Dnevnik 2.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 2. MART 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23004 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

KO SVE IMA PRA VO NA NI @U CE NU ELEK TRI^ NE ENER GI JE

Jef ti ni ja stru ja za 380.000 po ro di ca u Voj vo di ni str. 4

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI] OBI[AO JODNU BAWU U NOVOM SADU

PRE MA OCE NI @I RI JA NA 33. BE O GRAD SKOM SAJ MU TU RI ZMA

No vi Sad naj bo qa tu ri sti~ ka de sti na ci ja

Foto: R. Hayi}

Star om zdaw u nov i sjaj s tr. 1 4

NASLOVI

U NO VO SAD SKOM SU DU JU ^E SA SLU [AN SA [A JA ]I MO VI], OSUM WI ^E N ZA UBI STVO JA SNE KUR TE[

Politika

„Ne znam za {to sam to ura dio”

Ekonomija 4 Doma}e gorivo mora poskupeti

Poqoprivreda 6 I cena slatkog korena i ugovarawe jo{ vise u vazduhu

Novi Sad 9 Upad u trafo-stanicu u Futogu

Foto: N. Stojanovi}

3 ^arobna formula je ipak 20

str. 13

str. 16 – 21

SPORT

Vojvodina 11 Niko ne vodi ra~una o ~i{}ewu oyaka

Crna 12 Porodi~ni biznis nestao u plamenu

Dru{tvo 15 Od sa`imawa gradiva do du`e {kolske godine

Reporta`e

n KOMPLETIRA SE TENISKA REPREZENTACIJA SRBIJE

n ODBOJKA[I VOJVODINE NA POPRAVNOM

22 Nisu rahiti~ni, ali gaze ko Yon Vejn

Vetar i sneg Najvi{a temperatura 0 °S

n KANARINCI OPET LETE

n SPENSOVA LIGA MALIh [AMPIONA

n „DNEVNIKOV” [Ah SREDOM

Foto: R. Hayi}

str. 7

sreda2.mart2011.

c m y

2

dnevnik

politika

dnevnik

PREMIJER SRBIJE OBJAVIO DA JE POSTIGNUT DOGOVOR O REKONSTRUKCIJI VLADE

^a rob na for mu la je ipak 20 Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} sa op {tio je ju ~e na Ko pa o ni ku da je po stig nut do go vor o re kon struk ci ji Vla de.

– Vla da }e ima ti ma we od 20 re so ra, a vi {e od 20 ~la no va, ukqu ~i ju }i i pre mi je ra. Ne ra di se sa mo o per so nal nim pro me na ma ve} i o struk tu ral noj pro me ni Vla de – re kao je Cvet ko vi}.

Po we g o v im re ~ i m a, de ta qi o pro me na ma u Vla di bi }e sa op {te ni do kra ja ove sed mi ce i ni je `e leo da go vo ri ni o jed n om po j e d i n a~ n om ime nu. On je re kao da je raz go vor oba vio sa sa vim ko a li ci o nim part ne ri ma i da je po stig nut de fi ni tiv ni do go vor.

bi ti me wan Za kon o Vla di, na kon ~e ga }e iz ne ti pred log za no ve ~la no ve ko ji }e, ka ko je ob ja snio, ukqu ~i ti tri mi ni star stva ko ji ma su ru ko vo di li

Rekonstrukcija ve} na prvoj sednici?

Zadr`avawe feuda i „monstruozna ministarstva“ Po na {im iz vo ri ma iz vla sti, dr `av ni se kre tar Mi ni star stva eko no mi je Ne boj {a ]i ri} pre u zi ma mi ni star ku fo te qu u ve li kom mi ni star stvu ob je di we ne eko no mi je i NIP-a, a mi ni star Mi lu tin Mr ko wi} }e sa da uz in fra struk tu ru ima ti u svo jim ru ka ma i ener ge ti ku jer je, ka ko se tvr di, li der SPS-a Ivi ca Da ~i} od lu ~io da `r tvu je Pe tra [kun dri }a.

– Ova re kon struk ci ja je, u stva ri, za dr `a va we fe u da, uz to {to su stvo re na dva „mon stru o zna mi ni star stva“ – tvr di iz vor „Dnev ni ka“.

Cvetkovi}: Dogovorom izbegnuta kriza Vlade Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da su raz go vo ri o re kon struk ci ji Vla de bi li ve o ma uspe {ni, is ta kav {i da je po stig nu tim do go vo rom „iz beg nu ta kri za Vla de i sve ono ~e ga su se pla {i li pri vred ni ci”. Na pi ta we u ka kvim je od no si ma s biv {im mi ni strom eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Mla |a nom Din ki }em, pre mi jer je ka zao da je pre go va rao s wim li~ no i da su od no si „bi li ve o ma do bri, ko le gi jal ni i kon struk tiv ni„.

Ovim je po tvr |e no pi sa we „Dnev ni ka“ da }e Vla da ima ti 20 mi ni sta ra, i o~i to je da }e bi ti pri me wen mo del 3:1:1, ko ji ne me wa ko a li ci o ni do go vor o uti ca ju stra na ka u Vla di, a ko jim bi DS imao tri mi ni star sta va ma we, a G17 plus i SPS po jed no ma we. Na i me u Vla di Sr bi je je sa da 24 re so ra, a ti me bi wi hov broj bio 19.

Po {to se po svim do sa da {wim in ten ci ja ma ne }e me wa ti po lo ` aj ma l ih stra n a k a: Bo {wa~ k e li s te, SPO-a i

SDPS-a, Su l ej m an Ugqa n in bi tre ba lo da osta ne kao mi ni star bez port fe qa. Ta ko bi u bu d u } oj, „skra } e n oj Vla d i“, naj ve ro vat ni je bi lo 19 mi ni star sta va, a 20 mi ni sta ra, plus pre m i j er i pot p red s ed n i c i, gde je svo je me sto za dr `ao i li der PUPS-a Jo van Kr ko ba bi}, na {ta upu }u je Cvet ko vi }e va iz ja va o re kon struk ci je.

– Mi za dr `a va mo pot pred sed ni~ ko me sto u Vla di jer do kle god ima to li ko pen zi o ne ra i so ci jal no ugro `e nih, to pot -

pred sed ni~ ko me sto je neo p- hod no, a dr Kr ko ba bi} je taj po sao do sa da ra dio od li~ no – po tvr dio je za na{ list {ef po sla ni~ kog klu ba PUPS-a u Skup {ti ni Sr bi je Mo mo ^o la ko vi}.

On je re kao da je na {a in for ma ci ja o pri me ni for mu le 3:1:1 ta~ na, ma da, ka ko je do dao, „ne in si sti ra ju svi u ko a li ci ji na woj“.

– I ko li ci o ni spo ra zum se re kon struk ci jom ne me wa – do -

^o la ko vi} je ka zao da ~im pre mi je rov pred log stig ne u Skup {ti nu, o~e ku je da pred sed ni ca pre ki ne pr vu sed ni cu re dov nog pro le} nog za se da wa ko je je kre nu lo s 1. mar tom, i da na dnev ni red sta vi re kon struk ci ju, od no sno ime no va wa mi ni sta ra, ko jem }e pret ho di ti usva ja we za ko na neo p hod nih za to.

– Sve je to po Po slov ni ku mo gu }e – do da je on. mi ni stri iz G17 plus, a ko je sa da vo de ko or di na to ri.

Pred s ed n i c a par l a m en t a Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je na ja vi la za na{ list da do 8. mar ta o~e ku je i ime na mi ni sta ra i re {e wa o re kon struk ci ji, ko ja tre ba da do bi ju ve ri fi ka ci ju u par la men tu na kon usva ja wa iz me na Za ko na o Vla di i bu xe ta za 2011. go di nu.

G17 plus ministarstvo mawe Li der G17 plus Mla |an Din ki} po tvr dio je ju ~e da je po stig nut do go vor o re kon struk ci ji Vla de Sr bi je, i na ja vio da }e ta stran ka ima ti pet re so ra, ume sto do sa da {wih {est.

– Mi ni star stvo za Na ci o nal ni in ve sti ci o ni plan }e bi ti pri po je no Mi ni star stvu za eko no mi ju i re gi o nal ni raz voj – re kao je Din ki} no vi na ri ma na Ko pa o ni ku, i ti me po tvr dio ono o ~e mu smo ve} pi sa li.

On je na ja vio da }e do pet ka, 4. mar ta, bi ti po zna to ko li ko }e re kon stru i sa na Vla da ima ti mi ni star sta va i ko su mi ni stri u woj.

Dnki} ni je `e leo da na vo di ime na no vih mi ni sta ra u Vla di iz re do va G17 plus iz ko le gi jal no sti pre ma ko a li ci o nim part ne ri ma. dao je ^o la ko vi}, {to je ve o ma bit no za da qi rad Vla de s ob zi rom na to da je po zna to ko li ko je bi lo po treb no da se do spo ra zu ma o for mi ra wu Vla de do |e na kon iz bo ra 2008. go di ne.

Sam pre mi jer je ju ~e is ta kao „da kri za Vla de ne po sto ji i da ona na sta vqa rad“. Ka ko je ob ja snio Cvet ko vi}, naj pre }e

for mi ra we Vla de s ma wim bro jem ~la no va.

– U na red nim da ni ma osta je da se taj do go vor re a li zu je i da se on da to pre to ~i u pro me ne za ko na ko je su neo p hod ne – za ko na o Vla di, o mi ni star stvi ma i da se spro ve de iz bor u par la men tu.

On je re kao da Vla da mo `e funk ci o ni sa ti i bez re kon struk ci je, ali da pro me ne tre -

ba is ko ri sti ti kao kva li ti tav ni no vi po mak na pred ka bo qem funk ci o ni sa wu Vla de Sr bi je, bez sva |a.

– Si gur no je i da je do kra ja man da ta ove vla de osta lo ma lo vre me na, ali }e re zul ta ti pro me na bi ti po zi tiv ni – re kao je Da ~i}, ko ji u Qu bqa ni u~e stvu je na kon fe ren ci ji mi ni sta ra unu tra {wih po slo va re gi o na.

rekli su

Ili}: Ka sno je [ef po sla ni~ ke gru pe i li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili} iz ja vio je da je ka sno za re kon struk ci ju Vla de, a da su sve pro me ne ko je se spro vo de – sa mo „ko zme ti~ ke”.

– Ka sno je za pra vu re kon struk ci ju Vla de jer je ovo po sled wa se zo na za ak tu el nu vlast – re kao je Ili} Ta nju gu, i do dao da se „re kon struk ci ja ne ra di u iz bor noj go di ni”.

On sma tra da „re kon struk ci ja Vla de pod ra zu me va iz me ne za ko na o Vla di i o mi ni star stvi ma, za {ta je sa da ka sno jer je ve} mart, a na je sen }e bi ti odr `a ni van red ni par la men tar ni iz bo ri”.

Ili} je is ta kao da je do re kon struk ci je tre ba lo da do |e ra ni je, a da je sve {to se sa da ra di „~i sto za ma ja va we u pe ri o du ka da Vla da ne ma dru ge ide je”.

Jo va no vi}: Ne va qa Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da ta stran ka ni {ta po zi tiv no ne pre po zna je u na ja vqe nom mo de lu re kon struk ci je Vla de Sr bi je i da sto ga to ne mo `e da po dr `i.

Li der LDP-a je ka zao da je pre mi jer, „ume sto da pr vo sa op {ti plan ra da re kon stru i sa ne Vla de pa da tek on da na pra vi ras po de lu re so ra i mi ni sta ra, po nu dio sa mo pro me nu ne ko li ko ime na mi ni sta ra i na zi va re so ra i pre kra ja we sek to ra u vla di is kqu ~i vo po par tij skom kqu ~u i po tre ba ma stra na ka ko a li ci je”. On je do dao da se u pro {lo sti vlast ras pa da la zbog krup nih po li ti~ kih raz lo ga, a da se da nas dru {tvu nu di ob ja {we we da je pro blem sa mo u to me {to je vla da ima la ne ko li ko re so ra vi {e od po treb nog.

Vu ~i}: Oku pqa we 16. apri la – Srp ska na pred na stran ka or ga ni zo va }e ve li ki na rod ni skup 16. apri la uko li ko vlast ne ras pi {e van red ne par la men tar ne iz bo re – na ja vio je ju ~e za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} na kon fe ren ci ji za no vi na re. – Bi }e to od lu ~u ju }i skup za bu du} nost Sr bi je i od lu ~u ju }i za pro me ne.

On je is ta kao da }e tog ili tih da na bi ti do ne ta ko na~ na od lu ka o to me ka da }e bi ti ras pi sa ni van red ni par la men tar ni iz bo ri u Sr bi ji jer, ka ko je oce nio, Sr bi ji su neo p hod ne pro me ne, a ne re kon struk ci je i za ma ja va we gra |a na.

– Mi `e li mo da ape lu je mo na vlast da se ura zu mi – re kao je Vu ~i}, do da ju }i da }e na sku pu bi ti mno go vi {e qu di ne go na mi tin gu SNS-a odr `a nom 5. fe bru a ra u Bo gra du.

3

NEO^EKIVAN OBRT NA ZREWANINSKOJ POLITI^KOJ SCENI

Za me nik gra do na ~el ni ka pre {ao u DS Za me nik gra do na ~el ni ka Zre wa ni na i vi {e go di {wi funk ci o ner G17 plus Go ran Ka u ri} na pu stio je tu stran ku i za jed no s pe to ~la nom od bor ni~ kom gru pom pre {ao u DS, sa zna je “Dnev nik”. Ka u- ri} je sa so bom, tvr de na {i iz vo ri, po veo i deo zre wa nin skog ~lan stva, a mo gu }e je da }e ova kav po tez na red nih da na po vu }i i po je di ni ~la no vi me snih od bo ra u se li ma.

Raz log Ka u ri }e vog na pu {ta wa par ti je Mla |a na Din ki }a ju ~e ni smo us pe li da sa zna mo jer se ni ko od nad le `nih ni je ogla {a vao, ni ti je za me nik gra do na ~el ni ka od go va rao na na {e te le fon ske po zi ve.

Grad ski od bor DS-a je za da nas za ka zao kon fe ren ci ju za no vi na re na ko joj bi tre ba lo da bu de sa op {te na vest o no vim po li ti~ kim tran sfe ri ma na lo kal noj po li ti~ koj sce ni, a o~e ku je se da }e se jav no sti obra ti ti i ogran ci G17 plus i Uje di we nih re gi o na Sr bi je. Po na {im sa zna wi ma, vrh G17 plus je ve} oba ve {ten o Ka u ri }e voj od lu ci.

Da se ni je pre te ra no po tre sao zbog we, sve do ~i i po da tak da ni ko od vo de }ih stra na~ kih funk ci o ne ra ni je po se tio Zre wa nin i raz go va rao s ne za do voq nim ~lan stvom.

Ka u ri} se, ina ~e, ne dav no obra tio no vi na ri ma s go vor ni ce u stra na~ kim pro sto ri ja ma DS-a. Po sle ostav ke pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je i mi ni stra eko no mi je Mla |a na Din ki }a on je po ru ~io da sa rad wa iz me |u de mo kra ta i G17 plus na lo ka lu ni je na ru {e na, ni ti da je do ve de no u pi ta we funk ci o ni sa we lo kal ne sa mo u pra ve.

– Op {ti ne i gra do vi u Sr bi ji me |u sob no vo de utak mi ce, ko je su ~e sto ve o ma o{tre. Sa mo je din stve ni mo `e mo pa ri ra ti dru gim sre di na ma, bo ri ti se za raz voj Zre wa ni na i za no va rad na me sta – po ru ~io je ta da Ka u ri}, i na gla sio da gra do na ~el nik Mi le ta Mi haj lov (DS) i on idu u istom sme ru.

Go ran Ka u ri}

Do ju ~e ra {wi funk ci o ner G17 plus osta }e upam }en i po to me {to je po sle hap {e wa biv {eg gra do na ~el ni ka Go ra na Kne `e vi }a pre u- zeo we go va ovla {}e wa i ru ko vo dio gra dom da se ne bi ose tio gu bi tak pr vog ~o ve ka lo kal ne sa mo u- pra ve, ko me se da nas su di zbog sum we da je pred vo dio “gra |e vin sku ma fi ju”. Ne ko li ko me se ci je Ka u ri} vo dio grad, sve dok de mo kra te ni su od lu ~i le da i zva ni~ no sme ne Kne `e vi }a, u to vre me ~la na DS-a, ko ji je ta da bio u pri tvo ru, i za no vog gra do na ~el ni ka iza be ru Mi le tu Mi haj lo va. @. Balaban

Ko lun yi ja: Uki da mo blan ko ostav ke Pred sed ni ca po sla ni~ kog klu ba „Za evrop sku Sr bi ju” Na da Ko lun xi ja iz ja vi la je ju ~e da je Rad na gru pa za iz me ne Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka usred sre |e na na to ka ko }e iz gle da ti iz bor ne li ste

Ipak, jo{ uvek ni je iz ve sno ka ko }e ova vla da iz gle da ti do kra ja jer su za sa da naj ne i zve sni j i po t e z i DS-a, od n o s no {ta }e bi ti s re so ri ma tr go vi ne i po qo pri vre de, a pre sve ga per so nal no jer je iz ve sno da do la zi do spa ja wa re so ra qud skih pra va i prav de i ve ra i dr `av ne upra ve.

D. Milivojevi}

Da ~i} o~e ku je Vla du bez sva |a Mi ni star unu tra {wih po slo va i pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e u Qu bqa ni da o~e ku je re kon struk ci ju Vla de Sr bi je s ma we mi ni star sta va ko ja }e bi ti efi ka sni ja.

– Tu ne ma ne kih spek ta ku lar nih ve sti – re kao je Da ~i}, i do dao da su se ko a li ci o ni part ne ri do go vo ri li da tre ba po ku {a ti

sreda2.mart2011.

i na ko ji na ~in }e oni ko ji su na iz bor nim li sta ma bi ti bi ra ni za po sla ni ke. Na da Ko lun xi ja, ko ja je i {e fi ca te rad ne gru pe, na gla si la je da ne ma sum we da }e blan ko ostav ke bi ti uki nu te, a da }e za kon

bi ti me wan u de lu ko ji se ti ~e na ~i na na ko ji ne ko po sta je po sla nik.

Po we nim re ~i ma, iz me ne tog za ko na bi }e na dnev nom re du skup {tin skog za se da wa, ko je po ~i we da nas.

– Ove iz me ne ti ~u se pi ta wa bla no ostav ki i tu smo po sti gli vi sok ste pen sa gla sno sti – po sla nik ras po la `e svo jim man da tom i ostav ku mo `e pod ne ti sa mo na rod ni po sla nik i to ni ko dru gi ne mo `e u~i ni ti u we go vo ime. Dru ga te ma je ste pi ta we li sta, utvr |i va we ja snih prin ci pa i pra vi la po ko ji ma se, na osno vu iz bor nih li sta ko je pod no se stran ke i ko a li ci je, do de qu ju man da ti – re kla je Na da Ko lun xi ja no vi na ri ma.

Ona je pod se ti la na to da su do sa da o to me od lu ~i va li pod no si o ci li ste, a da Rad na gru pa, na osno vu is ku stva dru gih raz vi je nih ze ma qa i po tre ba da gra |a ni ima ju ja snu sli ku o to me ko }e od 250 po sla ni ka u}i u par la ment, de fi ni {e pra vi la po ko ji ma }e se od re |i va ti do de la man da ta.

Ko {tu ni ca: Ne }e mo sa ra |i va ti ni sa SNS-om ni s DS-om – De mo krat ska stran ka Sr bi je ne }e po sle iz bo ra sa ra |i va ti ni sa Srp skom na pred nom stran kom ni s De mo krat skom stran kom jer ni s jed nom od wih ne de li po li ti~ ke sta vo ve – re kao je li der DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca.

On je za „Ve ~er we no vo sti„ re kao da DS i SNS de le za jed ni~ ke po li ti~ ke i evro a tlant ske vred no sti i da su pod jed na ko pod re |e ne po li ti ci Bri se la i Va {ing to na.

– Vlast nu di gra |a ni ma sa mo re kon struk ci ju Vla de, a SNS sti ro por re vo lu ci ju. Pod jed na ko su nam da le ko i jed ni i dru gi jer im se po li ti~ ki ci qe vi u su {ti ni ne raz li ku ju – re kao je Ko {tu ni ca.

On je na veo da re kon struk ci ja Vla de ne mo `e do ne ti bo qi tak Sr bi ji jer, ka ko je na veo, na rod tra `i re al ne pro me ne a ne „za ma ja va we i po li ti~ ke igra ri je s ko zme ti~ kim ko rek ci ja ma unu tar vla sti”.

DSS pre ki da sa rad wu s TV B-92 – De mo krat ska stran ka Sr bi je pre ki da sa rad wu i ko mu ni ka ci ju s Te le vi zi jom B-92 zbog „pr qa ve me dij ske kam pa we i lin ~a ko ju ta te le vi zi ja spro vo di pro tiv DSS-a – iz ja vio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re funk ci o ner te stran ke An dre ja Mla de no vi}.

On je re kao da je „is kqu ~i vi raz log za lin~, mr `wu i pr qa vu kam pa wu B-92” na ci o nal no od go vor na i dr `av no tvor na po li ti ka DSS-a.

Mla de no vi} je is ta kao da bi lin~ i mr `wa pre sta li ka da bi DSS pro me nio po li ti ku i za la gao se za ula zak Sr bi je u NA TO i od re kao se Ko so va.

4

ekonomija

sreda2.mart2011.

dnevnik

SR BI JA ME WA ZA KON O AK CI ZA MA NA KON OPO ME NE IZ EVROP SKE UNI JE

Do ma }e go ri vo mo ra po sku peti UPO ZO RE WE SIN DI KA TA DR @A VI

Spre ~i ti no va po sku pqe wa Savez samostalnih sindikata Srbije zatra`io je ju~e od Vlade Srbije da hitno preispita pove}awa cena u ovoj godini i spre~i najavqena poskupqewa da ne bi do{lo do bunta naroda. „Za najavqena poskupqewa, kojima se daqe uru{ava ionako te`ak materijalni i socijalni polo`aj radnika, nema ekonomskog opravdawa, ve} se `ele nadomestiti sve slabosti u poslovawu i negativni efekti prebaciti na gra|ane”, navodi se u saop{tewu Samostalnog sindikata.

Taj sindikat je podsetio na to da je pre mesec dana uputio pismo premijeru Srbije Mir ku Cvet ko vi }u i upozorio na posledice odbijawa Vlade da po ve }a mi ni mal ne za ra de u privredi. „Upu}ujemo posledwi apel nadle`nima da ozbiqno shvate alarmantan materijalni i socijalni polo`aj na{ih gra|ana ~ije strpqewe ima granice, i {to }e, ako ne ranije, videti na narednim izborima”, ukazao je Savez samostalnih sindikata Srbije.

Re kord iz Ro vi wa – „Tvornica duhana Roviw” (TDR) je u 2010. godini u Srbiji ostvarila rekordnu prodaju ve}u od 1,7 milijardu komada cigareta i zabele`ila prihod od 18 miliona evra – izjavio je ju~e u Beogradu pred sed nik Upra ve TDR-a Da vor To ma {ko vi}.

Tr`i{no u~e{}e TDR-a u Srbiji trenutno iznosi devet odsto i u posledwe tri godine pove}ano je 28 posto, istakao je Toma{kovi} na godi{woj konferenciji tog hrvatskog proizvo|a~a cigareta, koji vi{e od 58 odsto svoje prodaje ostvaruje u izvozu.

Toma{kovi} je naglasio da je TDR vo de }i pro iz vo |a~ ci ga re ta u Ju go i sto~ noj Evro pi s tr `i {nim u~e {}em od 25 odsto.

28. 02. 2011.

1.321,14206

Nakon {to je Evropska komisija obavestila Ministarstvo finansija da su primenom razli~itih akciza na naftne derivate u Srbiji prekr{ena dva ~lana Prelaznog trgovinskog sporazuma s Evropskom unijom, iz ovog ministarstva ka`u da }e biti ispo{tovana preporuka EK-a i da }e akcize na naftne derivate biti usagla{ene s me|unarodnim sporazumima koje je Srbija potpisala. Iz Ministarstva ukazuju na to da }e to biti re{eno narednih dana, ali za sada se jo{ ne zna precizno kako }e se akcize mewati jer je potrebna detaqna analiza stava Evropske komisije.

Po{to se jo{ ne zna na~in promene akciza, mo`e se pretpostavqati, a bli`a je pretpostavka da }e akcize na istu vrstu goriva (benzin i dizel) biti izjedna~ene.

To bi moglo zna~iti da }e biti pove}ane akcize na gorivo koje proizvodi Naftna industrija Srbije, a sni`ene one na gorivo iz uvoza. Tako bi gorivo evropskog

kvaliteta moglo pojeftiniti, a NIS-ovo poskupeti.

Da podsetimo, izmenama Zakona o akcizama, koji je stupio na snagu po~etkom ove godine, akciza na motorne benzine pove}ana je 0,3 dinara po litru, sa 44,7 na 45, a na dizel-goriva 4,53 dinara po li-

Mo gu }a ra ~u ni ca Po re~ima savetnika u Udru`ewu za enegetiku i energetsko rudarstvo u Privrednoj komori Srbije Qu bin ka Sa vi }a, mogu}e je i bilo bi dobro da se akcize na gorivo koje su va`ile pro{le godine podignu za iznos godi{weg indeksa potro{a~kih cena na malo. Savi} ukazuje na to da bi takvo re{ewe u najve}oj meri bilo zadovoqavaju}e za potro{a~e jer bi se cena goriva u proseku smawila oko 1,6 dinar, a istovremeno prihodi u buxetu, po osnovi visine akcize na naftne derivate, ne bi bili smaweni. tru, s 30,47 na 35. Istovremeno, akciza na evropremijum BMB-95 pove}ana je 4,8 dinara i iznosi 49,5 dinara po litru, akciza na evrodizel pove}ana je 6,53 dinara i iznosi 37 dinara po litru. Akciza na te~ni naftni gas pove}ana je 2,71 dinar po kilogramu, i to

ciza na goriva koja se proizvode u rafinerijama ove kompanije najmawe pove}ana, do onih da je to dobar korak jer se taj na~in ~uva doma}a proizvodwa dok se rafinerije u Srbiji ne modernizuju. U raspravu o akcizama ukqu~ili su se i oni koji na srpskom naftnom

tr`i{tu posluju, ali i mnogi drugi, bilo je re~i da u SSP-u ne postoji odrednica koja se bavi izjedna~avawem akciza, da su u zahtev da se ona izjedna~i ume{ani

Jef ti ni ja stru ja za 380.000 po ro di ca u Voj vo di ni Najavqeno poskupqewe elektri~ne enrgije od 1. aprila, odlukom Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije, izbe}i }e zna~ajan broj potro{a~a, ukazuju u EPS-u, jer je doneta odluku o popustu od 11,89 odsto za potro{a~e koji tro{e do 350 kilovat-sati mese~no, ~ime je ispo{tovana preporuka Vlade Srbije o za{titi socijalno ugro`enih potro{a~a. Primenom ovog popusta, ukazuju u EPS-u, prose~no poskupqewe struje bi}e mawe nego {to je najavqeno – na svim naponskim nivoima procenat je oko 13,9 posto, a za doma}instva oko 10,3 posto, te }e prose~na cena kilovat-

EPS je obezbedio i dodatno umawewe ra~una za 52 odsto, a mogu ga ostvariti najugro`enije kategorije potro{a~a. Naime, korisnici materijalnog obezbe|ewa mo}i }e da ostvare pravo na tri popusta – 35 odsto na ime so-

Bez po pu sta za vi ken di ce

Просечна цена kWh за домаћинства Без ПДВ-а дин/kWh

С ПДВ-ом дин/kWh

Без ПДВ-а €c/kWh

С ПДВ-ом €c/kWh

1. 3. 2010.

4,88

5,76

4,90

5,78

1. 4. 2011.

5,54

6,54

5,37

6,33

sata, na svim naponskim nivoima, biti 5,79 dinara. Da podsetimo, Agencija za energetiku, koja je proverila sve tro{kove EPS-a, procenila je da pove}awe cene kilovat-sata na svim naponskim nivoima treba da bude 15,1 posto, a za doma}instva 13,5 posto.

Budu}i da je u Srbiji oko 3,1 miliona kupaca u kategoriji do-

ma}instva, oko milion i po potro{a~a pla}a}e istu cenu struje i posle 1. aprila, a na ovu pogodnost mo`e ra~unati 380.000 potro{a~a Vojvodini. Iz EPS-a ukazuju na to da je prose~na mese~na potro{wa doma}instava ispod 400 kilovat-sati, te se mo`e o~ekivati da }e novi popust podsta}i racionalnu potro{wu struje i da

CEF TA po treb na Sr bi ji {iti samo dr`avna administracija – ukazao je Vesovi}.

Direktor Biroa PKS-a za regionalnu saradwu Mi li vo je Mi le ti} je rekao da su efekti CEFTA sporazuma, onakvog kakav se primewuje od 2007. godine, da je trgovina industrijskim proizvodima, koji preovla|uju, potpuno liberalizovana i da su obavqeni pregovori o daqoj liberalizaciji trgovine poqoprivrednim proizvodima.

– Polovinom ove godine o~ekuje se ratifikacija i po~etak primene dodatnog protokola za liberalizaciju trgovine proqoprivrednim proizvodima – kazao je on, i naveo da je obim kvota s Hrvatskom ve} pove}an 200 posto, dok su carine u okviru kvota ukinute, osim za duvan, duvanske proizvode, {e}er i {e}erni sirup.

}e biti vi{e onih koji }e imati pravo na mawe ra~une.

Ipak, postoje i uslovi da bi se ostvario popust od 11,89 odsto.

Pre svega on se primewuje samo za mesec u kojem se potro{i do 350 kilovat-sati i ne}e va`iti za mesece kada je potro{wa ve}a. Uz to, da bi se ostvario popust, neophodno je da potro{a~i, uz mese~nu potro{wu do 350 kilovat-sati, nemaju dugovawa za elektri~nu energiju i da ra~une pla}aju u roku dospe}a. Ra~unica iz EPS-a ka`e da }e ta doma}instva, uz popust od 11,89 odsto i popust od pet odsto na ime redovnog pla}awa ra~una, obezbediti ukupan popust za potro{wu do 350 kilovat-sati od 16,89 odsto.

mnogi lobiji, ali i da Srbiji nije u interesu da na bilo koji na~in naru{ava SSP. Rezultat je poznat, a stigao je u pismu EvropD. Mla |e no vi} ske komisije.

GU VER NER DE JAN [O [KI]

KO SVE IMA PRA VO NA NI @U CE NU ELEK TRI^ NE ENER GI JE

NA PU TU U EU

– Saradwa u okviru CEFTA sporazuma je deo na{eg pristupawa EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji jer kroz wega prakti~no primewujemo wihova pravila – izjavio je ju~e potpredsednik Privredne komore Mi ha i lo Ve so vi}.

On je na seminaru u PKS-u o CEFTA sporazumu kao osnovu za pove}awe dobiti izvozno orijentisanih firmi, rekao da gotovo 30 odsto na{eg izvoza ide u taj region, dok je uvoz ne{to mawi, a s obzirom na to da bele`imo suficit, za nas je, ekonomski posmatrano, taj region izuzetno va`an.

– Potrebno je {to boqe iskoristiti sve mogu}nosti koje sporazum pru`a i na vreme uo~iti sve probleme koji se javqaju i raditi na wihovom otklawawu, a veliki deo mo`e re-

s 15,24 na 17,95 dinara, dok je akciza na ostale derivate nafte 53,34 dinara po kilogramu. ^im su ove akcize po~ele da se primewuju, u doma}oj javnosti ~uli su se razli~iti komentari – od onih da se primenom razli~itih akciza favorizuje NIS, jer je ak-

Popust od 11,89 odsto ne odnosi se na potro{wu u stanovima i ku}ama koje se samo povremeno koriste za odmor. Podatke o objektima u kojima su merna mesta na kojima se bele`i potro{wa ispod 350 kilovat-sati mese~no distribucijama }e dostavqati Ministarstvo finansija, Poreska uprava i lokalne samouprave. cijalnog statusa, popust na potro{wu do 350 kilovat sati od 11,89 odsto i pet odsto na ime redovnog pla}awa. Ovo pravo mogu ostvariti i doma}instva ~iji mese~ni prihod ne prelazi dvostruki iznos cenzusa za ostvarivawe prava na materijalno obezbe|ewe po propisima o socijalnoj za{titi i socijalnoj sigurnosti gra|ana.

D. Mla |e no vi}

Vr hu nac in fla ci je u apri lu Gu ver ner Na rod ne ban ke Srbije De jan [o {ki} izjavio je ju~e da }e inflacija u Srbiji najvi{i nivo dosti}i slede}eg meseca i posle toga }e po~eti postepeno da pada. [o{ki} je objasnio da }e me|ugodi{wa inflacija po~eti da pada u onim mesecima u kojima smo u pro{loj godini imali visoku inflaciju, kao {to su jun, jul i avgust.

Na gla {a va ju }i da je ce novna stabilnost osnov privrednog oporavka u visokoevroiziranoj privredi kakava je srpska, on je najavio da }e NBS, zbog toga, u narednom periodu koristiti sve ras po lo `i ve in stru men te da se obezbedi cenovna stabilnost. [o{ki} je ukazao na to da }e glavni izazovi za ostvarivawe ciqane inflacije biti inflaciona o~ekivawa, rast cena pod kontrolom dr`ave, kao i izazovi iz me|unarodnog okru `e wa, kao {to su rast cena energenata i hrane.

Po wegovim re~ima, centralna banka je s Vladom ostvarila produktivnu komunikaciju po pitawu rada na otklawawu nestabilnosti cena poqoprivrednih proizvoda, isti~u}i da je indeks potro{a~kih cena, kojim se meri inflacija, osetqiv na kretawe cena hrane.

Guverner je naveo da su banke u Srbiji relativno stabilne i da je wihov kapital relativno visok, ali da odre|enu zabrinutost izaziva nivo od 17,2 od sto pro ble ma ti~ nih kredita u bilansima banaka.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Inos sinma, Sevojno

Promena %

Cena

20,00

432

4.320

Agroba~ka, Ba~ka Topola

5,88

1.800

140.400

AIK banka PB, Ni{

3,70

1.400

1.682.991

Imlek, Beograd

2,94

2.169

10.233.469

1,87 Promena %

1.360 Cena

9.369.040 Promet

Trgopromet, Kraqevo Pet akcija s najve}im padom TE - TO, Senta

-12,01

2.521

25.210

Sacen, Novi Sad

-11,96

1.185

23.700

Duvan, Subotica

-11,46

425

6.375

Fasil, Ariqe Srbolek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,01

970

13.580

-9,30 Promena %

39 Cena

39 Promet

NIS, Novi Sad

0,41

495

66.317.273

Univerzal, Kawi`a

0,00

250

3.000.000

Soja protein, Be~ej

0,70

1.011

BELEX 15 (762,06 -0,23)

Promet

2.614.161

VP Dunav, Ba~ka Palanka

0,00

4.222

244.876

Mlekara, Subotica

0,00

1.300

237.900

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,73

4.061

5.360.862

Komercijalna banka, Beograd

0,56

31.175

93.525

Energoprojekt holding, Beograd

0,10

1.001

1.802.118

Agrobanka, Beograd

-2,46

8.651

34.604

Imlek, Beograd

2,94

2.169

10.233.469

Soja protein, Be~ej

0,70

1.011

2.614.161

Univerzal banka, Beograd

-0,06

5.200

286.021

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,35

2.513

2.113.260

Privredna banka, Beograd

0,00

669

0,00

Tigar, Pirot

-1,13

701

3.505

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.100

15.500

Meser Tehnogas, Beograd

-0,51

6.964

76.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.500

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-0,32

615

146.422

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik MLA \AN DIN KI]

Malo para zapo{qavawu Mla |an Din ki}, biv {i mi ni star eko no mi je, iz ja vio je ju ~e na Ko pa o ni ku da je dr `a va za sub ven ci je za za po {qa va we od 2006. go di ne iz dvo ji la 85 mi li o na evra, od no sno oko 20 mi li o na go di {we.

– Taj iz nos je pet pu ta ma wi ne go {to su sub ven ci je Jav nog pred u ze }a „@e le zni ce Sr bi je„ i osam pu ta mawe od s ubv en cija za po qoprivre du „, rekao je Dinki}.

On je na Bi zn is f orumu na Kopa oni ku is takao d a je zabluda d a se subvenc ij e za zapo{qava we daju s amo s tranc ima, k ao i da su t a s re dstva be sp ovratn a i da ne pos toje j asn e procedure p o kojima se one do dequj u. „Pre nego {to isplatim o jedan d inar, od i nvestito ra zahtevam o prikla dnu ba nkars ku ga ranciju, a u koliko se ugovo r r as kine dr`ava iz we mo `e da se obezbe di”, rekao je D in ki}.

VOL FRAM MAS

Interesovawe za Srbiju Am ba sa dor Ne ma~ ke u Sr bi ji Vol fram Mas iz ja vio je ju ~e da se kod ula ga ~a, ukqu ~u ju }i i ne ma~ kih, zna t no po ve }a va in te resovawe za Sr bi ju kao in ve sti ci o nu de sti na ci ju. On je re kao da je u ze mqi ve} tri i po go di ne i da ni ka da ni je vi deo to li ko ak ti van in te res ne ma~ kih kom pa ni ja za ula ga wa u Sr bi ju kao u pret hod nih {est do de vet me se ci. Mas je uka zao na to da ne ma~ ka ula ga wa u Sr bi ju ni su pre te `no usme re na na ve li ke kom pa ni je ve} pre sve ga na ma la i sred wa pred u ze }a od 50 do ne ko li ko sto ti na rad nih me sta.

U 40 op{tina novci za nova radna mesta – Na me ra nam je da pod stak ne mo lo kal ne sa mo u pra ve da ak tiv ni je u~e stvu ju u pro gra mi ma za po {qa va wa.

S ob zi rom na to da je u svo jim ovo go di {wim bu xe ti ma ~ak 40 voj vo |an skih op {ti na iz dvo ji lo no vac za pro gra me za po {qa va wa, ve ru jem da smo ve} sa da u to me ve li kim de lom us pe li – iz ja vio je po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin na kon fe ren ci ji „Me |u op {tin ska sa rad wa za stva ra we no vih rad nih me sta” ju ~e u No vom Sa du.

On je na veo da je ciq tog sku pa da se do dat no uskla de ak t iv n o s ti op { tin s kih upra va s re pu bli~ kom i po kra j in s kom po l i t i k om u obla sti za po {qa va wa.

Va sin je na veo da je po kra j in s ka ad m i n i s tra c i j a la ne us pe la da spre ~i po ve }a we bro ja ne za po sle nih u Voj vo di ni, ali je kao ne u speh svog Se kre ta ri ja ta is ta kao ~i we ni cu da „ni smo us pe li da ube di mo po slo dav ce da ot ka zi ni su je di ni od go vor na kri zu”.

– Ni smo us pe li da pri me ni mo evrop ska is ku stva ko ja po ka zu ju da je od ot pu {ta wa rad ni ka mno go bo qe, na pri mer, skra } i v a w e rad n og vre m e n a ili dru ga ~i ja ras po de la pla ta – uka zao je Va sin.

Po kra jin ski se kre tar za rad je re kao i da je ciq da se broj ne za po sle nih li ca ove go di ne u Voj vo di ni ne po ve }a, u ~e mu }e lo kal na sa mo u pra va i Po kra jin ska vla da sa ra |i va ti.

Po k ra j in s ki se k re t ar za lo kal nu sa mo u pra vu i me |u re -

Ni smo us pe li da pri me ni mo evrop ska is ku stva, ko ja po ka zu ju da je od ot pu {ta wa rad ni ka mno go bo qe, na pri mer, skra }i va we rad nog vre me na (Mi ro slav Va sin) gi o n al n u sa r ad w u To m i s lav Stan ti} na veo je da je taj se kre ta ri jat u pro te kloj go di ni spro veo ne ko li ko pro je ka ta ko ji su do pri ne li otva ra wu no vih rad nih me sta. On je uka zao na pro kje te in klu zi je Ro ma, `e na i in va li da u do me nu so c i j al n e za { ti t e ko j i je spro ve den u Ma lom I|o {u, Adi i Sen ti, za tim pro je kat ru ral nog raz vo ja kroz otva ra we za jed ni~ kog kla ste ra u su bo ti~ koj i som bor skoj op {ti -

Na delu kafi}ko-kladioni~arska ekonomija

kog dru {tva. Re struk tu ri ra we jav ne upra ve i jav nog sek to ra je ta ko |e, ka ko je ka zao, kqu~ no, kao i po boq {a we in ve sti cij ske kli me da bi se sti mu li sao no vi in ve sti ci o ni ci klus. On je po no vio ve} do bro po zna ti zah tev pri vred ni ka za osni va -

Mawe smo kupovali

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

we raz voj ne ban ke ko ja bi sti mu li sa la re in du stri ja li za ci ju.

– Do 2020. go di ne Sr bi ja mo `e bi ti mo der na i ure |e na ze mqa. Ako ne na pra vi mo za o kret, jo{ vi {e }e mo za o sta ja ti – re kao je Spa so je vi}.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,1320

103,3490

104,3820

102,3150

Australija

dolar

1

75,8880

76,0477

76,8082

75,2872

Kanada

dolar

1

76,8551

77,0168

77,7870

76,2466

Danska

kruna

1

13,8248

13,8539

13,9924

13,7154

Norve{ka

kruna

1

13,3166

13,3446

13,4780

13,2112

[vedska

kruna

1

11,7899

11,8147

11,9328

11,6966

[vajcarska

franak

1

80,1273

80,2959

81,0989

79,4929

V. Britanija

funta

1

121,4460

121,7010

122,9180

120,4840

SAD

dolar

1

74,4297

74,8037

75,7013

73,9061

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 3. 2011. godine

Pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u Sr bi ji, u ja nu a ru 2011. go di ne u od no su na isti me sec pro {le go di ne ma wi je 4,9 od sto, sa op {tio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

U ja nu a ru 2011. u od no su na de cem bar 2010. go di ne, pro met ro be je ma wi 28,7 od sto, a u od no su na pro sek pro {le go di ne 23,2 od sto.

Po da ci o pro me tu ro be u tr go vi ni na ma lo su do bi je ni na osno vu re dov nog me se~ nog sta ti sti~ kog is tra `i va wa, pi {e u sa op {te wu.

ni, te pro je kat raz vo ja ru ral nog tu ri zma u Srem skim Kar lov c i m a, Be o ~ i n u i Iri g u, gde je osno van tu ri sti~ ko-in for m a t iv n i cen t ar, {to je omo gu }i lo ve }em bro ju do ma }in stva da po nu di svo je uslu ge u tu ri zmu.

– Me |u op {tin ska sa rad wa je te meq oko ko jeg se for mi ra i ceo evrop ski bu xet – pro jek ti ko je pi {e jed na je di ni ca lo kal n e sa m o u p ra v e da n as u Evro pi te {ko pro la ze jer se

5

BO @I DAR \E LI]

MO GU LI VOJ VO \AN SKI GRA DO VI POD STI CA TI ZA PO [QA VA WE

PRED SED NIK UDRU @E WA KOR PO RA TIV NIH DI REK TO RA TO PLI CA SPA SO JE VI]

Pred sed nik Udru `e wa kor po ra tiv nih di rek to ra Sr bi je To pli ca Spa so je vi} re kao je ju ~e da bi Vla da Sr bi je tre ba lo da ima {i rok eko nom ski sa vet, u ko jem bi, iz me |u osta lih, bi li i pri vred ni ci.

– Neo p hod no je pro du bi ti di ja log pri vre de i po li ti ke i ostva ri va ti ne deq ne kon tak te.

Uko li ko je su per si li ka kva je Ame ri ka neo p ho dan sa vet pri vred ni ka, mi slim da ni Sr bi ja ne mo `e bez to ga – re kao je Spa so je vi} na otva ra wu 18. bi znis fo ru ma „Odr `i ve re for me za odr `i vi raz voj„ na Ko pa o ni ku.

On je is ta kao da ni je do {lo do pro me ne kul tu re iz ka fi} ko-kla di o ni ~ar ske u ino va tiv nu.

Po we go vim re ~i ma, neo p- hod no je stvo ri ti uslo ve za raz voj ino va tiv nog i in for ma ti~ -

sreda2.mart2011.

tra ` i {i r i dru { tve n i zna ~aj – re kao je Stan ti} Pot pred se dik voj vo |an ske Vla de Bo ris Bar jak ta ro vi} go vo rio je o re gi o- nal noj sa rad wi i pri vla ~e wu nov ca iz evrop skih fon do va kao na ~i nu za sma we we ne za po sle no sti. On je na po me nuo da je ove go di ne EU za pro jek te pre ko gra ni~ ne sa rad we na {e ze mqe s Ru mu ni jom, Bo snom i Her ce g o v i n om i Hr v at s kom obez be di la oko 20 mi li o na evra.

– To u vre me kri ze uop {te ni je ma li no vac, ali je po treb no da se {to ve }i broj po je di na ca, or ga niz ci ja i op {ti na stal no ospo so bqa va za u~e {}e u ova kvim pro jek ti ma – ka za o je Bar jak ta ro vi}.

On je re kao da je Voj vo di na, s 26 spo ra zu ma ko je Po kra jin ska vla da ima s part ner skim re g i o n i m a iz Evro p e, pri mer do bre me |u re gi o nal ne sa rad we. Po we go vim re ~i ma, ve o ma je va `no da se po ve }a broj op {ti na ko je ima ju svo je part ne re u okru `e wu jer svi kon k ur s i EU pod r a z u m e v a j u part n er s ki na s tup, ~i m e se olak {a va pri stup evrop skim fon do vi ma. On je na veo da je u to ku obu ka 150 Voj vo |a na za kon ku ri sa we i za spro vo |e we pro j e k a t a za pret p ri s tup n a sred stva EU (IPA).

– Stal no se otva ra ju no vi kon kur si i broj qu di i or ga ni za ci ja ko ji su spo sob ni da kon ku ri {u i spro ve du pro je kat tre ba da se br zo {i ri – re kao je Bar jak ta ro vi}.

V. ^v.

Bi}e restitucije Pot pred sed nik Vla de za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li} iz ja vio je ju ~e da }e Sr bi ja do ne ti za kon o re sti tu ci ji, iz me |u osta log jer je na to oba ve zu je i pro ces pri dru `i va wa Evrop skoj uni ji.

– Evrop ske in te gra ci je nam po ma `u da pre se ~e mo, ima mo ak ci o ni plan za pri dru `i va we EU i deo pla na je da do ne se mo i taj za kon – re kao je \e li} na „Ko pa o nik bi znis-fo ru mu 2011”.

On je is ta kao da je pra va me ra za re sti tu ci ju u Sr bi ji skrom nost i da tre ba ima ti u vi du da no vac za

te na me ne do la zi iz istog bu xe ta iz ko jeg se fi nan si ra ju zdrav stvo, obra zo va we, na u ka, kul tu ra... \e li} je is ta kao da mo ra bi ti na pra vqen ba lans iz me |u is pra vqa wa ne prav di ko je su u~i we ne iz ide o lo {kih raz lo ga i „ono ga {to mo ra bi ti ka pa ci tet za i ob li ko va we bu du} no sti na {e ze mqe”.

Na{ tekstil u Poqskoj Se dam tek stil nih kom pa ni ja iz Sr bi je, ko je u~e stvu ju u ak tiv no sti ma Pro gra ma za ja ~a we eko nom ske si gur no sti Ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj (USAID), pot pi sa }e ugo vor s poq skom kom pa ni jom „Pre lic“ ko ja }e bi ti eks klu ziv ni di stri bu ter pro iz vod nog asor ti ma na ovih fir mi na tr `i {tu Poq ske, sa op {tio je ju ~e USAID. Ovih se dam kom pa ni ja ~la ni ce su Aso ci ja ci je tek stil nih pro iz vo |a ~a iz San xa ka, ko ji ma je USAID kroz stra te {ko part ner stvo obez be dio lo gi sti~ ku i fi nan sij sku po mo} da bi do {lo do re a li za ci je ovog ugo vo ra.

ZRE WA NIN SKI FAR MA CE U TI NA TEN DE RU

Za „Jugoremediju” kupaca nema ni za lek – Jo{ ne ma po ten ci jal nih ku pa ca za zre wa nin sku Fa bri ku le ko va “Ju go re me di ja”, po {to ni ko do sa da ni je ot ku pio ten der sku do ku men ta ci ju – sa op {tio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re ge ne ral ni di rek tor te far ma ce ut ske ku }e Zdrav ko De u ri}, na po mi wu }i da je ten der otvo ren do 22. apri la.

Agen ci ja za pri va ti za ci ju je ob ja vi la po ziv za u~e {}e na ten de ru za pro da ju 92,87 od sto ka pi ta la “Ju go re me di je”, po mi ni mal noj ce ni od 15 evra za jed nu ak ci ju. U pa ke tu ak ci ja ko ji se pro da je je 31,95 od sto ka pi ta la u vla sni {tvu Ak ci o nar skog fon da, 9,96 od sto u vla sni {tvu Fon da pen zij skoin va lid skog osi gu ra wa i 50,94 od sto ak ci ja po je di na~ nih ak ci o na ra na ra ~u nu de po no va nih har ti ja od vred no sti.

– Po sti gli smo to da ma li ak ci o na ri ima ju isti tret man pri pro da ji kao i dr `a va. Ujed no smo us pe li da is po slu je mo prav no naj po voq ni ji so ci jal ni pro gram u ovom tre nut ku u Sr bi ji, ko jeg }e bu du }i vla snik mo ra ti da se pri dr `a va, a po ko jem, iz me |u osta log, u na red ne tri go di ne ne }e bi ti ot pu {ta wa rad ni ka kao teh no lo {kog vi {ka – ka zao je De u ri}.

Na pi ta we {ta }e se de si ti ako “Ju go re me di ja” u ovom kru gu ne na |e kup ca, De u ri} je od go vo rio da bi to bio naj go ri sce na rio, ali da }e fa bri ka na sta vi ti da ra di po sta rom jer je to oba ve za me nax men ta pre ma rad ni ci ma i ak ci o na ri ma.

Pres-kon fe ren ci ja je, ina ~e, or ga ni zo va na na ~e tvo ro go di {wi cu od ka da su rad ni ci

pre u ze li fa bri ku od ta da {weg ve }in skog vla sni ka, kon tro verz nog ni {kog bi zni sme na Jo vi ce Ste fa no vi }a Ni ni ja. U to vre me vo |a rad ni~ kog

kre di ta i sop stve nih pa ra. Re kon stru i sa li smo po go ne za pro iz vod wu ~vr stih for mi le ko va i us pe li da se za {ti ti mo, iako iza nas ne sto je ni ka -

Ho }e u svet ske vo de Di rek tor ka pro iz vod we u “Ju go re me di ji” Mi la na Vu kov je na po me nu la da pre re kon struk ci je fa bri~ kih po go na u ovu far ma ce ut sku ku }u dva de set go di na ni je ni {ta ula ga no. Do bi ja we do ma }eg GMP ser ti fi ka ta, do da la je ona, sa mo je pr vi ko rak jer fa bri ka pla ni ra da do bi je i evrop ski GMP. – Po sto ji in te re so va we mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja za uslu `nu pro iz vod wu u na {im po go ni ma, a pred u slov za ta ko ne {to je do bi ja we evrop skog ser ti fi ka ta. S ob zi rom na to da je do ma }a re gu la ti va pre pi sa na iz evrop ske, sma tra mo da ima mo sve uslo ve za do bi ja we i ove dru ge do zvo le – na gla si la je Mi la na Vu kov. bun ta, a da nas pr vi ~o vek fa bri ke le ko va, Zdrav ko De u ri} je is ta kao da su te 2007. go di ne na sle |e ni broj ni pro ble mi i vi {e mi li on ski du go vi.

– Za to vre me ulo `i li smo oko 12 mi li o na evra ko je smo obez be di li iz ban kar skih

kve mul ti na ci o nal ne kom pa ni je. A pro {le ne de qe nam je, po sle in spek cij skog nad zo ra Mi ni star stva zdra vqa, iz dat i do ma }i GMP ser ti fi kat, bez ko jeg ne bi smo do bi li re {e we za pro iz vod wu le ko va – na veo je De u ri}. @. Ba la ban

6

POQOPRivRedA

sreda2.mart2011.

dnevnik

PRED SAM PO ^E TAK SE TVE [E ]ER NE RE PE

NA PUMPA MA NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE

Ni `e ce ne uqa za po qo pri vre du Naftna industrija Srbije je, u ciqu podr{ke predstoje}oj setvi, snizila maloprodajne cene motornih uqa „nisotek„, koja se koriste u poqoprivredi. Jeftiniji proizvodi iz grupe „nisotek univerzal„, „nisotek dizel S-3”, „nisiotek agro HT”, „nisotek traktol 80”, „nisotek 2-T„ i grupa „nisotek hidrol„, mo}i }e da se kupe do 3. aprila na svim benzinskim stanicama NIS-a.

Iz ove kompanije najavquju da se nove povoqnosti kada su u pitawu „nisotek” uqa i tehni~ke te~nosti, mogu o~ekivati i nakon zavr{etka prole}nih poqoprivrednih radova.

D. Ml.

Sneg pri ja vo }u – Sneg koji je napadao prethodnih dana pogoduje svim vo}nim zasadima, naro~ito biqkama s plitkim korenovim sistemom – izjavila je stru~wak za vo}arstvo i vinogradarstvo u Zavodu za poqoprivredu u Loznici Zla ti ca Kr sma no vi}.

Ona je objasnila da sneg spre~ava izmrzavawe, a slu`i i kao izvor vlage za predstoje}i period, dok sada{we niske temperature odla`u po~etak vegetacije.

– Vo}waci koji su pripremqeni u{li u period mirovawa u odli~nom su stawu i sneg i zahla|ewe su im dobrodo{li – rekla je Zlatica Krsmanovi}.

Ona je objasnila kako bi, da je potrajao prethodni period sun~anih i relativno toplih dana za ovo doba godine, do{lo do preranog kretawa vegetacije, a samim tim i do mogu}nosti za izmrzavawe biqaka u vo}nim zasadima.

I ce na slat kog ko re na i ugo va ra we jo{ vi se u va zdu hu Setva {e}erne repe je na pragu, a u ovaj posao ratari ulaze s velikom neizvesno{}u. Zapravo, mnogi od wih su digli ruke od ove, kako ka`u, uzaludne rabote, dok drugi ~ekaju konkretnije, jasnije ponude {e}erana pa da odlu~e {ta im je ~initi.

Za sada, barem po onome {to se ~uje iz industrija {e}era, mogu ra~unati na to da }e za kilogram slatkog korena dobiti 3,8 do ~etiri dinara, a preko toga...

Nezvani~ne informacije da su vode}e {e}erane podigle otkupnu cenu na vi{e od ~etiri dinara po kilogramu ipak nisu potv|ene.

– Da bismo imali iole razloga da zasnujemo proizvodwu, cena bi trebalo da bude 4-4,5 dinara. ^ak i to je nedovoqno jer ko zna kakva nas godina ~eka. Ako bude kao lawska, ni{ta nam ne mo`e pomo}i. Me|utim, problem je u tome {to setva po~iwe, odla`e je samo sneg, a {e}erane nisu obnarodovale {ta nam zapravo nude. Nema konkretnih ugovora, sve visi u vazduhu, {to je nekorektno prema proizvo|a~ima – ka`e za „Dnevnik” predsednik UO Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine Mi ro slav Ki{, dodaju}i da, po informacijama iz {e}erana, dosad nije ugovorena ni polovina povr{ina.

– Samo je jedna {e}erana obelodanila koliko je povr{ina ugovorila, ostale to kriju kao zmija noge, {to zna~i da im ti podaci ne idu naruku, a setva bi, da nije snega, ve} po~ela.

Jo{ uvek nema potpisanih ugovora, jo{ se pregovara, ali su proizvo|a~i veoma nezadovoqni ponu|enom cenom od 3,8 dinara po kilogramu repe – ka`e za na{ list predsednik Zadru`nog saveza Srema Du {ko Ta di}.

Sti gao {e }er po 98 di na ra Od danas pa u naredno pola godine, na rafovima }e biti dovoqno {e}era po 98 dinara kilogram. Tako barem ka`u ministar trgovine Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} i direktor Direkcije za republi~ke robne rezrve Go ran Ta si} koji danas obilaze trgovine gde isporu~ene prve koli~ine jeftinog {e}era. Naime, danas po~iwe realizacija zakqu~aka Vlade Republike Srbije o isporuci 3.000 tona belog {e}era mese~no iz robnih rezervi svim zainteresovanim maloprodajnim objektima, koji }e ovu namirnicu kupovati po jedinstvenoj ceni od 82,50 dinara, s obavezom da u maloprodaji ko{ta 98 dinara.

Jeftiniji {e}er je doma}eg porekla i bi}e vidno obele`eno da poti~e iz Republi~ke direkcije za robne rezerve.

On ocewuje da proizvo|a~i debqi kraj izva~e ve} deceniju jer se wihov kapital zapravo prelio na prera|iva~e.

– Nije tako samo zbog cene slatkog korena ve} zbog umawenih digestija, pove}anih ne~isto}a... Zapravo, problem je u tome {to su ratari prinu|eni na to da svoju repu nose na kontrolu u laboratorije {e}erana

TO VQE NI CI U BA^ KOJ PA LI NA 105 DI NA RA

[ver ce ri zi da ju ce nu me sa Cena tovqenika na severu Ba~ke pala je na 105 dinara kilogram, me|utim, dok sviwe stignu do klanica, „narastu” i do 130, tako da u celoj pri~i najdebqi kraj izvuku proizvo|a~i i potro{a~i. Kako je

ke vi{e od 20 procenata. Po wemu, veliku odgovornosti za to snosi i dr`ava koja je te mahinacije omogu}ila.

Naime, otkupqiva~a stoke koji su ukqu~eni u lanac izme|u pri-

Svi wa ma se i da qe lo {e pi {e – Fond sviwa u Srbiji }e i u narednom periodu opadati jer se sitnim farmerima koji su delimi~no na svom imawu proizvodili sto~nu hranu vi{e isplati da je prodaju, zbog povoqne cene, nego da se bave uzgojem sviwa. Zbog toga sve ve}i broj takvih proizvo|a~a uni{tava sto~ni fond jer su na gubitku u toj proizvodwi – rekao je Ferenc Major, navode}i da je po~etkom godine broj oplo|enih krma~a kod sitnih farmera pao na tre}inu u odnosu na novembar i decembar pro{le godine. za na{ list kazao predsednik Udru`ewa uzgajiva~a sviwa Srbije Fe renc Ma jor, i daqe je najve}i problem u tome {to izme|u seqaka i mesne industrije postoje trgovci, odnosno klasi~ni prevaranti koji sa zvani~nog, registrovanog dogona stoke dopremaju sviwe klanicama, {to poskupquje tovqeni-

marne proizvodwe i prerade, ~ija se zarada ne vra}a u proizvodwu, kako je naveo, na podru~ju severne Ba~ke sada na posredovawu zara|uju oko 25 dinara po kilogramu, jer tovqenike od sitnih uzgajiva~a sviwa kupuju po 105 dinara kilogram, a industrijskim klanicama ih prodaju za 130. Nigde u svetu ot-

kupqiva~i se ne pojavquju kao posrednici izme|u primarne proizvodwe i prerade u sto~arstvu, nagla{ava Major.

Sto~ari u Sremu dobijaju za tovqenike 115 dinara po kilogramu, ali, kako ka`u, to je ~ist gubitak.

Oni ukazuju na ~iwenicu da sto~ari samo sedam dana u godini imaju normalan otkup i pravu cenu od 150 dinara za kilogram, a to je vreme pregovora oko uvoza mesa. Kada stigne jeftinije uvozno meso, obara se doma}a cena, koja se zadr`ava i kada vi{e nema uvoznog mesa.

Sremski farmeri podse}aju na obe}awa koja su dobijali od nadle`nih posledwih godina, po~ev od stabilnijih cena, premije od 30 evra po tovqeniku, jeftinije hrane, smawewa uvoza mesa sumwivog kvaliteta, me|utim, ni{ta od toga nije se ostvarilo.

Naprotiv, seqake i daqe gu{e otkupne cene, a cvetaju i {verc i kojekave mahinacije la`nih trgovaca. U Udru`ewu za sto~arstvo u Privrednoj komori Srbije obja{wavaju da je do pada cena tovqenika do{lo zbog poreme}enog odnosa u potra`wi sviwskog mesa, a i zbog izostanka nacionalne strategije u sto~arstvu, pa samim tim i u proizvodwi sviwa. Ciklusi u proizvodwi sviwa se ponavqaju svake godine i ta~no se zna period kada }e cena `ive stoke pasti. Iz tog razloga neophodno je anga`ovawe Robnih rezervi jer bi se na taj na~in za{titio sto~ni fond i na{i farmeri koji se bave ovim poslom. Robne rezerve treba da interveni{u i smire tr`i{te, navode u PKS-u.

S. G.

jer nezavisne ne postoje, a to je, s druge strane, posledica nakaradne privatizacije u kojoj proizvo|a~i nisu u~estvovali pa, za razliku od evropskih, i ne dele dobit s prera|iva~ima – ka`e Tadi}.

Ina~e, kako je za na{ list izjavio upravnik Odeqewa za {e}ernu repu novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

La zar Ko va ~ev, o~ekuje se da }e {e}erna repa u Srbiji ovog prole}a biti zasejana na 60.00065.000 hektara. On podse}a na to da je uobi~ajeno da setva ove kulture kod nas po~iwe u drugoj dekadi marta, ali da sve to zavisi od razvoja ekolo{kih uslova.

– U svakom slu~aju, ne treba ulaziti u wivu po svaku cenu.

Prvo, da bi se setva obavila, zemqi{te treba da je u takvom stawu da mo`e kvalitetno da se izvede predsetvena priprema.

Da bi po~ela setva {e}erne repe, temperatura zemqi{ta na pet centimetara dubine treba da bude pet-{est stepeni – kazao je Kova~ev, podse}aju}i na to da su optimalni rokovi setve {e}erne repe do kraja prve dekade aprila.

Dakle, ima jo{ dovoqno vremena da proizvo|a~i pripreme mehanizaciju i nabave seme i da po~nu setvu kada uslovi to dozvole.

Podsetimo i na jo{ jedan problem s kojim se susre}u proizvo|a~i {e}erne repe. Naime, u pro{loj sezoni je ostalo nepova|enog slatkog korena na oko 600 hektara, uglavnom na parcelama gde je le`ala voda ili se do wih nije moglo do}i ili su prinosi bili toliki da va|ewe nije bilo ekonomski isplativo.

Nije dobro da repa ostaje na wivama, a najgore je {to se to ne de{ava prvi put. Najkriti~nija je situacija u Banatu.

– Imaju}i to u vidu, poqoprivrednicima koji za vratom imaju i taj problem, ne bi pomoglo ni da za slatki koren dobiju deset dinara. Wive le`e pod vodom i problem se ne re{ava godinu dana. [ta rade nadle`ni, {ta rade „Vode Vojvodine”? – pitaju se u Asocijaciji poqoprivrednika Vojvodine.

S. Glu {~e vi}

Po rez po sta rom – Odluka da porez na dodatu vrednost (PDV) na ju`no vo}e ostane osam posto je dobra jer bi wegovo pove}awa podstaklo rast maloprodajnih cena i naru{avawe konkurentnosti uvoznih proizvoda na doma}em tr`i{tu – izjavio je Tanjugu saradnik u Centru za nau~noistra`i va~ ki rad Pri vredne komore Srbije Vo ji slav Stan ko vi}.

– Po propisima Svetske trgovinske organizacije i Prelaznom trgovinskom sporazumu s Evropskom unijom, roba iz uvoza na tr`i{tu Srbije i EU mora da ima isti status u pogledu poreskih optere}ewa – naglasio je Stankovi}, dodaju}i da se radi o „istoj stvari” kao s „dvojnim” akcizama na

naftne derivate koje va`e od po~etka godine.

On je naglasio da uvozna roba ne sme biti dodatno optere}ena zbog gubitka konkurentnosti u odnosu na doma}u proizvodwu, napomiwu}i da pre svega misli na vo}e, jer su citrusi konkurentni na{oj kontinentalnoj proizvodwi vo}a.

– PDV na ju`no vo}e mora biti isti kao i kod kontinentalnog – ponovio je Stankovi}. – Bilo bi {teta da je do{lo do pove}awa PDV-a i rasta maloprodajnih cena tih proizvoda na doma}em tr`i{tu.

Podsetimo, poslanici republi~kog parlamenta podr`ali su zahtev predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a da Skup{tina Srbije ponovo razmatra izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost, me|utim, zakon nije usvojen u na~elu.

MI NI STAR STVO PO QO PRI VRE DE OLAK [A VA OT PLA TU KRE DI TA

Pa o ri bez za te znih ka ma ta

Ministarstvo poqoprivrede saop{tilo je ju~e da }e, uva`avaju}i te{ku ekonomsku situaciju, osloboditi poqoprivrednike pla}awa zatezne kamate na kredite odobrene za 2004. , 2005. , 2006. i 2007. godinu. „Ministarstvo je u 2010. godini donelo Uredbu o osloba|awu pla}awa zatezne kamate po odobrenim kratkoro~nim i dugoro~nim kreditima za pomenute godine, a krajem godine rok za izmirewe obaveza je produ`en”, navodi se u saop{tewu.

Osloba|awe pla}awa zatezne kamate vr{i}e se ukoliko korisnik kratkoro~nog kredita izmiri glavnicu i redovnu kamatu do 31. jula 2011. godine, a u slu~aju dugoro~nog kredita izmiri rate i redovnu kamatu ili kredit u celosti do istog datuma.

Kako je istaknuto, Ministarstvo poqoprivrede na taj na~in `eli da iza|e u susret svim po-

qoprivrednicima koji nisu izmirili obaveze po kreditima uzetim preko banaka, u saradwi sa Ministarstvom, po Uredbama iz 2004, 2005, 2006. i 2007. godine.

Sve informacije u vezi sa osloba|awem pla}awa zatezne kamate korisnici mogu dobiti u poslovnoj banci u kojoj su uzeli poqoprivredni kredit, navodi se u saop{tewu.

Na gra da no vi na ru Ko sti Ra je vi }u Novinar-komentator lista „Poqoprivrednik” Ko sta Ra je vi} dobitnik je nagrade Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije u kategoriji novinskih tekstova, za najboqi medijski prilog o procesu evropskih integracija u 2010. godini. Rajevi}u je nagrada dodeqena za tekst „Srpska poga~a posna za Evropu” koji govori o stawu na{eg agrara i nastojawu da se integri{e u Evropsku uniju.

Dugogodi{we novinarsko iskustvo iz oblasti poqoprivrede, obiqe informacija kao i pro-

fesionalan kriti~ki osvrt na konkretan problem koji mu~i srpske poqoprivrednike bili su presu|uju}i da Komisija dodeli ovu nagradu Rajevi}u. Posebno je zna~ajno {to je nagrada dodeqena novinaru koji se bavi poqoprivredom – jednom od glavnih strate{kih privrednih grana u Srbiji i u Evropi. @iri je ovime imao nameru i da skrene pa`wu na to da bi poqoprivredne teme trebalo da zauzmu jo{ ve}i prostor u srpskim medijima, posebno u kontekstu daqeg napretka evropskih integracija.

Gra |a ni pred Ko mi si jom za pred stav ke

Skup {ti na ORVS

Novosa|ani koji imaju te{ko}a da ostvare svoja prava u institucijama za koje je nadle`an Grad, mogu danas li~no da se obrate Komisiji za predstavke i predloge Skup{tine grada.

Sednica po~iwe u 13 ~asova u Maloj sali pomenute ustanove, Ulica @arka Zrewanina 2, drugi ulaz.

A. J.

Skup{tina gradske Organizacije rezervnih vojnih stare{ina (ORVS) bi}e odr`ana sutra u 13 ~asova, u sedi{tu Organizacije, Pozori{ni trg 2/1.

Pored ostalog, bi}e razmatran izve{taj o radu i aktivnostima ORVS u 2010. godini i verifikacija ~lanstva ove organizacije u Savezu ORVS Srbije i Vojvodine.

T. L.

U No vo sad skom klu bu o Gra di }u U Novosadskom klubu, Zmaj Jovina 3/1, danas u 18 sati go stu je no vi nar ka Bo j a n a Ka r a v i d i} iz or ga i za ci je „Suburbijum” - Stari gradi} ispod Petrovaradnske tvr|ave. Govori}e o aktivnostima organizacije i sada{wem stawu gradi}a uz prikaz slajdova.

Umetni~ke fotografije starog gradi}a prikaza}e Ka }a La zu ki}-Qu ben ko vi}.

Q. Na.

Novosadska sreda2.mart2011.

Ne }e, vaq da, mo no pol i za bi o sko pe

sce ni No vog Sa da ka da je grad ostao bez me sta na ko me ~o vek mo `e da po gle da film, sve ovo vre me je ra dio. Fa k at, „na mi { i } e”, ali ipak ra dio.

I da li ste ne kad ~u li da bi skop ra di na en tu zi ja zmu za po sle nih?! Upra vo to je bi l o po g on s ko go r i v o za sva k o d nev n i re p er t o a r i pro jek ci je ko je su u „Ja dra nu” pro te klih go di na pri vla ~i le ne ko li ci nu fil mo fi la, a ne ret ko se de {a va lo da gle da lac ima sa lu sa mo za se be.

Otva ra we „Are ne si ne pleks” uma wi lo je iona ko ne za vi dan broj po se ti la ca, no ni je uma wi lo `e qu za po sle nih u „Ja dra nu” da na sta ve da se bo re za op sta nak ovog bi o- sko pa. Bez ob zi ra na lep{u, pot pu no no vu i mo der nu „Are nu„, „Ja dran„ no vim pro jek tom na sta vqa da se bo ri za op sta nak. Jer u gra du ko ji bro ji pre ko tri sto hi qa da qu di, ra zno vr snost je ne {to {to se va zda ne go va lo, pa za {to ne bi bi lo ta ko i u slu ~a ju ra zno vr sno sti bi skop skih sa la i re per to a ra. I na kra ju kra je va, haj de da se ne de si da se i bi o sko pi mo no po li zu ju!

J. Zdjelarevi}

Auten ti~ ni (auto)por tre ti Nova postavka umetni~kih i dokumetarnih sadr`aja iz boga tog fon da Spo men-zbir ke Pavla Beqanskog od danas mo`e da se pogleda u galeriji Spomen-zbirke na Trgu galerija 2, a povodom proslave godi{wice Memorijala umetnika.

Nastao 1971, Memorijal ima za ciq da svojom postavkom predstavi autore zastupqene u kolekciji Pavla Beqanskog preko raznovrsnih eksponata, od portreta i autoportreta umetnika u razli~itim likovnim tehnikama do dokumenata koji oslikavaju wihove `ivote i umetni~ke biografije.

Posetioci }e u okviru nove postavke biti u prilici da vide autenti~ne portrete i autoportrete Nade`de Petrovi}, Nedeqka Gvozdenovi}a, Qubice Cuce Soki} i drugih autora iz kolekcije.

Ina~e, ove godine, Spomenzbirka }e kroz niz manifestaci ja obe le `i ti dva zna ~ajna jubileja - pedeset godina od otva ra wa in sti tu ci je za javnost i ~etredeset godina od osni va wa Me mo ri ja la umet nika. Nova postavka }e posetiocima biti na raspolagawu do polovine aprila.

J. Z.

V remeploV

Gra fi ~a ri s naj bo qim re zul ta ti ma U {tampariji „Budu} nost” 2. mar t a 1950. pri re |e na je sve ~a nost po vo dom odluke Glavnog odbora Saveza sindika ta za Sr bi ju da ovom kolektivu novosadskih grafi~ara dodeli prelaznu zastavu za najboqe proizvodne rezultate tokom protekle godine u Republici.

U sla vqe ni~ kim go vo ri ma is ti ca no je, kako je pro{logodi{wi plan proizvodwe ispuwen 34 dana pre kraja godine, produktivnost rada pove}ana za 27 odsto, a zarada radnika za 26 odsto.

„Trag ili sli ka no ek se rom”

Na Fa kul te tu teh ni~ kih nauka u Novom Sadu, danas u 10 sati bi}e sve~ano uru~ewe lokal nih pla no va upra vqa wa otpadom za op{tine.

Ovi lokalni planovi predstavqeni su u lokalnim samoupravama u okviru javne rasprave.

Q. Na.

Izlo`ba slika „Trag ili slikano ekserom” autorke [em se Ga vran ke Pe ta no vi} bi}e otvorena u ~etvrtak, 3. marta, u 18 ~asova u Platoneumu, Ulica Nikole Pa{i}a 6.

Izlo`bu }e otvoriti istori~ar umetnosti Sre to Bo {wak.

A. J.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i so kop „Ja dran” - naj sta B ri ji bi skop u gra du, na kon de ba kla na bi skop skoj

Pla no vi upra vqa wa ot pa dom

Dvadesetorici radnika dodeqene su i posebne nov~ane nagrade.

N. C.

PREMA OCENI @IRIJA NA 33. BEOGRADSKOM SAJMU TURIZMA

No vi Sad naj bo qa tu ri sti~ ka de sti na ci ja Prema oceni `irija na 33. be o grad skom saj mu tu ri zma, Novi Sad je progla{en za najboqu turisti~ku destinaciju u zemqi. Direktor Turisti~ke organizacije Novog Sada Bran ko Ron do vi} istakao je veliki zna~aj pomenute nagrade s obzirom na konkurenciju od preko 900 izlaga~a, koji su tako|e predstavili svoje op{tine na Sajmu.

- Potrudili smo se da nastupom i video prezentacijama predstavimo strate{ke pravce razvoja turizma, zatim kulturne manifestacije, odnosno sedam najzna~ajnijih festivala koji okupqaju vi{e od 5.000 posetioca, a me|u kojima Egzit zauzima prvo mesto, i oni }e nam i ubudu}e dovoditi turiste u grad - rekao je Rondo-

Fo to: R. Ha yi}

Nagrade za fotografiju ili poruku Posetioci sajta www.po se ti tens.rs imaju priliku da do 8. marta postave fotografiju snimqenu u Novom Sadu ili da ostave pisanu poruku. Autore najboqih uspomena, po mi{qewu posetilaca sajta, o~ekuju kompleti ulaznica za Egzit i druge festivale, sajmove, muzeje i koncerte, vikend aran`mani u novosadskim hotelima, turisti~ke ture, ve~ere na sala{ima i u odabranim restoranima u gradu.

vi}, dodaju}i da cifra od preko 100.000 no}ewa u protekloj godini govori o Novom Sadu kao o po`eqnoj destinaciji.

Budu}e aktivnosti TONS-a bi}e usmerene ka privla~ewu {to ve}eg broja turista kako bi sme{tajni kapaciteti, koji su „na visokom nivou” bili iskori{}eni. Za to }e biti prili ke kra jem ma r ta ka da }e

TONS nastupiti na tri regionalna sajma.

- O~ekuje nas zna~ajna sajamska aktivnost, a predstavi}emo se u Budvi, Sarajevu i Zagrebu i nadamo se da }emo uspe ti da pri vu ~e mo zna ~a jan broj gostiju, koji }e posetiti na{ grad ve} od aprila kada i kre}e prava turisti~ka sezona - ka`e Rondovi}.

I. D.

KOLIKO SU POPULARNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI U [KOLAMA

Mla de in te re su ju eko lo gi ja, ma ~e va we i ki ne ski je zik Recitatorska, likovna, dramska i lutkarska samo su neke od sekcija koje su kao vannastav ne ak tiv no sti po nu |e ne |acima koji, kako ka`u direktori novosadskih {kola, i nisu toliko pasivni koliko im stariji prebacuju. Sekcije sa mo tre ba pri la go di ti da na{wim uslo vi ma i in te resova wi ma i de ca se ra do prijavquju.

- Smatram da su vannastavne ak tiv no sti iz u zet no va `ne, jer decu na taj na~in sklawamo s ulice i uti~emo na wihovu bezbednost, ali i perspektivu – ka`e za „Dnevnik“ direktor O[ „Sveti Sava“ iz Rumenke i predsednik Aktiva direktora osnovnih {kola Sve to zar Ko za rov.

U svim {ko la ma po sto je sekcije koje predlo`e nastavnici, a sem klasi~nih sportskih i onih vezanih za odre|ene {kolske predmete sve su ~e{}e ekolo{ke, sekcije vo-

956 |aka u O[ „Kosta Trifkovi}“, 48 odsto je aktivno u nekim sekcijama, navodi direktor Mi lan Spa so je vi}.

- Nije problem u u~enicima, oni ho}e da budu aktivni samo kada im se ponudi da izaberu

Alternativa Kada {kola ima dobru komunikaciju sa |acima i roditeqima i kada se deci ponudi alternativa, aktivnost i anga`ovawe dece uti~e na smawewe nasiqa i agresije kod mladih, razvijaji}i radoznalost, kreativnost i `equ za znawem. lontera, ali i neuobi~ajene poput ma~evala~ke.

Ve li ki broj van na stav nih aktivnosti svojim |acima nudi i {kola „\or|e Nato{evi}“ koja organizuje i razne tribine, ukqu~uje roditeqe u rad {kole, ali planira i u~ewe kineskog jezika. Ukoliko

se prijavi dovoqan broj dece, a minimum je osmoro, najavquje direktor Ne deq ko \or |i}, po~e}e ~asovi ovog jezika, jer smatraju da bi to bila jo{ jedna dobra mogu}nost za wihove |ake, s obzirom na to da je smer kineskoj jezika otvoren u Kar lo va~ koj gim na zi ji. Od

{ta }e i koliko poha|ati, va`no je da imaju jak u~eni~ki parlament i kada im posvetimo puno pa`we oni to osete i pona{aju se odgovornije – mi{qewa je Spasojevi}.

A. Vidanovi}

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda2.mart2011.

c m y

8

dnevnik

TE[KI DANI NOVOSADSKE PRIVREDE

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

„Krat ka isto ri ja Me tal ski kom pleks na iz di sa ju No vog Sa da” na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est nedeqa da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe prvi jave, dobi}e besplatan primerak kwige “Kratka istorija Novog Sada”” autora \or|a M. Srbulovi}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

Autor pi{e o tome koje su zajednice naseqavale odre|ene kvartove: „Najstariji sa~uvani gra|anski objekat poti~e iz 1720. godine, a re~ je o ku}i koja se nalazi na uglu Zmaj Jovine i Dunavske i koja je poznata pod imenom „Beli lav”. Bila je to ku}a sapunxije Maslaka, a docnije je wen vlasnik bila i porodica \or|a

Stratimirovi}a, kao i porodica Dun|erski. @ivot se tako odvijao unutar verskih zajednica, oko kojih su formirani prvi, uslovno re~eno, kvartovi. Bitno je jo{ pomenuti i to da su ove celine nastale uz tri osnovna putna pravca, pa tako Srbi nastawuju Temerinski (odnosno Kisa~ki) i Piro{ki (Rumena~ki) pravac, a Nemci i Jevreji Futo{ki. Velika pogodnost za razvoj naseqa bila je neposredna blizina ~uvenog Carskog druma, koji je povezivao Carigrad sa Be~om (i daqe na sever i zapad Evrope) i koji je vekovima bio najbr`a komunikacija izme|u Evrope i Azije...” A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Kar pe ju gu lum” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Karpe jugulum” Terija Pra~eta.

Disksvet ne bi bio potpun da se na wemu nije dogodio rat izme|u vampira i ve{tica. I, naravno, da li je iko siguran da prava strana uop{te postoji. Mo}an Ovas nije odabrao dobro vreme da postane sve{tenik. Nameravao je da u planinsku kraqevinu Lenkr do|e radi jednostavnog religijskog obreda. Umesto toga se obreo usred rata izme|u vampira i ve{tica, i nije siguran da prava strana tu uop{te postoji.

One su ve{tice – mlada Agnes, koja se izistinski dvoumi oko svega, Magrat, koja se trudi da uskladi ve{ti~arewe s pelenama, Nana Og, isuvi{e upu}ena u sve `ivo... i Baka Vedervaks, koja donosi velike nevoqe. A vampiri su pametni – ne mo`ete ih se lako otarasiti pomo}u klizme od belog luka ili tako {to }ete pri}i prozoru, dograbiti zavese i re}i: „Zar vam se ne ~ini da je ovde mal~ice zagu{qivo?“ Imaju stila; imaju otmene prsluke. Strgli su sa sebe mrtva~ki pokrov i `ele deo budu}nosti, makar za pod jedan zub. Mo}an Ovas zna da ima molitvu, ali `eleo bi sekiru.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Lane je bez posla ostalo oko 500 radnika metalske struke, a u „Jugoalatu”, „Mlinoservisu” i „Autokopu„ je pokrenut ste~aj, izjavio je predsednik gradskog i potpredsednik republi~kog Odbora Samostalnog sindikata metalaca Novak Vasi} ilustrju}i situaciju u metalskom kompleksu grada.

Pre dve decenije, podsetio je Vasi}, Novi Sad je bio me|u vode}im gradovima u metalskoj industriji Srbije, posle Kragujevca, Bora i Beograda. Uo~i najave {trajka upozorewa u Beogradu, zakazanog za 15. mart, Vasi} ka`e da u na{em gradu metalski komplks polako nestaje, a za to

ima primer „Jugodenta”, koji nije na{ao strate{kog partnera pa je zbog velikih dugova bankrotirao. Ova firma proizvodila je stomatolo{ku opremu i po tome bila jedinstvena u doma}em okru`ewu, jer nije imala konkurenciju.

Prema re~ima Vasi}a, u preduze}ima koja jo{ rade prosek zarade je oko 22.000 dinara s toplim obrokom i regresom, ali plate sti`u sa zaka{wewem do tri meseca. „Novkabel” i „Pobeda” rade, ali sa znatno smawenim obimom proizvodwe nego ranije, a posle privatizacije tamo je desetkovan broj zaposlenih. „Unimet” u Ka}u mo-

`e da poslu`i kao primer drugima.

- Ne radi „Asko Vidak” u Futogu zbog nedostatka obrtnih sredstava, dok oko 380 zaposlenih u „Motinsu”`ivi od danas do sutra. Ve}inski vlasnik ove fabrike „NS Don” je u ste~aju, a zbog sporosti suda situacija firme koja oko 90 odsto proizvodwe izvozi je neizvesna - predo~io je Vasi}.

Ima preduze}a, gde zaposleni nisu primili platu i po godinu i po dana i ~ekaju novac od socijalnog programa. Primer je AD „Petar Drap{ina”, gde restruktuirawe fabrike dugo traje.

Z. De li}

AD „Petar Drap{in”

NO VO SA \A NI NE ZNA JU DA JE U PRODAVNICAMA I HRA NA KO JOJ JE ROK IS TE KAO

Bri {u, pi {u i da tu me me wa ju Novosa|ani ~esto ne znaju kakvog kvaliteta je hrana koju kupuju po prodavnicama i pijacama, jer poneki prodavci, na zahtev gazde, mewaju deklaracije. Naj~e{}e se mewa datum roka trajawa, pa u tim slu~ajevima namirnica postaje potencijalna opasnost po zdravqe.

Najkvarqivija roba su mle~ni proizvodi, pa ukoliko kupac nai|e na prokislo mleko, trgovci se brane da im mo`da fri`ider ne hladi kako treba ili da im je mlekara isporu~ila ve} „pokvareni„ proizvod.

Diskutabilan je i kvalitet mesnih prera|evina. Naime, na proizvodima datum trajawa otisnut je pe~atom koji se ~esto zbog vla`nosti fri`idera zamrqa ili izbri{e. U tom slu~aju ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi da li je hrana jo{ pod zakonskim rokom upotrebe.

Najvi{e pritu`bi sti`e na adrese megamarketa koji re|e proveravaju da li je rok trajawa hrane istekao, ali i na snabdeva~e ovih giganata koji ne ozna~avaju jasno svoje deklaracije.

Kako saznajemo od prodava~ice, ~ije je ime poznato redakciji, gazda od wih ~esto tra`i da mewaju datum roka trajawa.One s hrane skidaju deklaracije i lepe nove, a na ne-

No vi nar „Dnev ni ka” ju ~e je po ku {ao da stu pi u kon takt s in spek ci ja ma, ali je po sao bio uza lu dan, jer in spek ci je pre ba ci ju lop ti cu s jed nih na dru ge kim proizvodima prepravqaju i markerima. Tako primera radi trojka postaje osmica, a petica se pretvara u {esticu. Na plasti~noj ambala`i datume roka izgrebu, pa se oni ne vide.

- Kupci nemaju naviku da gledaju datum upotrebe. Uglavnom obra}aju pa`wu ako je mleko ili neki mle~ni proizvod u pitawu, dok za ostalo

smatraju da je upotrebqivo ka`e ova prodava~ica.

I predsednik Nacionalnog u dru`ewa za za{titu potro{a~a Goran Papovi} potvr|uje da se najve}i broj sugra|ana `ali na prekucavawe deklaracije. Tako|e, smeta im i kvalitet hrane koja je preskupa.

- Najvi{e `albi imamo na velike markete. ^esto sugra-

|ani negoduju zbog ambala`e u koju su upakovane vir{le. Na pojedinim pakovawima vir{li je datum trajawa samo otisnut plavim pe~atom, pa se ~esto zamrqa - isti~e Papovi}.

Ni na pijacama nije ni{ta boqa situacija, jer je hrana iz uvoza, a prodaje se na tezgama izlo`ena raznim kontaminacijama, jer nije u za{titnoj vitrini. Papovi} tvrdi da sugra|ani imaju pritu`be i na takvu hranu, ali u mawem broju, jer ih je sramota da priznau da i na pijaci kupuju namirnice.

Izgleda da je ovo nere{ivo, jer o{te}eni gra|ani nemaju kome da se obrate.

Novinar „Dnevnika” ju~e je poku{ao da stupi u kontakt s inspekcijama, ali je posao bio uzaludan, jer inspekcije prebaciju lopticu s jednih na druge.

U tr`i{noj inspekcija ka`u da nisu nadle`ni za re~eni slu~aj, te su nas uputili na sanitarnu. Me|utim, ni sanitarna, kako ka`u nije zadu`ena, ve} veterinarska. [ef odseka veterinarske inspekcije Vlada Gruba~ kratko je prokomentarisao da je za kvalitet proizvoda zadu`en proizvo|a~, a da oni kao inspekcija do sada nisu imali nikakve pritu`be.

N. Rad man

VESTI U CK13 kon cert „Eve Braun” Prvi samostalni koncert u na{em gradu be~ejskog rok sastava „Eve Braun”, posle osam godina pauze, odr`a}e se u petak u Omladinskoj centru CK13 u Ulici Vojvode Bojovi}a broj 13 u 21 ~as. Aktuelni repertoar ~ini}e pesme sa predhodna ~etiri studijska albuma i nekoliko novih pesama kao najava za predstoje}i, povratni~ki album „Plejbek”, koji }e biti objavqen tokom marta. Karte se u pretprodaji mogu kupiti u kancelariji Omladinskog centra radnim danima od 10 do 16 sati, kao i u kafeu „Grafiti” u Kosovskoj ulici broj 21a po ceni od 500 dinara. Broj karata je ograni~en.

A. L.

Pre da va we o hi per ten zi ji Predavawe o hipertenziji bi}e odr`ano danas u 17 ~asova u Mesnoj zajednici „Sowa Marinkovi}”, Kej `rtava racije 4.

Predava~ je prof. dr Katica Pavlovi}. Ovim predavawem Dom zdravqa „Novi Sad” u saradwi s Institutom za kardiovaskularne bolesti Vojvodine nastavqa projekat „Jedan `ivot jedno srce”.

I. D.

Po ziv za skup {ti nu Skup{tina Udru`ewa penzionera zaposlenih u Policij-

skoj upravi bi}e odr`ana sutra u 17 ~asova u velikoj sali nekada{we policijske uprave, Ulici Pavla Papa 46. Udru`ewe poziva kolege da do|u na skupZ. D. {tinu.

Is kqu ~e we stru je Petrovaradin: od 8.30 do 12 ~asova Ulica D. Franciste od broja 1 do 21 i od 2 do 24, Koviq: od 9 do 13.30 ~asova 7. jula od S. Pe{i}a do Vojvo|anskih brigada i Vojvo|anskih brigada od 3 do 35 i od 2 do 24. Futog: od 8.30 do 13 ~asova Industrijska od broja 17 do 21 i od 28 do 34 i Gavrila Principa od 36 do 70 i od 47 do 77.

Ma la {ko la aran `i ra wa cve }a Radionica u okviru projekta „Mala {kola aran`irawa cve}a” po drugi put bi}e odr`ana u subotu od 10 do 12 ~asova, u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, Ulica Radni~ ka 20a. Na kon za vr {e ne obuke u~enici {estih razreda novosadskih osnovnih {kola ima}e priliku da ste~eno znawe primene na takmi~ewu 16. marta u 14 ~asova na „Novosadskom prole}u”, u holu na drugom spratu Spensa.

Organizator projekta je Poket gorana, uz podr{ku Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine.

T. L.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Ko }e ukro ti ti ba ha te vo za ~e Kada }e komunalna policija po~eti da ka`wava bahate voza~e koji se nepropisno parkiraju kod Park sitija, po trotoaru i prolazima na parkingu, niti je mogu}e pro}i pe{ice, niti isparkirati ispravno parkiran auto. Va`no da su rasterali sirote starice {to prodaju cve}e kod Limanske pijace.

064/0863... *** Preletela p{enica sto posto.

Trgovcima i drugima kajmak, paorima surutka. Ako dr`ava naplati porez na ekstra profit, sva sredstva vratiti paorima. Tako|e sto posto. U protivnom, lo{e nam se pi{e. Zabrinuti Pera.

060/0267... *** [ta se doga|a sa {e}erom? Tamo gde ga ima ko{ta 119 dinara. A da nam mo`da i on ne sti`e iz Kolubare? @ito, kukuruz, uqe, cigarete, nafta, struja.. .sve su to na{e Kolubare!

064/1202... *** GSP savest... [ofer na liniji 4 iz pravca @elezni~ke stanice ka Limanu, u petak 25. februara, u 19.45 nije hteo da me pusti da kod Univerziteta iza|em na predwa vrata iako sam rekao da sam invalid i da te`e hodam. Kada sam kod otvorenih drugih vrata rekao da je nemogu}e iza}i, odgovorio je da mi ne}e on ~istiti sneg, niti }u iza}i na predwa vrata. Iz skoro praznog autobusa iza{ao sam samo ja, a u{la su dva putnika. Pao sam ve} pri prvom koraku, autobus je oti{ao, neko me je

podigao. Fizi~ki se nisam povredio zbog debqine snega. Kao ~ovek jesam i pitao sam se koliku cenu vo`we GSP-om stvarno pla}am. I koliko je pla}en crnomawasti {ofer koji za svojih ~etrdesetak godina,

ako ve} nema, bar malo nije nau~io {ta su qudskost i savest.

064/2287... *** Pustili smo poznate i priznate strane firme da otvaraju svoje objekte kod nas.

Dali im zemqi{te i sve pride za xabe.

Oslobodili ih raznih poreza i obaveza, stimulisali ih za svakog zaposlenog. Za uzvrat dobili: rad vikendom, nepla}ene prekovremene sate, plate najmawe u Evropi, rad za vreme najve}ih hri{}anskih

praznika, bolovawe da ne spomiwem, a rad|awe dece pa to ni da pomislimo. Sve {to je u Evropi, svetu normalno i zakonom ure|eno ovde kod nas ne va`i. [ta ti je jaka dr`ava?

064/1400... *** Duel struna na RTV 1, lepa muzi~ka emisija pretvorila se u besplatnu reklamu jedne privatne klinike! Koliko staje minut TV reklame, koliko minuta je trajala reklama? Neko }e izra~unati, a ko }e platiti?

064/3191... *** Ako Kolubara `ivot zna~i, za{to su je srpski politi~ari pokrali? Srbija je bogata kradu je 20 godina, vreme je da narod uzme stvar u svoje ruke.

064/3627... *** Sino} temperatura minus pet, a grejawe iskqu~eno jo{ pre 18 ~asova. Sramota.

062/263... *** Grejawa poslepodne nema. Direktoru Toplone hitno poslati komunalnu policiju!

063/7244... *** Blago nama!! Radnici na ulici, javne slu`be {trajkuju, penzionerima dosta dv odsto, hleb 55 dinara, {e}er 105, struja ka`e i ona bi gore da ne kaska za hladnom vodom... A na{i dr`avnici, blago nama, na Kopaoniku u~e biznis!

064/1789...

ELEK TRO E NER GET SKI OBJEK TI OPET NA ME TI LO PO VA

Upad u tra fo- sta ni cu u Fu to gu U no}i izme|u ponedeqka i utorka, nepoznate osobe poku{ale su da pokradu elektroenergetsku opremu u trafo-stanici Futog. Preko we se strujom snabdevaju stanovnici Futoga, Veternika, Rumenke, Kisa~a, Bege~a i Ba~kog Petrovca.

- Nakon ovog doga|aja na teren je iza{la ekipa elektrodistribucije “Novi Sad” i policija, koja je obavila uvi|aj. Zahvaquju}i brzoj reakciji nadle`nih, ovog puta nije bilo ozbiqnijih posledica, ni po objekat elektrodistribucije,

ni po snabdevawe potro{a~a elektri~nom energijom u ovim naseqima - ka`e se u saop{tewu iz “Elektrovojvodine”.

De`urne ekipe su uradile posao vrlo brzo, otklowene su neposredne pretwe za bezbednost u snabdevawu strujom.

Elektrodistribuciju o~ekuje i sanacija ostatka o{te}ewa na trafo-stanici i dovo|ewe u red i bezbedno stawe ulaza u trafo-stanicu, koji je po~inilac demolirao prilikom poku{aja kra|e.

Q. Na.

TEN DER ZA PRI VAT NOG PART NE RA U DRU GOJ PO LOV INI MAR TA

„Vo do vod” mer ka ju Nem ci, Fran cu zi, Gr ci i Izra el ci Prethodni raspis tendera za izbor privatnog partnera u „Vodovodu i kanalizaciji” bi}e objavqen u drugoj polovini marta, saznaje „Dnevnik” u konsultantskoj ku}i CSP koja procewuje preduze}e i treba da odredi odgova ra ju }i mo del uvo |e wa partnera u ovo javno preduze}e. Iz CSP-a ne `ele jo{ da ka`u da li postoji interesovawe za partnerstvo i koja su to preduze}a, po{to je postupak u to ku. Ipak, grad ske vlasti su nedavno obavestile javnost da su informacije o „Vodovodu” preuzele kompanije iz Nema~ke, Francuske, Gr~ke i Izraela.

Kako je CSP ovaj posao dobio na tenderu u novembru i ima rok od {est meseci, do

maja bi trebalo da bude raspisan me|unarodni tender za izbor pri vat nog stra te {kog partnera, a da bi privatna ko-

mapnija mogla da u|e u „Vodovod” na jesen. Do sada je konsultant predlo`io osnivawe za jed ni~ kog pred u ze }a sa

stranim partnerom. Imovina pred u ze }a osta la bi gra du, dok bi privatni partner, sa 49 procenat vlasni{tva, imao oba ve zu da ula `e u in fra struk tu ru, dok bi za uz vrat ubirao srazmeran deo prihoda. Partnerstvo bi trevbalo da bude oro~eno na izme|u 25 i 30 godina.

Ono u {ta bi strani partner tre ba lo da ulo `i je su pre ~i sta~ ot pad nih vo da i pro{irewe izvori{ta Ratno ostrvo, kao i nova fabrika vode. Proceweno je da bi za to bilo potrebno oko 100 miliona evra. Ranije je najavqeno i da }e grad imati uticaja na formirawe cene vode, a neminovno je da }e ta cena morati da bude ekonomski opravdana.

S. K.

PO GOD NO STI ZA KO JE GRA\ANI MO @DA NE ZNA JU

O~ na po ma ga la, pra vo svih osi gu ra ni ka Pravo na o~na pomagala, u koja spadaju nao~are, ram i stakla za korekciju, teleskopske nao~are, lupa, kontaktna so~iva, o~ne proteze i tiflotehni~ka pomagala, imaju svi zdravstveni osiguranici. Pravo na nao~are sa staklima ostvaruju osiguranici od 7 do 18 godina, bez obzira na dioptriju, zdravstveni osiguranici stariji

stariji od sedam godina, ako na jednom ili oba oka imaju dioptriju ve}u od +(-) 5,0D. Navedene nao~are propisuje lekar specijalista oftamologije. Tako|e, osigurane osobe imaju pravo na nao~are sa lentikularnim staklima sa dioptrijom ve}om od +(-) 8,0D, a na osnovu mi{qewa lekara specijaliste oftamologije iz zdravstve-

Sta ri ji od 16 go di na ima ju pra vo na tvr da ili ga sper me a bil na kon takt na so ~i va uko li ko ni su ostva ri li pra vo na me ka so ~i va od 18 godina ukoliko na oba oka imaju dioptriju ve}u od +(-) 2,0 ili ako imaju samo jedno oko i dioptriju ve}u od +(-) 2D. Pravo na nao~are s plasti~nim staklima za korekciju o{trine vida za daqinu i blizinu imaju zdravstveni osiguranici do navr{enih sedam godina `ivota, bez obzira na dioptriju i osiguranici

ne ustanove tercijalnog nivoa, a obrazac se overava u mati~noj filijali.

Teleskopske nao~are, lupu i o~nu protezu propisuje lekar specijalista oftamologije iz tercijalne zdravstvene ustanove, a neophodna je i ocena lekarske komisije o opravdanosti propisivawa ovih pomagala.

DVOR SKA BA [TA PO NO VO U CEN TRU PA @WE

Ob no va par ka iz ve sni ja Revitalizacija Dvorske ba{te u Sremskim Karlovcima bila je tema sastanka koji je ju~e odr`an u karlova~koj op{tini, na kom su predstavnici vi{e institucija na ~elu sa vlasnikom, Patrijar{ijom Srpske pravoslavne crkve, dogovorili konkretne mere koje u najskorije vreme treba da budu preduezete kako bi se pokrenula obnova tog parka. Zakqu~eno je da vi{e puta iskazana spremnost na saradwu oko rekonstrukcije Dvorske ba{te izme|u Patrijar{ije i karlova~ke op{tine treba da bude konkretizovana protokolom o zajedni~kim namerama. To zna~i da se vrlo brzo mo`e o~ekivati da }e taj protokol biti i potpisan, ~ime }e se obe strane obavezati da }e sara|ivati u nameri da se tom spomeniku prirode vrati stari sjaj.

Dogovoreno je da op{tina od Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode zatra`i uslove za izradu projekta revitalizacije

parka, {to je neophodno kako bi odredili projektne zadatke i saznali koliko }e to ko{tati.

Revitalizacija ba{te podrazumeva ~itav niz poslova, po~ev od rekonstrukcije zelenila, staza, ograde, mobilijara, javne rasvete, sistema za zalivawe, kamene fontane, do regulacije potoka, sanacije i adaptacije objekata, te obnovu sru{ene zimske ba{te. Kakvi sadr`aji }e biti u Dvorskoj ba{ti, koja je lane vra}ena Patrijar{iji, ali kojom jo{ uvek formalno upravqa Nacionalni park „Fru{ka gora“, okvirno }e biti definisani Studijom za{tite, a detaqno razra|eni kroz projekat. Po~etkom aprila }e prema najavama iz Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, biti gotova Studija za{tite Dvorske ba{te, na osnovu koje }e lokalna Skup{tina doneti odluku o za{titi parka.

Z. Ml.

Zdravstveni osiguranici stariji od 16 godina imaju pravo na tvrda ili gaspermeabilna kontaktna so~iva ukoliko nisu ostvarili pravo na meka so~iva. Slepe osigurane osobe imaju pravo na tiflotehni~ka pomagala poput nao~ara s tamnim staklima i beli {tap, koje propisuje lekar specijalista oftamologije, uz overu obrasca u mati~noj filijali. Brajev sat za slepe propisuje lekar specijalista, uz overu obrasca i ocenu lekarske komisije, a reproduktor dobija osoba koja je na {kolovawu ili je ~lan biblioteke, a propisuje ga lekar specijalista uz overu obrasca, revers i ocenu lekarske komisije. Osiguranici koji su obu~eni za kori{}ewe Brajevog pisma imaju pravo na Brajevu pisa}u ma{inu. Pravo na govorni soft-

ver za srpski jezik za slepe osobe imaju osiguranici po~ev od petog razreda osovne {kole, studenti i zaposleni kojima softver mo`e pomo}i u radnom anga`ovawu, a neophodna je i potvrda organizacije Saveza slepih Srbije.

Osigurana osoba koja je istovremeno i slepa i gluva ima pravo na ultrazvu~ni {tap koji propisuje lekar specijalista na osnovu mi{qewa specijaliste ORL. Telefon za dodatne informacije je 021/4885 - 632 i 021/4885 635.

I. Dra gi}

Fe sti val hra ne u Ra kov cu Festival hrane i vina pod nazivom „Al se nekad dobro jelo ba{„ odr`a}e se u subotu 5. marta u centru Rakovca u organizaciji udru`ewa `ena „Gorska ru`a”. Na festivalu }e izlagati vinari iz op{tine Beo~in, a prati}e ga odgovaraju}i kulturno-umetni~ki program. Ovo je prva godina kako se organizuje ovaj doga|aj, a me{tani se nadaju da }e da preraste u tradiciju.

- Rakovac nema ni jednu manifestaciju na koju bi qudi iz drugih mesta mogli da do|u, a ima mnoge lepote koje su vredne posete. Nadam se da }emo na ovaj na~in uspeti da promovi{emo na{e mesto - rekla je predsednica “Gorske ru`e” Ta wa Aje ti. Ona je dodala da sejo{ uvek ne zna ko }e sve~ano otvoriti manifestaciju, ali da su u toku pregovori sa ministrom poqoprivrede Sa {om Dra gi nom.

A. Va.

sreda2.mart2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

KO MI SI JA ZA ROD NU RAV NO PRAV NOST

Eti~ ki ko deks za te meq ra da ^lanovi skup{tinske Komisije za rodnu ravnopravnost potpisali su ju~e izjave da }e se pridr`avati Eti~kog kodeksa.

Predsednica ove Komisije Ve sna Mi qu{ upoznala je prisutne o projektu „Ja~awe insitucionalnih mehnanizama za rodnu ravnopravnost i sprovo|ewe politike jednakih mogu}nost na lokalnom nivou”, ~iji su nosioci nevladina organizacija Centar za podr{ku `enama u partnerstvu i Zavod za ravnopravnost polova. Miqu{ je kazala da }e videti kakve su mogu}nosti da se u odabiru vojvo|anskih op{tina, novosadska na|e me|u izabranima u monitoringu ovog

projekta, koji finansira ambasada Kraqevine Norv{ke.

Od januara, re~eno je na sastanku, Kanacelarija za dijasporu, koja ina~e radi pri gradskoj Upravi za op{te poslovi, nosi}e odlukom Skup{tine grada naziv Kancelarija za dijasporu, nacionalne mawine i rodnu ravnopravnost.

Vesna Miqu{ je kazala da bi vaqalo predlo`iti projekte koji bi dobili nov~anu potporu iz rebalansa buxeta, jer bez novca je nemogu}e raditi. Na sastanku su ve} ju~e pomiwane neke teme, odnosno projekti na temu diskrminacije `ena, mobinga na radnom mestu, zaposlenosti `ena.

Z. De li}

PRO JE KAT KWI @EV NI CE QI QA NE MA LE TIN-VOJ VO DI]

Kul tu ra Fin ske u Kar lo va~ koj gim na zi ji Pod pokroviteqstvom finske ambasade u Beogradu i Ministarstva inostranih poslova Finske u Karlova~koj gimnaziji je u toku projekat pod naslovom „Kultura Finske u Karlova~koj gimnaziji“.

Re~ je interdisciplinarnom projektu, koji je osmislila profesorka te {kole i kwi`evnica Qi qa na Ma le tin-Voj vo di}, autorka kwige „Finska zemqa Kalevale, jezera i sauna“, a u kom na razli~ite na~ine kao moderatori kulturolo{kih radionica u~estvuju profesori Karlova~ke gimnazije i u~enici kao u~esnici programa.

Po re~ima Maletin - Vojvodi} sve je poteklo od `eqe da ono {to je saznala o toj nordijskoj zemqi borave}i u woj u vi{e navrata u okviru razli~itih rezidencijalnih progama za umetnike, podeli s

drugima. Tako je nastala kwiga, a tako|e i ovaj projekat, koji treba zapravo da pove`e prostorno udaqene kulture, upozna u~enike s druga~ijim kulturolo{kim diskursom, promovi{e pozitivne vrednosti koje se neguju u finskom dru{tvu, kao {to su kult kwige, obrazovawa, po{tovawe tradicije i drugo.

Tokom projekta, za ~iju realizaciju s finske strane najve}e zasluge pripadaju prvom sekretaru amabasade te zemqu u Beogradu Ri ku Var jo va ri, |aci Karlova~ke gimnazije imaju priliku da saznaju vi{e o geografskim karakteristikama te dr`ave, istoriji i savremenom trenutku zemqe, kwi`evnosti, muzici i umetnosti uop{te, svakodnevnom `ivotu Finaca.

Z. Mi lo sa vqe vi}

Ples i do bra za ba va u Ro u te 66 „Dan ce till you drop party” za sve qubiteqe hip-hop i r’n’b muzike odr`a}e se u nedequ u 19 ~asova, u klubu Ro u te 66. Goste }e pored odli~ne muzike zabavqati i plesa~i novosadskih plesnih {kola, a oni najboqi u~estvova}e na takmi~ewu u plesawu. Bi}e organizovana i tombola, a nagrada je zimovawe na Kopaoniku za dve osobe. Ulaznicastaje 200 dinara. Dodatne informacije ili prijava za takmi~ewe u plesu je na telefone: 063/7616-128 i 065/6939-286.

T. L.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

sreda2.mart2011.

c m y

10

СКУПШТИНА УСР „БРАТСТВО” У КАЊИЖИ

Дипломирао риболовачки подмладак

Радост за децу и одрасле

БЕЧЕЈ: Једне је фебруарски снег непријатно изненадио, а други су му се итекако обрадовали. С обзиром на материјалну ситуацију одраслих и немогућност деце да због школских обавеза скокну до неке од наших планинских лепотица, Бечејци су традиционално санкама и другим приручним средствима минулог викенда изашли на долму крај Тисе и уживали у зимским чаролијама. Деца су се углавном санкала, а било је и оних који су се грудвали и правили одбрамбена утврђења од снега. По који пут су се, поготово с мањом децом, спуштали низ долму и одрасли, а чешћа обавеза им је била да довлаче санке на горњу коту долме. Ко ту обавезу није имао, шетао је сам или с кућним љубимцем предивним белим пејсажом уз Тису. В. Јанков

Општина добила пречистач ПЛАНДИШТЕ: У Хајдучици већ другу годину трајe изградњa фекалне канализације и биће то прво место од укупно 14 села у пландиштанској општини које ће добити пречистач отпадних вода на коришћење. За постројења за прешич-авање отпадних вода 238 хиљада евра обезбеђено је преко Развојне агенције „Словак Егда“ Републике Словачке и тај део посла је приведен крају. На свечаности у Пландишту председник општине Зоран Воркапић и директор „Аквафлота“ инжењер Владимир Лецкеши потписали су протокол о предаји пречистача отпад-

них вода у Хајдучици у трајно власништво општине Пландиште. То је иначе веома важан пројекат у изградњи канализације у Хајдучици за коју је Министарство НИП-а обезбедило 40 милиона динара, а укупна вредност целог посла је 660 хиљада евра. Општина је обезбедила паре за израду пројекта овог објекта. На свечаном потписивању протокола су били и трећи секретар словачке амбасаде Мартин Бцелик, покрајински секретар за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу Томислав Станић и други званичници. Р. Ј.

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Mehani~ar- pla}en da ubije” (18.15, 22.15), „Montevideo, Bog te video!” (15, 18, 19.30, 21, 22.30), „Guliverova putovawa” (14.15), „Medved Jogi” (13.10, 14.50, 16.40), „Hari Poter i relikvije smrti” (13.20, 16.20), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15, 15.30, 16.15), „Pri~a o igra~kama” (13), „Artur i rat dva sveta (14.30), „Lov na ve{tice” (18.30, 22.40), „Bez obaveza” (20.10), „Burleska” (20.30), „Kako da zna{„ (17.45, 20, 22.20), „Upoznajte male Fokerove” (16.30). FEST NS 2011 „Agenti sudbine” (19), „Upozna}e{ visokog, crnog mu{karca„ (22).

Ja dran: „^arobni svet Paje Patka” (17.30), „Jedi moli voli” (19.15), „Tilva Ro{„ (21.30).

Art bioskop „Voj vo di na„ na Spensu „^etiri puta” (20)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Tri sestre„ - drama (19.30), Kamerna scena „Kao da” - drama (20.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ye Sha o li iz Novog Sada (devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: Je le na Sto ja no vi} i Sa wa Ku gli iz Novog Sada, Sa wa Da mja no vi} i Sne `a na Be li} iz Apatina i Es zter Gal iz Srbobrana, DE^AKE: Dra ga na Vu jo {e vi}, Sa wa Ku gli , Ja ro sla va Sve tlik, Ta tja na Mar ja no vi}, Mi le na Ki{- Gvo zden i So fi ja Mi ja tov iz Novog Sada, Sla |a na Na| iz Rumenke, Na ta {a Ve se li no vi} i Eni sa Mo ri na iz Beo~ina, Iva na Di mo vi} iz Vilova, Bo ja na Vu ~i ni} iz Stepanovi}eva, Mi li ca Pa mu ~i na iz Be~eja i Mir ja na Pa vi} iz Futoga.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom sadu danas }e biti sahraweni Stjepan Nikole Gazi} (1953) u 11.15 ~asova, Gizela Stevana [vajcer (1951) u 12, Branislav \or|a Bajin (1947) u 12.45, Velinka Stevana Maksimovi} (1952) u 13.30, Irena De`ea Na|he|e{i (1929) u 14.15 (ispra}aj) i Dragan Mladomira Todorovi} (1966) u 15 ~asova. Na alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Branko Martina Pavli} (1928) u 13 ~asova.

КАЊИЖА: Да се у Удружењу је од најузорнијих у Војводини, па чамце, Дом риболоваца и његову спортских риболоваца „Братство” у му је у петак на прослави 60 година околину, па су тако у прошлој гоКањижи велика пажња посвећује постојања Риболовачког савеза Вој- дини у организаицји Комисије за неговању риболовачког подмлатка водине припало посебно признање. објекте одрадили 1.240 радних санајбоља потврда је да се усталила Поред учешћа на бројним такмиче- ти. Онима који су били најревнопракса да се на редовним годишњим Скупштинма уручују дипломе и поклони полазницима школе риболова. Тако је било и у суботу увече у свечаној сали Скупштине општине, када су на почетку Скупштине младима који су завршили школу риболова уручене дипломе, књиге и нови штапови за пецање, дар Риболовачког савеза Војводине. Председник УСР „Братство„ Андраш Тот истакао је да школу риболова годишње завршава педесетак полазника, који за време зимског распуста уче теоретски део, док праксу Полазници школе риболова добили дипломе, књиге и пецарошке штапове стичу у оквиру летњег кампа на њима у земљи и иностранству, ка- снији и одрадили око стотину радобали Тисе. Школа риболова се ор- њишко „Братство„ је домаћин и ор- них сати одато је посебно признаганизује уз подршку удружења, ганизатор традиционалног такми- ње. Захвалнице су добили Јожеф спонзора и родитеља, спроводе је чења у улову сомова бућком на Ти- Кермеци, Михаљ Нађ, Мартон волонтерски искусни риболовци ко- си, које је међу најзначајнијим у Бата, Тибор Барток, Андраш Тот и Василије Костин, а такође је последњих година као главни ор- Србији. Кањишки пецароши не жале и спонзори који су материјално ганизатор предводи Чаба Шарњаи. УСР „Братство„ има 300 одра- труда, па у слободно време рад- помогли рад удружења. М. Митровић слих чланова и 200 пионира и једно ним акцијама уређују пристан за

По моћ Ба на ту у од бра ни од по пла ва

НО ВИ САД: Енормне количине падавина у општинама Нова Црња, Кикинда, Зрењанин, Сечањ и Житиште током прошле године и све неповољније тренутне хидролошке прилике, житељима тог дела Баната праве велике проблеме. О томе како би се решили све већи проблеми са унутрашњим водама на том подручју јуче су разговарали председник Владе АП Војводи-

не Бо јан Пај тић, представници пет најугроженијих банатских општина и ЈВП „Воде Војводине”. На тренутно накритичнијим местима радови су већ почели или ће почети у најскорије време, а ургентних 130 милиона динара обезбедиће ЈВП „Воде Војводине„ и угрожене општине. Кроз програм радова ЈВП Воде Војводине биће обезбеђено 65 милиона динара, а

TElEfOnI

Об у че ни за рад у Ин фоцен тру БЕ ЧЕЈ: Канцеларија за младе општине Бечеј добила је ових дана четрнаесторо обучених активиста за рад у сопственом Инфоцентру. Јер, управо толико младих људи, будућих волонтера, завршило је током фебруара обуку коју је реализовао Омладински клуб из суседног Новог Бечеја, уз подршку УСАИД програма за планирање и реаговање у ванредним ситуацијама и јачење економске сигурности. Це ци ли ја Ду јин је била тренер на обуци, а у практичном делу семинара обучавао их је Душан Павловић.

- Ово је један од начина едукације младих људи како да проводе своје слободно време. Једни су заинтересовани за волонтерски рад, други за обуке из области комуникологије, активног слушања, доступности, селекцији и начинима успешног прослеђивања информација, основама предузетништва или интернета и ажурирања података, а трећи, једноставно, желе нова знања да стекну - каже координаторка Канцеларије за младе општине Бечеј Ка та ри на Сто и са вље вић. В. Ј.

Сремске новине на повећаном броју страна СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Недељник Сремске новине, који је прошле године обележио пет деценија постојања, данас ће се пред читаоцима појавити у новом формату и са повећаним бројем страна.

- Одлучили смо се да лист штампамо на 40 страна, од тога половина ће бити у боји. Упркос кризним временима, желимо нашим читаоцима да пласирамо више информација из разних области, за које у постојећем обиму на 32 стране често није било места - изјавио је директор Сремских новина Драган Ђорђевић. Л. Н.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APOTEKE No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

исто толико уплатиће општине из средстава од закупа пољопривредног земљишта. На састанку је договорено и да општине сачине прецизне критеријуме коришћења помоћи у виду грађевинског материјала коју би, подстицањем и других потенцијалних донатора, Влада АП Војводине обезбедила за најугроженије, а пре свега, за породице са више деце. В. Х.

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

TAKSI Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ДИРЕКТОРКА ТОГС-а ЕЛЕОНОРА ЦВЕЈИЋ ПОДНЕЛА ОСТАВКУ

Службено обезглављен сомборски туризам

СОМБОР: Конференцију за медије, посвећену наступу сомборске Туристичке организације на недавно одржаном Сајму туризма у Београду, директорка ове установе Елеонора Цвејић је искористила и да обелодани своју оставку на место првог руководиоца ТОГС. Како је овај свој чин образложила „приватним разлозима” чаршији је остало само да нагађа зашто се овај персонални кадар Српског покрета обнове, коалиционог партнера у Сомбору неприкосновено владајуће Демократске странке, одлучио за такав потез. Према чаршијским гласинама, СПО је већ обезбедио место за Цвејићеву на новом и одговорнијем „високо котираном” положају у Новом Саду, док ће захваљујући коалиционом споразуму и ново ка-

дровско решење донекле изненадити познаваоце политичких прилика у Сомбору. Наводно ће на њено место СПО предложити Наташу Туркић, тренутно власницу једне сомборске маркетиншке агенције, својевремено директорку Радио Сомбора која је на то руководеће место, са позиције новинара истог медија, дошла као кадар управо ДС-а. Цела прича о кадровској комбинаторици сомборског СПО у извршној власти у којој партиципира, тим је вероватнија, тврде упућени, ако се зна да су недавно, поред обелодањивања наводног преласка стотинак чланова СНС у СПО најављени и други „неочекивани” страначки трансфери. Да ли ће до оваквог кадровског „мешања карата” заиста и доћи остаје да се види у данима који следе. М Миљеновић

У „НАЦИОНАЛНОМ ДОМУ“ ЗА СТАРЕ ВЛАДИМИРОВАЦ

Отворено једанаест радних места ВЛАДИМИРОВАЦ: У екстра уређеном дому за старе у Владимировцу јуче је са Националном службом за запошљавање потписан уговор између ове службе и „Националног дома“ за старе о запошљавању нових једанаест радника у овој установи. Уговор су потписали су директори филијале НЗС Панчево Недељко Ерак и Дома Стојимир Матовић, који је рекао да је уз запошљавање једанаест радника са списка незапослених код службе НЗС у Алибунару, ова установа стекла право да овде прими 90 нових станара у поодмаклим годинама. Директор НЗС Србије Дејан Јовановић је истакао да је запошљавање ових радника уз субвенцију од 4,4 милиона динара велика помоћ за не-

развијену општину Алибунар која на евиденцији НЗС има око три хиљаде незапослених. Новопримљени радници ће радити као неговатељи, кувари, спремачи и друге послове у дому.

- У овом дому сам скоро две године и задовољна сам условима смештај, квалитетом хране и односом запослених. Имам сина, снаху и мужа, а овде сам дошла по препоруци лекара. Била сам шлогирана, сада ходам и богу хвала добро ми је – рече 83. годишња виша медицинска сестра у пензији Марта Перовић из Новог Београда. Ту живи и Катарина Шупља из Банатског Новог Села, рече да је овде тек две недеље и да се осећа предивно. Р. Ј.

Нико не води рачуна о чишћењу оџака

ЗРЕЊАНИН: Након неуспешне приватизације зрењанинског „Димничара“, фирме која је скоро шест деценија бринула о овдашњим оџацима, која формално постоји али је престала да обавља своју основну делатност, крајње је време да градска власт преузме одговорност и коначно нађе решење за проблем, поручио је јуче Градски одбор Либерално демократске партије. Наводећи да су, по том питању, грађани дуже време препуштени сами себи, у ЛДП сматрају да овакво стање може имати катастрофалне последице. „Локална власт је ту обавезу пребацила искључиво на грађане, рекавши да је у питању приватна обавеза сваког Зрењанинца и да они сами бирају чије услуге ће користити. Проблем је што град нема одговор на питање коме Зрењанин-

ри ма шко ла и за кљу че но је да би у па са жи ма ва ља ло по ста ви ти кан те – пе пе ља ре, ка ко уче ни ци убу ду ће не би пр ља ли ули це. За раз ли ку од њих, ме ђу тим, дру ги су „на стра да ли“. Од 1. фе бру а ра ко му нал ни по ли цај ци су

ци или предузећа да се обрате ако желе квалитетну услугу. Да ли би требало да се се деси нека катастрофа да бисмо почели решавати ово питање“, питају се у зрењанинском огранку ЛДП-а и нуде излаз. Наиме, у овој странци сматрају да би једно од могућих решења могло да буде да се у оквиру ЈКП „Чистоћа и зеленило“ оформи посебна служба која би се бавила одржавањем димњака јер се то показало као добра пракса у неким другим градовима као што су Крагујевац, Ниш и Лесковац. Стручњаци упозоравају да кобне последице попут гушења, тровања, пожара, па и експлозије могу бити последице неодржавања оџака. Неочишћен димњак испушта више штетних гасова, а прави и знатно већу количину чађи у ваздуху који

садржи токсичне и канцерегоне материје, често и бактерије. Чишћење је важно и због опасности од пожара, јер се у дуго неодржаваним димњацима нахвата и нагомилава смо-

ла, али и због уштеде и до 20 одсто топлотне енергије. Квалитетним и редовним чишћењем и одржавањем димњака помаже се и очување животне средине. Ж. Б.

КИКИНЂАНКА ЕРЖЕБЕТ ЈОВИЧИН ДЕВЕТ ГОДИНА РАДИ У ТРИПОЛИЈУ

Нема намеру да се враћа из Либије

КИКИНДА: Педесетједногодишња Кикинђанка Ержебет Јовичин већ девет година живи и ради је у Либији у Триполију. И поред немира у Либији, и даље је у овој земљи и за сада нема намеру да се врати, каже њен супруг Слободан Јовичин, који живи у Кикинди. Ержебет је бабица на Порођајном одељењу у клиници Националне нафтне компаније. Ержебет Јовичин већ девет година ради у Либији у клиници Националне нафтне компаније у којој се лече запослени те фирме и њихови рођаци. Она је бабица и ради на порођајном одељењу Болнице у Триполију. Према речима супруга Слободана Јовичина који живи у Кикинди са њихова два сина Ержебет не намерава да се врати јер се не осећа угроженом.

- Свакодневно смо у контакту и немам проблема приликом добијања везе – каже Слободан Јовичин.

Сред њо школ ци ха у сто ре ру же пи кав ци ма из ре кли 49 ман дат них ка зни за раз не вр сте пре кр ша ја. По од лу ци ло кал не са мо у пра ве, ви си на ка зни у Зре ња ни ну је од 2.000 ди на ра за гра ђа не и од го вор не у прав ном ли цу, од но сно 8.000 за прав на ли ца и пред у зет ни ке.

- У пр вом пе ри о ду ра да, од два и по ме се ца, на ши опе ра тив ци упо зна ва ли су се са те ре ном, и па тро ли ра ли за јед но са при пад ни ци ма по ли ци је и ин спек циј ских слу жби гра да. Од по чет ка фе бру а ра, осим пре вен ти ве, кре ну ли смо и са ка жња ва њем – ка же на чел ник зре ња нин ске Ко му нал не по ли ци је Ми лу тин Ђу ри шић. Нај че шћи пре кр шај због ко јег су гра ђа ни упо зо ра ва ни а по том и ка жња ва ни је сте не про пи сно од ла га ње сме ћа. На ро чи то кри тич не би ле су не ке ло ка ци је у ули ца ма Пе те фи је ва, Ми ле ти ће ва и Иве Ло ле Ри ба ра. Та ко се ис пред управ не згра де ЈКП “Во до вод и ка на ли за ци ја” у Пе те фи је вој, у не по сред ној бли зи ни цен т ра гра да, ство ри ло сме тли ште, ко је је го ди на ма ру жи ло овај крај. У успе хе 26 ко му нал них по ли ца ја ца у гра ду на Бе ге ју Ђу ри шић убра ја и знат но сма ње ну по ја ву ван пи јач не про да је и улич ног те зга ре ња, по себ но на Жит -

11

ГРАЂАНИ ПРЕПУШТЕНИ САМИ СЕБИ

КОМУНАЛНИ ПОЛИЦАЈЦИ ПРИТИСЛИ НЕСАВЕСНЕ ГРАЂАНЕ

ЗРЕ ЊА НИН: Ко му нал ни по ли цај ци у Зре ња ни ну пре га ња ју се са сред њо школ ци ма ко ји ба ца ју пи кав це по ули ца ма, углав ном у цен тру гра да. Ђа ци за вре ме школ ских па у за утр ча ва ју у па са же у Гим на зиј ској ули ци, да на бр зи ну ис пу ше ко ју ци га ре ту, а он да ба ца ју опу шке где стиг ну. Због то га су че сто опо ми ња ни од ко му нал них по ли ца ја ца, али не и ка жња ва ни, јер им се као ма ло лет ни ци ма не мо же из ре ћи ка зна. О ово ме је раз го ва ра но и са ди рек то -

sreda2.mart2011.

ном тр гу, у на се љу Ру жа Шул ман и пред са мо по слу га ма. Уни фор ми са ни ко му нал ци би ли су ефи ка сни, твр ди он, и у ак ци ја ма укла ња ња огрев ног др ве та или се кун дар них си ро ви на, ко је су

Па тро ли ра ју и по се ли ма Ми лу тин Ђу ри шић ве ли да ко му нал на по ли ци ја са да има фор ми ра не па тро ле ко је су до би ле сво је сек то ре од го вор но сти, а по ред гра да по кри ва ју и се ла. За јед но са над ле жним ин спек ци ја ма из ла зе на те рен у се о ска на се ља, и већ су би ли у Арад цу, Јан ков Мо сту и Ме лен ци ма.

- Ка да по ред два рас по ло жи ва ауто мо би ла по ја ча мо во зни парк за ду пло, си гур но да ће мо би ти још опе ра тив ни ји – на ја вљу је Ђу ри шић. по је ди ни гра ђа ни “скла ди шти ли” па чак и се кли на ули ци. Из ри ца не су ка зне и за ле пље ње пла ка та на не до зво ље ним ме сти ма, за ше та ње пса без по во ца и кор пе, за пра ње ауто мо би ла на јав ној по вр ши ни... Уско ро ће на сна гу сту пи ти и но ва град ска од лу ка о рад ном вре ме ну уго сти тељ ских обје ка та, рад њи и ки о- ска.

- На кон то га кон тро ли са ће мо и то ко ли ко се она по шту је, јер има мо мно го при го во ра гра ђа на ко ји су у бли зи ни та квих обје ка та, на ро чи то због бу ке – на гла ша ва Ђу ри шић. Ж. Ба ла бан

Ержебет Јовичин

– Ержебет се налази четири километра од центра града, од места где су организоване демонстрације. Чујемо се свакодневно и како

Слободан Јовичин

ми супруга каже, прати вести и РТС-а, као и страних телевизијских станица. Рекла ми је да не гледам те вести јер ситуација није

ни близу онога што се приказује. Такође, умирила ме је када је рекла да се не осећа угроженом, да ради нормално и да за сада није присуствовала или била у било каквој инцидентној ситуацију с обзиром на то да је из друге земље. Ержебет живи у кругу болнице у зградама намењеним запосленима, и има своје обезбеђење. Снабдева се у продавницама у Триполију и то аутомобилом. Како каже њен супруг, нико је није зауставио или јој правио проблеме и она се осећа сигурно. У болници у којој је запослена има око 700 медицинских сестара. Већина их је са Филипина, а има их и из Украјине, Бугарске, Србије, Босне и Херцеговине. Из кикиндске општине у поменутој болници запослена је, осим Ержебет Јовичин, и Васка Игаз, која је живела у Башаиду. А. Ђуран

ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ ОБЕЛЕЖИО ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА

Треба све више домова за старе

БАЧКА ПАЛАНКА: Поводом обележавања две деценије рада, покрајински секретар за социјалну политику и демографију Новка Мојић посетила је јуче Геронтолошки центар у Бачкој Паланци. Пре 20 година, почели су са 20 лежајева, а данас Геронтолошки центар у Бачкој Паланци има 110 корисника, од којих су чак 48 непокретни болесници.

- Све више нам се обраћају корисници у тешким стањима. Капацитет Центра се неће проширивати, али се установа мора прилагођавати потребама корисника, с обзиром на њихово здравствено стање. Захваљујући Покрајинском секретаријату за социјалну политику и демографију, пре три године набавили смо апарате за физикалну терапију, а ове године конкурисаћемо за средства покрајинског буџета за набавку нових апарата - казала је директорка Нада Јулинац. Тим поводом, Новка Мојић је казала да ће Покрајински секретаријат за социјалну политику и демографију и надаље финансијски помагати овој установи, важној за збрињавање најстаријег дела популације.

- Крајем марта или почетком априла биће расписан конкурс Покрајинског секретаријата за социјалну политику и демографију за пројекте којима се доприноси побољшању квалитета живота корисника услуга ге-

ронтолошких центара - најавила је Мојић. Она је указала на потребу да се граде и отварају геронтолошки центри с обзиром на то да је становништво у Војводини међу најстаријем на свету.

- Иако је светски тренд да стара лица остају у породицама, савремени живот и његова брзина, европско радно време и промењене околности утицали су на то да је постојање већег броја геронтолошких центара постало неопходност – закључила је Мојић. В. Х.

12

crna hronika

sreda2.mart2011.

dnevnik

AK CI JA BE O GRAD SKE PO LI CI JE

Uhap{ena direktorka „Zmaja” U na stav ku ak ci je su zbi ja wa ko rup ci je i zlo u po tre ba u po stup ci ma pri va ti za ci je, uhap {e na je Ve sna M. (55), di rek tor ka In du stri je po qo pri vred nih ma {i na „Zmaj” iz Be o gra da, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je.

Ak ci ju su iz ve li pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci -

{i li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja.

Di rek tor ka „Zma ja” je osum wi ~e na da je, na na go vor Gor da na B., u de cem bru 2008. go di ne, bez sa gla sno sti Uprav nog od bo ra, pot pi sa la ugo vor s pred u ze }em „Agen ci ja za kri zni me nax ment” o ustu pa wu po tra `i va wa pred u ze }a „Zmaj” pre ma pred u ze }u u ste ~a ju „JES –

Far ma pre...

...i na kon po `a ra

U TE ME RI NU IZ GO RE LA FAR MA S 12.500 PI LI ]A

Porodi~ni biznis nestao u plamenu Ve sna M.

Gor dan B.

je i Po li cij ske upra ve za grad Be o grad, u sa rad wi s Vi {im tu `i la {tvom u Be o gra du, a uhap {e noj di rek tor ki je od re |en pri tvor.

U sa op {te wu se na vo di da }e pro tiv Gor da na B. (44), vla sni ka i di rek to ra pred u ze }a „Agen ci ja za kri zni me nax ment” iz No vog Sa da, ko ji je ve} u pri tvo ru, bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog pred me ta u ve zi s pred u ze }em „In du stri ja ko tr qa ju }ih le `a je va” (IKL) iz Be o gra da.

Po sto ji osno va na su ma wa da su di rek to ri ovih pred u ze }a iz vr -

Ju go ek sport si stem” iz Be o gra da od bli zu 96 mi li o na di na ra ko je je na sta lo is po ru kom po qo pri vred nih ma {i na. To po tra `i va we je po tvr |e no pra vo sna `nom pre su dom Tr go vin skog su da u Be o gra du i pre su dom Vr hov nog ka sa ci o nog su da.

Me |u tim, na osno vu na ve de nog ugo vo ra, „Agen ci ja za kri zni me nax ment” is pla ti la je „Zma ju” bli zu 14 mi li o na di na ra, ~i me je to pred u ze }e o{te }e no za ne {to vi {e od 81 mi lion di na ra.

(Ta njug)

BIV [A GLAV NA TU @I TEQ KA HA [KOG TRI BU NA LA RA DO BI SE PRI HVA TI LA NO VOG ZA DAT KA

Del Ponte ho}e da istra`uje trgovinu organima Biv {a glav na tu `i te qi ca Ha {kog tri bu na la Kar la del Pon te je u in ter vjuu {a vaj car skom li stu „No je ci ri her caj tung„ re kla da bi ona `e le la da is tra `u je tr go vi nu qud skim or ga ni ma na Ko so vu, i za lo `i la se za for mi ra we

Kar la del Pon te

mo ra ~i ni ti sa da, po sle ob ja vqi va wa iz ve {ta ja Di ka Mar ti ja o tr go vi ni or ga ni ma.

– Za me ne li~ no, bio bi iza zov da pre u zmem tu is tra gu na Ko so vu – re kla je Kar la del Pon te, i do da la da ona vi di da na to ni ko ni je mi slio. – Li~ no do bro po zna jem do si jee i, ta ko |e, imam do bre ve ze i mo gla bih tu is tra gu br zo spro ve sti.

Ona je oce ni la }e se „vi de ti ko li ko je po li ti~ ka vo qa za to ja ka”, i uka za la na EU i Ame ri ku, ko ja bi u to me, ka ko je re kla, tre ba lo da po mog ne. Na pi ta we da li je bi lo is prav no {to je po kre nu la te {ke op tu `be, a da pri tom ni je ras po la ga la nu `nim do ka zi ma, Del Pon te o- va je ja sno re kla da su oni ima li pre ma lo do ka za za op tu `ni cu, „ali su in di ci je, me |u tim, bi le ozbiq ne”.

Slu ~aj „Me di kus” opet kod pre tre snog su di je @al be na ko mi si ja Eulek sa od lu ~i la je ju ~e da pri hva ti `al bu tu `i o ca u slu ~a ju „Me di kus“ i slu ~aj vra ti pre tre snom su di ji ra di do no {e wa od lu ke o po tvr |i va wu ili ne po tvr |i va wu op tu `ni ce za ile gal no pre sa |i va we qud skih or ga na u Pri {ti ni.

Kra jem ja nu a ra pre tre sni su di ja Eulek sa je od lu ~io da su od re |e ni do ka zi tu `i o ca ne pri hva tqi vi. Na tu od lu ku `a lio se tu `i lac i `al be na ko mi si ja je ju ~e po ni {ti la ra ni ju od lu ku i vra ti la slu ~aj pre tre snom su di ji, na vo di se u sa op {te wu Eulek sa.

Euleks je u dva na vra ta pro {le go di ne po di gao op tu `ni ce u slu ~a ju „Me di kus”, pri vat ne kli ni ke u Pri {ti ni u ko joj su ile gal no pre sa |i va ni qud ski or ga ni. Me |u okri vqe ni ma je vi {e le ka ra i jed na oso ba ko ja je ra ni ja ra di la u Mi ni star stvu zdra vqa Ko so va, a „do na to ri” i pri ma o ci or ga na bi li su raz li ~i tih na ci o nal no sti. ne za vi sne me |u na rod ne in sti tu ci je ko ja bi se ba vi la tom is tra gom.

– Mo ra bi ti stvo re na ne za vi sna me |u na rod na in sti tu ci ja, ko ja bi bi la od go vor na za is tra gu i za {ti tu sve do ka – od go vo ri la je Del Pon te o va na pi ta we {ta se

– Ja sam fak te o or ga ni ma po me nu la u (svo joj) kwi zi da bi ne ko mo gao po kre nu ti is tra gu, ko ju mi ni smo mo gli spro ve sti – re kla je Kar la del Pon te, i do da la da je, ta ko |e, bi lo i dru gih zlo ~i na, „pri ~i jem su raz ja {we wu oni ome ta ni.”

(Ta njug)

No vo i zgra |e na far ma za tov pi li }a na pe ri fe ri ji Te me ri na u pot pu no sti je iz go re la u ra nim ju tar wim ~a so vi ma pro {log pet ka. Po re ~i ma vla sni ka Ro ber ta Ile {a, ma te ri jal na {te ta je ogrom na i pro ce wu je se da iz no si vi {e hi qa da evra.

– Na `a lost, s ob zi rom na to da je tek ne dav no otvo re na, ni smo sti gli ni da je osi gu ra mo, ta ko da nam je po ro di~ ni bi znis sa da

pro pao – re kao je Ile{ za „Dnev nik”, do da ju }i da je far ma bi la opre mqe na na mo der ni jom opre mom, ra ~u nar skim si ste mom i pe }i ma na gas.

On mi sli da su po `ar iza zva li ka lo ri fe ri ko ji su u ~e tvr tak ve ~e po sta vqe ni da bi vi {e za gre ja li pro sto ri je u ko ji ma je bi lo 12.500 pi li }a. Kom {i je su mu ja vi le za po `ar te je u 5.05 ~a so va po zva na va tro ga sna slu `ba,

ko ja je sti gla tek oko se dam sa ti. Ka ko je re kao Ile{, ta da vi {e ni je bi lo ni {ta da se ga si. Na vo di da je, kad je on sti gao, na li cu me sta bio je dan va tro ga sac ko ji je re kao da slu `ba ne mo `e da se pro bi je do far me.

O{te }e ni ~e ka na ko na~ nu pro ce nu {te te pa da vi di {ta }e ~i ni ti u bu du} no sti. O ne kim da qim pla no vi ma ni je `e leo da ko men ta ri {e.

A. Je ri ni}

TAK SE I DRU GI TRO [KO VI SUD SKIH PO STUPA KA PRE VI SO KI ZA PRO SE^ NE GRA \A NE

Sve skupqe presavijawe tabaka Pri ~e o to me da u Sr bi ji gra |a ni la ko pre sa vi ja ju ta bak, ako je u wi ma ne kad i bi lo isti ne, po sled wih go di na od la ze u isto ri ju jer se po ka za lo da prav da ov de ne sa mo da je spo ra i te {ko do sti `na ne go da je, kao ta kva, i ne do sti `no sku pa za pro se~ nog smrt ni ka.

Kad se sa be ru sud ske tak se i tro {ko vi, bez ob zi ra na to o ko jim po stup ci ma je re~, is po sta vi se da obi~ ni gra |a ni u Sr bi ji, ni kad bi na {li pro bo no prav ne za stup ni ke, ne ma ju {an se da se po ja ve pred su dom ni za pre sud nu `i vot nu po tre bu ostva re wa ne kog pra va ko je im je ugro `e no, tvr de emi nent ni prav ni ci sa go vor ni ci „Dnev ni ka“.

Si tu a ci ja za mno ge gra |a ne po sta je bez na de `ni ja ako se do da ju ika kvi iz no si za pro fe si o nal ne advo kat ske uslu ge za stu pa wa pred su do vi ma. Upu }e ni ka `u da tu `ba u par ni ci za spor naj ma we vred no sti ko {ta oko 6.000 di na ra, u kri vi ci oko 12.000, a ra zni pod ne sci mo gu iz bi ti iz xe pa od 2.500 do 5.000 di na ra... ^ak i tak se po vo dom osta vin ske ras pra ve mo gu iz no si ti od ne ko li ko hi qa da di na ra pa i do ne ko li ko de se ti na hi qa da.

Advo kat Mi lo mir [a li} ob ja {wa va da sva ki po stu pak pred su dom ima svo ju pro ce du ru, ko ja pre sve ga ko {ta u za vi sno sti od vred no sti spo ra ili te `i ne pred me ta.

– Ako `e li te da ostva ri te ne ko svo je pra vo u par ni ci ili pred pri vred nim su do vi ma, mo ra te bi ti sprem ni na to da pla ti te tak su na: tu `bu, od go vor na tu `bu, pre su du u pr vom ste pe nu, `al bu, pre su du u dru gom ste pe nu, a mo `da i re vi zi ju, od no sno da na po slet ku, ukup no s dru gim tro {ko vi ma, uko li ko je re~ o spo ro vi ma ve }e vred no sti, pla ti te od de se tak hi qa da evra pa i do pe ta ne stak hi qa da – na vo di [a li}. – Osim to ga, gra |a nin mo ra ra ~u na ti i na tro {ko ve za stu pa wa advo ka ta, po pro pi sa nim ta ri fa ma u za vi sno sti od vred no sti spo ra, ko je su u od no su na ma te ri jal ne pri li ke na {ih gra |a na ta ko |e vi so ke.

Sud ska tak sa se ne pla }a za pod no {e we ustav ne `al be, kao ni Evrop skom su du za qud ska pra va u Stra zbu ru.

U prav ni~ kim kru go vi ma se mo `e ~u ti da se ta ri fa za pi sa we ustav ne `al be kre }e od pro bo no pa do pro se~ no oko 40.000 di na ra, a pred stav ka su du u Stra zbu ru iz -

me |u 50.000 i 75.000 di na ra, uko li ko even tu al no ne ma te advo ka ta ko ji }e je na pi sti bes plat no.

Advo kat Do bro sav Vi do sa vqe vi} iz Od bo ra za qud ska pra va ka `e da su sud ske tak se to li ko za ma {ne da ni pot pu no bes plat ne advo kat ske uslu ge ne po -

do va za, re ci mo, 80 od sto gra |a na. Po go to vo su pre vi so ki iz no si tak si pred pri vred nim su do vi ma, i to do te me re da se jed no stav no pri vred ni ci, kad je re~ o ve li kim po tra `i va wi ma, ne usu |u ju da po kre }u par ni ce. Pre ne ko li ko da na mi se obra tio ~o vek

Za ro ~i {te 32.300 di na ra, `al ba 62.500 Po re ~i ma advo ka ta [a li }a, ve }i na gra |a na i ne mo `e da pla ti tro {ko ve prav nih uslu ga pa na sto je da se do go vo re s advo ka ti ma da ih za stu pa ju bes plat no za ne ki pro ce nat vred no sti spo ra.

Me |u tim, na po mi we [a li}, ako i us pe ju da se do go vo re o to me, gra |a ni mo ra ju ima ti nov ca da pla te sud ske tak se i tro {ko ve po stup ka. Na pri mer, za vred nost spo ra ve }u od 20 mi li o na di na ra, jed no ro ~i {te je 32.300 di na ra a `al ba je 62.500 di na ra. Tu su i ne ret ko ve o ma ozbiq ni iz no si za raz li ~i te vr ste ve {ta ~e wa.

– [to se ti ~e kri vi~ nog po stup ka, ta ri fe u do me nu pro fe si o nal ne od bra ne, ko je su iz ugla tro {ko va i ra da advo ka ta ~e sto ve o ma skrom ne, na dru goj stra ni su za mno ge gra |a ne ozbiq ni iz da ci. Tre ba do da ti i tro {ko ve po stup ka ko ji ~e sto pa da ju na te ret okri vqe nog u slu ~a ju da pra vo sna `no bu de ogla {en kri vim – na vo di Mi lo mir [a li}. – Re ci mo, tu su pa u {al, ~i ji iz nos sud od re |u je u za vi sno sti od te `i ne i du `i ne tra ja wa po stup ka, tro {ko vi prav nog za stup ni ka o{te }e nog, tro {ko vi ve {ta ~e wa, do la ska sve do ka, kao i tro {ko vi pri vo |e wa okri vqe nog iz pri tvo ra na su |e we. Tro {ko vi u ne kom ma lom, jed no stav nom kri vi~ nom po stup ku kre }u se i od 50.000 do 100.000 di na ra. ma `u naj si ro ma {ni ji ma da uop {te stig nu do od go va ra ju }eg sud skog po stup ka.

– Pre vi so kim tak sa ma dr `a va je fak ti~ ki za tvo ri la vra ta su -

ko ji je do bio da pla ti za sud ske tak se 12.000 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti. To je ne {to ne nor mal no – sma tra Vi do sa vqe vi}.

Advo kat oce wu je da je „to po go to vo pro ble ma ti~ no kod iz vr {nih po stu pa ka gde se pla }a ju tak se za pred log za iz vr {e we, od lu ke po pred lo gu za iz vr {e we, kao i za ve {ta ke, a pri ~e mu se, na pri mer, iz vr {ni po stu pak go di na ma ne iz vr {a va“.

– Mi sad ima mo ogrom nu ma su sta nov ni {tva, biv {e rad ni~ ke kla se ko ja je u tran zi ci ji to li ko osi ro ma {i la i sve de na na epi tet jef ti ne rad ne sna ge ume sto da je po sta la vla snik sred sta va za pro zvod wu u biv {im dru {tve nim fir ma ma, da ni su u mo gu} no sti da pod ne su tu `be ni za, ka ko oni to zo vu, po ve zi va we rad nog sta `a ili is pla tu ne is pla }e nih za ra da.

Oni su sad pre pu {te ni sud bi ni i do broj vo qi ne kih advo ka ta ko ji po ku {a va ju da im pru `e po mo} bes plat no ili uz even tu al ni pro ce nat. Me |u tim, pro blem je u to me {to ti qu di ni su u mo gu} no sti da pla te sud ske tak se ko je su do te me re vi so ke da je fak ti~ ki dr `a va one mo gu }i la pri stup naj ve }em de lu sta nov ni {tva pred sud, {to je `a lo sno, ima ju }i u vi du od red bu ~la na 6 Evrop ske kon ven ci je i ~la na 32 Usta va Sr bi je, kao i ustav nu od red bu ko ja ka `e da sva ko ima pra vo da o we go vim pra vi ma i oba ve za ma od lu ~u je po za ko nu sa sta vqen nad le `an sud i to u ra zum nom ro ku – ka `e Do bro sav Vi do sa vqe vi}.

J. Ja ko vqe vi}

crna hronika

dnevnik

sreda2.mart2011.

13

U NO VO SAD SKOM SU DU JU ^E SA SLU [AN SA [A JA ]I MO VI], OSUM WI ^E N ZA UBI STVO JA SNE KUR TE[

„Ne znam za {to sam to ura dio” Sa {a Ja }i mo vi} (38) iz Srem ske Ka me ni ce, osum wi ~en za ubi stvo ne ven ~a ne su pru ge Ja sne Kur te{ (44), ju ~e je, ka ko sa zna je mo, to kom sa slu {a wa kod is tra `nog su di je Vi {eg su da u No vom Sa du Ta tja ne \u ra {ko vi} pri znao zlo ~in ko ji mu se sta vqa na te ret.

We mu je na kon sa slu {a wa pro du `en pri tvor, u ko jem je od 29. ja nu a ra, ka da se, na kon bek stva iz Sr bi je, pre dao ma |ar skoj po li ci ji u Bu dim pe {ti, oda kle je pre kju ~e iz ru ~en Sr bi ji.

U no vo sad sku pa la tu prav de Ja }i mo vi} je do ve den oko 10 ~a so va.

To kom sa slu {a wa, ko je je pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma tra ja lo ne pu na tri sa ta, Ja }i mo vi} je is pri ~ao {ta se do go di lo 27. ja nu a ra u dva sa ta po sle po no }i, u sta nu we go ve ne ven ~a ne su pru ge na no vo sad skom No vom na se qu, u Uli ci Ste va na Hri sti }a 37, gde je

po vu kao oba ra~ slu `be nog „te tej ca“ i wi me usmr tio Ja snu Kur te{.

– Ne znam za {to sam to ura dio!

– krat ko je kon sta to vao Ja }i mo vi} u svo joj od bra ni.

Na kon {to je is pa lio smr to no sne hi ce u ne ven ~a nu su pru gu, Ja -

lo let ne de voj ~i ce ko ja je, po svoj pri li ci, ve ro va la da joj ma ma spa va.

Ka ko se mo glo sa zna ti na kon ju ~e ra {weg da va wa is ka za, Ja }i mo vi} je po tom oti {ao na no vo sad sku @e le zni~ ku sta ni cu i vo zom

Ja }i mo vi} je oti {ao na no vo sad sku @e le zni~ ku sta ni cu i vo zom se upu tio u Ma |ar sku. Po neo je pa so{ i gra ni cu je pre {ao bez ika kvih pro ble ma jer je ubi stvo za ko je je osum wi ~en ot kri ve no tek 12 sa ti ka sni je

Ubi je na Ja sna Kur te{

ne sre} na `e na `i ve la s ~e tvo ro go di {wom }er kom. Okri vqe ni je pri znao da je te ve ~e ri pio, ali ni je mo gao da ka `e ni {ta kon kret no o mo ti vi ma zbog ko jih je

}i mo vi} je iza {ao iz sta na u ko jem je, po red mr tve maj ke, osta lo we no ~e tvo ro go di {we de te.

Usmr }e nu Ja snu Kur te{ pro na {la je tek na red nog po po dne va oko 13 ~a so va we na maj ka a, na vod no, te lo je na li cu me sta za te kla po kri ve no ~ar {a vom i to po kraj ma -

se upu tio u Ma |ar sku. Po neo je pa so{ i gra ni cu je pre {ao bez ika kvih pro ble ma jer je ubi stvo za ko je je osum wi ~en ot kri ve no tek 12 sa ti ka sni je. Sti gav {i u Bu dim pe {tu, Ja }i mo vi} je, po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, od lu ~io da se pre da ta mo {woj po li ci ji. U {ar `e -

Pri vo |e we Sa {e Ja }i mo vi }a na sa slu {a we

ru slu `be nog pi {to qa, ko ji je pre dao ma |ar skim po li caj ci ma, iz gle da je bio jo{ sa mo je dan me tak, {to je, na vod no, bio je dan od raz lo ga Ja }i mo vi }e ve br ze pre da -

Foto: N. Stojanovi}

je jer je bio ube |en u to da je u ne ven ~a nu su pru gu is pa lio sa mo tri met ka, pa se ka sni je, pre bro ja va ju }i mu ni ci ju, upla {io da je mo `da pu cao u jo{ ne ko ga.

A. G.

ATAK NA NO VO SAD SKI „FEJ SBUK” KLUB

Al ban ski ha ke ri na pa li „\ar di no” Al ban ski na ci o na li sti na pa li su stra ni cu „Fej sbu ka” no vo sad skog „\ar di na”, sa op {tio je ju ~e me na xer tog klu ba Dra gan Pe tro vi}, na vo de }i da se, ume sto zna ka „Gi ar di no„ po ja vio lo go tip „Al ban ske saj ber ar mi je” i cr te` sti snu te pe sni ce.

Ad mi ni stra to ri klu ba ~i ne sve da bi po vra ti li stra ni cu, a o ce lom slu ~a ju oba ve {te na je i kom pa ni ja „Fej sbuk”. „Na {a stra ni ca je me |u naj po se }e ni jim srp skim pre zen ta ci ja ma te vr ste”, na vo di se u sa op {te wu, uz iz vi we we po se ti o ci ma stra ni ce ako su ih ti sa dr `a ji uz ne mi ri li.

Klub }e osta ti otvo ren za sve do bro na mer ne go ste, `eq ne do bre za ba ve bez dis kri mi na ci je po bi lo ko jem osno vu, pi {e u sa op {te wu.

JU ^E NI JE ODR @A NO SU \E WE KA TA RI NI RE BRA ^I

[trajk advo ka ta od lo `io pro ces

Su |e we vla sni ci do bro tvor nog fon da za pre ven ci ju ra ka doj ke Ka ta ri ni Re bra ~i i we nim sa rad ni ca ma, op tu `e nim za pro tiv prav no pri sva ja we 37 mi li o na di na ra iz tog fon da, od lo `e no je ju ~e za 17. maj jer u sud ni je do {ao ni je dan bra ni lac op tu `e nih.

Wi ho vi advo ka ti pri dru `i li su se {traj ku na po ziv Advo kat ske ko mo re Be o gra da, ko ji je po ~eo pre kju ~e.

Re bra ~a, we na maj ka San dri na Bo gu no vi}, Sla |a na Mi ro ni ja i Mir ja na Hri sti} ured no su se oda zva le po zi vu su da. Wi ma je 15. no vem bra pro {le go di ne uki nut pri tvor u ko jem su pro ve le se dam me se ci po sle hap {e wa. One su op tu `e ne za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, za ko je im pre ti ka zna do 12 go di na za tvo ra.

Te re te se da su, od mar ta 2006. do apri la 2010, pro tiv prav no pri svo ji le 37 mi li o na di na ra, ko je su, uglav nom pre ko uplat ni ca „In fo sta na”, na ra ~u ne Do bro tvor nog fon da „Ka ta ri na Re bra ~a” upla ti li do na to ri ra di edu ka ci je i in for mi sa wa `e na o pre ven ci ji ra ka doj ke.

Vla sni ca Fon da „Ka ta ri na Re bra ~a” na po ~et ku su |e wa je ne gi ra la kri vi cu, na vo de }i da ni je isti na da je no vac Fon da ko ri sti la za li~ ne po tre be, i za svo je hap {e we op tu `i la je di rek to ra In sti tu ta za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju Ne na da Bo ro je vi }a, ko ji je ta ko |e pri tvo ren i pro ce su i ran u ju lu 2010.

Ka ta ri na Re bra ~a je fond osno va la u ma ju 2006, a we go ve ak tiv no sti su za po ~e te u sep tem bru te go di ne.

(Ta njug)

OD LO @EN GLAV NI PRE TRES PO NO VQE NOG SU \E WA NA VI JA ^I MA „PAR TI ZA NA” ZBOG UBI STVA SIM PA TI ZE RA „VOJ VO DI NE” DE JA NA DI MI TRI JE VI ]A

Pro {i re na op tu `ni ca pro tiv dru go op tu `e nog Jo va no vi }a Glav ni pre tres po no vqe nog jim is ka zi ma. Su di ja Ta di} je su |e wa Ste va nu Stan ko vi }u kon sta to vao i isto vet nost na la zbog ubi stva De ja na Di mi tri je - za sud skih ve {ta ka i ba li sti ~a vi }a u za ka za noj na vi ja~ koj tu ~i ra u ovom slu ~a ju, kao i tro ji ce iz me |u sim pa ti ze ra „Voj vo di - sve do ka – Ni ko le Ra du si no vi }a, ne“ i „Par ti za na“ u Fu to gu 14. De ja na Hru bi ka i Du {a na Ru do apri la 2008. go di ne od lo `en je vi }a. To kom do dat nog is pi ti va ju ~e za 18. april, zbog pro {i re - wa, Ra du si no vi} je iz ja vio da je wa op tu `ni ce pro tiv dru go o kri vqe nog Ne ma we Jo va no vi }a ko me se sa da, osim u~e {}a u tu ~i i ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja, na te ret sta vqa i kri vi~ no de lo na no {e wa te {kih te le snih po vre da.

Sud sko ve }e Vi {eg su da u No vom Sa du, ko jim je pred se da vao su di ja Dar ko Ta di}, pri hva ti lo je pro {i re we op tu `ni ce pro tiv sim pa ti ze ra „Par Ste van Stan ko vi} ti za na“ Ne ma we Jo va no vi }a, ko ji je sa da op tu `en i da vi deo tri pi {to qa u ku }i Ne je u ini ci jal noj tu ~i je dan na je - ma we Jo va no vi }a, gde su se sim dan, ta ko zva noj „fer ki“, ko ja je pa ti ze ri „Par ti za na“ oku pi li pret ho di la ubi stvu De ja na Di - pre tu ~e, ali da na me stu ne mi mi tri je vi }a, na vi ja ~a „Voj vo di - log do ga |a ja ni je vi deo ni je dan, ne“ Mi la na Maj ki }a sna `no ni ti je ~uo da je ne ko od we go vih ugri zao za obraz, na nev {i mu te - dru go va na o ru `an. On je na po me {ke te le sne po vre de ko je mu nuo i da je pr vo o kri vqe ni Stan bit no na ru {a va ju iz gled li ca. ko vi}, to kom tu ~e iz me |u Jo va Jo va no vi }e vi bra ni o ci su tra - no vi }a i Maj ki }a, sto jao kraj `i li do dat no vre me za iz ja {wa - we ga iza ku }i ce uda qe ne dva de va we o no vim okol no sti ma i se tak me ta ra od me sta fi zi~ kog pro {i re wu op tu `ni ce, ko ju ob ra ~u na i da ni je imao ni {ta u sma tra ju su {tin ski iz me we nom, ru ka ma. {to im je sud uva `io.

Sud sko ve }e je na ro ~i to in te Pret hod no je odr `an do ka zni re so vao is kaz na vi ja ~a „Par ti deo pre tre sa po pr vo bit noj op - za na“ Dra ga na Ka }an skog, ko ji tu `ni ci, na ko jem su se svi op tu - je, iako je za ka za na tu ~a je dan na `e ni iz ja sni li da ne pri zna ju je dan, po put ne ka kvog se kun dan kri vi~ na de la ko ja im se sta - ta sve vre me bio od mah uz Jo va vqa ju na te ret i osta ju pri ra ni - no vi }a i Maj ki }a i bio taj ko ji

ih je raz dvo jio i po di gao ka da je ~uo Maj ki }e vo za po ma ga we na kon Jo va no vi }e vog ugri za i na bi ja wa pr sta u oko. Po we go vim re ~i ma, u isto vre me su is ko ~i li iz obli `weg kom bi ja i po tr ~a li pre ma wi ma osta li na vi ja ~i „Voj vo di ne“ i, ka da su go to vo

na vi ja ~i oba klu ba, mno gi sa {ip ka ma i mot ka ma u ru ka ma, na sr nu li jed ni na dru ge na kon {to je Maj ki} ja uk nuo od bo la zbog Jo va no vi }e vog ugri za. Ta da su se za ~u li puc wi, a op tu `ni ca Stan ko vi }u sta vqa na te ret da je s raz da qi ne od de se tak me ta ra

Me sto ob ra ~u na kod fu to {ke `e le zni~ ke sta ni ce

sti gli do wih, Ka }an ski je ~uo pet ili {est puc we va, ali ni je mo gao da pre ci zi ra iz ko jeg prav ca. Na pi ta we su di je Ta di }a da li je on vi kao da se po ku pe ~a u re, Ka }an ski je od go vo rio od re~ no i re kao da mu je u tom tre nut ku bi lo bit no sa mo da po beg ne oda tle i da ne bi ni do la zio da je znao da }e ne ko po ne ti va tre no oru` je.

Po na vo di ma op tu `ni ce, Jo va no vi} i Maj ki} su za 14. april 2008. go di ne u 22 ~a sa do go vo ri li me |u sob nu tu ~u kod @e le zni~ ke sta ni ce u Fu to gu, ali su na za ka za no me sto obo ji ca do {li u gru pi svo jih na vi ja~ kih dru go va. To kom tu ~e, gru pe su, po de qe ne po na vi ja~ koj pri pad no sti, osta le po stra ni, ali su

is pa lio vi {e hi ta ca ko ji ma je ubio De ja na Di mi tri je vi }a, a ta da ma lo let nog S. B. ra nio u vrat.

Pr vo ste pe nom pre su dom iz mar ta 2009. go di ne Ste van Stan ko vi} je osu |en na ukup no 15 go di na za tvo ra, 14 i po go di na za ubi stvo i ra wa va we i jo{ osam me se ci zbog ne do zvo qe nog po se do va wa oru` ja. Ne ma wa Jo va no vi} je zbog u~e {}a u tu ~i i ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja do bio dve go di ne i osam me se ci, Mi lan Maj ki} dve go di ne, a na dve go di ne i ~e ti ri me se ca ro bi je osu |e ni su Dra gan Ka }an ski i De jan Vla du {i}. Osta lih 17 okri vqe nih su zbog u~e {}a u tu ~i osu |e ni na nov ~a ne glo be od 30.000 do 120.000 di na ra.

A. G.

PRO TEST MA RI NA KRI VO [I ]A, ZA TVO RE NOG U SI SKU, ZBOG ODU GO VLA ^E WA ZA KA ZI VA WA SU \E WA Pa tri jar {ij ski dvor u Srem skim Kar lov ci ma

PRI JA VE U BA^ KOJ PA LAN CI I SREM SKIM KAR LOV CI MA

Osum wi ~e ni za kra |u olu ka Po li ci ja u Ba~ koj Pa lan ci pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve pro tiv dve oso be osum wi ~e ne da su ukra le ba kar ne olu ke s ka pe le ka to li~ kog gro bqa u tom me stu, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, pri ja ve su pod ne te pro tiv Mar ka M. (21) i Ili je D. (20), zbog sum we da su 28. ja nu a ra s ka pe le ukra li oko 20 me ta ra ba kar nih olu ka, ko je su pro da li u No vom Sa du.

Po li ci ja je sa op {ti la i da je pro na {la osum wi ~e ne za kra |u ba kar nih olu ka na {te tu pra vo slav ne Epar hi je srem ske u Srem skim Kar lov ci ma. Pod ne te su kri vi~ ne pri ja ve pro tiv tro ji ce ma lo let nih me {ta na, zbog sum we da su 22. fe bru a ra sa zgra de Pa tri jar {ij skog dvo ra ukra li oko se dam me ta ra ba kar nih olu ka, na vo di se u sa op {te wu.

E. D.

Sr bin {traj ku je gla |u

Sr bin iz Hr vat ske Ko staj ni ce Ma rin Kri vo {i} (46) {traj ku je gla |u u za tvo ru @u pa nij skog su da u Si sku, sa op {tio je ju ~e In for ma tiv no-do ku men ta ci o ni cen tar „Ve ri tas”.

Kri vo {i} je za po ~eo {trajk gla |u zbog to ga {to, ka ko tvr di, „pot pu no ne vin” osam me se ci se di u za tvo ru, a jo{ ni je za ka zan glav ni pre tres po op tu `ni ci ko ja ga te re ti za zlo ~in pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva. On se pre kju ~e te le fo nom ja vio po ro di ci i sa op {tio da je stu pio u {trajk gla |u, a bu du }i da je di ja be ti ~ar, po ro di ca stra hu je za we gov `i vot, na ve de no je u sa op {te wu „Ve ri ta sa”.

Kri vo {i} je otac ~e tvo ro de ce, od ko jih je dvo je ro |e no u biv {oj Re pu bli ci Srp skoj Kra ji ni a dvo je to kom iz be gli {tva u Sr bi ji, gde `i ve s we go vim ro di te qi ma, a ce la po ro di ca ima dr `a vqan stvo Sr bi je.Cr no gor ska po li ci ja je Kri vo {i }a uhap si la 5. ju na pro {le go di ne na osno vu po ter ni ce bi roa In ter po la u Za gre bu, a 26. av gu sta je iz ru ~en Hr vat skoj. Uhap {en je na gra ni~ nom pre la zu iz me |u Tre bi wa i Her ceg No vog, ka da je s pa so {em Sr bi je pre la zio iz Re pu bli ke Srp ske u Cr nu Go ru. @u pa nij ski sud u Si sku je 14. de cem bra 2006. go di ne pro tiv

Kri vo {i }a i jo{ 14 oso ba otvo rio is tra gu zbog kri vi~ nog de la rat nog zlo ~i na pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva. Svi su osum wi ~e ni da su kao pri pad ni ci srp skih pa ra voj nih je di ni ca u se lu Ba }in na oba li Une, ok to bra 1991. go di ne, va tre nim oru` jem po bi li naj ma we 56 ci vi la s ci qem et ni~ kog ~i {}e wa pod ru~ ja Hr vat ske Du bi ce, Ce ro vqa na i Ba }i na od pre o sta lih Hr va ta.

Osum wi ~e ni Mi lan Pe ki}, Slo bo dan Kqa ji} i Ni ko la Ko va ~e vi} bi li su uhap {e ni pri li kom ula ska u Hr vat sku, ali je po tom is tra ga pro tiv wih ob u sta vqe na u ne do stat ku do ka za. Me |u -

tim, pro tiv Kri vo {i }a i jo{ osam li ca po dig nu ta je op tu `ni ca 2. no vem bra pro {le go di ne, ali se na glav nom pre tre su pred @u pa nij skim su dom, ko ji je bio za ka zan za 26. ja nu ar, po ja vio sa mo Kri vo {i}. S ob zi rom na to da osta li op tu `e ni `i ve van Hr vat ske, @u pa nij ski sud u Si sku je od lo `io glav ni pre tres na neo d re |e no vre me i od lu ~io da se osta lim op tu `e ni ma su di u od su stvu, a od lu ka jo{ ni je pra vo sna `na.

Kri vo {i} tvr di da ne ma ni ka kve ve ze s kri vi~ nim de lom za ko je je op tu `en jer je u to vre me bio u Bo san skoj Du bi ci.

(Ta njug)

14

dru[tvo

sreda2.mart2011.

RRA I RIJALITI

Ne ma vi {e u`i vo?

Za me nik pred sed ni ka Sa ve ta Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je Go ran Ka ra xi}, ka ko iz ve {ta va B-92, ka `e da }e na na red noj sed ni ci to te lo do ne ti oba ve zu ju }e uput stvo da se ri ja li ti pro gra mi ne emi tu ju u`i vo. Na red na sed ni ca RRA za ka za na je za 9. mart, a od lu ka }e bi ti op {ta, od no sno od no si }e se na sve emi te re u Sr bi ji.

– Ri ja li ti pro gra mi su vi {e su ri zi~ na te le vi zij ska for ma – re kao je Ka ra xi}, i na ja vio ka `wa va we Te le vi zi je “Pink” zbog in ci den ta ko ji se do go dio u su bo tu u pro gra mu „Dvor”. On je na ja vio i pred u zi ma we me ra pro tiv svih te le vi zi ja ko je su emi to va le sa dr `aj tog ri ja li ti ja, na vo de }i da je pro tiv te le vi zi ja „Pink” i „He pi” pod ne ta pre kr {aj na pri ja va i da su u Re pu bli~ koj ra di o- di fu znoj agen ci ji sprem ni i na me ru za bra ne.

Pod se ti mo, u~e sni ci ri ja li ti pro gra ma „Dvor”, ko ji se emi tu je na TV „Pink”, pe va ~i ca Ma ja

i Mi lo {a Bo ja ni }a bi ti po kre nut po stu pak zbog an ti se mit skih po ru ka.

Ka ra xi} je na ja vio da }e Sa vet RRA, uko li ko je po treb no, pre }i za kon ska ovla {}e wa i u~i ni ti

Osuditi govor mr`we Gej-le zbij ski in focen tar sa op {tio je da je raz o ~a ran od no som me di ja, pro duk cij skih ku }a i Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je pre ma go vo ru mr `we ko ji je upu }en gej-le zbej skoj po pu la ci ji u Sr bi ji. Go vor mr `we ko ji je upu }en ka po je di nim na ci o nal nim i ver skim ma wi na ma se u re kord nom ro ku sank ci o ni {e i osu |u je, dok se go vor mr `we ka gej-le zbej skoj po pu la ci ji to le ri {e, na vo di se u sa op {te wu.

dnevnik

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI] OBI[AO JODNU BAWU U NOVOM SADU

Sta rom zda wu no vi sjaj Pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti}, po kra jin ski se kre tar za zrav stvo dr Ati la ^en ge ri i di rek tor Fon da za ka pi tal na ula ga wa Mom ~i lo Mi lo vi} ob i {li su ju ~e Jod nu ba wu u No vom Sa du gde su u to ku ve li ki ra do vi na re kon struk ci ji tog zda wa ko je je pod za {ti tom dr `a ve kao kul tur no do bro.

– U ra do ve }e bi ti ulo `e no 180 mi li o na di na ra, {to pred sta vqa naj ve }e ula ga we u taj obje kat ot ka ko je iz gra |en pre sto go di na – iz ja vio je dr Paj ti}. – Jod na ba wa }e do bi ti nov sjaj i bi }e re pre zen ta tiv na usta no va, ne sa mo u obla sti zdrav stva ve} i kao kul tur noisto rij ski spo me nik.

Go di na ma je obje kat bio iz lo `en at mos fer skim i pod zem nim vo da ma, usled ~e ga su se zi d o v i na p u n i l i vla g om, o{te tio se pod i gra |e vin ska

Fo to: R. Ha yi}

sto la ri ja. Osim sa na ci je glav ne zgra de, od no sno Spe ci jal ne bol ni ce za le ~e we re u mat skih

bo le sti „No vi Sad”, je di ne ta kve zdrav s tve n e usta n o v e u Voj vo di ni, u dru goj fa zi ra do -

va pla ni ra se i re vi ta li za ci ja ba ze na i okol nog par ka.

– Kad ra do vi bu du za vr {e ni, Jod na ba wa }e da bli sta kao sa v re m e n a re u m a t o l o { ka zdrav stve na usta no va i kul tur no-isto rij ski spo me nik – re kla je di rek tor ka Spe ci jal ne bol ni ce za re u mat ske bo le sti „No vi Sad„ prim. dr Mi li jan ka La za re vi}. – Ra di se o sta rom zda wu na ko jem ni ka da ne zna te {ta }e da is kr sne kao pro blem i {ta sve tre ba jo{ da se ura di, ali se na da mo da }e ra d o v i bi t i zar { e n i do kra ja ove go di ne. Bi }e ob no vqe ne so be, po do vi, ra sve ta, in sta la ci je i hol, a sa ~u va }e se i or na men ti, {to }e zgra di po vra ti ti ne ka da {wu le po tu.

Za vre me sa na ci je, di jag no sti ka, le ~e we i te ra pi ja bo le sni ka od vi ja }e se bez za sto ja.

J. Barbuzan

DOM U^ENIKA U ZREWANINU ZADOVOQAN SOLARNIM KOLEKTORIMA vi {e od ono ga {to za kon do zvo qa va, “da se ne po no vi sra man do ga |aj” u tom ri ja li ti ju. On je re kao da }e oba ve zu ju }im uput stvom, ko je }e do ne ti Sa vet RRA, ri ja li ti bi ti o~i {}e ni od sve ga {to bi mo glo na {ko di ti men tal nom raz vo ju ma lo let ni ka, i do da je da je re {e we u to me da se znat no sma wi broj gle da la ca ri ja li ti pro gra ma. Ka ra xi} je na ja vio da }e na sa stan ku s pred stav ni ci ma Evrop ske ko mi si je, uko li ko bu du `e le li da o to me raz go va ra ju, bi ti re ~i

Ogre ja lo ih sun ce Di rek tor zre wa nin skog Do ma u~e ni ka “An ge li na Ko ji} Gi na” Go ran Pet ko vi} oce nio je da se uvo |e we si ste ma so lar nih ko lek to ra u ovu usta no vu po ka za lo kao od li~ no re {e we za u{te du nov ca. Na i me, po tro {wa ga sa u usta no vi u ko joj pr ven stve no bo ra ve sred wo {kol ci, ali i dru gi ko ri sni ci uslu ga, pre po lo vqe na je.

– Po sle ne pu ne go di ne i po efek ti se ogle da ju u to me {to smo u{te de li 50 od sto nov ca za ener gen te ko je smo tro {i li za za gre va we sa ni tar ne to ple vo de. Na dam se da }e mo u to ku ove go di ne, do av gu sta, po sta vi ti jo{ 40 va ku um skih ko lek to ra, za {ta su ve} obez be |e ne pa re, ta ko |e u ci qu sma we -

wa tro {ko va. Oni bi se ko ri sti li za rad to plot ne pum pe – na veo je Pet ko vi}, sma tra ju }i da bi to bio je dan do bar {kol ski pri mer {ta se sve mo `e ~i ni ti s al ter na tiv nim iz vo ri ma ener gi je.

U sko ri joj bu du} no sti u ovoj ku }i se pla ni ra i po sta vqa we fo to-na pon skih pa ne la za po tre be ma lih “po tro {a ~a” elek tri~ ne ener gi je, kao {to su ra ~u nar ski si stem ili nu `no osve tqe we u objek tu. Sve }e, za pra vo, bi ti de fi ni sa no pro jek tom ~i ja }e iz ra da usle di ti, a Pet ko vi} je mi {qe wa da bi tek na kon to ga mo gla bi ti za o kru `e na ce li na {to se ti ~e al ter na tiv nih iz vo ra ener gi je.

Po kra jin ski se kre ta ri jat za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne 2009. go di ne je, sa slo va~ kom Agen ci jom za me |u na rod nu raz voj nu po mo}, pot pi sao ugo vor o spro vo |e wu pro jek ta „So lar na ener gi ja za Voj vo di nu“. Za hva qu ju }i we mu, zre wa nin ska Op {ta bol ni ca „Dr \or |e Jo a no vi}“ je od Slo va~ ke do bi la do na ci ju od 200 so lar nih ko lek to ra, ukup ne vred no sti 154.954 evra, dok su na zgra di u~e ni~ kog do ma in sta li ra na 72 ko lek to ra. Pet ko vi} je ra ni je prog no zi rao da }e se ovaj si stem is pla ti ti naj du `e za pet go di na, a vek tra ja wa mu je iz me |u tri i pet de ceni ja. @. Balaban

TV „Pink”: Izviwewe Kolu Te le vi zi ja „Pink” ju ~e je, u pi smu am ba sa do ru Izra e la u Sr bi ji Ar tu ru Ko lu, naj o {tri je osu di la an ti se mit ske sta vo ve dvo je u~e sni ka ri ja li ti pro gra ma “Dvor”, ko ji emi tu je ta te le vi zij ska sta ni ca. „Pod se }a mo na to da se ’Pink’ kao emi ter, od mah na kon ovog in ci den ta ogra dio od we ga, iz vi wa va ju }i se svim pri pad ni ci ma je vrej skog na ro da i svim gle da o ci ma ko ji ma je ovaj sa dr `aj na bi lo ko ji na ~in po vre dio ose }a wa i do sto jan stvo”.

Ni ko li} i pe va~ Mi lo{ Bo ja ni} su uvre dqi vo go vo ri li o Je vre ji ma i Ni ko li }e va je zbog go vo ra mr `we iz ba ~e na iz pro gra ma, ko ji je na pu stio i Bo ja ni}, a am ba sa dor Izra e la u Sr bi ji Ar tur Kol bio je zgro `en an ti se mit skim sa dr `a jem pro gra ma.

Sa vez je vrej skih op {ti na Sr bi je na ja vio je tu `bu pro tiv Te le vi zi je „Pink” zbog an ti se mi ti zma i go vo ra mr `we, a naj vqu je se da }e pro tiv Ma je Ni ko li}

i o ri ja li ti ma i da }e Sa vet RRA tra `i ti po mo} da iz me ne Za ko na o ra di o di fu zi ji bu du {to pre spro ve de ne u Skup {ti ni Sr bi je.

Sa vet bi ta ko imao ovla {}e wa kao bo san sko ili ma |ar sko re gu la tor no te lo – da iz ri ~e di rekt ne fi nan sij ske sank ci je i „za bra ni emi to va we od re |e nog te le vi zij skog for ma ta”, ob ja snio je on, na vo de }i da ni jed na pre kr {aj na pri ja va ko ju je pod neo Sa vet ni je do ve de na do kra ja.

ZAU[KE

Krv na sli ka i pri li ka Ako su vesti ta~ne, iz ve sni sred wo {kol ci i stu den ti u pe tak su or gi ja li. Ima li li {ta mr sni je od ~e ti ri za o sta la u~e ni~ ka kre di ta, od no sno sti pen di je, is pla }e nih od jed nom? Is pr va sam im po za vi deo, a on da pro ~i tao ko li ko je no va ca maj ka Sr bi ja da la. Gle dam vest kao kra va mr tvo te le i ga jim na du da se ba rem je dan od wih hra ni fo to sin te zom.

Ured no za li van i osun ~an, taj bi sred wo {ko lac s 3.900 di na ra me se~ no mo gao ~i ni ti ~u da, pod uslo vom da cu re ne vo di na pi }e ili, ne daj bo `e, u bi o skop. Pu no let ni or ga ni zam tro {i vi {e te je i stu dent ska apa na `a so~ ni ja za 2.100 di na ra. Mu dri ji }e raz li ku oro ~i ti do di plom skog, za avi on sku kar tu u jed nom prav cu.

Iz Libije va qa iz vu }i jo{ ne ko li ko sto ti na dr `a vqa na Sr bi je. Pre voz pr {ti sve u 16, po ma `u Cr no gor ci bro dom, hajd’ da im po ve ru jem ono za olu ju, znam da kod wih ne de qom ve tar uvek du va ja ~e ne go rad nim da nom. ^o vek ko ga je Mo a mer Ga da fi pre kla ne od li ko vao i kleo mu se na ve~ no pri ja teq stvo i jo{ ve~ ni ju tr go vi nu ni je se ne {to is ti cao po vo -

dom gra |an skog ra ta i kr vo pro li }a u afri~ koj dr `a vi i tu ga u pot pu no sti raz u mem. Na kra ju kra je va, on ne vo di svo ju fir mu, ne go mo ju dr `a vu. Ma da... (uba ci ti Le o nar do vu „Mo na Li zu”, prim. aut.)

Znate li {ta je Gor {e o va bo lest? Ako ne, ne moj te „gu gla ti”, bo qe je ne zna ti na ovu sku po }u hra ne i du ha. Na{ de se to go di {wi kom {i ja I. V. bo lu je od we, a pod mu kli ubi ca ne sa mo {to spa qu je mir du ha i uma ne go i bu |e la ra. Me se~ no mu le ko vi ko {ta ju 32.000 do la ra (ov de umet nu ti Mun kov „Vri sak”, prim. aut.) i sve je bi lo u re du dok su we go voj po ro di ci nar ko di le ri mo der nog do ba, iz mi lo {te zva ni „far ma ce ut ske kom pa ni je„, da va li spa so no sni lek gra tis.

Sre} ni ci u tu |oj ne sre }i po tom su za vr nu li sla vi nu i sa da je we go va po ro di ca spa la na to da ra ~u na na po mo} Sr bi je, ili... ne }u ni da po mi slim, ka mo li na pi {em. Od go vo ra Sr bi je za sa da ne ma, a ma li {a ne mo `e da ba ti na ma uko mi ra ame ri~ kog stu den ta i re gu li {e tro {ak iz bu xe ta.

I. Mihaqevi}

NOVE SEOBE

Za dve de ce ni je osta li bez 2.000 |a ka To {to je ovih da na sa op {tio ru ko vo di lac Ode qe wa dru {tve nih de lat no sti u ba~ ko pa la na~ koj op {ti ni dr Ne boj {a Ku zma no vi}, tre ba da za bri ne i da nad le `ni ma po slu `i za ozbiq ni ju ana li zu.

Ku zma no vi} je iz neo po da tak da u ovoj op {ti ni ra di de set osnov nih {ko la, tri sred we, pred {kol ska usta no va, {ko la za obra zo va we de ce s pos be nim po t re b a m a i {ko l a za osnov no mu zi~ ki obra zo va we.

Ali, naj a lar mant ni ji po da tak je onaj da je u po sled we dve de ce ni je broj |a ka pao sa 7.500 na oko 5.500.

I za sa mu Ba~ ku Pa lan ku, od no sno va ro{ bez 13 se la, de mo graf ska sta ti sti ka bri ne, s tim {to je u se li ma sve jo{ go re. Po po pi su iz 2002. go di ne Ba~ ka Pa lan ka ima 29.449 sta nov ni ka, a ~ak 25.560 je pu no let nih. U 10.051 do ma }in stvu pro se~ no `i vi 2,92 sta nov ni ka, a pro se~ na sta rost je 39 go -

di n a. Mu { kar c i su pro se~ no mla |i, s 37,6 go di na, dok pred stav ni ce lep {eg po la `i ve du ` e i pro s e~ n o ima ju 40,3 go di na.

Ono {to nig de ne pi {e i ~i me se sta ti sti ka ne ba vi su sa zna wa mi ni-an ke ta me |u mla di ma, da wih 60 od sto `e li da na pu sti ovu sre d i n u. Deo je ve} oti { ao, pri v re me no ili traj no, u po sled we dve de ce ni je, i to ve l i k im de l om u ino stran stvo.

Dru gi deo se pre se lio, uglav nom u No vi Sad, gde se, na vod no, lak {e do la zi do po Cen tar Ba~ ke Pa lan ke sla, a oni ~i ji su ro di te qi imu} ni ji sa da u no vim ras tao, ali po sle na ja vqe nog sta no vi ma `i ve u Be o gra du. U po p i s a mno g i }e mo r a t i da pe ri o du ras pa da SFRJ ov de je sta ve prst na ~e lo. Jer, upo zbog ve li kog bro ja iz be gli ca zora va ju nad le `ni, ako se na broj sta nov ni ka ve {ta~ ki po sta vi se o ba iz ove op {ti ne,

ko ja sta ti sti~ ki va `i za raz vi j e n i j u u Sr b i j i, ov d e }e osta ti star ci, a No vi Sad i Be o grad bi }e sve broj ni ji.

M. Suyum

VESTI Op {ti ne za ki da ju po ro di qe pred u zet ni ce

Pe ti ci ja iz be gli ca sti gla u Skup {ti nu

U Pa lan ci po rast obo le lih od gri pa

Po kra jin ska om bud sman ka Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih ka `e da or ga ni upra ve u voj vo |an skim op {ti na ma, zbog ele men tar nog ne po zna va wa pro pi sa, dra sti~ no za ki da ju pred u zet ni ce ka da je re~ o iz no si ma wi ho vih po ro diq skih na kna da.

– Ta ko smo ima li pri tu `bu jed ne po ro di qe-pred u zet ni ce, ko joj su nad le `ni op {tin ski or ga ni upra ve ume sto 42.000 di n a r a me s e~ n o utvr d i l i po r o d iq s ku na k na d u ko j a je upo l a ma w a, od n o s no 21.000 di na ra. U vre me te {ke kri ze, kad je za i sta hra brost ro di ti i ima ti de te, ta kve gre {ke ni ka ko ne mo gu do pri ne ti po ve }a wu na ta li te ta u Voj vo di ni – re kla je om bud sman ka, i do da la da or ga ni upra ve pre ko po ro diq skih na kna da pre bi ja ju ne pla }e ne, a do spe le oba ve ze predu zet ni ce.

Pred stav ni ci iz be gli~ kih udru `e wa i za vi ~aj nih klu bo va do sta vi li su pred sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ci \u ki}-De ja no vi} pred log re zo lu ci je o pra vi ma iz be gli ca i ko pi je pot pi sa po dr {ke pe ti ci ji ko jom se tra `i pra vi~ no i traj no re {e we sta nar skih, imo vin skih i dru gih ste ~e nih pra va Sr ba iz Hr vat ske. Po vod za pri ku pqa we pot pi sa bi la je od lu ka ko jom je Evrop ska uni ja 30. ju na 2010. da la sa gla snost Hr vat skoj da otvo ri pre go va ra~ ko Po gla vqe 23 o pra vo su |u i qud skim pra va bez uslo va za po {to va we pra va iz be glih i prog na nih Sr ba. Ovim ak ci jom tra `i se od svih re le vant nih in sti tu ci ja da se pro ces pri dru `i va wa Hr vat ske Evrop skoj uni ji ne na sta vi dok se ne re {e sva imo vin ska, ste ~e na, sta nar ska i dru ga iz be gli~ ka pra va. Pri o ri tet je i re {e we pro ble ma taj nih spi sko va osum wi ~e nih za rat ne zlo ~i ne.

U Ba~ koj Pa lan ci se be le `i po rast bro ja obo le lih sa simp to mi ma gri pa. To kom ove go di ne re gi stro va ne je oko 800 oso ba sa simp to mi ma gri pa ko ji su se ja vi li le ka ru, ka `e se, iz me |u osta log, u sa op {te wu ko ji je iz da la epi de mi o log Dom zdra vqa u Ba~ koj Pa lan ci dr Mir ja na Va lan. U ovoj op {ti ni sa mo to kom po sled we ne de qe le ka ri ma se ja vi lo oko 300 obo le lih oso ba.

Kod dva pa ci jen ta iz Ba~ ke Pa lan ke, uz ra sta pet i 34 go di ne, la bo ra to rij ski je po tvr |e no da se ra di o vi ru su gri pa (ti pa AH1N1 i ti pa B), a oba pa ci jen ta bi la su na ku} nom le ~e wu. Do sa da je u ovoj op {ti ni vak ci ni sa no 3.000 oso ba, za {ta je utro {e no 60 od sto ukup ne ko li ~i ne vak ci na. Le ka ri ka `u da vak ci na jo{ ima, a do sa da je naj vi {e vak ci ni sa no oso ba sta ri jih od 65 go di na.

M. Sy.

dru[tvo

c m y

dnevnik

\A CI IZ ME \U [TRAJ KA ^A I BUYETA

Po li ti kan stvo po je lo de cu Ra ~u ni ca je ja sna: to kom po sled wih 25 go di na {traj ko vi pro svet nih rad ni ka de ci su „po je li” jed nu {kol sku go di nu! Iz ve {ta va we me di ja o ak tu el nom pre ki du i skra }e wu na sta ve u srp skim {ko la ma ma hom sa ~i wa va ju no vi na ri s di gi tro nom – ko li ko nov ca na stav ni ci tra `e, ko je be ne fi ci je i ko li ko u srp skom bu xe tu ne ma pa ra da se tim `e qa ma iza |e u su sret. A {ta je s de com?

– Iz ugla de te ta, {traj ko vi pro svet nih rad ni ka po wih su po gub ni. Gu be vr lo kva li tet no vre me ko je je tre ba lo da bu de po sve }e no u~e wu, ra du i od no su pre ma ra du, a na wih }e lo {e de lo va ti i pro du `e tak {kol ske go di ne, s ob zi rom na to da je pre po ru ka mi ni stra pro sve te da ona tra je ne de qu da na du `e, do ju la – re kla nam je psi ho lo {ki wa Bra ni sla va Va ja gi} iz Cen tra za rat nu tra u mu.

Po ku {a va ju }i da ra sve tli mo ka kve sig na le na stav ni ci i pro fe so ri {a qu de ci svo jim po na {a wem i od no som pre ma po slu i dr `a vi, od sa go vor ni ce smo do bi li vr lo kon kre tan od go vor.

- Ne ga ti van! Ovo je po ma lo la i~ ki od go vor, ali te {ko je ma loj de ci ob ja sni ti da su ~a so vi skra }e ni na wi ho vu {te tu. Ve }i na se ob ra du je {to ~as tra je po la sa ta, ali oni ne ma ju svest o to me. Ap strakt no mi {qe we se raz vi ja tek u 16. go di ni i osnov ci ne zna ju da je to na wi ho vu {te tu i da }e kadtad od ra di ti pro pu {te no - ka `e Bra ni sla va Va ja gi}, i po ja {wa va nam pro blem po sma tran kroz dve pri zme: na stav ni ka i ro di te qa.

Po sta vqa se pi ta we ko li ko je na stav nik, ko ji ra di 30 mi nu ta i pri tom {traj ku je, za do vo qan, pri su tan na ~a su i ko li ko se od go va ra ju }e od no si pre ma od go vor nom po slu obra zo va wa de ce. Du go ro~ no po sma tra no, ta kav pri stup }e si gur no osta vi ti po sle di ce. S

Al ter na ti va kao for ma {ko lo va wa Go vo re }i o po lo `aj de ce iz me |u dve va tre, Rat ko Bo `o vi} is ti ~e da se kod nas de {a va da ono {to je naj bit ni je bu de naj vi {e za po sta vqe no – {ko lo va we de ce i wi ho vo uz di za we i kre ta we kroz obra zov ni si stem. Po we mu, ovo je ko {mar na pri ~a gde oni ko ji mo ra ju naj vi {e da po mog nu to ne ~i ne, a po seb no je alar man tan po da tak da u srp skom {kol stvu go to vo da ne po sto ji pred met ko ji ne ma do dat nu, pri vat nu na sta vu.

– Re pro du ku je se si ro ti wa. Sred wi sloj po ku {a va da sta sa, ali van {ko le. Ho }e mo li pre tvo ri ti al ter na ti vu kao for mu {ko lo va wa, a {ko lu kao qu {tu ru, ona ko ka ko je pro {ao he roj ro ma na „Sta rac i mo re”, s ri bom ko ju su oglo da le aj ku le?! dru ge stra ne su ro di te qi i po zi ci ja ko ju za u zi ma ju pre ma {traj ku pro sve ta ra. Na {a sa go vor ni ca ob ja {wa va da ro di te qi ne bi sme li da po dr `a va ju {trajk jer je on na u{trb zna wa wi ho ve de ce. Ovo je po seb no lo {e ka da se ra di o de ci ni `eg uz ra sta, do de se te go di ne, bu du }i da na wih ve o ma uti ~e stav ro di te qa pre ma {ko li, ko ji pre u zi ma ju i ko ji je naj ~e {}e ne ga ti van.

– [trajk pro sve ta ra je za pra vo po li ti~ ko pi ta we, ali }e de ca sve jed no pri hva ti ti mo del ko ji im pru `a ju na stav ni ci i pro fe so ri,

na ro ~i to u ra nom uz ra stu – pod vu kla je psi ho lo {ki wa, ko ja se slo `i la sa sta vom da je na stup sin di ka ta pro svet nih rad ni ka uce wi va~ ki, s ob zi rom na to da u Sr bi ji ima mi lion ne za po sle nih, te dru gih pro fe si ja „na bu xe tu”, ko je su vr lo ne za hval ne, te {ke i – sla bi je pla }e ne od na stav ni~ kih. Na kon cu, Bra ni sla va Va ja gi} pod se ti la je jav nost na to da {ko le ko je ne {traj ku ju ne sa mo {to pru `a ju po zi ti van pri mer de ci i wi ho vim ro di te qi ma od bi ja wem da {traj kom i ne ra dom po stig nu `e qe ni ciq ve} se ru ko vo de in te re si ma

de ce ko ji su, pre sve ga, obra zo va we i vas pi ta we.

Ne {to o{tri ji bio je so ci o log i pro fe sor Rat ko Bo `o vi}, ko ji tvr di da je ak tu el ni {trajk „po na vqa we r|a ve bes ko na~ no sti”.

– De ca su, tra `e }i se – iz gu bi la! – ka `e on. – Ima li smo ne sre} nu kri zu u ko joj je obra zov ni si stem do `i veo slom. [ko lo va we je bi lo s ve li kim pu ko ti na ma i sa da se to naj bo qe vi di ka da po gle da mo ka kvi ka dro vi do la ze na uni ver zi te te. Po sle di ce su o~i gled ne i one bi mo ra le da nas vra te sa mo ra zu me va wu. Ve} smo ima li po sle di ce na ko je ne mo `e mo vi {e uti ca ti, one su ne po pra vqi ve. Ne pri ~am o mi ni stru i Mi ni star stvu, ne go o vred no snom si ste mu, u ko jem bi tre ba lo za {ti ti ti vred no sti obra zo va wa, po sto ja wa, uz di za wa, tra ga wa za iden ti te tom i, ko na~ no, pre po zna va wa da je smo deo sve ta ko ji mo ra da us po sta vqa vred no sti pu tem obra zo va wa.

Bo `o vi} stra hu je da su na {e dru {tvo, pa i pro sve ta ri, u post mo ral noj si tu a ci ji u ko joj se vi {e ne vo di ra ~u na o dru gi ma i pre ma wi ma ne po sto ji em pa ti ja, ~ak ni pre ma oni ma ko je obra zu je mo i vas pi ta va mo. Par ti ku lar ni, li~ ni in te re si su po sta li do mi nant na di men zi ja sa mo o dre |e wa.

– Ne mo `e te od dr `a ve tra `i ti ono {to ona ne ma. Sin di ka ti i Mi ni star stvo su se mo ra li do go vo ri ti na vre me, a ne da pro iz vo de po sle di ce ko je od {ko le pra ve ka ri ka tu ru, u okvi ru dr `a ve u ko joj i da qe pre o vla |u ju na si qe, ha os i be za ko we. Ov de je sva ka for ma `i vo ta i ra ci o nal no sti po pri mi la po li ti kant sku for mu.

Ne vi dim ja snu li ni ju sin di ka ta i po tre be da se sa mo o dre de po lo gi ci re al no sti i raz u me va wa dru gih – za kqu ~u je so ci o log.

Igor Mi ha qe vi}

MI NI STAR STVO PRO SVE TE U ZA KO NI MA DO GU [E

Obra zo va we od ra slih ko na~ no u pa ra gra fi ma Go di na ma na ja vqi va no do no {e we za ko na o obra zo va wu od ra slih ko na~ no }e se do go di ti ove go di ne jer, ka ko je ovih da na iz ja vio dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu pro sve te prof. dr Ra di voj Mi tro vi}, „in ten ziv no se ra di” na ovom za ko nu ko ji re gu li {e for mal no, ne for mal no i in for mal no obra zo va we. Ovaj za kon ni je sa mo jo{ jed na od oba ve za ko je mo ra mo is pu ni ti na pu tu ka EU ve} je na su {na po tre ba na {eg dru {tva i od ra slih gra |a na ko ji ma je {ko lo va we neo p hod no da bi uop {te mo gli ra ~u na ti na do bi ja we ne kog po sla. Tre nut no mi lion i po gra |a na Sr bi je sta ri jih od 17 go di na ne ma ni ka kvo za ni ma we, ili ni je za vr {i lo osnov nu {ko lu

ili po za vr {et ku osmo qet ke ni je na sta vi lo {ko lo va we (osnov na {ko la ne ospo so bqa va za rad), go to vo 24 od sto gra |a na za vr {i lo je sa mo osnov nu {ko lu, a ima mo ~ak {est od sto ne pi sme nih!

– Li cen ci ra we ta ko |e spa da u seg ment ne for mal nog obra zo va wa i ve o ma je va `no ka ko }e mo akre di to va ti, li cen ci ra ti ili ser ti fi ko va ti, vi de }e mo, {ko le ko je se ba ve obra zo va wem. To su, pre sve ga, {ko le stra nih je zi ka, IT-teh no lo gi ja, za obu ku vo za ~a i raz ne dru ge. I on da da har mo ni zu je mo te na {e za ko ne s evrop skim. Na to me se mno go ra di, na rav no da ima pro ble ma, ali ovu fa zu ak tiv no sti uspe {no za vr {a va mo – ka `e Mi -

tro vi}, i ob ja {wa va da Mi ni star stvo pro sve te po sled wih ne de qa i me se ci mno go ra di na iz me ni le gi sla ti ve pre du ni ver zi tet skog i uni ver zi tet skog obra zo va wa, a kqu~ na stvar ko jom se ba vi je kri ti~ ki osvrt na pri med be na Za kon o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, ko ji re gu li {e pred {kol sko, osnov no i sred we obra zo va we. – Po sle to ga bi }e do net za kon o osnov noj i sred woj {ko li.

Ciq Mi ni star stva je da se ne ki od ovih za ko na do ne su do le ta, a dru gi do kra ja go di ne, do ka da }e bi ti ura |e na i stra te gi ja ce lo kup nog obra zo va wa, naj vio je dr Mi tro vi}.

V. ^e ki}

sreda2.mart2011.

15

^A SO VI NEO DR @A NI ZBOG [TRAJ KA MO RA JU SE NA DOK NA DI TI

Od sa `i ma wa gra di va do du `e {kol ske go di ne

Iako {trajk pro svet nih rad - ta – ka `e pred sed nik Sin di ka ni ka, za po ~et kra jem ja nu a ra, ta pro svet nih rad ni ka Voj vo jo{ uvek ni je za vr {en, ne go je di ne u Osnov noj {ko li „Sve to u{ao u {e stu ne de qu, u ko joj se zar Mar ko vi} To za” u Ele mi ru u vi {e od 700 {ko la dr `e ~a so - Pe tar Sta ni}. – Sin di kat je vi skra }e ni na po la sa ta, {ko - pred lo `io sa `i ma we gra di va le su Mi ni star stvu pro sve te jer sva ko za svoj pred met zna za po sla le svo je pred lo ge na dok - ko j u lek c i j u ni j e neo p h o d an na de ~a so va iz gu bqe nih to kom ceo ~as, a pred vi |en je, ta ko da to tal ne ob u sta ve ra da. tu si gur no ima pro sto ra ko ji Da pod se ti mo, u ovaj {trajk se mo `e is ko ri sti ti. sin di ka ti pro svet nih rad ni ka Po re ~i ma di rek tor ke Me su kre nu li raz je di we ni i po di c in s ke {ko l e „Dra g i w a pi ta wu zah te va, ali i po pi ta - Nik {i}” u Srem skoj Mi tro vi wu ob li ka pro te sta. Ta ko je je - ci Ol g i c e Ze l e w ak, u ovoj dan od sin di ka ta u {trajk kre - {ko li je si tu a ci ja spe ci fi~ na nuo s ~a so vi ma skra }e nim na 30 jer je ko lek tiv po de qen u dva mi nu ta, {to je za kon ski vid sin d i k a t a, od ko j ih je je d an sin di kal nog bun ta, dok su osta - {traj ko vao i s pot pu nom ob u la tri re pre zen ta tiv na sin di - sta vom na sta ve, a dru gi stal no ka ta u po ~et ku pot pu no ob u sta - s ~a so vi ma skra }e nim na po la vi la na sta vu, da bi i oni ka sni - sa ta. je po ~e li da dr `e skra }e ne ~a – Zbog ova kve si tu a ci je na {i so ve. U me |u vre me nu, dva sin - u~e ni ci su stal no do la zi li u di ka ta su po sti {ko lu, ali ne ko gla do g o v or s vre me ni su ima li Plan nadoknade Vla dom i pre ki sve ~a so ve, ma da ~asova razlikuje se su i ne ki na stav nu la {trajk, dok su dru ga dva i da od {kole do {kole, ni ci ~i ji je sin qe u pro te stu s ali je Ministarstvo di kat bio u pot ~a s o v i m a od 30 pu n oj ob u s ta vi, prosvete mi n u t a.

Zbog ipak dr `a li ~a kategori~no u stavu so ve jer su ima li ovo ga ima {ko la u ko ji ma uop {te ras po red po kli da se neodr`ani ni je pot pu no ob ni ka ma ili ~a so ~asovi moraju u sta vqa na na sta ve po gru pa ma pa nadoknaditi, dok va, ali i onih ko se to ni je mo glo onih 15 minuta, za je ima ju od jed nog po re me ti ti – ka koliko su skra}eni, `e Ol gi ca Ze le pa sve do de set da na pot pu ne ob wak. – S ob zi rom ne moraju u sta ve. Osim to na to da smo mi ga, i u po je di na~ stru~ na {ko la, u nim {ko la ma – po {to u ne ki ma ko joj se deo stru~ nih pred me ta de lu je vi {e sin di ka ta – si tu a- za vr {a va pre kra ja {kol ske go ci ja ni je bi la ujed na ~e na pa su di ne, ~a so ve ko ji su iz gu bqe ni ne ki na stav ni ci iz gu bi li vi - u {traj ku na dok na di }e mo ta ko {e, ne ki ma we ~a so va. {to }e mo ih ta da uba ci ti u ras Zbog sve ga to ga i plan na dok - po red. Na da mo se da }e mo ova ko na d e ~a s o v a raz l i k u j e se od us pe ti da na dok na di mo sve iz gu {ko le do {ko le, ali je Mi ni - bqe ne ~a so ve jer bi uvo |e we star stvo pro sve te ka te go ri~ no na stav nih su bo ta za nas bi lo u sta vu da se neo dr `a ni ~a so vi ve o ma ne zgod no po {to ima mo mo ra ju na dok na di ti, dok onih mno go |a ka put ni ka iz se la do 15 mi nu ta, za ko li ko su skra }e - ko jih su bo tom ne idu auto bu si u ni, ne mo ra ju. Mi ni star stvo je ter mi ni ma ko ji |a ci ma od go va sa op {ti lo da, ve} pre ma bro ju ra ju. iz gu bqe nih ~a so va, {ko le mo gu U pot pu noj ob u sta vi na sta ve pla ni ra ti do pet da na pro du - no vo sad ska Gim na zi ja „Sve to `et ka {kol ske go di ne i do ~e - zar Mar ko vi}” bi la je, po re ti ri na stav ne su bo te. ~i ma di rek tor ke Ta tja ne Vu ka Po po da ci ma {kol skih upra - di no vi}, {est da na i pla ni ra va, u Voj vo di ni ima {ko la u ko - li su da te ~a so ve na dok na de de ji ma je u to ku {traj ka iz gu bqe - lom sa `i ma wem gra di va, de lom no i do de set na stav nih da na, ko ri ste }i ~a so ve pred vi |e ne ali broj ta kvih je ma li. Od za do dat nu i do pun sku na sta vu, {ko la ko je su bi le u pot pu noj a de lom pro du `e wem {kol ske ob u sta vi, naj vi {e je onih s iz - go di ne za dva da na. gu bqe nih pet ili {est na stav U sva kom slu ~a ju, pred lo zi nih da na, a do sta je i onih s iz - {ko la po sla ti su Mi ni star gu bqe nim da nom-dva. stvu pro sve te, ko je }e sva ki – U pot pu noj ob u sta vi bi li plan na dok na de raz mo tri ti i smo osam da na, a jo{ uvek ima - odo bri ti ili od bi ti. mo ~a so ve skra }e ne na 30 mi nu D. De ve ~er ski

LE DE NO DO BA

Zi ma je za vr te la jo{ je dan krug na svom rin gi {pi lu Dok gle da ka ko pa hu qe le pr {a ju s one stra ne pro zo ra a tem pe ra tu ra po sto ja no kli zi u mi nus, naj pre na po qu a za tim i u sta nu, obi~ nom gra |a ni nu ze mqe Sr bi je na usta od mah na vi re uobi ~a je ni re per to ar psov ki. Pro sto da se ~o vek, a Sr bin, za pi ta – mo `e li na ma ter wem mu je zi ku bi lo {ta zna ~aj no re }i bez psov ke ko ja sve mu do da je neo bo ri ve ar gu men te?

Ru ku na sr ce, obi ~an svet te {ko da bi se, ona ko iz pr ve, mo gao do se ti ti od go va ra ju }e za me ne za mr snu, ma snu, za ~i we nu psov ku, ko ja ja ~a sa mo po u zda we, po ni `a va i po be |u je pro tiv ni ka (od stra nih pla }e ni ka i do ma }ih iz daj ni ka do sud bi ne i vre me na). A ovog pu ta po no vo je na ta pe tu ne vre me, ono uobi ~a je no zim sko. Sva kom do bro na mer nom ~o ve ku ko ji je po `i veo ne {to go di na u ovim kra je vi ma ja sno je da sneg zna ~i sa mo jed no – ne vo qe.

Isti na, po {to je zi ma ve} od ma kla, de `ur ni pu ta ri i ko mu nal ci ne mo gu da se prav da ju da ih je sneg iz ne na dio (taj iz go vor pro la zi sa -

mo kod pr vih pa da vi na), ali oni ima ju no ve tak ti ke ko je su za i sta te {ke za pod no {e we. Pu ta ri, kao bla `e ni jo gi ji, smi re no tvr de da sneg ne vre di ~i sti ti dok pa da, us put do da ju }i da ni wi ho ve ra ni je in ter ven ci je jo{ ni su pla }e ne i ko zna kad }e. Za to svi ko ji ne mo ra ju da iz la ze iz sta no va ne ka to i ne ~i ne, a oni ko ji ne gde tre ba da stig nu, ne ka se na o ru `a ju str pqe wem. Uosta lom, za {to `u ri ti na po sao kad pla ta re dov no ka sni, ~e mu `u ri ti u {ko lu ko ja je u {traj ku? Auto bu si i vo zo vi pred vi |e no ka sne, pa {to bi bi lo dru ga ~i je za vre me sne `nih pa da vi na? U ti hom {traj ku su i {al te ri, dok to ri i svi osta li u ko je ka kvim slu `ba ma, upra va ma i in sti tu ci ja ma, pa i ta mo va qa ~e ka ti. Na kra ju kra je va, {to je tom gra |a ni nu na spe lo da ba{ da nas re {i ne ki svoj pro blem? Pa i su tra je dan! A na{ mu dri na rod zna da „ima vi {e da na ne go ko ba si ca“.

Ne sre} ni gra |a na nin po kor ni ve ro vat no bi od go vo rio da we go vi

ra ~u ni za stru ju, gas, sta na ri nu, ko mu na li je i osta lo ne ka sne, ali ja sno mu je da to ne ma ko me da ka `e jer ga ni ko ne slu {a i ni ko za we ga ne ma ri (a iz bo ri su jo{ da le ko; naj si gur ni ji sig nal da }e usko ro iz bo ri je ste na pra sna bri ga svih za ma log ~o ve ka, par don, za bi ra -

~a). Po me nu ti gra |a nin odav no je za bo ra vio da ima bi lo ka kva pra va pred ve li ~an stve nim in sti tu ci ja ma, {al te ri ma, sve mo gu }im re fe ren ti ma i bo `an skim {e fo vi ma. [to je naj go re, po me nu ti mo} ni ci ta ko |e zna ju za taj ja dac. Se ti mo se sko ra {we ve sti o {al ter skoj slu -

`be ni ci u vr {a~ koj po {ti ko ja je svo ju fir mu tu `i la za mo bing jer je {ef od we tra `io da se po na {a pri stoj no pre ma stran ka ma. [o ki ra na i uvre |e na slu `be ni ca tvr di da je le po po na {a we ne spo ji vo sa {al ter skom slu `bom – stran ke mo ra ju bi ti vre |a ne i pso va ne, na wih se oba ve zno vi ~e, a wi ho vi pa pi ri se ba ca ju i sva ko dru ga ~i je po na {a we ni je nor mal no. Za to }e slu `be ni ca is tra ja ti na svom pra ved nom pu tu ma kar do bi la i ot kaz.

We se ne ti ~e {to bi obi~ na stran ka, po gr bqe na i smer nog po gle da, sa mo da za vr {i neo d lo `ni po sao (ko bi bez te {ke mu ke uop {te do la zio pred {al ter?).

U me |u vre me nu sneg pa da, stru ja tek {to ni je po sku pe la, plin je ve} oti {ao ne bu pod obla ke, a ka ma ra ma dr va se vi de te me qi. Zi ma je za vr te la jo{ je dan krug na svom rin gi {pi lu, po ka zu ju }i da se ne pre da je. Go to vo je ne mo gu }e se ti ti se ka da je sva ova mu ka za po ~e la.

Hlad no }a, i to ona `e sto ka, tra je ve} me se ci ma, ako ma lo i po pu sti,

to kao da ra di na mer no, da po sle jo{ ja ~e pri teg ne i te `e pad ne na ne ja ka ple }a na rod na. Kao da `i vi mo u ma lom Si bi ru gde se sneg ba {ka ri po la go di ne. A u~i li su nas da mi ni smo ni bli zu po lar nih kra je va.

A s TV-ekra na na u~ ni ci su na ve li ko go vo ri li o glo bal nom za gre va wu Ze mqe s ve li kim vru }i na ma i bla gim, go to vo sim bo li~ nim zi ma ma. Stva ri, me |u tim, ne sto je ta ko. Sve {to nas je spo pa lo pre li ~i na do la zak no vog le de nog do ba s pre vi {e sne ga i le da i pre ma lo le pog vre me na. Mo `e bi ti da su na u~ ni ci po br ka li ne ke svo je ra ~u ni ce, da su ne gde, ume sto mi nu sa, upi sa li plus. Oni }e to, na rav no, ot kri ti i is pra vi ti pa }e i kraj wi re zul tat bi ti pro me wen. No, sla ba je to ute ha za na rod ko ji drh tu ri po hlad nim sta no vi ma ili, u bu {nim ci pe la ma, na kli za vim uli ca ma ~e ka auto bus za bo qu bu du} no sti ko ji, na rav no, ka sni (ako uop {te i do |e).

Ili ja Ba ki}

SPORT

sreda2.mart2011.

NO VO SA \A NIN BO RIS BO [WA KO VI], TRE NER U DEJ VIS KUP TI MU SR BI JE

Tre ni rao sam sa Mo ni kom Se le{ Pred pro { lo g o d i { wi ~e tvrt fi nal ni me~ Dej vis ku pa iz me |u Hr vat ske i Sr bi je u Spli tu u stru~ ni {tab na {e na ci o nal ne se lek ci je ko op ti ran je, kao tre ner, No vo sa |a nin Bo ris Bo {wa ko vi}. Re pre zen ta ci ja Sr bi je je, to je ve} deo isto ri je na {eg spor ta, osvo ji la Dej vis kup, a me |u oni ma ko ji su se ra do va li pred 20.000 qu d i u Be o g rad s koj Are ni bio je i Bo {wa ko vi}, ~i ju su ulo gu u pri pre ma ma za

pre do vao. Di plo mi rao sam tu ri zam, a on da su me po vre de one mo gu }i le da i da qe na stu pam. Igrao sam na ATP tur ni ri ma, sti gao do 740. me sta na svet skoj li sti, ka da sam po ~eo da ose }am pro ble me s ki~ mom i tri pu ta sam je ope ri sao. Ti me je bi la za vr {e na mo ja igra~ ka ka ri je ra i opre de lio sam se da po~ nem da se ba v im tre n er s kim po s lom.

Da le ke 1992. go di ne, kao 18go di {wak, bio sam po zvan i u

Na dam se pu nom Spen su O me ~u s In di jom Bo ris Bo {wa ko vi} je re kao: - Po zna jem in dij ske igra ~e i wi hov naj bo qe ran gi ra ni te ni ser Som dev De var man je ve o ma do bar u sin glu, dok je Ro han Bo pa na vi {e dubl igra~. Mi smo si gur no fa vo ri ti ka da je o po je di na~ nim du e li ma re~, dok ta ulo ga u du blu pri pa da go sti ma ko ji ima ju is ku sne ve te ra ne Le an de ra Pa e sa (7. na li sti dubl igra ~a) i Ma he {a Bu pa ti ja (5.). Ipak, ni smo bez {an si ni u ovom su sre tu, jer ima mo sjaj nog Ne na da Zi mo wi }a. Na dam se da }e ve li ka sa la Spen sa bi ti is pu we na gle da o ci ma, jer ovi mom ci ko ji bra ne bo je Sr bi je to su za slu `i li i igra ma i re zul ta ti ma. me ~e ve svi iza bra ni ci se lek to ra Bog da na Ob ra o vi }a po seb no is ti ca li.

- Od 2000. go di ne po ~eo sam da se ba vim tre ner skim po slom i ra dio sam s ne kim te ni ser ka ma iz VTA tu ra - re kao je Bo {wa ko vi}, ko ji je igra~ ku ka ri je ru po ~eo u TK Voj vo di na. Ka sni je sam tre ni rao na {e re pre zen ta tiv ce Du {a na Ve mi }a i Ili ju Bo zoq ca, a 2008. go di -

Dej vis kup na {e ze mqe s Bo bom @i v o j i n o v i } em, ali su sank ci je pre ma na {oj ze mqi one mo gu }i le moj de bi u dr `av nom ti mu. [an su je, ipak, do ~e kao kao tre ner i o svom no vom an ga `ma nu ka `e: - Ra ni je sam u Sr bi ju do la zio uglav nom to kom le ta. U me |u vre me nu sam do bio i ame ri~ ki pa so{ i po ~eo da ra dim na

dnevnik

c m y

16

KOM PLE TI RA SE TIM SR BI JE ZA DEJ VIS KUP ME^ S IN DI JOM (4 – 6. MART) U NO VOM SA DU

Sti gli Tro ic ki, Zi mo wi} i Bo zo qac U No vom Sa du se la ga no kom ple ti ra Dej vis kup re pre zen ta ci ja Sr bi je ko ju ovog vi ken da o~e ku je me~ 1. ko la Svet ske gru pe s In di jom. U ho tel „Park” u po ne de qak uve ~e sti gli su Vik tor Tro ic ki i Ili ja Bo zo qac, a ju ~e po sle pod ne eki pi se pri dru `io i Ne nad Zi mo wi}. Jan ko Tip sa re vi} je ta ko |e do pu to vao u Sr bi ju, a we go vo pri kqu ~i va we re pre zen ta tiv nim dru go vi ma o~e ki va no je ka sno si no}, ili }e do }i da nas u to ku pre po dne va. Je di no jo{ ni je iz ve sno ka da }e u No vi Sad do pu to va ti No vak \o ko vi}, a iz ve sno je da }e ta in for ma ci ja no vi na ri ma bi ti po nu |e na da nas u 13.30 ~a so va, ka da je pla ni ra na zva ni~ na pres-kon fe ren ci ja na {e re pre zen ta ci je.

Ju ~e pre pod ne na ru kort pod lo gu te re na u ve li koj sa li SPC „Voj vo di na” iza {li su Tro ic ki i Bo zo qac, ko ji su od ra di li pr vi tre ning i upo zna li se s uslo vi ma za igru ko ji ih o~e ku ju u du e lu s In dij ci ma. Bi lo je vi dqi vo da su obo ji ca igra ~a ve o ma ras po lo `e ni i raz me wi va li su sna `ne udar ce, ko je su pa `qi vo pra ti li se lek tor Bog dan Ob ra do vi} i tre ner Bo ris Bo {wa ko vi}.

- Sla bi je od ska ~e lop ti ca na ovoj pod lo zi - u ne ko li ko na vra ta do ba cio je se lek to ru Tro ic ki, ali ga to ni je, ba rem je la i~ ki uti sak, ome ta lo u na u mu da `e sto ko uda ra.

S dru ge stra ne, Bo zo qac je is pro ba vao re ke te, a we go va za mer ka ti ca la se lop ti ca.

Vik tor Tro ic kii Ili ja Bo zo qac na ju ~e ra {wem tre nin gu u Spen su

- Ove lop ti ce kao da su ve }e u pre~ ni ku od nor mal nih - re kao je Bo zo qac, ko ji je to kom tre nin ga, po put Jan ka Tip sa re vi }a, no sio na o ~a re, s ob ja {we wem da ni {ta ne vi di.

At mos fe ra je bi la rad na, ali i opu {te na i ve dra, {to do voq no sve do ~i o sa mo po u zda wu na {ih igra ~a pred duel s In dij ci ma.

Uti sak je da u ta bo ru Sr bi je re spek tu ju ri va la, jer, po no vio je ne -

ko li ko pu ta to Bog dan Ob ra do vi}, ni je In di ja slu ~aj no u Svet skoj gru pi. Ipak, na {i te ni se ri sve sni su sop stve nih vred no sti i `e qa im je da u Spen su za be le `e no vu po be du. Na da ju se da }e to u~i ni ti pred pu nim tri bi na ma, jer No vo sa |a ni do bro po zna ju sport i te nis, {to se naj bo qe vi de lo u Fed kup me ~u Sr bi ja -Ka na da, ka da su na {e re pre zen ta tiv ke ima le ogrom nu po mo} u svim kqu~ nim tre nu ci ma

Od su tra i dnev ne ula zni ce u pro da ji „Dnev nik” je ve} pi sao o to me da po je di na~ ne, dnev ne ula zni ce ne mo gu da se ku pe na bi ler tar ni ca ma SPC „Voj vo di na”, a ru ko vo di lac Mar ke tin ga u ovom jav nom pred u ze }u Slo bo dan ka Bran kov ob ja sni la je da tu vr stu ka ra ta ni su ni do bi li iz TS Sr bi je.

Ju ~e smo, me |u tim, od qu di iz na {e na ci o nal ne te ni ske fe de ra ci je sa zna li da }e se po je di na~ ne ula zni ce ipak pro da va ti, naj ve ro vat ni je od su tra (~e tvr tak). Za in te re so va ni }e mo }i da

ih ku pe po sle de }im ce na ma: Is tok i Za pad 1 1.000 di na ra (za pe tak i ne de qu), od no sno 500 di na ra (za su bo tu). Dnev ne kar te za Za pad 2 pla }a }e se 800 di na ra (Is tok i Za pad 1 za pe tak i ne de qu), od no sno 300 di na ra (za su bo tu). [to se pa ke ta ula zni ca za sva tri da na me ~a ti ~e, wi ho va ce na je 2.000 di na ra (Is tok i Za pad 1), od no sno 1.500 di na ra (Za pad 2) i mo gu da se ku pe na glav noj bla gaj ni Spen sa (kod otvo re nog am fi te a tra) sva kog da na od 12 do 20 ~a so va.

tog du e la. A ko li ko je at mos fe ra u ta bo ru or lo va re lak si ra ju }a mo glo je da se vi di i po krat kom di ja lo gu iz me |u Tro ic kog i Bo {wa ko vi }a, to kom za gre va wa.

- Je li, je si gle dao ne ku utak mi cu ka da je ova sa la bi la pu na - pi tao je Tro ic ki, tru de }i se da imi ti ra go vor ko ji je spe ci fi ~an za No vo sa |a ne.

- Pa, je sam ... - od go vo rio je Bo {wa ko vi}.

- Da, da... Gle dao si si gur no od boj ka {e Vo {e, jel da - za kqu ~io je {e ret ski Tro ic ki.

Da nas bi, pre ma o~e ki va wi ma, na{ tim tre bao da se kom ple ti ra, a ve} su tra je na pro gra mu `reb za duel s In di jom, ko ji }e se odr `a ti u 12 sa ti u Grad skoj ku }i. Me~ po ~i we u pe tak, ka da su na pro gra mu dva pr va sin gla i to od 14 ~a so va. U su bo tu se igra su sret du blo va, a we gov po ~e tak za ka zan je za 15 ~a so va, dok }e po sled wa dva sin gla bi ti od i gra na u ne de qu, od 13 ~a so va.

A. Pre do je vi}

SE LEK TOR RE PRE ZEN TA CI JE IN DI JE [IV-PRA KA[ MI SRA

Zna mo {ta nas ~e ka

Bo ris Bo {wa ko vi}

ne sam bio i uz Je le nu Jan ko vi}, u vre me ka da je wen ta da {wi tre n er bio bo l e s tan.

Pred me~ u Spli tu sti gao mi je po ziv u stru~ ni {tab re pre zent ci je Sr bi je i mo ram da pri znam da je vr hu nac mog ra da i ve li ka ~ast za me ne to {to imam pri vi le gi ju da tre ni ram s No le tom, Vik to rom, Jan kom, Zi ki jem... To je ne ve ro vat no is ku stvo.

Bo {wa ko vi} je, kao ju ni or, bio 52. igra~ na ITF li sti, ali je sa 18 go di na od lu ~io da ode na {ko lo va we u SAD. O tom vre me nu on ka `e: - Ka da sam bio u No vom Sa du, imao sam pri li ku da tre ni ram s Mo ni kom Se le{, ko ja je go di nu da na sta ri ja od me ne. Tre ner mi je bio le gen dar ni Dra gan ]i ri} [e ki i mo ja ge ne ra ci ja je bi la ju ni or s ki {am p ion ne k a d a { we ve li ke Ju go sla vi je, a ja sam bio ta ko |e i ju ni or ski po je di na~ ni pr vak dr `a ve. Igrao sam ta da na ITF tur ni ri ma i imao za pa `en ren king, a ka da je po ~e lo da se za ku va va u ne ka da {woj ze mqi re {io sam da odem u SAD. Ta mo sam se {ko lo vao, ali sam upo re do i igrao te nis i do sta sam na -

jed noj te ni skoj aka de mi ji u Los An |e le su, gra du u kom `i vi mo moj ro |e ni brat Du {an i ja.

Me |u tim, od ka da sam se na {ao u stru~ nom {ta bu na {e Dej vis kup re pre zen ta ci je po ~eo sam da do la zim ova mo mno go ~e {}e i to me is pu wa va ve li kim za do voq stvom. Na{ tim ima je din stve nu at mos fe ru i ~i we ni ca je da svi je dva ~e ka mo pri li ku da se oku pi mo. Upra vo ta at mos fe ra je ne {to {to nas iz dva ja u od no su na osta le i je dan je od na {ih adu ta.

Ko je su raz li ke u srp skom te ni su u od no su na vre me ka da ste od la zi li u SAD i da nas?

- Pre sve ga, TS Sr bi je je bo qe or ga ni zo van i ozbiq ni ji.

Za hva qu ju }i mo der nim teh no lo gi ja ma, pre sve ga in ter ne tu, po sta li smo mno go otvo re ni ji pre ma sve tu. Uz to, ge ne ra ci ja No va ka \o ko vi }a, Je le ne Jan ko vi} i Ane Iva no vi} isto vre me no je po ~e la da se na me }e, {to je ani mi ra lo i spon zo re bez ko jih ne ma na pret ka.

Po sto je sa da i igra ~i jo{ mla |e ge ne ra ci je ko ji sti `u i, uop {te no gle da ju }i, srp ski te nis je na ve o ma do brom pu tu za kqu ~io je Bo ris Bo {wa ko vi}.

A. Pre do je vi}

Iako je za ju ~e bi la pla ni ra na zva ni~ na kon fe ren ci ja za me di je Dej vis kup ti ma In di je do we nog odr `a va wa, na zah tev go sti ju, ni je do {lo. Na i me, ka ko nas je oba ve sti la port pa rol ka TS Sr bi je Ne da Mi le ti}, In dij ci jo{ ni su kom ple ti ra li tim i zbog to ga su za mo li li da se wi ho va kon fe ren ci ja po me ri za je dan dan.

Ipak, ~i ta o ci „Dnev ni ka” ne }e osta ti us kra }e ni za iz ja vu s in dij ske stra ne, jer je se lek tor [iv-Pra ka{ Mi sra qu ba zno od go vo rio na na {u mol bu da oce ni iz gle de svog ti ma u me ~u ko ji u pe tak po ~i we u ve li koj sa li Spen sa u No vom Sa du.

- Ni smo mo gli da do bi je mo te `eg ri va la, jer igra mo sa Sr bi jom ko ja je vla da ju }i Dej vis kup {am pion - re kao je Si Pi Mi sra (ka ko ga oslo vqa va ju sa mi indij ski re pre zen ta tiv ci). - Pred na ma je te `ak me~, a uslo vi ko je ima mo u ho te lu „Park” i u dvo ra ni su od li~ ni i od go va ra ju nam.

Sr bi ja ima sjaj ne te ni se re i si -

[iv-Pra ka{ Mi sra

gur no je da ulo ga fa vo ri ta u sin glo vi ma pri pa da wi ma, dok mi ima mo od li ~an dubl tim. Ipak, ne pre da je mo se i na sto ja }e mo da u sva koj par ti ji od i gra mo naj bo qe {to mo `e mo.

Le an der Pa es i Ma he{ Bu pa ti jo{ uvek ni su do pu to va li u No vi Sad. [ta je uzrok?

- Wih do ji ca obi~ no do la ze sre dom pred Dej vis kup su sre te, ta ko }e bi ti i ovog pu ta i ja ih da nas o~e ku jem da nam se pri dru `e - ob ja snio je Mi sra.

O~e ku je se da }e gle da li {te u Spen su bi ti is pu we no do po sled weg me sta, {to zna ~i da }e Sr bi ja ima ti gro mo gla snu po -

TUR NIR NA TAJ LAN DU

Bo ja na Jo va nov ski po ~i sti la Ta na su garn Bo j a n a Jo v a n ov s ki pla s i r a l a se u drugo ko lo tur ni ra u Ma le zi ji. Ona je sa 2:0 ( 6:0 i 6:1) eli mi ni sa la Ta ma rin Ta na su garn sa Taj lan da. Me~ je tra jao sa mo 42 mi nu ta. Bo ja na je sjaj no ser vi rala ne do z vo l i v i { i ni jed n u brejk priliku pro tiv ni ci. Jo va nov ski }e u na red nom ko lu igra ti sa Ur su lom Ra dvan skom, ko ja je sa 6:1 i 6:3 eli mi ni sa la Ja pan ku Na mi ga tu.

Bo ja na je ima la ~e ti ri asa, Ta na su garn nije dan, a na {a te ni ser ka je is ko ri sti la pet od se dam brejk pri li ka za ube dqi vu po be du nad Taj lan |an kom. Pr va fa vo rit ki wa na ovo go di {wem tur ni ru, Ita li jan ka Fran ~e ska Ski ja vo ne eli mi ni sa na je ve} u pr vom ko lu. Wu je po be di la Je le na Do ki}, 2:6, 7:6, 6:4. Bo ja na je na tur ni ru u Ku a la Lum pu ru osmi no si lac, a na grad ni fond je 220 000 do la ra.

dr {ku s tri bi na. Ho }e li to ome ta ti va {e iza bra ni ke?

- Ne ma mo iz bo ra, zar ne, uz osmeh, pi ta wem je od go vo rio in dij ski se lek tor. - Zna mo da }e srp ski re pre zen ta tiv ci ima ti ve li ku po dr {ku, ali mi slim da }e ona sti mu la tiv no de lo va ti i na na {e igra ~e. Jer, ni je sve jed no ka da igra te u ti {i ni ili ka da ste deo ne kog spek ta kla. [iv-Pra k a{ Mi s ra je na kra ju re kao i sle de }e: - Bio sam u ne ka da {woj Ju go sla vi ji, dav ne 1960. go di ne igrao sam u Du brov ni ku. Do bro pam tim Ni ko lu [pe a ra, ~e sto sam igrao s va {im te ni se ri ma.

Do du {e, u Sr bi ji ni sam ni ka da bio, ali mi se svi |a ono {to sam do sa da vi deo u Be o gra du i u No vom Sa du.

Ne sme ta vam sneg?

- Ne, sa d a smo sti g li iz Austri j e u ko j oj je ta k o | e sneg, a pro { le go d i n e smo igra li u Mo skvi, gde je bi lo i mno g o hlad n i j e ne g o sa d a u Srbi ji.

A. P.

SPORT

dnevnik

IZ FK VOJVODINA

Tri ling li cen ci ran U pro le} noj se zo ni FK Voj vo di na iz No vog Sa da ima }e tri no va li cen ci ra na pr vo tim ca.

Pre m a re ~ i m a se k re t a r a stru~ nog {ta ba Mi ro sla va Sma ji }a, po vrat nik iz Ku le Slo bo dan No va ko vi} no si }e dres broj 10, ka de tu Ne boj {i Ko so vi }u na me w e n a je Smi q a n i } e v a „~e tvor k a”, dok je tre } i gol m an \or |e La zo vi} li cen ci ran pod bro jem 30.

Ne boj {a Ko so vi}

Ka ran tre ni ra

sreda2.mart2011.

KUQANI UO^I NASTAVKA PRVENSTVA

NA UTAKMICI SRBIJA – SEVERNA IRSKA

Sprem ni za te {ku tr ku

Ir ci ma do zvo qe no na vi ja we

Na kon sed mo dnev nog od la ga wa, zbog ne po voq nih vre men skih pri li ka,ovog vi ken da po ~i we pro le} ni deo fud bal skog {am pi o na ta. Fud ba le ri Haj du ka u pr vom ko lu idu u go ste eki pi Slo bo da Po int Se voj no iz U`i ca, pi ta mo {e fa stru~ nog {ta ba Dra go qu bu Be kval cu sa ~im Haj duk ula zi u pro le }e?

- Ma lo u {a li a ma lo u zbi qi, nu dim iz re ku: ko li ko pa ra to li ko mu zi ke. ^i we ni ca da je klub bio u ste ~a ju pu no go vo ri. Ni -

ve sti i to {to su nam osta li Pe tro vi} i Mi lo{ @i va no vi}, iako su ste kli uslo ve da odu. Osta li su mla di mom ci, sem Pe ri }a ko ji je do {ao iz {a ba~ ke Ma ~ve. Ra di se o is ku snom i pro ve re nom fud ba le ru ko ji tre ba da do ka `e oprav da nost svo ga do la ska. On si gur no ni je do {ao da gra di se bi ime ne go da po mog ne Haj du ku u bor bi za op sta nak i da sa mla dim igra ~i ma po ja ~a kon ku ren ci ju u ve znom re du. Oti {ao je gol -

De jan Ka ran vra tio se u tre na `ni pro ces. Ka ran se po vre dio 1. fe bru a ra na pri pre ma ma u Cr noj Go ri, oda kle je po sle se dam da na vra }en zbog po vre de sto pa la. Po sle re dov nih te ra pi ja Ka ran je po ~eo da tr~ ka ra, a pro ce ne su da }e kroz tri ne de qe u}i u pun tre ning i bi ti na ras po la ga wu tre ne ru Zo ra nu Mi lin ko vi }u.

Ja go di nom u go sti ma, or ga ni zu je pro ve ra.

Da kle, iza Voj vo di ne su ove zi me utak mi ce sa: Mo gre nom 1:1, Pe trov cem 2:0, Gr bqem 0:1, Rad ni~ kim 1923 iz Kra gu jev ca 1:1, No vim Pa za rom 2:0, Rad ni kom 3:0 i Po li teh ni kom 1:0.

S. S. Dar ko Fej sa se po sle po vre de vra }a na te ren

Bar sa bez Gvar di o le? \o zep Gvar di o la mo gao bi da pro pu sti der bi utak mi cu {pan ske Pri me re sa Va len si jom zbog bo lo va u le |i ma. Ka ko je sa op {tio klub, Gvar di o la je pro pu stio tre ning u uto rak i na la zi se na te ra pi ja ma.

Re al na je mo gu} nost da ga bo lo vi spre ~e da ot pu tu je u Va len si ju, sa ko jom se Bar se lo na sa sta je u me ~u van red nog 26. ko la (sre da, 22).

Eki pu }e u tom slu ~a ju vo di ti Gvar di o lin po mo} nik Ti to Vi la no va. [to se ti ~e igra~ kog ka dra, ]a vi se po la ko opo ra vqa od po vre de, dok Kar les Pu jol i gol man Vik tor Val des ve `ba ju odvo je no od eki pe.

Ka ta lon ci u su bo tu do ~e ku ju Sa ra go su, a u sre du Ar se nal u re van {u osmi ne fi na la Li ge {am pi o na. Pr vi me~ iz gu bi li su re zul ta tom 2:1.

sam mo gao da na pra vim eki pu ka kvu sam `e leo, ali svi ko ji su sa da ov de su moj iz bor. Ima mo kva li tet do vo qan da Haj du ka osta vi me |u su per li ga {i ma is ta kao je Be kva lac.

Da li je eki pa ja ~a u od no su na je sen?

- Utak mi ce }e to naj bo qe po ka za ti. Od igra ~a ko ji su nam sti gli po ja ~a wa su {to per @i va no vi} i {pic \u ki}. Tre }e po ja ~a we je opo ra vqe ni Fej sa, a pod po ja ~a wi ma mo `e mo pod -

PROSINE^KI NEMA DILEMU O SASTAVU TIMA

Spo ran sa mo To {i} Fud ba le ri Cr ve ne zve zde za vr {i li su do dat ne mi ni pri pr me na cr no gor skom pri mor ju. No vi tre ning za ka zan je za da nas na Ma ra ka ni, a dva da na pre pr ven stve nog okr {a ja sa Sme de re vom (su bo ta, 18) eki pa }e ve `ba ti iza za tvo re nih va ra ta - To }e bi ti uobi ~a je na prak sa, po `e qi stru~ nog {ta ba - na ja vio je port pa rol cr ve no-be lih Mar ko Ni ko lov ski.

Re pri za ge ne ral ne pro be u Tre bi wu, re mi pro tiv Le o ta ra uz ble du par ti ju, raz qu ti la je tre ne ra Pro sni ~e kog. Kon sta to vao je da ne za la ga we ne }e to le ri sa ti.

- Ne }e se po no vi ti ona ko lo {e iz da we u ko jem smo raz o ~a ra li pu bli ku. Jed no stav no, mak si mal na mo ti vi sa nost se uvek mo ra is ka za ti - ka `e Pro si ne~ ki.

Tre ne ro va je di na ne do u mi ca: Du {ko To {i}

^i ni se da je pro du `e tak pri prem nog pe ri o da svi ma te {ko pao.

Fud bal ska re pre zen ta ci ja Se ver ne Ir ske pro tiv Sr bi je u Be o gra du, 25. mar ta, ima }e po dr {ku 200 VIP go sti ju ko ji }e to kom su sre ta mo }i da na vi ja ju za svo je mi qe ni ke. Evrop ska fud bal ska uni ja (UEFA) ra ni je je do zvo li la go sti ma da do ve du na vi ja ~e u Be o grad upr kos ~i we ni ci da }e me~ bi ti od i gran bez pri su stva pu bli ke.

Na vi ja ~i Se ver ne Ir ske su zva ni~ no VIP go sti, spon zo ri i pri ja te qi Fud bal ske aso ci ja ci je, a ni jed nim pra vil ni kom UEFA ni su re gu li sa na pra vi la wi ho vog po na {a wa. To zna ~i da bi go sti iz Bel fa sta, ko ji }e

naj ve ro vat ni je bi ti sme {te ni na jed noj od ga le ri ja sta di o na Cr ve ne zve zde, mo gli da po ne su bub we ve, za sta ve i osta le na vi ja~ ke re kvi zi te i ta ko svo jim re pre zen ta tiv ci ma na pra ve do ma }i am bi jent.

Pra vil nik UEFA je ve o ma ja san ka da su u pi ta wu zva ni~ na li ca. Oba Sa ve za na sta di o nu mo gu da ima ju po 75 pred stav ni ka, ukqu ~u ju }i i igra ~e, a utak mi cu }e u`i vo mo }i da po sma tra ju i akre di to va ni no vi na ri, po li caj ci, ko me sa ri za bez bed nost i oso be ko je oba vqa ju po sao ve zan za in fra struk tu ru sta di o na.

Zo ran To {i} po vre dio zglob

Se dam me ~e va Voj vo di na ove zi me ni je od i gra la pla ni ra ni broj kon trol nih me ~e va. Dva pu ta pro pa li su po ku {a ji od i gra va wa me ~a sa som bor skim Rad ni~ kim, a po jed nom sa Do wim Sre mom i Vi de o to nom. Zbog hlad no }e i sne ga ot pa la je ide ja da se ove sed mi ce, uo~i pr ven stve nog me ~a s

17

- Svi je dva ~e ka mo da kre ne pr ven stvo, ne str pqi vi smo. Uvek je bit no ka ko po~ ne{ se zo nu, mo ra mo da otvo ri mo po bed ni~ ku se ri ju na pra vi na ~in. Je di ni ciq pro tiv Sme de re va ca je tri jumf - is ta kao je tre ner. ^i ni se da su sve di le me oko star te ra za meg dan sa Sme de rev ci ma ot klo we ne.

- Znam sa ko jim sna ga ma ula zi mo u me~. Tre ba jo{ vi de ti u ka kvom je sta wu po vre da To {i }a, od no sno da li je pot pu no fit - na po me nuo je u~i teq cr ve no-be lih.

Ako is ku sni de fan zi vac bu de van stro ja na po zi ci ji le vog be ka za me ni }e ga Re qi}. Sve osta lo je po zna to: Sta men ko vi}-Nin kov, Re qi} (To {i}), Li Adi, ]o si}Isah, Evan dro, Ka du-Ko ro man, Bor ha i Ka lu |e ro vi}.

Z. R.

man Ma no lov u Bu gar sku, a do {ao je Vo ji sa vqe vi}, pa smo na toj po zi ci ji osta li na istom kva li te tu ko ji smo ima li. U sva kom slu ~a ju Bra} je u pred no sti i on }e si gur no bra ni ti.Ovi mla di mom ci su `eq ni afir m a c i j e i do k a z i v a w a i ima }e iz van red nu pri li ku da po ka `u da ni su slu ~aj no u Haj du ku, a ne ki od wih mo gu oti }i i u ozbiq ni je klu bo ve ili u ino stra ne - re kao je Be kval ca. \. Bojani}

Fud ba ler mo skov skog CSKA i re pre zen ta ti vac Sr bi je Zo ran To {i} po vre dio je ~la nak to kom utak mi ce osmi ne fi na la Ku pa Ru si je. To {i} je na utak mi ci pro tiv [i wi ka mo rao na po lu vre me nu da na pu sti te ren, ka da ga je za me nio Jev ge nij Al do win. Te `i na To {i }e ve po vre de jo{ ni je po zna ta jer se ~e ka ju re zul ta ti de taq nih ana li za, ali je si gur no da }e mo ra ti na kra }u pa u zu.

- To {i} je uga nuo zglob.

U uto rak }e oba vi ti neo p hod ne pre gle de. Te {ko je pro ce ni ti ko li ko je po vre da ozbiq na - ob ja snio je tre ner CSKA Le o nid Sluc ki.

CSKA se pla si rao u ~e tvrt fi na le Ku pa go lom Ser ge ja Ig na {e vi ~a.

Zo ran To {i}

Ka na rin ci opet le te ^e tvr ta Skup {ti na RFK No vi Sad do ne la u zad wi ~as spas za pr vo li ga {a iz Srp ske Ati ne.

Spa si lac klu ba sa bo ga tom tra di ci jom je Mi lan \u ro vi} ne ka da {wi fud ba ler Voj vo di ne, Spar ta ka i Ra da, sa da us pe {an bi zni smen. Na kon raz go vo ra sa no vom upra vom igra ~i su ob u sta vi li {trajk.

Iako su mno gi ve} ot pi sa li ka na rin ce, {ef stru~ nog {ta ba Zo ran Go ve da ri ca ve ru je da }e sve kre nu ti na bo qe.

- Ko na~ no mo `e mo da odah ne mo, si tu a ci ja u klu bu se po la ko

nor ma li zu je. Sa da svi za jed no mo `e mo da se fo ku si ra mo na do la ze }e tak mi ~e we i da se u vre me nu {to nam je pre o sta lo do utak mi ce sa Rad ni~ kim {to

bo qe pri pre mi mo – ka zao je Go ve da ri ca.

Vre men ski (ne)uslo vi i go to vo no va eki pa ote `a va ju po sao mla dom stru~ wa ku:

Tri pro ve re do star ta Fud ba le ri No vog Sa da to kom krat kih pri pre ma od i gra li su ~e ti ri pri prem ne utak mi ce. Iza bra ni ci tre ne ra Go ve da ri ce sa vla da li su Ju go vi} 4:0, Mla dost (BJ) 2:1 i Obi li} 2:0, dok su po ra `e ni na go sto va wu u Adi od AFK – a 1:0. Iako je do 13. mar ta i utak mi ce pro tiv kra gu je va~ kog Rad ni~ kog osta lo jo{ de se tak da na, ovo vre me }e ka na rin ci is ko ri sti ti da od i gra ju jo{ tri kon trol na du e la. U pla nu su su sre ti sa Ju go vi }em, ^SK Pi va rom i jo{ jed nim ri va lom.

UZ PLASMAN NA[E REPREZENTACIJE NA EVROPSKO PRVENSTVO

Iz uz e tan uspeh Naj bo qa se lek ci ja Sr bi je u jer igra ~i po se du ju ta le nat, fut sa lu us pe la je da ostva ri ve} u men ta li te tu i psi ho lo ve li ki uspeh i po tre }i put {kom pri stu pu me ~e vi ma. Pro uza stop no pla si ra se na fi nal - tiv naj ja ~ih se lek ci ja uvek ni tur nir Evrop skog pr ven - igra mo ne iz ve sne utak mi ce, stva, ~i ji }e do ma }in ja nu a ra dok pro tiv sla bi jih igra ~i lo na red ne go di ne bi ti Hr vat ska. {i je pri stu pa ju me ~u. Ra di }e Sr bi ja je na kva li fi ka ci o nom tur ni ru u Ho lan di ji pr vo igra la ne re {e no 3:3 sa do ma }i nom, po tom iz gu bi la od Ru si je sa 3:0, da bi na kra ju sa 6:0 po be di la Fin sku i kao jed na od pet naj bo qe dru go pla si ra nih se lek ci ja obez be di la pla sman na za vr {ni tur nir.

Se lek tor Aca Ko va ~e vi} oce nio je da se eki pa te `e ne go {to je bi lo o~e ki va no Mar ko Pr {i} (de sno) pla si ra la na Evrop sko pr ven - mo na to me da eki pa od i gra stvo. {to vi {e pri prem nih utak mi - Od po ~et ka sam bio op ti - ca ka ko bi ste kla is ku stvo. mi sta, ali stva ri su se od vi ja Po tom je se lek tor ot krio le dru ga ~i je ne go {to smo pla - jo{ je dan de taq: ni ra li - re kao je Ko va ~e vi}. - Is ta kli smo kan di da tu ru Ni je bio pro blem u sa moj igri, za or ga ni za ci ju Evrop skog pr -

ven stva 2014. go di ne i za to je sa da bi lo iz u zet no va `no da se pla si ra mo na za vr {ni tur nir ko ji }e se odr `a ti u Za gre bu i Spli tu.

Naj mla |i igra~ u re pre zen ta ci ji Mar ko Pr {i} osvr nuo se na uz bu dqiv me~ sa Ho lan di jom.

- Bi lo je ve o ma dra ma ti~ no. Us pe li smo da iz jed na ~i mo po sle vo| stva do ma }i na od 2:0, ~ak smo ima li pe nal za pot pu ni pre o kret, ali smo na kra ju u po sled wim se kun da ma utak mi ce iz bo ri li re mi. Ostva ri li smo, ipak, ve li ku po be du pro tiv Fin ske i is pu ni li ciq - is ta kao je Pr {i}. @reb za Evrop sko pr ven stvo odr `a }e se 9. sep tem bra u Za gre bu, a po red Sr bi je u~e stvu ju jo{: Ru si ja, ^e {ka, Ukra ji na, Por tu gal, Hr vat ska, [pa ni ja, Ita li ja, Slo ve ni ja, Ru mu ni ja, Azer bej xan i Tur ska.

J. G.

Pre ki nu li {trajk: fud ba le ri No vog Sa da na tre nin gu

\u ro vi }e va vi zi ja No vo i za bra nog pred sed ni ka Uprav nog od bo ra RFK No vi Sad Mi la na \u ro vi }a o~e ku ju pu ne ru ke po sla, ali uspe {ni pri vred nik ima ja snu vi zi ju iz la ska iz kri ze.

- Pr vo i naj bit ni je, is po {to vao sam zah tev Skup {ti ne u ve zi sa ga ran ci jom za su mu od pet mi ni lo na di na ra. Ve} su tra na ra ~un klu ba bi }e upla }e no tri mi li o na, ko ji }e bi ti utro {e ni za pla te (1,5 mi lion) a osta la sred stva bi }e usme re na na du go va wa jav nim pred u ze }i ma, ka ko bi {to pre igra ~i ima li ele men tar ne uslo ve da se vra te ne sme ta nom tre ni ra wu. Isto se od no si i na pre ko 200 de ~a ka iz omla din skog po go na. Sre di nom na red ne ne de qe sti }i }e na ra ~un jo{ dva mi li o na ko ja }e bi ti utro {e na za eks pre sno sa ni ra we te re na, pro sto ri ja i svla ~i o ni ca. To su pr vi ko ra ci da bi mo gli da funk ci o ni {e mo, a u na red ne om pe ri o du po ~e }e iz grad wa ba lo na i te re na sa ve {ta~ kom tra vom. [to se sport skih am bi ci ja ti ~e, mo ja `e qa je da u do gled no vre me na pad ne mo i Su per li gu.

Ali sa da je pr vo bi tan ciq da zbi je mo re do ve i po~ ne mo nor mal no da funk ci o ni {e mo - re kao je Mi lan \u ro vi}.

Fo to: B. Lu ~i}

- Ako nam vre men ski uslo vi do zvo le od i gra }e mo tri pro ver ne utak mi ce to, {to bi bi lo ve o- ma zna ~aj no za pro ve ru tri de se tak fud ba le ra ko ji sa da tre ni ra ju. No vi Sad mo men tal no ima do sta kva li te tan i {a ro lik tim, pre pli }u }e mla dost i is ku tvo i upra vo }e mo u toj spo ni tra `i ti do bit nu kom bi na ci ju. Na mom ci ma je da za la ga wem na sva kom tre nin gu iz bo re me sto u start noj po sta vi, a zdra va kon ku ren ci ja je pod strek za kva li te tan rad - is ta kao je Go ve da ri ca.

Po sve mu su de }i ova ne ve se la pri ~a o ka na rin ci ma bi mo gla sre} no da se za vr {i i da pri sta li ce klu ba na De te li na ri i u pro le} nim utak mi ca ma u`i va ju.

I. Grubor

18

sport

sreda2.mart2011.

dnevnik

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA – PETO KOLO DRUGOG DELA SEZONE

Strel ci iz {ko le pro fe Bo le sni ko va ba{ bi li ras po lo `e ni

Go di {te: 1998.

[F Prof. Bolesnikov 2 – Vojvodina (Ba{aid) 2:1 Strel ci za [F Prof. Bo le sni kov: [a i no vi} i Bur wa ko vi}, a za Voj vo di nu: Qu ti}.

[F Prof. Bolesnikov 2: [a i no vi}, Bur wa ko vi}, Ko va ~e vi}, @de ro, Dri ni}, Me han xi}, Di {qe no vi}, Ra do ji ~i}, Ja go di}.

Vojvodina (Ba{aid): Vr ba {ki, Ga vri}, No va ko vi}, Do bri lo vi}, Za vi {in, Ru `a, ^or da{, Ko va~, Dok man, @e ra vi ca, Qu ti}, Mi qe vi}, Bi ~a nin, We go van, Be lo `an ski, Ja go din, Ni ko li}.

Go di {te: 1999.

[F Junior – Veternik 3:2 Strel ci za [F Ju ni or: [vo wa, ^a bar ka pa, Lon ~ar, a za FK Ve ter nik: Su ba {i} 2 go la.

[F Junior: Ra ko ~e vi}, Gvo zden, Xi da, Ra du mi lo, [vo wa M, Re qi}, Mar ko vi}, \u |i}, Zdrav ko vi}, Rad mi lo vi}, Ma cu ra, Bog da no vi}, Ha vlo vi}, [vo wa J, ^a bar ka pa, Lon ~ar.

Veternik: Mar ko vi}, Du ra hi, Mi li}, No vak, [e bez, Je vi}, Xe ver, Po po vi}, Ju go vi}, [a pi}, Kon di}, Sa mar xi}, Ni ni}, Ni ko li}, Za go rac, Kru {i}, Iva ni{, Kme zi}.

FK S. Mihajlovi} 2: Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Do ro {ki, Ni ko li}, Si bin ki}, Ra do sa vqe vi}, Ili}, Su ba {i}, Kr sti}, Dra gu ti no vi}, Bu ji}, Ko la ri}, ]ur ~i}, Ko sti}, Jo va no vi}.

[F Lavovi 1: Jo vi ~i}, Stoj {i}, Svi lar ko vi}, Ra doc, Ko va ~e vi}, Jo vi ~in, Mar se ni} N, Mar se ni} L, Ze ki}, Pro ko pi}, \e ki}, Bu ko vi ca.

Go di {te: 2001/2002.

O[ „Mihajlo Pupin“ – [F Junior 1 - 1:7 Strel ci za O[ „Mi haj lo Pu pin“: [vo wa, a za [F Ju ni or 1: [e vo, Mi lo va no vi}, Ko va ~e vi}, Mi li} 2 , Po po vi} 2 go la.

O[ „Mihajlo Pupin“: Xi da, Rva ji}, Mar ko vi}, Ka ~a ven da, ]ur ~in, Tri fu no vi},Man di}, [vo wa, Sa vi}, Du le.

[F Junior 1: Ba ti ni} M., [e vo, Po po vi}, Vla i sa vqe vi}, Lo vre, Cve ti ~a nin, Br ki}, Mi li}, Mak si mo vi}, Po po vi}, Ko va ~e vi}, Vla i sa vqe vi}, Ra da ko vi}, Mi lo va no vi}, Gra gu ro vi}, Mi le ti}.

Vojvodina (Novi Sad) – Novi Sad 2 7:2

Go di {te: 2001/2002.

Go di {te: 2000.

Fru{kogorac – [F Junior 0:8

Strel ci za [F Ju ni or 2: Ur ba nec, Mi lo vi}, Po po vi}, a za Fru{. ar ti zan: Sla do je vi}.

[F Junior 2: Po pa di}, Ive zi}, Lo ti na, Ba ti ni} S., Car, Gr gu ro vi}, Er ceg, Po po vi} N., Ko ma zec, Kne `e vi}, [a vi ja, Mi le ti}, Po po vi}, Ur ba nec, Mi lo va no vi}.

Fru{kogorski partizan: Ga vri lo vi}, Bje li} M, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr ma{, Bi je li} D, Sta hov, Vu kaj lo vi}, Vla ji}, Gr li ca, Mi ri}, Pe ri}, De vi}, Klin cov, Mo mi}, Ami xi}, Te {a no vi}, Pet ko vi}, Du li}, Ni ko lov, Sla do vi}.

FK S. Mihajlovi} – Veternik 5:2 Strel ci za FK S. Mi haj lo vi}: Gr gi}, Ko la ri}, \u ri ~ek, Jo va no vi} 2 go la, a za Ve ter nik: Jo va no vi} i Va si}.

FK S. Mihajlovi}: Ra do sa vqe vi}, Ili}, Ne ro da no vi}, Su ba {i}, Gr gi}, Jo ki}, Ko la ri}, Dra gu ti no vi}, Do ro {ki, Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Si bin ki}, Jo va no vi}.

Veternik: Sa mar xi}, Jo va no vi}, Ama no vi}, Ra o sa vqe vi}, Ive ti}, ^u ko vi}, Sta no je vi}, Su ba {i}, Ba xa, Du le, [a pi}, Va si}, [a {i}, Vu~ ko vi}, Sta ni}, Pa u nov ski, Ki ta no vi}, Ken |ur.

Go di {te: 2001/2002.

FK S. Mihajlovi} 1 – [F Lavovi 2 1:4 Strel ci za FK S. Mi haj lo vi} 1: Ko la ri}, a za [F La vo vi: \ur |ev, Kli su ri} i Bo ro vi ca 2 go la.

FK S. Mihajlovi} 1: Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Do ro {ki, Ni ko li}, Si bin ki}, Ra do sa vqe vi}, ]ur ~i}, Ili}, Gr gi}, Su ba {i}, Kr sti}, Dra gu ti no vi}, Ba ji}, Ko la ri}.

[F Lavovi 2: Bo rov ni ca, Kli su ri}, \ur |ev, Akin, Ma ti}, Ze ki}, Pe tro vi}, Pi li po vi}, Bje li ca.

Go di {te: 2000.

Go di {te: 2001/2002.

[F Prof. Bolesnikov – Slavija 11:0

FK S. Mihajlovi} 2 – [F Lavovi 1 - 3:2

Strel ci za [F Prof. Bo le sni kov: Bo bar, [pi ri}, Ma li vuk 2 , Kur ti {i 2 , Jo ki} 5 go lo va.

[F Prof. Bolesnikov: @u pi}, Mla de no vi}, [pi ri}, Ca ri}, Ma li vuk, Ri sti}, Ne ne zi}, Kur ti {i, Bo bar, Ru be `i}, Jo ki}, To mi}.

Strel ci za FK S. Mi haj lo vi} 2: Jo va no vi}, Su ba {i}, Jo ki}, a za [F La vo vi 1: L. Mar se ni} 2 go la.

Go di {te: 1999.

Go di {te: 1999.

[F Junior 2 – Fru{kogorski partizan 3:1

Go di {te: 2000.

Strel ci za Hat trik: Sto ja no vi}, a za Fru{. par ti zan: Stoj ~i} i Pa ri po vi}.

Hettrik: Vu ko vi}, Ar si} @iv ko, Ar si} @eq ko, Sto ja no vi}, Bur ka, Ra doj ko vi}, ]a to vi}, Ko sti}, Vr to vac, Pet ko vi}, Ma noj lo vi}, Do li naj, De sni ca.

Fru{kogorski partizan: Ko sjer, Si mi}, Du li}, ^a vi}, Il ki}, Te {a no vi}, Gr ma{, Bje li}, Stoj ~i}, Zeq ko vi}, Ni ko li}, Sta nov, Pa ri po vi}.

Strel ci za No vi Sad: Alar gi}, \a ko vi}, Va len ~ik, a za Kri la Kra ji ne: Vje {ti ca.

Novi Sad: [ur lan, Le |a nac, Zi ri}, ^e sti}, Alar gi}, Ku no vac, Ko va ~e vi}, Pu {ac, Ve ji}, Va len ~ik, \a ko vi}, \or |e vi}.

Krila Krajine: Mi ki}, Glu vi}, An |el kov, Vje {ti ca, Ra |e no vi}, Bu di sa vqe vi}, Man di}, Ka ra no vi}, Kri stian, Pan du rov, Mr di}, Rad mi lo vi}, Veq ko, Mi tro vi}, ^o vi}, Mi la di no vi}, Gli go ri je vi}, Kne `e vi}, Ma ri}, Pro da no vi}.

FK S. Mihajlovi} – Slavija 1:1

Strel ci za [F Ju ni or: Re qi}, Po po vi}, Vla i sa vqe vi} 2 , Er ceg 2 i Ba bi} 2 go la.

Fru{kogorac: Elez, Ku `et, Pro di}, Var ga, Ma noj lo vi}, Su ba no vi}, Aba zov ski, Po lo vi na, Pa pi}, La li}, Vu ko vi}, Ra do sa vqe vi}, Ga zi vo da, Bu kvi}, \i las, Pu {ka{, Kne `e vi}, Jo va no vi}.

[F Junior: Per duv, Br ki}, Ko va ~e vi}, Ba bi}, Re qi}, Gr gu ro vi}, Er ceg, Po po vi}, Vla i sa vqe vi} M, Mak si mo vi}, Qi qak, Car, Hr ba nek, Mi li}, [e vo, Mi lo va no vi}, Vla i sa vqe vi} I.

Go di {te: 2000.

Hettrik – Fru{kogorski partizan 1:2

Novi Sad – Krila Krajine 3:1

Go di {te: 1999.

Strel ci za FK S. Mi haj lo vi}: So la rov, a za Sla vi ju: Kne `e vi}.

FK S. Mihajlovi}: Vu ja ni}, Ne sto ro vi}, Trif ko vi}, Stoj ko vi}, Su ba {i}, Ko la ri}, Ni ko li}, Pan te li}, Ili}, \or |e vi}, Ju ri}, Ugre no vi}, Gr gi}, \u ri ~ek, So la rov, An dri}, Iva no vi}.

Slavija: Gra ho vac, Ra du lo vi}, Sla vuq, La zo vi}, ]o {kov, Ra di}, Ba rat, Ka ra}, Ra dak, Bo ja ni}, Asa ni, Kne `e vi}, Di mi trov, Je {i}, Ra du lo vi},Mar ko vi}.

Slavija: Mar ko vi}, Eski}, Gvo zde no vi}, Alek si}, Bo bi nac, Mur se li, Mi lo {e vi}, To mov, Mar ho {e vi}, Dra ga{, Kra ~ak, Pan ti}, Pro da no vi}, @iv ko vi}.

Strel ci za Voj vo di nau: Ili}, ]a li}, Sta no jev, Zli ~i}, Mi tro vi}, Cr no ja~ ki 2, a za No vi Sad: Ma ri} i Jo va no vi}.

Vojvodina: Ku zma no vi}, \u ka no vi}, De ve tak, Zli ~i}, Dun |er ski, Ko sti}, Cr no ja~ ki, ]a li}, Ili}, Mi tro vi}, La li}, Ka ~a ven da, Hor vat, Be qan ski, Ra ja ~i}, Sta no jev.

Novi Sad 2: [u ko vi}, ^e sti}, Jo va no vi}, Do bra ni}, \a ko vi}, Ma ri}, Ma ra vi}, Cr nov ~i}, Jan ko vi}, Ra dva wi.

Go di {te: 1999.

FK Prof. Bolesnikov – [F Lavovi 5:2 Strel ci za FK Prof. Bo le sni kov: Mla de no vi}, Ri sti} 2 i Kur ti {i 2 , a za [F La vo vi: Qu bo je vi} i Ne {ko vi}.

FK Prof. Bolesnikov: Ri sti}, @u pi}, Ca ri}, Kur ti {i, Pa ro {ki, \u ro vi}, Ne ne zi}, Mi haj lov ski, [pi ri}, Mla de no vi}, Bo bar, Ma li vuk, ]e ran, [ko ri}, @a ku la, To mi}, Pu {ki}, Ru be `i}, Pro }e ta.

[F Lavovi: De spo to vi}, La bus, Da vi do vi}, Qu bo je vi}, Si min, Ze ki}, Haj vaz, Go lu bo vi}, Vu le vi}, Ma le {e vi}, Ne {ko vi}, Ke ser, [ti ko vac.

Go di {te: 1998.

FK Prof. Bolesnikov – Slavija 6:2 Strel ci za FK Prof. Bo le sni kov: Ki si}, Vu ko vi}, Ma li no vi}, Haj ri zi 3 go la, a za Sla vi jau: Gr li ca i La tin ki}.

FK Prof. Bolesnikov: Gli go ri je vi}, Ma li no vi}, Vu ko vi}, Haj ri zi, [}e pa no vi}, Va ri }ak, Ki si}, No va ko vi}, Vuk mi ro vi}, Kul pin ski, Vu ko sa vqe vi}, Re xe pov, Traj ko vi}.

Slavija: O`vat, Ra le ti}, Sto ja nov, [u {a kov, Ubo vi}, Mak si mo vi}, Ili ja zo vi}, Mar ~ok, Bu ri}, Bar jak ta ro vi}, La zo vi}, La tin ki}, Gr li ca, Tre {wi}, Ne di}, Le ti}.

Fo to : Neboj{a Brankov

SPORT

dnevnik

sreda2.mart2011.

19

@ENSKA SUPERLIGA

Pa lan ~an ke o~e ki va no Ba~ka Palanka Nopal - Cepelin 36:31 (16:12) BA^ KA PA LAN KA: Sport ska ha la Ti kva ra, gle da la ca 200, su di je: Gru ba~ ki (Zre wa nin), Ra ~i} (Ba~ ka Pa lan ka).

Sed mer ci: Ba~ ka Pa lan ka No pal 2 (1), Ce pe lin 3 (1), is kqu ~e wa: Ba~ ka Pa lan ka No pal 6, Ce pe lin 6 mi nu ta.

BA^ KA PA LAN KA NO PAL: Pa plac ko, Ata na sko vi}, B. Ili}, Pa vlov 3, Mir ko vi}, \o ko vi} 7, Ti o sa vqe vi} 9, Ber ~ek 4, To mi} 4, ^u bri lo, Stoj ko vi} 8, S. Ili}, To do ro vi} 1 (1).

CE PE LIN: Ge or gi jev 5 (1), Ob ra do vi} 10, De ni} 4, Lu to vac 1, [a ro wi} 2, Ra ba ta 1, Be li} 1, Kne `e vi} 5, Pe tro vi}, Je re mi}, Ka qe vi}, \u ro vi}, Se ku li}, Mla de no vi} 2.

Ru ko me ta {i ce Ba~ ke Pa nal ke No pa la o~e ki va no su sa vla da le mla du i po let nu eki pu Ce pe li na re zul ta tom 36:31 i sti gle do {e ste po be de u se zo ni. Naj ve }i deo pr vog po lu vre me na pro te kao je u rav no prav noj igri, ali je fi ni{ pri pao Ba~ ko pa lan ~an ka ma ko je su ostva ri le pred nost od ~e ti ri go la -16:12.

U pr vih de set mi nu ta dru gog po lu vre me na usle di la je se ri ja do ma }i na od 9:0, pa je ve} ta da bi lo ja sno ko }e bi ti po bed nik.

U za vr {ni ci utak mi ce tre ner do ma }ih Dra gan Ku bu ro vi} u igru je uveo igra ~i ce ko je obi~ no se de na klu pi, {to su Be o gra |an ke is ko ri sti le i sti gle do pri stoj nog po ra za 36:31.

M. \. Kremenovi}

EVROPSKI KUPOVI ZA MU[KARCE

Par ti zan na AEK Be o grad ski Par ti zan i Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca do bi la su ri va le u ~e tvrt fi na lu ^e lenx ku pa. Li der srp skog pr ven stva, u bor bi za po lu fi na le, od me ri }e sna ge sa gr~ kim AEK-om, dok }e Kra gu jev ~a ni igra ti sa por tu gal skom Ben fi kom.Pr ve utak mi ce, u ko ji ma su na {e eki pe do ma }i ni, igra ju se 26. ili 27. mar ta, a re van{ me ~e vi se dam da na ka sni je. U pre o sta la dva du e la ~e tvrt fi na la ^e lenx ku pa sa sta }e se slo ve na~ ki Ci mos Ko par i poq ski Azo ti Pu la vi, kao i ru mun -

ska Stin ta Ba kau i nor ve {ki Aren dal.

U ~e tvrt fi na lu Ku pa po bed ni ka ku po va igra }e: Ma ri bor - San An to nio, Gu mers bah - El ve rum, Var dar - Re si ta, Halm {tad Trem blej.

U ~e tvrt fi na lu Ku pa EHF sa sta }e se: Sent Ra fael - Gro sval {tat, Ge pin gen - Go re we, Ade mar - Lem go i Nor dsji land - La Ri o ha.

Pr vi me ~e vi ~e tvrt fi na la u svim tak mi ~e wi ma bi }e od i gra ni 26. ili 27. mar ta, a re van {i ne de qu da na ka sni je.

J. G.

Kr sti} so li dan

Ne nad Kr sti} (Bo ston)

Ko {ar ka {i Bo sto na po be di li su u go sti ma eki pu Ju te re zul ta tom 107:102 u me ~u NBA li ge.

Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je Rej Alen sa 25 po e na, dok je Pol Pirs do dao 21. Ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Ne nad Kr sti} bio je u start noj po sta vi Sel tik sa, a za 30 mi nu ta po sti gao je 11 po e na i imao pet sko ko va. U po ra `e noj eki pi naj bo qi je bio Al Xe fer son sa 28 po e na i 19 sko ko va, dok je An drej Ki ri len ko uba cio 18.

U osta lim utak mi ca ma po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Fe niks - Wu Xer si pp 104:103, ^i ka go Va {ing ton 105:77, Atlan ta - Den ver 90:100 i LA Kli pers - Sa kra men to 99:105.

Sve u slu `bi mla dih i spor ta: mo me nat s pot pi si va wa ugo vo ra u Be o gra du

MINISTARSTVO OMLADINE I SPORTA OZVANI^ILO VREDAN PROJEKAT

Ma li te re ni ve li ka ra dost Mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} i pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi}, za jed no s part ne ri ma IMG i am ba sa dom Kra qe vi ne Nor ve {ke u Be o gra du, u Pa la ti Sr bi ja pot pi sa li su s pred stav ni ci ma lo kal ne sa mo u- pra ve ugo vo re o na ~i nu ko ri {}e wa i odr `a va wa 52 mi ni pi~ te re na. To je pro je kat vre dan pre ko 15 mi li o na evra, ko ji je re a li zo van za jed no s Vla dom Kra qe vi ne Nor ve {ke i FSS pre ko UEFE. - Ide ju za ovaj pro je kat do bi la sam pri li kom bi la te ral ne po se te Mi ni star stvu spor ta i Fud bal skom sa ve zu Kra qe vi ne Nor ve {ke. Do ma }in me je, iz me |u osta log, od veo da vi dim ma li te ren po red jed ne osnov ne {ko le u Oslu. Iako je bi la zi ma, na ze le nom te re nu pre kri ve nom ve {ta~ kom tra vom de ca su se igra la. Po mi sli la sam -za {to ova kve pri zo re ne bi smo gle da li i {i rom na {e Sr bi je? Br zo smo

po ~e li da re a li zu je mo ide ju i, evo, sti glo je vre me da s ra do {}u ob ja vi mo da su kroz ovaj pro je kat iz gra |e na 52 mi ni pi~ te re na s ve {ta~ kom tra vom. Ni je nam ciq sa mo da lo kal nim sa mo u pra va ma pre da mo te re ne na ras po la ga we, ve} da u na red nih de set go di na, ko li ka je ga ran ci ja ova kvih te re na, oni bu du u svo joj pu noj le po ti do stup ni mla di ma i sta ri ma u sva koj op {ti ni. Ti me se ne za vr {a va na{ po sao. No ve ak tiv no sti na ovim sport skim re sur si ma }e mo re a li zo va ti za jed no s Kan ce la ri ja ma za mla de u ci qu raz vo ja de ~i jeg i {kol skog spor ta, re kla je, iz me |u osta log, mi ni star ka Sne `a na Sa mar xi}Mar ko vi} pri li kom ju ~e ra {we sve ~a no sti.

Glav ni ciq re a li za ci je ovog pro jek ta je pod sti ca we i stva ra we uslo va da {to ma wi broj de ce i mla dih bu de na uli ci ma i da {to ve }i broj {kol ske de ce do bi je svoj pro stor i ba vi se spor tom. Ujed no, na ovom ma lom pro -

sto ru ob u hva }e ne su tri va `ne stra te gi je. Pr va je stra te gi ja za mla de, ko ji ma se na ovaj na ~in da je po nu da za zdrav `i vot. Dru ga je stra te gi ja raz vo ja spor ta, u ko joj su pri o ri tet de ca, a za tim in fra struk tu ra. Naj zad, tre }a je stra te gi ja rav no mer nog raz vo ja, jer ni je ciq da sa mo u Be o gra du po sto je sta di o ni i stva ra ju se {am pi o ni, ve} da svi u Sr bi ji ima ju naj mo der ni je uslo ve za ba vqe we spor tom. Ovom pri li kom je de set te re na iz gra |e nu na pro sto ru Voj vo di ne: u Ba ~u, Ba~ koj Pa lan ci, Be ~e ju, Zre wa ni nu, Ku li, Sta roj Pa zo vi, Som bo ru, Su bo ti ci, Te me ri nu i Ti te lu.

- Naj ve }i pro blem u na {em spor tu je sport ska in fra struk tu ra, jer se po ovom pa ra me tru na la zi mo na za ~e qu evrop skih dr `a va. Objek ti su za sta re li i ne u slov ni, pa je te {ko i mi ni mum spor ta or ga ni zo va ti na wi ma. Mi smo sa mi pre ovog pro jek ta ve} iz gra di li 31 mi ni pi~ te ren {i rom Sr bi je. Re a li za ci ju

ovog pro gra ma va qa na sta vi ti.

Pod se tio bih da je Slo va~ ka iz gra di la 1.000 mi ni pi~ te re na.

To me tre ba i mi da te `i mo. Pri li ka je ovo da is tak nem da smo mi u FSS za vr {i li ka pi tal ni obje kat Ku }u fud ba la i za par da na }e mo se use li ti u na{ no vi dom lo ci ran u Sta roj Pa zo vi, gde smo na 12 hek ta ra iz gra di li in fra struk tu ru i zgra du s 12.000 kva drat nih me ta ra sa svim mo gu }im sa dr `a ji ma. Ova kvo shva ta we okre }e na {u de cu pre ma lep {oj stra ni `i vo ta, pre ma spor tu. Za to mo ra mo te `i ti iz grad wi sport skih obje ka ta, ~u va ti ih, ka ko bi ih ko ri sti le sve ge ne ra ci je - re kao je pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi}.

Na kra ju ju ~e ra {weg sku pa Mi ni star stvo omla di ne i spor ta uru ~i lo je za hval ni ce za kva li tet nu sa rad wu part ne ri ma i op {ti na ma ko je su po ka za le naj vi {i ste pen od go vor no sti pri li kom re a li za ci je po me nu tog pro jek ta.

V. Jankov

PRIPREME FUDBALERA TISE IZ ADORJANA

Po ja ~a wa za uspe {ni je pro le }e F u d b a le r i Ti s e iz Ador ja na uve li ko se pri p re m a j u za dru gi deo pr ven stva Su bo ti~ ke pod ru~ ne li g e, pod vo| stvom tre ne ra Dra go q u b a Qiq k a. U zim skom pre la znom ro ku oti {li su Ro bert Ko va~ (AFK, Ada) i Mi { a Gu qa{ (Vi n o g ra d ar, Haj du ko vo), a ka ri je r e su za v r { i l i gol m an La s lo Apro, Sa {a An tu no vi} i Kri sti jan Bor {o{.

Po u z da n a za me n a za gol ma na Aproa je no v i ~u v ar mre ` e Ivi c a Bo { wak (Haj duk, Ba~ ko Du {a n o v o), a ve l i k o Ati la Zel di i Dra go qub Qi qak po ja ~a we su Slo bo dan Ra do sav Eki pa Ti se je je se nas ostva ~e vi} (^o ka), @olt Tan da ri ri la mno go sla bi ji pla sman ne ne k a d a { wi pr v o t i m ac ka w i - go pret hod nih se zo na ka da je {kog Po ti sja ko ji se vr ta io iz bi la u sa mom vr hu, a tre ner Ma |ar ske, @olt Lac ko (AFK) Qi qak kon sta tu je da se ni je i Bo jan Ostro go nac (Bi ko vo), lo {e igra lo, ali da je na ras dok su iz pod mlat ka sta sa li po l a g a w u imao ma l i fond ^a ba Z. Bor {o{ i @olt Ka ra - igra ~a i da je od ziv na tre nin ~o wi. ge bio ne re do van, te da ni je na -

|e na pra va za me na za Mi la na Iva n o v i } a ko j i je oti { ao u ino stran stvo.

- Sa 17 osvo je nih bo do va ni smo za do voq ni, ali ve ru jem da }e u dru gom de lu sa pri sti glim po ja ~a wi ma bi ti sa svim dru ga ~i je i da }e mo po pra vi ti pla sman - ka `e Qi qak.

Sport ski di rek tor Ati la Zel di sma tra da je sa po ja ~a wi ma eki pi me sto u sre di ni ta be le. Zel di ta ko |e uka zu je da na po ~et ku pro le} nog de la pr ven stva (po ~i we 13.mar ta) do la ze sve te {ki pro tiv ni ci i da pr vi tim Ti se te {ko gu bi utak mi ce na do ma }em te re nu. Pro blem je {to je sko ro tre }i na te re na u Ador ja nu pod vo dom pa se sve pri prem ne utak mi ce igra ju na stra ni, ali se na da da }e se vo da po vu }i.

Ti sa je u Su bo ti~ koj pod ru~ noj li gi ve} osmu se zo nu, jed nom je ~ak bi la pr vak, dva pu ta dru go pla si ra na, isto to li ko pu ta je za vr {a va la na tre }em i jed nom na ~e tvr tom me stu.

- Klub ostva ru je do bre re zul ta te za hva qu ju }i naj vi {e po dr {ci spon zo ra ^a be Bor {o {a i i we go ve fir me DOO „Kon takt�, jer obez be |u je naj ve }i deo sred sta va za tro {ko ve funk ci o- ni sa wa i tak mi ~e wa pr ve eki pe i mla |ih se lek ci ja. Sa ka de ti ma ra de tre ne ri Ja no{ Kor po nai i Jo `ef Ker me ci, a sa pi o ni ri ma Ka roq Lac ko. Re zul ta ti su sa svim so lid ni, po go to vo {to u se lu ne ma mo do voq no de ce pa oku pqa mo mla |e igra ~e i iz okol nih me sta - ka `e Zel di.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Mom ~i lo Vu ko ti}

Vu ko ti} od la zi iz Pan se ra i ko sa Upra va gr~ kog pr vo li ga {a Pan se ra i ko sa od lu ~i la je da se okre ne pri pre ma ma za no vu se zo nu ko ju }e do ~e ka ti u dru goj li gi a pr va `r tva bio je tre ner Mom ~i lo Vu ko ti}. Gr~ ki Pan se ra i kos na la zi se {est ko la pre kra ja pr ven stva na po sled wem me stu sa de vet bo do va ma we od pr ve eki pe iz nad cr te.

Le g en d ar n i fud b a l er Par ti za na pre u zeo je tim pre pet ko la u po ku {a ju da iz b o r i op s ta n ak ali je osvo j io sa m o je d an bod.

Eki pa iz gra di }a na se ve ru

Gr~ ke }e u fi ni {u se zo ne bi ti sa sta vqe na od mla |ih igra ~a a gr~ ki me di ji na ja vqu ju da bi bez ugo vo ra mo gli da osta nu i broj ni igra ~i, uglav nom stran ci.

Na li s ti ot p i s a n ih su Ve ne cu e la nac Ka stro, Hr vat Vru ~ i n a, Por t u g a l ac Di o go, Bo jan Mar ko vi} iz BiH, Fran cuz Ma ve ne...

Za Pan s e r i k os igra i Ber n ard Par k er, ne k a d a {wi ~lan Cr ve ne zve z de, kao i dvo ji ca in ter na ci o- na l a c a iz Sr b i j e Ni k o l a Be qi} i Uro{ Sin |i}.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda2.mart2011.

PR VEN STVO SU BO TI CE

Favoriti u vrhu

U Su bo ti ci je po ~e lo tra di ci o nal no otvo re no pr ven stvo gra da. Na pr ven stvu u~e stvu je 53 igra ~a sa pod ru~ ja op {ti na Su bo ti ce, Ka wi `e i Ba~ ke To po le. Pr ven stvo se igra u pro sto ri ja ma [ah klu ba Spar tak a otvo rio ga je Ivan Se dlak, di rek tor klu ba. Sve ~a nom otva ra wu pri su stvo va li su i pred sed ni ci klu bo va ~i ji igra ~i na stu pa ju na pr ven stvu. Na ovo go di {wem pr ven stvu u~e stvu ju pr vo tim ci Spar ta ka: pro {lo go d i { wi pr v ak Ba l ind Na| He |e {i, zar tim, Ti bor Je sen ski, Kri stian Tan ~ik i No vak ^a b ar k a p a, FI D E maj s to r i Be la Me sa ro{ i La bud [}e pa no vi} te do sta pro ve re nih maj stor skih kan di da ta. Po seb no ra d u j e ve l i k i broj mla | ih igra ~a sa ovog pod ru~ ja. Su de Mi lo rad Ma ra vi} i Rat ko Pi `u ri ca.

Za iz ne na |e wa star ta »po sta rao« se is ku sni Sve to zar Jan ~i kin ko ji je u pr va dva ko la neo ~e ki va no iz gu bio od da le ko sla bi je rej tin go va nih igra ~a me |u ko ji ma je i je di na da ma na {am pi o na tu (Iva na Pliv ~e vi}).

Va `ni ji re zul ta ti 1. ko la: Pu ha lo – Na| He |e {i 0:1, Je sen ski – He ge du{, 1:0, Za ki} – Me sa ro{ 0:1, Tan ~ik – Me {ter 1:0, Pletl – Gu `vaw re mi, Ja wu {e vi} – Par di} 0:1, I. Se dlak – M. Jo va no vi} 1:0, Je lo vac - ^a bar ka pa 0:1, [}e pa no vi} – Bo {wak 1:0. Va `ni ji re zul ta ti 2. ko la: Na| He |e {i – Ku mi} 1:0, Ve ~e ri – Je sen ski re mi, Me sa ro{ - Man do vi} 1:0, Gr ko vi} – Tan ~ik re mi, Par di} – Fa }ol 1:0, Mi lu ro vi} – I. Se dlak 1:0, ^a bar ka pa – En gi 1:0, Ju has [}e pa no vi} 0:1, V. Avram – Ko va~ 1:0, Go dar – Pletl re mi. Va `ni ji re zul ta ti 3. ko la: [}e pa no vi} – Na| He |e {i 0:1, Avram – Me sa ro{ 0:1, S. Mla de no vi} – Par di} 0:1, Mi lu ro vi} - ^a bar ka pa 0:1, Je sen ski – Sen te 1:0, Tan ~ik – Ve ~e ri 1:0, Vu ~e li} – Gu `vaw 0:1, Ko va~ - Pa cal re mi, Paj zer – Gr ko vi} 1:0.

Pla sman: 1-4. Na| He |e {i, Me sa ro{, Par di}, ^a bar ka pa 3, 5-8. Je sen ski, Tan ~ik, Gu `vaw, Paj zer 2,5, itd.

CU GER TUR NIR U SEN TI

Fi{eru u pomen

[a hov ski klub Sen ta i ove go di ne or ga ni zu je otvo re no br zo po te zno pr vent stvo Sen te u vi du osam kva l i f i k a c i o n i o- nih tur ni ra i fi na la, tzv. Ma sters tur ni ra.

Pr vi tur nir odr `a }e se na red ne sre de (9. mar ta) od 17 ~a so va i bi }e po sve }en {a hov skom ge ni ju Ro ber tu Fi {e ru u ~ast 68. go di {wi ce we go vog ro |e wa.

Igra se u klup skim pro sto ri ja ma (A|an ska br. 7/1) 11 ko la po [vaj car cu. Ko ti za ci ja iz no si 200 di na ra a re kvi zi te za igru obez be |u je or ga ni za tor.

Tur nir se bo du je za fi nal ni Ma sters tur nir.

PROBLEM BR. 326

Beli daje mat u dva poteza S. Lojd St. Louis Globe, 1907.

Re {e we pro ble ma br. 325 (^.

Ga vri lo vi}, U`i ce,1949.) sa po zi ci jom: be li – Ke5, Tg7, Lc7, Lf7, Sa6, pe {ak a5; cr ni – Kb7; je 1.Lb6! Na 1...K:a6 sle di 2.Lc4 mat. Na 1...Kc6 sle di 2.Le8 mat.

Na 1...Kc8 sle di 2.Le6 mat. Na 1...Ka8 sle di 2.Ld5 mat.

IN TER NET PR VEN STVO PRO BLE MI STA

Grbi} svetski prvak U pe tak, 25. fe bru a ra, ob ja vqe ni su ko na~ ni re zul ta ti sa 7. me |u na rod nog In ter net pr ven stva u re {a va wu {a hov skih pro ble ma. Re {a va we se odr `a lo 23. ja nu a ra u O[ „Mi lan \. Mi li }e vi}“ u Be o gra du u or ga ni za ci ji [K Del fin. Ovo je tra di ci o nal no tak mi ~e we ko je se od vi ja u svim ze mqa ma si mul ta no u dve gru pe ve} sed ma go di na za re dom i to uvek kra jem ja nu a ra.

U dru goj ka te go ri ji, na me we noj ama te ri ma i ju ni o ri ma, Sr bi su po sti gli iz van re dan uspeh.

Pr vo me sto osvo jio je Bran ko Gr bi} (ro |en 1996.) iz Pan ~e va, na dru gom me stu je Dra gan ^i ~a (ro |en 1995.) iz Oxa ka a Bra ni sla vu Ki pro skom (ro |en 1995.) iz Be o gra da, ko ji je osvo jio ~e tvr to me sto, bron za na me da qa iz ma kla je za sa mo je dan mi nut ko li ko je bio br `i Go ran \u ro vi} iz Hr vat ske. U ovoj kon ku ren ci ji u~e stvo vao je 71 tak mi ~ar.

Dra gan ^i ~a, Bran ko Gr bi} i Bra ni slav Ki pro ski

Na glav nom tak mi ~e wu, u ka te go ri ji 1 ko ja se i rej tin gu je, na{ re {a va~ ve le maj stor Mi o- drag Mla de no vi} je osvo jio iz van red no dru go me sto iza po zna tog en gle skog ve le maj sto ra prak ti~ nog {a ha i svet skog pr va ka u re {a va wu pro ble ma Xo na Na na sa istim bro jem po e na, ali

ne znat no sla bi jim vre me nom.

Tre }i je bio Edi van Bers iz Bel gi je. Pla sman osta lih na {ih re {a va ~a: 38. Mi lan Ve li mi ro vi}, 58. Igor Spi ri}, 62.

Bo ri slav Ga |an ski, 70. Zo ran Si bi no vi} itd. U ovoj kon ku ren ci ji u~e stvo va lo je 211 tak mi ~a ra.

NO JE VA BAR KA

Kud plovi ovaj brod Ak ci ju “Spa si mo {ah”, po kre nuo je, po sle ja nu ar skog iz ba ci va wa srp skih igra ~a sa svet ske rej ting li ste i od no sa [a hov skog sa ve za pre ma re pre zen ta tiv ci ma, {a hi sti ma i klu bo vi ma, ini ci ja tiv ni od bor na ~e lu sa gru pom re pre zen ta tiv nih ve le maj sto ra, ka ko bi se “go di na ma kul mi ni ra no na si qe pre ma {a hi sti ma kao i ig no ri sa we jav no iz ne tih pri med bi na rad Sa ve za za u sta vi lo i raz dr ma la u~ma la {a hov ska or ga ni za ci ja”. U plat for mi ak ci je su pred lo zi smer ni ca za iz ra du no vog Sta tu ta, iz bor nih me ha ni za ma i si ste ma tak mi ~e wa. Da, i jav nost fi nan sij skog po slo va wa!

Me |u tim, u po pla vi kri ti ka kao da su se funk ci o ne ri, u ova kri zna vre me na, za tvo ri li u No je vu bar ku, za kqu ~a nu sa bez broj bra va, ka ko bi pre `i ve li po top i do ~e ka li bo qe (po wih) da ne, uzda ju }i se da “psi la ju, ali i da - ka ra va ni pro la ze.” Jer, go spo da funk ci o ne ri ne mo gu da bri nu o {a hi sti ma dok pr vo se be ne zbri nu. Tu i ta mo, otvo ri lo bi se pro zor ~e na bar ci da bi se ob ja vi lo tek po ne ko po je di na~ no i de ma go {ko sa op REJ TING TUR NIR U SOM BO RU

Prodor [quki}a i [ipke U Som b o r u su pro { le ne de qe, sa no ve dve po be de, naj v i { e na p re d o v a l i na ta be li Mi o drag [qu ki} i Mla den [ip ka pa su tri ko l a pre kra j a do s ti g li vo de }u gru pu. Ne nad Vla di s a v qe v i}, fa v o r it po rej tin gu, do `i veo je ne u go dan po raz u {e stom ko lu i sa da se na la zi na de o bi pe tog me sta. U toj gru pi su i omla din ci Dra gan ^i ~a i Jo van Mr le.

Va `ni ji re zul ta ti 5. ko la: Vla di sa vqe vi} – Mi lo va no vi} re mi, Z. Jo ti} Mi len ko vi} re mi, Kur ~u bi} - [qu ki} 0:1, Be {lin – So ki} 0:1, Vla i sa vqe vi} - [ip ka 0:1, Kne `e vi} - Mi li }e vi} 1:0. Va `ni ji re zul ta ti 6. ko la: Mi lo va no vi} - Mi len ko vi} re mi, [ip k a - Vla d i s a v qe v i} 1:0, [qu ki} - Z. Jo ti} 1:0, So ki} - Kur ~u bi} 0:1, Kne `e vi} - ^i ~a 0:1, Mr le [}e ki} 1:0, Pe {i} – Div ni} re mi.

Sta we po sle 4. ko la: 1-4. [qu k i}, Mi l o v a n o v i}, [ip ka, Mi len ko vi} 4,5, 58. Vla d i s a v qe v i}, ^i ~ a, Kur ~u bi}, Mr le 4, 9-10. Jo ti}, So ki} 3,5, 11-14. Vla i sa vqe vi}, Be {lin, Kne `e vi}, [}e ki} 3, 15-21. Gaj ~in, Mi l i } e v i}, Gr b a, I|u {ki, Mat ko vi}, Div ni}, Ga li} 2,5, 22. Pe {i} 2, 23-25. Ko zo mo ra, De sni ca, \u ri} 1, 26. Vla ho vi} 0,5 po e na.

{te we a sla bu ka ri ku u ne za do voq stvu {a hi sta po ku {a li su po je di ni funk ci o ne ri da pro na |u me |u no vi na ri ma. Ka ko uve de ne sank ci je po je di ni ci ma ni su, ba rem do sa da, u do voq noj me ri uro di le plo dom, na ja vqen je i “ob ra ~un” sa istim ka ko bi jav nost bi la spre ~e na da se upo zna sa isti nom o sta wu u srp skom {a hu. Ciq je: pre se }i ve zu ne za do voq ni ka sa jav no {}u i po sta vi ti “objek tiv ne” qu de po svo joj (fo to ge ni~ noj) me ri.

Ipak, sajt ak ci je je ne zu sta vqiv a sta ti sti ka ne u mo qi va. Za dve ne de qe, ko li ko ak ci ja tra je i jav no tra `i ostav ke sa da {wih funk ci o ne ra, ~i ta mo da je po dr {ku da lo 8 igra ~a iz pr vih 10 sa rej ting li ste, 63 igra ~a iz pr vih 100, 103 igra ~a iz pr vih 200. Od 52 ve le maj sto ra ko ji po sto je u Sr bi ji 30 je da lo pu nu po dr {ku. Od 96 in ter maj sto ra wih 48. Po dr {ku ak ci ji da li su i le gen de srp skog {a ha Bo ri slav Iv kov i Alek san dar Ma ta no vi}. Jo{ pre ne {to vi {e od go di nu da na, za no vo go di {wi in ter vju „Dnev ni ka„, pro sla vqe ni ve le maj stor Qu bo mir Qu bo je vi} je iz ja vio da je “srp skom {a hu po treb na

in ten ziv na ne ga” i da svi do bro na mer ni tre ba da po mog nu.

Otu |e ni od vla sti tih bi ra ~a, od {a hi sta i klu bo va, pre ko ko jih su, le gi tim no ili ne (ka ko god bi lo), do {li do tih funk ci ja, bra ni o ci ne pro men qi vo sti i ne za men qi vo sti, oma lo va `a va ju }i ak ci ju, sma tra ju da je taj broj po dr {ke ne zna tan pre ma hi qa da ma ~la no va or ga ni za ci je! Na su prot wi ma, ini ci ja to ri ak ci je za pro me ne sta vqa ju ak ce nat na kva li tet tih broj ki jer, ni je srp ski {ah bio pre po zna tqiv po Xo gu ri i La fi }o re su ve} po Ko sti }u, Gli go ri }u, Iv ko vu, Ma ta no vi }u, Qu bo je vi }u…Ako od pe to ri ce olim pi ja ca ~e tvo ri ca `e le (sre }an) od la zak sa da {woj gar ni tu ri funk ci o ne ra o ~e mu se on da tu ra di? “Ak ci ja {i” pre po ru ~u ju funk ci o ne ri ma da osta ve (e)mi si ju “Kon tra na pad”, is kqu ~e su je tu i osta ve {ah - {a hi sti ma! Sma tra ju da im u odr `a va wu na vla sti ne }e po mo}i ni No je, ni Hu di ni, ni ~o vek sa hi qa du iden ti te ta. Ni ovaj iz In |i je, ni onaj iz In di je!

Maj ka Je vro si ma, me |u tim, i da qe – mu dro }u ti…

Bo go qub Dan ko vi}

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

Gde gre{e po~etnici Po sle uvod nih po te za 1.e4 e5 2.Sf3 cr ni mo `e na pad nu tog pe {a ka bra ni ti sa 2…d6 ili 2…Sc6. Po tez Sd7 znat no bi omeo raz voj cr nih fi gu ra. Po ~et ni ci ~e sto po gre {e bra ne }i pe {a ka sa 2…f6?

Kad smo maj stor Mi li} i ja igra li al ter na tiv nu si mul tan ku na 125 ta bli u No vom Sa du 1950. go di ne, de si lo se da su ta kvu gre {ku u~i ni la ~ak {e sto ri ca na {ih pro tiv ni ka! Sa vla da li smo ih “po kwi zi”.

1.e4 e5 2.Sf3 f6? 3.S:e5! f:e5?

Ov de je jo{ po naj bo qe bi lo 3…De7. Isti na, ta da bi po sle 4.Sf3 D:e4+ 5.Le2 uz 6.Sc3 cr ni oset no za o stao u raz vo ju, ali to je ipak ma we zlo.

4.Dh5+ Ke7 U slu ~a ju 4…g6 cr ni bi iz gu bio to pa (5.D:e5+).

5.D:e5+ Kf7 6.Lc4+ Kg6 7.Df5+ Kh6 8.d4+ g5 9.h4! Cr nom ne ma spa sa. Pre ti mu ne sa mo {ah-{eh sa 10.L:g5+, ve} i mat u dva po te za sa 10.h:g5++ Kg7 11.Df7 mat. Na 9…De8 cr ni bi od mah bio ma ti ran sa D:g5 mat. U {e stom po te zu cr ni je mo gao da da ne {to du `i ot por sa 6…d5, ali bi ipak po sle 7.L:d5+ Kg6 8.h4 bio iz gu bqen jer je be li

pre tio ka ko 9.h5+ Kh6 10.d4+, a sem to ga i 9.L:b7 L:b7 10.Df5+ uz 11.d4+.

Da vi di mo jo{ dve du ho vi te mi ni ja tu re: 1.d4 f5 2.Lg5 Neo bi ~an po tez, ~i ja se osnov na ide ja vi di iz da qeg to ka igre.

2…h6 3.Lh4! g5? 4.Lg3 f4? Za net go we wem be log lov ca, cr ni opa sno ot kri va svog kra qa.

5.e3! Be li pre ti mat da mom na h5, {to cr ni, isti na, mo `e spre ~i ti sa 5…Sf6, ali bi on da po sle 6.e:f4 ostao bez pe {a ka. Za to on spre ~a va mat sa: 5…h5 da bi na 6.e:f4 ipak ulo vio lov ca sa 6…h4. Ali be li na sta vqa mat ni na pad: 6.Ld3 Th6 7.D:h5+! T:h5 8.Lg6 mat.

Sli~ nu ide ju ima mo i u ovoj mi ni ja tu ri: 1.e4 b6? Slab po tez, jer ni {ta ne do pri no si bor bi za cen tar.

2.d4 Lb7 3.Ld3 f5? Cr ni po ~i we da “kom bi nu je” mi sle }i da be li ne }e sme ti da uzme pe {a ka jer je ta~ ka g2 ne bra we na. Ali bor ba ov de ne }e bi ti od lu ~e na na di ja go na li a8-h1, ve} na dru goj jed noj di ja go na li.

4.e:f5! L:g2? Bo qe je bi lo po mi ri ti se sa gu bit kom pe {a ka i vu }i 4…Sf6.

5.Dh5+ g6 6.f:g6 Pre ti 7.g7 mat.

6…Sf6 7.g:h7!! S:h5 9.Lg6 mat.

Na ovaj na ~in do bio je par ti ju slav ni Gre ko, ko ji je `i veo jo{ u sred wem ve ku, ali je i doc ni je niz par ti ja imao isti ova kav tok, {to je uop {te slu ~aj sa mno gim mi ni ja tu ra ma – upo zo ra va nas Dra go slav An dri} u da na {woj lek ci ji “[ko le za ma le i ve li ke pa ce re”.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Gran-pri za `ene U Do hi (Ka tar) u to ku je Granpri za `e ne. Ono {to je ne za mi sli vo za mu {kar ce, na ovom tur ni ru u~e stvu ju ~ak ~e ti ri biv {e svet ske {am pi on ke: Ma ja ^i bur da nid ze, Ksu Ju hua, An to a ne ta Ste fa no va i @u ^en. Na tur ni ru je pri sut na i pe ta, No na Ga prin da {vi li, kao ko men ta tor tur ni ra! Ras pa dom SSSR-a pro {la su vre me na ka da je ti tu la `en skog {am pi o na bi la wi ho va in ter na stvar. U ovom tre nut ku jer men ska {a hist ki wa Eli na Da ni e lian, po sle pet ko la, na la zi se u ube dqi vom vo| stvu sa svih 5 po e na! Dru gu po zi ci ju de le stan dard na Pia Kra mling ([ved ska), naj ve }e iz ne na |e we do sa da {weg de la {am pi o na ta i igra ~i ca sa ube dqi vo naj sla bi jim rej tin gom, Mar ta Fi e ro Ba gu e ro iz Ekva do ra i Fran cu ski wa Ma ri Se bag sa po tri po e na.

Ham pi Ko ne ru iz In di je, fa vo rit po rej tin gu, sa ku pi la je tek pe de set po sto po e na, ko li ko ima i pro sla vqe na Ma ja ^i bur da nid ze iz Gru zi je. Sle de tri biv {e {am pi on ke @u ^en i Ksu Ju hua iz Ki ne, An to a ne ta Ste fa no va iz Bu gar ske a sa wi ma u dru {tvu je i Na na Xag nid ze iz Gru zi je sa po dva po e na. Po sled wa dva me sta de le Li li Mr ~i jan (Jer me ni ja) i Ba ~u jag Mun gul tul (Mon go li ja) sa 1,5 po e nom.

Za ovaj pri log oda bra li smo par ti ju Ma je ^i bur da nid ze pro tiv, ne ka da, ta ko |e, po zna te Na ne Jo se li ja ni iz wi ho vog me ~a za ti tu lu svet ske {am pi on ke od i gra nog 1988. u Tel Avi vu.

^i bur da nid ze – Jo se li ja ni Ka ro – Kan 1.e4 c6 2.d4 d5 3.Sc3 d:e4 4.S:e4 Sd7 5.Lc4 Ovo je je dan od mo der ni jih na sta va ka, ali jo{ se vi {e u po sled we vre me igra i 5.Sg5 sa sli~ nim po zi ci ja ma kao u ovoj par ti ji.

5…Sgf6 6.Sg5 e6 7.De2 Sb6 Ovo je je di ni do bar od go vor.

Na i me, pre ti lo je 8.S:f7 K:f7 9.D:e6+s mat nim na pa dom.

8.Ld3 Ov de je do bar na sta vak i 8.Lb3. U oba slu ~a ja pe {ak na d4 je ta bu, jer po sle S1f3 uz Se5 stra da la bi ta~ ka f7.

8…h6 9.S5f3 c5 10.d:c5 L:c5 11.Ld2 Ov de je bi lo mo gu }e i 11.Se5 i ta da be li cr no po qac ima i dru ge mo gu} no sti raz vo ja.

11…Dc7 Do bra su jo{ dva na stav ka: 11…Sbd7 i 11…Sbd5 u oba slu ~a ja sa za do vo qa va ju }om igrom za cr nu.

12.0–0–0 0–0 13.Se5 Sbd7 14.f4!? Ova je ide ja no vi jeg da tu ma. Be la je osi gu ra la po qe e5, ali ipak je osla bi la cr na po qa u cen tru.

14…b6 15.Sgf3 Lb7 16.Thf1 Be li se top mo rao sklo ni ti s po qa h1, jer ina ~e bi cr na sa Ld6 i pret wom L:f3 us pe la da osvo ji kon tro lu nad po qem e5.

16…Tac8 17.Kb1 Ld6 18.S:d7 D:d7 Do la zi lo je u ob zir i 18...S:d7 10.Sd4 Sc5 20.Sb5 De7 i cr na bi osvo ji la vlast po be lim po qi ma.

19.g4! Sja jan na pa da~ ki po tez.

Na 19…S:g4 do {lo bi 20.Se5 i cr na bi pot pa la pod neo d bra wiv na pad.

19…Da4! 20.g5 h:g5 21.f:g5 Sd5? Cr na ni je shva ti la sna gu svog 19. po te za, jer sa da bi od i gra la 21…Se4! Po sle 22.Le1 Tfd8 cr na bi ima la iz gle de da u kom p li k a c i j a m a na } e spas.

22.g6 Ov de je mo `da bi lo jo{ bo qe 22.c4 Sf4 23.L:f4 L:f4 24.Sd6 L:g5 25.S:e6 f:e6 26.D:e6+ Kh8 27.Dg6 i na pad pro di re.

22…Sf4 23.L:f4 D:f4 Cr na je oce ni la da }e da ma bra ni ti kra qa, jer ni je vi de la da be li na pad ide da qe s iz vr snim sle de }im po te zom.

24.Sd4! Bez gu bit ka vre me na be li ska ka~ ula zi u igru, jer, ja sno, ni je se mo gao uze ti sa 24…D:d4 zbog 25.g:f7+ T:f7 26.Lh7+ K:h7 27.Dh5+ 24…De5 25.g:f7+ T:f7 26.Lh7+ K:h7 Ne {to ot por ni je bi lo je 26…Kf8 27.S:e6+ Ke7 28.T:f7+ K:f7 29.Sd8+ 27.T:f7 Le4 28.Dg4 Lg6 Pre ti lo je 29.T:g7+.

29.Tf3 De4 30.D:e4 L:e4 31.Te3 Lg6

Zbog ja kog lo va~ kog pa ra cr na je pru `a la ot por jo{ de set po te za, ali ~ist kva li tet ma w e ja s no je od l u ~ io par ti ju.

32.T:e6 Lc5 33.Sb3 Le3 34.Sa1 Lf4 35.Tf1 Lh6 36.Te2 Lh5 37.Tg2 Le8 38.Sb3 Lc6 39.Tgf2 Ld5 40.Sc1 1:0 Ovo je jed na od naj bo qih par ti ja ko ju je sta ra i (ta da) no va pr va ki wa sve ta od i gra la u ovom dvo bo ju. * To su bi la Ma ji na vre me na!

Sad na stu pa Eli na. Na tur ni ru u Do hi, u dru gom ko lu ba{ u su re tu sa Ma jom Eli na to i na go ve {ta va. Pred kon tro lu vre me na Ma ja gu bi kon cen tra ci ju i na pu {ta od bra nu pe {a ka na c7 i vo de }a na ta be li ne pro pu {ta pril ku: `r tvom lov ca re {a va is hod. Do kra ja par ti je Eli na bes pre kor no vo di neo d bra wi vi na pad.

Da ni je lijan - ^i bur da nid ze En gle sko otva ra we 1.Sf3 Sf6 2.c4 e6 3.e3 b6 4.b3 Lb7 5.Lb2 d5 6.Sc3 a6 7.d4 Sbd7 8.Ld3 Ld6 9.0–0 0–0 10.Tc1 De7 11.c:d5 e:d5 12.Dc2 Se4 13.Se2 Tac8 14.Sf4 g5 15.Se2 f5 16.Sg3 g4 17.Sd2 Dh4 18.f4 S:g3 19.h:g3 Df6 20.Kf2 Tce8 21.Th1 Dg6 22.Th4 Lc8 23.Tch1 Sf6 24.Sf1 h5 25.Sd2 Te7 26.a3 Tfe8 27.Te1 Kg7 28.b4 Df7 29.Sb3 Kg6 30.Sc5 Df8 31.Lc3 Tg7 32.Sb3 Th7 33.Ld2 Ld7 34.Tc1 Ta8 35.Db1 Dc8 36.Tc3 Lb5 37.Lc2 Dd7 38.Kg1

38...Le7 39.T:c7 D:c7 40.L:f5+ Kg7 41.L:h7 S:h7 42.T:h5 Sf8 43.Dd1 Dd7 44.f5 Kf7 45.D:g4 Tc8 46.e4 d:e4 47.Th7+ Ke8 48.Tg7 Dc6 49.d5 Df6 50.d6 Le2 51.D:e4 D:g7 52.D:e2 Tc2 53.d:e7 D:e7 54.Dd3 Ta2 55.D:a6 T:d2 56.S:d2 De3+ 57.Kh2 Dh6+ 58.Kg1 D:d2 59.D:b6 Dd1+ 60.Kf2 Dc2+ 61.Kg1 Dd1+ 62.Kf2 Dc2+ 63.Ke3 D:f5 64.Dc6+ Kf7 65.Df3 Ke6 66.D:f5+ K:f5 67.Kd4 Ke6 68.a4 Kd6

69.g4 Se6+ 70.Ke4 Sc7 71.g5 Sa6 72.Kf5 S:b4 73.Kf6 Sd5+ 74.Kf7 1:0 Pri pre mio: B. Dan ko vi}

SPORT

dnevnik

VOJVODINA IZGUBILA TROFEJ KUPA GOTOVO BEZ BORBE

Svi vi {e `e le li pe har Igra odbojka{a NIS Vojvodine u polufinalnom susretu Kupa Srbije protiv Partizana bila je veoma slaba i ne ~udi {to su crveno-beli imali snage samo da otkinu set Beogra|anima koje su pre toga dva puta savladali u prvenstvu. Nije Vo{a li~ila na sebe, falilo je `ara na licima Salati}evih izabranika, pa su Novosa|ani gotovo bez borbe predali pehar Kupa.

Pre po~etka sezone Vojvodina je najavqivala juri{ na duplu krunu, a i ako se zna da je trofej te`e odbraniti nego osvojiti,

cio sve saigra~e i gotovo simultano savladao oba protivnika, ali se tada nije bog zan {ta o~ekivalo od wega, jer je bio novajlija u ekipi. Ovoga puta potpuno je podbacio, bio je optere}en servisom (primio je ~ak 41 servis protivnika, a na wemu je napravqeno {est aseva), a nije bilo nikoga da ga odmeni na mestu prima~a. Wegov kolega u dijagonali Nenad Simeunovi} nije opravdao posao kapitena, najpre sa svega 32 odsto prolaznosti u napadu (19-6), ali ni izigravawem pokreta~ke snage. Mladi Mirosavqevi} zamenio je mla|eg ^ubrila na mestu sredweg

Bo ri slav Pe tro vi}, sred wi blo ker

nisu crveno-beli ni{ta pokazali {to bi argumentovalo wihove `eqe. Sve ekipe na zavr{nom turniru Kupa apsolutno su zaslu`ile da se tu na|u, a po{to nema nepoznanica, prosto je neverovatno kako je Vojvodina lo{e u{la u me~. Delovali su Novosa|ani potpuno ra{timovano, po~ev{i od prijema servisa i servisa, pa napada s kraja, pa sve do igre u poqu. Jedino je iskusni Zoran Jovanovi}, donekle i Borislav Petrovi}, bio raspolo`en i poku{avao da posle dobrih poteza povu~e ekipu, ali nije mogao sve sam.

Psiholo{ka priprema se tako|e name}e kao jedan od tema koju ne treba zaobi}i. Pro{le godine, kada je Kup igran u Novom Sadu, doma}ini su bili na vrhunskom nivou, a protiv sebe su imali mnogo ja~e Partizan i Zvezdu i Radni~ki iz Kragujevca, ali su uspeli da se domognu trofeja. Tada je mladi Marko Ivovi} potpuno u drugi plan ba-

blokera i wemu za odra|eni posao nema {ta da se zameri.

Posle Kupa, trener Salati} je preuzeo najve}i deo krivice, {to mo`da nije pogre{no jer, ipak, je on mo`da trebao boqe da pripremi svoje momke za velika isku{ewa. Te{ko da daqe mogu da prolaze pri~e o mladosti, oscilacijama u igri, de~ijim bolestima i sli~no, jer sve ekipe u dr`avi su mlade, a Vojvodina mora, ma u kom sastavu bila, da igrama i rezultatima opravda tradiciju najuspe{nijeg odbojka{kog kolektiva u zemqi.

Do kraja liga{kog toka prvenstva ostalo je svega jo{ tri me~a, slede plej-of i duge i naporne borbe za titulu, a posle gubitka Kupa ostalo je crvenobelima samo da kroz prvenstvo donekle opravdaju sezonu, ina~e }e institucijalna vrednost najtrofejnijeg kolektiva opasti na odbojka{koj berzi Srbije.

M. Risti}

sreda2.mart2011.

21

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS (18) DO^EKUJE SLOBODU

Po be da je di na op ci ja Pred ko{arka{ima ko wih za u sta vi mo bi }e mo Voj vo di ne Sr bi ja gas mnogo bli`i ciqu, a to je pove~eras je, kako je isbeda i definitivan kraj bitke takao i trener Radenza opstanak. Verujem da mo`eko Varagi}, utakmica sezone u mo da ispunimo ono {to smo kojoj mogu da, ukoliko pobede, zacrtali, a bilo bi nam znatzavr{e bitku za opstanak u no lak{e ukoliko bi i navijaPrvoj A ligi Srbije. U goste ~i stali uz nas. crveno-belima sti`e ekipa Slobode, ~i ji je je dan od predvodnika Novosa |a nin Ste fan Fe ke te, ro |e ni brat pr vo tim ca Voj vo di ne Ni ko le Feketea.

Posle va`ne pobede nad gradskim rivalom Novim Sadom u pro{lu subotu, atmosfera me|u cr ve no-be le po no vo je dostigla zavidni nivo, a Varagi} je naglasio: - Bili smo puno bo qi u grad skom derbiju i trebalo je i ranije i mnogo lak {e da re {i mo pi ta we po be di ka.

No, to je ostalo za nama, pi{e se pobeda i ona je popravila atmosferu unutar ekipe, {to se najboqe moglo videti na treninzima koje smo u me|uvre- Alek san dar Jev |i} (Voj vo di na Sr bi ja gas) menu odradili. Ipak, imali Govore}i o situaciji u ekismo i u ranijem periodu lige pi, trener Varagi} je dodao: takve situacije i onda, kada je - Nastupi}e isti tim koji je trebalo da nastavimo u istom je igrao i s Novim Sadom. Nestilu, de{avali su nam se kik- mamo povre|enih i bolesnih i sevi. Me~ s U`i~anima, tako nadam se da }e tako ostati do ispada, jeste kqu~ni u ovoj se- kraja lige. Potrebne su nam

Da na {wi pro gram U utakmicama 24. kola Prve A ko{arka{ke lige Srbije, ve~eras se sastaju - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Sloboda (18), ZREWANIN: Proleter Naftagas - Novi Sad (19), ^A^AK: Borac - Mega Vizura (19), @ELEZNIK: FMP - Crnokosa (18), KRU[EVAC: Napredak Rubin - Tami{ (20).

Duel OKK Beograd - Sloga igra se 8. marta. zoni i u wega ulazimo, zbog svega {to sam naveo, s pove}anom dozom opreza.

Prvotimac Aleksandar Jev|i}, jedan od najboqih igra~a, rekao je slede}e: - Kqu~ni igra~i Slobode su Stefan Fekete, Mi}ovi}, An|i} i Novak Popovi} i ukoli-

sve raspolo`ive snage, a posebno iskusniji igra~i od kojih o~ekujem da podnesu glavni teret i protiv U`i~ana.

Me~ Vojvodina Srbijagas Sloboda igra se u maloj sali Spensa u 18 ~asova, ulaz je besplatan.

A. P.

Asmir Ko la {i nac

EVROPSKO DVORANSKO PRVENSTVO

[e sto ro Sr ba u Pa ri zu Atletska reprezentacija Srbije u~estvova}e na Evropskom prvenstvu u dvorani, koje }e od 4. do 6. marta biti odr`ano u Parizu.

Boje na{e zemqe na tom takmi~ewu brani}e {estoro atleti~ara: Biqana Topi} u troskoku, Marina Mun}an na 1.500 metara, Tatjana Miti} na 60 metara, Asmir Kola{inac u bacawu kugle, Goran Nava na 1.500 metara i Emir Bekri} u trci na 400 metara.

Selektor Dragi{a Kuzmanovi} ocenio je da bi na{i reprezentativci u Parizu mogli da izbore tri do ~etiri finala.

- Prema prikazanoj formi, u finalu bi trebalo da vidimo

Marinu Mun}an, Asmira Kola{inca, kao i Gorana Navu. Siguran sam da }e svi oni dati sve od sebe da se na|u me|u najboqim Evropqanima - rekao je Kuzmanovi}.

Selektor Srbije istakao je da se posebno raduje povratku Biqane Topi} koja je ove godine imala samo jedno takmi~ewe, u Atini, gde je zabele`ila skok od 13.83 metara.

- Po mi{qewu trenera i supruga na{e rekorderke u troskoku Dragutina Topi}a, Biqana je spremna za skok od 14,20 metara, a taj bi joj rezultat doneo visok plasman - napomenuo je Kuzmanovi}.

Go ran Kur te{ u Pri bo ju Rukometa{i Priboja zabele`ili su sva tri poraza u prole}nom delu mu{ke Superlige, {to ih je automatski gurnulo na 14. poziciju prvenstvene tabele i preporu~ilo za jednog od kandidata za o~uvawe elitnog statusa. To je bila inicijalna kapisla da se u Priboju ukqu~i alarm za uzbunu, pa je uprava posegnula za najbezbolnijim re{ewem, promenom trenera.

Umesto Slavoquba Lakovi}a na u`arenu klupu Priboja seo je Goran Kurte{ iz Novog Sada, koji je imao velikog uspeha vode}i Mladost ^elik iz Ba~kog Jarka, Jugovi} Unimet, Spartak, kao i `ensku ekipu Konstance iz Rumunije. Pred Kurte{om je veliki izazov imaju}i u vidu da Pribojci imaju nepovoqan raspored. [ansu za opstanak bazira}e na pobedama na svom tere-

Go ran Kur te{

nu, gde do~ekuju direktne konkurente u borbi za opstanak: Vrawe, Dinamo, Po`arevac, Planinku..., a {ansu }e tra`iti i na nekim gostovawima, kao na primer u Crvenki. Da li }e {ok terapija uroditi plodom ve} }e se videti za vikend kada Priboj do~ekuje Vrawe.

J. Gali} U BK NOVI SAD

Sti gao ukra jin ski tre ner

OD BOJ KA [I NIS VOJ VO DI NE SU TRA DO MA ]I NI RIB NI CI: Posle ispadawa u polufinalu Kupa Srbije, odbojka{i Vojvodine okre}u se doma}em {ampionatu u kojem `ele titulu. U preostala tri kola Vojvodina ima dva te`a susreta, a prvi je sutra protiv Ribnice, tradicionalne doma}inske ekipe koja ih je savladala u Kraqevu. Ipak, Novosa|ani u skladu s velikim i neskrivenim ambicijama u doma}em {ampionatu `ele da do kraja liga{kog dela zadr`e drugu poziciju i da imaju prednost doma}eg terena sve do potencijalnog finala plej-ofa.

- @elimo da zavr{imo na drugom mestu, jer nam to u plej-ofu obezbe|uje prednost doma}eg terena. Prvenstvo nam je {ansa da se opravda ova sezona i nema potrebe da skrivamo {ampionske ambicije. Ribnica je solidna ekipa, ali je izuzetno neugodna na doma}em terenu i dobila nas je u prvom delu prvenstva.

Sada smo mi doma}ini i mislim da mo`emo bez ve}ih problema da do|emo do sigurnih bodova - rekao je sportski direktor NIS Vojvodine Nikola Mari}.

Sredwi bloker crveno-belih Danilo Mirosavqevi} smatra da je trijumf nad Ribnicom neophodan kako bi se {to pre vratilo na pravi put.

- Posle ispadawa u Kupu ostaje nam da sve karte bacimo na doma}e prvenstvo i predstoje}i me~ s Ribnicom nam je izuzetno zna~ajan. Moramo da pobedimo i da se vratimo na pobedni~ki kolosek na kojem smo bili u posledwih mesec dana. @elimo da se revan{iramo Kraqev~anima za poraz u prvom delu i blagi smo favoriti zbog doma}eg terena, ali treba to da potvrdimo na terenu - istakao je Mirosavqevi}.

Me~ NIS Vojvodina - Ribnica igra se sutra u maloj sali Spensa od 18 ~asova, a bi}e direktno preno{en na RTS 2.

M. R.

U Bokserskom klubu Novi Sad odvijaju se uobi~ajene aktivnosti, a trener Pavle Mili} i wegovi puleni fokusirali su se na me~eve koji slede u okviru Vojvo|anske lige. U `eqi da poboq{a stru~ni rad, klupsko rukovodstvo anga`ovalo je mladog ukrajinskog stru~waka Jevgenija Samroja.

Odakle ovaj trideset~etvorogodi{wi Ukrajinac u Novom Sadu pojasnio je direktor kluba Tadija Ka~ar.

- Prvi kontak sa Jevgenijem imali smo pre dva meseca kada je on do{ao u posetu kod svoje ro|ake, koja `ivi na Klisi. Do{ao je u klub, razgovarali smo na temu wegovog anga`ovawa, odradio je i nekoliko treninga, posle ~ega sam uvideo da se radi o mladom ~oveku punom energije, re{enog napravi dobar rezultat s na{im bokserima. Jo{ tada smo postigli dogovor o anga`ovawu, ali je morao da ode u Ukrajinu kako bi pozavr{avao privatne poslove pojasnio je Ka~ar i dodao: - Pre nekoliko dana vratio se u Novi Sad i u tandemu sa Pavlom Mili}em latio se posla. Ve} prvi treninzi pokazuju da ima mnogo ideja, koje }emo u BK Novi Sad sprovesti ukoliko budemo imali materijalnu podr{ku Grada. Takvi prostorni uslovi koje Novi Sad ima u Spensu podrazumevaju da imamo i najboqi bokserski sport u dr`avi.

J. Gali}

22

RePORTA@e

sreda2.mart2011.

dnevnik

ZA [TO SU MA NI TI SOM BOR SKI BI CI KLI STI NAJ ^E []E PACIJENTI GRAD SKIH PROK TO LO GA

Ni su ra hi ti~ ni, ali ga ze ko Yon Vejn ko pri u pi ta te bi lo kog pre vo znog sred stva go mi lom ke mo to ri zo va nog put ni sa, bu }u ra, {est me tar skim pe ka-na mer ni ka po ~e mu caq ka ma, slav skim asta li ma, pam ti Som bor, kao iz to pa }e xa ko vi ma i osta lim ku }ev nim vam – po bi ci kli sti ma. Ne ma espa pom, od som bor skih bi ci ku }e bez bar dva-tri ko ma da pa kli sta za pra vo ~i ne sa vr {e nog, ni je ni ~u do {to is kr sa va ju po ma da ne sve snog i ne voq nog, sa va ro {kim sa o bra }aj ni ca ma kao mo u bi cu. Bi zar no zvu ~i, ali „Le te }i Ho lan |a nin”, vaq da sma tra ju }i da im sla ba {nost za pra vo da je pred nost u sra zu s me tal nim ~e tvo ro to~ ka {i ma.

I ne bi u to me bi lo ni {ta lo {e – uosta lom, zdra vqe na ci je nam se po pra vqa uz okre ta we pe da la (imao je Som bor ono mad i tre ne ra sa ve zne bi ci kli sti~ ke re pre zen ta ci je, ~u ve nog ~i kaPe pu, ko me je naj po zna ti ji ~lan Mi lan Pa ni} „kli snuo” na Za pad ono mad u Ita li ji) – sa mo kad bi se Som bor ci i pri dr `a va li sa o bra }aj nih pra vi la. Na vik nu ti na pru `a we ru ke is kqu ~i vo u svr hu po ka zi va wa {o fe ri ma dru gih vo zi la ku da oni, a ne na re ~e ni bi ci kli sta, Vo zi la ja ~a od sva kog ki ja me ta tre ba da idu, pre zir ko ji ga je pre sto ni ca za pa da Ba~ ke je vaq pre ma no} nom osve tqa va wu da je di ni grad u Sr bi ji, a si gur omi qe nih dvo to~ ka {a, te sklo - no i {i re, u ko jem ni je je da red nost ka pre tr pa va wu ne ja kog osva nu la vest iz cr ne hro ni ke u

A

ko joj su glav ni ak te ri upra vo bic kli sti, pa su, na sa bla zan jav no sti, je di no odav de mo gu }e ve sti s na slo vi ma ti pa „Bi ci kli sta usmr tio pe {a ka” ili „U su da ru dva bi ci kla po gi nuo sta rac”.

Da se qu bav Som bo ra ca pre ma vo `wi bi ci kla re flek tu je i na op {te zdrav s tve n o sta we `i te qa va ro {i (tvr de isti ti za j e dqiv ci), sve do ~i i na vod no si gur no pro ve re na ~i we ni ca da su naj za po sle ni ji le ka ri u Som bo ru – prok to lo zi, sve le ~e }i sil ne he mo r o i de na s ta l e pro vo | e w em du g og vre me n a na hlad n im

Ve lo si pe di i ko sto bo qa se po ro di~ no na sle |u ju

Pe da lao gi ne ko log i do vla sti te svad be Dr `av ne i va ro {ke vla sti su sva {ta po ku {a va le da sa o bra }aj no upri sto je som bor ske bi ci kli ste, ali xa ba. Pro {lo drug-Ti ti no vre me kad su na rod ni mi li caj ci jed no stav no te ra li ne sa ve sne ve lo si pe di ste da iz va de ven ti le iz gu ma, pa na sta ve put ku }i pe {ke. Ni to ni je sto pro cent no po ma ga lo jer je sva ki dru gi no sio po de set re zer vnih ven ti la u xe pu i oba ve znu pum pu „pod ra mom” i u bi o skop kad ide. Ko li ki su za vi sni ci od bi ci kli zma, sve do ~i aneg do ta od pre pet na e stak go di na kad je je dan uva `e ni gi ne ko log iz no} nog de `ur stva na vla sti tu svad bu kod ma ti ~a ra sti gao – bi ci klom. Ona ko za du van, je dva je us peo da pro ce di sud bo no sni pri sta nak, a za je dqiv ci tvr de da se ne ku go di nu ka sni je raz veo, na vod no s raz lo ga {to mu je su pru ga in si sti ra la na to me da, kao po ro di~ ni qu di s dva de te ta, ku pe auto mo bil.

MI RO QU BI VI APA TI NAC MI LI SAV IGI] OKRU @IO SE NO @E VI MA

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

ad bilo koju panonsku wivu polije jak pqusak ili, ne daj bo`e, preko we pre|e talas jake vode, na vrhu brazdi se pojave kockice, pa i ve}a par~ad materije koja nije – zemqa. Samo ima wenu boju, jer je dugo deo oranice. Kad te “strane elemente” protrqa{ prstom, vidi{ da su to ostaci zemqanih sudova stradalih na wivi. Uzalud je u brazdama tra`iti ~ak i detektorom za metal neko zakopano blago. Nema ni{ta sem mo`da polomqene `vale za kowe, par~eta pokidanog lanca ili pola paro{ka od vila. Niko ne okopava kukuruze i rukoveda `ito sa zlatnim prstewem i dukatima oko vrata. Ali svi nose vodu u zemqanim sudovima. Zato tamo “jo{ i danas le`e crepi”, ka`e Radi~evi} u pesmi “Kad sam sino} ovde bila.”

Kor{ov je veliki kr~ag od pe~ene gline kojeg su nekad pravili lon~ari, za dopremawe i ~uvawe na wivi vode kad se radi ve}i posao, a tamo je dosta ~eqadi. Ime je pozajmqeno iz ma|arskog jezika, gde se zove kor{o. Naj~e{}i je kor{ov u Ba~koj, na wenom severu, oko Sombora i Subotice, a malo ju`nije i isto~nije je balon, kr~ag, bardak...

Bio je dosta veliki, za ~etiripet litara vode. S dr{kom koja je spajala trup i vrat ove mo}ne posude. Negde na gorwoj tre}ini dr{ke je bilo ispup~ewe s imenom “sisica” a istog oblika. Kada se kor{ov digne, glava zabaci, onda se kroz dr{ku i sisicu – pije voda. Kor{ov je obi~no crno ofarban s belim {arama, kao neki venac, na naj{irem delu trupa. Lepe i skladne figure, ne{to kao grn~arija stare Gr~ke.

Ka`u da je voda u kor{ovu dugo ostajala sve`a, prohladna, naro~ito ako je pa`qivo sklowen negde ukraj brazde, pa jo{ i pokriven nekim zelenilom ili pokrovcem, nekim drugim buqama. Zapu{avan je velikom jagwedom da

„si co vi ma” qu tih ma {i na po kre ta nih sna gom qud skih no gu i da nam sva de ca, ma da ni su ra hi ti~ na, ho da ju kao Xon Vejn jer me sto ko wa po ceo dan, i to od naj r a n i j eg de tiw s tva, „ja {u” bi ci kle.

Ne od u sta ju Som bor ci od bi ci kla ni pod ka kvim me teouslo vi ma. Pre }e pri sta ti na in farkt ne go da od u sta nu od let we vo `we po tem pe ra tu ri od plus 40 ste pe ni, ili }e se pre po mi ri ti sa sud bi nom da im ko ji bo |o{ pad ne na gla vu za pro le} ne ve tro vi te sa la u ke ne go da od u sta nu od svog dvo to~ ka {a. Sneg „do pa sa” mo `da za u-

sta vi i gr ta li ce „Som bor pu te va” an ga `o va ne na ra{ ~i {}a va wu ki j a me ta, ali ne i „non-mo tor ve hic le„. Mo `e Som bor bi ti oko van ta kvim le dom da na we ga ne bi iza {li ni ho ke ja {i „Par ti za na” sa sve pro tiv n i c i ma iz qu bqan ske „Olim pi j e”, ali bi c i k le Som bor ci ne ga ra `i ra ju. Ide se wi ma i na pi jac, na ko jem ni ko od „do ma }ih” ne vi di ni {ta ~ud no kad, usred go to vo ne q ud s ke gu `ve, dve tet k i c e sa zem bi qi ma na kor ma ni ma i djed s „Par kin so n om” i pra s ta r im „ro gom“, sta nu na sred pi ja~ ne „{traf te” ne bi li se za zdra vqe i pod r a z u me va j u } u ko s to b o q u pri u pi ta li.

I ta ko se to u Som bo ru pre no si s ko le na na ko le no. ^o vek ne po sta je{ kad ode{ u voj sku, ve} se mo’{ `e ni ti tek kad ti ba ba pre pu sti omi qe nu ki ne sku bi ci klu, a ma kar se u ovom gra du zna kre do sta ri jih qu di da u slu ~a ju na sle |i va wa „dok di {e ne pi {e”. Ako si kre nuo pu tem kri mi na la, ne obi ja{ tra fi ke ve} po~ ne{ upra vo s bi ci kli ma, a pra vi si man gup ako se bi ci klom, a ne „ja ma hom”, pro vo za{ po Glav noj uli ci „na zad wa ri”. Jo{ ako to ura di{ po le du, gde ti je kraj...

Mi li} Mi qe no vi}

Kor {ov ili o su|u za vodu i ’ranu se voda ne bi prosula i da u sud ne bi upadalo truwe. Re|e {apurikom umotanom u maramicu.

Kod ku}e je bilo tu{ta i tma mawih kr~aga, kondira i balona, zemqanih tepsija za kuvawe i pe~ewe, potom testije i }upica za kiselo mleko, ~ak i ibrika. Saksije za cve}e da i ne pomiwemo, kao i bar desetak sudova, a od finijeg materijala, opet zemqanog porekla, porcelana.

Voda je, jo{, no{ena na wivu i u drvenim sudovima. ^uturama, recimo, mada se one, kao i buklije pa ~ak i ~obawe, vi{e ponose drugim sadr`ajima. Vinom i rakijom. Ve}i, a drveni, su razni buri}i, vu~ije i bukare, burad, kace, ~abrovi, {avoqi, putowe, ~ak i cele vozionice. Sve da se {to boqe ~uva ili prenosi sve, ~ak i pomije, salamure, mure, komine i surutke.

Pe~ena i jo{ pe~enija zemqa, tvrdo i mekano drvo, pa jo{ okovano, nije dovoqno da se sudovima snabde dobro seosko doma}instvo. Zato se majstori late metala pa limari, livci i drugi {loseri stvore ampere ili kablove, ona nesnosna kloparala {to rano ujutro bude sviwe, pa razna burad, te mno{tvo kanti i kantica, vedrica, lonaca i ka~ica, kotlova i oranija. Za mast,

med i mleko, za zalivawe s lulom i ru`om, velike i male cimente, kiskante, la~olanke, la~orovke... Ba{ svakako im se tepa. ^ak i kad su od obi~nog pleka, a nekmoli jo{ kad su klazirane pa jo{ farbane u plavo, belo, bordo, sve s cvetovima {to nekada zbiqa li~e na ru`e.

Neverovatna je ma{ta redu{a {to su naru~ivale omiqene sudove, ali i strpqewe majstora {to su ih pravili.

Neke tvorevine su zaista remek-dela dizajna i kvaliteta.

Treba samo zamisliti kako je te{ko napraviti dugotrajan aparat za vrcawe meda ili kazan za pe~ewe rakije.

Ne mo`e se ni bez staklenih ~a{a, fla{a, dunstfla{a, tegli, balona. Najsitniji su poli}i, fi}oci, satqici i frakli}i, slede ice, olbe i bokali, a najve}i su opleteni bardaci, balon~ine od 50 i vi{e litara, koji se jedared nameste u podrum i ne mrdaju ve} samo pune i prazne gumenim ili plasti~nim crevima. ^ak je i beton izvanredan materijal za valove, bazene s plavim kamenom (bordovskom ~orbom), zalivne sisteme...

Ka`u da je i u ravnici bilo sudova od ko`e, tzv. me{ina, ali je to ipak, materijal da se ~ine gajde. Verni pratilac naro~ito pozivarskih svatovskih buklija.

Sre}e se izraz “tumbaz” za butowu, a mnogi misle da je to ro|aka one “tulumine vina” {to je Marko Kraqevi} delio sa svojim [arcem, prvim srpskim slu`benim voza~em pod uticajem alkohola.

Pa vle Ma le {ev (Gra|a za kwigu „Trired i riba pliva / Divani o re~ima”)

Auto gram na bri ci od po la me tra N

e ka da se ni je mo gao tre ti ra ti kao ozbi qan do ma }in Voj vo |a nin bez bri ce u xe pu. Jer ni kad se ni je zna lo kad tre ba na sec ka ti sla ni ni cu, {un ku i ko ba si cu ili rec nu ti ka le mo ve u vo} wa ku ili vi no gra du.

Ima ih u ra znim for ma ti ma, ali ona ko ju po se du je apa tin ski Sre mac Mi li sav Igi} ba{ je uni kat na – kad se „raz vu ~e“ du ga je po la me tra, a i te `i na joj je po za ma {na.

– Slu ~aj no sam na {ao ovaj no`, ko ji je svo je vre me no iz ra dio po zna ti apa tin ski maj stor Dro bi na.

On je je dan od ret kih ko ji ih je i pot pi si vao. Bio je u lo {em sta wu, pa sam ga po pra vio i sad je k’o nov – pri ~a Igi}.

Ru~ ni rad maj sto ra Dro bi ne Ina ~e, ova bri tva sa mo je je dan od sto ti nak no `e va ko je bri `no – Ve }i nu od 300 tro fe ja sam ku ~u va u svo joj zbir ci. Naj vi {e je pio, a deo do bio. Ko lek ci ju vi {e lo va~ kih s dr {kom od je len skih ne }u po ve }a va ti sem ako na i |em na ro go va, a za sva ki zna oda kle je, ne {to po seb no vred no. Ta ko su mi ka ko je do we ga do {ao i u ka kvom le tos do pa li tro fej ni je len ski je bio sta wu. ro go vi, ko ji su pri pa da le Va len ti – Odu {e vqe ni su svi ko ji su vi - nu Fer nba hu, naj po zna ti jem ime nu de li mo ju ko lek ci ju i po ma `u mi u isto ri ji ov da {weg lov stva. Naj da je pro {i rim. Evo, ovaj Dro bi nin no` po slao mi je iz Ne ma~ ke Apa ti nac ko ji se dav no ise lio – ob ja {wa va Igi} fa vo ri te svo je ko lek ci je.

Po se ti o ci do la ze i zbog vred ne zbir ke ro go va je le na ka pi ta la ca. Ali i za tzv. {kar to ve on je na gra |i van zlat nim me da qa ma na No vo sad skom saj mu.

– Taj deo ko lek ci je Za lu tao u Ba~ ku i mu flon s Pe qe {ca mi je po seb no drag, `ao mi je {to ve }a vred nost im je sta rost, ipak, ih zo vu {kar to vi jer ne ma dva ista na kon re sta u ra ci je, vra tio sam ih ro ga a po je di ni su le pi kao ovaj ko u atar Son te gde je ne kad bi lo ima raq ni. Na ba vio sam i be li ko ral we Fer nbah, a u bli zi ni je sa la{ da se vi di ko li ko ovaj rog oprav da mo jih pri ja te qa – ka `e Igi}. no no si to ime – ve li Igi}.

Ro |en je u Vi {wi }e vu, srem skom Na gla {a va da je on pr ven stve no se lu okru `e nom buj nim {u ma ma, i ko le ci o nar jer je naj ma we tro fe ja od de tiw stva je `e leo da bu de {u od stre lio sam. A sa zi do va „po zi mar. I otac mu, di rek tor {ko le, ra ju“ te treb iz Bo sne, ro go vi lo pa bio je ve li ki qu bi teq pri ro de i ta ra iz oko li ne Ilo ka, mu flon s we ne fa u ne, pa je sin ve} kao osno Pe qe {ca... vac do bio pri li ku da od je len skih

ro go va na pra vi pr vu sve tiq ku. @e qa da upi {e sred wu {u mar sku u Kra qe vu ni je is pu nio jer je se stra oti {la na stu di je, a ro di te qi ni su `e le li da im obo je de ce bu de da le ko, Mi li sav je za vr {io gim na zi ju u Apa ti nu, gde se ce la po ro di ca pre se li la. Po sle ma tu re, upi sao je prav ni fa kul tet, ali je br zo od we ga di gao ru ke i oti {ao u voj sku.

– Do bio sam auto-je di ni cu u Kra qe vu i sva ko dnev no pro la zio po red svo je ne su |e ne {ko le. Na kon voj ske za po slio sam se u apa tin skoj {u ma ri ji, na kon 11 go di na pre {ao u ri bar stvo i tu ostao do pen zi je – re kao je Igi}.

Uz po sao je na sta vio da od je len skih ro go va pra vi lu ste re, kom ple te za bi fe, a naj vi {e pri ve ske za kqu ~e ve. Da nas su ra su ti {i rom sve ta, uglav nom ih je po kla wao pri ja te qi ma, ali su ne ki za vr {i li i kod stra nih dr `av ni ka.

– Me ne zdra vqe spre ~a va pa su moj ho bi pre u ze li i una pre di li si no vi, jer ima ju kom plet no opre mqe ne ra di o ni ce. Ja sam to ra dio pri ru~ nim ala tom, a da nas ih sa mo nad gle dam i po vre me no sa ve tu jem – ka `e Mi li sav.

Mno go bi vo leo da we go vi pri ve sci po sta nu je dan od autoh to nih apa tin skih su ve ni ra.

Je li sa ve ta Prel ~ec

kultura

dnevnik

sreda2.mart2011.

23

ДАНАС НА „ФЕСТУ НС” У „АРЕНА СИНИПЛЕКСУ”

„Агенти судбине” и нови филм Вудија Алена

Сцена из представе „Црвена, секс и последице”

ПОЗОРИШТЕ

Полом до (пола) истине Милена – Миња Богавац, Црвена, секс и последице, режија Ана Илић, Савез драмских уметника Војводине За потребе своје „трагедије тока свести; спознају женствености кроз бол“ Миња Богавац узима један аксиом – абортус, да би из њега у драми „Црвена, секс и последице“ изградила теорему о „нежнијем полу“, оном који за разлику од мушкараца не воли само своју слободу. Оштрица њеног женског писма, по карактеристикама стила и језика травестираног у мушки принцип (грубо, брзо, силовито, у главу), ипак не смера ка „јачем полу“, него ка жени, па се ова умножава у Еву, Лилит, а ту је и Докторка, једини ауторитет, својеврсна персонификација народне мудрости. У представи „Црвена, секс и последице“ која се игра у Позоришту младих и Фабрици Студентског културног центра Нови Сад, поделе се продубљују, па се мушкарац из драмских дидаскалија не појављује ни у офу. Редитељка Ана Илић, уз драматуршки рад Вање Николић, кроти водопад, а не ток свести Миње

Богавац. Покушава да успостави ред у креативном хаосу који од абортуса ауторка успоставља ка питањима живота, смрти, бола и радости. Иако јој је, као и много шта друго, остављено отворено питање броја глумаца, Ана Илић бира четири – Јелену Галовић (Лилит), Јелену Ракочевић (Ева), Славицу Вучетић (Она), Сенку Петровић (Др), баш колико има и „ликова“. Једном подељене, оне немају праву комуникацију, не остварују трансфер, те њихово тумачење представља изазов. Физичке карактеристике наступа смишљене су тако да им иду у прилог (у прилог дељивости) – Ева је плава и нежна, подржава љубав, брак, мушкарца, као нека барбика, Лилит је краткокоса бомба, бескрупулозна и бескомпромисна, Она је ни тамо, ни ‘вамо, нешто између и све заједно. Управо је ту комплексност (било) тешко повратити. То цепање свести, својеврсну хистерич-

ност, шизофреничност, психотичност. Сценичност свега тога, а не само логореичност. Игра која настоји да буде директно оријентисана, без драмских дистанци, готово у публици (што је добар и ефектан пут), сасвим је солидно остварена, атрактивна. Глумице владају сценом начином о којем нажалост нема речи – женском супериорношћу (без мушке доминантности). Режија је страсти смиривала ка забави, едукацији, допуштајући и понеки стилски крешендо. Невоља је што је све то заједно прилично артифицијелно, на моменте исувише драматично, делује познато и уопштено, тинејџерски претенциозно. А посебна тешкоћа је то што на крају, без обзира на вапај за сједињавањем, помирењем, удисајем, све делује још нејасније и страшније него пре. Поготово ако сте мушкарац. Можда је и то део стратегије, „супротности полова“?! Игор Бурић

ПРЕД БЕЧЕЈЦИМА ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА О СВЕТЛАНИ БОЈКОВИЋ

Документовани сан о глуми Монографија о истинском великану нашег глумишта Светлани Цеци Бојковић, из пера мр Ксеније Шукуљевић-Марковић, промовисана је у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј испуњеној до последњег места. Боље

нa њеном почетку, када је као гимназијалка играла на сцени позоришта Дадов из којег је изнедрено сијасет сјајних глумаца, а потом задовољство да је пратим кроз читаву глумачку каријеру. Епилог тога је ова

Светлана Бојковић и Ксенија Шукуљевић-Марковић у Бечеју

признање актерима пријатне књижевно - драмске вечери није требало, пошто су обе везане за публику. Светлана Бојковић играјући пред позоришном и за филмску и телевизијску публику, а мр Ксенија Шукуљевић-Марковић је читав радни век провела у београдском Музеју позоришне уметности радећи с публиком.

- Имала сам срећу да сам запазила Светлану Бојковић још

књига, која није писана као плод емоција, већ је врло документована бројним фотографијама и критикама позоришних представа, радио емисија, телевизијских серија и филмова. Част ми је била да је, баш, мени припало задовољство да напишем књигу о тако великој глумици чија каријера још увек траје, рекла је мр Ксенија Шукуљевић-Марковић.

Публика је имала прилику да чује и о томе како је славни редитељ Бојан Ступица вођен интуицијом, управо, још у студентско време Светлани Бојковић пружио шансу да заигра на сцени Југословенског драмског позоришта с тадашњим великанима нашег глумишта. Временом је играла под кровом Народног позоришта, Атељеа 212 и са собом, јер је била миљеница београдске позоришне публике, условно речено, повлачила публику. Захваљујући раду на радију, телевизији и филму, Светлана Бојковић је постала позната и вољена глумица широм некадашње Југославије, а сада Србије и окружења.

- Позориште је велика свечана дворана, на чијем крају је позорница, а на позорници глумац. Када се подигне завеса све личи на снове које сањамо док спавамо, у две реченице је описала позориште Светлана Бојковић, а онда себе и свој рад представила бечејској публици говорећи одломке из неких својих представа, рецитовала је омиљене песме, а нису изостали ни одломци из „женских разговора“. Многи су се, по завршетку једносатног програма, фотографисали с својом љубимицом, а било је и оних који су купили књигу с посветом славне глумице. В. Јанков

Данас гледаоце на новосадској ревији фимова са актуелног 39. Феста очекују два филма који ће премијерно бити приказани у биоскопу „Арена Синеплекс”. У оквиру „Феста НС” вечерас од 19 часова на програму је остварење „Агенети судбине”The Adjustmenт Bu re au). Редитељ је Џорџ Нолфи а у главним улогама наступају Мет Дејмон и Емили Блант. То је Нолфијев редитељски деби који је уследио после његове запажене сценаристичке каријере. Потписник је сценарија за филмове: Timeline, Ocean’s Twelve (2004), The Sentinel, The Bourne Ultimatum (2007). У овом најновијем, за који је такође, написао Из филма „Агенти судбине” сценарио, реч је о адаптацији и Елизу да буду заједно...Филм приче чувеног СФ писца Филипа ових дана практично улази у К. Дика у којој се преплићу светске биоскопе а прве оцене мистерија и романса. У тренутку критике се крећу у распону од да кад је надомак добијања места у је осредњи до тога да наликује на америчком Сенату, амбициозни „Почетак” (Inception) политичар Дејвид Норис (Мет Кристофера Нолана. Дејмон) упознаје лепу балерину Од 22 сата на програму „Феста Елиз Селас (Емили Блант) – жену НС” је нови филм Вудија Алена какву дотад није срео. Међутим „Упознаћеш виског, црног мушбаш када схвати да је почео да се карца” (Yuo Will Meet A Tall Dark заљубљује у њу, мистериозни Stranger). Ова филмска прича људи у оделима и са шеширима говори о два брачна пара – спороводе акцију да их раздвоје. Алфију и Хелени и њиховој Дејвид ће сазнати да се бори про- ћерки Сали и њеном мужу Роју– тив агената судбине – против док их страсти и амбиције воде у људи који ће учинити све што је у невоље и право лудило. Када њиховој моћи да спрече Дејвида Алфи напусти Хелену да би вра-

тио своју изгубљену младост са безбрижном проститутком Чармејн, Хелена дословно губи разум и свој живот предаје лудим саветима шарлатанске гатаре. Несрећна у браку, Сали се заљубљује у згодног шефа и власника уметничке галерије Грега, а Рој, романописац који нестрпљиво очекује реакцију на свој најновији рукопис, опчини Дија, тајанствена жена коју угледа кроз прозор... Звездану глумачку екипу предводи Ентони Хопкинс уз којег у осталим улогама играју Џема Џоунс, Џош Бролин, Наоми Вотс и Антонио Бандерас. В. Црњански

ЗАВРШЕНИ САЛОН КЊИГА И ИЗЛОЖБА УМЕТНОСТИ НА НОВОСАДСКОМ САЈМУ

Продато пет хиљада наслова На Новосадском сајму јуче су затворени 17. салон књига и 16. изложба уметности „Арт експо„, а сајам образовања је завршен у суботу. Како је наведено у саопштењу Сајма, упркос тешкој економској ситуацији, и ове године на сајмовима је учествовало око 150 излагача, продато је више хиљада бестселера, белетристике, стручне литературе, књига за децу, енциклопедија. Излагачи су позитивно оценили присуство пословне и стручне публике – на Салону књига библиотекаре, на „Арт експу” – колекционаре али и појединце који су куповали уметничке слике, док је Сајам образовања – колективно или индивидуално посетило седам хиљада ученика основних и средњих школа из Војводине. Тематска изложба „Један (не)могући контакт Ворхол-Бртка” интересовала више стотина посетилаца. ПРИЗНАЊА АМЕРИЧКОМ ПЕСНИКУ СРПСКОГ ПОРЕКЛА

Две награде Чарлсу Симићу Један од водећих савремених светских песника, велики амерички песник и есејиста српског порекла Чарлс Симић, добио је две велике награде за свој књижевни опус, саопштио је српски издавач Симићевих књига „Архипелаг”. Америчко песничко друштво доделило је Симићу Медаљу „Роберт Фрост” за животно дело, у области поезије. Медаља носи име једног од највећих америчких песника 20. века. Овој награди придружила се и Награда „Вилчек„ за уметност и хуманистику за ову годину. Шест година је додељује Фондација „Вилчек„ за животно дело у области уметности и хуманистичких наука изузетним ствараоцима страног порекла који су своје дело остварили у оквиру америчке културе. Одлуку је донео велики жири састављен од истакнутих писаца, књижевних критичара, универзитетских професора и уметника из неколико професија. Награда „Вилчек” износи 100.000 долара, а биће уручена у Њујорку на свечаности Фондације, коју су 2000. основали Јан и Марица Вилчек, имигранти из бивше Чехословачке. „Архипелаг” је објавио недавно обимну књигу изабраних песама „Ишчекујући пресуду”, која обухвата распон од песникових раних стихова до песама преведених из рукописа.

Током трајања Салона књига продато је око 5.000 наслова, а највише се тражила литература за децу и белетристика и хит књиге. Према изјавама учесника, посете библиотекара, којима је Новосадски сајам одобрио бесплатан улаз, уродиле су резултатом јер су постигнути значајни договори за откуп књига. Бројним гостима, који су протеклих пет дана посетили Сајам, велику пажњу су привукла гостовања најеминентнијих домаћих књижевника: Гордане Ћирјанић, Драгослава Михаиловића, Владана Матијевића, критичара и уредника издавачких кућа... који су се представили у оквиру Програма књижевне манифестације „Дани Лазе Костића”. На овогодишњој Изложби уметности „Арт експо”, на којој је наступило 40 излагача, сликара и галериста, продато је око 100 уметничких дела, рукотворина и друго.

НОВА КЊИГА КОВ-а

„Градска шетња” Милана Влајчића у Вршцу Под геслом „Фест је заробио Влајчића“, на трибини Средом код Стерије, Књижевна општина Вршац (КОВ) вечерас представља најновију књигу истакнутог филмског и књижевног критичара Милана Влајчића. Ако је пре ско-

ро три године Милану Влајчићу уВршцу приређен хепенинг „Живи зид од књига“, на углу улица Стеријине и Вука Караџића, овога пута маштовити чланови КОВ-а омогући ће Градску шетњу Милану Влајчићу од мансарде КОВ-а до Врха брега. Читајући књигу „Градска шетња“, као на ускомешалом филмском платну, сазнаћете шта је то феномен елитне и популарне културе, у транзицији и колотечини наслеђених културних образаца. Они који су 2008. читали књигу „Легенда о зиду“, која је објављена под знаком КОВ-а, моћи ће да сазнају шта се у међувремену догађало са нама и нашом културом из дана у дан. Вечерас у Вршцу од 19 часова о мини-коментарима из књиге „Градска шетња“ говориће уредник Петру Крду, док ће Сања Вукелић и Даница Миросављев наизменично, гласно и нечујно, прозборити понешто о филму, о Ембахадама Милоша Црњанског, о национализму у виду заната, о култури на улици, а све то у визији луцидног Милана Влајчића.

24

Svet

sreda2.mart2011.

Po boq {a we od no sa ze ma qa Me di te ra na PA RIZ: No vi {ef fran cu ske di plo ma ti je Alen @i pe, ko ji je ju ~e zva ni~ no pre u zeo funk ci ju, iz ja vio je da `e li da po boq {a ve ze sa dr `a va ma ko je se na la ze na „ju `nom obo du Sre do zem nog mo ra”. @i pe je re kao da }e je dan od we go vih glav nih pri o ri te ta bi ti da „po sta vi no ve osno ve” za Uni ju za Me di te ran, gru pu evrop skih i se ver no a fri~ kih ze ma qa ko ju je 2008. go di ne osno vao fran cu ski pred sed nik Ni ko la Sar ko zi, za jed no s ne dav no svrg nu tim egi pat skim

pred sed ni kom Ho sni jem Mu ba ra kom. Fran cu ski mi ni star spoq nih po slo va je, ta ko |e, ka zao da `e li da Fran cu ska „bu de sprem na za na pre dak Afri ke” i da „ja ~a stra te {ko part ner stvo sa si la ma u raz vo ju”, kao {to su Ki na i Ru si ja, ja vio je AP. Is ku sni po li ti ~ar i dr `av nik @i pe, ime no van je pre tri da na na po lo `aj {e fa fran cu ske di plo ma ti je, na ko ji je ostav ku pret hod no pod ne la Mi {el Alio-Ma ri zbog kri ti ka da je bi la bli ska sa biv {im tu ni skim re `i mom.

(Ta njug)

„Pu ti no ve `ur ke” u no} nom klu bu MO SKVA: Je dan po zna ti mo skov ski no} ni klub iza zvao je ju ~e pra vu sen za ci ju na ja vom ple sne ve ~e ri pod na zi vom „Pu ti no va `ur ka”. Svo ju ide ju re kla mi ra fla je ri ma na ko ji ma je ru ski pre mi jer Vla di mir Pu tin opi san kao „pred met `e qe”, pre no si agen ci ja AFP. Klub „Raj”, ko ji se na la zi u cen tru Mo skve, po sta vio je u jed noj pro met noj uli ci i tran spa rent na ko jem je is pi san slo gan „Pu ti no va `ur ka” - „@e lim jed nog pre mi je ra”.

VE LI KE ZE MQE @E LE PRO ME NE U LI BI JI

SAD (ne) raz ma tra ju ozbiq no voj nu op ci ju VA [ING TON: Ame ri~ ki am ba {a dor u Uje di we nim na ci ja ma Su zan Rajs iz ja vi la je da SAD ak tiv no i ozbiq no raz ma tra ju voj nu op ci ju u Li bi ji. „Raz go vo ri o to me su u to ku sa na {im part ne ri ma u NA TO-u i dru gde. Ve} smo da li na zna we da je to op ci ja ko ju raz ma tra mo, i raz ma tra mo je ak tiv no i ozbiq no”, re kla je Raj so va na kon fe ren ci i ji za no vi na re u Be loj ku }i.Ona je, ta ko |e, na po me nu la da Va {ing ton ima ko mu ni ka ci ju sa svim de lo vi ma li bij skog dru {tva ka ko bi im po mo gao da ostva re te `we na ro da za slo vo du i prav du, ali da se jo{

~e ka ko }e se me |u pro tiv ni ci ma re `i ma po ja vi ti kao glav na sna ga.Ne ja sno je u ovom tre nut ku ko }e se po ja vi ti kao glav ni ele ment opo zi ci je i ~e ka mo da vi di mo ka ko }e se opo zi ci ja po ve za ti, re kla je Raj so va. Pre ma we nim re ~i ma, u tom kon tek stu je jo{ su vi {e ra no go vo ri ti o to me.

U isto vre me ame ri~ ki dr `av ni se kre tar Hi la ri Klin ton iz ja vi la je da ne pred sto ji ni ka kva voj na ak ci ja SAD u Li bi ji, a da je ras po re |i va we voj nih sna ga oko te ze mqe u~i we no zbog po dr {ke even tu al noj hu ma ni tar noj in ter ven ci ji.

„Ne, ne”, bi la je iz ri ~i ta Klin to no va u raz go vo ru sa no vi na ri ma u @e ne vi, gde je pri su stvo va la sed ni ci Sa ve ta Uje di ne nih na ci ja za qud ska pra va. „Ve ru je mo da }e bi ti po tre be za po dr {ku hu ma ni tar noj in ter ven ci ji. Ta ko |e zna mo da }e, na `a lost, bi ti po tre be za mi si je spa sa va wa. Ali ne pred sto ji ni ka kva voj na ak ci ja ko ja ukqu ~u je bro do ve ame ri~ ke mor na ri ce”, pre ci zi ra la je Klin to no va.Pre ma we nim re ~i ma, op ci ja ko ja se tre nut no raz ma ta je uvo |e we zo ne ne le te wa iz nad Li bi je.

(Ta njug)

Ga da fi – „po li ti~ ki le{” MO SKVA, BRI SEL: Mo skva sma tra neo p hod nim da se li bij ski li der Mo a mer el Ga da fi po vu ~e sa po li ti~ ke sce ne, ja vi la je ju ~e agen ci ja In ter faks, po zi va ju }i se na iz vor iz pred sed ni~ ke ad mi ni stra ci je. „Po la zi mo od to ga da ~ak i ako Ga da fi sa da si tu a ci ju pri vid no smi ri, on je `i vi po li ti~ ki le{, ko jem ni je me sto u mo der nom ci vi li zo va nom sve tu“, re kao je iz vor iz Kre mqa. „Pri me na voj ne si le pre ma svom na ro du ni je pri hva tqi va”, re kao je ru ski ~i nov nik, do da ju }i da je ru ski pred sed nik Dmi trij

Me dve dev od sa mog po ~et ka ne ga tiv no pri hva tio sa da {we ak tiv no sti li bij skih vla sti.

U re zo lu ci ji Sa ve ta bez bed no sti UN o Li bi ji usvo je noj pre dva da na ni je bi lo ni ka kvih pred lo ga osim onih ko ji su odo bre ni, iz ja vio je ju ~e {ef ru ske di plo ma ti je Ser gej La vrov, do da ju }i da ni u raz go vo ru sa ame ri~ kim dr `av nim se kre ta rom Hi la ri Klin ton ni je raz ma tra no uvo |e we zo ne za bra ne le ta nad Li bi jom.

“To kom su sre ta sa Klin to no vom pi ta we zo ne za bra ne le ta iz nad Li bi je ni je raz ma tra no. Bi lo ka kvi no vi pred lo zi tre ba da se

uno se u SB UN. Ta kvih pred lo ga do da nas ni je bi lo’’, re kao je La vrov na kon fe ren ci ji za no vi na re u @e ne vi, i do dao: „O~e ku je mo da je li bij sko ru ko vod stvo ~u lo glas me |u na rod ne za jed ni ce, ko ji je uni son, jer je re zo lu ci ja usvo je na kon sen zu som, i da }e pred u ze ti sve neo p hod ne me re u ve zi sa zah te vi ma sa dr `a nim u tom do ku men tu.’’

Ru ska dr `av na agen ci je je iz Mo skve pre ne la iz ja vu vi so ko po zi ci o ni ra nog slu `be ni ka Kre mqa ko ji je re kao da }e Ru si ja uve sti sank ci je Li bi ji u skla du sa re zo lu ci jom SB UN. (Ta njug)

Ki na po zi va na prekid su ko ba

PE KING: Ki na je ju ~e po zva la na ob u sta vqa we su ko ba u Li bi ji, gde se stra hu je da je po gi nu lo pre ko 1.000 qu di u kr va vom ob ra ~u na va wu sna ga lo ja nih Mo a me ru Ga da fi ju sa an ti vla di nim de mon stran ti ma. Pe king, ko ji se obi~ no pro ti vio uvo |e wu sank ci ja pre ma ne za vi snim dr `a va ma, gla sao je za re zo lu ci ju Sa ve ta bez bed no sti UN ko jom se za bra wu je pu to va we i za mr za va imo vi na Mo a me ra Ga da fi ja, ~la no va we go ve po ro di ce i sa rad ni ka i uvo di em bar go na is po ru ke oru` ja Li bi ji.

„Sa da je im pe ra tiv da se za u sta vi na si qe i iz beg nu do dat ne `r tve”, re kao je pred stav nik mi ni star stva ino stra nih po slo va \i ang Ju no vi na ri ma. „Mi se na da mo da }e me |u na rod na za jed ni ca od i- gra ti kon struk tiv nu ulo gu u po vrat ku sta bil no sti u Li bi ji {to je pre mo gu }e”, re kao je on.

Ki na je do sa da eva ku i sa la 32.000 svo jih gra |a na iz Li bi je u ogrom noj ope ra ci ji u ko joj su bi li an ga `o va ni iz najm qe ni i voj ni avi o ni, bro do vi i jed na voj na fre ga ta, ja vio je AFP. List ki ne ske voj ske

dnevnik

ob ja vio je ju ~e da je to bio pr vi put da je Ki na ko ri sti la voj ni brod u pre ko mor skoj spa si la~ koj mi si ji.

Ki ne ske fir me su u Li bi ji ra di le na iz grad wi naf to vo da, `e le zni ce i u sek to ru te le ko mu ni ka ci ja.

Uz dr `a na re a go va wa Ki ne na po li ti~ ke ze mqo tre se na Bli skom is to ku i Se ver noj Afri ci uka zu ju da }e ona na sta vi ti da bu de ti hi re gi o nal ni igra~ sa ma lim po li ti~ kim upli vom i ve li kim eko nom skim u~e {}em, sma tra ju ana li ti ~a ri.

(Ta njug)

Pu ti nov pred stav nik za {tam pu Dmi tri Pe skov iz ja vio je da }e pre mi je ro vi advo ka ti pro ve ri ti da li je klub pre kr {io za kon, ko ji na la `e da se ime i imix ne ke oso be ne mo gu ko ri sti ti bez we nog pri stan ka. „Kon sul to va }e mo se sa advo ka ti ma i od lu ~i }e mo {ta da pre du zme mo”, ka zao je Pe skov u iz ja vi za agen ci ju RIA no vo sti.

Fla je ri ko ji ma se `ur ka re kla mi ra na lik su gla sa~ kim li sti }i ma.

(Ta njug)

Na o ru `a ni na pa da~ ra nio 15 de vo ja ka MAR DAN: Na pa da~ na mo to ru otvo rio je ju ~e va tru iz pi {to qem i ba cio dve ru~ ne bom be na u~e sni ke za ba ve u jed nom ko le xu u gra du Mar da nu na se ve ru Pa ki sta na i tom pri li kom ra nio 15 de vo ja ka.

Ne ke od ra we nih de vo ja ka su u kri ti~ nom sta wu, sa op {ti la je po li ci ja, na vo de }i da je na pa da~ po be gao, pre neo je AFP. De voj ke su po ha |a le dr `av nu {ko lu u gra du Mar da nu, ko ji se na la zi na oko 40 ki lo me ta ra se ver no od re gi o nal ne pre sto ni ce Pe {a va ra. Sve de voj ke su iz me |u 18 i 20 go di na sta ro sti.

„Na o ru `a ni na pa da~ je ba cio dve gra na te, a za tim otvo rio va tru iz pi sto qa”, iz ja vio je vi {i po li cij ski slu `be nik Ha lid Na sim.

Na pa da~ je po be gao na kon na pa da.

Ni ko ni je pre u zeo od go vor nost za na pad, ali isla mi sti ko ji se pro ti ve obra zo va wu de vo ja ka i me {o vi tim {ko la ma, za go va ra ju }i strikt nu pri me nu {e ri jat skog pra va, uni {ti li su pro te klih go di na na sto ti ne {ko la, uglav nom za de voj ke, na se ve ro za pa du Pa ki sta na.

(Ta njug)

Po bu na sti gla do Oma na MU SKAT: Oman ska voj ska je raz me sti la tru pe se ver no od pre sto ni ce Mu ska ta i bli zu gra ni ca s Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma po {to je ta las pro te sta na Bli skom is to ku za hva tio i tu za liv sku ze mqu, re kli su ju ~e zva ni~ nik vla de Oma na. Oman ske vla sti o~e ku ju no ve an ti vla di ne pro te ste po {to je pret hod no u ne re di ma u gra du So ha ru u su bo tu po li ci ja ubi la jed nog de mon stran ta, re kao je zva ni~ nik ko ji je tra zio da osta ne ano ni man. Vi {e sto ti na qu di pro te sto va lo je u So ha ru tra `e }i ve }e pla te, po sao za ne za po sle nu omla di nu i sme nu ne kih mi ni sta ra. U Mu ska tu pla ni ran je i skup po dr {ke du go go di {wem vla da ru Oma na.

Egi pat: Re fe ren dum 19. mar ta, iz bo ri u ju nu KA I RO: Egi pat ski voj ni li de ri or ga ni zov a}e re fe ren dum o ustav nim pro me na ma 19. mar ta,

Pred sed nik voj nog Vr hov nog sa ve ta Mo ha met Hu sein Tan ta vi

par la men tar ne iz bo re u ju nu, a pred sed ni~ ke {est ne de qa ka sni je, iz ja vio je ak ti vi sta Zi jad el Ela i li, ~lan Ko a li ci je re vo lu ci o ne omla di ne, na kon sa stan ka sa egi pat skim vo| stvom.

Ela i li je re kao da se sa jo{ 16 ~la no va Ko a li ci je, za jed ni~ ke plat for me omla din skih or ga ni za ci ja svih opo zi ci o nih po li ti~ kih ori jen ta ci ja u Egip tu, sa stao sa tri ~la na vla da ju }eg Vr hov nog sa ve ta oru `a nih sna ga ko ji su im sa op {ti li ove in for ma ci je, ja vio je Roj ters. „Sa vet je re kao da je po sve }en to me da ci vil na vla da bu de usta no vqe na u ro ku od {est me se ci i

od bio je da raz mo tri pro du `e we ovog pe ri o da”, re kao je Ela i li.

Voj ni sa vet, ko jem je Ho sni Mu ba rak pre dao vlast 11. fe bru a ra, ras pu stio je oba do ma par la men ta i su spen do vao ustav, a ubr zo na kon to ga je sa op {tio da }e vo di ti ze mqu {est me se ci, od no sno dok se ne odr `e par la men tar ni i pred sed ni~ ki iz bo ri na kon uvo |e wa ustav nih pro me na. Bi ra ~i za gla sa we ne }e mo ra ti da ima ju gla sa~ ke kar ti ce, ve} }e im bi ti do voq ne li~ ne kar te, a iz bo re }e nad gle da ti sud stvo, {to ni je bio slu ~aj pri li kom po sled wih iz bo ra za vre me Mu ba ra ka, na vo di bri tan ska agen ci ja.

(Ta njug)

^a ves nu di po sre do va we u Li bi ji KA RA KAS: Pred sed nik Ve ne cu e le Ugo ^a ves pred lo `io je ju ~e da me |u na rod na za jed ni ca po sre du je u pro na la `e wu mir nog re {e wa za ma sov nu po bu nu pro tiv we go vog pri ja te qa i po li ti~ kog sa ve zni ka li bij skog vo |e Mo a me ra Ga da fi ja.On je re kao da je o to me ve} raz go va rao sa ne kim ~la ni ca ma blo ka le vi ~ar skih la ti no a me ri~ kih dr `a va i jo{ ne kim ze mqa ma u Evro pi i Ju `noj Ame ri ci. „Na dam se da }e mo us pe ti da for mi ra mo ko mi si ju ko ja }e oti }i u Li bi ju da raz go va ra sa vla dom i opo zi ci o nim li de ri ma. Mi se za la `e mo za mir no re {e we i po dr `a va mo mir u ara skim ze mqa ma i ~i ta vom

sve tu”, ka zao je on. ^a ves, ko ji ni je na veo de ta qe o pred lo `e nom po sre do va wu, re kao je da je bo qe pro na }i po li ti~ ko re {e we ne go sla ti ma rin ce u Li bi ju i po sla ti mi si ju do bre vo qe ne go da se ubi ja we na sta vi, pre neo je Roj ters. Ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja i vla de jo{ ne kih ze ma qa ju ~e su raz ma tra le mo gu} nost voj ne in ter ven ci je u Li bi ji, a ku ban ska, ni ka ra gvan ska i ve ne cu e lan ska vla da tvr de da za pad ne si le `e le da oku pi ra ju Li bi ju zbog we nog naft nog bo gat stva. Ve ne cu e lan ski pred sed nik je ka zao da bi bi lo li ce mer no pri dru `i ti se op {toj me |u na rod noj osu di Ga da fi ja.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TO MAS DE ME ZI JER Ak tu el ni mi ni star unu tra {wih po slo va To mas de Me zi jer bi mo gao bi ti no vi ne ma~ ki mi ni star od bra ne, {pe ku li {e se u Ber li nu, po sle ostav ke Kar la-Te o do ra cu Gu ten ber ga, do sa da {weg mi ni stra voj nog. Mla di ba ron, mi ni star od bra ne cu Gu ten berg je po sle afe re sa pla gi ja tom svog dok tor skog ra da i ogrom nog pri ti ska me di ja, po li ti ~a ra i na u ke, ju ~e pod neo ostav ku.

YIN [ARP Kwi ga Xi na [ar pa „Od dik ta tu re do de mo kra ti je” sa dr `i pre po ru ke o iz vo |e wu mir ne re vo lu ci je bez kr vo pro li }a. Ume sto na si qa, [arp se za la `e za mir nu bor bu za pra vo na slo bo du. On ima 83 go di ne i ga ji or hi de je. We go vo ime ni je pre te ra no po zna to, ali dik ta to ri ga se bo je. Va `i za naj zna ~aj ni jeg te o re ti ~a ra ne na sil nog ot po ra. Kwi ga ima sa mo 93 stra ni ce.

MI HAIL GOR BA ^OV Po sled wi so vjet ski li der Mi hail Gor ba ~ov sla vi da nas 80 ro |en dan. Pro {lo je 20 go di na od ka ko se pod we go vom vo| stvom ras pao SSSR. Gor ba ~ov se na Za pa du sla vi zbog we go ve ulo ge u pa du ko mu ni zma, ali u pro te klih 20 go di na u svo joj do mo vi ni ni je bio to li ko za pa `e na li~ nost. Imao je 54 go di ne ka da je mar ta 1985. po stao ge ne ral ni se kre tar KP.

Ekonomist: Gadafijevi jugoslovenski prijateqi LONDON: Ze mqe biv {e Ju go sa vi je ima ju du go di {we od no se s Li b i j om i we n im li de r om Mo a me rom Ga da fi jem {to su pret hod nih go di na po ku {a li da is ko ri ste za pro {i re we svo jih po s lov n ih ak tiv n o s ti, pi {e list Eko no mist na svo joj in ter net stra ni ci.

Ze mqe biv {e Ju g o s la vi j e ima ju du ge, ~ak i pri sne od no se s Ga da fi jem. On je na vla sti to li ko du go da je me |u sli ka ma ob ja vqe nim u {tam pi i we go va sli k a s Ti tom ko j i je umro 1980”, na vo di se u tek stu na in ter net stra ni ci Eko no mi sta uz ko ji je ob ja vqe na i sli ka Ga da fi ja i Jo si pa Bro za iz 1973.

U tek stu „Ga da fi je vi ju go slo ven ski pri ja te qi” pi {e da se od {i re wa pro te sa u Li bi ji bal kan ska {tam pa i ko ri sni ci

Fej sbu ka za ba vqa ju pro na la `e wem sli ka Mo a me ra Ga da fi ja s biv {im ili ak tu el nim li de ri ma dr `a va iz re gi o na - Stje pa nom Me si }em, Ha ri som Si laj -

de ru Slo bo da nu Mi lo {e vi }u.

On je ~ak bio uz pra vo slav ne Sr be pro tiv bo san skih i ko sov skih mu sli ma na”, pi {e Eko no mist na svo joj in ter net stra ni.

Pa co li lo {e pro {ao Pro {le go di ne je Pa co li po veo ve li ku gru pu qu di s Ko so va u na sto ja wu da ube di Ga da fi ja da na pu sti pro srp ski stav i pri zna Ko so vo, „U jed nom tre nut ku je ce la gru pa od le te la usred pu sti we da se sret ne s li bij skim vo |om. Po do la sku im je Ga da fi na re dio da igra ju i pe va ju. Na pu stio ih je s re ~i ma ko je se svo de na to da on ni ka da ne }e pri zna ti Ko so vo sve dok su wi ho vi li de ri ame ri~ ke ma ri o ne te. Ti me su po ni `e ni Ko so va ri oti {li ku }i”, na vo di Eko no mist. xi }em, Bo ri som Ta di }em i Be xe tom Pa co li jem.

U go di na ma ra ta u Ju go sla vi ji, Ga da fi je bio ne po ko le bqi vo odan ta da {wem srp skom li -

List na vo di da su od no si Sr bi je i Li bi je osta li sna `ni, „za pra vo, to li ko sna `ni da je srp ski mi ni star od bra ne Dra gan [u ta n o vac bio pri mo r an da

kao “to tal nu glupost” opi {e na vo de da su srp ski voj ni avi o- ni bom bar do va li de mon stran te ko ji su pro te sto va li pro tiv Ga da fi ja.

Iz me |u Li bi je i ze ma qa biv {e Ju go sla vi ja po sto je i sna `ne po slov ne ve za. Ze mqe iz re gi o na su u pro te klih ne ko li ko go di na po ku {a va le da pro {i r e po s lov n e ak tiv n o s ti u Li bi ji i dru gim se ver no a fir~ kim ze mqa ma ko ri ste }i ve ze iz Po kre ta ne svr sta nih. Sr bi ja je za i n te r e s o va n a za pro da j u oru` ja i iz grad wu voj nih fa bri ka i bol ni ca, Bo san ci su u gra |e vi nar stvu pre ko ve li kih kom pa ni ja Ener go in vest i Hi dro grad wa, dok je u ok to bru za be le `e no da u Li bi ji ra di de vet hr vat skih pred u ze }a s oko 500 rad ni ka.

balkan

dnevnik

sreda2.mart2011.

25

ZA VR [E NA KON FE REN CI JA MI NI STA RA UNU TRA [WIH PO SLO VA O BEZ BED NO STI GRA NI CA

For mi ra we za jed ni~ kih is tra `nih ti mo va Eva ku a ci ja dok ima na {ih gra |a na u Li bi ji BE O GRAD: Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu spoq nih po slo va Sr bi je Mir ko Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da je gr~ kim bro dom San to ri ni na Mal ti sti glo 117 gra |a na Sr bi je, ko ji se eva ku i {u iz Li bi je. Van red nim le tom Ja ta, bi }e vra }e ni u Be o grad, dok je cr no gor ski brod Sve ti Ste fan, sa 170 qu di iz Sr bi je, na pu tu pre ma Ba ru. Pre ma we go vim re ~i ma, 170 srp skih dr `a vqa na iz Li bi je tre ba da stig ne u Bar cr no gor skim bro dom Sve ti Ste fan da nas po pod ne.

U Sir tu, pre ma we go vim re ~i ma, je 10 dr `a vqa na Sr bi je u kam pu Hi dro grad we iz Sa ra je va sa jo{ 80 rad ni ka iz Bo sne i Her ce go vi ne. O~e ku je se da bo san sko-her ce go va~ ki avion sle ti u Sirt i da ih sve eva ku i {e za Sa ra je vo, od no sno Be o grad, re kao je Ste fa no vi}. On je do dao da u Tri po li ju ima

jo{ ne ko li ko ma wih gru pa rad ni ka iz Sr bi je, ko je Am ba sa da Sr bi je upu }u je da re dov nim li ni ja ma na pu ste Li bi ju.

Iz Ben ga zi ja 24 rad ni ka su pre ba ~e na tur skim bro dom u Mar ma ris, oda kle su se, pre ko Is tan bu la, ju ~e vra ti li za Be o grad, na veo je Ste fa no vi}.

Bri tan ski voj ni avion pre ba cio je 11 na {ih rad ni ka za Lon don oda kle }e avi o ni ma Ja ta, bi ti vra }e ni za Be o grad, do dao je Ste fa no vi}.On je uka zao da su srp ski dr `a vqa ni eva ku i sa ni i avi o ni ma iz Austri je, Ru mu ni je, Ve li ke Bri ta ni je i [pa ni je, ko ji ma su te ze mqe pre vo zi le svo je gra |a ne.

Na sta vi }e mo eva ku a ci ji ju na {ih gra |a na iz Li bi je, sve dok bu de i je dan na{ dr `a vqa nin `e leo da na pu sti Li bi ju, po ru ~io je Ste fa no vi}.

(Fo Net-Ta njug)

Me si} tra `i ostav ku port pa ro la hr vat ske vla de ZA GREB: Dok ak tu el ni pred sed nik Ivo Jo si po vi} sma tra da bi port pa rol vla de Mla den Pa vi} zbog iz ja ve da iza pro te sta u Hr vat skoj sto je ne ke opo zi ci o ne stran ke tre ba lo da sno si od go vor nost, biv {i pred sed nik Stje pan Me si} sma tra da je je di no re {e we da Pa vi} mo men tal no pod ne se neo po zi vu ostav ku. „Sva ko mo ra da sno si od go vor nost za svo je iz ja ve”, re kao je Me si} za ne deq nik „Na ci o nal”. „Da bi iz neo ta kve op tu `be u jav nost, port pa rol vla de mo ra ima ti ~vr ste do ka ze. S ob zi rom na to da Pa vi} ta kve do ka ze ne ma, jer da ih ima, on da bi ih po ka zao, sma tram da je je di no mo gu -

}e re {e we to da on tre nut no pod ne se neo po zi vu ostav ku na svo ju po zi ci ju u vla di, sma tra Me si}.

Pa vi} je na kon pro te sta i ne re da u Za gre bu i Osi je ku iz ja vio da hu li ga ne ko ji su se u cen tru Za gre ba u su bo tu su ko bi li s po li ci jom fi nan sij ski pod u pi ru ne ke opo zi ci o ne stran ke. Pa vi} je u iz ja vi za Hr vat sku te le vi zi ju iz ja vio da po sto je in for ma ci je o ta kvom na ~i nu fi nan si ra wa, ali na pi ta we na ko je stran ke ta~ no mi sli ni je `e leo da od go vo ri. We go va iz ja va iza zva la je broj ne re ak ci je, na ro ~i to kad je po li ci ja utvr di la da za to ne po sto je do ka zi.

(Ta njug)

QU BQA NA, BE O GRAD: Mi ni stri unu tra {wih po slo va Sr bi je, Cr ne Go re, Al ba ni je, Ma ke do ni je i Bo sne i Her ce go vi ne pot pi sa li su ju ~e u Qu bqa ni mi ni star sku De kla ra ci ju o sa rad wi u obla sti bez bed no sti gra ni ca i go di {wi plan ak tiv no sti za 2011. go di nu.

rad u obla sti gra ni~ cne bez bed nost.

Ivi ca Da ~ih je do dao da je ciq tih ak tiv no sti da za jed ni~ ke ak ci je do pri ne su pro ce su ko ji je mo to in te gri sa nog upra vqa wa gra ni com - {to br `i pro tok qu di, ro be i ka pi ta la, uz isto vre me no za u sta vqa we kri mi nal nih ak tiv -

Pot pi sa ni no vi do ku men ti Da ~i} je sa mi ni strom unu tra {wih po slo va Mol da vi je Alek se jem Roj bu om pot pi sao Spo ra zum o re ad mi si ji, a sa ma ke don skim mi ni strom unu tra {wih po slo va Gor da nom Jan ku lov skom dva pro to ko la.Re~ je o Pro to ko lu o spro vo |e wu me {o vi tih pa tro la du` za jed ni~ ke dr `av ne gra ni ce i Pro to kol o osni va wu i funk ci o ni sa wu za jed ni~ kog kon takt cen tra za po li cij sku sa rad wu.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je u Qu bqa ni da je sa ko le ga ma iz re gi o na raz go va rao o for mi ra wu za jed ni~ kih is tra `nih ti mo va u obla sti bez bed no sti gra ni ca. Da ~i} je is ta kao i da se to od no si „na ro ~i to ka da je re~ o kri jum ~a re wu qu di i fal si fi ko va nim nov ~a ni ca ma”.On je re kao da je te ma raz go vo ra sa ko le ga ma bi la i for mi ra we ja snih me ha ni za ma za kri mi na li sti~ ko oba ve {taj ni

no sti iz jed ne ze mqe u dru gu. Da ~i} je go vo rio i o pred lo zi ma za ja ~a we re gi o nal ne ope ra tiv ne sa rad we ko ji tre ba da bu du spro ve de ni u te ku }oj go di ni, sa op {te no je iz Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je. „Mo to in te gri sa nog upra vqa gra ni com je, da se obez be di ne sme tan, od no sno {to lak {i pro tok qu di, ro be i ka pi ta la, ali isto vre me no da se za u sta vi i pro tok kri mi nal nih ak tiv no sti”,

is ta ko je Da ~i}. Da ~i} je go vo rio i o pred lo zi ma za ja ~a we re gi o nal ne ope ra tiv ne sa rad we ko ji tre ba da bu du spro ve de ni u te ku }oj go di ni, sa op {te no je iz Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je.

Srp ski mi ni star je u Qu bqa ni pri su stvo vao sa stan ku ko mi te ta mi ni sta ra ze ma qa pot pi sni ca Kon ven ci je o po li cij skoj sa rad wi u ju go i sto~ noj Evro pi na ko jem se raz go va ra lo o uti ca ju la `nih azi la na ta na „be li {en gen”.

Iz be gli ce iz Hr vat ske tra `e imo vi nu i pen zi je BE O GRAD: Pred stav ni ci 100 udru `e wa iz be gli ca iz Hr vat ske i za vi ~aj nih klu bo va ju ~e su na pi sar ni ci Skup {ti ne Sr bi je pre da li Pred log Re zo lu ci je o po {to va wu qud skih pra va iz be glih i prog na nih Sr ba iz Hr vat ske i gra |a na ko ji su o{te }e ni u imo vin skim i dru gim pra vi ma u Hr vat skoj i za tra `i li da ga po sla ni ci po dr `e.

Re zo lu ci ja je pret hod no do sta vqe na {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa.

Pred stav ni ci udru `e wa su na pi sar ni ci pre da li i 45.000 pot pi sa po dr {ke pe ti ci ji iz be glih i prog na nih Sr ba iz Hr vat ske, ko jom se ape lu je na Evrop sku uni ju da ne pot pi {e ugo vor o pri stu pa wu sa Za gre bom sve dok Hr vat ska ne re {i pi ta wa imo vi ne iz be glih, sta nar skih pra va, za o sta lih pen zi ja, {ted we.

Pred sed nik Ko a li ci je udru `e wa iz be gli ca i ko or di na tor u 100 iz be gli~ kih udru `e wa i za vi ~aj nih klu bo va Mi o drag Lin ta re kao je no vi na ri ma da u Re zo lu ci ji tra -

`e da par la ment u Be o gra du kon sta tu je da se kr {e qud ska pra va iz be glih i prog na nih Sr ba. Od par la men ta se zah te va da po dr `i zah te ve iz pe ti ci je i da od Vla de Sr bi je za tra `i da u Bri se lu i dru gim me |u na rod nim cen tri ma afir mi {e zna ~aj qud skih pra va iz be glih i prog na nih.

U Re zo lu ci ji se pred la `e da Skup {ti na Sr bi je za tra `i od vla de da iz ra di plat for mu o pro na la `e wu traj nog re {e wa iz be glih Sr ba i da se otvo ri su {tin ski di ja log sa Za gre bom. Tra `i se i da Vla da Sr bi je sva ka tri me se ca oba ve {ta va jav nost o svim ak -

tiv no sti ma ve za nim za pro na la `e we traj nog re {e wa iz be glih i prog na nih Sr ba iz Hr vat ske.

Lin ta je oce nio da Re zo lu ci ja ni je sa mo u in te re su iz be glih i prog na nih Sr ba iz Hr vat ske, ve} i u in te re su Sr bi je i Hr vat ske i mo `e da do pri ne se ja ~a wu po ve re wa iz me |u dve dr `a ve i na ro da.Ciq je da pi ta we prog na nih po sta ne jed no od pri o ri te ta dr `av ne po li ti ke Sr bi je i da be o grad „po sta ne wi hov advo kat u bor bi za imo vin ska i dru ga pra va”, re kao je Mi o drag Lin ta.

Pred sed nik Udru `e wa pen zi o ne ra iz Hr vat ske Jo van Ka blar iz ja vio je da u Sr bi ji `i vi oko 50.000 pen zi o ne ra iz Hr vat ske, ko ji ma wi ho va ma ti~ na dr `a va ospo ra va pra vo na is pla tu do spe lih pen zi ja. Ka blar je re kao da gra |a ni ma pen zi o ni sa nim pre 1991. go di ne ni su is pla }e ne sve pen zi je, ta ko da im po tom osno vu Hr vat ska du gu je oko mi li jar du evra.

(Fo Net)

Iz MUP-a je sa op {te no da je u Qu bqa ni pot pi san i Me mo ran dum o raz u me va wu ra di re a li za ci je pro jek ta za jed ni~ kih is tra `nih ti mo va u bor bi pro tiv tr go vi ne qu di ma. Taj pro je kat fi nan si ra Evrop ska ko mi si ja, a pri me wu ju ga mi ni star sta va uni tra {wih po slo va Slo ve ni je i Bu gar ske, dok su ze mqe ko ri sni ce Sr bi ja, Al ba ni ja, Bo sna i Her ce go vi na, Ma ke do ni ja, Mol da vi ja, Cr na Go ra i Ru mu ni ja.

(Ta njug)

Pro da li }er ku za hi qa du evra ZA GREB: Si sa~ ka po li ci ja vo di is tra gu pro tiv bra~ nog pa ra iz Si ska ko ji je svo ju 15go di {wu }er ku pro {li me sec pro dao za 1.080 evra ocu i si nu iz se la Or le. Bra~ ni par iz Si ska, 38-go di {wi Si {~a nin i we go va 32-go di {wa ne ven ~a na `e na svo ju 15-go di {wu }er ku pro da li su 69-go di {wem ocu i we go vom 34-go di {wem si nu iz se la Or le, ka ko bi im bio opro {ten du ga od 5.000 ku na za ku po vi nu ko wa, a jo{ su do bi li 3.000 ku na (oko 400 evra).

Wih dvo ji ca su kra jem fe bru a ra iz se la Or le do {li u Si sak ka ko bi po do go vo ru od ve li 15-go di {wa ki wu od we zi nih ro di te qa. Za de voj ku je bi la na me we na funk ci ja pri sil nog ra da i slu `e wa, od no sno ona je tre ba la po sta ti rob te fa mi li je.Po li cij ska upra va si sa~ ko-mo sla va~ ka sa op {ti la je da }e svo ~e tvo ro uha{ {e nih uz kri vi~ nu pri ja vu zbog kri vi~ nog de la tr go va wa qu di ma i rop stva bi ti do ve de ni is tra `nom su di ji @u pa nij skog su da u Si sku.

(Ta njug)

PO PIS STA NOV NI [TVA OTVA RA OSETQIVA PI TA WA NA BAL KA NU

U Cr noj Go ri ja vqa se strah od asi mi la ci je POD GO RI CA: Me sec da na pred po ~e tak po pi sa sta nov ni {tva u Cr noj Go ri, upr kos tvrd wa ma Za vo da za sta ti sti ku (Mon stat) da sve pri pre me te ku po pla nu, ten zi je ra stu zbog uve re wa da vlast po ku {a va da asi mi li ra gra |a ne ko ji se do sa da ni su iz ja {wa va li kao Cr no gor ci.

Di rek tor ka Mon sta ta Gor da na Ra do je vi} tvr di da je edu ka ci ja u~e sni ka, in struk to ra i u~e sni ka u po pi su, pod kon tro lom i da se sve od vi ja u sa rad wi sa op {tin skim po pi snim ko mi si ja ma. Pr vi po pis sta nov ni {tva od sti ca wa cr no gor ske ne za vi sno sti, ma ja 2006. go di ne, bi }e oba vqen od 1. do 15. apri la.

Pred sed nik i pre mi jer, Fi lip Vu ja no vi} i Igor Luk {i}, tvr de da }e po pis bi ti oba vqen po naj v{im evrop skim stan dar di ma i po zi va ju gra |a ne na slo bod no iz ja {wa va we.

Luk {i} je re kao da }e upra vo ta kvo, slo bod no iz ja {wa va we na po pi su, po ka za ti da je Cr na Go ra de mo krat ski “zre lo dru {tvo”. Po li -

ti~ ki pred stav ni ci Sr ba, me |u itm, ima ju re zer vu u po gle du ci qe va pred sto je }eg po pi sa i uve re ni su da }e bi ti po ku {a ja zlo u po tre be i kr {e wa qud skih pra va. Li der naj u ti caj ni je So ci ja li sti~ ke na rod ne par ti je (SNP) Sr |an Mi li} je po zvao Mon stat da u {to kra }em ro ku gra |a ni ma ob ja sni ko ji je ciq po pi sa i {ta zna ~e po je di na pi ta wa o ma ter wem je zi ku.

Mi li} je re kao da za we go vu stran ku ne ma “va `ni jeg za dat ka” od obez be |i va wa slo bod nog iz ja {wa va wa svih gra |a na Cr ne Go re na pred sto je }em po pi su, kao i da se “naj stro `e mo ra ju ka zni ti svi ko ji na bi lo ko ji na ~in po ku {a ju da pro me ne wi ho vu slo bod no vo qu”.

“SNP je za to od lu ~i la da uve de stal na de `ur stva u svim kan ce la ri ja ma u 21 op {ti ni i dve ma grad skim op {ti na ma, ka ko bi gra |a ni, bez ob zi ra ko joj par ti ji pri pa da ju, ima li pri li ku da za {ti te svo je osvnov no pra vo da slo bod no i bez pri ti ska od go vo re na pi ta wa po -

pi si va ~a”, re kao je on. Mi li} je gra |a ni ma po ru ~io da }e prav ni tim SNP-a bi ti ne pre sta no na ras po la ga wu svi ma ko ji bu du ima li po tre bu da po kre nu pre kr {aj ni ili kri vi~ ni po stu pak iz obla sti po pi snog za ko no dav stva.

On je re kao da }e se iz ja sni ti kao Sr bin ko ji go vo ri srp skim je zi kom i do dao da mu to ne }e sme ta ti da na sta vi sa rad wu sa svi ma ko ji `e le da me wa ju vred no sti u Cr noj Go ri. Li der No ve srp ske de mo -

kra ti je (No va) An dri ja Man di} sma tra da mo ra da po sto ji ko pi ja po pi snog li sti }a kao me ha ni zam obez be |i va wa even tu al ne zlo u po tre be izj{wa va wa.

“Sva ki po pi sni li sti} }e ima ti ko pi ju ko ja }e, na kon pot pi sa, osta ti u po ro di ci, od no sno po pi sa nom li cu”, re kao je on. To }e, pre ma we go vim re ~i ma, bi ti do voq no do bar do kaz o to me ka ko se po je di nac iz ja snio na po pi su. Man di} je pod se tio da je ra ni je is ka zi va we srp skog na ci o nal nog ose }a wa u Cr noj Go ri po vla ~i lo od re |e ne kon se kven ce, ali da to sa da, ka ko je re kao, vi {e ni je slu ~aj.

“Ra ni je, ako bi ste se iz ja sni li kao Sr bin ima li ste ve li ku {an su da osta ne te bez po sla. Sa da, ako se ta ko de kla ri {e te ima te mo gu} nost da kroz pri me nu evrop skih stan dar da, ko je }e Cr na Go ra mo ra ti da po {tu je, do bi je te po sao u dr `av noj ad mi ni stra ci ji, voj sci ili po li ci ji”, re kao je Man di}.

(Ta njug)

Pe ti ci ja pro tiv po pi sa u Al ba ni ji TI RA NA: Gru pa po zna tih li~ no sti u Al ba ni ji pot pi sa la je pe ti ci ju u ko joj je iz ra zi la ve li ku za bri nu tost zbog pred sto je }eg po pi sa sta nov ni {tva na ko me bi gra |a ni mo gli da se iz ja {wa va ju o et ni~ koj i ver skoj pri pad no sti. Pe ti ci ju su pot pi sa le 52 po zna te li~ no sti me |u ko ji ma su biv {i i sa da {wi po li ti ~a ri, pi sci, isto ri ~a ri i ona je upu }e na pred sed ni ku dr `a ve Ba mi ru To pi ju, pre mi je ru Sa qi Be ri {i i pred sed ni ci par la men ta Jo ze fi ni To pa li, ja vi la je agen ci ja ATA. U pe ti ci ji se is ti ~e da su po De kla ra ci ji iz Ko pa ha ge na „ver ska i et ni~ ka pri pad nost in di vi du al no pi ta we”. Po pis ko ji je tre ba lo da se odr `i u apri lu ove go di ne ne dav no je od lo `en za no vem bar. To je zva ni~ no ob ja {we no lo kal nim iz bo ri ma ko ji se odr `a va ju 8. ma ja, pa bi to na vod no mo glo da iza zo ve kon fu zi ju.

Pro jek tu po pi sa sta nov ni {tva, vred nom 15 mi li o na evra, pro ti ve se i pred stav ni ci ver skih za jed ni ca, isto ri ~a ri, ne ke

par ti je i or ga ni za ci je ci vil nog dru {tva, ospo ra va ju }i upit nik sa vi {e od 100 pi ta wa ko ji gra |a ni tre ba da po pu ne. Po seb no su spor na pi ta wa ko ja se od no se na ver sku i et ni~ ku pri pad nost gra |a na u Al ba ni ji.

Ne ko li ko de se ti na mla dih ak ti vi sta de sni ce oku pi lo se u su bo tu is pred zgra de par la men ta Al ba ni je u Ti ra ni da bi iz ra zi li pro test zbog na ja vqe nog po pi sa sta nov ni {tva, na ko jem }e se gra |a ni iz ja {wa va ti i o svo joj et ni~ koj i ver skoj pri pad no sti.

De mon stran ti, ~la no vi udru `e wa „Mla de pa tri o te”, no si li su na ci o nal ne za sta ve i tran spa ren te na ko ji ma je pi sa lo: „Al ba ni ja ni je mul ti et ni~ ka dr `a va” i „po pis po et ni~ koj osno vi ugro `a va na ci o nal nu bez bed nost”.

Al ba ni ja ima ne {to vi {e od tri i po mi li o na sta nov ni ka me |u ko ji ma ima i Gr ka, Sr ba, Cr no go ra ca, Ma ke do na ca, Vla ha, Ro ma ali wi hov broj se ta~ no ne zna po {to su u vre me ko mu ni sti~ kog re `i ma de ce ni ja ma bi li `r tve pri ti sa ka i asi mi la ci je.

(Ta njug)

26

sreda2.mart2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Podsledwi pozdrav

POVOQNO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom. Telefon 23113 063/47-57-65.

Draganu PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1. Telefon 23114 063/47-57-65.

sreda2.mart2011.

POMEN

Sa velikom tugom i neizmernom bolom opra{tamo se od voqenog sina i brata

Nada Bo`ovi}

Dragana Todorovi}a

ro|. Radoj~in 1930 - 2010.

od porodica: Mirkac, [oli} i Wegi} iz Zano{a.

27

Sahrana je 2. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uvek u na{im mislima.

Tvoji najmiliji.

Skameweni od bola: otac Mladomir, majka Ru`ica i sestra Dragana sa porodicom.

23175

23164

23184

PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Tel. 063/47-57-65.

23112

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

22583 Telefon 063/521-546.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22762 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330.

23023 VODOINSTALATERSKE usluge izrada instalacija i servis sve vrste odgu{ewa ma{inski i snimawe cevi, garancija kvalitet.

Tel.: 6393-737, 064/160-47-25. 23105

POTREBAN radnik za rad u kwigovodstvenoj agenciji u Futogu.

Obavezno radno iskustvo.Telefon 021/897-682, radnim danom od 15 - 18 sati.

22543

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Tel.: 6618-846, 063/8485495.

22925

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

dragom

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav

Dragi na{ tatika, zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Neka te An|eli ~uvaju, a nas }e tvoja Veki koja te neizmerno voli.

Pipi

Draganu

Olga Cvetkovi} od: Dragane, Milana, Laleta, Pera, Mla|e i Bube.

Sahrana je danas, 2. 3. 2011. godine, u 15.30 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Budisavi.

O`alo{}eni: sin Novica, }erke Dragan i Jelena, unuka An|ela i ostala rodbina.

23185

23179

23152

smrti

Zauvek nas je ostavio da tugujemo za wim na{ ujak

Sa tugom i neizmernim bolom opra{tamo se od na{eg

od Lakobrija Milana i Katarine.

Povodom iznenadne na{eg kuma

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini preminula na{a voqena mama, sestra, baka i tetka

Dragana Todorovi}a sa neizmernim bolom i tugom sau~estvujemo u bolu wegovih roditeqa, supruge, dece, sestre i svih koji su ga voleli.

Zdravko Novakov O`alo{}ena sestri~ina Verica, zet Gaja i unuk Bogdan.

Sahrana je u ~etvrtak, 3. 3. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

23182

23174

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj kom{inici

23165

Posledwi pozdrav kumu

Porodica Milovi}.

Legende ne umiru.

23166

3

Porodica Ga{i}.

Milo{u Sentivancu

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi

od: }erke Smiqe, zeta Vojina i unuka Sa{e.

23183

23178

23177

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. marta preminuo na{ dragi suprug, otac, deda, svekar i tast

@ive}e{ u na{im srcima.

Quba i Goga sa porodicom.

Porodica [vedi}.

pozdrav

dragoj

23160

23154

Na{em zetu Pipi

Stjepanu Gazi}u

Olgi

1929 - 2011.

Ovaj `ivot je san... mala ku}a kraj rampe... snop `u}kaste lampe... i zalihe tuge...

od: Jovana, Biqane, Jovane i Jelene Pej~i}.

23157

Posledwi sestri

Milo{ Sentivanac

Nata{a sa porodicom.

23187

Danielu Blo`i}u Nani

Pipi

Milo{u Sentivancu

od: unuka Milo{a, Smiqane, Dragice i Duleta i praunuke Tamare.

Stjepan Gazi}

Posledwi pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav dragom Pipi

Draganu Todorovi}u

23163

23161

Posledwi pozdrav dragom

Kom{ije iz ulaza zgrade Narodnog fronta 50.

23188

Posledwi pozdrav

Draganu

od Cale i porodice Ili}.

Draganu Todorovi}u Ireni Na|he|e{i

Posledwi pozdrav na{em

Tokiju

Tetka Seka, tetak Boro, sestra Qubica - Buba sa porodicom.

3 Posledwi pozdrav najdra`em dedi i pradedi

Zauvek sa tobom, Tvoje: Vesna, Natalija i Tijana.

Pipe

Neka mu je ve~na slava i hvala.

Tvoji kumovi Pena: Koviqka, Mare i Vesna sa porodicama.

Dragan Todorovi}

Sahrana je u ~etvrtak, 3. 3. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu, u Starim Ledincima.

O`alo{}ena porodica: supruga @ivka, sin @ivan, }erka Smiqa, snaja Ru`a, zet Vojin i unuci Milo{, Smiqana i Dragica.

od sestre Mire i zeta Nikole.

posledwi pozdrav od svastika Gordane i Qiqane sa porodicama.

23176

23169

23171

28

^iTUQe l POMeni

sreda2.mart2011.

Posledwi pozdrav na{em kolegi

dnevnik

Posledwi kom{iji

Oti{ao je prerano

Nikola Papi}

dragom

Svetozar Karanovi}.

voqenom

Novici Grbi}u

od porodice Vuki}.

23107

23126

SE]AWE

Danas, 2. marta 2011. godine navr{ila se godina dana od kako nije sa nama na{

SEDMOGODI[WI POMEN

pozdrav

od stanara zgrade Balzakova 23.

2032011/P

Direktor Voja Gaji} i Kolektiv ALEKSANDAR GROUP.

Posledwi kumu

Branislavu Bajinu

Jedan od retkih koji je uvek dosad bio tu kada je nekome od nas bio potreban.

Draganu Todorovi}u

pozdrav

1525/P

Sau~estvujemo u bolu na{e koleginice Danice Pavli} za izgubqenim ocem

@ivko Stojakovi}

Nenad Savi} Neco

2007 - 2011.

Milan Uzelac

28. 9. 1974 - 2. 3. 2004.

Pro{lo je punih sedam godina, godina bola i tuge ali mi te ne zaboravqamo i sa ponosom i tugom ~uvamo uspomene na tebe dragi na{ Neco.

Majka Jovanka, brat Vlastimir.

U na{im mislima i srcima ~uvamo te od zaborava.

23018

23059

Sestre Stanislava, Desanka i Milena, sestri}i Maja, Ivan i Sa{a.

Dan, mesec, godina...

Potpuno je svejedno, bol je ista, a zaborav ne postoji.

Tvoji najmiliji.

22952

Dragom zetu i te~i

Mnogo po{tovanom direktoru i prijatequ

Brankom Pavli}em JP „Zavod za izgradwu grada”, Novi Sad.

407/P

Sowa [trbac 2007 - 2011.

Na{em te~i s qubavqu

Nikoli Papi}u posledwi i najtu`niji pozdrav.

Kolektiv VOJVODINATURIST-a, Novi Sad.

Svakim danom te se se}amo i zauvek }e{ `iveti u na{im srcima!

Tvoji: suprug Stevan, }erka Martina, sin Marko sa porodicom i brat Franci sa porodicom.

5956-P

23048

posledwi pozdrav od: tasta Trive, Nemawe i Goge.

POMEN

Muharemu Zaimovi}u

Draganu Todorovi}u

Olga Slep~evi}

posledwi pozdrav.

2. 3. 2010 - 2. 3. 2011.

Porodica Krsmanovi}.

Sin Stevan.

23130

23071

Dragan Todorovi}

Zauvek nas je napustio na{ voqeni

23167

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Posledwi pozdrav i hvala ti na dobroj saradwi Dragane. Tvojoj porodici iskreno sau~e{}e.

Agencija „Oriks”, Stana i Milo{ \ukanovi}.

901/P

Opra{tamo se od

Muharem Reufbega Zaimovi} 1912 - 2011.

Draganu Todorovi}u

Sahrana je u ~etvrtak, 3. 3. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa tobom sam imala svu sre}u, pa`wu, beskrajnu qubav.

Zahvalna sam ti na dobroti koju si mi nesebi~no pru`ao, mnogo }e{ mi nedostajati.

Po~ivaj u miru.

O`alo{}eni: tvoja Novka, porodice Zaimovi} i Krsmanovi} i ostala rodbina.

23131

Branislava Bajina Uspomene na odrastawe, qubav, po{tovawe, sa~uva}e se}awe.

uva`avawe

i

od wegovih kolega: \uke, Oqe, Gage, Coce, Vlade, ]omija, Sandre, Olivere, Du{ice, Stane, Dragane, Ivane, Mirjane, Mire, Nata{e, Mile, Qiqe, Sawe, Davora, Zorana.

Tvoje: ujna Vera Badwarevi}, sestre Miqana i Biqana sa porodicama.

23132

23173

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kamperki

@ivki Savi}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

JEDNOGODI[WI POMEN

Jasmina Mili}

Stjepanu Gazi}u Pipi

Neka je an|eli ~uvaju.

Porodica [i|anin.

23110

Posledwi pozdrav dragom sinu i bratu

Mnogo po{tovanom direktoru i prijatequ

Nikoli Papi}u

@ivki Savi}

^lanovi Kluba kampera sa Ribarskog ostrva.

sreda2.mart2011.

23125

Vreme brzo prolazi, ali lepe uspomene i se}awa na trenutke provedene sa tobom ostaju ve~no.

TROGODI[WI POMEN

od: majke Jozefine, brata Ivana sa }erkama Ivanom i Marinom i sestre Ankice.

posledwi pozdrav.

29

Posledwi pozdrav najmilijem bratu

Novici Grbi}u

Ka}a, Dragan i Goran.

od: wegove sestre Vesne sa porodicom, Branom, Branetom i Goranom.

23138

23129

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

TROGODI[WI POMEN dragoj mami, baki i prabaki

Tvoje kolege i koleginice iz Ambulante.

23123

Milan Du{ana \uri}

23139

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac, suprug i deda

5. 4. 1972 - 2. 3. 2008.

Da je na{a qubav mogla da te sa~uva podarila bi ti ve~nost. S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, ~uvamo te u srcima i mislima.

Stjepanu Gazi}u Pipi Porodica Bukova~ki.

Tvoji: stric Milan i strina Nada.

23091

Po~ivaj u miru draga na{a mama, dok te na{a qubav ~uva od zaborava.

Tvoja deca: Bojana i Lazar sa porodicom.

23019

23148

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav kom{iji

Stjepan Gazi} Pipa

Posledwi pozdrav voqenoj mami i babi

Dragi Tomi}

pozdrav

dragom

Sahrana je danas, 2. 3. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Sne`ana, sin Nikola, }erka Maja, zet Branko i unuci Duwa i Pavle.

23137

Smiqi Veqkov

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac i suprug

Branislavu Bajinu

Pipi

Neka te an|elu ~uvaju.

od: }erke Dragiwe, zeta Svetislava i unuke Nata{e i Jelene sa decom.

od porodice Te{anovi}.

Porodica Vukajlovi}.

23106

Posledwi pozdrav kom{iji

Zdravko Ra~i}

Obave{tavam prijateqe i rodbinu da }e

23140

23144

tragi~no preminuo 27. 2. 2011. u 62. godini.

Sahrana je u ~etvrtak, 3. 3. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Stojanka, sin Tomislav i }erka Aleksandra sa porodicama.

23145

Isidor Joci} koji je preminuo 26. 2. 2011. godine biti sahrawen u ~etvrtak, 3. 3. 2011. godine, u 15 sati, na Novom grobqu, u Beogradu, Ruzveltova 50.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je iznenada preminuo na{ voqeni

Waradi Vlada 1933 - 2011.

Pipi Posledwi pozdrav od supruge Vere sa decom. od porodice Jelovac.

Sahrana je danas, 2. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u \ur|evu.

23143

23147

O`alo{}ena supruga Olga - Brana.

23109

POMEN Danas, 2. marta navr{avaju se dve godine od kada nas je prerano napustila voqena supruga, majka i baka

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

dragom

Branko Pavli} diplomirani gra|evinski in`ewer 20. 9. 1928 - 28. 2. 2011.

Sahrana milog nam pokojnika }e se obaviti danas, 2. 3. 2011. godine, u 13 ~asova na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

Elena Vi{wi~ki Zahvalni smo {to nas je kroz `ivot pratila i vodila ali wena qubav, osmeh i vedrina sve vi{e nam nedostaju.

S ponosom ~uvamo uspomenu na wenu dobrotu i sve {to je ~inila za nas.

Weni najmiliji.

O`alo{}eni: supruga Milica, k}erke Danica i Branka sa porodicom.

23142

23149

Verica Vojnovi} 30. 1. 1934 - 22. 1. 2011.

Waradi Vladi

Te{ko je prihvatiti istinu da si nas napustila tiho i iznenada. Bol, uspomene i se}awe ~uvamo duboko u na{im srcima.

1933 - 2011. od sestre Melanije sa decom i unucima.

]erka Goca i suprug Rade.

23151

23146

30

Петар Мојак

Плави круг Емисију ове среде посвећујемо уметнику који је стварао више од пет и по деценија - Петру Мојаку, истакнутом сликару, графичару, таписеристи и керамичару, који је за собом оставио опус вредан дивљења и поштовања. Уредница: Сташа Јамушаков Редитељ: Ненад Милошевић (РТВ 1, 22.35) 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 23.45 01.20 02.15

06.30 07.00 08.00 08.25 08.50 09.15 09.35 10.20 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.08 00.00

tv program

sreda2.mart2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Судар На трагу природе Бајко квиз Вести Плес но стрес Докумет Кухињица Десило се Вести Сигнали Преокрет Вести Заједно На трагу природе Вести Излог страсти Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Пилетина Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Вести - Академских пет минута Плави круг Вести из Матице) Чари риболова Микијева кујна Смртоносни позив, филм Ритам Европе Заједно

Кухињица (мађ) Без упута Зврк Питам се, питам Кад зазвони Пресент Кад кућа није тесна Излог страсти Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Микијева кујна Јермолови Фортепиано Бајко квиз Рачуница Добро вече Војводино (ром) Програм на мађарском + мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Убица међу нама, филм Јермолови ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Тин ин Вести укратко Љубав на продају Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља Хедонист Травел Вести укратко Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Природно из Србије Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост. ФИП Комерц Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.00 09.44 10.03 10.35 11.10 12.00 12.15 12.35 12.45 13.30 14.34 15.10 16.03 17.00 17.20 17.45

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот Шта радите, бре Траг Роковник Очајне домаћице Дневник Спорт плус Пелине ђаконије Касл Мала шала, филм Задња кућа Србија Ексклузивно Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.25 07.30 07.35 07.46 08.14 08.23 08.54 09.21 09.45 10.04 10.34 10.59 11.27 11.59 12.31 13.03 14.02 14.34 14.59 15.23 16.00 16.35 17.03 17.59 20.15 20.43 21.09 21.57 22.25

Траг: Жене из Буџака

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино ИЦТ плус Вести Жива ватра Вести Доктор Ху Вести Агро дан НС клинци Неон сити Вести Московска сага Шесто питање Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Препознај Евопу Храна и вино Друм Витраж Жива ватра Објектив Московска сага Доктор Ху

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Светска Лига - Бокс: Баку – Пекинг 13.00 Барса ТВ: Мајорка – Барселона 15.00 Фудбал мондијал магазин 15.30 Ајакс ТВ 16.00 ФА куп: Евертон – Ридинг 18.30 Премијер лига: Челси – Манчестер јунајтед 20.30 Фудбал 20.45 ФА куп: Манчестер Сити – Астон Вила 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Шкотски куп: Селтик – Ренџерс

Док се са једне стране Старе планине развија планински, делом и монденски туризам, у сасвим другачијим животним околностима настављају свој живот остарели мештани Буџака, како се зове јужна, никад довољно истражена и све више заборављена страна те планине. Аутор: Вања Чолић (РТС 1, 10.03) 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 22.05 22.10 23.02 23.50 00.15 01.02 01.17 03.00 04.03 04.33 05.18 05.48

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 12.00 14.15 15.10 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 00.15 00.45 01.30 03.00

Око Слагалица Дневник Рањени орао Сведок Вести 48 сати-свадба Касл Дневник Шериф ТВ продаја Изнад океана, филм Сведок Око Траг ТВ продаја Верски календар

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Црни кадилак Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Филм: Дракула Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

01.10 02.04 02.35 03.33 05.06

Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс на мору Клиника Вет Визуелна загађеност Штоперица Знаменито мсто Бранковина Е-ТВ ТВ мрежа Други век Добро је, добро је знати: Стрес Гитар арт фестивал Читање позоришта Трезор Клиника Вет Визуелна загађеност Штоперица Енциклопедија за радознале Ово је Србија Приче из природе Неки нови клинци Хокеј : СЛО лига: ХК Партизан - ХК Олимпија, финале 4, пренос У свету Беокулт Очајне домаћице Фест 2011, хроника Оскаровци: Енглески пацијент, филм Концерт Срђана Марјановића ТВ продаја Трезор Хокеј : СЛО лига: ХК Партизан - ХК Олимпија, финале 4 (р) Концерт Срђана Марјановића

Енглески пацијент

dnevnik

06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести Б92 10.35 Квиз:Супер геније 11.00 Трнавчевићи у дивљини 11.30 Топшоп 12.10 Најбоље године 13.00 Филм: Задржавање 15.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани – Индијски океан 16.00 Вести 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 19.35 Пингвини са Мадагаскара 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани – Индијски океан - Приобаље 21.00 Филм: Служио сам енглеског краља 23.15 Вести Б92 23.50 Филм: Храбра љубав

05.45 Тријумф љубави 06.30 Двор 07.00 Добро јутро 10.00 Двор 11.40 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 13.00 Двор 14.00 Балкан парти 15.00 Двор 16.50 Национални дневник 17.15 Тријумф љубави 18.15 Курсаџије 18.30 Тереза 19.30 Национални дневник 20.00 Двор-преглед дана 21.00 Гранд парада 22.30 Папарацо лов на познате 23.15 Двор 01.00 Филм: Унакрсна ватра 02.45 Сити 03.00 Филм: Утвара

У пољској болници у Италији, Хана, медицинска сестра из Канаде, негује пилота који је у авионској несрећи задобио тешке опекотине. Он код себе нема никакву идентификацију нити може да се сети свог имена, а због израженог акцента добио је надимак „Енглески пацијент”. Улоге: Жилијет Бинош, Рејф Фајнс, Колин Фирт, Кристин Скот Томас, Навин Ендруз, Вилијам Дефо Режија: Ентони Мингела (РТС 2, 22.25)

06.30 07.30 07.45 08.00 08.01 09.00 09.01 09.30 10.00 10.10 11.01 12.00 12.15 12.30 13.02 13.40 14.00 14.30 15.01 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.00

Маратон Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Отворени студио Милица² Вести Чист рачун Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Иза вести Породица Серано Филм: Футлуз Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Сирано де Бержерак Улови трофеј Слике живота

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 АБС шоу, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

12.00 Хроника општине Рума, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Раскршћа, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Инђија, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Док. програм, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

Авантуре малог Пере Авантуре малог шарана и његових другара који путујући, морају да савладају низ препрека и замки које постављају зла створења, не би ли их спречила да пронађу Краља – Змаја. Прича се одвија на дну језера у коме са својом баком живи жуто-црвени шаран, мали Пера. (Хепи, 09.15) 05.30 08.00 08.30 09.05 09.15 10.00 10.30 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.45 14.00 13.55 14.00 15.00 16.00 17.00 18.25 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00

Јутарњи програм Ноди Са Бо у авантуру Здраво, Кити Авантуре малог Пере Ангелина балерина Југио Здраво Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Парови Вести Парови уживо Луде године Картел Парови Из икс у икс Парови, преглед дана Изнајми звезду Парови, уживо Картел Парови, уживо

Сандра Черин

Папарацо лов на познате Да ли су Анабела и Младен и даље заједно и како изгледа Весна Змијанац после операције лица… Емисија доноси и причу о љубавној вези Весне Змијанац са њеним 14 година млађим дечком Жељком... Аутор и уредник: Дарко Поповић Водитељ: Сандра Черин (Пинк, 22.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda2.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

00.00 02.10 04.00 06.10 07.10 08.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Дијагноза: убиство Филм: Мама инспектор 2 Фојлов рат Адвокатова казна Меклаудове ћерке Меклаудове ћерке Филм: Госпођица Марпл , Мрачне тајне Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Мама инспектор 2 Фојлов рат Браћа и сестре Дијагноза: убиство Поморска патрола Браћа и сестре Пандури новајлије Пандури новајлије Филм: Родитељи и деца

Сара Томпсон

Окрутне намере 2

07.55 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.30 22.45 00.25 01.55 02.45 03.35 04.35

Господин Магу Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Вечерње вести Окрутне намере 2, филм Нинџа с Беверли Хилса, филм На путу према доле Брачне воде Езо ТВ У њеним очима, филм

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 13.25 13.55 15.30 15.45 16.28 17.21 17.45 18.10 18.55 19.50 20.00 20.45 22.30 23.15 23.25 00.55

Мала ТВ Четворо против З Школски програм Случај за екипу БАРЗ Преносседнице Хрватског сабора Мала ТВ Има ли живота другде?, филм Жупанијска панорама Лугарница Клинци за 5, док. филм Црно пророчанство Слеџ Хамер Пуна кућа Рафтера Крстарења светским лепотама, док. филм Хит дана Добра жена Циклус акционих филмова: До краја, филм Лажи ми 2 Дневник плавуше Има ли живота другде, филм Ноћни музички програм

Реба Мекентајер

08.00 Тајм тим година 09.00 Изгубљени топови Краљице Елизабете 10.00 Далај Лама 11.00 Ми, Европљани 12.00 Нефертити и изгубљена династија 13.00 Господари рата 14.00 Праисторијски астрономи 15.00 Библијске загонетке 16.00 Дикенсова Енглеска 17.00 Тајне дубина 18.00 Све Кенедијеве жене 19.00 Тијенамен 20.00 Заборављена убиства 21.00 Рим. последња граница 22.00 Шкотски кључ 23.00 Библијске загонетке 00.00 Дикенсова Енглеска 01.00 Тајне дубина

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.25 09.05 10.45 11.10 13.00 14.25 16.10 18.15 19.40 20.05 22.00 23.55 01.35 03.00 05.05

Хајди Херкулес Чудовишта и пирати Путујуће приче Балада о свирепом Бомба у 10.10 Сјај љубави Случајни шпијун Једина страст Дневник Јанга Тровача Пустињски Месец Ф.С.И. Прозак нација

Импијева земља чуда Поново 17 Лекције из чоколаде Филмови и звезде Сети се Титана Сурогати Сиви вртови Ти га просто не занимаш Пљачка у Бруклину Васпоитање за почетнике Принц од Персије: Песак времана Рокенрола Отис Чекајући Гафмана Круг лажи Дијагноза. схизофренија

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Лугарница 10.10 Крстарења светским лепотама, док. филм 11.05 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Море љубави 13.20 Пуна кућа Рафтера 14.20 Реч и живот 15.00 Дарма и Грег 15.25 Индекс 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. спрат, ток шоу 18.10 Код Ане 18.30 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.10 Циклус филмова Јиржија Менцла: Шеве на концу, филм 21.44 Огњеви с неба, док. серија 22.15 Дневник 3 22.55 Други формат 23.45 Ловци на натприродно 00.35 Ксена - принцеза ратница 01.15 Драги Џоне 01.40 Лажи ми 2 02.20 Дарма и Грег 03.05 Скица за портрет 03.15 Други формат 04.00 Опра шоу

Лукав, али проблематичан ученик другог разреда средње школе, Себастијан Валмонт одлази да живи с оцем и новом богатом породицом у њихову вилу на Менхетн где ће похађати престижну приватну школу. Ту упознаје своју полусестру, Кетрин немилосрдну манипулаторку... Улоге: Робин Дун, Сара Томпсон, Кери Лин Прат, Ејми Адамс, Бери Флетмен Режија: Роџер Камбл (Нова ТВ, 22.45)

13

31

Има ли живота другде Лили и Брад живе у америчкој провинцији у срећном браку. Имају двоје деце. Лили је врло везана за оца удовца кога цела породица редовно посећује. Она ради као конобарица, а Брад је столар. С њима живи и Лилина млађа сестра Бел... Улоге: Реба Мекентајер, Кит Карадин, Генија Мајк, Доналд Мофат Режија: Дејвид Џонс (ХРТ 2, 23.25)

06.00 07.30 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.00 16.15 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Три паметњаковића С ветром у леђа Интермецо 1 Студио Шандон Нацисти нападају Интермецо 2 Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Завади и владај Студио Шандон Трава Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Краљеви новца Сиквест ДСВ Мртва зона У сусрет сунцу Мачак са девет репова

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Џејсон Икс Пет асова Ноћ Џимија Рердона Вашингтонски такси Тајанствени странац И каубојке плачу Ужасно велика авантура Преваранти Мејби бејби Џејсон Икс Опклада Ловац на старе коке

Емили Дешанел

СЕРИЈА

Кости Агент Накамура зове Бута и тражи од њега да му помогне да пронађе сестру Саши с којом већ данима не може да успостави контакт па се плаши да јој се нешто догодило... Улоге: Емили Дешанел, Дејвид Бореаназ, Ти Џеј Тајн, Ерик Милеган, Тамара Тејлор, Џон Френсис Дејли, Михаела Конлин Режија: Бери Џосефсон (РТЛ, 22.00) 06.50 07.15 08.55 09.20 10.30 11.30 12.25 13.10 14.45 15.45 17.15 18.00 18.30 19.05 20.00 20.55 22.00 23.40 00.40 00.55 02.25 03.25

Драгон бол З Мењам жену Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Езел 1001 ноћ Клон Аурора Све што је битно Кисмет Бибин свет Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 1001 ноћ Езел Кости Заборављени случај РТЛ Вести Увод у анатомију Астро шоу РТЛ Данас

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Екстремне дрвосече Лимарска радионица/Лондон Генералка Прљави послови Екстремне дрвосече Разоткривање митова Борна кола браће Хау Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то ради? Преживљавање Човек, жена, дивљина Чудовишта из реке Погранична полиција Лимарска радионица/Лондон Прљави послови

08.30 09.30 10.30 10.45 12.00 14.00 15.15 15.45 16.45 17.45 19.00 20.00 20.30 21.05 21.10 22.10 22.15 23.15 23.20 23.30 00.30

Крос-кантри скијање Нордијско скијање Зимски спортови Нордијско скијање Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Нордијско скијање Нордијско скијање Скијашки скокови Скијашки скокови Крос-кантри скијање Нордијско скијање Олимпијске игре Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Скијашки скокови Крос-кантри скијање

М

Слат ки жи вот гра до на чел ни ков

Бан ке су по че ле да одо бра ва ју по тро шач ке кре ди а да је ло кал ним про пи си ма би ло за бра ње те, нај че шће ко ри шће не за ку по ви ну би ци кла, оде но, на пи ја ца ма су из бу ри ћа, ба ло на и бо ће, фри жи де ра, на ме шта ја и ра дио-апа ра та. ца ду га и крат ка пи ћа “мо крој бра ћи” си па Уре ђе ње Ду нав ског пар ка, ко ји је до био да на шњи на у ча ше, ча ши це и фра кли ће, по дам пин шким це из глед, за вр ше но је у не де љу, 28. апри ла. Отва ра њу на ма. је при су ство ва ло око 200 ма ли ша на, а на окр ње ној У ка квом су јад ном ста њу но во сад ски хо те ли кон са ле тли сви ра ла је вој на, “блех” му зи ка. Но вим ста ста то ва ла је зва нич но и Уго сти тељ ска ко мо ра Ср би за ма, цвет ним але ја ма и ле пим ве штач ким је зе ром у је: “Пут ник” је свр стан у Б ка те го ри ју, “Парк” у Ц, ко је су се од мах усе ли ли ла бу до ви из су бо тич ког док је пре ра та ре пре зен та тив ни ”Кра љи ца Ма ри ја” био то ли ко ру и ни ран да ни је ни раз ма тран. Цео април 1956. про те као је у зна ку Пр вих ју го сло вен с ких по зо р и ш них ига ра, на зва них “Сте ри ји но по зор је”. Сте кли Но во са ђа ни на ви ку да све ви ше пи ју ка фу и иза зва ли ње ну не ста ши цу у про дав ни ца ма. До ви тљи ви, ка кви већ је су, ме ша л и су пра ву ка фу с “Див к и н ом” јеч м е н и ц ом или “Фран ко вом” ци гу ром, осу ше ним ко ре ном биљ ке ци ко ри је. Као тач но 15 го ди на ра ни је, мно ги нео ба ве ште ни гра ђа ни су се 6. апри ла упла ши ли уче ста лих екс За Рибљу пијацу прохибиција не важи пло зи ја. На и ме, на Пе тро зоо-вр та, ни су баш сви би ли оду ше вље ни. Је дан не ва ра дин ској твр ђа ви, у ре жи ји Ита ли ја на Кар ми на за до вољ ник се жа ли на то да ста зе про ду жа ва ју шет Га ло неа, по че ло је сни ма ње фил ма “Ми хај ло Стро њу за по сле ни ма, а до ста је оних ко ји су ми сли ли да гов” пре ма ро ма ну “Ца рев гла сник” Жи ла Вер на. За је цео по сао пу ко ба ца ње па ра. ову ју го сло вен ско-фран цу ску ко про дук ци ју зи ди не Ра дио Но ви Сад је 1. ју на по чео да еми ту је “Ран “Ги брал та ра на Ду на ву” су глу ми ле ру ску твр ђа ву де ву с му зи ком”, ко ји се сма тра нај ду го веч ни јом Ир кутск, ко ју су на па да ле хор де бе сних Та та ра. Њих еми си јом на про сто ри ма не ка да шње Ју го сла ви је. су, као и оп сед ну те ру ске ар ти љер це, за при стој ну Слав ни акро ба та Дра го љуб Алек сић је 22. ју на ле днев ни цу, глу ми ли до ко ни мла ди ћи из око ли не Но тео из над цен тра гра да др же ћи се за ави он са мо зу вог Са да. По сле то пов ске ка но на де у од суд ни ју риш би ма. кре ну ли су ко за ци, за пра во вој ни ци ЈНА на око 500 У Ци ри ху је 23. ју ла пре ми нуо Ни ко ла Мир ков, ко ња. углед ни гра ђе вин ски ин же њер, ро ђе ни Но во са ђа нин Тра ги чан је био на Бе ћар штран ду сал до ку па ли и идеј ни тво рац Хи дро си сте ма ДТД. Са хра њен је о шне се зо не, то ком ко је се уда ви ло де се то ро љу ди. др жав ном тро шку у Але ји Ба ге ри су, сре ђу ју ћи при о ве ли ка на на Ал ма шком гро ба ље, оста ви ли ве ли ке “бу Није било распродаје, нити је у бљу. на ре”, по губ не за нео пре зне биоскопу приказиван неки светски Чак 39,2 сте пе ни у хла ду ку па че. из ме ре но је 14. ав гу ста. Ни је би ло рас про да је, ни - познат филм, али је велика гужва Све шко ле су рас пу ште не ти је у би о ско пу при ка зи ван настала у центру града кад је 8. ок то бра због епи де ми је не ки свет ски по знат филм, не ки срећ ник по но сно пред гри па, од ко јег је обо лео али је по чет ком но вем бра завидљивцима провозао нову сва ки пе ти ма ли шан. ство р е н а ве л и ка гу ж ва у Из Сме де рев ске Па лан ке цен тру гра да: иза звао ју је италијанску „веспу” сти гли су но ви ауто бу си и 3. не ки срећ ник ко ји је по но но вем бра све ча но за ме ни ли де вет већ до тра ја лих сно ја хао но ву ита ли јан ску “ве спу”. трам ва ја. Сва ки од њих је у про се ку пре шао 2,1 ми На кон уре ђе ња парк око Скуп шти не је по стао “за ли о на ки ло ме та ра. бра ње на зо на” за гра ђан ство, па чак и за шет њу ро ди те ља с ма лом де цом. На ин ци ја ти ву ли ста “Ма ђар со”, еки па ис тра жи ва У већ ста рим и ску че ним про јек ци о ним ка би на ма ча и је дан пас ис пи та ли су ка та ком бе Пе тро ва ра дин но во сад ских би о ско па ја вља ју се отров ни га со ви то - ске твр ђа ве. Ни су про на шли ни шта за ни мљи во јер је ком при ка зи ва ња фил мо ва па су ки но-опе ра те ри зна тан део до њих ту не ла за тр пан. Ме ђу тим, до да нас бес плат но до би ја ли сле до ва ње мле ка. оп ста ју ле ген де о тај ном ход ни ку ис под Ду на ва. Дис крет но су град ске вла сти 1956. укло ни ле кр За гра до на чел ни ка је иза бран Бо жи дар – Бо жа сто ве ис пред Вла ди чан ског дво ра и на ста рој Жит - Мел кус, ко ји је на кон ра та ве о ма бр зо на пре до вао у ној пи ја ци. пар тиј ској но мен кла ту ри. Пет го ди на је ру ко во дио У 1957. Но ви Сад је ушао са 433 ули це, али су са - вој во ђан ском пре сто ни цом, а дру ги ман дат му је, ве мо 33 ас фал ти ра не. Не ке су “ку мо ви” ду хо ви то пре - ро ват но, скра ти ла афе ра због про па ле из град ње фа кр сти ли па је Триф ко ви ћев трг про зван Атом ски, бри ке фур фу ро ла. Баш у вре ме суд ског про це са, чи због про дав ни це бу тан-га са и бен зин ске пум пе, од - ји је по вод био сум њив уго вор на ко јем је он био мах уз апо те ку. све док, ита ли јан ска штам па је под на сло вом “Слат Стал не су гу жве у би о ско пи ма, а има и ту ча пред ки жи вот ко му ни стич ког гра до на чел ни ка”, об ја ви ла бла гај на ма. По дво стру ко ве ћим це на ма кар те про - фо то гра фи ју ег зал ти ра ног Мел ку са с из ве сном Сан да ју тап ка ро ши, а ми ли ци ја их екс пре сно укла ња је - ти ном Ри го ли у кри лу, сни мље ну у не ком ита ли јан ди но ис пред До ма ЈНА. ском ноћ ном клу бу.

Књигу Владимира Врговића “НОВИ САД 1944–1969” у издању “Прометеја” можете уз попуст од 20 одсто купити за 1.120 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda2.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Сре да је кри зан дан за мно ге, па и за вас. Не мој те под ле га ти ути ца ју дру штва и при ја те ља већ чи ни те по сво ме. Ве о ма ја сно из не си те сво је ци ље ве и на ме ре, чак и ка да вас дру ге не раз у ме ју.

BIK 20.4-20.5.

У ка ри је ри оче куј те нео че ки ва но. Успо ни и па до ви, про ме не пла но ва, па не мој те до зво ли ти да то ути че на ва ше рас по ло же ње. По тре бан вам је од мор. Од ло жи те оба ве зе и са стан ке за су тра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. mart 2011.

Не раз ми шља те до вољ но на ра ци о нал ној осно ви већ се осла ња те на ин ту и ци ју, што је нај бо ље мо гу ће док је ваш Мер кур у во де ном зна ку Ри ба. На по љу ка ри је ре сте при сут ни, али не до вољ но.

Ха о тич не при ли ке и не при ли ке вас из лу ђу ју. Же ли те да оства ри те сво је при о ри те те на са свим дру га чи ји на чин, али си ту а ци је вам из ми чу кон тро ли. Због то га сте при си ље ни на то да се сна ла зи те нај бо ље што мо же те.

Љу бав је на ви ди ку! Ко ли ко већ да нас при пре ми те се за по зи тив не про ме не. Пи та ња и по сло ви у ве зи с не крет ни на ма и ту ђим нов цем из и ску ју про ве ре и по у зда не из во ре, ду го роч не пла но ве и про ми шље не од лу ке.

Сре да је Мер ку ров дан, ваш дан, па ће спрет ност и уме шност до ћи до из ра жа ја. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу и пра вил ној ис хра ни, по бољ шај те свој иму ни тет. Са мо сми ре но и оп ти ми стич ки!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

По слов на си ту а ци ја из и ску је да бу де те при сут ни и да одр жа ва те ин тен зив ну ко му ни ка ци ју и до го вор с из вр ши о ци ма и мај сто ри ма, па и над зор над њи ма. Па зи те шта је де те и пи је те, чу вај те се про ла зних ис ку ше ња.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Фи нан сиј ски сто ји те у ме сту. Ду го ви тре ба да се вра те. Ду го роч ни по сло ви ће би ти до бри у пер спек ти ви. Са мо стал ност вам до но си до бру по зи ци ју да ре ал но и тре зве но од лу чу је те и ра ди те.

Мно го ко му ни ка ци је мо же вас до ве сти у си ту а ци ју да ви ше не зна те шта сте се с ким до го ва ра ли или по сло ва ли. А опет, на са рад ни ке се не мо же те осло ни ти. Ма лим по те зи ма учи ни те ве ли ке по ма ке.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не ко ће вас по ко ле ба ти у по гле ду ва ших же ља и стра сти ко ја не го ри пу ним ин тен зи те том. Из ла сци у јав ност и по ја вљи ва ње на ме сти ма за про вод и ре лак са ци ју ће вам до не ти за ни мљи ве су сре те.

Из у зет но по слов но ди на ми чан пе ри од ће ви ше вас усме ра ва ти но што ће те ви ор га ни зо ва ти рад не оба ве зе и са стан ке. Не мој те тро ши ти но вац не по треб но, ни ти га ра си па ти, она ко по инер ци ји.

Сре да је па сте све бли жи ви кен ду, ко јем се ра ду је те као не рад ном и нео ба ве зном вре ме ну у ко јем мо же те ка ко хо ће те. Да кле, ра ди те ви ше ства ри исто вре ме но, без пре те ри ва ња. Су сре ти.

TRI^-TRA^

По сти де ла ћер ку V REMENSKA

Ма до ни на ћер ка Лурд на вод но се по сти де ла од сво је ма ме ко ја је у про во ка тив ној оде ћи по зи ра ла на цр ве ном те пи ху Оска ро вог аф тер пар ти ја у Лос Ан ђе ле су. Иако већ у 53. го ди ни кра љи ца по па оде ну ла је вр ло иза зов ну ком би на ци ју мре жа стих ча ра па и чип ке, те је спрем но по зи ра ла фо то гра фи ма ко ји су хте ли да ухва те ње ну раз го ли ће ну зад њи цу. Док је ње на слав на мај ка ужи ва ла у бли це ви ма фо то а па ра та, Лурд ју је на вод но мо ли ла: „Ма ма, зар баш мо раш?! Обе ћа ла си ми да ћеш се по на ша ти као од ра сла осо ба!” За раз ли ку од ма ме, Лурд је ода бра ла кре а- ци ју при ме ре ни ју за сво је го ди не: ми ни ха љи ну за ни мљи вог прин та из ко лек ци је „Ма ти ри јал герл”, ко ју је Ма до на про шле го ди не по кре ну ла са сво јом ћер ком.

PROGNOZA

В етар

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

0

Sombor

0

Kikinda

-1

Vrbas

-1

B. Palanka

-1

Zrewanin

-2

S. Mitrovica

0

Ruma

0

Pan~evo

-1

Vr{ac

-2

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-1

K. Mitrovica

2

Ni{

0

Evropa

и снег

НО ВИ САД: Ве тро ви то и облач но са сне гом. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни и ис точ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на око -1 сте пен Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Облач но и хлад ни је са сне гом. У По ду на вљу ће ду ва ти уме ре на до по ја ча на ко ша ва, а по Сре му и на се ве ру Бач ке уме рен ис точ ни и се ве ро и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на 0 сте пе ни. СР БИ ЈА: Облач но и хлад ни је са сне гом. У По мо ра вљу и По ду на вљу ће ду ва ти по ја ча на ко ша ва, а у оста лим пре де ли ма уме рен ис точ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на 2 сте пе на на ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так пре ста нак па да ви на и сла бље ње ве тра. У пе так и су бо ту су во и по сте пе но то пли је вре ме, по себ но у су бо ту. У не де љу за хла ђе ње са по ја ча ним се вер ним и се ве ро за пад ним ве тром и по не где са сне гом. У по не де љак хлад но и ве тро ви то, а од утор ка сла би ји ве тар и по сте пе но ото пље ње сре ди ном иду ће сед ми це.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја је ре ла тив но не по вољ на, а тер мич ки усло ви у до ме ну хлад но, па се хро нич ним бо ле сни ци ма са ве ту је ре дов но узи ма ње те ра пи је и уме ре на ак тив ност. По треб но је обра ти ти па жњу на аде кват но оде ва ње, на ро чи то у ју тар њим са ти ма. Код ме те о ро па та су мо гу ћи ре у мат ски бо ло ви, гла во бо ља и нер во за, на ро чи то у ко шав ском под руч ју. У са о бра ћа ју је нео п ход на по ве ћа на па жња.

Madrid

12

Rim

14

London

8

Cirih

5

Berlin

5

Be~

5

Var{ava

0

Kijev

-4

Moskva

-7

Oslo

-1

St. Peterburg -2 Atina

14

Pariz

9

Minhen

4

Budimpe{ta

4

Stokholm

0

VIC DANA Га та ра гле да Му ји у длан: - Хммм... сто ји вам не ки пут...

- Јес’ ба, не ки пут ми сто ји, а не ки пут не!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

124 (-7)

Slankamen

280 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

182 (-7)

Zemun

324 (-15)

Bogojevo

171 (-7)

Pan~evo

342 (-12)

Smederevo

488 (-12)

Ba~. Palanka 185 (-7) Novi Sad

202 (-8)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

258 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

292 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa

Titel

288 (-10)

NERA

Hetin

214 (22)

TISA

110 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 215 (-13) Beograd

Kusi}

275 (-15)

62 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja