Dnevnik 2.februar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 2. FEBRUAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23335 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

PREDSEDNIK TADI] U IN\IJI, GDE JE „GRUNDFOS” PO^EO IZGRADWU NOVOG POGONA

Nije bajka ve} bitka za radna mesta

str. 5

SVE^ANOM AKADEMIJOM OBELE@EN DAN GRADA NOVOG SADA

INTERVJU I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK SVM

Vojvodina }e po`eleti da svaka godina bude izborna

str. 3

NASLOVI

Ekonomija 4 Poreznici se pla{e pokojnika i gre{aka 4 Dinar pada zbog `elezare, MMF-a i odliva para 5 Ima li tajkuna u avionu

Nov~anik 6 Bi}e struje jer je uvozimo 6 Osladilo se pojeftiwewe slatki{a

Novi Sad 9 Brzo dokumenata, fale patrole 9 Na [trandu se klizalo 7.000 qudi

Vojvodina 10 S muqem iz Krivaje oti{lo i drve}e

Dru{tvo 13 Uskoro opet nesta{ica „5-fluorouracila”?

Crna 14 Krate`om do ~etiri kile zlata

Foto: S. [u{wevi}

Politika 2 Varadi: Autonomija nije zamka

Du{anu Popov u Februarska nagrada

ZMAJEVA NAGRADA MATICE SRPSKE ZA POEZIJU

FEBRUAR KRENUO @ESTOKO NA KU]NI BUYET

Poskupqewa udarila po kafi, rakiji, salami...

str. 6

str. 14 str. 16 – 20

n SORO: @ELIM I OLIMPIJSKO ZLATO

n STOJKOVI]: MENI JE I SREBRO ZLATNO

str. 23

Najvi{a temperatura - 6 °S

Eksplozija gasa uni{tila stanove

n MOREIRA: HO]U DA BUDEM DEO ISTORIJE

Laureat Vojislav Karanovi} Slab sneg

U HAVARIJI U GLAVNOJ RUMSKOJ ULICI JU^E UJUTRU NIKO NIJE POVRE\EN

SPORT

str. 7

n VO[A SE NE ODRI^E PRVOG MESTA

~etvrtak2.februar2012.

BO RI SLAV STE FA NO VI]

Ri gi dan i mak si ma li sti~ ki stav Pri {ti ne [ef be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da se iz iz ja va {e fi ce pri {tin skog ti ma Edi te Ta hi ri o re gi o nal nom pred sta vqa wu vi di „ri gid na, mak si ma li sti~ ka Pri {ti na” ko ja od bi ja sva ki do go vor, ali i da on o~e ku je da se di ja log na sta vi to kom fe bru a ra. Raz go vo ri s po sred ni kom Evrop ske uni je Ro ber tom Ku pe rom ni su do ve li do pri bli `a va wa sta vo va Pri {ti ne i Be o gra da o pi ta wu re gi o nal nog pred sta vqa wa, iz ja vi la je pre kju ~e Edi ta Ta hi ri na kon raz go vo ra s Ku pe rom. Ona je ka za la da je stav

Be o gra da kad je u pi ta wu re gi o nal na sa rad wa ostao ne pro me wen i da zah te va po {to va we Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti, do dav {i da je to za Ko so vo ne pri hva tqi vo. Ste fa no vi} je u iz ja vi Ta nju gu re kao da je ta iz ja va Ta hi ri je ve o~e ki va na i da po ka zu je stav Pri {ti ne. – Mi slim da to po ka zu je i is prav nost na {eg pri stu pa, da u kon struk tiv nom na stu pu s no vim ide ja ma i na kre a ti van na ~in, dr `e }i me |u na rod nu za jed ni cu bli `e na {im sta vo vi ma, ~u va mo svo ju po zi ci ju. To je upra vo ono {to se do go di lo – na veo je {ef be o grad skog ti ma.

POLiTikA

dnevnik

PRED USS-om STRU^ WA CI IZ NE LI MI [QE WE O ZA KO NU O NAD LE @NO STI MA VOJ VO DI NE

Va ra di: Auto no mi ja ni je zam ka – Ne ma ni ka kvog spo ra, ovo je Ustav ni sud Sr bi je i tre ba da su di po Usta vu Sr bi je, tu ne ma ni ka kvog spo ra – iz ja vio je za „Dnev nik“ aka de mik Ti bor Va ra di, ko men ta ri {u }i za mer ke pod no si o ca ini ci ja ti ve za oce nu ustav no sti i za ko n i t o s ti Za k o n a o nad l e `no sti ma Voj vo di ne, DSS-a i NS-a, da su po zva ni eks per ti vi {e go vo ri li o usta vi ma Cr ne Go re i [pa ni je, sta vo vi ma Ve ne ci jan ske ko mi si je, ume sto da „od {u me vi de dr vo“, Ustav Sr bi je.

Pred stav ni ci DSS-a i NS-a su u svom obra } a w u USS-u oce ni li da su Za kon i Sta tut Voj vo di ne ne za ko ni ti i ne u stav ni jer „do pri no se ne rav no prav no sti” gra |a na Sr bi je i „otva ra ju mo gu} nost se pa ra ti zma”. Va ra di je ju ~e ka zao da po sto je dva po i ma wa Voj vo di ne – kao opa sno sti, od no sno zam ke, i kao nor mal no sti. Ka ko je ob ja snio, u po za di ni ~i ta ve di sku s i j e po s to j i je d an sli k a, „per cep ci ja o Voj vo di ni kao ne koj opa sno sti“ i per cep ci ja

SU ^E QA VA WE LI DE RA LDP I PRED SED NI KA RS

Srp ska iz me |u Do di ka i Jo va no vi }a

Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik od ba cio je ju ~e, u di rekt nom su ~e qa va wu s ^e do mi rom Jo va no vi }em, kva li fi ka ci ju li de ra LDP-a da je Re pu bli ka Srp ska ge no cid na tvo re vi na, oce wu ju }i da je ta tvrd wa ap so lut no ne pri hva tqi va, ne ta~ na i uvre da za RS i srp ski na rod. Jo va no vi} je uz vra tio re ~i ma da su pr vi pred sed nik i pr vi ko man dant voj ske RS u Ha gu, i is ta kao da we go va pri ~a o RS kao ge no cid noj tvo re vi ni je ste iz vu ~e na iz ko nek sta – ali da je to ne ~i ni ma we zna ~aj nom. U du e lu u Pres-klu bu Ta nju ga Do dik je oce nio da je “pro pa gan da

ali da tra `i po {to va we slo va Dej to na ko je, ka ko je na veo, mo ra da se spro vo di, a ne tu ma ~i. – Mi ni smo ma ri o ne te. Ima mo auten ti~ nu po li ti ku ko ju vo di mo u Ba wa lu ci – re kao je Do dik, is ti ~u }i da je na si qem me |u na rod ne za jed ni ce u~i we no da BiH ume sto ~e ti ri or ga na pred vi |e nih Dej to nom sa da ima 83. – To je ono pro tiv ~e ga se bo ri mo, to ni je na ci o na li zam, ve} bor ba za ustav nu po zi ci ju ga ran to va nu me |u na ron dim do ku men tom. Do dik je pod se tio na to da je RS na sta la 1992, a da je Dej ton skim spo ra zu mom sa mo me |u na rod no ve ri fi ko va na, dok BiH

– Pri tu ma ~e wu poj mo va sva ki ustav ni sud ko ri sti i ne ka kom pa ra tiv na is ku stva, pre ma to me, to je deo ni voa stru~ no sti, ali ne ma spo ra da je ov de re~ o oce n i ustav n o s ti po

kao „de la nor mal no sti i da je to deo nor mal ne Sr bi je, po kra ji na ko ja tu po sto ji ve} sko ro 100 go di na“. – Ja mi slim da Ustav pred vi |a da se pra va Po kra ji ne,

Si stem ske pra zni ne Do cent Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du Sve to zar î pli} je uka zao na to da je ovo ustav kom pro mi sa, ali ne i kon sen zu sa, pa otu da i mno go si stem skih pra zni na ko je one mo gu }a va ju da se ce la Sr bi ja jed na ko ustro ji po pi ta wu auto no mi je. Da li je to qud sko, a po pri ro di de mo krat sko pra vo, u ovom ~a su je ma we va `no, sma tra î pli}, ko ji je uka zao na to da je kqu~ no da je za ko no da vac du àn da svim gra |a ni ma obez be di pra vo na auto no mi ju i da je svr ha tog pra va ogra ni ~e we dr àv ne vla sti, {to je bi tan do met Usta va iz 2006. go di ne.

u~i ni la da se ka è da su Sr bi zlo ~in ci”, a da mo è da se pri ~a o zlo ~i ni ma “od Do bro vo qa~ ke, tu zlan ske ko lo ne”. – Sre bre ni ca je te àk zlo ~in ko ji ni je bio po tre ban, ali ne mo è se iz vo ji ti sa mo jul 1995. – re kao je Do dik, pod se }a ju }i na to da su tri go di ne pre Sre bre ni ce sna ge Na se ra Ori }a iz la zi le iz za {ti }e ne zo ne i ~i ni le zlo ~i ne

ni je po sto ja la sve do Dej to na, ka da su joj SAD i dru ge ve li ke si le da le le gi ti mi tet da bi sa ~u va le obraz. – Bo sna i Her ce go vi na }e se ras pa sti na sa stav ne de lo ve jed nog da na, kao {to se do go di lo sa ^e ho slo va~ kom – re kao je Do dik.On je is ta kao da Tur ska, Iran i Sa u dij ska Ara bi ja ima ju ve li ki uti caj u Bo sni i Her ce go vi ni i da je wi -

Or de we i... Do dik je Jo va no vi }u po ru ~io i da je u vre me dok je bio na vla sti „stvo rio uslo ve u ko ji ma je ubi jen pre mi jer„. – Za {to si ti va dio onog Spa so je vi }a iz za tvo ra? – pi tao je Do dik, na {ta je Jo va no vi} od go vo rio: „A je li zna te da sam od veo Slo bo da na Mi lo {e vi }a u za tvor?” Na Jo va no vi }e vi tvrd wu da je re ak ci ja na we go vu iz ja vu na ru ~e na iz Be o gra da „od onih na ko je se ta iz ja va od no si”, od no sno onih ko ji su oti {li da bu du „~i vi luk za Ka ra xi }e vo or de we”, Do dik je od go vo rio da to or de we ni je Ka ra xi }e vo. – Or de we sam ja na ru ~io pre me sec da na. Ne moj te to da skr na vi te – re kao je Do dik. nad Sr bi ma. – Ne prav dam zlo ~in, ali ako pri ~a mo – mo ra mo o sve mu. Do dik je Jo va no vi }u po ru ~io da ni Ha ris Si laj xi}, ko ji se za la gao za uki da we RS, ni je Srp sku na zi vao ge no cid nom tvro re vi nom, a da se u Be o gra du to ~i ni: Jo va no vi} je Do di ku po ru ~io da se po li ti kom „sti glo i do ra ta s An |e li nom Xo li. Po we mu, Bo sna ni je dr `a va „ve} lo nac”, a RS su na ge no ci du u Sre bre ni ci i uru {a va wu Sa ra je va na pra vi li wen pr vi pred sed nik Ra do van Ka ra xi}, pr vi voj nik Rat ko Mla di} i pred sed ni ca Bi qa na Pla vi {i} – ko ji su svi op tu `e ni ili osu |e ni u Ha gu. Do dik je ka zao da RS ne od ba cu je Dej ton sku kon struk ci ju BiH,

hov ciq da se na pra vi uni ta ri zo va na Bo sna. Go vo re }i o `r tva ma ra ta de ve de se tih, Do dik je na veo da ni ko da nas ne spo ri da su u ra tu u BiH naj vi {e stra da li Bo {wa ci, wih 66.000, ali da se tim broj ka ma ma ni pu li {e. On je do dao da Sr bi ja ni je iza zva la rat u BiH ve} da je to u~i nio Ali ja Izet be go vi}. Do dik je is ta kao i da je Sa ra je vo et ni~ ki o~i {}e no od Sr ba, da ta mo da nas `i vi vi {e Ki ne za ne go Sr ba, te da zbog to ga ne vo li Bo snu i Her ce go vi nu, a da je RS for mi ra na kao dr `a va ko ja je bra ni la svo je pra vo na po sto ja we. – Sa ra je vo ni je moj glav ni grad, idem ta mo sa mo kad mo ram – is ta kao je Do dik.

Usta vu Sr bi je – re kao je Va ra di, ko ji je s po zva nim eks pe ri ma pro fe so ri ma Ste va nom Li li }em, Sve to za rom ^i pli }em i Bo g o q u b om Mi l o s a v qe v i }em pred USS-om oce nio da je Za kon o nad le `no sti ma APV, ~i je se od red be u ini ci ja ti vi DSS-a i NS-a ospo ra va ju, u okvi ru Usta va, uz ne ke re zer ve Mi lo sa vqe vi }a.

kao {to se to od no si na pra va lo kal nih sa mo u pra va i pra va gra |a na, ne mo gu ogra ni ~a va ti. Zna ~i, Ustav to ne ~i ni, ne go ka è da dr à va ne mo è da ih od u zi ma, ne go da ih do da je, a to za vi si od dr à ve Sr bi je. Ov de se ra di o za ko nu ko ji je do ne la dr à va Sr bi ja, i sa da ima ve o ma mno go ta ~a ka gde po sto je kri ti ke, a ako to ~o -

vek gle da u ce li ni, ì v ot u Voj v o d i ni, u Sr bi ji, za i sta je te {ko tu vi de ti da do la zi do ne kog odva ja wa od ustav n og si s te m a Sr bi je – ka è Va ra di i za mer ke da se u za ko nu ko ri ste ter mi ni ko jih ne ma u Usta vu oce wu je kao neo sno va ne, po p ut onih o me | u r e g i o n al n oj sa rad wi. Po zah te vu su di ja da se ob ja sni mo gu} nost Voj vo di ne za za k qu ~ i v a w e re gi o nal nih spo ra zu ma, Va ra di ka è da me |u dr àv ne nor mal no mo è da za kqu ~u je sa mo dr à va, a to je Sr bi ja, a ne Voj vo di na. – No, spo r a z u m e ko j i idu pre ko dr àv nih gra ni ca mo è za k qu ~ i t i Voj v o d i n a, Be o grad, dru gi gra do vi, sport ska udru è wa, i to ni je ospo ra va we su ve re ni te ta Sr bi je – kon sta to vao je Va ra di, ko ji to kom od g o v o r a su d i j a m a Ustav n og su da ni je is kqu ~io mo gu} nost ustav ne kon tro le me |u re gi o nal nih spo ra zu ma ko je za kqu ~u je Po kra ji na, a na to je upu tio i Vlat ko Rat ko vi}, ko ji je pred USS-om za stu pao do no si o ca za ko na, Skup {ti nu Sr bi je. – Pod no si o ci ove ini ci ja ti ve i, uop {te, pro tiv ni ci auto no mi je i oni ko ji se za la ù za cen tra li zam i mo del dr à ve iz 19. i s po ~et ka 20. ve ka ne ì ve ni men ta li tet ski, ni po li ti ko lo {ki u 21. ve ku i svi na vo di iz pred lo ga DSS-a su u ko li zi ji s ustav nim nor ma ma– re kao je Rat ko vi}. I dok je Rat ko vi} bra nio eks per te i wi hov ko ma pra tiv no prav ni pri stup, ~i ji sta vo vi su i{li na ru ku don si o cu za ko na ko ji za stu pa, pod no si lac je imao dru ga ~i je mi {qe we. – Da li je iko od eks pe ra ta spo me nuo Ustav Sr bi je? Za {to smo mi da nas ov de ne go da bi smo vi de li da li je Za kon o utvr |i va wu nad le `no sti sli ~an s Usta vom Sr bi je, a sve smo ~u li o usta vu Cr ne Go re, [pa n i j e, mi { qe w u Ve n e c i jan ske ko mi si je i ko je {ta dru gog. û li smo, ta ko, da Voj vo di n a ima po s eb n ost, spe c i -

fi~ no sti, kul tur ne, isto rij ske, o ~e mu je pri ~ao je dan od eks p e r a t a. Ne } e, vaq d a, Ustav ni sud od lu ~i va ti o sa -

Ne do u mi ce Iz la ga we pro fe so ra Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta „Union„ Bo go qu ba Mi lo sa vqe vi }a ima lo je ne {to dru ga ~i ji ton. On je na veo da se „du bo ko sla è” s aka de mi kom Va ra di jem da auto no mi ja Voj vo di ne pri pa da ka te go ri ji nor mal no sti, a ni ka ko opa sno sti (ali „nor mal no sti u okvi ru Usta va i dr àv nog je din stva, ni ka ko van to ga”) i da se auto no mi ja mo ra raz vi ja ti, ali je uka zao i na ne ke ne do u mi ce u ve zi s po je di nim ospo re nim ~la no vi ma za ko na. On je pod se tio na to da je u Usta vu iz 1990. sta ja lo da po kra ji ne mo gu oba vqa ti „i dru ga pi ta wa” na ve de na u za ko nu, ali da ta kva od red ba ne po sto ji u va è }em Usta vu iz 2006. go di ne. gla sno sti ovog za ko na s Usta vom na osno vu iz ne tih isto rij skih i ge o graf skih spe ci fi~ no sti?– re kao je Bra ni slav Ri sti vo je vi}. Su d i j e USS-a su tra ` i l e od go vo re eks pe ra ta o pre no si nad l e ` no s ti i re g i o n al n ih spo ra zu ma ko je skla pa Voj vo di na i oce ne wi ho ve ustav no sti. Pred se da va ju }i Dra gi {a Sli jep ~e vi} je na ja vio da }e sud bi na da qeg to ka po stup ka za vi si ti od su di je iz ve sti o ca. D. Mi li vo je vi}

\i las i Tri van s Kon fe de ra ci jom slo bod nih sin di ka ta Pot pred sed ni ci De mo krat ske stran ke Dra gan \i las i Je le na Tri van pri su stvo va li su sed ni ci Pred sed ni {tva Kon fe de ra ci je slo bod nih sin di ka ta, gde su na sta vqe ni raz go vo ri o Plat for mi za una pre |e we eko nom skog i so ci jal nog raz vo ja Sr bi je, ko ju je Kon fe de ra ci ja po nu di la naj ve }im par ti ja ma, sa op {tio je ju ~e KSS.

\i las je iz ja vio da su KSS i Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je je di na dva re pre zen ta tiv na sin di ka ta s ko ji ma tre ba raz go va ra ti o to me ka ko obez be di ti pra vi so ci jal ni di ja log i uve sti ga u in sti tu ci je dru {tve nog i po li ti~ kog si ste ma. U sa op {te wu se na vo di da je \i las oce nio da je po sto je }i si stem so ci jal nog di ja lo ga s ne -

kom pe tent nim u~e sni ci ma neo dr ìv i da se to mo ra hit no pro me ni ti da bi KSS do bio me sto u So ci jal no-eko nom skom sa ve tu. Pred stav ni ci KSS-a su re kli da je Kon fe de ra ci ja sprem na da pru ì po dr {ku i u|e u kon kret ne ob li ke sa rad we sa stran ka ma ko je po ka ù ozbiq nost u pri stu pu re {a va wu pro ble ma.

Di ko vi}: Niz ne i sti na Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi} od ba cio je na vo de iz „do si jea” ko ji je o we mu ob ja vio Fond za hu ma ni tar no pra vo, gde se op tu `u je za rat ne zlo ~i ne, is ti ~u }i da se ra di o uda ru na Voj sku i pro du bqi va wu mr `we na pro sto ri ma biv {e SFRJ. – Na pi san je niz ne i sti na i mi slim da je to udar na Voj sku Sr bi je kao sta bil nu i ugled nu in sti tu ci ju i udar na funk ci ju na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba – is ta kao je Di ko vi} u in ter vjuu ma ga zi nu „Od bra na”. On je kao pri mer ne i sti na na veo tvrd wu FHP-a da je 1994. i 1995. go di ne, kao ko man dant 16.

gra ni~ nog ba ta qo na Voj ske Ju go sla vi je, po ~i nio ne ka ne de la

– Na pi sa no je da sam 1998. go di ne na re dio da se ne ki ba ger

[u ta no vac: Mon stru o zne tvrd we Mi ni star od bra ne Sr bi je Dra gan [u ta no vac po no vio je si no} da je iz ve {taj Fon da za hu ma ni tar no pra vo o na ~el ni ku Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je Qu bi {e Di ko vi }a pun ne i sti na, mon stru o znih tvrd wi, a u ne kim de lo vi ma i sme {an i tra gi ko mi ~an. O~e ku jem od Di ko vi }a pr vo da za {ti ti se be, ali i Voj sku Sr bi je, jer ov de po sto ji ma nir da se ge ne ra li zu ju stva ri, re kao je [u ta no vac za emi si ju „Iz me |u dve va tre” na RTV B92. [u ta no vac je re kao da je ne po bit no do ka za no da je Di ko vi} bio na {ko lo va wu u Be o gra du u vre me nu ka da se u iz ve {ta ju FHP op tu `u je za ak tiv no sti pre ma Bo sni i Her ce go vi ni, od no sno da ni je ni bio na Ko so vu i Me to hi ji u tre nut ku u ko jem ga ta mo sme {ta FHP. jer je, ka ko je ob ja snio, tu du `nost na pu stio 30. av gu sta 1994.

od ve ze iz Be la }ev ca u Ra {ku i ta mo pro da, a te go di ne 37. mo to -

ri zo va na bri ga da ni je ni bi la na pro sto ru Ko so va i Me to hi je, ta mo je upu }e na tek 1999. go di ne – do dao je Di ko vi}. Na ~el nik Ge ne ral {ta ba je mi {qe we FHP-a da je za po gi bi ju pri pad ni ka Voj ske u svo joj dr `a vi 1999. go di ne kriv on, „a ne te ro ri sti~ ka or ga ni za ci ja ko ja je iz ve la na pad i ubi la qu de”, oka rak te ri sao kao pa ra dok sal no. – Istu pa wi ma po put ovog pro du bqu je se mr `wa na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je. Kao da je ne ko me sta lo da se ra ne na sta le u su ko bi ma ni kad ne za le ~e, ne go da stal no bu du iz vor ne sta bil no sti i da ne ko na to me pro fi ti ra – za kqu ~io je Di ko vi}.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK SAVEZA VOJVO\ANSKIH MA\ARA

Vojvodina }e po`eleti da svaka godina bude izborna Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne I{tvan Pa stor iz ja vio je da je u Re pu bli~ kom mi ni star stvu fi nan si ja pre kju ~e po stig nut do go vor o di na mi ci pre no sa nov ca Voj vo di ni iz re pu bli~ kog bu xe ta, na me we nog za ka pi tal ne in ve sti ci je, na osno vu ko jeg bi do 1. mar ta Po kra jin skom fon du za ka pi tal na ula ga wa tre ba lo da stig ne oko ~e ti ri mi li jar de di na ra. Ovaj do go vor, ka ko je Pa stor na veo u in ter vjuu za „Dnev nik”, po stig nut je s dr `av nim se kre ta rom Du {a nom Ni ke zi }em. Uz na {eg sa go vor ni ka, na sa stan ku u Vla di Sr bi je bi li su i di rek tor Fon da APV za ka p i t al n a ula g a w a Ne b oj { a Ma len ko vi} i pred sed nik Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Du {an Ele zo vi}. Po Pa sto ro vim re ~i ma, u ovoj go di ni Fon du je na me we no ukup no 10,2 mi li jar di di na ra, a do g o v o r e n o je da po ~ et k a mar ta od tog iz no sa u po kra jin sku ka su leg ne ~e ti ri mi li jar de, od ~e ga }e po lo vi na bi ti usme re na na iz mi re we du go va iz vo |a ~i ma ra do va na pro jek ti ma u Voj vo di ni, ko ji se, ina ~e, vu ku ve} go di na ma zbog do sa da {wih pro ble ma u pre no su nov ca iz Be o gra da u No vi Sad. Osta le dve mi li jar de, na veo je on, mo gle bi se pla si ra ti za na sta vak ne do vr {e nih pro je ka ta i even tu al no za ne ke no ve in ve sti ci je. Pa stor je

na sa Svet s kom ban k om i Evrop skom ban kom za ob no vu i raz voj, a taj no vac na me wen je za na sta vak grad we zdav stve nih obje ka ta u No vom Sa du. – Re~ je ukup no o 9,3 mi li jar -

di di na ra, {to je bli zu onog {to je u bu xe tu pla ni ra no, i u tom po gle du do go vor u Mi ni star stvu fi nan si ja mo gao bi se na zva ti uspe {nim. No, ipak osta je gor ka ukus u usti ma, za to {to se po ka za lo da je pro ble me u pre no su nov ca mo gu }e re {a va ti u ovoj go di ni, ali ni je ja sno za {to to ni je bi lo mo gu }e u pret hod nim. Ta ko |e, osta je i do za strep we da li }e se do go vor i is po {to va ti jer, po u ~e ni pret hod nim is ku stvi ma, zna mo

Ko moè da naru~i muziku l Ne dav no ste za na{ list na ja vi li pre u zi ma we nad le `no sti nad pu te vi ma dru gog re da u Po kra ji ni. Da li je re al no da se, u si tu a ci ji kad ni su de fi ni sa na sred stva za fi nan si ra we ta kve nad le `no sti, for mi ra po kra jin sko pred u ze }e za pu te ve? – Ni ko ne mo è na ru ~i ti mu zi ku ako ne ma pa ra da pla ti mu zi ~a ri ma. Ide ju za stva ra we jav nog pred u ze }a, od no sno pre u zi ma we tog de la nad le `no sti, mo gu }e je ostva ri ti sa mo ako se obez be de za to neo p hod ne pa re. I u pro te klim go di na ma je re pu bli~ ko jav no pred u ze }e za du è no za pu te ve za ogra nak se ver na me ni lo pet do {est mi li jar di di na ra. Da kle, ni je bi lo ni ka vih pro ble ma tu, na pa pi ru, ve} u to me da li su ti nov ci sti za li. Sti za la je tek ~e tvr ti na ili pe ti na pred vi |e nog nov ca. Me |u tim, po sto je ve o ma eg zakt na pra vi la o fi nan si ra wu i tre ba sa mo da se vra ti mo na si stem ko ji je ne kad bio pri me wi van, a ko ji pod ra zu me va da se od go ri va pro da tog u APV od re |e ni pro ce nat iz dvo ji Po kra ji ni za re a li za ci ju te ne da le `no sti. Od tog tre nut ka mo è mo pre u ze ti pu nu od go vor nost da vo di mo ra ~u na o pu te vi ma dru gog re da i uve ren sam u to da bi smo u pe ri o du od pet do de set go di na tu in fra struk tu ru po di gli na mno go vi {i ni vo ne go {to je sa da. do dao da bi do mar ta Voj vo di ni tre ba lo da se pre ne se i jo{ 3,3 mi li jar de di na ra iz Mi ni star stva po qo pri vre de, na me we nih za fi nan si ra we obje ka ta vod ne in fra struk tu re, kao {to su ka na li, na si pi i sli~ no. Ta ko |e, on o~e ku je da Po kra ji na do bi je i dve mi li jar de di na ra iz kre dit nog aran `ma -

da je spor no bi lo upra vo iz vr {e we tih do go vo ra – uka zao je Pa stor, ko ji je i pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. l Za {to su za re a li za ci ju bu ye ta neo p hod ni do dat ni do go vo ri iz me |u pred stav ni ka dva ni voa vla sti? Za {to se pro pi si jed no stav no ne pri me wu ju?

o to me ne tre ba go vo ri ti jer mi slim da bi se u tom slu ~a ju vr lo la ko za bo ra vi lo. Na à lost, imam uti sak da tre nut no od tog pi ta wa svi be è k’o |a vo od kr sta. l Ka k o ko m en t a r i { e t e ak tu el nu ras pra vu o Za ko nu o nad le `no sti ma i Sta tu tu APV pred Ustav nim su dom, ko ju je pred s ed n ik USS-a oce nio kao naj te ì pred met pred tim su dom, te ~ak na ja vio mo gu} nost ukqu ~i va wa stra nih eks pe ra ta u re {a va we tog pi ta wa? – Bi ti pred sed nik Ustav nog su da ni je jed no stav na stvar jer se pred tim su dom obi~ no ras pra vqa ju slo è ne stva ri. Za to su tu i naj i stak nu ti ji po zna va o ci pra va. Mi slim da bi bi lo tra gi ko mi~ no ka da bi se stru~ w a c i iz ino s tran s tva ukqu ~i va li u taj pro ces. Na dam se, ipak, da }e to pi ta we uspe {no da se okon ~a, u smi bi bi lo da se za ko ni i pro pi si slu da ti ak ti ne }e bi ti ospo pri me wu ju, a ne da se o toj pri - re ni. me n i do g o v a r a m o. Me | u t im, l Da li }e SVM mo `da na stu pi ti i na lo kal nim iz obi~ no se kod nas po sto pu ta bo ri ma za grad sku skup {ti vra }a mo na istu stvar i na nu u Be o gra du, gde od ne dav kra ju kon sta tu je mo da smo sa no ima te grad ski od bor? mo de li mi~ no us pe li. Mi smo – Mi slim da su {an se da se sad u raz go vo re s pred stav ni to de si ve o ma re al ne. Jo{ ni ci ma Re pu bli~ ke vla de kre nu smo do ne li for mal nu od lu ku, li ra no, s ob zi rom na to da je ali ima mo am bi ci ju da i na lo tek kraj ja nu a ra, ali do sa da kal nim iz bo ri {wa prak s a je ma na stu pa mo sa po k a z a l a da se Na à lost, imam mo s tal n o i da o~i gled no ne mo uti sak da tre nut no na kon iz bo ra, è ni kre n u t i osvo j i m o do voq no ra no da od re {a va wa pi ta wa ako bi se ne {to ura - o do no {e wu za ko na o man d a t e, raz g o va ra mo o ko a li di lo ka ko tre ba. fi nan si ra wu APV ci o noj sa rad wi. Pret h od n ih go svi be è ko |a vo A ta mo gde mi di na, na i me, vi sli mo da ne ma mo de li smo da na {a od kr sta {an se da osvo ji o~e ki va wa da }e mo man d a t e sa do g o v o r i bi t i mo stal no, po sto ji mo gu} nost re a li zo va ni ni su da li re zul even tu al nih pred iz bor nih ko ta te. Za to se, iz gle da, to stal a li ci ja, ali za sad ne bih mo no mo ra for si ra ti. gao da iz no sim vi {e de ta qa o l Mi sli te li da }e pre nos nov ca iz re pu bli~ kog to me. bu ye ta u po kra jin ski te }i l Is t ra ` i v a w a jav n og lak {e zbog to ga {to je ovo mwe wa po ka zu ju ten den ci ju iz bor na go di na? ra sta ne za do voq stva gra |a – To si gur no ima od re |e nog na Voj v o d i n e sa d a { wim uti ca ja i s aspek ta efi ka sno ste pe nom auto no mi je. Ka ko sti dr àv nog bu xe ta i s aspek - to da po li ti~ ke stran ke iz ta pre no sa nov ca Voj vo di ni. Po kra ji ne to ne uspe va ju da Mo `da }e mo mi u Voj vo di ni, ka pi ta li zu ju? ako se sve ovo re a li zu je, po è – [to se ti ~e za stu pa wa voj le ti da sva ka go di na bu de iz - vo |an skih in te re sa, SVM je na bor na. tom pla nu bio ve o ma prin ci pi j e l an. ê s to smo osta j a l i l Mi sli te li da ima iz gle da da se do kra ja ovog usa mqe ni zbog to ga, a bi li smo man da ta u re pu bli~ kom par i ka `wa va ni kao da smo ~i ni la men tu do ne se za kon o fi li ne ko zlo. To je is ku stvo nan si ra wu APV, {to je sa zbog ko jeg se ne ka jem jer da se dr ` a n o i u pre p o r u k a m a ni smo to li ko za la ga li za re a Evrop ske ko mi si je? li za ci ju voj vo |an skih in te re – Ne ve ru jem da to pi ta we sa, mi slim da da nas ne bi bi lo mo è do }i na dnev ni red pre ni ka kve {an se da se do go va ra ras p i s i v a w a iz b o r a, kao ni mo o pre no su nov ca u po kra jin bi lo ko je dru go kru ci jal no pi - sku ka su. ta we. To, me |u tim, ne zna ~i da B. D. Savi} – To je isto kao kad bi ste me pi ta li za {to ì vot ne funk ci o ni {e ona ko ka ko tre ba. Ne znam od go vor na to pi ta we. Na à lost, stva ri ne funk ci o ni {u nor mal no. A nor mal no

REKLI SU ânak: Ko je platio napad na hrvatske navija~e Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak za tra ìo je ju ~e da se is pi ta ko je „u evri ma pla tio” da se u No vom Sa du pro {le sed mi ce na pad ne ko lo na auto mo bi la s hr vat skim re gi star skim ozna ka ma. „Ko je u evri ma pla tio da se na pad ne u No vom Sa du ko lo na go sti ju iz Hr vat ske pre ne ko li ko da na? Do ma }a stran ka ili stra na dr à va? Ili oni {to po slu ju bez fi skal nih ka sa?”, na veo je â nak u pi sa noj iz ja vi za jav nost. Po we go vim re ~i ma, zlo je na uli ca ma Sr bi je i ono se ne mo è ig no ri sa ti. „Zlo pre ti, po ni à va, za stra {u je, na pa da, oti ma, pqa~ ka, sa ka ti, ubi ja, a sve u ime ’pa tri o ti zma’, ’od bra ne ugro è ne na ci je’, ’ve re ota ca’”, na veo je â nak.

Jugovi}: Mewati i ustav i izborni zakon

Grubje{i}: Imamo 17.000 prijateqa

– SPO sma tra da bi Ustav Sr bi je i iz bor ni za kon tre ba lo promeniti posle izobra, ina~e ne}e biti decentralizacije i napretka Srbije – izjavio je potpredsednik SPO-a Aleksandar Jugovi}. – U posledwe vreme se licemerno licitira o smawewu broja poslanika i na taj na~in se baca pra{ina u o~i gra|anima Srbije jer se zna da je to nemogu}e u~initi bez promene Ustava. Predla`emo da se Srbija podeli na izborne jedinice, kakve }e u budu}nosti formirati i regione, i da te izborne jedinice po proporcionalnom sistemu delegiraju republi~ke poslanike. Jugovi} je naveo da gotovo polovina op{tina u Srbiji nema svoje predstavnike u parlamentu, a da bi „teoretski svi poslanici mogli biti stanari jednog beogradskog solitera”.

^lanica predsedni{tva Ujediwenih regiona Srbije Suzana Grubje{i} najavlila je ju~e da }e ta unija predizborni program zavr{iti do po~etka marta, kada }e ga predstaviti javnosti. – URS dovr{ava predizborni program. Pi{emo ga zajedno s gra|anima, pa tako ekonomsku platformu usagla{avamo s privrednicima, program za poqoprivredu s poqoprivrednicima, a za decentralizaciju zemqe – s gra|anima {irom Srbije – rekla je Suzana Grubje{i} na konferenciji za novinare. Ona je navela i da je ta politi~ka organizacija svesna i va`nosti on-lajn kampawe pa je zato prisutna na dru{tvenim mre`ama „Fejsbuk” i „Tviter” da bi na taj na~in bila stalno u kontaktu s gra|anima, dodaju}i da je „Fejsbuk” stranica URS-a s vi{e od 17.000 „prijateqa” pose}enija od svih drugih politi~kih stranaka.

~etvrtak2.februar2012.

FUNKCIONER SNS-a IGOR MIROVI] O NAMERAMA NAPREDWAKA U VOJVODINI

Revizija privatizacija od 2000. do danas

Srp ska na pred na stran ka u Voj vo di ni na me ra va da u okvi ru svo je eko nom ske po li ti ke u na red nim go di na ma na pra vi po pis ne u spe {nih i re vi zi ju svih pri va ti za ci ja od 2000. do da nas, pro me ni na me nu kqu~ nih voj vo |an skih fon do va i sma wi tro {ko ve ad mi ni stra ci je, na veo je ju ~e ~lan Pred sed ni {tva SNS-a Igor Mi ro vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re Ju `no ba~ kog od bo ra stran ke u No vom Sa du. Mi ro vi} je ka zao da je ve li ki broj pred u ze }a da nas „u sta wu le tar gi je” i „ni na ne bu ni na ze mqi”. U ta pred u ze }a je, po we go vim re ~i ma, ne u spe {na pri va ti za ci ja une la tzv. dr àv ne za stup ni ke ka pi ta la, dru gi deo je u ste ~a ju, a tre }i u li kvi da ci ji. – Sve te obla sti, po na me ra ma na {e stran ke, bi }e pod vrg nu te pot pu noj ana li zi i re vi zi ji i ima }e mo ja sna sa zna wa o to me {ta i ka ko mo è mo u~i ni ti sa sva kim pred u ze }em – re kao je Mi ro vi}. Dru ga stvar ko ju }e, po we go vim re ~i ma, SNS u~i ni ti, je ste pro me na na me ne kqu~ nih fon do va u Voj vo di ni, a pre sve ga Fon da za ka pi tal na ula ga wa. – Fond za ka pi tal na ula ga wa }e mo ra ti, kao {to mu sa mo ime ka è, da bu de za i sta fond za ona ula -

ga wa ko ja tre ba da od ra de pro fit, a ne tro {kov na igra~ ka u ru ka ma De mo krat ske stran ke, kao {to je to bi lo od osni va wa Fon da do da nas – ka zao je Mi ro vi}. On je do dao da }e i dru gi fon do vi bi ti usme re ni u obla sti ko je „za i sta mo gu stvo ri ti no vu vred nost” i da }e bi ti „pot pu no za bra wen i one mo gu }en uti caj po li ti ke na di stri bu ci ju nov ca”. – O di stri bu ci ji pa ra bri nu }e stru~ na te la, a kon tro lu svih pro ce sa tre ba da vo di nad le `ni skup {tin ski od bor – do dao je Mi ro vi}. On je re kao da je po kra jin ska ad mni sti stra ci ja po sta la „sa ma se bi do voq na i ne ka vr sta pa ra po li ti~ ke or ga ni za ci je pod okri qem DS-a”, i is ta kao da }e SNS in si sti ra ti na sma wi va wu tro {ko va po kra jin ske ad mi ni stra ci je, pod se }a ju }i na ra ni ju ini ci ja ti vu te stran ke da se broj po sla ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne sma wi sa 120 na 60. SNS }e, po we go vim re ~i ma, ini si sti ra ti i na to me da se broj skup {tin skog ru ko vod stva sma wi sa se dam na dva, kao i da se broj se kre ta ri ja ta, se kre ta ra, wi ho vih za me ni ka i po mo} ni ka ta ko |e sma wi 30-50 od sto. S. N. K.

CP: Urgencija Ustavnom sudu Cr no gor ska par ti ja upu ti la je ju ~e ur gen ci ju Ustav nom su du Sr bi je da se pre ras pi si va wa iz bo ra iz ja sni o we noj ra ni je do s ta v qe n oj ini c i j a t i v i za oce n u ustav n o s ti ~la n a 43, stav 1 Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka, sa op {te no je iz te stran ke cr no gor ske na ci o nal ne za jed ni ce. Tom od red bom Za ko na od re |u je se da je iz bor na li sta utvr |e na ka da je svo jim pot pi si ma po dr `i naj ma we 10.000 bi ra ~a, a to je de set pu ta vi {e od bro ja po treb nog za osni va we stran ke na ci o nal ne za jed ni ce, na vo di CP. Na i me, za osni va we par ti je po treb no je 10.000 pot pi sa, dok je za stran ke na ci o nal nih ma wi na taj broj 1.000. “Ka ko }e re dov ni iz bo ri bi ti ras pi sa ni po ~et kom mar ta 2012. i odr `a ni po ~et kom ma ja 2012. go di ne, jav ni je i op {te -

dru { tve n i in t e r es da se Ustav ni sud o ovoj ini ci ja ti vi ogla si i o is toj od lu ~i pre ras pi si va wa iz bo ra, a sve u ci qu da se iz bo ri u ce lo sti spro ve du u skla du s Usta vom i za ko ni m a, te da ne m a ni k a k vih spor nih i ne ja snih pi ta wa i raz lo ga za ma ka kva ospo ra va wa re zul ta ta iz bo ra”, na vo di se u ur gen ci ji Cr no gor ske par ti je upu }e noj Ustav nom su du. Ini ci ja ti vu za oce nu ustav no sti, Cr no gor ska par ti ja je u ime osam ma win skih stra na ka do sta vi la Ustav nom su du 28. no vem bra 2011, pod se }a CP. Ka ko se na vo di u sa op {te wu te stran ke, raz lo zi za po kre ta we ini ci ja ti ve su po vre da na ~e la vla da vi ne pra va i prin ci pa le ga li te ta, ogra ni ~e we qud skih i ma win skih pra va i po vre da za bra ne dis kri mi na ci je. S. N. K.

Preletawa u Subotici Gra do na ~el ni ku Su bo ti ce Sa {i Vu ~i ni }u pre da ti su zah te vi s pot pi si ma sta nov ni ka Baj mo ka za po kre ta we pro ce du re da taj deo gra da po sta ne op {ti na. U za jed ni~ koj ak ci ji Uje di we nih re gi o na Sr bi je i So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je sa ku pqe no je 1.400 pot pi sa. Zah tev su pre da li pred sed nik URS-a Mla |an Din ki}, pred sed nik Grad skog od bo ra SDPS-a De jan An ti} i pred stav ni ci obe par ti je iz Baj mo ka. Gra do na ~el nik Sa {a Vu ~i ni} je re kao da su i ra ni je gra |a ni tra `i li da wi ho ve me sne za jed ni ce po sta nu op {ti ne i da je ovo pr vo for ma li zo va we vo qe gra |a na. U na red nom pe ri o du }e se sa gle da -

ti sve mo gu} no sti ka ko bi i ^an ta vir i Pa li} mo gli bi ti op {ti ne. Sle de }i ko rak je da se for mi ra stru~ na ko mi si ja, za tim da se iz me ni sta tut gra da i on da }e gra |a ni ima ti pri li ku da iza |u na re fe ren dum i iz ja sne se o to me da li `e le da Baj mok bu de op {ti na. Ina ~e, GO SDPS-a u Su bo ti ci je re a li zo vao ak ci ju „Hi qa di ti ~lan„, ka da su ceo GO, we gov pred sed nik Dra go qub Ter zi ja i vi {e od 40 ~la no va Po kre ta so ci ja li sta Alek san dra Vu li na u Su bo ti ci, pre {li u Grad ski od bor So ci jal de mo krat ske par ti je Ra si ma Qa ji }a, kao i ne ka da {wi ~lan GO URS-a Fe renc Ol man.

Omladina LSV osu|uje zahtev SVM Omla di na Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne naj o {tri je osu |u je zah tev Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra da se ka zne za pe to ri cu mla di }a ko ji su pre ne ko li ko go di na bru tal no pre tu kli Zo ra na Pe tro vi }a u Te me ri nu pre po lo ve, po ugle du na pre su de za ubi ce Bri sa Ta to na, sa op {ti la je ju ~e pred sed ni ca pod mlat ka Li ge Dra ga na Du ki}. „Ume sto da, kao LSV, osu di ta kvu pre su du, SVM na taj na ~in pod sti ~e po gre {an od nos dr `a ve i we nih in sti tu ci ja pre ma na si qu i we go vim po ~i ni o ci ma”, na vo di se u sa op {te wu. Omla di na Li ge sma tra da je „ve o ma va `no da u ovom tre nut ku svi dru {tve ni su bjek ti bu du je din stve ni po pi ta wu stva ra wa od no sa dru {tva pre ma na si qu da bi se iz be gla re la ti vi za ci ja kri vi~ nih de la„. „U~e stvo va we u va `nom pro ce su iz grad we is prav nog vred no snog si ste ma oba ve za je ne sa mo po je di na ca i in sti tu ci ja ne go i svih po li ti~ kih par ti ja ko je ak tiv no de lu ju na jav noj sce ni dr `a ve”, do da je se u sa op {te wu.

ekonomija

~etvrtak2.februar2012.

dnevnik

PO RE SKA UPRA VA OD LO @I LA OB JA VQI VA WE LI STE 500 NAJ VE ]IH PO RE SKIH DU @NI KA

Po re zni ci se pla {e po koj ni ka i gre {a ka

PRO DA JA BRODO GRA DI LI [TA 17. FE BRU A RA

„Apa tin” na slo bod noj po god bi No va pro da ja Brod gra di li {ta „Apa tin“ za ka za na je za 17. fe bru ar ne po sred nom po god bom. Po re ~i ma ste ~aj nog uprav ni ka Pre dra ga Qu bo vi }a, do ku men ta ci ju za 50.000 di na ra je do sa da ot ku pio sa mo je dan do ma }i po slo da vac ko ji jo{ ni je upla tio de po zit od 116 mi li o ne di na ra. Rok za ot kup do ku men ta ci je i upla tu de po zi ta je 13. fe bru ar. Ukup na pro ce we na vred nost Brod gra di li {ta je 150 mi li o na di na ra. Pret hod ni ten der, na ko jem je po nu du do sta vio sa mo je dan ku pac, i to no vo sad ski „MK-ko merc„, sud je po ni {tio. J. P.

Po re ska upra va }e, po re ~i ma we nog di rek to ra Dra gu ti na Ra do sa vqe vi }a, kra jem mar ta, a naj ka sni je do po ~et ka apri la, ob ja vi ti no vi spi sak po re skih du `ni ka, ko ji }e bi ti ve }i od pr vog spi ska iz ja nu a ra. Na no vom }e, na i me, bi ti po 500 pri vred nih su bje ka ta, pred u zet ni ka i fi zi~ kih li ca. Ina ~e,

za kon ska oba ve za Po re ske upra ve je da te spi sko ve ob ja vqu je kvar tal no. Pret hod no je bi lo na ja vqe no da }e no vi spi sak bi ti ob ja vqen ove ne de qe. Me |u tim, iz gle da da su gre {ke iz pret hod nog spi ska, gde je bi lo i po koj ni ka i qu di ko ji ni ka da ni ko me du `ni ni su osta li, na te -

ra le po re zni ke na opre znost. Na gla {a va ju }i da se spi sko vi sva ko dnev no pro ve ra va ju i da }e bi ti pre ci zni, Ra do sa vqe vi} je ju ~e oce nio da je ob ja vqi va we pr vog spi ska 300 naj ve }ih du `ni ka po ~et kom go di ne uro di lo plo dom jer je na pla ta jav nih pri ho da u ja nu a ru 4,6 mi li jar di di na ra ve }a od pro -

[trajk ne }e us pe ti? Di rek tor se osvr nuo i na na ja vu da na {weg {traj ka de la za po sle nih u Po re skoj upra vi, is ti ~u }i da, po in for ma ci ja ma ko je je do bio od di rek to ra fi li ja la, eks po zi tu ra i re gi o nal nih cen ta ra PU-a, {trajk ne }e us pe ti. Ra do sa vqe vi} je na gla sio da ne po sto je raz lo zi za pro test jer su obez be |e ne pa re za pri ma wa za po sle nih, a ne po sto ji ni na me ra da se oni ot pu ste. – Za ra de su re dov ne, a pro sek je 46.420 di na ra, {to je 3.900 di na ra ve }e od pro se ka za ra da u Sr bi ji. Ta ko za po sle ni sa sred wom stru~ nom spre mom ima ju 29.886 di na ra, s vi {om 36.370 di na ra i vi so kom 57.983 di na ra – ka zao je Ra do sa vqe vi}, i do dao da su

za po sle ni tra ì li is pla tu jo{ po 30.000 di na ra kao na gra du za rad u PU-u, „{to PU tre nut no ne mo è obez be di ti jer bi to bio ve li ki udar na bu xet”. Di rek tor PU-a je ka zao da je pri pre mqen re zer vni plan uko li ko do {traj ka do |e, i na veo da }e PU na sto ja ti da odr ì po ve re we gra |a na i pri vre de. On je iz ra zio bo ja zan da ova kve na ja ve {traj ka, ipak, mo gu uru {i ti imix ove va `ne fi nan sij ske in sti tu ci je. – Bo jim se da }e to da uti ~e na imix i da nam na taj na ~in na ne se {te tu – re kao je Ra do sa vqe vi}, ne is kqu ~u ju }i i mo gu} nost po li ti~ ke po za di ne {traj ka.

Voj vo di na fi nan si ra no ve teh no lo gi je

Di nar pa da zbog `e le za re, MMF-a i od li va pa ra

Te {ka bor ba s kre di ti ma Osim ~i we ni ce da }e uti ca ti na rast ce na, sla bi ji di nar bi mo gao znat no ote à ti re dov no ser vi si ra we zaj mo va. Iz me |u 80 i 85 od sto kre di ta je kod nas in dek si ra no, a to do voq no go vo ri o to me ko li ki bi pro blem mo gao bi ti. Da bi o~u vao sta bil nost do ma }e va lu te, la ne je NBS na me |u ban kar skom tr ì {tu pro dao 90 mi li o na di na ra a ot ku pio 45. Ono {to se sa svim iz ve sno mo è da ti kao sa vet bu du }im du `ni ci ma je da di nar ski kre dit bar dva pu ta raz mo tre kao mo gu }u op ci ju pre ko na~ ne od lu ke. 2012. go di ne – ve li ko in te re so va we stra nih in ve sti to ra za dr àv ne tre zor ske za pi se. Obe ovo go di {we emi si je su pro sto

pla nu le. Ali i u tom ni je sve ba{ ru `i ~a sto. Stra ne ban ke i fon do vi ra di je se opre de qu ju za ku po vi nu za pi sa ne go za

DR @A VA PO MA @E ZA PO [QA VA WE U SU BO TI CI

U „Al paku” posao za jo{ 50 rad ni ka

Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} uru ~i la je ju ~e ugo vor o pod sti ca ju in ve sti ci ja ma kom pa ni ji „Al pak” u Su bo ti ci, ko ja }e, za hva qu ju }i pro gra mu Agen ci je za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za (SI E PA) za po dr {ku di r ekt n im in v e s ti c i j a m a, ulo `i ti 2,5 mi li o na evra i za po sli ti 50 no vih rad ni ka. Kom pa ni ja „Al pak” do bi la je pod sti caj na sred stva u ukup nom iz no su od 250.000 evra, od no sno 5.000 evra po rad nom me stu, za in ve sti ci o ni pro je kat iz grad we i opre ma wa pro iz vod ne i ma ga cin ske ha le, sa op {te no je iz ka bi ne ta pot pred sed ni ce vla de za pri vre du i re gi o nal ni raz voj.

Osnov n a de l at n ost kom p a ni j e „Al p ak” je pro i z v od w a am b a l a ` e za po t re b e mle~ ne, me s ne, kon d i t or s ke, fa ma c e u t s ke i du v an s ke in d u stri j e. Kom pa ni ja je osno va na 1994. go di ne u Su bo ti ci i do da nas stal no po zi tiv no po slu je i be le `i rast pro iz vod we. „Al pak” je od 2000. go di ne li der u teh no lo {koj opre mqe no sti, a od 2004. ima sve uslo ve za pro iz vod wu po svim evrop skim stan dar di ma. Kom pa ni ja je ospo so bqe na za pro iz vod wu {i ro ke pa le te pro iz vo da od ko jih su naj va `ni je „al po klop ci”, „al fo li ja”, „al po su de”, „{tam pa na al fo li ja” i pa pi ri.

di na ra a ostva re no je 17,74. Pri ho di od PDV-a u ja nu a ru do sti gli su 29,37 mi li jar di di na ra (pro jek ci ja je bi la 27,95 mi li jar di), ali je od tog iz no sa iz vr {en i po vra }aj PDV-a iz vo zni ci ma od oko 13,5 mi li jar di di na ra, ka zao je di rek tor PU-a. – Po rez na do da tu vred nost je naj i zda {ni ji pri hod u bu xe tu Sr bi je i u~e stvu je s vi {e od 60 od sto na pri ho do va noj stra ni – pre ci zi rao je Ra do sa vqe vi}, i do dao da o~e ku je da se vi si na PDV-a ne }e me wa ti.

ZA SE DA LA PO KRA JIN SKA VLA DA

DO MA ]A VA LU TA PO ^E LA GO DI NU UZ PRI LI^ NU DO ZU NE STA BIL NO STI

Po ~e tak go di ne iz gle da ba{ ne pri ja do ma }oj va lu ti. La ne je di nar naj sla bi ji bio 6. ja nu a ra, ka da se za evro pla }a lo 106,49 di na ra. Pre kju ~e je ovaj re kord op stao, a sred wi kurs bio je 106,18. Ju ~e je za be le è na ne {to ma wa su ma i za evro se po sred wem kur su tra ì lo 106,06 di na ra. Na red nih da na vi de }e mo {ta }e bi ti, ali stru~ wa ci ni su ba{ op ti mi sti jer kurs kre i ra ju „Ju-Es stil„, Te le kom i MMF, a ovo {to se da nas do ga |a mo glo bi se pro teg nu ti na ce lu go di nu. – Na di nar ovih da na naj vi {e uti ~e od lu ka ame ri~ ke kom pa ni je „Ju-Es stil” da se po vu ~e iz Sr bi je i od la ga we re vi zi je aran `ma na s MMF-om – ka è sa rad nik Eko nom skog is ti tu ta Ivan Ni ko li}. – Ti ne ga tiv ni efek ti ne }e ne sta ti pre ko no }i. @e le za ra je bi la ve li ki iz vo znik i te {ko je o~e ki va ti da }e dr à va to sa da kao vla snik mo }i da odr ì ili da na do me sti dru gim iz vo znim pro gra mi ma i obe zeb di isti pri liv de vi za. MMF do la zi u Sr bi ju, ali ve} sa ma ~i we ni ca da je re vi zi ja od lo è na ni je do bra. To {a qe ne ga tiv ne sig na le stra nim in ve sti to ri ma. Ni ko li} sma tra da ima i ne {to ohra b ru j u } e za po ~ e t ak

jek ci ja. On je ob ja snio da je pro jek ci ja na pla te jav nih pri ho da bi la 47,8 mi li jar di di na ra, a ostva re na na pla ta 52,47 mi li jar de, i na veo da su to ube dqi vo naj bo qi re zul ta ti za ja nu ar u po sled wih ne ko li ko go di na, {to se mo `e po ve za ti s ob ja vom po re skih du `ni ka. Ra do sa vqe vi} je na gla sio da je plan za na pla tu PDV-a pre ba ~en oko 1,5 mi li jar du di na ra, dok je su ma od ak ci za tri mi li jar de di na ra ve }a od pro jek to va ne, od no sno pro jek ci ja je bi la da }e pri ho di po tom osno vu bi ti 14,74 mi li jar di

kre di ti ra we pri vre de i gra |a na. Po sao sa za pi si ma o~i gled no sma tra ju za si gur ni ji od zaj mo va. Ova kav na ~in raz mi {qa wa ne tre ba da ~u di jer broj pro ble ma ti~ nih kre di ta u Sr bi ji ve} pre la zi 20 od sto i pro ce ne go vo re da ih je ~ak ~e tvr ti na. O to me {ta }e bi ti ove go di ne po Ni ko li }e vim re ~i ma ve o ma je ne za hval no da va ti prog no ze. Tek ka da se na kon iz bo ra ofro mi no va vla da i ka da i ona ob ja vi svoj pro gram i po li ti ku, zna }e mo ka ko }e se mno ge stva ri kod nas kre ta ti, iz me |u osta log i kurs di na ra. Eko no mi sta s No vo sad skog uni ver zi te ta dr Si ni {a Osto ji} sma tra da je na lo{ po ~e tak go di ne po do ma }u va lu tu, osim „Ju-Es sti la” i sta va MMF-a, uti cao i ve li ki od liv nov ca iz dr àv ne ka se. To se od no si na ot kup ak ci ja Te le ko ma od gr~ ke kop ma ni je OTE. Do sta nov ca se tro {i i na raz ne vr ste sub ven ci ja. U ta kvim uslo vi ma bi }e ve o ma te {ko za dr à ti do ma }u va lu tu na istom ni vou kao pro {le go di ne. To }e znat no ote à ti po sao Na rod noj ban ci jer je sta bil ni ja va lu ta da le ko bo qi sa ve znik u bor bi pro tiv in fla ci je. D. Vu jo {e vi}

Vla da Voj vo di ne usvo ji la je ju ~e, na pred log Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj, pred log ele me na ta za pri me nu no vih teh no lo gi ja u AP Voj vo di ni u 2012. go di ni. Kao i to kom pret hod nih go di na, na me ra Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj je da se ras pi {e jav ni kon kurs o su fi nan si ra wu po go na za pri me nu no vih teh no lo gi ja u APV. Na kon kur su mo gu u~e stvo va ti pri vred na dru {tva re gi stro va na u Re pu bli ci Sr bi ji ko ja pro iz vod wu `e le da po kre nu u APV, a ko ri sni ci ovih pa -

nost pri vre de APV na ino stra nom tr `i {tu, pro jek ti ko ji zna ~aj ni je po ve }a va ju broj no vo za po sle nih rad ni ka (naj ma wi broj no vih rad ni ka je 20), oni ko ji ulo `e ve }i pro ce nat sop stve nog nov ca i oni ko ji }e po go ne po kre nu ti u pri vred no ne raz vi je nim op {ti na ma u Voj vo di ni.

Usvo je ni pro stor ni pla no vi Vla da Voj vo di ne usvo ji la je, na pred log Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne, od lu ke o do no {e wu pro stor nog pla na za tri pod ru~ ja po seb ne na me ne, ko je je obra zlo `i la po kra jin ska se kre tar ka Du {an ka D. Sre ma~ ki. U pi ta wu su pro stor ni pla no vi pod ru~ ja za in fra struk tur ni ko ri dor za dvo stru ki da le ko vod 400 kW TC „Pan ~e vo 2„ – ru mun ska gra ni ca, kao i spe ci jal nih re zer va ta pri ro de „Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit” i „Gor we Po du na vqe”. ra bi }e du `ni da iz nos ko ji je par ti ci pi rao Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj vra te u ro ku od jed ne do pet go di na, pu tem do na ci ja zdrav stve nim usta no va ma, usta no va ma so ci jal ne za {ti te, {ko la ma i dru gim usta no va ma. Pred nost pri su fi nan si ra wu ima }e, kao i to kom pro te klog pe ri o da, no vi pro iz vo di ko ji bit no po ve }a va ju kon ku rent -

Pred nost pri li kom od lu ~i va wa ima }e i pro jek ti od po seb nog zna ~a ja za una pre |e we za {ti te `i vot ne sre di ne kao i pri vred na dru {tva ko ja su ve} u~e stvo va la na jav nom kon kur su za su fi nan si ra we po go na za pri me nu no vih teh no lo gi ja u pret hod noj go di ni i ostva ri la zna ~aj ne re zul ta te u za po {qa va wu no vih rad ni ka re a li za ci jom pr ve fa ze pro jek ta.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Mlekara, Subotica

Promena %

Cena

11,11

1.500

2.025.000

Energoprojekt holding, Beograd

9,60

548

154.830

Imlek, Beograd

6,42

2.785

2.606.750

Veterinarski zavod, Subotica

5,63

338

11.830

2,65 Promena %

504 Cena

5.040 Promet

Usluga, Beograd

-12,00

1.100

352.000

Agroba~ka, Ba~ka Topola

-11,94

3.170

63.400

Preduze}e za puteve, Vaqevo

-10,85

690

6.900

-5,75

606

1.649.812

-2,49 Promena %

549 Cena

0,52

Mlekara, Subotica

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (508,33

Promet

Naziv kompanije

1,66)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,01

1.807

578.268

NIS, Novi Sad

0,52

579

4.968.204

Komercijalna banka, Beograd

-0,30

1.660

18.260

Imlek, Beograd

6,42

2.785

2.606.750

Soja protein, Be~ej

-2,49

549

848.434

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,43

496

2.824.262

Energoprojekt holding, Beograd

9,60

548

154.830

Jubmes banka, Beograd

-1,09

12.700

177.800

Agrobanka, Beograd

-1,19

1.500

2.699.814

848.434 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.553

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.900

0,00

579

4.968.204

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

2,17

4.700

211.500

11,11

1.500

2.025.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-5,75

606

1.649.812

Tigar, Pirot

2,65

504

5.040

Soja protein, Be~ej

-2,49

549

848.434

Veterinarski zavod, Subotica

5,63

338

11.830

Budu}nost Novi Sad, Novi Sad

0,00

6.800

272.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Svi iznosi su dati u dinarima

[TA POSLE AMERIKANACA

naj zna ~aj ni jem pro iz vo |a ~u ~e li ka u Evrop skoj uni ji, kao i ozbiq nom tr gov cu elek tri~ nom ener gi jom. – We go va naj ve }a kon ku ren ci ja su ne ma~ ke ~e li ~a ne, ali i „Ju-Es stil„ u Sr bi ji. Otu da i to li ka za in te re so va nost. S dru ge stra ne, is pu wa va sve uslo ve ko je po sta vqa te. Pro iz vo di sve mo gu }e vr ste ru da, me |u ko ji ma i gvo `|e i koks. Kroz ru dar stvo i me ta le u 2010. go di ni je pri ho do vao 9,4 mi li jar di do la ra. Isto vre me no je pro iz veo 35 mi li o na to na gvo `|a – na vo di taj iz vor. Isti iz vor do da je da Ah me tov u Ukra ji ni va `i za ~o ve ka ko ji u pro iz vod wu kon stant no uvo di no ve teh no lo gi je i ~i ji rad ni ci re dov no pri ma ju pla te.

Ni je baj ka ve} bit ka za rad na me sta Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ju ~e je, na ce re mo ni ji po la ga wa ka me na te meq ca fa bri ke „Grund fos” u In |i ji, po ru ~io da uo~i no vog ta la sa eko nom ske kri ze ne obe }a va baj ko vi ta re {e wa, ali da pri mer In |i je po ka zu je da i u naj te ìm vre me ni ma ima po vo da za op ti mi zam. – Da nas tra ga mo za re a- li sti~ nim re {e wi ma, ne obe }a va mo kao ne kad sto ti ne hi qa da rad nih me sta, ve} se bo ri mo za o~u va we po sto je }ih – re kao je Ta di}, i do dao da od lu ka dan skog „Grund fo sa” da otvo ri no vu fa bri ku i pro {i ri po slo va we u Sr bi ji po bu |u je re a li sti~ ni op ti mi zam. Dan ska je, po Ta di }e vim re ~i ma, dr à va s ko jom je Sr bi ja ima la ose ku u spoq no po li ti~ kim od no si ma, ali je nu `no da se to pro me ni da bi se, osim in ve sti ci ja, pri vu kla i is ku stva u obla sti ino va ci ja i ener ge ti ke. – Dan ska je ze mqa sa ko jom smo ima li raz li ~i ta is ku stva: jed no ne dav no ni je naj po voq ni je, u ru ko me tu, ali ovo da nas je vr lo po voq no jer è li mo dan ske in ve sti ci je i u dru gim obla sti ma – ka zao je Ta di}. In |i ja je op {ti na ko ja po ka zu je ino va tiv nost, kon sta to vao je Ta di} i ~e sti tao pred sed ni ku op {ti ne Go ra nu Je {i }u na sma we wu ne za po sle no sti i re {a va wu pro ble ma na ne kon ven ci o na lan na ~in.

Na dobrom putu Am ba sa dor ka Dan ske u Be o gra du Me te Kjuel Nil sen re kla je da je ova in ve sti ci ja pri zna we da je Sr bi ja kao ze mqa atrak tiv na za stra ne in ve sti ci je, ali i pri zna we da je na pra vi la ve li ki na pre dak ka evrop skim in te gra ci ja ma. Ona je iz ra zi la na du da }e u mar tu Sr bi ji bi ti do de qen sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU, i o~e ki va we da }e in ve sti ci ja „Grund fo sa” ohra bri ti i dru ge in ve sti to re iz Dan ske da do |u u Sr bi ju. – Ulo ga upra ve je da po ka è ka ko ne {to mo è a ne za {to ne {to ne mo è da se re {i, i In |i ja je ta kva op {ti na – re kao je Ta di}. Ge ne ral ni di rek tor „Grund fo sa” za Sr bi ju Xim Fort Nil sen re kao je da mu je ~ast {to se po sta vqa ka men te me qac za fa -

MMF DANAS U BEOGRADU

Ko je po ku {ao da iz i gra do go vor Mi si ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da sti è da nas u Be o grad, po tvr |e no je Ta nju gu u be o grad skoj kan ce la ri ji stal nog pred stav ni ka Fon da, gde bi u raz go vo ri ma s pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je tre ba lo da bu du raz ja {we ne sve ne do u mi ce o aran `ma nu „iz pre do stro `no sti„ i bu xe tu za 2012. go di nu. Stal ni pred stav nik MMF-a u Sr bi ji Bog dan Li so vo lik na ja vio je ove ne de qe da }e se s pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je raz go va ra ti o na ~i ni ma da se ot klo ne od stu pa wa od do go vo re nog ni voa bu xet skih ga ran ci ja i za du ì va wa dr à ve u 2012. go di ni, oce wu ju }i da Sr bi ja ima ma lo pro sto ra za me wa we do go vo re ne po li ti ke, a uko li ko è li da ide pu tem odr ì vog ra sta, to joj mo è bi ti ve li ki pro blem. Li so vo lik je upo zo rio na to da su no va za du ì va wa dr à ve Sr bi je u bu xe tu u ovoj go di ni pla ni ra na za vi {e od je dan po sto bru to do ma }eg pro iz vo da iz -

PREDSEDNIK TADI] U IN\IJI, GDE JE „GRUNDFOS” PO^EO IZGRADWU NOVOG POGONA

Ukra jin ci ku pu ju `e le za ru?

Ukra jin ski „kraq ~e li ka” Ri nat Ah me tov, vla snik ne ko li ko ~e li ~a na u Evro pi i Ukra ji ni, za in te re so van je za ku po vi nu sme de rev ske è le za re. Naj bli ì sa rad nik Ah me to va bo ra vio u po ne de qak u Be o gra du i s dr àv nim vr hom Sr bi je raz go va rao o pre u zi ma wu è le za re u Sme de re vu ko ju je Vla da Sr bi je ot ku pi la od ame ri~ ke kom pa ni je „Ju-Es stil” za je dan do lar. Po zna va lac we go vog bi zni sa iz Ukra ji ne tvr di da je re~ o

~etvrtak2.februar2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

nad do go vo re ne gra ni ce, {to je oko 300 mi li o na evra (oko 30 mi li jar di di na ra). Uz pod se }a we na to da je kra jem de cem bra pro {le go di ne za vr {e na pr va re vi zi ja aran `ma na „iz pre do -

stro `no sti„ i da je u ja nu a ru 2012. tre ba lo da usle di oce na te re vi zi je, Li so vo lik je re kao da je od lu ka o to me od lo `e na jer se Vla da ni je dr `a la do go vo ra u de lu ko ji se od no si na pla ni ra ni ni vo jav nog du ga ko ji ne bi tre ba lo da pre |e 45 od sto BDPa, a od stu pi lo se i od do go vo re ne vi si ne de fi ci ta bu xe ta.

Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Du {an Ni ke zi} ove ne de qe je iz ra zio uve re we da }e pri li kom raz go vo ra s de le ga ci jom MMF-a bi ti raz ja {we ne sve ne do u mi ce oko aran `ma na „iz pre do stro `no sti„ i bu xe ta za 2012. go di nu. Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} sma tra da je iz u zet no va `no da Vla da Sr bi je i MMF ulo è do dat ne na po re da bi se usvo ji la re vi zi ja stend-baj aran `ma na „iz pre do sto `no sti„. – Sr bi ja ima ak ti van aran `man s MMF-om, ko jim se sma wu ju ri zi ci za ze mqu na me |u na rod nom fi nan sij skom tr ì {tu, omo gu }a va jef ti ni je fi na si ra we jav nog du ga i sta bil nost de vi znog tr ì {ta – re kao je [o {ki} no vi na ri ma po ~et kom ne de qe. – Na ma je taj aran `man u in te re su, po go to vo u 2012. go di ni ko ja no si niz ne iz ve sno sti na me |u na rod nom eko nom skom i po li ti~ kom pla nu i pred sta vqa iz bor nu go di nu u Sr bi ji.

Sma we we po tro {we KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

103,6019

105,7162

108,1477

103,2847

Australija

dolar

84,0652

85,7808

87,7538

83,8078

Kanada

dolar

79,0432

80,6563

82,5114

78,8012

Danska

kruna

13,9298

14,2141

14,5410

13,8872

Norve{ka

kruna

13,4949

13,7703

14,0870

13,4536

[vedska

kruna

11,6137

11,8507

12,1233

11,5781

[vajcarska

franak

85,9980

87,7531

89,7714

85,7348

V. Britanija

funta

124,9119

127,4611

130,3927

124,5295

SAD

dolar

79,3580

80,9776

82,8401

79,1151

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 2. 2012. godine

– Pri vred na ko mo ra Sr bi je usko ro }e pred lo ì ti dr à vi no vi ma kro e ko nom ski okvir do 2016. go di ne ko ji, pre sve ga, tre ba da sma wi jav nu po tro {wu iz ja vi la je ju ~e pot pred sed ni ca PKS-a Vi do sa va Xa gi} na sed ni ci Od bo ra Udru è wa za me tal sku i elek tro-in du stri ju u PKS-u. – Okvir pred vi |a sa ma wi va we u~e {}a jav ne po tro {we na oko 35 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, od no sno do ni voa ko ji je pri su tan u ze mqa ma sli~ nim Sr bi ji po raz vo ju. Ona je ka za la da je po treb no ura di ti pro je kat ko ji }e po ka za ti ka kva je dr à va po treb na pri vre di i dru {tvu i ko li ki je te ret we nog fi nan si ra wa pod no {qiv za è qe ni raz voj pri vre de.

bri ku u Sr bi ji, i pod se tio na to da je ta kom pa ni ja do {la u apri lu 2009. i da je do sa da pro iz ve la 4.500 pum pi. Mi ni star eko no mi je i re gi o- nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je da Vla da Sr bi je na sto ji da ube di in ve sti to re da ula `u u Sr bi ju i da se bo ri da

za dr ì one ko ji su ve} do {li u na {u ze mqu, ali i da pred u zi ma te {ke, od lu ke kao {to je bio slu ~aj sa sme de rev skom è le za rom. ]i ri} je re kao da se kra jem de cem bra o~e ku je za vr {e tak pr ve fa ze iz grad we fa bri ke u In |i ji, u ko joj }e bi ti za po sle no 300 rad ni ka, i do dao da o~e ku je po ~e tak grad w e dru g e i tre } e fa ze. Pred sed nik voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti} re kao je da je u pro te klih de set go di na u Voj vo di nu do {lo 6,7 mi li jar di evra stra nih in ve sti ci ja i da je za po sle no 63.000 qu di, a da je naj ve }i bum do ì veo Srem. On je re kao da je do la zak „Grund fo sa” u In |i ju sna `no ohra bre we u vre me kri ze i da je ova kav po gon po ziv i za dru ge in ve sti to re da do |u u Sr bi ju. Gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i} re kao je da su 3,5 go di ne tra ja li pre go vo ri s tom kom pa ni jom i da je ve li ku ulo gu u do la sku „Grund fo sa” od i gra la SI E PA i VIP fond. Ce lo kup na in ve sti ci ja kom pa ni je „Grund fos” u no vi pro iz vod ni po gon ko ji }e pro iz vo di ti raz ne ti po ve cir ku lar nih pum pi za grej ne i sa ni tar ne si ste me, iz no si 50,8 mi li o- na evra, a za vr {e tak iz grad we po g o n a pla n i r an je kra j em 2012. go di ne.

NBS PROCENIO LAWSKI BDP

Sr bi ja ve }a 1,9 po sto Po pre li mi nar noj pro ce ni Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS), re al ni me |u go di {wi rast bru to do ma }eg pro iz vo da Sr bi je u ~e tvr tom tro me se~ ju 2011. go di ne, u ce na ma pret hod ne go di ne, iz no sio je 0,8 po sto pa je, ima ju }i to u vi du, re al ni rast BDP-a u 2011. go di ni iz no sio 1,9 po sto, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je. In du strij ska pro iz vod wa je u de cem bru 2011, pre ma de se zo ni ra nim po da ci ma, za be le `i la pad od 0,5 od sto, dok je u od no su na isti me sec pret hod ne go di ne bi la vi {a sve ga 0,1 po sto. Po sma tra no po sek to ri ma, u de cem bru je u sek to ru ru dar stva ostva ren me |u go di {wi rast od 19 po sto, u sek to ru snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom, ga som, pa rom i kli ma ti za ci jom 14,2 po sto, dok je u sek to ru pre ra |i va~ ke in du stri je za be le `en pad od 4,8 od sto. Pre ra |i va~ ka in du stri ja je, po de se zo ni ra nim po da ci ma, u de cem bru ostva ri la rast od 0,2 po sto. U okvi ru pre ra |i va~ ke in du stri je, naj ve }i po zi ti van do pri nos ukup noj in du stri ji je po te kao od pro iz vod we far ma ce ut skih pro iz vo da i pre pa ra ta i kok sa i de ri va ta naf te. S dru ge stra ne, naj ve }i ne ga ti van do pri nos ukup noj in du stri ji da li su pro iz vod wa pre hram be nih pro iz vo da, he mi ka li ja i he mij skih pro iz vo da i pro iz vod wa osnov nih me ta la.

KUDA LETI DOMA]A AVIO-KOMPANIJA

Ima li taj ku na u avi o nu Na kon {to je pre ne kli ko da na mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio da su u to ku pre go vo ri s do ma }im pri vred ni ci ma s ko ji ma dr à va na me ra va da osnu je no vog srp skog avio-pre vo zni ka, u jav no sti su ve} po ~e la da is pli va va ju ime na po ten ci jal nih vla sni ka. A ni smo ni sum wa li ko ji bi to bi zni sme ni mo gli bi ti jer je i sam Mr ko wi} re kao „da su vr lo ose tqi vi qu di”. – Ne }u da ka èm ko ji su, vi zna te da su oni vr lo ose tqi vi qu di ko ji ima ju svo je in te re se i svo je raz lo ge – re kao je Mr ko wi} no vi na ri ma, is ti ~u }i da bi ob ja vqi va we wi ho vih ime na u ovom tre nut ku mo glo ugro zi ti pre go vo re. Mi ni star je ka zao da se u sli~ nim si tu a ci ja ma ka da me di ji ob ja ve ime na pri vred ni ka, u jav no sti po kre ne pi ta we oda kle im no vac. – Daj te jo{ ne ku ne de qu da bu de mo str pqi vi s tim – re kao je Mr ko wi}. On je jo{ jed nom po no vio da }e „no vi JAT„ bi ti for mi ran do kra ja man da ta ove vla de ta ko {to }e flo ta i deo za po sle nih pre }i u no vu avio-kom pa ni ju. – Ide ja s JAT-om je da na {i pri vred ni ci plus dr à va pra ve no vu kom pa ni ju, a sta ra kom pa ni ja da osta ne s du go vi ma i vi {kom rad ni ka ko ji }e do bi ti so ci jal ni pro gram – ob ja snio je Mr ko wi}. On je re kao da bi no va kom pa ni ja funk ci o ni sa la sa sta rim avi o ni ma to kom ove go di ne a da bi ve} sle de }e do bi la no ve le te li ce i po slo va la pro fi ta bil no. – No va kom pa ni ja }e do bi ti i no vi me nax ment – do dao je Mr ko wi}.

I dok je Mr ko wi} pri ~ao, ime na su pro cu re la, a pi ta we oda kle im pa re ni ko ne po sta vqa. Vaq da za to {to se zna. Elem, gru pu srp skih bi zni sme na ko ja se po mi we kao po -

„In ter ko mer ca” Go ran Per ~e vi}. S Mi {ko vi }em je o to me ve} raz go va ra no u Vla di pre dve ne de qe, a pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} }e br zo za ka za ti i za jed ni~ ki sa sta nak. Po pla nu Vla de, dr `a va }e

Piloti traè sastanak Sa mo stal ni sin di kat sa o bra }aj nih pi lo ta Sr bi je }e Vla di pred lo ì ti pro gram za sta bi li za ci ju „Jat er vej za„ i uspe {no po slo va we na ci o nal ne avio-kom pa ni je. Ta or ga ni za ci ja tra ì hi tan sa sta nak u Vla di Sr bi je na ko jem è li da pre zen tu je pro gram za sta bi li za ci ju „Jat er vej za”. Sin di kat je u sa op {te wu na veo da taj pro gram mo è ima ti i {i ri dru {tve ni zna ~aj „jer po se du je ala te ko ji ma bi se po ve }a la pro duk tiv nost i iz vr {i la de po li ti za ci ja jav nih pred u ze }a”. Sa mo stal ni sin di kat sa o bra }aj nih pi lo ta Sr bi je na vo di da }e na sta vi ti ak tiv no sti u ci qu uspe {nog po slo va wa srp skog avio-pre vo zni ka, u in tre su svih gra |a na Sr bi je. ten ci jal ni ku pac kom pa ni je „Jat er vejz” pred vo di vla snik „Del te” Mi ro slav Mi {ko vi}, ot kri va ju ju ~e me di ji. U toj gru pi su i vla sni ci „MK-gru pe” Mi o drag Ko sti}, „Far ma ko ma” Mi ro slav Bo gi }e vi} i

osta ti vla snik 50 od sto aviokom pa ni je, a pred u zet ni ci bi u ku po vi nu u{li s po ne ko li ko mi li o na evra, pri ~e mu bi naj vi {e ulo `io Mi {ko vi} i ti me po stao naj ve }i no si lac pro jek ta.

nOv^Anik

~etvrtak2.februar2012.

dnevnik

FE BRU AR KRE NUO @E STO KO NA KU] NI BU YET

NE MA ZI ME, TVR DE U EPS-u

Bi }e stru je jer je uvo zi mo Ge ne ral ni di rek tor Elek tro pri vre de Sr bi je Dra go mir Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da u Sr bi ji ne }e bi ti re strik ci ja stru je i da svi pro zi vod ni ka pa ci te ti EPS-a ra de mak si mal nom mo gu }om sna gom. – Uko li ko ne bu de ha va rij skih si tu a ci ja, ne }e mo ima ti ni ka kve re strik ci je stru je – re kao je Mar ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re, i do dao da EPS uvo zi dnev no oko de vet mi li o na ki lo vat-~a so va

li ko se ob i sti ne hi dro me te o ro lo {ke prog no ze. Po tro {wa stru je na te ri to ri ji Sr bi je bez Ko so va je 135,8 mi li o na ki lo vat-~a so va dnev no i o~e ku je se da }e i ta po tro {wa nad ma {i ti pro {lo go di {wi re kord od 136 mi li o na ki lo vat-~a so va. Ge ne ral ni di rek tor EPS-a je ape lo vao na po tro {a ~e da elek tri~ nu ener gi ju tro {e ra ci o nal no, i na gla sio da kri zni {tab EPS-a sva ko -

Ce na elek tri~ ne ener gi je u re gi o nu pre ma {u je onu na ber zi u Laj pci gu, ko ja iz no si iz me |u {est i se dam evro cen ti za ki lo vat-~as elek tri~ ne ener gi je. – U na red nim da ni ma }e mo ima ti jo{ ve }i do dat ni uvoz stru je. On je do dao da je ce na stru je iz uvo za pri li~ no vi so ka i da ce na elek tri~ ne ener gi je u re gi o nu pre ma {u je onu na ber zi u Laj pci gu ko ja iz no si iz me |u {est i se dam evro cen ti za ki lo vat-~as. On je na veo da je po tro {wa stru je na te ri to ri ji Sr bi je s Ko so vom do sti gla isto rij ski re kord od 157,8 mi li o na ki lo vat-~a so va dnev no zbog gre ja wa usled ni skih spo qa {wih tem pe ra tu ra. Mar ko vi} je re kao da o~e ku je da }e taj re kord bi ti obo ren i da }e re kord na po tro {wa stru je u Sr bi ji tra ja ti u na red nih de set do 15 da na uko -

dnev no pra ti si tu a ci ju da bi se na vre me re a go va lo. – Svi pro iz vod ni ka pa ci te ti EPS-a ra de mak si mal nim mo gu }im ka pa ci te tom i ~ak }e da nas bi ti po kre nu ta i ener ga na u Srem skoj Mi tro vi ci – ka zao je on, i do dao da hi dro e lek tra ne ra de i da qe ra de ma wom sna gom i is pod bi lan sa zbog sla bi jeg do to ka vo de, ali tu pro iz vod wu na do me {}u ju ter mo e lek tra ne i rud ni ci ko ji pro iz vo de ugaq pu nim ka pa ci te tom. On je pod se tio na to da je zbog ve li ke po tro {we i maw ka stru je zbog su {e u re gi o nu, u Ru mu ni ji i Bu gar skoj pro gla {en sta tus „vi {e si le”, ali da kod nas ne po sto je raz lo zi za pro gla {e we ta kve si tu a ci je.

Po sku pqe wa uda ri la po ka fi, ra ki ji, sa la mi...

Pa za ri mo sve ma we, tr pe ze su nam sve si ro ma {ni je, ce ne ra stu li, ra stu... Zva ni~ na sta ti sti ka ju ~e je sa op {ti la da je pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u Sr bi ji u de cem bru pro {le go di ne bio 16,5 od sto ma wi. Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u ce loj pro {loj go di ni bio je 16,7 od sto ma wi ne go u 2010. A po ~e tak ove go di ne ne obe }a va do bro ni po tro {a ~i ma ni tr gov ci ma. Po sku pqe wa su kre nu la ve} od po lo vi ne ja nu a ra, ka da su „oti {li” ben zin, ci ga re te, slat ki {i, med, kon zer vi ra na hra na i pre ra |e vi ne od vo }a i po vr }a, a fe bru ar je do neo de set po sto vi {e ce ne ne kih me snih pre ra |e vi na, smr znu tog vo }a i po vr }a, ka fe, al ko hol nih pi }a, pa pir ne ga lan te ri je, pra {ka stih pro iz vo da... Tr gov ci ka `u da su im na ja vqe ne no ve ce ne sred sta va za li~ nu hi gi je nu, se dam do de set pro ce na ta vi {e. Pro iz vo |a ~i i ova po sku pqe wa prav da ju ra stom ce na si ro vi na i kur som di na ra. Bi }e, na pri mer, sku pqi pro iz vo di kom pa ni je „Prok ter i Gembl” pa }e ta ko „pam pers” (60 ko ma da „pre mi jum ker mi di”) oti }i s 1.710,90 di na ra na 1.847,77, dok }e po lu li tar ski „fe ri” de te re xent za po su |e ko {ta ti 124,73 di na ra, ume sto do sa da {wih 117,90 di na ra. Ina ~e, od po ~et ka ovog me se ca li tar lo zo ve ra ki je sku pqi je de set di na ra, vot ke 20, a vi ski ja se dam de se tak. re ci mo, „pe lin ko vac” „Si meks„ ume sto 539 ko {ta 555 di na ra. Pi vo i al ko hol na pi }a po sku pe li su zbog ra sta ak ci za, uve }a nih se dam po sto. Re ci mo, ak ci ze na pri rod ne ra ki je i vi wak uve }a ne su s 97,68 na 104,52 di na ra, na `e sto ka al ko hol na pi }a sa 158,84 na 169,96 di na ra, a na pi vo po li tru s 18,47 na 19,76 di na ra.

SU FI CIT SA CEF TA 1,5 MI LI JAR DU DO LA RA

Kom {i je nam spa sle iz voz Sr bi ja je u 2011. go di ni ostva ri la su fi cit u raz me ni sa ze mqa ma CEF TA od oko 1,5 mi li jar du do la ra, {to je re zul tat uglav nom iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. Sr bi ja je u ze mqe CEF TA to kom pro te kle go di ne naj vi {e iz vo zi la `i ta ri ce, pro iz vo de od wih, raz ne vr ste pi }a, gvo `|e i ~e lik, a naj vi {e je uvo zi la ka me ni ugaq, koks i bri ke te, gvo `|e i ~e lik, stru ju, kao i po vr }e i vo }e. Iz voz Sr bi je, za po sma tra ni pe riod, iz no sio je 3,21 mi li jar de do la ra, a uvoz je bio 1,71 mi li jar du do la ra, {to zna ~i da je po kri ve nost uvo za iz vo zom iz no si la 187,6 po sto. U 2010. go di ni Sr bi ja je ostva ri la su fi cit u tr go vin skoj raz me ni sa ze mqa ma CEF TA spo ra zu ma od

1,36 mi li jar du do la ra, {to je, ta ko |e, uglav nom bio re zul tat iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da. Re gion CEF TA je jed no od ret kih tr `i {ta s ko ji ma Sr bi ja ima kon ti nu i ra ni su fi cit u raz me ni, od no sno na ko je vi {e iz vo zi ne go {to uvo zi, i po u~e {}u u ukup nom

iz vo zu Sr bi je, to tr `i {te je dru go po zna ~a ju, po sle tr `i {ta EU. CEF TA spo ra zum je spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni iz me |u Sr bi je, Cr ne Go re, Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Al ba ni je, Mol da vi je i UN MIK-a, u ime Ko so va.

„Pi ku” ima 200.000 ku pa ca Na pri god noj sve ~a no sti u „Mer ka tor cen tru„ u No vom Sa du u su bo tu je uru ~en po klon 200.000. ko ri sni ku kar ti ce „mer ka tor pi ka” u Sr bi ji. Na gra du – „to {i ba„ lap top do bi la je Mi li ca Ig wo vi} iz No vog Sa da. „Mer ka tor„ je je di ni tr go vin ski la nac u Sr bi ji ko ji iz da je svo ju tr go va~ ku kar ti cu, ko ja se mo `e ko ri sti ti u svim „Ro da„ i „Mer ka tor„ ma lo pro daj nim objek ti ma, kao i u spe ci ja li zo va nim pro dav ni ca ma „In ter sport„, „Ave ni ja mo de„, „Mo di ja na„ i „Be -

a u ti que„. Kar ti ca „pi ka„ omo gu }a va po tro {a ~i ma do dat ne po pu ste u ro bi do {est od sto kroz si stem sa ku pqa wa bo do va pri li kom ku po vi na, od lo `e no pla }a we do 30 da na i pla }a we na 12 me se~ nih ra ta pro iz vo da od tek sti la, teh ni ke, ga lan te ri je i sport skog pro gra ma bez ka ma te i dru gih tro {ko va, kao i mo gu} nost u~e stvo va wa u na grad noj igri i osva ja wa vred nih na gra da. Kar ti ca „mer ka tor pi ka„ je pot pu no bes plat na, bez tro {ko va ~la na ri ne. Sva ka ku po vi na pre ko 500 di na ra u

„Mer ka to ro vim„ pro dav ni ca ma se bo du je. Za vi sno od iz no sa ku po vi ne i bro ja sa ku pqe nih bo do va, kup ci mo gu ostva ri ti po pu ste od tri do {est od sto. Kar ti ca „pi ka„ je mul ti na ci o nal na „Mer ka to ro va„ tr go va~ ka kar ti ca ko ja ima vi {e od 2.000.000 ko ri sni ka – lo jal nih po tro {a ~a ko ji svo ju kar ti cu mo gu ko ri sti ti u svim po slov nim je di ni ca ma Gru pe „Mer ka tor„ u pet ze ma qa re gi o na: Sr bi ji, Slo ve ni ji, Bo sni i Her ce go vi ni, Hr vat skoj i Cr noj Go ri.

osnov nih na mir ni ci od ne ko li ko do ~ak sto ti nu di na ra za po je di ne pro iz vo de, a naj vi {e su sni `e ne ce ne me sa, mle ka i mle~ nih pro iz vo da. Eko nom ski ana li ti ~ar Sa {a \o go vi} uka zu je i na to da je i da qe po treb no ne gde oko 1,4 pro se~ ne ne to za ra de za po kri }e pro se~ ne po tro {a~ ke kor pe, {to zna ~i da je neo p hod no ima ti do pun ske iz vo re fi nan si ra wa da bi se po kr pio ku} ni bu xet. U po ~et nim me se ci ma sva ke po slov ne go di ne do la zi do po ja ~a nih in fla ci o nih ten zi ja, a re~ je uglav nom o po ve }a wu ce na ak ci -

Vi {e ce ne od ju ~e ima ju i „Cen tro pro i zvo do vi” pu din zi, {la go vi, kao i pro gram „Dr Et ker”, „[tar ko vi” pro iz vo di, ka fe „grand aro ma”, „bar ka fe”, „bo ni to”... Oko pet po sto sku pqe su sa la me, ko ba si Pro iz vod

Sta ra ce na

No va ce na

„pam pers”, 60 kom.

1.710,90

1.847,77

„fe ri”, po la li tra

117,90

124,73

sok od ja bu ke, dva li tra

115,90

119,20

„pa vlo vi }e va kre ma”

270,90

295,28

ce i di mqe ne pr {u te ma wih do ba vqa ~a, kao i uvo zna be bihra na. Po je di ni pro iz vo |a ~i od la ù po sku pqe wa zbog pa da stan dar da. Ge ne ral ni di rek tor „Fu dlen da” Dra gan Sto ji} iz ja vio je da ta kom pa ni ja ne }e ko ri go va ti ce ne uko li ko do |e do po ra sta ce na go ri va na svet skom tr ì {tu i tr ì {tu Sr bi je do de set pro ce na ta. Ali, ako do |e do wi ho vog dra sti~ nog ra sta, i ova }e kom pa ni ja bi ti pri mo ra na na

Iran gu ra na {u in fla ci ju

to da ce ne ko ri gu je za dva do tri pro cen ta na vi {e. Ben zin je u ovoj go di ni ve} po sku peo ne ko li ko pro ce na ta, slat ki {i, pre te `no iz uvo za, do 15 pro ce na ta, kon zer ve do 28 po sto, med pet po sto, a pre ra |e vi -

ne od vo }a i po vr }a od pet do de set. I ci ga re te su sku pqe de set di na ra, a pro iz vo |a ~i po sku pqe we prav da ju po ve }a wem mi ni mal ne ak ci ze po pa kli ci ci ga re ta sa 61 di nar na 71. Ako je za ute hu, ce ne osnov nih na mir ni ca – bra {na, hle ba, mle ka, sve èg me sa, uqa – sta bil ne ili ne {to ni è zbog ogra ni ~e wa tr go va~ ke mar è na de set od sto. Na kon po ~et ka pri me ne Ured be o ogra ni ~e wu mar è, tr gov ci su sni zi li ce ne tih

Po re ~i ma eko no mi ste Go ra na Ni ko li }a, dra ma ti~ na eska la ci ja kri ze u Per sij skom za li vu mo gla bi po gu ra ti ce ne naf te do 50 po sto na glo bal nom ni vou, {to bi zna ~i lo da bi ce ne de ri va ta u Sr bi ji bi le bli zu 200 di na ra. – To bi ukup nu in fla ci ju u Sr bi ji po di glo oko dva i po pro cen ta, {to bi se od ra zi lo na rast ce na u obla sti tran spor ta, vo }a, po vr }a – do da je Ni ko li}. znih pro iz vo da ili onih ko ji su di rekt no pod in ge ren ci jom dr `a ve, kao {to su ko mu nal ne uslu ge, grad ski pre voz, ener ge na ti.. – To }e di rekt no uslo vi ti rast ce na na sa mom star tu go di ne. Ce na naf te ima in di rek tan uti caj na ce ne tran sport nih uslu ga, ili ze le ne pi ja ce, ta ko da }e po ve }a we ce na go ri va ima ti ne ga ti van eho na ku} ni bu xet, od no sno na ku pov nu mo} sta nov ni {va – ob ja snio je \o go vi}. S. Glu {~e vi}

DVE FA BRI KE OBA RA JU CE NE

Osla di lo se po jef ti we we slat ki {a U si tu a ci ji ka da pro iz vo |a ~i pre hram be nih i kon di tor skih pro iz vo da ~e sto po di ù ce ne, dve kom pa ni je – „Pi o nir” i „Svi sla jon” – od lu ~i le su da sni ze ce ne svo jih pro iz vo da, od ko jih su ne ki po jef ti ni li i do 20 od sto. – „Pi o nir„ je sni zio ce ne bom bo na od 2,86 do 4,69 pro ce na ta, ko kos {tan gla i ~o ko la da po jef ti ni le su 3,17 od sto, ì ta ri ce-~o ko la de 3,33 od sto, dok su ce ne me de wa ka ni è od 2,86 do 3,23 pro ce na ta – re kao je za Ta njug ge ne ral ni di rek tor „Pi o ni ra„ Mi ro qub Alek si}. Raz lo zi za sni è we ce na su vi {e stru ki, re kao je on, i na veo da je na ta kvu od lu ku pr ven stve no uti cao pad ce na si ro vi na ko je ko ri ste u pro iz vod wi, sta bil nost kur sa di na ra, pad ku pov ne mo }i gra |a na, ali i pad u pro iz vod wi ce lo kup ne bran {e. Alek si} je pod se tio na to da su se kra jem pro {le go di ne i po ~et kom ove do go di le ne ke po zi tiv ne stva ri – re sor no Mi ni star stvo po qo pri vre de je po sti glo do go vor s pro iz vo |a ~i ma si ro vi na i mno ge od tih ce na su spu {te ne i do ve de ne do ni voa u sve tu. Ta ko je, na pri mer, ce na {e }e ra s 96 di na ra ki lo gram u ve le pro da ji pa la na 71 di nar, a ne {to sli~ no de si lo se i s ce nom bra {na, na veo je Alek si}. On je oce nio da je ku pov na mo} gra |a na dra sti~ no pa la, a kao pri mer na vo di da je pro met u ve le tr go vi na ma pred No vu go di nu bio ma wi i 40 pro ce na ta. U pro iz vod wi i pri vred noj ak tiv no sti u kon di tor skoj

bran {i, ka ko je re kao, be le `i se pad od oko 14 od sto i od 2007. go di ne taj trend je kon stan tan. Alek si} je na veo da fir ma ko jom ru ko vo di i ~i ji je vla snik ni je za du `e na i po zi tiv no po slu je pa je

jon„ Go ran \e ri} re kao je za Ta njug da je ta fir ma, kroz svo ju pro daj nu mre `u po zna tu kao „Slat ke ku }e”, sni zi la ce ne oko 90 od sto pro iz vo da u ra spo nu od se dam do 20 pro ce na ta.

„Pi o nir” i „Svi sla jon” od lu ~i li da sni ze ce ne svo jih pro iz vo da, od ko jih su ne ki po jef ti ni li i do 20 od sto bi la u po zi ci ji da se od lu ~i na ova kav ko rak. On je re kao da pret po sta vqa da su kon ku rent ske kom pa ni je ko je su po di gle ce ne ve ro vat no su o ~e ne ili sa za du `e no {}u ili s ne ga tiv nim po slo va wem u pro {loj go di ni pa su zbog to ga bi le pri si qe ne na to da ce ne po dig nu jer ni su mo gle vi {e da kom pen zu ju gu bit ke. Pot pred sed nik za tr `i {te i mar ke ting u kom pa ni ji „Svi sla -

– Ce na „euro blok kre ma„ od 100 gra ma je sni è na s 58 na 54 di na ra, „euro krem„ ~i ni je od po la ki lo gra ma s 259 na 224 di na ra, „~o kobi skvi ta„ od 80 gra ma na 67 di na ra, i{le ri su po jef ti ni li s 59 na 53 di na ra – re kao je \e ri}. – Raz lo zi za sni è we ce na su po jef ti we we in pu ta kao i ~i we ni ca da je tra `wa pa la pa se na ta kve tr ì {ne zah te ve mo ra lo ade kvat no od go vo ri ti.

No va kwi ga o No vom Sa du

NAPREDUJE GRADWA U FUTOGU

Do le ta dvostruko ve }a am bu lan ta

Predstavqawe kwige „Novi Sad - arhivski zapisi” autora Vo ji sla va Pu {ka ra odr`a}e se danas u 12 ~asova u Galeriji „Prometej” na Trgu Marije Trandafil 11. Na promociji u~estvuju Bo go qub Sa vin, Si ni {a Jo ki}, Zo ran Ko lun xi ja i autor. B. M.

Ambulanta u Futogu povr{ine od 500 kvadratnih metara sru{ena je i pre ne{to vi{e od mesec dana su ura|eni temeqi za novi i 2,5 puta ve}i objekat, koji bi trebalo da bude izgra|en do leta.Izgra|en je desni deo objekta,ina~e namewen za pedijatrijsku slu`bu, a izliveni su temeqi za levi, u kojem }e biti op{ta praksa, stomatologija i ginekologija i trenutno je zidawe prekinuto zbog vremenskih uslova. Do tada se

rade vodovod i kanalizacija, nakon toga slede unutra{wi radovi i opremawe ambulante. U novom objektu povr{ine 1.200 kvadratnih metara radi}e {est lekara op{te prakse, ~etiri pedijatra, tri stomatologa i ginekolog. Slu`be laboratorije, patrona`e i ku}nog le~ewa ima}e svoje prostorije. Pro{le godine je iz gradskog buxeta izdvojeno 30 miliona dinara, a ove godine za ovu inve-

Novosadska ~etvrtak2.februar2012.

sticiju predvi|eno je jo{ 50 miliona dinara. Ovo je najve}a ovogodi{wa investicija Grada u Dom zdravqa „Novi Sad”. Osim kre~ewa i redovnog odr`avawa, nije bilo ve}ih ulagawa, pa se stara i sada ve} sru{ena zgrada, sagra|ena jo{ 1964. godine, nalazila u dosta lo{em stawu. Tako|e, kapaciteti starog objekta nisu zdovoqavali potrebe stanovnika Futoga. I. D.

Fo to: N. Sto ja no vi}

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Al he mi ja u ko ver ti S

ta ra pri ~a o var qi voj ka te go ri ji zva noj pro sek, me su, ku pu su i sar mi jo{ jed nom je do bro za ba vi la jav nost ka da je na vi de lo iza {la sta ti sti ka za ra da za de cem bar pro {le go di ne. Pre ma woj, pro se~ na pla ta u No vom Sa du iz no si la je pe de set hi qa da di na ra, ili oko 500 evri }a, {to je iz ne na di lo ve }i nu qu di ko ji su se zbu we no okre ta li oko se be po ku {a va ju }i da do ku ~e ko ima to li ku pla tu. Is po sta vi lo se da je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku, usta no va ko ja se ba vi di sci pli nom ko ja sve po ka zu je a ni {ta ne ot kri va, do ovog po da tka do {ao uzi ma ju }i u ob zir da je u de cem bru bi lo is pla ta i tri na es tih pla ta. Bez ob zi ra na to mno gi se i da qe pi ta ju „ka ko?”, jer je op {te po zna ta ~i we ni ca da u pri vre di ne cve ta ju ru `e i osta lo ukra sno cve }e. Me tal ska i tek stil na in du stri ja

da le ko je od do brih za ra da, a bo ga ta {i ne }e po sta ti ni rad ni ci u pro dav ni ca ma, na pi ja ca ma, u pe ka ra ma...Ne ko li ko go di na una zad pla te pa da ju i u grad skim ko mu nal nim pred u ze }i ma, pa is pa da da je naj bo qe ra di ti u fir ma ma ko je su di rekt no na dr àv noj sla vi ni. Sve i da je pro sek za ra da u gra du pe de set hi qa da di na ra tre ba se osvr nu ti na tro {ko ve ì vo ta i ~u ve nu re fe ren cu zva nu „po tro {a~ ka kor pa”. Pre ma woj za osnov ne po tre be u de cem bru je tre ba lo iz dvo ji ti oko 53 hi qa de di na ra, {to pro stom ra ~un skom ope ra ci jom na vo di na za kqu ~ak ko ji je zbu wu ju}, ali isti nit. Ukrat ko, sve da vam je pla ta i 500 evra, a ni je, ne }e te mo }i da ima te pun fri ì der me sec da na, a ima te ga. Ni je vam ja sno ka ko? Ni je ni na ma, ali ta ko je. B. Markovi}

JU^E U MA@URANI]EVOJ ULICI U PETROVARADINU

Pre go re lo bro ji lo pro iz ve lo mrak

@iteqi Ma`urani}eve ulice u Petrovaradinu ju~e po podne nisu imali struje nepunih sat vremena, kada je pregorelo ku}no brojilo jednog kupca iz pomenute ulice. Ekipa Elek-

trodistribucije “Novi Sad” odmah po prijavi kvara iza{la je teren i u 15.50 ~asova ponovo uspostavila snabdevawe elektri~nom energijom. Z. D.

Is kqu ~e we stru je Ka}: od 8 do 16 ~asova struje ne}e biti povremeno u pojedinim delovima naseqa. Do iskqu~ewa }e do}i zbog planiranih radova na elektir~noj mre`i.

V remeploV

Bi znis pom no slu {ao na u ku „Matica naprednih `ena”, jedna od sekcija Matice srpske, u programu svog „Narodnog univerziteta” uvrstila je jednu tada retko pomiwanu „~esto mu{ku” temu. Zapravo pozvala je dr Dragoquba Jankovi}a, profesora Beogradskog univerziteta da govori o na~elima nau~ne organizacije rada, kako u privredi, tako i u drugim oblastima organizovanog dru{tvenog `ivota. On se odazvao 2. fe bru a ra 1924. i u Novosa|anima, naro~ito nekim poslovnim qudima, imao zahvalne slu{aoce. N. C.

Nagra|eni Du{an Popov

Fo to: S. [u {we vi}

SINO] U SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU SVE^ANOM AKADEMIJOM OBELE@EN DAN GRADA

Du {a nu Po po vu Fe bru ar ska na gra da Novinaru, publicisti , istori~aru i enciklopedisti Du {a nu Po po vu sino} je u punoj sali Srpskog narodnog pozori{ta gradona~elnik Igor Pa vli ~i} uru~io

Priznawe Vinceu Olahu Pre po~etka Sve~ane akademije posebnu nagradu Grada za doprinos mulitukultiralnsti iskazan muzikom i anga`manom na u~e{}u Roma u javnom `ivotu grada uru~ena je Vin ceu Ola hu. Nagradu je u Gradskoj ku}i primio od predsednika Skup{tine Alek san dra Jo va no vi }a. Februarsku nagradu za 2011 godnu - bronzanu statuu golubice, koja je simbol grada. Februarsku na-

gradu ~ini i nov~ani deo u izno- Dobitnik Februarske nagrade - Pre 264 godine od dana{weg dasu od stotinu hiqada dinara. je primer kako se pame}u, radom i na, 1748. godine, Novi Sad je dobio Laurat Popov je, zahvaliv{i trudom ispisuje istorija Novog status slobodnog kraqevskog grada na nagradi, izme|u ostalog kazao Sada, i kako ovi qudski kvalite- od austrijske carice Marije Tereda je u planu da se objavi reprint ti donose boqitak i rezulat, i sa- zije. Tada je na{ grad imao 4.600 Enciklopedije Novog Sada u deda kao i nekada, kada su pametni ìteqa a danas bezmalo 400.000 set tomova i to u tvrstanovnika. Kao i ondom povezu, a bile bi da, i danas ga krasi La u re at Po pov, no vi nar, pu bli ci sta, unete najnu`nije izmul ti kul tu ral nost, isto ri ~ar i en ci klo pe di sta, re kao da je mene. U odrednicu o nalazi se na raskrsniu pla nu re print En ci klo pe di je No vog Sa da ci re~nih , drumskih Du{anu Popovu, rekao je nagra|eni, tre- u de set to mo va. Do bit nik na gra de je pri mer i trgova~kih puteva, balo bi dopisati: dookruèn sala{ima i ka ko se pa me }u, ra dom i tru dom is pi su je bitnik Februarske fru{kogorskim maisto r i j a No v og Sa d a, nagrade. Prisutni su nastirima, i dobija po ru ~io gra do na ~el nik Pa vli ~i} ove re~i podràli priznawa za proesna`nim aplauzom. vropsku politiku Pavli~i} se u ime ìteqa No- qudi kupili status slobodnog rekao je gradona~elnik Igor Pavog Sada zahvalio Popovu kao za- grada - rekao je gradona~elnik vli~i}. Sve~ana akademija po~ela slu`nom pregaocu, jer u prote- pre Sve~ane akademije u izjavi za je himnom Srbije “Boè pravde”, a klih 17 godina nije {tedeo truda, novinare povodom Dana grada. onda je izveden i zanimqiv kulturve} je neumorno radio na EnciGradona~elnik je na sino}noj noumetni~ki program. Akademiji klopediji Novog Sada, koju ~ini akademiji ~estitao Novosa|ani- su prisustvovali i predstavnici 30 kwiga. ma 1. februar. gradova pobratima. Z. Deli}

Sa jam p~e lar stva na Spen su Novosadski sajam p~elarstva, koji po drugi put organizuje Dru{tvo p~elara „Jovan @ivanovi}”, bi}e otvoren danas u 9 sati na prvom spratu Spensa. Razli~ite vrste meda i proizvode od meda predstavi}e vi{e od 70 izlaga~a, a mo}i }e da se vidi i kupi oprema za proizvodwu meda. Sajam }e trajati do subote, 4. februara. N. R.

U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI

Pri zna wa za naj lep {e ka len da re Priznawa za najboqe dizajniran rad, predstavqen na izlo`bi najlep{ih kalendara, ~estitki i poslovnih poklona za 2012. godinu, bi}e dodeqena danas u 13 sati u izlo`benom salonu Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37. Stru~ni `iri ocewivao je

radove na osnovu dizajnerskog re{ewa, umetni~kog koncepta, kvaliteta {tampe, ali i na~ina na koji su prilago|eni da poruke korisnicima prenesu na kulturan na~in, zanimqivo i pregledno. Izlo`ba }e biti otvorena do ~etvrtka, 16. februara. N. R.

NA LINIJI ZA VELIKI RIT

Ma we po la za ka na „se dam na e sti ci” Gradski prevoznik je zbog malog broja putnika na gradskoj liniji 17 @elezni~ka stanica - Veliki rit redukovao red vo`we u oba smera, iz grada i iz Velikog rita. Sa @elezni~ke stanice na stajali{tu za [angaj, odakle autobusi polaze za Veliki rit, autobusi }e i}i u 6.40, 7.40 i 14.40 ~asova. Povratak iz Velikog rita je u 15.15, 16.15 i u 2.15. Linija 17 otvorena je 1. decembra zbog prevoza zaposlenih do preduze}a koja posluju u Velikom ritu. Portparolka Gradskog saobra}ajnog preduze}a Sne `a na Ja ko vi} kazala je da se tokom probne vo`we na osnovu brojawa putnika pokazalo da su po tri polaska sasvim dovoqna. Z. D.

DEQENI LECI I KALENDARI

Omla di na LSV obe le ì la 1. fe bru ar Grad ski od bor omla di ne Lige Socijaldemokrata Vojvodine ju~e je obleìo Dan Novog Sada - 1. februar dele}i u centru grada ìteqima letke i kalendare sa motivima grada. Ova akcija je organizovana kako bi se sugra|ani podsetili na zna~aj 1. februara, odnosno na zna~aj re~i „sloboda„ i „auto-

nomija” ka`e se u saop{tewu GO LSV. Predsednik Gradskog odbora omladine LSV De jan Bi bi} rekao je da se ova politi~ka partija zala`e za regionalizaciju Srbije, {to zna~i imati razli~ite regione koji imaju razli~ite potencijale. Z. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak2.februar2012.

dnevnik

KAD VO DO VOD NA MRE @A U PRO SE KU IMA 35 GO DI NA

Ce vi sta re, ha va ri je ~e ste

Fo to: N. Sto ja no vi}

JU BI LEJ DO MA ZA DE CU I OMLA DI NU OME TE NU U RAZ VO JU „VE TER NIK”

ê ti ri de ce ni je po `r tvo va wa Dom za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju „Ve ter nik” pro sla vio je ju ~e ~e ti ri de ce ni je po sto ja wa. U pro gra mu, ko ji je iz ve den u Kul tur no in for ma tiv nom cen tru „Mla dost” u Fu to gu, u~e stvo va li su {ti }e ni ci Do ma, ko ji su pri re di li ne ko li ko ple snih ko re o gra fi ja i re ci ta ci ja. Pro sla vi ju bi le ja pri su stvo vao je i po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Ati la ên ge ri, ko ji je pod se tio na va `nost po sto ja wa ova kvih in sti tu ci ja. - Iz u zet no je zna ~aj no po sto ja we ova kve usta no ve u si ste mu so ci jal ne za {ti te. Po no sni smo {to ima mo ova kvu vr stu usta no ve, ko ja da nas sla vi 40 go di na od osni va wa. Mi smo sva ke go di ne po ma ga li Do mu u Ve ter ni ku, {to pre ko re dov nih kon kur sa, {to po dru gim li ni ja ma - re kao je ên ge ri. On je pod se tio da je pro {le go di ne u ovom Do mu us po sta vqen si stem so lar nih ko nek to ra, fa bri -

ka vo de je pu {te na u rad, ulo `e no je u opre mu, a iz Rob nih re zer vi do bi ja li su po mo} u na mir ni ca ma. Pre ma we go vim re ~i ma, Dom je do bio i zna ~aj ne do na ci je iz Se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj. Ova usta no va osno va na je 1972. go di ne i bro ja la je 210 {ti }e ni ka. Na kon 40 go di na, u woj tre nut no `i vi 573 ko ri sni ka o ko ji ma sva ko dnev no bri ne 290 za po sle nih. Di rek tor Do ma za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju „Ve ter nik” Dra gan Mi lo {e vi} is ta kao je da se za ovih ~e ti ri de ce ni je Dom raz vi jao. - Do gra |e no je do sta no vih obje ka ta, pa vi qo na, ko tlar ni ca, prak ti~ nih obje ka ta, ta ko da je Dom po stao vo de }a in sti tu ci ja u ovoj obla sti u Sr bi ji. Sa da ra di u tri sme ne sa cen tral nom ku hi wom, ve {e ra jem, teh ni~ kom slu `bom, sek to rom za zdrav stvo i ne gu i vas pit no-obra zov nim sek to rom- re kao je Mi lo {e vi}. N. R.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Por tret go spo |e [ar buk” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Por tret go spo |e [ar buk” Xefrija Forda u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”.

Ova uzbudqiva misti~na pri~a koja se doga|a krajem 19. veka po~iwe ponudom, koju dobija poznati slikar portretista. On treba da naslika portret gospo|e [arbuk, koja }e sve vreme biti iza zastora, tako da je slikar ne vidi, ve} samo ~uje wen glas. U isti mah u gradu umiru `ene pla~u}i krvavim suzama, dok u vazduhu lebde osu{ene pahuqe snega iz kojih se ~ita sudbina, a ~udesna glumica sa hiqadu likova zavodi glavnog junaka. A. Va.

ZAN ^AJ NA PO DR [KA ONI MA KO JI NE ^U JU

Tu ma ~i zna ko va uvek do stup ni

Pro je kat „Pre vo di la~ ki ser vis za zna kov ni je zik„, ko ji re a li zu je Or ga ni za ci ja glu vih No vi Sad (OGNS), na me wen je glu vim i na glu vim oso ba ma ko je ì ve na te ri to ri ji gra da ra di lak {e ko mu ni ka ci je i ukqu ~i va wa u dru {tve ni ì vot za jed ni ce. On pod ra zu me va pru à we bes plat nih pre vo di la~ kih uslu ga sa go vor nog na srp ski zna kov ni je zik i obr nu to. Oso be ko je ima ju pro ble ma sa slu hom mo gu ko ri sti ti uslu ge pre vo |e wa iz obla sti zdrav stva, pra vo su |a, kao i u po li ci ji i in sti tu ci ja ma lo kal ne sa mo u pra ve. Uz to, pre vo di lac mo è bi ti an ga ò van za po tre be po dr {ke sa mo stal nom ì vo tu glu ve oso be, na pri mer u ban ci, pri li kom za po {qa va wa, od la ska na ro di teq ski, kao i kod sa sta vqa wa i pre vo |e wa pi sa ma, mol bi, àl bi, do pi sa i te le fon skih raz go vo ra. Ove uslu ge omo gu }e ne su svim gra |a ni ma ko ji ne ~u ju, bez ob zi ra da li su ~la no vi Or ga ni za ci je glu vih No vi Sad ili ne. Ad mi ni stra tor ka ovog ser vi sa Iva na Mar ko vi} ka è da je ova uslu ga bi la do stup na u OGNS-u i ra ni je, ali ni je bi la kva li tet na kao sa da, jer ni je bi lo do voq no fi nan sij skih sred sta va.

- Ovaj pro je kat, uz po dr {ku Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke, pred vi |en je da tra je {est me se ci i sa da smo na po lo vi ni pu ta u we go voj re a li za ci ji – ka è Iva na Mar ko vi}. - Po sti gli smo da se broj ko ri sni ka Ser vi sa po ve }ao sko ro tri pu ta, u od no su na ra ni je. @e li mo da po sle is te ka tih {est me se ci na sta vi mo sa ra dom, ali je neo p hod no da pro na |e mo no vi iz vor fi nan si ra wa. Ciq nam je da po stig ne mo do go vor sa Vla dom AP Voj vo di ne ili sa Gra dom, jer sma tra mo da No vi Sad, grad ko ji ima naj vi {e ko ri sni ka zna kov nog je zi ka u Voj vo di ni, tre ba da ima ova kav je dan ser vis. Pru à we pre vo di la~ ke uslu ge se za ka zu je, a to je mo gu }e ura di ti po ne deq kom i ~e tvrt kom od 18 sa ti do 21.30 ili utor kom, sre dom i pet kom od 8 do 11.30. Za ka zi va we je mo gu }e pu tem sms po ru ka na te le fon 065/467-06-17, mej la na pre vo di lac ki ser vis@gmail.com ili pu tem Skype-a: pre vo di lac ki.ser vis. Ta ko |e, ko ri sni ci mo gu do }i u „Pre vo di la~ ki ser vis za zna kov ni je zik” ko ji se na la zi se di {tu Or ga ni za ci je glu vih No vi Sad u Mi le ti }e voj 18 i tu se do go vo ri ti sa pre vo di o ci ma o pru à wu ovih uslu ga. I. Jo va no vi}

No vo sa |a ni su u po sled we vre me su o ~e ni s ~e stim ha va ri ja ma na vo do vod noj mre ì. Pre kju ~e je ta mu ka spo pa la Pe tro va ra din ce; kvar je ot kla wan do po po dnev nih sa ti, a vo da je sti gla pred ve ~e. Raz log ~e stih kva ro va ni je taj na, uzrok je sta ra vo do vod na mre à u ~i ta vom gra du. - Vo do vod ni si stem ko ji op slu ù je na {e pred u ze }e dug je oko 1.500 ki lo me ta ra. Pro se~ na sta rost vo do vod ne mre è je oko 35 go di na. Stan dard za we no me wa we je pet od sto mre è go di {we, od no sno na sva kih 20 go di na - oba {wa va ju u „Vo do vo du i ka na li za ci ji”.

Ka ko ka ù sta rost mre è ne pra vi pro ble me u kva li te tu vo do snab de va wa, ali do vo di do ~e {}ih ha va ri ja i do po ve }a nih gu bi ta ka. Ina ~e, ka ko na vo de u ovom pred u ze }u, i vo do vod ni i ka na li za ci o ni si stem bi li su pro te klih de ce ni ja za ne ma re ni u in ve sti ci o nom smi slu, {to do dat no kom pli ku je iona ko te {ku si tu a ci ju. Te o rij ski, go di {we bi tre ba lo ob no vi ti oko 75 ki lo me ta ra vo do vod ne mre è da bi smo bi li na ni vou od pet od sto ko ji zah te va stru ka. Si tu a ci ja je ta kva da se u 2011., ina ~e naj ja ~oj in ve sti ci o noj go di ni u pro te klih ne ko li ko de ce ni ja,

ni je mo gao do sti }i ni vo od jed nog pro cen ta ob no ve vo do vod ne mre è. „Vo do vod„ je pro {le go di ne ulo ìo do sta nov ca za re kon struk ci ju vo do vod ne mre è, a ove go di ne su na sta vqa. Ta ko }e 2012. za pro jek to va we, gra |e we i re kon struk ci ju vo do vod ne mre è bi ti iz dvo je no 172 mi li o na di na ra. Naj zah tev ni ji deo vo do vod ne mre è je onaj na srem skoj stra ni gra da. Zbog pri ro de te re na tu se se ha va ri je te è i spo ri je po pra vqa ju. “Vo do vod i ka na li za ci ja” po ja ~a no ra di na ob no vi vo do vod ne mre è a ciq je da se sma we gu bi ci vo de. Q. Na to {e vi}

NA PRE DU JE NO VI OBJE KAT „RA DO SNOG DE TIW STVA” U IN DU STRIJ SKOJ ZO NI „SE VER”

Me ga ku hi wa u ju nu otva ra vra ta Di rek tor Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} ka `e za „Dnev nik” da iz grad wa cen tral ne ku hi we te ~e po pla nu i da }e kom plet no bi ti go to va i opre mqe na u ju nu ove go di ne. - Pre ne ki dan sam bio na gra di li {tu i uve rio sam se da sve ide ka ko tre ba, te meq je za vr {en, a sa da se zi da. Do du {e, tre nut no se na pro jek tu ra de ne ke fi ne ko rek ci je, ka ko ne bi ka sni je, ka da ku hi wa bu de sa gra |e na, bi lo ne kih pro ble ma - is ta kao je Sa mar xi} i do dao da ka da se obje kat iz gra di, mo ra }e da za po sle qu de, ko ji ima ju spe ci jal ne ser ti fi ka te. Iz grad wa cen tral ne ku hi we po ~e la je kra jem no vem bra pro {le go di ne u Pri vred ni ko voj uli ci u In du strij skoj zo ni „Se ver”, po sle pet go di na pri pre ma, pro jek to va wa i re {a va wa pro ble ma sa ze mqi {tem i fi nan si ja ma. Po kra jin ska vla da ulo `i la je u ovaj pro je kat 541 mi lion di na -

Fo to: F. Ba ki}

ra, a pla ni ra no je da se u woj sva ko dnev no pri pre ma 100.000 obro ka. Iz ove ku hi we }e se snab de va ti svih 67 vr ti }a u No vom Sa du, a gra |e vi na ri ima ju

^ITAOCI PI[U SMS

rok od 140 rad nih da na da za vr {e obje kat. Grad je obez be dio lo ka ci ju i pla tio ko mu na li je. - Do bra je stvar {to }e se iz ove ku hi we snab de va ti i osnov -

ne i sred we {ko le, pa de ca vi {e ne }e mo ra ti na od mo ru da tr ~e do pro dav ni ce i je du br zu hra nu. Tre nut no vr ti }e „Ra do snog de tiw stva” hra nom snab de va ju dve ku hi we - ka `e Sa mar xi}. U no vom objek tu bi }e ku hi wa, ve {er ni ca i ode qe we teh ni~ ke slu `be. Pred vi |e no je da ku hi wa bu de opre mqe na naj sa vre me ni jom opre mom za pri hvat, ob ra du i di stri bu ci ju na mir ni ca po Ha sap stan dar du kon tro le hra ne i pre ma mno {tvu ISO stan dar da. - Ciq ko ji smo za cr ta li pre pet go di na po la ko se ostva ru je. Ova ku hi wa je je din stve na u Evro pi, jer pre ma mo jim sa zna wi ma nig de ne po sto ji cen tral na ku hi wa ko ja snab de va sve vr ti }e i {ko le. Ov de }e bi ti pri pre mqe no 100.000 obro ka sva ki dan, ra di }e se u tri sme ne, a naj va `ni je je uvo |e we Ha sap stan dar da, pa je pri pre ma hra ne pot pu no bez bed na - za kqu ~io je Sa mar xi}. Q. Na to {e vi}

065/47-66-452

Pla ti{ par king, obi ju ti ko la Dra gi su gra |a ni, da li zna te da na par kin gu iza SNP obi ja ju ko la i kra du ra dio apa ra te, na iz la zu pla ti{ par king, ka ù ni su od go vor ni za to, a ne ma ju pa ra za ka me re, {ta }e te kad za pa uk uzi ma ju sa mo oko 12.000 di na ra i jo{ te pre da ju su di ji za pre kr {a je {to ko {ta mi ni mal no 7.000 di na ra? 064/2164... * * * Ve li ka za hval nost i di vqe we za sa ve sno i uspe {no oba vqa we svo ga ni ma lo la kog po sla, ko ji oba vqa go spo |a Ka ta ri na Sto li} iz Cen tra za so ci jal ni rad. Od li ka joj je: od go vor nost, stru~ nost, kva li fi ka ci ja za svoj po sao.. {to je naj ~e {}e do voq no za po la oba vqe nog po sla. Ne ma pred me ta ko ji go spo |a Ka ta ri na u krat kom ro ku ne re {a va. Ima mno go pri me ra da sva ka stran ka mo è bi ti spo koj na, ako joj pred met do |e u we ne ru ke. Eh, da je da nas ta kvih Ka ta ri na vi {e gde bi nam bio kraj. A po treb ni su nam u sva koj obla sti. Za slu ù je da bu de ade kvat no na gra |e na. 064/5838... * * * Kom {i ja ma ko ji ma sme ta pla~ be be i zdra va igra ma le de ce tre ba psi hi ja tar, a ne ko mu nal na po li ci ja. 063/5549... * * * GSP uce wu je gra |a ne! Pa, ka kva smo mi to dr à va ka da ne po {tu je mo ni ka kve ugo vo re? Ne bra nim ni kog, ali ja pot pi {em ugo vor o ku po vi ni ku }e, ku pim ku }u, pla tim, a to su tra ne va ì. Ma ne moj! Kad se to li ko tru di GSP oko sta ni ce, za {to ima mo naj ru `ni ju sta ni cu u Sr bi ji? 062/5529… * * * [to se ti ~e par la men tar nih iz bo ra, sta ri ji zna ju ka ko je svo je vre me no gla sio,

uglav nom, u de~ joj igri, sport ski slo gan: sa sta la se tri be }a ra .... pri dev iz slo ga na nam go vo ri da mo `e mo o~e ki va ti ta kvu i ko a li ci ju, ma ka kvi bi li iz bo ri … 064/5447... * * * Me ni je bi la le pa i auto bu ska u Fu to {koj uli ci, ali na pra vi {e no vu. Sa da je vre me za ve }u i lep {u, ni je va `no ko ju je na pra vio.

* * * U jed noj svo joj pe smi, \o le Ba la {e vi} ka è: „E ba{ ono mad sam raz mi{q’o, od ~e ga pra vi du tam bu re?! Pa sam pit’o i Mi tu i Pro ku, i onog Mi le ta De vi }a bir ta {a, zna l’ ko god, al’ ni ko ni je znao da mi ka è... ? „Ta ko i ja. Ba{ ono mad sam raz mi{q’o, {ta ako po be de na pred wa ci?! Di }e se taj sil ni svet po za po {qa va ti, kad su sva JP i JKP pu na ra di ka la, so ci ja li sta, de mo kra ta, li ga {a.., a ni Bog otac ih ne mo è is te ra ti ni po jed nom za ko nu? 063/1050... * * * Po {to va ni 060/6394... iz bo ri su na mer no i za ka za ni za \ur |ev dan da ni ko ne iza |e i da se po no ve... Pa, da mi jo{ pla }a mo, pla }a mo... 060/6619... * * * Ko je ko ri sti ima grad i gra |a ni od GSP-a ako na{ gra do na ~el nik iz ja vqu je da je ob no vio vo zni park. ê mu pret wa da mo ra po sku pi ti pre voz, gde su nov ci od ra da, ubi {e se od po sla. Ho }e mo no vu sta ni cu, a GSP je sam u ovom po slu, pa ne ka ma lo vi {e mi sli. 062/8720...

I me ne mu ~i ono, kao ko bi ulo ìo sil ne pa re, a da ni je imao do go vor. No va sta ni ca je su per. 064/3037... * * * Dva de set de ve ti ja nu ar uze ti kao Dan spor ta Sr bi je! To je je di ni dan u nas bez di le me i {to je bit no, tu se ni {ta ne mo è me wa ti (je di no mi ni stri spor ta i osta li). 060/0227... * * * [ta na pri ~a di rek tor GSP-a? Ko ga on pla {i? Ne ka uì va do iz bo ra, po sle }e mo vi de ti {ta }e bi ti. 061/7176...

* * * Ne ve ro vat no da gra do na ~el nik ni re~ ju ne spo me ne: za {to su ce ne ko mu nal nih uslu ga naj ve }e u ze mqi? Za {to je broj za po sle nih u wi ma zna ~aj no po ve }an upr kos sta vu da ih tre ba sma wi ti? Za {to je iz dva ja we iz bu xe ta za jav na pred u ze }a po ve }a no za no vih 1,5 mi li jar di di na ra... 063/5689… * * * Ro |e na No vo sa |an ka du gog di {wi ko ri snik GSP-a. Otac ra dio 40 go di na u tom pred u ze }u, ro |e na 1. avu sta 1947. Pen zi ner, ne mo gu do bi ti kar te do ro |en da na. [ta ako smo ro |e ni u de cem bru? Ve li ka ne prav da za jad ni ke. 064/2219...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

SED NI CA SKUP [TI NE TEK KRA JEM MAR TA

Od bor ni ci do iz bo ra jo{ jed nom u klu pa ma Skup{tina grada u aktuelnom sazivu odr`a}e samo jo{ jednu sednicu do predstoje}ih izbora, saznaje „Dnevnik”. Sednica bi trebalo da se odr`i krajem marta, {to zna~i da skoro dva meseca ne}e biti zasedawa. O~ekuje se da }e predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi} zakazati sednicu kako bi se vr{ioci du`nosti direktora Zavoda za izgradwu

grada Mirjana Dejanovi} i „Lisja” Zorica Bajkin Jovanovi} izabrali za direktore. Zasedawe Skup{tine grada po Zakonu o lokalnoj samoupravi Skup{tina grada ne sme da izostane duè od tri meseca. To zna~i da odràvawem sednice u martu, zakonski rok isti~e krajem juna, do kada bi trebalo da se odrì konstitutivna sednica, nakon lokalnih izbora,

koji se o~ekuju 6. maja. Trenutni saziv Gradske skup {ti ne odr`ao je 48 sednica, a osta}e upam}en po ~estim promenama odbornika, ali i partijskih boja deputata. Neizbe`no je re}i i da su u ve}ini slu~ajeva sednice kasnile i po nekoliko sati, da je zasedawe vi{e puta trajalo do dugo u no}, pa je ~ak jedna sednica odr`ana i u Skup{tini Vojvodine. Za bezmalo

~etiri godine, DSS je izgubio, a SPO oformio odborni~ku grupu. Formirana je i odborni~ka grupa Ujediwenih regiona Srbije, dok je DS pove}ao broj svojih odbornika. Imali smo i napredwake na po~etku saziva, ali su kasnije mandati vra}eni radikalima. Bitno je naglasiti da je u ovom sazivu za`ivelo elektronsko glasawe. D. Ig wi}

PO LI CIJ SKA STA NI CA NA NOVOM NA SE QU

Br zo do do ku me na ta, fa le pa tro le Policijska ispostava na Novom nasequ, u Ulici Stevana Hladnog 1, otvorena je pre desetak dana, ali kako saznajemo, gu`vi nema. Ju~e oko 10.30 ~asova radila su oba {altera, jedan za li~na dokumenta, a drugi za registraciju vozila, dok je petoro qudi ~ekalo u redu. @iteqi Naseqa pozdravili su otvarawe {alter - sale u svom kraju, s obzirom na to da im je pristup izradi dokumenata sad daleko lak{i nego pre. - Kad se samo setim onih gu`vi, drago mi je tada nisam morao da hitno re{evam dokumenta, jer to je bio op{ti haos. Kona~no smo i ovde do~ekali policijsku stanicu, pa makar zbog dokumenata. Nadam se da }e se ipak re dov ni po li caj ci ov de useliti {to pre, jer je bezbednost zaista lo{a - kazao je ìteq Satelita Slobodan Z. Sugra|anin iz ovog kvarta Nenad V. naveo je da se ve} godinama suo~avaju sa raznim vidovima ugroàvawa bezbednosti. - Najve}i problem je uve~e, jer ne ma po li cij ske pa tro le. êsto sam imao priliku da, kad se vra}am sa posla, zatekenem razbijene lokale, automobile, i{~upane saobra}ajne znakove, prevrnute klupe i àrdiwere. Gotovo svake nedeqe na udaru vandala su radwe, trafike i

automobili - rekao je ovaj Novosa|anin. Pored {alter-sale, trenutno se u ovoj ispostavi nalazi Uprava grani~ne policije, Regionalni centar prema Hrvatskoj. Kako je najavqeno, tokom godine bi}e zaposleno 80 novih policajaca, koji }e brinuti o bezbedno sti ovog de la No vog Sa da, Telepa i Adica. Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} precizirao je da }e budu}i policajci prvo morati da zavr{e obuku. - îm se zavr{e obuke za policajce koji }e raditi ovde, bi}e konstituisana prava policijska ispostava, koja je bila dugogodi{wi zahtev gra|ana - rekao je Da~i}, dodaju}i da }e to sigurno biti „tokom ove godine”. Prilikom otvarawa predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} podsetio je da je Grad uloìo vi{e od tri i po miliona dinara u opremawe i infrastrukturu ovog objekta, a da je proteklih godina policiji dato preko 93 miliona dinara u razli~itim vidovima pomo}i. Objasnio je da kada u novoj stanici po~nu da rade i policajci zaduèni za javni red i mir, odnosno za suzbijawe kriminala, mo}i }e da se kaè da je re{en vi{egodi{wi problem ovog dela grada. A. J.

~etvrtak2.februar2012.

DO SA DA [WI U^I NAK SKUP [TIN SKE OD LU KE

Pu na pla ta za 200 za po sle nih trud ni ca Na osnovu odluke Skup{tine grada, iz gradskog buxeta se od oktobra pro{le godine zaposlenim trudnicama na bolovawu ispla}uje pomo} do punog iznosa plate, a do 31. decembra je izdato 74 re{ewa i u tu svrhu iz buxeta je izdvojeno 950 000 dinara. Do 5. januara se taj broj pove}ao, tako da je do sada 197 èna dobilo naknadu. Poslodavac dostavi Fondu za zdravstveno osigurawe zahtev za naknadu za bolovawe zaposlene i Fond trudnicama na osnovu toga isplati 65 odsto plate ili minimalan li~ni dohodak, a Grad iz buxeta uplati sredstva do punog iznosa plate. Od ovih 197 èna ve}ina je dobila oktobarsku a samo neke novembarsku nadoknadu. - Nastavqamo tokom cele godine sa ovom akcijom a za tu namenu predvi|eno je oko 15 miliona dinara. Ako se pokaè da to nije dovoqno mo`da }e se posle nekim rebalansom pove-

}ati suma. Od momenta kada je doneta odluka u Skup{tini pa do odvajawa novca iz buxeta napravqena je procena koliko ima trudnica u gradu i koliko ih ima u Fondu registrovanih sa trudni~kim bolovawem.I, izdaci bi trebalo da se uklope u ta predvi|ena sredstva - rekla je ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci prof. dr Sawa Stojanovi}. Sve zaposlene trudnice na podru~ju grada, iako nemaju ista primawa, jer im se zarade kre}u od 100.000, pa do minimalnih 15.000 dinara, }e bez obzira na platu, dobiti naknadu od 35 odsto do punog iznosa. Na pun iznos zarade trudnice mogu da ra~unaju samo dok su na trudni~kom odsustvu. Ovaj dodatak do punog iznosa plate odnosi se na trudnice koje imaju prijavqeno prebivali{te na teritoriji grada Novog Sada. A. Var ga

U SREM SKIM KAR LOV CI MA

„Ze le ni te le fon” uglav nom nem Iako je u Sremskim Karlovcima ve} godinu dana u funkciji takozvani „zeleni telefon” za prijavu naru{avawa `ivotne sredine i ekolo{kih problema u mestu, do sada gotovo nijednom nije zazvonio zbog onoga ~emu je namewen. Kako saznajemo u JKP „Belilo”, Karlov~ani su ga koristili retko, a kada to i u~ine, bilo je to zbog komunalnih problema. Naj~e{}i razlog zbog kog su zvali jesu zahtevi da se promene sijalice na banderama, da bi se raspitali kada i kako }e biti deqene kante za sme}e i sli~no. Nikakavih primedbi ni sugestija o `ivotnoj sredini nije

bilo, {to moè da uputi na pogre{an zakqu~ak da ekolo{kih problema u Karlovcima i nema. Neiskori{}ena je i mogu}nost da se preko opcije „prijavi problem” na zvani~om veb sajtu karlova~ke op{tine (www.srem ski-kar lov ci.org.rs) gra|ani poàle na ekolo{ke i druge nepravilnosti. U „Belilu” se nadaju da }e mo`da na prole}e, kada vegetacija krene i Karlov~ani biti aktivniji. Ukoliko èle da ne{to prijave iz oblasti ìvotne sredine, ali i komunalne problematike mogu da pozovu brojeve telefona: 685-3019, 685-3084 i 685-3026. Z. Ml.

Pre da va we o za dru gar stvu Predavawe „Zadrugarstvo u poqoprivredi” bi}e odr`ano danas od 13 sati u sve~anoj sali Magistrata u Sremskim Karlovcima. O ovoj temi govori}e mr Stojan An|elkovi} sa Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Organizatori su karlova~ka op{tina i Udru`ewe p~elara „Jovan @ivanovi}”. Z. Ml.

USKO RO OPET AK CI JA „OTVO RE NA VRA TA DO MA ZDRA VQA”

Ka ko po be di ti prekomerni ho le ste ro l ZA NI MQI VA [KO LA U GRAD SKOJ BI BLI O TE CI

Bes plat no otkri va ju taj ne stri pa Prva besplatna {kola stripa po~ela je sa radom u Gradskoj biblioteci, a ve} prvi dan imala je veliki odziv. Vi{e od 30 novosadskih osnovaca, sredwo{kolaca i studenata dobili su priliku da saznaju kako da naprave sopstveni scenario i nacrtaju strip. Sve to u~e od poznatog beogradskog ilustratora i strip crta~a Vladimira Vesovi}a. - Strip kod nas ima jako dugu tradiciju, zvani~no postoji oko 70 godina, a nezvani~no ~ak i 130 godina. To je posebna umetnost, mogu}nosti su neograni~ene, pustite ma{ti na voqu i strip nastaje sam od sebe. Samo treba znati neka osnovna pravila, a upravo to }u poku{ati da im pribli`im – kazao je Vesovi}. Prema re~ima rukovoditeqke De~ijeg odeqewa Biblioteke i koordinatorka ove akcije Katarine Novakovi}

{kola je osmi{qena kao ciklus od pet edukativnih radionica namewenih polaznicima uzrasta do 30 godina. - Prvi ~as bio je posve}en teoriji stripa. Polaznici su radili na reìji, u~ili o elementima stripa, razli~itim wegovim formama, kako da razvijaju detaq. Na kraju ~asa su malo crtali, a za naredni put dobili su zadatak da osmisle kakav bi strip pravili navela je Novakovi}. Dodala je da je ideja ro|ena zbog toga {to je u biblioteka~kom fondu zastupqena odre|ena koli~ina stripa i ciq je da se on aktuelizuje i pribliì mladim generacijama. Naredni ~asovi zakazani su za 9, 10, 23. i 24. februar, kada }e se u îtaonici Gradske biblioteke, u Dunaskoj 1, od 17 do 19.30 ~asova, zainteresovani upoznavati sa tajnama umetnosti stripa. A. J.

Akcija „Otvorena vrata Doma zdravqa”, u kojoj gra|ani mogu bez participacije da provere svoje zdravstveno stawe, trebalo bi ponovo da po~ne sredinom ovog meseca. Prevashodno je namewena delu stanovnika koji nemaju zdravstveno osigurawe i radno aktivnom stanovni{tvu koje nema vremena za redovne odlaske kod lekara. Pro{le godine je odr`ano 27 akcija po razli~itim delovima grada gde je pregledano 14.716 gra|ana. U proseku jednu akciju poseti oko 500 qudi, koji imaju priliku da urade malu dijagnostiku i da se posavetuju sa zdravstvenim radnicima.

Rezultati pro{logodi{we akcije pokazuju da preko polovine pregledanih Novosa|ana ima povi{ene vrednosti holesterola, 40 odsto wih ima povi{en {e}er, a 10 odsto wih izuzetno visoke vrednosti {e}era u krvi {to ukazuje na dijabetes. Petina stanovni{tva boluje od visokog krvnog pritiska, a kod tre}ine èna je utvr|ena osteoropoza. U posledwih nekoliko akcija prethodne godine Dom zdravqa je omogu}io ènama da zakaù besplatne ginekolo{ke i mamografske preglede, te je prime}en znatno ve}i broj sugra|anki koje pose}uju akcije s ciqem da zakaù termin za pomenute preglede.

U ukupnoj populaciji dominiraju hroni~ne bolest, te iz ove zdravstvene ustanove napomiwu da je pove}awe odgovornosti za sopstveno zdravqe osnova za unapre|ewe zdravstvenog stawa. Tako|e, lekari savetuju da ne treba ~ekati da bolest nadvlada organizam, nego odlaziti na preventivni pregled barem jednom godi{we. Broj poseta Domu zdravqa raste iz godine u godinu. Prema podacima DZ „Novi Sad” 2010. godine je registrovano oko dva miliona gra|ana koji su zatra`ili lekarsku pomo}, a pro{le godine je bilo oko tri miliona pregleda. I. Dra gi}

OD 2. DE CEM BRA NA [TRAN DU

Kroz kli za li {te pro {lo 7.000 qu di Ovogodi{wa klizali{na sezona na [trandu po~ela je 2. decembra, a do danas je tamo bilo vi{e od sedam hiqada posetilaca. “Ovo je za ~etiri godine rada i postojawa klizali{ta „Gradskog zelenila” najve}a poseta do sada. Uprkos izuzetno hladnom vremenu i ko{avi koja posledwih dana duva, klizali{te radi punom parom, a najvi{e qubiteqa klizawa imamo vikendom. Sve dok bude interesovawa i dok vremenski uslovi budu dozvoqavali, klizali{te }e biti otvoreno” ka`e za „Dnevnik” portparol u “Zelenila” Ivan No`ini}. I ove zime je u pet navrata organizovana {kola klizawa „Prvi koraci” kroz koju je pro{lo vi{e od 80 mali{ana uzrasta od pet do 10 godina. Osnovnim {ko-

Fo to: R. Ha yi}

lama su ponudili popuste prilikom organizovanih poseta, a ka-

ko ka`e No`ini} i tu imaju zadovoqavaju}i odziv.

- U dva navrata, 24. decembra i 6. januara, priredili smo i dva humanitarna maskenbala namewena mali{anima iz Sigurne de~je ku}e u Novom Sadu. Novosa|ani su pokazali veliku humanost i masovno se odazvali na{em pozivu, tako da je sakupqena velika koli~ina slatki{a i igra~aka kojima smo pre nekoliko dana obradovali dvadeset jedno dete koje se trenutno nalazi u toj ustanovi - zakqu~io je sagovornik. Za smenu u trajawu od sat i po potrebno je izdvojiti 160 dinara, a za iznajmqivawe klizaqki 100. Radnim danima klizali{te radi u pet smena - od 10 do 19.30 sati, a vikendom je organizovana i dodatna smena od 20 do 21.30 ~asova. Q. Na.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak2.februar2012.

c m y

DNEVNIK

НЕЗАДОВОЉНИ МЕШТАНИ ФЕКЕТИЋА

С муљем из Криваје отишло и дрвеће ХЛАДНОЋА ОПУСТЕЛА НЕШТИНСКЕ ВИНОГРАДЕ И ВОЋЊАКЕ

Замрзле се и воћарске маказе НЕШТИН: Виногради и воћњаци на обронцима Фруше горе код Нештина и Визића опустели су са првим леденим данима. Виноградари и воћари прекинули су резидбу, а они који су планирали да почну ових дана одложили су, јер је немогуће издржати са воћарским маказама у руци по температури од минус 10, док посебно смета хладан ветар. Највеће површине поседује „Нектар - аграр” који у Нештину има своју радну јединицу. Ђорђе Керешевић, руководилац РЈ каже да су за орезивање 113 хек-

тара под јабукама, крушкама, бресквама и кајсијама договорили долазак 30-так стручних орезивача из Бруса и околине. Реч је о великом послу и за њих ће бити обезбеђен смештај и храна, а по стаблу ће се плаћати 20 динара. Упућени кажу да највештији и најбржи могу дневно да зараде до 2.500 динара. За орезивање 57 хектара винограда, а сматра се да је то једноставнији посао, биће ангажовано око 35 резача из Шапца и околине који ће, такође имати обезбеђен смештај и три оброка, а дневно ће за осам сати имати 800 динара. М. Сџ.

ФЕКЕТИЋ: Десетине стабала багрема, шљиве, ораха, која су уз речицу Кривају у Фекетићу чинила ветрозаштитни појас, посечено је ових дана због чишћења обале и измуљавања ове реке. Мештанин Шандор Беде који има њиву уз обалу Криваје каже да се вишегодишњим измуљавањем ове реке прави пустош на обали, као и да се сама обала шири чиме се улази у приватан посед. - Већ сада ће се на неких пет метара земље, коју је геометар обележио као моју, изручити сав муљ из реке, а када багер буде пролазио то ће бити и дупло шире. Тако ћу остати без десет метара земље коју обрађујем и за коју уредно плаћам порез - рекао је Беде и додао да се на том месту секу дрва сва-

ких пет-шест година, да би, како је рекао, механизација могла да прође, али и да никада нису посечена сва стабла као сада и то читавом дужином од преко два километра. Он се овим поводом обратио пољопривредној инспекцији, Месној заједници Фекетић, а најавио је и подношење пријаве против Водопривредног предузећа „ДТД - Криваја” из Бачке Тополе које обавља овај посао. Директор овог предузећа Имре Халгатор се током јучерашњег дана није јављао на телефон тако да нисмо успели да сазнамо колико је стабала посечено и да ли се измуљавање Криваје обавља по плану рада, док је секретар Месне заједнице Атила Јухас рекао да је

- Карташка игра дардли популарна је у Темерину више од пола века. Играли су је старији, углавном комшије, недељом поподне на улици. Иницијативу да ову игру не препустимо забораву, прихвата све више мојих суграђана, тако да је из године у годину све више такмичара, а по први пут ове године победничком пару додељујемо прелазни пехар - рекао је Иштван Адам. М. М.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15.25, 20.10, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.30, 14.30, 16.20), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.20, 13.20), „[er lok Holms: Igra sen ki” (17.45, 22.25), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.10, 14.10, 15.30), „Po no} u Pa ri zu” (17.50), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.30, 12.35, 13.25, 13.30), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (22), „Ma pe tov ci” (13.50, 15.50), „Yek i Yil” (18.20, 20.25, 22.45), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.35, 18), „Pod zem ni svet: bu |e we” (18.15, 20.15, 22.10), „Iz da ja” (19.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (16, 17.30, 20, 20.30, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ur ne be sna tra ge di ja„ (19.30), sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Tru ba dur” (19), Ka mer na sce na dra ma „Pre sre} ni qu di” (20.30) Po zo ri {te mla dih: ve li ka sa la „Pi no kio” (18) No vo sad sko po zo ri {te: „On i mi” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Gor da na Jo va no vi} iz Novog Sada, Sla |a na Za vi {i} iz Petrovaradina, Dra ga na Ka ra ka{-Vi {e kru na iz êlareva, Nu ri ja Ah me ti iz Veternika, Alek san dra Bu }an iz Koviqa i Alek san dra Ja ki}-Cr no go rac iz Ba~kog Gradi{ta, DEÂKE: Mi li ca Bar bir, An |e li ja Bar bu lov, Sto jan ka [e {li ja i Alek san dra Plav {i} iz Novog Sada, Ta ma ra Vla iz Ka}a, Bi qa na Pa i} iz Sremskih Karlovaca, Ne xa da [a re-[a hi} iz Veternika, Ana \u ra {ko vi} iz Ba~a, Ana Ju rik iz Kulpina i Na ta {a Mi haj lo vi} iz Titela.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Vera Antona Tromler (1945) u 9.45 ~asova, Leonidas Iraklis Zapunidis (1930) u 10.30, Bojana Mirka Gaji} (1935) u 11.15 (ispra}aj), Sofija Vladimira Mom~ilovi}(1928) u 12 (ispra}aj), Du{anka Pere Mahovac (1918) u 12.45, Marija Mileta Popovi} (1930) u 13.30, Matilda \er|a Sekere{ (1927) u 14.15 i Dane Vida Berowa (1947) u 15.

у складу са законом и прописима. М. Кековић

Реновиран Геронтолошки центар ЗРЕЊАНИН: Заменик градоначелника Зрењанина Горан Каурић обишао је овдашњи Геронтолошки центар који је, захваљујући санацији првог спрата најстаријег стамбеног блока, повећао ниво услуга својим корисницима. Каурић верује да је овдашњи дом за старе данас међу најбољима у Србији и најављује да ће, захваљујући локалној самоуправи, и друга етажа поменутог објекта ускоро бити адаптирана. Директорка Геронтолошког центра Зорица Вучковић је истакла да је важно што је при расподели средстава из градског буџета за 2012. годину и ова установа нашла своје место. Паре ће бити искоришћене за наставак адаптације најстарије зграде старачког дома и врло брзо, за два до три месеца, биће отворен и други спрат у једном од стамбених блокова. То ће битно утицати на побољшање квалитета смештаја корисника, казала је ВучкоЖ. Б. вићева.

Дардли комшијска забава

ТЕМЕРИН: Завршено је девето првенство општине Темерин у дардлију, игри картама, коју Темеринци упражњавају више од пет деценија. Учествовало је 40 парова - прво место освојили су Михаљ Мора и Имре Милински, друго Роберт Пастор и Ласло Тот, треће Андраш Густоњ и Иштван Адам... Најбољи ће ове године добити медаље и прасе, другопласирани пола прасета, а трећепласирани пар зечева.

разговарао са надлежнима за овај посао, али му је, како каже, само речено да се све раде

Бољи смештај корисника

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Мамограф за Темерин и Жабаљ ТЕМЕРИН: Средствима локалне самоуправе и Покрајинског секретаријата за здравство Војводине обезбеђена су средства за уградњу рендгена и мамографа, чиме ће се знатно унапредити превентивна здравствена заштита у Темерину. Након уградње мамограф ће моћи да користе и осигураници са подручја општине Жабаљ. У месним амбулантама у Бачком Јарку, Старом Ђурђеву, Телепу и Сиригу, као и Дому здравља ради стручан и млад кадар. Поред специјалистичких служби, лекари-специјалисти раде и у Служби опште медицине, хитној помоћи и кућној нези болесника.

Семинар о инклузији Рома АПАТИН: Дводневни семинар у организацији удружења „Бели голуб” у Апатину, одржава пројекта ДИЛС - Образовна инклузија Рома. Предавања намењена се у оквиру запосленима у локалној самоуправи, школама, вртићу, Црвеном крсту и Центру за социјални рад почеће сутра у 13 сати у сали СО. У суботу ће семинар бити намењен ромској деци од 13 до 18 година у Културном центру Ромског насеља у 11 часова. Ј. П.

Турнир „Немања Стамболија”

Дом здравља у Темерину је, међу првима у Војводини, заменио старе здравствене картоне евиденцијом у компјутерима и применио Правилник о изабраном лекару. Изградњом нових и адаптацијом старих објеката, створени су оптимални услови за рад у Дечјој амбуланти, специјалистичким и служби опште медицине. Због проширења обима послова очекујемо да се обезбеде услови за запошљавање још два лекара и 13 медицинских радника - каже Елизабета Маринковић–Врховац, директорка Дома здравља у Темерину. М. М.

КУЛА: У току је конкурс за награђивање ученика и стипендирање студената кулске општине. Право на једнократно награђивање остварују ученици основних и средњих школа који су у протеклој школској години остварили запажене резултате на школским такмичењима. Стипендију могу остварити студенти који имају просечну оцену 8,5, школују се на рачун буџета Републике Србије, под условом да нису обновили годину током студирања. Ово право не могу остварити студенти прве године и апсолвенти. Рок за пријављивање на конкурс је 10. фебруар, а сви заинтересовани се за додатне информације могу обратити на телефон 025/751160 и 751-151 или непосредно на адресу Лењинова 11, Услужни центар. М. Кк.

Омладински рад на провери

БЕЧЕЈ: Како каже председник Бечејског удружења младих (БУМ) Александар Ђекић, циљ удружења је стандардизација и професионализација омладинског рада, а самим тим и развој организације. БУМ је направио први корак у процесу акредитације квалитета својих програма, следећи корак је лиценцирање омладинских радника по стандардима Националне Асоцијације, за које хоће да буду опште признато мерило и да донесу видљивост и престиж у јавности, код донатора, институција... Управо из тих разлога, БУМ је једна од тридесетак организација у Србији које су ушле у процес провере квалитета својих програма. То је и очекивано од једине бечејске чланице Националне Асоцијације Практичара Омладинског Рада (НАПОР), која се залаже за професионализацију занимања омладинских радника и унапређење квалитета омладинског рада, што је дефинисано у Закону о младима. В. Ј.

РПК О НЕЛИКВИДНОСТИ СРЕДЊОБАНАТСКЕ ПРИВРЕДЕ

Сваки пети рачун у блокади

ЗРЕЊАНИН: Неликвидност привреде Средњобанатског округа, посматрано кроз блокаду текућих рачуна фирми, изузетно је висока, констатовао је потпредседник Регионалне привредне коморе у Зрењанину Момчило Николчић, и прецизирао да је према подацима Народне банке Србије, од укупно 5.294 регистрована рачуна предузећа и предузетника, последњег дана прошле године био блокиран 1.121, или сваки пети рачун. Укупан износ блокаде износио је 1.728 милиона динара. - У поређењу са стањем ликвидности на крају 2010. може се закључити да је број блокираних рачуна смањен за 12,5 одсто, док се износ блокаде смањио са 3.028 на 1.728 ми-

лиона динара. Ипак, укупан износ блокаде дужника дат је у износу евидентираних неизвршених обавеза у принудној наплати, без камате, па је могуће да је већи од стварних обавеза, због тога јер су банке у принудну наплату по истом основу блокирале истовремено главне дужнике и јемце - рекао је Николчић. Од укупног броја блокираних рачуна, до годину дана непрекидно је неликвидно 413 рачуна, док се годину дана и дуже у блокади налази 708 рачуна средњобанатских фирми. - Огроман износ и изузетно дугачак период блокаде произвели су низ мултипликованих негативних ефеката на све остале субјекте привређивања који потражују средства од несолвентних дужника. Поред угро-

жавања њихове ликвидности, несолвентни дужници су неплаћањем обавеза приморавали повериоце на кредитно задуживање за обртна средства, уз високе камате, чиме су директно утицали на њихову профитабилност - упозорио је Николчић. Он је закључио да је у циљу решавања овако акутног проблема и увођења примерене финансијске дисциплине у платном промету од изузетне важности доношење закона о обавезности плаћања у одређеним законским роковима, који је на предлог Владе Србије ушао у скупштинску процедуру и чијом применом би се у потпуности елиминисале исказане слабости и енормно задуживање. Ж. Б.

ВИШЕ ПЕНЗИОНЕРА НЕГО РАДНИКА У АПАТИНУ

Надају се малим погонима

АПАТИН: У ову годину апатинска општина ушла је са 6.163 запослених, од којих је 2.358 у реалном сектору: у бившим привредним предузећима, код 744 предузетника запослено је 1.548, код 71 привредног друштва д.о.о. 476 и у пољопривредним газдинствима 368. У ванпривреди има 1.413 запослених. Само три привредна предузећа - Апатинска пивара, обућарска фирма „Веро”

већине општина у Србији и Војводини. - Имајући у виду економску кризу, смањену стопу инвестирања као и планирану стопу привредног раста до највише два одсто, то није довољно да би утицало на знатно повећање запослености. Запосленост се може очекивати само уз нове инвестиције у привреди. Очекује се да ће продајом Бродоградилишта, у фе-

АПАТИН: Пети меморијални турнир „Немања Стамболија”, у знак сећања на трагично страдалог познатог апатинског рукометаша, одржаће се данас и сутра, уз учешће екипа из Србије, Хрватске, Мађарске и Италије. Турнир ће се одржавати у спортској хали ОШ “Жарко Зрењанин”. Свечано отварање је заказано данас за 16 часова. С. П. Ш.

Конкурс за стипендије

~etvrtak2.februar2012.

Апатин у ишчекивању већих инвестиција

и Бања имају више од сто запослених. Драматичан је, међутим, податак да је број пензионера далеко премашио број запослених и износи 7.070. Према последњем попису становништва апатинска општина има 28.654 становника, па је стопа запослености у општини 21,5 одсто. По подацима Националне службе запошљавања постотак незапослених је 13,27 одсто односно 3.804. Тим подацима апатинска општина се не издваја од

бруару, нови власник за уложена средства у овако капитално предузеће ангажовати од 100 до 300 металаца како би предузеће могло функционисати и економски оправдати постојање. Продајом ППК „Сонта” које је купила фирма „Уљарице - Бачка” из Новог Сада ангажоваће се бар око 30 радника, јер је осим земље купљена и сушара и силос чиме је располагао некадашњи ППК „Сонта” - рекао је Јово Бокан из одељења за привреду СО Апатин.

- У току године очекује се и окончање продаје из стечаја „Корпаре-Констанција”, дела „Апатекса”, предионице и управне зграде, као и грађевинске фирме „Марко Орешковић” у целости, па се очекује да ће нови власници у тим објектима и почети производњу. Присутно је такође знатно веће интересовање домаћих и страних инвеститора углавном за куповину и закуп земљишта, силоса и прерађивачких капацитета из области пољопривреде и прехрамбене индустрије, па је ова област још увек у жижи интересовања. У задње време мало је заинтересованих за отварање погона у металопрерађивачкој индустрији, грађевинској оперативи и обућарству, делатностима које су својевремено биле носиоци запослености на подручју општине Апатин. Криза у евро зони одразила се на предузећа која су делом зависна од увоза репроматеријала или извозе готове производе. То важи за прераду дрвета „Дунав” и сонћански „Апа фешн систем”, где је дошло до смањења поизводње, неисплаћивања зарада и незадовољства запослених. По речима Бокана, не може се рачунати на нека већа инвестициона улагања, али биће инвеститора који покрећу мале погоне за око 30 радника. Тако је у Сонти ПП „Глобал продукт” из Светозара Милетића отпочео производњу гајбивца за воће и поврће и запослио 60 радника. Очекује се и отварање погона у Индустријском парку у Купусини. Ј. Прелчец

ЈАВНО ПРЕДСТАВЉЕН ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ

Примедбе се достављају комисији БЕЧЕЈ: Поштујући одредбе Закона о планирању и изградњи, Скупштина општине Бечеј је ускладила Просторни план из 2009. године с новим законским одредбама. Како је ЈП Завод за урбанизам Војводине завршило усклађени плански документ, од 9. јануара житељи свих насеља највеће потиске општине имали су прилику да се упознају с Нацртом плана и извештајем о процени утицаја на животну средину. У Градској кући организована је и јавна презентација Просторног плана Општине, али присутни нису добили прилику да стављају примедбе на презентирани документ. - Све примедбе с детаљним образложењем достављају се Комисији за планове општине Бечеј и биће с дужном пажњом разматране. Ово није нови документ, већ представља усклађивање са одредбама Закона о планирању и изградњи - рекла је у име ЈП Завод за урбанизам Војводине архитекта Весна Просеница. Подручје највеће потиске општине налази се по моделу функционалних урбаних подручја у делу од међународног значаја,

чији је центар Нови Сад. Највећи део, укупно 90 процената, припада пољопривредном земљишту, грађевинско земљиште простире се на 7,5 одсто, водено земљиште чини 1,5, а шуме и шумско зе-

служби, економски развој кроз привредне делатности, посебно пољопривреду и туризам, развој инфраструктурних и комуналних система и мрежа, заштиту и коришћење животне средине, пре-

Архитекта Весна Просеница представила Просторни план

мљиште један одсто. Просторни план општине Бечеј дефинише дугорочну пројекцију за: просторни развој и пропозиције одрживог развоја општине, коришћење, заштиту и развој природних система и ресурса, демографски развој и развој јавних

дела, природног и културног наслеђа. С обзиром на немогућност расправе, презентација је завршена у року школског часа, а заинтересованима је препоручено да напишу примедбе. В. Ј.

КОНФЕРЕНЦИЈА ПОСВЕЋЕНА ЖРТВАМА РАТА У РЕГИОНУ

Наш допринос помирењу

КИКИНДА: Прва конференција посвећена жртвама и помирењу у региону, у организацији РЕКОМ-а, Регионалне комисије за уитврђивање и јавно изношење чињеница о ратним злочинима, одржана је у Кикинди. Конференцију „Наш допринос помирењу-да не заборавимо људе којих више нема” су организовали Удружење бораца ратова од 90-тих и Савет особа са инвалидитетом, а покровитељ је била Општина Кикинда. - Неопходно је да се отворено говори о потреби за помирењем и о томе шта можемо да учинимо како бисмо помогли обнављању разумевања међу народима на простору бивше СФРЈ - рекао је председник Општине Илија Војиновић.-Задовољан сам што је Општина Кикинда домаћин прве конференције на ову тему. Наша тежња да сазнамо истину и да отворено говоримо о догађајима и жртвама доприноси враћању

њиховог достојанства, друштвеној интеграцији бивших бораца, и изградњи мира. О истраживачком раду говорила је Жужана Мезеи из Архива Војводине, чланица комисија за утврђивање чињеница о ратним злочинима од 1941. до 1948. године: -У Архиву Војводине нашли смо око 7.000 жртава, осим Немаца. Од септембра вероватно је пронађено још 2.000 више. Није добро већ сада помињати бројеве, боље је да сачекамо да комисије заврше своја истраживања. Највише је страдалих од партизана и у највећем броју страдали су Мађари у Бачкој, а врло много Срба страдало је у Банату - рекла је Жужана Мезеи. После конференције, одржане у свечаној сали СО, учесници су посетили споменик жртвама Другог светског рата, јеврејско гробље и Спомен обележје подунавским Швабама. А.Ђ.

УСКОРО КАНАЛИЗАЦИОНА МРЕЖА У ЦРВЕНОМ СЕЛУ

Бесплатан интернет у кафеу

СУБОТИЦА: Становници дела Црвеног села који припада МЗ Мали Бајмок у Суботицу деценијама су са флашама и канистерима долазили на Бувљак, где се налази чесма и узимали воду. Тако су радили неколико пута дневно, да би, након бомбардовања, 1999. године ЕУ финасирала изградњу вода, а суботички Водовод из сопстевних средстава је уградио прикључке за 80 домаћинстава. У Водоводу најављују да ће за месец дана са леве стране Црвеног села почети да постављају и канализациону мрежу. - Само 40 одсто Суботице покривено је канализационом мрежом. Треба да се колектор нула, на који су прикључени становници Малог Бајмока, растерети новим колектором 2 и тада ће бити створени услови на њихово прикључење – рекао је заменик директора ЈКП „Водовод и канализација” Петар Балажевић. У месној заједници објашњавају да су урадили анкету у насељу и да се 70 одсто грађана изјаснило се да би волело да се прикључи на канализациону мрежу. У том делу Месне заједнице, на водоводну мрежу је прикључено око 60 домаћинстава. - Трудимо се да мештанима олакшамо живот, колико може-

мо. Од пре пар дана почео је са радом интернет-кафе у коме ће пруступ интернету бити бесплатан, док је за оне који нису вични у руковању компјутером, обезбеђена помоћ стручног лица. Поред тога, поново ради играоница за децу, а организоваћемо и фитнес програм. Трудимо се да поред решавања основних комуналних проблема пружимо становницима насеља и неке друге садржаје за забаву и спорт. Тако да имамо три рачунара и штампач који су им доступни - рекао је председник Савета МЗ Дарко Антељ. С. И.

~etvrtak2.februar2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

У ГОРЊЕМ БРЕГУ, КОД СЕНТЕ

Посета прворођеној беби СЕНТА: Председница сенћанске општине Анико Ширкова и њен заменик Карољ Чизик посетили су прво новорођенче у општини Сента у овој години, Залана Хорвата и његову породицу у Горњем Брегу, којој су предали поклон локалне самоуправе, помоћ од 20.000 динара, која припада првом новорођенчету. Мајка Ђенђи Хорват, која је породила прву бебу у сенћанској општини у овој години, на поклон је добила букет цвећа, а брат и сестра слаткише, јер је Залан треће дете у породици. Поред помоћи која припада прворођеној беби у општини Сента, Залан Хорват ће добити и помоћ која припада сваком новорођенчету у општини. Износ једнократне помоћи који се из општинске касе током године додељује породицама новорођенчади је у односу на претходну годину удвостручен па сада износи 20.000 динара. Анико Ширкова и мали Залан Хорват М. Мр.

ОПШТИНСКИ ПРОБЛЕМ ПРЕРАСТА У КРШЕЊЕ ЕВРОПСКИХ ЕКОЛОШКИХ ПРОПИСА

Поред Нере секу некажњено БЕ ЛА ЦР КВА: Неконтролисана сеча шума поред реке Нере, а и на неким другим локацијама у општини Бела Црква, била је тема састанка представника општинске управе са Би ља ном Пањ ко вић, директорком Покрајинског завода за заштиту природе, представницима Шумске управе Панчево, полицијске станице Бела Црква. На састанку су били и шумарски инспектор Го ран Па вло вић, представници Водопривредног предузећа „Ушће” и Ми лан Бе ло ба бић активиста невладине организације

и шумарством, али да им у том послу треба помоћи. Покрајински завод је са своје стране припремио предлог за формирање природног резервата Нера – Караш који ће обухватити три целине. Једна целина ће бити кањон Караша код Гребенца, друга је Мали песак на ушћу канала ДТД у Дунав и трећа - ушће реке Нере. Обавеза општине је сада да својим просторним планом предвиди ове локације, а детаљан план са мерама које ће ући у просторно планску документацију добиће од Завода за за-

СОЛАРНИ КОЛЕКТОР У ПЕЋИНАЧКОМ ВРТИЋУ

Уштеда струје и буџетских пара

ПЕЋИНЦИ: Поред Шида и Ирига, Пећинци су још једна општина у Срему у којој би могла да буде коришћена соларна енергија. Реч је о пројекту који реализује Регионална развојна агенција Срем, конкретно у Предшколској установи „Влада Обрадовић Камени” у Пећинцима. Пројектом је предвиђено да се за овај објекат, који похађа око 150 малишана и у коме су захтеви за топлом водом велики, вода загрева помоћу соларних колектора. За пројектну документацију средства су обезбеђена из Фонда за заштиту животне средине. За овај пројекат одлучили смо се јер ћемо тако уштедети вели-

ку количину енергије, тачније уштедећемо на струји. Соларни колектор био би површине 2,55 квадрата и загревао би воду у бојлеру од 500 литара. Сада је посао на нама и Регионалној развојној агенцији да потражимо фондове који би финансирали изградњу - каже директорка ове предшколске установе Оливера Секуловић. Директор Регионалне развојне агенције Срем Милан Мирић истиче да пројекти који се односе на обновљиве изворе енерги-

је, поготово соларне, имају апсолутну подршку свих фондова за заштиту животне средине, посебно овакви пројекти код којих

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОЈЕКТА О СОМБОРСКОМ ЗЕЛЕНИЛУ

Без великих улагања бођоши одлазе у легенду СОМБОР: У великој, свечаној, сали сомборске Градске скупштине, Жупанији, јуче су презентовани први резултати обимног пројекта „Катастар и ревитализација градског зеленила Сомбора“, чији је носилац било овдашње Јавно комунално предузеће „Чистоћа“, којем је варошко зеленило поверено на старање. Уз ЈКП „Чистоћа“ иза пројекта који је требао да да праву слику када је у питању сомборско зеленило, стали су и републичко Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, Фонд за заштиту животне средине и Град Сомбор, а у њему су непосредно учешће, поред стручњака овог предузећа, узели и експерти сомборског одељења Републичког геодетског завода, Дирекције за изградњу Града Сомбора и Шумарског факултета у Београду. - У протекле три године, колико већ траје овај пројекат, одрадили смо огроман посао који је у суштини ауторско дело - казао је приликом презентовања резу-

лтатa овог пројекта његов главни менаџер Андрија Пензеш, иначе директор сомборског ЈКП „Чистоћа“. - Реализацијом овог пројекта добијамо потврду онога што Сомбор чини Сомбором, односно добијамо заштиту зеленила по којем се наш град препознаје знатно даље од граница Србије - указао је Пензеш, напомињући да се обимним пројектом стварања катастра варошког зеленила, чији је родоначелник Чихаш Бене, мајродом с почетка 20 века, Сомбор уписао у својеврсне пионире заштите урбаног зеленила у Србији.- Директну корист од оваквог пројекта пре свега имамо ми у ЈКП Чистоћа“ којима је зеленило и поверено на старање, али и Дирекција за изградњу Града Сомбора, као и остала градска јавна предузећа или приватни инвеститори који обављају било које радове на територији града. Пројекат, који је презентовала инжењерка заштите биља Биљана Славнић, недвосмислено је показао да се од преко 22.000

Град познат по зеленилу

пописаних, ботанички одређених и дигитално картографисаних стабала, живих ограда и осталих биљних ентитета у најлошијем стању налазе дрвореди чувених сомборских бођоша (Celtis occidentalis), по којима је

ВРШЧАНИ КИВНИ НА „ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈУ”

„Аурора”, која је јавност алармирала поводом овог проблема. Ни после пет месеци није познато ко је посекао стабла поред Нере и на неким другим локацијама, а за сада не постоји ни начин да се ова појава у будуће спречи. После трочасовног састанка директорка Покрајинског завода за заштиту приреде објаснила је су реке Нера и Караш издвојене као међународни еколошки коридори, који повезују Карпате у Румунији и крећу према Дунаву. Потписивањем Карпатске конвенције и сопственим Програмом рада Завод се обавезао да ће деловати на заштити овог простора. Румунска страна је овај простор око ушћа Нере у Дунав већ својим прописима ставила под висок степен заштите, и како је Биљана Пањковић нагласила, веома су забринути због онога што се дешава са наше стране реке. По њеном мишљењу бесправна сеча шума није проблем Завода већ општине Бела Црква и њених служби које се баве заштитом човекове средине

штиту средине у Новом Саду. Због рокова предвиђених Законом о просторном планирању овај се поступак мора врло брзо завршити. За бесправну сечу јесте надлежна локална самоуправа, али практично је немоћна, потврдила је Мир ја на Алек сић, начелник одељења за урбанизам и привредно инспекцијске послове у општини Бела Црква. - У општини не постоји служба инспекције која има овлашћење са легитимацијом инспектора, која би на лицу места легитимисала људе које затекне у сечи дрва. Било је речи јесенас када је откривен проблем масовне сече дрвета поред Нере да ће општина увести пољочуварску или шумарску службу, али то није реализовано - рекла је Мирјана Алексић. Службу је требало финансирати из Покрајинских фондова, али развојна служба општине није припремила потребну документацију са којом би се конкурисало. Постоји и општинска одлука од пре петнаест година која то омогућава. М. Ви то ми ров

Хумани Новобечејци НОВИ БЕЧЕЈ: Добровољних давалаца крви било је прошле годи-

не мање него претходне, али захваљујући резултатима пописа становништва општина Нови Бечеј ће задржати епитет „Најхуманије средине”. У акцијама окупљања најхуманијих грађана у току 2011. године било је 1.258. давања крви или 4,67 одсто у односу на број становника из претходног пописа. То је мање у односу на 2010. годину када је било 5,03 одсто давалаца крви у односу на број од 26,924 становника. Према незваничним резултатима републичког Завода за статистику Србије, на подручу општине Нови Бечеј сада живи само 23.847 становника. Број становника много је мањи, па остварен број давања крви чини 5,27 одсто од броја станивника. М. К.

је уштеда брзо видљива и који обезбеђују брз повраћај новца, те доводе до смањене потрошње Ј. Антић у буџетима.

Искључују, за муку не питају

ВРШАЦ: Цича зима, ледена и јака кошава ових дана пробија до костију, а старије Вршчане преко локалних медија упозоравају да без преке потребе не излазе из куће. На све то, за прошли викенд се вршачка „Електродистрибуција” упустила у искључивање струје, и то како се тврди, без претходне опомене, онима који не дугују велике износе или који су пропустили да плате само претходни месец. На неким локалним телевизијама било је само уобичајених упозорења да потрошачи треба да измире рачуне за претходни месец. Вршчани којима је због малог дуга искључена струја посебно су кивни јер колају приче да неки локални моћници дугују велике износе, али их нико не искључује. - Кад смо дошли кући, око поднева, мислили смо да је дошло до редовног искључења. Међутим, било нам је сумњиво, па сам отворио сандуче и ту затекао само опомену - прича Милан Јовановић. Одмах је отишао до „Електровојводине”, али тамо није могао да плати дуг. - Радница на шалтеру је рекла да рачун треба да платим у пошти. Када сам јој објаснио да су радници обили ормарић, пошто код куће није било никог и да су нас искључили збод дуга од осам хиљада динара, рекла ми је да то

Жајски с налогом за искључење остављеним у обијеном сандучету

нису смели да раде већ да искључе струју на бандери. Добили смо струју после неколико сати, али да смо цео викенд провели изван куће отопио би се замрзивач прича Јовановић. Нису боље прошли ни они са мањим дугом. Породици Борислава Жајског струју су искључили за дуг од четири хиљаде, без најаве и упозорења. Његова супруга је пред порођајем, а имају и трогодичње дете. -У суботу ујутро није било струје, није ми ни на крај памети било да смо искључени, нисам ни знао да сам заборавио да платим рачун, а никаквог упозорења није било. Касније, кад сам отво-

рио ормарић са струјомером, затекао сам обавештење да сам искључен због дуга од четири хиљаде динара - прича о овој неугодности Жајски додајући да су његовим комшијама струју искључили и за дуг мањи од две хиљаде динара. У „Електровојводини” тврде да свима шаљу упозорење, а ако до неког не стигне одговорни су поштари. - Сви дужници су искључени не по последњем, већ по претпоследњем рачуну - објаснио је Александар Чејић, један од координатора за искључења у вршачкој „Електродистрибуцији”. Р. Јовановић

ова варош препознатљива, а што ће захтевати велика улагања у убудућности, како би Сомбор задржао, до сада неспоран, епитет једног од најзеленијих градова у свету. М. Миљеновић

Мини-пич терен у Башаиду БАШАИД: Највећи проблем башаидске школе је грејање на мазут, али ће то ускоро бити промењено, најавила је Гордана Булатовић, заменица председника општине Кикинда. Општина ће помоћи школи „1. октобар” тако што ће конкурисати за средства за енергетску ефикасност, и све прозоре заменити новим. - Ових дана биће набављени видео надзор и расвета како би читав простор у школи и око зграде био обезбеђен. Исти послови предстоје и у школама у Мокрину и Иђошу - рекла је Булатовићева. Директорка школе Оливера Фелбаб захвалила је локалној самоуправи на новом мини пич терену у школском дворишту. То улагање вредно је око седам милиона динара. - Изградњу терена финансирала је локална самоуправа уз подршку Министарства просвете и спорта. Терен је за кошарку, фудбал и одбојку, а поред ученика школе, користи га и сеоска омладина - рекла је Фелбабова. Просветарима у кикиндској општини ускоро бити исплаћене и јубиларне награде које општина Кикинда дугује за 2010. годину. А. Ђ.

dru[tvo

dnevnik MInIstarstvo zDravqa poDelIlo cItostatIke na ka[I^Icu

Usko ro opet ne sta {i ca „5-flu o ro u ra ci la”? U 25 zdrav stve nih cen ta ra u Sr bi ji, na kon dvo me se~ nog pro ble ma u snab de va wu osnov nim ci to sta ti kom u le ~e wu go to vo svih vr sta kar ci no ma, sti gle su am pu le “5-flu o ro u ra ci la”. Me |u tim, ono {to je na kon in ter vent nog uvo za od 7.000 am pu la Mi ni star stvo zdra vqa obez be di lo do voq no je za ne de qu ili dve, a na kon to ga ni ko ne zna {ta }e bi ti ni ti da li }e se isti ci to sta tik mo }i ku pi ti jer ga na tr `i {tu jed no stav no ne ma. Naj vi {e am pu la, 750, oti {lo je In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci, In sti tut za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju Sr bi je do bio je 600, KBC ”Be `a nij ska ko sa” i Cen tral na apo te ka Be o grad

re {i - re kao je pro fe sor Jo va no vi}. Na{ sa go vor nik na po mi we da je, iako iz u zet no zna ~a jan i za te {ke bo le sni ke neo p ho dan, ovaj ci to sta tik za pra vo jef tin lek ko jeg ne ma ko po po sto je }oj ce ni da pro iz vo di, ali da su to dru ge dr `a ve dru ga ~i je re gu li sa le i da Sr bi ja mo ra po ugle du na wih da i sa ma re {i pro blem ne sta {i ce. - Na i me, ne do sta tak ovog ci to sta ti ka, ali i ne kih dru gih, ni je pro blem sa mo Sr bi je ve} i dru gih evrop skih dr `a va. One ko je ga ima ju u do voq nim ko li ~i na ma su na {le stra te {kog part ne ra ko ji im obez be |u je do voq ne ko li i ne le ka. Sr bi ja mo ra ta ko |e ura di ti isto jer

Na na {em tr ì {tu re gi stro van je sa mo ovaj ci to sta tik pro iz vo |a ~a “Ebe ve”, a on ga ne pro iz vo di do voq no da bi pod mi rio zah te ve svih evrop skih dr à va jer se is po sta vi lo da je lek su vi {e jef tin da bi se pra vio u ve li kim ko li ~i na ma po 500, VMA - 465, Ni{ - 350, Kra gu je vac, â ~ak i [a bac po 250, Va qe vo 210, Srem ska Mi tro vi ca 200... Me |u tim, ni jed na od ovih zdrav stve nih usta no va ne ma od go vor {ta }e na kon {to do bi je ne am pu le po de li bo le sni ci ma jer i po red no vih ten de ra za na bav ku neo p hod nog ci to sta ti ka kraj mu ka ma se ne na zi re. Na i me, na na {em tr ì {tu re gi stro van je sa mo ovaj ci to sta tik pro iz vo |a ~a “ Ebe ve”, a on ga ne pro iz vo di do voq no da bi pod mi rio zah te ve svih evrop skih dr à va jer se is po sta vi lo da je lek su vi {e jef -

sa mo ta ko mo è re {i ti pro blem ne sta {i ce. Re gi stra ci ja no vog le ka je du go traj na i to je ste pro blem ko ji nam do dat no ote à va rad. Ni ko ne sme od mah da u|e sa ne si gur nim le kom na tr ì {te. Ne ko li ko me se ci, pa ~ak i po la go di ne tra je re gi stra ci ja no vog le ka na tr ì {tu a mi ne ma mo vre me na da ~e ka mo - is ti ~e pro fe sor Jo va no vi}. On tvr di da i po red svih evi dent nih pro ble ma oko na bav ke ci to sta ti ka pa ci jen ti obo le li od kar ci no ma ne }e tr pe ti, od no sno ne }e bi ti po sle di ca po wi ho vo zdra -

tin da bi se pra vio u ve li kim ko li ~i na ma! Di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne pro fe sor Du {an Jo va no vi}, je di ne zdrav stve ne in sti tu ci je ko ja je uspe va la da stal no ima ovaj ci to sta tik, ob ja {wa va za na{ list da }e 750 am pu la iz in ter ven tog uvo za Mi ni star stva zdra vqa bi ti po tro {e no vr lo br zo jer je to, s ob zi rom na broj pa ci je na ta i {i ro ku pri me nu ovog le ka, iz u zet no ma lo. - To je ma la ko li ~i na ko ja }e krat ko tra ja ti a po sle to ga ne zna mo {ta da qe. Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we Sr bi je pri zna je je di no ku po vi nu ovog ci to sta ti ka a svi osta li su ne re gi stro va ni, {to zna ~i da ~ak i da ih na |e mo i uzme mo ne bi mo gli da ih na pla ti mo. Zna mo da je pro iz vo |a~ pre stao da pro iz vo di “5-flu o ro u ra cil” jer mu se to ne is pla ti, ali dok se ne ura di re gi stra ci ja ne kog dru gog pro blem za ce lu dr `a vu }e osta ti isti. Ne sta {i ca ovog le ka je pro blem ce le dr `a va i ona to mo ra i da

vqe jer se te ra pi je spro vo de po utvr |e nim pra vi li ma. - Zna ~i, kom bi nu je mo, pa ume sto pr vog ide mo sa dru gim ili tre }im re dom pa }e mo na knad no da ti onaj pr vi, ali te ra pi ju u sva kom slu ~a ju ne pre ki da mo. Na pra vi }e mo dru ga ~i je kom bi na ci je i i}i sa wi ma sve dok vla da ne sta {i ca po je di nih le ko va. Ovih da na za vr {a va mo plan za na bav ku le ko va, ne sa mo ovog ci to sta ti ka, za ce lu ovu go di nu, po sle to ga }e mo ras pi sa ti ten der, a ko }e se na we mu po ja vi ti to je sa da ne mo gu }e re }i. Ova pro ce du ra je uobi ~a je na, kao {to je nor mal no da za pr va dva me se ca te ku }e go di ne ima mo re zer ve iz pret hod ne i da one slu `e dok se ne spro ve de ten der i obez be de no ve ko li ~i ne. Sa da ne ma mo re zer ve iz pret hod ne go di ne i sa svim je iz ve sno da }e mo na ba vi ti one le ko ve ko ji po sto je na tr `i {tu, a da }e pro ble ma bi ti sa onim ci to sta ti ci ma ko jih ili ima u iz u zet no ma lim ko li ~i na ma ili ih uop {te ne ma - za kqu ~u je pro fe sor Jo va no vi}. q. Male{evi}

Re gre si ra ni pred {kol ski tro {ko vi za tre }e i ~e tvr to de te Vla da Voj vo di ne }e i ove go di ne re gre si ra ti deo tro {ko va ce lo dnev nog, od no sno po lu dnev nog bo rav ka za tre }e i ~e tvr to de te u pred {kol skim usta no va ma u Voj vo d i n i. Ti m e se na s ta v qa spro vo |e we stra t e g i j e usme r e n e na pro m e n u ne p o v oq n e de m o graf ske si tu a ci je u po kra ji ni. Re gre si ra we bo rav ka ove de ce to kom 2012. go di ne bi }e

ostva re no na isti na ~in kao i pret hod nih go di na. Ta ko }e ce na bo rav ka iz no si ti 50 pro ce na ta od eko nom ske ce ne, a za re a li za ci ju ove me re u po kra jin skom bu xe tu obez be |e no je go di {we 195 mi li o na di na ra, od no sno 16,25 mi li o na di na ra na me se~ nom ni vou. Ina ~e, u Voj vo di ni ima 6.431 de ce tre }eg i ~e tvr tog re da ro |e wa ko ja bo ra ve u pred {kol skim usta no va ma.

IzMene zakona o praznIcIMa Mewaju I [kolske kalenDare

Pra zno va we od la `e ras pust za je dan dan U skla du s po sled wim iz me na ma Za ko na o pra zni ci ma, s kra ja pri {le go di ne, Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce iz me nio je i ovo go di {we {kol ske ka len da re u osnov nim i sred wim {ko la ma. Od lu ka da se od ove go di ne Dan dr `av no sti 15. fe bru a ra pra znu je dva da na, to jest i 15. i 16. fe bru a ra, za po sle di cu ima pro du -

`a va we {kol ske go di ne za je dan dan. To zna ~i da }e se na sta va u osnov nim {ko la ma osma ci ma, ume sto u sre du 30, za vr {i ti u ~e tvr tak 31. ma ja, dok }e osta li osnov ci na let wi ras pust, ume sto u sre du 13. oti }i u ~e tvr tak 14. ju na. Dan du `e u {ko li }e bi ti i sred wo {kol ci, pa }e ma tu ran ti u gim na zi ja ma, ume sto u sre du, 23, na ras pust oti }i u ~e tvr tak, 24. ma ja, ma tu ran ti tro -

Ispravqawe gre{aka I ma da je u pra vil ni ci ma o iz me na ma i do pu na ma {kol skih ka len da ra, ob ja vqe nim na saj tu Po kra jin skog se kre a ri ja ta za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, s pot pi som se kre ta ra ovog se kre ta ri ja ta mr An do ra De li ja, ba{ na Sve tog Sa vu, ob ja vqe no da }e 22. april, Dan se }a wa na `r tve ho lo ka u sa, ge no ci da i dru gih `r ta va fa {i zma u Dru gom svet skom ra tu, ko ji ove go di ne pa da u ne de qu, u {ko la ma bi ti rad ni i na stav ni dan, to ne }e bi ti ta ko, to jest |a ci ne }e te ne de qe kao ni bi lo ko je dru ge, i}i u {ko lu. U nad le `nom po kra jin skom se kre ta ri ja tu smo sa zna li da }e ovaj dan bi ti u {ko la ma rad ni i na stav ni u go di na ma ka da pa da u rad ni dan, a ove go di ne to ni je slu ~aj, ta ko da }e ta gre {ka u ka len da ru bi ti is pra vqe na. Pre ma obe }a wu iz Se kre ta ri ja ta, bi }e is pra vqe na i dru ga gre {ka u ovim pra vil ni ci ma, u ko ji ma je ob ja vqe no da je i Vi dov dan, 28. ju na u {ko la ma rad ni i na stav ni dan, {to je ne mo gu }e, jer se i po sled wi |a ci ras pu {ta ju ne de qu da na pre to ga.Ta ko }e i ove go di ne Vi dov dan bi ti rad ni dan sa mo za na stav ni ke, jer }e to ga da na, kao i do sa da, |a ci ma de li ti kwi `i ce.

go di {wih i ~e tvo ro go di {wih sme ro va sred wih stru~ nih {ko la }e se, ume sto u sre du 30. ma ja, ras pu sti ti u ~e tvr tak 31. ma ja, a osta li sred wo {kol ci }e na po sled we ~a so ve u ovoj go di ni, ume sto u sre du 20. ju na, oti }i u ~e tvr tak, 21. ju na. Iz me na ma ka len da ra za osnov nu {ko lu pred vi |e no je i da se u ~e tvr tak 24. ma ja odr `e ~a so vi pre ma ras po re du za sre du, jer u ukup nom zbo ru za ~i ta vu {kol sku go di nu ima jed na na stav na sre da ma we ne go osta lih na stav nih da na u ne de qi. Osta le iz me ne u {kol skim ka len da ri ma od -

no se se na usa gla {a va we s iz me na ma u Za ko nu o pra zni ci ma, pa je ta ko uz pra znik Sve ti Sa va do da to i da je to Dan du hov no sti, uz Dan dr `av no sti Sr bi je do da to je da je to Sre te we, a uz Vi dov dan da je to spo men na Ko sov sku bit ku. Po red to ga, ma da su u ta be lar nom de lu ka len da ra i do sa da 1. i 2. maj , kao Pra znik ra da, bi li ozna ~e ni kao ne rad ni i ne na stav ni da ni, u tek stu al nom ni su bi li na ve de ni, ta ko da je i taj pro pust sa da is pra vqen, te je u spi sku pra zni ka i dvo dnev no sla vqe we Pra zni ka ra da. D. Deve~erski

pozIv MInIstarstva oDBrane punoletnIM MlaDI]IMa

Voj ska ni je oba ve zna, ali evi den ci ja je ste

onkolo{kim centrima vezane ruke Pot pa rol Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Sa wa Mi ro sla vqe vi} is ti ~e da od po ~et ka go di ne on ko lo {ki cen tri mo gu sa mi pre ma po tre ba ma da na ba vqa ju “5-flu o ro u ra cil” in ter vent nim uvo zom i da wi ma is po sta ve fak tu ru za pla }a we. Di rek to ri po je di nih on ko lo {kih cen ta ra od go va ra ju da im ma lo zna ~i to {to ima ju od re {e ne ru ke da na ba vqa ju ovaj ci to sta tik ka da je svi ma ja sno da ga na tr ì {tu ne ma i do da ju da bi bi lo mno go bo qe da je dr à va cen tral nim ten de rom na ba vi la am pu le “5-flu o ro u ra ci la” i di stri bu i ra la ih zdrav stve nim in sti tu ri ja ma uz pod se }a we da je i Mi ni star stvu zdra vqa do bro po zna to da u ~i ta voj Evro pi po sto ji pro blem u snab de va wu ovim ci to sta ti kom. Tim pre {to se ni na ve} ras pi sa nim ten de ri ma, ko ji se i dva pu ta ve} pro du à va ju, ni ko ni je ja vio.

~etvrtak2.februar2012.

Mi ni star stvo od bra ne po zva lo je ovih da na mla di }e ro |e ne 1994. go di ne da se ja ve u cen tre MO za lo kal nu sa mo u pra vu (biv {e voj ne od se ke) u me sti ma pre bi va li {ta ra di uvo |e wa u voj nu evi e den ci ju. Po ziv je upu }en i mla di }i ma sta ri jih go di {ta (1982 - 1993), ko ji do sa da iz bi lo ko jih raz lo ga do sa da ni su uve de ni u voj nu evi den ci ju, da to ura de. Uvo |e we mla di }a u voj nu evi den ci ju po ~e lo je ju ~e i tra ja }e do 15 mar ta. Re grut slu `be ni ku Mi ni star stva od bra ne tre ba da po ka è li~ nu kar tu i iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, uve re we o dr à vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je i jed nu fo to gra fi ju for ma ta za li~ nu kar tu. Ova kav po ziv Mi ni star stva od bra ne i ove go di ne je kod de la jav no sti iza zvao od re |e ne ne ja sno }e, jer se ne ki ro di te qi pi ta ju ot kud sad to kad je uki nu to slu è we voj nog ro ka. Po zna to je da je oba ve zno slu è we voj nog ro ka u Sr bi ji uki nu to po ~et kom pro {le go di ne. Me |u tim, i da qe va ì za kon ska oba ve za da sva ki pu no le tan gra |a nin Sr bi je bu de upi san u voj nu evi den ci ju pre ma me stu pre bi va li {ta. Upis se spro vo di po ~et kom go di ne u ko joj re grut po sta je pu ni o le tan. Ka da se upi {u u voj nu evi den ci ju, gra |a ni su iz vr {i li sve oba ve ze iz de lo kru ga re grut ne oba ve ze i dru gih oba ve za ne ma ju. Zna ~i da ne }e i}i na le kar ske

pre gle de ni ti }e slu ì ti voj ni rok, osim ako to li~ no ne è le. Mla di }i ko ji ì ve u ino stran stvu, svo je pra vo i za kon -

da na. In te re san tan je i ~lan 127 ovog za ko na, po ko jem je ka `wi vo iz ne ti voj nu kwi `i cu iz Sr bi je ili da }e re grut, ako u ro ku

Ka da se upi {u u voj nu evi den ci ju, gra |a ni su iz vr {i li sve oba ve ze iz de lo kru ga re grut ne oba ve ze. Ne }e i}i na le kar ski pre gle d, ni ti }e slu `i ti voj ni rok, osim ako to li~ no ne `e le

sku oba ve zu iz vr {a va ju u naj bli `em di plo mat sko-kon zu lar nom pred stav ni {tvu u ze mqi bo rav ka. Oni ko ji se ne oda zo vu po zi vu za upis u voj nu evi den ci ju pod le `u pre kr {aj noj od go vor no sti, pre ma ~la nu 126 Za ko na o voj noj, rad noj i ma te ri jal noj oba ve zi. Ka zne mo gu bi ti nov ~a ne, do 50.000 di na ra ili za tvor do 60

od osam da na ne pri ja vi pro me nu pre bi va li {ta, adre se sta no va wa, zdrav stve nog sta wa ili gu bi tak voj ne kwi `i ce, bi ti ka `wen od 10 do 50 hi qa da di na ra ili za tvo rom do 30 da na. Ako voj ni ob ve zni ci ne iz vr {e svo ju, sa da se mo `e re }i i je di nu, za kon sku oba ve zu, a to je da bu du uve de ni u voj nu evi den ci ju, te ri to ri jal ni or ga ni mi ni -

dej stva, avi o na, ten ko ve i ar ti qe rij skih oru |a. - Po treb ni su nam sa vre me ni bor be ni si ste mi za va zdu ho plov stvo i pro tiv va zdu ho plov nu od bra nu i na dam se da }e mo u sa rad wi sa nad le `nim dr `av nim in sti tu ci ja ma pro na }i od go vor na ovo pi ta we, u in te re su gra |a na Sr bi je.

@ar ku La u {e vi }u. La u {e vi} je po ~et kom ja nu a ra pod neo zah tev i do k u men ta za do b i j a w e pa s o {a u srp s kom kon zu la tu u Wu jor ku, po {to ga je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ne ko li ko da na pre No ve go di ne po mi lo vao. Put na is pra va je ura |e na po ubr za noj pro ce du ri.

La u {e vi} do bio pa so{ Sr bi je

Agen ci ja za krip to lo {ku bez bed nost

star stva od bra ne im ne mo gu da ti sa gla snost za ot pust iz dr à vqan stva ili odo bre we stal nog ili pri vre me nog bo rav ka u ino stran stvu. Po sle evi den ti ra wa, kan di da ti ma je omo gu }e no do bro voq no slu è we voj nog ro ka, a ka sni je i na pre do va we u pro fe si o nal nom sa sta vu Voj ske Sr bi je. Ti me sti ~u broj ne pred no sti, me |u ko ji ma je i za sni va we stal nog rad nog od no sa. S dru ge stra ne pro fe si o nal ni voj ni ci su bo qe ob u ~e ni od voj ni ka na re dov nom slu è wu voj nog ro ka i na gla sak u ra du je na kva li te tu, a ne na ma sov no sti kao ra ni je. Me |u mla di ma u Sr bi ji po sto ji ve li ko in te re so va we i za pro fe si o nal ni an ga `man u Voj sci Sr bi je ali i za do bro voq no slu è we voj nog ro ka. Do bro voq no slu è we voj nog ro ka tra je tri me se ca, od no sno {est me se ci uko li ko se kan di dat od lu ~i za kurs za re zer vne ofi ci re. Voj ni~ ka pla ta u tom pe ri o du iz no si oko 15.000 di na ra. Uni for mu Voj ske Sr bi je la ne je do bro voq no obu klo go to vo 1.000 mla di }a i de vo ja ka. Oni ~i ne ne {to ma we od tre }i ne pri ja vqe nih za slu è we voj ske, jer je za voj ni opa sa~ kon ku ri sa lo vi {e od 2.500 kan di da ta. Po sao je do sa da do bi lo 358 do bro vo qa ca, ko ji su se pri ja vi li za pro fe si o nal nu slu `bu u voj sci Sr bi je. M. Bozokin

VESTI Di ko vi}: Opre ma we spe ci ja la ca pri o ri tet Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi} iz ja vio je da }e u pe ri o du do 2014. pri o ri tet bi ti „Mo del opre ma wa voj ni ka pe {a di je M21”, na bav ka sa vre me nih ure |a ja ve ze, opre ma we spe ci jal nih i de kla ri sa nih je di ni ca. On je re kao i da po sto je pla no vi za mo der ni za ci ju ra dar sko-ra ~u nar skih sred sta va i ra ket nih si ste ma za pro tiv va zdu ho plov na

Mi n i s tar unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} uru ~io je u srp skom kon zu la tu u Wu jor ku pa so{ Sr bi je glum cu

Upr kos oce na ma da u Sr bi ji po sto ji pre vi {e raz li ~i tih re -

pu bli~ kih agen ci ja, vi {e od 130, Na crt za ko na o in for ma ci o noj bez bed no sti pred vi |a jo{ jed nu - Agen ci ju za krip to lo {ku bez bed nost i za {ti tu od kom pro mi tu ju }eg elek tro mag net nog zra ~e wa, ja vqa Fo Net. Na cr tom se pred la è for mi ra we jo{ dva or ga na ko ja }e se ba vi ti de lo kru gom re gu li sa nim tim za ko nom - Aka dem ske mre è Re pu bli ke Sr bi je i Dr àv ne ko mu ni ka ci o ne mre è. Agen ci ja }e se ba vi ti bez bed no snom za {ti tom si ste ma dr àv nih or ga na, od no sno svih in sti tu ci ja ko je do la ze u kon takt sa za {ti }e nim i taj nim po da ci ma.

crna hronika

~etvrtak2.februar2012.

dnevnik

c m y

U CEN TRU VR [CA OPQA^ KA NA ZLA TA RA

U HA VA RI JI U GLAV NOJ RUM SKOJ ULI CI JU ^E UJU TRU NI KO NI JE PO VRE \EN

Kra te `om do ~e ti ri ki le zla ta

Eks plo zi ja ga sa uni {ti la sta no ve

U Vr {cu je mi nu log vi ken da opqa~ k a n a zla t a r a „Maj d an pek“ u cen tru gra da. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, raz boj nik je u su bo tu oko pod ne, uz pret wu kra te `om, iz zla ta re od neo ~e ti ri ki lo gra ma zla ta i po be gao. Po {to su sve to si gur no sne ka me re za be le `i le, po li ci ja je iden ti fi ko va la po ~i ni o ca, ali po tra ga za wim jo{ tra je. Po li ci ja ni je ot kri la iden ti tet osum wi ~e nog, ali je po zna to da se ra di o vi {e stru kom pre stup ni ku. Pod se ti mo, kra jem pro {le go di ne na me ti raz boj ni ka bi la je jed na me wa~ ni ca u cen tru gra da, ka da je pre stup nik sa ~e -

kao da se rad wa za tvo ri i za tim je na pao rad ni cu me wa~ ni ce Ilo nu Jo va no vi} iz Ba nat skog Kar lov ca. – Ni sam mu do zvo li la da mi ot me tor bu s nov cem, za po ma ga la sam i sre }a da je rad wa bli zu Sta ni ce po li ci je i oni su me spa sli. Is pre bi ja na sam, sva sam u mo dri ca ma, te {ko se kre }em. Le ka ri ka ù da }e se to za l e ~ i t i, ali ta k ve ba t i n e nikad u svom ì vo tu ni sam do bi la ni ti è lim iko me da se to do go di. Da se po no vi, ne znam {ta bih ura di la, to je za i sta bi lo gro zno, sva ka ko {~i ca i gla va me da ni ma bo li, a o tra u mi da i ne pri ~am – ka è Ilo na. R. Jo va no vi}

PO RO DI^ NO NA SI QE U MAJ DA NU, KOD NO VOG KNE @EV CA

Re{etke zbog uda ra wa maj ke Po li cij ski slu `be ni ci u No vom Kne `ev cu od re di li su za dr `a va we do 48 sa ti Pa lu Z. (1964) iz Maj da na, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci. On je osum wi ~en da je pre kju ~e u po ro di~ noj ku }i u Maj da nu, u al ko ho li sa nom sta wu, vi {e pu ta uda rio maj ku i lak {e je po vre dio.

Pa la Z. i 2011. go di ne pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog sum we da je po ~i nio isto kri vi~ no de lo. Tu ` i l ac Osnov n og jav n og tu `i la {tva u Ki kin di Mir ko Ga {o vi} ka `e da je on ta da maj ci po lo mio ru ku, zbog ~e ga se pro tiv we ga vo di kri vi~ ni po stu pak. Po we go vim re ~i ma,

Zre wa nin ski za tvor

Osum wi ~e ni Pal Z. je ju ~e, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Ki kin di, ko ji mu je od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na, pa je sme {ten u Okru `ni za tvor u Zre wa ni nu. U sa op {te wu PU Ki kin da na vo di se da je po li ci ja pro tiv

osum wi ~e ni Pal Z. du `e ni je bio do stu pan pra vo sud nim or ga ni ma jer je bo ra vio u Be o gra du, gde je ra dio po slo ve u gra |e vi nar stvu i `i veo na ne po zna toj adre si. Ne dav no se vra tio u Maj dan i po no vo na sr nuo na maj ku. M. Mr.

Ju ~e ne {to po sle se dam ~a so va u Glav noj rum skoj uli ci broj 104, u dvo ri {nom sta nu Dra ge Kon ~ar, do go di la se ja ka eks plo zi ja. Od si li ne eks plo zi je su po pu ca li i sru {i li se zi do vi i okol nih sta no va, a pra vo je ~u do da su i sta ri ca, u ~i jem sta nu se do go di la ne zgo da, kao i kom {i je na ko je su zi do vi pa li dok su spa va li, osta li ne po vre |e ni. – Eks plo zi ja mi je po ru {i la ceo stan. Jo{ ni sam ni sve sna sve ga jer se sve do go di lo ve o ma br zo. Sa mo sam ~u la eks plo zi ju, a pre to ga ba{ ni {ta ni sam ni ~u la, ni ose ti la, samo sam ne ka ko us pe la da se iz vu ~em – vid no po tre {e na pri ~a ba ka Dra ga. Ni {ta ma we opa sno ni je bi lo ni u sta nu ba ka-Dra gi ne pr ve kom {i ni ce Na ta li je Vu ko ti}. Zid u we nom sta nu se sru {io od si li ne eks plo zi je, a sav

OD LU KOM SPE CI JAL NOG SU DA

Pro du èn pri tvor su di ji Jak {i }u Spe ci jal ni sud u Be o gra du ju ~e je pro du ìo pri tvor su di ji Bla go ju Jak {i }u, su spen do va nom ~la nu Vi so kog sa ve ta sud stva, ko ji je pre ~e ti ri me se ca pro ce su i ran pod sum wom za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja 1998. go di ne kao ta da {wi pred sed nik Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci, u ve zi s okol no sti ma pod ko ji ma je u tom su du ove ren je dan spo ran ugo vor tre }ih li ca. „Dnev ni ku“ je ju ~e u Spe ci jal nom su du po tvr |e no da je pri tvor pro du èn i u istom slu ~a ju sa o kri vqe ni ma Bla go ju û ro vi }u i Dra ga nu Ga vri lo vi }u, osum wi ~e ni ma da su 1998. go di ne kao re fe ren ti u su du u Ko sov skoj Mi tro vi ci, “iz vr {iv {i Jak {i }ev na log, ove ri li fik tiv ni ugo vor za kqu ~en iz me |u di rek to ra pred u ze }a ’Luks0 u tom gra du Mi lo ra da La ke ti }a, kao pro dav ca jed ne ne po rekt no sti te fir me, i pred u zet ni ka Qu bo mi ra Bi {e va ca, kao kup ca“. Sud do sad ni je od lu ~io o pred lo gu ko ji je u de cem bru pod ne la od bra na tro ji ce okri vqe nih o pri hva ta wu jem stva za wi -

RAZ BOJ NI [TVO U GIM NA ZI JI U BE LOJ CR KVI

Lo po vi is pra zni li ka bi net za in for ma ti ku U Be loj Cr kvi se jo{ ni su opo ra vi li od raz boj ni {tva ko je su pret pro {log vi ken da po ~i ni la tro ji ca mla di }a, ko ji se te re te da su ote li tak si stu ~i jim su vo zi lom za tim u ro ku od sa mo sat po ~i ni li kra |u u pet tr go vin skih obje ka ta u be lo cr kvan skoj i vr {a~ koj op {ti ni, a za tim, be `e }i od po li ci je, slu pa li auto, a ovog vi ken da iz vr {e no je no vo raz boj ni {tvo. Ka ko je u iz ja vi za „Dnev nik“ re kao na ~el nik sta ni - Gim na zi ja u Be loj Cr kvi ce po li ci je u Be loj Cr kvi Mi eko nom ske {ko le od ne li 16 ku lan Kr sti}, ne po zna ti po ~i ni o }i {ta kom pju te ra, de vet mo ni ci su u no }i iz me |u pet ka i su bo to ra i osta lu pro prat nu opre mu. te iz be lo cr kvan ske gim na zi je i Lo po vi su pot pu no is pra zni li

ka bi net za in for ma ti ku, a od ne li su i ra ~u nar iz kan ce la ri je di rek to ra {ko le. Obe pro sto ri je su bi le za kqu ~a ne, a vred nost po kra de nih ra~u na ra je oko 300.000 di na ra. U is tra zi je utvr |e no da su raz boj ni ci u{li iz de la zgra de ko ji ko ri sti Osnov na {ko la „@ar ko Zre wa nin“ u zgra du ko ja ne ma vi deo-nad zor. Ka ko je re kao Kr sti}, po li ci ja je do {la do ne kih sa zna wa o po ~i ni o ci ma ove pro val ne kra |e, a ka da bu du ima li sve in for ma ci je, jav nost }e bi ti o sve mu oba ve {te na. M. Vi to mi rov

NA KON [TO JE PRE NE DE QU DA NA NE STAO U SU VO BOR SKOM SE LU

Sta rac na |en smr znut 300 me ta ra od ku }e Osam de se to go di {wi Mi lu tin Ni ko li} iz Sre zo je va ca pod Su vo bo rom, ko ji je ne stao u uto rak, 24. ja nu a ra, za vre me sne `ne me }a ve, pro na |en je mr tav na oko 300 me ta ra od svo je ku }e. Ka ko je Ta nju gu iz ja vio pred sed nik me sne za jed ni ce Dra gan Vu ko vi}, po sled we tra ga we dva de se tak me {ta na za ne sta lim kom {i jom za vr {i lo se ka da su we gov sin Sa vo, s jo{ jed nim pri ja te qem, u sne `nom na no su ko ji je po ~eo da kop ni, prek si no} ugle da li ~i zmu na Mi lu ti no voj no zi.

Stan u ko jem se do go di la eks plo zi ja

na me {taj je pao na wu dok je jo{ bi la u du bo kom snu. Ni sa ma ne zna ka ko je us pe la da se iz vu ~e is pod ru {e vi na, i to bez i jed ne po vre de. U is toj ku }i `i vi jo{ ~e ti ri po ro di ce u odvo je nim ce li na ma i svi su pre tr pe li {te tu. Kom {i je ko je `i ve pre ko pu ta, tvr de da se eks plo zi ja ose ti la i kod wih. Uvi |aj su na li cu me sta oba vi li pri pad ni ci Sek to ra za van red ne si tu a ci je i po li ci je i do za kqu ~e wa ovog bro ja zva ni~ nog iz ve {ta ja o uzro ku eks plo zi je ni je bi lo. Ne zva ni~ no sa zna je mo da je uzrok eks plo zi je cu re we ga sa iz bo ce. Ba ka Dra ga, ko joj su stan i sva imo vi na pot pu no uni {te ni, naj ve ro vat ni je }e bi ti zbri nu ta za hva qu }i Cen tru za so ci jal ni rad, a osta le kom {i je ~e ka ju da vi de ka ko }e i da li }e us pe ti da na dok na de {te tu. J. An ti}

Na stra da li Mi lu tin Ni ko li} ì veo je sam u ku }i. Uve ~e, ka da je ne stao, vra }ao se iz kom {i lu ka ku }i po sne `noj ve ja vi ci. Dru gi we gov sin Alek san dar, ko ji ì vi u â~ ku, do {ao je da obi |e oca, ali je za te kao otvo re nu ku }u s upa qe nim sve tli ma i te le vi zo rom ko ji je ra dio. Od mah je kre nu la po tra ga, ko ja je za vr {e na tek po sle pu nih se dam da na. Mi lu tin }e bi ti sa hra wen da nas u 12 sa ti na se o skom gro bqu u Ko {tu ni }i ma.

ho vo pu {ta we na slo bo du, te da }e se u tom slu ~a ju re dov no oda zi va ti na po zi ve su da. Okri vqe ni Jak {i}, û ro vi} i Ga vri lo vi} su u pri tvo ru od 23. sep tem bra pro {le go di ne. Ni je obe lo da we no ka ko je pr vost pe ni sud obra zlo ìo ju ~e do ne to re {e we o pro du è wu pri tvo ra na kon {to je pret hod no re {e we, do ne to po ~et kom pro {log me se ca, uki nuo Ape la ci o ni sud pri li kom raz ma tra wa àl bi od bra ne. Pod se ti mo, Ape la ci o ni sud u Be o gra du je pro {le ne de qe na lo ìo po no vo od lu ~i va we o pri tvor skoj me ri u slu ~a ju tro ji ce okri vqe nih, uki nuv {i pr vo ste pe no re {e we od 5. ja nu a ra o pro du è wu pri tvo ra, ka ko je obra zlo è no, „zbog bit nih po vre da od red ba kri vi~ nog po stup ka“ jer Spe ci jal ni sud ni je re le vant nim ~i we ni ci ma obra zlo ìo iz ne tu sum wu o opa sno sti od bek stva okri vqe nih za slu ~aj pu {ta wa na slo bo du. O tom pret hod nom uki nu tom re {e wu pr vo ste pe ni sud je obra zlo ìo da „sma tra da i da qe po sto ji osnov za pri tvor okri vqe ni ma Jak {i }u, û ro vi }u i Ga -

Sud u Ko sov skoj Mi tro vi ci

vri lo vi }u iz raz lo ga opa sno sti od bek stva, ovo sto ga {to iz spi sa pred me ta pre sve ga pro iz la zi osno va na sum wa da su okri vqe ni iz vr {i li pred met na kri vi~ na de la“. Osim to ga, pr vo ste pe ni sud je na veo da je „imao u vi du da su okri vqe ni û ro vi} i Ga vri lo vi} pri ja vqe ni i da bo ra ve na Ko sme tu, gde im je cen tar ì vo tih ak tiv no sti, a da Jak {i}, ko ji je ta ko |e ta mo ro |en, ima ~vr ste ve ze s tim pod ru~ jem gde je i pro veo ve }i deo ì vo ta do 2002.

go di ne, pa ka ko se ra di o de lu Re pu bli ke Sr bi je gde se tre nut no ote à no vr {i vlast dr àv nih or ga na Sr bi je, po mi {e wu su da, ta ~i we ni ca uka zu je na to da ovi okri vqe ni ima ju po voq ne okol no sti za skri va we od dr àv nih or ga na Sr bi je“. Sud je u istom ja nu ar skom re {e wu uka zao i na to da je „za kri vi~ na de la ko ja se okri vqe ni ma sta vqa ju na te ret za ko nom za pre }e na vi so ka za tvor ska ka zna“. J. J.

TRA GI^ NA SMRT KRA GU JE VA^ KOG PRED U ZET NI KA

Sa mo u bi stvo zbog od u zi ma wa ku }e Kra g u j e v a~ k i pred u z et n ik M. S. (57) po ~i nio je ju ~e oko 11 sa ti sa mo u bi stvo puc wem iz pi {to qa po sle ne u spe {nih raz go vo ra we go vih prav nih za stup ni ka i sud skih iz vr {i te qa o od la ga wu sud ske od lu ke ko jom je we go va po ro di ca tre ba lo da se ise li iz ku }e, sa o {ti l a je ju ~ e Po l i c ij s ka upra va u Kra gu jev cu. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, M. S. se ubio po sle ne u spe {nih me | u s ob n ih pre g o v o r a advo ka ta, vo |e nih u pri su stvu sud skih iz vr {i te qa Osnov nog su da u Kra gu jev cu, ne po sred no pre spro vo |e wa sud ske od lu ke ise qe wa iz ku }e u Kra gu jev cu u uli ci Cr ve no bar ja ~e 17.

Osno vi sud u Kra gu jev cu ra ni je je pod neo zah tev za pru `a we po li cij ske po mo }i, od no sno asi sten ci je ra di ise qe wa M. S. i ~la no va we go ve po ro di ce iz ku }e ko ja je bi la pod hi po te kom i ka sni je od u ze ta. „Pre ne go {to je ot po ~e la re a li za ci ja pru `a wa asi sten ci je, u kan ce la ri ji pred u ze }a ‘Freon eko‘, ko ja je u sklo pu od u ze te ku }e, u pri su stvu sud skih iz v r { i t e q a, prav n i c i za stup ni ci M. S. i stran ke iz Be o gra da, od no sno no vog vla sni ka te ku }e, raz go va ra li su o od l a g a w u iz v r { ne sud s ke pre su de„, na ve de no je u sa op {te wu, u ko jem se do da je da je u me | u v re m e n u po z li l o }er k i

M. S., ko ja je vo zi lom Hit ne po mo }i pre ve ze na u Kli ni~ ki cen tar. Po {to su raz go vo ri iz me |u prav nih za stup ni ka o od la ga wu ise qe wa bi li ne u spe {ni, M. S. je u jed n om tre n ut k u ustao, u{ao u ku }u i iz pi {to qa, ko ji je po se do vao po odo bre wu, puc wem u gru di iz vr {io sa mo u bi stvo. Na li ce me sta iza {la je eki pa Slu `be hit ne me di cin ske po mo }i ko ja je kon sta to va la smrt, a uvi |aj je iz vr {io is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Kra gu jev cu, u pri su stvu za me nik Vi {eg jav nog tu `i o ca i pri pad ni ka po li ci je i na lo `io ob duk ci ju M. S. (Ta njug)

LI SI CE DVO JI CI MLA DI ]A U SREM SKOJ MI TRO VI CI

Li {e ni slo bo de zbog kra |a na pi ja ci i gro bqu Po li ci ja Srem ske Mi tro vi ce sa op {ti la je ju ~e da su Ma rio K. (26) i Pe ri ca K. (19) iz Srem s ke Mi t ro v i c e li { e n i slo bo de i za dr `a ni do 48 ~a so va zbog osno va ne sum we da su kra jem de cem bra i u ja nu a ru ove go d i n e, na pod r u~ j u tog gra da iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la te {ke kra |e i kra |e, na {te tu fi zi~ kih li ca i JKP „Ko mu na li je”.

Osum wi ~e ni su, ka ko je sa op {te no, po mo }u vo do vod ne ce vi ko ju su od va li li s jav nog to a- le ta na pi ja ci u na se qu „Ma ti ja Hu |i„ po ku {a li da obi ju pi ja~ ne te zge, u ~e mu ih je za te kla po li ci ja, a sum wa se i da su obi li te zgu na Grad skoj pi ja ci i od ne li oko 190 ki lo gra ma raz li ~i tih na mir ni ca. Oni se te re te i da su s Go ra nom [. (26) i Mi lo {em K.

(29) otu |i li osam kri la ko va ne ogra de oko grob nih me sta na No vom gro bqu i pro da li ih na ot pa du se kun dar nih si ro vi na. Na k on sa s lu { a w a, is t ra `ni su di ja Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci od re dio je Ma ri ju K. i Pe ri ci K. pri tvor do me sec da na, dok }e se Go ran [. i Mi lo{ K. bra ni ti sa slo bo de. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

~etvrtak2.februar2012.

NAKON PREKSINO]NE TE[KE SAOBRA]AJKE NA AUTOPUTU KOD KOVIQA

Novosa|anin poginuo, voza~u kombija prijava

ZBOG SUMWIVE PO[IQKE TU@IOCU VUK^EVI]U JU^E BLOKIRAN DEO CENTRA BEOGRADA

U paketu tri kwige

U po{iqci koja je stigla na adresu tuìoca za ratne zlo~ine Vla di mi ra Vuk ~e vi }a nalazile su se tri kwige ~iji je autor po{iqalac Slo bo dan (Ra do jev) Mi tri}, saop{tilo je sino} Ministarstvo unutra{wih poslova. Pregled po{iqke su izvr{ile uvi|ajna ekipa Uprave kriminalisti~ke policije PU za Beograd i Protivdiverzione ekipe Policijske brigade i utv|eno je da se u woj ne nalazi eksploziv ili bilo koji drugi predmet koji moè da ugrozi bezbednost lica, navedeno je u saop{tewu. Kako je navedeno, provera po{iqke je obavqena na poziv Vuk~evi}evog obezbe|ewa. O tom doga|aju je obave{ten tuìlac Vi{eg tuìla{tva koji je naloìo da mu se dostavi izve-

{taj, dok je sadràj po{iqke preuzela kriminalisti~ka tehnika. Paket iz Holandije je ju~e primila tuìo~eva supruga koja se zatekla u ku}i, a zbog sumwe da je u wemu eksplozivna naprava po{iqku je preuzela policija, rekao je Tanjugu portparol Tuìla{tva za ratne zlo~ine Bru no Ve ka ri}. Kako prenosi agencija FoNet deo Dobra~ine ulice u kojoj stanuje Vuk~evi}, bio je od 14 ~asova zatvoren za prolaz, bile su tu brojne ekipe policije, a pripadnici kontradiverzione ekipe su, obu~eni u opremu koja umawuje efekat eksplozije, u{li u zgradu, uzeli sumwivi paket, stavili ga u specijalnu prikolicu i oko 14.45 ~asova oti{li.

No vo sa |a nin To mi slav Ra din (1971) poginuo je preksino} na autoputu Novi Sad – Beograd kod Koviqa u „folksvage nu„ ne ma~ kih re gi star skih oznaka, kada je wegovo vozilo otpozadi udario kombi „mercedes„ koji se kretao u istom smeru ka Beogradu, potvrdila je ju~e no vo sad ska Po li cij ska uprava o nesre}i, o kojoj je na{ list pisao. Putnik u kombiju iz Beograda ovom prilikom zadobio je te{ke telesne povrede, a wegova sugra|anka je lak{e povre|ena, kao i jo{ tri ~e{ke dr`avqanke. Tako|e, lak{e je pore|en voza~ kombija Mi {o D. (1974) iz

Beograda, protiv koga je podneta krivi~na prijava za te{ko

delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja.

Oba vozila upu}ena su na vanredni tehni~ki pregled, dodaje se u ju~era{wem policijskim saop{tewu novosadske policije. Pet osoba, koje su povre|ene u ovoj nesre}i, pu{teno je na ku}no le~ewe, rekla je portparol Klini~kog centra Vojvodina Je le na Ju ri {in. Kako je navela, na ku}no le~ewe su s lak{im povredama pu{teni M. M. (27) iz Praga, kao i [. [ (58) i M. A. (19) iz Beograda. Na ku}no le~ewe s te{kim povredama preloma ~a{ice pu{teni su i S. M. (25) iz Beograda i S. V. (48) iz Praga. M. V.

SU\EWE U NOVOM SADU POVODOM POKU[AJA UBISTVA GLUMCA BORISA ISAKOVI]A

Ponovo }e se saslu{ati samo ve{tak i svedok Ponovqeni glavni pretres protiv Iva na Mar ko vi }a (1979) iz Novog Sada, okrivqenog za poku{aj te{kog ubistva novosadskog glumca Bo ri sa Isa ko vi }a i nedozvoqenog dr`awa i no{ewa oru`ja ju~e je pred ve}em Vi{eg suda kojim je, opet, predsedavala sudija Zla ta

iako je prilikom prvih davawa iskaza u istrazi detaqano objasnio kqu~ne sitnice koje su mu se stavqale na teret. Sudija Rodi}-Kneèvi}, a povremeno i branoci optuènog, pozivali su ga da se drì optu`nice kad je odgovarao na pitawe predsednice ve}a o tome {ta

dozvoqeno) postavio na vozilo „sab„ koje je koristio o{te}eni. Po navodima optu`nice, on je podmetnuo eksplozivnu napravu tako {to ju je u~vrstio selotejpom za sponu predweg to~ka, s tim {to je prethodno kle{tima odsekao delove osigura~a a potom osigura~

naknadu, a to nije uspeo iako je o~ekivao da }e u tome uspeti preko Isakovi}a iz prijemne komisije. Osim sudskog ve{taka, na su|ewe ovog meseca pozva}e se svedok S. Z. koji se dovodi u vezu s nabavkom oru`ja okrivqnom. Po{to je okrivqeni nekoliko puta spomi-

HAP[EWE U SMEDEREVU

Li{en slobode zbog ubistva Smederevska policija li{ila je slo bo de Mi l an ~ e t a I. (43) iz Smedereva, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ko ubistvo Marije M. (20) iz Smederevske Palanke, saop{teno je sino} iz MUP-a Srbije. Kako je navedeno, na magistral nom pu tu Sme de rev ska Palanka - Mladenovac, osumwi~eni Milan~e I. i Marija M. su se najpre posva|ali u kolima, nakon ~ega je ona iza{la

iz automobila. Potom je osumwi~eni ~eki}em ga|ao Mariju M. koja je pala, a zatim joj je pri{ao i zadao vi{e udaraca ~eki}em u glavu. Nakon toga, kako je navedeno, weno telo je prevezao na drugu lokaciju i prekrio grawem. Osum wi ~e nom je od re |e no zadr`avawe do 48 sati, nakon ~ega }e biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Smederevu. (Tanjug)

NAKON [TO JE TROGODI[WA DEVOJ^ICA PREMINULA POSLE OPERACIJE O^IJU JUNA 2007. U BEOGRADU

Novo ve{ta~ewe smrti male Awe

Nastavak su|ewa optuènima za smrt trogodi{we Awe Grahovac, preminule posle operacije o~iju na klinici „Perfekta” 2007. godine, odloèno je do daqeg jer je Vi{i sud naloìo novo ve{ta~ewe da bi do kraja razjasnio uzroke devoj~icine smrti. Ve{ta~ewe }e obaviti stru~waci s Medicinskog fakulteta u Beogradu, a po{to sud ceni da im je za to potrebno od mesec do tri meseca, nije ju~e zakazao nastavak procesa. Na ju~era{wem su|ewu saslu{an je jedan svedok, medicinska sestra koja je primila devoj~icu na kliniku. Mala Awa preminula je 4. juna 2007. godine posle operacije o~iju na privatnoj klinici „Perfekta” usled o{te}ewa izazvanih mawkom kiseonika pri operaciji. U ovom slu~aju optuèni su oftalmolog Bo ì dar Ili}, vlasnik ordinacije „Ili}„, koja je od klinike „Perfekta” iznajmila salu za operaciju devoj~ice, suvlasnik klinike „Perfekta” De jan Mi lu ti no vi} (43) i anesteziolog Sta no je Gli {i} (72). Svi se terete za te{ko krivi~no delo protiv zdravqa qudi, dok je serviser Mi lan Va si qe vi} optuèn za pomagawe u izvr{ewu krivi~nog dela, a tereti se da je naknadno izdao uverewe o ispravnosti aparata za anesteziju. Oni su optuèni da su nesavesnim postupawem i ne-

primerenim le~ewem doprineli smrti trogodi{we devoj~ice. Po navodima optu`nice, Milutinovi} nije obezbedio prethodnu proveru ispravnosti aparata za anesteziju i pripadaju}u bezbednosnu opremu, niti je obezbedio proveru kvaliteta medicinskih gasova kiseonika i azot-suboksida i, uprkos tome, dozvolio je operaciju devoj~ice. Kako je utvr|eno, u operaciji je kori{}en aparat za anesteziju koji je uvezen ilegalno i bez dokaza o upotrebi, stopi amortizacije i tehni~kom stawu. U toku operacije do{lo je do poreme}aja u snabdevawu mozga kiseonikom i slabqewa i gubitka pulsa, navodi se u optu`nici, i dodaje da Ili} nije reagovao sve dok srce nije usporilo rad, a lice pacijenta promenilo boju. Optu`nica navodi da je anesteziolog Gli{i}, „da bi prikrio nesavesno postupawe i da je mozak pacijenta trpeo hipoksiju”, naveo da je najni`i nivo oksigencije tokom operacije bio 96 odsto. Devoj~ica, koja je bila u komi tri sata posle vremena kada je trebalo da se probudi, sanitetskim kolima Instituta za majku i dete prevezena je u tu bolnicu, gde je dve nedeqe kasnije preminula usled komplikacija nastalih zbog nedostatka kiseonika tokom operacije. (Tanjug)

Pa la ta prav de u No vom Sa du

Vo zi lo Bo ri sa Isa ko vi }a po sle eks plo zi je

Ro di}-Kne `e vi}, odlo`en za 22. februar ove godine uz najavqeno ponovno pozivawe dvojice svedoka od kojih je jedan, ve} saslu{an, u vezi s pomiwanim eksplozivnim materijama. Okrivqeni Markovi} je ju~e vi{e puta poku{ao da objasni i rasvetli da iza ovog doga|aja stoje neke osobe koje nisu na optu`nici,

ima da doda na ve} re~eno u postupku. Podsetimo, ovaj optuèni je pro{le godine osu|en na {est godina robije jer se tereti da je 23. juna 2010. godine u ranim jutarwim ~asovima na Bulevaru kneza Milo{a poku{ao da li{i ìvota Borisa Isakovi}a tako {to je ru~nu bombu (~ije dràwe i no{ewe nije

vezao najlonom za pecawe i drugi wegov kraj za obli`we drvo. Prilikom otvarwa vrata automobila i stavqawa u pogon, Isakovi} je aktivirao ru~nu bombu ~iji delovi su mu prilikom eksplozije naneli te{ke telesne povrede. Sve ovo je, navodno, u~iweno jer je optu`eni obe}ao jednoj osobi upis na studije glume uz nov~anu

wao da s doga|ajem za koji je osu|en imaju veze i jo{ neka lica, koja su ve} saslu{ana, predsednica ve}a sudija Zlata Rodi}-Kne`evi} ga je podu~ila da ima pravo u da se vezi s tim obrati policiji. Predlozi odbrane da se svi svedoci u postupku ponovo saslu{aju su odlukom sudskog ve}a odbijeni. M. V.

HA[KI TRIBUNAL POVE]AO MESE^NU KVOTU ODBRANI BIV[EG PREDSEDNIKA RS, ZA KOJU IZDVAJA NOVAC

Karayi}evom pravnom timu 1.020 pla}enih sati

– Predsednik Ha{kog tribunala odobrio je da se broj pla}enih sati pravnom timu Ra do va na Ka ra xi }a pove}a sa 750 na 1.020 na mese~nom nivou zbog obima i slo`enosti slu~aja koji se protiv wega vodi – izjavila je ju~e portparolka Ha{kog tribunala Ner ma Je la ~i}. ^lanovi Karaxi}evog {esto~lanog pravnog tima pla}eni su od 16 do 27 evra po satu, s tim {to je Pi ter Ro bin son, „s obzirom na wegovu ve}u ulogu u svojstvu pravnog savetnika”, pla}en 71 evro na sat, navela je portparolka Ha{kog suda u

redovnom obra}awu medijima. Ona je podsetila na to da je do prekju~era{we odluke predsedavaju}eg sudije Te o do ra Me ro na za Karaxi}ev pravni tim od {est ~lanova pla}ano 750 sati mese~no. – U svetlu ve}eg obima i slo`enosti ovog slu~aja u odnosu na druge, predsednik je odobrio dodatnih 270 pla}enih sati mese~no – kazala je Jela~i}eva. Ona je istakla da sada Slu`ba za pravnu pomo} Sekretarijata Tribunala odlu~uje o odgovaraju}em na~inu za sprovo|ewe odluke o dodeqi-

vawu dodatnih para. Karaxi}evom timu odbrane je 2010. godine odobreno 750 pla}enih sati mese~no, a on je u maju pro{le godine zatra`io dodatnih 270. Biv{em lideru bosanskih Srba u Hagu se sudi po optu`bama za genocid, ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine. Karaxi} je uhap{en u Beogradu 2008. godine, nakon ~ega je izru~en Ha{kom tribunalu, gde mu je su|ewe po~elo u oktobru 2009. godine. (Tanjug)

ZBOG SMRTI ADVOKATA OKRIVQENOG U PROCESU „BAYINA GRUPA“

Su|ewe odlo`eno za april

Pred Specijalnim sudom u Beogradu na su|ewu u predmetu “Baxine grupe”, ju~e nije po~elo o~ekivano izlagawe zavr{nih re~i zbog toga {to je jedan od ukupno devetorice okrivqenih Zdrav ko Hri stov ostao bez dugogodi{weg branioca po slu`benoj du`nosti Slobodana Batri}evi}a, koji je nedavno preminuo. Su|ewe je odlo`eno da bi se tek anaga`ovani advokat odbrane Hristova upoznao s ogromnim spisom predmeta da bi mogao pripremiti zavr{nu re~ do nastavka

pretresa, zakazanog za 11. i 12. april. Optu`nica Tu`ila{tva za organizovani kriminal, podignuta u julu 2007. godine, tereti devetoricu optu`enih za u~e{}e u {vercu cigareta tokom 1997. godine, a kao organizatori su ozna~eni Si ni {a Stoj ~i}, vlasnik firme „R-5 kompani„ iz Ni{a i wegov sada pokojni brat Radovan Stoj~i} Baxa, koji je tokom devedesetih godina pro{log veka bio na~elnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije.

Osim Sini{e Stoj~i}a, na optu`nici su se pod razli~itim optu`bama na{li i vlasnik sokobawske firme „Deks„ De jan Mi le no vi}, biv{i direktor Carine Mi haq Ker tes, wegov savetnik Pe tar Mi len ko vi}, pripadnik ekipe vanrednih mera kontrole Carine Ne boj {a Ni ko li}, nekada{wi pomo}nik ministra policije Sto jan Mi {i}, biv{i na~elnik SUP-a Ni{ Ra di sav Gvo zde no vi}, biv{i na~elnik SUP-a Zaje~ar Ne nad @i va di no vi} kao i carinik Zdravko Hristov.

Optu`ba je iznela sumwu da su Stoj~i}i za sporni promet cigareta koristili poslovnu strukturu preduze}a „R-5 kompani„. Nekada{we funkcionere MUPa Mi{i}a i Gvozdenovi}a optu`nica tereti za spre~avawe kontrole poslovawa preduze}a „R-5 kompani„ u relevantnom periodu. Svi okrivqeni su u odbrani pred sudom u potpunosti odbacili sve navode optu`nice i negirali bilo kakvu vezu s krivi~nim delom i spornim radwama koje im se stavqaju na teret. J. J.

SPORT

~etvrtak2.februar2012.

c m y

dnevnik

SLO BO DAN SO RO, GOL MAN VA TER PO LO RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE

@e lim i olim pij sko zla to Slobodan Soro je u Ajndhovenu na Evropskom prvenstvu za vaterpoliste sa reprezen ta ci jom Sr bi je osvo jio zlatnu medaqu. Osta}e upam}ene wegove bravurozne odbrane tokom turnira. Ovaj stameni Novosa|anin, ina~e poznat po tome da ne daje izjave dok traju takmi~ewa, rado je prihvatio razgovor za na{ list. - Ova zlatna medaqa puno mi zna~i. Sada imam dve zlatne i po jednu srebrnu i bronzanu medaqu sa evropskih prvenstava. Na Evropskom prvenstvu u Beogradu, kada smo osvojili zlatnu medaqu, prvu za Srbiju od osamostaqewa, u reprezentaciju sam u{ao kao zamena, a ovaj puta sam zlato osvojio kao prvi golman. Zbog toga mi je ova draà od one iz Beograda. Osvojili smo jo{ jedno odli~je, iza nas je uspe{no takmi~ewe, zbog ~ega sam zadovoqan. Ose}aj je fenomenalan - rekao je Soro. l Na {a ze mqa tra di ci o nal no ima do bre gol ma ne, ali su oni pr vi bi li gr |e ni ako ne {to kre ne na o pa ko. Za {to je to ta ko? - Takva je golmanska sudbina. Svi imaju pravo na gre{ke, a na{e se najboqe vide.Ne moè sve da bude idealno i onako kako bismo mi to èleli. S druge strane, ako ne odrì{ nivo o~ekivane igre, qudi to primete i bune se. Uvek dajem sve od sebe, nekada bude sjajno, a nekada ne. l Ka kav je ose }aj osvo ji ti me da qu kao re zer va? - Isti onakav kao {to ga sada ima Bane Mitrovi}, koji je tako|e iz Novog Sada kao i ja. Ovo mu je bilo prvo seniorsko veliko takmi~ewe u reprezentaciji i osvojio je medaqu. Zlato na prvom takmi~ewu donosi fenomenalan ose}aj. O tome ma{taju svi klinci koji se bave sportom. Sada, u zrelim igra~kim godinama sve u sportu druga~ije doìvqavam nego kada sam imao dvadeset i neku godinu. l [ta je pre su di lo da iza ber e te va ter po lo? - Vaterpolo je jedini sport kojim sam se bavio. Kao mali sam 1986. godine gledao tada{wu vaterpolo reprezentaciju SFRJ

koja je u Madridu na Svetskom prvenstvu osvojila zlatnu medaqu. Onda je na novosadskom Spensu 1989. kona~no zavr{en zatvoreni bazen i pu{ten u rad. Nekolicina drugara krenulaje na treninge vaterpola, pa sam i ja krenuo sa wima jo{ pod utiskom rezultata koje je bele`ila na{a seniorska reprezentacija. Od drugara koji su samnom krenuli da treniraju vaterolo svi osim mene su odustali. Ja sam ostao i ve} 22 godine sam u ovom sportu. l Ni ste za po sta vi li {ko lu? - Nikada nisam razmi{qao da }e sport biti moja profesija. Zavr{io sam Prirodno matemati~ki fakultet u Novom Sadu, tako da sam uz sport koliko sam mogao gurao i {kolu. Ali, sport me je uzeo pod svoje, pokazao sam odre|ene kvalitete, pa sam tu i ostao. Vremenom sam se usavr{avao, mewao sam selekcije i klubove, osvajao medaqe i trofeje i sa klubom i sa reprezentacijom. Jedino {to u karijeri nisam do sada uspeo da osvojim je olimpijsko zlato. Imam bronzu iz Pekinga, ali bih ove godine

voleo da uspe{nu sportsku karijeru zaokruìm sa zlatnom medaqom sa Olimpijskih igara u Londonu. Olimpijski {ampion si za ceo ìvot, a svetki ili evropski prvak si samo naredne dve godine. Posle toga si biv{i, zato je Olimpijada ne{to posebno, vrh. l Da li ima te jo{ ne ku è qu osim olim pij skog zla ta? - Profesionalni vaterpolista kada zavr{i karijeru mora da nastavi ne{to da radi, jer nije finansijski zbrinut. Razmi{qam ~ime bih mogao da se bavim kada zavr{im sportsku karijeru, mada

u bazenu mogu da branim jo{ jedno pet do osam godina. Posle toga me o~ekuje sasvim druga~iji ìvot i moramo da budemo spremni za to. Zbog toga razmi{qam na vreme. l ê mu te ì te? - Posledwih nekoliko meseci idem na praksu u Telenor u Beogradu, izme|u dva treninga. To je naporno, ali je to neko novo iskustvo koje nema veze sa vaterpolom. Mislim da }e mi to zna~iti za ono {to me ~eka. Jo{ uvek ne znam definitivno ~ime }u se baviti, ali mi je ovo prilika da se pripremim za to i nau~im neke stvari koje zbog sporta do sada nisam mogao.

Ba ci lop tu - Setio sam se jednog zanimqivog detaqa iz finalnog me~a u Holandiji sa Crnogorcima. Oni su uzeli tajm - aut trideset sekundi pre kraja utakmice, jedan wihov igra~, ne}u re}i ime, imao je loptu, Filip mu je rekao â&#x20AC;&#x17E;baci, baci loptuâ&#x20AC;&#x153; i ovaj mu je bacio, pa je on presekao wihov napad i tako smo se odbranili. Sli~na situacija dogodila se 2003. na ~uvenom finalu EP u Krawu izme|u Srbije i Crne Gore i Hrvatske, kada su bili oni neredi. [imenc je dodao loptu [api}u jer mu je ovaj traìo - ispri~ao je Soro. l Ba vqe we spor tom omo gu }i lo vam je da pro pu tu je te svet i upo zna te raz li ~i te kul tu re, na u ~i te je zi ke. - Zahvaquju}i sportu proputovao sam ceo svet. @iveo sam u Rusiji tri a u [paniji dve godine.Novi gradovi, novi qudi, hrana... Uvek se rado vra}am u Barselonu i mislim da je to najlep{e mesto za ìvot. Bio sam u Podmoskovqu, a jedne godine ìveo u centru Moskve. Bio je to doìvqaj, fascinacija koja ne moè da se prepri~a. Te{ko mi je bilo da izbijem sliku iz glave o tome kako su kod nas predstavqeni Rusi. Trebalo mi je vremena da iz svog ugla sve vidim i adaptiram se na takav na~in ìvota. Drago mi je {to sam pored engleskog i {panskog nau~io i ruski jezik. l Da li ste pod le gli ~a ri ma dru {tve nih mre à na in ter ne tu? - Nisam, jer nemam vremena za to. Ima nekoliko la`nih Fejsbuk profila s mojim imenom. Ta vrsta komunikacije i izno{ewa privatnosti mi se nikada nije dopadala. Li~ni ìvot sam uvek drào s jedne, a profesionalni

RE PRE ZEN TA TI VAC RAST KO STOJ KO VI] VE] OD RA DIO TRE NING U POQ SKOM KI JEL CU

Me ni je i sre bro zlat no Pivot na{e rukometne reprezentacije Rastko Stojkovi}, kad god je dobio {ansu da u|e na teren, odradio je svoj posao maksimalno na Evropskom

bilo vremena za dugo slavqe, ju~e je ve} odradio trening u svom klubu Kijelcu u Poqskoj. l Kad ste do {li na pri pre m e ka z a l i ste da }e repre z en t a c i ja na p ra v i t i

{lo, lepo se zavr{ilo i jako je bitno da se na{ rukomet vra}a tamo gde mu je mesto - rekao je sna`ni Stojkovi}. l Da li ste za do voq ni u~i we nim?

{ampionatu. Uostalom, to se od wega i o~ekivalo, jer poznat je kao veliki borac i veliki profesionalac. Povredio se na startu EP, no brzo se oporavio i kasnije dao svoj doprinos osvajawu srebrne medaqe. Nije

ne {to ve li ko. Da li je srebro ono {to ste o~e ki va li? - To je to. Spremili smo se i uspeli. Zapu{li smo usta svim skepticima i onima koji su se prema nama odnosili vi{e nego nekorektno. Sve je dobro pro-

- Mnogo stvari su se izde{avalo i te{ko je re}i da li sam potpuno zado vo qan, ili ne. Sigurno je da smo svi `eleli najvi{e, nismo imali dovoqno sre}e. Za mene je srebro ravno zlatu.

l Ta ko |e, ka za li ste po do la sku u No vi Sad da je na po ~et ku pri pre ma uvek sve bes pre kor no, a da ka sni je do la zi do ma lih ~ar ki. Da li je bi lo ta ko? - Ma, bilo je malo nervoze, {to je i normalno. Ali, ni{ta vi{e od toga. Kao svi normalni qudi, prihvatili smo sve sugestije i kritike, da bi se sve sloòlo u jedan istinski kolektiv koji je i doneo sjajan uspeh. l Kad igra te pr vu utak mi cu za Ki jel ce? - Ve} u subotu. Vaqda sam spreman za prvenstvene bitke. Malo }e mi biti ta{ko posle svih prethodnih napora, no verujem da }e do}i sve na svoje mesto. l Da li je po be da poq ske re pre zen ta ci je nad Ne ma~ kom uti ca la i na na {u re pre zen ta ci ju? - Da se to nije dogodilo, verovatno bismo igrali sa [pancima u finalu. Me|utim, vi{e bih voleo da su Ma|ari pro{li u polufinale umesto Hrvata, jer bismo se u tom slu~aju mawe potro{ili. Nama je utakmica s Hrvatima bila najva`nije, ona je za nas bila finale. l Ka ko ko men ta ri {e te kva li fi ka ci o nu gru pu za pla sman na Olim pij ske igre? - O tome i ne razmi{qam, jer jo{ je rano. Nisam stigao ni da uìvam u na{em uspehu, ni da vidim familiju i decu. @elim malo da uìvam. Samnom su u Poqsku do{li majka i tetka, a klince o~ekujem za dve nedeqe zavr{io je razgovor Rastko Stojkovi}. M. Pa vlo vi}

sa druge strane. Uvek se odazivam na intervjue kojima mogu da doprinesem popularizaciji vaterpola, ali o li~nim stvarima nisam pri~ao. l Da li ste za à li li {to, re ci mo, ni ste bi li fud ba ler s ob zi rom na wi ho ve za ra de? - Mo`da mi je ào {to nisma bio ko{arka{, ali ne i fudbaler, jer imam dobru fizi~ku i mentalnu gra|u za ko{arku. Naravno da ne àlim {to se bavim vaterpolom, jer sam toliko toga dobio. Ni u jednom momentu se nisam pokajao. Basket igram sa drugovima privatno. Dobra stvar {to nema novca u vaterpolu je to

{to su qudi oko mene ostali obi~ni, da kaèm normalni. l Ro |e ni ste u No vom Sa du i kao mla di oti {li. Da li vam ne do sta je rod ni grad? - @ivim u Beogradu, ali ~esto idem u Novi Sad. Bez obzira {to sam iz Novog Sada oti{ao sa 17 godina veoma ga volim. Letos sam dve nedeqe bio na pauzi i prijale su mi {etwe i druèwe na [trandu, pored Dunava... Nas je tri brata, mla|i ìvi u [vadskoj i predivno nam je kada se okupimo u Novom Sadu - istakao je jedan od najboqih golmana sveta Slobodan Soro. V. \u ri ~i}

VLA DI MIR CU KI], KA PI TEN VOJ VO DI NE

Sprem ni za na sta vak se zo ne Evropsko prvenstvo u Ajndho- februara igramo u Berlinu provenu za vaterpoliste je zavr{e- tiv [pandaua u Ligi {ampiona. no, titulom se okitila Srbija i O~ekujemo da }emo izvojevati poposle pauze od nekoliko dana na- bedu, jer nam je izmakla protiv stavqa se klupska sezona. Za to wih u Novom Sadu u posledwim vreme igra~i Vojvodine vredno trenucim autakmice, kada smo su trenirali i pripremali se za proma{ili peterac. Odmah u subotu, 11. februara o~ekuje nas, nastavak sezone. - Posledwu utakmicu pro{le mo`da, i najva`niji me~, jer ve} u godine odigrali smo 15. decembra prvom kolu dràvnog prvanstva u Novom Sadu sa ekipom Juga u igramo u na{em bazenu sa Crveokviru Lige {ampiona. Zatim smo nom zvezdom. Taj duel nam je vaàn jer smo od imali pet dana wih dva puta izslobodno i od gubili u Kupu, onda pa sve do sapa sada nema izda, osim nekilogovora. ko dana za novu Iz vaterpolo godinu, vredno kluba Vojvodina smo trenirali. u Ajndhovenu su Iskoristili bili trener Desmo ovaj period jan Stanojevi}, da se dobro fikoji je pomo}nik zi~ki spremimo, na{eg selektora jer nam je to neVla di mir Cu ki} Fo to: F. Ba ki} Dejana Udovi~idostajalo pred po~etak sezone, po{to je ve}i broj }a i igra~ Miroslav Ran|i}, koji igra~a letos bio odsutan zbog re- je branio boje Makedonije. Za to prezentativnih obaveza. Dosta vreme Zvezda je bila kompletna i, smo radili iu teretani i u bazenu tako|e, se vredno pripremala. - Dok je Dejan bio odsutan mi i to najvi{e na plivawu i duelima u vodi - kaè kapiten novosad- smo sprovodili plan rada sa pomo}nim trenerom Darkom Biliske Vojvodine Vladimir Cuki}. On is ti~e da su u sklopu }em. Sigurno da nam je nedostajao priprema pet dana sparingova- i Ran|i}, ali on }e se brzo ukloli sa ruskom ekipom Sinteza iz piti. Bi}e prezasi}en utakmicaKazawa. ma, jer je imao dug turnir, ali po- Ovi sparinzi su nam dobro do- sle nekoliko dana za osveèwe la{li da vidimo gde smo posle me- ko }e se uklopiti. Zvezda se kao i sec ipo dana bazi~nih priprema. mi pripreme, wima su na sparinRadili smo zajedno i u ujutru i govawu bili [panci, jer kao i mi uve~e. To }e nam pomo}i da se {to i oni tipuju na ovu prvu utakmicu boqe pripremimo za ono {to nas u prvenstvu - zakqu~io je Cuki}. o~ekuje u nastavku sezone. Ve} 8. G. Ma le no vi}

SPORT

c m y

FI FA uvo di ~e tvr tu iz me nu? Svet ska fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA) ob ja vi la je da }e raz mo tri ti uvo |e we jo{ jed ne iz me ne igra ~a to kom pro du è ta ka utak mi ce. â&#x20AC;&#x17E;Rad na gru pa FI FA, le kar ski i fud bal ski ko mi tet po dr à va ju taj pred log ka ko bi se za dr ào ni vo igre do 120. mi nu ta utak mi ce i da bi se za {ti ti lo zdra vqe igra ~aâ&#x20AC;?, na vo di se u sa op {te wu. Sa sta nak po vo dom to ga bi }e odr àn 3. mar ta u Ve li koj Bri ta ni ji, a FI FA }e u na red nom pe ri o du raz ma tra ti i uvo |e we teh no lo gi je na gol li ni ji, a u to ku je te sti ra we osam si ste ma.

~etvrtak2.februar2012.

S PRO MO CI JE AL MA MI JA MO RE I RE U VOJ VO DI NI

Ho }u da bu dem deo isto ri je Al ma mi Mo re i ra je ve li ko po ja ~a we Voj vo di ne i fud ba ler od ko jeg se o~e ku je da u pro le} nom de lu pr ven stva bu de glav ni kre a tor igre. Pred No vo sa |a ni ma su am bi ci o zni ci qe vi, `e qa im je da osvo je Kup Sr bi je i, u skla du s tim, upra va klu ba an ga `o va la je

re i ru. Pro blem nam je pred sta vqa la ~i we ni ca da je imao va `e }i ugo vor s ki ne skim Da li je nom. Me |u tim, do {lo je po tom do raz mi mo i la `e wa iz me |u Ki ne za i ovog igra ~a, pa smo od mah us po sta vi li kon takt i Mo re i ra je do {ao u No vi Sad i pot pi sao ugo -

ve. @e lim da bu dem deo isto ri je i u~e snik ve li kog pro jek ta i za to sam pot pi sao za Voj vo di nu. Re kli su mi i to da ne }u bi ti sre }an, ali sam do neo od lu ku i iza we sto jim, jer sam u No vom Sa du za te kao ozbiq ne i od go vor ne qu de. O~e ku jem da }e mi se na kra ju

Mar ko Mi ri}, \or |e Ste fa no vi} i Na ta ni jel Asa moa

Foto: F. Baki}

dnevnik

ZVE ZDA PRO MO VI SA LA MI RI ]A I ASA MOU A DO VE LA I MI LU NO VI ]A

Bo gat pa zar za ma lo pa ra Pot pred sed nik FI FA, princ Ali iz Jor da na, po kre nuo je ini ci ja ti vu da se `e na ma islam ske ve ro i spo ve sti ko je igra ju fud bal do zvo li no {e we ma ra ma ko je po kri va ju li ce. On je ka zao da mo ra ju da se po {tu ju kul tur ne tra di ci je. Svet ska fud bal ska fe de ra ci ja }e raz ma tra ti i pra vi lo ko je se po {tu je u Ju `noj Ame ri ci, ka da su di ja obo ji me sto gde je na pra vqen faul da bi sa si gur no {}u znao oda kle se iz vo di slo bo dan uda rac i ko li ko `i vi zid tre ba da bu de uda qen. Pro me na pra vi la obi~ no se po {tu je od 1. ju la, ali ako je u pi ta wu ne ki ve li ki tur nir, ona mo gu od mah po ~e ti da se pri me wu ju.

Abra mo vi~ po tro {io mi li jar du Vla snik ^el si ja iz Lon do na, ru ski mi li jar der Ro man Abra mo vi~ pro bio je ci fru od ne ve ro vat nih mi li jar du fun ti ko je je po tro {io na klub od ka da ga je pre u zeo u le to 2003. go di ne, pre no se en gle ski me di ji! Sa mo ne ko li ko sa ti pre is te ka zim skog pre la znog ro ka ^el si je ob ja vio da je 2011. go di nu za vr -

Po sled we dve Zve zdi ne akvi zi ci je Mar ko Mi ri} i Na ta ni jel Asa moa, ko ji su pro {li pr vu fa zu pri pre ma na cr no gor skom pri mor ju i pot pi sa li ugvo re, ju ~e su zva ni~ no pro mo vi sa ni na na {em naj ve }em sta di o nu. - Pre sre }an sam {to sam sti gao u Zve zdu. Znam ka kva je kon ku ren ci ja ali da ne ve ru jem u se be ne bih ni do la zio. Iza nas je ve li ka ar mi ja na vi ja ~a i te {ko je no si ti dres cr ve no-be lih, ali tru di }e mo se da {to pre do ne se mo tro fej - is ta kao je Mi ri}, ko ji se oba ve zao na tro go di {wu ver nost i za du ìo dres sa bro jem 27. Na pa da~ iz Ga ne, mla di re pre zen ta ti vac te ze mqe, Asa moa uspe {no je pro {ao dvo ne deq nu pro bu, pa }e na red ne ~e ti ri go di ne pro ve sti na Ma ra ka ni. - Hva la bo gu {to mi je dao {an su i Zve zdi na po ve re wu. Ose }am se kao kod ku }e, sa i gra ~i su me od li~ no pri hva ti li. Da }u sve od se be ka ko bi Zve zda po sti za la {to bo qe re zul ta te - pod vu kao je Asa moa. Ne ka ko spon ta nao je u pr vi plan is ko ~io no vi tran sfer ko ji je Zve zda re a li zo va la. Da ro vi ti na pa da~ bel gij skog Va re ge ma, mla di re pre zen ta ti vac Sr bi je Lu ka Mi lu no vi} (20) an ga ò van je bez obe {te }e wa i pre da na {weg od la ska u An ta li ju pot pi sa }e ugo vor. Da kle, sa da se ve} mo è go vo ri ti o to tal noj re kon -

struk ci ji Zve zdi nog sa sta va u od no su na je sen. Tu je ~ak 12 no vih fud ba le ra: Og wen Oè go vi}, Fi lip \u ri~ ko vi}, Jo van Kr ne ta, Mar ko Mi ri}, Mar ko Pe ro vi}, Lu ka Mi li vo je vi}, Fi lip Mla de no vi}, Fi lip Ka sa li ca, Ni ko la Mak si mo vi}, Na ta ni jel Asa moa, Du {ko To {i} i Lu ka Mi lu no vi}. - Bi }e i od la za ka, ve o ma br zo, u mno gim ze mqa ma pre la zni rok je pro du èn - kon sta to vao je ge ne ral ni se kre tar \or |e Ste fa no vi}, a bli zu iz la znih vra ta je gol ge ter Ka lu |e ro vi}. Go mi la we igra~ kog ka dra mo è da bu de i kon tra pro duk tiv no. - Ne pra vi mo tim za tri me se ca. Po sti gli smo kri ti~ nu ma su po kvan ti te tu, ali i po kva li te tu, {to je ja ko va `no. Ni ka da za ma we nov ca ni smo do ve li kva li tet ni je i per spek tiv ni je igra ~e. Sve ~i ni mo plan ski. I ne sa mo to, do ve li smo igra ~e sa ko ji ma smo za do voq ni ka ko se od no se pre ma dre su i oba ve za ma. Kri ti ko va li su nas i pri hva ti li smo da ne {to mo ra da se me wa, ~im je bi lo de set bo do va za o- stat ka za po lu se zo nu. Re {i li smo da me wa mo i pro me ni li smo - ob ja snio je Ste fa no vi}. Na kra ju pr vi ad mi ni stra ti vac klu ba po bri nuo se i za za kqu ~ak: - Za sa da je sve do bro na pa pi ru, vi de }e mo ka ko }e bi ti ka da po~ ne mo da igra mo, {ta }e re }i re zul ta ti. Z. Ran ge lov

Le ma ji} u Par mi

{io sa mi nu som od 222 mi li o na fun ti. Ipak, u klu bu ve ru ju da }e po slo va we bi ti sve po zi tiv ni je. - Klub se raz vi ja u do brom sme ru. Ra di mo na ve li kim pro jek ti ma, pre sve ga no vom sta di o nu, ko ji }e do ne ti ogrom nu za ra du. Tu je i mar ke tin {ki deo, ko ji po kri va do bar deo tro {ko va re kao je pred sed nik Brus Bak. êl si je to kom zim skog pre la znog ro ka an ga ò vao dva po ja ~a wa, {to pe ra Ga ri Kej hi la iz Bol to na i Bel gi jan ca Ke vi na de Bruj na iz Gen ka. U pret hod nom let wem pre la znom ro ku sti gli su Ro me lu Lu ka ku, Raul Me i re le{, Huan Ma ta i Ti bo Kur toa, {to je ukup no sta ja lo êl si oko 70 mi li o na fun ti.

Do brim igra ma na pre sti `nom tur ni ru u ita li jan skom gra di }u Vi ja re |u, Dar ko Le ma ji}, 20-go di {wi fud ba ler pr vo li ga {a In |i je, tra si rao je se bi put u Se ri ju A, pa }e na red ne ~e ti ri go di ne na stu pa ti za Par mu. Pre z a d o v oq n i we g o v im fi z i~ k im pre d i s po z i c i j a m a i ume }em na te re nu ~el ni ci Par me su eks pre sno uta na ~i li do g o v or sa ne k a d a { wim re pre zen ta tiv cem, uspe {nim in t er n a c i o n al c em upra v o u ita li jan skom fud ba lu Vla di mi rom Ju go vi }em, ko ji za stu pa in te re se mla dog igra ~a i In |i je. Le ma ji} je vi sok 204 san ti me t ra, pod s e } a na Ni k o l u @i gi }a po sta su a u mla |im ka t e g o r i j a m a ze l e n o-be l ih uvek je bio naj e f i k a s ni j i stre lac. Na stu pa ju }i za pr vi tim ta ko |e je po sti gao ne ko li ko go lo va. Le ma ji} je, pod se ti mo, kra jem pro {le go di ne bio na pro bi u {vaj car skosm Ara uu, po sti gao je ~e ti ri go la, ali se ta mo {wi dru go li ga{ ni je ja vio sa kon kret nom po nu dom, pa je Vla di mir Ju go vi} za na da re nog igra ~a pro na {o da le ko po voq ni je re {e we. D. Vi }en ti}

Mi o drag Pan te li} i Al ma mi Mo re i ra

ne ka da {weg mla dog re pre zen ta tiv ca Por tu ga la i sa da {weg ~la na se lek ci je Gvi ne je-Bi sao da po sta ne je dan od li de ra eki pe. U pro so ri ja ma klu ba odr `a na je pro mo ci ja Mo re i re , a sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li} tom pri li kom je re kao: - Po od la sku Slo bo da na Me do je vi }a i Gi or gi ja Me re ba {vi li ja, po sta vi li smo se bi za ciq da do ve de mo upra vo Al ma mi ja Mo -

vor na dve plus jed nu go di nu. Pre ne ki dan pro {ao je sve me di cin ske te sto ve i o~e ku je mo da }e ve o ma br zo da se na met ne kao li der ti ma. I Mo re i ra je za do vo qan ti me {to je po stao ~lan Voj vo di ne. - Pi ta ju me qu di za {to sam pot pi sao za no vo sad ski tim, a ja im od go va ram da je re~ o ve li kom i ozbiq nom klu bu, ko ji pred so bom ima ve o ma am bi ci o zne ci qe -

pr ven stva iz vi ni ti svi oni ko ji su mi re kli da sam po gre {io. Da li ve ru je te da }e Voj vo di na osvo ji ti pe har Ku pa Sr bi je? - Mo gu }e je da osvo ji mo taj pe har i u ostva re we tog ci qa mo ra mo svi za jed no da ve ru je mo - do dao je Mo re i ra. - Uko li ko na {a ve ra bu de iz ra `e na i ve li ka, sve je mo gu }e i na dam se da }e mo osvo ji ti ba rem je dan po bed ni~ ki tro fej. A. Pre do je vi}

Mi lo vi} pro du `io ugo vor Ju ~e je ugo vor s Voj vo di nom za {est me se ci pro du `io is ku sni Mi lo van Mi lo vi}, ko ji se ove zi me vra tio s po zaj mi ce u Ja vo ru. Po u zda ni {to per je, pre ma to me, u oba ve zi pre ma no vo sad skom sper li ga -

{u do zi me 2012. go di ne. Isto vre me no, iz klu ba je po tvr |e no da }e De jan Ka ran na red nih {est me se ci pro ve sti u iva wi~ kom Ja vo ru, dok na po zaj mi cu u Me ta lac iz Gor weg Mi la nov ca od la zi An tvi Jao.

Uki nu te za bra ne Par ti za nu i BSK-u Di sci plin ska ko mi si ja Fud bal skog sa ve za Sr bi je (FSS) uki nu la je za bra nu re gi stra ci je igra ~a Par ti za nu i BSK-u iz Bor ~e. Za bra na je uki nu ta na kon {to su ta dva klu ba do sta vi li do ka ze o iz mi re wu svo jih oba ve za pre ma dru gim klu bo vi ma, igra ~i ma, tre ne ri ma i nad le `nim or ga ni ma FSS. Ujed no, isto vet na od lu ka o uki da wu za bra ne re gi stra ci je igra ~a

do ne ta je i za dva klu ba iz Pr ve li ge Sr bi je, Mla di rad nik i Ko lu ba ru. Di sci plin ska ko mi si ja upu ti la je apel klu bo vi ma da iz mi re svo je oba ve ze ili po stig nu spo ra zu me sa po ve ri o ci ma i do sta ve do kaz o to me, ka ko bi im za bra na bi la uki nu ta do pet ka ka da se za vr {a va pre la zni rok, {to bi im omo gu }i lo re gi stra ci ju igra ~a u pred vi |e nom ro ku.

STAR TO VA LA PA DIN SKA DO LI NA

Sle di be ri }et ni je pr o le }e

Iz In |i je u Par mu: Dar ko Le ma ji}

Fud ba le ri srp sko li ga {a Do li ne star to va li su sa pri pre ma za pr o le} ni deo pr ven stva. Na pr vom oku pqa wu po ja vi lo se 24 fud ba le ra. Od no vaj li ja za sa da su po vrat nik iz Oma na @eq ko Staj ~i} i Ivi ca Vu ko sa vqev iz Za dru ga ra.Igra ~e je po zdra vio pred sed nik klu ba Mi ro slav Ko va~ i po è leo im uspe {ne re zul ta te u na stav ku pr ven stva. - Pr vi deo se zo ne za vr {i li smo na tri na e stom me stu, {to je is pod o~e ki va wa i è qa. Sa da se mo ra mo okre nu ti bu du} no sti i ve ru jem da }e mo za jed ni~ kim sna ga ma po no vo bi ti tim ko ji }e be le ì ti do bre re zul ta te. Ima mo vre me na i obez be di }e mo sve uslo ve za ne sme ta ni

rad pa o~e ku jem da se pla si ra mo u gor wi deo ta be le - re kao je Ko va~. [ef stru~ nog {ta ba Du {an Hil sa tre ne rom gol ma na Vla di mi rom Ra sto vi }em igra ~i ma iz neo plan ra da i utak mi ce ko je }e od i- gra ti u pri prem nom pe ri o du. - Pred na ma je te `ak za da tak da u na stav ku pr ven stva sa ~u va mo srp sko li ga {ki sta tus, {to po kva li te tu mo `e mo. To ne }e bi ti la ko jer eki pe su pri bli `nog kva li te ta i sa mo ni jan se }e od lu ~i va ti ko }e is pa sti iz li ge. Osnov ni ciq nam je da u pr vim ko li ma do brim igra ma i re zul ta ti ma obez be di mo op sta nak i da kraj pr ven stva za vr {i mo u gor woj po lo vi ni ta be le - re kao je tre ner Du {an Hil. B. St.

~etvrtak2.februar2012.

Ka na rin ci hva ta ju za let Eki pa No vog Sa da, na kon vi {e ne go uspe {ne po lu se zo ne, è li me sto ko je di rekt no ili kroz ba ra` vo di u su per li ga {ko dru {tvo. Dve ne de qe su igra ~i u po go nu, ra de na fi zi~ koj sna zi za pro le} na is ku {e wa, a od su bo te }e kre nu ti sa od i gra va wem utak mi ca. - Za do vo qan sam u glo ba lu onim {to smo ura di li. Kao i svi ti mo vi, su o ~e ni smo sa hlad nim vre me nom, pra vi nam pro blem, po ku {a va mo to da re {i mo tre ni ra ju }i u te re ta ni, ba lo nu, a ka da vre me do zvo li i na na {im te re ni ma. Ora di li smo pr vi Da vor Ma go~ deo pri pre ma, gde lop ta ni je bi la u fo ku su - ka è tre - u ve znom re du. Tre bo vac i Ga ri} ner Jo sif Ili}. do pri ne }e da ni vo igre po dig ne No vi Sad je na pu sti lo ne ko - mo na vi {i ni vo. Ne ù ri mo po li ko igra ~a, \or |e Mr |a nin, pi ta wu po ja ~a wa, ima mo jo{ do Mar ko Jo va no vi}, Uro{ i Vuk voq no vre me na da do ve de mo jo{ Le ko vi}, Vla di mir Tin tor i dvo ji cu kva li tet nih fud ba le ra. \or |e Jo ci}, a Da vor Ma go~ je Ne }e mo go mi la ti igra~ ki ka -

Ma go~ na pu stio fud bal? Po u zda ni Da vor Ma go~ po vu kao je pred po ~e tak pri pre ma No vog Sa da za sve neo ~e ki va ni po tez. Bio je je se nas je dan od naj bo qih igra ~a, u zim skom pre la znom ro ku imao je po nu de iz ino stran stva, a tre ner Ili} ra ~u nao je ozbiq no na we ga i u na stav ku pr ven stva. Me |u tim, na kon za vr {e nog fa kul te ta Teh ni~ kih na u ka od lu ~io je da pre sta ne sa ak tiv nim igra wem. Raz log je stal no za po sle we. - Jo{ pre go di nu da na kon ku ri sao sam za po sao u stru ci. Ni sam se na dao da }u do we ga do }i, ali na mo ju sre }u 16. ja nu a ra do bio sam po ziv da se ja vim, po ziv ko ji se ne od bi ja. Za sa da mi no ve oba ve ze ne do zvo qa va ju da tre ni ram dva pu ta dnev no, ali jo{ ko na~ no ni sam od lu ~io da se de fi ni tiv no po vu ~em - sa op {tio je Ma go~. neo ~e ki va no pre stao da igra. Ve }i na od wih bi li su stan dard ni pr vo tim ci. Za sa da je u ja to ka na rin ca sle te li su To mi slav Tre bo vac (21) i Mi len ko Ga ri} (23), dok jo{ de set igra ~a po ku {a va da se iz bo ri za osta nak na De te li na ri. - Ka da sam ana li zi rao po lu se zo nu, uo~io sam do sta pro ble ma

dar, za sa da ih ima mo 22 u tak mi ~ar skom po go nu, ne ko su jo{ na pro bi a van stro ja zbog po vre da su La za rev ski i ^e ko vi}. Ovo ga pu ta ne }e de fi lo va ti mno go igra ~a, je se nas smo to mo ar li da ura di mo, sa da ne. Te ret }e iz ne ti mom ci iz je se we po lu se zo ne i po ja ~a wa - na po me nuo je Ili}. I. Grubor

^OKA PO^ELA PRIPREME

Sa ra pa oti {ao, do {ao Ig wa tov - Na{ ciq je da se za dr ì mo u sre di ni ta be le, {to je re a lan do met ti ma, jer te ret no se mla di igra ~i ko ji tek sti ~u is ku stvo. Ako uspe mo da ih za dr ì mo, tek na red ne se zo ne mo è mo da o~e ku je mo po hod na vrh ta be le - ka è Sa {a Dul ka. Tre ner \or |e Ro ga no vi} ob ja {wa va da ne tre ba da ~u di {to su pri pre me za po ~e le u Sen ti, jer je to sa mo jo{ jed na po tvr da uspe {ne pri me ne, pro {le go di ne pot pi sa nog, spo ra zu ma o sa rad wi ova dva kom {ij ska klu ba. - Na Grad s kom sta d i o n u u Sen t i spro v e { }e m o kon di c i o n e pri p re m e, gde uz ide al ne uslo ve i kom f or. Na ras po la ga wu ima mo te re ta nu i atlet sku sta zu, neo p hod ne za ovaj deo ba z i~ n ih pri pre ma. Na sta vak }e usle di ti na sta di o nu u ô ki, a u ni z u pri p rem n ih utak mi ca pr vu pro ve ru ima }e mo pro tiv OFK Ki kin da sa op {tio je Ro ga no vi}. Do kaz da se u ô No vaj li ja u ô ki Si ni {a Ig wa tov ki kva li tet no ra di na, a po tom se vra tio u no vok ne - sa svim se lek ci ja ma je ste i è va~ ki Obi li}, oda kle je pro - pre la zak ~la no va pi o nir ske eki pe Mi li vo ja Kr ma ra i Ni {log le ta pri stu pio ô ki. Pred sed nik klu ba Sa {a Dul - ko le Sa vi }a u re do ve su bo ti~ ka tvr di da se od la zak Sa ra pe kog su per li ga {a Spar tak Zla ne }e od ra zi ti na igru u na stav - ti bor vo de. Do go vo re no je da ku pr ven stva, jer su u zim skom sa tre nin zi ma i da qe na sta ve u ô ki, gde ima ju vr sne u~i te pre la znom ro ku pri stu pi li Si ni {a Ig wa tov (Obi li}, No vi qe fud ba la, a na pr ven stve Kne è vac), @eq ko Ni ko lin nim i kup utak mi ca ma u na (Slo ga, Osto ji }e vo), De jan Po - stav ku se zo ne na stu pa }e za Su pov (Gra ni ~ar, \a la) i Ako{ bo ti ~a ne. Tekst i foto: M. Mitrovi} @ol do{ (AFK, Ada). Pr vo tim ci ô ke po ~e li su pri pre me za na sta vak pr ven stva u Su bo ti~ koj pod ru~ noj li gi. ô ka ni tre ni ra ju na sta di o nu u Sen ti, gde }e bo ra vi ti dve ne de qe, a tre ner \or |e Ro ga no vi} na ras po la ga wu ima 25 kan di da ta za pr vi tim. Naj bo qi igra~ i gol ge ter ô ka na u je se wem de lu pr ven stva Sta ni slav Sa ra pa pre {ao je u re do ve srp sko li ga {a Sen te, gde je ve} igrao pre ne ko li ko se zo -

sport

dnevnik

ALEKSANDAR KOLAROV, PRVOTIMAC MA^ESTER SITIJA

Ni {ta ni je slu ~aj no u fud ba lu Od li~ nim par ti ja ma u 2011. go di ni Ko la rov je za slu ìo stan dard no me sto u po sta vi Man ~e ster si ti ja, pa je si gur no i je dan od naj za slu `ni jih {to gra |a ni dr è pr vo me sto u Pre mi jer li gi. - Dra go mi je i da ja i eki pa igra mo do bro. Ula zi mo u je dan vr lo va àn me sec za nas, kao i za ce lu Pre mi jer li gu, sa do sta utak mi ca, ali ga sprem no ~e ka mo. Bit no je da osta ne mo tu gde je smo, mi slim da ima mo kva li te tan tim i da mo è mo da bu de mo pr vi na kra ju - re kao je za B92 Ko la rov. Ipak, Si ti ni je is pu nio o~e ki va wa u Li gi {am pi o na, u ko joj je tak mi ~e we za vr {io ve} u grup noj fa zi. - Si gur no je da smi i mi mno go vi {e o~e ki va li od nas sa mih u Li gi {am pi o na, ta ko da je to bi lo jed no ve li ko raz o ~a ra we za nas, ali nam osta je jo{ tak mi ~e wa u ko ji ma igra mo i u sva kom ide mo po tro fej. Je ste ne u speh Li ga {am pi o na, ali se okre }e mo dru gim tak mi ~e wi ma, na sta vqa mo se zo nu i tru di }e mo se da bu de mo bo qi ne go {to smo bi li do sa da. Kao i Si ti, i wi hov grad ski ri val Ju naj ted je eli mi ni san u Li gi {am pi o na, a srp ski fud ba ler sma tra da }e u wi ho vim du e li ma sa Por tom, od no sno Ajak som, bi ti od lu ~e ni fa vo ri ti za osva ja we Li ge Evro pe. - Ju naj ted je uvek fa vo rit za ti tu le, ali ve} u {e sna e sti ni fi na la mi igra mo sa Por tom a oni sa Ajak som, ta ko da }e dve od ove ~e ti ri eki pe za vr {i ti tak mi ~e we. Sa ula skom ta kvih ti mo va Li ga Evro pe je po sta la znat no ja ~a, ali je, po red to ga, to tak mi ~e we ja ko bit no za nas. [to se ti ~e Pre mi jer li ge, tre nut no je u naj bo qoj po zi ci ji da Si ti ju sta ne na put u bor bi za ti tu lu Ju naj ted, ma da mno gi To ten hem gle da ju kao tim ko ji bi mo gao da na pra vi iz ne na |e we. - U vr hu ima do sta kva li tet nih eki pa, To ten hem igra stvar no do bro, ali je mo je mi {qe we da ve }e {an se ima êl si. To ten hem je vr hun ska eki pa, ima vr hun ske igra ~e, ali mi slim da im fa li ne {to ma lo da bi osvo ji li Pre mi jer li gu. Ipak, ako To ten hem na sta vi da igra kao u po -

TITEL SE PRIPREMA ZA PROLE]NU SEZONU

Ciq pr vo me sto

Fud ba le ri Ti te la po ~e li su pri pre me za pro le} ni deo se zo ne. Tre ner Jo van Pa la li} po è leo je igra ~i ma zdra vqe, do bre igre i osva ja we pr vog me sta i u~e {}a u ba ra` za Pod ru~ nu li gu No vi Sad, {to bi bi lo ve o ma le po u go di ni ka da klub obe le à va sto go di {wi cu. - S pri pre ma ma smo kre nu li ne {to ra ni je u od no su na ra ni je go di ne s ob zi rom da se na la zi mo na de o bi pr vog me sta sa eki pom @SK iz @a bqa u Me |u op {tin skoj li gi Ti tel – @a baq. @e qa nam je da ovu tak mi ~ar sku se zo nu za vr {i mo na pr vo me sto, {to bi nam otvo ri lo vra ta za u~e {}e u ba ra` i even tu al ni pla sman u Pod ru~ nu li gu, gde nam je re al no i me sto, ako gle da mo po uslo vi ma ko je ima mo i igra~ kom ka dru. Da na po me nem da }e mo u sep tem bru obe le ì ti re dak ju bi lej – sto go di {wi cu klu ba. Pla ni ra mo da do star ta tak mi ~e wa od i gra mo se dam - osam utak mi ca i ve ru jem da }e mo bi ti sprem ni za is pu we we ci qa - re kao je tre ner Pa la li}. S tre nin zi ma su kre nu li ovi igra ~i: Plav {a, \u ri ~i}, Mra ~a jac, Na sta si}, [u {a, [an dor, Pa ni}, Mi la di no vi}, Je lin, Ku qa, Huc ki, L. Pa ji}, Tot, Ko va~, Ce te wi, Ge le tin, Ma ri}, D. Pa ji}, [o li}, Vu ~i} i no vaj li je B. Ili} (Haj duk, Gar di nov ci), I. Pa ni} (Obi li}, Vi lo vo) i Mu ~i (Slo ga Lok). Mo gu }e je da Ti tel do ve de jo{ ko je po ja ~a we. @. Markovi}

Alek san dar Ko la rov

sled wem pe ri o du si gur no da mo è mno gi ma da po re me ti pla no ve, a na {e pr ven stve no. Ko la rov pra ti iz da wa osta lih na {ih igra ~a u Pre mi jer li gi, a po seb no mu je ào {to je se zo na za Ne ma wu Vi di }a, zbog po vre de, ve} go to va. - Go to vo svi na {i igra ~i ko ji igra ju u Pre mi jer li gi ima ju bit ne ulo ge u svo jim ti mo vi ma, po seb no mi ko ji igra mo u ve }im klu bo vi ma, ali to va ì i za osta le. Bit no je za nas da ima mo do sta igra ~a u li gi ka kva je Pre mi jer, to je do bro za na{ fud bal. Pe tro vi }u je pr va go di na, do sta mu to zna ~i na is ku stvu, Iva no vi} je je dan od naj bo qih od bram be nih igra ~a u li gi, Mi li ja{ ima ne {to ma wu mi nu ta ù, ali je u po sled we vre me igra do bro i ima bit nu ro lu. Za Vi di }a mi je ào {to se po vre dio i {to mo ra da pa u zi ra ce lu se zo nu. Zna mo svi ko je Ne ma wa Vi di} u svet skom fud ba lu, to je ve li ki pro blem za Ju naj ted i na{ fud bal. Bli zu ì vi mo pa

se vi |a mo i sa mo bih mu po `e leo brz opo ra vak. Pro {le go di ne za re pre zen ta ci ju Sr bi je ni je bi la uspe {na, zbog ne pla sma na na Evrop sko pr ven stvo u Poq skoj i Ukra ji ni, a Ko la rov is ti ~e da je bit no da se or lo vi do bro pri pre me za ono {to ih o~e ku je u na red nom ci klu su. - Od mah po sle utak mi ce sa Slo ve ni jom sam re kao da je ve li ki ne u speh za nas to {to ni smo oti {li na Evrop sko pr ven stvo, ma kar i u ba ra`, pa bi smo po sle vi de li {ta bi se de si lo. Si gur no je da ima mo eki pu ko ja po kva li te tu tre ba da ide bar u ba ra`, ni smo to us pe li, a opet smo se na kra ju iz bo ri li da sa mi od lu ~u je mo o se bi, a ni to ni smo us pe li. Opet, ni {ta ni je slu ~aj no u fud ba lu, kao i u `i vo tu, ta ko da smo tu gde smo. Ima mo do sta vre me na da se od lu ~e ne ke stva ri, i u Sa ve zu, oko no vog se lek to ra. Mi igra ~i, a ja sam sa da je dan od sta ri jih, tre ba da pre u zme mo od go vor nost, da se

spre mi mo za po ~e tak kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014, ko je si gur no ne }e bi ti ni ma lo la ke. Fud bal ski sa vez Sr bi je Ko la ro va je pro gla sio naj bo qim igra ~em u 2011. go di ne, a igra~ Si ti ja is ti ~e da je po ~a stvo van tim pri zna wem To pri zna we mi zna ~i pu no, si gur no je da bi ima lo jo{ ve }i zna ~aj da smo sa re pre zen ta ci jom oti {li na Evrop sko pr ven stvo. Ve li ka mi je ~ast, ali i ve li ka oba ve za pr ven stve no, da na sta vim da igram i ra dim kao {to je slu ~aj bio pret hod ne go di ne i da ne sta nem na ovom jed nom tro fe ju. Ko la rov je ot krio svo je `e qe za 2012. go di nu. - Se bi bih pr ven stve no po `e leo sa mo zdra vqe. Ka da sam zdrav sve je lak {e, da me za o bi |u po vre de, a klu bu da osta ne mo na me stu na ko jem smo sa da, da osvo ji mo Pre mi jer li gu i, ako je mo gu }e, jo{ ne ki tro fej - re kao je Alek san dar Ko la rov.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Som bor ci bo qi od Su bo ti ~a na Radni~ki – Spartak Zlatibor voda 1:0 (0:0) SOM BOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 150,su di ja Bo {ko vi} (Som bor), stre lac: Po `ar u 76 mi nu tu – za Rad ni~ ki. RAD NI^ KI: @a ku la, Ve se li no vi}, Jo ci}, Mr |a nin, Top ~a gi}, Ze li}, To ma no vi}, Stan -

ti}, Ota {e vi}, Jok si mo vi}, \ur |e vi}, Mi lan ko vi}, Bo go slov ski, Tor bi ca, ^o vi}, Vu ji}. Igra li su jo{: Mir ko vi}, Voj vo di}, An to ni}, Su }e ska, Bje dov, Bi ni}, Ko va ~e vi}, [a rac, Ada mo vi}, No sko vi}, De -

ve li ki op ti mi zam za pro le} ni deo pr ven stve ne tr ke u Pr voj li gi Sr bi je. [an se za eki pu do ma }i na su pro pu sti li Me mi {e vi}, a Ba ni} je u tri ma ha bio vi {i u sko ku od go sti ju i tri pu ta ozbiq no ugro zio mre -

Fud ba le ri Rad ni~ kog neo ~e ki va no sa v la da li su bo ti~ kog su per li ga {a

~e ti}, Avri}, Me zei, Jo va no vi}. Igra li su jo{: [a ri}, Fa ber, Ba ni}, U{u mo vi}, Bu jak, Pa u no vi}, Pe tre{, Ako, Me mi {e vi}, Ko ji}, Ma jor, Po `ar. SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Sti ja ko vi}, Pu {ka ri}, Bra -

spo to vi}, Be wak, Mi li vo jev, Mar ko vi}. Fud b a l e r i Rad n i~ k og su u dru gom po lu vre me nu u pot pu no sti nad i gra li su per li ga {a iz Su bo ti ce. Pri ka za li su do ma }i igra ~i par ti ju ko ja do no si

`u Su bo ti ~a na. Je di nu {an su za go ste pro pu stio je No sko vi}. Pr vo po lu vre me je pro te klo u rav no prav noj igri sa po ne ko li ko po lu {an si na obe stra ne. M. J.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak2.februar2012.

^E TI RI KO LA PRE KRA JA SU PER LI GA [KIH KA RA VA NA

Voj vo di na se ne od ri ~e pr ve po zi ci je Jo{ ~e ti ri ko la osta la su do kra ja li ga {kog de la Vi ner {te di {e od boj ka {ke su per li ge Sr bi je, a Cr ve na zve zda vo de }a je i u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Se zo na u to ku ve o ma je in te re sant na sa po ma lo ne lo gi~ nim si ste mom tak mi ~e wa, jer u li gi ko ja bro ji 10 klu bo va osam idu u plejof, pret po sled wi }e igra ti ba ra `a za op sta nak s dru go pla -

VA TER PO LI STI I RU KO ME TA [I KOD MI NI STAR KE: Mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne à na Sa mar yi} - Mar ko vi} pri re di la je pri jem va ter po li sti ma i ru ko me ta {i ma, osva ja ~i ma zlat ne i sre br ne me da qe. - Pri vi le gi ja je bi ti mi ni star ka da ima te ova kve re zul ta te. Za hva qu jem se svi ma ko ji su u~e stvo va li u ovom pod vi gu. ê sti tam va ter po li sti ma ko ji su po tvr di li svoj sta tus, ~e sti tam ru ko me ta {i ma na he roj skom uspe hu - re kla je Sa mar yi} - Mar ko vi}. Ona je pod se ti la da se Sr bi ja 2008. tak mi ~i la u Be ~u da do bi je or ga ni za ci ju EP. - To je bi la {an sa da se Sr bi ja po ka è kao or ga ni za tor i da po ka è Evro pi da je spo sob na za vr hun ske pod vi ge. Vi de li smo i {an su da se ru -

bi ce u do i gra va we u{le s li der ske po zi ci je. Iako jo{ po sto je ma le {an se da se ne {to pro me ni, No vi Sad }e osta ti bez jed nog su per li ga {a, jer je Voj vo di na s pet bo do va ma we od pret po sled w eg Rad n i~ k og glav n i kon ku rent za se lid bu u Pr vu li gu po sle jed ne se zo ne igra wa u eli ti. Va ra din ke su, s dru ge stra ne, osi gu ra le me sto u naj ja ~em ran gu, a po sled wa

mo gli s ~el ne po zi ci je. Ak tu el ni {am pion Par ti zan ne pri jat no je iz ne na dio i go to vo ~i ta vo pr ven stvo ni je ni bli zu vo de }e ~e tvor ke ko ja }e u pr vim me ~e vi ma plej-ofa ima ti pred nost do ma }eg te re na. Ve o ma je za ni mqi vo u do wem do mu pren stve ne ta be le i do kra ja }e se vo di ti gr ~e vi ta bor ba za go li su per li ga {ki `i vot, jer Rib ni cu (7. na ta be li) i po sled we pla si ra ni @e -

ko met vra ti ta mo gde pri pa da. Mom ci, sva ka vam ~ast. Hva la vam sto ste uje di ni li Sr bi ju i sa mo ta ko na sta vi te - re kla je mi ni star ka. Pred sed nik Va ter po lo sa ve za Srbije Ve li bor So vro vi} is ta kao je da }e se eki pa ozbiq no spre ma ti za Olim pij ske igre, ka ko bi u Lon do nu mo gla da pri ka è naj bo qu mo gu }u igru, dok je pred sed nik Ru ko met nog sa ve za Ve li mir Mar ja no vi} oce nio je da je na pri je mu u mi ni star stvu ra do sti. - Ru ko met je imao i ve }u pa `wu Mi ni star stva ne go {to je to re zul ta ti ma za slu ì vao. Stvo ri li smo uslo ve da se lek tor i re pre zen ta ci ja mo gu da po ka ù {ta zna ju. Na dam se da }e srp ski sport i}i istim pu tem - re kao je Mar ja no vi}.

DO BRO DO [LI CA NAJ BO QEM TE NI SERU: No vak \o ko vi} sti gao je u Mo na ko avi o pre vo zni kom „Emi rejts er lajnz” i pu tem svog tvi ter na lo ga se za hva lio qu ba znoj po sa di ko ja ga je do ~e ka la sa ~e stit ka ma i jed nom po ru kom na srp skom - „Do bro do {ao, No va ~e”. Srp ski te ni ser je u Mo na ko sti gao u zo ru, pa je imao ret ku pri li ku da pri su stvu je iz laz ku sun ca i da po `e li svim svo jim na vija ~i ma - do bro ju tro. \o ko vi} na red ne dve ne de qe ne }e u~e stvo va ti na te ni skim tur ni ri ma. Za de se tak da na Dej vis kup re pre zen ta ci ja Sr bi je u Ni {u igra sa [ved skom u Dej vis ku pu, ali }e pr vi re ket sve ta u do go vo ru sa se lek to rom Bog da nom Ob ra do vi} da pro pu sti te me ~e ve. No vak }e u~e stvo va ti na tur ni ru u Du ba i ju, gde bra ni ti tu lu osvo je nu pro {le go di ne.

Odbojka{i Vojvodine jo{ se nadaju prvoj poziciji pred plej-of

si ra mim iz Pr ve li ge, dok }e po sled wi is pa sti u ni ì rang. U èn skoj kon ku ren ci ji se sve ma we-vi {e zna. Zve zda }e, kao i ra ni jih se zo na u plej-of, s vo de }e po zi ci je i te {ko je u ovom tre nut ku re }i da li ne ko mo è da je ugro zi na pu tu ka jo{ jed noj ti tlu, ma da je na star t u pr v en s tva su b o t i~ k i Spar tak va ìo za fa vo ri ta. Je di no u slu ~a ju da Su bo ti~ na k e osta v re sve po b e d e do kra j a (ima j u te ` ak me~ s TENT-om), a Zve zda ne gde neo ~e ki va no kik sne, ta da bi go lu -

~e t i r i ko l a li g a { kog de l a od re di }e s ko je }e po zi ci je u plej-of i ko }e im bi ti pro tiv nik. Va ra din ke su, kao ni vaj li je u li gi, si gur no naj pri jat ni je iz ne ne |e we pr ven stva. U mu {koj su per li gi Zve zda vo di, ima pet bo do va vi {ka u od no su na Voj vo di nu NS se me, ali }e po sled wa ~e ti ri ko la do ne ti ko na~ ni ras plet. Be o grad ski cr ve no-be li ima ju do kra ja su sre te s Par ti za nom i Voj v o d i n om, pa No v o s a | a n i jo{ ima ju pra va da se na da ju da bi u post se zon sko do i gra va we

le zni ~ar de li sve ga pet bo do va. U opa snoj zo ni su jo{ i Klek Sr bi je {u me i Je din stvo iz Sta re Pa zo ve. Pa ro vi 15. ko la - `en ska su per li ga: Ko lu ba ra - Va ra din BMG grad wa, Je din stvo (U) Cr ve na zve zda, Vi zu ra - Di na mo Azo ta ra, NIS Spar tak - Rad ni~ ki (B), Voj vo di na - TENT. Mu {ka su p er l i g a: Cr v e n a zve zda - Par ti zan, Mla di rad nik - Rib ni ca, Spar tak (Q) Voj v o d i n a NS se m e, Klek @e le zni ~ar, Je din stvo (SP) Rad ni~ ki (K). M. Ri sti}

SU SRE TI: OD BOJ KA [I CA KSE NI JA IVA NO VI], PR VO TIM KA NE MA^ KOG VIS BA DE NA

Ili si naj bo qi, ili te nig de ne ma Na po lo vi ni pro {le se zo ne, od boj ka {i ca Kse ni ja Iva no vi} je na pu sti la srp sku su per l i g u i pre s e l i l a se iz Kle ka u bel gij ski [ar lroa, a do brim par ti ja ma skre nu la je na se b e pa ` wu od b oj k a { ke Evro pe i u ovoj se zo ni bra ni bo j e ne m a~ k og su p er l i g a { a Vis ba de na.

ti stra ni igra~ i ko li ko je po treb no da se iz bo ri{ za me sto u ti mu - pri ~a Iva no vi }e va: - Pri pre me u Vis ba de nu su bi le ve o ma te {ke, pre sve ga jer sam je d i n a igra ~ i c a sa ovih pro sto ra. Ima mo i dve Bra zil ke, Slo va ki wu i ^e hi wu, ali ne ma na {ih de vo ja ka i bio mi je po t re b an pe r iod

Ni `e MVP na gra de Ne ma~ ko pr ven stvo ima lep obi ~aj da se po sle su sre ta bi ra ju naj bo qi igra ~i oba ti ma, a Iva no vi }e va je ne ko li ko pu ta do sa da za ra di la la ska vo pri zna we. - Iz bor MVP-ja je ve o ma lep obi ~aj u Ne ma~ koj, to je pri zna we za pred sta vu na su sre tu, ali i oba ve za da na sta vi{ do bro da tre ni ra{ i igra{. U po ~et ku je Re gi na bi la pr va na pa da~ ka op ci ja, ali sam us pe la da se iz bo rim za vi {e lop ti ka ko su utak mi ce od mi ca le, sa da sam ve o ma za do vo qan - is ta kla je Iva no vi }e va. Tran zi ci ja iz srp ske od boj ke u evrop sku ni je joj te {ko pa la ka da se se li la u Bel gi ju, ali je za to Ne ma~ ka, pre ma ovoj Pod go ri ~an ki, po ka za la te {ku stra nu igra wa u ino stran stvu. U tre nut ku ka da je od la zi la iz srp ske od boj ke bi la je naj bo qi po en ter li ge, ali je na s ta v i l a s do b rim igra ma na star tu ino stra ne ka ri je re. - U [ar lroa sam se ve o ma do bro sna {la, pre sve ga jer je tre ner bio Ve sko Iva no vi}, a po {to je jo{ pet de vo ja ka pri ~a lo srp ski, ima la sam ose }aj kao da ni sam u ino stran stvu. Ipak, pre la zak u Ne ma~ ku mi je po ka zao ko li ko je te {ko bi -

adap t a c i j e. Na{ klub ima {est pri ma ~a ser vi sa, a tu je i Re gi na Burg hart, re pre zen ta tiv ka Ne ma~ ke, pa sam mo ra la dva pu ta vi {e da se do ka zu jem od wih ka ko bi obez be di la me sto u ti mu. U Ne ma~ koj ne} tr pe stran ca ko ji ne igra do bro. Mo ra{ da bu de{ li der, ili te ne ma nig de. l Kakva je sada situacija? - Tre ba lo je mno go ra da ka ko bih za vre di la po ve re we tre ne ra i iz bo ri la se za me sto kao ni vaj li ja u ti mu. Igram u pr voj po sta vi i imam ose }aj da tre ner ima neo gra ni ~e no po ve re we u me ne. Sa da mi je mno go lak {e jer sam se po tu no uklo pi la, a klub je ve o ma or -

ga n i z o v an i pro f e s i o n a l an, {to je za me ne bi lo ne {to no vo, po sle ra stan ka sa Kle kom i srp skom li gom. l @enska odbojka je cewena u Nema~koj? - To je jo{ je dan od stva ri ko je su me pri jat no iz ne na di la, na sva kom me ~u `en ske od boj ke u Ne ma~ koj ima mi ni mum 1.000 qu di na tri bi na ma, {to mi je ra ni je bi lo ne ve ro vat no. Na vi ja se, fa no vi ima ju obi ~aj da pri ~a ju s na ma po sle utak mi ca i za to sam mo ra la mno go da se po mu ~im da na u ~im osno ve Ne ma~ kog ka ko bih mo gla s wi ma da ko mu ni ci ram. Mno go se ula `e u od boj ku i za to je ve o ma le po igra ti u Ne ma~ koj. l Kakav je kvalitet lige? - Kva li tet je na vi so kom ni vou, ~ak bih re kla da je kva li tet ni ja od fran cu ske jer ta mo Kan go s po d a r i. Ro t e ra b en (ta mo je od sko ra Mir ja na \i -

Po se te ~i ne ~u da U te {kim tre nu ci ma u ino stran stvu, bez ne ko ga s kim bi mo gla da po de li i sre }u i tu gu, Kse ni ja je ve o ma no stal gi~ na, za to sva ki slo bo dan tre nu tak pro vo di u raz go vo ru pre ko skaj pa s po ro di com i pri ja te qi ma. - Ka da je bi lo po ra za fa li li su mi po ro di ca i bli ski qu di jer ta vr sta po dr {ke je ne pro ce wi va. Ta stra na pro fe si o na li zma je ve o ma te {ka, ali mi je bi lo ve o ma le po i sjaj no sam igra la ka da su mi za no vo go di {we pra zni ke u go sti ma bi li se stra Ti ja na i de~ ko Mi lan. Za taj kra tak pe riod sam za ra di la ~e ti ri MVP zva wa - na {a li la se Iva no vi }e va.- Po sto ja la je op ci ja i da ma ma do |e u po se tu, ali ni je mo gla zbog oba ve za. Na dam se da }e se i to usko ro de si ti. ri}) i Drezd ner igra ju Li gu {am pi o na, a go to vo sva ko sva kog mo `e da po be di, {to li gu ~i n i za n i m qi v om. Drezd n er smo iz ba ci li iz Ku pa, ali smo is pa li u po lu fi na lu. Od na {ih de vo ja ka tu su jo{ i Iva na Isa i lo vi} i Su za na ]e bi}, a ima i mno go stran ki wa pa je li ga ve o ma kva li tet na. Mno go se ra di, tre nin zi su ja -

Ne ma~ ki je te àk Ve }i na igra ~a s na {ih pro sto ra ima pro blem s je zi kom u no voj sre di ni, ali to Iva no vi }e voj ni je pred sta vqa lo ve li ki pro blem - Ne ma~ ki je te àk, ali nam je klub or ga ni zo vao ~a so ve ka ko bi smo ga {to pre sa vla da le. â so vi su bi li iz me |u ju tar weg i ve ~er weg tre ne ra, pa ni je bi lo vre me na za dru ge stva ri i za od mor, ali sam do {la do ni voa da sko ro sve raz u mem, a mo gu da skla pam sa mo jed no stav ne re ~e ni ce. Ne ma~ ke igra ~i ce iz klu ba nam po ma ù, a no vi fa zon je {to nam pi {u tek sto ve pe sa ma sa za gre va wa ka ko bi smo {to bo qe ko mu ni ci ra le. Tre ner pri ~a na Ne ma~ kom, ali ka da se pri pre ma tak ti ka i na gle da wu vi dea pri ~a i en gle ski ka ko ne bi bi lo ne ja sno }a.

ki, ali zbog kva li te ta sam se i od lu ~i la za do la zak u Ne ma~ ku. l Rekli ste da je klub organizovan i ambiciozan? - U pri prem nom pe ri o du smo igra li sa eki pa ma iz Fran cu ske, Fin ske, [vaj car ske i sve smo do bi ja le, iz u zev Vo le ra. Ima mo 14 igra ~i ca i ve li ka je kon ku ren ci ja za me sto u po sta vi. Tre nut no smo u sre di ni ta be le, ali `e li mo da pre plejofa obez be di mo bo qu po zi ci ju i ve ru jem da }e mo us pe ti, jer su am bi ci je pla sman u Evro pu u na red noj se zo ni. l Kakvi su planovi za daqu karijeru? - Imam ugo vor s Vis ba de nom do kra ja se zo ne, a za ka sni je }e mo vi de ti. Ve o ma sam za do voq na, svi |a mi se ne ma~ ka li ga, ali }u po is te ku se zo ni raz mi {qa ti ka ko i {ta da qe, za sa da je jo{ ra no - za vr {i la je pri ~u Kse ni ja Iva no vi}. Mar ko Ri sti}

sport

~etvrtak2.februar2012.

NBA LI GA

Lej ker si de kla si ra li [ar lot Lejkersi su deklasirali [arlot 106:73. Kobi Brajant je dao 24 poena, a Endrju Binam 20, uz 11 skokova. Tim iz grada an|ela nastavio je teror na doma}em parketu, gde ima skor 11-2. Wegov problem su gostovawa na kojima je pobedio samo dva puta na devet me~eva. Lejkersima je to bila najube-

wu deonicu je do~ekao sa plus 16, Klivlend je opet uspeo da se vrati u igru, ali za razliku od pro{log me~a Seltiksi su sada uspeli da se odbrane. Pol Pirs je za goste dao 20 poena, Rej Alen je svih 12 ubacio u tre}oj ~etvrtini, a odlu~uju}i ko{ postigao je Kevin Garnet. Sa{a Pavlovi} je igrao {est mi-

Atlante u Torontu - 100:77. Srbin je imao pet skokova za 19 minuta. Najzanimqivije je bilo u Memfisu gde je Denver pobedio posle produ`etka - 100:97. U regularnom toku bilo je 91:91. Andre Miler je proma{io {ut za pobedu gostiju u regularnom toku. Al Harington je bio najzaslu`niji za

De taq iz su sre ta LA Lej kers – [ar lot

dqivija pobeda nad Bobketsima, koji su im u posledwe vreme bili izuzetno nezgodan protivnik. Naime, [arlot je dobio osam od wihovih prethodnih 11 duela. Boston se revan{irao Klivlendu, koji ga je dva dana ranije savladao iako su Seltiksi kod ku}e imali vo|stvo od ~ak 27 poena razlike. Zamenili su doma}instva i ponovo je gost pobedio, Klivlend - Boston 90:93. I u ovoj utakmici je Boston imao veliku prednost - 22. Posled-

nuta, postigao ~etiri poena i jednom uhvatio loptu. Na drugoj strani Anderson Vare`ao imao je po 20 poena i skokova. Klivlend je igrao bez povre|enih Danijela Gibsona i Entonija Parkera. Wujork je upisao drugu pobedu u posledwih 11 utakmica. Nije imao problema sa nejakim Detroitom - 113:86. Karmelo Entoni se vratio na parket i bio najefikasniji - 25 poena. Vladimir Radmanovi} nije dao ni ko{ u pobedi

uspeh Nagetsa, sa 23 poena i deset skokova. Kod Memfisa najboqi u~inak imao je Rudi Gej - 20 poena, 13 skokova, pet asistencija, dok je O.J. Melo dodao 18 poena i to uglavnom onih najva`nijih. Re zul ta ti: Golden Stejt - Sakramento 93:90, LA Lejkers [arlot 106:73, Memfis - Denver 100:97 (91:91), Wujork - Detroit 113:86, Klivlend - Boston 90:93, Indijana - Wu Xerzi 106:99, Toronto - Atlanta 77:100.

dnevnik

^E TI RI DE CE NI JE [K DU NAV SLAN KA MEN KA

@e qa pla sman u vi {i rang Jedan od najstarijih sportskih kolektiva u Novom Slankamenu je [ah klub Dunav Slankamenka, ~lan Sremske zone. Sve aktivnosti kluba vezane su za ime Sr|e Kotarca. Klub se takmi~io u sremskim ligama, a najve}i uspeh je ostvario 1997. kada je pobedio u Vojvo|anskoj ligi - Srem i plasirao se u Kvalitetnu vojvo|ansku ligu. Me|utim, zbog pomawkawa novca i igra~a Slankamenci nisu u~estvovali 1998. godine u elitnom vojvo|anskom takmi~ewu, pa se neslavno zavr{io najve}i klupski uspeh. Ove godine, obeleàvaju}i 40 godina postojawa, Dunav Slankamenka zauzeo je tre}e mesto u Sremskoj zoni. Posebno je va`no {to je klub dobio siguranog sponzora Zemqoradni~ku zadrugu „Slankamenka” i {to je predsedni~ku funkciju preuzeo mladi i agilni {ahovski radnik Dragan Milo{evi}. Dosada{wi predsednik i legenda slankamena~kog {aha Sr|a Kotarac kaè: - Nije lako odràvati u selu {ahovski klub gde je malo mladih i gde se oni vi{e interesuju za fudbal i druge sportove. Uspeo sam da o~uvam klub, pa o~ekujem da moj naslednik uradi ne{to vi{e na takmi~arskom planu i popularizaciji {aha me|u {kolskom omladinom. Novi predsednik Dragan Milo{evi} organizovao je prigodan turnir sremskih ekipa povodom jubileja kluba. - Sr|a je neprevazi|ena {ahovska legenda Slankamena, a ja }u raditi na popularizaciji i afirmaciji {aha u selu i in|ijskoj op{tini. Uspe{nije }emo

Dra gan Mi lo {e vi} i Sr |a Ko ta rac

igrati ligu, organizova}emo razne {ahovske manifestacije i dru`i}emo se. Planiram da pri osnovnoj {koli oformimo {ahovsku sekciju. Nastoja}u da se pripremi monografija kluba, kako se ne bi zaboravili osniva~i i dugogodi{wi igra~i. Okupqamo se u prostorijama Doma kulture, imamo podr{ku Mesne zajednice i ZZ „Slankamenka”, {to je preduslov da klub

dobro radi, kako bi se plasirao u Prvu sremsku ligu - ka`e Milo{evi}. Kostur ekipe ~ine ovi {ahisti: mk Stanko Majstorovi}, Zaharije Simjanovski, Milenko Radi{i}, Andrija Kova~evi}, Sr|an Kotarac, Rade @arkovi}, Jovan Borkanovi}, Bojan Lazarov, Janko Fu{tar, @eqko Samarxija, @ivojin Perovi} i Dragan Milo{evi}. J. Vu ko vi}

Ga de for{ na pu stio Rad ni~ ki Ko{arka{ki klub Radni~ki zavr{io je saradwu sa Antonom Gadefor{om, sporazumnim raskidom ugovora, na inicijativu igra~a. Radni~ki je zahvalio {ved-

An ton Ga de for{

skom internacionalcu, popularnom Toniju, za korektnu saradwu u proteklih godinu i po dana i `eli mu puno uspeha u daqoj karijeri, pi{e na sajtu kluba. Gaderof{ je u Radni~ki do{ao za sezonu 2010/2011, kada je u Jadranskoj ligi imao ukupno 101 poen iz 51 odsto realizacije, 36 skokova, 11 asistencija, dve ukradene i 12 izgubqenih lopti.Me~ karijere u regionalnoj ligi odigrao je u februaru 2011. na gostovawu u Sloveniji kada je protiv Krke postigao 25 poena, {to tada nije bilo dovoqno da Radni~ki izbegne poraz. U ovoj sezoni Gadefor{ je igrao na svih 18 utakmica (prose~no 18 minuta po me~u) i davao je u proseku 5,3 poena po utakmici (realizacija {uta oko 56 procenata).Uz to, upisao je i 40 skokova (1,9 prose~no), sedam asistencija, ~etiri ukradene i 12 izgubqenih lopti. Ha mil ton i Ba ton je dva ~e ka ju da sed nu u no vi bo lid

ZA FI NA LE NFL LI GE

Po la mi nu ta re kla me 3,5 mi li o na do la ra U no}i izme|u nedeqe i ponedeqka igra}e se finale plejofa NFL lige izme|u Wu Ingland Petriotsa i Wujork Xajantsa. Pribli`io se najve}i sportski spektakl na svetu Super bol. Finalisti plej-ofa NFL lige Wu Ingland Petriotsi i Wujork Xajantsi bori}e se u Indijanapolisu. Tog 6. februara, pola sata posle pono}i, qubiteqi ameri~kog fudbala u Srbiji mo}i }e da prate spektakl u direktnom prenosu na prvom kanalu Arene sport. Prenosu }e prethodniti specijalna emisija ~uvene ameri~ke mre`e ESPN pod nazivom Put do Super bola.O kakvom je doga|aju re~ svedo~i podatak da 30 sekundi reklame tokom utakmica ko{ta 3,5 miliona dolara, a kompletan reklamni

prostor prodat je zakqu~no sa novembrom pro{le godine.Wu Ingland i Wujork sastali su se u Super bolu pre ~etiri godine kada su Xajantsi napravili

iznena|ewe i pobedili 17:14. Nekada{wa pobednica ameri~kog Idola Keri Klarkson peva}e himnu, u poluvremenu }e nastupiti Madona.

FOR MU LA JE DAN

Me kla ren pred sta vio bo lid Britanski Meklaren drugi je tim koji je predstavio svoj bolid za ovogodi{wi {ampionat Formule jedan. Meklaren je izgled modela MP4-27 sedi{tu tima u Vokingu, uz prisustvo voza~a Luisa Hamiltona i Xensona Batona, koji se nadaju da }e u wemu mo}i da konkuri{u za titulu u sezoni koja startuje u Australiji 18. marta. Britanska ekipa je pro{le sezone bila druga uz konkurenciji konstruktora, dok su Baton i Hamilton zajedno ostvarili {est pobeda, ali nisu mogli da izazovu Sebastijana Fetela u borbi za naslov prvaka. U Meklarenu se nadaju da }e 2012. biti mnogo boqa za wih i

to ba{ za hva qu ju }i bo li du MP4-27, koji podse}a na pro{logodi{wi model, ali je {asija pretrpela velike izmene zbog novih propisa za ovu sezonu. Najve}a promena u odnosu na pro{lu sezonu ogleda se u u`em zadwem delu bolida, kao i novom sistemu hla|ewa. Tako|e, zna~ajno je promewen i izgled usisnika, koji odgovara novim propisima Svetske auto mo bil ske fe de ra ci je (FIA). - Veoma sam uzbu|en. Svi smo vredno radili da bismo do{li do ovog trenutka. Od kraja pro{le sezone svi momci su radili na poboq{awu bolida u simulatoru i jedva ~ekam da ga provo-

zam slede}e nedeqe u Heresu rekao je Baton. Jednako uzbu|en prezentacijom novog bolida bio je i Hamilton. - Mislim da je bolid fantasti~an. Ose}aj je neverovatan biti ovde posle dobre zime. Vredan rad koji je ulo`en u ovaj bolid je velika inspiracija. Ovo je najprefiweniji bolid koji imamo posle nekog vremena i radujem se {to }u ga uskoro voziti - naglasio je Hamilton. Pre Meklarena bolid je predstavio jedino Keterhem, dok }e ostali timovi to u~initi narednih dana, ve}ina slede}e nedeqe kada po~ne testirawe na stazi Heres u [paniji.

odmor

c m y

dnevnik

Балови су традиција Беча

УНЕСКО СКИНУО БЕЧКЕ БАЛОВЕ СА ЛИСТЕ СВЕТСКЕ БАШТИНЕ

Десничари не могу на бал

омисија Унеск-а у Аустрији пре неколико дана је донела одлуку да избрише бечке балове са листе нематеријалне културне баштине Аустрије, након критике што се на листи традиционалних бечких балова нашао и бал десничарских студентских организација. Комисија, с председницом Евом Новотни на челу, уједно је изразила жаљење што је на листу доспео бал десничарских организација, што је изазвало критику јавности. - Да би нешто могло да буде на нашој листи, оно мора да буде у складу са вредностима и принципима Унеска, коме је приоритет толеранција и пошто-

вање других култура, као и културни диверзитет - истакла је Новотни. Она је указала да би Комитет за контакт бечких традиционалних балова „очишћену листу„ могао поново да поднесе како би била прихваћена од Комисије Унеска у Аустрији. Новотни је објаснила да Унеско не проглашава шта ће бити нематеријална културна баштина, већ проверава само поднете захтеве чувара традиције, а у овом случају је то био захтев Комитета за контат бечких традиционалних балова. Бал десничарских студентских организација, током којег сваке године полиција има пуне руке посла, јер се одржавају и демонстрације против окупља-

ња деснице, нашао се на листи 17 бечких балова који су 2010. од Унеска проглашени светским културним наслеђем. На листи балова који представљају, према Унеску, културно наслеђе нису су се налазили највећи бечки балови, као што су Опернбал или бал Филхаморнијског оркестра, али зато је на њој бал деснице. Бал десничарских студентских организација је традиционални скуп екстремно десничарских организација немачког говорног простора, на којме се окупљају десничари из читаве Европе. Унеско је одмах по избијању бурне дебате у вези листе балова, скинуо ту листу са свог сајта.

~etvrtak2.februar2012.

Прадо отворио врата

увени шпански музеј Прадо нада се да ће ново радно време музеја, који ће од сада радити седам дана у недељи, донети додатне доприносе и помоћи му да надокнади 25 процената мање субвенције које је добио од владе. Директор музеја Мигел Сугаса рекао је да се очекује да ће број посетилаца порасти за 250.000 годишње и музеју донети додатних 1,5 милион евра, преноси АП. Музеј почиње са радом и понедељком, даном када није радио. Да би промовисао ново радно време, из галерије је речено да ће улаз бити бесплатан прва три понедељка. Из музеја је још напоменуто да је промена донела и додатне трошкове због реорганизације смена запослених. Шпански национални музеј познат по колекцијама ремек дела од 12. до 19. века остварио је рекорд од 2,9 милиона посетилаца у 2011. упркос шпанској економској кризи. Сугаса је истакао да ће се приходи музеја увећати за 15 посто од продаје улазница. Прадо се нада да ће покрити 60 процената свог буџета кроз самофинансирање до 2013. године. Буџет музеја за ову

годину износи 43 милиона евра. Сугаса, који ове недеље прославља 10-годишњицу свога рада на месту директора Прада, рекао је да смањења у кризи обавезују

музејске програме или број посетилаца. Главне изложбе за ову годину укључују и изложбу Рафаелових радова у сарадњи са Лувром и која ће трајати од јуна до

Прадо и друге музеје „да се докажу, тако што ће повећати активности и новим идејама привући и мотивисати посетиоце”, додавши да смањење буџета неће поготити

септембра пре него што отпутује у Париз. Између новембра и марта 2013. године музеј ће организовати изложбу фламанског сликара Антониса ван Дајка.

СКИЈАЛИШТА СРБИЈЕ

Попуст на ски-пас за организоване групе

редузеће „Скијалишта Србије„ саопштило је да је омогућило куповину ски-паса са попустом од 10 одсто за организоване групе од 20 и више скијаша, односно сноубордера. На тај начин омогућено је школама, предшколским установама, факултетима, хотелима, туристичким организацијама, као и свим другим субјектима који организовано доводе групе у наше планинске центре да то чине под повољнијим условима. - Надамо се да ће овај знак добре воље и препознавање користи за посетиоце наших планина, учинити да што већи број скијаша ове године своје зимовање проведе у неком од наших центара, а што се млађих ко-

рисника наших услуга тиче, да што већи број њих постану успешни будући скијаши и да од самог почетка формирају здраве животне навике„, наведено је у саопштењу. Такође, са жељом да омогуће српским такмичарима и репрезентативцима што боље услове за припреме ради постизања врхунских спортских резултата, Скијалишта Србије су одобрила попуст на цене ски-карата за све регистроване такмичаре Скијашког савеза Србије, и обезбедила стазе за тренинге, што ће допринети даљој популаризацији скијања и сноуборда.

ЛИБИЈА

Запостављени туристички потенцијали

оре и плаже на северу, Сахара на југу земље, планине, богата културна баштина потенцијали су које би, после вишемесечног ванредног стања и рата, Либија могла да искористи како би привукла стране туристе и побољша животни стандард грађана. - Људи који живе ван Либије не знају много о тој земљи. Чак немају веома добро мишљење о њој, јер непрекидно слушају све лоше о све лошијем понашању режима. Али када дођу у неко место у Либији одушеве се. Верујте ми, запањени су - изјавио је један од револуционара Хусеин Абед ал Вохаб Јусеф, сада власник хотела у Триполију. Неки од грађана сматрају да је претходни режим поставио одређене препреке како би спречио развој туризма. - Туристи би волели да дођу у Либију, али претходни режим ништа није урадио како омогућио њихов долазак. Противили су се да туристичке агенције омогуће долазак гостију

у Либију. Било је много препрека - рекао је за НАТО канал становник старог дела града Триполија Абуд ал Басат Ахмед ал Тајоури. Стручњаци, пак, сматрају Либију једном од највећих земаља с богатим древним благом којр још није откривено свету. Фатхи Аиоуб који се бави организовањем путовања рекао је да је протекле 42 године претходни режим покушао да избрише културну баштину Либије. Главни приход Либије је експлоатација великих колчина нафте и гаса на којима се налази, а туризам је запостављен, за разлику од Египта и Туниса којима је то главна грана прихода. Дугачке песковите обале, топло време, културно наслеђе, близина Европе, предности су које могу много помоћи у развоју туризма у Либији и сустизању северноафричких суседа. Подсећања ради, Либија је уз Сирију 2009. године први пут своје туристичке потенцијале овдашњој јавности представла на Сајму туризма у Београду.

УН за рурални развој

оквиру заједничког програма Уједињених нација „Одрживи туризам у функцији руралног развоја„, у понедељак, 23. јануара, додељено је пола милиона долара за реализацију пројеката у том сегменту туризма. Одобрени пројекти биће имплементирани у региону централне и источне Србије, доњег Подунавља и јужног Баната. Средства се додељују на основу прихваћених предлога пројеката развоја туристичких дестинација кроз унапређивање квалитета услуга и објеката, јачање конкурентности и развијање партнерстава у понуди руралног туризма, по-

том за пројекат диверсификације руралне економије кроз туризам, као и за образовни туризам заснован на концепцији активног учења. Средства за имплементацију пројеката обезбедио је Фонд за достизање миленијумских циљева развоја Владе Краљевине Шпаније. Заједнички програм УН „Одрживи туризам у функцији руралног развоја” спроводи се од децембра 2009. године, у сарадњи са Министарством економије и регионалног развоја, Министарством пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде и Туристичком организацијом Србије.

Египатски туризам тоне

риход Египта од његовог кључног сектора, туризма, потонуо је прошле године готово 30 одсто јер су немири после свргавања бившег председника Хоснија Мубарака спутали економски раст и приморали ту земљу да се обрати Међународном монетарном фонду за помоцх, саопштила је египатска влада. Број туриста који су у 2011. посетили Египат опао је више од 33 одсто, на 9,8 милиона, са 14,7 милиона у 2010. Приход је истовремено смањен на 8,8 милијарди долара, са 12,5 милијарди долара у 2010, изјавио је египатски министар туризма Мунир Абдел-Нур. Економске недаће приморале су Египат да затражи помоцх од ММФ након што је Каиро раније одбио понуђени зајам те институције. Делегација ММФ је раније ове седмице посетила Египат који је послао званичан захтев за пакет подршке од 3,2 милијарде долара. Мада многи Египћани страху-

ју да би потенцијални зајам могао да буде условљен увођењем строгих мера штедње, као што су кресање субвенција за гориво и прехрамбене производе, ММФ указује да жели да било какав египатски економски програм који буде наметнут има широку подршку јавности. Аналитичари, међутим, сумњају да ће ти фондови ММФ бити довољни да покрију египатске потребе у 2012. Земљи ће бити неопходна бар дупло већа сума да би избегла кризу отплате дугова, наведено је у извештају компаније „Капитал економикс„ у Лондону, која прогнозира да ће Египту бити потребно око 11 милијарди долара страних финансија у овој години. Египатски званичници се већ месецима жале да су до сада добили само мали део од милијарди долара које су прошле године обећале донаторске земље, у оквиру подршке демократским променама у Египту.

~etvrtak2.februar2012.

ekologija

dnevnik

DANAs jE ME\UNARODNI DAN VLA@NIh PODRU^jA

Pro mo ci ja kroz mu dro ga zdo va we [i rom sve ta da nas se obe le `a va 2. fe bru ar, da tum ka da je u gra du Ram sa ru (Iran) usvo je na „Kon ven ci ja o za {ti ti mo ~var nih pod ru~ ja od me |u na rod nog zna ~a ja, na ro ~i to kao sta ni {ta pti ca mo ~va ri ca“, po zna ti ja kao Ram sar ska kon ven ci ja, ~i ja je pot pi sni ca i na {a ze mqa. Ove go di ne Ram sar ski dan be le `i tra di ci ju du gu 41. go di nu, od

Do bra tu ri sti~ ka prak sa na vla `nim i vo de nim pod ru~ ji ma i edu ka ci ja tu ri sta o vred no sti ovih pre de la do pri no se o~u va wu mo ~var nih sta ni {ta do no {e wa ove me |u na rod ne kon ven ci je, ko jom je us po sta vqen osnov za ak ci ju, u na ci o nal nim i me |u na rod nim okvi ri ma, po pi ta wu za {ti te i mu drog upra vqa wa vla `nim pod ru~ ji ma i wi ho vim re sur si ma. Ram sar ska pod ru~ ja pod ra zu me va ju stal no ili po vre me no vla `na pod ru~ ja kao {to su je ze ra, re ke, rib wa ci, mo ~va re, tre sa ve, {u me man gro va, ko ral ni gre be ni, pe {~a ne oba le... Svet -

Zasavica

ski dan vla `nih pod ru~ ja usta no vqen je sa ci qem da se skre ne pa `wa jav no sti na neo p hod nost o~u va wa i mu drog upra vqa wa ovim spe ci fi~ nim, ose tqi vim eko lo {kim si ste mi ma ko ji su {i rom sve ta iz u zet no ugro `e ni.

Cen tral na te ma Me |u na rod nog Da na vla `nih pod ru~ ja za 2012. go di nu je “Vla `na pod ru~ ja i tu ri zam – iz u zet no is ku stvo“ . Tu ri zam ve zan za vla `na pod ru~ ja ima svo je ve li ke pred no sti, ka ko na lo kal nom, ta ko i na na ci o nal nom ni vou. ^ak 35 od -

sto Ram sar skih pod ru~ ja {i rom sve ta be le `i re kord ne tu ri sti~ ke po se te. Na rav no, va `no je obra ti ti pa `wu i na tu ri zam u svim vo de nim pre de li ma - a ne sa mo u Ram sar skim pod ru~ ji ma. Me |u tim, tu ri zam je sa mo je dan od aspe ka ta va `no sti vo de nih sta ni {ta. U pret hod noj go di ni pri hod od tu ri sti~ kih po se ta vla `nim pod ru~ ji ma u sve tu do sti gao je ci fru od 940 mi li o na evra, a Svet ska tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja pred vi |a da }e ta broj ka po ra sti na oko 1,6 mi li jar di evra do 2020. go di ne. Po sto je mno gi pri me ri odr `i vog tu ri zma u ovim obla sti ma i do voq no do ka za da pri hod od tu ri zma do no si zna ~aj nu pred nost za {ti ti pri ro de, lo kal nim za jed ni ca ma, kao i lo kal nim i na ci o nal nim vla da ma. Do bra tu ri sti~ ka prak sa na vla `nim i vo de nim pod ru~ ji ma i edu ka ci ja tu ri sta o vred no sti ovih pre de la, do pri no si o~u va wu mo ~var nih sta ni {ta i wi ho -

NATURA 2000 U jUGOIsTO^NOM BANATU

vog bi o di ver zi te ta. Da nas Ram sar ska kon ven ci ja ima 160 ugo vor nih stra na, a na Ram sar skoj li sti vla `nih pod ru~ ja od me |u na rod nog zna ~a ja na la zi se

Sla no Ko po vo, Gor we Po du na vqe, Za sa vi ca, za tim Pre deo iz u zet nih od li ka „Vla si na“, La bu do vo ok no i Pe {ter sko po qe. Za {ti ta vla `nih pod ru~ ja od iz u -

skup u Opovu Udru è we za za {ti tu pti ca „Ro da Ba ran da” iz Ba ran de u Opo vu }e da nas bi ti do ma }in sku pa ko jim }e se obe le ì ti 2. fe bru ar Svet ski dan vla `nih pod ru~ ja, a or ga ni za to ri su Mi ni star stvo ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, Po kra jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne AP Voj vo di ne, Za vod za za za {ti tu po ri ro de Sr bi je i Po kra jin ski za vo da za za {ti tu pri ro de. U sa li Ho te la „Sta ri Ba nat” u Opo vu od 11. 30 sa ti bi }e pred sta vqe no vi {e stru~ nih te ma. Mar ko Tu ca kov iz Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de go vo ri }e na te mu „Na{ Ta mi{ - pri rod ne vred no sti Po ta mi{ ja u Sr bi ji i wi ho va di na mi ka”, a Qu bi {a Por li} iz Upr va nog od bo ra Udru è wa „Ro da Ba ran da” i AD „Ri bar stvo” pred sta vi }e ri bqak kod Ba ran de kao pri mer mul ti funk ci o nal nog vo de nog sta ni {ta i we gov odr ì vi raz voj. Ju run Arends sa Uni ver zi te ta Va ge nin gen (Ho lan di ja) pre zen to va }e rad „Eko si stem ske uslu ge vo de nih sta ni {ta na pri me ru Po ta mi{ ja u Sr bi ji”, a Go ran Se ku li} iz Za vo da za za {ti tu pri ro de Sr bi je o neo p hod no sti i mo gu} no sti za {ti te Mo ra ve i Dri ne. M. Mr. 1.914 pod ru~ ja, ko ja se pro sti ru na oko 190 mi li o na hek ta ra. U Sr bi ji je da nas de vet pri rod nih do ba ra ko ja su uvr {te na na li stu me |u na rod no zna ~aj nih vla `nih pod ru~ ja, i pro sti ru se na 55,627 hek ta ra: Spe ci jal ni re zer va ti pri ro de Obed ska ba ra, Lu da {ko je ze ro, Car ska ba ra,

zet ne je va `no sti ne sa mo za o~u va we sta ni {ta vo de nih pti ca i bi o lo {ke ra zno vr sno sti, ve} i kao re zer vo a ra pi ja }e vo de, ulo ge ko ju ima ju u ob na vqa wu pod zem nih vo da, ubla `a va wu kli mat skih eks tre ma, sa sta no vi {ta re kre a tiv nih i kul tur nih vred no sti, edu ka ci je … A. B.

U BEOGRADU OD 23. DO 25. FEBRUARA

Ugro è nim pti ca ma Sa jam i kon fe ren ci ja ze le ne grad we tre ba za {ti ta Vr {a~ ko eko lo {ko udru è we „Ava lon“ pred sta vi lo je qu bi te qi ma pri ro de u Be loj Cr kvi svoj rad pre ko pro je ka ta IBA i Na tu ra 2000 i osno va lo ogra nak or ga ni za ci je. U sa li Na rod ne bi bli o te ke pri ka za li su film ko ji je na stao to kom ra da na pro jek tu pod na zi vom „Od IBA pod ru~ ja ka Na tu ri 2000“. Ciq ovog pro jek ta je bio upo zna va we sa pri rod nim vred no sti ma ju go i sto~ nog Ba na ta, ko ji ob u hva ta Vr {a~ ke pla ni ne, De li blat sku pe {~a ru, do li nu re ke Ka ra{ i Du nav. Re zul tat ra da eko ti ma „Ava lo na“ je, po red fil ma ko ji je pri ka zan, i bro {u ra u ko joj su pred sta vqe na sta ni {ta bi qa ka i ì vo ti wa na Vr {a~ kim pla ni na ma, Vr {a~ kim ri to vi ma, do li ni re ke Ka ra{, De li blat skoj pe {~a ri i Du na vu ko ji se mo gu na }i u

okvi ru evrop ske eko lo {ke mre è Na tu ra 2000. Obe le à va we pod ru~ ja po seb no zna ~aj nih za pti ce pred sta vqa osnov za pro gla {e we pod ru~ ja po seb ne za {ti te. Na pro sto ru ko ji su is tra ì va ~i „Ava lo na“ ob ra di li re gi stro va no je de se tak vr sta pti ca ko je mo ra ju bi ti za {ti }e ne od iz u mi ra wa, kao i ve li ki broj en de mi~ nih bi qa ka. Pro je kat „Od IBA pod ru~ ja ka Na tu ri 2000“ re a li zu je se u okvi ru {i reg pro je kat Part ner ske ak ci je za za {ti tu bi o- di ver zi te ta u re gi o nu Za pad nog Bal ka na, a za jed ni~ ki ga spro vo de Mla di is tra ì va ~i Sr bi je, „Sun ce” iz Hr vat ske i „Grin hom” iz Cr ne Go re u sa rad wi sa Svet skim fon dom za pri ro du, a uz po dr {ku Evrop ske ko mi si je. M. V.

NEsUGLAsIcE IZME\U AGENcIjE ZA hEMIKALIjE I PROIZVO\A^A BIOcIDNIh PROIZVODA

Na kna da 25.000 ili 560.000 di na ra

Pred kraj pro {le go di ne u “Slu `be nom gla sni ku Sr bi je” ob ja vqe na je od lu ka o iz me na ma i do pu ni Od lu ke o kri te ri ju mu, vi si ni, na ~i nu ob ra ~u na i pla }a wa na kna de za pro ve ru po da ta ka iz do si jea o he mi ka li ji, kao i o vi si ni dru gih na kna da utvr |e nih Za ko nom o he mi ka li ja ma. Tu od lu ku su, ka ko tvr de u Agen ci ji za he mi ka li je Sr bi je, po -

je di ni pro iz vo |a ~i bi o cid nih pro iz vo da ili po gre {no shva ti li ili je zlo na mer no tu ma ~e. Na i me, pro iz vo |a ~i bi o cid nih pro iz vo da tvr de da sa da oba ve za upi sa i pod no {e we do ku men ta ci je za re gi stra ci ju bi o cid nih pro iz vo da - pra {ko vi, de ter xen ti, {am po ni, ko zme ti ka... ko {ta od 560.000 do mi lion di na ra po pro iz vo du. Pre ma wi ho voj ra ~u ni ci, to prak ti~ no zna ~i da bi pred u ze }e od 15 za po sle nih za upis 20 pro iz vo da u re gi star tre ba lo da iz dvo ji oko 10 mi li o na di na ra {to je rav no fon du za ra da, do da ju }i da je pre ta ista pro ce du ra ko {ta la iz -

me |u 30.000 i 50.000 di na ra po pro iz vo du. Agen ci ja tvr di da ta kvi na vo di pro iz vo |a ~a ni su ta~ ni i da je pri ~a sa svim dru ga ~i ja. Is ti ~u ~i we ni ce da je ka te go ri ja “pra {ko vi i de ter xen ti” re gu li sa na Prav ni li kom o de ter xen ti ma i da za wih ni je pred vi |e na oba ve za iz da va wa odo bre wa za ko je se pla }a na kna da. Za tim, “{am po ni i ko zme ti ka” su ko zme ti~ ki pro iz vo di i kao ta kvi ne spa da ju u nad le `nost Agen ci je za he mi ka li je, ve} Mi ni star stva zdra vqa. Od na kna da, tvr de u Agen ci ji za he mi ka li je, ko je su pro pi sa ne za odo bra va we sta vqa wa u pro met bi o cid nih pro iz vo da - de zi fi ci jen si, in sek ci ti di, ro don ti ci di i dru gi pro iz vo di ko ji su po svo joj pri ro di opa sni, u ovom tre nut ku na pla }u je se sa mo na kna da u ve zi sa upi som bi o cid nog pro iz vo da u Pri vre me nu li stu ko ja iz no si 25.000 di na ra. Za ve }i nu pro iz vo da ovi ro ko vi }e iz no si ti {est go di na ta ko da na kna da od 25.000 di na ra omo gu }a va za pra vo vi {e go di {we sta vqa we u pro met bi o cid nog pro iz vo da. Agen ci ja tvr di da ne po sto ji ni ti jed no pred u ze }e u Sr bi ji ko jem je na pla }e na ve }a na kna da od ove. Osnov na na me na bi o cid nih pro iz vo da, pod se }a Agen ci ja za he mi ka li je, je da uni {te i kon tro li {u ne po `eq ne or ga ni zme pa zbog to ga po sto ji ve o ma ve li ki ri zik da mo gu {tet no de lo va ti na dru ge or ga ni zme, qu de i `i vo tu sre di nu. Q. M.

Pr vi re gi o nal ni sa jam i kon fe ren ci ja o ze le noj grad wi, bi }e odr `a ni u Be o gra du od 23. do 25. fe bru a ra, a pred sta vi }e se vo de }a svet ska ime na iz obla sti ze le ne grad we u sve tu. Po red do ma }ih stru~ wa ka, pre da va ~i do la ze i iz SAD, Ne ma~ ke, Ve li ke Bri ta ni -

je, Fran cu ske, Ita li je... Po re ~i ma pred sed ni ce Sa ve ta ze le ne grad we Sr bi je Ma ri je Go lu bo vi}, ovaj sa jam je je din stve na pri li ka da se na jed nom me stu upo zna s naj no vi jim sa zna wi ma iz obla sti ze le ne grad we, kao i da pred stav ni ci vo de }ih me |u na rod nih

stan dar da i or ga ni za ci ja ze le ne grad we, stru~ wa ci iz sve ta, ali i na {i pro fe si o nal ci iz ne su svo ja is ku stva za pro jek to va we, iz vo |e we, upra vqa we i se ri fi ka ci ju ze le nih zgra da. Q. M.

ZREWANIN, KONA^NO, RE[AVA VELIKI PROBLEM

Gra di }e se fa bri ka vo de Ka da je kon cem mi nu le go di ne {tam pa la bro {u ru o to me {ta je do sa da ura di la i {ta pla ni ra da u~i ni u 2012. Grad ska upra va u Zre wa ni nu u ovo go di {we za dat ke uvr sti la je i iz grad wu fa bri ke vo de, na ko ju se du go ~e ka. Ka ko je na ve de no u toj bro {u ri, Skup {ti na gra da je pred kraj 2011. do ne la od lu ku o ras pi si va wu ten de ra za iz grad wu fa bri ke vo de. Tim qu di za du `e nih za ovaj pro je kat, za jed no sa pr vim ~o ve kom gra da Mi le tom Mi haj lo vim, upo znat je de taq no sa sta wem na tr `i {tu i mo gu }im po nu da ma raz li ~i tih in ve sti to ra. O ovom ka pi tal nom po du hva tu, da kle, go vo ri se i osam go di na, na kon {to je Po kra jin ska sa ni tar na in spek ci ja za bra ni la za pi }e, ali i pri pre ma we hra ne, vo du iz zre wa nin skog vo do vo da, zbog vi {e stru ko po ve }a ne kon cen tra ci je kan ce ro ge nog ar se na. Di rek tor JKP “Vo do vod i ka na li za ci ja” Mi lo rad Bje lo gr li} ve li da je, za sa da, tek ras pi san ten der za iz bor iz vo |a ~a ra do va. - To zna ~i da je sa mo ob ja vqen kon kurs. Sle du je nam da po ten -

ci jal ni iz vo |a ~i ot ku pe ten der sku do ku men ta ci ju da bi kon ku ri sa li. On da }e mo raz mo tri ti sve pri sti gle po nu de, a na da mo se da }e bi ti pri hva tqi vih, od no sno da }e bi ti onih ko je }e omo gu }i ti da grad do bi je ~i stu vo du po ce ni ko ju je mo gu }e pla ti ti – ka `e Bje lo gr li}, uz na po me nu da je ide ja da se grad wa odo bri ne kom po u zda nom in ve sti to ru, ko ji bi ne ko li ko go di na eks plo a ti sao ula ga we. Po sle to ga fa bri ka bi pre {la u svo ji nu gra da, od no sno “Vo do vo da i ka na li za ci je”. Po stro je we za pre ra du pi ja }e vo de mo ra }e ima ti do vo qan ka pa ci tet za po tre be gra da i ne kih okol nih me sta. Uslov je i da vo da na “iz la zu” iz fa bri ke bu de pot pu no is prav na, he mij ski i bak te ri o lo {ki, u skla du sa evrop skim stan dar di ma. Bje lo gr li} na gla {a va da je kva li tet na vo da, osim za gra |a ne, va `na i zbog pri vla ~e wa no vih in ve sti to ra, na ro ~i to u pre hram be noj in du stri ji.

A u ~a{i arsen Za vod za jav no zdra vqe u Zre wa ni nu svo je vre me no je ura dio ana li zu kva li te ta vo de za pi }e. Ka ko se na vo di u iz ve {ta ju, po re klo pi ja }e vo de u Zre wa ni nu, ali i ce lo kup nom Sred wo ba nat skom okru gu, po ti ~e iz dru gog i tre }eg vo do no snog slo ja, sa du bi na od 60 do 130 me ta ra. Ona se dez in fi ku je hlor nim pre pa ra ti ma i bez ika kvog po stup ka pre ~i {}a va wa di stri bu i ra po tro {a ~i ma. Do mi nan tan na ~in vo do snab de va wa je cen tral ni i wi me je ob u hva }e no 85 – 90 od sto sta nov ni {tva. Ka da je re~ o fi zi~ ko – he mij skom kva li te tu, ka rak te ri sti ke tla i sled stve ne oso bi ne pi ja }e vo de su ta kve da prak ti~ no ni je dan ana li zi ra ni uzo rak ne od go va ra pre po ru ka ma! Naj ~e {}i raz lo zi fi zi~ ko – he mij ske ne is prav no sti su neo d go va ra ju }e or ga no lep ti~ ke oso bi ne (bo ja i mut no }a), ve li ka ko li ~i na amo ni ja ka i or gan skih ma te ri ja, kao i ne do zvo qe na kon cen tra ci ja ar se na. Hi gi jen ska is prav nost vo de za pi }e u sred wem Ba na tu ne od go va ra pre po ru ka ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, di rek ti va ma Evrop ske uni je, a ti me i na ci o nal nim pra vil ni ci ma i nor ma ti vi ma ko ji pro pi su ju kva li tet.

ma hom iz me snog sa mo do pri no Za svih ovih osam go di na, sa. ina ~e, Zre wa nin ci su se sna la - Eko ~e sma je do bro pri vre zi li ka ko zna ju i ume ju. Mno gi me no re {e we do po di za wa fa zbog bes pa ri ce tro {e “~e smo bri ke vo de u na {em gra du – is va ~u” i za pi }e i za pri pre mu ti ~e Bje lo gr li}. hra ne, ali ne ra do pri ~a ju o to Me n a x er zre w a n in s kog me. Do bar deo ì te qa ku pu je ogran k a LDP Slo b o dan Go am ba la ì ra nu vo du, uglav nom {ev ski tim po vo dom je, na kon na ba lo ne, zbog ni è ce ne. Sve fe r en c i j i za vi {e wih od la zi no vi n a r e, iz j a i do na se qa u Vo da iz eko-~e sme, vio da je sa ma oko li ni, ko ja su ~e sma mo gla bi po sta vi la pre ~i ko ja se na la zi u sta ~e na svo ju ne po sred noj bli zi ni ti pu {te n a u rad jo{ pre ~e mre ù, kao {to su Klek ili Ele - O[ „Pe tar Pe tro vi} ti ri go di ne, sa We go{”, za gra |a ne mo da je bi lo do mir. Pi ta wem bre vo qe nad le fa bri ke vo de ~e je bes plat na `nih or ga na. sto su se ba vi le i Zre wa nin je i po li ti~ ke stran da qe grad sa naj ve }om po tro ke, a po sled wa u ni zu bi la je {wom fla {i ra ne vo de u Sr bi ji Li be ral no de mo krat ska par ti i LDP go di na ma tvr di da je naj ja ko ja je ovih da na po dr à la ve }i ov da {wi pro blem vo da za iz grad wu pr ve eko ~e sme u Zre pi }e. Iz tog raz lo ga za la è mo wa ni nu, ko ja se na la zi u naj ve se da se u gra du iz gra de eko ~e }em grad skom na se qu Ba gqa{. sme na pet lo ka ci ja. Po red po Ova ~e sma, u ne po sred noj bli zi sto je }e u na se qu Ba gqa{, neo p ni Osnov ne {ko le “Pe tar Pe hod na je i iz grad wa u na se qi ma tro vi} We go{”, pu {te na je u Grad nu li ca, 4. ju li, Ze le no po rad pret po sled weg da na 2011. qe i Mu `qa, kao i u sva kom se go di ne. Vo da iz eko ~e sme za lu u na {oj op {ti ni – ka zao je gra |a ne je bes plat na, a iz grad wa i opre ma we fi nan si ra ni su Go {ev ski. @. Balaban

kultura

c m y

dnevnik

СУТРА ПРЕМИЈЕРНО ПРЕДСТАВА „ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ“ НА КАМЕРНОЈ СЦЕНИ СНП-a

Фрустрација лична, национална, породична Драмска представа „Пресрећни људи“, по концепту аутора и редитеља Предрага Штрпца, премијерно ће бити изведена сутра у 20.30 часова на Камерној сцени Српског народног позоришта. Глумци Милован Филиповић, Соња Дамјановић, Небојша Савић, Сања Микитишин, Мирослав Фабри и Лидија Стевановић, уједно су и коаутори ове представе која се бави фру-

је од глумаца тражио да из сопственог искуства „извуку“ инспирацију за ову тему, а постојала је и узајамна инспирација и надопуњавање. Кад дођете на пробу, а немате ништа осим дефиниција, делује помало застрашујуће, тако да се свесно упуштате у неизвесност, напомиње Милован Филиповић, и додаје да су ипак од прве пробе по-

и непосредне комуникације са публиком у представи, чак се и један од гледалаца појављује на сцени, али Небојша Савић наводи да досад нису имали проблема с тим, и да је та комуникација са публиком најлепши и најлакши део у представи. „Пресрећни људи се не разликују много од других. Имају пуно препрека пред собом. Баш као и

~etvrtak2.februar2012.

ДОДЕЉЕНА ЗМАЈЕВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ПОЕЗИЈУ

Лауреат Војислав Карановић Поезија је есенција сваке културе, а Змајева награда коју Матица српска од 1953. године додељује најбољем песнику и његовој књизи, највиша је мера вредности. Јуче је у МС саопштено да је ово признање за 2011. годину припало Војиславу Карановићу, за збирку „Унутрашњи човек“, у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева. Тако је одлучио жири МС у саставу Михајло Пантић (председник), Славко Гордић, Бојана Стојановић Пантовић, Иван Негришорац и Ђорђо Сладоје. Овогодишњи лауреат Војислав Карановић има заиста препознатљив поетски рукопис. И овога пута једна од његових основних преокупација је испитивање могућности песничког језика. Својим евокативним и по мало меланхоличним стилом, он рафинирано наставља да продубљује искуства из својих предходних песничких књига . Нови слој у књизи „Унутрашњи човек“, јесу дуже лирске целине и сложеније песничке композиције, чуло се јуче у МС. Уз опаску да је српска песничка продукција веома обимна, жири је саопштио да су се међу неколико десетина наслова који су конкури-

У ЗРЕЊАНИНУ

Архив фотографије Фото: М. Ползовић

страцијом, описује је и анализира, у сценама насталим и на основу њиховог личног искуства, импресија, запажања. А у те сцене публику уводе глумци објашњењима и дефиницијама фрустрације, преузетим са Википедије. Увек је инспирација за ову тему преузета из живота, напоменуо је јуче на конференцији за новинаре редитељ Предраг Штрбац, додајући да се фрустрација односи и на цело друштво, али и на појединце, и породицу, на ситуацију у којој живимо већ пуних двадесет година. Живимо у стресним временима, али свет се мења, и, како објашњава редитељ Штрбац, ништа није као што је било пре пет, шест година, али фрустрација константно постоји. Не само код нас, већ свуда, и нисмо ми јединствени у томе. Управо такав свет био је инспирација за ову представу, наводи Штрбац и додаје да је текст за њу настао кроз радионицу, тако што

чели да стварају материјал који ће користити за представу. За такав рад је потребно још више маште и енергије и рада код куће, како он напомиње, али се тиме добија и већа слобода. За Соњу Дамјановић је рад на овој представи био и нека врста личне провере, јер већ шест година није играла у позоришту. Текст из Википедије и из наставних учила из психологије глумци су прилагођавали себи, како је објаснила Лидија Стевановић, да не би био сувопаран, јер је једино било важно да буде јасан, концизан и да зависи од експресије глумца који га изговара. Како и она тврди, оваква представа не би могла да буде остварена без великог поверења у међу глумцима, што потврђује и Сања Микитишин наводећи да су сви функцонисали као један организам, што је пружало сигурност и лакоћу играња на сцени, поготово на Камерној на којој су непрестано пред публиком, и сасвим близу ње. Има

други. И то их фрустрира. Пуно проблема. Баш као други. И то их фрустрира. Пуно недоумица. Баш као и други. И то их фрустрира. Пуно страхова од којих беже. Баш као и други. И то их фрустрира. Баш као и други, виде све и свашта на свом животном путу. Имају неке не баш добре дане. Баш као и други. Али, за разлику од других, они не очајавају. Пресрећни људи знају да се свака препрека може прескочити, сваки проблем решити, сваки суморан дан претворити у сунчан. Верују у то и знају да их свака фрустрација коју превазиђу чини јачим. И зато су пресрећни. Драги гледаоче, ово није прича о фрустрацијама. Ово је прича о Теби. За истину коју носим у свом срцу“, пише Предраг Штрбац у редитељској белешци поводом ове представе. Након претпремијере вечерас, репризе представе „Пресрећни људи“ су 4. и 20. фебруара. Н. Пејчић

У Изложбеном салону Историјског архива у Зрењанину јуче је озваничен почетак рада Архива фотографије и представљен пројекат дигитализације фотографија из 19. века и прве половине 20. века. Уредник, дипломирани фотограф Немања Деља рекао је да је Архив фотографије основан с циљем да се, стручним радом, истраживањем, прикупљањем грађе, дигитализацијом, интернет страницама, изложбама скрене пажња на наоправдано запостављање фотогафије и промовише је као културно наслеђе Зрењанина и банатске регије. На конференцији за новинаре предстаљен је стручни тим као и сарадници Архива фотографије. Архив се налази у делу Изложбеног салона Историјског архива Зрењанина, у згради у којој је 1853. основан фотографски атеље Иштвана Олдала, као први стални атеље на подручју Војводине.

сали за награду, лако издвојила три: сем награђеног, то су „Обичан живот“ Томислава Маринковића, у издању Културног центра Нови Сад и самиздат „Једино ветар“ Дејана Алексића. Војислав Карановић (Суботица, 1961) живи у Београду. Пише и објављује поезију, есеје, радиодраме и преводи са енглеског. За песничко стваралаштво добио је сва најважнија домаћа књижевна ризнања, а најстарије и најзначај-

није је управо Змајева награда Матице српске. Жири је јуче нагласио да ово признање највишег угледа и репутације, при одабиру лауреата односно наслова, верификује квалитет који је већ препознат у књижевној и широј јавности. Змајева награда за поезију Војиславу Карановићу ће бити традиционално уручена 16. фебруара, на свечаности поводом Дана Матице српске. Р. Лотина

ИЗЛОЖБА НОВИХ ЧЛАНОВА СУЛУВ-а

Посвећеност уметничком стваралаштву У протеклом времену често смо слушали о нерешеном статусу слободних уметника Војводине који никако да добију заслужено и верификовано признавање свога посла. Најчешће, резултат преговора и покушаја да се овај проблем реши окончавао је закључком (од стране уметника) како нашу средину није брига за уметност и њене посленике, којих само у Савезу Удружења ликовних уметника Војводине има преко петстотина. У времену непостојећег

не поетике сместе у одређени теоријски и концептуални оквир. Оно што издваја ових пет уметника без обзира на тематику и материјале јесте посвећеност уметничком стваралаштву, доследност и професионалан приступ. Радови новопримњених чланова изложени су у Галерији СУЛУВ-а до половине фебруара. Сандра Кошић у радовима из циклуса „Отворени простор“ слика аплицирајући разнолике материјале, и тако гради прика-

ДЕВЕТИ БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ ИГРЕ ОД 28. МАРТА ДО 12. АПРИЛА

Врхунске плесне продукције Девети Београдски фестивал игре представиће од 28. марта до 12. априла врхунске плесне продукције, ауторе и извођаче који у свету месецима унапред распродају сале, најавила је директор

це„, рекла је Јунг најављујући девето издање БФИ. Према њеним речима, „Њујорк тајмс„ помиње БФИ по „најбољој плесној селекцији„, берлински магазин „Bal let Tanz„ описује га

Холандски плесни театар са две поставке које по лондонском „Тајмсу„ „одузимају дах својом техничком перфекцијом и визуелним ефектима„ и монтреалску компанију Ла Ла Ла Хуман Степс са

Из представе „Један“ компаније Џејкоби и Пронк, која ће гостовати у Новом Саду

БФИ балерина и кореограф Аја Јунг. „Након вишедеценијског изостанка, Србија ужива завидну позицију на светској плесној мапи, јер најзанимљивији део иностраних плесних наслова сваког пролећа стиже и на наше позорни-

као „најреферентнији пресек актуелног„ или као „плесног трендсетера„ што је и дефиниција програма који очекује публику. На сцени Сава Центра гостоваће Национални балет из Мадрида, који је пре шест година одушевио београдску публику, затим чувени

„Новим комадом„ кореографа Едуарда Лока, најширој публици познатог као најблискијег сарадника Дејвида Боувија. У земунски Мадленианум стижу француска балетска дива и по многима најбоља балерина данашњице Силви Гилем, и њен партнер и ко-

реограф Расел Малифант, са насловом PUSH, овенчаним наградом Лоренс Оливије. Силви Гилем ће први пут играти у Србији. Трупа Кидд Пивот из Франкфурта долази са представом „Тамне материје„ једне од најзанимљивијих савремених кореографкиња Кристал Пајт из САД, бубњар и кореограф Хофеш Шехтер са својом „Политичком мајком„, својеврсном синергијом најбољих перкусиониста и играча на сцени. У Народном позоришту у Београду, али и у Новом Саду (1. априла) и Зрењанину гостоваће плесна компанија Џејкоби и Пронк из САД са кореографијама које потписују светска кореографска имена Мауро Бигонцети, Ицик Галили и Александер Екма У „Атеље 212” стиже Емануел Гат, миљеник београдске публике, са новом представом која је премијерно изведена и била најбоља на Бијеналу игре у Венецији, протекле јесени„, најавила је Аја Јунг. У Београдском драмском позоришту аустријска трупа „Ликвид Лофт„ извешће плесну студију о друштвеним мрежама а израелска трупа Јосија Берга, која долази први пут на БФИ, представиће се са две представе „Изгубљена животиња„ и „4 мушкарца, Алиса, Бах и јелен„, иза којих се, како је казала Аја Јунг, крије добра игра и одличан „монтипајтоновски„ хумор. (Танјуг)

Графика Анико Додоњ

уметничког тржишта и кризе која је само променила облик у транзиционој видри, СУЛУВ је коначно изборио могућност да уметници преко свог матичног удружења добију статус слободног уметника. Зато је и овогодишњи конкурс у знаку остваривања основних права за уметнике, јер преко удржења они ће моћи да конкуришу за средства и организују самосталне изложбе. За чланство и стицање формалног статуса у СУЛУВ-у конкурисало је 26 уметника и уметница, од којих је по мишљењу Уметничког савета њих 5 испунило услове за добијање статуса. То су Сандра Кошић, Предраг Ковачић, Дамир Влаховић, Душан Вулетић и Анико Додоњ. Уметнички савет је радио у саставу Андреј Тишма, Босиљка Зиројевић, Саша Јањић, Данијел Бабић и Добривој Рајић. У име Уметничког савета, Саша Јањић је напоменуо у каталогу изложбе да су новопримљени чланови овладали ликовним вештинама и да поседују способност да своје индивидуал-

зе пејзажа. Утисак просторности потенциран је ширином површина а спонтаним потезима остварена је разуђеност у изразу. Свеже. Предраг Ковачић својим дигиталним фотографијама указује на специфичан унутарњи немир који додатно симболише називом „Нулти дан“ и тако у црнилу и сивилу њихових ликовних односа проналази равнотежу. Наговештајно. Дамир Влаховић конструише дрвене скулптуре које нас асоцирају на срастање сугеришући присност путем монументалних форми архетипских карактеристика. Природно. Душан Вулетић у техници литографије изводи фигуре паса у грчевитој пози са закрвављеним чељустима. Његови пси подсећају на грифоне и друге динамичне митолошке животиње. Величковићевски. Анико Додоњ представља графике у техници акватинте на којима су стабла која стреме висинама. У мноштву вертикала препознајемо уводнике – две брезе на улазу у густу шуму иза које се назире река. Мистично. Мр Данило Вуксановић

svet

~etvrtak2.februar2012.

UKRATKO

dnevnik

MRAZ OD NO SI @I VO TE [I ROM EVRO PE

Sibir se preselio u Atinu

Ve`ba za kosmonaute MOSKVA: Rus i Amerikanac koji se spremaju za ekspediciju u svemiru 2013, temperature ispod nule iskoristili su za ve`be preìvqavawa. Na -20 stepeni, u {umi nedaleko od Moskve, ve`bali su kako podneti surove uslove, kako bi se {to boqe pripremili za let u kapsuli. „Nakon sletawa kapsula na Zemqu kosmonaut mora da bude spreman da preìvi i ostane zdrav u ekstremnim uslovima. Po{to sleti, moè da se desi da ga spasioci ne na|u odmah ve} da to potraje. To nam se ve} de{avalo”, kaè Aleksadar German iz Centra „Jurij Gagarin”. „Veoma je va`no da zna{ kako da preìvi{ u svakakvim uslovima. I u {umi kao {to je ova. Ja se, ina~e, odli~no provodim. Hrana je odli~na, imamo ~aj, vatra gori”, kaè wegov kolega Kristofer Kasidi, kosmonaut.

PRAG, BRATISLAVA, KIJEV: U ê{koj, Slova~koj, Ukrajini i Bugarskoj vi{e qudi je izgubilo ìvot zbog èstokih mrazeva koji su posledwih dana zahvatili Evropu. Najmawe petoro qudi, troje u ê{koj i dvojica u Slova~koj, preminuli su zbog hladno}e.

Jo{ trinaest qudi je umrlo od posledica smrzavawa u protekla 24 ~asa u Ukrajini, ~ime je broj `rtava velikog hladnog talasa koji je pogodio Evropu u ovoj zemqi porastao na 43, saop{tili su ukrajinski zvani~nici. U ^e{koj su temeperature koje se no}u na nekim mestima spu{taju i na 29 stepeni ispod nule bile fatalne u posledwa 24 ~asa za

Nova `rtva udesa GEJN SVIL: Po li ci ja je saop{tila da je prona|eno telo jedanaeste `rtve nesre}e na autoputu na Floridi. Nesre}a se dogodila u nedequ ujutru kada je do{lo do lan~anog sudara najmawe pet automobila i {est kamiona po gustoj magli i dimu od zapaqenog niskog rastiwa. Zvani~nici su saop{tili da je `rtva prona|ena u kamionu koji je udario u prikolicu traktora. Voza~ i suvoza~ tog vozila jo{ nisu identifikovani, prenela je agencija AP. U nesre}i je povre|eno osamnaest osoba.

Nema pregovora KABUL: Talibani su demantovali najave da }e u Saudijskoj Arabiji pregovarati s predstavnicima avganistanske vlade. Nema nikakve istine u izve{tajima u kojima se ka`e da }e se delegaci ja Islamskog emirata (naziv talibanske vlade od 1996-2001) u bliskoj budu}nosti sastati s predstavnicima Karzaijeve vlade u Saudijskoj Arabiji”, navodi se na sajtu talibana „Glas xihada”. Talibani, svrgnuti s vlasti krajem 2001. posle invazije me|unarodne koalicije na ~elu sa SAD, posledwih deset godina vode gerilski rat protiv vlade u Kabulu i wenih saveznika iz NATO-a. Po~etkom januara, pobuwenici su napravili prvi korak prema eventualnom mirovnom procesu.

besku}nike - jednog mu{karca u Plzenu, na zapadu zemqe, sredove~nog besku}nika u mestu Karvine na istoku, koji je dobrovoqno oti{ao iz azila da prespava na klupi u parku, i jednu besku}nicu u Pragu. Mraz u ê{koj je tako èstok da èlezni~ari imaju pune ruke posla da poprave popucale {ine. Mrazevi u mnogim delovima susedne Slova~ke jo{ su è{}i. No}ne temperature kre}u se oko 30. podeoka ispod nule i dvojica Slovaka nisu preìvela napoqu ledenu no}. Mrazevi su u sredwu Evropu do{li sa istoka Rusije, a prema prognozama meteorologa, najhladniji dani êhe i Slovake tek ~ekaju krajem sedmice. Ukrajina se suo~ava sa najhladnijom zimom u proteklih {est godina, a temperature dostiù minus 33 stepena Celzijusa. Prema zvani~nim podacima, ve}ina `rtava su besku}nici. Od 43 osobe koje su preminule za

posledwih pet dana, 28 je prona|eno na ulici, sedam u wihovim domovina, a osam je umrlo u bolnicima dok su primali medicinsku negu. Hiqade qudi potraìlo je pomo} u bolnicama zbog promrzlina, hipotermije i drugih problema izazvanih ekstremno niskim temperaturama. Zbog ove vanredne situacije nekoliko hiqada {atora sa grejawem je postavqeno {irom zemqe kao improvizacija sme{taja u kome besku}nici imaju i zalihe hrane i vode, preneo je Rojters. Sibirske hladno}e i talas nevremena koji je zahvatio centralnu i isto~nu Evropu stigao je i do najju`nijih delova kontinenta, gde ina~e retko pada sneg. Ju~e ujutro su se zabeleli i pojedini delovi Atine i temperatura se supustila ispod nule, {to se retko de{ava u gr~koj prestonici. U severnim i planinskim delovima zemqe niske temperature, snaàn vetar i sneg zagor~avaju ìvot tamo{wim gra|anima. To je privremeno izavalo poreme}aj u pomorskom saobra}aju, pogotovo

IZ BOR RE PU BLI KAN SKOG PRO TIV KAN DI DA TA BA RA KU OBA MI

Mit Romni dobio Floridu YEKSONVIL: Biv{i guverner Masa~usetsa Mit Romni ubedqivo je pobedio Wuta Gingri~a na Floridi osvojiv{i 46 odsto i na taj na~in se jo{ vi{e pribliìo republikanskoj predsedni~koj nominaciji. Gingri~ je na preksino}wim izborima osvojio 32 odsto glasova, Rik Santorum 13 odsto i Ron Pol sedam odsto glasova republikanskih bira~a. Romni je ovom pobedom osvojio svih 50 delegata za veliku republikansku konvenciju u Mit Romni avgustu, ali je za wega jo{ zna~ajnirezultat u hispano populaciji i u je to {to ubedqiva pobeda predstaènskom bira~kom telu. Velika vqa veliki zamah pred narednih nerazlika (51 prema 29 odsto), govokoliko izbora u slede}ih desetak ri da se Gingri~u ne zaboravqaju dana. bra~no neverstvo i tri braka koja Jedan od znakova da se Romni ima iza sebe. Nekada{wi predsepribliàva osvajawu republikandavaju}i Predstavni~kog doma ske nominacije je i odluka bezbedKongresa jedino je me|u najtvr|im nosnih slu`bi da mu se u narednih konzervativcima porazio Romnija nekoliko dana dodeli pratwa Tajna Floridi. ne slu`be. Biv{i guverner MasaPrime}eno je da ni ovog puta, ~usetsa je Gingri~a na Floridi kao ni nakon poraza u Wu Hemppobedio, ostvariv{i mnogo boqi {iru, Gingri~, nije ~estitao na

pobedi Romniju, {to se smatra nediplomatskim gestom na ameri~koj politi~koj sceni. Romni i Gingri~ su se u svojim obra}awima bira~ima, nakon {to su saop{teni rezultati, saglasili samo oko toga da Barak Obama ne sme ponovo da bude izabran za predsednika SAD. Romni je rekao da ima potpuno druga~ije ideolo{ke poglede u odnosu na Obamu i dodao da kada postane predsednik ne}e dizati poreze, ve} }e qudima obezbediti posao i pristojne plate. Gingri~ je naveo da bi reizbor Obame bio katastrofa za SAD. Da li mo`ete da zamislite koliko bi bio radikalan u svom drugom mandatu, zapitao se nekada{wi spiker Kongresa. Prvi slede}i izbori su 4. februara u Nevadi, gde je Romni ponovo favorit zbog jake mormonske zajednice, a tri dana nakon toga slede izbori u Mejnu, Koloradu i Minesoti.

Ne vre me u Ja pa nu usmrtilo 50 qudi JAPAN: Obilne sne`ne padavine prouzrokovale su ogromne probleme i u Japanu. Visina snega dostiè i preko tri metra, a ìvot je izgubilo najmawe 50 osoba. Prema dràvnoj agenciji za katastrofe, ve}ina je umrla dok su spavali napoqu, a 700 osoba zatraìlo je lekarsku pomo}. Meteorolozi najavquju jo{ sne`nih padavina, s jo{ lo{ijim vremenskim uslovima, koji se o~ekuju za vikend. Slu`benici su zamolili stanovnike za poseban oprez prilikom izlaska iz ku}e ili ~i{}ewa snega. U buxetu za 2011. godinu jo{ je ostalo 280 milijardi jena za hitne slu~ajeve, rekao je japanski premijer Jo{iko Noda. Zbog lo{ih uslova na saobra}ajnicama, zatvorene su neke ceste, a ima informacija i o lavinama, naro~ito u zapadnim delovima zemqe. {to posledwih dana duva olujni vetar. Sneg je po~eo da pada i u Istanbulu, {to je privremeno izazvalo kolaps u saobra}aju. Prema prvim izve{tajima, jedna osoba je izgubila ìvot na ulicama okovanim snegom i ledom. U Bugarskoj su sada zabele-

`ene najni`e temperature u posledwih sto godina. Najmawe deset osoba je umrlo u toj zemqi zbog hladno}e. Prema posledwim izve{tajima, Dunav je u jednom delu po~eo da se ledi, saobra}aj na nekim putevima je poreme}en, dok 400 {kola ne radi.

IRAK

Pogubqeno 17 osu|enika BAGDAD: U Iraku je pogubqeno 17 osu|enika zbog „terorizma i zlo~ina~kih aktivnosti”, saop{tilo je ira~ko ministarstvo pravde. Iraku je od po~etka godine pogubqen 51 osu|enik na smrtnu kaznu. „Ministarstvo pravde izvr{ilo je 17 smrtnih presuda Ira~anima osu|enim na smrtnu kaznu zbog terorizma i zlo~ina~kih aktivnosti, na osnovu ~lanova 4 i 406 Kri-

vi~nog zakona”, navodi se u saop{tewu ministarstva. Dodaje se da }e „ministarstvo nastaviti da sprovodi presude protiv kriminalaca u skladu sa zakonom i ustavom”. Od po~etka 2012. ve} su izvr{ene 34 smrtne kazne ve{awem, a me|u wima i dve `ene i jedan Sirijac koji su optu`eni za „teroristi~ke zlo~ine”, izjavio je u januaru portparol ministarstva pravde Hajdar al-Sadi.

U sukobima u Siriji 60 mrtvih HOMS: U èstokim sukobima u Homsu, u centru Sirije, Damasku i Idlibu, poginulo je oko 60 qudi, uglavnom civila, saop{tila je sirijska Organizacija za qudska prava „Sirijske snage su ubile najmawe osam civila u nekoliko delova Homsa”, navela je organizacija za pra}ewe qudskih prava u Siriji, sa sedi{tem u Londonu. U podru~ju Damaska je ubijeno 24 qudi, me|u kojima èna i dete, pet civila je izgubilo ìvot u napadima u provinciji Dara, a jedan ~ovek je ubijen iz snajperske pu{ke u Idlibu, na severozapadu zemqe. Me|u `rtvama ju~era{wih sukoba su i {estorica pobuwenika, koji su poginuli kod Damaska, kao i 15 vojnika, koji su ubijeni u sukobu s pobuweni~kim snagama blizu Homsa, preneo je AFP. ^lanice Saveta bezbednosti UN prekju~e su po~ele raspravu o bezbednosnoj situaciji u Siriji, a predstavnici zapadnih i arapskih zemaqa jo{ jednom su ukazali na neophodnost usvajawa rezolucije kojom se sirijski predsednik poziva da preda vlast i okon~a nasiqe.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Premijer Rusije Vladimir Putin, od marta bi mogao ponovo postati predsednik te zemqe, najavio je u dnevniku „Vedomosti„ da }e glavni oslonac u vo|ewu wegove industrijske politike biti „dinosaurusi”, odnosno ogromne dràvne kompanije. Nasuprot tome, pojedini stru~waci kaù da dràvne korporacije sa jasno odre|enim prioritetnim orijentacijama te{ko mogu biti vode}e firme koje pove}avaju izvoz.

JU SUF RA ZI GI LA NI Portparol pakistanskog premijera izjavio je da je Jusufu Razi Gilaniju poslat paket sa antraksom pre godinu dana, a ne pre tri nedeqe. Prethodno je pakistanska policija saop{tila da je u toku istraga o tome kako i za{to je na adresu premijerove zvani~ne rezidencije u Islamabadu pre tri nedeqe poslat paket sa antraksom, prenosi AP.

YON KE NE DI Davno izgubqen audio snimak, sa~iwen nakon ubistva Xona F. Kenedija, baca novo svetlo na taj doga|aj, pobu|uju}i veliko interesovawe istori~ara. Stru~waci navode da }e snimak podsta}i novu debatu me|u teoreti~arima zavere, posebno o Kertisu Lemeju, tada{wem pomo}niku glavnokomanduju}eg ameri~kog vazduhoplovstva, jednog od glavnih Kenedijevih kriti~ara i suparnika.

Ugo âvez vratio 160 tona zlata u zemqu KARAKAS: Venecuela je vratila u zemqu veliku ve}inu svojih rezervi zlata, u okviru plana koji je pro{le godine do neo pred sed nik te ze mqe Ugo âvez, kaù zvani~nici Zlato koje je iz inostranstva vra}eno u tu ju`noameri~ku zemqu vredno je procewenih devet milijardi dolara. „U toku je zavr{na faza realizacije tog plana koji se dosledno sprovodi. Za dva meseca smo na na{e tle vratili oko 160 tona zlata”, kaè guverner centralne banke Venecuele Nelson Merentes, prilikom do~eka jedne od po{iqki na aerodromu u Karakasu. âvez je pro{le godine objavio plan o vra}awu 211,35 tona zlatnih poluga koje je Venecuela dràla u inostran-

stvu, u vrednosti od procewenih 11 milijardi dolara, prenela je agencija AFP. Oko 80

Ugo ^avez

odsto tih zlatnih rezervi ~uvano je u Britaniji, pre svega u tre zo ru Ban ke En gle ske.

Merentes je ukazao da }e pribli`no 50 tona venecuelanskog zlata ostati u inostranstvu, sa ciqem da zemqa moè da obavqa odre|ene finansijske transakcije. Zva ni~ ni po da ci po ka zu ju da Venecuela poseduje oko 365 tona zlata u rezervama, {to je 15. po veli~ini koli~ina na svetu. âvez je tako|e objavio nameru da povrati oko 6,2 milijarde dolara vredne likvidne imovine ili obveznica kojima se moè trgovati, a koje se nalaze u bankama [vajcarske, Britanije, Francuske i SAD i da ih prenese u institucije u „prijateqskim” zemqama, kao {to su Kina, Rusija i Brazil.

BALkAn

dnevnik PRI VAT NI KRE DI TO RI I GR^ KA BLI ZU PO STI ZA WA SPO RA ZU MA

~etvrtak2.februar2012.

SVA \A BIV [EG I SA DA [WEG PRED SED NI KA HRVATSKE

No vi ot pis du ga od Jo si po vi}: Uki nu ti 100 mi li on a evra Me si }ev ka bi net ATI NA: Gr~ka samo {to nije postigla sporazum o otpisu polovine duga koji je u vlasni{tvu privatnih kreditora i sada radi na dono{ewu novih mera stroge {tedwe, neophodnih radi obezbe|ivawa nastavka priliva zajmova za spasavawe, izjavio je gr~ki ministar finansija Evangelos Venizelos. „Na korak smo – rekao bih da je to samo formalnost – do finalizovawa” sporazuma o smawewu duga, rekao je Venizelos i dodao da }e slede}ih nekoliko dana odrediti {ta }e se de{avati tokom slede}e decenije. Privatni kreditori bi u okviru tog sporazuma zamenili postoje}e gr~ke obveznice novim zapisima prepolovqene vrednosti s du`im periodom dospe}a i ni`om kamatnom stopom, prenela je agencija AP. Gr~koj je taj sporazum neophodan kako bi smawila svoj dug koji prema{uje 350 milijardi evra za oko 100 milijardi evra i na taj na~in izbegla bankrot koji bi za wu bio katastrofalan i

koji bi destabilizovao Evropu i svetska tr`i{ta. Venizelos je rekao da je jedan od uslova za taj „svop obveznica” da inostrani partneri nastave da spasavaju Gr~ku. Atina nastoji da do kraja ove sedmice

okon~a pregovore sa partnerima iz zone evra i Me|unarodnim monetarnim fondom o novom programu stroge {tedwe bez kojeg bi priliv inostrane pomo}i za spasavawe bio prekinut. On je istakao da se nada da }e ministri finansija zemaqa koje koriste evro mo}i da odobre novi program pomo}i Gr~koj od 130 milijardi evra, na sastanku

BOSNA I HERCEGOVINA

Pi ja ni mi ni star sa o bra }a ja SA RAJE VO: Ministar saobra}aja i komunikacija u vladi Zeni~ko-dobojskog kantona Raif Seferovi} imao je 2,17 promila alkohola u krvi kada ga je pro{le sedmice zaustavila policija

Raif Seferovi}

na magistralnom putu na ulazu u Zenicu. Policajac M. I. nalo`io je tada ministru da mu preda voza~ku dozvolu i iza|e iz vozi-

la, a kolegi rekao da sedne na voza~evo mesto i odveze ga ku}i. Ministar je ka`wen i sa 400 konvertibilnih maraka i dva meseca zabrane upravqawa vozilom. Kako pi{e sarajevski „Dnevni avaz”, policajci su ve} sutradan preme{teni na druge poslove. Jedan od wih, koji ve} deset godina radi kao saobra}ajni policajac, navodno je postavqen da ~uva portirnicu. Ministar policije Federacije BiH Rifat Deli} demantovao je napise sarajevskog lista i rekao da samo moè nagraditi policajce, a nikako ih kazniti, „jer je zakon za sve isti”. I ka`weni ministar Seferovi} izjavio je da „priznaje da je pogre{io”. „@ao mi je {to sam ugrozio ìvote qudi, ali, na sre}u, sve se zavr{ilo na kazni. Iako je tu no} bilo te{kih re~i, zaista ne bih nikad traìo osvetu i ne èlim da ti po{teni momci ispa{taju {to su radili svoj posao”, rekao je kantonalni ministar Seferovi}.

RUMUNIJA

Ob ja vio po dat ke Pen ta go na i NA SA BU KU RE[T: Rumunske vla- koji je u „onlajn svetu” poznat sti sprovode istragu protiv pod nadimkom Tin Kode. U samladi}a koji se sumwi~i da je op{tewu tuìla{tva se navoizveo hakerski napad na neko- di da se u okviru istrage o liko servera Pentagona i sve- ovom slu~aju sara|uje s predmirske agencije stavnicima FeNASA. On je poderalnog istraTu ì o ci tvr de da je `nog ver qi ve po dat bi roa 20-go di {wi mla di} (FBI-ja) i agenke, ko je je tom prilikom prikucije NASA. po nu dio na pro da ju pio, postavio na Ambasada apli ka ci ju ko ja svoj blog. SAD u Bukurepo ka zu je ka ko je Tu ì o ci za {tu, saop{tila o r g a n i z o v a n i pri stu pio ame ri~ kim je da je êrnajakri mi nal tvr de nu, uz pomo} izuser ve ri ma i da je 20-godizetno naprednih {wi mladi} poala ta, ne do zvo nudio na prodaju aplikaciju qeno pristupio vladinim i koja pokazuje kako je pristu- ko mer ci jal nim si ste mi ma, a pio ameri~kim serverima, ja- da ovaj slu~aj pokazuje da zevio je AP. mqe i agencije {irom sveta Re~ je o izvesnom Razvanu moraju da sara|uju kako bi se Ma no le êr na ja nu, stu den tu suzbile ovakve pretwe. in for ma ci o nih teh no lo gi ja, (Ta njug)

idu}eg ponedeqka u Briselu. Ciq „svopa obveznica” jeste da gr~ki dug postane odr`iv na sredwi rok tako {to bi bio sveden sa pro{logodi{wih 160 odsto bruto doma}eg proizvoda na 120 odsto BDP u 2020. godini. Ta zemqa opstaje zahvaquju}i prvom paketu pomo}i za spasavawe iz maja 2010, vrednom 110 milijardi evra, ali je ve} postalo jasno da }e joj biti neophodna nova gotovina. Tim me|unarodnih inspektora Evropska k o m i s i j e , Evropske centralne banke i MMF-a, poznat kao trojka, zahteva od Atine daqa kresawa buxetskih izdataka radi smawewa buxetskog deficita. „Izdaci na zdravstvo i odbranu glavna su podru~ja na{ih fiskalnih napora”, izjavio je gr~ki ministar zdravqa Andreas Loverdos i dodao da }e vlada ograni~iti potro{wu na zdravstvo na 2,88 milijardi evra u ovoj godini, sa ranije prognozirane 3,2 milijarde evra.

Ko pa li cr kve SKO PQE: U makedonskom selu Re~ica Tetovsko preksino} oko 21.00 za sada nepoznata lica zapalili su vatru pored zida crkve Svetog \or|a. Poàr je sre}om brzo uga{en zahvaquju}i brzoj intervenciji stanovnika tog, sada ve}inski albanskog sela. Policija je izvr{ila uvi|aj, ali za sada nema informacija o razlozima paqewa vatre i po~iniocima. Ovo je drugi slu~aj nakon incidenta u stru{kom selu Labini{ta kada je bila zapaqen deo crkve, ali je poàr tako|e brzo lokalizovan. Labini{ta je selo naseqeno muslimanima. Stru{ki gradona~alnik Ramiz Merko, ~lan vladaju}e partije Albanaca u Makedoniji, Demokratske unije za integraciju, izjavio je da su crkvu poku{ala da zapale lica makedonske nacionalnosti i da policija to zna ali da krije wihov identitet. Makedonsko ministratvo unutra{wih poslova nije saop{tilo koji su bili po~inioci a nije ni potvrdilo niti demantovalo izjavu stru{kog gradonacalnika. Ovi incidenti samo su neki u nizu skrnavqewa i paqewa crkvi u jugozapadnom delu Makedonije, po{to su muslimani iz ovog kraja revoltirani zbog vulgarne maske na karnevalu u stru{kom selu Vele{ta, naseqenom Makedoncima, kojom se ismeva Kuran i burke. Na smirivawe strasti pozivaju sve politi~ke partije a poglavari Makedonske pravoslavne crkve i Islamske verske zajednicee su na sastanku s presednikom \or|em Ivanovim zakqu~ili da svaki incident koji naru{ava mir i versku toleranciju mora biti osu|en. Premijer Nikola Gruevski, koji je u poseti Turskoj, pozvao je sve gra|ane, nezavisno od etni~ke pripadnosti, da ne nasedaju na provokacije ~iji je ciq da se naru{i zajedni~ki ìvot. On je tako|e pozvao politi~ke partije da ne koriste ove doga|aje za politi~ki marketing i da ne podgrejavaju tenziju.

ZA GREB: Kabinet, sekretarica, voza~i, obezbe|ewe i pravo na predsedni~ku penziju posva|ali su aktuelnog i biv{eg lidera Hrvatske - Ivu Josipovi}a i Stjepana Mesi}a. Wih dvojica, naime, imaju opre~ne stavove oko toga da li biv{i predsednik dràve treba da ima kabinet koji se finansira iz dràvnog buxeta. Sve je po~elo kada je Josipovi} izjavio da bi u situaciji kad Hrvatska ima preko 300.000 nezaposlenih zbog {tedwe bilo dobro da se Mesi}eva kancelarija ukine. „Biv{i predsednik ne bi trebalo da ima kancelariju, a meni Ivo Josipovi} li~no nakon kraja mandata ne}e trebati kancelarija, ve} se vrase odrekla usluga biv{eg prednaglasio, ne}e iskoristiti. Re}am na fakultet”, rekao je Josisednika u ulozi politi~kog i kav{i da ceni Mesi}a kao istakpovi}, koji sem toga {to je proekonomskog lobiste, „najblaè nutog politi~ara, ali da ga razofesor na fakultetu, bavi se i re~eno bila kratkovida”. On je ~aravaju wegove izjave, Josipovi} komponovawem. dodao i da }e Josipovi}, kad do|e je ocenio i da Mesi}eve aktivno„Postojawe kancesti predstavqaju larije zavisi o tome sliku jednog dela Biv { i pred s ed n ik ne bi tre b a l o da ima o~ekujemo li od bivpoliti~ke scene u kan ce la ri ju, a me ni li~ no na kon kra ja {eg predsednika neHrvatskoj. man da ta ne }e tre ba ti kan ce la ri ja, {to, jer ako ne o~ekuje„Trebalo bi predmo, onda mu ne treba ni videti i mehanizam ve} se vra }am na fa kul tet kancelarija”, rekao je uskla|ivawa stavo(Ivo Jo si po vi}) Josipovi} i naglasio va s onima koji su na da biv{i predsednik izborima dobili lene treba da ima kancelariju, navreme, uzeti predsedni~ku pengitimitet da vode dràvu jer tada ro~ito ne doìvotno. ziju. vervatno ne bi bilo, uz sve one Mesi} je uzvratio da „biti na Po Josipovi}u, ni ustav ni dobre stvari koje je Mesi} radio, ~elu dràve nije samo ~ast i odpropisi ne ure|uju koji su zadaci i onih koje nisu bile u interesu govornost, ve} i obaveza koja biv{eg predsednika, pa su MesiHrvatske kao {to je podr{ka traje i nakon kraja mandata” i }eve aktivnosti zapravo privatbiv{em libijskom vo|i Moameru poru~io Josipovi}u da se nada da ne. Gadafiju”, rekao je Josipovi}. }e i on to shvatiti. Josipovi} je Poru~io je i da ne}e uzeti Ranije je za rad kancelarije poziv na ukidawe kancelarije predsedni~ku penziju jer ona ni finansijski plan predvi|ao sveo na li~ni nivo, rekao je Mepo sada{wim propisima nije oba180.000 evra, a zavr{ni ra~un jo{ si} i dodao da bi dràva koja bi veza, nego je pravo koje on, kako je nije gotov.

CRNA GORA

Vlast neka re {i sta tus CPC POD G O R I C A: Kanon ski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva traì od najvi{ih zvani~nika u Podgorici da re{e status CPC i zajedno sa tim cr no gor sko pravo slavno pitawe. CPC je zatraìla od predsedni ka dr àve Fi li pa Vujanovi}a, Skup{tine Ranka

naj vi {a zakon ska do kumen ta dr`ave. U CPC smatraju da treba izvr{iti restituciju crkvene imovine od 1918. godine tako da crnogorskoj dr`avi, crkvi i narodu bude vra}ena sva wihova imovina koja im je, kako su naveli, neotu|ivo pripadala do nasilnog ukinu}a.

Igor Luk{i}

Kri vo kapi }a i Vlade Igo ra Luk{i}a da, kako se navodi, pristupe pravednom re{avawu statusa CPC, a time i crnogorskog pravoslavnog crkvenog pitawa. U saop{tewu se navodi da je, za re{avawe polo`aja CPC, potrebno tu versku zajednicu ugradi ti kao tradi ci o nal nu, domicilnu, samostalnu i istorijsku crkvu Crne Gore i crnogorskog pravoslavnog naroda u

CPC je zatra`ila i poni{tewe odluke Velike podgori~ke skup{tine iz 1918. godine o ujediwewu Crne Gore i Srbije. Luk{i} se ranije zalo`io za objediwavawe Pravoslavne crkve u Crnoj Gori, kao i za pokretawe dijaloga na tu temu. Upitan kada }e vlada Crne Gore potpisati ugovor sa Pravoslavnom crkvom, on je kazao da za to postoje dve opcije, s obzi rom na po deqenost pravo -

slavne zajednice na pristalice Srp ske pravo slavne cr kve (SPC) i kanonski nepriznate CPC. „Jedna opcija je da se razmotri mo gu} nost sklapawa dva ugovora i druga, koja je meni mnogo blià, da se pravoslavna zajednica ne tretira kao podeqena ve} da se pristupi dijalogu u ciqu premo{tavawa razlika i stvarawa uslova da Pravoslavna crkva u Crnoj Gori bude objediwena”, naveo je Luk{i}. Koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Velibor Xomi} poru~io je ranije da nije mogu} dijalog SPC sa kanonski nepriznatom CPC. Xomi} je istakao da je dijalog uvek dobar, ali dijalog sa ra{~iwenim licima, koja su iskqu~ena iz crkve, apsolutno nije mogu}. Tema crkvenog pitawa u Crnoj Gori ponovo je aktuelizovana nakon {to je Luk{i} po~etkom sedmice potpisao ugovore o ure|ewu odnosa od zajedni~kog interesa Vlade sa Islamskom i Jevrejskom zajednicom u Crnoj Gori. Crnogorski premijer je u junu pro{le godine potpisao u Vatikanu temeqni ugovor Crne Gore i Svete stolice, kojim se reguli{e odnos te zemqe sa Katoli~kom crkvom. Iz SPC je poru~eno da je za wu jedino prihvatqiv ugovor sa Crnom Gorom koji sadrì isti obim prava kao i sporazum koji je ta dràva ranije potpisala sa Rimokatoli~ckom crkvom.

SLOVENIJA

Ve tar upa lio cr ve ni alarm QU BQA NA: Jak vetar duva u Sloveniji, a u Vipavskoj dolini dostigao je brzinu od 160 kilometara na ~as. Progla{en je najvi{i stepen opasnosti, takozvani crveni alarm. U Novoj Gorici su zbog vetra zatvorena de~ija

obdani{ta i {kole, a u luci Koper je prekinut morski saobra}aj. U Sloveniji se prema najavama metereologa o~ekuje hladan kontinentalni talas tako da }e temperature od petka do ponedeqka u ve}em delu zemqe biti

ispod minus pet, a tokom no}i }e pasti ispod minus deset stepeni Celzijusovih. Na planinama se o~ekuje novi sne`ni talas i pad temperature na oko minus 20 stepeni Celzijusovih.

~etvrtak2.februar2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

~etvrtak2.februar2012.

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 46122 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 46124

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 46125 S QUBAVQU bi prihvatili stariju nezbrinutu osobu, brinuli o higijeni, hrani i zdravqu kao o svojim roditeqima. Za nekretninu. Telefon 021/827-991 . 46209

IZDAJEM poluname{tenu garsoweru (sudoper, ve{ ma{ina, komode, klima) u ul. 1300 Kaplara, mo`e i name{tena. Telefon 063/8074-411. 46074 IZDAJEM dva stana u ku}i, name{ten 70m2-100E, klima, telefon, nename{ten 40m2100E, u cenu ulazi CG, telefon, kablovska. Telefoni: 021/505-357, 063/504-082. 46191 POTREBNA cimerka studentkiwa ili zaposlena devojka u jednoiposobnom komfornom stanu, kod Sajma, od 1. februara. Telefon 6390-326. 46206 IZDAJE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063538413. 46217

KOD RIBQE PIJACE, u novijoj zgradi stan od 32m2, terasa, lift, prodajem po ceni od 35.000. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15015 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en stan od 40m2, cena 44.000. Telefon: 6368429, www.bomil.rs. 15016

JEDNOSOBAN stan 43m2, prvi sprat Bate Brki}a 35.000E, stan 55.30m2, prvi sprat Mileve Mari} 45.000E Novo naseqe. Telefon 021400-148. 46228 NOVO NASEQE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom, hitno i povoqno. Telefon: 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15001 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera na III spratu, cena 27.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15002

@ELEZNI^KA STANICA, ukwièn, odmah useqiv 2.0 stan od 41m2 po ceni od 37.000. Tel. 063/742-21-80. 15003 NOVA DETELINARA, odli~an, ukwièn noviji 1,5 stan od 48m2 na III spratu, po ceni 46.400. Telefon: 6366952, www.bomil.rs. 15004 DETELINARA, ukwièn renoviran 2,0 stan od 51m2 odli~nog rasporeda, cena 38.200. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15005 LIMAN kod parka, odli~an, ukwièn kompletno renoviran 2,0 stan odli~nog rasporeda, cena 54.500. Tel: 636-8429, www.bomil.rs. 15006 BETANIJA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2,0 ukwièn stan, cena 49.500. Telefon: 6366952, www.bomil.rs. 15007 CENTAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2,0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 56.500. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 15008

POVOQNO prodajem zamena, stan 52m2 dvosoban, 6. sprat Kraqevi}a Marka 58. Telefon 062/526-234. 46031 NOVO NASEQE, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa ... 2,5 stan cena 63.800. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15009

KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15010 GRBAVICA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15011 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwièn 2,5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon: 063/742-21-80. 15012 LIMAN, prodajem ukwièn 3,0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3,5 od 77m2, cena 74.000. Telefon: 063/828-83-77, 636-6952, www.bomil.rs. 15013

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4,0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Telefon: 63-66-952, www.bomil.rs. 15014

PARAGOVO, plac 2.000m2 na glavnom putu. 1m2 / 40E. Telefon 063/86-26-504. 46239

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 46105

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/15725-14. 46221 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 46222

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak2.februar2012.

Posledwi pozdrav

POTREBAN vaspita~ - pripravnik za rad u privatnom vrti}u. Telefon 060/6543213. 46198 KU]NA NEGA gerontolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 46227 AGENCIJA za zapo{qavawe, potrebne: gerontonegovateqice, bebisiterke, medicinske sestre. Organizujemo kurs za gerontonegovateqice, cena 27.000 u tri mese~ne rate. Telefon: 021/400148. 46230

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon: 062/649-000. 46159 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 46140

dnevnik

Voqenom mu`u, tati, deki i tastu

\ali

Nikada vi{e ni{ta isto biti ne}e.

Dimitrov Radislavu - \ali \AlI

1931 - 2012. od Ivice i Qube sa decom.

Zauvek }emo te voleti i se}ati se svih lepih trenutaka koje smo proveli zajedno. 46294

Sahrana je u petak, 3. februara 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: supruga Herta, }erka Renata, unuci Ivona i Dejan i zet Vlada.

Wegovi: Milenkovi}i, Petrovi}i, Nikoli}i, Mili}, Stojanovi}i, Gucuwe, Miqkovi}i, Terzi}i, Beqini, Kiseli~ki, Stani}i, Marinkovi}i, Raj~evi}i, Kon~ari, Vidakovi, Kopriv{ekovi i Goldman.

46282

\ali

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. februara u 83. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

46291

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i kom{ije da je 1. 2. 2012. godine preminuo na{ dragi i voqeni

od: Mi{keta, Slavka, Drage, Ivice i Veqka.

46293

Posledwi pozdrav dragom

Dragomir Paga~evi} Sahrana je 2. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}eni: supruga Dinka, sin Stevan, unuk Dragomir, unuka Dina i snaja Jela.

Miho Milanovi} 1927 - 2012.

46284

Dragomir Paga~evi} ~ika \ali

F. K. „Proleter” iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{eg dragog i cewenog ~lana, jednog od osniva~a kluba

Posledwi pozdrav dragom bratu, ujaku i dedi od: sestre Dragice, sestri}a Dragomira, snaje Sne`ane i unuka Mileta Vuki}evi}a.

od kumova Kne`evi} i Stankovi}.

46286

46298

Sahrana }e se obaviti u petak, 3. februara 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Mara, sinovi Jozo, @eqko i Zlatko sa porodicama.

46290

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem javqamo da je preminula na{a majka, }erka i sestra

Dragomira Paga~evi}a Posledwi pozdrav dragom ~ika Dragi od uprave, igra~a i navija~a. 46300

Dragomir Paga~evi}

Ivanka Paunovi}

\ali

„Karanprevoz” Futog iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{eg biv{eg radnika.

Dragi deda, uvek }e{ ostati u na{em se}awu. Vole te tvoji: Dragomir i Dina.

Porodica Mrki}: Branko, Elvira i Pe|a.

46285

Posledwi pozdrav na{oj ~lanici, jednoj od osniva~a prvog Dru{tva Slovenaca u Srbiji - „Kredarice” iz Novog Sada

Slava joj i hvala! Iskreno sau~e{}e najbli`ima.

wenim

Dru{tvo Slovenaca „Kredarica” - Novi Sad. 59750/P

1959 - 2012.

Danas, 2. februara navr{ava se {esnaest godina od smrti na{eg voqenog

Voqeni nikad ne umiru.... Hvala ti za qubav, dobrotu i lepa se}awa. Sahrana je u petak, 3. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoja deca Milo{ i Danijela, otac Tomislav, bra}a Bora i Tomica sa porodicom. 46288

46297

Posledwi pozdrav bratu i ujki

dragom

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 30. 1. 2012. godine preminula na{a draga

Milorada Peji}a Mi{e

Dane Berowa

Valeriji Volkar

POMEN

Dimitrov Radislavu - \ali

Posledwi pozdrav od wegovih kolega sa posla.

Ostavio si neizbrisiv trag u na{im srcima, hvala ti za sve.

O`alo{}eni: supruga Milica, sin Branislav i }erka Qiqana sa porodicama.

Katica, Goga, sestri~ina Ka}a, Qubomir, Sibin, Nikola i Boris. 46283

46295

46292

Dragica Basari} Seja ro|ena Gruji} Ispra}aj i kremacija je u petak, 3. 2. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: snaha Emina i brat \ura sa porodicom. 46287

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

rodbinu i je preminuo

Petar Lazi}

Posledwi pozdrav dragom kumu

Leonidasu

1934 - 2012.

od porodice Konstantinidis.

46280

46247

pozdrav

Nadinoj

POMEN

TU@NO SE]AWE

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 65. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Milun Obradovi}

Dane Berowa

Ni ova godina, ni svaka koja sledi, ne}e umawiti qubav, tugu, bol i po{tovawe prema tebi, ne}e u~initi da u na{im srcima tvoj lik izbledi. Tvoji najmiliji: supruga Anica i sin Zoran.

Sahrana je danas, 2. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Dragi na{, sa tobom smo izgubili oslonac i podr{ku u `ivotu koje si nam nesebi~no davao. Po~ivaj u miru. O`alo{}ene: supruga Marica i }erka Slavica.

46243

46257

SEDMODNEVNI POMEN

Bojani Gaji} Kolege iz Radni~ke 2.

Stevan ^obanov

Zauvek u na{im srcima i mislima.

Wegovi najmiliji.

Danas, 2. 2. 2012. godine navr{ava se {est tu`nih godina od kako nema moje drage supruge

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

iz Bege~a Jednog dana, Vera moja, i moje }e srce stati, a ti }e{ tvoga @ivu u naru~je do~ekati.

Tvoj suprug Aleksandar, sin To{a i }erka Vera.

Tvoj @iva sa }erkama, unucima i prijateqicom Cicom.

46278

46248

Posledwi u~iteqici

pozdrav

Dani Berowa

od Goje Berowe sa porodicom.

Porodica Mladena Loni}a.

46259

46258

Sestra Gospava Milutinovi} sa porodicom. 46203

Nade Staki} Vere

Posledwi pozdrav dragom tetku

Dani Berowa

46190

Draga Seko, svakim danom sve vi{e nam nedostaje{, a u na{im srcima zauvek ostaje{.

Pro{lo je tu`nih 40 dana od kako nije sa nama na{a draga

ro|. Radoja 1962 - 2008.

46249

46279

Monarev Josipa Seka

Posledwi pozdrav

Ponosni smo {to smo te imali, vole}emo te dok `ivimo.

Tvoja porodica.

2. 2. 2011 - 2. 2. 2012.

POMEN

Milena Zeqkovi}

Jevtim Stoevski 2. 2. 2008 - 2. 2. 2012.

2. 2. 2004 - 2. 2. 2012.

1940 - 2004.

Sahrana }e se obaviti 3. 2. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Qubinka, }erka Gorana, unuci Du{ica i Darko. Posledwi mami

~etvrtak2.februar2012.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Dani Berowa

Dani Berowi

Dani Berowa

iz Veternika

Petru Lazi}u

Po~ivaj u miru.

od snaje Stoje i porodica: Trnini}, Kresoja i [teti}.

46267

dragoj

Posledwi pozdrav kom{iji

Brat Svetozar sa suprugom Vidosavom, bratanica Mirjana ^ankovi} sa porodicom i snaja Ivana Lazi} sa decom.

Posledwi kom{iji

od: Milke, Ratka, Ilije i Mire.

Porodica Xodan.

46261

46260

pozdrav

dragom

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

46270

Sofija Mom~ilovi} Mariji Popovi}

Dragica Gruji} 1938 - 2011. Uspomenu na wu ~uva}e ve~no sestra Milena Atanaskovi} sa porodicom.

od kolega i koleginica iz {kole iz Bukovca.

46277

46274

Danas, 2. februara 2012. godine navr{ava se {est godina od prerane smrti na{e drage

Posledwi pozdrav dragoj tetka Sofiji od porodice Alma{i.

Dani Berowa

Dani Berowa Hvala za divno prijateqstvo. Kom{ije Trivun i Jovanka sa porodicom.

Porodica Odaxi}.

46263

46262

46256

POMEN

Posledwi pozdrav

Dana 30. januara 2012. godine preminuo je na{ penzionisani radnik

Po~ivaj u miru.

Posledwi pozdrav

dragom ocu i suprugu

Milene Vukojevi}

Tuga za tobom ne prolazi, u na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek.

Zapunidisu Leonidasu Leu

Zapunidis Leonidas Posledwi pozdrav upu}uju mu zaposleni u Srpskom narodnom pozori{tu.

Velikom kom{iji od Zaima i Sejfe sa porodicama.

Ponosni {to smo te imali, ve~no ti zahvalni, Tvoji najmiliji.

Slavku Dimitrijevi}u

Dani Berowa

2. 2. 2005 - 2. 2. 2012.

Hvala za lepe dane provedene u va{oj ku}i.

Vreme prolazi, a tuga ostaje. Sa qubavqu ~uvamo uspomene u srcima i mislima.

Stanislava sa porodicom.

Tvoji: Mla|a i Jeja. 318/P

46269

46194

46226

46264

tv program

~etvrtak2.februar2012.

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Док. програм

Аристеа Стакић

Сучељавање Од омнибуса, преко статута, до Уставног суда, о тренутном и жељеном статусу Аутономне покрајине Војводине овог четвртка сучељавају се: Влатко Ратковић, Игор Мировић, Бранислав Ристивојевић и Душко Радосављевић. Водитељка: Аристеа Стакић (РТВ 1, 21.00) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Биоскоп 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Изгубљена соба 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати: Атентат на председника Мекинлија 23.00 Серија недеље: Изгубљена соба 23.40 Један на један 00.05 Сучељавање 00.50 Концерти године 01.50 Фолдер култура 02.15 Плави круг

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Ток шок 08.00 Концерт године-Блок аут 1999. 09.00 Грување 09.55 Грување уживо у студију „М“ 10.50 Концерт Блузхамер 11.45 Нови Сад, заувек (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска панорама 13.10 Седморица дивљих, филм 14.30 ТВ Баштина 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Разбијачи, филм 23.10 Плави круг 23.35 ТВ Баштина 00.00 ТВ Продаја

08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Храна и вино Објектив Серијски програм Човек лав Време је на мојој страни Објектив Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Пут Магеланове мапе Објектив Опчињени Ево нас код вас Објектив Украдена срца Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 Копа дел Реј: Мирандес : Атлетик Билбао 11.45 Премијер лига: Блекбурн – Њукасл 13.30 Евролига: Олимпијакос – Ефес 15.30 Премијер лига: Фулам – ВБА 17.15 Евролига: ЦСКА – Галатасарај 19.30 Преглед Премијер лиге 20.45 Евролига: Барселона – Жалгирис 22.30 НБА акција 23.00 Премијер лига, магазин 23.30 Евролига: Фенербахче – Панатинаикос 01.45 НБА уживо

Фолк шоу Са мо због вас уго сти ли смо „Ри бљу чор бу”, Ма ју Ви шњић, Ива ну Се ла ков, Сла ђа ну Ива ни ше вић, Да ду То пи ћа, Лу ну, Чи ка Јо цу и „Зма је ве”, „Ап со лут но ро ман тич но” и Ду ша на Сви ла ра. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.30 11.02 11.07 11.51 12.00 12.15 12.35 13.20 14.46 15.10 16.00 16.48 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.55 21.57 23.00 23.05 23.50 00.05 00.15 00.35 02.06 02.10 03.18

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приђи ближе Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Биографије Евронет Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Тегла пуна ваздуха, филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет На вртешци ТВ Онион, филм Вести (04.00,05.00) Приђи ближе Моја лепа Србија

ТВ Онион Лажна новинарска кућа „The Onion” одлучила је да сними филм, у специфичном сатиричном стилу. Када од једног угледног новинара буду затражили да рескира свој новинарски интегритет како би удовољили новом спонзору, он не само да се љути, већ напросто бесни. Улоге: Стивен Сигал, Кејт Фагли, Ебигејл Мевити, Кен Такемото Режија: Том Канц и Мајк Магвајер (РТС 1, 00.35)

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.45 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00

Прича о вртлозима еротске страсти испод мирне, троме површине грађанске свакидашњице и обичаја. О нечему што се догађа у бољим породицама и углавном пристојно прећуткује, али није због тога мање болно. Улоге: Предраг-Мики Манојловић, Бојан Навојец, Ксенија Маринковић, Дарија Лоренци, Наташа Дорчић Режија: Рајко Грлић (РТС 2, 23.16) 06.51 07.24 07.29 08.03 08.13 08.24 08.45 09.31 09.36 09.47 10.11 10.51 11.16 11.46 12.22 12.53 13.51 14.02 14.23 15.09 15.14 15.36 16.22 16.56 17.55 19.19 19.29 20.00 20.30 21.00 22.00 22.40 23.16

Ебигејл Мевити

06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.05 22.15 23.15 00.10 00.40 01.00

1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Радна акција Кобра Три Хил Експлозив Ексклузив Радна акција

00.48 01.08 02.18 03.14

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 08.10 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 03.15 03.30 04.30

Слагалица Мифи Откривајмо са Ђолетом Томас и другари Велики и мали Мала школа великог срца Верујте, али не претерујте Зебра, знак, семафор Музички спотови Линк Мој отац књез Павле У свету Траг у простору Бемус Беокулт Трезор Велики и мали Мала школа великог срца Верујте, али не претерујте Зебра, знак, семафор Ликовна колонија РТС ТВ лица: О Београду Општеобразовни програм Достојевски Одбојка-ПС: Црвена звезда - Партизан, пренос Томас и другари Велики и мали Живот и стандарди Метрополис Достојевски Телмах-даље од битке Нови француски филм 2012. Нека остане међу нама, филм И ја имам таленат 25.београдски џез фестивал Трезор Одбојка-ПС: Црвена звезда - Партизан

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Кефалица Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон НЦИС Доктор Хаус Филм: Базен НЦИС Филм: Метро Копаоник Фуснота Мајсторски Ред и закон Филм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Сви дивни коњи Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови

Срђан Тодоровић

Црна мачка, бели мачор

Рвач

Дарија Лоренци

Нека остане међу нама

dnevnik

c m y

Касних 1980. Ренди Маљ Робинсон био је врхунски професионални рвач. Сада, 20 година касније, издржава се од рвачких представа за најзагриженије фанове рвања у фискултурним салама и мемљивим клубовима широм Њу Џерсија. Улоге: Мики Рурк, Мариса Томеи, Еван Рејчел Вуд Режија: Дарен Ароновски (Б92, 21.00)

Еван Рејчел Вуд 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 23.55 01.40 02.05

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 15.00 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.15 03.00 04.30

Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Рвач Вести Спортски преглед Филм: Амерички јакуза Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

Добро јутро Брачни судија Тајна љубав Градске вести Гранд народ пита Сестре Породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Кад сам био војник Све за љубав 48 сати свадба Немогућа мисија Мирис пролећа Филм: Ко сам ја? Филм: Мирни дани у Холивуду Витезови из блата

Радња филма смештена је на обалу Дунава где живи Циганин Матко - ситан шверцер. Једног дана он долази на идеју да прошверцује воз који превози бензин на релацији Београд-Турска и тако добро заради. Али, за овај подухват му је потребан финансијер... Улоге: Бајрам Северџан, Срђан Тодоровић, Бранка Катић Редитељ: Емир Кустурица (Хепи, 20.30) 08.00 08.20 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.00 16.15 17.05 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00

Хунтик Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови, уживо поподне Вести Телешоп Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна - квиз Парови - уживо, вече - Номинације Црна мачка, бели мачор, филм Вести Сузе Босфора Парови - преглед дана Парови - уживо ноћ Звездана капија - Атлантис

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak2.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈУ ГО СЛО ВЕН СКЕ И СРП СКЕ ГРА НИ ЦЕ И МЕ ЂЕ

Пи ше: Ђу ро За го рац 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Дадиља на задатку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Мајами инк Посластичарски ас Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Посластичарски ас Најбољи амерички кувар

Путовање у свет тетоважа Изгубљени древни градови Ратници Пол Пот – путовање на Поља смрти Прича о струји Други светски рат у боји Мумија која је дошла из леда Добродошли у осамдесете Капија просвећења Звезде сребрног екрана Исток-Запад. путовања из средишта Земље Рим. последња граница Витезови Маргата Ла Џоја и ратници у магли Добродошли у осамдесете Геније дизајна Капија просвећења

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.57 Луди од љубави 10.21 Како природа лечи, док. серија 10.48 Трбух Загреба, док. филм 11.16 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.17 Др Оз, ток шоу 14.10 Тренутак спознаје 14.40 Хрватска хроника БиХ 14.55 Културна баштина 15.13 Понос Раткајевих 16.02 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 17.58 8. спрат, ток-шоу 18.47 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.02 Све у 7!, квиз 20.55 Пола сата културе 21.25 Циклус добитника Оскара: Девојка од милион долара, филм 23.40 Дневник 3 00.15 Документарни музички програм 01.17 Ин медијас рес 02.02 Др Хаус 02.44 Трачара

Легенда о змају Мојсије, принц Египта Ирски паб Тако ће и цела земља Најлепша девојка Стоунхенџ апокалипса Земља чуда Бегунац Еротски филм Еротски филм

Зе мља чу да При ча о по зна том глум цу пор но-фил мо ва Џо ну Хол мсу, ко ји је био уме шан у ве ли ко уби ство 1981. у Вон дер ланд Аве ни ји и био је по ве зан са нар кокар те лом, што га је чи ни ло глав ним осум њи че ним. Уло ге: Вал Кил мер, Ли за Ку дроу, Ке ри Фи шер, Кејт Бо сворт, Џош Лу кас Ре жи ја: Џејмс Кокс (Си не ма ни ја, 20.00)

Хи ла ри Свонк

Ле ген дар ни бокс тре нер Френ ки Дун по све ћу је се тре ни ра њу Ве ли ког Ви ли ја Ли тла, ам би ци о зног там но пу тог бок се ра ко ји би јед ног да на мо гао по ста ти пр вак. Исто вре ме но, при ја тељ му ука зу је на Мар га рет Ма ги Фитцџе ралд, енер гич ну де вој ку... Уло ге: Клинт Ис твуд, Хи ла ри Свонк, Мор ган Фри ман, Џеј Ба ру шел, Мајк Кол тер Ре жи ја: Клинт Ис твуд (ХРТ 1, 21.25)

08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.05 11.30 11.50 12.35 13.05 13.30 14.55 15.25 16.10 16.30 16.55 17.45

00.08 00.50 01.10 01.51

06.50 08.50 10.20 12.00 13.40 15.10 16.45 18.20 19.50

06.00 07.45 08.10 09.45 10.10 12.35 14.05 15.35 17.25 19.10 20.05 21.40 22.55 00.45 02.30 04.05

Момци су се вратили Васпитање за почетнике Евет, пристајем Модерна породица Почетак Пљачка: Усамљене девојке Нова фаца Пријатељство! Поштена игра Борџије Жив закопан Секси плавуша 20 30 40 Борац Центурион Инвазија света: Битка Лос Анђелес

08.00 Поп Пикси 08.15 Кобра 11 10.20 Ексклузив таблоид 10.50 Вечера за 5 11.35 Ватрено небо 13.20 Ружа ветрова 14.15 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 ЦСИ 00.05 РТЛ вести 00.20 Менталист 01.50 Астро шоу 02.50 ЦСИ Њујорк

ЦСИ

20.00 20.48 21.30 22.18 23.02 23.47

Ли за Ку дроу

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Видовњак Филм: Лажи моје мајке Филм: Смртоносна опчињеност

СЕ РИ ЈА

Де вој ка од ми ли он до ла ра 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

20.20 21.45 23.20

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Амика Школски сат Псећа опходња Алиса, слушај своје срце Дегреси Нови нараштај Хотел Зомби Туђинци у Америци Други формат Паралеле Еко зна Лет 93, филм Мала ТВ Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Загреб Индорс - тениски турнир, пренос 1. меча Ин медијас рес Залагаоница Др Хаус Трачара ЦСИ: Мајами Увек је сунчано у Филаделфији Веруј ми Два и по мушкарца Ловци на натприродно Загреб Индорс - тениски турнир, снимак 2. меча

Ка ди лак по зна тог ма фи ја шког бо са из 70-их про на ђен је у је зе ру по што је Ми ки Дун ми сте ри о зно не стао у ав гу сту 1976. док је био у бе гу осу ђен за уби ство. По сле про на ла ска аута, до га ђа се низ уби ста ва... Уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Ге ри Дур дан, Џорџ Идс, Пол Гил фојл Ре жи ја: Ен то ни Е. Зи кер (РТЛ, 21.00)

Марџ Хел ген бер гер

Чудна фреквенција Дубоко у прерији Три слепа миша Прича Вернона Џонса Блеф слепог човека Неухватљива истина Убиство на планини сенки Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде Необичан пар: Поново заједно Светилиште Окрутна жеља Чудна фреквенција

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Ловац на старине Дрвосече из мочваре Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде

Голо купање Прва лига Прва лига 2 Прва лига 3: Повратак у друголигаше Џувана Ман Људи од заната Пољуби ме за збогом Тихи пад Оги Роуз Опклада 48 сати

08.30 10.00 11.30 12.45 14.30 15.45 18.00 19.00 20.00 23.00 00.00 01.00

Фудбал Билијар Биатлон Крос-кантри скијање Биатлон Билијар Биатлон Билијар Билијар Покер Биатлон Билијар

Оче ви ну де ли ли уз ви но и ри бу

Уз Ве ли ку Ал ба ни ју, фа ши стич ка Ита ли ја је 1941. Го ри. Они су – ка ко ве ле и гу сле – уз ри бу и ви но до про гла си ла и Ве ли ку кра ље ви ну Цр ну Го ру! Овај укра - го во ри ли да ме сто Су тор на, из стра те шких раз ло га, сни при дев ни је мно го зна чио; Цр на Го ра је оста ла те - при пад не Цр ној Го ри, а оно је би ло још од 17. ве ка из ри то ри јал но ма ња не го што је би ла 1912. по сле Пр вог лаз Хер це го ви не на Ја дран! Да, али на тај „по клон„ бал кан ског ра та. Као ре ак ци ја, усле ди ла су и два устан - уз вра тио је и Бла жо. Он је обе ћао Ђу ри да ће му усту ка – чет нич ки и пар ти зан ски. Цр но гор ци су се по де ли - пи ти, ко ли ко тре ба, шу ме на Зе лен го ри да се за па ти ве ли ко ло ви ште ка ко би друг Ти то мо гао ићи у сво је ли у три та бо ра и же сто ко за кр ви ли. По бе ди ли су пар ти за ни, а по ра же ни ма је пре о ста ло ло ви ште а не кра љев ско. Пу цар је био пред у хи трен: из бе гли штво. Му ка су до спе ли и они ко ји су се бо ри ли ње го вог „кон ку рен та„ у на дим ку од ве ли су у лов на за кра ља Пе тра и сво ју прин це зу, ина че ита ли јан ску ме две де у Бу гој но. Ви до је Жар ко вић је био по мор ски офи цир с ни ским кра љи цу Је ле ну. Но ва Ју го сла ви ја је вра ти ла цр но гор ску др жав ност, а чи ном, али је екс пре сно из био у пр ви план, пре ти чу ћи све што је ми ри са ло на срп ство, па и на ци о нал на при - цр но гор ску ге не рал ску ели ту, с Пе ком Дап че ви ћем на пад ност, пре кр ште но је у цр но гор ско. Вла сти Цр не Го ре су пр ве обе ле жи ле сво је гра ни це. Пу ту ју ћи у Цр ну Го ру, Мо ша Пи ја де и Све то зар Вук ма но вић Тем по на и шли су на та блу ко ји их оба ве шта ва да ула зе у но ву др жа ву, Цр ну Го ру. Згро зи ли су се и оскр на ви ли је пи та ју ћи се: зар смо се за ово бо ри ли? По што ни су до би ли цео Сан џак ко ји су тра жи ли, Цр но гор ци су се бо ри ли, у раз гра ни че њу са Ср би јом, за сва ко се ло. Усле ди ла су ме ђу соб на до пи си ва ња две вла де, а оба ве шта ва на је са ве зна. Сте као се ути сак да се срп ска стра на др жа ла ло ги ке ко ју је за сту пао Алек сан дар Ран ко вић: шта је ва жно у ко јој ре пу бли ци ће се на ћи Ву - У Бу гој ну је Броз нај ви ше во лео да пу ца на ме две де ко вар? Пре пу ште но је би ло Цр ној Го ри да ис пи та ко ја че лу. За о ста ли су и Бла жо и Тем по. У по след њој де це се ла же ли да јој се при кљу че, а ко ја да при пад ну Ср би - ни ји Ти то вог жи во та увек је се део по ред Бро за. А у ји. А ка ко је 1945. би ло ва жни јих по сло ва, од оних као Жар ко ви ће во вре ме мно го то га се до га ђа ло. Сру ше на је што су – ’очи сти ти’ те рен и пре хра ни ти ста нов ни штво и Ње го ше ва ка пе ла на Лов ће ну и по диг нут Ма у зо леј – спор на се ла су пре пу ште на за бо ра ву. Све је па ло на као сим бол но ве Цр не Го ре. Са гра ђе на је и но ва ре зи са мо два се ла у но во па зар ском сре зу. Још јед но се ло ден ци ја у Ига лу, ко ја је од Бри о на оти ма ла Ти та и Јо жа ли ло се да су му „пра ва угро же на„. Жи те љи Аџо ви - ван ку. Ко ли ко је Жар ко вић био мо ћан уве ри ли су се, на ро чи то, уче сни ци јед не сед ћа, срез пећ ки, чи је ин те ре се су ни це Са ве зног са ве та, на ко јој се угро жа ва ли из се ла Ве ли ке, из дру ге др жа ве – из сре за Ан дри је - У Цр ној Го ри све моћ ни Бла жо од лу чи ва ло о то ме ко ји про це ви це. Цр но гор ци су ’не за ко ни то’ Јо ва но вић је обе ћао у Бо сни нат ће раз ви је не ре пу бли ке и Вој во ди на из два ја ти за раз вој ис ко ри шћа ва ли њи хо ву шу му на исто то ли ко моћ ном не раз ви је них. Раз ви је ни, са Ва га нич кој го ри. Ђу ри Пу ца ру ко ли ко год му Сло ве ни јом на че лу, ну ди ли су Раз гра ни че ње Цр не Го ре с ма ње, а Жар ко вић по ста вио ул БиХ би ло је кон крет ни је. Два се тре ба шу ме на Зе лен го ри ти ма тум: ако нам ви у Ју го сла ла, По лај не и Кри ви До, из ник да за па ти ве ли ко ло ви ште ви ји не обез бе ди те сред ства – шић ког сре за, под не ла су зах тев да би Ти т о мо г ао ићи у сво ј е има ко хо ће! Ни ко ни је имао да се при по је сре зу Гац ком. Раз ло ви ште, а не кра љев ско хра бро сти да га пи та: ко? Жар ло зи: еко ном ско-са о бра ћај ни. За ко вић је је дан од рет ких ко ји су од ла зак у Шав ник овим љу ди ма би ло је по треб но осам ча со ва, а у Гац ко два. Ле те ла су Ју го сла ви ји јав но за пре ти ли ре пу блич ким пра вом – на пи сма и мол бе, да би же ља жи те ља тих се ла би ла усли - от це пље ње. Исти ре цепт је при ме нио и при град њи Лу ше на. Цр но гор ци су при ста ли, на гла ша ва ју ћи при то ме ке „Бар„. Дра жу Мар ко ви ћа је уце нио: ако Ср би ја не да сво ју ве ли ко ду шност. Упо зо ре но је на то да је Цр на Го - но вац, дру ги је два че ка ју. И та ко и би. Иако се Ср би ја ра про стор но ма ла, али ду хом ве ли ка. Она до бро вољ но ис цр пла гра де ћи гво зде ни пут, пру гу Бе о град-Бар, а ко усту па ова два се ла, ко ја јој по Уста ву при па да ју јер цр - ја је оце њи ва на од струч ња ка као про ма шај, ис пр си ла но гор ски на род зна да је БиХ исто та ко и ње го ва зе мља се и у Ба ру. Да ли је Жар ко вић, с Ти том, мо гао све? У јед ној при као и Цр на Го ра по што су то де ло ви јед не за јед нич ке отаџ би не, Ју го сла ви је, огла сио се ге не рал Са во Оро - ли ци Ви до је је, са сво ји ма, иза шао пред Ти та с ви до ви том иде јом: да цр но гор ску цр кву одво ји од Срп ске пра вић. Из вре ме на раз гра ни че ња Цр не Го ре и БиХ оста ле во слав не цр кве! Иако се се де ло на ју тар њем сун цу, оно су при че о то ме ка ко су та да моћ ни Бла жо Јо ва но вић ни је за сле пе ло Бро за ко ји их је са ве то вао: не мој те ди на цр но гор ској, а Ђу ро Пу цар на дру гој стра ни, ла ко ра ти у Цр кву. Она ви ше не ма моћ у на ро ду. Ди ра ју ћи у „де ли ли оче ви ну„. Пу цар, рад ник-ко му ни ста, био је „оси њак„ са мо би је по вра ти ли у жи вот! оми љен и сте као је ра но и на ди мак Ста ри. По што су Ка ко је Жар ко вић об ја шња вао ве ли ку на кло ност Ср мла ди ла во ви са Ђи ла сом та ко те па ли Ти ту, Пу цар и би је и Ср ба пре ма Цр ној Го ри и Цр но гор ци ма? Ср би су ње го ви след бе ни ци су се на шли на му ка ма. Ка ко мо - жи ве ли с ком плек сом да су пет ве ко ва ро бо ва ли под гу да се ки те не чим што при па да са мо Бро зу? Што је Тур ци ма и по ред то ли ко бу на и уста на ка. Ипак, Жар ко Пу цар био за ма се у БиХ, то је био Јо ва но вић у Цр ној вић је остао до смр ти 1995. да жи ви у ку ћи у Бе о гра ду. Књи гу Ђу ре За гор ца „КР ВА ВЕ МЕ ЂЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ (Ср би ја и Ср би у њи ма)”, у из да њу „До си је сту ди ја”, мо же те по 400 ди на ра на ру чи ти пу тем те ле фо на 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak2.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Скло ни сте тро ша њу нов ца на ви ше стра на и ви ше ства ри, по го то во да нас и су тра. По слов на си ту а ци ја мо же би ти за ни мљи ва ако ком би ну је те раз ли чи те окол но сти. На лич ном пла ну тач но зна те шта хо ће те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. februar 2012.

Бу ди те па жљи ви и кон цен три са ни у са о бра ћа ју. Не ке ства ри и не ке ре че ни це би мо гле из ма ћи кон тро ли. Све што тре ба да бу де љу бав и што је сте ле по, де ша ва се у тај но сти, или у ве зи с ино стран ством. Пу туј те.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ме сец про ла зи кроз кроз ваш знак, са за дат ком да вас до дат но збу ни. Што да бу де јед но став но, ка да мо же ком пли ко ва но? Ви ше осо ба ути че на ва ше рас по ло же ње. Про мен љи ве си ту а ци је.

Има вас и ту и та мо па ни сте са свим по у зда ни ни си гур ни у оне с ко ји ма са стан чи те и по слу је те. Ис ко ри сти те шан се у да том тре нут ку ка да се по ја ве. Кра ћи пут ин ког ни то је при ја тан и по у чан.

Има те мно го по сла и не баш са свим при јат ну ат мос фе ру на рад ном ме сту. Из бе га вај те су ко бе с ко ле га ма. Вре ме је да по но во ана ли зи рај те од ре ђе не по сло ве и про јек те. Фи нан сиј ски тро шко ви су по ве ћа ни.

Не мој те се нер ви ра ти у ка ри је ри, ни ти пре ви ше па жње при да ва ти од ре ђе ним про ма ша ји ма од ре ђе них жен ских би ћа. Пре оп те ре ће ни сте на лич ном пла ну и по треб но је да се опу сти те, ше та те, ди ше те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уко ли ко ни сте за до вољ ни, со бом или во ље ном осо бом, би ло ким и би ло чим, то је због ре тро град ног Мар са. Мо же те се по ву ћи у не ки свој мир и спо кој, изо ло ва ти од дру гих и опу сти ти.

Во де се бор бе на по љу ка ри је ре, али ни по бед ник не ће би ти за до во љан и успе шан. Пра ви пут и на чин је онај ко ји сте са ми осми сли ли и ко јег се др жи те, упр кос све му. Зва нич но и по за ко ну. Успех.

Да нас не ће те мо ћи да укло пи те све де ло ве пу зли па не ће те до би ти ни це ло ви ту сли ку. Али, за то по сто је не ки дру ги да ни и ро ко ви ко је ће те стр пљи во са че ка ти. До су бо те тра ју по те шко ће и не ја сно ће.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ве ди те ра чу на о љу бав ним или по слов ним од но си ма ко ји се де ша ва ју у тај но сти јер вам пред сто је не при јат но сти. Ис ход је са свим не из ве стан и не за ви си од вас. Ге не рал но сте оп те ре ће ни од го вор но шћу.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва зду шног зна ка Бли за на ца, што је до бро за љу бав ну ко му ни ка ци ју и са рад њу, ис тра жи ва ње, из ла ске и кре а тив но из ра жа ва ње ва ше ин ди ви ду ал но сти. За во дљи вост.

Кроз ваш дом до ла зе и про ла зе, као на штраф ти, ра зно ра зне осо бе и иде је, мо гућ но сти, ком би на ци је, од ко јих не мо ра ни шта да про и за ђе на кра ју кра је ва. Дру же ње и игра су са ми се би циљ. Ужи вај те.

TRI^-TRA^

Со фи ја је број 1 V REMENSKA

PROGNOZA

ХладнО

Vojvodina Novi Sad

-7

Subotica

-7

Sombor

-6

Kikinda

-6

Vrbas

-7

B. Palanka

-7

Zreњanin

-7

S. Mitrovica -7 Ruma

-7

Panчevo

-7

Vrшac

-7

Srbija Beograd

-8

Kragujevac

-9

K. Mitrovica -7 Niш

-8

Evropa

Са Слабим СнЕгОм

Madrid

НО ВИ САД: Ве о ма хлад но и облач но са сла бим сне гом по вре Rim ме но. Ду ва ће уме рен ис точ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -10 до -7 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Облач но са сла бим сне гом, осим на се ве ру Вој Cirih во ди не, где ће би ти су во. Ду ва ће уме рен до по ја чан ис точ ни и се ве ро и сточ ни ве тар ко ји ће ства ра ти сне жне на но се на пу те ви ма. Berlin При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -14, а мак си Beч мал на -6 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ве о ма хлад но и облач но са сне гом, осим на се ве ру Varшava Вој во ди не где ће би ти ве ћи ном су во. Ду ва ће уме рен до по ја чан ис Kijev точ ни и се ве ро и сточ ни ве тар ко ји ће ства ра ти сне жне на но се на пу те ви ма. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -18, а Moskva мак си мал на -5 сте пе ни. Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд облач но са обил ни јим сне гом уз вр ло хлад но вре ме. Ду ва ће уме - St. Peterburg рен до по ја чан се вер ни и се ве ро и сточ ни ве тар. УПО ЗО РЕ ЊЕ: У Atina за пад ној и ју го за пад ној Ср би ји мо же па сти око по ла ме тра сне га у Pariz пе так и су бо ту, а сне жни на но си мо гу пре ла зи ти два ме тра. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ти пич не ме те о ро пат ске ре ак ци је мо гу би ти из ра же не у ви ду гла во бо ље, не рас по ло же ња и ре у мат ских бо ло ва. Са ве ту је се аде кват но оде ва ње.

7 6 4 -9 -8 -7 -18

Пре ма из бо ру ви ше од ми ли он чи та та ла ца пор та ла „AskMen”, глу ми ца Со фи ја Вер га ра (40) иза бра на је за нај по жељ ни ју же ну на све ту. Ко лум биј ска глу ми ца ко ја ове го ди не сла ви че тр де се ти ро ђен дан, нај ста ри ја је же на ко јој је при па ла та ла ска ва ти ту ла от ка ко је овај сајт од 2000. го ди не уста но вио на гра ду. На дру гом ме сту је ма не кен ка Кејт Ап тон, а на тре ћем зве зда фил ма „Му шкар ци ко ји мр зе же не” Ру ни Ма ра. Че твр то ме сто за у зе ла је ма не кен ка „Victoria’s Secret” Ми ран да Кер, а пе то ре пер ка Ни ки Ми наж. Ме ђу пр вих де сет су и Ема Сто ун, Скар лет Јо хан сон, Ким Кар да ши јан, Ри ја на и још је дан „ан ђео” Кен дис Све не по ел. За ни мљи во је да је вој вот ки ња од Кем бри џа Кејт Мидлтон на 11. ме сту, док је ње на се стра Пи па на прет по след њем, 98. ме сту, а у кон ку рен ци ји не ма ни Ан ђе ли не Џо ли ни Џе ни фер Ани стон, а ни Мо ни ке Бе лу чи.

VIC DANA До ла зи човек у бир ти ју с на пу ње ном пу шком и љу ти то пи та: - Ко је јеб... мо ју же ну? На то ће не ко из го ми ле: - По нео си пре ма ло ме та ка!

-20 -16 -7 -15 9 -3

Minhen

-10

Budimpeшta

-6

Stokholm

-6

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

282 (-44)

Slankamen

302 (-14)

Jaшa Tomiћ

Apatin

356 (-43)

Zemun

319 (-3)

Bogojevo

321 (-33)

Panчevo

328 (-4)

Smederevo

486 (4)

Baч. Palanka 336 (-20) Novi Sad

303 (-20)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

163 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

290 (-12)

NERA

Hetin

70 (-2)

TISA

82 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 113 (11) Beograd

Kusiћ

268 (-3)

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja