа „Зоран Ђинтрилогија „Пас-порт“, на којој ђић“ Оливера Фрљића (Атеље смо под покровитељством Европ- 212). Њен пандан биће представа ске уније сарађивали са Асоција- „Убити Зорана Ђинђића“ Златка цијом „Маск“ из Сегедина, а вео- Паковића (Студентски културни ма важно је и то што ће у Суботи- центар Нови Сад). Након што је

„Дезире“ друге године на програму имао Фрљићев „Турбофолк“ из Ријеке, а Народно позориште Суботица продуцирало „Кукавичлук“, логично је било очекивати позив за представу „Проклет био

издајица своје домовине“, коју је Фрљић као део целине посвећене распаду бивше Југославије креирао у Словенском младинском гледалишчу, у Љубљани. Четврти Фестивал савременог позоришта „Дезире“ трајаће осам дана, а одржаће се од 23. до 30. новембра. И. Бурић

Фото: Б. Лучић

тридесет година на сцени Српског народног позоришта, играли су Мирјана и Стеван Баја Гардиновачки. - Ова представа на врло духовит начин прати породичну драму, мушкарца и жену који иако нису у браку, као да су везани нераскидивим везама али за мене је ово пре свега прича о самоћи, и томе докле је човек спреман да пређе преко неких принципа, само да не би остао сам – напоменуо је Југослав Крајнов, који је и извршни продуцент.

Представа „Мушке ствари“ настала је у сарадњи са Савезом драмских уметника Војводине, Позоришта младих и фестивала „Дани Лазе Телечког“ из Кумана. Реализацију су помогли Градска управа за културу Новог Сада, Продуктна берза и „Ромакс трејд“. Претпремијера је вечерас у 20 часова, и улаз на њу је слободан. Овог месеца биће на репертоару и 20. и 25. новембра. Н. Пејчић

НА БИОСКОПСКОМ РЕПЕРТОАРУ

Премијера домаћег филма „Артиљеро” Филм сценаристе и редитеља Срђе Анђелића „Артиљеро„ имаће вечерас новосадску премијеру у биоскопу „Арена синеплекс“, а од сутра креће и редовна дистрибуција, „То је причу о дечку који се осећа одбачен, живи на маргини и не захтева услуге од друштва, већ има своју фикс идеју. Чини ми се да сам временом почео да личим на њега„, рекао је он. Прича прати Малог (Јован Коларић) који је одрастао уз приче старијег брата, бившег вође навијача (Небојша Глоговац) о успесима „Звезде„, а сада гледа брата и његове ортаке како се досађују уз пиво, без енергије и радости. Мали зато планира да врати у „Звезду„ свог хероја из детињства фудбалера Немању Видића. Анђелић је напоменуо да нам у стварности фале озбиљни играчи на свим плановима, али је нагласио да је његов филм само фикција. Малом се придружује. Младе глумце редитељ је одабрао на аудицији међу натуршчицима јер је, како је рекао, желео да делују природније него они са академије. „Овај град је пун занимљивих људи. Ако је лик добро написан, сигурно ћеш га препознати на улици. Тако сам срео и Јована и позвао га на пробно снимање„, изјавио је Анђелић. Коларић је признао да му је

сасвим нестварно како је добио улогу. „Био је то шок, али и задовољство и супер осећај„, рекао је он. Борис Јагер, који игра његовог друга, изјавио је да филм носи јаку поруку. „Надам се да ће пробудити веру да сви можемо да дамо гол, да будемо ‘артиљеро‘, онај који увек погађа. Важно је да човек проба да оставри свој сан„, истакао је он. За Глоговца, „Артиљеро„ је храбар, луд и занимљив филм. „Има идеју и енергију младости, ентузијазам незнања шта те чека. Било ми је помало егзотично да радим са младима, ја као стара кајла, али било је лепо”. Познати глумац је напоменуо да филм приказује и генерацијски јаз. „Мој лик памти победу ‘Звезде‘ у Барију и он је остао у том времену, живи од памћења добрих времена. Млади долазе и грабе ово сада, хоће нешто данас. Њихова енергија је јача и то је природно„, изјавио је Глоговац. У филму играју и Ана Коњовић, Петар Божовић, Александра Јанковић, Ива Косовац, Зоран Цвијановић, Вујадин Милошевић, Горан Радаковић, Предраг Бјелац, Данијела Врањеш, Борис Миливојевић, Никола Пејаковић, Небојша Бакочевић, Балша Дого, Марко Јоцић, Марко Гверо и други.

PRO^ITATI

Kwiga

Akteri

Pi sac: Pol Oster Pre vod: Iva na \u ri}-Pa u no vi} Iz da va~: Ge o po e ti ka, 2012. (Be o grad)

Zimski dnevnik

Citat

Sadr`aj

Re~ kritike

Kad god do |e do ne ke pre kret ni ce, tvo je te lo do `i vi slom, jer tvo je te lo zna ono {to um ne zna i, ko ji god vid slo ma da je u pi ta wu, bi la to mo no nu kle o za, ili ga stri tis ili na pa di pa ni ke, te lo uvek no si te ret tvo jih stra ho va i unu tra {wih pre vi ra wa, i pri ma udar ce ko ji ma tvoj um ne }e ili ne mo `e da se su prot sta vi.

Opo ri re a li zam ì vo ta ko ji iz bi ja sa stra ni ca (spi sa teq skog) dnev ni ka jed nog od kult nih auto ra sa vre me ne svet ske pro zne sce ne. Dnev nik, pi san ili bar fi nal no oform qen na knad no, li te ra ri zo va nim po pi si ma auto ro vih me sta sta no va wa, bo le sti, qu bav ni ca ili kwi èv ne ka ri je re pre do ~a va pro fil i tvog i mog ì vo ta.

î ta we ovog in tim no-jav nog za pi sa sjaj nog ame ri~ kog ro ma no pi sca ima sva obe le` ja onog {to se, bar na ovim pro sto ri ma, ne ka da na zi va lo “ku} na kwi èv nost”. Ipak, ova li te ra ri zo va na pro zna gra |a, sva od ì vo ta i sno va, mo è da po slu ì kao do bra, pre ci zna sli ka-hro ni ka ame ri~ kog, ne sa mo in te lek tu al nog dru {tva, a na mi kro pla nu pri po ve da~ se pre tva ra u svo je vr snog Fo re sta Gam pa “ma lih” do ga |a ja: ì vot je, na kra ju kra je va ono {to je da to svi ma na ma, kao mo gu} nost, sa svim va ri ja ci ja ma, uspo ni ma i pa do vi ma i sme {ten je u (ogra ni ~e no) vre me ko je nam je da to na ras po la ga we. î we ni ce ì vo ta? Ma le stva ri? Ide al no da se (jed na) in tim na isto ri ja pre tvo ri u “fe no me no lo gi ju di sa wa” ko ja }e nam po mo }i da sa me ri mo i sop stve ni “zim ski dnev nik” na {eg (ne)za do voq stva. \or|e Pisarev

~etvrtak1.novembar2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

~etvrtak1.novembar2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

Posledwi pozdrav PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 63262 PRODAJEM ku}u u Rumenki 120m2 + 80m2 potkrovqe (nedovr{eno) na 1200m2 placa sa pomo}nim prostorijama. Vrlo povoqno. Telefon 064/205-41-28. 63134 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Tele63263 fon: 060/7668810.

Dana 30. 10. 2012. godine iznenada nas je napustio na{ jedini brat i ujak

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 63445 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Te63446 lefon 021/6399-305.

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 63447

OMLADINSKOG POKRETA izdajem sobu za dve osobe sa slu`ewem kuhiwe, kupatila, centr. grejawe, kablovska i internet. Telefon 021/633-3322. 63475

IZDAJEM name{ten dvosoban stan, 60m2, na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona Vojvodina. Telefon 062/572-351. 62877 IZDAJEM name{ten stan 44m2, Detelinara, Nade`de Petrovi} 3, prvi sprat, centralno grejawe, telefon, prepravqen, mirna ulica. Telefon 063/ 688551. 63486

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 15001 SAJAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2 cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15002 CENTAR, okolina Ribqe pijace, odli~an stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003

GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 33.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15004 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005

VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwièn, useqiv, ima lift. Moè na kredit. Telefon 064/128-47-49. 63360 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15006 NOVA DETELINARA, ukwièn 1.5 stan na I spratu, novija zgrada, cena 39.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15009

pozdrav

dragoj

PRODAJEM trosoban dupleks stan od 80m2, ekstra sre|en u Maksima Gorkog. Telefon 064/20541-28. 63135 PRODAJEM trosoban stan od 95m2 extra sre|en, nov, na Telepu. Telefon 064/205-41-28. 63136 NOVO NASEQE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15010 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwièn 3.0 stan, cena 72.100. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15011 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2.5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000 sa PDV-om. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15013 LIMAN, ukwièn 3.0-3.5 stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15014

BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15015 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15016 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15017 GRBAVCA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900, www.bomil.rs. 15018

Jeleni Filipovi}

Sa qubavqu ostaje u srcima sestre Slavice i sestri}a Sebastiana.

S po{tovawem i tugom, Radojka Mili}evi}.

63515

63514

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog sina i brata

od drugova: Ace, Zokija, Sr|ana, Dace, Jovana, Srkija, Dejana i Steve.

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 62935 MOLER i farbar radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 63142 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63395

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539051. 63370

Slobodanu Mili}evi}u

Slobodan Mili}evi}

63508

Posledwi drugarici

PRODAJE SE poslovno-stambeni objekat, zgrada na Telepu, preko 800m2 korisne povr{ine, plus dvori{te. Povoqno! Hitno. Mogu}nost kreditirawa. Telefoni: 011/201-50-78, 021/6613-709. 63365

IZDAJEM gara`u na Novom Nasequ (Todora Toze Jovanovi}a). 63435 Telefon 063/633-556.

Posledwi pozdrav dragom

Jeleni Filipovi}

od porodice Jokanovi}. IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 63252 PRODAJEM ekstra sre|en lokal od 50m2, u radu na Novom Nasequ. Telefon 064/205-41-28. 63137

63510

Dragana Ostoji}a Ve~no }e{ nam nedostajati. O`alo{}eni: majka Bosiqka i bra}a Darko i Zoran. 63518

Jelena Filipovi} Usnula si, kao {to si `ivela, nenametqivo, brinu}i uvek samo o drugima, ali ne i o sebi. Nisi nam na vreme dozvolila da primetimo da si rawiva i da ti je potrebna na{a pomo}. Oti{la si od nas, ali zauvek ostaje{ sa nama. Neka ti je laka zemqa.

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu

Tvoj kolektiv. POTREBAN radnik sa iskustvom za rad u cve}ari. Telefon 066/301-052. 63182 IZDAVA^KO preduze}e tra`i radnike. Telefon 064/872-87-10. 63444 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15011

63511

Posledwi pozdrav drugarici

Draganu Ostoji}u Uvek }e{ biti sa nama. Tvoji: Pe|a, Bojana i Simo. 63519

PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 63366 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 63428

Jeleni Filipovi}

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada 31. 10. 2012. godine napustio dragi i voqeni

od dru{tva iz kom{iluka: Duke, Zeke, Sumara, Serdara, Igora i Nikolasa.

63507

Posledwi pozdrav dragom kumu

Dragan Ostoji} 1961 - 2012.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 2. 11. 2012. godine, u 14.15 ~asova.

Draganu Ostoji}u od kumova: Slobodana, Nade, Tijane i Ivane.

63521

Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoja }erka Nina i supruga Marijana.

63517

^iTUQe l POMeni

~etvrtak1.novembar2012.

Moja mila mama

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj tetki i babi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Bolnim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima tu`nu vest da je voqena mama, ta{ta, svekrva, baka, prabaka, sestra i strina

Nadi Pozni}

Gogi

Milica \ukanovi}

Dragiwa Kalaba 1985 - 2012.

Hvala na bezgrani~noj qubavi. uvek voqena zaboravqena.

nikad

Jaco

od: wene Nane, Bobe, Tamare, Dejana i Jece.

S po{tovawem, Milosava, Steva, Nata{a i Biqana sa porodicama.

Tvoja }erka Nada. 63509

63512

Te{ka te sudbina zadesila, a svima nama ostavila bol i tugu.

ro|ena Prqa 1930 - 2012.

^uva}emo te ve~no u na{im srcima.

u 82. godini `ivota preminula dana 30. oktobra 2012. godine. Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se 1. novembra 2012. godine u 14 ~asova, na grobqu, u Lov}encu. O`alo{}eni: WENI NAJMILIJI.

63499

OGN

Posledwi pozdrav dragoj nam

Jedinoj qubavi

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena Porodica Sekuli}.

63520

mom ]i}iju

Posledwi pozdrav ujni

Jeleni

Rodio si se kao ~ista qubav, delio si je nesebi~no sa drugima, nau~io si me {ta je qubav.

Olga Jovanovi}

od porodica: Kova~evi} i ^evizovi}.

@ive}e{ ve~no u meni. Tvoja Sa{ka.

Sahrana }e biti odr`ana u petak, 2. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Jovanovi}. 63485

63516 63500

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 30. 10. 2012. godine napustio na{ dragi ]i}i

Uvek si nam bio radost, qubav i snaga. Osta}e{ zauvek u na{im mislima. Posledwi pozdrav na{em voqenom

Zorki [uvakov

U petak, 2. novembra 2012. godine se navr{ava ~etrdeset tu`nih dana za na{im

od: Mirjane, Radivoja, Senke i Stevana.

63495

prof. dr Stevanom Obradovi}em

Posledwi pozdrav

Slobodan Mili}evi} Ispra}aj }e se obaviti u petak, 2. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Qakiju

Tvoji zauvek: Elena, Jasmina, Sawa, Jelena, Nikola i Sr|an.

od Anke i Maje.

Tog dana odrà}e se pomen u 11 ~asova, u Nikolajevskoj crkvi. Najtoplije zahvaqujemo rodbini, prijateqima i kolegama na dostojanstvenom ispra}aju i telegramima sau~e{}a. Zahvaqujemo se dr V. Vi{kovi}u na dirqivom govoru kojim je evocirao uspomene iz ìvota svog prijateqa i kolege. Oàlo{}ena porodica.

63513

63481

63492

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 57. godini preminuo na{ dragi

Za tebe }e nas uvek vezati lepa se}awa i misli.

Zorki [uvakov

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 91. godini preminuo moj dragi i voqeni

Posledwi pozdrav na{em dragom od porodice ]iri}.

63493

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 82. godini napustila na{a draga

Dane Brdar

Ifju Bela

Qakiju

Ispra}aj je danas, 1. 11. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je 2. 11. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od: porodice Paro{ki i Mi}e i Maje sa decom.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena supruga Marija. 63496

63505 63494

Posledwi pozdrav te~i.

Posledwi pozdrav kolegi

Posledwi pozdrav {ogoru.

Zorka [uvakov

Sahrana je danas, 1. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ifju Bela

dr Ogwanu Plav{i}u Prof. dr Miroslav Xini} sa porodicom.

63483

O`alo{}eni: sin Milo{, }erka Dragana, snaja Svetlana, zet @arko, unuci Milo{ i Nemawa.

63491

Ifju Bela

Iboja i Miroslav.

63498

Marija i Paja.

63497

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj kom{inici, dragoj baki

POMEN

Aleksej Neki} Alek

Nadi

1996 - 2012.

~etvrtak1.novembar2012.

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustila draga i voqena

POMEN Danas, 1. novembra navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nas je napustila na{a voqena i draga

Nada Stevanovi}

Vida Vigwevi} iz Futoga 23. 9. 2012 - 1. 11. 2012.

1939 - 2012.

na ve~ni po~inak od kom{ija iz ulice Bate Brki}a 18.

Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna, mo`da spava sa o~ima iznad svakog zla. Voli te i qubi tvoja majka Du{ica Ra{i}.

63488

63484

Sahrana je danas, 1. 11. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoji: sin Goran, snaja @eqka, unuke Katarina i Gorana.

Pomen }e se odr`ati na Novom centralnom grobqu, u Futogu, danas, u 10.45 ~asova. O`alo{}ena porodica Vigwevi}: suprug Luka, sinovi Du{an, Zoran i Goran, snaja Vera, unuci Zoran, Gordana, Vladimir, Zorana i Milo{.

63458

Posledwi pozdrav dragoj

[ E S NAE S TOG OD I[W I POM E N na{em dragom i voqenom

Darku Mitrovi}u

Jeleni

od: drugarica Milene, Milijane i Damjanke.

obele`i}emo 2. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa. S tugom i ve~nim se}awem wegovi najmiliji: otac Gruja, Beba, Mila, Darko sa rodbinom.

63487

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

Obave{tavamo da je preminula na{a draga

63479

POMEN Danas, 1. novembra navr{ava se ~etrdeset tu`nih i bolnih dana od kako nije sa nama sestra i tetka

Danas, 1. novembra navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nas je zauvek napustila na{a tetka

pozdrav

POMEN

Vida Vigwevi}

iz Futoga

Nada Pozni} Sahrana je danas, 1. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug, sin, snaja i unu~ad. 63456

Nikada te ne}e zaboraviti o`alo{}ena sestra Stana sa porodicom.

O`alo{}ena porodica Stamboli} i Va{ali}.

63477

63467

Posledwi prijatequ

dragom

POMEN

3 POMEN Prvog novembra navr{ava se pola godine od kako je umrla moja draga supruga

63478

POMEN

Danas se navr{ava osam godina od kad nas je napustio

Gojko Mari} Jeleni Filipovi}

Rafetu Cucovi}u Rade Raji}

Jelena @i`akov od kolega: Pene, Putnika, Glige, Deje i Zeke.

od: Bogdana, Sa{e, Milo{a Kastratovi}a sa porodicama.

63480

63471

Draga Jelice mnogo mi nedostaje{. Ne mirim se sa istinom da te vi{e nema. Tvoj Vitomir.

Uspomenu na wegovu dobrotu ~uva wegova porodica.

63298

5. 11. 2004 - 5. 11. 2012. Pre osam godina zaspala je ve~nim snom na{a draga, voqena mama, baka i supruga

S tugom se opra{tamo dobrog prijateqa i kuma

Pro{lo je sedam godina od kada nisi sa nama, a dani tuge i bola nikada ne}e pro}i. S puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu i najlep{e se}awe na tebe. Tvoji: supruga Rada, sin Milorad i }erka Qiqana sa porodicom.

63369

Umro je na{ brat, dever, stric i deda-stric

S po{tovawem i opra{tamo se od prijateqa i te~e

tugom dragog

Dana 2. 11. 2012. navr{ava se tu`na godina od kako nema na{eg supruga, oca i dede

63424

PETOGODI[WI POMEN

Dr Lenka Savi} 1933 - 2007.

Marija Petrovi}

Ogwana Plav{i}a

ro|. Martinovi} Pomen }e se odr`ati u subotu, 3. novembra, u 10 ~asova, u Alma{koj crkvi. Uvek si u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji.

S po{tovawem, Qubica i Zoran Stankovi}.

Vladimir, Emilija, Svetozar, Milica, Tamara, Jelena, Emilija i An|elija.

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav bratu

Rafeta Cucovi}a Qaqe Dragi ~ika Qaqa, nedostaja}e{ nam. Tvoji: Sandra, Xim, Bojan i Maca.

Kme}ko [tefana O`alo{}eni: supruga Radmila, sin Ivan, }erka Jasmina, snaja Tawa, zet Ne{a i unuci Marko, Predrag i Stefan.

63452

63353

Jelo na{a, neka te an|eli ~uvaju, a mi te nikada ne}emo zaboraviti...

Dana 1. 11. 2012. godine navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog

63459

63469

63470

Danas, 1. 11. 2012. godine, navr{ava se deset godina od kada nas je napustila na{a draga i nikad pre`aqena na{a supruga, mama i baba

Vojislav C. Spremo

Majko, hvala ti {to si nas rodila, ~uvala i pazila. Tamo gde si ti sada, znamo da misli{ na nas i da nas ~uva{. Pomen obele`avamo 3. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, u crkvi, u ^erevi}u. Tvoji sinovi Qubodrag i Goran Dolami}. 63412

Branko Koneski Dragica Nedeqkov

Nikoli Graovcu

Qaqi Cucovi}u

ro|. Igwatov Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, na Kameni~kom grobqu obele`iti pomen u 11 sati. O`alo{}eni: suprug Kamenko sa decom i unucima. 63468

od: Borislava sa suprugom, }erkom, zetom i unukom.

63462

od Jelke i Sabine.

63461

Jelena Filipovi}

Sava Lazovi}a

1. 11. 1981 - 1. 11. 2012.

1978 - 2012.

Nedostaje nam tvoja bezuslovna qubav, pa`wa i dobrota, tvoj {irok osmeh i vedar duh. Zauvek te ~uvamo u na{im srcima. Tvoja supruga An|elka sa porodicom.

Voqeni na{, mnogo godina je pro{lo, a se}awe na tebe ve~no }e nas grejati u srcima i davati nam snagu.

62870

63261

Posledwi pozdrav od tvojih kumova: Dragane, Sla|ane, Slavi{e, Du{ke, Milo{a, Rodoquba i Zlate. 63449

Tvoja Qiqa, Vidan i Sa{a sa porodicama.

06.30 09.00 09.10 09.30 10.00 10.10 10.35 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 00.00 00.20 00.45 01.35

tv program

~etvrtak1.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Под истим кровом Центар света Вести Биоскоп Нићњи Новгород Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Вршачки венац Додати живот годинама Вести Еко Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Парадокс Живопис Здраво живо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Парадокс Сучељавање Војвођански дневник Један на један Лутер Комшилук Фолдер култура Сучељавање Концерт године 2011.“Џа или бу“ и „Ритам нереда“

06.30 07.30 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

08.15 09.00 09.05 09.50 09.55 10.26 11.00 11.05 12.00 12.31 13.16 13.23 14.48 15.05 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 22.09 23.15 00.05 00.20 00.29 01.16

Јутарњи програм Вести Отписани Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Збогом другови Дневник Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус-документарна драма Гастрономад Ово је Србија Непобедиво срце Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Непобедиво срце Да, можда, не Вести Велики изазов, квиз Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Гвоздени орао, филм

Су че ља ва ње Ауто но ми ја Вој во ди не из ме ђу зах те ва за уки да ње и зах те ва за ста ту сом ре пу бли ке. Где је тач ка по ли тич ког ба лан са на клац ка ли ци исто ри је у бу дућ но сти? Го сти: Ју ли јан Та маш, Ко ста Ча во шки, Бо шко Об ра до вић и Бра ни слав Бо га ро шки. Аутор и во ди тељ: Де јан Су вај џић (РТВ 1, 21.00)

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 Серија 10.30 Серија 11.00 Вести 11.05 Дунавска салетла 11.30 Документарни програм 12.00 Серија 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.05 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.08 Серијски програм 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Руски затвори, некад и сад 17.30 Новосадско поподне 18.30 Сигуран квадрат 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Витраж 21.00 Лична грешка 21.30 Серија 22.00 Објектив 22.30 Обалска стража 23.30 Филм

Де јан Су вај џић

06.45 07.05 08.00 09.05 10.00 10.55 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35 00.05

Кухињица – мађ. Гламоур тоујоур Концерт године Грување Грување уживо у студију М Кокан Димушевски-Календар - музички програм Ева магазин (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Лутер Биографије Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

06.30 09.30 10.00 10.30 18.00 18.45 20.45 22.45 23.15

АТП Мастерс Париз Фудбал мондијал магазин М7 – Мултиспорт АТП Мастерс Париз 1/8 финала Премијер лига Магазин Евролига: Жалгирис – Емпорио Армани Евролига: Барселона – Партизан СК студио АТП Мастерс Париз 1/8 финала и ВТА Софија

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Метрополе и регије света, 14.55 Инфо К9, 15.30 Фарма, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Град ске при че Град ске при че су са др жај не и за ни мљи ве, бр зе и уз бу дљи ве, ду хо ви те и не пред ви ди ве. Град ске при че при ча ју: Ср ђан Гој ко вић Ги ле, Ду шан Ко јић Ко ја, YU гру па, Бе о град ски син ди к ат, Дар квуд даб, Би се ра Ве ле тан лић... (РТС 2, 23.45) 06.00 06.56 07.18 07.24 07.34 07.58 08.08 08.13 08.22 08.50 09.00 09.12 09.30 09.56 10.00

Реј чел Блен чард

Гво зде ни орао Аме рич ки вој ни пи лот на Бли ском ис то ку је обо рен, и не ма из гле да за ње го во спа са ва ње. Ипак, син обо ре ног пи ло та је спре ман на тај под виг и за јед но са при ја те љем, та ко ђе ави ја ти ча рем, тра жи на чи не да стиг не до свог оца. Уло ге: Лу ис Го сет Џу ни ор, Марк Хам фри, Стју арт Мар го лин, Реј чел Блен чард Ре жи ја: Сид ни Џеј Фју ри (РТС 1, 01.16)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 23.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Ноћни журнал Лас Вегас

Фолк шоу

Ри ки Лу го њић

Бе о град ски син ди кат

Ужи ва ће те у пе сма ма ко је за вас из во де Ша бан Ша у лић, Зо ри ца Брун цлик, Ха лид Му сли мо вић, На да Топ ча гић, Ше риф Ко ње вић, Ми ле на Плав шић, Ри ки Лу го њић, Се на Ор да гић, Ни хад Али бе го вић и До на Арес. Му зич ки кок тел за све љу би те ље пра ве му зи ке! (КТВ, 20.00)

10.40 11.08 11.33 12.05 12.37 13.07 14.03 14.31 14.40 14.52 15.28 15.40 15.50 16.38 17.06 17.55 19.17 19.40 19.46 20.00 20.30 21.00 21.56 23.45 00.09 01.02 02.20 03.08 03.34

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Ози бу Добро вече, децо Под отвореним небом Великани Може и другачије Ја хоћу, ја могу, ја чиним Прича се по граду Београд-Вечити град Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос програм зависи од трајања пренос Европа и Срби У свету Траг у простору Вече Стравинског Беокулт Трезор Под отвореним небом Великани Може и другачије Прича се по граду Ликовна колонија РТС Верски календар ТВ лица: Нела Миохаиловић Социјалне вештине Елиза из Ривомброзе Одбојка-ПС: Спартак-Раднички, пренос Викинг Вики Датум Верски календар Место за нас Метрополис Елиза из Ривомброзе Фестивал фестивала: Други дима, филм Градске приче Трезор Одбојка-ПС: Спартак-Раднички ТВ лица: Нела Михаиловић Социјалне вештине Музички програм

Мирослав Лазански Маратон Цртани филм Љубав у залеђу Удовице Улови трофеј Топ шоп Улови трофеј Љубав у залеђу Одељење за специјалне јединице Филм: Успомене једног бегунца Обични људи Филм: Шмекер Филм: Дечко који обећава Филм: Моја фенси девојка Удовице Филм: Ђавољи рибњак Одељење за специјалне јединице Домаћа музика Филм: Ђавољи рибњак

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.35 Најбоље године 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Цртани филмови 11.55 Нинџа ратници 12.50 Топшоп 13.05 Амерички топ-модел 14.00 Дневни магазин 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Пријатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: Роки 23.20 Вести 23.55 Спортски преглед 00.15 Никита 01.05 Амерички топ-модел 01.55 Најбоље године

Је ле на Ве ско вић

Мо ја Ср би ја Еки па „Мо је Ср би је” по се ти ла је зла ти бор ски крај, ме сто чу ве но по ки се лом мле ку, кај ма ку, си ру, до брим и вред ним љу ди ма. Се ло Ја бла ни цу, у ком се сва ке го ди не одр жа ва ли ти ја за спа се ње.Кре тала се укруг по об рон ци ма Зла ти бо ра око 20 ки ло ме та ра и за у ста вила у сва ком за се о ку. (Хе пи, 17.30)

Та ли ја Ша јр

Ро ки Уло ге: Сил ве стер Ста ло не, Та ли ја Ша јр, Берт Јанг Ре жи ја: Џон Џ. Авилд сен (Б92, 21.00)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Фамилијарна намештаљка Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Амиџи шоу

05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.05 22.00 23.30 00.00 00.15

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Црвени орао Телешоп Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Моја Србија Телемастер На тајном задатку, док. серија Црвени орао Долина вукова Вести Истина или правда Луда кућа Гламур Вести Беверли Хилс

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak1.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.15 Џон, Кејт и осморо деце 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Проблематичне будуће мајке 11.20 Карсонов свет 12.15 Најбољи амерички кувар 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Новац на јеловнику 15.25 Уштедети купујући 16.20 Шта не треба обући 17.15 Шминкање са Клио 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Алесандрова кухиња 19.35 Стручњак за торте 20.00 Уштедети купујући 20.55 Нова нада посластичара 22.15 Стручњак за торте 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Уштедети купујући

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на нацисте Геније дизајна Преживети напредак Животиње које су ушле у историју Викторијанска апотека Дневник скулптура Ко си заправо ти? Тајм тим година Геније дизајна Упознајте Римљане Викторијанска апотека Египат Наполеон Древни светови Ловци на нацисте Упознајте Римљане Средњи век Хероји, култ и кухиња

Вилењаци Срећни клинци Филм: Чинија од злата Филм: Скерлетна улица Филм: Гости из галаксије Филм: Случај Бадер Мајнхоф Филм: Гувернанта Филм: Збогом, Бафана Еротски филм Еротски филм

Збогом, Бафана Истинита прича о белом јужноафричком расисти чији је живот из корена променио црни затвореник кога је чувао двадесет година. Његово име је Нелсон Мендела. Улоге: Џо зеф Фајнс, Да јен Кру гер Режија: Би ли Ав густ (Си не ма ни ја, 22.00)

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20

Бе ни сио дел То ро

Приведите осумњичене У калифорнијском граду Сан Педру догодио се невиђен злочин: због мутних послова у луци је убијено тридесетак људи. Једина двојица преживелих, Мађар и неугледни богаљ Рогер Кинт, за кога се испостави да ради као кријумчар оружја, једини су стварни сведоци догађаја... Улоге: Сти вен Бол двин, Ке вин Спеј си, Бе ни сио дел То ро, Га бри јел Бирн, Чез Пал мин те ри Режија: Бра јан Син гер (ХРТ 1, 22.55) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.16 Градови на обали 1, док. серија 11.06 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.42 Пркосна љубав 13.36 Др Оз, ток шоу 14.31 Хрватска хроника БиХ 14.57 Културна баштина 15.30 Позитивно 16.00 Мирогој- Сви свети, пренос мисе 18.00 Контакт 18.26 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Кич?, док. серија 20.44 Спектар 21.39 Културна баштина 22.20 Дневник 3 22.55 Циклус култних филмова: Приведите осумњичене, филм 00.41 Регионални дневник 01.01 Божје тајне, филм 02.31 Др Оз, ток шоу 03.11 Јеловници изгубљеног времена

07.06Мала ТВ 07.36 Бетмен и храбри суперјунаци 07.58 Телетабис 08.22 Девојчица из будућности 08.45 Олујни свет 09.10 Школски сат 09.58 Амерички председник, филм 11.49 Идемо на пут с Гораном Милићем 12.35 Еко зона 13.02 Сплит: Море 13.35 Божје тајне, филм 15.11 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.41 У уреду 17.05 Глобално село 17.34 Викинзи, филм 19.30 Док. серија о кувању 20.00 Сан за животом, филм 21.48 Топ гир 12, док. серија 23.10 Сестра Џеки 00.05 Заштитница сведока 00.48 Битанге и принцезе 01.22 24 02.04 Којак 2 03.40 Дарма и Грег

07.30 09.00 10.00 11.30

Да јен Кру гер

Прави кантри 2: Поклон Напад паука Завера ћутања Лото тикет Аутомобили 2 Најбољи (не)пријатељи Почетак Срцоломац Футлуз Дечак који је био цар Борџије Инвазија света: Битка Лос Анђелес 03.05 Само другарски 04.50 Између два света

06.00 07.50 09.30 10.55 12.30 14.15 15.55 18.20 20.05 21.55 23.30 01.10

13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

09.50 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.30

Песма из срца Биографија - Хедер Локлир Мртви не лажу Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија Биографија - Кејт Бланшет Било једном у Мексику Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење Биографија - Хедер Локлир Божић за ожене Биографија - Кејт Бланшет Њушкала Угинуле птице

Нема ме Жена под уценом Велика бела превара Нел Друмска кафана Мртав као ја: Живот после смрти Слушкињина прича Гледај ме Секси слаткице Дубоке емоције

19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм 2010: Моби Дик Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Седам Синбадових авантура Монк Видовњак Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Ти си ми све Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.50 Галилео 08.55 Мекгyвер 11.15 Ексклузив Таблоид 11.40 Крв није вода 12.45 Ружа ветрова 13.45 Сулејман Величанствени 15.00 Фласхпоинт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 19.58 РТЛ време 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 ЦСИ 00.25 Менталист 01.20 Астро шоу

СЕРИЈА

ЦСИ Неочекивано, ЦСИ тиму се прикључује Сара Сајдл, која заједно с форензичарима одлази да истражи смрт младе глумице Оливије Хамилтон, страдале у аутомобилској несрећи. Возач теренца, који је био пијан, преживио је судар и превезен је у болницу... Улоге: Ло ренс Фиш бурн, Ро берт Деј вид Хол, Ерик Сзман да, Џор ја Фокс, Пол Гил фојл, Марџ Хел ген бер гер (РТЛ, 22.30)

Марџ Хел ген бер гер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Такмичење грађевинским машинама 22.00 Одбројавање до судара 23.00 Како преживети катастрофу 00.00 Водич из безизлазних ситуација

08.30 10.00 11.00 11.30 12.30 15.30 17.00 18.00 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Билијар Фудбал Сви спортови Билијар Билијар Билијар Фудбал Фудбал Футсал Сви спортови Сви спортови Покер Тенис Фудбал

У себи пате Срби и Хрвати

о гло би се ре ћи да је „уред но функ ци о ни са - од ње го вих чла но ва. Али ко лек тив и ње го ви чла но ви ње“ ко лек ти ва пра ва ме ра ње го вог „здра вља“ не мо гу се по сма тра ти као одво је не ве ли чи не. Сто га или „бо ле сти“. Али тај кри те ри јум је те шко ћу, тра же ћи од го вор на пи та ње да ли ко лек тив мо же при хва ти ти јер ауто ри тар на дру штва по ка зу ју у мно - би ти па то ло шки, по сма тра ти ко лек тив и ње го ве чла гом по гле ду ви ше ускла ђе но сти ра да сво јих по је ди - но ве са мо услов но као одво је не ве ли чи не. них де ло ва не го де мо крат ска, ко ја зна ју би ти при лич Мо же се твр ди ти да је ко лек тив луд ка да су сви но дис функ ци о нал на и не е фи ка сна. Хи тле ро ва на ци - ње го ви чла но ви лу ди. Рут Бе не дикт, по зна ти аме стич ка Не мач ка је при мер ви со ко функ ци о нал ног дру - рич ки ан тро по лог, твр ди ла је, на осно ву те рен ских штва, али се не би мо гло ре ћи да је би ла „здра ва“ сре - ис тра жи ва ња, да су сви при пад ни ци не ких пле ме на у ди на. Осим то га, си стем до бро функ ци о ни ше а функ ци је ње го вих по је ди них де ло ва су до бро ускла ђе не зна чај ним де лом јер они ко ји чи не ко лек тив уред но из вр ша ва ју функ ци је ко је тре ба да оба вља ју и за да те су им у си сте му. Не где су оне ви ше на мет ну те, не где ви ше из раз њи хо вих по тре ба и же ља. Ниг де, да кле, ко лек тив не функ ци о ни ше „сам по се би и за се бе“ и ни кад се о ње му не мо же су ди ти на осно ву „ње га са мог“, а не узи ма ти у об зир оне ко ји га чи не. Та тврд ња се не од но си на со ци о ло шку ана ли зу ко лек ти ва већ на кон текст у ко јем се раз ма тра пи та ње да ли ко лек ти ви мо гу би ти лу ди у пси хо ло шко-пси хи ја триј ском сми слу. Сте пен у ко јем од ре ђе ни ко лек тив, с јед не стра не, омо гу ћа ва за до во ља ва ње аутен тич них људ ских по тре ба, Вре ме кад Гер ма ни по ста ну „хи сте рич не пси хо па те” а с дру ге је отво рен за про ме не ко је ће омо гу ћи ти ве ћу кон тро лу, за ко лек тив не по жељ - Ме ла не зи ји из ра зи то па ра но ид ни, а при пад ни ци них, људ ских скло но сти, по у здан je по ка за тељ сте пе - Кве ки ју тла на се вер ном де лу за пад не оба ле САД, на „здра вља“ и „бо ле сти“ ко лек ти ва. И тај кри те ри јум бла го ре че но, ме га ло ма ни. Карл Гу став Јунг је, пак, „здра вља“ те шко је при хва ти ти из два раз ло га. Пр во, пи сао да су Нем ци хи сте рич ни пси хо па ти. Вла ди мир јер сва до са да шња дру штва у ма лој ме ри или уоп ште Гру ден, слу же ћи се пси хо ди нам ским кон цеп ци ја ма, не за до во ља ва ју те усло ве ко је ко лек тив тре ба да ис об ја шња ва да у „те шким вре ме ни ма“ Ср би ре гре ди пу ни да би се за ње га ре кло да је ви ше „здрав“ не го ра ју до схи зо-па ра но ид не, а Хр ва ти до де пре сив не „бо ле стан“. Мо гло би се ре ћи да о „здра вим“ дру по зи ци је. штви ма углав ном са ња мо, а жи ви мо у „бо ле сним“. Да ли се за це ле на ро де и све њи хо ве при пад ни ке Дру го, од оних ко ји чи не ко лек тив, по себ но од то га мо же ре ћи да су ду шев но по ре ме ће ни? Не. Со ци јал ко ли ко су се од у пр ли иде о ло шким при ти сци ма, за ви на оште ће ност у јед ној или ви ше обла сти дру штве си да ли ће, и ко ли ко, у том ног жи во та по ја вљу је као ко лек ти ву би ти про сто ра за са став ни део нај ве ћег бро Велики ауторитарни колективи аутен тич не по тре бе љу ди. ја од ре ђе ња ду шев ног по често знају да буду много По сто ји је дан об лик ко ре ме ћа ја. Ни ме ла не зиј ска лек ти ва је дин ствен по то ме ни Кве ки јутл пле ме на, ни ефикаснији од демократских: што је па то ло шки „сам по Нем ци, ни Ср би, ни Хр ва Хитлерова нацистичка Немачка се би и за се бе“. То је го ми ла ти, ни су со ц и ј ал н о дис одличан је пример заиста (ма са). Исти на је да се она функ ци о нал ни у јед ној или функционалног друштва, по на ша у мно го че му ира ци ви ше обла сти со ци јал ног о нал но („не у ра чун љи во“) и жи во та. И пси хич ка пат ња али свакако не и здравог да би то мо гло на ве сти на за је јед на од нај че шће ис ти кљу чак да је го ми ла „бо ле ца них ка рак те ри сти ка ду сна“. Зар „не пред ви ди во“, „ира ци о нал но“, „не кон тро шев ног по ре ме ћа ја. За та пле ме на и на ро де не мо же ли са но“, „не ра зум но“ и „не ра зу мљи во“ ни су озна ке се ре ћи да пси хич ки па те ви ше не го дру га. Ко нач но, па то ло шког? И зар, сто га, не би би ло уме сно ре ћи да оме та ње по је дин ца у оства ри ва њу лич них ци ље ва је, је го ми ла па то ло шка? Го ми ла „са ма по се би и за се бе“ по мо јој де фи ни ци ји, је дан од еле ме на та ду шев ног ни је па то ло шка јер ње на па то ло шка при ро да про ис ти по ре ме ћа ја. Ни је ми по зна то да се Нем ци, Ср би, Хр че из по на ша ња оних ко ји је чи не. Они ко ји су у го ми ва ти и при пад ни ци пле ме на ко ја по ми ње Бе не дик то ли, чи не је и с њом су се по и сто ве ти ли, не пред ви дљи ва, жа ле ви ше не го Дан ци, Ру си и Ар ген тин ци да их ви су, по на ша ју се ира ци о нал но, не ра зум но и не ра зу пси хич ко ста ње оме та у оства ри ва њу лич них ци ље мљи во. Они је су у го ми ли де зин ди ви ду а ли зо ва ни, ва. али то је и из раз пси хич ког ста ња у ко јем су све док Код по ја ве ма сов ног пси хо ге ног по ре ме ћа ја ве ћи на су део го ми ле. чла но ва ко лек ти ва мо же ис по ља ва ти тај по ре ме ћај, Не по сто ји ем пи риј ско ис тра жи ва ње ко је је утвр ди али то су, по пра ви лу, вр ло ма ли ко лек ти ви. Ма да се ло да ко лек тив на свест по сто ји. Уз то, те шко је пред код по ја ве ма сов ног пси хо ге ног по ре ме ћа ја ве ћи на ста ви ти ка ко би ко лек тив на свест или ко лек тив на ду чла но ва ко лек ти ва по на ша као да су лу ди, они ни су ша мо гла би ти по ре ме ће на а да они ко ји чи не ко лек лу ди. Ево за што. Пр во, у ве ли ком бро ју слу ча је ва та тив оста ну не по ре ме ће ни. Да кле, те шко је за ми сли ти вр ста по ре ме ћа ја вр ши од ре ђе ну со ци јал но-по ли тич да у од но су на ста ње „здра вља“ и „бо ле сти“ по сто ји ко функ ци ју, што ни је слу чај с пра вим ду шев ним по та кав рас ко рак из ме ђу ко лек ти ва и по је ди на ца. Да ли ре ме ћа ји ма. Дру го, до ста ма сов них пси хо ге них по ре лу ди чла но ви од ре ђе ног ко лек ти ва чи не ко лек тив лу ме ћа ја ја вља се у од ре ђе ној ре ги ји, па и у од ре ђе но дим? По ми ња ње ути ца ја ко лек ти ва на ње го ве чла но ве до ба го ди на, што та ко ђе не ма ве зе с пра вим ду шев су ге ри ше да је ко лек тив не за ви сна ве ли чи на, одво је на ним по ре ме ћа ји ма. Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak1.novembar2012.

dnevnik

1. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ваша осетљива природа је веома привлачна. Особе које долазе до вас по савет и смернице неће бити разочаране. Поседујете чврсту и практичну перспективу, али и пријемчивост и разумевање.

BIK 20.4-20.5.

Могуће је да се осећате као да се возите у брзом возу зарад успеха. Успех се може мерити на различите начине. Данас је важно да узмете у обзир ваш емотивни успех и како се осећања уклапају у ваш живот.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Можда се осећате као пуж који излази из своје кућице. Када нико не гледа, полако и опрезно извирујете напоље. Када видите створење исто као што сте ви, осетићете се пријатније и мало брже ћете изаћи из своје кућице. Ваш необуздан и великодушан став је инспиративан и прихватљив другим људима. Такође, постоје неке особе које сматрају ваше понашање разметљивим или арогантним. Можда се питате како је то могуће. Баш када окусите успех, појави се нешто поводом чега се осећате лоше. Могуће је да је одређена особа љубоморна на вас и ради ствари које вас чине несигурним. Можда сумња долази из интерних извора.

У циљу одржавања мира и хармоније можда носите више различитих маски. На тај начин можда заборављате ко сте и шта је оно у шта заиста верујете. Не одустајте и верујте у себе.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Могуће је да ћете данас осетити онеспособљавајућу неодлучност. Настављате да се крећете, чекајући срећу да вас прати до просперитета. То је као да сте везани за уже и стално тестирате своје границе.

Можда се осећате као да радите комплетан посао на пројекту или у вези и ако се окренете само на тренутак, цела ствар ће се распасти. Будите опрезни приликом преузимања тако великог терета на себе. Важно је да останете флексибилни, али не толико да не можете донети одлуку о било чему. Ваша глава каже једну ствар док срце говори нешто сасвим друго. Одложите доношење свих важних одлука.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Следећи задатак на вашем путу ка успеху може бити пилула коју је тешко прогутати. Можда то укључује интеракцију с особом која вам није симпатична и с којом не желите да имате ништа.

Осећате се емотивно веома снажно, иако можда одређене особе стоје на путу ваших планова. У могућности сте да постигнете много. Одговорни сте само за себе. Осећате потребу да радите више.

Можда осећате како велика прилика чека на вас, али вам је глава сувише пренатрпана да то искористите. Могуће је да се плашите да ћете, ако прихватите ову понуду сада, касније пропустити још бољу прилику.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

ОблачНО

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 17 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 16 Niш

За бра ње на ре кла ма с На та ли Порт ман

Evropa

и ветрОвитО

НО ВИ САД: Mало топлије, али облачно и ветровито с повременом кишом ујутру и поподне. Дуваће јак југоисточни ветар. Притисак испод нормале и у опадању. Минимална температура 7 степени, а максимална 16. ВОЈ ВО ДИ НА: Mало топлије, променљиво облачно и ветровито с повременом кишом ујутру, по подне и крајем дана. Дуваће појачан југоисточни ветар, у јужном Банату јак. Притисак испод нормале и у опадању. Минимална температура 5 степени, а максимална 17. СР БИ ЈА: Топлије, али променљиво облачно и ветровито с повременом кишом ујутру и пре подне. Краткотрајни сунчани интервали средином дана. У Поморављу и Подунављу дуваће јак југоисточни ветар. Притисак испод нормале и у опадању. Минимална температура 3 степена, а максимална 19 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак и за викенд топло. Краткотрајна киша је могућа у петак понегде на северу, док ће у суботу и недељу бити сунчано, уз дневну температуру од 16 до 20 степени. У недељу крајем дана наоблачење и киша. Прва три дана наредне седмице променљиво с повременом кишом, уз мањи пад температуре у уторак. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Неповољан утицај на хроничнo оболеле. Саветује се опрез особама са срчаним тегобама и варирајућим крвним притиском, као и психичким болесницима. Могући су поспаност, раздражљивост и болови у мишићима. Додатна пажња у саобраћају.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 4 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Бри тан ска Кан це ла ри ја за стан дар де ре кла ми ра ња (АСА) за бра ни ла је ре кла му на ко јој На та ли Порт ман про мо ви ше ма ска ру „кри сти јан ди ор”. АСА је оце ни ла да на фо то гра фи ји из гле да као да су у фо то шо пу до да те но ве тре па ви це, или раз дво је не и умно же не по сто је ће. „Фо то гра фи ја при ка за на на ре кла ми пру жа куп ци ма ла жну сли ку о то ме ко ји је ефе кат ко ри шће не ма ска ре”, на во ди се у са оп ште њу. „Ди ор” је са оп штио да је Порт ма но ва фо то гра фи са на за ре кла му за кар мин, али су од лу чи ли да ње ну ле пу фо то гра фи ју ис ко ри сте за ре кла ми ра ње ма ска ре. „Исти на је да при ме њу је мо са вре ме ну тех но ло ги ју пост про дук ци је, али ни смо пре те ра ли”, на во ди се у са оп ште њу мод ног ги ган та.

VIC DANA Разговарају две плавуше: - Доктор ми је рекао да недељу дана живим само на јабукама. - А шта ако паднеш - пита друга.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

SAVA

Bezdan

72 (20)

Slankamen

170 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

142 (12)

Zemun

236 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

230 (1)

Bogojevo

144 (20)

Panчevo

250 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

138 (2)

Smederevo

440 (2)

Titel

160 (0)

NERA

Novi Sad

128 (3)

Tendencija porasta

Hetin

62 (-2)

TISA

-44 (-40)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

164 (11) S. Mitrovica 172 (52)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

185 (1)

36 (-2)

Reшeњe:

DUNAV