Dnevnik 1.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 1. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23275 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI] URU^IO KQU^EVE IZBEGLICAMA

SUBVENCIJE ZA ZAPO[QAVAWE KOMPANIJAMA „MEKAPLAST” I „DREKSLMAJER”

Zrewanin glavni snabdeva~ srpskog „Fijata”

str. 4

INTERVJU: KEMAL GEKI], PIJANISTA

NASLOVI

K r o v n a d Humani g l a v o m jezik z a 3 6 p o r o d i c a muzike str. 11

Politika 2 Egere{i: Ne razmi{qamo o separatizmu ve} o evrointegracijama 3 Politiku sredweg prsta zamenimo politikom prst na ~elo

Ekonomija 5 [o{ki}: Banke sigurne, {tedite u dinarima

str. 22

Nov~anik

MK otkupquje akcije „Karneksa”

6 Zvone dok vam ne prekipi 6 ^okolada i keks mogu da pojeftine

str. 4

Novi Sad

SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE

str. 13

Hladno s maglom Najvi{a temperatura 3 °S

Vojvodina 11 Rukovodstvo {e}erane obe}ava nadoknadu {tete

Foto: S. [u{wevi}

U Vojvodini se od side le~i 120 pacijenata

9 Inkasantima ne veruju, a ne}e da o~itavaju

Dru{tvo 13 Kazniti neradnike, ali vredne nagraditi TRI BULEVARA ZAJEDNO DO 15. DECEMBRA: Spajawe Somborskog bulevara i Bulevara Evrope, kao i Bulevara cara Lazara u Novom Sadu, i gradwa velike kru`ne raskrsnice, bli`e se kraju, a kada posao bude gotov ova deonica }e umnogome promeniti sada{wu saobra}ajnu sliku grada. Kako saznajemo, ova velika investicija trebalo bi da bude zavr{ena do 15. decembra. str. 7

Crna 14 Metalnom {ipkom na direktora ATP „Pan~evo” 15 Suboti~anin poginuo u karambolu kod Srbobrana

TAJNI IZVE[TAJI BRITANSKIH OBAVE[TAJACA O DRAGOQUBU MIHAILOVI]U

Dra`a nije sara|ivao s okupatorima

str. 15

SPORT

str. 16 – 20

VOJVODINA IMA VELIKE POTENCIJALE ZA KORI[]EWE ZELENE ENERGIJE

Tri firme dobile dozvolu za vetropark

str. 12

n PARTIZAN VE^ERAS PROTIV MAKABIJA

n POBEDA NAD BRAZILOM PODIGLA MORAL

n POBEDNIKU „DNEVNIKOVOG” TURNIRA 400.000 DINARA

~etvrtak1.decembar2011.

PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE [ANDOR EGERE[I

Ne raz mi {qa mo o se pa ra ti zmu ve} o evro in te gra ci ja ma Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [an dor Ege re {i izjavio je da je uveren u to da je Statut Vojvodine u skladu s va`e}im Ustavom Srbije, odbaciv{i optu`be da u Vojvodini postoji separatizam. – Niko pametan, niko normalan u ovoj zemqi ne razmi{qa o secesiji i o separatizmu u Vojvodini, niti ima takve ambicije. Ali, razmi{qamo o {irokoj autonomiji u okviru Republike Srbije, u

Predsednik pokrajinskog parlamenta ocenio je i da vaè}i Ustav Srbije nije „evrokompatibilan”, te da je potrebna wegova promena da bi do{lo do su{tinske decentralizacije i regionalizacije Srbije. On je ukazao na to da se evropska politika vojvo|anske administracije zasniva na zalagawima za evropeizaciju i decentralizaciju, te aktivnoj me|uregionalnoj saradwi i uspostavqawu prijateqskih i partnerskih odnosa s evropskim regionima i o~uvawu multikulturalnosti Pokrajine. – Mi moramo da ìvimo ne jedni pored drugih, ve} jedni s drugima – podvukao je Egere{i. On je izrazio zadovoqstvo stepenom saradwe Skup{tine APV i Ministarstva unutra{wih poslova na spre~avawu i prevenciji incidenata izazvanih nacionalnom netrpeqivo{}u, dodav{i da doprinos borbi s onima koji takve tendencije podràvaju moraju dati svi, od dràvnih do lokalnih vlasti, ali i {kole i sami roditeqi. Egere{i je pozvao predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a da u {to

Dan otvorenih vrata u subotu Tradicionalna manifestacija Dan otvorenih vrata odr`a}e se u Skup{tini Vojvodine u subotu, 3. decembra, a povodom Me|unarodnog dana qudskih prava. Na manifestaciju se uobi~ajeno pozivaj svi zainteresovani gra|ani, kojima }e se tom prilikom, uz predsednika parlamenta [andora Egere{ija, obratiti i direktor Komiteta pravnika za qudska prava Mi lan An to ni je vi}, predsednik Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne zajednice Ta ma{ Kor hec i direktorka Vojvo|anskog centra za qudska prava Alek san dra Vu ji}. Bi}e emitovani i kratki dokumentarni filmovi na ovu temu, a nakon toga posetioci }e mo}i i da obi|u zdawe Skup{tine AP Vojvodine. Gra|ani koji su zainteresovani da prisustvuju manifestaciji mogu se prijaviti na telefone: 487–4434 ili 487–4334 do 2. decembra. skladu s evropskom praksom, koja bi nam omogu}ila da se Vojvodina daqe razvija kao moderan evropski region – istakao je Egere{i na predavawu o strate{kim ciqevima pokrajinske administracije i zna~aju tolerancije i o~uvawa vi{enacionalnog i multikulturalnog miqea APV, te evropskim integracijama, koje je odr`ao studentima novosadskog Fakulteta za evropske pravno-politi~ke studije.

skorijem roku okupi najboqe ekonomiste, stru~wake i eksperte iz svih oblasti privrede i socijalne politike da bi se sa~inila strategija ekonomskog oporavka i borbe protiv siroma{tva. – Duboko sam svestan, a obilaskom op{tina i mesta po Vojvodini i li~no sam se uverio u to, da je na{ najve}i problem lo{ ekonomski i socijalni polo`aj na{ih gra|ana – kazao je on. B. D. S.

DSS: Ege re {i kao Ve seli nov Portparol PO DSS-a Mi len ko Jo va nov saop{tio je da je predsednik Skup{tine Vojvodine [an dor Ege re {i na ju~era{wem predavawu studentima ponovio stavove koje je nedavno izneo Dra gan Ve se li nov. Veselinov je rekao da Vojvodina treba da dobije status republike. – Jedina razlika je u tome {to je Veselinov konkretno rekao za {ta se zala`e, dok gospodin Egere{i svoje stavove „zavija u oblandu“ da bi ih javnost u Srbiji lak{e prihvatila. Ipak, su{tinske razlike me|u wima nema – naveo je portparol PO DSS-a, ocewuju}i da je Veselinov zapravo

„ispitivao teren” za ra~un pokrajinske administracije. Jovanov je naveo da je „tako|e nedopustivo da predstavnik pokrajinske vlasti direktno preti sudijama Ustavnog suda Srbije izazivawem politi~ke krize u zemqi ako se Statut APV proglasi neustavnim„. – Zanimqivo je da Egere{i nije na{ao za shodno da reaguje povodom skandala na skupu u Budimpe{ti na kojem je Vojvodina nazivana Ju`nom Ma|arskom (Delvidek), ali mu veoma smeta Ustav Srbije i barikade Srba na severu KiM. Smeta mu sve ~ime se danas Srbija brani – naveo je Jovanov. S. N.

Din ki}: No voj vla di bi }e vr lo te {ko Predsednik Ujediwenih regiona Srbije Mla |an Din ki} rekao je ju~e u Kraqevu da }e budu}oj vladi Srbije biti veoma te{ko jer je ekonomska situacija te{ka ne samo u Srbiji nego i u Evropskoj uniji. On je ocenio da je Srbiji potrebna ne samo nova vlada nego prvenstveno nova politika, i da URS ne}e po svaku cenu ulaziti u vladu. – Bez obzira na to ko }e biti u vladi, ako se ne promeni sistem, ona }e biti lo{a, kao {to je to su{tinski i ova. Bi}e mnogo te{ko, a jo{ ako nemate

ozbiqne partnere, onda je ta nova vlada osu|ena na totalni neuspeh – rekao je Dinki}. On je naveo da je URS krenuo u predizbornu kampawu i da }e na izborima, za koje jo{ ne zna kada }e biti odr`ani, ostvariti dvocifren rezultat. U ovoj fazi kampawe Dinki} dr`i seriju tribina da bi, kako je rekao, ~uo {ta qudi misle i s kojim problemima se sre}u. On je ocenio da je najve}i problem u Srbiji to {to oni koji donose kqu~ne odluke nemaju kontakt s realno{}u.

POLiTikA

dnevnik

Fi le: Sr bi ja mo `e da po be di u fi ni {u – Srbija jo{ mo`e da stigne do fini{ linije i osvoji status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji – rekao je ju~e komesar za pro{irewe Evropske unije [te fan Fi le na forumu “Prijateqi Evrope” u sedi{tu EU. On je naveo da ~eka ishod ju~era{we runde dijaloga Beograda i Pri{tine da bi poslao pi smo mi ni stri ma spoq nih

poslova zemaqa ~lanica EU u vezi sa statusom kandidata za Srbiju. – O~ekujem da oni donesu objektivnu odluku – izjavio je File, dodaju}i da je 9. decembar „iza }o{ka, ali jo{ ima nade”. – Mi nismo postavili uslove Srbiji za status kandidata ve} smo ga preporu~ili, podrazumevaju}i da }e se dijalog na-

staviti – rekao je File na forumu o prespektivama Zapadnog Balkana, na kojem su se okupili lideri iz regiona i funkcioneri EU. Konstatuju}i da je dijalog Beograda i Pri{tine u toku, File je rekao da “Srbija jo{ mo`e da stigne do fini{ linije i osvoji krunu, to jest kandidaturu”. – To je kombinacija maratona i sprinta – rekao je File.

File je odao priznawe predsedniku Srbije Bo ri su Ta di }u na pozivu gra|anima Kosova da se povuku s barikada, i izrazio o~ekivawe da }e to doprineti smawewu tenzija na severu Pokrajine. On je tako|e rekao da je va`no da Pri{tina napravi “sveobuhvatan plan za sever Kosova” da bi se stawe u tom delu Pokrajine normalizovalo.

PREDSEDNIK SRBIJE JU^E U BAWALUCI O KOSOVU

Po li ti ka ko ja {ti ti ì vo te Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je ju~e da wegov poziv Srbima na severu Kosovu da se povuku s barikada nije upu}en samo gra|anima ve} i politi~kim liderima jer je jedina politika koja {titi nacionalne i dràvne interese ona koja {titi ìvote. Tadi} je rekao da se nijednim aktom niti gestom ne

to bi dramati~no umawilo na{e mogu}nosti da branimo legitimne nacionalne i dr`avne interese Srbije – rekao je Tadi} novinarima u Bawaluci. On je ocenio da su „barikade imale svrhu u trenutku kada su pri{tinske vlasti po~ele unilateralnu akciju tokom jula, ~ime je dovedena u pitawe

Nole i predsednici Predsednik Srbije Boris Tadi} i predsednik Republike Srpske Mi lo rad Do dik, pustili su ju~e u saobra}aj deonicu autoputa Bawaluka–Gradi{ka, istakli su zna~aj daqeg ja~awa paralelnih veza Beograda i Bawaluke. Istovremeno dvojica predsednika prisustvovala su i sve~anosti na kojoj je prvi reket sveta No vak \o ko vi} progla{en za ovogodi{weg dobitnika nagrade „Li~nost godine”, koju dodequju bawalu~ke „Nezavisne novine”. smeju dovoditi u pitawe `ivoti stanovni{tva srpske, niti bilo koje druge nacionalnosti. – Kada bi se desilo da neko izgubi `ivot na barikadama,

bezbednost na Kosovu i Metohiji” i da je reagovawe srpskog stanovni{tva u tom trenutku bilo spontano, prenosi Onasa.

Tadi} je rekao da su neistiniti navodi pojedinih politi~kih krugova u Srbiji da je on inicirao podizawe barikada, dodaju}i da je letos po-

dr`ao otpor gra|ana nasilnim reagovawima Pri{tine, ali da je ta podr{ka bila vezana iskqu~ivo za miran protest.

OSNOVAN MESNI ODBOR SVM-a BEOGRADA

poslani^ke teme

Ne ma ma we, sa mo vi {e Ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} saop{tio je ju~e da plate u zdravstvu ne}e biti smawene onima koji ispune prose~ne rezultate u svojoj mati~noj zdravstvenoj instituciji. Istovremeno, zdravstveni radnici koji pokazuju boqe rezultate i oni koji su “lideri u radu” dobi-

}e mogu}nost da im li~na primawa budu ve}a. Izmene Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama, o kojima je parlament ju~e raspravqao u pojedinostima, po~e}e da se primewuju od 1. jula 2012. godine, s tim {to }e prethodno biti doneta uredba.

Spo men na `r tve ho lo ka u sta

Bi tan pro gram, a ne na ci o nal nost Osniva~kom skup{tinom Beogradskog mesnog odbora Savez vojvo|anskih Ma|ara dobio je ju~e svoju prvu strana~ku organizaciju van teritorije Vojvodine, {to je izazavalo veliku medijsku pa`wu u srpskoj prestonici. Za prvog predsednika odbora SVM-a u Beogradu, koji je ju~e dobio 20. ~lana, izabran je Ne boj {a Mar ja no vi}, a potpredsednici su Mi la Pa ji} i Ar man Far ka{. Namera je da preraste u gradski odbor SVM-a Beograda.

stavom koji karakteri{e ~ast, po{tewe i dostojanstvo. On je ukazao na to da su multietni~nost i multikulturalnost civilizacijske vrednosti, ali i stub EU, te da nije bitno ko je koje nacionalnosti ve} da li je dobar ili lo{ ~ovek, ~ime su se rukovodili predstavnici ve}inskog naroda uzimaju}i strana~ke kwi`ice SVM-a. Kako je objasnio ovaj odbor se ne}e baviti problemima u Vojvodini, ve} u glavnom gradu od zapo{qavawa, socijale,

– Vi{e od 80 odsto ~lanova Odbora nije ma|arske nacionalnosti, ~ak i ne govore ma|arski, {to po statutu SVM nije ni uslov – rekao je predsednik beogradskog Mesnog odbora SVM-a Neboj{a Marjanovi} na konferenciji za novinare odrànoj nakon osniva~ke skup{tine. – ûdno je da smo se kao Beogra|ani, i to nema|arske nacionalnosti, odlu~ili za SVM. Svi smo mi bili negde u nekoj stranci, glasali za nekoga, i bili razo~arani, ali nismo èleli apstinenciju na izborima ve} da oni donesu promene jer svi znamo da se lo{e ìvi. Odlu~ili smo da se ne{to novo unese u politi~ki ìvot Srbije, da se govori o pravim i relanim problemima, i uo~ili da to radi SVM. Bili smo impresionirani time kako poslanici ove stranke brane svoj stav u Skup{tini Srbije do kraja, ponekad se ne slaù}i ili ne razumeju}i, ali sa

komunalnih poslova i svega ostalog {to se ti~e normalnog `ivota gra|ana prestonica, a wihova politika }e se kako je odgovorio za „Dnevnik“ kretati u okvirima Programa i Statuta SVM. – O~ekujemo i napade, {to je neminovno kod nas – rekao je Marjanovi}, najaviv{i da }e se beogradski Mesni odbor SVM-a pojaviti na politi~koj sceni kao i bilo koja druga organizacija koja `eli da zauzme svoje mesto. O izborima i koalicijama, kako je zakqu~io, prerano je govoriti. Jezgro ovog odbora ~ine nekada{wi aktivisti NVO-a koji su radili na projektima saradwe Srbije i Ma|arske. Osniva~koj skup{tini i konferenciji za medije prisustvovali su i funkcioneri SVM-a, poslanici u Skup{tini Srbije Ba lint Pa stor, La slo Var ga, El vi ra Ko va~, Ar pad Fre mond. D. M.

Parlamentarci su ju~e debatovali o tome koje datume u Srbiji treba praznovati, a koje obeleàvati. Vlada Srbije prosledila je odgovor poslanicima da odbija sve amandmane koje su predloìli. Me|utim, ministar rada i socijalne politike Ra sim Qa ji} na samoj sednici prihvatio je amandman resornog odbora pa }e se u Srbiji od naredne godine radno obeleàvati i 22. april – Dan se}awa na `rtve holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu. Predlogom izmena zakona, o kojima }e se poslanici najverovatnije izja{wavati u ponedeqak, 5. decembra, uvode se jo{ dva nova praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra i Dan se}awa na srpske `rtve u Drugom svetskom ratu 21. oktobra. Dan primirja bi}e neradni dan i uvodi se u spomen na sve nevino stradale od 1914. do 1918. godine. Izmenama Zakona o dràvnim i drugim praznicima je predvi|eno da se Sretewe – Dan dràvnosti Srbije, praznuje dva dana – 15. i 16. februara, umesto samo jedan dan.

î je su `r tve LSV je amandmanom zatraìo da 21. oktobar bude dan se}awa na `rtve fa{izma u Srbiji u Drugom svetskom ratu, a ne, kako je predloèno, dan se}awa na srpske `rtve u tom ratu. Vlada je objasnila da je razlog za takav naziv praznika to {to su vi{e od 90 odsto stradalih bili Srbi. Poslanik Lige Ra do van Ra do va no vi} ukazao je na to da je na teritoriji op{tine Ba~ka Topola na putu za Baj{u u leto–jesen 1941. godine formiran logor u koji su odvo|eni Jevreji. U tom logoru bilo je zatvoreno 6.000 Jevreja, a samo 83 se vra ti lo po sle Dru gog svetskog rata. – Danas se u Ba~koj Topoli na prste jedne ruke mogu prebrojati Jevreji. U 15. vojvo|an-

skoj brigadi od 1.200 boraca, bili su Ma|ari, a 94 ih je ostavilo svoje ìvote za slobodu ove dràve i svih nas, po~ev od Pala Aproa, pa do Joèfa Vero{a – obrazloìo je predlog Lige Radovanovi}. Po predlogu Lige, osim {to bi to bilo se}awe na 1941. i krvavu jesen kada su nema~ke oku pa ci o ne sna ge iz vr {i le masovni ratni zlo~in nad civilima u Kragujevcu i {irom Srbije, on treba da bude vezan i za “racije u ju`noj Ba~koj i Novom Sadu 1942. godine kada su fa{isti~ke snage izvr{ile najve}i ratni zlo~in na prostoru Vojvodine, kao i na sve druge ratne zlo~ine na prostoru Srbije u tom ratu”, upozoravaju Bo jan Ko stre{ i Alek san dra Jer kov. S. Stankovi}

c m y

politika

dnevnik

Po li ti ku sred weg pr sta za me ni mo po li ti kom prst na ~e lo

ko ji je i pred sed nik Vla de Voj vo di ne. On je do dao i da je u naj bo qem in te re su Sr ba s Ko so va da se pre ki nu kon fron ta ci je i za u zme

LIDER LDP-a ^EDOMIR JOVANOVI]

POTPREDSEDNIK DS-a BOJAN PAJTI]

Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke dr Bo jan Paj ti} po dr ào je stav pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a o ukla wa wu ba ri ka da na se ve ru Ko so va. On je oce nio i da je ovaj Ta di }ev po ziv „lo gi~ na po sle di ca we go vih stal nih i upor nih na sto ja wa da se za u vek pre ki ne s neo d go vor nom po li ti kom”, na vo di se u sa op {te wu Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke. – Ako od Sr bi je tra ì te po mo}, on da joj po mo zi te da vam po mog ne: sklo ni te ba ri ka de, jer one {te te srp skim na ci o nal nim in te re si ma, ugle du na {e dr à ve i pre go vo ri ma ko je od go vor no vo di mo. Po sled wi je ~as da po li ti ku sred weg pr sta za me ni mo po li ti kom prst na ~e lo jer je u pi ta wu sud bi na svih nas – po ru ~io je Paj ti},

~etvrtak1.decembar2011.

kurs „mu drog i str pqi vog pre go va ra wa”. Paj ti} pod se }a na to da se na red nog pro le }a na vr {a va 25 go di na od ~u ve nog po kli ~a “Ni ko ne sme da vas bi je!”, od ka da, ka ko je na veo, „Sr bi ja sr qa u po li ti ku ’sred weg pr sta’, ina te }i se i su prot sta vqa ju }i svi ma – kom {i ja ma, sve tu, ra zu mu i sa moj se bi„. – Po sle di ca te po li ti ke su ra to vi, kr vo pro li }a, ma sov na ra se qa va wa i naj ve }a pqa~ ka dru {tve nog bo gat stva u isto ri ji. Ta kva po li ti ka na ro du do no si be du i pat wu, a neo d go vor nim po li ti ~a ri ma od li ~an ali bi – kad god ih pi ta te za {to `i vi mo lo {e, oni se po zi va ju na ne ko `a ri {te kri ze ko ju sa mi ras pi ru ju – oce nio je pot pred sed nik DS-a. B. D. S.

Slom bez ja snog pla na Li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} oce nio je ju ~e da je apel pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a upu }en Sr bi ma na se ve ru Ko so va i KFOR-u “do bar po tez i do bar ko rak, vi {e ne go za ka sne li”, ali da mo ra bi ti pra }en no vom po li ti kom. Uko li ko je “to mak si mum Sr bi je u ovom tre nut ku, to je pre ma lo za na {e dru {tvo i ne do voq no za op sta nak Sr ba na se ve ru Ko so va” jer bez no ve po li ti ke “ova ze mqa }e se sru {i ti za me sec ili dva na ne koj dru goj kri zi”, upo zo rio je Jo va no vi}. – Je di ni na ~in da se iz tog pro ble ma iza |e je da se raz go va ra ov de, u Skup {ti ni, gde }e se ko na~ no

ban pro blem vi di mo u ~i we ni ci da se ta ko ne {to ra di u si tu a ci ji u ko joj se mi opet su o ~a va mo s mo gu} no {}u gu bit ka evrop ske kan di da tu re. Na me }e se te za ko ja je neo dr `i va i po gre {na – o nu `no sti pro da je Ko so va za evrop sku bu du} nost Sr bi je. Za to nam je po tre ban ozbi qan raz go vor u Skup {ti ni, da u par la men tu for mu li {e mo no vu po li ti ku ko ja bi za me ni la onu ko ja je pret hod na ~e ti ri me se ca gu ra la Sr be sa se ve ra Ko so va u kon stan tan su kob s Kfo rom i Eulek som, `r tvo va la mi li o ne gra |a na Sr bi je ko ji osta ju bez evrop ske bu du} no sti u ovom tre nut ku

[ta se nudi DUEL LIDERA SNS I POTPREDSEDNICE DS

Ni ko li}: Ta di} treba da ob ja sni pro me nu sta va Pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} za tra ìo je ju ~e od pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da ob ja sni gra |a ni ma {ta ga je na ve lo na to da pro me ni stav o ba ri ka da ma i da za tra ì od Sr ba da ih uklo ne. – On ih je ohra bri vao, a ~la no vi Vla de po ma ga li u po sta vqa wu ba ri ka da. Sa da je pro me nio stav. Da li je po stig nut ne ki po zi ti van spo ra zum i da li pred u zi ma od go vor nost, ako do |e do to ga da Al ban ci za o kru è svo ju dr à vu i pre u zmu se ver Ko so va? – re kao je Ni ko li} no vi na ri ma u par la men tu. – Sve je sa da na Bo ri su Ta di }u, a SNS i da qe osta je uz Sr be na Ko so vu. Ni ko li} je do dao da }e SNS po dr à ti od lu ku Sr ba sa se ve ra.

– ^i ni mi se da je pred sed nik Sr bi je pri hva tio po li ti ku ne kih dru gih opo zi ci o nih stra na ka ko ja zna ~a ap so lut nu pre da ju Ko so va u ru ke Al ba na ca – oce nio je Ni ko li}. – Ne znam ko li ku je ce nu Ta di} spre man da pla ti da pre `i vi taj 9. de cem bar. Mi slim da je on ube |en u to da su ba ri ka de sred stvo od bra ne Sr bi je na KiM, ali sva ki ~o vek u po li ti ci ima svo je ci qe ve. Ako ga ne ko pri ti ska, ne ka ras pi {u iz bo re, pa }e SNS da mu taj pri ti sak ski ne. On je po no vio da, uko li ko bi do {lo do di le me op stan ka Ko so va u Sr bi ji ili uslo va da se Sr bi ja od rek ne te po kra ji ne ra di ~lan stva u EU, SNS se ne bi za la gao za ta kav ula zak u EU.

Tri van: Kal kulan stvo i le {i nar stvo SNS-a Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van oce ni la je ju ~e po na {a we Srp ske na pred ne stran ke, ko ja pro blem Ko so va kao vru} krom pir pre ba cu je u ru ke gra |a ni ma sa se ve ra Po kra ji ne, neo d go vor nim i kal ku lant skim, za raz li ku od De mo krat ske stran ke ko ja ne od u sta je od dr `av nih ci qe va i tra ga za re {e wi ma. – Stra {no je {to u ovom tre nut ku i po naj ve }em dr `av nom pi ta wu, ka kvo je Ko so vo, po li ti~ ke stran ke ne ma ju ni ka kvo re {e we ve} sa mo pu ku de ma go gi ju, kal ku lan stvo i le {i nar stvo s ci qem da na tom pi ta wu po li ti~ ki pro fi ti ra ju i da na kon to ga, kao i de ve de se tih go di na pro {log ve ka, te qu de osta ve na ce di lu – re kla je Je e na Tri van. – Sva ko ko

ple di ra da vo di Sr bi ju, a na ro ~i to SNS i we gov li der, mo ra ju da ima ju od go vo re, a ne da po sta vqa ju pi ta wa na naj te `e dr `av ne pro ble me. Ona sma tra da je to {to se na pred wa ci ni su ogla si li 24 sa ta od su ko ba u Jag we ni ci ne mo ral no, ne ko rekt no i ne u me sno, a na ro ~i to po {to su sud bi nu Sr ba s Ko so va, kao vru} ka men, pre ba ci li wi ma sa mi ma, go vo re }i da je sve {to se de {a va na Ko so vu wi ho va od lu ka, iza ko je }e oni sta ti. – Po li ti~ ki li de ri ne tre ba da idu za na ro dom ne go da ga pred vo de, i to je raz li ka iz me |u De mo krat ske stran ke i Srp ska na pred ne stran ke, Bo ri sa Ta di }a i To mi sla va Ni ko li }a.

\i las: Ni ì vot ni Sr bi ja ne mo gu da ~e ka ju Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las pri dru ìo se sta vu pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a o po tre bi ukla wa wa ba ri ka da, i is ta kao da je sa da vre me za ra zum i za pre go vo re. – Na sto ti ne po li ti ~a ra u ovoj ze mqi ra di i pri ma pla tu ba{ kao i Bo ris Ta di}, ali oni da nas, za raz li ku od we ga, bi ra ju da o Ko so vu }u te – uka zao je \i las u ju ~e ra {woj iz ja vi agen ci ji Ta njug. On je re kao da sa da, ka da kri za na Ko so vu do sti è vr hu nac, mno gi ko ji su s Bo ri som Ta di }em na vla sti i mno gi ko ji se na da ju da }e do }i na vlast po sle we ga – }u te, do da ju }i i da mno gi ko ji na vod no o Ko so vu go vo re, ma we ka ù i od

onih ko ji }u te. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja da nas ne ma ni sna ge ni pra va da jo{ jed nom okre ne gla vu od re al no sti i po no vo `r tvu je ne ke no ve Sr be is pred wi ho vih ku }a sa mo da bi se bi obez be di la pra vo da se na zo ve ne be skom. – Ba ri ka de su is pu ni le svoj ciq i, slo `i }u se, mo `da i naj ja sni je do sa da is ka za le stav Sr ba pre ma po nu di da `i ve na ne za vi snom Ko so vu, ali ta je po ru ka po sla ta i sa da je vre me za ra zum i za pre go vo re – na gla sio je \i las. – Pre vi {e pu ta do sa da Sr bi ja je pla ti la naj sku pqu ce nu od bi ja ju }i da pre go va ra. Pre vi {e pred sed ni ka, pre mi je ra i po li ti ~a ra na pra vi lo je ka ri je ru u Sr bi ji

`r tvu ju }i qu de, od bi ja ju }i da se po na {a ju od go vor no i u skla du s vre me nom u ko jem ì vi mo. I sve to sa mo za to {to su ve ro va li da ta ko se bi ku pu ju me sto u isto ri ji me |u bra ni te qi ma srp stva. Mo lim sve po li ti ~a re u Sr bi ji ko ji da nas }u te ili osu |u ju ono {to dr à va Sr bi ja, s Bo ri som Ta di }em na ~e lu ra di, da iza |u i ja sno i gla sno ka ù na ro du uko li ko ima ju re {e we. Uko li ko ne ma ju re {e we, tre ba da osta nu ta mo gde su se i do sa da kri li i da pu ste

qu de ko ji ima ju hra bro sti da vo de ovu ze mqu da je i da qe vo de. Jer ni `i vot ni Sr bi ja, za raz li ku od wih ko ji ~e ka ju da do |u na vlast, ne mo gu da ~e ka ju.

REKLI SU

Mar ti no vi}: No` u le |a Za me nik {e fa po sla ni~ ke gru pe Srp ske ra di kal ne stran ke Alek san dar Mar ti no vi} re kao je ju ~e da je po ziv pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a na ukla wa we ba ri ka da „no` u le |a” Sr bi ma sa se ve ra Ko so va i „sra man po tez”. Mar ti no vi} je no vi na ri ma u par la men tu ka zao da }e Ta di} taj po ziv obra zlo ì ti po tre bom do bi ja wa sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU. – U po li ti ci Bo ri sa Ta di }a ima naj ma we ra ci o nal nog. Sam stav da }e nam ukla wa we ba ri ka da do ne ti kan di da tu ru je kraj we ne ra ci o na lan – ka zao je Mar ti no vi}. Po we go vim re ~i ma, Ta di }ev po ziv na ukla wa we ba ri ka da je okre ta we le |a Sr bi ma sa se ve ra Ko so va, ko ji ne bra ne sa mo se be, svo je ì vo te i imo vi nu ne go bra ne i dr à vu Sr bi ju. Mar ti no vi} je, po re de }i pred sed ni ka Sr bi je s Pon ti jem Pi la tom, na veo da }e Ta di} da ka è da je po zvao Sr be da uklo ne ba ri ka de, da ga oni ni su po slu {a li i da }e zbog to ga sno si ti od go vor nost za sve lo {e {to }e im de si ti.

Ju go vi}: [u ta no vac: Ne ma Pri hva ti ti re {e wa iz me |u dr àv nu po li ti ku blo ka da i bal va na Di rek tor Srp skog po kre ta ob no ve Alek san dar Ju go vi} iz ja vio je ju ~e da Sr bi s Ko so va mo ra ju da pri hva te dr àv nu po li ti ku i shva te da Sr bi ja ne }e bi ti wi hov ta lac. – Sr bi na Ko so vu i Me to hi ji ne sme ju da ig no ri {u po li ti ku ko ja do la zi iz Sr bi je – re kao je Ju go vi}, i do dao da po dr à va po ziv pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a da se uklo ne ba ri ka de. On je pod se tio na to da je SPO od po ~et ka za go va rao po li ti ku ukla wa wa ba ri ka da i pri hva ta wa re al no sti. Ju go vi} je no vi na ri ma u par la men tu re kao da su „Ta di} i mno gi iz vla sti i opo zi ci je sma tra li da je po li ti ka SPO-a po gre {na”. – Zbog to ga smo bi li iz lo è ni bru tal nom po li ti~ kom i me dij skom lin ~u, a Vla da je po dr à va la i ba ri ka de i taj lin~. Sa da se okol no sti me wa ju, i to je do bro za Sr bi ju – re kao je on. Ju go vi} je oce nio i da bi Sr bi ja bi la u mno go bo qoj si tu a ci ji ne go {to je sa da da je po ziv za ukla wa we ba ri ka da upu }en jo{ 30. ju la.

Mi ni star od bra ne Sr bi je Dra gan [u ta no vac oce nio je ju ~e da je sta we bez bed no sti na Ko so vu kri ti~ no i da je za to neo p hod no da Sr bi sa se ve ra po slu {a ju po ziv pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a i uklo ne ba ri ka de s pu te va. [u ta no vac je re kao da je Ta di }ev po ziv hra bar i dr à vo tvo ran i da je upu }en s ci qem da omo gu }i sta bi li za ci ju sta wa na Ko so vu. On je ka zao da is ku stva iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka po ka zu ju da blo ka de pu te va ni kad ni su da le po zi ti van re zul tat za Sr be i da je za to po treb no da Sr bi sa se ve ra Ko so va po slu {a ju zah tev dr àv nog ru ko vod stva, a ne da po je di na~ ne in te re se svo jih op {ti na sta vqa ju iz nad dr àv nih. – Ne mo è mo re {a va ti pro ble me ako osta ne mo ra za pe ti iz me |u blo ka da i bal va na, ka ko u Bri se lu, ta ko i na Ko so vu i Me to hi ji – re kao je [u ta no vac, i ta ko |e ape lo vao na Kfor da ne ko ri sti si lu da bi raz bio ba ri ka de. On je ka zao da li de ri Sr ba sa se ve ra Ko so va tre ba da bu du od go vor ni, a ne da par tij ske in te re se sta vqa ju is pred in te re sa Sr bi je.

Li der LDP-a za pi tao je “{ta se Sr bi ma nu di ume sto ba ri ka da i {ta }e bi ti ka da se oni s tih ba ri ka da po vu ku, da li }e bi ti gra ni ce na Ja ri wu ili ne?” – Da li se ume sto Z-4 nu di Ah ti sa ri jev plan, ili ne ke no ve cr ve ne li ni je ko je }e mo po vu }i po {to stal no ima mo po tre bu da se di mo na dve sto li ce. Pre vi {e se kli ma la evrop ska pa smo od lu ~i li da je u~vr sti mo na ta kav na ~in – na veo je Jo va no vi}. re }i isti na i iza }i s ja snim pla nom – pod vla ~i Jo va no vi}. – Oni ko ji vo de ovu ze mqu jo{ je dan put su sa svi ma na ma su tre snu li o zid i ono {to smo ima li pri li ke da vi di mo ni je ni {ta dru go sem jo{ jed na epi zo da u ne pre ki nu tom ni zu na ci o nal nih po ra za i ka ta stro fa. Po tre ban je ja san plan o to me ka ko }e mo iz ovo ga iza }i. Po oce ni li de ra LDP-a, “ba ri ka de na se ve ru Ko so va su po sle di ca po li ti ke ~i ji te me qi i gla va su ov de u Sr bi ji”. – I ja sno je da je iz ja va Bo ri sa Ta di }a vi {e od ono ga {to od we ga mo `e mo o~e ki va ti, s jed ne stra ne, a s dru ge, to je pre ma lo da bi se obez be di la no va po li ti ka. Po se -

Ni je Ta di} je di ni ko ji o to me tre ba da se iz ja sni, o to me tre ba ne {to da ka `e i pa tri jarh SPC ko ji je tim Sr bi ma su ge ri sao pro li va we kr vi za srp sku ze mqu, a on da oti {ao na ko nak u Pa tri jar {i ju. O to me tre ba da pro go vo re li de ri par la men tar nih stra na ka, ko ji su ih obi la zi li i hu {ka li na te su ko be, hra ne }i svo ju po li ti ku wi ho vom ne sre }om. I mi slim da zbog to ga ne mo `e mo bi ti deo one jav no sti ko ja or ke stri ra no sa da pre po zna je ne ki ve li ki pre o kret. To ni je pre o kret, to je slom iza ko jeg ne osta je ni {ta, i to je ono {to nas za bri wa va – sa op {tio je Jo va no vi}. S. Stankovi}

Da ~i}: Ne sme do }i do ras ko la Za me nik pre mi je ra i mi ni star sa da ide al na pri li ka za pri ti unu tra {wih po slo va Ivi ca Da - sak na Sr bi ju, se dam da na pred ~i} iz ja vio je ju ~e da ne sme do }i od lu ku o do bi ja wu sta tu sa kan do ras ko la vla sti u Be o gra du i di da ta za ula zak Sr bi je u Uni ko sov skih Sr ba i da se mo ra ju vu - ju. }i ko or di ni ra ni po te zi da si tu – Ne mo gu da ve ru jem da je a ci ja ne bi iz ma kla kon tro li. Kfo ru sa da, se dam da na pre od – Ako si tu a ci ja iz mak ne kon - lu ke o kan di da tu ri, ili dva da tro li, te {ko }e se vra ti ti mir - na pre na stav ka pre go vo ra Be o nim pu tem. Ovo {to se sa da do - gra da i Pri {ti ne, ì vot no pi ga |a na ba ri ka da ma, to ni je ni - ta we ba ri ka da ko ja im sme ta, i {ta, to je sit ni ca u po re |e wu s to ba{ sa da, a ni je im sme ta lo onim {to bi se mo glo do go di ti pret hod na ~e ti ri me se ca – re i za to svi mo ra ju ma lo da za sta - kao je Da ~i}. nu, da vi di mo {ta se mo è po On je oce nio da je to „o~i sti }i di ja lo gom – re kao je Da - gled no ko or di ni sa na ak ci ja” s ~i} no vi na ri ma u ci qem da se Sr Pa la ti „Sr bi ja„. bi ji ote à si tu a Mi ni star je ci ja, i po ru ~io da Ako Srbija dobije po zvao Sr be na kandidaturu, lak{e zbog to ga Sr bi ja Ko so vu da ne iza mo ra da vu ~e po }e zastupati svoje zi va ju in ci den te te ze hlad ne gla interese na Kosovu, ve. „Si tu a ci ja je pre ma me |u na rod a ako ne dobije, nim sna ga ma jer su lu da”, zbog Ta bi to bi lo pro ~i je vih po te za pritisci }e biti tiv in te re sa Sr ubi ja ju se Sr bi, a nastavqeni bi je, a me |u na Sr bi re a gu ju i rod ne sna ge po ra wa va ju voj ni ke zvao je na uz dr à nost. On je re - Kfo ra i to je „lep uvod u do ga kao da su Sr bi u ne zgod noj po zi - |a je oko kan di da tu re”, ka zao je ci ji jer je pre mi jer Ko so va Ha - Da ~i}. Mi ni star je re kao da {im Ta ~i is pu nio svoj ciq i na - tre ba bi ti pa me tan i mu dar i da met nuo da se Kfor i Euleks su - }e Sr bi ja, ako do bi je kan di da tu ko bqa va ju sa Sr bi ma. ru, lak {e za stu pa ti svo je in te – To je po gub no jer Sr bi u toj re se na Ko so vu, a ako ne do bi je, bor bi ne mo gu da bu du po bed ni - pri ti sci }e bi ti na sta vqe ni, a ci – re kao je Da ~i}. da po sto ji sce na rio da se od lu ka On je na veo da je „ne ko u od lo ì a da se Sr bi ja pri ti ska Evrop skoj uni ji” pro ce nio da je i da qe.

Cvet ko vi}: Ba ri ka de po sti gle ciq Pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} oce nio je ju ~e da je ukla wa we ba ri ka da na se ve ru Ko so va i Me to hi je od in te re sa za op sta nak Sr ba u ju `noj po kra ji ni. „U ovom tre nut ku mo ra mo ot klo ni ti sve opa sno sti da ne bi do {lo do da qe eska la ci je ne mi ra i da spre ~i mo sva ku mo gu} nost da se ugro zi bez bed nost sta nov ni {tva„, na ve de no je u Cvet ko vi }e voj pi sa noj iz ja vi. „Ba ri ka de su po sti gle svoj ciq, za u sta vi le in sta li ra we in sti tu ci ja ta ko zva nog ne za vi snog Ko so va na se ve ru, po kre nut je s mr tve ta~ ke di ja log i sa da tre ba da ti {an su pre go vo ri ma. Vla da Sr bi je sma tra da se di ja lo gom mo `e do }i do du go ro~ ne sta bil no sti ko ja ne ugro `a va op sta nak Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji”, za kqu ~io je Cvet ko vi}.

ekonomija

~etvrtak1.decembar2011.

dnevnik

Su {a nas ko {ta po la mi li jar de evra MK ot ku pqu je ak ci je „Kar nek sa” Srpska kompanija „MK grupa” objavila je ponudu za preuzimawe 7,08 odsto akcija industrije mesa „Karneks” iz Vrbasa po ceni od 2.325 dinara za akciju. Kako se navodi u oglasu objavqenom na sajtu Centralnog registra za hargije od vrednosti, ponuda nije uslovna i bi}e otvorena do 20. decembra 2011. godine. „MK grupa” je ponudu za preuzimawe „Karneksa” objavila zajedno sa brokerskom ku}om MV investments, „Karneks holdingom” iz Vrbasa i firmom „A{mor Karneks limited” sa Kajmanskih ostrva, s kojima zajedno poseduje 92,92 odsto akcija vrba{ke industrije mesa. Za preuzimawe preostalih 7,08 odsto kapitala „Karneksa”, odnosno 115.625 akcija, „MK grupa” }e platiti oko 2,7 miliona dinara. „MK grupa” je 17.novembra saop{tila da je kupila „Karneks”, ali nije navela detaqe o toj tran-

sakciji. Komisija za za{titu konkurencije Srbije odobrila je 11. novembra „MK grupi” preuzimawe akcija „Karneksa” od „A{mora”. Vrba{ka industrija mesa i prera|evina od mesa privatizovana je 2003. godine kada je komapanija „Midland risorsiz” kupila 51,3 odsto akcija kompanije na Beogradskoj berzi. Ve}inski vlasnik „Karneksa” od novembra 2006. godine je „A{mor”, koji je otkupio akcije od „Midland risorsiza”, a zatim na berzi kupio jo{ 40,8 odsto akcija. U „Karenksu” je zaposleno oko 1.700 qudi. Poslovni sistem „MK grupe” je pre preuzimawa „Karneksa” obuhvatao 35 povezanih preduze}a koja posluju u oblasti poqoprivrede,trgovine, turizma, informacionih tehnologija, upravqawa nekretninama, finansija i obnovqivih izvora energije.

„Bo{” sti `e u Sr bi ju Predsednik Srbije Boris Tadi}, predstavnici srpske Vlade i „Bo{ grupe„ objavi}e danas informaciju o pro{irewu poslovnih aktivnosti te nema~ke kompanije u Srbiji. To je saop{teno iz kabineta predsednika Srbije. Kako su ranije pisali mediji, „Bo{„ planira da izgradi fabriku u Srbiji, a razgovarano je o po~etnoj investiciji od oko 75 miliona evra. Prema navodima beogradskog nedeqnika NIN, „Bo{„ }e fabriku izgraditi u okolini In|ije. Nema~ka grupa se bavi proizvodwom bele tehnike, alata i

delova za automobile. Ve}inski vlasnik je Humanitarna fondacija „Robert Bo{„ sa 92 odsto, dok je preostalih osam procenata u vlasni{tvu porodice Bo{. Nema~ke kompanije su u Srbiji investirale vi{e od 1,5 milijardi evra od 2001. godine do danas. Me|u najve}im ulaga~ima su „Henkel„, „[tada„, „Metro„, „Meser„ i „Simens„. „Bo{„ ove godine planira prodaju ve}u od 50 milijardi evra, {to je vi{e nego jedan i po put vi{e od vrednosti bruto doma}eg proizvoda cele Srbije.

In ve sti ci je u „Pe tro he mi ju” U pan~eva~ku „Petrohemiju” bi}e ulo`eno ukupno 237 miliona evra, kako bi ta kompanija do 2014. godine postala profitabilna, najavili su ju~e ministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri} i generalni direktor Naftne industre Srbije Kiril Krav~enko. Sporazumom o strate{koj saradwi NIS-a i „Petrohemije”, koji je potpisan 21. novembra, predvi|eno je da se u prvoj fazi 62 miliona evra ulo`e u pove}awe kapaciteta proizvodwe u dve fabrike u „Petrohemiji”, re-

kao je ]iri} na konferenciji za novinare i dodao da }e u drugoj fazi biti investirano 175 miliona evra. „Od danas kre}e novo poglavqe „Petrohemije”, prvi put imamo trajno i odr`ivo re{ewe statusa, kojim je obezbe|ena profitabilna budu}nost tog preduze}a”, ocenio je ]iri}. On je podsetio da su sporazumom predvi|ena tri stuba razvoja „Petrohemije” - finansijsko restrukturirawe, realizacija investicionog programa i promena sistema menaxmenta.

Srbija tokom su{nih godina gubi blizu pola milijarde dolara zbog nedovoqnog navodwavawa u poqoprivredi, kaè direktor Instituta za ekonomiku poqoprivrede u Beogradu Drago Cvijanovi}. On kaè da bi se stawe doma}e poqoprivrede popravilo ako bi proizvo|a~i i dràva zna~ajnije uloìli u sisteme za navodwavawe, jer bi to omogu}ilo pove}awe prinosa i istovremeno oslobodilo navodwavane povr{ine za setvu drugih kultura. Govore}i o trenutnoj situaciji, on je istakao da je jesewa setva u Srbiji zbog su{e bila toliko oteàna da se „ostarela mehanizacija lomila pri setvi”, ali je dodao da je i pored takvih uslova pod p{enicom zasejano pribli-

`no pola miliona hektara. Cvijanovi} smatra da bi u slu~aju pogodnih klimatskih uslova, na prole}e, sa dovoqno padavina, p{enica mogla da ima prinos koji bi mogao da nadomesti gubitak koji je nastao prilikom setve. Prema wegovim re~ima, u ovom trenutku te{ko je utvrditi da li }e su{a uticati na pove}awe cena hrane, a naro~ito je, kako je istakao, nezahvalno prognozirati cene berzanskih roba kao {to su p{enice i kukuruza. Prema podacima poqoprivrednih stru~waka, u svetu se navodwava ne{to vi{e od {estine obradivih povr{ina, a u Srbiji mawe od jednog procenta. Sistemi za navodwavawe u Srbiji pokrivaju oko 180.000 hektara obradivog zemqi{ta, ali se

Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 101,8946 76,3427

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 103,9741 77,9007

106,3655 79,6924

101,5827 76,1090

Kanada

dolar

73,9868

75,4967

77,2331

73,7603

Danska

kruna

13,6995

13,9791

14,3006

13,6576

Norve{ka

kruna

13,0650

13,3316

13,6382

13,0250

[vedska

kruna

11,0852

11,3114

11,5716

11,0512

[vajcarska

franak

82,9761

84,6695

86,6169

82,7221

V. Britanija

funta

119,2168

121,6498

124,4477

118,8519

SAD

dolar

76,4630

78,0235

79,8180

76,2290

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 11. 2011. godine

gacionih sistema nedovoqna opremqenost gazdinstava i nedostatak novca za odr`avawe ure|aja i sistema za navodwavawe.

SUBVENCIJE ZA ZAPO[QAVAWE KOMPANIJAMA „MEKAPLAST” I „DREKSLMAJER”

Zre wa nin glav ni snab de va~ srp skog „Fi ja ta” – Kroz program podr{ke direktnim investicijama, koji sprovodi dràva, samo u Zrewaninu je u prethodnih pet godina uloèno 62 miliona evra – rekla je ju~e potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanovi} prilikom uru~ivawa ugovora o finansijskoj podr{ci kompanijama “Mekaplast” i “Drekslmajer” koje }e u gradu na Begeju otvoriti oko 620 novih radnih mesta. Ove dve fabrike, koje se bave proizvodwom auto-delova, dobile su podr{ku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza SIEPA, u ~etrnaestom krugu programa za podsticaj direktnim investicijama, za pokretawe proizvodwe i zapo{qavawe novih radnika. Obe kompanije dobile su 5.000 evra podsticaja po novootvorenom radnom mestu. – Prethodnih meseci imali smo te{ke i turobne vesti vezane za srpsku ekonomiju – izjavila je Verica Kalanovi}. – Slu{ali smo i ozbiqne ekonomske analiti~are koji su najavqivali jo{ teà vremena zbog svetske ekonomske krize. Ali, mi s tom krizom moramo da se borimo. A program podr{ke direktnim investicijama jeste jedan od na~ina te borbe. Da je to tako, govori i ~iwenica da je samo u Zrewaninu, u posledwih pet godina, uloèno 62 miliona evra kroz program podr{ke investitorima, i da se ovde nalaze dva ozbiqna imena u automobilskoj industriji koja }e u narednom peri-

Ceo asortiman iz Banata Za razliku od “Drekslmajera” koji se ve} odoma}io u Zrewaninu, francuski “Mekaplast” tek treba da startuje s proizvodwom u na{oj zemqi. Investicioni projekat ove fabrike u Srbiji predstavqa kupovinu i adaptaciju postoje}ih objekata na oko 3.200 kvadrata, i izgradwu novog proizvodnog pogona u Zrewaninu na oko 2.400 kvadratnih metara. U Zrewaninu }e se proizvoditi celokupan asortiman plasti~nih delova iz portfolija proizvoda “Mekaplast grupe“, a to su unutra{wa i spoqa{wa oprema i delovi za motore. odu obezbediti sigurnu budu}nost za vi{e od 600 porodica. Ona je naglasila da i francuski “Mekaplast” i nema~ki “Drekslmajer” kao svog osnovnog korisnika u Srbiji vide “Fijat” iz Kragujevca. – Dovo|ewa “Fijata” u Kragujevac bilo je jedan od strate{kih

projekata koje je ova vlada imala u prethodnom periodu. Predstavnici “Mekaplasta” ka`u da ih je za dolazak u Srbiju opredelio upravo “Fijat” – istakla je Verica Kalanovi}, i zakqu~ila da danas “niko ne mo`e da sumwa u to da je Srbija lider u automobilskoj proizvodwi u ovom delu Evrope”.

Vlasnik “Mekaplasta” Tjeri Mani kazao je da je ideja ovog investitora, koji gradi proizvodne pogone na izlazu iz Zrewanina prema Lazarevu, da otvori 120 radnih mesta i ovde ostvari obrt od 18 do 20 miliona evra. Planirano je, tako|e, da u Zrewanin investira 15 miliona evra. – Na{ glavni klijent za sada je “Fijat”, koji nam je ukazao poverewe. Ali, ideja nam je da ostvarimo saradwu i s “Mercedesom”, “Fordom” i “Da~ijom”. Budu}nost je pred nama, kriza je veoma te{ka, ali }emo se svi zajedno boriti da bismo je savladali – poru~io je Mani, i napomenuo da “Mekaplast” danas ~ini 6.000 qudi, da ostvaruje promet od 650 miliona evra, i da poseduje 24 centra za proizvodwu u 12 zemaqa. Direktor “Dreklsmajera” u Srbiji Miro Vidovi} podsetio je na to da je nema~ka fabrika, koja je danas najve}i poslodavac u Vojvodini, po~ela da posluje u Zrewaninu 2007. godine kao danas “Mekaplast”. – Hala je bila poluprazna. Ubrzo smo, u roku od ~etiri meseca, pokrenuli proizvodwu s 250 radnika u 2008, a 2009. smo imali 1.000 zaposlenih. Trenutno imamo oko 1.500 radnika, a zbog saradwe s na{im klijentom “Fijatom” iz Kragujevca zaposli}emo dodatnih 500 radnika – naveo je Vidovi}, i podvukao da “Drekslmajer” u celom svetu ostvaruje promet od 1,7 milijarde evra. @. Balaban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Agro, Dobanovci

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

procewuje da se trenutno navodwava samo oko 30.000 hektara. Smatra se da je razlog za tako nizak stepen iskori{}enosti iri-

Promena %

Cena

BELEX 15 (491,55 -1,54)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

20,00

720

7.200

Neoplanta, Novi Sad

5,93

250

148.500

AIK banka, Ni{

-2,15

1.501

14.095.296

Dinara, Beograd

3,17

260

130.260

NIS, Novi Sad

-0,32

620

5.197.158

Progres, Beograd

2,08

21.460

Komercijalna banka, Beograd

-4,33

1.722

260.629

0,21 Promena %

487 Cena

702.715 Promet

Imlek, Beograd

0,10

2.099

308.520

Soja protein, Be~ej

-2,50

506

528.098

-12,00

6.688

40.128

Energoprojekt holding, Beograd

-0,49

409

305.690

Agrobanka, Beograd

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom Dijamant, Zrewanin Galeb GTE, Beograd

-11,67

212

1.060

-7,57

3.453

41.436

Ribarstvo, Baranda

-7,81

590

11.800

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,21

487

702.715

Agrobanka, Beograd

-7,57

3.453

41.436

Jubmes banka, Beograd

-0,11

14.103

112.824

-4,33 Promena %

1.722 Cena

260.629 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.400

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.655

0,00

-0,32

620

5.197.158

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.064

0,00

Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej

-2,50

506

528.098

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

Karneks, Vrbas

0,00

2.000

170.000

Tigar, Pirot

-4,23

430

17.180

Neoplanta, Novi Sad

5,93

250

148.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

330

0,00

-12,00

6.688

40.128

Dijamant, Zrewanin

Svi iznosi su dati u dinarima

GU VER NER NBS DE JAN [O [KI]

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak1.decembar2011.

DO MA ]A VA LU TA NA SI LA ZNOJ PU TA WI

Ban ke su si gur ne, Jav na po tro {wa {te di te u di na ri ma Gra |a ni Sr bi je ne bi tre ba lo da pod le `u ne ga tiv noj psi ho zi ko ja se u jav no sti stva ra ne pot pu nim i ne do voq no kom pe tent nim ana li za ma do ga |a wa u evro zo ni. Ti me se uti ~e na po ve re we u ban kar ski sek tor, iz ja vio je gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) De jan [o {ki}, uz na po me nu da su do ma }e ban ke li kvid ne i sol vent ne, a {ted wa gra |a na si gur na. [o {ki} je pod se tio na gu bit ke ko je su gra |a ni ima li ka da su 2008. po slu {a li one ko ji su im sa ve to va li da po dig nu {ted wu iz ba na ka. „Do ma }i ban kar ski sek tor je li kvi dan i sol ven tan i spo so ban da od go vo ri na sve do spe le oba ve ze u ce li ni i u ro ku, a {ted wa gra |a na je si gur na”, is ta kao je gu ver ner.

„Uz to osi gu ra ni su svi de po zi ti sta nov ni {tva kod ba na ka do 50.000 evra, a do dat nu ga ran ci ju obez be |u je oba ve za ba na ka da, u za vi sno sti od ro~ no sti, 30 ili 25 od sto {ted we dr `e u oba ve znoj re zer vi kod NBS”, na veo je [o {ki}.

On je sa ve to vao gra |a ne da ne po vla ~e „is hi tre ne i ne do voq no pro mi {qe ne po te ze, ko ji se pre sve ga od no se na kon ver zi ju evra u dru ge va lu te, osim di na ra”. Ka ko ka `e, „to je za wih ve ro va tan gu bi tak naj pre kroz tro {ko ve kon ver zi je, a za tim kroz pri nos po osno vu ka mat nih sto pa i bu du }i va lut ni ri zik zbog ko le bqi vo sti kur se va tih va lu ta, bi lo da je re~ o do la ru, {vaj car skom fran ku ili ne kim dru gim va lu ta ma ko je ra zni ana li ti ~a ri gra |a ni ma nu de kao iz bor“. [o {ki} je pod se tio da je za gra |a ne uvek naj si gur ni je da {te de u onoj va lu ti u ko joj }e ubu du} no sti vr {i ti pla }a wa, a to su u pr vom re du di na ri i za tim evri u ko ji ma ve li ki broj gra |a na isto vre me no ima i kre dit ne oba ve ze.

]i ri}: Evro ne }e pro pa sti Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je da ne ve ru je da }e evro kao va lu ta pro pa sti i „da }e se evro zo na sa ma od se be ras pa sti”. ]i ri} je na gla sio da, i u slu ~a ju da se to de si, gra |a ni Sr bi je ni na ko ji na ~in ne }e bi ti ugro `e ni. Mi ni star je re kao da ne vi di kao mo gu} nost pro past evra kao va lu te, ali da mi sli da }e do }i do ne ke vr ste re kon fi gu ra ci je ce log tog si ste ma. ]i ri} je ka zao da je u ovom tre nut ku iz u zet no te {ko, sko ro ne mo gu }e, na pra vi ti du go ro~ ne sta bil ne i odr `i ve pro jek ci je. Mi ni star je na veo da „ko li ko

je sve ne iz ve sno” po ka zu je i to „{to su eko nom ski ana li ti ~a ri Evrop ske cen tral ne ban ke jed no re kli u av gu stu, dru go u ok to bru, a tre }e u no vem bru”. ]i ri} sma tra da }e sle de }a vla da bi ti ko a li ci o na, {to zna ~i da }e u na red ne ~e ti ri go di ne mo ra ti da po sto ji po li ti~ ki kon sen zus i oko stra te {kih stva ri, kao {to je kon ci pi ra we bu xe ta. On je, kao po zi ti van pri mer, na veo po stig nu tu sa gla snost oko „Fi ja ta” ko ji je i na ni vou ko a li ci je pre po znat kao naj ve }i na ci o nal ni in du strij ski pro je kat i naj ve }a in ve sti ci ja u Sr bi ji, ba rem u po sled wih ne ko li ko go di na.

{ko di di na ru

Ve} ne ko li ko sed mi ca do ma }a va lu ta je na si la znoj pu ta wi. Za evro je ju ~e tre b a l o iz d vo j i t i bez ma lo 104 di na ra. Za de se tak da na di nar je iz gu bio dva od sto vred no sti, a to kom no vem bra ~ak ~e ti r i pro c en t a. Ot kud sa da sve to ka da smo na vi kli da kra jem go di ne do stig ne mo ma k ar pri v id n u sta bil nost i {ta nas ~e ka do kra ja 2011? – Uvek ka da se ta ko ne {to do go di raz lo ge tre ba tra ì ti u po ve }a noj jav noj po tro {wi: od ne kud se po ja vio vi {ak di na ra i to uti ~e na pad do ma }e va lu te – ob ja {wa va eks pert Si ni {a Osto ji}. – Pri vred ni ci ma to ne od go va ra jer je ovo vre me ka da se za go di nu na iz ma ku svo de ra ~u ni pa sla bqe we di na ra do no si ve }e iz no se na stra ni tro { ko v a, {to stva r a pro ble me. Vre me je, pak, su vi {e krat ko da bi zbog sla bi jeg di na ra do ma }oj pri vre di mo gla zna ~aj ni je oja ~a ti kon ku rent nost. Stru~ wak Mi ro slav Zdrav ko vi}, me |u tim, ka è da po sle di ce sla bqe wa di na ra ne }e bi ti lo {e za sve: – Za sva ki pro ce nat za ko ji do ma }a va lu ta osla bi, ban ke u Sr b i j i za r a d e 500 mi l i o n a evra – ob ja {wa va on. – Bi lan si u ko ji ma se kwi è ne ga tiv ne kurs ne raz li ke to ne u mo qi vo po ka zu ju. Sa svim je iz ve sno da svi ni su oà lo {}e -

Za svaki procenat za koji dinar oslabi, banke u Srbiji zarade 500 miliona evra ni po da ci ma ko je ve} go to vo me sec da na gle da mo na kurs noj li sti. Stru~ wa ci ta ko |e sma tra ju da je na pad di na ra uti ca lo na glo sma we we re fe rent ne sto pe NBS-a pre pet na e stak da na s 10,75 na ~i stu de set ku. Ta ko |e, mi {qe we je i da di nar ne }e na sta vi ti da sla bi ovim tem pom jer to ide na ru ku ve }oj in fla ci ji, gra |a ni ma ko ji vra }a ju in dek si ra ne kre di te stva ra pro ble me jer ra te ra stu. Tu je i pri li~ no mo }an uvo zni~ ki lo bi ko jem od go va ra ja ~i di nar, a we gov pad sma wu je im kon ku rent nost.

Po l i t i k a Na r od n e ban k e Sr bi je je po zna ta ka da je u pi ta w u do m a } a va l u t a. Ona pred vi |a da se kurs for mi ra slo bod no, ali i da se one mo gu }e ve li ke osci la ci je. Da bi ih spre ~i la, ove go di ne je na de vi znom tr `i {tu pro da la 60 mi li o na evra, a ot ku pi la 45. Ho }e li usko ro opet in ter ve ni sa ti vi de }e se, a ni je uobi ~a je no da se to naj va qu je. Ove go di ne di nar je imao za ni mqi vu pu ta wu: naj ja ~i je bio 23. ma ja, ka da se za evro iz dva ja lo 96,70 di na ra, a naj sla bi ji 6. ja nu a ra –106,49. D. V.

nOv^Anik

~etvrtak1.decembar2011.

Ne ma àl bi na hra nu – Cen tar po tro {a ~a Sr bi je – CEPS u pro te klu go di nu da na pri mio je ne {to vi {e od 3.000 pri ja va po tro {a ~a, od ko jih je uspe {no re {e no oko 2.600 – iz ja vi la je ju ~e pred sed ni ca tog cen tra Ve ra Vi da. – U CEPS-u nas te {i za ne mar qiv broj pri ja va po tro {a ~a ko ji se od no se na kva li tet pre hram be nih pro iz vo da. Ka k o je is t a k la, naj v e } i broj pri ja va od no sio se na uslu ge mo bil ne te le fo ni je i kva li tet mo bil nih te le fo na, na kon ~e ga sle de teh ni~ ki ure |a ji – ra ~u na ri, be la teh ni ka, auto mo bi li. Po sle tih pro iz vo da po tro {a ~i su se naj vi {e à li li na obu }u i gar de ro bu, a u toj ka te go ri ji po àl ba ma pred wa ~e pa ti ke. Pod s e t i m o, Sr b i j a je po uzo ru na evrop ski „Ra peks” 2009. go di ne us po sta vi la si stem za br zu raz me nu in for ma ci ja o ne be zbed nim pro iz vo di ma na tr ì {tu „Ne pro”, me |u tim, ka ko oce wu ju u Aso ci j a c i j i po t ro { a ~ a Sr b i j e (APOS), za we ga se ne mo è re }i da je od ma kao od svo je eks pe ri men tal ne fa ze i da je do v oq n o po z nat jav n o s ti u Sr bi ji. „Ra peks” je Evrop ska ko mi si ja u ci qu nad zo ra tr ì {ta us po sta vi la jo{ 1987. go di ne. On po tro {a ~i ma tre ba da omo gu }i bo qu za {ti tu od ne be zbednh pro iz vo da, me |u tim, pred u slov je da po tro {a ~i i pro iz vo |a ~i bu du in for mi sa ni o we go vom po sto ja wu kao i o na ~i nu na ko ji funk ci o ni {e. S. G.

dnevnik

TRPEZE NAM SE PO@ELELE SLATKI[A

Tr go vi na sve ta wa

ô ko la da i keks mo gu pojef ti ni ti U ovoj go d i n i ni s mo se bi mo gli da pri u {ti mo slat ki {a kao la ne pa je zbog sve ve }e ru pe u ku} nim bu xe ti ma do ma }a kon d i t or s ka in d u s tri j a u pr voj po lo vi ni 2011. pro da la ~ak 6.700 to na slat kih pro iz vo da ma we ne go u istom pe ri o du la ne. U na red nom pe ri od u mo glo bi se u po tro {a~ kim kor pa ma na }i vi {e slat ki {a jer su na po mo lu wi ho ve no ve, ovog pu ta – ni è ce ne. Na i me, u do ma }oj kon di tor skoj in du stri ji ka ù da je zbog po jef ti we wa bra {na i {e }e ra, re al no i po jef ti we we slat ki {a, a oni su, pod se ti mo, od sep tem bra do no vem bra po sku pe li u pro se ku iz me |u {est i 25 pro ce na ta. Pad stan dar da i ku pov ne mo }i sta nov ni {tva uve li ko se od ra zio i na pro met ovih pro iz vo da. – Si gur no je da se stva ra ju uslo vi da sva ko od pro iz vo |a ~a pre i spi ta svo je ce ne na do ma }em tr ì {tu i vi di da li ima pro sto ra za wi ho vu ko rek c i j u – ka ` e pred s ed n ik Gru pa ci je pro iz vo |a ~a kon di tor skih pro iz vo da u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Mi ro qub Alek si}. On do da je da su, za hva qu }i ini ci ja ti vi i re al ni joj po li ti ci Mi ni star stva za tr go vi -

OGROMNE RAZLIKE U CENAMA NA PIJACAMA U SRBIJI

Pra zi luk u Su bo ti ci ~e ti ri pu ta sku pqi ne go u Le skov cu Ki lo gram pra zi lu ka u pr voj po lo vi ni no vem bra u Sr bi ji je ko {tao od 30 di na ra u Le skov cu do 120 di na ra u Su bo ti ci, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. Ki lo gram krom pi ra ko {tao je od 20 di na ra u Vra wu, Kra qe vu, No vom Pa za ru, Zre wa ni nu i Su bo ti ci do 60 di na ra u [ap cu, a pa suq od 159 di na ra u Be o gra du do 300 u Kra qe vu i No vom Pa za ru. @i te qi Le skov ca, Sme de re va, Zre wa ni na, Srem ske Mi tro vi ce i

za ki lo gram u Vra wu do 100 di na ra za ki lo gram u Be o gra du, Va qe vu, Ni {u, Sme de re vu, [ap cu i Srem skoj Mi tro vi ci. Man da ri ne su ko {ta le od 80 di na ra za ki lo gram u No vom Sa du do 130 di na ra za ki lo gram u Vra wu. Li mun je naj jef ti ni ji, ali i naj sku pqi bio u Za je ~a ru gde je ko {tao 64,90 di na ra za ki lo gram i 150 di na ra za ki lo gram, ko li ko je ce na tog vo }a iz no si la i u No vom Pa za ru. Ba na ne su ko {ta le od 60 di na ra za ki lo gram u U`i cu do 105

Su bo ti ce cr ni luk su pla }a li 25 di na ra za ki lo gram, a Be o gra |a ni, [ap ~a ni i Pan ~ev ci 60 di na ra za ki lo gram. Sla dak ku pus je ko {tao od 15 di na ra za ki lo gram u No vom Pa za ru i Vra wu do 40 di na ra za ki lo gram u Be o gra du, cve kla od 30 di na ra za ki lo gram u Le skov cu do 60 di na ra za ki lo gram u U`i cu i [ap cu, a pe ~ur ke od 140 di na ra za ki lo gram u Sme de re vu do 250 di na ra za ki lo gram u No vom Pa za ru. Za {ar ga re pu je tre ba lo iz dvo ji ti od 30 di na ra za ki lo gram u Le skov cu do 60 di na ra za ki lo gram u Be o gra du, U`i cu, [ap cu i Pan ~e vu. Ce na o~i {}e nih ora ha bi la je od 600 di na ra za ki lo gram u Za je ~a ru do 1.399,99 di na ra za ki lo gram u Ni {u, kru {a ka za je lo od 50 di na ra za ki lo gram u Za je ~a ru do 120 di na ra za ki lo gram u Srem skoj Mi tro vi ci, a gro `|a od 70 di na ra

di na ra za ki lo gram u No vom Sa du i Pan ~e vu. Naj ni à ce na ja bu ka od 30 di na ra za ki lo gram za be le è na je u Vra wu, No vom Pa za ru, Sme de re vu i Zre wa ni nu, gde je evi den ti ra na i naj vi {a ce na tog vo }a od 90 di na ra za ki lo gram. Ja bu ke su 90 di na ra za ki lo gram ko {ta le i u Za je ~a ru. Sli~ na si tu a ci ja bi la je i kod ce na na mir ni ca ì vo tiw skog po re kla, te je do ma }i sir ko {tao od 200 di na ra za ki lo gram u Kra qe vu do 443,90 di na ra za ki lo gram u Be o gra du, a kaj mak od 500 di na ra za ki lo gram u Kra qe vu do 789,90 di na ra za ki lo gram u Za je ~a ru. Ce na li tra ste ri li sa nog mle ka iz no si la je od 71,90 di na ra u Srem skoj Mi tro vi ci do 92 di na ra u Uì cu, a jed no ko ko{ je ja je ko {ta lo je od se dam di na ra u Kra qe vu do 15,39 di na ra u Be o gra du.

Glav ni raz log zbog ko jeg bi slat ki {i tre ba lo da po jef ti ne je su ni `e ce ne {e }e ra i bra {na, kao i ~i we ni ca da je pro met kon di tor skih pro iz vo da zna t no opao nu i po qo pri vre du, po jef ti ni li bra {no i {e }er, {to otva ra mo gu} nost i za sni `a va we ce na kon di tor skih pro iz vo da. Alek si} ob ja {wa va da {e }er u~e stvu je u struk tu ri pro iz vo da ko li ~in ski od 15 do 45 od sto, a u struk tu ri ce ne kao jef ti ni ja si ro vi na jo{ u ma wem pro cen tu. – Ako uzme mo da je {e }er po jef ti nio 20 pro ce na ta, to se re flek tu je u ce ni, u za vi -

sno sti od u~e {}a i vr ste pro iz vo da, u ra spo nu od dva do se dam od sto – do dao je on. Alek si} je ipak pod se tio na to da svi pro i z v o | a ~ i ima ju za li he i jo{ uvek ko ri s te {e } er ko j i su na b a vqa li po ce na ma mno go vi {im od sa da {wih dok i osta li in pu ti pro iz vod we stal no ra stu. Pod se ti mo, Vla da Sr bi je je do ne la od lu ku da Re pu bli~ ka

di rek ci ja za rob ne re zer ve in ter vent no pro da je do 3.000 to na be log {e }e ra me se~ no u na red na dva me se ca, i to po ma lo pro daj noj ce ni do 95 di na ra ki lo gram. Ina ~e, za pr vih {est me s e c i 2011. pro d a j a slat ki {a iz Sr bi je na do ma }em tr ì {tu opa la je go to vo 12 pro ce na ta, a na ino stra nim oko {est od sto. U tom pe ri o du, u Sr b i j i je pro i z v e d e n o 64.600 to na slat ki {a, od ~e ga je 41.700 to na, ili 68,8 od sto, pla si ra no na do ma }e tr ì {te, dok je oko 19.000 to na, ili 31,2 od sto iz ve ze no. Vred nost iz vo za slat ki {a u pr vom po lu go |u je iz no si la oko 64 mi li o na do la ra, pri ~e mu se naj vi { e pro d a na tr ` i { ti m a ze m a q a CEF T A re g i o n a – 86,4 od sto, dok se u EU iz ve ze osam od s to kon d i t or s kih pro iz vo da, ili za ne {to vi {e od pet mi li o na do la ra. Naj ve }e iz vo zno tr ì {te je Bo sna i Her ce go vi na, gde se pla s i r a 44 od s to ukup n e vred no sti iz vo za, a sle de Cr na Go ra, Ma ke do ni ja i Hr vat ska. Od ze ma qa EU zna ~aj ni ji iz voz slat ki {a iz Sr bi je, ~i ja vred nost pre la zi mi lion do la ra, re gi stru je se u Slo ve ni ju i Ma |ar sku. S. G.

Pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u Sr bi ji u ok to bru ove go di ne ma wi je u te ku }im ce na ma 8,3 od sto, a u stal nim ce na ma 16,2 od sto ne go u ok to bru pro {le go di ne. U ok to bru 2011, u od no su na sep tem bar, pro met ro be je ve }i u te ku }im ce na ma 5,7 po sto, a u stal nim ce na ma 5,2 po sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u pe ri o du ja nu ar–ok to bar 2011. go di ne ma wi je u te ku }im ce na ma 6,8 od sto, a u stal nim ce na ma 16,8 od sto ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, pre ci zi ra sta ti sti ka.

Da ni ni skih ce na u „Me trou” Od da nas do 4. de cem bra u ve le pro daj nim cen tri ma kom pa ni je „Me tro ke{ end ke ri” bi }e or ga ni zo va na ve li ka ak ci ja pod na zi vom “^e ti ri da na ne ve ro vat no ni skih ce na”. Po seb na po nu da je de fi ni sa na za sva ki dan tra ja wa ak ci je, i od no si }e se na raz li ~i te pre hram be ne i ne pre hram be ne ar ti kle. Pro fe si o nal ni kup ci kom pa ni je „Me tro” bi }e u mo gu} no sti da u to ku tra ja wa ak ci je na |u po iz u zet no po voq nim ce na ma ar ti kle u po nu di – od be le teh ni ke, kom pju te ra, kan ce la rij ske opre me, sport ske opre me, do osnov nih na mir ni ca, me sa, mle~ nih pro iz vo da i mno gih dru gih.

ZAKON NIJE STAO UKRAJ NASRTQIVIM TRGOVCIMA

Zvo ne dok vam ne pre ki pi Do l a z ak pro d a v a c a na va{ ku} ni prag bez pret hod n e na j a v e ili vi { e stru ki po ku {a ji tr go va ca da te le fo nom, fak som ili i-mej lom pro da ju ne ki svoj pro iz vod, ni su do zvo qe ni Za ko nom o za {ti ti po tro {a ~a. Te le fon ski po zi vi tr go va ca upu }e ni po tro {a ~i ma, upr kos wi ho vom pro ti v qe w u, pred s ta v qa j u pre kr {aj ko ji se ka `wa va od 300.000 do dva mi li o na di na ra i u nad le `no sti je Tr ì {ne in spek ci je, na vo de u Aso ci ja ci ji po tro {a ~ a Sr b i j e (APOS). Ova ko je, me |u tim, sa mo na pa pi ru, ali u prak si stva ri iz gle da ju sa svim dru ga ~i je: zo vu vas po pod ne oko 15 ili 16 ~a so va, ako ni ste kod ku }e, pi ta ju de cu ka da }e te do }i i ni pod ra zno ne za bo ra ve da vas po zo vu za sat, pa opet za dva... „Po t ro { a~ \or | e U. nam se obra tio zbog te le fon s kih po z i v a fir m e ’Lu po lajn’, od ko je je od mah tra ìo ob ja {we we ka ko je do {la do we go vog ku} nog bro ja jer ni ka da pre to ga ni je tra ìo, a ni pri stao na ta kvo oba ve {ta va we i po nu de. Ope ra to ri te fir me su mu sa op {ti li da su do bro ja do {li slu ~aj nim oda bi rom iz ’be lih stra na’ te le fon s kog ime n i k a Te l e k o m a ’Sr b i j a’. Ti m e je ugro ` e n a pri vat nost po tro {a ~a i pra vo na iz bor. Iako su ~vr sto obe }a li da se po zi vi ne }e po no vi ti, ve} su tra dan zva li su ga opet„, na vo di Aso ci ja ci ja po tro {a ~a Sr bi je u svom „Po tro {a~ kom re por te ru” – Na kon dru gog po zi va te le fo nom, po sa ve tu APOS-a, po slao sam pri go vor „Lu po laj nu„. Ubr zo sam do bio od go vor di rek to ra ove fir me uz iz vi we we zbog ne na mer ne gre {ke i obe }a we da se po zi vi te le fo -

Ne mogu u stan nenajavqeni Kao na sr tqi vo po slo va we, u Za ko nu o za {ti ti po tro {a ~a na vo di se, re ci mo, po se ta po tro {a ~u u we go vom sta nu, a bez we go ve pret hod ne sa gla sno sti. U tu ka te go ri ju, re ci mo, spa da i di rekt no pod sti ca we de ce ogla si ma da ku pe ili uti ~u na ro di te qe ili ne kog dru gog da za wih ku pe taj pro iz vod... nom ne }e po no vi ti. Za do vo qan sam od go vo rom, me |u tim, osta je di le ma ko li ko }e po tro {a ~a is ko ri sti ti svo je pra vo. I ko li ko je wih sva ko dnev no po zva no bi ra ju }i na sum ce iz te le fon skog ime ni ka – ka zao je

ovaj ne za do voq ni gra |a nin za „Po tro {a~ ki re por ter”. U APOS-u sa ve tu ju po tro {a ~i ma da se, u ova kvim slu ~a je vi ma, obra te naj bli `oj Tr `i {noj in spek ci ji i pod ne su zva ni~ nu pri ja vu i, na rav no,

da zah te va ju da ih oba ve ste {ta su pred u ze li. U slu ~a ju da Tr ì {na in spek ci ja ni je ura di la svo je, dru ga adre sa su or ga ni za ci je po tro {a ~a, kao i nad le `no mi ni star stvo. Za kon na la è i nad le `nom mi ni star stvu da spre ~ a v a ova k ve po ja ve kroz pro mo vi sa we Ko dek sa po na {a wa tr go va ca, na vo de u APOS-u. Ka ko ob ja {wa va ju u po tro {a~ kim or ga ni za ci ja ma, ope ra te ri ko ji po zi va ju gra |a ne su u oba ve zi da na po ~et ku raz go vo ra ob ja sne da je u pi ta wu raz go vor u ko mer ci jal ne svr he i da po ten ci jal nog po tro {a ~a pi ta ju da li on taj po ziv pri hva ta ili ne. Uko li ko po zva ni to iz ri ~i to od bi je, pro da vac vi {e ne sme da ga zo ve, i tre ba da ga u svo joj ba zi po da ta ka re gi stru je kao ta kvog, da se su tra we go vom ko le gi ne bi de si lo da istim po vo dom po zo ve istog ~o ve ka. Oni ko ji se oglu {e o è qe po tro {a ~ a di r ekt n o ula z e u pre kr {aj. Pod se ti mo, i za {tit nik gra | a n a Sa { a Jan k o v i} uka zao je na to da je po treb no obra zo va ti qu de da svo j e li~ n e po d at k e ne osta vqa ju ta ko la ko, re ci mo, po pu wa va ju }i raz ne for mu la re za u~e {}e u na grad nim igra ma. – ê sto u mar ke ti ma ili na ne kim dru gim me sti ma po zi va ju gra |a ne da po pu ne zah te ve da bi po sta li po ten ci jal ni do bit ni ci ne ke za ni mqi ve na gra de. Me |u tim, oni ta da ~e sto ne vi de da ma lim slo vi ma sto ji da }e se wi ho vi po da ci i ka sni je ko ri sti ti za oba ve {ta v a w e o ra z no r a z nim re klam nim po nu da ma. Ta ko ne sve s no po s ta j u `r t ve no v og mar ke tin ga – upo zo ra va om bud sman Jan ko vi}. S. Glu{~evi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7. 30 do 13.30 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa Klisa; od 8.30 do 12 sati ulice Feje{ Klare od 60 do 68, Pavla Karasa, S. Rodi}a od 62 do 92 i od 41 do 73, J. Kowovi}a 2 i Veterni~ka 15. Ve ter nik: od 8.30 do 13 sati Ulica Kninska od 1 do 39 i od 2 do 34 i naseqe oko grobqa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 sati deo naseqa Salaksija od trafo - stanice prema Ledincima. Ka}: od 8 do 16 sati povremeno u pojedinim ulicama; od 10 do 12 sati deo naseqa od Ulice JNA do kraja prema Budisavi. Bu di sa va: od 10 do 12 sati deo naseqa od centra do kraja prema Ka}u i preduze}a „Volan”, „Agronatali”, „@ivinarstvo”, „Telesonik”, „Vrani} farm” i „Kokta”.

Uli ca dr Ili je \u ri ~i }a i deo Grbavice bez vo de Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i danas }e od 8 do 16 ~asova bez vode biti ulice Dr Ilije \uri~i}a (od Veqka Petrovi}a do Vladimira Peri}a Valtera), [kolska, Danila Ki{a (od Bulevara oslobo|ewa do Bra}e Ribnikar) i Ulica Bra}e Ribnikar (od Bulevara oslobo|ewa do Mi{e Dimitrijevi}a), kao i Trg Komenskog.

Autocisterna sa pitkom vodom bi}e postavqena ispred Osnovne {kole „Jovan Popovi}”, koja se nalazi u Ulici Veqka Petrovi}a i na Trgu Komenskog. Kako napomiwu iz JKP „Vodovod i kanalizacija”, ukoliko jutarwa temperatura bude ispod nule, cisterne ne}e biti postavqene sve dok temperatura ne bude u plusu. G. ^.

Novosadska ~etvrtak1.decembar2011.

DO 7. DECEMBRA

Jo{ dva ki o ska za mar ki ce Gradski prevoznik danas otvara dodatna prodajna mesta za decembarske mese~ne markice za gradski i prigradski prevoz. Do 7. decembra radi}e i kiosci na Novom nasequ i u Stra`ilovskoj ulici kod fakuleta, od 5.30 do 19.30 ~asova. U to vreme bi}e otvoreni i kiosci na terminalima preduze}a kod Futo{ke pijace, kod @elezni~ke stanice i u [afarikovoj ulici i tu }e mese~ne marice mo}i da se kupe i posle 7. decembra. Kiosci preko puta Limanske pijace, kod biv{e Lutrije Vojvodine, na uglu ulica Maksima Gorkog i Bulevara oslobo|ewa i preko puta Robne ku}e „Bazar„ markice za decembar prodava}e od 10 do 17 ~asova, i to do 7. decembra. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

U kvadratu slika krize i {ta no vo ne }e mo ot kri ti N ni ti }e mo iz mi sli ti to plu vo du ako ka `e mo da je bes pa ri -

ca u ze mqi ve li ka, da je po sao te {ko na }i, da su ce ne u pu nom ga lo pu a pla te i pen zi je ma le. S dru ge stra ne, na te stva ri nas sva ko dnev no pod se }a ju ne ki no vi mo men ti ko ji su ja san po ka za teq, pra vi lak mus pa pir sta wa u dru {tvu. Je dan od pri me ra op {te ne ma {ti ne je i ~i we ni ca da se sta no vi u No vom Sa du, iako ima i po nu de i po tra `we, te {ko iz da ju jer, jed no stav no, na rod pa ra ne ma. A ka da je si tu a ci ja ta kva on da tr `i {te uzi ma stvar

u svo je ru ke pa su ta ko ce ne za ku pa sta no va od de set do 15 pro ce na ta ni è ne go u isto vre me pro {le go di ne. Pri me ra ra di, kom plet no na me {te nu gar so we ru sa da mo è te za ku pi ti za 110 evra {to je ra ni je bi lo ne mo gu }e, a isto ta ko za ve }e, pra zne, sta no ve na Li ma ni ma tre nut no tre ba iz dvo ji ti oko 150 evra. Pa ipak, na }i, do brog i po u zda nog, pod sta na ra sa da ni je ni ma lo la ko. Is pa da da je ren ti jer stvo ko je je uvek va ì lo za si gu ran bi znis na kli ma vim no ga ma, jer kri za ne bi ra gde uda ra. B. Markovi}

GSP UVEO NOVU LINIJU

Od da nas bu som do Ve li kog ri ta Od danas GSP po~iwe prevoz putnika na relaciji Novi Sad - Veliki rit, i to radnim danom. Cena karte u jednom pravcu ko{ta, kao i gradska karta 45 dinara. Autobusi kre}u sa terminala gradskog prevoznika kod @elezni~ke stanice kod stajali{ta za [angaj. Prvi autobus za Veliki rit polazi u 6.40 minuta, zatim u 7.40, 8.40, 9.40 , 14.40, 16, 17 i u 18 ~asova. Iz Velikog rita red vo`we je : 7 ~asova, 8, 9, 10, 15.15, 16.15, 17.15, 18.15, 20,05 i u 22.05 ~asova. Autobusi }e na ovoj liniji saobra}ati trasom @elezni~ka stanica - Kisa~ka ulica - Temerinska - Ulica [ajka{kog partizanskog odreda - Veliki rit. Z. D.

NA ME\UMESNOJ AUTOBUSKOJ STANICI

Sta ri broj za in for ma ci je Informacije o redu vo`we u me|umesnom saobra}aju na MAS-u od danas se mogu dobiti na stari broj telefona 444-022.

Pozivi su besplatni. Dosada{wi broj 090-1111-021 nije vi{e u funkciji. Z. D.

V remeploV

RADOVI IZME\U LIMANA I TELEPA BLI@E SE KRAJU

Tri bu le va ra zajedno do 15. de cem bra Spajawe Somborskog bulevara i Bulevara Evrope, kao i Bulevara cara Lazara, i gradwa velike kru`ne raskrsnice bliì se kraju, a kada posao bude gotov ova deonica }e umnogome promeniti sada{wu saobra}ajnu sliku grada. Kako saznajemo, ova velika investicija trebalo bi da bude zavr{ena do 15. decembra. Na delu Somborskog bulevara od Ulice Joèfa Atile do kru`nog toka zavr{ena je priprema za asfaltirawe, postavqeni su ivi~wavi, slivnici i izgra|ena su autobuska stajali{ta. Na deonici Bulevara Evrope, od kru`nog toka do Ulice Bra}e Grulovi} traju pripremni radovi za asfaltirawe, a najvi{e posla trenutno ima na kru`noj raskrsnici i delu do Ulice Cara Du{ana. Na ovom potesu „Vodovod” radi svoj deo posla i o~ekuje se da on bude gotov ove sedmice. U Zavodu za izgradwu grada kaù da je izgradwa saobra}ajnica umnogome bila uslovqena sloènim radovima, ta~nije izgradwom i izme{tawem vodovoda, toplovoda, elektro i telefonskih mreà...Zahvaquju}i dobroj saradwi izme|u preduze}a i koor-

dinaciji svih poslova izgradwa novog dela Bulevara Evrope je

posla. Svi radovi se zav{avaju u u roku i plan je da kompletan po-

Ka da bu du spo je ni Som bor ski, Bu le var Evro pe i Bu le var ca ra La za ra i za vr{ i se ve li ka kru `na ras kr sni ca, sa o bra }aj }e biti zna t no pro me we n pri kraju, a ve} za slede}u nedequ zakazan je po~etak asfaltirawa, {to je prakti~no sam kraj

sao bude gotov do 15. decembra. Pode}amo, zna~aj izgradwe Somborskog bulevara ogleda se

u tome {to }e se zapadni deo grada povezati sa Limanima i time postati deo ju`nog gradskog tranzita. Nesumwivo je da se izgradwom ovog zna~ajnog putnog pravca u velikoj meri pove}ava bezbednost u~esnika u saobra}aju, jer se stvaraju uslovi za smawewe saobra}ajnih gu`vi na najoptere}enijim trasama u gradu: u Futo{koj i Jevrejskoj ulici i na Bulevaru Mihajla Pupina. Realizacijom ove investicije i izgradwom velike kru`ne raskrsnice poveza}e se Somborski bulevar, Bulevar Evrope, Ulica cara Du{ana i Bulevar cara Lazara, ~ime }e se upotpuniti putna mre`a i umnogome izmeniti slika grada. Saobra}ajne gu`ve u okolnim ulicama u velikoj meri bi}e smawene, {to }e naro~ito obradovati stanovnike Adica i Telepa. B. M. Fo to: S. [u{wevi}

OD DANAS TESTIRAWE NOVOG SISTEMA

Za par ki ra we post pejd pla }a we Tro {nu {ko lu po pra vqa la pret wa Dr Milan Jovanovi} Morski, upraviteq nema~ko-ma|arske realke, sredwe tehni~ke {kole, 1. de cem bra 1871. obavestio je Magistrat da je zgrada u kojoj je bila {kola vrlo tro{na. Ako se sada ne popravi, ona }e se sru{iti.

Po{to je Magistrat pla}ao dobru zakupninu za {kolu vlasniku te zgrade, trgovcu Petru Sarajli}u iz @abqa, gradska vlast mu je poru~ila: ili je odmah sam popravi, ili }e to Magistrat u~initi, ali na wegov tro{ak. N. C.

Testirawe novog sistema naplate parkinga, takozvanog Start-stop parking sistema po~iwe danas. Novosa|anima se pruà mogu}nost da prvi u zemqi parking pla}aju po postpejd sistemu, kaù u „Parking servisu“. Ovaj sistem je mnogo fleksibilniji i ne}e optere}ivati gra|ane produàvawem parkinga na svakih sat vremena. Druga prednost sistema je {to korisnici ne}e pla}ati pun sat svaki put kada stanu na parking, ve} }e se sabirati stvarno vreme koje provedu u nekoj zoni. Na kraju meseca minuti iz svake

zone se sabiraju i zaokru`uju na pun sat, a zatim pomno`e s redovnom cenom u toj zoni. Ra~un }e korisnicima stizati mejlom ili po{tom na adresu koju je korisnik naveo prilikom registracije. Postoje tri mogu}nosti kori{}ewa ovog sistema. Slawem SMS poruke, kori{}ewem smart fon aplikacije na mobilnom telefonu ili preko internet sajta. Oni koji se odlu~e za SMS, poruku }e slati na broj 3545. U tekstu poruke potrebno je da navedu broj zone i registraciju automobila. Po zavr{et-

ku parkirawa, voza~i }e slati slovo S na isti broj, {to }e za sistem biti znak da je parkirawe zavr{eno. Za korisnike koji imaju novije generacije mobilnih telefona, najjednostavnije je da sa sajta http://start stop.par kingns.rs preuzmu aplikacije za odgovaraju}i operativni sistem. Tre}a mogu}nost, prijavqivawe na sistem preko veb stranice, pru`a i dodatne mogu}nosti, od kori{}ewa usluge za neograni~en broj vozila istovremeno u bilo kojoj zoni, do uvida u trenutno zadu`ewe. B. M.

c m y

~etvrtak1.decembar2011.

JAZAS PRIPREMIO NIZ AKCIJA POVODOM 1. DECEMBRA

I jav na pred u ze }a pro tiv si de U okvi r u kam p a w e, ko j u or ga ni zu je omla di na Ja za sa ra di obe le à va wa 1. de cem bra, Me |u na rod nog da na bor be pro tiv si de, vo lon te ri ove or ga ni za ci je re a li zo va }e niz ak ci ja, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za me di je. Kao i sva ke, go di ne de li }e se pro mo tiv ni ma te ri jal, kon do mi, pri ve sci i be xe vi, a bi }e or ga ni zo va ni i {tan do vi na ko ji ma }e su gra |a ni mo }i da se po sa ve tu ju ili te sti ra ju. U auto bu si ma GSP na pri grad skim li ni ja ma vo lon te ri ove ne vla di ne or ga ni za ci je raz go va ra }e sa mla di ma i de li ti im sa ve te u po gle du pre ven ci je i za {ti te od in fek ci je HIV vi ru som. Ta ko |e, to kom ce log me se ca bi }e or ga ni zo va na i edu ka ci ja sred wo {ko la ca. Kam pa wa ma Ja za sa pre pet go di na pri dru ìo se i „Par king ser vis”, a na kon we ga pri kqu ~i li su se i „In for ma ti ka”, „No vo sad ska to pla na” i „Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e”. Port p a r ol k a „Par k ing ser vi sa” Ja sna Kov ~in ka è da je pred u ze }e obez be di lo 5.000 kon do ma, ko ji }e to kom de cem bra bi ti po de qe nu u ak ci ja ma vo lon te ra Ja za sa.

- Ove go di ne u ak ci ji u~e stvu je mo pod slo ga nom „Par ki raj te pa met no”. Si da i ri zi~ no po na {a we mo è da do ve de mla de u si tu a ci je opa sne po ì vot i za to è li mo da im skre ne mo pa `wu na od go vor no po na {a we da ih ne bi za de si li pro ble mi. Ovo je sa mo jed na od ak ci ja ko ju or ga n i z u j e m o ra d i po m a g a w a mla di ma- ka è Kov ~in. Pred u z e } e „In f or m a t i ka” kam pa wi se pri kqu ~i lo sa slo ga nom „U|i slo bod no” pro mo vi {u }i bes pla tan be ì~ ni in ter net, ko ji u naj ve }em bro ju ko ri ste mla di. - Sma tra mo da bi ti na in ter ne tu zna ~i bi ti obra zo van, spre man i opre zan {to i sve ak ci je Ja za sa ima ju u pod tek s tu. Pri p re m i l i smo 5.000 pre zer va ti va, ko ji }e bi ti po de qe ni i sma tram da {to nas se vi {e pri dru ì ak ci ji mo è mo bi ti sa mo ja ~i- ka è port pa rol ka „In for m a t i k e” Gor d a n a Ga l e {ev. „No v o s ad s ka to p la n a” kam pa wi se pri dru ì la pod slo ga nom „Pa met no izo luj”, dok je GSP za ovu pri li ku pri pre mio ak ci ju „Opu sti se i vo zi se”. N. R.

Bes plat no te sti ra we na HIV Do bro voq no po ver qi vo sa ve to va we i te sti ra we na HIV bi }e omo gu }e no da nas od 15 do 18 ~a so va u Udru è wu „Pre vent”, Ka ra |or |e va uli ca 24. Na ovaj na ~in, kao i de qe wem edu ka tiv nog ma te ri ja la na Spen su od 10 do 14 ~a so va, ovo udru è we obe le ì }e Svet ski dan bor be pro tiv si de. I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA [TRAND ]E OPET BITI ZIMSKI CENTAR

U pe tak po~iwe kli za we na pla `i Kli za li {te „Grad skog ze le ni la“ na cen tral nom pla tou [tran da bi }e otvo re no u pe tak, 2. de cem bra u 17.30 sa ti. Tom pri li kom na stu pi }e ~la ni ce Kli za~ kog klu ba „Voj vo di na“, a za ani ma ci ju kli za ~a bi }e za du `e ni ani ma to ri „Mi ni klu ba“. Kli za we u pe tak od 17.30 do 19.30 bi }e bes plat no, kao i iz da va we kli zaq ki. Od su bo te }e se ko ri {}e we kli za li {ta i iz najm qi va we kli zaq ki na pla }i va ti. Za sme nu u tra ja wu od sat i po bi }e po treb no iz dvo ji ti 160 di na ra, a za iz najm qi va we kli zaq ki 100. Ce ne su osta le na pro {lo go di {wem ni vou, a tre ba pod se ti ti da ih ni smo me wa li ni to kom ku pa li {ne se zo ne, sa op {ti li su iz ovog pred u ze }a. Rad nim da ni ma kli za li {te }e ra di ti u pet sme na – od 10 do 19.30 sa ti, a vi ken dom }e bi ti or ga ni zo va na i do dat na sme na od 20 do 21.30 ~a so va.

ê tvr tu go di nu uza stop no bi }e or ga ni zo va na i {ko la kli za wa „Pr vi ko ra ci“, na me we na de ci uz ra sta od pet do de set go di na. Pe to dnev ni kurs sta ja }e 1. 000 di na ra. Pr vi kurs po ~i we 19. de cem bra, dru gi od 26., tre }i od 9. do 13 ja nu a ra i po sled wi ~e tvr ti, od 16. do 20. ja nu a ra. Ter min re zer vi san za obu ku ma li {a na je od 9 do 10 ~a so va. Pri ja vqi va we mo è da se oba vi na bla gaj ni kli za li {ta, a bli è in for ma ci je mo gu se do bi ti te le fo nom na 455-719. [ko lu „Pr vi ko ra ci“ vo di }e in struk tor kli za wa Sve tla na Tre {wi}. Za u~e ni ke osnov nih {ko la „Grad sko ze le ni lo“ }e u dva na vra ta or ga ni zo va ti bes plat nu {ko lu kli za wa ko ja }e mo }i da bro ji do 20 po la zni ka. Pr vi kurs pred vi |en je od 3. do 23. de cem bra od 10 do 11.15 ~a so va i od 11.30-12.45, a dru gi od 16. ja nu a ra do 15. fe bru a ra u istim ter mi ni ma.

Do ku men tar ni film „Bez na slo va”, auto ra Bo re Kon ti }a, da nas }e bi ti pri ka zan u pro sto ri ja ma Ne za vi snog dru {tva no vi na ra Voj vo di ne, u 16 ~a so va. Film je po sve }en kwi èv ni ku i no be lov cu Ivi An dri }u, te pred sta vqa po ku {aj do ku men to va wa od re |e nih do ga |a ja iz we go vog ì vo ta. Ta ko |e, film na me }e pi ta we {ta je na ma An dri} on da i sa da. Na kon pro jek ci je, odr à }e se tri bi na na te mu „An ga ò va no no vi nar stvo - raz gr ta we pro {lo sti”, u 17 ~a so va. O ovoj te mi }e, po red auto ra fil ma, go vo ri ti {e fi ca Ode qe wa za me di je Mi si je OEBS - a u Sr bi ji Dra ga na Ni ko li} - So lo mon, pred sed nik NDNV - a Din ko Gru ho wi} i no vi nar ka Bra ni sla va Opra no vi}. Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne na la zi se u Zmaj Jo vi noj uli ci 3, na pr vom spra tu. J. Z.

VESTI Iz lo `ba Slav ka @u pan skog Sva ~a no otva ra we iz lo `be Slav ka @u pan skog odr `a }e se ve ~e ras u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja1, u 19 ~a so va. Slav ko @u pan ski je do bit nik Ta ba ko vi }e ve na gra de za ar htek tu ru 2011. go di ne, a ovu iz lo `bu or ga ni zu je Dru {tvo ar hi te ka ta No vog Sa da. D. J.

Smo tra et no lo {kog fil ma Mu zej gra da No vog Sa da, u sa rad wi sa Et no graf skim mu ze jom u Be o gra du, or ga ni zu je Smo tru et no lo {kog i an tro po lo {kog fil ma pod slo ga nom „ Pri ~e iz ì vo ta (ne)obi~ nih è na”. Smo tra se odr à va da nas i su tra u pro sto ru Zbir ke stra ne umet no sti, Du nav ska 29. Pro jek ci je fil mo va po ~i wu u 18.30. sa ti, a ulaz je slo bo dan. Da nas su na pro gra mu fil mo vi „\a vo qe ko lo”, „Jal ba, jal ba” i „Ne do dir qi va”, a su tra

„Je li ca Be lo vi} - bla go na rod ne tra di ci je”, „Len ki ne ku va ri ce” i „Mo ji ra to vi”. G. ^.

„Mr. Ste fan Braun” `ur ka Be o grad ski klub „Ste fan Braun” or ga ni zo va }e u no vo sad skom klu bu „Mu zej” na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi sva kog ~e tvrt ka ofi ci jal ne „Mr. Ste fan Braun” `ur ke, a pr va je za ka za na za ve ~e ras. Je din stve na at mos fe ra pre sto ni~ kog klu ba pre se li }e se u “Mu zej”, a za do bar pro vod po bri nu }e se di-xej Vla da. D. J.

Ro man Mi lo {a Se ~uj skog Pro m o c i j a ro m a n a „Emi grant”, auto ra Mi lo {a Se ~uj skog, odr `a }e se da nas u u 19 ~a s o v a klu b u „Tri b i n a mla dih”, pro sto ru Kul tur nog cen tra No v og Sa d a, Ka t o l i~ k a por ta 5. Po red auto ra go vo ri }e Ve ri ca Se ki rar ski, Sla vi {a Pa vlo vi} i Mi le na Mi li ~i}. G. ^.

po klo ni }e bi ti na me we ni de ci iz Si gur ne de~ je ku }e u No vom Sa du. Za ani ma ci ju }e bi ti za du `e ni ~la no vi „Mi ni klu ba“, a po klo ne je obez be dio zre wa nin ski „Bi ser sir“. Q. Na.

Po sno, zdra vo i sku po Za na red nih {est ne de qa, ko li ko }e tra ja ti Bo `i} ni post, su gra |a ni ko ji po ste, za pro se ~an ru ~ak, mo ra }e da iz dvo je pri li~ nu svo tu nov ca. Mar ke ti, pi ja ce i pe ka re snab de li su se po snim pro iz vo di ma, ali ni bo ga ta po nu da ni je pri vu kla su gra |a ne da pa za re ve }e ko li ~i ne. Pre ma re ~i -

re so va wa, ku pu ju uglav nom oni ko ji ina ~e uzi ma ju ove pro iz vo de. Mo `da je ma lo ve }a po tra `wa za bu re ci ma, ali ni {ta zna ~aj noka `e tr gov ki wa u jed noj od no vo sad skih pe ka ra. U svom asor ti ma nu pe ka re nu de i po sne {ta pi }e sa pra zi lu kom, krom pi rom i ku ku ru zom za

naj jef ti ni ja ri bqa pa {te ta ko {ta 60 di na ra. Za mr znu ti ri bqi {ta pi }i i li sto vi sta ju od 140 do 250 di na ra, a za mr znu to po vr }e, ko je se mo `e is ko ri sti ti kao pri log sta je od 90 do 130 di na ra. Od po snih slat ki {a u mar ke ti ma se mo gu na }i go to vi ko la ~i ko ji ko {ta ju od 250 do 400 di na ra za ki lo gram, kao i raz ne vr ste po snog kek sa. Pi ja ce, ko je su bo ga te vo }em i po vr }em, sko ro da su pra zne, a tr gov ci ka `u da im ni po ~e tak po sta ni je do neo za ra du.

ko ji u pro se ku ko {ta oko 200 di na ra, zbog ~e ga se i naj ma we uzi ma. Mo gu se na }i i raz ne vr ste ki se lih sa la ta, pa ta ko za ki lo gram ki se lih kra sta va ca tre ba iz dvo ji ti 250 di na ra, ko li ko ko {ta ju i pa pri ka i sa la ta od {ar ga re pe. [a re na sa la ta i cve kla sta ju 150 di na ra po ki lo gra mu, tur {i ja je 170, a za ki lo gram ki se log ku pu sa tre ba da ti 120 di na ra. [to se ti ~e vo }a, naj jef ti ni je su ja bu ke, ko jih tre nut no ima u iz o bi qu, a wi ho va ce na je 50 di na ra. Ki lo gram ba na na je 60, na ran -

Gla vi ca be log lu ka je od 20 do 30 di na ra, ko li ko ko {ta i jed na pa pri ka, kar fiol sta je 80, a pa ra dajz je 100 di na ra ki lo gram

^i ta o ca na {eg li sta da nas da ru je mo kar ta ma za ovaj do ga |aj. Pr vi ~i ta lac ko ji se ja vi od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e dve kar te za kon cert. A. Va.

Tri bi na o no vi nar stvu

I ove zi me JKP „Grad sko ze le ni lo“ or ga ni zo va }e dva hu ma ni tar na ma sken ba la na kli za li {tu i to 24. de cem bra i 6. ja nu a ra od 16 do 17. 30 sa ti. Ula zni ca }e bi ti igra~ ka ili slat ki{, a

MARKETI, PIJACE I PEKARE DOBRO SNABDEVENI

„Dnev nik” vo di na kon cert Zdrav ka ô li }a Kon cert Zdrav ka ô li }a odr à }e se 24. de cem bra u 20 ~a so va u ve li koj dvo ra ni SPC “Voj vo di na”. Du go o~e ki va ni na stup u No vom Sa du ô la }e odr à ti u sklo pu tur ne je pod na zi vom „Kad po gle da{ me pre ko ra me na”.

dnevnik

ma tr gov ki wa u pe ka ri, iako je po ~eo post, jo{ uvek ne ma ve }eg in te re so va wa za po sna pe ci va. - Od po snih pro iz vo da naj vi {e se pro da ju bu re ci sa krom pi rom, ja bu kom i pra zni, ko ji sta ju 80 di na ra i pu we ni {am pi wo ni ma za 120. Ima mo i po sne ki fle, kao i li sna ta te sta sa vi {wom, ma kom i ja bu kom. Ne ma po seb nog in te -

35 di na ra, a {to se ti ~e po snih slat ki {a su gra |a ni na ovim me sti ma mo gu pa za ri ti ro zen koc ke, vo} ne pi te i ba ja de re za 90 i ko kos ro lat ko ji ko {ta 80 di na ra. I ve li ki mar ke ti na pu ni li su ra fo ve po snom hra nom me |u ko jom pre o vla da va ju ri ba i we ne pre ra |e vi ne. Tu we vi na sta je od 80 do 160 di na ra, sar di ne su 57, a

^ITAOCI PI[U SMS

- îm u|e te na pi ja cu mo è te vi de ti da je pra zna. Po sla ima mo je di no kad sla è mo ro bu na te zga ma. Na da mo se da }e bi ti bo qe za No vu go di nu i Bo ì} - ka è je dan od tr go va ca. Ki lo gram krom pi ra na pi ja ci ko {ta 35 di na ra, {ar ga re pa i ku pus je 40, a cr ni luk 30 di na ra. Za gla vi cu be log lu ka su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je od 20 do 30 di na ra, ko li ko ko {ta i jed na pa pri ka. Kar fiol sta je 80 di na ra, pa ra dajz je 100, a sve ì kra stav ci 180 di na ra ki lo gram. Od po snih na mir ni ca na te zga ma naj sku pqi je pa suq,

xe 90, dok su man da ri ne 85 di na ra. Ce na sve `e ri be u ri bar ni ca ma je do sta vi so ka, a ka ko smo sa zna li su gra |a ni naj vi {e ku pu ju na ko mad. Pre ma re ~i ma tr go va ca, ka ko post bu de od mi cao, na da ju se i ve }em pri ho du. Na ovim me sti ma za ki lo gram {a ra na tre ba iz dvo ji ti 330 di na ra, osli} je 299, a naj jef ti ni ji je to sto lo bik za ko ji tre ba iz dvo ji ti 210 di na ra. Ka da se sve sa be re, za je dan jed no stav ni ji po stan ru ~ak pro se~ na ~e tvo ro ~la na po ro di ca mo ra }e da iz dvo ji i do 1.500 di na ra. N. R. - I. J.

065/47-66-452

Ru pa do ru pe na Ri bqoj pi ja ci Po zdrav di rek to ru „Tr `ni ce” od ku pa ca sa Ri bqe pi ja ce! Ru pe su sve ve }e i pra ve ekvi li bri ste od nas. Obe }a we lu dom ra do va we. 064/5809... * * * Na do ve za la bih se na 065/2204… „Par king ser vis” sta vio ram pu is pred In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci i na pla }u ju par king qu di ma {to do la ze u po se tu bo le sni ci ma! âk i ne de qom. Do kle vi {e! 065/5559... * * * î ni mi se da bi Sr bi bi li sre} ni ji da su ba ri ka de po di gli pre ma Sr bi ji. Ova ko su ime |u dve va tre, sa jed ne stra ne Kfor, a sa dru ge stra ne Sr bi ja. Xa be }e gla ve iz gu bi ti. 062/6067… * * * Za po sle ni u no vo sad skoj O[ „Du {an Ra do vi}” na Kli si „obe le ì li” Dan {ko le 29. no vem bar skra }e nim ~a so vi ma i ne rad nim da nom u pe tak!? Alal ve ra na pri me ru, ima ju de ca i {ta da na u ~e ... 064/6862... * * * Sve do ci smo ka ko sva ko dnev no ko mu nal na po li ci ja mal tre ti ra gra |a ne, pro dav ce i kup ce na uli ci u bli zi ni pi ja ca u No vom

Sa du. Naj ~e {}e smo ne mo} ni po sma tra ~i to ga. Po kre }em an ke tu me |u gra |a ni ma pi ta wem: „[ta bi ste ura di li ka da bi vi de li

da gra |a ni tu ku ko mu nal ca?” S’po {to va wem! 063/5230… * * * Sa sta li se „be }a ri” od de vet de ce ni ja u Vrd ni ku da po de le len te i obe }a we da se vi de na istom me stu za de vet de ce ni ja. A mo gli su u Vla di ili u Skup {ti ni sa pu bli kom (SRS, DSS, NS, SNS...) 063/1449...

* * * @ao mi je, ako me ~i ta lac 063/5278, ni je raz u meo! Ni su kri vi psi, ne go lo kal ne vla sti i do ju ~e ra {wi vla sni ci, za wi ho vu sud bi nu. Od ka da znam za se be - znam i za pse! Od ra stao sam uz wih, one pra ve avli ja ne re. Naj ve }e pri ja te qe! Ali bez pit bu lo va, ko je ka kvih sta for da i dru gih na ka za, ko ji ni ka da ne }e bi ti pri ja te qi ni sa mom se bi, a ka mo li na ma i de ci! O~i to je da ima te ve li ko sr ce i da ni su na pa li ni vas ni va {e de te. S’po {to va wem! 063/5230… * * * Vo leo bih da nam na ~el nik ko mu nal ne po li ci je ili nad le `ni grad ski oci po ka `u oba ve zni za kon ski jav ni kon kurs i uslo ve po ko ji ma su pri ma li i za po {qa va li ka dro ve u ko mu nal nu po li ci ju. Ko li ko je le gi tim no bi lo to za po {qa va we u na ve de nu slu `bu, to li ko je i ja sma tram le gi tim nom! 062/8687... * * * Da qud ska glu post ne ma gra ni ce do ka zu je i za kon ko ji re gu li {e i pla te u zdrav stvu, pa bi se mo gao uze ti kao pri mer rad va tro ga sa ca, da bu du pla }e ni pre ma u~in ku. 061/6461...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak1.decembar2011.

KA]ANI SE @ALILI NA RA^UNE ZA VODU, ALI…

In ka san ti ma ne ve ru ju, a ne }e da o~i ta va ju Skup {tin ski Sa vet za ko mu nal ne de lat no sti odr ào je ju ~e sa sta nak s pred stav ni ci ma JKP „Vo do vod i ka na li za ci j a” sa z van na ini c i j a t i v u od bor ni ka iz Ka }a Ra di vo ja La ki }a. Po vod da se Od bor sa sta ne u „Vo do vo du” su àl be Ka }a na na o~i ta va we vo do me ra i na ~in ka ko se po tro {e na vo da is ka zu je na ra ~u nu ob je di we ne na pla te. Di rek tor „Vo do vo da” Bran ko Bje la jac ka zao je da in ka san ti me se~ no obi la ze do ma }in stva i be le è po tr {wu, dok se La ki} à lio da do po tro {a ~a me se~ no sti ù ra ~u nu za vo du ali ozna ~e ni na ob je di we noj na pla ti „In for ma -

ti ke” kao akon ta ci ja. Tek po sle tri me se ca, na veo je La ki}, pla }a se o~i ta na po tro {e na vo de. Di rek tor Bje lac je ka zao da ne po sto ji mo gu} nost

kao je Bje la jac i ob ja snio da pred u ze }e ima me ha ni zam da pro ve ra va ta~ nost po tro {e ne vo de, uko li ko po tro {a ~i sa mo stal no o~i ta va ju vo do me re.

Skup{tinski Savet za komunalne delatnosti odrào sastanak s predstavnicima JKP „Vodovod i kanalizacija” da se na vo do me ru is ka è ve }a po tro {wa vo de od stvar no po tro {e ne. Na gla sio je da pred u ze }e nu di do ma }in stvi ma da ume sto in ka sa na ta li~ no o~i ta va ju vo do me re i o to mo me se~ no oba ve {ta va ju pred u ze }e. - Na à lost, po tro {a ~i ni su za in te re so va ni za to - re -

Bi lo je re ~i i o iz grad wi ka na li za ci je u Ka }u, ko ja bi tre b a l o da bu d e za v r { e n a 2013. go di ne. Tu in fra struk tu ru „Vo do vod” fi nan si ra o svom tro {ku. Pro je kat se kun dar ne mre `e ra di se po seg men ti ma. Sa da se ra di za de lo ve Ka }a gde do go di ne tre ba da

se gra d i ka n a l i z a c i o n a in fra struk tu ra. Bje la jac je na po me nuo da se ra di pro je kat za ma gi stral ni vod od kra ja Ka }a do sre di ne Bu di sa ve. Re ~e no je da za na se qe Sa do vi ni j e pro b lem na p ra v i t i pro je kat, ali da vi {e od 50 od sto vla sni ka ku }a ima ne re{e n e imo v in s ko prav n e odno s e, {to mo ` e da bu d e problem pri uvo |e wu ka na li za ci je. - Na pra vi }e mo sa mo teh ni~ ko re {e we za ka na li za ci ju i on da od vla sni ka par ce le tra `i ti lo ka cij sku do zvo lu da in fra struk tu ra mo `e da pro |e - is ta kao je Bje la jac. Z. Deli}

\ACI I U ME\USMENAMA NA NASTAVI

Osnov ci ma te sne {ko le U No vom Sa du ima pre tr pa nih osnov nih {ko la, pa se za to se od ro di te qa ~e sto mo è ~u ti da im de ca po ha |a ju na sta vu u me |u sme ni. Dok je za ko n om pred v i | e n o da jed n u {ko lu po ha |a 600-800 de ce, u no vo sad skim je pro sek 1.0001.400. U {ko la ma u ko ji ma se na sta va od vi ja u tri sme ne, ju tar wa po ~i we u 7.30 ili u 8 sa ti, po po dnev na u 14 sa ti, a u me |u sme ni od 12 do 15 su |a ci ni ` ih raz r e d a. Zbog sve g a ovo ga pred log za ko na o osnov no {kol skom obra zo va wu, ko ji usko ro tre ba da bu de usvo jen, ve }i na no vo sad skih {ko la do ~e ka }e ne sprem no. Tim ak tom pred la è se da {ko le ima ju jed no smen ski rad od 8 do 17 ~a so va. S ovom kon sta ta ci jom slo ìo se i ~lan Grad s kog ve } a za d u ` en za obra z o v a w e Ne m a w a Sta r o vi}, ali i is ta kao da grad te ì ka to me da se {ko le pro {i ru ju u skla du s fi nan sij skim mo gu} no sti ma. - Za sa da je ne mo gu }e da se na sta va u svim {ko la ma od vi ja sa mo u pre po dnev noj sme ni, jer ne ma pro sto ra za to. Te ì mo to me, a to po tvr |u je na do grad wa tri osnov ne {ko le: „Ko sta Trif ko vi}”, „Sve to zar Mar ko vi}-To za” i „Do si tej Ob ra do vi}”. U pla nu je iz grad wa jo{ jed n e {ko l e na Kli s i. Izgrad wa no ve {ko le sva ka ko }e olak {a ti rad O[ „Du {an Ra do vi}” na Kli si - re kao je Sta ro vi}

Mar ki ce za kar lo va~ ke |a ke De cem bar ske mar ki ce za kar lo va~ ke sred wo {kol ce i stu den te bi }e jef ti ni je 700 di na ra. Spi sko vi sa ime ni ma |a ka i stu de na ta ko ji ima ju pra vo na ovo re gre si ra we pre vo za na la ze se na ter mi na lu JGSP -a „No vi Sad” na `e le zni~ koj sta ni ci. No vac za re gre si ra we tro {ko ve wi ho vog pre vo za obez be di li su kar lo va~ ka op {ti na i Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we. Z. Ml.

Zim sko spre ma we gra da Me |u na rod ni dan vo lon te ra obe le `i }e se na uli ca ma No vog Sa da kroz ak ci ju ve li kog zim skog spre ma wa. Ak ci ja po ~i we u su bo tu u 14 ~a so va na Tr gu slo bo de. D. J.

Kon cert an sam bla „Vi la” Kon cert tam bu ra {kog or ke stra an sam bla „Vi la„ SKUD-a „@e le zni ~ar”, pod na zi vom „Od Pa non skog do Cr nog mo ra” odr `a }e se su tra u 19.30 ~a so va u sve ~a noj sa li gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Uli ca Zlat ne gre de 4. Na pro gre mu su kom po zi ci je srp skih, ru skih, ru mun skih, ma |ar skih i bu gar skih auto ra, a ulaz je slo bo dan. G. ^.

U novosadskim osnovnim {kolama u proseku ima od 1.000 do 1.400 dece U re ~e noj {ko li |a ci ve} de s e t ak go d i n a po h a | a j u na stavu u tri sme n e, ~a s o v e svakog da na od 11 do 14 ~a so va ima pet ode qe wa. Sto ti nak |a ka zbog gu `ve u {ko li po ha |a na sta vu u {ko la ma s dru ge stra ne ka na la.

Za na red nu go di nu je pla ni ra n a na d o g rad w a jo{ jed n e osnov ne {ko le, a ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je naj ve ro vat ni je }e to bi ti {ko la „Ni ko la Te sla”. - Ve li ka je gu `va i u „Ra do snom de tiw stvu”, ta ko da ve}

od na r ed n e {kol s ke go d i n e o~e ku je mo ve }u gu `vu u osnov nim {ko la ma. Od 2005. po ~i wu da se for mi ra ju li ste ~e ka wa u vr ti }i ma – re kao je Sta rovi}. U {ko li „Ivo Lo la Ri bar” zbog maw ka pro sto ra, na sta va se or ga ni zu je u tri sme ne, ta ko da je rad u sa mo jed noj sme ni ne m o g u } e or g a n i z o v a t i bez nado grad we i pro {i re wa ka pa ci te ta. U ovoj {ko li ka `u da bi tre ba lo da se re {e sta ri pro b le m i, pre ne g o {to se uve du no vi pro pi si. - Pred log za ko na bi }e te {ko ostva riv ka da se uzme u ob zir da {ko la ne ma ne ke od osnov nih uslo va za nor ma lan rad. Pri m er su do t ra j a l e elek tro in sta la ci je i znat no o{te }e na fa sa da. Po treb na je na do grad wa za ko ju smo do bi li do z vo l u, ali, na ` a l ost, ne mamo nov ca za po ~e tak ra do va - is ti ~u u ovoj {ko li sa 830 |a ka. Pro blem bi mo gao da se re {i uko li ko se uve de ka bi net ska na sta va. Me |u tim, ne ma ju svi pri prem ni ka bi net. We ga ima ju {ko le po put „To zi ne”, „Jo `ef Ati la”, „@ar ko Zre wa nin”. Ka da bi sve {ko le ima le pri prem ni ka bi net na sta va bi mo g la da se od v i j a u jed n oj smeni, a ta da bi |a ci me wa li u~i o ni cu sa mo ka da ima ju na sta vu iz fi zi ke, he mi je ili in for ma ti ke. Q. Nato{evi}

KARLOV^ANI NAPRAVILI BAZU PODATAKA NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Kli kom do no vih zna wa ê tvo ri ca vo lon te ra Po kre ta go ra na Voj vo di ne Dra gan Tri {i}, Ivan ô ba ni}, Vla di mir Bu da li} i Bo ris Bre `wak iz Srem skih Kar lo va ca auto ri su pro jek ta „Obra zo va we na dla nu” ko ji su fi nan si ra Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu, a ko ji se sa sto ji od on-lajn ba ze po da ta ka ne vla di nih or ga ni za ci ja, ~i ja de lat nost je ne for mal no obra zo va we. Ovim pro jek tom oni è le da una pre de in for mi sa nost mla dih i jav no sti o po sto ja wu ne vla di nih or ga ni za ci ja, ko je se ba ve ne for mal nim obra zo va wem i wi ho vim pro gra mi ma. Mla di }i su for mi ra li je din -

stve nu elek tron sku ba zu po da ta ka NVO sa te ri to ri je Voj vo di ne, ko ja sa dr ì in for ma ci je o tim or ga ni za ci ja ma, opis wi ho vih ak tu el nih edu ka tiv nih pro gra ma, kao i apli ka ci je za u~e {}e u wi ma, do ko je se do la zi pre ko saj ta www.klik na pred.com. Ka ko ka ù, na pra vi li su si stem u kom sva ka or ga ni za ci ja sa ma kre i ra svoj pro fil, ko ji na kon pro ve re ve ro do stoj no sti po sta je vi dqiv u ba zi. Or ga ni za ci je mo gu sa me i da aù ri ra ju po dat ke, po sta vqa ju na ja ve, oba ve {te wa, po zi ve na do ga |a je, apli ka ci o ne fo ru mla re i de fi ni {u kqu~ ne re ~u po ko ji ma }e ko ri sni ci pre tra ì va ti sa -

dr à je. Po se ti o ci saj ta www.klik na pred.com ima ju mo gu} nost za na pred nu pre tra gu pro gra ma po kri te ri ju mi ma na zi va or ga ni za ci je, obla sti ko jom se ba vi, vre me nu de {a va wa, pre u zmu i po pu ne apli ka ci o ne for mu la re, osta ve ko men tar i uti ske ko ri {}e wem po pu lar ne dru {tve ne mre è Fej sbuk. Ba za }e bi ti traj no u upo tre bi, jer je di zaj ni ra na kao teh ni~ ki sa mo o dr ì vo re {e we. Auto ri pro jek ta po zi va ju voj v o | an s ke or g a n i z a c i j e da po sta nu ~la no vi saj ta i is ko ri ste po voq no sti ko je on pru à. U~la we we i ko ri {}e we je bes plat no. Z. Ml.

OD DANAS U KARLOVCIMA

SUTRA U DOMU U VETERNIKU

Na po klon ko bi la za te ra pij sko ja ha we Ve ter ni~ ki Dom za de cu i omla di nu ome te ne u raz vo ju su tra }e na po klon do bi ti ka sa~ ku ko bi lu ko ja }e u ve li koj me r i po m o } i {ti } e n i c i m a ove usta no ve, jer je do ka za no da je ja ha we kao te ra pi ja vi {e stru ko ko ri sno. Ko bi la ne ma~ kog po re kla, „Bi ter feld bej bi”, do sa da je bi la u vla sni {tvu no vo sad skog dok to ra Sr be A. Pe tro va, spe ci ja li ste oral ne hi rur gi je ko ji se go d i n a m a ba v i ko w ar s tvom kao ho bi jem. - Ko bi la ko ju po kla wam Do mu sko ro je do bi la tri `dre be ta, a ka ko ima 18 go di na, od -

PRODAJA ULAZNICA ZA EGZIT PO^IWE 16. DECEMBRA

Za naj br `e ce na 4.490 di na ra Pro da ja ula zni ca za mu zi~ ki fe sti val Eg zit, tri na e sti po re du, po ~i we 16. de cem bra, a oni ko ji se to ga da na bu du naj br `e ulo go va li na sajt gig stix.com mo }i }e da ku pe mak si mal no ~e ti ri ula zni ce po ce ni od 4.490 di na ra, odnsno uz 60 od sto po pu sta. Ka k o sto j i na in t er n et stra ni ci fe sti va la, pro da ja po ~i we u pe tak, 16. de cem bra, ta~ no u pod ne, a ula zni ce }e

Sa vet za pri vre du Grad skog od b o r a Srp s ke na p red n e stran ke pi ta od go va ra ju }e in spek ci je i in sti tu ci je ka ko je mo gu }e da se usred {i reg cen tra, u [kol skoj uli ci i na Tr gu Ko men skog, i da qe ra de re kon struk ci je ove dve uli ce, iako je rok za ra do ve na ras ko pa va wu po vr {i na jav ne na me ne za vr {en 15. no vem bra. Na pred wa ci se u sa op {te wu pi ta ju da li je Grad ska upra va za sa o bra }aj i pu te ve odo bri la iz vo |a ~i ma da ras ko pa va ju

ina ~e sle pu [kol sku uli cu i na taj na ~in kom plet no blo ki ra ju pro hod nost. ^i w e n i c a je da je je d i n i izlaz iz [kol ske uli ce i Tr ga Ko men skog, ras kr sni ca sa ulicom Da ni la Ki {a, ko ja je sa da za tvo re na i ras ko pa na, na sta vqa ju iz SNS-a i pi ta ju ka ko bi tu pri te kla u po mo} ko l a hit n e po m o } i ili va troga sna slu `ba u slu ~a ju ne ke ne sre }e, po go to vo jer se tu na la ze vr ti} i {ko le. A. L.

VESTI „Ima gi na ri jum Pa vla Si mi }a” Stru~ no tu ma ~e we pod na zi vom „Gra fi~ ke teh ni ke kroz Ima gi na ri jum Pa vla Si mi }a” autor ke iz lo `be i pra te }eg ka t a l o g a Mi l e n e Vr b a { ki odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da se upo zna ju sa zbir kom za pad no e vrop ske gra fi ke ko ju je sa ku pio srp ski sli kar Pa vle Si mi}. A. Va.

Obu ka saj ber pi o ni ra

Pre ma tom ugo vo ru, `i te qi Kar l o v a c a u slu ~ a j u da im bli `wi umru kod ku }e, tre ba da po zo vu Za vod za hit nu me di cin sku po mo} na broj 94, oda kle }e de `ur ni le kar, iz gru pe od 32 dok to ra ko ji su pri hva ti li da oba vqa ju taj po sao, do }i da utvr di vre me i uzrok smr ti, te iz da po tvr du. Ove uslu ge pla }a }e se nov cem iz op {tin skog bu xe ta i to 2. 000 di na ra po slu ~a ju. Za vod je du -

Obu ka sred wo {ko la ca o vr sta m a elek t ron s kog na s i q a odr `a }e se od 3. do 6. de cem bra, u „Bal k a n i d ei”, Uli c a We g o { e v a 3. Ak c i j a je deo pro jek ta „Saj ber pi o ni ri”ko ju or ga ni zu je po me nu ta gru pa. Na k on we, to k om de c em b ra odr `a }e se i dve ra di o ni ce u no v o s ad s kim sred w im {ko lama. Pri ja ve se pri ma ju do 29. no vem bra, na mejl bal ka ni de a@yahoo.com, gde tre ba po sla -

`an da do 10. u me se cu do sta vi op {ti ni fak tu re za oba vqe ne pre gle de i iz da te po tvr de o smr ti sa spi skom umr lih iz pret hod nog me se ca, na osno vu ko jih }e lo kal na sa mo u pra va pla ti ti uslu ge. Za vod za hit nu me di cin sku po mo} bi }e na ras po la ga wu 24 ~a sa za po slo ve utvr |i va wa vre me na i uzro ka smr ti, te iz da va wa po tvr da. Z. Ml.

ko {ta ti 4.490 di na ra i broj je ogra n i ~ en. Na r ed n a pro m o tiv na ce na ~e tvo ro dnev ne ula zni ce je 6.990 di na ra, a re dov na ce na je 10.990 di na ra. Eg zit }e se sle de }e go di ne odr `a ti od 12. do 15. ju la na do bro po zna toj lo ka ci ji - Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na ofi ci jel noj in ter net stra ni ci fe sti va la www.exit fest.org J. Z.

SNS: Ras ko pa li ulicu i pro bi li rok

Po tvr du o smr ti pi {u le ka ri Hit ne Utvr |i va we vre me na i uzro ka smr ti umr lih iz van zdrav stve nih usta no va i iz da va we po tvr da o smr ti u Srem skim Kar lov ci ma od da nas je i zva ni~ no u nad le `no sti no vo sad skog Za vo da za hit nu me di cin sku po mo}. Ugo vor o to me, ko ji su pot pi sa li pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi} i di rek tor Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} dr Ne nad Arac ki, da nas stu pa na sna gu.

lu ~io sam da je vi {e ne dr `im kod se be ve} da je po klo nim oni ma ko ji ma }e slu `i ti na pra v i na ~ in. Hi p o t e r a p i j a, od n o s no te r a p ij s ko ja h a w e, po ka za la se kao iz u zet no uspe {na me to da le ~e wa, a pro me ne su vi dqi ve ve} na kon de set do pet na est se an si - ob ja {wa va dok tor Pe trov i do da je da u ~i ta voj ter pi ji ni je sa mo ja ha we va `no, ve} i bi o e ner gi ja ko ja se raz me wu je iz me |u ko wa i de te ta. Ko b i l a }e ve t er n i~ k om Domu bi ti pre da ta su tra, u 12 ~a so va. J. Z.

ti ime, pre zi me, kon takt te le fon, raz red i {ko lu. U~e sni ci ma je oprav da no od su stvo iz {ko l e. Pro j e k at fi n an s ira Grad, u okvi ru lo kal nog ak ci o nog pla na za mla de. A. J.

Ope ra u Kul tur nom cen tru Ko mi~ na mi to lo {ka ope ra u jed nom ~i nu „Le pa Ga la tea” odr `a }e se su tra u 20 ~a so va u ve li koj sa li Kul tur nog cen tra, Ka to li~ ka por ta 5. Ula zni ce po ce ni od 400 di na ra mo gu se ku pi ti na bla gaj ni Kul tur nog cen tra od 18 do 21 ~as. A. Va.

Pro mo ci ja kwi ge Te o fi la Pan ~i }a Pro mo ci ja kwi ge „Sta ni ca fan t om s kih vo z o v a”, auto r a Te o fi la Pan ~i }a, odr `a }e se su t ra u 19 ~a s o v a u klu b u „Tribi n a mla d ih” u Kul turnom cen t ru No v og Sa d a, Ka t o l i~ka por t a 5. Po r ed auto ra go vo ri }e Vla di sla va Gor di}-Pet ko vi} i Zdrav ko Pe tro vi}. G. ^.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak1.decembar2011.

c m y

УЧЕ НИ ЦИ ТЕХ НИЧ КЕ ШКО ЛЕ НЕ БЕ ЖЕ С ГРА ЂАН СКОГ ВАС ПИ ТА ЊА

На ста ва бли жа жи во ту

Све ча ност у шко ли у Кру шчи ци

ПР ВИ УЏ БЕ НИК НА ЧЕ ШКОМ ПО СЛЕ СКО РО ПО ЛА ВЕ КА

Ма тер њи је зик од пр вог раз ре да

КРУ ШЧИ ЦА: У основној школи „Сава Мунћан” у Крушчици представљен је уџбеник чешког језика са елементима националне културе, намењен ученицима првог разреда, за факултативни предмет. Ово је први уџбеник чешког језика штампан у Србији после скоро педесет година. Аутори овог уџбеника су Валентина Симиџија Хоц и академски сликар Тереза Стаменковић. Уџбеник је верификован од свих потребних институција и деца су га већ добила на коришћење. Урађен је у складу са планом и програмом за наставу језика који се тек учи, а илустрован је по узору на традиционалне српске и чешке илустрације. Свечаности поводом промоције присуствовали су амбасадор Републике Чешке у Београду Хана Хубачкова, конзул Валерија Фулова, заменик покрајинског секретара за образовање Бранимир Андрић, председник скупштине општине Бела Црква Шиман Ировић, директор Техничке школе „Сава Мунћан“ Жељко

Стаменковић, чланови Националног савета, наставници, учитељи и родитељи. Амбасадор Хана Хубачкова изразила је лично задовољство што ће поред курса чешког језика који организује Република Чешка деца моћи да овај језик уче у редовној настави. Бранимир Андрић је истакао да Покрајински секретаријат за образовање већ дуже време ради на афирмацији програма који омогућавају наставу на језицима националних мањина, и похвалио ауторе првог уџбеника за изучавање чешког језика у Србији. Председник белоцркванске скупштине Шиман Ировић посебно је био поносан на овај пројекат, пре свега зато што је и сам Чех, што је некада био ученик ове школе, а и данас његов најстарији син припада првој генерацији ученика која ће Чешки језик учити у овој школи после скоро пола века. Ученици школе „Сава Мунћан” су извели кратак програм рецитујући и певајући на српском и чешком језику. М. Ви то ми ров

БЕ ЛА ЦР КВА: Грађанско васпитање уведено је у основне и средње школе пре десетак година, и многи су га схватили као пандан верској настави. Већина школа користи овај предмет само да допуни фонд часова наставницима и професорима, без обзира на то који факултет су завршили и да ли имају личног афинитета према овом изузетно занимљивом предмету. Не чуди зато што предмет деци није интересантан па неретко беже са тих часова. Да све то не мора бити тако, и да се може испунити основна функција овог предмета, припрема за неки реалан живот, показали су ове године ученици Техничке школе „Сава Мунћан”. Са профе сором Зораном Станковићем ученици другог разреда ове школе засадили су пет садница бора у школском дворишту. Станковић је објаснио да се на овај начин деца на практичном примеру уче како се чува околина у којој живе. Ученици су посадили саднице, а сада их на свака два дана заливају, како би се примиле. У протекла три месеца посетили су станицу полиције у Белој Цркви, председника белоцркванске општинске скупштине

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: scena „Pera Dobrinovi}” drama „Ujkin san” (19.30) Po zo ri {te mla dih: mala sala „Crvenkapa” (17) No vo sad sko po zo ri {te: „A ko }e vratiti bicikl?” (19)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10,14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16, 22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili „ (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15,17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Pqa~ka s vrha” (18.10), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.15, 22.25), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.45, 14, 15.40, 16.30, 17.10, 18.15, 18.45), „Elita ubica” (20.25, 22.45), „Formula uspeha” (20.05, 22.40)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: La na Zec, Liu Ve ik su, Je le na Pro da no vi} i Da li bor ka Jev ti} iz Novog Sada, Ta ma ra [an do rov iz Petrovaradina, Qi qa na Di mi tri je vi} - Sa mac iz @abqa, Dra ga na Va si qe vi} iz Futoga, Kri sti na Ko va ~e vi} i Gor da na Mi qe {i} iz In|ije, Ag ne{ Po qak iz Ba~kog Gradi{ta, Jo va na @ut ko vi} i Sa wa Pej ~i} iz Ba~ke Palanke, An drea Roj ka iz Ba~kog Petrovca i Ve sna Za hor co va iz Pivnica, DEÂKE: Iva na Svor can, Mir ja na Mar ti no vi}, Bi qa na Bo ri} i Je le na Cvi je ti }a nin iz Novog Sada, Iva na Ra di vo je vi} iz Golubinaca, Iva na Ge gen ba u er iz Petrovaradina, Usni ja Avra mo vi} iz Veternika, Mi re la Man di}, Snje à na Bla nu {a i Na ta {a Maj ki} iz Temerina, Ma ri ja na Stan ko vi} iz @abqa i Ma ja Be le vi} - Mak si} i Qi qa na Ka ra no vi} iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Katalin \or|a Pavlovi} (1944) u 12.45 ~asova i Nade`da Vasilija Bogojevi} (1930) u 13.30 ~asova. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Du{an Mirka Ze~evi} (1946) u 13 ~asova.

ни Бачки Петровац. Ученици су се представили радовима о животу Руса и Чеха у Белој Цркви, и

При пре ме за ре а лан жи вот

бро примљени и где су ученици могли да виде како функционишу неке установе важне за живот њиховог града. Ученици Никола Ђорђевић и Душан Ивановић учествовали су на конкурсу под називом „Поштуј различите” који је организовала невладина организација ЦЕТИМ у Бачком Маглићу у општи-

стекли једно интересантно искуство. План је да у овој школској години ученици Техничке школе посете и неке друге институције у граду, да учествују на што више конкурса, а жеља им је да оду до Београда и по сете Републичку скупштину, ако успеју да прикупе средства потребна за пут. М. Ви то ми ровs

Боље осветљење око пијаце

БЕЛА ЦРКВА: Постављањем три канделабера на аутобуској станици у Белој Цркви, завршиће се радови на осветљавању овог дела града, а адекватно осветљење добиће и аутобуска станица, будући нови паркинг простор и главна градска улица. До сада је осветљење урађено на пијаци и у улици Јована Поповића, па је овај терен на којем се налази градска пијаца, Дом здравља и две средње школе, најзад добио адекватно осветљење. Радови на осветљењу финансирају се из средстава општинског буџета, а ова последња инвестиција вредна је 350 хиљада динара. М. В.

Концерт класичне музике НОВИ БЕЧЕЈ: Дом култуте општине Нови Бечеј, организује вечерас коцерт класичне музике Групе „Voyage“, коју сачињавају Ива Угричић-флаута и Ана Братељевић - харфа. Концерт ће се одражати у Галерији Тиске академије акварела, почеће у 19 сати, а улаз је слободан. М. К.

Шимана Ировића, Историјски архив и Музеј, где су како је Станковић нагласио изузетно до-

Пијаца у Белој Цркви

Помоћ за лечење

АПАТИН: Савет Месне заједнице је донео одлуку да помогне са 100.000 динара за операцију залисака дечаку Николи Мајсторовићу из Свилојева. Иста сума извојена је и за Немању Вукелића, ученика из Апатина, којем је након рањавања пиштољем неопходна рехабилизација. Чланови Савеза прихватили су захтев ОШ „Жарко Зрењанин“ у Апатину да се за санацију санитарних чворова и за канализацију у школи издвоји 656.000 динара, као и 855.000 за адаптацију теретане и санитарних чворова у КК „Панонија“ Апатин. Такође је подржан и предлог да се за девет породица у стању социјалне помоћи издвоје средства за прикључење на водоводну мрежу у Ромском насељу. Поменута средства биће издојена из средстава прикупљених од самодоприноса од три одсто. Чланови Савета информисани су о завршној фази изградње фекалне канализације која, како се очекује, треба да буде завршена до марта наредне године, с обзиром на то да је преостао само мањи део на рубном делу града који треба да се уради. На седници је за новог члана Савета именована Милена Бабић коју је предложио СПС. Ј. П.

Карате за младе с хендикепом ЗРЕЊАНИН: Карате клуб „Зрењанин” биће организатор трећег по реду такмичења у каратеу за особе са сметњама у развоју, које ће се одржати 3. децембра, са почетком од 17 часова, у новој Медицинској школи. Поред такмичара са хендикепом из Србије, очекује се долазак представника из Хрватске и Босне и Херцеговине. Генерални покровитељ такмичења је компанија „Агрожив”, а партнер у организацији је Спортски клуб за децу и омладину са посебним потребама „Хенди спорт” из Зрењанина. Ж. Б.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik НАКОН ИЗЛИВАЊА ОТПАДНИХ ВОДА ИЗ ТАЛОЖНИХ КАСЕТА У ЦРВЕНКИ

Руководство шећеране обећава надокнаду штете ЦРВЕНКА: Трећи дан, након што су се излиле отпадне воде из таложних касета Фабрике шећера „Црвенка“ у насељу Колонија шећеране, око 70 мештана овог дела Црвенке и даље борави ван својих домова. Још увек се не зна када ће они моћи да се врате у своје станове, тако да је у току проналажење најбољег решења за њихов привремени смештај у наредном периоду. Руководство црвеначке шећеране је обе-

- Према неким грубим проценама, становници шећеранског насеља још месец дана неће моћи да се врате у своје станове и то наравно, ако анализа узорка изливеног муља дају добре резултате односно, ако покажу да није билио никаквих штетних материја – нагласио је Буквић. Начелник Одељења за ванредне ситуације Сомбор Предраг Ракоњац је рекао да су резултати анализе воде, које је урадио Завода за јав-

~etvrtak1.decembar2011.

УСПОРЕНИ РАДОВИ НА ОБИЛАЗНИЦИ ОКО СУБОТИЦЕ

Само тридесетак радника на ипсилон краку

СУБОТИЦА: Радови на изградњи обилазнице око Суботице, познатије као „ипсилон крак” неће бити завршени можда ни до маја наредне године. У „Коридорима Србије” кажу да су знатно успорени у односу на предвиђену динамику. - Тек када сагледамо све узроке који су до тога довели моћи ћемо да прецизирамо нове реалне рокове завршетка изградње такозваног ипсилон крака. Од укупне дужине, 22,3 километра, радни фронт је до сада отворен у дужини од нешто више од 11 километара, а радове на овом делу коридора изводи предузеће „Боровица Транспорт” из Руме. У претходном периоду завршено је измештање шест далековода, што је у једном тренутку такође довело до успоравања радова на траси. Сада је у завршној фази изградња великог насипа од леса на деветом у дужини од 450 метара, у који ће укупно бити уграђено 100 хиљада кубика леса - каже Сања Ста-

Извођач радова на ипсилон краку је „Боровица транспорт” у Руми

врић из „Коридора Србије”, задужена за односе с јавношћу. Сада се ради на три моста од укупно пет. На мосту на деветом километру врши се скидање оплате

са лежишних греда и армира се пешачка стаза. У погону у Новом Саду производе се носачи за мост који се налази на десетом километру, те ће у наредном периоду бити оба-

вљена монтажа. За мост на 19,6 километара раде се шипови, ту недостају још два комада шипова, док је на мосту који се налази у непосредној близини, на километражи 19,269 побијено осам шипова и очекује се наставак радова. - На ова три градилишта запослено је око 30-ак радника, што је свакако недовољно и очекујемо да ће се тај број ангажоване радне снаге и механизације повећати чим се заврше радови на најсложенијој деоници између Хоргоша и Новог Сада, јер се радови још увек изводе у дужини од четири километра на аутопуту између Фекетића и Србобрана, где ће у најскорије време бити завршен мост преко Великог канала и мост преко железничке пруге, као и високи насип између та два моста. Уколико временске прилике то буду дозволиле и на ипсилон краку би затим требало да дође до отварања више нових радних тачака - објаснила је Сања Ставрић. С. Иршевић

ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ УРУЧИО КЉУЧЕВЕ ИЗБЕГЛИЦАМА

Кров над главом за 36 породица

Место где је муљ пробио насип

ћало становницима овог насеља да ће сносити трошкове настале штете, али и трошкове привременог смештаја. Заменик директора шећеране Милан Петровић је истакао да менаџмент фабрике не бежи од одговорности због настале штете, која се десила услед попуштања земљаног насипа, када се излило више од 50 хиљада кубних метара отпадних вода из таложних касета шећеране. Иначе, највероватнији узрочник због којег је пробијен насип, су лисице, које су на том месту прокопале рупе. - Организовали смо чишћење насеља у две фазе, грубо и детаљно. Након тога ће уследити дезинфекција. Тренутно је око 30 људи ангажовано на тим пословима. Што се тиче штете на самим објектима, покушаћемо да је санирамо кроз уговор са извођачем радова који ће извршити санацију, а потом ћемо појединачно надокнадити штету на покретним стварима као што су намештај, кућни апарати, аутомобили и остало – подвукао је Петровић. Председник општине Кула Светозар Буквић је рекао да је Комисија за процену штете обавила свој део посла и пописала насталу штету, али није желео да каже о којој је суми реч.

но здравље Сомбор, потврдиле да је вода у насељу безбедна по здравље људи. Када је реч о процени штете, Ракоњац каже да би у овом тренутку требало да се избегне конкретна финансијска процена. - Договорили смо се да сви оштећени, у сарадњи са комисијом, таксативно наброје све што је уништено у поплави, а сада је основни циљ да обезбедимо људима смештај - казао је Ракоњац. Са друге стране, Председник Еколошког покрета Врбас Ратко Ђурђрвац сматра да је изливање воде и муља из таложних касета црвеначке шећеране еколошка катастрофа са дугорочним последицама. - Такозвана бела земља, која се налази у таложним касетама, садржи изузетно високе, па самим тим штетне концентрације калцијума, које ће штетити земљишту где су се излиле. Такође, недопустиве су изјаве надлежних да су за пробијање насипа криве лисичје рупе. Испашће да су криви ловци, јер нису ловили лисице. Откуд уопште сада та прича, осим ако одговорни нису и пре акцидента знали да је насип оштећен – наглашава Ђурђевац и додаје да би сви они који су одговорни за ову несрећу, требало да сносе прекршајне и кривичне последице. М. Кековић

ИРИГ: У Иригу, у кући породице Јовановић, јуче је председник Владе Војводине др Бојан Пајтић уручио уговоре, којима је решен стамбени проблем 36 породица избеглих и прогнаних на територију Војводине. -Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима, закључио је уговоре о откупу још 36 кућа за избегличке породице у Војводини. Половина од тог броја, односно 18 кућа, откупљено је за потребе избегличких породица на подручју Сремске Митровице, а у оквиру овог програма, кров над главом добило је још шест породица на подручју Беочина, пет у Иригу, по две у Жабљу и Житишту, те по једна породица у Врбасу, Инђији и Новом Бечеју – казао је директор Фонда Радомир Кукобат. Програм откупа ових 36 кућа Фонд је реализовао у сарадњи са београдском канцеларијом Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), а за реализацију пројекта је обезбеђено 36,5 милиона динара. Осим средстава за

БЕЧЕЈ ЈУЧЕ БИО ДОМАЋИН УСПЕЛОГ ПРЕДАВАЊА

Инклузија као изазов

БЕЧЕЈ: Судећи по јучера- инклузији, потом је просветна шњем скупу у бечејској Градској саветница Школске управе Нови кући, неке вишегодишње диле- Сад Соња Миладиновић изнеме везане за инклузију у бечеј- ла досадашња искуства у спроској општини, па и читавој Вој- вођењу инклузивног образоваводини, су разрешене. Инклузи- ња, а онда су представнице реја није обавеза или привилегија сорног министарства Борислапојединаца или одређених организованих групација, већ је важно знати да смо сви у инклузији. Управо из тог разлога, подршка је битан фактор у реализацији спровођења инклузије, с циљем да је толико ојачамо да се временом укине, односно да особа којој је подршка пружена, може несметано да се укључи у све токове живота. Ово је срж јучерашњег саветовања по имену „Инклузија као изазов“. Председник општине Бечеј Петер Кнези је истакао задовољство што је њему и његовим суграђа- Са јучерашњег саветовања у Бечеју нима пружена могућност да, ва Максимовић и Сања Милокроз реализацију бројних проје- радовић презентирале ДИЛС ката, изнађу начин како да спро- пројектне линије „Оснаживање воде инклузију у сопственој сре- школа за инклузивно образовадини. Потом су учеснике саве- ње“. О досадашњем искуству Оптовања поздравили заменик покрајинског секретаријата за штинске интересорне комисије образовање др Золтан Јегеш и говорила је председник Маргау име Школске управе Нови Сад рита Берчек, а координаторка Међусекторског савета ЛПА за Петар Виђикант. Консултант за инклузивно децу општине Бечеј Изабела образовање у Србији при Мини- Шормаз и чланица Тима деце и старству просвете и науке Ми- младих Кристина Марјанац лена Јеротијевић је говорила о представиле су резултате у про-

цесу имплементације инклузивног образовања у ЛПА за децу општине Бечеј. У другом делу јучерашњег скупа, обављена је презентација ДИЛС пројеката две бечејске школе. Педагог ОШ „Шаму Ми-

хаљ“ Кристина Бањац представила је пројекат „И од себе и од школе хоћу више, хоћу боље!“, а директор ОШ „Здравко Гложански“ Душан Захар пројекат по имену „Инклузивно – ексклузивни“. Најзад, директорка новосадске ШОСО „Милан Петровић“ мр Славица Марковић говорила је о улози стручњака кључних профила у пружању додатне подршке деци са сметњама у развоју у типичним школама. В. Јанков

откуп кућа, свим корисницима овог програма биће обезбеђен и додатни пакет помоћи у грађевинском материјалу, намештају, алату и осталој опреми за домаћинство, у складу са потребама самих корисника. -Велико ми је задовољство када видим да се проблеми најугроженијих решавају на овај начин. Готово 800 породица са територије целе Војводине је до сада добило кров над главом. Сва деца имају права да под истим условима одрастају, а сви људи да имају свој кров над гла- Свечано уручени кључеви вом. Свима који желе да живе у лић, Милана Радановића и НеВојводини пружићемо исту прили- венке Миљуш. ку и желимо да пошаљемо да су сви -У Војводини смо од 1995. годикоји живе у Војводини Војвођани не и више и не знамо где смо живебез обзира одакле су дошли – казао ли. За ових 15 година за кирију смо је председник Пајтић. дали толико новца, да смо могли Овом приликом, куће у Иригу су нову кућу да направимо. Захваљудобиле породице Бранка Јовано- јући општини Ириг и Фонду, добивића, Золике Бакаиа, Драге Ра- ли смо ову кућу од 60 квадрата и веМУКЕ УЧЕНИКА И ПРОСВЕТАРА У СТАЈИЋЕВУ

Школа без грејања

СТАЈИЋЕВО: Један од основних проблема са којим се суочава Основна школа „Свети Сава” у Стајићеву, коју похађа око 180 ђака, јесте дотрајао систем грејања. Котлови у том систему стари су више од тридесет година, а стручњаци Техничког факултета закључили су да поправке више практично и не може бити. Заменик градоначелника Зрењанина Горан Каурић, приликом обиласка ове сеоске школе, обећао је да ће локална самоуправа учинити све да обезбеди новац како би током зимског распуста био замењен котао. Директорка школе Љиљана Ристовски казала је да ће се, уколико се нешто не предузме, установа наћи у незавидној ситуацији и да деца неће моћи да похађају наставу због хладних учионица. - Врло нам је важно да се проблем са дотрајалим котловима реши. Пара је мало, а много је тога што би се овде морало урадити. Сусрећемо се и са недостатком простора, па немамо кабинете за поједине наставне предмете - рекла је Ристовски, и напоменула да је зграда у којој је смештена школа стара безмало девет деценија, што се и види по зидовима и дрвенарији. Фискултурна сала је веома мала и неадекватна је за извођење наставе. На згради школе раније је реконструисан само кров, а других, већих радова одавно није било. Ж. Б.

лику окућницу, у којој ће бити места и за башту и за проширење куће. Ово нам свима много значи јер смо смиренији, а и дете може да се посвети школи и друговима – прича Срећко Јовановић, чија је петочлана породица имала среће да у овом кругу реши стамбени проблем. Ј. Антић

ИЗБОРИ У БЕЧЕЈСКИМ МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА ЈОШ НИСУ ЗАВРШЕНИ

На два места поново БЕЧЕЈ: Имајући у виду да је на прошлим изборима за чланове Савета месних заједница 2007. године излазност била нешто преко 15 одсто, онда је недељних 20,3 процената сасвим задовољавајуће. Укупно 6.988 житеља у шест месних заједница бечејске општине искористило је бирачко право. Али, још увек нема званичних резултата недељних избора, пошто ће се на два места избори поновити 4. децембра. - На бирачком месту број 20 у Трећој месној заједници наводно су уочене неке неправилности, а на бирачком месту 33 у Бачком Петровом Селу су два кандидата с истим бројем гласова другопласирана, па се морају извршити допунски избори - рекао је на прес конференцији председник Скупштине општине Бечеј Душан Јовановић. - Иако још увек није све званично готово, прилика је ово да се захвалим суграђанима који су искористили своје бирачко право и одазвали се позиву за изборе чланова Савета месних заједница. Нагласио бих да су то волонтерске функције, а како нови Закон о комуналној делатности многе ингеренције преноси месним заједницама биће итекако доста обавеза новим члановима савета. По незваничним извештајима, највећа излазност (37,82 одсто) била је у месној заједници Милешево, затим следе Бачко Гради-

ште (23,19), Бачко Петрово Село (22,97), а у три бечејске месне заједнице најактивнији су били житељи Треће месне заједнице (20,02), онда Прве (19,56) и Друге (18,30). Ваља додати да се на бирачким листама нашло скоро 350 кандидата, а изабрана су 82 члана у шест Савета. Овога пута се није гласало у Пољаници и Радичевићу, пошто су код њих актуелни избори одржани 2009. године. - Иако ово нису били страначки избори, већ су грађани предлагали и бирали чланове Савета, могу да изразим задовољство да је, чак, 53 кандидата које је подржала наша странка оверило мандате. Надамо се да је то потврда да суграђани подржавају начин рада наше странке - додао је председник ОО ДС Бечеј Будислав Медурић. В. Јанков

ekOLOGiJA

~etvrtak1.decembar2011.

LA BO RA TO RI JA NA TEH NO LO [KOM FA KUL TE TU U NO VOM SA DU

Pla sti~ ne ke se pod lu pom Na Teh no lo {kom fa kul te tu u No vom Sa du po ~e la je da ra di la bo ra to ri ja za am ba la ù i pa ko va we u ko joj se do ka zu je raz gra di vo sti pla sti~ nih ke sa u skla du sa Pra vil ni kom o teh ni~ kim i dru gim zah te vi ma za pla sti~ ne ke se. Opre ma we la bo ra to ri je ko {ta lo je 13 mi li o na di na ra, a sred stva je obez be dio Fond za za {ti tu ì vot ne sre di ne. Mi ni star ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} re kao je pri li kom obi la ska da tom la bo ra to ri jom Sr bi ja uvo di si stem ski na ~in kon tro le am ba la è ko ja op te re }u je okru -

`e we i traj no za ga |u je `i vot nu sre di nu. - Za vr {i li smo ve li ki po sao ko ji smo na ja vi li pre go di nu da na, a to je re {a va we pro ble ma s

UDRU @E WE GRA\ANA „KOM [I JA” U PE TRO VA RA DINU MI SLI I RA DI ZE LE NO

Po ot pad do la ze na ku} nu adre su

Elek tron ski i elek tri~ ni ot pad spa da ju me |u naj ve }e za ga |i va ~e `i vot ne sre di ne, zbog ~e ga stru~ wa ci sve ~e {}e uka zu ju na

zna ~aj pra vil nog od la ga wa ovih is ko ri {}e nih ure |a ja. Iako su ih go di na ma No vo sa |a ni ba ca li na grad sku ili di vqe de po ni je, Udru `e we gra |a na „Kom {i ja”u Pe tro va ra dinu omo gu }i lo im je da sa ve -

ko ji zo vu zbog elek tron skog i elek tri~ nog ot pa da. - Ot pad sa ku pqa mo bes plat no, ta ko {to nas gra |a ni po zo vu i mi od la zi mo na wi ho vu adre su. Ovo je za sta ri je No vo sa |a ne ide al no re {e we, jer su re ci mo, te le vi zo ri ili {po re ti te {ki, a mi im to bes plat no no si mo sa spra to va - ka è Jo vi ~i}. Udru è we „Kom {i ja“ pri ku pqa i dru ge vr ste eko lo {ki {tet nog ot pa da, u ko ji spa da ju: ra svet na te la, ba te ri je, pro tiv po àr ni apa ra ti i si ste mi, me di cin ska opre ma, ka blo vi i elek tro opre ma, pla sti ka, pa pir, gu ma, kao i me tal ni ot pad, a da bi po kret ni kon tej ner do {ao na adre su po treb no je da se No vo sa |a ni pri ja ve na broj te le fo na 064/310-1315. Jo vi ~i} je na ja vio i ne ko li ko ak ci ja ko je }e or ga ni zo va ti u {ko la ma. Pre ma we go vim re ~i ma za ne ko li ko da na po ~e }e sa

Pored elektronskog i elektri~nog otpada, ovo udruèwe u Novom Sadu prikupqa i druge vrste ekolo{ki {tetnog otpada, poput sijalica, baterija, protivpoàrnih aparata, kablova… sno vo de ra ~u na o zdra voj sre di ni. Na i me, kroz ak ci je „Ne ba caj - re ci kli raj”, „Od de po ni je do ga le ri je” i „Do bar kom {i ja”, ovo udru è we sva kog me se ca sa ku pi oko pet to na ot pa da i od ve ze ga u sa bir no-se lek tiv ni cen tar na Fru {koj go ri, oda kle se raz vr stan ot pre ma kom pa ni ja ma ko je se ba ve re ci kla òm. Ka ko bi efi ka sni je oba vqa lo svoj po sao, Udru è we je na ko ri {}e we do bi lo po kret ni kon tej ner, a pri ku pqa we sta rih ure |a ja i dru gog ot pa da ra di po po zi vu. Pred sed nik udru è wa Sve to zar Jo vi ~i} ka è da je naj vi {e onih

po de lom kon tej ne ra za re ci kla `u, pa }e oko 20 {ko la u no vo sad skoj op {ti ni do bi ti po ~e ti ri kon tej ne ra. - Pla ni ra li smo ra ni je da po~ ne mo sa ovom ak ci jom, ali pre pre ka je ne do sta tak nov ca. Na da mo se da }e mo ima ti do voq no sred sta va da bar pla ni ra nih 20 {ko la snab de mo ovim kon tej ne ri ma. Na {e udru `e we }e ih re dov no pra zni ti, a od do bi je nog nov ca do ni ra }e mo ovim {ko la ma opre mu za sport ske ak tiv no sti, in stru men te za mu zi~ ko, pri bor za li kov no i dru gona ja vio je Jo vi ~i}. N. Rad man

pla sti~ nim ke sa ma, ko ji je pri su tan u go to vo svim de lo vi ma Sr bi je. Do sa da ni je po sto jao ure |en si stem, a od pr vog ja nu a ra, ka da Pra vil nik stu pi na sna gu, ov de, na fa kul te tu, bi }e kon tro li san sa stav pla sti~ nih ke sa - re kao je Du li}. Pre ma we go vim re ~i ma, u la bo ra to ri ji Teh no lo {kog fa kul te ta ne }e bi ti kon tro li san sa stav sa mo pla sti~ nih ke sa iz Sr bi je, jer su in te re so va we ve} po ka za le i ne ke ze mqe u okru `e wu ko je su su o ~e ne sa istim pro ble mom. Ka da pra vil nik stu pi na sna gu, kod nas }e bi ti op te re }e ni

dnevnik

c m y

svi pro iz vo |a ~i i uvo zni ci pla sti~ nih ke sa ko je ni su bi o ra zgar di ve. Na taj na ~in `e li mo da obez be di mo da se u Sr bi ji u pro me tu na |u bi o ra zgra di ve ke se, ~i ja }e ce na bi ti pri stu pac na za sve”, re kao je mi ni star Du li}. Ru ko vo di lac pro jek ta Ve ra La zi} re kla je da }e se u la bo ra to ri ji kon tro li sa ti ke se, od no sno ma te ri jal od ko jeg se one pro iz vo de, ka ko bi se utvr di lo pri su stvo adi ti va za raz grad wu i dru gih spe ci fi~ no sti. Pre ma we nim re ~i ma, to }e bi ti mo gu }e utvr di ti u ko mo ri za ve {ta~ ko sta re we, u ko joj bi u ro ku od ~e ti ri do {est ne de qa tre ba lo da do |e do raz grad we pla sti~ nih ke sa.

PO LO VI NOM DE CEM BRA U EKO LO [KOM CEN TRU U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Se mi nar „Bu di ener get ski ne za vi san”

Tre ning - se mi nar „Bu di ener get ski ne za vi san” bi }e odr àn od 16. do 18. de cem bra u Eko lo {kom cen tru u Srem skim Kar lov ci ma, a pri ja ve se mo gu pod ne ti jo{ su tra na imejl adre su:of fi ce@ po kret go ra na.org.rs. Se mi nar je na me wen mla di ma od 15 do 30 go di na, ko ji ì ve ili bo ra ve u No vom Sa du i è le da na u ~e ne {to vi {e o u{te di ener gi je i na taj na ~in o~u va ju ì vot nu sre di nu. Pre da va~ na ovom edu ka tiv nom pro gra mu bi }e Go ran Pi hler iz Ener get ske edu ka tiv ne agen ci je iz Osi je ka. Osim te o ret skog de la, se mi nar }e ima ti i prak ti~ ni, na kom }e po la zni ci uz po mo}

ak ti vi sta Po kre ta go ra na u~e stvo va ti u sa sta vqa wu mi ni he lio elek tra ne od 80 W. Apli ka ci o ni for mu lar, ko ji se mo `e pre u ze ti sa saj ta Po kre ta go ra na www.po kret go ra na.org.rs, po pu wen i uz krat ku bi o gra fi ju tre ba do su tra u 16 sa ti po sla ti na imejl adre su ove or ga ni za cje. Kan di da ti }e na kon se lek ci je do bi ti po tvr du u~e {}a uz de taq nu agen du pro gra ma naj ka sni je do 9. de cem bra. Se mi nar je na sta vak pro gra ma iz obla sti ener get ske efi ka sno sti ko je je Po kret go ra na No vog Sa da or ga ni zo vao to kom ove go di ne. Z. Ml.

U PAR KU PRI RO DE „STA RA TI SA KOD BI SER NOG OSTR VA”

Sa na ci o ni iz lov ~u va {a ra na U è qi da za dr è re ìm za {ti te dru gog ste pe na, gde se, iz me |u osta log, po za kon skim okvi ri ma stro go kon tro li {u pri rod ni re sur si, sta ra lac Par ka pri ro de „Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va“ be ~ej ko JP

ce ni od 140 i tol sto lo bi ka po 110 di na ra za ki lo gram, {to zna ~i da ne }e in ka si ra ti pre te ra no ve li ki iz nos sred sta va, u od no su na ulo `e ni ri bo ~u va ra. - Me |u tim, da le ko je va `ni je {to }e mo ak tu el nim po slom

ke, po ne sta ne ki se o ni ka i mo gu }e je da do |e do ugi nu }a kva li tet ne autoh to ne ri be, po ja {wa va, po stru ci bi o log, Er `e bet Fe her. Po sle pri ~e „na su vom“, kre nu li smo s ri bo ~u va ri ma u avan -

uklo ni ti ta ko zva ni „ri bqi ko rov“. Za {to? Tol sto lo bik, ko ji je naj broj ni ja vr sta i osta la ri ba ko ju iz lo vqa va mo, hra ne se al ga ma {to je do bra stra na wi ho vog bi ti sa wa u vo di. Ali, wi -

tu ru na vo di. U ~am cu su bi li Mi haq No vak i Ati la Ha nak. Ka ko su mre `u po ~e li da iz vla ~e, od mah je bqe snuo be li tol sto lo bik, pa jo{ jed na ri ba iste vr ste, za tim {a ran, ko ji je kao

... a onda vra}en u vodu

[aran uhva}en u mre`u...

„Ko mu na lac“ ovih da na ba vi se sa na ci o nim iz lo vom ri be. U po sao su ukqu ~e ni svi ri bo ~u va ri: Mi haq No vak i Ati la Ha nak iz Ba~ kog Gra di {ta, Zo ran Da vi do vac, @ar ko Iva nov i @iv ko Mi lin iz û ru ga i Da mir Tol ma~ iz No vog Be ~e ja. - La ne smo iz lo vi li ne {to pre ko 13 to na aloh to ne vr ste ri be, ame ri~ kog pa tu qa stog som ~i }a, amu ra i tol sto lo bi ka, po sle ~e ga je vo da u Sta roj Ti si do bi la dru gu ka te go ri ju. O~e ku jem da }e mo i to kom ak tu el nog sa na ci o nog iz lo va ima ti do bre re zul ta te, ~i me }e mo odr à ti re ìm dru ge ka te go ri je vo de op ti mi sta je di rek tor ka JP „Ko mu na lac“ Er è bet Fe her. Ka ko ka è pred u ze }e ni je re gi stro va no za pro da ju ri be, te su pot pi sa li ugo vor o pro da ji iz lo vqe ne ri be i to amu ra po

ne je od nos po la - po la. Ima ju }i u vi du do bar law ski iz lov, to je i ra zu mqi vo. Ima da na ka da iz lo vi mo sa mo 50 do 60 ki lo gra ma ri be, ali i da na ka da po la to ne iz va di mo. Do sa da smo iz lo vi li po 3.000 ki lo gra ma ame ri~ kog

Stran e vrste po ti sku ju do ma }e Aloh to ne vr ste, za raz li ku od autoh to nih (do ma }ih), une se ne su u no vo sta ni {te, van pod ru~ ja svo je pri rod ne ras pro stra we no sti, s ci qem ko ji ~e sto ni je bio po stig nut. Ta kve za hva te iz vo de ~e sto ri bar ska ga zdin stva, ri bo lo va~ ka udru `e wa, a kat kad i po je din ci na svo ju ru ku, bez pret hod ne kon sul ta ci je sa stru~ wa ci ma. Uno {e wa stra nih vr sta, uz uni {ta va we pri rod nih sta ni {ta, glav ni su raz lo zi iz u mi ra wa autoh to nih vr sta ri ba u po sled wih sto ti nak go di na. hov iz met sa dr `i pu no azo ta ko ji ve zu je ki se o nik u vo di. Za to su te vr ste ri be {tet ne. To kom le ta, ka da su tem pe ra tu re vi so -

autoh to na ri ba vra }en u vo du, za tim jo{ dva si va tol sto lo bi ka... - La ne su 80 od sto iz lo va bi le aloh to ne vr ste ri be, a ove go di -

pa tu qa stog so mi }a i tol sto lo bi ka i oko 250 ki lo gra ma amu ra. Autoh to nu ri bu vra }a mo u vo du. Ta ko smo do sa da vra ti li oko 300 ko ma da {a ra na, 45 so mo va, 25 smu |e va, po dva de se tak bu co va i {tu ke. Na gla sio bih da u vo di Sta re Ti se, od No vog Be ~e ja do ^u ru ga, do mi ni ra {a ran, a me |u iz lo vqe nim i vra }e nim bi lo je ko ma da od 10 i 12 ki lo gra ma, uz na po me nu da se pro sek {a ra na kre }e iz me |u 4 i 5 ki lo gra ma. Vra }a li smo i so ma od 25 ki lo gra ma, smu |a od 7 ki lo gra ma, a naj ve }i iz va |e ni tol sto lo bik bio je te `ak oko 25 ki lo gra ma. Iako je sa na ci o ni iz lov pla ni ran do 15. de cem bra, zbog hlad nog vre me na i ne ba{ ve li kog ulo va mo gu }e je da i pre za vr {i mo po sao, „ra por ti rao“ nam je Mi haq No vak. V. Jan kov

VOJ VO DI NA IMA VE LI KE PO TEN CI JA LE ZA KO RI []E WE ZE LE NE ENER GI JE

Tri fir me do bi le do zvo lu za ve tro par k Po kra jin ski se kre ta ri jat za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne Vla de Voj vo di ne pred sta vio je ~e ti ri stu di je iz obla sti ob no vqi vih ener gi ja i ener get ske in fra struk tu re. Pr va se od no si na pro ce nu ukup nog so lar nog po ten ci ja la, od no sno “so lar ni atlas” i mo gu} no sti pro iz vod we i ko ri {}e wa so lar ne ener gi je na te ri to ri je Voj vo di ne, a ura di li su je Uni ver zi tet u No vom Sa du i Teh ni~ ki fa kul tet „ Mi ha i lo Pu pin” iz Zre wa ni na. Stu di ju o sup sti tu ci ji pri rod nog ga sa u si ste mu pro iz vod we to plot ne ener gi jer u Voj vo di ni sa ~i ni li su Eko nom ski fa kul tet iz Su bo ti ce i Fa kul tet teh ni~ kih na u ka iz No vog Sa da. Tre }a stu di ja od no si se na pro ce nu ukup nih po ten ci ja la sa mo gu} no sti ma pro iz vod we i ko ri -

{}e wa bi o ga sa na te ri to ri ji Po kra ji ne, a iz ra dio ju je Fa -

kul tet teh ni~ kih na u ka iz No vog Sa da. Stu di ju u ve zi sa pred -

Ener get ski pa so {i za zgra de Pre ma re ~i ma pro fe so ra dr Vla di mi ra Ka ti }a sa Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du pi ta we ener get ske efi ka sno sti se od no si na sma we we po tro {we elek tri~ ne ener gi je, ali i ko ri {}e wa al ter na tiv nih, ob no vqi vih i eko lo {kih vi do va ener gi je. - To je u sve tu ve} prak sa, jer se na taj na ~in {te di oko 30 od sto elek tri~ ne ener gi je, a kod nas bi to bi lo u{te da u ka pa ci te tu jed nog Obre nov ca. Tre ba li bi da po |e mo od ener get ske efi ka no sti stam be nih zgra da i mog}no sti da one u sko ri je vre me do bi ju ener get ske pa so {e, a no vac za to bi do bi li od mah na kon pri stu pa wa sta tu su kan di da ta za evrop sko ~lan stvo. Iako ima mo za kon sku re gu la ti vu i ured be, po treb no je skra ti ti ad mi ni stra tiv ni put za do bi ja we broj nih do zvo la u ovaj vid ula ga wa. S dru ge stra ne, dr `a va bi ujed no mo ra la da raz mi sli o osni va wu Fon da za ener get sku efi ka snost, ~i ji bi za da tak pre vas hod no bio kra }i, br `i i jed no stav ni ji ad mi ni stra tiv ni put za in ve sti to re, kao i pod sti caj za ula ga we u ob no vqi ve iz vo re ener gi je - re kao je pro fe sor Ka ti}.

lo gom je din stve nog si ste ma ure |e wa svo ji ne nad di stri bu tiv nom ga snom mre `om u Voj vo di ni ta ko |e je ura dio Fa kul tet teh ni~ kih na u ka iz No vog Sa da. Po kra jin ski se kre tar za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne Ra do slav Stri ko vi} ob ja snio je da Voj vo di na ima ve li ke po ten ci ja le za ko ri {}e we ze le ne ener gi je i da je sle de }a go di na u tom zna ku. - Na kon usvo je nog de taq nog pla na re gu la ci je do sa da smo za tri fir me iz da li lo ka cij ske do zvo le za ve tro par ko ve i za to ne ma raz lo ga da do re a li za ci je pro jek ta ne do |e - is ta kao je Stri ko vi}. On je po ja snio i ~e ti ri stu di je ko je su pre zen to va ne is ti ~u }i da sa da u Voj vo di ni po sto ji ve li ki broj raz li ~i tih vi do va ula ga wa u

ga si fi ka ci o nu mre `u, pa se po ku {a va na }i je din stve ni mo del ka ko bi se pi ta we vla sni {tva re {i lo.

- Sa da ima mo si tu a ci ju da di stri bu te ri ga sa odr `a va ju se kun dar nu mre `u, a ne ma mo pra ve vla sni ke, te su mno ga pi ta wa otvo re na, ka ko }e se sa ra |i va ti i ra di ti sa bu du }im in ve sti to ri ma. Ove ~e ti ri no vo pred sta vqe ne stu di je do pri ne }e i nad gra di ti ono {to smo do da nas u~i ni li. Ove go di ne do ne ta su mno ga za kon ska re {e wa, pre sve ga Za kon o ener ge ti ci i Za kon o jav noj svo ji ni, a do kra ja go di ne tre ba da se do ne su i za kon ske ured be ko je se od no se na po vla {}e ne pro iz vo |a ~e i na sti mu la tiv ne ce ne. Osim to ga, o~e ku je mo i da bu de usvo jen i za kon o jav no-pri vat nom part ner stvu, ko ji je po seb no bi tan za lo kal ne sa mo u pra ve, jer se one na taj na ~in mo gu ukqu ~i ti u vla sni {tvo po je di nih fir mi - ob ja snio je Stri ko vi}. Q. Ma le {e vi}

dru[tvo

dnevnik

^e ti ri sin di ka ta za po sle nih u zdrav stvu na ja vi la su ju ~e {trajk uko li ko bu de usvo jen pred log za ko na o pla ta ma u jav nom sek to ru i ured ba o ko rek tiv nom ko e fi ci jen tu u zdrav stvu jer ti ak ti pred vi |a ju sma we we pla te od de set od -

sto. Pred sed nik Sin di ka ta le ka ra i far ma ce u ta Sr bi je Dra gan Cve ti} po ru ~io je da oni ne `e le {trajk i da sa mo od Mi ni star stva zdra vqa, Vla de Sr bi je i po sla ni ka Skup {ti ne Sr bi je za vi si da li }e ga bi ti. – [trajk ne bi nu `no mo rao da po~ ne od mah po usva ja wu za ko na ve} bi mo gao bi ti odr `an i pred

iz bo re, a o to me }e od lu ~i ti or ga ni sin di ka ta – po ru ~io je Cve ti}. – Raz lo zi za stu pa we u {traj ku su eg zi sten ci jal ni, mo ral ni i za {ti ta i od bra na pro fe si je. Ni su sin di ka ti pro tiv pred lo è nog prin ci pa na gra |i va wa za rad, od no sno po ve }a wa ili uma we wa za ra de na osno vu u~in ka, ali su pro tiv pred lo è nog sma we wa osno vi ce za sve za po sle ne u zdrav stvu na 90 od sto po sto je }e pla te. Pred sed nik Sin di ka ta me di cin skih se sta ra i teh ni ~a ra Dra gan Bi se ni} is ti ~e da su svi za po sle ni u zdrav stvu za to da se na pra vi raz li ka iz me |u onih ko ji ra de i onih ko ji ne ra de i da oni ko ji ra de pri ma ju vi {e, a oni ko ji ne ra de ma we. – Na à lost, ide ja o ka pi ta ci ji ko ju je Mi ni star stvo pred sta vi lo taj ciq ne is pu wa va. Mi zah te va mo da pla te bu du ka kve je su, da oni ko ji ne ra de bu du ka `we ni, a oni ko ji ra de vi {e da mo gu bi ti i na gra |i va ni – re kao je Bi se ni}. Q. M.

Stan dar di pred |a ci ma i stu den ti ma Ma tu r an ti Gra | e vin s ke i Po qo pri vred ne {ko le iz No vog Sa da i Fu to ga i stu den ti za vr {nih go di na Gra |e vin skog i Po qo pri vred nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du bi li su ju ~e go sti BSC in for ma tiv nog cen tra za stan dar di za ci ju i ser ti fi ka ci ju. Di rek tor ka ovog cen tra, ko ji je u okvi r u pro g ra ma pri vred n og raz vo j a Po k ra j i n e osno va l a Vla da Voj vo di ne, Ma ri ja Vu ja ko vi} go vo ri la je sred wo {kol ci ma i stu den ti ma o na stan ku, pri me ni i zna ~a ju stan dar da i stan dar di za ci je u svim sfe ra ma `i vo ta. Ciq ju ~e ra {weg, pr vog Da na otvo re nih vra ta u Cen tru BSC,

Pro ce wu je se da u sve tu `i vi vi {e od 33 mi li o na qu di s HIV-om i da se sva ke go di ne iz me |u 2,3 i 2,8 mi li o na in fi ci ra tim vi ru som. U Is to~ noj Evro pi i Cen tral noj Azi ji re gi stro van je po rast bro ja no vo in fi ci ra nih u op {toj po pu la ci ji, a u ne kim ze mqa ma je pri me }en po rast bro ja no vo in fi ci ra nih me |u mu {kar ci ma ko ji ima ju ho mo sek su al ne od no se. Do 1. de cem bra pro {le go di ne, po po da ci ma Omla di ne JA ZAS-a sa op {te nim po vo dom Svet skog da na bor be pro tiv si de, u Sr bi ji je bi lo re gi stro va no 2.554 HIV po zi tiv ne oso be, od ~e ga su od si de obo le le 1.524, dok je no vo ot kri ve no 114 oso ba in fi ci ra nih tim vi ru som. Naj ve }i broj no vo in fi ci ra nih je me |u mu {kar ci ma ko ji ima ju seks s mu {ka r ci ma, a sva ka tre }a oso ba je sta ro sti od 20 do 29 go di na. Ma da su pro {le tri de ce ni je od po ja ve vi ru sa HIV-a, na u ka jo{ uvek ni je us pe la da pro na |e lek za ovu opa ku bo lest. Na de za iz le ~e we se po la `u u vak ci nu i no ve me to de pre sa |i va wa ma ti~ nih }e li ja. Od si de go di {we umre oko dva mi li o na qu di, po seb no u si ro ma {nim sre di na ma u ko ji ma su le ko vi te {ko do stup ni. Me |u tim, u vi so ko ra zvi je nim ze mqa ma, kao {to je Ame ri ka, le ~e we da je zna ~aj ne re zul ta te.

Na Kli ni ci za in fek tiv ne bo le sti Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u No vom Sa du, na Od se ku za HIV/AIDS, le ~i se ukup no 120 pa ci je na ta iz Voj vo di ne. Oko 90 od sto ih je pod vrg nu to sa vre me noj an ti re tro vi ral noj te ra pi ji, a KCV ras po la è svim apa ra ti ma i re a gen si ma po treb nim za od go va ra ju }e pra }e we to ka bo le sti i efe ka ta te ra pi je obo le lih, kao i od go va ra ju }im stru~ nim ka drom. Po vo dom Svet skog da na bor be pro tiv si de KCV upo zo ra va na to da se pa ci jen ti i da qe ja vqa ju na kli ni ku u uz na pre do va lom sta di ju mu in fek ci je, ka da je le ~e we kom pli ko va no a is hod ne iz ve stan. Zbog to ga ape lu ju na sve oso be ko je sma tra ju da su pod ri zi kom od do bi ja wa HIV in fek ci je da se te sti ra ju u po seb nim sa ve to va li {ti ma da bi po ~e le te ra pi ju na vre me. Jer, na po mi wu u KCV-u, ako se le ~e we po~ ne na vre me, s ovom hro ni~ nom in fek ci jom bo le sni ci mo gu do ì ve ti prak ti~ no nor ma lan qud ski vek i mo gu ima ti kva li te tan ì vot. Ina ~e, pa ci jen ti do la ze jed nom me se~ no u KCV po le ko ve, ko je pro pi su ju sa mo za to ovla {}e ni le ka ri. Le ko vi su pot pu no bes plat ni i pod le ù re dov nom zdrav stve nom osi gu ra wu, a mo gu se po di }i u ovla {}e noj apo te ci Apo te kar ske usta no ve „No vi Sad„. Q. Ma le {e vi}

Pe to ro za ra è nih HIV-om ì vi u sred wem Ba na tu – U Sred wo ba nat skom okru gu do sa da je evi den ti ra no 13 HIV po zi tiv nih oso ba, od ko jih je jed na pro me ni la pre bi va li {te a se dam ih je umr lo, ta ko da tre nut no u ovom de lu Voj vo di ne ì vi pe to ro obo le lih od HIV-a – sa op {tio je ju ~e di rek tor zre wa nin skog Za vo da za jav no zdra vqe dr Mir ko Ba ~i} po vo dom 1. de cem bra, Svet skog da na bor be pro tiv si de. Naj ve }i broj in fi ci ra nih ~i ne mu {kar ci ko ji su ima li sek su al ne od no se s isto pol nim oso ba ma. Na dru gom me stu po u~e sta lo sti su obo le li od he mo fi li je. – Na po mi we mo da je re~ o qu di ma ko ji su za ra è ni u pr vim go di na ma epi de mi je, ka da ni je po sto ja la mo gu} nost te sti ra wa kr vi na pri su stvo HIV vi ru sa, te da je da nas pri ma we kr vi i pro du ka ta kr vi bez bed no – re kao je dr Ba ~i}. Kao i pret hod nih go di na, zre wa nin ski Za vod }e se pri kqu ~i ti obe le à va wu 1. de cem bra. Da bi omo gu }i la {to ve }em bro ju Zre wa ni na ca da do |e na sa ve to va we i te sti ra we, ova zdrav stve -

na usta no va }e da nas ra di ti do 20 ~a so va. – Osim te sti ra wa na HIV, na {im ko ri sni ci ma isto vre me no omo gu }a va mo te sti ra we na he pa ti tis B i C. U svim slu ~a je vi ma ka da po sto ji ri zik od in fek ci je HIV vi ru som, te sti ra we je bes plat no. Pre te sti ra wa oba ve zno se oba vqa raz go vor s kli jen tom, od no sno sa ve to va we, s ci qem da se upo zna s naj zna ~aj ni jim ~i we ni ca ma ve za nim za HIV/AIDS i da se de lu je edu ka tiv no. Na kon to ga se pro ce wu je ri zik ko jem je oso ba bi la iz lo `e na i oba vqa te sti ra we. Sa ve to va we i te sti ra we su po ver qi vog i do bro voq nog ka rak te ra, {to zna ~i da se, po ~ev {i od raz go vo ra ko ji oba vqa mo s kli jen tom pa do re zul ta ta te sta, po {tu je pri vat nost do bi je nih po da ta ka. Po sto ji i mo gu} nost ano nim nog te sti ra wa – na gla sio je dr Ba ~i}, i do dao da svi ko ji ni su u mo gu} no sti da da nas do |u u Za vod za jav no zdra vqe, mo gu se tu obra ti ti sva kog rad nog da na od 7 do 13 ~a so va. @. Ba la ban

bio je da mla dim qu di ma pri bli `i stan dar de s ko ji ma bi oni mo gli da se sre }u u stru ka ma za ko je se {ko lu ju, da im ob ja sni sam pro ces stan dar di za ci je, pred no sti stan dar di zo va nih pro i z vo da, pro c e du r a i uslu ga, te ~i ta vog po slo va wa. Sa zna li su i za {to se osla wa mo na stan dar de, {ta nam oni ga ran tu ju, ka ko i ko ji se pri me wu ju, a sve s na me rom da ih, jed nog da na, ka da se s wi ma sret nu, ne od ba ce ne go upo tre be. I dok je ju ~e ra {wi Dan otvo re nih vra ta mla de qu de upo znao ge ne ral no sa stan dar di ma i stan dar di za ci jom, u In for ma tiv nom cen tru pla ni ra ju i pre da va wa o stan dar di ma ve za nim za od re |e nu

Fo to: N. Sto ja no vi}

stru ku, kao i po se te {ko la ma i fa kul ti ma za in te re so va nim za

ova kav vid edu ka ci je u~e ni ka i stu den ta. D. De ve ~er ski

PRA ZNI CI NA [I NA SU [NI

Ne le zi vra `e

SVET SKI DAN BOR BE PRO TIV SI DE

U Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne le ~i se 120 obo le lih

DAN OTVO RE NIH VRA TA U BSC IN FOR MA TIV NOM CEN TRU

SIN DI KA TI PRO TIV SMA WE WA PLA TA U ZDRAV STVU

Ka zni ti ne rad ni ke, ali vred ne na gra di ti

~etvrtak1.decembar2011.

Usred tmur nih, mra~ nih da na i te ma ko je nas sve mu ~e, u{u wa la se i jed na po ten ci jal no ve se la – u skup {tin sku pro ce du ru je sti gao pred log iz me na i do pu na Za ko na o dr àv nim pra zni ci ma po ko ji ma se po ve }a va broj onih ko ji se sla ve ne rad no. Ovoj ve sti sva ka ko su se ob ra do va li oni sta nov ni ci dr à ve Sr bi je ko ji su za po sle ni, a po sred no i wi ho ve po ro di ce. Ali, {to bi se re klo: ne le zi vra è. Gle da o ci naj bo qe dram sko-hu mo ri sti~ ke se ri je na te le vi zi ji – pre no sa skup {tin skih za se da wa – ima li su pri li ku da ~u ju, {to u sa li, {to u po seb nim iz ja va ma po sla ni ka, bit no raz li ~i ta mi {qe wa, ka ko o po tre bi uvo |e wa no vih pra zni ka, ta ko i o oprav da no sti pro sla vqa wa ba{ pred lo è nih da tu ma. U obra zlo è wu pred lo ga na vo di se da Dan dr àv no sti Sr bi je tre ba po bro ju sla vqe ni~ kih da na iz jed na ~i ti s ve} po sto je }im pra zni ci ma, No vom go di nom i Pr vim ma jem, ko ji se sla ve dva da na. Osta li pred lo zi su u skla du s isto rij skim ~i we ni ca ma i me |u na rod nim obi ~a ji ma. Me |u tim, ni su svi bi li za do voq ni ob ja {we wi ma dok su, sa svo je stra ne, pred la ga li ne ko li ko, po wi ma, bit ni jih pra zni ka ko je tre ba (mo ra se) sla vi ti ako dr à va dr ì do se be i svog ugle da. Na ove di le me i sum we na do ve za li su se i me di ji, ko ji su ta ko |e ima li po ne {to da do da ju o pred lo è nim da tu mi ma. Te ì {te ras pra va po no vi na ma, ra dio i TV-pro gra mi ma, uz de ùr ne stru~ wa ke i ana li ti ~a re, bi lo je na eko nom skoj oprav da no sti to li kog sla vqe wa u Sr bi ji. I po no vo smo mo gli da ~u je mo ar gu men te: u Sr bi ji se su vi {e sla vi a ma lo ra di, kad se mi do hva ti mo pra zno va wa – to me ne ma kra ja, a tre ba ra di ti vi {e i bo qe, pa jo{ kad spo ji mo pra zni ke u ma le od mo re... Za bri nu ti sa go vor ni ci od ma hi va li su gla va ma jer ni ko ne shva ta wi ho va upo zo re wa ve} svi je dva ~e ka ju da do bi ju jo{ ko ji raz log da ne ra de a pri ma ju pla tu. Ta ko is pa de da, s jed ne stra ne, ima mo dr à vu ko ja pra zni ke de li {a kom i ka pom i, s dru ge, pri vred ni ke ko ji pro pa do {e od oza ko we nog pra zno va wa u ne ra du. A na rod k’o na rod – ra du je se sva kom slo bod nom da nu, k’o da ne zna da mu je pro past pred vra ti ma. Pa ko je tu u pra vu?

Za ko nom pred vi |e ni pra zni ci po sto je u svim dr à va ma sve ta: wi ma se obe le à va ju da tu mi va `ni za na rod i dr à vu, ta ko se oda je po ~ast pre ci ma, wi ho vim ide a li ma i ve ri ili se po {tu ju ci vi li za cij ske te ko vi ne sve ta. U ne kim dr à va ma ima vi {e pra zni ka ne go u Sr bi ji, a ne gde ma we. Da kle, ma ka ko

{tve ne svo ji ne, pra va rad ni ka i ostat ka sta nov ni {ta su dra sti~ no sma we na, pri vat na svo ji na ca ru je, we ni pred stav ni ci su bli ski vla sti (ili su u woj), da kle sve se pro me ni lo, a opet se ku ka na pre vi {e pra zno va wa po da ni ka – i to zbog pra zni ka ko je je pro pi sa la dr `a va (a ne ti ba ha ti

to iz gle da lo ne ve ro vat no, i dru gi sla ve o tro {ku dr à ve/po slo da va ca, ~ak i vi {e od Sr ba (ova ~i we ni ca mo `da }e uz dr ma ti na{ na ci o nal ni po nos jer, eto, ni smo ni u sla vqi ma naj bo qi, ali – ì vot je ne pra ve dan i pun raz o ~a re wa). Lo gi~ no bi bi lo pi ta we – a za {to se dr à va ba{ sa da se ti la da po ve }a broj pra zni~ nih da na, a ne pre go -

sla vqe ni ci). Ne {to u tim ar gu men ti ma, re klo bi se, ba{ ne {ti ma. Zar dr `a va, svi we ni vr hun ski ~i nov ni ci i po li ti~ koeko nom ski eks per ti, `e le da mi pro pad ne mo zbog sla vqa? To bi mu do {lo ne {to kao „slat ka smrt“, zar ne? Ili je u pi ta wu tzv. za me na te za, u na ro du po zna ta kao „na vu ka po vi ka, a li si ce“...

Ne ko li ko da na vi {e kod ku }e ne mo è ni ko me {ko di ti. Is cr pqe ni, iz mal tre ti ra ni rad ni ci spa va }e du è, mo `da ru ~a ti sve ~a ni je i obil ni je u kru gu fa mi li je, bi }e du è s de com pa }e vaq da sti }i da ih ma lo vas pi ta ju di nu ili tri – ali to bi nas od ve lo u spe ku la ci je o pred iz bor nim igri ca ma i jef ti nim po e ni ma pa od u sta je mo od {i re wa pri ~e na tu stra nu. Elem, ako Sr bi ja ne ma naj ve }i broj dr àv nih pra zni ka, za {to eko no mi sti i bi zni sme ni ku ka ju? I dru gi sla ve pa ne pro pa da ju, za {to bi smo on da ba{ mi pro pa li zbog sla vqa? Ar gu men ti ko je smo mo gli ~u ti ko ri {}e ni su i pre 20 i ku sur go di na, jo{ dok smo bi li u ne koj od biv {ih dr à va i u so ci ja li zmu – ko ji ni je va qao pa su ga po li ti ~a ri i eko no mi sti uki nu li i da ri va li nam no vi, bo qi si stem. Da nas vi {e ne ma dru -

Bi }e da pro blem ipak ni je u pra zni ci ma ne go u da ni ma ka da ne ma pra zno va wa, ka da va qa ra di ti. Ta kvih da na ima mno go vi {e od blag da na i wih tre ba is ko ri sti ti – sa mo {to to, iz gle da, ne ide ta ko la ko. Vaj nim bi zni sme ni ma (u ko je se dr à va kle la to kom pri va ti za ci je) ne ka ko (u stva ri ni ka ko) ne uspe va da u ova te {ka vre me na or ga ni zu ju po zi ti van rad svo jih fir mi. Na{ na rod ka è: u do bro je la ko do bar bi ti – na mu ci se po zna ju ju na ci. E, sad je uda ri la ta mu ka, a ~el ni qu di bi zni sa bi ba{ sad tre ba lo da po ka ù svo ju stru~ no sti spo sob nost. Sa mo, broj ke o bro ju

pro pa lih fir mi i ne za po sle nih ka ù da se ni su pro sla vi li. Kad iste za pi ta te u ~e mu je pro blem, oni uglas za ku ka ju, kao, „dr à va ni je obez be di la do bro po slov no okru è we i si gur nost, ne ma po voq nih kre di ta i olak {i ca, vi so ki su po re zi, ko rup ci ja ha ra„, itd. Krug se za tvo rio, od dr à ve ko ja de li pra zni ke sti go smo do dr à ve ko ja ne uspe va da stvo ri uslo ve za raz voj bi zni sa. A ova mo po vi ka na rad ni ke ko ji, kao, „mno go sla ve“. Na rav no, ne ma svr he po ri ca ti da se ov de pra zni ci spa ja ju, ali to mo è bi ti pro blem sa mo u dr àv nim fir ma ma i in sti tu ci ja ma. Pri vat ni bi znis ra di pre ma svo jim pla no vi ma, u ko je se dr à va iona ko sla bo ili ni ka ko ne me {a (a ni pri vat ni ci se ba{ ne ubi {e od slu {a wa dr à ve). Da kle, sa mo pri med be na spa ja we pra zni ka u dr àv nim fir ma ma i in sti tu ci ja ma ima ju smi sla ali – wih vo de oda bra ni ka dro vi ko ji su ta mo osva nu li po par tij skoj pre po ru ci – a ta kvi zna ju {ta ra de, zar ne? Osim to ga, po ne kad je sa svim ra ci o nal no spo ji ti pra zni~ ne da ne i da ne vi ken da i u{te de ti na gre ja wu i osta lim ko mu na li ja ma pa se ni ova kvi slu ~a je vi ne mo gu tr pa ti u ko{ sa „zlo u po tre ba ma“. I, ko na~ no, tre ba re }i – je ste, ovo je na rod ko ji vo li da sla vi, {ta je u to me lo {e? Sla vi se u kru gu po ro di ce, u do brom ras po lo è wu. Isti na, uvek ima onih ko ji u to me pre te ra ju, ali, ì vi su to qu di, pa jo{ kad su i Sr bi... Ali, ta kvi smo ka kvi smo. Men tal ni sklop na ci je ne me wa se ni de kre ti ma ni za ne ko li ko de ce ni ja. Po blem je u to me {to ov de ne ma ni ko ga ko bi ta kve (na ci o nal ne) pro me ne du go ro~ no is pla ni rao i is traj no spro veo. Osim to ga, ne ko li ko da na vi {e kod ku }e ne mo è ni ko me {ko di ti. Is cr pqe ni, iz mal tre ti ra ni rad ni ci spa va }e du è, mo `da (ako bu de is pla }e na pla ta ko ja ka sni bar dva-tri me se ca) ru ~a ti sve ~a ni je i obil ni je u kru gu fa mi li je, bi }e du è s de com pa }e vaq da sti }i da ih ma lo vas pi ta ju i spre ~e da sr qa ju u dro gu, al ko ho li zam, me |u hu li gan ske ban de. Ili }e svi za jed no, kao pra va po ro di ca (ka kvih je u nas sve ma we), oti }i da pro {e ta ju, na di {u se sve èg va zdu ha, vi de ma lo le pog sve ta. Pa, {ta }e{ vi {e? Ili ja Ba ki}

VESTI Dru go po lu go di {te ne po ~i we na vre me? Pred sed nik Sin di ka ta obra zo va wa Sr bi je Bra ni slav Pa vlo vi} upo zo ra va na to da Vla da Sr bi je jo{ ni je pot pi sa la Pro to kol o ce ni ra da za obra zo va we, iako je to tre ba lo da bu de u~i we no do 15. no vem bra. Ta ko |e, ni su iz me we ni ko e fi ci jen ti za ob ra ~un za ra da, ni ti su pot pi sa ni po seb ni ko lek tiv ni ugo vo ri za za po sle ne u obra zo va wu, re kao je Pa vlo vi}, i is ta kao da ovi ne re {e ni pro ble mi u Sin di ka tu obra zo va wa mo gu bi ti raz log za od la ga we po ~et ka

dru gog po lu go di {ta. Pa vlo vi} sma tra da za o sta le ju bi lar ne na gra de ko je su tra `i li dru gi sin di ka ti ni su raz log za sin di kal ne ob li ke bor be jer je, ka ko je na veo, is pla ta u to ku.

Pri ru~ nik za u~e sni ke u is pi ti va wi ma le ko va Agen ci ja za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je pri pre mi la je pri ru~ nik za u~e sni ke i po ten ci jal ne u~e sni ke u kli ni~ kim is pi ti va wi ma le ko va, ka ko bi pa ci jen ti i ~la no vi wi ho vih po ro di ca uvi de li zna ~aj

is pi ti va wa. Pri ru~ nik, ko ji je {tam pan u 10.000 pri me ra ka, pri pre mqen je u sa rad wi sa Kli ni~ kim cen trom Sr bi je, a u toj bro {u ri svi za in te re so va ni }e mo }i da se in for mi {u {ta pred sta vqa ju kli ni~ ka is pi ti va wa i ko ji je wi hov zna ~aj. Bro {u ra }e bi ti do stup na pa ci jen ti ma na kli ni ka ma KCS na ko ji ma se iz vo di naj ve }i broj is pi ti va wa, a u woj }e bi ti raz ja {we ne even tu al ne ne do u mi ce i is tak nu te po zi tiv ne stra ne u~e stvo va wa u toj vr sti is pi ti va wa, ko ja is pi ta ni ku omo gu }a va ju da naj sa vre me ni ju te ra pi ju do bi je br zo i bes plat no.

crna hronika

~etvrtak1.decembar2011.

Me tal nom {ip kom na di rek to ra ATP „Pan ~e vo” Po li cij ska upra va u Pan ~e vu sa o p { ti l a je ju ~ e da je uhap si la Si ni {u S. (33) iz Star ~e va, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa, i we go vog oca Mi len ka S. (59) zbog na pa da na po li caj ce. Ka ko je sa op {te no, Si ni {a S. je u po ne de qak, 28. no vem bra, u ra nim ju tar wim ~a so vi ma, u na se qu Mi sa u Pan ~e vu, sa ~e kao di rek to ra JKP ATP „Pan ~e vo” is pred ku }e u ko joj sta n u j e, na p ao ga me t al n om {ip kom i na neo mu la ke te le sne po vre de. Pri li kom pre tre sa sta na i dru gih pro sto ri ja Si ni {e S.

we gov otac Mi len ko S. (59) na pao je po li cij ske slu `be ni ke, s na me rom da ih spre ~i u pre tre sa wu. Mi len ko S. li {en je slo bo de i za dr `an do 48 sa ti, a pro tiv we ga }e bi ti pod ne ta kri vi~ n a pri j a v a za na p ad na ovla {}e no slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne du `no sti. Pan ~e va~ ka po li ci ja s in spek cij skim slu `ba ma Grad ske upra ve Pan ~e vo spro vo di ak c i j u su z bi j a w a ile g al n og pre vo za put ni ka, a po vod na pa da je, ka ko je sa op {te no, ras k id ugo v o r a za li n ij s ki pre voz s ATP „Pan ~e vo”. (Ta njug)

JO[ UVEK SE NE ZNA SUD BI NA NE STA LE DE VOJ KE U HR VAT SKOJ

No va po tra ga za An to ni jom Bi li}

Hr vat ska po li ci ja ju ~e je po no vo po ~e la in ten ziv no da pre tra `u je pod ru~ je oko me sta Bi li {a ne u Za dar skoj `u pa ni ji u po tra zi za ne sta lom An to ni jom Bi li}. Iz no va se

pad ni ci Slu `be spa sa va wa iz Za dra i [i be ni ka – na veo je port pa rol za dar ske po li ci je Elis @o dan. U po tra zi za se dam na e sto go di {wom An to ni jom Bi li}

dnevnik

c m y

ZA VR [E NA RE GI O NAL NA KON FE REN CI JA O BOR BI PRO TIV OR GA NI ZO VA NOG KRI MI NA LA

Uvo di se bal kan ski na log za hap {e we?

Re gi o nal na kon fe ren ci ja o bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la ju ~e je za vr {e na u Be o gra du uz je din stve ni stav u~e sni ka da je re gi o nal na i glo bal na sa rad wa pra vo sud nog, po li cij skog i oba ve {taj no-bez bed no snog sek to ra pred u slov uspe {no sti na tom pla nu. Ko na~ ni za kqu~ ci kon fe ren ci je se o~e ku ju na knad no jer je od re |e ni broj u~e sni ka uka zao da im tre ba vre me na da bi de taq no pro u- ~i li i da li su ge sti je o na cr tu za kqu ~a ka ko je su im ju ~e pre zen to va li pred stav ni ci or ga ni za to ra, srp skog Mi ni star stva prav de i MUP-a Sr bi je. U pr voj ta~ ki na cr ta za kqu ~a ka kon fe ren ci je is ti ~e se da po sto ji iz ra `e na po tre ba za stal nim una pre |e wem re gi o nal ne sa rad we u~e sni ka kon fe ren ci je u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, ko rup ci je i dru gih te {kih ob li ka kri mi na la. Jed na od ta ~a ka de fi ni {e da u~e sni ci pri hva ta ju da se for mi ra rad na gru pa ko ju bi ~i ni li stru~ wa ci iz za in te re so va nih ze ma qa Za pad nog Bal ka na. We ni za da ci bi bi li stal no pra }e we re gi o nal ne sa rad we, ana li ze sta wa i uo~e nih te {ko }a u pri me ni po sto je }ih prav nih in sti tu ta, kao i raz ma tra we po tre be uvo |e wa no vih ob li ka sa rad we. Kao jed na od mo gu} no sti, na ve de na je im ple men ta ci ja „evrop skog na lo ga za li {e we slo bo de„ u vi du re gi o na log mu li tla te ral nog in stru men ta, kao od go vor iza zo vi ma or ga ni zo va nog kri mi na la u re gi o nu. S tim u ve zi se upu }u je po ziv Sa ve tu Evro pe i dru gim me |u na rod nim or ga niz ci ja ma da

Sa rad wa srp ske i ma ke don ske po li ci je Mi ni stri unu tra {wih po slo va Sr bi je i Ma ke do ni je Ivi ca Da ~i} i Gor da na Jan ku lo ska pot pi sa li su ju ~e u Pa la ti „Sr bi ja” Spo ra zum o po li cij skoj sa rad wi dve ze mqe i na gla si li da se na taj na ~in stva ra prav ni okvir za in sti tu ci o na li zo va we ve} po sto je }e do bre sa rad we. Pot pi sni ci spo ra zu ma pod se ti li su na to da je ovo sa mo je dan u ni zu do ku me na ta ko ji su pot pi sa ni u ci qu ozva ni ~e wa sa rad we u obla sti bor be pro tiv raz li ~i tih vi do va kri mi na la, od no sno po li cij ske sa rad we na svim ni vo i ma. Go vo re }i o pro ble mi ma ve za nim za dro gu, mi ni star po li ci je je na gla sio da se pu te vi dro ge ~e sto me wa ju, i pod se tio na to da se Sr bi ja i Ma ke do ni ja, uz Bu gar sku, na la ze na bal kan skom pu tu he ro i na. – U po sled we vre me nam se ~i ni da se te ru te me wa ju da bi se iz be gle kon tro le na na {im gra ni ca ma, shod no to me, ko li ~i na za ple we nog he ro i na zna ~aj no je ma wa u po sled wem pe ri o du, dok ko kain go to vo i ne do la zi na na {e pod ru~ je – is ta kao Da ~i}.Mi ni star je na po me nuo i da se na is toj re la ci ji po ja vqu ju i sin te ti~ ke dro ge, pod se tiv {i na to da su, osim za ple ne ve }ih ko li ~i na, pri pad ni ci MUP-a ot kri li i ne ke od la bo ra to ri ja. – S ko le ga ma iz Ma ke do ni je raz me wu je mo sve in for ma ci je i {to vi {e po ~i ni la ca kri vi~ nih de la uhap si mo, bi }e bo qe za obe ze mqe – re kao je on.

po dr è rad ti ma eks pe ra ta. Rad na gru pa bi bi la for mi ra na na pred log mi ni sta ra prav de za in te re so va nih dr à va i re dov no }e in for mi sa ti mi ni stre o svom ra du. Osim to ga, pred la è se da u~e sni ci sku pa do ne su za kqu ~ak da je ra di da qeg una pre |e wa ne po sred ne sa rad we pr vo sud nih or ga na Za pad nog Bal ka na, kao i bo qe sa rad we sa ze ma qa ma ~la ni ca ma EU u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, neo p hod no us po sta vi ti sa rad wu s Evrop skom pra vo sud nom mre òm u kri vi~ nim stva ri ma. „Po zi va se EU da raz mo tri mo gu} nost da svim po ten ci jal nim kan di da ti ma za ~lan stvo u EU omo gu }i pri stup ala ti ma Evrop ske pra vo sud ne mre è u kri vi~ nim stva ri ma, kao {to je Evrop ski pra vo sud ni atlas, ili da po dr ì for mi ra we isto vet nih re gi o nal nih mre à i ala ta„, pi {e u pred lo gu za kqu~ ka. Dru ga oblast pred lo ga za kqu~ ka se od no si na nad le `nost mi ni star sta va unu tra {wih po slo va, od no sno sa rad wu po li ci ja ze ma qa re gi o na Ju go i sto~ ne Evro pe. Pred lo èn je niz za kqu ~a ka za una pre |e we stra te {ke i ope ra tiv ne sa rad we u po gle du efi ka sni je pri me ne za kqu ~e nih bi la te ral nih spo ra zu ma o po li cij skoj sa rad wi i ak tiv no sti u bor bi pro tiv svih te {kih ob li ka kri mi na la. Ta ko |e se pred la ù i no vi me ha ni zmi sa rad we ra di po sti za wa {to bo qih efe ka ta pri me ne re le vant nih me |u na rod nih kon ven ci ja SE, te una pre |e we po li cij ske sa rad we u po gle du bla go vre me ne raz me ne ope ra tiv nih po da ta ka. J. Ja ko vqe vi}

VI SO KI SA VET SUD STVA SPAO NA ^E TI RI ^LA NA

Mi li mir Lu ki} pod neo ostav ku u VSS

Dra ga n Pa ra vi wa

de taq no pre tra ù je pod ru~ je u ~i joj je bli zi ni ku }a Dra ga na Pa ra vi we, op tu è nog da je ubio An t o n i j u. Pret p o s ta vqa se da je is tra ga do {la do no vih tra go va, zbog ~e ga se kre nu lo u no vu po tra gu za te lom ubi je ne de voj ke. – Ce lo pod ru~ je pre tra ù je se po na lo gu [i ben sko-knin ske po l i c ij s ke upra v e ko j a ko or di ni ra po tra gom. U po tra z i u~e s tvu j u pri p ad n i c i kri m i n a l i s ti~ k e i in t er vent ne po li ci je, kao i pri -

pod ru~ je oko Bi li {a na po sled w i put je pre t ra ` e n o kra jem ju na, ka da je po li ci ja, osim ku }e ko ju je Pa ra vi wa ko ri stio od po vrat ka iz Sr bi je, pre gle da la i obli `we aku m u l a c i o n o je z e r o. Ta d a {wa ve li ka po tra ga ni je do ne la no ve tra go ve ve za ne za ne sta nak An to ni je Bi li}, ko joj se gu bi sva ki trag na kon {to je 7. ju na uju tru na mo stu pre ko ^i ko le u Dr ni {u sto pi ra la i u{la u Pa ra vi win ka mion. E. D.

Su di ja Ape la ci o nog su da u Be o gra du Mi li mir Lu ki} pod neo je ostav ku na funk ci ju ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva, po tvr di la je ju ~e mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi}. Ona sma tra da je ostav ka su di je Lu ki }a li~ ni ~in i da ni je pri me re no ko men ta ri sa ti ga. – Ne pri me re no je ko men ta ri sa ti jer je re~ o li~ nom ~i nu. Sva ko pro ce wu je pre ma svo jim li~ nim `i vot nim uslo vi ma da li mu je me sto u ne kom te lu ili ne. Ni sam po zva na da ko men ta ri {em ka da je u pi ta wu li~ ni ~in i ostav ka – re kla je mi ni star ka Ma lo vi} no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja”.

VESTI

Mo lo to vqev kok tel pod vo zi lo funk ci o ne ra SPO U no }i iz me |u utor ka i sre de pod auto mo bil pri vat nog pred u zet ni ka i pred sed ni ka Okru `nog od bo ra Srp skog po kre ta ob no ve u Va qe vu Mi la na Ni ni }a (50) ba ~en je Mo lo to vqev kok tel, ali je br zom in ter ven ci jom vla sni ka ko ji je ~uo eks plo zi ju, uga {en po àr na we go vom „hjun da i ju”. – Te no }i sam do {ao ku }i po sle tri bi ne „Pre o kret”, ko ja je odr à na u pro sto ri ja ma SPO-a u cen tru Va qe va, na ko joj je bi lo re ~i o pred iz bor noj kam pa wi u ko ju smo kre nu li s LDP-om – re kao je Ni ni} Ta nju gu. On je slu ~aj pri ja vio po li ci ji u Va qe vu, ko ja je oba vi la uvi |aj. – Za sa da ne mo gu da ka èm da je u pi ta wu stra na~ ki ili ne ki pri vat ni ob ra ~un jer ni ko me ni {ta ne du gu jem – re kao je Ni ni}, ko ji je ne ka da bio i po sla nik SPO-a u Skup {ti ni Sr bi je.

No vi na pad al ban skih ha ke ra Gru pa ko sov skih ha ke ra po no vo je obo ri la sajt po kra jin skog om bud sma na, sa op {te no je ju ~e iz te voj vo |an ske in sti tu ci je. Ha ke ri su na stra ni ci osta vi li obe le` ja al ban ske na ci o nal ne za jed ni ce i na ci o na li sti~ ke po ru ke, na vo di se u sa op {te wu za jav nost. Ovaj upad, ko ji je go to vo isto ve tan onom u sep tem bru ove go di ne, pri ja vqen je Ode qe wu MUP-a Sr bi je za vi so ko teh no lo {ki kri mi nal, a sajt po kra jin skog om bud sma na bi }e ospo so bqen u naj kra }em ro ku, pi {e u sa op {te wu.

Lu ki} je za ~la na VSS-a iza bran na su dij skim iz bo ri ma u mar tu ove go di ne i bio je je dan od ~la no va Ko mi si je za raz ma tra we pri go vo ra ne i za bra nih su di ja. Po znat je i kao pred se da va ju }i sud skog ve }a Spe ci jal nog su da ko ji je do neo pr vo ste pe nu pre su du „ze mun skom kla nu„. Na funk ci ju su di je Ape la ci o nog su da iza bran je na op {tem iz bo ru 2009. go di ne. Od {est iza bra nih ~la no va VSS-a iz re do va su di ja sa da ne do sta ju dvo je, po {to je, osim Lu ki }a ko ji je iza {ao iz tog te la, u ok to bru zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja uhap {en su di ja Bla go je Jak {i}. (Ta njug)

PO RA @A VA JU ]I RE ZUL TA TI IS TRA @I VA WA O ZLO STA VQA WU DE CE

Po ce pao srp sku za sta vu Pre {ev ska po li ci ja je pri ve la Fi ti ma Z. iz ovog me sta zbog sum we da je sa zgra de op {ti ne Pre {e vo ski nuo za sta vu Sr bi je i po ce pao je. Po sa op {te wu po li ci je, Fi tim Z. jed na je od oso ba ko je su s op {tin ske zgra de ski nu le i po ce pa le za sta vu Sr bi je 28. no vem bra, na dan ka da Al ban ci obe le `a va ju na ci o nal ni pra znik Dan za sta ve, ko ji je dr `av ni pra znik Al ba ni je. Pri ve de nom Fi ti mu Z. od re |en je pri tvor do osam da na. E. D.

Uhap {en biv {i voj nik VRS Na pod ru~ ju Pri je do ra ju ~e je uhap {en Pre drag P. (48) iz San skog Mo sta, ko ji je osum wi ~en za zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti. On je osum wi ~en da je, pro tiv no pra vi li ma me |u na rod nog hu ma ni tar nog pra va, za jed no s dru gim pri pad ni ci ma [e ste san ske bri ga de Voj ske Re pu bli ke Srp ske, u~e stvo vao u ne za ko ni tom pre tre su ku }a i obje ka ta, ubi stvi ma i pri vo |e wu ci vi la u na se qi ma Ma ha la, Mu }i }i i dru gim me sti ma na pod ru~ ju San skog Mo sta, sa op {ti lo je Tu ì la {tvo BiH. Hap {e we su iz ve li pri pad ni ci Dr àv ne agen ci je za is tra ge i za {ti tu (SI PA), a po na lo gu tu ì o ca Po seb nog ode qe wa za rat ne zlo ~i ne Tu ì la {tva BiH. Osum wi ~e ni }e, ka ko se na vo di, u za kon skom ro ku bi ti pre dat nad le `nom tu ì o cu ko ji }e ga is pi ta ti, na kon ~e ga }e do ne ti od lu ku o po kre ta wu pred lo ga za od re |i va we pri tvo ra. E. D.

Na uda ru zlo sta vqa ~a de voj ~i ce od {est do 14 go di na Me |u na rod ni pro je kat „Pan do ri na ku ti ja – bor ba pro tiv sek su al nog zlo sta vqa wa i is ko ri {}a va wa de ce” po kre nut je s ci qem da se po dig ne svest i od go vor nost jav no sti o va `no sti za jed ni~ ke i umre è ne bor be pro tiv pe do fi li je, a re a li zu ju se u ~e ti ri dr à ve – Sr bi ji, Hr vat skoj, BiH i Ma |ar skoj. Po dr à la ga je Evrop ska ko mi si ja, a re a li za ci ja je po ve re na No vo sad skoj no vi nar skoj {ko li, In sti tu tu „Sti ne„ iz Hr vat ske, Cen tru za ne za vi sno no vi nar stvo iz Ma |ar ske i Me dij skoj ini ci ja ti vi iz Bo sne i Her ce go vi ne. U pret hod nih 11 me se ci kroz „Pan do ri nu ku ti ju„ re a li zo va no je niz ak tiv no sti, pi sa ni su na ci o nal ni iz ve {ta ji o si tu a- ci ja ma u sve ~e ti ri dr à ve, a sa ~i we na je ne ka vr sta ak ci o- nog pla na, na osno vu po da ta ka is tra ì va~ kog iz ve {ta ja. Re zul ta ti is tra ì va wa bi li su te ma na ne ko li ko kon fe ren ci ja, a jed na je odr à na ju ~e u î -

ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du. – Is tra ì va we je spro ve de no u obla sti ma so ci jal ne za {ti te, obra zo va wa, me di ja i sud stva – ka è ko or di na tor ka pro jek ta Je le na Vuk ma no vi}. – Do {li smo do za kqu~ ka da je pi ta we zlo sta vqa wa de ce za jed ni~ ko u sve ~e ti ri dr à ve i da ne ma raz li ke da li je ne ko u Evrop skoj uni ji ili ne. Po da ci do bi je ni iz svih voj vo |an skih cen ta ra za so ci jal ni rad po ka zu ju da je po sled wih pet go di na sek su al no zlo sta vqa we de ce u po ra stu. U 2005. je bi lo 56 slu ~a je va zlo sta vqa wa, a 2010. go di ne 113. Va `no je da qu di pre po zna ju sek su al no zlo sta vqa we de ce kao pro blem ko ji ne sme da se gu ra pod te pih, ve} mo ra da se pri ja vi. Sud ski i po li cij ski po da ci u Sr bi ji ka ù da u pro se ku pro |e 11 me se ci od pr vog zlo sta vqa wa do pri ja vqi va wa, ma da se de {a va da pro |e i ne ko li ko go di na. U na {oj dr à vi po sto ji ~i tav niz za ko na ko ji se ti ~u sek su al -

nog zlo sta vqa wa de ce, ali ni je dan kon kret no ne spo mi we pe do fi li ju jer pe do fi li ja zva ni~ no u do ku men ti ma ne po sto ji kao po jam. Po po da ci ma iz 2008. i 2009. go di ne, za naj te `e kri vi~ no de lo, {to je ob qu ba nad de te tom, bi lo je 158 pre su da, od ko jih je u 70 od sto slu ~a je va pre su |e na ili uslov na ka zna ili ka zna is pod za kon skog mi ni mu ma. – U okvi ru is tra `i va wa „Pan do ri ne ku ti je„ do {li smo do za kqu~ ka da je u Voj vo di ni naj ~e {}a `r tva sek su al nog zlo sta vqa wa de voj ~i ca uz ra sta od {est do 14 go di na, zlo sta vqa~ je mu {ka rac sred wih go di na s osnov nim obra zo va wem, ne ko ko je van de te to ve po ro di ce, ali je bli zak de te tu – re kla je Je le na Vuk ma no vi}. Ona je is ta kla da me di ji tre ba da iz ve {ta va ju o ovom pro ble mu, ali da se u ta kvim slu ~a je vi ma tre ba od u pre ti sen za ci o na li zmu ko ji ~e sto do ve de do kr {e wa eti~ kog ko dek sa. A. Var ga

crna hronika

dnevnik SI NO] NE SRE ]A KOD SR BO BRA NA

se iz su prot nog sme ra u „pe òu 406„ kre tao B.J. (1972) iz Je len ~e kod [ap ca. Pre ma re ~i ma Ve sne Ze ko vi} Mar ko vi}, is tra `nog su di je iz Vr ba sa, pret po sta vqa se da je vo za~ pe òa iz za sa da ne u tvr |e nih raz lo ga pre {ao na su prot nu stra nu, okr znuo kor su ma |ar ske dr à vqan ke i za tim se di rekt no su da rio sa for dom eskor tom. N. P.

Tra go vi dro ge na {kol skim klu pa ma Re z ul t a t i te s ti r a w a na pri su stvo opoj nih dro ga, ko je je spro ve la po li ci ja, po ka za li su da je u pet od {est sred wih {ko la u Uì cu de tek to va no we no pri su stvo na rad nim po vr {i na ma ko je ko ri ste u~e ni ci. Ka ko je ka za la Ni na Par li} iz Od se ka za su zbi ja we ma lo let n i~ k e de l in k ven c i j e, po ura |e nim ana li za ma, u ve }i ni slu ~a je va ra di se o pri su stvu tra go va ma ri hu a ne. Ona is ti ~e i da ma lo let ni ci u ukup nom bro ju kri vi~ nih de la ve za nih i za dro gu na pod ru~ ju gra da Uì ca u~e stvu ju s oko se dam od sto. Re zul ta ti do bi je ni te sti ra wem slu ì }e po li ci ji u da -

qem ope ra tiv nom ra du, a u na red nom pe ri o du bi }e te sti ra no svih 40 osnov nih i sred wih {ko la u Zla ti bor skom okru gu. Te sti ra wa se spro vo de po mo }u „mi stral” te sto va, a na ~el ni ca PU Uì ce Dra gi ca Jev to vi} is ti ~e da po li ci ja ima do bru sa rad wu s lo kal nim sa mo u pra va ma i zdrav stve nim in sti tu ci ja ma, ko je na bav kom ovih te sto va po ma ù spro vo |e we Ak ci o nog pla na i Na ci o n al n e stra t e g i j e za bor b u pro tiv dro ga. Do sa da su te sto ve, ~i ja je vred nost 70.000 di n a r a, do n i r a l e op { ti n e Po è ga i â je ti na i Spe ci jal na bol ni ca „î go ta”, a u ak ci ju se ukqu ~io i grad Uì ce. (Ta njug)

Poq ski „audi” pun do la ra Na gra ni~ nom pre la zu Hor go{, na ula zu u Sr bi ju, ca ri ni ci su u vo zi lu poq skih re gi star skih ozna ka pro na {li sa kri ve nih 150.000 do la ra. U sa op {te wu Upra ve ca ri na, pre ci zi ra se da je no vac ot kri ven u auto mo bi lu mar ke „audi A6”, ko jim je upra vqao tur ski dr `a vqa nin B. S., ko ji je, kao i we gov sa put nik, ta ko |e tur ske na ci o nal no sti, tvr dio da ne ma ni {ta da pri ja vi ca rin skoj kon tro li. Li~ nim pre tre som usta no vqe no je da kod se be ima ju ve }u ko li ~i nu de vi za, a de taq nim pre gle -

dom auto mo bi la is pod vo za ~e vog i su vo za ~e vog se di {ta, u na slo nu zad weg se di {ta, kao i u stra ni ci put ne tor be ko ja se na la zi la u pr tqa `ni ku pro na |e no ukup no 150.000 do la ra. Ka ko no vac ni je bio pri ja vqen, a po Za ko nu o spre ~a va wu pra wa nov ca i fi nan si ra wu te ro ri zma put ni ci su u oba ve zi da i na ula zu u ze mqu pri ja vqu ju su me ve }e od 10.000 evra, vra }en im je do zvo qen iz nos, dok je osta tak pri vre me no za dr `an do okon ~a wa pre kr {aj nog po stup ka. (Ta njug)

RA SVE TQE NA SMRT @E NE U NO VOM SA DU

Ob duk ci ja ne gi ra la ubi stvo

Iako je uvi |aj na eki pa na li cu me sta za te kla tra go ve ko ji su mo gli uka zi va ti na to da je sum wiv uzrok smr ti maj ke ~e tvo ro de ce K. N. (1982), ~i ji je le{ pro na |en prek si no} u Uli ci maj ke Ju go vi }a u No vom Sa du, ob duk ci jom je ju ~e utvr |e no da je ona pre mi nu la usled in fek ci ja or ga na, sa zna je na{ list. Be `i vot no te lo za te kao je wen su prug u sta nu u na se qu Ve li ki rit kod Naj lon pi ja ce, ko ji je od mah o to me oba ve stio po li ci ju, sa zna je mo ne zva ni~ no. M. V.

PO LI CI JA OT KRI LA NE SVA KI DA [WU PRE VA RU NA POD RU^ JU SME DE RE VA

Po gi nuo u ka ram bo lu Si no} oko 17.30, na auto pu tu Su bo ti ca-No vi Sad do go di la se te {ka sa o bra }aj na ne sre }a u ko j oj je `i v ot iz g u b io T.B. (1955) iz Su bo ti ce, dok je dvo je qu di lak {e po vre |e no. U ude su su u~e stvo va la tri vo zi la, „ford eskort„, ko jim je upra v qao na s tra d a l i T.B. i „opel kor sa„ ko jom je upra vqa la dr `a vqan ka Ma |ar ske H.H. (1967) kre ta li su se iz prav ca No vog Sa da ka Su bo ti ci, dok

~etvrtak1.decembar2011.

Uhap {e ni la `ni di rek to ri In ter po la Po li cij ska upra va u Sme de re vu sa op {ti la je ju ~e da su uhap {e ni No vi ca \. (48) iz Vr bov ca i Sne à na T. (39) iz Sme de re va, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la pre va re i la `nog pred sta vqa wa. No vi ca \. se la `no pred sta vqao kao di rek tor Re gi o- nal nog cen tra In ter po la za Ju go i sto~ nu Evro pu, a Sne à na T. kao di rek tor za pod ru~ je Bal ka na, i na taj na ~in su vi {e li ca na ve li da po ha |a ju kur se ve i po la ù te sto ve jer su In t er p o l u, na v od n o, po treb ni no vi slu `be ni ci u Sr bi ji.

Ka ko je sa op {te no, po la zni ci su pla }a li po 200 evra da bi kre nu li na kurs, a obe }a va no im je da }e, na kon obu ke i te sti ra wa, ima ti pri o ri tet kod za po {qa va wa i da }e im pla te u In ter po lu bi ti od 2.000 do 5.000 evra. U to ku na vod ne obu ke po la zni ci su sno si li raz ne tro {ko ve za pre da va wa, te sti ra wa, se mi na re i pro ve re spo sob no sti, ta ko da su po j e d i n i o{te } e n i i za 3.500 evra. Kur se vi i te sti ra wa su odr `a va ni u Sme de re vu, So k o b a w i, Ve l i k om Gra d i {tu i Gra ~a ni ci. U auto mo b i l u No vi c e \. pro na |en je pi {toq CZ ka li -

bra 9 mi li me ta ra, ko ji je no sio, iako je imao odo bre we sa mo za po se do va we, te je ta ko iz vr {io i kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. Kri mi na li sti~ ka po li ci ja PU Sme de re vo is pi tu je sve okol no sti u ko ji ma su vr {e ne pre va re i in ten ziv no ra di na iden ti fi ka ci ji svih osum wi ~e nih i svih o{te }e nih li ca. Osum w i ~ e n i }e, u za k on skom ro ku i uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Sme de re vu, na vo di se u sa op {te wu po li ci je. (Ta njug)

VI [I SUD IZ DAO RE [E WE O PRI NUD NOJ NA PLA TI

Le gi ji ple ne imo vi nu zbog sud skih tro {ko va? Naj po zna ti ji osu |e nik u po seb nom ode qe wu po à re va~ ke „Za be le”, ne ka da {wi ko man dant JSO-a Mi lo rad Ule mek Le gi ja, ko ji je na od slu è wu mak si mal ne ka zne od 40 go di na za tvo ra, mo gao bi se na }i na uda ru „pri sil ne” na pla te tro {ko va sud skog po stup ka, ko je je po pra vo sna `noj pre su di oba ve zan da pla ti. Po do stup nim in for ma ci ja ma, Po seb no ode qe we be o grad skog Vi {eg su da pod ne lo je Pr vom osnov nom su du re {e we o iz vr {e wu, ko jim se na pla ta tro {ko va tra ì iz po kret ne imo vi ne Mi lo ra da Ule me ka Le gi je, ko ja bi zbog to ga mo gla bi ti za ple we na. Me |u tim, ni smo us pe li da sa zna mo na ko ji se od ukup no ~e ti ri pred me ta Spe ci jal nog su da u ko ji ma je Ule mek pra vo sna `no osu |en, od no si po me nu to re {e we.

Pod se ti mo, u ve zi s pra vo sna `no pre su |e nim pro ce som „aten tant na pre mi je ra Zo ra na \in |i }a”, svo je vre me no je nad le `ni sud do neo re {e we ko jim je osu |e nog Ule me ka oba ve zao da pla ti 538.450 di na ra na ime tro {ko va an ga `o va wa bra ni o ca po slu `be noj du `no sti, ko ji mu je u jed noj fa zi po stup ka odo bren sud skom od lu kom. U istom re {e wu je na ime iz da ta ka zbog do vo |e wa na su |e we Ule me ka iz pri tvor ske je di ni ce ob ra ~u na ta su ma 52.608 di na ra, a na spi sku je i iz nos od 23.467 di na ra na ime tro {ko va we go vog le ~e wa u pri tvo ru i za oba vqe ne me di cin ske ana li ze. Istim re {e wem su ob u hva }e ni i tro {ko vi an ga `o va wa advo ka ta – pu no mo} ni ka o{te }e ne po ro di ce po koj nog pre mi je ra, ko ji su bi li prav ni za stup ni ci to kom

po stup ka. Te tro {ko ve su sud skim na lo gom oba ve zni da pla te so li dar no svi osu |e ni u tom pred me tu: Ule mek, Zve zdan Jo va no vi}, Ni no slav Kon stan ti no vi}, Alek san dar Si mo vi}, Vla di mir Mi li sa vqe vi}, Sret ko Ka li ni}, Mi lan Ju ri {i} – Ju re, Du {an Kr sma no vi}, Bra ni slav Be za ro vi} i @eq ko To ja ga. U tro {ko ve po stup ka ko je bi po sud skom na lo gu ta ko |e svi osu |e ni u tom pred me tu tre ba lo so li dar no da pla te ura ~u na ti su iz da ci za do la ske sve do ka i ve {ta ka na glav ni pre tres, kao i 1.488 evra za si mul ta ni pre vod pri li kom iz la ga wa ve {ta ka s In sti tu ta u Vi zba de nu. Osim to ga, tro {ko vi pre vo |e wa

de la sud skih spi sa u tom po stup ku sa srp skog na ne ma~ ki i en gle ski, kao i s ne ma~ kog na srp ski, iz no se ukup no 322.627 di na ra. U istom sud skom re {e wu je ob u hva }en i iz nos od 37.830 di na ra na ime tro {ko va In sti tu ta za sud sku me di ci nu. J. J.

BO SAN SKI PO LI CA JAC ZA TE KAO SRP SKE DI LE RE U RAZ ME NI

Spe ci ja lac na le teo na sa sta nak nar ko di le ra Vi so ki slu `be nik Fe de ral ne upra ve po li ci je BiH Zo ran ^e gar uhva tio je u sa ra jev skom na se qu Gr ba vi ca dvo ji cu di le ra dro ge, od ko jih je je dan dr `a vqa nin Sr bi je Sa bri ja I. (43) iz Be o ~i na, za ko ga se sum wa da je bio pri pad nik zlo gla sne pa ra voj ne je di ni ce „{kor pi o ni”, i Ad na na B. (34) iz Do bo ja. Za Sa bri jom I. je, ka ko se tvr di u bo san skim me di ji ma, Bel gi ja ras pi sa la me |u na rod nu po ter ni cu zbog te {ke pro val ne kra |e. Oni su uhap {e ni u po ne de qak, a u uto rak su is p i ta n i u pro s to r i j a ma Fe de r al n e upra ve po li ci je, na kon ~e ga su pre da ti u

nad le `nost Kan to nal nom tu `i la {tvu Sa ra je vo. Po li ci ja jo{ tra ga za ~e ti ri oso be ko je su po be gle s me sta do ga |a ja. Dvo ji ca di le ra su se uda qi la si vim „audi jem 100”, ko jim je, na vod no, od ve ze na ve }a ko li ~i na dro ge i oru` ja. Zo ran ^e gar je u po ne de qak iza po dne va na par kin gu u bli zi ni ka fi }a „Ka kao” u Sa ra je vu za te kao di le re i pri me tio da iz ge pe ka „audi ja 100” i „ope la kor sa„ pre to va ra ju dro gu i oru` je. U „audi ju” su, na vod no, bi li ke sa s nov cem, vi {e pa ko va wa dro ge, ame ri~ ka pu {ka M-16 i „ka la {wi kov„.

Sa bri ja I. je iste ve ~e ri pre gle dan u Kli ni~ kom cen tru u Sa ra je vu, gde je utvr |e no da ima kon tu zi ju gla ve i ogre bo ti ne po te lu. Sa ra jev ski „Dnev ni avaz„ kao po seb no in te re sant no na vo di da je pri li kom pre gle da utvr |e no da on ima te to va `u je di ni ce „{kor pi o ni”. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, ^e gar je naj ve ro vat ni je na le teo na gru pu kri mi na la ca iz Sr bi je ko ji se kri ju i de lu ju u BiH jer je u iz najm qe nim sta no vi ma ko je su ko ri sti li, pro na |e na od re |e na ko li ~i na ro be ko ja po ti ~e iz ne ko li ko sko ra {wih pqa~ ki. E. D.

BRI TAN SKI OBA VE [TAJ CI DO NE LI TAJ NE IZ VE [TA JE O DRA GOQUBU MI HAI LO VI ]U

Dra à ni je sa ra |i vao s oku pa to ri ma U iz ve {ta ju ko ji je ju ~e pred sta vqen Vi {em su du u Be o gra du, bri tan ska taj na slu `ba SOE iz Dru gog svet skog ra ta oka rak te ri sa la je ko man dan ta Kra qev ske voj ske u otad` bi ni Dra go qu ba Dra ù Mi ha i lo vi }a kao pa tri o tu ko ji ni je sa ra |i vao sa oku pa to ri ma u Dru gom svet skom ra tu. -Ge ne ral Mi ha i lo vi} je bio pa tri o ta, ~o vek ve li ke sna ge i spo sob no sti i ne ma do ka za da je bio ko la bo ra ci o ni sta sa Nem ci ma, Ita li ja ni ma, ni sa vla dom Mi la na Ne di }a-, na vo di se u do ku men tu bri tan skih oba ve {ta ja ca iz ne tom na ro ~i {tu za re ha bi li ta ci ju Mi ha i lo vi }a. Taj do ku ment SOE sa ~i nio je pro fe sor na Oks ford skom uni ver zi te tu Vi li jem Mi ken zi, na osno vu iz ve {ta ja bri tan skih oba ve {ta ja ca ko ji su bi li u po sma tra~ kim mi si ja ma u Kra qe vi ni Ju g o s la v i j i to k om ra t a, na v eo je isto r i ~ ar Slo b o d an Mar k o v i}, pred sed nik Dr àv ne ko mi si je za is -

tra `i va we okol no sti pod ko ji ma je ubi jen Mi ha i lo vi}. Iz ve {taj bri tan ske taj ne slu `be stro go je po ver qiv i no si na po me nu da mo gu da ga ko ri ste sa mo taj ne slu `be i bri tan ska vla da, a na da na {wem ro ~i {tu pr vi put je pred sta vqen jav no sti. Isto ri ~ar Mar ko vi} je po red tog do ku men ta su du do sta vio i broj nu dru gu do ku men ta ci ju, a pre dao je i tran skrip te sed ni ce bri tan skog Par la men ta, dan pre ubi stva Mi ha i lo vi }a, 17. ju la 1946, po ko ji ma rat ni mi ni star spoq nih po slo va En to ni Idn tra `i od go vor od svog na sled ni ka na pi ta we „[ta je Bri ta ni ja u~i ni la za ge ne ra la Mi ha i lo vi }a, ko ji je bio pr vi ge ri lac u Evro pi u bor bi pro tiv na ci sta?”. Ta da {wi bri tan ski mi ni star spoq nih po slo va Er vest Be vin od go vo rio mu je da su su du u Be o gra du po sla ti iz ve {ta ji pe to ri ce bri tan skih ofi ci ra, ko ji su bi li u {ta bu ge ne ra -

la Mi ha i lo vi }a do ma ja 1944. u ko ji ma se kon sta tu je da su on i we gov po kret stal no vo di li ak tiv nu bor bu pro tiv oku pa to ra.

Sud u Be o gra du ih ta da ni je uzeo kao re le vant ne, a ni je pri hva tio ni pred log da ti ofi ci ri sve do ~e u Ju go sla vi ji. Mar ko vi }e je su du do sta vio i za pi sni ke sa su |e wa Mi ha i lo vi }u, kao i audio snim ke iz ar hi ve Ra dio Be o gra da i na gla sio da je o~i gled no „da su de lo vi za pi sni ka sa su |e wa pre pra vqa ni i da ne od go va ra ju audio snim ci ma”. Po ni {te we pre su de od 15. ju la 1946. go di ne, ko jom je Mi ha i lo vi} osu |en na smrt stre qa wem, kao i vra }a we gra |an skih pra va, zah te vom za re ha bi li ta ci ju za tra ìo je we gov unuk Vo ji slav Mi ha i lo vi}, ko ji ni je pri su stvo vao ni jed nom odr à nom ro ~i {tu. Pri dru ì li su mu se Srp ska li be ral na stran ka, sa aka de mi kom Ko stom â vo {kim na ~e lu, Udru è we pri pad ni ka Ju go slo ven ske voj ske u otad` bi ni, Udru è we po li ti~ kih za tvo re ni ka i `r ta va ko mu ni sti~ kog re ì ma, pro fe sor me |u na rod nog pra va Smi qa Avra mov i dru gi.

Pred la ga ~i zah te va tvr de da Mi ha i lo vi} ni je imao pra vo na od bra nu i ni je vi deo svog advo ka ta do po ~et ka su |e nja. On ni je imao ni pra vo na ne pri stra san sud, a op tu `ni ca mu je uru ~e na se dam da na pred su |e nje. Zah te vom za re ha bi li ta ci ju za tra è no je po ni {te we pre su de ko jom je Dra à Mi ha i lo vi} osu |en na smrt i ko jom su mu pret hod no od u ze ta sva gra |an ska pra va. Mi ha i lo vi} je, dva da na po do no {e wu spor ne pre su de, 17. ju la 1946. go di ne, stre qan kao dr àv ni ne pri ja teq „broj je dan”. Dr àv na ko mi si ja utvr di la je da je Mi ha i lo vi} ubi jen na Adi Ci gan li ji, ali sum wa da su nje go ve ko sti ka sni je pre ne te u se kun dar nu grob ni cu, naj ve ro vat ni je na Rat no ostr vo, ka ko bi se one mo gu }i lo da ikad bu du pro na |e ne. Pro ces re ha bi li ta ci je Dra è Mi haj lo vi }a bi }e na sta vqen 27. ja nu a ra 2012.

SPORT

~etvrtak1.decembar2011.

PAR TI ZAN VE ^E RAS (20.45, RTS) DO ^E KU JE MA KA BI U EVRO LI GI

Pe ko vi} è li spek takl za ra sta nak Pred ko {ar ka {i ma srp skog ko {ar ka {kog {am pi o na, eki pe Par ti za na, ve ~e ras je te àk za da tak. Cr no-be li do ~e ku ju, u 7. ko lu gru pe C Evro li ge, mo} ni sa stav Ma ka bi ja iz Tel Avi va, eki pu ko ja vo di na ta be li i ko ja je do sa da po ka za la da s pra vom pri ~a o pla sma nu na faj nal-for. S dru ge stra ne, po sle po be de u Mi la nu pre dve run de, Be o gra |a ni ima ju re al nu osno vu da se pla si ra ju u Top 16 fa zu ovog tak mi ~e wa, a po be da nad {am pi o nom Izra e la {i rom bi im otvo ri la vra ta ka è qe nom do stig nu }u. Ve ~e ra {wi su sret bi }e, to je ve} sa da si gur no, ve o ma emo ti van, jer }e se od dre sa Par ti za na, dru gi put u ka ri je ri, opro sti ti sjaj ni cen tar Ni ko la Pe ko vi}, ko ji se vra }a, s okon ~a wem lok-auta, u re do ve NBA li ga {a Mi ne so te. Upra vo zbog to ga Pe ko vi} je iz ra zio svo ju ve li ku è qu, a ona se od no si na po be du nad Ma ka bi jem. -Vo leo bih da se po be dom opro stim od sjaj nih na vi ja ~a Par ti za na, ali i od sa i gra ~a ko ji se do ka za li da ima ju ka vli tet za pla sman u Top 16 fa zu Evro li ge – re kao je kr {ni cr no gor ski re pre zen ta ti vac. – Ma ka bi ima od li~ nu eki pu ko ja }e ve ~e ras na stu pi ti s kom plet nim ti mom, da kle i Far ma rom, ali, uz fe no me nal nu po mo} s

dnevnik

c m y

SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [E U JA PA NU

Bra zil po di gao at mos fe ru Po sle ~e ti ri od i gra na me ~a na Svet skom ku pu u Ja pa nu, od boj ka {i Sr bi je iz gu bi li su sve {an se da se pla si ra ju na jed no od pr va tri me sta iz bo re vi zu za olim pi ja du iz pr vog po ku {a ja. Ipak, da li je u pi ta wu sre }a ili ne {to dru go, ali Sr bi ja za sa da iz u zet no do bro sto ji u po gle du pla sma na na naj ve }u sport sku smor tu ko ja se odr `a va sle de }e go di ne u Lon do nu. Iako sa sve ga dve po be de u osam su sre ta, Sr bi ja je na sla bom 10. me stu, ali vo de }e tri re pre zen ta ci je Svet skog ku pa su za sa da Poq ska, Ru si ja i Ita li ja i to na {im mom ci ma naj vi {e od go va ra. U slu -

1. Poqska 2. Rusija 3. Italija 4. Brazil 5. Kuba 6. Iran 7. SAD 8. Argentina 9. Japan 10. Srbija 11. Kina 12. Egipat

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 7 6 5 5 5 4 3 2 2 1 1

1 1 2 3 3 3 4 5 6 6 7 7

23:7 21:6 20:11 20:12 17:13 15:16 14:12 13:18 12:19 11:21 6:21 5:21

22 21 17 16 14 12 12 9 8 8 4 3

Utakmice posledwe runde igraju se u Tokiju, a vizu za Olimpijske igre obezbedi}e tri prvoplasirane ekipe sa Svetskog kupa.

PRO GRAM ^E TVR TE RUN DE A gru pa 9. ko lo (su tra) Iran - Brazil (3) Poqska - Italija (7) Japan - Rusija (10.20) 10. ko lo (su bo ta) Iran - Rusija (3) Poqska - Brazil (7) Japan - Italija (10.20) 11. ko lo (ne de qa) Poqska - Rusija (3) Iran - Italija (7) Japan - Brazil (10.20)

B gru pa 9. ko lo (su tra) Srbija - Egipat (3) Kuba - Kina (7) Argentina - SAD (10.20) 10. ko lo (su bo ta) Srbija - Kina (3) Argentina - Egipat (7) Kuba - SAD (10.20) 11. ko lo (ne de qa) Kuba - Egipat (3) Argentina - Kina (6) Srbija - SAD (9)

Duel Far ma ra i Mi lo sa vqe vi }a u Izra e lu

tri bi na, ima mo po ten ci jal da ostva ri mo ~e tvr tu po be du u gru pi i na pra vi mo ve li ki ko rak ka ci qu. Par ti zan i Ma ka bi su se ve} dva pu ta sre ta li u ovoj se zo ni, jed nom u Evro li gi, dru gi put u ABA li gi i u oba na vra ta sla vio je “Po nos Izra e la”. Me |u tim, va qa pod se ti ti da su u te dve utak -

Blat zna {ta ga ~e ka Te ner Ma ka bi ja Dej vid Blat re kao je da o~e ku je sjaj nu at mos fe ru u Pi o ni ru pro tiv Par ti za na, ali da }e we go vi iza bra ni ci zna ti da se no se sa pri ti skom. Eki pa iz Tel Avi va ove se zo ne je dva pu ta ve} sla vi la pro tiv cr no-be lih. - At mos fe ra u Pi o ni ru je ono {to utak mi ce ~i ni fan ta sti~ nim, iako je do ma }in uvek taj ko ji je zbog po mo }i sa tri bi na u pred no sti. Ipak, sli~ na at mos fe ra je i u Tel Avi vu pa su mo ji igra ~i na vi kli na ta kve si tu a ci je. Ve ru jem da }e se sna }i i po no vo po be di ti - re kao je Blat. Po sled wu utak mi cu u dre su Ma ka bi ja u ~e tvr tak }e od i gra ti Xor dan Far mar, dok }e isti slu ~aj bi ti i sa Ni ko lom Pe ko vi }em, ko ji se opra {ta od Par ti za na. - Xor dan je igrao svim sr cem za Ma ka bi i mno go smo ga za vo le li. Ne ma mo za ~im da `a li mo, zna li smo da nas ra sta nak ~e ka. Ali, na da mo se da }e se jed nog da na vra ti ti u Ma ka bi - na gla sio je Blat.

mi ce igra ~i Ma ka bi ja bi li do ma }i ni, a da ve ~e ras pr vi put igra ju s cr no-be li ma na wi ho vom te re nu. U slu ~a ju Par ti za na to ni je ni ma lo na iv na pred nost, jer po zna to je ka kve na vi ja ~e ima na{ pr vak i ka kvu at mos fe ru u Pi o ni ru oni pra ve. - Ma ka bi je eki pa ko ja je na pra vqe na za faj nal-for – iz ja vio je Vla de Jo va no vi}, tre ner Par ti za na – Po ku {a }e mo da ve ~e ras mi bu de mo taj tim ko ji }e kon tro li sa ti ri tam, jer sa mo ta ko mo è mo da se na da mo po be di. Ne mo è mo da pre ti mo Izra el c i ma, ali mo ` e mo da obe }a mo mak si mal no za la ga we. Kao i Ni k o l a Pe k o v i} u Par ti za nu MTS, Xor dan Far mar od lu ~io je da pre zva ni~ nog okon ~ a w a „lo k a u t a” jo{ jed nom ob u ~e dres izra el skog pr va ka. Bi lo je spe ku la ci ja da }e plej mej ker Wu Xer si Net sa od le te ti za SAD ve} u uto rak, ali se on ume sto to ga ukr cao na avion za Be~, na knad no i Be o grad. - Dra go mi je {to osta jem za jo{ je dan me~. ûo sam da je go sto va we u Be o gra du jed no od naj u zbu dqi vi jih u Evro li gi - iz ja vio je Far mar. - Is ko ri stio sam ovih ne ko li ko da na da se po zdra vim s pri ja te qi ma u Tel Avi vu, ali sa da je vre me da se pri o ne na po sao. @e lim da po mog nem ti mu da ostva ri no vu po be du i obez be di pla sman u Top 16. To bi za me -

[pan ski klu bo vi è le Mo ri so na Do ju ~e ra {wi kril ni igra~ Cr ve ne zve zde Be o- grad Adam Mo ri son è li po no vo da se opro ba u NBA, a ako ne bu de us peo da se vra ti u naj ja ~u li gu na sve tu ima }e mo gu} nost, ba rem pre ma pi sa wu me di ja na Pi ri ne ji ma, da bi ra klub u Endesa li gi. Po red ma drid skog Re a la, ka ko pi {e Mar ka, za Mo ri so na su is ka za li in te re so va we i Ali kan te, Uni ka ha, Va len si ja, Ka ha la bo ral i Ka ha sol. Uko li ko ne bu de pro na {ao an ga `man u do mo vi ni, Mo ri son bi No vu go di nu mo gao, da kle, da do ~e ka u Endesa li gi. ne bio naj bo qi na ~in da se opro stim od Ma ka bi ja. Kar te za utak mi cu odav no ras pro da te, iz Par ti za na upo zo ra va ju na è sto ke ka zne Evro li ge za sva ki, pa i naj ma wi uba ~e ni pred met na te ren i mo le gle da o ce da sport ski po mog nu svo jim qu bim ci ma u po ku {a ju da po be de ve li kog ri va la. Utak mi ca po ~i we u 20.45 ~a so va, uz pre nos na RTS-u. A. Pre do je vi}

ZANIMQIVOST

\o ko vi} u fil mu „Pla }e ni ci 2” Pr vi re ket sve ta No vak \o ko vi} de bi to va }e na ve li kom plat nu po {to }e ima ti ma lu ulo gu u fil mu “Pla }e ni ci 2”. \o ko vi} }e u fil mu, u ko jem su glav ne ulo ge po ve re ne Sil ver ste ru Sta lo neu i

sut ne svo jom po ja vom i da je svo jim na vi ja ~i ma iza {ao u su sret za sli ka we, ali i auto gra me. Zve zde fil ma “Pla }e ni ci 2” i da qe se na la ze u Bu gar skoj gde i da qe sni ma qu, a pre \o ko vi -

Xej so nu Sta ta mu, glu mi ti sam se be. Ka ko pre no se me di ji {i rom sve ta, \o ko vi} je ve} sni mio ka dro ve za taj film i to u So fi ji, gde je bo ra vio pre ne ko li ko da na. Bu gar ski me di ji pre no se da je srp ski te ni ser odu {e vio pri -

}a u So fi ji su bi li i Brus Vi lis, ^ak No ris i Ar nold [var ce ne ger, ko ji ima ju ta ko |e ma we ulo ge. Pre mi je ra fil ma “Pla }e ni ci 2” za ka za na je za le to na red ne go di ne.

~a ju da se po me nu te tri se lek ci je sa da iz bo re za me sto na OI, Sr bi ja bi, bi la pr vi no si lac me |u evrop skim eki pa ma na na re dim kon ti nen tal nim kva li fi ka ci ja ma. Po be di li su or lo vi Bra zil u po sled wem me ~u tre }e run de u Ha ma ma cuu. U ~etvtroj run di o~e ku ju ih su sre ti sa Egip tom, Ki nom i SAD.. - Od i gra li smo do bro pro tiv Bra zi la i po be da je do {la kao pro iz vod na {e ozbiq no sti i kva li te ta. Ne ma mo ~e sto pri li ku da igra mo s Bra zi lom, a ka mo li da po be |u je mo, pa smo ve o ma za do voq ni u~i we nim i na dam se da }e nas to ras po lo è we dr à ti i u me ~e vi ma ko ji do la ze. [te ta je {to smo po ~et nu fa zu Svet skog ku pa sla bo od i gra li Vla do Pet ko vi} i ra no iz gu bi li {an se za pla sman na Olim pi ja du, ali Egi pat je se lek ci ja ko ja zna da ka nam sa da pre o sta je da pro tiv zni gre {ke pro tiv ni ka i to do Egip ta, Ki ne i SAD bu de mo na bro zna mo. Na pro {lom pre do naj vi {em ni vou i za be le ì mo tri lim pij skom tur ni ru smo iz gu bi po be de - re kao je na{ se lek tor li od wih i od ta da smo na u ~i li Igor Ko la ko vi}. lek ci ju. Pr va ci su Afri ke i ni Put iz Ha ma ma cua u To kio bio je su slu ~aj no na Svet skom ku pu u ve o ma na po ran, a pro pu sti li su na - kon ku ren ci ji naj bo qih eki pa {i mom ci i tre ning, pa }e do me ~a sve ta, za to pla ni ra mo da bez kal s fa ra o ni ma ima ti sa mo jed nu pri - ku la ci ja i re zer vi u|e mo u pre o- li ku da „ose te” sa lu ja pan ske pre - sta la tri me ~a i da s tri po be de

Si stem kva li fi ka ci ja Se ni o ri }e pr vo igra ti na Kon ti nen tal nom tur ni ru kva li fi ka ci ja u So fi ji, u Bu gar skoj (8–13. maj), a uko li ko tu ne osvo je pr vo me sto, igra }e na jed nom od tri in ter kon ti nen tal na tur ni ra, ko ji }e se od i gra ti u ju nu, kao jed na od tri naj bo qe pla si ra ne se lek ci je iz Evro pe. Na i me, po sle Svet skog ku pa u Ja pa nu bi }e ob ja vqe na no va FIVB rang-li sta. U za vi sno sti od to ga ko li ko }e se se lek ci ja iz Evro pe pla si ra ti na OI sa Svet skog ku pa u Ja pa nu, kao i od re zul ta ta Kon ti nen tal nog tur ni ra, pre o sta le tri naj bo qe re pre zen ta ci je }e u~e stvo va ti na in ter kon ti nen tal nim kva li fi ka ci o nim tur ni ri ma. Tur ni ri }e se igra ti u Ri mu (8. jun), i Ber li nu, dok }e se tre }i tur nir igra ti u Ja pa nu (2. jun). Tur ni ri in ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja bi }e ujed no i azij ski kon ti nen tal ni kva li fi ka ci o ni tur ni ri, {to zna ~i da }e pla sman na Olim pij ske igre, u obe ko nu ren ci je, iz bo ri ti naj bo qe pla si ra na se lek ci ja iz Azi je. U Bu gar skoj }e u~e tvo va ti osam re pre zen ta ci ja: Sr bi ja, Bu gar ska, [pa ni ja, Ne ma~ ka, Fin ska (pre o sta la tri me sta po pu ni }e eki pe ko je se ne kva li fi ku ju na OI sa Svet skog ku pa u Ja pa nu (Poq ska, Ru si ja, Ita li ja), od no sno drugo pla si ra ne se lek ci je s tur ni ra pret kva li fi ka ci ja (Slo va~ ka, Slo ve ni ja, Bel gi ja). Po pra vi li ma FIVB, na in ter kon ti nen tal nim tur ni ri ma ne mo gu igra ti dve re pre zen ta ci je sa istog kon ti nen ta (ne ukqu ~u ju }i or ga ni za to ra), {to zna ~i da }e po jed na se lek ci ja iz Evro pe igra ti na sva kom od tri tur ni ra, a dve se lek ci je iz Azi je }e igra ti na tur ni ri ma u Ita li ji, od no sno Ne ma~ koj.

sto ni ce. Ipak, Egi pat je po re no meu i ran gu da le ko is pod od boj ka {a Sr bi je pa bi sve iz u zev ube dqi ve po be de bi lo ve li ko raz o ~a ra we. - Po be da nad Bra zi lom nam pri ja, ali ne sme da nas opu sti.

ma lo ubla `i mo raz o ~a ra we - re kao je na{ re pre zen ta tiv ni teh ni ~ar Vla do Pet ko vi}. Sr bi ja sa Egip tom igra su tra ra no po na {em vre me nu od 3 ~a sa. M. Ri sti}

SPORT

c m y

dnevnik

Yaja u Zve zdi – è qa i zeb wa Cr ve na zve zda è li Dra ga na Xa ji }a, Dra gan Xa ji} è li u Cr ve nu zve zdu, ali, ipak, po sto je okol no sti ko je ote à va ju da se le gen dar ni fud ba ler vra ti po sle sko ro osam go di na u klub. Po ~et kom ne de qe je dan od vo de }ih qu di Cr ve ne zve zde sa stao se sa Dra ga nom Xa ji }em, zva ni~ no naj bo qim srp skim fud ba le rom svih vre me na i jed nim od naj u spe {ni jih funk ci o ne ra klu ba iz Qu ti ce Bog da na. Wih dvo ji ca su raz go va ra li po ko jem mo de lu je mo gu }e da se Xa ji} pod hit no vra ti u klub. Ote à va ju }a okol nost je sud ski pro ces ko ji se vo di pro tiv tre }e Zve zdi ne zve zde. Ako bi Xa ji} pri hva tio da se vra ti u Cr ve nu zve zdu, to ve ro vat no ne bi

FSS, ~i me je na ne ki na ~in na ja vio po vra tak u srp ski fud bal. [an se da se Xa ji} vra ti u Cr ve nu zve zdu 50-50 od sto. Uko li ko se to do go di, pro sla vqe ni fud ba ler imao bi {i ro ka ovla {}e wa oko se lek ci je pr vog ti ma, a vo dio bi ra ~u na i oko Omla din ske {ko le. Pred sed nik Zve zde Vla dan Lu ki} u uto rak je na kon fe ren ci ji za me di je re kao sle de }e po vo dom na vod nog po vrat ka Dra ga na Xa ji }a u klub: - Osta vi te Xa ju da se od ma ra ma lo... Mal tre ti ra mo ga dve go di ne da li }e bi ti uhap {en ili ne }e, da li }e mu bi ti ku }a od u ze ta ili ne }e... Ne ka se od ma ra ~o vek u svom mi ru, a ako bu de po `e leo ne ka da da bu de ak ti van

Dra gan Ya ji}

bi lo na zva ni~ nu funk ci ju, ve} u for mi kon sul tan ta, sa vet ni ka ili ~la na ne ke ko mi si je. Ipak, kod Xa ji }a po sto ji `e qa, ali i zeb wa da bi tim po te zom mo gao da bu de pre te ra no me di ji ski eks po ni ran, {to si gur no no si funk ci ja u tro fej nom klu bu, a {to bi mo glo da ugro zi Xa ji }e vu od bra nu u sud skom pro ce su ko ji se vo di pro tiv we ga. Pod se }a mo, Dra gan Xa ji} je za jed no sa Vla di mi rom Cvet ko vi }em i Mi lo {em Ma rin ko vi }em uhap {en 5. fe bru a ra 2008. go di ne zbog sum we da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj i pro tiv prav no pri svo jio vi {e mi li o na evra u ve zi sa tran sfe ri ma fud ba le ra. Sa mo osam da na pre hap {e wa, Dra gan Xa ji} je pro mo vi san u di rek to ra svih re pre zen ta ci ja

u svom klu bu, zar bi se to do vo di lo u pi ta we? To i ni je vest on da.- uvi je no je od go vo rio Lu ki}, a na na {u opa sku da je to u sva ka ko va `na vest za sve zve zda {e, re kao je: - Ni je vest, ve ruj te mi... Vi sad ~i taj te iz me |u re do va, ali ka èm da ni je vest. Pr vo, za to {to se Dra gan Xa ji} za slu è no od ma ra, jer je du go bio u fud ba lu i to li ko do brog do neo Zve zdi, jer je za slu ìo da se mi mla |i ma lo mu ~i mo i dao nam je do ma }i za da tak, ko ji }e mo te {ko da is pu ni mo. Ipak, Lu ki} se ogra dio: - E sad... Da li }e on jed nog da na ima ti, pre sve ga, ener gi je da se ukqu ~i u rad klu ba ili }e to bi ti ne ko dru gi od le gen di Cr ve ne zve zde, mo `da ne u tim go di na ma, mo `da ne ko mla |i... Otom-po tom.

No vo ru ko vod stvo bi ra se lek to ra Go to vo pu na ~e ti ri ~a s a po t ro { i l a je fud b al s ka vla d a na ju ~e re {a woj sed ni ci u Sta roj Pa zo vi po vo dom ana li ze ak tu e lo nog tre nu ta ka u ko jem se na la zi na{ naj po pu lar n i j i sport. Pred s ed n ik FSS To mi slav Ka ra xi} je po tom na pres kon fe ren ci ji iz neo sta vo ve, raz mi {qa wa i od lu ke. - U pr voj ne de qi fe bru a ra bi }e na pro gra mu Skup {ti na FSS ko ja tre ba da usvo ji no vi mo de ran Sta tut, po tom za vr {ni ra ~un ali i fi na nisjki plan za na red nu go di nu i od re di da tum odr à va wa iz bo ra. Da od mah ra{ ~i sti mo i jed nu di le mu - no vo ru ko vod stvo bi ra }e se lek to ra. [to se me ne ti ~e, ali i do brog de la ru ko vod stva, do iz bo ra tre ba do }i {to pre. @e qa je da man da te uskla di mo sa kva li fi ka ci o- nim ci klu si ma za Evrop sko pr ven stvo i Svet sko pr ven stvo jer smo taj ri tam ne dav no po re me ti li, po {to smo vi {e od go di nu da na bi li bez pred sed ni ka, a po tom do we ga do {li van red nim iz bo rom. Za to }e mo ovaj va kum, ko ji se stvo rio zbog ne od la ska na EURO is ko ri sti ti da to uskla di mo is ta kao je Ka ra xi}. Ose tio je pr vi ~o vek FSS po tre bu da obra zlo ì i de ta qe ko ji su uti ca li na re zul ta te or lo va, od no sno zbog ~e ga smo se od evrop ske po zor ni ce opro sti li pre ba ra à. - Su s re t e sa Ita l i j om i Slo ve ni jom od i gra li smo sa mo sa dvo ji com fud ba le ra ko ji su stan drad ni u svo jim klu bo v i m a, {to je bio ve l i k i problem. U gru pi ni smo od i -

Na kra ju usle dio je i za kqu ~ak. - î ni mi se da je ma lo vi {e kri ti ke upe re no ka fud ba lu ne go {to je nor mal no. Ima i u dru g im spor t o v i m a sla b i j ih re zul ta ta ali se to ne ka ko ne be le ì. Da le ko od to ga da è li mo ne ko me po sr ta we. Ne ma mo raz lo ga za prav da we, ne be ì mo od od go vor no sti za re zul tat ski pro ma {aj, pla ti }e mo ce nu. Ali, fud bal ima per spek ti vu, ni je ugro è na, sa mo tre ba ma lo vre me na i hra bro sti za or ga ni za ci ju, da za ì vi

Ku }u fud ba la u plusu

To mi slav Ka ra yi}

gra li sve me ~e ve zbog ka zne za \e no vu, pro tiv Esto ni je u Be o gra du do ~e ka li su nas zvi `du ci i ne go do va we i pre ne go su se igra ~i po ja vi li na te re nu. Po tom na{ va `an igra~, mo `da i naj bo qi, gol man bio je iz lo `en lin ~u. Ni je za pam }e no u isto ri ji da jed na na ci o nal na se lek ci ja ne ma po dr {ku pu bli ke, ka kav je bio na{ slu ~aj. Vru }a te ma je iz bor se lek to ra. Ne dav no ste se vi de li sa Si ni {om Mi haj lo vi }em, ko ji ne ka ko iz bi ja u pr vi plan da pre u zme bri gu o re pre zen ta ci ji? - Mi smo sta ri pri ja te qi, raz go va ra li smo o sve mu. Ni je taj na da sam mu po sle SP nu dio me sto se lek to ra, ali bio

Kan di da tu ra Ni ka ko Ka ra xi} ni je è leo da od go vo ri na pi ta we da li }e se kan di do va ti na pred sto je }im iz bo ri ma za no vi pred sed ni~ ki man dat. - Ra no je za ta kve prog no ze, a ja ne znam ka kvo }e vre me bi ti za ne de qu da na bez me te o ro lo ga. Ne {to vi {e bi }e po zna to u apri lu, naj ve rov ta ni je. Oslu {nu }e mo {ta se de {a va, bli è se iz bo ri u dr à vi. U sva kom slu ~a ju fud bal ska Sr bi ja }e iza bra ti no vo ru ko vod stvo, na tran spa ren tan na ~in, uz mo gu} nost da u tr ku u|u svi ko ji to è le i ho }e da po nu de pro gra me za bo qi tak fud ba la.

Crvena zve zda duguje 30 mi li o na evra sti~ ni ja prog no za. Ste fa no vi} je otvo re no re kao da je ne re al no da dug na kra ju 2012. go d i n e iz n o s i 25 mi l i o n a evra, ve} da je re al no da bu de oko 30. Ta ko |e, Ste fa no vi} is ti ~e da je ak tu el na upra va uve }a la vred nost imo vi ne klu ba sa za te ~e nih 11, na re al nih 31 mi lion evra, kao i to da je eki pa ko ja je bi la u klu bu ju na 2009. go d i n e vre d e l a oko 500.000 evra, a da ova da nas okvir no ima tr `i {nu vred nost oko 20 mi li o na evra. I tu je, pre ma we go vim re ~i m a, pro b lem iz r a ~ u n a t i ope ra tiv ni dug, jer je u bi lans sta wa ne mo gu }e, pri me ra ra di, une t i re a l n u tr ` i { nu vred nost Dar ka La zo vi }a ili Evan dra Go e be la. - Hi p o t e t i~ k i, mi bi s mo mo gli u ovom tre nut ku da ras pro da mo ceo tim, iz ser vi si ra mo kom ple tan dug i na sta vi mo da se tak mi ~i mo sa na {om de com iz Omla din ske {ko le. do da je Ste fa no vi}, ali is ti ~e da se to na rav no ne }e do go di ti. Ve li ko op te re }e we za Zve zdi no po slo va we je ne dav no uve d e n i „fi n an s ij s ki fer plej” od stra ne UEFA i FI FA. Te dve or ga ni za ci je, pre -

SKUP [TI NA FSS U FE BRU A RU OD RE \U JE DA TUM ZA PRE VRE ME NE IZ BO RE

KO LI KO ZA I STA IZ NO SI DUG BE O GRA \ANA

Ge ne ral ni se kre tar FK Cr ve na zve zda \or |e Ste fa no vi} pre ki nuo je spe ku la ci je na te mu du ga tog klu ba. Pro jek c i j a ope r a t iv n og du g a za 2012. go d i n u iz n o s i iz m e | u 25,1 i 32,9 mi li o na evra. Ko li ko on, za pra vo, iz no si? Ju ~e se ba ra ta lo s 42,6 mi li o na evra. Tvr de }i da je to ne i sti na, u Zve zdi su po hit nom po stup ku sa zva li sa sta nak de la no vi na ra sa pr vim ope ra tiv cem klu ba, ge ne ral nim se kre ta rom \or |em Ste fa no vi }em. On je jav no sti po nu dio po dat ke do ko jih je do {la jed na ugled na re vi zor ska ku }a, iako je go vo re }i na kon fe ren ci ji za me di je u po ne de qak, na pi ta we: „Ko li ki je dug klu ba?”, od go vo rio da sva ko do bro na me r an mo ` e da ode na sajt Agen ci je za pri vred ne re gi stre (APR) i da po gle da {ta je ta mo ob ja vqe no. Po tom je no vi na ri ma dao na uvid iz ve {taj re vi zor ske ku }e, ko ja je na osno vu pa ra me ta ra iz 2011. go di ne, u ju lu me se cu iz ra ~u na la da je pro jek ci ja ope ra tiv nog du ga Cr ve ne zve zde za 2012. go di nu iz me |u 25,1 mi li o na evra, {to je naj op ti mi sti~ ni ja prog no za i 32,9 mi li o na evra, {to je naj pe si mi -

~etvrtak1.decembar2011.

ko ma ti~ nih Sa ve za, prak ti~ no do vo de klub pred svr {en ~in u tre nut ku ka da je po treb no li cen ci ra ti se za evrop ska tak mi ~e wa. Evrop ska i svet ska ku }a fud ba la ta da sa bi ra ju sva po t ra ` i va w a biv { ih igra ~a i tre ne ra i ta da, pro sto re ~ e n o, ka ` u: „Pla t i t e ovo ili ne ma Evro pe”. Ste fa no vi} ot kri va da je u pret hod ne dve i po go di ne, ko li ko je ova upra va na ~e lu klu ba, na „li c en c i r a w e” oti {lo... - Ne {to ma we od de set mi li o na evra. Sto ga i ne tre ba da vas ~u di za {to smo u let wem pre la znom ro ku po tro {i li 300.000 evra za Mi lo {a Di mi tri je vi }a i 700.000 evra za Vi ni si ju sa Pa {e ka, ko jeg jo{ ni smo pla ti li. - ka `e Ste fa no vi} i do da je da bi on pr vi vo leo da Cr ve na zve zda {to pre pre s ta n e sa ku p o v i n om igra ~a za ma le pa re i pro da jom za ve li ke. Go vo re }i o si tu a ci ji ko ja je za te ~e na, Ste fa no vi} je re kao da je pret hod no ru ko vod stvo na Skup {ti ni na ko joj je iza bran Vla dan Lu ki} pod ne lo iz ve {taj u ko jem je sta ja lo da je dug oko 24 mi li o na evra, ali da se ubr zo is po sta vi lo da je si tu a ci ja mno go go ra.

KVALIFIKACIJE ZA EP

Sr bi ja s Ne ma~ kom

Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je }e bi ti dva pu ta do ma }in kva li fi ka ci o nih UEFA tur ni ra za mla |e re pre zen ta tiv ne se lek ci je. Na {i omla din ci, igra ~i ro |e ni po sle 1. ja nu a ra 1993. go di ne, dru gi krug kva li fi ka ci ja za pla sman na Evrop sko pr ven stvo od i gra }e kao do ma }i ni, od 25. do 30. ma ja 2012. go di ne. Ri va li se lek ci je is pod 19 go di na bi }e Ne ma~ ka, Ma |ar ska i Ru mu ni ja. Re pre zen ta ci ja do 18 go di na, igra ~i ro |e ni po sle 1. ja nu a ra 1994. go di ne na osno vu ko e fi ci jen ta iz bo ri li su di rek tan pla sman u dru gi krug. Se lek ci ja is pod 17 go di na }e dru gi kva li fi ka ci o ni krug od i gra ti od 22. do 27. mar ta u Ho lan di ji. Po red do ma }e se lek ci je, ri va li eki pe bi }e jo{ Re pu bli ka Ir ska i Al ba ni ja. Naj mla |a re pre zen ta tiv na se lek ci ja, is pod 16 go di na, pred vo |e na se lek to rom Mi la nom Le {wa kom, ta ko |e }e bi ti do ma }in, a igra }e pro tiv Be lo ru si je, Mol da vi je i Jer me ni je.

Ko ro man u Bor cu iz Ba wa luke? Biv {i fud ba ler Cr ve ne zve zde Og wen Ko ro man mo gao bi da bu de pr vo po ja ~a we ba wa lu~ kog Bor ca u zim skom pre la znom ro ku. Upra va ak tu el nog {am pi o na BiH kon tak ti ra la je biv {eg re pre zen ta tiv ca SCG, ko me je tre ner klu ba Kri la So vje tov An drej Ko be qev re kao da vi {e ne ra ~u na na we ga. Ko ro man je iz ja vio da }e na pu sti ti Kri la So vje tov uko li ko mu tre ner ne bu de dao {an su da igra.

je pod ugo vo rom, ni su se koc ki ce slo ì le. Da li }e bi ti kan di dat od lu ~i }e no vo ru ko vod stvo. A to }e im bi ti pr vi za da tak ko ji tre ba da re {e po sle iz bo ra. ê ka nas obi man po s ao, pod m la | i v a w e eki p e, for mi ra we ti ma za no vi kva li fi ka ci o ni ci klus - za kqu ~io je Ka ra xi}. U se ge men tu o na si qu na na {im ter ni ma pred sed nik FSS osvr nuo se i na de {a va wa na po sled wem ve ~i tom der bi ju. - Sta we se po gor {a va, ne ko ne oba vqa svoj deo po sla ka ko tre b a. Spre m i } e m o de t a q an iz ve {taj za nad le `ne dr àv ne or ga ne, po tra ì ti i ne ke od g o v o r e, od n o s no za { to se ne ke stva ri gu ra ju pod te pih, po put slu ~a ja \e no va, a ne re {a va ju se. A ta da je po se ja no se me zla ko je ni je is ko pre we no i ko je se kao ko rov {i ri, do vo di do or ga ni zo va nog na si qa na na {im sta di o ni ma ko ji su po l i g o n i za is k a z i v a w e raz li ~i tih uti ca ja. Po li ci ja je re kla da }e od go net nu ti ka ko je to li ko pi ro teh ni ke une to na der bi ju, a na {a Di sci plin ska ko mi sja }e ura di ti svoj deo po sla - sma tra Ka ra xi}.

Sport ski cen tar u Sta roj Pa zo vi po slu je po zi tiv no. - Mno gi su bi li za bri nu ti, go vo ri li su da sam me ga lo man, ali ovaj ob jekat je oaza ra da i mi ra, eko nom ske sta bil no sti, na{ krov nad gla vom. Go di nu }e za vr {i ti u plu su od ne kih 100.000 evra - is ta kao je Ka ra xi}.

Vra }a se Stan ko vi} Spon ta no je pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi} spo me nuo i mo gu} nost da se ne ki fud ba le ri pre do mi sle, iako su na ja vi li opro {taj od re pre zen ta ci je, i na sta ve da bra ne bo je Sr bi je. - Ima mo bla go na klon stav ka pi te na De ja na Stan ko vi }a o ovoj te mi. I za i sta, sam Stan ko vi} je po tvr dio ova kvu vest, ali ako na klu pi kao se lek tor bu de Si ni {a Mi haj lo vi}. ne ka no va fi lo zo fi ja ko ja }e obez be di ti uspe he ovom spor tu - kon sta to vao je pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi}. Da kle, po ~et kom fe bru a ra fud bal ski pa ral ment }e ras pi s a t i pre v re m e n e iz b o r e, utvr di ti ta~ ne ter mi ne i di na mi ku od vi ja wa ovog pro ce sa, ko ji bi mo gao da bu de okon ~an ve ro vat no u ma ju. Z. Ran ge lov

TRE NING UTAK MI CA

Si la |i odredio po bed ni ka Voj vo di na – Sin |e li} (B) 1:0 (0:0) VE TER NIK: Igra li {te u FC “Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca: 50, su di ja: [u tu lo vi} (No vi Sad). Stre lac: Si la |i u 79. mi nu tu. VOJ VO DI NA: Ja no {e vi}, Ni k o l i}, Mar k o v i}, A|u r u, Ra d o j a, Smi q a n i}, No v a k o vi}, Kor di}, Me leg, Bil bi ja, Ka ran. Igra li su jo{: Pa vlo vi}, Frim p ong, Mi t o { e v i}, Ko va ~e vi}, Iva ni}, Se ku li}, Si la |i, Ka ra xi}. SIN \E LI]: Sa vi}, Man di}, Ssko ri}, Jev ti}, Ra di vo je v i}, Lu k i}, We g i}, Raj k o vi}, Le ka ni}, Pa lo ~e vi}, Jo va no vi}. Igra li su jo{: Bor jan, Cr no mar ko vi}, Bil bi ja, Bu }an, Mi haj lo vi}, Je lo vac, Je re mi}. Kom bi no va ni tim su per li ga {a Voj vo di ne je, po iz u zet no hlad n om vre m e n u, sa v la d ao eki pu srp sko li ga {a Sin |e li }a iz Be o gra da. Gol od lu ke po sti gao je Vla di mir Si la |i u 79. mi nu tu, po sle jed ne gre {ke od bra ne go sti ju ko ja je pro sto po k lo n i l a lop t u na p a d a ~ u No vo sa |a na. On je ru tin ski is ko ri stio ovaj po klon i sa vla dao gol ma na Bor ja na. Tre ner Voj vo di ne De jan Vu ki } e v i} is k o r i s tio je ovu utak mi cu da is pro ba igra ~e ko ji re |e do bi ja ju pri li ku da

igra ju, ali i mla di }e ko ji su sjaj nim na stu pi ma u Omla din skoj li gi Sr bi je za slu ì li da usko ro bu du pri kqu ~e ni pr vom ti mu. Uz wih, {an su da po ka è ko li ko vre de do bi li su i Ne ven Mar ko vi} i Dar ko Ka ra xi}, ko ji su na pro bi u No vom Sa du. Vre me ni ka ko ni je po go do va lo fu ba le ri ma, ali su se oni tru di li da po ka ù ume }e, pa je ve} u 3. mi nu tu sjaj nu pri li ku pro pu stio da re a li zu je mla di Kor di}, ko ji je ume sto mre è po go dio sta ti vu. Na sta vi li su do ma }i igra ~i s na pa di ma, pa je u 18. mi nu tu sta ti va opet bi la sa ve znik eki pe iz Be o gra da po sle {u ta Ra do je. U jo{ ne ko li ko na vra ta bi lo je opa sno sti pred go lom Sin |e li }a, na ro ~i to po sle {u te va Bil bi je i Smi qa ni }a. U na stav ku je je dan od naj bo qih po j e d i n a c a utak m i c e, omla d i n ac De j an Me l eg od li~ no {u ti rao ka go lu go sti ju, ali je sta ti va spa si la ~u va ra mre è go sti ju. Pre ne go {to je po sti gao gol od lu ke Si la |i je imao jed nu le pu pri li ku, a on da je usle dio ve} opi sa ni tre nu tak iz 79. mi nu ta ka da je po bed nik re {en. A. P.

sport

~etvrtak1.decembar2011.

dnevnik

NO VI USPEH KUL SKOG HAJ DU KA

]uri}u zlato u Italiji Niska uspeha ~lanova Karate kluba Hajduk je sve du`a. Nov biser u taj niz stavio je Mladen ]uri}, koji je kao reprezentativac Srbije nastupio na me|unarodnom turniru u Veneciji i u Kulu se vratio sa zlatnim odli~jem. - Nastupio sam u kategoriji do 60 kilograma u seniorskoj konkurenciji. U prvom kolu sam bio slobodan, u drugom sam pobedio doma}eg takmi~ara Pincutija sa 5:4, potom Francuza Mirablea sa 3:0, u polufinalu doma}eg takmi~ara Pastorea sa 8:0, da bi u finalu bio boqi od

I sport i {kola Mladen ]uri} }e u decembru napuniti 21 godinu, student je novosadskog Fakulteta za fizi~ku kulturu. - Imao sam brojne sportske obaveze i bilo mi je malo te`e da uskladim to i obaveze na fakultetu. Sada je sve u redu, u{ao sam u ritam rada kojim mogu da odgovorim obavezama i na jednom i na drugom poqu. Samo nastavqam klupsku tradiciju po kojoj su moji prethodnici, a i sada{we kolege pokazale da sport i {kola mogu zajedno - isti~e ]uri}.

Za bli stao u Ita li ji: Mla den ]u ri}

francuskog takmi~ara Faradina sa 1:0 i tako se domogao zlatne medaqe - ka`e ]uri}. Da stru~ni {tab reprezentacije Srbije ozbiqno ra~una na ]uri}a svedo~i i podatak da je pre Venecije reprezentativni kimono obla~io na me|unarodnim turnirima u Moskvi i u austrijskom Salcburgu, gde nije imao sre}e u `rebu, jer je u prvom kolu izgubio od vice{ampiona Evrope. - Na gre{kama iz Moskve i Salcburga sam dosta radio, a

rezultat iz Venecije ka`e da sam ih i otklonio, {to svakako raduje, jer govori da je moja forma u usponu. To je posebno zna~ajno jer moj klub sada o~ekuje najva`niji doga|aj u sezoni- zavr{etak Premijer lige Srbije, u koji ulazimo sa ~elne pozicije, radi}emo pred doma}om publikom i verujem da }e pobedni~ki pehar ostati u Kuli. Turnir u Veneciji je bila posledwa ovogodi{wa reprezentativna akcija. - Sledi aktivna pauza koju }u iskoristiti da se {to boqe spremim, jer naredne godine me o~ekuje bogat program. Ve} u januaru sledi presti`ni turnir u Parizu (spada u turnir Zlatne lige), i ukoliko dobijem poziv idem na medaqu. Potom nam predstoji i Evropsko prvenstvo na Tenerifama i kao kruna sezone Svetsko prvenstvo u Parizu. Nadam se da }u na tim takmi~ewima nastupiti kao senior, a izme|u tih najzna~ajnijih takmi~ewa bi}e i kontrolnih turnira, kao {to su oni u Frankfurtu, Budimpe {ti, Za gre bu, Salc bur gu. Trudi}u se da medaqama kruni{em napore koje sam ulo`io u dosada{woj karijeri - obe}ao je mla di ka ra ti sta Haj du ka Mladen ]uri}. \. Bo ja ni}

SED MI ZMA JEV TUR NIR U SRP SKOM KR STU RU

I deci i doma}inu pohvale Xudo klub Zmaj iz Srpskog Krstura bio je doma}in i organizator sedmog turnira, koji je privukao veliku pa`wu poklonika ove borila~ke ve{tine na severu Banata. Turnir je okupio 98 takmi~ara najmla|eg uzrasta iz 11 klubova. Na nadmetawe u fiskulturnu salu O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” ve{tinu su odmerili poletarci, mla|i i stariji pioniri iz Kikinde, Ba~kog Jarka, Zrewanina, Stepanovi}eva, Kawiè, Beograda, Obrenovca, La}arka i Srpskog Krstura. Turnir je otvorio predsednik novokneèva~ke op{tine Dragan Babi} isti~u}i da }e ovakve manifestacije, koje u malim sredinama okupqaju veliki broj mladih, uvek imati podr{ku lokalne samouprave. Predsednik XK Zmaj Rajko Todorovi} i entuzijasti ovog kluba potrudili su se da obezbede dobre uslove, da bi xudo nade mogle da iskaù svoj talenat. Najzaslu`nijim za egzistirawe i popularizaicju xudo sporta u ovoj sredini Todorovi} je uru~io plakete i zahvalnice XK Zmaj.

Tur nir u Srp skom Kr stu ru otvo rio pred sed nik no vok ne `e va~ ke op {ti ne Dra gan Ba bi}

Xudisti Srpskog Krstura imaju skromne uslove za rad, pa su stru~wa~e dopremili iz Kikinde i postavili tri borili{ta. Da bi se {to boqe pripremili za nastupe i osvajali medaqe, dva puta nedeqno takmi~ari Zmaja putuju na treninge u Kawi`u pod vo|stvom trenera istoimenog kluba i ~lana UO XS Vojvodine Munira [aboti}a. Svoj doprinos uspe{nom odr`avawu turnira dale su i proverene xudo sudije Milan Aleksi}, Vlastimir Barna i Asim Reki} iz Novog Sada i Ni-

@e sto ka nad me ta wa na Zma je vom tur ni ru

Todorovi} podese}a da je klub iz Srpskog Krstura prethodnih {est godina prire|ivao Novogodi{wi turnir, ali da je rukovodstvo, pou~eno iskustvom zbog lo{ih vremenskih prilika, odlu~ilo da turnir promeni ime i odr`ava se u ranijem terminu, kako bi moglo da do|e {to vi{e u~esnika, pre svega iz sredina i klubova sa kojima Zmaj neguju dobru saradwu.

kola Savatovi} iz Zrewanina, kao i treneri Paja Zeremski iz zrewaninskog Proletera, Bogdan Joveti} iz LSK-a iz La}arka. Zahvaquju}i podr{ci mesnog Lova~kog udru`ewa Srpski Krstur i drugim sponzorima, za sve u~esnike i goste prire|en je zajedni~ki ru~ak. Najuspe{niji na turniru, po le tar ci - 22 kg: Danijel Fan (Zmaj, S. Krstur), 25 kg: Nikola

Jan~i} (Radni~ki, Obrenovac), 28 kg: Zoran Jovan~evi} (LSK, La}arak), 31 kg: Viktor Se~ei (Partizan KOT, Kawià), 34 kg: Miroslav Atarac (LSK), 38 kg: Radivoj Radmilovi} (Radni~ki), 42 kg: Danilo Sabato{ (Omladinac, Stepanovi}evo), 46 kg: Marko Jovan~evi} (LSK), 50 kg: Aleksandar Stojkov (Mladost), +50 kg: Luka Veki} (Proleter, Zrewanin). Po le tar ke - 28 kg: @oka Bin (Partizan KOT), 31 kg: Anka Krivoku}a (Omladinac), 38 kg: Iva Radojkovi} (Radni~ki), 43 kg: Anet Na| (Partizan KOT), +43 kg: Ana Tadi} (Kawià). Mla |e pi o nir ke - 32 kg: Dijana Joveti} (Radni~ki), 44 kg: Mirjana Vojnovi} (Radni~ki), 48 kg: Aleksandar Jan~i} (Radni~ki), 52 kg: \ur|ina Radulovi} (Radni~ki). Mla |i pi o ni ri: 30 kg: Bala` Na| (Partizan KOT), 34 kg: Silard [oti (Partizan KOT), 38 kg: Luka Franovi} (Zmaj), 42 kg: @arko Ili} (Zmaj), 46 kg: Nemawa Kneèvi} (Jama Ara{i, Ba~ki Jarak), 50 kg: Aleksandar Stojkov (Mladost), 55 kg: Bence Feldi (Kawià), 60 kg: Mihajlo Mari} (Jama Ara{i), 66 kg: Aleksandar Gruji} (Partizan, Kikinda). Sta ri ji pi o ni ri - 34 kg: Adam Se~ei (Partizan KOT), 42 kg: Ivan Cuci} (Proleter), 46 kg: Danijel [ipo{ (Proleter), 50 kg: Florijan Berec (Partizan KOT), 55 kg: Dejan Nikolin (Proleter), 60 kg: Miodrag Sudar (LSK), 66 kg: Du{an Sari} (Proleter), 73 kg: Nikola ]irilovi} (Omladinac), +73 kg. Sta ri je pi o nir ke - 52 kg: Aleksandra Jan~i} (Radni~ki), 57 kg: Ivana Obrat (LSK), 63 kg: Anita O`var (Partizan KOT). Tekst i foto: M. Mi tro vi}

ITA LI JAN SKA LI GA

Juventus pre`iveo Napuq Napoli je u 70. minutu vodio 3:1 u strastvenom derbiju Serije A protiv Juventusa. I nije pobedio. Golovima Paragvajca Marsela Estigaribije u 71. i Italijana Simonea Pepea u 79. minutu, Juventus je izbegao poraz na prepunom San Paolu u zaostalom me~u Serije A, koji zbog poplava u Napuqu nije bio odigran 6. novembra. Lud me~ trenutno najboqeg tima Italije, Juventusa, i ekipe koja igra mo`da i najlep{i fudbal na Apeninima, Napolija, zavr{en je bez pobednika, uprkos tome {to su doma}i jednostavno razvalili slavnog gosta u prvih 45 minuta. Golovima rezervista, Juventus je stigao do boda na terenu na kojem nije pobedio od kada se Napoli vratio elitu. Ujedno tim Antonija Kontea zadr`ao je status jednine nepobe|ene ekipe u prvenstvu i poja~ao prednost nad Milanom i Udinezeom na dva boda prednosti.Ako je za utehu, Napoli ni peti put nije

Marota: Verujem u Krasi}a Za razliku od biv{eg generalnog direktora Juventusa, sada{wi veruje u srpskog fudbalera. Lu}ano Mo|i je nedavno, bez dlake na jaziku, napao Milo{a Krasi}a, a za sve koji ga porede sa Pavelom Nedvedom izjavio da „ne znaju {ta pri~aju”. Po wemu Srbin i êh imaju samo istu frizuru. Za razliku od Mo|ija, Bepe Marota smatra da je Milo{ Krasi} vaàn igra~ za taj klub i da }e dobiti {ansu da igra u nastavku sezone. - Velika je konkurencija za svako mesto u timu. Po{to ne igramo u Evropi ove sezone ne mogu svi odmah da dobiju {ansu. Krasi} je i daqe vaàn igra~ za Juventus. Ostalo je jo{ mnogo da se igra u prvenstvu i pre ili kasnije, Krasi} }e dobiti priliku da igra - rekao je Marota italijanskim medijima. Ove sezona trener Antonio Konte nije pruào Krasi}u mnogo {ansi da igra, {to je u jednom trenutku pokrenulo spekulacije o odlasku srpskog igra~a iz Torina. Prema tvrdwama italijanskih medija, za Krasi}a su interesovawe do sada pokazali Fenerbah~e, êlsi, Man~ester Siti, Seviqa i Borusija Dortmund. Srpski fudbaler u Juventus je do{ao iz ruskog CSKA u leto 2010, a do danas je za italijanski tim odigrao 47 utakmica i postigao 10 golova. izgubio od Juventusa a u toj seriji ima tri pobede. TABELA: Juventus 26, Milan 24, Udineze 24, Lacio 22,

Palermo 19, Roma 17, Katanija 17, Napoli 17, \enova /-1/ 15, Parma 15, Kjevo 15, Inter /-1/ 14...

[PAN SKA LI GA

Barsin ceh platio Rajo Barselona je daklasirala Rajo Vaqekano 4:0 u unapred odigranoj utakmici zbog u~e{}a evropskog prvaka na FIFA svetskom klupskom prvenstvu sredinom decembra. Ekipa Pepa Gvardiole pobedila je samo jednom u prethodna tri kola (poraz od Hetafea i remi u Bilbaou izme|u kojih se umetnula pobeda nad Saragosom), pa je iskalila bes na gostima iz Madrida. Dodu{e, Barsi je trebalo pola sata da slomi otpor Raja, a onda je Aleksis San~ez primio loptu i sa 14-15 metara iskosa sa leve strane precizno naciqao suprotni ugao. Tako je leto{we poja~awe iz Udinezea postiglo drugi gol u Primeri, a ve} u 41. i tre}i. ]avi mu je petom prosledio loptu na peterac, a ^ileanac sa peterca nije imao problema da povisi na 2:0. San~ez je u prvom kolu postigao prvenac, u drugom je povredio koleno, a tek po~etkom novembra se vratio na teren. Da se na odmor ode rezultatom 3:0 pobrinuo se David Viqa. Odnosno, on je samo rutinski ubacio loptu u praznu mre`u posle sjaj-

Ra dost fud ba le ra Bar se lo ne

ne akcije doma}ina i asistencije Danija Alve{a. Kona~an rezultat postavio je Lionel Mesi ve} u 50. minutu. Protutwao je desnim krilom, u{ao u {esneasterac i kada mu je golman Kobeno krenuo u susret poslao je loptu pored wega - 4:0. Tako je Rajo Vaqekano platio ceh za lo{e rezultate Barse u posledwe vreme. Ina~e, Katalonci su u 21. veku imali dosta problema sa

„p~elicama”, kojih sre}om po wih, dugo nije bilo u Primeri. Ove godine su se vratili posle osam godina u Segundi. U osam duela od 2000. do 2003. godine, Barsa je dobila samo dva, a izgubila tri! Aktuelni {ampion je pri{ao na tri boda lideru Realu (31-34), ali sa utakmicom vi{e. Barsa }e narednog vikenda do~ekati Levante, a „kraqevi” }e gostovati u Hihonu u 14. kolu.

LI GA EVRO PE Gru pa J AEK – Makabi (H) [alke – Steaua

1. [alke 2. Makabi (H) 3. Steaua 4. AEK

4 4 4 4

2 2 1 0

2 0 2 2

0 2 1 2

Gru pa L 8:1 9:7 5:8 1:6

(19) (19) 8 6 5 2

Lokomotiv – [turm AEK – Anderleht

1. Anderleht 2. Lokomotiva 3. [turm 4. AEK (A)

Gru pa K Odenze – Visla Tvente – Fulam

1. Tvente 2. Fulam 3. Odenze 4. Visla

4 4 4 4

2 2 1 1

1 1 0 0

0 1 3 3

4 4 4 4

4 3 1 0

0 0 0 0

Gru pa E (18) (19)

0 11:1 12 1 8:5 9 3 3:8 3 4 4:12 0

Gru pa D (19) (19)

9:3 7:3 6:10 4:11

7 7 3 3

Vaslui – Lacio Sporting – Zenit

1. Sporting 2. Vaslui 3. Lacio 4. Cirih

4 4 4 4

3 1 1 0

0 2 2 2

1 1 1 2

Stok – Dinamo (K) (21.05) Makabi (TA) – Be{ikta{ (21.05) 1. Stouk 2. Be{ikta{ 3. Dinamo (K) 4. Makabi (TA)

4 4 4 4

3 2 1 0

1 0 2 1

0 2 1 3

8:3 10 7:4 6 3:3 5 3:11 1

Gru pa F (21.05) (21.05)

6:2 5:6 5:6 3:6

9 5 5 2

Atletik (B) – Slovan Salcburg – PS@

1. Atletik (B) 2. PS@ 3. Salzburg 4. Slovan

4 4 4 4

3 2 1 0

1 1 0 1

0 1 3 3

(21.05) (21.05)

7:3 4:3 6:6 1:6

10 7 4 1

LI GA VOJ VO DI NE

Tri titule Novosa|anima U tre}em kolu Lige Vojvodine za kadete i kadetkiwe serijskom vazdu{nom pu{kom odr`anom u Vrbasu, obe pojedna~ne titule pripale su strelcima Mladosti iz In|ije Du{anu Vukmirovi}u i Anastasiji Ga}e{i, dok su u ekipnoj konkurenciji kadeti Kikinde i kadetkiwe Jedinstva iz Stare Pazove bili najprecizniji. Na istom streli{tu u drugom kolu Lige Vojvodine za mla|e juniore i juniorke standardnom vazdu{nom pu{kom i pi{toqem, najvi{e zlatnih medaqa, tri, pripalo je strelcima Novog Sada. Pojedina~no, slavili su Luka Lekovi} i Jovana Mila{inovi}. Najboqu kadetsku ekipu imao je Novi Sad a najpreciznije kadetkiwe

bile su takmi~arke Mladosti. Rezultat Mila{inovi}eve od 390 krugova je za svaku pohvalu. „Rade Kon~ar“ iz Apatina imao je najboqe katetkiwe vazdu{nim pi{toqem. Rezultati, tre}e kolo Lige Vojvodine serijskom vazdu{nom pu{kom, kadeti: 1. Kikinda 533, 2.Mladost In|ija 531, 3. Pan~evo 498 itd. Pojedina~no: 1. Du{an Vukmirovi} (Mladost) 181, 2. Nikola [o{i} (Kikinda) 179, 3. Dimitrije Ga}e{a (Mladost) 178 krugova itd. Kadetkiwe: 1. Jedinstvo Stara Pazova 508, 2. Uqma 504, 3. Tisa Adorjan 494 itd. Pojedina~no: 1. Anastasija Ga}e{a (Mladost) 179, 2. Rebeka Be~kei (Tisa, Adorjan) 178, 3. Nadica Nistor (Uqma) 176 itd. Stan-

dardna vazdu{na pu{ka, mla|i juniori: 1. Novi Sad 1.681, 2. Mladost In|ija 1.663, 3. Pan~evo 1.638. Pojedina~no: 1 Luka Lekovi} (Novi Sad) 573, 2. Jovan ^i~evski (Novi Sad) 572, 3. Vuka{in Boji} (Mladost) 571 krug itd. Mla|e juniorke: 1. Mladost 1.104, 2. Tatra Kisa~ 1.055, 3. Pan~evo 1.024. Pojedina~no: 1. Jovana Mila{inovi} (Novi Sad) 390, 2. Gordana Opa~i} (Mladost) 378, 3. Ivana Kreko (Tatra) 371 krug itd. Vazdu{ni pi{toq, mla|i juniori: 1. Vuka{in Petrovi} (Pan~evo) 483 kruga. Mla|e juniorke: 1. „Rade Kon~ar“ (Apatin) 839. Pojedina~no: 1. Milica Pavkovi} 315, 2. Dragana Medi} 262, 3. Zorica Lon~ar 262 kruga itd.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak1.decembar2011.

HAJDUCI SE SPREMAJU ZA FINI[ PRVENSTVA

Ku qa ni è le vi {e Fud ba le ri Haj du ka su, na kon da na pa u ze, na sta vi li tre na `ni pro ces, ka ko bi {to sprem ni je do ~e ka li po sled wa dva ko la je se weg de la pr ven stva u Je len su per li gi. Pa u za je is ko ri {}e na i za ana li zu ono ga {ta su Ku qa ni po ka za li u pret hod nom ko lu u Iva wi ci, gde su od Ja vo ra iz gu bi li s 2:1. [ta ka è ana li za? - U ne kim stva ri ma smo bi li is pod svog ni voa. Ne ke stva ri ko je smo hte li da ura di mo na te re nu, a za ko je smo, ana li zom Ja vo ra, do {li do za kqu~ ka da bi nam po mo gle na toj utak mi ci ni smo us pe li da spro ve de mo na te re nu. Pre sve ga, tu mi slim na od bra nu od pre ki da, jer smo zna li da Ja vor ima iz u zet no do bar pre kid. Na na {u à lost, ve} u pe tom mi nu tu smo na pra vi li ve li ku gre {ku, osta vi li igra ~a ko ji je vr lo opa san u pre ki di ma Mi lo vi }a sa mog i Ja vor je la ko

funk ci o ni sa lo do 30 me ta ra od go la Ja vo ra, ali ni smo mo gli da pro bi je mo od bra nu Ja vo ra. Tu se vi de lo ko li ko nam ne do sta je Mak si mo vi} ko ji bi upra vo br ìm pa som i hi tri nom us peo da na pra vi vi {ak na sre di ni te re na. Vi zu el no je mo `da iz gle da lo da mi igra mo, ali objek tiv no, Ja vor je bio opa sni ji, kon kret ni ji, a kod dru gog go la do ma }i na ne mo gu ni {ta da za me rim igra ~i ma, jer iako je pao iz pre ki da ta kav gol se po sti è jed nom u sto ili dve sta slu ~a je va, ali to je fud bal. Taj gol je de fi ni tiv no od lu ~io po bed ni ka, jer i mno go ja ~e eki pe ni su uspe va le Ja vo ru da po stig nu tri go la. Na{ gol je usle dio pri sa mom kra ju utak mi ce ta ko da za ne {to vi {e ni je bi lo vre me na. Ja vor je za slu è no po be dio, a mi smo mo ra li da ti vi {e na toj utak mi ci - is ti ~e Kur }u bi}.

Pe tar Kur }u bi}

do {ao do vo| stva. To je bio kqu~ ni de taq utak mi ce - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Pe tar Kur }u bi}. Ali do kra ja su sre ta je osta lo jo{ do voq no vre me na da se re zul tat pre o kre ne. - Je ste, ali vo| stvom do ma }i na utak mi ca je u{la u tok ko ji je od go va rao Ja vo ru. Ima li su re zul tat ko ji im je od go va rao, a zna mo da su iz u zet no di sci pli no va ni i ~vr sti u fa zi od bra ne. Od go va ra lo im je da u zgu snu toj for ma ci ji ~e ka ju na {u gre {ku i ko ri ste pro stor iza na {ih zad wih li ni ja i ce la utak mi ca se igra la ka ko je Ja vo ru od go va ra lo. Mi ni smo bi li do voq no ~vr sti u du e lu i de fan ziv nom, a jo{ vi {e u ofan ziv nom, pas nam je bio iz u zet no spor, a i te ren je bio ta kav da je te `e bi lo kon tro li sa ti lop tu. Ne do sta ja lo nam je agre siv no sti na lop tu u fa zi na pa da. To je ne ka ko i

Ho }e li „haj du ci” po ka za ti vi {e u na red nom ko lu pro tiv Slo bo de Po int u Ku li? - Ve ru jem da ova ko kao {to je bi lo u Iva wi ci ne mo è mo, a zna mo da ku }i igra mo i do sta agre siv ni je i ja ~e. Ta ko |e zna mo da }e mo ima ti ve li ki mo tiv jer nam do la zi jed na iz van red na eki pa ko ja je bo qe pla si ra na od nas i ka da to me do da mo zna ~aj bo do va za na{ po lo àj na ta be li i è qu da se pri ka è mo u bo qem sve tlu ne go u Iva wi ci uve ren sam da }e to bi ti sa svim dru ga ~i ji Haj duk - pod vu kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Pe tar Kur }u bi}. Ka da je u pi ta wu pri pre ma utak mi ce pro tiv Uì ~a na, tre ba re }i da }e igra ~i sa ma wom mi nu ta òm od i gra li su kon trol ni su sret sa Sr bo bra nom, a po tom }e se pa `wa po sve ti ti ra du na tak ti ci i spre ma wu igre za Slo bo du. \. Bojani}

Man }i ni dovodi po ja ~a wa u od bra nu Tre ner Man ~e ster si ti ja Ro ber to Man }i ni je ne za do vo qan po sled wom li ni jom svog ti ma i po ku {a }e da do ve de Adri ja na iz Bar se lo ne. Pro blem je, po Ita li ja nu, ne is ku stvo po sled we li ni je u evrop skih utak mi ca ma. - Pri mi li smo {est go lo va u pet me ~e va u grup noj fa zi. To je pre vi {e - sma tra Man }i ni.

Pr vi po tez je po nu da Bar se lo ni od 20 mi li o na za Adri ja na. Bra zi lac ni je pr vi iz bor Pe pa Gvar di o le, ali se ra di o od li~ nom igra ~u ko ji mo `e da igra na vi {e po zi ci ja u po sled woj li ni ji. Adri ja no je sti gao u Ka ta lo ni ju iz Se vi qe, sa bo nu si ma we gov tran sfer je bio oko 13 mi li o na evra.

Hi dink tra `i 15 mi li o na evra Ho land ski tre ner Gus Hi dink, ko ji je po sle ne u spe ha sa re pre zen ta ci jom Tur ske u kva -

Gus Hi dink

li fi ka ci ja ma za EP 2012. go di ne ostao bez po sla, do bio je po nu du od ru skog An `i ja, ali Ho -

lan |a nin tra ì pla tu od 15 mi li o na evra go di {we. U slu ~a ju da An ì pri hva ti po nu du Ho lan |a nin bi po stao naj pla }e ni ji tre ner na sve tu. Naj pla }e ni ji je @o ze Mu ri wo ko ji u Re a lu pri ma 13.5 mi li o na go di {we. An ì je, po {to ih je Ka pe lo od bio, kon tak ti rao Hi din ka ko ji tra ì 15 mi li o na. To je du plo vi {e ne go {to je imao kao se lek tor Ru si je. Hi dink je dao ostav ku na me sto se lek to ra Tur ske, spe ku li sa lo se sa po vrat kom u êl zi, ali od to ga iz gle da ne }e bi ti ni {ta. An ì je nu dio oko 9 mi li o na ho land skog stru~ wa ku, te {ko da }e se Su lej man Ke ri mov od lu ~i ti da iz bro ji 15 mi li o na.

PRED TRADICIONALNI 49. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Pr va na gra da 400.000 di na ra Ve} ne ko li ko go di na na grad ni fond na tra di ci o nal nom Dnev ni ko vom tur nir u ma lom fud ba lu naj ve }i je u Sr bi ji, ta ko }e bi ti i ove go di ne. Naj bo qi tim na {eg tur ni ra do bi }e 400.000 di na ra. Je di ni uslov je kao i pret hod nih go di na je to da se pri ja vi oko sto ti nak eki pa. A tu iz gle da ne }e bi ti pro ble ma jer je ve} sa da in te re so va we izu zwet no. Sva ko dnev no nas zo vu ti mo vi i na ja vqu ju u~e {}e. Da kle, tur nir }e, pre ma do go vo ru sa Sport skim i po slov nim cen trom Voj vo di na( igra }e se u ma loj sa li Spen sa), po ~e ti 18. ili 21. de cem bra. Ne {to ka sni ji start u od no su na ra ni je go di ne ove pre sti `e ne sport ske ma ni fe sta ci je je zbog za u ze to sti Spen sa. Zbog pred sto je }eg Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu i ra do va u ve li koj sa li no vo sad ske sport ske le po ti ce, ma la sa la je pre op te re }e na, pa je mo ra lo da do |e do po me ra wa ter mi na u od no su na pla ni ra no. Pred vi |a mo da se fi nal ni me ~e vi igra ju 8. ja nu a ra, ali mo gu }e je da i tu do |e do po me ra wa ako se pri ja vi ve li ki broj eki pa. Kao {to smo re kli pr vak }e do bi ti 400.000 di na ra, a nov ~a nu na gra du do bi }e i naj bo qi u kon ku ren ci ji ve te ra na,a za mla |e ka te go ri je obez be di }e mo rob ne na gra de. U ovom tre nut ku za po ten ci jal ne u~e sni ke naj va `ni je je to da }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu

Ama u ri sve bli ì To teh ne mu Fud ba ler Ju ven tu sa Bra zi lac Ama u ri mo gao bi u ja nu a ru da pre |e u To ten hem. Ha ri Red nap vi di Bra zil ca kao ide al no re {e we u na pa du. Bra zi lac je za le |en u Ju ven tu su, klub je qut jer ni je pro {log le ta pri hva tio po nu du Ga la ta sa ra ja. On ima oko 4 mi li o na evra go di {we, a ugo vor mu is ti ~e u ju nu. To ten he mu je po tre ban sna àn na pa da ~a i Red nap ve ru je da Ama u ri mo è da se vra ti u ne ka da {wu for mu. Ovaj fud ba ler bi mo gao bez obe {te }e wa da na pu sti To ri no ve} u ja nu a ru, jer Ju ve è li da ma kar spa si deo nov ca od we go vog ugo vo ra u po sled wih 6 me se ci. Ama u ri je bio na po zaj mi ci u Par mi, pro {log pro le }a gde je u 11 utak mi ca po sti gao se dam go lo va.

Ju naj ted ho }e Ke di ru Man ~e ster ju naj ted za in te re so van je da u svo je re do ve do ve de de fan ziv ca Re a la i ne ma~ kog re pre zen ta tiv ca Sa mi ja Ke di ru. Pri ~a se da Ne mac ne uspe va da na |e za jed ni~ ki je zik sa Mu ri wom. Ke di ra ni je pr vi iz bor Mu ri wa i da }e Por tu ga lac po ku {a ti da na |e no vog de fan ziv nog ve znog igra ~a ko ga }e upa ri ti sa Alon som. Ne mac ko ji je sti gao iz [tut gar ta ima ma wu mi nu ta ù ne go pro {le se zo ne i mo gao bi da na pu sti Ma drid. Real je le tos od bio da pre go va ra sa êl zi jem ko ji je tra ìo za me nu za po vre |e nog Esi je na. Me |u tim, mo gli bi da even tu al no u ja nu a ru pro da ju Ke di ru Man ~e ster Ju naj te du ko ji je za in te re so van za ne ma~ kog re pre zen ta tiv ca.

Li ver pul opet bo qi od ^el zi ja U utak mi ca ma ~e tvrt fi na la Li ga ku pa En gle ske po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Kar dif Blek burn 2:0 (1:0) (Mi ler 19’, Xe rard 50’), ^el zi - Li ver pul 0:2 (0:0) (Ro dri gez 58’, Ke li 63’), Ar se nal - Man ~e ster si ti 0:1 (0:0) (Agu e ro 84’).

Mo me nat s jed nog od ra ni jih tur ni ra

eki pu sa ~i wa va ju 10 fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri. Pri ja ve za tur nir pri ma mo sva kog rad nog da na u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i ro

ra ~un broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827. Za ka de te mo gi na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i,a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te -

ra na osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na. Pro {le gfo di ne smo po ku {a li da po de li mo ve te ra ne, ali oni sta ri ji se ni su pri ja vi li. I sa da smo voq ni da po ku {a mo sa sta ri jom ka te go ri jom (iz nad 45 go di na) , ima na zna ka da bi i oni `e le li da igra ju, pa ako se pri ja vi vi {e od pet eki pa uvr sti }e mo i sta ri je ve te ra ne u no vu ka te go ri ju. G. K.

Ber lu sko ni pred sed nik Mi la na Do sko ra {wi Pre mi jer Ita li je Sil vio Ber lu sko ni obe }ao je da }e se usko ro vra ti ti na po zi ci ju pred sed ni ka Mi la na, klu ba ko ji je na pu stio 2006. go di ne zbog su ko ba in te re sa. Vla snik {am pi o na Ita li je obe }a va da }e u sko ri joj bu du} no sti po no vo po sta ti pred sed nik ro so ne ra. Ber lu sko ni je dav ne 1986. go di ne pre u zeo Mi lan i taj ita li jan ski klub spa sao od ban kro ta ta ko {to je ulo `io ve li ki no vac i vra tio ro so ne re na put uspe ha. Kao uspe {ni po li ti ~ar i do sko ra {wi Pre mi jer, Ber lu sko ni

je 2006. go di ne mo rao da od stu pi sa me sta pred sed ni ka klu ba zbog su ko ba in te re sa i svo je po li ti~ ke po za di ne. Ka ko se po ~et kom me se ca po vu kao sa svo je po li ti~ ke po zi ci je, Ber lu sko ni `e li da se ak tiv no ukqu ~i u rad fud bal skog klu ba i vra ti u pred sed ni~ ku fo te qu. - Pla ni ram da se vra tim na me sto pred sed ni ka Mi la na {to je pre mo gu }e. U mo je vre me Mi lan je osvo jio naj ve }i broj ti tu la na sve tu - re kao je Ber lu sko ni. Ka ko }e na we go ve ami bi ci je uti ca ti is tra ga po vo dom seks skan da la, osta je da se vi di.

LIGA KUP ENGLESKE

Ba lak me wa Be ka ma u Ga lak si ju Ne ma~ ki fud ba ler i ~lan Ba je ra iz Le ver ku ze na Mi hael Ba lak (35) ka ri je ru }e naj ve ro vat ni je na sta vi ti u ame ri~ kom Los An |e les

Mi hael Ba lak

Ga lak si ju. Na tom tran sfe ru in si sti ra ju ~el ni ci kom pa ni je Adi das, ~i ji je Ba lak spon zor. Na kon od la ska Dej vi da Be ka ma iz Los An |e le sa, ~el ni ci ~u ve ne ne ma~ ke sport ske opre me è le da Mi hael Ba lak bu de no vi pro mo ter na tlu Sje di we nih Ame ri~ kih Dr à va. Ba la ku ugo vor sa Le ver ku ze nom is ti ~e u ju nu 2012. To kom ka ri je re Mi hael Ba lak je na stu pao za Kaj zer sla u tern, Le ver ku zen, Ba jern Min hen i êl zi. Za re pre zen ta ci ju Ne ma~ ke je od i grao 98 utak mi ca i po sti gao 42 go la.

Po seb na opre ma po li ca ja ca na Euro Poq ski po li caj ci }e za vre me Evrop skog pr ven stva 2012. go di ne bi ti opre mqe ni spe ci jal nom uni for mom, ka ko bi se za {ti ti li od mo gu }ih na pa da ra znim pred me ti ma. Po li caj ci }e no si ti svo je vr sni oklop u cr no-be loj bo ji ko ji je pro iz ve den i In sti tu tu za bez bed no snu teh no lo gi ju Mo ra teks u Lo |u. Stru~ wak u tom in sti tu tu Gra `i na Re dlih pre ci zi ra la je da }e

uni for ma po li ca ja ca sa dr `a ti i ve li ku ka ci gu, ru ka vi ce, kao i {tit ni ke za no ge i ru ke. Poq ske vla sti su ne dav no bi le pri nu |e ne da pro me ne ka len dar i ne ke utak mi ce u pr ven stvu za ka `u pred pra znim tri bi na ma, zbog na si qa na vi ja ~a. Poq ska }e za jed no sa Ukra ji nom, od 8. ju na do 1. ju la idu }e go di ne, bi ti do ma }in pr ven stva Evro pe.

Ho se Ma ri ja Gu ti

Gu ti `e li u Azi ju Biv {i fud ba ler ma drid skog Re a la i tur skog Be {ik ta {a Ho se Ma ri ja Gu ti re kao je da nas da }e ka ri je ru naj ve ro vat ni je na sta vi ti u ne kom klu bu iz Azi je. - Za vr {io sam sa igra wem u Evro pi. Ako na sta vim da pro fe si o nal no igram fud bal, to }e bi ti u Azi ji. Imam ve li ku `e qu da odem na taj kon ti nent i upo znam dru ge kul tu re. - re kao je 35-go di {wi fud ba ler sre di ne te re na {pan skim me di ji ma. Gu ti je za ma drid ski Real igrao od 1995. do 2010. go di ne, a za to vre me osvo jio je tri ti tu le pr va ka Evro pe i {est ti tu la {am pi o na [pa ni je. Pret hod nih go di nu i po da na pro veo je u tur skom Be {ik ta {u sa ko jim je pro {le se zo ne osvo jio na ci o nal ni Kup. Gu ti je za re pre zen ta ci ju [pa ni je od i grao 14 utak mi ca i po sti gao tri go la.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

sport

~etvrtak1.decembar2011.

dnevnik

DANAS SOKOLSKI DOM U NOVOM SADU PUNI 75 GODINA

Podstanari u svojoj ku}i So kol ski dom, Spo men dom kra qa Alek san dra 1 Uje di ni te qa iz gra di lo je So kol sko dru {tvo No vi Sad, uz po mo} ve li kog bro ja da ro da va ca, do na to ra i li~ nih pri lo ga ~la no va dru {tva i gra |a na. - So kol sko dru {tvo u No vom Sa du osno va no je 1905. Od osni va w a do da n as pro l a z i l o je kroz raz li ~i te po li ti~ ke i dru {tve ne si ste me. U skla du sa vre me nom eg zi sti ra wa, me wa lo je ime, ali uvek osta lo ver no svo joj osnov noj ide ji, u isto ri ji fi zi~ ke kul tu re po zna tom gim na sti~ kom si ste mu ^e ha Mi ro sla va Tir {a. Dru {tvo i da nas ne gu je gim na sti ku

tom je pred vi |e no da le vo kri lo Do ma bu de sport ski deo, za jed no sa otvo re nim ve `ba li {tem, a da de sno kri lo i deo cen tral nog de la objek ta bu de ko mer ci jal ni deo, ko ji }e obezvbe di ti sred stva za odr `a va we ce log objek ta. So kol ski dom po iz grad wi bio je vla sni {tvo So kol skog dru {tva u No vom Sa du - ka `e Ma ti}. U vre me iz grad we i pu {ta wa u upo tre bu, So kol ski dom je funk ci o nal no i teh no lo {ki bio naj mo der ni ja gra |e vi na tog do ba. Ras po la gao je sop stve nim si ste mom cen tral nog gre ja wa, naj sa vre me ni jom ven ti la ci jom sa pre ~i {}a va wem va zdu ha, kli -

{}en. Do naj zna ~aj ni je pro me ne do {lo je 1955. ka da je So kol ski dom pro gla {en op {te na rod nom imo vi nom i ka da se Na rod ni od bor gra da No vog Sa da bez za kon skog osno va ukwi `io kao no si lac pra va ko ri {}e wa. Sti ca jem okol no sti SNP se use li lo u zgra du „pri vre me no“ gde je osta lo do 1980. ka da pre la zi u svo ju no vu zgra du. Na kon ise le wa SNP-a ume sto da se ceo obje kat vra ti na ko ri {}e we ta da {wem Par ti za nu u Dom se use qa va ju sa dr `a ji i or ga ni za ci je ko je ne ma ju ni kve ve ze sa fi zi~ kom kul tu rom, spor tom i iz vor nom na me nom So kol skog do ma, to su RTV i Zve zda film.

Broj ne ge ne ra ci je gim na sti ~a ra pro {le kroz Sokolsko dru {tvo

u svom iz vor nom ob li ku, ali i sport sku gim na sti ku kao jed nu od naj sta ri jih olim pij skih di sci pli na - ka `e sport ski di rek t or So k ol s kog dru { tva Voj vo di na Ja kob Ma ti}. Grad wa So kol skog do ma je tra ja la od av gu sta 1934. do kra ja 1936. - Pr vi de cem bar 1936. naj zna ~aj ni ji je da tum u isto ri ji Dru {tva. Tog da na, uz pri su stvo ve li kog bro ja naj ve }ih dr `av nih i grad skih zva ni~ ni ka, Dom je osve {tao Vla di ka Iri nej. Na taj na ~in So kol ski dom je zva ni~ no po ~eo sa ra dom. So kol ski dom je pro jek to van i gra |en za po tre be re a li za ci je pro gra ma So kol skog dru {tva. Pro jek -

Val D’Izer pod znakom pitawa U fran cu skom Val D’Ize ru bi za de set da na tre ba lo da bu de odr à no tak mi ~e we u ski ja wu, ali taj po zna ti ski cen tar jo{ uvek ni je spre man za odr à va we tr ka. Raz log za to je ne do sta tak sne ga, ne sa mo u Fran cu skoj, ve} i u ve }em de lu Evro pe, ali je upr kos to me od lu ~e no da se ski ja {i vra te na Sta ri kon ti nent. Ski ja {i se tre nut no na la ze u ame ri~ kom Bi ver Kri ku, a ski ja {i ce u ka nad skom Lejk Lu i zu, a po sto ja la je mo gu} nost da se u Se ver noj Ame ri ci za dr è jo{ jed nu ne de qu. Me |u na rod na ski ja {ka fe de ra ci ja raz ma tra la je mo gu} nost da tr ke iz Val D’Ize ra, ko je su za ka za ne za 10. i 11. de cem bar, pre me sti u Bi ver Krik ili Aspen. Ipak, od te op ci je se od u sta lo jer ni je dan od ta dva ski cen tra u Sje di we nim Dr à va ma ni je u mo gu} no sti da or ga ni zu je sve ~e ti ri tr ke ko je su bi le pla ni ra ne za fran cu ski ski cen tar. Zbog to ga }e se ski ja {i si gur no vra ti ti u Evro pu, a na red nih da na bi }e po zna ta sud bi na tr ka u Val D’Ize ru. Ve o ma to plo vre me u Evro pi za ovo do ba go di ne ve} je uslo vi lo ot ka zi va we tr ka u fin skom Le vi ju, a one }e bi ti odr à ne u Fla ha uu, u Austri ji.

mom kao i naj mo der ni jom opre mom za gim na sti ku. Za vre me oku pa ci je So kol ski dom je bio Dom Le ven ta {a. - Od mah po sle ra ta So kol skom do mu je vra }e na pr vo bit na na me na i no si lac pra va ko ri {}e wa nad ce lim objek tom bi lo je Pr vo gim na sti~ ko dru {tvo, ko je je osno va no od stra ne pred rat nih so kol skih rad ni ka i pred wa ka. Srp sko na rod no po zo ri {te i po zo ri {te lu ta la (da nas Po zo ri {te mla dih) pla }a lo je za kup za ko ri {}e we pro sto ra u cen tral nom de lu i de snom kri lu zgra de. Od mah po sle ra ta ne dvo smi sle no je bi lo po zna to da je So kol ski dom obje kat fi zi~ ke kul tu re i u tu svr hu je ko ri -

Te 1980. iz sa sta va Par ti za na iz dva je se gim na sti~ ka sek ci ja i for mi ra se Gim na sti~ ki klub Voj vo di na. Obe or ga ni za ci je u ne mo gu} no sti da ostva re svo ja le gi tim na pra va nad So kol skim do mom pod no se tu `bu ka ko bi za {ti ti le svo ja pra va. Upo re do oba dru {tva su se obra }a la Skup {ti ni gra da sa zah te vom da se iz vr {i pre nos pra va ko ri {}e wa. U mar tu 1997. Skup {ti na gra da, na osno vu pre do ~e ne do ku men ta ci je, do no si od lu ku o pre no su vla sni {tva sa Gra da No vog Sa da na So kol sko dru {tvo Voj vo di na No vi Sad. Ovu od lu ku skup {ti na Gra da u no vem bru iste go di ne pre i na ~u je u pre nos pra va ko ri {}e wa na pe -

riod od 10 go di na. Tek po sle tri go di ne, od no sno 19. ju na 2010. So kol sko dru {tvo je pot pi sa lo ugo vor o pre no su pra va ko ri {}e wa. So kol ski dom 2002. ured bom Vla de Re pu bli ke Sr bi je pro gla {en je spo me ni kom kul tu re. Da na 19. ju na 2010. is te kao je ugo vor o pra vu ko ri {}e wa SDV nad So kol skim do mom. Po ~et kom 2011. So kol sko Dru {tvo Voj vo di na pot pi su je ugo vor sa JP „Po slov ni pro stor“ o za ku pu le vog kri la objek ta ka ko ne bi bi lo iz ba ~e no iz objek ta ko ji je sa gra di lo pre 75 go di na. - So kol sko dru {tvo je ne pro fit na or ga ni za ci ja i pla }a za kup i tro {ko ve te ku }eg odr à va wa (gre ja we, stru ja, vo da i dru ge ko mu nal ne tro {ko ve). Pri ho de kao i ne ka da ostva ru je od ~la na ri na svo jih ~la no va, do na ci ja i do ta ci ja grad ske upra ve. Na kon pre u zi ma wa du `no sti i sa gle da va wa sta wa u So kol skom dru {tvu do {li smo do ka ta stro fal nih sa zna wa da je klub u ve li kim gu bi ci ma. Ima mo ve li ke tro {ko ve i na ivi ci smo eg zi sten ci je. Je di ni smo klub u gra du, a mo `da i u dr à vi, gde lo kal na sa mo u pra va osim {to nam po ma è oko za ku pa ne fi nan si ra i teh ni~ ko odr à va we zgra de, ko je je ve li ko. Mi je smo u ne ku ru ku u bo qoj po zi ci ji od dru gih klu bo va, jer za raz li ku od wih ima mo svoj Dom, ali nam je on sa da pr vi put u isto ri ji od u zet i za we ga mo ra mo da pla }a mo za kup. Mo ram da is tak nem da So kol sko dru {tvo da nas ima pre ko 400 ~la no va ko ji re dov no ve `ba ju. Po red to ga, Dru {tvo ostva ru je zna ~aj ne sport ske re zul ta te u mu {koj i èn skoj sport skoj gim na sti ci. Na {i ~la no vi ~i ne ve }i nu u na ci o nal nom ti mu Sr bi je - ka è no vi pre de sed nik So kol skog dru {tva Voj vo di na Mi ro slav Ko va ~ev. Sva ke go di ne ~la no vi Dru {tva osvo je iz me |u 200 i 300 me da qa na do ma }im i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma. - Na kon sve ga po sta vqa mo pi ta we- ka ko je mo gu }e da u 21. ve ku (na pra gu evro in te gra ci ja Sr bi je) u pro me ni si ste ma u ko jem su vla sni {tvo i imo vi na ne pri ko sno ve ni. So kol sko dru {tvo pr vi put u svo joj 106. isto ri ji od 2011. pla }a za kup u objek tu ko ji je sa mo iz gra di lo i ~i ji je ne dvo smi sle ni vla snik. Ova kav tret man Dru {tvo ni je ima lo ni u naj or to dok sni je vre me ko mu ni zma - re kao je Ko va ~ev. G. Malenovi}

ZAVR[NA SEDNICA OLIMPIJSKOG KOMITETA 10. SORV

U Srbobranu s novim standardima Olim pij ski ko mi tet 10. sport ske oli mi ja de rad ni ka Voj vo di ne odr `ao je sed ni cu u No vom Sa du, pred se da vao je Mi lo rad Bra do wi}. Bi la je ovo po sled wa sed ni ca ovog or ga na na ko joj je prak ti~ no sta vqe na ta~ ka na Olim pi ja du odr `a nu u Ba~ koj Pa lan ci. Na ovoj sed ni ci raz ma tra ni su i usvo je ni iz ve {ta ji o ra du OK 10. SORV, kao i fi nan sij ski iz ve {taj za ovu go di nu. Go vo re }i o mi nu lim rad ni~ kim igra ma, Mar ko Mar ja nu {i} je pod se tio da ni je sa mo re~ o de se toj olim pi ja di, ve} o ~e ti ri de ce ni je ove ma ni fe sta ci je. Ta ko |e, is ta kao je da mno go tre ba u bu du} no sti pro me ni ti i osa vre me ni ti. Va qa ma lo ola ba vi ti pro po zi ci je i po jed no sta vi ti uslo ve za u~e {}e rad ni ka u sport skim ak tiv no sti ma. Pret hod ni ~e tvo ro go di {wi ci klus od vi jao se u ve o ma te {kim uslo vi ma, pa je u Ba~ koj Pa lan ci bi lo do sta pro pu sta, za {ta ni su kri vi sa mo do ma }i ni. Na sed ni ci je usvo jen i plan i pro gram ak tiv no sti do mar ta 2012. go di ne, ka da tre ba da se iza be re no vi Olim pij ski ko mi tet, a do tle }e po slo ve oba vqa ti sta ri sa ziv. - Stvo ri li smo od re |e ne uslo ve i stan dar de za 11. SORV gde mno go to ga va qa una pre di ti i mo der ni zo va ti. Sve na {e ak tiv no sti tre ba lo bi da uskla di mo sa stra te gi jom raz vo ja spor ta u Re pu bli ci

Beograd ho}e EP 2016. godine Va ter po lo sa vez Sr bi je je da nas i zva ni~ no pre dao kan di da tu ru Be o gra da za or ga ni za ci ju Evrop skog pr ven stva 2016. go di ne.Kan di da tu ru }e 10. de cem bra u poq skom gra du [}e }i nu na LEN Bi rou obra zla ga ti ge ne ral ni se kre tar Mar ko Ste fa no vi} i me na xer mar ke tin ga Ma ja Pav kov Mi la {i no vi}. - Na por no smo ra di li, jer ni je la ko u ovim vre me ni ma obez be di ti sve {to je po treb no za ova kav pro je kat. Za hva qu jem se ~i ta vom ti mu na ve li kom tru du i na dam se da }e na {e `e qe bi ti re a li zo va ne. pre no si Ste fa no vi }e ve re ~i sajt VSS. U Evrop skoj ku }i vo de nih spor to va (LEN) ne go vo re o

ime ni ma kan di da ta ali se is ti ~e da je Be o grad u naj u `em kru gu. Od lu ka }e bi ti do ne ta 10.de cem bra u po sle po dnev nim ~a so vi ma. Be o grad je po sled wi put bio do ma }in Evrop skog pr ven stva 2006. go di ne, ka da je Sr bi ja u fi na lu sa vla da la „ve ~i tog ri va la” Ma |ar sku (9:8) i osvo ji la pr vu zlat nu me da qu od svo je sa mo stal no sti. Va ter po li sti Sr bi je sru {i li su ta da i tra di ci ju ni ka da do ta da do ma }in evrop skog pr ven stva ni je bio pr vak. Po tom su to u~i ni li Hr va ti 2010. go di ne. Ta da je pro mo vi sa na i him na va ter po lo re pre zen ta ci ja „Mi smo ta eki pa” (Si ja sun ce kao zla to), ko ju je na pra vio Be o grad ski sin di kat.

Vi ta lij Kli~ ko

Hej i Vitalij Kli~ko uskoro u ringu Bri ta nac Dej vid Hej, ko ji je ob ja vio po vla ~e we pro {log me se ca, do bio je {an su da se bo ri pro tiv Vi ta li ja Kli~ ka, {am pi o na u ver zi ji VBC, sle de }e go di ne. - Tim Vi ta li ja Kli~ ka se na la zi u pre go vo ri ma sa He jom i po slao mu je po nu du”, re kao je pred stav nik me nax men ta bra }e Kli~ ko i do dao da je sa da lop ta u we go vom de lu te re na. Hej, ko ji je iz gu bio ti tu lu svet skog {am pi o na u te {koj ka te go ri ji u ver zi ji WBA od Vla di mi ra Kli~ ka, u ju lu u Ham bur gu, po vu kao se iz bok sa na svoj 31. ro |en dan u ok to bru. Bri ta nac je kao raz log za po raz is ta kao po lo mqen prst na no zi i od mah po sle me ~a tra `io je re van{.

Mla |i od bra }e Kli~ ko ogla sio se pro {le ne de qe i He ju po ru ~io da ne bu de ku ka vi ca, dok je bri tan ski bok ser po ~et kom ne de qe re kao da je bor ba sa Vla di mi rom ve o ma mo gu }a. - Ni sam jo{ uvek vi deo ugo vor, ali de fi ni tiv no pre go va ra mo. re kao je Hej i na ja vio da bi me~ mo gao da bu de odr `an u mar tu. Vla di mir, ko ji dr `i ti tu le u ver zi ja ma VBO, IBF, IBO i VBA, bo ri }e se 10. de cem bra pro tiv @an-Mar ka Mor me ko na u Di sel dor fu, i ta da }e po ku {a ti da do bi je 50. me~ no ka u tom u 60 du e la od ka ko je pro fe si o na lac. Vi ta lij je od bra nio svo ju VBC ti tu lu u sep tem bru, teh ni~ kim no ka u tom Po qa ka To ma {a Ada me ka u de se toj run di.

@RK TEMERIN USKORO OBELE@AVA JUBILEJ

^etiri decenije uspe{nog trajawa Sa sed ni ce Olim pij skog ko mi te ta

Sr bi ji, da se u sve to ko ve ukqu ~i mo na vre me i da stvo ri mo si stem. U no vi ~e tvo ro go di {wi ci klus u}i }e mo s ja snom i de fi ni sa nom sli kom o na {im ak tiv no sti ma. Na po ~et ku smo je da na e stog ci klu sa i po treb no je da ne {to de fi ni {e mo. Sa da ima mo grad do ma }in, Sr bo bran, pot pi sa li smo ugo vor o me |u sob nim pra vi ma i oba ve za ma i do ma }in je upla tio pr vu tran {u i na ma pred sto ji da tra si ra mo put za 11. SORV, re kao je Mi lo rad Pe ri {i}, pred sed nik UO Sa ve za sport za sve Voj vo di ne. Pe ri {i} se za hva lio i gra du do ma }i nu 10. SORV na tru du i

na po ri ma da rad ni~ ka olim pi ja da uspe. U ime gra da do ma }i na 10. SORV, Ba~ ke Pa lan ke, pred sed nik Pri prem nog od bo ra Mi lan Vje {ti ca se za hva lio na po hva la ma i za mo lio sve da pri hva te wi ho vo iz vi we we ako ne {to ni je bi lo pre ma o~e ki va wi ma u~e sni ka, kao i da shva te u ka kvim uslo vi ma su ra di li i or ga ni zo va li po sled we Igre. Za hva lio se svi ma ko ji su im pru `i li po mo}, a no vom do ma }i nu Olim pi ja de Sr bo bra nu je po `e leo pu no uspe ha u ci klu su ko ji je pred na ma. S. Jakovqevi}

@en ski ru ko met ni klub Te me rin obe le `i }e 16. de cem bra ~e ti ri de ce ni je ra da i uspe {nog tra ja wa. Ovaj sport Te me rin ke su upra `wa va le mno go ra ni je. Po sle vi {e go di {we pa u ze, klub je po no vo ak ti vi ran 21. ma ja 1970. go di ne. U tri na vra ta se tak mi ~io u Su per li gi, igrao je u po lu fi na lu KUP-a Ju go sla vi je, bio do ma }in me |u na rod nih tur ni ra i su sre ta na ko ji ma su u~e stvo va le re pre zen ta ci je Ju go sla vi je, So vjet skog Sa ve za, Ru mu ni je, Ma |ar ske, po zna ti klu bo vi Spar ta kus i De bre cen iz Ma |ar ske, Ot met iz Poq ske, Wi tra iz Slo va~ ke, Rad ni~ ki iz Be o gra da, Bu du} nost iz

Pod go ri ce, Lo ko mo ti va iz Za gre ba, Split, Dal ma... @RK Te me rin (ra ni je Ugled i Ter mo vent SC) dao je ru ko met nom spor tu vi {e stan dard nih re pre zen ta tiv ki: Ne ve nu Pa vlov, Zla tu Pa plac ko, Ta ma ru Man xi}, Zo ri cu Ze li}, u ju ni or skoj kon ku ren ci ji Bra ni sla vu Va ja gi} i Ma ri nu @iv ko vi}. Te me rin se sa da tak mi ~i u Dru goj li gi se ver i na la zi se u sa mom vr hu ta be le.Na dan prol sve,16. de cem bra, bi }e od i gra na re vi jal na utak mi ca iz me |u Te me rin i jed ne od mla |ih se lek ci ja Sr bi je. Na kon to ga pla ni ra no je dru `e we sa biv {im igra ~i ca ma, ~la no vi ma upra ve i pri ja te qi ma klu ba. M. Milojevi}

SveT POZnATiH

c m y

dnevnik

~etvrtak1.decembar2011.

Зла Џулија Робертс – погледајте У

PAPARACO

шашавом трејлеру за филм „Огледалце, огледалце”, оскаровка вређа Снежану. Џулија Робертс игра злу краљицу у комичној верзији бајке о Снежани и седам патуљака, у режији Тарсема Синга („Бесмртници”). Поред Робертсова, у филму играју Лили Колинс, Арми Хамер, Нејтан Лејн и други. Како се краљица „смори” док слуша о „кожи белој као снег и коси црној као ноћ”, да ли је Снежана ударила главом у грану док је бежала, и како ће краљица решити своје финансијске проблеме, сазнајте у трејлеру.

Бредли Купер најсексепилнији мушкарац

агазин „Пипл” прогласио зве зду филмова „Мамурлук” за најсексепилнијег мушкарца на свету. Бредли Купер (36) проглашен је за најсе ксепилнијег мушкар- ца на свету за хваљу јући својим „плавим очима и пре лепом осмеху”, пи ше уредништво ма гази на. „Мислим да је супер то што мушкарац који не изгледа као манекен може да освоји овакву титулу”, рекао је Купер у интервјуу „Пиплу”. „Мислим да пристојно изгледам, некад из гледам савешено, не кад ужасно”. „Пипл” је раније ове године за нај лепшу жену на пла нети изабрао Џенифер Лопез, са којом је Купер наводно био у

Џастин ипак нема Биберче

Алина Кабајева

Ван Хален и Дејвид Ли Рот снимају албум

вези. Најсексепилнији мушкарци на свету пре „Фила Венека” били су Бред Пит, Џорџ Клуни, Џони Деп и Рајан Рејнолдс.

дол тинејџерки Џастин Бибер (17) недавно је био на мети тужбе једне обожаватељке која је тврдила да је затруднела након секса за једну ноћ са њим у бекс тејџу. Мараја Јитер (20) изјавила је да је њен четворомесечни син Тристан Биберово дете, и Џулија Робертс

OUT

пред судом захтевала да се певач подвргне ДНК анализи, која би то и доказала. Малолетни Бибер је саопштио да је никада у животу није ни упознао, али су његови адвокати изјавили да је пристао на ДНК тест. Чим је то чула, Јитерова је повукла тужбу. Певач је раније најавио да ће је тужити због лажних оптужби и вређања угледа, а не зна се да ли ће одустати од тужбе сада, када је Мараја одустала од своје.

званично је потврђено је да ће бенд објавити први албум од 1984. на којем ће певати Дејвид Ли Рот. Гласине да ће бенд наступити на предстојећој додели Греми награда нису тачне, али је тачно да ће Ван Хален снимити нови албум у оригиналној пос тави. Ван Хален су потписали уговор са издавачком кућом „Интерсоп Рекордс” о снимању новог албума на којем ће певати Рот, који је последњи пут учествовао на Ван Хален издањима давне 1984. године, после чега га је заменио Сами Хејгар. Бенд је

у међувремену опет променио певача, па на последњем студијском издању из 1998. године, „Ван Хален „, пева Гери Черон из групе Екстрим. Рот је последњи пут са групом у којој је почео каријеру

певао током турнеје 2007. и 2008. године, али са матичним бендом није ушао у студио већ 27 година.

Јелена Карлеуша

Колин Фарел постао глумац због ванземаљца

ако би многи очекивали да су филмови са „опасним момцима” били инспирација проблематичном Ирцу да почне да се бави глумом, он је открио супротно. Колин Фарел каже да је већ са осам година знао шта жели да буде када порасте и да је за то главни кривац научнофантастични филм за децу „Е.Т.”

Парада гусака

ови хит на интернету - марш гусака кроз предграђе Амстердама Снимак на којем гуске у формацији марширају за својим вођом направљен је у Амстердаму. Уз пратњу лимене музике, ове гуске весело корачају кроз предграђе Амстердама. Необична парада је привукла радознале погледе пролазника, а онда и велики број прегледа на Јутјубу каналу.

редитеља Стивена Спилбегра. „Плакао сам и уживао. Филм ме одвео у један сасвим други свет и у мени пробудио све емоције”, открио је глумац који важи за једног од најпроблематичнијих глумаца данашњице јер на непристојна питања новинара понекад уме да одговори и песницама.

kULTURA

~etvrtak1.decembar2011.

dnevnik

ПИЈАНИСТА КЕМАЛ ГЕКИЋ

INTERVJU

Хумани и универзални језик музике

2011.

Пијаниста и педагог светског реномеа Кемал Гекић данас је засигурно један од најистакнутијих концертних солиста пониклих на овим просторима, који је током протеклих деценија остварио изузетно успешну и богату музичку каријеру. Некадашњи дипломац, а доцније и професор новосадске Академије уметности, од тријумфалног наступа на Шопеновом такмичењу у Варшави 1985. почиње интензивно да наступа у земљи и иностранству, да би крајем деведесетих наставио деловање у САД, као врхунски концертант и педагог, остајући ипак и даље повезан са Новим Садом. Захваљујући Фестивалу „Франц Лист”, који је поводом прослављања два века од рођења великог композитора, Гекић је недавно поново наступио на концерту у Новом Саду, а овај реситал привукао је изузетну пажњу публике. Био је то и повод за сусрет са Гекићем: l Обележавање два века од рођења Франца Листа је прилика да се музички свет подсети монументалног пијанистичког опуса овог великог музичара, чија дела означавају преломну тачку у развоју клавирске уметности. Због чега су, по вашем мишљењу, Листова клавирска дела толико значајна? - Лист је развио клавирску музику до врха својих потенцијала и демократизовао је. Ослободио је клавирску естетику традиција барока и класике, али је ипак по потреби укључивао те традиције у своје композиције. Истовремено је открио нове фигурације и нове комбинације звука, које нису постојале у делима Шопена, Шумана, а још мање код Бетовена или Моцарта. Листова естетика почива на идеји да музика може да изрази сва стања људског духа, чак и апстрактне идеје, а клавир (са својих

ну атмосферу, дух. Често пута је главна мисао замагљена атрактивном клавирском фактуром, чији је циљ да илуструје главну идеју, али такође постоји опасност да она замагли основне линије. l Какав је изазов за данашњег пијанисту да се прихвати извођења Листових композиција? - То је велики изазов. Потребан је специфичан темперамент, при-

88 дирки и ритмичко-полифоним могућностима) је идеалан инструмент за остварење тих идеја, који не треба да завиди ни људском гласу ни оркестру. Лист је, осим тога, креирао нове форме, и својом хармонијом отворио пут импресионизму, експресионизму и атоналности. Под демократизацијом подразумевам да је Лист извео клавир из аристократских салона у велике аудиторијуме. Његов први велики

Фото: С. Шушњевић

родно руковање инструментом, као и одређена спремност на ризик. Лист је тражио „храброст пре свега” као предуслов за уметничко извођење. Као да је предвидео модеран свет- у цивилизацији перфектно продуцираних снимака, мас-комуникација, данашњи извођачи су под великим притиском и страхом од свирања погрешних нота, меморијских лапсуса и заузимања „персоналног” става, што често пута резултира у „коректним” али помало „ стерилним” интерпретацијама, без личног печата. Лист је то звао

концерт у Паризу (1838) био је одржан у сали Опере која има 3000 места. Данас је то уобичајено, али у оно време је то било нечувено. l Шта је то најважније да се Листовом делу и његовом извођењу приђе на прави начин? - Лист је био дубоко спиритуална личност, инспирисана уметничким, филозофским или религиозним идејама, поред догађаја из свакодневног живота, (револуције, ратови итд). Најважније је проникнути у садржај композиције, и ње-

- У децембру ћу посетити годишњу скупштину мог Фан-клуба у Токију, том приликом ћу извести Други концерт Рахмањинова са Филхармонијом, потом идем у студио на финалну сесију едитирања свих Шопенових етида. У јануару гостујем у Канади са Симфонијским оркестром Едмонтона са делима Листа. Још бих истакао и наступ са Краљевском филхармонијом у Лондону као и учешће на Интернационалном клавирском фестивалу у Мајамију, са Бетовеновим симфонијама у Листовој клавирској транскрипцији. Исто

Двадесет изванредних година у Новом Саду l Какве су вам успомене на време када сте предавали на новосадској Академији и да ли пратите резултате младих новосадских пијаниста? - У Новом Саду сам провео двадесет изванредних година, за које ме вежу бројне професионалне и личне успомене. Поносан сам што сам живео у Новом Саду, као и на моју везу са Академијом уметности и Универзитетом. Радују ме успеси некадашњих студената Академије и мојих колега Рите Кинке, Александра Маџара, Александра Сердара, Ирис Кобал, Биљане Горуновић, рад Доријана Лељака везан за Меморијал Исидора Бајића. Мој некадашњи студент Ратимир Мартиновић је, уз изузетну међународну извођачку активност показао и изванредне организаторске способности, М. Дачић се такође развио у међународног извођача, Алан Фрејзер је постао међународно читани аутор три књиге са подручја клавирске методике, а Јулија Бал се недавно истакла на неколико међународних такмичења, као и својим композиторским талентом. А ту су и многи други. рата и композиција Моцарта, Листа, Равела, Прокофјева, до дела Бетовена, Шопена, Листа, Франка, Прокофјева ... Уз то, осим концерте активности и своје професуре у Мајамију и у Токију, годишње држим и по три или четири мајсторска курса, и снимам нови репертоар два пута годишње. l Какви су вам планови за предстојећи период: да ли планирате неке нове турнеје, концерте, снимања?

тако, у Прагу сам имао договоре о предстојећој светској премијери Клавирског концерта Герника, који је специјално за мене написао еминентни амерички композитор Фредерик Кауфман. Он припада генерацији Леонарда Бернштајна, или Лукаса Фоса, а дело је инпирисано чувеном Пикасовом сликом „Герника – ужаси рата”. Тај концерт сам поручио још 1999. али је он завршен тек ове године. Борислав Хложан

151. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ ПЕТАК

Ђузепе Верди:

СУБОТА

23. фестивал “ЗЛАТНА ТАМБУРИЦА”

РИГОЛЕТО

19.00

опера

ИЗБОР НАЈЛЕПШЕ НОВЕ ВОЈВОЂАНСКЕ ПЕСМЕ 2011.

а после је следила турнеја по Бразилу, (два концерта у Рију и два концерта у Бразилији) у септембру. У септембру сам поново путовао у Јапан, у октобру сам наступио на програму Ксавиер-клавирског циклуса у Синсинатију. После сам свирао на Фестивалу Франц Лист у Мајамију. Потом сам свирао у Берлину, у Немачкој, затим је био Листов фестивал у Спрингфилду у Охају, у новембру, потом сам гостовао у Прагу, на наступу са Чешким националним оркестром, пре доласка у Нови Сад. А концертни програми су разноврсни, од конце-

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

ДЕЦЕМБАР

ЧЕТВРТАК

„синдром Понтија Пилата, прање руку од композитора и његовог дела пред публиком” . l Током протеклих година и деценија често сте свирали и снимали Листове композиције. Да ли се и колико се током протеклог времена изменио ваш однос према Листу и начин на који осећате и тумачите његову музику? - Мој однос се изменио, наравно. Док смо у раним годинама сви били заведени колоритом и виртуозношћу, који су могли да послуже и као средство за успех на сцени, сада сам у потрази за универзалним, за оним што је хумано и што сви делимо, што нас везује, а не раздваја. l Већ двадесетак година живите у САД. Колико се тамошња педагогија разликује од начина на који се музика учи и предаје у Европи? - Мислим да је основна разлика у томе што је у Европи, (па и у земљама бивше СФРЈ), основно музичко образовање у рукама државе, кроз систем музичких школа, док је у САД у рукама асоцијација приватних инструктора. Мада су оба система успешна на свој начин, у сваком случају дао бих предност систему где држава контролише музичко образовање, због веће социјалне продорности, систематичности и прегледности у раду, као и због бољих просечних резултата. l Како изгледају ваше турнеје и какве програме данас свирате? - У ери брзих комуникација и интерконтиненталних путовања, турнеје скоро па да више и немају лимита. Ево, као пример навешћу последњих шест месеци: крајем маја напустио сам Сједињене Државе, отишавши у Јапан, где сам био до средине јула. Оданде сам отишао у Хрватску, на Сплитско љето, па на Тајланд, у августу. После Тајланда вратио сам се у САД,

Рене Биторајац / Тарик Филиповић / Зоран Лазић: Сатиричко казалиште Керемпух, Загреб

20.00

СПЕКТАКЛУК

20.00

НЕДЕЉА

11.

Анте Томић: ЧУДО У ПОСКОКОВОЈ Сатиричко казалиште Керемпух, Загреб

ПЕТАК

23.

П. И. Чајковски: КРЦКО ОРАШЧИЋ балет Кореограф: ЕЛДАР АЛИЈЕВ, САД Диригент: МИКИЦА ЈЕВТИЋ

ПОНЕДЕЉАК

26.

Гаетано Доницети:

УТОРАК

27.

П. И. Чајковски:

СРЕДА

28.

ВОЈВОЂАНСКИ СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР – НОВОГОДИШЊИ ГАЛА КОНЦЕРТ

ДРАГИ

19.30 ПРЕМИЈЕРА

ПОЗОРИШНЕ ЗГОДЕ И НЕЗГОДЕ (ВИВА ЛА МАМА) комична опера

КРЦКО ОРАШЧИЋ

балет 20.00

Диригент: Берислав Скендеровић ЧЕТВРТАК

29.

П. И. Чајковски:

КРЦКО ОРАШЧИЋ

балет

СУБОТА

31.

П. И. Чајковски:

КРЦКО ОРАШЧИЋ

балет

УЈКИН САН

по новели Ф. М. Достојевског

ПЕТАК 2.

Мартин Макдона:

ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА

12.00

Сцена „Пера Добриновић“ ЧЕТВРТАК

СУБОТА

ПОНЕДЕЉАК

УТОРАК 6.

Милош Црњански:

СЕОБЕ

драма

ТАРТИФ

драма

12.00

ТИМОН АТИЊАНИН

Вилијам Шекспир:

Жан-Батист Молијер:

19.30

драма

комедија

СРЕДА

Милена Марковић:

ПЕТАК

Иван Баленовић / Борис Свртан: МЕТАСТАЗЕ Сатиричко казалиште Керемпух, Загреб

БРОД ЗА ЛУТКЕ

драма

Из представе „Царев славуј”

СУБОТА

10.

Фадил Хаџић: ПРЕВАРАНТИ Сатиричко казалиште Керемпух, Загреб

СРЕДА

14.

Мирослав Антић: ПАРАСТОС У Режија: Петар Јовановић Копродукција: Центар ВРБАК и СНП

БЕЛОМ

ЧЕТВРТАК

15.

Мирослав Антић: ПАРАСТОС У Копродукција: Центар ВРБАК и СНП

БЕЛОМ

ПЕТАК 16. СУБОТА

17.

УТОРАК 20.

Владимир Ђурђевић: ЗБОГОМ, ЖОХАРИ! Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин Ежен Јонеско:

ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА

Бранислав Нушић:

УЈЕЖ

комедија

СРЕДА 21.

Бранислав Нушић:

УЈЕЖ

комедија

ЧЕТВРТАК 22.

ОНЕ СТВАРИ

ПЕТАК 23. ПОНЕДЕЉАК 26. УТОРАК 27. СРЕДА 28. ЧЕТВРТАК 29. ПЕТАК

30.

ЗАВРШЕНИ 42. СУСРЕТИ ЛУТКАРСКИХ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ

ПРЕМИЈЕРА

комедија; копродукција СНП-а и Агенције „БЕБА 021“

према тексту Бернхарда Лудвига Др.Агољуб Љубичић Мићко Жан-Батист Молијер:

ТАРТИФ

20.00

комедија

Душан Ковачевић: УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА комедија Копродукција: СНП и СТРАДА, Нови Сад Михаил Булгаков:

ЗОЈКИН СТАН

Јован Стерија Поповић:

Бранислав Нушић: Луц Хибнер:

комедија

ЏАНДРЉИВ МУЖ

УЈЕЖ

комедија

ГРЕТА, СТРАНИЦА 89

позоришна игра

Камерна сцена ПЕТАК

20.00

Милан Марковић:

20.30

ДОБАР ДЕЧАК / Hyvä Boy

КОМЕ ВЕРУЈЕТЕ?

драма

21.00

ПОНЕДЕЉАК

12.

Јелена Ђорђевић:

УТОРАК

13.

Бранко Димитријевић:

ЧЕТВРТАК

15.

Франц фон Супе: ЛЕПА ГАЛАТЕА комична митолошка опера у једном чину Камерно музичко друштво

драма

ГОДО НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ комедија

ПЕТАК 16.

Николај Кољада:

ЉУБАВНА ПРИЧА

трагикомедија

21.00

ПОНЕДЕЉАК 26.

Николај Кољада:

ЉУБАВНА ПРИЧА

трагикомедија

21.00

СНП У ГОСТИМА 10. децембар 2011.

УЈЕЖ Народно позориште, Сомбор

17. децембар 2011.

БРОД ЗА ЛУТКЕ Словенско народно гледалишче, Љубљана

21. децембар 2011.

БРОД ЗА ЛУТКЕ Új Színház, Будимпешта

Желимо вам срећну Нову годину и радосне Божићне празнике! Б Л А ГА Ј Н А С Н П : представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 О Р ГА Н И ЗО В А Н А П О С Е ТА : 6 6 1 3 - 9 5 7 , 6 6 2 1 - 1 8 6 , 4 2 7 - 9 9 1 ( ф а кс ) / МА Р К Е Т И Н Г: 4 5 1 - 4 5 2 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

Најбоља представа „Царев славуј” Представа „Царев славуј“ Игора Бојовића, у режији Драгослава Тодоровића, и извођењу позоришта „Пинокио“ из Земуна, проглашена је за најбољу на јуче завршеним 42. Сусретима професионалних позоришта лутака Србије, којима је домаћин овог пута било Позориште младих из Новог Сада. Овој представи припале су и награде за најбољи текст аутора Игора Бојовића и режију Драгослава Тодоровића, као и за креацију лутака ауторкама Иви Хаџијевој и Димани Видиновој. Награђена је сценографија Благовесте Василеве у представи „Трапави змај“ Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина. За најбољу је проглашена музика Георгија Гарчова за представу „Ах, тај змај“ Позоришта за децу из Крагујевца. Седам равноправних глумачких награда деле: Неда Даниловић и Сања Томић, за улогу Пинокија, и Марија Митровић за улогу Мачке, у представи „Пинокио“ Позоришта младих; Наташа Милишић за улоге Куварице и Дадиље и Кристијан Кардош за улогу Принца Ригоберта у зрењанинској представи „Трапави змај“; Имелда Вереш за улогу у монодрами „На осми дан“ Дечјег позоришта / Ђермексинхаз из Суботице; и Милош Миловановић за улогу Змаја и Дарија Нешић за улогу Принцезе Кларе у крагујевачкој представи „Ах, тај змај“.

Награда за најбољу анимацију лутака „Јанко Врбњак“, коју додељује Мало позориште „Душко Радовић“ из Београда припала је Зорану Тодоровићу, Жељки Мандић, Зорани Милошаковић Тасић, Милану Симићу и Горану Поповићу, за улоге у „Царевом славују“.Награду за младог глумца „Милена Саџак“, коју додељује Позориште лутака из Ниша добила је Мирјана Ђорђевић за улогу Гуске у „Патуљку носоњи“ Позоришта лутака из Ниша. Жири у саставу Предраг Бјелошевић, књижевник, Дејан Пенчић-Пољански, позоришни критичар (чланови), и Мирослав Радоњић, театролог (председник), видео је од 28. до 30. новембра седам представа у конкуренцији и донео одлуке о наградама. Сусрети су јуче завршени проглашењем победника и уручењем награда у Позоришту младих. Признање је на затварању Сусрета уручено и Владимиру Грубанову из Зрењанина, овогодишњем добитнику награде „Бошко Зековић“ за свеукупан допринос у развоју луткарства, коју је Позориште младих 1995. године установило у знак сећања на дугогодишњег управника. У част награђених, на затварању Сусрета „Фолклорну магију“ у режији Боња Лунгова извело је Дјечије позориште Републике Српске из Бања Луке. Н. Пејчић

kULTURA

c m y

dnevnik

~etvrtak1.decembar2011.

ИЗ ЛО ЖБА „МО ЈЕ ТЕ ЛО – ТВО ЈЕ ДЕ ЛО“ ИЗ ЗБИР КЕ ЗРЕ ЊА НИН СКОГ МУ ЗЕ ЈА

Ак то ви уз сти хо ве о људ ском те лу Из ло жба „Мо је те ло – Тво је де ло“ би ће отво ре на су тра у 19.30 ча со ва, у На род ном му зе ју Зре ња ни на, на ја ви ла је ова уста но ва кул ту ре. На из ло жби ће би ти пред ста вље не сли ке и цр те жи на те му ак та из Ли ков не збир ке зре ња нин ског му зе ја. Аутор ка је исто ри чар ка умет но сти Оли ве ра Ско ко, ку сто ски ња ов да шњег На род ног му зе ја, а ре а ли за ци ју из ло жбе по др жа ло је Ми ни стар ство кул ту ре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци о ног дру штва Ср би је. Ка ко је на ја вље но, на отва ра њу ће го во ри ти ди рек тор му зе ја Бо жи дар Вор гић и аутор ка про јек та Оли ве ра Ско ко, док ће из ло жбу зва нич но отво ри ти ми ни стар кул ту ре

Пре драг Мар ко вић и глу ми ца Да ни ца Мак си мо вић. Из ло жба „Мо је те ло – Тво је де ло“ об у хва та 54 ра да је да на ест ауто ра, по чев ши од мин хен ских ђа ка Сте ве Алек си ћа и Алек сан дра Се ку ли ћа, пре ко Ва се По мо ри шца и Зо ре Пе тро вић, до умет ни ка ко ји има ју ле га те у На род ном му зе ју Зре ња нин (Ја но ша Ај ха, Па у ли не Су дар ски, Фри де ри ке Бен де, Ти ва да ра Ва ње ка, Вла ди сла ва Ву ко ва). Сви они су се на свој на чин ба ви ли те мом људ ског те ла. Сва ки при ступ про у ча ва њу ак та из но си на ви де ло сву ње го ву ком плек сност, ко ли ко год се чи ни ло да је реч о ја сно де фи ни са ном пој му. Из у ча ва ње и про ма тра ње људ ског те ла ко је би тре ба -

ло да ре зул ти ра пред ста вом ак та до но си ло је раз ли чи та гле ди шта и схва та ња то ком исто ри је умет но сти, што ни је стра но ни да на шњим по гле ди ма на ову те му. “Ра зно ли кост ра до ва на зре ња нин ској из ло жби огле да се и у свим засту пље ним ста ро сним до би ма при ка за них мо де ла, од де вој чи це и де ча ка пре ко предста ва же на и му шка ра ца у зре лом до бу, све до ста ри јих осо ба. На ве ћи ни ра до ва, по себ но на цр те жи ма, до ми ни ра тен ден ци ја ка ре а ли стич ком трет ма ну са вид ним за ни ма њем за ана то ми ју. Ипак, на по је ди ним, иако је реч о до слов ној сту ди ји, при мет ни су екс пре сив ни мо мен ти”, ка жу у зре ња нин ском му зе ју.

Стева Алексић, Мушки акт

Сва ки рад на из ло жби, ина че, пра ти од ре ђе ни стих на те му људ ског те ла, од “Пе сме над пе сма ма” до са вре ме них ауто ра. Та ко су ту сти хо ви Ви ли ја ма Шек спи ра, Алек сан да ра Пу шки на, Вол та Вит ма на, Ра бин дра на та Та го реа, Ми ла на Ра ки ћа, Ми ло ша Цр њан ског, Вла ди ми ра Ма ја ков ског, Ти на Ује ви ћа, Ве сне Па рун, Па бла Не ру де, Ми ла на Кун де ре, Ар се на Де ди ћа... Ова кав по сту пак про из и лази из на ме ре да се овој искон ској а и да нас ве о ма ак ту ел ној те ми као што је људ ско те ло при ђе са ли ков ног и ли те рар ног аспек та. Из ло жба ће би ти отво ре на до 2. фе бру а ра 2012. го ди не. Ж. Балабан

ФЕ СТИ ВАЛ СА ВРЕ МЕ НЕ ПО ЗО РИ ШНЕ УМЕТ НО СТИ „ДЕ ЗИ РЕ“ У СУ БО ТИ ЦИ

У ГА ЛЕ РИ ЈИ КУЛ ТУР НОГ ЦЕН ТРА НО ВОГ СА ДА

Му шко-жен ска за вр шни ца

Из ло жба гра фи ка Ја сне Гу лан

Ан самбл Бе ле Пин те ра из Бу дим пе ште био је у глав ној уло зи и че твр тог да на фе сти ва ла са вре ме не по зо ри шне умет но сти „Де зи ре“ у Су бо ти ци, у уто рак, а свој тре ну так има ли су и до ма ћи ни-ор га ни за то ри – По зо ри ште „Ко сто ла њи Де же“. По но во су на про гра му би ле пред ста ве сна жног деј ства и аутен тич ног по зо ри шног је зи ка. Бе ла Пин тер је овај пут пред ста вио сво ју „Пр љав шти ну“ у ко јој се го во ри о ма ђар ском се лу и по ро ди ци без де це ко ја се од лу чи на усва ја ње. От по чет ка до кра ја ни шта ни ко ме не ће ићи ка ко ва ља, па ће се на кра ју рас па сти и се ло, и по ро ди ца, и ро ди те љи и де ца. Све то у лу цид но иза бра ном кон тек сту го ди шњих до ба, од но сно кроз по зо ри ште у по зо ри шту - ри ту ал не об ре де плод но сти и бла го ста ња на лик на еле у зин ске ми сте ри је, што има дво ја ку функ ци ју – сцен ску ефект ност и за чуд ност „по врат ка“, као и мо гу ћу кри тич ку но ту за о ста ло сти се ла и ве ро ва ња у кул то ве. Овај по сту пак је на до пу њен по ступ ком ма ски ра ња пред став ни ка ин сти ту ци ја (бол ни це, по ли ци је, со ци јал ног), али за раз ли ку од оних се о ских – жи во тињ ских, са за стра шу ју ћим бо жан ским ма ска ма. Му зич ки ехо „Пр љав шти не“ (Пин те ро ва по е ти ка увек по ла зи од му зич ке по за ди не и мон ти пај то нов ске цр но ху мор не над град ње) да ка ко је ет но ка рак те ра, с фру ли ца ма, зур ли ца ма, двој ни ца ма, а „Пан“ је по ста вљен на јед ну ви со ку „шанк“ сто ли цу и осве тљен та ко да де лу је као да ле ви ти ра. Ли ко ви су, пак, чвр сто на зе мљи, а њи хо ва же ља за под мла ђи ва њем се ла по(т)ка за ће чи -

тав низ те ма – вла да ви ну ста рих, дисkриминацију же на, у Ма ђар ској ве о ма ак ту ел ну мр жњу према Ро ми ма... По се бан аспект је по зо ри ште у по зо ри шту ко јим се ба ве се ља ни, у окви ру ко јег се ак це нат на мо мен те пре но си и на ауто ре флек сив не окви ре са вре ме не по зо ри шне сце не и ак ту елне по тра ге за ег зо ти ком, од носно до са де иза зва не све-већви ђеним.

сва ка ко је По зо ри ште „Ко сто ла њи Де же“, од но сно есте ти ка и по е ти ка Ан дра ша Ур ба на. За њу се, пак, мо же ре ћи да је стил ски про ме њи ви ја, флек си бил ни ја од Пин те ро ве, а у нај но ви јој кон крет ној си ту а ци ји – пред ста ви „Dogs and Drugs“, за раз ли ку од не ко ли ци не прет ход них оства ре ња Ан дра ша Ур ба на, по но во је из ра зи то ко му ни ка тив на. „Днев ник“ је не дав но пи сао о овој

Из представе „Dogs and Drugs”

Пред ста вом „Пр љав шти на“ Бе ла Пин тер је још јед ном (ово је ње го ва тре ћа пред ста ва на три фе сти ва ла „Де зи ре“) по твр дио за вид ну спо соб ност да на со фи сти ци ра но по пу ли стич ки на чин про мет не, под ба ци и ве о ма ва жне ин тим не, дру штве не те ме, го то во увек на гра ни ци екс це сне про во ка ци је. По зо ри шно, ње гов је зик је раз ви јен и раз ра ђен до уни вер зал не пре по зна тљи во сти јед ног брен да. А дру ги бренд, ко ји лич но при па да фе сти ва лу „Де зи ре“,

пред ста ви по во дом ње не пре ми је ре, а под се ћа ња ра ди, реч је о фраг мен тар но ин сце ни ра ној до ку ман тар ној гра ђи на те му на си ља, дро ге и сек су ал но сти у ко јој се, сли ко ви то го во ре ћи, уда ра ди рект но у сто мак или, ко има јак сто мак, у гла ву. Оба ве зна „лек ти ра“! За вр шни цу фе сти ва ла „Де зи ре“ да нас и су тра, обе ле жи ће го сто ва ње „Ба ца ча сјен ки“ из За гре ба, са њи хо вим про јек том „Му шки/ жен ски – Жен ске/ му шке“. Игор Бурић

ДА НАС НА СВЕ ЧА НО СТИ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

За хвал ни ца пр ва ки њи Опе ре Сви тла ни Де кар Пр ва ки њи Опе ре Срп ског на р од н ог по з о р и шта Сви тла ни Де кар да нас ће на све ча но сти у Срп ском на род ном по зо ри шту би ти уру че на за хвал н и ц а за до п ри н ос раз во ју укра јин ске кул ту ре и са рад ње Ре пу бли ке Ср б и ј е и др ж а в е Укра ји не, ко ју јој до де љу је Ми ни стар ство на ци о нал ног са ве т а укра јин ске ма њи не у Ср би ји. Све ча ност ће би ти при ре ђе на у гор њем фо а јеу сце н е „Пе р а До б ри н о вић” у 17.30 ча со ва. На све ча но сти ће се обра ти ти ам ба са дор Укра ји не Вик тор Не до пас, ко ји ће уру чи ти при зна ње Сви тла ни Де кар. Го во ри ће и пред сед ник На ци о- нал ног са ве та укра јин ске

Свитлана Декар у „Тоски”

ма њ и н е у Ср б и ј и Јо з еф Са п ун, као и управ н ик СНП Алек сан дар Ми ло са вље вић. У му з ич ком де л у ће уче ство ва ти во кал но-ин стру м ен т ал н и са с та в и „Стру не ср ца” из Ку ле, „Ко з бар” Укра ј ин с ког кул тур ног цен т ра из Но вог Са да, и хор „Хар мо ни ја” Гр ко ка то лич ке па ро хи је цр кве све тих апо сто ла Пе т ра и Па вла у Но вом Са ду. Та ко ђе, уче ству ју чла ни ца Срп ско-укра јин ског са ве за Ми ми Де кар као во кал на со лист ки ња, као и пе в ач и ком п о з и т ор Вла д а Јан ко в ић. На с ту пи ће и Сви тла на Де кар, ко ја ће из ве сти укра јин ске на род не пе сме. Н. П-ј.

У Га ле ри ји Кул тур ног цен тра Но вог Са да, у Ка то лич кој пор ти у то ку је из ло жба гра фи ка ве ли ког фор ма та Ја сне Гу лан „Лу ба ња ко ја те пра ти сву да по со би“ но во сад ске умет ни це Ја сне Гу лан. У тек сту „Пик с е ли за ци ја оства ре на ли но ре за њем“ мр Да ни ло Вук са но вић пред ста вља ју ћи ове ра до ве ука зу је да се иза коц ки ца кри ју ло ба ње, ве сни ци смр ти што их на ла зи мо на гу сар ским за ста ва ма и ма сон ским ке це ља ма, на омо ти ма дед тре шме тал из да ња и ам ба ла жа ма хе миј ских суп стан ци, па на тра фо ста ни ца ма и у под нож ји ма при ка за Рас пе ћа, на узи да ним ка ме ним гроб ним пло ча ма уз хра мо ве, на ви део игри ца ма, МТВ кли по ви ма, и ко зна где још? - На овим гра фи ка ма ве ли ких фор ма та ви ди мо мно штво фил те ра ко ји ми нео п ход но су ге ри шу на ла бо ра то риј ски чин раз гра ђи ва ња су ви шног и не по треб ног, пре пу шта ју ћи по сма т ра чу на во љу пер цеп ци ју цр но-си вог (рет ко кад чи сто бе лог) све та ка же Вук са но вић.- Иза зо ви ових гра фи ка су устро је ни по пра ви ли ма оп тич ке об ма не; раз гра ђе на сли ка пре о бра жа ва се у бес пред мет ној и ге о ме три зо ва ној ор га ни за ци ји... Умет ност овом из ло жбом ука зу је на сво ју пра ста ру и су штин ску функ ци ју – а то је да слу жи чо ве ку да би био ве чан у сво јим стре мље њи ма. Ве чан по ста је ка да се пре се ли на онај свет и гра де ћи гроб ни це про ду жа ва свој ду хов ни жи вот у за -

гроб ном. Шта су дру го пи ра ми де? Сил ни ма у зо ле ји по све ту по ста вља ју нам пи та ња о та шти ни, про ла зно сти, али и о жи вот но ва жној си ли. Ја сна Гу лан је ис ко ри сти ла кул тур но на сле ђе ци ви ли за ци је ко је кон стант но до би ја но ва ли ца. Смрт у умет но сти ње ном из ло жбом уче ству је у ви зу ел ном све ту па ра лел них ди мен зи ја. Оти сци што са чи ња ва ју пред ста ву ло ба ње за пра во су ам бле ми по ти сну тих емо тив но сти ко је је не мо гу ће из бе ћи... Ја сна Гу лан (1976) ди пло ми ра ла је на Ака де ми је умет но сти у Но вом Са ду, 2002, смер гра фи ка у кла си проф. Сло бо да на Кне же ви ћа Аби ја. За по сле на је у По кра јин ском за во ду за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре, у Пе тро ва ра ди ну,

као сли кар-кон зер ва тор. Ма ги стри ра ла је 2007. на Ака де ми ји умет но сти у Но вом Са ду, смер гра фи ка, са те мом Ла бо ра то риј ска умет ност „лаб-арт”. Члан је СУ ЛУВ- а, Дру штва кон зер ва то ра Ср би је и Ме ђу на род ног са ве та за спо ме ни ке и спо ме нич ке це ли не. До са да је са мо стал но из ла га ла у Но вом Са ду, Но вом Бе о гра ду, Су бо ти ци, Вр шцу, Сме де ре ву, као и на ни зу ко лек тив них из ло жби.До би ла је На гра ду 10. Би је на ла Ју го сло вен ског сту дент ског цр те жа, 1999, Го ди шњу на гра ду за цр теж Ака де ми је умет но сти у Но вом Са ду, 2001, На гра ду Но во сад ског уни вер зи те та за по стиг ну те вр хун ске ре зул та те у умет нич ким ак тив но сти ма, 2002. К. Р.

НА РЕ ПЕР ТО А РУ БИ О СКО ПА „АРЕ НА СИ НЕ ПЛЕКС”

Три но ва фил ма На ре дов ном ре пер то а ру би о ско па Аре не Си не плекс од да нас су три но ва фил ма. Мно го пре не го што је упо знао Шре ка, ле ген дар ни „Ма чак у чи зма ма“ кре нуо је на хе рој ско пу то ва ње, за јед но са ве ли ким умом Хамп ти јем Дам ти јем и „на ма за ном“ Ки ти Ме ко ша пић, да укра де чу ве ну гу ску ко ја ле же злат на ја ја.Ре ди тељ „Шре ка 3“, Крис Ми лер, ка же да је од у век знао да ће ‘’Ма чак у чи зма ма’’ до би ти сво ју глав ну уло -

прав ду. Ово си ћу шно ство ре ње тре ба ло би да има та нак глас, а уме сто пи ска вог зву ка, из ње го вих уста из ла зи ду бок, сен зу а лан и ми сте ри о зан глас Ан то ни ја Бан де ра са, док ма зан, ме кан глас Сел ме Ха јек, ко ја игра Ки ти Ме ко ша пић. За син хро ни за ци ју на срп ски је зик су се по бри ну ли: Мар ко Жи вић, Алек сан дра То мић, Не над Не на до вић, а ре ди тељ син хро ни за ци је је Дра ган Ву јић Вуј ке.

Из филма „Мачак у чизмама”

гу. ‘’Ма чак у чи зма ма’’ је био ве ли ки део успе ха „Шре ка 2“ и са мо је би ло пи та ње вре ме на ка да ће мо сни ми ти филм о ње му. Он је ве о ма по се бан лик, јер уну тар тог ма лог, крх ког мач ка кри је се ве ли ко ср це и још ве ћи осе ћај за

За сно ван на исти ни тој при чи, „Фор му ла успе ха“ је иде а лан филм за све ко ји су са ња ли да се су прот ста ве си сте му. Бред Пит игра Би ли ја Би на, ге не рал ног ди рек то ра беј збол ти ма „Оукленд А“, ко ји оку пља еки пу и до ла зи

до из не над ног от кри ћа: сва кон вен ци о нал на му дрост у беј збо лу је би ла по гре шна. При мо ран да под мла ди тим уз огра ни чен бу џет, Бин ће мо ра ти да над му дри бо га ти је клу бо ве. Не ка да шњи играч се удру жу је са ди плом цем са пре сти жног ко ле џа Пи те ром Брен дом (Џо на Хил), с ко јим ре гру ту је јеф ти не игра че, ко је ска у ти сма тра ју „аут сај де ри ма“, али ко ји по бе ђу ју на утак ми ца ма.. Ин спи ри сан ствар ним до га ђа ји ма, филм „Ели та уби ца“ је ак ци о на аван ту ра ко ја пра ти Де ни ја (Ја сон Стат хам), јед ног од нај бо љих опе ра ти ва ца за спе ци јал не ак ци је По ву чен из са мо и зо ла ци је, Де ни оку пља тим спе ци ја ла ца да би из вр шио на из глед не мо гу ћу ми си ју спа са ва ња свог бив шег мен то ра и парт не ра, Хан те ра (Ро берт Де Ни ро). За јед но, мо ра ју да про дру уну тар бри тан ког САС-а, и уни ште тај ну ће ли ју вој ни кауби ца, ко ју пред во ди Спајк (Клајв Овен), пре не го што иза зо ву гло бал ну кри зу..“Ели та уби ца“ је вр то гла во пу то ва ње пре пу но ак ци о них сце на, сни мље них ши ром све та: од Мек си ка до Аустра ли је, од Па ри за до Лон до на, од Ома на до Вел са. Филм је за сно ван на кон тро верз ном бес те сле ру Ра нул фа Фај нса, “Пер на ти чо век”.

svet

~etvrtak1.decembar2011.

dnevnik

BOR BA ZA O^U VA WE JE DIN STVE NE EVROP SKE VA LU TE

Ka ko }e iz gle da ti ì vot po sle evra BER LIN, BRI SEL: Evropski finansijski sistem se i daqe uru{ava, uprkos o~ajni~kim poku{ajima politi~ara da o~uvaju zonu evra, pa se glasine o raspadu valutne zone sve aktivnije {ire, dok ekonomisti i biznismeni javno razmi{qaju kako }e izgledati ìvot posle evra. Nema za sada zajedni~kog stava kako }e se taj proces odvijati i na {ta }e spasti evrozona i cela Evropska unija (EU), ali svi skeptici se slaù da raspad 17-~lane monetarne unije nije daleko. Kompanija ICAP, koja upravqa najve}im sistemom za transakcije na svetskom deviznom trì{tu, ve} je objavila da priprema instrumente za poslovawe sa drahmom ukoliko Gr~ka iza|e iz zone evra. Na krah evra se istovremeno priprema i drugi u~esnik me|unarodnog deviznog trì{ta, banka CLS ~iji su eksperti, prema agencijskim izve{tajima, ve} pokrenuli stres testove u

poku{aju da prora~unaju reagovawe tr`i{ta u nekom od mogu}ih scenarija raspada zone evra. Biv{i ~elnik najve}e federacije nema~kih preduzetnika HansOlaf Henkel je jo{ u avgustu pozvao svoju zemqu da se hitno odrekne evra u sada{wem obliku i da ponovo uvede marku ili stvori novu uniju od finansijski stabilnih ~lanica zone evra. Ironija je u tome {to je Henkel pre deset godina va`io za najube|enijeg pristalicu op{teevropske valute, a sada o toj poziciji govori kao o „najve}oj gre{ci” u svojoj karijeri. Razmi{qawa o perspektivama nakon nestanka evra posledwih dana su mnogo mawe maglovita i

Island pri znao Pa le sti nu TEL AVIV: Island je priznao Palestinu, saop{tila je vlada te zemqe, prve u Zapadnoj Evropi koja je to u~inila.U saop{tewu parlamenta, objavqenom na vebsajtu, navodi se da je za priznawe Palestine „ kao nezavisne i suverene zemqa, zasnovane na granicama pre rata 1967. godine” bilo 38 od 63 glasa, preneo je AP. „Island je prva zemqa u Zapadnoj Evropi koja je preduzela takav korak”, rekao je ministar za spoqne poslove Osur Skarpeinson. On je objasnio da mu glasawe omogu}uje da to zvani~no objavi u ime vlade, ali da }e se o tome diskutovati sa drugim nordijskim zemqama. Odluka je doneta na Dan UN solidarnosti sa palestinskim narodom i u woj se apeluje da Izrael i Palestina postignu mirovni sporazum. Palestinci su nedavno primqeni u Agenciju UN za obrazovawe, nauku i kulturu, (UNESKO). Island i Norve{ka su se pridru`ili grupi od 11 zemaqa EU koje su to podr`ale. Prijem u UNESKO je u sklopu {irih napora palestinske strane da Palestina bude primqena u UN kao punopravan ~lan. Me|utim, u Savetu bezbednosti UN, kako se procewuje, ne bi za to glasalo neophodnih devet, od ukupno 15 zemaqa ~lanica. ^lanica parlamenta Islanda Amal Tamimi, ro|ena u Palestini, pozdravila je odluku svog parlamenta, oznaciv{i je prvim korakom i izraziv{i nadu da }e druge zemqe i}i istim putem. (Ta njug)

zakulisna. Novi premijer Italije Mario Monti je, naprimer, 27. novembra bez uvijawa izjavio da ukoliko program {tedwe buxetskih rashoda zemqe ne bude usvo-

jen, na zajedni~ku evropsku valutu se slobodno mo`e staviti krst. Istovremeno ministar finansija Velike Britanije Xorx Osborn je objavio da vlada wegove zemqe ta-

Am ba sa do ri od la ze iz Te he ra na LON DON, OSLO, PA RIZ, PE KING, WU JORK, TE HE RAN: Britanija povla~i diplomatsko osobqe iz Irana posle napada na britansku ambasadu u Teheranu. Britanski Forin ofis je potvrdio da povla~i jedan deo osobqa. Upad u ambasadu u Teheranu, koji je okon~an nakon nekoliko sati intervencijom policije, dogodio se u utorak tokom protesta vi{e stotina qudi zbog najnovijih sankcija koje je Britanija pro{le nedeqe odlu~ila da uvede Iranu, zbog wegovog spornog nuklearnog programa.Demonstracije u iranskoj prestonici organizovane su dan po{to je Savet iranske Revolucionarne garde odobrio zakon kojim se tra`i da britanski ambasador bude proteran u roku od dve nedeqe, a odnosi dve zemqe svedu na nivo otpravnika poslova. I Norve{ka je zatvorila svoju ambasadu u Teheranu, nakon {to su iranski demonstranti upali u britansku ambasadu u ovom gradu, saop{tila je ju~e vlada u Oslu. Diplomatsko osobqe ambasade, koje ~ini nekoliko norve{kih dr`avqawa, i daqe je u Teheranu i jo{ nije doneta odluka o wihovoj evakuaciji, rekla je portparolka norve{kog ministarstva spoqnih poslova Hilde Stejnfeld za agenciju Frans pres.”Ambasada je zatvorena u utorak, posle napada na

britansku ambasadu. Neprestano procewujemo situaciju”, kazala je Stejnfeld, ne preciziraju}i koliko }e dugo norve{ko diplomatsko predstavni{tvo u Teheranu biti zatvoreno. Francuski ministar spoqnih poslova Alan @ipe izjavio je da se Pariz zala`e za sankcije koje }e „paralisati Iran”, ali da bi eventualna vojna intervencija u~inila „nepopravqivu {tetu,” prenose mediji. Francuska smatra da bi vojna intervencija imala „katastrofalne posledice” u regionu, izavio je ministar u intervjuu francuskom ~asopisu Ekspres. Kina nije poimence kritikovala Iran zbog napada na britansko diplomatsko predstavni{tvo u Teheranu, ve} je rekla da dostojanstvo diplomatskih misija treba da bude za{ti}eno. Predstavnik ministarstva spoqnih poslova Hong Lei je ju~e na konferenciji za {tampu rekao da „Kina uvek ponavqa da bezbednost i dostojanstvo diplomata i diplomatskih institucija treba da bude sa~uvano i za{ti}eno”. Predsednik iranskog parlamenta Ali Larixani optu`io je ju~e Savet bezbednosti UN da je ishitreno osudio Iran zbog prekju~era{weg upada iranskih demonstranata u britansku ambasadu u Teheranu. Larixani je istakao da je Britanija kriva za veliku tenziju koja je nastala. (Ta njug)

Si stem ski od go vor za si stem sku kri zu

ko|e preduzima mere kojima se priprema za krah evrozone. Svetski poznati ekonomista @ak Atali, jedan od ideologa globalizacije i uvo|ewa evra, pre samo nekoliko dana je pretpostavio da zajedni~ka valuta „evrolenda” mo`da ne}e preìveti do katoli~kog Boì}a. Evropske zemqe bi za spas evra, smatra Atali, trebalo hitno da usvoje mere za koje jo{ nisu spremne - na primer da Evropska centralna banka pokrene {tampariju novca, ili da ozbiqno ograni~e suverenitet pojedinih dràva. Eksperti predvi|aju tri razli~ita scenarija, sa opasnim posledicama po svetsko valutno trì{te: Prvi od tih scenarija je najmawe bolan, jer predvi|a izalazak ili prinudno iskqu~ewe iz zone evra wenih najslabijih ~lanica, na primer Gr~ke, Italije i Portugalije. U tom slu~aju evro }e naglo oja~ati, sbaciv{i okove pri-

Du`ni~ka kriza u evrozoni postala je u potpunosti sistemska i zahteva}e sistemski odgovor da bi se re{ila, izjavio je ju~e Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta koji predstavqa ~lanice Evropske unije. „Te{ko}e su postale sistemske. Svedoci smo potpune krize poverewa”, rekao je Van Rompej u govoru na konferenciji ambasadora EU. On je ukazao da su lideri evrozone u posledwih 18 meseci preduzeli dramati~ne mere u poku{ajima da suzbiju krizu, ali da to nije bilo dovoqno . vreda ogrezlih u dugove. Druga varijanta predvi|a povla~ewe jakih ~lanica iz valutne unije. Ukoliko Nema~ka istupi iz zone evra kurs zajedni~ke valute }e se „srozati”, a nova doj~e marka ili druge valute zemaqa koje bi napustile evrozonu }e imati, bar u prvo vreme, vrlo visoku vrednost. Eksperti ne iskqu~uju ni tre}i scenario, koji podrzumeva da

„Sada dolazimo do same srì tog problema, a to je da je za sistemsku krizu potreban sistemski odgovor. Potreban nam je zna~ajan korak ka realnoj ekonomskoj uniji, srazmernoj na{oj monetarnoj uniji”, ukazao je Van Rompej. Taj wegov poziv u skladu je sa signalima Nema~ke i Francuske da èle brù i odlu~niju akciju ka ~vr{}oj fiskalnoj uniji17 ~lanica evrozone putem izmene osniva~kog sporazuma EU. Takav korak bi, me|utim, zahtevao `rtvovawe dela suvereniteta ~lanica, napomenuo je Van Rompej. nakon udaqavawa iz evrozone Nema~ke, a mo`da i Francuske, preostale ~lanice evrozone shvate nemogu}nost poslovawa sa zajedni~kom valutom i da je se na kraju dobrovoqno odreknu. Potpun ili delimi~an raspad zone evra ima}e mno{tvo posledica, o ~ijem karakteru i dimenzijama moè samo da se naga|a. (Ta njug)

Naft na mr qa na Du na vu kod Vu ko va ra ZA GREB: Na Dunavu, u du`ini od 12 kilometara, ju~e je u 9.45 sati kod vukovarske luke uo~ena naftna mrqa, izvestila je Vukovarsko-sremska policijska uprava. Naftna mrqa doplovila je Dunavom iz Osje~ko-barawske `upanije i kre}e se celom {irinom reke, saop{tio je portparol vukovarsko-sremske Policijske uprave Luka Barun~i}, dodav{i da je o naftnoj mrqi informisan i nadle`ni vodni inspektor. (Ta njug)

SA RAD WA MA KE DO NI JE I CR NE GO RE U OBLA STI OD BRA NE

Za jed ni~ ka obu ka za Av ga ni stan POD GO RI CA: Ministri odbrane Crne Gore i Makedonije, Boro Vu~ini} i Fatmir Besimi, dogovorili su ju~e u Podgorici da pro{ire saradwu u narednoj godini i to u delu obuke vojnika dve zemqe i u okviru zajedni~kih regionalnih inicijativa. Makedonski vojnici }e nastaviti da se obu~avaju u pilotskoj {koli u Crnoj Gori, ronila~kom regionalnom centru i na crnogorskim planinama.U {koli pilota u Crnoj Gori ove godine su se obu~avala tri makedonska pilota, dok je u vojnoj akademiji u Makedoniji trenutno deset kadeta iz Crne Gore. Vu~ini} je ukazao na zajedni~ke aktivnosti u okviru regionalnih

inicijativa, posebno ameri~kojadranske poveqe (A5) i slawe zajedni~ke jedinice u Avganistan za obuku tamo{wih vojno-bezbednosnih snaga, nakon povla~ewa me|unarodnih vojnih jedinica iz te zemqe. Makedonski ministar odbrane Fatmir Besimi je kazao da je najve}a pa`wa u ju~era{wim razgovorima posve}ena reformama u sektoru odbrane te da su dva ministra razmatrala mogu}nosti {to „efikasnijeg kori{}ewa postoje}ih kapaciteta” u tom sektoru.On je kao veliki uspeh ozna~io u~e{}e dve zemqe u misiji u Avganistanu i ocenio da su Makedonija i Crna Gora „od uvoznika, postale izvoznice mira”.

Oba ra we saj ta HDZ-a ZA GREB: Hrvatski hakeri iz grupe „Nul lSe cu rity” najavili su da }e u petak, 2. decembra, sru{iti internet stranicu Hrvatske demokatske zajednice. „Napad” }e, kako je najavqeno, po~eti 10.59 sati, javili su hrvatski mediji. Ova hakerska grupa sebe naziva „glasom naroda” i „svetlom u mraku”, isti~u}i da ne èle kriminal nego pravdu. Na svom Fejsbuk profilu oni o sebi kaù da su jedini koji se „usu|uju da slobodno misle, ustaju protiv trulog sastava i kaù da je dosta”. Mediji kaù da je ova hakerska grupa zagolicala ma{tu svojih poklonika najavom da }e na dan izbora, 4. decembra, na dru{tvenim mreàma objaviti dokumente koji }e „protresti celu javnost, posebno HDZ i Jadranku Kosor”. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HI LA RI KLIN TON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton izjavila je ju~e da SAD i Pakistan moraju da izvuku pouke iz vazdu{nog napada NATO, u kojem su pro{log vikenda ubijena 24 pakistanska vojnika, kako bi nastavile da sara|uju u borbi protiv terorizma. Ona je istakla da je napad u Pakistanu bio „tragi~an incident” i obe}ala je da }e se on brzo i detaqno istra`iti.

LO RAN GBAG BO Biv{i predsednik Obale Slonova~e Loran Gbagbo sme{ten je u utorak u pritvorsku jedinicu Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, gde }e se suo~iti s optu`nicom koja ga tereti za postizborno nasiqe u kom je 3.000 qudi poginulo.Gbagbo je pet godina duè ostao na mestu predsednika. Neki kriti~ari optuùju Gbagboa da nije èleo da napusti vlast delom kako bi izbegao optu`nicu.

AJ [A GA DA FI K}erka nekada{weg libijskog vo|e Moamera Gadafija, Aj{a, pozvala je Libijce da svrgnu nove vladare u zemqi, ~ime je verovatno prekr{ila odredbe na osnovu kojih je dobila izbegli~ki status u Al`iru odakle je i uputila poruku. Aj{a je prekju~e, u audio poruci za sirijsku televiziju Al-Raid, pozvala na pobunu protiv vlade koja je, kako je kazala „do{la s NATO avionima”.

Dva miliona Britanaca na ulici LONDON: Oko dva miliona radnika u javnom sektoru Velike Britanije {trajkuje 24 sata zbog reformi penzionog sistema. To je nave}i {trajk u posledwih nekoliko decenija,javqa Bi-Bi-Si.U toku je vi{e od 1.000 protestnih okupqawa {irom zemqe, {to direktno uti~e na rad {kola, bolnica, aerodroma, luka i kancelarija vladinih ~inovnika. Oteàn je rad sudova, centara za zapo{qavawe, savetovawe i polagawe vo`we, biblioteka i drugih slu`bi, a tri ~etvrtine {kola pogo|eno je {trajkom nastavnika. Otkazano je 60 operacija koje nisu bile hitne. Sindikati se suprotstavqaju planovima Dauning strita da radnici odlaze kasnije u penziju i da pla}aju vi{e na ime doprinosa za penziono osigurawe. „Jasno je da dodatni doprinosi koje traè qudima da plate, nemaju ciq da podrè penzioni

sistem na duge staze, ve} je u pitawu kratkoro~no re{avawe deficita sa kojim se suo~avamo u na{oj privredi. To je nije fer”, smatra Brendan Barber, generalni sekretar Trgovinske unije. Britanska vlada je saop{tila da se demonstracijama „ne}e posti}i ni{ta” i pozvala je na daqe razgovore o najavqenim re-

formama, a dràvni sekretar britanske vlade Frensis Mod je ocenio je da su protesti „neodbrawivi i pogre{ni”. Mod je pozvao radnike u javnom sektoru da sami prou~e ponudu umesto {to slu{aju retoriku sindikalnih vo|a, oceniv{i da se radi o „vrsti penzija koju tek poneko u privatnom sektoru moè da uìva”.

Ministarka finansija laburisti~ke vlade u senci Rej~el Rivz rekla je da Laburisti~ka partije na podr`ava proteste, jer je {trajk znak neuspeha. Ali, smatra da vlada mora da pru`i ne{to vi{e slabije pla}enim radnicima u javnom sektoru, jer su im pove}ana poreska optere}ewa. (B92)

dnevnik

oglasi

~etvrtak1.decembar2011.

oglasi

dnevnik

oglasi

~etvrtak1.decembar2011.

oglasi

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 42525 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 42526

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 42527

NAME[TEN dvosoban stan na Bulevaru Oslobo|ewa izdajem. Telefon:063/601661. 42065 IZDAJEM odli~an jednosoban stan u ]irpanovoj. Telefon 063/7734-668. 42124 IZDAJEM stan od 45m2, prazan, II sprat, Pasterova 8. Telefoni: 021/6311-150, 064/81-95-048. 42560

NOVA DETELINARA, zgrada „Budu}nosti” mawa ukwi`ena garsowera, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15001 KOD „MINAKVE”, prodajem noviju ukwi`enu garsoweru, cena 20.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15002 NOVO NASEQE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2,5 stan na Novom nasequ i sl... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15003

NOVA DETELINARA, odli~an, ukwi`en noviji 1,5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15004

dnevnik PRODAJEM ili mewam 1.5 sobni stan na Grbavici (Tolstojeva) I sprat, garaà, mala zgrada za ve}i (50-60m2) na Grbavici uz doplatu. Zvati od 16 do 20 ~asova. Telefon 064/3393170. 42348 [IRI CENTAR, ukwièn 1,5 stan od 41m2. Tel. 063/742-21-80, www.bomil.rs. 15005 GRBAVICA, ukwièn klasi~an 2,0 stan od 48m2 na I spratu, potrebno renovirawe, cena 42.200. Tel. 063/742-21-80, 636-8429, www.bomil.rs. 15006 LIMAN, ukwièn 2,0 stan od 55m2 odli~nog rasporeda, IV sprat sa liftom, cena 55.000 mogu} dogovor. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15007 NOVO NASEQE, 1,5 ukwièn stan na I spratu, 38m2, cena dogovor. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 15008 SOCIJALNO, odli~an nov 2,0 stan, cena 53.500 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 KOD@ELEZNI^KESTANICE prodajem ukwièn 2,0 stan preure|en u 2,5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 15010

GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2,5 stan prodajem po ceni od 78.000. Tel.: 63-66952, www.bomil.rs. 15011 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15012 @.STANICA, ukwièn 3,0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15013

VEOMA POVOQNO useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/4757-65. 42533 LIMAN 3, prodajem ukwi`en 3,5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15014 GRBAVICA, prodajem noviji useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 15015

PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375. 42144

VEOMA POVOQNO prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 42532

PRODAJEM trosed + dve foteqe (latofleks) ~isto drvo+stoli}, ugaonu trpezariju od ~istog drveta. Telefoni: 451-032, 069/626542. 42568

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135. 40770 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42450 VODOVODNE INSTALACIJE zamena cevi, ma{insko odgu{ewe i snimawe kanalizacije i sve vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 6393-737, 064/16047-25. 42528

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 42539 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 42540

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate pili}e, prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521559, 063/539-051. 42121 NA PRODAJU izno{ene koke nosiqe te{ke 2 kg i mlade 18-to nedeqne koke nosiqe. Telefoni: 063/511932, 069/511-9324. 42565

BESPLATAN prirodni pre parat protiv hemoro ida ispitan u nadle`noj usta novi, eleminisan 7 dana. Rado{. Tele fo ni: 037/490797, 064/2405549. 42358

RENOMIRANOM restoranu u Novom Sadu potrebni konobari sa iskustvom. Informacije 063/47-57-65. 42534

PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439. 42453

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 42258 PRODAJA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer. Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 062/649-000, 021/6413-210. 42507 KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002, Mile. 42538

~etvrtak1.decembar2011.

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi i voqeni suprug i otac

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj Cici da}emo u subotu, 3. decembra 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dr Radovan Dra{kovi}

Dr Ilonka - Cica [e}erov

Sahrana je u petak, 2. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: supruga Draga, sin Denimir i }erka Olivera.

Hvala ti za sve {to si nam podarila. Uspomenu na tebe negujemo svi. Zlatoje, deca i de~ica.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Miroslav, Slobodanka, unuke Gabriela i Emanuela.

Obave{tavamo vas da je 29. 11. 2011. godine, preminula na{a majka

Katalin Pavlovi} Sahrana je danas, 1. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Marije Jak{i} Tu si, uvek u mom srcu. Tvoja }erka Du{ka sa porodicom.

Weni najmiliji: sin Bojan i }erka Valika, unuke Mia, Tatjana i unuk Dejan.

42609

42604

Oprostili smo se od na{eg voqenog supruga, tate i deke

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

GODI[WICA

Milanki Vasiqevi}

U najve}em bolu, sa tugom u srcu sahrana je obavqena 30. 11. 2011. godine, na Pravoslavnom grobqu u Ka}u. Neizmerno tu`ni: supruga An|elija, sin Vladimir, snaha Maja, unuci Nemawa, Katarina, Tatjana, Janko i Milica, zet Aleksandar, praunuci Aleksandra i Neboj{a, sestra Jelena sa porodicom.

Nikad te ne}emo zaboraviti. od kom{ija zgrade Bulevar oslobo|ewa 115.

Tvoji najmiliji: sin Ivan, snaja Maria i unuk Igor.

42573 42570

42572

^ E TR D E S E TOG OD I[W I POM E N

Dragom bratu

Du{anu Panteli}u Du{anu Ze~evi}u

Du{anu Ze~evi}u

Sa se}awem u toku vremena. Supruga Mica, Nikola i Qubica.

42605

42519

Pro|e {est godina posledwi pozdrav od sestre Zoje sa porodicom.

posledwi pozdrav od sestre Mirjane sa porodicom.

42598

42600

Danas, 1. 12. 2011. godine navr{ava se pola godine od smrti mog supruga

TROGODI[WI POMEN

Ranko Mitrovi} Pro{le su duge tri godine od kako nije sa nama. Ovo vreme nije umawilo se}awa koje nosimo u svojim srcima.

Sahrana je danas, 1. 12. 2011. godine, u 11.30 ~asova, na grobqu, u @abqu. O`alo{}eni: }erka Maja, zet Milo{, unu~ad Svetlana i Milan.

1946 - 2011.

42578

Vida Kova~

1938 - 2011.

Jelica Pejnovi} (Nini})

prof. Du{an Ze~evi}

Pro{li su dani, nedostaje{ nam. Vole te tvoji najmiliji.

Pravdoquba Nikoli}a Bate

Dragom bratu

Tu`nim srcem javqamo da je nakon kratke i te{ke bolesti, 29. 11. 2011. godine preminuo na{ voqeni suprug i otac

ro|. Ra{kovi}

42590

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, ta{ta i baka

1940 - 2011.

Qubinka Marlog

42559

42592

^ETRDESETODNEVNI POMEN U petak, 2. 12. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od gubitka na{e drage bake i majke

Sa bolom u srcu opra{tamo se od majke i bake

Jelice Pejnovi} (Nini})

ro|. Fodor

Tvoja supruga Jadranka i rodbina. 42397

GODI[WI POMEN

Julka Bo{kovi} ro|ena Kaka{

Sahrana }e se obaviti 1. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: supruga Marica, sinovi Vladimir, Jovan i Slobodan.

Milorad.

42599

42575

Dorotea Fink - Dimitrijevi} I daqe sa tugom i qubavqu. Porodice Fink i Dimitrijevi}

Posledwi pozdrav po{tovanoj koleginici

42577

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminuo u 65. godini na{ voqeni

Milana Keki}a

Po~ivaj u miru i neka ti je laka crna zemqa.

Milan Zeqkovi} Mile

dr Aleksandri \aji} - Horvat Supruga Jelena. Koleginice i kolege sa Odseka za anglistiku Filozofskog fakulteta, u Novom Sadu.

Sahrana milog nam pokojnika }e 1. 12. 2011. godine, u Sirigu, u 14 ~asova.

obaviti

O`alo{}ena porodica Zeqkovi}. 59711-P

42587

42569

06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.05 11.15 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.15 16.20 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.55 01.20

Добро јутро, Војводино Један на један Све(т) око нас Стање на путевима Здраво живо Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Из нашег сокака Ток шок Вести Српски екран-емисија МТВ-а (срп) Емисија на мађарском са титл.на српском Вести за особе са оштећеним слухом Било је то 1991. Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Изблиза: Тактонс 2011. Живопис: Чудесан свет Золтана Хорвата Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг Савршено створење, филм Један на један Концерт године: Пекиншка патка

Изблиза: Тактонс 2011. Половином новембра у Новом Саду је одржано овогодишње, тринаесто по реду Међународно такмичење за најбоље тонске снимке „Тактонс 2011“, које је окупило велики број еминентних учесника и гостију, тон-мајстора и аудиоинжењера из Србије и десетак европских земаља. Аутор сценарија је Борислав Хложан, а режисер је Срђан Арсенијевић. (РТВ 1, 20.05)

06.30 07.00 07.30 07.45 08.00 08.55 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.15 14.15 14.45 15.00 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.30

tv program

~etvrtak1.decembar2011.

Кухињица – мађ. Сведоци времена Споменици Војводине Капија Концерт године Грување Центар света Све(т) око нас Емисија на мађарском Вести (мађ) Украјинска емисија ТВ Баштина Музички програм Сведоци времена Споменици Војводине Капија Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Рат, филм ТВ Баштина

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 15.45 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Тема недеље Бели лук и папричица Зелена патрола на делу Војвођанске вести У огледалу Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Серија Дискавери Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Вести Интерна истрага Вести Спринт Документарни програм Вести Крајња сила Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Вести Интерна истрага Вести Ево нас код вас Вести Крајња сила Агро дан Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Сокаче Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Интерна истрага Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

10.00 ТВС 11.00 Евролига: Панатинаикос - Загреб 12.45 Евролига: Канту – Каха Лаборал 14.15 Карлинг куп: Манчестер јунајтед – Кристал Палас 16.00 Евролига: Уникс – Галатасарај 17.45 Најава Дејвис купа 19.00 Евролига: Фенербахче – Олимпијакос 20.45 Евролига: Армани Милан – Реал Мадрид 22.45 Премијер лига, магазин 23.15 Евролига: Олимпија – Монтепаски 01.30 Евролига. Проком – Барселона

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 09.40 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.35 13.20 14.45 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 23.05 23.55 00.19 01.14 02.39 03.33 03.47 04.20 04.53

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.10 23.05 00.00 01.00 01.30 02.00

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Отворена врата Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Велика жетва на земљи Дневник Спорт плус Место злочина Трик с нестајањем, филм И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Породично благо Велики изазов Да, можда, не Место злочина Дневник Моје другарице Ко је убио Мартија, филм Отворена врата Гастрономад Око магазин Сасвим природно Породично благо

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Радна акција Досије Кобра Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Радна акција

Машан Лекић

Досије У наставку једне од најнапетијих прича ствари измичу контроли. Осуђеном за монструозно убиство девојке, младићу, међу затворским зидовима надолазе трауме из прошлости. Несвакидашња грешка у истрази указаће да је несрећни младић можда криво оптужен. Аутор: Машан Лекић (Прва, 22.10)

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.00 07.35 07.41 07.46 07.57 08.19 08.29 08.59 09.25 09.46 10.04 10.35 11.00 11.30 11.53 12.15 12.46 13.43 14.13 14.39 15.00 15.10 15.38 16.25 16.50 16.55 17.55 19.24 19.50 20.20

dnevnik

c m y

Слагалица Мунзи Ози бу Велики и мали Попај Томас и другари 2 Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони Нетакнута природа патагонија Право да знам Великани: Бранислав Нушић Играј фудбал, буди срећан Линк У свету Траг у простору Византијски концерт Беокулт Трезор Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони Нетакнута природа Право да знам Великани: Бранислав Нушић Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Социјалне вештине Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Одбојка: ПС, пренос Попај Место за нас Заједнички програм за инклузију

КОШАРКА: ЕВРОЛИГА

Партизан–Макаби (РТС 2, 20.25) 20.25 Кошарка: Евролига, Партизан - Макаби, пренос 22.39 Породица Сопрано 23.35 Метрополис 00.05 Контекст 00.35 И ја имам таленат 01.00 Бир фест 02.00 Трезор 02.55 Кошарка: Евролига: Партизан - Макаби (р)

06.00 ВОА 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Улови трофеј 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Американка у Токију 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Монк 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Алфи 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Другачија верност 03.00 Милица² 03.30 НЦИС 04.30 Филм: Алфи

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.00 07.05 07.30 08.00 08.30 09.30 10.00 11.03 11.36 13.53 15.03 16.00

Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Пингвини с Мадагаскара Филм: За љубав или отаџбину Наша мала клиника Доме, слатки доме Вести Б92

Моника Шнаре

Чувар закона Мајор Френк Крос је припадник америчких ваздухопловних снага задужен за сигурност најважније актенташне на свету. Реч је, наиме, о шифрама за активирање нуклеарног оружја Сједињених Држава. Улоге: Долф Лундгрен, Монтел Вилијамс, Рој Шајдер, Моника Шнаре Режија: Фредерик Форесиер (Б92, 21.00) 16.37 17.00 17.30 18.00 18.30 19.07 19.35 20.05 21.00 23.00 23.40 00.00 00.05 00.30 01.30

Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Чувар закона Вести Б92 Спортски преглед Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

07.00 Добро јутро 10.00 Скривена камера 10.10 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Брачни судија 12.00 Тајна љубав 12.50 Сити 13.00 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 15.50 Чаролија 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.15 Сити 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.00 Све за љубав 22.30 48 сати свадба 23.30 Немогућа мисија 00.30 Наслеђе једне даме 01.30 Ноћ у јуну 02.30 Филм: Бољи начин за умирање

08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50

Мали меда Чарли Повратак Малог Тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Вести Бакуган Хорселанд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Вести Звездана капија СГ-1 Неочекивани живот Вести Једна жеља једна песма Телемастер Насловна страна, квиз Неочекиванни живот Вести Граница Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1

Јелена Хелц

Граница У вечерашњој емисији погледајте ексклузивну исповест оболелог од АИДС-а, који је у тајности чувао своју несрећу, бежао од пријатеља и околине, а сада храбро стао пред камере. Гости: Горица Збутега, редовни професор на Медицинском факултету, др Тодор Јовановић, плејбој Пеђа д’ Бој и многи други. Водитељка: Јелена Хелц (Хепи, 20.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak1.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 08.35 Фризер за животиње са Беверли Хилса 09.30 Велики пројекти 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Фризер за животиње са Беверли Хилса 18.10 Грађевинске интервенције 19.05 Мајами инк 20.00 Посластичарски ас 20.55 Најбољи амерички кувар 21.50 Стручњак за торте 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Посластичарски ас

08.00 Дикенсова Енглеска 09.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда 10.00 Џез баронеса 11.30 Сведок. са балкона собе 306. 12.00 Мајка Тереза – Светица таме 13.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 14.00 Тајм тим година X 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 16.30 Велики научници 17.00 Древни доктори 18.00 Хитлеров омиљени племић 19.00 Азијске монархије 20.00 Господар Сипана 21.00 Један дан у борби 22.00 Тајм тим година X 23.00 Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 00.30 Велики научници 01.00 Древни доктори

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Филм: Сугар Хилл Филм: У сенци мача Филм: Догодило се на данашњи дан Филм: Врана Филм: Звезда водиља Филм: Тајна у њиховим очима Еротски филмови

Тај на у њи хо вим очи ма Слу чај уби ства мла де же не под ве ом а чуд но ва тим окол но сти ма ће оста ви ти стра шан ути сак на суд ког ис тра жи те ља ко ји је био за ду жен да слу чај ис пи та. Љу бав и бол ње ног ве ре ни ка би ће мо тив ис тр жи те љу да на ђе уби цу... Уло ге: Со ле дад Ви ла мил, Ри кар до Да рин, Кар ла Ку е ве до Ре жи ја: Ху ан Хо се Кам па не ла (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 09.08 10.10 10.57 11.11 12.00 12.30 13.17 14.18 14.50 15.35 16.06 16.25 17.20 18.12 19.30 20.08 21.03 21.59 23.08 23.45 00.25 00.53 02.23 02.43 03.39 04.41

Да јен Лејн

Ва тре не ули це Елен је пе ва чи ца у рок бен ду ко ју то ком кон цер та от ме опа сна бан да мла ди ћа на мо то ци кли ма, на че лу са опа сним Ра ве ном. Кад то ви ди Ре ва, ко ја је би ла у пу бли ци, хит но ја ви свом бра ту То му да се вра ти у град ко ји ће оку пи ти еки пу за спа ша ва ње Елен... Уло ге: Мајкл Па ре, Да јен Лејн, Ви љем Да фо, Рик Мо ра нис, Еј ми Ма ди ган, Де бо ра ван Вал кен бург, Бил Пак стон Ре жи ја: Вол тер Хил (ХРТ 1, 00.53)

07.58 08.28 08.50 09.35 10.00 10.44 12.15 12.26 12.58 13.30 15.25 16.26 17.20 18.56 19.35 20.00 20.45 21.00 22.52 23.29 00.26 01.05 01.34

Со ле дад Ви ла мил

06.00 Преваранти 07.30 25 година Куће славних рокенрола 09.55 Трон: Легат 12.00 Случајност 13.30 Ограда 14.10 Развод на француски начин 16.05 Алиса у земљи чуда 17.55 Обдарен 18.30 Ђенова 20.05 Све о Стиву 21.45 Одбројавање до нуле 23.15 Мој крвави Дан заљубљених 00.50 Досадно на смрт 01.15 На ивици лудила 02.55 Нерођени 04.25 Мачори

Добро јутро, Хрватска Краљ винограда На воденом путу Код Ане Опра шоу Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Тренутак спознаје Алиса, слушај своје срце Док. филм Фотографија у Хрватској Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Документарни филм Дневник Забава - 90 секунди Све у 7!, квиз Улицама кружим, док. филм Пола сата културе Дневник 3 Мимара, док. филм Ватрене улице, филм Залагаоница, док. серија Жица Улицама кружим, док. филм Краљ винограда

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски програм Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Рин Тин Тин, филм Фотографија у Хрватској КС аутомагазин Мала ТВ Избори 2011. - представљање изборних листа Избори 2011. - сучељавање Американско село на Пељешцу, док. филм Избори 2011. - сучељавање Цртани филм Музика, музика... џез Залагаоница, док. серија Фудбал, Евролига, емисија уочи Фудбал, Евролига: Стоук Динамо К, пренос Фудбал, Евролига, емисија након Жица Закон и ред Трава зелена Без трага

05.55 Прва забрањена љубав 07.30 У име народа 09.00 Бекство са десет милиона долара 10.35 Нема издаја 12.40 Повратак на улице Сан Франциска 14.15 Нешто позајмљено нешто плаво 16.10 Прича Вернона Џонса 17.50 Кроз очи убице 19.30 Упозорење: Строга цензура 21.10 Срце пуно кише 22.40 Град без невиних душа 00.30 Прва забрањена љубав 02.10 У име народа

06.30 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 20.00 22.00 00.30 02.00

Паклени хотел Како сам упознао Сару Преваранти Доживотна Прва лига Прва лига 2 Бели песак Дилери Милф оф манијакс Велике сисе

06.20 07.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20 03.20

Дијагноза: Убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Закон и ред Убиство у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиство у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Филм: Суперерупција Филм: Синбад и минотаур Плаве крви Ерика Домаћице из округа Оранџ

06.50 07.25 07.55 08.05 10.15 10.45 11.35 13.15 14.10 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.40 23.55 01.35 02.35 03.20

РТЛ данас Драгон Бол З Поп Пикси, цртани Кобра 11 Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Емпретриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ данас Крв није вода Ружа ветрова Кости Домаћице РТЛ Вести ЦСИ: Њујорк Астро шоу Кости РТЛ данас

СЕ РИ ЈА

Очај не до ма ћи це Га бри ел од ла зи с Кар ло сом у Тек сас да по ло жи цве ће на гроб свог очу ха, Бри уве ра ва Ки та да от пу ту је на Фло ри ду ка ко би био бли же свом си ну Чар ли ју, а Ли нет за бра ни си но ви ма до во ђе ње де во ја ка у ку ћу... Уло ге: Мар си ја Крос, Ева Лон го ри ја, Фе ли си ти Хуф ман, Те ри Хе чер, Ва не с а Ви ли јамс (РТЛ, 21.50)

Ева Лон го ри ја

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Лов на сабљарке Какав алат! Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде Лов на сабљарке

09.45 10.45 12.00 12.10 12.45 14.00 15.00 15.50 16.00 18.45 19.00 23.00 00.00

Крос-кантри скијање Скијашки скокови Фудбал Нордијско скијање Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање Фудбал Биатлон Сви спортови Борилачки спорт Покер Биатлон

Крат ко трај на хра брост

о ди на ма је Ми хиз био оп чи њен на род ном пре о хр ват ском а он да и о срп ском је зи ку. За гре пе смом „Ба но вић Стра хи ња“ и по ње ним мо - бач ки лин гви сти и пи сци су усво ји ли Де кла ра ци ју ти ви ма је на пи сао дра му, ко ју је ЈДП пре ми - о на зи ву и по ло жа ју хр ват ског књи жев ног је зи ка, јер но од и грао 27. фе бру а ра 1963. На Сте ри ји ном из ри чи то тра же ћи да се рас кр сти са за јед нич ким по зор ју по жње ла је све по хва ле; аутор ни је при су - је зи ком Ср ба и Хр ва та. Тај па пир у За гре бу су пот ство вао (пр ви пут од осни ва ња ни је до шао на По - пи са ли нај ви ђе ни ји лин гви сти и пи сци, па и Кр ле зор је) – „да не би ути цао на од лу ку жи ри ја“. Али жа, ко ји се „до ју че“ клео у за јед нич ки је зик Ср ба до шао је на све ча но уру че ње при зна ња. О на стан - и Хр ва та. Због тог пот пи са под не ће остав ку на ку дра ме о „нај ди ску то ва ни јој срп ској на род ној пе - члан ство у ЦК СКХ-у. сми ко ја је не ко ли ко пу та би ла пре тва ра на у дра му На то су срп ски пи сци у Удру же њу књи жев ни ка – Ср бин, па још ју нак, ко ји је опро стио же ни пре - до не ли Пред лог за раз ми шља ње о за јед нич ком је ва ру – све је то од у век при вла чи ло па жњу пи са ца“, зи ку. Са чи ни ли су га, по све до че њу Ћо си ћа, ко ји је ка же: „Не где 1956. но ћу сам ше тао с Бо шком Пе тро ви ћем но во сад ским ули ца ма. Раз го вор о Мон тер ла ну он је пре ки нуо: За што не пи ше те дра му о Ба но вић Стра хи њи? По чео сам да је пи шем још тих да на, али – ни је ишло. Ба цио сам пр вих не ко ли ко стра ни ца, и вра ћао се на Стра хи њу са мо по не кад, у но стал гич ним ми сли ма. Он да сам тог ле та сео и на пи сао је за два ме се ца.“ А на пи та ње шта ми сли о кри ти ци о овој дра ми, Ми хиз је од го во рио: „Оне су то пле, хлад не и мла ке. Од но сно – не га тив не, не у трал не и по зи тив не. Да ле ко ме је ви ше ин те ре со вао при јем код пу бли ке. Би ла ми је ам би ци ја да на пи шем ко му ни ка тив ну, ре пер то ар ску дра му, ко ја пу ни ку ћу.“ У то ме је пот пу но ус пео: ње го ва дра ма је с ве ли ким успе хом игра на у 24 по зо ри шта ши ром Ју го сла ви је. Де с ан ка Мак си мо вић ша ље му Рет ка Фри цо ва гре шка у ко ра ци ма 1965. при ја тељ ско пи смо: „Ви сте ме за су ли злат ни ци ма, што би ре као Јо - тад био у Грч кој, Ми хиз, Зо ран Га ври ло вић, Ан то ван Ду чић, ко ји је че сто пи тао за што га Бог дан По - ни је Иса ко вић, Ник ша Стип че вић и Пе тар Џа џић. по вић јед ном не за спе злат ни ци ма. На шли сте нај - Све тла на Вел мар-Јан ко вић, све док ових до га ђа ња, та на ни је, нај по е тич ни је ре чи, при зна ли ми што се за пи са ла је та да: ни у сну ни сам на да ла да ће ми не ко при зна ти. Сад „Пот пи сни ци ’Пред ло га’ тре ти ра ни су као др по ста јем чу ве ни ја, обо жа ва ни ја због ва ше кри ти ке жав ни не при ја те љи. Као сре ди ште у ко јем је на не го због сво јих пе са ма.“ стао ’Пред лог’ би ла је озна че на ’Про све та’ – што До шла је ова кри ти ка као не ка вр ста ко нач ног је би ло тач но. Је дан од по кре та ча ’Пред ло га’ био је из ми ре ња за оне ра не Ми хи зо ве сти хо ве: „А Де - Ми хиз, та да си ва еми нен ци ја у ’Про све ти’, уз ко га сан ка Ра до ван ка“. су ста ја ли Иса ко вић и Жи ка Стој ко вић.“ Од 1. ја ну а ра 1967. Ми хиз је на ме ште ник „Про Тај „па пир“ на и шао је на оштру осу ду др жав них све те„, где је ди рек тор ње гов при ја тељ из по сле - зва нич ни ка, а на ро чи то Пар ти је. Мар ко Ри стић, ко рат них да на Ан то ни је Иса ји је на скуп шти ни Удру же ко вић (чи је је пр ве при че, ња се део у пр вом ре ду, од ве о ма да ро ви те, он пр ви „до - Де кла ра ци ју о на зи ву и по ло жа ју мах је до ба цио пред се да ва те ри вао“). Али у овој из да ју ћем „да то ни је пред лог, ни хр ват ског књи жев ног је зи ка вач кој ку ћи оста ће са мо че за раз ми шља ње, јер да уме ју и зах тев да се рас кр сти са ти ри ме се ца! да раз ми шља ју – не би га за ј ед н ич к им је з и к ом Ср б а У На род ном по зо ри шту се пред ло жи ли“; то је „отво ре и Хр ва та 1967. је пот пи сао с ве ли ким за ни ма њем оче ку на и отров на ре зо лу ци ја, на и Кр ле жа, ина че члан ЦК СК је пре ми је ра Ми хи зо ве дру ге ци о на ли стич ка и кон тра ре дра ме „Ко ман дант Сај лер„, о во лу ци о нар на.“ Не ки од пи Хр ват ске, ма да се „до ју че“ ко јој ка же: са ца ко ји су Пред лог пот пи клео у тај за јед нич ки је зик „Ра ду је ме да је чи тав низ са ли, на ред них да на по ву кли на ших по зо ри шта (пет на е су пот пис да би „спа сли гла стак, ко ли ко ја знам) ста вио и ову мо ју но ву дра му ву“. По тврд њи Све те Лу ки ћа, би ло је и сме шнона ре пер то ар... До са да је пре ве де на на не мач ки и ту жних си ту а ци ја: бу гар ски, а пре во ди се на ру ски, ма ђар ски, пољ ски „Јед но ју тро, Пе ра Џа џић се нео че ки ва но на шао и фран цу ски. По сто ји ква зи пра ви ло да се до бра пред мо јим вра ти ма. Не мо гу да га при мим јер у дра ма и до бар филм мо гу ис при ча ти у јед ној ре че - јед ној со би спа ва Вла до Го то вац. Он ка же да не ма ни ци. Не твр дим да је ово до бра дра ма, али се за и - ве зе с тим и да ни је био на скуп шти ни хр ват ског ста мо же ис при ча ти у јед ној ре че ни ци.“ удру же ња пи са ца. Ја се с Пе ром до го во рим да ме Кри ти чар Му ха рем Пер вић упу тио је за мер ку са че ка са мо да се об у чем и си ла зим од мах у ка фа пи сцу: ди ја лог је „по ма ло књи шки учен“, али Ми - ну ’Ша ран’. Прет ход не ве че ри у Клу бу књи жев ни хиз се, ка же, бо јао са мо пу бли ке. Кри ти ке ни је, јер ка до шао је Лу ле Иса ко вић и рас пра вљао не што с је кри ти ке и сам пи сао и, ка ко је го во рио, зна ка ко Ми хи зом, ко ји је био ре зо лу тан. Џа џић се на ве ли „се то те сто ме си, ка ко по не кад ус ки сне, по не кад ко хва лио да је он пи сао срп ски Пред лог за раз ми ис пад не тврд ле бац, пре слан, не слан, сва ко јак“. шља ње, а он да се јед ног да на ди гао у ’Про све ти’ У мар ту 1967. срп ско-хр ват ске од но се, па и ши - на пар тиј ском са стан ку и за цео текст оп ту жио Ми ру ју го сло вен ску јав ност по тре сла је рас пра ва нај - хи за.“

Мо но гра фи ју Ра до ва на По по ви ћа „МИ ХИЗ – ОД ГО НЕ ТА ЊЕ ЈЕД НОГ ЖИ ВО ТА” мо же те у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто ку пи ти за 630 ди на ра или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak1.decembar2011.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Че сти там вам 1. де цем бар! Као да је ју че би ла Но ва го ди на, ко ја већ по ста је ста ра. Вре ме се убр за ва, све је про ла зно. За то сла ви мо овај дан и овај тре ну так, као је дин ствен у ни зу. Жи ве ли!

BIK 20.4-20.5.

Леп и при ја тан дан за вас. Мо же те иза ћи у дру штво, до бро и опу ште но се про ве сти у не ком ре сто ра ну или ка фи ћу. Мо же те па ја ти по рад ња ма, ку пи ти по кло не и све оно што вам тре ба за пра зни ке.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. decembar 2011.

У ко му ни ка ци ји не ће те зна ти ко ји су чи ји и шта ко хо ће. Али, и то ће бр зо про ћи па су на ви ди ку не ке но ве од лу ке, су сре ти и са др жа ји. Љу бав ни про бле ми су у осно ви не по треб но пре те ри ва ње.

С при ја те љи ма се дру жи те и про во ди те. Ипак, имај те на уму да све што се до го во ри те не ће те ћи сво јим то ком и не мо ра да се ис пу ни. Емо тив но сте скло ни за но су, ин спи ра ци ји и иде а ли зо ва њу парт не ра. Сно ви.

Ат мос фе ра на рад ном ме сту и с ко ле га ма је на пе та. Да ли за то што има те мно го по сла или се не ко не по на ша ко рект но, тек, не ће вам би ти ла ко да удо во љи те оче ки ва њи ма. У све му тре ба на ћи пра ву ме ру.

Ваш Мер кур се кре ће ре тро град но, уна зад, по вла чи се, што ће вам до не ти од ре ђе ну озбиљ ност, али и те шко ће. Бу ди те стр пљи ви и те жи те оп ти ми зму, на ла зе ћи нај бо ља мо гу ћа ре ше ња за све.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Остра шће ни сте и упор ни у по слу па и сва ко днев ним сит ни ца ма ко је жи вот зна че. Ни шта се код вас не де ша ва тек та ко, већ с од ре ђе ним раз ло гом. Чи ни се да ће вул кан у ва ма да екс пло ди ра.

По слов ни про бле ми и од ре ђе не бло ка де су се на го ми ла ли, тим пре што је крај го ди не бли зу па се су ми ра ју ре зул та ти. Ра до би сте пу то ва ли. Би ло где, са мо да сте у по кре ту. Из лет?

И су ви ше озбиљ но схва та те све што вам се де ша ва. Ако ми сли те да све мо же те ре ши ти са ми, на пра вом сте пу ту. Ипак, узми те у об зир и сво ја огра ни че ња и окол но сти ви ше си ле. Стра сти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ра ди те свој озби љан по сао, осла ња ју ћи се на се бе. Ис ко ри сти те да те мо гућ но сти и кон так те. С дра гом осо бом вам да нас не ће би ти ла ко, али ако. Све има сво је успо не и па до ве. За то бу ди те сво ји.

Ме сец пло ви кроз ваш знак па се за но си те свим и сва чим. Све би сте хте ли, али не ма те до вољ но вре ме на. Умет ност и пу то ва ња вас фа сци ни ра ју. Парт не ра не ви ди те ја сно већ иде а ли зу је те ве зу.

Не мој те се на да ти не мо гу ћем! Ви ше се од ма рај те и огра ни чи те уплив и ути цај дру гих осо ба у свој жи вот. Ште ди те енер ги ју. Ко му ни ка тив ни сте и кам па њац. Ни шта вас не мо же уго зи ти ако не ће те.

TRI^-TRA^

Сва ђа око де це V REMENSKA

На кон ни ма ло при јат ног раз во да, пе ва ча Аше ра оче ку је још је дан те жак пе ри од у жи во ту, на и ме, ње го ва бив ша су пру га Та ме ка Реј монд же ли да му оду зме ста ра тељ ство. Пре ма суд ским до ку мен ти ма Та ме ка тра жи пу но ста ра тељ ство над њи хо ва два си на, уз ар гу мен те да се Ашер ни је при др жа вао до го во ра ни усло ва по стиг ну тих у бра ко ра звод ној пар ни ци. Та ме ка на во ди да Ашер у ви ше на вра та ни је за тра жио до зво лу пре не го што је с де ча ци ма от пу то вао ван зе мље, а по до го во ру то мо ра да учи ни. Та ко ђе је ан га жо вао да ди љу без одо бре ња сво је бив ше су пру ге. Осим то га до го во ре но је да ће она би ти пр ва на ли сти за чу ва ње де це ако ње га не ма ду же од осам са ти уз њих. А на ве ла је и да јој је уки нуо кре дит ну кар ти цу те да ни је пла ћао да ди љу већ ме се ци ма и да се дуг по пео на 34.000 до ла ра. Ашер Реј монд (33) и де сет го ди на ста ри ја Та ме ка Фо стер вен ча ли су се 2007. го ди не. Исте го ди не до би ли су пр вог си на Аше ра Реј мон да, а две го ди не ка сни је ро дио им се и дру ги син На виyд Елу. Раз ве ли су се 2009. на кон две го ди не бра ка.

PROGNOZA

VIC DANA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

-2

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 11 Niш

Evropa

С маглом

НО ВИ САД: Хлад но са ма глом то ком ве ћег де ла да на. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а мак си мал на 0 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ве ћи део да на оста је ма гла уз хлад но вре ме. Са мо по не где је мо гу ћа по ја ва сун ча них пе ри о да уз то пли је вре ме у тим обла сти ма. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -9 до 3 сте пе на. СР БИ ЈА: Ују тру мраз и по не где ма гла. У то ку да на у цен трал ним и ју жним пре де ли ма сун ча но и то пло вре ме, а на се ве ру и то ком да на оста је ма гла и су ма гли ца уз хлад ни је вре ме. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра тур -9, а мак си мал на 11 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на су во уз ју тар ње мра зе ве и по раст днев не тем пе ра ту ре. Би ће пре те жно сун ча но, а још са мо у пе так по не где на се ве ру ма гла и хлад ни је вре ме. За ви кенд и у по не де љак вр ло то пло за ово до ба го ди не. У по не де љак по под не и кра јем да на ки ша и бр зи пад тем пе ра ту ре.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због ма гле и ни жих ми ни мал них тем пе ра ту ра кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма, као и осо ба ма са ди сај ним про бле ми ма се пре по ру чу је да при ме не са ве те ле ка ра. Мо гу ћи су ре у мат ски бо ло ви и гла во бо ља.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ула зи кон тро лор у пун ауто бус, обраћа се јед ном пут ни ку и ка же: - Кон тро ла, по ка жи те ми кар ту. - What? - Кар ту, мо лим вас. - Excuse me? - Ре кох, кар ту! - Sorry, I don’t understand! - OK, your ticket, please? - Шта?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-46 (5)

Slankamen

84 (0)

Apatin

-3 (9)

Zemun

186 (-1)

Bogojevo

3 (5)

Panчevo

230 (4)

Baч. Palanka

31 (3)

Smederevo

430 (-2)

Novi Sad

12 (3)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

149 (-1)

S. Mitrovica

6 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (-1)

Beograd

146 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

73 (-1)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

82 (0)

TISA

44 (2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja