Dnevnik 2.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 2. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22977 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U AK CI JI PO LI CI JE U ZRE WA NI NU I NO VOM SA DU LI SI CE ZA 15 OSO BA

Uhap {e ni policajci zbog la `i ra wa sudara str. 12

NASLOVI

SVE^ANA AK ADEMIJA POVODOM DANA NOVOG SADA

Politika 3 Vojvodina ~eka da Jeremi} ispuni obe}awe

Ekonomija 5 Dr`ava vara gra|ane i Evropu na otetoj imovini?

Novi Sad 8 Nemarnima po yepu 25.000 dinara 9 Crna i bela lista za trgovce

U {kolama ~asova sve mawe

Vojvodina 10 Referendum pro{ao, glasawe pod sumwom

str. 14

Crna

Benzin poskupeo i jo{ }e

str. 4

Foto: R. Hayi}

13 Starica stradala na raskrsnici

Dru{tvo

Pon os ni na istor i j u d u g u 2 6 3 g o d in e

14 „Dositeja” za 991 briqantnog studenta

Kultura 23 „Zmajeva nagrada” Matice srpske Rakiti}u

Sumaglica Najvi{a temperatura -2 °S

st r . 9

UME STO 100.000 TONA P[ENICE, PE KA RI OD ROB NIH RE ZER VI DO BI LI SA MO 25.000 TO NA

SA MO SU OBE ]A WA JEF TI NI JA OD BES PLAT NIH AK CI JA

Hleb skupqi zbog ki la ve in ter ven ci je dr `a ve

Is to pi se 1.000 evra kao law ski sneg str. 4

n FUDBALERI VOJVODINE DANAS U BUDVI IGRAJU S MOGRENOM

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Foto: N. Stojanovi}

n TENISERKE SRBIJE I KANADE U SPENSU

n VATERPOLO POSLASTICA U NOVOM SADU

str. 6

str. 16 – 2O

SPORT

ZA PO SLE NI VAN ZGRA DE PET NA E STAK MI NU TA NA DE BE LOM MI NU SU

Zgra da NIS-a po li gon va tro ga sci ma str. 7

POLiTikA

sreda2.februar2011.

NACIONALNI SAVETI ULAZE U INSTITUCIJE KOJE IM ZAKON GARANTUJE

Sa vet Ma |a ra ko u pra vqa u de set {ko la Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra pre u ze }e ulo gu su o sni va ~a u de set {ko la u Voj vo di ni, u ko ji ma se na sta va iz vo di is kqu ~i vo na ma |ar skom je zi ku. Na tom spi sku su dve sred we i osam osnov nih {ko la. Na ci o nal ni sa vet pre u ze }e deo osni va~ kih pra va

obra zo va wu na ma win sim je zi ci ma.

Ovo je tek deo in sti tu ci ja iz obla sti obra zo va wa, kul tu re, in for mi sa wa u ko ji ma }e pred stav ni ci na ci o nal nih sa ve ta usko ro ima ti re~ ka da je upra vqa we u pi ta wu. U svim gra do -

2010. go di ne za tra `i li me sta u UO Mu ze ja Voj vo di ne, dok su po je di ni, po put Hr vat skog za tra `i li me sto u zoo-vrt na Pa li }u.

U Su bo ti ci na mu ze je, ga le ri je, po zo ri {te, Ar hiv gra da i dru ge pre ten du ju bu kval no sve na ci o nal ne ma wi ne. Ne ke od usta no va s ve o ma ma lim bro jem za po sle nih i sa sve ga ~e ti ripet ~la no va UO, po toj ana lo gi ji, sa da }e do bi ti bar pet no vih.

Pre ma za ko ni ma Sr bi je, na ci o nal ni sa ve ti su naj vi {a te la auto no mi ja na ci o nal nih ma wi na, ko ja se, iz me |u osta log, sta ra ju i o obra zo va wu na ma win skim je zi ci ma

u su bo ti~ koj Gim na zi ji za ta len to va ne u~e ni ke „De `e Ko sto la wi”, kao u i Gim na zi ji sa do mom u~e ni ka za ta len to va ne u~e ni ke „Bo qai” u Sen ti.

Na ci on al ni sa vet ubu du }e }e bi ti su o sni va~ i osnov nih {ko la u Te me ri nu, Sko re nov cu, Sa ja nu, Tre {wev cu, Haj du ko vu, No vom Ora ho vu, Gu na ro {u, kao i u Sta roj Mo ra vi ci. Pre ma za ko ni ma Sr bi je, na ci o nal ni sa ve ti su naj vi {a te la auto no mi ja na ci o nal nih ma wi na, ko ja se iz me |u osta log, sta ra ju i o

vi ma u ko ji ma `i ve na ci o nal ne ma wi ne po sto je in sti tu ci je ko je one sma tra ju da su od po seb nog zna ~a ja. Sto ga su na ci o nal ni sa ve ti na pra vi li spi sko ve po `eq nih in sti tu ci ja ko je su pro sle di li nad le `ni ma. Ta pro ce du ra je kra jem pro {le go di ne do ve la i do ma wih kon tro ver zi.

Da pod se ti mo, pra te }i za kon ko ji im obez be |u je me sto u svim in sti tu ci ja ma ko je su va `ne za ma win sko obra zo va we, kul tu ru, in for mi sa we i ma ter wi je zik, na ci o nal ni sa ve ti su kra jem

Za kon na ci o nal nim sa ve ti ma obez be |u je u~e {}e u od re |e nim in sti tu ci ja ma, ali ne pre ci zi ra ja sne kri te ri ju me za oda bir ni ti na la `e sa ve ti ma da obra zla `u svo je zah te ve.

Sa dru ge stra ne, dr `a va je du `na da im ta me sta obez be di, {to je po tvr di la i jed na od sud skih pre su da u Sen ti. Ta mo je Ma |ar ski na ci o nal ni sa vet vo dio spor pred Uprav nim su dom zbog to ga {to je lo kal na sa mo u- pra va ime no va la ~la no ve od bo re u in sti tu ci je kul tu re, a da ih ni je kon sul to va la. Ma |ar ski na ci o nal ni sa vet je taj spor do bio.

P. K.

KOORDINACIJA CIVILNOG DRU[TVA U SANYAKU

Pro me ni ti ^i pli }a Or ga ni za ci je ~la ni ce Ko or di na ci je ci vil nog dru {tva u San xa ku po zva le su Vla du Sr bi je da to kom pred sto je }ih pre go vo ra o re kon struk ci ji ne uki da Mi n i s tar s tvo za qud ska i ma win ska pra va, ve} da pro me ni mi ni stra i po li ti ku. „Mi ni star Sve to zar ^i pli} na pra vio je ve li ki broj gre {a ka ko je su sku po ko {ta le sve gra |a ne Sr bi je. Ne pro mi {qe nim i ne le gal nim ak tiv no sti ma u ve zi sa kon sti tu i sa wem Bo {wa~ kog na ci o- nal nog sa ve ta on je za o {trio si tu a ci ju u San xa ku i dao mu ni ci ju u ru ke oni ma ko ji se kri ju iza ver skih ili po li tic kih po lo `a ja”, na vo di se u sa op {te wu. ^la ni ce Ko or di na ci je ci vil nog dru {tva is ti ~u da je ^i pli} gla sao za po vla ~ e w e Za k o n a o bor b i

pro tiv dis k ri mi na c i j e iz skup {tin s ke pro c e du re, naj bli `i sa rad ni ci su ga op tu `i li mo b ing, do z vo lio je na ci o nal nim oli g ar hi j a ma da stvo re svo je par tij ske te le vi zi je, a iz o s ta l a je we g o va re ak c i j a ka da su Ro mi u Ja bu ci kod Pan ~e va bi li iz lo `e ni lin cu.

Sme nu ^i pli }a u mar tu 2010. go di ne tra `i lo je 79 udru `e wa gra |a na iz ce le Sr bi je, dok je 29. ja nu a ra 2011. go di ne to zah te va lo i 27 rom skih or ga ni za ci ja. „Iako su re zul ta ti ra da ^i pli }a po ra `a va ju }i, to ne sme da bu de oprav da we za uki da we Mi ni -

star stva za qud ska i ma win ska pra va, jer je Sr bi ja op te re }e na te {kim na sle |em pro {lo sti, isto ri jom kr {e wa qud skih i ma win skih pra va i vi so kim ne po ve re wim iz me du et ni~ kih za jed ni ca”, sto ji u sa op {te wu.

An ti}: Mi ni star lo {e ra di Do sko ra {wi po mo} nik mi ni stra za qud ska i ma win ska pra va Pe tar An ti} po no vio je ju ~e da je pod neo ostav ku na tu funk ci ju „zbog ne pro fe si o nal nog ra da” mi ni stra za qud ska i ma win ska

pra va Sve to za ra ^i pli }a, „lo {ih od lu ka i ne sa ve snog ru ko vo |e wa fi nan si ja ma mi ni star stva”.An ti} je u emi si ji „Ka `i prst” RTV B92 re kao da ni je `e leo da bu de „sim bo li ~an Rom” u tom mi ni star stvu i na taj na ~in stva ra pri vid una pre |i va wa

pra va ma wi na i da je od lu kom mi ni stra usvo jen pra vil nik ko jim se uki da sek tor za na ci o nal ne ma wi ne u mi ni star stvu. On je na veo da je do bio za da tak od pot pred sed ni ka Vla de Bo `i da ra \e li }a, ko ji ru ko vo di sa ve tom za una pre |e we po lo `a ja Ro ma, da pri pre mi iz ve {taj o im p le m en t a c i j i ak ci o nog pla na, ali da je od in for ma ci ja u Mi ni star stvu do bio sa mo jed nu „o edu ka ci ji Ro ma ko ri {}e wem so lar ne ener gi je.”

An ti} je re kao da je u~e stvo vao u iz ra di pla na bu xe ta za na ci o nal ne sa ve te za 2010. i pla ni rao sred stva za rad no vih na ci o nal nih sa ve ta - a{ka lij skog, slo ve na~ kog, ~e {kog i al ban skog, {to zna ~i da je bu xet po ve }an i da je bio po se ban za iz bo re za na ci o nal ne sa ve te. Me |u tim, mi ni star je od lu ~io da

po tro {i sva sred stva za iz bo re ko ja su bi la pri pre mqe na, a ona ko ja su bi la na me we na za rad no vih na ci o nal nih sa ve ta utro {io je za po sti zbor ne ak tiv no sti sa mog mi ni star stva, in for mi sa wa na ci o nal nih ma wi na, re kao je An ti}.

Po sle di ca je da su svi na ci o nal ni sa ve ti ima li uma wen bu xet i do {lo je do li ne ar nog sma wi va wa bu xe ta svih na ci o nal nih sa ve ta ka ko bi se na mi ri le po tre be no vih na ci o nal nih sa ve ta, do dao je An ti}. Na pi ta we no vi na ra za {to ni je po dr `ao biv {eg dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu za qud ska i ma win ska pra va Mar ka Ka ra xi }a ko ji je pod neo ostav ku, An ti} je od go vo rio da ta da ni je jav no re a- go vao, jer je bio an ga `o van kao po mo} nik mi ni stra i pro fe si o- na lac i da je ~e kao da se mi ni star ne ga tiv no oce ni i sme ni i da bi to tre ba lo da ura di DS. An ti} je re kao da je ugro `e no mi ni star stvo i da je u pi ta wu we gov op sta nak, iz ra ziv {i na du da ne pro fe si o na lan rad ne }e ima ti za po sle di cu ga {e we.

dnevnik

c m y

2

SUTRA SE BIRA PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA SRBIJE

Pred lo `en Dra gi {a Sli jep ~e vi} Na su t ra { woj sed n i c i Ustav nog sud u po no vqe nom po stup ku za iz bor pred sed ni ka su di je }e se iz ja {wa va ti o pred lo gu da se na tu funk ci ju iza be re je di ni pred lo `e ni kan di dat dr Dra gi {a Sli jep ~e vi}.

U obra zlo `e weu pred lo ga da su di ja Ustav nog su da Sli jep ~e vi} bu de iza bran na me sto pred sed ni ka, na kon {to je Bo sa Ne na di} od bi la da

pri hva ti jo{ je dan man dat, po red osta log na vo di se da je „ u svom do sa da {wem ra du pro {ao sve ni voe pra vo sud nih in sti tu ci ja, po ~ev od su di je op {tin skog, okru `nog, tr go vin skog i Vr hov nog su da”.

Obra zla `u }i raz log za {to on tre ba da bu de iza bran za pr vog ~o ve ka Ustav nog su da Sr bi je pro fe sor dr Ma ri ja Dra { ki}, pro f e s or dr

Dra g an Sto j a n o v i}, Mi l an Sta ni} i Sa ba hu din Ta hi ro vi}, svi su di je USS, is ti ~u da se Sli j ep ~ e v i} is k a z ao kao „ je dan od naj stru~ ni jih su di ja po go to vo u obla sti tr go vin skog pra va do da ju }i da je u svo joj bo ga toj su dij skoj ka ri je ri ob ja vio ve li ki broj na u~ nih i stru~ nih ra do va kao i da je ~est pre da va~ na emi nent nim sku po vi ma su di ja i prav ni ka”.

Q.M.

POTPREDSEDNIK SPO ALEKSANDAR JUGOVI] O PRISUSTVU GENERALA JOVA KAPI^I]A NA GO LDP

Krat ko pam }e we u Sr bi ji

- Po li ti ka krat kog pam }e wa ne mo `e bi ti ni u ~e mu do bra za Sr bi ju. Ni je dan cr ve ni xe lat zbog ono ga {to je ura dio ni je od go va rao i za to su se na kra ju dva de se tog ve ka opet po ja vi le ma sov ne grob ni ce- iz ja vio je za „Dnev nik“ pot pred sed nik SPO Alek san dar Ju go vi} ko men ta ri {u }i pri su stvo ge ne ra la Jo va Ka pi ~i }a na po sled woj sed ni ci GO LDP ^e do mi ra Jo va no vi }a na ko joj je ova stran ka usvo ji la iz bor nu plat for mui „Do go vor za pre o kret“.

- Ne mam na me ru da ula zim u po le mi ku sa LDP, ali imam oba ve zu da obe le `im ono {to je ne pri hva tqi vo sa sta no vi {ta bor be za qud ska pra va, de mo kra ti je, po go to vu {to se ta stran ka de kla ra tiv no za la `e za ci vi li za cij ske vred no sti. @r tva je `r tva, i kao {to po dr `a va mo da se ot kri ju svi zlo ~i ni iz ra to va de ve de se tih na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je, ta ko smo u oba ve zi i da ot kri je mo sve zlo ~i ne po ~i we ne nad ci vi li ma, ide o lo {kim pro tiv ni ci ma, rat nim za ro bqe ni ci ma u to ku i na kon Dru gog svet skog ra ta. Ukqu ~i va we Jo ve Ka pi ~i }a u po li ti~ ki `i vot je vra }a we Sr bi je na Bro zo ve vred no sti u ko ji ma se zlo ~in is pla ti i u ko ji ma oni ko ji su naj vi {e za la po ~i ni li do bi ja ju naj bo qe po lo `a je. Ta ide o lo gi ja je pro u zro ko va la zlo ~i ne i de ve de se tih u Hr vat skoj, BiH, Ko so vu, jer ka da zlo ~i ni pro |u ne ka `we no ili se za wih do bi je na gra da, kao {to su je do bi ja li ra zno ra zni na rod ni he ro ji na kon Dru gog svet skog ra ta, on da je ne mi nov no da se

zlo ~in po no vi. Oko sto hi qa da na {e bra }e, kom {i ja, o~e va, maj ki, se sta ra, ubi je no je od stra ne cr ve nih xe la ta. Naj bo qi

~el nik Ud be za Be o grad, i ko ji sma tra da je po mi re we u Sr bi ji ne mo gu }e: [ta ja sa da imam da se mi rim sa ne kim ko me sam bra ta

Jo vo Ka pi ~i} na sed ni ci GO LDP-a

stu den ti, do ma }i ni, tr gov ci, pro fe so ri, po ba ca ni su u ma sov ne grob ni ce {i rom Sr bi je. Ni je dan cr ve ni xe lat zbog to ga ni je od go va rao, pa otu da se po no vo na kra ju dva de se tog ve ka po ja vi {e ma sov ne grob ni ce- na gla {a va Ju go vi} ko men ta ri {u }i po ziv li de ra LDP biv {em na ~el ni ku be o grad ske Ud be da bu de deo eki pe „do go vo ra za pre o kret“ Ina ~e, Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne Sr bi je 2009. go di ne re klo da je po ~e lo pro ve ru na vo da biv {eg na ~el ni ka Ud be da je u~e stvo vao u li kvi da ci ja ma ~et ni ka i ne ma~ kih za ro bqe ni ka ne po sred no na kon II svet skog ra ta.

- Ubi je ni su ta da ne ma~ ki za ro bqe ni ci, pa on da oni ko ji su ra di li za oku pa to ra, a on da i ~et ni ci - do slov ce je re kao Ka pi ~i}, ko ji je 1946. po stao na -

ubio?! - upi tao je Ka pi ~i} u iza ja va ma srp skim me di ji ma. Iako smo po ku {a li da do bi je mo ko men tar LDP ni smo us pe li.

Me |u oni ma ko ji su po zva ni i oda zva li se bi li su i ne ka da {wi li der G17 plus Mi ro qub La bus, pot pred sed nik \in |i }e ve vla de @ar ko Ko ra}, mi ni star iz \in |i }e ve vla de Dra gan Mi lo va no vi}, li der SPOK Mom ~i lo Traj ko vi}, kwi `ev nik Sve ti slav Ba sa ra, ak tu el ni mi ni star kul tu re Ne boj {a Bra di} iz G 17 plus, po zvan je bio i biv {i mi ni u star po li ci je Du {an Mi haj lo vi}, ko ji zbog spre ~e no sti ni je do {ao. Vi |en je i Ra de Ter zi}, biv {i be o grad ski okru `ni jav ni tu `i lac ko ji je bio hap {en i osum wi ~en za ne za ko ni to pu {ta we na slo bo du ~la no va ze mun skog kla na.

D. Milivojevi}

POLITI^KA SCENA VOJVODINE NOVA KOALICIJA U BELOJ CRKVI

„Vr {a~ ka re gi ja” u{la u vlast No vu od bor ni~ ku ve }i nu u Skup {ti ni op {ti ne Be la Cr kva, na kon ju ~e ra {we sed ni ce, po red De mo krat ske stran ke sa de vet od bor ni ka, Ini ci ja ti ve za Be lu Cr kvu (4), li ste DHSS-LDP i gru pe gra |a na „Svim sr cem za Be lu Cr kvu” - @i vi ca Vi {wi} (po 2) i Uni je Ro ma (1), ~i ni i pet od bor ni ka po kre ta „Vr {a~ ka re gi ja - Evrop ska re gi ja - za Be lu Cr kvu”.

DS je sa ovim po kre tom pre go va rao od mah na kon pro gla {e wa iz bor nih re zul ta ta 2008. go di ne ali ta da, kao i u ne ko li ko ka sni jih na vra ta, ni je po stig nut do go vor. Ina ~e, za tri go di ne od po sled wih lo kal nih iz bo ra ko a li -

ci ja na vla sti pro me ni la je ~ak ~e ti ri pu ta svoj sa stav, pa je ovo ga pu ta Po kret sna ga Sr bi je, po sle se dam go di na u~e {}a u vla sti, ostao iz van ko a li ci je. U opo zi ci ji je osta lo i {est od bor ni ka SRS-a i dva od bor ni ka LSV-a.

Pred sed nik op {ti ne @eq ko Cr no go rac od no ve ko a li ci je o~e ku je zna ~a jan bo qi tak u ra du, a po seb no od no va dva ~la na Op {tin skog ve }a - ban ka ra sa is ku stvom pred sed ni ka op {ti ne Ve ro qu ba Ru so va na i vla sni ka pr ve pri vat ne tu ri sti~ ke agen ci je u Be loj Cr kvi Ven ce la Le hoc kog.

M. Vitomirov

Pal min od bor u Be ~e ju Op {tin ski od bor Je din stve ne Sr bi je osno van je ju ~e u Be ~e ju, a na ~e lo je da na e sto ~la nog ru ko vod stva iza bran je fud bal ski rad nik Mi lo rad Ta ta lo vi}, ko me }e pot pred sed ni ci bi ti Mir ja na La bo vi} i Ste vo Nov -

ko vi}. Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra JS-a Sr |an Kru `e li} je oku pqe nim ~la no vi ma obe }ao stre mqe we ka sve mu {to je stran ka ve} po sti gla u Ja go di ni i bes plat no pu to va we u taj grad ka ko bi se i sa mi uve ri li

ka ko to iz gle da na de lu. Ta ta lo vi} je na ja vio bor bu za za u sta vqa we stag na ci je Be ~e ja na pri vred nom, sport skom i dru {tve nom pla nu, otva ra we no vih rad nih me sta i po boq {a we uslo va `i vo ta.

A. G.

politika

dnevnik

POKRAJINSKI PARLAMENT JO[ BEZ INFORMACIJE O SUDBINI BRISELSKOG OFISA

Vojvodina ~eka da Jeremi} ispuni obe}awe Od bor za evrop ske in te gra ci je i me |u re gi o- nal nu sa rad wu Skup {ti ne Voj vo di ne ju ~e ni je do bio in for ma ci ju o otva ra wu kan ce la ri je APV u Bri se lu, po {to je na ve de na ta~ ka ski nu ta s dnev nog re da zbog iz o stan ka pred sed ni ka po kra jin skog Fon da za evrop ske po slo ve Pre dra ga No vi ko va, ko ji je na slu `be nom pu tu.

Pred sed ni ca Od bo ra Ma ja Se dla re vi}, ina ~e i pot pred sed ni ca po kra jin skog par la men ta, iz ja vi la je no vi na ri ma da Skup {ti na ne ma ni ka kve in for ma ci je o to me kad bi mo glo bi ti otvo re no pred stav ni {tvo Po kra ji ne u se di {tu EU, ni ti ob ja {we we da li je ne {to u tom pro ce su spor no.

- Kan ce la ri ja jo{ ni je otvo re na, a ne ma ni na ja va ka da bi to mo glo da se de si. Mi smo is pu ni li sve teh ni~ ke uslo ve i po kra jin ska ad mi ni stra ci ja sprem na je da to u~i ni su tra, ali na `a lost iz gle da da jo{ uvek ~e ka mo sa gla snost na {eg Mi ni -

jo{ pre me sec da na u in ter vjuu na {em li stu da za otva ra we bri sel skog ofi sa Voj vo di ni ni je po treb na for mal na sa gla snost MIP-a, po {to }e, ka ko je na veo, kan ce la ri ja bi ti otvo re na u pro sto ri ja ma Mi si je Sr bi -

Novikov: Aktivnija saradwa s austrijskim regijama Pre drag No vi kov, ko ji ovih da na bo ra vi u Be ~u, gde ima niz sa sta na ka sa pred stav ni ci ma austrij skih re gi o na, iz ja vio je na {em li stu da su do ma }i ni po tvr di li po dr {ku APV za otva ra wem kan ce la ri je u Bri se lu.

- Na kon re zo lu ci je Evrop skog par la men ta i sta va Evrop ske ko mi si je da je na pu tu na {e ze mqe ka EU neo p hod no da se Voj vo di ni vra te imo vi na i iz vor ni pri ho di, ve ru jem da }e to, za jed no sa de cen tra li za ci jom evrop skih fon do va, pred sta vqa ti so li dan okvir za uku pan eko nom ski i dru {tve ni raz voj - re kao je No vi kov i na gla sio da }e ova }e go di na bi ti go di na ak tiv ne sa rad we Voj vo di ne sa austrij skim part ne ri ma, ko ji su po ka za li in te res za in ve sti ra we u obla sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, part ner stva sa JKP i za pro jek te ve za ne za upra vqa we vod nim re sur si ma, ko ji }e bi ti usme re ni ka re a li za ci ji ci qe va u Du nav skoj stra te gi ji.

P. K. star stva spoq nih pso lo va - ka za la je ona. Do da la je da je no vim Sta tu tom Voj vo di ne pro pi sa no da je za otva ra we re gi o nal nih pred stav ni {ta va Po kra ji ne neo p hod na sa gla snost Vla de Sr bi je, od no sno re sor nog Mi ni star stva.

Me |u tim, pred sed nik Vla de APV Bo jan Paj ti} iz ja vio je

je u Bri se lu. On je ta da odab cio i spe ku la ci je po ko ji ma je we gov stra na~ ki ko le ga i mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je re mi} od u stao od ovog pret hod no jav no iz ne tog obe }a wa u po gle du ustu pa wa pro sto ra voj vo |an skom pred stav ni {tvu u zgra di Mi si je, zbog iz o stan ka po dr {ke voj vo |an skih de mo ka ra ta u unu tar -

stra na~ kim iz bo ri ma na ko ji ma Je re mi} ni je us peo da se do mog ne pot pred sed ni~ ke fo te qe u DS-u.

Ipak, pr vi ~o vek voj vo |an skog Fon da za evrop ske po slo ve Pre drag No vi kov ju ~e je po no vio da se sa otva ra wem kan ce la ri je ~e ka na sa gla snost re sor nog Mi ni star stva u Vla di Sr bi je.

- Jo{ ~e ka mo da part ne ri u Mi ni star stvu spoq nih po slo va is pu ne svoj deo do go vo ra i obez be de sa gla snost za otva ra we kan ce la ri je Voj vo di ne u Bri se lu - iz ja vio je za „Dnev nik” di rek tor FEP-a. Pre ma we go vim re ~i ma, po kra jin ski or ga ni su jo{ kra jem pro {le go di ne u~i ni li sve {to se od wih zah te va lo i sa da se ~e ka sa mo da mi ni star Vuk Je re mi} is pu ni svo je obe }a we. No vi kov na gla {a va do bru sa rad wu Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je u Be o gra du i FEP-a i do da je da je part ner stvo ove dve in sti tu ci je od kqu~ nog zna ~a ja za {to efi ka sni ji pro ces evro in te gra ci ja.

Po kra jin ski odor za evro in te gra ci je ju ~e je raz ma trao in for ma ci ju Se kre ta ri ja ta Vla de Voj vo di ne za re gi o nal nu sa rad wu o to me u ko joj me ri su od go vo ri iz upit ni ka Evrop ske ko mi si je ko je je sa ~i ni la po kra jin ska ad mi ni stra ci ja in te gri sa ni u ko na~ ni tekst ko ji je iz Be o -

gra da od net u Bri sel.

Pre ma na vo di ma Mi tra Va si qe vi }a iz Se kre ta ri ja ta za re gi on al nu sa rad wu, u ko na~ nom tek stu Voj vo di na je uo~ qi va u svim seg men ti ma sem po li ti~ kog. Va si qe vi} je na veo pri mer da je iz od go vo ra ko ji su pro sle |e ni u Bri sel vi dqi va je di no sa rad wa APV sa Skup {ti nom evrop skih re gi ja, ali ne i in ten ziv na sard wa s re gi o ni ma u okru `e wu i broj ni re gi o nal ni pro jek ti.

- Re~ je o 151 pi ta wu, gde je na{ Se kre ta ri jat dao vr lo kon kre tan od go vor o od no si ma APV sa ze mqa ma za pad nog Bal ka na, sa svim in for ma ci ja ma i ~i we ni ca ma o me |u re gi o nal nim spo ra zu mi ma i pro jek ti ma sa re gi ja ma iz ovih ze ma qa. Taj na{ od go vor je bio vr lo kon kre tan, ali on ni je u{ao u ko na ~an tekst. I to je pro pust, jer se, iz u zev sa rad we sa AER-om ne vi de dru gi me ha ni zmi me |u re gi o nal ne sa rad we - ka zao je Va si qe vi}. On je na veo i da su se kre ta ri ja ti Po kra jin ske vla de u ro ku od de set da na spre mi li od go vo re na ukup no 260 pi ta wa i pra vo vre me no ih do sta vi li Kan ce la ri ji za evrop ske po slo ve Vla de Sr bi je. On je ipak oce nio da je po stig nut ciq po kra jin ske ad mi ni stra ci je, jer je „Voj vo di na vi dqi va u tim od go vo ri ma, po {to su u naj va `ni jim pi ta wi ma we ni od go vo ri ipak in te gri sa ni u ko na ~an tekst„, a pre sve ga u obla sti ma za {ti te pra va ma win skih na ci o nal nih za jed ni ca, obra zo va wa i za {ti te `i vot ne sre di ne.

Pred sed ni ca Od bo ra Ma ja Se dla re vi} iz ra zi la je ne za do voq stvo ti me {to Po kra ji na ni je za stu pqe na u od go vo ri ma ko ji se od no se na po li ti~ ki deo upit ni ka EK. - Ne mo `e mo bi ti za do voq ni od no som re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je zbog izo stva qa wa Voj vo di ne iz po li ti~ kog de la upit ni ka, kao ni zbog to ga {to nam je upit nik do sta vqen de set da na pre ne go {to su od go vo ri pro sle |e ni u Bri sel - oce ni la je pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne.

B. D. Savi}

Dinki} tra`i od premijera da kazni Ili}a Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da }e od pre m i j e r a Sr b i j e Mir k a Cvet ko vi }a ovih da na za tra `i ti da se dr `av ni se kre tar Mi ni star stva fi nan si ja Slo -

bo dan Ili} naj stro `i je ka zni zbog ne dav nih iz ja va po vo dom od lu ke Mi ni star stva eko no mi je da do de li ve }e sub ven ci je kom pa ni ji „Go re we” za iz grad wu po go na u Za je ~a ru. Din ki} je na bri fin gu za no vi na re re -

kao da su Ili }e ve oce ne bi le pro iz voq ne jer je od lu ka o da va wu ve }ih sub ven ci ja za otva ra we po go na u Za je ~a ru, ne go u Va qe vu, do ne ta na osno vu vla di ne ured be pre ma ko joj su za ne raz vi je na pod ru~ ja pred vi -

|e ne du plo ve }e sub ven ci je ne go u osta lim kra je vi ma Sr bi je. On je na gla sio da se ne ra di o pro iz voq noj od lu ci Mi ni star stva eko no mi je, ve} je ra |e no na osno vu zva ni~ ne od lu ke Vla de Sr bi je.

rekli su

Ili}: Kandidat za ministra zdravqa do kraja meseca

Ru`i}: Vlada ima podr{ku ve}ine gra|ana

Dejanovi}: Padaju blanko ostavke

^lan pred s ed n i { tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je i po li ti~ ki di rek tor G17 plus Vla di mir Ili} iz j a v io je ju ~ e da bi ta stran ka tre ba lo da pred lo `i no vog mi ni stra zdra vqa do kra j a fe b ru a r a.

Ili} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da na ja vqe na sed ni ca Pred sed ni {tva G17 plus na ko joj tre ba da bu de do ne ta od lu ka o pred lo gu kan di da ta za no vog mi ni stra zdra vqa, ne }e bi ti odr `a na ove sed mi ce. On je do dao da ne tre ba do no si ti is hi tre ne od lu ke o ka drov skim re {e wi ma, jer je zdrav stve ni si stem Sr bi je ose tqi vo pi ta we. Ili} je po no vio da su od no si u vla da ju }oj ko a li ci ji „do bri i sta bil ni”, ali je oce nio da u Vla di Sr bi je po sto ji pre ve lik broj mi ni star sta va i da bi ve }oj efi ka sno sti ra da Vla de do pri ne la bo qa ko or di na ci ja i sa rad wa mi ni sta ra.

Pred sed ni ik Iz vr {nog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Bran ko Ru `i} iz ja vo je ju ~e da Vla da Sr bi je ima ve }in sku po dr {ku gra |a na, te da na ja ve iz SNS da bi na pro le }e mo gli ot po ~e ti pro te sti uko li ko vla da ju }a ko a li ci ja ne ras pi {e van red ne par la men tar ne iz bo re ne do pri no se po li ti~ koj sta bil no sti.”SNS ni je odr `a la ni pr vi mi ting, a ve} na ja vqu je ne ki dru gi. Mi slim da bi, u skla du sa onom na rod nom: ‘pr vo sko ~i, pa re ci hop’, go spo din Ni ko li} tre ba lo da ima u vi du ~i we ni cu da se le gi ti mi tet is kqu ~i vo mo `e sti ca ti na re pu bli~ kim par la men tar nim iz bo ri ma. Na kon to ga mo `e bi ti vla stan da go vo ri u ime ve li ke ve }i ne, ve }i ne ili ma wi ne, gra |a na Sr bi je”, iz ja vio je Ru `i} agen ci ji Ta njug .

Pre ma we go vom mi {qe wu na ja ve iz SNS su, pre sve ga, mar ke tin {ki uvod za pro test za ka zan za 5. fe bru ar u cen tru Be o gra da.

Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} na ja vi la je ju ~e da }e ovog me se ca bi ti odr `a na van red na sed ni ca re pu bli~ kog par la men ta na ~i jem }e dnev nom re du bi ti po sla ni~ ke ini ci ja ti ve u ve zi sa uki da wem blan ko ostav ki i re gu li sa wem sa rad we sa ne za vi snim te li ma. Pre ma we nim re ~i ma, sve dok se u za kon ne ugra di re ~e ni ca ko ja }e zna ~i ti uki da we blan ko ostav ki ne mo `e se re }i da je to i u~i we no.Pred sed ni ca par la men ta je do da la i da je pro me na iz bor nih za ko na stvar po li ti~ kog do go vo ra i da o to me tre ba da se do go vo re po li ti~ ki su bjek ti, te da je to po stu pak ko ji tra je znat no du `e ne go {to je, ka ko je oce ni la, iz nu |e na po tre ba da se uki nu blan ko ostav ke. „Pr vo }e mo uki nu ti blan ko ostav ke a on da raz go va ra ti o iz bor nim za ko ni ma”, za kqu ~i la je De ja no vi }e va.

sreda2.februar2011.

3

Nikoli}: Vanredni izbori, ili }emo zaustaviti Beograd Uko li ko Vla da Sr bi je u ro ku od dva me se ca ne is pu ni zah te ve Srp ske na pred ne stran ke, me |u ko ji ma je naj va `ni ji ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra, na pred wa ci }e ot po ~e ti pro te ste do is pu we wa tih zah te va, na ja vio je ju ~e li der te stran ke To mi slav Ni ko li}.Ako do |e do sle de }eg mi tin ga mi mi sli mo da po zo ve mo gra |a ne Sr bi je da se sa we ga ne ra zi la zi mo, da sed ne mo i ~e ka mo da vi di mo da li }e u vla di bi ti do bre pa me ti. Ima ju dva me se ca da do ne su ta kvu pa met nu i mu dru od lu ku. Ako je oni ne do ne su mi }e mo je do ne ti na taj na ~in {to }e mo mir nim pro te stom jed no stav no da za u sta vi mo ceo Be o grad”, re kao je Ni ko li} agen ci ji Ta njug .

LIDERI SNS I NS DOGOVORILI SE O DETAQIMA BEOGRADSKOG MITINGA ZAKAZANOG ZA SUBOTU

Vladi rok da raspi{e izbore za 45 dana - Vla da Sr bi je }e do bi ti rok 5. fe bru a ra na ve li kom mi tin gu ko ji or ga ni zu je mo u Be o gra du da za 45 do 60 da na ras pi {e van red ne par la men tar ne iz bo re.Ako to ne ura di po no vi }e mo pro te ste do mo men ta dok se po sao ne do ve de do kra ja i Sr bi ja iza |e na van red na bi ra li {ta, iz ja vio je za Dnev nik“ li der NS Ve li mir Ili}. On ka `e da se ju ~e sa stao sa li de rom na pred wa ka To mi sla vom Ni ko li }em i da su na sa stan ku, ko me je pri su stvo vao i Alek san dar Vu lin, do go vo re ni svi de ta qi oko mi tin ga.

- Sve je sprem no. Or ga ni za ci ja je na na vi {em ni vou i sa mno go broj nim obez be |e wem. O~e ku je mo mir ne pro te ste, a ako se ne ki in di cent do go di, to zna ~i da ga je ne ko spo qa or ga ni zo vao, da kle re `im.Na {i qu di }e po ka za ti iz u zet no vi so ku svest da su do {li da se Vla di Sr bi je po {a qe jed na po ru ka, da se oro ~i vre me do ka da tre ba da re {i pro ble me. Ako ne mo `e da ras pi {e iz bo ra za 45 da na, a si gu ran sam da }e ta ko bi ti, osta je da se do go vo ri mo da to bu de za 60 da na. U su prot nom pro te ste na sta vqa mo, ka `e Ili} i do da je da }e pred cen tral ni mi ting u or ga ni za ci ji SNS – NS bi ti i „niz ma ni fe sta ci ja {i rom Sr bi je“.

Upi tan ko li ko qu di o~e ku je na

ovim pro te sti ma i ko }e se Ni ko li }u i we mu pri dru `i ti na bi ni Ili} ka `e da je naj bit ni je da do la zi na rod.

- Da kle onih 80 po sto u Sr bi ji, ko ji su ne za do voq ni Vla dom i us kra }u ju joj po dr {ku. @ao nam je {to ne ki li de ri opo zi ci je ne }e bi ti sa na ma na bi ni, ali bit no je da }e gra |a ni u ve li kom bro ju bi ti sa na ma u re a li za ci ji ci qa da u Sr bi ji do |e do pro me na i da jed na lo {a Vla da bu de za me we na no vom, ma wom ope ra tiv ni jom, ko ja }e pra vi ti re zul ta te, ob ja {wa va li der NS i do da je da uza ve li ki broj sim pa ti ze ra iz unu tra {wo sti o~e ku je na rav no i iz la zak Be o gra |a na.

A {ta je sa we go vim biv {im ko a li ci o nim part ne rom li de rom DSS Vo ji sla vom Ko {tu ni co ma?

- Pa, mi o~e ku je mo sve i svi su do bro do {li. Ko {tu ni cu o~e ku je mo da bu de za jed no sa na ma na bi ni is pred Skup {ti ne Sr bi je a ako ne do |e, do }i }e na rod, ~la no vi we go ve stran ke i sim pa ti ze ri, ka `e Ili}. On za kqu ~u je da }e uz Ni ko li }a i we ga pred Skup {ti nom Sr bi je bi ti „oni ko ji ima ju sme lo sti da iza |u pred na rod i hra bro sti da ka `u do sta je vi {e bez na |a, ne za do voq nih i pre va re nih gra |a na i apa ti je u ko ju je za pa la Sr bi ja“.

D. Milivojevi}

Trivan: Neka se dozovu pameti Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van iz ja vi la je da na ja va SNS da }e „blo ki ra ti Be o grad” uko li ko vla da ju }a ko a li ci ja u ro ku od dva me se ca ne pri sta ne na van red ne par la men tar ne iz bo re sve do ~i o ne zre lo sti srp ske opo zi ci je i ne do stat ku pro gra ma. „S ob zi rom na to da opo zi ci ja ne ma ni ka kvu po li ti~ ku po nu du, osim go mi le pret wi i de ma go {kih fra za, oni se tru de da na na si lan na ~in pro du ku ju pro ble me i su ko be u dr `a vi, i to je ve o ma opa san put. Sre }om, oni za to ne ma ju po dr {ku gra |a na, i to ja sno po ka zu je ~i we ni ca da ne ma ju ve }i nu ko ja bi im bi la po treb na za ras pi si va we iz bo ra i do la ska na vlast”, iz ja vi la je Tri van agen ci ji Ta njug . Pre ma we nim re ~i ma, u de mo krat skim dru {tvi ma se na vlast do la zi po li ti~ kom po nu dom zbog ko je bi gra |a ni po `e le li da iza |u na iz bo re i da po dr `e al ter na tiv nu po li ti~ ku op -

ci ju, a ne pri ti sci ma, pret wa ma, ugro `a va wem jav nog re da i mi ra i pra va gra |a na.”U ovom tre nut ku, To mi slav Ni ko li}, ko ji se po zi va na pa met vla de, mo `e da ra ~u na s tim da vla da ima pa me ti i ra zu ma da sa ~u va mir i sta bil nost u ze mqi, da je ima ju i gra |a ni ko ji `e le da `i ve u nor mal noj ze mqi u ko joj biv {i ra di ka li ne }e pra vi ti ha os na uli ca ma. Jo{ je pre o sta lo sa mo da se i opo zi ci ja do zo ve pa me ti i da po li ti~ kim pro gra mom po ku {a da za do bi je ve }i nu, a ne pret wa ma i na si qem”, ka za la je Tri van .

LDP: SNS `eli vlast, ali ne i promene Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je si no} da za pre o kret, ko ji je neo p ho dan Sr bi ji, ni je do voq no da Srp ska na pred na stran ka na uli ci iza zo ve van red ne iz bo re, ka ko bi se „do ~e pa la vla sti”.”U Evro pi, u 2011. go di ni, vlast se ne osva ja ona ko ka ko za mi {qa i `e li To mi slav Ni ko li}”, re kao je Jo va no vi} Ta nju gu, ko men ta ri {u }i na ja vu na pred wa ka da }e „blo ki ra ti Be o grad” uko li ko vla da ju }a ko a li ci ja u ro ku od dva me se ca ne is pu ni wi ho ve zah te ve. Ide je i

am bi ci je SNS, na gla sio je on, svo de se sa mo na `e qu da ta stran ka za me ni sa da {wu vlast, ali da ni {ta u ze mqi ne pro me ni.Jo va no vi} je po no vio da Sr bi ji je ste po tre ban pre o kret, ali ko ji se ne bi ogra ni ~io sa mo na iz bo re, ve} bi do veo do to ga da sle de }a vla da vo di pot pu no dru ga ~i ju po li ti ku.”Za to ni je do voq no da Ni ko li} na uli ci iza zo ve iz bo re, ka ko bi se ko na~ no do ~e pao vla sti. Na pro tiv, to bi bi la ve li ka pre pre ka ostva re wu po zi tiv nog pre o kre ta”, na veo je pred sed nik LDP.

4

ekonomija

sreda2.februar2011.

NAF TA NA BER ZA MA 100 DO LA RA I GU RA CE NE U SR BI JI

MI LU TIN MR KO WI]

Go ri vo po sku pe lo za 60 pa ra i tu ne }e sta ti

Ki ne zi `e le Ko ri dor 11 Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} na ja vio je ju ~e mo gu} nost da se u iz grad wu auto pu ta od Be o gra da ka Cr noj Go ri ukqu ~e ki ne ski in ve sti to ri, ko ji pre go va ra ju sa Cr nom Go rom o uslo vi ma grad we auto pu ta od Ba ra do Bo qa ra.

Mr ko wi} je re kao da se pre go va ra sa Tur ci ma o wi ho vom u~e {}u u grad wi auto pu ta od Be o gra da do Bo qa ra i „da bi sva ka ko bi lo pro sto ra za raz ma tra we i even tu al ne ki ne ske po nu de”. „Ako Ki ne zi pre po zna ju in te res da gra de kom ple tan auto put Bar-Be o grad, ne vi dim za {to im to ne bi omo gu }i li ako bi wi ho va po nu da bi la ni `a od tur ske, re kao je Mr ko wi}.

Na ja va da }e ce na naf te ra sti ob i sti ni la se te je po ~et kom ove ne de qe ba rel ko {tao vi {e od 100 do la ra. Na rav no, kao i uvek, ce na si ro ve naf te na svet skom tr `i {tu di rekt no se re flek tu je na ce nu de ri va ta na lo kal nim tr `i {ti ma, {to na rav no, ni je za o bi {lo ni Sr bi ju. Ta ko je od ju ~e na pum pa ma Naft ne in du stri je Sr bi je sku pqi li tar bez o lov nog ben zi na BMB 95 za 60 pa ra, a za isto to li ko po sku peo je i li tar di zel D2 go ri va. Bu du }i da se ce ne go ri va na na {em tr `i {tu sa da for mi ra ju slo bod no, iz ve sno je da }e se ce na go ri va me wa ti i na ben zin skim pum pa ma dru gih pum pa {a, uko li ko se to ve} i ni je de si lo.

A na da qe - ne ma do brih ve sti za po tro {a ~e jer }e po sve mu su de }i, go ri vo u Sr bi ji, u skla du sa ce na -

^E TVR TI PRO TEST BIV [IH ZA PO SLE NI KA ZRE WA NIN SKE TE PI HA RE

Drn da we rad ni ka „Pro le te ra” Po ~e tvr ti put su se biv {i rad ni ci zre wa nin ske In du stri je te pi ha “Pro le ter” u ste ~a ju oku pi li is pred Pa la te prav de, od no sno Pri vred nog su da u Zre wa ni nu, ka ko bi is ka za li pro test zbog spo rog ra da sud skih or ga na. Na i me, zbog jed nog par ni~ nog po stup ka, ko ji tra je ve} 12 go di na, oko 1.000 rad ni ka, od no sno po ve ri la ca ~e tvr tog ste pe na, ne mo gu na pla ti ti po tra `i va wa na ime za o sta lih za ra da jo{ iz 1999. go di ne. Je di ni pre o sta li spor je, ina ~e, vre dan

kov skom. Pro ~i tao ih je na li cu me sta, ma da je on sa wi ma upo znat od ra ni je. Obe }ao nam je da }e u sre du kon tak ti ra ti sud u Be o gra du i po ku {a ti da do bi je in for ma ci ju ka da }e bi ti re {e na `al ba u slu ~a ju par ni~ nog po stup ka ko ji tra je 12 go di na – re kao je ju ~e oku pqe nim pro te stan ti ma Ste vi ca Ku zma nov ko ji za stu pa biv {e za po sle ne u Od bo ru po ve ri la ca “Pro le te ra”.

- Ve} go di na ma svi “gric ka ju” ste ~aj nu ma su, a rad ni ci ma ni je

Je di ni gu bit ni ci Je di ni gu bit ni ci u sve mu ovo me smo mi, za to se i na la zi mo na uli ci. Jer, fir ma vi {e ne ra di, iako je no vi ve }in ski vla snik Vla di mir An to nov obe }ao da }e po kre nu ti pro iz vod wu, a ni ka ko ni da do ~e ka mo pa re ko je nam pri pa da ju. Do bi ti ni ci su ban ke jer se na {ih 130 mi li o na na la zi kod wih. Evro je bio 80 di na ra ka da smo tre ba li do bi ti no vac, a sa da je 106 – 107 di na ra – is ta kao je Ste vi ca Ku zma nov. oko 100 mi li o na di na ra. Pred u ze }e NIP iz No vog Sa da to li ki no vac po tra `u je od te pi ha re za dav no is po ru ~e ne dve ma {i ne. Mno ge pre su de su do sa da “pa da le”, a pro le tos je Pri vred ni sud iz Zre wa ni na pre su dio u ko rist zre wa nin ske fa bri ke, od no sno NIP-u je do su |e no sa mo 700.000 di na ra, uz oba ve zu da pla ti sud ske tro {ko ve od 800.000 di na ra. Me |u tim, pred u ze }e iz No vog Sa da se `a li lo, a od le tos ne ma od go vo ra iz Pri vred nog Ape la ci o nog su da u Be o gra du, ~i ja od lu ka tre ba da bu de ko na~ na i iz vr {na.

Pre da li smo na {e zah te ve ste ~aj nom su di ji Alek san dru Sto qi -

pri zna ta ka ma ta, ni ti zna ju da li }e i ka da do bi ti svoj no vac. De ce ni ja ma smo drn da li vu nu i pra vi li te pi he u “Pro le te ru”, a is pa lo je – uza lud. Za to, sa da po ru ~u je mo - do sta nam je drn da wa od stra ne pra vo su |a – re vol ti ran je Ku zma nov.

Ku zma nov je pod se tio da je pre za vr {et ka tog pro ce sa rad ni ci ma ne mo gu }e po de li ti oko 130 mi li o na di na ra, ko li ko se u ovom mo men tu na la zi na ra ~u ni ma u ban ka ma. Ta po tra `i va wa pri zna ta su na pr vom ro ~i {tu, odr `a nom 1999, ali i na dru gom od 2004. go di ne. @. Ba la ban

SMA WE WE ZA PO SLE NIH U PTT-u

Iz Po {te oti {ao 1.031 rad nik Sin di kat Jav nog pred u ze }a PTT sa o bra }a ja „Sr bi ja” sa op {tio je ju ~e da je, na osno vu sti mu la tiv nog od la ska, to pred u ze }e na pu stio 1.031 za po sle ni, a za tu na me nu je utro {e no oko 11 mi li o na evra, od no sno 1,11 mi li jar di di na ra.

Broj za po sle nih je na kra ju de cem bra pro {le go di ne, na kon sti mu la tiv nog od la ska, iz no sio 14.981 sa ten den ci jom da qeg ra sta.

dnevnik

Uko li ko se uzme u ob zir i pre sta nak rad nog od no sa po osno vu spo ra zu ma, ot ka za, jed no stra ne vo qe i od la ska u pen zi ju za po sle nog bez sti mu la tiv nog pro gra ma, mo `e se za kqu ~i ti da je u ovom pe ri o du pri mqen mo `da i ve }i broj za po sle nih u od no su na broj ko ji je na pu stio pred u ze }e po osno vu sti mu la tiv nog od la ska, na ve de no je u sa op {te wu sin di ka ta JP PTT sa o bra }a ja „Sr bi ja”.

ma naf te na ber za ma, i u na red nom pe ri o du bi ti sku pqe. Iako je te {ko re }i ko li ko bi li tar usko ro mo gao bi ti sku pqi, si gur no je da }e po ve }a we bi ti. Ipak, ne tre ba o~e ki va ti da se ce na na pu ma pa ma pro me ni isto vre me no, ni ti da ce ne bu du iste na svim pum pa ma. Na i me, od po ~et ka ove go di ne i li be ra li za ci je naft nog tr `i {ta na pum pa ma vla da pra vo {a re ni lo ce na, a iz ve sno je da se oslu {ku je {ta ra di kon ku ren ci ja. Ipak, tre ba re }i da se, u prin ci pu, ce ne li tre, od pum pe do pum pe, raz li ku ju za sve ga ne ko li ko di na ra, {to na re zer vo ar od 40 li ta ra u we ga sme {ta oko li tre go ri va vi {e.

Tre ba re }i da je za ba rel si ro ve naf te i pre ne pu ne tri go di ne, od no sno u apri lu 2008. tre ba lo iz dvo ji ti oko 100 do la ra. Ta da je li -

tar bez o lov nog ben zi na u Sr bi ji ko {tao 101,10 di na ra, di zel go ri va D2 86,50 di na ra, dok je za li tar evro di ze la tre ba lo 94,40 di na ra.

Ka da se ove ce ne pre ra ~u na ju u evrop sku va lu tu, a evro je ta da vre deo 80 di na ra, li tar bez o lov nog ben zi na ko {tao je 1,25 evra, li tar di ze la D2 1,08 evra, a evro di ze la 1,18 evra.

Za ni mqi vo je da su on da {we ce ne go ri va (u evri ma) ne ke sa da {we ce ne ve} pre sti gle, a ne ke su ni `e. Na i me, ka da se ce ne go ri va u Sr bi ji pre tri go di ne, po mno `e sa sa da {wom vred no {}u evra, od 105 di na ra, ra ~u ni ca ka `e da bi li tar bez o lov nog ben zi na tre ba lo da ko {ta 131,50 di na ra, a sa da je 119.50 di na ra. Bu du }i da je ovo go ri vo sa da jef ti ni je 12 di na ra, a ce na je ni `a i u evri ma jer je li -

tar 1,13 evra, ni je ne mo gu }e da ovo go ri vo po sku pi. [to se ti ~e di ze la D2 ve} sad po tro {a ~i u Sr bi ji pla }a ju ce nu ovog go ri va isto kao i pre tri go di ne, ali je za to ve} sad li tar evro di ze la sku pqi ne go 2008. go di ne. Na i me, li tar evro di ze la ta da je ko {tao 1,18 evra, {to po da na {wem kur su evra iz no si 123 di na ra, a li tar ovog go -

ri va ve} sad ko {ta 129 di na ra, ili 1,22 evra.

Isti ni za vo qu, na ce nu go ri va uti ~e i vi si na ak ci za, ko je su, u od no su na 2008. go di nu vi {e za naj am we de set di na ra, ta ko da ka da se sve sa be re pum pa xi je }e sva ka ko na red nih da na pi sa ti no ve ce nov ni ke i to ~i ti jo{ sku pqe go ri vo.

D. Mla |e no vi}

SA MO SU OBE ]A WA JEF TI NI JA OD BES PLAT NIH AK CI JA

Is to pi se 1.000 evra kao law ski sneg „Ga sprom” kre }e u ku po vi nu ak ci ja NIS-a od gra |a na, na ja vqu je se i po de la vred nost nih pa pi ra Aero dro ma „Ni ko la Te sla”, a sve u sve mu od pom pe zno na ja vqe nih, vred nih, bes plat nih ak ci ja is pa lo je da su ma we vred na sa mo pu sta obe }a wa.

Elem, pre tri go di ne gra |a ni ma je obe }a no da }e kroz bes plat ne ak ci je ve li kih dr `av nih kom pa ni ja do bi ti po 1.000 evra, a ka da se sa da sve sa be re is pa de da se hi qa dar ka is to pi la kao law ski sneg. Bez ob zi ra {to se tak ~e ka pro da ja i po de la „pa pi rA” glav nih adu ta to jest EPS-a i „Te le ko ma Sr bi ja” ja sno je da je 1.000 evra ne do sti `an san; a ako gra |a ni do bi ju i tri pu ta ma we od to ga bi }e uspeh s ob zir mo da je do sa da je di no si gur no da je sti glo ili }e usko ro sti }i tek ne {to vi {e od 50 evra.

Ra ~u ni ca je pro sta. Pr ve ak ci je jav nih pred u ze }a gra |a ni Sr bi je do bi li su law skog 6. ja nu a ra i to po pet ak ci ja Naft ne in du stri je Sr bi je no mi nal ne vred no sti 2.500 di na ra i 1.700 di na ra iz Pri va ti za ci o nog re gi stra, gde se sli vao no vac od pro da je dru {tve nih pred u ze }a.

Sve sa bra no to is pad ne ne gde oko 42 evra. Ka da se ovo me do da za fe bru ar na ja vqe na po de la ak ci ja be o grad skog aero dro ma „Ni ko la Te sla”, od ko jeg }e gra |a ni do bi ti po 600 di na ra, i ak ci ja Ak cij skog fon da gde sva ko me sle di po 550 di na ra ja sno

ja bi se ~ak i pri bli `i la obe }a noj hi qa dar ki evra.

Gde je za pe lo? Pa ve ro vat no u po gre {noj pro ce ni i ola ko da tim obe }a wi ma.

Hi qa dar ka je ne dav no bi la i pred met po li ti~ ko- me dij skog skan da la i su ko ba unu tar vla da ju }e ko a li ci je na re la ci ja Mla -

je da }e su ma su ma rum po de le bes plat nih ak ci ja bi ti tek pe de se tak evra.

Nar vno ovo ne }e bi ti kraj jer 4,8 mi li o na gra |a na ko ji su ste kli pra vo na bes plat ne ak ci je, treb da do bi ju i vred no sne pa -

|an Din ki} - De mo krat ka stran ka, ali i bez to ga, ~im je pro dat NIS, bi lo je ja sno da od obe }a wa ne }e bi ti ni {ta, a

Bez obzira na to {to se te ~eka podela akcija EPS-a i „Telekoma Srbija”, jasno je da je 1.000 evra nedosti`an san a ako gra|ani dobiju i tri puta mawe od toga, bi}e uspeh pi re Te le ko ma i Elek tro pri vre de Sr bi je , za ko je se pro ce wu je da }e bi ti naj vred ni je. Me |u tim, s ob zir mo ka ko smo fir me pro da va li do sa da, te {ko je ve ro va ti da }e od EPS-a ili Te le ko ma sti }i go mi la pa ra ko -

ka da je sti gla i eko nom ska kri za sve je po ~e lo da li ~i na fi ja sko.

Pre ne go {to je iz ja vio da je obe }a wa da vao zbog pred sed ni~ kih iz bo ra , Din ki} je ra ni je pe vao dru ga ~i ju pe smu jer je go -

vo rio da je kri vac svet ska eko nom ska kri za i pro da ja NIS od tri do pet pu ta ma woj ce ni. „ Pro ce ni li smo da }e port feq ak ci ja vre de ti 1.000 evra i ja sam stao iza te pro ce ne. Me |u tim, u me |u vre me nu se do go di la svet ska eko nom ska kri za, ko ja je obo ri la vred nost ak ci ja. I to ne sa mo na {ih, ve} i stra nih kom pa ni ja kao {to su „Mer ce des“, „Mi cu bi {i“... Po red to ga, pri li kom pro ce ne uzda li smo se u tri ve li ka pred u ze }a NIS, „Te le kom“ i EPS. A NIS je na kra ju pro dat po li ti~ kom po god bom od tri do pet pu ta ma woj ce ni, {to je uti ca lo na no mi nal nu vred nost. Ipak sam ube |en da }e vred nost ce log port fe qa bi ti ve li ka. Ka ko vre me bu de od mi ca lo, ta ko }e se uve }a va ti. Si gu ran sam da }e ra sti kroz vre me„ prav dao se Din ki}.

Ra sti s vre me nom ak ci je sva ka ko ho }e, a ko li ko gra |a ni de ce ni ja tre ba da sa ~e ka ju da NIS s 4.8 evra po ak ci ji po ra ste na 300 ve ra...

D. U.

31. 01. 2011.

1.332,21419

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Imlek PB, Beograd

Promena %

Cena

BELEX 15 (738,07 0,40)

Promet

19,79

1.120

203.840

Veterinarska stanica, Bogati}

7,14

750

360.000

AIK banka, Ni{

-0,15

3.894

3.488.727

Go{a monta`a, Velika Plana

6,03

3.499

223.936

Komercijalna banka, Beograd

-0,01

30.001

90.003

Privredna banka, Beograd

5,70

686

1.052.250

Energoprojekt holding, Beograd

0,31

982

1.181.792

3,95 Promena %

1.000 Cena

86.961 Promet

Agrobanka, Beograd

0,06

8.407

453.990

Imlek, Beograd

0,93

2.069

577.000

Soja protein, Be~ej

-0,20

991

2.757.271

Univerzal banka, Beograd

0,60

4.841

1.403.900

Metalac, Gorwi Milanovac

2,69

2.485

1.578.000

Privredna banka, Beograd

5,70

686

1.052.250

Putevi, U`ice Pet akcija s najve}im padom Srbolek, Beograd

-12,73

48

48.000

Energoprojekt Visokogradwa, BG

-11,89

200

4.000

Simpo, Vrawe

-11,73

444

8.880

Go{a FOM, Smederevska Palanka Poqoprivreda Novo Selo, Orom Vojvo|anskih top-pet akcija

-10,00 -10,00 Promena %

270 720 Cena

27.000 24.480 Promet

NIS, Novi Sad

0,20

489

53.254.067

Veterinarski zavod, Subotica

1,12

630

6.467.725

Soja protein, Be~ej

-0,20

991

2.757.271

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,59

3.221

989.000

Energotehnika J. Ba~ka, Novi Sad

0,00

1.656

231.840

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Tigar, Pirot

0,00

725

94.250

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,59

3.221

989.000

Meser Tehnogas, Beograd

0,76

6.650

6.683.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.009

72.081

Veterinarski zavod, Subotica

1,12

630

6.467.725

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik SA VEZ EKO NO MI STA SR BI JE

Dr `a va va ra gra |a ne i Evro pu na ote toj imo vi ni?

Mre`a za restituciju, koja zastupa vlasnike i naslednike oduzete imovine nakon Drugog svetskog rata, preda}e danas Vladi Srbije zvani~ne podatke i ~iwenice o potra`ivanoj dr`avnoj imovini koji nisu dostavqeni u upitniku Evropske komisije. Naime, kako obja{wava za na{ list koordinator Mre`e za restituciju Mile Anti}, preda}e podatke o izvr{enoj i teku}oj restituciji kao i mogu}nostima budu}e restutucije. Pored toga, isti~e Anti}, bi}e zatra`en i prijem kod premijera Vlade Srbije Mir ka Cvet ko vi }a da bi mu predali zahtev da se gra|evinsko zemqi{te u dr`avnoj svojini ne poklawa nekolicini povla{}enih pojedinica a razlog za to je najava da }e ve} u ~etvrtak Vlada Srbije izmeniti zakon o planirawu i izgradwi kako bi upravo to u~inila.

- I pre nego {to je premijer Cvetkovi} odneo popuwen upitnik upozorili smo na nedostake u pogledu restitucije ali niko nije hteo da nas ~uje. Naime, u odgovorima su skrivene izuzetno va`ne ~iwenice koje se odnose na izvr{enu teku}u restituciju a to ima ogroman zna~aj i za budu}i zakonski akt koji treba da kona~no re{i pitawe povra}aja oduzete imovine. Pored toga Vlada Srbije u svojim odgovorima nije konsultovala niti kontaktirala Republi~ku direkciju za imovinu pa je i time Evropska komisija, ali i na{a javnost, ostala uskra}ena za podatak da je za nepune dve godine preko 40 odsto od ukupnih potra`ivawa zemqi{ta

Gde na }i 2,7 go di {wa bu ye ta Sr bi je Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Ili} iznosi da je poreska uprava uradila procenu imovine koja se potra`uje i do{la do ra~una da je wena najni`a vrednost 101 milijarda evra a maksimalna 226 milijardi evra. Po wemu to jednostavno nije sprovodivo jer, kako obja{wava, kada bi se procenilo da za restituciju treba realno izdvojiti 30 milijardi od te cifre deset odsto da se vrati u naturi , to je tri milijarde, preostalih 27 bi moralo da se isplati u novcu da ne bi padale odluke u Strazburu. To zna~i da bi restitucija ko{tala oko 22 miljarde ili 2,7 godi{wih buxeta Srbije a to bi bio ogroman finanijski problem. od strane crkava i verskih zajednica uspe{no vra}eno u naturi.

To nije nimalo bezna~ajan podatak niti je iko imao pravo da ga podcewuje jer je on bitan za zakon o restituciji i na~inu na koji se ona u Srbiji mo`e re{iti. Tako|e, u odgovoru je pre}utan i podatak koliko zaista gra|ani Srbije potra`uju i koliko je to mali procenat u odnosu na dana{wu dr`avnu svojinu - obja{wava za na{ list Anti}.

DR @A VA SPRE MI LA VE ]E SUB VEN CI JE ZA ZA PO [QA VA WE

Za rad no me sto do 400.000 di na ra Poslodavci u Srbiji }e u 2011. godini od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe dobijati ve}e subvencije za zapo{qavawe radnika, u iznosu od 100.000 do 400.000 dinara po radnom mestu, izjavio je ju~e ministar ekonomije Mla |an Din ki}. „Glavni kriterijum za raspodelu subvencija za novozaposlenog je razvijenost op{tine”, rekao je Dinki} u razgovoru sa novinarima.

U nova radna mesta u prvoj i drugoj grupi, gde su razvijenije op{tine, subvencije su 100.000 dinara, a u tre}oj grupi 200.000 dinara. Za svakog novozaposlenog u ~etvroj grupi naslabije razvijenih op{tina podsticaji su 300.000 dinara za kompaniju koja zapo{qa do 10 radnika, a 400.000 dinara za vi{e od 11 radnika.

Govore}i o podeli subvencija Ministarstva ekonomije investitorima koji zapo{qavaju nove radnike, Dinki} je naveo da je

od 2006. godine na taj na~in, raspisivawem 12 javnih poziva, podsticajima u ukupnoj vrednosti 84,9 miliona evra finansi-

ran 151 projekat vrednosti 691,5 miliona evra. „Zahvaquju}i tim subvencijama zaposleno je 22.719 radnika, a prose~na vrednost podsticaja po radnom mestu je 3.413 evra”, rekao je Dinki}.

On je naglasio da je na svaki evro subvencija dr`avi kroz poreze i dipenose na plate vra}eno devet evra. Prema podacima Ministarstva ekonomije najve}i broj subvencionisanih prijekata je iz Srbije -96, zatim iz Nema~ke 13, Italije 11, Slovenije devet, Austrije, Francuske i [vajcarske po tri, Ju`ne Koreje i Velike Britanije po dva. „Investitori ne dobiju subvencije na osnovu obe}awa da }e zaposliti radnike ve} moraju da polo`e bankarske garancije koje im se uz kamatu napla}uju ako ne ispune ugovorene obaveze”, rekao je Dinki}.

Odluka Vlade da subvencijama privla~i investitore je, prema oceni Dinki}a, doprinela rastu izvoza koji je u 2010. godini bio ve}i za 24 odsto nego u 2009. godini, dok }e rast bruto doma}eg proizvoda iznositi izme|u 1,8 i dva odsto.

Dr `a va uze la Va qev sku pi va ru KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,4510

104,5420

106,9460

102,1370

Australija

dolar

1

74,8036

76,3302

78,0858

74,5746

Kanada

dolar

1

74,7655

76,2913

78,0460

74,5366

Danska

kruna

1

13,7393

14,0197

14,3422

13,6972

Norve{ka

kruna

1

12,9531

13,2174

13,5214

12,9134 11,5786

[vedska

kruna

1

11,6142

11,8512

12,1238

[vajcarska

franak

1

79,2597

80,8772

82,7374

79,0170

V. Britanija

funta

1

119,9100

122,3570

125,1710

119,5430

SAD

dolar

1

74,6347

76,1579

77,9095

74,4063

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 2. 2011. godine

Poreska uprava Srbije prihvatila je ju~e plan reorganizacije Vaqevske pivare u ste~aju ~ime je osnovni dug od 1,04 milijarde dinara pretvoren u dr`avni kapital. Na taj na~in Pivari ne preti bankrot zbog duga od dve milijarde dinara za nepla}ene poreze i akcize iz 1990-tih, koji je konvertovan u kapital dr`ave, zakqu~eno je u Privrednom sudu u Vaqevu.

Vaqevska pivara nema dugova dobavqa~ima, mese~no proizvodi 100.000 hektolitara piva, ima poziciju na tr`i{tu regiona, redovno ispla}uje plate radnicima, a dr`avi izmiruje sve ostale obaveze, navedeno je u programu reorganizacije te pivare.

On izjavu dr`avnog sekretara Ministarstva finansija Slo bo da na Ili }a da je povra}aj oduzete imovine u punoj vrednosti slom za Srbiju ocewuje kao skandaloznu a wegove procene o tome koliko ko{ta sve ono {to biv{i vlasnici i wihovi naslednici potra`uju ocewuje preterivawem i namernim pla{ewem gra|ana Srbije. Anti} tvrdi da ne stoji ni podatak koji je Ili} izneo, pozivaju}i se na grupu stru~-

5

EPS PO VE ]AO PRO IZ VOD WU

RAT PO DA CI MA O RE STI TU CI JI U SR BI JI

Pre si pa we... ni je re {e we

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan \uri~in izjavio je da se socijalni problemi ne mogu re{avati preraspodelom, odnosno tako {to }e se smawivati onima koji imaju vi{e kroz poreska optere}ewa i davati onima koji imaju mawe.

Prema wegovim re~ima, izlaz je u investicijama i to u onim oblastima u kojima Srbija ima komparativne prednosti kao {to su energetika, poqoprivreda, selektivni delovi prehrambene industrije i infrastruktura. \uri~in je istakao da ukoliko bi se, recimo, cena struje pribli`ila nivou u EU, uz re{avawe pitawa najugro`enijih slojeva stanovni{tva socijalnim kartama, dobio bi se prostor za nova ulagawa u energetiku koja bi mogla da bude najve}i impuls privrednom razvoju.

On je napomenuo da je nizak nivo ekonomske aktivnosti uzrok svih problema u Srbiji po{to se zemqa nalazi na nivou od 70 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) iz 1989. godine, koji je od 2000. godine pove}an za samo sedam do osam odsto. Tako|e, BDP po glavi stanovnika u Srbiji je oko 4.200 do 4.300 evra, {to je skoro duplo mawe nego u Hrvatskoj. \uri~in je naveo i da je odnos privatnog i javnog sektora u Srbiji nepovoqan po{to javni sektor u~estvuje sa vi{e od 40 odsto u stvarawu BDP-a. Odnos onih koji rade i doprinose BDP-u u Srbiji i onih koji koriste ta sredstva veoma je nepovoqan i neodr`iv, ukazao je on i kao ugro`ene grupe u Srbiji izdvojio nezaposlene, penzionere, stara~ka poqoprivredna doma}instva, zaposlene u sivoj ekonomiji. \uri~in je ocenio i da vr{ewe pritiska na vladu socijalnim neposlu{nostima iza kojih stoje sindikati vodi u kratkoro~nu politiku, gde vlada treba da uzme od jedne strukture dru{tva i da drugoj, {to je neodr`ivo.

sreda2.februar2011.

waka, da mawe od deset odsto oduzete imovine mo`e biti vra}eno naturalno u izvornom obliku a sve ostalo moralo bi da se plati.

Drugim re~ima to predstavqa i problem za{to se ovo pitawe restitucije odla`e jer da je situacija po Ili}evoj oceni druga~ija odnosno da se samo deset odsto mora platiti a devedeset vratiti u naturi onda ne bi bilo problema.

- Prvo dr`avni sekretar Ili}, koji bi ipak morao da {titi dr`avne interese a ne svoje li~ne, svojim nastupima vr{i pritisak na Ustavni sud Srbije jer stalno tvrdi da se restitucija ne mo`e re{iti dok ne bude doneta odluka o vra}aju imovine crkvama i verskim zajednicama.

To jednostavno nije razlog zbog ~ega je pitawe restitucije svih ovih godina skrajnuto i {to se o wemu jo{ ozbiqno ne razgovora.

Ili}ev posao je da vodi ra~una o interesu dr`ave a ne o interesima partije i povla{}enih pojedinca. Me|utim, ~ini se da on smatra da treba da radi ovo drugo a dokaz za to je da }e se ve} sutra na sednici Vlade Srbije na}i izmena i dopuna Zakona o planirawu i izgradwi kojima bi se predvidelo poklawawe velikih povr{ina gra|evinskog zemqi{ta u dr`avnoj svojini tajkunima i povla{}enim licima. Tu za dr`avnog sekretara ni{ta ne zna~e zahtevi onih 140.000 porodica koje su u zakonskom roku dostavili dokumentaciju za povr}aj oduzete imovine - ka`e Anti}.

Q. Ma le {e vi}

Pre po lo vqen uvoz stru je

Elektroprivreda Srbije je u januaru proizvela 3,6 milijardi kilovat-sati elektri~ne energije, {to je za 2,7 odsto, odnosno 94 miliona kilovat-sati vi{e od plana, saop{tila je danas ta kompanija.

Kako se navodi, proizvodwa je za 2,4 odsto ili 86 miliona kilovat-~asova ve}a nego u istom mesecu pro{le godine. Potro{wa struje je pove}ana, pa je tako u pro{lom mesecu potro{eno gotovo 3,528 milijardi kilovat-sati, odnosno jedan odsto vi{e nego {to je bilo predvi|eno elektroenergetskim bilansom, a za 0,6 odsto vi{e nego u januaru pro{le godine. Uvoz elektri~ne energije

u januaru je prepolovqen u odnosu na planirani. Kako se navodi, Elektroenergetskim bilansom u toku januara bio je planiran uvoz od 198 miliona kilovat-sati, a uvezeno je 156 miliona kWh. Ostvaren je neplanirani izvoz od 66 miliona kilovat-~asova i mo`e se re}i da je januarski uvoz struje, u odnosu na plan, prepolovqen, saop{tio je EPS.

Ve }a ka ma ta na {ted wu Hipo alpe adrija banka najavila je ju~e da }e u februaru pove}ati fiksne kamatne stope na oro~enu {tedwu u evrima na {est odsto za oro~ewa na godinu dana.

U toku meseca {tedni ulozi se mogu oro~iti i na period od ~etiri meseca, sa kamatnom stopom od pet odsto i na period od {et meseci, {to donosi kamatu od 5,5 procenata. Akcija traje do 28. februara, za sve deopozite ve}e od 100 evra, navodi se u saop{tewu.

SPO RAN IZ BOR PRED SED NI KA SPK

Bit ka za fo te qe u Srem skoj ko mo ri Sukobi koji ve} mesecima razjedaju Sremsku privrednu komoru, ne prestaju. I pored svih nastojawa da se ovaj Gordijev ~vor kona~no razmrsi, stvari u najva`nijoj privrednoj instituciji u Sremu i daqe stoje tamo gde su bile- oko nule. Dok, sa jedne strane, novoizabrani predsednik Mi lan Bo `i} brani svoje pravo na predsednikovawe Komorom, dotle neki od biv{ih kandidata za predsednika i vi{e ~lanova Upravnog odbora smatraju da novo rukovodstvo radi mimo Statuta i svih pravilnika Komore, te da je na sceni farsa, po{to se ni odluka o deprofesionalizaciji fukcije Predsednika SPK, doneta 30. septembra pro{le godine ne sprovodi na pravi na~in.

- Na skup{tini na kojoj je doneta odluka o deprofesionali-

mandat isticao 8. oktobra - isti~e Mi lan Sto ja no vi}, direktor filijale DDOR u Sremskoj Mitrovici i biv{i ~lan UO SPK. Imenovawem, od strane Dragice Kova~evi}, \or |a Bo `i }a, radni-

Po li ci ja pro ve ra va Sa druge strane, Milan Bo`i} odbija svaku kritiku i isti~e da se zapravo radi o `alu za izgubqenim pozicijama biv{ih ~lanova UO Sremske privredne komore.

- Mislimo da je preko potrebno da se na ova pitawa stavi ta~ka.

Prepucavawa koja dolaze od pojedinih sada bi{ih ~lanova UO nikome nisu potrebna. Sada je i policija upletena u ~itav slu~aj i nama to ne smeta. Neka policija radi svoj deo posla, mi }emo svoj. Sve je obavqeno po zakonu i nemamo razloga za strah. Mnoge stvari koje se nama stavqaju na teret, zapravo su delo starog Upravnog odbora odnosno Skup{tine. Ja sam uvek smatrao da sve Op{tine treba da budu zastupqene recipro~no u Komori i tako i radim. Sremska Mitrovica sada ima dva ~lana, koliko imaju i ostale O{tine, a sve do skoro je imala ~ak {est. Mi nemamo nameru da se vra}amo natrag, a ako bi i re{ili da to ~inimo, mogli bi da se pozabavimo radom na{ihi prethodnika. Ipak, vreme nam to ne dopu{ta i smislim da je jedini pravac za nas- napred. zaciji, doneta je i odluka da se za v.d predsednika Komore postavi Dra gi ca Ko va ~e vi}, koja je u to vreme bila predsednica Skup{tine. Naime, wen mandat je oro~en na mesec dana, dok se ne izabere naslednik odlaze}eg predsednika mr Vla di mi ra Mal ba {i }a, kojem je drugi po redu

ka SPK pri pazova~kom odeqewu Komore za generalnog sekretara SPK u~iwen je, kako navodi Stojanovi}, krupan prekr{aj prema Statutu Komore, s obzirom da, prema wegovim re~ima, pravo imenovawa ima samo Skup{tina.

Ve} 7. decembra, po izlasku iz v.d. stawa, Uprvani odbor SPK

tvr|uje predlog kandidata za predsednika, tako da su novi kandidati postali Dra gan Mi len ko vi} i preduzetnik iz In|ije, Mi lan Bo `i}. Sednici je prisustvovalo 10 ~lanova, kao i Dragica Kova~evi} i \or|e Bo`i}, a kao kandidat za predsednika, nakon sprovedenog glasawa, prolazi Bo`i}.

- Glasawe je bilo neregularno, tim pre {to je u to vreme Dragici Kova~evi} mandat ve} istekao, a Bo`i} je postavqen na mesto generalnog sekretara mimo nadle`nog tela, tj. Skup{tine. U kona~nom zbiru, da je sve bilo regularno, Draganu Milenkovi}u bi pripalo 6, a Bo`i}u 4 glasa. U ovakvom ‘’nere{enom stawu‘’, presudila je re~ Dragice Kova~evi}, iako je nekoliko ~lanova UO odmah reklo da ona nema pravo glasa - obja{wava Stojanovi}.

Bez obzira na prigovore, dostavqene od strane Dragana Milenkovi}, kao i pojedinih ~lanova UO, 16. decembra Skup{tina SPK iimenuje Milana Bo`i}a za predsednika Komore. U takvim okolnostima, na sednici UO odr`anoj 27. decembra u Rumi, 7 od 11 ~lanova UO dostavqaju pismeni zahtev da se upu}eni prigovori uzmu u razmatrawe. Kako navodi biv{i ~lan UO Milan Stojanovi}, novi predsednik je saop{tio da }e prigovor biti razmatrana na prvoj narednoj sednici.

- U Rumi nam je re~eno da je sednica sve~arska i da sa~ekamo. Nije nam bilo pravo, ali smo se i sa ti pomirili. Me|utim, ve} sutradan sazvana je Skup{tina SPK na kojoj je razre{en stari i izabran novi UO. Svaki predsednik ima pravo da bira qude sa kojima }e da radi, ali, pre toga, morala se ispo{tovati na{ pismeni zahtev. Pet ~lanova UO je vra}eno, a kao razlog za na{e razre{ewe, navedena je neaktivnost,, {to se, uvidom u zapisnike mo`e i proveriti - jasan je Stojanovi}. S. Lap ~e vi}

6

POQOPRivRedA

sreda2 .februar2011.

dnevnik

FARMERI UKAZUJU NA GRE[KE AGRARNE POLITIKE

Poqoprivredni buyet ne davati za socijalni mir - Sve me re pod sti ca ja pred vi |e ne Na ci o nal nim pro gra mom 2011-2013. tre ba spro vo di ti u pot pu no sti i do sled no, jer od to ga za vi si osa vre me wa va we po qo pri vred ne pro iz vod we, od no sno we na kon ku rent nost na svet skom tr `i {tu - je dan je od za kqu ~a ka sa zim skog se mi na ra far me ra ko ji je po sed mi put or ga ni zo va lo udru `e we Klub 100P Plus.

Ka da je o dr `av nim da va wi ma re~, na gla {e no je da bi tre ba lo sub ven ci o ni sa ti na bav ku ti fo na di rekt nim da va wi ma – bez kon kur sa. No vac (oko 1,5 mi li jar da di na ra) ko ji je iz dva jan za

Vodole`i do{le do grla - Kraj we je vre me da se utvr di od go vor nost za po vr {i ne pod vo dom – vo do le `i i da se do ne su me re za si stem sko re {a va we dre na `e par ce la - oce we no je na se mi na ru - Uko li ko je po qo pri vred na in spek ci ja usta no vi la {te tu od vo do le `i ve }u od 30 po sto, po qo pri vred ni ke tre ba osllo bo di ti pla }a wa za ku pa dr `av nog ze mqi {ta i vod nog do pri no sa i u op {ti na ma ko je ni su pro gla si le ele men tar nu {te tu od vo do le `i.

Uko li ko se ovaj pro blem ne re {i „po ver ti ka li„, bi }e pod ne ta tu `ba pro tiv „Vo de Voj vo di ne“ zbog od go vor no sti za svo ze mqi {te pod vo do le `i – i dr `av no i pri vat no, po ru ~i li su far me ri. sub ven ci o ni sa we na bav ke azot nih |u bri va va qa lo bi pre u sme ri ti na sub ven ci je po hek ta ru u

Promovisani prvi vitezovi meda Udru `e we me da ra “Akac” iz Mu `qe pro te klog vi ken da pro sla vi lo je ~e ti ri de ce ni je po sto ja wa. Sve ~a no sti su pri su stvo va li pred stav ni ci Sa ve za p~e lar skih udru `e wa Sr bi je i P~e lar skog sa ve za Voj vo di ne, a po se ban do ga |aj bi lo je ina u gu ri sa we vi -

te zo va p~e lar stva. Bio je to pr vi ta kav ~in me |u p~e la ri ma ovog kra ja. Za vi te zo ve p~e lar stva An tal Ho lo iz Sta re Mo ra vi ce je pro gla sio de ve to ri cu ~la no va mu `qan skog udru `e wa - Ja no {a Ba lin ta, I{tva na Tor mu, Nan do ra Tor mu, Ja no {a Kar la, Ati lu Lac ka, Vo ji sla va Ma }o {a, Mi la na Bo gu no vi }a, Pal Ko va ~a i Jo `e fa Dvo ra ka. Kan di da ti su naj pre od go vo ri ma na pi ta wa do ka za li da do bro po zna ju p~e lar stvo, a u prak ti~ nom de lu is pi ta ve za nih o~i ju mo ra li su da pre po zna ju raz ne vr ste me da. Po sle uspe {nog pre vla da va wa ovih pre pre ka, kan di da ti su po lo `i li sve ~a nu za kle tvu. Iz me |u osta log, za kle li su se da }e i ubu du }e po pu la ri zo va ti p~e lar stvo i p~e lar ske pro iz vo de.

Udru `e we “Akac” osno va no je 29. ja nu a ra 1971. go di ne sa 38 ~la no va. Da nas ovo dru {tvo bro ji 60 ~la no va ko ji se sta ra ju o pri bli `no 2.000 ko {ni ca. Mu `qan ski p~e la ri sma tra ju da je, bez ob zi ra na lo {e sta we na tr `i {tu, mo gu }e {i ri ti de lat nost, pre sve ga jer je pri ro da po da ri la Ba na tu do bre uslo ve za ba vqe we p~e lar stvom. A to su u ra ni jim vre me ni ma `i te qi ovih kra je va do bro is ko ri sti li. To me u pri log go vo re i upo red ni po da ci od pre sto ti nu go di na sa sa da {wim. Na i me, kra jem 19. ve ka u re gi o nu se pro iz vo di lo oko tri mi li o na ki lo gra ma me da, a sa da je na te ri to ri ji Voj vo di ne go di {wi pri nos oko 1,1 mi li o- na ki lo gra ma. Na rav no, uspe {nost pro iz vod we me da pre vas hod no za vi si od pri rod nih uslo va, ali i u ovim te {kim vre me ni ma mo `e bi ti is pla tiv po sao. S dru ge stra ne, po ve }a we obi ma pro iz vod we do vo di i do ve }e po tro {we me da i me dar skih pro iz vo da, {to ima po zi ti van uti caj na zdra vqe sta nov ni {tva.

Pro ble me u ra du za da ju nam p~e li we bo le sti, ali i sa mo tr `i {te na kom ima ja ko pu no ne kva li tet nog me da i fal si fi ka ta, pa mo ra mo da se bo ri mo sa ta kvom ne lo jal nom kon ku ren ci jom. Ta ko |e, iako kup ci stal no tra `e no ve ar ti kle, po put me da sa le {ni ci ma i dru gim do da ci ma, ce na na {ih pro iz vo da stag ni ra ve} ne ko li ko go di na. Uz to, pro {la go di na je bi la jed na od lo {i jih u po sled we vre me – ka zao je pred sed nik Udru `e wa me da ra “Akac” Pal Ko va~. @. Balaban

iz no su 18.000 di na ra. Re fak ci ju za di zel go ri vo tre ba lo bi po ve }a ti na 200 li ta ra po hek ta ru

za pri ja vqe ne po vr {i ne pod po vr }em u se tve noj struk tu ri, a za ra ta re 100 li ta ra.

Far me ri su raz go vra li i o li be ra li za ci ji ca ri na i efek ti ma na po qo pri vre du, te su, s ob zi rom da }e se Sr bi ja na }i u „bri sa nom pro sto ru” gde ne }e mo bi ti za {ti }e ni ca rin ma, is ta kli da je naj va `ni je da se pro me ni bu xet ska po li ti ka. To zna ~i da se pr vo mo ra in ve sti ra ti u mo der ni za ci ju po qo pri vred ne pro iz vod we, od no sno da no vac iz agrar nog bu xe ta ne tre ba tro {i ti za o~u va we so ci jal nog mi ra, ne go u teh no lo {ki na pre dak.

Je dan od za kqu ~a ka je i da svo dr `av no ze mqi {te mo ra i}i na li ci ta ci ju, te da u spro vo |e wu Za ko na o zemq{tu ne sme bi ti iz u ze ta ka, kao {to je slu ~aj sa PKB, PIK Be ~ej, „Ga ko vo”, „Alek sa [an ti}” i „Sta ni {i}0.

Uz oce nu da za da tak po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a ni je da {ti te {e }e ra ne i wi ho ve vla sni ke – mo no po li ste pro is te kli su i sta vo vi da ne tre ba ugo va ra ti pro iz vod wu {e }er ne re pe ako we na ce na ni je u pro por ci ji sa ce nom {e }e ra, te da je neo p hod no pot pu no otvo ri ti gra ni ce za uvoz i iz voz {e }er ne re pe.

S. G.

UMESTO 100.000 TONA P[ENICE, PEKARI OD ROBNIH REZERVI DOBILI SAMO 25.000 TONA

Hleb poskupeo zbog kilave intervencije dr`ave Ce na hle ba od bra {na ti pa 500 ne }e se me wa ti do 1. apri la 2011. go di ne, do ka da je na sna zi Ured ba o oba ve znoj pro iz vod wi i pro me tu hle ba! O~i to, i ova je iz ja va mi ni stra tr go vi ne Slo bo da na Mi lo sa vqe vi }a bi la pr vo a pril ska {a la jer je po lu ki lo gram ska vek na, ume sto 38 di na ra, „za ga ran to va nih” na je sen pro {le go di ne, ve} sti gla do 60-65 di na ra. To li ko, na i me, hleb ko {ta u mno gim no vo sad skim pe ka ra ma, a oni ko ji ce nu naj va `ni je nmir ni ce jo{ ni su ko ri go va li to }e u~i ni ti ovih da na jer p{e ni ca ko {ta oko 26 di na ra, bez PDV-a, a ki la bra {na je pre ma {i la 40. Po sku pe lo je i pe ci vo za 15 do 20 od sto, pa ta ko ki fle, pe re ci i |e vre ci ko {ta ju 30 di na ra, bu rek sa si rom je 100, a s me som 120 di na ra...

- Po auto ma ti zmu, lo gi~ no je da za pro ce nat po sku pqe wa osnov ne si ro vi ne, ali i ener ge na ta, do |e i do sko ka ce ne hle ba - ka `e Zo ran Pra li ca, pred sed nik Uni je pri vat nih pe ka ra Sr bi je, na gla {a va ju }i da u na red nih me sec da na po lu ki lo gram ske vek ne ve ro vat no ne }e bi ti is pod 55 di na ra, u za vi sno sti od re gi o na, me sta pro da je, ku pov ne mo }i sta nov ni {tva...

Pe ka ri, do dao je Pra li ca, ra de na gra ni ci ren ta bi li te ta, po slu ju sa gu bi ci ma. Po sku pe li su i bra {no i ener gen ti, dok je di nar osla bio. Ured ba o oba ve znoj pro iz vod wi i pro me tu hle ba od bra {na T-500 iz ok to bra pro {le go di ne, sa mo je uti ca la na od la ga we po sku pqe wa hle ba, ka `e on.

Ka da smo kod po me nu te ured be, re ci mo da je ta da pe ka ri ma obe }a na i po zajm ni ca od 100.000 to na p{e ni ce, a to hleb no `i to je tre -

ba lo da vra te u na red nih {est me se ci, sve pod uslo vom da oni ko ji do bi ju po mo} iz Rob nih re zer vi, osta ve ce ne hle ba po sta rom, od no sno od 32 do 38 di na ra. Me |u tim, ceo po sao je i{ao tra qa vo, a pri -

ren ta bil ne ce ne naj va `ni je na mir ni ce.

Di rek tor Di rek ci je za rob ne re zer ve Go ran Ta si} za na{ list je ju ~e iz ja vio da ne zna ko ji su sve pe ka ri do bi li p{e ni cu na za jam

Zamrzavawe cena pogubno Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Sti pe Lo vre ta ob ja snio je da bi za mr za va we ce na hra ne bi lo po gub no u tre nut ku iz grad we mo der ne tr `i {ne pri vre de. On je pre ci zi rao da bi u tom slu ~a ju imu} ni ji kup ci po ku po va li ve }e ko li ~i ne ro be po ni `im ce na ma, a so ci jal na po li ti ka tre ba da bu de okre nu ta pre ma si ro ma {ni ma. de voj vo |an ski pe ka ri ma hom tvr de da ni su ima li ba{ ni ka kve vaj de od to ga.

- Pe ka ri oku pqe ni u no vo sad skom udru `e wu ni su do bi li na za jam p{e ni cu iz Rob nih re zer vi, a una pred se zna lo da ona ni je na me we na svi ma i da }e „ma lim” pe ka ri ma bi ti te {ko to da ostva re ka `e za „Dnev nik” Slo bo dan Stri ~e vi} iz Uni je pe ka ra No vog Sa da uz ob ja {we we da pe ka ri ve} du go ku bu re s gu bi ci ma zbog ne -

jer je spi sak pra vi la Uni ja pe ka ra Sr bi je, s ko jom je do go va ran po sao.

Elem, po Ta si }e vim re ~i ma, iz Re zer vi je iza {la tek ~e tvr ti na od hleb nog `i ta ko je je tre ba lo da do spe u ru ke pe ka ra.

- Po vu kli su sa mo 25.000 to na p{e ni ce. To, me |u tim, ne zna ~i da pre o sta le ko li ~i ne ne }e „oti }i”.

Do go vo re no je da is po ru ka ide u tri tran {e, a uslov za do bja we p{e ni ce iz Rob nih re zer vi je bio da nam pe ka ri do sta ve obez be |e -

OPET NEMA ZBOROVAWA POQOPRIVREDNIH REKORDERA

Dr`ava oma{kom ukinula sabor u Sremu Ove go di ne ne }e bi ti tra di ci o nal nog zbo ro va wa srem skih re kor de ra u pro iz vod wi hra ne kra jem fe bru a ra, {to bi mo gao bi ti i kraj pre sti `nog tak mi ~e wa na ko jem su bi ra ni naj bo qi ra ta ri, po vr ta ri, vo }a ri, sto ~a ri... Tra di ci ji i re kor de ri ma na ko je su se ugle da li srem ski po qo pri vred ni ci, na sto je }i da im sta nu uz ra me i ta ko una pre de ov da {wu po qo pri vre du, ra ~u ne su po mri sli dr `a va i pa re.

Na i me, ka da je, usled du go va wa, pre tri go di ne dr `a va pro da la srem sko mi tro va~ ki bi o skop „Fru {ka go ra”, s wim su pro da te i pro sto ri je Za dru `nog sa ve za Sre ma, {to je, ka ko is ti ~e we gov pred sed nik Du {ko Ta di}, umno go me uti ca lo na fi nan sij sku sta bil nost unu tar sa mog Sa ve za, ko ja je, na kra ju do ve la i do uki da wa prak se sa bo ro va wa.

- Mo `da }e de lo va ti sme {no, ali je isti ni to - nas je dr `a va pro da la oma {kom, pro stom ne pa `wom. Na i me, zgra da mi tro va~ kog bi o sko pa je pro da ta usled ve li kih du go va wa. U woj, mi smo ima li svo je lo ka le od ko jih smo ostva ri va li zna tan pro fit, ko ji nam je, u kraj wem, i omo gu }a vao da or ga ni zu je mo Sa bo re. ^i tav pro blem je u to me {to mi s du go va wi ma bi o sko pa ne ma mo ni {ta jer

smo oba ve ze pre ma dr `a vi ured no iz mi ri va li, pa po tom osno vu, za nas se mo ra lo na }i dru ga ~i je re {e we - sma tra Ta di}.

Pod se ti mo, pr vi Sa bor po qo pri vred nih re kor de ra Sre ma, odr `an je pre 38 go di na. Ini ci ja -

Uz PIK „Sir mi jum”, stal ni or ga ni za tor ma ni fe sta ci je, ko ja je oku pqa la na sto ti ne pro iz vo |a ~a i vi so kih zva ni ca, bio je i Pri vred ni i za dru `ni sa vez Sre ma.

Po sled we zbo ro va we re kor de ra je odr `a no 26. fe bru a ra pro -

- Kao {to je po zna to, ni {ta se ne do bi ja za xa be, a nov ca da se or ga ni zu je mo vi {e ne ma mo. Ot ka ko smo pro da ti „u pa ke tu” s bi o sko pom, sa bo re smo or ga ni zo va li iz iz vor nih sred sta va i po mo }i, ali sa da je i to me do {ao kraj. Zbog pro da je smo tu `i li dr `a vu i u fe bru a ru nas o~e ku je su |e we. Ni smo `e le li da tu `i mo kup ca jer on u su {ti ni ni je kriv ni za {ta, ali sma tra mo da je dr `a va mo ra la da vo di ra ~u na o to me {ta ra di

vr stan po zna va lac po qo pri vre de Mi o mir Fi li po vi}, Sa bo ri su bi li ma ni fe sta ci je na ko ji ma se mo gla vi de ti pra va sli ka Sre ma.

- Tak mi ~i lo se u pro iz vod wi hra ne: p{e ni ce, ku ku ru za, {e }er ne re pe, me sa, so je, sun co kre ta, bo sta na, lu ka, pa ra daj za, mle ka, ja bu ka, gro `|a, re~ ju, svih do ba ra ko je nam po kla wa srem ska ze mqa pod se }a Fi li po vi} i do da je da je Srem Mi sir za po qo pri vre du, ali da ta ~i we ni ca bez Sa bo ra

U pomo} pritekli vojvo|anski zadrugari - Usled svih ne da }a ko je su nas za de si le, mi smo se udru `i li sa Za dru `nim sa ve zom Voj vo di ne, ko ji nas po ma `e i po dr `a va. Do go vo re no je da se na No vo sad skom Saj mu naj bo qim pro iz vo |a ~i ma, ko ji bi bi li de le gi ra ni iz svo jih stru ka ko je se tak mi ~e po Sre mu, do de le na gra de i ta ko ipak sta vi do sa zna wa da mi mi sli mo na na {u po qo pri vre du i na {e do ma }i ne - is ti ~e Du {ko Ta di}.

ti vu za do de lu na gra da naj bo qim po qo pri vred ni ci ma Srem skog okru ga po kre nuo je svo je vre me no Po q o p ri v red n o-in d u s trij s ki kom bi nat „Sir mi jum” s ci qem ne sa mo da se naj bo qi na gra de, ne go i da se uka `e na pred no sti i per spek ti ve sre ma~ ke po qo pri vre de.

{le go di ne i na we mu je u~e stvo va lo vi {e od 300 pro iz vo |a ~a iz ~i ta vog Sre ma. Ka ko is ti ~e Ta di}, taj, po sled wi Sa bor, fi nan si ran je iz iz vor nih pri ho da Sa ve za, ko ji, na `a lost, ni su do voq ni da bi se ova tra di ci ja na sta vi la i u bu du} no sti.

ka da je pro da va la bi o skop. O~e ku je mo da do bi je mo spor, ali, ka ko su kod nas su do vi spo ri, ko zna ka da }e se taj pro ces uop {te okon ~a ti - na po mi we Ta di} i do da je da }e, u slu ~a ju po zi tiv nog re {e wa spo ra, tra di ci ja sa bo ro va wa po no vo o`i ve ti.

Ka ko na po mi we glav ni i od go vor ni ured nik „Se o skog li sta” i

ko ji su pred sta vqa li do kaz da je dr `a vi sta lo do po qo pri vre de, ni je vi {e na ro ~i to vred na.

Le po ta ovih ma ni fe sta ci ja, ka ko na po mi wu oni ko ji su na wi ma u~e svo va li, le `i u mo gu} no sti da se po ka `e da srem ka rav ni ca je ste ze mqa sa ko je, „ako u je sen iz gu bi te dug me, na pro le }e po ku pi te ka put”.

S. Lap~evi}

we, od no sno ban kar ske gar nci je.

Oni ko ji su to ura di li do bi li su p{e ni cu na za jam i svi ko ji u do gled no vre me is pu ne te uslo ve mo }i }e da „po vu ku” p{e ni cu - ob ja {wa va Ta si}.

Za pr {ku ovoj po pa ri ju ~e je po no vo do dao mi ni star Mi lo sa vqe vi} ko ji se opet po zi va na ured bu, od ko je o~i to ne ma vaj de. Na gla siv {i da je za mr za va we ce ne hle ba pro tiv no po li ti ci vla de i mi ni star stva on je na kon fe ren ci ji u Vla di Sr bi je re kao da je ume sto to ga do ne se na ured ba da pro iz vo |a ~i oba ve zno mo ra ju da ima ju u po nu di 40 od sto hle ba „sa va” od bra {na T-500 ko je su do bi li iz rob nih re zer vi.

- Ured ba je li mi ti ra la i mar `u na tu vr stu hle ba na 9,14 od sto i to je po ku {aj da sa ~u va mo od re |e ne re la ci je iz me |u pri mar nih pro iz vo |a ~a, mli na ra, pe ka ra, tr go va ca i po tro {a ~a - ka zao je mi ni star pod se tiv {i da je p{e ni ca na rob noj ber zi u No vom Sa du sa da 2,5 pu ta sku pqa ne go pre go di nu da na, ka da je bi la 10 di na ra po ki lo gra mu, a sa da {wa ce na je 26 i 27 di na ra.

Mi lo sa vqe vi} je na ja vio da }e in spek ci ja kon tro li sa ti oba ve ze pe ka ra ve za ne za pro iz vod wu oba ve znih ko li ~i na hle ba „sa va”. Na kra ju is pa da da opet ni je ura |e no ni {ta da se ob u zda ju ce ne na va `ni jih na mir ni ca. A s ob zi rom na to je iz Re zer vi oti {lo sa mo 25.000 to na p{e ni ce, i da }e ve }i na pe ka ra ipak po di }i ce ne, mo `da bi pa met ni je bi lo da se ne „raz ba cu je mo” in spek to ri ma ko jih je u Sr bi ji sva ka ko pre ma lo i ima ju pre ~a po sla.

S. Glu{~evi}

Nacrt zakona o zadrugama ima falinke Sek ci ja agrar nih no vi na ra pri Dru {tvu no vi na ra Voj vo di ne oce ni la je da Na crt za ko na o za dru ga ma, ko ji je Mi ni star stvo eko nom ni je i ru ral nog raz vo ja upu ti lo na jav nu ras pra vu, ima maw ka vo sti, te je upu ti la pred lo ge za iz me nu tog tek sta.

Na gla {e no je, re ci mo, da je is kqu ~e we srod ni ka iz pra va na osni va we za dru ge ne u stav no i ne de mo krat sko, jer je za dru ga ma upra vo po treb na po ro di~ na sna ga. Pred lo `e no je i da osni va~ ki ulog ne bu de 500 evra, ka ko je pred vi |e no Na cr tom, ve} bi tre ba lo da iz no si 200 evra, jer se na ovaj na ~in omo gu }a va da bu de i vi {e osni va ~a od oba ve znih pet i da osni va~ ki ulog bu de sa mo pr va fi nan sij ska upla ta. Ta ko |e, za dru `na imo vi na ko ja do sa da ni je bi la evi den ti ra na kao ta kva, a na kon spro ve de nog upi sa po sta je za dru `na, ne mo `e se otu |i ti po ni jed nom osno vu, ni ti mo `e bi ti upo tre bqe na za pod mi re we po tra `i va wa. Uz pod se }a we da su po je di ni slu ~a je vi sa za dru `nom imo vi nom re `i ra ni, te da su spo ro vi na sta li bez po {to va wa za ko na (ka ta stri) i sa da iz za se de po sto ji atak na tu imo vi nu.

Po sto je }im tek stom ~la na 95. to se ne spre ~a va, {to ni je do bro, oce wu ju u DNV. S. G.

Bi bli o te ka ma pro tiv ko rup ci je Pre da va we „In te lek tu al na slo bo da u kri znim vre me ni ma i ulo ga bi bli o te ka u bor bi pro tiv ko rup ci je”, odr `a }e se su tra u 11.30 ~a so va, u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1.

Pre da va~ je di rek tor ka Kan ce la ri je za in te lek tu al ne slo bo de i iz vr {na di rek tor ka Fon da ci je „Freedom to Read”, Bar ba ra Xons. Pre da va we je u sklo pu

Spe ci ja li sti~ kim slu `ba ma De~ je bol ni ce no va adre sa

pro jek ta „Tran spa rent nost, do bro upra vqa we i an ti ko rup ci ja” Bi bli o te kar skog dru {tva Sr bi je, u ko jem u~e stvu je i no vo sad ska Grad ska bi bli o te ka, a ko ji se sa sto ji u spro vo |e wu ak tiv no sti ka ko bi se po di gla svest o pro ble mu ko rup ci je pro mo vi sa wem i pru `a wem slo bod nog pri stu pa in for ma ci ja ma i slo bo de iz ra `a va wa.

T. L.

Zbog ru {e wa sta re i iz grad we no ve zgra de Po li kli ni ke In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, od 15. fe bru a ra do za vr {et ka ra do va iz me {ta ju se sle de }e sub spe ci ja li sti~ ke slu `be: am bu lan ta za plu} ne bo le sti, imu no lo {ko aler go lo {ka slu `ba, neo na to lo {ka

Novosadska sreda2.februar2011.

am bu lan ta, Ga tri jev test, ne fro lo {ka am bu lan ta, ga stro en te ro lo {ka slu `ba, en do kri no lo {ka am bu lan ta, der ma to lo {ka am bu lan ta i de li mi~ no am bu lan ta za he ma to lo {ke pa ci jen te. Ove slu `be bi }e iz me {te ne na ~e tvr ti sprat Po li kli ni ke Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, kri lo C.

Za ka zi va we pre gle da }e se oba vqa ti pre ko te le fo na 4880 - 444, a rad no vre me je od 7.30 do 14.30 ~a so va.

Sve osta le slu `be }e ra di ti kao i do sa da, na is toj lo ka ci ji pri In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, Haj duk Veq ko va 10.

I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sajt u moru papira

D

o kra ja go di ne je din stve ni grad ski in ter net por tal za po tre be in ve sti to ra, jav nih pred u ze }a, grad ske upra ve i gra |a na tre ba lo bi da pro ra di. Na we mu }e se na }i li~ na kar ta gra da, do ku men ta po treb na za iz grad wu, ma pa {al te ra na ko ji ma se ta do ku men ta pre da ju, ba ze po da ta ka jav nih pred u ze }a, kao i ma pa gra da sa ko or di na ta ma svih par ce la.

Su bo ti ca ve} ima ta ko ne {to. Na tom saj tu gra |a ni mo gu da pri ja vqu ju kva ro ve na jav noj ra sve ti i ru pe na pu te vi ma. Vi di se sva ki plac, sva ka uli ca u su bo ti~ koj op {ti ni, sa sve na me na ma ze mqi {ta i iz gra |e nim ku }a ma i zgra da -

ma. O~i gled no je da ta kav si stem za i sta olak {a va po ten ci jal nim ula ga ~i ma da vi de po nu du gra da, da se upo zna ju sa pro ce du ra ma i uslo vi ma po slo va wa.

Me |u tim, ovaj sajt ne re {a va akut ni pro blem dr `av ne ad mi ni stra ci je u ce lo sti, a ti me i lo kal ne sa mo u pra ve. Po ga |a te, to je mo re pa pi ro lo gi je, za ko ju se ~i ni da sva ki po je di na~ ni do ku ment zah te va spo stve ni {al ter. Se }a mo se da je obe }a va no da }e gra |a ni sve mo }i da oba ve na jed nom {al te ru. Za sa da je je dan in ter net sajt, i mno {tvo {al te ra. Ka da se taj od nos iz jed na ~i, i in ve sti to ri i gra |a ni bi }e mno go za do voq ni ji.

S. Krsti}

O raz vo ju {tam pe u No vom Sa du Tri bi na pod na zi vom „Raz voj {tam pa nih me di ja u No vom Sa du” odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska

1. Po vod ovom do ga |a ju je obe le `a va we Da na gra da, a o raz vo ju {tam pe go vo ri }e isto ri ~a ri Ag ne{ Ozer i Bo go qub Sa vin.

A. J.

Svi ra svet ski {am pion do bo {a Kon cert „Beat the drum”, u or ga ni za ci ji Aka de mi je umet no sti i RTV No vi Sad, odr `a }e se su tra u 19 sa ti u Stu di ju M Ra di ja No vog Sa da, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Na kon ce ru u~e stvu je ~e tvo ro stru ki svet ski {am pion u ru di men tal noj teh ni ci do bo {a Xef Kvin iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, uz po dr {ku „Stankovic Percussion Ensable”, An sam bla uda raq ki Mu zi~ ke {ko le „Stan ko vi}” iz Be o gra da. Ulaz je slo bo dan.

T. L.

V remeploV

ZAPOSLENI VAN ZGRADE PETNAESTAK MINUTA NA DEBELOM MINUSU

Zgra da NIS-a va tro ga sci ma po li gon Pri p ad n i c i Va t ro g a s no spa si la~ ke bri ga de No vi Sad, va tro ga sne je di ni ce Ra fi ne ri je naf te No vi Sad, Slu `be me di cin ske po mo }i, kao i ru ko vod stvo i rad ni ci NIS - a, u~e stvo va li su ju ~e u ve `bi „Ga {e we po `a ra, spa sa va we i eva k u a c i j a na po s lov n om objek tu NIS - a. Ova ve `ba od ra |e na je u okvi ru re dov nih go di {wih ak tiv no sti Va tro ga sne bri ga de.

- Da na {wi za da tak bio je pro na la `e we i spa sa va we qu di od po `a ra ko ji je “iz bio” u bi o skop skoj sa li u zgra di. U ak ci ji je u~e stvo va lo {est vo zi la i 19 qu di, a upo tre bqe na je i plat for ma za spa sa va we oso ba ko je su se za te kle na kro vu, dok je jed na ~o vek eva ku i san iz bi o skop ske sa le re kao je {ef sme ne Va tro ga sne bri ga de Igor Adam.

Ina ~e, u 8.20 ~a so va Bri ga da je do bi la „do ja vu o po `a ru”

u zgra di NIS-a u Uli ci Na rod nog fron ta i ve o ma br zo su sti gli na li ce me sta, gde su svi za po sle ni ve} bi li iz ve de ni na po qe. Usle di la je br za in ter ven ci ja pra }e na zna ti `eq nim po gle di ma pro la -

Ve `ba ni ga {e we po `a ra, eva ku a ci ja i spa sa va we zni ka i kom {i ja iz obli `wih zgra da, ko ji o~i gled no ni su zna li o ~e mu se ra di. Ak ci ja je za v r { e n a za pet n a e s tak mi nu ta, sve je pro {lo ka ko je pla ni ra no, pa su i za po sle ni vr lo br zo do bi li do zvo lu da se vra te na rad na me sta, {to ih je po seb no ob ra do va lo po {to je na po qu bio de be li mi nus.

B. Markovi} Fo to: N. Stojanovi}

Usko ro SMS pri ja vqu je po `ar Be ne dik tan ci u No vom Sa du U ka to li~ kom sve tu mo} ni du hov ni~ ki red be ne dik ta na ca po ~eo je kra jem 1941. da stal no de lu je u No vom Sa du. Ma ti ja Leh, `up nik iz Gaj do bre, po klo nio je be ne dik tan ci ma svo ju sprat nu ku }u u Uli ci ca ra

Du {a na, u ko joj je 2. fe bru a ra 1943. osve }e na ka pe la. Ve} sle de }e go di ne je pre u re |e na u cr kvu, a u pla nu je bi la iz grad wa mo nu men tal ne ka to li~ ke ba zi li ke na pro sto ru da na {weg ho te la „Park”.

N. C.

Va tro ga sni sa vez No vog Sa da pla ni ra da uve de si stem SMS oba ve {ta va wa o po `a ri ma, za oso be sa po re me }a jem go vo ra, kao i za glu ve i na glu ve oso be, ko je ne mo gu da ko mu ni ci ra ju te le fo nom “Su gra |a ni va tro ga sce uglav nom o po `a ru oba ve {ta va ju te le fo nom, ali oso ba ma sa po re me }a jem go vo ra i glu vi ma i na glu vi ma li ci ma ta kav vid ko mu ni ka ci je ni je mo gu}. Ka ko raz go vor iz me |u de `ur nog va tro ga sca i tih qu di ne bi obez be dio po treb ne in for ma ci je, neo p hod no je iz na }i re {e we za pre va zi la `e -

we ovog pro ble ma”, ka `e se u sa op {te wu.

Da qe se na vo di da bi sa vre me na teh ni~ ka sred stva za ko mu ni ka ci ju mo gla po slu `i ti za obez be |i va we uslo va oso ba ma ko ja ima ju od re |e nih te {ko }a u ko mu ni ka ci ji te le fo nom, da iz vr {e do ja vu po `a ra, od no sno da o po `a ru oba ve ste va tro ga snu je di ni cu sms po ru kom.

Rad na ovu te mu Va tro ga sni sa vez gra da No vog Sa da i Pr vo udru `e we za eko lo gi ju i za {ti tu od dej stva va tre „Eko fa jer“ iz lo `i }e na Me |u na rod noj kon -

fe ren ci ji, ko ja se, u or ga ni za ci ji Vi so ke teh ni~ ke {ko le stru kov nih stu di ja iz No vog Sa da, odr `a va do 5. fe bru a ra na Ko pa o ni ku. “No vi Sad ima pri li ku da pr vi uve de ovaj si stem i ti me s jed ne stra ne do pri ne se ve }oj po `ar noj bez bed no sti, a sa dru ge stra ne is pu ni zah te ve ove so ci jal no ra wi ve gru pe, obez be di im ve }u si gur nost i du {ev ni mir jer im omo gu }a va da si gur no i ta~ no iz vr {e po treb ne rad we u si ta ci ja ma opa sno sti od po `a ra”, za kqu ~u je se u sa op {te wu.

Q. Na.

En gle ski folk u CK 13

Is kqu ~e wa stru je

Kon cert gru pe „The Singing Loins” odr `a va se da nas u 21 sat u pro sto ri ja ma Omla din skog cen tra CK 13 u Uli ci Voj vo de Bo jo vi }a 13. Ovaj en gle ski raw-folk i punk-folk bend, ko ji ga ji an ti tra di ci o na li sti~ kog pri stup u stva ra wu no vog en gle skog fol ka na la zi se na kra }oj tur ne ji po na {oj ze mqi. Ce na ula zni ce je 400 di na ra a kar te se mo gu ku pi ti na ula zu u klub ne po sred no pre po ~et ka kon cer ta.

A. L.

No vi Sad: od 9 do 11 ~a so va ka sar na u Uli ci voj vo de Bo jo vi }a.

Ko viq: od 8.30 do 12 ~a so va I. Ne {i na od Br. Vu kov do kra ja, od 8.30 do 13.30 ~a so va uli ce 7. ju la, od S. Pe {i }a do Voj vo |an sih bri ga da, Bran ka Ra di ~e vi }a od Par ti zan ske do kra ja i Uli ca Poq ska. Ka}: od 9 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa od cen tra pre ma Bu di sa vi. ^or ta nov ci: od 8 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ban stol.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda2.februar2011.

c m y

8

dnevnik

„PAR KING SER VIS” PO ^I WE SA RAD WU SA FIR MOM IZ ITA LI JE

No vo sad ska mu stra za par ki ra we u Pe ru |i?

Fo to: S. [u {we vi}

U MU ZE JU GRA DA NO VOG SA DA

Sta ri pla no vi tvr |a ve pred pu bli kom Rezultat istra`ivawa za starim planovima i kartama Petrovaradinske tvr|ave, koje je sproveo Istorijski arhiv grada uz podr{ku Skup{tine Novog Sada, ju~e je, nakon izlo`be u Skup{tini, predstavqen u Muzeju grada.

Na izlo`bi je prezentovano 16 kopija mapa Tvr|ave, od kraja 17 veka do sredine 19. koji su na osnovu spiska dr Rudolfa [mita iz 1932. godine prone|eni u arhivima Austrije. Planovi koje }e Novosa|ani mo}i da pogledaju u Muzeju grada prikazuju, izme|u ostalog, kako je Tvr|ava izgledala 1697. godine, zatim bitke kod Petrovaradina iz 1694. i 1716. godine, tok Dunava od Pe{te do Or{ave i od Futoga do Petrovaradina, kao i plan Tvr|ave i Novog Sada sa okolinom 1845. godine.

- Posle nekoliko godina iskazanih potreba i `eqa, uspeli smo da jedan deo arhivske gra|e koja se nalazi u Be~u snimimo,

donesemo i prika`emo ovo blago novosadskog javnosti. Namera nam je da i ostatak od oko 200 planova, koliko je utvr|ano da postoji u Dr`avnom arhivu Austrije, snimimo i u skorije vreme donesemo u Novi Sad -rekao je direktor Arhiva Bo go qub Sa vin.

Direktorka Muzeja grada Ve sna Ne deq ko vi}-An ge lov ski isti~e da je od velike va`nosti to {to je Muzej do{ao u posed ovih, za istoriju grada, vrednih planova koji predstavqaju zna~ajan doprinos stalnoj postavci „Petrovardinska tvr|ava u pro{losti“ . Izlo`bu je otvorio zamenik gradona~elnika Zo ran Man di}, a otvarawu su prisustvovali predsednik Skup{tine Alek san dar Jo va no vi}, predstavnici novosadskih ustanova i institucija, kao i gosti iz stranih delegacija koji su do{li na proslavu dana grada Novog Sada.

A. Vi da no vi}

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

Qu bav je naj bo qi lek

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i

pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwige “Qubav je najboqi lek” Ni ka Tra u ta.

Re~ izdava~a: Neverovatna pri~a o jednostavnim, malim,

ali sjajnim trenucima. Kako su dva psa nau~ila jednog veterinara {ta su nada, poniznost i svakodnevna ~uda. Helen je prona|ena napu{tena jedne ki{ne no}i na parkingu nekog restorana.

Novi vlasnici su je veoma zavoleli i taman {to se oporavila od uli~nog `ivota shvatili su da sa Helen i daqe ne{to nije u redu. Otkriven joj je tumor, a prognoza je bila lo{a.

Klio ima izuzetno krhke kosti i pati od hroni~nih preloma. Helen, Klio i wihovi vlasnici sre{}e se u ordinaciji doktora Nika Trauta, veterinara koji razume svoje pacijente. U danima koji prethode operacijama `ivotiwa dogodi}e se ~udo – dva psa }e nau~iti Nika da je qubav najboqi lek.

Ova pri~a puna saose}awa, razumevawa, qubavi, radosti i humora otkri}e vam na koji na~in su Helen i Klio su izmenile `ivote svojih vlasnika i nau~ile ih da se sa te{ko}ama uvek mo`ete izboriti – ma koliko velike i bolne one bile.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

VESTI Proslava u MZ „Prva vojvo|anska brigada” Proslava povodom dana Grada odr`a}e se ve~eras u 18 ~asova u Mesnoj zajednici “Prva vojvo|anska brigada” u ulici Narodnih heroja 5. Na proslavi }e govoriti istori~ar Ra di voj No va kov, a izvo|ewe ciklusa pesama o Novom Sadu Da mi ra Mi le {e va upotpuni}e i gitarski nastup Zo ra na Ran ~i }a.

A. L.

Iz lo `ba „The Iwano Project X” Veliku grupnu izlo`bu jubilarnog me|unarodnog umetni~kog projekta "The Iwano Project X" otvorio je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine savetnik pri ambasadi Kanade u Beogradu Ke net Su li. Izlo`ba }e

trajati do 8. februara i predstavi}e 37 umetnika iz 19 zemaqa sa tri kontinenta i 70 umetni~kih radova velikog formata na ru~no ra|enom japanskom papiru.

A. L.

Direktor "Parking servisa" Ivan Fer ko i direktor Javnog preduze}a "ERGIN" iz Peru|e Pje ro Sun ci ni, potpisali su ju~e u Gradskoj ku}i protokol o saradwi u oblasti "profesionalnog usavr{avawa i dokvalifikacije zaposlenih u javnom saobra}aju". Kako se moglo ~uti obe strane imaju zajedni~ki ciq da stvore najpogodniju klimu za razvoj i konkurentnost transportnog sistema, poboq{awe kvaliteta javnih usluga kao i wihovu dostupnost gra|anima i preduze}ima.

- Nadam se da je ovo samo po~etak dobre saradwe, u kojoj }emo pokupiti neka iskustva koja Italijani ve} imaju u saradwi sa evro fondovima i sa Evropskom unijom, a nadam se da }e na{ SMS sistem naplate parkirawa mo}i da se primeni i u Italiji. Me|utim, to ne zavisi samo od nas ve} i od tehni~kih karakteristika wihovih mobilnih operatera, pa ovo treba posmatrati samo kao po~etak saradwe - istakao je Ferko.

Prema wegovim re~ima, ovo je za sada razmena iskustava "Par-

king servisa", Peru|e i Pokrajine Umbrije. Zbog toga sada ne treba davati nikakva obe}awa i pri~ati o ugovorima, jer }e se, kako ka`e, o tome mo}i govoriti tek kada do dogovora konkretno i do|e.

- "Parking servis" ima dobro razvijen program naplate parkinga putem SMS poruka koji se pokazao vrlo interesantan za Italijane. Ova italijanska firma se bavi transportom ali su nedavno pro{irili delatnost i na parkirawe, pa smo mislili da bi bilo interesantno

da novosadska firma ponudi ne{to inostranom partneru. Italijani vrlo kvalitetno grade parkinge, a tu uslugu treba naplatiti i otuda saradwa. Za sada se ispituju mogu}nosti da sistem za`ivi, ali u svakom slu~aju postoji mogu}nost da negde na nekom od parkinga po~ne pilot program naplate parkinga SMS porukama, i ukoliko se on poka`e kao dobar nastavi}emo sa {irewem sistema - rekao je ~lan Gradskog ve}a za saobra}aj Si ni {a Bub we vi}.

B. M.

OD LU KA O NO VOM KU] NOM RE DU UVO DI STRO GO ]U

Ne mar ni ma po ye pu i 25.000 Do sada su se Novosa|ani provla~ili kada je u pitawu po{tovawe ku}nog reda u zgradama.

Ovu oblast niko nije ozbiqno shvatao, a to potkrepquje u ~iwenica da decenijama niko nije ka`wen zbog wenog nepo{tovawa. Novosa|ani su, do sada, samo opomiwani zbog glasnog pu{tawa muzike i `urki, kada je uglavnom reagovala policija.

Me|utim, ubudu}e }e se i o ovoj oblasti veoma voditi ra~una, a kako saznajemo u slu`bi za inspekcijske poslove, skup{ine stanara }e ubudu}e kontrolisati nekoliko inspekcija.

- Ovo je poprili~no slo`ena stvar, a u kontroli }e u~estvova-

ne su drakonske mandatne kazne, koje iznose od 2.000 do 25.000 dinara za one koji ga ne po{tuju.

Kazne koje zavr{e kod sudije za prekr{aje mnogo su ve}e od mandatnih. Mandatnu kaznu mo}i }e na licu mesta da naplati komunalna policija.

To konkretrno zna~i da }e od sada Novosa|ani morati da imaju plo~icu sa prezimenom na vratima, da ~iste sneg i led ispred zgrada, da po{tuju vreme odmora, da ne tresu tepih i mrvice kroz prozor, da ne su{e ve{ na terasama, odnosno lo|ama. Tako|e, zabraweno je bacawe otpadaka u ve ce {oqu, kao i uzurpacija zajedni~kih prosto-

Dre me` od 16 do 18 sa ti Po staroj odluci, vreme odmora je bilo od 15 do 17 sati, {to ne odgovara sada{wem vremenu, kad sve vi{e qudi radi do 17 sati. Zbog toga je vreme odmora po novom ku}nom redu od 16 do 18 sati, ali se ostavqa i mogu}nost svakoj zgradi da odredi i neki drugi termin. ti komunalna inspekcija, komunalna policija, gra|evinska i ekolo{ka inspekcija. Ova odluka stupa na snagu 7. februara, odnosno ~im iza|e u Slu`benom listu grada - ka`e za "Dnevnik"na~elnik uprave za inspekcijske poslove @eq ko Ra du lo vi}.

Odlukom o novom ku}nom redu u stambenim zgradama predvi|e-

rija.

Sem za stanare, predvi|ene su i kazne za organ upravqawa zgradom, a kazne su od 25.000 do 100.000 dinara. Ovo va`i za one koji u zgradi ne istaknu spisak svih stanara, brojeve telefona preduze}a koja su zadu`ena za odr`avawe (“Stan”, “Toplana”, “Vodovod”...), oni koji ne brinu

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: N. Sto ja no vi}

o odr`avawu lifta, instalacijama. Tako|e, sve zgrade }e biti u obavezi da na oglasnoj tabli u zgradi istaknu ovu novu odluku.

Stupawem novog ku}nog reda na snagu, stanari }e morati da plate kaznu i ako u hodniku zgrade dr`e stvari ili ogrev, dr`e na terasi cve}e koje nije obezbe|eno od pada ili ga zalivaju tako da voda curi na fasadu ili prolaznike. Kaznu }e platiti i oni koji cepaju drva u stanu, ru`e izgled zgrade zbog dr`awa starudija na terasi, kao i oni koji dr`e plin odnosno zapaqive materije na neodgovaraju}i na~in.

U inspekciji smatraju da }e novi ku}ni red omogu}iti la-

godniji `ivot stanarima u zgradama koji po{toju ova pravila.

- Odluka nije doneta da bi se sugra|anima napla}ivale kazne, nego da se stanari nateraju da brinu o svojoj zgradi, da ne ostavqaju sme}e ispred vrata, da ne pu{e po ulazu i u liftovima, da ~iste za sobom ukoliko ne{to rade po stanu, da ne prave buku kad joj vreme nije, kao i da po~iste hodnik za sobom kada ga zaprqaju - ka`e Radulovi}.

Stoga apeluju na gra|ane da po{tuju ku}ni red jer, kako ka`u, komunalni policajci i inspektori krenu}e u kontrole i ne}e imati sluha za razna opravdawa.

Q. Na to {e vi}

065/47-66-452

Smr znu ti na rod me re wu ne ve ru je Tek da se zna, u 12.30 sati na Novom nasequ u Ulici Mom~ila Tapavice u mom stanu je celo prepodne temperatura u stanu 18¤ stepeni, kao i do sada. Nema potrebe da „Toplana“ pove}a temperaturu samo u danu kad {aqe svoje "mera~e" da ispituju... Jer i mi imamo termometre u stanu, nismo neuki. Da li je tolika temperatura (zakonom propisana) i u Skup{tini grada, Izvr{nom ve}u? Recimo, u zgradama „Informatike“ i „Toplane“ temperatura je prili~no velika, slu`benici sede u ko{uqicama i bluzicama. Zna~i li to da se te odredbe odnose samo na one koji im pune xepove?

062/8488...

ko je para uzeto od izvo|a~a radova da bi se te zgrade prikqu~ile, kao ni gde su te pare oti{le kad nisu u podizawe i remontirawe novih i ve} postoje}ih toplana? Jo{ imaju obraza pove}avati cenu grejawa kojeg ove godine nije ni bilo. U normalnim dr`avama letele bi glave sa funkcija...

062/8488...

nara. Gradona~elnik je u pravu.

U „Toplani“ je veliki prosek plata. Ako se majstorima smawi plata za dvadeset posto, novi prosek bi mo`da zadovoqio gradona~elnika.

061/6351... * * * ^itam naslov "Lopov se skrivao u zamrziva~u" i dobih ideju gde }u ubudu}e no}iti. Ne mo`' biti 'ladnije neg u stanu. Pozdrav sa Novog naseqa!

063/520... * * * Jedinu blagodet ravnopravnosti dobile su i ose}aju one `ene koje sede po-

* * * Da li je mogu}e da niko ne shvata da je problem u mera~ima temperature koje koristi Toplana? Uredba + mera~i+ naredba Gradona~elnika = Niko nije kriv. A, da oni ipak na|u drugi narod?

063/8043... * * * Pavli~i} poslao „Toplani“ komunalnu policiju! Pa oni jo{ nijednu kaznu nisu naplatili.

062/1728...

* * * Direktor „Toplane“ ka`e kako ne zna ko }e da plati taj jedan stepen vi{e, a nije se `alio kad je bilo proletos i jesenas mnogo toplih dana!

062/263004...

* * * Logi~an zakqu~ak da je grejawe slabije jer je na postoje}e stanice prikqu~eno stotine i stotine novih zgrada i korisnika. Samo, niko ne pomiwe koli-

* * * U „Toplani“ nastavnici geografije, istorije, jezika, kelneri, imaju platu 60.000—70.000 dinara, majstori grejawa na terenu primaju platu 35.000—40.000 di-

red funkcionera ili su i same funkcionerke. Ostalim `enama }e tek da puca ki~ma. Uostalom, ko im je kriv kad su po`elele da sa Vladom zaigraju ruski rulet.

Zoran.

062/1296... * * * Dr`ava }e opet povezivati sta`, ali samo onima iz firmi koje dr`ava prodala tajkunima, a ovi stavili katanac, radnike ostavili na ulici, a za nas kod samostalniih zanatlija nema

povezivawa sta`a. Pa nije zanatlija sa tri ili ~etiri zaposlena kupio jahtu milionske vrednosti ili avion ili hotel u vreme kada se ugledni gra|ani, akademski obrazovani hrane iz kontejnera.

064/0396... * * * Neverovatno sa koliko se mr`we izgovara ime Broz i komunisti, pa za vreme wih je stvorena jaka i bogata dr`ava sa po{tenim vrednim ponosnim gra|anima. Nestankom wihovim, nestala je i dr`ava, pa sada za svo ovo zlo koje nam se doga|a krivi su oni, ali se nije moglo toliko krasti i baviti kriminalom. Na kraju i Kina je komunisti~ka zemqa i kao takva do`ivela procvat i vode}a zemqa u svetu. A mi?

062/8525... * * * Ne `elim da moje dete ide subotom u {kolu, ako su prosvetni radnici nezadovoqni platom, nek se zaposle u privatnim {kolama ili nek otvore svoje privatne .

064/5172... * * * Samo poreski obveznici nemaju nikakva prava!!!064/5172... * * * Ajde da mi preduzetnici ne upla}ujemo pazar u banke i ne pla}amo porez, pa da vidimo kakav }e standard biti.

064/5172...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

SVE ^A NA AKA DE MI JA PO VO DOM DA NA GRA DA

Po no sni na isto ri ju du gu 263 go di ne Sve ~a na aka de mi ja po vo dom 1. fe bru a ra, Da na gra da, odr `a na je si no} u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} Fe bru ar sku na gra du uru ~io je ovo go di {e wem la u re a tu no vi na ru Bo ri Oti }u.

- Ova na gra da mi je ve li ko pri zna we, naj ve }e do sa da ko je sam do bio, i bi }e mi ujed no naj ve }a mo ral na oba ve za da na sta vim jo{ bo qe ne go {to sam ra dio pro te klih se dam go di na u Pet ka za wu - re kao je Oti}.

Gra do na ~el nik Pa vli ~i} u svom je po zdrav nom go vo ru pod se tio ka ko su se ta da {wi vred ni qu di iz bo ri li za ono ~i me se i da nas po no si mo - sta tu som slo bod nog gra da, pre 263 go di ne, pri lo zi ma sa mo 4.620 tr go va ca, za na tli ja, le ka ra i dru gih.

- Ni za {ta se ni je mo gu }e iz bo ri ti pre ko no }i. Isto ri ja ne po ~i we od ju ~e,

Sve ~a na aka de mi ja u Srp skom na rod nom po zo ri {tu

Bo ra Oti} pri ma Fe bru ar sku na gra du

ni smo mi da nas ko ji vo di mo ovaj grad naj pa met ni ji, ne go tre ba gle da ti na ko ji na ~in su to qu di iz gra di li i do pri ne li, te ka ko je bi lo te {ko ste }i sta tus slo bod nog gra da - na po me nuo je Igor Pa vli ~i}.

Po sle sve ~a ne do de le na gra de i vi deo por tre ta la u re a ta, ume sto Zvon ka Bog da na, ko ji je zbog pre hla de bio spre ~en, mu zi~ ki pro gram je po ~eo or ke star Mi }e Jan ko vi }a. Da qu sve ~a nost upot pu ni li su gru p a "Ap s o l ut n o ro m an t i~ n o", SKC "Pa vel Jo zef [a fa rik", dram ski umet -

Fo to: R. Ha yi}

nik Dra gan Ko ji}, or ke star har mo ni ka AKUD "So wa Ma rin ko vi}", M[ "Isi dor Ba ji}", me {o vi ti hor KUD "Sve to zar Mar ko vi}", kla pa "Pa non" i Si ti dens stu dio.

Dan gra da se tra di ci o nal no obe le `a va ve} 13 go di na, a po red funk ci o ne ra grad ske, po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti, te jav nih, po li ti~ kih i kul tur nih li~ no sti, sve ~a no sti je pri su stvo va lo i 17 de le ga ci ja iz raz li ~i tih gra do va.

A. L.

DA NAS SA STA NAK PRED STAV NI KA GRA DA I „RA DO SNOG DE TIW STVA”

Re {e we za pu ne de~ je por ci je?

Pro blem ne sta {i ce hra ne u vr ti }i ma "Ra do snog de tiw stva" mo gao bi da nas da bu de re {en na sa stan ku na ko jem }e pri su stvo va ti pred stav ni ci Gra da i Pred {kol ske usta no ve ko ji }e bi ti odr `an da nas. ^lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} ka `e za "Dnev nik" da }e Grad ,uko li ko je to po treb no, iz dvo ji ti no vac ka ko de ca ne bi is pa {ta la.

- Ne vi dim raz log za {to do ba vqa ~i ne is po ru ~u ju na mir ni ce ovoj usta no vi, ka da su pot pi sa ni ugo vo ri o is po ru ci hra ne, a na osno vu jav nog ten de ra ko ji je ras pi sa la grad ska ko mi si ja. Wi ho va je du `nost da po

tom ugo vo ru u ko jem su ta da pre ci zi ra ne ce ne i is po ru ~u ju na mir ni ce. Sma tram da je stra {no ne hu ma no da se ova kva pre pu ca va wa ra de pre ko le |a de ce - is ti ~e Ma ka ri} i do da je da }e ovaj pro blem u naj sko ri je vre me bi ti re {en.

I di rek tor "Ra do snog de tiw stva" Bo ri slav Sa mar xi} po tvr dio je da }e da nas bi ti odr `an sa sta nak. Na da se da }e pro blem oko usta no ve bi ti re {en.

- Ve} sam do bio ne ke in for ma ci ja da je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} na lo `io da se pro blem re {i, a da nas na sa stan ku }e mo se do go va ra ti oko de ta qa - re kao je sa go vor nik.

Pod se ti mo, u pred {kol skoj usta no vi bli zu me sec da na ku bu re i hra nom, jek ka ko su nam re kli do ba vqa ~i od bi ja ju da is po ru ~e ro bu, po {to su ce ne mno gih pro iz vo da u po sled we vre me sko ~i le, pa je ova usta no va du `na da do pla ti raz li ku u ce ni. Za to de ca do bi jau ne kva li tet ni ju hra nu, a por ci je su znat no sma we ne. Vas pi ta ~i ce su nam re kle da je bi lo da na ka da ni hleb ni su do bi ja li, a ta da je na me ni ju za do ru ~ak bio korn fleks s jo gur tom, za u`i nu ku ku ruz {e }e rac, a za ru ~ak pa ra dajz ~or ba i te sto sa krom pi rom.

Q. Na.

PRED SED NIK SUP [TI NE JO VA NO VI] TRA @IO OD IN SPEK CI JE

Uklo ni ti uvre dqi ve na lep ni ce No vo po ja vqi va we na lep ni ca "Bu le var Rat ka Mla di }a" na ta bla ma sa na zi vom Uli ca @e le zni~ ka, pred sta vqa ba ha to po na {a we gru pi ce van da la, ko ji per ma nent no uni {ta va ju grad sku imo vi nu. No naj vi {e od sve ga ovo di vqa~ ko po na {a we iz vr ga va ru glu i ni po da {ta va `r tve ko je su stra da le to kom po sled weg ra ta na pro sto ri ma biv {e dr `a ve, na vo di se u do pi -

su ko ji je Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} po slao Grad skoj upra vi za in spek cij ske po slo ve.

Jo va no vi} je za tra `io da grad ske nad le `ne slu `be od mah, bez od la ga wa, uklo ne po me nu ti uvre dqiv sa dr `aj sa ta bli sa na zi vom grad skih uli ca, a ak te re ko ji su o{te ti li grad sku imo vi nu ka zne.

A. L. Fo to: B. Lu ~i}

Pre se qe na in spek ci ja Grad ska upra va za in spek cij ske po slo ve pre se qe na je iz Uli ce Ar se Te o do ro vi }a 5 u Uli cu Di mi tri ja Tu co vi }a 3.

U sa sta vu Grad ske upra ve za in spek cij ske po slo ve se na la ze se ko mu nal na in spek ci je, in spek ci ja za sa o bra }aj i pu te ve, in spek ci ja za za {ti tu `i vot ne sre di ne, gra |e vin ska in spek ci ja, ode qe we prav nih i op {tih po slo va i pri nud nih iz vr {e wa, kao i sek tor ko mu nal ne po li ci je. No ve adre se el ektron ske po {te su: dis pe cer -

@in spek ci ja.no vi sad.rs, komunalna@inspekcija.novisad.rs, nacelnik@inspekcija.novisad.rs,komunalna.policija@inspekcija.novisad.rs, gradjevinska@inspek cija.novisad.rs, saobra cajna@inspek cija.novisad.rs i ekoloska@inspek cija.novisad.rs.

Novi brojevi telefona Gradske uprave za inspekcijske poslove su 4872 -444 centrala, 4872- 403 i 4872- 404 dispe~erski centar, 4872-501telefaks i 4872-401 slu`ba obezbe|ewa objekta.

A. L.

Pro mo ci ja zbor ni ka „5. no vem bar” Pro mo ci ja zbor ni ka "5. no vem bar", iz da va~ kog pred u ze }a Via po int iz Be o gra da, odr `a }e se u pe tak u 19 ~a so va, u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. U~e stvu ju Sa va Da mja nov, Slo bo dan Vla du {i}, Vla di mir Kec ma no vi}, De jan Sto jiq ko vi} i Mar ko Kr sti}.

T. L.

Go sti gra da u Ma ti ci srp skoj Pred stav ni ci Gra da or ga ni zo va li su obi la zak Ma ti ce srp ske za ~la no ve go stu ju }ih de le ga ci ja iz gra do va, a me |u wi ma su i pred stav ni ci No ri ~a, Te mi {va ra i Pe ru |e, na vo di se u sa op {te wu iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Na jo{ jed noj ma ni fe sta ci ji po vo dom Da na gra da

go ste su do ~e ka li pred sed nik Ma ti ce srp ske aka de mik ^e do mir Po pov i ge ne ral ni se kre tar Du {an Ni ko li}. Na kon obi la ska na {e naj sta ri je kul tur ne in sti tu ci je pri sut ni ma se obra tio i za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}.

A. L.

Upra vqa we ot pa dom pod lu pom stru~ wa ka Jav na ras pra va i pre zen ta ci ja Lo kal nog pla na upra vqa wa ot pa dom za op {ti ne Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga bi }e odr `a na u po ne de qak, 7. fe bru a ra u 14 sa ti u sve ~a noj sa li Ma gi stra ta u Srem skim Kar lov ci ma. Pred stav ni ci De part ma na za in `e wer stvo `i vot ne sre di ne i za {ti te na ra du Fa kul te ta teh -

ni~ kih na u ka, ko je pred vo di pro fe sor Go ran Vu ji}, de taq no }e obra zlo `i ti sve aspek te pla na i we gov zna ~aj. U iz ra di je po red FTN-a u~e stvo va la i Me |u op {tin ska rad na gru pa za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj u Ju `no ba~ kom okru gu.

Z. Ml.

sreda2.februar2011.

9

UDRU @E WA PO TRO [A ^A ^U ]E SE JA ^E

Cr na i be la li sta za tr gov ce Ma da je na sna zi no vi Za od go va ra ti za sve {to bu de kon o za {ti ti po tro {a ~a, pla si ra no na tr `i {te. To su gra |a ni se i da qe `a le na zna ~i da tr gov ci mo ra ju da po je di ne tr gov ce ko ji su se otvo r e ~e t vo r e o~i ka d a sta vi li iz nad za ko na. Ta ko pre u zi ma ju ro bu i uslu ge za naj ~e {}e pri med be ima ju na pla sman. tr gov ce ko ji ne `e le da im Po no vom za ko nu, po tro vra te no vac ili za me ne ro {a~ u pr vih {est me se ci ne bu, u slu ~a ju ka da se ona opa ma po tre be da bi lo {ta ob ra pri li kom pra wa ili pr ja {wa va, ima pra vo da mu vog no {e wa. @a le se na kva ro ba bu de po pra vqe na u ro li tet be le teh ni ke i osta le ku (od dva do se dam da na), za teh ni~ ke ro be (fri `i de ri, me we na, ili da ras ki ne ku ma { i n e za p o p r o d a j n i pra w e ve { a, ugo vor i vra ti Su gra |a ni pri med be no t e l e v i z o r i , v ac, jer se naj ~e {}e ima ju na mo bil ni te le sma tra da je ta fo n i). Pred - tr gov ce ko ji ne `e le kav bio kad ga sed nik Na ci o je ku p io. Ova da im vra te no vac nal ne or ga ni o r g a n i z a c i j a ili za me ne za c i j e po t ro }e u na red nom lo { u ro b u {a ~ a Sr b i j e pe ri o du edu ko Go r an Pa p o va ti po tro {a vi} ka `e za "Dnev nik" da ~e, ko ji bi tre ba lo da zna ju udru `e wa vi {e ne }e "{ti da je pri do k a z i v a w u is ti ti" ni ve li ke lan ce, ni prav no sti ne kog pro iz vo da ma le pro dav ni ce, ko je ne po sa da te ret na tr gov cu, a ne {tu ju za kon. na po tro {a ~u.

- Ve o ma br zo }e mo na pra No v i za k on pred v i | a i vi ti be le i cr ne li ste tr go dra k on s ke ka z ne, od 200.000 vi na. Na be lim }e se na }i do 2 mi l i o n a di n a r a, pri oni ko ji po {tu ju kup ca, a na me r a ra d i ako se ne ozna ~ i cr n oj tr g ov c i i vla s ni c i ce n a na ra z u m qiv, ~i t ak i rad wi ko ji se sta vqa ju iz la k o uo~ q iv na ~ in, ako se nad za ko na. Na taj na ~in }e ne ozna ~ i u slu ~ a j u sni ` e mo kup ci ma da ti do zna wa wa ce n e i sta r a ce n a na ne ko je pro dav ni ce da boj ko to dvo s mi s len na ~ in ili ako ju - na vo di Pa po vi}. se ne ozna ~ i je d i n i~ n u ce n u Do da je da bi no vi za kon pret h od n o upa k o v a n e ro b e tre ba lo oset no da po pra vi na pro d aj n om me s tu i ce po lo `aj ku pa ca i iz jed na ~i nov n i k u. Ka z ne od 50.000 do ih sa pra vi ma po tro {a ~a u 200.000 di n a r a pred v i | e n e ze m qa m a Evrop s ke uni j e. su za one ko j i ma l o l et n i k u Tr gov ci sa da mo ra ju da bu du pro d a j u, slu ` e ili po k lo n e vi {e oba zri vi ka kvu ro bu du v an s ki ili al k o h ol n i na ba vqa ju i ku pu ju i na ne ki pro i z v od, ako se ne sa ~ i n i na ~ in bu d u fil t er pre m a ga r ant n i list pro iz vo |a ~i ma, jer }e oni Q. Na to {e vi}

NA SVIM PRO DAJ NIM ME STI MA GSP-a

Zah te vi za bes plat ne kar te Iz da va we bes plat nih auto bu skih ka ra ta za 2011. go di nu po ~i we 10. fe bru a ra, a va `i za ukup no 15 ka te go ri ja ko ri sni ka, ukqu ~u ju }i i No vo sa |a ne sta ri je od 65 go di na.

Ce na iz ra de ka ra ta ida qe iz no si 750 di na ra, a za raz li ku od pred hod nih go di na, sta ri ji gra| ni }e za te ve mo }i da pod n e s u na svim re d ov n im pro daj nim me sti ma GSP-a, u cen tru, kod Fu to {ke pi ja ce i na @e le zni~ koj sta ni ci, sva kim rad nim da nom od 5.30 do 19.30 sa ti, kao i na Me |u me snoj auto bu skoj stni ci i na dva no vo o tvo re na ki o ska, na Bi stri ci i kod Li man ske pi ja ce, ta ko |e rad nim da ni ma ali od 7 do 14.30 sa ti.

Po treb no je pri lo `i ti fo to g ra f i j u ve l i ~ i n e one za li~ nu kar tu, no vi jeg da tu ma i

no vac. Za do bi ja we bes plat ne kar te, kao i pret hod nih go di na, neo p hod no je da ko ri snik li~ no pod ne se zah tev, uz na po me nu da gra |a ni sa bi o me trij s kim li~ n im kar t a m a, zbog ne d o s tat k a ~i t a ~ a na osta lim pro daj nim me sti ma, to mo g u da u~i n e sa m o na {lte ri ma Me |u me sne aut bu ske sta ni ce.

Osta le ka te go ri je ko ri sni ka pra vo na po vla {}e ne kar te ostva ri va }e kao i do sa da, od no sno pre ko spi sko va udru `e wa, usta no va i in sti tu ci ja ko ji ma pri pa da ju. Ove gru pe, ta ko |e }e pod no si ti zah te ve is ku ~i vo na Me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci.

Pod s e } a m o da je va ` nost bes p lat n ih ka r a t a iz d a t ih 2010. go di ne pro du `e na do 31. mar ta.

D. B.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

sreda2.februar2011.

c m y

10

САМОДОПРИНОС У НОВОМ БЕЧЕЈУ УЗБУРКАО ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ

Референдум прошао, гласање под сумњом

Ускоро бакар на крову

НАСТАВЉА СЕ ОБНОВА ЗГРАДЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ КИКИНДА

Рокови пробијени на уштрб квалитета

КИКИНДА: Измена кровне конструкције, замена црепа и реконструкција куле на згради Скупштине општине приводи се крају. Чим временске прилике дозволе, поставиће се бакар на крову и куполама, чиме ће бити завршена прва фаза радова.Следеће недеље биће донета одлука о расписивању јавног позива за следећу фазу радова - санацију фасаде и замену столарије. Вредност ових радова је 20 милиона динара и очекивања су да се уређење зграде ове године приведе крају. Детаљно уређење зграде започето је у јулу прошле године.

- Ово је најтемељнија реконструкција зграде од њене изградње. Током реконструкције наишли смо на велике проблеме које ни пројектанти ни извођачи нису очекивали - истакао је за Радио Кикинду начелник Општинске управе Бранко Љубоја. - Ипак, квалитет радова је на завидном нивоу

и зграда је у овој фази адаптирана на најбољи могући начин. Ове моје тврдње лако су проверљиве и у Заводу за заштиту споменика Суботице од којег је добијена сагласност и чији су стручњаци надзорни орган. Реконструкција до сада урађеног вредна је 17 милиона динара, а новац је обезбеђен делом из Фонда од игара на срећу, а делом из буџета локалне самоуправе.

- Одређени рокови за завршетак радова су пробијени, а разлози су велике тешкоће и на које се наишло због дугогодишње запуштености кровне конструкције, као и инсистирање да радови буду квалитетно одрађени на уштрб рока – објашњава Љубоја. Зграда Скупштине општине Кикинде подигнута је 1894. године и једна је од најрепрезентативнијих у нашој општини. А. Ђуран

Стипендије студентима

ЧОКА: Председник чоканске општине Предраг Мијић уручио је уговоре о стипендирању редовних студената на државним факултетима са подручја општине Чока у школској 2010/11. години. Стипендију која износи 2.500 динара добило је 104 студената. М. Мр.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18­ 19,­ 21,­ 22),­ „Upo­znaj­te­ ma­le Fo­ke­ro­ve”­ (17.45,­ 19.45,­ 21.45),­ „Me­ga­um”­ (13.10),­ „Tu­ri­sta” (18.30,20.30),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Le­to­pi­si­Nar­ni­je:­Pu­to­va­we­na­mer­ni­ka­zo­re­(17.30),­„Tron”­(20.00),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti (13.15,­ 16.00),­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (14.30,16.30),”Grin­ hor­net” (22.30),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (12.30),­ „So­ci­jal­na­ mre­`a”­ (15.20),­ „Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.40),­„Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(13,­15.15),­„Di­le­ma”­(17.15,­19.30,­21.40).

Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„Tro­u­gao­ob­ma­ne”­(21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„Na­tur­ne­ji”­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te. Sce­na­ „Jo­van­ \or­|e­vi}”:­ „Kar­mi­na­ Bu­ra­na” (19.30)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­ po­stav­ka­ „Voj­vo­di­na­ od­ pa­le­o­li­ta­ do­ sre­di­na­ dva­de­se­tog­ ve­ka”, „Voj­vo­di­na­ iz­me­|u­ dva­ ra­ta”,­ „An­ti­fa­{i­sti~­ka­ bor­ba­ u­ Voj­vo­di­ni 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Na ta {a Ko va~, Da ni je la @e ga rac, Tea Duj ko vi}, Ma ri ja Ko zli na, Je le na Sto ja no vi}, Da ni je la Ro di} i Jo va na Raj ki} iz Novog Sada, San dra Du dok iz Kikinde, Ka ti ca Ko ka no vi} iz [ajka{a, An drea Kre so vi} iz Petrovi}a, Rad mi la Vu ke li} iz Jarkovca i Si mo na Ra du la {ki iz Mola, DE^AKE: Le o no ra Plavc, Da ni je la Do bro mi rov, \u li na za Re xaj, Bo ja na Ga }e {a i Ma ja Sta ni vu ko vi} iz Novog Sada, Dra ga na Do der iz Koviqa i Sta ni sla va Var xil iz Zmajeva.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Kata Petra Domazet (1932) u 10.30 ~asova, Olga Du{ana \akov (1925, urna) u 11.15, Milan Milo{a Dragojlovi} (1930) u 12.00, Mladen Alberta Mozeti} (1958) u 12.45, Dragan Qubi{e Veqkovi} (1967) u 13.30, Jelena Aleksandra Parag (1931) u 14.15, Jelica \or|a @ivanov (1935) u 15 ~asova.

Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Aleksandar Bo`idara Marki}evi}a (1927) u 13 ~asova.

НОВИ БЕЧЕЈ: Изјашњавање грађана о увођењу самодоприноса у месним заједницама Нови Бечеј, Бочар и Кумане подигло је прашину на политичкој сцени новобечејске општине. Док је локална самоуправа саопштила да су референдуми у три насељена места успели, опозиционе странке тврде да су забележене бројне неправилности које бацају сенку на цео процес. Комисија за спровођење референдума наводи да је на подручју МЗ Нови Бечеј, на четири гласачка места, укупно изашло 6.320 грађана, што износи 55,72 одсто од укупног броја житеља са правом гласа. За увођење самодоприноса изјаснило се 5.828 бирача, против је гласао 451, а 28 гласачких листића било је неважеће. У Месној заједници Бочар од 1.263 мештана, што је укупни број уписаних у бирачки списак, за самодопринос је гласала 721 особа, док су против била 82 бирача, а у МЗ Кумане гласало је њих 1.640, од укупно 2.872 са гласачким правом. За увођење самодоприноса изјаснио се 1.551 бирач, против је

ће усмерена на изградњу прилазних путева и стаза, реконструкцију водоводне и проширење канализационе мреже. Свим грађанима ће бити омогућено да прате утрошак прикупљених средстава путем локалних медија, у којима ће бити објављиван извештај о улагањима. Председник Савета МЗ Нови Бечеј Милош Лалић каже да је изгла-

Терали средњошколце да гласају?

-Бирачки спискови су недоступни чак и особи која је члан референдумске комисије а чувају их особе блиске владајућој гарнитури из редова ЛДП и ДС. Током референдума вршен је велики притисак на запослене у јавним предузећима и установама, чак и на пунолетне ученике средње школе јер је то био једини начин да владајућа гарнитура покуша да достигне сумњивих 51,38 одсто за увођење самодоприноса – тврде у СНС, СДПС и ДЗВМ. било 87 изашлих на биралишта, а само два листића су била неважећа. На овај начин грађани су се изјаснили да у МЗ Нови Бечеј самодопринос буде уведен на период од десет, а у Куману и Бочару на пет година. У 2011. години, како је најављено, средства од самодоприноса би-

савање јако важно за развој града, као и за нормално функционисање свих корисника самодоприноса.

- Новина је што је Савет Месне заједнице овог пута наменио 10 посто средстава за учешће на пројектима, што је важан предуслов за конкурисање код покрајинских, државних и међународних фондова,

telefoni

ПЕТ МИЛИОНА ОД САОБРАЋАЈНИХ КАЗНИ

Несавесни грађани пуне буџет

ВРБАС: Током 2010. године од наплаћених казни за саобраћајне прекршаје у буџет општине Врбас се слило око 5,5 милиона динара што је 30 одсто укупног износа наплаћених казни док је остатак отишао на рачун државног буџета. Према речима члана Општинског већа задуженог за саобраћај и комунално стамбене послове Александра Крунића новац прикупљен од саобраћајних казни је утрошен према плану Савета за безбедност саобраћаја.

- Један део тих средстава у висини од 1,5 милиона динара утрошен је за набавку радара који је дат на коришћење Полицијског станици у Врбасу, а поред тога средства су искоришћена за постављање лежећих полицајаца у неколико улица, као и за постављање одбојних ограда на опасним кривинама, раскрсницама и свуда где је на неки начин угрожена безбедност - рекао је Крунић. Према његовим речима постављање светлећих маркера испред пешачких прелаза у близини школа се показало као добар потез те ће се са том праксом наставити и ускоро ће таквим маркерима бити обележени сви прелази код свих школа.

- У овој години, план је да се средствима од наплаћених казни за саобраћајне прекршаје помогне Полицијској станици Врбас и Ватрогасној јединици Врбас. Намеравамо да за Полицијску станицу обезбедимо опрему за увиђајe приликом саобраћајних незгода. Такође, један део новца определићемо за набавку опреме за помоћ приликом заглављивања или оштећења у таквој мери када се повређена лица не могу извадити из возила и на тај начин помогнемо Ватрогасној јединици да што боље обављају свој посао - рекао је Крунић. Н. П.

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

како би се на тај начин обезбедила додатна средства за Нови Бечеј – поручује Лалић. Међутим, општински одбори Српске напредне странке, Демократске заједнице војвођанских Мађара и Социјалдемократске партије Србије тврде да је великом броју грађана на референдуму одузето право на слободно изјашњавање и да су прекршени готово сви важнији чланови Закона о референдуму и народној иницијативи. „Довољно говори податак да је у МЗ Нови Бечеј од 5.828 гласова ’за’, чак 2.997 грађана гласало код своје куће, а то могу учинити само болесна и непокретна лица. Поред тога, предате су 22 изјаве Новобечејаца који кажу да се гласало на улици, али и за чланове породице који нису били присутни у моменту доласка комисије”, истиче се у заједничком саопштењу Саше Максимовића (СНС), Игора Вујовића (СДПС) и Ференца Ердмана (ДЗВМ) и додаје да ће ове странке наставити правну борбу „како би се зауставио нелегално уведен намет и пронашли одговорни за незаконито поступање током и након референдума“. Ж. Балабан

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПО ВО ДОМ МЕ ЂУ НА РОД НОГ ДА НА НЕ НА СИ ЉА

Активном борбом против силеџија

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Насиље међу младима је феномен који узима све више маха. При томе, не мисли се само на насиље по улицама или стадионима, него и на вршњачко насиље, које је, на жалост че сто далеко од наших очију. Код нас још увек важи правило да се о ономе чега се стидимо не говори, а то је један од разлога због којег је насилничко понашање у Србији у порасту, речено је на трибини „Млади и (не)насиље“, коју је, поводом међународног дана ненасиља, организовао Градски одбор „Либерално демократске партије“.

- Размак између премијере филма „Шишање“, чији смо такође организатори и трибине је један дан. у том размаку на наш профил на „Фејсбуку“ је стигло на десетине претећих порука, слика, нацистичких поздрава и корачница. У већини случајева се ради о деци, о адолесцентима и то је оно што је најгоре. Ја мислим да та деца нису

sreda2.februar2011.

11

СПОРТ СКА ХА ЛА КО НАЧ НО ОТВО РЕ НА

Сад на реду базен

СРБОБРАН: Након дуготрајне реконструкције, која је подразумевала скоро потпуну обнову, спортска хала крај Основне школе „Вук Караџић“ поново је предата на употребу ученицима, спортским клубовима и грађанима Србобрана. Жеља Србобранаца да виде нови изглед хале, попунила је и последње место у гледалишту, а част да изведу први програм у обновљеном објекту припала је Културно-уметничком друштву „Стеван Владислав Каћански – Бард“, које је овом приликом обележило и своју славу – Светог Саву. Славски колач осветили су протојереј Дра го мир Три фу но вић и протонамесник Алек сеј Бла ну ша, док је халу на употребу кратким обраћањем грађанима предао председник општине Србобран Бран ко Га јин.

-Овај објекат дуго је био понос наше средине, али га је зуб времена начео и почео је да пропада. Кров је почео да прокишњава, паркет се ис-

трошио, водоводне и електро инсталације су оштећене, грејање је постало нерационално и скупо, и све то био је разлог да покрајинска и локална власт заједно, у јуну 2008. године, почну са обновом објекта Нажалост, светска економска криза и криза у нашем друштву учинили су своје, али није било ни добре воље да се посао брже заврши. Ипак, треба имати разумевања и логично је да на листи приоритета покрајинских власти буде далеко важније да се заврши аутопут, него халу у Србобрану. Свеједно, стрпљиво смо наставили да радимо и завршавамо посао по посао, поставили смо нову ПВЦ столарију, паркет, семафор, уредили свлачионице и санитарне чворове, трибине, а кров се и даље уређује. завршено је оно што је најважније за функционисање хале, како би је деца могла користити. Ипак, има још посла, треба да се заврши мала сала, ресторански део и онда ћемо с пуним правом моћи ре-

крива и да највећу одговорност сноси држава, сви нивои власти, од локалног до републичког, који у оквиру своје омладинске политике не реагују константно на овакве Отва ра ње спорт ске ха ле појаве - истакао је менаџер митроћи да имамо једну од најбољих спортских хала у вачког ЛДП- а Алек сан дар Га Војводини - рекао је Гајин. ври ло вић. Он је истакао да је отварањем велике спортске Како истиче Мар ко Ка ра џић, хале општина Србобран ушла у ред ретких опнекада секретар у Министарству штина у којој свака основна школа има своју саза људска и мањинска права, а далу за извођење наставе физичког васпитања. Ганас комесар за исту областу оквијин је искористио прилику да пред окупљеним ру ЛДП-а, борба против насиља Србобранцима саопшти да локална самоуправа води се, не само превентивно него има намеру да до краја године почне реализации путем казнених мера. ју пројекта изградње базена.

- Када они који раде по нашим Н. Пер ко вић улицама то што раде, буду коначно одговарали за своја дела, онда ћемо се моћи надати побољшању У СА РАД ЊИ СА НЕ ЗА ДО ВОЉ СТВО У КА ЊИ ШКОМ ДОО „ЛЕ ШО ТРАН С” ситуације. Овако, они око себе наНА ЦИ О НАЛ НИМ ПАР КОМ лазе моделе за насилничко понашање, моделе који им се чак нуде у ударним терминима, на телевизијама које своју гледаност и подижу управо захваљујући насиљу КАЊИЖА: Неколицина возаШарчев се у „Лешо трансу“ тиме претити, него све што се - рекао је Караџић. С. Л. ча у ДОО „Лешо транс“ у Кањижи запослио пре нешто више од два тврди и доказатаи. ИНЂИЈА: Захваљујући сајуче је исказало незадовољство месеца, а испричао је да су прет- Ако не можемо нормално АМ БА СА ДОР КА И МИ НИ СТАР О УПРА ВЉА ЊУ радњи са ЈП „Национални Паркзбог кашњења исплате личних до- ходног дана хтели да га спрече људски да причамо, онда немам ОТ ПАД НИМ ВО ДА МА Фрушка Гора“, Канцеларија за ходака, истовремено указујући и да буде у фирми када је покре- шта да кажем - рекао је власник инклузију Рома општине Инђија на друге проблеме у свакодневном нуо питање плата и услова, те да „Лешо транса“. Незадовољни су и други возачи, обезбедила је у зимским месецираду превозника који поред локал- је добио налог да вози јутарњу ма огревно дрво за најугрожениног саобраћаја на подручју кањи- линију за Београд, али да је он попут Ка ро ља Ури ја, који је огорја лица ромске националности. шке и новокнежевачке општине, то одбио. Поред актуелног ка- чен што му је у целости обустављеКако истиче координатор Канцеобавља превоз ђака, а има и стал- шњења исплате зараде, помиња- на исплата зараде, због наводно ларије Ни но слав Јо ва но вић, не линије за Нови Сад и Београд. но је и дуговање запосленима од причињене штете предузећу.

- Попуцали су неки шрафови модели и начини сарадње са ЈП И поред свега, јуче су аутобуси ка- пет личних доходака из прошле на возилу, можда сам и делимич„Национални Парк- Фрушка Гоњишког превозника саобраћали, а године. ра“ утврђени су у октобру протеепилог исказаног незадовољства СУБОТИЦА: Амбасадорка ностима загађујућих материја у кле године, када је потписан и је отказ возачу Мла де ну Шар че Аустралије Хе лен Ста дерт са де- отпадним водама којом су преципротокол којим се обезбеђује ву, који је све покренуо. легацијом посетила је Суботицу зиране дозвољене количине одребесплатно огревно дрво за Роме. У име групе незадовољних вогде је са градоначелником Са шом ђених материја које смеју да се Огревно дрво је обезбеђено са зача Шарчев у разговору са влаВу чи ни ћем и делегацијом Владе испусте у природу, као рокови до пет пунктова под управом „Насником Жол том Ра ду ло вим је наСрбије, коју је предводио мини- којих индустрија, али и комуналционалног Парка“, чиме је ствојавио да ће уколико се не обезбеди стар животне средине и простор- на предузећа морају да прилагоде рена могућност да се огревним исплата зарада до 10.фебруара, ног планирања Оли вер Ду лић рад новим стандардима и да набадрветом обезбеде Роми са териуследити обустава рада. разговарала о новим инвестиција- ве потребну технологију. торије више војвођанских оп- Хоћемо и треба да радимо, али штина. Канцеларија за инклузи- Свега 35 одсто не може газда да се богати, а ми да ју Рома, уз помоћ и сарадњу са насељених места у немамо ништа, газда да вози „меропштином Инђија отпочела је Србији покривено цедес“ од пар десетина хиљада поделу огревног дрвета још поје канализационом евра, а ми да немамо шта да једемо. четком децембра месеца прошле мрежом, а само сеМорамо да радимо и обезбедимо године. дам одсто каналиегзистенцију породицама, али и Акцију је помогло ЈКП „Комузационих вода се овоме се мора стати на пут. Неки нац“ из Инђије, које је обезбедипречишћава. Циљ који нису желели да нам се придруло раднике, затим, Центар за соје да се до 2019. же су газдини послушници. Има ко цијални рад „Дунав“ које је проценат покриведобија плату 30, 40 и 50 хиљада диобезбедило комби превоз за радно сти канализацинара да ћути, а ми више нећемо да Власник ДОО „Лешо транс“ но крив, не бежим од тога, али нике до места на ком је извршејом повећа на 65 ћутимо. Не можемо имати за плату на сеча и сакупљање огревног одсто, за шта је поминималац као спремачица, а ради Жолт Радулов најавио је да ће нисам само ја кривац. Штета је дрвета, као и радно способни требно око 890 мисе и до 15 сати на дан, па бар да и лични доходак за децембар запо- настала у децембру и одмах ми је Роми који су ишли у сакупљање лиона евра. У Срминималац хоће редовно да нам се сленима бити исплаћен наредних обустављена цела новембарска и спремање огревног дрвета. бији годишње око исплаћује - пожалио се Шарчев, дана., обећавши да ће то бити до плата. Не знам како да објасним породици, зашто сам остао без -Локална самоуправа је обез880.000 тона отпадкоји је предочио да му је због тога 10.фебруара. ма у животној средини. Амбаса- них вода из домаћинстава заврши - Тешка је ситуаицја, не знам плате - каже Ури. бедила храну и пиће за све радшто је покренуо питање исплате дорка је говорила о добрим реше- у природи – истакао је Оливер На услове рада, возни парк и нике који су учествовали у реазарада и других услова рада одмах шта друго да радим. Видите шта њима у управљању отпадним во- Дулић. лизацији овог посла. Поред тога, запрећено отказом, који је нешто је другде, не раде фирме - рекао друге проблеме пожалили су се дама примењеним у Аустралији. је Радулов, напомињући да је за Иштван Се ке реш, Сил ве стер обезбеђена су и финансијска Делегација Аустралије присукасније и уследио.

- Имамо веома повољна реше- ствовала је стручном семинару средства у износу од 48.000 за Шарчев се јавио да му је вла- пет заосталих зарада из ранијег Нађ, Ти бор Киш Пал и други. ња за управљање отпадним вода- под називом “Отпад је као буме- Два месеца нисам добио пладопремање огревног дрвета од сник саопштио да више не ради, а периода са воyачима постигнут ма и верујем да ће вам она бити ранг” који је одржан у Великој Летенке као места сакупљања, да је отказ уследио због тога што споразум, још док Шарчев није ту и то ми је највећи проблем. Раод користи и да ћемо успоставити већници Градске куће у Суботидо Марадика, где се вршило је организовао неколицину колега радио у предузећу, али о томе и дим у овој фирми четири месеца, привредну сарадњу – рекла је Хе- ци. Семинару су присустволи складиштење, а потом и до крајда искажу незадовољство, у разго- другим оптужбама и поједино- али радио сам и раније па напулен Стадерт. штао фирму такође због нередовњих корисника по Месним заученици Средње хемијске шкловору с газдом. Он је за наш лист стима није желео да говори. Министар Оливер Дулић је ис- ле “Лазар Нешић”, као и директоШто се оптужби за неисправне не исплате зарада - жали се Силједницама. Укупно је обезбеђено рекао да се на овом неће завршитакао да би ускоро требало да се ри јавних и комуналних предузеоко 30 метара кубних дрва који ти, да ће се обратити инспекцији и аутобусе и друге неправилности вестер Нађ. усвоји Уредба о граничним вред- ћа. Радулов каже да не треба никоме М. Ми тро вић су распоређени на око 15 социА. А. другим надлежним органима. јално угрожених Ромских породица - рекао је Јовановић. У ШИДСКОЈ ОП ШТИ НИ ПРО ГЛА ШЕ НИ НАЈ БО ЉИ СПОР ТИ СТИ, КЛУ БО ВИ И СПОРТ СКИ РАД НИ ЦИ Активно против Ова хуманитарна акција је шећерне болести услед временских непогода преБЕЧЕЈ: Друштво за борбу прокинута, а да није тако, како напотив шећерне болести општине Бемиње Јовановић, дрвета би свачеј, по активности уназад пар годикако било још више. С. Л. на, спада међу најагилније у земљи. Сходно таквој констатацији, анализиран је рад у минулој и утврђени приоритети за тек започету годину. проглашена је Мир ја на ШИД: У Шиду су про- Већ традиционалне манифестаглашени најбољи спортиције, по којима смо постали препоБа ту та, која ове године засти, клубови и спорт ски знатљиви у граду, су „Здрављу у сувршава свој радни век у радници за 2010. годину. срет“, коју организујемо у оквиру спортској установи „ПарИзвестилац жирија за избор обележавања Месеца борбе против тизан“. У категорији радБЕЧЕЈ: Средњошколци су Пе тар Ве и но вић, у свом шећерне болести крајем априла и ничко спортских екипа најодрадили свој део у суботу, а обраћању најбољима, рекао „Стаза здравља – БЕСТ“ у септембоља је „Догана 2000.“, основци ће данас учествовати на је да је спорт у шидској опбру. Тада се бесплатно контролише док је Основна школа традиционалном Свето савском штини толико развијен у ниво шећера у крви, висина крвног „Сремски фронт“ најбоља турниру у малом фудбалу. Укупквалитетном и квантитетпритиска и израчунава се индекс у категорији школског но седам школа, с територије беном смислу, да би нам у тотелесне масе. Минуле године смо и спорта. Плакету за органичејске општине, започеће у 10 саме позавидели и неки далеповодом Светског дана борбе прозацију спортских сусрета ти такмичење у спортској дворако развијенији градови. тив дијабетеса 29. новембра оргажена општине [ид понео ни ОСЦ „Младост“ и борити за Председница општине [ид низовали бесплатну контролу није актив жена „Вретено“ из епитет победника. На та ша Цвјет ко вић је за воа шећера у крви и полусатну Кукујеваца. За инвестиције Лане су ученици ОШ „Север ову годину обећала више шетњу. У раду нашег Друштва пау спорт ске објекте Ђуркић“ тријумфовали, а да ли средстава у буџету општине На гра ђе ни спор ти сти шид ске оп шти не жњу поклањамо едукацији не само награ|ен је Тениски клуб ће успети да одбране трофеј, зна[ид за развој спорта, а први чо- ву ко вић из Вишњићева, док је екипа у месним заједницама на СПИН из [ида и Фудбалски чланства, већ и осталих суграђана, ће се у послеподневним сатима. век општине [ид задужен за спортисткиња године рукомета- подручју општине [ид. Титулу клуб „Син|елић“ из Гибарца. превенствено деце и младих, кроз Организатор традиционалног спорт Ми ћа Сми ља нић, поздра- шица Вла ди сла ва \окић из најбоље екипе у омладинској Ове године први пут додељена је разна предавања и радионице - наСветосавског турнира је Удружевио је иницијативу и подржао све Моровића. У екипној конкурен- конкуренцији понели су пер- плакета за животно дело, а поглашава председник Друштва Ра ње за школски спорт и педагога спортисте, спорт ске клубове, цији најуспешнији су фудбалери спективни момци рукометног смртно је одликован велики фуддо слав Ива но вић. физичке културе општине Бечеј, спортске раднике да у свом несе- „Биг бул Раднички“ из [ида, клуба „Раднички“ из [ида. Нај- балски прегалац Влада Илић Паралелно с поменутим активноа локална самоуправа као покробичном залагању за развој врхун- док је Рукометни клуб „Срем- бољи омладинац је шахиста Ми - Баца из Бачинаца. За ангажовање стима, које окупе по неколико стовитељ је обезбедила пехаре за ског спорта, задрже садашње по- Моровић“ најуспешнији у жен- хај ло Ма то вић из [ида, док је у спорту у месним заједицама тина учесника, лане је нови Статут три првопласиране екипе и назиције и пре|у у још боље. друштва усклађен с Законом о удруској конкуренцији. Јесењи првак најбоља омладинка каратистки- Љуба, Гибарац и Кукујевци додеграде за најистакнутије појединжењима грађана, а и чланство је Титулу спортисте године по- Општинске лиге фудбалски клуб ња Ан|ела До браш из Бачинаца. љене су захвалнице. це: играча, стрелца и голмана. увећано за тридесетак особа. В. Ј. нео је кајакаш Не ма ња Ста ни - „Јединство“ из Љубе најбоља је За најбољег спортског радника Д. Са ви чин В. Ј.

Отказ коловођи

Дрва за угрожене Роме

Само трећина Србије има канализацију

Додељени пехари, дипломе и захвалнице

Светосавски турнир основаца

12

crna hronika

sreda2.februar2011.

Zo ran A.

Vla di mir B.

Pre drag ^.

@eq ko D.

dnevnik

Ra doj ka I.

Bo jan M.

Zo ran M.

U AKCIJI POLICIJE U ZREWANINU I NOVOM SADU LISICE ZA 15 OSOBA

Uhap {e ni sa ob ra }aj ci zbog la `i ra wa ude sa U nastavku akcije u suzbijawu korupcije, pripadnici MUP-a Srbije uhapsili su na teriotoriji Zrewanina i Novog Sada 15 osoba, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela - prevara u osigurawu, primawe i davawe mita i zloupotreba slu`benog polo`aja, saop{teno je ju~e iz MUP-a.

Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ke policije, Uprave saobra}ajne policije i Policijske uprave u Zrewaninu u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom iz Zrewanina uhapsili su slu`benike saobar}ajne policije PU Zrewanin Zo ra na M. (33), Vla di mi ra

Qu bo mir M.

B. (28), @eq ka D. (41) i Zo ra na S. (41).

Uhap{eni su i Bo jan M. (32), Zo ran A. (42), Du {ko T. (40) Pre drag ^. (48), Qu bo mir M. (39) svi iz Zrewanina , kao i Ne boj {a S. (38) iz Lazareva, Mi le N. (41) iz Boto{a, Ve se lin ka T. iz (38) iz Ka}a, Ran ko P. (39) iz Banatskog Despotovca.

Slobode su li{eni i policijski slu`benik MUP-a Srbije, Odred `andarmerije u Novom Sadu Dar ko P. (28) i medicinska sestra op{te bolnice „\or|e Joanovi}” u Zrewaninu Ra doj ka I. (49) iz Aradca, a krivi~nom prijavom bi}e

Mi le N.

Ran ko P.

obuhva}en i Jo van S. (28) iz Zrewanina koji je u bekstvu.

Osumwi~eni su, u periodu od 2009. do 2011. godine, na podru~ju Zrewanina i Novog Sada, vi{e puta po prethodnom dogovoru namerno izazivali saobra}ajne nezgode, pronalaziv{i u~esnike istih, za {ta su im davali po 100 evra, nakon ~ega su prijavqivali la`ne telesne povrede, kako bi naplatili nematerijalnu {tetu od osiguravaju}ih ku}a, a dobijen novac od isplate {teta delili izme|u sebe.

Policijskim slu`benicima su pla}ali 1.000 evra za izvr{ene uvi|aje i napravqene zapisnike o saobra}ajnim ne-

Zo ran S.

PRESUDA ^ETVORO^LANOJ ZREWANINSKOJ GRUPINARKO DILERA

Pak eti }i he ro i na skri va ni u va gi ni Prvostepenom presudom zrewaninskog Vi{eg suda krivima su ogla{eni Ol ga Ni ko li} (57), Bra ni slav Ni ko li} (32), Ta wa Ni ko li} (36) i De mir [a ho vi} (34), svo ~etvoro iz Zrewanina, po{to je utvr|eno da su po~inili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga.

Tawa Nikoli} je osu|ena i zbog omogu}avawa u`ivawa narkotika.

Sud je Olgi Nikoli} i Branislavu Nikoli}u izrekao zatvorsku kaznu u trajawu od po sedam godina, Tawa Nikoli} je osu|ena na jedinstvenu kaznu od {est godina i pet meseci,

dok }e Demir [ahovi} iza re{etaka, ukoliko presuda postane pravosna`na, provesti {est godina.

Kako je navedeno u obrazlo`ewu, wih ~etvoro su od marta 2009. do 16. februara 2010. godine u Zrewaninu prodavali heroin, koji je Olga prethodno nabavqala u Beogradu od osobe zvane Sr|an. Drogu su zrewaninskim narkomanima prodavali po ceni od 500 dinara za 0,25 grama i 1.000 dinara za 0,50 grama.

Policija je 12. januara pro{le godine, oko 23,40 ~asova, prilikom pretresa, kod [ahovi}a prona{la 0,05 grama heroina, kao i sedam tableta ko-

je se nalaze na listi opojnih droga. Tako|e, 16. februara, prilikom pretresa Olge i wenog stana, pripadnici policije otkrili su heroin, i ta na pomalo neobi~nom mestu. Naime, Olga je u zrewaninskoj Op{toj bolnici “Dr \or|e Joanovi}” podvrgnuta ginekolo{kom pregledu, pa su lekari u wenoj vagini na{li paketi} od gume, u kome su se nalazila tri mawa pakovawa heroina, ukupne te`ine 14,11 grama!

Sem di lo va wa nar ko ti ka, Tawi Nikoli} se na teret stavqalo i da je januara 2010. godine dala N. I. heroin na kori{}ewe. @. B.

JU^E NIJE NASTAVQEN PROCES KATARINI REBRA^I

Su |e we od lo `e no za 1. mart Su|ewe vlasnici dobrotvornog fonda za prevenciju raka dojke Ka ta ri ni Re bra ~i i wenim saradnicama, optu`enim za protivpravno prisvajawe 37 miliona dinara iz tog fonda, koje je trebalo ju~e da bude odr`ano u Vi{em sudu u Beogradu, odlo`eno je za 1. mart, rekla je Tanjugu portparol tog suda Du {i ca Ri sti}.

Rebra~a, wena majka San dri n a Bo g u n o v i}, Sla | a n a Mi r o n i j a i Mir j a n a Hri sti} u sud }e do}i slobodno, po {to im je 15. no vem bra Ka ta ri na Re bra ~a pro{le godine ukinut pritvor u kome su provele sedam meseci posle hap{ewa. One su optu`ene za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja za koje im preti kazna do 12 godina zatvora.

Terete se da su, od marta 2006. do aprila 2010, protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, koje su na

ra~une Dobrotvornog fonda „Katarina Rebra~a” uplatili donatori radi edukacije i informisawa `ena o prevenciji raka dojke, uglavnom, preko uplatnica „Infostana”.

Vlasnica Fonda „Katarina Rebra~a” na po~etku su|ewa je negirala krivicu, navode}i da nije istina da je nov~ana sredstva Fonda koristila za li~ne potrebe i za svoje hap{ewe optu`ila je direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Ne na da Bo ro je vi }a koji je, tako|e, pritvoren i procesuiran u julu 2010.

Rebra~a je fond osnovala u maju 2006, a wegove aktivnosti su zapo~ete u septembru te godine i za kratko vreme je postigao sve svoje kratkoro~ne ciqeve, navedeno je na sajtu ove nevladine organizacije. Osnovni ciq osnivawa tog fonda je borba protiv raka dojke u Srbiji.

zgodama, a medicinskoj radnici je u vi{e navrata pla}ano po 100 evra da pribavi potrebnu medicinsku dokumentaciju. Osumwi~eni su na ovaj na~in pribavili sebi imovinsku korist u iznosu vi{e od 200.000 evra, a na {tetu osiguravaju}ih ku}a „Dunav”, „DDOR „, „Delta |enerali „, „Milenijum”, „AS „, „Takovo”, „Unika” i „AMS osigurawe”.

Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu u zakonskom roku, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu, a policija }e nastaviti rad na rasvetqavawu svih okolnosti na ovom slu~aju, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

Ne boj {a S.

Ve se lin ka T.

Dar ko P.

Du {ko T.

ZBOG NIZA KRIVI^NIH DELA U ZREWANINU OSU\ENI IVICA PETROVI] IZ KIKINDE I ANDER @OLT IZ SENTE

Pri si qa vao ma lo let ni cu na van bra~ nu ve zu Ivi ca Pe tro vi} (30) iz Kikinde osu|en je u zrewaninskom Vi{em sudu na jedinstvenu kaznu zatvora od {est godina, dok je An de ru @ol tu (26) iz Sente istom presudom izre~ena kazna od dve i po godine zatvora. U prvostepenom postupku dokazano je da je Petrovi} po~inio krivi~na dela vanbra~ne zajednice s maloletnicom, te{ke kra|e, razbojni{tva u poku{aju, nedozvoqenog dr`awa i no{ewa vatrenog oru`ja, ugro`avawa sigurnosti, prinude i falsifikovawa isprave u produ`ewu, dok se @olt teretio za krivi~no delo kra|e u podstrekivawu i razbojni{tva u poku{aju.

Tokom sudskog postupka ustanovqeno je da je Petrovi} od jula 2008. godine `iveo u vanbra~noj zajednici s maloletnom N. D. koja je u to vreme imala 15 godina, i to najpre kod wegovih roditeqa u Tordi, a nakon toga u Sajanu, kod devoj~icine rodbine, te u iznajmqenom stanu, sve do decembra 2009, kada je Ivica prekinuo ovu zakonom zabrawenu vezu.

Nadaqe, @olt je neutvr|enog dana aprila 2010. godine Petrovi}u predlo`io da po~ine raz-

bojni{tvo, a da ovaj prethodno od Anderovog zeta Bo ri vo ja M. iz Sente ukrade pi{toq. Prilikom boravka u ku}i o{te}enog, Petrovi} je u{ao u spava}u sobu i kqu~em koji je na{ao u ormanu otvorio sef iz kog je uzeo pi{toq “crvena zastava”, kalibra 9 milimetara, i zlatan prsten, ukupne vrednosti 20.000 dinara.

Osu|eni tandem se, kako se daqe navodi u presudi, 22. aprila, u ve~erwim satima, taksi vozilom iz Sente zaputio ka Kikindi, a Petrovi} je tom prilikom sa sobom poneo ukradeni pi{toq. Kada su do{li do Sajana, Ivica je do{ao do ku}e u Ulici Ive Lole Ribara 4, da potra`i N. D. s kojom je ranije raskinuo vanbra~nu zajednicu. Ispred ku}e je zatekao Ma rin ka I. pa mu se obratio re~ima: “[ta ti tra`i{ kod moje `ene?”, posle ~ega je i fizi~ki nasrnuo na wega, udariv{i ga pesnicom u glavu.

Iz pojasa je izvadio pi{toq i uperio ga u ~elo Marinka I, zapretiv{i mu da }e se vratiti ako slu~aj prijavi policiji. Posle ovog incidenta, Petrovi} i @olt su oti{li do Ulice Egete Jo`e{a, ispred ku}e broj 7, gde je Ivica ponovo naleteo na Marin-

ka. Uhvatio ga je za ruku i uveo u ku}u, a onda ga vi{e puta udario po glavi. Opet je potegao pi{toq, prislonio ga o{te}enom na ~elo i pretio da }e ga ubiti.

Kada je osu|eni dvojac automobilom do{ao do Ulice Petefi [andora bb, Ivica je tamo sreo N. D. i vi{e puta ju je udario pesnicom po glavi i telu.

Napadnuta devojka je pala. Petrovi} ju je pozvao da po|e s wim, {to je ona odbila, pa je ovaj iz pojasa izvadio vatreno oru`je, uperio ga u wu i zapretio da }e je li{iti `ivota ako ga ne poslu{a. Tada ju je uhvatio za kosu, izveo iz ku}e i smestio na zadwe sedi{te taksi vozila kojim su oti{li do wenog iznajmqenog stana u Sajanu.

Kada je odatle uzeo svoje stvari, sa @oltom je oti{ao u Kikindu, do trgovine “Jasmin”.

Stavili su “fantomke” na glave, a Petrovi} je uperio pi{toq u prodava~icu S. \. dok je @olt pazio da neko ne nai|e.

Kada je trgovkiwa poku{ala Petrovi}u da skine “fantomku” s glave ovaj joj je zavrnuo ruku na le|a, nakon ~ega su obojica pobegla s lica mesta bez ikakvog plena. @. Balaban

PRITVOREN OSUMWI^ENI MLADI] IZ SREMSKE MITROVICE

Auto- di za li com po gla vi Operativnim radom policije identifikovan je Bo jan B. J. (21) iz Sremske Mitrovice koji se terti da je pre nekoliko dana, oko 22 sata, na tzv. Rusinskom grobqu, vi{e puta udario auto-dizalicom Mi la na J. (18) u predelu tela i glave i naneo mu te{ku telesnu povredu opasnu po `ivot. Ozle|eni je hospitaliziran je u Urgentnom centru u

Beogradu, a osumwi~enom je nakon li{ewa slobode odre|ena mera zadr`avawa.

Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ka telesna povreda, Bojan B. J. priveden je istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici koji mu je odredio pritvor do mesec dana.

S. L.

crna hronika

dnevnik

sreda2.фебрuar2011.

13

NAKON [TO JE ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA „SRBIJAGASA” RADOSAV VUJA^I] OKRIVQEN ZA KOBNU SAOBRA]AJKU NA KAMEWARU

Mo gu} spo ra zum tu `i la {tva i od bra ne Glav ni pre tres za ka zan za da n as pro t iv No v o s a | a n i n a Ra do sa va Vu ja ~i }a (59), okri vqe nog za iza zi va we sa o bra }aj ne ne sre }e u ko joj je 22. av gu sta pro {le go di ne na na se qu Ka me war po gi nuo pe ta ne sto go di {wi Mi lan Lu to vac, ne }e se od ra `a ti zbog eve nu a tal nog skla pa wa spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce , ka za la je ju ~e za "Dnev nik" port p a r ol no v o s ad s kog Vi -

{eg su da su di ja Svetlana Tomi}-Joki}.

Tu `i lac i bra ni lac tra `i li su od la ga we, {ta }e bi ti s tim slu ~a jem ve ro vat no }e se zna ti naj vi {e za 15 da na, sa zna je mo u Su du. Od bra na je tu `i l a { tvu pred l o ` i l a da okri v qe n i pri z na kri v i c u, pa ako stra ni ke o to me za kqu ~e spo ra zum, oba ve sti }e Sud. Ova kav spo ra zum ne zna ~i da je za vr {en sud ski po stu pak,

jer }e se o we mu iz ja sni ti sud sko ve }e, pa je mo gu }e da se su |e we uobi ~a je no od vi ja.

Pod s e } a m o, ova ne s re } a pri vu kla je pa `wu jav no sti i zbog to ga {to je osum wi ~e ni, ina ~e, za me nik ge ne ral nog di rek to ra JP "Sr bi ja gas", po na v o d i m a kri v i~ n e pri j a v e imao ve li ku ko li ~i nu al ko ho la u kr vi (naj ma we1,9 pro mi la) kad je "audi jem A4" vo ze }i ne do zvo qe nom br zi nom

oko 23 sa ta u Po du nav skoj uli ci na le teo na ma li {a na ko ji je vo zio bi cikl i tom pri li kom na li cu me sta pre mi nuo.

U is tra zi je Vu ja ~i} iz ja vio da ni je vi deo de ~a ka ko ji je vo zio neo sve tqen dvo to~ ka{, ob ja vi li su ne ki me di ji.

Okri v qe n i je pod v rg n ut psi hi ja trij skom ve {ta ~e wu i ura |e no je ve {ta ~e we stru~ wa ka sa o bra }aj ne stru ke.

M. V.

Ra do sav Vu ja ~i}

NASTAVQEN PROCES BIV[IM ^ELNICIMA „CRVENE ZVEZDE” I MENAYERU RANKU STOJI]U

Okri vqe ni ma uru ~e na re {e wa o blo ka di imo vi ne Dru gi dan su |e wa ko je je pred Vi {im su dom u Be o gra du u po ne de qak po ~e lo biv {im funk ci o ne Ku }a u ko joj je iz bi la tu ~a Fo to: R. Ha yi} ri ma „FK Cr ve na zve zda“ Draganu Xaji}u, Vladimiru Cvetkovi}u NA NOVOSADSKOM TELEPU i Milo{u Marinkovi}u, te fud bal skom me na xe ru Ranku Stoji}u, po op tu `bi za na vod nu zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s po jed nim tran sfe ri ma fud ba le ra, obe le `i lo je Vi {e tu `i la {tvo, pod no se }i zah tev za pri vre me no U no }i iz me |u po ne deq ka i (1973) ko jeg je po sle sva |e pre od u zi ma we imo vi ne okri vqe nih. utor ka pro na |en je tri de set sed tu klo vi {e oso ba i za tim ga do Ne ka da {i fud ba ler, ko ji je ka mo go di {wi No vo sa |a nin s te pre mi lo do Ur gent nog cen tra ri je ru na sta vio kao fud bal ski {kim te le snim po vre da ma opa KCV, gde su ga osta vi li. Na vod me na xer Ran ko Sto ji}, sa op {tio snim po `i vot, sa op {ti la je ju no, ne ko li ko sa ti ka sni je, oni je da je pre kju ~e, po po vrat ku sa su ~e no vo sad ska Po li cij ska upra su se vra ti li, ve ro vat no da bi |e wa, sa znao da su mu blo ki ra ni va. Ope ra tiv nim ra dom, a uz po vi de li u ka kvom je sta wu, i ta da ra ~un i kre dit na kar ti ca, zbog ~e mo} sni ma ka vi deo-nad zo ra po su li {e ni slo bo de. ga je „one mo gu }en da pla ti po rez li ci ja je ubr zo iden ti fi ko va la U mo men tu kad je tu ~a iz bi la na pri ma wa“. Sto ji} je na veo da je i pri ve la osum wi ~e ne pa od re u ku }i na Te le pu u Uli ci Pe te u blo ka di i ra ~un FK „Rad“, ko ji di la za dr `a va we Gaju R. (1989) fi [an do ra 182, bi lo je, po svoj vo di i u ko ji je, ka ko tvr di, ulo iz Rat ko va i Vidu P. (1972) iz pri li ci, ukup no pet-{est oso `io zna ~aj ne in ve sti ci je.

No vog Sa da. Oni se te re te sa ba, od ko jih je ma kar tro je tu po - Pa re sam za ra dio u ino stran ovog ~o ve ka tu kli ru ka ma, no ga vre me no bo ra vi lo i o{te }e ni. stvu, za sva ku pa ru po sto ji do kaz ma i dr ve nom le tvom (mo gu }e i Ni je is kqu ~e no da da su su ko bu ka ko sam je ste kao. Ja sam in ve sti no gom sto la). Po vre |e ni je ku mo va li al ko hol ili psi ho ak rao u Sr bi ju. Sra mo ta je sve ovo zbri nut u Kli ni~ kom cen tru tiv ne sup stan ce, a i da je pro na ka zao je Sto ji}.

Voj vo di ne. Po vo dom ovog do ga |e na iz ve sna ko li ~i na ma ri ha Advo kat Sead Spahovi}, bra ni |a ja, sle di kri vi~ na pri ja va u ne. Ne ki od vi nov ni ka do ga |a ju lac op tu `e nog Cvet ko vi }a, re kao pro tiv jo{ tro ji ce No vo sa |a na su od ra ni je po zan ti po li ci ji, je da su we go vog kli jen ta po po ko ji se te re te za u~e stvo va we u sa zna je mo ne zav ni~ no. vrat ku s pr vog da na su |e wa „na tu ~i, do da je se u ju ~e ra {wem sa Zdrav stve no sta we Mi ro sla uli ci pre sre li rad ni ci Di rek ci op {te wu no vo sad ske po li ci je. va G. je sta bi li zo va no. On se na je za upra vqa we od u ze tom imo vi Pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi la zi na ode qe wu in ten ziv ne te nom we go vog kli jen ta da bi mu ma "Dnev ni ka", na bol ni~ kom ra pi je i ni je `i vot no ugro `en. uru ~i li re {e we Tu `i la {tva“. le ~e wu za dr `an je Miroslav G. M. V. - Mo ram da pro te stu jem zbog ta kvog na ~i na, jer pre pa da ju qu de na SINO] NESRE]A U BA^KOJ PALANCI uli ci kao da su Xon Vejn - ka zao je advo kat Spa ho vi} Pro test su iz ra zi li i advo ka ti od bra ne Dra ga na Xa ji }a jer je , ka ko su tvr di li, wi hov kli jent, „pre po ~et ka da va wa od bra ne, u po ne de qak, te le fo nom oba ve {ten da su Si no}, oko 19 ~a so va, u Ba~ bio po znat, na le te lo tak si-vo mu u ku }i rad ni ci SUP, {to je po koj Pa lan ci se do go di la sa o bra zi lo ko jim je upra vqao S. M. iz re me ti lo we go vu kon cen tra ci ju". }aj na ne sre }a u ko joj je, ka ko ne Ba~ ke Pa lan ke. Ova ras kr sni zva ni~ no sa zna je mo, stra da la ca, ina ~e, va `i za jed nu od naj ri `e na sta ra 77 go di na. zi~ ni jih u Ba~ koj Pa lan ci, jer Ne sre }a se do go di la na ras kr se na woj ~e sto de {a va ju sa o bra sni ci uli ca Kra qa Pe tra Pr }aj ne ne sre }e, a na la zi se u bli vog i Gun du li }e ve, ka da je na zi ni Osnov ne {ko le "Vuk Ka ra sta ri cu, ~i ji iden ti tet u vre me xi}" i srp ske pra vo slav ne cr za kqu ~e wa ovog iz da wa jo{ ni je kve.

M. Sy.

Is pre bi ja n po sle sva |e

Sta ri ca stra da la na ras kr sni ci

BIV[I NA^ELNIK VOJNE BEZBEDNOSTI O RAZLOZIMA POZIVA U POLICIJU

To mi}: Sa slu {a we zbog do la ska Bra mer ca Ge ne ral u pen zi ji Aco Tomi} iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da svo je sa slu {a we u po li ci ji po vo dom sum we da je po ma gao u skri va wu Ratka Mladi}a, po ve zu je s do la skom ha {kog tu `i o ca Ser`a Bramerca, ~i ja je po se ta Be o gra du za ka za na za fe bru ar.

"Ako Sr bi ja ne ma ni je dan ve }i pro blem od Rat ka Mla di }a, bla go ovom na ro du. A, ja mi slim da ima mo mno go vi {e pro ble ma ne go {to je Rat ko Mla di}, u sva kom po gle du, i u eko nom skom, i u sva kom dru gom", oce nio je To mi}. On je iz ra zio ~u |e we {to ga je tu `i la {tvo ovih da na po zva lo na sa slu {a we, re kav {i da se spo mi we skri va we Mla di }a pre se dam-osam go di na.

"Vi de li ste da su svi ovi qu di ko ji su op tu `i va ni za ja ta ke, svi do jed nog oslo bo |e ni. Za to i po -

ve zu jem moj po ziv da do |em u po li ci ju sa do la skom Bra mer ca u fe bru a ru", sma tra biv {i na ~el nik bez bed no sti VJ. On je ka zao da }e se oda zva ti i na even tu al ne bu du }e po zi ve, jer ka ko je re kao "ne ma re zer vnu dr `a vu".

Pen zi o ni za ni ge ne ral Aco To mi} sa slu {an je pre kju ~e u po li ci ji zbog sum we da je, s jo{ ~e ti ri biv {a ofi ci ra, po ma gao u skri va wu ha {kog op tu `e ni ka i be gun ca Rat ka Mla di }a, iz ja vio je Ta nju gu za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri}.

To mi}, ko ji je bio na ~el nik za bez bed nost Voj ske Ju go sla vi je, u po li ci ju je do {ao po po zi vu za za ka za no sa slu {a we u okvi ru po stup ka ko ji pro tiv we ga vo di Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne, re kao je ju ~e Ve ka ri}.

Ran ko Sto ji}

Tu `i la {tvo zah te vom za pri vre me no od u zi ma we imo vi ne, pred la `e od u zi ma we imo vi ne uz obra zlo `e we da je to kom fi nan sij ske is tra ge utvr |e na ne sra zme ra iz me |u za ko ni tih pri ho da okri vqe nih i imo vi ne ko ja se na -

Mi lo{ Ma rin ko vi}

noj za bra ni ras po la ga wa, pod blo ka dom }e osta ti sva imo vi na okri vqe nih i ~la no va wi ho vih po ro di ca ko ja je bi la ob u hva }e na fi nan sij skom is tra gom.

Ju ~e su na glav nom pre tre su od bra ne iz ne li okri vqe ni Mi lo{

Dudi} tra`i 500.000 maraka Ina ~e, pre po ~et ka glav nog pre tre sa pred sed nik ve }a su di ja Danko Lau{evi} je sa op {tio da je do bio pod ne sak u ko jem prav ni za stup nik fud ba le ra Iva na Du di }a, ina ~e sve do ka u ovom po stup ku, pred la `e da Tu `i la {tvo Du di }u omo gu }i sta tus o{te }e nog.

Na su du se u ve zi s tim pod ne skom ju ~e ~u lo da Du di} sma tra da mu „ni je is pla }e no 500.000 ne ma~ kih ma ra ka od tran sfe ra u ’Ben fi ku’, te da je s tim u ve zi ’Cr ve na zve zda’ tu `e na u par ni~ nom po stup ku pred Vi {im su dom u Be o gra du“. la zi u wi ho vom ili u vla sni {tvu ~la no va wi ho ve po ro di ce.

Ka ko je na ja vqe no, na knad no }e bi ti za ka za no ro ~i {te po zah te vu za od u zi ma we imo vi ne, a do okon ~a wa sud skog po stup ka, zbog re {e wa Tu `i la {tva o pri vre me -

Ma rin ko vi} i Ran ko Sto ji}, od ba cu ju }i sve op tu `be.

Biv {i se ke tar „Cr ve ne zve zde“, od ne dav no pen zi o ner Mi lo{ Ma rin ko vi}, ka zao je da ni kad ni je ra dio ni {ta ne za ko ni to, ne gi ra ju }i na vo de op tu `ni ce ko je

ga u ve zi s tran sfe ri ma fud ba le ra Gorana Druli}a u {pan sku „Real Sa ra go su“ i Perice Ogwenovi}a u „Real“ iz Ma dri da te re te za u~e {}e u po je di nim na vod no spor nim ad mi ni stra tiv nim mo men ti ma.

- U "Zve zdi" je sve ra |e no jav no.

Mno go pu ta su do la zi le raz ne in spek ci je i ni ka da ni je pro na |en ni je dan pre kr {aj - ka zao je Ma rin ko vi}.

Agent FI FA-e, fud bal ski me na xer Ran ko Sto ji} je u od bra ni ne gi rao bi lo ka kve zlo u po tre be u ve zi s tran sfe rom fud ba le ra Ivana Dudi}a u li sa bon sku „Ben fi ku“, ko je mu se op tu `ni com pri pi su ju. Sto ji} je is pri ~ao da je u ime „Cr ve ne zve zde“ pre go va rao s "Ben fi kom" o tran sfe ru fud ba le ra Iva na Du di }a po sle ~e ga je, ka ko je na veo, „ za kqu ~io ugo vor na se dam mi li o na ne ma~ kih ma ra ka“ .

- Na moj ra ~un por tu gal ski klub je upla tio 6,5 mi li o na ma ra ka ko je sam pre ba cio na "Zve zdin" ra ~un i za tim sam im iz dao po tvr du o pre u zi ma wu na dva mi li o na ma ra ka iz ad mi ni stra tiv nih raz lo ga. Ta ko mi je re ~e no. Ne }u ni ko ga da te re tim. Ako od me ne o~e ku je te da te re tim Xa ji }a ili Cvet ko vi }a, ja ne mam na me ru da to ra dim.

Op tu `en sam i go vo rim isti nu ka zao je Sto ji}.

Pre kju ~e su u od bra nu pred su dom sve op tu `be od ba ci li i Dra gan Xa ji} i Vla di mir Cvet ko vi}, tvr de }i da ni su po ~i ni li ni ka kve zlo u po tre be u ve zi s tran sfe ri ma ob u hva }e nim op tu `ni com - pre la sci ma u stra ne klu bo ve kra jem de ve de se tih go di na pro {log ve ka „Zve zdi nih“ fud ba le ra Go ra na Dru li }a, Pe ri ce Og we no vi }a, Zorana Wegu{a i Iva na Du di }a.

J. J.

NA RO^I[TU U SUDU BiH TU@ILA[TVO TVRDILO:

Is pu we ni uslo vi za Pur di no iz ru ~e we Sr bi ji

Tu `i la {tvo BiH na ve lo je ju ~e, na ro ~i {tu u Su du BiH, da su u ce li ni is pu we ni svi uslo vi za iz ru ~e we hr vat skog dr `a vqa ni na Tihomira Purde Sr b i j i, ko j a ga sum w i ~ i za rat n e zlo ~ i n e u Vu k o v a r u 1991. go di ne.

Pur da i we gov advo kat Josip Muselimovi} pro ti vi li su se iz ru ~e wu ko ri ste }i te zu da su svi do ka zi pro tiv Pur de pri ba vqe ni na ne za ko nit na ~in i uz te {ka kr {e wa me |u na rod nih prav nih nor mi.

Ka ko na vo de elek tron ski me di ji, su di ja Halil Lagumxija na kra ju ras pra ve je ob ja snio da }e, po sle even tu al nih do dat nih is tra `nih rad wi, kri vi~ nom ve }u Su da BiH na od lu ~i va we pro sle di ti mi {qe we o oprav da no sti zah te va za Pur di nim iz ru ~e wem Sr bi ji, ali ni je na zna ~io kad bi se to mo glo do go di ti.

I po sle od lu ke Su da BiH, ko na~ na od lu ka osta je na mi ni stru prav de BiH, ko ji sud -

ski stav mo `e uva `i ti ili od ba ci ti.

Pur da je na sa slu {a w u za s tup n i k a od bra ne i op tu `be iz ja vio da se pro ti vi iz ru ~e wu Sr bi ji i da ni j e kriv za kri vi~ no de lo ko je mu se sta vqa na te ret, do dav {i da je i sam pro veo de vet me se ci u za ro bqe ni {tvu u srp s kom lo go ru, pre ne li su hr vat ski me di ji. On je tvr dio da je ta mo, kao i dru gi hr vat ski za tvo r e n i c i, bio mu ~en na raz li - Ti ho mir Pur da ~i te na ~i ne i da su mu stra da li Sr bi ja te re ti Pur du za u~e jed wak i ki~ ma i na kra ju obo - {}e u ubi stvu dvo ji ce i te leo od post tra u mat skog stre - {kom ra wa va wu jed nog pri pad snog po re me }a ja. ni ka JNA to kom bor bi oko vu Pur da tvr di da su za tvo re ni - ko var skog kvar ta Bo ro vo Na se ci pot pi si va li sve {ta su im qe 1991. go di ne, zbog ~e ga je za da li da pot pi {u, sa mo da ih ne wim 2007. po sred stvom In ter bi da qe mu ~i li. po l a ras p i s a n a me | u n a r od n u

po t er n i c a na osno v u ko j e je Pur da uhap {en 5. ja nu a ra ove go di ne na gra ni~ nom pre la zu Ora{ je u BiH, gde se na la zi u pri tvo ru.

Tu `i la {tvo se ni je ba vi lo sa dr `a jem sa mog spi sa pro tiv Pur de, a za me ni ca glav nog tu `i o ca BiH Jadranka Lokmi}-Misira~a iz ja vi la je da su is pu we ne for mal no-prav ne pret po stav ke za Pur di no iz ru ~e we Sr bi ji.

"Sma t ra m o da ne po s to j i pre pre ka za iz ru ~e we", re kla je i to obra zlo `i la kon sta ta ci jom da se Pur da te re ti za kri vi~ na de la ko ja su ka `wi va i po za ko ni ma BiH, da ni je dr `a vqa nin BiH i da mu u Sr bi ji ne pre ti smrt na ka zna ni ti ga se tra `i zbog po li ti~ kog, voj nog i fi skal nog kri vi~ nog de la. U ta kvim okol no sti ma is pu we ni su svi uslo vi pred vi |e ni Evrop skom kon ven ci jom o eks tra di ci ji, is ti ~u u Tu `i la {tvu BiH. (Tanjug)

14

dru[tvo

sreda2.februar2011.

[TRAJK PRO SVE TA RA SE NA STA VQA

^a so va sve ma we [trajk za po sle nih u osnov nim i sred wim {ko la ma za po ~et pro {le ne de qe, ove se ne sa mo na sta vqa, ne go i oma so vqa va. I ma da se dnev ni po da ci Mi ni star stva pro sve te i sin di ka ta, ko ji su or ga ni za to ri ovog bun ta, znat no raz li ku ju i kod jed nih i dru gih se iz da na u dan po ve }a va broj {ko la ko je na ne ki na ~in {traj ku ju, a sve je ma we onih u ko ji ma se na sta va od vi ja re dov no.

Ta ko je pre ma po da ci ma Mi ni star stva pro sve te od ukup no 1804 {ko le pr vog da na {traj ka, pro {le ne de qe u pe tak re dov no ra di lo 693 {ko le, a pre ma po da ci ma sin di ka ta 44 {ko le ma we. To ga da na Mi ni star stvo je pre bro ja lo 637 {ko la u ko ji ma su ~a so vi bi li skra }e ni na 30 mi nu ta, dok je pre ma ra ~u ni ci sin di ka ta ta kvih {ko la bi lo 87 ma we. Na rav no, naj ve }a raz li ka u bro ja wu po ja vi la se kod {ko la ko je su pot pu no ob u sta vi le rad. Za Mi ni star stvo je ta kvih {ko la bi lo 476, a za sin di ka te 615.

Raz li ~i to bro ja we se na sta vi lo i ove ne de qe. Pre ma ju ~e ra {wim po da ci ma Mi ni star stva pro sve te nor mal no

ka ta ih je 792. Ali se za to ove dve su prot sta vqe ne stra ne pri li~ no raz li ku ju u zbi ru {ko la ko je su pot pu no ob u sta vi le rad. Mi ni star stvo ka `e da je ta kvih 479, dok sin di ka ti tvr de da ih je 635.

U sva kom slu ~a ju, po obe ra ~u ni ce, sve ma we |a ka je u u~i o ni ca ma, sve vi {e ih je na skra }e nim ~a so vi ma, a od po ~et ka {traj ka do da nas pre po lo vio se broj onih ko ji ima ju re dov nu na sta vu.

Da pod se ti mo, sva ~e ti ri sin di ka ta pro sve ta ra tra `e is pla tu ju bi lar nih na gra da za ovu i pret hod ne dve go di ne, ka da ni su is pla }i va ne, is pla tu ot prem ni na oni ma ko ji su pro {le go di ne oti {li u pen -

zi ju, ali i oni ma ko ji su ot prem ni ne tre ba li da do bi ju kao teh no lo {ki vi {ko vi, ali ka ko za to ni je bi lo pa ra, ova kvih vi {e od 110 qu di jo{ uvek pri ma pla te, ma da na po sao ne do la ze. Sin di ka ti se raz li ku ju je di no u ~e tvr tom zah te vu ko ji se od no si na po ve }a we pla ta. Dok se SoS za do vo qa va s po ve }a wem pla ta u ovoj go di ni od ne {to vi {e od 18 po sto, osta la tri sin di ka ta je din stve na su u sta vu bi to mo ra lo bi ti sko ro 25 po sto.

U do sa da {we tri pre go va ra~ ke se si je u ko je se, uz mi ni stre pro sve te i fi nan si ja ukqu ~io i pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, pro sve ta ri ma je po nu |e no is pu we we pr va dva zah te va, dok dr `a va i da qe ne nu di po ve }a we pla ta ve }e ne go {to je ovo go di {wim bu xe tom pla ni ra no, bar ne pre apri la, ka da bi Vla da bi la sprem na da po sle su mi ra wa sta wa u bu xe tu, po no vo o pro sve tar skim pla ta ma raz go va ra sa sin di ka ti ma.

Sin di ka ti, opet, ni su sprem ni da Vla di ve ru ju na re~ i ~e ka ju april, ta ko da ne od u sta ju od ob u sta ve ra da, ali se na da ju da }e im u ostva re wu {traj ka~ kih zah te va po mo }i za ovu ne de qu na ja vqe no ukqu ~i va we u pre go vo re pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a.

D. De ve ~er ski

^E TI RI MI LI JAR DE NI JE DO VOQ NO

U ~i jem je dvo ri {tu lop ta

gu ti no vi} iz ja vi la da je za zah te ve pro svet nih rad ni ka mo gu }e obez be di ti jo{ oko ~e ti ri mi li jar de di na ra.

Pred sed ni ci Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je, Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je i Gran skog sin di ka ta pro svet nih rad ni ka

„Do si te ja” za 991 bri qant nog stu den ta si va we ugo vo ra o sti pen di ra wu.

Ovo go di {wa kon ku ren ci ja bi la je vr lo ja ka jer pr vih 67 stu de na ta na li sti ima pro sek 10, a po sled wih 28 (od 963. do 991) ~ak 9,45! Ovo je i naj vi {i pro sek od ka da po sto ji ovaj fond jer po sled wi stu dent na li sti ima pro se~ nu oce nu 9,45. Sti pen di sti „Do si te je” pri ma }e me se~ no po 25.000 di na ra za 10 na stav nih me se ci, {to je ukup no 250.000 di na -

Stipendisti „Dositeje” prima}e mese~no po 25.000 dinara za 10 nastavnih meseci, {to je ukupno 250.000 dinara po studentu

Broj no vo sad skih {ko la ko je ula ze u {trajk po ve }a va se, te }e, od da nas, na sta va pot pu no bi ti pre ki nu ta i u Gim na zi ji „Sve to zar Mar ko vi}“, kao i u Osnov noj {ko li „\or |e Na to {e vi}“. Ka ko je za „Dnev nik“ re kao pred sed nik sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Voj vo di ne za re gi ju No vi Sad Mir ko Ra de ta, u za kon sku ob u sta vu, od no sno skra }e we ~a so va na 30 mi nu ta, ula ze i osnov ne {ko le „Jo van Po po vi}“, „\u ra Da ni ~i}“, „@ar ko Zre wa nin“ i „So wa Ma rin ko vi}“.

- Do {li smo do to ga da u No vom Sa du ni u jed noj {ko li vi {e ne ma nor mal nog ra da, sem u Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ u ko joj se 15 za po sle nih so li da ri {e u sin di kal noj bor bi ta ko {to 15 mi nu ta ka sne na ~a so ve – ka `e Ra de ta. A. V.

Pred stav ni ci tri re pre zen ta tiv na sin di ka ta za po sle nih u pro sve ti is ta kli su ju ~e da pr vi put od po ~et ka {traj ka „ima ju ci fru sa ko jom mo gu da ra ~u na ju”, po {to je mi ni star ka fi nan si ja Di a na Dra -

PO ZNA TI DO BIT NI CI STI PEN DI JE FON DA ZA MLA DE TA LEN TE

Sti pen di ju „Do si te ja” Fon da za mla de ta len te Sr bi je u aka dem skoj 2010/11. go di ni do bi ja }e 991 stu dent i stu dent ki wa za vr {nih go di na osnov nih aka dem skih, di plom skih-ma ster i in te gri sa nih aka dem skih stu di ja sa uni ver zi te ta ~i ji je osni va~ Re pu bli ka, od lu ~e no je na pre kju ~e ra {woj sed ni ci Fon da. Na kon kurs, ko ji pred vi |a do de lu do 1.000 sti pen di ja naj bo qim aka -

No vi Sad: Svi u {traj ku, sem Jo vi ne gim na zi je

ra di 498 {ko la, dok sin di ka ti tvr de da je ova kvih {ko la 122 ma we. Ne {to ma wa raz li ka je u bro ju {ko la ko je su skra ti le ~a so ve na 30 mi nu ta. Dok Mi ni star stvo tvr di da je ova kvih {ko la 817, po ra ~u ni ci sin di -

dnevnik

Sr bi je “Ne za vi snost” na ve li su, me |u tim, da je za is pu we we wi ho vih zah te va to ne do voq no i da bi tre ba lo obez be di ti naj ma we se dam i po do osam mi li jar di di na ra. Oni su na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no -

vi na re po ru ~i li da }e na sta vi ti {trajk do is pu we wa zah te va i da o~e ku ju pre go vo re sa pred stav ni ci ma Vla de.

- Za ono {to mi tra `i mo Mi ni star stvo bi tre ba lo da iz dvo ji iz me |u se dam i po i osam mi li jar di di na ra. U ovom tre nut ku ima mo te ~e ti -

Obra ti li se Me |u na rod noj or ga ni za ci ji ra da za po mo} Sin di kal ci su na po me nu li da su se obra ti li Me |u na rod noj or ga ni za ci ji ra da za po mo} i uve ra va ju svo je ~lan stvo da zbog {traj ka ne }e sno si ti po sle di ce, jer je na stav ne pla no ve i pro gra me mo gu }e na dok na di ti do kra ja go di ne.

ri mi li jar de i ~e ka mo pre go vo re po po vrat ku pre mi je ra iz Bri se la”, na veo je ge ne ral ni se kre tar SRPS Ha xi Zdrav ko Ko va~. - U raz go vo ri ma }e mo vi de ti da li }e mo ‘na mak nu ti’ jo{ naj ma we tri i po mi li jar de i za vr {i ti ovu mu~ nu pri ~u. U pro tiv nom, {trajk }e eska li ra ti. Sva kog da na je sve vi {e {ko la u {traj ku.

Ko va~ je re kao da su sin di ka ti tra `i li dve ko rek ci je pla ta u apri lu i ok to bru, od osam, od no sno de vet od sto. To bi zna ~i lo da u ok to bru pla ta bu de uve }a na za 26 od sto, a sa po nu |e ne ~e ti ri mi li jar de di na ra mo gu da do bi ju po ve }a we od 18 od sto.

Pred sed nik US PRS Le o nar do Er de qi ka `e da ni po sle ~e ti ri da na {traj ka di ja log sin di ka ta i Vla de ni je us po sta vqen i da se ~e ka od go vor vla sti, jer je pre ma oce ni sin di ka la ca „lop ta u wi ho vom dvo ri {tu”.

Pred sed nik SRPS Slo bo dan Braj ko vi} je ob ja snio da bi, pre ma ra ni jem do go vo ru sa vla dom, pla te pro sve ta ri ma u ovoj go di ni bi le uve }a ne za 11,8 od sto, a ima ju }i u vi du in fla ci ju od 11,5 od sto, wi ho ve za ra de bi re al no bi le uve }a ne tek za 0,3 od sto, {to bi im bi lo do voq no sa mo da sa ~u va ju ku pov nu mo} iz 2010. go di ne.

Pred sed ni ca be o grad skog Od bo ra GSPRS “Ne za vi snost” Ru `i ca To di} je oce ni la da je pr va kon kret na po nu da vla de do bra osno va za pre go vo re.

dem ci ma, s pro se kom od naj ma we 8,50, pri ja vi o se vi {e od 2.731 kan di da t, a na ko na~ noj li sti do bit ni ka je wih 991 ko ji is pu wa va ju sve uslo ve kon kur sa. Do bit ni ci sti pen di ja, me |u ko ji ma je naj vi {e stu de na ta sa uni ver zi te ta u Be o gra du i No vom Sa du, bi }e oba ve {te ni o ter mi nu za pot pi -

ra po stu den tu. Od pro {le go di ne sti pen di ja Fon da za mla de ta len te ko ja se do de qu je naj da ro vi ti jim stu den ti ma u Sr bi ji na zva na je „Do si te ja„, po Do si te ju Ob ra do vi }u, ve li kom srp skom pro sve ti te qu i re for ma to ru, pr vom mi ni stru pro sve te i ute me qi va ~u vi so kog obra zo va wa u Sr bi ji.

Ovo go di {wi 991 sti pen di sta „Do si te je” pri dru `u je se bro ju od pre ko 4.300 na gra |e nih i sti pen di ra nih u~e ni ka i stu de na ta za ko je je Fond za mla de ta len te Re pu bli ke Sr bi je od 2008. do da nas obez be dio pre ko mi li jar du di na ra”, is ti ~u u Fon du, ko ji je po bro ju sti pen di ra nih stu de na ta i ukup no do de qe noj nov ~a noj svo ti naj ve }i dr `av ni fond te vr ste u na {em okru `e wu.

V. ^e ki}

GA ZDE OD JU ^E VE @BA JU OT KLA WA WE NE RAV NO MER NE ZA STU PQE NO STI PO LO VA

Gra |e vi nar ke i {naj de ri Od ju ~e svi po slo dav ci ko ji ima ju pre ko 50 za po sle nih u stal nom rad nom od no su ima ju oba ve zu da spro vo de plan me ra za ot kla wa we ili ubla `a va we ne rav no mer ne za stu pqe no sti po lo va. Dru gim re ~i ma, da vo de ra ~u na da stvo re jed na ke uslo ve za oba vqa we rad nih za da ta ka `e na i mu {ka ra ca i to ta ko da na rad nim me sti ma ne do mi ni ra sa mo je dan pol.

Za kon o rav no prav no sti po lo va u pr voj go di ni svo je pri me ne ni je znat no iz me nio do ta da {wu prak su da `e ne i da qe bu du rav no prav ne, a raz lo zi su se iz me |u osta log tra `i li i u obra scu pa tri ja hal ne kul tu re ko ja vla da u Sr bi ji u ko joj se pod ra zu me va da mu {ka rac ima vi {e pra va od `e ne. No, ka ko je od lu ka da se uve de oba ve za po slo dav ci ma ko ji ima ju vi {e od 50 za po sle nih da usvo ji me re za ot kla wa wa ne rav no prav ne za stu pqe no sti po lo va za sva ku go di nu od no si la tek na 1. fe bru ar ove go di ne, u Uni ji po slo da va ca Sr bi je od ju ~e su kre nu li sa edu ka ci jom za slu `be qud skih re sur sa i prav ni ke kom pa ni ja ko je ima ju ovu za kon sku oba ve zu i na ko ji ma }e svo je ~la no ve bli `e upo -

zna ti sa no vom za kon skom oba ve zom.

U Uni ji po slo da va ca Sr bi je ob ja {wa va ju da je svi ma ja sno, pa i za ko no pi scu, da ne mo gu sve de lat no sti na isti na ~in spro vo di ti od red bu ovog za ko na o rav no prav no sti po lo va. Pi jar UPS Dra go qub Ra ji} ka `e da ta no va

no vih rad ni ka mo ra ti vo di ti ra ~u na u da va wu pred no sti mu {kar ci ma. Ta ko }e tek stil na in du stri ja, ali i ne ke dru ge ko je su ti pi~ no mu {ke, kroz upra vqa~ ku struk tu ru i ad mi ni stra ci ju, pri bli `i ti od nos po lo va, ali i jed na kih uslo va za `e ne i mu {kar ce.

Ula zak u evrop sku za jed ni cu Stva ra we jed na kih uslo va za rad za oba po la i wi ho va rav no prav nost i za stu pqe nost neo p hod ni su i zbog na {eg na sto ja wa da u|e mo u evrop sku po ro di cu. Zbog to ga sve ga zde ko je ne is po {tu ju Za kon o rav no prav no sti po lo va, a {to }e ve} za ne ko li ko me se ci kon tro li sa ti Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke, pred vi |e ne su ka zne od 10.000 do 100.000 di na ra. oba ve za za po slo dav ce ne zna ~i da }e oni ko ji ra de u tek stil noj in du stri ji ko ja je ti pi~ no `en ska sa da mo ra ti da ot pu {ta ju rad ni ce ka ko bi na wi ho va me sta za po sli li mu {kar ce jer je ja sno da to li ko {naj de ra ne ma i da se tu rav no te `a po lo va ne bi, ~ak i ka da bi hte li, mo gla po sti }i.

Me |u tim, oni }e mo ra ti da pro me ne upra vqa~ ku struk tu ru i da na ru ko vo de }e po zi ci je po sta ve naj ma we 30 od sto mu {kih pred stav ni ka, ali }e i pri pri je mu

Uko li ko ne ka pred u ze }a ne mo gu da vo de ka drov sku po li ti ku ta kvu da iz jed na ~e po lo ve, kao {to je na pri mer za po {qa va we u gra |e vi nar stvu gde zbog te `i ne po sla ne mo gu da ra de `e ne, ili pak ru da ri gde ne ma `en skih kan di da ta za za po {qa va we, ga zde ne }e mo ra ti da me wa ju struk tu ru za po sle nih ve} }e pod no si ti pi sme ni zah tev i obra zlo `e we Upra vi za rod nu rav no prav nost, a ona }e bi ti ta ko ja odo bra va ili ne zah tev. Q. Ma le {e vi}

PRED STO JI GO DI NA OZBIQ NIH FI NAN SIJ SKIH IZA ZO VA U ZDRAV STVU

So li dar nost }e na do me sti ti ne do sta tak nov ca Pred na ma je jo{ jed na go di na 2003. go di nu bu xet za 100 mi li o na Sr bi je ne ma do voq no sred sta va svet ske eko nom ske kri ze. I po red di na ra „lak {i”, od no sno bio je da upla ti re la tiv no pri bli `nu po je di nih po ka za te qa ko ji go vo - 3,81 mi li jar du di na ra, a sa da je ci fru za qu de bez pri ho da. Ta ko re da po la ko iz la zi mo iz we, 3,71 mi li jar du di na ra. je bu xet 2007. go di ne za te na me ne mno gi eko no mi sti imao tri mi li jar de sma tra ju da }e ona bi di na ra, 2008. ~e ti ri ti mo `da i te `a ne go mi li jar de di na ra, a pret hod ne. Zdrav po sled we tri go di ne stve na oblast je me |u po oko 600.000 di na oni ka ko je kod gra |a ra. ni ma uvek iza zo vu po Ka ko ka `u u Mi seb nu pa `wu. [ta ni star stvu zdra vqa, nas, da kle, o~e ku je u sve ovo u pre vo du ovoj go di ni? zna ~e da }e i u ovoj U od no su na pro go di ni kqu~ na re~ {lu go di nu bu xet Mi bi ti so li dar nost. ni star stva zdra vqa So li dar nost iz me |u }e bi ti za tre }i nu ve zdra vih i bo le snih, }i ne go pro {le go di mla dih i sta rih, bo ne {to je sva ka ko do ga tih i sro ma {nih... bra vest. Vi {e nov ca Ovih da na }e bi ti u ka si je za hva qu ju }i usvo jen Pra vil nik o U odnosu na 2003. godinu, buyet je kre di tu Evrop ske obi mu i pra vi ma pa ban ke za iz grad wu ci je na ta na zdrav za 100 miliona dinara lak{i, odnosno kli ni~ kih cen ta ra i stve ne uslu ge ili, bio je 3,81 milijardu, to me {to ima mo kon ka ko se po pu lar no a sada je 3,71 milijardu dinara ti nu i ra nu do na ci ju na zi va, pa ket uslu ga, Glo bal nog fon da za ukqu ~u ju }i i par ti bor bu pro tiv tu ber ku lo ze i Lo {e je i to {to bu xet Sr bi je ci pa ci ju, ko ji se upr kos svim fi HIV-a gde smo na ra ~un do brih ne mo `e da odvo ji vi {e od 615 mi - nan sij skim ne da }a ma ne }e me wa re zul ta ta u pre ven tiv nom ra du li o na di na ra za pla }a we do pri - ti. Ni ti }e se sma wi ti pra va iz obez be di li do na ci je do 2014. i no sa za zdrav stve no osi gu ra we za zdrav stve ne za {ti te, ni ti }e se 2015. go di ne. Me |u tim, ako se ana - gra |a ne Sr bi je ko ji ne ma ju svoj po ve }a ti iz nos za par ti ci pa ci ju, li zi ra sa mo bu xet ski no vac bez pri hod, a ta kvih je vi {e od mi - ve} }e se na sto ja ti da se so li dar kre di ta do na ci ja on da je sli ka lion i 200.000. U po sled we dve go - no {}u na do o me sti ne do sta tak dru ga ~i ja. Ta ko je u od no su na di ne, a ovo }e bi ti tre }a, bu xet nov ca.

J. Bar bu zan

dRU[TvO

c m y

dnevnik

sreda2.februar2011.

NOVA CRWA POLA@E NADE U RAZVOJ TURIZMA

Od \u re Jak {i }a do vam pi ra Mi lo {a Op {ti na No va Cr wa, jed na od naj ne ra zvi je ni jih voj vo |an skih ko mu na, iz ko je mla di `i vaq be `i gla vom bez ob zi ra a sta ri ji se bo ri sa ne ma {ti nom i pre sa hlom pri vre dom, na iz gled ne ma {ta da po nu di svo jim go sti ma. Ali, ak ci o nim pla nom za 2011. go di nu lo kal na sa mo u pra va je me |u naj va `ni je ci qe ve uvr sti la i pro mo ci ju ove po gra ni~ ne op {ti ne, su se da sa Ru mu ni jom, i we no eta bli ra we na tu ri sti~ koj ma pi Voj vo di ne i Sr bi je. Kad za pi ta te No vo cr wa ne po ~e mu je pre po zna tqi va wi ho va sre di na, kao iz to pa }e na ve sti ma ni fe sta ci ju “Da ni \u re Jak {i }a – Li par ske ve ~e ri” ko ja po ~i we pr vog vi ken da u ju nu i go di na ma pri vla ~i goste. Me sec da na ka sni je odr `a va se i no vi tu ri sti~ ko-za bav ni he pe ning “Bo em ske ve ~e ri”, ta ko |e po sve }en uspo me ni na pe sni ka i sli ka ra \u ru Jak {i }a. Ceo pro gram, uz go sto va we umet ni ka, tam bu ra {a, vi na ra, bo e ma i qu di od du ha, de {a va se u Jak {i }e voj rod noj ku }i,

Cen tar Srp ske Cr we

a po pro ce na ma or ga ni za to ra, mi nu log le ta ovu smo tru po seti lo je vi {e hi qa da qu di i, {to je za ni mqi vo, oko hi qa du iz Ru mu ni je.

Mno go se po la `e i u mo nu men tal ni dvo rac “Ka {tel“ na sa moj srp sko - ru mun skoj gra ni ci, ko ji je od ne dav no u de se to go di {wi za kup uze la jed na be o grad ska fir ma ko ja se ba vi lov nim tu ri zmom i

pru `a wem uslu ga u tu ri zmu i ugo sti teq stvu. Za po ~e la je i unu tra {wa adap ta ci ja objek ta, a ceo po sao pri vo |e wa kva li tet noj tu ri sti~ koj na me ni od vi ja }e se u tri fa ze. Ra ~u na se da }e re no vi ra ni “Ka {tel“ bi ti obje kat ko ji }e pri vu }i go ste sa du bqim xe pom, a we go va afir ma ci ja “po vu kla“ bi i ce lo pod ru~ je u sfe ru tu ri zma, kao pri vred ne gra ne.

Po je din ci sma tra ju da bi, po uzo ru na Ru mu ne ko ji ne gu ju kult o gro fu Dra ku li, mo gao da se na pra vi tu ri sti~ ki brend i od pri ~e o vam pi ru Mi lo {u, ne gda {wem me {ta ni nu Ra do je va, se la na te ri to ri ji no vo cr wan ske op {ti ne. Ra do je vo je, za hva qu ju }i we mu, u{lo u svet sku li te ra tu ru o mi ste ri ja ma i do da nas ne ve ro vat nim slu ~a je vi ma vam pi ri zma u sve tu. Sve to ne bi bi lo za ni mqi vo da je re~ o obi~ nim pri ~a ma, le gen da ma i pre da wi ma, ali ra di se o zva ni~ nom iz ve {ta ju ko ji je car skom voj nom od se ku u Be o gra du, ok to bra 1732. go di ne, pre dao ma jor sa ni te ta Jo `ef Fa re di - Ta mar ski. Po sle pre kra ja wa gra ni ca iz me |u Sr bi je i Ru mu ni je gro bqe na ko jem su sa hra we ni Mi lo{ i we go ve `r tve osta lo je kod na {ih su se da.

Ka da bi se `i te qi Ra do je va, sma tra ju ne ki, po ve za li sa kom {i ja ma iz Ru mu ni je i na pra vi li me |u na rod nu vam pir sku tu ru za qu bi te qe mi sti ci zma, ko ja bi ob je di ni la vam pi ra Mi lo {a i ~u ve nog gro fa Dra ku lu, svi bi bi li na do bit ku. @. Balaban

MAGAZIN „PI-SI PRES” OBJAVIO LISTU 50 NAJBOQIH DOMA]IH INTERNET STRANICA

Me dij ski saj to vi u le ru

Kom pju ter ski ~a so pis „Pi-Si pres” (PC press) ob ja vio je re zul ta te svog tra di ci o nal nog iz bo ra 50 naj bo qih srp skih in ter net saj to va u pro te kloj go di ni, ta~ ni je po pet veb per ja ni ca u 10 ka te go ri ja. Za naj bo qi me dij ski sajt po no vo je pro gla {en por tal Na ci o nal nog jav nog ser vi sa, a sle de ga saj to vi B92, „Bli ca”, ekapija.com i naslovi.net. Pri tom su or ga ni za to ri iz bo ra iz ra zi li raz o ~a re we ak tu el nom po nu dom saj to va ko ji pre no se ve sti i in for ma ci je jer oni naj bo qi iz te ka te go ri je ni su uve li broj ni je no vi ne, dok se oni ko ji su osta ja li is pod cr te ni su po tru di li da ura de i{ta ka ko bi se po pra vi li i u~i ni li pri vla~ ni jim i atrak tiv ni jim.

S dru ge stra ne, po hva qe ne su pre zen ta ci je ko je sa ba ve in ter net tr go vi nom, gde je kon ku ren ci ja do brih veb re {e wa sve gu {}a.

Za naj bo qi u ovoj sfe ri pro gla {en je sajt tehnomanija.rs naj ve }a do ma }a in ter net pro dav ni ca teh ni~ ke ro be ko ja nu di ne ko li ko hi qa da ar ti ka la u vi {e od 20 ka te go ri ja.

Sle di donesi.com ko ji je po stao ne slu `be ni stan dard za na ru ~i va we br ze hra ne pre ko

in ter ne ta, halooglasi.com, te kupime.com po sve }en grup noj ku po vi ni i limundo.com ko ji va `i za naj bo qi do ma }i auk cij ski sajt.

Ta ko |e, tu je i nisamovca.com, ko ji se ba vi sa ve ti ma u obla sti za {ti te po tro {a ~a i wi ho vih pra va.

U kon ku ren ci ji ser vi snih saj to va iz dvo je ni su planplus.rs, ko ji je od jed no stav nog elek tron skog pla na glav nog gra da pre ra stao u obi man ser vis sa put nom mre `om Sr bi je i Cr ne Go re, ve li kim bro jem ma pa i dru gih bit nih i za ni mqi vih in for ma ci ja za one ko ji se spre ma ju na put. Sle de debito.rs ko ji po ma `e u vo |e wu ku} nih fi na si ja, zva ni~ na pre zen ta ci ja Hi dro me te o ro lo {kog sa ve za hidmet.gov.rs, te do voq no ja sni tvprogram.rs. Me |u kor po ra tiv nim saj to vi ma su po hva qe ni oni ko ji pri pa da ju „Ja fi” iz Cr ven ke, „Kar nek su” iz Vr ba sa, te apa tin skom „Je len pi vu”.

Mo `da i naj ve }e iz ne na |e we je ste pro gla {e we stra ni ce njuz.net za po bed ni ka u sek ci ji za ba ve. Pri re |i va ~i iz bo ra su kon sta to va li da se ret ko de {a va da ne ki sajt to li ko uz bur ka jav nost kao {to je to

po {lo za ru kom upra vo ovoj stra ni ci ko ja je, pod se }a wa ra di, od go vor na za ob ja vqi va we ve sti da je pi ja ni srp ski tu ri sta u Egip tu ubio aj ku lu ubi cu sko ~iv {i na wu sa li ti ce?! Iz gle da da mno gi ni su shva ti li da njuz.net ba vi pla si ra wem la `nih ili isti ni tih ali u do broj me ri iz o kre nu tih ve sti, te su ovu o tu ri sti i aj ku li ozbiq no shva ti li mno gi do ma }i i stra ni me di ji. Sle di burek.com - sa da ve} naj ve }a do ma }a in ter net za jed ni ca sa pre ko mi lion re gi stro va nih ~la no va, gde se mo `e di sku to va ti o sve mu i pro na }i po ne {to za sva ko ga, te karike.com kao do ma }a ver zi ja po pu lar ne dru {tve ne mre `e „Fej sbuk” i mtv.rs gde se uvek mo gu po gle da ti no vi spo to vi kao i snim ci i na ja ve emi si ja na ovoj re gi o nal noj mu zi~ koj te le vi zi ji.

Uo~iv {i u dru goj po lo vi ni go di ne za na ma trend otva ra wa sve ve }eg bro ja ra zno vr snih in ter net ma ga zi na, ka ko za {i ru-ta ko i za u`u po pu la ci ju, u Pi-Si pre su ove go di ne o~e ku ju jo{ bo ga ti ji do ma }i veb pro stor i `e {}u kon ku ren ci ju na wi ho vom na red nom iz bo ru naj bo qih.

A. Grube{a

Ko li ko ko {ta sajt „O~i sti mo Sr bi ju” Mi ni star `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} iz ja vio je ju ~e po vo dom op tu `bi Ko a li ci je za nad zor jav nih fi nan si ja da on ne spro vo di jav ne na bav ke u tom mi ni star stvu i da se me se ci ma na la zi pod me dij skom kam pa wom ~i ji je ciq we go va li~ na dis kre di ta ci ja zbog uvo |e wa re da u sek tor gra |e vi ne.

- Ba vim se uvo |e wem re da u gra |e vi ni ko ji pod ra zu me va spre ~a va we ko rup ci je, do no {e we broj nih pla no va i aka ta ko ji

}e spre ~i ti da qi ha os u tom sek to ru - re kao je Du li} no vi na ri ma pri li kom po se te Su bo ti ci. On je do dao da to pod ra zu me va i iz grad wu hi qa da sta no va ~i je }e ce ne bi ti re al ne, po tom in spek cij ski nad zor i spre ~a va we di vqe grad we „iz bi ja wem sto ti na mi li o na evra iz xe po va onih ko ji su zgr ta li no vac od gra |a na na pla }u ju }i ne re al no vi so ke ce ne kva dra ta”.

- Zbog sve ga na ve de nog po sto ji po tre ba da se ospo ri onaj ko ji se bo ri pro tiv ta kvog sta wa. Dra go mi je da je po sle par go di na mog

ra da je di na za mer ka ko ja mo `e da mi se pro na |e to da li je je dan sajt tre ba lo da ko {ta dva mi li o na di na ra ili ne {to ma we - is ta kao je mi ni star Du li}.

On je na veo da je u Mi ni star stvu spro ve de na is tra ga to kom ko je je utvr |e no da su sve jav ne na bav ke to kom pro {le go di ne oba vqe ne u skla du sa za ko nom, a da je sajt na ru ~en za po tre be ak ci je „O~i sti mo Sr bi ju” pre ko ko ga bi se sva kom gra |a ni nu omo gu }i lo da uko li ko vi di di vqu de po ni ju po {a qe sli ku ka ko bi se ta

lo ka ci ja u re al nom vre me nu na {la na ma pi i da se o to me oba ve sti jav no-ko mu nal no pred u ze }e ko je bi je uklo ni lo.

Du li} je na veo da }e sajt omo gu }i ti da sva ki gra |a nin ko ji ho }e da u~e stvu je u ak ci ji do bi je lo ka li tet i kon takt oso bu, kao i sred stva ko ja su opre de qe na za to. Pre ma we go vim re ~i ma, mi ni star stvo ima bu xet od ~e ti ri mi li jar de di na ra, ko je mo ra da is ko ri sti za pro mo vi sa we `i vot ne sre di ne i mo der ni za ci ju si ste ma upra ve.

15

ODLIKOVAWA

Dr `av ni or den na le voj stra ni gru di Ka da se do ne se za kon a pri tom u we ga ne ugra di sve {to je po treb no, on da su we go ve iz me ne, ali i ko ri {}e we ured bi, sa svim uobi ~a je ne jer bi bez wih ostao mr tvo slo vo na pa pi ru.

Ta kvu sud bi nu je do `i veo Za kon o od li ko va wi ma Sr bi je ko ji je od mah na kon {to je u Skup {ti ni Sr bi je usvo jen mo rao da se do pu wa va jer su „za bo ra vqe ni” ne ki od naj va `ni jih or de na, a sa da je Vla da Sr bi je do ne la Ured bu o sve ~a nom uru ~i va wu, no {e wu i isri ca wu od li ko va wa i o evi den ci ji o od li ko va nim li ci ma da bi se ti me ce la pri ~a o od li ko va wi ma za vr {i la i pred sed ni ku dr `a ve pru `i la naj zad {an sa da ih na Dan dr `av no sti uru ~i oni ma ko ji na wih ~e ka ju vi {e od pet go di na.

Pre ma pro {le ne de qe usvo je noj ured bi, sve ~a no uru ~i va we od li ko va wa sa sto ji se od jav nog sa op {ta va wa tek sta uka za o od li ko va wu, pre da je od li ko va wa i uru ~e wa po ve qe o od li ko va wu od li ko va nim li ci ma.

Sve ~a no uru ~i va we or de na i me da qa oba vqa pred sed nik Re pu bli ke ili we gov li~ ni iza sla nik. Sve ~a no uru ~i va we spo me ni ca iz vr {a va li ce ko je ovla sti {ef dr `a ve. U ino stran stvu sve ~a no uru ~i va we od li ko va wa mo `e u~i ni ti pred sed nik ili we gov iza sla nik, od no sno naj vi {i di plo mat ski pred stav ni ke Sr bi je u ze mqi u ko joj se na la zi onaj ko je od li ko van. Ce re mo ni ja sve ~a nog uru ~i va wa od li ko va wa od vi ja se u skla du s pro to ko lom. Ta ko se uru ~i va we od li ko va wa u Sr bi ji or ga ni zu je u re pre zen ta tiv nom pro sto ru dr `av nog or ga na ~i ji je osni va~ Sr bi ja, dok se ista ce re mo ni ja u ino stran stvu or ga ni zu je u di plo mat sko-kon zu lar nom pred stav ni {tvu na {e dr `a ve.

Pre da ja od li ko va wa i po ve qa o od li ko va wu ~la no vi ma po ro di ce po smrt no od li ko va nog li ca oba vi }e se u skla du s

pro to ko lom ko ji mo ra bi ti utvr |en uz pret hod nu kon sul ta ci ju sa ~la no vi ma po ro di ce po smrt no od li ko va nog li ca.

Pri mqe no od li ko va we i po ve qu o od li ko va wu po smrt no od li ko va nog li ca ~la no vi po ro di ce mo gu is ti ca ti na po seb nom me stu u svo jim stam be nim pro sto ri ja ma, pri li kom ko me mo ra ci je ili sli~ nih obe le `a va wa spo me na na od li ko va no li ce, ili ih dr `a ti na za to pri me re nom me stu.

Ured bom se po seb no re gu li {e i na ~in no {e wa i is ti ca wa od li ko va wa. Ta ko je pro pi sa no da se od li ko va wa no se na le voj stra ni gru di, po ~ev od wi ho ve sre di ne ka le voj stra ni po ran gu,s tim {to se, ako od li ko va we ima vi {e ste pe ni, ona vi {eg ste pe na sta vqa ju is pred ni `ih. Or de ni stra nih dr `a va no se se na me stu pri pa da ju }eg ste pe na iza or de na Sr bi je. Me da qe stra nih dr `a va no se se iza me da qa na {e dr `a ve. Od li ko va wa sa ve li kom ogr li com, sa len tom i or den skom zve zdom, no se se sa mo u sve ~a nim pri li ka ma i to u skla du s pro to ko lom, dok se u osta lim pri li ka ma no se mi ni ja tu re ili za me ni ce od li ko va wa. Uko li ko ne ko ima vi {e od li ko va wa ove vr ste ta da se no si len ta naj vi {eg od li ko va wa, dok se za osta la no se mi ni ja tu re.

Za pri pad ni ke Voj ske Sr bi je i dru ge pri pad ni ke dr `av nih or ga na ko ji no se uni for mu na ~in no {e wa i is ti ca wa od li ko va wa pro pi su ju nad le `ni or ga ni u skla du sa pro pi si ma o slu `be noj ode }i. Bli `a pra vi la o isto vre me nom no {e wu, na uni for mi ili na gra |an skom ode lu, od li ko va wa Sr bi je, od li ko va wa stra nih dr `a va, od no sno me |u na rod nih or ga ni za ci ja i ra ni je do bi je na od li ko va wa, kao i o no {e wu mi ni ja tu ra, za me ni ca i gran ~i ca pro pi su je mi ni star nad le `an za kul tu ru.

Q. M.

O{te }e no 5.000 pred u zet ni ca po ro di qa Uni ja po slo da va ca Sr bi je ve} tri i po me se ci tra ga za re {e wem pro ble ma za oko 5.000 pred u zet ni ca po ro di qa od ko jih dr `a va tra `i da pla te do pri no se za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we kao da ni su na po ro diq skom od su stvu.

Na i me, Po re ska upra va je na osno vu Ured be ko ju ni jed na pred u zet ni ca, a ni Uni ja po slo da va ca Sr bi je ni ka da ni je do bi la iako su je pi sme nim pu tem tra `i li, kre nu la sa iz da va wem re {e wa ko jim se tra `i da po ro di qe pred u zet ni ce po red na kna de za ra de, ko ja ukqu ~u je i pla }e ne do pri no se, pla }a ju i do pri no se kao da na po ro diq sko odu stvo ni su oti -

{le. Iako su se obra }a li mi ni star ki fi nan si ja i mi ni stru ra da i so ci jal ne po li ti ke ni ka kav po mak ni je na pra vqen, pa je od lu ~e no da se na da na {woj kon fe ren ci ji za {tam pu da nas po tra `i re {e we za ovaj pro blem.

Na da na {woj kon fe ren ci ji za {tam pu o dis kri mi na ci ji pred u zet ni ca po ro di qa go vo ri }e ge ne ral ni se kre tar UPS Bo {ko Sav ko vi}, di rek tor ka Upra ve za rod nu rav no prav nost dr Na ta li ja Mi }u no vi}, prav ni sa vet nik u UPS Na ta {a Cu pa}-Pa vlov ski i vi {e od 40 o{te }e nih maj ki pred u zet ni ca iz ~i ta ve Sr bi je.

Q. M.

ZAU[KE Ka da se Ro ki Bal boa u rin gu su o ~io sa so vjet skim ori ja {em zva nim Ivan Dra go, fi la del fij ski bok ser pri me nio je ra di kal nu tak ti ku: umo rio je pro tiv ni ka do zvo liv {i mu da ga bi je kao vo la u ku pu su. Rus je, ja dan, bal di sao na kon 58 kro {ea u Ro ki je vo li ce, a „Ita li jan ski pa stuv” ga je po tom sre dio, sve` i otvo ren kao Gra di na rov lo tos. ^e mu ova pri ~a? Vaq da za to {to je u Sr bi ji naj ~e {}i me tod kon tra cep ci je abor tus. Ta bi in for ma ci ja kod ~i ta o ca mo ra la iza zva ti ne ve ri cu, uz Ro ki je vu gri ma su iz 14. run de...

Ne iz le ~i vi slu ~a je vi ute hu }e pro na }i u ~i we ni ci da srp ske tet ke ovo ~e {}e ra de ne go klin ke, {to bi ima lo zna ~i ti ne {to po ra `a va ju }e. Stra te gi je za pre `i vqa va we srp skih `e na i Ro ki ja, za pra vo, ima ju sa mo dve raz li ke: a) Sta lo ne je glu mio i b) ni je dao Iva nu da ga di ra bez ru ka vi ca.

A tek smo se za gre ja li Me di ji ma je lo {e, a tek smo se za gre ja li! Ova ko bi se da la pro tu ma ~i ti po ru ka ata {ea za me di je ame ri~ ke am ba sa de u Be o gra du. ^o vek re ~e da }e zbog kri ze no vi na ri ma bi ti jo{ te `e, da su ra dio i no vi ne zre li za mu zej i vre me nam je pre }i na in ter net sko uhle bqe we. [ta bi se tek do go di lo da u ze mqi po sto ji kul tu ra ~i ta wa no vi na?! Ja go da na {lag: ubi ja we no vi na ra vi {e ni je „in”, u ak tu el noj se zo ni je sen/zi ma pre o vla |u ju to pli je ni jan se - pri klad ni je ih je tu `i ti, za stra {i ti ili pri ti snu ti po po li ti~ koj li ni ji.

Ide lep {e uz ten obra za.

Da sam gra do na ~el nik Zre wa ni na, po de lio bih pac ke od go vor nim li ci ma uz du` i po pre ko Be ge ja, a kre a to ri tu ri sti~ ke po li ti ke gra da bi bo ga mi pro {li s ma co la ma. Ne sa mo {to u po nu di

pro ma klo da u bro {u re Be~ ke re ka uba ce atrak ci ju naj ve }u od svih: le{ ko ji je u [pi ri ta ni me se ci ma vi sio s ta va ni ce. Kao be lom ma gu i No si cu Pr ste na Qu bi {i Tr gov ~e vi }u ja vqa mi se sce na: bu quk Ja pa na ca se va bli -

za do ma }e i ino stra ne go ste ne po sto je obi la sci ru i na u stro gom cen tru gra da, ne ka da le pih obje ka ta, ne go je tu rist-ma he ri ma

ce vi ma, vo di~ ve li: „ova vam je zgra da pod za {ti tom dr `a ve, ali je vla snik pi va ra, no je ova pro pa la, pa i zgra da s wom, a dr `a va,

eto, ta kva ka kva je....ne go, aj’ sad da vi di te onog {to vi si, vaq da je i tom ~i nu dr `a va ne {to ku mo va la (Ja pan ci kli ma ju gla va ma), sli ka we evro, grup na fot ka pet, go ble ni „dno u va zdu hu” de set...

Okol ni put ka evrop skim ide a li ma do bio je no vu tra su, a Za kon o sa o bra }a ju je u igri. Uko li ko na me ra pro |e, slav ski do ma }in na kon tor te ima pri mi ti na ko nak sve go ste ko ji su po pi li vi {e od dva pi }a. Op ci ja dva je da ih sam, bes-ko na~ no spre ~i da sed nu u auto. Op ci ja tri je naj za bav ni ja i pod ra zu me va okre ta we bro ja 92.

Kum ni je dug me - kum je ot ku can. U su prot nom, kum mo `e bi ti pri te ran da iz da do ma }i na kad ga za u sta vi pa tro la, a ovaj du ne u „ba lon” i po ni zi do me te Bo ri sa Jeq ci na. Po mi we se kri vi~ na od go vor nost za nas ko ji pi ja ni ma ne

bra ni mo ni {ta, pa pred la `em da se iz me na Za ko na na zo ve „ne br `e od cin ka re wa”.

Pro se ~an brak u Sr bi ji tra je ma we ne go pro se ~an „ju go”, {to je vi {e de mon stra ci ja neo zbiq no sti ne go re kla ma za auto. Sta ti sti ka je ne u mo qi va, ka `e da se skla pa 60 od sto ma we bra ko va ne go pre 20 go di na. Mr mot Fil mi je ono mad re kao da je to u ne koj ve zi sa `i vot nim stan dar dom i sli~ nim tri vi ja li ja ma ti pa je la, pi }a i ode va wa. Tur bo kul tu ra sa da na pla }u je jo{ jed nu u ni zu ka ma ta: po klo ni ci or di nar nih pri mi ti va ca iz de ve de se tih sa da su u svad bar skim go di na ma i u brak uno se go mi lu vred no snog sme }a kog su im [a ba ni i [a ban ke pre ko ekra na usa di li u lo ba we. U~e ne gla ve tvr de da se brak i qu bav sa da „kon zu mi ra ju”, {to ne bi bo le lo da vre lo ima wa i ne ma wa pre ili ka sni je ne pre su {i. Sa mo bi smr de lo.

I. Mihaqevi}

SPORT

sreda2.februar2011.

dnevnik

c m y

16

U SU SRET FED KUP ME ^U SR BI JA–KA NA DA U NO VOM SA DU

Jo va nov ska pr vi adut Sr bi je Fed kup te ni ske re pre zen ta tiv ke Sr bi je i Ka na de od ju ~e tre ni ra ju u No vom Sa du, pri pre ma ju }i se za me~ ba ra `a za ula zak u plej-of, ko ji se igra 5. i 6. fe bru a ra u ve li koj sa li SPC „Voj vo di na”. Ovaj su sret ima ve li ku va `nost za obe se lek ci je, a ~i ni se da je srp ski tim, pod vo| stvom se lek to ra De ja na Vra ne {a, u ne zgod ni joj, ali i iza zov ni joj si tu a ci ji.

Na{ se lek tor ne }e mo }i da ra ~u na na pr ve dve te ni ser ke - Je le nu Jan ko vi} i Anu Iva no vi}, pa je

u re pre zen ta ci ju po zvao Bo ja nu Jo va nov ski (54. igra ~i cu sve ta), ko ja }e, uz po mo} Alek san dre Kru ni} (284.), Ane Jo va no vi} (322.) i Ta ma re ^u ro vi} (623.), po ku {a ti da po be di Ka na |an ke i vra ti Sr bi ju u Svet sku gru pu. Na rav no, po sao ne }e bi ti ni ma lo lak, jer sve na {e de voj ke su prak ti~ no de bi tant ki we u ovom tak mi ~e wu, ali je, po Vra ne {o vim tvrd wa ma, at mos fe ra u eki pi od li~ na.

- De voj ke su u for mi, at mos fe ra je od li~ na i sa da nam osta je da se na vik ne mo na uslo ve na Spen su.

NI KO LA KA RA BA TI], NAJ BO QI IGRA^ SVET SKOG PR VEN STVA U [VED SKOJ

Ra du jem se na stu pu u Sr bi ji

Ru ko met na re pre zen ta ci ja Fran cu ske po tvr di la je pla ne tar nu do mi na ci ju od bra niv -

{i ti tu lu na Svet skom pr ven stvu u [ved skoj. Kao i na pret hod nim tak mi ~e wi ma, vo |a tri ko lo ra bio je ~o vek na {e go re list Ni ko la Ka ra ba ti}, ko ji je za slu `e no pro gla {en za naj ko ri sni jeg igra ~a Mun di ja la. Da nac Mi kel Han sen bio je bli zu, ali mo ra }e, ipak, jo{ ma lo da sa ~e ka na svoj red.

- Mno go mi zna ~i to pri zna we.

Kon ku ren ci ja je bi la pa kle na i dra go mi je {to sam dao ve li ki do pri nos osva ja wu no vog tro fe ja - re kao je Ka ra ba ti}. Ovo je sjaj na ge ne ra ci ja fran cu skih ru ko me ta {a, ~i ji }e uspeh ma lo ko po no vi ti. Pre di van je ose }aj isto vre me no dr `a ti

svet sku, evrop sku i olim pij sku kru nu.

Fran cu ska je u fi na lu sa vla da la Dan sku po sle pro du `e ta ka 37:35.

- Fi na le je za slu `i lo vi so ku oce nu i zbog na {e i zbog igre Da na ca, bio je to pra vi spek takl.

Ni smo ih pot ce ni li, zna li smo da ne }e bi ti la ko, ali mi slim da smo mo ra li da po be di mo u re gu lar nih 60 mi nu ta. Ni sam se upla {io ka da su pr vi put po ve li, u pro du `et ku. Bio sam sto od sto si gu ran da osva ja mo zla to - re kao je ro |e ni Ni {li ja.

Ka da ve} ne igra za or lo ve, do ma }a pu bli ka }e mo }i da u`i va u we go vim maj sto ri ja ma na EP 2012 u Sr bi ji. Po tom sle de i Olim pij ske igre u Lon do nu.

- O~e ku jem da tri jum fu je mo i na ta dva tak mi ~e wa. Po seb no se ra du jem Evrop skom pr ven stvu u Sr bi ji. Vo leo bih da za i gram u Ni {u, ~i ji sam po ~a sni gra |a nin. Tri jumf kod ku }e bi za me ne zna ~io i vi {e od sa me me da qe - za vr {io je fe no me nal ni le vi bek.

Va `no je da su sve re pre zen ta tiv ke zdra ve i da je po vre da ^u ro vi }e ve pro {lost - re kao je Vra ne{ i do dao: - Bo ja na je ste u for mi, ali i pro tiv ni ce su se do bro po ka za le na Austra li jen ope nu, ta ko da obe eki pe ima ju {an su da po be de. @ao mi je {to Je le na i Ana ni su sa na ma, a ve ru jem da bi sa mo Je le ni no pri su stvo do ne lo i na ma i pu bli ci pre ko po treb nu po zi tiv nu at mos fe ru.

Ju ~e su obe re pre zen ta ci je od ra di le tre nin ge, a bo je Ka na de bra ni }e Re be ka Ma ri no (84.), ko ja je

naj bo qe ran gi ra na na VTA li sti, Alek san dra Vo zni jak i Ste fa ni Du boa. @reb za me~ za ka zan je za pe tak u 12 ~a so va, a u su bo tu su na pro gra mu dva sin gla, dok }e se u ne de qu igra ti pre o sta la dva sin gla i dubl me~.

Ula zni ce se na la ze u pro da ji i mo gu da se ku pe na cen tral noj bla gaj ni SPC „Voj vo di na”, od 10 do 20 ~a so va, po ce ni od 1.500 di na ra (Is tok i Za pad 1) i 800 di na ra (Za pad 2) za oba da na.

A. P. Fo to: F. Ba ki}

BE O GRA\ANI DO MA ]I NI FI NAL NOG TUR NI RA KU PA

Vo {a na Par ti zan, Zve zda na Kra gujev ~a ne Cr ve na zve zda i Par ti zan za jed no }e or ga ni zo va ti fi nal ni tur nir 46. Ku pa Sr bi je u kon ku ren ci ji od boj ka {a. Na `re bu, u be o grad skom ho te lu “M”, od lu ~e no je da }e u po lu fi na lu, 26. fe bru a ra, igra ti Par ti zan – NIS Voj vo di na (17) i Cr ve na zve zda – Rad ni~ ki Kre di ban ka (20, RTS 2). @re bom su ru ko vo di li Slo bo dan Mi lo {e vi}, ge ne ral ni se kre tar OSS, Dra gan Ta di}, di rek tor ta kim ~e wa OSS, Du {an Ke ser, vr hov ni su di ja UOSS i ^e do mir Ne deq ko vi}, ko me sar tak mi ~e wa UOKPL. Pri ja ve za or ga ni za ci ju fi nal nog tur ni ra po sla li su Cr ve na zve zda, Par ti zan i NIS Voj vo di na, pa je `re bom od lu ~e no ko }e

Pa ro vi ku pa Po luf na la (26. fe bru ar) Par ti zan – NIS Voj vo di na (17) C. zve zda – Rad ni~ . (20, RTS 2) Fi na le (27. fe bru ar)

Le gen dar ni Va sa Mi ji} od re dio po lu fi nal ne pa ro ve

bi ti teh ni~ ki or ga ni za tor. Mi o drag Za go rac, di rek tor Rad ni~ kog Kre di ban ke iz Kra gu jev ca, iz vu kao je ce du qi cu na ko joj je pi sa lo Cr ve na zve zda, a Va sa Mi ji}, di rek tor NIS Voj vo di ne, iz vu kao je pa ro ve po lu fi na la.

- Par ti zan je eki pa ko ja igra naj lep {u od boj ku ove se zo ne i s te stra ne gle da no ni smo ima li sre }e u `re bu, ali Voj vo di na mo `e sa svi ma da igra rav no prav no. Kup je

spe cif~no tak mi ~e we i po {to se ra di o tur nir skom si ste mu, da bi se osvjio tro fej, mo ra ju da se po be de oba me ~a, pa ni je va `no ko ga iz vu ~e te, jer mo ra te da bu de te naj bo qi. Igra }e se u [u mi ca ma, to je ste do ma }i te ren be o gad skih eki pa, ali svi ve o ma do bro po zna ju tu sa lu, pa ona ne }e pred sta vqa ti ve li ku ped nost do ma }i ni ma - re kao je sport ski di rek tor No vo sa |a na Ni ko la Ma ri}.

M. Ri sti}

SPORT

dnevnik

sreda2.februar2011.

17

PRIPREME VOJVODINE U CRNOJ GORI

Mo gren pr vi test (Od na {eg spe ci jal nog iz ve {ta ~a)

ZVEZDINE PRIPREME U ANTALIJI

Da nas s Ukra jin ci ma Fud ba le ri Cr ve ne zve zde do pu to va li su u An ta li ju, ta~ ni je u obli `we mon den sko le to va li {te Be lek, gde }e se na red nih 15 da na pri pre ma ti za pro le} ni deo pr ven stva. Tre ner Ro bert Pro si ne~ ki ima na oku pu 28 fud ba le ra, uz ko je }e bi ti i go to vo kom plet no ru ko vod stvo klu ba, na ~e lu sa pred sed ni kom Lu ki }em i sport skim di rek to rom Axi }em.

(Kra jo va), a naj ve }e is ku {e we je me~ sa Ste a u om (10. fe bru a ra), dok je po sled wi test pla ni ran za 13. fe bru ar pro tiv Ko pra. U ovim su sre ti ma is kri sta li sa }e se naj bo qi sa stav ko ja mo ra {to bo qe da se uigra.

Pro si ne~ ki na ras po la ga wu ima sle de }e fud ba le re: Sta men ko vi }a, Baj ko vi }a, Dmi tro vi }a, Adi ja, ]o si }a, \or |e vi }a, To {i }a, Re qi }a, Nin ko va, Ig wa -

Gu lit kom {i ja Jed na od eki pa ko ja je od se la sa cr ve no-be li ma u ho te lu „Ka li sta” je i Te rek iz Gro znog. Ovu eki pu odne dav no tre ni ra le gen dar ni Ho lan |a nin Rud Gu lit.

Eki pa je od ra di la pr vi tre ning, a ve} da nas je na pro ga mu pre mi jer ni kon trol ni me~ u pro t iv „B“ ti m a [a h tjo r a.

Stru~ ni {tab je od lu ~io da rav no mer no ras po re di mi nu ta `u, ta ko da }e Ukra jin ci ma bi ti su prot sta vqe ne dve po sta ve, ko je }e od i gra ti po 45 mi nu ta.

Dru gi duel za ka zan je za 5. fe bru ar pro tiv Spar ta ka (Tr na va), za tim tri da na ka sni je sle di okr {aj sa Uni ver zi ta te om

ti je vi }a, Mi ki }a, Bi ni }a, Isa ha, Mi lo va no vi }a, Mi ja i lo vi }a, Bog da no vi }a, Ve {o vi }a, Ko ro ma na, La zo vi }a, Ka dua, Je re mi }a, Evan dra, Ka lu |e ro vi }a, Jev ti }a, Bor hu, Pe ro vi }a i Tri fu no vi }a.

Mi lan Vi lo ti} do pu to va }e u An ta li ju 6. fe bru a ra i ta da }e eks pe di ci ja bi ti kom plet na.

Na rav no, osta vqen je pro stor i za jo{ jed nu akvi zi ci ju, a re~ je o kva li tet nom {to pe ru.

Z. Rangelov

BE ^I ]I: Fud ba le ri Voj vo di ne naj zad su do ~e ka li utak mi cu.

Tre }eg da na pri pre ma u Cr noj Go ri od me ri }e sna ge s ov da {wim je se wim pr va kom, Mo gre nom iz Bu dve. Da na {wi duel od i gra }e se na te re nu SC Jaz, ko ji je pet na e stak mi nu ta vo `we uda qen od ho te la „Splen did“ u Be ~i }i ma. Re~ je o prak ti~ no no vom cen tru s dva do bra ve {ta~ ka te re na, ali je uo~ qi vo da do ma }i ni na me ra va ju da na pra ve jo{ ~e ti ri pod tra vom.

Ove te re ne, ina ~e, sva ko dnev no ko ri ste pr vi ti mo vi Mo gre na i Pe trov ca, a po red Voj vo di ne, iz Sr bi je su se do sko ra tu pri pre ma li Cr ve na zve zda i Se voj no, dok su sa da tu jo{ fud ba le ri Me tal ca iz Gor weg Mi la nov ca, a o~e ku je se i do la zak kra gu je va~ kog Rad ni~ kog.

Ne ka da {wi gol man Mo gre na Pre drag Vu ko vi} sa da je je dan od tri de se tak za po sle nih u JP SC Jaz. - Po zna je te li ne ka da {weg gol ma na No vog Sa da i Voj vo di ne Go ra na ]ur ka – upi tao nas je, a ka da smo mu po tvrd no od go vo ri li, do dao je: - Po zdra vi te ga, ne ka da sam mu bio re zer va u Mo gre nu. Tra di ci o nal no su u na{ klub do la zi li do bri igra ~i iz No vog sa da i Be o gra da. Pa i sa da {wi tre ner Voj vo di ne Zo ran Mi lin ko vi} ne ka da je bio na{ igra~ i svi smo ga upam ti li po le pom – na gla sio je Vu ko vi}.

I dok smo }a ska li o fud bal skim te ma ma u ve zi sa zbi va wi ma u Sr bi ji i Cr noj Go ri, fud ba le ri Voj vo di ne, u sun cem oku pa noj uva li, po sve `em ju tar wem vre me nu pr vi put su na no voj de sti na ci ji ose ti li lop tu. Dok je Zo ran Mi lin ko vi} s igra ~i ma ra dio na skra }e nom pro sto ru ele men te igre na dva go la, uz asi sten ci ju Spa so ja Je la ~i }a, tre }a gru pa je bi la pod nad zo rom Mar ka Pe ro vi }a.

Na dru goj po lo vi ni, dvo ji ca slo bod nih gol ma na pro la zi li su „tor tu ru“ tre ne ra Zo ra na Sta no je vi }a.

U jed nom mo men - Fud bal e ri Voj vo di ne na tre nin gu u Bu dvi tu, pri li kom ne zgod nog po kre - ali je od ra dio ceo tre ning i ta, bol je u sto pa lu ose tio De - tre ba lo bi da nas da za u zme svo jan Ka ran. Le kar eki pe, dr Bor - je me sto u {pi cu na pa da. ko Vu ko sav kon sta to vao je da se Ka ko se tre ning No vo sa |a na ra di o is teg nu }u te ti ve. Ka ra - bli `io kra ju, ne str pqi vo su nu je bol no me sto me di cin ski kraj ula za ~e ka li fud ba le ri tre ti ra no, a ka ko je dr Vu ko sav Mo gre na, da na {wi im ri va li. re kao da }e da na {wi dan po ka - Sr da ~an je bio wi hov su sret. za ti ho }e li bi ti po tre ban i Bra na Ili} i pr vo ti mac Mo sni mak po vre |e nog me sta. Tek, gre na Ma ti} po hi ta li su je dan iz ve sno je da }e mla di {to per dru gom u za gr qaj. Ne ka da su za pre sko ~i ti duel s Bu dva ni ma. jed no bra ni li bo je Ze mu na. Isti Na bo lo ve u gr lu i le |i ma po - je slu ~aj bio i s De ja nom Ka ra `a lio se i Abu ba kar Ouma ru, nom i ka pi te nom Bu dva na Pe -

Ri val za po {to va we

DOMINIK ADIJA, POJA^AWE PARTIZANA

Na j e sen u Li gi {am pi o na Re pre zen ta ti vac Ga ne Do mi nik Adi ja `e li da na pre du je u ka ri je ri i po mog ne cr no-be li ma da se po no vo pla si ra ju u evro eli tu.

- Ose }am se sjaj no {to sam do {ao u Par ti zan, klub o ko jem sam ~uo mno go sjaj nih stva ri.

Znam da su tre nut no naj bo qi u Sr bi ji. @e lim da za me ne ovo bu de ko rak na pred u ka ri je ri re kao je Adi ja.

Mla di na pa da~ pro gla {en je za naj bo qeg fud ba le ra po sled weg Svet skog omla din skog pr ven stva, na ko jem je Ga na osvo ji la ti tu lu. U Par ti za nu }e na red nih {est me se ci pro ve sti

Su ret Ili }a i Ma ti }a

Mo gren iz Bu dve je ri val za po {to va we. Re~ je o je se wem pr va ku Su per li ge Cr ne Go re, ko ji je pr vi deo se zo ne za vr {io sa pet bo do va pred no sti na spram dru go pla si ra ne pod go ri~ ke Bu du} no sti. Tre ner Moj si lo vi}, ko ji je ne ka da ra dio u Obi li }u, ima na ras po la ga wu spoj is ku stva i mla do sti, a od igra ~a fud bal skim po zna va o ci ma u Sr bi ji sva ka ko su zna na ime na: Ar di jan \o kaj (Obi li}, Cr ve na zve zda), Igor Ma ti} (Ze mun) i Aje zdin Nu hi (^u ka ri~ ki, Par ti zan).

Pr vi deo se zo ne pro veo je na po zaj mi ci u ita li jan skom dru go li ga {u Re |i ni, za ko ji je od i grao 15 utak mi ca i po sti gao dva go la.

- Vo l eo bih da na je s en igram u Li gi {am pi o na, a ve ru jem da Par ti zan mo `e da od bra ni ti tu lu pr va ka Sr bi je. U Ita li ji se ni sam naj bo qe sna {ao zbog je zi ka, a ni sam imao ni pre vi {e {an si da igram.

Bi }u di sci pli no van na te re nu i tru di }u se da se {to bo qe uklo pim u eki pu - za kqu ~io je Adi ja.

We gov do la zak ve ro vat no zna ~i da }e iz Par ti za na oti }i naj \U KA ZA VO LA NOM VO [I NOG BU SA: Dok su fud ba le ri Voj vo di ne le tom od Sur ~i na do Tiv ta pro ve li ugod nih 40 mi nu ta, maj stor Mi lan \u ri}, ko jeg ov de svi oslo vqa va ju sa \u ka, se deo je 13 ~a so va za vo la nom auto bu sa „Du nav pre vo za“, jed nog od Vo {i nih ge ne ral nih spon zo ra. We gov za da tak je bio da u Vo {i nom bu su pre ve ze kom plet nu opre mu i neo p hod ne re kvi zi te ko je }e stru~ ni {tab i igra ~i ko ri sti ti to kom dvo ne deq nih pri pre ma u Cr noj Go ri. \u ku do bro po zna ju svi u cr ve no-be lom ta bo ru, a ka ko i ne bi ka da ih on vo zi na sve utak mi ce u pr ven stvu. Za cr no gor ske pri pre me u klu bu su se po tru di li da obez be de i vo zi lo s ade kvat nim klup skim obe le` ji ma, ta ko da grb na {eg naj sta ri jeg su per li ga {a i nat pis FK Voj vo di na ni ko me u Be ~i }i ma i oko li ni ne mo `e da pro mak ne. S. S. Fo to: CG1003

CI ME RI MA IS PU WE NE @E QE: Ma la zbr ka usle di la je pri li kom do de le so ba igra ~i ma Voj vo di na u pre sti `nom ho te lu „Splen did“. Ipak, ne ja sno }e su za ti li ~as ot klo we ne, `e qe is pu we ne, pa su ci me ri mo gli da odah nu. Ras po red po so ba ma igra ~a iz gle da ova ko: Br ki} – Pa jo vi}, Bil bi ja – Ste va no vi}, A|u ru – Me re ba {vi li, Abu ba kar – Jao, Pa vlo vi} – Vu li }e vi}, S. No va ko vi} – Tum ba se vi}, Moj sov – Ne sto ro vi}, Me do je vi} – Mi to {e vi} (na sli ci), La zo vi} – Traj ko vi}, Ko so vi} – Ka tai, Ka ran – M. No va ko vi}, La ze ti} – Ili}, dok na knad no pri sti gli gol man Ste fan Mi ja to vi} ne ma dru {tvo. Svoj mir ima ju {ef stru~ nog {ta ba Zo ran Mi lin ko vi}, le kar eki pe dr Bor ko Vu ko sav i eko nom Ra de Jo ta no vi}, dok su iz stru~ nog {ta ba ci me ri: po mo} ni tre ner Pe ro vi} i tre ner gol ma na Sto ja no vi}, po mo} ni tre ner Je la ~i} i se kre tar Sma ji}, fi zi o te ra pe u ti Mar jan i Mi ji}.

S. S.

FERNANDO TORES PRELAZI IZ LIVERPULA U ^ELSI

Sre }an sam

Di minik Adi ja

kao po zajm qen fud ba ler, a cr no-be li }e na le to mo }i da ot ku pe we gov ugo vor. Adi ja (21) je dru gi na pa da~ iz Ga ne ko ji je u Hum sku 1 sti gao u zim skom pre la znom ro ku, po sle Prin sa Ta go ea.

- Dra go mi je {to }u igra ti sa ze mqa kom, bi }e mi mno go lak {e da se na vik nem na no vu sre di nu.

Ne }e bi ti pro ble ma ni sa spo ra zu me va wem, znam da u Sr bi ji do sta qu di go vo ri en gle ski je zik - ob ja snio je on.

trom Gr bi }em, pre tri go di ne sa i gra ~i ma u Mla do sti iz Pod go ri ce. Sa svo jim dru ga ri ma su u pro la zu pro }a ska li i Tum ba se vi} i Ne sto ro vi}, ne ka da {wi pr vo tim ci cr no gor skih ti mo va Ze te iz Go lu bo va ca, od no sno Ru da ra iz Pqe va qa...

- Ka kav ti je to za voj, Ka ra ne, ni je vaq da da si se upla {io su tra {weg du e la – pec kao ga je ka pi ten Mo gre na Gr bi}.

Igra~ Voj vo di ne uz vra tio mu je u svom sti lu: - Kud sad da se po vre dim!? A spre mao sam se ba{ za te be. [a lu na stra nu, ni je mi la ko. To li ko ~e ka mo utak mi ce i ba{ sad ovo da mi se de si. Na dam se da se ne ra di o te `oj po vre di i da ne }u du go pa u zi ra ti – re kao je Ka ran.

Da na {wi duel Mo gren – Voj vo di na igra se od 13 sa ti u SC Jaz u Bu dvi, a o~e ku je se da No vo sa |a ni me~ po~ nu u sa sta vu ko ji je tre ba lo da igra pro {le su bo te s Vi de o to nom. Da kle: Br ki} – Vu li }e vi}, Moj sov, Traj ko vi}, Pa vlo vi} – Me do je vi}, Mi to {e vi}, La ze ti}, Me re ba {vi li – Ili}, Abu ba kar.

Sava Savi}

bo qi stre lac ove se zo ne Kleo.

- Jo{ se vo de raz go vo ri o to me, ima ne ko li ko za in te re so va nih klu bo va. Ve ru jem da }e sve bi ti po zna to do kra ja ove ne de qe - re kao je ge ne ral ni se kre tar cr no-be lih Dar ko Gru bor.

Par ti zan je ove zi me do veo jo{ Zvo ni mi ra Vu ki }a, oti {ao je Pjer Bo ja, dok je Al ma mi Mo re i ra svo je voq no na pu stio pri pre me, na kon ~e ga ga je klub su spen do vao. Eki pa se na la zi na pri pre ma ma u An ta li ji.

No vi fud ba ler ^el si ja Fer nan do To res iz ja vio je da je pre sre }an do la skom u klub sa Stam ford bri xa. To res je pre {ao iz Li ver pu la u ^el si za 58 mi li o na evra.

- Bi lo je ovo ve o ma te {kih ne ko li ko da na za me ne zbog sve ga {to sam pre `i veo u Li ver pu lu. Me |u tim, sre }an sam jer sam na pra vio ve li ki ko rak na pred u ka ri je ri do la skom u klub ka kav je ^el si. U ^el si ju }u igra ti na vr hun skom ni vou. To je klub za ko ji }u da u`i vam igra ju }i, jer }u bi ti mo ti vi san. Do ka za }u da sam do ra stao tom iza zo vu - re kao je {pan ski fud ba ler i do dao: - Ta ko sam sre }an i po no san {to sam ko na~ no u ^el si ju. Uvek je bi lo te {ko igra ti pro tiv ovog klu ba, jer je ^el si je dan od naj bo qih evrop skih ti mo va. Ovaj klub `e li da osvo ji sva ko tak mi ~e we u ko me u~e stvu je. Po sle ^el si ja ne ma vi {e ko ra ka na pred, ovo je vr hu nac. Po na vqam da mi je ciq da igram na vr hun skom ni vou, jer je to san sva kog svet skog fud ba le ra. Ko na~ no sam sti gao u ^el si i ve o ma sam sre }an.

18

sport

sreda2.februar2011.

dnevnik

@REB MLA DIH SE LEK CI JA ZA EURO 2013.

Or li }i u pr vom {e {i ru U se di {tu UEFA u Ni o nu su tra (3. fe bru a r) }e bi t i oba vqe na ce re mo ni ja `re ba mla dih re pre zen ta ci ja u kva li fi ka c i o n om ci k lu s u za PE 2011/13. Fi n al n i tur n ir za igra ~e uz ra sta do 21 go di ne }e 2013. go d i n e bi t i odr ` an u Izra e lu.

FSS na `re bu u Ni o nu pred sta vqa }e ge ne ral ni se kre tar Zo ran La ko vi}, se lek tor na ci o nal nog ti ma Alek san dar Jan ko vi} i me na xer re pre zen ta ci je Pa vle Si mi}.@reb }e po ~e ti ta~ no u pod ne. Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je, za hva qu ju }i

re zul ta ti ma iz pret hod na tri ci klu sa tak mi ~e wa, ran gi ra na

je me |u no si o ci ma, bi }e u pr vom {e {i ru pri li kom `re ba.

Ras po red [e {ir A: En gle ska, [pa ni ja, Ho lan di ja, Ita li ja, [ved ska, ^e {ka, Ru si ja, SR BI JA, Ne ma~ ka, Ru mu ni ja. [e {ir B: [vaj car ska, Vels, Be lo ru si ja, Fran cu ska, Ukra ji na, Tur ska, Austri ja, Por tu ga li ja, Dan ska, Bel gi ja. [e {ir C: Hr vat ska, Ma |ar ska, [kot ska, Gr~ ka, Island, Slo va~ ka, Mol da vi ja, Fin ska, Jer me ni ja, Se ver na Ir ska. [e {e ir D: Poq ska, Cr na Go ra, Gru zi ja, Le to ni ja, Nor ve {ka, Slo ve ni ja, Re pu bli ka Ir ska, Bu gar ska, Bo sna i Her ce go vi na, Ma ke do ni ja. [e {ir E: Al ba ni ja, Far ska Ostr va, Ki par, Li tva ni ja, Ka zah stan, Le to ni ja, Azer bej d`an, An do ra, San Ma ri no, Luk sem burg, Mal ta, Lin hen {tajn.

For mat tak mi ~e wa je isti kao i u pret hod na dva ci klu sa.

Bi }e for mi ra no de set gru pa ( dve gru pe sa po 6 i osam gru pa po pet ti mo va ), oda kle 14 naj bo qih ti mo va na sta vqa put ka ba ra` utak mi ca ma i pla sma nu na fi nal ni tur nir.De set pr vo pla si ra nih eki pa i ~e ti ri naj b o q e dru g o p la s i r a n e re pre z en t a c i j e pla s i r a } e se u ba ra`, oda kle se se dam po bed ni ka pri dru `u je Izra e lu, do ma }i nu PE. Mla da re pre zen ta ci je po ~e }e kva li fi ka ci je u sep tem bru ove go di ne.

Z. Ran ge lov PO ^E LO PRI PRE ME I JE DIN STVO IZ GO SPO \I NA CA

NA VI JA ^I MAN ^E STE RA IZA BRA LI

Ci qa ju vrh ta be le

Gigs naj bo qi Na vi ja ~i en gle skog pre mi jer li ga {a Man ~e ster ju naj te da pro gla si li su Vel {a ni na Ra ja na Gig sa za naj bo qeg igra ~a svih vre me na u isto ri ji klu ba. Dru go me sto pri pa lo je Fran cu zu Eri ku Kan to ni, dok je tre }i le gen dard ni Xorx Best.

- Ka da sam sa znao bio sam odu {e vqen. Ni sam mo gao da ve ru jem, po seb no ka da se ima u vi du spi sak igra ~a ko ji su bi li u iz bo ru - re kao je Gigs.

Gigs (37) je u Man ~e ster ju naj ted sti gao 1987. go di ne iz Man ~e ster si ti ja. Od i grao je 859 utak mi ca i po sti gao 158 go lo va, osvo jio je 32 ti tu le i naj tro fej ni ji je igra~ u isto ri ji en gle skog klup skog fud ba la.

Pri pre ma za pro le} ni deo pr ven stva u MFL Ti tel-@a baq po ~e li su i fud ba le ri Je din stva iz Go spo |i na ca. [ef stru~ nog {ta ba @ar ko Ru sov na ras po la ga wu ima 22 igra ~a. U od no snu na je se wu deo, eki pa }e bi ti sla bi ja za Ste va na Ga xi }a (oti {ao u no vo sad ski @e le zni ~ar), Slo bo da na Ma le {e va(po vre da)i Qu bi {e Jo va no vi }a (za vr {io igra~ ku ka ri je ru).

- Pri pre me }e mo oab vi ti u sa li i na po mo} nom te re nu. U pla nu je da od i gra mo de se tak kon trol nih utak mi ca, a pr va pro ve ra je za ka za na za 20. fe bru ar sa Si ri gom – re kao je Ru sov.

No vo be ~ej ci star to va li Po sle dvo me se~ ne pa u ze, star to va li su fud ba le ri no vo be ~ej skog Je din stva, pe to pla si ra ni tim Voj vo |an ske li ge is tok.

Pro ziv ci tre ne ra No vi ce Gla va {kog oda zva lo se dva de set fud ba le ra, me |u ko ji ma su no vaj li je Igor Jo va no vi} (Voj vo di na, No vo Mi lo {e vo) i Ni ko la Bla `in ko ji se, po sle go di nu da na vra tio iz Be ~e ja, gde je igrao za isto i me nog pr vo li ga {a fu tasl li ge.

Pr vom ti mu pri kqu ~i li su se omla din ci Dra gan Zla tar, Cvi je tin Ja wi}, Mi lo{ [tef ki} i Lu ka Vor gu ~in, dok su iz o sta li po vre |e ni ka pi ten Da vo rin

[i ja no vi}, go la man Bo jan Nem ~ev i Bo jan Ma ti}, ko ji je iz ra zio `e qu da ka ri je ru na sta vi u ma ke don skom pr vo li ga {u Si lek su iz Kra to va.

Tre ner No vi ca Gla va {ki je po sle pr vih tre nin ga is ta kao: - Do 12. mar ta, ka da se na stva qa pr ven stvo, odr `a }e mo 34 tre nin ga i od i gra ti {est kon trol nih utak mi ca, {to bi tre ba lo da bu de do voq no da sprem ni do ~e ka mo go sto va we u Srp skoj Cr wi. Kom plet ne pri pre me odr `a }e mo na na {em sta di o nu gde ima mo do bre uslo ve za rad, a zbog hlad nog vre me na u po ~et ku }e mo ra di ti ne iz me ni~ no

u sport skoj ha li i na otvo re nom.

Am bi ci je su da i na pro le }e igra mo za pa `e nu ulo gu u ovom ste pe nu tak mi ~e wa, a uko li ko nam se uka `e {an sa po ku {a }e mo bar do dru ge po zi ci je ko ja vo di u kva li fi ka ci je za po pu nu Srp ske li ge gru pa.

Ka da kre }e te sa kon trol nim utak mi ca ma?

- Sve za vi si od vre men skih uslo va, a pr va pro ve ra za ka za na je za 12. fe bru ar. Za sa da smo ugo vo ri li utak mi ce sa Po le tom iz Siv ca, [aj ka {om iz Ko vi qa, Sen tom i Je din stvom iz Ba nat skog Ka ra |or |e va – sa op {tio je Gla va {ki.

S. Da vi do vi}

@ar ko Ru sov

Je se wi deo pr ven stva u MFL Ti tel-@a baq Go spo |in ~a ni su za vr {i li na ~et vrom me stu.

- Na {e am bi ci je su pla sman u sam vrh ta be le. Da bi smo ostva ri li pla ni rao, po treb no je mno go ra da i di si pli ne – op ti mi sta je Ru sov.

D. K.

Sne `a na Sa mar yi}-Mar ko vi} i Slo bo dan @i vo ji no vi}

Te ni skom sa ve zu 75 mi lio na di na ra Te ni ski sa vez Sbi je u 2011. go di ni do bi }e 75 mi li o na di na r a. Spo r a z um su pot pi sa li mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} i pred sed nik te ni skog sa ve za Sr bi je Slo bo dan @i vo ji no vi} - Pro {le go di ne TSS je iz bu xe ta do bio 48 mi li o na di na ra, a ove go di ne do bi }e 75 mi li o na i sa mo je Od boj ka {ki sa vez is pred. To je re dov no fi nan si ra we i ne od no si se na sti pen di je i kam po ve ko je }e mi ni star tvo po seb no fi nan si ra ti - re kla je mi ni star ka.

Ona je re kla da je Mi ni star stvo omla di ne i spor ta za vre me Uni ver zi ja de u Be o gra du ulo `i lo 40 mi li o na di na ra za sa na ci ju kom plek sa “Mi l an-Ga l e Mu { ka t i r o vi}”, na ko m e se odr ` a v a ATP tur nir Sr bi ja open i da je iz gra di lo otvo re ne te ni ske te re ne u 11 op {ti na i gra do va Sr bi je. Mi ni star ka je is ta kla da je raz go va ra la sa gra d o n a ~ el n i k om Dra g a nom \i la som o iz grad wi na ci o n al n og te n i s kog cen t ra, da su po kre nu ti ad mi ni stra tiv ni ko ra ci za ur ba ni sti~ ku re a li za ci ju i da o~e ku je da }e do 22. fe bru a ra sve bi ti

po zna to. Go vo re }i o ra du Sa ve za, mi ni star ka je oce ni la da je fi na le Dej vis ku pa bi lo do bro or ga ni zo va no.

- Ras pi ta la sam se ko li ko je [pa n i j u ko { ta l a or g a n i z a ci ja fi na la Dej vis ku pa i sa zna la da su u Bar se lo ni na to po tro {i li 2,5 mi li o na evra.

Na{ Sa vez je sa ne u po re di vo ma w im sred s tvi m a od l i~ n o or ga ni zo vao fi na le - re kla je Sne ` a n a Sa m ar x i}-Mar k o vi}.

Pred s ed n ik TS Slo b o d an @i vo ji no vi} za hva lio je mi ni star ki omla di ne i spor ta na po dr {ci ko ju je pru `a la te ni su u go di na ma u ko ji ma re pre zen ta ci ja ni je be le `i la uspe he. Pred sed nik Uprav nog od bo ra TSS To pli ca Spa so je vi} re kao je da su re zul ta ti srp skih te ni se ra pre va zi {li rad Sa ve za.

- Ovaj ugo vor po ka zu je ko li ko dr `a va ve ru je u te nis i to je pod strek za pri vat ne in ve sti to re da ula `u u de cu. Re zul t a t i su odav n o pre v a z i {li rad Sa ve za i na na ma je da ih stig ne mo. Na ci o nal ni te ni ski cen tar po mo }i }e da Sr bi ja iz ro di jo{ ne kog {am pi o na. Za hval ni smo na uve }a wu, na dam se da }e mo oprav da ti po ve re we - re kao je Spa so je vi}.

UO^I EVROP SKOG PR VEN STVA U ITA LI JI

Sto jiq ko vi} iza brao tim

DO MI NA CI JA PU A ^I NIH KLI NA CA U GRAD SKOJ LI GI NO VOG SA DA:Za vr {e no je tak mi ~e we u zim skoj grad skoj li gi No vog Sa da, u ko joj su u~e stvo va le 32 fud bal ske eki pe. U ha la ma na Kli si i u Fu to gu tri me se ca igran je kva li te tan fud bal, a naj spe {ni ji su bi li klin ci iz [F Pe tar Pu a ~a.Ge ne ra ci ja de ~a ka ro |e nih 1999. go di ne osvo ji la je pr vo me sto sa 9 po be da i jed nim po ra zom, uz gol raz li ku 66:5.Naj bo qi igra~ Vla dan Vi da ko vi} I naj bo qi stre lac Ne ma wa Vuk ma no vi} su iz Pu a ~i ne {ko le. Sa stav eki pe: Pi li po vi} Vu ka {in, Mi lin ko vi} Mi lan, Jer ko vi} Ni ko la, \or |e vi} Zo ran, Vi da ko vi} Vla dan, Vuk ma no vi} Ne ma wa, Sta ji} Mar ko, Ma noj lo vi} Mar tin, Bo si} Ra di voj i Lo vri} Aqo sa, tre ner Pe tar Pu a ~a. (1999.).

U 2000. go di {tu ta ko |e je tri um fo va la je eki pa iz ove {ko le, za be le `i la je 8 po be da i 2 ne re {e na re zul ta ta, uz go raz li ku 57:11. Naj bo qi stre lac je Bo si} Ra di vo je Bo si}, a naj bo qi igra~ Stan ko vi} Ni ko la Stan ko vi} iz po bed ni~ kog ti ma. Pe har su osvo ji li: To ro man Ne ma wa, Do ki} Ivan, Lo vri} Aqo sa, Kne ze vi} Mar ko, Ra ki} Du {an, Sre do je vi} Ne nad, ]o so Ni ko la, Stan ko vi} Ni ko la, Bo si} Ra di voj, Stan ko vi} Jo van, ^u lic Mar ko i Jo va no vi} Ni ko la, tre ner Da ni jel Di vqak.

- Grad ska li ga je ove zi me bi la naj bo qe or ga ni zo va na. Do bi li smo broj ne na gra de, a naj vi {e nas je ob ra da o va la na gra da od 20 lop ti - re kao je Pe tar Pu a ~a.

Se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je Zo ran Sto jiq ko vi} iza brao je re pre zen ta ci je za [am pi o nat Evro pe va zdu {nim oru` jem, ~i ji }e do ma }in bi ti ita li jan ski grad Bre {a (od 1. do 7. mar ta). Va zdu {na pu {ka, se ni o ri: Ste van Ple ti ko si} („^i ka Ma ta“), Dra gan Mar ko vi} i Ne ma wa Mi ro sa vqev (No vi Sad). Se ni or ke: An drea Ar so vi} (Par ti zan), Iva na Mak si mo vi} (No vi Be o grad U{}e), Li di ja Mi haj lo vi} (Ni{).

Ju ni o ri: Bo ri slav Ma zi wa nin (Po li ca jac), Igor ^o tra (Zve zda ra) i @ar ko Tri fu wa gi} (No vi Sad). Ju ni or ke: Ta {a na Bo ga ti nov ski (Pan ~e vo), Ka ta ri na Bi se re ~i} (Ni{) i Dra ga na To do ro vi} (No vi Be o grad U{~}e). Va zdu {ni pi {toq, se ni o ri: Da mir Mi kec (Po li ca jac), An dri ja Zla ti} („A. De jo vi}“, U`i ce), Di mi tri je Gr gi} (Aka da mac). Se ni or ke: Ja sna [e ka ri} i Zo ra na Aru no vi} (C.

zve zda), Bo ba na Ve li~ ko vi} (Bor 03). Stru~ ni {tab }e bi ti na knad no od re |en.

- Na ovom tak mi ~e we se ne osva ja ju olim pij ske vi ze, ali to ne zna ~i da ne ma ja kih mo ti va da se po stig nu do bri re zul ta ti i osvo je me da qe – na gla sio je Sto jiq ko vi}, ko ji je od lu ~io da ne po zo ve ju ni o re i ju ni or ke u di sci pli ni va zdu {ni pi {toq. - Ne }e bi ti la ko, tur nir u Min he nu je jo{ jed nom po ka zao ko li ko se svi do bro pri pre ma ju za [am pi o nat Evro pe i ko li ko su re zul ta ti, bar {to se ti ~e stre la ca iz svet skog i evrop skog vr ha, vi so ki. Pla ni ra mo i pri pre me, a ima }e mo dva ja ka do ma }a tak mi ~e wa kao pro bu – fi na le Ku pa Sr bi je (12. i 13. fe bru a ra) i [am pi o nat Sr bi je (19. i 20. fe bru a ra).

Na [am pi o na tu Evro pe 2010. u Nor ve {koj strel ci Sr bi je su osvo ji li ~e ti ri zlat ne me da qe. [am pi on ke Evro pe u se ni or skoj

@en ske se lek ci je (pi {toq i pu {ka) Sr bi je

kon ku ren ci ji po sta le su An drea Ar so vi} (pu {ka) i Bo ba na Ve li~ ko vi} (pi {toq), ekip no zla to osvo ji la je `en ska se ni or ska re pre zen ta ci ja va zdu {nim pi {to qem (Ja sna [e ka ri}, Zo ra na Aru no vi} i Bo ba na Ve li~ ko vi}), kao i `en ska ju ni or ska re pre zen ta ci -

ja va zdu {nom pu {kom (Iva na Mak si mo vi}, Ka ta ri na Bi ser ~i} i Dra ga na To do ro vi}). Mu {ka ju ni or ska re pre zen ta ci ja pu {kom i mu {ka se ni or ska re pre zen ta ci ja pi {to qem bi lie su ~e tvr te, dok je `en ska se ni or ska re pre zen ta ci ja pu {kom osvo ji la {e sto me sto.

[u ma her o~e ku je bo qe re zul ta te Vo za~ eki pe Mer ce des GP Ne mac Mi hael [u ma her iz ja vio je da u 2011. o~e ku je bo qe re zul ta te ne go pro {le se zo ne u {am pi o na tu For mu le je dan. [u ma her je u ka ri je ri osvo jio se dam ti tu la, a pro {le go di ne za u zeo je tek de ve to me sto u ge ne ral nom pla sma nu vo za ~a. Mer ce des je na sta zi u Va len si ji pred sta vio bo lid za no vu se zo nu, a ne ma~ ka eki pa }e na red nih da na oba vi ti test vo `we u [pa ni ji. Po red [u ma he ra i ove se zo ne za Mer ce des }e vo zi ti Ni ko Ro zberg.

- Ko na~ no je od mor go tov i po ~i we mo sa pra vim pri pre ma ma. Ne ko li ko pu ta sam re kao da `e lim sa Mer ce de som da na pra vim ne {to ve li ko.

Ve ru jem da }u ove se zo ne mno go ~e {}e bi ti na po bed ni~ kom po sto qu - re kao je [u ma her.

No va se zo na u F1 po ~i we 13. mar ta tr kom za Ve li ku na gra du Ba hre i na.

SPORT

dnevnik PRVA A MU[KA LIGA: NOVOSA\ANI DO^EKUJU TAMI[

@u ti sprem ni za re van{

^etiri uzastopne pobede ko{arka{i Novog Sda prekinuli su sa dva poraza, pa dana{wi susret s Tami{om iz Pan~eva za wih ima veliki zna~aj. Pobeda

Filip [epa

bi novosadske `ute vratila na kolosek koji mo`da mo`e da zavr{i u Superligi, a poraz bi im doneo glavoboqu. Poraz u pro-

Da na {wi pro gram Prva A mu{ka liga Srbije NOVI SAD: Novi Sad - Tami{ (20), GORWI MILANOVAC: Borac - Vojvodina Srbijagas (19), @ELEZNIK: FMP - Proleter Naftagas (18), U@ICE: Sloboda - OKK Beograd (18.30), KOSJERI]: Crnokosa - Superfund BP (18), KRAQEVO: Sloga - Napredak Rubin (19.30).

{lom kolu u U`icu do{ao je kao produkt lo{eg pristupa utakmici, {to mladoj ekipi ne treba zameriti s obzirom da bele`i rezultate van svih o~ekivawa i predvi|awa.

Priliku za poprani i izlazak iz kratkotrajne krize rezultata Novosa|ani imaju u duelu sa kvalitetnim Pan~evcima.

- Tami{ je pretrpeo male izmene u sastavu u odnosu na prethodnu sezonu. To je wihova najve}a snaga, kao i ~iwenica da imaju po dva kvalitetna igra~a na svakoj poziciji. Jereminov ih predvodi, a krasi ih sigurna i mirna igra, bez puno oscilacija. Na{u mladost svako mora da razume pa su usponi i padovi savim normalna I o~ekivana pojava.U prvom delu takmi~ewa pora`eni smo u Pan~evu, odlu~ivala je jedna lopta, pa }emo poku{ati da im uzvratimo istom merom - rekao je trener Novog Sada Sini{a Mati}.

Mladi Filip [epa o~ekuje neizvestan duel.

- Iza nas su dva poraza i logi~no je da nam ni malo ne bi prijao jo{ jedan. Najbitnije je da promenimo pristup utakmici jer ako u me~ u|emo opu{teno mogli bi da do`ivimo neprijatnost, kao {to je bilo u U`icu. Tami{ je odli~na ekipa i zato o~ekujem te`ak i neizvestan duel. Smatram da smo u blagoj prednosti zbog doma}eg terena - istakao je [epa.

Utakmica po~iwe u 20 ~asova, a i igra se u maloj sali Spensa.

M. Risti}

sreda2.februar2011.

19

DALEKOVOD EVROLIGA: VOJVODINA DOMA]IN BUDVI

^u da se u spor tu do ga |a ju Vaterpolisti Vojvodine u posledwem, {estom, kolu takmi~ewa u B grupi Dalekovod Evrolige do~ekuju ekipu Budve.

Posle pet kola Budva zauzima drugu poziciju iza Pro Reka sa {est bodova, a Vojvodina je tre}a sa ~etiri poena. I dok Budvane me|u osam najboqih vodi i remi, Novosa|ani u drugu fazu takmi~ewa u Evroligi mogu samo pobedom. U prvom duelu u Budvi bilo je 9:7 za doma}e. Sada }e iskusni crnogorski sastav, za koji nastupaju nekada{wi reprezentativci Srbije Denis [efik (sada brani boje Cr-

gorskih reprezentativaca: Nikola Vuk~evi}, Predrag Joki}, Milan Ti~i}. Pri tom Novosa|ani }e biti oslabqeni, jer zbog povrede ne}e igrati Sr|an Vuksanovi}.

Najmla|i sastav u Evroligi ve} je zabele`io veliki uspeh i u duelu sa Budvanima igra}e rastre}eno, `eqan da pred doma}om publikom poka`e da je zaslu`eno u evropskoj eliti.Budvani su izraziti favoriti, ali ~uda se u sportu doga|aju.

Prvotimac Vojvodine Miroslav Ran|i} je pred duel sa Budvanima istakao da ne treba dizati preteranu tenziju.

Da na {wi pro gram A grupa: Va{a{ - Seged (20), Jadran HN - Primorac (20).

B grupa: Vojvodina - Budva (18), Spartak - Pro Reko (18).

C grupa: Olimpijakos - Barselona (18), Partizan - Mladost (18).

D grupa: Primorje - Jug (18), Eger - Barseloneta (18). ti da nas usporavaju. Ne smatram da je ovaj duel kruna sezone, jer sam plasman u Evroligu, a onda i pobeda i remi sa Spartakom i dobra igra u Budvi ve} su veliki uspeh za na{ mlad tim. U svaku utakmicu ulazimo s pobedni~kim ambicijama. Naravno da bi svi `e-

Kako god na kraju bilo, mi u ovu utakmicu ulazimo maksimalno motivisani i nadamo se najboqem rekao je Ran|i}.

Centar Nemawa Ubovi}, koji zbog suspenzije nije mogao da igra u utakmici sa Pro Rekom, ponovo je u timu.

leli da pro|emo me|u osam najboqih ekipa Evrope, jer bi to bio ogroman uspeh, ali ne}emo biti ni preterano `alosni ako izgubimo.

- Nema ni{ta lep{e nego kada igra{ ovakvu utakmicu pred doma}om publikom. Zato pozivam sve navija~e da nas podr`e. Budvani imaju imperativ pobede, dobro ih poznajemo, sastavqeni su od reprezentativaca koji su osvajali dosta trofeja. Ali, ukoliko mi ispo{tujemo sve ono {to nam trener Dejan Stanojevi} ka`e, mislim da ne}emo imati problema makar da budemo ravnopravni - rekao je Ubovi}.

Utakmica izme|u Vojvodine i Budve igra se ve~eras u 18 ~asova u bazenu Spensa, a Novosa|ani pozivaju navija~e da ih podr`e. Ulaz je besplatan.

G. Malenovi}

VOJVODINA SRBIJAGAS GOSTUJE BORCU

Na kri li ma sen za ci o nal ne po be de Poput sportske senzacije odjeknula je vest da su ko{arka{i Vojvodine Srbijagas u pro{lom kolu savladali FMP (77:74), nanev{i mu prvi poraz u sezoni. Zaista su Novosa|ani u toj utakmici nadvisili sebe same i stigli su do pobede koja im otvara male svetliju perspektivu u fini{u sezone u Prvoj A ligi Srbije. U ovoj pobedi odli~ne partije pru`ili su gotovo svi u~enici trenera Radenka Varagi}a, a malobrojnoj publici posebno su se dopale role Aleksandra Jev|i}a, Dejana Kova~evi}a, Marka Kesi}a i Gorana Pobri}a. I pre me~a s ekipom iz @eleznika, trener Varagi} je nagove-

stio da }e Vojvodina Srbijagas na me~ s ~a~anskim Borcem putovati s ambicijom da pobedi i reva{ira se rivalu za neplanirani i nesre}ni poraz u odmeravawu snaga u Novom Sadu. Tada je, sa zvukom sirene, ko{ novosadske ekipe pogodio \or|e Tresa~ i doneo sebi i saigra~ima neo~ekivanu i veliku radost (58:60). ^a~ani imaju velike probleme s neizmirenim obavezama u svojoj dvorani kraj Morave, pa se ve~era{wi duel igra u sali SC Breza u Gorwem Milanovcu.

Po~etak me~a zakazan je za 19 ~asova.

A. P.

Ne ma pre da je una pred: Mi ro slav Ran |i}

ne Gore) i Petar Trbojevi}, biti ja~i za doma}eg reprezentativca Vjekoslava Paskovi}a. Pored wih u Budvi igra jo{ nekoliko crno-

Fo to: F. Ba ki}

- Budva ima dobru ekipu. Jaki su, iskusniji su i ja~i su od nas.

Zbog toga moramo da nametnemo na{ ritam, a ne smemo im dozvoli-

Par ti zan i Mla dost za pre sti` Vaterpolisti Parizana ve} su obezbedili plasman me|u osam najboqih ekipa u Evropi. U posledwem kolu do~ekuju zagreba~ku Mladost, koja je ,tako|e, izborila plasman u ~etvrtfinale, tako da }e dve najtrofejnije ekipe u Evropi odigrati susret za presti`. Iako }e Zagrep~ani u Beogradu nastupiti bez Vawe Udovi~i}a (povre|en u duelu Svetske lige izme|u Srbije i [panije) gledaoci }e bez sumwwe u`ivati u sudaru dva sjajna tima. U prvom kolu u Zagrebu Mladost je pobedila 10:8.

Pomo}ni trener Partizana Uro{ Stevanovi} je rekao da je utakmica daleko od revijalne.

- Tra`i}emo u ovom duelu povratak igre i atmosfere od pro{le godine. Me~ je va`an i zbog toga, jer je uvod u drugu, va`niju fazu Evrolige.

Bitno je i to {to se posle nekoliko dana pauze vratio Nikola Ra|en i {to }emo Mladost do~ekati u kompletnom sastavu -rekao je Stevanovi}.

Utakmica izme|u Partizana i Mladosti na Bawici u 18 ~asova.

G. M.

EVROLIGA – TOP 16 FAZA

Da nas sa mo dva me ~a Danas

Grupa H - ISTANBUL: Fenerbah~e Ulker - @algiris (19.15), ATINA: Olimpijakos - Valensija (20.45)

Sutra Grupa E - VITORIJA: Kaha Laboral - Panatinaikos (20.30), MALAGA: Unikaha - Lijetuvos Ritas (20.45) Grupa F - TEL AVIV: Makabi - Olimpija (20), BARSELONA: Barselona - Lotomatika (20.45) Grupa G - BEOGRAD: Partizan MTS - Montepaski (20.45), MADRID: Real - Efes Pilsen (20.45)

Ma ja mi po be dio Ko{arka{i Majamija pobedili su na svom terenu ekipu Klivlenda rezultatom 117:90 u me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Dvejn Vejd sa 34 poena, dok je Lebron Xejms dodao 24. Kod gostiju najboqi je bio Antoan Xejmison sa 21 poenom i 10 skokova. Dalas je na svom terenu pobedio Va{ington 102:92. U pobedni~koj ekipi briqirao je Dirk Novicki sa 24 poena, dok je Tajson ^endler ubacio 18 uz 18 skokova. Srpski internacionalac Predrag Stojakovi} sedeo je na klupi za rezervne ko{arka{e Maveriksa, ali nije ulazio u igru. U pora`enoj ekipi najboqi su bili Ra{ard Luis i Nik Jang, koji su postigli po 18 poena.

Dvejn Vejd (Ma ja mi)

U ostalim utakmicama NBA lige, postignuti su slede}i rezultati: Toronto - Indijana 93:104, Denver - Wu Xersi 99:115, Orlando - Memfis 97:100, [arlot - Juta 78:83 i Milvoki - LA Klipers 98:105.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda2.februar2011.

SI MUL TAN KE U NO VOM SA DU

Ve le maj sto ri u {a hov skim {ko la ma Jo{ jednu manifestaciju sa polaznicima {ahovskih {kola u Novom Sadu, a u ciqu popularizacije {aha me}u mladima, odr`ali su dr`avni reprezentativci, ~lanovi N[K-a, Aleksandar Kova~evi} i Dragan [olak. [olak je igrao sa 33 polaznika {ahovske sekcije pri Osnovnoj {koli ''Kosta Trifkovi}'', koju ve} nekoliko godina uspe{no vodi Qubi{a Kuzmanovi}.

Velemajstor je pobedio 31:2, a remizirali su: Ma{a Milivojevi}, Dejan Omorjan, Nikola Pani} i David Adamovi}.

ZA VR [ENI TURNIRI U VAJK AN ZEU

Na ka mu ra kao bu ra U Vajk an Zeu zavr{ena su sva tri turnira. Na glavnom turniru toliko {ahovskih bogova na okupu da je impresioniralo ~ak i ateiste. Postavqalo se pitawe ko }e wima vodu da nosi a ko medom da hrani? Tu ulogu, pored doma}ina Smitsa i L’Amija, najpriqe`nije je obavqao [irov. Ni Gri{~uk nije zaostajao. Najmla|i, Giri bio je i najnezahvalniji. Poturio je Karlsenu ~a{u `u~i umesto meda, a umalo se to nije desilo i svetskom prvaku Anandu. [esnaestogodi{wi Ani{ se igrom prikazao kao naj bo qi ho land ski igra~ od koga mo`emo da o~ekujemo, u bliskoj budu}nosti, uspon u sam vrh svetskog {aha.

Nismo slu~ajno, u nekoliko navrata u analiziranim partijama “Dnevnika”, imali priliku da vidimo komentare mladog Ho lan |a ni na. Po bed nik Nakamura je obilato koristio “pomo} prijateqa” doweg doma i tu treba tra`iti razlog wegovog, neo~ekivanog ali, najve}eg uspeha u karijeri. Godinama je Hikaru bio “tu negde”

Hikaru Nakamura

pri vrhu na zna~ajnim turnirima, ali ovako ne{to…

Plasman: 1. Nakamura 9, 2.

Anand 8,5, 3-4. Arowan, Karlsen 8, 5-6. Kramnik, Va{ijeLagrav 7,5, 7-8. Giri, Ponomarjov 6,5, 9-10. Nepomnia{~i, Hao Vang 6, 11-13. Gri{~uk, L’Ami, Smits 4,5, 14. [irov 4 poena.

Na “B” turniru, nekada u `argonu va`niji od glavnog turnira gde su pojedini igra~i zavideli skupqa~ima poena na tom paralelnom koloseku, pobedili su Luk Mek{ejn i Da vid Na va ra ko ji su ovim uspehom obezbedili u~e{}e u glavnoj grupi za naredni turnir.

Plasman: 1-2. Mek{ejn, Navara 8,5, 3. Efimenko 8, 4-6.

Li em, Sar gi sjan, So 7,5, 7.

Tka~ijev 7, 8. Vojtasek 6,5, 910. Fresine, Li ^ao 6, 11. Ganguli 5,5, 12. Spelman 5, 13. Hamer 4, 14. Nijbojer 3,5 poena.

Na “C” turniru bilo je i najte`e za igra~e zbog prisustva dve izuzetno atraktivne dame, pa je na{ predstavnik (Iva ni {e vi}), ne pri pre mqen, podlegao ~arima jedne od wih ve} u prvom kolu.

Plasman: 1. Vokaturo 9, 2.

Niznik 8,5, 3. Lahno 8, 4-6.

Bluv {tajn, Iva ni {e vi}, Swirc 7,5, 7. Ka`galejev 7, 8.

Bok, Sa~dev 6,5, 10. Zibreht 5,5, 11. Van der Verf 5, 12. Van Kam pen 4,5, 13-14. De Jong, Prujsers 4 poena.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

Dragan [olak

Velemajstor Kova~evi} je igrao sa ~lanovima {ahovske {kole Pionirskog {ahovskog kluba “Promocija”, koju ve} 15 godina, sa puno entuzijazma, vodi Vladimir De`e. U~estvovalo je 25 polaznika {kole, a rezultat je bio 24:1 u korist velemajstora. Remizirali su Danilo Sukwaja i Luka ^i~a.

U planu je odigravawe sli~nih simultanih produkcija i u drugim {ahovskim {kolama i sekcijama u gradu.

SVE TO SAV SKI TUR NIR U @I TI [TU

Isto, a ni je isto Da li ste ve} nekom od va{ih partnera “prodali” neke od trikova koje smo vam pokazivali u ovim lekcijama? I ne zaboravite savet na{eg vi{estrukog {ampiona Svetozara Gligori}a koji preporu~uje da je za napredak u {ahu veoma va`no istovremeno raditi na {ahovskoj teoriji i igrati, igrati, igrati…

Danas }emo vas upoznati sa jednom interesantnom pozicijom.

Pogledajte najpre dijagram:

Ja ko vqev pr vi U @iti{tu je odr`an Svetosavski turnir po ubrzanom tempu. Organizator takmi~ewa bila je Mesna zajednica @iti{te, a u~estvovalo je 28 takmi~ara, me|u kojima i dva Fide majstora i 4 majstorska kandidata. Odigrano je 7 kola po [vajcarskom sistemu uz kompjutersko parovawe i su|ewe nacionalnog sudije Gorana Petrovi}a iz Aradca i op{tinskog sudije Sa{e Samolovca iz ^esterega. Trojica prvoplasiranih su nagra|eni nov~anim nagradama, a posebnu nagradu dobila je i jedina dama me|u {ahistima, mlada Katarina Levnaji} iz Aleksandrova.

Plasman: Jakovqev 6, 2. Peri{i} 5,5, 3-6. Adamov, P. Levnaji}, M. Duvwak, Mitri} 5, 7.

Stojakovi} 4,5, 8-11. Milovi}, Nadazdin, Z. \uri}, Stana}ev 4, 12-17. V. Uzelac, Z. Veselinov, Markovi}, Krstin, Rodi}, M. Uzelac 3,5, 18-21. Popov, Gruba~ki, Kukoq, Sokolovi} 3, 22-23. A. Kosti}, Novakovi} 2,5, 24-26. S. Levnaji}, Loli}, Daqevi} 2, 27. K. Levnaji} 1,5, 28. \.

Veselinov 0,5 poena.

PROBLEM BR. 322

Beli daje mat u dva poteza C.S. Kipping, Wednesbury, 1949.

Ve} ste videli pozicije sli~ne ovoj, ali ne}e biti naodmet da se jo{ malo u wu zagledamo, jer se pozicije toga tipa veoma ~esto javqaju u praksi.

Kako vam se ~ini? I isto je – a i nije isto! Razlika je u tome {to beli pe{ak nije na poqu a7 nego na poqu a6, a ba{ to ide belom u prilog, jer beli kraq ima u vidu poqe a7 kao svoje skloni{te od |uladi protivni~kog topa.

Kada bi beli kraq uspeo da usko~i u jazbinu na poqu a7, bilo bi mu potrebno jo{ samo da pomeri svog topa na b8 – i beli pe{ak bi nezadr`ivo dotr~ao do izvodnog poqa gde bi se pretorio u kraqicu.

Me|utim, iako izgleda da crni nije u mogu}nosti da spre~i ovaj manevar protivnika, pozicija krije jednu zanimqivu odranu, koja donekle protivre~i op{tem pravilu da je topu slabije strane mesto iza pe{aka. To je izuzetak koji va`i samo za pozicije ove vrste. U ~emu je su{tina te odbrane?

Ideja je da se wegov top prebaci na poqe f6 odakle }e kontrolisati belog pe{aka, a istovremeno i {ahirawem zadr`avati belog kraqa s boka iz daqine, kada se ovaj pribli`i svome pe{aku. Evo kako bi izgledao “film” tih doga|aja” 1.Kf2 Ni{ta ne donosi 1.Ta7+ zbog 1…Kg6, dok bi 1.Kf3 Tf1+ uz Tf6 samo olak{alo crnom posao.

I u slu~aju 1.Kg3 crni bi igrao 1…Tf1, pa na 2.Kg4 Tf6, a na 2.a7 Ta1!

1….Ta5 Sa o~iglednom namerom Tf5 i Tf6. Dobro obratite pa`wu na ovaj kriti~an polo`aj, jer u wemu sve zavisi od jednog tempa! Recimo, da je beli kraq ve} na poqu e2, odbrambeni manevar o kome je re~ ne bi crnome pomogao zbog 2.Kd3 Td5+ 3.Kc4 Td6 4.Kb5 i sad, kada kraq brani pe{aka, odlu~uje pretwa 5.Tc8, po{to posle 4…Td5 5.Kc6 beli – zahvaqauju}i tome {to je crni top napadnut, ima tempo za Tb8 ili Tc8, {to je slu~aj i posle 5…Ta5 6.Kb6.

2.Ke3 Te5+ 3.Kd4 Te6 4.Kd5 Ni ostali poptezi ne donose vi{e od remija. Na primer: 4.a7 Ta6 ili 4.Ta7 Kg6.

4…Tf6 5.Ke5 Preti 6.Tg8 5…Tb6 6.Kd5 Tf6 7.Kc5 Tf5+ i remi jer crni horizontalnim {ahovima tera belog kraqa od pe{aka, a onda igra Tf6.

Na kraju, da vam ka`emo jo{ i to, da ukoliko u sli~nim pozicijama postoje i pe{aci na drugom krilu, ja~a strana mo`e ostvariti dobitak. Evo jedne takve pozicije:

Beli ovako dobija: 1.a7 Kh7 2.Kf1 Kg7 3.Ke1 Kh7 4.Kd1 Kg7 5.Kc1 Kh7 6.Kb1 Ta5 7.Kb2 Kg7 8.Kb3 Kh7 9.Kb4 Ta1 10.Kc5 Kg7 11.Kd5 Ta2 12.Ke5 Ta5+ 13.Ke6 Crni je u iznudici i gubi pe{aka.

13...Ta6+ 14.K:f5 Ta5+ 15.Ke6 Ta6+ 16.Ke7 Ta1 17.f5 Te1+ 18.Kd6 Ta1 19.f6+ Kf7 20.Th8 T:a7 21.Th7+ i beli dobija.

“Neke stvari morate nau~iti, ako ne sada, a ono kasnije, kada vam dosadi da gubite sli~ne pozicije iako znate da se one mogu i re mi zi ra ti”, sa ve tu je nam Dragoslav Andri} u dana{woj lekciji “[kole za male i velike pacere”.

PR VEN STVO SEN TE

[i mo wi se iz dvo jio Drugog vikenda u Senti su odigrana jo{ dva kola. U susretu ~etvrtog kola izme|u, ta da, vo de }ih Ago {to na i [imowija pobedu je odneo iskusniji Fide majstor [imowi i utekao pratiocima za ~i tav poen. Fi de maj stor Mom~ilo Dragovi}, igra~ sa najve}im rejtingom na turniru, igra sigurno, ali i oprezno, pa je ukwi`io i dva remija.

Su sret u na red nom ko lu protiv [imowija, u kome ima bele figure, }e u mnogome razre{iti dilemu na vrhu tabele. Fide majstor Radosav Petkovi} je posle neo~ekivanog poraza od Novaka uspeo da stigne do deobe drugog mesta, ali zbog slabijeg buholca mora}e jo{ da nadokna|uje taj kiks. Iznena|uje slab start doma}eg Fide majstora Igaza koji ima samo dva poena. Zanimqivost je i da na turniru u Senti igraju o~evi dva na{a olimpijca: Ivan Sedlak i Tibor Marku{.

Va`niji rezultati 4. kola: A. Ago{ton – [imowi 0:1, Dragovi} – Sr|anov remi, T. Farka{ - Pajzer remi, Paro{ki – Kumi} 0:1, Puhalo – Petkovi} 0:1, Kasa{ - A. Jur~ak 0:1, Molnar – Vrani} 0:1, Jawu{evi} – Pacal 0:1, Na|meqkuti – Davidovi} 1:0, Kokai – Tot 1:0, B. Juhas – Novak 0:1, Igaz – Mrzi} 0:1, itd.

Va`niji rezultati 5. kola: [imo{i – Kumi} 1:0, L. [aki} – Dragovi} 0:1, Petkovi} – Na|meqkuti 1:0, Novak – T. Farka{ remi, Sr|anov – Kokai remi, A. Jur~ak – A. Ago{ton remi, Vrani} – S. [aki} 1:0, Pacal – Mrci} 1:0, Pajzr – Paro{ki 1:0, J. Juhas – I. Sedlak 0:1, itd.

Plasman posle 5. kola: 1. [i mo wi 5, 2-6. Dra go vi}, Pajzer, Pacal, Vrani}, Petkovi} 4, 7-14. Novak, T. Farka{, A. Ago{ton, Kumi}, Sr|anov, A. Jur~ak, Kokai, I. Sedlak 3,5, 15-24. Puhalo, L. [aki}, B. Juhas, Mrzi}, Kasa{, Na|meqkuti, Golupski, S. [aki}, Feldi, Davidovi} 3, 25-32. Paro{ki, Jawu{evi}, L. Lerinc, Tot, T. Marku{, Kalmar, K. Ke~kemeti, A. Korponai 2,5 itd.

SVE TO SAV SKI KA DET SKI TUR NIR

Ba~ ka naj u spe {ni ja Re{ewe problema br. 321 (Predrag Nikoli}, Beograd, 1949.) sa pozicijom: beli – Kb2, Da6, Th5, Lf4, Se7, pe{aci b3, e2; crni – Kd4, Tb5, Ld7, pe{aci b4, e6; je 1.Tc5! Na 1...T:c5 sledi 2.Dd3 mat. Na 1...K:c5 sledi 2.Dd6 mat. Na 1...Ke4 (L?, e5) sledi 2.Tc4 mat.

U ciqu popularisawa {ahovske igre me|u mladima [ahovski savez Vojvodine organizovao je 2. svetosavski ekipni kadetski turnir u Sportskom i poslovnom centru Novi Sad (Spens). Na turniru su u~estvovale ~etri ekipe - predstavnici Srema, Banata, Ba~ke i Novog Sada. Igralo se na 8 tabli: 6 de~aka i 2 devoj~ice. Ekipa Ba~ke je pobedila u sva tri me~a i sa devet bodova osvojila prvo mesto ispred Banata koji je je bio efikasniji u preosta-

la dva susreta. U derbiju za tre}e mesto Novi Sad je ubedqivo porazio Sremce. Sudili su Petar Mili~evi} iz Ka}a i Pera Raci} iz Zrewanina.

Rezultati 1. kolo Srem – Ba~ka 3:5, Novi Sad Banat 2:6; 2. kolo: Ba~ka - Banat 4,5:3,5, Srem - Novi Sad 2:6; 3. kolo: Novi Sad – Ba~ka 3,5:4,5, Banat - Srem 5:3.

Plasman: 1. Ba~ka 9 me~ bodova (14 poena), 2.

Banat 6 (14,5), 3. Novi Sad 3 (11,5), 4. Srem 0 (8).

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Ve le maj sto re, sre }an ro |en dan Nekada, u sre}na vremena, Jugoslavija je bila prepoznatqiva u sportskim krugovima sveta po velemajstoru Svetozaru Gligori}u. Svetozar Gligori} Gliga, simbol je i `iva legenda jugoslovenskog i srpskog {aha, ime iz naju`eg kruga svetskih {ahovskih veli~ina dvadesetog veka.

Tako je sa velemajstorom zapo~et intervuju za novogodi{we izdawe “Dnevnika”. Danas, 2. februara, Svetozar Gligori} slavi 88. ro|endan. Neka je sa sre}om! U zdravqu i vesequ ga proslavio!

Gliga vi{e ne igra {ah, ali, kako sam ka`e, jo{ sawa pozicije i figure! I komponuje, jer, kako ka`e: [ah i muzika imaju mnogo zajedni~kog. Dva autobiografska albuma su spremna: “Kako sam pre`iveo dvadeseti vek” i “@ivot je sve {to imamo”.

Mladima poru~uje da je {ah, kao daleko najsadr`ajnija igra koju je ~ove~anstvo ikad izmislilo, izvanredno vaspitno sredstvo, kako za razvoj sposobnosti zakqu~ivawa, logike i invencije, tako i za pozitivne karakterne osobine jer odvra}a od svih nevoqa dru{tva koje po~iwu sa drogom i kriminalom. [ah pru`a umetni~ko zadovoqstvo posmatrawem partija koje imaju svoj sadr`aj. “To je u su{tini bogatstvo `ivota” – ka`e Gliga.

Pla ninc – Gli go ri} Kra qev gam bit Vid ma rov me mo ri jal Qu bqa na, 1977.

1.e4 e5 2.f4 Iako Kraqev gambit nikad nije oboren, a bio je omiqeno oru`je belih u pro{lom veku, wegova pre|a{wa slava je izbledela i pojavquje se veoma retko u turnirskoj praksi.

Razlog je po~etni polo`aj kraqa i dame na tabli. Vra}awe gambitnog pe{aka, {to je zadatak belog, mo`e da zna~i ozbiqno slabqewe belog kraqevog krila, dok je crna dama na izvrsnoj dijagonali a da ne mora, ~ak ni da se pomeri. Izgleda da je glavna vrednost Kraqevog gambita ostala samo u elementu iznena|ewa. Fi{er, na primer, primenio ga je kao beli, svega tri puta u svojoj karijeri a ja Kraqev gambit nikad nisam igrao (sem kao crni).

2…e:f4 Uzimawe pe{aka je principijelno re{ewe, ali crni ima na raspolagawu i druge potez koji su, naje{}e, mawe zadovoqavaju}i. Na primer, neprihvatawe gambita sa 2…Lc5 3.Sf3 d6 4.c3 (Sc3) Lg4 (ili 4…Sf6). Ne izjedna~uje igru ni 2…Sf6 f:e5 3.S:e4 Sg5 (ili 4…d5 5.d3) 6.d4.

Dolazi u obzir otvarawe igre u centru sa 2…d5 3.e:d5 e:f4. Mawe solidan nastavak je (posle 2…d5 3.e:d5 Falkberov protivgambit: 3…e4 4.d3 Sf6 5.d:e4!S:e4 6.Sf3 Lc5 7.De2 Lf5 (slabije je 7…L:f2+? 8.Kd1 D:d5 9.Sfd2!

3.Sf3 d6! Ovaj potez je je retko vi|an u praksi iako je Fi{er, tra`e}i “oborewe” Kraqevog gambita, pisao jo{ 1961. godine da je to “pravi potez”. Nastavak je elasti~an jer oduzima poqe e5 belom skaka~u i elimini{e nastavak 3…g5 4.h4 g4 5.Se5 gde se skaka~ stalno seli na dobra mesta.

4.d4 Na 4.Sc3 g5 beli mo`e da remizira sa 5.d4 g4 6.Sg5 f6! (ideja Bron{tajna) 7.Sh3 g:h3 8.Dh5+ Kd7 9.Df5+ Ke8, ali ne 9…Ke7 zbog 10.Sd5+. Na 4.Lc4 crni mo`e da odgovori 4…h6 5.d4 (nejasno je 5.b4 Sf6) g5 6.0-0 Lg7 7.c3 Sc6 itd.

4…g5 5.h4 g4 6.Sg1 Skaka~ bi zalutao posle 6.Sg5 f6! (6…h6 dozvoqava izglednu `rtvu na f7).

6…Lh6 Ovo je prirodnije od 6…Df6 7.Sc3 Se7 8.Sge2 Lh6 Dd2 Ld7.

7.Sc3 Sc6 Ovo je boqe od 7…c6, {to “kwige preporu~uju”, jer vr{i pritisak na protivni~ki lep pe{a~ki centar.

8.Sge2 f3 9.Sf4 Samo na ovaj na~in beli mo`e ne~emu da se nada. U slu~aju 9.g:f3 g:f3 10.Sf4 crni ima potez 10…Lg4.

9…f2+ Zamisao je jednostavna: stvaraju}i pretwe belom kraqu crni

}e ubrzati svoj razvoj, u ~emu je imao te{ko}a zbog nadmo}nosti protivnika u centru. @rtvuju}i dva pe{aka crni }e isterati belog kraqa na ~istinu, a wegovim vra}awem u bezbednu zonu beli }e izgubiti dragoceno vreme.

Izabrani nastavak daje jasan plan igre.

10.K:f2 g3+ 11.K:g3 Sf6 12.Le2 Tg8+!? Precizniji red poteza je mo`da bio 12…Sg4! 13.L:g4 Tg7 14.Kf2 L:g4.

13.Kf2 Sg4+ 14.L:g4!? Crni bi imao mnogo te`i zadatak posle 14.Ke1 ili mo`da 14.Kf1.

14…L:g4 15.Dd3 Lg7! Po{to 16.d5 ne mo`e biti dobro zbog 16…Se5, crni ovim potezom tera belog lovca na pasivno mesto odakle zatvara dami tre}i red.

16.Le3 Dd7 @rtvama pe{aka crni je ostvario svoj glavni ciq: da zavr{i razvoj figura, posebno daminog krila.

17.Sce2 0–0–0 18.Sg3 f5!

Da bi poboq{ao odbranu, beli je prebacio jo{ jednog skaka~a na kraqevo krilo ali novom `rtvom pe{aka crni ru{i nade belog da }e konsolidovati polo`aj svog kraqa, jer se otvara f-linija.

19.S:f5 Tdf8 20.S:g7 D:g7 Raznobojni lovci ~esto poja~avaju `estinu napada, pa crni nema ni{ta protiv ove izmene i {tedi u vremenu za punu mobilizaciju svih svojih figura.

21.Ke1 Beli kraq mora da be`i na bezbedniju stranu. Nastavak 21.g3 Lh5! 22.Thg1 Dg4 pokazuje koliko je to nu`no.

21…Sb4! U pravi trenutak skaka~ odlazi ustranu i crni je spreman i da ga `rtvuje da bi odstranio najja~u belu figuru od kriti~ne centralne zone gde je beli kraq u opasnosti.

22.Dc3 De7 23.D:b4 T:f4! Ovo je precizan red poteza, jer na 23…D:e4 24.Db3! crni ne mo`e da igra 24….T:f4 po{to “visi” top na g8!

24.Kd2 Mo`da bi zadatak napada~ke strane bio te`i posle: 24.e5 Te4 (24…D:e5 daje belom {anse na remi) 25.Kd2 Lh5, mada bi crni i daqe zadr`ao jak napad – na primer 26.Tag1 Tg3!

24…D:e4 To je polo`aj koji je crni imao na umu kod svog 21. poteza. Beli kraq nema ube`i{ta posle 25.L:f4 D:f4+.

25.Tag1? Boqe je Thg1 da bi damin top {titio e-liniju.

Slede}i potez crnog je uni{tavaju}i.

25…Lf5! 26.Db3 Crni top na f4 je sve vreme tabu, jer beli kraq mora da se {titi i po dijagonali h6-c1.

26…Tg3!

Efektnije od 26…T:g2+, {to bi svakako trebalo da vodi pobedi.

27.Th2 Tf2+

Beli predaje jer bi bio u matnoj mre`i posle 28.L:f2 T:b3 28.a:b3 D:c2 29.Ke3 Dd3+ 30.Kf4 De4+ 31.Kg5 Dg4+.

Fi{er je tvrdio da u Kraqevom gambitu beli, naravno, uvek mo`e da igra druga~ije i u tom slu~aju samo gubi druga~ije.

Iz kwi ge: Igram pro tiv fi gu ra Ko men tar: S. Gli go ri} Pri pre mio: B. Dan ko vi}

mre@a

dnevnik

sreda2.februar2011.

Aj fon u SAD i pre ko Ve raj zo na me ri~ ki mo bil ni ope ra tor Ve raj zon sa op {tio je da nas da }e od 10. Fe bru a ra na toj mre `i po ~e ti pro da ja naj pro da va ni jeg te le fo na u sve tu, aj fo na 4, ~i me }e kup ci u SAD pr vi put ima ti mo gu} nost iz bo ran mre `e pri ku po vi ni tog te le fo na.

Od po ja ve pr ve ver zi je aj fo na 2007. go di ne, ame ri~ ki pro iz vo |a~ Epl imao je u Ame ri ci eks lu zi van ugo vor sa mo sa ope ra to rom Ej Ti end Ti (AT&T) za pro da ju tog te le fo na.

Na rux bi ne za aj fon pre ko Ve raj zo na po ~e }e od 3. fe bru a ra, a ce na ure |a ja iz no si }e 200 do la ra za mo del od 16 gi ga baj ta, od no sno 300 do la ra za mo del od 32 gi ga bja ta uz post pejd ugo vor od dve go di ne. To su ce ne sli~ ne oni ma ko je ve} po sto je na mre `i Ej Ti end Ti. Ve raj zo nov aj fon bi }e iden ti ~an onom ko ji se pro da je na kon ku rent skoj Ej Ti end Ti mre `i, a je di na bit na raz li ka bi }e u to me {to }e ima ti jed nu no vu funk ci ju - a to je da }e mo }i da ra di kao be `i~ ni hot spot ~i me }e omo gu }i ti po ve zi va we do pet lap to po va ili dru gih ure |a ja na in ter net pre ko 3G mre `e.

Aj fon }e zbog kom pa ti bil no sti ra di ti sa mo na mre `i tre }e ge ne ra ci je kom pa ni je Ve raj zon, iako je taj ope ra tor ne dav no pu stio u rad i mre `u naj no vi je, ~e tvr te ge ne ra ci je.

Zva ni~ ni po da ci po ka zu ju da je 11,1 mi lion qu di u pr vih

A

Sme na u ru ko vod stvu „Maj kro sof ta” i rek tor “Maj kro sof to vog” ode qe wa za ser ve re Bob Mu gli ja na pu sti }e na le to tu funk ci ju na kon 23 go di ne pro ve de ne u “Maj kro sof tu”, pre ne li su fran cu ski elek tron ski me di ji.

Mu gli ja je dve go di ne ru ko vo dio ode qe wem za raz voj ser ve ra ko ji pred sta vqa tre }u po slov nu ak tiv nost po ve li ~i ni pro me ta - 14,9 mi li jar di do la ra u 2010. go di ni.

Ime no va we no vog ru ko vo di o ca tog ode qe wa pred sta vqa deo “Maj kro sof to vog” pro ce sa ob na vqa wa ru ko vo -

D

de }eg ka dra. Iz vr {ni di rek tor “Maj k ro s of t a” Stiv Bol mer je, iz me |u osta log, is ta kao da je raz go va rao sa Mu gli jom o ce lo kup nom po slo va wu i ono me {to je po treb n o u~i n i t i za raz v oj kom pa ni je, ta ko da se u tom kon tek stu od lu ~io za no vo ru k o v od s tvo u ode q e w u za raz voj ser ve ra.

“To jed no stav no pred sta vqa pri zna we da sva pred u ze }a pro la ze kroz od re |e ne ci klu se i da ima ju po tre bu za no vim i raz li ~i tim ta len ti ma”, re kao je Bol mer.

Maj pejs u sen ci Fej sbu ka ed na od pr vih dru {tve nih mre `a na in ter ne tu, Maj spejs mo ra }e da ot pu sti sko ro po lo vi nu za po sle nih {i rom sve ta. Bi }e za tvo re no oko 500 rad nih me sta u kom pa ni ji, ~i je vla snik po zna ti me dij ski mag nat Ru pert Mar dok od no sno we go va me dij ska kom pa ni ja “Wuz kor po rej{n”, pre neo je Bi-Bi-Si. Po plar nost dru {tve ne mre `e Maj spejs je opa la jer je, ~i ni se, iz gu bi la tr ku za ko ri sni ke sa vo de }om mre `om u ovoj obla sti Fej sbuk, ko ja tre nut no ima tri pu ta vi {e pret plat ni ka i ko ja je do sti gla vred nost od pe de set mi li jar di do la ra (oko 35 mi li jar di evra). Me |u tim, ve sti go vo re da pro ble mi mu ~e i osni va ~a Fej sbu ka Mar ka Za ker ber ga jer je jed nom su du u San Fran ci sku do sta vqen no vi od {tet ni zah tev pro tiv Fej sbu ka. Zah tev su pod ne la

J

bra }a Ka me ron i Taj ler Vin kli vos ko ji tvr de da su oni iz mi sli li Fej sbuk a da im je Za ker berg ka sni je oteo ide ju i raz vio je u naj po pu lar ni ju glo bal nu mre `u za dru `e we pre ko in ter ne ta. Bra }a Vin kli vos sa da tra `e do dat no obe {te }e we sud skim pu tem, po {to su ve} sklo pi li sa osni va ~em Fej sbu ka po rav na we u svo ju ko rist od vi {e mi li o na do la ra pre dve go di ne.

Fej sbuk je osno van 2004. i u re kord no krat kom vre me nu broj we go vih ko ri sni ka je po ~eo da se me ri mi li o ni ma u svim de lo vi ma sve ta, {to je ta ko |e mu we vi to po ve }a lo vred nost kom pa ni je. Po ~et kom ove go di ne, dve ve li ke ban ke iz SAD i Ru si je su upla ti le na ra ~un Fej sbu ka mi li jar de do la ra ~i me je vred nost kom pa ni je do sti gla ~ak pe de set mi li jar di.

o vi gu ver ner Ka li for ni je Xe ri Braun na me ra va da od za po sle nih u ad mi ni stra ci ji odu zme 48.000 slu `be nih mo bil nih te le fo na ka ko bi

LG osvo jio na gra de za di zajn

In tel i Nvi di ja ukr {ta ju pa ten te om pa ni je iz sek to ra in for ma ci o nih teh no lo gi ja “In tel” i “Nvi di ja” su okon ~a li sud ski spor pot pi si va wem {e sto go di {weg spo ra zu ma o una kr snim pa ten ti ma.

“In tel” }e, u za me nu za pri stup pa le ti pa te na ta svog ri va la “Nvi di je”, pla ti ti toj kom pa ni ji 1,5 mi li jar di do la ra.

Od 2009. go di ne se “Nvi di ja”, spe ci ja li zo va na za gra fi~ ke pro ce so re, su prod sta vqa la ta rif noj po li ti ci “In te la”, pro tiv ko ga je i po kre nu la sud ski pro ces ka da je od u stao od spo ra zu ma o una kr snim pa ten ti ma iz 2004. go di ne.

Pre ma od red ba ma no vog spo ra zu ma, iz ko ga su is kqu ~e ne “In te lo ve” teh no lo gi je “x86”, “Nvi di ja” mo `e da pro iz vo di od re |e ne de lo ve za “In te lo ve” pro ce so re, pre sve ga “kor 2” ili “atom”, dok “In tel” ima pra vo da ko ri sti “Nvi di ji ne” pa ten te za svo je gra fi~ ke pro ce so re, pre ne li su fran cu ski me di ji.

K

Sam sung pro dao 10 mi li o na „ga lak si ja S” u `no ko rej ski elek tron ski gi gant “Sam sung” je pro dao ukup no 10 mi li o na ko ma da svog “pa met nog” te le fo na “ga lak si S”, pod ope ra tiv nim si ste mom “An droid”, od ka da je pla si ran na tr `i {te u ju nu, pre ne li su fran cu ski elek tron ski me di ji.

Ra di se o te le fo nu s ekra nom AMO LED od ~e ti ri in ~a, ~i jih

J de vet me se ci pro {le go di ne ku pi lo aj fon pre ko Ej Ti end Ti mre `e U Eplu ni su `e le li da ko men ta ri {u da li }e Ve raj zon do bi ti pra va i na aj fon 5, za ko ji se o~e ku je da }e bi ti pred sta vqen na le to.

Od pred sta vqa na pr ve ver zi je mo bil nog te le fo na aj fon

do kra ja fi skal ne 2010. go di ne u sve tu je pro da to ukup no 73,5 mi li o na tog ure |a ja. Glav ni kon ku rent Eplo vom pro iz vo du da nas pred sta vqa ju te le fo ni sa Gu glo vim (Go o gle Inc.) ope ra tiv nim si ste mom An droid ko je pro iz vo di ve li ki broj kom pa ni ja u sve tu.

No vi gu ver ner uzi ma mo bil ne N

21

ovoj dr `a vi u{te deo 20 mi li o- na do la ra go di {we. Ovo }e bi ti pr va od lu ka Bra u na ot ka ko je pre ne ko li ko da na na me stu gu ver ne ra za me nio Ar nol da

[{var ce ne ge ra. Ciq ove me re je da do pri ne se sma we wu bu xet skog de fi ci ta ove sa ve zne dr `a ve ko ji tre nut no iz no si 25 mi li jar di do la ra.

Pre ma Bra u no vim re ~i ma, uku pan broj mo bil nih sred sta va ko mu ni ka ci je ko ji se pla }a ju iz bu xe ta Ka li for ni je do sti gao je 96.000. ^i tav pro ces traj }e do 1. ju na, a gu ver ner se na da da }e sa ope ra te ri ma bi ti po stig nut ne ka kav do go vor da se iz beg nu ka zne za pre vre me no ras ki da we ugo vo ra.

Braun je, pre u zi ma ju }i du `nost od [var ce ne ge ra 3. ja nu a ra, za ciq po sta vio da se pi ta we de fi ci ta re {i u ro ku od pet go di na. Gu ver ner sma tra da se 12,5 mi li jar di do la ra mo `e u{te de ti sma wi va wem pre no sa sred sta va za fi nan si ra we ra da so ci jal nih slu zbi, me di cin sku po mo} si ro ma {nim i dr.

se 1,4 mi li o na ko ma da pro da je me se~ no. “Ga lak si” se naj bo qe pro da vao u SAD-u (ukup no ~e ti ri mi li o na ko ma da), a po tom u Evro pi (2,5 mi li o na ko ma da) i Azi ji (dva mi li o na ko ma da).

VLC po vu ~en iz „Ep sto ra” e o ma po pu lar na ver zi ja mul ti me dij skog ~i ta ~a za “Eplov” mo bil ni te le fon “aj fon” - VLC po vu ~e na je iz on lajn pro dav ni ce te kom pa ni je “Ep stor”, na kon {to joj je pre dva me se ca do sta vqe no mi {qe we o kr {e wu autor skih pra va. ^i ta~ je omo gu }a vao ~i ta we go to vo svih di gi tal nih for ma ta bez po tre be wi ho ve kon ver zi je, pre ne li su fran cu ski elek tron -

V

Ki na u bor bi pro tiv pi ra te ri je i ne ske vla sti za bor bu pro tiv pi ra te ri je spa li le su jav no 5,2 mi li o na pi ra ti zo va nih kwi ga, kom pakt di sko va, soft ve ra i vi deo ka se ta u ve li kom bro ju op {ti na i pro vin ci ja u toj ze mqi.

Ju ~e ra {we spa qi va we, ka ko su na ve li pred stav ni ci vla sti, po ka zu je od lu~ nost Ki ne da za {ti ti pra va na in te lek tu al nu svo ji nu, pre ne la je agen ci ja Sin hua. Ki na je u no vem bru po kre nu la ak ci ju na dr `av nom ni vou pro tiv pro iz vo da ko ji su pi ra ti zo va ni, fal si fi ko va ni i lo {eg kva li te ta.

Pre ma re zul ta ti ma bi lan sa sa ~i we nog 31. de cem bra, slu `be za bor bu pro tiv pi ra te ri je su la ne kon fi sko va le 6,33 mi li o na pi ra ti zo va nih pred me ta i iz re kle nov ~a ne ka zne od vi {e od 3,4 mi li o na ju a na (512.000 do la ra) u 227 po stup ka po kre nu tih zbog kr {e wa pra va na in te lek tu al no vla sni {tvo.

K

e ve tu go di nu zа re dom, kompаnijа LG Elek tro niks osvo ji la je glav ne IF (Me|unаrodni fo rum) i Red Dot na gra de zа iz u ze tan dizаjn. U kon ku ren ci ji u~e sni ka iz 43 zemаqa i vi {e od 2.700 proizvodа, kompаnijа LG je osvo ji la glаvne IF nаgrаde za di zajn zа de vet proizvodа, me |u ko ji ma su Nаno Full LED 3D te le vi zor, fri `i der sa do wim za mr zi va ~em, mа{inа zа prаwe ve{а sa fron tal nim pu we wem i solаrna LightWave rer na.

LG je tаko|e osvo jio i pre sti `na Red Dot pri zna wa: Grаn pri zа vi {e na men ska eko lo {ki di zaj ni ra na pаkovаwа. Sаmo {est od ukup no 6.369 u~e sni ka osvo ji li su ovu eks klu ziv nu nаgrаdu Red Dot `i ri ja. Dizаjn

D

je za pa `en zbog ko ri {}e wa eko lo {kih i re ci kli ra nih ma te ri ja la i vi so ke pri la go dqi vo sti pаkovаwa ko ja se, iz me |u osta log, mo gu po no vo upo tre bi ti kаo ra mo vi za sli ke ili sta lak za olov ke.

“Dizаjn je deo DNK kom pa ni je LG od sa mog osni va wa, a sve ove na gra de ko je do bi ja mo iz go di ne u go di nu po tvr |u ju da raz mi {qa mo na pra vi na ~in“, rekаo je Kun-Pio Li, di rek tor Cen tra za kor po ra tiv ni dizаjn kompаnije LG Elek tro niks. “Na ma, me |u tim, ni ka da ni je bi lo do voq no da na {i pro iz vo di sa mo do bro iz gle da ju. Ono {to zаistа ~i ni pro iz vod le pim je ste na ~in na ko ji on una pre |u je `i vo te kupacа.”

ski me di ji. To je bi la jed na od naj po pu lar ni jih apli ka ci ja u “Epl sto ru”, ko ja je u ve o ma krat kom pe ri o du po sta la ne za o- bi la zna.

Fran cu ski in `e wer Re mi De ni-Kur mon, ko ji je ra dio na toj ver zi ji VLC-a je, me |u tim, upu tio pri med bu “Eplu”, na vo de }i da su u to ku di stri bu ci je te apli ka ci je pre kr {e ne li cen ce GNU otvo re nog ko da (GPL).

Iako ta li cen ca do zvo qa va ko pi ra we, di stri bu ci ju i mo di fi ka ci ju sni mqe nih pro gra ma, pro pi si “Ep sto ra” to ne omo gu }a va ju, {to je do ve lo do slo `e ne i ne ja sne si tu a ci je, ta ko da je “Epl” po sle dva me se ca re {io da po vu ~e VLC.

22

kULTURA

sreda2.februar2011.

dnevnik

НАЈАВЉЕН ЗАНИМЉИВ И ПОПУЛАРАН ПРОГРАМ НОВОСАДСКИХ МУЗИЧКИХ СВЕЧАНОСТИ ОД 11. ДО 19. АПРИЛА

И ансамбл Гидона Кремера и Јуриј Башмет Новосадске музичке свечаности (Номус) ове године ће бити одржане од 11. до 19. априла, а организатор Музичка омладина Новог Сада најављује изузетно занимљив и популаран програм, за који се, иако још није дефинитиван, већ сада може рећи да ће у њему свако моћи да изабере нешто за себе, али је сасвим извесно да ће га извести проверени врхунски солисти и ансамбли. На отварању Номуса, чији је програм и ове године одабрала уметничка директорка Марија Адамов, наступиће чувени ансамбл састављен од најбољих музичара из балтичких земаља „Кремерата балтика” . Овај ансамбл је, како подсећа секретар Музичке омладине Новог Сада (Монс) Милан Радуловић, окупио Гидон Кремер, један од највећих виолиниста данашњице, који је и његов солиста и уметнички руководилац, и по којем је и назван. У Новом Саду ће са „Кремератом балтиком” наступити познати турски пијаниста и композитор Фазил Сај, који је пре две године солистичким наступом фасцинирао београдску публику са својим џез импровизацијама.

- На овом концерту ће премијерно бити изведене неке композиције, као Бахове „Уметности импровизације” у аранжману неколико композитора, међу којима је, што нам је посебно важно, и Новосађанин Стеван Ковач Тикмајер – напомиње Милан Радуловић. - Затим ће премијерно у Србији бити изведено „Цветање јасмина” латвијског композитора Георга Пелециса и, такође

Чу ве ни ан самбл „Кре ме ра та бал ти ка”

нешто што нас посебно чини задовољним, концерт за клавир и оркестар „Силк роуд” Фазила

По пуст за чла но ве МОНС-а Музичка омладина је одредила и цене карата за овогодишњи Номус које ће бити 500, 800 и 1.000 динара. Постоји попуст за комплет улазница, с којим ће стајати 3.500 динара. Посебан попуст постоји за чланове Музичке омладине и то за првих 50 који се учлане у МОНС, у току је обнова чланарине која и даље стаје 2.000 динара. Првих 50 уписаних добиће могућност да цео Номус прате за 1.500 динара.

- Настојаћемо - како најављује Радуловић- да уприличимо и пропратне садржаје и мајсторске курсеве. Изузетно смо срећни што смо успели да у оваквим околностима и временима направимо овако квалитетан програм. Подршка се очекује и од Министарства културе Србије које се обавезало, по прошле године потписаном споразуму да ће до 2012. помагати фестивал. Са Градом и Покрајином се још увек не зна, јер се конкурси још очекују али треба веровати да ће они који су досад помагали Номус чинити то и убудуће.

Саја, који говори о ратовима и о свему што се догађало и на Балкану и у Азији. „Кремерата балтика” ће бити гост два дана, тако да ће присуствовати концерту Јурија Башмета и „Московских виртуоза”, који нас уводе у друго фестивалско вече. Дакле, и друго вече Номуса концерт светски познатог ансамбла, са уметничким руководиоцем и солистом Јуријом Башметом, једним од најбољих виолиста у свету, тако да ће публика у два дана видети два врхунска ансабла, што је по речима Радуловића, прави подухват за један фестивал. Затим следи наступ „Которарт трија”, састављеног од уметника пониклих у нашој средини: виолинисте Романа Симовића, пијанисте Ратимира Мар-

тиновића и кларинетиста, у години када се сте Александра Тасиобележава двестотагодића, који ће се предсташњица рођења овог вевити делима Мијоа, ликог мађарског пијаниСтравинског, Хачатусте и композитора. Још један концерт, ријана и Бартока. Концертом Београдкоји излази из контекске филхармоније на ста камерне музике овогодишњем Номусу очекује нас на Номусу. биће настављена успоРади се о Ришару Галистављена сарадња са јану, виртуозу на харњима, како наводи Рамоници који је пре три дуловић, додајући да ће године наступио с са њима наступити сјајквартеом „Тангариа” на ни обоиста Алекс Номусу, а сад је оргаКлајн, добитник „Гренизаторе привукло то ми” награде за извођешто је његов албум „Од ње Штраусовог КонБаха до Пјацоле” процерта за обоу који ће и глашен за најбоље дисЈуриј Башмет и „Московски виртуози” овде представити. кографско остварење у - Познато је од раније да је Но- Голијова. Специјално за ову при- прошлој години. Овај програм мус настојао да у свом програму лику је амерички композитор Ру- ће слушати и публика Номуса и последњих година, поред камер- долф Хакен за Стефана Миленко- моћи да ужива у овом концерту не музике, у свом програму има и вића написао Концерт за виоли- на којем ће наступити са друоне који излазе из уобичајене ше- ну, гудаче и перкусионисте који гим музичарима, такође врхунме, тако да смо се потрудили да ће премијерно бити изведен у ским извођачима. На самом крају фестивала, још нашој пубици подаримо и неке Новом Саду и мислим да ће то сценске пројекте, као „Медвед” бити право откриће за публику једна посвета Листу биће и у наса Зијахом Соколовићем, и мјузи- јер, колико ми имамо сазнања, ступу познатог мађарског камеркле „Јадници” Мадленианума и Миленковић ће се на овом кон- ног ансамбла „Лист Ференц” који „Маратонци трче почасни круг” церту појавити и у некој другој ће овог пута код нас гостовати са Позоришта на Теразијама. Ове улози, то јест и као играч – откри- сјајним виолончелистом Ласлом Фењом који ће у Новом Саду изгодине ће део Номуса бити и из- ва Радуловић. ванредан новосадски ансамбл који је освојио и публику и критику. Асо ци ја ци ја из во ђач ких фе сти ва ла Ради се о Новосадском позориМОНС је добила позив од Бемуса као оснивача и предлагача, за шту / Ујвидеки синхаз и његовој конференцију у Београду на којој ће бити промовисана нова, српсјајној, хомогеној екипи која ће ска асоцијација извођачких фестивала у којој су: Битеф, Бемус, се на Номусу представити премиЏез фестивал у Кањижи, Међународни фестивал позоришта за дејером мјузикла „Чаробњак из цу у Суботици, Гитар арт фестивал, Белеф, Номус, Стеријино поОза” Франка Баума, у режији зорје. Десетак фестивала у овој асоцијацији ће бити чланови и Золтана Пушкаша. Иста екипа је Европске асоцијације међународних фестивала. То ће имати велирадила мјузикл „Сан летње ноћи” ки значај не само за Номус, јер ће омогућити нове контакте, лаккоји је побрао све похвале од преше успостављање сарадње, и лакши приступ неким фондовима за мијере па све до данашњих дана. обезбеђивање средстава. Примање Српске асоцијације у европску Верујем да ће и овај породични породицу ових фестивала ће се обавити 8. фебруара уСарајеву у мјузикл, како су га најавили у оквиру фестивала Сарајевска зима, где су позвани и представници Новосадском позоришту, бити Номуса. То нас стварно радује, указује Радуловић јер улазимо, чинешто што ће такође привући и ни ми се, у нови период за наш фестивал. публику и добити све похвале критике – напомиње Радуловић. Ове године ћемо слушати и виолинисту Стефана Миленковића, Дан касније очекује нас сусрет вести Хајднов концерт за виолонкоји досад није учествовао на са добрим зналцима, француским чело, а свираће и композицију Номусу. триом „Вандерер”, који је про- Петра Илича Чајковског. Но, со- Први пут је на фестивалу, на- шле године, како подсећа Радуло- листкиње на овом концерту би ступа са нашим ансамблом „Ка- вић, трећи пут добио награду као требало да буду и пијанисткиња мерата академика”, а оно што нас најбољи камерни европски ан- Полина Лешченко и виолипосебно чини задовољним је што самбл. Венсан Кок, Жан Марк нисткиња Алиса Маргулис, две ће, поред тога што је солиста би- Филипс – Варжабедијан и Рафаел младе руске уметнице које већ ти и концертмајстор. На концер- Пиду ће нам се представити Шо- дуже време живе у Белгији, које ту ће бити изведена Дворжакова пеновим триом који никад нисмо припремају за овај наступ МенСеренада за гудаче, затим „Ласт чули у Новом Саду, затим и Сме- делсонов дупли концерт за виораунд”, дело сјајног композитора таниним, као и „Тристиом” / лину, клавир и гудаче. кога смо упознали 2008. Освалда „Долином Оберман” Франца ЛиНа та ша Пеј чић

ШРЕ КЕ РО ВА ОПЕ РА „ИРЕ ЛО ХЕ” И ПРО МЕ НАД НИ КОН ЦЕРТ ОПЕР СКОГ ХО РА У БО НУ

Буј ан ро ман ти чар ски му зич ки го вор (Спе ци јал но за „Днев ник” из Бо на) Први пут сам у бонској Опери имала прилике да се сусретнем са опе ром „Ире лохе“ аустријског композитора Франца Шрекера на којој је радио читавих пет година, користећи бујни романтичарски музички говор, са импре сионистичким и веристичким упливима. Шрекер, рођен у Монаку крајем XIX века, готово је потпуно непознат у нашим крајевима. Музиколози га знају као профе сора композиције на бечкој и берлин ској Му зич кој ака де ми ји, код кога су учили и Ернест Кренк и Алојз Хаба. И као педа гог и као аутор те жио је ослобaђању од утемељених баласта прошло сти, утичући на стварање и Паула Хиндемита и Курта Вајла. Као својеврсни мото композитор је узео стих Рихарда Дехмела „Од грозног пламена до чисте светло сти“. Фасцинирала га је и орке старска палета Рихарда Вагнера и његови утицаји огледају се не само у знатно проширеном оперском орке стру него и у исписивању либрета, на чему је и највећи пред став ник не мач ке на ци о налне опере предано и сопственим при ме ром ин си сти рао. Опе ра је би ла по ста вље на 1924. у Келну, по сле петогодишњег рада и преласка из Беча у Берлин, али је са продором нацизма, скинута са репертоара. Пала је у заборав све до 1988, а бечка Волксопера (у ко-

јој је и он деловао у сезони 1907/8 године) – ставила ју је на репертоар 2004/5. Генерални музички директор града Бона Штефан Блунијер премијерно ју је извео у новембру прошле године, а генерални редитељ бонске Опере Клаус Вајсе ју је сценски оживео. Ролу Хајнриха тумачио је интернацио нал но слав ни те нор Роман Садник, као гост, који пева запажене улоге у миланској Скали. На мене је по себан утисак оставила Ингеборг Грајнер у главној женској улози Еве, са волуминозним драмским сопраном којим тумачи и Елизабету у Вагнеровом „Танхојзеру“ и моћни проширени орке стар који је перфекционистички водио мае стро Блунијер, по себно у скупини дубоких, фатумски обојених лимених дувача, тежећи бесконачним мелодијским токовима које је успо ставио већ од широко по -

Сцена из опере „Ирелохе”

Енормна музикалност маестра Блунијера И на концерту у Бетовенхалеу слушала сам мае стра Блунијера, генералног музичког директора Града Бона и шефа диригента Бетовеновог орке стра и Опере у Бону, који је у родном Берну, а затим у Есену студирао клавир, хорну, композицију и дириговање, изградивши каријеру и као пијаниста. Студије композиције отвориле су му интере совања за савремени звук, а хорне да сагледа партитуре и као орке старски музичар. На недељном променадном концерту водио је са енормном музикалношћу, покретима осликавајући промене у сваком такту, огромни појачани хор од стотинак чланова и велики симфонијски орке стар, оживљавајући Бетовенову Мису у Це-дуру опус 86 и Шубертову број 6 у Ес-дуру.

стављене Увертире до бројних, орке старских реплика, које, као и код Ваг не ра, пред ста вља ју најупечатљивије делове партитуре и сјајно уплићу у дуге статичне сцене. Има овде много и других приме са које замагљују основну нит драме, која је сва „Пепео и крв“, како се и закључује у финалу, са братоубилаштвом, водећи порекло од Каина и Авеља, са силовањем ( на оперску сцену је по ставио и Бритн у „Насиљу над Лукрецијом“, са Свадбеним маршем (појављује се и у Вагнеровом „Ло-

енгрину“) и који се вешто претвара у валцер, а прате га црвене конфете наговештавајући крвави обрт, са бројним сватовима (статистима и хористима) обученим у црно потенцирајући трагични завршетак. Појављују се и комични елементи, музичари, својеврсни пандами Ваарламу и Мисаилу из „Бориса Годунова“ (лајтмотивски наглашавају орке старске синкопе), а у најдраматичнијим секвенцама могу се наслутити и веристичке асо ци ја ци је. Но све за јед но, упркос еклектичким ознакама,

опера „Ирелохе“ Франца Шрекера бурно држи пажњу читава три сата. Поводом про славе 75.годишњице бонског Оперског хора у овој сезони приређен је концерт у Бетовенхалеу (њиховом „Коларцу“) са мисама Бетовена и Шуберта. Овај хор имао је први наступ у Моцартовој „Фигаровој женидби“ 1935. и чинило га је 16 певача, међу њима и касније интернационално про слављени баритон Јозеф Метерних. Данас га (са 38 сталних чланова) води Сибила Вагнер и у њему су певачи 12 различитих национално сти. Изводе дела од барокног репертоара (чувени циклус Хендлових ораторијума – „Сеул“, „“Белсазар“, „Јефте“), до савременог минималистичког оперског остварења „Сатиаграха“ Филипа Гласа, уз разуме се, пратећи оперски репертоар. Шуберт је често себе преиспитивао – „Осећам да имам музичког талента, али да ли се после Бетовена уопште има шта рећи у музици“?Доказао је да има; и он и толики други композитори који су стварали после Бетовена, по његовом узору али у духу и менталитету новог времена! А композитор и музички педагог Херман Грабнер тврдио је да после слушања Шубертовог величанственог дела – мисе Баха и Бетовена делују наивно. Имала сам доиста велико задовољство да је први пут уживо чујем у сјајном извођењу у Бону. Гор да на Кра ја чић

kultura

dnevnik „СПАСАВАЊЕ МАЧОРА ЖИЛЕТА” НОВА КЊИГА ЖЕЉКА МАРКОВИЋА

Приче о животињама и њиховим (не)пријатељима Неком давно и дубоко уте ме љeном истрајношћу, коју покреће фасцинација стварним светом око нас и, пре свега, љубав према ономе што је актуелним духом времена гурнуто на маргине главних животних токова, Жељко Марковић, већ дуго запажа и бележи оно што већини промиче као неважно, данас као ваљда никада пре, некорисно.Управо то је за Марковића, репортера - новинара и писца оно најзанимљивије и највредније, знају сасвим сигурно, читаоци његових репортажа које излазе на страницама „Дневника”. Заправо више налик на приче, многе су се нашле, савим оправдано међу корицама књига, које, ипак, нуде могућност дуговечног, док се читају више пута, поновљивог живота. Вредног памћења. „Спасавање мачора Жилета и друге истините приче о животињама и њиховим (не)пријатељима” је Марковићева најновија књига, објављена пред крај 2010. године у издању Центра за културу „Градац” из Рашке. У сусрету са њом сваки читалац ће имати сопствени доживљај. Погрешити неће ни онај ко сваку од прича доживи као јединствени документарни филм саздан од речи, прецизних у опису попут светла и звука који чине живима покренуте слике, у овом случају на менталном платну. Дакле, Жељко Марковић, када је „на терену”, укључује своју софистицирану апаратуру да би обиље „снимљеног” касније уз

помоћ свог „магнетоскопа” и компјутера уобличио у коначну причу – могло би и сценарио за филм, па и играни. Свака његова истинита прича је пуна детаљних описа, затеченог тренутка и, колико обич-

них, толико и невероватних ликова и чудесних малих/великих судбина, не само људских. И пре, и после свега, емоција. Потврђује то аутор сваком својом реченицом, од оне у причи о урбаном мачору, названом Жиле (медицинска драма са елементима хорора), који је игром судбине самлевен у мотору паркираног

аутомобила под чију се хаубу подвукао да се загреје, а данас је захваљујући нечијој доброти, иако инвалид, чио и весео, па о човеку који је припитомио ласту ( љубавна драма о двоје најусамљенијих на свету), до рецимо, кратке историје Дијагонале, баш из Рашке, (омаж „боемском” животу сваког незнаног луталице), као и свему ономе што следи иза наслова: Витез гвозденог кантара и његова кобила, Отмица пулина Мадана, Дан љубаву у ергели патуљака, Седма сила у краљевству свиња, Лет изнад мртвог гнезда, Господар орлова Адриан Бер, Иван Радак: Ветринарске и дуге приче, Да не би коња Флоријана, Крава која се плаши облака... Аутор нам у укупно 32 заокружна записа и исто толико фрагмената открива онај паралелни, како рекосмо, из перспективе онога у шта нам се живот претвора, маргинални свет, у којем се и тек како огледа и препознаје онај велики главни, по свом добру и злу. „Очигледно, спасавање природе ван човека морало би претходити спасавање природе у човеку”, каже поред осталог социолог културе др Ратко Божовић у предговору Марковићевој књизи, истичући да ће она „читаоца са моралном и емоционалном интелигенцијом водити недвосмисленом преиспитивању, процесима катарзе и отрежњења”. В. Црњански

sreda2.februar2011.

23

ДОДЕЉЕНА ЗМАЈЕВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ПОЕЗИЈУ

Лауреат Слободан Ракитић Најугледније домаће признање за поезију- Змајева награда Матице српске, додељена је Слободану Ракитићу за збирку песама “Пламен и роса” у прошлогодишњем издању Српске књижевне задруге. Тако је одлучио и јуче саопштио жири МС у саставу Михајло Пантић, председник, Славко Гордић, Иван Негришорац, Бојана Пантовић Стојановић и Ђорђо Сладоје. Општа оцена жирија је да је прошлогодишња песничка продукција била изузетно богата, да је у разматрању било неколико стотина књига поезије на српском језику. У најужем избору, сем награђене, биле су поетске збирке Милована Марчетића “Иза затворених очију” и Тање Крагујевић “Мотел за збогом”, обе у издању краљевачке “Повеље”. Коначна одлука донета је већином гласова (4 према један ), уз напомену да је Ракитић већ неколико пута био у најужем избору за Змајеву награду. Жири је истакао да је аутор награђене књиге “Пламен и роса” , у извесном смислу направио рекапитулацију свог досадашњег песничког стваралаштва, тако да су ту сабране све

најбоље особине његовог песничког опуса. Целокупно Ракитићево песништво има две хемисфере: једна је у знаку лирске метафизике и песничког неосимболизма, а друга је ближа материјалном и конкретном, а

Жири је закључио да је Слободан Ракитић већ деценијама један од водећих и веома препознатљивих српских песника. Реч је о поети који је заиста виртуоз, чије песме, а нарочито сонети, представљају “вид мајсторства,

обе су у равнотежи. Међу многим његовим песничким преокупацијама су и косовско-метохијске теме и муке, како је жири истакао- “својеврсни пророчки песимизам, коме је живот, на жалост, дао за право”.

па и савршенства, а у савршенству се не може претерати”. Змајева награда ће Слободану Ракитићу бити уручена, како традиција налаже, 16. фебруара ове године, на Дан Матице српске. Р. Лотина

У МСУВ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА НАЈЛЕПШИХ КАЛЕНДАРА

Креативно и комерцијално У Музеју савремене уметности Војводине јуче је отворена изложба најлепших календара, честитки и пословних поклона, коју петнаести пут за редом организује Публисите СДМ и Арт директор клуб Србије. Изложбу која ове го-

ција „Партизан” из Београда за календар Спортског друштва Партизан (дизајн Зоран Тршић, штампа „Графика Јовшић”). Најатрактивнија категорија вишелисних календара новог лауреата има у фирми „Теленор” из Новог Београда, креа-

су календари, честитке и пословни поклони огледало привреде и да, иако у кризи, ова делатност још увек привлачи многе који покупшавају да одговоре на питања да ли су календари трошак, инвестиција или добар промотивни поклон.

дине носи мото „У славу дизајна” отворио је покрајински секретар за културу Милорад Ђурић. Како је предочено на јучерашњој конференцији за новинаре, радови на конкурс за најлепши календар, честитку и пословни поклон, пристигли су из Скопља, Сплита, Бањалуке, Београда, Новог Сада, као и до сада, чинећи ову изложбу највећу тог типа на просторима бивше Југославије. На крају је у ужи избор, односно селекцију, ушло око 70 предузећа, а у категорији једнолисних календара победила је аген-

тивног и арт директора Игора Миловановића (фото Андреја Леко, штампа „Публикум”). У категорији стоних календара победио је „АБ Софт” из Београда, најбољу честитку и пословни поклон креирао је „Чугура принт” за Удружење банака Србије, који је освојио и награду за најбољу штампу у продукцији календара за 2011. годину. Престижно признање за најбољи сет календара добио је НИС Нови Сад. Идејни творац пројекта и изложбе, Драган Косановић, рекао је да

Председник жирија, теоретичар и критичар дизајна Мирослав Мушић, саопштио је да донети одлуке није био лак посао, јер је продукција услед преструктурирања привреде и нових тенденција мања него претходних година, а у њој доминира избор наглашеног огласног дискурса.

- Покушали смо да истакнемо креативни део који се односи на дизајн: доминацију фотографије, кратки текст и календариум који је у другом, трећем плану – рекао је Мушић. И. Бурић

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Електронска изложба о Сави Текелији Дру гу елек трон ску из ло жбу у 2011. Библиотека Матице српске посветила је, поводом 250 година од рођења, Сави Текелији, потомку чувене арадске племићке породице Поповић Текелија, једном од највећих српских добротвора и задужбинара, личности која је својим несебичним залагањем допринела културном и просветном унапређењу српског народа у Угарској крајем 18. и током 19. века. Изложбом је обухваћен избор из Текелијиних дела која се чувају у збиркама Библиотеке и у Рукописном одељењу Матице српске, избор литературе о његовом животу и раду, као и избор књига из Библиотеке Саве Текелије и Библиотеке Текелијанума које се од краја 1945. трајно чувају у Библиотеци Матице српске. Изложба се може погледати до 24. фебруара у јавном каталогу Библиотеке, заједно са претходном изложбом о индијском песнику Рабиндаранату Тагори. Ауторке изложбе су Силвија Чамбер и Ивана Гргурић, а уредник је Миро Вуксановић. Електронски каталози изложби трајно се чувају и доступни су на CD-у, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, и на сајту њњњ.bms.rs. Рођен у Араду 1761. године Сава Текелија се у историју српског народа уписао као први Србин доктор права, велики народни добротвор, оснивач првих српских просветних институција (Текелијанум), први доживотни председник Матице српске, писац, борац за очување српског духа, језика, културе и традиције. Умро је 1842. године и сахрањен је у породичној цркви светих апостола Петра и Павла у Араду.

НОВА КЊИГА ЗДРАВКА КЕЦМАНА У КОВ-у

„Кишно подне” у Вршцу На трибини „Средом код Стерије“, вечерас у 19 сати у Тржном центру „Бахус“ у Вршцу Књижевна општина Вршац (КОВ) представља нову збирку песама Здравка Кецмана „Кишно подне“. Ово је четврта књига песама истакнутог ствараоца из Бањалуке објављена у КОВ-у. Пре ове књиге Здравко Кецман објавио је збирке песама „Одјек графита“ (1995), „Кошуља за одлажење“(2000), „Начин читања“ (2004). О књизи ће говори књижевни критичар Дејан Тадић, док ће песме казивати Даница Миросављев и Сања Вукелић.

- Здравко Кецман је песник изразитог језичког осећања, свежине, лирскомедитативног гласа - каже уредник КОВ- а Петру Крду.- Кецман ствара свет неуништиве пролазности. У збирци „Кишно подне” све се одвија у малим концентричним круговима. И све се црпи из тла завичаја и куће која је мотив вечног. О овом песнику Стеван Тонтић је написао да је својом збирком „Лудило паука”, неслутећи, наговестио апокалипсу на овим просторима. Кецман је рођен 1948. године у Усорцима, код Санског Моста. Дипломирао је српски језик, књижевност и библиотекарство у Љубљани. Пише поезију, романе, приповетке, књижевну критику, есејистику.

Фото: А. Ерски

Добрица Ћосић предложен за Нобелову награду Шведска академија јуче је формално потврдила да је примила предлог да писац Добрица Ћосић буде кандидован за Нобелову награду за књижевност, рекао је професор Светислав Јарић из Новог Сада. Јарић, који је и покретач иницијативе да Ћосић буде предложен за Нобелову награду за књижевност, рекао је агенцији Бета да је Удружење књижевника Србије (УКС) главни предлагач за ту кандидатуру, као и да се међу потписницима налази још 28 академика, књижевника, професора фило-

зофије, математике. "Међу потписницима који су подржали предлог о кандидатури Добрице Ћосића су књижевници Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Мирослав Егерић, председник Академије Републике Српске Рајко Кузмановић и угледне јавне личности као што су Емир Кустурица, Синиша Ковачевић, Јадранка Јовановић и други", рекао је Јарић. Према његовим речима, у овом тренутку иза кандидатуре Добрице Ћосића не стоји Српска академија наука и уметности (САНУ), чије ће Одељење за

језик и књижевност подржати Ћосићеву кандидатуру ако уђе „у круг озбиљнијих кандидата". Председник Удружења књи жев ника Србије Радомир Антић рекао је данас Бети да је то Удружење са задовољством подржало предлог за кандидатуру Добрице Ћосића јер је он „један од најзначајнијих српских писаца”. Према његовим речима, последњи српски писац који је био предложен за кандидатуру за ту престижну награду био је Милорад Павић.

24

Svet

sreda2.februar2011.

Jor dan ima no vog pre mi je ra AMAN: Jor dan ski kraq Ab du lah sme nio je ju ~e pre mi je ra, po sle vi {e ne deq nih pro te sta zbog vi so kih ce na hra ne i lo {ih uslo va `i vo ta, i ime no vao biv {eg pre mi je ra sa voj nim is ku stvom da pred vo di no vu vla du.

Jor dan ski zva ni~ nik je iz ja vio da je kraq zva ni~ no pri hva tio ostav ku Sa mi ra Ri fa i ja i tra `io od Ma ru fa Bak hi ta da for mi ra no vu vla du Bak hit je ve} bio pred se nik vla de od 2005. do 2007. go di ne, bio je {ef na ci o nal ne bez bed no sti i krat ko vre me am ba sa dor u Izra e- lu. De mon stran ti su, in spi ri sa ni ma so nim pro te sti ma u Tu ni su i Egip tu, zah te va li ostav ku pre mi je ra Ri fa i ja, ko ji je pre dve sed mi ce obe }ao po ve }a we pla ta za po sle ni ma u ci vil nim i voj nim slu `ba ma, u po ku {a ju da umi ri na rod.

Isla mi sti su u po ne de qak sa op {ti li da su za po ~e li di ja log sa dr `a vom i is ta kli da opo zi ci ja u toj ze mqi ne tra `i pro me nu re `i ma. Front islam ske ak ci je sa stao se u ne de qu s jor dan skim pre mi je rom Ri fa i jem i pre dao mu zah te ve, ko ji ukqu ~u ju ostav ku vla de, iz me nu iz bor nog za ko na i osni va we vla de na ci o- nal nog spa sa.

(Tanjug)

Re fe ren dum va `an za sta bil nost PE KING: Ki na je ju ~e oce ni la da je re fe ren dum o ne za vi sno sti Ju `nog Su da na „va `nan ko rak” ka sta bil no sti u tom naf tom bo ga tom re gi o nu. Re fe ren dum ni je kraj pro ce sa, ~i ji kraj wi ciq tre ba da bu de us po sta vqa we traj nog mi ra i sta bil no sti u Su da nu, iz ja vio je port pa rol ki ne skog Mi ni star stva spoq nih po slo va Hong Lei. Pe king `e li da odr `i do bre od no se s vla sti ma se ve ra i ju ga Su da na zbog ener get skih po tre ba, na veo je AP. Su dan je tre }i pro iz vo |a~ naf te u pod sa har skoj Afri ci - pro {le go di ne je pro iz veo 490.000 ba re la tog ener gen ta. Ko mi si ja za re fe ren dum u Ju `nom Su da nu ob ja vi la je u ne de qu da je 99 od sto bi ra ~a na gla sa wu u ja nu a ru po dr `a lo ne za vi snost tog re gi o na. (Tanjug)

Po te kla ze le na naf ta TE HE RAN: Iz naft ne bu {o ti ne „Hen gam”, ko ju Iran eks plo a ti {e za jed no sa Jor da nom, po te kla je naf ta ze le ne bo je, ume sto uobi ~a je ne cr ne, ob ja vi la je no vin ska agen ci ja „Iran wus”.

Naf ta iz pod vod nog na la zi {ta „Hen gam”, ~i je su re zer ve pro ce we ne na 700 mi li o na ba re la, uz dva bi li o na kub nih me ta ra ga sa, sma tra se si ro vi nom naj vi {eg kva li te ta u sve tu.

(Tanjug)

Zim ska olu ja pre ti tre }i ni SAD

U Tu ni su za pa qe na si na go ga

UKRATKO

TU NIS: Jed na si na go ga je za pa qe na, a ne ko li ko {ko la u Tu ni su je bi lo me ta na pa da to kom no }i, dok se uli~ ni pro te sti sti {a va ju po {to je iz pri vre me ne vla de iza {la ve }i na sa ve zni ka svrg nu tog pred sed ni ka Zi ne al-Ab di ne Ben Ali ja. Na uli ca ma i da qe iz bi ja ju spo ra di~ no na si qe i sa bo ta `e, po sle vi {e ne de qe nih pro te sta zbog si ro ma {tva, re ce si je i ko rup ci je, ko ji su na te ra li Ben Ali ja da na pu sti ze mqu 14. ja nu a ra. U gra du Ga be su na ju gu ze mqe na pa da ~i su pod met nu li po `ar u si na go gi, a port pa rol tu ni ske je vrej ske za jed ni ce Pe res Tra bel si je iz ja vio da ne zna ko je od go vo ran za na pad. „Osu |u jem taj na pad i ve ru jem da oni ko ji su ga iz ve li `e le da stvo re po de lu iz me |u je vre ja i mu sli ma na ko ji u Tu ni su de ce ni ja ma `i ve u mi ru”, re kao je Tra bel si. U ve }in ski mu sli man skom Tu ni su

`i vi naj ve }a je vrej ska za jed ni ca u se ver noj Afri ci, ali na pa di na wih su bi li ret ki, na veo je Roj ters. O~e vi ci ka `u da su ban de to kom no }i pqa ~a kle ne ko li ko {ko la u Tu ni su, a da je voj ska u Kar ta gi ni is pa li la hi ce upo zo re wa.

(Tanjug)

dnevnik

VA [ING TON: Sna `na zim ska olu ja pre ti da sne gom i le dom oku je tre }i nu SAD, od Ste no vi tih pla ni na do No ve En gle ske na is to ku, i da mi li o ne qu di iz lo `i hlad no }i. Naj ve }a opa snost pre ti gra do vi ma Sent Lu is, Kan zas Si ti i Mil vo ki, gde se o~e ku je oko 60 san ti me ta ra sne ga i na no si od ne ko li ko me ta ra, a za ^i ka go se prog no zi ra jed na od naj ja ~ih me }a va u isto ri ji gra da. Vre men ska prog no za na te le vi zi ji ne pre po ru ~u je qu di ma da bu du na dru mu ili na otvo re nom.

Gu ver ner Mi su ri ja pro gla sio je van red no sta we. U toj dr `a vi pred vi |a ju po seb no opa snu sme {u od ne ko li ko san ti me ta ra le da, de se tak san ti me ta ra su sne `i ce i oko 20 cm sne ga. U ^i ka gu se o~e ku je po la me tra sne ga,

STOTINE HIQADA EGIP]ANA TRA@E OSTAVKU PREDSEDNIKA

Ul ti ma tum Mu ba ra ku KA I RO: Sto ti ne hi qa da Egip ~a na pre pla vi lo je ju ~e cen tral ne de lo ve Ka i ra zbog pro test nog {traj ka na ko jem se oku pi lo mi lion qu di ko ji tra `i li od la zak pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka.

De mon stran ti, od ko jih su mno gi ma ha li egi pat skim za sta va ma ili no si li tran spa ren te, oku pqa li su se ju ~e osmog da na pro te sta na glav nom tr gu Ta hrir.

Egi pat ski pred sed nik Ho sni Mu ba rak tre ba da ode sa vla sti „do pet ka”, iz ja vio opo zi ci o ni li der Mo ha med el Ba ra dej. Sto ti ne hi qa da qu di u mar {u u Ka i ru.

Egip }a ni ko ji ve} ne de qu da na pro te stu ju, „`e le da to za vr {e da nas, ako ne, on da naj ka sni je u pe tak”, re kao je El Ba ra dej sa te lit skoj te le vi zi ji Al Ara bi ja. Pe tak je na zvan “da nom od la ska”...

Na dam se da }e on od go vo ri ti na taj po ziv”, do dao je El Ba ra dej. El Ba ra dej je re kao i da „ne mo `e da za mi sli ni je dan raz log zbog ko jeg bi Mu ba rak ostao dan du `e” na vla sti. „Ne mi slim da bi `e leo da vi di jo{ kr vo pro li }a”, ka zao je El Ba ra dej, egi pat ski opo zi ci o nar i do bit nik No be lo ve na gra de za mir. Da bi pre go vo ri opo zi ci je i vla de po ~e li, ka ko je re kao El Ba ra dej, Mu ba rak mo ra da ode sa vla sti. El Ba ra dej ko ji istu pa u ime opo zi ci je, za du `en je za pre go vo re sa vla dom ali, ka ko uka zu ju stru~ wa ci, ne kao li der opo zi ci je.

Stru~ wa ci uka zu ju i da je El Ba ra dej „ugled na li~ nost ali da on ne ma stran ku” iza se be i da su za pad ne si le skep ti~ ne pre ma we mu za to {to sma tra ju da pre vi {e is kqu ~en iz re al no sti svo je ze mqe.

De mon stra ci je re vol ti ra nog na ro da u Egip tu za pad ni me di ji tu ma ~e kao te `wu ka de mo kra ti ji za pad nog ti pa, ali i upo zo ra va ju da egi pat ske se qa ke, rad ni ke i tr gov ce mno go vi {e za ni ma po boq {a we ka ta stro fal nog eko nom skog sta wa od prin ci pa li be ral ne de mo kra ti je. Ve }i na de mon stra na ta su mla di qu di ko ji ni su ra ni je bi li po li ti~ ki ak tiv ni i, sto ga, ne pri pa da ju tra di ci o nal nim kru go vi ma po li ti~ ke opo zi ci je.

Zbog iz o stan ka po dr {ke Za pa da, opo zi ci ja je go di na ma bi la ne u spe {na u po ku {a ji ma da uz dr ma egi pat ski re `im.To je raz log {to je „Fej sbuk par ti ja“, ka ko je ro ma no pi sac Ala al-Asva ni na zvao ge ne ra ci ju od 20 do 30 go di na, po sti gla ne {to {to tra di ci o nal ne

Do sada 300 mrtvih Uje di we ne na ci je su sa op {ti le da je, pre ma ne zva ni~ nim iz ve {ta ji ma, to kom de mon stra ci ja {i rom Egip ta po gi nu lo vi {e od 300 qu di. „Broj `r ta va se sva ko dnev no po ve }a va, a ne po tvr |e ni iz ve {ta ji po ka zu ju da je mo `da ubi je no ~ak 300 qu di, po vre |e no vi {e od 3.000, a sto ti ne su uhap {e ne”, iz ja vi la je ju ~e u @e ne vi vi so ka ko me sar ka UN za qud ska pra va Na vi Pi laj.

opo zi ci o ne par ti je - isla mi sti, le vi ~a ri, li be ra li i na se ri sti, ni su us pe li.

No vo i za bra ni Mu ba ra kov pot pred sed nik Omar Su lej man po ~eo je raz go vo re sa pred stav nic ma opo zi ci je obe }av {i re for me.

Voj ska je ta ko |e obe }a la da ne }e ko ri sti ti si lu pro tiv gra |a na ko ji pro te stu ju ve} osmi dan i pro gla si la zah te ve de mon stra na ta le gi tim nim. Me |u tim, de mon stran ti na cen tral nom Ta hrir skve ru u Ka i ru, ko ji su tu pro ve li no} bez ob zi ra na po li cij ski ~as, tvr de da na sta vqa ju sa ak ci jom sve dok Mu ba rak ne od stu pi sa vla sti. „Je di na stvar ko ju }e mo pri hva ti ti od we ga je da se pop ne u avion i ode” po ru ~i li su ju ~e de mon stran ti.

{to bi mo glo da na ne ko li ko da na za u sta vi `i vot u gra du.^ak i ka da sneg bu de stao, pred vi |a se da tem pe ra tu re i da qe pa da ju, sve do mi nus 40 ste pe ni u de lo vi ma Se ver ne i Ju `ne Da ko te i

jo{ ne kim kra je vi ma SAD. U Va {ing to nu je, zbog o~e ki va ne po le di ce, fe de ral na vla da odo bri la svo jim slu `be ni ci ma da uzmu slo bo dan dan ili da ra de od ku }e.

(Tanjug)

Eva ku a ci ja stra na ca iz Egip ta

KA I R O: Stra n e ze m qe ubr za le su eva ku a ci ju svo jih gra |a na pred ju ~e ra {we ma sov ne an ti vla di ne pro te ste i {trajk u Ka i ru.Stejt de part ment je ju~ na lo `io da svi pri p ad n i c i per s o n a l a ame ri~ ke am ba sa de u Ka i ru i dru gi slu ` be n i c i vla d e, ~i j e pri su stvo ta mo ni je neo p hod no, na pu ste Egi pat za jed no sa svo jim po ro di ca ma.

U po de ne qak je eva ku i sa no vi {e od 1.200 Ame ri ka na ca u de vet le to va za Tur sku, Ki par i Gr~ ku. Pre ma pred stav ni ku Stejt di part men ta oko 2.600 wi ho vih dr `a vqa na je za tra `i lo po mo} od am ba sa de ka ko bi na pu sti li Egi pat. U toj ze mqi bo ra vi oko 52.000 Ame ri ka na ca re gi stro va nih pri am ba sa di u Ka i ru.

Evrop ske kom pa ni je, ukqu ~u ju }i Luft han su, Austrian Air li nes i Air Ber lin, sa op {ti le su da {a qu ve }e avi o ne u Egi pat ka ko bi udo vo qi li zah te vi ma i pla ni ra ju do dat ne le to ve u do go vo ri ma sa mi ni star stvi ma ino stra nih po slo va. I Ru si ja je po zva la svo je gra |a ne da ne pu tu ju u tu po pu lar nu de sti na ci ju i sa ve to va la oni ma u Egip tu da ga na pu ste. Ra ~u na se da je oko 40.000 Ru sa tre nut no na od mo ru u ze mqi pi ra mi da.

Ki ne ske vla sti su u po de de qak po sla le dva avo na ko ji su s aero dro ma u Ka i ru ku }i pre ve zli 480 Ki ne za, ja vi la je agen ci ja Sin hua. Jo{ dva avi o na Er ^aj ne su ju ~e iz Ka i ra po ku pi li pre o sta le gra |a ne Ki ne, dok avion ^aj na sa u tern er laj na je iz Luk sora pre ba cio u ze mqu 220 tu ri sta iz Hong Kon ga.

Al ba ni ja je od lu ~i la da po vu ~e svog am ba sa do ra iz Ka i-

ra dok dr `a vqa ni Ma ke do ni je al ban skim i tur skim avi o ni ma na pu {ta ju tu afri~ ku ze mqu gde ve} osmi dan tra ju kr va v e de m on s tra c i j e pro t iv vla sti Ho sni ja Mu ba ra ka. Al ba ni ja je od lu ~i la da za tvo ri svo ju am ba sa du u Egip tu i da vra ti am ba sa do ra u Ti ra nu. U Egip t u se tre n ut n o na l a z i oko 80 al ban skih tu ri sta, po slov nih qu di i stu de na ta. Ka da je re~ o ze mqa ma re gi o na, am ba sa do ri Bu gar ske i Gr~ ke osta ju u Ka i ru jer je to za jed ni~ ka od lu ka 27 ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je.

U Za greb je ju ~e sti glo 15 Hr v a t a ko j i su pre k o Be ~ a avi on ski eva ku i sa ni iz Egip ta. U Egip tu je osta lo 11 rad ni ka kom pa ni je Cro sco ko ja je po ve za na s naft nom kom pa ni jom INA. Tri voj na avi o na Gr~ ke su ju ~e iz Egip ta vra ti li 215 tu ri sta i gr~ kih dr `a vqa na ko ji `i ve i ra de u toj afri~ k oj ze m qi. U Egip t u `i vi jo{ ne ko li ko sto ti na gr~ kih gra |a na i ~la no va wi ho vih po ro di ca ali oni za sad ne na me ra va ju da na pu ste tu ze mqu.

Mi ni star stvo spoq nih po slo v a Sr b i j e i na c i o n al n i avi o pre vo znik Jat upu ti li su ju ~e avion u Ka i ro ko jim su pre ve ze ni na {i gra |a ni ko ji se na la ze u Egip tu, a ko ji `e le da se vra te u Sr bi ju. U pi ta wu su dr `a vqa ni Sr bi je ko ji `i ve i ra de u Egip tu, ~la no vi wi ho vih po ro di ca, kao i ~la no vi po ro di ca za po sle nih u srp skoj ama ba sa di u Ka i ru.

Srp ski tu ri sti, ko ji su bo ra vi li u le to va li {ti ma [arm el [e ik i Hur ga da, su se jo{ u po ne de qak avi o nom „Ge nek sa” vra ti li u Be o grad.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BO RIS JEQ CIN Ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev ot krio je u Je ka te rin bur gu, na 80. go di {wi cu ro |e wa Bo ri sa Jeq ci na, sta tuu pr vog pred sed ni ka Ru si je. Kip od be log mra mo ra, vi sok 10 me ta ra, po sta vqen je u uli ci ko ja no si Jeq ci no vo ime.Me dve dev je re kao da bi Ru si ja tre ba lo da bu de za hval na Jeq ci nu zbog tran sfor ma ci je ko ju je spro veo upr kos svim te {ko }a ma.

UR SU LA PLA SNIK Austri ja je ju ~e no mi no va la biv {u mi ni star ku ino stra nih po slo va te ze mqe Ur su lu Pla snik za me sto ge ne ral nog se kre ta ra Oebsa.

Fran zuc Mark Pe ren de Bri {am bo ko ji je tre nut no na ~e lu or ga ni za ci je za vr {i }e svoj dru gi tro go di swi man dat 30 ju na ove go di ne. Pla snik je bi la mi ni star ka spoq nih po slo va Austri je od 2004. do 2008. i am ba sa dor ka u [vaj car skoj.

EN TO NI HOP KINS Bri tan ski glu mac En to ni Hop kins od u stao je od pi sa wa svo jih me mo a ra iako je ve} pot pi sao ugo vor i pri mio avans od jed ne iz da va~ ke ku }e.

Ju nak ho ror tri le ra “Kad ja gaw ci utih nu” po ~eo je da ra di na kwi zi, ali je ubr zo di gao ru ke, sma tra ju }i da to ni je vred no tru da. „Re ci mo da sam po ~eo da pi {em, ali sam od lu ~io da vra tim ~ek.

Ko ga jo{ za ni ma tu |i `i vot?”

Fej sbuk po spe {u je po re me }a je u is hra ni TEL AVIV: No va stu di ja Uni ver zi te ta u Ha i fi po ka za la je da se po ve }a va opa snost od raz vo ja po re me }a ja u is hra ni kao {to su ano rek si ja i bu li mi ja kod ti nej xer ki ko je su pre vi {e ve za ne za dru {tve nu mre `u Faj sbuk. Auto ri sa ve tu ju ro di te qi ma da nad gle da ju de cu kod upo tre be ve ba ka ko bi se opa snost sma wi la.

Pro fe so ri Jael Le cer, Rut Kac i Zo har Spi vak Fa kul te ta za so ci jal nu po mo} i zdrav stve ne na u ke is pi ti va li su dva fak to ra ko ja ima ju ve ze sa po re me }a ji ma is hra ne na uzor ku od 248 de voj ~i ca ado le scent ki wa u do bu od 12 do 18 go di na: iz lo `e nost me di ji ma i li~ no ospo so bqe nost. De voj ~i ce su is pi ti va ne o gle da wu te le vi zij skog pro gra ma i na vi ka ma da ~i ta ju ma ga zi ne i ko ri ste in ter net.

Is tra `i va ~i su pro na {li da po sto ji di rekt na ve za iz me |u vre me na ko je de voj ~i ce po sve }u ju Fej sbu ku i bro ja po re me }a ja u is -

hra ni. [to su vi {e na dru {tve noj mre `i ve }a je opa snost da pa te od bu li mi je, bu du ne za do voq ne iz gle dom svog te la i da za po~ nu di je tu ka ko bi iz gu bi le na te `i ni. Auto ri su na go ve sti li da stal na ve za nost za Fej sbo uk pro mo vi {e jed no stra no fo ku si ra we na iz gled, na vi ke i po na {a we.

Iz lo `e nost mo di i mu zi ci pre ko in ter ne ta po ka za la je isti trend ali ne ta ko ja ku ve zu kao kod ko ri {}e wa Fej sbu ka.U slu ~a ju da su ro di te qi bi li sve sni {ta wi ho ve k}er ke vi de i ra de na in ter ne tu i raz go va ra ju o to me s wi ma, o sa dr `a ju i bro ju po sve }e nih sa ti opa sno -

sti od raz vo ja po re me hcja je bi la ma wa.

Auto ri su za to za kqu ~i li da ro di te qi, me {a ju }i se, bri nu }i i nad gle da ju }i de cu ima ju mo gu} nost da uti ~u na uti sak svo jih k}er ki o wi ho vom iz gle du i da uma we ri zik od bo le sti. Eks pert za sport sku me di ci nu Na a ma Kon sta ti ni iz Me di cin skog cen tra na Uni ver zi te tu Ha da sa u Je ru sa li mu je re kla da su za kqu~ ci stu di je in te re sat ni, da zvu ~e lo gi~ no i za slu `u ju da qe pro u ~a va we.Ona se slo `i la da bi de voj ~i ce ko je ‘’na gi wu’’ to me da pro vo de pu no vre me na na in ter ne tu, a po seb no dru {tve nim mre `a ma mo gle bi ti sklo ni je po re me }a ji ma is hra ne, jer se na veb saj tu, iz me |u osta log, oba ve {ta ju ka ko da ih skri va ju ili jed no stav no ne ma ju sna ge da se ba ve spor tom ili da idu u dru {tvo ili ose }a ju da tre ba da kri ju ka ko iz gle da ju.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

sreda2.februar2011.

25

PO LI TI^ KA PRE VI RA WA U SUSEDSTVU

Te{ke po sle di ce eko nom ske kri ze TI RA NA,SKO PQE, BU KU RE[T: Ve}ina zemaqa na Balkanu suo~ava se sa sve dubqom politi~kom krizom, koja je u Albaniji ve} dovela do krvavih nemira, dok se u drugim dr`avama brojkotuje rad parlamenta i tra`i raspisivawe vanrednih izbora.

Politi~ke odnose na Balkanu je zao{trila ekonomska kriza koja se, i pored prvih nagove{taja oporavka, ose}a na svakom koraku. Najnoviji razvoj potvr|uje da zemqe u regionu jo{ nisu uspele da prebrode izazove tranzicije, sa kojima su se suo~ile posle raspada komunisti~kog sistema.

U Makedoniji vode}a opoziciona Socijaldemokratska stranka Makedonije (SDSM) odlu~ila je krajem nedeqe da bojkotuje rad Sobrawa (parlamenta).”SDSM vi{e nema nameru da podr`ava nedemokratski, autoritarni i nenarodni re`im koji ima opasne namere prema na{oj zemqi”, izjavio je lider te partije Branko Crvenkovski, prenele su agencije.

Neposredan povod za ovaj potez bio je slu~aj skopske TV A-1 ~iji

No vi {traj ko vi u Gr~ koj ATI NA: Javni prevoz u ~etvoromilionskoj Atini ju~e je poreme}en zbog sstrajka zaposlenih u tim sluzzbama koji se protive merama sstednje koje najavquje vlada.U 24- ~asovni {trajk su stupili zaposleni u

metrou, autobuskom i trolejbuskom prevozu, {to je izazvalo velike probleme gradjanima, javqaju agencije. Zaposleni u metrou su odlu~ili na ovaj potez, iako je sud wihov {tajk proglasio ilegalnim.

Zaposleni u javnom prevozu Atine, u kojoj `ivi skoro polovina stanovni{tva Gr~ke, najavquju povremene obustave rada sve do kraja nedeqe. Sada{wi {trajkovi podudarili su se sa raspravom u parlamentu o nacr-

tu novog zakona koji je podnela vlada i u kome se predla`e smawewe plata, prekvalifikacija jednog broja zaposlenih u druge slu`be, kao i smawewe dr`avnih subvencija tim preduze}ima.

Vlada na ovaj na~in poku{ava da smawi gubitke u javnom prevozu u Atini, koji su ve} prema{ili 500 miliona evra. Vlada PASOK-a se suo~ava sa dosad nezapam}enom finansijskom krizom i prisiqena je da zavodi rigorozne mere {tedwe kako bi dr`ava izbegla bankrot. To je predulov za dobijawe zajmova od Me|unarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija.

(Ta njug)

Bu gar ska uki da mi ni star stvo za di ja spo ru SO FI JA: Bugarsko Sobrawe }e na predlog Vlade tokom ove sedmice usvojiti strukturalne promene, koje podrazumevaju uki-

Boj ko Bo ri sov

dawe funkcije ministra bez portfeqa za Bugare u dijaspori. „Parlament }e na taj na~in, blizu dva meseca nakon podno{ewa ostavke razre{iti du`nosti ministra bez portfeqa za Bugare u dijaspori Bo`idara Dimitrova.On je ostavku podneo 19. decembra iz ‘’moralnih razloga

[trajk ru mun skih sin di ka ta u Bu ku re {tu

De mon stra ci je opo zi ci je u Ti ra ni

su vlasnik i saradnici pritvoreni po{to su osumwi~eni za utaju poreza i prawe novca. Posle toga blokirani su ra~uni, ne samo te televizije, nego i wegovih listova „Vreme”, „[pic” i „Koha e re”, koji su bili nakloweni opoziciji.

Vlasnik tih medija Velija Ramkovski treba, ako je kriv, da odovara- ka`u u opoziciji- ali postavqaju pitawe za{to su se na udaru na{li novinari, koji su kriti~ki pisali protiv vlade.

i na izri~it zahtev’’ nakon {to se wegovo ime na{lo na spisku saradnika biv{ih tajnih slu`bi.

Iako je ranije objavqeno wegovo ~lanstvo u biv{im slu`bama, Dimitrov je odlu~io da podnese ostavku nakon {to je premijer Bojko Borisov odlu~io da opozove sve ambasadore i generalne konzule, za koje je Komisija za lustraciju utvrdila da su pripadali komunisti~kim tajnim slu`bama. Do zaka{wewa usvajawa ostavki do{o je zbog izmene i dopune zakona o izboru narodnih poslanika. Dimitrov je pre imenovawa za ministra bio narodni poslanik, i posle razre{ewa bio je u obavezi da se vrati u skup{tinu. Kako je to kategorino odbio, prema ranijem zakonu bilo je neophodno raspisivawe novih izbora za izbornu jednicu u kojoj je izabran.

Bugarski premijer Bojko Borisov ranije je saop{tio da namerava da ukine ministarsku fotequ za dijasporu, a da nadle`nost preuzme Agencija za Bugare u inostranstvu, koja je i do sada obavqala te poslove (Ta njug)

„Zatvarawe medija i stavqawe pod direktnu kontrolu vlade zna~i smrt za demokratiju”, ka`e Tito Petkovski, lider Nove SDP, koja je tako|e odlu~ila da bojkotuje rad parlamenta. U vladi odbacuju te{ke optu`be i ka`u da je to borba protiv kriminala koju vode nezavisni pravosudni organi.

U Albaniji skoro dvogodi{wi sukob izme|u vlade i opozicije pro{le sedmice doveo je do krvoproli}a: na protestima u Tirani

ubijena su trojica demonstranata, dok je vi{e od sto povre|eno.Vode}a opoziciona Socijalisti~ka partija tra`i ostavku vlade i raspisivawe vanrednih izbora i za petak je najavila nove proteste.

Premijer Saqi Beri{a to odbacuje i optu`uje opoziciju da je poku{ala da izvr{i dr`avni udar po „tuniskom scenariju” i da preuzme vlast. „Ukoliko dve strane odmah ne na|u kompromisno re{ewe poli-

ti~ke krize, to }e dovesti u pitawe integraciju Albanije sa EU”, upozorio je Miroslav Laj~ak, izaslanik visoke predstavnice EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{tion koji je nedavno posetio Tiranu.

Nezapam}ena ekonomska kriza u Rumuniji jo{ vi{e je produbila jaz izme|u koalicione vlade premijera Emila Boka i opozicionih stranaka. Rigorozne mere {tedwe, smawewe plata i penzija i pove}awe poreza, dovelo je do

PRO ME NE U HR VAT SKOJ VOJ SCI

Sme wen na ~el nik Glav nog {ta ba ZA GREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} kao glavnokomanduju}i oru`anih snaga i u dogovoru s premijerkom Jadrankom Kosor smenio je ju~e na~elnika Glavnog {taba hrvatskih oru`anih snaga Josipa Luci}a. O predsednikovoj odluci o smeni Luci}a u ~etvrtak }e se raspravqati na sednici vlade koja }e na wegovo mesto zvani~no predlo`iti generala Dragu Lovri}a. „U okviru zakonskih i ustavnih ovla{tewa vlada je odlu~ila, a ja sam prihvatio da izvr{imo odre|ene kadrovske promene na ~elu Glavnog {taba. Umesto sada{weg na~elnika bi}e predlo`en general Drago Lovri} koji je unapre|en u ~in general-pukovnika”, rekao je Josipovi} na konferenciji za novinare, isti~u}i da je smena Luci}a bila zajedni~ki dogovor wega i premijerke.

I Josipovi} i Kosorova su izrazili zadovoqstvo {to su brzo

i bez ikakvih problema postigli dogovor. Josipovi} je rekao da je predlog novog generala jedan od poteza koji je u okviru op{te reforme oru`anih snaga i prilago|avawa standardima NATO-a.

Kosorova je, govore}i o Lovri}u, naglasila da se radi o „oficiru koji je pre svega {kolovan za taj poziv, ali i o hrvatskom veteranu i li~nosti koja na kraju svih {kolovawa na pravi na~in mo`e do}i na ~elo Glavnoga {taba u momentu kad smo mnogo u~inili u procesu koji je prethodio ulasku Hrvatske u NATO savez i u ovom trenutku kad moramo doneti i mnogo novih i va`nih odluka”.

Josipovi} i Kosorova izjavili su da o~ekuju i razre{ewe slu~aja dva pala aviona MIG 21 u septembru 2010. na vojnoj ve`bi, a komentarisali su i situaciju hrvatskih vojnih snaga u Avganistanu nakon {to su procurela svedo-

Dra go Lo vri}

~ewa o borbama protiv talibana u kojima Hrvati u~estvuju. „Iako hrvatski vojnici u toj zemqi obavqaju du`nost instruktora, rizik je u Avganistanu svejedno ne{to {ta se mo`e o~ekivati”, rekli su oni.

(Ta njug)

DRUGI PI[U

Se kre tar klu ba ugo va rao sek su al ne uslu ge POD GO RI CA: Sekretar Ko{arka{kog kluba „Budu}nost” Tihomir Vu~ini} izjavio je ju~e u Vi{em sudu u Podgorici, svedo~e}i na su|ewu za trgovinu qudima, da je za me|unarodnog ko{arka{kog sudiju Sretena Radovi}a iz Dubrovnika ugovarao seksualne usluge u no}nom klubu „Afrodita” u Podgorici.

Vu~ini} je u su|ewu optu`enima za trgovinu qudima, me|u kojima su i vlasnici tri no}na kluba u Podgorici i Ulciwu, priznao da je devojke za provod naru~ivao od jednog od okrivqenih Dejana Popovi}a zvanog Kure, prenosi onlajn izdawe „Vijesti”.

Crnogorsko tu`ila{tvo je u avgustu pro{le godine podgilo optu`nicu protiv kriminalne grupe zbog trgovine `enama sa podru~ja Srbije i Kosova. Za prostituciju su okrivqeni: Ranko Kora}, Dejan Laku{i}, Bogdan [akovi}, Dejan Popovi}, Mirko Tripkovi}, @arko Mrdak, Aleksandar Dragi}evi}, Petar Perunovi} i Vojislav Savkovi}. Su|ewe je po~elo u decembre pro{le godine. List prenosi da su u sudu tokom svedo~ewa preslu{ani i telefonski razgovori sekretara ko{arka{kog kluba i okrivqenog Popovi}a, koji su prepuni pikanterija.

U jednom od telefonskih razgovora Vu~ini} tra`i od Popovi}a

velikog nezadovoqstva gra|ana, {to opozicija poku{ava da iskoristi i da obori vladu.

U posledwih 10 meseci opozicione partije su ~etiri puta pokretale inicijativu da se vladi izglasa nepoverewe. Iako je premijer Bok uspeo da „pre`ivi” zahvaquju}i podr{ci nezavisnih poslanika, wegovi politi~ki protivnici se ne predaju. Tri opozicione stranke, i pored razli~itih partijskih programa, odlu~ile su da formiraju predizborni savez i da na slede}im izborima predlo`e zajedni~kog kandidata za premijera .

I parlament u Sofiji je nedavo glasao o (ne)poverewu premijeru Bojku Borisovu. On je dobio ve}inu glasova iako ga optu`uju da je protivzakonito prislu{kivao politi~ke protivnike i da nije ispunio mnoga predizborna obe}awa, pogotovo u borbi protiv korupcije i kriminala.

U BiH ni ~etiri meseca posle izbora jo{ nije formirana nova vlast, dok u Crnoj Gori i Srbiji pojedine opozicione partije tra`e raspisivawe izbora. (Ta njug)

VESTI De se ta `r tva no vog gri pa ZA GREB: Epidemija sviwskog gripa u Hrvatskoj bele`i desetu `rtvu - 71-godi{waka koji je bio plu}ni i sr~ani bolesnik i koji je umro u rije~koj bolnici. Pacijent nije bio vakcinisan, a umro je dan nakon {to je sme{ten u rije~ku bolnicu.

Po re~ima Ire \enero Margan, {efice Slu`be za epidemiologiju Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, u Hrvatskoj je do sada zabie`eno oko 15.000 obolelih od sviwskog gripa, ali je pravi broj mnogo ve}i, jer se mnogi sa slabijim simptomima ne javqaju lekaru ve} se le~e kod ku}e.

Me|u umrlima su i tri osobe koje su vakcinisane.Razlog tome je {to hroni~ni bolesnici ni nakon vakcinacije ne uspevaju posti}i imunitet na virus, rekla je Ira \enero Margan.Epidemiolozi procewuju da je epidemija na vrhuncu, a statistike pokazuju da su svi umrli pripadali rizi~nim grupama, od hroni~nih bolesti do preterane te`ine.

I u BiH zabale`en jo{ jedan smrtni slu~aj izazvan virusom A H1N1, tako da je tokom ove godine od posledica novog gripa preminulo desetak osoba. Posledwi slu~aj je, kako prenose lokalni mediji, zabele`en u Mostaru, gde je preminuo trideset{estogodi{wi mu{karac iz Tomislavgrada.

On je zbog sumwe da se radi o simptomima gripa H1N1 bio vi{e od tri sedmice hospitalizovan na Infektivnom o|eqewu Klini~ke bolnice u Mostaru. Preminuo je ju~e popodne usled komplikacija.

(Ta njug)

Uhap {en zbog rat nog zlo ~i na

No} ni klub „Afro di ta”

~etiri devojke, „da budu dobre, ali da ne budu ba{ neki grobovi”.

Izjasnio se da su dve za rukometnu delegaciju, a dve za wega, prenose „Vijesti”.

Sekretar ko{arka{kog kluba je priznao da je zvao optu`enog Popovi}a, ali da ga li~no ne poznaje. „Nisam naru~ivao devojke za sebe. Ove dve devojke su za rukometnu delegaciju, a jedna za ko{arka{kog sudiju Sretena Radovi}a iz Dubrovnika. Ja nijednu devojku li~no nisam platio za sebe. Ne znam {ta su oni radili, ne iskqu~ujem mogu}nost da je bilo i pruzawa seksualnih usluga”, izjavio je Vu~ini} na sudu.

U nastavku su|ewa protiv grupe optu`ene za zlo~ina~ko udru`i-

vawe, trgovinu qudima i posredovawe u vr{ewu prostitucije ju~e je saslu{ano jo{ sedam svedoka.

Svedok Nadin \urovi} iz Bara je negirao da je ugovarao seksualne usluge, dok transkripti razgovora sa jednim od optu`enih Rankom Kora}em, ukazuju da je svedok od wega tra`io |evojku za direktora Klini~ko bolni~kog centra (KBC) Dragana \urovi}a na jednu no}.

Kora} mu je saop{tio da ima „jednu ekstra iz Podgorice”, te da je cena za ~itavu no} 500 evra.

Svedok \urovi} je kazao da je mo`da neko drugi razgovarao sa wegovog mobilnog telefona, na {ta je optu`eni Kora} odgovorio da je \urovi} tra`io devojku, ali „da nije do{lo do realizacije”.

BA WA LU KA: Pripadnici policijske Agencije za istragu i za{titu BiH (SIPA) uhapsili su ju~e, na podru~ju Pala, 42godi{weg Sa{u Bari~anina, osumwi~enog za ratni zlo~in protiv ~ove~nosti, na podru~ju Sarajeva 1992. godine.

Bari~anin je osumwi~en da je 1992. godine na podru~ju sarajevskih naseqa Grbavica i Vraca, zajedno sa Veselinom Vlahovi}em, zvanim Batko, po~inio ubistva, silovawe, pqa~kawe i zastra{ivawe civila bo{wa~ke nacionalnosti, saop{teno je iz Tu`ila{tva BiH. Vlahovi} je u martu pro{le godine uhap{en u [paniji i izru~en je BiH. Nalazi se u pritvorskoj jedinici Suda BiH, a osumwi~en je za ratne zlo~ine po~iwene nad Bo{wacima u sarajevskim naseqima tokom 1992. i 1993. godine.Bari~anin je pod istragom Posebnog odeqewa za ratne zlo~ine Tu`ila{tva BiH i uhap{en je po nalogu tu`ila{tva.

(Ta njug)

26

sreda2.februar2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda2.februar2011.

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 51. godini preminula na{a voqena }erka, mama i supruga

Borjanka Bo`i} ro|. Beki} 1960 - 2011.

Sahrana je danas 2. 2. 2011. godine u 15 ~asova na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: majka Danica, }erka Morana, sin Petar i suprug Du{an.

20972

Posledwi pozdrav po{tovanoj

POMEN voqenom ocu i suprugu

Biqani Do{en Iskreno sau~e{}e porodici Do{en.

IZDAJEM name{ten jednosoban stan na Bulevaru kneza Milo{a na Novom nasequ, poseduje svu opremu.

Telefon 064/888-1065.

20817 IZDAJEM novu, potpuno name{tenu garsoweru uz Bulevar oslobo|ewa, Telefoni: 468-294 i 063/82-27209.

20840

VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65.

20910

PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65.

20908

PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

20909

IZDAJEM na Bulevaru oslobo|ewa 28 lokal, 35m2, na dva nivoa, pogodan za kancelariju, butik i sli~no. Tel.: 063/546-319, 063/515-402. 20749

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 20301 PRODAJEM bukova drva, mogu}a rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/7719-142, 061/617-22-19.

20902

2. 2. 2005 - 2. 2. 2011.

Vladan, Zoran, Milorad, Vesna, Dragana, Milica i Nikola.

S qubavqu tvoji, Mla|a i Jeja.

20946

20954

Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

20829

Slavku Dimitrijevi}u

Dragoj priji zahvalno{}u

Radomiru Stojni}u

sa

velikom

Kati Domazet

od @arka Skenxi}a sa decom.

Porodica Januzovi}.

20963

20956

Posledwi pozdrav predivnoj majci

Posledwi pozdrav dragoj

mojoj

Jelici @ivanov

Ceci

1935 - 2011.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Bane Milo{evi} sa porodicom.

Mila moja, an|eli }e te ~uvati.

Sahrana je danas, 2. 2. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

20964

Tvoj sin \or|e.

20947

Posledwi pozdrav ujnici

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Borjanki Bo`i}

Kata Domazet 1932 - 2011.

od porodice Banovi}: Dana, Branko, Tatjana i Tihana.

Sahrana je danas, 2. 2. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

20973

20955

O`alo{}ena porodica: }erke Biqana i Nada i unuci Sowa i Nemawa.

28

^iTUQe l POMeni

sreda2.februar2011.

Dana, 3. 2. 2011. navr{avaju se dve tu`ne godine, od kako sa nama nije vi{e na{a voqena majka i supruga

Dr Aleksandar Marki}evi} Sa dubokim po{tovawem se opra{tam od svog duhovnog oca u advokaturi.

Mirela Radowanin sa porodicom.

dnevnik

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{a mama i baka

Olga Ili~i} - Popi}

Radomir Stojni} Biqana Do{en

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u ~etvrtak, 3. 2. 2011. godine, u 11.15 ~asova.

Pomen }e se odr`ati 3. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Weni najmiliji: sin Pe|a, }erka Du{ka i suprug Milan.

20958

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. 2. 2011. godine iznenada preminuo na{ voqeni

20953

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 80. godini preminuo na{ dragi

O`alo{}ena porodica Stojni}.

preminula 31. 1. 2011. godine u 65. godini.

20962

Sahrana }e se obaviti 3. 2. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragoj }erki i sestri

O`alo{}ena porodica Do{en.

886/P1

@elimir Vu~evac

Posledwi i bratu

1931 - 2011.

pozdrav

sestri}u

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Sahrana je u ~etvrtak, 3. 2. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: }erke Maja i Jelena, zetovi Aleksandar i Velibor, unuci Luka, Ana i Marko.

Biqani Do{en

20944

Neute{ni u svom bolu, zauvek u srcu.

Kati Domazet

Posledwi pozdrav

@elimiru Vu~evcu

Brat Du{an i mama Gordana. od stanara zgrade Solunska 5.

886/P2

20960

od tetke Katice i sestre Ru`ice.

Sretku @ivkovi}u

Posledwi pozdrav dragoj mami

od Radeta Baste.

20957

20945

Posledwi pozdrav dragoj nani

Biqani Do{en

Biqani Do{en

Zauvek u na{im srcima.

Tvoj osmeh, blagost i strpqewe osta}e nam ve~no u se}awu.

Sinovi Sr|an i Neboj{a.

Dimitrije, Igor, Lana, Ivana i Neboj{a.

886/P3

886/P4

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Milena Zeqkovi}

sreda2.februar2011.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom zetu, te~i i {ogoru

29

GODI[WI POMEN

ro|. Radoja 1962 - 2008.

Ni{ta u `ivotu ne mo`e izbrisati se}awe na tebe, jer vedrina tvoga duha ostaje zauvek u nama.

Sestra Gospova Milutinovi} sa porodicom.

20906

Simi Nedeqkovi}u

Milena Zeqkovi}

Tvoj dobar i vedar lik osta}e u na{im srcima i mislima.

Cvija i Buba.

Zauvjek }e{ ostati u mom srcu i mom sje}awu.

Tvoja Goga.

od porodice Marinkovi}.

od: svastike Verice, Dragane, @eqka i Dragana Jasi}a.

20930

GODI[WI POMEN

Mladen Mozeti}

20903

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. januara 2011. godine iznenada preminuo na{ otac, deda i tast

Milan Tresiglavi}

2. 2. 2008 - 2. 2. 2011.

Kolektiv „Struja� DOO.

Draga mama i bako, nikada te ne}emo zaboraviti.

20905

Jevtim Stoevski

Biqani Do{en

1939 - 2010.

Tvoji najmiliji.

20907

S po{tovawem }emo ~uvati uspomenu na Vas.

Katarina Tresiglavi}

Milanu Tresiglavi}u

ro|. Radoja 1962 - 2008.

20941

Posledwi pozdrav po{tovanoj

~ika Bori

ro|. 1934. godine

@ive}e{ zauvek kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve ono {to smo s tobom izgubili.

Tvoja porodica.

Posledwi ispra}aj do wegove ve~ne ku}e je u ~etvrtak, 3. februara 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erke Mirjana i Qiqana, unu~ad Katarina, Karolina, Kristina i Georg i zet Zoran.

884/P

20904 20917

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od

Posledwi pozdrav stricu

Jelica Nedi} i Vesna Ba{i}.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Danas, 2. 2. 2011. godine navr{ava se tu`nih, bolnih pet godina od kako nema moje drage i voqene

20937

Posledwi pozdrav

Borislava Bosan~i}a

Tadiji Zovku

iz Bege~a

dipl. in`. arh. od Ilije i Qubinke sa decom.

Tadija Zovko

na{eg kolege koji je deo svog `ivota posvetio struci i na{em DaNS-u.

preminuo u 74. godini.

Dru{tvo arhitekata Novog Sada.

20938

1524/P

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i pradedi

Simi Nedeqkovi}u od \ure Subotina i wegove porodice.

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se na Veterni~kom grobqu, 2. 2. 2011. godine, u 13 ~asova.

POMEN

Sliku tvoju qubim, tvoje o~i meni snagu daju, tvoje usne kao da govore ne pla~i dragi @ivo za mnom, tvoja Vera je u raju.

Tvoj @iva sa }erkama, unu~i}ima i prijateqicom Cicom.

Posledwi pozdrav drugaru...

Porodica Papi}.

20921

20914

Dragi na{

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

O`alo{}ena porodica: supruga Piro{ka, }erke Ana i Nevena sa porodicama.

20923

Borislavu Bosan~i}u

Bora Bosan~i}

Nade Staki} Vere

20915

Posledwi pozdrav dragom tati

Dragi{i Stani}u

Simo

Simi Nedeqkovi}u

ro|. 24. 4. 1933. bi}e{ uvek u na{im srcima.

Ujak Slobodan - Braco i sestra Slavica.

od porodica: Malba{i} i Maksimovi}.

20939

20927

Posledwi pozdrav dragom suprugu

Utehe nema, zaborav ne postoji, bol i tuga ne napu{taju na{a srca.

Ponosni smo {to smo te imali, vole}emo te dok `ivimo.

ro|. 24. 4. 1933.

20925

Buwa sa porodicom.

20898

20913

Tadiji Zovku

2. 2. 2006 - 2. 2. 2011.

Sahrana je danas, 2. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}ena supruga Mara.

Brigita, Goga, \urica.

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{eg dugogodi{weg ~lana

Milena Vukojevi}

Dragi{i Stani}u

Ponosni smo {to smo te imali za prijateqa.

od: }erki Ane i Nevene, unuka Ane, Nata{e, Alena i Sawe i zetova Qubi{e i [eme.

Tvoji najmiliji.

20918

dr Aleksandra Marki}evi}a advokata u penziji Osnovna organizacija advokata Novi Sad.

20916

20920

30

tv program

sreda2.februar2011.

07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.10 15.00 15.30 15.55 16.00 17.00

ВАТЕРПОЛО: ЕВРОЛИГА

Војводина–Будва (РТВ 1, 17.55) Јутарњи програм Микијева кујна Судар Слон Бенџамин Бајко квиз Вести Плес но стрес Изблиза: Балкан Кухињица Десило се Вести Сигнали Преокрет Вести Заједно Слон Бенџамин Вести Ја и мама ТВ Дневник Кухињица Ватерполо – Евролига: Војводина – Будва, пренос 19.30 ТВ Дневник 20.05 ТВ Фонија – квиз 20.30 Музички програм 21.00 Из нашег сокака 22.00 Војвођански дневник 22.30 Академских пет минута 22.35 Плави круг 23.00 Матица (вести из Матице) 23.05 Чари риболова 23.35 Микијева кујна 23.45 Француски бутик, филм 01.20 ЕГЗИТ ’09 – Лолобриђида

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 17.00 17.25 17.55

06.30 07.00 08.00 08.25 08.50 09.15 09.40 10.25 12.05 12.30 12.40 13.10 13.20 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 00.00

Кухињица (мађ) Без упута Зврк Питам се питам Кад зазвони: Заказане туче Пресент Кад кућа није тесна Ја и мама Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Микијева кујна Јермолови Фортепиано Бајко квиз Рачуница Добро вече Војводина (ром) Сучељавање (мађ) Музички програм (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Испод света, филм Јермолови ТВ Продаја

17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Тин ин Вести укратко Љубав на продају Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља Хедонист Травел Сајам инфонет Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Мрачна страна дигиталног света Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост: ФИП Комерц Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

Вести Храна и вино ИЦТ плус Вести Жива ватра Неми сведок Вести Агро дан НС клинци Неон сити Разоткривени Вести Свечана академија поводом Дана града Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Друм Витраж Жива ватра Објектив Разоткривени Серија

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Златибор бокс – Ненад Боровчанин 13.00 Премијер лига: ВБА – Виган 15.00 Фудбал мондијал магазин 15.30 Ајакс ТВ 16.00 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Астон Вила 18.30 Премијер лига: Сандерленд – Челси 21.00 Премијер лига: Ливерпул – Стоук 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Евролига: Олимпијакос – Валенсија 02.00 Премијер лига: Фулам – Њукасл

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 АБС шоу, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.04 09.44 10.00 10.05 10.35 11.05 11.10 12.00 12.15 12.30 12.36 12.50 13.35 14.32 15.10 15.20 15.55 15.58 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 21.00 22.05 22.48 22.53 23.40 00.04 00.52 02.28 03.00 03.30 04.03 04.33 05.09 05.49

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот У здравом телу Вести Траг Роковник Вести Очајне домаћице Дневник Спорт плус Евронет Гастрономад Касл Београдско, добро јутро, филм Ровери на Марсу, док. филм Вести Ексклузивно: Никад није касно за Килиманџаро Вести Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бела лађа Сведок 48 сати-свадба Вести Касл Дневник Шериф Као два крокодила, филм Сведок Вести Роковник Око Траг ТВ продаја Верски календар

Ненад Љ. Срефановић

Сведок Ко ће из садашњих арапских олуја да изађе као победник, може ли Блиски исток да потоне у хаос, да ли ће се у Египту све завршити само на захтевима да се боље живи... Гост емисије је професор Дарко Танасковић, истакнути исламиста и бивши амбасадор у Турској и Ватикану. Водитељ: Ненад Љ. Срефановић (РТС 1, 21.00)

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 00.30 01.00 01.30 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће В.И.П Гумуш Цена среће Филм: Паклени ветар Еленин дух Када лишће пада В.И.П Вајпаут Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Филм: Дони Браско Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

dnevnik

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.35 20.00

ВАТЕРПОЛО: ЛЕН ЕВРОЛИГА

Партизан–Младост

21.00 23.00 23.35 01.15 01.00

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топшоп Филм: Живи песак НГ и Би-Би-Си на Б92: Историја науке Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини са Мадагаскара НГ и Би-Би-Си на Б92: Историја науке Филм: Три боје - бело Вести Б92 Филм: Прекретница Флеш Гордон Укључење у Б92 Инфо

(РТС 2, 17.59) 07.22 Кувати срцем: Бојана Комадинић 07.50 Шумска школа 07.57 Пепа прасе 08.02 Оливија 08.13 У ноћној башти 08.42 Алекс у чаробном воћњаку 08.51 Клиника Вет 09.22 Београд у музичким збивањима 20. века 09.51 Штоперица 19.12 Енциклопедија 10.19 Е-ТВ 10.50 ТВ мрежа 11.17 Еко глобал 11.47 Живот са музиком 12.12 Музички програм 12.53 Трезор 13.58 Клиника Вет 14.29 Београд у музичким збивањима 20. века 14.59 Штоперица 15.20 Енциклопедија 15.27 Играју фудбал, буди срећан 16.00 Ово је Србија 16.32 Сексперти 16.59 Београдски споменар Николе Трајковића 17.28 Еко рецепт 17.59 Ватерполо - Лен евролига: Партизан - Младост, пренос 19.01 Шумска школа 19.08 Пепа прасе 19.13 Оливија 19.24 У ноћној башти 19.53 Алекс у џунгли 20.04 У свет 20.31 Беокулт 21.00 Очајне домаћице 21.45 У мојој земљи, филм 23.39 Концерт Терезе Салгеиро 00.21 Трезор 01.25 Ватерполо - Лен евролига: Партизан - Младост

06.30 07.50 09.00 09.01 09.25 10.00 10.10 11.05 12.00 12.10 12.25 13.00 13.02 13.40 14.00 14.30 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00

Маратон Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Вести Серија. Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Отворени студио Милица² Вести Чист рачун Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Иза вести Породица Серано Филм: Предсказање Вести Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Привлачност Улови трофеј

Жили Делпи

Три боје – Бело Карољ је Пољак, фризер у Паризу, носи шљампаве ципеле, хода као Чарли Чаплин. Многи би га назвали бедником. Његова жена је Доминика, Парижанка на високим потпетицама, обучена у крзно, женствена и готово хистерична. Улоге: Збигњев Замачовски, Жили Делпи, Јануш Гајос Режија: Криштов Кијешловски (Б92, 21.00)

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.00 19.10 19.30 20.00 21.00 21.15 22.30 23.15 01.00 02.45 03.00 04.30

Тријумф љубави Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Балкан парти Двор Национални дневник Тријумф љубави Тереза У сосу Идемо даље Двор Национални дневник Двор - преглед дана Двор - избор дворске луде Гранд парада Папарацо лов на познате Двор - журка Филм: Светионик смрти Сити Филм: Бела грозница Филм: Светионик смрти

Мала принцеза Мала принцеза је пуна енергије, шарма и питања о свету који је окружује. Као већина деце, њена радозналост је неизмерна, међутим уме да буде и помало тврдоглава када ствари не иду по њеном. Али када вас погледа својим топлим очима и широко вам се осмехне, не можете се никако наљутити на њу. (Хепи, 08.20) 05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.44 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Јелена Телешоп Вести ТНТ Парови Телемастер Црни Груја Парови, уживо Вести Изнајми звезду Парови, преглед дана Парови, уживо ТНТ Вести Парови, уживо ТНТ Изнајми Звезду Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Хроника општине Рума, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Раскршћа, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Инђија, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Док. програм, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda2.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

31

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Студио 60 на Сансет Стрипу 10.10 Путовање по Арабији, док. филм 11.04 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.16 ТВ календар 12.33 Море љубави 13.20 Пуна кућа Рафтера 14.18 Реч и живот 14.55 Моја породица 15.25 Индекс 16.00 Хрватска уживо 17.23 8. спрат, ток шоу 18.05 Код Ане 18.27 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.10 Циклус филмова Јиржија Менцела: Свечаности висибаба, филм 21.35 У име Марка Пола, док. филм 22.30 Дневник 3 23.10 Други формат 00.00 Ловци на натприродно 00.50 Ксена - принцеза ратница 01.30 Драги Џоне 01.55 Лажи ми 02.40 Моја породица

07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.40 01.20 02.20

Меклаудове ћерке Ерика Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Украдена невиност Фојлов рат Добра жена Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Добра жена Филм: Женски трикови Филм: Водени свет Дијагноза: Убиство Филм: Отета усред бела дана

Џо ди Фо стер

Со ба па ни ке Ко ри сте ћи но вац, ко ји је до би ла на кон раз во да Мег се усе ља ва у њу јор шку ви ше спрат ни цу са кћер ком Са ром. У свом сре ди шту, ку ћа има блин ди ра ну со бу у ко ју се ста на ри мо гу скри ти од не же ље них го сти ју. Убр зо про вал ни ци упад ну у ку ћу, а Мег и Са ра ужа сну те ула зе у со бу па ни ке... Уло ге: Џо ди Фо стер, Кри стен Стју арт, Фо рест Ви та кер, Двајт Јо а кам, Џа ред Ле то Ре жи ја: Деј вид Фин чер (Но ва ТВ, 22.10) 08.10 Градитељ Боб 08.25 Роари 09.25 Сломљено срце 10.20 Гумуш 11.45 Аси 13.00 ИН 13.40 Заувек заљубљени 14.40 Сломљено срце 15.35 Најбоље године 16.35 Гумус 18.25 ИН 19.15 Дневник 20.05 Најбоље године 21.00 Аси 22.10 Соба панике, филм 00.30 На путу према доле 01.15 Црно свитање, филм 03.00 Брачне воде

08.00 К.С. Луис 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Прича о Џону Вуу 11.00 Како је уметност створила свет 12.00 Синатра – мрачна звезда 13.00 Ловци на нацисте 14.00 Смрт леденог човека 15.00 Истина о...

16.00 Геније дизајна 17.00 Римско царство 18.00 Највећи афрички истраживач 19.00 Царство мора 20.00 Прича о Херкулеануму 21.00 Пали асови 1. св. рата 22.00 Библијске загонетке 23.00 Истина о...

00.00 Геније дизајна 01.00 Римско царство

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.25 13.55 15.30 15.49 16.30 17.00 18.55 19.50 20.00 20.45 22.33 23.25 01.05

Мала ТВ Лагодни живот Зека и Кодија Школски програм Случај за екипу БАРЗ Пренос из Сабора или репризни програм Мала ТВ Бег на планину гризлија, филм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Слеџ Хамер АТП Загреб Индорс, пренос првог меча Путовање по Арабији, док. филм Хит дана Добра жена Циклус акционих филмова: Освета, филм Лажи ми АТП Загреб Индорс, снимак другог меча Ноћни музички програм

Осве та Ле ви чар ска ко лум биј ска ге ри ла, чи ји је во ђа не ми ло срд ни Кла у дио Пе ри ни зва ни Вулф, ор га ни зу је те ро ри стич ки бом ба шки на пад у Лос Ан ђе ле су чи је су не ви не жр тве су пру га и син чић ва тро га сца Гор ди ја Бре ве ра. Бол но ра ње не ду ше, Бре вер ва пи за осве том... Уло ге: Ар нолд Швар це не гер, Фран че ска Не ри, Ели ас Ко тес, Клиф Кер тис, Џон Ле гу и за мо, Џон Тур ту ро Ре жи ја: Ен др ју Деј вис (ХРТ 2, 20.45)

Фран че ска Не ри 08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Хајди Херкулес Царево ново одело Путописна емисија Бубашинтер Црвени удар Истинита лаж Јагуаров скок Лични број Случајни шпијун Невероватне девојке Дворана греха Затворска прича

06.00 07.45 09.25 11.35

Исповест купохоличарке Сумња Сумрак сага: Млад месец 68 додела награде Златни глобус (монтирана верзија) Волим те, Бет Купер Против свих правила Чаробни камен Љубав у четрдесетој Васпитање за почетнике Кажи птичица Мамурлук у Вегасу Права крв - Свежа крв Дејбрејкерс Оклопни транспортер Кад брда поцрвене Мамурлук у Вегасу Филм у коме глумим

13.40 15.20 16.45 18.15 19.40 20.05 21.45 22.35 00.10 01.35 02.55 04.35

05.40 Аурора: Прекинута операција 07.30 С ветром у леђа 10.30 Црвене Ноћи 13.00 Хари и Хендерсонови 13.30 С ветром у леђа 15.00 Код кога је црна кутија?

17.00 Трава 18.00 Хари и Хендерсонови 19.00 Бади у невољи 21.00 Досије Дрезден 22.00 Стари добри Петак 00.00 Позив 01.45 Манипулатор

04.00 05.50 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Љубав без излаза Дођи да видиш рај Сви прави потези Баскијат Лепи и блесави Д3: Моћне патке Енглез који се попео на брдо, а сишао са планине Хотел Сплендид Мање од нуле Љубав без излаза Канделабра Међу женама

Ке трин Мо рис

СЕ РИ ЈА

За бо ра вље ни слу чај Про на ла зак људ ских оста та ка на дну бу на ра ис тра жи те ље под стак не да отво ре слу чај не ста ле до ма ћи це из 1938. го ди не. Ми сте ри о зни не ста нак пу нио је но вин ске ступ це об зи ром да се по кло пио с ра диодра мом Ор со на Вел са... Уло ге: Ке трин Мо рис, Де ни Пи но, Џе ре ми Ретчфорд, Том Бе ри Ре жи ја: Џе ри Брук хај мер (РТЛ, 23.20) 09.00 Бибин свет 09.50 Ексклузив Таблоид 10.20 Вечера за 5 11.25 1001 ноћ 12.10 Езел 13.05 Клон 14.35 Анђео и ђаво 16.10 Под истим кровом 16.35 Краљ Квинса 17.05 Рејмонд 17.30 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 20.50 Езел 21.40 Кости 22.35 Пут освете 23.20 Заборављени случај 00.15 РТЛ Вести 00.30 Режи ме 02.00 Астро шоу 03.00 РТЛ Данас 03.30 Гола миља, филм

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Нови свет Преживљавање Америчке дрвосече Аута по мери Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Грађевинске интервенције Разоткривање митова Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Преживљавање Човек, жена, дивљина Чудовишта из реке Погранична полиција Аута по мери Прљави послови

08.30 08.45 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 18.00 19.45 20.15 20.25 21.25 21.30 22.30 23.00 23.05 23.15 00.45

Екстремни спортови Скијашки скокови Куглање Уметничко клизање Скијашки скокови Куглање Куглање Скијашки скокови Олимпијске игре Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф Голф клуб Једрење Скијашки скокови Куглање

Partizanka Jovanka unapre|ena u madam blago prole}no ve~e 1955. stigao je andruge strane stola, sedeo je Tito sa `enom, mlasambl Teatar nasional iz Pariza, predom i lepom, a ja sam pa`qivo posmatrala podo|en slavnim @anom Vilarom, dok je znatog ’potkupqivog verolomnika i izdajnika’, glavna zvezda @erar Filip igrao naslovnu koga su ve} nekoliko godina sve sovjetske noviulogu u Kornejevoj tragediji „Sid“. Bio je jedna ne zapenu{ano i sa u`ivawem blatile i ru`iod najve}ih filmskih i pozori{nih zvezda tog doba, ne samo u Evropi, kao „prototip modernog i ro man ti~ nog qu bav ni ka“. Po sle iz u zet ne predstave, publika se nije razilazila – svi su ~ekali da jo{ jednom izbliza vide slavnog filmskog i pozori{nog glumca. Svi izlazi iz Jugoslovenskog dramskog pozori{ta bili su zakr~eni wegovim obo`avaocima, pa ~ak i susedni park. Ostali glumci su iza{li sa cve}em, ali Filipa nije bilo. Najuporniji su do~ekali i pono} – tek tad se na gluma~kom izlazu on pojavio. Iz hiqade grla se za~ulo: „@erar! @erar!“ Umetnik je, takore}i, u trku iza{ao i uleteo u „opel olimpiju“, ali je masa histeri~no pojurila i bacila se na kola. Neki momci su po~eli da di`u auto u vazduh. Na zadwem sedi{tu sedeo je skamewen Filip. Reporter „Ilustrovane politike“ je taj prizor ovako opisao: „O~ajni~ki pogled tih toplih, obo`avanih o~iju nas je otreznio, nagnao da se zastidimo ovog ~ina, otkrio nam da smo nasilnici i nanosimo bol ~oveku koga volimo. Neko ipak povika da se ~ovek pusti s mirom i oni sna`ni momci, kao na komandu, a ve} i umorni od dr`awa, spusti{e auto na kolovoz. Dodirnuv{i asfalt, ’olimpija’ je lagano krenula kroz masu koja je nemo pravila {palir. Najednom je zavladala ti{ina, mu~na, puna kajawa i stida. Do~epav{i se slobodnog puta, automobil je napokon pojuNe hvata se Tito u Hru{~ovqevo kolo rio u no}. U Beograd su i posle dolazile mnoge slavne zvezde, ali nijedna nije izazvala takvu le. Dr`awem podse}a na Staqina – pomislila masovnu psihozu.“ sam – isti spori, ’va`ni’ pokreti i gestovi, maSlavni glumac je u hotelu rekao da tako nelo govori. Atmosfera za stolom bila je napeta. {to nigde nije do`iveo – toliko sveta, takve Tito je bio preterano miran i uzdr`an – ose}aovacije i obo`avawe wegove umetnosti. lo se da je podigao zid izme|u sebe i gostiju i ne Evo {ta je zapisao Stanislav Vinaver: namerava da ga sru{i odmah, za jedan dan. Gene„Za Vilarovu trupu su prire|eni mnogobrojral Sjerov, glava KGB-a, posle Berije, pri{ao ni prijemi. Bilo mi je doista te{ko da sa wima mi je s le|a i {apnuo: do|em u prisniji odnos, ’Nazdravite za Titovu jer su nas stalno prekida`enu.’

U Jugoslaviju su dolazile mnoge li, jedni da tra`e autoDo |avola! [ta je sad grame, drugi da pitaju @eovo? Za stolom puno muzvezde, ali niko nije izazvao rara i Vilara koja im je takvu masovnu psihozu kao @erar {karaca, red je da jedan najmilija uloga. Naravno, od wih nazdravi za damu – Filip. Histeri~ni beogradski dobijali su stereotipan otkud ja? Malo je nezgodobo `a va o ci di gli su u va zduh odgovor. no – `ena za `enu. Ali, „opel“ na ~ijem je zadwem „Vilar je bio silno zanema mi druge – ustanem i interesovan saznawem o tu`nim glasom objavim: sedi{tu sedeo skamewen obi qu na {ih ak ce na ta. ’Predla`em da ovu ~aslavni francuski glumac Ponavqao je u sebi sve to. {u ispijemo za madam TiOn mi je, u vi{e navrata, to.’ uporno podvla~io: da u francuskom, takore}i, Moj predlog je u onoj atmosferi zazvu~ao saakcenta i nema. Filip mi je, u vi{e mahova, svim neumesno. obe}avao ~ak i da mi napi{e {ta misli o novom I ovda{wi direktor dopustio je sebi da se vajawu re~enice. Ali, bio je isuvi{e zauzet da- nasmeje. Prvi put te ve~eri. vawem autograma raznim {iparicama. “ ’Ma, kakva je ona madam, celog rata je bila partizanka, pucala i ubijala!’ *** Bilo je to po~etkom 1955: u Beograd je do{la ’Zaista? Nikad to ne bih ni pomislila – tasovjetska partijska i dr`avna delegacija na ko lepa `ena.’ najvi{em nivou – sa Bulgawinom i Hru{~ovom On se glasno nasmeje: na ~elu. Sa sobom su doveli i opersku divu, jed’E, pa sad znate da ima i lepih partizanki’ – nu od najve}ih, ne samo u Rusiji – Galinu Vi- i s ponosom pogleda suprugu. {wevsku. Ona je slikovito, u svojim memoariNapetost je popustila – dobro je ra~unao kama, prikazala taj boravak u Beogradu, naro~ito gebeovac! prijem posle zvani~nih razgovora: Sko~i i Hru{~ov: „Posle koncerta, u malom hotelu pri{ao mi ’Deder, devojke, da zaigramo!’ je Bulgawin, rekao mi da me je nekoliko puta I po~nu na{e vo|e da prepli}u nogama, i mi, slu{ao u Boq{om teatru i pozvao me za cen- naravno, barabar s wima – napred, ’te{ka artitralni sto, da tamo ve~eram – tako sam se na{la qerijo’! Ali, ni to nije mnogo pomoglo – Tito kraj wega, Hru{~ova i Mikojana. Preko puta, s se nije uhvatio u kolo.“

U

Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda2.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ме сец у зна ку Во до ли је ће вам до не ти су сре те и до га ђа је ко је ни сте пла ни ра ли. Не ка са мо бу де ве се ло, јер вам дру га чи је ни је ни по треб но.У љу ба ви сте остра шће ни, у од но су на при ја те ље про дор ни.

BIK 20.4-20.5.

Ха о тич не при ли ке и не при ли ке у ка ри је ри, не би требалo да вас обес хра бре. Са мо про ме ни те так ти ку и на чин оп хо ђе ња, сна ла зе ћи се у да тим окол но сти ма нај бо ље што мо же те. Спон зо ри.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. februar 2011.

Љу бав ни од нос још увек тра је, ма да вам је већ до са дио. Про ме не су на ви ди ку. Исто вре ме но, има те мо гућ но сти да пла ни ра те ду го роч не по сло ве и по ду хва те ко ји ће би ти ве о ма успе шни.

Но ћас је млад ме сец, у зна ку Во до ли је, што ће вас др жа ти у кон стант ној нео бја шњи вој тен зи ји. Не мој те би ти нер во зни, ни ис хи тре ни, већ са гле дај те све о бу хват но сво ју си ту а ци ју. И кре ни те!

Парт нер ски од нос је за ни мљив, сам по се би. Про бле ми су про ла зне при ро де, ма да вас по при лич но мо гу по го ди ти. Су сре ти на блиц и рас ки ди су са свим нор мал на по ја ва у овом пе ри о ду. Аван ту ри зам.

Још увек де лу је те озбиљ но и му дро, ста ло же но и зре ло. Или би ба рем та ко тре ба ло да бу де, су де ћи по зве зда ма. На по слу ни шта но во. Штед ња је и да ље нео п ход на. Ду го роч не ин ве сти ци је су ОК.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Те шко вас је по ме ри ти са ме ста. Др жи те до већ утвр ђе них и про ве ре них од но са и по сло ва. Ипак, не ке но ви не у по сло ва њу би до бро до шле. Пре ко при ја те ља их лак ше мо же те са гле да ти и спро ве сти.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Но ва љу бав на при ча ће би ти стра сна, али не и пре те ра но ду га. Ме ђу тим, док тра је, при ја ће вам у сва ком по гле ду. Из ла зи те на ме ста на ко ји ма се не што де ша ва, за ба вља, про во ди. Спорт.

Мо гло би се ре ћи да сте па мет ни и да да је те до бре и по у зда не са ве те, па ни је ни чу до што вас пи та ју за ми шље ње. Упу ти те и сво је де те на пра ви пут, јер ви то зна те и мо же те. Кри за у љу ба ви.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По се ду је те не ве ро ват ну сна гу, ко ју је те шко кон тро ли са ти и усме ри ти у јед ном прав цу. Због то га по ве ди те ра чу на да не бу де те еуфо рич ни, већ крај ње кон струк тив ни и ак тив ни.

Да нас је Д-дан за вас. На ла зи те се усред ура га на, па ни је до бро ни да га из бег не те, ни да од ње га има те ште те. Због то га бу ди те сам ура ган, али све сни сво јих по сту па ка. Но ви по че так.

При ми ри те се ма ло и по ву ци те у не ки свој про стор, да би сте вре ме по све ти ли се би и сво јим лич ним ин те ре с о ва њи ма. Уко ли к о пу т у је те, бу ди те спрем ни на из не на ђе ња, што при јат на, што она дру га.

TRI^-TRA^

Из глад њи ва ње V REMENSKA

PROGNOZA

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

-5

Subotica

-2

Sombor

-2

Kikinda

-5

Vrbas

-4

B. Palanka

-5

Zrewanin

-5

S. Mitrovica -4 Ruma

-3

Pan~evo

-5

Vr{ac

-5

Srbija Beograd

-4

Kragujevac

-3

K. Mitrovica

3

Ni{

1

Глу ми ца Ким Катрал, нај кон тро верз ни ја чла ни ца по пу лар не че твор ке из се ри је „Секс и град”, от кри ла је да су за ње ну вит ку ли ни ју за слу жне раз не ри го ро зне ди је те на ко ји ма је про ве ла ве ћи ну жи во та. Иако твр ди да је увек хте ла да бу де вит ка ра ди здра вља, а не за то да би би ла при влач на му шкар ци ма, ову глу ми цу од у век пра ти епи тет секс-бом бе.

- Цео жи вот сам би ла на ди је ти јер имам огро ман апе тит. Ге не ра ци ја же на ко јој ја при па дам угле да ла се на Џејн Фонду и ве жба ле смо уз ње не ка се те. Уз то, би ло је бит но да се пи је осам ча ша во де днев но и про во ди вре ме на све жем ва зду ху. Да нас ви дим да се то за и ста ис пла ти ло - ре кла је 54-го ди шња Ким за стра не ме ди је, те при зна ла ка ко јој је све те же да оста не у фор ми.

- По ста је ја ко те шко. На и ме, не ки де ло ви мог те ла не же ле да бу ду на ди је ти, али ја сва ко га ју тра уста јем и ве жбам - при зна ла је Ким.

hLADNO SA SUMAGLICOM

НО ВИ САД: Ве о ма хлад но са су ма гли цом и ни ским обла ци ма. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -9, а мак си мал на -5 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Мраз и ма гла или су ма гли ца са ни ском облач но шћу у ве ћи ни кра је ва. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -10, а мак си мал на -2 сте пе на. СР БИ ЈА: Јак мраз и ма гла или су ма гли ца са ни ском облач но шћу у ве ћи ни кра је ва. Сун ча них пе ри о да би ће са мо у ју го за пад ним пре де ли ма, Ти моч кој Кра ји ни и на пла ни на ма из над 1.000 мнв. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -14, а мак си мал на 3 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на и да ље мра зе ви ко ји ће ма ло осла би ти. За ви кенд ра зи ла же ње ма гле и ни ских обла ка у ве ћи ни кра је ва уз ви ше сун ча них пе ри о да и по раст тем пе ра ту ре.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ве ћи на хро нич них бо ле сни ка ће осе ћа ти те го бе због вре мен ске си ту а ци је, па је по треб но да се стрикт но при др жа ва ју са ве та ле ка ра да би тај ути цај ума њи ли. На крај њем ју гу зе мље као и у пла нин ским пре де ли ма би о ме те о ро ло шки усло ви ће би ти не што по вољ ни ји. Гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и не рас по ло же ње су мо гу ћи код осе тљи вих осо ба. Пре по ру чу је се и да ље аде кват но оде ва ње и по ве ћан опрез у са о бра ћа ју.

VIC DANA

Evropa Madrid

10

Rim

12

London

9

Cirih

2

Berlin

4

Be~

2

Var{ava

0

Kijev

0

Moskva

-1

Oslo

1

St. Peterburg 1 Atina

12

Pariz

6

Minhen

3

Budimpe{ta

-3

Stokholm

1

Уско ро ће вен ча ња из гле да ти ова ко: Ма ти чар: - Да ли ви при ста је те да про ме ни те свој Феј сбук ста тус из ’сингл’ у ’мерид’. Мла до же ња и мла да: - Да! Ма ти чар: - Мо лим ку мо ве да при ђу и клик ну ’лајк’.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

SAVA

Bezdan

295 (-29)

Slankamen

492 (-16)

Apatin

382 (-32)

Zemun

474 (-20)

Tendencija opadawa

Senta

536 (-24)

Bogojevo

360 (-30)

Pan~evo

478 (-16)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

461 (-14)

Tendencija opadawa

Smederevo

574 (-20)

Titel

514 (-22)

NERA

Ba~. Palanka 380 (-30) Novi Sad

423 (-27)

Tendencija opadawa

Hetin

116 (-26)

TISA

120 (6)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 538 (-22) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

272 (-3) 417 (-20)

52 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja