Dnevnik 1.decembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 1. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22917 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

T E M A „ D N E V N I K A ” : „VIKILIKS” GROZNICA STIGLA U SRBIJU I OKOLNE ZEMQE

Na{e zvezde ameri~kog skandala

str. 2

NASLOVI

Politika 3 Usvojen rebalans buyeta

PRVE PAHUQE U NOVOM SADU

Ekonomija 4 Vlada prodaje Telekom ili ma~ku u yaku?

5 Srbiju potkopava slaba naplata poreza

LIZING

Poqoprivreda

Na dobo{ 1.600 limuzina

6 Od licitacije be`i 150.000 hektara

Novi Sad

str. 4

9 Danas dijalog sti`e u „Stan”?

Vojvodina 11 Svetosavski trg zasijao u Vr{cu

Crna 12 Mladi} i daqe u te{kom stawu 12 Gazda Jezdu mu~i srce 13 Ima li krivca za smrt bebe?

Reporta`e Dru{tvo 15 Dve master diplome Bogi}evi}a u istom danu 15 Besplatna matematika za maturante

Foto: A. Erski

14 Lepa je gospo|a i da}e neki dinar

Od snega ki{a

Najvi{a temperatura 6 °S

Sneg se ve`ba za zimu

KATALIN LADIK

Autenti~an i uticajan krik umetnika str. 22

POZNATA FOLK PEVA^ICA I BIV[A PREDSEDNICA FK „OBILI]” NA PETNAESTODNEVNOJ TURNEJI

Ceca u Australiju, optu`nica u fioci

str. 12

SPORT

PETARDE

Ko baci, mora}e da plati

str. 9

str. 16 – 21

STIGLI \OKOVI] I ZIMOWI]

U CRKVI PRESVETOG SRCA ISUSOVOG U FUTOGU

VO[A DO^EKUJE PRO REKO

LIGA MALIH [AMPIONA

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Padao malter, otka~io luster

str. 9

2

POLITIKA

sreda1.decembar2010.

TEMA DANA

„VIKILIKS” GROZNICA STIGLA U SRBIJU I OKOLNE ZEMQE

Na{e zvezde po ameri~kim diplomatama Najpoznatiji “duva~ u pi{taqku”, osniva~ portala “Vikiliks” Xulijan Asan`, na dobrom je putu da postane najizgovaranije novinarsko ime u istoriji ovog na{eg zanata. Otkako je po~eo da objavquje tajne i strogo poverqive podatke o ratovima u Avganistanu i Iraku, na meti je Amerike i ve}ine vode}ih zemaqa NATO-a. Posledwa poplava inoformacija s „Vikiliksa“ pokazuje kako ameri~ke diplomate vide ostatak sveta.

Asan` je, naime, preko nekoliko velikih dnevnih listova po~eo da objavquje poverqive diplomatske depe{e koje su ameri~ki diplomati slali iz ambasada po celom svetu. Prvi put, otkako je ovaj Australijanac po poreklu, po~eo ozbiqno da jedi velike svetske sile, do nas dolaze informacije i o na{im politi~arima, pa afera „Vikiliks“ po~iwe da trese i Balkan.

Neprijatne pojedinosti iz susreta ovda{wih politi~ara s raznim me|unarodnim diplomatama mogle bi dodatno uzdrmati odnose lidera u ovom delu Evrope. Tajne depe{e koje se osvr}u na situaciju na Balkanu najvi{e govore o odnosu predsednika Srbije Borisa Tadi}a i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Jedan od posledwih podataka iz „Vikiliks“ baze ka`e da je Dodik podr`ao Ahtisarijev plan za Kosovo.

Premijer RS Milorad Dodik je ~ak ameri~kim diplomatama najavio priznavawe Kosova posle takve odluke Saveta bezbednosti UN. Diplomatska prepiska ka`e da je pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara za Evro-

DNEVNIK

\eli}: Na{e tajne su na{e Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio je da je Srbija u prethodnih nekoliko godina usvojila izvestan broj evropskih zakona da bi poboq{ala za{titu i sigurnost poverqivih podataka.

– Srbija se trudi da obezbedi privatnost podataka gra|ana I poverqivost podataka na nivou dr`ave. Kao {to vidimo, ponekad I najnaprednije nacije, kao {to su SAD, imaju ozbiqan problem s tim – kazao je \eli} novinarima u Beogradu.

pu i Aziju Denijel Frid u Zagrebu doma}inima rekao da mu je Dodik kazao da podr`ava Ahtisarijev plan o Kosovu.

Boris Tadi} spomiwe se iz dokumenta koji se odnosi na wegovu posetu Nema~koj 16. novembra pro{le godine. Tim povodom sastali su se Kristof Hojsgen, savetnik kancelarke Angele Merkel, i Filip Marfi, ambasador SAD u Berlinu. Hojgen je Marfiju rekao da bi Tadi}, koji za sebe govori da se „~vrsto odnosi“ prema Dodiku, trebalo da bude jo{ ~vr{}i.

Zvezda „Vikiliks“ dokumenata je i ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}, za koga je fran-

cuski diplomata @an-David Levet istakao da „daje obe}awa koja nikada ne ispuwava“, da “ne predstavqa moderno lice Srbije” kao i da „ne ~ini ni{ta da ohrabri Srbe da se vrate na Kosovo“. „Vikiliks“ je do sada najavio da }e narednih dana pustiti oko 250.000 poverqivih informacija, od ~ega je 688 dokumenata koji se ti~u Kosova. Ovi dokumenti bave se periodom od 1996. godine do februara 2010. Oni bi trebalo da bace malo svetla na stavove brojnih dr`ava prema nezavisnosti Kosova.

Po najavama, „Vikiliks“ }e u opticaj pustiti i prepisku koja

Asan`, borac za istinu ili senzacionalista Xulijan Asan`, ~ovek koji je dobrano protresao planetu, koga slave kao najve}eg borca za istinu, danas ne sme da se poka`e u javnosti.

Nakon istrage zbog silovawa koje je, navodno, po~inio u Stokholmu, on je danas nevidqiv.

Posledwe, neproverene informacije, ka`u da se skrasio u Amanu, da ~esto mewa frizuru, izgled, da farba kosu i, re~ju, ~ini sve da bi izbegao hap{ewe, za koje tvrdi da mu preti upravo zbog informacija koje objavquje.

Ro|en je 1971. godine u Kvinslendu, u Australiji. Bio je optu`ivan za hakerske aktivnosti, ali je zbog priznavawa krivice osu|en samo na nov~anu kaznu. Studirao je matematiku i fiziku u Melburnu sve dok nije ustanovio sajt ”Vikiliks” koji je postao slavan nakon objavqivawa informacija o ratu u Iraku i Avganistanu, kao i pojedinih videosnimaka koji su te{ko kompromitovali ameri~ku vojsku.

Asan`u je ju~e Ekvador ponudio uto~i{te bez ikakvih uslovqavawa. Ne zna se da li je osniva~ „Vikiliksa“ prihvatio predlog ove ju`noameri~ke konfliktne dr`avice. Wegov sajt je od osnivawa vi{e puta bio hakovan, a posledwi put ju~e.

se ti~e bombardovawa Jugoslavije 1999. godine, kao i depe{e u kojima navodno pi{e zbog ~ega najtra`eniji ha{ki optu`enik Ratko Mladi} jo{ nije uhap{en.

Po pisawu nema~kog nedeqnika “[pigl”, postoje 994 depe{e poslate iz Beograda, od kojih prva datira jo{ od 1966. godine.

Prepiski iz Zagreba ima 1.686, a po~iwu 1991. godine. Iz Sarajeva ima 869 dokumenata. Najve}i broj depe{a ambasade SAD iz Beograda poslatih Stejt dipartmentu nema oznaku poverqivosti. S druge strane, 156 dokumenata imaju razli~ite nivoe poverqivosti.

Ako sve bude teklo po planu, sva ta dokumenta uskoro }e biti dostupna javnosti, a neka od wih bi mogla baciti dugu senku na politi~are s ovih prostora i wihove postupke, ba{ kao {to to ve} du`e ~ine ~elnim qudima velikih sila.

Osim ovih, najvi{e podataka je, za sada, objavqeno o Hrvatskoj. Ivo Sanader i Stjepan Mesi} su tada{weg srpskog premijera Vojislava Ko{tunicu, zbog wegovih stavova o Kosovu, nazivali nacionalistom, a pohvalili su Borisa Tadi}a, za koga tvrde da misli isto kao i oni, navodi se u bele{ci koja se na{la na „Vikiliksu“.

Zvani~nici u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, Qubqani i Pri{tini za sada su veoma uzdr`ani u komenatrima na depe{e ameri~kih diplomata iscurele preko „Vikiliksa“. Svetski mediji }e i narednih dana objavqivati informacije iz tog fundusa i pitawe je mogu li neki od doga|aja i misterija iz na{eg politi~kog `ivota na taj na~in biti bar malo transparentniji.

P. Klai}

REAGOVAWA

SPS: Na Zapadu ni{ta novo [ef poslani~kog kluba SPS–JS-a Branko Ru`i} procewuje da to nije ni{ta novo, i navodi da je ta “neformalna komunikacija postojala i ranije”.

– Osim karakternih osobina odre|enih politi~ara, nismo ~uli ne{to toliko dramati~no bitno. To je neformalna komunikacija koja ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo – smatra Ru`i}, koji ne o~ekuje da }e se ~uti i{ta novo niti nepoznato svetskoj javnosti, o potrazi za Ratkom Mladi}em. Ujedno, za Ru`i}a nije “veliki informativni potencijal” ni oko 960 depe{a koje su poslate iz Srbije, po{to je, kako je ukazao, iz Zagreba poslato oko 1.600 dopisa.

G17 plus: Skandal Zamenik {efa poslani~kog kluba G17 plus Vlajko Seni}, nasuprot socijalistima, smatra da je objavqivawe poverqivih podataka skandal i da }e ceo slu~aj naterati sve da ubudu}e vode vi{e ra~una o takvim podacima. Takva vrsta komunikacije nije izne-

na|ewe, objavqivawe prepiski samo }e kratkotrajno naneti {tetu u odnosima pojedinih zemaqa, ali, upozorio je Seni}, ne mo`e se dozvoliti da takvi incidenti poremete bilateralne odnose na du`i rok.

SDP: Jo{ o Mladi}u Poslanik SDP-a Meho Omerovi} upozorava na to da je otkrivawe prepiske veliki {amar ameri~koj korespondenciji. On tako|e ne o~ekuje nove informacije o Ratku Mladi}u po{to, kao ni u onome {to su na{i zvani~nici tim povodom saop{tavali predstavnicima Ha{kog tribunala i svetskim zvani~nicima.

SNS: Svetska imitacija Za potpredsednicu SNS-a Jorgovanku Tabakovi} cela afera je imitacija Srbije na svetskom nivou.

– U svetu se nikada ni{ta ne de{ava slu~ajno, kao ni kod nas. Sve ovo je obelodaweno da bi bile prikrivene neke druge teme, poput ekonomske krize i preraspodele bogastva – procewuje Jorgovanka Tabakovi}.

LDP: Test za sve Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} ne vidi ni{ta posebno senzacionalno u pozadini svega toga.

– Jasno je da su oduvek diplomate jedno mislile, drugo govorile, tre}e radile.

Ovo je mnogo vi{e test za sve osim za samu Ameriku. Ne mislim da mo`e biti bilo {ta problemati~no za Beograd, ili bilo kog politi~ara u Srbiji, u kontaktima s ameri~kom ambasadom, ili u tim izve{tajima, osim sopstvene uloge. A za to nisu odgovorni Amerikanci, to je onda na{ deo odgovornosti. Vidim da se najavquju izve{taji o Mladi}u, izve{taji kojim se komentari{e odnos na{eg predsednika i predsednika Republike Srpske, ve} sam ~uo komentare o ministru spoqnih poslova, ali osim tog senzacionalizma, ne vidim da postoji bilo {ta epohalno novo i da zaslu`uje toliku pa`wu. I bez tih izve{taja mi smo i na svojoj ko`i osetili koliko je ta me|unarodna politika gruba, kruta, ali i rastegqiva i elasti~na kada se radi o pojedina~nim interesima – podse}a Jovanovi}.

S. St.

BIV[I JUGOSLOVENSKI AMBASADOR PRI UN VLADISLAV JOVANOVI] ZA „DNEVNIK”

Va{arijada i qutwa velikih – Neke dr`ave posle odre|enog tinskim telegramima kojima se perioda, recimo 30 godina, ili dupokrivaju doga|aji, ali koji ih du`e, zavisi kako je nacionalno zabinski ne analiziraju i ne izvlakonodavstvo ustanovilo, osloba~e iz wih operativne zakqu~ke za |aju poverqivosti neke materijavladu. Ti telegrami su sigurno sale. Zna~i, osloba|aju ih tajnosti ~uvani i oni su nedostupni. Tako i pu{taju u svet da bi svojim izda je sve ovo pomalo velika va{avornim materijalom mogli uticarijada i ta qutwa Amerike i poti na obilikovawe novije instorije. Me|utim, stvari koje su osetqivije i imaju dugoro~niju vrednost za pojedine zemqe, ~uvaju za sebe, ponekad ih ~ak nikad ne objavquju, kao, na primer, Velika Britanije– obja{wava za „Dnevnik“ biv{i ambasador SRJ u Ujediwenim nacijama Vladislav Jovanovi}.

– [to se ti~e afere s ameri~kim telegramima postoji, sumwa da je to je mo`da kazivawe besa, ukazivawe da je to sve i namerno u~iweno da bi se na zlo~in – to sve mo`e biti deo netaj na~in vi{e uticalo na pojedike velike igre jer je te{ko zamine zemqe ili da bi se one na neki sliti da jedna tako mo}no organina~in izlo`ile neugodnostima, zovana zemqa mo`e dopustiti da zbog ~ega }e biti lak{e za daqe tomovi telegrama jednostavno i{manipulisawe ako bude potrebno. ~ile i odu u svet. Sumwa je jaka da To govorim zbog toga {to je Ameje to mo`da i namerno pu{teno da rika praktikovala da s vremena bi se postigli odre|eni efekti, a na vreme napravi takozvanu indikoji i kakvi – to }e se tek znati, skreciju, odnosno da pusti u svet kao {to se jo{ mora saznati prava poneku tajnu ili supertajnu nalate`ina tih telegrama – ka`e Jozu CIA-e, kao {to je to bilo u novanovi}. vembru–decembru 1990. godine, ka– Nere{en status Kosova i da je u izve{taju wihove tajne sluklimav status RS jeste ne{to o `be navedeno da }e ~emu SAD ima se SFRJ razbiti i Te{ko je zamisliti svoj stav, i to nije nestatiti u roku jer to jeda jedna tako mo}no slu~ajno od 18 meseci, i to u su teme za koje su organizovana zemqa oni veoma zaintekrvi. Zna~i da je mo`e dopustiti da resovani i zbog neko dobro znao {ta se zbiva i potoga me ne bi iznetomovi telegrama malo o~ekivao i jednostavno i{~ile nadilo da takvi pri`eqkivao da telegrami zaista i odu u svet krv padne. Ova i postoje. Takvim afera „Vikiliks“ depe{ama oni mome zbuwuje i dosta sam neodlu~an gu nastojati da ve`u ruke lokaljer nemam dokaze za verovawe da je nim ili nekim drugim faktorima Amerika to namerno pustila jer da ne bi mogli vu}i poteze samojoj to u su{tini odgovara, ali nestalno i po svojoj voqi. To {to su mam ni jake argumente u druga~ije iz cele afere u prvi plan izvukli uverewe – isti~e Jovanovi}. samo te dve stvari vezane za SrbiNaime, dodaje na{ sagovornik, ju zna~i da je neko plasirao preko toliko veliki broj telegrama teva`nih medija ono {to u ovom po{ko neko mo`e uzeti – 250.000 koliti~kom trenutku SAD najvi{e mada su zapravo tomovi kwiga. S odgovara, {to, s druge strane, ne druge strane, s pravom se mora pozna~i da tu nema i drugih stvari staviti pitawe kakvog su karaktevezanih za Srbiju, a pre toga za ra ti telegrami.

SFRJ ili SRJ. Jer, mi jo{ uvek ne – Jer ako su takozvani dnevni i znamo za{to je tada{wi ameri~rutinski, i nisu bozgna koliko ki ambasador Cimerman ubedio zna~ajni, to se mo`e pustiti u javAliju Izetbegovi}a da se povu~e nost, ali ako su veoma poverqivi, iz Kujtirejevog plana jer da to nite`e je poverovati da je moglo bije uradio ne bi bilo rata u BiH. ti pu{teno, ali i da je moglo tako Ne znamo kakve instrukcije je on „lako“ biti provaqeno. Kako smo dobio i kakve je informacije po-

To nije diplomatski – Pre jednog i vi{e veka sama diplomatija je imala mnogo vi{e stila i trudila se da i najneprijatnije stvari stavi u neku kurtoaznu oblandu. Posledwih sedam decenija diplomatski jezik se veoma vulgarizovao, pojednostavio, postao je direktan, i to pre svega pod uticajem ameri~ke prakse koja ne toleri{e mnogo finese i protokole jer sebe smatraju dovoqno nadmo}nim da mogu dozvoliti da presko~e ne{to {to je ranije bilo nezamislivo. Iz ovih telegrama koji su obelodaweni o nekim politi~arima, iz celog sveta a ne samo o na{im, jasno se vidi koliko su ameri~ke diplomate i ambasadori i drugi koji su ih slali, u su{tini diplomatski ne{kolovani u odnosu na nekada{wu diplomatiju. Uvredqive ocene o pojedinim li~ostima nisu dostojne rada ambasadora i diplomate. I iz ovoga je jasno da ameri~ka diplomatija nije toliko savr{ena koliko bi trebalo da bude s obzirom na to da se radi o supersili i ~iwenici da su nekada imali zaista briqantne diplomate koje su mogle biti uzor mnogima – zakqu~uje Jovanovi}. ~uli od ameri~kih medija, ti superza{ti}eni telegrami nisu dostupni nikome sem vrhovima u analiti~kim odeqewima, i to pod uslovom da ih ~itaju u posebnim sobama i ne mogu ni{ta poneti sa sobom i pribele`iti. Ono {to je kvalitetno, to je tamo i dobro ~uvano, a ovo drugo, ukqu~uju}i tra~eve, pisawe o pojedinim dr`avnicima na dosta vulgarizovan na~in, mo`e biti pu{teno jer to SAD mo`da i ne smeta, a s druge strane mo`e im negde i koristiti ako uspeju da izblamiraju nekoga ko im nije simpati~an. Prema tome, jo{ nije jasno kakav je kvalitet tih telegrama, najverovatnije se radi o takozvanim dnevnim, ru-

slao u SAD. I mnogo je drugih nepoznanica, kao {to je u~e{}e NATO-a u bombardovawu Republike Srpske, u kojoj meri je Amerika u~estovala u „Bqesku“ i „Oluji“ u Hrvatskoj... Dakle, mnogo je nepoznanica kojih nema me|u depe{ama o kojima se pri~a. No, bez sumwe, Kosovo i RS jesu otvorena pitawa koja Amerika {to pre `eli da zatvori, i to na na~in koji woj odgovara, po obrascu svr{enih ~iwenica, i zato ne bi trebalo nikoga da iznenadi pomiwawe onih koji iznose druga~ije stavove od onih koje ona zastupa jer se i na ovaj na~in oni diskvalifikuju – ka`e Jovanovi}.

Q. Male{evi}

\uri{i}: Ovakva vlada posledica je izbora Predsednik Izvr{nog odbora Demokratske stranke Marko \uri{i} veruje da }e se do

kraja godine ste}i uslovi da se na o vladi, koji defini{e broj razgovara o vladi koja bi mawe i nadle`nosti ministarstava. ko{tala gra|ane Srbije. "KoVlada koju Srbija danas ima je liko god ova vlada ko{tala posledica rezultata izbora iz gra|ane vi{e nego neka mawa, maja 2008. i potrebe da se na{teta koju bismo imali da nipravi proevropska, a ne neka je formirana druga vlada, ovakva bila bi podsetio je \uIzborna skup{tina neuporedivo veri{i} i prime}a. @elim da ve- DS i Kongres SPS su tio da je to repovezani doga|aji rujem da }e se do zultiralo sadakraja godine ste{wim brojem }i uslovi da se razgovara o toministara. On je ponovio da me da Srbija dobije mawu vlapre dve i po godine, kada su vodu, koja bi mawe ko{tala gra|eni pregovori, DS nije insi|ane", rekao je \uri{i} Tastirala na ovolikom broju minjugu. Po wegovim re~ima, nistarstava, ali da bez takvog smawewe broja ministarstava dogovora danas Srbija ne bi je relativno lak posao, jer je imala proevropsku vladu. Naza to potrebno usvajawe zakojavu {efa dr`ave Borisa Ta-

di}a da }e posle strana~ke skup{tine DS, 18. decembra, biti razgovora o rekonstrukciji vlade, ali i ~iwenica da }e sedam dana pre toga i socijalisti odr`ati kongres, \uri{i} vidi kao povezane doga|aje.

"To na odre|eni na~in ima veze. Kada je formirana vlada bio je jedan politi~ki trenutak, jedan odnos politi~kih snaga... verovatno je predsednik ra~unao da je posle izbora u SPS, a ranije su odr`ani i u G17 plus, mo`da momenat da se otvori to pitawe unutar koalicije i sa drugim koalicionom parterima u vladi", naglasio je \uri{i}.

PORTPAROL SPS-a \OR\E MILI]EVI] ZA „DNEVNIK”

Da~i} jedini kandidat za lidera socijalista Portparol SPS-a \or|e Mili}evi} potvrdio je u razgovoru za „Dnevnik“ da }e aktuelni lider socijalista Ivica Da~i} na predstoje}em Kongresu stranke, zakazanom za 11. decembar, biti jedini kandidat za ovu funkciju.

– Siguran sam da }e Ivica Da~i} biti jedini kandidat i da }e jednoglasno ponovo biti izabrane za lidera stranke jer je otkada je predsednik SPS-a pokazao svoju viziju, sposobnost i hrabrost – obja{wava Mili}evi}, koji va`i za kandidata za ~lana Predsedni{tva SPS-a.

O svom mogu}em izboru u najvi{e rukovodstvo Mili}evi} nije hteo ni{ta da ka`e. On je ukazao na to da }e Ivica Da~i} odlu~iti o tome koliko }e biti potpredsednika uz wega, predlo`iti ko }e to biti, kao i ~lanove Predsedni{tva koje }e izabrati Glavni odbor, naravno, u novom sazivu napravqenom odlukom Kongresa.

Kako saznajemo, sa ~etiri potpredsedni~ka mesta lider socijalista }e pro{iriti broj na sedam foteqa, od kojih }e jedan biti zamenik predsed-

nika jer, kako tvrde upu}eni, Da~i} `eli da u SPS izbegne „rat" koji sada traje u DS-u u borbi za potpredsedni~ka mesta. Na spekulacije medija o tome da }e se u trci za potpredsedni~ko mesto na}i i jedan od aktera afere „Kofer" Vladimir Zagra|anin, koga su podr`ali odbori u Zaje~aru, Novom Pazaru, Prijepoqu,

Sjenici, Priboju, U`icu i nekoliko odbora s Kosova, Mili}evi} ka`e da se ne bavi kadrovskim pitawima i da nije gledao ko se kandidovao.

Portparol SPS-a isti~e da je ovo programski, a ne kadrovski kongres, i da je za wega bitno da delegati na wemu jednoglasno usvoje tri dokumenta: Izve{ataj o radu SPS iz-

Potpredsednici?

SPS danas ima zamenika predsednika @arka Obradovi}a i tri potpredsednika, Slavicu \uki}-Dejanovi}, Milutina Mrkowi}a i Du{ana Bajatovi}a. Od tri preostala mesta jedno je gotovo sigurno rezervisano za predsednika beogradskog odbora SPS-a Aleksandra Anti}a.

Oni do sada imaju i najve}u podr{ku strana~kih odbora, a za ostala dva potpredsedni~ka mesta bori}e se Veqko Odalovi}, Petar [kundri}, ali i Vladimir Zagra|anin. Na na{e insisti-

rawe da li mo`e ~ovek koji je bio u kriminalnoj aferi biti potpredsednik, portparol Mili}evi} je bio uporan „da ne gleda na stvar tako“, i ponovio da predstoje}i Kongres nije kadrovski ve} programski.

Kako god, aspiracije su i u SPS-u velike, pa je i Zagra|anin, kako prenose neki mediji rekao: "O~ekujem odgovor stranke na moju kandidaturu". Da li }e biti uz wega u foteqi, zapravo odlu~uje sam lider socijalista Da~i}.

me|u dva kongresa, novi statut i program.

– Usvajawem izve{taja o radu ~lanstvo }e potvrditi da su na{i ministri i oni koji su izabrani na najodgovornije funkcije, pa i poslanici, radili dobro i u interesu gra|ana, {to }e biti osnov za nastavak takvog rada. Dakle, da dobiju verifikaciju ~lanstva – obja{wava Mili}evi}.

On dodaje da je i sada{wi statut SPS-a najboqi me|u stranakama koje podr`avaju socijalnu pravdu, sa {irokim dijapazonom demokratskog odlu~ivawa, ali da se mewa u delovima o organizaciji omladine i `ena u skladu sa zahtevima Socijalisti~ke internacionale (SI).

– @elimo da postanemo ~lanica SI, aplicirali smo i na{a aplikacija je prihva}ena, {to zna~i da je SPS, pod Da~i}evim vo|stvom, dobio me|unarodnu legitimaciju. Imaju}i u vidu ciq stranke, to je jedan od neophodnih uslova da bismo ga realizovali – ka`e Mili}evi}, i dodaje da je ovaj kongres, programom koji }e usvojiti, okrenut budu}nosti, a ne onome {to je SPS radio u pro{losti.

– Dakle, na Kongresu donosimo program za rad u narednim decenijama, kao stranka koja je nosilac ideje socijalne pravde u Srbiji – zakqu~uje Mili}evi} u razgovoru za na{ list, podvla~e}i da se o~ekuju jednoglasne odluke delegata o kongresnim dokumentima, i o lideru i ~lanovima novog GO SPS-a.

D. Milivojevi}

REKLI SU

Ru`i}: SPS juri petinu glasova – Vanrednih parlamentarnih izbora ne}e biti – rekao {ef poslani~ke grupe SPS-JS-a u Skup{tini Branko Ru`i}. – Ciq socijalista je da na slede}im parlamentarnim izborima osvoje 20 odsto glasova bira~a.

– Uveren sam da vanrednih parlamentarnih izbora, koje bi Srpska napredna stranka izazvala, ne}e biti – kazao je Ru`i} Tanjugu, dodaju}i da bi trebalo da odgovor na zahteve napredwaka daju predsednik Boris Tadi} i premijer Mirko Cvetkovi}, jer su wima i bili upu}eni.

– Tadi} i Tomislav Nikoli} trebalo bi da imaju zdravu i dinami~nu komunikaciju u vezi s va`nim dr`avnim pitawima jer se radi o predsednicima dve trenutno najve}e politi~ke opcije u Srbiji.

\eli}: O Vladi u prvom kvartalu 2011.

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} izjavio je da }e 2011. biti godina stabilnosti i reformi, uprkos tome {to }e biti predizborna, i da se zala`e za to da se rekonstrukcija Vlade sprovede u prvom kvartalu slede}e godine. \eli} je kazao da, ukoliko Vlada bude smawena na 15 ministarstava, "ni{ta nismo uradili", i istakao da Ma|arska ima svega sedam ministara.

On je rekao da se zala`e za realnu rekonstrukciju i da }e biti protiv rekonstrukcije ukoliko do we ne bude do{lo u prvom tromese~ju slede}e godine, istakav{i da je smawewe Vlade va`no zbog evrointegracija Srbije. Ciq Vlade je da Srbija do kraja slede}e godine dobije status kandidata za ulazak u Evropsku uniju.

Nikoli}: Most {to pre Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} istakao je ju~e, tokom posete Kineske korporacije za puteve i mostove, da bi most Zemun–Bor~a trebalo da bude izgra|en {to br`e i kvalitetnije, jer je taj projekat od izuzetnog zna~aja za gra|ane Srbije i podsticawe budu}e saradwe dve dr`ave.

Delegacija stranke, koju predvodi Nikoli}, razgovarala je s generalnim direktorom Korporacije @ang \ian~uom, saop{tio je SNS. \ian~u je rekao da je most koji korporacija gradi u Beogradu veza izme|u dva naroda i dve zemqe i da }e zbog toga za wegovu izgradwu biti anga`ovani najboqi in`eweri, navodi se u saop{tewu.

sreda1.decembar2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

POSLANI^KE TEME

Usvojen rebalans buyeta Skup{tina Srbije ju~e pre podne usvojila je rebalans buxeta za 2010. godinu, sa 129 glasova "za", koliko je poslanika bilo prisutno u sali. Ovim dokumen-

tom deficit u kasi pove}ava se 13 milijardi dinara. Usvojen je i set finansijskih zakona i potvr|eno nekoliko ugovora o zajmovima.

Udar na {verc i crni kapital Poslanici republi~kog parlamenta zapo~eli su ju~e novu, {estu sednicu jeseweg zasedawa, na ~ijem su dnevnom redu 33 ta~ke. Parlamentarci su se najpre bavili objediwenom raspravom o izmenama zakona o duvanu i o igrama na sre}u. Obrazla`u}i propise koji su u parlament upu}eni jo{ tokom leta, potpredsednik Vlade Bo`idar \eli} objasnio je da se radi o “dva domena koji su pre deset godina bili predmet velike pa`we i veoma problemati~ni”.

– Setimo se da je 90 odsto vrednosti duvanskih proizvoda bilo {vercovano, a igre na sre}u optere}ene prisustvom crnog kapitala kriminalnih struktura i, generalno, od toga ni dr`ava ni gra|ani nisu imali nikakve koristi – rekao je \eli}.

Po podacima koje je izneo, boj legalnih automata 2004. bio je

5.026, dok je na kraju pro{le godine 81 pravno lice dr`alo ~ak 17.500 automata za kockawe. To pokazuje ulazak u normalne legalne tokove onoga {to je, kako isti~e, “bila aktivnost mafije, koja je na taj na~in prala prqavi novac”. Tako je pre {est godina bilo 300 legalnih uplatno-isplatnih mesta, a lane 1.297. Novac koji ide u dr`avnu kasu pove}ao se deset puta i dosti`e 256 miliona.

Novim re{ewima zabrawuje se ulazak maloletnicima u objekte u kojima se prire|uju igre na sre}u.

Slika i prilika – Evo, pokaza}u sliku ~oveka koji ilustruje igre na sre}u, zove se Bojan Kri{to i netragom je nestao kada se pojavila pri~a o tome koliko su dobre reforme onih koji su do{li da nam poka`u koliko se od pameti mo`e “regularno” obogatiti – objasnila je poslanica SNS-a Jorgovanka Tabakovi}. – U vreme kada je bio direktor Lutrije Srbije, Kri{to je objasnio uspeh poslovawa: od 100 dinara “svakog nesre}nika, ili zavisnika od kocke, 50 je da-

vano igra~ima, 30 ostajalo dr`avi, a 20 dinara Lutriji. Imali smo situaciju da su qudi u Lutriji najvi{e davali sebi, a dr`avi je ostala samo buxetska rupa.

Funkcionerka SNS je naglasila da predlo`enim izmenama dr`ava `eli za sebe najve}i deo novca od onog {to ulo`e igra~i na sre}u, a ne ni pravdu, ni logiku. Zato se SNS protivi predlogu da se fond dobitaka od klasi~nih igara na sre}u smawi na samo deset odsto od primqenih uplata.

Licemerstvo Poslanik DSS-a Zoran [ami kazao je da je “odnos Vlade prema duvanu krajwe licemeran, i to je jedina srodnost zakona o duvanu i o igrama na sre}u, ~ija je rasprava objediwena”.

– O tim pitawima Vlada bi htela da nas uveri da je “malo trudna”. Devojka ne mo`e biti malo trudna, pa ni Vlada. S jedne strane, imate zakon koji defini{e proizvodwu duvanskih proizvoda, {to je logi~no, ali s druge,

one koji u`ivaju u duvanskom dimu tretirate kao kriminalce.

Izra~unao sam da se samo u centru Beograda dnevno izgubi oko 20.000 radnih sati, po{to 3.000 gra|ana u Knez Mihajlovoj ulici stoji i pu{i. Pri tome, ministarka Diana Dragutinovi} s ponosom izjavquje da }e da pove}a akcize na duvan i tako }e se u dr`avnu kasu sliti tri ili ~etiri milijarde dinara. Gde }ete ve}e licemerstvo? – pita [ami.

„Presudni” metar Poslanik SPS-a \or|e Mili}evi} podr`ava poo{travawe kaznene politike, s ciqem suzbijawa nelegalnog tr`i{ta igara na sre}u.

– Ovaj ciq nije sporan, ali postavqa se pitawe da li }e mu doprineti ovo pove}awe razdaqine objekata sa 150 na 200 metara. Da li je ovih 50 metara toliko kqu~no? I do sada je na ve}ini objekata koji prire|uju igre na sre}u stajao natpis da je maloletnicima ulaz zabrawen. Mislim da na{ ciq nije da one koji rade u skladu sa zakonom, koji izmiruju obaveze prema dr`avi i zaposlenima, ka`wavamo zato

{to im je objekat na 199 metara od osnovne ili sredwe {kole – upozorio je Mili}evi}.

I poslanik DSS-a @eqko Tomi} se pita da li 50 metara mo`e ne{to promeniti.

– Poru~io bih vam, gospodine \eli}u, da je boqe da ste ovaj zakon mewali na druga~iji na~in, da ste od obrazovnih ustanova u Srbiji udaqili na kilometer daleko prostorije svih stranaka vladaju}e koalicije jer nema toga ko se vi{e od ove vlasti kocka `ivcima i `ivotima gara|ana Srbije. Boqe da ste kilometrima pobegli i od {kola i od fakulteta – poru~io je Tomi}.

Reda radi Po re~ima Dragana Stevanovi}a (SRS), vlast mewa zakone koje ni sama ne po{tuje, po{to buxetskom kalendaru pi{e da pretres o predlogu buxeta mo`e po~eti najranije 15 dana od prijema.

– Koji je danas datum? – pitao je Stevanovi}, aludiraju}i na rok po kojem je predlogu buxeta trebalo da bude usvojen na Vladi do 1. novembra, a u skup{tini do 15. decembra. – Umesto o buxetu, pri~amo o duvanu i igrama na sre}u, reda radi. Ko zna na {ta }ete u politi~kim potkusurivawima te dodatne pare potro{iti!

Zdravqe pre~e od delegacije Pred poslanicima }e se na ovoj sednici na}i i predlog odluke o izmeni zamenika ~lana delegacije u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope. Predlo`eno je razre{ewe lidera NS-a Velimira Ili}a, a umesto wega ~lan bi tre-

balo da bude biznismen Mladen Gruji}, poznat kao vlasnik „Lili“ drogerija. Dopisom je parlament obave{ten da Velimir Ili} iz zdravstvenih razloga nije u mogu}nosti vi{e da u~estvuje u radu delegacije.

S. Stankovi}

4

EKONOMIJA

sreda1.decembar2010.

U NOVEMBRU CENE PORASLE 1,8 POSTO

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE UPOZORAVA I PITA DR@AVU

Vlada prodaje Telekom ili ma~ku u yaku?

Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije ju~e je ponovo zatra`io od premijera Mirka Cvetkovi}a da objavi odluku o prodaji Telekoma “Srbija” i obrazlo`eni predlog nadle-

biti predmet osporavawa pred sudovima i drugim organima, ~ime se ulazi u postupak s neizvesnim ishodom, koji mo`e biti {tetan ne samo za gra|ane i dr`avu ve} i za potencijalne kup-

DNEVNIK

Inflacija dogurala do 11 posto U Srbiji je inflacija u novembru bila 1,8 posto, dok je u prvih 11 meseci 2010. godine dostigla 10,8 procenata, objavio je Republi~ki zavod za statistiku.

Cene na malo su bile 10,8 posto vi{e nego u istom mesecu 2009. godine. Tro{kovi `ivota u Srbiji su bili 1,7 posto vi{i nego u septembru, a od po~et-

ka godine porast tro{kova `ivota iznosio je 9,6 procenata. U novembru ove godine tro{kovi `ivota bili su 9,5 posto ve}i nego u istom mesecu 2009. godine, navodi se u saop{tewu RZS-a.

Razlika izme|u inflacije i tro{kova `ivota posledica je razli~itog uticaja rasta cena pojedinih proizvoda na formirawe tih indeksa.

SVE ^E[]E SE RASKIDAJU LIZING UGOVORI I VRA]AJU AUTOMOBILI

Na dobo{ oti{lo 1.600 limuzina `nog ministarstva iz kojeg bi se videlo da li je na prodaju ponu|ena i telekomunikaciona infrastruktura.

“Iz dosada{weg postupka prodaje Telekoma nije jasno {ta je predmet prodaje, odnosno da li Vlada prodajom 51 odsto akcija tog preduze}a prodaje i telekomunikacionu infrastrukturu”, navodi se u saop{tewu Saveta. Wegova predsednica Ve-

ce tog preduze}a”, ukazala je Verica Bara}.

Ona je navela primer Hrvatske, gde je prodajom preduze}a prodata i telekomunikaciona infrastruktura pa je pokrenut veliki broj sudskih sporova sa zahtevom za obe{te}ewe korisnika fiksne telefonije i lokalne samouprave, koji su u~estvovali u gradwi te mre`e.

“Prve tu`be sa zahtevom za

Ko {ta radi Po oceni Saveta, nezakonita je i odluka da prodaju Telekoma sprovodi Vlada jer se prodaja mo`e sprovesti po postupku i na na~in koji je predvi|en Zakonom o privatizaciji, prema kojem prodaju dr`avnog kapitala sprovodi Agencija za privatizaciju, a Vlada, odnosno nadle`no ministarstvo zadu`eno za privatizaciju, mo`e inicirati postupak koji bi sprovela Agencija. rica Bara} je u pismu Cvetkovi}u istakla da je telekomunikaciona infrastruktura dobro od op{teg interesa, ~ija prodaja je zabrawena Zakonom o svojini Republike Srbije i nad kojom se, pod odre|enim uslovima, mo`e ste}i pravo kori{}ewa ili koncesije.

Zakon o privatizaciji, kako je navedeno u saop{tewu Saveta, propisiju da “predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u op{toj upotrebi, kao dobra od op{teg interesa”.

“Ukoliko se ta~no ne utvrdi {ta je u prometu u postupku prodaje 51 odsto akcija Telekoma ’Srbija’, to bi kasnije moglo

obe{te}ewe zbog prodaje Telekoma ve} su podnete i u Srbiji jer telekomunikaciona infrastruktura nije izgra|ena iskqu~ivo ulagawima Telekoma ve} su u wu investirali i gra|ani”, naglasila je Verica Bara}. “^iwenica da Vlada i daqe ostavqa javnost bez odgovora na kqu~na pitawa o prodaji Telekoma, mo`e naneti nemerqivu {tetu dr`avi i wenim gra|anima”, upozorio je Savet za borbu protiv korupcije. Ministarstvo finansija Srbije objavilo je 20. oktobra tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma “Srbija”, a rok za otkup tenderske dokumentacije produ`en je do 10. decembra.

E. Dn.

„Delta” otvara „Tempo” u Bugarskoj “Delta–Maksi grupa” otvori}e u ~etvrtak u Sofiji prvi “Tempo” hipermarket u Bugarskoj. Sve~anom otvarawu prisustvova}e premijeri Srbije i Bugarske Mirko Cvetkovi} i Bojko Borisov, gra-

garskoj, saop{teno je iz “Delta–Maksi grupe”. U izgradwu i opremawe objekta, koji }e raditi 24 sata, ulo`eno je 20 miliona evra, a u ponudi }e biti vi{e od 60.000 proizvoda. Potro{a~ima

Pre nekoliko godina kupovina vozila na lizing izgledala je kao najjednostavnija stvar: potpi{e{ ugovor i vozi{. Me|utim, kriza je u~inila svoje i broj stranaka koje ne mogu redovno da otpla}uju lizing konstantno raste. Podaci udru`ewa lizing ku}a govore da je za sedam godina sklopqeno oko 60.000 ugovora o finansijskom lizingu vozila. U posledwe tri godine, zbog neizmirenih obaveza, vra}eno je 1.600 vozila, ili tri odsto u tom periodu. Ne samo {to se stari automobili vra}aju nego se i novi re|e uzimaju. Tako podaci Udru`ewa banaka govore da je na samom kraju pro{le godine kod nas broj sklopqenih ugovora o lizingu bio 14.485, a posledweg dana oktobra 12.055.

Pitawe za{to je mawe ugovora i o oklevawu budu}ih klijenata predsednik Asocijacije udru`ewa lizing ku}a kod nas Bojan Ba{a obja{wava da je u privredi pove}ana nelikvid-

Na sajtu „Dobo{” u ponudi „mercedes” za 30.000 evra, „sitroen” za 7.000, „{koda” po 12.000... nost, a da gra|ani ~e{}e ostaju bez posla. Posledica je neredovno servisirawe obaveza, vra}awe predmeta uzetih u lizing, a i oprez da se u|e u novi posao.

Da bi osigurale plasman, ove ku}e se snalaze. Tako je “Zastava – Istrabenc lizing” sklopila ugovor s Fondom za razvoj

– Interes Srbije je da sa~uva proizvodwu piletine, odnosno da kompanija “Agro`iv” dobije najboqeg partnera – izjavio je ju~e ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}. Komentari{u}i najavu “Perutnine Ptuj” da je spremna za

12.000. Na parkingu “Zastava – Istrabenca” nude” jugo” i “stojadin”, a cena je od 1.200 do 1.800 evra. U slu~aju da kupac ne mo`e da servivisa obaveze i vrati automobil, lizing rate se ne vra}aju, a naj~e{}e ku}e ne na pla}uju kaznene penale zbog neizmirenih obaveza.

D. Vujo{evi}

29. 11. 2010.

1.280,12097

kupovinu banatske firme, on je novinarima kazao da o~ekuje ponude zainteresovanih na drugom oglasu za prodaju “Agro`iva”.

– “Agro`iv” je izuzetna kompanija, koja dr`i 30 do 35 odsto doma}eg tr`i{ta,

ima vrhunski kvalitet proizvoda, zapo{qava vi{e od 1.000 qudi, a indirektno nekoliko hiqada poqoprivrednih proizvo|a~a iz tog dela Banata – kazao je on, i istakao da je najva`nije da se sa~uvaju proizvodwa i radna mesta.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Promena %

Cena

20,00

276

6.624

Progres, Beograd

19,49

141

730.596

Soko Nada [tark, Beograd

11,86

2.000

80.000

8,55

165

6.600

7,44 Promena %

1.170 Cena

117.000 Promet

Telefonija, Beograd Pet akcija s najve}im padom

3.305

7.522.704

25.707

694.100

Energoprojekt holding, Beograd

-0,11

937

597.715

Agrobanka, Beograd

0,03

7.300

1.314.078

Imlek, Beograd

3,11

1.725

1.725.278

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.350

43.500

Soja protein, Be~ej

0,12

822

3.262.859

Metalac, Gorwi Milanovac

1,46

2.010

532.680

Privredna banka, Beograd

0,75

675

10.125

Tigar, Pirot

-0,71

700

21.000

Meser Tehnogas, Beograd

2,43

5.398

1.214.504

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,82

3.316

542.350

579.040

Alfa plam, Vrawe

5,11

8.410

168.200

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

606

78.174

Pekabeta, Beograd

-12,00

3.432

17.160

Danubius, Novi Sad

-12,00

20.680

579.040

-11,95

1.260

25.200

-11,86 Promena %

1.137 Cena

28.425 Promet

NIS, Novi Sad

0,21

481

19.792.155

Soja protein, Be~ej

0,12

822

3.262.859

20.680

Promet

0,81

1.520

-12,00

Cena

-2,68

760

Danubius, Novi Sad

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

-12,04

Ratar, Pan~evo Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Betowerka, ^a~ak

Graditeq, Beograd

BELEX 15 (648,47 -0,06)

Promet

Hladwa~a, ^a~ak

Neoplanta, Novi Sad

je na raspolagawu parking prostor s 1.000 mesta. U “Tempu” je posao dobilo 450 radnika.

“Delta–Maksi” je prva doma}a trgovina koja je kupovinom drugog po veli~ini trgovinskog lanca, “Pikadili”, 2007. godine iza{la na tr`i{te Evropske unije. Tokom prethodne tri godine “Delta–Maksi” je u razvoj maloprodajne mre`e na bugarskom tr`i{tu ulo`io 120 miliona evra. S. G.

Kakva je perspektiva lizinga kod nas? Kompanije koje se wime bave tra`e da im se odobri lizing nekretnina. Iz Narodne banke Srbije stigao je pozitivan odgovor, a ostaje da se na{i propise promene i usklade da bi ovaj posao bio mogu}. Dotle...

Dok jedni vra}aju automobile kupqene na lizing, drugi ih ku-

puju. Istra`ivawe ura|eno preko sajta “Dobo{“ govori da su cene ovih vozila, shodno kvalitetu i godi{tu, iste kao i kod uvoznih polovnih autompbila. Ali smatraju da ima i prednosti. Korisnici lizing vozila obavezni su da ih redovno pregledaju kod ovla{}enih servisera, da u slu~aju kvara ugra|uju samo originalne rezervne delove i da imaju kaskoosigurawe. Kod drugih plovnih vozila ovakvih garancija da je kupac vodio ra~una o vozilu nema pa je i rizik koji novi gazda na sebe preuzuma ve}i.

Cene vra}enih vozila su razli~ite. Na “Dobo{u” se nude “mercedes” po 30.000 evra, “sitroen” za 7.000 i {koda od

Milosavqevi}: „Agro`ivu” treba gazda

Pet akcija s najve}im rastom

dona~elnica Sofije Jordanka Fondakova, predsednik “Delta holdinga” Miroslav Mi{kovi}, kao i brojne zvanice iz privrednog i javnog `ivota Srbije i Bugarske.

Novi “Tempo” nalazi se u centru Sofije i s povr{inom od 30.000 kvadratnih metara predstavqa najve}i objekat u okviru “Pikadilijeve” maloprodajne mre`e, ali i najve}i hipermarket u Bu-

Srbije o ustupawu “punta”. Posao ide dobro, a wihovo iskustvo govori da i gra|ani i privreda svoje obaveze servisiraju na vreme.

– Za nabavku “punta” se odlu~uju uglavnom predstavnici sredwe klase, a oni dobro vode ra~una o svojim mogu}nostima.

Uslovi koje imamo za ovaj posao su povoqni: lizing naknada na godi{wem nivou, {to je pandan kamati kod kredita, iznosi 4,5 posto i vezana je za evro kao i sli~ni zajmovi. Rezultat: nemamo nijedan vra}eni “punto” zbog neizmirenih obaveza. Osim na{eg “punta”, u lizing dajemo i privredna vozila, a i krave – ka`e direktor ove ku}e Bo`idar Miloj~i}.

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,82

3.316

542.350

Zastava promet, Sombor

0,00

700

80.500

Svi iznosi su dati u dinarima

GUVERNER DEJAN [O[KI]

sreda1.decembar2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

5

DR@AVA NE UZIMA PARE TAMO GDE MO@E I GDE MORA

Ciq je inflacija od 4,5 posto

Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} izjavio da je ovogodi{wa inflacija od 9,5 posto posledica poskupqewa hrane i, delom, deprecijacije kursa, rasta tra`we i ekspanzivne monetarne politike u prvoj polovini godine. [o{ki} je rekao da je ciq NBS-a da inflacija naredne godine bude oko 4,5 posto, ali je upozorio na to da prevelika javna i privatna potro{wa i poskupqewa hrane i energenata mogu ugroziti taj plan.

– Narodna banka }e bez kompromisa te`iti ostvarewu tog inflacionog ciqa, a to je 4,5 posto plus-minus 1,5 odsto – rekao je [o{ki}.

Na pitawe o odbrani kursa dinara, za koju je ove godine potro{eno 2,4 milijarde evra deviznih rezervi, [o{ki} je kao jednu od mera pomenuo i obaveznu rezervu banaka.

– Rudimentarna, ali direktna i efikasna mera kontrole kreditne ekspanzije i koli~ine dinara jeste obavezna rezerva banaka – rekao je [o{ki}, i dodao da NBS ozbiqno razmatra kori{}ewe i te mere u narednom periodu.

Na pitawe o zadu`ivawu dr`ave, [o{ki} je rekao da je iznos javnog duga dr`ave prema{io 38 odsto bruto doma}eg proizvoda, ali da nije alarmantno to ve} dinamika wegovog pove}awa posledwih godina.

Srbiju potkopava slaba naplata poreza Neki uspe{ni srpski biznismeni ovih dana poru~uju da nemaju ni{ta protiv najavqenih izmena poreza na dobit, kojima }e dodatno biti pogo|eni i sami, ali i oni koji su “lovarniji” od wih, ali isti~u da to ne}e re{iti problem Srbije i popraviti ekonomsku situaciju.

Naime, ni vlasnik “Ist pointa” Zoran Drakuli} ni gazda “MK-komerca” Miodrag Kosti} ne pla{e se novog oporezivawa, ali ocewuju da se pla{e da se ne napravi situacija lo{ija od sada{we, koja }e biti {tetna po kapital. Tako Drakuli} isti~e da problem nisu bogati qudi u Srbiji ve} brojni drugi problemi, koji su su{tinski, a to je nekompetentnost, nerad, siva ekonomija.

On isti~e da je “neki ministar” na zvani~nom sastanku rekao da je ta~no da je 70 odsto srpske ekonomije u sivoj ili crnoj zoni, {to je katastrofa jer zna~i da imamo izme|u 60 i 70 odsto qudi koji danas na deo plate ili mo`da i na celu uop{te ne pla}aju poreze. Na wegovu tvrdwu nadovezao se Kosti}, koji tvrdi da kompletnu srpsku poresku bazu treba pro{iriti, i to tako da se uvede evropska poreska praksa koja podrazumeva da svi pla}aju porez onoliko koliko mogu.

– U Srbiji malo qudi pla}a porez. I su{tina je – nemamo mi sedam miliona, imamo milion verovatno veoma ugro`enih qudi i ne mo`e se o~ekivati da nas iz krize izvuku qudi koji imaju platu 15.000 dinara. Nekoliko puta posledwih dana rekao sam da bogati treba da izvuku iz krize, ali ne mogu se uzeti pare od onih koji ih nemaju. Ali, deset najbogatijih qudi nema pare da nas izvu~e iz krize, ali ima milion qudi u Srbiji, pa neka svaki donese ne{to.

Jer milion qudi po hiqadu evra je milijarda, a troje qudi u Srbi-

ji, da im uzmete sve {to imaju, nemaju 300 miliona – objasnio je Kosti}.

Dakle, ako je suditi po izjavama ove dvojice bogata{a, oni nisu protiv dodatnih poreza, ali jesu za to da svi koji treba pla}aju porez, pogotovo ako smo tako smelo, ~im su nam iz Evropske unije uru-

da bi wenim smawewem znatno pove}ala dr`avnu kasu ali i armiju nezaposlenih koji bi onda od we tra`ili spas.

Procene iz razli~itih izvora – Svetske banke, Evropske komisije, reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca Srbije, nevladinog sektora – govore da je nivo

Vijawe sopstvenog repa Ekonomisti ve} godinama ukazuju na to da je masovno tolerisawe sive ekonomije kod nas pod patronatom politi~ara jer nijedna politi~ka partija na vlasti nije spremna da se lati posla od kojeg se mogu dobiti negativni poeni. Naime, uvesti sve u legalu i pravne institucije zna~i obaviti prqavu rabotu, bez obzira na to {to }e posle toga biti ~isto. S druge strane, ukazuju stru~waci, organizovani kriminal je prvi shvatio da se mo`e dobro ovajditi kroz sivu ekonomiju jer je dr`ava toleri{e i retko “~e{qa”. Zbog toga i ne ~udi {to su se mnogi ~ije su pare “prqave” potrudili da, izbegavawem pla}awa poreza i otkazima radnika, zarad li~ne koristi uni{te ~ak i dobre firme i nestanu bez traga. ~ili Upitnik, ustvrdili da nam wegovo popuwavawe ne predstavqa nikakav problem jer vi{e od dve tre}ine ve} imamo re{eno.

Me|utim, u stvarnosti to ba{ nije tako jer Srbija, zarad kupovine socijalnog mira, u posledwoj deceniji nije ozbiqnije ni poku{ala da se uhvati u ko{tac sa sivom ekonomijom jer je vlast shvatila

sive ekonomije u Srbiji u prvoj polovini ove godine izme|u 35,5 i 40 odsto bruto doma}eg proizvoda, {to je daleko iznad evropskog proseka. Siva ekonomija u Srbiji obuhvata tri stuba: oprivre|ivawe na crno, odnosno nelegalne privredne subjekte, rad na crno, ili zaposlene koji rade ilegalno, i prawe novca i finansijske mal-

OKTOBARSKI PAD PROIZVODWE U SRBIJI

Industrija tresnula 2,9 odsto

Industrijska proizvodwa u Srbiji, u oktobru ove godine, mawa je 2,9 odsto u odnosu na oktobar 2009, a u odnosu na pro{logodi{wi prosek ve}a je 12,6 procenata, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

U periodu januar–oktobar 2010. godine, u odnosu na isti lawski, ostvaren je rast industrijske proizvodwe od 3,7 posto. Posmatrano po sektorima, pro{log meseca, u odnosu na oktobar 2009. godine, va|ewe ruda i kamena bele`i rast od 15,7 posto, prera|iva~ka industrija pad od 3,6 procenata, a proizvodwa i distribucija elektri~ne energije, gasa i vode – pad od 6,6 odsto.

Podaci o industrijskoj proizvodwi – po namenskim grupama, u oktobru 2010, u odnosu na oktobar prethodne godine, pokazuju da je do{lo do pada u proizvodwi svih grupa – kapitalnih proizvoda 12,9 odsto, trajnih proizvoda za {iroku potro{wu 5,7 odsto, energije

U oktobru je rast proizvodwe na godi{wem nivou zabele`en samo kod va|ewa rude i kamena, dok je pad od 3,6 odsto registrovan u prera|iva~koj industriji 3,6 procenta, netrajnih proizvoda za {iroku potro{wu 1,7 odsto i intermedijarnih proizvoda, osim energije, 1,5 procenat. Obim in-

dustrijske proizvodwe u oktobru 2010. godine, u odnosu na oktobar 2009, bele`i rast u 11 oblasti (u~e{}e u strukturi industrijske

proizvodwe – 20 odsto), a pad u 18 oblasti (u~e{}e u strukturi industrijske proizvodwe – 80 procenata).

Najve}i uticaj na pad industrijske proizvodwe u oktobru ove godine, u odnosu na isti mesec lane, imale su proizvodwa elektri~ne energije, prehrambenih proizvoda i pi}a, derivata nafte, motornih vozila i prikolica i proizvodwa osnovnih metala.

Desezonirani indeks industrijske proizvodwe za pro{li mesec, u odnosu na septembar 2010. godine, pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren pad od 3,2 odsto, dok je za prera|iva~ku industriju on 5,4 procenata.

Desezonirani indeks industrijske proizvodwe za oktobar ove godine, u odnosu na prosek 2009, za industriju – ukupno, pokazuje da je ostvaren rast od 1,8 posto, a za prera|iva~ku industriju od 1,7 procenat.

E. Dn.

MRE@A ZA RESTITUCIJU U EVROPSKOM PARLAMENTU

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

105,051

107,195

109,66

104,729

Australija

dolar

1

77,0392

78,6114

80,4195

76,8033

Kanada

dolar

1

78,4662

80,0676

81,9092

78,226

Danska

kruna

1

14,0932

14,3808

14,7116

14,05

Norve{ka

kruna

1

12,987

13,252

13,5568

12,9472

[vedska

kruna

1

11,4634

11,6973

11,9663

11,4283

[vajcarska

franak

1

80,0325

81,6658

83,5441

79,7875

V. Britanija

funta

1

124,571

127,113

130,037

124,19

SAD

dolar

1

80,124

81,7592

83,6397

79,8787

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 11. 2010. godine

Vra}awe otetog preko Brisela

Predstavnici Mre`e za restituciju u Srbiji u~estvovali su na skupu u Briselu gde su, izme|u ostalog, predstavqene primedbe i na Studiju o restituciji, koja je izra|ena za potrebe Evropskog parlamenta, saop{tilo je to gra|ansko udru`ewe.

Me|unarodna unija za za{titu privatne imovine je, zajedno s predstavnicima Mre`e za restituciju u Srbiji, podnela Peticiju Evropskom parlamentu u maju 2006. godine. Kao jedna od aktivnosti, radi sagledavawa realne

slike o problemu restitucije u Srbiji, ali i drugim zemqama Zapadnog Balkana, ura|ena je Studija koja je u EP-u predstavqena maja ove godine, podse}a se u saop{tewu. Tom prilikom, predstavnici Mre`e za restituciju, koji su prisustvovali prezentaciji, ukazali su i na neophodnost kori{}ewa preciznih podataka o svim ~iwenicama u vezi s postupcima restitucije, s posebnim osvrtom na statisti~ke, ali i druge aspekte od zna~aja za restituciju.

verzacije. Sve to zajedno, po oceni stru~waka, zna~ajan je faktor ograni~ewa razvoja formalne ekonomije u Srbiji.

Zbog iznadprose~nog procenta u~e{}a sive ekonomije u bruto dru{tvenom proizvodu buxet Srbije je na gubitku gotovo ~etiri milijarde evra. Osim {to dr`ava gubi enorman novac zbog neprijavqenih radnika, jo{ je ve}i apsurd to {to Republi~ka inspekcija kontroli{e samo one koji posluju legalno a nema ovla{}ewa da zabrani rad onima koji rade na crno na o~igled svih. U Srbiji je rad na crno u vreme ekonomske krize uzeo maha i prosto do`iveo “bum” jer se procewuje da je u pro{loj godini gotovo 300.000 qudi pre{lo u ilegalne tokove poslovawa. Ekonomisti sabiraju da nepla}awe poreza i doprinosa na zarade dr`avu ko{ta oko 11 milijardi dinara mese~no.

Koliko poreza svakog meseca “iscuri”zbog rada na crno mo`da najboqe ilustruje raskorak izme|u zvani~nog broja zaposlenih i podataka iz ankete o radnoj snazi.

Naime, zvani~no u Srbiji radi 1,8 milion radnika, odnosno toliko ih je prijavqeno na socijalno osigurawe, dok se po anketi o radnoj snazi ~ak 2,6 miliona qudi izjasnilo da imaju neki posao od kojeg zara|uju novac. Na osnovu ove razlike mo`emo makar pribli`no zakqu~iti koliko qudi realno radi, {to govori da je namawe 800.000 onih koji ne pla}aju porez ili na koje se on ne pla}a. Toliko razliku zaista ne mogu nadomestiti bogati, ma koliko im dr`ava uve}ala porez na dobit jer je ipak, ruku na srce, malo bogata{a u Srbiji da bi pokrili sve oni koje “kraduckaju” i ~erupaju ovu dr`avu na sve strane, bilo da to ~ine uz wen blagoslov, bilo ilegalno.

Q. Male{evi}

BO@IDAR \ELI]

Sti`u ~etiri milijarde evra Vicepremijer Bo`idar \eli} je ocenio da }e naredna godina biti godina stabilnosti i reformi.

– Ova vlada }e zadr`ati reformski kurs u narednih 18 meseci. Do kraja godine bi}e donet zakon o javnoj svojini, kojim }e biti vra}ena imovina pokrajinama i lokalnim samoupravama. Taj zakon je neophodan i za dono{ewe zakona o restituciji, da bi kona~no bila postignuta imovinska stabilnost, koja mora da bude realna, to jest koju zemqa mo`e podneti – rekao je \eli}, koji je i ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj.

Napomiwu}i da je zemqa za prvih devet meseci ove godine imala 715 miliona evra stranih investicija, {to, kako je rekao, nije lo{e, on je kazao da o~ekuje tri do ~etiri milijarde evra priliva u slede}oj godini, ukqu~uju}i prodaju Telekoma.

Novac od prodaje te kompanije ne treba koristiti za isplatu plata i penzija ve} za razvoj putne infrastrukture i vra}awe skupih dugova dr`ave jer }e to otvoriti prostor za ve}e zadu`ivawe privrede kod banaka.

– Inflacija }e ove godine biti blizu deset posto, a rast bruto doma}eg proizvoda ne}e dovesti do zna~ajnijeg pada nezaposlenosti – rekao je on.

Trenutna nezaposlenost u Srbiji je oko 20 odsto.

DR@AVA ZAKONOM GARANTUJE [TEDNE ULOGE U BANKAMA

Isplata 50.000 evra za tri dana

Skup{tina Srbije je usvojila ju~e nove propise kojima dr`ava preuzima garancije za isplatu svih {tednih uloga do 50.000 evra banke koja ode u ste~aj ili likvidaciju.

Kako je navedeno u tom dokumentu, dr`ava }e {tedni ulog de-

Vladi je data mogu}nost i da, na osnovu pribavqenog mi{qewa Narodne banke Srbije, pove}ava osigurani iznos ako se to poka`e neophodnim. Jedna od zna~ajnijih novina u setu novih finansijskih popisa je da dr`ava mo`e kupiti akcije banaka koje svojim poslo-

Spre~avawe prawa para Parlament je usvojio i izmene Zakona o spre~avawu prawa novca i finansirawa terorizma, kojima se daju ve}a ovla{}ewa Upravi za spre~avawe prawa novca. Tim izmenama je uvedena obaveza identifikacije nagalodavaca elektronske uplate novca u iznosu ve}em od 1.000 evra. Finansijska institucija koja treba da isplati novac korisniku ili primaocu elektronske uplate to ne sme da uradi ako poruka koja prati transfer ne sadr`i sve podatke o nalogodavcu. ponetima isplatiti u roku od tri dana. Ta novina u odnosu na dosada{we re{ewe da je dr`ava garant za uloge samo u bankama gde ima vlasni{tvo omogu}ena je izmanama Zakona o bankama, Zakona o ste~aju i likvidaciji banaka i dru{tava za osigurawe, Zakona o osigurawu depozita i Zakona o Agenciji za osigurawe depozita.

Primenom novih propisa bi}e pokriveni depoziti vi{e od 80 odsto ukupnog broja deponenata u svim bankama u Srbiji.

vawem ugro`avaju finansijsku stabilnost. Predvi|ena je br`a procedura prodaje banke u ste~aju ili weno pripajawe nekoj drugoj banci da bi se boqe za{titili deponenti. Prilikom odlu~ivawa o tome kako }e se postupati s eventualno problemati~nim bankama u budu}nosti, uveden je princip najmaweg tro{ka, {to zna~i da }e biti primeweno re{ewe koje izaziva najmawi teret poreskim obveznicima.

E. D.

6

POQOPRIVREDA

sreda1.decembar2010.

DNEVNIK

POSLE DOGOVORA O ULASKU U DR@AVNE JASLE

Prekinut {trajk u be~ejskom kombinatu Odluka o {trajku u PIK-u "Be~ej" ju~e je stavqena van snage jer odbori oba reprezentativna sindikata u kombinatu, Samostalnog i "Nezavisnost", ne `ele da budu „kamen spoticawa“ na putu konsolidacije firme.

– Odluka o {trajku je doneta zbog toga {to poslodavci ne po{tuju potpisani Sporazum o dinamici isplate zaostalih zarada. Po{to smo dobili uverewe predsednika Komisije za utvr|ivawe stawa u firmi, koju su fomirale dve vlade, Republike Srbije i AP Vojvodine Miroslava Vasina da }e biti ispo{tovane obaveze iz Sporazuma,

doneli smo odluku o prekidu {trajka, zajedni~ki je stav odbora dva sindikata i [trajka~kog odbora.

Poslodavac se obavezao na to da }e polovinu septembarske

Su{tina je da dr`ava ne uzima PIK „Be~ej”, niti mo`e da ga uzme, ali }e konsolidacijom imati zna~ajan procenat u~e{}a u kapitalu, mo`da i ve}i od 50 odsto plate i celu oktobarsku isplatiti do kraja decembra. Ali, uprava i menaxment PIK-a "Be~ej" obavezali su se i na to da }e biti kooperativni partneri

EDUKACIJA PAORA

Kre}e „Zimska brazda znawa” Klub 100P plus svake godine organizuje regionalna savetovawa “Zimska brazda znawa”. Ovogodi{we, 11. po redu, odr`a}e se u devet mesta, mahom vojvo|anskih. Ve} po tradiciji, divan o va`nim, aktuelnim agrarnim pitawima, ali i stru~nim savetima koji }e biti od koristi svim u~esnicima, kre}e sutra iz @iti{ta. Slede}e predavawe je u Sremskoj Mitrovici, a do 21. decembra savetovawe }e biti organizovano i u Novom

Stru~ne komisije koja je formirana radi prevazila`ewa aktuelne nezavidne situacije unutar firme.

– Su{tina je u tome da dr`ava ne uzima PIK "Be~ej", niti mo`e

da ga uzme, ali }e konsolidacijom, svakako, imati zna~ajan procenat u~e{}a u kapitalu, mo`da i ve}i od 50 odsto. Osnovni ciq je da se kroz partnerstvo privatnog kapi-

tala i dr`ave sa~uvaju resursi PIK-a "Be~ej", pri ~emu su zaposleni u wemu najve}e bogatstvo – rekao je na konferenciji za novinare v.d. predsednika UO PIK-a "Be~ej" Qubomir Mandi}.

Program mera konsolidacije zasniva se na ~etiri principa. Prvo, sva potra`ivawa dr`ave i javnih preduze}a od PIK-a "Be~ej" konvertovala bi se u suvlasni~ki deo kapitala. Drugo, vrednost dugoro~nog zakupa zemqi{ta, koje bi dr`ava dala na obra|ivawe Kombinatu, tako|e bi se konvertovala u kapital. Tro{kovi realizacije obaveznog socijalnog programa za neophodan tehnolo-

TRAKTORSKE BITKE ZA DR@AVNE WIVE

Od licitacije be`i 150.000 hektara Uz povremene opravdane seqa~ke bune i bitke oko licitacija, izdavaqe dr`avne zemqe u zakup polako ipak po~iwe da li~i na ozbiqan i dobro ure|en sistem. Naravno da su upravo seqa~ki protesti naterali, i dan-danas teraju, dr`avu da se pona{a u skladu sa zakonima koje je usvojila i da u zakup ponudi jo{ oko 160.000 hektara dr`avne zemqe koja jo{ nije videla licitaciju.

Ako je dr`ava u poqoprivredi ne{to dovela u red, onda je to ipak zakup dr`avnog zemqi{ta. Em {to vi{e nema marifetluka na wivama i na licitacijama, pa nema ni bahatih uzurpatora, em {to od oranica sve boqe zara|uje.

Ove godine }e, naime, od izdavawa dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta u zakup naplatiti ~etiri milijarde dinara. Vi{eod tri milijarde, dodu{e, uzela je i lane, a i tada je prihod od zakupa poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj

Blokada puta Sombor–Bezdan–granica

svojini bio 30 posto ve}i nego 2008. godine.

Prvi ~ovek Uprave za poqoprivredno zemqi{te Zoran Jeli~i} ka`e da je 2009. godine procenat naplate zakupa poqoprivrednog zemqi{ta bio 98 odsto. On veli da nije napla}en samo od preduze}a ~ija privatizacija je ras-

kinuta i od nekih kod kojih su menice nenaplative, ali je dodao da su ti sporovi na sudovima.

Ina~e, procene su da dr`ava ima oko 450.000 hektara obradivog poqoprivrednog zemqi{ta, ali to su one na nivou katastarskih podataka, pa na terenu ima razmimoila`e-

Prekinut teretni saobra}aj na grani~nim prelazima Be~eju, Ba~koj Topoli, Subotici, Pivnicama, [apcu, Somboru i Ba~kom Petrovcu.

Teme o kojima }e se razgovarati na ovim "Zimskim brazdama znawa" su uloga sistema javnih skladi{ta na tr`i{tu, Nacionalni program ruralnog razvoja 2011–2013...

Tako|e, bi}e i prakti~nih pouka iz biqne i sto~arske proizvodwe, a to je prilika i da se vidi kakva je ponuda firmi kada je re~ o poqoprivrednim ma{inama i opremi, uqima, mazivima, repromaterijalu, |ubrivu, semenu, pesticidima, kreditima, lizingu, osigurawu...

S. G.

Zbog blokade drumova na severnom obodu Sombora, koju ve} {est dana sprovode nezadovoqni radnici poqoprivrednih preduze}a „Grani~ar“ iz Gakova i „Aleksa [anti}“ iz istoimenog sela somborskog atara, prekinut je teretni saobra}aj na grani~nim prelazima Ba~ki Breg (s Ma|arskom) i Bezdan most (s Hrvatskom). Po informacijama somborske Carinarnice, putni~ki saobra}aj na ova dva dr`avna grani~na prelaza odvija se normalno, ali automobili iz pravca Ma|arske i Hrvatske do Sombora mogu sti}i preko Ba~kog Mono{tora, po{to radnici „Grani~ara“ i daqe dr`e potpunu blokadu puta Sombor–Bezdan. Za saobra}aj je neprohodan i magistralni put Sombor–Subotica, po{to ga kod Aleksa [anti}a blokiraju zaposleni u istoimenom poqo-preduze}u, pa je iz sedi{ta zapadne Ba~ke, Sombora, do Subotice prohodan jedino alternativni, zaobilazni, pravac preko Tele~ke i Bajmoka.

Zaposleni u ova dva preduze}a su blokade postavili poku{avaju}i da ishoduju kod nadle`nih dr`avnih organa izostavqawe oko 8.000 hektara dr`avnih oranica iz licitacionog postupka, nagla{avaju}i da je upravo kori{}ewe ovih oranica uslov wihovog kakvog-takvog opstanka nakon poni{tenih katastrofalnih privatizacija. Svojevrsnu podr{ku u nastojawu da i daqe koriste dr`vano poqoprivredno zemqi{te ova dva preduze}a imaju i u jednoglasno usvojenoj inicijativi lokalne samouprave, ta~nije, Skup{tine grada Sombora, da se zajedno s jo{ jednim neuspe{no privatizovanim preduze}em, PP „Stani{i}“, formira javno poqoprivredno preduze}e koje bi bilo u vlasni{tvu grada.

Povodom blokada, ali i cele situacije oko ovog problema, ju~e je u Aleksi [anti}u deo svog zasedawa imalo i somborsko Gradsko ve}e, ali zvani~ni zakqu~ci nisu bili poznati do trenutka zakqu~ewa ovog broja „Dnevnika“.

M. Miqenovi}

[e}ernoj repi boqa cena, ali dogodine [e}er je u fabrikama i radwama poskupeo, ali za proizvo|a~e {e}erne repe od toga za sada ne}e biti vajde. Iz {e}erana poru~uju da na boqu cenu slatkog korena mogu ra~unati tek slede}e godine.

– Porast cene {e}era ratari mogu osetiti kroz porast cene {e}erne repe dogodine – ka`e za „Dnevnik” zamenik direktora {e}erane u @abqu @eqko Kova~evi}. – Mi smo osnovnu cenu od 2,7 dinara podigli na 2,9, a davali smo i 5.500 dinara po hektaru kao stimulaciju za seme. Stoga, cena iznosi tri dinara po kilogramu, ali osnovni je problem u tome {to je dige-

{ki vi{ak su tre}i princip i wih bi finansirala dr`ava. Najzad, po posledwem, ~etvrtom principu, PIK "Be~ej" bi ponovo stekao

stija umawena. Da je oko 16, ratari bi dobili tri dinara, ali ovako }e imati 2,7. Zbog smawene digestije i mi smo na gubitku.

Napomiwu}i da kampawa jo{ traje, on ka`e da je digestija, koja je sada 14 ili 14,2 odsto, prili~no ni`a nego lane, kada je bila 16, a uzrok su lo{i vremenski uslovi. Nije samo na{a repa tako pro{la zbog velike koli~ine padavina, sli~no je u Hrvatskoj, Nema~koj, Francuskoj, veli on, dodaju}i da je prinos zadovoqavaju}i – bi}e vi{e od 55 tona po hektaru, a {e}era }emo proizvesti vi{e od 450.000 tona.

S. G.

wa. Elem, ove godine u zakup je bilo izdato 290.000 hektara zemqe, {to je 70.000 hektara vi{e nego lane. Jeli~i} o~ekuje da }e se povr{ina dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta koje se izdaje u zakup pove}ati na 350.000 hektara, iako se procewuje da se u posledwih 20 godina, zbog promene namene zemqi{ta, godi{we "gubilo" oko 20.000 hektara poqoprivrednih povr{ina.

Najve}i deo tih wiva oti{ao je na {irewe gra|evinskog rejona, ali veliki "potro{a~i" zemqi{ta bili su i rudnici, iskopi, `eleznica...

Oni koji su poqoprivrednom zemqi{tu mewali namenu dosad su mahom dobro prolazili jer za to nisu davali velike pare, naro~ito oni koji su "prevodili" poqoprivredne povr{ine tre}e, ~etvrte i ni`e klase, ali po dono{wu novog zakona koji "tretira" wive, svi koji nameravaju da to urade mora}e mnogo vi{e da plate pa im se ta rabota vi{e i ne isplati.

Ina~e, ovogodi{wa investicija u poqoprivredno zemqi{te u Srbiji iznosi ukupno 600 miliona dinara i predstavqa najve}e ulagawe u tu oblast od 2000. godine. Taj novac kori{}en je za ure|ewe poqskih puteva, kontrolu plodnosti i poboq{awe kvaliteta poqoprivrednog zemqi{ta, navodi Jeli~i}, istakav{i da slede}e godine o~ekuje investirawe od najmawe 1,2 milijarde dinara.

On je zakqu~io da u Srbiji „postoji tr`i{te zakupa poqoprivrednog zemqi{ta, dok tr`i{te za kupovinu poqoprivrednog zemqi{ta nije dovoqno razvijeno", {to dr`ava svojim merama poku{ava da promeni.

S. Glu{~evi}

pravo na subvencije i stimulacije poqoprivredne proizvodwe, koje su mu ukinute posle privatizacije 2007. godine.

V. Jankov

Agrarna kasa mora biti te`a List "Moje gazdinstvo" organizuje sutra u Privrednoj komori Vojvodine zavr{nu raspravu o dinaru za poqoprivredu, u kojoj }e u~estvovati predstavnici ministarstava za

finansije i za poqoprivredu, brojnih udru`ewa i agrarni novinari.

Ovaj list, naime, objavio je predloge i zahteve udru`ewa i privrednih komora o agrarnom buxetu za 2011. godinu. Oni su veoma sli~ni i kre}u se od pet do deset odsto od ukupne dr`avne kase, ali se predlozi za tro{ewe razlikuju. Sva udru`ewa smatraju da je va`no pove}ati podsticaje za proizvodwu po hektaru na 250 evra, dok drugi tvrde da je takva ulagawa potrebno vezati za visinu prinosa. Poqoprivrednici isti~u da bez dr`avnih subvencija ne mogu biti konkurentni, te zbog toga i zahtevaju da se za poqoprivredu izdvoji 36 do 65 milijardi dinara. To bi zna~ilo umesto sada{wih 2.000 dinara po stanovniku, 4.200 ili 8.600 dinara. Me|utim, i s tim pove}awem izdvajawe za agrar Srbiju svrstava na za~eqe u regionu, a to je i faktor koji uti~e na vi{u cenu hrane, navodi "Gazdinstvo".

S. G.

„DIJAMANT AGRAR” BELE@I DOBRE REZULTATE

I u krizi sto vagona jabuka „Dijamant agrar” jedan je od primera uzorne privatizacije, ocenio je prilikom posete rasadniku ovog preduze}a zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri}, navode}i da firma dobro posluje i da pro{iruje proizvodwu. U rasadniku je zaposleno 20 radnika, a na sezonskim poslovima ovih dana anga`ovano je jo{ sedamdesetak qudi. Vo}e i rasad proizvodi se na preko 140 hektara pod planta`ama.

- I pored te{ke godine „Dijamant agrar” imao dobru proizvodwu, gotovo rekordnu, od preko sto vagona jabuka. Grad mora prepoznati ovakve kolektive i zajedno sa menaxmentom podsticati proizvodwu, uz pomo} republi~kih i

pokrajinskih ministarstava. S druge strane, individualni proizvo|a~i koji imaju nameru, ili se bave vo}arstvom, u ovakvoj firmi mogu o~ekivati podr{ku i lak{i plasman i prodaju svoje robe – rekao je Kauri}, napomiwu}i da je zna~ajno i to {to se ve}i deo vo}a izvozi na rusko tr`i{te.

Direktor rasadnika Radica Tomi} ka`e da je „Dijamant agrar” preduze}e koje se bavi poqoprivrednom i sto~arskom proizvodwom. Poslovna jedinica – rasadnik, iskqu~ivo je bazirana na vo}arskoj i rasadni~koj proizvodwi.

- Uzgajamo jabuke, vi{we i kajsije. Vi{wa je prethodnih ~etiri – pet godina imala rekordne prinose i plasirana je na strano tr`i{te. Kada je re~ o jabukama, ovo je jedna od te{kih godina, ali za nas ipak dobra, jer smo tehnologijom uspeli da sa~uvamo kvalitet vo}a, tako da imamo 80 odsto prve klase. Imali smo prinos od oko 100 vagona koji }e se na}i na stranom i doma}em tr`i{tu – kazao je Tomi}. @. B.

U DOMOVIMA ZDRAVQA NA LIMANU I U ZMAJ OGWENA VUKA

Predavawa za dijabeti~are

Predavawe “Pravilno davawe insulina – na~in i mesta davawa insulina” bi}e odr`ano danas u 17 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa, koje se nalazi u objektu “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Zmaj Ogwena Vuka 19. O “Ishrani obolelih od {e}erne bolesti” govori}e se sutra u 17 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes koje se nalazi u objektu “Liman”, na Bulevaru cara Lazara 77.

U Savetovali{tu pacijenti svakodnevno dobijaju uputstva o pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i stilu `ivota uop{te, dnevnom pra}ewu glikemije kao i samodavawu insulina. Dva puta mese~no se organizuje rad s dijabeti~arima u maloj grupi, a predavawa o dijabetesu odr`avaju se jednom nedeqno. Telefon za informacije u Savetovali{tu u Zmaj Ogwena Vuka je 4879 – 437, a na Limanu 4879 – 833. I. D.

KAKO JE U SUBOTU BUS NA „SEDMICI” OSTAO ]OPAV

Pukli {rafovi, otpao to~ak Iz Policijske uprave Novi Sad potvrdili su ju~e da je na gradskom autobusu na liniji sedam ( Liman ~etiri - Novo naseqe - @elezni~ka stanica -Liman ~etiri) u subotu posle 12 ~asova u blizini autobuskog stajali{ta na uglu Ulice Maksima Gorkog i Bulevara oslobo|ewa zaista otpao to~ak, kako smo o tome obavestili. Napravqena je slu`bena bele{ka, re~eno nam je u policiji, i ni{ta vi{e, jer nema elemenata za policijsko postupawe. Nije bilo povre|enih putnika niti je pri~iwena materijalna {teta.

Novosadska sreda1.decembar2010.

Parkirani na kau~u

U

masnom hranom i neograni~enim parkirawem na kau~ pred TV. Kao... negde `ure i nemaju vremena da brinu o svom zdravqu, koje kad – tad izneveri upravo zbog nepa`we i bahatosti. Pri tome, vrlo mali procenat gra|ana odlazi redovno na preglede, a ve}ina ~esto ode kad je bolest ve} u odmaklom stadijumu.

Da se to ne bi de{avalo, neophodno je utuviti qudima u svest da pod hitno mewaju lo{e navike i da vi{e brinu o svom zdravqu, preventivno!

Ne treba ~ekati da se organizam pobuni…

I. Dragi}

U NOVOSADSKOM KLUBU

Spomenar Vladimira Vujina U Novosadskom klubu, Ulica Zmaj Jovina 3/1, danas u 18 sati gostova}e sportski novinar lista “Dnevnik” Vladimir Vujin.

Govori}e o svojoj kwizi “Sentimentalni spomenar - sportski koriseji Novog Sada”. U progra-

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

akciji „Otvorena vrata Doma zdravqa“ svoje zdravstveno stawe je do sada proverilo oko 15.000 gra|ana iz Novog Sada i okoline i na osnovu dosada{wih analiza kod ve}ine je alarmiran povi{en pritisak, holesterol i trigliceridi. I {ta nakon ura|enih pretraga? Jesu li se zapitali o stilu `ivota koji vode, a koji o~igledno nije povoqan za organizam? Ho}e li ne{to promeniti u korist svog zdravqa?

Na`alost, mnogi ne pridaju tome zna~aja i nastavqaju s lo{im navikama, s nezdravom

„Levi spoqni to~ak na pogonskoj osovini otpao je zbog pucawa {rafova“ kazali su nam u policiji.

Slu~aj je prijavio putnik, a u Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad“ ju~e su rekli da kada policija iza|e na lice mesta ne komentari{u nezgodu. Saobra}aj je, vele u gradskom prevozniku, dinami~na delatnost i uvek se mo`e ne{to desiti,“ Trudimo se da autobusi iza|u iz gara`e tehni~ki ispravni, ali na neke okolnosti ne mo`emo da uti~emo, ka`u u GSP-u.

Z. D.

mu u~estvuje trio “Kreativ”, Milica Tomi}, Jovana Luka~ flauta i Sawa Radulovi} klavir, u~enice tre}eg razreda sredwe muzi~ke {kole “Isidor Baji}” u klasi profesorke Ksenije Mijatovi}.

Q. Na.

Slike Dragane Savi} Izlo`ba slika autorke Dragane Savi} bi}e otvorena sutra u 18 sati u Galeriji ogranka „Platoneum“, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Postavku }e otvoriti likovni kriti~ar Sava Stepanov.

N. R.

V REMEPLOV

NA NAJPROMETNIJOJ RASKRSNICI, UPRKOS KAMERAMA

I poklopac u centru dobio noge Stranice novinskih tekstova ispisane su o kra|ama poklopaca {ahtova, spomen-plo~a, bisti, ~ak i delova muzejskih eksponata, kao {to su ostaci nekada{weg Varadinskog mosta, ali slabo se {ta izmenilo. Poklopci nestaju, qudi povremeno upadnu, o{teti se i po koje vozilo, a krajwi ra~un pla}amo svi, po{to grad pla}a zamenu.

I dok se ovakvi slu~ajevi de{avaju u slabo prometnim i mra~nim ulicama, ju~e je bez poklopca ostao {aht na Bulevaru oslobo|ewa i Jevrejske ulice,

Na bazen od 13 do 15 sati Radno vreme zatvorenog bazena bi}e promeweno danas zbog vaterpolo utakmice izme|u VK „Vojvodina“ i VK „Prorecco“. Bazen }e raditi u jednoj gra|anskoj smeni u od 13 do 15 sati. Utakmica po~iwe u 19 sati, a ulaz je besplatan. N. R.

gde dnevno pro|e nekoliko hiqada qudi. Sre}om, neko je ipak postavio paletu preko rupe, ali od palete je boqe da je neko spre~io samu kra|u.

Lopovi }e skidati poklopce dokle god imaju gde i kome da ih prodaju. A ako je ve} neko maznuo poklopac na najprometnijoj raskrsnici u gradu, vaqda }e i te famozne kamere, koje su na ovoj raskrsnici odavno, doprineti da saznamo identitet jednog od pripadnika „bronzane mafije“.

S. K.

Foto: R. Hayi}

GSP PRO[IRIO PRODAJNU MRE@U

Za markice jo{ tri kioska Gradski prevoznik }e od danas pa do utorka 7. decembra prodavati mese~ne markice na jo{ tri nova prodajna mesta.

Kiosci }e raditi od 10 do 17 ~asova ispred nekada{weg „Interservisa“ na Bulevaru Mihajla Pupina, u Ulici Maksima Gorkog na platou kod Spensa i na Bulevaru oslobo|ewa

ispred nekada{weg „Filipsa“. Mese~ne markice se mogu kupiti na jo{ pet lokacija u gradu od pro{log meseca i na terminalima Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Zaposleni markice mogu da kupe na {alteru MAS-a radnim danom, od 7 do 15 ~asova.

Z. D.

U MZ „KLISA”

O {titnoj `lezdi i osteoporozi Predavawa „Kako prepoznati bolest {titne `lezde“ i „Osteoporoza“ bi}e odr`ana danas u 18 ~asova u Mesnoj zajednici „Klisa“, Savska ulica 27. ^lanica Gradskog ve}a za zdravstvo

profesorka dr Aleksandra Novakov–Miki} prisustvova}e predavawima, koja se prire|uju u okviru akcije Doma zdravqa „Boqe spre~iti nego le~iti“.

I. D.

Seminar o primeni softvera Pelikan na korzou Me|u novosadskim |acima 1. decembra 1921. brzo se proneo glas da na korzou jedan seqak iz Ka}a prodaje `ivog pelikana. Mnogi su hteli da vide pticu o kojoj su samo ~itali u raznim kwigama. Seqak je svima govorio kako je love}i divqe patke u Ka}kom ritu, video ve-

liku gusku, ga|ao je sa~maricom i pogodio u krilo. Tek je od starijih qudi u selu ~uo da je ulovio ~uvenu pticu - ribolovca, kojih je nekada bilo veoma mnogo u ovim krajevima, ali su nekuda odletele posle velike poplave Novog Sada 1876.

N. C.

Info-seminar na temu „Primena savremenih softvera u poslovawu“ odr`a}e se danas u 12 ~asova u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad, Ulica narodnog fronta 10/2. Seminar }e se baviti mogu}nostima programa „Edicija mali poslovni program 2“ u oblastima pra}ewa poslovawa i vo|ewa poslovnih procesa.

K. J.

„Trenutak u prolazu” Izlo`ba Smiqane Haxi} “Trenutak u prolazu” bi}e otvorena danas u 19 ~asova u Malom likovnom salonu Kulturnog centra, Bulevar Mihaila Pupina 9. Izlo`ene minijature u kombinovanoj tehnici

s fotografijama i ru~no oblikovanim papirom predstavqaju nastavak i produbqivawe ideje koju je umetnica ve} pokazala na izlo`bi Tajnovita planeta Zemqa.

J. K.

Foto: R. Hayi}

Vitamini ~uvari zdravqa Koja je uloga vitamina i koliko su va`ni za zdravo odrastawe saznali su ju~e mali{ani u vrti}u „Guliver“ Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“. Povodom Svetskog

dana deteta, a pod sloganom „^a{a vitamina-~uvar zdravqa“ u goste su im do{li predstavnici „Multivite“, koji su decu i darivali paketima ovog proizvoda.

A. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 13 sati ulice Toplice Milana od 9 do 19 i Devet Jugovi}a 4. Veternik: od 8.30 do 10.30 Ulica Stevana Sin|eli}a. Futog: od 8.30 do 12.30 ulice Sowe Marinkovi} i Mo{e Pijade. Kisa~: od 8.30 do 13 Novi Kisa~. ^erevi}: od 8.30 do 11 celo naseqe. Bano{tor: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa Prqu{a.

8

sreda1.decembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

U „RADOSNOM DETIWSTVU” NAJAVILI

Novogodi{we `urke i u vrti}ima

ZBOG IZUZETNOG INTERESOVAWA U PRODAJU PU[TENO JO[ 1.500 ULAZNICA ZA KONCERT 17. DECEMBRA

„Dnevnik” vodi na „Parni vaqak”

Posledwi paket od 1.500 ulaznica za novosadski nastup kultnog zagreba~kog benda „Parni vaqak“ pu{ten je u prodaju, ~ime }e 17. decembra, za kada je zakazan koncert, biti postignuta maksimalna popuwenost Velike dvorane Spensa. U saradwi sa organizatorima, „Dnevnik“ }e danas pokloniti dva puta po dve ulaznice najbr`im ~itaocima koji se od 14 do 14.05 ~asova jave na broj telefona 528-765.

Po re~ima organizatora, prvobitno pu{tene ulaznice za parter i tribine prakti~no su rasprodate i ostalo je jo{ nekoliko desetina, dok se dodatne ulaznice za tribinu Zapad 2 prodaju po ceni od 1.750 dinara.

Za koncert „Parnog vaqka“ na Spensu vlada neverovatna zainteresovanost, iako je ovaj bend

nedavno odr`ao dva koncerta u prepunoj beogradskoj „Areni“, i za o~ekivati je da }e i ove dodatno {tampane ulaznice „planuti“ u kratkom roku. Karte se mogu kupiti na blagajni Spensa, u poslovnicama „OTP“ banke i u Pariskom magazinu gde se nalazi prodajno mesto „Gigstiksa“, a kupovina je mogu}a i na internet stranici www.tickets.rs.

Po~etak koncerta zakazan je za 20 ~asova, nakon ~ega }e uslediti tri sata kvalitetne svirke energi~nih rokera, koja ni po ~emu ne}e zaostajati za onom u Beogradu. Publika je na prethodnim koncertima odli~no reagovala na dva nova singla „Nakon svih godina“ i „Stvarno nestvarno“, dok se premijera tre}eg o~ekuje upravo u Novom Sadu, 17. decembra.

J. Z.

TRADICIONALNA MANIFESTACIJA ZA DECU

Po~eli „Decembarski zmajdani” Manifestacija za decu „Decembarski zmajdani“ po~iwe danas i traja}e do 6. decembra, kada se obele`ava 177 godina od ro|ewa na{eg najve}eg pesnika za decu Jovana Jovanovi}a Zmaja. Ova manifestacija je ustanovqena pre 17 godina upravo u ciqu obele`avawa ro|endana Jove Zmaja, a od skora se u okviru „Zmajdana“ odvija i Festival monodrame za decu.

Program „Decembarskih zmajdana“ odr`ava}e se u maloj sali Pozori{ta mladih, a otvarawe je zakazano za danas u 10 ~asova kada }e posetioce pozdraviti direktor „Zmajevih de~jih igara“ Du{an \ur|ev. Usledi}e tri monodrame za decu: „Patkica devoj~ica“ Jelene Rako~evi}, „Vrabac tu`ibabac“ Zorana Belo{evi}a i „Ja sam pas i zovem se Salvatore“ Miqana Vukovi}a.

U ~etvrtak }e od 10 sati na istom mestu biti izvedene monodrame „[ta se kuva u Sedmom kraqevstvu“ Biqane Kostantinovi}, „Obu}areve cipele“ Dragana

Pe{i}a i „Na krilima leptira“ Jelice Brestovac.

Na De~jem odeqewu Gradske biblioteke istoga dana odr`a}e se predstavqawe kwige „Tegle}a sre}a“ autora Pop D. \ur|eva u 17 ~asova.

Tre}eg dana, u petak, „Zmajdani“ }e na kratko otputovati u Beograd gde }e od 12 ~asova u Biblioteci grada Beograda po~eti predstavqawe novih izdawa Zmajevih de~jih igara - „Zmajevo pesni{tvo za decu i usmenokwi`evna tradicija“ Tamare Gruji}, „Cvr~ak ili mrav“ Vasilija Radiki}a i „Nacrt za periodizaciju srpske kwi`evnosti za decu“ Miomira Milinkovi}a.

Posledweg dana „Decembarskih zmajdana“ u ponedeqak 6. decembra u prostorijama „Zmajevih de~jih igara“, Zmaj Jovina ulica 26, bi}e dodeqena nagrade „Rade Obrenovi}“ za najboqi roman za decu i mlade objavqen ove godine i nagrada „Sigidrug“ za pobednika 19. festivala monodrame za decu. Ceremonija po~iwe u 12 ~asova. J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Pe~at u crvenom vosku”

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i

petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana “Pe~at u crvenom vosku” @akline Ki{.

Re~ izdava~a: “Misteriozna, slojevita pri~a, inspirisana istinitom ispove{}u, koja otvara prostor za druga~iji pogled na ulogu qudi koji su obele`ili istoriju ovih prostora s po~etka 20. veka. Lenka `ivi `ivotom mlade slu{kiwe u bogata{kom domu u Pan~evu, u vremenu burnih politi~kih previrawa tog doba, suo~ena sa raspadom starih i stvarawem novih dr`ava i uticajem qudi iz senke na `ivot obi~nih gra|ana... Ena svoje dane, pro`ete stresovima i nesigurno{}u, `ivi u istom tom gradu, sada u drugoj dr`avi, stotinu godina kasnije, u 21. veku... Glavna junakiwa ne naslu}uje {ta }e joj doneti seanse hipnoti~ke regresije za koje se opredequje u poku{aju da spozna koren no}nih ko{mara... Mogu li se pro{lost i sada{wost nenadano sresti? Da li se emotivna stradawa `ena kroz istoriju ponavqaju uz formu koja dobija druga~ije oblike? Postoje li slu~ajnosti?”

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Roditeqi }e i ove godine mo}i za do~ek Nove godine da ostave decu u nekom od de`urnih vrti}a „Radosnog detinstva“. Cena }e kako ka`e direktor Borislav Samarxi} ostati ista kao i predhodnih godina i iznosi}e oko 2.000 dinara. Dolazak Deda Mraza u vrti}e, posebno }e se pla}ati, ali }e o ceni odlu~ivati saveti roditeqa, a ne uprava vrti}a.

- Kao i svake godine, i ovog 31. decembra organizova}emo do~ek za mali{ane, a uskoro kre}emo s anketom me|u roditeqima da vidimo koliko ima zainteresovanih. Ukoliko se recimo prijavi i 5.000 mali{ana, to ne}e biti problem, jer na osnovu broja dece odre|ujemo i

broj de`urnih vrti}a. Ina~e u cenu je ura~unata novogodi{wa ve~era, spavawe i doru~ak, a svake godine vaspita~i organizuju i razna iznena|ewa, poput vatrometa - ka`e za na{ list Samarxi}.

Saveti roditeqa uskoro }e odlu~ivati i o dolasku Deda Mraza u vrti}e, koji }e donositi deci paketi}e i sa kojim }e mo}i da se slikaju, - Uprava Pred{kolske ustanove ne}e se me{ati u organizaciju proslava, pa }e saveti roditeqa u svakom vrti}u odlu~iti da li }e za dolazak Deda Mraza davati 500 ili 1.000 dinara, kao i gde }e nabavqati paketi}e i {ta }e biti u wima. Ove godine nam je besplatne paketi}e za

svu decu obezbedio „Univereksport“ navodi Samarxi} i dodaje da sem ovih, mali{ani ve}

tradicionalno dobijaju i paketi}e od humanitarne organizacije „Duga“.

Q. Na.

AKCIJA MLADIH NOVOSADSKIH TVITERA[A

Oflajn promocija onlajn prijateqa Dvoje mladih qudi, ulica, blok~i}, marker, fotaparat i kasnojesewe o{tro sunce. I da, {to je najva`nije, ideja! Ideja da se na blok~i} pi{u nadimci drugara sa dru{tvene mre`e Tviter i da se lepe na one objekte i predmete iz okru`ewa koji ih asociraju ne te qude. Sve se de{ava pre godinu dana u Zagrebu. Akteri su Danijel [iviwski i Tihana Ana Reqi}.

Pauza... Premotavamo film u vreme sada{we. Trg je novosadski, ekipa je novosadska, wih desetak, ta~ka povezivawa - opet Tviter.

Akcija „Tvitaging“ - novosadska verzija.

- Ja sam se preselio u Novi Sad zbog studija a Tihana je ostala u Zagrebu, me|utim, ovde vrlo brzo upoznajem qude. Kako? Pa preko Tvitera. Na jednom od okupqawa sam ispri~ao {ta smo Tihana i ja radili i Dragana dolazi na ideju da to uradimo i ovde obja{wava Danijel [ivawski.

Dakle, Tviter kao inspiracija i qudi skriveni iza nadimaka od kojih neke poznaju i u „oflajn“ svetu, potrebni su ali

i dovoqni elementi da akcija za`ivi.

- Pronalazili smo razli~ite natpise, grafite, detaqe na zgradama u centru i povezivali ih sa stvarnim qudima. Postavili smo fotografije na svoje naloge na „Tviteru“ i iznenadili se koliko su qudi bili odu{evqeni. I kako to ve} lan~ano ide, osoba koja prati moju aktivnost na Tviteru tzv.

^ITAOCI PI[U SMS

follower (pratilac) mo`e to da vidi ali {to je va`nije i onaj ko prati mog pratioca mo`e isto tako da dobije istu informaciju. I tako se mi reklamiramo. Jer svako od nas je brend a zna{, vi{e veruje{ nekom koga prati{ nego nekoj reklami koja je upu}ena svim qudima - obja{wava Dragana Jovi{evi}, koja je uz Danijela spiritus movens ~itave akcije.

Kada su sumirali sve {to su uradili, dobili su i termin kojim ovo mo`e da se imenuje - „gerila marketing“, odnosno, kako obja{wavaju, kako da „oflajn“ dobijete „onlajn“ reklamu.

- „Gerila marketing“ je termin koji ve} postoji, dakle, nismo ga mi izmislili, a ozna~ava nekonvencionalan sistem promocije za koji je potrebno utro{iti vreme, imati energiju i ma{tu, bez ijednog ulo`enog dinara. Kampawe koje se organizuju su uglavnom interaktivne i korisnici su targetirani na neo~ekivanim mestima. Ciq „gerila marketinga“ je da stvori jedinstven koncept koji podsti~e na razmi{qawe i koji je sam po sebi viralan - obja{wava Dragana Jovi{evi}.

Da pojasnimo, viralni marketing bi se jednostavno mogao objasniti kao internetska usmena predaja. Re~ je o marketin{kom alatu koji podrazumeva {irewe promotivnih sadr`aja na mestima gde se okupqa najvi{e korisnika. Mogo bi se prevesti u onu op{tepoznatu narodnu izreku „dobar glas daleko se ~uje“, {to je jedan od osnovnih elemenata „Tvitera“ kao dru{tvene mre`e iliti virtuelnog mesta masovnog okupqawa korisnika. U ovom slu~aju, umesto proizvoda se promovi{u qudi, korisnici Tvitera.

J. Zdjelarevi}

065/47-66-452

Neka (me) gleda ko ho}e I pri samoj pomisli na RTS, ose}am neki strah, jezu, nelagodnost... i sl. Kako i ne bi, kad su me godinama pla{ili ratovima (u kojima nismo u~estvovali ), inflacijama, devalvacijama, kriminalom, ubistvima... trovali me mr`wom prema drugim narodima i onima sa kojima sam `iveo u istoj dr`avi... itd. Kad je to prestalo, reprizirali su nam reprize, repriziranih TV serija i 48 sati svadba.

Pre par godina uvedem kablovsku i internet i oprostim se od RTS-a, ali, pre neki dan dobio sam obave{tewe, po kome je RTS nacinalno dobro, dostupno svima i kao takvo, u skladu sa Ustavom, mora da se pla}a! A ko }e da plati sve traume {to sam pre`iveo gledaju}i RTS, sve la`i i obmane? Uostalom, mo`da sam i ja za nekog blago, dostupan svima, i ko god ho}e mo`e da me gleda do mile voqe, i ne mora ni{ta da mi plati!

063/1050... *** Kako to na Najlonu hapse qude koji prodaju piratske diskove, a kod Spensa u blizini suda ne?? ^ak postoji kiosk sa piratskim diskovima!!!

063/7244... *** Ka`e TV u Boru u protekle ~etiri godine izvr{eno 12.000 pqa~ki rud.top.basena. Zna~i ukradeno je sve osim rupe. Malo morgen je to rekord kako bi rekao jedan nedodirqivi.

Rekord je ono {to uradi kupi jednu luku i dobi svu zemqu gra|evinsku osim Ov~e, Bor~e, grada Beograda i Novog Beograda, sve do Obrenovca. Ne znam ta~no, a mo`da je najboqe i wega pitati {ta pripada pogodbi, a ono {to ne pripada da ~ovek pokloni i ta~ka na pqa~-

ku... Pardon, na tranziciju vaqda smo qudi.

Jer qudi se vezuju za re~ a stoka za rogove. E sada, u moje vreme su se lopovi vezali za radijator ali privremeno, dok se ne ka`e istina, a onda je i{lo ono {to sleduje, po redu i zakonu, tj. ni po babi ni stri~evima, ve} zakonu boga jedinoga...

064/2491... *** Pozivam odgovorne u GRAS-u da ozbiqno razmisle o pobq{awu reda vo`we na liniji Novi Sad-Ka}-BudisavaKoviq oko 18 sati. Obrazlo`ewe: ka}ki bus ide 87 pre i 60 min. posle 18 sati.

Budisavski 20 pre i 30 min. posle 18 sati i Koviqski 45 pre i 35 min. posle 18 sati.

Bilo je donekle podno{qivo dok je koviqski s polaskom u 18,00 bio dupli.

Me|utim, nepodno{qivo je odkad je taj zamewen obi~nim, kratkim.

069/2280... *** Ta~no tako gospo’n 065/4513... „gra|ani Haga“ i wima sli~ni, odavno bi u pravnoj dr`avi bili „dr`avqani Holandije“. A Vi? [ta je sa Vama? Ba{ ste pravi politi~ar! Kad treba ne{to sakriti, a Vi odmah po Kosovu, „velikim zaslu`enim penzijama“, po „starim policajcima“ koji vam kanda bas ne le`e mnogo?! Da niste mo`da imali, ne daj bo`e, {togod sa wima...? Gospodine, da je sada kao {to je bilo onda - narod bi bio zadovoqan! Mo`da Vi ne... S po{tovawem 063/523... *** Jeste ~uli deco, verujte bez {ale, otvara se {kola za za naivce male. Ka`e ~ika Vuk i

ostane `iv. Za{to? Scena jedan, Stara Pazova kum nije dugme ali SPO jeste. Scena dva, kum jeste dugme, a onima }e da se~emo ruke. Scena tri, juri{ bez kowa kod kowa. Scena ~etiri, Kosovu treba dati vi{e od autonomije, a mawe od republike. Scena pet, galame na sva usta da je Kosovo Srbija, a Srbija postaje Kosovo. Vuk je }urak naopako obukao, oliwao, omatorio.

NE, ne }ud nije promenio jo{ uvek boluje od grandomanije visoke vrednosti. Doktor!!! PS: dijagnoza tutus familijaris (zna~i to va`i i za onu ~lanicu UO NIS-a).

064/2491... *** Ukidate porez na mobilne telefone. Kada }ete ukinuti porez na oru`je? Taj namet nije mali. Registrovanog oru`ja mo`ete se osloboditi poklonom dr`avi ili prodajom nekom ko poseduje dozvolu. Za 5 godina pla}awa poreza kupi}u na crnom tr`i{tu nov pi{toq i ako nekog ucmekam sa registrovanim ili ne registrovanim oru`jem isto mi se pi{e.

064/1258... *** S kim si onaki si. Ta~no? Ta~no! Bolno iskustvo potvr|uje dijagnozu. Zakqu~ak: za{titnik pacijenata ne sme imati kancelariju ili radno mesto u Domu zdravqa. Po sili zakona zajednice i usled zbli`avawa sa zaposlenim sa kojim radi, dru`i se, hrani se, pije kafu, koristi isti toalet, lift, ulaz itd. Samim ~inom se gubi uloga za{titnika pacijenata, tj. prelaskom modus vivendi koji je kontraproduktivan.

Dolazi se do onoga drugoga „Vrana vrani ne kopa o~i“. To je isto kao kada planer deli kancelariju sa nadzornim organom. Na `alost nema samo koletelarne {tete ve} pacijenti i umiru. Pacijent balkanik...

064/2491...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda1.decembar2010.

9

DECEMBARSKI BUM-BUM BI]E POD BUDNIM OKOM NADLE@NIH

Ko baci petardu, plati}e Kao i svake godine, i ove }e prazni~nu groznicu obele`iti prigodne proslave propra}ene neverovatnim koli~inama petardi i svetle}ih raketa. Mali broj qudi zna odakle se takve stvari nabavqaju, ali je sigurno jo{ mawe onih koji su upu}eni u zakone koji prate prodaju i upotrebu pirotehnike.

Na gradskim pijacama i ulicama, te oko {kola uskoro }e se ~uti {aputawe "petarde, petarde".

Ova roba, ve} pred praznike, mo`e se na}i na gotovo svakom }o{ku i kako to ve} ide, deca su najboqe mu{terije. Zbog svega ovoga komunalna policija priprema veliku akciju, kontrole uli~nih prodavaca, koji pred praznike prodaju i petarde.

Na~elnik komunalne policije Neboj{a Radovanac ka`e za na{ list da }e poja~ana kontrola

krenuti polovnim meseca, a da }e komunalni policajci sem prodavaca mo}i da ka`wavaju i one koji bacaju patarde.

Pirotehnika u ~etiri klase Pirotehni~ka sredstva dele se na ~etiri klase. Prvu i drugu mogu da kupuju gra|ani, a tre}u i ~etvrtu samo osobe koje imaju odobrewe za nabavku od MUP-a. Prvu klasu mogu da kupuju i deca do 18 godina, a to su zapravo male petarde sli~ne {ibici. U drugu klasu spadaju zelene petarde. Petarde i rakete u maloprodaji moraju imati nalepnicu na srpskom jeziku koja sadr`i naziv pirotehni~kog sredstva, naziv uvoznika i uputstvo za upotrebu.

Komunalna policija ima}e de`urstva i za do~ek Nove godine, pa oni koji budu bacali petarde u centru, a pri tome ih uhvate, tako|e }e pla}ati kaznu.

- Jednim delom ovaj posao radi}emo sami, a u nekim slu~ajevima ima}emo organizovane akcije s policijom. Ova godina }e se razlikovati od ostalih, jer komunalna policija sem {to ka`wava ima pravo i da oduzima robu, {to nije bio slu~aj s inspekcijama – istakao je sagovornik.

I lekari Doma zdravqa "Novi Sad" apeluju na roditeqe da ne dozvoqavaju deci bacawe petardi i drugih eksplozivnih naprava, kao i da narednih dana, pogotovo oko Nove godine i Bo`i}a, strogo kontroli{u de~je xepove i torbe. Lekari apeluju i na vlasnike trgovina i pija~nih tezgi da ne nabavqaju petarde i sli~ne eksplozivne naprave ili da ih barem ne prodaju deci. Nesmotreno{}u se mo`e dogoditi da iz bezazlenih de~jih igara nastanu te`e povrede koje }e ih pratiti kroz ~itav `ivot.

Za one koji neovla{}eno bacaju petarde predvi|ene su nov~ane kazne do 20.000 dinara ili zatvorska kazna do 60 dana.

U okviru akcije komunalna policija }e ~e{}e patrolirati oko {kola, na trgovima i drugim mestima gde budu javna okupqawa, a onome koga uhvate da baca ili prodaje petarde napisa}e prekr{ajnu prijavu.

U Novom Sadu dozvolu za prodaju pirotehni~kih sredstava ima nekoliko prodavnica, a jedana od njih je i "[ime – specijalni efekti“.

Q. Nato{evi}

JU^E IZOSTALI PREGOVORI [TRAJKA^A I POSLOVODSTVA

Danas dijalog sti`e u „Stan”? [trajka~ki odbor iz JKP "Stan" i poslovodstvo nisu ju~e pregovarali u vezi zahteva sindikata, a danas je zakazan zajedni~ki sastanak Upravnog odbora preduze}a i [rajka~kog odbora. Za{to nije ju~e bilo socijalnog dijaloga, kako je bilo obe}ano na zboru u ponedeqak, prvog dana {trajka, direktor Milenko Peri~in nije mogao da objasni, jer ne odlu~uje samostalno.

Ju~e je bila inspekcija rada u "Stanu" povodom prigovora [trajka~kog odbora o uvedenom minimumu procesa rada tokom {trajka. Sindikat je ulo`io `albu inspektoratu smatraju}i da je radno uposlen prevelik broj radnika, ukupno 160.

Peri~in je kazao da je pomo}nik direktora za pravnoekonomske poslove Du{an Lopi~i} tra`io da ga razre{i du`nosti, kako je na zboru u ponedeqak i re-

kao okupqenim radnicima. Povod za to je lavina prozivki, upu}enih Lopi~i}u u ponedeqak na radni~kom zboru, zbog kako je re~eno lo{eg vo|ewe preduze}a.

Me|utim, Peri~in je kazao da o tome zbog prezauzetosti nije ju~e razgovarao sa svojim pomo}nikom. Nezvani~no saznajemo da je Lopi~i} od ju~e na godi{wem odmoru, mada je vi|en u preduze}u.

Podse}amo, JKP "Stan" je u {trajku od ponedeqka, a sindi-

ni, a s ciqem da uti~u na svoje okru`ewe da se bore protiv HIV-a, diskriminacije i tabua.

Kako je koordinatorka projekta za Novi Sad Tijana Radovanovi} rekla, do mladih se najlak{e dolazi preko muzike, te je zato projekat tako i koncipiran.

- Na{a ciqna grupa su mladi od 13 do 19 godina, jer u tom uzrastu najvi{e mladih stupa u seksualne odnose. Muzika je univerzalni jezik, te ga oni najlak{e i razumeju. U~e}i koreografiju, mi wih zapravo u~imo o HIV-u i uop{te o predrasudama koje na{i qudi imaju prema obolelima objasnila je Radovanovi}. D. B.

Li{}e na zemqi, zima na pragu Novi Sad je zakora~io u poznu jesen, a davno po`utelo li{}e svakoga dana sve vi{e i vi{e opada. Najvi{e ga ima po parkovima, du` bulevara, a "`utih zna~aka" ima i na Novom nasequ. Opalo li{}e stvara jedinstvenu atmosferu smene godi-

{wih doba i nagove{tava zimu, ali ako se ne uklawa mo`e proizvesti pravu tarapanu. Me|utim, da bi grad bio ~ist li{}e se svakodnevno sakupqa, a za to su zadu`eni radnici "Gradskog zelenila", koji neumorno obavqaju svoj posao.

B. M.

MALI AKCIONARI „ZVEZDE” NEZADOVOQNI PONU\ENOM CENOM

Ne}e prodaju, ve} reviziju

Mali akcionari nekada{weg Trgovinskog preduze}a "Zvezda" koje sada posluje pod imenom "Neostar"nezadovoqni su cenom akcije od 600 dinara koliko je ve}inski vlasnik ponudio radi otkupa.

Na ju~era{wem skupu oni su izneli primedbe na na~in privatizacije ove trgovinske firme i na ono {to se de{avalo u "Zvezdi" od kada je konzorcijum, koji su ~inili Petar Skokandi} i Miqan \urovi} po~eo da gazduje. Na skupu je re~eno da tra`e reviziju vlasni~ke transformacije, a ponudu od 600 dinara po akciji ocenili su kao sramnu , imaju}i u vidu kapital preduze}a. Skup akcionara uprili~io je "Neostar" sa brokerskom

ku}om „TDK broker” u ^a~ku, po{to namerava da otkupi 30 odsto akcija koje pripadaju malim akcionarima.

U ponudi je navedeno da je krajwi rok za davawe naloga za prodaju 15. decembar. Me|utim, oko trideset malih akcionara koliko je bilo prisutno postavilo je pitawe po kom zakonu moraju do polovine decembra da prodaju akcije i ko je i na osnovu ~ega procenio vrednost wihovih akcija.

Kako je rekla jedna od malih akcionara Maja Vujanovi} dopis koji je poslat akcionarima predstavqa"vi{e kao pretwu, jer ako se akcije ne prodaju cena }e im biti jo{ ni`a".

Z. Deli}

U CRKVI PRESVETOG SRCA ISUSOVOG U FUTOGU

Plesom protiv diskriminacije U okviru projekta “Dens for lajf”, danas }e se u Novom Sadu odr`ati niz akcija i tako biti obele`en Svetski dan borbe protiv side. Pre samog plesa, prva u nizu akcija po~iwe od 10.30 sati kada }e u~enici Fakulteta za menaxment deliti promotivni materijal vezan za samu akciju, a ve} od 13 sati na Trgu slobode bi}e postavqena, sada ve} tradicionalna, Zona bez diskriminacije u isto tako tradicionalnoj saradwi sa Crvenom linijom, Jazasom i Ekumenskom zajednicom.

Cela akcija zavr{i}e se plesom sredwo{kolaca u gimnaziji “Svetozar Markovi}” u me|usme-

kat tra`i isplatu zarada po kolektivnom ugovoru, odgovornost za dugove preduze}a od oko pola milijarde dinara i potpisivawe pojedina~nog kolektivnog ugovora. Peri~in, ve} sada ka`e da ne mo`e biti ispuwen prvi zahtev [trajka~kog odbora o po{tovawu cene rada od 159 dinara, jer za to nema novca. Radnici du`e vreme primaju 65 odsto od utvr|ene cene rada po kolektivnom ugovoru.

Z. Deli}

Foto: R. Hayi}

Padao malter, otka~io veliki luster Od 18. septembra kada se obru{io deo maltera sa svoda zbog ~ega se otka~io i veliki luster u centralnom delu rimokatoli~ke crkve Presvetog srca Isusovog u Futogu do danas nije ni{ta preduzeto na sanaciji o{te}ewa. Mesec dana nakon obru{avawa zahvaquju}i pomo}i vernika, postavqene su skele ispod o{te}enog dela svoda, {to je omogu}ilo stru~wa-

Kako saznajemo od `upnika Antuna Kopilovi}a, gradski Zavod za za{titu spomenika je pregledav{i o{te}ewa nalo`io mere za sanaciju.

- Dok ne budemo imali procenu vrednosti radova, ne mo`emo se nikom obratiti za pomo} – ka`e `upnik Kopilovi}. - Poslali smo samo dopis Zavi~ajnom odboru futo{kih Nemaca, koji je

Nekada

Sada

Foto: B. Lu~i}

Iako je skela na sredini broda crkve, obavqaju se bogoslu`ewa. U Zavodu za za{titu spomenika ka`u da crkva treba pismeno, pored predmera radova, da zatra`i i predra~un Foto: A. Erski

JU^E U POKRAJINSKOM PARLAMENTU BESPLATNO MEREN NIVO [E]ERA U KRVI

Vojvodina protiv dijabetesa

Ni sneg ni vetar Novosa|ane ju~e nisu spre~ili da do|u u Skup{tinu Vojvodine i besplatno izmere nivo {e}era u krvi.

Savez Dru{tva Vojvodine za borbu protiv {e}erne bolesti prepoznao je ovu potrebu gra|ana, te je i organizovan niz promotivno-edukativnih akcija o dijabetesu. Ujediweni sa Vladom AP Vojvodine i Ministarstvom za rad i socijalnu politiku Republike Srbije, isti~u da samo u Vojvodini ima 200.000 obolelih od ove bolesti, te da o tome itekako treba govoriti. Ju~era{wu, ujedno i zavr{nu, akciju podizawa svesti o dijabetesu upotpunilo je i predavawe dr Dragana Te{i}a, a doga|aju su prisustvovale i sve farmaceutske ku}e koje se bave ovom bole{}u.

D. B.

cima Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Novog Sada da ispitaju stawe, a ujedno je na taj na~in mobilijar u brodu crkve za{ti}en od daqeg eventualnog padawa maltera. U takvim okolnostima, sa skelom na sredini broda crkve, obavqaju se bogoslu`ewa.

2004. sakupio prilog za obnovu fasade i torweva u kom ih obave{tavamo o tome {ta se dogodilo.

Mi smo mala `upa i ne mo`emo izdvoji novac za popravku. Od crkvenih institucija za sada ne mo`emo o~ekivati pomo}. "Karitas" ina~e poma`e, ali kada su

„Od{krinuti prozori” Promocija kwige “Od{krinuti prozori” autorke Nata{e Mikavica bi}e odr`ana danas u 19 ~asova u Galeriji “Prometej”, na Trgu Marije Trandafil 11. Urednica kwige je Ana Soviq, a bi}e prire|en i scensko – muzi~ki program.

I. D.

novi objekti u pitawu, ili aktivnije `upe.

Po re~ima sve{tenika Kopilovi}a, pukotine u malteru svoda hrama su se pojavile jo{ pre desetak godina, na {ta je on blagovremeno upozoravao. Najve}u {tetu, po wegovom mi{qewu, crkvi nanose vibracije od prolazaka kamiona obli`wim putem. Kao mogu}i uzro~nik obru{avawa on navodi i izbor materijala prilikom gradwe crkve od 1906. do 1908. godine.

Naime, umesto od cigala {to je uobi~ajeno, svod ove crkve sagra|en je od betona. Direktor novosadskog Zavoda za za{titu spomenika Milan ]eran ka`e da crkva treba pismeno, pored predmera radova, da zatra`i i predra~un.

- Procedura je takva, na{a ku}a to radi, ali na zahtev stranke – obja{wava ]eran. - U odre|enom roku na{i zaposleni mogu da sa~ine orijentacioni predra~un. To mo`e da uradi i bilo koji licencirani biro na osnovu na{eg predmera radova. Na predstavnicima crkve je da odlu~e kome }e da povere taj deo posla.

U crkvi posve}enoj Presvetom srcu Isusovom u Futogu nije samo svod problemati~an. Ugro`ena je od vlage, u ju`nom delu proki{wava. @upnik Antun Kopilovi} ka`e da je od Ministarstva vera crkva dobila 10.000 evra i da }e to biti upotrebqeno za sanaciju krova u tom ju`nom delu hrama.

Z. Ml.

Sredwo{kolci presko~ili granice U~enici i nastavnici {kola iz Novog Sada, Ma|arske i Hrvatske, u~esnici projekta protiv nasiqa me|u vr{wacima pod nazivom ''The big in tiny shoes'' ("Veliki u malim cipelama") ve} nekoliko dana dru`e se u Novom Sadu gde su ju~e posetili Gradsku ku}u. Primili su ih zamenik gradona~elnika Zoran Mandi} i ~lan Gradskog ve}a Milan \uki}. U projektu u~estvuju O[ "Ivan Goran Kova~i}" iz

Slavonskog Broda, "Panonija" iz Budimpe{te i O[ „Branko Radi~evi}“ iz Novog Sada.

- Projekat poku{ava da starije u~enike vrati u mla|e dane kako bi se setili s ~im su bili suo~eni u konfliktnim situacijama. Tako mo`ete boqe da otkrijete uzroke konflikata i da re{avate sukobe. Grad }e uvek podr`avati prave `ivotne vrednosti - rekao je Zoran Mandi}.

A. V.

sreda1.decembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

Grejawe u Subotici skupqe za deset posto SUBOTICA: U Subotici je od danas daqinsko grejawe skupqe u proseku za 9,9 posto. Odluku o promeni cenovnika JKP „Suboti~ka toplana” donelo je Gradsko ve}e.

Fiksni deo koji korisnici pla}aju poskupeo je za {est odsto, a varijabilni za 12 odsto. Varijabilni deo cene ~ine tro{kovi energenata koji se koriste u proizvodwi toplotne energije, a drugi deo cene predstavqa fiksne tro{kove.

Korisnici grejawa u stanovima }e fiksni deo pla}ati 24,90 dinara po kvadratnom metru, poslovni potro{a~i 338,64, a poslovni potro{a~i van privrede 278,88 dinara po kilovat ~asu. Fiksni deo se pla}a godinu dana. Varijabilni

deo se izmiruje za vreme isporuke toplotne energije i za stambene potro{a~e iznosi ~etiri dinara po kilovat ~asu, za poslovne potro{a~e 6,80, a poslovne potro{a~e van privrede 5,60 dinara po kilovat ~asu.

- Odobreno pove}awe cena obezbe|uje stabilno funkcionisawe sistema, i redovno izmirewe obaveza prema Srbijagasu. U proteklih nekoliko meseci i ostali ve}i gradovi u Srbiji su pove}ali cene ovih usluga. Beograd i Novi Sad koji jo{ uvek cene utvr|uju po metru kvadratnom, pove}ali su cene za 30 odsto - ka`e ~lan Gradskog ve}a za komunalije i ekologiju Suzana Duli}.

A. A.

Humani „Suncokret” ZREWANIN: Udru`ewe za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama „Suncokret” iz Zrewanina, povodom Me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom, organizuje u Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” humanitarni koncert pod nazivom „Sami ne mo`emo puno, ali zajedno mo`emo sve”. Koncert }e biti odr`an sutra, u 21 sat, a nastupi}e grupe „Raskr{}e” i „Blek Xek”. Ulaz je 100 dinara, a sav novac od prodatih karata bi}e prilo`en u humanitarne svrhe. @. B.

Osniva~ka skup{tina srpsko-ruskog jedinstva @ABAQ: Na Dan Republike, 29. novembra u @abqu je odr`ana Osniva~ka skup{tina Udru`ewa srpko-ruskog jedinstva. Skup{tini kojoj je predsedavala Marija Malinovi} ~lan inicijativnog odbora, prisustvovali su ata{e za kulturu i savetnik ruske ambasade u Beogradu Aleksandar Kovanihin i Svetozar Ikonov iz ogranka Srpskoruskog jedinstva iz Titela. Za predsednika je izabrana Dubravka Dudi}, potpredsednika Mirko Milovac, a sekretara Marija Malinovi}. U sve~anom delu programa pevao je crkveni hor Svetog vaznesewa gospodweg iz ^uruga pod upravom Bo`ice Blagojevi}.

L. N.

„Partizan sam, tim se di~im” – himna [ID: Predsednik op{tinskog odbora SUBNOR-a Sava Ro{i} sazvao je vanrednu sednicu Skup{tine. Ro{i} je govorio o novom zakonu koji nala`e ponovnu registraciju SUBNOR-a do 18. februara 2011. godine, kao udru`ewe gra|ana. Za predsednika Skup-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Sani i slon“ (18), „@ena sa slomqenim nosem“ (19.45), „Dru{tvena mre`a“ (21.45)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Pera Dobrinovi}“: drama „Timon Atiwanin“ (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: „Par~e no}i“ (20) Novosadsko pozori{te: „San letwe no}i“ (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su DEVOJ^ICE: \uka [abi}, Ivana Baka, Violeta Rogo`arski i Violeta Rutoni} iz Novog Sada, Sawa Kirilovi} iz Ledinaca, Olgica Horwak iz @abqa, Mirjana Makarin- Plav{i} iz Petrovaradina, Dragana Kalaji} iz Ba~ke Palanke, Adrienne Fekete iz Temerina i Nikolina Vajagi} iz In|ije, DE^AKE: Tijana Petrovi}, Vesna Jovi}, Vera Patari} i Milana @ivkovi} iz Novog Sada, Ilona Svin~ak iz Koviqa, Ana Gavrilovi} iz Sremske Kamenice, Nada Panteli} iz Ba~kog Jarka i Ana Palik iz Kisa~a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Qubinka Stojana Osmanovi} (1935) u 9.45 sati, Ivana Viktora Jakovqevi} (1981) u 10.30, [tefica Frawa Buzarov (1926) u 11.15, Milovan Dragutina Ga{evi} (1934) u 12, Valerija Jano{a Kova~ (1951) u 12.45, Lazar Ilije Baj{ev (1959) u 13.30, Marija Pava Rac (1945) u 14.15 i Radoslava Du{ana Vasin (1939) u 15.

Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Darinka Todora Uzelac (1930) u 15 sati. Na Dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Mileva Milanka Mudrini} (1953) u 15.

Besplatno testirawe SUBOTICA: Pod sloganom „Volim druge, volim sebe”, prvi decembar Svetski dan borbe protiv HIV-a bi}e obele`en na Trgu Slobode danas od 11 do 13 ~asova, kao i u Udru`ewu „Stav plus” od 10 do 16 asova.

Prema podacima Zavoda za javno zdravqe, ove godine registrovane su dve osobe novoinficirane HIV-om, dok je od 1985. godine do danas u Severnoba~kom okrugu registovano 47 inficiranih osoba, od ~ega je 17 obolelo, a 11 umrlo. Prema podacima Instituta za javno zdravqe od 1984. do 30. juna ove godine, u Srbiji su registovane 2.504 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 1.498 osoba obolelo od AIDS-a, dok je 1.407 umrlo, tako da u Srbiji blizu 1.500 osoba `ivi sa HIV-om.

Dobrovoqno, poverqivo i besplatno testirawe Suboti~ani mogu obaviti u Zavodu za javno zdravqe, u periodu od 8 do 13 asova i od 19 do 24 ~asa, u Studentskoj ambulanti Doma zdravqa od 10 do 13 ~asova i na Odeqewu za transfuziologiju Op{te bolnice, u perodu od 7 do 17 ~asova.

A. A.

Predavawe o bolestima zavisnosti NOVI BE^EJ: U okviru implementacije projekta Nacionalne strategije protiv zloupotreba droga u Srbiji, Preventivni centar Doma zdravqa u Novom Be~eju, organizuje danas za nastavnike, roditeqe i u~enike osnovnih i sredwe {kole, predavawe na temu: „Problemi u prevenciji bolesti zavisnosti”. Predavawe }e se odr`ati u pozori{noj sali Doma kulture, po~e}e u 17 ~asova, a predava~ je psihijatar Doma zdravqa u Novom Be~eju dr Tawa Neatnica.

M. K.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

{tine je izabran profesor Radojica Kruni}. Propisana je i zastava: trobojka sa amblemom SUBNOR-a, a himna }e biti pesma „Partizan sam tim se di~im”.

Zborno mesto boraca {idske op{tine je u 11 sati na grobqu u ponedeqak, 6. decembra.

D. S.

DNEVNIK

420-374

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda1.decembar2010.

11

NARODNI POSLANICI POSETILI SUBOTI^KU „KOLEVKU”

Poklon de~aku zara`enom virusom HIV

Predstavnici Pokrajine sa doma}inima u obilasku gradili{ta

URE\EWEM GRADSKOG JEZGRA DO TURISTA I INVESTITORA

Posle obnove zasijao Svetosavski trg

VR[AC: U Vr{cu je ju~e otvoren obnovqen Svetosavski trg u centru grada. Tim povodom u Vr{cu su boravili predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti}, direktor Fonda za kapitalna ulagawa APV Mom~ilo Milovi}. Sa doma}inom predsednikom op{tine ^edomirom @ivokovi}em gosti su obi{li i gradili{te obilaznice, koja }e tranzitni saobra}aj izmestiti iz centra grada i Tehnolo{kog parka u koji }e se za nekoliko nedeqa useliti prvi investitori. Na obnovqenom Svetosavskom trgu obra}aju}i se Vr{~anima, Pajti} je rekao da je Vr{ac zasijao kao najlep{i i najstariji grad u Vojvodini {to }e doprineti ubrzanom razvoju turizma. Ulagawima od preko1,4 milijarde dinara Vojvodina je doprinela da se u gradu izgrade preko potrebni infrastrukturalni objekti, {to }e ubrzati ekonomski razvoj ove i susednih op{tina.

- Danas je zavr{en i put Potporaw – Izbi{te, gde je pokrajina ulo`ila blizu 60 miliona dinara, u obilaznicu oko Vr{ca, uz koju je sme{tena severna industrijska zona, ~ime se stvaraju povoqni uslovi za razvoj

grada i regije. Zala`emo se i da sada{wi aerodrom postane me|unarodni i to }e u velikoj meri omogu}iti Vr{cu i okolini ukqu~ivawe u saradwu sa regionima iz zemaqa u okru`ewu - rekao je izme|u ostalog predsednik Pajti}.

Predsednik op{tine ^edomir @ivkovi} se zahvalio Fondu za kapitalna ulagawa i Vladi Vojvodine na finansijskoj podr{ci na realizaciji brojnih projekata, me|u kojima je i u rekonstrukcija ovog trga na kojem su i spomenici Vr{a~kih i Srpskih velikana Vaska Pope, Sterije, Bore Kosti}a. U obnovu Svetosavskog trga ulo`eno je 95 miliona dinara i ona predstavqa ~etvrtu fazu rekonstrukcije u`eg gradskog jezgra, posle ure|ewa Trga Svetog Teodora Vr{a~kog, porte Svetog Nikolaja i Pozori{nog trga.

Na redu je ure|ewe Trga pobede, ~ime }e centar dobiti kona~an izgled lepe banatske varo{i.

Rekonstrukcija trga ra|ena je prema idejnom re{ewu profesora Predraga Cagi}a, a radove su izveli „Drugi oktobar” i „Hemofarm in`ewering”, a projekat je „Biro stila”.

R. Jovanovi}

„Grundfos” nudi radna mesta IN\IJA: Danska kompanija „Grundfos”, jedan od najve}ih investitora na teritoriji op{tine In|ija poziva sve zainteresovane da do|u na Sajam zapo{qavawa u Kulturni centar In|ija, u ~etvrtak, 2. decembra u periodu od 10 do 17 ~asova i popune aplikacioni formular za radno mesto u ovoj kompaniji. U prvoj fazi poslovawa Grundfos }e zapo{qavati radnike na radnim mestima: referent nabavke, planer proizvodwe, in`ewer bezbednosti na radu i za{tite `ivotne sredine, in`ewer odr`avawa automatizacije i in`ewer za obezbe|ewe sistema kvaliteta.

Predstavnici kompanije prima}e u ~etvrtak aplikacione formulare zainteresovanih svih profila koje }e pozivati u drugoj fazi poslovawa kada se pro{iri kapacitet proizvodwe. Grundfos je jedna od najve}ih danskih kompanija i svetski lider u industrijskoj proizvodwi. Kompanija posluje u skoro 50 zemaqa {irom sveta. U po~etku }e ova kompanija zaposliti 50 radnika koji }e raditi u Novoj Pazovi, a nakon toga }e proizvodwu prebaciti u In|iju gde }e graditi novi i ve}i proizvodni pogon.

S. B.

SUBOTICA: Predstavnici organizacija omladine JAZAS i narodni poslanici uru~ili su poklon de~aku koji je zara`en virusom HIV, a koji je sme{ten u Suboti~koj „Kolevci”. Sa 16 meseci donet je u ovu ustanovu i ve} dve godine zaposleni brinu o wemu.

- Svi zaposleni su pro{li potrebnu edukaciju. Brinemo o wemu. Moram da ka`em da do sada nije imao ni jednu infekciju, niti se razboleo, {to je izuzetno va`no, jer svako infektivno oboqewe mo`e lo{e da uti~e na wegovo zdravqe - obja{wava direktorka „Kolevke” Mirjana ^abri}.. Projekat „Unapre|ewe pravnog polo`aja osoba koje `ive sa HIV-om u Srbiji” ima za ciq da uka`e na sve mogu}e

Bez diskriminacije prema bolesnima

diskriminacije sa kojima se susre}u osobe zara`ene virusom HIV. - Na`alost, kod nas su deca i odrasli diskriminisani, ukoliko su zara`eni virusom HIV ili su oboleli. Bio je slu~aj u zemqi u okviru koga je devoj~ica ispisana iz {kole, jer su joj roditeqi zara`eni virusom HIV - ka`u u organizaciji JAZAS. Prilikom dono{ewa zakona o diskriminaciji grupa poslanika je uspela da se izbori da se zabrani diskriminacija na osnovu zdravstvenog stawa stanovni{tva. Grupa se sastoji od devet poslanika razli~itih partija, a suboti~ku „Kolevku” posetili su predstavnici SVM i DSS. A. A.

MESEC DANA OD IZBACIVAWA U^ENICE KROZ PROZOR U O[ „DOSITEJ OBRADOVI]”

Direktor odgovoran [kolskom odboru IRIG: Slu~aj izbacivawa kroz prozor Ankice R (13) u osnovnoj {koli „Dositej Obradovi}” u Irigu jo{ nije dobio svoj epilog, mada je i Pokrajinska prosvetna inspekcije, posle boravka u ovoj {koli, napravila zapisnik u kome je o~igledno da gotovo ni{ta u ovoj obrazovnoj ustanovi ne funkcioni{e po protokolu i zakonu o obrazovawu. Naime, 4. novembra ove godine na odmoru izme|u tre}eg i ~etvrtog ~asa u u~ionici sedmog tri razreda, dvojica u~enika T. S. i M.B., iz sedmog dva razreda, podigli su Ankicu R. na sims otvorenog prozora, a onda je T.S. gurnuo devoj~icu, koja je pala na beton sa visine od oko dva mestra i povredila kolena.

Odmah, kada je izba~ena iz u~ionice devoj~ica se obratila svom odeqewskom stare{ini Sawi Subi i rekla da je bole i peku kolena. Devoj~icu su do Doma zdravqa odvele wene drugarice, a prosvetni inspektori u svom nalazu konstatuju da povre|enu Ankicu R. niko od {kolskog osobqa nije odveo u bolnicu.Tako|e se ka`e da je odmah obave{ten {kolski pedagog, koji je telefonom obavestio policiju, ali nisu uspeli da obaveste oca povr|ene devoj~ice, jer im nije bio dostupan.

Pregledan je i film sa kamere za video-nadzor u {koli, na kojoj se vidi kako S. L. tri puta iska~e kroz prozor, a onda se vidi i trenutak kada Ankicu R. izbacuju kroz prozor weni drugovi.

Prosvetni inspektori Ivana Kroft Gligorovi}, mr Svetlana Popmihajlov Zeremski i Goran Dragosavqevi} u svom nalazu o vanrednom nadzoru u {koli „Dositej Obradovi}” u Irigu

konstatuju da posle ovog nasilni~kog incidenta Tim za za{titu dece od nasiqa, zlostavqawa i zanemarivawa nije napravio zapisnik o incidentu, ~ime je povre|en Protokol o postupawu u {koli u ovakvim i sli~nim situacijama. Po izjavi pedagoga, vo|eni su razgovori radi prikupqawa podataka, ali ti razgovo-

cidentu odmah izvesti Centar za socijalni rad.

Inspektorima nije predo~ena evidencija i dokumentacija sa dokazima da se sastajao {kolski Tim za za{titu, nisu obavqene obavezne konsultacije u koje su morali biti ukqu~eni odeqewski stare{ina, de`urni nastavnik, psiholog, pedagog, Tim za

O[ „Dositej Obradovi}” u Irigu

ri nisu evidentirani ni dokumentovani, kako je to predvi|eno Protokolom. Uvid u kwigu de`urstva u {koli nije mogao biti izvr{en, jer je direktor \or|e De{i} izjavio da ne postoji kwiga de`urstva, „jer {kola nema para da je kupi”.

Prema va`e}em Protokolu, u {koli nisu preduzete hitne mere nakon povrede u~enice Ankice R., koja je oti{la u bolnicu u pratwi maloletnika, umesto u pratwi odrasle osobe, nisu obave{teni roditeqi, u skladu sa pravilima iz Protokola, a kako roditeq nije bio dostupan, {kola je bila obavezna da o in-

za{titu, direktor i u~eni~ki parlament. Direktor {kole je bio obavezan da, u roku od 24 ~asa, o nasilni~kom incidentu pisanim putem obavesti nadle`ne organe i slu`be, ali i Ministarstvo prosvete Srbije. Zakqu~ak o pokretawu vaspitnodisciplinskog postupka protiv u~enika T. S. od 8. novembra, direktor nije potpisao, nema pe~ata i dokaza da je zaveden u delovodni protokol ~ime su povre|ena osnovna na~ela vo|ewa postupka utvr|ena Zakonom o upravnom postupku. Direktor {kole nije uzeo izjavu o nasiqu u prisustvu pedagoga, ili psiho-

loga i roditeqa, {to je tako|e kr{ewe pravila propisanih Protokolom. [kola, konstatuju inspektori, nema pravilnik o za{titi i bezbednosti u~enika, pravilnik o de`urstvu u {koli, pravilnik o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti, iako je zakonom propisano da je usagla{avawe op{tih {kolskih akata moralo biti ura|eno do 11. marta ove godine.

Inspektori su, posle nabrajawa brojnih mawih i ve}ih propusta, nalo`ili direktoru osnovne {kole \or|u De{i}u da, bez odlagawa, pokrene vaspitno-disciplinski postupak protiv u~esnika u nasiqu nad Ankicom R., da se pre izricawa vaspitno disciplinske mere preduzme intenzivan vaspitni rad, primeren potrebama u~enika, uz saradwu Tima za za{titu, raditeqa i nadle`nih dr`avnih slu`bi. Direktor mora odmah da sa~ini operativni plan za{tite u~enika, u skladu sa protokolom, da informi{e o tome u~enike, roditeqe i zaposlene, da ih upozna sa sa merama predvi|enim za spre~avawe i za{titu od nasiqa, zlostavqawa i zanemarivawa.

Od [kolskog odbora se tra`i da u roku od 15 dana od prijema ovog inspekcijskog zapisnika pokrene postupak utvr|ivawa odgovornosti direktora {kole \or|a De{i}a u skladu sa ~lanom 63. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, {to zna~i da bi ovaj postupak [kolski odbor morao da pokrene najkasnije do 3. decembra ove godine, u protivnom postoji i mogu}nost raspu{tawa [kolskog odbora.

S. Bojevi}

U SUSRET TURISTI^KO-GASTRONOMSKOJ PRIREDBI „ROGAQ”

Kobasicijada prkosi Ginisu TURIJA: Vi{e desetina hiqada qudi, obi~no posledweg vikenda u februaru, pohrli u Turiju, paorsko selo u srcu ba~ke ravnice, na Kobasicijadu, sve~anost koja slavi dobru hranu i neguje stare obi~aje. Qubiteqima dobrog zalogaja na umu je samo jedno - od-

li~na turijska kobasica pripremqena od najkvalitetnijeg mesa tovqenika, paprike, soli, bibera i belog luka. Uz bogatu trpezu Turinci se pobrinu i za odli~nu amosferu. Vrhunac manifestacije je merewe najdu`e kobasice i progla{ewe najboqe.

Pri~a o Turinskoj kobasicijadi po~ela je sasvim slu~ajno. Naime, pre 26 godina su neki me{tani koji su se gladni vratili iz lova dohvatili ran~eve i po~eli da vade doma}e kobasice koje su poneli od ku}e. Tu je krenula pri~a o tome ~ija je boqa i ukusnija, da

^itaoci biraju najboqu vojvo|ansku manifestaciju Poslovno-turisti~ka manifestacija „Rogaq” i susret poqoprivrednika pod nazivom „Dobar dan, doma}ine”, u organizaciji NVO „Agroprofit” i list „Gazdinstvo” iz Novog Sada, okupi}e vojvo|anske turisti~ke i gastronomske priredbe. Zajedni~ka promocija bi}e u subotu, 18. decembra, u SPC „Vojvodina” u No-

vo Sadu. „Dnevnik” je medijski sponzor priredbe i u narednih nekoliko dana, predstavqa}e manifestacije koje su najavile dolazak. ^itaoci }e imati priliku da izaberu najboqu, a „Dnevnik” }e uskoro ponuditi kupone za glasawe. Organizatori obe}avaju nagrade za ~itaoce koji u~estvuju u glasawu.

bi Miroslav Meduri} predlo`io da naprave interno takmi~ewe. Tako je i ura|eno, a prvi pobednik bio je Todor Jojki}.

Svake godine Turinci obore sopstveni svetski rekord u proizvodwi kobasice. Ove godine ona je bila duga 2.026 metara, a posetioci su mogli da posvedo~e da su doma}ini nenadma{ni u ovom poslu. Xinovska kobasica bila je te{ka vi{e od dve tone i kao i uvek, dovezena je u specijalnoj prikolici u centar Turije gde je rasprodavana na metar.

Za „Kobasicijadu” se ubrzo pro~ulo i van granica na{e zemqe pa posledwih godina dolaze gosti iz sve udaqenijih krajeva sveta i to u sve ve}em

Pravqewe najdu`e kobasice kao izazov

broju. Tradicija se nastavqa i ove godine posledweg vikenda

u februaru Turija se sprema da ih do~eka.

L. Nikovi}

CRNA HRONIKA

sreda1.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

12

POZNATA FOLK PEVA^ICA I BIV[A PREDSEDNICA FK „OBILI]“ IZ BEOGRADA NA PETNAESTODNEVNOJ TURNEJI

Ceca otputovala u Australiju, optu`nica stoji u fioci

Poznata folk peva~ica i biv{a predsednica beogradskog Fudbalskog kluba „Obili}“ Svetlana-Ceca Ra`natovi} otputovala je ju~e na turneju u Australiju i odbila da govori o tekstu optu`nice.

Poznata folk peva~ica }e na australijskoj turneji biti petnaestak dana, a ukoliko tekst optu`nice, koja je protiv

we napisana jo{ sredinom novembra bude objavqen tokom wenog odsustva, Svetlana Ra`natovi} bi mogla odlu~iti da se ne vrati u Srbiju i tako poku{ati da izbegne krivi~nu odgovornost.

Ra`natovi}eva je odbila da govori za medije i od we nije bilo mogu}e dobiti odgovor na pitawe o tome zahvaquju}i ~ijoj politi~koj za{titi tekst optu`ni-

ce i daqe stoji u fioci Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu. U prisustvu fotoreportera i nekoliko pripadnika li~nog obezbe|ewa, Svetlana Ra`natovi} je odletela kasno popodne ka Istanbulu, odakle }e nastaviti let do Australije, gde odlazi na vi{enedeqnu turneju.

Mediji u Srbiji pro{le nedelje su objavili da Svetlanu Ra`natovi} i wenu

sestru Lidiju Veli~kovi}-Ocokoqi} nacrt optu`nica tereti da su nezakonito prisvojile vi{e od ~etiri miliona nema~kih maraka i oko 3,5 miliona ameri~kih dolara od prodaje 15 fudbalera FK „Obili}“ stranim klubovima.

Svetlana Ra`natovi} je, tako|e u medijima, odbacila navode da je prodajom

igra~a Fudbalskog kluba „Obili}“ proneverila vi{emilionsku sumu novca.

Ona je kazala da su napadi „klasi~an medijski lin~“.

– Radi se o klasi~nom medijskom lin~u protiv mene. Do}i }e vreme kada }u imati {ta da ka`em - rekla je pro{le nedeqe Ra`natovi}eva.

E. D.

SU\EWE ZA MALVERZACIJE SA ZEMQI[TEM U ZREWANINU

(Van)bra~na sva|a optu`enih u sudnici POSLE TRAGEDIJE NA MOSTU KOD BE[KE

Mladi} i daqe u te{kom stawu Stawe Beogra|anina Milo{a Kolari}a (1977) koji je nastradao u te{koj nesre}i na mostu u izgradwi kod Be{ke i koji se nalazi u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu je i daqe te{ko, ali stabilno. On je sme{ten u Jedinicu intenzivne nege gde se wegovo zdravstveno stawe redovno prati.

Nesre}a se dogodila pre dva dana kada se automobil „kia rio“ s mosta u izgradwi preko Dunava kod Be{ke na autoputu Novi Sad – Beograd strovalio s visine od preko deset metara. U automobilu je, osim Kolari}a, bila i Novosa|anka Ivana Jakovqevi} (1983) koja je poginula na licu mesta.

J. B.

SU\EWE VLASNIKU „JUGOSKANDIKA“ JEZDIMIRU VASIQEVI]U ODLO@ENO ZA 16. FEBRUAR

Gazda Jezdu mu~i srce Su|ewe vlasniku piramidalne Qubivoje [undi}, Dragan Anto{tedionice „Jugoskandik“ Jezdinijevi} i advokat Stevan Proti}. miru Vasiqevi}u i wegovim saVasiqevi} se, po tvrdwama weradnicima, koje je 2006. prekinuto gove odbrane, na odlazak iz zemqe zbog Vasiqevi}evog bekstva iz zesredinom 2006, kada je su|ewe premqe, ponovo je ju~e odlo`eno za 16. febrauar, zbog bolesti optu`enog.

Vasiqevi}, koji je poznat i pod nadimkom „gazda Jezda“, nije iz Okru`nog zatvora u Beogradu priveden na su|ewe zbog problema sa srcem. U izve{taju koji je sudu dostavila kardiovaskularna klinika „Dediwe“, na kojoj je Vasiqevi} od 26. do 29. oktobra pregledan, navedeno je da on nije sposoban da prati su|ewe.

Na su|ewe nije do{ao ni crnogorski Jezdimir Vasiqevi} dr`avqanin i direktor Banke kinuto, odlu~io zbog zdravstveprivatne privrede Crne Gore Minih razloga jer mu tada{we sudsko lorad Vukoti}, koji je uredno prive}e biv{eg sudije Bojana Mi{imio sudski poziv. Vukoti} je u }a nije dozvolilo odgovaraju}e leovom postupku prvooptu`eni, ~ewe. Zbog toga mu je propalo i iako je ceo proces poznat po Vasijemstvo od oko milion evra vredne qevi}u. ku}e na Dediwu.

Zbog zloupotrebe slu`benog Vasiqevi} je uhap{en u Holanpolo`aja, prevare i utaje u vezi s diji u aprilu 2009. po srpskoj popiramidalnom {tedwom u „Jugoternici, a izru~en je 26. marta ove skandiku“ po~etkom devedesetih godine i upu}en u pritvor Okrugodina pro{log veka, pored Vasi`nog zatvora u Beogradu. qevi}a i Vukoti}a, optu`eni su i (Tanjug)

Na su|ewu grupi optu`enih za malverzacije s gra|evinskim zemqi{tem u Zrewaninu, s biv{im predsednikom te op{tine Goranom Kne`evi}em na ~elu, optu`ena Marijana [arenac izjavila je ju~e da joj je u tom procesu nu|en status svedoka-saradnika.

Ona je na su|ewu u Specijalnom sudu rekla da je ta~no da joj je nu|en status svedoka-saradnika, ali da je Tu`ila{tvo odustalo od toga i posle toga je ozna~ilo kao organizatora kriminalne grupe.

– Sve {to sam izjavqivala u istrazi tu`ilac je izokrenuo – rekla je Marija [arenac, koja je pre zatvarawa radila u agenciji ‘’Gvozden’’ u vlasni{tvu tako|e optu`enog Ugqe{e Grgura.

Ona je kazala da je ostale optu`ene upoznala tek kada je su|ewe po~elo i da je na optu`eni~koj klupi zbog okrivqenog Grgura.

Marija [arenac i Grgur su, kako

Specijalni sud u Beogradu

je ju~e rekao svedok Dragan Cvetkovi}, bili u vanbra~noj zajednici.

– Ugqe{i je ovde najbitnije da me ocrni. On je meni `ivot upropastio, a svaki put kad ga vidim ose}am strah – rekla je Marija [arenac.

Na to je okrivqeni Grgur, vidno iznerviran, odgovorio da je ona potencijalni ubica.

– Kako te nije sramota da la`e{! Kad si do{la kod mene u stan, dr`ala si ruku u torbi, ne znam da li si imala no` ili pi{toq – rekao je Grgur.

On je, obra}aju}i se predsednici sudskog ve}a, rekao da ne zna kako da se brani od la`i i da veruje u Sudsko ve}e da }e istina isplivati. On je dodao da je novac s ra~una firme podizao da bi radnicima obezbedio plate, a ne da bi ga davao Kne`evi}u.

– Bavio sam se humanitarnim radom, a sada sam u dugovima – istakao je Grgur.

Optu`nica Specijalnog tu`ila{tva tereti Kne`evi}a i jo{ 22 okrivqena za malverzacije s gra|evinskim zemqi{tem u periodu 2006. do 2008. godine jer su zloupotrebom svojih slu`benih polo`aja pri~inili {tetu op{tini Zrewanin od najmawe 150 miliona dinara. Na teret im se stavqaju krivi~na dela zlo~ina~kog udru`ivawa, zloupotrebe slu`benog polo`aja, primawa i davawa mita.

(Tanjug)

NA PROCESU BEOGRADSKOJ GRUPI OPTU@ENOJ ZA LIKVIDACIJU HRVATSKOG NOVINARA ISKAZ DAO KRUNSKI SVEDOK

Marjanovi}: Joci} ponudio 1,5 milion evra za ubistvo Krunski svedok iz Zagreba Tomislav Marjanovi} izjavio je ju~e, u Specijalnom sudu u Beogradu, da iza ubistva vlasnika hvatskog „Nacionala“ Iva Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frani}a u oktobru 2008. godine stoje Sreten Joci}, zvani Joca Amsterdam, i wegov kum Slobodan \urovi} Kardinal.

Svedo~e}i putem video-konferencijske veze sa @upanijskim sudom u Zagrebu, Marjanovi} je, na su|ewu beogradskom delu Joci}eve grupe, precizirao je da je Joci} preko \urovi}a ponudio za Pukani}evu likvidaciju milion i po evra plus bonus ukoliko se posao obavi u {to kra}em roku.

Sredinom 2008. godine Robert Matani}, osu|en u Zagrebu na 33 godine zatvora zbog tog ubistva, rekao mu je da „imaju posao posle kojeg }e mo}i u penziju“.

– Ne{to kasnije po~eli smo da autima pratimo Pukani}a, gledamo kuda se kre}e i koje su mu navike – kazao je Marjanovi}.

On je naveo da je dogovoreno da @eqko Milovanovi} postavi eksploziv kod Pukani}evog automobila, a da Bojan Guduri} bude u blizini sa snajperskom pu{kom za svaki slu~aj. U tome su, po Marjanovi}evom svedo~ewu, koji u Srbiji ima status obi~nog svedoka, a ne za{ti}enog (krunskog), u~e-

stvovali i Robert i Luka Matani}, @eqko Milovanovi}, Bojan Guduri} i Amir Mafalani.

– Glavnu re~ u svemu vodili su Robert Matani} iu @eqko Milo-

Sreten Joci}

vanovi} – rekao je svedok, koji se ni o jednoj situaciji nije precizno izjasnio – gde i kada se {ta de{ava.

Po wegovim re~ima, Matani} ga je zvao u stan na sastanak s \urovi}em, koji je tom prilikom tra`io da se likvidacija Pukani}a izvr{i {to pre, jer ima informaciju da novinar treba da napusti Hrvatsku.

– U jednom trenutku \urovi}u je zazvonio telefon. Posle razgovora nam je preneo da je razgovarao da Sretenom Joci}em, koji je ponudio pare za ubistvo – milion

i po evra plus bonus da se odradi {to pre – rekao je svedok, i dodao da je tom prilikom Matani}u ostavio oko 15.000 evra za tro{kove pra}ewa Pukani}a.

Nedugo zatim, kako je ispri~ao, zbog sva|e oko novca koji je trebalo da se deli posle likvidacije, odustao je od svega i oti{ao u Liku sa svojim kumom, gde ima porodi~nu ku}u. Za Pukani}evu likvidaciju ~uo je iz medija. A uhap{en je u Slavonskom Brodu mesec dana kasnije zbog telefonskih razgovora koje je ranije vodio s Matani}em.

Svedok je detaqno ispri~ao kako je za Joci}ev klan po~eo da radi po Matani}evom nagovoru jo{ 2004. u Bugarskoj.

– Matani} me je zvao da do|em u Bugarsku i rekao da tamo radi za jednog mnogo jakog ~oveka, Jocu Amsterdama. Iste godine, posle ubistva bugarskog kriminalca Mil~eta Boneva, zvanog Baj Mile, \urovi} je preuzeo wegove poslove s drogom, oru`jem i likvidacijama – rekao je svedok.

Marjanovi} je naveo da je ubistvo Boneva naru~io \urovi}, zbog osvete {to nije spre~io Joci}evo izru~ewe iz Bugarske u Holandiju.

– \urovi} nam je davao novac, iznajmqivao stan, a naru~io je vi{e ubistava – rekao je Marjanovi} Svedo~ewe }e danas biti nastavqeno.

Optu`nica srpskog Tu`ila{tva za organizovani kriminal tereti Joci}a da je organizovao kriminalnu grupu koja je izvr{ila ubistvo Pukani}a i Frawi}a, 23. oktobra 2008. godine, nakon {to je sa „za sada neidentifikovanim licem“ postigao dogovor da za 1,5 milion evra ubije vlasnika hrvatskog „Nacionala“. Tu`ila{tvo navodi da su, osim Joci}a, pripadnici kriminalne grupe bili @eqko Milovanovi} i Aleksandar Kuzmanovi}.

Milovanovi} je optu`en da je postavio eksploziv pored automobila ubijenog hrvatskog novinara, a Kuzmanovi} da je pripadnicima zagreba~kog dela „Joci}eve grupe“ trebalo da obezbedi paso{e za bekstvo po izvr{enom ubistvu.

Hrvatski deo Joci}eve grupe ~ine Robert i Luka Matani}, Amir Mafalani, Bojan Guduri} i \urovi}, koji su 3. novembra u Zagrebu za ta ubistva osu|eni na ukupno 150 godina zatvora.

Joci} je uhap{en 27. aprila 2009. u Beogradu, od kada je u pritvoru Okru`nog zatvora u Beogradu.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda1.decembar2010.

13

U NOVOM SADU JU^E NASTAVQENA ISTRAGA O UBISTVU VELIBORA VU^UROVI]A PRE OSAM MESECI

Snimane mogu}e putawe metka Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije ju~e su nastavili istragu o ubistvu Velibora Vu~urovi} (1979) iz Novog Sada tako {to su, na osnovu novoutvr|enih ~iwenica i saznawa, proveravali mogu}e putawe metka ispaqenog iz vatrenog oru`ja iz zgrada na Bulevaru Ja{e Tomi}a, u ~ijoj se blizini dogodio zlo~in.

Tekstopisac i kompozitor Velibor Vu~urovi} ubijen je na pomenutom novosadskom bulevaru 27. marta uve~e hicima iz vatrenog oru`ja. Od tog trenutka, policija neprekidno radi

na rasvetqavawu ovog tragi~nog doga|aja i, koriste}i sve raspolo`ive kapacitete, sprovodi intenzivnu istragu da bi rasvetlila to ubistvo i privela izvr{ioca pravdi.

Novosadska policija je pro{le nedeqe pozvala gra|ane koji imaju saznawa o ovom doga|aju da ih stave na raspolagawe policiji i tako pomognu u rasvetqavawu ovog krivi~nog dela. Brojevi telefona su: 021/488–4138, 064/892–40–55 ili 92. Policija napomiwe da je zagarantovana anonimnost svima koji raspola`u potrebnim in-

ME\ANAC OPTU@EN DA JE NASRNUO NA POLICIJSKE SLU@BENIKE

Drvenom palicom po saobra}ajcu Zbog sumwe da je napao policajce dok su obavqali slu`bene du`nosti, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv Predraga M. (36) iz Me|e.

On }e pred sudom odgovarati zato {to je 31. oktobra 2009. godine, oko 9.40 ~asova, u Zrewaninu, u Mileti}evoj ulici, pod dejstvom alkohola od 1,83 promila, pretio saobra}ajnim policajcima S. D. i G. \. nakon {to su zaustavili vozilo „zastava 101“ kojim je upravqao.

„[ta je, bre, dosta mi vas je, {ta sad ho}ete, sve }u da vas pobijem i da vas zakoqem“, povikao je pijani voza~ kada je iza{ao iz automobila. Zatim je iz vozila izvadio drvenu palicu i pri{ao saobra}ajcu G. \. Prete}i da }e mu polupati glavu, zamahnuo je u wegovom pravcu, ali je policajac levom rukom odbio udarac i tom prilikom zadobio laku telesnu povredu. @. B.

PORODI^NO NASIQE U ^OKI

No`em povredio suprugu Protiv \ure O. (1952) iz ^oke policijski slu`benici u tom gradi}u na severu Banata podneli su krivi~nu prijavu Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Kikindi zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio kivi~no delo nasiqa u porodici.

Prijava ga tereti da je 26. novembra ove godine, u porodi~noj ku}i, posle sva|e, supruzi naneo lake telesne povrede no`em. M. Mr.

formacijama, a ne `ele da se wihov identitet otkrije javnosti.

Podsetimo, prijateqi i rodbina nastaradalog, nezadovoqni {to dotada{wa istraga nije dala nikakve rezultate, u detaqnoj pretrazi, uz prisustvo kriminalisti~kih tehni~ara, presejavawem zemqe u neposrednoj blizini mesta gde je Velibor Vu~urovi} pao, 16. jula prona{li su komad metala, za koji je odmah zakqu~eno da je deo metka koji je usmrtio ovog mladi}, ina~e tvorca mnogobrojnih popularnih pesama. Po

Velibor Vu~urovi}

jednoj verziji, zrno koje je prona|eno na dubini od oko 20 centimetara, ispaqeno je iz pi{toqa kalibra poznatog policiji i ne odgovara mogu}em pro-

Ju~era{we snimawe terena

boju metka pa se pretpostavqa da se radi o projektilu zaostalom iz nekog drugog doga|aja.

Veliborov otac Zoran Vu~urovi} je to demantovao i u

POSLE KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV PEDIJATRA IZ NOVOSADSKOG PORODILI[TA

Za smrt bebe roditeqi terete lekarku Posle vesti da je Policijska uprava Novi Sad podnela krivi~nu prijavu protiv pedijatra neonatologa u Klinici za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine dr Gordane I. (49) zbog osnovane sumwe da je izvr{ila te{ko krivi~no delo nesavesnog pru`awa lekarske pomo}i, ponovo je u centar interesovawa javnosti do{ao rad u porodili{tima u Srbiji i odnos lekara prema pacijentima. Lekarka se tereti da je prilikom intubacije novoro|en~eta povredila unutra{we organe zbog ~ega je beba umrla.

Nemili doga|aj odigrao se 24. oktobra, kada je devetnaestogodi{wa Vesna D. iz Koviqa rodila `ivo novoro|en~e te{ko 3.700 grama i dugo 54 centimetra. Kako tvrde roditeqi, beba je bila zdrava, zaplakala je prilikom poro|aja, a i na prvom pregledu dobila je ocenu osam.

Me|utim, nekoliko sati kasnije otac je obave{ten da beba ima problema s plu}ima, da se nagu-

Novosadsko porodili{te

tala plodove vode pa je intubirana. Tom prilikom pomenuta lekarka je, navodno, ubacivawem tubusa probila bebi du{nik.

Beba je preba~ena u Institut za

zdravstvenu za{titu dece i omladine. Ovde je, po iskazu oca bebe @ivka Kavraje (22), ustanovqeno da beba ima tri preloma i da su joj se plu}a nadula i

Bolnica odbacuje krivicu

VANDALIZAM U KIKINDI

Razbijena ulazna vrata suda Policijski slu`benici u Kikindi intenzivno rade na pronala`ewu lica koje je u nedequ, 28. novembra, oko jedan sat posle pono}i, najverovatnije rukom ili nogom, razbilo staklo na ulaznim vratima Osnovnog suda u Kikindi.

Iz Policijske uprave u Kikindi ju~e je saop{teno da je protiv nepoznatog po~inioca podneta krivi~na prijava, zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari.

M. Mr.

NAKON RAZBOJNI[TVA PO^ETKOM MARTA U NI[U

Dolijali osumwi~eni za pqa~ku Vojvo|anske banke Ni{ka policija uhapsila je dve osobe za koje se sumwa da su po~etkom marta ove godine, uz pretwu vatrenim oru`jem, iz Vojvo|anske banke u Episkopkoj ulici u Ni{u odneli 48 miliona dinara, saop{teno je u Policijskoj upravi u tom gradu.

Uhap{eni su Petar J. (36) i Dragan P. (32) iz Ni{a, koji se sumwi~e da su na taj na~in izvr{ili krivi~no delo razbojni{tva. Oni su, kako je saop{teno, u Vojvo|ansku banku u Ni{u u{li 5. marta oko 11.30 ~asova maskirani, a zatim su zadali vi{e udaraca u glavu dvojici radnika obezbe|ewa banke.

Ni{ka policija, navedeno je na konferenciji za novinare, privela je na informativni razgovor jo{ sedam osoba koje su posle razgovora u stanici pu{tene. Policija je osumwi~ene uhapsila, kako je napomenuto, u centru Ni{a. Daqim operativnim radom u policiji nastoje da identifikuju i ostala lica koja su ume{ana u pqa~ku Vojvo|anske banke u Ni{u, naveli su u Policijskoj upravi.

Osumwi~eni }e, posle zadr`avawa, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Ni{u.

(Tanjug)

Foto: N. Stojanovi}

pismu upu}enom na{oj redakciji tvrdi da je upravo re~ o zrnu koje je usmrtilo wegovog sina.

E. D.

Klini~ki centar Vojvodine saop{tio je ju~e da su lekari Klinike za ginekologiju i aku{erstvo preduzeli sve neophodne medicinske mere da bi spasili `ivot novoro|en~eta koje je u Novom Sadu preminulo 24. oktobra.

Kako se navodi u saop{tewu, Komisija za unutra{wi nadzor je zakqu~ila da su tokom le~ewa deteta na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo preduzete sve neophodne medicinske mere i odgovaraju}i postupci koje je stawe deteta zahtevalo.

Na~elnica Klinike Aleksandra Novakov-Miki} izjavila je da je utvr|eno da je beba imala te{ku sr~anu manu i da je bila stabilna dva sata nakon poro|aja, kada joj se stawe pogor{alo. Beba je preba~ena u Instititut za za{titu zdravqa dece i omladine, gde je prilikom reanimacije preminula.

U saop{tewu Klini~kog centra se navodi da je pacijentkiwa Vesna D. primqena na Kliniku za ginekologiju i aku{erstvo 24. oktobra radi

poro|aja, koji je protekao bez zastoja i komplikacija, a zbog zelene plodove vode poro|aju je prisustvovao i pedijatar-neonatolog. „Preduzete su mere aspiracije novoro|en~eta i tom prilikom je plasiran endotrahealni tubus. Dete je stabilizovano u poro|ajnoj sali i preme{teno na Odeqewe intezivne nege, gde je sme{teno u inkubator radi nastavka adaptacije“, navodi se u saop{tewu. Dodaje se da je naredni sat i po dete bilo stabilno, spontano je disalo, ko`a mu je bila ru`i~asta, a unos kiseonika u organizam bio je zadovoqavaju}i. „Shodno protokolu postupawa kod sumwe na aspiraciju plodove vode, indikovano je rendgensko snimawe plu}a. U trenutku postavqawa deteta za snimawe do{lo je do naglog pogor{awa zdrastvenog stawa. Momentalno se pristupilo reanimaciji i organizovan je hitan preme{taj deteta na Institut za za{titu zdravqa dece i omladine Vojvodine“, saop{tio je Klini~ki centar.

TRAGEDIJA U SELU RU\INCI, KOD VRWA^KE BAWE

Ubio `enu, pa se otrovao Na hirur{kom odeqewu Zdravstvenog centra „Studenica“ u Kraqevu, preksino} oko 22 sata preminula je Dragana De-

Ku}a ispred koje je `ena ubijena

sjatnikov (45) iz Para}ina, koja je sat pre toga te{ko rawena o{trim predmetom, saop{tila je Policijska uprava Kraqevo.

Sumwa se da je Dragani Desjatnikov u Ru|incima kod Vrwa~ke Bawe smrtonosne povrede o{trim predmetom naneo Rada{in Tasi} (47) iz Jagodine, koji je posle toga izvr{io samoubistvo trovawem, navela je policija.

U kakvim su odnosima bili Dragana i Tasi} niko bar za sada ne govori. Tek, on se predve~e pojavio u selu i pozvao Draganu da iza|e iz ku}e. Slede}e je bilo da je ona zate~ena s vi{e ubodnih rana. Dragana je, ina~e, u Ru|incima ~uvala baku koja `ivi u ku}i ispred koje se i desio zlo~in.

Uvi|aj na mestu ubistva i samoubistva u selu Ru|inci obavio je istra`ni sudija sudske jedinice Vrwa~ka Bawa Osnovnog suda u Kraqevu.

eksplodirala. On je izjavio da sumwa da ne{to `eli da se prikrije jer jo{ nije dobio nikakve papire, a obdukcija je ura|ena dva puta.

Iz Instituta za zadravstvenu za{titu dece i omladine bebino telo je poslato na Sudsku medicinu na obdukciju. Po{to je bilo preloma, dva rebra i kqu~ne kosti, o svemu je obave{tena policija. Po pri~i roditeqa, ve{ta~ewem je ustanovqeno da je tubusom bebi probijen du{nik i da je prilikom disawa vazduh ostajao u detetu, od ~ega su joj se raspala oba plu}na krila. Nesre}ni roditeqi smatraju da se radi o lekarskoj gre{ci.

Ovo je jo{ jedna od niza tragi~nih pri~a iz porodili{ta u Srbiji, koje sve ~e{}e sti`u u medije. Gotovo da nema meseca da se iz nekog kraja zemqe ne ~uju `albe porodiqa na odnos koji prema wima vlada u porodili{tu, a neretko podnose se i krivi~ne prijave za nesavesno pru`awe lekarske pomo}i. Tako je u maju ove godine javnost obave{tena o smrti bebe u Zdravstvenom centru „Studenica“ u Kraqevu zbog „te{ke sr~ane insuficijencije“, kako tvrde lekari, a roditeqi, koji sumwaju u ovu dijagnozu, i tvrde da se radi o lekarskoj gre{ci, podneli su krivi~nu prijavu za nesavesno le~ewe.

O tome da li se u smrtnom slu~aju bebe u Novom Sadu radilo o lekarskoj gre{ci ili ne kona~nu presudu done}e istraga i sud.

Lekari ka`u da smrtni ishod le~ewa nije neminovno lekarska gre{ka. U porodili{tima u svetu na 1.000 ro|enih beba toleri{e se 30 smrtnih ishoda.

Porodili{te u Novom Sadu ve} godinama ostvaruje daleko boqe rezultate pa na 1.000 ro|enih beba statistika govori da se dogodi deset smrtnih slu~ajeva.

J. Barbuzan

U DOMU OMLADINE U MOKRINU

Pu~e vilica

Protiv maloletnog C. T. (1993) iz Mokrina policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo te{ke telesne povrede na {tetu Igora M. (1987) iz Kikinde.

Maloletnog C. T. prijava tereti da je 20. novembra ove godine oko dva sata posle pono}i, u Domu omladine u Mokrinu udario pesnicom Igora M. i polomio mu vilicu, saop{teno je ju~e iz PU Kikinda.

M. Mr.

14

REPORTA@E

c m y

sreda1.decembar2010.

DNEVNIK

NOVOSADSKI PROSJACI SE NAJVI[E RADUJU VELIKIM CRKVENIM PRAZNICIMA I [OPING VIKENDIMA

Lepa je gospo|a i da}e neki dinar Veliki broj malih Roma bukvalno sale}e voza~e u automobilima, lupa im na prozore, a usput se i me|usobno tu~e da bi dobio koji dinar na najprometnijim raskrsnicama kod novosadske Futo{ke pijace, Klini~kog centra, na Bulevaru Mihajla Pupina, ispred „Merkatora“ i na raskrsnici kod Mosta Slobode. ^esto se mogu videti i ispred crkava, posebno nedeqom i kad je neko „crveno slovo“, a redovni su ispred podzemnog prolaza i ulaza u banke. U posledwe vreme sve ~e{}e kle~e ispred brojnih megamarketa, a posebno subotom i nedeqom. U vreme sajmova, brojni posetioci nikako ne mogu zaobi}i ~itave porodice koje „ordiniraju“ na potesu od Sajma do bolnice. Naj~e{}e su re~enice „Daj koji dinar, Bog ti dao sre}e i zdravqa” ili “Daj ne{to para, gospo|o lepa, `iva

bila”… Ako im se novac i da, tad dotr~ava ~itava porodica si}u{ne de~ice da se i oni „ugrade“.

Mnogo je i mladih Romkiwa koje i na plus 40 i na minus deset, po ki{i, snegu, ledu, sede na kartonima, ~ekaju}i da im neko udeli milostiwu. Gotovo sve neizostavno kao „dekor“ u rukama dr`e i malu decu, ~ak i bebe.

Na novosadskim grobqima de`uraju, posebno kad su Zadu{nice. Tad ~ekaju da se gra|ani razi|u da bi uzele donetu hranu. Te{ko je ne primetiti da ta deca, iako mokra, lo{e obu~ena, musava, a reklo bi se i gladna, gotovo nikad ne pla~u! U Centru za socijalni rad ka`u da su upoznati s tim problemom, te da im policija maltene svakodnevno dovodi de-

prijave zbog nebrige i zanemarivawa. De{ava se da roditeqima, uglavnom romske nacionalnosti, trajno oduzmu pravo na brigu o deci jer su posle vi{e opomena wihovi potomci ponovo uhva}eni u pro{wi.

– Prosjaka je sve vi{e. To je izuzetno unosan posao za qude koji podme}u decu da prose – navode u Centru za socijalni rad.

Javna je tajna da mali prosjaci rade za velike gazde, koje ih „nagra|uju“ si}om, a za sebe zadr`avaju ve}i deo.

Zakonom o brizi o deci izri~u se o{tre mere za zanemarivawe

Socijalni slu~ajevi ~esto i bez adrese

cu uhva}enu u pro{wi. Nikad se ne zna koliko }e dece sti}i, a svi oni sme{taju se u Sigurnu ku}u pri novosadskom Centru za socijalni rad.

Kad se deca dovedu u Centar, sme{taju se u prihvatnu stanicu Sigurne ku}e da bi socijalni radnici saznali odakle su ako nisu Novosa|ani, kad su do{la u grad i ko su im roditeqi. Kad se procedura zavr{i, uspostavqa se kontakt s wihovim centrima da bi bila tamo vra}ena.

Mali prosjaci iz Novog Sada mahom su iz naseqa Veliki rit, Banglade{, ali ih je dosta i iz samog centra. Kad policija dovede decu u Centar, protiv roditeqa se podnose krivi~ne

PRE^ANSKA LEKSIKA

O

d svih ~ovekovih najboqih prijateqa iz familije canina, najboqi je onaj {to se ~ini najmawi – pulin.

Ov~arski pas poreklom iz Panonije rep nosi visoko, ~ak iznad le|a (kad je zdrav i dobro raspolo`en), a ~obani, ~iji je omiqeni saradnik, tvrde da pravi pulin mora imati crne tabane i nepca, a o{tre bele zube. Obi~no je ~upav, pun ~i~aka, ponekad i buva, ima nesta{ne {i{ke pa se ~ini da od streje iznad o~iju ba{ i ne vidi najboqe, uvek `mirka samo na jedno oko i nakre}e glavu ~as na jednu ~as na drugu stranu. Kad nije na poslu, le`i kraj gosinih nogu, gleda u wega, broji mu zalogaje, dimove iz lule i cigaretle, ~ita s usana, stalno dr`i ispla`en jezik i izgleda kao da se pomalo cereka. ^oban je nau~io da ne gleda gde mu je pulin – mora biti tu – i zato ne pazi mnogo ni gde su mu ovce. Drema sede}i, le`e}i ili stoje}i naslowen na {tap i slu{a klepetu{u s ovna predvodnika.

Kad ne mo`e da je ~uje ili ako, ne daj bo`e, ~ak vidi da mu je deo ~opora oti{ao daleko, ~ak do zelenih kukuruza ili deteline, odjedared se probudi, mo`da ~ak otrezni, i vikne: “Garo, dr`i je!” [aqe pulina na lice mesta da vadi stvar. Brzinom vihora Gara zasko~i ~elo zalutalog stada, opomenuo prestupnike kratkim lave`om, gricne za noge najnevaqalije i svrne belu vunenu reku u regularno korito. Preostala dva-tri ostrvca }e se sama pridru`iti.

Nau~nici tvrde da ov~arski psi, pa i pulini, nose gen ~oporativnog lova, nasle|en od predaka vukova. Tako i pulini igraju ulogu goni~a koji nateruju plen, budu}i obrok, nadomak o~waka alfa-`enke i alfa-mu`jaka, koji lewo ~ekaju na sigurnom mestu, ba{ kao sad ~obani. No, pulini su oti{li daleko daqe od tih praistorijskih lekcija.

Ima svedo~anstava da ~oban mo`e da objasni pulinu da mu dotera ba{ odre|enu ovcu, makar ih

Porodi~na manufaktura

|ene uslove koje treba da ispo{tuje da bi mu dete bilo vra}eno, a ako se o ove uslove ponovo oglu{i, pristupa se sudskom po-

Pulin bilo stotinu u stadu. Kako, znaju samo wih dvoje. Pulin je sposoban i da razlu~uje ovce od jagawaca, “na{e” od tu|ih, formira stado u kolonu, vi{e grupa, jednu ~vrstu loptu…zna sve – samo {to ne govori. Mada ni to nije uvek ba{ ta~no. Pri~a se da su jedan Lala i Sosa mu, imali pulinku Ribicu, ~udo od kere.

Mo`da malo razma`ena jerbo nije ~uvala ovce, ve} samo predwu avliju od `ivine, golubova i gugutki. Kad je hladno, mogla je ~ak i da spava kod banka u kujnici, ina~e je dane i no}i provodila napoqu. Jedared je Sosa morala u drugo selo, na sahranu nekom iz roda (umro joj uja)

pa se vratila kasno kad je Lala ve} hrkao. Sosa nije htela da ga budi jer bi morala da mu pri~a kako je bilo na putu (odbila da “pjeva” {oferu) i sahrani. Odlu~ila je da ve~era sama. Dok je glodala krilce pe~enog pileta, pita Ribicu: „Je l’ matori i{ao u birc?” Ribica kevnu jedared „Av”. „A je l’ su ga dopratili tambura{i?“ – opet }e Sosa.

Kera kevnu dvared „Av, av”. „Mora da je bio i zdravo pijan!” – zakqu~i Sosa. Ribica potvrdi s trired „Av, av, av”. Na tom se dijalog zavr{i. Posle nekoliko meseci, Lala odocnio. Bio da preda `ito u silos, ~ekao od zore do mraka, jedva stigao da se pozdravi s drugarima u birtiji,

ali samo uz jednu s nogu. Sad on ve~era sam, ne}e da budi Sosu, mora da je umorna, a i na{ao je ve~eru u jo{ mlakoj rerni. Glaba on bata~i}, daje ne{to Ribici i pita je: „Je li l’ matora pajala po selu?” „Av“ – potvrdi Ribica. „A je l’ neko dolazio?” – tera daqe Lala, a strahuje da }e ~uti dvared „Av”, kao {to i bi. Razmisli malo Lala, pa ipak upita Ribicu: „A {ta su radili?”. Kera promeni re~nik, isplazi jezik kao kad joj je vru}ina pa zadahta „Aha, aha, aha“. Bar trired. Neke jezi~are su pri~ale kasnije da je i sud imao posla, ali je Ribica odbila da svedo~i.

Nestala je na nekoliko nedeqa, dok Lala nije povukao zahtev za razvod.

Dobri pulini se ne biraju po pisanom pedigreu, ali su {tenci iz dobrog legla uvek na visokoj ceni. Nasle|uju gene dobrog ov~ara od majke, jer se pare slobodno – ~obani nemaju vremena da im kontroli{u razmno`avawe. ^esto nisu nimalo sre}ni kad im se {teni dobra pulinka jer odbija da „radi” dok doji mlade. Ne zna se otkud pulinu ime pulin, osim ako nije zato {to je mali, kao mladun~e magarca – pule – naspram ovaca i ~obana. Pulin svog gotovo imewaka {titi od drugih kerova, kao i ostatak stada, makar ih povremeno ka`wavao. Iako je malen, veoma je sr~an, ne ostavqa uqeza na miru ni kad po~ne da be`i, „opkoqava“ ga kru`ewem sa svih strana, od veselog yukca iskezi se u krvolo~nu va{ku. Mo`da zato u Vojvodini kerove, pse, agare uop{te – i zovu – va{ke.

Pavle Male{ev (Kwiga „Marim ja, nek laju / Divani o re~ima”, izdawe „Tiskog cveta“, mo`e se kupiti u antikvarnici „Orfelin” kod novosadske Ribqe pijace)

Bebe razmek{avaju i najtvr|a srca

roditeqskih du`nosti, u {ta se, naravno, ubraja i podsticawe ili primoravawe dece na pro{wu. Centar za socijalni rad svakom roditequ postavi odre-

stupku koji mo`e rezultirati trajnim li{avawem roditeqskih prava.

U Centru za socijalni rad u toku je pilot-projekat „Deca

ulice“, namewen mali{anima koja se izdr`avaju od pro{we i kra|a, asocijalni su, skitaju, ne idu u {kolu i nemaju socijalnu za{titu, ne `ive s roditeqima ili ba{ oni izazivaju wihovo problemati~no pona{awe.

Predvi|eno je da socijalni radnici obi|u ulice i uspostave kontakt s tom decom, saznaju kako se zovu, ko su mu roditeqi, gde `ivi, idu li u {kolu...

– Ciq projekta je da se bar identifikuju ta deca i da im se pomogne da {to pre bila ukqu~ena u obrazovni sistem. Tako }e biti zapo~eto re{avawe problema Roma, koji su mahom neobrazovani i nezaposleni, neretko skloni prosja~ewu, skitwi i delinkvenciji – ka`u u ovoj ustanovi.

Novina u pristupu je da }e prvi kontakt s „decom s ulice“ ostvarivati socijalni radnici, a ne policija, {to treba da ulije poverewe i olak{a saradwu. Deca zbrinuta u Sigurnoj ku}i okupana su i sita, pru`ena im je neophodna zdravstvena pomo} i s wima rade vaspita~i i volonteri.

Qiqana Nato{evi}

TOTALNI MRAK KRAJ TISE: Ako ove godine bude probu{en buyet Be~eja, mesna vlast mo}i }e da se vadi i na produktivnost sugra|ana sklonih destrukciji. Naime, zablistalo je Tisko {etali{te 1. avgusta, na Dan ravnopravnosti, koji je op{tinski praznik, kad je dovr{eno detaqno servisirawe sva 53 kandelabra. Me|utim, kratko je trajala romanti~na atmosfera, huligani su brzometno uni{tavali svetiqku po svetiqku, sve dok uz reku nije zavladao gotovo totalni mrak.

Gradskim ocima nije preostali ni{ta drugo nego da nalo`e firmi „Elektro Na|“, zadu`enoj za odr`avawe uli~ne rasvete, da se ponovo prihvati onomad zavr{enog posla. A imali su zaista {ta da rade – vaqalo je temeqno popraviti ~ak 28 fewera. V. Jankov

PROPALA DR@AVA, ALI ZA DAN REPUBLIKE TOVQENICI I DAQE MASOVNO STRADAJU

Palan~ani na prasi}ima treniraju pred zabija~ku Od kada se neslavno raspala druga Jugoslavija a 29. novembar zvani~no ukinut kao veliki dr`avni praznik i neradni dan, pojedini ideolo{ki dezorijentisani `iteqi Ba~ke Palanke po~eli su strahovati kako }e se u novim vremenima sna}i i prona}i odgovara-

Sve je gotovo pre prvog mraka

ju}i termin da po~nu sviwokoqe.

Jer, nekako ba{ oko Dana Republike priroda je udesila da zahladni pa je to bio pravi ambijent za salamurewe mesa, dimqewe i su{ewe kobasica i kulewa, spravqewe ~varaka, krvavica, {vargle.

Nostalgi~ari, ipak, nisu odustajali od tradicije ve} su minu-

log vikenda krenuli da prazne obore, pune pu{nice i zamrziva~e, ne propu{taju}i priliku da se i sami dobro omaste i osole. A i okupe rodbinu i kumove, bar na ve~eri, kad se sve musave posude operu. Dodu{e, majstori tvrde da je od svega najsla|e prvo jutarwe cigansko pe~ewe i ve~erwa kisela ~orba s papcima, repovima i u{ima. Potom se slu`i sviwski paprika{ od sve`eg mesa, u kojem ima svega i sva~ega, ali je najlep{i podgrejan sutradan negde oko podneva.

Citiraju}i filozofe anti~ke Gr~ke, koji su znali da je dokolica majka mudrosti, se}aju se sa setom palana~ki doma}ini kako se nekad temeqno i bez previ{e `urbe pristupalo ovom, za celu godinu va`nom ku}nom poslu. Jer danas im je postalo urgentno va`no da se za dana sve zavr{i, astali, no`evi, {trajheri, ~inije, {erpe i {priceve za kobasice operu, meso usoli, a gosti nahrane i isprate odmah posle glavnog Tijani}evog „Dnevnika“. Ali tako skomolali sutra imaju povod da se po varo{i

hvale da su dostigli germansko-japansku produktivnost.

U vreme dok se znalo za red, a deda Jovan Petri} bio `iv (s du{om se rastao ima skoro tri decenije), zabija~ke se nisu smele zavr{iti pre tre}eg mraka. De{avalo se da za tri dana pojedini pomo}nici, gosti ili kibiceri i po devet puta napiju i otrezne. Za kulewe i kobasice va`ila je posebna procedura jer je mleveno meso prvu no} moralo da odstoji u drve-

U vreme dok se znao red, sviwokoqe su trajale po tri dana, pa su pomo}nici, gosti i kibiceri uspevali da se i devet puta opiju i istrezne nom koritu u hladnoj sobi. Sutra su dodavani za~ini, meso je opet me{ano da se sve to spoji, a tek tre}i dan puweno u creva.

Moderni Palan~ani, koji ba{ ne dr`e mnogo do starine ili ~ekaju jo{ hladnije dane, privu~eni mirisima iz kom{ijskih avlija, za sviwokoq trenutno treniraju na prasi}ima. Tek da se ne uhvati pau~ina po dvori{nim pe~ewarama.

M. Suyum

DRU[TVO

DNEVNIK

POKRET „NOVI OPTIMIZAM” UZ PODR[KU POKRAJINSKE VLADE

Najboqe iz Vojvodine u Budimpe{ti i Osijeku Zrewaninski pokret „Novi optimizam“ tokom decembra zapo~e}e sprovo|ewe dugoro~nog projekta „Vojvodina Recommended“, uz podr{ku Vlade Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, najavili su ~elnici pomenutog udru`ewa na ju~era{woj konferenciji za novinare. U budu}u dru{tvenokulturnu saradwu, za po~etak, ukqu~ena su tri grada – Budimpe{ta, Osijek i Zrewanin.

Svrha projekta je me|uregionalna saradwa kroz organizaciju razli~itih kulturnih, edukativnih i zabavnih sadr`aja u tri mesta Ma|arske, Hrvatske i Srbije.

Ve} 14. decembra, u budimpe{tanskom klubu „Fono“, bi}e predstavqeno savremeno i tradicionalno kulturno stvarala-

{tvo u Vojvodini, a doma}inima }e se, uz degustaciju vojvo|anske hrane i vina, predstaviti Pozori{ni klub „Zeleno zvono“ iz Zrewanina i „Sala{ 137“ s ^e-

romskim izbeglicama u na{oj pokrajini, a ma|arski doma}ini ima}e priliku i da prisustvuju tribini „100 lica Vojvodine“, na kojoj }e govoriti pisac La-

Mirjana je hrabra `ena Projekat „Vojvodina Recommended“, ina~e, zvani~no }e biti predstavqen 10. decembra, u zrewaninskom Narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}“, i to prilikom sve~ane dodele ovogodi{we nagrade za „Dobar primer Novog optimizma“ glumici Mirjani Karanovi}.

– Ona je hrabra `ena, veliki borac za qudska prava. Ona je i dobitnik, i gubitnik – i napadana, i slavqena – obrazlo`io je Gruba~ki razlog za dodelu priznawa. neja. Program }e pratiti izlo`ba fotografija „@ene na selu“, u organizaciji Regionalne `enske inicijative „Vojvo|anka“ iz Novog Sada. Bi}e re~i i o

slo Vegel i pozori{ni rediteq Andra{ Urban. Po zavr{etku debate, nastupi}e violinista Lajko Feliks. Tri dana kasnije, Vojvo|ani }e se predstaviti i u

Osijeku, gde }e biti prikazan film @elimira @ilnika „Stara {kola kapitalizma“.

– Rade}i na ovom projektu, vodila sam se op{tim ciqevima „Novog optimizma“ a jedan od vode}ih je „Zrewanin – otvoreni grad“, {to zna~i da prima goste i voli da ide u goste – rekla je ju~e Helena Dekaw iz pomenutog pokreta, dok je Branislav Guta Gruba~ki objasnio za{to su, za gradove partnere, odabrani ba{ Budimpe{ta i Osijek.

On je istakao da su tamo, u dve re~enice, prepoznali ideje „Novog optimizma“, a u budimpe{tanskom klubu „Fono“ pokret je ve} organizovao koncerte Bobana Markovi}a, Ramba Amadeusa, Lajka Feliksa i drugih. @. Balaban

NOVOSADSKI PMF I OVE GODINE ORGANIZUJE PRIPREME ZA PRIJEMNI ISPIT

Besplatna matematika za maturante Iako je do prijemnih ispita za upis na fakultet ostalo jo{ sedam meseci, vreme je da ovogodi{wi maturanti po~nu da se pripremaju za proveru znawa koja je glavna ulaznica za fakultet. Ima to na umu i Departman za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta Novosadskog univerziteta, koji ve} ~itavih deset godina organizuje pripreme za prijemni iz matematike, pa }e s wima krenuti ve} od 4. decembra.

Ne samo da ovde s |acima rade vrhunski matemati~ari i pedagozi, s ogromnim iskustvom univerzitetskog predava~a prof. dr \ur|ica Taka~i i prof. dr Dragan Ma{ulovi} nego je pripremna nastava za polaznike potpuno besplatna sada, kao i svih prethodnih godina. Vrata PMF-a u subotu }e biti otvorena za sve zainteresovane sredwo{kolce, potencijalne bruco{e. Prethodnih godina pripreme je ovde poha|alo po vi{e sto-

tina maturanata iz Novog Sada, Vojvodine, ali i iz Ma~ve, Republike Srpske, ju`nijih delova Srbije – Leskovca, Vrawa...

Na PMF-u ka`u da je wihova `eqa, pre svega, da pripre-

me po~nu na vreme da bi svi maturanti mogli polako, sistemati~no i kvalitetno da ponove celokupno gradivo i u~vrste znawe koje se zahteva na prijemnim ispitima iz ma-

tematike. „Na taj na~in poku{avamo da izjedna~imo matemati~ko znawe svih maturanata, bez obzira na {kolu koju su poha|ali, da bismo svima omogu}ili da imaju istu osnovu potrebnu za polagawe prijemnog ispita. Vrata PMF-a se u subotu {irom otvaraju za sve one koji `ele da dobro ponove i pripreme matematiku za prijemni na nekom od fakulteta“, poru~uju s PMF-a. Nije potrebno da se maturanti posebno prijavquju ve} samo treba da ponesu dobru voqu i spremnost da na pravi na~in iskoriste pogodnost koju im pru`a ovaj fakultet.

Pripremni ~asovi odr`ava}e se uvek subotom i to: 4, 11. i 28. decembra, 29. januara (2011), 5, 12, 19. i 26. februara i marta, 2, 9. i 16. aprila i 7. maja, dok }e termini u junu biti naknadno odre|eni. Nastava }e uvek biti od 10 do 14 sati.

V. ^.

STUDENTSKI [TRAJK GLA\U

Grad Beograd priska~e u pomo}?

Beograd }e se ukqu~iti u re{avawe problema studenata koji {trajkuju gla|u ispred zgrade Vlade Srbije, najavio je ju~e gradona~elnik Dragan \ilas.

On je rekao da je u intenzivnoj komunikaciji s ministrom

Sastanak ministra i studenata Ju~e u 17 sati u Vladi Srbije sastali su se studenti sa ministrom prosvete @arkom Obradovi}em. Uo~i sastanka, ~lan tima studenata Nikola Radeka je rekao da }e tra`iti re{ewe zahteva koji se odnose na buxetsko {kolovawe za sve koji su stekli 48 bodova. obrazovawa @arkom Obradovi}em i predsednikom Liberalnodemokratske partije ^edomirom Jovanovi}em, i najavio da }e Gradska uprava u saradwi s drugim nadle`nim institucijama pomo}i studentima na na~in koji bude mogu}.

– Poku{a}emo da na|emo neko re{ewe jer je besmisleno da mladi qudi {trajkuju gla|u po

ovoj zimi. Neophodno je da se sa svih strana pomogne, da dr`ava, grad, fakulteti i studenti u~ine ne{to konkretno po tom pitawu – rekao je \ilas.

On je kazao da ose}a posebnu odgovornost da se re{e problemi studenata koji {trajkuju gla|u zahtevaju}i da se svima koji su osvojili 48 i vi{e bodova omogu}i besplatno {kolovawe.

Dakle, iako grad Beograd nije nadle`an za re{avawe pitawa {kolarina studenata Beogradskog univerziteta, pomo}i }e studentima, a o modalitetima pomo}i razgovara}e se danas, izjavio je {ef Odborni~ke grupe Liberalno-demokratske partije u Skup{tini grada Dejan Ran|i}. On je sino} izjavio da je grad „pokazao hrabrost, da je pomo} za studente vi{e beogradskih fakulteta koji nedeqama

sreda1.decembar2010.

15

PORODI^NI USPEH BOGI]EVI]A

Dve master diplome u istom danu Brat i sestra Danimir i Dani pa je tim ve}a {ansa da se nica Bogi}evi} iz podmajevi~na|e zaposlewe. Novi Sad mi ke varo{ice Ugqevik (Repuse svideo, najvi{e bih volela blika Srpska), nisu blizanci, da ostanem, ali vra}am se ku}i ali su na Fakultetu tehni~kih i idem tamo gde ima posla u nauka u Novom Sadu, sticajem struci, {to je za mlade najvaokolnosti, u istom danu – u pe`nije po zavr{etku {kolovatak pro{le nedeqe – odbraniwa. Ne vredi da u Novom Sadu li diplomske-master radove. ostajem i s diplomom in`eweDanimir je godinu mla|i i na ra elektrotehnike poslu`ujem odseku po{tanskog saobra}aja u kafi}u ili prodajem pecivo, i telekomunikacija Saobra}ajbilo bi besmisleno s obzirom nog smera FTN u diplomskomna ulo`eni trud, novac i sva master radu bavio se primenom odricawa porodice.

VIMAX tehnologije, s prakti~Majka Cvija i otac Mi}o nim pogledom primene na podBogi}evi} nisu skrivali sreru~ju Ugqevika.

– U pitawu je nova generacija be`i~nog interneta, na ovim prostorima trenutno primewena samo u Beogradu, pa sam se bavio time kako bi se ova savremena tehnologija mogla primeniti u Ugqeviku, koje su prednosti i mane. Prednosti su u jeftinijem i br`em servi- Porodica Bogi}evi} su, kvalitetnijem signalu, za }u, pogotovo {to nije bilo lainstalirawe je jeftiniji u odko obezbediti istovremeni bonosu na druge, a i bezbedniji ravak deci u Novom Sadu, gde jer je otklowena mogu}nost posu stanovali privatno. Sve to jave smetwi po{to radi na zaod jedne radni~ke plate u „Ter{ti}enim frekvencijama – obmoelektrani Ugqevik“, zaista ja{wava Danimir. je ravno podvigu.

Danimir i sestra Danica – Presre}an sam {to su obovra}aju se u Ugqevik, jer u Noje dece stekli fakultetske divom Sadu i Srbiji misle da bi plome. Wihov je izbor bio kod te{ko na{li zaposlewe, pa ga opredeqewa za budu}e struke, o~ekuju u rodnom mestu, gde mezadovoqan sam {to su zavr{i|u nezaposlenima nema stru~li studije. Ostaje jo{ da na|u

Cvija prezadovoqna svojom decom Supruga Cvija je rodom iz ^ortanovaca. Woj su u vreme udaje i odlaska u Ugqevik na tada{woj Vi{oj ekonomsko-komercijalnoj {koli u Novom Sadu ostala tri ispita, i iako je ve} vi{e od pet godina bez zaposlewa, ne krije zadovoqstvo.

– Zaposlila sam se u trgova~koj struci, prispela su deca, tako da nije bilo vremena za ta tri ispita. U to vreme nisam imala potrebe ni ambicija da zavr{im studije, a sre}om, deca su zajedno pro{la od osnovne i sredwe {kole, pa do fakulteta u Novom Sadu. Generacija su koja je uskra}ena u mnogo ~emu: kada su krenuli u osnovnu {kolu u ratno vreme u Starom Ugqeviku nije bilo ni krede ni table. S obzirom na sve uslove u kojima su se {kolovali, prezadovoqna sam decom i wihovim uspehom, a daqe }emo videti {ta im `ivot nanese – ka`e Cvija Bogi}evi}. waka s fakultetskim diplomama koje su stekli. Godinu dana starija Danica je kao apsolvent pro{le {kolske godine radila kao profesor u Sredwoj elektrotehni~koj {koli u Ugqeviku, pa odlu~ila da privede studije kraju. Zbog toga su Bogi}evi}i i do{li u priliku da nekako usklade termin i diplomiraju u istom danu. Danica je studije okon~ala na smeru energetike, u zavr{nom radu bave}i se kablovima i wihovim uticajem na `ivotnu okolinu.

– U me|uvremenu, dok studije nisam privela kraju, prihvatila sam poziv da radim u sredwoj {koli i bilo je nezgodno boriti se na dva fronta pa sam smatrala da je boqe da steknem diplomu – pri~a Danica. – Jer, priprema za nastavu mi je oduzimala dosta vremena, trebalo je u~iti za polagawe preostalih ispita, putovati u Novi Sad. Stru~waci u oblasti elektrotehnike su deficitar-

posao, zasnuju svoje porodice.

Bilo je te{ko {kolovati decu u poratnom periodu i ovoj ekonomskoj krizi, ali i pored toga {to samo ja radim, nekako smo izgurali. Ugqevik je mala sredina, sre}om sam zaposlen u „Termoelektrani Ugqevik“ koja obezbe|uje solidne plate, pa se uz malo vi{e odricawa nekako sve moglo izdr`ati.

Po{li smo od toga da je najbitnije da nam deca budu {kolovanija od nas. Deca su bila na svom mestu, nisu bila prohtevna, koliko smo imali, toliko su se i oni pru`ali. Svakog prvog u mesecu gazdama je trebalo platiti kiriju, a imali su onoliko koliko im je najneophodnije bilo potrebno za boravak u velikom gradu – ka`e Mi}o, dodaju}i da je ispomo} bila i skromna stipendija op{tine Ugqevik od 100, odnosno 150 konvertibilnih maraka, koju su Danimir i Danica primali, te da bi bio zadovoqan da se zaposle u struci. M. Mitrovi}

„Ninamedija” donirala 200.000 dinara porodili{tu prostestuju zahtevaju}i da svi koji imaju 48 i vi{e bodova besplatno studiraju, izvesna“.

Studenti tra`e da dr`ava plati {kolarine svima koji su stekli 48 bodova i da odobri kvote za master studije koje su

Sednica Odbora za prosvetu odlo`ena Sednica skup{tinskog Odbora za prosvetu, na kojoj je trebalo da se razmatraju problemi vezani za upis studenata, ju~e nije odr`ana zbog nedostatka kvoruma, po{to se nijedan od ~etiri ~lana iz redova Demokratske stranke nije pojavio. Sednica je odlo`ena, a predsednik Odbora Zoran [ami je rekao da }e se ovo {to se sada de{ava sa studentima de{avati sve dok se precizno ne defini{e na~in formirawa rang-lista za upis.

fakulteti zatra`ili. [trajkuju studenti Fakulteta politi~kih nauka, Geografskog fakulteta, Visoke poslovne {kole, Visoke elektrotehni~ke {kole, fakulteti Univerziteta umetnosti, a podr{ku kolegama dali su akademci Filozofskog i Filolo{kog fakulteta, kao i Sindikat radnika u prosveti Srbije, koji smatraju da „s ovako neodgovornom vla{}u“ wihov protest ima vrlo malo {anse da uspe: „Zato ih molimo da vode ra~una o svom zdravqu i da duboko procene vredi li wihova `rtva svega ovoga“, navedeno je u saop{tewu.

Kompanija za pra}ewe i analizu medija „Ninamedija“ donirala je ju~e Klinici za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu 200.000 dinara. Nov~ana donacija }e se iskoristiti za nabavku instrumenata za poro|ajnu salu.

– Va`no je da uspe{na i dru{tveno odgovorna kompanija ula`e u zajednicu u kojoj posluje i da se o woj stara na human na~in – rekao je direktor „Ninamedije“ Dragan Radi}. – Fokusiramo se na zdravqe trudnica, porodiqa i novoro|en~adi da bi se u svakom trenutku znalo kakvi su im vitalni parametri

i da im se omogu}i maksimalna nega.

Na donaciji se zahvalio na~elnik porodili{ta prof. dr Tihomir Vejnovi}, koji je istakao da „Ninamedija“ ima sluha za ono {to je u na{em dru{tvu najvrednije, a to su deca.

Kompanija „Ninamedija“ ve} ~etiri godine poma`e Klinici savremenom medicinskom opremom: precizne vage za pra}ewe napretka beba, savremeni ure|aj za pra}ewe vitalnih funkcija porodiqe i bebe tokom poro|aja i video-nadzor koji omogu}ava komunikaciju mame s bebom i ~lanova porodice.

J. B.

SPORT

sreda1.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

VOJVODINA U EVROLIGI DO^EKUJE PRO REKO

Nema straha od evropskog prvaka Pravi praznik vaterpola bi}e danas u Novom Sadu. U okviru drugog kola B grupe Evrolige Vojvodina }e u bazenu SPC "Vojvodina" do~ekati aktuelnog i vi{estukog prvaka Evrope italijanski Pro Reko. Drim tim iz \e-

Dana{wi program A grupa: Jadran Herceg Novi - Seged (18), Va{a{ - Primorac (20) B grupa: Vojvodina - Pro Reko (19), Sprtak Volgograd Budva (19) C grupa: Olimpijakos Mladost (18), Partizan Barselona (20) D grupa: Eger - Jug (17), Primorje - Barseloneta (20) nove u Novi Sad sti`e kao apsolutni favorit, pa Novosa|ani nisu oprtere}eni rezultatom. Najmla|a ekipa u Evroligi tu je da u~i, pamti, ali i da poka`e za{to je drugu godinu za redom u~esnik najelitnijeg klupskog vaterpolo takmi~ewa.

Pred evropskim ispitom: Vapenski, Marinkovi}, Ubovi} i Basara

Foto: F. Baki}

PARTIZAN DO^EKUJE BARSELONU

Agresivnom igrom do trijumfa U drugom kolu vaterpolo Evrolige srpski {ampion Partizan danas od 20 ~asova (RTS 2) do~ekuje Barselonu.

Za crno-bele ovaj me~ je od izuzetno velikog zna~aja jer nakon neuspeha i poraza od zagreba~ke Mladosti od 10:8 na{ tim ne sme vi{e da izgubi bodove ukoliko `eli plasman u drugu fazu takmi~ewa.

Trener Partizana Igor Milanovi} respektuje rivala ali o~ekuje da wegovi igra~i do|u do prvih bodova u Evroligi.

- Nakon poraza od Du{ko Pijetlovi} i Milan Aleksi} Mladosti poku{ao sam se da vodimo ra~una da iskusni saigra~e odmorim. Verujem da }e stav [panaca nas ne iznenadi. ekipa da vrati svoj prepoznaKiks na doma}em bazenu bio tqivi igru i sa Barselonom bi vi{e nego poguban, ali vepru`a partije koje se od nas rujem u svoj tim i mislim da o~ekuju. Jesmo najve}i favo}emo uz podr{ku na{ih naviriti za prolaz u drugu fazu iz ja~a uspeti da do|emo do izuove grupe ali to treba dokazazetno zna~ajnih bodova. Jakim ti i u bazenu. Zbog poraza u ritmom i agresivno{}u u odprvom kolu bi}emo pod velibrani mo`emo slomiti [pankim pritiskom i moramo da ce. Wihove glavne poluge su

iskusni golman Agilar i ve} vreme{ni centar Ivan Perez.

Tako|e imaju i dva odli~na levoruka {utera i na wih }emo morati da obratimo pa`wu u fazi odbrane, ali verujem da imamo dovoqno snage i kvaliteta da u ovoj grupi izborimo prolaz u drugu fazu takmi~ewa, po{to i ove sezone imamo velike ambicije u me|unarod-

noj sceni - istakao je Trener Partizana.

Nikola Ra|en }e imati velikih obaveza u odbrani svog gola po{to }e najverovatnije biti zadu`en za ~uvawe Ivana Pereza.

- Radi se o izuzetno kvalitetnom igra~u, odli~no ga poznajem, ali verujem da }emo uspeti da ga spre~imo i time }emo obaviti veliki deo posla, jer gotovo svi napadi Barselone idu preko wega. Ovo je prilika da pred svojim navija~ima poka`emo da je lo{e izdawe u Zagrebu protiv Mladosti bio samo lo{ dan i splet nesternih okolnosti. Pobedom protiv Barselone vra}amo se na pravi put, jer nam je ciq da se ponovo domognemo zavr{nice elitnog takmi~ewa.

Uprava Partizana poziva navija~e da u {to ve}em broju ispune Bawicu, jer }e sav prihod sa me~a oti}i u humanitarne svrhe i namewen je Kraqevu koji je te{ko pogo|en nedavnim zemqotresom.

S. Anti}

- Da nabrajam imena igra~a koji nastupaju za Pro Reko ne vredi, svi znaju ko su oni i kolika je snaga, iskustvo i buxet ovog kluba. Ali, to nam ne uliva strah, ve} imamo samo jo{ ve}u `equ za nadigravawem i dokazivawem. Mi smo najmla|a

}e u}i sa podignutom belom zastavom.

- Da}emo sve od sebe i pru`i}emo im dostojan otpot. Da mi jesmo mladi i neiskuni i tu smo da u~imo i pamtimo od takvih imena, kao {to su igra~i Pro Reka, ali mi

Drim tim iz \enove Trener Pro Reka \uzepe Porcio na raspolagawu ima gotovo sve najboqe svetske igra~e, me|u kojima je i na{ dvojac Slobodan Niki} i Filip Filipovi}. Tu su i dvojica Crnogoraca Aleksandar Ivovi} i Boris Zlokovi}, Ma|ari Tibor Benedek, Tama{ Ka{a{ i Norbert Madara{, [panci Felipe Perone i Giqermo Molina, Hrvat Damir Buri}, te Italijani Mauricio Felugo, Federiko Tempesti, Aleks \or|eti, Nikolo Gito, Lui|i di Kostanco... ekipe u Evroligi, pa samim tim imamo i najve}u `equ za postizawem gola i pobedom. Motiv u ovakvoj utakmici ne dolazi u pitawe, moramo predanim zalagawem da se supostavimo rivalu kakav je Pro Reko. Znamo koji su wihovi aduti, znamo da su jaki na svim pozicijama, ali imamo i mi svoje adute i verujem da mo`emo da im pru`imo dostojan otpor i tako vidimo gde smo u odnosu na tako jakog rivala.

Pozivam navija~e da do|u u {to ve}em broju i da nas podr`e. @elimo da utakmica bude pravi vaterpolo spektakl i da tako na najboqi na~in obele`imo 75 godina postojawa kluba - rekao je kapiten Vojvodine Boris Vapenski.

Prvotimac Sr|an Vuksanovi} slo`io s sa kapitenom i rekao da Vojvodina u duel sa Pro Rekom ne-

smo tu i da poka`emo {ta znamo.

Nama rezultat u ovoj utakmici ne}e biti toliko va`an, koliko prilika da pru`imo maksimum i odigramo {to je mogu}e boqu utakmicu. Trudi}emo se da iskoristimo sve {anse koje nam se uka`u, a da bi smo se predstavili u {to boqem svetlu treba}e nam podr{ka navija~a koje ovom prilikom pozivam - rekao je Vuksanovi}.

Utakmica izme|u Vojvodine i Pro Reka odigra}e se ve~eras u 19 ~asova u bazenu Spensa, a ulaz je besplatan. To je poklon VK Vojvodine i Grada Novog Sada svim qubiteqima vaterpola povodom proslave jubileja, 75 godina postojawa kluba. Tim povodom }e se u 17 ~asova odr`ati i Sve~ana kademija u amfiteatru Spensa, a u 18 ~asova sve~ani koktel.

G. Malenovi}

PARTIZAN MTS DANAS GOSTUJE HIMKIJU U 7. KOLU EVROLIGE

Papiri ko~e Yerelsa?

Pred ko{arka{ima Partizana MTS danas je veoma te{ko gostovawe u Moskovskom regionu i duel s jakom i neugodnom ekipom Himkija. Raweni posle poraza u NLB ligi od Radni~kog u Kragujevcu, crno-beli }e poku{ati da ostvare pobedu koja bi im gotovo garantovala mesto u Top 16 fazi Evrolige, {to bi bio rezultat ravan sportskoj senzaciji. No, do takvog skora dug je put, sledi paklenih 40 minuta u Rusiji. Uz to, u~e{}e novoanga`ovanog plejmejkera Kurtisa Xerelsa u ovom me~u pod znakom je pitawa zbog jo{ uvek nere{enih papirologije, {to bi,

ukoliko tamnoputi ko{arka{ ne bude u timu, stvorilo veliki problem crno-belima.

U prvom susretu odigranom u Pioniru, Partizan MTS je slavio sa 72:68 i nagovestio nova radovawa u najja~em klupskom takmi~ewu u Evropi kada je ko{arka u pitawu. Jan Veseli, ~e{ki reprezentativac i uzdanica Beogra|ana, ovako je rezonovao pred dana{wu utakmicu: - O~ekujemo veoma te`ak me~.

Odigra}emo motivisano i jako i proba}emo da ostvarimo novu pobedu. To je ono {to sami `elimo, ali i {to trener Jovanovi} tra`i od nas.

Program i satnica DANAS A grupa - MOSKOVSKI REGION: Himki - Partizan MTS (16.15, RTS 2), VITORIJA: Kaha Laboral - Prokom (20.30) C grupa - ISTANBUL: Fenerbah~e Ulker - Cibona (19.15), SIJENA: Montepaski - Lijetuvos Ritas (21) D grupa - MOSKVA: CSKA - Panatinaikos (18.15) SUTRA A grupa -KAUNAS: @algiris - Makabi (18.45) B grupa - ATINA: Olimpijakos - Brose baskets (20.45), RIM: Lotomatika - [arlroa (20.45), MALAGA: Unikaha - Real (20.45).

C grupa - BARSELONA: Barselona - [ole (20.45) D grupa - VALENSIJA: Valensija - Efes Pilsen (20.45), QUBQANA: Union Olimpija - Armani Xins (20.45)

Jan Veseli, adut crno-belih

Doma}in ima sna`nu ekipu koja, na `alost navija~a Himkija, u dosada{wem toku Evrolige nije pru`ila ni deli} onog {to mo`e.

Ostvarili su Rusi samo dve pobede (Prokom i Kaha Laboral) i ~ak ~etiri poraza i sada im je u~e{}e u Top 16 fazi dovodeno u pitawe.

Svaka utakmica za u~enike trenera Ser|a Skariola ravna je kvalifikacijama i ne treba sumwati da }e u duel s prvakom Srbije u}i re{eni da se revan{iraju za poraz iz Beograda, ali i da pobedom pove}aju izglede za ulazak me|u 16 najboqih timova na Starom kontinentu.

- Posle ovog prvog dela grupne faze, a onda i dobijene utakmice protiv @algirisa, sada slede ~etiri kola u kojem imamo tri go-

stovawa i sva tri su veoma te{ka rekao je trener crno-belih Vlade Jovanovi}. - Prvo je danas protiv Himkija, ali je sada situacija mnogo druga~ija. Pre svega, dobili smo Ruse u prvom susretu i sigurno }e oni u}i jako motivisano da se iskupe za preptostavqam neplanirani poraz od nas. Uz to, posle toga je Himki u{ao u rezultatsku krizu i nema broj pobeda koji je planirali posle {est kola, tako da }e doma}i teren biti adut u kojem }e tra`iti re{ewe problema. Mislim da su Rusi sada kompletni {to se ti~e sastava.

Duel Himki - Partizan po~iwe u 16.15 ~asova, uz TV prenos na drugom programu RTS-a.

A. Predojevi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

Zvezda i Vojvodina sumwaju u regularnost

Ne znamo da kalkuli{emo

Miroslav Vuli}evi} Foto: R. Hayi}

miti taktiku, ali je ovaj tim Vojvodine pokazao od prvog do pretposledweg jeseweg kola da ne ume da kalkuli{e. U svakoj utakmici i{li smo na pobedu. Nekada nam se sve otvorilo, golove smo postizali kao do {ale, ali svi se se}amo da nas gol po nekada ba{ nije hteo. Zato sam siguran da }emo i u me~ na “Marakani” u}i mu{ki, sa jasnom `eqom da pobedimo – ka`e na{ sagovornik. Optimizam mu potkrepquje i ~iwenica da je wegov tim nanizao pet pobeda.

- Ne znam kada je Vojvodina posledwi put imala pobedonosnu seriju od pet me~eva. Od kada ja nosim crveno-beli dres, ovako uspe{ni nismo bili. Neophodno je bilo vreme da se upoznamo, jer ne treba zaboraviti da je tokom leta u klub do{lo mnogo novih igra~a koji su potvrdili kvalitet. Nadam se da }emo svi zajedno nastaviti u istom stilu, pa makar se rival zvao i Crvena zvezda – isti~e jedan od qubimaca Vo{inih navija~a.

S. Savi}

ALBERT NA\, FUNKCIONER PARTIZANA

Nastasi}a niko ne prodaje

Albert Na|, koordinator za sport Partizana, nije ni potvrdio ni demantovao transfer Matije Nastasi}a (17), talentovanog {topera crno - belih u Fiorentinu. Po~asni predsednik ,,qubi~astih’’ Dijego dela Vale izjavio je za italijanske medije da je posao dogovoren i da }e defanzivac od leta igrati na ,,Artemio Frankiju’’, {to je zateklo funkcionera Partizana.

- U ovom trenutku ja nemam takvu informaciju – rekao je Na|.

Matija Nastasi} jo{ letos je dovo|en u vezu sa Fiorentinom.

Novi Vidi}, kako ga vide na Frankiju, smatran je pravim zalogom za budu}nost , a qubi~asti’ su navodno odmah bili spremni da uplate 2,5 miliona evra. Partizan se tada ne}kao, ali stvari su se izgleda promenile. Predsednik \uri} nedavno se `alio na slab priliv igra~a iz juniorskog u seniorski pogon i najavio promene na Teleoptiku. Sada je pitawe, koliko bi prodaja Matije Nastasi}a bila pravo re{ewe, bez minuta odigranog u najboqem timu ?

- Kada sam dobio funkciju, dobio sam i jasne zadatke – nadgle-

17

IO ZAJEDNICE SUPERLIGE PODR@AO PROMENU DOMA]INSTVA

MIROSLAV VULI]EVI] IZME\U POBEDE NAD SMEDEREVOM I ME^A NA MARAKANI

Desni spoqni fudbaler Vojvodine Miroslav Vuli}evi} odavno je osvojio navija~ka srca. Igra Vule konstantno, bez oscilacija.

Po`rtvivanost na terenu za wega se podrazumeva, a da ne poseduje kvalitet, ne bi ni stigao pre dva leta iz Ivawice me|u novosadske crveno-bele. [partao je po desnoj strani i u veli~anstvenoj pobedi nad Smederevcima, iako je postojala mogu}nost da presko~i duel s oklopnicima.

- Imam tri opomene i do posledweg trenutka nije se znalo da li }e mi trener Milinkovi} ukazati {ansu za utakmicu sa Smederevom, ili }e me sa~uvati za Crvenu zvezdu. Ipak, pala je odluka da igram, jer kako {ef re~e, prva utakmica je uvek najva`nija – veli Vuli}evi}.

Iako je to malo ko primetio, obja{wava i to kako se “{tedeo” u posledwih desetak minuta.

- Vodili smo ubedqivo, pa sam tako u nekim trenucima kada je suparni~ki tim napadao, nastojao samo da rivale ispratim i {mekawem prozrem {ta }e u~initi s loptom, ne `ele}i da rizikujem eventualni karton {to bi automatski zna~ilo da }u presko~iti posledwi ovojesewi duel. U svakoj drugoj prilici zna se da bi sve pr{talo od startova i uklizavawa – u svom stilu ka`e Vuli}evi}.

Okre}emo se duelu sa Crvenom zvezdom, pravoj fudbalskoj poslastici za navija~e oba tima.

- Postoji dilema, da li u taj me~ u}i takti~ki oprezno ili se otvoriti i dvobojom prsa u prsa poku{ati da se nadmudri veliki rival.

Naravno, stru~ni {tab }e pripre-

sreda1.decembar2010.

dawe rada sa mladim igra~ima i wihovo kooptirawe u prvi tim.

Sa tim i nikakvim drugim ciqevima i delujem. Trener Stanojevi} i ja utvrdili smo prioriete i polako ih re{avamo. Partizan ima prepoznatqiv stil igre i ciq je dobiti igra~e koji bi se lako u wega uklopili – rekao je Na|.

S tim u vezi on podse}a na slede}e: - Za ovih godinu ve} smo trojicu momaka prikqu~ili prvom timu: Aleksandra Miqkovi}a, Marka [}epovi}a i Darka Bra{anca.

Prizna}ete nije malo. Prva dvojica imala su zapa`enu minuta`u, dok Bra{anac tek sticajem okolnosti nije dobio ve}u {ansu. Ali, Sale Stanojevi} nedavno je rekao da je zadovoqen wime i da }e na prole}e biti u ja~em fokusu.

Na| pa`qivo prati i rad ostalih selekcija Partizana.

- Rezultati nisu prioritet ve} pravqewe igra~a. Mislim da taj proces ide dobro, s tim {to je svakako potrebno i vreme da bi se okon~ao – zakqu~io je funkcioner crno – belih.

I. Lazarevi}

Komesar za takmi~ewe Branislav Deli} dobio je punu podr{ku Izvr{nog odbora Zajednice Superliga{a povodom odluke koju je doneo a vezana je za promenu doma}instva me~a izme|u Partizana i Slobode PS. - Komesar je postupio po propisima shodno propozicijama o takmi~ewu, a imaju}i u vidu sportske motive i popularizaciju fudbala posebno u regionu Zapadne Srbije. Dakle, na predlog Slobode, a uz saglasnost Partizana verifikovana je promena doma}instva i ovaj duel bi}e na programu u subotu u Beogradu - konstatovao je generalni sekretar Zajednice Miodrag Jankovi}.

Vanredna sednica Zajednice potrajala je dva ~asa, bez prisustva predstavnika Jagodine i Spartaka, dok je In|ija pismom podr`ala promenu doma}instva. Kad se crta podvukla, prilikom izja{wavawa klubova potez komesara Deli}a podr`alo je 12 klubova, dok su protiv bili samo Crvena zvezda i Vojvodina.

- Najvi{e vremena posve}eno je eventualnimm posledicama ovakve

KUP SRBIJE

Danas `reb polufinala @reb za polufinalne me~eve nacionalnog kupa Srbije bi}e odr`an danas u Beogradu, saop{tio je Fudbalski savez Srbije. Izvla~ewe parova bi}e odr`ano u "Sport kafeu" sa po~etkom od 12 sati.

U polu finale nacionalnog kupa plasirali su se Partizan, Crvena zvezda, Vojvodina i Sloboda Point Sevojno. Za polufinale planirano da se igraju dve utakmice, a prva je zakazana za 16. mart naredne godine. Revana{ }e biti 6. aprila a veliko finale 11. maja 2011. godine.

NO]NI TURNIR U STEPANOVI]EVU

Prijave do petka

U subotu u Stepanovi}evu po~iwe 4. No}ni turnir u malom fudbalu i odr`ava se u hali Osnovne {kole "Aleksa [anti}". Turnir se igra u konkurenciji seniora i veterana, a kotizacije su 10.000 za seniore i 7.000 dinara za veterane.

U petak u 20 ~asova u O[ "Aleksa [anti}" bi}e `rebani parovi turnira, a prijave se primaju do pred izvla~ewe na telefon 064/11-86-238, kontakt osoba je Nenad Simi}.

M. R.

Vo{a ne dolazi na Marakanu?

Derbi posledweg kola jeseweg dela sezone izme|u Zvezde i Vojvodine trebalo bi da se odigra u subotu sa po~etkom u 18 ~asova.

To je kompromisan epilog spora oko termina koji su postigli klubovi uz "blagoslov" komesara za takmi~ewe Branislava Deli}a.

- Mo`e da se dogodi da Vojvodina ~ak i ne doputuje u Beograd na utakmicu, jer takvu mogu}nost je na sednici IO najavio wen predstavnik Rabrenovi}, a posle potvrde odluke da se zameni doma}instvo na utakmici Sloboda - Partizan - istakao je predsednik Zajednice Branimir Babarogi}.

Naravno, te{ko je poverovati da }e se namere Vojvodine i ostvariti.

- Ako se to dogodi na potezu su na{i disciplinski organi poru~io je Babarogi}. odluke i da li se ona mo`e odraziti na plasman pojedinih ekipa na tabeli. Novoso|ani smatraju da }e Sloboda biti u povoqnijem polo`aju, jer }e u posledwem kolu biti doma}in, a mo`da ba{ taj susret bude odlu~ivo o borbi za 3. ili 4. mesto - objasnio je Jankovi}.

Logi~no, svoj glas protiv dala je i Zvezda, od koje je prakti~no krenula ~itava inicijativa za preispitivawe re{ewa za kojim je posegao komesar Deli}.

- Nakon saznawa da }e Sloboda i Partizan promeniti doma}in-

stvo sazavao sam sednicu IO sa `eqom da se svi klubovi izjasne da li je to dobra odluka i da li }e mo`da dovesti u sumwu regularnost prvenstva. Mislim da nam ovako ne{to nije trebalo, jer dajemo povod za sumwu, a siguran sam da }e se "repovi" vu}i dugo i imati negativan uticaj.

Dakle, Deli} je imao samo jedan razlog u vidu da omogu}i Slobodi gostovawe Partizana na novom stadionu, a ja mogu da nabrojim jo{ stotinu protiv - konstatovao je predsednik Zajednice

Branimir Babarogi} ~ija je baza "Marakana".

Posredno ovakav razvoj situacije produbi}e jo{ vi{e jaz izme|u ve~itih rivala ~iji su odnosi na najni`em mogu}em nivou.

- Ne verujem da }e se to desiti kratko je konstatovao predsednik Babarogi}.

Komesar Deli} poku{ao je da stavi ta~ku na o~igledno vru}u problematiku.

- Nema ovde pobednika i pobe|enih. Odluka je u skladu sa propisima, motivisan sportskim ciqevima a ja nisam bio optere}en me|usobnim odnosima klubova koji su ovde prepoznali osnovni ciq a to je razvoj i popularizacija fudbala. Dakle, nemam ni trunku sumwe da se na ovaj na~in dovodi u pitawe regularnost takmi~ewa.

Izgleda da na{om elitnom fudbalskom scenom teku med i mleko, jer ovakav zakqu~ak se name}e sam po sebi po{to je centralno pitawe koje je trebalo skinuti sa dnevnog reda zamena doma}instva dva kluba u fini{u prvog dela sezone.

Sve ostalo je verovatno u idelanom stawu ali i daleko od nivoa profesionalne lige.

Z. Rangelov

U EL KLASIKU IGRAO SAMO JEDAN TIM

Barsa uni{tila Real Barselona je raznela Real Madrid i rezultatski, a naro~ito igrom - 5:0 (2:0) pred 98 hiqada gledalaca na Nou Kampu. Do pete uzastopne pobede nad "ve~itim rivalom" stigla je rutinski, poigravaju}i se sa "skupocenim" u~enicima @ozea Muriwa... Do poni`ewa. Apsolutnom kontrolom lopte i igre, Lionel Mesi i drugovi radili su Igra~i Reala be`ali od novinara {ta su hteli, pravili i "ringivatno najve}u bruku u trenerskoj {pile", probacivali protivnicikarijeri. ma loptu kroz noge, dobacivali se Wegovi u~enici su brzo pali u "{tiklama"... nokdaun, zatim i u nokaut, a onda je "Kraqevi" su li~ili na bokserusledilo ga`ewe. ski xak koga {ampion besomu~no Barsa je za samo osam minuta, u udara. Da je imao pravo, Muriwo 10. i 18, stigla do 2:0 preko ]avija bi sigurno progutao ponos i odavi Pedra, na po~etku drugog poluno, mnogo pre posledweg sudijskog vremena David Viqa je na asistenzvi`duka, bacio beli pe{kir. cije Lionela Mesija duplirao vo|Ali, toga nema u fudbalu, pa je stvo (4:0), a erupciju odu{evqewa Portugalac morao da trpi verona tribinama Nou Kampa izazvao

Fudbaleri Barselone slave veliku pobedu Barselona - Real Madrid 5:0 (2:0) BARSELONA: Stadion Nou Kamp, gledalaca 98.000, sudija: Ituralde Gonzalez , strelci: ]avi u 10, Pedro u 18,- Viqa u 55. i 58. i \efren u 91. minutu. `uti kartoni: Valdez, Viqa, Mesi, Pujol, ]avi (Barselona), Ronaldo, Pepe, Karvaqo, Serhio Ramos, Kedira (Real Madrid). crveni karton: Serhio Ramos (Real Madrid) u 90+3. minutu.

BARSELONA: Valdez - Alve{, Pujol, Pike, Abidal - ]avi (od 87. Keita), Buskets, Inijesta - Pedro (od 87. \efren), Viqa (od 76.

Krki}), Mesi.

REAL MADRID: Kasiqas - Ramos, Pepe, Carvaqo, Marselo (od 60. Arbeola) - Kedira, Alonso - Di Marija, Ozil (od 46. Dijara), Ronaldo - Benzema.

je pogodak \efrena u 91. minutu - 5:0.

Naravno, nisu svi igra~i Reala uspeli da sa~uvaju `ivce. Serhio Ramos je "pukao" i krvni~ki {utnuo Mesija, pa je u 93. minutu dobio crveni karton.

Barsa je nanela prvi poraz Realu u sezoni i popela se na vrh tabele. Ekipi, koja je u prethodnih 12 utakmica u Primeri primila {est golova, dala je pet! Uspela je da i ~etvrti put u pet me|usobnih duela sa Madri|anima sa~uva mre`u. Tek da se zna ko je gazda u [paniji.

O~ekivao se trenerski duel Gvardiola - Muriwo, igra~ki Mesi - Ronaldo... Nije ni Argentinac dao gol, ali je pogodio stativu u petom minutu i dva puta asistirao Viqi, u~estvovao je u poigravawima... S druge strane, Ronaldo je dva puta pripretio iz slobodnih udaraca. I to je sve. Dvostruki uzastopni {ampion [panije je ipak potvrdio da }e i ove sezone biti glavni kandidat za osvajawe trona iako su sa Santjago Bernabeua dugo pretili. Pored ve} pomenute frke na kraju utakmice izazvane od Serhija Ramosa, varnica je bilo i pre toga. Prva vatra zapaqena je u 31. minutu: Ronaldo je tra`e}i loptu pri{ao Gvardioli, koji je dr`ao u rukama, ali umesto da je da Portugalcu, on je bacio. Ronaldo je odgurnuo trenera Barse, zbog ~ega mu je pri{ao Inijesta, a zatim su se na gomilu sjatili svi akteri me~a.

Epilog je bio - `ute kartone su dobili Ronaldo i Viktor Valdez, naj`ustriji od doma}ih igra~a.

DANAS I SUTRA UTAKMICE PETOG KOLA LIGE EVROPE

Salcburg testira Man~ester siti Kao i pro{le sezone me~evi petog i {estog kola Lige Evrope igraju se u dva dana. Danas }e na teren 24 tima,a sutra preostalih 24.

Derbi ve~era{weg kruga svakako se igra u Man~esteru, gde fudbaleri Sitija do~ekuju Salcburg. Bi}e

Fudbaleri Zenita prvi u grupi

to mo`da i presudan susret za Man~ester koji kao i u prvenstvu igra u stilu toplo–hladno.

- Uveren sam u pobedu – ka`e trener Man~ester sitija Roberto Man}ini. – Imamo mnogo boqi kvalitetniji tim nego Salcburg.

Posledwih nekolikonedeqa podigli smo formu, igra}emo gotovo kompletni,a to u ovakvim okr{ajima puno zna~i. Zanimqivo }e biti i u Splitu, gde Hajduk poku{ava da uhvati posledwi voz, da pobedom u me~u s AEK – om izbori plasman me|u 32 tima u Ligi Evrope.

- Nesre~no smo izgubili od Zenita – obja{wava kapiten Hajduka Senijad Ibri~i}. – Ali nije jo{ sve izgubqeno, ako ve~eras pobedimo opet smo u trci za prva dva mesta u grupi. Mislim da imamo realne {anse da pobedimo, jer smo

u Atini izgubili u ravnopravnoj igri.

U drugoj utakmici G grupe u Sankt Petersburgu sastaju se Zenit i Anderleht. - Prakti~no smo obezbedili plasman u {esnaestinu finala – veli Danko Lazovi}, napada~ Zenita.

– Uveren sam da }emo lako pobediti i Anderleht i jo{ jednom dokazati da smo u sjajnoj formi, uostalom ubedqivo vodimo i u ruskom prvenstvu.

Juventus gostuje u Poznanu, gde }e odmeriti snage s Lehom, staroj dami je potreban bod za siguran prolaz.

- Igramo sve boqe – ka`e napada~ Juventusa Milo{ Krasi}. – Siguran sam da ne}emo izgubiti.

Jedino nas pla{i zale|eni teren i hladno vreme. Za mene nema problema, navcikao sam u Rusiji na sneg i led ali Italijani se ne ose}aju ba{ najboqe.

G. K.

Danas

Grupa H

Grupa A

Man~ester siti - Salcburg Leh - Juventus 1. Man. siti 4 3 1 0 2. Juventus 4 0 4 0 3. Leh 4 1 1 2 4. Salcburg 4 0 2 2

Grupa B

Aris - Atletiko Rozenborg - Bajer 1. Bajer (L) 4 2. Atletiko (M) 4 3. Aris 4 4. Rozenborg 4

2 2 1 1

2 1 1 0

0 1 2 3

4 4 4 4

3 1 1 1

0 2 1 1

Grupa G Zenit - Anderleht Hajduk (S) - AEK 1. Zenit 4 4 0 2. Anderleht 4 1 1 3. AEK 4 1 1 4. Hajduk (S) 4 1 0

(21.05) (21.05) 6:1 8 6:3 7 2:3 4 3:10 3

0 0 0 0

9:1 6:7 6:8 2:7

0 1 1 4

(19) (19) 8:2 10 7:3 7 3:3 6 1:11 0

Grupa I

Metalist - Debrecen Sampdorija - PSV 1. PSV 4 3 2. Metalist 4 2 3. Sampdorija 4 1 4. Debrecen 4 0

1 1 2 0

1 1 2 2

(21.05) (21.05) 13:5 9 5:5 5 5:10 4 7:10 4

0 12:5 2 5:5 2 6:9 3 4:8

(19) (19) 12 4 4 3

(19) (19) 12 6 3 3

0 2 3 3

Sutra Viqareal - Dinamo (Z) PAOK - Klub Bri` 1.Dinamo (Z) 4 2 1 2. PAOK 4 2 1 3. Viqareal 4 2 0 4. Klub Bri` 4 0 2

Grupa E

Grupa F

Palermo - Sparta CSKA (M) - Lozana 1. CSKA (M) 4 2. Sparta (P) 4 3. Palermo 4 4. Lozana 4

4 2 1 0

0 1 0 1

0 1 3 3

(21.05) (21.05) 12:1 12 9:9 7 4:9 3 4:10 1

1 0 1 4

(19) (19) 6:1 9 4:1 8 5:5 5 3:11 0

Grupa J

Borusija (D) - Karpati PS@- Seviqa 1. Seviqa 4 3 0 2. PS@ 4 2 2 3. Borusija (D) 4 1 2 4. Karpati 4 0 0

Grupa K

Grupa D

Grupa C

Sporting - Lil Gent - Levski 1. Sporting (L) 2. Lil 3. Levski 4. Gent

(21.05) (21.05) 9:3 10 5:5 4 7:9 4 1:5 2

Jang Bojs - [tutgart Odenze - Hetafe 1. [tutgart 4 4 2. Jang bojs 4 2 3. Odense 4 1 4. Hetafe 4 1

1 1 2 2

(21.05) (21.05) 4:1 7 3:2 7 3:4 6 2:5 2

[erif - AZ Alkmar (21.05) Bate Borisov - Dinamo (K) (21.05) 1. Bate 4 3 1 0 10:4 10 2. Dinamo (K) 4 2 1 1 6:5 7 3. [erif 4 1 0 3 4:6 3 4. AZ Alkmar 4 1 0 3 4:9 3

Utreht - Napoli Steaua - Liverpul 1. Liverpul4 2 2. Steaua 4 3. Napoli 4 4. Utreht 4

2 1 0 0

(19) (19)

07:2 2 1 3 1 3 1

8 8:9 4:6 2:4

5 3 3

8:2 5:5 2:5 4:7

(129) (19) 10 7 3 3

Grupa L

Be{ikta{ - CSKA (S) Rapid - Porto 1. Porto 4 3 2. Be{ikta{ 4 2 3. CSKA (S) 4 1 4. Rapid (B) 4 1

1 1 1 0

0 1 2 3

18

SPORT

sreda1.decembar2010.

Zdrav konflikt zapalio vrelinu Majami je izgubio ~etiri od prethodnih pet utakmica do dolaska Va{ingtona u no}i izme|u ponedeqka i utorka.

Tom duelu prethodilo je mnogo toga. [pekulisalo se da igra~i nisu zadovoqni trenerom Erikom Spelstrom, kome je zbog toga bila uzdrmana pozicija na klupi. Me|utim, kako navode mediji, Spelstra i Lebron D`ejms su seli i razgovarali {to je urodilo plodom - Majami je pobedio Va{ington 105:94.

Xejms je bio najefikasniji sa 30, uz {est skokova i pet asisten-

cija, Vejd je pored 26 poena imao i osam uhva}enih i ~etiri „prese~ene“ lopte, kao i {est uspe{nih dodavawa, dok je Kris Bo{ dodao 20 poena i sedam skokova.

Oklahoma je pobedila Wu Orleans (95:89) i pribli`ila mu se po u~inku. Ekipa Nenada Krsti}a sada ima 12 pobeda i {est poraza, samo jedan vi{e od Hornetsa. Rasel Vestrbtuk je 12, od ukupno 25 poena, postigao u posledwoj ~etvrtini. Pored toga, imao je i 11 asistencija.

Kevin Durant je dao poen vi{e i imao 11 skokova, dok je kapiten srpske reprezentacije

uspehu doprineo sa tri poena i sedam skokova za 17 minuta. Doskora je Durant bio ubedqivo najve}a zvezda ekipe, a u posledwe vreme ga Vestbruk pomalo baca u senku, jer preuzima odgovornost u kqu~nim momentima.

Me|utim, Durant tvrdi da mu to ne smeta.

To je novi Rasel. On kontroli{e utakmice. To nam treba. rekao je Durant. Kod Wu Orleansa, Kris Pol je dao 17 poena, a asistirao je 14 puta.

Rezultati: Majami - Va{ington 105:94, Juta - Milvoki 109:88, Dalas - Hjuston 101:91.

DNEVNIK U SOMBORSKOJ LIGI POSTIGNUTO 446 GOLOVA

Stani{i} ispred svih Nije sporno da jesewi deo prvenstva Podru~ne lige Sombor najvi{e radosti doneo je navija~ima Stani{i}a. Ekipa je opravdala o~ekivawa i nalazi se na putu povratka u Vojvo|ansku fudbalsku ligu - zapad.

Pod vo|stvom trenera Dragana Bubowe sastav je znatno podmla|en, a i poja~an (Miji} je do{ao iz Omladinca, Bukovac) a svojim u~inkom potvrdio je da je veoma efikasan napada~. Bez obzira na ~iwenicu da je ekipa bila vrlo dobro pripremqena za lov na bo-

nov, Jakovqevi}, Marin a posebno treba ista}i Kmezi}a, koji skoro na svakoj utakmici postigao je jedan gol. Prigrevica `equ svojih navija~a je ispunila, me|utim na prole}e ovaj podvig bi}e te{ko ponoviti po{to imaju ~etiri nimalo laka gostovawa.

Mladost iz Kru{~i}a je tre}a, iako imaju veoma mlad sastav ekipa je na okupu ~etiri godine, sazrela i oja~ala. Sa sigurno{}u se mo`e tvrditi da je sposobna za ve}a ostvarewa od postignutog. Do`ivela je dva poraza, od tradicionalno neugodnog rivala iz Ba~kog

duna svome carstu. Me|utim, bojazan za napu{tawe ove lige nema, jer sasvim sigurno samo jedna ekipa }e morati da se seli u ni`i rang.

Najvi{e neprijatnosti svojim navija~ima priredio je @AK. U pro{loj sezoni nastupali su u Vojvo|anskoj ligi - zapad. Pred start prvenstva spremali su se u gorwi dom a na kraju jeseni plasirali na 11. mesto. Takvom razvoju doga|aja doprinela je ~iwenica da najboqi su oti{li u Solunac iz Rastine, a wih nekoliko u Omladinac iz Bukovca.

Gra~aca i Prigrevice a tre}u na zelenom stolu od Stapara, po{to je nastupio jedan igra~ sa dva `uta kartona. Pored toga Mladost je ka`wena i oduzimawem jednog boda. Ove tri ekipe su kandidati za vi{i stepen takmi~ewa.

Omladinac iz Bukovca je zauzeo peto mesto. Oni sredinu tabele redovno dr`e jer kvalitet je dobar, sve zavisi samo od toga koliko se ula`e u rad.

Novajlija Hajduk iz Stapara stala je na {estu poziciju. Oni su bili vrlo neugodni rivali za svakoga, bez obzira na mesto odigravawa utakmica.

Grani~ar iz Ri|ice prema o~ekivawu plasirao se na sedmo mesto. Ekipa retko prire|uje prijatna iznena|ewa, ali isto tako i neprijatna. Ina~e, tradicionalno sa wima kandidati za najvi{i plasman najte`e izlaze na kraj, verovatno ni na prole}e ne}e biti druga~ije.

Kod Korduna iz Kqaji}eva opet smu tmurni oblaci a razlog je igra~ki kadar. Redovno svake godine ekipe iz vi{eg stepena takmi~ewa privole fudbalere Kor-

Radni~ki, BSK, Kula i Oxaci su mnogo zaostali na tabeli i najverovatnije iz wih treba tra`iti ekipu koja }e da se seli u Me|uop{tinsku ligu Sombor.

Poseta bila je solidna, 446 puta se zatresla mre`a, {to je prosek skoro ~etiri gola po utakmici. Najvi{e pogodaka je postigla ekipa Stani{i}a- 46, a najmawe @AK iz Sombora 21. Najsigurnija je bila odbrana Prigrevice koja je kapitulirala svega devet puta, suprotno tome golmani BSK-a vadili su loptu iz mre`e 41 put.

Ukupno je odigrano 120 utakmica ove jeseni, a od ovoga je jedna prekinuta, jer su gosti ostali sa sedam igra~a - za sat vremena zaradili su ~etiri crvena kartona.

Ukratko mo`e se zakqu~iti da je kvalitet bio osredwi, bilo je dosta golova, ali i nesportskog pona{awa. O su|ewu mi{qewa su podeqewa, najva`nije pitawa osvajawe prvog mesta do kraja prvenstva }e biti neizvesno jer kandidati za naslov najboqeg sasta}e se i u posledwem kolu prole}nog prvenstva.

J. Dukat

NIKOLA KOJI] (31) PRE@IVEO PRAVI U@AS

[panci pomislili najgore Jezivo je izgledao sudar povremenog srpskog reprezentativca Nikole Koji}a i golmana La Riohe pro{le srede na gostovawu Puerta Sagunti u utakmici {panskog rukometnog prvenstva. Saigra~i iz La Riohe su se sudarili glavama, a Srbin je ostao da le`i u lokvi krvi. Konstatovane su mu vi{estruke povrede kostiju glave.

- Zatr~ao sam se da prese~em kontranapad doma}ina, a istovremeno je moj golman Aginalde krenuo ka lopti. @estoko smo se sudarili, a ja sam prilikom pada udario glavom u parket. Odmah sam po~eo da krvarim - objasnio je Koji} u razgovoru za Pres.

Hitno je preba~en u bolnicu u Barseloni gde je odmah operisan.

- Operisali su me, ugradili plo~ice i sredili prelome.

Niko, uz tebe smo Koji}eva La Rioha je u subotu i nedequ odigrala dvome~ tre}eg kola Kupa EHF protiv {aba~ke Metaloplastike. Oba me~a odigrana su u Logrowu i u oba susreta pobedio je {panski tim - 35:33 i 30:28. Pre prvog susreta igra~i La Riohe iza{li su na teren u majicama na kojima je pisalo „Ne daj se, Niko, uz tebe smo“. Koji} je iz svoje sobe posmatrao prenos revan{ me~a.

Nisam ba{ super, o~igledno da nisam do{ao u Barselonu na izlet, ali kako je izgledalo, dobro je. Za dva meseca trebalo bi da se vratim na teren.

Da sve bude stra{nije po iskusno 31-godi{we krilo, pobrinuli su se {panski mediji.

- [panski novinari su malo preterali. Objavili su vest kao da mi se, ne daj bo`e, dogodilo ono najgore. Nije to bilo toliko stra{no, mada je na snimku izgledalo u`asno. A oni koji su bili u dvorani ka`u mi da je u`ivo bilo jo{ gore - zavr{io je pri~u Nikola Koji}.

Nikola Koji}

@ENSKI SVETSKI [AMPIONAT

Kostewuk brani titulu Hatai (Turska) }e biti doma}in Svetskog {ahovskog {ampionata za `ene koji se igra od 2. do 25. decembra. U~estvuju 64 {ahistkiwe. Titulu svetske {ampionke brani Aleksandra Kostewuk (Rusija). Titulu je osvojila u Nal~iku 2008. Ona }e imati startni broj jedan dok }e ostale {ahistkiwe imati startni redosled prema aktuelnom rejtingu. Parovi prvog kola su po sistemu najja~a protiv najslabije, itd., a isti sistem }e se primewivati do kraja.

Takmi~ewe }e se odr`avati u me~evima po nokaut sistemu (na ispadawe). Svaki me~ }e se igrati dva dana (dve klasi~ne partije), plus

jo{ jedan dan za doigravawe po rapidu (u slu~aju nere{enog rezultata u me~u), osim finalnog me~a koji }e biti odlu~en u ~etiri partije.

Evo spiska ja~ih {ahistkiwa: Aleksandra Kostewuk (Rusija, 2507), Hampi Koneru (Indija, 2600), Jifan Hou (Kina, 2591), Tatjana Kozinceva (Rusija, 2581), Nana Xagnidze (Gruzija, 2551), Antoaneta Stefanova (Bugarska, 2548), Ana Muzi~uk) Slovenija, 2530), Pia Kramling ([vedska, 2526), Dronovali Harika (Indija, 2525), Venxun Ju (Kina, 2524), Katerina Lahno (Ukrajina, 2522), Viktorija Cmilite (Litvanija, 2514), Maja ^iburdanidze (Gruzija, 2502), itd.

Jesewi prvaci, ekipa Stani{i}a

dove do`ivela je jedan poraz u Prigrevici protiv direktnog rivala. U posledwem kolu protiv Mladosti iz Kru{~i}a na doma}em terenu plen je podeqen. U petom krugu Radni~ki u Ratkovu tako|e je uspeo da otkine bod lideru. Ostale ekipe su savladane.

- Kvalitet je osredwi, zaslu`eno smo osvojili jesewu titulu, me|utim mogli smo ostvariti boqi rezultat. U zimskoj pauzi moramo se poja~ati, uprava kluba mora mnogo vi{e da se anga`uje i da pripremi uslove za Vojvo|ansku ligu - istakao je trener Stani{i}a Dragan Bubowa.

Najopasniji rival jesewem prvaku je bila Prigrevica. Ekipu koju vodu Goran Pawevi} ostvarila je vrlu dobru seriju, do`ivela je samo jedan poraz od Zadrugara u Srpskom Mileti}u, pored toga igrao je nere{eno u Bukovcu 0:0 i u Staparu 1:1. Glavne konkurente za prvo mesto Mladost i Stani{i} su savladali tako da nisu ni gol primili. Pre po~etka prvenstva Prigrev~ani su se poja~ali fudbalerima koji su nastupali u vi{em stepenu takmi~ewa. Ba}a-

PETOGODI[WICA [KOLE FUDBALA PETAR PUA^A

Najboqi u godini jubileja Kada je pre pet godina do{ao na ideju da po okon~awu uspe{ne igra~ke karije nastavi svoj fudbalski `ivot i osnuje {kolu fudbala, biv{i fudbaler Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine Petar Pua~a nije ni sawao da }e

Za proteklih pet godina postojawa, kroz Pua~inu {kolu prodefilovalo je 1250 de~aka, a nisu izostali ni rezultatati: 11 titula prvaka Srbije, 212 pehara i preko 6.600 medaqa su podaci za hvalu i diku.

{to su Milan, madridski Atletiko i holandski Ajaks. Odli~nu saradwu ostvaruje i sa Crvenom zvedom Partizanom i Vojvodinom,a od skora i sa Kabelom.

Recept za uspehe Pua~a vidi u kontinuiranom stru~nom radu:

PRVA FUTSAL LIGA SRBIJE

Remi Koske i Be~eja Jubilarno deseto kolo Prve futsal lige Srbije igrano je u senci odr`avawa ~etvrtfinalnog turnira UEFA futsal kupa u Kragujevcu, gde je na{ prvak Ekonomac poku{ao da izvadi vizu za fajnal-for elitnog evropskog futsal takmi~ewa.

Ekonomac je odlo`io svoju utakmicu s Novobeogra|anima, a Marbo je pobedio Vrawe s 3:2.

S obzirom na to da je ove sezone daleko zanimqivija borba za opstanak od one za titulu prvaka, onda je okr{aj u Smederevu privukao najve}u pa`wu, gde su doma}a Koska Amaters Arena i Be~ej odigrali nere{eno 4:4.

Interesantno je bilo i u Ni{u, gde je zrewaninski SAS vodio s 1:0 do sedam minuta pre kraja utakmice, a na kraju su se igra~i Ni{a 92 radovali pobedi od 4:1. Druga dva ni{ka kluba zabele`ila su sigurne pobede. VIK Naisus je kod ku}e deklasirao Kr~agovo iz U`ica 8:2, a Kopernikus Vidre su u Vrbasu savladale doma}u ekipu Lete}i Holan|anin 7:2. U preostaloj utakmici 10. kola Kolubara iz Lazarevca nije dozvolila iznena|ewe u Pirotu, gde je istoimenu ekipu savladala 4:2.

V. J.

1. Marbo 10 10 0 0 68:25 30 2. Ekonomac 9 9 0 0 76:15 27 3. Kolubara 10 7 1 2 49:36 22 4. Ni{ 92 10 6 1 3 35:34 19 5. SAS 10 5 1 4 43:43 16 6. Koper. Vidre 10 4 2 4 37:30 14 7. VIK Naisus 10 4 2 4 38:33 14 8. Vrawe 10 4 1 5 42:30 13 9. Let. holan. 10 4 1 5 37:51 13 10. Pirot 10 2 2 6 38:56 8 11. N. Beograd 9 2 1 6 29:43 7 12. Koska 10 1 3 6 26:48 6 13. Kr~agovo 10 2 0 8 25:69 6 14. Be~ej 10 1 1 8 38:68 4 Parovi 11. kola: Vrawe – Ekonomac, Kopernikus Vidre – Marbo Intermeco, Kolubara – Ni{ 92, SAS – Lete}i Holan|anin, Be~ej – VIK Naisus, Kr~agovo – Pirot, Novi Beograd – Koska Amaters Arena.

Polaznici {kole fudbala Petar Pua~a

wegova {kola zaseniti mnogo poznatije i postati jedna od najboqih.

- Kada sam zavr{io igra~ku karijeru, nisam sebe video kao fudbalskog trenera seniorskih timova, nego kao trenera mla|ih kategorija po{to mi rad sa decom pri~iwava izuzetno zadovoqstvo - ka`e Pua~a.

U godini jubileja stiglo je jo{ jedno priznawe- Pua~ina {kola najboqa je u dr`avi, ekipe uzrasta 1999. 200. i 2001. aktuelni su prvaci Srbije, a trenutno 12 igra~a iz ove {kole nastupa u raznim reprezentativnih selekcijama. Da wegov rad prepoznaju i van granica zemqe svedo~i saradwa sa brojnim evropskim klubovima, kao

- Kod nas nema mesta protekciji, sva deca dobijaju istu pa`wu i zbog toga posti`emo dobre rezultate. Iskreno se nadam da }e polaznici moje {kole fudbala svojim kvalitetom u nerednim godinama uspeti da se nametnu i postanu dobri igra~i u na{im najja~im ekipama i reprezentaciji - nada se Petar Pua~a.

I. Grubor

SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda1.decembar2010.

19

PRED FINALE DEJVIS KUPA U BEOGRADU

Stigli \okovi} i Zimowi}, atmosfera odli~na Selektor teniske reprezentacije Srbije Bogdan Obradovi} izjavio je da je na{ Dejvis kup tim spreman za finalni me~ protiv Francuske, bez obzira koji }e igra~i biti u protivni~koj ekipi od 3. do 5. decembra u „Beogradskoj areni“.

- Fokusirani smo na pripreme za najva`niji me~ u istoriji naseg tenisa i spremni smo za svaku varijantu koju odabere selektor Francuza Gi For`e - rekao je Obradovi} na konferenciji za novinare u „Areni“.

Obradovi} je podsetio da je podloga za igru pripremqena po izboru na{e selekcije.

- Ve} smo igrali na ovakvoj podlozi u polufinalu Dejvis kupa i to je bio razlog za{to smo se za wu ponovo opredelili“, rekao je Obradovi}.

Prvi reket Srbije Novak \okovi} istakao je da }e podr{ka beogradske publike i ovoga puta „biti od kqu~nog zna~ja“.

- Ose}amo ogromno interesovawe i uzbu|ewe koje vlada me|u qudima za predstoje}i me~. Ta podr{ka bi}e nam od kqu~nog zna~aja - tvrdi \okovi}.

Tipsarevi}, Zimowi}, Troicki, selektor Obradovi}, \okovi} i Bozoqac

For`e: Srbi, imate sre}e Jasno je ko }e biti prvi reket Francuske u finalu Dejvis kupa - Gael Monfis. A ko }e biti drugi? Selektor Gi For`e to ne}e otkriti do ~etvrtka u podne za kada je zakazan `reb.

Svi su u igri. Ko god da bude igrao ne}e biti iznena|ewe.

Svi su dobri, dokazuju se na terenu. - izjavio je For`e na konferenciji za medije u Beogradu.

Sada{wi selektor „trikolora“ ima iskustvo u Dejvis kupu i kao igra~. Ve} dve decenije je u~esnik tog takmi~ewa.

Ipak, misli da wegovo bogato iskustvo ne mo`e da ima veliki uticaj na predstoje}e finale.

Ja ne}u udarati lopticu na terenu i ne mogu u tom smislu da uti~em, ali veoma sam ponosan {to vodim ovaj tim i uradi}u sve da igra~i ostanu fokusirani i prika`u se u {to boqem svetlu.

Francuzi su videli popri{te bitke - Beogradsku arenu.

- Dopada mi se objekat i voleo bih da i mi imamo takav u Francuskoj. Imamo ga, ali je mawi. Beogradska arena je napraveqena velike doga|aje kao {to je ovo finale. Sre}ni ste {to imate takvu dvoranu.

Doma}a publika bi}e vetar u le|a \okovi}u i drugovima.

- To je samo jedan od detaqa me~a, a mi treba budemo fokusirani na osobu preko puta mre`e.

For`e ne mo`e da ra~una na povre|enog @oa Vilfreda Congu, koji }e do}i u Beograd, u ulozi navija~a.

- Izostanak Conge jeste minus, ali ovi momci su zaslu`ili da igraju u finalu. Conga nije igrao ni u ~etvrtfinalu ni u polufinalu, ali je bio deo na{eg tima i u pro{losti i bi}e i u budu}nosti - dodao je For`e.

Gael Monfis ne zna ko }e mu biti rival u petak, da li }e igrati protiv Janka Tipsarevi}a ili Viktora Troickog.

- Ko god da igra, ja sam spreman - jasan je bio 12. igra~ sa ATP liste.

Na re~i Monfisa nadovezao se For`e: - Svi pri~aju samo o Novaku, ali u polufinalu je Janko dobio oba singla i bio ‘me~ viner’. Troicki je tako|e jako dobar igra~ i moramo da budemo izuzetno dobri da bismo pobedili.

Monfis je posle pobede nad Argentincima u polufinalu odigrao „brejk dens“. Upitan {ta je pripremio za slu~aj da trijumfuje u Beogradu, odgovorio je: - Ne znam jo{, razmisli}u.

Majkl Qodra je nedavno savladao Novaka \okovi}a na turniru Masters serije u Pari-

NOVOSA\ANKA JELENA TO[I] IGRA U DUBAIJU

Pustiwski cvet Novosa|anka Jelena To{i} jedna je od retkih odbojka{ica iz Srpske Atine koja sportski hleb zara|uje van granica Srbije. Zanimqivo je da je jo{ od malih nogu bila prepoznata kao vanserijski talenat i da je preko granice po~ela sa igrawem ozbiqnije odbojke, a da se pre toga nije dokazala u mati~nom gradu i wegovim klubovima.

Sada To{i}eva igra u Dubaiju u [arjah lejdis klubu, a bila je i ~lanica Al Xazire. Jo{ kao devoj~ica, posle pet godina provedenih u Partizanu iz Sremskih Karlovaca, pre{la je u Vojvodinu i tu provela sezonu kod Nexada Osmanka~a, da bi se preselila u holandski Oldenzal, pa zatim u Maribor i na kraju u Novi Sad pa u Dubaji.

- Jo{ sa 16 godina sam oti{la od ku}e i `ivela u Holandiji s tamo{wom porodicom, i{la u {kolu i igrala na poziciji korektora, ali zbog toga {to nisam uspela da dobijem papire za belgijsku [arlrou kod na{eg trenera Veska Ivanovi}a. Posle Holandije imala sam ponudu za Nema~ku, ali sam zbog boqih uslova oti{la u Maribor i radila pripremni period sa Ivanovi}em koji je tada trenirao Volero Cirih gde su

igrale Spasojevi}, \erisilo, Krsmanovi}, Eri} i Vujovi}.

Sezona u Mariboru je bila najte`a, igrale smo ligu, Kup, ^elenx kup i Inter ligu, ali smo pre sezone igrale turnir u Abu Dabiju i osvojile prvo mesto, gde sam bila najboqi igra~ - pri~ala je To{i}eva o svom po~etku.

Tek posle tog turnira, u{la je u sportske o~i arapskih zemaqa i usledile su ponude i selidba u Abu Dabi.

- Posle Maribora sam se vratila u Vojvodinu, ali samo na Jelena To{i} polusezonu, jer sam tada oti{la u Emirate, ali na period od tri goAl Xaziru u Abu Dabi. Liga je dine, a po{to im je trebao igra~a trajala tri meseca, nije kvalitetna poziciji sredweg blokera povuna kao na{a, ali je mnogo unosnikla sam sa sobom i drugaricu Saja. Bilo je te{ko navi}i se na to wu Davidovi}. Potpisale smo za podnebqe, igrale smo u {orcevi[arjah lejdis klub, pre nekoliko ma do kolena, xamije ispred hale meseci, liga po~iwe za nedequ dasu nas stalno budile rano ujutru, na i nadamo se dobrim rezultati~udni obi~aji i kultura... Osvojima - istakla je na kraju razgovora li smo tamo{wu ligu i vratila Jelena To{i}, uz opasku da je nosam se u Novi Sad na jednu sezonu, stalgija uvek vu~e u Novi Sad. da bi kasnije dobila ponudu za M. R.

zu {to mu sigurno daje samopouzdawe.

- Pobedio sam \okovi}a u Bersiju, ali ovo je potpuno druga~ije takmi~ewe - poru~io je 23. teniser sveta i dodao: - Dopadaju mi se i loptice i teren.

On ka`e da nije siguran da li }e dobiti priliku da igra i u singlu iako je protiv [panije bio „me~ viner“ pobedom nad Fernandom Verdaskom.

- Uvek je zadovoqstvo igrati za svoju zemqu, ali svaki me~ je druga~iji i mo`da }e neko drugi zauzeti moje mesto - rekao je Qodra koji }e u dublu igrati sa Arnoom Klemonom.

Novinari su pitali Qodru i Ri{ara Gaskea da li se ne vole kao {to se pri~a na {ta su dvojica Francuza odreagovali osmesima i - poqupcima... U obraz.

Tre}i reket sveta je istakao da }e eventualni susret sa Majklom Qodrom, od kojeg je izgubio na ATP turniru u Parizu po~etkom

Monfis i Tipsarevi} na treningu

meseca, sada biti odigran u „potpuno druga~ijim uslovima“.

- Qodra je u Parizu odigrao turnir godine. Podloga je bila super brza, a on je igrao maestralno. Sada je situacija dru-

@REB EVROKUPOVA ZA MU[KARCE

Kolubara do~ekuje Maribor U Be~u je odr`an `reb za osminu finala rukometnih evrokupova. Aktuelni {ampion, lazareva~ka Kolubara, }e u poku{aju da se domogne novog ~etvrtfinala Kupa pobednika kupova, igrati sa slovena~kim Mariborom Branikom. Re~ je o timu, koji igra tek drugu sezonu u elitnom slovena~kom dru{tvu. Do sada nisu imali zapa`enih rezultata, osim jednog finala nacionalnog Kupa, a ovo im je debi na me|unarodnoj sceni. U prethodnom kolu, eliminisali su ~e{ku Karvinu (28:22 - 33:28). Kolubara }e biti doma}in u prvom me~u.

ga~ija, a podloga sporija i ko god da mi bude protivnik bi}u spreman - poru~io je \okovi}.

Na{ najboqi teniser je ocenio proteklu sezonu „zadovoqavaju}om“.

- Sezona je bila prili~no turbulentna, ali sam zadovoqan. Prvih pet - sest meseci nisam mogao da pru`im maksimum usled zdravstvenih problema, ali sada je sve u redu - naveo je \okovi}.

Janko Tipsarevi} je dodao da „ne razmi{qa previ{e“ o predstoje}em me~u, kako se ne bi „nepotrebno optere}ivao“.

- Od Srbije se o~ekuje da pobedi i poku{a}u da ostvarewu tog ciqa doprinesem maksimalno - obe}ao je Tipsarevi}, dok je Viktor Troicki poru~io da je „sve` i spreman za me~“.

Najboqi dubl igra~ Srbije Nenad Zimowi} istakao je da je „u odli~noj formi“ pred finale Dejvis kupa.

Beogradski Partizan }e imati lak{i zadatak, nego u tre}em kolu, kada su Beogra|ani, za gol, eliminisali hrvatsko Me|imurje. Protivnik crno-belih, bi}e Ba{ara` iz Luksemburga, koji je u prethodnoj rundi eliminisao italijanski Junior Fasano (34:25 - 17:22). Partizan je doma}in u prvom me~u.

Te`i zadatak, ima}e kragujeva~ki Radni~ki, koji je izvukao {vajcarski Sent Otmar iz Sent Galena. U prvom me~u, Kragujev~ani gostuju u zemqi ~okolade.

Prvi me~evi igra}e se 19/20. februara 2011. godine, a revan{ sedam dana kasnije.

J. G.

Zadovoqan sam formom, naro~ito posle pobede u Londonu. O~ekujem da }emo pred doma}om publikom ostvariti najve}i uspeh u istoriji na{eg tenisa - optimista je Zimowi}. ^ETVRTFINALE KUPA VOJVODINE

Mokrin~ani u ^esteregu Danas se igraju utakmice ~etvrtfinala rukometnog Kupa Vojvodine u mu{koj konkurenciji, dok }e dame odigrati slede}e srede.

Kod mu{karaca sasta}e se SOMBOR: Sombor - Vojput (Subotica) (19), TEMERIN: Mladost TSK (Ba~ki Jarak) Nova Pazova (18), ZREWANIN: Napredak (^estereg) Crvena zvezda (Mokrin) (19), PAN^EVO: Banatski Karlovac - Dinamo (Pan~evo) (17.30), kao i jedna utakmica kod devojaka - JABUKA: Pan~evo - Jabuka 95 (20.15).

J. G.

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Crven~ani bez Holperta U zaostalom susretu 11. kola Super lige rukometa{i Crvenke ve~eras do~ekuju Crvenu zvezdu znatno oslabqeni. Reprezentativac i najboqi srelac Jo`ef Holpert zbog povrede je i daqe van stroja, {to je svakako najve}i hendikep za ekipu trenera Radoslava Kova-

~evi}a. Iz dosada{weg standardnog sastava izosta}e tako|e povre|eni @egarac i sredwi bek Vuk Stankovi} koji ne dolazi na treninge.

- Nesumwivo da su Beogra|ani apsolutni favoriti, bez obzira na dve te{ke utakmice na me|unarodnoj sceni koje su

imali ovih dana i nama samo preostaje da pru`imo {to ozbiqniji otpor - upozorava trener Kova~evi} na te`inu zadatka koji o~ekuje wegovu ekipu.

Me~ izme|u Crvenke i Crvene zvezde po~iwe u 18 sati.

T. Jo.

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda1.decembar2010.

POLUFINALE PRVENSTVA NOVOG SADA

Taktika za plasman

U Novom Sadu, u prostorijama N[K-a, zavr{en je polufinalni turnir za prvenstvo grada. Posledwe kolo odigrano je na prvih pet stolova pod geslom: “remi remi, idemo daqe”. Jedino je M. Dra`i} na taj remi nevoqno pristao jer mu je to bilo dovoqno da postane tek druga rezerva {to je iskoristio Terzi} da se pobedom ukqu~i u direktne finaliste.

Prvih deset igra~a plasiralo se za jubilarni 80-ti {ampionat grada. Sudili su Milan Miladinov i Miodrag Jevti}.

Plasman: 1-2. Nenad Pavlovi}, Ivan Titov 6,5, 3-4. Nenad Dimitrijevi}, Zoran Milenkovi} 5,5, 5-10. Sini{a Remecki, Goran Kova~evi}, Darko Ka~ar, Sini{a Drowi}, Qubi{a Terzi}, Bojan Lukaji} 5, 11-13. Ivan Banovi}, Miodrag Dra`i}, Dragoqub Vojvodi}5, 14-18. Nedeqko Utje{anovi}, Tihomir Pu{ka{, Strahiwa \urni}, @iva Markov, Davorin Vrane{ 4,5, 19-20. Bo`idar Karli~i}, Dejan Vu~kovi} 4, 21-24 itd.

PRED 80. PRVENSTVO NOVOG SADA

Jubilej posve}en Stevanu ]iri}u [ahovski savez Novog Sada organizuje finalni turnir 80-og jubilarnog prvenstva Novog Sada pod nazivom “Drugi memorijal Stevana ]iri}a”, a povod je se}awe na prvog novosadskog {ahovskog majstora i politi~ara koji je izuzetno doprineo razvoju {aha u Kraqevini Jugoslaviji.

Turnir }e se igrati u sali N[K-a od 7. do 21. decembra. Igra se 9 kola (utorkom, sredom, petkom i subotom). Otvarawe turnira i odigravawe prvog kola je u utorak 7. decembra u 18.30 ~asova.

Pravo u~e{}a imaju; ~etvorica prvoplasiranih sa pro{log prvenstva, igra~i sa titulom majstora i vi{om, biv{i prvaci grada, igra~i sa rejtingom 2250 i vi{im i desetorica prvoplasiranih sa polufinalnog turnira. Tempo igre je 90 minuta za celu partiju uz bonus od 30 sekundi po potezu.

Turnir }e se rejtingovati.

Prijave za u~e{}e na turniru primaju se do 7. decembra u 12 ~asova, posle ~ega se lista zakqu~uje. Prijave se primaju telefonskim putem (452 632) ili upisom na listu na oglasnoj tabli u N[K-u.

OPEN „BAR 2010”

Lazi} drugi Povodom dana Bara, pro{le nedeqe je odigran otvoreni me|unarodni turnir uz u~e{}e 28 igra~a. Igralo se sedam kola, a pobednik je crnogorski velemajstor Neboj{a Nik~evi} sa 5,5 poena. Miroqub Lazi} je osvojio drugo mesto sa 5 poena, koliko su imali i Branko Tadi} i Bo{ko Abramovi}, ali sa slabijim buholcom.

Plasman: 1. Nik~evi} 5,5, 2-4.

Lazi}, Tadi}, Abramovi} 5, 5-9.

Sekuli}, G.N. Todorovi}, Konti}, Geler, Nikoli} 4,5, 10-14.

Vulevi}, \ukanovi}, Nika~, Rabrenovi}, Krivokapi} 4, itd.

PROBLEM BR. 313

Beli daje mat u dva poteza Budimir Marjanovi} Beograd

TURNIR DECE U VRBASU

\ermanovi}eva najboqa jan, Filip Pavlov, Andrija Stani{i}, Uro{ Doro{kov, Jovan Beli}, Boris Petrovi}, Du{an [ukur 5, 13-27. Pavle Jovanovi}, Nikola Seatovi}, Stefan Majstorovi}, Milo{ Pisari}, Boris Glu{~evi}, Uro{ \erman, Aleksa Savin, Branko Milo{evi}, Ogwen Jar~evi}, Vladimir Radmilo, Du{an Ili}, Filip Despi}, Marko Rosi}, Marko Kova~evi}, Nikola Bokan 4, itd.

De~iji turnir pod nazivom “Dani Vojvo|anskog {aha” odr`an je u sportskoj hali u Vrbasu. Turnir je organizovao [ahovski savez op{tine Vrbas. Nastupilo je 157 de~aka i devoj~ica, podeqenih u 4 kategorije, de~aci i devoj~ice 1-4. razreda, i de~aci i devoj~ice 5-8 razreda. Najbvoqi rezultat ostvarila je Adrijana \ermanovi} sa svih sedam pobeda a kod de~aka Neboj{a Pavkov je imao 6,5 poena.

Pogled na turnirsku salu u Vrbasu

Pobednici u svakoj grupi su dobili pehar a prvo troje u svakoj grupi medaqe. Od 4 do 10 mesta u~esnici su dobili robne nagrade. Turnir je protekao u korektnoj i fer borbi.

Glavni sudija je bio Stevan Jovi}.

Plasman mla|i de~aci: 1-4.

Ilija Galin, Veqko Sodolovi}, Nikola ]ur~i}, Petar Grubor 6, 5-12. Miqan Radovi}, Dejan Omor-

Plasman stariji de~aci: 1. Neboj{a Pavkov 6,5, 2-4. Lazar @ivkov, Damir [ukovi}, Jovan Deli} 6, 5. Qubo Vlahovi} 5,5, 6-15. Branislav [obot, Vujadin Subotin, Igor Nedeqkovi}, Luka ^i~a, Sr|an Miqu{, Milan Markov, Sa{a Pilh, David Adamovi}, Jan Bala`, Marek \uri} 5, 16-18. Kristijan Bujak, Lazar Gugleta, An-

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

Vuk me|u {ahistima Eto u “Vukovoj godini” svi postajemo, na neki na~in, “vukovci”! Svi, naime, vuku Vuka! Pa sam ga - mada je prezauzet kao nikad – i ja anga`ovao da me odmeni u ovoj rubrici kao komentator!

(Prilog je pisan 1987. godine povodom 200 godina od Vukovog ro|ewa, primedba B. D.) Te tako, pre nego {to bih Vuku dao re~ - da je uzmem od wega.

Ovako: - Pri}erala Vuka zla godina.

- Mi o Vuku, a vuk na brata.

- Trla baba lan, da joj pro|e plan.

- Dotjerala para do duvara.

- Vaqa se pru`iti prema {uberu.

A sad, da}emo, najzad, i Vuku {ansu da ovde gostuje. U po~etku, istina, bi}e prili~no rezervisan (za one najpozvanije) – samo }e procediti kroz zube dve kod nas, danas, vrlo neaktuelne parole: “Ko mudro }uti, lijepo zbo-

ri!” i “Prazne rije~i xep ne pune!”, da bi se raspri~ao tek negde po~ev od dijagrama: 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Sf6 4.d4 e:d4 5.e5 Se4 6.Lf4 f5 7.L:c6 d:c6 8.D:d4 Dd5 9.Sc3 Da5 10.Td1 Le7 11.Ld2 Db6 12.Se2 Lc5?

“Boqe se i od puta vratiti nego r|avim putem do kraja i}i!”

13.Dd8+!! “Ko veliki dar dade, on gleda i veliko uzdarje da mu da{!”

OPEN „MEDITERAN 2017”

Alan Tate na rate U Rijeci (Hrvatska) nedavno je zavr{en Open turnir “Mediteran 2017”. Turnir je bio jakog sastava uz u~e{}e 17 velemajstora i 18 intermajstora. Zajedni~ki su pobedili doma}i igra~i Stevi} i Ko`ul sa 6,5 poena ali je Stevi}u pripao pobedni~ki pehar. Velemajstor Du{an Popovi} postigao je lep uspeh osvojiv{i tre}e mesto sa 6 poena koliko je imalo jo{ {est igra~a ali sa slabijim buholcom. U toj grupi bio je na osmom mestu [kotlan|anin Alan Tate, igra~ bez me|unarodne titule i skromnog rejtinga. Nakon pobede u ~etvrtom kolu nad Sini{om Dra`i}em Tate je stavqen pod lupu jer su se pojavile sumwe u vezi s wegovim rezultatima. Naime, nakon slabe igre i poraza velemajstor Dra`i} je po~eo {iriti glasine kako je 100% siguran da Tate koristi nedopu{tena sredstva, odnosno, da dobija poteze od nekoga ko

je uz kompjuter. Glavni sudija, nakon tih sumwi u igru Tatea, najpre je prilikom preno{ewa partije na internetu pu{tao la`ne poteze sa zaka{wewem a nakon toga je i iskqu~io wegove partije sa interneta i posve}uje svu pa`wu na wegovo pona{awe tokom igre i osobe koje su u wegovoj blizini, me|utim, nije uo~io ni{ta sumwivo. Ipak, te sumwe ostale su do kraja, ~ak i po zavr{etku turnira, a polemika u vezi s tim vodi se jo{ uvek na [ah mat listi.

Plasman: 1-2. Stevi}, Ko`ul 6,5, 3-9. Popovi}, Haznedaroglu, Predojevi}, Leni}, I. [ari}, Tate, Jilmaz 6, 10-14. Brki}, Beresku, Martinovi}, Kurajica, Kaspi 5,5, 15-19. Cvitan, Nevedni~i, Lon~ar, Rukavina, Qiqa Drqevi} 5, 20-28. Jovani}, Dra`i}, Baron, Bukal, Plenca, Borka Franci{kovi}, Bataqini, Paqu{aj, Zufi} 4,5, itd.

TAKMI^EWE MESNIH ZAJEDNICA NOVOG SADA

Prvak MZ Novo naseqe

Re{ewe problema br. 312 (J. Peter, “Scacchi e Szienze”, 1. nagrada 1988.) sa pozicijom: beli – Kf1, Dah, Tc6, Tf3, Lh1, pe{ak: a6; crni – Ka8, Dg8, Le5, pe{ak a7; je 1.Tf7! Na 1...D:h8 (1…L:h8) sledi 2.Tc8 mat. Na 1...Kb8 sledi 2.D:g8 mat.

Na 1...Lb8 sledi 2.Tg6 mat.

drej Vig 4,5, 19-33. Vuk Peruni~i}, Damjan Cvetanovi}, Vladimir Kri{ka, David Varga, Milan Viola, Dragan Petrovi}, Miqan Rako~evi}, Milan Milinkov, Dejan Tot, Marko Gali}, Radoslav Mijovi}, Stefan Peci, Zlatko Hromi{, Stefan Joka, Vuksan Popovi} 4, itd.

Plasman mla|e devoj~ice: 1.

Adrijana \ermanovi} 7, 2. Tara Vorkapi} 5,5, 3. Lenka Radanovi} 5, 4-5. Miqana Mileti}, Jovana Peruni~i} 4,5, 6-10. Miqana Maksimovi}, Ivana Stanojevi}, Sa{a Brankovi}, Mia Milosavac, Natalija Coni} 4, 11-12. Teodora Ceki}, Iva Vujkov 3,5, 13-15. Kristina Riki}, Ma{a Milivojevi}, Matilda Navratil 3, 16. Marija Milovi} 2,5, 17. Sla|ana Savevski 2, 18. Mia Mi}in 1,5, 19. Jovana Obreni} 1, 20. Miqana Obreni} pola poena.

Plasman starije devoj~ice: 1-3.

Marica Milovanovi}, Emilija Raj~o, Teodora Sladojevi} 6, 4-5.

Tatjana Marticki, Danka Lali} 5, 6. Vawa Nikoli} 4,5, 7-12. Teodora Raci}, Milana Galin, Ivana Stankovi}, Dragana Soki}, Danijela Samec, Jovana Soki} 4, 13.

Marica Te{i} 3,5, 14-18. Milica Vajagi}, Nora Husta, An|ela Parenta, Adrijana Maxgaq, Dragana Sari} 3, 19-22. Zeqana Peruni~i}, Isidora Bokan, Marija Drobwak, Aleksandra Koji} 2,5, 23-25. Sabrina Der, Tawa Cipkar, Nastasja [olaja 2 poena.

Zavr{eno je i maratonsko takmi~ewe penzionera mesnih zajednica Novog Sada. Liga se igrala dvokru`no: prole}e-jesen. Posle 18 odigranih kola mrtva bodovna trka Novog naseqa i Radni~kog zavr{ena je u korist Novog naseqa zbog vi{e osvojenih poena, dok je tre}eplasirana ekipa Prve vojvo|anske brigade zaostala za vode}om dvojkom tri boda.

Te tri ekipe su od starta nametnule o{tru borbu za visok plasman pa su ostale ekipe bodovno znatno zaostale za wima. Pobedni~ka ekipa }e predstavqati grad na republi~kom nivou.

Plasman: 1. Novo naseqe 28 bodova (49,5 poena), 2. Radni~ki (Detelinara) 28 (44), 3. Prva vojvo|anska brigada 25 (41,5), 4. “Ivo Andri}” 14 (28), 5. “Olga Petrov” 12 (28), 6. Slana bara 10 (24), 7. Kozara (Futog) 9 (27), 8. “Vladimir Nazor” (Petrovaradin) 9 (23), 9. Veternik 9 (23).

13…K:d8 “Ako ne}e ~oek na napast, a ono }e napast na ~oeka!”: 13…Kf7 14.e6+!, pa na 14…K:e6 15.Sf4+ Kf7 16.Se5 mat, a na 14…Kg6 15.Se5+ Kh5 16.Sg3+ S:g3 17.h:g3 mat. “Kowu i pu{ci ne vaqa vjerovati.”

14.Lg5++ Ke8 15.Td8+ Kf7 “Ako ne mo`emo kako ho}emo, a mi }emo kako mo`emo.”

16.e6+ “Prionuo kao gladna u{.”

16…K:e6 “Bira kao me|ed gwile kru{ke”:16…Kg6 17.Sf4 mat.

17.Sf4+ “Ko prije sedla, prije i ja{e.”

17…Kf7 “Ko se u bari udavi, onom drugo more ne treba.”

18.Se5 mat. “Nije siromah onaj koji nigda nije imao, nego onaj koji je imao, pa izgubio.”

I tako nas je Dragoslav Andri}, uz pomo} Vuka, pod(V)u~io narodnim poslovicama u dana{wem prilogu “[kole za male i velike pacere”.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Vremeplov Vojvodina – BiH 13,5:10,5 Divna je na{a zemqa ~iji su qudi tako razli~iti po mentalitetu. Mada ve} dva puta osetno pora`eni (sa po 5 bodova razlike) sa puno optimizma, smatraju}i sebe favoritima, po{li su juna~ki bosanski {ahisti na put. Naprotiv, u taboru Vojvo|ana fatalisti~ki se gledalo na predstoje}i susret i smatralo se da je rezultat neizvestan. Zamalo pa da se ta mi{qewa i ostvare, to jest, da se ispuni `arka `eqa Bosanaca za revan{om. Ipak je ostalo po starom i vojvo|anski {ahisti su odneli pobedu po tre}i put i pove}ali razliku na 13 bodova.

Igralo se u prostorijama [ahovskog kluba “Spartak” u Subotici od 1. do 3. oktobra 1960. god., a stanovalo na Pali}u. Sudio je @arko Popovi}, a pomagao mu je Herbatin. Sve je proteklo lepo, prijateqski, tako da su obe strane pri rastanku izrazile `equ da se tradicija ovih me~eva nastavi.

Obema stranama nedostajali su neki vrhunski igra~i koji su bili spre~eni. Tako kod doma}ih nisu igrali majstor Kul`inski, te majstorski kandidati Buqov~i} i Ivkovi}; kod gostiju majstorski kandidati Uxvarli}, Rodi} i dr Osmanagi}. No najosetqiviji je bio nedolazak Kure{ove, {to je donelo te`ak poraz na `enskim tablama i odlu~no uticalo na rezultat.

Pojedina~ni rezultati: Tot – Bogdanovi} 1,5;0,5, \antar – Kozomara 0,5:1,5, Carev – Mihaq~i{in 0:5 - 1,5, De`e – Smailbegovi} 1:1, Bradvarevi} – [uvali} 2:0, Meji} – Su{i} 0,5:1,5, Ma{i} - ^ejvan 1:1, Sine{ - Krzi} 0:2, Jovi} – Leban 1,5:0,5, Milo{evi} – Quca 1,5:0,5, [tadler – Joci} 1,5:0,5, Na| - Savi} 2:0.

Tot – Bogdanovi} Ben Oni 1.d4 Sf6 2.c4 c5 3.d5 e6 4.Sc3 e:d5 5.c:d5 d6 6.e4 g6 7.Ld3 Lg7 8.Sge2 Neki dan pre toga video sam ovakav razvoj u partiji Ojanen – Keres, me~ Finska – Estonska SSR 1960. Zanimalo me je da to oprobam na svojoj ko`i, jer do sada sam uvek igrao Sf3 i Le2.

8...0–0 9.0–0 Sa6

OTVORENO PRVENSTVO BA^KE TOPOLE

Desnica vodi U Ba~koj Topoli je odigrano pet kola otvorenog prvenstva grada. Na ~elu tabele je mladi Vladan Desnica sa 4,5 poena koji je svojim dosada{wim protivnicima prepustio samo pola poena. Favorit po rejtnigu, Mirko Mamu`i} zaostao je na tabeli i predvodi grupa koja je sakupila 3 poena.

Vladan Desnica

Stawe na tabeli: 1. Vladan Desnica 4,5, 2-4. Lajo{ Tomik, Mihaq Pacal, Dragan Kozomora 4, 5-12. Ma}a{ Tot, Filip Kumi}, [andor Komaromi, Ivan Sedlak, Novak ^abarkapa, Karoq Sabado{, Qubomir Vrani}, Jeno Ko{a 3,5, 13-21. Mirko Mamu`i}, I{tvan Pajzer, Zdravko Puhalo, Milomir Tovilovi}, Aron Ago{ton, Labud [}epanovi}, Roland Molnar, Milan Zlati}, \ura Ikras 3 poena, itd.

U navedenoj partiji Keres je nastavio sa Dc7 i Sbd7, pa Se5.

Time je ostavio belome slobodne ruke na kraqevom krilu, {to je Ojanen divno iskoristio. Zato mi se ~ini da je put Bogdanovi}a boqi.

10.h3 Te8 11.Sg3 Sd7 12.Le3 Sc7 Ispad crne dame na h4 je neprijatan. No za sada jo{ ne ide Dh4.

13.Dd2 Odustao sam od Ojanenove {eme 13.f4 Dh4 14.Df3 f5 itd. Ovo spre~ava Dh4 zbog Lg5, {to hvata crnu damu.

13...Se5 14.Le2 b6 15.f4 Sd7 16.a4 a6 17.Lf3? Vidi se da stvar nisam dovoqno poznavao i otuda gre{ka protiv plana nastupawa, koji zahteva slobodnu f-liniju. Pravilno je bilo 17.Tad1, koji }e potez jako nedostajati.

17...Tb8 Po poznatoj {emi crni preti akcijom sa b5. Zna~i i beli treba da po~ne bitku u centru i zato postaje nestrpqiv.

18.e5!? Centralni udar sa `rtvom pe{aka, koji se mogao lepo odlo`iti jo{ za jedan potez i prvo vu}i 18.Tad1, pa na b5 19.a:b5 a:b5 20.e5 itd. Ali to je za mirnije prirode.

18...d:e5 19.f5! Dva bela pe{aka d5 i f5 li~e na dva biko-

va roga. To je po motivu iz citirane Ojanenove partije, ali istini za qubav da ka`em, da mi je to bilo poznato po sli~nom napadu u partiji Tot – Luki}, polufinale u Qubqani 1955. godine. Nastaju veliki, skoro nepregledni, zapleti.

19...e4! Ne da se Bogdanovi} sapeti, {to bi nastalo da je dozvolio jo{ Le4.

20.Le2! Nije mi se svidelo uzimawe pe{aka e4, ni sa 21.L:e4 Se5 22.d6 Sa8, pa je jedan crni kow deplasiran, ali drugi je jak.

20…Lb7! Logi~no, jer ugro`ava pe{aka d5 i otvara to poqe sa Sc7, koji je lo{e postavqen. Ako 20…Se5 21.d6 Sa8 22.f:g6 h:g6 23.Sg:e4 itd.

21.Tad1 Najte`i potez u partiji, jer je vaqalo birati izme|u Tad1 i d6. No potowe ne vaqa: 20…L:c3 22.b:c3 Sd5 23.Lc4! Dh4 24.f:g6 h:g6 25.L:d5 u korist beloga. Ali 21.d6 Sa8!

22.Tad1 Dh4 23.Lf4 Ld4+ 24.Kh2 ne izgleda ba{ lepo.

Tolike mogu}nosti da mozak stane.

21…Le5?

Posle ovog mi je laknulo, mada sam video lepe mogu}nosti za beloga, ako crni grabi pe{aka d5. Napr. prvo sa kowem 21…L:c3 22.b:c3 S:d5 23.f:g6 h:g6 24.Lc4! Se3 25.L:f7+ Kg7 26.D:e3 Tf8 27.Sh5+! g:h5 28.T:d7! D:d7 29.Dg5+ sa matirawem. Zatim sa lovcem: 21…L:c3 22.b:c3 S:d5 23.Lf4! e3! (Na Se5 24.c4, ako Lc6 24.Dd6 dobija figuru.)

24.Dd3 Se5 25.D:e3 Sf3+ 26.D:f3 itd. Uvek se ose}a pritisak belog topa po d-liniji, ~ega nema kada je pe{ak na d6. Ali {ta biva ako crni odgovori Dh4!

22.Lf4 e3! 23.Dc2 L:c3 24.b:c3 S:d5! 25.L:b8 S:b8 i tada crni, iako slabiji za kvalitet, stoji boqe. Iz toga se vidi da je Bogdanovi}, verovatno, izabrao dobar razvoj u ovoj partiji.

22.Sg:e4 Sf6 23.f:g6 h:g6 24.S:f6+ Naravno da ne vaqa 24.Lg5 S:e4 25.S:e4 D:d5.

24…L:f6 25.Lf3 Lg7 Pozicija se ra{~istila u korist belog, koji ima mo}nog slobodwaka.

26.d6! Po~iwe odlu~uju}a kombinacija koja belom donosi kvalitet. Zanimqivo je, da je to mogu}e samo zato {to crni nema pe{aka h7.

26…Se6 27.L:b7 T:b7 28.Sd5!

Poenta, jer preti Se7+ i Df2, pa Dh4+, a protiv toga se mora dati kvalitet.

28...Sd4 Ni drugo ne poma`e, a pe{ak d6 je tabu zbog Sf6+.

29.Se7+ Tb:e7 30.d:e7 D:e7 31.Tde1 Dd7 32.Dd1 Te6 33.Kh1 Dc6 34.L:d4 c:d4 35.T:e6 D:e6 36.Dd3 Da2? Crni se ve} dugo nalazi u stra{noj stisci sa vremenom i pravo je ~udo da mu nije pao barjak na ~asovniku.

37.b3 a5 38.Dc4 Kh7 39.T:f7 Db1+ 40.Kh2 d3 41.Dd4 Crni predaje.

J[G oktobar 1960.

Komentar: Bora Tot Pripremio: B. Dankovi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda1.decembar2010.

21

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA – 4. KOLO

Petrovaradinski Junior iz nedeqe u nedequ sve boqi Godi{te: 2001.

FK S. Mihajlovi}1 – FK S. Mihajlovi} 2 4:2 Strelci za FKS. Mihajlovi}1: Doro{ki 3 i ]ur~i}, a za FKS.Mihajlovi} 2: Suba{i} i Dragutinovi} FK S. Mihajlovi} 1: Markovi} M, Markovi} D, Joki}, Doro{ki, Nikoli}, Sibinki}, Radosavqevi}, ]ur~i}.

FK S.Mihajlovi} 2: Ili}, Grgi}, Suba{i}, Krsti}, Dragutinovi}, Buji}, Kolari}.

Godi{te: 2000.

Partizan (Bukovac) – Fru{kogorac (Sr. Kamenica) 4:2 Strelci za Partizan: ^avi}, Bjeli}, Zeqkovi} 2 , a za Fru{kogorac: Vukovi} 2.

Partizan: Kosjer, Simi}, Duli}, ^avi}, Ilki}, Te{anovi}, Grma{, Bjeli}, Stoj~i}, Zeqkovi}.

Fru{kogorac: Elez, Ku`et, Prodi}, Varga, Manojlovi}, Subanovi}, Abazovski, Polovina, Papi}, Lali}, Vukovi}, Radosavqevi}, Gazivoda, Bukvi}, \ilas, Pu{ka{, Kne`evi}, Jovanovi}.

Godi{te: 1999.

Prof. Bolesnikov – FK S. Mihajlovi} 1:0 Strelac za Prof. Bolesnikov Tomi}.

Prof. Bolesnikov: @upi}, Rubezi}, Mladenovi}, ]eran, Kurti{i, Paro{ki, Risti}, Malivuk, Ciri}, [piri}, Nenezi}, \urovi}, Mihajlovski, Bobar, [kori}, @akula, Tomi}, Pu{ki}, Grube`i}.

FK S. Mihajlovi}: Vujani}, Nestorovi}, Trifkovi}, Stojkovi}, Suba{i}, Kolari}, Nikoli}, Panteli}, Ili}, \or|evi}, Juri}, Ugrenovi}, Grgi}, \uri~ek, Solarov, Andri}, Ivanovi}.

Godi{te: 1997.

Veternik - Vojvodina (N. Sad) 0:1 Strelac za Vojvodinu Stankovi}.

Veternik: Hrwez, [ari}, Deni}, Zavarko, Adamek, [obot, Zagorac, Stepanovi}, Mati}, Ivani{, Kmezi}, Dujakovi}, ]osovi}, Jasni}.

Vojvodina: Milinkovi} – Savi}, Radosavqevi}, Latinovi}, Koj~i}, Joveti}, Hrubik, Ratkovi}, Krstevski, \uri{i}, Stankovi}, ^ampar, Kari{ik, Velemir.

Godi{te: 1998.

Prof. Bolesnikov – OFK Slavija 2:1 Strelci za Prof. Bolesnikov: Vukovi} i [}epanovi},a za OFKSlavija Ilijazovi}.

Prof. Bolesnikov: Gligorijevi}, Vukovi}, Hajrizi, Vari}ak, Kisi}, Malinovi}, [}epanovi}, Novakovi}, Vukumirovi}, Vukosavqevi}, Red`epov, Kulpinski, Trajkovi}.

OFK Slavija: O`ivat, Raleti}, Stojanov, [u{akov, Ubovi}, Maksimovi}, Ilijazovi}, Mar~ok, Buri}, Barjaktarovi}, Lazovi}, Latinki}, Grlica, Tre{wi}, Nedi}, Leti}.

Godi{te: 2001.

O[ „Mihajlo Pupin” (Veternik) – [F Lavovi (N. Sad) 0:5 Strelci za [F Lavovi: Jovi~i} 2, Svilarkovi}, Marseni} N, Marseni} L. O[ „Mihajlo Pupin“: Xida, Rvaji}, Markovi}, Ka~avenda, ]ur~in, Trifunovi}, [vowa, Savi}, Mandi}, Dule.

[F Lavovi: Jovi~i}, Stoj{i}, Svilarkovi}, Radoc, Kova~evi}, Jovi~in, Marseni} N, Marseni} L, Zeki}, Prokapi}, \eki}, Bukovica.

Godi{te: 2001.

OFK Slavija – FK Hettrik (N. Sad) 0:2 Strelci za FK Hettrik: Vukovi} i Radojkovi}.

OFK Slavija: Markovi}, Eski}, Gvozdenovi}, Aleksi}, Bobinac, Murseli, Milo{evi}, Tomov, Marho{evi}, Draga{, Kra~ak, Panti}, Prodanov, @ivkovi}.

FK Hettrik: Desnica, ]atovi}, Stojanovi}, Vukovi}, Burka, Kosti}, Arsi} @ivko, Arsi} @eqko, Vrhovac, Dolinaj, Manojlovi}, Petkovi}, Radojkovi}.

Godi{te: 1999.

[F Lavovi – [F Junior (Petrovaradin) 5:4 Strelci za [F Lavovi: Golubovi} 3, Qubojevi}, Hajvaz, a za [F Junior: [vowa Jovan 4 gola.

[F Lavovi: Despotovi}, Labus, Davidovi}, Qubojevi}, Simin, Zeki}, Hajvaz, Golubovi}, Vulevi}, Male{evi}, Ne{kovi}, Keser, [tikovac.

[F Junior: Rako~evi}, Gvozden, Xida, Radumilo, [vowa M, Reqi}, Markovi}, \u|i}, Zdravkovi}, Radmilovi}, Macura, Bogdanovi}, Havlovi}, [vowa J, ^abarkapa, Lon~ar.

Godi{te: 1997.

FK S. Mihajlovi} 2 – OFK Slavija 6:2 Strelac za FK S.Mihajlovi} 2: Qubi{i}, Berti} i Jereni} 4 gola, a za OFKSlaviju Vukadinov 2 gola.

FK S. Mihajlovi} 2: Jerini}, Gojkovi}, Pavlovi}, Bijedi}, Doki}, Milosavqevi}, Vujani}, Kolari}, Vukeli}, Izrael, Vrba{ki, Qubi{i}, Berti}.

OFK Slavija: Maksi}, Eski}, Jak{i} A, Jak{i} D, Vukadinov, Cirku{a, [orowa, Gruji}, Kurti{i, Vujakovi}, Tewi.

Godi{te: 1997.

FK S. Mihajlovi} 1 – OFK Futog 6:0 Strelci za FK S. Mihajlovi} 1: Ponorac 3, Lon~ari} 2, Pavlovi} N.

FK S. Mihajlovi} 1: Pavlovi} D, Radovi}, Radakovi}, Kostre{, Kne`evi}, \or|evi}, Had`ijanis, Lon~ari}, Tomin, Jankovi}, Rankovi}, Brinaj, Pavlovi} N, Gojkovi}, Jerini}, Ponorac, Stevi}.

OFK Futog: Mandi}, Kne`evi}, Tasi}, Radovanovi}, Milenkovi}, ^ali}, Andri}, Dragutinovi}, Novakovi}, Mici}, Krsti}, Vlaovi}, Goganovi}, Rosti}.

Godi{te: 1998.

Vojvodina (N. Sad) – Fru{kogorac 19:0 Strelci za Vojvodinu: Gaji} 3, Popovi} 3, Iveqa 2, Kova~evi} 2, Nasti} 2, Mi}in 2, Zeqkovi} 2, Gavrilov, Lon~ar, Lovre.

Vojvodina: Ili}, Gavrilov, Sekuli}, Trivi}, Jovanov, Mati}, Iveqa, Lon~ar, Lalatovi}, Gaji}, Kova~evi}, Popovi}, Nasti}, Mi}in, Ne{i}, Adamek, Zeqkovi}, Graorac, Mesarovi}, Lovre.

Fru{kogorac: Elez N, Elez S, Rakovi}, Simixija, [ipka, [evi}, Kure{evi}, [trbac, Vukovi}, Majstorovi}, De{i}, Gostimir, Mi{i}, Bogdanovi}, Subanovi}, Raki}, Aleksandrov, Bezar.

Godi{te: 2001.

[F Junior – Partizan (Bukovac) 8:0 Strelci za [F Junior: [evo 4, Popovi} N 3, Vlaisavqevi} Z. [F Junior: Batini}, [evo, Popovi} N, Popovi} B, Vlaisavqevi} Z, Lovre, Cveti~anin, Brki}, Mili}, Maksimovi}, Kova~evi}, Vlaisavqevi} M, Radakovi}, Milovanovi}, Grgurovi}, Erceg.

Partizan: Gavrilovi}, Bjeli} M, Kosjar, Sladojevi}, Grma{, Bjeli} D, Stanov, Vukajlovi}, Vlaji}, Grlica, Miri}, Prli}, Drvi}, Klincov, Momi}, Amixi}, Te{anovi}, Petkovi}, Duli}.

FK S. Mihajlovi}: Radosavqevi}, Ili}, Nerodanovi}, Suba{i}, Grgi}, Joki}, Kolari}, Dragutinovi}, Doro{ki, Markovi} M, Juri}, Ivankovi}, ]ur~i}, \uri~ek, Markovi} D, Buji}, Sibinki}.

Godi{te: 1999.

Krila Krajine (B. Palanka) – Vojvodina (N. Sad) 2:3 Strelci za Krila Krajine: An|elkov i Mrdi}, a za Vojvodinu: Crnoja~ki 2, Devetak.

Krila Krajine: Miki}, Gluvi}, An|elkov, Vje{tica, Ra|enovi}, Budisavqevi}, Mandi}, Karanovi}, Kristian, Pandurov, Mrdi}, Radmilovi}, Veqko, Mitrovi}, ^ovi}, Miladinovi}, Gligorijevi}, Kne`evi}, Mari}, Prodanovi}.

Vojvodina: Kuzmanovi}, \ukanovi}, Devetak, Zli~i}, Dun|erski, Kosti}, Crnoja~ki, ]ali}, Ili}, Mitrovi}, Lali}, Ka~avenda, Horvat, Beqanski, Raja~i}.

Godi{te: 1998.

[F Junior – Fru{kogorac 6:1 Strelci za [F Junior: Mileti} 3, Lemaji}, Rankov, Krupqanin, a za Fru{kogorac [trbac.

[F Junior: Pu{karevi}, Radakovi}, [parovi}, Ga{parevi}, Antoni}, Lemaji}, Lazi}, Gavri{i}, Mileti}, Koki}, Jefti}, Rankov, Galovi}, [timac, @ili}, Ivanovi}, Krupqanin, Jokanovi}, Babi}.

Fru{kogorac: Elez N, Elez S, Rakovi}, Simixija, [ipka, [evi}, Kure{evi}, [trbac, Vukovi}, Majstorovi}, De{i}, Gostimir, Mi{i}, Bogdanovi}, Subanovi}, Raki}, Aleksandrov, Bezar.

Godi{te: 1999.

Godi{te: 1998.

OFK Slavija – RFK Novi Sad 0:3

Veternik – Vojvodina (Ba{aid) 0:7

Strelci za RFK Novi Sad: Alargi} 2, \akovi}.

OFK Slavija: Grahovac, Radulovi}, Slavuq, Lazovi}, ]o{kov, Radi}, Barat, Kara}, Radak, Bojani}, Asani, Kne`evi}, Dimitrov, Je{i}, Radulovi}.

RFK Novi Sad: [urlan, Le|anac, Ziri}, ^esti}, Alargi}, Kunovac, Kova~evi}, Pu{ac, Veji}, Valen~ik, \akovi}, \or|evi}.

Strelci za Vjvodina: Dokman 3, Kova~ 2, Dobrilovi}, Gavri}.

Veternik: Markovi}, Durahi, Mili}, Novak, [ebez, Jevi}, Xever, Popovi}, Jugovi}, [api}, Kondi}, Samard`i}, Nini}, Nikoli}.

Vojvodina: Miqevi}, Novakovi}, @eravica, Kova~, Zavi{in, Dokman, Dobrilovi}, Vrba{ki, Bi~anin, Wegovan, Belo`anski, Svjetlica, ^orda{, Jagodin, Nikoli}, Gavri}, Quti}, Ru`a.

Godi{te: 2000.

[F Junior – FK S. Mihajlovi} 3:1 Strelci za [F Junior: Babi}, Grgurovi}, Erceg, a za FK S. Mihajlovi} Doro{ki.

[F Junior: Perduv, Brki}, Kova~evi}, Babi}, Reqi}, Grgurovi}, Erceg, Popovi}, Vlaisavqevi} M, Maksimovi}, Qiqak, Car, Hrbanek, Mili}, [evo, Milovanovi}, Vlaisavqevi} I.

Godi{te: 2000.

Veternik – Prof. Bolesnikov 1:8 Strelac za Veternik Suba{i}, a za Prof. Bolesnikov: Tomi}, Malivuk, [piri} 2 , Cari} 2, Kurti{i 2 gola.

Veternik: Samarxi}, Jovanovi}, Suba{i}, Amanovi}, Raosavqevi}, Baxa, Iveti}, Popovi}, ^ukovi}, Stanojevi}, Dule, [api}, Vasi}, [a{i}, Dragoqevi}, Vu~kovi}, Kitanovi}, Stani}, Paunovski, Ken|ur.

Prof. Bolesnikov: @upi}, Mladenovi}, [piri}, Cari}, Malivuk, Risti}, Nenezi}, Kurti{i, Bobar, Rube`i}, Joki}, Tomi}.

Foto: Neboj{a Brankov

22

KULTURA

sreda1.decembar2010.

INTERVJU

DNEVNIK SVE^ANOST U SOMBORU POVODOM STOGODI[WICE SMRTI VELIKOG PESNIKA

KATALIN LADIK, PESNIKIWA, GLUMICA, PERFORMERKA

Autenti~an i uticajan umetni~ki krik taj krik deluje autenti~no, pa je mo`da to ono {to je doprlo, i {to opravdava ovo interesovawe za mene. z Pojam emancipacije, o kojoj je re~ u svim va{im radovima, danas je promewen. Kako bi je danas izrazili? Da li bi se i danas time bavili?

- Mislim, na`alost, da je ta tema jo{ uvek aktuelna.

Nadala sam se da smo u to vreme 60–ih i 7o-ih godina samo mi imali taj problem, jer se zapravo tada prvi put javno pojavila emancipacija, me|utim ~ini mi se da u porodici jo{ uvek nije do{lo do potpune ravnopravnosti, a ni u dru{tvu. ^udi me da i mladi jo{ uvek imaju sli~ne probleme kao ja Foto: R. Hayi} pre 40 godina i `ao mi je. koje sam pro`ivela dosta te{ko, Ponekad ose}am da sam uzaludno i moja borba i sa samom sobom i s vodila tu moju privatnu borbu, i okolinom, plod istrajnog truda u porodici i u mojoj okolini. i}i napred i ne odustati, ne sloMe|utim, mnoge `ene su vodile miti se, mada sam ~esto osetila te ratove i borbe i sa dru{tvom da nema smisla to {to radim i da i sa porodicom, a jo{ uvek je to nemam podr{ke. Ali, uvek sam se ostao problem, ~ini mi se monekako izvukla iz te depresije i `da malo druga~iji. z Za va{u umetnost se veose}aja da nema vi{e puta ili mesta pod suncem za mene. zuje provokacija. [ta bi je Sada gledam malo i s ~u|ewem danas izazvalo i da li je uopda to {to sam radila prethodnih {te potrebna? decenija jo{ uvek uti~e na qude, - Ne znam, u moje vreme je bila da me pamte, i da mladi qudi sapotrebna. Sad su problemi mnoose}aju sa mnom. Kako je ~udno go slo`eniji, jer je ekonomska {to posle toliko decenija do situacija dosta lo{a i za muwih dopire ta moja umetni~ka {karce, ne samo za `ene. Miporuka. Ako nije neskromno da slim da qudi vi{e ne misle na ka`em, mo`da je razlog tome moprovokaciju, nego samo na to kaja autenti~nost, i mo`da zato ko da pre`ive iz dana u dan. Qu{to to nisam radila l’art pur di danas `ele mir i harmoniju a l’art, nego je to stvarno bio ne provokaciju, a to {to ipak krik iz mene, da ka`em ono {to do|e do nekih {trajkova, to oni sam imala da ka`em. Mo`da jo{ ne izmi{qaju, nego ih dru{tvo

FESTIVAL EVROPSKOG I NEZAVISNOG FILMA OD 3. DO 24. DECEMBRA U ART BIOSKOPU „VOJVODINA”

Tri nedeqe za filmofile Sa vi{e od 150 filmova raspore|enih u {esnaest tematskih celina i uz prisustvo zanimqivih gostiju iz sveta i okru`ewa, Festival evropskog i nezavisnog filma „Ero-In Film 2010“ odr`a}e se od 3. do 24. decembra u Novom Sadu u Art bioskopu „Vojvodina“ u Sportsko-poslovnom centru „Vojvodina“.

tra Novog Sada \or|a Ka}anskog, koji je organizator ove revije, privla~ne ne samo zbog broja, nego i kvaliteta filmova, Novosa|ane tokom tri filmske nedeqe o~ekuje u okviru Main stream programa dvadesetak u svetu aktuelnih ostvarewa prikazivanih na najve}im festivalima. Tu su i svetska hit

Iz filma „@ena, pi{toq i rezanci” @ang Ji-moua

Kako je re~eno na ju~era{woj konferenciji za novinare festival }e u petak, u 19 sati, otvoriti ovogodi{wi kanski pobednik, film „Ujak Bunmi koji mo`e da se seti svojih prethodnih `ivota“ tajlandskog rediteqa Api~atponga Verasetakula. To je i jedan od najinteresantnijih naslova sa teku}eg Festivala autorskog filma u Beogradu. Od 21 sat, iste ve~eri, prikazuje se ostvarewe ma|arskog rediteqa Bele Pacolaja „Avanturisti“.

Po re~ima urednika filmskog programa Kulturnog cen-

filmska trilogija „Milenijum“ po romanima Stiga Larsona. U subotu 4. decembra }e se u 18.30 prikazati prvi deo, „Mu{karci koji mrze `ene“ u re`iji Nilsa Ardena Opleva. Od 21 sat na programu je ovogodi{wi film @an-Lik Godara „Socijalizam“ (tako|e, sti`e sa beogradskog Festivala autorskog filma). Sjajan filmski vikend upotpuni}e, u nedequ, nekoliko, od ukupno 35 kratkih igranih ostvarewa iz ciklusa „Nordijska panorama“. Projekcija po~iwe u 17 ~asova. Filmofilska poslastica, „@ena, pi{toq i

rezanci“ proslavqenog kineskog rediteqa @ang Ji-Moua se prikazuje, tako|e, u nedequ ali od 20,30 ~asova.

Posebno mesto na ovom festivalu pripada Vimu Vendersu, odnosno ciklusu od jedanaest wegovih filmova. Ovu retrospektivu uglednog i poznatog rediteqa novog nema~kog talasa iz 1970 - ih , u ~ast wegovog 65. ro|endana organizuje Gete institut iz Beograda.

Ponudu Euro - in festivala ~ine i programi: Balkanski lonac, Slova~ki film, Novi holandski film, Savremeni austrijski film, zatim izbor filmova sa Newport Beach festivala, kao i festivala animiranog filma u ^a~ku „Animanima“, Festivala verskih filmova u Trsatu u Hrvatskoj, 39. revije filmova dece i omladine Srbije, festivala „Uhvati sa mnom ovaj dan“ posve}enog filmovima o osobama sa posebnim potrebama i program „Euro In film od 7 do 77“ sa premijernim ostvarewima za decu i one koji se tako ose}aju. Bi}e predstavqen i DVD Jugoslovenske kinoteke posve}en pionirima filma u Vojvodini.

Premijerno, Novosa|ani }e imati priliku da vide i „72 dana“ debitantski dugometra`ni igrani film Danila [erbexije, koji }e kao i Nik{a Svili~i} (autor je filma „Vjerujem u an|ele“), jo{ jedan rediteq iz Hrvatske, biti gosti Festivala. O~ekuje se i dolazak nekoliko rediteqa iz Slova~ke, kao i prisustvo ugledne filmske radnice, rediteqke i producentkiwe iz Indije Rite Date.

Ulaznice po ceni od 200 dinara, za projekcije filmova iz Main stream programa, i po 100 dinara za sve ostale, mo}i }e da se kupe na biletarnici ispred ulaza u Art biskop „Vojvodina“.

V. Crwanski

Povodom obele`avawa stogodi{wice od smrti velikog srpskog pesnika Laze Kosti}a, koji je posledwe godine `ivota proveo u Somboru, u somborskom Narodnom pozori{tu u nedequ uve~e prire|en je kwi`evno-muzi~ki program, u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kosti}“ iz ovog grada koji ove godine bele`i petnaest godina rada. Direktor KC „Laza Kosti}“ Mihajlo Nestorovi} predstavio je rad ove kulturne institucije, a saradnicima centra uru~ene su zahvalnice.

Centralni deo ve~eri bio je posve}en se}awu na na{eg velikog pesnika i dramati~ara epohe romantizma, Lazu Kosti}a, o ~ijem `ivotu, kwi`evnom kao i ukupnom stvarala~kom delovawu je govorio profesor dr Miodrag Radovi}. Javnosti je zatim predstavqeno novo, vredno i izuzetno zanimqivo diskografsko izdawe- kompakt diska sa snimcima novih kompozicija na stihove Laze Kosti}a, koji su zajedno ob-

provocira, pa ih natera da iza|u na ulice na demonstracije, tako da mislim da sistem provocira qude a ne pojedinac dru{tvo.

Obrnuta je situacija. z Da li ste promenili mi{qewe o umetnosti?

- U mom `ivotu stvarala{tvo, bez obzira da li to nazvali umetnost ili ne, isto je {to i nekada. Meni je potrebno sve ovo {to radim, ali ako je nekome isto to potrebno, ili budi ne{to u wemu, onda sam zadovoqna. Za mene je to va`no. Mislim da je umetnost potrebna jednom sloju qudi, bez obzira {to su danas te{ka vremena. Jer, ~ak i prose~an ~ovek se zamori od onoga {to nudi potro{a~ko dru{tvo. Umetnost nikada nije bila roba {iroke potro{we, mada ne ka`em ni da je elitna stvar.

Mislim da }e umetnost uvek postojati, mo`da na drugi na~in, u drugim formama i mo`da }e se ~ak i vi{e wih baviti wom, ako mediji i sredstva dozvoqavaju da bude mnogima dostupna. Zato se to mo`da ne}e vi{e zvati umetnost, ali }e kreativnost biti {ira, jer ranije je materijal za umetni~ka dela, za slikarstvo, kiparstvo, film, bio veoma skup, a danas je to dosta prihvatqivo. Umetnost ima budu}nost, bez obzira {to se mo`da ne}e tako zvati, ali qudi imaju kreativnu snagu i ona }e se u ovim novim medijima ispoqavati i na}i na~ina.

Oni na kompjuteru ve} stvaraju razne stvari, likovne, muzi~ke... To je neka vrsta budu}nosti i vide}emo da li }e se to zvati umetnost ili ne, ali kreativnost ne}e odumreti.

Nata{a Pej~i}

2010.

Katalin Ladik je verovatno najpoznatija umetnica s ovih prostora, koja je upravo svime {to je stvarala, poku{avala da za `enu izbori pravo da joj se prizna umetni~ki identitet.

Pisala je poeziju, govorila je, glumila, izvodila performanse koriste}i sve tada raspolo`ive medije i ostavila dubok trag ne samo u sedamdesetim i osamdesetim godinama, tom za wu najplodnijem stvarala~kom periodu u Novom Sadu, koji je potom zamenila za Budimpe{tu, ve} i za budu}a vremena.

To dokazuje i retrospektivna izlo`ba „Mo} `ene: Katalin Ladik“, upravo otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, koju su pripremili Mi{ko [uvakovi} i Dragomir Ugren. Ova izlo`ba ukazuje na sve segmente onoga {to je radila i stvarala Katalin Ladik, od 1962. pa sve do ove, 2010. godine, i na to, kako je primetio Mi{ko [uvakovi}, koliko je weno delo u vreme stvarawa bilo eksces, a sada normalna praksa umetnosti.

Velika gu`va na otvarawu ove izlo`be, govori o interesovawu za Katalin Ladik i wen neponovqiv umetni~ki opus, ne samo wene generacije i brojnih poznanika koji su hteli da se pozdrave sa wom, ve} i sasvim mladih koji su s kupqenim monografijama o woj strpqivo ~ekali da u wih doda i svoj autogram. z Kako obja{wavate ovoliko interesovawe za va{ rad?

- Ne umem to da objasnim, jedino se ~udim i drago mi je, radujem se, ali se i sama pitam ~emu to mogu da zahvalim. Ose}am se kao da su svi ti vekovi, te decenije

Kompozicije na stihove Laze Kosti}a javili KC „Laza Kosti}“ i Asocijacija gitarista Vojvodine iz Novog Sada. Na CD-u su snimqene solo-pesme i horske kompozicije istaknutih kompozitora mla|e i sredwe generacije Jasmine Mitru{i}, Svetozara Sa{e Kova~evi}a, Miroquba Aran|elovi}a Rasinskog, Dorotee Vejnovi}, radovi Ra{ka Radovi}a, Qubomira Nikoli}a, Vedrana Ferizovi}a, kao i autorska ostvarewa somborskih kompozitora Zvonka Markovinovi}a Mimija i Milana Jovanovi}a-Jofketa.

Wihove kompozicije izvodili su sopranistkiwe Verica Peji} i Marija Cviji}, bariton Aleksandar Raki}evi}, bas Vladimir Zorjan, ~lanovi Hora „Juventus kantat“, narator Miqan Vojnovi}, tambura{ki orkestar „Ravangrad“, harfistkiwa Mina Mom~ilovi}, gitarista @ivojin Kuzmanovi} i drugi, a ove interpretacije nai{le su na topao prijem prisutne brojne publike.

B. Hlo`an

NAGRADA ZA DOPRINOS SRPSKOJ SATIRI

„Radoje Domanovi}” Petru Paji}u Nagrada „Radoje Domanovi}“ za ukupan doprinos srpskoj kwi`evnoj satiri za 2010. godinu pripala je kwi`evniku iz Beograda Petru Paji}u, saop{tio je `iri.Nagrada „Radoje Domanovi}“ za najboqu kwigu satire objavqenu 2009. dodeqena je satiri~aru iz Kragujevca Radislavu Ra{i Pape{u i satiri~aru iz Beograda Bojanu Qubenovi}u, dok je priznawe za doprinos satiri u drugim medijima (pozori{te, film, TV, likovna i muzi~ka umetnost) pripalo poznatom glumcu Velimiru Bati @ivojinovi}u. @iri je odlu~io da u ka-

ȾȿɐȿɆȻȺɊ

tegoriji „ekselencija satire“ nagradu, namewenu stranim satiri~arima, dodeli Bojanu Bogdanovi}u (Bosna i Hercegovina), Gan~u Savovu (Bugarska) i Valeriu Butulesku (Rumunija).

O laureatima je odlu~ivao peto~lani `iri u sastavu: predsednik Udru`ewa kwi`evnika Srbije Srba Igwatovi}, direktor Fonda „Radoje Domanovi}“, kwi`evnik Radoslav Tilger i kwi`evnici Dragutin Mini} Karlo, Miqurko Vukadinovi} i Aleksandar ^otri}. Nagradu dodequju Udru`ewe kwi`evnika Srbije i Fond „Radoje Domanovi}“.

ɋɊɉɋɄɈ ɇȺɊɈȾɇɈ ɉɈɁɈɊɂɒɌȿ 150. ɫɟɡɨɧɚ

ɋɰɟɧɚ “ ȳɨɜɚɧ ȭɨɪɻɟɜɢʄ”

19.00

ɉɈɁɈɊɂɒɇȿ ɁȽɈȾȿ ɂ ɇȿɁȽɈȾȿ (ȼɂȼȺ ɅȺ ɆȺɆȺ)

ɋɍȻɈɌȺ

4.

Ƚɚɟɬɚɧɨ Ⱦɨɧɢɰɟɬɢ:

ɇȿȾȿȴȺ

5.

22. ɮɟɫɬɢɜɚɥ “ ɁɅȺɌɇȺ ɌȺɆȻɍɊɂɐȺ” ɂɁȻɈɊ ɇȺȳɅȿɉɒȿ ɇɈȼȿ ȼɈȳȼɈȭȺɇɋɄȿ ɉȿɋɆȿ 2010.

ɤɨɦɢɱɧɚ ɨɩɟɪɚ

20.00

ɍɌɈɊȺɄ

14.

ɉɪɨɦɨɰɢʁɚ ɤʃɢɝâ: ɋɥɢɤɟ ɦɢɧɭɥɨɝ ɜɪɟɦɟɧɚ Ɋ. ɉɭɬɧɢɤɚ ɢ ɉɨɡɨɪɢɲɧɢ ɠɢɜɨɬ Ɂɟɦɭɧɚ ɭ XIX ɜɟɤɭ Ɇ. Ɂɞɪɚɜɤɨɜɢʄɚ ɉɨɡɨɪɢɲɧɢ ɦɭɡɟʁ ȼɨʁɜɨɞɢɧɟ, Ʉɭɥɬɭɪɧɢ ɰɟɧɬɚɪ ɇɨɜɨɝ ɋɚɞɚ ɢ ɋɪɩɫɤɨ ɧɚɪɨɞɧɨ ɩɨɡɨɪɢɲɬɟ Ƚɨɪʃɢ ɮɨɚʁɟ ɫɰɟɧɟ “ȳɨɜɚɧ ȭɨɪɻɟɜɢʄ” 12.00

ɋɍȻɈɌȺ

18.

Ʌɭɞɜɢɝ Ɇɢɧɤɭɫ: ȾɈɇ ɄɂɏɈɌ ɛɚɥɟɬ ɉɊȿɆɂȳȿɊȺ Ʉɨɪɟɨɝɪɚɮ: ȭɭɥɚ ɏɚɪɚɧɝɨɡɨ, Ɇɚɻɚɪɫɤɚ; ɞɢɪɢɝɟɧɬ: ȼɟɫɧɚ ɒɨɭɰ, Ȼɟɨɝɪɚɞ

ɍɌɈɊȺɄ

21.

ȼɈȳȼɈȭȺɇɋɄɂ ɋɂɆɎɈɇɂɑȺɊɂ – ɌɊȺȾɂɐɂɈɇȺɅɇɂ ɇɈȼɈȽɈȾɂɒȵɂ ȽȺɅȺ ɄɈɇɐȿɊɌ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

23.

Ʌɭɞɜɢɝ Ɇɢɧɤɭɫ:

ɋɊȿȾȺ

29.

Ɇɢɤɢɫ Ɍɟɨɞɨɪɚɤɢɫ:

ɑȿɌȼɊɌȺɄ 30.

ȭɭɡɟɩɟ ȼɟɪɞɢ:

ȾɈɇ ɄɂɏɈɌ

ȽɊɄ ɁɈɊȻȺ

ɌɊȺȼɂȳȺɌȺ

ɛɚɥɟɬ

ɨɩɟɪɚ

ɋɰɟɧɚ “ ɉɟɪɚ Ⱦɨɛɪɢɧɨɜɢʄ” ɋɊȿȾȺ

1.

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ:

ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ

ɋɍȻɈɌȺ

4.

ɍȳɄɂɇ ɋȺɇ

ɩɨ ɧɨɜɟɥɢ Ɏ. Ɇ. Ⱦɨɫɬɨʁɟɜɫɤɨɝ

ɉȿɌȺɄ

10.

Ȼɪɚɧɢɫɥɚɜ ɇɭɲɢʄ:

ɍȳȿɀ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ;

ɋɍȻɈɌȺ

11.

Ȼɪɚɧɢɫɥɚɜ ɇɭɲɢʄ:

ɍȳȿɀ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

13.

ȼɢɞɚ Ɉɝʃɟɧɨɜɢʄ:

ɍɌɈɊȺɄ

14.

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ:

19.30

ɞɪɚɦɚ

ɪɟɠɢʁɚ: Ɋɚɞɨɫɥɚɜ Ɇɢɥɟɧɤɨɜɢʄ

ȳȿ Ʌɂ ȻɂɅɈ Ʉɇȿɀȿȼȿ ȼȿɑȿɊȿ ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ

15.

ȳɨɜɚɧ ɋɬɟɪɢʁɚ ɉɨɩɨɜɢʄ:

16.

Ɇɢɥɟɧɚ Ɇɚɪɤɨɜɢʄ:

ȻɊɈȾ ɁȺ ɅɍɌɄȿ ɍȳȿɀ

ɉɊȿɆɂȳȿɊȺ

ɞɪɚɦɚ

ɞɪɚɦɚ

ȹȺɇȾɊȴɂȼ Ɇɍɀ

ɋɊȿȾȺ ɑȿɌȼɊɌȺɄ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɞɪɚɦɚ

ɉȿɌȺɄ

17.

Ȼɪɚɧɢɫɥɚɜ ɇɭɲɢʄ:

ɋɍȻɈɌȺ

18.

ɀɚɧ-Ȼɚɬɢɫɬ Ɇɨɥɢʁɟɪ:

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

20.

ȿɠɟɧ ȳɨɧɟɫɤɨ:

ɍɌɈɊȺɄ

21.

Ɇɚɪɬɢɧ Ɇɚɤɞɨɧɚ:

ɋɊȿȾȺ

22.

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

23.

ɍȳɄɂɇ ɋȺɇ

ɍɌɈɊȺɄ

28.

ɇɢɤɨɥɚʁ ȼɚɫɢʂɟɜɢɱ Ƚɨɝɨʂ: ɀȿɇɂȾȻȺ Ɋɟɞɢɬɟʂ: Ⱥɧɚ ȭɨɪɻɟɜɢʄ; ɇɚɪɨɞɧɨ ɩɨɡɨɪɢɲɬɟ ɋɨɦɛɨɪ

ɋɊȿȾȺ

29.

Ȼɪɚɧɢɫɥɚɜ ɇɭɲɢʄ:

Ⱥ. ɉ. ɑɟɯɨɜ:

20.00

ɛɚɥɟɬ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɌȺɊɌɂɎ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ȶȿɅȺȼȺ ɉȿȼȺɑɂɐȺ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ; ɤɨɩɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɋɇɉ-ɚ ɢ Ⱥɝɟɧɰɢʁɟ “ȻȿȻȺ 021”

ɅȿɉɈɌɂɐȺ ɅɂɇȿȳɇȺ

ɌɊɂ ɋȿɋɌɊȿ

ɞɪɚɦɚ

ɞɪɚɦɚ

ɩɨ ɧɨɜɟɥɢ Ɏ. Ɇ. Ⱦɨɫɬɨʁɟɜɫɤɨɝ

ɍȳȿɀ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

Ʉɚɦɟɪɧɚ ɫɰɟɧɚ

20.30

PAINKILLERS

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

2.

ɇɟɞɚ Ɋɚɞɭɥɨɜɢʄ:

ɉȿɌȺɄ

3.

ɉɪɨɦɨɰɢʁɚ ɤʃɢɝɟ ɂɝɪɚ ɫɥɢɤɚɧɚ ɪɟɱʁɭ, ɬɟɚɬɪɨɥɨɝɚ ɆɂɅɂɐȿ ɁȺȳɐȿȼ ȳɭɛɢɥɟʁ – 15 ɢɡɞɚɜɚɱɤɢɯ ɝɨɞɢɧɚ ɱɚɫɨɩɢɫɚ ɡɚ ɭɦɟɬɧɢɱɤɭ ɢɝɪɭ “ ɈɊɏȿɋɌɊȺ” 51/53 ɋɥɭɠɛɟɧɢ ɭɥɚɡ – ɋɜɟɱɚɧɢ ɫɚɥɨɧ (203) 14.00

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

9.

Ɇɚʁɤɥ ȼɭɤɚɞɢɧɨɜɢʄ: ɉɈɋȿɌɂɅȺɐ ɉɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɉɥɭɫ ɬɟɚɬɚɪ (ɇɨɜɢ ɋɚɞ) ɢ RED TIE PRODUCTION (Ʌɨɫ Ⱥɧɻɟɥɟɫ)

ɍɌɈɊȺɄ

14.

Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ:

ɋɊȿȾȺ

15.

Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ:

ɄȺɈ ȾȺ

ɞɪɚɦɚ

21.00

ȽɈȾɈ ɇȺ ɍɋɂȳȺɇɈɆ ɅɂɆȿɇɈɆ ɄɊɈȼɍ ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɇȿɋɉɈɊȺɁɍɆ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

16.

Ⱥɥɛɟɪ Ʉɚɦɢ:

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

20.

ȳȺȼɇȺ ȾɂɋɄɍɋɂȳȺ: “LABOR&LEISURE: ɍɦɟɬɧɢɤ-ɰɚ ɭ (ɧɟ)ɪɚɞɭ” Ɇɭɡɟʁ ɫɚɜɪɟɦɟɧɟ ɭɦɟɬɧɨɫɬɢ ȼɨʁɜɨɞɢɧɟ 17.00

ɍɌɈɊȺɄ

21.

ȳɟɥɟɧɚ ȭɨɪɻɟɜɢʄ:

ɋɊȿȾȺ

22.

Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ:

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

27.

ȳɟɥɟɧɚ ȭɨɪɻɟɜɢʄ:

ɍɌɈɊȺɄ

28.

ɋɥɨɛɨɞɚɧ Ɉɛɪɚɞɨɜɢʄ:

ɞɪɚɦɚ

21.00

ɄɈɆȿ ȼȿɊɍȳȿɌȿ?

ɞɪɚɦɚ

ɄȺɈ ȾȺ

ɄɈɆȿ ȼȿɊɍȳȿɌȿ? ȳɍɐɍɐȺ

ɞɪɚɦɚ

ɞɪɚɦɚ

ɇɈȼɈȽɈȾɂɒȵɂ ɂ ȻɈɀɂȶɇɂ ɉɈɉɍɋɌ 30% ɁȺ ɊȿɉɊɂɁɇȿ ɉɊȿȾɋɌȺȼȿ ɋɇɉ-ɚ, ɁȺ ɍɅȺɁɇɂɐȿ Ʉɍɉȴȿɇȿ ɍ ɋɅɈȻɈȾɇɈȳ ɉɊɈȾȺȳɂ

ɀɟɥɢɦɨ ɜɚɦ ɫɪɟʄɧɭ ɇɨɜɭ ɝɨɞɢɧɭ ɢ ɪɚɞɨɫɧɟ Ȼɨɠɢʄɧɟ ɩɪɚɡɧɢɤɟ ! ȻɅȺȽȺȳɇȺ ɋɇɉ: ɩɪɟɞɫɬɚɜɟ – 520-091, ɤɨɧɰɟɪɬɢ ɢ ɨɫɬɚɥɢ ɩɪɨɝɪɚɦɢ – 6615-065 ɈɊȽȺɇɂɁɈȼȺɇȺ ɉɈɋȿɌȺ: 6613-957, 6621-186, 427-991 (ɮɚɤɫ) / ɆȺɊɄȿɌɂɇȽ: 451-452 ɉɈɁɈɊɂɒɌȿ ɁȺȾɊɀȺȼȺ ɉɊȺȼɈ ɂɁɆȿɇȿ ɉɊɈȽɊȺɆȺ

KULTURA

c m y

DNEVNIK

sreda1.decembar2010.

23

IZ PE^UJA, EVROPSKE PRESTONICE KULTURE ZA 2010. GODINU

ISPRA]AJ KWI@EVNIKA BO[KA IVKOVA (1942–2010)

Vikend u znaku srpske kulture

Treptaj vojvo|anske ravnice

Malobrojna zajednica Srba u Pe~uju uspela je da se upi{e u ovogodi{wi kalendar kulturnih manifestacija grada bogatim celodnevnim programom.Time je pro{log vikenda na najboqi na~in obele`ila 120 godi{wicu ro|ewa Petra Dobrovi}a, istaknutog srpskog slikara rodom iz Pe~uja. Sedi{te ma|arske `upanije Barawa je ove godine nosilac laskave titule prestonice evropske kulture. U subotu i nedequ u

kovima, jer imamo vredne stvaraoce o kojima bi morala i Evropa da sazna.

Ovako je dr Mandi} sublimirao ciq „Dana srpske kulture u Pe~uju“, i objasnio da je to prakti~no bio regionalni projekat, jer su 27. novembra u Pe~uju bili predstavnici iz Srbije, Hrvatske i Ma|arske.

-To je jedan region u kojem mi Srbi, ~ini mi se, treba da sara|ujemo i da poku{amo da u {to boqem svetlu promovi{emo sve

Slika Petra Dobrovi}a

Pe~uju, sve je bilo u znaku srpske duhovnosti.

- Nas je ovde ostalo jako malo - ka`e organizator „Dana srpske kulture u Pe~uju“ dr Predrag Mandi}.- U samom Pe~uju ima nekoliko stotina Srba, od toga stotinak aktivnih. Ipak smo se prihvatili veoma delikatnog zadatka da prikupqamo i sa~uvamo od zaborava sve ono vredno {to su Srbi stvorili na ovim prostorima. Obratili smo se za podr{ku institucijama mati~ne dr`ave i uz wihovu pomo} predstavili smo se ve}inskom ma|arkom `ivqu i brojnim turistima u najboqem svetlu. Nije nimalo jednostavno da sa na{im skromnim snagama odigramo ovu trojaku ulogu. ^inimo to ube|eni da je srpskoj kulturi mesto u evropskim to-

ono ~ime raspola`emo, bilo da se radi o kulturi ili da je re~ o veri- ka`e dr Mandi}. Na{ sagovornik je urednik srpskog programa radio Pe~uja koji se emituje svaki dan u trajawu od dva sata i urednik izdawa „Barawske sveske“ oko kojeg se okupqaju malobrojni srpski intelektualci, poku{avaju}i da u tim sveskama sa~uvaju od zaborava ono najvrednije {to su Srbi vekovima stvarali na prostorima sada{we Ma|arske. Do sada je iza{lo pet brojeva „Barawskih svezaka“. Posledwi broj je u celini posve}en istaknutom slikaru Petru Dobrovi}u. Jubilej 120 godina od slikarevog ro|ewa bio je centralna tema programa.

U Pe~uju, kako isti~e dr Mandi}, kultura i vera su zai-

sta jedno. Najpre je u srpskoj pravoslavnoj kapeli odr`an pomen slavnom umetniku, a zatim je u Domu umetnika i kwi`evnosti organizovana stru~na rasprava o liku i delu Petra Dobrovi}a. U~estvovali su: upravnica Galerije Matice srpske u Novom Sadu mr Tijana Palkovqevi}, rukovodilac galerije „Petar Dobrovi}“ u Beogradu @ana Gvozdenovi}, direktor Srpskog kulturnog centra u Vukovaru Pero Mati} i predstavnik Srpskog kulturnog dru{tva „Prosvjeta“ iz Darde Mirko Markovi}.

Mu{ka vokalna grupa „Akademac“ iz Matice srpske , pod dirigentskom palicom Jovana Jerkova, uveli~ala je sve~anost panonskim srboplovom – interpretacijom gra|anskih pesama (gra|anska lirika) iz 18, 19. i sa po~etka 20. veka. Izlo`bu slika Petra Dobrovi}a iz kolekcije Galerije Matice srpske otvorio je sekretar za kulturu Vojvodine Milorad \uri}.

Subotwe ve~e proteklo je u znaku poezije, svoje radove su ~itali srpski pisci: Tawa Milojevi} i Miodrag Jak{i}, a glumica Rada \uri~in je pripovedala posetiocima ove kwi`evne ve~eri kako se ogovara u Beogradu, govore}i izbor tekstova Mome Kapora. Manifestacije su pratili Srbi iz Pe~uja, ali i brojni turisti iz Srbije koji su tog vikenda bili u velikom broju u Pe~uju. Vodi~ novosadskog „Kompasa“ omogu}io je zainteresovanim putnicima da prate i „Dan srpske kulture“ i nedeqnu liturgiju u pravoslavnoj kapeli, gde je posle dugo vremena kr{teno jedno srpsko dete, mala Bojana Popovi}. Porodica Popovi} je maksimalno anga`ovana u o~uvawu kuture i tradicija Srba na prostorima Ma|arske. Ovo kr{tewe shvatamo kao dobar znak.

Petar Tomi}

Da smrti nema, ako je `ivot preto~en u kwige, ~ulo se ju~e u Matici srpskoj, na komemorativnom skupu posve}enom Bo{ku Ivkovu (1942-2010), kwi`evniku i kwi`evnom posleniku, koji nam je ostavio tridesetak `anrovski raznovrsnih naslova. I kako re~e jedan od wegovih saradnika i prijateqa, Dragan Koji}, svaki ~ovek umire dva puta-biolo{ki i kada ga zaborave, a ta druga smrt Ivkovu se ne}e desiti.

U ime Dru{tva kwi`evnika Vojvodine, ~iji je Bo{ko Ivkov bio sekretar (od 1978. do 1982.) i predsednik (od Sa komemoracije u Matici srpskoj 1983. do 1985), oprostio se sadaurednik Dragan Stani} u opro{wi ~elnik ove asocijacije {tajnoj besedi istakao je i weNikola Strajni}. govu zaslugu “da to ogromno sta- Ako je pisawe, kao {to je zablo i daqe raste i uzdi`e se” pisao veliki rimski pesnik ve} blizu dva veka.

Kvint Horacije Flak u glaso- Lirski eseji i melanholi~vitom “Pismu Pisonima”-vrani zapisi, pesme i pripovedna }awe duga smrti, onda joj se Boproza Bo{ka Ivkova traja}e {ko Ivkov dostojno odu`io sa onoliko koliko u srcu nosimo svojih tridesetak kwiga pesaVojvodinu, wenu ravnicu i sve ma, proze, eseja, kritika, TV i {to na woj nastaje - rekao je filmskih scenarija, prepeva, Stani}. - Ivkovqeva svojevrsna antologija - rekao je, izme|u Sabrana dela nose naslov “Zeostalog, Strajni}. - Jednostavmqa i ra{}e” (1-9, 2000-2008) da no, uga|ao joj je na na~ine na kobi se pokazalo kako je ta ve~na je se glasalo wegovo stvarala~horizontalna linija ravnice ko bi}e. A to glasawe, uvek je presecana samo vertikalama imalo primerenu dubinu i {ionoga {to raste i {to se uspirinu, karakter i smisao. Wegowe u visine. Taj presek horiva ruka gledala je da uhvati onaj zontalne i vertikalne linije maj~inski treptaj vojvo|anske bio je i ostao svojevrsni krst za ravnice koja ga je rodila i vojkoji je Bo{ko do posledwih vo|anskog neba kome se vinuo. svojih vremena vezao `ivotnu i Strajni} je naglasio da je kwi`evnu sudbinu.

Ivkov svoj spisataqski poziv Od svog starijeg brata po rerazumeo i mnogo {ire, u kon~i, a u ime Vojvo|anske akadetekstu op{teg kulturnog stvamije nauka i umetnosti, ~iji je rawa i delovawa, pa ne treba za~lan i jedan od osniva~a bio boraviti ni wegov uredni~ki Ivkov, oprostio se ju~e i Julirad. jan Tama{.

U periodu od 1980. do 1991.

- Jo{ jednom sve nas podse}am Bo{ko Ivkov je ure|ivao Letoda ne umiru oni koji za sobom pis Matice srpske, a sada{wi zajednici ostavqaju sjajno Delo

Foto: B. Lu~i}

i dobro ime svojoj deci - rekao je Tama{ - Zato smem da ustvrdim da plemeniti Bo{ko Ivkov nije umro, samo je preminuo, i kada to ka`em ne mislom da se jezi~ki poigravam. ^italac s pravom od pisca o~ekuje utehu, da ga uspravi u `ivot iz mrtvog mora prolaznosti. Jezik i svet Ivkovqevog dela od najre|e su, lekovite vrste, kakvu srpska kwi`evnost posle Milo{a Crwanskog i Isidore Sekuli} i nema. To delo je kao bistra i pitka voda koja se izbistrila uprkos naplavqenim nanosima doba u kome je nastajalo.

Komemorativnom skupu u Matici srpskoj ju~e su , uz brojne prijateqe i po{tovaoce Bo{ka Ivkova, prisustvovali supruga @ivka i sinovi Igor i Vojin.

Bo{ko Ivkov ju~e je sahrawen na novosadskom Novom grobqu.

Na posledwem ispra}aju govorio je \or|e Randeq, pro~itan je telegram kwi`evnika Stevana Tonti}a, a dramski umetnik Miodrag Petrovi} kazivao je pesmu Bo{ka Ivkova “Novi Sad”.

Radmila Lotina

ZAVR[EN FESTIVAL „DESIRE CENTRAL STATION“ U SUBOTICI

Uspeh i ekskluziva

Ba{ kao {to su organizatori iz pozori{ta „Kostolawi De`e“ i pri`eqkivali, festival savremenog pozori{ta i plesa „Desire Central Station“ („Dezire“) u Subotici, uspeo je da napravi atmosferu vrhunskog umetni~kog, ali i dru{tvenog doga|aja. Izvo|ewe „Kvinteta“ Jo`efa Na|a na zatvarawu, mnoge druge predstave me|u kojima se izdvajaju one bugarskog umetnika Ive Dim~eva

koji uglavnom radikalno odstupa od klasi~nih teatarskih formi kao {to je to dramsko pozori{te.

Treba li napomenuti da navedeni naslovi predstavqaju ekskluzivu kad je re~ o pozori{noj ponudi u zemqi?!

Atmosfera stvorena intimno{}u, neposredno{}u i „profesionalnom le`erno{}u“ organizatora, u okriqu festivala ~uvala je i negovala susrete, dijalog, me|u-

[lag na torti: „Kvintet“ Jo`efa Na|a

(„We.art.dog.come“, „Lili Handel“), Zagreba~kog kazali{ta mladih i Monta`stroja Boruta [eparovi}a („Generacija ’91’95“, „Vatrotehna 2.0“) pokazale su ~itav spektar kvalitativnog disperziteta savremenog teatarskog trenutka Evrope, u kojem se pokazuje dominacija takozvanog postdramskog jezika kao izraza

sobnu upu}enost jednih na druge, interakciju na desetine rediteqa, glumaca, studenata i „obi~ne“ publike. Uspelo se u nameri da se svaki ~inbenik pozori{ne avanture na severu zemqe u~ini va`an. „Akademija Dezire“ na kojoj su u~estvovali neki od najeminentnijih pozori{nih umetnika Evrope (A{er, Adasinski, [iling,

Frqi}, [eparovi}) pokazala je da teatar mo`e vrlo lako da se pretvori u krucijalni fenomen aktuelnog dru{tvenog trenutka u kojem pitawa tranzicije, krize, identiteta, qudskosti, sukoba, ose}ajnosti, postaju goru}a i odgovor na wih kao da deluje sudbonosno po daqi opstanak i razvitak civilizacije, ako je od civilizovanosti i{ta ostalo. U tom, a i mnogo lokalnijem ili regional-

Foto: Edvard Molnar

nijem smislu, veoma je zanimqivo bilo videti kako sasvim uspe{no koegzistiraju i sociolo{ki i kulturolo{ki se nadopuwavaju Ma|ari, Srbi, Hrvati, Slovenci.

Posledwi su zahvaquju}i saradwi „Dezirea“ i ovde dobro poznatog slovena~kog rediteqa i pedagoga Tomija Jane`i~a na festivalsku akademiju i programe poslali ~i-

tavu grupu studenata, a ~ak je i na{ uva`eni teatrolog, kriti~ar i pedagog dr Ivan Medenica rad i aktivnosti pozori{ta „Kostolawi De`e“ ocenio kao odli~nu priliku za u~ewe i uvid u savremeni teatar. I to sve u drugom izdawu festivala od kojeg }e se sada o~ekivati da zadr`i ili podigne nivo, {to zahvaquju}i ogromnom entuzijazmu i snala`qivosti nije nemogu}e o~ekivati.

Ono {to se sa sigurno{}u mo`e o~ekivati to je da slede}e izdawe festivala „Dezire“ tematski problematizuje „Istok“, jer je prvo nosilo naslov „Zapad“, a drugo, uprao zavr{eno, „Sever/ Jug“.

Pod ovim odrednicama, ba{ kao i u ostalim segmentima programa i prate}ih aktivnosti, strane sveta mi{qene su kao politike i poetike sveta, kako u pozori{tu, tako i u glavama, srcima. „Sever/ Jug“ predstavio je suprotnosti koje vrlo ~esto mogu biti u sukobu, napetosti, ali i simbiozi, sintezi. Tako se moglo uo~iti koliko performativi, akcije, fizi~ki teatar, imaju uticaja na savremena pozori{no koncipirana dela, ~ije granice ne predstavqaju klasi~ne osnove literature-re`ijeglume. Moglo se videti nekoliko plesnih ta~aka, reprezentativnih u svojoj raznolikosti. Ali, najja~e doga|awe, verovatno zato {to se `ivi u Srbiji, a ne [vedskoj, donelo je dru{tveno-umetni~ko propitivawe lokalne istorije kao povesti jake primitivne kulture i woj (ne)primereno kontrapunktiraju}e kontrakulture.

Igor Buri}

CIKLUS KONCERATA U GRADOVIMA VOJVODINE

Klasika za sve

Simfonijski orkestar Akademije umetnosti u Novom Sadu i Vojvo|anski me{oviti hor, uz maestra Andreja Bursa}a i pijanistkiwu Ritu Kinku, nastupi}e na koncertima u ciklusu "Klasika za sve" koji }e biti prire|ivani od 6. do 15. decembra u {est gradova Vojvodine.

Ciklus zapo~iwe koncertom u Zrewaninu 6. decembra, a zavr{ava koncertom u Novom Sadu 15. decembra. U me|uvremenu }e se Simfonijski orkestar Akademije umetnosti u Novom Sadu (AUNS) i Vojvo|anski me{oviti hor predstaviti u Senti (7. decembra), Somboru (9. decembra), Subotici (10. decembra) i Pan~evu (13. decembra). Sam naziv ciklusa nagove{tava, kako napomiwu na AUNS, da su na programu su dela be~kih klasi~ara, Volfganga Amadeusa Mocarta i Ludviga van Betovena.

- Simfonijski orkestar Akademije umetnosti ostvaruje ve} dugi niz godina uspe{ne koncertne projekte, koji se svrstavaju me|u najzna~ajnije i najobimnije pro-

dukcije ove visoko{kolske obrazovne institucije. Ciklus "Klasika za sve" pokrenut je sa ciqem da se dostignu}a orkestra predstave i izvan Novog Sada i da se u gradovima Vojvodine uprili~i vrhunski muzi~ki doga|aj za {iru publiku - navode na AUNS. - Pa`wu zaslu`uje i ~iwenica da je "Koralna fantazija" Ludviga van Betovana, koju u okviru programa svih navedenih koncerata izvode Simfonijski orkestar Akademije umetnosti i Vojvo|anski me{oviti hor, uz pijanistkiwu Ritu Kinku kao solistu, prvi put izvedena prilikom obele`avawa 50 godina postojawa Univerziteta u Novom Sadu u junu ove godine.

Organizator ovog ciklusa je Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, a suorganizator je Muzi~ka omladina Novog Sada. Projekat je podr`ala [vedska agencija za me|unarodni razvoj i saradwu (Sida), u saradwi sa Evropskom asocijacijom konzervatorijuma i muzi~kih akademija/fakulteta (AEC).

N. P-j.

24

SVET

sreda1.decembar2010.

SEVERNA KOREJA ZVANI^NO OBJAVILA DA POSEDUJE MODERNO POSTROJEWE ZA OBOGA]IVAWE URANIJUMA

UKRATKO Studenti u Londonu jo{ protestuju LONDON: Britanski studenti odr`ali su u Londonu, uprkos snegu koji pada, tre}i protest zbog planova da se utrostru~e {kolarine za univerzitete. Policija je demonstrantima, kojih je bilo mawe nego na prethodna dva protesta, uputila poziv da se izbegne nasiqe koje je obele`ilo dosada{we proteste. Policajci su blokirali prilaz zgradi parlamenta, spre~avaju}i grupu od nekoliko stotina demonstranata da joj pri|u, javio je AP. Protestni skupovi i sede}i protesti zakazani su za ju~e u univerzitetskim naseqima {irom Britanije zbog pove}awa {kolarina na devet hiqada funti, {to je skoro tri puta vi{e nego sada. Na prethodnim studentskim protestima u~estvovalo je vi{e hiqada mladih. Grupe studenata su napale zgradu {taba Konzervativne partije i jedan policijski kombi. Policija je o{tro odgovorila, a studenti su optu`ili policiju da je upotrebila preveliku silu na izolovane slu~ajeve nasiqa.

Pjongjang izaziva i preti PJONGJANG: U trenutku kada je predsednik parlamenta ^o Taebok otputovao u posetu Kini, Severna Koreja je prvi put zvani~no objavila da poseduje moderno postrojewe za oboga}ivawe uranijuma i upozorila da bi ameri~ko-ju`nokorejske vojne ve`be mogle da izazovu otvoreni rat. Glavni severnokorejski list "Rodong sinmun" navodi da ta zemqa, tako|e, gradi vodene reaktore, a u uvodniku, koji je prenela Korejska centralna novinska agencija, dodaje se da se oboga}ivawe uranijuma sprovodi iskqu~ivo u mirnodopske svrhe.

Me|utim, pored navoda o mirnodopskom naoru`awu, severnokrejski mediji upozorili su i da bi ameri~ko-ju`nokorejske vojne

Pet `rtava zime VAR[AVA: Prvi sneg i mrazevi koji dosti`u 22 stepena ispod nule na severoistoku Poqske nastavqaju da odnose `ivote, i dosada{wi bilans zime je petoro mrtvih. Tokom vikenda, dvojica Poqaka nisu pre`ivela mraz napoqu, a tri `ivota odneo je u ponedeqak mraz na severoistoku Poqske u Varminsko-Mazurskom vojvodstvu. Posledwe `rtve su dvojica besku}nika i jedna 79-godi{wa starica koja je `ivela sama, a prona|ena je mrtva na 200 metara od ku}e. Poqska policija je kao i svake zime poja~ala patrole koje obilaze upravo mesta gde bi mogli da budu ugro`eni besku}nici.

"Apelujemo na qudsko saose}awe i da ne ostavqate same stare i hendikepirane qude, a tako|e da nas obavestite ako nai|ete na besku}nike ili pijane u situaciji koja mo`e da im ugrozi `ivot", apelovao je na Poqake David Stefawski iz regionalne policije Varminsko-Mazurskog vojvodstva.

ve`be, koje su po~ele u nedequ, mogle da izazovu rat velikih razmera, na Korejskom poluostrvu.

"Na{a republika poseduje ratnu opremu, koja mo`e odmah da uni{ti svakog neprijateqa. Rat-

Oboga}ivawe uranijuma u Severnoj Koreji mo`e biti jo{ jedan na~in stvarawa atomske bombe, pored programa zasnovanog na plutonijumu koji ta zemqa ve} poseduje.

Ministri spoqnih poslova SAD, Japana i Ju`ne Koreje najavili su da }e se 6. decembra sastati u Va{ingtonu, kako bi razmotrili krizu koju je izazvala Severna Koreja na provokacija usmerena ka severu zna~i samouni{tewe", navodi se u komentaru severnokorejskog lista "Minxu Xoson".

Severna Koreja je po~etkom novembra otkrila postojawe ovog programa ameri~kom nau~niku, koji se nalazio u poseti toj zemqi.

Kako napomiwe agencija AP, vodeni nuklearni reaktor prividno je za mirnodopske energetske potrebe, ali Severnoj Koreji daje razlog za oboga}ivawe uranijuma. Posebna pa`wa poklawa se petodnevnoj poseti severnokorejskog zvani~nika ^o Taeboka Kini. Severnoko-

rejski diplomata dolazi na poziv predsedavaju}eg kineskog Nacionalnog narodnog kongresa Vua Bangua, a o~ekuje se da }e tema razgovora biti napad na ju`nokorejsko ostrvo pre nedequ dana, nuklearni program i ameri~ko-ju`nokorejske vojne ve`be u @utom moru.

Istovremeno, ministri spoqnih poslova SAD, Japana i Ju`ne Koreje najavili su da }e se 6. decembra sastati u Va{igtonu, kako bi razmotrili krizu, koju je izazvala Severna Koreja, objavila je japanska novinska agencija Nikei. Tri zemqe se nadaju da }e navesti Kinu da iskoristi svoj uticaj kako bi obuzdala svog saveznika, Severnu Koreju, navodi, tako|e, Nikei.

TENZIJE OKO ^ETVRT MILIONA OBJAVQENIH DOKUMENATA SE NE SMIRUJU

Banke slede}a meta „Vikiliksa”

Pomo} za Irsku LONDON: Paket finansijske pomo}i za Irsku u visini od 85 milijradi evra, mogla bi da bude rizi~na strategija pi{e "Fajnen{el tajms". List u svom redakcijskom komentaru pi{e da bi Irska u slu~aju da odmah povu~e sav novac koji su joj EU i MMF namenili za zajam, mogla da udvostru~i javni dug zemqe. Tako|e, kamata od 5,8 odsto ~ini jednu od komponenti koje potkrepquju ocenu o riziku. "Fajnen{el tajms" ukazuje na neophodnost da se problem bankarskog sektora u Irskoj zaista i tretira pozajmqenim novcem i da se nema~ki recept primeni {to pre.

DNEVNIK

VA[INGTON: Osniva~ "Vikiliksa", Xulijan Asan` najavio je da }e velike ameri~ke banke biti slede}a meta nove objave poverqivih dokumenata, na wegovom sajtu, po~etkom idu}e godine. U intervjuu poslovnom magazinu "Forbs", Asana` je rekao da po~etkom slede}e godine planira da objavi podatke o velikim ameri~kim bankama koji potvr|uju flagrantno kr{ewe propisa {to bi moglo da sru{i jednu ili dve banke. Asan` je odbio da iznese vi{e detaqa o imenima banaka, koje }e se na}i na udaru.

"To nije veliki materijal, kao onaj o Iraku, ali radi se o desetinama ili stotinama hiqada dokumenata", rekao je osniva~ "Vikiliksa" za "Forbs".

Asan` je izjavio da je "Vikiliks" dosad davao prioritet u objavqivawu dokumenata, koji se odnose na Vlade i me|unarodne odnose, ali je objasnio da se oko 50 odsto informacija, kojima raspola`e, odnose na privatne firme i banke.

Me|utim, tenzije oko ~etvrt miliona objavqenih dokumenata vezanih za me|unarodne odnose i pitawa ameri~ke spoqne politike i daqe se ne smiruju. Kina poziva SAD da na odgovaraju}i na~in re{i pitawa u vezi sa izve{tajima o ameri~kim poverqivim dokumentima, saop{tio je portparol Ministarstva spoqnih poslova Hong Lei. Prema podacima iz dokumenata, neki kineski zvani~nici ne smatraju Severnu Koreju korisnim saveznikom i ne bi in-

SAD: Tu`ba protiv „krtica” Ministarstvo pravde SAD pokrenu}e postupak protiv odgovornih za objavqivawe poverqivih informacija, najavio je ameri~ki dr`avni tu`ilac Erik Holder. Sledi reakcija protiv svakoga ko je prekr{io zakone SAD u vezi s objavqivawem poverqivih diplomatskih depe{a te zemqe, navodi on. Holder je rekao da posledwe objavqivawe tajnih dokumenata SAD do kojih je do{ao sajt Vikiliks dovodi u opasnost bezbednost nacije, wenih diplomata, qudi zadu`enih za obave{tajni rad, kao i odnose Amerike sa stranim vladama.

Holder je rekao da se o aktivnostima Vikiliksa vodi "krivi~na istraga". "Nismo u poziciji da sada iznesemo rezultate, ali je istraga u toku", kazao je. Ameri~ki zvani~nik podsetio je da se istraga sprovodi u saradwi sa Pentagonom i dodao da on "kao i drugi ~lanovi vlade osu|uje objavqivawe diplomatskih depe{a" do kojih je do{ao Vikiliks.

KIRGIZIJA

Bomba u Bi{keku BI[KEK: Dva policajca lak{e su povre|ena u eksploziji u centru Bi{keka, ispred suda u kome se sudi visokim zvani~nicima nedavno svrgnutog re`ima. Eksplozija je stvorila veliki krater na putu, a odjeknula je ispred ulaza koji je namewen optu`enima.

Incident se dogodio samo dva dana uo~i posete ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton i dan posle sukoba vojske i islamskih ekstremista, na jugu Kirgizije. U Bi{keku je u toku su|ewe zvani~nicima, re`ima biv{eg predsednika Kurmanbeka Bakijeva, a wih 28, ukqu~uju}i i Bakijeva, optu`eni su za sau~esni{tvo u nare|ewu vojsci da puca na demonstrante za vreme protesta, u aprilu 2010. godine.

Advokati optu`enih su se `alili da su i oni i wihovi klijenti primali pretwe i poku{aje zastra{ivawa. U gradu O{u, na jugu Kirgizije, prekju~e je do{lo do sukoba islamskih ekstremista i snaga bezbednosti, u kojima su poginula ~etvorica ekstremista, a jedan vojnik je rawen.

MEKSIKO

Prona|ena grobnica

Yulijan Asan`

tervenisali u slu~aju dr`avnog kolapsa.

U depe{ama je, tako|e, navedeno da je jedan izvor ameri~koj ambasadi u Pekingu otkrio da je Politbiro kineske Komunisti~ke partije doneo odluku o upadu u kompjuterski sistem "Gugla" u toj zemqi.

Tu sabota`u izveli su operativci dr`ave, stru~waci privatnih kompanija i stranci, koje je regrutovala kineska Vlada.

Preznojavawu Stejt dipartmenta nema kraja. U javnost je izbio i komentar ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton, koja je decembra pro{le godine uputila ambasadi u Buenos Ajresu tajnu depe{u,

kojom od ameri~kih diplomata u Argentini tra`i da ispitaju na kakvim je lekovima argentinska predsednica Kristina Fernandes Kirhner, jer se pona{a anksiozno i gubi nerve.

Na objavqenu tajnu depe{u, Hilari Klinton tra`i informacije o mentalnom stawu predsednice Argentine, reagovao je predsednik Venecuele, Ugo ^aves. On je izrazio solidarnost s predsednicom Argentine i ocenio da neko treba da se pozabavi mentalnim zdravqem gospo|e Klinton.

"Ona se ose}a superiornijom od Obame. Zato {to je bela, ona smatra da je superiornija od crnog predsednika", rekao je ^aves, a prenosi Rojters.

SIJUDAD HUAREZ: Meksi~ki vojnici prona{li su 18 tela zakopanih na jednom ran~u blizu granice sa Teksasom, a u posledwem napadu na severu dr`ave ubijena je na~elnica policije. Vojska je, na osnovu informacija dobijenih od nekoliko uhva}enih pla}enih ubica, iskopala 18 tela iz 11 grobova u gradu Palomas. Tela jo{ nisu identifikovana, a nije poznato ni koliko su dugo bila zakopana, prenela je agencija Rojters. U istoj dr`avi, u gradu Meoki, ubijena je 36-godi{wa na~elnica policije Hermila Garsia, saop{tilo je dr`avno tu`ila{tvo. Garsija je ubijena dok se vozila kroz grad, {to bi moglo biti upozorewe drugim `enama koje su nedavno preuzele va`nije funkcije u policiji u ^ivavi. Me|u wima su 20-godi{wa studentkiwa i dve doma}ice, koje su na ~elu lokalnih policija, kako su mu{karci previ{e upla{eni da preuzmu taj zadatak, naveo je Rojters. Najve}i grad u ^ivavi Sijudad Huarez je grad sa najve}om stopom nasiqa u Meksiku. U Sijudad Huarezu i wegovoj okolini od januara 2008. ubijeno je oko 7.200 qudi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev upozorio je ju~e da }e po~eti nova "spirala" trke u naoru`awu ukoliko tokom naredne decenije sa SAD i NATO ne bude postignut dogovor o protivraketnoj odbrani i stvoren mehanizam saradwe. "Nas u narednoj deceniji ~eka slede}a mogu}nost: ili }emo dosti}i saglasnost o protivraketnoj odbrani ili }e po~eti nova spirala trke u naoru`awu", rekao je Medvedev.

SILVIO BERLUSKONI Italijanski premijer Silvio Berluskoni tvrdi da navodi o wemu sadr`ani u ameri~kim depe{ama objavqenim na sajtu Vikiliks, nisu istiniti. On je izjavio da je u svojim vilama organizovao samo "elegantne, dostojanstvene ve~erinke", a ne "divqe `urke", kako ih je u jednoj depe{i opisao ameri~ki diplomata iz Rima.

VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin izrazio je ju~e, na susretu sa predsednikom ma|arske vlade Viktorom Orbanom, o~ekivawe da }e Evropska unija pod predsedavawem Ma|arske nastaviti put saradwe sa Rusijom. "Od naredne godine Ma|arska }e obavqati du`nost predsedavaju}eg Unijom, za nas je to vrlo va`no, i da }e EU dobiti odgovaraju}e impulse u saradwi sa Rusijom", rekao je Putin.

Pikasov poklon elektri~aru?

PARIZ: Skoro 300 do sada nepoznatih radova Pabla Pikasa iz razli~itih perioda, pojavilo se neo~ekivano na jugu Francuske. U toku su pravne bitke oko vlasni~kih prava i ekspertske provere autenti~nosti. Radove je privremeno zaplenila francuska policija nakon {to ih je na svetlost dana izneo nekada{wi Pikasov elektri~ar.

Pjer le Genek, elektri~ar koji je radio u ku}i slavnog slikara pred wegovu smrt 1973., saop{tio je javnosti da je tokom posledwih godina Pikasovog `ivota dobio na poklon brojne kubisti~ke slike, litografije i sveske. Stru~waci veruju da bi "pokloni" mogli da vrede oko 80 miliona dolara {to je oko 60 miliona evra. Niko ne zna ta~no koliko je umetni~kih radova napravio Pablo Pika-

so. Neki ka`u 20 ili 30 hiqada.

Ali ako se ra~unaju ba{ svaka slika ili crte` i grn~arija brojka bi mogla da bude mnogo ve}a. Pikaso je umro u 92. godini, a u vi{e dugih perioda tokom `ivota zavr{avao je po tri ili ~etiri rada dnevno, {to potencijalno mo`e da zna~i da je godi{we nastajalo i po hiqadu radova.

Naravno, neki od wih su ra|eni na brzinu i u slu~aju nekog drugog umetnika bili bi zanemarqivi, ali ovde je va`no samo Pikasovo ime.

Wegova slika "Akt, zeleno li{}e i bista" prodata je po~etkom godine za 106,5 miliona dolara. Isto tako, zna se da je Pikaso povremeno poklawao radove - i ako je neki francuski elektri~ar dobio brojne Pikasove radove na poklon kad je imao 30 godina, mo`da je do{lo

vreme da ih proda na po~etku osme decenije `ivota.

Ri~ardson, Pikasov li~ni prijateq i autor je jedne wegove biografije me|utim, ka`e za BiBi-Si da ne mo`e da poveruje da je tako veliki broj radova poklowen. "Mogu}e je da je Pikaso poklonio tom elektri~aru neke radove. Ali potpuno je sme{na i sama pomisao da je Pikaso poklonio bilo kome - ~ak i svojoj `eni, ili qubavnici ili nekom tre}em - bilo {ta nalik na ovako veliku zbirku slika i predmeta iz svih perioda rada, i to tako va`nih stvari. Naravno da su ti radove bili ukradeni", tvrdi Pikasov prijateq Ri~ardson.

Pjer le Genek (71) koji je nekada radio kod Pikasa, ka`e da mu je radove poklonila Pikasova `ena. "Gospo|a mi je dala sve to,

a ako je dale meni onda je gospodin Pikaso znao za to. Tu|e stvari se ne poklawaju tek tako".

Pjer le Genek obja{wava da se odlu~io da objavi da poseduje zbirku Pikasovih radova jer nije hteo da mu deca imaju pravne probleme sa zbirkom. Javio se Pikasovom legatu i tra`io proveru autenti~nosti za preko 200 radova, koje je navodno dobio pre vi{e od 40 godina kad je postavqao alarmni ure|aj u ku}i u kojoj je Pikaso `iveo sa svojom drugom `enom @aklin.

DNEVNIK

OGLASI

sreda1.decembar2010.

25

26

^ITUQE z POMENI

sreda1.decembar2010.

Posledwi prijatequ

pozdrav

kumu

i

Posledwi prijatequ

pozdrav

DNEVNIK

dragom

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

16328

S tugom javqamo rodbini i prijateqima da je u 57. godini preminula na{a draga i voqena

Odeqewe inspekcije rada u Ju`noba~kom upravnom okrugu iskreno sau~estvuje u bolu na{e koleginice Mirjane povodom tragi~ne smrti wene }erke

Mileva Mudrini}

Ivane Jakovqevi}

Lakiju ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618846, 063/8485495.

15877 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.

Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

16351 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/950-52-46, 063/83598-16, 063/835-98-14.

16422 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/95051-67, 062/867-06-30.

16423

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Nismo ti ni rekli koliko te volimo. U na{em se}awu ti }e{ imati po~asno mesto.

Tvoji: Vladimir Milo{~in i Dragana Bajatovi}.

16498

Radomiru Niki}u

Tvoja dobrota i plemenitost osta}e u ve~nom se}awu.

Po~ivaj u miru.

S po{tovawem se opra{tamo od na{eg dragog kom{ije

Porodica Kresoja.

Wene koleginice i kolege sa posla.

Sahrana je danas, 1. 12. 2010. godine, u 15 sati, na Dowem grobqu u Futogu.

16503

Posledwe zbogom mojoj dragoj i voqenoj

Bo{ka Ivkova

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: brat Slavko, sestra Milka, snaja Mila, brati} Dragan i bratanica Dragica.

16500

Draga baba,

16492

Ivani

od maminih kolega i koleginica iz Tr`i{ne inspekcije.

Kom{ije sa Bulevara kneza Milo{a 24.

16494

16487

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

dragom

Posledwi pozdrav bratu

Milevi Radoslava Vasin

od wene drugarice Milke sa porodicom.

Ve~no }e srcima.

ostati

u

svu tvoju dobrotu i veliko srce koje si nam poklonila, uvek }emo pamtiti.

Slavku Petrovi}u

Ivana tuga je u na{im srcima.

od sestre Jele Stevi} sa porodicom.

16510

16506

pozdrav

16505

Posledwi pozdrav mami

Slavku Petrovi}u

O`alo{}eni: Milan, Rada, Zoran i Dragan Petrovi} sa porodicom.

Posledwi kom{iji

na{im

Marko, Milica, Marija, Vesna i Vlada.

Tvoji prijateqi: Milan i Bojana.

16496

16495

dragom

Posledwi pozdrav dragoj

Preminula je na{a draga Maha

Milevi Mudrini} IZDAJEM name{tenu garsoweru, 32m2, sa odvojenim predosbqem - kuhiwom, na Bulevaru oslobo|ewa, kod Lutrije. Telefon 021/458-863.

16330 POTREBAN cimer nepu{a~ za garsoweru 30m2, Grbavica Ul. Lasla Gala br. 12, 60E + tro{kovi. Telefon: 064/2276632.

16365 POVOQNO izdajem name{tenu garsoweru u Ul. Vojvode Bojovi}a, Novi Sad: centralno grejawe, klima, kablovska, telefon. Telefon: 021/425-922 i 061/69-47-467.

16389

HITNO i povoqno prodajem dvosoban stan - prizemqe u 9 Jugovi}a, 43m2 i uli~ni lokal 31m2 - sve novije. Telefon: 063/804-2274 i 547-130.

16349

Julijana Mogin Slavku Petrovi}u

od porodica: Gvozdenovi} i Ninkovi}.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 2. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}ena deca: Beba i Paja, unuci Milo{, Ivana, Cukana i Milan, praunuci Elena, Marko i Leonora, zet Vladimir i snaja Milica.

Ja }u te ~uvati zauvek u srcu, a tebe neka ~uvaju an|eli.

16504

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom ~i~i

Ivani Jakovqevi}

Milena.

16511

16508

16499

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi, svekru i tastu

Slavku Petrovi}u

Slavku Petrovi}u

Milevi Mudrini}

1945 - 2010.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 1. 12. 2010. godine, u 14 sati, na Ka}kom grobqu.

Persa i Bora Petrovi}.

PRODAJEM nov traktor YTO x 904 dogovor. Telefon 062/888-0555.

16194

ro|. ^elikovi}

od: }erke Dragane, zeta @ivka, unuke Milice, unuka Marka, i prijateqa Ne|e, Kose i Dragana.

16507

O`alo{}eni wegovi najmiliji: }erka Qiqana Plav{i} i sin Jova Petrovi} sa porodicama.

16509

od: zaove Milke, Du{anke i Srete sa porodicama.

16502

Milevi Mudrini}

od devera Ilije i Milana sa porodicom.

16501

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

sreda1.decembar2010.

27

Posledwi pozdrav

Vladimiru Trajkovi}u Fudbalski klub „Vojvodina“.

301110/P

Opra{tamo se od na{eg dragog sina i brata

Mile Dragosavqevi}a O`alo{}ena majka Marija i brat ^edo.

Opra{tamo se od na{eg voqenog

Duboko potreseni s tugom se opra{tamo od na{e drage koleginice

Mile Dragosavqevi}a Sahrana je danas, 1. 12. 2010. godine, u 14 ~asova, na Temerinskom grobqu u Starom \ur|evu.

O`alo{}eni: supruga Marija, }erka Qiqana, sinovi Stevan i ^edo, snaha Milica i zet Milo{.

Ivane Jakovqevi} 1981 - 2010.

16488 16489

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Opra{tamo se od na{eg dragog supruga, oca, svekra i dede

Pamti}emo je kao iskrenog prijateqa i divnog saradnika.

Sau~estvujemo u bolu wene porodice.

Kolektiv Alpine Beograd.

775/P

Posledwi tati

pozdrav

kumovom

Posledwi pozdrav uva`enom autoru, saradniku i prijatequ

Posledwi pozdrav

@ivka @ivanovi}a Mili Dragosavqevi}u

Porodica Savin.

16490

Lazaru Baj{evu

Porodice: Pare`anin i Poji}.

16491

Preminuo u 81. godini posle te{ke bolesti.

Sahrana je u ~etvrtak, 2. 12.

2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Supruga Smiqa, sinovi Moma i Mileta, snaje Marija i Sofija i unu~ad Ka}a, Dragana i Bane.

16483

Radomiru Niki}u

Bo{ku Ivkovu

od Marije i Brace Popovi}.

Kolektiv Gradske biblioteke u Novom Sadu.

16493

1423/P

Igoru Kirjakovi}u Zaposleni a.d.

Urbisprojekt-a.

917/P

28

^ITUQE z POMENI

sreda1.decembar2010.

DNEVNIK

3

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima

Posle te{ke bolesti napustila nas je na{a sestra, tetka, zaova i baka

Posle te{ke bolesti u 72. godini upokojila se na{a mama, baka i ta{ta

Ivana Jakovqevi} diplomirani in`ewer gra|evine Za{to Ivana, sunce na{e u svojoj sre}i do`ive stra{nu nesre}u.

Sahrana je danas, 1. 12. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Radoslava Vasin

Ivana

ro|. Ordina~ev An|eli nek te ~uvaju.

Ve~no o`alo{}eni: sestra @eqka, mama Mirjana, baka Pavica i tata Viktor.

Radoslava Vasin

Porodica Mani}.

ro|. Ordina~ev 1939 - 2010.

Sahrana je danas, 1. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sa neizmernom qubavqu i najiskrenijom zahvalno{}u za sve {to si u~inila za nas, opra{tamo se od tebe. ]erka Anka, unuk Zoran i zet Nikola [arenac.

16471

16479 16476

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav na{oj

Draga na{a, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg voqenog

O`alo{}eni: brat \or|e, bratanac Du{ko, unuci Strahiwa i Nemawa, zaova Danica i snaja Desanka Ordina~ev.

16472

Darinka Uzelac

Na{ dragi

Ivani

Ivani Jakovqevi}

Vladimira Trajkovi}a po`iveo 23 godine

ro|. Basi} Sahrana je danas, 1. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu.

od: \u|e, Duleta, Du{ke i Rade sa porodicom.

od stanara zgrade Rumena~ki put 13.

16478

16480

Sahrana je 1. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, u Karavukovu.

Otac Zoran, majka Vesna i brat Branislav sa porodicom.

O`alo{}eni: unuk Bo`o i sin Jovan.

16461 16473

Petar Ran|elovi} Sa bezgrani~nom tugom u na{im srcima opra{tamo se od na{e voqene

Posledwi pozdrav

je preminuo 29. 11. 2010. godine.

Posledwi opro{taj je danas, 1. 12. 2010. godine, u 14 ~asova, na ^erevi}kom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Jelica sa decom.

Ivana Jakovqevi} Posledwi tati

Ivane Jakovqevi} 1981 - 2010.

pozdrav

voqenom

E moja Ivki}...

Nema re~i...

Pamti}emo te po osmehu, lepoti duha i dobroti kojom si nas obasjavala.

Tvoji: te~a Goran, tetka Eva, sestra Nata{a, brat Igor i snaha Jovana.

Posledwi pozdrav velikom drugu i prijatequ na{eg sina Borislava - Kula

Vladi Tvoja dobrota i vedri lik zauvek }e ostati u na{im srcima.

Tetka Sne`a, te~a Jovica, bra}a Marko i Radoslav.

Branka.

16462

16463

Posledwi pozdrav

16450

16469

Dragoj

Petru Ran|elovi}u

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, tata i deda

od }erke Nade`de.

16451

Radomiru Niki}u

[tefici Buzarov

Radomir Niki}

Lazi

1950 - 2010.

od kuma Vladimira [ipovca sa porodicom.

od porodice Jankulov.

16475

16477

Sahrana je u ~etvrtak, 2. 12. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Qiqana, sinovi Nenad i Nemawa, snaja Jovana i unuka Mina.

posledwi pozdrav od Zorana i Aj{e.

16467 16465

Posledwi pozdrav

Igor Kirjakovi}

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege Jovana Kirjakovi}a za izgubqenim sinom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Jeleninom stricu

Puno te volimo, dragi na{ Igo...

Vladi

Igoru

Igorom Kirjakovi}em JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

1110/P

od: Marka, Zorice i Radoslava Jovanov iz Koviqa.

16466

Lazaru Baj{evu

Tvoje sestre: Ivana i Nevena sa porodicama. od: Ivana, Marine, Jovanke i Dragoslava.

16456

16455

Porodice: Purar i Te{anovi}.

16458

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom kumu

na{em

Lazaru Baj{evu

Voqenom bratu i ujaku

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav

Miqanu Miqani}u

Lazi

posledwi pozdrav od: Seje, Nene i Ksenice sa porodicama.

od porodice To{i}.

16432

16431

29

Posledwi pozdrav

Lazi

Lazaru Baj{evu

od wegovih iskrenih i dugogodi{wih kumova.

Ve~no }emo nositi uspomenu na tebe i tvoj lik.

sreda1.decembar2010.

Leta, \ura, Duda, Deda, Gile, ]emala, Du}a, Bane, Dalibor, Dule, Bawac, @eqa, Banovi}, Rumun, Miro, Burga, Gane, Rista, Ne|a, Bla`, Boba...

sinu na{eg kolege Jovana Miqani}a.

Sau~estvujemo u bolu porodice.

Kolektiv JP „Srbijagas“ Novi Sad.

Porodica Neckov.

16427

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em

SE]AWE na na{u snaju

Posledwi pozdrav dragom

Olgu Mirosavqevi} Lazi

Milovanu Ga{evi}u

393/P

16449

ro|. Babi} 1929 - 2007.

Igoru

Igoru

i na{eg brata od porodice Banovi}.

od porodice Ivezi}.

Tetka i te~a sa decom.

16464

16448

16430

Posledwi strini

pozdrav

od Jovinih kolega iz SAUS-a.

16445

dragoj

Jovicu Mirosavqevi}a 1924 - 2009.

Sestre i zaove: Olivera, Maju{ka, Lidija i Mira.

16436

Velislav ^enejac [tefici Buzarov

od: Jovice, Dane, Milice, Dragana i Alekse.

Uspomenu na brata i strica ~uva}e porodica Steve Bugarskog.

16447

16434

Posledwi bratu

pozdrav

Igor Kirjakovi}

dragom

Posledwi pozdrav od Kumete i porodice Komad.

Igor Kirjakovi} Igo moj, i{~upao si nam srce iz nedara.

Majka i deda.

16441

16443

POMEN

Posledwi pozdrav

Milanu Danila Bukvi}u iz Stepanovi}eva

Milten Stojkovi}

od: brata Du{ana, snaje Dragiwe, sinovica Slavice i Jelice sa porodicama.

Navr{ava se deset tu`nih godina od kada si nas iznenada napustio. Vi{e ni{ta nije kao pre. Tvoje mesto je prazno, a mi jo{ uvek ~ujemo tvoj glas i vidimo te.

Neka te an|eli ~uvaju. Po~ivaj u miru.

Tvoja supruga Jelena i }erke Jasmina i Lidija sa porodicama.

16440

16355

Miloradu Bogdanovu Mi}i 1939 - 2010.

Sa tugom se opra{tamo: wegov stric Du{an - Bata, strina Danica i bra}a Quba i Marko.

16468

Posledwi pozdrav deveru i stricu

TROGODI[WI POMEN

bratu,

Milanu Bukvi}u

Spasoje Tomi} 1933 - 2007.

S qubavqu i tugom, Radmila.

Tu`no je {to najplemenitiji, najiskreniji i najboqi moraju da odu od nas, ali nikada ne mogu i ne}e oti}i iz na{ih srca i du{a. I tu zauvek ostaju.

Po~ivaj u miru dragi na{ Milane.

Igor Kirjakovi} Dragi na{ Igore, sagore}emo u bolu.

Pe|a, Vera i Bata.

16442

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav

Milanu Bukvi}u

Milan Bukvi}

Milanu Bukvi}u Sve si obavio na ovom svetu, zauvek mirno po~ivaj.

od kumova: Slobodana, Ogwena, Qiqe i Tamare Vujovi}.

Dragom bratu Milanu posledwi pozdrav od sestre Sofe sa porodicom.

16444

16437

Veqko sa porodicom.

16425

16457

Sestra Danka, zet Mile, Qiqa i Goca sa porodicama.

16435

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.03 17.00 17.22 17.30 18.00 18.55 20.05 20.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 01.00

TV PROGRAM

sreda1.decembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Ples no stres Plej gejms Bilo je to 1990-te Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela TV Dnevnik Tajna hrane: Med Kuhiwica Razglednice Vaterpolo - Liga {ampiona: Vojvodina - Pro Reko, prenos TV Fonija - kviz Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Akademskih pet minuta Plavi krug Matica (vesti iz Matice) ^ari ribolova Lavina, film Zajedno

07.25 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 14.55 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Glas Amerike U susret suncu InfoVesti U ogledalu Tin in Info Vesti Qubav na prodaju Tojotin svet prirode Tin in Bila jednom jedna nedeqa Situacije Oko sveta Sajam infonet Beli luk i papri~ica Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Zelena patrola Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike No}ni program

08.00 08.15 08.59 10.04 10.30 11.00 11.05 12.00 12.30 12.37 12.52 13.48

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Trag Rokovnik Vesti Raspu{teni Gari Dnevnik Evronet U zdravom telu Porodica Soprano Izuzetne `ene 20. veka: Duga u crnini, film 15.00 Vesti 15.10 Ekskluzivno

^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i Alek je o~ajan po{to ga je nakon trogodi{we veze ostavila Teodora, pati, bezvoqan je, stalno pomiwe samoubistvo jednostavno se ne miri sa tim da je veza gotova, ima svakodnevne samosa`aqevaju}e seanse kod svog drugara Baneta.

Uprkos Banetovim savetima, on i daqe zove Teodoru...

Uloge: Milo{ Samolov, Mirjana Karanovi}, Gordan Ki~i}, Milica Mihajlovi}, Vawa Ejdus Re`ija: Miroslav Mom~ilovi} (RTS 1, 22.03) 15.45 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.59 22.00 22.03

VATERPOLO LIGA [AMPIONA

Vojvodina – Pro Reko

(RTV 1, 18.55)

06.30 06.55 07.50 08.15 08.40 09.25 10.10 10.25 11.20 12.05 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.05 00.00

Kuhiwica (ma|) Bez uputa Pitam se, pitam Ka zazvoni Nevidqiva smena Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Tek ro|eni Grad an|ela Dokolica Vesti (ma|) Makedonsko sonce Doba zlo~ina Forte piano Bajko kviz Ra~unica Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavawa (ma|) Muzi~ki program, ma|arska muzika TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Pogubqewe Rejmonda Grejema, film Doba zlo~ina TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 14.50 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Put za Ejvonli NS klinci Objektiv Nemi svedok [esto pitawe Objektiv Izme|u redova Dokumentarni program Agro dan Objektiv Put za Ejvonli Kvadrat varo{i Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Novosadsko popodne Azbuka roditeqstva Objektiv Hrana i vino Drum Vitra` Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Serija

10.00 Ful Tilt poker 11.00 Premijer liga: Aston Vila – Arsenal 13.00 Barsa TV: Barselona – Real Madrid 15.00 Fudbal mondijal magazin 15.30 Ajaks TV 16.00 Karling kup: Vest Hem – Man~ester junajted 18.15 Evroliga: CSKA – Panatinaikos 20.00 Pregled NHL 20.15 Portugalska liga 20.45 Karling kup: Birmingem – Aston Vila 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Evroliga: Montepaschi - Lietuvos 01.45 Evroliga: Kaja Laboral - Prokom 03.30 Barsa TV: Barselona - Real Madrid

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Kontranapad, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.00 Film, 01.00 Biber 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Portret, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

23.45 00.00 01.05 01.52

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.00 23.00 23.30 23.45 00.15 01.15

Gastronomad Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Bela la|a Svedok Vesti ^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i, film Dnevnik Porodica Soprano Tabloid No}ni bioskop: Viking Erik, film

Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Cena sre}e Zlo~in iz pro{losti Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver - povratak u civilizaciju Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Paklena kuhiwa Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 05.59 Koncert za dobro jutro 06.41 U zdravom telu 06.55 Kuvati srcem: Bo{ko ]irkovi} 07.25 [umska {kola 07.30 Brodi} Elijas 07.42 Ruske bajke 07.55 Spajdermen 08.15 Telmo i Tula, mali kuvari 08.22 Klinika Vet 08.53 Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka 09.22 Prizori iz Kine 09.59 Enciklopedija 10.06 Interfejs 10.36 TV mre`a 11.01 @ivotna sredina i zdravqe 11.32 @ivot sa muzikom 12.01 Balet @eneve 12.27 Klinika Vetgram 12.58 Trezor 13.56 Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka 14.25 Prizori iz Kine 15.01 Antologija o `ivotiwama 15.30 Ovo je Srbija 16.10 Ko{arka: Evroliga, Himki - Partizan mt:s, prenos 18.02 U susret Dejvis kupu 18.20 Pogled: Nenad \or|evi} 18.34 Priru~nik za neupu}ene 18.46 Eko global 19.17 Generacija 5 - Energija 19.55 Vaterpolo - Len kup: Partizan - Barselona, prenos 21.00 Raspu{teni Gari 21.46 Koka kola kid, film 23.26 U svetu 23.54 Beokult 00.20 Evergrin 01.00 Antologija o `ivotiwama 01.25 Trezor 02.25 Ko{arka - Evroliga: Himki - Partizan mt:s 03.52 Vaterpolo - Len kup: Partizan - Barselona 04.56 Beokult

06.00 06.45 07.00 07.05 07.15 07.20 07.30 07.45 08.00 08.05 08.30 09.00 09.05 10.00 10.15 10.25 10.40 11.00 11.15 11.30 11.45 12.00 12.20 12.00 12.20 12.45 13.00 13.50 14.00 14.30 14.50 15.00 16.00 16.55 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

VOA Top {op Info Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Top {op Info Las Vegas Vesti Otvoreni studio Milica na kvadrat Top {op Info Otvoreni studio Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Top {op Mentalista Otvoreni studio Vesti Milica na kvadrat Otvoreni studio Dok. serija: Pravo lice Isusa Las Vegas Otvoreni studio NCIS Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Mentalista Otvoreni studio Film: Prismotra 24 Vesti Milica na kvadrat Film: [to vi{e to boqe 2 Dok. serija Las Vegas Film: [to vi{e to boqe

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

DNEVNIK

c m y

30

07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Nacionalna geografija: Lovci na zmije 11.30 Top {op 12.00 Film: Magla 14.05 Ali - Frejzer: Triler u Manili, dok. program 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Rej Mirs - Divqina severa 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Rej Mirs - Divqina severa 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 19.35 Pingvini s Madagaskara 20.00 Ros Kemp: Najopasnije bande sveta, dok. program 21.05 Fudbal - Liga Evrope: Leh - Juventus 23.00 Vesti B92 23.35 Film: @drebe 01.10 Nacionalna geografija: Lovci na zmije

06.30 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.00 01.00

Farma Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand parada Farma Film: Stvoriteq

Meri-Luiz Parker

Stvoriteq

Rada Radenovi}

Na ve~eri kod Tijane Dap~evi} Na velike molbe gledalaca, ve~eru }e svojim gostima spremati Tijana Dap~evi}. Gosti su Dejan Mili}evi}, stilista, Mister Iks, Rada Radenovi}, voditeqka i estradni umetnik Ana Bekuta.

(Hepi, 21.00) 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30 03.00 04.00 02.00

Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Lovci na dorke Kalamiti Yejn Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Surova Oklahoma Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Na ve~eri kod Tijane Dap~evi} Je l istina Karaoke Stefan Braun {ou Zvezdana kapija SG-1 7 `ivota I to je `ivot Zvezdana kapija SG-1 Put ka vatrenom ringu Karaoke Stefan Braun

Yo{ je gimnazijalac koji `ivi sa roditeqima koji su ga usvojili i koji biva uvu~en u mawe, krimi - aktivnosti sa svojim prijateqima. Ali, iznenada se pojavquje wegov stariji brat Valter, koji po~iwe da ukqu~uje Yo{a u sve ve}e krimi-ra|e, ukqu~uju}i i kra|e...

Uloge: Metju Modin, Majkl Medsen, Meri-Luiz Parker, Yonatan Ris Majers Re`ija: Tim Hanter (Pink, 01.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

sreda1.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

19

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer

Liza Nijemi

Posledwi ples Trevis, Krisa i Maks su bili studenti majstora koreografije Aleksa Mekgrata, ali pre mnogo godina pali su na ispitu zbog posebno te{kog komada koji je za wih osmislio Aleks. Wegova smrt ~lanove wegove sada{we grupe dovede u neprijatnu situaciju...

Uloge: Patrik Svejzi, Liza Nijemi, Yory de la Pena, Metju Voker, Stefan Venta Re`ija: Liza Nijemi (Nova TV, 02.45) 08.20 08.45 09.45 10.50 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 17.00 17.25 18.25 19.15 20.05 21.05 22.35 23.35 23.50

Rori Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ IN magazin Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ Vesti Nove TV Gumu{ - nastavak IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Periferija Siti Ve~erwe vesti Hi~ - Doktor za qubav, film 01.50 Seks i grad 02.20 Bra~ne vode 02.45 Posledwi ples, film

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Viktorijanska farma Drevni kineski sportovi Yez baronesa Misterije mumija @iveo Pakistan Drugi svetski rat u boji Normani Dnevnik skulptura Dikensova Engleska Drevni plasti~ni hirurzi Majka Tereza – Svetica tame Pol Pot – putovawe na Poqa smrti @iveo Pakistan Borba protiv Crvenog barona Misterije mumija Dnevnik skulptura Dikensova Engleska Drevni plasti~ni hirurzi

Plavoprsti vilewak Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa Vanzemaqci susedi Fantasti~na ~etvorka Putopisna emisija: Putuju}e pri~e Grad nasiqa Volim te do smrti Putopisna emisija: Putuju}e pri~e Nitro Smrt gospodina Lazareskua Toraw smrti Gaci Erotski film Takva – strah pred Bogom

06.00 Zvezdane staze: Prvi kontakt 07.50 Bra}a Blum 09.45 Nalo`eni 11.15 Porodica je porodica 12.00 Strast 13.45 ^ivava sa Beverli Hilsa 15.15 Princeza iz centra grada 16.55 Operacija Morsko prase 18.25 Hana Montana 20.05 Volim te, Bet Kuper 21.45 Senke iz pro{losti 23.10 Prava krv III 00.05 Rent: Snimqeno u`ivo na Brodveju 02.20 Notorius Big 04.20 Putovawe na koleyu 2

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.15 Tajne velikog Mekonga, dok. serija 11.05 Kod Ane 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.34 More qubavi 13.20 @ivot u Africi 14.18 Re~ i `ivot 15.05 Luda ku}a 15.40 Indeks 16.15 Hrvatska u`ivo 17.33 8. sprat, tok {ou 18.15 Kod Ane 18.28 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.10 Paralele 20.45 Novo doba 21.45 Mi, Hrvati 22.20 Dnevnik 3 23.05 Drugi format 23.50 @ivot u Africi 00.40 Eureka 01.25 Fringe - Na ivici 02.15 Opra {ou 02.55 Nove avanture stare Kristine 03.15 Skica za portret

06.10 07.10 08.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 14.10 16.10 17.10 18.10 20.00 21.00 22.00 23.50

08.20 09.40 10.50 11.20 12.10 13.00 14.50 15.40 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.45 22.40 23.30 00.35 00.50 02.10 03.10

Sudija Ejmi U divqini U divqini Erika Erika Sudija Ejmi Ne{ Briyis Doma}ice iz okruga Oriny Film: Ubistva u Midsameru Dijagnoza: Ubistvo Ne{ Briyis Film: Ples pet sestara Doma}ice iz okruga Oriny Misterija Hejvena Film: Slika duha Film: Pakao na {tiklama: Borba Meri Kej

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv tabloid 1001 no} Ezel Klon An|eo i vrag Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Kosti Put osvete Zaboravqeni slu~aj RTL Vesti Neodoqive budale, film Astro {ou Zaboravqeni slu~aj

Neodoqive budale Erika Kera

SERIJA

Eureka Eva Torn sponzori{e slavnog arheologa koji donosi grobnicu egipatske kraqice, zajedno s prate}im prokletstvom. Naravno da mrtvi ostaju mrtvi, zar ne?

Uloge: Frensis Fi{er, Zek Santjago, Ejdrijen Hag, Nil Grejston, Kolin Ferguson, Erika Kera, Yo Morton, Nejl Meter Re`ija: Ernest Dikerson (HRT 1, 00.40)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.30 14.15 15.00 16.40 17.20 17.40 18.30 18.55 20.50 21.00 22.50 23.35 00.30 00.50 01.35 02.10 02.50

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mra~no proro~anstvo Prenos sednice Hrvatskog sabora Eureka [kolski program Kojak Tri Hil U kancelariji Yamowa, dok. film Fudbal, EL - emisija Fudbal, EL: Hajduk - AEK, prenos Fudbal, EL - emisija Fudbal, EL: Man~ester Siti - Salzburg Fudbal, EL - emisija Fringe - Na ivici Nove avanture stare Kristine Blizu doma Bez odu{evqewa, molim Ksena - princeza ratnica Ciklus vesterna: 100 pu{aka, film

06.50 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00

Dolazi Valdez @ene fudbalera S vetrom u le|a Ku}a za dve porodice @ene fudbalera S vetrom u le|a Trava U Susret suncu Majstori horora Privla~nost Jednostavan `ivot Noe Dirborna 01.50 Mesec koji uhodi

06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.20 02.00

Pokemon heroji Skejteri Hotel Splendid U dobru i u zlu Cimeri Uskrsnu}e U`asno velika avantura Nestao Slovo srama Nestao Cena po`ude

Po{to sasvim slu~ajno ubije policijskog kowa koji boluje od dijabetesa, hrane}i ga slatki{ima, Keni biva osu|en na zatvorsku kaznu, a kaucija je milion dolara! Wegovi prijateqi odlu~uju da prodaju marihuanu koju ne bi li ga spasili...

Uloge: Dejv ^epel, Gilermo Dijaz, Yim Brejer, Harland Vilijams, Rej~el Tru, Tomi ^ong, Rik Demas Re`ija: Tamra Dejvis (RTL, 00.50)

Gilermo Dijaz

10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Pre`ivqavawe Borba sa silama prirode Drvose~e iz mo~vare Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.30 08.45 09.00 10.00 11.45 12.45 14.00 15.00 16.00 17.45 18.45 18.55 21.00 21.35 21.40 22.45 23.20 23.30 23.45 00.45

Ekstremni sportovi Fudbal Skija{ki skokovi Fudbal Skija{ki skokovi Stoni tenis Fudbal Skija{ki skokovi Biatlon Skija{ki skokovi Fudbal Stoni tenis Olimpijske igre Svi sportovi Kowi~ki sport Golf Jedrewe Svi sportovi Stoni tenis Biatlon

Proba brust-haltera u tamnici P

rimetila sam to tek kad su se qudi sjatizavr{ena“, sve je zavr{eno, groteskna glasina li ispred prodavnica u Orleanu“, izjaanalizirana. Svi bi mogli biti zadovoqni. vquje dvadeset~etvorogodi{wa studentIpak, ostaje lo{ ose}aj: Moren okleva da spusti kiwa za zapisnik. „Bila je prva, lepa subota juna, poklopac teorije na lonac doga|aja: „Tragao sam“, kad su mnogi sa sela do{li u kupovinu. Stotine unosi na kraju u svoj dnevnik, „za prilagodqivim qudi bilo je na ulicama. Stvarale su se gu`ve i i raznolikim obrascem u kojem dovo|ewe jednog blokirale pristup odre|enim radwama, pa i mojih elementa u pitawe uti~e na sve druge i mewa sliroditeqa: ’Ne kupujte kod Jevreja, oni su trgovci ku celine. Utoliko sam zadovoqan analizom. No, belim robqem’.“ Dok Monik A. u petak, 4. jula pitam se“, razmi{qa on, „da joj se kroz rupe nije 1969. pariskim sociolozima iznosi svoje vi|ewe mo`da provuklo ono su{tinsko, {to stalno izglasine iz Orleana, nacija je ve} nedeqama pri~ami~e sociolo{koj studiji“. ma iz novinama upu}ena u antisemitske doga|aje.

Ali niko ne mo`e da objasni glasinu. Da li je Velika Nacija narod antisemita? Ili se to samo jedna preterana pri~a otela kontroli?

U gradu centralne Francuske 10. maja 1969. otvoren je butik `enske ode}e. Centralno mesto zauzimaju kabine za presvla~ewe. Napravqene su po ugledu na sredwovekovne tamnice, pa prodavnica dobija ime: „U tamnicama“. Iznenada kre}e pri~a da su devojke u tim kabinama omamqivane injekcijama, zatvarane u podrum, a no}u otpremane u isto~wa~ke bordele. Pomiwu se i podmornice. Jer, ka`e se, Jevreji su trgovci ode}om i belim robqem.

Glasina je verovatno smi{qena u mesnim kolexima i gimnaziji „Jovanka Orleanka“. Iz ovih za{ti}enih sredina za devojke ona prodire u druge delove `enske omladine Orleana: u~enice to pri~aju svojim drugaricama, mlade slu`benice i radnice brzo bivaju upu}ene. A onda preska~e u svet odraslih; majke upozoravaju }erke, u~iteqi u~enice, poziva se dr`avni tu`ilac. Orlean spoqa ostaje miran, ali ubrzo svi govore: ne{to se doga|a kod Jevreja, trgovaca. A onda, u vreme kratkog politi~kog vakuuma u Francuskoj, izme|u referenduma i predsedni~kih izbora, dolazi do eskalacije: o~evi i supruzi navaquju u butike da spasu `ene i k}eri.

Opskurno {tivo budi antisemitizam Subotom sve bruji: „Ne kupujte kod Jevreja!“ A onda, na sre}u, dolazi nedeqa. Nakon toga, poPariski istra`iva~i u provinciji pronalaze i ~etkom juna, reaguju novine. Biskup i politi~ke literarne izvore za glasinu iz Orleana. U raznim partije daju obja{wewa; odr`avaju se skupovi. Poopskurnim ~asopisima i lakim {tivima za „male sle ne{to mawe od dve nedeqe glasina je razbijena. qude“ prenosile su se godinama i mesecima pre U vreme kad Edgar Moren i wegov tim sti`u iz Patoga razli~ite, vi{e ili mawe naki}ene i iluriza, jo{ uvek kru`e bezbrojni odlomci i ministrovane verzije sli~nih pri~a. Sli~ne glasine fame, mitovi i antimitovi. Ili je to bila zavera, pojavile su se u Parizu, Tuluzu, Turu, Limo`u, Rupitaju se u Orleanu. Jesu anu, Le Manu, Lilu, Vali glasinu lansirali anlensjenu u isto vreme kad tisemiti? Jesu li to urai u Orleanu. Sama glasiPri~alo se 1969. da su u kabinama dili sami „Jevreji“ da bi na projektuje, dakle, jedza presvla~ewe jednog butika izazvali simpatije? Stono kolektivno i deliu Orleanu devojke omamqivane ji li {tampa iza svega mi~no „kwi`evnim“ puinjekcijama, a no}u podmornicama ovoga? Ono {to ostaje to tem preneto „znawe“ na slate u isto~wa~ke bordele. su sumwa i nepoverewe – aktuelnu dru{tvenu sii prepla{enost qudi od tuaciju. To sasvim lako Jer, ka`e se, Jevreji su trgovci samih sebe. Moren i weprelazi u prepri~avawe. ode}om i belim robqem gova grupa pi{u minucioU Orleanu tek interakznu biografiju jedne glacija pisanih i usmenih sine. Nastanak, {irewe i prete}e izbijawe promedija omogu}ava da se pored doju~era{wih susestog nasiqa, to su tri stepena fame. Istra`iva~i da iznenada pojavi i wihov mitski dvojnik. Wegone mogu da utvrde postojawe zavere. Naprotiv, izvi koreni se`u daleko u kulturnu istoriju Zapagleda da je glasina iz Orleana proiza{la iz jedne da: vekovima se Jevreji kleve}u kao bogoubice i preterane pri~e. Ona skre}e pa`wu na ono gnusno ~edomorci. I glasina iz kasnog 20. veka u~estvuje banalno, na seksisti~ke fantazme i antisemitsku u ovoj fatalnoj poetici kulture. pozadinu svakodnevnog. U zemqi koja i ~etvrt veka To {to se desilo u Orleanu nije bio samo sponod zavr{etka Drugog svetskog rata moralnu sliku tani doga|aj. Glasina dolazi iz dubqih slojeva koo sebi zasniva na mitu otpora protiv nema~kih inlektivnog pam}ewa. Od kasne antike, a intenzivvazora, iznenada izrawaju sasvim druga~iji mitonije od sredweg veka, pripisivawe ritualnih ubivi, oblikuju}i ono {to je „realno“. stava Jevrejima spada u komunikativnu svakodneMoren je u tom trenutku bio gotovo o~ajan zbog vicu hri{}anskog Zapada. Legende variraju prisvoje sociolo{ke „avanture“. Iscrpli su ga svi poveda~ke elemente hri{}anskog optu`ivawa za ti razgovori i istra`ivawa, sociolo{ki detekbogoubistvo. Isus uvek iznova umire, i svaki put tivski rad i odgonetawe: „Ne mogu vi{e, ne `ese to predstavqa kao „da su po~inioci Jevreji“. A lim vi{e“, pi{e 26. jula u svoj dnevnik. Istra`ina kraju ovog stvarawa legendi ~esto stoje pobuna, vawe na terenu je mu~no i nema kraja. A onda, pogrom, mu~ewe, procesi – sve to {to 19. vek oznaipak, posledwe nedeqe avgusta, eto ga: „Redakcija ~ava „najezdom Jevreja“.

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera „Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda1.decembar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Neke za vas zaboravqene osobe i okolnosti ponovo postaju aktuelne.

Qubav tajna i prigu{ena, neizbe`na i tajanstvena. Nemojte se ni truditi da objasnite neobja{wivo ve} prihvatite situaciju.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. decembar 2010.

Prvi decembar miri{e na Novu godinu, pa planirajte praznike na vreme jer vreme leti. Danas }ete osetiti tu|u nesigurnost i nedoslednost, {to mo`e biti va{a prednost na sastancima i privatno.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

DNEVNIK

c m y

32

Prolazite kroz lep period koji je ispuwen velikim mogu}nostima u~ewa, rada na sebi, dru`ewa i putovawa. U qubavnom odnosu je komunikacija veoma va`na i bazi~na za sam kontakt.

Mesec je uplovio u znak Vage pa ste spremni na kompromise i pod uticajem drugih qudi. Slu{ate savete, ali odla`ete odluke. Samostalnost i dugoro~ni planovi vas vode uspehu. Strpqewe.

Odla`ete kra}i poslovni put jer ozbiqno pristupate onome {to bi trebalo da bude ishod i rezultat.

Planovi za budu}nost su izvesni i neka budu {to ambiciozniji. Ko vi{e tra`i, vi{e i dobija!

Kona~no smirivawe situacije na radnom mestu }e se pozitivno odraziti na daqe poslovawe. U komunikaciji uzmite u obzir i interese one druge strane. Pri tom nemojte zapostaviti svoje.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Kroz va{ znak plovi Mesec pa ste dodatno kolebqivi i nespremni za velike odluke. Radije oslu{kujte intuiciju i emocije one druge strane. Va`no je putovawe, tok, a ne samo destinacija.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Prijateqi iziskuju vi{e va{e pa`we i vremena. Tako dan mo`e po~eti u jednom pravcu, a zavr{iti se u sasvim drugom. U`ivajte u izboru mogu}nosti koje su vam na raspolagawu u svemu.

Od vas se o~ekuje ozbiqnost i zrelost. Ne morate zbog toga biti i suvi{e strogi prema sebi, ve} spustite kofer koji vam je te`ak, kako se to ka`e. Nemojte preuzimati dodatne obaveze i poslove.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Na radnom mestu ostvarujete uspeh i dobru saradwu s pretpostavqenima. I to tako traje i traja}e.

Naravno da vam ide u prilog. Mo`ete o~ekivati pove}awe prihoda ili neki vid avanzovawa.

Prvo vizualizirajte situacije u kojima `elite da budete, pa ih onda materijalizujte li~nim trudom i radom. Putovawa su vam potrebna i za du{u i za telo. Aktivnosti mentalne i fizi~ke, sport tako|e.

Sreda, sredwi dan u radnoj sedmici, pa se mo`ete potajno radovati onim slobodnim danima vikenda koji vam se pribli`avaju. U me|uvremenu, u`ivajte u svojoj slobodi i raznovrsnosti sadr`aja.

TRI^-TRA^

Nemarom pove}ala grudi V REMENSKA

PROGNOZA

SNEG,

Vojvodina Novi Sad

4

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

4

Vrbas

3

B. Palanka

4

Zrewanin

4

S. Mitrovica

5

Ruma

4

Pan~evo

6

Vr{ac

4

Srbija Beograd

7

Kragujevac

12

K. Mitrovica 16 Ni{

15

Popularna starleta Kim Karda{ijan pohvalila se na Tviteru da puno vi{e jede i u {irokom luku zaobilazi fitnes centar, {to je vidqivo na wenom telu jer su joj se grudi vidno pove}ale.

- Ve} dva meseca izbegavam fitnes centar. Danas sam se kona~no vratila i opasno ve`bala napisala je Kim na Tviteru, dodav{i da je svesna da se na wenim oblinama vidi ba{ svaki kilogram.

Starleta je otkrila da je za vreme Dana zahvalnosti malo vi{e jela, a po{to se ve} godinama bori s vi{kom kilograma, te{ko }e joj biti da skine i ovaj mali vi{ak.

SUSNE ` ICA PA KI { A

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Hladno, ujutru sneg koji tokom dana postepeno prelazi u susne`ici i ki{u. Vetar umeren isto~ni i jugoisto~ni.

Pritisak ispod normale. Temperatura od 1 do 4 stepena.

VOJVODINA: Hladno. Ujutru sneg koji tokom dana prelazi u sune`icu i ki{u, a na krajwem severu sneg ve}i deo dana. Vetar umeren, na jugu Banata i poja~an, isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 6 stepeni na jugu.

SRBIJA: Velike vremenske razlike izme|u severa i juga zemqe. Na severu hladno sa susne`icom i snegom. U centralnim, a pogotovo u ju`nim predelima, znatno toplije vreme sa ki{om. Vetar umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 17 stepeni na jugu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do petka obla~no sa ki{om i uz porast temperature, posebno na jugu Srbije gde }e biti znatno toplije. Krajem sedmice zahla|ewe u svim krajevima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike }e biti relativno nepovoqne za hroni~ne bolesnike. O~ekuju se meteoropatske reakcije u formi nervoze, glavoboqe i bolova u kostima i zglobovima.

Oprezno u saobra}aju!

Madrid

7

Rim

19

London

2

Cirih

-1

Berlin

-8

Be~

0

Var{ava

-10

Kijev

-8

Moskva

-16

Oslo

-11

St. Peterburg -5 Atina

23

Pariz

-1

Minhen

-3

Budimpe{ta

0

Stokholm

-8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

219 (0)

Slankamen

384 (0)

Apatin

301 (-1)

Zemun

436 (-2)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

424 (-4)

Ba~. Palanka

281 (2)

Smederevo

544 (-2)

Novi Sad

315 (1)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

281 (-4)

S. Mitrovica

523 (-7)

Tendencija porasta

Senta

310 (-1)

Beograd

390 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

285 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

388 (-2)

NERA

6 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5 7 3 9 6 1 8 4 2

SAVA

N. Kne`evac

Hetin

SUDOKU

9 2 4 3 8 7 6 1 5 TISA

78 (6)

Stariji par sedi u crkvi.

Mu` se nagne ka `eni i ka`e joj: - Tiho sam ispustio goluba... [ta sada da radim? @ena mu odgovori: - Zameni baterije u slu{nom aparatu!

Tendencija stagnacije

Kusi}

1 6 8 4 2 5 3 9 7 7 4 1 5 3 8 9 2 6 6 3 9 7 4 2 1 5 8 2 8 5 1 9 6 4 7 3

50 (8)

3 9 6 2 7 4 5 8 1 8 1 2 6 5 9 7 3 4 4 5 7 8 1 3 2 6 9 Re{ewe iz pro{log broja