Dnevnik 2.mart 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 2. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23363 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DO KASNO U NO] U BRISELU O^EKIVANA ODLUKA O KANDIDATURI NA[E ZEMQE

Srbija ispunila sve uslove za EU

U Briselu je u vreme zakqu~ewa ovog izdawa na{eg lista jo{ bilo u toku zasedawe Evropskog saveta, a na stolu je bio nacrt zakqu~aka u kojem je navedeno da se {efovi dràva ~lanica slaù da se Srbiji dodeli status kandidata za ~lanstvo u EU, saznaje Tanjug iz diplomatskih izvora. Evropski diplomata, koji je èleo da ostane anoniman, a koji je imao uvid u nacrt zakqu~aka na sino}wem sastanku, rekao je Tanjugu da }e Savet odobriti kandidaturu Srbiji. „Evropski savet podràva zakqu~ke Ministarskog saveta od 28. februara 2012. u vezi sa pro{irewem i procesom pridruìvawa i stabilizacije i slaè se da dodeli Srbiji status zemqe kandidata, pi{e u nacrtu zakqu~aka Evropskog saveta”, rekao je diplomata. str. 2

OD OVOG MESECA DR @AV NI KRE DI TI ZA RE KON STRUK CI JU

SVET SKA ROK ATRAK CI JA DO LA ZI NA „EG ZIT”

Za za me nu „Gans en ro u zis” pro zo ra, vra ta si ja }e i kro vo va na tvr |a vi 1,3 mi li jar da str. 7

NA NOVOSADSKOM SAJMU OTVORENI 18. SALON KWIGA, 17. IZLO@BA UMETNOSTI „ART EKSPO” I 8. SAJAM OBRAZOVAWA „PUTOKAZI”

NASLOVI

Politika 3 Odmeravawe zavr{eno, sindikat ne}e u politiku

Ekonomija 4 Najva`nije je spre~iti pqa~ku 4 Krediti, kukuruz i junad za jeftiniju hranu

Dru{tvo

str. 5

Novi Sad 7 Sru{ena zimska ba{ta „Miro|ije” 8 Predstavqen koncept „VisioNS 2020” 9 Pasa` carstvo starih zanata

Vojvodina 11 La`ni novac iz Po{te? 12 Zamena prozora u vrbaskoj bolnici

Reporta`e 13 Dobri qudi ipak pobedili

Crna 6 Do citostatika prvi koji 15 Zapleweni marihuana, herojin i spid su sproveli javni tender

Kreativnost i znawe {ifra dana{wice

De do vi nu ~e ka li pola veka pa mo gu jo{ ma lo str. 4

Foto: R. Hayi}

PRE DA JA ZAH TE VA ZA RE STI TU CI JU PO ^E LA BEZ GU @VE

ME [TA NI BA^ KOG PE TRO VOG SE LA UDRU @I LI SE PRO TIV RAZBOJNIKA

Zbog lo po va uvo de ci vil nu stra `u str. 15

str. 22

KVAR NA VISOKONAPONSKOM PODZEMNOM KABLU

Be~ej no} i dan bez vode

str. 11 str. 16 – 20

SPORT

n NOVOSA\ANI PROPUSTILI [ANSU U DERBIJU S PARTIZANOM

n VO[A SPREMNA DA DOKA@E KVALITET U KRAGUJEVCU

n NOLE PREKO JANKA DO MAREJA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Veoma toplo

Najvi{a temperatura 18 °S

POLiTikA

petak2.mart2012.

Uklo we na ru mun ska pre pre ka za EU Uklo we na je i po sled wa pre pre ka za kan di da tu ru. „Sve je re {e no”, re kao Tra jan Ba se sku na kon {to je po stig nut spo ra zum o po {to va wu pra va ru mun ske ma wi ne u Sr bi ji. Sr bi ja i Ru mu ni ja su po sti gle spo ra zum sa mo ne ko li ko sa ti uo~i po ~et ka sa mi ta {e fo va dr `a va i vla da ze ma qa ~la ni ca EU u Bri se lu. Spo ra zum o to me pot pi sa li su am ba sa dor ka Sr bi je pri EU Rok san da Nin ~i} i wen ru mun ski ko le ga Mih nea Mo tok. Do la ze }i na sa mit u Bri sel, ru mun ski pred sed nik je, od go va ra ju }i na pi ta we B-92, krat ko re kao „Sve je re {e no”. Re~ je o usa gla {e nom za pi sni ku s po sled we sed ni ce Me {o vi tog srp sko-ru mun skog ko mi te ta, odr `a ne de cem bra 2011. go di ne.

SPOQ NO PO LI TI^ KI OD BOR EP-a ZA DO VO QAN

[to pre pre go vo ri o ~lan stvu

Spoq no po li ti~ ki od bor Evrop skog par la men ta usvo jio je ju ~e pred log re zo lu ci je o Sr bi ji ko jom se Sa vet Evrop ske uni je po zi va da Sr bi ji do de li sta tus kan di da ta i {to pre po~ nu pre go vo ri o ~lan stvu, po {to je Be o grad is pu nio sve uslo ve ko ji su mu po sta vqe ni u de cem bru 2011. go di ne.

Hag, re gi o nal na sa rad wa... U pred lo gu re zo lu ci je, ko ji je do pu wen amand ma ni ma, po hva qu je se sko ra {wi na pre dak u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, a po seb no se is ti ~e do go vor o re gi o nal noj sa rad wi, kao i na pre dak u im ple men ta ci ji ve} po stig nu tih do go vo ra. Od bor je ostao pri sta vu da bi, uko li ko se is pu ne uslo vi iz Mi {qe wa Evrop ske ko mi si je i na sta ve re for me, pre go vo ri o ~lan stvu sa Sr bi jom tre ba lo da bu du otvo re ni {to pre. Sr bi ja se po hva qu je {to je pri ve la prav di dvo ji cu ha {kih be gu na ca Rat ka Mla di }a i Go ra na Ha xi }a, is ti ~u }i da wi ho vo hap {e we ni je bi lo sa mo zah tev za da qi na pre dak ka EU ve} ko rak ka prav di za `r tve i po mi re wu u re gi o nu.

Po hva la, ba ri ka de U tek stu se upo zo ra va na za bri wa va ju }u si tu a ci ju na se ve ru Ko so va i na si qe po sle jul skih in ci de na ta, zbog ~e ga se uka zu je na to da su re {e wa is pre go va ra na u di ja lo gu s Pri {ti nom je di ni na ~in za traj no eli mi ni sa we ten zi ja u re gi o nu. Po hva qu je se iz ja va pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da tre ba uklo ni ti ba ri ka de na se ve ru, ali i po zi va ju srp ske vla sti da obez be de sa rad wu Eulek sa i ko sov skih Sr ba da bi Euleks i Kfor mo gli is pu ni ti svoj man dat. Pod se }a se na to da gra |a ni Sr bi je od de cem bra 2009. go di ne pu tu ju u ze mqe EU bez vi za, i iz no si za bri nu tost zbog po ve }a nog bro ja tra `i la ca azi la.

Pra vo su |e, Al ban ci, Pa ra da Sr bi ja se po hva qu je za na po re u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri -

mi na la i ko rup ci je, re for mi pra vo su |a, za ko no dav nih ak tiv no sti, ali se uka zu je na to da je po treb no da Vla da Sr bi je pra ti uput stva Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, obez be di ne za vi snost i pro fe si o nal nost pra vo su |a i Tu `i la {tva. Re zo lu ci jom se kon sta tu je da ni dve go di ne po sle iz bo ra za na ci o nal ne sa ve te na ci o nal nih za jed ni ca ni je for mi ran sa vet bo {wa~ ke ma wi ne, i `a li zbog od lu ke Al ba na ca iz Pre {ev ske do li ne da boj ko tu ju po pis. Sr bi ja se po zi va na pri me nu Za ko na o za bra ni dis kri mi na ci je jer po sto ji za bri nu tost zbog ne do stat ka po li ti~ ke vo qe da se obez be di za {ti ta u~e sni ka „Pa ra de po no sa”.

SPC, su se di, Ko ri dor U tek stu se osu |u ju za pa qi ve i dis kri mi na tor ne iz ja ve ne kih po li ti ~a ra i pred stav ni ka Srp ske pra vo slav ne cr kve. U tek stu se po zdra vqa kan di da tu ra Be o gra da za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2020. i po zi va ju ~la ni ce EU i Evrop ski sa vet da po dr è tu kan di da tu ru. Sr bi ja se po zi va da po dr ì re for me u Bo sni i Her ce go vi ni, po zdra vqa ju se ini ci ja ti ve ko je pred la ù Ta di} i pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} i po hva qu je se za una pre |e we od no sa s Cr nom Go rom. U pred lo gu re zo lu ci je se na vo di da bi Sr bi ja tre ba lo da u~i ni do dat ne na po re da bi raz vi ja la odr ì vu mre ù jav nog sa o bra }a ja, po seb no è le zni~ kog si ste ma, vo de nog sa o bra }a ja, put ne in fra struk tu re, ukqu ~u ju }i br zi za vr {e tak Ko ri do ra 10.

dnevnik

U NO VOM SA DU ODR @AN BEZ BED NO SNI FO RUM „ZA PAD NI BAL KAN IZ ME \U KRI ZE I EVROP SKE PER SPEK TI VE”

Ste fa no vi}: Da tum pre go vo ra s EU ni je uslo vqen sta tu som Ko so va [ef pre g o v a r a~ k og ti m a Vla de Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je da do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra s EU ni je uslo vqe no pi ta wem sta tu sa Ko so va i Me to hi je. On je ka zao i da ve ru je da }e Sr bi ja da tum pre go vo ra do bi ti do kra ja go di ne i da }e dr à va bi ti u pu nom ka pa ci te tu da od go vo ri tom „ad mi ni stra tiv nom, teh ni~ kom, ali i po li ti~ kom iza zo vu”. – Pi ta we sta tu sa Ko so va ja sno je de fi ni snao Usta vom Sr bi je. Ni ti }e iko da tra ì pro me nu na {e dr àv ne i na ci o nal ne po zi ci je, ni ti bi smo mi to pri hva ti li – re kao je Ste fa no vi} ju ~e no vi na ri ma u No vom Sa du, gde je pri su stvo vao okru glom sto lu „Za pad ni Bal kan iz me |u kri ze i evrop ske per spek ti ve” ko ji je or ga ni zo vao Be o grad ski fond za po li ti~ ku iz u zet nost. Do dao je da je pi ta we da tu ma za pre go vo re ve za no za „ne ke dru ge stva ri, ko je su sva ka ko ve za ne za ko sov sko pi ta we„. Ni je pre ci zi rao ko je su to stva ri, ve} je na veo da pro ble mi ko je }e mo ra ti da re {a va ju u na red nom pe ri o du ni su ve za ni sa mo za re for me ko je se, ina ~e, spro vo de i

ko je su, ka ko je na veo, do bi le naj vi {u oce nu i ze le no sve tlo od evrop skih or ga na ne go i za „re {a va we kon kret nih pro ble ma s Ko so vom i Me to hi jom a ko ji se ti ~u `i vo ta qu di„. – Ono {to smo ve} po ~e li da ra di mo na tom pla nu na sta vi }e se. I ko ja god vla da da bu de Sr bi ji, mo ra }e da se ba vi tim stva ri ma – ka zao je Ste fa no vi}. On je is ta kao da spo ra zum ko ji je po stig nut iz me |u Be o gra da

i Pri {ti ne o re gi o nal nom pred sta vqa wu ne pre ju di ci ra sta tus Ko so va, te da }e li ni ja iz me |u Ko so va i Sr bi je bi ti ad m i n i s tra t iv n og ka rak te ra i ne }e ima ti od li ke dr àv ne gra ni ce, ali da kon tro la mo ra da po sto ji. – Ko so vo je po seb na ca rin ska te ri to ri j a od l u k om UN MIK-a ko ju je po tvr dio i Sa vet bez bed no sti. Pre ma to me, ne mo è da ne po sto ji ni ka kva ca rin ska kon t ro l a, ali ona }e bi ti ta kva da ne pre ju di ci ra sta tus i ne po tvr |u je dr àv nost – na po me nuo je on. Do dao je i da je va `no da se dva pre la za ko ja su bi la u blo ka di, sta ve u funk ci ju, te da }e Sr bi ja ra di ti u tom sme ru. Ste fa no vi} je ka zao da di le me oko ras pi si va wa lo kal nih iz bo ra na Ko so vu ni na ko ji na ~in ne mo gu po re me ti ti ili ugro zi ti spo ra zum po stig nut u Bri se lu.

Ege re {i: Za jed ni~ ka re gi o nal na vi zi ja Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i oce nio je da je neo p hod no da re gion Za pad nog Bal ka na de fi ni {e za jed ni~ ku re gi o nal nu vi zi ju i po li ti ku bez bed no sti jer bez to ga, sma tra on, evrop ska per spek ti va re gi o na mo è bi ti ozbiq no na ru {e na. Ege re {i je do dao da Sr bi ja i AP Voj vo di na mo ra ju da po nu de od go vo re na no ve glo bal ne iza zo ve, me |u ko ji ma je i pi ta we tre ba li Sr bi ja da bu de de cen tra li zo va na dr à va u ko joj }e APV bi ti po kre ta~ pro me na. Ege re {i je uka zao i na to da u Sr bi ji ne po sto ji kon sen zus o pi ta wu ula ska u NA TO, na vo de }i da se u tom po gle du u na {oj jav no sti kroz is tra ì va wa jav nog mwe wa uka zu je na ma lu po dr {ku gra |a na atlant skim in te gra cij ma. On je, me |u tim is ta kao da ista is tra ì va wa po ka zu ju

i da je po dr {ka pri stu pa wu NA TO-u, ko ja se od 2006. go di ne do da nas kre }e iz me |u 13 i 32 od sto, ve }a od po dr {ke i po ve re wa ko je gra |a ni Sr bi je is ka zu ju pre ma dr `av nim in sti tu ci ja ma i po li ti~ kim stran ka ma u ze mqi. – Re zul ta ti is tra `i va wa ob ja vqe ni pro {le ne de qe go vo re da je po ve re we u rad Na rod ne skup {ti ne na ni vou od 16 pro ce na ta, dok je po ve re we u rad po li ti~ kih stra na ka is ka za lao sve ga de vet od sto gra |a na – na veo je Ege re {i. On je uka zao i na zna ~aj for mi ra wa Po kra jin skog sa ve ta za bez bed nost, do da ju }i da su we go ve ak tiv no sti bi le usme re ne na ob li ko va we no vog bez bed no snog iden ti te ta Voj vo di ne, sma we we et ni~ ke dis tan ce i ja ~a we in te gra tiv nih kap ci te ta svih seg me na ta dru {tva.

Gla sa we Od bor Evrop skog par la men ta za spoq nu po li ti ku usvo jio je re zo lu ci ju sa 62 gla sa „za” i ~e ti ri „pro tiv”, uz pet uz dr `a nih. Pri li kom gla sa wa o ko na~ nom pred lo gu Re zo lu ci je ni je pri hva }en amand man gru pe ru mun skih po sla ni ka u ko jem se „pod sti ~u srp ske vla sti na to da uve du ru mun ski je zik u {ko le u se ve ro i sto~ noj Sr bi ji i da obez be de pri stup me di ji ma na ru mun skom je zi ku za ta mo {we Ru mu ne–Vla he”.

VESTI Din ki}: Sr bi ja je odav no za slu ì la sta tus Pred sed nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da }e Sr bi ja do bi ti sta tus kan di da ta, ali da mu je ào {to ga ni smo do bi li ra ni je, „jer smo ga odav no za slu ì li”. „Sr bi ja je za slu ì la da do bi je ~lan stvo u Evrop skoj uni ji”, re kao je Din ki}, ko ji je ju ~e u Ba to ~i ni sa pot pred sed ni ci om Vla de za pri vred ni i re gi o nal ni raz voj Ve ri com Ka la no vi}, pri su sto vao otva ra wu no ve ha le Kom pa ni je „Grah Auto mo tiv” iz Slo ve ni je. On je oce nio da „Sr bi ja tre ba mno go vi {e, br è i efi ka sni je da sa ra |u je sa Bri se lom”, i oce nio da }e sa rad wom sa Bri se lom, „Sr bi ji bi ti bo qe ali ne ddmah, tre ba da pro |e pet, de set ili 20 go di na”. „Ka èm za do vo qan sam ali ni sam us hi }en, to vam je kao kad ne {to è li te u mla do sti a do bi je te tek u zre lim go di na ma”, re kao je Din ki}, i oce nio da „mo ra mo po mo }i na {im gra do vi ma, da na {i qu di ose te bo qit ke”.

Var ga: Da tum pre go vo ra u de cem bru Pred sed nik Od bo ra za evrop ske in te gra ci je Skup {ti ne Sr bi je La slo Var ga iz ja vio je da Sr bi ja ne mo è da se na da do bi ja wu da tu ma za po ~e tak pre go vo ra pre de cem bra ove go di ne. Var ga je za da na {wi Ma |ar so re kao da je naj va `ni ji pred u slov za do bi ja we da tu ma po ~et ka pre go vo ra uki da we in sti tu ci ja Sr bi je na se ve ru Ko so va, po put lo kal nih sa mo u pra va, po {ta i jav nih pred u ze }a, osim {ko la i bol ni ca. Pre ma we go vim re ~i ma, ako za ne ko li ko da na, ka da bu du ras pi sa ni iz bo ri u Sr bi ji, ne bu du ras pi sa ni i iz bo ri u op {ti na ma na se ve ru Ko so va, to }e zna ~i ti da Sr bi ja po ~i we da is pu wa va uslo ve EU.Var ga je oce nio da Sr bi ja mo è da od la è pri zna va we Ko so va naj ka sni je do pot pi si va wa ugo vo ra o pri dru ì va wu, ka da tre ba da pri zna ne za vi snost Ko so va.

– U sva kom slu ~a ju, od lu ku o ras pi si va wu iz bo ra }e do ne ti nad le `ni or ga ni na kon uvi da u sve oklno sti. I na rav no, odr à }e se u skla du s Usta vom i za ko ni ma ove ze mqe – ka zao je Ste fa no vi}. [ef pre go va ra~ kog ti ma Bo e gra da po ru ~io je u~e sni ci ma bez bed no snog fo ru ma da je spo ra zu mom u Bri se lu „vra }e na u ì vot” Re zo lu ci ja 1244, te da on ne pred sta vqa ni ka kvo pri zna va we Ko so va ve} „no vi vid sa rad we na Bal ka nu”. On je oce nio i da naj ve }i bez bed no sni iza zov u ovom re gi o nu pred sta vqa ju upra vo ne iz gra |e nost dr àv nih i na ci o nal nih pro je ka ta. – Mi smo s Pri {ti nom do sad ima li ne re gu li sa ne od no se, go to vo po lu rat nog sta wa. U{li smo hra bro u ovaj por ces s pred lo zi ma i ar gu men ti ma, za raz li ku od Pri {ti ne ko ja je ima la vr lo ne kon struk ti van pri stup, a ko ji je pod se }ao na svo je vre me ne na stu pe na {e de le ga ci je u Ram bu jeu. Do {li smo do re {e wa ko ja ni su sa vr {e na, ali su od li~ na u od no su na okol no sti u ko ji ma smo se na {li – oce nio je Ste fa no vi}. On je ka zao da, upr kos kri ti ka ma de la opo zi ci je u Sr bi ji i pod sme ha do go vo ru o re gi o nal nom pred sta vqa wu zbog zve zdi ce i fu sno te, taj spo ra zum pred sta vqa most iz me |u kri zne si tu a ci je i per spek ti ve re gi o na. – Mi slim da smo po ka za li da ova kvim pri stu pom u su da ru s ne kon struk tiv nim pri stu pom Pri {ti ne, ne mo è mo da ne uspe mo – ka zao je Ste fa no vi}. Pred sed ni ca Fon da za po li ti~ ku iz u zet nost So wa Liht oce ni la je da ne mo è bi ti bez bed nog Bal ka na dok se ne re {e svi za mr znu ti kon flik ti u re gi o nu. Ona je po ru ~i la da je va `no da i gra |a ni raz u me ju bez bed no sne iza zo ve, ko je, ka ko je uka za la, kri zno vre me sa mo pro du bqu je. B. D. Sa vi}

SKUP [TI NA SR BI JE ZA SE DA „PO DO GO VO RU”

Hit nost te ra u sa lu Par la ment Sr bi je ne spu {ta za ve su u ovom man da tu. Ko le gi jum Skup {ti ne ju ~e se sa gla sio s tim da se, do for mi ra wa no vog sa zi va, sed ni ce par la men ta sa zi va ju sa mo uko li ko se ostva ri sa gla snost o dnev nom re du, da bi se iz be gle zlo u po tre be ove in sti tu ci je u vre me iz bor ne kam pa we. Pred sed ni ca Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} po no vi la je na kon ju ~e ra {we sed ni ce Ko le gi ju ma da }e iz bo ri bi ti ras pi sa ni 13. mar ta, te da je po treb no da se par ti je do go vo re o to me ko ji }e jo{ za kon ski pred lo zi bi ti na dnev nom re du. – To zna ~i da }e mo za jed ni~ ki po no vo oce wi va ti ko je su to even tu al no ta~ ke. U ovom tre nut ku ne ma mo do go vor o to me – re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, pre ci zi ra ju }i da }e u ob zir do }i sa mo ono {to je “vi tal no za gra |a ne Sr bi je i ugled ze mqe”. – Ne is kqu ~u jem mo gu} nost da ima mo krat ke jed no dnev ne sed ni ce o ko ji ma se mo `e mo do go vo ri ti.

Pred sed ni ca Skup {ti ne sma tra i da je po treb no da se po sla ni~ ke gru pe do go vo re o to me ka ko da, u vre me kam pa we, za {ti te ugled in sti tu ci je Sku {ti ne, da se ne bi pre tvo ri la u po li ti~ ku are nu. – Hte la bih jo{ je dan put da pod se tim na to da man dat po sla ni ci ma tra je sve do ve ri fi ka ci je man da ta no vo i- za bra nim, kao i da man dat Vla de tra je do kon sti tu i sa wa no ve, i to je ste jed na od ve li kih pred no sti re dov nih iz bo ra jer ne ma dis kon ti nu i te ta u funk ci o ni sa wu Skup {ti ne i Vla de – po ja sni la je pred sed ni ca. [e fi ca po sla ni~ ke gru pe ZES-a Na da Ko lun xi ja is ta kla je po vo dom di le me o to me da li par -

la ment tre ba da ra di to kom iz bor ne kam pa we da je Skup {ti na i ina ~e „po li ti~ ka are na, me sto gde se su ~e qa va ju sta vo vi pre sve -

ga vla da ju }e ve }i ne i opo zi ci o nih stra na ka, i u to me ne ma ni ~eg ~ud nog“. – Sa mo je pro blem uko li ko se ta in sti tu ci ja zlo u po tre bi, u smi slu

da se iza |e iz onih okvi ra ko ji su do pu sti vi i pri stoj ni, i da to po sta ne ne ka kva are na za ono {to se zo ve pr qa va kam pa wa. O to me se ra di, ina ~e par la ment je po svo joj pri ro di po li ti~ ka are na, je di no {to mi sli mo da ne tre ba da bu de are na u ko joj ne ma pra vi la ni skru pu la – upo zo ri la je Na da Ko lun xi ja. Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} sma tra da bi par la ment tre ba lo da se ba vi i re ba lan som bu xe ta da bi se omo gu }i lo da se jav ne fi nan si je vra te u okvir ko ji je od re dio Me |u na rod ni mo ne tar ni fond. I pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili} ta ko |e zah te va usva ja we re ba lan sa da bi se omo gu }i lo ko ri {}e we kre di ta “te {kih” 1,4 mi li jar du evra, ko ji su po sla ni ci pri hva ti li na po sled woj sed ni ci. On je iz ra zio bo ja zan da }e se taj no vac po tro {i ti na iz bor nu kam pa wu uko li ko re ba lans ne bu de do net. S. Stan ko vi}

Du li}: No vih 200 mi li o na evra Mi ni star ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} re kao je ju ~e da do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU, iz me |u osta log, zna ~i no vih 200 mi li o na evra iz pret pri stup nih fon do va Uni je. – Sta tus kan di da ta nam do no si pri stup no voj kom po nen ti pret pri stup ne po mo }i, ko ja na go di {wem ni vou iz no si 200 mi li o na evra, a zna ~a jan deo to ga bi }e ulo èn i u za {ti tu ì vot ne sre di ne – re kao je Du li} na otva ra wu Dru gog me |u na rod nog saj -

ma eko lo gi je „Eko-Eks po 2012”. – Kan di da tu ra }e Sr bi ji do ne ti bo qi tak u obla sti `i vot ne sre di ne. Du li} je pre ci zi rao da to pod ra zu me va zna ~aj na sred stva za iz grad wu re gi o nal nih de po ni ja, po stro je wa za pre ~i {}a va we ot pad nih vo da, fa bri ka vo da i ka na li za ci o nih si ste ma. – Sva ki grad i sva ko se lo ko je se or ga ni zu je na do bar na ~in mo `e bes po vrat no da re {i svo je pro ble me za hva qu ju }i sred stvi ma EU – re kao je Du li}, i do dao da je to

je dan od kon kret nih be ne fi ta ko je }e dr à va ima ti od sta tu sa kan di da ta. On je pod se tio na to da je EU do sa da bi la naj ve }i po je di na~ ni do na tor u obla sti ì vot ne sre di ne, is ta kav {i da je, za hva qu ju }i sto ti na ma mi li o na evra, za vr {e no ne ko li ko ve li kih pro je ka ta. – No vi na je da }e Evro pa pre sve ga fi nan si ra ti lo kal ne i re gi o nal ne pro jek te jer ona tra ì de cen tra li za ci ju fi nan si ra wa u obla sti ì vot ne sre di ne – do dao je Du li}.

c m y

politika

dnevnik

STRANKE BEZ IZBORNE PODR[KE SSSS-a NA PREDSTOJE]IM IZBORIMA

Od me ra va we za vr {e no, sin di kat ne }e u po li ti ku Ve}e Saveza samostalnih sindikata Srbije odlu~io je ju~e da taj sindikat na predstoje}im izborima ne pru`a neposrednu podr{ku politi~kim strankama ili koalicijama. Tako je potonula nada i kalkulacija mnogih s kojima je najve}i sindikat Srbije razgovarao u proteklom periodu da }e dobiti podr{ku ili napraviti predizborni savez, i time uzeti ne{to vi{e od glasa~kog kola~a zvanog izborna voqa gra|ana. Lider SSSS-a Qu bi sav Or bo vi} razgovarao je s predsednicima i rukovodstvom DS-a, SNS-a, SPS-a i SDPS-a. [ta je zaista u pozadini pomalo iznena|uju}e odluke SSSS-a i samog Orbovi}a, za sada je neizvesno, posebno jer je sindikalni lider nakon odluke iskqu~io mobilni telefon, i time nas onemogu}io da dobijemo konkretan odgovor. Jedan od razloga mogao bi le`ati u proceni i odabiru kombinacije za ulazak u politiku, koja ne}e biti dobitna u formirawu nove Vlade Srbije, a Orbovi} je kao osnov opredeqewa navodio kapacitet budu}eg partnera da ispuni zahteve iz Plat-

forme sindikata, koja je, uzgred, bila prihvatqiva za sve stranke koje su u~estvovale u dijalogu. I onda „na korak do dogovora“, sindikalni zaokret. „Ostajemo dosledni da jedino socijalno partnerstvo i tripartitni dijalog, uz me|usobno

uvaàvawe i doslednu realizaciju dogovorenog, vode odrìvim re{ewima i boqem ìvotu u Srbiji. Na tome }emo i ubudu}e insistirati, ali }emo, ukoliko dijalog i dogovori izostanu, upotrebiti sva legitimna sredstva sindikalne borbe„, za-

kqu~ilo je Ve}e SSSS-a u saop{tewu koje je poslato medijima. U wemu se navodi i da su predstavnici SSSS-a razgovarali s parlametarnim stranakama o re{ewima koje predla`u za izlazak iz krize i mogu}im vidovima saradwe koji bi doprineli

da osnovni ciqevi sindikata i interesi zaposlenih budu realizovani i da Sindikat tra`i da nova vlada realizuje stavove iz wihove Platforme s konkretnim merama i koracima. Sindikat je podsetio na to da su u tim razgovorima stranke pri-

hvatile zahteve SSSS-a formulisane u Platformi kao prioritete u narednom periodu i time pokazale opredeqewe da budu socijalno odgovorne i da je oporavak privrede i boqi ìvot gra|ana Srbije zajedni~ki ciq. „Imaju}i u vidu teìnu problema i dubinu krize, o~ekujemo da }e odmah posle izbora i konstituisawa nove vlade zapo~eti realizacija stavova iz Platforme i re{avawe problema konkretnim merama i potezima, te da se ne}e ponoviti praksa iz pro{losti da obe}awa iz kampawe ostanu samo predizborna retorika„, istaklo je Ve}e SSSS-a. Ba{ lepa formulacija na srpski na~in za situaciju kada neko ne èli da u ameri~kom stilu budu „luzer“, odnosno gubitnik. Pitawe je koliko bi najmasovnija organizacija izgubla ~lanova, jer niko od wih zapravo nije ni pitan da li èli da mu se sindikalna kwiìca pretvori u partijsku, pa bila ma koje „boje“. D. Milivojevi}

NEMAWA NENADI], PROGRAMSKI DIREKTOR „TRANSPARENTNOSTI SRBIJE”

Za pred sed ni~ ke iz bo re ni je pla ni ran no vac u buyetu Programski direktor nevladine organizacije „Transparentnost Srbija„ Ne ma wa Ne na di} izjavio je ju~e da je wihovo upozorewe da je deficit buxeta za 2012. godinu umawen za neprikazane tro{kove, koji }e se dogoditi krajem godine u vezi s predsedni~kim izborima, samo u ciqu otklawawa uo~enih problema. Sagovornik Tanjuga je pojasnio da se problem, o kojem je „Tarnsparentnost„ obavestila javnost saop{tewem, odnosi na ~iwenicu

da za predsedni~ke izbore nije obezbe|en novac u ovogodi{wem buxetu, a da je „gotovo izvesno da }e biti izdvojen iz wega”. – Upozorili smo javnost i donosioce odluka u Vladi Srbije i Skup{tini koji su, po nekim pokazateqima, bili svesni problema ali su ga ostavili po strani. Ono {to se mo`e u~initi je izmena Zakona o buxetu kada se bude radio rebalans. To je jedino re{ewe jer iz postoje}ih para ti tro{ko-

vi ne mogu biti podmireni – jasan je Nenadi}. Kako je navedeno u saop{tewu „Transparentnosti„, tro{kovi organizovawa predsedni~kih izbora, koji obuhvataju rad Republi~ke izborne komisije, naknade ~lanovima bira~kih odbora, prevoz, {tampawe listi}a, RIK i Narodna skup{tina su procenili na 1.090.344.000 dinara. Na osnovu Zakona o finansi ra wu po li ti~ kih ak tiv no -

sti, predlaga~i kandidata za predsednika treba da dobiju 0,1 odsto buxeta (844.028.190 din) za finansirawe izborne kampawe, a Agencija za borbu protiv korupcije 8.440.282 dinara za kontrolu wihovih finan sij skih iz ve {ta ja. „Ni je dan od ovih tro{kova nije prikazan u buxetu za 2012, iako je o~igledno da }e, makar deo wih morati da bude ispla}en tokom ove godine”, isti~e „Transparentnost”.

ISTRA@IVAWE

S ân kom i Qa ji }em DS bli ì na pred wa ci ma Demokratska stranka i Srpska napredna stranka vodile bi „mrtvu trku” kada bi se parlamentarni izbori odràli narednog vikenda, pokazuje najnovije istraìvawe „Stratexik marketinga”. Napredwaci u savezu s Novom Srbijom Ve li mi ra Ili }a i daqe su prvi, ali je wihova prednost u odnosu na demokrate i wihove partnere, ânkov LSV i Qaji}ev SDP, sada pala na jedan procenat. Za koaliciju SNS–NS-a glasalo bi 32 odsto bira~a, dok bi koalicija s DS-om na ~elu

osvojila 31 odsto, pokazalo je ovo istra`ivawe, sprovedeno krajem februara, a u koje je list „Pres„ imao uvid. Na tre}oj poziciji je Koalicija SPS–PUPS–JS-a, za koju bi glasalo 11,5 odsto bira~a. Pojedina~no, po istra`ivawu, najja~a stranka je SNS, za koju bi glasalo 31 odsto bira~a, a DS ima 27,5 odsto podr{ke u bira~kom telu. Sledi LDP s osam odsto, dok SRS ima sedam odsto podr{ke, a DSS pet odsto.

Kada bi nastupali samostalno na izborima, uz radikale, cenzus bi pre{li sigurno jo{ samo socijalisti sa 7,5 odsto glasova. Ostale stranke, ukqu~uju}i i URS, ne bi pre{le izborni prag i ostale bi bez poslani~kih mandata jer analiza pokazuje da bi URS osvojio tek tri-~etiri odsto glasova. Po rezulatatima, Pokret „Dveri„, s dva odsto podr{ke, u`iva ve}u popularnost me|u gra|anima od PUPS-a i NSa koji imaju po 1,5 odsto.

Mr ko wi}: Kri ti ku ju me jer mno go ra dim

Ni ko li}: EU ne }e sta ti na Ta di }e vu stra nu

Mi ro vi}: Iz gu bi }e mo spo ra zum s Ru si jom

Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} izjavio je ju~e da ga politi~ki protivnici u posledwe vreme kritikuju, ali da je to zato {to on mnogo radi. – Verovatno kad ~ovek ne{to radi onda neko mo`e i da ga kritikuje – rekao je Mrkowi}, odgovaraju}i na pitawa novinara kako tuma~i u~estale kritike na svoj ra~un. – Onaj ko ni{ta ne radi, {ta da ga kritikuje{, recimo napredwake, {ta tu da kritikuje{ To mu Ni ko li }a, ne radi ~ovek ni{ta – rekao je ministar u hotelu „M” u Beogradu, gde je otvorio regionalni sastanak Me|unarodne organizacije za prevenciju u drumskom saobra}aju (PRI). Mrkowi} nije precizirao na koje kritike izre~ene na svoj ra~un misli. Ministra je pro{le nedeqe o{tro kritikovao li der LDP-a ^e d o m ir Jo v a n o v i} zbog prisustva skupu podr{ke Vo ji sla vu [e {e qu u organizaciji radikala.

– I Bo ris Ta di} i ja imamo svoje ime i svoju politiku, ali sam prvi put apsolutno uveren u to da Evropska unija ni na koji na~in ne}e stati na stranu Tadi}evog re`ima – izjavio je predsednik Srpske napredne stranke To mi slav Ni ko li}. On je za „Blic” rekao da se to ne}e dogoditi zato {to pobeda napredwaka na predstoje}im izborima ne}e zna~iti kraj evropskog puta za Srbiju. Nikoli} je podsetio na to da svakog meseca ima redovne susrete s najva`nijim evropskim zvani~nicima. Na pitawe gde }e se sastajati s predstavnicima SAD, ukoliko postane premijer, s obzirom na to da je i daqe na listi nepo`eqnih za ulazak na teritoriju Amerike, Nikoli} je odgovorio da to nije ta~no. – S Amerikancima }u se sastajati u Beogradu i Va{ingtonu, svuda gde budem mogao da napravim dobre stvari za na{u zemqu – rekao je on. Nikoli} je ponovio da koalicija SNS–DSa „nije ni realna, ni mogu}a, ni dobra”.

^lan Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke De jan Mi ro vi} tvrdi da }e Srbija izgubiti Sporazum o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom zbog pribliàvawa Evropskoj uniji. – Tvrdwe vlasti da je mogu}e da se istovremeno odràvaju ekonomski odnosi i s Rusijom i s EU predstavqaju obmawivawe gra|ana. To je priznao i {ef misije EU Ven san De èr, i trgovinski predstavnik Rusije u Srbiji i ambasador Rusije Alek san dar Ko nu zin – kazao je ju~e Mirovi} na konferenciji za novinare. On je naveo da u Lisabonskom sporazumu pi{e da sve ~lanice EU imaju jedinstvenu carinsku tarifu prema tre}im zemqama, i dodao da }e stoga Srbija morati da se odrekne Sporazuma o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom. – Onog trenutka kada nam se odredi po~etak pregovora, vi{e ne}emo mo}i da sprovodimo Sporazum s RF-om i izgubi}emo na{u razvojnu {ansu – rekao je Mirovi}.

REKLI SU

petak2.mart2012.

PREDIZBORNA SRBIJA

Gru bje {i}: Ima }e mo kan di da ta za pred sed ni ka – Ujediweni regioni Srbije smatraju da bi bilo dobro i racionalno da se predsedni~ki izbori u Srbiji odrè istovremeno s parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim, a ta koalicija }e imati svog kandidata – izjavila je ju~e ~lanica Predsedni{tva URS-a Su za na Gru bje {i} na konferenciji za novinare u Beogradu. – Ime na{eg kandidata saop{ti}emo kad predsedni~ki izbori budu raspisani. Ona je navela da URS nema ni{ta protiv, odnosno da smatra da je dobro i racionalno da se svi izbori odrè istovremeno. Govore}i o odluci Evropskog saveta da Srbija dobije status kandidata za ~lanstvo u EU, Grubje{i}eva je istakla da je wen zna~aj vi{e simboli~an nego prakti~an, ali da daje perspektivu za re{avawe goru}ih problema u zemqi. – To ne treba shvatiti kao dobitak na lutriji ve} kao vaàn korak u procesu pristupawa EU.

Slede}i korak su pregovori i nezahvalno je danas govoriti o tome koliko bi to moglo trajati. Za Srbiju je va`no da ostvari svoj evropski put – rekla je Suzana Grubje{i}.

Me|utim, kako je ocenila, kandidatura daje perspektivu za re{avawe goru}ih problema u Srbiji, poput siroma{tva i nezaposlenosti. Ona je navela da u EU treba da u|e cela Srbija, a ne samo najrazvijeniji gradovi ili delovi zemqe, i da URS svoje delovawe usmerava na re{avawe konkretnih problema gra|ana u svim delovima zemqe.

Zre wa nin: Kne `e vi }a kan di du ju re zul ta ti – Osim Srpske napredne stranke, Go ra na Kne `e vi }a za mesto gradona~elnika Zrewanina kandiduju i wegovo pona{awe i rezultati postignuti za vreme mandata predsednka op{tine od 2004. do 2008. godine – rekao je na konferenciji za novinare {ef Izbornog {taba Gradskog odbora SNS-a Du {ko Ra di {i}, i ponovio da }e biv{i zrewaninski lordmer biti prvi na listi kandidata za odbornike u Skup{tini grada. Komentari{u}i najavu Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine da }e wihovi kandidati za prvog ~oveka

grada biti Mi le ta Mi haj lov, odnosno Bo jan Ko stre{, Radi{i} je kazao da napredwaci veruju da wih dvojica ne bi prihvatila kandidaturu da se kojim slu~ajem odràvaju direktni izbori za tu funkciju. – I wima je jasno da bi u duelu s Goranom Kneèvi}em doìveli izborni fijasko. Ipak, izborni sistem je takav da gradona~elnika biraju odbornici Skup{tine grada pa se mandatu mogu nadati i oni politi~ari koji ne uìvaju neposrednu podr{ku gra|ana – istakao je Radi{i}. @. B.

IS PO, SPO, „Pre o kret”... Frakcija Izvorni Srpski pokret obnove saop{tila je ju~e da je odluka te stranke o izlasku na izbore na listi „Preokreta„ nelegalna, i najavila da }e kod nadle`nog ministarstva pokrenuti postupak za za{titu zakonitosti zbog odràvawa, kako kaè, nelegalnih sednica Glavnog odbora SPO-a i dono{ewa nelegalnih odluka. Frakcija Izvorni SPO, koju predvode potpredsednici te stranke Sr |an Sre} ko vi} i Sa wa ê ko vi}, ima podr{ku 136 op{tinskih i gradskih odbora, od postoje}ih 162, navedeno je u saop{tewu te frakcije. „U ciqu politi~kog obra~una s neistomi{qenicima unutar stranke, od oktobra 2011. godine donet je i u javnosti predstavqen ~itav niz nelegalnih odluka, a situacija je kulmini-

rala dana 25. februara, kada je u Kragujevcu odràna takozvana sednica Glavnog odbora SPO-a, sazvana od neovla{}enog lica i odràna bez prisutne ve}ine ~lanova GO-a„, navedeno je u saop{tewu. Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Alek san dar ô tri} izjavio je FoNetu da je u saop{tewu dvoje biv{ih funkcinera SPO-a Sr|ana Sre}kovi}a i Sawe êkovi} o tome da je nedavna sednica Glavnog odbora stranke bila nelegalna i podr{ci op{tinskih i gradskih odbora SPO-a frakciji koju su oni oformili „sve neistina” sem wihovih imena. Sve odluke Glavnog odbora SPO-a u pro{irenom sastavu, koji ukqu~uje i predsednike svih op{tinskih odbora, donete su jednoglasno, napomiwe ôtri}.

Tri van: Sprem ni smo da ap sor bu je mo no vac Potpredsednica Demokratske stranke Je le na Tri van izjavila je da Evropski savet danas treba da potvrdi da smo dobitnici na oba poqa, da smo u dijalogu s Pri{tinom dobili ono {to smo tra`ili, a s druge strane, to nije onemogu}ilo na{ evropski put. – Potreban je neverovatan politi~ki napor i mudrost da se za{titi svaki od na{ih interesa koji mogu biti napadnuti s razli~itih strana – rekla je Jelena Trivan za TV „Pink”, i dodala da je „na{a politika i Evropa i Kosovo odr`iva”.

Govore}i o kandidaturi Srbije za ~lanstvo u EU, ona je rekla da je „mnogo va`nije za malu zemqu kakva je Srbija da bude u tom krugu i da iznutra mo`e da brani svoje interese, a ne da bude blokirana od svake dr`ave”. Na pitawe o pristupu Srbije fondovima EU, Jelena Trivan je odgovorila da Srbija ima i znawa i spremnosti i spremne projekte. – Potpuno smo spremni da apsorbujemo i taj novac i te mogu}nosti koje nam kandidatura daje – istakla je ona.

ekonomija

petak2.mart2012.

BO JAN PAJ TI] U GA KO VU I ALEK SI [AN TI ]U

Najva`nije je spre~iti pqa~ku Po kra jin ski pre mi jer Bojan Pajti}, u pratwi pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawa i ravnopravnost polova Miroslava Vasina, posetio je ju~e poqoprivredna preduze}a „Grani~ar“ u Gakovu i „Aleksa [anti}“ u istoimenom selu somborskog atara. U oba ova preduze}a su nedavno bile

stru~avate proizvodwu, pa samim tim i prihodovawe ovakvih i sli~nih preduze}a, od kojih zavisi sudbina celih sela. Pajti} je naglasio da je Pokrajinska vlada u poqoprivrednim preduze}ima u kojima je poni{tena privati za ci ja po ma ga la ni zom svojih mera, po~ev od insi-

dnevnik

DU [AN PE TRO VI] NA JA VIO ME RE DR @A VE ZA STA BI LI ZA CI JU CE NA I PRO IZ VOD WE

Krediti, kukuruz i junad za jeftiniju hranu Vlada Srbije donela je ju~e uredbe o ukidawu posebne da`bine za uvoz teladi, junadi i prasadi za daqi tov i prodaji 50.000 tona merkantilnog kukuruza po 18 dinara kilogram, radi smawewa tro{kova tova,

vio je ministar poqoprivrede i trgovine Du{an Petrovi}. On je napomenuo da je ta kamatna stopa, ni`a nego pro{le godine kada je bila osam odsto godi{we. Petrovi} je ukazao na to da }e ove godine

Ne ma raz lo ga za po sku pqe wa Govore}i o cenama hrane, Petrovi} je naglasio da nema nikakvog razloga za poskupqewe osnovnih namirnica, odnosno onih koje se u velikoj meri proizvode od doma}ih sirovina. – Ne vidim razlog za pove}awe cena bra{na, mleka, uqa, {e}era i mesa. Pove}a}e se cene namirnica poput sokova i konditorskih proizvoda, pre svega onih koji se uvoze – rekao je on. Petrovi} je dodao da su u prethodna dva dana obavqene konsultacije sa svim zna~ajnijim doma}im proizvo|a~ima sokova i konditorskih proizvoda i da oni ne}e pove}avati cene svojih proizvoda. proizvodwe hrane za `ivotiwe i unapre|ewa sto~arske i proizvodwe mesa. – Uredba o subvencionisanim dinarskim kreditima za poqoprivredu, s fiksnom kamatnom stopom od {est posto na godi{wem nivou, trebalo bi da bude doneta danas – naja-

novina biti i to {to }e, osim registrovanih poqoprivrednih gazdinstava i zadruga, za taj novac mo}i da konkuri{u i dru ga prav na li ca, od no sno preduze}a. Precizirao je da }e za registrovana poqoprivredna gazdinstva, kao i lane, cenzus biti pet miliona dinara

(50.000 evra), a za pravna lica se otva ra ju mo gu} no sti do 500.000 evra, odnosno 50 miliona dinara. Petrovi} je istakao da }e kreditibiti nameweni, pre svega, za sto~arsku proizvodwu, i izrazio o~ekivawe da }e nakon usvajawa uredbe, vrlo brzo biti sklopqeni i ugovori s bankama. Kada je re~ o uredbu kojom se ukidaju posebne da`bine za uvoz

teladi, junadi i prasadi, on je ocenio da je predlog ove mere u sklopu ukupnih mera i aktivnosti za unapre|ewe sto~arske proizvodwe. U Ministarstvu poqoprivrede je precizirano da se olak{ice koriste za telad teìne do 80 kilograma, junad od 80 do 300 kilograma, za koje je carinska stopa bila 12 procenata, i prasadi teìne do 50 kilograma, za koje se carina pla}ala 31,5 posto. Petrovi} je istakao da se kao rezultat uredbe o prodaji 50.000 tona merkantilnog kukuruza po 18 dinara kilogram radi smawewa tro{kova proizvodwe hrane za ìvotiwe i unapre|ewa proizvodwe mesa moè o~ekivati pove}awe konkurentnosti proizvo|a~a u sto~arstvu i obezbe|ivawe niè cene mesa na trì{tu. E. D.

PRE DA JA ZAH TE VA ZA RE STI TU CI JU PO ^E LA BEZ GU @VE

poni{tene privatizacije, a som bor ska lo kal na sa mo u prava je pokrenula inicijativu da im se, po ugledu na be o grad ski PKB, od re di sta tus jav nog pred u ze }a u vlasni{tvu grada Sombora. – Da li }e ova dva preduze}a postati jedan ve}i, zao-

sti ra wa na po ni {ta va wu pqa~ ka {ke pri va ti za ci je, preko niza aktivnih mera i podsticaja zanavqawu proizvodwe. – Svojevremeno smo podr`ali i „Grani~ar“ i „Aleksu [anti}a“ preko anga`ovawa qudi na javnim radovi-

Po hva le lo kal noj sa mo u pra vi Miroslav Vasin je naglasio da podr{ka somborske lokalne samouprave oporavku ova dva preduze}a predstavqa jedinstveni primer u Srbiji. – Dana{wa situacija u kojoj su PP „Grani~ar“ i „Aleksa [anti}“ predstavqa najboqi primer uspe{nog anga`ovawa lokalne samouprave u procesu oporavka ovakvih kolektiva od kojih zavise sela u kojima su, i po tome je jedinstven u Srbiji – kazao je Vasin, uz o~ekivawe da bi se u jedinstveni sistem ova dva preduze}a uskoro mogao ukqu~iti i PP „Stani{i}“, jo{ jedno od poqoprivrednih preduze}a u kojima je poni{tena privatizacija. kru`eni, sistem u vlasni{tvu grada zavisi pre svega od opredeqewa qudi zaposlenih u wima – kazao je Pajti}. – Pokrajinska vlada je u proteklom periodu inter ve ni sa la, po ka za lo se uspe{no, u 29 vojvo|anskih preduze}a, koja neposredno zapo{qavaju 6.000 qudi, dok broj wihovih kooperanata prelazi 10.000. Ono {to je sigurno, imaju}i u vidu dosada{we, danas prezentovane rezultate, je ~iwenica da, kada spre~ite pqa~ku i razvla~ewe imovine, udvo-

ma, da bismo podr{ku nastavili i kroz uvo|ewe novih tehnologija, o ~emu smo danas s rukovodstvima ova dva kolektiva i pri~ali. Nesporna ~iwenica je da su, nakon poni{tewa privatizacije, prinosi u „Grani~aru“ i „Alek si [an ti }u“ udvostru~eni pa smo danas u situaciji da, umesto nekada{we ~etiri i po tone kukuruza i tri i po tone p{enice, oranice ova dva preduze}a daju devet, odnosno sedam tona po hektaru – kazao je Pajti}.

Dedovinu ~ekali pola veka pa mogu jo{ malo Na {alterima150 po{ta u Srbiji ju~e je, kao {to je i bilo najavqeno, zapo~ela predaja zahteva za vra}awe oduzete imovine, odnosno obe{te}ewe. Da bi se ovaj posao uradio na najboqi mogu}i na~in i izbegle eventualne gu`ve, u po{tama su se na vreme pripremili, a zahtevi se predaju na posebno obele`enim {alterima. U Novom Sadu se zahtevi primaju u dve po{te – glavnoj, u Ulici Narodnih heroja, kao i onoj u Vojvo|anskoj ulici. Zahteve mogu predati svi koji imaju dokaze i koji su prikupili neophodna dokumenta o tome da je wihovim precima na kon Dru gog svet skog ra ta oduzeta imovina. Budu}i da se zahtevi za restituciju mogu predati do marta 2014. godine, vremena ima dosta pa zaista nije potrebno da svi zainteresovani nagrnu odmah. Me|utim, dokumentacija koja se predaje je obimna pa je procedura na {alteru relativno duga. Zbog toga se dolazak mora zakazati na telefon 011/3607–505. Ovaj korak, pokazalo se, dobra je odluka jer ju~e, prvog dana predaje zahteva, na {alterima u Novom Sadu nije bilo gu`ve.

Apatinska pivara je svojim vode}im brendom „jelen„ pivo po tre }i put do bit nik priznawa „Najboqe u Srbiji“ za najboqi robni brend {iroke potro{we u kategoriji pi}a. Na ovogodi{woj, osmoj po redu manifestaciji u organiza ci ji Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vodoprivrede, Privredne komore Srbije i dnevnog ekonomskog lista „Privredni pregled„ o izboru najboqih doma}ih brendova zajedni~ki su odlu~ivali `iri istaknutih stru~waka i potro{a~a, a uzeti su u obzir postignuti poslovni rezultati. – Apa tin ska pi va ra je u pro{loj godini ulo`ila deset miliona evra u novu amba-

la`u piva „jelen”, a milion evra u nove pivske ukuse – prvo doma}e pivo s ukusom limuna i jedino doma}e nefiltrira no p{e ni~ no pi vo „je len belo„ – istakla je direktorka pravnih i korporativnih poslova Apatinske pivare Tawa Du{ani} nakon {to je primila priznawe. – Ova ulagawa su nastavak investicionog ciklusa Apatinske pivare u proizvodwu i inovaciju koji je u 2010. godini iznosio 23 miliona evra. Nasatvqamo ulagawa i u godinama pred nama jer verujemo da je samo dugoro~nim investicijama i stvarawem jakih doma}ih brendova, poput „jelen„ piva, izvesno ja~awe konkuretnosti na{e zemqe. J. P.

znaju {ta tra`e i, iako ka`u da su dugo ~ekali da im se oteto vrati, spremni su da sa~ekaju jo{ malo da bi se nepravda ispravila. U principu, ka-

Obra zac na saj tu ili {al te ru Osim onih koji su zakazali dolazak, bilo je i dosta onih koji su ju~e u po{tu do{li da bi dobili neopohodne informacije. Prilikom predaje dokumentacije potreban je i obrazac, koji je dostupan na sajtu www.po sta.rs, a onima koji nisu u mogu}nosti da ga preuzmu, od{tampa}e ga u po{ti. Detaqna uputstva o proceduri i neophodnoj dokumentaciji podnosioci zahteva mogu preuzeti i na sajtu www.re sti tu ci ja.gov.rs, na kojem }e mo}i i da se vidi status podnetog zahteva i na kojem }e Agencija za restituciju jednom mese~no objavqivati izvod iz evidencije o primqenim zahtevima.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

PRIZNAWE STIGLO U APATIN

Apatinskoj pivari „Najboqe u Srbiji”

Predavawe zahteva te~e bez ikakvih problema, a zanimqivi su stravovi onih koji su ih pre da va li. Uglav nom su na {al te re do {li sprem ni i

ù da }e povra}aja imovine biti, iako za sada jo{ uvek ne znaju {ta mogu o~ekivati – ono {to je nekad bilo u porodici ili ne{to {to bi, kao kompenzacija te imovine, moglo postati wihovo. Najvi{e je onih koji potraùju oduzetu zemqa, pa tako jedan od onih koji su ju~e preda li zah tev po tra ù je oko dvadeset jutara zemqe u Srbobranu, koja je polovinom ~etrdesetih godina oduzeta wegovom dedi. Zemqu koju su nekad davno obra|ivali wegovi preci, od tada su radili drugi, i danas su tamo wive, koje se obra|uju, a, kako kaè, o~ekuje da }e mu zemqa biti vra}ena i da }e ona biti u Srbobranu. Da li ba{ ona koja je pripadala wegovima – za sada nema odgovor. Sli~no razmi{qa i gospo|a koja je odavno baka, a zemqa koju potraùje oduzeta je wenom svekru i svekrvi. Oni su ostali bez zemqe koja ih je hranila, a oduzeto im je vi{e od 60 jutara u okolini Kikinde, te ona smatra da bi bilo pravedno da se zemqa vrati onima kojima je pripadala i da bi korist, posle toliko godina, od toga trebalo da imaju weni potomci. D. Mla |e no vi}

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (550,14

Promet

Kredi banka, Kragujevac

8,58

1.899

20.889

Termika, Beograd

8,00

1.350

364.500

AIK banka, Ni{

7,50

860

1.032.000

Imlek PB, Beograd

6,67

1.600

6.400

1,39 Promena %

512 Cena

245.235 Promet

Agrovet, Melenci

-11,98

735

Ratko Mitrovi}, Beograd

-11,22

Progres, Beograd Inter{ped, Subotica

Naziv kompanije

0,24)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,21

1.930

528.820

NIS, Novi Sad

0,55

736

8.331.055

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.800

936.000

Imlek, Beograd

0,67

2.994

1.335.148

Soja protein, Be~ej

0,55

550

497.558

22.050

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,79

502

1.007.311

364

18.200

Energoprojekt holding, Beograd

1,39

512

245.235

-6,52

10.105

Jubmes banka, Beograd

1,06

12.279

61.395

-6,25

300

115.500

Agrobanka, Beograd

0,22

1.858

141.200

-5,00 Promena %

285 Cena

28.500 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,45

1.630

81.500

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.910

0,00

NIS, Novi Sad

0,55

736

8.331.055

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

9.600

Prehrana, Sremska Mitrovica

0,00

700

3.511.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

Soja protein, Be~ej

0,55

550

497.558

Tigar, Pirot

0,00

500

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

335

0,00

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Lasta, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Centrosrem tekstil, St. Pazova

0,00

360

459.000

Mlin, Bela Crkva

0,00

631

220.850

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

c m y

dnevnik

petak2.mart2012.

OD MAR TA DR @AV NI KRE DI TI ZA RE KON STRUK CI JU

SBER BAN KA STI @E I U SR BI JI

Za za me nu pro zo ra, vra ta i kro vo va 1,3 mi li jar da

Ru si pre u ze li Folk sban ku Ruska “Sberbanka” preuzela je stopostotni kapital u grupi “Folksbank internacional AG” (VBI), a vrednost transakcije je 505 miliona evra, saop{tila je ju~e Folksbanka. Ovo preuzimawe predstavqa zavr{etak procesa koji je po~eo 8. septembra 2011. godine, kada je Sberbanka potpisala kupoprodajni ugovor s akcionari-

ma VBI-ja. Transakcija ne obuhvata VB Rumuniju, }erku-banku VBI grupacije u Rumuniji, navedeno je u saop{tewu. Ova transakcija predstavqa prvu zna~ajnu akviziciju Sberbanke van granica Zajednice Nezavisnih Dr`ava, kao i posledwi korak u procesu transformacije iz velike ruske finansijske institucije u jednu od vode}ih me|unarodnih bankarskih grupacija. VBI bez banke VB Rumunija ima ukupno 295 poslovnica i vi{e od 600.000 klijenata. ]erke-banke VBI grupacije spadaju me|u vode}ih deset banaka (po ukupnoj aktivi) u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, ^e{koj i Slova~koj, odnosno me|u prvih petnaest u Ma|arskoj, Srbiji i Sloveniji. Grupacija je tako|e prisutna i u Ukrajini, a ima dozvolu za rad u Austriji.

Ministar za prostorno planirawe i ìvotnu sredinu Oliver Duli} najavio je da }e Vlada Srbije u martu usvojiti uredbu o finansirawu rekonstrukcije objekata u ciqu podizawa wihove energetske efikasnosti i da je za te svrhe obezbe|ena 1,3 milijarda dinara. Dràva }e pomo}i finansirawe zamene stolarije, ugradwe kotlova i kori{}ewe obnovqivih izvora energije da bi se pove}ala energetska efikasnost. Ministar kaè da }e taj model omogu}iti porodicama i javnim ustanovama koje budu uzimale subvencionisane kredite da ostvare u{tedu u odnosu na ra~une koje pla}aju za kori{}ewe energije za grejawe i hla|ewe. Duli} kaè da za zamenu prozora i vrata na objektima u Srbiji treba oko 2,2 milijarde evra, {to bi na{e dru{tvo trebalo da re{i u narednih nekoliko decenija. Me|utim, po nekim pokazateqima, za rekonstrukciju oko 1,3 miliona stanova trebalo bi ~ak oko pet milijardi evra, {to je u ovim godinama krize nezamislivo velik novac. Plan je da se deo izdvojenog novca dodeli jedinicama lokalne samouprave i buxetskim korisnicima za promenu stolarije, popravku krovova i sli~no, a

Ra ta 50 evra? Sekretar Udruèwa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} obja{wava za na{ list da je ideja dobra ukoliko prose~na mese~na rata ne bude ve}a od 50 evra. Me|utim, koliko god bi ova akcija pokrenula gra|evinski i industrijski sektor, pitawe je koliko vlasnici stanova u vreme krize, kada mnogi jedva preìvqavaju, duguju za reìje, traè reprogram zaostalih dugova, gube posao... imaju ekonomske snage za mese~nu ratu i od „samo” 50 evra.

deo za sufinansirawe kredita gra|ana koji }e preko poslovnih banaka mo}i da podignu subvencionisani kredit za adaptaciju

[O [KI] PRO DA VAO SOFT VE RE BAN KA MA DO 2009.

Gu ver ner ni je bi zni smen? Guverner Dejan [o{ki} bio je suvlasnik Centra za investicije i finansije, koji je poslovnim bankama prodavao softvere za upravqawe rizicima. U istoj kompaniji bio je anga`ovan i predsednik Saveta guvernera Bo{ko @ivkovi}. Obojica su demantovala da sada imaju bilo kakve veze s tom kompanijom, ali svakako da bi za javnost bilo boqe da je ovaj detaq bio obja{wen u biografijama i pre stupawa na funkciju. Ovako, nosi sa sobom malo senzacije. Zato je dobro objasniti {ta je pomenuti Centar, ~ime se bavi i kakva je veza s prvim qudima NBS-a bila i kakva je danas. CIF se i danas bavi najsavremenijim softverskim re{ewima za upravqawe rizicima, namewenim finansijskoj industriji, i banke ih nabavqaju da bi poslovawe prilagodile zahtevima NBS-a i preporukama koje daju me|unarodni standardi „bazel 2” i „solvensi 2”. Glavni proizvod CIF-a je „riskgard”. Po zvani~nim podacima sa sajta Agencije za privredne registre, suvlasnici u CIF-u su Milo{ Bo`ovi} s 50 odsto udela, Goran Altaras s 30,7 odsto, Ra{a Karapanxa sa 14,3 i aktuelni predsednik Saveta guvernera NBS Bo{ko @ivko-

vi} s pet odsto. Dejan [o{ki} je suvlasnik bio od 2006. do 2009. godine. „S bankama u zemqi i inostranstvu imamo aktivnu saradwu u domenu implementacije softverskih re{ewa jo{ od 2005. godine. CIF

nema nikakvu saradwu s NBS-om jo{ od 2006. godine, kada je u~estvovao na jednom mawem projektu„, navedeno je u pisanom odgovoru direktora CIF-a Milo{a Bo`ovi}a. Na pitawe da li je guverner [o{ki} jo{ na funkciji u CIF-u, Bo`ovi} je u dopisu odgovorio: „Ne”, i dodao: „[o{ki} nije ~lan CIF-a od 2009. godine. On je od 2006. do 2009. imao vlasni~ki udeo

od pet odsto, o ~emu postoji evidencija u APR-u.” Guverner Dejan [o{ki} je tako|e smatrao da treba da pojasni {ta se dogodilo. On kaè da su wegove poslovne veze s CIF-om prestale pre preuzimawa javnih funkcija, i dodaje da je wegov vlasni~ki udeo bio pet odsto od 2006. godine, a od 2009. je nula. On je naveo da su podaci o aktivnostima i imovini funkcionera dostupni u Agenciji za borbu protiv korupcije, a podaci o vlasnicima i odgovornim licima u preduze}ima u Agenciji za privredne registre. Boòvi} je naveo i da Bo{ko @ivkovi} nema upravqa~ka prava u CIF-u i da postoji slu`bena bele{ka o tome u APR-u, iako na sajtu APR-a i daqe stoji @ivkovi}evo ime. Boòvi} je naveo da s poslovnim bankama sara|uju iskqu~ivo u domenu implementacije softverskih re{ewa. Mada na sajtu APR-a za Bo{ka @ivkovi}a stoji da je jedan od suvlasnika CIF-a, on tvrdi da se 1. jula 2011. povukao iz tog preduze}a. E. D.

^e ka }e mo „Pej Pal”

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

108,3720

110,5837

113,1274

108,0403

Australija

dolar

87,2490

89,0296

91,0773

86,9819

Kanada

dolar

82,1124

83,7882

85,7153

81,8611

Danska

kruna

14,5742

14,8716

15,2136

14,5296

Norve{ka

kruna

14,5555

14,8526

15,1942

14,5110

[vedska

kruna

12,2791

12,5297

12,8179

12,2415

[vajcarska

franak

89,8979

91,7326

93,8424

89,6228

V. Britanija

funta

129,2759

131,9142

134,9482

128,8802

SAD

dolar

81,1897

82,8466

84,7521

80,9411

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 3. 2012. godine

Iako je najavqeno da }e „PejPal„ do}i jo{ pro{le godine, za dolazak tog bezbednog sistema za onlajn pla}awe u Srbiji jo{ nema uslova. Razlog je to {to dràva nije prilagodila pojedine propise koji trenutno onemogu}avaju poslovawe tog sistema. – Kod nas jo{ postoji veliki broj zakonskih i podzakonskih akata Ministarstva finansija, Narodne banke i Poreske uprave koji onemogu}avaju poslovawe ~ak i ako „PejPal„ do|e – kaè Zoran Torbica iz Centra za rad na internetu. On obja{wava da je najboqi primer za to ~iwenica da rezidenti u Srbiji ne mogu da imaju teku}i ra~un u inostranstvu, a „PejPal„ je, kako kaè, ipak ra~un koji postoji u virtuelnom prostoru.

ku}e u kojoj `ive u ciqu u{tede energije. Da li }e se, i u kojoj meri, gra|ani odazvati ovom pozivu,

neizvesno je, nema{tina steè obru~ oko ku}nog buxeta, a po nekim procenama, po stanu ili ku}i neophodno je od 2.000 do 4.000 evra. Duli} kaè da bi vra}awem kredita banci mogli u{tedeti kilovate i kilovate elektri~ne energije i ostalih energenata jer mese~na rata ne}e biti ve}a od sada{wih tro{kova grejawa. Osim toga, {tedwa energije je i u interesu Srbije jer je na{a dràva na samom za~equ u pogledu energetske efikasnosti. U Srbiji se koristi 40 odsto vi{e energije po glavi stanovnika ili objektu od evropskog proseka. To je ozbiqan problem i posledica zanemarivawa ~iwenice da energenti postaju sve skupqi i da je potrebno dugoro~no investirawe u u{tedu energenata, a pre svega u sistemima koji su najve}i potro{a~i. A koliko zgradama trebaju novi prozori ili krov pokazali su protekli hladni dani i stanovi poplavqeni od tereta snega i leda, kao i visoki ra~uni za grejawe. Treba i vi{e posla za gra|evinske radnike i posrnulu privredu, samo je pitawe ko }e biti korisnici subvencija – oni koji se prvi jave, ili kojima su najpotrebnije, zbog ~ega se preporu~uju kriterijumi. R. Da u to vi}

KUP CI OBI LA ZE SME DE REV SKU KOM PA NI JU

Sa mo Al ba nac @e le za ru spa sa va?

„Kor grupa„ iz Dubaija interesuje se za smederevsku @elezaru. Mediji pi{u da je jedan od suvlasnika Albanac Xeton Sadiku, suvlasnik i fabrike u Vu~itrnu na Kosovu. Navodi se i da su ~etiri direktora „Kor grupe„ boravila u Beogradu 3. februara i tada su o detaqima preuzimawa razgovarala s ministrom Neboj{om ]iri}em i {efom Vladine radne grupe za prodaju ~eli~ane Du{anom Nikezi}em. ^etiri direktora “Kor grupe” iz Londona i Dubaija doletela su privatnim avionima u Beograd dva dana nakon {to je Vlada Srbije i zvani~no preuzela “Ju-Es stil”. Nikezi}u i ]iri}u tada su predo~ili ozbiqne namere, koje su, po dogovoru, nakon tri dana uputili i pismeno na i-mejl adrese dvojice ministara. U pismu o namerama za preuzimawe @elezare jasno stoji da bi “Kor grupa” preuzela sve tri fabrike “Ju-Es stila” – u Smederevu, [apcu i Ku~evu. Ugovorom bi se obavezali i na izgradwu pogona za proizvodwu koksa u Smederevu, gde bi u narednih pet godina ulo`ili 500-600 miliona dolara.

„VOJ VO DI NA ME TAL KLA STER” LA NE ZA RA DIO 250 MI LI O NA EVRA

Uspe {ni da po mog nu po sr nu le fir me dina metal klastera” da pomognu tor u Srbiji, koji je posledwih – Pokrajinska vlada podràva preduze}ima u toj grani koja su godina zapao u veliku krizu, opi podrà}e i ona preduze}a koja se, kako je rekao, proteklih gostane i razvija se – rekao je Rasu spremna i sposobna za trìdina bez svoje krivice na{la u denovi}. {nu trku, {to je, uostalom, zadavelikim ekonomskim te{ko}aPokrajinski sekretar za metak svake vlade – izjavio je ju~e ma, kao {to su „Motins”, „Petar |uregionalnu saradwu i lokalnu potpredsednik Vlade Vojvodine Drap{in” i druga da bi se vratisamoupravu Tomislav Stanti} je I{tvan Pastor na prvoj sednila u normalan ìvot i rad. napomenuo da na{ metalski komci Skup{tine Vojvo|anskog metalskog klastera. – Pokrajinska vlada nastoji da {to uspe{nije ostvari svoja dva va`na privredna zadatka, a to su oìvqavawe i oporavak preduze}a koja su u velikim problemima i ja~awe onih koja su zdrava, spremna i sposobna za trku na trì{tu. Na skupu strukovne organizacije koja okupqa vi{e od 80 preduze}a metalske grane u Pokrajini, Republici i okruèwu, Pastor je podsetio na to da je proteklih Menaxer VMC-a Zoran Pepleks, s jedne strane, ima velike godina u Vojvodini osnovano 15 kez je podsetio na to da se proprobleme, naro~ito mala i sredklastera u razli~itim oblastijekat VMC ostvaruje godinu dawa preduze}a, a s druge, ima znama, od kojih je metalski najja~i. na i dodao da se, od osnivawa ~ajne izvozne kapacitete. – Stvarawe klastera jeste jePoslovnog udruèwa za pove– Okupiti toliko mnogo firdan od vidova kako zdrav deo }awe kon kurentno sti metal mi u klaster je ozbiqan poduprivrede moèmo dovesti u siskog sek to ra, u tuaciju {anse – rekao klasteru okupilo je potpredsednik PoOd osnivawa Poslovnog udruèwa za ukupno 86 predukrajinske vlade i poze}a iz Vojvodine, krajinski sekretar za pove}awe konkurentnosti metalskog privredu, i naglasio da sektora, u klasteru se okupilo ukupno 86 ostalih delova Sr bi je i ino je formirawe vojvopreduze}a iz Vojvodine, ostalih delova stran stva, kao i |anskog metalskog klaSrbije i inostranstva neko li ko in sti stera voma zna~ajno. tucija za podr{ku – „Vojvodina metal VMC-u. klaster„ tokom pro{le hvat za po{tovawe – rekao je – Ciq klastera je da, pruàjugodine ostvario je ukupan priStanti}, i dodao da je partner}i podr{ku preduze}ima, radi hod od 250 miliona evra – izjastvo s EU u tom projektu „jedno na podizawu wihove konkurentvio je predsednik Skup{tine od najzna~ajnijih partnerstava nosti, pove}avawu mogu}nosti VMC-a Qubi{a Radenovi}. koja smo imali“ jer je EU taj za izvoz i za nova zapo{qavawa On je rekao da taj klaster kao program podràla s vi{e od – rekao je on, napomiwu}i da se oblik udruìvawa svakog dana 700.000 evra. trenutno u 30 preduze}a VMC-a raste i razvija se i da nakon Obra}aju}i se u~esnicima besplatno uvode ISO-standar{est meseci od osnivawa okuskupa pokrajinski sekretar za di, a priprema se uvo|ewe popqa 69 preduze}a i 17 institucirad, zapo{qavawe i ravnopravslovno-informacionog sistema ja, u kojima je zaposleno oko nost polova Miroslav Vasin poza upravqawe i razvoj proizvod4.600 qudi. zvao je uspe{ne ~lanove „Vojvowe u 20 ~lanica klastera. – Borimo se da metalski sek-

dru[tvo

petak2.mart2012.

U SR BI JI NE MA RU @E VA S PO VE ]A NIM KO LI ^I NA MA OLO VA

Ro ba iz SAD ne sti è do nas Ana li za ame ri~ ke Agen ci je za hra nu i le ko ve po ka za la je pri su stvo olo va u 400 ni jan si ru è va za usne po zna tih svet skih mar ki. Na li sti de set ru è va s naj vi {e ~e sti ca olo va na {la su se tri pro iz vo da “ Lo re a la” i dva “Mej bi li na”, ko ji je ta ko |e u vla sni {tvu “ Lo r e a l a”. Naj v e } i svet s ki pro i z v o | a~ ko z me t i k e “Lo real” po s lao je ame r i~ k oj agen ci ji Roj ters sa op {te we u ko jem tvr di da usta no vqe na ko li ~i na olo va ne pred sta vqa zdrav stve ni ri zik i da è ne i da qe mo gu sva ko dnev no ko ri sti ti wi ho ve ru è ve za usne. Na { e Mi n i s tar s tvo zdra vqa uve ra va da na na {em tr ì {tu ne ma ru è va s po ve }a nim pri su stvom olo va i da su svi ko zme ti~ ki pro iz vo di u Sr bi ji do bri. Isto tvr de i u pred stav ni {tvu “Lo re a la” za Sr bi ju, do da ju }i da ru è va ko ji su is pi ti va ni u SAD na na {em tr ì {tu i ne ma. Ina ~e, po ob ja {we wu u Mi ni star stvu zdra -

vqa, po na {im pro pi si ma ru è vi za usne ili dru ga ko zme ti~ k a sred s tva za bo j e w e i ulep { a v a w e usta ne sme j u imati vi {e od 20 mi li gra ma olo va, dok je gra ni ca za {min ku za o~i i onu ko ja du è ostaje na ko ì 30 mi li gra ma po ki lo gra mu. Iz fir me “Lo real Bal kan”, zva ni~ nog pred stav ni ka “Lo re a la” za Sr bi ju, sti è uve ra va we da oni ne do da ju olo vo u kar mi ne ko je pro iz vo de, ob ja {wa va ju }i da je olo vo ele ment ko ji se na la zi u pri rod nom okru è wu i sva ko od nas je na dnev nom ni vou iz lo èn ma lim ko li ~i na ma olo va u hra ni, vo di i va z du h u ko j i udi { e m o. Oni ne spo re da ne znat ni tra go vi olo va mo gu do spe ti u ru è ve za usne to kom pro iz vod nog pro ce sa iz ne kih sa sto ja ka kao {to su bo je i pig men ti, ali te ko li ~i ne ne pred sta vqa ju bez bed no snu pret wu za è ne ko je ih sva ko dnev no ko ri ste. Q. M.

Kraq Pe tar Dru gi ni je ab di ci rao? Pre ma do ku men ti ma iz 1945. i 1946. go di ne, ko je je pred sta vi la gru pa isto ri ~a ra, kraq Pe tar Dru gi Ka ra |or |e vi} ni je ab dici rao. Gru pa isto ri ~a ra predsta vi la je dva do ku men ta ko ji, pre ma wi ho vom mi {qe wu, do ka zu ju da kraq Pe tar Dru gi Ka ra |or |e vi} ni ka da ni je ab dici rao i da su in for ma ci je o to me pred sta vqa le pro pa gan du ko mu ni sti~ kog re ì ma Jo si pa Bro za Ti ta. Do ku men ti po ti ~u iz za o- {tav {ti ne advo ka ta Ran ka Bra {i }a i od no se se na 1945. i 1946. go di nu, re ~e no je na kon fe renci ji za no vi na re ko ju je or ganizo va la Kan ce la ri ja prin ca Alek san dra Ka ra |or |e vi }a. Isto ri ~ar ê do mir An ti} ocenio je da ta do ku men ta ne }e utica ti na po lo àj po ro di ce Ka ra|or |e vi} u Sr bi ji, ali da bi tre ba lo da do pri ne su da qem otva ra wu dr à ve i bor bi za isti nu.

An ti} je is ta kao da pi ta we mo nar hi je ni je sa mo po li ti~ ki ~in, ve} pi ta we iden ti te ta i do dao da su sli~ na pi ta wa otvo re na u Cr noj Go ri, Bu gar skoj i Ru mu ni ji. Pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta Qu bo drag Di mi} na vo di da ti do ku men ti po ka zu ju da je kraq Pe tar Dru gi u mar tu 1945. go di ne pre neo ovla {}e wa na na me sni {tvo i oce nio da „na me sni {tvo ne zna ~i ab di ka ci ju”. Pred sta vqe no je pi smo iz Ju go slo ven ske kra qev ske am ba sa de u Lon do nu ko je je Vla di mir Ri bar upu tio kra qu Pe tru Drugom sa da tu mom 27. april 1945. go di ne. Dru gi do ku ment je iz ve {taj kra qev skog na me sni {tva kra qu Pe tru Dru gom sa da tu mom 9. jun 1945. i pi smo kra qa D`or d`a 21. fe bru a ra 1946. go di ne upu }eno „Dra gom bra tu i ro |a ku, Va {em ve li ~an stvu Kra qu Pe tru Dru gom”.

PR VE JE DI NI CE CI VIL NE ZA [TI TE DO KRA JA GO DI NE

Bor ba s ka ta stro fa ma na lo kal nom ni vou Svet ski dan ci vil ne za {ti te, 1. mart, Sr bi ja je do ~e ka la s prav nom re gu la ti vom ko ja je u skla du s evrop skom prak som tog na ~i na or ga ni zo va nog re a go va wa u slu ~a ju raz li ~i tih ka ta stro fa, a pr ve je di ni ce ci vil ne za {ti te tre ba lo bi da bu de sprem ne do kra ja go di ne. Ci vil na za {ti ta u Sr bi ji, po sle vi {e od dve de ce ni je, or ga ni zo va na je, u skla du sa Za ko nom o van red nim si tu a ci ja ma, u okvi ru Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je i in ten ziv no se ra di na we nom ja ~a wu. Tim za ko nom ci vil na za {ti ta je vra }e na u nad le `nost lo kal nih sa mo u pra va, ali je ta ko |e i pod in ge ren ci jom Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je. Po za ko nu, ci vil na za {ti ta je deo si ste ma za {ti te i spa sa va wa i pod ra zu me va do pun ske sna ge u dva vi da – je di ni ce ci vil ne za {ti te i ovla {}e na i ospo so bqe na prav na li ca ko ja ima ju od re |ene ka pa ci te te za pru `a we po mo }i u slu ~a ju ele men tarnih ne po go da i teh ni~ kih ak ci de na ta. Pred stav nik Sek to ra MUPa za van red ne si tu a ci je Bra ni slav Ran ~i} re kao je Ta nju gu da je taj „si stem jo{ u stva ra wu i da je u to ku for mi ra we je di ni ca ci vil ne za {ti te”. Ran ~i} je ob ja snio je da se pot pu no re for mi {e iz gled je di ni ca i na ~in or ga ni za ci je ci vil ne za {ti te „ko je }e bi ti mno go ma we, a za mi {qe ne su i kao mno go sprem ni je”. – Na da mo se da }e do kra ja go di ne pr ve je di ni ce bi ti sprem -

ne za dej stvo i da }e mo po ~e ti wi ho vo po pu wa va we opre mom – ka zao je on po vo dom Svet skog da na ci vil ne za {ti te. Po we go vim re ~i ma, jed na od no vi na je uvo |e we in sti tu ta ak tiv ne re zer ve, {to pod ra zu me va da }e deo qu di ko ji su u re zer vnom sa sta vu u je di ni c a m a ci v il n e za { ti t e, „pri ma ti i od re |e nu na dok na du za to {to su u re zer vnom sa sta vu”. Ran ~i} je re kao da je to kom ak tu el nih ele men tar nih ne po go da bio an ga ò van deo si ste ma ko ji pri pa da ci vil noj za {ti ti – „a to su ospo so bqe na prav na li ca”. On je ka zao da je me |u ci qe vi ma i ja ~i rad na na ci o nal nom, re gi o nal nom i lo kal nom ni vou na pre ven ci ji ka ta stro fa, kao i po v e } a w e ni v oa sprem no sti onih ko ji su od go vor ni za in ter ven ci je u slu ~a ju ne sre }a. On je na veo da tu spa da ve }e in for mi sa we jav no sti u po gle du po ve }a wa ni voa sa m o z a { ti t e sta n ov n i {tva, de cen tra li za ci je, „kao i me |u na rod ne sa rad we”. Po me |u na rod nim stan dar di ma, ko ji se po {tu ju u Sr bi ji, ci vil na za {ti ta pred sta vqa or ga ni zo van od go vor dr à ve na opa sno sti ko je ugro à va ju sta nov ni {tvo, ma te ri jal na do bra i ì vot nu sre di nu. Ci vil na za {ti ta, po de fi ni ci ji, pred sta vqa i ce lo vit si stem i naj {i ri ob lik or ga ni zo va wa, pri pre ma wa i u~e {}a sta nov ni {tva u hu ma ni tar nim ak tiv no sti ma i za da ci ma za {ti te i spa sa va wa.

dnevnik

OBRA ZO VA WE U VOJ VO DI NI NE ZA O STA JE ZA SVET SKIM

Zna we bri {e gra ni ce iz me |u na ci ja – Si stem obra zo va wa i vas pi ta wa u Auto nom noj Po kra ji ni Voj vo di ni je, kao ì vi or ga ni zam, stal no u po kre tu, do pi re do sva kog po je din ca i uti ~e na we gov ì vot – re kao je ju ~e na Saj mu obra zo va wa „Pu to ka zi“ na No vo sad skom saj mu po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce mr An dor De li, pred sta vqa ju }i ak tiv no sti i pro jek te se kre ta ri ja ta na ~i jem je ~e lu. – Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce se tru di da po dr ì i bu de part ner svim obra zov nim usta no va ma u Voj vo di ni i svim dru gim ak te ri ma u ovom zna ~aj nom po slu, ali i da sve te od no se u na {oj mul ti kul tur noj sre di ni iz ba lan si ra. Go vo re }i o li cen ci ra wu na stav ni ka, vas pi ta ~a i stru~ nih sa rad ni ka, {to je po sao ko jim se Po kra jin ski se kre ta ri jat ba vi od kra ja pro {le go di ne, po mo} ni ca po kra jin skog se kre ta ra Slo bo dan ka Stan ko vi}-Da vi dov re kla je da je do sa da ovaj is pit u Voj vo di ni po lo ì lo 500 kan di da ta, i to ka ko na srp skom, ta ko i na je zi ci ma na ci o nal nih za jed ni ca. Po we nim re ~i ma, to je tre }i na od svih

pri ja vqe nih, a u pla nu Se kre ta ri ja ta je da do po ~et ka no ve {kol ske go di ne svi ko ji su zah tev pod ne li i iza |u na is pit. Pe da go {ki za vod Voj vo di ne od pro {le go di ne or ga ni zu je stal no stru~ no usa vr {a va we na stav ni -

go di ne ima mo 23 pro gra ma, i to na ma |ar skom, slo va~ kom, ru sin skom, ukra jin skom, hr vat skom i rom skom – re kla je Len ka Er deq. – Osim pro gra ma ko je smo mi akre di to va li, ima mo i pro gra me sa mog za vo da, ko ji su akre di to va ni kod

Uspe {ni pro jek ti Za se dam go di na kroz pro je kat Vla de Voj vo di ne „Afir ma ci ja mul ti kul tu ra li zma i to le ran ci je u Voj vo di ni“ je pro {lo vi {e od 300.000 mla dih iz me |u 14 i 19 go di na, a po re ~i ma kor di na to ra ovog pro jek ta Ma ri u sa Ro {ua, to je us pe {an od go vor Po kra ji ne na svo je vre me no ras tu }e me |u na ci o nal ne ten zi je, ne do voq no me |u sob no po zna va we na ci o nal nih za jed ni ca i strah od raz li ~i to sti. Sport ska tak mi ~e wa „Kup to le ran ci je“, TV-kviz „Ko li ko se po zna je mo?“, {kol ske pre zen ta ci je „Et no-dan“, iz lo `be „@i ve ti za jed no“, edu ka tiv na pu to va wa u ze mqe ~i ja je isto ri ja i kul tu ra bli ska voj vo |an skoj, sa mo su ne ke od ak tiv no sti u pot pro jek ti ma ovog ve li kog pro jek ta po kra jin ske ad mi ni stra ci je. ka, a po re ~i ma di rek tor ke ove usta no ve Len ke Er deq, sva ke go di ne ovaj po sao po ~i we ras pi si va wem kon kur sa za pro gra me ovog usa vr {a va wa. – Pro {le go di ne ima li smo akre di to va nih 18 pro gra ma na ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku, a ove

nad le `nog re pu bli~ kog te la, a i me |u jed ni ma i me |u dru gi ma ima i oba ve znih i iz bor nih. O uspo ni ma i pa do vi ma u obra zo va wu pri pad ni ka na ci o nal nih za jed ni ca u Voj vo di ni u pro te kle go to vo ~e ti ri de ce ni je go vo ri la je dr Alek san dra Vu ji}.

– U pe ri o du so ci ja li zma ima li smo u ovoj obla sti naj vi {e stan dar de u me |u na rod nim raz me ra ma, za tim u pe ri o du cen tra li zma i izo la ci je dra sti~ no sma wi va we pra va, a u sa da {wem, pe ri o du de mo kra ti je, po no vo us po sta vqa we ka ko ra ni jih prav nih okvi ra, ta ko i wi ho vo pro {i ri va we ukqu ~i va wem na ci o- nal nih sa ve ta na ci o nal nih za jed ni ca u pro ces od lu ~i va wa o obra zov nim po li ti ka ma – re kla je Alek san dra Vu ji}. – I ma da je obim pra va osci li rao, iz sta ti sti~ kih po da ta ka se vi di da je me |u pri pad ni ci ma na ci o nal nih za jed ni ca sve ma we ne pi sme nih, da se po obra zov noj struk tu ri iz jed na ~a va ju `e ne i mu {kar ci, te da je sve vi {e onih sa za vr {e nim sred wim ili vi so kim obra zo va wem. I ra po lo `i vost i pri stu pa~ nost obra zo va wa pri pad ni ci ma na ci o nal nih za jed ni ca u Voj vo di ni dr Vu ji} je oce ni la vi so kom oce nom, uz na po me nu da ne po sto ji dis kri mi na ci ja te da se ono od vi ja pod istim uslo vi ma kao i za pri pad ni ke ve }in skog na ro da. D. De ve ~er ski

UME STO „5-FLU O RO U RA CI LA” U NE KIM SLU ^A JE VI MA MO GU ]A ZA ME NA

Do ci to sta ti ka pr vi ko ji su spro ve li jav ni ten der Ci to sta ti ka “ 5-flu o ro u ra ci la”, ko ji se pri me wu je u te ra pi ji ra ka gr la, doj ke, raz li ~i tih kar ci no ma di ge stiv nog trak ta, tre nut no ne ma ni u Evro pi i ne zna se ta~ no ka da }e ga u do voq nim ko li ~i na ma bi ti. Po {to on ko lo {ki pa ci jen ti ve} ne ko li ko ne de qa ~e ka ju da ovaj ci to sta tik bu de obez be |en, Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we pre po ru ~io je da se ta mo gde je mo gu }e, ume sto we ga pa ci jen ti ma da je ci to sta tik “kse lo du” ko ji je vi {e stru ko sku pqi. Jer, “ 5-flu o ro u ra cil” je do sa da u Sr bi ji ko {tao 200 di na ra, a tro {ko vi te ra pi jom “kse lo dom”, kao al ter na ti vom, do sti `u 300 evra. Ipak, da bi se pa ci jen ti ma omo gu }i la te ra pi ja, po pre po ru ci Re pu bli~ ke stru~ ne ko mi si je za ma lig ne bo le sti, ta mo gde bu de mo gu }e, pa ci jen ti }e ume sto “ 5-flu o ro u ra ci la” pri ma ti “kse lo du”, ali se o sva kom pa ci jen tu mo ra od lu ~i va ti po na o sob. U RF ZO-u o~e ku ju da to kom apri la i ma ja bu de nor ma li zo va no i us po sta vqe no kon ti nu i ra no snab de va we zdrav stve nih usta no va u Sr bi ji de fi ci tar nim ci to sta ti kom. O~e ku je se da }e za dva me se ca u Sr bi ju sti }i vi {e od 100.000 am pu la ovog ci to sta ti ka. No, zdrav stve ne usta no ve ko je su na vre me spro ve le jav ne ten de re za we go vu na bav ku do we ga }e sti }i za 10-20 da na. Na i me, ve le dro ge ri ja “Far ma lo gist” ja vi la se na ten der In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne, bol ni ca u Va qe vu, U`i cu i Pan ~e vu i us pe la je da obez be di 107.000 am pu la. Pr ve ko li ~i ne od 14.500 am -

pu la oni }e obez be di ti za 10-20 da na, ali }e ih sta vi ti na ras po la ga we Mi ni star stvu zdra vqa da ih ono pre ra spo de li bol ni ca ma ko je ga ne ma ju, dok }e osta tak sti }i u ro ku od 60 do 90 da na i bi ti po slat zdrav stve nim in sti tu ci ja ma ko je su pri hva ti le da im ova ve le dro ge ri ja bu de do ba vqa~. Pre ko dru gog do ba vqa ~a bi }e obez be |e no jo{ oko 100.000 am pu la, {to za do vo qa va vi {e me se~ ne po tre be pa ci je na ta ovih usta no va. Po tvrd wi mi ni stra zdra vqa Zo ra na Stan ko vi }a, u pro te klih me sec da na pre ko in ter vet nog uvo za dr `a va je obez be di la 12.000 am pu la ovog ci to sta ti ka, a Vla da Sr bi je odo bri la je uvoz “ 5-flu o ro u ra ci la” ko jeg zbog ni ske ce ne ni ko ne }e da pro iz vo di. Na po sled woj sed ni ci Vla de, is ti ~e Stan ko vi}, odo bren je slo bo dan uvoz tog ci to sta ti ka i tr `i {te usko ro tre ba da bu de sta bi li zo va no. Mi ni star stvo zdra vqa ju ~e je

sa op {ti lo da je kon tak ti ra lo s ve le dro ge ri ja ma i da su us pe li da obez be de do dat ne ko li ~i ne ovog le ka. Sve zdrav stve ne usta no ve, upo zo ra va Mi ni star stvo zdra vqa, ko je ima ju po tre bu za ovim le kom, a ni su po kre nu le po stu pak jav ne na bav ke, mo ra ju da sno se od go vor nost i s tim u ve zi Mi ni star stvo zdra vqa }e pred u ze ti me re iz svo je nad le `no sti. Ina ~e, “kse lo du” je lek do sta sku pqi od “ 5-flu o ro u ra ci la” pa }e we go va pri me na zdrav stve nu ka su vi {e ko {ta ti. S dru ge stra ne, pa ci jen ti ko ji ga bu du do bi ja li ima }e mo gu} nost da se ba rem u vre me ne sta {i ce osnov nog ci to sta ti ka le ~e mo der ni jom i kom -

ten de ra, po sto ji mo gu} nost na bav ke i dru gih ci to sta ti ka, ali je pro blem {to oni ni su re gi stro va ni na do ma }em tr ì {tu. Da bi se pri me ni li u le ~e wu, mo ra ju pro }i pro pi sa nu pro ce du ru i do bi ti do zvo lu za pri me nu. S dru ge stra ne, da li ne ki pa ci jent mo è ume sto “5-flu o ro u ra ci la” pri mi ti ne ki dru gi ci to sta tik je in di vi du al no pi ta we i po treb na je pro ce na za sva kog po seb no jer se ne mo è svi ma da va ti ista te ra pi ja. Ni na In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci ne ma ci to sta ti ka “5-flu o ro u ra cil”, a ne zna se ta~ no ni ka da }e ga bi ti ma da su na vre me ras pi sa li ten der za jav nu na bav ku. Ov de

Cen tral nog ten de ra ne }e bi ti Ma da su on ko lo {ki cen tri u Sr bi ji uka zi va li na to da bi bi lo bo qe da se or ga ni zu je cen tral ni ten der za na bav ku “5-flu o ro u ra ci la” ne go da sva ka bol ni ca ku pu je za se be, od za jed ni~ ke na bav ke se ipak od u sta lo. Di rek tor RF ZO-a Alek san dar Vuk sa no vi} ka `e da je raz log taj {to naj ve ro vat ni je ni je dan do ba vqa~ ne bi, u si tu a ci ji ka da le ka ne ma na svet skom tr `i {tu, mo gao sa ku pi ti 100.000 am pu la, ko li ko je po treb no svim cen tri ma u Sr bi ji za go di nu da na. Vi {e stru ko sku pqi “kse lod”, tvr di on, ni je od go va ra ju }a za me na u svim slu ~a je vi ma, ali ta mo gde je ste, RF ZO da je mo gu} nost zdrav stve nim usta no va ma da ga ko ri ste. Ta kvu pre po ru ku, do da je, tre ba da do ne se Re pu bli~ ka stru~ na ko mi si ja za on ko lo gi ju. for ni jom te ra pi jom. Va `no je na po me nu ti da ne mo gu svi pa ci jen ti ko ji tre ba da pri me “5-flu o ro u ra cil” do bi ti “kse lo du” jer ni je kod svih on al ter ni va. Na li sti D, na ko ju je po sled wom iz me nom pre ba ~en i “5-flo u ro u ra cil” i ti me zdrav stve nim usta no va ma omo gu }e no da ga sa me na ba vqa ju pre ko

za sa da ne ma za sto ja u le ~e wu obo le lih. Na i me, ume sto te ra pi je cito sta ti ci ma oni su na dru gom ni vou le ~e wa pa }e na kon {to se lek obez be di bi ti vra }e ni na pr vi, od no sno do bi ti “5-flu o ro u racil”. To, ka ko ob ja {wa va ju leka ri, ne }e uti ca ti na wi ho vo zdra vqe. Q. Ma le {e vi}

PRED STA VQE NA STRA TE GI JA RAZ VO JA OBRA ZO VA WA

Ka ko do 40 od sto vi so ko obra zo va nih Mi ni star na u ke i pro sve te @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je ju ~e da }e stra te gi ja raz vo ja obra zo va wa u Sr bi ji do 2020. go di ne, pr vi ta kav do ku ment ko ji bi to kom apri la tre ba lo da se na |e na sed ni ci Vla de, po slu `i ti za una pre |e we kva li te ta obra zo va wa obla sti od iz u zet nog zna ~a ja za raz voj dru {tva na svim ni vo i ma. Ob ra do vi} je na kon fe ren ci ji „Do bre prak se i part ner stva – kqu~ efi ka snog, kva li tet nog i pra ved nog obra zo va wa” u Cen tru „Sa va” u Be o gra du, na gla sio da }e u ci qu do bi ja wa {to kva li tet ni jeg za vr {nog do ku men ta bi ti or ga ni zo va ne ~e ti ri jav ne ras pra ve to kom ovog me se ca, da bi, ka ko je ka zao, Sr bi ja do bi la do ku ment ko ji }e si stem obra zo va wa po di }i na vi {i ni vo. – Mno go no vi na bi }e sa dr `a no u stra te gi ji, a ono {to je naj no vi je je sa ma re~ „stra te gi ja„, ko ja u tom ob li ku ni je po sto ja la i po -

sle ko je }e usle di ti ak ci o ni plan i im ple men ta ci ja sve ga do go vo re nog. Pra vqe na je na stru ~an na ~in i uz kon sul ta ci je s qu di ma iz ze ma qa ko je ima ju do bru prak su – re kao je Ob ra do vi}. Ru ko vo di o ci stra te gi je Vla sti mir Ma te ji} i Ivan Ivi} pred sta vi li su na kon fe ren ci ji ne ke de lo ve tek sta ko ji }e se na }i u jav noj ras pra vi. Ma te ji} je na gla sio da bi do 2020. go di ne u Sr bi ji tre ba lo da bu de 35 do 40 od sto vi so ko o bra zo va nih, {to je u skla du sa Stra te gi jom ce le Evrop ske uni je. On je is ta kao da mo gu} no sti i ka pa ci te ti in sti tu ci ja po sto je i da je, upr kos to me {to se ne zna ka ko }e iz gle da ti pri vred ni si stem u tom tre nut ku, to do bar put da se po boq {a kva li tet obra zov ne po pu la ci je, ko ja }e kre i ra ti sli ku ce log dru {tva. Ciq je, do dao je Ma te ji}, i da 50 od sto de ce po -

ha |a sred we {ko le i 50 od sto gim na zi je, a da na ci o nal ni bru to do ho dak ko ji od la zi na obra zo va we bu de bar {est od sto. Ivi} je na gla sio da Stra te gi ja in si sti ra i na una pre |e wu kva li te ta i na stav nog ka dra, a u pla nu je iz grad wa na ci o nal nog si ste ma pro fe si o nal nog raz vo ja na stav ni ka. – Re la tiv no kva li te tan si stem pred {kol skog obra zo va wa po sto ji, ali po ku {a }e mo i we ga da una pre di mo. U fo ku su }e bi ti pro ces u~e wa i efi ka sna po dr {ka u~e wu u {ko li, uvo |e we stan dar da ni je teh ni~ ka stvar ve} tre ba da ga ran tu je od re |e ni kor pus zna wa – re kao je Ivi}. Pred log oba ve znog sred weg obra zo va wa, {to bi tre ba lo da se po tvr di pro me nom u Usta vu Sr bi je, ka ko je na gla {e no na kon fe re ci ji, tre ba lo bi da se re a li zu je ma kar do sti ca wa pr vih kva li fi ka ci ja za za po {qa va we.

Ra di o ni ca o ~o ko la di

SVETSKA ROK ATRAKCIJA DOLAZI NA „EGZIT”

„Gans en ro u zis” si ja }e na tvr |a vi

Ra di o ni ca o ~o ko la di odr `a }e se su tra od 10.30 do 13 ~a so va, u De~ jem kul tur nom cen tru, u Uli ci Mi te Ru `i }a 1. Po sve }e na je de ci uz ra sta od pet do 12 go di na. Ma li {a ni tre ba da po ne su vo }e ko ju vo le. Broj me sta je ogra ni ~en, a pri ja vqi va we je mo gu }e na sle de }e bro je ve te le fo na 063/ 521-123 i 061/ 112 -8-175. Par ti ci pa ci ja je 150 di na ra. A. J.

Svet ski po zna ti ka li for nij ski bend „Gans en ro u zis” („Guns N’ Roses”) na stu pi }e na ovo go di {wem Ezi tu. Od svog de bi al bu ma „Ap pe ti te For De struc tion” iz 1987. go di ne, sve do po sled weg “ Chi ne se De moc racy” iz 2008. go di ne, “Gan si” su bi li mi si o na ri ro ker skog shva ta wa slo bo de. Ova gru pa je svet sku po pu lar nost ste kla osam -

de se tih i po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka svo jom mu zi kom ko ja je me {a vi na hard ro ka, bluz ro ka i he vi me ta la, ali i spek ta ku lar nim kon cer ti ma, skan da li ma i tu ~a ma. U apri lu “ Gans en ro u zis” bi }e pri mqe ni u Ro ken rol hol slav nih, is pi su ju }i ta ko naj zna ~aj ni je stra ni ce svet ske rok ba {ti ne.

Novosadska petak2.mart2012.

U in ter vjuu za NME u ja nu a ru ove go di ne na ja vi li su da im je sed mi po re du stu dij ski al bum pri o ri tet, kao i da ima ju to nu no vog ma te ri ja la. Ta ko da na Eg zi tu mo è mo o~e ki va ti pre mi jer no iz vo |e we no vih hi to va. Svi pret hod ni al bu mi “Gan sa” pro da ti se u vi {e mi li o na pri me ra ka, do sti ù }i pla ti na ste ti ra è i

sjaj ne uspe he na top li sta ma {i rom sve ta. Ula zni ce za Eg zit ko ji }e bi ti odr `an od 12. do 15. ju la su u pro da ji. Vi {e in for ma ci ja o ula zni ca ma i pro daj nim me sti ma mo `e se pro na }i na http://www.exitfest.org i www.gigstix.com. D. Ig.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Pra vo na nor ma lan ì vot K a da se po me ne u gra du ima 35 hi qa da oso ba sa in va li di te tom, ve }i na osta ne za te ~e na, iako, kao i u sve tu, ta ko i u Sr bi ji i u No vom Sa du de set po sto po pu la ci je ima od re |e ni in va li di tet. Wi hov po lo àj u dru {tvu je te àk; oso be sa in va li di te tom ve }i nom su sa kri ve ne u svo je do mo ve i pre pu {te ne po mo }i uku }a na, po to ma ka, ili ne ~i joj do broj vo qi. U ana li za ma o pri stu pa~ no sti na{ grad ni je do bro pro {ao. O pri stu pa~ no sti in for ma ci ja i uslu ga jo{ se ni ne ras pra vqa. Upra vo Cen tar “@i ve ti us prav no” u svo jih pr vih de set go di na ra da po ku -

{a va da ovu so ci jal nu gru pu uz dig ne do le stvi ce ko ja pod ra zu me va nor ma lan (sa mo sta lan) `i vot. U~e stvo va we u do no {e wu za ko na, per so nal na asi sten ci ja i vr {wa~ ka po dr {ka, ak ci o ne stra te gi je o pri stu pa~ no sti i iz da va~ ka de lat nost sa mo su ne ke od od red ni ca ak ti vi sta ovog cen tra. Dok nam na ci ja sve vi {e sta ri i rad ni ci po sta ju “ret ka” vr sta, dru {tvo ba{ i ne pre po zna je ogro man rad ni po ten ci jal oso ba sa in va li di te tom. Ta ko od wih pra ve so ci jal ne za vi sni ke, a se bi bu xet ske ko ri sni ke. A. La tas

Da nas i su tra „Ru me na~ ka pih ti ja da” Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „Ru me na~ ka pih ti ja da”, de ve ta po re du, odr `a }e se da nas i su tra u Ru men ki na pla tou pi ja ce, a o~e ku je se pre ko 300 iz la ga ~a iz Sr bi je, Hr vat ske, Ma ke do ni je i Bo sne i Her ce go vi ne. Po se ti o ci }e mo }i da pro ba ju naj u bo qe ru me na~ ke pih ti je, tu rij ske ko ba si ce, te me rin ski pa suq, fu to {ki ku pus i mno ge dru ge spe ci ja li te te. Po red to ga mo }i }e da u`i va ju u do ma }em vi nu uz bo gat mu zi~ ki pro gram. Pro gram po ~i we da nas u 9.30 ~a so va, otva ra wem pro daj nih {tan do va na ko ji ma }e se nu di ti ga stro nom ski spe ci ja li te ti, a od 17 do 21 ~as na cen tral noj bi ni na stu pi }e rok sa sta vi „Trag” i „Gud fa ders”.

Sve ~a no otva ra we ma ni fe sta ci je je su tra 10 ~a so va, na kon ~e ga sle di kul tur no - umet ni~ ki pro gram. U 10.30 u~e ni ci Osnov ne {ko le „Sve ti Sa va” iz Ru men ke }e iz ve sti svoj pro gram, u 11 ~a so va na stu pi }e or ke star „Me rak”, a u 11.40 fru la{ Pet ko ^o ve ~i na. Od 12 ~a so va bi nu }e “pre u ze ti” afo ri sti ~ar An |el ko Er de qan, na kon ko ga na stu pa Kul tur no umet ni~ ko dru {tvo „La za Ko sti}” iz Ko vi qa. Kao zve zde da na, bend „Ap so lut no ro man ti~ no” svi ra }e od 13 do 14.30 ~a so va, po sle ko jih sle de “Ru me na~ ki tam bu ra {I”. U 15.15 ~a so va na ja vqe no je pro gla {e we po bed ni ka u tak mi ~e wu u pra vqe wu pih ti ja i re na. G. ^.

V remeploV

Pa tri jarh da ri vao po zo ri {te U „Bra ni ku”, li stu Srp ske na rod ne slo bod ne stran ke (li be ral ne) ko ji je iz la zio u No vom Sa du i imao ~i ta o ce uglav nom me |u imu} ni jim gra |a ni ma, 2. mar ta 1912. ob ja vqe na je do bra vest, ka ko su je oce ni li ured ni ci i, ve ro vat no, mno gi ~i ta o ci. Na i me, we go va sve tost pa tri jarh srp ski Lu ki jan Bog da no vi}, fon du Srp skog na rod nog po zo ri {ta pri lo `io je 1.000 kru na. To je naj no vi ji do kaz da su mu na sr cu i srp ske pro svet ne usta no ve...U ono vre me pri lo `e na su ma je za i sta bi la ve li ka. N. C.

Pa tri jarh Lu ki jan Bog da no vi}

U SUBOTU OD 9 DO 13 ^ASOVA

Bes plat ni pre gle di na De te li na ri Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, ka da gra |a ni mo gu bes plat no da pro ve re svo je zdrav stve no sta we, odr `a }e se su tra u Me snoj za jed ni ci „De te li na ra”, Uli ca bra }e Po po vi }a 4. Tog da na od 9 do 13 ~a so va po se ti o ci ak ci je mo }i }e da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la

i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pro ve re gu sti nu ko sti ju, pre gle da ju mla de `e, na u ~e sa mo pre gled doj ki i dru ge osnov ne pre gle de ka ko bi ima li uvid u svo je zdrav stve no sta we i {ta da pre du zmu po tom pi ta wu. I. D.

Fo to: S. [u {we vi}

PO NALOGU KOMUNALNE INSPEKCIJE

Sru {e na zim ska ba {ta „Mi ro |i je” Rad ni ci pred u ze }a «“Stan“» ju ~e su po na lo gu ko mu nal ne in spek ci je sru {i li zim sku ba {tu objek ta «“Mi ro |i ja“» ko ji se na la zi tik uz zgrad „«Dnev nik“ hol din ga». Glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev re kao za na{ list da je ovaj obje kat jo{ pro {le go di ne tre ba lo da bu de uklo wen, ali da ni je, jer je vla snik po sled weg da na iz mi rio oba ve ze za po sta vqa we let we od no sno zim ske ba {te. - I la ne smo ima li s ovim objek tom pro ble ma, a na sam dan ru {e wa, vla snik je pla tio ko mu nal nu tak su. Me |u tim sve po sle to ga ni je upla }i vao, te po Od lu ci gra da ima mo pra vo da mu uklo ni mo obje kat. Vla snik ni je pla tio za u ze }e jav ne po vr {i ne, od no sno tak su za dr `a we zim ske ba {te, ma da mu je

Upra va za ko mu nal ne de lat no sti ne ko li ko pu ta po sla la do pis - na vo di Ja ko vqev. - La ne je na pla ti vost ko mu nal nih tak si za za u ze }e jav nih po vr {i na za let we, od no sno

Ni je pla }e no za u ze }e jav ne po vr {i ne, od no sno tak sa za dr à we zim ske ba {te, re kao glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev. Vla snik „Mi ro |i je” Pre drag Su ba no vi} na ja vio da }e tu ì ti Grad, jer lo kal ni je na jav noj po vr {i ni, ve} na par ce li „Dnev nik Hol din ga” zim ske ba {te, bi la 97,5 odsto. Vla sni ci lo ka la iz ra ~u na li su da im je is pla ti vi je da pla te tak su, ne go da ba {tu dr è ne le gal no, pa da pla }a ju ka zne ne po e ne - na vo di Ja ko vqev. Is ti ~e da je Upra va za ko mu nal ne po slo ve ve} po ~e la da pri ma zah -

Hit noj pomo}i pu ne ru ke po sla Po s le pe r i o d a iz u z et n o hlad nog vre me na sti gli su to pli ji da ni. Le ka ri ka `u da sa da sle di pri la go |a va we or ga ni zma na vi {e tem pe ra tu re, te su te go be, kao po ja ~a no uma ra we i gla vo bo qe, uobi ~ a j e n e “pri p re m e” za do la zak pro le }a. Ove vre men s ke pri l i k e na r o ~ i t o lo {e uti ~u na hro ni~ ne bo le sni ke, te se u ve }em bro ju ja vqa ju Hit noj po mo }i. - Na glo oto pqe we je po go di lo sr ~a ne bo le sni ke, oso be ko je pa te od vi so kog krv nog pri ti ska i ast ma ti ~a re. Ta ko |e, ~e ste su vr to gla vi ce zbog ko jih gra |a ni pa da ju, pa se ra se ku, ili po vre de

te ve od vla sni ka ka fi }a, ko ji `e le od 15 mar ta da ima ju ba {tu na uli ci. Pr vi zah te vi se pri ma ju do 15. fe bru a ra, a oni ko ji ih u ovom kru gu pod ne su ve} u mar tu }e mo }i da dr `e ba {te.

gla vu - ka `e le kar ka u Hit noj Zi ta Be li}. Na po mi we da su gra |a ni zo vu sa mo u slu ~a je vi ma ka da im je po mo} Hit ne slu `be neo p hod na, a za osta lo tre ba da se obra te svom iza bra nom le ka ru, ka ko bi se do go vo ri li za da qu te ra pi ju. U to ku ju ~e ra {weg da na sa mo za osam ~a so va dis pe ~er ski cen tar Hit ne po mo }i je pri mio 300 po zi va, {to je mno go vi {e ne go uobi ~a je no, jer pri me ra ra di, za 24 sa ta u pro se ku bu de 100 po zi va. Eki pe Hit ne slu `be su iz la zi le 50 pu ta na te ren ra di in ter ven ci ja. I. D.

- Pre dve go di ne Grad je do neo Od lu ku da vla sni ci ka fi }a mo gu let wu ba {tu da pre to vo re u zim sku, s tim {to im je zi mi ko mu nal na tak sa uma we na za 50 od sto - is ti ~e Ja ko vqev. Ka fe xi je zna ju {ta tre ba da ura de ka da let wu ba{tu, pre -

tva ra ju u zim sku. Oni ko ji è le da ima ju gre ja ~e, to mo ra ju da na ve du, a oni ko ji to ne }e mo ra ju i da na pi {u da ih to kom zi me ne }e ko ri sti ti. Ovo je bit no, jer se i na osno vu to ga od re |u je iz nos tak se. A vla snik „Mi ro |i je” Pre drag Su ba no vi} ka zao je ju ~e da }e tu ì ti Grad. Ko mu nal na in spek ci ja, pre ma we go vim re ~i ma, ni je ima la pra vo da ukla wa obje kat, jer, ka è Su ba no vi}, lo kal ni je po sta vqen na jav noj po vr {i ni. - Ugo vor sam sklo pio s „Dnev nik” hol din gom i „Mi ro |i ja” se na la zi la na „Dnev ni ko voj” par ce li. Ni je ta ~an ni na laz in spek ci je da ni sam pla }ao tak su, ona je iz mi re na, do du {e, ne u ce li ni - na veo je Su ba no vi}. Q. N. Z. D.

Pe {a ~e we Pa ra go vo–Venac Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Pa ra go va, pre ko Iri {kog ven ca i Kra qe ve sto li ce do Po po vi ce. Po la zak je u 8.50 ~a so va sa @e le -

zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je broj 72 za Pa ra go vo. Vo di~ }e bi ti Zla ta Nov kov, a sve de taq ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 064-181-47-66. A. L.

nOvOSAdSkA HROnikA

petak2.mart2012.

U SU SRE T KAN DI DA TU RI GRA DA ZA EVROP SKU PRE STO NI CU KUL TU RE

Predstavqen koncept „Vi si oNS 2020” Pred sta vqa we kon cep ta pro gram skih ak tiv no sti u okvi ru sko ra {we kan di da tu re No vog Sa da za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re „Vi si oNS 2020” odr `a no je ju ~e na {tan du Grad ske upra ve za kul tu ru na No vo sad skom saj mu. - Po lo vi nom pro {le go di ne Skup {ti na gra da je usvo ji la ini ci ja ti vu da se No vi Sad kan di du je za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re, a po tom ofor mi la or ga ni za ci o ni od bor ko ji se ba vi

smo po dr {ku no vo sad skog Uni ver zi te ta i Ma ti ce srp ske, kao na {ih part ne ra. [to se ti ~e sa me kan di da tu re od go vor od Evrop ske ko mi si je o~e ku je mo u pr voj po lo vi ni go di ne. No vi Sad za do vo qa va sve uslo ve za pre sto ni cu kul tu re, ta ko da ne ma raz lo ga da ne bu de pri mqe na za kan di da ta. Po red ~la na Grad skog ve }a za kul tu ru An dre ja Bur sa }a, pri sut ni ma su se ju ~e na pro mo ci ji obra ti li i ~la no vi Or ga ni za ci o nog od bo ra za re a li za ci ju ini ci ja ti ve da se No vi Sad kan di du je za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2020 go di ne La slo Ve gel i Vla di mir Ko picl, ko ji su uka za li na po ten ci ja le gra da, na va `nost kan di da tu re i po zva li sve no vo sad ske in sti tu ci je, ne vla di ne or ga ni za ci je i gra |a ne da pra te pro ces i da mu se pri dru `e na kre a ti van na ~in. U su sret kan di da tu ri No vog Sa da Laslo Vegel, Andrej Bursa} i Vladimir Kopicl za evrop sku pre sto Fo to R. Hayi} ni cu kul tu re 2020. ovom te mom - re kao je ^lan go di ne da nas }e na ovom {tan du Grad skog ve }a za kul tu ru An bi ti pred sta vqe ne in sti tu ci je drej Bur sa}. - Obez be di li smo part ne ri Gra da i usta no ve kul po dr {ku na {ih gra do va part ne tu re ~i ji je osni va~ No vi Sad, ra, Zre wa nin i Kar lov ci i ti kao {to su Ma ti ca srp ska, Ga le me na sim bo li ~an na ~in obe le ri ja Ma ti ce srp ske, Mu zej gra `i li Voj vo di nu ko ja naj vi {e da, Isto rij ski ar hiv i Grad ska pod se }a i li ~i na EU. Do bi li bi bli o te ka. A. Va.

dnevnik

RO \EN DAN MO GU DA SLA VE SVA KE PRE STUP NE GO DI NE

Devetnaest beba ro|eno 29. februara U no vo sad skom po ro di li {tu 29. fe bru a ra ove go di ne ro |e no je 19 be ba, a od tog bro ja opet pred wa ~e de voj ~i ce ko jih je 12, dok je se dam de ~a ka. Ne ki sma tra ju da su ro |e wem u pre stup noj go di ni po seb ni, na ro ~i to oso be `en skog po la, ko je }e uvek bi ti ~e ti ri go di ne „mla |e„ od dru gih da ma ko je su ro |e ne iste go di ne. S dru ge stra ne, ne ki ma ovo pred sta vqa „pro blem” jer ne zna ju da li da sla ve ro |en dan sva ke go di ne po sled weg da na u fe bru a ru ili pr vog da na mar ta. Ta ko |e, s ob zi rom da broj

18 ni je de qiv sa ~e ti ri “pre stup na de ca” pu no let stvo ni ka da ne sti ~u u pre stup noj go di ni. Ovaj dan se u ne kim tra di ci ja ma sma trao ne sre} nim, po put 13. pet ka, pa se tog da tu ma ni su pre po ru ~i va la ven ~a wa. U ne kim ze mqa ma mu {kar ci ni su sme li od bi ti `e ne ko je su ih za pro si le 29. fe bru a- ra, u su prot nom bi mo ra li pla }a ti ve li ke od {te te. Da nas u sve tu `i vi vi {e od ~e ti ri mi li o na qu di ro |e nih 29. fe bru a ra, a ve ro vat no }a da se ne ko ro di na taj dan ma wa je od je dan na spram 1.000. I. D.

Niè da`bine jedini spas? Po slo va we vla sni ka ma lih tr go va~ kih rad wi je sve vi {e ugor è no. Bez ob zi ra na to u ko joj sre di ni po slu ju mu ~i ih isto: vi so ke ko mu nal ne tak se, skup za kup po slov nog pro sto ra, pri su stvo ve li kih tr go va~ kih la na ca u cen tru na se qa i ne po sto ja we ve le tr go vi ne za snab de va we… - To zna ~i da ma li tr gov ci pa za re u ve li kim su per mar ke ti ma po istim ma lo pro daj nim ce na ma s osta lim kup ci ma - ka è pred sed nik voj vo |an skog Udru è wa ma lih tr go va ca Mom ~i lo Kr sta no vi}. Ovo Udru è we od ne dav no je ~lan Aso ci ja ci je ma lih i sred -

wih pred u z e } a Voj vo di n e, a usko r o }e aso c i j a c i j a bi ti for mi ra na i na grad skom ni vou. U No vom Sa du ima oko 1.500 ma lih rad wi, ali ne ma po da ta ka o to me ko li ko je la ne rad wi sta vi lo kqu~ u bra vu, a ko li ko se ma lih pri vred ni ka upu sti lo u ovaj, sa da ri zi ~an bi znis. Pro ce wu je se da je u ma lim rad wa ma u gra du za po sle no oko pet hi qa da rad ni ka. - Ma li tr gov ci tra `e da se sma we lo kal ne tak se za 70 od sto, za kup lo ka la ta ko |e za 70 od sto, ali i da se sma we po re zi i do pri no si za 30 od sto na pla te do 35.000 di na ra. Uz ove, op -

Dani biblioteka i bibliotekarstva U 10 ~a so va, u sa li 3, odr à }e se fo rum „U~e nik-us pe {an ~o vek” gde }e dok to rant no vo sad skog Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta De jan Sto ja no vi} pri ~a ti o 10 taj ni uspe ha u~e ni ka. U is toj sa li }e u 12.30 ~a so va bi ti pred sta vqe na te ma „In ter net po dr {ka raz vo ju ~o ve ka” u or ga ni za ci ji udru è wa „EUpro gres”. Mi ni star svo unu tra {wih po slo va }e u 14 ~a so va, u sa li 4, odr à ti pre zen ta ci ju „Po li caj ci no vog do ba”. U okvi ru Saj ma obra zo va wa, na bi ni u Ma ster ha li, u 13 ~a so va, bi }e pred sta vqe ne Sred wa po slov no me na xer ska {ko la i Sred wa in for ma ti~ ka {ko la, u 14 ~a so va Kar lo va~ ka gim na zi ja, a u 15 ~a so va or ga ni zo van je kviz zna wa. Na saj mu }e bi ti pre zen to va ne ak tiv no sti Pe da go {kog za vo da Voj vo di ne, Po kra jin skog se kre te ri ja ta za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, Po kra jin skog se kre te ri ja ta za kul tu ru i jav no in for mi sa we, Grad ske uprae za kul tu ru. U ha li 8 odr à }e se Li ga sred wo {kol skih ben do va. Za u~e ni ke osnov nih i sred wih {ko la, stu den te i bi bli o te ka re ulaz na sve sa jam ske ma ni fe sta ci je je bes pla tan, dok je za osta le po se ti o ce ula zni ca 100 di na ra. Sa jam ske ka pi je otvo re ne su od 10 do 19 ~a so va. A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Ume}e roditeqske qubavi” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Ume }e ro di teq s ke qu b a v i„ Vol f gan g a Berg ma na. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Ka ko u sva ko dnev nom `i vo tu da za {ti ti mo i sa ~u va mo is -

kon sku ro di teq sku qu bav, kao i de~ ju qu bav pre ma ro di te qi ma? Ka ko da tu qu bav za {ti ti mo od dru {tva ko je je ne pre sta no ugro `a va, od u`ur ba no sti i ne mi ra sva ko dne vi ce sa vre me nog ~o ve ka, od sop stve nih za blu da u vas pi ta wu? Vol fgang Berg man u ovoj kwi zi iz no si svo j a du g o g o d i { wa is k u s tva po ro di~ nog i de~ jeg psi ho te ra pe u ta i po ka zu je {ta za pra vo zna ~i ume }e ro di teq ske qu ba vi. Ipak, naj va `ni ja po ru ka ove kwi ge gla si: sve maj ke i svi o~e vi no se u se bi pri ro dan dar da vas pi ta ju svo ju de cu, jer on je plod du bo ke ro di teq ske qu ba vi. N. R.

Fo to: B. Lu ~i}

MA LI TR GOV CI SVE TE @E POD NO SE EKO NOM SKU KRI ZU

NA NO VO SAD SKOM SAJ MU

Osam na e sti Sa lon kwi ga, se dam na e stu iz lo `bu „Art eks po„ i osmi Sa jam obra zo va wa „Pu to ka zi„ na No vo sad skom saj mu da nas }e u 10 ~a so va po se ti ti mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi}. U isto vr me, u Ma ster ha li, bi }e otvo ren pr vi fe sti val ilu stra ci je kwi ge. Na bi ni u ovoj ha li, u 12 ~a so va }e, u okvi ru „Da na La ze Ko sti }a„, bi ti pred sta vqe na iz da va~ ka de lat nost Ma ti ce srp ske, a go vo ri }e pot pred sed nik ove usta no ve Slav ko Gor di}. U 13 ~a so va pe snik Sa {a Ra doj ~i} go vo ri }e o svo joj kwi zi „Unu tra {wi ~o vek”, a u 15 ~a so va Jo van Zi vlak pred sta vi }e de lo „Sa vim skrom ni da ro vi”. U Kon gre snom cen tru }e u 10 ~a so va po ~e ti Da ni bi bli o te ka i bi bli o te kar stva, gde }e bi ti pred sta vqe ni no vi za ko ni u ovoj de lat no sti a go vo ri }e bi bli o- te kar sa vet nik Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je Vla di mir [e ku la rac. Efek tiv nost ra da jav nih bi bli o te ka, u 13.30 ~a so va, pred sta vi }e vi {a bi bli o te kar ka Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du Mi li ca Kir }an ski, a o is tra `i va wi ma o obra zov nim po tre ba ma bi bli o te ka ra u Sr bi ji, u 14 ~a so va, go vo ri }e Gor da na Qu ba no vi} iz Cen tra za kon ti nu i- ra no stru~ no obra zo va we.

Novosadsko porodili{te

Kom{ijska radwa

Fo to: F. Ba ki}

{te zah te ve, ma li tr gov ci u No vom Sa du tra `e i po slov ni pro stor. Re ci mo, Dom tr go va~ ke omla di ne na uglu uli ca Mi haj la Pu pi na i @ar ka Zre wa ni na pri pa da ma lim tr gov ci ma, teod grad ske vla sti tra `i mo da nam u Do mu do de li pro sto ri je. S grad skom vla {}u smo od po ~et ka wi ho vog man da ta raz go -

U Novom Sadu ima oko 1.500 malih radwi, ali se ne zna koliko ih je lane stavilo kqu~ u bravu, a koliko se malih privrednika upustilo u ovaj, sada rizi~an biznis va ra li jed nom. Od wih smo ta da tra ì li, iz me |u osta log, da se sni zi ce na za ku pa, jer je evi dent no da slo bod nog po slov nog pro stra ima sve vi {e. Me |u tim, ov da {wi grad ski ~el ni ci i u do ba eko nom ske kri ze in si sti ra ju na sku poj ki ri ji - ka è Kr sta no vi}. Na{ sa go vor nik is ti ~e da je po ra à va ju }e {to ma lih pri vred ni ka ne ma u So ci jal no eko nom skom sa ve tu, ma da su ma la i sred wa pred u ze }a oko sni ca raz vo ja sva ke pri vre de, a od ukup nog bro ja za po sle nih, dve tre }i ne je upo sle no upra vo u ta kvim pred u ze }i ma. Kr sta no vi} na gla {a va da u Sr bi ji ima re gi -

PRI KU PQA JU SE POT PI SI ZA PE TI CI JU

mo gu }e pre ko mej la in fo @be bac.com ili na broj te le fo na 021/474-6-644. Ta ko |e, na saj tu www.be bac.com na la ze se for mu la ri za pri ku pqa we pe ti ci je ko je gra |a ni mo gu sa mi pre u ze ti, ka ko bi se ukqu ~i li u ovu ak ci ju. Pri ku pqe ni pot pi si mo gu se sla ti na adre su “Be bac”, Srem skih par ti za na 13, 21 208 Srem ska Ka me ni ca. Pe ti ci ja se pot pi su je do 8. mar ta. A. J.

SPO: Jeftinijim pelenama do ve}ih porodica Srp ski po kret ob no ve podr à va ini ci ja ti vu Fon da B92, Udru è wa „Ro di teq” i por ta la Bebac.com koja ima za ciq ukidawe PDV na hranu za bebe, pelene i drugu bebi opremu, kao i ograni~avawe trgova~kih marì na te proizvode. U SPO-u veruju da }e ovakve mere posluìti i kao svojevrsni podsticaj mladim bra~nim parovima. SPO

Karte za predstavu „Alabama song” Pred sta va „Ala ba ma song”, na sta la po ro ma nu @i la Le roa, bi }e od i gra na ve ~e ras u No vo sad skom po zo ri{tu sa po ~et kom u 19 sa ti. Ova qu bav na pri ~a ba vi se ì vo tom Zel de Fic xe rald, su pru ge pi sca Sko ta Fic xe ral da. U ovoj pri ~i o tur bu lent nom ì vo tu dva umet ni ka igra sko ro ceo an sambl No vo sad skog po zo ri {ta. Naj br èm ~i ta o cu ko ji se da nas u 14 ~a so va ja vi na broj te le fo na 528-765 „Dnev nik” }e po de li ti dve kar te. I. J.

„DNEV NIK” PO KLA WA

poziva sve svoje ~lanove i pristalice da potpi{u peticione listove koji }e od petka biti ponu|eni na {tandovima u svim ve}im op{tinama i gradovima Srbije, kako bi dali svoj doprinos da se daleko nadma{i brojka od 30.000 potpisa gra|ana, koja je neophodna za ulazak inicijative u skup{tinsku proceduru. A. L.

^ITAOCI PI[U SMS

Pre ma we go vim re ~i ma ma li tr gov ci pla ni ra ju da for mi ra ju Tr go va~ ku ko mo ru, ko ju bi fi nan si ra li tr gov ci, a ~i ja bi de lat nost bi la na la à we kup ca u ze mqi i ino stran stvu za pro i zo vo de od ma lih pro iz vo |a ~a. - Pred la è mo da se po se li ma osnu ju za dru ge i sa bir ni di stri bu tiv ni cen tri, gde bi ma li pro iz vo |a ~i sve {to pro iz ve du mo gli da pla si ra ju u ma lim rad wa ma - pre do ~a va Kr sta no vi}. Ova kva za mi sao ka è, ima smi sla, jer ve li ke tr go va~ ke lan ce ne in te re su ju pro dav ci, ko ji re ci mo nu de 50 ki lo gra ma pa su qa, ali bi ta ko li ~i na ima la me sta u ma lim tr go vi na ma. Z. De li}

„DNEV NIK” DA RU JE ^I TA O CE

Hrana i oprema za bebe bez PDV-a Pri ku pqa we pot pi sa za pe ti ci ju za uki da we PDV-a na hra nu i opre mu za be be po ~i we da nas u 12 ~a so va na {tan do vi ma ko ji }e se na la zi ti na vi {e me sta u gra du. Je dan }e bi ti po sta vqen na Tr gu slo bo de, dru gi u Je vrej skoj uli ci (is pred Fu to {ke pi ja ce), a tre }i na Bu le va ru ca ra La za ra (is pred Li man ske pi ja ce). Za in te re so va ni mo gu bi ti i vo lon te ri na {tan du, a pri ja ve su

stro va no 160.000 ova kvih fir mi, ko je bi la ko mo gle da za po sle dva, tri rad ni ka, uko li ko im vlast stvo ri po voq ni je uslo ve za pri vre |i va we. On do da je da je Po re ska upra va oda la pri zna we ma lim pred u ze ti ci ma, da pred sta vqa ju ki~ mu po re skog si ste ma, jer ~ak 99 od sto wih iz mi ru je na vre me po rez.

Ulaznice za koncert Tonija Cetinskog Kon cert hr vat ske pop zve zde To ni ja Ce tin skog za ka zan je za ~e tvr tak, 8. mart, u 20.30 ~a so va, u Ve li koj dvo ra ni Spen sa. ^i ta o ci ma }e “Dnev nik” do sre de 7. mar ta sva kog da na, osim vi ken da, po kla wa ti kar te za ovaj kon cert. Naj br `em ~i ta o cu ko ji se da nas u 12 ~a so va ja vi na broj te le fo na 528-765 , „Dnev nik” da ru je dve kar te. A. J.

065/47-66-452

Do doktora kroz poniàvaju}u gu`vu Da li zna te ka ko iz gle da za ka zi va we na Po li kli ni ci? Na pri mer: pre kju ~e se za ka zi va lo za of ta mo lo gi ju. Oko 500 qu di, pa kle na i po ni à va ju }a gu `va. Svi, je dva ì vi, do bi ju bro je ve. Ali, me sta ne ma za sve, a i ne ra de svi dok to ri ({to sa z na t e tek ako ì v i stig ne te po sle 3 sa ta gu ra wa, do {al te ra). Mo ra te ta mo bi ti bar pre 6 sa ti uju tru. A ako ste van No vog Sa da ne znam ka ko }e te!? Za {to ne ma ju kol cen tar? 064/4008... * * * Isto rij ski ar hiv gra da No vog Sa da po la ko do bi ja svoj no vi

pro stor. Me ne za ni ma da li je ne ko ve} vi |en u pro sto ri ja ma

ko je }e da na pu ste na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi? 062/1525...

Ni ka da mi ne }e bi ti ja sno, za {to qu di ra de ono za {ta ni su stru~ ni, po le mi {u o ne ~em o ~e mu poj ma ne ma ju, do no se za kqu~ ke, su ge ri {u, ar bi tri ra ju ?! Ne ka da je bio iz lo `en kri ti ci sva ki no vi nar, ko men ta tor, na vi ja~... i bi lo ko dru gi ko bi se dr znuo da sasta vqa re pre zen ta ci ju. Da nas, ne sa mo da se „ bo qe ra zumu „ u sa sta vqa we re pre zenta c i j e, ve} sa s ta v qa j u Vladu, Skup {ti nu, od bo re... A tek kad su u po zi ci ji da wih bi ra ju, da ih sni ma ka me ra, da da ju iz ja ve za me di je... 063/1050...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak2.mart2012.

USKORO U DUNAVSKOJ ULICI 3

Pa sa` car stvo sta rih za na ta Rekonstrukcija i parterno ure|ewe obekata u pasa`u u Dunavskoj ulici 3, koji je u ve}in-

Za Trg republike fale pare Gradona~elnik Igor Pavli~i} rekao je da za rekonstrukciju Ribqe pijace i Trga republike trenutno nema novca. - Sad nemamo novca da bi zavr{ili celu Ribqu pijacu sa Trgom republike. U zavisnosti od broja gara`nih mesta, koja }e biti ispod, to je investicija vredna blizu 10 miliona evra. Donet je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i mislim da }emo mo}i i kroz taj zakon da obezbedimo investiju. Plan nam je da se uradi garaà u privatnom vlasni{tvu i mislim da to moèmo relativno brzo da izvedemo. Imamo idejni projekat za prostor iznad garaè,za Trg republike, sa fontanom i mobilnom pijacom i pro{irenom pe{a~kom zonom - rekao je Pavli~i}. skom vlasni{tvu Grada, trebalo bi da bude gotova za mesec i po dana. Renovirane objekte “Poslovni prostor” ponudi}e sta-

rim zanatima, koji }e dobiti 35 odsto popusta. Gradona~elnik Igor Pavli~i} obi{ao je ju~e radove na re~enoj adresi. -Ovo je jedini pasa`, koji je u ve}inskom vlasni{tvu Grada, zbog ~ega smo odlu~ili da ga renoviramo tako da prikaè pravu sliku Novog Sada, onako kako bi svi pasaì trebalo da izgledaju. Sve }e biti poplo~ano opeka ciglom, a smesti}emo ovde stare zanate. Zadovoqstvo mi je {to ovom investicijom, {aqemo poruku da treba ~uvati ono {to je staro, i {to je tradicija Novog Sada- istakao je Pavli~i}. Prema wegovim re~ima, starim zanatima, kojih je sve mawe, treba obezbediti prostor, jer je ovo jedan od na~ina da se za{titi kulturno nasle|e grada. -îwenica je da je starih zanata sve mawe. Kada pogledamo te stare delatnosti po gradu, vi di mo da ima mo sa mo jed nu prodavnicu {e{ira, postojao je i o{tra~ noèva u Dunavskoj ulici, ali polako nestaju, zbog

Fo to: B. Lu ~i}

Ovo je jedini pasa` u ve}inskom vlasni{tvu Grada, zbog ~ega smo odlu~ili da ga renoviramo, da pokaèmo kako bi svi pasaì trebalo da izgledaju (Igor Pavli~i}) ~ega moramo da im obezbedimo opstanak. Problem je {to oni ne mogu biti na glavnim ulicama, jer ne mogu da izdrè tu vrstu konkurencije, ali ovakvi pasaì su idealni. Bi}e raspisan konkurs, pozva}emo Udru-

`ewe zanatlija i ponudi}emo im lokale, pod uslovima koje su i do sada imali- rekao je Pavli~i}. Rekonstrukija pasa`a ko{ta}e preko 4,5 miliona dinara. N. R.

mo da ima razumevawe za nas. Jedino je Novi Sad primenio Uredbu Vlade Srbije o obra~unu plata imenovanih, postavqenih i izabranih lica i zaposlenih, dok su druge samouprave januarski li~ni dohodak isplatile po svome - napomiwe [kori}. Pisali smo da je povod za nezadovoqstvo sindikata ni`a januarska plata od 4.000 dinara pa navi{e za radnike s ni`om i sredwom {kolom, po{to se primenom Vladine uredbe u obra-

~unu zarada vi{e ne ura~unavaju stimulativni koeficijenti. Stalna konferencija gradova i op{tina uputila je ju~e Ministarstvu finansija Srbije zahtev da Vlada predlo`i da se u Uredbu doda ~lan da li~ni dohoci radnika sa ni`om i sredwom {kolom ostanu na decembarskom nivou. Taj zahtev je i potekao od Grada Novog Sada, koji se u Stalnoj konferenciji gradova i op{tina za to zalagao. Z. D.

VESTI

zna~iti jer se prema prognozama ne o~ekuje visok vodostaj Dunava. Ina~e, Novi Sad je sve do obimnih radova na povi{ewu nasipa bio najktiti~nija ta~ka na celom toku reke kroz na{u zemqu, jer su nasipi bili suvi{e niski, pa su na wihove obode, kada Dunav zapreti, morali da se postavqaju xakovi sa peskom. Me|utim, sada stvari stoje sasvim druga~ije, jer je linija odbrane na Dunavu povi{ena, nabavqena je mobilna oprema za odbranu od poplava, odnosno ~eli~ni stubovi i talpe. Izgradwa betonskog zida na preostalom delu nasipa trebalo bi da po~ne za nekoliko sedmica, a preostali kilometar mogao bi da bude gotov za pola meseca. B. M.

Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti}, gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}, glumica Mira Bawac, poslanik u Skup{tini Srbije Marko \uri{i} i direktor Sterijinog pozorja Milivoje Mla|enovi}. Organizatori su Demokratska stranka i Fondacija dr „Zoran \in|i}”. Ulaz je slobodan. A. J.

AD „AUTOVOJVODINA”

Ma li ak ci o na ri za tr `i {nu ce nu Skup{tina akcionara AD „Autovojvodina” zakazana je za 9. mart u 10 ~asova u Mesnoj zajednici „Bo{ko Buha”u Fru{kogorskoj 8. Na dnevnom redu je, izme|u ostalog, usvajawe finansijskog izve{taja za 2010 godinu, dono{ewe odluke o pokrivawu gubitaka na teret dela neraspore|ene dobiti i odluka o kwi`ewu gra|evinskog objekta od 29 ari u Temeriskoj ulici 1-3. Specijalni zastupnik malih akcionara Stole Stojanovi}, koji ima punomo}je malih akcionara ~ije akcije vrede ukupno 20 od-

sto kapitala preduze}a, pozvao je predstavnike „Autovojvodine” da se dogovore oko postizawa trì{ne vrednosti akcija. Stojanovi} je pozvao male akcionare da do|u na Skup{tinu, uprkos tome {to mo`da ona i ne bude odràna. Specijalni zastupnik malih akcionara }e, kako kaè, predloìti da se skup ne odrì, po{to smatra da „Autovojvodina” nije uskladila akte preduze}a sa Zakonom o privrednim dru{tvima i da se ne primewuje u celini Statut preduze}a. Z. D.

Pa ra go vo i Po po vi ca bez vo de Zbog radova „Elektrodistribucije” danas }e od 8.30 do 12 ~asova bez vode biti naseqa Popovica i Paragovo. Ostale informacije o nestanku vode mogu se dobiti besplatnim pozivom na broj telefona 0800-333-021. A. J.

~lanovi grupe „Fri tim” predstaviti niz zanimqivih sadr`aja, kao {to su imitatorske ~arolije, crtawe maski na licu, a obezbe|ene su nagrade za najmla|e, ali i one najstarije. G. ^.

DO 16. MARTA

No} ni voz sa mo do Ba taj ni ce Zbog radova na pruzi izme|u stanica Zemun poqe i Batajnice do{lo je do promena u `elezni~kom saobra}aju na relaciji Novi Sad – Beograd. Lokalni putni~ki voz koji iz Novog Sada za Beograd polazi u 22.19 sati saobra}a}e do Batajnice, a izo-

Iz lo `ba o pa tri o ti zmu Stru~no tuma~ewe izlo`be „Za qubav otaxbine - patriotizam u srpskoj kulturi 18. veka”, autora mr Vladimira Simi}a, odrà}e se danas u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. O konceptu izlo`be i izloènim delima govori}e kustos izlo`be Sneàna Mi{i}. G. ^.

Be splat na sal sa

Sremska Kamenica: od 8.30 do 12 ~asova deo Fru{kogorskog i Staroiri{kog puta oko retorana „^arobwak”. Koviq: od 8.30 do 12.30 ~asova deo naseqa od Trga solunskih dobrovoqaca prema auto-putu. Ka}: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojdinim ulicama. Sutra: Novi Sad: od 8.30 do 13.30 ~asova „Kolbis”.

Takmi~ewe u besedni{tvu „Besede u Zoranovu ~ast”, sedmo po redu, odr`a}e se sutra, u 17 ~asova, u Pozori{tu mladih, Ulica Igwata Pavlasa 4. Tema ovogodi{weg takmi~ewa je „Reforme u Srbiji mogu da uspeju samo ako ose}awe nade i voqe pobedi nad ose}awem praznog mudrovawa i cinizma”. @iri ~ine predsednik

Manifestacija „U biblioteku po kwigra~ku” odr`a}e se sutra od 10 do 13 ~asova na {tandu Gradske biblioteke na 18. me|unarodnom Salonu kwiga u Master centru. Posetiocima }e

Ulaznice za koncert grupe “Vampiri”, koji se odr`ava ve~eras u 21 ~asova u Studiju M (Igwata Pavlasa 3), mogu da se kupe po ceni od 800 dinara u prodavnici “Mungos” u Wego{evoj 14. Karte se mogu kupiti i uo~i koncerta na blagajni studija M. Broj ulaznica je ograni~en. G. Mi.

Is kqu ~e wa stru je

Novi Sad moè biti bezbriàn ukoliko u aprilu i maju bude visok vodostaj, iako jo{ uvek nije gotova izgradwa betonskog zida na vrhu nasipa na Kanalu DTD u blizini Ka}kog mosta. Da bi posao bio gotov potrebo je napraviti jo{ kilometar ovog zida. Zavr{etkom rekonstrukcije ovog dela nasipa, ta~nije wegovim oja~awem zidom od armiranog betona bi}e kompletirana celina od {est i po kilometara “zida” kojim se Novi Sad {titi od poplava. Radovi su prekinuti jer se jedna od firmi, u~enica na tenderu, àlila i time malo usporila nastavak posla. Betonski zid je visok od 50 do 60 centimetara, ali wegov nedostatak ne}e mnogo

„U bi bli o te ku po kwi gra~ ku”

„Vam pi ri” u Stu di ju M

Besplatni ~asovi salse organizuju se ve~eras, od 20 do 23 ~asa, u {koli „Dr Milan Petrovi}”, Ulica Bate Brki}a bb. Organizator je „Fritim pokret”. A. J.

Jo{ ki lo me tar i go tov od bram be ni zid

„Be se de u Zo ra no vu ~ast”

Ge ne ral ni {trajk ~i nov ni ka za ka zan za 12. mart Predsednik Samostalnog sindikata u Gradskoj upravi Lazar [kori} kaè da Samostalni sindikat radnika u upravi, pravosu|u i dru{tvenim organizacijama traì vra}awe plata na decembarski nivo i dvostruko pove}awe koeficjenata, zbog male vrednosti koeficijeta od nepunih 2.300 dinara. Republi~ki odbor sindikata zakazao u sredu 7. marta proteste pred Vladom Srbije. - Spremni smo na svaki dogovor. Od gradona~elnika traì-

GRAD SIGURAN OD DUNAVA

U POZORI[TU MLADIH

U GRADSKOJ UPRAVI [ALTERI I DANAS NERADNO OD 10 DO 12 SATI

Zaposleni u Gradskoj upravi ju~e su se na zboru dogovorili da 12. marta organizuju generalni {trajk, {to zna~i da od tada ne}e raditi, sve dok Vlada Srbije ne udovoqi zahtevima sindikata. [alteri kod mati~ara i u Gradskoj ku}i ne}e ni danas raditi od 10 do 12 ~asova. [trajka~ki odbor danas }e se dogovoriti kako }e se naredne semdice tokom protesta upozorewa raditi u gradskim slu`bama.

GRA\EVINSKI RADOVI U FUTOGU TEKU PO PLANU

Ozi dan no vi Dom zdra vqa Zavr{eno je zidawe Doma zdravqa u Futogu, a slede}e nedeqe }e uslediti postavqawe plo~e za krov na tom novog objektu, koji }e biti 2,5 puta ve}i od starog, a trebalo bi da bude potpuno gotov do leta. U toj novoj ambulanti, povr{ine 1.200 kvadratnih metara, ra di }e {est le ka ra op {te prakse, ~etiri pedijatra, tri

stomatologa i ginekolog. Slu`be laboratorije, patrona`e i ku}nog le~ewa ima}e svoje prostorije. Pro{le godine je iz gradskog buxeta izdvojeno 30 miliona dinara, a 2012. za ovu investiciju predvi|eno je jo{ 50 miliona dinara. To je najve}a ovogodi{wa investicija Grada u Dom zdravqa „Novi Sad”. Osim kre-

~ewa i redovnog odr`avawa u staroj ambulanti nije bilo ve}ih ulagawa, pa se sada ve} sru{ena zgrada, sagra|ena jo{ 1964. godine, nalazila u dosta lo{em stawu. Tako|e, kapaciteti starog objekta nisu zadovoqavali potrebe stanovnika Futoga i to je glavni razlog zbog kog se gradi nova ambulanta. I. D.

staja}e na relaciji Batajnica Beograd. Voz koji kre}e iz Beograda za Novi Sad u 3.55 sati ne}e polaziti sa beogradske stanice, nego iz Batajnice u 4.27 ~asova. Ova izmena }e va`iti do petka 16. marta. N. R.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak2.mart2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Ujkin san„ (19.30), Kamerna scena drama „Godo na usijanom limenom krovu” (20.30) No vo sad sko po zo ri {te „Alabama song” (19)

BIOSKOPI Are na: „Parada” (16.10, 20.30), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (11.10, 15.10), „Misija spasiti Bo`i}” (12.30), „Ma~ak u ~izmama” (12, 13, 14), „Kung fu panda 2” (12.15), „Hepi fit 2” (11, 11.15, 13.10), „Mapetovci” (14.15), „Kupili smo zoo vrt” (13), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15, 17.30, 19.45, 20, 22.15), „I u dobru i u zlu” (20.20, 22.40), „Putovawe 2: tajanstveno ostrvo„ (13.50, 15.50), „Ovo zna~i rat” (18.30, 22.20), „@u}ko pri~a o Radivoju Kora}u” (15.05), „Krvoproli}e” (22.30), „Ratni kow” (16.45, 19.30, 22.10), „Drvo `ivota” (17.45), „Opasan metod” (19), „360” (22)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Ja smi na Sre ji}, Ve sna Mi ku qe vi}, Bi qa na Mak, Bo ja na Me do{ i Ma ri na Ili} iz Novog Sada, Ti ja na Ob ra do vi} iz Be~eja, Mi li ca Vu ji} iz @abqa, Sla |a na So rak iz Gardinovaca, Qi qa na Va len tik iz Ba~kog Petrovca, Ta tja na [kr bi} iz Siriga i Ma ja Za rev iz Temerina, DEÂKE: Xe ni fer Vi qe gas-Ili}, Ma ra Stan ko vi}, Zo ra na [i mu lak i Ti ha na Pe jak-Mom ~i lo vi} iz Novog Sada, Sla |a na Kne è vi} iz Ba~kog Jarka i Ma ri ja na Nin kov iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ilona I{tvana Jakobs-Nemet (1945) ispra}aj u 10.30 ~asova, Klaudije Mladena Milo{evi} (1937) u 12 i \or|e Sime Milenkovi} (1927) u 12.45 ~asova. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Jolan Josipa Sekuli} (1957) u 13 ~asova. Na dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Qubica Nikole Nestorov (1937) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Tomislav \ure Lovrekovi} (1930) u 13 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen \uro Dmitra Bogovac (1914) u 13 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik КА СНИ ИЗ ДА ВА ЊЕ ДР ЖАВ НОГ ЗЕ МЉИ ШТА У ЗА КУП

Не ста ла до ку мен та из оп штин ских про сто ри ја

ОЏА ЦИ: Време је за почетак пољопривредних радова, након снежне и хладне зиме, а пољопривредници заинтересовани за закуп државног пољопривредног земљишта у општини Оџаци, у паници су, јер је рад надлежних у овом послу блокиран. Општинска Комисија за давање у закуп државног пољопривредног земљишта тренутно не ради због нестанка документације о парцелама и раду овог органа. - Ради се о 27 фасцикли у којима је била сва документација на основу које је радила Комисија. Једноставно је комплетна документација нестала из просторија општине и практично нам је онемогућен рад, а време за припрему земљишта за обраду неумитно тече и губе се драгоцени дани. Практично морамо сада радити све изпочетка. Овај догађај смо пријавили Полицијској станици у Оџацима, да испитају околности овог догађаја. Ја мислим да нећу више учествовати у овим пословима - рекао нам је

веома резигнирано Милован Станковић, члан Општинског већа, задужен за пољопривреду. Нешто се чудно догађа са давањем у закуп државног пољоприведног земљишта у општини Оџаци, многи односи нису рашчишћени, а пољопривредници су незадовољни. - Тачно је да је нестала документација из просторија општине, али мислим да то није превелик проблем, пошто се сва ова документација налази на дисковима и мислим да ће све бити урађено како треба, а нормално је да је случај пријављен полицији - изјавио је Душан Ђушић из Оделења за привреду Општинске управе Оџаци. Незванично смо сазнали да је неки од закупаца државног пољопривредног земљишта из оџачке општине, наставио да обрађује државно земљиште које су узели у закуп предходне године, како не би изгубили драгоцено време. С. Ми лер

ЗБОГ КВА РА НА ВИ СО КО НА ПОН СКОМ ПОД ЗЕМ НОМ КА БЛУ

Бе чеј ноћ и дан без во де Квар на високонапон- сти екипа на терену, око 9 сати је

БЕ ЧЕЈ: ском подземном каблу, од трафо станице 110 Бечеј до трафо станице Централни водовод, која електричном енергијом напаја Фабрику воде и даље две трафо-станице на водозахватном пољу, довео је до прекида у водоснабдевању Бечеја, од вечерњих сати последњег фебруарског дана. Како ни до три сата после поноћи, екипе „Енерготехнике“ Јужна Бачка и ЈП „Водоканал“ нису успеле да лоцирају квар, први мартовски дан за Бечејце почео је без воде. „Покушали смо кризну ситуацију да пребродимо дизел агрегатом, али се онда испречио проблем са његовим стартовањем. Захваљујући ажурности и стручно-

квар прво лоциран, а око 13 сати и отклоњен, па је већ од 14 сати почело да се нормализује водоснабдевање у граду. Али, имајући у виду проблеме које имамо са опадањем издашности старих бонара и немогућности да, од три јесенас нове избушене бушотине, две повежемо у систем водоснабдевања, и даље имамо смањену производњу воде и на снази је устаљени режим водоснабдевања са периодима јачег и слабијег притиска“ пише у саопштењу ЈП „Водоканал“. Подсећања ради, Бечејци имају нормалан притисак у водоводној мрежи од 5 до 8, од 14 до 16 и од 19 до 22 сата. В. Јан ков

ПО МОЋ ДЕ ЦИ СА СМЕТ ЊА МА У РАЗ ВО ЈУ

Днев ни цен тар од ма ја

ТЕ МЕ РИН: Европска Унија је, у оквиру ИПА програма, подржала пројекат Дневни центар за децу и родитеље, чији је носилац општина Темерин, у сарадњи са Центром за социјални рад. Дневни центар за децу са сметњама у развоју биће отворен у мају, у улици Пап Павла број 1, а у њему ће радити педагози, психолози, дефектолози, физиотерапеути и друго стручно особље, у складу са потребама деце. Пројекат ће трајати годину дана, а уколико се покаже успешним, рад Центра ће, по његовом истеку, финансирати локална самоуправа. -За реализацију пројекта из фондова Европске уније бесповратно

смо добили 100.000 евра, а преосталих 10 процената обезбедила је локална самоуправа. Имали смо састанак са децом са сметњама у развоју, родитељима и волонтерима и част ми је што могу дати допринос реализацији ове идеје – истакао је председник општине Темерин Андраш Густоњ. О томе које ће услуге Центар нудити деци и родитељима, детаљније је говорила Биљана Маричић, која је координатор и аутор пројекта. Састанку је присуствовала покрајинска подсекретарка за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Весна Пиперски-Туцаков. М. М.

Кандидатура под знаком питања

ЗРЕЊАНИН: Од кандидатуре

Зрењанина за Европску престоницу културе 2020. године нема ништа, сматрају зрењанински радикали. Још 2010. је покренута иницијатива да се овај град кандидује за Европску престоницу културе, али од тада је мало учињено да би Зрењанин заслужио ту престижну титулу. - Да ли ми уопште имамо морално право да се кандидујемо, у тренуцима када су од културе остале углавном сабласно празне установе, које грађани ни не посећују, из разлога што господа из Демократске странке и Лиге социјалдемо-

крата Војводине нису у стању да им обезбеде ни основне егзистенцијалне услове, а камоли нешто више од тога – упитао је на конференцији за новинаре председник Градског одбора Српске радикалне странке у Зрењанину Саша Сантовац. Након почетног ентузијазма, наставио је Сантовац, Радна група која је оформљена да би припремила Зрењанин за кандидатуру, стала је да ради, јер су поједини чланови уочили да не постоје адекватни услови за реализацију пројекта. Ж. Б.

Сви ра „Свингс спирс”

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Поводом 8.марта, Међународног дана жена концерт београдског бенда „Свингс Спирс” одржаће се у позоришној сали Дома културе у Новом Бечеју у среду 7. марта. На репертоару је романтична му-

зика 70-тих, 80-тих и 90-тих годна, страних и домаћих аутора у форми циганског џеза 30-тих гидина. Концерт ће почети у 19.30 сати, а карте по цени од 150 динара, у претпродаји су у Дому културе. М. К.

petak2.mart2012.

НА ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВУ ПО КРА ЈИН СКОГ ОМ БУД СМА НА

Обра зо ва ње ром ских де вој чи ца ТЕ МЕ РИН: У Темерину је јуче, на инцијативу институције Покрајинског омбудсмана, одржана представа форум театра, под називом „Да ли ти желиш, ја желим„ у изведби младих из Бечеја. Представа истражује препреке у образовању за ромске девојчице и нуди проналажење начина за њихово превазилажење, а њено извођење уприличено је као једна од активности, поводом отварања нових просторија општинске Канцеларије за младе. Жеља организатора је да се подстакну млади у Темерину на стваралачко укључивање у живот локалне заједнице.

Представа „Да ли ти желиш, ја желим„, настала као резултат једногодишњег пројекта „Иницијативе за образовање ромских девојчица„ који у Војводини спроводе CARE Србија и Новосадски хуманитарни центар, инспирисана је методологијом форум театра, што значи да је темеринска публика имала прилику да активно учествује у мењању тока представе. Публика и глумци су, предлажући могућа решења проблема образовања ромских девојчица, заједнички покушали да прикажу исходе сваког од њих. Овакав приступ подстакао је све присутне да дубље сагледају

овај проблем и дају свој креативни допринос његовом решавању, у најбољем интересу свих у заједници. Представи су, уз организаторе и домаћине из Канцеларије за младе, присуствоали и покрајински омбудсман Анико Мушкиња Хајнрих, заменица за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић и заменица за равноправност полова Даница Тодоров, чланица темеринског општинског већа задужена за омладину Даница Шкриељ, као и ђаци и професори темеринске Средње школе В. Х. „Лукијан Мушицки

СР БО БРАН КА ТВР ДИ ДА ЈЕ ПРЕ ВА РЕ НА

Ла жни но вац до би ла у По шти?

СР БО БРАН: Србобранка Јасмина Попглигорин – Шакотић била је непријатно изненађена када је пре неколико дана, купујући у продавници сазнала да је новчаница од 2.000 динара, којом је платила рачун, лажна. Наиме, Јасмина тврди да је тај

по пријему новца на шалтеру проверити аутентичност новчанице. Са друге стране, мислим да би пошта морала да спроводи такву врсту контроле – истиче Попглигорин – Шакотић и додаје да се никада раније није сусрела са новчаницом од 2.000 дина-

Ср бо бран ска По шта

новац подигла у србобранској Пошти, због чега је посебно револтирана, јер како каже, тешко јој је да поверује да би у тој институцији могли да јој издају фалсификат. - Ја сам лаик и не могу да препознам фалсификат. Као физичко лице не поседујем техничке уређаје, којима је могуће одмах

ра, те да није ни знала какве детаље она треба да садржи. Након што је сазнала да је новчаница лажна, она је отишла у Пошту, где је подигла новац, како би, према њеним речима, извршила рекламацију. - Службеница на шалтеру, која ми је издала новац, упитала ме је како могу да тврдим да ми је баш

ГРА ЂЕ ВИН СКО ЗЕ МЉИ ШТЕ БЕЗ НА КНА ДЕ ИН ВЕ СТИ ТО РИ МА

Ела бо рат на јав ном уви ду ОЏА ЦИ: Уређење радне зоне у Оџацима ових дана добија на значају, пошто се први конкретни инве ститор појавио. Реч је о чешкој компанији ,,Magna seating chomutov s.r.o.”. Са овом чешком компанијом се преговара већ изве сно време, а раније су биле понуђене неке друге локације, које нису одговарале плановима компаније. Ради се о угледној компанији из Прага која дизајнира и уређује ауто ентеријер и производи пре свлаке за аутомобиле. Одлучили су се за гринфилд инве стицију и општина Оџаци се потрудила да испоштује план компаније „Магна“ и у готово уређеној радној зони, понуди земљиште, што су инве ститори прихватили. На основу Уредбе Владе Републике Србије о условима и начину под којим локална самоуправа може да отуђи, или да у закуп грађевинско земљиште по цени мањој од тржишне цене, одно сно закупнине или без накнаде, Општинско веће Оџаци је огласило јавни увид у нацрт елабората о оправдано сти отуђења грађевинског зе-

мљишта без накнаде у радној зони ,,блок 46“ у оџацима, компанији ,,Magna seating chomutov s.r.o.” из Чешке Републике. Јавни увид у Нацрт елабората ће трајати осам дана, до 7. марта ове године и биће изложен на увид сваког радног дана од 7 до 14 часова у про сторијама Оделења за финансије и привреду Општинске управе Оџаци. На истеку рока јавног увида у Елаборат, одржаће се и јавна расправа о Нацрту документа. Грађани и сви заинтере совани могу упућивати све примедбе, суге стије и предлоге на Нацрт елабората и до ставити их писменим путем Канцеларији за локални економски развој до почетка јавне расправе, које ће разматрати Општинско веће, пре упућивања Предлога елабората Скупштини општине Оџаци на усвајање. Инве ститор из Чешке Републике, ће отворити стотинак радних ме ста, тако да ће ово бити веома добра вест за не запо слене у оџачкој општини. С. Ми лер

она дала ту новчаницу. Такође, разговарала сам и са заменицом управника Поште и она ми је рекла да они нису обавештени да је постојао такав фалсификат, па да самим тим ни не могу да сносе одговорност – каже ова Србобранка Јасмина Попглигорин – Шакотић је цео случај пријавила полицији где јој је речено да ће спорна новчаница бити послата на експертизу, како би се утврдило да ли је фалсификат. Такође, она је овим поводом упутила жалбу и Главној пошти у Новом Саду, као и преко контакт центра ЈП ПТТ, али никакав званични одговор још увек није добила. - Бавећи се овим случајем, сазнала сам да пошта у Србобрану не поседује апарате за утврђивање фалсификованих новчаница, нема видео надзор, а не води ни евиденцију о врсти и броју одређених апоена новчаница које исплаћује. Тако да, поред ових чињеница, испада да су поште идеална места за растурање лажног новца. Питам се, како је могуће да једно такво државно предузеће, које барата великим сумама новца, нема апсолутно никакву контролу над тиме какав новац ту пролази– наглашава Попглигорин – Шакотић. Са друге стране, управница поште у Србобрану Милка Берић је потврдила да, од када не послују са девизама, немају техничку могућност да проверавају исправност новчаница. Ипак, до-

Ја сми на Поп гли го рин-Ша ко тић

дала је Берић, осим пријаве Јасмине Попглигорин-Шакотић, у овој пошти не постоји случај жалбе грађана да им је издат фалсификован новац. - Према мојим сазнањима, Јасмина Попглигорин – Шакотић је донела спорну новчаницу два дана након што ју је наводно добила у пошти, а предходно је у продавници платила њоме рачун. Касније су је из те трговине обавестили да је дала фалсификат. Мислим да сви грађани знају да се, као и у банкама, рекламације за подигнути новац не могу прихватити након што прође толико времена – казала је управница поште у Србобрану и додала да нема овлашћења да даје изјаве медијима о начину рада ове институције. М. Ке ко вић

Гостује „Гола истина”

БЕЧЕЈ: Ресурс Центар из Мајданпека гостоваће данас, захваљујући сарадњи с Бечејским удружењем младих (БУМ), у Бечеју и том приликом извести представу „Гола истина“. Дело младих Мајданпекчана, настало је у оквиру пројекта „Позориште против предрасуда – Приближавање европских вредности младима у Србији“, који је подржан од стране Делегације ЕУ у Србији. - У питању је пројекат који има за циљ да младима у Србији приближи европске вредности као што су мултикултуралност, равноправ-

ност, различитост, толеранција... Представа на сликовит, занимљив и хумористичан начин представља дискриминацију, ксенофобију, нетолеранцију, расизам и друге појаве којих млади нису ни свесни, а које друштво чине несигурнијим, недемократским и угроженим - каже председник БУМ Александар Ђекић. Представа „Гола истина“ премијерно је изведена 12. децембра прошле године у Сечњу и у плану је гостовање у десет градова Србије. Данашња извођење заказано је за В. Ј. подне, а улаз је бесплатан.

Про ду же но тра ја ње из ло жбе ЗРЕ ЊА НИН: Изложба “Повеље и дипломе од 17. до 20. века”, која је отворена у Салону Народног музеја Зрењанин почетком фебруара и која је требало да траје до 7. марта, биће продужена до 18. марта. Ауторка изложбе је виша кустоскиња Историјског музеја Србије Душице Бојић, а поставка обухвата преко 80 оригиналних повеља и диплома, које су заслужни српски појединци, породице и градови добиЖ. Б. ли од српских и европских владара.

По моћ за куп ци ма те зги ЗРЕ ЊА НИН: Градско веће прихватило је захтев закупаца тезги на зрењанинским пијацама и одобрило да им се износ уплаћене резервације за фебруар, пренесе на март. Закупци су као разлог у свом захтеву навели да током фебруара, због снежних падавина, ниских температура и ванредне ситуације, нису могли продавати робу на закупљеним Ж. Б. тезгама.

petak2.mart2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

ОП ШТИН СКА СМО ТРА ОКУ ПИ ЛА 94 РЕ ЦИ ТА ТО РА

Ове ре но де вет зон ских ви за

Jedan od najmodernijih u Srbiji: hotel „Park’’ u Rumi

POSLE SEDAM GODINA

Hotel u Rumi ponovo radi RUMA: Ju~e je u Rumi, na mestu gde je nekada bio hotel „Ruma”, otvoren potpuno renovirani hotel. Time je Ruma, nakon vi{e od sedam godina, ponovo dobila hotel. Hotel „Park”, kako mu je novo ime, sve~ano su otvorili ameri~ka ambasadorka Meri Vorlik, predsednik rumske op{tine Goran Vukovi} i menaxer hotela Milan Vujasinovi}. To je

grad, jer je bez dobrog hotela te{ko razvijati i privredu i kulturni ìvot. - âk ni jaka infrastruktura bez hotela nije dovoqna. Potrebni su hoteli po pristupa~nim cenama koji savremenom gostu pruàju ono {to mu treba, a to je udobna soba, svetlo kupatilo i internet. Na{ hotel sve to poseduje. U jednom gradu kao {to je Ruma dobar

БЕ ЧЕЈ: Жирију Општинске смотре рацитатора у Бечеју није било лако да одлучи ко ће извадити визу за Зонску смотру 9. марта у Суботици, јер је велика већина показала завидно умеће у лепом казивању поезије. У просторијама Народне библиотеке наступило је 94 такмичара у три узрасне категорије, а само је по троје такмичара из сваке категорије могло је да овери визу за Зону. Најмлађа категорија, ученици од првог до четвртог разреда основних школа, окупила је укупно 29 такмичара, од којих 25 на српском и четворо на мађарском језику. Те о до ра Авра мов из четвртог разреда ОШ „Здравко Гложански“ и две вршњакиње из трећег разреда ОШ „Север Ђуркић“ Ни на Бо жо ки и Са ња Ђу кић, избориле су се да покажу

Пу на са ла На род не би бли о те ке да ро ви тих ре ци та то ра

своје умеће на Зонској смотри у Суботици.

ПО ЧИ ЊЕ ЗА МЕ НА ПРО ЗО РА У ОП ШТОЈ БОЛ НИ ЦИ

Бо ља изо ла ци ја ште ди ма зут

ВР БАС: По сле дуготрајних припрема, у Општој болници Вр бас почи ње ре а ли за ци ја пројекта унапређења енергетске ефикасно сти, у оквиру којег ће на овом великом објекту бити промењени сви прозори. Министарство здравља Владе Републике Србије уложиће у овај по сао око 480.000 евра, а извођач радова је конзорцијум словеначке фирме „Смарт“ и београдске фирме „Еуропројект“. Радови почињу за седам дана и трајаће наредна три ме сеца. Ди ректор Оп ште бол ни це Врбас Пе тар Гре го рин ски захвалио се Министарству здравља, што су, како је рекао, препо зна ли значај ре а ли за ци је овог пројекта и одобрили средства за ове намене.

Са ста нак пред по че так ра до ва

Sve~ano otvarawe: ameri~ka ambasadorka Meri Vorlik, predsednik rumske op{tine Goran Vukovi} i menayer hotela Milan Vujasinovi}

prvi hotel koji je u Srbiji otvoren 2012. godine. - Ovaj hotel, jedan od najmodernijih u Srbiji, pru`a velike mogu}nosti za razvoj Rume, a kao nova investicija, ima veliki zna~aj i za Srbiju. Hotel }e definitivno privu}i posetioce, a me|u wima sigurno i jo{ nekog investitora. Srbija je krenula putem razvoja i taj svoj put treba da sledi, a dokaz tome jesu i mnogobrojne investicije i novac stigao iz celog sveta – kazala je ambasadorka Vorlik. Sve prisutne je, preko video linka, iz Los An|elesa pozdravio investitor i vlasnik hotela Srba Ili} koji je tom prilikom naglasio da je dobar hotel veoma va`an za svaki

hotel mo`e da postane zamajac koji }e mnogo toga da pokrene u privredi, u kulturi, u sportu. Ruma je sada zaista kapija Fru{ke gore i nalazi se na mapi i Srbije i Evrope – naglasio je Ili}. Hotel „Park” sagra|en je po najvi{im svetskim standardima i svojim najsavremenijim tehnolo{kim re{ewima funkcioni{e po principu „inteligentnog objekta”. Ima ~etiri zvezdice, a sadr`aji hotela ukqu~uju 73 najsavremenije opremqene sobe i apartmane, restoran, bar, multifunkcionalnu salu za konferencije i bankete sa kapacitetom do 300 osoba. Direktorka izgradwe i autoka projekta hotela je mr Sawa Drvenica. J. Anti}

Оп шта бол ни ца у Вр ба су

- Замена свих прозора била је неопходна, посебно што смо били приморани да, због лоше сто-

Форум жена сакупио књиге ЖАБАЉ: Поводом Светског дана књиге Форум жена у оквиру општинске организације Социјалистичке партије Србије, у сарадњи са месним одборима странке организовао акцију прикупљања књига за Општинску библиотеку у Жабљу. Циљ акције је едукација грађана и већа посвећеност књизи и читању. Форум жена је у овој акцији ставио акценат на сарадњу са другим сличним организацијама, хуманитарним, добротворним организацијама, по начелима програма и политике странке. Књиге је директорки Општинске библиотеке у Жабљу Дубравки Дудић уручила Весна Мишић председница жабаљског Форума жена СПС. В. Х.

Најмасовнији одзив је, према очекивању, био у категорији ви-

ших разреда основаца. Укупно их је било 54 у конкуренцији, од којих 38 на српском и 16 на мађарском језику. За даље такмичење пласирали су се Ма те ја Ђу кић из шестог разреда ОШ „Здравко Гложански“, осмак Ср ђан То мић и ученик седмог разреда ОШ „Петефи Шандор“ Хо нор Че р њак. Најзад, у категорији средњошколаца само се 11 такмичара пријавило и то девет на српском и два на мађарском језику. Бо ја на Пе јо вић из Економско-трговинске школе је поновила лањски успех, исто важи и за гимназијалку Леу Пе тер, која је лане била у конкуренцији основаца, а за трећу визу изборио се Бо ј ан Ца р о в ић из Тех нич ке В. Јан ков школе.

ларије, трошимо око 200 тона мазута годишње, или 17 милиона динара. Уштеда коју ћемо оства-

рити постављањем нове столарије је веома значајна, а посебно је важно стварање још бољих услова за лечење пацијената и рад особља -рекао је Грегорински и додао да ће током радова бити замењено 397 прозора, укупне површине 2.350 квадратних метара. Координатор пројекта у Министарству здравља Је ле на Па вло вић истакла је да је у овој институцији препознат значај енергетске ефикасно сти, због чега је изабрано 12 здравствених установа у Србији за реализацију пројекта. - Вредност целог пројекта је 28 милиона долара и новац је обезбеђен из зајма и кредита Светске банке. Уз Врбас, у Војводини се пројекат изводи у болницама у Сенти и Панчеву – казала је Павловић.

Састанку пред званичан почетак радова присуствовао је и заменик председника Управног одбора врбаске болнице Ву ка шин Ву ји чић, који је истакао да се уз овај пројекат паралелно припрема ре а лизација још неколико пројеката, у циљу модернизације Опште болнице. - Заједно са Фондом за заштиту животне средине, реализујемо пројекат по стављања соларних панела за загревање воде у Општој болници, а испланиран је и пројекат замене свих подова у објекту. Током прошле године завршили смо и главни пројекат за изградњу друге фазе Опште болнице и план нам је да његовом реализацијом створимо услове да се становници свих 11 општина јужнобачког округа квалитетно лече у нашој болници - рекао М. Ке ко вић је Вујичић.

Млади у канцеларији 14 СУБОТИЦА: На састанку у Суботици између представника градске управе и невладиних организација у начелу је договорено да је граду потребна канцеларија за младе. Суботица је имала Регионалну канцеларију за младе која је престала да ради прошле године и тада је покренута идеја да се оформи локална канцеларија. - Имали смо прилику да видимо да се доста невладиних организација окупило у неформалну мрежу, раду иницијативе о оснивању локалне канцеларије за младе. Усвојили смо идеју и начелно договорили будућу сарадњу. Регионална канцеларија за младе није била функционална, јер је била мегаломанска, за 14 општина - рекао је члан Градског већа задужен за спорт, омладину и туризам Немања Симовић. На састанку је договорено да локална канцеларија за младе чији ће рад финансирати град буде смештена, на Отвореном универзитету, на другом спрату, у канцеС. И. ларији број 14.

ОТПОРНЕ ВИСИБАБЕ: За разлику од нас, који смо протекле ледене дане тешко поднели, висибабе, весници пролећа, много су отпорније. Иако су процветале пре снега, прво их је тукла голомразица. а потом се на њих обрушила и „лавина снега”. Снег се отопио, а оне стоје као да се ништа Ј. П. није догодило, радујући се сунцу.

RePORTA@e

dnevnik

petak2.mart2012.

ME DI CIN SKI FE NO MEN BO RI SLAV AR NA U TO VI] U RA QA MA ZDRAV STVE NE BI RO KRA TI JE

Do bri qu di su ipak po be di li

S maj kom Li di jom Meq ni kov

a mnoge u Srbiji izgleda da su izvesna samo neizvesno dugo snala`ewa, muke s besparicom i rat protiv birokratije strate{ki dobro raspore|ene na svim nivoima. Ni{ta novo, na`alost, a ni neobi~no, me|utim, neke bace u tu „ma{inu„ odmah nakon ro|ewa. Upravo takva lo{a karma je zadesila dvogodi{weg Novosa|anina Bo-

rislava Arnautovi}a i wegove roditeqe. Mali Bo}ko, kako ga od milo{te zovu, rodio se januara 2010. te`ak samo 760 grama, 33 centimetra dug i mnogo ranije nego {to je bio prirodan termin! Kako se to desilo? – U 21. nedeqi trudno}e radili su mi „serkla`„ i slu~ajno probu{ili vodewak – pri~a Borislavqeva majka Lidija Meq-

nikov. – „Ups, omakla mi se igla, de{ava se”, rekli su mi. Posle izvesnog vremena, dok sam leàla u bolnici, osetila sam velike bolove i poàlila se sestrama, ali su me ube|ivale da sam se – prejela. Me|utim, ona je ubrzo donela na svet de~aka. Gre{iti je qudski. De{ava se, mada su posledice velike. Ali, nije qudski (ili mo`da jeste?) ono {to je usledilo: na medicinskoj otpustnoj listi pi{e da je vodewak pukao – spontano! Papirolo{ki, dakle, nikakve gre{ke nije bilo pa nema ni odgovornosti, niti odgovornih. Ili je mo`da zlosre}na majka pod narkozom sawala ono {to je ~ula i videla? A Borislavu nisu davane gotovo nikakve {anse da preìvi. âk i ako ostane ìv, reko{e, bi}e kao biqka. Jedan vrhunski stru~wak iskreno je rekao roditeqima: „[anse uvek ima, ali su kod wega ravne nuli”. Jedva je bio ìv. U po~etku, mogao je da di{e samo uz pomo} respiratora, 39 dana je proveo na intenzivnoj nezi i tri puta prestajao da di{e. Vra}ali su ga iz mrtvih. Najmawi problem u ìvotu wegovih roditeqa bilo je to

{to je majka ostala bez posla, a twe je demantovao, da li moè i ocu stizale telefonske pretwe onu da nikada ne}e hodati? Mokad je „zatalasao„ o svemu onome `da, ali onda se ispre~ila bi{to se supruzi de{avalo pre po- rokratija. ro|aja. Majka i sin izlaze iz bolnice nakon 116 dana. Bo}ko se juna~ki drào, prvi put je pobedio mra~ne prognoze. „Takva deca retko preìve. Vide}emo kakve }e posledice ostati i kakve komplikacije nastati”, govorili su im. Ipak, ono {to qudi „uprska{e”, izgleda da su nebesa malo oprala. Bo}a je gurao napred, postav{i medicinski fenomen, ~udo prirode. Ali, ne moè da hoda. Roditeqska muka nije jewavala: stalni odlasci kod lekara, fizioterapeuta, fizijatra, ve`be s detetom i nema{tina jer je i gla- Bo} ko ja ~i od svih pe si mi sta va porodice dospeo na Biro ra– Fizijatar je preporu~io da da. Tra~ak nade pojavio se kada Borislav ide u bawu, kako je reim je fizijatar preporu~io no- kao, „da vidimo koliko moèmo ve ve`be, koje su donele vidno da ga izvu~emo”. Treba se boriti poboq{awe. Bo}ko je po~eo da – pri~a Lidija. – Ali, bawa mopuzi. Sve, ali ba{ sve crwe slu- è da se dobije samo na osnovu

nekih dijagnoza u koje se Borislavqeva ne uklapa jer je jo{ mali pa ne zna se ta~no od ~ega je zapravo oboleo. Verovatno je cerebralna paraliza, ali lekarka nam kaè da u to ne moè biti sigurna bar do tre}e godine. A on je u januaru napunio dve. Moè da stoji, ali samo kada se na ne{to nasloni. Iako su im iz komisije rekli da „samo treba da pi{e ne{to {to kompjuter prepoznaje” da bi Bo}ko oti{ao u bawu i probao da prohoda, ni{ta nije vrede lo. Pra vi la su pra vi la. Ipak, kao u ~uvenom ameri~kom filmskom klasiku „Nekoliko dobrih qudi” s Demi Mur, sudbina se pobrinula da ispravi birokratiju. Borislav uskoro ide u bawu! A Bo}ko se samo sme{ka. Jo{, sre}om, ne zna u kakvoj je situaciji. Oboàva pasmu „Ka}u{a”, mora mu se pu{tati bar desetak puta dnevno. Po pradedi ruskog porekla, stisne zube, trpi, poraz ne priznaje, kao ni wegovi preci svojevremeno kod Staqingrada. Mnoge pobede je do sada izvojevao, pred wim je jo{ jedna, ona u kojoj bi trebao da prohoda! Du {an Kne ì}

KA KO JE BIV [I UD BA[ PO STAO ^U VAR DU NAV SKIH BRO DO VA U ZIM SKOM PE RI O DU

Kri vi Stoj ko ostao us pra van K ada su sante leda zastra{uju}eg gabarita krenule da po Dunavu kr{e jeftine ~amce, skupe jahte i glamurozne splavove, u beogradskoj ^ukari~koj marini me|u retkima je uspravan ostao brod intrigantnog i po ma lo la sciv nog ime na „Krivi Stojko”, koje je u „Crvenom banu” zabele`io i Vuk Karaxi}. Vlasnik plavo-bele la|e je Milan Karda{. Obradovao se kad sam ga pozvala telefonom i odmah izdeklamovao da je wegov ujak, kod koga je proveo znatan deo detiwstva, godinama bio {ef korektorske slu`be u „Dnevniku”, dok je on iz srpskohrvatskog jezika uvek imao keca. Do~ekuje me srda~no na kapiji broda i grli me kao naj-

Ose}am laganu mu~ninu, a ~ika Mi}a mi se smeje. – Ne quqa, to je tako gra|eno, krajevi su pomalo spu{teni da, ukoliko u|e voda, ima gde da ote~e. Ne brini, navi}i }e{ se – te{i me. – Za taj prvi brod sam prodao ~ak i sijalice iz stana, ni{ta osim zidova nije ostalo. Sre}om, èna me je uvek podràvala, a i }erke su oboà va le re ku. îm do |u iz {kole, bace kwige u hodnik i trk na Dunav – pri~a dok traì slike iz boqe pro{losti. A na fo to gra fi ja ne ki na sme ja ni qu di, ni na lik da na {wi ma, se de za im pro vi zo va nim, gru bo skle pa nim sto lo vi ma, ko tli }i su uve li ko pu {e, kr~ ka se ri bqi pa pri ka{ po ceo dan. Oko wih sit na de ~i ca, u ku pa }im ko sti -

lo i na vizit-karti koju mi je Udba napravila – hvali se i baca pogled na monitor kamere za

tam jer prvi put upoznajem ~o ve ka ko ji ne kri je da je imao legitimaciju ozlogla{ene, svemo}ne slu`be. – Ma ko kaè da sam bilo {ta radio, ja sam tamo samo bio zaposlen – nasmejao se grohotom, ~ini mi se da se pomera ceo brod. – Kum mu je bio je dan moj dru gar, ko ji je umro pro {le go di ne. Jed nog ju tra smo le à li pi ja ni na oba li re ke i on mi u na pa du iz ne nad ne lu cid no sti pred lo ì da otvo ri mo ri bar ski kom bi nat i na zo ve mo ga „Kri vi Stoj ko„. Ka da mi je skroz do ja di la slu `ba, 1991. ja dam ot kaz, pro dam stan i ku pim brod, a Si ro ~i }i za hval ni svom do bro tvo ru od 1995. ì vim na we mu

Mi lan Kar da{

Ka bi na po me ri ka pe ta na usi dre ne la |e

ro|enijeg, èqan sveta i razgo vo ra. âk je po ra nio da ukloni preostali sneg sa svih prilaza „Krivom”. A na wemu – sve pod konac u pet soba, veli koj sa li za pro sla ve, ogromnoj terasi, kupatilu i podrumu pretvorenom u skladi{te za sve i sva{ta. Kabinu je kapetan koji nikuda ne plovi uredio po svojoj meri, ~im je brod kupio prodav{i stan od 47 kvadrata na Novom Beogradu. – îtav ìvot sam proveo na reci, neko vreme imao brodi} na Dunavu, a potom nabavio ve}i – zapo~iwe pri~u „kapetan la|e„ dok sedamo za sto koji nije ba{ u libeli.

mi ma, {a to ri na mah na pra vqe ni. – E, to je bilo vreme! Zvali su me Mi}a ribar, tako mi je pisa-

Ot po ran i na san te le da

obezbe|ivawe objekata. ^isto da vidi da li neko dolazi. – A {ta ste to zapravo radili u Udbi? – „naivno” pi-

Raz vod zbog neo prav da nog iz o stan ka Sa suprugom Zoricom se nikada nije posva|ao, ali se razveo po kratkom postupku. Kada su se }erke udale, pre{la je da ìvi kod jedne od wih. Na brod je malo dolazila pa tako zaboravila da ispuni obe}awe i do|e nakon proslave Nove godine. Milan se nije qutio, oti{ao je kod advokata, zatraìo razvod i bez sva|a i suvi{nih re~i ga i dobio. – îm sam stigao na brod, uzeo sam flomaster i napisao iznad vrata: 13 sati i 03 minuta – slobodan ~ovek! Od tada mu je gotovo svaki dan Nova godina. U~estale su ùrke, naro~ito leti, jer je na terasi postavio ogroman bazen. Dolaze i mnoge poznate prestoni~ke VIP face, s posprdnim znakovima navoda i bez wih.

– pri ~a Mi lan kao da je pro dao ku ti ju {i bi ca i ku pio upa qa~, a ne pro me nio na ~in ì vo ta ~i ta ve po ro di ce. Supruga se nije me{ala jer znala je da ne moè promeniti wegovu odluku. A da nema svrhe da se buni shvatila je mnogo ranije, kada je prodao sve iz stana za svoj brod od 18 metara. – Do{li Cigani da odnesu stvari iz ku}e, pa me ucewuju: „Vidi{, kume, ne moèmo da spustimo ma{inu za ve{, ne{to ti je ovaj tepih veliki i teàk, }e ti damo ne{to para za wega„ – se}a se bez gor~ine. S pri~e o stanu „orobqenom„ zbog qubavi prema ku}i

na vodi, pre|osmo na zimske teme, kako je pre`iveo okovan ledom i eventualnom dosadom. – Ma kakvi dosadno, odem do obli`we prodavnice tehnike, ubijem tamo dva-tri sata u pri~i s onim tetkama. Ali nije bilo ba{ prijatno na minus 25. A sve ovo {to se desilo sam predvideo. Ranije se znalo: na Dunavu se do 1. oktobra izvla~e ~amci besplatno, posle se ne{to malo pla}a, ali nije bilo ni jednog jedinog kad zaledi. S decom i `enom sam prelazio s obale na obalu preko leda. Sada samo da molimo boga da Tisa ne pusti led jer }e biti ve}i haos od ovoga – zabrinut je stari poznavalac reka. On je na vreme ispustio vodu iz cevi na brodu, ali me odvodi na terasu i rukom pokazuje prema novom mostu na Adi. – Vidi{ onaj beli ~amac, tamo gde je crvena gajba od

„koka-kole„? E, ispod wega je la|a od 20 metara potonula. Qudi ne slu{aju, ovi brodovi koje ja odràvam su u redu. Osim {to je ~uvar ~amaca u zimskom periodu, Milan voli i dobar provod pa su zabave na „Stojku„ ~este, a moè se iznajmiti i sala za ro|endane i druge vrste sve~arewa. Uzme tu poneki dinar, ali ne àli se. Ovo je ìvot koji je odabrao, sloboda kakvu je èleo. – Nije sve u parama. êsto obja{wavam da svaka luda ima svoju zabavu. Meni je sasvim dovoqno i svake godine organi zu jem do de lu no vo go di {wih paketi}a domskoj deci bez roditeqa. Dovedem animatore i Deda Mraza, moji prijateqi daju poneku kintu, a crteì koje dobijam od te dece i ~estitke su ne{to najlep{e {to sada imam od ìvota – kaè on. Zo ri ca Dra go je vi}

crna hronika

petak2.mart2012.

HA[KI TRIBUNAL NI JE U PI TA WU HI TAN SLU ^AJ

[e{eq u bolnici zbog zakazanog tretmana Port pa rol ka Ha {kog tri bu na la Ner ma Je la ~i} po tvr di la je ju ~e Ta nju gu da je Vo ji slav [e {eq pre ba ~en u bol ni cu, i do da la da se ne ra di o hit nom slu ~a ju ve} o ra ni je za ka za nom tret ma nu. – Mo gu po tvr di ti da je pre ba ~en van pri tvor ske je di ni ce zbog ra ni je za ka za nog tret ma na – re kla je ona. Ner ma Je la ~i} je pod vu kla da [e {eq ni je pre ba ~en zbog hit nog slu ~a ja, te da je Se kre ta ri jat Tri bu na la o to me oba ve stio we go ve prav ne sa vet ni ke i po ro di cu. Ona ni je `e le la da da je da qe de ta qe o [e {e qe vom zdrav stve nom sta wu, re kav {i da to ne mo `e u~i ni ti bez we go ve sa gla sno sti. – Ni je pre ba ~en u bol ni cu zbog hit nog slu ~a ja, ve} zbog tret ma na ko ji je ra ni je za ka zan – po no vi la je Ner ma Je la ~i}.

^lan Pred sed ni {tva Srp ske ra di kal ne stran ke De jan Mi ro vi} re kao je ju ~e da su u vi {e na vra ta po ro di ca i pri ja te qi po ku {a li da stu pe u kon takt sa [e {e qem i da su sa zna li da je u bol ni ci. On je do dao da ni sa kim iz [e {e qe ve po ro di ce i prav nog ti ma ni je kon tak ti ra no, kao i da su do po da ta ka o [e {e qe voj ho spi ta li za ci ji do {li ne zva ni~ no. [e {e qu je u ja nu a ru po zli lo na kon ~e ga mu je ugra |en pejs mej ker. Ha {ki tri bu nal po di gao je op tu `ni cu pro tiv [e {e qa u ja nu a ru 2003. za rat ne zlo ~i ne na po dr~ ju Hr vat ske, BiH i Voj vo di ne, a on se do bro voq no pre dao u fe bru a ru iste go di ne. Su |e we mu je po ~e lo u no vem bru 2007. go di ne, a iz no {e we za vr {nih re ~i tre ba lo bi da po~ ne 5. mar ta.

DO KRA JA 2014. GODINE

Novi sud umesto Tribunala – Uje di we ne na ci je ime no va le su u sre du kqu~ ne zva ni~ ni ke no vog, pri vre me nog su da ko ji }e do vr {i ti rad Tri bu na la ko ji je su dio osum wi ~e ni ma za rat ne zlo ~i ne u biv {oj Ju go sla vi ji i ge no cid u Ru an di – sa op {tio je port pa rol UN Mar tin Ne sir ki. On je iz ja vio da }e ame ri~ ki su di ja Te o dor Me ron, ko ji tre nut no pred se da va Tri bu na lom za ne ka da {wu Ju go sla vi ju, bi ti pred sed nik no vog za jed ni~ kog su da, pre no si AP.

Sa vet bez bed no sti UN je jed no gla sno usvo jio re zo lu ci ju ko jom se ak tu el ni tu ì lac za zlo ~i ne u Ru an di Ha san Ja lou ime nu je za tu ì o ca no vog, za jed ni~ kog su da. Sa vet bez bed no sti je za tra ìo od Tri bu na la za ne ka da {wu Ju go sla vi ju i Ru an du da za vr {e rad do 31. de cem bra 2014. go di ne i pre da ju sve slu ~a je ve no vom su du ko ji }e do vr {i ti wi hov po sao, na vo di AP. (Ta njug)

OSLO BO \EN BIV [I OFI CI R VRS DRA GA N OBRE NO VI ]

Na slobodi pre isteka dve tre}ine kazne Biv {i ofi cir Voj ske Re pu bli ke Srp ske Dra gan Obre no vi}, ko ji je pred Ha {kim tri bu na lom osu |en 2003. go di ne na 17 go di na za tvo ra zbog zlo ~i na nad mu sli ma ni ma u Sre bre ni ci, oslo bo |en je pre is te ka ka zne zbog „iz u zet ne sa rad we” s Tu ì la {tvom, sa op {tio je sud u Ha gu. Od lu ku o we go vom oslo ba |a wu, ko ja je do sa da bi la taj na, do neo je 21. sep tem bra pro {le go di ne ta da {wi pred se da va ju }i Ha {kog tri bu na la su di ja Pa trik Ro bin son, a Obre no vi }ev prav ni tim je zah tev za we go vo pre vre me no oslo ba |a we pod neo {est me se ci ra ni je. U obra zlo è wu od lu ke se na vo di da je ona do ne ta upr kos ve o ma te {kim zlo ~i ni ma ko je je Obre no vi} po ~i nio i to me {to je do sa da od slu ìo oko de set go di na ka zne, a ne uobi ~a je ne dve tre }i ne, ko li ko je nu `no za pre vre me no

oslo ba |a we. U od lu ci, ko ja je ju ~e ob ja vqe na uz iz ve sno re di go va we, od no sno za tam we ne po je di ne de lo ve, ukqu ~u ju }i da tum oslo ba |a wa, su di ja Ro bin son je na veo da }e Obre no vi} bi ti oslo bo |en osam me se ci pre ne go {to od slu ì dve tre }i ne ka zne, a s ob zi rom na to da se na vo di i da bi taj rok is te kao u av gu stu ove go di ne, mo è se za kqu ~i ti da je oslo bo |en u ja nu a ru. Op tu `ni ca po dig nu ta u mar tu 2001. go di ne ga je te re ti la za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti po tri ta~ ke – is tre bqe we, ubi stvo i pro gon sre bre ni~ kih mu sli ma na 1995. go di ne. Obre no vi} je uhap {en u apri lu 2001, kri vi cu je pri znao u ma ju 2003, a u de cem bru iste go di ne je osu |en i sle de }e go di ne pre ba ~en u Nor ve {ku na iz dr à va we ka zne. (Ta njug)

QU BI [A BU HA U PO NE DE QAK NA OP TU @E NI^ KOJ KLU PI

Odgovara za nasiqe u porodici Zbog op tu `bi za na si qe u po ro di ci, Qu bi {a Bu ha, zva ni û me, sve dok-sa rad nik u pro ce si ma pro tiv „ze mun skog kla na” i za ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, u po ne de qak, 5. mar ta, se {}e na op tu è ni~ ku klu pu Pr vog osnov nog su da u Be o gra du, ob ja vqe no je na saj tu tog su da. Op tu `nim pred lo gom Tu ì la {tva Bu ha se te re ti da je 3. fe bru a ra 2011. go di ne, po sle kra }e ras pra ve, pre bio svo ju su pru gu Iva nu Tu lo vi}, usled ~e ga je ona za do bi la la ke te le sne po vre de. Ona je slu ~aj pri ja vi la po li ci ji, ali je ka sni je po vu kla kri vi~ nu pri ja vu pro tiv su pru ga. Pr vo osnov no tu ì la {tvo je, ipak, pro ce ni lo da u Bu hi nom po stu pa wu ima ele me na ta kri vi~ nog de la na si qa u po ro di ci, za ko je mu pre ti ka zna do tri go di ne za tvo ra. Pr vo osnov no tu ì la {to je kra jem ok to bra od u sta lo od kri -

Qu bi {a Bu ha ^u me

vi~ nog go we wa Bu he za to {to je 2010. go di ne vo zi lom usmr tio pe {a ka ko ji je u al ko ho li sa nom sta wu pre la zio auto put na neo sve tqe nom de lu, u ne po sred noj bli zi ni pa sa re le za pe {a ke. (Ta njug)

dnevnik

c m y

OSUM WI ^EN DI REK TOR ZE MQO RAD NI^ KE ZA DRU GE U BA [A I DU

Paori ostali kratkih rukava Po li ci ja u Ki kin di pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Ba {aid” Mla de na D. (1958) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da je po ~i nio vi {e kri vi~ nih de la iz obla sti pri vred nog kri mi na la. Iz PU Ki kin da sa op {te no je da je osum wi ~e ni di rek tor ZZ „Ba {aid” od ja nu a ra 2009. do sep tem bra 2011. go di ne, is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo `a ja, s ra ~u na fir me u vi {e na vra ta na ime ot ku pa po qo pri vred nih pro iz vo da po di gao 1,8 mi lion di na ra, i pro tiv prav no ga za dr `ao, ne is pla tiv {i po qo pri vred ni ke ko o pe ran te pa su oni osta li krat kih ru ka va.

Mla den D. je u istom pe ri o du za ZZ „Ba {aid” pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od 30 mi li o na di na ra, na taj na ~in {to prav nim li ci ma ni je is po ru ~io i pla tio ugo vo re ne ko li ~i ne ra tar skih kul tu ra i re pro ma te ri ja la. Ka ko se na vo di u sa op {te wu po li ci je, di rek tor ZZ „Ba {aid” je sa ~i nio fik tiv nu do ku men ta ci ju o la ge ru p{e ni ce, ko ju ne ma na za li ha ma jer je s pre u ze tom p{e ni com ko o pe ra na ta pla tio deo du ga du gim prav nim li ci ma. Iz PU Ki kin da mo le gra |a ne ko ji su o{te }e ni pri li kom po slo va wa s Mla de nom D. da se ja ve na te le fon 0230/412–130. M. Mr.

Ba {aid

DI REK TOR SRP SKE PO LI CI JE MI LO RAD VE QO VI]:

Darko [ari} nije vrh piramide Di rek tor po li ci je Sr bi je Mi lo rad Ve qo vi} iz ja vio je ju ~e da li~ no ve ru je da se od be gli nar ko bos Dar ko [a ri} krio u Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci, ali da od po li ci je te dr à ve ni ka da ni je bi lo zva ni~ ne po tvr de te in for ma ci je. On je ka zao da je po li ci ja Sr bi je, na kon me dij skih na vo da da se [a ri} kri je u JAR-u, za tra ì la od go vor od ju `no a fri~ kih ko le ga da li je od be gli nar ko bos lo ci ran u toj dr à vi, ali zva ni~ nog od go vo ra ni je bi lo. – Mi do da na {weg da na od ju `no a fri~ ke po li ci je ni smo do bi li zva ni ~an od go vor na pi ta we da li je [a ri} lo ci ran u toj dr à vi ili ne. Li~ no mi slim da je ste. Ali, mo `da je to ne ko me tre ba lo da bu de po ru ka da se sklo ni, no, po na vqam da mi jo{ ne ma mo zva ni~ nog od go vo ra – re kao je

Dar ko [a ri}

Ve qo vi} no vi na ri ma u Pod go ri ci, na kon raz go vo ra s di rek t o r om Upra v e po l i c i j e Cr ne Go re Bo ì da rom Vuk sa no vi }em. Ve qo vi} je ka zao da bi [a ri }u, za ko jim je Sr bi ja ras pi sa la me | u n a r od n u po ter n i c u zbog {ver ca ko ka i na, naj bo qe bi lo da se sam pre da jer on ni je bio vrh pi ra mi de. Na pi ta we ko je na vr hu pi r a mi de, di r ek tor srp ske po li ci je je re kao da u ovom tre nut ku ne mo è od go vo ri ti na to. Ve qo vi} je ka zao da je ak ci ja hap {e wa Lu ke Bo jo vi }a bi la isto rij ska, do da ju }i da pred met Bo jo vi }a, ko ji si gur no ima ogran ke i u Cr noj Go ri, jo{ ni je za vr {en. On je na veo da su srp ske i cr no gor ske kri mi nal ne gru pe me |u sob no is pret ple ta ne i da me |u sob no sa ra |u ju. – Sum wa mo da se ve li ki broj te {kih kri vi~ nih de la u Be o gra du, a i {i re u Sr bi ji, mo è do ve sti u ve zu s de lo va wem kri mi nal nih gru pa iz Cr ne Go re – ka zao je on. Ve qo vi} o~e ku je da }e sa rad wa po li ci ja Sr bi je i Cr ne Go re do ve sti do ra sve tqa va wa ni za ne ra sve tqe nih ubi sta va, do da ju }i da se ra di o

Mi lo rad Ve qo vi}

naj te `im kri vi~ nim de li ma za ~i je ra sve tqa va we je po treb no vre me na. – Do go vo ri li smo se da for mi ra mo za jed ni~ ke po li cij ske ti mo ve za bor bu pro tiv svih vi do va kri mi na la – ka zao je Vuk sa no vi}. On je na veo da je do go vo re no i for mi ra we za jed ni~ kih po li cij skih pa tro la to kom let we se zo ne na Cr no gor skom pri mor ju, {to }e, ka ko je is ta kao, obez be di ti da se tu ri sti iz Sr bi je ose }a ju jo{ bez bed ni je. Vuk sa no vi} je do dao da je do go vo re no i for mi ra we za jed ni~ kih po li cij skih ti mo va na gra ni~ nim pre la zi ma, {to bi tre ba lo da do pri ne se br `em pro to -

ku qu di i ro be, ali i efi ka sni joj bor bi pro tiv kri mi na la. – Do go vo ri li smo i in ten zi vi ra we dnev ne ko mu ni ka ci je i raz me ne in for ma ci ja da bi smo se {to uspe {ni je bo ri li pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la – ka zao je di rek tor Upra ve po li ci je Cr ne Go re. Ve qo vi} je po ru ~io da je po li ci ja Sr bi je sprem na da u pot pu nost i u sve mu sa ra |u je s cr no gor skim ko le ga ma. – To isto o~e ku je mo od po li ci je Cr ne Go re. Ne sum wa mo u to da je cr no gor ska po li ci ja pro fe si o nal na i si gu ran sam da }e na {a sa rad wa bi ti na naj vi {em ni vou – na veo je di rek tor srp ske po li ci je. (Ta njug)

NA KON [TO SU KRA JEM PRO [LOG OK TO BRA OSU \E NI U SLU ^A JU „DU VAN SKA AFE RA”

Presuda Canetu i saradnicima na 267 strana Na ~ak 267 stra ni ca na pi sa na je pre su da op tu è ni ma u slu ~a ju „du van ska afe ra“ bi zni sme na Stan ka Su bo ti }a Ca ne ta, iz re ~e na u ok to bru pro {le go di ne u Spe ci jal nom su du u Be o gra du, ko ja je po sle vi {e od tri me se ca, ko li ko je tra ja lo pi sa we, pro te klih da na sti gla stran ka ma u po stup ku. Pre su dom, ob ja vqe nom 28. ok to bra 2011, pr vo op tu è ni Su bo ti}, ko ji vi {e od de ce ni je ì vi i ra di u [vaj car skoj, u od su stvu je osu |en na {est go di na za tvo ra po op tu `bi da je 1995. i 1996. go di ne zlo u po tre bio slu `be ni po lo àj u svo joj fir mi „Mia-Ub„, u ve zi s ne le gal nim pro me tom ci ga re ta. Od osta lih jo{ ~e tra ne sto ro okri vqe nih, dvo je su oslo bo |e ni op tu `bi, a dva na e sto ro je osu |e no na ka zne za tvo ra u raz li ~i tom tra ja wu, pri ~e mu je naj ma wa de set me se ci, a naj vi {a ~e ti ri i po go di ne. U kru go vi ma od bra ne op tu è nih ko ji ma je iz re ~e na osu |u ju }a pre su da is ti ~u da uùr ba no ra de na pi sa wu àl bi ko je }e pod ne ti Ape la ci o nom su du u Be o gra du. Jo{ u ok to bru, od mah po sle ob ja vqi va wa pre su de, svi advo ka ti

od bra ne su kao po seb no zna ~a jan ozna ~i li prav ni stav su da da na okri vqe ne ni je pri me wen Za kon o nad le `no sti dr `av nih or ga na na su zbi ja wu or ga ni zov nog kri mi na -

Stan ko Su bo ti} Ca ne

la jer, ka ko je obra zlo `e no, taj za kon ni je po sto jao u re le vant nom pe ri o du ko ji je ob u hva }en pred me tom, pa je pri me wen Osnov ni kri vi~ ni za kon. Advo kat Ra do slav Ta di}, ge ne ral ni prav ni za stup nik op tu `e -

nog Stan ka Su bo ti }a, is ti ~e da, ana log no prav nom sta no vi {tu iz pre su de o to me ko ji je za kon pri me wen, „ni Spe ci jal ni sud za or ga ni zo va ni kri mi nal ni je bio nad le àn da po stu pa u tom pred me tu“. – Ta ko |e, po sta vu od bra ne, kad je re~ o po je di nim pri hva }e nim do ka zi ma, Spe ci jal ni sud je pri me nio od red be Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku ko je se u ovom pred me tu ne mo gu pri me ni ti – ka è Ta di}. – Ina ~e, svi pred lo zi od bra ne su od bi je ni s ve o ma {tu rim pa u {al nim obra zlo è wem u pre su di da su do ka zi ko je smo pred la ga li ne po treb ni, su vi {ni, ili zbog pro te ka vre me na, ka ko je sud na pi sao. Mi se sad pi ta mo: ka ko je mo gu }e da sud, i po red pro te ka vre me na, pri hva ta pred lo ge tu ì o ca, a da se pred lo zi od bra ne od bi ja ju. To je, ka ko je na po me nuo, sa mo de li} ono ga {to }e prav ni tim za od bra nu Su bo ti }a ob u hva ti ti u àl ba ma. Po re ~i ma advo ka ta Ta -

di }a, svi op tu è ni ko ji su u ovom pred me tu ogla {e ni kri vim, osu |e ni su za ne ki od ob li ka kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja. – To kom po stup ka, ka kav je vo |en za ove ~e ti ri i po go di ne, Stan ku Su bo ti }u je one mo gu }e no bi lo ka kvo pra vo na od bra nu, osim for mal nog u~e {}a bra ni la ca, ko ji ma su svi do ka zni pred lo zi od bi je ni to kom glav nog pre te sa. Sa sta no vi {ta od bra ne ne ma ni ka kve di le me o to me da je pre su da ne za ko ni ta – iz ja vio je Ta di}. Pr vo ste pe nom pre su dom je na lo è no Stan ku Su bo ti }u da po we noj pra vo sna `no sti upla ti u dr àv ni bu xet 75.821.404 di na ra, iz nos ko ji je pre su dom utvr |en kao {te ta ko ja je pri ~i we na dr à vi. Pri li kom ob ja vqi va wa pre su de, pr vo ste pe ni sud je obra zlo ìo da je „utvr |e na sve o bu hvat nom oce nom svih iz ve de nih do ka za i wi ho vim lo gi~ nim po ve zi va wem“. Na ve de no je da je to kom po stup ka iz ve den ve li ki broj pi sa nih do ka za, sa slu {a no vi {e od sto ti nu sve do ka, te da je oba vqe no ne ko li ko ve {ta ~e wa, me |u ko ji ma i eko nom sko-fi nan sij sko. J. J.

crna hronika

dnevnik DVO JI CA ZRE WA NI NA CA I VE TER NI ^A NIN ZA DR @A NI U PO LI CI JI

Osum wi ~e ni za raz boj ni {tvo Zre wa nin ci Qu bi {a [. (1985) i Ne ma wa T. (1992) i Vla di mir J. (1985) iz Ve ter ni ka, za dr `a ni su u no vo sad skoj po li ci ji, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li dva kri vi~ na de la raz boj ni {tva. Ka ko je ju ~e sa op {ti la Po li cij ska upra va u No vom Sa du, oni se te re te da su 24. fe bru a ra, no }u, opqa~ ka li pi ce ri ju u Ve ter ni ku, ta ko {to su fi zi~ ki na pa li rad ni cu i za pre ti li joj pi {to qem i no `em. Dan ka sni je, u Uli ci ca ra Du {a na, pre tu kli su i opqa~ ka li 19.go di {wu de voj ku, ta ko |e pre -

te }i joj no `em i pi {to qem. Ona je za do bi la te {ke te le sne po vre de gla ve i na la zi se u bol ni ci u Be o gra du. No v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va ju ~e je sa op {ti la i da je zbog osno va ne sum we da je u~e stvo vao u iz vr {e wu ovih kri vi~ nih de la, po li ci ja pod ne la kri vi~ nu pri ja vu i pro tiv dr `a v qa n i n a Hr v at s ke Zvon k a P. (1960), ko ji se na la zi u no vo sad s kom Okru ` nom za t vo r u zbog po se do va wa hlad nog oru` ja i ne za ko ni tog bo rav ka u Re pu bli ci Sr bi ji. M. B.

DVA NO VO SA \ANI NA LI [E NA SLO BO DE ZBOG NA SIL NI^ KOG PO NA [A WA

Le te le pe pe qa re i sto li ce Po li ci ja je li {i la slo bo de No vo sa |a ne Dra ga na D. (1987) i Pre dra ga \. (1987), zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo na sil ni~ ko po na {a we. Oni se te re te da su 25. fe bru a ra, oko 2,30, u jed nom ugo sti teq skom objek tu na Kli si, ga |a li sto li ca ma i pe pe qa ra ma, a za tim tu kli ru ka ma i no ga ma {e sto ri cu mla di }a iz No vog Sa da i Pe tro va ra di na. Jed nog su te {ko po vre di li, a osta li ma su na ne li la ke te le sne po vre de, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Obo ji ca su za dr `a na i bi }e pri ve de ni na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji. M. B.

SOM BOR SKA PO LI CI JA UHAP SI LA DE VOJ KU IZ SU BO TI CE

Tak si jem u {verc qu di Po li cij ski slu `be ni ci Po li cij ske upra ve u Som bo ru li {i li su slo bo de Sa wu P. (25) iz Su bo ti ce zbog osno va sum we da je iz vr {i la kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog prel ska dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di. Ova Su bo ti ~an ka je, po na vo di ma som bor skih po li ca ja ca, osum wi ~e na da je za de vet stra nih dr à vqa na (tro je iz Pa ki sta na i {e sto ro Av ga ni sta na ca) or ga ni zo va la tri tak si vo zi la za pre voz od Su bo ti ce do Ri |i ce, rub nog po gra ni~ nog se la som bor skog pod ru~ ja, u na me ri da im omo gu }i pre la zak dr àv ne gra ni ce pre ma Ma |ar -

skoj, u ~e mu su ih u sre du uve ~e spre ~i li som bor ski po li caj ci. Kon voj s ile gal nim mi gran ti ma je pre sret nut oko 22 sa ta u Sta ni {i }u, se lu ta ko |e na do mak me |u dr àv ne gra ni ce Sr bi je i Ma |ar ske. Sa wi P. je od re |e na me ra za dr à va we do 48 sa ti, na kon ~e ga }e bi ti pri ve de na is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Som bo ru, dok su pro tiv stra nih dr à vqa na, sta ro sti od 19 do 42 go d i n e, zbog po k u { a j a ile g al n og pre l a s ka dr ` av n e gra ni ce pod ne ti zah te vi za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pred Pre k r { aj n im su d om u Som bo ru. M. M}

PO LI CI JA PRI VE LA DVO JI CU NO VO SA \A NA

Za ple we ni ma ri hu a na, he roin i spid Kri mi na li sti~ ka po li ci ja je uhap si la Mar ka R. (1983) iz No vog Sa da zbog sum we da je tr go vao nar ko ti ci ma, dok se No vo sa |a nin Mi lan P. (1986) sum wi ~i za neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga i spre ~a va we slu `be nog li ca u vr {e wu du `no sti, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Na vo di se da je pri li kom in ter ven ci je po li ci je, Mi lan P. po ku {ao da po beg ne i za kqu ~ao se u svom sta nu, oda kle je kroz pro zor ba cio dro gu ko ju je, ka ko

se sum wa, pret hod no ku pio od Mar ka R. Po li ci ja je us pe la da ga li {i slo bo de, a ba ~e ni nar ko tik pro na {la je na trav wa ku is pod pro zo ra. Osno va no se sum wa da je Mar ko R. pro dao ma ri hu a nu i No vo sa |a ni nu Mi lo {u K. (1984), ko ji se ta ko |e te re ti za neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga. Kod Mar k a R., u we g o vom auto mo bi lu i sta nu po li ci ja je pro na {la ukup no oko 167 gra ma sup stan ce za ko ju se pret po sta vqa da je ma ri hu a na, de vet gra -

ma sup stan ce za ko ju se pret po sta vqa da je ha {i{, 0,45 gra ma am fe ta mi na i znat nu su mu do ma }eg i stra nog nov ca. Mar ku R. i Mi la nu P. od re |e no je za dr `a va we i bi }e pri ve de n i na sa s lu {a w e is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du. Pro tiv Mi lo {a K. bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. Zbog osno va ne sum we da je neo vla {}e no tr go vao opoj nom dro gom, po li ci ja je za dr `a la

i Ni ko lu S. (1984) iz Ve ter ni ka. Po li ci ja je kod we ga i u vo zi lu ko je je ko ri stio pro na {la oko 22,30 gra ma sup stan ce za ko ju se sum wa da je am fe ta min i oko de set gra ma sup stan ce za ko ju se sum wa da je he roin, kao i va gi cu za pre ci zno me re we. Ni ko la S. }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji, na vo di no vo sad ska po li ci ja u ju ~e ra {wem sa op {te wu. N. P.

ME [TA NI BA^ KOG PE TRO VOG SE LA UDRU @I LI SE PRO TIV RAZBOJNIKA

Zbog lo po va uvo de ci vil nu stra ù Gru pa mo ma ka u Ba~ kom Pe tro vom Se lu for mi ra la je „ci vil nu stra ù” ko ja no }u pa tro li ra kroz se lo ka ko bi se spre ~i le spre ~i le u~e sta le kra |e po do ma }in stvi ma. Ka ko se i ovo voj vo |an sko se lo su o ~a va sa sve ve }im bro jem pro va la i kra |a ala ta, ma {i na, me tal nih de lo va, sit ne sto ke pa ~ak i me sa iz pu {ni ca i osta va, gru pa gra |a na se na ini ci ja ti vu „Po kre ta ma |ar ske na de” or ga ni zo va la u „ci vil nu stra ù” ko ja bi, iako ne na o ru à na, tre ba la da za u sta vi kon stant ne no} ne po se te dr skih lo po va. Pre ma re ~i ma Zol ta na Ki { a, se k re t a r a MZ Ba~ ko Pe tro vo Se lo, u po ne de qak }e u ovom me stu bi ti odr àn sa sta nak me {ta na sa pred sed ni kom op {ti ne Be ~ej i na ~el ni kom po li ci je, ka ko bi se raz mo tri la re {e wa za pro blem sa ko jim se su o ~a va ju u se lu.

PRI VO \E WA U HR VAT SKOJ 19 GO DI NA OD BRU TAL NOG UBI STVA SRP SKIH CI VI LA U OKO LI NI GO SPI ]A

Pe to ri ca uhap{e na zbog rat nog zlo ~ina u Me da~ kom yepu

Hr vat ska po li ci ja uhap si la je ju ~e pe to ri cu biv {ih pri pad ni ka Hr vat ske voj ske zbog sum we da su po ~i ni li rat ni zlo ~in nad srp skim ci vi li ma u ak ci ji u Me da~ kom xe pu kod Go spi }a u je sen 1993. go di ne. Dvo ji ca su uhap {e na u Go spi }u, a po je dan u Za gre bu, Bje lo va ru i Sel cu, me stu na Pri mor ju kod Cri kve ni ce, po tvr dio je MUP, a pre no se hr vat ski me di ji. Jo{ se na zna iden ti tet uhap {e nih, ali se na vo di da se ra di o ne po sred nim po ~i ni oc i ma ko ji se te re te za rat ni zlo ~in pro tiv ci vi la i rat nih za ro bqe ni ka. Su |e we za rat ne zlo ~i ne u Me da~ kom xe pu Ha {ki sud pre pu stio je hr vat skom pra vo su |u. Za bru tal na ubi stva {est za ro bqe nih i 33 ci vi la uz vi {e sto ti na spa qe nih i uni {te nih zgra da ge ne ral Mir ko No rac, ko ji se te re tio po ko mand noj od go vor no sti, bio je pra vo sna `no osu |en na {est go di na za tvo ra, dok je ge ne ral Ra him Ade mi oslo bo |en op tu `bi. Hag je za taj zlo ~in na pi sao op tu `ni cu i ras pi sao po ter ni cu i za ta da {wim {e fom glav nog {ta ba Hr vat ske voj ske Jan kom Bo bet kom, ali je vla da Ivi ce Ra ~a na tu op tu `ni cu za dr `a va la dok Bo bet ko ni je umro. Sud je usta no vio i da sa da pen zi o ni sa ni ad mi ral Da vor Do ma zet Lo {o, ko ga je glav ni {tab za du `io za ope ra ci ju „Xep 93” ni je imao sa ve to dav na ne go ko mand na

petak2.mart2012.

- Ne {to se mo ra u~i ni ti i do bro je da se gra |a ni ak tiv no ukqu ~u ju u re {a va we pro ble ma, ali da bi se spro ve le te ci vil ne pa tro le mo ra mo ima ti sa gla snost po li ci je i lo kal ne sa mo u pra ve. Zbog to ga je i za ka zan taj

sa sta nak na ko jem bi tre ba lo da se po stig ne do go vor o to me ka ko da gra |a ne za {ti ti mo od na pa da lo po va - re kao je Zol tan Ki{. Za ci vil ne stra `e ve} se pri ja vio ve li ki broj do bro vo qa ca jer je mno go ku }a u ovom se lu bi -

lo na uda ru kra dqi va ca. Oni su ve} po ~e li da obe le è ni flu o re scent nim mar ke ri ma no }u obi la ze uli ce i mo tre na ku }e, dvo ri {ta i po mo} ne objek te, po go to vo u mra~ ni jim de lo vi ma. - Mi ni smo na o u ru à ni ni ti }e mo fi zi~ ki bi lo ko ga di ra ti jer ne ma mo pra vo to da ra di mo. Mi ide mo no }u kroz se lo i na{ po sao je da ako vi di mo ne {to sum wi vo to pri ja vi mo po li ci ji ka è Ati la, je dan od me {ta na ko ji se pri dru ìo ovoj ak ci ji. Oni o~e ku ju da }e im po li ci ja pru ì ti po dr {ku i po ja ~a ti nad zor Ba~ kog Pe tro vog Se la, dok }e ci vil na stra à svoj do pri nos da ti ta ko {to }e po li caj ci ma da va ti in for ma ci je o sum wi vim ak tiv no sti ma ko je pri me te. Gra |a ni se na da ju da bi ta kva zdru è na ak ci ja mo gla da sma wi broj kra |a u se lu, ali i strah kod sta ri jih ì te qa jer je u Ba~ kom Pe tro vom Se lu za be le è no i ne ko li ko raz boj ni {ta va ka da su lo po vi na pa li i te è po vre di li sta ri je oso be ~i je su ku }e ~e {}e na me ti lo po va. N. Per ko vi}

NA KON SA MO U BI STVA DR NE NA DA BO RO JE VI ]A

Sti gao tok si ko lo {ki na laz Is tra ga o smr ti biv {eg di rek to ra In sti tu ta za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju Sr bi je dr Ne na da Bo ro je vi }a, svo je vre me no pr vo o kri vqe nog u „afe ri ci to sta ti ci“, ko ji je pro {log me se ca pro na |en obe {en u be o grad skom par ku Ko {ut wak, jo{ ni je za tvo re na. Ka ko sa zna je „Dnev nik“, u me |u vre me nu je sti gao na laz o oba vqe nim tok si ko lo {kim ana li za ma, na ko ji se ~e ka lo u ovoj fa zi. Sa da je na po te zu Tu `i la {tvo ko je bi, na osno vu do sad pri ku pqe nih po da ta ka, tre ba lo da od lu ~i o to me da li }e even tu al no na lo `i ti ne ke is tra `ne rad we ili }e na ovaj slu ~aj, za

ko ji se ve ru je da je re~ o sa mo u bi stvu, bi ti sta vqe na ta~ ka. Advo kat Vuk Tu feg xi} ka `e da }e po ro di ca Bo ro je vi}, ~i ji je prav ni za stup nik, u slu ~a ju da Tu `i la {tvo ne bu de sma tra lo da je to po treb no, ipak pred u ze ti rad we u ci qu utvr |i va wa re le vant nih ~i we ni ca o svim okol no sti ma za ko je ve ru je da su u ta mi.Pod se ti mo, te lo dok to ra Ne na da Bo ro je vi }a obe {e no o dr vo u Ko {ut wa ku pro na |e no je 11. ja nu a ra, a po ro di ci je po {tom sti glo we go vo opro {taj no pi smo. Na kon {to su is tra `ni or ga ni oba vi li uvi |aj na li cu me sta, iz MUP-a je sa op {te no da sve

uka zu je na to da je Bo ro je vi} iz vr {io sa mo u bi stvo, ali da se rad na utvr |i va wu ~i we ni ca na sta vqa. Dok tor Bo ro je vi} je bio pr vo o kri vqe ni u „afe ri ci to sta ti ci“. Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po kre nu lo je is tra gu u dru goj po lo vi ni 2010. go di ne pro tiv osmo ro okri vqe nih, s dr Bo ro je vi }em na ~e lu, sum wi ~e }i ih za zlo u po tre be u na bav ci ci to sta ti ka i pri ma we mi ta od far ma ce ut skih ku }a. Po tom je usle di la i op tu `ni ca. Na po ~et ku su |e wa u Spe ci jal nom su du u Be o gra du, Bo ro je vi} je ne gi rao op tu `be. J. J.

PR VA PRE SU DA ZA PRET WE LGBT PO PU LA CI JI NA „FEJ SBU KU”

Mi ni mal na ka zna za ozbiq ne pret we

Po sle di ce ra ta u Me da~ kom ye pu

ovla {}e wa, a pri mao je na re |e wa od Bo bet ka. Sud je usta no vio i da je Spe ci jal nom po li ci jom u toj ak ci ji ko man do vao @eq ko Sa ~i}, ko ji je na re |e wa pri mao is kqu ~i vo od Mla de na Mar ka ~a, ko ji je zbog zlo ~i na u „Olu ji” i na kon we u Ha gu ne pra vo sna `no osu |en na 18 go di na za tvo ra. Nor cu je ka zna za Me da~ ki xep bi la ob je di we na s ka znom za li kvi da ci je srp skih ci vi la po Go spi }u u je sen 1991. go di ne pa je do bio je din stve nu ka znu 15 go di na za tvo ra. Na kon ob ja vqi va wa ve sti o pu {ta wu Nor ca na kon dve tre }i ne iz dr `a ne ka zne na slo bo du u no vem bru pro {le go di ne, pro te sto va le su or ga ni za ci je Do ku men ta –

Cen tar za su o ~a va we s pro {lo {}u, Cen tar za mir, ne na si qe i qud ska pra va iz Osi je ka i Gra | an s ki od b or za qud s ka pra va. One su na gla si le da bi Dr àv no tu ì la {tvo tre ba lo da spro ve de is tra gu o di rekt nim po ~i ni o ci ma te {kih rat nih zlo ~i na za ko je je No rac osu |en po ko mand noj od go vor no sti i is tra ì Do ma ze to vu od g o v or n ost, in d i v i d u a l i z u j e od go vor nost za zlo ~i ne po ~i we ne u pod ru~ ju de lo va wa spe ci jal ne po li ci je i utvr di ni vo ko mand ne od go vor no sti u ve zi s tim zlo ~i ni ma. U se li ma Me da~ kog xe pa od oko 600 sta nov ni ka pre ra ta, da nas ih ì vi ma we od de set. (Ta njug)

Or ga ni za ci je za qud ska pra va po zdra vqa ju efi ka sno do no {e we pre su de Si mi Vla di ~i }u, ko ji je pred Vi {im su dom u Be o gra du osu |en na tri me se ca za tvo ra dve go di ne uslov no jer je pre tio pri pad ni ci ma LGBT po pu la ci je, sa op {ti lo je ju ~e ne ko li ko or ga ni za ci ja. Vla di ~i} je osu |en jer je u „Fej sbuk” gru pi „500.000 Sr ba pro tiv gej-pa ra de” pre tio pri pad ni ci ma LGBT-po pu la ci je, sa op {ti li su Cen tar za una pre |i va we prav nih stu di ja, Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne, Ini ci ja ti va mla dih za qud ska pra va, „Ci vil rajts di fen ders, „Prak sis” i Mre `a od bo ra za qud ska pra va. „Iako pra vo vre me no do ne ta, na po mi we mo da je iz re ~e na ka zna mo gla bi ti o{tri ja, s ob zi rom na to da je Vla di ~i} za ovu vr stu kri vi~ -

nog de la do bio mi ni mal nu za pre }e nu ka znu„, na ve de no je u sa op {te wu. „Ovo je pr va pre su da u Sr bi ji za ugro `a va we op {te si gur no sti upu }i va wem pre te }ih po ru ka na in ter ne tu, zna ~aj na za iz grad wu sud ske prak se pro ce su i ra wa ve o ma u~e sta lih slu ~a je va pret wi, go vo ra mr `we i dru gih ob li ka dis kri mi na ci je na in ter ne tu„. Vla di ~i} je po tvr dio da je av gu sta 2011. go di ne pre tio pri pad ni ci ma LGBT-po pu la ci je, ko men ta ri ma „ho }e krv, do bi }e krv, pe der ska }e krv bi ti pro li ve na, za bo qe i ni je, be be nek se ra |a ju, po ru ka je Se ve ra, ne }e mo da Sr bi ja bu de ze mqa pe de ra“. On je na su |e wu iz ja vio da „ni je shva tio ozbiq nost po ru ka“ ko je je upu tio ne ko li ko da na uo~i na ja vqe ne „Pa ra de po no sa“.

PO RO DI^ NO NA SI QE U HOR GO [U

Osum wi ~en da je po vre dio maj ku Po li cij ski slu `be ni ci u Ka wi `i pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ru dol fa D. (1959) iz Hor go {a. On je osumwi~en da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci. Rudolf D. se te re ti da je u po ro di~ noj ku }i u Hor go {u 28. fe bru a ra ove go di ne u pri pi tom sta wu maj ci na neo te {ke te le sne po vre de. M. Mr.

SPORT

petak2.mart2012.

PRVA A LIGA

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

No vo sa |a ni pro pu sti li {an su u derbiju Vojvodina - Partizan Rajfajzen 9:10 (1:2, 3:2 3:3, 2:3) NO V I SAD: Bazen Slana bara, gleda la ca: 600, su di je: ]iri} i Raga~ (oboji ca Be o grad). Igra~ vi {e: Voj vo di na 10 (2), Par ti zan Rajfajzen 4 (1). Peterci: Vojvodina 1 (1), Partizan Rajfajzen 1 (1). VOJ VO DI NA: Marikovi} (4 odbrane), Bosan~i} 1, Rou~, Vuksanovi} 2, Mili~i}, Vapenski 2, Matovi}, Matkovi}, Ran|i} 1, Ubovi} 2, Basara, Cuki} 1, Vasi}.

mal nih 10:9 i ta ko i da qe ostali nepora`ei u na{em prvenstvu. No, bila je Vojvodina na korak od istorijskog uspeha, ali eto u zavr{nici nije ima la sna ge, ali ni sre }e. Proma{ili su nekoliko zicera {to je Partizan, koji je na golu imao solidnog Slobodana Soru kaznio. Za razliku od So re we gov ko le ga na go lu Vojvodine Milo{ Marinkovi} branio je s oscilacijama. Do pobede, koja je Partizanu zna~ila veoma puno, jer je do-

kav kakav jeste. No, imala je publika u Novom sadu priliku da vidi jo{ jednu odli~nu vaterpolo predstavu, tre}u po redu u posledwih desetak dana. Nisu dobro otvorili igra~i Vojvodine utakmicu. Gosti iz Beograda poveli su preko Stefana Mitrovi}a, izjedna~io je Vla di mir Cu ki}, a prednost u fini{u prvog dela obez be dio Lu ka [a po wi}. Ve} po~etkom drugog dela Sr|an Vuksanovi} donosi novo

Ne ma wa Ubo vi} u du e lu s Mi la nom Alek si }em

PAR TI ZAN RAJ FAJ ZEN: So ro (9 od bra na), De do vi}, Mandi}, Korolija 1, Aleksi} 1, Rackov, ]uk 2, Radovi} 2, ^u~kovi}, Mitrovi} 1, Vujasinovi} 2, Vuki}evi}, [apowi} 1. Derbi ~etvrtog kola Prve A lige za vaterpoliste izme|u Voj vo di ne i Par ti za na pripao je aktuelnom {ampionu. Pobedili su igra~i Partizana u Novom Sadu s mini-

{la posle elimiacije iz Lige {ampiona, maestralno je ekipu vodio kapiten Vladimir Vujasinovi}. Odli~no je organizovao igru, asistirao, a kada je trebalo i poga|ao. Dok je Vojvodina igrala onako kako je to od wih tra`io wihov trener Dejan Stanojevi} rezultat je bio na wihovoj strani, ali kada su u fini{u me~a u{li u igru jedan na jedan s Partizanom ishod je bio ova-

izjedna~ewe, a odmah zatim i pr vo vo| stvo Voj vo di ne na utakmici za 3:2. na dva razlike doma}e je odveo Nemawa Ubovi} dva minuta pre kraja ovog perioda igre. Bilo je to, kasnije }e se pokazati i jedino vo|stvo jedne od ekipa od dva gola razlike. U daqem toku me~a igralo se gol za gol. Mogli su Novosa|ani tada mo`da i pre lo me su sret, ali Alaksandar Radovi} i Milan

An drea Le ki}

li zlatne medaqe na prethodnim velikim takmi~ewima izabrani su za najboqe u 2011. godini u izboru Svetske rukometne federacije. U konkurenciji dama na{la se i na{a Andrea Leki}, koja je u presti`nom izboru osvojila

hrvatska reprezentativka Andrea Penezi} (12). U konkurenciji mu{karaca iza Hansena na{ao se Filip Jiha (21), potom Francuzi Nikola Karabati} (19), Luk Abalo (19) i Tijeri Omejer (10). J. G.

1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. C. zve zda 4. Be o grad 5. Ba wi ca 6. @AK

4 4 4 4 4 4

4 3 2 2 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 2 2 3 4

46:26 12 47:27 9 30:28 6 32:33 6 30:44 3 21:49 0

Aleksi} vra}aju Partizan u `ivot za jo{ jedno izjedna~ewe (4:4) na kraju druge deonice. Seriju od 3:0 Partizan je za vr {io go lom na startu tre}eg dela, a strelac je bio od li~ ni Milo{ ]uk. ^etvrto izjedna~ewe na me~u izborio je Ubovi}, a onda je Vujasinovi} opet do neo prednost Partizanu. Zatim je na scenu stupio Boris Vapenski i s dva odli~na pogot ka pod se tio na najboqe dane za 7:6 i, sa da, prevagu Vojvodine. No, Radovi} je iz peterca 45 sekundi pre kraja tre}eg perioda doneo i {esto izjedna~ewe. I u posledwoj de o ni ci na sta vila se igra gol za gol. Poveli su crno - beli preko Vujasinovi}a, Vojvodina izjedna ~i la i pre o kre nu la na 9:8 golovima Nenada Bosan~i}a i Miroslava RanFo to: F. Ba ki} |i}a iz peterca. Imali su Novosa|ani {ansu ponovo da se odlepe na dva razlike, ali je nisu iskoristili. Kazna je usledila preko Korolije za 9:9, aonda i ]uka, koji je 38 sekundi pre kraja pstavio kona~an rezultat. I kod rezultata 9:9 Vojvodina je s igra~em vi{e propustila priliku, a onda i {ansu za remi, jer je prokockala i posledwi napad s igra~em vi{e. G. Malenovi}

Vojvodina NS seme - Ribnica 3:2 (19:25, 22:25, 25:19, 25:19, 15:9) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 300, sudije: Stevanovi} (Beograd), Anti} (Subotica). VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ^ubrilo, Martinovi} 3, Stefanovi}, Mirosavqevi} 10, Veselinovi} 14, Ivovi} 25, Vrban 1, Geri}, L. ^ubrilo 7, Mrdak 18, Stankovi}, Kapur (l). RIB NI CA: Jani}ijevi}, Lisinac 11, Debeqak 1, Oko{anovi}, Pejovi} 6, Veqovi} 3, Jan-

blok koji im je obezbedio mnogobrojne kontranapade i ponekad po~etni~ke gre{ke Novosa|ana, bili su dovoqni za veoma brzo i neo~ekivano vo|stvo gostiju 2:0 u setovima. Imali su problema na prijemu crveno-beli, nije na vrhuncu bila organizacija igre, a sve to znala~ki koristila ekipa iz Kraqeva i dovela Vojvodinu u nezavidnu situaciju. U tre}em i ~etvrtom setu Vojvodina je kako-tako proigrala,

Mar ko Ivo vi} za bli stao je u taj-brej ku

kovi} (l), Radovi} 15, Bi}anin, Milovanovi}, Nikolov 8, Qaftov 24. Aktuelni osvaja~i Kupa Srbije odbojka{i Vojvodina NS Seme samo su u petom setu susreta sa Ribnicom, u posledwem kolu liga{kog dela prvenstva, pokazali svoje pravo lice i uspeli da se domognu vredna dva boda. O~igledno emotivno i fizi~ki ispra`weni doma}i igra~i nisu pri{li me~u maksimalno ozbiqno i to je veoma lako moglo da im se osveti da je sa druge strane mre`e bila ozbiqnija ekipa od kraqeva~ke. Odmarao je doma}i trener Nikola Salati} iskusnog sredweg blokera Andriju Geri}a, a {ansu pru`io mladima Vrbanu i Martinovi}u. Ribnica je odli~no zapo~ela susret. Jaki servisi, aktivni

stvarala prednost u ranim fazama setova i dràla ih do kraja, {to je bilo dovoqno za izjedna~ewe. Ivovi} i Mrdak, povremeno uz solidnog Veselinovi}a vukli su ekipu ka pobedi koja se ne{to ranije ~inila veoma dalekom. Peti set protekao je u dominaciji doma}ih, pre svega na bloku (pet direktnih poena, tri Ivovi}a). Od 5:7 napravila je Vo{a seriju 6:0 i re{ila pitawe pobednika, ali je to bilo dovoqno samo za dva boda. Da li }e Novosa|ani zadràti drugu poziciju pred po~etak plej-ofa zavisi od sutra{weg me~a Radni~ki (K) - Mladi radnik. Crvenobelima je potrebno da Poàrevqani osvoje barem bod kako bi u doigravawe u{li sa èqene druge pozicije. M. Risti}

Sme {i se vi {i rang

Han sen i Lo ke naj bo qi, An drea ~e tvr ta ~etvrto mesto s 18 posto glasova, ne{to mawe od drugoplasirane Francuskiwe Alison Pino (22) i najboqe golmanke sveta, Norve`anke Katrin Lunde Haraldsen (20). Peta u izboru je

^e tvr to ko lo: Be o grad - Ba wi ca 9:6, Cr ve na zve zda - @AK 11:6, Voj vo di na - Par ti zan 9:10.

Doma}i ni se pro vu kli

SREMSKOKARLOVA^KO STRA@ILOVO NA DOBROM PUTU

U IZBORU SVETSKE RUKOMETNE FEDERACIJE

Dan ski le vi bek Mikel Hansen (31 posto glasova) i pivotmenka Norve{ke Hajdi Loke (28), koji su sa svojim nacionalnim timovima, osvoji-

dnevnik

c m y

[e {um uspe {no ope ri san @arko [e{um uspe{no je operisan u Nema~koj i ose}a se dobro. Rukometni reprezentativac Srbije te{ko je povre|en na Evropskom prvenstvu, koje je u drugoj polovini januara odr`ano u na{oj zemqi. Wega je na poluvremenu polufinalne utakmice sa Hrvatskom pogodio tvrdi predmet u desno oko, posle ~ega je hitno preba~en na VMA, a zbog povrede nije igrao ni u finalu sa Dancima. [e{umu je tokom operacije zameweno so~ivo. - Sve je pro{lo dobro, lekari su zadovoqni. Danas imam kontrolu posle koje }u znati vi{e. Za sada mi jo{ ni{ta nisu rekli koliko }u pauzirati. - rekao je [e{um. Srpski rukometa{i u~estvova}e od 6. do 8. aprila u Alikanteu na kvalifikacionom turniru za odlazak na Olimpijske igre u Londonu. Protivnici „orlova” na tom turniru bi}e [panija, Poqska i Al`ir. Prve dve selekcije igra}e na Olimpijskim igrama.

Odavno u sremskokarlova~koj varo{i nije odràna gospod stve ni ja i po se }e ni ja sportska skup{tina nego {to je bi la od boj ka {kog klu ba Stra ì lo vo.Pred sed nik Ra dan Lakovi} je kratko i precizno izvestio vi{e od pedesetak prisutnih o onome {to je ura|eno, zatim o aktuelnoj situaciji i namerama i èqama za dolaze}a vremena.Straìlovo je na dobrom putu, seniorska ekipa je prva na tabeli u Drugoj vojvo|anskoj ligi bez poraza i gotovo je izvesno da }e se pla si ra ti u vi {i rang, dve mla|e selekcije se nadme}u u gradskim ligama, a bilo bi jo{ vi{e malih odbojka{a kada bi bilo termina za trenirawe. Bez lokalne sa-

mouprave, sponzora i donatora ( nabrojani su svi) ne bi bilo ni kluba, s tim {to se vodi ra~una o svakom dinaru, naglasio je predsednik i podsetio da je Stra`ilovo progla{eno za najboqi varo{ki klub u prethodnoj godini. Vi {e de ce nij ski pred sed nik kluba Jovan Horvat pohva lio je ak tu el nu upra vu, trenere i igra~e, saop{tio je da su pripremqeni svi neophodni papiri za preregistraciju i naglasio da veruje da }e se Stra`ilovo od jeseni nadmetati u vi{em rangu. I na ovom skupu spomenut je ve~i ti pro blem kar lo va~ kog sporta - nedostatak dvorane, uz nada da }e se u skoroj budu}no sti kre nu ti ma kar sa

ozbiqnom pri~om u re{avawu tog hen di ke pa. Ja sno je da Karlovci ne}e mo}i sami da krenu u taj skupi projekat, s tim {to bi bilo dobro i poèqno da se svi klubovi udruè u jednu asocijaciju koja bi lak{e stigla do republi~kih i po kra jin skih in sti tu ci ja zaduènih za tu oblast, u molbi da se u ovoj lepoj i vreme{noj varo{i izgradi sportska dvorana. Straìlovo bi kao najuspe{niji klub u prethodnoj godini moglo da bude ini ci ja tor oku pqa wa srem skokarlova~kog sporta u jednu asocijaciju i utisak je, posle kvalitetno organizovane i pose}ene skup{tine, da bi i u tome bilo uspe{no. B. P.

Vi di} na Mu ri wo voj li sti Trener fudbalera madridskog Reala @oze Muriwo sastavio je spisak poja~awa za letwi prelazni rok, a na wemu se nalazi i ime srpskog defanzivca Nemawe Vidi}a (31). I pored toga {to je povre|en do kraja sezone, Portugalac izuzetno ceni {topera Man~ester junajteda i poku{a}e da ga anga`uje u junu. „Ekodijario” navodi da je trener „kraqevskog kluba” sastavio listu od {est fudbalera koje }e `eleti da dovede u letwem prelaznom roku.

Osim Vidi}a na tom spisku su Mario Fernande{ (21, Gremio), Kajl Voker (21, Totenhem), Fernando (24, Porto), Eden Azar (21, Lil) i Mario Gece (19, Dortmund). Real je vode}i tim Primere sa 10 bodova prednosti u odnosu na Barselonu, a Muriwo `eli da stvori ekipu koja }e preuzeti primat u {panskom fudbalu u narednih nekoliko sezona. S toga je i okrenut uglavnom mladim igra~ima.

SPORT

c m y

dnevnik

PODMLA\ENI ORLOVI NA KIPRU POKAZALI POTENCIJAL

Iz bor se lek to ra pr va bri ga Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je, oset no pod mla |e na i re n o v i r a n a, ni j e osta v i l a bli stav uti sak na tra di ci o nal n om 14. Me | u n a r od n om tur ni ru na Ki pru. Ostva re na je po be da pro tiv Jer me ni j e (2|:0), {to je sva k a k o bio pri ja tan po mak da se pre ki ne cr na re zul tat ska se ri ja, a u ne {to bo qoj par ti ji u dru gom su sre tu pro tiv do ma }i na, Ki pra, iz bo ren je re mi (0:0). Dva ti ma u dva da na, uz mno {tvo de bi ta na ta, pre sve ga iz mla d e re p re z en t a c i j e (Mar k o v i}, Na s ta s i}, Ig wov s ki, [}e p o v i} i \u r i ~i}) sa sa mo jed nim za jed ni~ kim tre nin gom i ni su elem nti na osno vu ko jih se do no si ne ki kon kret ni ji sud, sem ge ne r e l a n og za k qu~ k a da po ten ci jal po sto ji.

~e, se {i ri. Po red Tum ba ko vi }a, Mi haj lo vi }a, Jo va no vi }a u igru je usko ~io i Ili ja Pet ko vi}, u ne kim kom bi na ci ja ma osta je i Ra do van ]ur ~i}... - Po t en c i j al i kva l i t et po sto je, ali to ni je ga ran ci ja za uspeh. Re ci mo, u Ita li ji me stal no pi ta ju ka ko je mo gu }e da Sr bi ja igra ta ko sla bo a po se du je ogro man broj vr hun skih fud ba le ra. Pred na ma je mno go na por nog ra da u okvi ru pri pre ma za pred sto je }e kva li fi ka ci je za Svet sko pr ven stvo, a gru pa je neo bi~ no te {ka. Olak {a va ju }a okol nost je {to se u okvi ri ovog {i reg spi ska po ten ci jal nih re pre zen ta ti va ca na la ze igra ~i ko ji se po zna ju jo{ iz vre me na mla de se lek ci je gde su be le `i li za vid ne

Ra do van ]ur ~i}

- Bi lo je do brih i lo {ih mo me na ta u igri, ose }ao se pri ti sak, ni je bi lo vre me na za uigra va we, ali od nos pre ma oba ve za ma i an ga `man u na ci o nal nom ti mu je bio pra vi, a mom ci su po ka za li da se na wih mo `e mo oslo ni ti. Si gur no je da }e no vi se lek tor po sle ovih iz da wa ima ti ja sni ju sli ku- mir no je kon sta to vao v.d. se lek to ra Ra do van ]ur ~i}. Rad ni na slov ovog iz le ta bio je- pr vi fil ter na pu tu sme ne ge ne ra ci ja ko ja je ne mi nov na. Ko je pro {ao si to, na met nuo se, a ko }e mo ra ti na do dat no do ka zi va we po ka za }e vre me. Ali, pr vi po tez jo{ uvek ak tu el nog ru ko vod stva FSS se na me }e kao im pe r a t iv. [to pre iza b ra t i se l ek t o r a, opre d le t i se za stru~ wa ka ko ji zna wem, is ku stvom, ha ri zmom i auten ti~ nom vi zi jom mo ra da po~ ne sa ve li kim po slom. Ra zu mqi vo je tak ti zi ra we pred sed ni ka Ka ra xi }a, jer se u pro te klom pe ri o du ne ko li ko pu ta ope kao pri li kom ime no va wa se lek to ra, ne sa mo u A ti mu. Na b ra j a w e po t en c i j al n ih kan di da ta, ka ko vre me od mi -

re z ul t a t e. Naj b it n i j e je da stvo ri mo po voq nu at mos fe ru u eki pi i oko we, jer tek ta da mo è mo da funk ci o ni {e mo na pra vi na ~in i is ka è mo vred nost- iz neo je za ni mqi vo za pa à we po vrat nik u re do ve or lo va Du {an Ba sta. Te sto vi ko ji sle de su ve o ma ozbiq ni, pro tiv eks tra kva li tet nih ri va la po put [ved ske, Fran cu ske i [pa ni je. No vi se lek tor u tim du el ma mo ra da pre po zna sve ù krv osmi sli kon tu re kon cep ta igre sa ko jom kre }e mo u no vi tak mi ~ar ski ci klus. Neo p hod no je ubr za ti ve zni red, pro na }i ba rem jed nog istin skog kre a tiv ca, for mi ra ti na pa da~ ki tan dem. î ni se da naj ma we po te {ko }a ima mo u de fan zi vi, jer je na ras po la ga wu ve li ki broj kva li tet nih i is ku snih igra ~a sa kon ti nu i te tom iga ra u svo jim klu bo vi ma. U na red nih me sec da na na ci o nal ni tim mo ra da do bi je selk t o r a od po v e r e w a ko j a mo ra da pod vi je ru ka ve i pri o ne na po sao ka ko bi re no vi ra na re pre zen ta ci ja sprem no do ~e ka la start u kva li fi ka ci jam za Mon di jal u Bra zi lu. Z. Rangelov

USPELA PROVERA ORLI]A

Na pa da ~i po lo `i li test Mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je ima la je uspe {nu pro ve ru pred na sta vak kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo po be div {i vr {wa ke iz BiH sa 2:0 (0:0). Vi {e od po be de se lek to ru Alek san dru Jan ko vi }u do neo je uvid u kva li te te ne kih no vih igra ~a jer su ~ak {e sto ri ca stan dard nih iz o sta la. Iz me wen sa stav do bro je igrao u dru gom po lu vre me nu. U pr vom, bi lo je pra znog ho da. Pr vi put se igra lo sa dvo ji com na pa da ~a, {to je ta ko |e osta vi lo uti caj. Tek pred kraj po lu vre me na, pre ko Mi li vo je vi }a or li }i su kre i ra li do bru ak ci ju, ko ja je mo gla {a vr {i ti i go lom. U tom de lu igre is ta kao se i dru gi Zve zdin fud ba ler Dar ko La zo vi}. U na stav ku, si tu a ci ja je bi la bit no dru ga ~i ja. Or li }i su od lu~ ni je na pa li pa se raz i grao i osta tak eki pe. I tre }i igra~

Cr ve ne zve zde je bli stao, Lu ka Mi lu no vi}, a we mu uz ra me bi li su Mu drin ski i De spo to vi} i po be da je bi la ne mi nov na. Mo `da bi sve bi lo jo{ bo qa da je u na pa du vi {e sa La zo vi }em sa ra |i vao Miq ko vi}, ko ji je, osim ka da je gre {io, bio go to vo ne pri me tan. U sva kom slu ~a ju ,,or li }i`` ima ju ma te ri ja la da obez be de pr vo me sto u kva li fi ka ci ja ma, a po tom kroz ba ra` i pla sman na Evrop sko pr ven stvo. Se lek tor Sa {a Jan ko vi} bio je za do vo qan vi |e nim u sre du. - Sva ka po be da je bit na, ali ova iz vi {e raz lo ga. Pr vo, jer smo ima li peh da se i Mar ko vi} po vre di pred me~, a dru go jer su go lo ve da li na pa da ~i. To je ono {to nam je bio i osnov ni za da tak. Utak mi ca je u prin ci pu bi la do bra, a ne do stat ke ko je ima mo is pra vqa }e mo u ho du. I. Lazarevi}

petak2.mart2012.

NAPADA^ VOJVODINE PETAR [KULETI]

Do ka za ti kva li tet u Kra gu jev cu Ne jed nom is ti cao je tre ner fud ba le ra Voj vo di ne da u na pa da~ koj li ni ji svog ti ma ima sja jan iz bor i da je tu bez bri `an. [ef stru ke No vo sa |a na De jan Vu ki }e vi} ~ak je re kao da cr ve no-be li ima ju mo `da i naj kva li tet ni je igra ~e u {pi cu, a je dan od onih ko ji ma je to kom pri pre ma po pra vi lu uka zi vao {an su bio je vi so ki Pe tar [ku le ti}. Ovaj mla di} is ti cao se ve li kim hte wem i mo ti va ci jom i na tre nin zi ma i u pri prem nim

[ef ne }e po gre {i ti Re ko smo, kon ku ren ci ja u na pa du Voj vo di ne je za i sta ve li ka i ja ka. Uz [ku le ti }a, tu su Bo jo vi}, Abu ba kar, Ka tai, Ste va no vi}… -Na {e fu je da od lu ~i ko me }e uka za ti {an su u Kra gu jev cu, ali sam si gu ran, ka kav god da bu de we gov iz bor, da ne }e po gre {i ti – do dao je [ku le ti}. – Na dam se, na rav no, da }u do bi ti pri li ku.. utak mi ca ma, pa ne }e bi ti ni ka kvo iz ne na |e we ako se na |e u start noj po sta vi za pr vi me~ na stav ka Je len Su per li ge u ne de qu, u Kra gu jev cu. -Ni sam, da bu dem iskren, ni ka da imao ova ko zah tev ne pri pre me, ali sam sve stan da }e mi to kom pro le }a one do ne ti sa mo do bro – re kao je [ku le ti}. – Mi slim da smo se fi zi~ ki ja ko do bro pot ko va li i sa da sve ono {to smo ra di li tre ba da pri me ni mo na te re nu, po ~ev od utak mi ce s Rad ni~ kim 1923. Iako se jo{ uvek ne zna ko ga }e tre ner Vu ki }e vi} od re di ti za start nu po sta vu, spre man sam da is ko ri stim sva ku pri li ku, ba{ kao i osta li igra ~i. Kra gu jev ~a ni }e u der bi ju ko la bi ti mo ti vi sa ni jer o~e ku je se do bra po se ta, me~ }e bi ti pre no {en na RTS-u, a pred sta vqa }e i di rek tan duel za tre }e me sto na ta be li? -Si gur no je da }e na{ do ma }in ima ti vi sok ni vo mo ti va ci je, ali smo sprem ni za tu utak mi cu. Rad ni~ ki ima jak i is ku san tim, ko ji ume da igra na re zul tat. Ipak, ube |en sam da smo kva li tet ni ji . Na{ ciq je po be da i ta ko }e bi ti u svim na red nim me ~e vi ma to kom pro le }a. Ne pla {i -

Za gre va we za Kra gu je vac: S ju ~e ra {weg tre nin ga Voj vo di ne

mo se ve li ke po se te na sta di o nu, jer sva ki igra~ mno go vi {e vo li ka da igra pred pu nim tri bi na ma.

Na dam se sa mo da }e i na {i na vi ja ~i u zna ~aj nom bro ju do }i u Kar gu je vac.

Bo jo vi}: Ni {ta ne obe }a vam Mi la na Bo jo vi }a gol ni je hteo to kom pri prem nih utak mi ca u Tur skoj. Ipak, u je di nom test me ~u po po vrat ku u No vi Sad pro tiv Ba na ta, gol ge ter cr ve no-be lih po go dio je mre ù ri va la. -Bio mi je po tre ban taj gol ka ko bih pre ki nuo post – re kao je Bo jo vi}. – Od li~ no sam se pri pre mio, ali za i sta ne znam da li }u u Kra gu jev cu do bi ti pri li ku. Ako je bu dem do bio, ne è lim ni {ta da obe }a vam, osim da }u pru ì ti mak si mum ka ko bi smo po be dom star to va li u pro le} noj po lu se zo ni. Na rav no, ako mi se bu de uka za la pri li ka, na sto ja }u da po go dim mre ù Kra gu jev ~a na, ma da ni je to li ko bit no ko }e bi ti even tu al ni stre lac, je di no je va `no da osvo ji mo tri bo da.

Moj sov pro pu stio tre ning Ju ~e su se kom ple ti ra li re do vi fud ba le ra Voj vo di ne, po {to su se s re pre zen ta tiv nih ak ci ja vra ti li Vuk Mi to {e vi}, Mi ro slav Ste va no vi}, Mar ko Po le ta no vi}, Ne ma wa Ra do ja. Je di no je tre ning pro pu stio {to per ma ke don ski re pre zen ta ti vac Da niel Moj sov, ko ji je, ba{ u tre nu ci ma ka da je tre ning u FC “Vu ja din Bo {kov” po ~i wao, tre bao da sle ti na be o grad ski aero drom.

Mo re i ra i Bran ko vi} u stro ju Ju ~e ra {wem tre nin gu No vo sa |a na pri su stvo va li su i re ko va le scen ti Al ma mi Mo re i ra i Vla di mir Bran ko vi}. Iako jo{ uvek ose }a ju po sle di ce po vre da, ni su `e le li da za o sta ju s dru go vi ma, a osta je da se vi di da li }e im tre ner De jan Vu ki }e vi}, u kon sul ta ci ji s dr Bor kom Vu ko sa vom, uka za ti {an su u Kra gu jev cu. Ni je me |u igra ~i ma bi lo ni Bra ne Ili }a, ko ji je u An ta li ji, gde {pre go va ra s ka zah stan kom eki pom Ak to be.

To kom pro le }a upra vo igra ~i iz {pi ca ima }e i do dat ne za dat ke ka da je re~ o od bra ni? -[ef in si sti ra na to me da igra mo pre sing na od bra meb nu for ma ci ju ri va la i da {to pre stig ne mo u po sed lop te. Ve ru jem da }e mo to spro ve sti u de lo, a ba{ u ovom seg men tu vi di se ko li ko nam je bit na do bra fi zi~ ka pri pre mqe nost. De lo va li smo do sta do bro u du e lu s Ba na tom i ne ma raz lo ga da dru ga ~i je bu de u du e lu s Rad ni~ kim 1923. Na svi ma va ma je ovog pro le }a i do dat ni pri ti sak, jer na vi ja ~i o~e ku ju da naj pre u|e te u fi na le Ku pa Sr bi je, a da on da i osvo ji te tro fej ko ji se igra 16. ma ja na sta di o nu “Ka ra |or |e”? - Je ste, ose }a mo taj pri ti sak, ali ve li ki igra ~i i pra ve li~ no sti tre ba da ga iz ne su na svo jim ple }i ma. Upra vo zbog sve ga to ga, ja ko nam je va `no da od i gra mo do bro u ne de qu, da star tu je mo po be dom i po ka `e mo da smo sprem ni da od go vo ri mo o~e ki va wi ma jav no sti. Va `ne su nam utak mi ce i u pr ven stvu, da pro ba mo da se iz bo ri mo za dru go me sto na ta be li, ali pri o ri tet je tak mi ce we u Ku pu Sr bi je – re kao je Pe tar [ku le ti} od ko jeg, za jed no s we go vim ko le ga ma iz na pa da, na vi ja ~i no vo sad skog ti ma o~e ku ju go lo ve. A. Predojevi}

SUBOTI^ANI SPREMNI ZA NASTAVAK PRVENSTVA

Ne za uti sak, ve} na re zul tat Fud ba le ri Spar ta ka Zla ti bor vo de po ku {a }e su tra od 17 ~a so va da po sta nu pr vi tim od 1982. go di ne, ko ji je po be dio Cr ve nu zve zdu na pro le} noj pre mi je ri. Po sled wi ko ji ma je to us pe lo bi li su igra ~i @e qe zni ~a ra iz Sa ra je va, a na du da bi mo gli da po no ve taj pod vig, Su bo ti ~a ni pro na la ze u ne ko li ko stva ri. Jed na je to {to su vre me nom po sta li ne pri ja tan pro tiv nik be o grad skim cr ve no-be li ma... Na star tu ove se zo ne, Spar tak je go lo vi ma Vla di mi ra Tor bi ce i Vi da ka Bra ti }a u Su bo ti ci na go ve stio ne ka bu du }a po sr ta wa eki pe Ro ber ta Pro si - Zo ran Mi lin ko vi} ne~ kog, po be dio je 2:0. Pro {le se zo ne u fi ni {u pr ven - ko ri sti ti. - re kao je no vi-sta ri stva, na „Ma ra ka ni” bi lo je 2:2, tre ner Su bo ti ~a na, Zo ran Mi a i u dva me ~a ko ja su pret ho di la lin ko vi}, ko jeg u Qu ti ce Bog tom, Cr ve na zve zda je na jev di te da na iz u zet no ce ne. ja de uzi ma la bo do ve u Su bo ti ci. On }e po ku {a ti da za dr `i (1:2, 0:1). ~vr sti nu, ko ju je eki pa ima la - Sport ski je i qud ski na da ti pod we go vim pret hod ni kom Zo se po zi tiv nom re zul ta tu. Ovo se ra nom We gu {em, ali i da po ne od no si sa mo na pr vi me~, ve} boq {a efi ka snost, ko ja ni je na ce lo pro le }e. Spar tak ima uvek to kom je se ni bi la od li ka ple ja du mla dih igra ~a ko ji }e „go lu bo va”. Na i me, Spar tak je do bi ti {an su do kra ja se zo ne, a pr vi deo se zo ne za vr {io se ri mi ve ru je mo da }e je ve }i na is - jom od se dam me ~e va bez po ra za.

Ovo je sa mo po tvr da pret po stav ke da na ja vqe nu op {tu ofan zi vu Cr ve ne zve zde ima {ta da za u sta vi. - Ne ma mo ka drov skih pro ble ma. Gle da }e mo da se {to bo qe spre mi mo i da u svim seg men ti ma pa ri ra mo Cr ve noj zve zdi. Ni {ta ne mo `e da se stvo ri za dva de se tak da na, ali si gur no ima mo do bru ba zu za da qi rad. Vi de }e mo {ta }e nam ovo pro le }e do ne ti, ali ja iskre no ve -

ru jem u ono {to ra dim i ve ru jem u ovu eki pu - do dao je Mi lin ko vi}. We gov tim je je se nas do ì veo sa mo je dan po raz van Su bo ti ce i to u Hum skoj, pro tiv Par ti z a n a (0:2). Sa svih osta lih bo ri li {ta, Spar tak se vra }ao ne po ra èn. - Pro tiv nik ni je kao i sva ki dru gi, me |u tim pr vo ko lo ove se zo ne je po ka za lo da re zul tat mo è da do |e kao po sle di ca do brog ra da. Mo ra mo da se fo ku si ra mo na de {a va wa na te re nu, da svih 90 mi nu ta igra mo od go vor no i di sci pli no va no, jer je to je di ni put ko ji je is pra van u me ~e vi ma sa ova kvim pro tiv ni kom. - ka è ka pi ten Tor bi ca i do da je: - Ne in te re su je me da ostva ri mo do bar uti sak, ne go do bar re zul tat. Spar tak je ove zi me ostao bez dvo ji ce stan dard nih pr vo ti ma ca, Slo bo da na Si mo vi }a i Mar ka Mi r i } a, ko j i je po j a ~ ao upra vo Cr ve n u zve z du. Ali, ume sto wih, u Su bo ti cu sti gli su mno gi mla di, ta len to va ni i igra ~i èq ni do ka zi va wa, ko ji bi mo gli da do ne su no vi en tu zi ja zam.

sport

petak2.mart2012.

dnevnik ABA LI GA: PAR TI ZAN FA VO RIT U VR [CU

ME \U NA ROD NE PRI JA TEQ SKE UTAK MI CE

Nem ci ne ume ju s Fran cu zi ma Ko li ko god ~i tav svet ~e kao pot pun krah francuske fudbalske reprezentacije, „trikolori” nikad ne}e biti dovoqno lo{i da izgube od Nemaca.”Panceri” nisu uspeli da ih pobede ni posle 25 godina. U Bremenu trikolori su slavili s 2:1. Ekipa Joakima Le va ozbiq no je, ne ma~ ki, shvatila prijateqski okr{aj sa ~etom Lorana Blana, ali je teren napustila pognute glave u starim, zelenim dresovima. Koliko Francuzi ne le`e Nemcima dokazuje i podatak da su im u posledwa ~etiri susreta (tri pobede „trikolora”, jedna nere{ena) dali samo gol. Nije im pomoglo ni to {to su u sredu uve~e reaktivi ra li ze le ne dre so ve,sklo wene 2000. godine. U Fudbalskom savezu Engleske smatraju da ne moraju da po{to-poto ime nu ju na sled ni ka Fa bi ja

je do 88. minuta bilo 1:1. Sva tri gola za ekipu Alehandra Sa be le po sti gao je naj bo qi igra~ sveta Lionel Mesi. Italijani su u \enovi pora`eni od selekcije SAD - 0:1. Jedini gol na me~u delo je prve zvezde Amera Klinta Dempsija sredinom drugog poluvremena.

Pirs ni je re {e we

Ma lu da (Fran cu ska) sla vi po go dak u me ~u s Ne ma~ kom

Ka pe la na me stu se lek to ra, iako je do po~etka Evropskog

Ka si qas iz jed na ~io re kord Van der Sa ra [panski golman Iker Kasiqas izjedna~io je rekord holandskog ~uvara mreè Edvina Van der Sara po broju utakmica za nacionalni tim na kojima je sa~uvao svoju mreù. Kasiqasu je susret protiv Venecuele bio 72. na kojem je ostao nesavladan na gol-liniji „crvene furije”, po{to su [panci dobili utakmicu glatko sa 5:0. Isti u~inak bez primqenog gola imao je i legendarni Van der Sar, koji se penzionisao u maju pro{le godine. Golman madridskog Reala blizu je jo{ jednog rekorda. Trijumf nad Venecuelom bio je 93. od kada je Kasiqas na golu [panije, i fali mu samo jedna pobeda da se izjedna~i sa Francuzom Lilijanom Tiramom, koji je zabeleìo 94 pobede u dresu „trikolora”. Iker Kasiqas je protiv Venecuele odigrao 128. utakmicu za [paniju.

pr ven stva pre o sta lo ta~ no 100 dana. Okr{aj sa Holandijom dokazao im je da }e morati br`e da reaguju. Izabranici Berta van Marvijka slavili su na Vembliju 3:2, majstorijom Ar je na Ro be na, iako je E{li Jang petim golom u dresu reprezentacije u nadoknadi vremena izjedna~io na 2:2. Uspavanka i borbena utakmica nije donela mnogo {ansi, pa su i mre`e i golmani mirovali do 57. minuta. [vedska je lako pobedila Hrvatsku na Maksimiru (3:1), sjajnom rolom prve zvezde tima - Zlatana Ibrahimovi}a. Kako je impresivno igrao dokazuje i to {to je u svla~ionicu ispra}en aplauzom. Argentina je slavila na gostovawu [vajcarskoj 3:1, iako

Privremeni selektor fudbalske reprezentacije Engleske Stjuart Pirs izjavio je posle poraza od Holandije 2:3 u prijateqskom susretu na Vembliju da on nije re{ewe na duge staze. - Nisam re{ewe za stalnog selektora Engleske. To mora da bude neko drugi, neko iskusniji. Navikao sam da radim sa mla|im kategorijama, ali i da budem blizu seniorskog tima. To je sve. Ovde sam samo da pru`im podr{ku novom treneru, i ko god da do|e ima}e je od mene - rekao je Pirs engleskim medijima. Rezultati: Izrael - Ukrajina 2:3, Rumunija - Urugvaj 1:1, Turska - Slova~ka 1:2, Danska - Rusija 0:2, [vajcarska - Argentina 1:3, Austrija - Finska 3:1, Hrvatska - [vedska 1:3, Gr~ka Belgija 1:1, Nema~ka - Francuska 1:2, S. Irska - Norve{ka 0:3, Slovenija - [kotska 1:1, Poqska - Portugal 0:0, Irska - ^e{ka 1:1, Vels - Kostarika 0:1, Italija - SAD 0:1, Engleska Holandija 2:3, [panija - Venecuela 5:0.

Hr va ti ne za do voq ni

SMO LING I HUN TE LAR PRE NO ]I LI U BOL NI CI: En gle ski fud ba ler Kris Smo ling i we gov pro tiv nik iz Ho lan di je Klas Jan Hun te lar no} su pro ve li u lon don skoj bol ni ci na kon te {kog su da ra ko ji su do ì ve li to kom pri ja teq ske utak mi ce dve se lek ci je u sre du uve ~e na Vem bli ju. Ho lan di ja je sa vla da la En gle sku re zul ta tom 3:2, a je dan od de ta qa ko ji je obe le ìo su sret je i stra vi ~an su dar gla va ma Smo lin ga i Hun te la ra pri li kom dru gog go la „la la” u 59. mi nu tu. Oba igra ~a su osta li na ze mqi, a od mah po tom su i za me we ni. - Raz go va rao sam sa Kri som i pot pu no je sve stan, {to je do bar znak. Na dam se da }e vr lo br zo da se opo ra vi i vra ti na te ren - re kao je pri vre me ni se lek tor „Gor dog al bi o na” Stju art Pirs. We gov ko le ga Bert van Mar vajk ka è da i Hun te lar iz gle da bo qe. - Ra di si gur no sti smo ga po sla li u bol ni cu. Ne è li mo ni {ta da ri zi ku je mo. Ve ru je mo da po vre da ni je to li ko ozbiq na kao {to se to ~i ni lo na snim ku - re kao je ho land ski stra teg.

Ste va no vi } osta je se lek tor Ga ne Selektor fudbalske reprezentacije Gane, Srbin Goran Stevanovi}, osta}e na toj funkciji uprkos naru{enim politi~kim odnosima Gane i Srbije. Gana je pre nekoliko dana priznala nezavisnost Kosova, a odmah je usledio odgovor Srbije koja je proterala ambasadora Samuela Valisa-Akjanu iz zemqe, a Afrikanci }e potpuno zatvoriti dipolomatsku misiju u Beogradu. Ipak, ministar inostranih poslova Gane Alhaxi Mohamed Mumuni tvrdi da nova situacija ne}e uticati na Stevanovi}ev status koji je zbog neuspeha na

Kupu afri~kih nacija bio pod velikim pritiskom. - îwenica da je na{a misija u Beogradu zatvorena ne zna~i da smo potpuno prekinuli diplomatske odnose. To ne}e uop{te da uti~e na Stevanovi}ev ugovor jer su diplomatski odnosi zahladeli, ali ne i prekinuti - rekao je Mumuni. Ina~e, „crne zvezde” su u êsteru u Pensilvaniji odigrali prijateqski me~ sa îleom. Rezultat je bio 1:1, a poveli su Ganijci golom Mponga u 43. minutu. Kona~an rezultat postavio je Fernandez u 90. minutu posle uspe{no izvedenog penala.

Jo{ 100 dana ostalo je do po~etka Evropskog prvenstva u Poqskoj i Ukrajini, a hrvatska fudbalska reprezentacija ima gomilu problema. Sa otu`nog Maksimira, gde se okupilo jedva 5.000 gledalaca da posmatra prijateqski me~ Hrvatska - [vedska, fudbaleri doma}e reprezentacije ispra}eni su zvi`ducima, a bilo je i pogrdnih parola na ra~un ~elnika Hrvatskog fudbalskog saveza. Zlatan Ibrahimovi} i drugovi pobedom od 3:1 nad „Bili} bojsima” nagovestili su dobar rezultat na predstoje}em EP. Fudbaler Milana postigao je jedan gol i bio asistent. Ispra}en je velikim aplauzom na Maksimiru. Hrvatski mediji o{tro kri ti ku ju igra ~e i stru~ni {tab reprezentacije u stilu „Bili}evi manekeni nedorasli [vedskoj i Zlatanu Velikom”. Zlatan Ibrahimovi} je posle me~a rekao da je wegov tim bio „spretniji i sre}niji” i da „ova pobeda ne mora ni{ta da zna~i”. - Utakmica je bila dobra, igra li smo pro tiv od li~ ne ekipe koja ide na Evropsko prvenstv. Pobedili smo, ali to ne zna~i da smo boqi od Hrvat-

ske, ve} samo da smo u ovoj utakmici bili ne{to spretniji i sre}niji. Bio je to na{ dan i sre}ni smo zbog toga - rekao je Zlatan. U hrvatskom taboru su svesni lo{e igre pred sablasnim Maksimirom. Selektor Slaven Bili} je rekao da je èleo da proba neke igra~e, mada „ve} sada zna ko }e i}i na EP”. - Zadovoqni smo ~iwenicom da smo isprobali dosta igra~a, ali jasno je da nismo zadovoqni igrom i rezultatom - kratko je rekao hrvatski selektor. Ve zi sta Ivan Ra ki ti} je imao za ni mqi vo za pa à we svoje igre i igre saigra~a: - Odigrali smo lo{u utakmicu, ispali smo mutavi. êkali su nas i iskoristili svoje prilike. Ipak, on kaè da je ovo bio samo prijateqski me~ i da ima sdovoqno vremena da se stvari poprave do po~etka EP. Posledwih nekoliko godina utakmice hrvatske reprezentacije pripadnici Bed blu bojsi i Torcide gledaju na razli~itim tribinama, kako ne bi do{lo do me|usobnih sukoba kao {to je bila velika tu~a tih navija~kih grupa u Splitu pre utakmice Hrvatske i Gruzije.

FI FA is tra `u je po be du Ba hre i na Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) pokrenula je danas istragu zbog rezultata kvalifikacione utakmice za odlazak na Svetsko prvenstvo u kojoj je Bahrein sa 10:0 pobedio Indoneziju. ^elnici FIFA posumwali su u regularnost me~a po{to je Bahreinu za prolazak u narednu rundu azijskih kvalifikacija bila potrebna ubedqi-

va pobeda kako bi dostigli deficit od devet golova u odnosu na konkurentski Katar. Selekcija Bahreina nadala se i porazu rivala u Iranu, ali je Katar igrao nere{eno 2:2 u posledwem kolu i zavr{io drugi u grupi. - Bezbednosna slu`ba pokrenu}e rutinsku kontrolu utakmice i krajweg rezultata. - ka`e se u saop{tewu FIFA.

Ma ~van pro tiv svo jih

Ko{arka{i Partizana danas igraju u Vr{cu protiv Hemofarma me~ 22. ABA lige u kojem su veliki favorit. To govori stawe na tabeli, tradicija, ali, pre svega, trenutna forma dve ekipe. Zanimqivo, bi}e ovo prvi put da Milan Ma~van igra protiv svog nekada{weg kluba Hemofarma u Vr{cu. Posle niza odlazaka iz Vr{ca, ukqu~uju}i i odluku trenera @eqka Lukaji}a da napusti kormilo podmla|enog tima, vru} krompir preuzeo je Neboj{a Bogavac. Od wegovog dolaska, Hemofarm je naboqu igru pru`io u drugom poluvremenu polufinalnog duela protiv Crvene zvezde Diva u Kupu „Radivoja Kora}a” u Ni{u. Potom su usledili pravi debakl protiv Cibone u Vr{scu i o~ekivan poraz od Makabija u Tel Avivu. Bez obzira na sve neda}e Vr{~ana i na podmla|eni tim, trener crno-belih Vlada Jovanovi} upozorava svoje igra~e na maksimalni oprez, jer mladost zna~i i polet, zna~i i rastere}enost, odsustvo straha... - Ono {to je do sada bilo, sigurno }e tako i ostati - Hemofarm je agresivan su na oba dela terena i u napadu i u odbrani. Ne nedostaje im motiv, mislim da imaju dobru kombinaciju mladosti i iskustva. Iskusniji igra~i, koji u ovom trenutku nose osnovni kvalitet Hemofarma, imaju veliki broj utakmica kako u doma}em prvenstvu, tako i u me|unarodnim takmi~ewima, i poene u rukama. Hemofarm ima stvarno veliki broj jako mladih i talentovanih igra~a koji }e kroz utakmice koje predstoje da doka`u kvali tet. Mi mo ramo

Ce de vi ta - Rad ni~ ki [i ro ki - Cr ve na zve zda Ma ka bi - He mo farm

86:68 76:66 85:64

AGRO @IV MU [KA LI GA

Ta mi{ - FMP Rad ni~ ki Me ga Vi zu ra - Voj vo di na Bo rac - OKK Be o grad Me ta lac - Pro le ter Slo ga - Na pre dak BKK Rad ni~ ki - @e le zni ~ar Slo bo da - Sme de re vo 1. Voj vo di na 22 2. BKK Radn. 22 3. M. Vi zu ra 22 4. FMP Radn. 22 22 5. Ta mi{ 6. Bo rac 22 7.OKK Be og. 22 8. Sme de re vo 22 22 9. Slo ga 10. Slo bo da 22 11. Me ta lac 22 12. Na pre dak 22 13. @e lezn. 22 14. Pro le ter 22

19 3 16 6 16 6 13 9 13 9 12 10 12 10 12 10 11 11 9 13 8 14 6 16 5 17 2 20

72:70 59:89 59:80 78:67 67:81 97:79 81:75

1921:1653 1849:1762 1819:1740 1754:1663 1606:1595 1618:1570 1695:1611 1821:1827 1819:1845 1644:1750 1644:1737 1678:1783 1745:1834 1631:1891

41 38 38 35 35 34 34 34 33 31 30 28 27 24

ozbiqno da ih shvatimo, jer }e oni biti vrlo motivisani protiv nas - ka`e Jovanovi}. Stastika je apsolutno na strani Partizana. Utakmica u petak bi}e ukupno 74. susret u istoriji crno-belih i tima iz Vr{ca. Partizan je 60. puta bio boqi, dok su ko{arka{i Hemofarma odneli ukupno 13 pobeda. Skor u regionalnoj ligi je u sli~nom odnosu. Timovi su odigrali ukupno 25 utakmice, Partizan ima 20 pobeda, dok su Vr{~ani pet puta bili uspe{niji. Na posledwem me~u crno-belih i Vr{~ana tim iz Humske je odneo ubedqivu pobedu, rezultatom 82:60. Me~ Hemofarm-Partizan po~iwe u 20 ~asova. Direktan tv prenos je na kanalu Arena sport.

ULEB EVRO LI GA Gru pa G

Gru pa E Da nas Ana do lu Efes - CSKA Olim pi ja kos - Ga la ta sa raj 1. CSKA 2. Ga la ta sa raj 3. Olim pi ja kos 4. Efes

5 5 5 5

4 3 2 1

1 2 3 4

sino} sino} 427:348 342:350 369:390 322:372

9 8 7 6

Uniks - Pa na ti na i kos Ar ma ni - Fe ner bah ~e 1. Pa na ti na i kos 2. Uniks 3. Ar ma ni 4. Fe ner bah ~e

Gru pa F Da nas

5 5 5 5

4 3 3 0

1 2 2 5

4 3 3 2

2 3 3 4

436:394 10 432:423 9 379:390 9 420:460 8

Gru pa H

Uni ka ha - Bil bao Mon te pa ski - Real Ma drid 1. Mon te pa ski 2. Bil bao 3. Real (M) 4. Uni ka ha

6 6 6 6

63:68 85:72

sino} sino} 403:333 378:368 394:399 352:427

9 8 8 5

@al gi ris - Be net Kan tu Bar se lo na - Ma ka bi 1. Bar se lo na 2. Ma ka bi 3. Be net Kan tu 4. @al gi ris

6 6 6 6

6 3 3 0

71:77 70:67 0 3 3 6

430:384 12 427:425 9 420:426 9 429:471 6

SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

Odo {e bo do vi na de Cr ven ka - Rad ni~ ki 22:23 (10:9) CR VEN KA: Dvorana „Slobodan île Mi{kovi}”, gledalaca 1.000. sudije: Vuki~evi} i Dragomirovi} (Beograd). Sedmrci: Crvenka 3 (2), Radni~ki 3 (3), iskqu~ewa: Crvenka 10, Radni~ki 20 minuta. CR VEN KA: Perovi}, Radowi}, Jolovi} 1, Slavuqica, Ra~i} 5, Gugleta, Nikoli}, Kova~evi}, \urovi} 4, Manojlovi}, Prole 3, Gruji~i}, Vitas (17 odbrana), Mili}, Holpert 3, Stankovi} 4. RAD NI^ KI: Leki}, Gavrilovi} 3, Jani~ijevi}, Radoji~i}, Zlatanovi} (20 odbrana), Stanojevi} 3, Petrovi}, Tomi}, Markovi}, Cvetinovi} 4, Milin~i} 1, Nikoli} 2, Ili} 2, Raji~evi} 2, Prodanovi} 2, [migi}. Rukometa{i Crvenke su doìveli tragi~an poraz. Veoma malo ih je delilo od uspeha u koji su silno verovali i koji im je u najve}em delu susreta bio na samom domaku. Ispustili su iz ruku poklon koji im je pruèn, a ogledalo se u mnogo slabijem izdawu Kragujev~ana nego {to se o~ekivalo i koji do same zavr{nice nisu uspeli da pokaù pravo lice. Tokom prvog dela igre nakon vo|stva od 1:0 i dva uzastopno pro-

pu{tena zicera, nakon toga, gosti u 14. minutu sti~u prednost od dva gola (4:6), ali nakon izjedna~ewa doma}ina do pred sam odlazak na odmor uglavom je bio simetri~an rezultat, da bi Holpert u posledwim sekundama doneo prednost svom timu. U nastavku je Ra~i} prvi put doveo svoju ekipu u vo|stvo od dva gola (11:9) da bi ta prednost bila i u jo{ nekoliko navrata (14:12, 19:17 i u 51. minutu 20:18). Tada je usledilo ono {to se nije moglo naslutiti u dotada{wem toku utakmice. Koncentracija opada, gosti to koriste, reklo bi se bude se iz sna i u 53. minutu postiù izjedna~ewe (20:20). Imali su potom i priliku da povedu ali Vitas sjajno brani i daje priliku za protivnapad koji je naàlost neiskori{}en. Kada je u 56. minutu [migi} iz sedmrca postigao gol (20:21) naslutio se fatalan kraj za Crven~ane, a isti igra~ u 59. minutu postiè ponovo gol koji potpuno slama doma}ina (20:22). Kod rezultata 21:23 \urovi} je precizan i daje nadu za osvajawe bar boda (22:23), ali to prosipa Jolovi} pet sekundi pre kraja kada ne uspeva da savlada odli~nog Zlatanovi}a. T. Jo vo vi}

c m y

dnevnik

SPORT

petak2.mart2012.

TUR NIR U DU BA IJU

Novak preko Janka do Mareja

Radovan Markovi}

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS RAZ BI LA ME GA VI ZU RU

Zna se ko je lider Ako je postojala doza opreza uo~i susreta Mega Vizura - Vojvodina (59:89) Srbijagas ona je de{avawe na parketu Vizura sport dalo za pravo onima koji su verovali u snagu novosadskih crveno-belih i bili uvereni u pobedu Novosa|an. De{avawa na parketu Vizura sport je dalo za pravo onima koji Vojvodinu Srbijagas ubrajaju u ozbiqne kandidate za igrawe u Jadranskoj ligi. - Izuzetno vredna pobeda. U predigri ove utakmice smo znali da je, u odnosu na BKK Radni~ki, Mega Vizura napada~ki boqa ekipa. Skup su ekstratalentovanih igra~a i budu}nost srpske ko{arke. Predvodi ih Miqenovi}, ponajboqi kadet Evrope, ali osim wega tu su centar ^antekin, Matovi}, Reqi}, sve talenti koji tra`e sunce pod svodom srpske ko{arke - rezimira utakmicu Du{an Alimpijevi}, pomo}ni trener Vojvodine Srbijegas. - Ali isto tako smo znali da su dosta slabi po pitawu snage, mladi su, a upravo na tome smo i zasnivali na{u taktiku. Utakmicu smo otvorili dosta agresivno, ~vrsto na granici faula, a Mega se nije znala prilagoditi za takvu igru. Uz to smo u odbrani bacili akcenat na igru koji forsira

Miqenovi}, nismo mu dozvolili da se razigra, pogotovo smo bacili akcenat na wegov prvi pas, i u mnogome spre~ili ga da vodi prepoznatqivu igru Mege. Beogra|ani su ekipa koja po utakmici ima 29 skokova, a mi smo ih na ovoj utakmici sveli na 19 skokova u odbrani, nadskakali smo ih (30:28), nadigrali ih u kontrama, sve u svemu zaslu`eno dobili utakmicu i u svim segmentima. Iz statisti~kih podataka vidi se da su na{e „~etvorke”, Kalini} i Zekovi}, bili ispod wihovih proseka, ali ako se zna da je Kalini} igrao na svoj rizik, imao visoku temperaturu sa sumwama na zau{ke, a da Zekovi} nije imao svoj dan, onda ova pobeda dobija tek na zna~ewu. Evidentno je da mi nemamo dominantnog igra~a, iz utakmice u utakmicu pojavquje se novi. U Beogradu su to bili Markovi} i Stoja~i}, od devet trojki wih dvojica postigli su po ~etiri, sutra }e neko drugi sko~iti, ustvari svi koji su u sastavu mogu iskazati svoje, neosporno, ko{arka{ko znawe. Posle ove igre, kao i prethodnih, dokazali smo da nema improvizacije u na{oj ko{arci, nego sve {to radimo, radimo u interesu dobre ko{arke i dobrih rezultata. M. Sa vi }e vi}

Novak \okovi} zabele`io je i 18. vezanu pobedu na ATP turniru serije 500 u Dubaiju i plasirao se u polufinale. Najboqi teniser sveta je u ~etvrtfinalu savladao svog velikog prijateqa Janka Tipsarevi}a sa 6:1, 7:6(6) posle 96 minuta igre i u polufinalu }e se sastati s Endijem Marejem.. \okovi} je podigao nivo igre u odnosu na prva dva kola, tokom celog me~a je bio ubedqiv na svoj servis po{to Tipsarevi} nije imao nijednu brejk loptu, ali je i pored toga me~ lako mogao da ode u tre}i set. Janko je u taj-brejku drugog seta imao set loptu, ali je napravio dvostruku servis gre{ku i \okovi} je ostvario ~etvrti trijumf u wihovom petom me|usobnom duelu. Me~ je po~eo sigurnim servisima obojice tenisera u kojima nijedan nije bio ni blizu brejka. Me|utim, ve} u ~etvrtom gemu mewa se situacija na terenu. Tipsarevi} je imao 30-0 na svoj servis, ali je gre{kama dozvo-

i dobije ~esto kqu~ni sedmi gem. Janko je nastavio da veoma te{ko dobija svoje servis gemove, dok je \okovi} to radio znatno lak{e, ali deveti teniser sveta je ipak uspeo da dobije i deveti gem drugog seta i natera rivala da servira za ostanak u istom. U istom ritmu odigrana su i preostala tri gema, pa je o drugom setu odlu~ivao taj-brejk.

Kraj za Zimowi}a i Qodru

Tipsarevi} ~estita \okovi}u na pobedi

TUR NIR U KU A LA LUM PU RU

Jelenu ogrejalo sunce Jelena Jankovi} plasirala se u ~etvrtfinale VTA turnira u Kuala Lumpuru po{to je sa 2:0, po setovima 6:2, 6:0 savladala Amerikanku Xil Krejbas. Me~ je trajao samo 65 minuta, {to je znatno kra}e od Jeleninog me~a u pro{lom kolu, kada je tek posle tri sata igre uspela da pobedi tinejxerku Karolin Garsiju. Francuskiwa je u duelu sa Srpkiwom propustila tri me~ lopte. Sve je bilo mnogo lak{e za Xej Xej. Krejbas ni u jednom trenutku nije predstavqa ozbiqnog rivala srpskoj teniserki. Ovo je bio sedmi me|usobni duel Srpkiwe i Amerikanke, posle kojeg je na{a teniserka pre{la u vo|stvo (4:3). Jankovi}eva je postavqena za drugog nosioca na turniru, a u ~etvrtfinalu }e igrati protiv Japanke Ajumi Morite. Srpska i japanska teniserka su igrale samo jedan me~ do sada, 2009. godine u FED kupu i tada je slavila Jankovi}.

Brajant zaustavio Nikolu i Darka Los An|eles Lejkersi su na svom terenu savladali Minesotu sa 104:85, a za doma}u ekipu odli~an je bio Kobi Brajant sa 31 poenom, sedam skokova i osam asistencija. Pau Gasol postigao je 15, a Endrju Bajnam dodao je 13 poena uz isto toliko skokova. U

poraènom timu Nikola Pekovi} je upisao deset poena i sedam skokova, dok je Darko Mili~i} postigao je ~etiri ko{a i imao tri uhva}ene lopte. Ko{arka{i îkaga pobedili su u gostima San Antonio sa 96:89 i time zadràli najboqi skor u ligi. îkago je predvodio Derek Rouz sa 29 poena, a

sledili su ga Lul Deng i @oakim Noa sa po 10. U doma}oj ekipi najefikasniji je bio Geri Nil sa 21 poenom, dok je Tim Dankan postigao 18. Wujork je kod ku}e dobio Klivlend sa 120:103, a odli~ne partije za Nikse nastavio je da pruà Xeremi Lin koji je imao 19 poena i 13 asistencija. Najefikasniji u timu Wujorka bio je Karmelo Entoni sa 22 poena, dok je u gostuju}oj ekipi Entoan Xejmison postigao 23, a Kajl Irving 22. Oklahoma je u gostima dobila Filadelfiju sa 92:82 i zabeleìla 28. pobedu u sezoni. U gostuju}oj ekipi najefikasniji je bio najboqi igra~ nedavno odigranog „ol-star” me~a Kevin Durent sa 23 poena, dok je Rasel Vestbruk dao 22, a imao je i 13 skokova. Rezultati: Filadelfija Oklahoma 88:92, Va{ington Orlando 95:102, Atlanta - Golden Stejt 82:85, Boston - Milvoki 102:96, Detroit - [arlot 109:94, Wujork - Klivlend 120:103, Memfis - Dalas 96:85, Wu Orleans - Toronto 84:95, Denver - Portland 104:95, San Antonio - îkago 89:96, Juta Hjuston 104:83, LA Lejkers Minesota 104:85.

Eklston ukida Veliku nagradu Australije Vlasnik Formule 1 Berni Eklston najavio je ukidawe trke za Ve li ku na gra du Australije u Melburnu rekav{i da je ona potpuni finansijski proma{aj! On je nagovestio da bi VN Australije mogla da ode u istoriju 2015. godine. - Ne znam {ta }e se ta~no de{avati posle 2015, ali ukoliko se rastanemo od na{ih prijateqa u Melburnu znam sigurno da

trka u Australiji vi{e ne}e biti. - rekao je Eklston. On poku{ava da nagovori organizatore trke da je prebace u ve~erwi termin kako bi podigli gledanost i time privukli sponzore. - Ako Melburn to ne bude uspeo da uradi, sumwam da }e Adelejd ili neki drugi grad - zakqu~io je prvi ~ovek F1. Nova sezona po~iwe u Australiji 18. marta na stazi „Melburn park”.

lio \okovi}u da osvoji tri poena u nizu i do|e do prve brejk lopte. Novak je nije iskoristio nakon {to je izbacio lopticu van terena, drugu jeste i poveo je sa 3:1. U narednom gemu je rutinski sa~uvao svoj servis i na taj na~in potvrdio brejk. Ista situacija ponovila se i u naredna dva gema. Ponovo je Janko imao 30-0 i izgubio servis, a naredni gem \okovi} je sigurno dobio i poveo sa 1:0 u setovima posle 27 minuta. Tipsarevi} se u petom gemu drugog seta suo~avao sa brejk loptom, ali je ovoga puta uspeo da je spasi i povede sa 3:2. Ista situacija se ponovila i dva gema kasnije, Janko je imao 30:0, zatim je izgubio tri vezana poena, ali je ponovo uspeo da se izvu~e

Nenad Zimowi} i wegov partner Majkl Qodra eliminisani su u ~etvrtfinalu turnira serije 500 u Dubaiju. Srpsko-francuska kombinacija izgubila je od Julijana Noula i Aleksandera Peje posle dva taj brejka 7:6 (7:3), 7:6 (7:2). Za razliku od prvog seta u kojem nije vi|en nijedan brejk, u drugom su parovi napravili po dva pa je i taj deo susreta odlu~en u taj brejku. Zimowi} i Qodra, koji su bili postavqeni za prve nosioce, veliku priliku propustili su u drugom delu me~a u kom su vodili sa 6:5 i servirali za izjedna~ewe, ali su ispustili tu {ansu. Tipsarevi} je odli~no krenuo, poveo je sa 4:1, ali je nervoza u~inila svoje kada se lomilo. Na 4:3 je napravio duplu servis gre{ku, a isto je uradio i kada je imao set loptuz pri rezultatu 6:5. Novak je to iskoristio i strahovitim forhendom okon~ao je me~. U ostilim ~etvrtfinalnim me~evima postignuti su slede}i rezultati: Marej - Bedrih 6:3, 7:5, Federer - Ju`ni 6:3, 6:4.

SOM BOR CI KRE ]U U NO VI RE KRE A TIV NI CI KLUS ZA @E NE

Sve besplatno Sportski savez op{tine Sombor jedan je od najaktivnijih u pokrajini kada je re~ o rekreativnom sportu. Pro{le godine organizovao je niz akcija za rekreativce svih uzrasta, a evo sada ve} od 5. marta startuju s no-

Za sve polaznice rekreativnog programa (aerobik) bi}e ura|en besplatan lekarski pregled na po~etku i na kraju projekta, a bi}e organizovano i predavawe o ishrani rekreativaca. Ciq manifestacije je omasovqewe i una-

S jednog od pro{logodi{wih ve`bawa

vom akcijom besplatne rekreacije za sugra|anke. Projekat, koji zajedno realizuju sa Savezom sport za sve Vojvodine, je besplatan. Ova manifestacija startuje 5. marta a okon~a}e se 5. juna. Ve`ba}e se utorkom, sredom i ~etvrtkom od 16.30 ~asova u sali Mesne zajednice Nova Selen~a (Son}anski put 24).

pre|ewe rekreativnog sporta u Somboru i dostupnost ovakvog ve`bawa svima. Moto projekta je: Ve`baj danas, za zdravqe sutra, a vodi}e ga Olga Petrovi}, apsolvent Fakulteta za sport i fizi~ku kulturu. Vi{e informacija o ovom programu mo`e se dobiti na telefone: 025/ 436 787 i 060/0755 697. S. J.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Ko {ar ka

Od boj ka

ABA mu{ka liga - VR[AC: Hemofarm [tada - Partizan MTS (20) (TV Arena sport, TV B92). Agro`iv mu{ka liga - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Smederevo (17). Prva srpska mu{ka liga - Sever - BELEGI[: Dunav - Nova Pazova (20.30).

Viner {tedi{e mu{ka superliga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Mladi radnik (19). Prva `enska liga - BEOGRAD: Po{tar - Gimnazijalac (20).

Rukomet Druga mu{ka liga, sever RI\ICA: Dalmatinac - Jabuka (19).

S PORT

petak2.mart2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Li ver pul - Ar se nal Blek burn - Aston Vi la Man. si ti - Bol ton Kvins Park - Ever ton Sto uk - No ri~ VBA - ^el si Vi gan - Svon si Ne de qa Wu kasl - San der lend Fu lam - Vul ver hemp ton To ten hem - Man ~e ster j. 1. Man. si ti. 26 20 2. Man ~e ster j.26 19 3. To ten ham 26 16 26 14 4. Ar se nal 5. ^el si 26 13 26 12 6. Wu kasl 7. Li ver pul 25 10 8. No ri~ 26 9 9. San der lend 26 9 10. Ever ton 25 9 26 8 11. Fu lam 12. Sto uk 26 9 13. VBA 26 9 14. Svon si 26 7 15. Aston Vi la 26 6 26 5 16. Volvs 17. Kvins Park 26 5 18. Blek burn 26 5 26 6 19. Bol ton 26 4 20. Vi gan

3 4 5 4 7 7 9 8 6 6 9 6 5 9 11 7 6 6 2 8

3 3 5 8 6 7 6 9 11 10 9 11 12 10 9 14 15 15 18 14

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (13) (15.05) (17.10) 67:19 63:26 51:30 53:37 47:31 38:38 29:23 38:43 34:30 26:27 32:36 26:38 33:35 28:34 29:34 30:51 27:45 37:59 29:54 23:50

63 61 53 46 46 43 39 35 33 33 33 33 32 30 29 22 21 21 20 20

ITA LI JA – SE RI JA A

Pa ler mo - Mi lan (subota, 18) Ju ven tus - Kje vo (subota, 20.45) Ne de qa (12.30) Par ma - Na po li Udi ne ze - Ata lan ta (15) (15) Si je na - Ka qa ri (15) Fi o ren ti na - ]e ze na Le }e - \e no va (15) (15) Ro ma - La cio (15) Bo lo wa - No va ra In ter - Ka ta ni ja (20.45) 25 1. Mi lan 2. Ju ven tus 24 3. Udi ne ze 25 4. La cio 25 5. Na po li 25 6. Ro ma 25 25 7. In ter 8. Pa ler mo 25 9. Ka ta ni ja 24 25 10. Kje vo 11. Ata lan ta 25 12. Ka qa ri 25 25 13. \e no va 14. Par ma 24 15. Fi o ren ti na24 16. Bo lo wa 24 17. Si je na 25 18. Le }e 25 25 19. No va ra 20. ]e ze na 24

15 13 13 13 10 11 11 10 8 9 9 7 9 7 7 7 6 6 3 4

6 11 6 6 10 5 3 4 9 6 10 10 4 8 7 7 8 6 8 4

4 0 6 6 5 9 11 11 7 10 6 8 12 9 10 10 11 13 14 16

49:22 51 37:15 50 37:23 45 39:29 45 42:24 40 38:31 38 34:34 36 39:39 34 32:33 33 21:30 33 30:28 31 23:26 31 33:46 31 29:37 29 23:25 28 24/:29 28 27:28 26 28:40 24 21:45 17 16:38 16

HO LAN DI JA

Su bo ta Den Hag - He ren ven Ven lo - Bre da RKC - Eks cel zi or AZ Alk mar - He ra kles Ne de qa Vi te se - De Graf {ap Ajaks - Ro da Utreht - NEC Fe je nord - Gro nin gen PSV - Tven te 1. PSV 23 14 2. AZ Aklmar 23 14 3. Tven te 22 13 4. He ren ven 23 12 5. Ajaks 23 12 6. Fe je nord 23 12 7. Vi te se 23 9 8. Gro nin gen 23 9 9. Ro da 23 10 10. He ra kles 23 8 11. RKC 23 8 12. NEC 23 8 13. Utreht 23 6 14. Bre da 23 7 15. Den Hag 23 6 16. Ven lo 23 6 17. De Graf {ap22 4 18. Eks cel zi or 23 3

6 4 6 8 7 5 5 5 1 6 4 2 7 4 6 4 4 6

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 3 5 3 3 4 6 9 9 12 9 11 13 10 12 11 13 14 14

60:28 48:24 59:23 52:34 59:32 47:31 27:28 35:42 39:49 38:34 26:35 25:34 35:40 29:36 27:48 28:52 21:50 17:52

48 46 45 44 43 41 32 32 31 30 28 26 25 25 24 22 16 15

BEL GI JA

Su bo ta Me he len - Gent Sent Tru den - Va re gem Le u ven - Lirs Lo ke ren - Ve ster lo Kor trijk - Genk Mons - Ber {ot Ne de qa Klub Bri` - Stan dard An der leht - Serkl Bri` 1. An der leht 27 18 2. Klub Bri` 27 16 3. Gent 27 15 4. Sekl Bri` 27 13 5. Stan dard 27 12 6. Genk 27 12 7. Kor trijk 27 11 8. Me he len 27 10 9. Lo ke ren 27 9 10. Ber {ot 27 9 11. Mons 27 7 12. Lirs 27 6 13. Va re gem 27 5 14. Le u ven 27 6 15. Ve ster lo 27 4 16. Sent Tru den27 2

6 4 5 7 9 7 7 7 10 8 8 11 12 7 5 9

3 7 7 7 6 8 9 10 8 10 12 10 10 14 18 16

Tobyije u grotlu Enfilda (2.00) Li ver pul - (3.05) Ar se nal (3.30) Li ver pul na kon osva ja wa Li ga ku pa `e li no ve po be de. me |u tim, ne }e im bi ti la ko jer do ~e ku ju pro bu |e ni Ar se nal. Tob xi je su u mi nu lom kru gu de mo li ra li grad skog ri va la To ten he ma (5:2), pa su im po ra sli ape ti ti. Red si su je se nas sla vi li u Lon do nu (2:0), a oba du e la pro {le se zo ne za vr {i la su bez po bed ni ka, po (1:1). Na po sled wih 14 du e la, oba ri va la su sla vi la po pet pu ta uz tri re mi ja. Va qa jo{ re }i da se u sre du u dre su re pre zen ta ci je po vre dio Xe rard i pi ta we je da li }e bi ti spre man za me~. Na{ predlog: 1

ke sa ovog vi ken da go stu je u Le ver ku ze nu. Far ma ce u ti su sla vi li pro tiv Kel na 2:0, {to je iza bra ni ci ma tre ne ra Du ta dru ga ve za na po be da, a na do ma }em te re nu ima ju skor (5 - 3 - 3) isto kao i Ba var ci na stra ni. Go sti iz Min he na sla vi li su u pr vom de lu se zo ne (3:0). Tra di ci ja je na stra ni Ba jer na ko ji je na po sled wih 12 me ~e va sla i vo {est pu ta, uz tri sla vqa do ma }i na i tri re mi ja. Pro {le se zo ne na BAJ Are ni me~ je za vr {en re mi jem (1:1), dok je u re van {u na Ali nac sta di o nu bi lo je ~ak 5:1 za Ba var ce. Na{ predlog: 3+

(4.00) Ba jer (L) - (3.10) Ba jern (M) (1.80)

(4.25) Pa ler mo - (3.10) Mi lan (1.75)

Po be dom pro tiv [al kea (2:0), fud ba le ri Ba jer na na sta vi li su po te ru za {am pi o nom iz Dort mun da. ^e ta tre ne ra Hajn -

Mi lan je u ve li kom der bi ju nad i grao Ju ven tus, ali je na kra ju ipak bi lo ne re {e no. Pred ro so - ne ri ma je te{p ko go sto va we

ITA LI JA SE RI JA B

1. To ri no 28 16 2. Sa su o lo 28 15 3. Ve ro na 28 16 4. Pe ska ra 27 13 5. Pa do va 27 13 6. Va re ze 28 12 7. Re |i na 28 11 8. Bre {a 28 11 9. Ba ri 28 11 10. Samp do ri ja27 8 11. Ci ta de la 28 10 12. Gro se to 28 9 13. Ju ve Sta bia27 11 14. Li vor no 28 7 15. Vi }en ca 28 6 16. Kro to ne 28 6 17. Gu bio 28 6 18. Mo de na 27 5 19. Al bi no le fe28 5 20. Em po li 27 6 21. Asko li 28 8 22. No }e ri na 28 3

8 10 6 4 7 9 9 9 8 13 7 10 7 9 11 11 8 11 10 6 6 9

4 3 6 7 7 7 8 8 9 6 11 9 9 12 11 11 14 11 13 15 14 16

34:18 36:18 37:25 56:39 39:29 34:25 47:36 30:26 34:31 32:23 33:36 30:36 38:35 30:33 31:39 29:37 26:39 25:42 28:42 32:45 28:38 34:51

56 55 54 52 46 45 42 42 39 37 37 37 36 30 29 28 26 26 25 24 23 18

(14.30) (18) 53:23 47:31 57:31 35:30 37:31 53:37 33:31 39:44 41:38 41:43 43:51 23:34 29:35 35:53 25:51 28:56

60 52 50 46 45 43 40 37 37 35 29 29 27 25 17 15

Su bo ta Ben fi ka - Por to (danas, 21.15) Na ci o nal - Bra ga (subota, 19.30) Se tu bal - Spor ting (sub, 21.30) Ne de qa Rio Ave - Be i ra Mar (17) Fe i ren se - Aka de mi ka (17) @il Vi sen te - P. Fe re i ra (17) Gi ma ra e{ - Ma ri ti mo (20.15) Le i ri ja - Ol ha nen se (pon, 21.15) 1. Por to 20 2. Ben fi ka 20 3. Bra ga 20 4. Spor ting 20 5. Ma ri ti mo 20 6. Gi ma ra e{ 20 7. Na ci o nal 20 8. Ol ha nen se 20 9. @. Vi sen te20 10. Aka de mi ka 20 11. Rio Ave 20 12. Fe re i ra 20 13. Be i ra Mar 20 14. Se tu bal 20 15. Fe i ren se 20 16. Le i ri ja 20

15 15 14 11 11 9 7 5 5 5 5 5 4 4 3 4

4 4 4 5 5 2 4 8 8 6 3 3 5 5 7 3

1 1 2 4 4 9 9 7 7 9 12 12 11 11 10 13

47:13 47:16 42:16 31:16 30:22 25:23 23:32 21:25 19:30 19:26 17:27 23:39 16:20 18:37 14:30 18:38

49 49 46 38 38 29 25 23 23 21 18 18 17 17 16 15

21 16 11 10 8 10 8 9 8 8 9 9 8 7 7 8 6 4 5 3

1 6 7 5 10 4 10 6 8 8 4 3 6 8 7 4 9 12 6 6

2 2 6 9 6 10 6 9 8 8 11 12 10 9 10 12 9 8 13 15

80:21 70:18 37:29 34:35 39:32 33:36 28:38 27:29 33:30 26:27 32:36 28:32 27:34 24:31 23:29 22:34 25:36 19:31 22:45 19:45

[PA NI JA – SE GUN DA

\a vo li iz Man ~e ste ra na sta vqa ju po te ru za grad skim ri va lom Si ti jem, a na red ni iza zov za pu le ne tre ne ra Fer gu so na bi }e go sto va we na Vajt Hart Lej nu i duel sa tre }e pla si ra nim To ten he mom. Pev ci su u do sa da {wem de lu {am pi o na ta pri ka za li sjaj ne igre na do ma }em te re nu (skor 10 - 2 - 1), a ovo }e bi ti pri li ka da se is ku pe za kiks pro tiv Ar se na la. Ju naj ted je sa vla dao No ri~ (2:1), ve zao dve po be de i na sta vio se ri ju od {est utak mi ca bez kik sa, (skor 9 - 3 - 1) na go sto va wi ma. Fer gu son }e ima ti grd nih pro ble ma u od bra ni jer se u sre du u dre su re pre zen ta ci je po vre dio Smo ling. Je se nas na Old Tra for du sla vio je Man ~e ster 3:0. Tra di ci ja je na stra ni go sti ju. Na{ predlog: 2

Va re ze - Vi }en ca (danas, 20.45) Su bo ta Pa do va - Al bi no le fe (15) Re |i na - Asko li (15) Mo de na - Ci ta de la (15) Ba ri - Kro to ne (15) Em po li - Li vor no (15) Ju ve Sta bia - No }e ri na (15) Pe ska ra - Sa su o lo (15) Gro se to - To ri no (15) Samp do ri ja - Ve ro na (15) Gu bio - Bre {a (nedeqa, 20.45)

Su bo ta (18) Ma jor ka - Osa su na (18) He ta fe - Ma la ga R. Va qe ka no - Ra sing (18) (20) Bar se lo na - Hi hon (22) Se vi qa - Atle ti ko (M) Ne de qa (12) Sa ra go sa - Vi qa re al Bil bao - So si je dad (16) Gra na da - Va len si ja (18) (21.30) Real (M) - Espa wol Le van te - Be tis (poned, 21)

24 . Real (M) 2. Bar se lo na 24 3. Va len si ja 24 4. Le van te 24 5. Bil bao 24 6. Ma la ga 24 7. Osa su na 24 8. Espa wol 24 9. Atle t. (M) 24 24 10. Se vi qa 11.R. Va qe ka no24 24 12. Be tis 13. So si je dad 24 14. He ta fe 24 24 15. Ma jor ka 24 16. Gra na da 17. Vi qa re al 24 24 18. Ra sing 24 19. Hi hon 20. Sa ra go sa 24

(2.70) To ten hem - (3.00) Man ~. ju naj ted (2.40)

POR TU GAL

(18) (20) (20) (20) (20) (20)

[PA NI JA – PRI ME RA

Mo me nat s pro {lo go di {weg du e la iz me |u Li ver pu la i Ar se na la

na Si ci li ji. Mi la ne zi ma ba{ i ne pri ja ju me ~e vi s Pa ler mom na po sled wih 10 du e la sla vi li su sa mo dva pu ta, Si ci li jan ci su pred svo jim gle da o ci ma {est pu ta sa vla da li ve li kog ri va la uz dva re mi ja. Je se nas na San Si ru bi lo je 3:0 za Pa ta i dru go ve. Po sled wa ~e ti ri me ~a pred svo jom pu bli kom Si ci li jan ci su do bi li. Na{ predlog: 2, 3+

(3.10) Gra na da - (3.00) Va len si ja (2.10) Fud ba le ri Va len si je na sta vi li su se ri ju lo {ih par ti ja, u mi nu lom ko lu iz gu bi li su pred svo jom pu bli kom od Se vi qe (2:1). Gra na da je sla vi la pro tiv So si je da da (4:1), a za ni mqi vo je da kod ku }e Ja ra i dru go vi ima ju dve ve za ne po be de ( skor 5 - 4 - 3). Na dru goj stra ni, Va len si ja se po sled wih {est go sto va wa ni je

Ferguson se ne pla{i Sahe Me na xer Man ~e ster ju naj te da Aleks Fer gu son iz ja vio je da nas da se pri bo ja va pred sto je }eg me ~a pro tiv To ten he ma, a po seb no biv {eg igra ~a Lu i sa Sa he. Eki pu Ju naj te da u okvi ru 26. ko la Pre mi jer li ge o~e ku je te {ko go sto va we tre }e pla si ra noj eki pi na ta be li Pre mi jer li ge, ko ju sa uspe hom pred vo di Ha ri Red nap. - Bi }e to ve li ka utak mi ca, uko li ko „pre `i vi mo”, ima }e mo

ve li ke {an se da osvo ji mo pr ven stvo. To ten hem ima od li ~an sa stav, svi do pri no se ti mu i pret wa su za pro tiv ni~ ki gol Bejl, Van der Vart, De fo, Ade ba jor - re kao je Fer gu son. Me na xer „|a vo la” po seb no se pri bo ja va svog biv {eg igra ~a Sa he, ko ji je upr kos ~e stim pro ble mi ma sa po vre da ma, za ~e ti ri go di ne ko li ko je pro veo u Ju naj te du us peo da po stig ne 42 go la na 124 utak mi ce.

Fud ba ler Li ver pu la Da ni jel Ager ob no vio je po vre du ko ja mu je za da va la pro ble me i u sep tem bru pro {le go di ne, pa }e mo ra ti da pa u zi ra na red nih me sec da na. Na i me, on se po vre dio u po sled wim mi nu ti ma fi nal nog me ~a Kar ling Ku pa En gle ske na Vem bli ju zbog ko je mu sle di od mor.

1. Ga la ta sa raj28 2. Fe ner bah ~e28 3. Be {ik ta{ 28 4. Trab zon 28 5. Gen ~lerb. 28 6. Si vas 28 7. Eski {e hir 28 8. Is tan bul 28 9. Bur sa 28 10. Or dun spor 28 11. Mer sin 28 12. An ta li ja 28 13. Kaj ze ri 28 14. Ka ra buk 28 15.Ga zi an tep 28 16. Ma ni sa 28 17. Sam sun 28 18. An ka ra gu ~u 28

19 16 14 13 12 11 12 11 10 10 10 9 10 10 8 7 6 2

6 6 7 7 8 10 5 7 9 8 6 8 4 4 8 8 8 5

3 6 7 8 8 7 11 10 9 10 12 11 14 14 12 13 14 21

(12) (15) (15) (18) (14) (14) (14) (18) (19)

54:21 47:30 41:31 53:35 44:38 50:44 32:34 43:40 35:29 26:29 31:37 27:33 31:35 38:48 27:33 27:36 30:43 19:59

63 54 49 46 44 43 41 40 39 38 36 35 34 34 32 29 26 11

GR^ KA Su bo ta Pa ni o ni os - Atro mi tos Ksan ti - Pa na to li kos Aris - AEK Ne de qa Aste ras - Er go le tis Le va di a kos - Ker ki ra Dra mas - Ja wi na OFI - Olim pi ja kos Pa na ti na i kos - PA OK 1. Pa na ti n. 22 17 2. Olim p. 22 16 3. PA OK 22 11 4. AEK 22 11 5. Atro mi tos 22 9 6. OFI 22 9 7. Aste ras 22 9 8. Aris 22 7 9. Ksan ti 22 8 10. Er go le tis 22 6 11. Pa ni o ni os 22 6 12. Le va di a kos20 6 13. Ja wi na 20 4 14. Pa na i to li kos22 4 15. Ker ki ra 21 4 16. Dra ma 20 3

3 4 6 5 7 6 4 9 5 5 5 4 6 6 6 3

2 2 5 6 5 7 9 6 9 11 11 10 10 12 11 14

(3.75) Di òn - (3.00) Mon te pe qe (2.00) Re mi PS@ -a na @er mi na lu, is ko ri sti li su fud ba le ri Mon te pe qe i po be dom pro tiv Bor doa (1:0), iz bi li na li der sku po zi ci ju fran cu skog {am pi o na ta. Na red ni ri val iza bra ni ka tre ne ra @e rar da bi }e eki pa Di ò na ko ja }e se po svoj pri li ci do kra ja pr ven stva bo ri ti za op sta nak u eli ti. Duel na sta di o nu Ga ston @e rard bi }e pri li ka da se do ma }in re van {i ra li de ru za je se ni po raz od (5:3). Fud ba le ri Di ò na sla vi li su na go sto va wu pro tiv Aja ~i ja (2:1), ~i me su pre ki nu li se ri ju od dva po ra za. kik sa. Na{ predlog: 2 I. G. EN GLE SKA ÊM PI ON [IP

Liverpul bez Agera mesec dana

TUR SKA Su bo ta An ka ra gu ~u - Eski {e hir An ta li ja - Sam sun Mer sin - Or dun spor Fe ner bah ~e - Gen ~ler bir g. Ne de qa Kaj ze ri - Ma ni sa Ga zi an tep - Is tan bul Bur sa - Ka ra buk Be {ik ta{ - Trab zon Po ne de qak Si vas - Ga la ta sa raj

pro sla vi la ( 4 re mi ja i dva po ra za, skor 4 - 5 - 3). Na{ predlog: 2 - 3

(16.15) (18.30) (18.30) (14) (14) (16.15) (16.15) (18.30) 43:16 48:14 30:17 28:23 22:19 23:19 14:20 21:18 24:24 20:30 17:22 15:26 17:25 14:28 15:29 8:29

54 52 39 38 34 33 31 30 29 23 23 22 18 18 18 12

(danas, 20.45) Blek pul - Hal Su bo ta Don ka ster - Braj ton (16) (16) Mil vol - Re ding Kri stal P. - Pi ter bo ro (16) Barnlsli - No tin gem F. (16) Ip svi~ - Bri stol (16) Vat ford - Barn li (16) Le ster - Ko ven tri (16) Bir min gem - Der bi (16) Por tsmut - Midlzbo ro (16) Lids - Sa u temp ton (18.20) Kar dif - Vest Hem (ned, 13.45)

1. Sa u temp ton33 18 2. Vest Hem 32 18 3. Re ding 32 17 4. Blek pul 33 15 5. Bir min gam 32 15 6. Kar dif 32 14 7. Braj ton 33 15 8. Midlzbo ro 32 14 9. Hal 31 15 10. Lids 33 14 11. Barn li 33 14 12. Le ster 32 12 13. Kri stal P. 32 11 14. Barn sli 33 12 15. Der bi 32 12 16. Ip svi~ 32 12 17. Vat ford 22 10 18. Pi ter bo ro 32 10 19. Mil vol 33 8 20. No tin gem F.32 9 21. Bri stol 33 8 22. Ko ven tri 33 7 23.Por tsmut 32 9 24. Don ka ster 31 6

8 7 6 10 9 11 8 11 6 7 5 9 11 6 6 4 10 8 10 4 7 7 9 7

7 7 9 8 8 7 10 7 10 12 14 11 10 15 14 16 13 14 15 19 18 19 14 18

61:32 51:32 41:27 56:43 51:30 50:39 39:33 38:34 31:25 52:48 45:40 43:37 33:30 45:52 33:42 50:60 36:50 51:52 34:45 28:50 28:52 29:46 33:34 27:52

62 61 57 55 54 53 53 53 51 49 47 45 44 42 42 40 40 38 34 31 31 28 26 25

HR VAT SKA

Su bo ta In ter - Sla ven (danas, 15) Za greb - Haj duk (danas, 15) Ne de qa Ci ba li ja - Kar lo vac (15) Di na mo - Osi jek (15) Split - Lu~ ko (15) Istra - Va ra `din (15) Ri je ka - Lo ko mo ti va (15) Za dar - [i be nik (15)

1. Di na mo 18 2. Haj duk 18 3. Split 18 4. Sla ven 18 5. Osi jek 18 6. Lo ko mo ti va18 7. Ri je ka 18 8. Ci ba li ja 18 9. Za greb 18 10. In ter 18 11. Za dar 18 12. Istra 18 13. [i be nik 18 14. Lu~ ko 18 15. Kar lo vac 18 16. Va ra `din 18

14 11 9 9 8 8 7 7 7 7 6 4 4 3 4 2

3 4 4 4 5 4 6 5 4 3 4 6 5 6 3 2

1 3 5 5 5 6 5 6 7 8 8 8 9 9 11 14

42:7 34:13 29:23 24:18 27:23 23:16 22:15 17:21 19:25 18:22 18:29 16:22 18:20 14:21 15:36 11:36

45 37 31 31 29 28 27 26 25 24 22 18 17 15 14 8

64 54 40 35 34 34 34 33 32 32 31 30 30 29 28 28 27 24 21 15

De por ti vo - Al kor kon (danas, 21) Su bo ta (16) Her ku les - Sa ba deq (18) Kar ta ge na - Gva da la ha ra Vi qa re al B - Al ko ja no (18) (18) Hu e ska - Him na stik Kse rez - Kor do ba (18) Nu man si ja - Mur si ja (18) (18) Va qa do lid - Sel ta Las Pal mas - Hi ro na (18.30) Ne de qa (12) Al me ri ja - El ~e Re kre a ti vo - Bar se lo na B (19.45)

1. De por ti vo 26 26 2. Sel ta 3. Al me ri ja 26 4. Va qa do lid 26 5. Her ku les 26 6. Kor do ba 26 7. El ~e 26 8. Al kor kon 26 9. Nu man si ja 26 10. Mur si ja 26 11. Re kre a t. 26 12. Sa ba deq 26 13. Bar se l. B 26 14. Las Pal m. 26 26 15. He rez 16. Gva da la h. 26 17. Vi qa r. B 26 18. Al ko ja no 26 19. Hu e ska 26 20. Kar ta ge na 26 26 21. Hi ro na 22.Him na stik 26

17 16 13 13 14 12 13 11 9 10 10 9 9 9 9 8 6 6 6 5 4 3

3 4 9 9 3 7 4 8 10 6 5 8 7 7 6 5 8 8 7 8 8 8

6 6 4 4 9 7 9 7 7 10 11 9 10 10 11 13 12 12 13 13 14 15

43:27 47:23 46:29 39:22 29:23 27:22 40:28 34:26 34:27 32:35 34:30 31:41 41:35 32:34 28:33 27:44 32:42 25:39 29:41 16:34 25:39 19:36

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Su bo ta Ba jer - Ba jern Ham bur ger - [tut gart Ha no ver - Aug zburg Fraj burg - [al ke Kaj zer sla u t. - Volf sburg Her ta - Ver der Bo ru si ja (D) - Majnc Ne de qa Nir nberg - Bo ru si ja (M) Ho fen hajm - Keln

1. Bo ru si ja (D)23 16 2. Ba jern 23 15 3. Bo ru s. (M) 23 14 4. [al ke 23 14 5. Ba jer 23 10 7 6. Ver der 23 10 7. Ha no ver 23 8 8. [tut gart 23 8 9. Ho fen hajm 23 7 10. Nir nberg 23 8 11. Majnc 23 6 12. Ham burg 23 6 13. Volf sburg 23 8 14. Keln 23 7 15. Aug sburg 23 4 16. Her ta 23 4 17. Kaj zer sl. 23 3 18. Fraj burg 23 4

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

4 3 50:15 3 5 51:14 5 4 37:14 2 7 50:30 634:2937 6 7 37:37 10 5 28:30 5 10 37:33 8 8 26:27 4 11 22:32 9 8 34:36 9 8 28:38 3 12 28:44 3 13 30:45 9 10 23:37 8 11 25:40 9 11 16:32 6 13 28:51

FRAN CU SKA

Su bo ta Di `on - Mont pe qe Lil - Ok ser Mar sej - Tu luz Nan si - Lion Sent Etjen - Evi jan So {o - Va len si jen Bor do - Ni ca Ne de qa Kaen - Brest PS@ - Aja ~io Lo ri jen - Ren

1. Mont pe qe 2. PS@ 3. Lil 4. Sent Etjen 5. Lion 6. Ren 7. Tu luz 8. Mar sej 9. Bor do 10. Va len si jen 11. Brest 12. Evi jan 13. Kaen 14. Lo ri jen 15. Di `on 16. Aja ~io 17. Ni ca 18. Nan si 19. Ok sen 20. So {o

25 25 25 25 25 25 25 24 25 25 25 24 25 25 25 25 25 25 25 25

16 15 12 12 12 11 11 10 9 8 5 6 7 6 7 6 5 5 4 4

5 7 10 7 4 7 7 9 9 6 14 9 6 9 5 8 8 8 10 8

54 52 48 48 45 43 43 41 37 36 35 35 34 34 33 29 26 26 25 23 20 17

52 48 47 44

36 34 29 29 28 27 27 27 24 21 20 18 18

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

4 3 3 6 9 7 7 5 7 11 6 9 12 10 13 11 12 12 11 13

(17) (17) (21)

48:25 44:25 43:27 33:26 41:32 34:30 27:23 34:23 30:28 26:27 22:22 33:37 30:37 24:32 30:37 27:43 23:29 22:35 30:38 22:40

53 52 46 43 40 40 40 39 36 30 29 27 27 27 27 26 23 23 22 20

lov

c m y

dnevnik

ZAHVAQUJU}I AKTIVNOSTI KAWI[KIH LOVACA

petak2.mart2012.

SKUP[TINE LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE I SRBIJE

va li. Pred sed nik LU „Ka wi à” Fe renc Ba ko ta ka è da je lov ni te ren po de qen na ~e ti ri re o na, da se an ga ò va la ve }i na od 90 ~la no va ko ji su od 15.no vem bra ima li pre ko 40 iz la za ka, te da je u pre ko 60 hra ni li ca ove zi me di vqa ~i ras tu re no 7,5 to na ku ku ru za u zr nu, 6,5 to na u kli pu, po la to ne p{e ni ce i 120 ba la de te li ne. Ko li ~i na hra ne ko ja je iz ne ta u lo vi {e ove zi me bi la je naj ve }a, zbog ~i we ni ce da je pri hra na di vqa ~i pred sta vqa la dra go ce nu po dr {ku, jer su pri rod ni uslo vi bi li ve o ma ne po voq ni. Po red ple me ni te di vqa ~i ka wi {ki lov ci su hra ni li i pti ce gra bqi vi ce, pa su na taj na ~in do pri ne li wi ho voj za {ti ti, a isto vre me no {ti ti li osta lu di vqa~. - Zbog ja ke zi me ima li smo vi {e iz da ta ka ne go {to smo pla ni ra li, ali bit no je da smo us pe li da sa ~u va mo di vqa~. Na na {em te re nu re gi stro va li smo ugi nu }e sa mo 10 gr la sr ne }e di vqa ~i, od ko jih su tri pre ga è na na pu te vi ma, a bi lo je ne ko li ko pre ga è nih ze ~e va. Re zul -

ta ti po ja ~a ne pri hra ne di vqa ~i ve ru jem da }e se vi de ti pri li kom pred sto je }eg pre bro ja va wa i pro le} nog lo va - ka `e Ba ko ta. Ka wi {ki lov ci za pro le} ni od strel srn da }a od 15.apri la

ve} ima ju na ja vqen do la zak go sti ju iz Ne ma~ ke, Austri je i [vaj car ske, a u po sled we vre me

~e va i 65 fa za na, ta ko da je ostva ren lep pri hod. - Tek po sle bro ja wa di vqa ~i ko je pred sto ji, pre ma sta wu na te re nu sa ~i ni }e mo pla no ve od stre la tro fej nih gr la i za se lek tiv ni od strel. Zbog do la ska lo va ca sa Ki pra u pro {loj se zo ni smo od u sta li od hva ta wa `i vih ze ~e va, ali uko li ko sve bu de ka ko tre ba pla ni ra }e mo hva ta we u na red noj se zo ni. Zbog ma log pri rod nog pri ra {ta ja sva ke go di ne u lo vi {te se obo ga }u je fa zan skim pi li }i ma od pet do se dam ne de qa, ko je lov ci po sle u vo li je ra ma u ri tu pa ze i hra ne jo{ me sec da na pre ne go {to se is pu ste u pri ro du - na po mi we Ba ko ta. Pro {le go di ne ka wi {ki lov ci su pu sti li 2.200 fa zan ~i }a, a po {to je se zo na lo va fa za na pro du `e na ove go di ne pla ni ra se

Iz gla sa ni ~la na ri na i zah tev za pri jem u CIC Na kon iz ja {wa va wa de le ga ta na Skup {ti ni Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne odr `a noj u uto rak 28. fe bra u a ra u No vom Sa du, ~lan ski do pri nos za voj vo |an ske lov ca iz no si 1.400 di na ra. ^la na ri nom je ob u hva }e no fi n an s i r a w e ra d a Lo v a~ k og Sa ve za Voj vo di ne i Lo va~ kog sa v e z a Sr b i j e, iz r a d a svih plan s kih do k u m e n a t a (lov n a osno va, go di {wi plan ga zdo va wa lo vi {tem, kon kurs na do ku men ta ci ja za do de lu sred sta va iz Fon da za raz voj lov stva i dru ga do ku men ta), {est bro je va „Voj v o | an s kog lo v a~ k og gla -

sni k a” i osi g u r a w e lo v a c a. Upra vo oko ove ta~ ke vo di la se naj du `a, ali ko rekt na de ba ta: bi lo je, na rav no, pred lo ga da ~la na ri na bu de ma wa, pre sve ga na u { rb stav k e in f or m i s a w a (1.100 di na ra), ali ~ak i pred lo ga da bu de ve }a. Na kon ras pra ve, kre nu lo je gla sa we, a ono je po ka za lo da je 40 de le ga ta bi lo „za” pred lo `e nu ~la na ri nu od 1.400 di na ra, a 14 je bi lo „pro tiv”. S ob zi rom da je „za” ima lo ve }i nu, ni je bi lo po tre be da se gla sa o osta lim pred lo zi ma. Za se da wu je, ina ~e, pri su stvo va la 63 de le -

ga ta od ukup no 77 ko ji su ~la no vi Skup {ti ne. Skup {ti ni je, po red de le ga ta i ru ko vo de }ih qu di LSV (pred sed nik Mi lan Pa `in, za me nik pred sed ni ka dr Mi lo{ Be u ko vi}, se kre tar De jan Mil kov, pred sed nik Skup {ti ne Fe renc Ir me wi...) pri su stvo vao je pred sed nik LSS dr Zo ran Po po vi} i predsednik skup{tine LSS Marko Tica. Skup {ti na LSV je usvo ji la i pred log da ova or ga ni za ci ja pod ne se zah tev za pri jem u ~lan stvo u me |u na rod nu lo va~ ku or ga ni za ci ju - CIC. D. Kn.

Pre ki nu ta Skup {ti na LSS do la ze nam i lov ci iz Tur ske. O~e ki va wa su da }e i na red na se zo na bi ti uspe {na, po go to vo {to je ovaj te ren bo gat tro fej nom sr ne }om di vqa ~i, jer je pro {le se zo ne me |u 29 od stre qe nih bi lo sa zlat nim, sre br nim i bron za nim ro go vqem. Je se nas je bi la i gru pa lo va ca sa Ki pra ko ja je od stre li la 120 ze -

pu {ta we 2.500 ko ma da. Deo se do bi ja na ime za ku pa fa za ne ri je, a osta tak ku pu je od pri ho da ostvar ne og lov nim tu ri zmom. - Za hva qu ju }i uno su fa za na, ima mo ih do sta u lo vi {tu, {to je bi lo uo~ qi vo oko hra ni li ca to kom ove zi me - na po mi we Ba ko ta. M. Mitrovi}

U ZREWANINSKOM LOVNOM PODRU^JU

Grad po mo gao lov ci ma, lov ci po mo gli di vqa~i Di vqa~ na zre wa nin skom lov nom pod ru~ ju, ko je ob u hva ta 125.826 hek ta ra, pre `i ve la je zim ske ne po go de za hva qu ju }i bri zi lo va ca LU “Zre wa nin” i po mo }i ov da {we lo kal ne sa mo -

pu lo va ca iz dru {tva u ^en ti. Oni su u tom mo men tu po ata ru raz no si li hra nu za di vqa~. - Uslo vi za pri hra nu ove zi me su ve o ma ote `a ni, zbog ni skih te me pra tu ra i sne `nih pa da vi -

u pra ve. Ka ko se vo di ra ~u na o di vqa ~i, na te re nu se uve rio i za me nik gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Go ran Ka u ri} ko ji je, u dru {tvu uprav ni ce lo vi {ta Mi le ne Ro ma ne li, ob i {ao gru -

na. Za to su lov ci mo ra li ~e {}e da od no se hra nu a `i vo ti we ni su uvek uspe va le da stig nu do hra ni li ca. Ipak, su de }i pre ma si tu a ci ji na te re nu, us pe li smo da po mog ne mo, ka ko bi di vqa~

pre ì ve la ove lo {e uslo ve. Ta ko }e mo na sta vi ti sve dok sneg pot pu no ne okop ni – ob ja {wa va Mi le na Ro ma ne li. Ka ko je na ve la, po {to su van red ni uslo vi zah te va li znat no vi {e hra ne, lov ci su se za po mo} obra ti li lo kal noj sa mo u pra vi ko ja im je iza {la u su sret. Ta ko je na sta vqe na in ten ziv na pre hra na, ku pqe na je naf ta za trak to re ko ji ma lov ci sti ù do hra ni li ca, a na ru ~e no je i 10 to na so li. Za pri hra nu je ove zi me pla ni ra no oko 24 to ne zr na ste i bli zu 20 to na ka ba ste hra ne, kao i pri bli `no pet to na so li. Ali, po re ~i ma Ro ma ne li je ve, do sa da je po tro {e no vi {e od 25 to na zr na ste i pre ko 22 to ne ka ba ste hra ne, kao i oko {est to na so li. Ka u ri} je na veo da se Udru è we lo va ca obra ti lo za po mo} Grad skom {ta bu za kri zne si tu a ci je, s ob zi rom da je ta da bi lo u ne mo gu} no sti da na sta vi kva li tet nu pre hra nu di vqa ~i. - Od lu ~e no je da im se po mog ne sa 230.000 di na ra, i pa re su na me we ne svim dru {tvi ma u se li ma na te ri to ri ji gra da – po ja snio je Ka u ri}. @. Balaban

Skup {ti na Lo va~ kog sa ve za Sr bi je, ko ja je odr `a na mi nu le su bo te u Be o gra du, pre ki nu ta je na kon {to su de le ga ti iz Lo va~ kog sa ve za cen tral ne Sr bi je na pi stu i li sed ni cu, a na kon pa u ze ni je bi lo kvo ru ma za wen na sta vak. Pre ma in for ma ci ja ma iz LSS, na sta vak skup {tin skog za se da wa bi }e za ka zan usko ro, pa bi no va Skup {ti na (ili na sta vak pre ki nu te) tre ba lo da se odr `i u mar tu, naj ka sni je po ~et kom apri la. Kod tre }e ta~ ke dnev nog re da, (Do no {e we po seb ne Od lu ke u ve zi sta tu sa Lo va~ kog sa ve za cen tral ne Sr bi je i lo va~ kih

Fo to: J. Pap

Di vqa~ je u lo vi {tu LU „Ka wi `a” ko je se pro sti re na oko 7.300 hek ta ra u ata ru Ka wi `e i Ador ja na do bro pre zi mi la eks trem no hlad ni ta las, za hva qu ju }i lov ci ma ko ji su je pri hra wi -

Fo to: J. Pap

Di vqa~ pre zi mi la bez ve }ih gu bi ta ka

udru `e wa ko ja ni su iz vr {i la oba ve zu upla te ~la na ri ne Lo va~ kom sa ve zu Sr bi je za 2011. go di nu, a ~la no vi su i LSCS), od lu ka ni je do ne ta, jer ni je dan

od dva for mu li sa na pred lo ga ni je do bio po tre ban broj gla so va. Po sle to ga, kvo ru ma ni je bi lo i sed ni ca je pre ki nu ta. D. Kn.

kWiGA

petak2.mart2012.

dnevnik

НА НО ВО САД СКОМ САЈ МУ ОТВО РЕ НИ 18. СА ЛОН КЊИ ГЕ, 17. ИЗ ЛО ЖБА УМЕТ НО СТИ „ART EXPO” И 8. СА ЈАМ ОБРА ЗО ВА ЊА „ПУ ТО КА ЗИ”

Кре а тив ност и зна ње - ши фра да на шњи це

нтегрисаним концептом кул ту ре, умет но сти и образовања , јединственим у нашој земљи, Ново садски сајам нуди нам на једном ме сту приредбе које су веома важне због својих порука и својеврстан су путоказ на шта морамо обратити пажњу у данашњем глобализованом свету, у којем сви морамо уче ствовати , а равноправни ћемо бити само наоружани кре ативношћу и знањем, које су кључне шифре данашњице- рекао је покрајински секретар за културу и јавно информи са ње Ми ло рад Ђу рић

KWIGA ZAUVEK

ИЗ КУ ЋЕ ДО БРИХ НА СЛО ВА „АР ТЕ”

примењене уметнике различитих уметничких праваца и усмере ња, га ле ри је и га ле ри сте, удружења ликовних уметника, ликовне колоније, колекционаре и колек ци о нар ска удруже ња, уметнике аматере, произвођаче и трговце прибора. Међународни сајам образовања „Путокази„ ће у три сајам ска да на оку пи ти сред ње школе и високошколске установе из Србије, али и из Аустрије, Грчке, Енгле ске, Кипра и Немачке. И ове године биће то „путоказ„ ученицима завршних разреда основних и средњих школа при избору животног по-

зива, ме сто где у директном контакту имају прилику да добију све потребне информције о перспективама школовања, стипендирању и преквалификацијама у нашој земљи и свету, као и о алтернативним програмима образовања. За ученике основних и средњих школа,студенте и библиотекаре улаз на све сајамске манифестације је бесплатан, док је за остале посетиоце улазница 100 динара, а сајамске капије отворене су од 10 до 19 часова. Сајам образовања траје до 3. а Салон књига и Изложба уметности до 6. марта. Д. Девечерски

ТО МИ СЛАВ МА РИН КО ВИЋ, ПЕСНИК

Овај свет је ве лик и озби љан

е рачунајући незаобилазне и преко потребне – најдрагоценије књиге до мене су стизале, готово по правилу, сасвим случајно, неочекивано; ређе у упорној трагалачкој промишљености да, поведен насловом, уроним у неку од њих. Често су ме управо наслови заваравали, сугеришући сасвим другачији садржај од очекиваног. Али, ништа што је вредно, ништа што зрачи посебношћу, чак и ако ти само падне под руку, неће се открити тек тако, само од себе. Од друге стране се увек очекује одговор у виду бар малог труда или бар учтиве сусретљивости. Породична кућа, на пример, нуди ми мир какав не могу да нађем нигде другде, али ја познајем свако, и најмање, улегнуће на поду, сваку избочину на њеном зиду, па чак памтим и сваки ексер који је остао да штрчи пошто су мајстори спаковали ствари и отишли. Дру гим речи ма, књи га ма прилазим не као да улазим у нахерену колибу, да се склоним од невремена; већ се потпуно предајем њиховом садржају, тражећи и стичући дарове који пријају мом осећању и мом срцу. Једна од таквих књига је „Књига лутања“, дело руског приповедача, романсијера и путописца,

Константина Паустовског.Ваљда је прошло већ дваде сетак и више година, како ми је пријатељ, ослобађајући се гомиле сувишних књига, тутнуо у руке и ту, за око сасвим обичну, књижи цу све тло-пла вих ко ри ца.

Поред све дарежљиво сти, није ни слутио какву ми драгоценост по кла ња.Чи та ње сам започео баш у периоду који је за мене представљао праву мору. Управо сам се био упустио у одвикавање од вишегодишњег пушења и мириса дуванског дима. Цео мој поду хват, убр зо, био је упропаштен.

На једном месту Паустовски пише о свом премештењу на нову службу, 1924. године. У Русији влада беспарица, животарење... Речју, рђаво време с које год се стране погледа. За храну се још некако и сналазио, а за дуван му није остајало ни копејке. Али, стиже неочекивани преокрет, раван проналаску ретке и драгоцене руде! Шта да вам ја причам, чујте и сами Паустовског: „Излазио сам из Пушкина на колосек северне железнице и ишао дуж шина купећи опушке и недопушене цигаре које су путници бацали кроз прозоре.“ Тако је, прелазећи свакодневно неколико километара, Паустовски постепено стицао драгоцена искуства и о опушцима и о пушачима. Почео је да, преко недопушених цигарета, тумачи карактере непознатих путника. Препознавао је њихову шкртост, прорачунате и доброћудне одлике, одлучност и колебљиве црте. На неким опушцима је налазио трагове женских усана, а по нијансама и боји ружа процењивао која је од њих ватрена, загонетна, госпоствена или брбљива жена. Опушке је носио кући, истресао их, садржај прскао водом, затим пажљиво распростирао на врелу пећ, где је дуван „ферментирао“ и постајао мекши.

KWI@EVNA BA[TINA

Би бли о те ка Пе тра По па ди ћа У

1. „Бернардијева соба”, Слободан Тишма - КЦ НС 2. „Ово личи на крај”, Џулијан Барнс - „Геопоетика” 3. „Mein Kampf”, Светислав Басара - „Лагуна” 4. „Мушкарци који мрзе жене”, Стиг Лашон - „Чаробна књига” 5. „Да Винчијев код” (илустровано издање), Ден Браун „Соларис” 6. „Qu at tro Sta gi o ni”, Слободан Тишма - „Лагуна” 7. „Црвени ковчег”, Скот Истланд - „Соларис” 8. „Сенка ветра”, Карлос Руис Сафон - „Чаробна књига“ 9. „Прашко гробље”, Умберто Еко - „Плато” 10. „Монах Калист”, Миливоје Јовановић - „Нова искра”

Фо то: Р. Ха џић

Награде „Лаза Костић“, за књижевно стварлаштво додељују се већ 18 година, колико траје и Новосадски салон књига. Овогодишњим лауреатима јуче је председник жирија Ненад Шапоња уручио признање које носи име једног од најзнаменитијих старалаца српске културне историје. Владимир Гвозден награђен је за студију „Српска путописна култура 1914-1940“ („Сужбени гласник“, 2011.)-њему је награду уручио члан Градског већа задужен за културу Андреј Бурсаћ. За издавачки подухват одабрана је колекција „Србија и коментари“ у издању „Служеног ласника“, а награду је примио Драгољуб Селаковић Специјалне награде „Лаза Костић“ примили су Петар Живадиновић, оснивач ИК „Паидеиа“(као подстрек за завршетак Аристотелових изабраних дела), представница ИК „Evro Giunti“(за први том „Историје српске филозофије“) и Милина Склабински у име Завода за културу војвођанских Словака (за књигу „Словаци у Србији са аспекта културе“ Милине Склабински и Катарине Моснакове). Р. Л.

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Соларис”

отварајући јуче на Ново садском сајму 18.салон књига, 17.изложбу “Art expo” и 8.сајам образовања “Путокази“. Салон књига окупио је и ове године делатнике из области књижевно сти, издаваштва, медија, научне и стручне литературе,а наредних шест дана биће место сусрета писаца и читалаца. Пред посетиоцима ће бити и више хиљада наслова из области белетристике, научне и стручне литературе, енциклопедија, а обезбеђени су и значајни сајамски попусти Изложба „Art Expo„ће до 6. марта промовисати ликовне и

Уру че не на гра де „Ла за Ко стић”

Библиотеци Матице српске као посебна целина чува се библиотека новосадског трговца Петра Попадића (1841–1919), која је овде доспела за време Првог светског рата као поклон. Она садржи 801 књигу из књижевности, филологије, историје, филозофије и других области, углавном на српском, али и на другим језицима и 31 наслов периодике. Ово је типична породична грађанска библиотека и сведочи о великим библиофилима и познаваоцима писане речи. Занимњиво је истаћи да је П. Попадић књиге и периодику дао да се укориче у тврд повез, а боја корица (црвена, зелена, плава...) била је у функцији распознавања појединих области знања и врсте публикација, тј. имала је улогу својеврсног стручног каталога. Д. Г.

TOP-LISTA

Нема више начина да бивши пушач покаже колико га је све то дирнуло, већ само један. Припалио сам цигарету коју нико пре мене није држао у зубима, и која је, сама од себе, мирисала и била мека као иње на брезама у једној песми. Чудно је како у некој прозној књизи, као што је „Књига лутања“, има толико чисте и добре по езије. Испод реченица Паустовског пулсирају дамари истинског песника.На једном путовању он сусреће младог инжењера, Грузина, и признаје да је неочекивано, на рудним бушотинама, срео великог песника. При том, младић никада није написао ниједну песму, он своје стихове носи и чува у глави: „Овај свет је велик и озбиљан,/и у њему нема места за празну тугу...“ Лутања Константина Паустовског, и због његових исказа и због ових стихова, вредна су свих пређених километара, проведеног времена и уложеног труда. Тим пре што сам се без имало своје заслуге и ја обрео у том чудесном свету, питам се да ли је „Књига лутања“ доиста случајно доспела у моје руке, или је прсте умешала „виша воља“, тек да покаже колико је слабости било у мојој одлуци да се решим једног порока.

По ет ско-при ја тељ ски квар тет

ечерас ће у Марибору, Европ ској пре сто ни ци културе 2012. бити представљена књига поезије на српском је зи ку „А да, ствар но, одемо на кафу?“, у прошлогодишњем издању Куће добрих наслова „Арте“ из Београда. Ауторство потписује пе снички квартет: Гордана Влајић (1959) из Пан че ва, Са ња Пе тро вић (1969) из Новог Сада, Миодраг Јакшић (1969) и Владимир Благојевић (1974) из Београда. Овде није реч о ан толо ги ји, већ о до го во ру че тво ро пе сни ка, при јате ља, да своје стихове објаве у заједничкој књизи, која је лако добила поднаслов „квАРТЕт“иако су потпуно раз ли чи тих пе снич ких сен зи би литета. И поручују управо оно што су истакли у наслову: Упр кос феј с бу ко ви ма, спеј со ви ма, телефонима, скајповима, ајподовима- треба прихватити позив и доћи на кафу, док се поново не навикнемо на дружење, на искре ну и срдач ну комуникацију. Али не виртуелну. Пр ва че тврти на ко ја от кри ва пе снички рукопис Гордане Влајић, названа је „Префригане пе сме“. Када је као деветогодишњакиња требала да рецитује, од треме није могла да изусти ни једну реч, а по следице се огледа ју у пото њем запи си вању, у неколико објављених књига. Рецензенти сматрају да Влајићева напро сто слика своје пе сме, каткад импре сионистичким, каткад надреалистичким маниром- у њеној поезији све је слика. Друга четвртина квартерта, Миодраг Јакшић, свој део је на-

При ча о ми штро на у ту

стро н а у т у пен з и ји Марк Ке ли, ко ји је са ра ђ и вао на ауто б и о гра фи ји сво је су пру ге, бив ше де мо крат ске по сла ни це аме рич к ог Кон гре са Га бри је ле Ги фордс, од лу чио је да на пи ше књи гу за де цу, о ма лом ми ш у ко ји по с та је астро на ут, тач ни је ми штро на ут, и ле ти у све мир. На пр вој све мир ској ми си ји има ли смо осам на ест ми ше ва, као део екс пе ри мен та. Се дам на ест се, кад смо ушли у зо ну нул те гра ви та ци је, гр че ви то др жа л о јед не стра не ка ве за. Али, био је ту осам на е сти миш, ко ји је пло вио ка ве зом, као да му се бо ра вак у све ми ру до па да и да та мо при па да.

Ке ли је ва књи га „Ми штро на у т: де л и м ич н о исти н и та при ч а“ би ћ е об ја в ље н а у ок то бру, а из да вач је „Сај мон&Шу стер“. У из ја в и за штам п у њи хо в и пред с тав ни ци су ис та к ли да књи га го во ри о ма лим чла но ви ма по са де ко ји уме ју да по ста ну ве ли ки у сво јим де ли ма и спа су це лу ми си ју. Марк Ке ли, ко ји је оти шао у пен зи ју у ок то бру про шле го ди не, на пу нио је ове не де ље 48 го ди на. Иако му пи са ње ни је про фе си ја, ни је му ни не по зна то. Про ш ле го д и н е са р а ђ и вао је са су пру гом на пи са њу ме мо а ра „Га би: при ча о хра бро сти и на ди“. Га бри је ла Ги фордс је, ина че жр тва

атен та та ко ји је на њу у ја ну а ру 2011. из вео про тив ник бла же ими гра ци о не по ли ти к е за ко ју се за ла га ла. Иако у кри тич ном ста њу, Га бри је ла је ус пе ла да се опо ра ви, ма да се при вре ме но по ву к ла из по ли ти к е. Ка к о ка ж е овај бив ш и астро на ут, иде ја о пи са њу књи ге ду го му се мо та ла по гла ви, али је на по ран по сао пи л о т а НА СА-е зах т е в ао ње го в о пу н о ан га ж о в а њ е, па за пи са ње ни је имао вре ме на. Са да сам у пен зи ји и мо гу да се по с ве т им ства р и м а ко је во лим. Имам дво је де це из прет ход ног бра к а и ду го сам же лео да на п и ш ем за њих

словио „Ако би још и то стер прорадио, и доручак би зготовили“. За себе каже да је рокенд-рол тип, у свему што ради, па и у поезији. А други кажу да док читају његове пе сме, осете смиреност каква се може видети само у стиховима истинских по свећеника и верника у снагу поезије. Сања Петровић- „Газећи по крпицама облака“, чини трећи угао занимљиве збирке. Ова ново садска поете са „ниже пер-

ле сачињене од тренутака на своју временску траку, коју дарује вама, уз тајну да су перле склоне претварању у топле речи када се згрну у шаку, док испијате кафу“. А Владимир Благојевић као четврти стуб квартета поручује „Узми тренутак“. Он пева час грубо, час вешто, понекад самоиронично и ређа поднаслове јед не кон ти ну и ра не љубав не драме, која се одвија из пе сме у пе сму, из сти ха у стих. Ре цензенти су његов допринос видели као дневник једне љубави. Р. Лотина

[E O ] N ET

књи г у о ми ш у у с в е м и р у . Уства ри, о овој при ч и раз м и ш љам го т о в о чи та ву де це ни ју. Књи га о ми шу астро на у т у би ће об ја вље на и у елек трон ском фор ма т у, а аутор се на д а да ће на и ћ и на добар од зив код ма ле чи та лач к е пу бли к е. Мно га де ца са ња ју о то ме да по ста ну астро на у ти - ре као је во ђа по след ње ми си је „Ен де ву ра“, окон ча не 1. ју на про шле го ди не. Књи гу ће илу стро ва ти Ц. Ф. Пејн, ко ји је ра дио и на књи га ма Џо на Лит гоа и Сти ва Мар ти на. И. Вујанов

c m y

kultura

dnevnik

petak2.mart2012.

ЗА ЗБИРКУ ПРИЧА „ЕСПИРАНДО”

У НЕДЕЉУ 4. МАРТА НА КОНЦЕРТУ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА

Срђану Срдићу награда „Биљана Јовановић”

Канадски диригент и узбудљиви челиста Ласло Фењо

Kњижевна награда „Биљана Јовановић”, коју додељује Српско књижевно друштво, за 2011. годину припала је Срђану Срдићу, за збирку прича „Еспирандо“, објављену у издању Стубова културе. Одлуку је једногласно донео жири у саставу: Јелена Ленголд (председник), Јасмина Врбавац и Ален Бешић. Оцена је жирија да Срдићева књига поседује изузетан језич-

ки и стилски ниво, те да је модерна у најбољем смислу те речи. „Еспирандо” је књига у којој ниједна реч није сувишна ни случајна, рађена пажљиво и промишљено, са изузетним осећајем за причу и њене могућности. Збирка „Еспирандо” састоји се од девет прича тематски везаних за најмрачније кутке људске свести. Овој, никад довољно обрађеној књижевној теми, теми смрти, Срдић прилази наизглед са више различитих страна, па ипак, приче се преливају и уливају једна у другу на начин који је све само не

насумичан. Па тако, свака од ових девет прича постоји сама за себе, али постоји и књига као заокружена целина. Рођен у Кикинди 1977.Срдић је дипломирао је на катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду, где је на докторским студијама.Радио је као професор у кикиндској гимназији “Душан Васиљев” и био уредник програма у Народној библиотеци “Јован Поповић” у Кикинди. Тренутно је запослен у кикиндској гимназији и уредништву књижевног часописа “Северни бункер”.Од 2008. до 2011. био је уредник међународног фестивала кратке приче “Kikinda Short„. Краће прозне текстове, приказе и есеје објављивао у бројним часописима (Повеља, Поља, Аванград, Блиц, Зарез, Quorum, Књигомат, Северни бункер, Пластелин, Литкон, Symposion, Мале новине, Сплит Минд, Улазница…).Један је од победника међународног конкурса за најбољу необјављену кратку причу хрватског интернет портала Бестселер 2007. па се његова прича “Сиво суморно нешто” нашла се у антологији “Да сам Шејн”. Прву награду за прозу на конкурсу зрењанинског часописа “Улазница” добио је 2007. као и награду “Лаза Лазаревић” за најбољу необјављену српску приповетку 2009. (Slow Divers). Добитник је стипендије “Борислав Пекић” за 2010.Аутор је романа “Мртво поље” (2010), такође у издању Стубова културе. На конкурс за награду “Биљана Јовановић” за 2011. пристигло је било 128 прозних, поетских и међужанровских књига.

Војвођански симфонијски оркестар шести концерт у овој сезони приређује у недељу 4. марта у Синагоги с почетком у 20 часова. Овог пута „симфоничари“ ће наступити под палицом диригента Нурхана Армана из Канаде, који је већ гостовао у Новом Саду, али први пут са овим оркестром. Солиста ће бити цењени млади виолончелиста Ласло Фењо из Мађарске. На програму ће бити Концерт за чело и оркестар у ха-молу Антоњина Дворжака и Симфонија бр. 1 Сезара Франка. Улаз је Ласло Фењо слободан. Музичка критика с обе стране Атлантика једнодушна је у похвалама интерпретација диригента Нурхана Армана, указују организатори овог концерта и додају да лист „Правда“ говори о њему као „фасцинантом и упечатљивом музичару“, а прашки „Бродкаст ривју“ пише о уметниковом „надахнутом и племенито заокруженом извођењу“. Нурхан Арман редовно снима за „ЦБЦ“, „Фирст едишн рекордс“, „Едуко рекордс“, Радио Москву, Пољску радиотелевизију, Чешки радио, ра-

Нурхан Арман

дио телевизију Турске, Литваније, Словеније, Јерменије и медијске куће у САД. Био је члан жирија на многим истакнутим диригентским такмичењима у Пољској и Канади, предавао на фестивалима у Њујорку, Флориди и Канади (Фестивал северњачке музике, који је сам основао), као и на Краљевском музичком колеџу у Лондону. Виолончелиста Ласло Фењо у последњих неколико година, пред интензивне интернационалне концертне активности, подучава и младе виолончели-

сте широм света. Пре две године постао је предавач на Академији за музику и лепе уметности у Франкфурту, где од 2001. делује и као први челиста Радијског симфонијског оркестра. Победа на Међународном такмичењу „Пабло Казалс“ у Кронбергу у Немачкој (2004), уврстила је тада 29-годишњег уметника у светску челистичку елиту. - Подједнако га хвале и публика и критичари као једног од најузбудљивијих актуелних извођача светске концертне сцене. Захваљујући изванред-

ним техничким способностима, као и осећајној експресивности, његови наступи се претварају у посебне догађаје који се у последњих неколико година одвијају на најзначајнијим позорницама, укључујући дворане амстердамског Концертгебауа, Вигмор хола у Лондону, или минхенску концертну дворану Гаштајг. Овај врло упечатљив солиста свира на инструменту „матео гофрилер“ из 1695. године – напомињу у Војвођанском симфонијском оркестру. Н. Пејчић

АРТ КЛИНИКА ВЕЛИКОМ ПРОСЛАВОМ „ПРЕСТУПИЛА“ У НОВУ ДЕЦЕНИЈУ

IN MEMORIAM

Попут птице феникс

Проф. др Бoривоје Маринковић

Као идеалан дан за прославу десетогодишњице рада и отварање новог поглавља, Арт клиника у Новом Саду изабрала је 29. фебруар, „дан за преступ“. Већ неко време, од учешћа на Октобарском салону у Београду, ова независна институција културе најављивала је еутаназију досадашњег и отварање простора за ново деловање, за младе снаге којима ће руководити уредници-уметници Марија Костић, Слободан Стошић и Жељко Груловић. Заједно са Николом Џа-

нарастајућим системом вредности није преостало ништа друго него да се врате првобитној, архетипској парадигми да уметност лечи људе, помаже им да превазиђу кризе. „Замрзнута уметност“, „Потоп“, „Заставе“, „Ко was шиша“, „Перспективе“, само су неке од акција које су претходиле и иницирале Центар за културну деконтаминацију у Београду, односно Арт клинику у Новом Саду. Након тога уследила је грчевита борба за изла-

да ли ће и шта ће бити при повратку назад, заправо је реторичко и значи једно ново преиспитивање, подизање из пепела, како то воле да виде људи који су већ једном спаљивали уметнине како би показали хронични недостатак простора за њих и оне који се њима баве, друштво које култура чини хуманијим, па и тржишно привлачнијим. Млади уредници концентрисаће се око стварања „шок алијансе“, ланца галерија које попут оне

Из филма „Велика прослава” Филипа Марковиновића

фом, досадашњим „примаријусом“, они су и главни актери филма „Велика прослава – До пијаце (и назад?)“ Филипа Марковиновића, чија је премијера била централни догађај прексиноћне журке у Арт клиници. Велики број посетилаца имао је на располагању и велики број докумената из протекле деценије, као и лепо послужење којим су доминирале две лепе, слатке торте. Као што се и у филму каже, Лед арт, а затим Арт клиника, свој живот започели су у посрнулом друштву, када уметницима који нису желели да мирно коегзистирају са

зак из затеченог стања и десет година опстајања у којем су задржане све виталне уметничке функције, док је друштво још увек вапило за лечењем. Акције које су претходиле учешћу на Октобарском салону, што је и концептуално понудило прилику за рекапитулацију, тицале су се изласка из подрума у Грчкошколској, који је и буквално без пожарног излаза. Уметници из Арт клинике, без потребе за пренесеним значењима, организовали су тоталну распродају и изашли на пијацу. Оно питање из наслова Марковиновићевог филма,

у Арт клиници, димензија једног шпајза, треба да надоместе непостојањe једне велике, заједничке, градске галерије. До тада, Арт клиника ће, као и ранијих година, бити концентрисана на перспективне – младе уметнике који након завршетка студија немају где и коме да се обрате како би наставили да буду кретивни и продуктивни. Та врста подршке, свратишта и сигурне куће, верују нови „примаријуси“, већ је довољна за нови почетак, нове идеје и акције уметничке службе хитне помоћи. И. Бурић

(1930–2012) За многе тихо, да не смета, а за све изненада, отишао је у вечност, збио се у наше сећање један од највећих српских научника, др Боривоје Маринковић, редовни професор Новосадског универзитета. Заслужан за оснивање предмета Српска књижевност XVIII века, јединственог у читавој универзитетској Србији, познат је по волуминозности, оригиналности у научним открићима и по врхунски однегованом стилу својих монографија о Доситеју Обрадовићу, о Емануилу Јанковићу, о Рачанима и Јеротеју Рачанину, о ћириличком штампарству (у пет томова!), о Хаџи-Рувиму Ненадовићу (у два тома!), о српској грађанској поезији (у два тома!), о Владимиру Ћоровићу; заслужан је за оснивање легата Ђорђа Сп. Радојичића на Филозофском факултету у Новом Саду, за каталогизовање књига и рукописа у Музеју Доситеја и Вука, свакако и за научно осмишљавање часописа Ковчежић, у којем је објавио низ открића из области српске књижевне историографије. Без професорових исцрпних библиографија о Вуку, о Доситеју, о Орфелину и Павлу Соларићу, о Симеону Пишчевићу, као и о српским писцима XVIII столећа, данас се не може ни замислити, камоли реализовати каква књижевноисторијска расправа. Инострана славистика, пре свега, немачка, аустријска и британска, добро познаје рад овог српског историчара књижевности, јер му је радо објављивала радове у својим периодичним публикацијама, увек му се обраћала за помоћ око решавања каквог књижевноисторијског проблема и отвореним држала врата универзитетског позива за професуру, пре свега, на чувеној славистичкој катедри у Минхену. Све то што је урадио за својим писаћим столом достојно би било тимовима академије наука или научног института. А дело је само једног човека и његове чувене ћириличке писаће машине бисерице. У последњих неколико година сабирао је свој више него плодни рад. Требало би сваком издавачу

да је част што је објавила књигу таквог аутора. „Службени гласник“ је објавио три професорове својеврсне монографије, једну о Доситеју, другу о Вуку, трећу о грађанским песницима. И свака од њих представља ексклузивност у чињеницама које се у том јединственом стилу плету као напета криминалистичка прича. Раскошно нудећи читаоцу праву мудрост сваки пут је задивио и тако у наук сваком од нас оставио поуку о етичности научног поступка,

као и о моралности професорског позива. Боривоје Маринковић остао је доследан уверења о томе како све почиње од грађе и чињеница, од читања архивских података, а потом, а једнаковредно и објективно, њихове минуциозне интерпретације. Не може да му се омакне, и никад није!, да не провери податак наведен у већ постојећој секундарној литератури, не би ли у њему пронашао и нешто друго и нешто више. Не замагљујући своје истраживање никаквим непотребним теоријама, удубљујући се са страшћу у проверу сваке, на пример, Вукове адресе, прича нам и причу о ондашњем Београду, Шишатовцу и Бечу, на пример, додајући тако свом виђењу ширину којој у видокругу није само Вук, већ и песнички круг око овог великана.

Свака страница сваке од књига јесте онаква над којом се дрхти од страсти. Свака од њих је доказ исправности научне акрибије. И свака је захтевна према читаоцу, јер својом етичношћу научног промишљања инсистира на највишем нивоу књижевноисторијске науке, а без помодне и пуке интерпретације без покрића. Толики свакодневни рад нашег професора, нашег Боре, нису реметиле ни наше посете које су се увек завршавале нарамцима исписаних података о научном проблему који нас је тог тренутка окупирао. Умео је да слуша и наше проблеме, знао је и да их реши: једном студент професора Боре, а заувек поштовалац овог великог човека, што једино може да значи и великог научника. Моје свеске из предмета који ми је професор предавао и данас користим. То је већ реткост и драгоценост у професури која припада историји високог школства. Заносног гласа, занимљиве приче, маштовите представе о сваком из доба просветитељства, али и из осталих периода, чине нашег професора, мог професора у сваком погледу, јединственим и незаборавним. Пре него што би, на пример, Доситеј у таквој причи кренуо на неко од својих путовања, по холмовима фрушкогорским, или по албанским врлетима, најчешће на коњу, пре него што би се мастионицом отиснуо до Плавна и Скрадина, Модре и Шклова, Беча, Лајпцига и професору драгих Лондона и Венеције, бар на тренутак се појављивао на Бориним предавањима, оним које генерације студената скоро свих група – књижевности, педагогије, историје – памте као незаборавну причу о литерарном грађанском духу. Чињеницом неумитности, једином коју нам није растумачио, оставио нас је богатима за незаборавно отворено пријатељство и величину толеранције. А с вечитом тугом у души. Мирјана Д. Стефановић

svet

petak2.mart2012.

SE VER NA KO RE JA PRI HVA TI LA SU SPEN ZI JU NU KLE AR NIH PRO BA

Mla di li der iz ne na dio svet SEUL: Mladi i neiskusni vo|a Severne Koreje Kim Xon Un je u~inio svoj prvi korak na me|unarodnoj sceni postizawem sporazuma sa Sjediwenim Dràvama, i malo vi{e od dva meseca nakon smrti wegovog oca tim potezom svakako pove}ao svoj kredibilitet. Tajanstvena izolovana dràva je ju~e pristala da suspenduje nuklearne probe, obustavi lansirawa balsti~kih raketa i oboga}ivawe uranijuma u nuklearnom postrojewu, kao i da dozvoli inspekcije nuklearnih postrojewa. Time je zakqu~ila kqu~ne delove posla koji je ostao nedovr{en pro{log decembra smr}u Kim Xong Ila koji je vladao tom osiroma{enom zemqom 17 godina. Preksino}we saop{tewe Va{ingtona i Pjongjanga skoro sigurno }e otvoriti vrata za nastavak razgovora {est dràva o nuklearnom razoruàwu Severne Koreje u zamenu za ve}u ekonomsku pomo}. Me|utim, u Seulu i na zapadu mali broj wih veruje da Kim Xong Un, koji jo{ nema 30 godina, ima nameru da potpuno odustane od nuklearnih aspiracija, koje su bile okosnica vladavine wegovog oca i koje su, po verovawu Pjongjanga, spasile Sever od agresije s Juga.

Analiti~ari smatraju da na duè staze Pjongjang nastoji da sklopi dogovor o ograni~avawu naoruàwa, ali ne i da se potpuno razoruà. „Oni su spremi da zamrznu nuklearni program, ukoliko budu dovoqno pla}eni za to, i da im implicitno ili eksplicitno bude dozvoqeno da zadrè zalihe plutonijuma ili nu-

no propra}a `estokim optu`bama na ra~un Va{ingtona. Koliko u subotu Pjongjang je nazivao SAD „zakletim neprijeteqom” i poru~ivao da }e preduzeti „sveti rat”, ba{ u trenucima kada su pregovara~i dveju strana privodili kraju razgovore u glavnom gradu jedinog i mo}nog saveznika Severa, Kini.

Spo ra zum ni je mo del i za Iran Zamenik izraelskog ministra spoqnih poslova Daniel Ajalon izjavio je ju~e da dogovor SAD sa Severnom Korejom da zamrzne nuklearni program u zamenu za hranu ne moè biti model za Iran. „Ta dva slu~aja su potpuno razli~ita. Kao {to znamo Koreanci su ve} pre{li prag nuklearne sposobnosti i to je ono {to mi ne èlimo da vidimo u Iranu”, kazao je Ajalon. Jedan neimanovani izraelski diplomata izjavio je ne{to ranije da dogovor sa Severnom Korejom nije dokaz da }e diplomatija biti dovoqna da Iran prestane da razvija svoj nuklearni program. „Svaki poku{aj da se uporede ta dva slu~aja je zabriwavaju}i”. klearnih bojevih glava”, kaè za Rojters Andrej Lankov sa Kukmin Univerziteta u Seulu. Ameri~ka dràvna sekretarka Hilari Klinton je odluku opisala kao „skroman prvi korak”. Dogovor je usledio usred vi{ednevnih zajedni~kih vojnih ve`bi SAD i Ju`ne Koreje koji imaju za ciq da odvrate Sever od agresije, a koje Pjongjang redov-

Sporazum poziva na isporuku 240.000 tona „pomo}i u hrani” Pjongjangu, koja se sastoji od pirin~a ili drugih `itarica, za koje Va{ington i Seul veruju da bi mogle biti preusmerene od civila za armiju od 1,2 miliona vojnika.Tako, umesto da, kako su mnogi o~ekivali, do|e do nestabilnosti i politi~ke paralize u zemqi posle iznenadne smrti

wegovog oca, ovim potezom mladi Kim je uz pomo} kamarile iskusnih savetnika, ukqu~uju}i i glavnog nuklearnog pregovara~a wegovog oca, po svemu sude}i u~vrstio i cementirao svoj poloàj vo|e. Rusija i Kina pozdravile su ju~e odluku Severne Koreje da suspenduje kqu~ne elemente svog programa nuklearnog naoruàwa, ocewuju}i wen sporazum sa Sjediwenim Dràvama kao korak ka obnavqanu razgovora {est dràva o nuklearnom razoruàwu Pjongjanga. I visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton pozdravila je ju~e odluku Severne Koreje o uspostavqawu moratorijuma na nuklearne probe, lansirawe raketa i program oboga}ivawa uranijuma kao „korak u dobrom pravcu”. „Ako se mere potvrde i implementiraju, to }e biti prvi korak u dobrom pravcu”, navodi se u saop{tewu kancelarije Ketrin E{ton. „EU je spremna da nastavi rad sa svojim me|unarodnim partnerima i Demokratskom Narodnom Republikom Korejom u sprovo|ewu trajnog mira i stabilnosti na Korejskom poluostrvu”, kaè se u saop{tewu. (Ta njug)

Pr ot est na ju gu Kir gi sta na

Za tva ra we am ba sa de u Si ri ji BEJ RUT: Velika Britanija zatvara svoju ambasadu u Siriji i povla~i kompletno diplomatsko osobqe zbog pogor{awa bezbednosne situacije u zemqi, rekao je j~e britanski ministar spoqnih poslova Vilijem Hejg.On je u saop{tewu rekao da je wegova procena da „pogor{awe bezbednosne situacije u Damsku dovodi u rizik britansku ambasadu i osobqe”, preneo je AP. Britanija je prethodno ve} smawila broj zaposlenih u ambasadi, tako da je pre ove odluke u ambasadi u Damasku radilo mawe od 10 qudi. Hejg je istakao da ova odluka ne}e umawiti „opredeqenost Velike Britanije za aktivnu diplomatiju kako bi se vr{io pritisak na Asadov re`im da okon~a nasiqe”. (Ta njug)

Eks plo zi ja u Is tan bu lu

AN KA RA: U eksploziji bombe pored sedi{ta vladaju}e Stranke pravde i razvoja (AK) u Istanbulu, ju~e je povre|eno 15 policajaca i jedan civil, izjavio je premijer Turske Rexep Tajip Erdogan.„Nikada ne}emo pokleknuti pred takvim napadima. Nastavi}emo da se borimo protiv terorizma i krivci }e brzo biti uhap{eni.” (Ta njug)

BI [KEK: Oko 10.000 qudi okupilo se ju~ u ju`nom kirgistanskom gradu O{, gde je na stotine izgubilo `ivot u etni~kim sukobima mawiskih Kirgiza i ve}inskih Uzbeka u junu 2010. godine, tra`e}i ostavku vlade, saop{tila je policija. Lider nacionalisti~ke Ata-Zhurt partije Kam~ibek Tashijev rekao je na protestu u obra}awu okupqenima da trenutno rukovodstvo u Bi{keku nije Ne mir ni grad O{ u stawu da re{i politi~ke i someno masovno okupqawe u O{u, cijalne probleme u zemqi, pre- gde se prema re~ima organizanela je agencija AP. Istovretora, na{lo duplo vi{e qudi

nego {to je navela policija, podiglo je zabrinutost zbog obnovqenih napetosti na jugu Kirgistana. Ameri~ka agencija podse}a da je novi Ustav dao ve}a ovla{}ewa parlamentu na ra~un predsednika posle smewivawa predsednika Kurmanbek Bakijeva 2010. godine i dodaje da SAD ima vazduhoplovnu vojnu bazu u toj biv{oj sovjetskoj republici koja Va{ingtonu slu`i kao kqu~no saobra}ajno ~vori{te za operacije u obli`wem Avganistanu. (Ta njug)

dnevnik

KRIZA SA MIT EU O FI NAN SIJ SKIM TE [KO ]A MA

Tra `i se re {e we za pri vred ni rast

BRI SEL: Evropski lideri zapo~eli su ju~e u Brisel dvodnevnu raspravu u nadi da }e izna}i re{ewe za povratak privrednog rasta na Stari kontinent. Samit EU }e se, nakon dosta vremena, odr`ati u periodu relativnog mira na finansijskim tr`i{tima, nakon najno-

koja }e, izgleda, bar za sada izbe}i bankrot. Ministri finansija evrozone u belgijskoj prestonici razmatraju napredak Atine u sprovo|ewu mera {tedwe i reformi koje je Gr~ka obe}ala u zamenu za paket me|unarodne pomo}i od 130 milijardi evra.

Ni ko la Sar ko zi, An ge la Mer kel i Ho ze Ma nuel Ba ro zo

vije inekcije likvidnosti koju je Evropska centralna banka ubrizgala u evropski finansijski sektor da bi pomogla posrnulim bankama evrozone, prenela je agencija AP. Investitore je tako|e umirio sporazum o pomo}i za Gr~ku,

Predsednici evropskih dr`ava i vlada }e, istovremeno, ispitivati napore koje zemqe EU ~ine da podstaknu privredni rast i ograni~e javne deficite u vreme kada wihove ekonomije posustaju, a nezaposlenost raste. (Ta njug)

Po ra sle ne za po sle nost i in fla ci ja u evro zo ni BRI SEL: Stopa nezaposlenosti u 17 zemaqa koje kao valutu koriste evro je u januaru porasla na rekordnih 10,7 odsto, pokazali su ju~e najnoviji podaci zavoda za statistiku Evropske unije, Evrostata. U saop{tewu se navodi da je u evrozoni u januaru bilo nezaposleno

191.000 vi{e nego u decembru 2011. i 1,48 miliona vi{e u odnosu na januar 2011. Me|u ~lanicama evrozone, najvi{u stopu nezaposlenosti je u januaru ponovo imala [panija, od 23,3 odsto, a sledi prezadu`ena Gr~ka sa 19,9 odsto. Najni`u stopu su istovremeno imale Austrija

16,9 miliona qudi, {to je 1,4 miliona vi{e u odnosu na isti mesec 2011. godine, prenela je agencija AFP. Podaci za ~itavu EU, koja broji 27 ~lanica, pokazuju da je stopa nezaposlenosti u januaru porasla na 10, 1 odsto sa deset odsto iz prethodnog meseca i 9,5 odsto iz januara 2011. godine. Kad je re~ o broju nezaposlenih na podru~ju Unije, on je u januaru iznosio 24,3 miliona, {to je

(~etiri odsto), Holandija (pet odsto) i Luksemburg (5,1 odsto). Evrostat je ju~e tako|e saop{tio da je stopa inflacije u evrozoni u februaru porasla na 2,7 odsto sa januarskih 2,6 odsto. To je ve} 15. mesec zaredom da je inflacija u 17-~lanoj zoni evra vi{a od ciqa Evropske centralne banke od ne{to ispod dva odsto, koji garantuje cenovnu stabilnost. (Ta njug)

PRI PRE ME FRAN CU SKE @E LE ZNI CE ZA OLIM PI JA DU

„Evro tu nel” uvo di vi {e vo zo va PA RIZ: Kompanija „Evrotunel”, operater `elezni~kog saobra}aja ispod kanala Laman{, koji spaja Britaniju i Francusku, saop{tila je ju~e da }e smawiti vreme putovawa vozova za pet minuta u ciqu intenzivirawa saobra}aja uo~i Olimpijskih igara u Londonu. Na konferenciji za {tampu na kojoj su predstavqeni rezultati poslovawa za 2011. godinu, izvr{ni direktor „Evrotunela” @ak Gunon je najavio da }e vreme vo-

`we biti skra}eno sa 35 na 30 minuta, {to }e omogu}iti ve}i broj polazaka dnevno, prenela je agencija AFP.Pored toga, brzina vozova }e biti pove}ana sa sada{wih 140 na 160 kilometara na sat, naveo je Gunon. U kompaniji „Evrotunel” o~ekuju daqe poboq{awe rezultata poslovawa u ovoj godini zahvaquju}i Olimpijskim igrama u Londonu, ~ije je sve~ano otvarawe zakazano za 27. jul, kao i proslavi 60-godi{wice vladavine britan-

ske kraqice Elizabete II, koja }e se odr`ati u junu. U saop{tewu „Evrotunela” se navodi da je ta britansko-francuska kompanija u 2011. godini ostvarila neto profit od 11 miliona evra, prema gubicima iz prethodne godine od 58 miliona evra. Istovremeno su prihodi porasli za 16 odsto na 845 miliona evra, a tunelom je preve`eno gotovo 19 miliona putnika i oko 17,7 miliona tona tereta. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HAJNC FI[ER Predsednik Austrije Hajnc Fi{er najavio je da ne}e potpisom podràti paket mera {tedwe vlade, i poru~uje da bi bilo dobro da se sa time ne ùri.Odgovaraju}i zakoni treba da pro|u skup{tinsku proceduru krajem marta, kako bi mogli stupiti na snagu ve} 1. aprila. Austrijski predsednik je rekao da ne}e podràti ùrbu u vezi zakona koji se ti~u gra|ana.

HUSEIN BARAKAT Egip}anin Husein Barakat, koji `ivi i radi u Be~u, veruje da }e na predstoje}im predsedni~kim izborima u Egiptu odneti pobedu, i najavquje da }e sagraditi osmo svetsko ~udo u wegovoj domovini. Barakat namerava da dobije izbore programom koji predvi|a naseqavawe pustiwe, i podizawe planta`a maslina, smokava i urma. On je biv{i prodavac automobila.

^ARLS TEJLOR Specijalni sud za Sijere Leone izvestio je ju~e da }e 26. aprila saop{titi kona~nu presudu u predmetu protiv biv{eg liberijskog predsednika ^arlsa Tejlora (64) za po~iwene ratne zlo~ine u Sijera Leoneu. Predsedniku Liberije od 1997. do 2003. godine, sudi se pred Specijalnom sudu za Sijera Leone na bazi sporazuma izme|u Ujediwenih nacija i Sijera Leone iz 2002. godine.

In ter pol uhap sio ha ke re „Ano ni musa” uz po mo} do u {ni ka LI MA: Latinoameri~ki ogranak hakerskog pokreta „Anonimus” saop{tio je ju~e na svom blogu da je 25 wegovih pripadnika uhap{eno u Argentini, ^ileu, Kolumbiji i [paniji zahvaquju}i dou{nicima, a ne informati~kom znawu i ve{tini policije. „Anonimus Iberoamerika” je precizirao da hakeri nisu uhap{eni zahvaquju}i obave{tajnom radu, niti informati~koj strategiji, ve} kori{}ewu {pijuna i dou{nika unutar samog pokreta. Interpol nije saop{tio kako je otkrio 25 osumwi~enih koji su, kako je naveo, ume{ani u napade na veb sajtove, me|u kojima su sajtovi kolumbijskog ministrstva odbrane i predsedni{tva, ~ileanske elektroenergetske kompanije „Endesa” i narodne biblioteke. Prema saop{tewu policije i „Anonomusa Iberomerika”, me|u uhap{enima su i {panski hakeri „Grom” iz Malage i „Troj” koji poseduje servere ~ak u Slova~koj i Rumuniji, prenosi AP. Hakeri ka`u da su wihove uhap{ene kolege bile nemarne i da su za sobom ostavqale digitalne tragove. Portpa-

rolka glavnog ~ileanskog tuìoca Marlis Fajfer, izjavila je da je pet uhap{enih osoba oslobo|eno i da su dve od wih maloletne, budu}i da imaju samo 17 godina, dok „Anonimus Iberoamerika” kaè da su tri od wih studenti informatike, jedan je programer, a jedan Kolumbijac. Zvani~nik argentinske policije rekao je da je 10 uhap{enih odraslih osoba jo{ u zatvoru, dok „Anonimus Iberoamerika” kaè da su me|u wima jedan Kolumbijac, a da su mnogi maloletni. Hap{ewa su usledila posle istrage koja je po~ela sredinom februara i u kojoj je, tako|e, zapleweno 250 komada kompjuterske opreme u 15 gradova, navodi Interpol. Hakerska grupa „Anonimus”, koja postoji od 2008. godine, bori se protiv cenzure na Internetu i svega {to predstavqa krupni kapital, a do sada je sru{ila brojne sajtove, me|u kojima ranije ovog meseca i Internet stranicu Interpola. (Ta njug)

BALkAn

dnevnik NO VI PO RE ZI I PO SKU PQE WA U HR VAT SKOJ

Sto pa PDV-a 25 od sto

ZA GREB: Od pono}i u Hrvatskoj va`a nove poreske stope, kako poreza na profit i dohodak, tako i poreza na dodatu vrednost (PDV). Sa 23 pove~avaju se na 25 odsto, {to je uz Ma|arsku i Island najvi{e u Evropi. Prema zakonu o PDV koji je stupio na snagu, uvedene su i me|ustope od 10 odsto za beli {e}er, uqe, mast i de~ju hranu, hra-

najavila da zbog pove}awa PDV-a ne}e podi}i cene benzina i dizel goriva. Ipak, podizawe cena goriva naredne sedmice neminovno je zbog uskla|ivawa cene sa cenama nafte na svetskom tr`i{tu. Zbog toga je ministar finansija Slavko Lini} naveo da }e ve}i PDV za neke proizvode zna~iti vi{u cenu, ali da ti proizvodi nisu od `ivotne va`nosti za

Slav ko Li ni}

nu za bebe i vodu iz ~esme, odnosno ra~une za vodu, dok su mleko, hleb, lekovi, ortopedska i opti~ka pomagala, kwige, novina i bioskopske karte, od po~etka uvo|ewa PDV-a tog poreza oslobo|ene. Po prvim najavama trgovaca, proizvodi i pored pove}awa PDV-a, {to bi im podiglo cenu za 1,5 odsto, ne}e poskupeti, dok analiti~ari odgovaraju da su oni ionako digli cene pre nekoloiko meseci kad se po~elo govoriti o pove}awu PDV-a. Ostaje pitawe poskupqewa proizvodwe, s obzirom na to da se stopa za PDV pove}ava i za goriva, gas i struju, iako je dr`avna kompanija INA

gra|ane.Poskupqewa vode i kanalizacije u Zagrebu, Rijeci i jo{ nekim gradovima nisu vezana za podizawe stope PDV na 25 odsto, rekao je Lini} i dodao da je pove}awe PDV-a ukqu~eno u projekcije buxeta o inflaciji od 2,5 odsto. „Bi}e to vrlo te{ko i ogromno optere}ewe za gra|ane jer se ide i s nizom {tedwi i racionalizacijom. Ali va`no je da gra|ani shvate da pove}awe PDV ne ide u rastro{nost dr`ave i administracije, nego za otvarawe novih radnih mesta”, rekao je ju~e Lini}. Izjava da poskupqewe vode nema veze s porezom, ne}e pomo}i

gra|anima koji }e imati ve}e ra~une zbog poskupqewe kubika vode i novih taksi, pa }e tro~lana familija u Zagrebu morati mese~no izdvojiti 53 kune (sedam evra) vi{e nego do sada. Od 1. marta po~ela je i primena zakona o porezu na profit kojim se po stopi od 12 odsto oporezuju dividende u iznosu ve}em od 12.000 kuna (1.585 evra) i zakon o porezu na dohodak kojim se neoporezivi deo plate pove}ava na 2.200 kuna (290 evra), a penzije na 3.400 kuna (449 evra). Zadr`avawem stopa poreza od 15, 25 i 40 odsto, ali s druga~ijim rasponima, oni koji imaju platu do 5. 800 kuna (766 evra) dobiva}e nekoliko desetina kuna vi{e, dok }e svi ostali dobivati od 35 kuna (4,62 evra) do 125 kuna (16,5 evra) mawe. Gra|ani Zagreba od ju~e pla}aju i osetno vi{e cene gradskog prevoza, pa karta kupqena u vozilu umesto 10 ko{ta 15 kuna (1,98 evra), dnevna karta umesto 25 ko{ta 40 kuna (5,38 evra), a mese~na karta za u~enike osnovnih {kola 90 kuna (11,88 evra), za studente i penzionere 120 kuna (15,85 evra), a op{ta mese~na karta 360 kuna (47,6 evra). Smawewe stope doprinosa za zdravstvo sa 15 na 13 odsto ~eka}e do 1. maja, ali to se ne}e osetiti na platnoj listi radnika, ve} }e i}i u korist vlasnika preduze}a. (Ta njug)

TR GO VI NA HR VAT SKE SA ZE MQA MA CEF TA PO ULA SKU U EU

Zbog ve }ih ca ri na gu bi tak od 220 mi li o na ZA GREB: Nakon ulaska Hrvatske u EU 1. jula 2013. do}i }e do promena u trgovini sa zemqama CEFTA i ako EU ne interveni{e gubitak }e biti 220 miliona dolara, izjavio je predsednik Hrvatske privredne (gospodarske) komore (HGK) Nadan Vido{evi}. Predstavqaju}i publikaciju „Vodi~ kroz promene u spoqnoj trgovini nakon pristupawa Hrvatske EU”, Vido{evi} je ocenio da }e Evropska komisija zbog ve}ih carina morati promeniti ugovore sa zemqama CEFTA s kojima Hrvatska ostvaruje 19 odsto izvoza, jer ako to ne u~ini proceweni gubitak bio bi 220 miliona dolara. Trgova~ka razmena sa Bosnom i Hercegovinom(BiH) je ne samo interes hrvatske privrede nego i evropske. „BiH je jedno od na{ih najva`nijih tr`i{ta i od velikog je zna~ewa {to se 33 odsto hrane izvozi ba{ tamo”, rekao je Vido{evi}. Potpredsednica HGK Vesna Trnokop Tanta rekla je da je

Na dan Vi do {e vi}

Vodi~ ra|en na osnovu podataka iz 2010. godine, pa ispada da Hrvatska u zemqe koje su ~lanice CEFTE izvozi 72 odsto industrijskih i 28 odsto poqoprivrednih proizvoda”. Kod Srbije }e se pove}ati carina za odre|ene grupe industrijskih proizvoda samo od 1. jula 2013. do 1.januara 2014. godine. Zbog kratkog vremena ne o~ekuje se da bi to trebalo imati negativ-

ne posledice na hrvatsku privredu, pi{e u vodi~u. Za Kosovo }e carine za pojedina~ne industrijske proizvode biti pove}ane od nula do deset odsto. Ta promena moè imati negativne posledice na hrvatsku privredu ako se uzme u obzir da izvoz hrvatskih industrijskih proizvoda na to trì{te raste. Izvoz na trì{te Moldavije vrlo je malen, pa ne}e biti ve}ih negativnih posledica. Najve}e promjene desi}e se pri izvozu prehrambenih proizvoda u BiH, kao na primer mleka i prera|evina, mesa, keksa i cigareta.Ulaskom Hrvatske u EU do}i }e do rasta carina pri izvozu cigareta u Srbiju. Uz cigarete, do rasta carina do}i }e i kod konditorskih proizvoda, ìtarica i umaka pri izvozu u Makedoniju. Pri izvozu mleka Albaniji do}i }e do rasta carina, a Crna Gora }e to osetiti kod pojedinih kategorija mesa, ribe i mle~nih prera|evina. (Ta njug)

Sa na der ni je dao ostav ku zbog ma fi je ZA GREB: Biv{i hrvatski premijer i {ef HDZ-a Ivo Sanader kome se sudi zbog ratnog profiterstva, uzimawa provizije od Hipo banke i primawa mita od ma|arske kompanije MOL za preuzimawe INE, ju~e je demantovao tvrdwe da je s premijerske funk-

cije 1. jula 2009. godine oti{ao zbog mafije koja mu je pretila ubistvom familije. „To je izmi{qeno, kao i ono s nema~kom kancelarkom Merkel „, kratko je izjavio u pauzi su|ewa, demantuju}i tvrdwe iz mejla privatne ameri~ke agencije „Stratfor” koji je objavio Vikiliks.U mejlu se tvrdi da je Sanader kao premijer odstupio s te funkcije zbog pretwi pripadnika organizovanih kriminalnih grupa s kojima se navodno povezao, a koje su tra`ile da se povu~e iz politike ili }e mu po~eti ubijati ~lanove familije. Sanader je pomiwawem Merkelove reagovao na nedavne medijske tvrdwe da ga je nema~ka kancelarka nate-

rala na ostavku. „Takve stvari ne postoje u me|unarodnoj politici. S mesta premijera povukao sam se, jer je Slovenija blokirala hrvatske pregovore s EU”, rekao je Sanader. On je ju~e na su|ewu odbacio tvrdwe biv{eg vicekancelara Damira Polan~eca, o tome kako je svojoj zamenici, a kasnije i premijerki Jadranki Kosor naredio da proda Inine akcije u vlasni{tvu Fonda hrvatskih branilaca. „Tako ne{to nije mogu}e, jer je Fond nezavisno telo”, rekao je. Mediji su preneli tvrdwu iz mejla da se Sanader s kriminalcima povezao zbog posla oko luke Plo~e, gde je Hrvatska trebalo da gradi LNG terminal. O tome je ameri~ki analiti~ar Marko Papic informisao svoju centralu u „Stratforu” 17. septembra 2009. godine. (Ta njug)

petak2.mart2012.

PRED SED NIK I PRE MI JER GR^ KE OD R I ^U SE PLA TE

Puc wa va u fa bri ci zbog ot ka za SO LUN, ATI NA: U fabrici u gradu Komotiniju na severu Gr~ke, jedan mu{karac pucao je i ranio dvoje qudi, a drugih dvoje zaposlenih uzeo je za taoce, javila je agencija AP. Policija veruje da je napada~ nedavno dobio otkaz u toj fabrici u kojoj se proizvode kante za otpad. Lokalne vlasti su saop{tile da dvoje povre|enih nije ìvotno ugroèno i da su prevezeni u bolnicu. Premijer Gr~ke Lukas Papadimos sledio je ju~e primer predsednika Karolosa Papuqasa i odrekao se plate kao vid doprinosa smawewu gr~kog du`ni~kog tereta, izjavio je neimenovani izvor iz gr~ke vlade. Atinski dnevni list „Ta Nea” pi{e da je Papadimos, biv{i potpredsednik Evropske centralne banke, otkrio svoju odluku tokom posete Briselu, gde ministri finansija evrozone razgovaraju o novom paketu pomo}i za Atinu, u vrednosti od 130 milijardi evra.”âk ni wegovi saradnici nisu znali za to”, pi{e dnevnik. Gr~ko ministarstvo finansija je ju~e objavilo listu najpla}enijih radnika u javnom sektoru, ukqu~uju}i premijera, za koje kaè da primaju mese~ne plate ve}e od 5.000 evra. Na listi su, pored premijera, predsednik Papuqas, ministri, poslanici, {efovi fondova za socijalno osigurawe, upravnici bolnica, gradona~elnici, kao i preko 100.000 univerzitetskih profesora, sudija i diplomata, naveo je zamenik ministra finansija Filipos Sahinidis.

Ta~ne zarade po funkcijama nisu saop{tene. Papuqas je nedavno izjavio da se odri~e godi{we plate od preko 280.000 evra. Radnici u javnom sektoru ve} su pretrpeli smawewe plata tokom posledwe dve godine u okviru obimnih fiskalnih reformi

Lu kas Pa pa di mos

koje vlada u Atini sprovodi u dogovoru sa EU i Me|unarodnim monetarnim fondom, da bi re{ila najgoru du`ni~ku krizu u posledwih nekoliko decenija. Parlament je u novembru tako|e naveo da }e plate zakonodavaca 2012. biti smawene za vi{e od 46.000 evra ili 40 odsto. Masovno ra{irena korupcija u javnom i privatnim sekoru u Gr~koj preti da, ukoliko se ne suzbije, ugrozi napore vlade da o`ivi ekonomske aktivnosti zemqe koja je mesecima pred bankrotom.Prema posledwim istra`ivawima 98 odsto gra|a-

MA KE DON SKA VLA DA ZA TRA @I LA OB NA VQA WE IS TRA GE O SMR TI TRAJ KOV SKOG

Be gi}: Po treb ni no vi do ka zi

SA RA JE VO: Salko Begi}, predsednik Komisije koja je svojevremeno istra`ivala slu~aj pogibije makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog, izjavio je da je istragu ovog doga|aja mogu}e ponovo otvoriti ako za to postoje novi dokazi. Begi} je sarajevskom „Dnevnom avazu”, nakon tvrdwi advokata Ignata

Med yi da Kre so

Pan~evskog da Makedonija od BiH traì novu istragu, rekao da je za obnavqawe istrage neophodno da Makedonija dostavi neke zna~ajne elemente koji bi mogli posluìti boqem rasvetqavawu tog slu~aja. Begi} je rekao da je to propisano me|unarodnim pravom. On je kazao i da ne moè komentarisati dokaze o kojima govore

na smatra da je „korupcija glavni problem Gr~ke”. To je poprimilo tolike razmere da to mnogi (88 odsto anketrinih) do`ivaqavaju kao „deo gr~ke poslovne kulture”, prenosi agencija AFP. U izvestaju grupe Transparensi interne{enel se nagla{ava

Makedonci dok ih ne vidi. Ako Makedonija dostavi nove dokaze, tada bi Savet ministara trebalo da formira komisiju koja bi ocenila ima li potrebe za ponovnim otvarawem istra`nog postupka. Makedonska vlada zatraìla je od BiH da ponovo otvori istragu o smrti makedonskog predsednika koji je poginuo u avionskoj nesre}i 26. februara 2004. godine, u blizini Mostara. Odluka makedonske vlade doneta je samo nekoliko dana nakon {to je advokat Ignat Pan~evski „Avazu” izneo tvrdwu da su putnici u avionu predsedika Trajkovskog „brutalno likvidirani”. Zvani~na istraga zakqu~ila je da je re~ o gre{ci pilota, ali postoji i verzija da je avion namerno krivo navo|en. Pan~evski, pak, tvrdi da je avion oboren projektilom, a da su preìveli putnici potom likvidirani. Predsednica Suda BiH Medxida Kreso, koja je bila tuìlac u ovom slu~aju, nije èlela da komentari{e zahtev Makedonije.”To je pitawe za Tuìla{tvo”, navela je ona. U Tuìla{tvu BiH kaù da jo{ nisu dobili zvani~ni zahtev Vlade Makedonije za obnavqawe istrage u slu~aju pogibije predsednika Trajkovskog.

da su mnogi biznismeni i zaposleni u javnom sektoru i daqe ukqu~eni u mnoge protivzakonite poslove. Gr~ka na papiru ima zakon o borbi protiv korupcije, ali se on jo{ retko sprovodi u praksi. Tek nedavno se na udaru na{lo nekoliko poznatih biznismena koji su godinama bili nedodirqivi. Kriza je jedinstvena prilika da se redefini{u izgubqene vrednosti za ponovno uspostavqawe nacionalnih institucije”, izjavio je Kostas Bakuris, {ef gr~ke Transparensi interne{enel. (Ta njug)

Ne za do voq ni ka to li ci u Tur skoj IS TAN BUL: Predstavnici katoli~ke zajednice u Turskoj traè da u~estuju u pripremama za dono{ewe novog ustava i o~ekuju da svoje predloge iznesu u Komitetu za ustavna pitawa u parlamentu. Predstavnici katoli~ke zajednice u Turskoj, koja ima nekoliko hiqada vernika, izrazili su „nezadovoqstvo” {to nisu ukqu~eni u sada{wu raspravu o novom ustavu, pogotovo {to su na razgovore ve} pozvati Grci, Jermeni, Jevreji i Sirijci. Prema dana{wem pisawu turskih medija uskoro bi se moglo o~ekivati da }e Komitet za ustavna pitawa razgovarati i sa predstavnicima katolika, mada im zvani~ni poziv jo{ nije upu}en. ^lanovi komiteta, koji rade na pripremi novog ustava, ve} su razgovarali sa predstavnicima pravoslavaca, Jermena, Jevreja i Sirijaca koji ìve u Turskoj, kako bi ~uli wihove zahteve za promenu ustava koje se odnose na verska prava i slobode. Vaseqenski patrijarh Vartolomej Prvi pro{le nedeqe je prvi put u{ao u turski parlament i izneo zahteve pravoslavaca koji traè slobodno versko obrazovawe, u~e{}e u raspodeli dràvnih fondova za verske zajednice, brì povra}aj oduzete imovinre, isti tretman prilikom zapo{qavawa u dràvnim slu`bama. (Ta njug)

ME \U ET NI^ KE TEN ZI JE U GO STI VA RU

Po li ca jac ubio dva Al ban ca SKO PQE: Polomqeni izlozi i prozori na objektima u vlasni{tvu Makedonaca, kao i na nekoliko dr`avnih institucija i preduze}a, posledica su ju~era{weg protestnog mar{a u Gostivaru zbog ubistva dva mlada Albanca. Mar{ je organizovalo nekoliko nevladinih organizacija zbog toga {to je policajac Makedonac, zbog sva|e oko parkinga, ubio dvojicu mladi}a Albanaca, pre dva dana, u ovom gradu u severozapdnoj Makedoniji. Mar{ je oko 13 ~asova zapo~eo mirno, a organiza-

tori su pozvali u~esnike da bude dostojanstven, uprkos tome {to je bilo uvredqivih poruka na ra~un makedonskog stanovni{tva. Organizatori su se na po~etku i ogradili od eventulanih nereda i davawa politi~kih konotacija mar{u koji je, kako su rekli, usmeren uglavnom protiv policijske brutalnosti. Paralelno sa mar{om u Gostivaru, odr`an je i mar{ u Skopqu, a organzatori su nekoliko nevladinih organizacija. Mar{ je protekao mirno.

U utorak posle podne, 39.godi{wi policajac je svojim slu`benim pi {to qem ubio dvo ji cu mladi}a, kako sam tvrdi, u samoodbrani, jer su ga ~eitvorica napala i tukla zbog parking prostora u centru Gostivara, pred o~ima wegove 10. godi{we ~erke. On se nalazi u prtivoru. Incident je odmah dobio me|uetni~ku konotaciju, jer je u Gostivaru ve}ina stanovni{tva albanske nacionalnosti. Kako se saznaje, porodica policajca se iselila iz grada.

petak2.mart2012.

GLOBUS

c m y

dnevnik

Петао снео јаје

инески научници истражују случај петла који је почео да носи јаја, преносе агенције. Хуанг Ли (47) из Менгченга у централној Кини тврди да је прошле године на имању имао једног петла и седам кокошака, и да су се „ствари” међу њима одвијале нормално. Међутим, током зиме, породица је због слабе финансијске ситуације почела да коље кокошке, и петао је на крају остао сам. Хуанг тврди да је једног јутра испод петла пронашао јаје, и да је најпре мислио да га неко завитлава. „Мислио сам да је неко од комшија ставио јаје у његово гнездо, како би се нашалио са мном. Али сутрадан сам про-

нашао још једно јаје, па сам одлучио да истражим о чему је реч. Наредног дана сам посматрао петла, и својим очима видео да је снео јаје”, каже кинески сељак. Локална телевизија извештавала је о његовом петлу, па су се заинтересовали и научници који сада петла подвргавају разним тестовима. „Покушавају да утврде да ли се заправо претворио у женку, када су све кокошке нестале, или је све време био женка. Могу вам рећи да је, ако је стварно све време кокошка, све нас успео да превари, јер је сваког јутра устајао и кукурикао, а да не причам о томе шта је радио са кокошкама”, рекао је Хуанг.

Романтика или затвор

удија у Америци наредио je посвађаном пару да оде на романтичну вечеру, или муж иде иза решетака.

Џозеф Бреј и његова супруга Соња посвађали су се након што је он заборавио да јој честита рођендан, а свађа је толико потраја-

ла да су комшије позвале полицију. Када су се позорници одазвали позиву, госпођа Бреј им је рекла да ју је муж бесно одгурнуо, и оптужила га за насиље у породици. Случај је завршио пред судом у Плантејшену, Флорида, где је судија Џон Харли прегледао доказе и закључио да је Соња ипак претерала са оптужбама, јер није дошло до насиља. Уместо да је оптужи за изношење лажних доказа, дао је веома необичну „пресуду”. „Слободни сте, уколико одете кући, дотерате се и изведете жену на романтичну вечеру, а затим у неки провод као што је куглање. Не будете ли то урадили, ипак ћу вас затворити”, рекао је он Бреју. Пар је у обавези и да оде на неколико сеанси са брачним саветником.

ао и Паја и Јаре из култних „Камионџија”, један Швајцарац је у свој „волво” уградио пећ на дрва, а на кров, наравно, наместио димњак. Паскал Прокоп је ову инсталацију направио да би му било топло у аутомобилу. Грејно тело на дрва је поставио на место сувозача, а пећ допуњава дрвима док вози.

Никад више не играј као Мајкл Џексон Д

иректор једне католичке школе у Минесоти, суспендовао је деветогодишњег ученика који је на школској приредби имитирао Мајкла Џексона. Лени Буберг (9) је имитацијом легендарног краља попа одушевио родитеље и другаре из публике, али не и директора Пета Боулина који га је „избацио” из школе на неколико дана. Разлог због којег је суспендован је проблематична кореографија, тачније „пипао се где није требало на школској приредби”. Нема везе што је осим по песмама, моонwалк-у и захтевним кореографијама Мајкл Џексон био познат и по том „кораку” хватању за међуножје, овај клинац је након тачке сазнао да је добио пар дана „слободно”. Ваљда да се научи памети и престане да имитира краља попа.

Не покушавајте ово на крову своје зграде

Стони тенис дечја игра

а Јутјуб каналу се појавио снимак бебе која игра стони тенис. Наравно, тата је ту да му помогне да побољша игру и, вероватно пази да најмлађи стонотенисер на свету не падне са стола. Неко би рекао да би требало да поради на бекхенду, али млад је, научиће.

бјављен је снимак „руског Спајдермена”, момка који изводи вратоломије на врху вишеспратнице Видео од којег ће вам застати дах је за неколико дана погледало 200.000 људи. На њему, младић из Русије изводи трикове достојне филмског Спајдермена. Он скаче са солитера на солитер, спушта се низ зграду, лети „у понор”, а онда се заустави на спрату испод... застрашујуће.

Циркус на небу О

бјављен видео циркуског акробате који изводи тачку неколико стотина метара изнад земље, закачен за хеликоптер. Довољно да вам се заледи крв у жилама...Ако сте мислили да су циркуске акробације опасне, сетите се да је испод уметника увек разапета сигурносна мрежа. У овом видеу ћете видети лудо храброг акробату Белу Нока који изводи исте акробације закачен за хеликоптер док испод њега стоји...земља. Нок је овом лудошћу најавио да је циркус Сарасота „стигао у Балтимор”.

Зна дете шта је милион долара

а Јутјуб каналу објављен je видео маленог Боба, дечака који не воли да се купа и који неће да једе макароне са сиром, али хоће милион долара.

Видео почиње тако што мама запиткује малишана шта хоће да ради и шта, односно кога воли. Боб на свако постављено питање одговара са „не”, па чак и кад мора да одговори да ли воли тату, али оног тренутка када га мама пита да ли жели милион долара, све се мења.

Е, то је опклада: гола насред Њујорка

една америчка водитељка је због изгубљене опкладе део шоуа са централног њујор-

Вежи појас, наложи пећ и вози

шког трга водила само у бикинију. Водитељка Марија Меноунас се пред финале Супер Боула кла-

дила да ће њен омиљени тим Њу Ингланд Петриотси победити, али је у процени била веома лоша. Било јој је тешко, али морала је да се скине у сред емисије која је емитована са Тајмс сквера. Иако је температура била испод нуле, Марија је „стиснула зубе” и показала своје лепо тело на радост милиона гледалаца и неколико стотина фанова који су у центру Њујорка гледали пренос утакмице. „Бог је дефинитивно навијао за Џејентсе! Мрзим опкладе. Нећу више никада ово радити!” Мало је тешко поверовати у њене речи јер је скоро па извесно да ће Марија од сада красити многе насловне стране управо у доњем вешу - нема разлога да се стиди.

dnevnik

oglasi

petak2.mart2012.

OGLASi l ^iTUQe

petak2.mart2012.

SE]AWE

IZDAJEM stan kod Futo{ke pijace, 56m2, Ul. Bem Lilike 2 C/II, zgrada stara dve godine, cena 170E. Telefon: 06914-35466, 063/7196285. 48013 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u Augusta Cesarca. Telefon 062/511-503. 48139

dnevnik

2. 3. 2008 - 2. 3. 2012.

Tu`nog srca javqamo da je preminula na{a draga majka, svekrva i baka

Milan Du{ana \uri}

Zora Mihailovi}

Dragi na{ Milane, pro{le su 4 godine od kako nisi sa nama. Sa ponosom i tugom ~uvamo uspomene na tebe.

Sahrana je u subotu, 3. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Umrla je moja Mira.

O`alo{}ena porodica.

Tvoj stric Milan i strina Nada.

48213

48250

KUPUJEM auta sve vrste novija i starija mo`e i havarisana maksimalno pla}am. Telefon 021/822714, 063/70-81-939. 48003

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 47917 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330. 48009 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 48146

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44675

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 47952 PRODAJEM bukova drva sa prevozom, ta~na mera, mo`e rezana i cepana. Telefoni: 064/1433-409, 021/6419-439. 48053

Posledwi pozdrav dragoj seji i tetki

Sa neizmernom tugom opra{tamo od na{e drage

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminula na{a po{tovana i voqena

Mirjana ^ukurov ro|ena Gutaq

Qubici Nestorov sa tugom i po{tovawem, wena sestra Radmila i porodica ]osi}.

Mirjane ^ukurov ro|ene Gutaq @ive}e u na{im srcima i u svemu {to se zove qubav. Hvala ti {to si nam bila prijateq. Tvoji kumovi Biqana i Vladan @ivkovi}.

ro|. ]iri} u~iteqica u penziji Ispra}aj i sahrana je danas, 2. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem starom grobqu u Futogu. Weni: Kosta, Bojan i Goga.

48196

48263

Posledwi pozdrav najdra`oj prijateqici

Qubica Nestorov

Na{e

Sahrana }e se obaviti u subotu, 3. 3. 2012. godine, u 13 sati, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

48229

Posledwi pozdrav

Suprug Jovan.

48223

Mirjani ^ukurov 1953 - 2012. S qubavqu i tugom ~uva}u uspomenu na tebe. Tvoja dobrota i qubav za bli`we uvek }e grejati srca onih koje si volela. Po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju. Ve~na ti slava i hvala. Tvoja Marija sa decom, unucima i baba Rosom.

Mire ^ukurov

Joliki Sekuli}

ro|. Gutaq

1957 - 2012.

s qubavqu }emo se se}ati.

Posledwi drugarici

pozdrav

Sahrana je danas, 2. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, u Veterniku.

Dru{tvo iz IV v. razreda Mo{ine gimnazije.

48241

48238

Posledwi pozdrav dragoj koleginici iz Emisione tehnike

mojoj

O`alo{}ene porodice: Sekuli} i @idek. 48224

U subotu, 3. marta navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg voqenog supruga, oca i deke.

Miri ^ukurov od kolega i prijateqa sa Radio televizije Vojvodina.

59766/P

Mi{a Ne{kovi} Oti{ao je najblistaviji me|u nama. Jo{ jedna prazna klupa i jo{ jedna tama u na{im srcima.

Miri

od Vesne sa porodicom.

Zauvek tvoj IVa generacija 72/76. Gimnazija â&#x20AC;&#x17E;Mo{a Pijadeâ&#x20AC;? Novi Sad.

48242

48245

Dmitar Obradovi} Mi{ko

Posledwi pozdrav dragom stricu i deda

na{em

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ suprug, otac, svekar i deda

Mi{ko, ti `ivi{ i `ive}e{ uvek sa nama. Tvoj lik je u na{oj du{i i srcima stalno prisutan. Tvoji najmiliji: supruga Zlata, sin Aleksandar, snaha Sowa i unuka Lena. 48230

S qubavqu se opra{tamo od na{eg te~e

GODI[WI POMEN

Tomislav Lovrekovi}

\uri Bogovcu

Du{anu Novakovi}u Cajinu obeleì}emo u subotu, 3. marta, u 11 sati, na grobqu u Sirigu. Uvek zajedno, govorio si. Jo{ vi{e smo zajedno traè}i jedni u drugima podr{ku i oslonac koji si nam ti pruào. Nedostaje{ nam. Tvoji najmiliji. 48246

Dmitar Obradovi}

Tomislava Lovrekovi}a

Uspomene na wega ve~no ~uvaju: @ivka, Predrag, Nenad i Igor Bogovac.

Nikada te ne}emo zaboraviti. Nosimo te u na{im srcima.

Porodice: Ba{i} i Mijatovi} sa decom.

Sestra Rajna, zet Rajko, sestri~ina Suzana i sestri} Sr|an sa porodicama.

48247

48231

preminuo 1. 3. 2012. godine u 82. godini. Sahrana }e se obaviti na grobqu u Petrovaradinu /Tranxament/ u petak, 2. 3. 2012. godine, u 13 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Anka, sin Zoran, k}i Gordana, snaja Slavica i unu~ad Tomislav, Milan, Sawa i Darko. 48249

48233

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Voqena i nezaboravqena

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

petak2.mart2012.

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. februara 2012. godine preminuo na{ voqeni otac, deda i tast

Danas se navr{ava 10 godina od kako nije sa nama

Mihailu Ne{kovi}u

Du{anka Milosavi}

\uro Bogovac 1914 - 2012.

Qiqana Deli}

ostavila si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja nikada ne blede, bezgrani~nu qubav i dobrotu i osmeh koji se zauvek pamti. U se}awu na pet godina tu`nog rastanka.

Posledwi pozdrav dragom

Sahrana je danas, Sremskoj Kamenici.

~asova,

grobqu

Vidosava - Vida Radovi}

Ne{o, hvala za dugogodi{wu saradwu, podr{ku i prijateqstvo. Sau~e{}e Ne{inoj divnoj porodici.

Wen plemeniti lik `ive}e ve~no u na{im srcima.

Gordana Bojkovi}.

Weni najmiliji.

48206

48207

O`alo{}ena porodica. 48102

Ispra}aj }e se obaviti u petak, 2. 3. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ba~kom Brestovcu.

Opra{tamo se od Filipovog dede

Preminuo je moj dragi deda

POMEN

2. 9. 2011 - 2. 3. 2012. Dragoj sestri, zaovi i tetki

Suprug Krstan, }erke Biqana i Qiqa, zet Marko, unuci Strahiwa, Ogwen i Du{an.

O`alo{}eni: }erka Olivera, unuk Du{an i unuka Jovana.

48211

48194

Iznenada nas je napustio na{

Klaudije Milo{evi} Klaja ro|en 1937. godine Sahrana }e se obaviti danas, 2. marta 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: unuk Filip Klai}, porodica Jovanovi} i ostala familija.

Klaudija Milo{evi}a Klaje

Smiqi Mandi} S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Savka i Stevan Kerkez i Ivana i Ratko Nonkovi}.

48191

Brat Stevan i snaja Nevenka Miloradov, bratanac \or|e i bratanica Dragana sa porodicama. 48205

48192

GODI[WI POMEN

POMEN

OSMOGODI[WI POMEN

Draga Vesna, vreme provedeno bez tebe od godinu dana, ne le~i, samo potvr|uje nepovratan gubitak, za kojim }emo `aliti dok smo `ivi.

Bedrik Aleksandar

Bedrik Nada

1932 - 1999.

1932 - 2010.

Dragi roditeqi, sve ove godine Vi ste u mojim mislima, a to je tako malo, praznina je ogromna a tuga za Vama jo{ ve}a. Ve~no }u Vas se se}ati, s po{tovawem i qubavqu.

Mihailo Ne{kovi} dipl. pravnik, sekretar SVOS

Sin Jovan. 48109

Nenad Savi} 28. 9. 1974 - 2. 3. 2004.

Veselka Mitri} Vesna ro|. Milovac

Zajedno smo stvarali sindikat ~iji je moto bio i ostao: Pravda i pravo. Kao izuzetno plemenit i po{ten ~ovek, a uz to izvrstan i iskusan pravnik, doprineo je da takav sindikat stvorimo. Va{ duh }e ostati sa nama. Sa ogromnim po{tovawem, velikim prijateqstvom i neizmernom tugom, opra{tamo se od na{eg Ne{e.

Pro|e i pola godine draga na{a, a ti nam jednako nedostaje{

Se}awe na tebe nikada ne mo`e da izbledi.

POMEN

Pomen obele`avamo u subotu, 3. 3. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, grobno poqe 4, parcela 43, grobno mesto 81.

S ponosom ~uvamo uspomenu na tebe: majka Jovanka, brat Vlastimir, rodbina, kumovi i drugovi.

48104

@ivko Stojakovi} Sindikat visokog obrazovawa Srbije SVOS.

2007 - 2012.

Smiqo Najdra`oj mami, baki i supruzi weni najmiliji.

Ostaju tuga, qubav i se}awa...

S qubavqu i po{tovawem tvoji: suprug Radovan, sin Bratislav, snaha Ksenija, unuk Bojan, te sestre Stanka, Milena i Zdravka sa porodicama.

Posledwi pozdrav velikom prijatequ, po{tovanom

Tvoji najmiliji. 413/P

48124

[ESTOMESE^NI POMEN mojoj sestri

Nisi umro! Sa mnom si i sa nama!

48140

48129

Duboko sau~estvujem u bolu svoje najboqe prijateqice Mine, za izgubqenim suprugom

Pro{lo je pet godina od kako nije sa nama na{a draga

Mihailu Ne{kovi}u

Sowa [trbac

Rajko Moja{evi}

Smiqi

Sahrana je u subotu, 3. 3. 2012. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

U ti{ini ve~nog mira neka te prati na{a qubav i ~uva od zaborava.

O`alo{}ena porodica Moja{evi}: supruga Jasmina, }erke Marija i Danijela, sin Milan i baka Nana. 48218

2007 - 2012.

Rajkom

Brat Joca, snaja Dragica, bratanac Dragan, snaja Mirjana, unuke Jovana i Bojana Miloradov.

Posledwi pozdrav od Milene.

48186

48219

Ponosni na tebe, sa qubavqu u srcima te ~uvamo. Zauvek si sa nama i beskrajno voqena.

Kolektiv Gimnazije â&#x20AC;&#x17E;Isidora Sekuli}â&#x20AC;?.

Tvoji: suprug Stevan, }erka Martina, sin Marko i brat Franci sa porodicom. 48142

345/P

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Покушај убиства Роналда Регана 09.30 Фолдер култура 10.00 Вести 10.10 Миљеница 10.55 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.15 Треће доба 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Емисија (мађ).са титл. на српском 14.05 Сучељавање 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Центар света 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Краљица 21.00 Биографије 22.00 Војвођански дневник 22.30 Петказање 23.40 Серија недеље: Краљица 00.30 Један на један 01.55 Емисија (мађ).са титл.на српском 02.20 Српски екран-емисија МТВ-а на српском

07.00 07.50 08.45 10.00 10.25 11.25 12.15 12.30 12.40 12.50 13.10 15.05 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.25 22.30

tv program

petak2.mart2012.

Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт „Белтанго“ Црвенкапа, вук и мачка, балетска представа за децу Музички интермецо (мађ) Вести (мађ) Кућа из 1725., док.филм на румун.са титл.на српском Радиоапарати моја страст Добар пандур, савршен пљачкаш, филм Цртани филм Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо (мађ) Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Филм на словачком Са друге стране живота, филм

Џејми Александер

С друге стране живота Дуго очекивани дан претворио се у прави кошмар... Те вечери Семјуел Норт требало да је да се нађе са девојком коју воли, али бива убијен на мистериозан начин и послат у пакао. У јами сусреће две проклете душе у бекству које му помажу да се врати у свет живих. Улоге: Нејтан Мобли, Џејми Александер, Кори Рус, Пончо Хоџис Режија: Грег Бишоп (РТВ 2, 22.30)

08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00

Панонско јутро Аналија Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника Дискавери Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести

06.05 08.00 09.04 09.50 10.09 10.36 11.05 12.00 12.15 12.32 13.15 14.10

Акција (Панонија, 19.00) 20.30 Хало, председниче 22.00 Војвођанске вести 22.30 Филмски програм: Наша земља 00.00 Глас Америке

14.28 14.38 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.55 22.59 23.45 00.00 00.15 01.06 02.57 03.00 03.49 04.02 04.32 04.56 05.49

06.00 06.40 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55

06.30 08.30 09.10 10.00 11.00 11.10 11.30 12.30 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Серијски програм Ево нас код вас Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Опчињени Витраж Повратак у рај Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Сокаче Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

06.30 АТП Дубаи и Акапулко ¼ Финала 11.00 АТП Дубаи ¼ Финала 13.30 Тенис 14.00 АТП Дубаи ½ Финала 18.15 Премијер лига, Магазин 18.45 Преглед Евролиге 19.15 СК студио 20.30 НБА акција 21.15 Португалска лига: Бенфика – Порто 23.15 Преглед Евролиге 23.55 АТП Акапулко ½ Финале 01.45 Најава Премијер лиге

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Гастрономад Разгледница На скривено те водим место Биографије Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Великани комедије: Гордан Михић - Грешка еволуције, филм Великани комедије: Гордан Михић - Права адреса, филм Гастрономад И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Пљачка, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Оперативци Ноћни биоскоп: Гневни људи, филм Оно као љубав Вести Гастрономад Око Разгледница Село гори, а баба се чешља Верски календар

Тајна старог моста Сулејман Величанствени Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести

06.58 07.37 07.42 07.48 08.09 08.19 08.24 08.53 09.10 10.00 10.30 11.00 11.26 12.15 13.00 14.03 14.32 14.49 15.38 16.05

Слагалица Ози бу Мифи Попај Томас и другари Животиње којима се дивимо Коцка, коцка, коцкица Необично о биљкама Свет природе Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Завичај Вече Стравинског Трезор Коцка, коцка, коцкица Необично о биљкама Свет природе Породични кругови Утицај климатских промена на животиње

Стојан Стив Тешић

Срби у Холивуду: Стив Тешић Стојан Стив Тешић (19421996) рођен је у Ужицу, са 14 година одлази у Америку, где завршава колеџ и почиње каријеру писца. За први сценарио „Четири мангупа” добија Оскар, 1980. Учествују Зоран Јеремић, Саша Радојевић, Борислав Станојевић. Сценарио и режија: Динко Туцаковић (РТС 2, 19.57) Лалошке иконе 21.века Поаро Светосимеонска академија Верски календар Попај Срби у Холивуду Лов и риболов Поаро Фест 2012 Видик Контекст Други век И ја имам таленат Нисомнија: Партибрејкерси Трезор Светосимеонска академија Утицај климатских промена на животиње 03.51 Срби у Холивуду 04.38 Други век

16.37 17.06 17.59 18.49 19.31 19.57 20.45 21.15 22.15 22.43 23.45 00.12 00.44 01.02 01.35 02.34 03.24

Вече са Иваном Ивановићем После дуже времена код Ивана Ивановића у гостима је политичар, један од оних које популарни шоумен „прозива” сваког петка – Божидар Ђелић! Поред одличног бенда Ане Штајдохар, a видећемо и чути бившу певачицу „Коктел бенда” Ану Стојанчичевић, која се са новим синглом враћа на сцену. (Прва, 21.15) 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 20.25 21.15 23.30 00.30 01.00 01.15

Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Три Хил Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

06.00 06.30 07.00 07.55 08.05 08.30 09.45 10.00 11.00 12.00 14.00 14.30 15.30 16.15 16.45 18.00 18.30 19.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 02.30 03.30 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Отворени судио Топ шоп Филм: Моћно срце Доктор Хаус Доктор Хаус Терминатор Копаоник Породица Серано Вести Доктор Хаус 24 НЦИС Филм: Шампиони слободе НЦИС Филм: Не реци ником Копаоник 24 Терминатор Не реци ником

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.00 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 13.10 14.50 15.05 16.00 16.40 17.05 18.00 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 23.55 01.30 03.00

Доушници Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Коронадо Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Демонска потера Вести Спортски преглед Инспектор Валандер Филм: Крила освете Филм: Аурора: Прекинута операција 04.30 Саут Парк

05.45 10.00 11.45 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 16.20 16.45 17.30 18.30 19.00 20.00 21.15 23.00 00.15 01.45 02.15 04.00 06.00 06.30

Добро јутро Тренутак истине Градске вести 48 сати свадба Сестре Петком у два Острво Национални дневник Сити Мирис пролећа Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво Гранд шоу Шопингхоличарке Филм: Једини Вештичарење Филм: Временски бандити Филм: Чаробна фрула Витезови из блата Тајна љубав

Карла Гуђино

Једини Полицајац Габријел се суочава са својом злокобном страсном личности која је побегла у напредни паралелни универзум и сад се враћа да га убије. Лов достиже усијање у судбоносној борби добра и зла у којој ће Габријел морати да истражи и суочи се са својом скривеном изопаченом страном... Улоге: Џет Ли, Џејсон Стетем, Карла Гуђино, Делрој Линдо Режија: Џејмс Вонг (Пинк, 00.15)

Метју Меконахи

У- 571 У сред Другог светског рата бесни подводни рат. Американци су у предности како Немци нису у могућности да пробију њихове војне кодове. Тако је све док из подморнице не пошаљу СОС сигнал... Улоге: Метју Меконахи, Бил Пакстон, Харви Кајтел Режија: Џонатан Мостов (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.05 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45 04.55

Јутарњи програм Вести Скадарлијом Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Голи живот Добра жена Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Адвокатура У-571, филм Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Филм Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak2.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Мајами инк Све жене мог мужа Супруге мафијаша Смртоносне жене Др Џи Л.А. Инк Све жене мог мужа

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Заборављени начини исхране 10.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 11.00 Ноћ сломљеног стакла 12.00 Библијске загонетке 13.00 1066. 14.00 Сага о викинзима 15.00 Експерименти на сопственој кожи 16.00 Ван Гог – комплетна прича 17.00 Најгори послови у историји 18.00 Синатра – мрачна звезда 19.00 Мао – кинеска прича 20.00 Библијске загонетке 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 Експерименти на сопственој кожи 00.00 Ван Гог – комплетна прича 01.00 Најгори послови у историји

Добро јутро, Хрватска Лугарница Оверленд, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Друго мишљење Емисија пучке и предајне културе 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 17.55 Иза екрана 18.25 Путем европских фондова 18.40 Документарни филм уз Светски дан књиге 19.30 Дневник 20.05 Одабрао Ђело Х. 20.55Циклус хрватског филма: Караула 22.35 Дневник 3 23.10 Пети дан, ток шоу 00.05 На рубу науке 00.55 Филмски маратон: Ускраћени загрљај, филм 02.31 Филмски маратон: Канзас Сити, филм

07.00 09.14 10.20 11.07 12.00 12.32 13.17 14.10 14.40

Завера Розвел Божићни анђео Све што желим Фрик Шоу Било једном у Кини 1 Чудо у Ливерпулу Сахара Дракула 2000 Еротски филм

Сахара Претраживање окаеанског дна у потрази за олупинама пуним блага је свакодневни посао за подводног авантуристу и његовог другара. Али када се њихови путеви укрсте са прелепом докторком завршавају на правом лову на благо... Улоге: Ме тју Ме ко на хи, Стив Зан, Пе не ло пе Круз Режија: Брек Иснер (Си не ма ни ја, 20.00)

Пе не ло пе Круз

14.05 15.45 17.10 17.35 19.30 20.05 20.35 21.05 21.55 22.45 00.40 02.35 04.20

Срећно до краја живота План Б Ледена стаза Вечера за глупане Лига праведника: Криза на две Земље Наше породично венчање Мисионар Филмови и звезде Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње Епизоде Калифорникација На исток и доле Узвратни ударац Царство порока Боксер Дечаци не плачу Ноћ вештица 2 Избацивач

Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Дијагноза Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза Монк Хаваји Мистерије Хејхвена Медијум Краљевски болесници

08.00 08.20 09.05 09.25 11.35 12.25 14.10 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00

Поп Пикси, цртани Моји џепни љубимци Ексклузив таблоид Кобра 11 Вечера за 5 Ватрено небо Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода ТВ премијера: Краљевина, филм Скакач, филм Ланчана реакција, филм Астро шоу РТЛ Данас Кости

ТВ ПРЕМИЈЕРА

Краљевина

Правила привлачности Одри је успешна је њујоршка адвокатица за бракоразводне парнице. Живи сама, те, иако је врло привлачна, неповерљива је према мушкарцима за разлику од младолике мајке. Данијел је, такође, успешни њујоршки адвокат за разводе, али и све је оно што Одри презире.... Улоге: Пирс Бро снан, Џу ли јан Мур, Пар кер По си, Мајкл Шин, Френ сис Фи шер, Но ра Дун Режија: Пи тер Хју ит (ХРТ 2, 20.00) 08.23 08.49 09.10 10.00 10.42 11.04 11.26 11.49 12.14 14.55 15.17 15.40 16.25 16.55 17.10 18.00 18.20 18.30 19.13 19.40 20.00 21.30 23.30

Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Ждероња Туђинци у Америци Еко зона Евромагазин Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Цртани филм Бриљантин Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Симпсонови Музика, музика... Правила привлачности, филм Америчка пита 2, филм Норе Робертс 2: Светла севера 00.48 Мерси 01.30 Нове авантуре старе Кристине 01.50 Монк

05.45 07.45 09.25 11.25 13.25

17.05 18.45 20.20 21.50 23.50 01.50

Амбер Фреј: Сведок оптужбе Осуда Марта иза решетака Божићна песма за једну диву Убиство у затворском дворишту Нешто позајмљено нешто плаво Шевина песма Прерано рођен Џејнина кућа Оотрага за веселим божићем Амбер Фреј: Сведок оптужбе Осуда

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Очи анђела У акцији Дивља вожња Како је Гринч украо Божић Украдена срца Оги Роуз Прича о сексу Заклетва Увек заувек Еротски филм

15.15 06.00 07.40 09.20 11.00 12.50

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

21.55 23.25 01.15 02.15 02.50

Џу ли јан Мур 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

FEQTON

Након терористичког напада на америчку заједницу у Ријаду ФБИ агент Роналд Флури затражи од арабијског конзула пет дана за истрагу локације. Долази с агентима Грентом, Џенет и Адамом како би пронашао терористе... Улоге: Џеј ми Фокс, Крис Ку пер, Џе ни фер Гар нер, Џеј сон Ба те ман, Аш раф Бар хом Режија: Пи тер Берг (РТЛ, 20.00)

Џе ни фер Гар нер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова У потрази за дивљим човеком Чудовишта из реке Разоткривање митова Уклета кућа У потрази за дивљим човеком

08.30 10.30 11.30 12.15 12.30 15.15 16.00 17.00 18.00 19.00 20.30 21.30 22.15 23.00 00.00

Билијар Скијашки скокови Нордијско скијање Сви спортови Билијар Нордијско скијање Фудбал Биатлон Скијашки скокови Билијар Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал Билијар

АУТОБИОГРАФИЈА МОНИКЕ СЕЛЕШ

Гем,сет и меч на писти од злата

а вр ши ла сам се зо ну на сед мом ме сту. Мајк се оже нио и од лу чио да ви ше не пу ту је. Ни сам мо гла да га кри вим. Јер, про шла го ди на би ла је баш лу да. Тај рас по ред ни је био за оне сла бог ср ца, а ни оне не дав но вен ча не. И Ли са и ја смо се раз и шле. Да ла бих све да имам ње ну сна гу во ље и ди сци пли ну кад је у пи та њу хра на, али не мам је. Би ла сам умор на од ис кра да ња из ку ће, је ла у ауту, и ла га ња да се др жим сво је ди је те. Ни сам мо гла да ље та ко, а ни сам ни гу би ла те жи ну. Би ло је вре ме да на ђем но во ма гич но ре ше ње. Уз то, на де сној но зи, ко ја ме је му чи ла већ две се зо не, раз ви ла се упа ла. Док то ри су ми да ли стро га упут ства да је ште дим на по ра. Ја сам то схва ти ла као пре ста нак ве жба ња и ужи ва ње у што ви ше ве че ра с Бен џа ми ном у Бо сто ну. Де се так пу та сам ишла да га по се тим и нон-стоп смо је ли у гра ду. Ни кад се ни сам осе ћа ла ло ше због то га. Осе ћа ла сам да му се сви ђам због се бе са ме, а не због то га ка ко из гле дам. Али ни је би ло та ко. По че ла сам да га „пра тим у је лу“. Ако он на ру чи де серт, то је био знак да га и ја на ру чим. Ако на ру чи два ма сна пред је ла, он да ја си гур но не ћу са мо јед но. Јед ног ви кен да од ле те ла сам у Бо стон. На пу ни ла сам ко фер ста рим, ве ли ким ха љи на ма без стру ка и огром ним џем пе ри ма за бор бу про тив хлад но ће на се ве ру. Ва тра је го ре ла у ка ми ну, ве ли ке бо це ви на отво ре не и из гле да ли смо као ре кла ма за зим ски мод ни ка та лог. Ње го ви при ја те љи би ли су див ни и раз ми шља ла сам ко ли ко сам срећ на. Би ла сам усред раз го во ра с ње го вим при ја те љи ма о па пи ри ма од вред но сти – сви су од лич но по зна ва ли фи нан си је – кад је Бен џа мин ста вио ру ку око мог стру ка. О, ка А баш ме је ле по са ве то ва ла Крис Еверт ко слат ко, по ми сли ла сам. Ма ло ма же ња пред при „Мо ни ка, ко нач но се по ја вио не ко ко сте ње гла сни је ја те љи ма. А он да сам осе ти ла ка ко ње го ви пр сти хва та ју мој бок и тад је уштип нуо по при ли чан ко - од те бе! Ма ри ја сте ње као ма ли ави он кад по ле ће!“ Ствар но? Ни сам при ме ти ла. Мо ра да имам се лек ти ван мад ко же. Јао! „Охо, ду шо, бо ље да при па зиш. Ма ло си пре е ле - слух кад играм јер не при ме ћу јем сте ња ње. На Отво ре ном пр вен ству Аустра ли је би ла сам гант но по пу ње на на не ким ме сти ма“. На сме јао се као да је ре као нај сме шни ју ствар на све ту. Осе ћа ла спрем на за меч про тив Кла ре Ку ка ло ве, че шке те ни сам се као да ми је уда рио ша мар. У че ти ри ме се ца сер ке ко ја је би ла у не ве ро ват ној фи зич кој фор ми. Мо ра ћу да се об ру шим на њу и по ни кад ни је по ме нуо мо ју те жи кре нем но ге. Уда ри ла је бр зу ди ну или по ка зао да је фи зич ки Сви су полудели кад се ја го на лу на мој бек хенд и док сам из глед би тан. Ми сли ла сам да појавила Шарапова, по ку ша ва ла да је стиг нем, ис кре во ли што мо гу да га пра тим у ну ла сам чла нак. Од мах сам зна ње го вим гур ман ским на ви ка ма. петнаестогодишњакиња с ла шта је у пи та њу. Сра ње! Твр „Ствар но?“, уз вра ти ла сам. ногама до ушију. Новинари ди те ре ни у Мел бур ну ни су опра „Је си се по гле дао у огле да ло су ме „об ра до ва ли„: Мо ни ка, шта ли и би ли су чу ве ни по мно го ско ро?“ Пље сну ла сам га по коначно се појавио неко по вре ђе них чла на ка. По ве за ла сто ма ку и уста ла на ду ре но. сам га и учи ни ла шта сам мо гла у ко стење гласније од тебе! „Мо’ш ми сли ти“, ре као је остат ку ме ча, али из гу би ла сам. ни по да шта ва ју ћим то ном. „Ти Марија стење као мали Ме ди цин ско осо бље у Мел си жен ска – дру га чи је је“. ави он кад по ле ће! бур ну је фан та стич но па сам Је л’ то он ме не на звао „жен оста ла та мо и на кон из гу бље ног ском“? Би ла сам по ни же на и бе сна. Ни је ми ви ше по тре бан. Фо ку си рам се 100 ме ча. То ком две не де ље про шла сам ри го ро зан трет по сто на по вра так на те рен. Рас ки ну ли смо те ве че - ман ле че ња и би ла сам у до вољ но до број играч кој ри. До не ла сам и но во го ди шњу ре зо лу ци ју да ћу је - фор ми да кре нем на ха о тич но че тво ро не дељ но пу то сти јед но ку ва но ја је за до ру чак сва ки дан док не бу - ва ње. Др жа ла сам се и сти гла у два фи на ла, али не дем има ла 70 кг. Ра ци он ал но? Ни ма ло. Ова оп се си - ста бил но ста ње по вре де спре чи ло ме је да тре ни рам ја тра ја ла је осам да на, је два до вољ но да из гу бим ван те ре на. Мо ја те жи на је и да ље ра сла. Хо тел ске јед ну од 14 ки ла ко је су ми се за ле пи ле за те ло као ва ге по ка зи ва ле су да ми је те жи на на 79 кг, али ако сам ишта на у чи ла то ком свих го ди на пу то ва ња, то је твр до гла ва шкољ ка за сте ну. Пр ва ста ни ца те го ди не био је ег зи би ци о ни меч у да хо тел ске ва ге ни кад ни су тач не. Да је су, ко би очи Хонг кон гу, где су те ни сер ке до би ле руч но ра ђе не, стио ми ни бар или на ру чи вао хра ну ка сно но ћу?! Ду баи је по ку ша вао да про мо ви ше тур нир па су еле гант не ха љи не. Би ла сам ма ло па ра но ич на око ве ли чи не сво је ха љи не, али кро ја чи ца је би ла див на стал но пла ни ра ли за ба ве за игра че. Ишла сам на во же на. Че ти ри са та на кон што ме је из ме ри ла, у со бу жње те рен ци ма по пу сти њи и по ве за ла чла нак да бих су ми ис по ру чи ли пре див ну цр ве ну ха љи ну. Чак би игра ла про мо тив ни меч на кро ву је ди ног свет ског хо те ла са шест зве зди ца. Све је би ло од зла та, па и хе ли и тет ка Кла ра би ла им пре си о ни ра на. По лу фи нал ни меч био је про тив пет на е сто го ди - о дром, пре тво рен у те ни ски те рен. Иако сам озбиљ но шња ки ње с но га ма до уши ју. Ма ри ја Ша ра по ва. По - схва та ла од мор сто па ла то ком тре нин га, ван те ре на ни бе ди ла сам је са 6:3, 6:0, али сам мо гла да ви дим да сам до зво ља ва ла да ме то спре чи у кул ства ри ма. То има по тен ци јал да се про би је до вр ха. Осво ји ла је ни је би ло па мет но. Стрес уга ну ћа члан ка је био ја чи Вимблдон две го ди не ка сни је. Се ти ла сам се раз го - не го икад и ни сам мо гла да се осла њам на но гу. На кон во ра с Крис Еверт пре то ли ко го ди на. Не ко мла ђи и го ди на од би ја ња да узи мам би ло ка кве та бле те про тив бр жи до ћи ће да за ме ни ве те ра не. Но ви на ри су би - бо ло ва, да бих се про ву кла кроз ме че ве, „ви окс„ је по стао осно ва мо је ис хра не. ли ван се бе. Књигу Монике Селеш „АУТОБИОГРАФИЈА / ФОРХЕНДОМ ПРЕКО МРЕЖЕ ЖИВОТА” (издавач: „А-Z Book”, Тоше Јовановића 2/11, Београд 11030), можете за 399 динара наручити преко телефона 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-мејла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak2.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так је ваш оми ље ни дан, Ве не рин дан, па вас ис пу ња ва емо ци ја ма. Оче куј те до би так и до бре при ли ке, би ло у ма те ри јал ном или не ком дру гом сми слу. По треб ни су вам пре дах и пу то ва ње.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. mart 2012.

По че так про ле ћа је на ви ди ку, већ ми ри ше у ва зду ху. Вре ме про ла зи све бр же па не би сте сме ли да про пу шта те при ли ке. Де фи ни ше те фи нан сиј ску си ту а ци ју на нај бо љи мо гу ћи на чин. И то је ОК.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

У ка ри је ри су при сут не од ре ђе не, не са свим ја сне и де фи ни са не окол но сти. Чу вај те сво је тај не, ако мо же те и уме те, све док је ваш Неп тун у во де ном зна ку Ри ба. Ви ше слу шај те, ма ње при чај те.

Не мир ни сте, не ста шни и ра до зна ли. Све би сте хте ли са да и од мах. Ако на и ђе те на на што до бро и па мет но, он да тре ба то га и да се др жи те, зар не? Али ипак, тре ба раз мо три ти и дру ге мо гућ но сти.

Ан га жо ва ни сте на рад ном ме сту у прав цу ре ша ва ња те ку ћих, али и за о ста лих по сло ва. Бу ди те па жљи ви и стр пљи ви пре ма са рад ни ци ма. У љу ба ви се не ко за но си и са ња ве ли ке сно ве, ко је тре ба оства ри ти.

Има те до бре од но се с ино стран ством, би ло да по слу је те или пу ту је те. На јед ну жен ску осо бу у по слу не мо же те ра чу на ти да нас. Али, у љу ба ви мо же те да бу де те спрет ни и срећ ни. Ди рект ност.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

При ме ти ће те да је парт нер у сво јој по зи тив ној фа зи, а би ће и бо ље, па по штуј те пу то ка зе и по ру ке ко је вам упу ћу је. По го то во у овом пе ри о ду ка да ни са ми не зна те где би сте и ка ко би сте.

По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја су оп те ре ће не тра го ви ма из про шло сти. Има те вре ме на да по ла ко и си гур но ре ши те све зва нич не од но се и уго во ре да би сте се би обез бе ди ли си гур ни ји ста тус и по зи ци ју.

Оно што је ак ту ел но је сте љу бав ни од нос, из ла сци и про вод. Ужи ва те пу но по ве ре ње и на кло ност во ље не осо бе па је на ва ма де се по ка же те у нај бо љем све тлу. На по слу ни шта бит но но во.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ово је вре ме у ко јем мо же те и тре ба да до бро уте ме љи те осно ву на лич ном и по слов ном пла ну, на ко јој ће те да ље ра ди ти и са ра ђи ва ти. Љу бав но-парт нер ски од нос се по ла ко сти ша ва и сми ру је.

На по љу ка ри је ре су вам на кло ње не окол но сти па дај те све од се бе да про ши ри те свој ути цај. До бри по слов ни са стан ци и до го во ри ће се ре а ли зо ва ти. Ма што ви ти сте, опу ште ни и не мир ни исто вре ме но.

Уко ли ко пу ту је те, би ће то ле по и успе шно ис ку ство. Уко ли ко не, до бром ко му ни ка ци јом ће те при до би ти парт не ра за се бе. Има те ве ли ка оче ки ва ња, а сле де при лив нов ца, до бар про вод и љу бав.

TRI^-TRA^

Џен и Бен добили треће дете V REMENSKA

Веома

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 18 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Niш

Џе н и ф ер Гар н ер и Бен Афлек су након две девојчице, добили сина. Иако се представ ни ци за меди је слав ног глумачког пара још увек нису званично огласили и није познато више детаља о томе како је протекао сам порођај, неименовани извор је ову вест потврдио магазину „УС викли”. Џенифер и Бен су у браку седам година, имају ћерке Ва јо лет (6) и Се ра фин (3), а долазак трећег детета најавили су у августу прошле године. Име новог члана породице, као ни остали детаљи, још увек није познато, мада је пар недавно изјавио да ће избор имена препустити својим ћеркама.

PROGNOZA

Evropa

тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Ве о ма то пло и пре те жно сун ча но вре ме с ма ло обла ка. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни и за пад ни. При ти сак Rim из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на до 17 London сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ве о ма то пло вре ме са пу но сун ча них пе ри о да. У Cirih пр вом де лу да на са мо на ис то ку про ла зна сла ба ки ша. Ве тар слаб Berlin до уме рен се ве ро за пад ни и за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 2 до 18 сте пе ни на за па ду. Beч СР БИ ЈА: Још то пли је вре ме уз пу но сун ча них пе ри о да. Вр ло Varшava сла ба ки ша ће се пре ме шта ти то ком да на од се ве ро и сто ка ка цен трал ним и ју жним пре де ли ма, док на за па ду оста је су во. Ве тар слаб Kijev до уме рен се ве ро за пад ни и за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми Moskva ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 19 сте пе ни на за па ду. Oslo Прогноза за Србију у наредним данима: На ред них да на при јат но то пло и сун ча но вре ме уз тем пе ра ту ре до 15 сте пе ни. У по не де St. Peterburg љак на о бла че ње са за па да до но си ки шу то ком да на. У уто рак хлад Atina ни је у свим пре де ли ма са ки шом, ко ја ће би ти и обил ни ја. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке ути ца ће не по вољ но на ве чи ну хро нич них бо ле сни ка. По се бан опрез са ве ту је се ср ча ним бо ле сни ци ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ћи су бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма и гла во бо ља. У са о бра ћа ју је нео п ход на по ве ћа на па жња.

16 18 13 16 9 15 8

VIC DANA Ка же Пи ро ћа нац же ни: Упо ре дио сам тро шко ве на ше свад бе и вред ност твог ми ра за! И? – упит но ће же на. Ис пад не да сам се оже нио то бом из љу ба ви!

2 -3 4 1 14

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

187 (46)

Slankamen

202 (22)

Jaшa Tomiћ

Apatin

234 (52)

Zemun

269 (14)

Tendencija stagnacije

Senta

258 (3)

Bogojevo

187 (45)

Panчevo

288 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

458 (12)

Titel

192 (22)

NERA

Baч. Palanka 178 (39) Novi Sad

151 (35)

Tendencija porasta

Hetin

132 (-56) N. Kneжevac

SAVA

102 (4)

Tendencija stagnacije

195 (4)

Tendencija porasta

S. Mitrovica 250 (17) Beograd

Kusiћ

224 (15)

64 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja