Dnevnik 2.april 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 2. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22678 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ISTEKAO ROK ZA OBRA]AWE AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Foto: S. [u{wevi}

Oko 1.500 funkcionera ho}e na dve stolice

str. 3

NASLOVI

RASTE KEJ U NOVOM SADU

Jo{ kilometar pa gotov bedem

Politika 3 Ozbiqan posao ne trpi pau{alne ocene

Ekonomija 5 Nasledniku Radovana Jela{i}a name}u tutore?

Dru{tvo 6 Pare otkazanih vakcina overavaju kwi`icu

Gra|evinska mafija jo{ hara Srbijom

Novi Sad 7 Zakup kabina papreno poskupquje

Vojvodina

str. 4

11 [verc ruskog dizela i benzina iz Bosne

Crna 13 Deveta pqa~ka po{te u Novom Sadu ove godine

Reporta`e 14 Akademik za tvrda jaja

Sve`ije s ki{om

Nema~ka izru~uje Davidovi}a

str. 9

str. 13

NA SPISKU ZA AUTOMATSKI STE^AJ I DAVNO PROPALI VOJVO\ANSKI GIGANTI

INTERVJU: DR DRAGAN SIMEUNOVI], PROFESOR FAKULTETA POLITI^KIH NAUKA U BEOGRADU

Na listi za ga{ewe „Merkur”, „Kulski {tofovi”...

Prete li svetu novi teroristi~ki napadi

str. 24

str. 5

SPORT

str. 16– 21

VESELIN VUKOVI] VODI RUKOMETA[E SRBIJE

FABREGAS DAO GOL SLOMQENOM NOGOM

VOJVODINA S BEOGRADOM U POLUFINALU PLEJ-OFA

POMO] KLADIONI^ARIMA

GODINE PROLAZE, ALI SE JEDNA STVAR, NA@ALOST, NE MEWA

„Po~elo tradicionalno trovawe divqa~i”

str. 15

Najvi{a temperatura 15 °S

POLITIKA

petak2.april2010.

c m y

2

DNEVNIK

SKUP[TINA PRIPREMA JO[ JEDNU DEKLARACIJU POSVE]ENU DOGA\AJIMA IZ DEVEDESETIH GODINA PRO[LOG VEKA

KOSOVO

Ne}e priznati izbore [ef Me|unarodne civilne kancelarije i visoki predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt izjavio je da MCK ne}e priznati izbore na severu Kosova koje organizuju vlasti u Srbiji 30. maja. “Kao me|unarodni civilni predstavnik, moram da ka`em da ne mo`emo priznati rezultate izbora koje organizuje Srbija i kao {ef MCK-a `elim da ponovim da }emo se fokusirati na izbore koji }e biti odr`ani u organizaciji vlasti u Pri{tini”, rekao je Fejt.

Po wegovim re~ima, otvarawe kancelarije EU na severu Kosova dokaz je privr`enosti Unije dopuni strategije o severu koju su usvojili MCK i Vlada Kosova.

Fejta niko i ne pita Dr`avni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi} kritikovao je me|unarodnog civilnog predstavnika na Kosovu Pitera Fejta zbog izjava da ne}e priznati rezultate izbora koje Vlada Srbije organizuje u op{tinama na severu Kosova 30. maja. On je odbacio Fejtove tvrdwe da je otvarawe kancelarije EU na severu dokaz o privr`enosti Unije da se dopuni strategija za taj deo Kosova. “Kancelarije EU na severu nema nikakve veze s Fejtom i vi{e je nego o~igledno bilo u izjavama predstavnika EU za sever Kosova Mikelea \ifonija i {efa Euleksa Iva de Kermabona da ne `ele da budu povezani s Fejtovim planom”, rekao je Ivanovi}.

Bez dogovora o sudijama Predstavnici Euleksa i Sudskog saveta Kosova nisu uspeli da se dogovore o vra}awu {estoro sudija – po dva Albanca, Srbina i me|unarodna predstavnika – u Okru`ni sud u severnom delu Kosovske Mitrovice, a najve}i spor je izazvan predlogom Euleksa da srpske sudije imenuje Beograd.

“Ova ideja je apsolutno neprihvatqiva”, izjavila je ~lanica Sudskog saveta Qirije Osmani.

Osuda zlo~ina nad Srbima Parlament Srbije ju~era{wom sednicom Kolegijuma zvani~no je po~eo rad na pisawu jo{ jedne dekalaracije, ovoga puta o osudi zlo~ina nad srpskim narodom. Tekst nacrta deklaracije podeqen je predstavnicima parlamentarnih stranaka, a na konsultacijama s predsednicom Skup{tine Slavicom \uki}-Dejanovi} nisu se pojavili jedino DSS i Nova Srbija.

Kako je nakon sednice Kolegijuma rekla predsednica parlamenta, ponu|eni dokument je jo{ uvek „daleko od verzije predloga“, ali ipak daje dovoqno elemenata da bi se ve} na slede}oj sesiji moglo do}i do definitivne verzije deklaracije. Slavica \uki}-Dejanovi} je rekla i da se na Kolegijumu razgovaralo o tome da li je potrebno nabrajati zlo~ine u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Kosovu i Metohiji, ili je dovoqno re}i svi zlo~ini na teritoriji biv{e Jugoslavije, kao i da je jedna od dilema bila da li je potrebno pozvati se na deklaracije koje je parlament ranije donosio. U svakom slu~aju, ona je najavila da }e se tekst predloga deklaracije na}i na dnevnom redu parlamenta odmah nakon uskr{wih praznika. [efica kluba ZES-a Nada Kolunxija bila je zadovoqna atmosferom na Kolegijumu i spremno{}u da se „o ovako va`noj temi razgovara konstruktivno, bez obzira na ispoqene razlike”.

– Usvajawem ove dve deklaracije Srbija `eli da se, s jedne strane, odredi prema pro{losti, prema svim zlo~inima, kao i da iska`e svoj odnos prema `rtvama i punu opredeqenost dr`ave da radi na otkrivawu i procesuirawu po~inilaca. To {to je srpski parlament imao snage da prvo usvoji deklaraciju kojom se osu|uju zlo~ini po~iweni nad drugima, daje nam puno moralno pravo da tra`imo odgovornost svih onih koji su ~inili zlo~ine prema pripadnicima srpskog naroda – rekla je Nada Kolunxija.

Ona je dodala da }e se vladaju}a koalicija truditi da postigne punu saglasnost o ovoj dekla-

raciji, „pre svega vode}i ra~una o tome da se tekstom ne pravi razlika me|u `rtvama i da se ne izuzme nijedan po~inilac. I predsednik kluba SPS-a Branko Ru`i} – koji je, ina~e, bio nezadovoqan ponu|enim tekstom – ipak je bio uveren u to da }e do glasawa o deklaraciji uspeti da se postigne {to {iri stepen konsenzusa, „jer je re~ o osetqivoj temi vezanoj za sve {to se de{avalo od 1990. prema pripadnicima srpskog naroda i prema dr`avqanima Srbije”.

Na opozicionoj strani, me|utim, ne vlada takav optimizam pa je tako {ef poslani~ke grupe NSa Velimir Ili} napustio sednicu Kolegijuma jer je na woj, kako je objasnio„podeqen nacrt deklaracije koji je za tu stranku neprihvaqiv, po{to se ne pomiwu konkretni zlo~ini, niti se navodi {ta s onima koji su te zlo~ini po~inili“.

– Nacrt deklaracija je limunada, uop{ten je – rekao je Ili}, procewuju}i da ova deklaracija „samo treba da opere vladaju}u

koaliciju pred narodom zbog Deklaracije o Srebrenici“.

Predstavnici DSS-a su jo{ ranije najavili da ne}e u~estvovati u konsultacijama jer su „Deklaracijom o Srebrenici nepotrebno

Elementi nacrta deklaracije o osudi zlo~ina nad Srbima – Polaze}i od Ustava Republike Srbije po kojem su qudski `ivot i dostojantvo neprikosnoveni, – Izra`avaju}i privr`enost duhu i normama Univerzalne deklaracije Ujedniwenih nacija o qudskim pravima, Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, Evropske konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda, Dopunskih protokola iz @enevske konvencije o za{titi `rtava me|unarodnih i neme|unarodnih oru`anih sukoba, Konvencije o spre~avawu i ka`wavawu zlo~ina genocida i Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda, – Imaju}i u vidu krivi~na dela protiv ~ove~nosti i drugih dobara za{ti}enih me|unarodnim pravom iz glave 34 Krivi~nog zakonika Republike Srbije, – Te`e}i da se}awe na surove oru`ane sukobe u biv{oj Jugoslaviji devedesetih godina pro{log veka, u kojima su svi narodi podneli te{ka stradawa, nikada ne izbledi, – Ose}aju}i duboko `aqewe za `rtvama koje su pretrpeli predstavnici drugih narodi i nacionalne mawine, – Uva`avaju}i interes gra|ana Republike Srbije da se utvrdi puna istorijska i krivi~nopravna istina o zlo~inima izvr{enim na {tetu wihovih sunarodnika, da ti zlo~ini ne ostanu neka`weni i da se nikada vi{e ne ponove, Na osnovu ~lana 99, ta~ka 7 Ustava Republike Srbije i ~lana 136 Poslovnika Narodne skup{tine Republike Srbije (“Slu`beni glasnik RS” br. 14/2009/ pre~i{}en tekst) usvaja se Deklaracija Narodne skup{tine Republike Srbije o osudi zlo~ina u~iwenih na {tetu srpskog naroda 1. Narodna skup{tina Republike Srbije najo{trije osu|uje zlo~ine u~iwene na {tetu svojih dr`avqana i svih pripadnika srpskog naroda tokom oru`anih sukoba u Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, kao i za vreme NATO-ovog bombardovawa.

2. Narodna skup{tina Republike Srbije pru`a punu podr{ku svim dr`avnim organima i institucijama u ~ijoj je nadle`nosti da: – istra`uju podatke o zlo~inima u~iwenim na {tetu pripadnika srpskog naroda – prikupqaju dokaze u skladu s najvi{im krivi~nopravnim standardima – preduzimaju gowewe u skladu s Krivi~nim zakonikom – ostvaruju saradwu s me|unarodnim organima i organima drugih dr`ava u gowewu osumwi~enih za ove zlo~ine, i – upoznaju svetsku javnost, na prikladan na~in, sa zlo~inima koje je srpski narod trpeo tokom 20. veka.

3. Narodna skup{tina Republike Srbije pru`a punu podr{ku pravnom timu koji zastupa Republiku Srbiju u postupku protiv Republike Hrvatske pred Me|unarodnim sudom pravde, a koji je zasnovan na Konvenciji o spre~avawu i ka`wavawu zlo~ina genocida.

4. Narodna skup{tina Republike Srbije poziva sve narode i nacionalne mawine biv{e Jugoslavije da nastave proces pomirewa i ja~awa uslova za zajedni~ki `ivot zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom po{tovawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, da u~iweni zlo~ini vi{e nikada ne budu ponovqeni.

DEKLARACIJA O SREBRENICI MEWA ODNOSE U REGIONU

„Tadi} pu{ta Dodika niz vodu” VOJVODINA ]E I OVE GODINE BITI U SRCU EU NA „OTVORENIM DANIMA”

Po~ele pripreme za kancelariju u Briselu – Vojvodina }e krenuti u formirawe predstavni~ke kancelarije u Briselu ~im Srbija dobije status kandidata za ulazak u Evropsku uniju – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu Boris Barjaktarovi}.

Najvaviv{i u~e{}e Pokrajine na evropskoj nedeqi regiona i gradova “Open days”, od 4. do 7. oktobra u Briselu, on je naglasio da su aktivnosti Vojvodine na ovakvim manifestacijama uvertira u otvarawe kancelarije u Briselu.

Barjaktarovi} je, ina~e, saop{tio i da Sekretarijat za regionalnu i me|unarodnu saradwu, u skladu s odlukom o pokrajinskoj upravi, mewa ime u Sekretarijat za me|uregionalnu saradwu.

– Opis poslova je ostao gotovo isti kao i do sada, a novo je da smo zadu`eni za u~e{}e u izradi makroregionalnih strategija, za razvoj kapaciteta pokrajinske uprave i lokalnih samouprava te za poslove osnivawa predstavni-

{tva APV u Briselu – objasnio je Barjaktarovi}. – Makroregionalne strategije podrazumevaju projekte poput dunavske strategije, koja je, trenutno, jedina koja ukqu~uje Srbiju i Vojvodinu.

Pomo}nik sekretara za me|uregionalnu saradwu Vladimir Pandurov istakao je da }e Vojvodina drugi put u~estvovati na evropskoj nedeqi regiona “Open days” kao jedna od retkih koja jo{ uvek nije deo Evropske unije.

– Tematska grupa, u okviru koje }e nastupiti i Vojvodina, zove se “Jedan ciq, sedam regiona i izazov 2020”. ^lanovi grupe su: [tajerska, hrvatski regioni, ju`na Finska, Kujavsko-pomorski region iz Poqske, Zapadna Panonija iz Ma|arske i slova~ki region Zilina – objasnio je Pandurov, i naglasio da je “Open days” manifestacija koja okupqa 245 regiona i 34 zemqe, {to otvara priliku za umre`avawe. Po wegovim re~ima, Vojvodina }e u~estvovati i narednih godina, {to }e je dobro pripremiti za otvarawe predstavni{tva u Briselu.

P. K.

– Dono{ewe Deklaracije o osudi zlo~ina u Srebrenici znak je da predsednik Srbije Boris Tadi} po~iwe da se odmi~e najpre od Milorada Dodika, a onda i od Republike Srpske – ocewuje u razgovoru za “Dnevnik” profesor Filozofskog fakulteta u Bawaluci Miodrag @ivanovi}.

Po wegovim re~ima, Deklaracija koju je doneo srpski parlament zapravo je instrument kojim se sprovodi taj koncept udaqavawe Srbije i wenog predsednika od Republike Srpske i wenog premijera.

– Po svemu sude}i, to {to Milorad Dodik radi u BiH je kamen oko vrata koji u Srbiji vi{e ne}e da nose – veli @ivanovi}.

Po wemu, sada se, pod uticajem me|unarodne zajednice, pravi distanca izme|u “onoga {to se zove Republika Srpska i Republike Srbije”. On ipak upozorava na to da je na Balkanu te{ko biti prognozer, pa je zato i te{ko re}i koliko je to dobro, ali je nesporno da se formiraju novi horizonti odnosa na Zapadnom Balkanu.

– To bi moglo biti produktivno, jer kona~no bi se moglo razlu~iti, identifikovati ko je ko i {ta je {ta. E, onda mo`emo, kao Zapadni Balkan, planirati da budemo u ~lanstvu EU... Jer, vaqa imati na umu da se sve odvija iza kulisa EU i da, jednostavno, postoji signal koji je dat Srbiji: prihvatite da je BiH druga dr`ava. U stvari, samo se poku{avaju napraviti normalni odnosi na ovim prostorima – ocewuje @ivanovi}.

To {to Milorad Dodik radi u BiH kamen je oko vrata koji u Srbiji vi{e ne}e da nose (Miodrag @ivanovi}) A kada je o samoj Deklaraciji re~, na{ sagovornik napomiwe da je mogla biti doneta i deceniju ranije, da je bilo politi~ke voqe, te da taj dokument ima i formalnu pozadinu, a to je presuda Me|unarodnog suda pravde. Re~ je, zapravo, o moralnom ~inu, ocewuje sagovornik „Dnevnika”.

– Nije tu kqu~an pojam “genocid” i da li se radi o takvoj vrsti zlo~ina ili ne. Sud je doneo presudu i ona je kona~na. Me|utim, postoji drugi deo presude MSP-a,

u kojem se ka`e da su za zlo~in u Srebrenici odgovorne vojne i policijske strukture Republike Srpske. Drugi va`an detaq je {to je skup{tinska rasprava o Deklaraciji pokazala da je Srbija duboko podeqewa oko odnosa prema na{oj bliskoj pro{losti – ka`e @ivanovi}.

Predsednik Helsin{kog komiteta za qudska prava BiH Sr|an Dizdarevi} za na{ list ocewuje da je, bez obzira na `estoku skup{tinsku raspravu, Deklaracija o Srebrenici pozitivan iskorak Srbije: – Srbija je priznala da se dogodio zlo~in u Srebrenici. To je samo po sebi zna~ajno, a moralo bi da pomogne i procesu utvr|ivawa ostale istine na podru~ju biv{e Jugoslavije i otvarawu procesa normalizacije odnosa u regionu.

Da budem i pretenciozniji pa da ka`em – i procesa pomirewa – nagla{ava Dizdarevi}. – Kona~no se, naime, na sceni javqaju odgovorne dr`avne politike koje nisu taoci u`ih interesa ve} gledaju stvari kroz prizmu principa dobrosusedstva i odnosa kakvi bi morali vladati u regionu. Pre svega, sada treba o~ekivati da iza|u na scenu i snage u Republici Srpskoj koje }e tako|e biti spremne da priznaju ovu istinu, onako kako je to ve} u~inila nadle`na komisija RS, koja je prva i utvrdila {ta se tamo dogodilo.

To je stvar politi~kog zrewa, procesa koji }e morati kad-tad da se okon~a priznavawem zlo~ina i izviwewem.

S. Glu{~evi}

razdvojene nevine `rtve“. Po re~ima {efa poslani~ke grupe te stranke Milo{a Aligrudi}a, „dono{ewem ute{ne, drugorazredne deklaracije o osudi svih zlo~ina, vre|aju se nevine `rtve“. [ef kluba SRS-a Dragan Todorovi} ocenio je, pak, da je poslanicima „uru~en papir politi~ke trgovine u vladaju}oj koaliciji”.

– Problem ovog dokumenta je to {to nije dosledan. Ne po~iwe se od onoga {to bi trebalo da bude na prvom mestu, od zlo~ina koji je po~iwen protiv mira prilikom raspada biv{e SFRJ. Da je ovo element kompromisa govori to {to se pomiwu oru`ani sukobi u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu, ali se izostavqa Slovenija, gde su po~eli zlo~ini ubijawem vojnika Jugoslovenske narodne armije – podse}a Todorovi}.

Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} upozorio je na to da “sve ono {to je obele`ilo raspravu o Deklaraciji o Srebrenici obavezuje na odgovorniji odnos prema tako krupnoj temi kao {to je stav na{eg parlamenta o sudbini srpskog naroda”.

– Mi bismo `eleli da ova rezolucija bude druga~ija od desetine drugih koje je usvajala srpska skup{tina, a koje su bile alibi za nedostatatak spremnosti da se preuzme odgovornosti za pora`avaju}u sudbinu i tragi~ne `rtve srpskog naroda, ali i svih drugih kojima smo mi pogre{nom politikom uni{tavali `ivot – rekao je Jovanovi}, poru~iv{i da Srbija ima pravo da zna koliko je wenih gra|ana stradalo u ratovima tokom devedesetih godina pro{log veka i u NATO-ovom bombardovawu, kao i ko je odgovoran za sve {ta se desilo srpskom narodu.

S. Stankovi}

VESTI Hap{ewe nema alternativu Glavni tu`ilac Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju Ser` Bramerc izjavio je da hap{ewe Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a nema alternativu. “Znam da vlasti u Srbiji rade aktivno po ovom pitawu, {to je i potvr|eno na operativnim sastancima. Na osnovu tih informacija, nemam nikakvog razloga da verujem da nisu u Srbiji. Nijedan od mojih sagovornika to ne tvrdi”, rekao je Bramerc i najavio svoj novi izve{taj o saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom u drugoj polovini maja. Na pitawe kakav }e biti taj izve{taj, Bramerc je rekao da u “ovom trenutku nema kona~an odgovor”. “[to se ti~e procene, zaista `elim da budem oprezan. Treba re}i i da, ukoliko je prethodni izve{taj bio pozitivan, to ne zna~i da }e, automatski, biti i slede}i. To je novi izve{taj”, obrazlo`io je tu`ilac.

Ni{ta novo Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je da o~ekuje da }e naredni izve{taj o sardwi Srbije s Ha{kim tribunalom glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca biti “na nivou ili pozitivniji” od onog podnetog Savetu bezbednosti UN po~etkom decembra pro{le godine. Naredni izve{taj }e, podsetio je, Savetu bezbednosti UN biti podnet u junu, a Bramerc }e, kako se o~ekuje, tokom maja posetiti Beograd. “Napori dr`avnih organa da bi se dovr{ila saradwa s Ha{kim tribunalom su o~igledni i nema nikakvih drugih nere{enih pitawa u drugim vidovima saradwe”, rekao je Qaji}.

POLITIKA

DNEVNIK BIV[EM PREDSEDNIKU SO KULA VELIBORU MILOJ^I]U ODUZET I ODBORNI^KI MANDAT

Sporni impulsi obezbedili kvorum?

Skup{tina op{tine Kula, sa sve novim predsednikom @eqkom Kova~em, ju~e je odr`ala zasedawe na kojem je biv{em predsedniku SO Kula Veliboru Miloji~i}u oduzet i odborni~ki mandat, i to aktivirawem blanko ostavke koju je prilo`ila odborni~ka grupa Demokratske stranke. Iako je na taj na~in okon~an vi{emese~ni sukob unutar DS-a izme|u Miloj~i}a i predsednika op{tine i prvog kulskog demokrate Svetozara Bukvi}a, posledwu re~ o zakonitosti spornog zasedawa SO Kula, odr`anog 25. marta, kao i svih odluka tada donetih, ipak }e morati da daju sud i nadle`no ministarstvo. Naime, kako ka`e Miloji~i}a, i Tu`ila{tvu i Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu poslata je kompletna dokumentacija o toj sesiji.

Ina~e, Hercen Radowi} Keka, odbornik grupe „Slobodna Srbija”, osporio je i ju~era{we zasedawe lokalnog parlamenta.

– Ono {to mi sada imamo u Kuli je policijska privremena uprava, jer sam do{ao do dokumenta koji to potvr|uje. Radi se o zahtevu Policijske uprave u Somboru, a upu}enom na~elniku Op{tinske uprave u Kuli, u kojem se tra`e podaci o ra~unima za mobilni telefon Tihomira \uri~i}a iz 2005. godine, koji je tada obavqao funkciju predsednika op{tine.

Taj zahtev je, ina~e, stigao po krivi~noj prijavi koju su demokrate podnele protiv \uri~i}a jo{ 2006. godine. Indikativno da je nakon ~etiri godine ~ekawa zahtev upu}en ba{ na dan odr`avawa

Zasedawe Skup{tine op{tine Kula

sporne sednice SO Kula, na kojoj su radikali, upravo predvo|eni \uri~i}em, podr`ali DS u nameri da smeni Miloji~i}a – rekao je Radowi}.

Predsednik kulskih radikala Tihomir \uri~i} je demantovao da je bio ucewen ovom prijavom da bi SRS omogu}io kvorum Demokratskoj stranci.

– Za tu prijavu nisam ni znao do sada, ali znam da ona nema nikavog osnova jer je kori{}ewe mobilnog telefona u to vreme bilo regulisano posebnim aktom. Ina~e, na{a odluka da obezbedimo kvorum za rad SO Kula jeste posledica ocene Op{tinskog odbora, koji je smatrao da je ve}i interes stranke bio da u~estvujemo u radu sednice nego da nam uvedu Privremeni organ koji bi sakrio sve ono {to ovih dana izlazi na videlo – rekao je \uri~i}.

U Policijskoj upravi u Somboru u prvi mah nisu znali kako se desilo da se ovaj zahtev Op{tinskoj upravi uputi ~etiri godine nakon podno{ewa prijave, i to ba{ na dan kada se „lomila“ sudbina aktuelnog saziva SO Kula i kada su radikali odlu~ili da ipak obezbede kvorum demokratama.

Potom je saop{teno da se zapravo radi o dopuni zahteva Osnovnog tu`ila{tva u Somboru. „U konkretnom slu~aju radi se o dopuni zahteva po kojem je izve{taj ve} dostavqen Tu`ila{tvu u ranijem periodu. Zahtev za dopunu dostavqen je Policijskoj upravi u martu 2010. godine i po wemu je Tu`ila{tvu odgovoreno u toku istog meseca. Sve mere i radwe preduzete su zakonito i u skladu sa Zakonikom o krivi~nom postupku”, navodi se u saop{tewu policije.

N. Perkovi}

petak2.april2010.

3

ISTEKAO ROK ZA OBRA]AWE AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Oko 1.500 funkcionera ho}e na dve stolice Ju~e je istekao rok u kojem su od vi{ka sinekura te}i ba{ glatiznosili ~elnici Agencije, a kosvi funkcioneri, koji su 1. januako. Uostalom, nakon izjave predji su prethodnih meseci upravo ra ove godine imali vi{e funkcisednika op{tine Jagodina i repufunkcionere koji su 1. januara zaje, morali da se opredele za jednu. bli~kog poslanika Dragana Marte~eni na vi{e pozicija pozivaDo 1. aprila Agenciji za borbu kovi}a Palme da je dobio tuma~eli da se do 1. aprila opredele. protiv korupcije stiglo je ne{to we Ministarstva pravde po kojem Me|u tim funkcionerima su, vi{e od 1.500 zahteva za saglase duplirawe funkcija ipak tolepodsetimo, i neki vojvo|anski snost za duplirawe funkcija i ri{e onim funkcionerima koji poslanici, koji su se tako|e zahteva za obja{wewe pojedinih su u vi{e stolica zate~eni pre obratili Agenciji za dobijawe odredbi zakona koje se odnose na stupawa Zakona na snagu, veoma saglasnosti za duplirawe funksukob interesa, re~ecija. Oni, izme|u no je "Dnevniku" u toj ostalog, ukazuju na agenciji. A po proce- Ukoliko se kao reper uzme aktuelno sporewe to da su u Skup{tinu Agencije i Ministarstva pravde u tuma~ewu APV izabrani po duri, na ove zahteve bi}e odgovoreno u rove}inskom sistemu, zakonskih odredbi o sukobu interesa, nije ku od 15 dana, nakon izvasno da }e odricawe od vi{ka sinekura dakle „na ime”, te da ~ega bi duple funkbi demisinirawe sa te}i ba{ glatko cije trebalo da budu poslani~ke pozicije samo izuzetak, naravvodilo raspisivawu no ako je suditi po porukama koje o{tro su reagovali pojedini ~laizbora u wihovim izbornim jedisu prethodna tri meseca iznosili novi Agencije, nezdovoqni uplinicama. Re~ je, podsetimo, o dva~lanovi Agencije. tawem Ministarstva u posao koji desetak pokrajinskih poslanika, Me|utim, ukoliko se kao reper je, kako tvrde, Zakon namenio same|u kojima je i 14 ~elnika louzme aktuelno sporewe Agencije i mo wima. kalnih samouprava u APV, o ~iMinistarstva pravde u tuma~ewu Naime, tuma~ewe izdato lidejim zahtevima }e Agencija odluzakonskih odredbi o sukobu interu Jedinstvene Srbije bitno se ~ivati u naredne dve nedeqe. resa, nije izvasno da }e odricawe razlikuje od stavova koji su javno B. D. S.

NA JU^ERA[WEM ZASEDAWU PROMEWEN SASTAV SKUP[TINE ZREWANINA

Blanko ostavke odnele odborni~ke mandate

Na ju~era{woj sednici Skup{tine grada Zrewanina potvr|eno je re{ewe o predstanku manadata odbornicima Sr|anu \or|evi}u i Jeleni Kova~i}, biv{im ~lanovima G17 plus, i potvr|eni mandati ~lanovima te stranke Eriki Viqa~ek i \or|u Raduu. Kako je obrazlo`ila Mandatna komisija, ta zamena je nastala posle prelaska dvoje odbornika G17 plus u Ligu socijaldemokrata Vojvodine, a na zahtev predstavnika izborne liste "Za evropski Zrewa-

nin", kojoj su svi odbornici ranije podneli sudski overene blanko ostavke. Ina~e, na dnevnom redu zasedawa bilo je najvqeno i razre{ewe ~lana Gradskog ve}a Gorana \or|evi}a, koji je tako|e iz G17 plus pre dva meseca pre{ao u LSV. On je, me|utim, uo~i po~etka podneo ostavku, a na predlog gradona~elnika Milete Mihajlova, umesto wega su za ~lana Gradskog ve}a odbornici, tajnim glasawem, izabrali pravnika Slavka Rodi}a, ~lana G17 plus.

INTERVJU ANIKO MU[KIWA-HAJNRIH, DR@AVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ZA QUDSKA I MAWINSKA PRAVA

Ozbiqan posao ne trpi pau{alne ocene Upis u posebne bira~ke spiskove (PBS) nacionalnih mawina nastavqen je nakon {to je 9. marta napravqen presek koji je pokazao da }e na direktne izbore za nacionalne savete i}i sve mawinske nacionalne zajednice u Srbiji osim Hrvata, Slovenaca i Makedonaca. Ministarstvo za qudska i mawinska prava polako dobija liste za izbore koji }e se odr`ati 16. juna, ali u javnosti se povremeno pojavquju informacije koje bi taj proces mogle pokvariti. Tako je, recimo, poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} u nekoliko navrata upozoravao na nepravilnosti prilikom formirawa PBS-a.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Aniko Mu{kiwa-Hajnrih, s druge strane, za „Dnevnik“ ka`e da je [abi} u nekoliko navrata izdavao saop{tewa neodre|ene sadr`ine, a da o eventualnim konkretnim pritu`bama ili predstavkama nije obave{tavo Ministarstvo, pa je ostalo nejasno o kakvim se, konkretno, slu~ajevima radi.

– Poverenik se jednom obratio Ministarstvu, dopisom od 28. decembra 2009. godine, navode}i da mu se izvestan broj gra|ana obratio, ukazuju}i na mogu}e kr{ewe odredaba Zakona o za{titi podataka o li~nosti – izjavila je Aniko Mu{kiwaHajnrih za na{ list. z O ~emu se konkretno radilo?

– Pritu`be su bile u vezi s podno{ewem zahteva za upis u poseban bira~ki spisak, koji je Nacionalni savet Nemaca iz Novog Sada otpo~eo preko svojih ~lanova... Ministarstvo za qudska i mawinska prava je od Nacionalnog saveta Nemaca zatra`ilo i dobilo izja{wewe o navodima poverenika. Predsednik nema~kog nacionalnog saveta obavestio nas je, naime, da su nepravilnosti, po nalogu pove-

renika, otklowene.

Kao dr`avni sekretar, li~no sam `elela da se konsultujem s poverenikom, pa je zakazan razgovor na koji sam oti{la zajedno s pomo}nikom ministra zadu`enim za sektor koji se bavi pitawima u vezi s nacionalnim mawinama. [abi} se, me|utim, nije pojavio na sastanku, pa smo razgovarali s generalnim sekretarom slu`be. Tu smo saznali da se, a povodom upisa u poseban bira~ki spisak, povereniku zapravo obratilo samo jedno lice, koje je ukazalo na problem u vezi s upisom u spisak pripadnika nema~ke nacionalne mawine. z Zbog ~ega izme|u Ministarstva za qudska i mawinska prava i poverenika za informacije od javnog zna~aja nema saradwe po pitawu pritu`bi gra|ana na upis u posebne bira~ke spiskove?

– Ministarstvu za qudska i mawinska prava nije poznato o kakvim se pritu`bama radi, osim one koja je napred opisana.

Poverenik se pre izdavawa saop{tewa nije obra}ao Ministarstvu, pa se takvo wegovo istupawe nikako ne mo`e dovesti u vezu s wegovim zakonskim ovla{}ewima. Mislimo da je vrlo neprimereno izdavati saop{tewa na osnovu neproverenih informacija, slu`e}i se neodre|enim pojmovima kao {to je „izvestan broj“, „ve}i broj“ i sli~no, budu}i da se radi o, za pripadnike nacionalnih mawina, vrlo zna~ajnoj akivnosti. Pripadnici nacionalnih mawina koji se upisuju u poseban bira~ki spisak su punoletni gra|ani s op{tim bira~kim

pravom, pa je nezamislivo da se upisuju bez znawa ili protivno svojoj voqi, tim pre {to o upisu dobijaju re{ewa s poukom o pravnom leku, a imaju i mogu}nost nesmetanog ispisivawa s posebnog bira~kog spiska iz razloga koji se ~ak i ne moraju obrazlagati. Ponavqam, bilo bi veoma opasno, i u slu~aju da se utvrdi nekoliko propusta, dovesti u pitawe validnost upisa u PBS blizu 400.000 pripadnika nacionalnih mawina, koji su samim ~inom upisa izrazili voqu da svoj nacionalni savet biraju na neposredan na~in, i stoga mogu}e propuste ne treba dovoditi u vezu s eventualnom zloupotrebom. z Kada se zavr{e ovogodi{wi izbori za nacionalne savete, ho}e li va{e ministarstvo sumirati eventualne zakonske mawkavosti i

propuste u tom procesu i ispraviti ih izmenom zakona?

– To se podrazumeva.

Osim toga, u naredne ~etiri godine pokaza}e se i efikasnost ostalih odredbi Zakona, pre svega onih koje se odnose na nadle`nosti nacionalnih saveta. U slu~aju da se uka`e potreba za tim, Ministarstvo }e biti predlaga~ izmena i dopuna Zakona jer je interes svih nas da pripadnici nacionalnih mawina ostvare najve}i mogu}i stepen kulturne autonomije, odnosno mawinske samouprave, a jedan od uslova za to je i odgovaraju}a pravna regulativa. z Presek u upisu u posebne bira~ke spiskove je napravqen i nacionalne mawine se spremaju za izbore za nacionalne savete. Ima li do sada ve} prijavqenih lista?

– Nakon {to su 11. marta 2010. godine raspisani neposredni izbori za pripadnike 16 nacionalnih zajednica, i objavqena odluka o sazivawu elektorske skup{tine za pripadnike tri nacionalne zajednice, nastavio se proces koji propisuje Zakon.

Ministarstvo za qudska i mawinska prava je na osnovu podnetih zahteva izdalo 14 ovla{}ewa za prikupqawe potpisa za podr{ku izbornoj listi, i do sada su progla{ene tri. Izdato je ukupno 173 ovla{}ewa za prikupqawe potpisa bira~a za podr{ku kandidaturi za elektore.

Ovla{}ewe je do sada dobilo 117 pripadnika hrvatske nacionalne mawine, 44 pripadnika makedonske nacionalne mawine i 12 pripadnika slovena~ke naP. Klai} cionalne mawine.

Ksenija Milenkovi} (ranije Milivojevi}) i Goran Paunovi}

BIV[A POSLANICA G17 PLUS NEMA NAMERU DA POVU^E TU@BU PODNETU PROTIV DR@AVE SRBIJE

Odustajem od para, ali ne i od izviwewa Savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije i biv{a ~lanica G17 plus Ksenija Milenkovi}, ranije Milivojevi}, koja je tu`ila Srbiju Sudu za qudska prava u Strazburu zbog nezakonitog oduzimawa poslani~kih mandata u maju 2006, izrazila je spremnost da se u potpunosti odrekne zahteva za isplatu 100.000 evra na ime nematerijalne {tete.

Ona je, me|utim, naglasila da ne}e odustati od zahteva da Srbija prihvati odgovornost za oduzimawe poslani~kih mandata i aktivirawe blanko ostavki, te da }e insistirati na tome da dobije javno izviwewe i da takve ostavke budu ukinute. Isti~u}i da je pogre{ila {to je potpisala blanko ostavku i da je su{tina u povredi gra|anskog, politi~kog i izbornog prava, ona je rekla da Srbija s blanko ostavkama ne mo`e u}i u

EU i da ih ni Savet Evrope, ~iji je Srbija ~lan, ne prihvata, zbog ~ega }e biti neophodna i promena Ustava.

Povodom primedbi da radi za dr`avu koju tu`i, Ksenija Milenkovi} je navela da je s tada strana~kim kolegom Goranom Paunovi}em podnela tu`bu 2006, kada je jo{ bila u nevladinom sektoru, da je za dr`avu po~ela da radi tek posle izbora i da je, ako je to argument i problem, spremna i da ostane bez posla.

Podsetimo, Ksenija Milenkovi} (tada Milivojevi}) i Goran Paunovi} su 2003. izabrani za poslanike G17 plus, a Skup{tina Srbije im je prestanak mandata konstatovala 15. maja 2006, posle aktivirawa wihovih blanko ostavki zbog toga {to su u sukobu Miroquba Labusa i Mla|ana Dinki}a stali na stranu prvog.

VESTI Sesija 7. aprila

GSA s G17 i LDP

Skup{tina Srbije rad }e nastaviti u sredu, 7. aprila, razmatrawem izmena i dopuna Zakona o regionalnom razvoju. Srpski parlament je 30. aprila otpo~eo novu skup{tinsku sesiju na ~ijem dnevnom redu je ne{to mawe od stotinu ta~aka dnevnog reda. Poslanici su, nakon usvajawa Deklaracije o Srebrenici, zavr{ili jo{ samo na~elnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, tako da su pred wima jo{ izmene i dopune zakona o regionalnom razvoju, o pravu na besplatne akcije i nov~anu naknadu koju gra|ani ostvaruju u postupku privatizacije, o Agenciji za privatizaciju...

Liberalno-demokratska partija i G17 plus osudile su svaki oblik nasiqa i diskriminacije nad LGBT osobama i podr`ale odr`avawe Parade ponosa, saop{tila je "Gej–strejt alijansa" (GSA). Na odvojenim ju~era|wim sastancima predstavnika tih partija s GSAom, LDP i G17 plus saglasile su se da je potrebno da svi dr`avni organi, posebno Tu`ila{tvo i sudije, efikasnije rade na prevenciji i sankcionisawu nasiqa. Uz to, kako je navedeno, s G17 plus dogovoreno je da se saradwa nastavi kroz kreirawe dr`avne strategije za borbu protiv nasiqa i diskriminacije nad LGBT osobama.

4

EKONOMIJA

petak2.april2010.

UPOZOREWE GRA\ANIMA DA SE NE ZADU@UJU NA PRE^AC

SES MLATIO PRAZNU SLAMU

Da vam ne presednu jeftini krediti

Propao dogovor o minimalcu Socijalno-ekonomski savet ni ju~e nije postigao dogovor o novoj minimalnoj zaradi u Srbiji za period januar-jun 2010, saop{teno je posle sednice tog tela.

“U skladu sa Zakonom o radu Srbije, odluku o iznosu minimalne zarade u slu~aju nepostizawa konsenzusa na Savetu donosi Vlada Srbije”, navedeno je u saop{tewu. Ministarstvo finansija, odnosno Vlada Srbije, na ju~era{wem sastanku predlo`ilo je pove}awe minimalne zarade sa 87 na 90 dinara po satu, ali Unija poslodavaca je to odbila navode}i da nema realnih sredstava za isplatu iz

sopstvenih izvora. Prihvatawe minimalne zarade od 90 dinara Unija je uslovila pove}awem neoporezovanog dela zarade na 10.950 dinara, {to bi, kako je re~eno, “privrednim subjektima omogu}ilo da kompenzuju pove}awe minimalne zarade”. Na sednici 11. marta, tako|e, nije postignut dogovor o iznosu minimalne zarade. Tada su poslodavci odbili zahtev sidikata za pove}awe sa 87 na 92 dinara po satu, a taj iznos je bio prevelik i za bud`et Srbije iz kog se ispla}uju zarade zaposlenima u dr`avnoj upravi i javnim slu`bama.

DNEVNIK

sebno je dobro to {to }e godinu dana gra|ani pla}ati samo kamatu, {to je malo optere}ewe – rekao je on.

Dugali} je upozorio na to da postoji mogu}nost da gra|ani preteraju sa zadu`ivawem i da onda u|u u fazu kad te{ko mogu servisirati svoje obaveze.

– Savet svima je da pa`qivo procene svoje mogu}nosti i da uporede svoja primawa s optere}ewem koje }e imati i da posle toga donose odgovaraju}e odluke da ne bi kasnije imali probleme – rekao je on.

Generalni sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali} savetovao je gra|anima da pri dono{ewu odluke o uzimawu subvencionisanih dinarskih kredita, koji se izdaju pod veoma povoqnim uslovima, pa`qivo procene svoje mogu}nosti zadu`ivawa da ne bi imali problema pri otplati.

Dugali} je ocenio da }e ta vrsta kredita pomo}i gra|anima da kratkoro~no re{e odre|ene probleme i da zbog toga za wih vlada veliko interesovawe.

– Ti krediti su zaista pod vrlo povoqnim uslovima. Po-

DA LI JE DR@AVA ZAISTA KRENULA U OBRA^UN S KRIMINALOM U GRA\EVINARSTVU

Gra|evinska mafija i daqe hara po Srbiji Kada je pre godinu i po ministar za prostorno planirawe i `ivotnu sredinu Oliver Duli} najavio borbu s gra|evinskom mafijom, koju je i Vlada Srbije stavila u prioritete, malo ko je ve-

rovao da se ovoj po{asti koja se duboko ukorenila u na{ sistem mo`e stati na kraj. Iako je bilo poku{aja spre~avawa gra|evinskih malverzacija, one traju do dana{weg dana, uprkos tome {to je u me|uvremenu donet novi Zakon o izgradwi s nekoliko prate}ih uredbi.

Kada se donosio novi propis, ministar Duli} je govorio da je prostorno planirawe velikim delom bilo u rukama investitora i korumpiranih op{tinskih ~inovnika, a mnogi koji su stekli svoje bogatstvo na kriminalan na~in investirali su u oblast gra|evinarstva. Najvi{e maha uzela je nelegalna izgradwa vi{espratnica, pri ~emu neko uzima ogromne pare i nezakonito se bogati.

Iako je najavqeno da }e biti poru{eno sve {to ne bude legalizovano, ve} danas se zna da }e nad-

gradwe ostati jer se ne mo`e ru{iti cela zgrada.

Iako je novim Zakonom o planirawu i izgradwi zapre}eno strogim kaznama i u slu~aju nastavka bespravne izgradwe i nesa-

wa za komunalno-gra|evinske poslove op{tine Vo`dovac Ratka Bukvi}a, zbog osnovane sumwe da je zloupotrebio slu`beni polo`aj. U postupku legalizacije bespravno izgra|enih objekata izda-

Prevarantima oduzeti imovinu Zakon o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom i korupcijom, koji omogu}ava da svi pravosna`no osu|eni kriminalci ostanu bez imovine ste~ene na taj na~in, bio je preduslov za efikasnu borbu protiv gra|evinske mafije. Koliko je gra|evinska mafija uzela maha, videlo se po primerima vatrenih obra~una vlasnika gra|evinskih firmi s qudima “iz posla”, pod ~ime se misli na prqav novac zara|en od klasi~nog kriminala.

Investitori ove vrste su prevarili brojne kupce stanova, od kojih su ranije uzimali novac za stanove koji nisu izgra|eni, a neke od wih su prodavani i po nekoliko puta. vesnih investitora, prqava praksa se nastavqa. Po najnovijim informacijama koje smo dobili u Ministarstvu za prostorno planirawe i `ivotnu sredinu, gra|evinski inspektori upravo su podneli Prvom osnovnom tu`ila{tvu u Beogradu krivi~nu prijavu protiv biv{eg na~elnika Odeqe-

te su upotrebne dozvole, iako je izgradwa nastavqena.

Zbog takvog pona{awa krivi~ne prijave podnete su i protiv investitora, poznatog kompozitora koji je uvu~en ili “navu~en” u divqu gradwu, a na listi osumwi~enih su i odgovorni projektanti i licencirani in`eweri, protiv

SLOVENA^KA PREHRAMBENA KOMPANIJA MEWA GAZDU

Srpske firme kupuju „Drogu Kolinsku”?

Za kupovinu slovena~ke kompanije “Droga Kolinska” zainteresovani su vlasnici “Centroproizvoda” i biv{i vlasnici “Marba” Andrej Jovanovi} i Bojan Milovanovi}, ali i nekoliko stranih investicionih fondova.

Generalni direktor “Centroproizvoda” Nemawa Popov potvrdio je za novi broj “Ekonomeasta” da je to preduze}e zainteresovano za kupovinu.

– Da li }emo u~estvovati, zavisi od toga kakvi }e biti tok i uslovi transakcije – rekao je on, i dodao da je “Droga Kolinska” izuzetno kvalitetna firma.

Slovena~ka kompanija, u ~ijem su vlasni{tvu srpske firme “Soko [tark”, “Grand prom” i “Pala-

na~ki kiseqak”, ali i slovena~ka “Argeta”, “Kokta”, nekoliko proizvo|a~a mineralnih voda i hrane za decu, ostvarila je pro{le godine prihod od 325,8 miliona evra, 13,8 posto vi{e nego 2008.

“Droga Kolinska” je od osnovnog posla prihodovala 314 miliona evra, 4,4 posto vi{e nego godinu dana ranije.

1.199,71006

Rekordan prihod Srbije od lutrije

U prva tri meseca ove godine Srbija je ostvarila rekordne prihode od igara na sre}u, milijardu i po dinara, saop{tila je Uprava za igre na sre}u.

Od tih prihoda, 60 odsto odlazi u buxet Srbije, a 40 odsto koristi

tetom, ustanova socijalne za{tite, socijalno-humanitarnih organizacija, sporta i lokalne samouprave.

Od naknada i dozvola za takozvane posebne igre na sre}u u protekloj godini ostvaren je prihod

Od prihoda od igara na sre}u, 60 odsto odlazi u buyet Srbije, a 40 odsto koristi se za finansirawe Crvenog krsta i drugih organizacija se za finansirawe Crvenog krsta i drugih organizacija koje sprovode programe za{tite i unapre|ewa polo`aja osoba s invalidi-

od 2,1 milijarde dinara. Srbija je tokom protekle godine od igara na sre}u ostvarila prihod od 4,46 milijarde dinara.

Investicioni fondovi razvijaju privredu Industrija investicionih fondova spada u oblast koju je finansijska kriza kod nas najvi{e pogodila. Ali najte`i dani su iza wih a oporavak je ve} po~eo.

– Ciq nam je razvoj tr`i{ta i institucija – rekao je predsednik Grupacije za upravqane investicionim fondovima Milan Marinkovi}. – Bez razvoja finansijskog tr`i{ta nema ni zna~ajnijeg privrednog rasta. U Srbiji danas radi 19 fondova, wima upravqa 11 dru{tava, a deset su ~lanovi grupacije. Raspola`u s 11,2 milijardi dinara.

U posledwe dve godine nijedan fond nije imao problema s ispla-

tama jer je najve}i broj dru{tava restrukturirao svoje portfolije.

Zahvaquju}i izmeni propisa, ulagali su na inostranim finansijskim tr`i{tima.

Ubudu}e na doma}em tr`i{tu fondovi nameravaju da ulagawa usmere na institucionalne invesititore poput banaka i osiguravaju}ih kompanija. Uslova za {irewe tr`i{ta ima, a {est milijardi evra devizne {tedewe govori dovoqno i o tome.

Ulagawa su skomna – “po glavi stanovnika” u Srbiji je to tek jedna evro. U Bugarskoj je 18, Hrvatskoj ~ak 40.

D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00

330

330

Pupin Telekom, Beograd

11,11

190

84.550

Jubmes banka, Beograd

10,86

17.184

429.612

8,33

650

47.450

5,26 Promena %

600 Cena

Medifarm, Beograd

-12,30

Jelen do, Jelen Do Altek - Fermin, Senta

Ratko Mitrovi}, Beograd Petrovac, Petrovac Pet akcija s najve}im padom

Kredi banka, Kragujevac GZP Dom, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (688,82

Promet

Kin|a Agrar, Kikinda

Veterinarski zavod, Subotica

31. 3. 2010.

kojih je podneta prijava i Sudu ~asti In`ewerske komore za oduzimawe licence. Republi~ka gra|evinska inspektorka Slavica Golubovac najavquje da je ovo samo po~etak i da }e biti jo{ krivi~nih prijava.

Gra|ani koji su pogo|eni korupcijom i koji su se obra}ali inspekciji ka`u da je lanac po~iwao u urbanisti~kim zavodima gde se propisuju uslovi pod kojima se mo`e graditi, a nastavqao se u op{tinama i u gradu, gde na~elnici izdaju dozvole za gradwu. Gra|evinske inspekcije su bile inertne i opravdavale se time da nemaju dovoqno kapaciteta da sve provere, a na kraju ovog lanca je sud, koji ko{ta i dugo traje.

Mnoge prijave su anonimne jer se gra|ani boje odmazde. Ka`u da se investitorima omogu}uje da grade objekte mnogo ve}e od dozvoqene povr{ine i na mestu gde mu ono nije. Posle toga investitor, u saradwi s na~elnikom u op{tini koji izdaje odobrewe za gradwu, zaobilazi zakon tako {to se projektu dodaju novi spratovi i uve}ava kvadratura, {to je protivzakonito i {to }e se sankcionisati. ^esto se ~uje da su mnogi kriminalci ispleli mre`u oko preduzima~a, ula`u svoj novac, koji im se ispla}uje kroz kvadrate ili gra|evinari od wih uzimaju novac pod zelena{ku kamatu i tako ulaze u za~arani krug stalnog dugovawa. Posledica svega je da gra|evinari varaju podizvo|a~e, koji zbog toga kasne s izgradwom i tu nastaje problem: svako tra`i svoje, a pri tom svako poku{ava da iz posla iza|e sa {to ve}om zaradom. Zato je jedan stan prodavan po nekoliko puta, a kupci bili obmawivani. U resornom ministarstvu tvrde da tako vi{e ne}e mo}i.

R. Dautovi}

IGRE NA SRE]U DONELE DR@AVI MILIJARDU I PO DINARA

Naziv kompanije

0,52)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,11

3.095

30.340.313

Komercijalna banka, Beograd

0,00

30.400

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

824

753.706

108.600 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,38

8.865

1.763.456

Univerzal banka, Beograd

0,00

6.650

0,00

107

27.285

Soja protein, Be~ej

-0,75

930

208.381

-12,00

11.431

102.879

Imlek, Beograd

4,42

1.370

13.700

-11,97

1.030

3.090

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,68

2.160

64.800

Metals banka, Novi Sad

-11,95

3.795

30.360

0,00

6.100

0,00

-10,93 Promena %

5.026 Cena

517.678 Promet

Privredna banka, Beograd

0,46

660

960.660

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.700

0,00

1,68

665

1.218.140

Tigar, Pirot

0,00

730

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

-0,75

930

208.381

0,21

8.301

41.505

Tekstil, Sremska Mitrovica

-9,43

960

43.200

Telefonija, Beograd

0,00

1.750

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,68

665

1.218.140

Fabrika {e}era, Crvenka

-5,88

3.200

32.000

Neoplanta, Novi Sad

-4,76

200

29.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK SRBIJA ZADR@ALA KREDITNI REJTING

Od nas sigurnija i Albanija Jedna od najve}ih bonitetnih ku}a na svetu “Dan i Bredstrit” ju~e je saop{tila da je u aprilskom izve{taju zadr`ala Srbiji pro{lomese~ni pove}an rejting DB-4d, {to je svrstava u grupu zemaqa s umerenim rizikom poslovawa.

petak2.april2010.

MONETARNI FOND SRBIJI ODOBRIO TRE]U RATU KREDITA

Od MMF-a 360 miliona evra Me|unarodni monetarni fond odobrio je tre}u reviziju stend-baj aran`mana sa Srbijom, ~ime je omogu}eno povla~ewe tre}e rate kredita, oko 360 miliona evra. Srbija planira da povu~e polovinu rate.

– Srbija je nastavila da ostvaruje dobre rezultate prema ekonomskom programu podr`anom aran`manom s MMF-om – ocenio je zamenik direktora MMF-a Muriqo Portugal posle sednice Odbora MMF-a.

Po wegovoj oceni, mere Vlade Srbije uvedene zbog krize pomogle su da se umawi uticaj krize na srpsku ekonomiju pa je pad proizvod-

we bio ograni~en, a pad doma}e tra`we je doveo do zna~ajnog smawewa trgovinskog deficita.

– Nastavak oporavka ekonomije trebalo bi da prate balansirani sredworo~ni rast bruto doma}eg proizvoda i ja~e strukturne i fiskalne mere, rast proizvodwe, izvoza i {tedwe – dodao je Portugal. – Ciq strategije srpskih vlasti je smawewe visokog strukturalnog fiskalnog deficita kroz ograni~avawe rasta penzija i plata u javnom sektoru, uz pove}awe ulagawa u infrastrukturu. Portugal je kazao da su buxet i fiskalni rezultati Sr-

bije u 2009. ostvareni u skladu s programom MMF-a, ali da su uglavnom bili zasnovani na jednokratnim merama, koje bi trebalo zameniti trajnijim izmenama strukture potro{we.

– Te izmene trebalo bi da budu planirana reforma penzijskog sistema, strukturne izmene u sistemu obrazovawa, zdravstva i administracije, uz odr`avawe nivoa socijalne za{tite stanovni{tva. Usvajawe zakona o fiskalnoj odgovornosti trebalo bi da pomogne pove}awu discipline u tro{ewu buxetskih para – naveo je Portugal.

DA LI ]E IZBOR GUVERNERA SA^EKATI NOVI ZAKON

Analiti~ari D&B ne o~ekuju da }e Srbija, s relativno umerenim nivoom javnog duga, koji iznosi 32 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), imati bilo kakvih problema u servisirawu obaveza javnog sektora, {to }e pove}ati poverewe investitora i potencijalnu stopu ekonomskog rasta koja bi, kako se navodi u izve{taju, mogla prevazi}i wihove sada{we prognoze od samo jedan posto u 2010. i dva procenta u 2011. godini.

Od evropskih zemaqa, grupi s umerenim rizikom poslovawa pripadaju i Albanija, Bugarska, Rumunija, Makedonija i Turska, navodi se u saop{tewu, i podse}a da rejting koji D&B dodequje nekoj zemqi ukazuje na rizik poslovnog okru`ewa u woj, daje informaciju o efikasnosti pla}awa ka inostranstvu i o isplativosti potencijalnih investicija.

Rejting ovog meseca nije pove}an nijednoj dr`avi, dok je smawen Gr~koj, Holandiji, Islandu, Argentini, ^ileu i Gvatemali.

U regiji i daqe najve}i rejting ima Slovenija (DB-2c), a za wom slede Hrvatska, Ma|arska i Gr~ka (DB-3d), Bugarska, Rumunija i Albanija (DB-4a), Makedonija (DB-4b), Srbija (DB-4d). Rejting ni`i od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina s dodeqenim rejtingom DB-6a. Iako se privreda u Srbiji polako oporavqa, zarade kompanija i daqe su slabe i wihov pristup novim kreditima kod banaka je ograni~en, ocewuju analiti~ari D&B-ja.

U izve{taju se podse}a da je MMF krajem februara odobrio Srbiji osloba|awe tre}e tran{e ~etiri milijarde dolara vrednog kredita, {to }e joj omogu}iti da povu~e dodatnih 350 miliona dolara i time obezbedi ve}u podr{ku vladi u ispuwavawu ciqeva dogovorenih s Fondom i stabilizuje privredu.

Nasledniku Radovana Jela{i}a name}u tutore?

Mada se o~ekivalo da bi se izbor novog guvernera Narodne banke Srbije mogao dogoditi ve} idu}e sedmice, odnosno 6. aprila, kada }e biti usvojena ostavka Radovana Jela{i}a, sve je izvesnije da }e dosada{wi {ef centralne banke jo{ neko vreme ostati na toj funkciji u formi vr{ioca du`nosti.

Naime, predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da uskoro treba da bude usvojen novi zakon o NBS-u, na osnovu kojeg }e biti izabran novi guverner. To bi zna~ilo da se izbor novog ~elnika centralne banke mo`e o~ekivati tek za mesec ili dva jer bi bilo nelogi~no – premijer je to i naglasio – da se sada bira guverner, a da se posle usvajawa novog zakona postupak izbora ponavqa.

Te{ko je re}i {ta se bitno mewa u propisima koji odre|uju mesto i ulogu centralne banke, jer NBS i Ministarstvo finansija odgovornost za kreirawe novog zakona prebacuje iz svog u tu|e dvori{te. Iz onoga {to je procurilo do javnosti, vredno je izdvojiti tri nova re{ewa. Prvo se odnosi na to ko predla`e i potvr|uje izbor guvernera. Po va`e}im propisima, kandidata za guvernera predlagao je Odbor Skup{tine Srbije za finansije, tu kandidaturu prihvatala je Vlada, a potvr|ivao parlament. Sada je predvi|eno da guvernera predla`e predsednik dr`ave, a da se u Narodnoj skup{tini samo obavi potvrda. Ekonomista dr Sini{a Ostoji} smatra da je to dobro re{ewe jer oja~ava

Telekom ne prodavati Konfederacija slobodnih sindikata uputila je otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadi}u, u kojem ga poziva da preispita stav Vlade Srbije o privatizaciji Telekoma Srbija.

“Konfederacija slobodnih sindikata okupqa vi{e od 200.000 ~lanova i obra}a vam se kao odgovornom ~oveku i doma}inu, da preispitate stav Vlade u vezi s novom privatizacijom najuspe{nije srpske kompanije Telekom Srbija, navedeno je u pismu.

Konfederacija sindikata navodi da svi argumenti na koje ukazuju wegove ~lanice, reprezentativni sindikati u Telekomu, a koje podr`avaju i stru~na i {ira javnost, idu u prilog tome da Srbija treba da ostane ve}inski vlasnik te kompanije.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

samostalnost prvog ~oveka centralne banke. Predsednik je, bar na~elno, iznad politi~kih interesa, dok je Odbor za finansije, ipak, politi~ko telo u kojem je prevagu ima skup{tinska ve}ina.

Drugi problem bi mogao nastati tamo gde novi zakon bude usagla{avan s Ustavom. Dok je ranije najvi{i dr`avni akt potencirao samostalnost i nezavisnost NBSa, u novom Ustavu te odrednice nema. NBS se tretira kao samostal-

na institucija, koja podle`e nadzoru parlamenta i wemu odgovara.

O nezavisnosti ni re~i!? Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popovi} ka`e da nam je potrebna jo{ nezavisnija pozicija guvernera i centralne banke, a da se sada ~ini sve suprotno. Umesto da smo mu produ`ili mandat, umesto da smo ga u~inili direktno odgovornim parlamentu, {to bi oja~alo wegovu poziciju prema izvr{noj vlasti, sve

VESTI Ste~ajevi ~iste privredu – Pokretawem ste~aja u blokiranim firmama o~isti}e se privredna scena u Srbiji i osta}e ozbiqne firme – rekao je za emg.rs profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miodrag Zec, komentari{u}i najavu da }e biti pokrenut ste~aj u vi{e od 10.000 firmi ~iji su ra~uni u blokadi tri ili vi{e godina. – Moraju da ostanu samo oni koji mogu igrati u tr`i{nim uslovima, a oni koji udaraju ispod pojasa, da budu eliminisani iz ringa.

Zec ka`e da poverioci do sada nisu pokretali ste~aj jer su sudovi u ovakvim postupcima neefikasni i poverioci ne mogu da naplate svoje dugove. Po wegovim re~ima, ako neko mora da potro{i novac da bi naplatio svoj dug, verovatno je da }e odustati od postupka.

Pad prometa u du}anima Promet robe u trgovini na malo u Srbiji je u februaru bio u teku}im cenama 3,3 odsto, a u stalnim cenama 9,3 odsto mawi u odnosu na februar 2009, saop{tio je Zavod za statistiku.

U februaru ove godine, u odnosu na januar, promet robe je bio mawi u teku}im cenama tri, a u stalnim cenama 3,5 procenata.

U prva dva meseca ove godine, u odnosu na isti period 2009, promet robe u trgovini na malo je bio mawi u teku}im cenama 3,8 odsto, a u stalnim cenama 10,6 procenata.

Gradwa fabrike municije U Lukavcu kod Vaqeva po~ela je gradwa fabrike lova~ke municije vaqevskog “Kru{ika PLM”. Na oko 3.000 kvadrata nalazi}e se proizvodne hale, magacini, laboratorija, upravne zgrade i drugi objekti.

Firma “Agroprogres” iz Beograda, ve}inski vlasnik “Kru{ika lova~ke municije”, investira}e 1,2 milion evra, a redovna proizvodwa trebalo bi da po~ne krajem godine.

Gradwa fabrike omogu}i}e da se godi{wa proizvodwa udesetostru~i. Istovremeno }e broj zaposlenih biti udvostru~en.

NA SPISKU ZA AUTOMATSKI STE^AJ I DAVNO PROPALI VOJVO\ANSKI GIGANTI

SINDIKALCI PISALI PREDSEDNIKU

Zemqa

Koraci u rikverc – Jedini deo srpske ekonomske scene koji se mogao meriti s evropskim standardima, bilo je bankarstvo, monetarni i finasijski sistem – zakqu~uje dr Danica Popovi}. – Ugasili smo propale banke i uveli evropske norme. Ovo {to se sada ~ini ne vodi nastavku takve politike. To je za mene zaustavqawe tranzicije u sektorima koji su od vitalnog zna~aja za ukupnu ekonomiju.

je u~iweno da se guverner povu~e sa svoje funkcije.

Stru~waci se pla{e da bi nezavisna pozicija NBS-a mogla biti dodatno ugro`ena ako guvernera i ~lanove saveta bude predlagao Odbor za finansije. Tada bi wegova pozicija direktno zavisila od odnosa politi~kih snaga. Zanimqive su i najave da }e novim propisima biti dodatno oja~ana pozicija Saveta NBS-a, odnosno Saveta guvernera, kako je zapisano u Ustavu. Kurs nacionalne valute, upravqawe deviznim rezervama i inflacijom na{li bi se u okviru kompetencija ovog tela, u ~ijem sastavu bi sedelo {est ~lanova.

Tek ako me|u wima ne bi bilo saglasnosti o nekom pitawu, dileme bi presecao guverner.

Ekonomski stru~waci nisu odu{evqeni ovim re{ewem. Za dr Sini{u Ostoji}a su postoje}e nadle`nosti Saveta sasvim dovoqne.

On smatra da je trebalo oja~ati kompetencije Monetarnog odbora i guvernera, jer bi se time stavio naglasak na wihovu samostalnost.

Profesorka Popovi} jo{ je o{trija. Ocewuje da ovakav na~in razmi{qawa potvr|uje sumwe javnosti da je Jela{i}eva ostavka bila politi~ki iznu|ena. Sada ~ekamo na novog guvernera, ~iji je kredibilitet, zbog na~ina na koji je oti{ao wegov prethodnik, ve} naru{en, a ja~awem uloge Saveta dodatno mu ograni~avamo kompetencije. [ta onda mo`emo o~ekivati od wega, ako je on pred nemogu}im zadatkom?

V. Harak

5

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,6217

99,614

101,905

97,3229

Australija

dolar

1

66,2426

67,5945

69,1492

66,0398

Kanada

dolar

1

71,314

72,7694

74,4431

71,0957

Danska

kruna

1

13,1064

13,3739

13,6815

13,0663

Norve{ka

kruna

1

12,1292

12,3767

12,6614

12,092

[vedska

kruna

1

10,0003

10,2044

10,4391

9,9697

[vajcarska

franak

1

68,5786

69,9782

71,5877

68,3687

V. Britanija

funta

1

109,897

112,14

114,719

109,561

SAD

dolar

1

72,2856

73,7608

75,4573

72,0643

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 4. 2010. godine

Na listi za ga{ewe „Merkur”, „Kulski {tofovi”...

Narodna banka Srbije ju~e je objavila spisak privrednih subjekata ~iji su ra~uni blokirani du`e od tri godine i na koje }e biti primewene odredbe uvo|ewa automatskog ste~aja, a tu si i davno propali giganti vojvo|anske privrede.

Na spisku NBS-a ukupno je 10.977 firmi, udru`ewa, zadruga i sportskih dru{tava koji }e biti uga{eni ukoliko u roku od 60 dana ne uplate predujam za pokretawe ste~aja Na spisku objavqenom na Internet-stranici NBS-a je ukupno 10.977 firmi, udru`ewa, zadruga i sportskih dru{tava koja }e biti uga{ena ukoliko u roku od 60 dana ne uplate predujam za pokretawe ste~aja, podnesu plan reorganizacije ili bar na jedan dan odblokiraju ra~un. NBS }e

Politi~ke stranke u ste~aju Me|u onim organizacijama koje su se na{le na “ste~ajnoj listi” NBS, nalazi se i jedan broj politi~kih stranaka i wihovih odbrora. Najpoznatiji me|u ovim slu~ajevima su Reformisti Vojvodine, ali i Okru`ni odbor Socijalisti~ke partije Srbije u Zrewaninu, te op{tinski odbor te stranke u Somboru. podatke o firmama ~iji su ra~uni du`e od tri godine u blokadi dostaviti privrednim sudovima prema sedi{tu firmi, koji }e pokrenuti

predste~ajni postupak. Me|u gotovo 11.000 subjekata najvi{e je malih i {iroj javnosti nepoznatih preduze}a, mada ima i imena nekoliko nekada

velikih vojvo|anskih firmi.

Na spisku su, tako, i preduze}a “Elektroporcelan” Novi Sad, “Merkur” Ba~ka Palanka, “Kulski {tofovi” i “Kula promet”, “Grafosrem” [id, “Trgopromet”, zatim Pivara “Radun”, Luka “Kovin”...

Me|u firmama koje }e u ste~aj ima i onih koje samo nose imena nekada poznatih i velikih kompanija, ali su ta privredna dru{tva nastavila u me|uvremenu da `ive pod drugim nazivima. U takva spadaju i “Dunav–Tisa–Dunav” Novi Sad (dana{we “Vode Vojvodine”), “Milan Vidak” iz Futoga (sada posluje kao “Asko–Vidak”), “Centroslavija – hladwa~a”...

Zanimqivo je da je na listi uga{enih preduze}a i organizacija kojima preti ga{ewe i novosadsko Udru`ewe ra~unovo|a i revizora, kao i Nezavisni sindikat BFC Beo~in, Nezavisni sindikat zemqoradnika Vojvodine, Pokrajinski savez udru`ewa uzgajiva~a ovaca...

V. ^vorkov

6

DRU[TVO

petak2.april2010.

DNEVNIK

ZBOG STRAHA OD OTKAZA, I SINDROM SAGOREVAWA NA POSLU TRESE SRBIJU

Mrze {efa i gade se sebe u ogledalu Svako ko radi, mora i da se odmara. Ali to sve ~e{}e ne va`i za sve u Srbiji. Neki qudi daju na poslu svoj maksimum do ta~ke kqu~awa, kad fizi~ka i emotivna iscrpqenost postaje opasna. Sindrom sagorevawa posledica je intenzivnog i dugotrajnog stresa, zbog kojeg se gubi i interes za rad.

Hrana i hemija za mesec dana Premijer Vojvodine dr Bojan Pajti} uru~io je ju~e 500 paketa pomo}i najsiroma{nijim porodicama u Novoj Crwi.

– Ova op{tina spada u red najmawe razvijenih i zato smo podelili ovu pomo}. @elimo da svako dete u Vojvodini i Srbiji uskr{we praznike provede kako dolikuje, u krugu svoje porodice – rekao je Pajti}.

Po wegovim re~ima, paketi su veoma kvalitetni, svaki od wih te`ak je 43 kilograma i sastoje se od prehrambenog paketa, xaka bra{na i paketa s ku}nom hemijom i jednoj porodici mogu potrajati mesec dana.

– Nameweni su onima kojima su najpotrebniji jer nisu u prilici da na|u zaposlewe ili su previ{e stari i nemo}ni da ostvare egzistenciju kakva prili~i qudima u 21. veku. Moramo biti solidarni u

Po~eo upis novih prvaka osnovaca U osnovnim {kolama u Srbiji ju~e je po~eo i do po~etka nove {kolske godine traja}e upis nove generacije prvaka.

Ove godine prvi put u klupe se{}e deca ro|ena od 1. marta 2003. do kraja februara 2004.

Mogu i oni ro|eni od 1. marta do 1. septembra 2004, ali samo ako odobri {kolski psiholog.

Po novom Zakonu, od ove godine roditeqi }e sami odlu~ivati i da li }e im dete i}i u redovnu ili {kolu za decu s posebnim potrebama.

Po evidenciji Ministarstva prosvete, o~ekuje se oko 80.000 |aka prvog razreda, pribli`no kao i lane, a u Vojvodini 21.000, koliko ih je trenutno u pripremnom pred{kolskom programu u vrti}ima.

Deca prethodno moraju pro}i pregled pedijatra, specijaliste za ORL, o~nog lekara i logopeda, neophodna je i potvrda o poha|awu pred{kolskog programa i li~na karta roditeqa ili starateqa, a novina je da mali{ani mogu biti upisani i ako nemaju sve potrebne papire.

D. D.

Licence za 20 izdava~a uybenika Ministar prosvete @arko Obradovi} uru~io je 20 licenci izdava~ima koji }e mo}i {tampati uxbenike u skladu s novim Zakonom, i istakao da }e na taj na~in prestati pri~e o tome da li su svi u jednakom polo`aju.

– Kvalitet }e da opredeli poziciju svakog od vas – naglasio je dr Obradovi}.

Licence su podeqewe u dve kategorije. A – op{tu za sve nivoe obrazovawa je dobilo sedam izdava~a: "Zavod za uxbenike", "Narodna kwiga – Alfa", "Kreativni centar", "BIGZ {kolstvo", "Eduka" i "Epoha", dok je B – za odre|ene oblasti i nivoe – zaslu`ilo 13 izdava~a, me|u kojima i "Akronolo", "Matematiskop", "Novi logos" i "Krug".

uslovima krize, tada kada je te{ko – poru~io je Pajti}.

Akcija wegovog kabineta, organizovana uz podr{ku Pokrajinske direkcije za robne rezerve i Crvenog krsta, te op{tinskih centara za socijalni rad, sastoji se u obezbe|ivawu paketa i uslova za rad narodnih kuhiwa u op{tinama gde, kao u Novoj Crwi, nisu otvorene.

– Od oko 13.000 stanovnika, ~ak ~etvrtina su korisnici razne socijalne pomo}i – naveo je predsednik op{tine Nova Crwa Pera Milankov.

– Osim ove pomo}i u paketima za najugro`enije porodice, Pokrajina je u op{tinu do sada ulo`ila 500 miliona dinara, u razvoj infrastrukture i izgradwu sportske hale – naveo je Milankov.

I Fond B-92 ukqu~en u pru`awe pomo}i socijalno ugro`enim licima.

krene na posao. U osnovi, ovaj otpor je pozitivan jer je takvo funkcionisawe samodestruktivno – obja{wava dr Milivojevi}, i dodaje da se tad ~esto osoba upla{i da s wom ne{to nije u redu pa sindrom sagorevawa prerasta u depresiju jer qudi sebe optu`uju da su slabi}i, da su “pukli” i sli~no.

Bekstvo u zaborav i alkohol Profesionalnom sagorevawu su izlo`enije osobe koje imaju nerealna o~ekivawa i te{ko dosti`ne ciqeve. ^e{}e su mu podlo`ni mu{karci stalno pritisnuti rokovima, te oni koji dobijaju malo pozitivnih povratnih informacija o svom u~inku, do kojih ne sti`u pohvale, ve} samo kritike pretpostavqenih. Posebno su ugro`eni oni koji usmeravaju ili podu~avaju druge jer vremenom sti~u utisak da previ{e daju, a premalo dobijaju. Vrlo ~esto ovakve situacije re{avaju bekstvom u zaborav, uz alkohol.

Psihoterapeut dr Zoran Milivojevi} obja{wava za “Dnevnik” da mnogi mo`da ne veruju, ali se qudi zaista mogu ubiti radom.

– Sindrom sagorevawa pojavi se kad qudi veliki deo vremena rade posao maksimalnim intenzitetom. Recimo, preduze}e je u problemima, pri~a se da }e neko dobiti otkaz i osoba po~iwe iz straha da radi sve vi{e da bi pokazala {efu da je dobar radnik.

Dakle, umesto optimalno, funkcioni{e maksimalno. Kad to traje nekoliko meseci, osoba se nesvesno “pobuni”. Postaje demotivisana, po~ne da razvija otpor prema svom poslu, be`i s wega ili povra}a kad treba da

Slavica T. bila je 22 godine zaposlena u jednoj firmi kao kwigovo|a. Volela je svoj posao i mnogo se trudila da bi u wemu bila uspe{na, ali kad joj je obe}ano unapre|ewe izmaklo jer nije „odgovaraju}e nacionalnosti“, obrela se u te{koj situaciji.

– Kad su moju koleginicu unapredili umesto mene, bila sam vrlo razo~arana. Isprva sam radila s jo{ ve}im kapacitetom, ~esto ostajala i prekovremeno, samo da bih dokazala da sam zaslu`ila tu poziciju, koja mi je bila i obe}ana.

Me|utim, novi direktor nije `eleo da unapredi mene, ve} koleginicu koja je iste nacio-

znaje da je umela da se izvi~e na decu i mu`a kad je pitaju kako je bilo na poslu.

No, upravo su je oni i{~upali iz te krize. Ubedili su je da da otkaz i Slavica je posle dvonedeqnog odmora, napuniv{i baterije, vrlo brzo na{la novi.

Dr Milivojevi} tvrdi da su qudi u posledwe vreme pa`qiviji u prepoznavawu znakova ovog sindroma.

– Ekonomska kriza, opasnost od otkaza, strah pojedinca za svoju budu}nost, Kqu~awe i muka pre odlaska na posao poja~avaju motiv nalnosti kao i on. Posle dvada se radi da bi se pre`ivelo. tri meseca napornog rada, poQudi zaborave na odmor i za~ela sam ose}ati prezir prebavu, {to je prvi znak sagorema direktoru, pa i koleginivawa. Na`alost, sve ~e{}im ci, s kojom sam do tad bila u pojavama sagorevawa doprinoizvrsnim odnosima. Taj se osese lo{i uslovi na poslu. Ne}aj brzo pro{irio na sve u zadovoqstvo zaposlenih, nefirmi, bila sam ogor~ena {to zdravi odnosi, mobing i {ikami je sabotiran rad i onemogunirawe izazivaju kod osobe }en napredak. Kad mi ujutru unutra{wi konflikt prema zazvoni sat, odmah me preplaposlu jer jedan wen deo `eli vi bes {to moram me|u te quda radi, a drugi ne `eli. To, de. Prestala sam da se {minnaravno, ubrzava proces sagokam i sve ~e{}e sam na posao revawa – ka`e poznati psihodolazila u trenerci i patikaterapeut. ma – pri~a Slavica, koja priI. Brcan

ZA VI[E OD 100.000 ZAPOSLENIH ZDRAVSTVENO JE ISPLATIVIJE AKO IM FIRME ODU U STE^AJ

Pare otkazanih vakcina overavaju kwi`icu Firme koje zaposlenima ne ispla}uju plate ni doprinose dovele su svoje radnike u te`ak polo`aj. Ne samo da sebe i svoju porodicu nemaju ~ime da izdr`avaju ve} ne mogu ni da se le~e, sem ako nisu hitni slu~ajevi ili trudnice s overenim zdravstvenim kwi`icama, bez obzira na to da li poslodavac upla}uje doprinos ili ne. Zakon propisuje da je poslodavac obavezan na to da uplati doprinose ~ak i kad ne pla}a zarade, a overa zdravstvene kwi`ice markicom bez pla}awa dorinosa krivi~no je delo. Poreska slu`ba je, pak, du`na da se stara o naplati doprinosa i sprovodi sve mere koje su joj u nadle`nosti da ih prinudno naplati.

– Nad firmom koja ne mo`e da pla}a doprinose i zarade po zakonu bi se morao otvoriti ste~aj, {to bi se sasvim druga~ije odrazilo i na zaposlene – obja{wava za “Dnevnik” direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vu-

kajlovi}. – Najgore je cem preuzeti doprinose preduze}ima koje fakti~do izvr{ewe naplate. ki postoje a su{tinski ne Radnicima preduze}a koja funkcioni{u, gde se radne funkcioni{u mnogo je nici vode kao zaposleni, a boqe da firma ode u steprakti~no ne rade i nema~aj jer tad imaju pravo na ju zaradu. Predlo`ili smo zdravstvenu za{titu kao Vladi da preuzme obavezu nezaposleni. Mi znamo da svih firmi koje nisu pla16.000 qudi sigurno ne tile doprinose – ~ime bi ostvaruju pravo na dopriomogu}ila da radnici donose, ali je vi{e od biju markice zdravstvenog 100.000 "nedefinisanih". osigurawa jer nisu oni Oni nemaju markicu krivi {to su dovedeni u tu zdravstvenog osigurawa, situaciju – a Vlada, preko ali trenutno ne mo`emo Poreske uprave, naknadno tvrditi imaju li pravo na izvr{i naplatu. Zna~i, wu ili ne jer Poreska doprinosi se ne bi otpisiuprava za wih ne vodi zavali, jer ako otpi{emo dudu`ewa – ka`e Svetlana gove jednom preduze}u, Vukajlovi}.

Nezbrinuta i deca radnika „zaboravnih” gazda istu olak{icu mogu traDa bi omogu}io zapo`iti i druga. sa poslodavca poku{ava se na}i slenima da provere da li poPo~etkom godine RZZO je ve} i na druge na~ine. slodavac upla}uje doprinose kompenzovao deo duga mnogih dr– Kako je posle raskidawa ili ne, RZZO }e uskoro posta`avnih preduze}a jer je imao ugovora o kupovini vakcina viti pretra`iva~ pomo}u koobaveze prema Fondu za razvoj protiv novog gripa u buxetu jeg }e se samo jednim klikom iz ranijih godina. Izlaz za veostalo oko 700 miliona dinara mi{a mo}i dobiti ovakvi poliki broj zdravstveno neosiguve} predvi|enih za te namene, daci. ranih zbog nepla}awa doprinomo`da bi Vlada mogla tim novJ. Barbuzan

VLADA VOJVODINE SIROMA[NE I NEZAPOSLENE ROME SPASAVA I OBRAZOVAWEM

Stipendija svakom bruco{u Od 12. do 16. aprila u Apatinu, Zrewaninu, Novom Sadu, Pan~evu, Subotici i Rumi odr`a}e se tribine na kojima }e se sredwo{kolci Romi upoznati s mogu}no{}u dobijawa stipendija "Roma memorijal centra" za nastavak obrazovawa. Goran Lakato{ iz Udru`ewa romskih studenata, koje organizuje ove sesije, ka`e da su mesta wihovog odr`avawa odabrana po podacima o broju sredwo{kolaca Roma koji ve} dobijaju stipendije u okviru projekta „Inkluzija romskih u~enika u sredwim {kolama u Vojvodini“.

– Stipendirawe sredwo{kolaca Roma zapo~eto je pre tri godine i do sad je obuhva}eno oko 1.000 |aka – rekla je direktorka ovog projekta, koji finansiraju Vlada Vojvodine i Romski obrazovni fond, Marija

Nisu svi ni u statistici, a kamoli vrti}ima

Aleksandrovi}. – U prvoj godini dobilo ih je 305 u~enika od prvog do ~etvrtog razreda, u drugoj 260 drugog, tre}eg i ~e-

tvrtog razreda, ove godine 170 tre}eg i ~etvrtog razreda, a dogodine samo |aci ~etvrtog razreda.

Ove godine u zavr{nim razredima sredwih {kola je 111 stipendista Roma, pa se o~ekuje da }e oni `eleti i ove studentske stipendije, za koje je jedini uslov da konkuri{u i upi{u visoku {kolu ili fakultet.

Ina~e, Vlada Vojvodine je ju~e ocenila da problem generacijskog siroma{tva i nezaposlenosti Roma mo`e biti re{en dugoro~nim merama na podizawu nivoa obrazovanosti i sticawu profesionalnih zvawa neophodnih za zapo{qavawe. Zadu`ila je Kancelariju za inkluziju Roma da s lokalnim samoupravama utvrdi stvaran broj te populacije, a posebno ukqu~e romsku decu u obrazovne programe vrti}a i {kola.

D. Deve~erski

Karayi} tra`i da se RTS izvini Jevrejima Dr`avni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Marko Karaxi} pozvao je RTS da se javno izvini svim Jevrejima i gra|anima Srbije zbog sumwe da su, izve{tavaju}i, koristili govor mr`we zasnovan na ve} postoje}im diskriminatorskim stavovima o Jevrejima. Po wemu, vest u Drugom "Dnevniku" o sastanku ministarke pravde Sne`ane Malovi} s predstavnicima Jevrejske op{tine povodom su|ewe Peteru Egneru zbog u~e{}a u egzekuciji 17.000 civila u Drugom svetskom ratu i neophodnosti dono{ewa zakona koji spre~ava negirawe holokausta, zavr{ena re~enicom "Jevreji su morali i o parama", iskori{}ena je za razgovor o restituciji. "To je direktno {irewe predrasuda i negira sav na{ odnos prema `rtvama iz pro{losti", rekao je Karaxi}, i dodao da je potrebno da se Republi~ka radiodifuzna agencija ukqu~i u ispitivawe ovog slu~aj i najo{trije sankcioni{e odgovorne.

Rusi i u NIS-u u~e srpski – Veza izme|u ruskog i srpskog naroda je duga, a i otvarawe Srpsko-ruskog kulturnog centra odra`ava sve ve}i interes srpskog naroda za Rusiju – rekao je ambasador te zemqe Aleksandar Konuzin otvaraju}i u Novom Sadu, u sedi{tu NIS-a, Srpsko-ruski kulturni centar.

Ukazuju}i na to da su veze me|u slovenskim zemqama dobre, naglasio je da bi 24. maj, Dan ]irila i Metodija, trebalo proglasiti me|unarodnim danom slovenske kulture. Generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko smatra da je dolazak u Srbiju, osim postizawa dobrih poslovnih rezultata, iskori{}en i za upoznavawe sa srpskom kulturom i istorijom, te da Rusi koji su zaposleni u NIS-u to i ~ine u~e}i srpski jezik. I novoosnovani centar treba da uti~e na sve boqe odnose Rusije i Srbije.Episkop jegarski Porfirije, pak, naglasio je da dva naroda povezuju Pravoslavna crkva i vera.

D. Ml.

IDEJE ZA ZA[TITNI ZNAK GRADA NAJVEROVATNIJE NA INTERNETU

NEZAVISNA KOMISIJA ZAVR[AVA POSAO

I glas gra|ana bira}e suvenir grada Na konkurs za izbor suvenira Novog Sada stiglo je ukupno 212 re{ewa. U naredih par dana jo{ }e se o~ekivati da eventualno pritignu predlozi poslati po{tom do isteka roka - 31. marta u 14 sati, rekla nam je direktorica

Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS) Dragana ]irakovi}.

- Konkursna komisija }e se nakon toga okupiti i otvarati pristigle re{ewa. Trideset dana od tada, objavi}e se i wihova odluka – kazala je ]irakovi}.

O hladnim radijatorima posle praznika

Ona dodaje da je inicijativa TONS-a i da se radovi postave na sajt sredinom aprila, kako bi i Novosa|ani mogli da glasaju za najboqi. Ako svi autori dozvole objavqivawe wihove ideje na internetu, sledi glasawe.

S. T.

Novosadska petak2.april2010.

Kreativni vatromet u fini{u G

preko 180. Ukupno dve stotine za sedmicu dana! Odli~an skor!

E sad, da li postoji adekvatna kvalitetna ekspresija do`ivqaja Novog Sada, odlu~i}e komisija do kraja aprila. Ona }e ve}ati i o tome da li predlozi za suvenir odra`avaju kulturnu i istorijsku ba{tinu grada. Svaki ponaosob. Komada 200!

Sada samo preostaje da se ka`e hvala, svim idejnim tvorcima, koji su i razmi{qali da lepezu novosadskih sadr`aja preto~e u proizvod zvani suvenir. Da oslikaju na{ grad u malom.

S. Tanuryi}

Uskr{wi pokloni domcima u Veterniku Humanitarna akcija za {ti}enike Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku uspe{no je realizovana na Uskr{wem va{aru na Spensu.

Gra|ani koji su prethodnih dana pozivani da donesu ovoj deci prigodne poklone te da im na taj na~in ulep{aju Uskrs, odazvali su se u velikom broju tako da su prikupqeni darovi u vidu igra~aka, {kolskog pribora ode}e i obu}e.

- Tokom manifestacije organizovali smo dru`ewe {ti}enika Doma i fudbalskog, odbojka{kog i ostalih sportskih klubova iz Novog Sada i sportisti su tada doneli mali{anima sportske dresove i lopte- rekla je portparolka Spensa Slobodanka Brankov, napomenuv{i da su i radnici Spensa uzeli u~e{}a u akciji te je i na taj na~in prikupqeno puno igra~aka.

B. P. P.

V REMEPLOV

Oficiri pu{teni na ~asnu re~ Pruski kraq Fridrih Veliki bio je pobednik evropskog rata za austrijsko nasle|e. Tako se na hiqade vojnika i oficira carice Marije Terezije, me|u kojima je bilo i mnogo Srba, na{lo u pruskim zarobqeni~kim logorima. Tada je pruski vladar povukao krajwe neobi~an potez. Pustio je na slobodu sve austrijske oficire na wihovu ~asnu re~ re~ da }e se u logor vratiti sami, posle osam nedeqa. Ve}ina oficira to nije u~inila, pa je predstavnik pruskog kraqa 2. aprila 1762. pozvao austrijske vlasti da nateraju svoje oficire da po{tuju zadatu re~. Bila je to velika muka za Be~: {ta god

loge zbog kojih su radijatori bili hladni, ali i da predlo`i re{ewa kako se ovakve stvari vi{e ne bi doga|ale. Podse}amo, u komisiji su prof. dr Du{an Petrova~ki, prof. dr Filip Kuli} i dr \ura Ostoji} s Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

otovo bi bilo nerealno o~ekivati da umetnost u du{i stvaraoca blagovremeno i odgovorno gleda na sat. Ve} uobi~ajena fraza da se inspiracija pojavi kada se najmawe o~ekuje, po pitawu konkursa za izbor suvenira grada mogla bi se shvatiti kao opravdana.

Vi{emese~ne najave konkursa, i vi{e od 60 dana otvorenog poziva i{~ekivale su da se aktiviraju kreativci sa srpskim dr`avqanstvom. Ipak, tek posledwa nedeqa pokazala je pozitivnu amplitudu, 20 prispelih re{ewa, a dva posledwa dana bele`e dramati~an skok prispe}a radova –

Kako nezvani~no saznajemo, komisija formirana po odluci gradona~elnika Igora Pavli~i}a da ispita zbog ~ega su Novosa|ani dve subote u februaru bili bez grejawa privodi posao kraju, a javnost bi o rezultatima wihovog rada mogla da bude obave{tena po~etkom naredne nedeqe. Komisija treba da utvrdi raz-

da uradi ne}e vaqati. Zameri}e se svojoj vojsci ili Pruskoj, pa lako mo`e izbiti novi rat.

N. C.

CENA SKA^U 3.500 I 4.000 DINARA

Zakup kabina papreno poskupquje Kako "Dnevnik" nezvani~no saznaje cena kabina za predstoje}u sezonu na [trandu bi}e za 50 procenata vi{a nego pro{le godine, dok }e ulaznice poskupeti za {est posto. Tako }e izdavawe male kabine biti 10.305 umesto pro{logodi{wih 6.870 a velike 12.023 umesto 8.015 dinara.

Ulaznica koja je pro{log leta ko{tala 40, sada }e najverovatnije biti 43 dinara.

Podse}amo, izdavawe kabina na [trandu za predstoje}u sezonu po~e}e, najverovatnije, oko 10. aprila.

Ove sezone sugra|anima }e na raspolagawu biti oko 830 kabina, {to je vi{e nego ranijih godina, jer se velike kabine koje se nalaze levo od centralnog platoa pregra|uju, pa }e do po~etka kupali{ne sezone biti jo{ 30 malih "drvenih ku}ica" vi{e nego lane. Kao i pro{le godine, prednost pri iznajmqivawu ima}e stari zakupci, ta~nije oni koji pet ili vi{e godina uzastopno iznajmquju kabine, a jedan broj bi}e rezervisan za sugra|ane s posebnim potrebama.

B. M.

DE@URSTVA ZA VELIKI PETAK

Radno doktori, marketi, pijace Zubari i pedijatri de`ura}e za vreme praznika non-stop.

Od danas do utorka, 6. aprila, u Domu zdravqa » }e 24 sata de`urati pedijatri u ambulanti „«Jovan Jovanovi} Zmaj“, Ulica Zmaj Ogwena Vuka 19, i stomatolozi u ambulanti u Wego{evoj 32.

Lekari opp{te i medicine rada }e raditi svih dana praznika od 7 do 20 sati u ambulanti „«Jovan Jovanovi} Zmaj“, a u prigradskim naseqima od 7 do 10 ~asova u Rumenki, Kisa~u, Futogu, Ka}u, Koviqu, Petrovaradinu, Sremskoj Kamenici, Sremskim Karlovcima.

Slu`ba za ku}no le~ewe radi}e danas, u subotu i u ponedeqak od 7 do 20 ~asova, a terenski tehni~ari ove slu`be }e svakodnevno obilaziti pacijente i davati im terapiju.

Patrona`ne sestre }e obilaziti bebe i porodiqe svih dana od 7 do 19 sati. [alter sala i lekarske komisije Filijale za Ju`noba~ki okrug ne}e raditi od danas, a prvi radni dan je utorak 6. april.

Kol centar ne}e raditi od danas do ponedeqka, a prvi radni dan im je utorak, 6. april.

Po{te ne}e raditi u nedequ 4. aprila, dok }e ostalih dana praznika raditi samo de`urne.

Po{ta u Megamarketu "Rodi}" u Temerinskoj ulici radi}e danas, u subotu i u ponedeqak od 8

do 20.30 ~asova, po{ta u Supermarketu Univereksporta "021", u Ulici Teodora Mandi}a 23 radi}e danas, u subotu i u ponedeqak od 7 do 20 ~asova, u Supermarketu Univereksporta "Alba", u Ulici Futo{ki put 93 radi}e danas, u subotu i u ponedeqak od 7 do 20 ~asova, po{ta u Supermarketu Univerek-

me uskr{wih praznika, 3, 4 i 5. aprila. Prvi radni dan kada }e se napla}ivati parkirawe je utorak 6. april. Za vreme praznika }e de`urati "pauk" slu`ba u saradwi sa saobra}ajnom policijom.

Bazeni na Spensu radi}e za gra|anstvo od danas do 5. aprila od 9 do 11 ~asova, od 12 do 14,

De`urstvo u Sremskim Karlovcima Lekari op{te medicine u ambulanti Doma zdravqa u Sremskim Karlovcima tokom uskr{wih praznika radi}e skra}eno.

Danas, u nedequ i ponedeqak de`ura}e od 7 do 10 sati, a sutra }e raditi od 7 do 13.30 ~asova. De~ji dispanzer i stomatolog ne}e raditi za vreme uskr{wih praznika, pa u slu~aju potrebe roditeqi mogu decu odvesti kod de`urnog pedijatra u Dom zdravqa “Jovan Jovanovi} Zmaj”, odnosno de`urnog stomatologa u Wego{evoj 32; gde je organizovano dvadeset~etvoro~asovno de`urstvo.

Apoteka u karlova~koj ambulanti bi}e zatvorena tokom praznika, dok }e apoteka “Apolonija” u centru Karlovaca raditi uobi~ajeno, osim u nedequ kada }e i ona biti zatvorena.

Ni po{ta ne}e raditi za praznike. Prvi radni dan u karlova~koj po{ti bi}e u utorak, 6. april. sporta, u Ulici narodnog fronta 73a radi}e sva tri dana praznika od 7 do 20 ~asova.

Muzej Vojvodine }e biti zatvoren od danas do 6. aprila. [alter sala u Gradskoj ku}i, na Trgu slobode 1, ne}e raditi danas, ni u ponedeqak 5. aprila.

Parking u gradu ne}e se danas napla}ivati, kao ni za vre-

od 15 do 17 i od 18 do 20 ~asova.

Tokom praznika objekat }e biti otvoren kao vikendom. Gradska kafana, "Tribunal" i "Ku}erak" rade danas, u subotu i u ponedeqak od 9 do 17 ~asova, a od utorka 6. aprila Spens radi redovno.

"Elektrovojvodina" ne}e raditi od danas do 6. aprila.

Uplata ra~una mo`e se reali-

zovati samo na {alterima de`urnih po{ta i poslovnih banaka. De`urni telefoni za prijavu kvara u vreme praznika su 421 - 066 i 421 - 068.

Maksi supermarketi, Tempo ekspres i Mini Maksi prodavnice radi}e danas do 17 ~asova, sutra 3. aprila ima}e uobi~ajeno radno vreme, u nedequ 4. aprila ne}e raditi, a u ponedeqak 5. aprila radi}e do 18 ~asova.

Tempo centri danas }e raditi do 18 ~asova, sutra od 7 do 22 ~asa, a u nedequ 4. aprila ne}e raditi.

Pijace }e raditi kao i svaki dan. U nedequ 4. aprila radi}e kao {to rade i nedeqom i dr`avnim praznikom, od 6 do 14 ~asova. Najlon pijaca radi u nedequ redovno, kao i svake nedeqe.

"Informatika" ne}e raditi danas i u ponedeqak 5. aprila.

U subotu 3. aprila radi}e centralno naplatno mesto na Buevaru cara Lazara 3, od 9 do 13 ~asova, a izme{tena naplatna mesta radi}e u zavisnosti od radnog vremena "Aik banke". “^isto}a” }e sme}e iz grada odnositi prema redovnom programu rada. Ba{tenski otpad }e u ponedeqak, 5. aprila biti odno{en sa Satelita i Banati}a, iz [angaja, Kisa~a, Stepanovi}eva i Budisave, a u utorak, 6. aprila, iz Ka}a.

Z. Ml.

Danas radi apoteka „Sajmi{te” De`urna apoteka danas }e biti apoteka "Sajmi{te" u Rumena~koj ulici 106. Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci "Bulevar", Bulevar Mihajla Pupina 7, od 20 do 7 ~asova, kao i subotom posle 14 sati.

B. M.

Prekr{ajni sud na novoj adresi Novosadski prekr{ajni sud preseqen je u nove prostorije u zgradi na Bulevaru oslobo|ewa 58. Broj telefona ostao je isti kao i do sada – 021/489-61-00.

S. T.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

petak2.april2010.

c m y

8

DNEVNIK

POSLE GODINU DANA PREGOVARAWA

Stavqeni potpisi na radni~ki dokument Foto: A. Erski

POLO@ENO CVE]E NA SPOMENIK OLEGU NASOVU, POGINULOG U NATO BOMBARDOVAWU

Se}awe na izgubqen `ivot

Zamenik gradona~elnika Novog Sada Sa{a Igi} i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} polo`ili su ju~e cve}e na spomenik Olegu Nasovu, koji je poginuo prilikom bombardovawa Varadinskog mosta 1. aprila 1999. godine. Cve}e su polo`ili i ~lanovi wegove porodice.

- Pre 11 godina, kada je sru{en most, poginuo je na{ sugra|anin.

Most je popravqen ali je jedan `ivot, na`alost, nepovratno izgubqen - rekao je Igi}.

- Na ovaj dan se se}amo tragi~nog doga|aja kada je `ivot izgubio jedan mlad ~ovek. Na{a je obaveza da se podsetimo da `ivot mo`e vrlo brzo da se promeni i da zbog toga treba da mislimo kakvu }emo budu}nost graditi - dodao je Jovanovi}.

B. M.

GRAD POKRE]E KAMPAWU

[eta}emo Ulicom zdravqa Briga o zdravqu qudi i za{tita `ivotne sredine spada me|u prioritetne ciqeve Grada.

Zato je gradska vlast na ~elu s gradona~elnikom Igorom Pavli~i}em pokrenula kampawu „Zdrav grad – zdravi qudi“, koja }e obuhvatiti niz manifestacija. Tim povodom 8. aprila na Trgu slobode

U nesvakida{woj Ulici zdravqa, u kojoj }e biti organizovane kreativne radionice, edukacija gra|ana, u~estvova}e „^isto}a“, „Gradsko zelenilo“, Zavod za izgradwu grada, Gradska uprava za komunalne poslove, Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine, Dom zdravqa „Novi Sad“, Zavod za

Konkurs za najlep{u fotografiju Povodom Svetskog dana zdravqa raspisan je i konkurs za najlep{u fotografiju koji }e trajati do 5. juna, Me|unarodnog dana `ivotne sredine.

Fotografije zajedno sa li~nim podacima autora (ime, prezime, broj telefona), treba poslati na pr@novisad.rs sa naznakom „za konkurs za najlep{u fotografiju - Zdrav grad zdravi qudi“.

Svaki u~esnik ima pravo da po{aqe najvi{e dve fotografije.

Radove }e ocewivati stru~ni `iri, a predsednik `irija je Igor Pavli~i}. Po`eqno je poslati fotografiju s najupe~atqivijim motivom, koji prema mi{qewu autora, na pravi na~in predstavqa Novi Sad kao „zdrav grad sa zdravim qudima“. bi}e odr`ani promocija zdravog `ivota i zna~aj prevencije u zdravstvu.

- Manifestacije imaju zajedni~ki ciq i treba da poka`u da Novi Sad zna da zdravqe qudi zavisi ne samo od kvalitetne i lako dostupne zdravstvene usluge, ve} i od prevencije bolesti, ali i od ~isto}e, ekologije i ukupno zdrave sredine – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare Pavli~i}.

hitnu medicinsku pomo}, Crveni krst, Udru`ewe davalaca krvi „Eminentni klub 100“, Institut za javno zdravqe Vojvodine, PU „Radosno detiwstvo“, Biciklisti~ki klub „Novi Sad“, Apoteka „Novi Sad“, Zavod za zdravstvenu za{titu radnika, Zavod za zdravstvenu za{titu studenata, Pokret Gorana, Udru`ewe gra|ana Centar za prevenciju narkomanije „Emprona“ i nevladine organizacije „Jazas“ i „Srce“.

Q. Na.

Foto: B. Lu~i}

Prazni~ni gu`vawac Reka |aka i studenata, kao i onih ne{to starijih, pohrlila je ju~e na autobuse i vozove, kako bi Uskrs provela sa svojim najbli`ima. Jo{ ako prole}e potraje tokom celog mini raspusta, ugo|aj }e biti potpun. Zato je pretprazni~ni gu`vawac od one sorte gu`vi koje se najlak{e podnose. Jeste da je stiska, jeste da izgleda ko da kraja nema, ali kada se jednom dokopate mesta u busu ili vagonu, slede}a stanica je ku}a. Pa makar stajali sve do tamo...

I. S.

Posle skoro godinu dana pregovarawa izme|u predstavnika Grada kao osniva~a javno-komunalnih preduze}a i Sindikata radnika u stambeno-komunalnoj delatnosti, ju~e su potpisane izmene op{teg kolektivnog ugovora za komunalne firme.

Potpise na ovaj radni~ki dokument stavili su vo|a pregovara~kog tima grada ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} i predsednik Sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti Zoran Radosavqevi}. Obojica su skrenuli pa`wu da potpisane izmene predstavqaju okvir koji treba da poslu`i sindikatima u preduze}ima za daqi socijalni dijalog s direktorima.

- U daqem pregovarawu okvir je osnova, koji mo`e da se unapre|uje u korist radni~kih primawa, ali se ispod dogovorenog ne mo`e i}i u dijalog - podvukao je Radosavqevi}.

Dve strane su pregovarale oko cene toplog oborka, regresa, rada,

koeficijenata i otpremnene. Dogovreno je da topli obrok ne sme da bude ni`i od 15 odsto od republi~kog proseka zarade, regres 75 odsto od prose~ne republi~ke plate, a cena rada da iznosi polovinu zarade u Republici uve}ena za 10 odsto. Koeficijenti su ostali isti.

Utvr|ivawe otpremnine (koja u izmenama iznosi od tri ~etvrtine do jedne prose~ne zarade na nivou Republike po godini sta`a) ne zna~i automatski da u komunalnim preduze}ima ima tehnolo{kog vi{ka, skrenuo je pa`wu \uki}, po{to to tek treba da utvrde firme, a pre toga naprave socijalni program.

Radosavqevi} je u vezi ovoga naglasio da se sindikat komunalaca zala`e za prirodni odliv radnika i da se kona~no stavi ta~ka na neracionalno zapo{qavawe, prisutno posebno od uvo|ewa vi{estrana~kog politi~kog delovawa.

Krpeqi krenuli u napad - Prvi simptomi kod lajmske bolesti su prstenasto crvenilo koje se {iri, mo`e se javiti povi{ena telesna temperatura, glavoboqa, umor, iscrpqenost, bolovi u mi{i}ima i zglobovima. U tom slu~aju treba se obavezno javiti lekaru. Ako se ne krene s le~ewem na vreme mo`e do}i do zapaqewa mo`danih opni ili nerava, zglobova, sr~anog mi{i}a i drugih organa – obja{wava Vukadinov.

Sagovornik savetuje da sugra|ani kojima se zaka~i krpeq ne bi trebalo da ga vade sami. Posebno se ne sme na wega stavqati alkohol, petrolej, etar ili uqe, jer }e to insekta da natera da lu~i jo{ vi{e {tetnih supstanci.

Portparol u „Zelenilu“ Ivan No`ini} ka`e za na{ list da su radnici ve} po~eli protiv krpeqa da tretiraju travu po parkovima i na [trandu.

Q. Na.

^ITAOCI PI[U SMS

Prilikom potpisivawa izmena kolektivnog ugovora re~eno je, da za 45 dana u komunalnim firmama treba da se zavr{i pregovarawe oko izmena kolektivnog ugovora u preduze}ima, te da }e u wima u~estvovati i predstavnik grada.

- U junu }emo zajedno sa sindikatom napraviti analizu u preduze}ima u vezi vra}awe mase novca za li~ne dohotke koja je smawena i utvrdi}emo {ta je minimum rada u komunalnim firmama u slu~aju {trajka - naveo je \uki}.

Z. Deli}

TENDER SE OTVARA POSLE USKRSA

OPREZ U PRIRODI

U Kliniku za infektivne bolesti, svakodnevno se javi nekoliko sugra|ana koje ubode krpeq, a kod pet Novosa|ana je zbog toga ustanovqena lajmska bolest. Na~elnik te klinike dr Jovan Vukadinov ka`e za “Dnevnik” da se wihova ekspanzija tek o~ekuje, te savetuje gra|ane da se ne {etaju po visokom rastiwu i mestima gde se ne kosi trava.

- Najve}i je problem {to ubod krpeqa ne boli i ne pe~e, pa se tek tu{irawem i presvla~ewem primeti na ko`i. Zato je va`no da se posle boravka u prirodi dobro pregleda, a posebno bi trebalo da se pregledaju deca i ode}a – ka`e Vukadinov.

Posebna pa`wa bi trebalo da se obrati iza uha, na vratu, pod pazuhom, na stomaku, preponama, sa zadwe strane kolena i na temenu, jer krpeq ume da se zavu~e u kosu.

Foto: R. Hayi}

Komarce }e tamaniti najboqi ponu|a~ Ponude na tenderu za uni{tavawe komaraca i drugih {tetnih insekata na podru~ju grada trebalo bi da se otvore odmah posle uskr{weg praznovawa. Za taj posao je kao i lane konkurisala "Ciklonizacija", a zamenik direktora Tihomir Jakovqev ka`e da ne postoji prepreka da napasti uspe{no uni{te i ove godine, mada su nedavno ostali bez dve letilice.

- Sada imamao {est letilica, a uze}emo jo{ dve - kazao je Jakovqev, podse}aju}i da su i lane dobili posao da uni{tavaju komarce u Novom Sadu i jo{ u blizu 30 op{tina u Pokrajini.

Gradska Uprava za komunalne poslove postavila je kao i lane visoke kriterijume za ponu|a~e, i tako diskvalifikovala mnoge firme ~ija je delatnost deratizacija, dezinsekcija i dezinfekcija. Uslove su pro{le godine, a nema sumwe da

}e tako biti i ove godine, mo}i da dostignu novosadska "Ciklonizacija" i in|ijska firma"Miva". One su lane bile uposlene na uni{tavawu komaraca na podru~ju Pokrajine.

Ponu|a~i, navedeno je, u javnom oglasu moraji da imaju pogone za proizvodwu preparata za suzbijawe larvi komaraca - ledene granule i tablete, te za suve i pe{~ane granule. Taj uslov na konkursu donosi 40 bodova, uz ponu|enu cenu koja se boduje najvi{e s 50 poena. Obavezan uslov je i da su u~esnici tendera u protekle tri godine uni{tavali komarce na minimum 750.000 hektara povr{ine, {to je ogromna povr{ina.

Uz ovo, kandidati moraju da ispuwavaju i uslov u vezi ostvarenih prihoda, odnosno da su u protekle tri godine imali zbirno 750.000.000 dinara.

Z. Deli}

065/47-66-452 & 063/366-977

Preparkirawe kreveta Kom{ija 063/593.. Bulevar Despota Stefana je na Limanu, a Slobodana Jovanovi}a na Novom Nasequ i nemaju dodirne ta~ke.

063/516... *** No}as sam usnio stra{an san.

U|o{e mi u sobu dva radnika "Parking servisa", nose}i kantu bele boje. Ka`u da napustim krevet da bi oni ufarbali mesto za parkirawe. "A gde ja da spavam?", pitam ja. "Kupi godi{wu kartu, pa kad mesto bude prazno, parkiraj se do mile voqe", reko{e oni.

064/2466... *** Povodom ~lanka"Spasavawe iz ru{evina televizije" koje su izveli spasioci MUP-a Srbije, predla`em dodatnu ve`bu: spasavawe stanara iz zgrade u Ulici Novosadskog sajma 48, zbog lokala u prizemqu koji sprema meso na ro{tiqu, na otvorenom plamenu.

063/7002... *** Bruka i sramota na "anonimnom" radnom mestu u Novom Sadu:

radnik koji je posle fizi~kog napada pozvao policiju dobija otkaz.

Samo u Srbiji...

069/3866... *** Ubedqivo najnequbazniji trgovci u prodavnici "Uradi sam". Nemoj da se usudite da tra`ite pomo}. Odgovor je: "Ovo je samoposluga", "Ne mogu ja svima pomo}i", "Ne znam". Ovde vi{e nikad ne}u pazariti! Nadam se da }e gazde ovo pro~itati.

063/8126... *** ^itao sam tekst u Dnevniku "U Putu pqu{te otkazi". Na kraju teksta se pomiwe da su sve odluke uprave "Puta" potvrdili i inspekcija i arbitar. Ne pomiwe se samo to da su otkazi dati iz osvete, kao i to da je arbitar ku}ni prijateq "pravnika" koji je vodio postupak, a po zaknu mora biti neutralan. [to se inspekcije ti~e stvar je jo{ jednostavnija. Inspektor ima za svaku stranu posebno tuma~ewe, tako da

}e se wihovim odlukama ne mo`e mnogo verovati. Dokazano.

062/510...

*** Sva sre}a da imamo veoma parlmentarnu decu, koja shvataju situaciju da im roditeqi jedva obezbe|uju pare za u`inu i prevoz.

Ekskurzija - misaona imenica.

064/3013... *** Dosta obmawivawa o besplatnim penzionerskim kartama u Beogradu. Te karte finansira grad Beograd. Osnovno pitawe je kako Beograd ima novca da pokrije besplatne karte, a Novi Sad tih para nema, po{to im je dr`ava smawila buxet za preko ~etiri milijarde dinara. Mo`da je deo tog novca zavr{io za pokrivawe tro{kova

besplatnng prevoza penzionera u BG-u, {to ne bi bilo prvi put.

063/524... *** Ova frka oko "pluralizma" funkcija na{ih politi~ara postaje sve zanimqivija kako se blizi 1. april. Stvar se dodatno iskomplikovala i zato {to je malkice tabuizirana, merodavni se nije hteo izjasniti, pa ispada da je ponekad i }utawe - sebe radi.

065/4078... *** SBB, krajwe sramotno, ~im padne ki{a nema slike. Jadno, bedno i neprofesionalno.

065/2204... *** Po{tovana/i 064/1685..., vi{e ste nego u pravu! A volela bih kada bi na{i dragi sugra|ani-sapatnici ve} jednom shvatili da sve te rogobatne zgradurine grade novope~eni bogata{i na teret ve}ine nas, ogoqenih jadnika. A mi, jadnici, ali ne oni Igoovi nego nebesko-srpski, i daqe }utimo i trpimo. Ja makar na ovaj, smsovski, na~in di`em glas protiv tih samozvanih pametwakovi}a, ali i protiv svih onih koje je ne-Milo{evi} godinama u~io, da tako treba. A tu lekciju su, Boga mi, dobro utvrdili. E, pa, drage moje i dragi moji, verujte mi, tako definitivno i zasigurno ne treba!!!

Otpor svima koji ne rade za narod! I svaki svoga ubijte suba{u!

A prevod na savremeni srski glasi - za gu{u one koje ste birali!!!

Ili i daqe sedite skr{tenih ruku, kukajte i trpite!! U tom slu~aju spasa nam nema!!! BAK koja ne}e ni da }uti, a jo{ mawe da trpi 062/8948...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ZAHUKTAVAJU SE RADOVI NA PARTERNOM URE\EWU DU@ DUNAVSKOG PRIOBAQA

Obrisi novog keja posle praznika Izgradwa pe{a~kih, biciklisti~kih i trim staza na Beogradskom keju po~iwe u utorak, od Ulice Marka Miqanova. Direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}, na~elnica

Veliki petak: Carski ~asovi u 10 ~asova u svim novosadskim crkvama Ve~erwe sa izno{ewem pla{tanice: u 15.30 ~asova u Sabornoj i Nikolajevskoj crkvi, u 16 u Uspenskoj i u hramu na Bistirici, u 17 u Alma{koj i u crkvi na Klisi, u 18 u hramu na Telepu.

Pove~erje - pla~ Majke Bo`je u 18 ~asova u Sabornoj crkvi, u 19 u Alma{koj i u hramovima na Klisi i Telepu, u 19.30 u Nikolajevskoj crkvi, u 20 Uspenskoj i u crkvi na Bistirci.

Ujedno, za Novi Sad, Vojvodinu i Srbiju priobaqe i Dunav najva`niji su privredni, ekolo{ki i saobra}ajni kapaciteti. I zbog toga radimo ovu investiciju, da bismo pribli`ili Novi Sad ono-

me {to je wegov ideal, a to je da `ivi na Dunavu, a ne pored Dunava - izjavio je ju~e Novakovi}.

Lidija Toma{ je napomenula da je Grad koordinirao radove na Keju vredne 500 miliona dinara, od ~ega je finansirao dve tre}ine.

- Mi smo ve} godinu dana na ovom zadatku, a posao smo zapo~eli u oktobru. Ve}i deo radova pri-

Foto: S. [u{wevi}

vodi se kraju, ostalo da se fini{ira 900 metara zida koji finansira Pokrajina i da se zavr{i parterno ure|ewe. O~ekujemo da }e se radovi uskoro uspe{no privesti kraju i to je jedna od najve}ih uspe{nih investicija Pokrajine i grada u toku godinu dana.

Osim u partnerno ure|ewe, ulo`ili smo i u izgradwu i rekonstrukciju 3,5 kilometara vodovodne mre`e svih profila - navela je Toma{.

ZIG }e sa 119.581.402 dinara finansirati parterno ure|ewe 1.836 metara priobaqa, od Bulevara cara Lazara do Ulice Baj~i @ilinskog. Radove izvodi „Put“, a bi}e izgra|ene pe{a~ke staze promenqive {irine od tri do pet metara i dva metra {iroka biciklisti~ka staza, te 1,1 kilometar trim staze {iroke 1,6 metara, dve

ni{e za turisti~ke autobuse i parkirali{te sa tridesetak mesta za automobile. Na novom keju na}i }e se i novi mobilijar, a zavr{etak radova o~ekuje se u septembru.

Ipak, zbog predstoje}e izgradwe novog mosta na mestu biv{eg @e`eqevog i uklawawa monta`no-demonta`ne }uprije, odre|eni deo keja }e sa~ekati da bude ure|en, a za zavr{etak radova kqu~no je i da se uklone preostale bar`e, {to }e se, kako je najavio Novakovi}, dogoditi uskoro.

- Bar`e }e biti uklowene unutar projekta. Zavod je preuzeo taj posao i sada tra`imo pravni modalitet da postoje}i izvo|a~i urade taj posao, a uverevam vas da }emo ga na}i - zakqu~io je Novakovi}.

S. K.

INSPEKCIJA I „TOPLANA” UZDR@AVAJU SE OD KOMENTARISAWA KONFLIKTA SVOJIH UPOSLENIKA

Sukob oko zgrade ostao nerazja{wen

Ni dan posle incidenta u dvori{tu nekada{weg Organa za prekr{aje, kada su se u klin~u na{li gradski inspektori i radnici „Toplane“, nije se razjasnilo kako je i zbog ~ega do{lo do opsade oronule zgrade u Ulici Dimitrija Tucovi}a 3 (ispod Ju`ne tribine stadiona „Kara|or|e“). Jasnijoj slici nije doprinelo ni saop{tewe „Toplane“, u kojem se precizira jedino to da je „po usagla{avawu dokumentacije koju poseduju Grad i ’Toplana’, postignut dogovor na koji na~in }e se prostorije koristiti“. U saop{tewu se daqe navodi da, nakon iseqewa „prekr{ajaca“, pravo kori{}ewa imaju Grad i ^ELNICI NOU UKAZALI

Privremena adresa deset godina - Posle po`ara privremeno smo sme{teni u zgradu u Radni~koj 20 i to privremeno re{ewe traje ve} deset godina izjavio je ju~e direktor Novosadskog otvorenog univerzitetqa (NOU) Mirko Karaka{, na konferenciji za novinare povodom desetogodi{wice tragi~nog po`ara u zgradi u Ulici Vojvo|anskih Brigada 7.

Prema wegovim re~ima, rukovodstvo NOU u~inilo je zna~ajan napor da animira gradsku i pokrajinsku vlast da re{e problem poslovnog prostora i o~uvaju ovu instituciju.

Karaka{ je ocenio da u svakom ozbiqnom evropskom gradu postoji ovakva ustanova i podsetio da je „Radni~ki“, kako ga i daqe najve}i broj Novosa|ana zove, nekada bio prvi centar za u~ewe stranih jezika i da je raspolagao najve}im informati~kim centrom na prostoru Vojvodine.

Desetogodi{wica tragi~nog po`ara bi}e obele`ena u utorak 6. aprila.

D. A.

„Toplana“. Me|utim, ranije je odlu~eno da korisnik te zgrade bude Gradska uprava za inspekcijske poslove.

Naime, posle drugostepenog i prvostepeni Sud za prekr{aje

{tu stawe bilo redovno. Kako se „Dnevnik“ uverio na licu mesta, radnici „Toplane“ i inspektori koristili su svako svoj deo dvori{ta i nije bilo nikakvih problema.

„Po usagla{avawu dokumentacije koju poseduju Grad i Toplana, postignut je dogovor na koji na~in }e se koristiti biv{e prostorije Organa za prekr{aje“, navode u Toplani preme{teni je na Bulevar oslobo|ewa 58, a u wihovu zgradu su se u posledwih desetak dana uselile inspekcije zadu`ene za saobra}aj i puteve i za za{titu `ivotne sredine. Ju~e je u spornom dvori-

Podse}amo da je oronula biv{a zgrada suda u sredu pre podne bila pod opsadom, kada je vi{e od stotinu radnika „Toplane“ prekinulo posao i do{lo da „brani“ zgradu koja se nalazi u istom dvo-

ri{tu kao i neke od wihovih tehni~kih slu`bi. U jednom trenutku situacija je bila na ivici incidenta, ali do fizi~kog sukoba ipak nije do{lo. Na licu mesta ubrzo su se pojavili i direktor „Toplane“ Vladimir Jeli} i na~elnik Gradske uprave za inspekcijske poslove @eqko Radulovi} i posle otprilike 45 minuta situacija se smirila. Ina~e, ideja je da se u toj zgradi budu objediwene sve gradske inspekcije, koje bi se tako preselile iz Ulice Arse Teodorovi}a. Tako|e, u ovoj zgradi najverovatnije }e, kada bude formirana, biti sme{tena i komunalana policija.

D. A.

NOVI SAD NAJBOQI NA TAKMI^EWU „INVESTIRAJMO U SRBIJU”

Gradona~elniku nagrada USAID-a Novi Sad je osvojio nagradu za najboqe ekonomske rezultate na takmi~ewu “Investirajmo u Srbiju” , koje je organizovao USAID, a priznawe je primio gradona~elnik Igor Pavli~i}. Takmi~ewe je odr`ano od 1. do 31. marta i na wemu je u~estvovalo 30 op{tina i gradova iz Srbije. Lokalne samuprave su se takmi~ile u kategoriji: profil zajednice, ve{tine prezentacije, priprema baza lokacija i dobavqa~a, sajt grada, informatori o dobijawu gra|evinskih dozvola, priprema info lista, sajamski nastup.

Grad je na nadmetawu predstavqala Komisija za lokalni ekonomski razvoj. Odluku o najboqima doneo je `iri sastavqen od predstavnika ambasada, dr`avnih institucija, ekonomskih magazina i qudi iz privrednog sektora.

Osvojiv{i ovu nagradu, Novi Sad je dobio priliku da po{aqe dva predstavnika u Oburn (Alabama, SAD), kako bi se upoznali sa funkcionisawem tamo{we lokalne samouprave, modelima podr{ke privredi i uslovima za privla~ewe investicija.

Z. Ml.

9

BOGOSLU@EWE NA VELIKI PETAK SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Bar`e }e biti uklowene unutar projekta radova na keju. ZIG je preuzeo taj posao i uverevam vas da }emo na}i pravni modalitet da to urade postoje}i izvo|a~i (Borislav Novakovi}) Gradske uprave za komunalne poslove Lidija Toma{ i direktor JKP „Put“ Predrag Radmilovi} ju~e su obi{li gradili{te na keju, gde se uporedo nadvisuje odbrembeni bedem i grade ni{e za turisti~ke autobuse i parkirali{ta.

- Dunav i dunavsko priobaqe sigurno je najlep{i deo Novog Sada.

petak2.april2010.

RIMOKATOLI^KA CRKVA Crkva imena Marijina Veliki petak: u 19 ~asova ve~erwe na hrvatskom jeziku, u 17 ~asova na ma|arskom jeziku Crkva sveti Roko - Petrovaradin Veliki petak: u 19 Obred Muke Isusove

Crkva Uzvi{ewa svetog Kri`a - Petrovaradin Veliki petak: u 18.30 Obred Velikog petka Crkva Svetog Jurja - Petrovaradin Veliki petak: u 19 ve~erwe Crkva Presvetog trojstva - Sremski Karlovci Veliki petak: pobo`nost kri`nog puta u 10 sati, obredi Velikog petka u 18 ~asova GRKOKATOLI^KA CRKVA (Svetih apostola Petra i Pavla) Veliki petak - u 8 ~asova jutrewe, u 16 ve~erwe REFORMATSKO-HRI[]ANSKA CRKVA Veliki petak: slu`ba u 8 ~asova u crkvi na Telepu, u 10 ~asova u crkvi u Ulici Pap Pavla 5 SLOVA^KO EVANGTELI^KA CRKVA (Jovana Suboti}a 1) Veliki petak: u 10 ~asova statije

USKR[WE ^ESTITKE

Jovanovi}: Vera u budu}nost Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} ~estitao je sugra|anima Uskrs. Po`eleo je da nastupaju}i praznik, koji ove godine u zajedni{tvu proslavqaju vernici koji slave po Julijanskom i Gregorijanskom kalendaru, provedu s nadom i ve-

rom u boqu i sre}niju budu}nost.

- Svim vernicima `elim da praznik Hristovog vaskrsewa provedu u miru, slozi i toleranciji, ispuweni rado{}u i qubavqu prema bli`wima – navodi se u uskr{woj ~estitki Jovanovi}a.

I. S.

Filipovi}: Mir i blagostawe Najve}i hri{}anski praznik, Uskrs, vernicima i sve{tenstvu ~estitao je predsednik op{tine Sremski Karlovci Milenko Filipovi} sa `eqom da ga provedu u miru, zdravqu i blagostawu.

“Obele`avawe ovog velikog hri{}anskog praznika, koji se slavi sa posebnom rado{}u jeste prilika da jo{ vi{e u~vrstimo me|usobno jedinstvo i veru u boqu budu}nost”, poru~uje Filipovi}.

Z. Ml.

Uskr{we pe{a~ewe Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” u nedequ, na Uskrs, organizuje pe{a~ewe isto~nom stazom malog maratona, od Paragova preko Stra`ilova, Iri{kog venca i Popovi-

ce, pa nazad do Paragova. Staza je duga 33 kilometra i pokriva uspon od 1300 metara. Kre}e se autobusom na liniji 72 za Paragovo, koji polazi sa @elezni~ke stanice, u 6.55 sati.

I. S.

Deca }e farbati jaja Savet mesne zajednice “Ostrvo” povodom uskr{wih praznika, organizuje danas edukativni program namewen deci. Mali{ani }e se oprobati u razli~itim tehnikama ukra{avawa jaja

a najlep{e }e biti nagra|eno.

Materijal je obezbe|en a ulaz je besplatan. Program po~iwe u 11 ~asova, MZ „Ostrvo“ u Ulici Narodnog Fronta 71.

N. V.

V E S T I Slatki{i za De~je selo

Trka {kolske lige

Dru{tveni aktiv `ena op{tine Ruma poseti}e u subotu De~je selo i podeliti slatki{e, torte i uskr{wa jaja deci bez roditeqskog starawa.

Ovo je 35. godina kako aktiv `ena dolazi u De~je selo.

Biciklisti~ka trka {kolske lige Novog Sada bi}e odr`ana sutra u 11 ~asova u parku kod @elezni~ke stanice u Ulici Ja{e Tomi}a. Ovo je druga po redu trka koju organizaje Biciklisti~ki klub „Novi Sad“.

B. P. P.

POSLE KLIN^A „PROSPERITETA” I DP „NOVI SAD – GAS”

Na razmatrawu ipak sve reklamacije

Udru`ewe za za{titu prava potro{a~a „Prosperitet“ izdalo je ju~e saop{tewe u kojem tvrdi da DP „Novi Sad-Gas“ i Asocijacija individualnih potro{a~a prirodnog gasa sara|uju na {tetu potro{a~a, a da niko od nadle`nih ne reaguje. Navedeno je da DP „Novi Sad – Gas“ napla}uje 760 dinara za kontrolu unutra{wih instalacija kao povod za kontrolu mernih setova i wihovu identifikaciju a nakon {to su mnogi potro{a~i reklamirali ra~une zbog nepravilno obra~unatog korektivnog koeficijenta. Kritikuje se navod Asocijacija da se svim potro{a~ima napla}uje gas kog neki gra|ani kradu i to {to „Novi Sad -Gas“

reklamacije za pogre{no obra~unat temperaturni korekcioni faktor priznaje unazad samo godinu dana. Ukazuje se da su mera~i koji automatski obra~unavaju temperaturnu korekciju postavqani i pre pet godina.

Portparolka DP „Novi SadGas Sowa Zrni} ka`e da nema ni~ega spornog u radu najve}eg distributera u zemqi, koji snabdeva 60.000 potro{a~a.

- Kontrola unutra{we gasne instalacije nema nikakve veze sa mernim setom, mi smo po zakonu du`ni da jednom godi{we prekontroli{emo cevi i spojeve u vlasni{tvu potro{a~a, zbog wihove bezbednosti. To ko{ta 760 dinara.

Ako utvrdimo nepravilnosti, iskqu~ujemo potro{a~a i dajemo mu rok da popravi instalacije – ka`e Zrni}. [to se ti~e reklamacija potro{a~a na obra~unatu temperaturnu korekciju, Zrni} navodi da se pomenuti mera~i ugra|uju intezivno u prethodne dve godine, ali i da pojedini nisu dobro uvedeni u mati~nu evidenciju. Pozvala je sve koji imaju mera~e sa oznakom „T“, da provere ra~une i reklamiraju ih ako je potrebno. Naglasila je da bi reklamacija trebalo da uva`i vreme datuma ugradwe mera~a, i da oni kojima to nije u~iweno treba da se jave distributeru.

S. K.

Foto: N. Stojanovi}

Hrana na dar Kompanija „Karneks“ iz Vrbasa ju~e je Centru za socijalni rad poklonila oko 360 kilograma svojih proizvoda-pa{teta i mesnih narezaka. Kako je istakao pomo}nik direktora Centra za socijalni rad Branko Zelenbaba donacija }e za stotinak dece u sigurnim ku}ama i u boravku, trajati tri meseca.

A. V.

petak2.april2010.

REAGOVAWE PREDSEDNICE SEN]ANSKE SKUP[TINE

Poni{ten konkurs za termalni bunar

SENTA: Predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova (DS) reagovala je na nedavnu izjavu wenog prethodnika Zoltana Peka (SVM), navode}i da nikada nije izjavila da on ba{ ni{ta nije radio dok je obavqao funkciju.

- Evidentno je da je moj prethodnik na ovoj funkciji zapo~eo puno projekata, neke smo zapo~eli zajedni~ki, me|utim, jedno je ne{to zapo~eti, drugo zavr{iti. Odgovorno tvrdim, ono {to smo zajedni~ki zapo~eli i {to smatramo da je u interesu grada, te projekte }emo i zavr{iti - kategori~na je [irkova. [irkova je saop{ti- Aniko [irkova la da je poni{ten javni konkurs ti izvo|a~a i nikome dodeliti za izbor izvo|a~a za bu{ewe posao, ve} je jedini izlaz bio termalnog bunara za novi bawda se konkurs poni{ti. Posle ski centar u Senti. Ona je konpromena do kojih je do{lo u statovala da je konkurs bio tako op{tinskoj vlasti, sigurna formulisan da sve ~etiri firsam da }e Op{tinska uprava me koje su se prijavile nisu isSente biti u stawu da novi puwavale uslove predvi|ene konkurs formuli{e tako da konkursom. potencijalni izvo|a~i mogu da - Niko nije iznad zakona, pa ispune uslove - izjavila je zbog toga nismo mogli odabra[irkova.

M. Mr.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od srede 31. marta u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Andrea Mileti}, Aleksandra Dimitri}, Tawa [im{i}, Marina Rebi}-Staji}, Maja Ili} i Ankica Grbi} iz Novog Sada, Marija Grisinger iz Ba~ke Palanke, Jelena Milinovi} iz Sremske Kamenice i Tawa Male{evi} iz Sremskih Karlovaca, DE^AKE: Branislava Jankovi}, Andrea Kuzman, Julija @igi}–Petkovi}, Sandra Taka~, Jelica Bo`i} i Sabina Ibrol iz Novog Sada, Zlata @ivkovi} iz Sremske Kamenice, Ivana Kalini} iz Be~eja i Jelena Dimi} iz Obrovca.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

MESNA ZAJEDNICA „MALI BAJMOK” I GERONTOLO[KI CENTAR POTPISALI UGOVOR

Za mesec dana novi gerontolo{ki klub

SUBOTICA: Predsednik Skup{tine Mesne zajednice «Mali Bajmok» Darko Anteq i direktor Gerontolo{kog centra Nenad Ivani{evi} potpisali su ugovor o saradwi, kojim je predvi|eno otvarawe gerontolo{kog kluba. Kako je na konferenciji za novinare rekao Darko Anteq, inicijativa za otvarawe gerontolo{kog kluba potekla je iz ove Mesne zajednice u kojoj, kako je naveo, veliki

broj stanovnika ima preko 60 godina.

«- Mesna zajednica Mali Bajmok jedna je od najaktivnijih u za{titi starih osoba i osoba u stawu socijalne potrebe. Ono {to nas je ponukalo da krenemo u ovu saradwu jeste odli~an rezultat kroz javne radove u kojima je bio ukqu~en veliki broj gra|ana, {to kao zaposleni {to kao korisnici usluga. Tako|e, mi }emo kroz ovaj sporazum, a

nadam se da }e i taj projekt odobriti italijanska Vlada i potpisati novi sporazum o obuci personalnih asistenata, {to }e biti prvi put u Srbiji da imamo verifikovanu obuku potpuno nove kategorije osoba za pomo} osobama u stawu socijalne potrebe» - rekao je Ivani{evi}.

Ivani{evi} je rekao da }e gerontolo{kom klubu u Malom Bajmoku biti ukqu~ene usluge poput pedikira, manikira, fri-

MODERNIZUJE SE DOM ZDRAVQA „KAMENKO GAGR^IN” U OYACIMA

Stigao mobilni mamograf

OYACI: Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Kara|or|evi}, zajedno sa dr`avnim sekretarom u Ministarstvu zdravqa dr Tomislav Stanti}em, isporu~ili Domu zdravqa „Kamenko Gagr~in” u Oxacima mamograf.

Ovaj aparat je obezbe|en zahvaquju}i pomo}i humanitarne organizacije „Lajflajn” iz ^ikaga i Fondacije princeze Katarine.

- Smrtnost je, na`alost u znatnom obimu prisutna i u oxa~koj op{tini. Uz pomo} fondacije princeze Katarine stigao je mobilni mamograf u va{ Dom zdravqa, koji je, kako mogu da primetim, dosta dobro opremqen - rekao je Tomislav Stanti}. - @ene u malim op{tinama nemaju naviku da idu na mamografiju. Tako|e, imamo problem u malim sredinama koji se ogleda u nedostatku kvalitetnih radiologa. Od juna meseca pro{le godine do danas uspeli

Kara|or|evi}i i oya~kom Domu Zdravqa

smo da pregledamo oko 20.000 osoba. Ina~e, u proseku godi{we u Srbiji pregledamo oko 30.000 `ena.

Ovom zna~ajnom doga|aju prisustvovali su direktor oxa~kog Doma zdravqa Vladimir Ko{uti} i predstavnici lokalne samouprave na ~elu sa novim predsednikom op{tine Predragom Cvetanovi}em. Svoje zna~ajno u~e{}e imala je i predsednik

SO Oxaci Sne`ana Sedlar, narodni poslanik G17 plus.

Nakon posete oxa~kom Domu zdravqa, kraqevski par je nakratko boravio u izbegli~kom kampu „Srpski Mileti}” i posetio Dom za decu bez roditeqskog starawa „Mika Anti}”.

Kraqevski par je deci povodom nastupaju}ih uskr{wih praznika isporu~io poklone, ode}u i razne igra~ke.

S. Jovin

zera, kao i kuvawe ru~kova, prawe i peglawe, a sve s ciqem da korisnici usluga socijalne za{tite {to je du`e mogu}e ostanu «u svom prirodnom okru`ewu».

Gerontolo{ki klub }e upravo iz tih razloga u~estvovati na slede}em Sajmu zapo{qavawa, kao i u projektu javnih radova.

Svi zaposleni }e pro}i neophodnu obuku, kako bi na {to boqi na~in pru`ali usluge onima kojima je to potrebno.

Z. R.

VESTI Centar Be~eja u mraku BE^EJ: Posledwe dve martovske no}i u centru Be~eja je bila iskqu~ena javna rasveta, te delovima Ba~kog Petrovog Sela i Ba~kog Gradi{ta.

- Dugovawe be~ejske op{tine dostiglo je 2.215,475 dinara i kako nije bilo odgovora na na{u pismenu opomenu, bili smo prinu|eni da struju iskqu~imo. Kada }e napajawe javne rasvete elektri~nom energijom ponovo biti normalizovano, zavisi od toga kojim }e tempom pristizati uplate –rekla je Vera Cicmil iz novosadske Elektrodistribucije.

- Posledweg martovskog dana uplatili smo 400.000 dinara, ali to nije zadovoqilo snabdeva~a elektri~nom energijom. Re~eno nam je da moramo uplatiti najmawe jo{ 600.000 dinara, kako bi se struja ukqu~ila. Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi je obe}ao da }e nam prebaciti toliko novca koji }emo odmah proslediti na ra~un Elektrodistribucije i verujem da }e za Uskrs javna rasveta biti normalizovana u celoj op{tini – ka`e direktor JP „Stankom-Be~ej” Zvonimir Stankov.

V. J.

Novi sajt „Pogrebnog”

Osniva~i MIRK-a Johana i I{tvan Bada lane u ^oki

MOL DOMA]IN JUBILARNOG 40. MIRK-a

Jedinstvena smotra rukotvorina i kolekcionarstva MOL: Jubilarna 40. me|unarodna izlo`ba rukotvorina i kolekcionarstva MIRK odr`a}e se od 3. do 10. aprila u Molu. Predsednica Udru`ewa `ena „Zlatne ruke” iz Mola Elvira Tele~ki najavquje da }e na jedinstvenoj smotri, koja se uvek odr`ava u drugom mestu, u Molu biti oboreni svi dosada{wi rekordi, jer je u~e{}e prijavilo 3.500 izlaga~a iz 74 udru`ewa `ena i klubova ~iji se ~lanovi bave izradom rukotvorina i kolekcionarstvom. Najvi{e izlaga~a bi}e iz vojvo|anskih mesta, ali dolaze i u~esnici iz Ni{a, Ni{ke bawe, U`ica, Male krsne, Koceqeva, Pqevaqa (Crna Gora), Oro{haze (Ma|arska), a ve} su pristigli eksponati izlaga~a iz ~ak 62 dr`ave.

Pored toga bi}e prikazan i veliki broj crte`a mali{ana iz pred{kolskih ustanova i osnovaca na temu „Uskr{wi praznici”.

Izlaga~i }e sutra ure|ivati svoje izlo`bene postavke u 17 u~ionica, hodnicima i fiskulturnoj sali Osnovne {kole „Novan Radoni}” u Molu, a sve~ano otvarawe manifestacije, koju su pre ~etiri decenije pokrenuli Novosa|ani

I{tvan i Johana Bada, koji sada `ive u Budimpe{ti, bi}e uprili~eno u nedequ 4. aprila u 16 ~asova u Domu kulture. Izlo`ba }e za posetioce biti otvorena od ponedeqka do petka od 9 do 19 ~asova, a posledweg dana u subotu 10. aprila od 9 do 15 ~asova, kada }e se dodeliti priznawa najuspe{nijim izlaga~ima.

Pored vleikog broja posetilaca iz vojvo|anskih mesta, dolazak su najavili i gosti iz Vinkovaca (Hrvatska). U vreme odr`avawa MIRK-a od ponedeqka do petka svake ve~eri od 19 ~asova ispred Doma kulture, a u slu~aju ki{e u Domu kulture, odr`ava}e se kulturni programi uz u~e{}e ovda{wih folklornih, plesnih i muzi~kih ansambala i gostiju iz Ade, Sente i Be~eja.

Jubilartni 40. MIRK organizuju Savez udru`ewa kolekcionara Srbije i molsko Udru`ewe `ena „Zlatne ruke”, suorganizatori su KUD „^oboqo” i Mesna zajednica Mol, a glavni pokroviteqi manifestacije su op{tina Ada i Pokrajinski sekretarijat za privredu AP Vojvodine. M. Mitrovi}

SUBOTICA: Javno komunalno preduze}e „Pogrebno” predstavilo je novi internet potral. Direktorka pomenutog preduze}a Vesna Pr}i} ka`e da je osnovna ideja da portal obuhvati celokupnu pogrebnu delatnost u Subotici.

- Mogu se na}i sve bitne informacije oko odr`avawa i stawa grobqa, zatim servisne informacije, kao i istorijat preduze}a i same pogrebne delatnosti. Jedinstveni smo u Srbiji, jer sajt sadr`i i istorijat sahrawivawa na ovim prostorima, galeriju slika svih grobaqa, obi~aje, kao i sekciju ko je sve od poznatih Suboti~ana preminuo i gde se nalazi grobnica. Sajt sadr`i podsekciju za pitawa gra|ana, a korisnici mogu da provere da li su uplatili naknadu za kori{}ewe grobnice - obja{wava Vesna Pr}i}.

Sajt je izra|en po ugovoru o autorskom delu u vrednosti od 35.000 dinara neto. Adresa sajta je www.pogrebno. rs.

A. A.

Pauza za paso{e ZREWANIN: Policijska uprava u Zrewaninu saop{tila je da zbog predstoje}eg praznika Uskrsa, nadle`na slu`ba koja radi na primawu zahteva za dobijawe li~nih karata, putnih isprava, voza~kih dozvola i na registraciji vozila, ne}e raditi u periodu od 2. do 5. aprila.

Gra|ani koji su ve} zakazali termine za podno{ewe zahteva za dobijawe li~nih karata i paso{a u ovom periodu, svoje papire mogu predavati u Policijskom odeqewu u nasequ „Bagqa{”, od prvog radnog dana nakon praznika - 6. aprila, do petka, u terminu od 8 do 15 ~asova. @. B.

VOJVODINA

DNEVNIK

OKRUGLI STO OP[TINSKOG SAVETA ZA BEZBEDNOST U BE^EJU

petak2.april2010.

KOMUNALNOM PREDUZE]U DUGUJU 124 MILIONA

Du`nike opomenuti, Novinari i policija pa iskqu~iti zajedno protiv kriminala BE^EJ: U `eqi da se bezbednost gra|ana podigne na vi{i nivo, potrebna je saradwa svih faktora koji se suprostavqaju kriminalu. Jedan od najva`nijih elemenata u realizaciji na{eg programa rada je dobra informisanost, gde novinarstvu, pogotovo istra`iva~kom, objektivnom i konstruktivnom, pripada va`no mesto, jer kriti~kim tekstovima ukazuje na mnoge protivzakonitosti, zloupotrebe i negativne pojave u dru{tvu. Imaju}i to u vidu, novinari su, pored policajaca, najvi{e izlo`eni udarima kriminala, pa su te dve profesije nu`no na istoj strani - istakao je predsednik Op{tinskog saveta za bezbednost u Be~eju Lazar Sekuli} u uvodnom izlagawu Okruglog stola u Gradskoj ku}i, ~ija je tema bila: „Unapre|ewe informisawa o kriminalnim doga|ajima u na{em okru`ewu”.

Prvi ~ovek be~ejske op{tine Peter Knezi se slo`io da informisawe ima veliku i odgovornu ulogu u razotkrivawu kriminalnih doga|aja, ali isto tako ukazao na potrebu da se pozitivne stvari u okviru te{kog i odgovornog posla policajaca vi{e afirmi{u. Radi unapre|ewa borbe protiv kriminala, posebno je naglasio potrebu poverewa me|u svim akterima u suzbijawu krimanala, po~ev od gra|ana, preko predstavnika informisawa i policajaca do pravosudnih organa.

- Mora se uvek imati na umu da mi u policiji imamo dobru voqu da iza|emo u susret kad god i koliko god mo`emo i da imamo svest o tome da sve {to mo`emo javnosti ka`emo {to je pre mogu}e. Ali, mora se znati i to da postoje neka ograni~ewa zakonske prirode. Primera radi, neki podatak ne mo`e da se saop{ti javnosti dok se ne zavr{i sudski postupak i presuda ne bude pravosna`na, a to nekada zna da traje i godinama. Koliko god je prisustvo novinara va`no da bi se kontrolisao i korigovao rad policije, kao i drugih dr`avnih institucija, va`no je upoznati javnost, koja iz potpuno razumqivih razloga ne mora to da razlikuje, gde se zavr{ava nadle`nost policije i po~iwe nadle`nost drugih organa, kao i da se afirmi{u napori policajaca - naglasila je portparol Policijske uprave Novi Sada Mileva Tomi}.

Komandir Policijske stanice u Be~eju Slobodan Jovovi} okarakterisao je skup u Be~eju kao prvi korak u konstruktivnom dijalogu ~iji je ciq unapre|ewe daqeg rada na razotkrivawu kriminalnih de{avawa u regionu i najavio novi brifing s predstavnicima medija, a za{titnik gra|ana be~ejske op{tine ^aba Deli je izrazio zadovoqstvo tek zapo~etim na~inom rada na relaciji policija - informisawe.

V. Jankov

LDP OPTU@UJE DIREKCIJU ZA IZGRADWU I URE\EWE GRADA

rekcija nije uradila gotovo ni{ta od onoga {to je u wihovoj nadle`nosti. Zbog toga je veliki deo plana koji je trebalo da bude realizovan u 2009, a tu spada rekonstrukcija de~ijih igrali{ta, ure|ewe [e}eranskog parka, postavqawe 200 kanti za sme}e, zavr{etak dva parkinga u nasequ „Ru`e [ulman” i u ulici Uro{a Predi}a i izgradwa novog parkinga kod {kole „2. oktobar”, izrada projektne dokumentacije za asfaltirawe Skrobarske ulice i ure|ewe pe{a~kih prelaza za invalide u ulicama Laze Kosti}a i Dositeja Obradovi}a, preba~en u 2010. godinu”, isti~e se u saop{tewu LDP-a. @. B.

[VERC GORIVA UZIMA MAHA

Ruski dizel i benzin iz Bosne BA^KA PALANKA: Posledwe poskupqewe goriva u Srbiji doprinelo je pojavi, kakvog takvog, crnog tr`i{ta u pograni~nim delovima Vojvodine kao {to je Ba~ka Palanka. Dodu{e, za sada to nisu neke ogromne koli~ine, ali nisu ni zanemarqive. Vlasnici benzinskih pumpi u Ba~koj Palanci ka`u da je gorivo kod nas u proseku najskupqe u regionu Podunavqa, ali ka`u da ni u kom{iliku nije mnogo jeftinije.

Od centra Ba~ke Palanke, preko granice i mosta preko Dunava, do benzinske pumpe u Iloku u Hrvatskoj, ima svega par kilometara, ali malo Palan~ana ide kod kom{ija da tankuje gorivo. Na osnovu razmene podataka na benzinskim pumpama u Palanci tvrde da je kod nas auto gas jeftiniji nego u Hrvatskoj, jer u zavisnosti od pumpe, cena se kre}e od 50 do 53 dinara za litar, a u Iloku, kad se prera~una - 59 dinara. I dizel gorivo, sem evro dizela, po litri je jeftinije

za dva do tri dinara. Ipak, u Hrvatskoj su sve vrste benzina jeftinije za tri do ~etiri dinara za litar.

Palana~ki trgovci benzinom upozoravaju na pojavu jeftinog benzina i dizela iz Bosne, a najvi{e ga ima u Sremu. Cena litre goriva iz Bosne u proseku je ni`a za 20 dinara po litri i to nije malo, pa se zato sa druge strane Dunava sve vi{e razvija crno tr`i{te.

Prisutna je pojava jeftinog dizela iz Rusije, a navodno ga donose kamionxije. Prilikom povratka u Srbiju u ogromne tankove sipaju dosta dizela, a u Rusiji ga pla}aju kreditnom karticom koja je naplativa za 30 dana. U Rusiji cena litre dizela, prera~unato, iznosi 50 dinara, pa ga ovde prodaju i ruski voza~i kamiona koji ~ekaju na cariwewe. Ponovo se spomiwe prodaja ruske nafte sa brodova, odnosno {lepova koji plove Dunavom, ili su usidreni u blizini Ba~ke Palanke.

M. Suyum

novac iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa namewen obnovi vodovodne mre`e. Ovaj posao uradi}e se u Kikindi, Mokrinu, Banatskom Velikom Selu, Ba{aidu i Sajanu.

- Izvesno je i da }emo dobiti 20 miliona dinara za ostale radove u gradu – obja{wava Kara} – O~ekujem da }e novac iz fonda sti}i blagovremeno. U pro{loj godini je Javno komunalno preduze}e poslovalo pozitivno. Dobitak, neto je 75 hiqada dinara, ali u ovo krizno vreme i to je uspeh.

Javno komunalno preduze}e finansira se iskqu~ivo od pru`awa usluga, pa je i novac koji sti`e iz op{tinskog buxeta naknada za ~i{}ewe javnih povr{ina. U ovoj firmi zaposleno je 136 radnika ~ije su plate u proseku 29,5 hiqada dinara i zamrznute su. Milan Kara} kao direktor ima platu u iznosu od oko 110 hiqada, a plata Stevana Grbi}a zamenika direktora je oko 95 hiqada dinara.

A. \.

„KORPARA” U STE^AJU, O IMOVINI NIKO NE BRINE

^erupawe bez nadzora

Uzeli pare, a ni{ta ne rade

ZREWANIN: Gradski odbor Liberalno demokratske partije u Zrewaninu optu`io je Direkciju za izgradwu i ure|ewe grada da ne ispuwava preuzete obaveze, navode}i kao primer Mesnu zajednicu „Dositej Obradovi}”. U ovoj stranci ka`u da to naseqe verovatno nije jedinstven slu~aj u gradu, ali da predstavqa dobar primer kako Direkcija mo`e da bude prepreka sprovo|ewu planiranih radova. „Iako postoje prioriteti infrastukturnih ulagawa, plan potro{we sredstava namenskog samodoprinosa i jednoglasne odluke Saveta Mesne zajednice u vezi istih, nije poznato zbog ~ega Di-

KIKINDA: Javnom komunalnom preduze}u „6. oktobar” gra|ani i pravna lica duguju 124 miliona dinara. Dug doma}instava je 20 miliona dinara, a ostalu su firme. Najve}i du`nici su: „Prima”, „Hemik” , Industrija gra|evinskog materijala „Toza Markovi}”, Livnica i drugi. Zbog toga }e jedan od prioriteta ove firme biti naplata dugova ka`e direktor Javnog komunalnog preduze}a Milan Kara}: - Najpre }emo najve}e du`nike opomenuti, a ukoliko to ne urodi plodom, tu`i}emo ih, a na kraju i iskqu~iti sa vodovodne mre`e.

Od na{eg novca u projekte }emo ulo`iti oko 55 miliona dinara, od ~ega je deo namewen i sanaciji pija~ne zgrade - ka`e Kara}.

Kikindskom javnom preduze}u za pru`ewe usluga vodsnabdevawa, pre~i{}avawa otpadnih voda, izno{ewa i deponovawa fekalija, odr`avawa javnih povr{ina, pija~ne i pogrebne usluge odobren je

APATIN: Me|u brojnim privatizovanim firmama na podru~ju apatinske op{tine su i one s ~ijim vlasnicima je Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor, jer nisu ispuwavali uslove ugovora. Imovina koja je prelazila u Akcijski fond prepu{tena je zastupniku kapitala koji, uglavnom zbog nedostatka novca, imovinu i nisu uspeli da sa~uvaju do okon~awa ste~ajnog postupka.Tako su mnoge firme do kraja devastirane, kao {to su obu}arske firme, gradska pekara itd. U postupku ste~aja, od 18. novembra pro{le godine je i „Korpara/Konstancia plus”, a pitawe je {ta }e do okon~awa postupka ostati. Naime, po~etkom pro{le godine neko je presekao dve bandere u dvori{tu firme, a

Ni krova...

nestala gvozdena kapija na ulazu u firmu. Sada se polako i cigle odvoze, a kao da nikoga za to nije briga.

... ni prozora

potom je skinut crep sa objekata, prozori i vrata, a unutra{wost je potpuno devastirana.

O~erupana je i portirnica i

Inicijativa za prodaju dru{tvenog preduze}a „Korpara” u Apatinu pokrenuta je 26. marta 2002. godine, a prodata je 10.

marta 2003. godine. Po~etna cena na aukciji bila je 2.378.000 dinara uz minimum investirawa od 172.000 dinara, a prodata je za 9,5 miliona dinara Aleksandru Todorovi}u iz Zemuna.Tada je za taj novac kupqeno 70 odsto kapitala koji je bio procewen na ne{to vi{e od 30 miliona dinara, a firma je imala 51 radnika.

Firma je raspolagala sa dva miliona kvadratnih metara zemqi{ta i 51.000 kvadratnih metara gra|evinskog u vi{e od dva miliona kvadratnih metara poqoprovrednog zemqi{ta. Od samog po~etka posao je i{ao slabo, radnici su dobijali otkaze, nije bilo plata, smawivali su se direktori dok na kraju lane nije kona~no pokrenut ste~ajni postupak. Biv{i kupac i vlasnik firme, koliko je poznato, podigao je znatan kredit stavqaju}i imovinu „Korpare” pod hopoteku, a mnogo toga se pokazalo da nije bilo ra~i{}eno ni u vezi sa zemqi{tem.

J. Prel~ec

ODR@AN SAJAM PROFESIONALNE ORIJENTACIJE

Da znaju {ta ih ~eka KIKINDA: Kikindska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe organizovala je u Sajam profesionalne orijentacije za u~enike osmih razreda osnovnih {kola iz kikindske op{tine. U dva dana, koliko je sajam trajao, u~enici koji zavr{avaju osnovnu {kolu imali su priliku da se upoznaju sa zanimawima koje se nude u sve ~etiri sredwe {kole u gradu.

Savetnik za planirawe karijere Natalija Stanimiri`ov Milo{ev iz kikindske slu`be za zapo{qavawe, ka`e da na ovakva na~in deca, koja imaju 14 godina i uskoro se upisuju u sredwu {kolu, najboqe mogu da se informi{u o tome {ta {kole nude. Na

Dva smera za gimnazijalce

sajmu su predstavqeni novi, ogledni smerovi u sredwim {kolama, kao i zanimawa koja su ve} tradicionalna. Osim profesora,

sredwe {kole, predstavqeni su i sami sredwo{kolci sa kojima su mali maturantima imali prilike da razgovaraju i saznaju vi{e o

tome {ta ih o~ekuje u pojedinim sredwim {kolama.

Sredwa Ekonomsko-trgovinska {kola je me|u najaktivnijim {kolama u op{tini i svake godine u ovoj {koli tra`i se mesto vi{e. Sva mesta popuwena su ve} u prvom krugu, a od naredne {kolske godine u ovoj {koli bi}e prilike da se svr{eni osnovci upi{u na obrazovne profile ekonomski tehni~ar (dva odeqewa), po jedno odeqewe bi}e za finansijske administratore i komercijaliste, jedno odeqewe bi}e za zanimawe trgovinski tehni~ar i isto toliko za smerove konobar i kuvar. I ove kao i prethodnih godina u ovoj {koli bi}e i ogled-

na odeqewa. U Gimnaziji „Du{an Vasiqev” budu}i sredwo{kolci mo}i }e da se upi{u samo na dva smera - prirodni i dru{tevni sa pet odeqewa.

Sredwa stru~na {kola „Milo{ Crwanski” od naredne {kolske godine uvodi novo, ogledno odeqewe, fizioterapeutski tehni~ar koje }e imati 20 |aka.

Na kikindskom Sajmu profesionalne orijentacije prvi put se predstavila i zrewaninska Specijalna osnovna i sredwa {kola „9. maj”. U ovoj ustanovi {kolovawe nastavqa ve}ina |aka Osnovne {kole „6.oktobar”, koji uglavnom borave u domu, te ne moraju svakodnevno da putuju.

A. \uran

11

VESTI Poznati posebni bira~ki spiskovi BA^KA PALANKA: Nadle`ni u Ba~kopalana~koj op{tini objavili su da se u posebne bira~ke spiskove upisalo 3.405 pripadnika nacionalnih mawina. Oni }e u~estvovati u izborima za nacionalne savete koji }e se odr`ati 6. juna ove godine.

U op{tini sa oko 63.000 stanovnika za upis u posebne bira~ke spiskove zahteve je podnelo 3.010 Slovaka, 169 Ma|ara, 165 Roma, 41 Nemac, 11 Hrvata, pet Ukrajinaca, kao i po jedan pripadnik Slovena~ke, Rusinske, ^e{ke i Makedonske nacinalne mawine. Upis u posebne bira~ke spiskove vr{i}e se i posle zakqu~ewa (9. marta), a na osnovu pismenog zahteva pripadnika nacionalne mawine.

M. Sy.

Obukom do posla SUBOTICA: Predstavnici pet poslodavaca firmi: „«^iko{ {tampa”», «„Anu{”», «„Masterplasta”, «„Patent”» i „«Darabo{”» potpisali su ju~e u suboti~koj filijali Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ugovore s 32 kandidata i polaznika obuke, koji se realizuje u okviru projekta «„Promocija zapo{qavawa mladih”». Re~ je o osobama od 15 do 30 godina starosti, bez radnog iskustva s nezavr{enom ili zavr{enom osnovnom {kolom, o `enama od 30 do 45 godina bez obzira na stru~nu spremu, kao i o osobama s invaliditetom. Kako je rekao direktor suboti~ke filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Zlatko Pani}, Subotica je jedan od pet gradova u Srbiji, koji je ukqu~en u ovaj projekt {to ga finansira Fond za zapo{qavawe mladih, a kojeg su zajedni~ki osnovali Vlada Srbije i Ministarstvo inostranih poslova Italije, u okviru projekta o tehni~koj saradwi Kancelarije Me|unarodne organizacije rada. On je dodao da je ukupna vrednost projekta 1.500.000 dolara, od ~ega je 12.000.000 dinara nameweno za podru~je Severnoba~kog okruga. « Potpisivawu ugovora prisustvovala je pomo}nica pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Nada Burmazovi}, te direktor Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe Vladimir Srdi}.

«-Qudi koji se nalaze na evidenciji ne odgovaraju uvek va{im potrebama i stoga je intencija celog ovog programa da omogu}i poslodavcu da na {to lak{i, prijem~iviji i jeftiniji na~in obu~i radnika i do|e do odgovaraju}e radne snage – rekao je Srdi}.

Z. R.

„Tkawa” u galeriji ZREWANIN: Izlo`ba ambijentalnih instalacija „Tkawa”, autorke Gordane ^eki}, otvorena je u Savremenoj galeriji Zrewanina i traja}e do 16. aprila. ^eki}eva je ro|ena 1959. godine u U`icu, a diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagala je na devetnaest samostalnih i osamdeset grupnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. Izbor bele boje, providnost materijala, prisustvo ogledala, sve je u skladu sa te`wom autorke ka stvarawu krhke ambijentalne instalacije, za{ti}enog prostora u galeriji nasuprot spoqa{wosti, kao poku{aj bekstva umetnika od sopstvenog nemira i agresije okru`ewa. @. B.

12

CRNA HRONIKA

petak2.april2010.

POKU[AJ UBISTVA U NIKINCIMA, KOD RUME

NA PIJACI U TORWO[U, KOD SENTE

Dr{kom ma~ete na suprugu

A{ovom u glavu Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistva u poku{aju, istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici priveden je Ivo N. (60) iz Nikinaca, op{tina Ruma, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici.

Kako je navedeno, osumwi~eni je 31. marta ove godine, nakon verbalnog sukoba, udario a{ovom u

glavu Slobodana J. (70) iz Nikinaca, nanev{i mu te{ke telesne povrede.

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici je osumwi~enom Ivi N. odredio jednomese~ni pritvor, navodi se u policijskom saop{tewu.

S. B.

DRU[TVO SUDIJA POZVALO PREDSEDNICU VSS-a NA RAZGOVOR

Boqevi}: Vansudski do re{ewa

Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} izjavila je ju~e da je to dru{tvo pozvalo predsednicu Visokog saveta sudstva Natu Mesarovi} na razgovor o pronala`ewu mogu}nosti da se otklone {tetne posledice op{teg izbora sudija koji je sproveden krajem pro{le godine.

Ona je na konferenciji za novinare navela da je Dru{tvo sudija prekju~e uputilo pismo Nati Mesarovi} s ponudom za sa-

Dragana Boqevi}

stanak, i izrazila o~ekivawe da }e vansudskim putem "neke stvari biti re{ene". Po wenim re~ima, Dru{tvo sudija smatra da bi postupak op{teg izbora trebalo da se poni{ti, kao i da se utvrdi da su tokom postupka povre|ena prava sudija.

– ^itav postupak izbora sudija treba sprovesti ponovo, s kompletnim Visokim savetom

sudstva, po{tuju}i standarde Evropske unije – istakla je Dragana Boqevi}, koja nije ponovo izabrana na sudijsku funkciju.

Komentari{u}i novu mre`u sudova, koja je po~ela da radi 1. januara ove godine, ona je navela da nema ni govora o ravnomernoj optere}enosti sudova i sudija, napomiwu}i da su sudije sada optere}ene s najmawe duplo vi{e predmeta nego {to su bile ranije. Kao primer je navela Apelacioni sud u Beogradu, koji po su-

Nata Mesarovi}

diji ima 270 predmeta, dok sudije Apelacionog suda u Novom Sadu imaju u radu po 375 predmeta.

– Na 12 istra`nih sudija u Prvom osnovnom sudu u Beogradu ide 13.000 istra`nih predmeta, a u izvr{nom odeqewu u Kru{evcu na jednog sudiju ide 27.000 predmeta – dodala je Dragana Boqevi}.

(Tanjug)

Bala`u K. (1960) iz Torwo{a policijski slu`benici u Senti odredili su zadr`avawe zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawa opasnim oru|em pri tu~i ili sva|i i prekr{aj iz Zakona o javnom redu i miru zbog neovla{}enog bacawa petardi. Iz Policijske uprave u Kikindi saop{teno je da je osumwi~eni Bala` K. u utorak u prepo-

dnevnim satima, na pijaci u Torwo{u, udario biv{u neven~anu suprugu dr{kom ma~ete po glavi. On se, tako|e tereti i da je na mesnoj pijaci bacao petarde i namerno pla{io prolaznike.

Policajci su od Bala`a K. privremeno oduzeli ma~etu s drvenom dr{kom, plasti~ni pi{toq, gasni sprej "suzavac" i 34 petarde.

M. Mr.

BRODOVE I ^AMCE NA REKAMA NEMA KO DA KONTROLI[E

Java{luk na plovnom putu Dunava Dunav, Koridor 10, veza s Evropom, jeftini prevoz robe re~nim tokom – sve su to teme o kojima se proteklih nekoliko godina mnogo govori, pi{e, prave studije, strategije... Dunavom prolazi sve vi{e teretnih i putni~kih brodova, ali i mnogobrojne jahte, ~amci, skuteri i druga plovila pa je tako na ovoj reci saobra}aj sve gu{}i. I dobro je {to je tako, jer godinama se o ovoj reci, koja velikim delom prolazi kroz na{u zemqu, malo govorilo i jo{ mawe koristile wene pogodnosti. ^ak su i pojedina mesta uz reku be`ala od we, a sada se polako „spu{taju“ na obale.

Me|utim, jo{ uvek se premalo govori o bezbednosti saobra}aja na Dunavu. O tome se razmi{qa tek kada se ne{to dogodi i tada je uobi~ajena i konstatacija-pitawe: kako je to mogu}e? Tako su mnogi komentarisali i nedavni sudar ma|arskog broda i pecaro{kog ~amca na 1.375. kilometru Dunava, izme|u Apatina i bogojevskog mosta. Sve je mogu}e i sve se doga|a najve}im delom zbog toga {to se neko ne pridr`ava propisa, {to nema ko da kontroli{e kako se plovi ovom rekom, a sve to smawuje sigurnost i bezbednost saobra}aja.

– Svi koji imaju ~amce i izlaze na Dunav moraju pre toga da polo`e ispit i nau~e da koriste znakove koji su postavqen na obali i u samoj reci. Normalno je da pecaro{i usidreni pecaju na 10 do 15 metara od obale. Me|utim, ~iwenica je i to da ima onih koji se usidre i nasred reke, na plovnom putu, i ta sloboda – boqe re~eno nepromi{qenost – mo`e i te kako skupo da ih ko{ta. Nikome, re-

POSLE UPU]IVAWA IZ PRITVORA U SREMSKOJ MITROVICI NA IZDR@AVAWE KAZNE U ZATVORU U [APCU

Damir Doki} ~eka uslovni otpust

Damir Doki}, kome je Apelacioni sud iz Novog Sada izrekao kona~nu presudu od 12 meseci zatvora za dva krivi~na dela, ugro`avawa bezbednosti australijske ambasadorke u Beogradu Klare Birgin i nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih naparava, podneo je zahtev za uslovni otpust jer po Zakonu o izvr{ewu, osu|enik sti~e pravo na uslovni otpust posle izdr`ane dve Damir Doki} tre}ine kazne na koju je osu|en. ku{ao da demantuje tu pri~u, pa Odluku o prevremenom pu{tase obratio ambasadi Australije wu na slobodu Damira Doki}a u Beogradu. @eleo je da mu amtreba da donese Osnovni sud u basador pomogne da se u AustraSremskoj Mitrovici, zapravo liji zaustavi bla}ewe wegove sudsko ve}e na ~ijem je ~elu porodice. Me|utim, ispalo je Dragana Kli~kovi}, sudija koja da je Doki} pretio ambasadormu je sudila u Op{tinskom sudu ki, pa kada je vest o pretwi ubiu Rumi i izrekla 15 meseci zastvom stigla u tabloide, on je 6. tvora, ponoviv{i je i na su|ewu maja 2009. godine uhap{en u svoposle `albe na presudu, {to je joj ku}i u Vrdniku. O~igledno prihvatilo tada{we vanparkao „veoma opasan ~ovek“, ostao ni~no ve}e Okru`nog suda u je u pritvoru u KPZ-u u SremSremskoj Mitrovici. skoj Mitrovici sve do pravoSlu~aj Damira Doki}a, oca sna`nosti presude, koju je u fepoznate teniserke Jelene Dobruaru doneo Apelacioni sud u ki}, po~eo je kada je australijNovom Sadu, ali koji je i skraska {tampa u seriji tekstova o tio Doki}evu kaznu na 12 mesewemu i wegovoj }erki objavila ci zatvora. da ju je zlostavqao dok je `iveo Odmah posle presude, Doki} u Australiji. Doki} je tada poje iz pritvora upu}en na izdr-

DNEVNIK

`avawe kazne u zatvor u [apcu. U tom trenutku bio je odle`ao dve tre}ine kazne i odmah je podneo molbu za uslovni otpust. Me|utim, odluka o uslovnom otpustu jo{ nije doneta, a portparol Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici sudija Branislav Trnini} ka`e: – Odluka o tome da li }e Damir Doki} iza}i iz zatvora pre isteka kazne od godinu dana, koja isti~e 6. maja ove godine, bi}e doneta pred ve}em sudije Dragane Kli~kovi} i tu je, osim molbe koju je podneo osu|enik, potrebno i mi{qewe ustanove u kojoj izdr`ava kaznu, ali i stav Osnovnog tu`ila{tva, koje je Doki}a teretilo za krivi~na dela zbog kojih je osu|en. Ve}e jo{ uvek nije donelo odluku i mogu vam samo re}i da }e ona biti doneta u zakonskom roku, a kakva }e biti, to jo{ niko ne zna – ka`e sudija Branislav Trnini}.

U me|uvremenu saznajemo da se Doki} svaki dan nada da }e dobiti re{ewe o uslovnom otpustu iz zatvora i ne veruje da }e u zatvoru u [apcu, ostati do 6. maja ove godine.

S. Bojevi}

cimo, ne pada na um da stane nasred autoputa i prodaje kokice.

Mo`da je pore|ewe pregrubo, ali tako ocewujem ono {to rade pojedini pecaro{i na Dunavu – ka`e

nam dr`ave patrolirala je maltene na svaka dva sata, sada mnogo re|e, a na{a policija ni toliko.

Svi ka`u: trebalo bi, ali kako i ~ime.

nim mestima, izuzetno blizu obale, svedo~i da brodovi idu mnogo br`e nego {to je to dozvoqeno u drugim evropskim zemqama. ^iwenica je i to, saznali smo u Kapetaniji u Apatinu, da na Dunavu od ma|arske granice do Bogojeva, mo`da i daqe, nema nijednog znaka o ograni~ewu brzine brodova, pa „bele la|e“ neretko „projure“ i s 40 kilometara na ~as, a talasi koje prave dobrano „deru“ obalu.

Bilo je toga i pre. Stariji pecaro{i se}aju se vremena kada su Dunavom po~ele da plove „bele la|e“ i kada su zbog velikih talasa ~ak znali i ~amac da izvuku na obalu.

Po svemu sude}i, mnogo toga treba uraditi: od ure|ewa obale do

predsednik Udru`ewa sportskih ribolovaca „Bucov“ u Apatinu Milan ]opi}, dodaju}i da pecaro{i zaboravqaju da je, recimo, teretnom brodu – gura~u bar`i, potrebno kilometar-dva da se zaustavi ili da promeni smer kretawa, a takva skretawa mogu biti uzrok i „raspadawa“ konvoja, udarawa u obalu... ^iwenica je i to da su retki oni – mogu se na prste nabrojati – koji u ~amcu ili na sebi imaju pojas za spasavawe, pa i onda kada voze decu. Kao da niko ne `eli da prizna da je Dunav, osim {to je lep, i izuzetno opasan.

Nedostatak novca sigurno je da je uticao i na to da se saobra}aju na Dunavu ne posve}uje du`na pa`wa. Oni koji bi trebalo da kontroli{u plovila ili nemaju ~ime da iza|u na Dunav, ili nemaju goriva da pokrenu svoja plovila.

Pre koju godinu policija susedne

Javna je tajna i to da brzinu plovidbe brodova u na{oj zemqi niko ne kontroli{e, a to {to svake godine nestaje bar red ili dva drve}a na levoj obali Dunava jer je plovni put, pogotovo na pojedi-

propisa koji }e regulisati saobra}aj, ali su neophodni i oni koji }e redovno kontrolisati saobra}aj na Dunavu, jer samo tako mogu se izbe}i nesre}e, pogotovo one s tragi~nim krajem.

J. Prel~ec

SLU^AJ PROTOSIN\ELA VILOVSKOG

Zahtev za izuze}e istra`nog sudije Pred Vi{im sudom u Beogradu po~elo je ispitivawe svedoka u istra`nom postupku koji se vodi protiv arhijerejskog zamenika Eparhije ra{ko-prizrenske protosin|ela Simeona Vilovskog i direktora Eparhijskog gra|evinskog centra "Rade Neimar" Predraga Suboti~kog, osumwi~enih da su zloupotrebom slu`benog polo`aja prisvojili deo para namewenih rekonstrukciji srpskih manastira na Kosmetu.

Me|utim, advokat Branislav Tapu{kovi}, branilac protosin|ela Vilovskog, tvrdi da mu je istra`ni sudija uskratio pravo da prisustvuje ispitivawu svedoka te da je podneo zahtev za wegovo izuze}e”.

Advokat Tapu{kovi} ka`e da je jo{ 1. marta, kad je predao punomo}je dobijeno od brata Simeona Vilovskog, tra`io da mu se dostavi zahtev o sprovo|ewu istrage, a da mu je “istra`ni sudija odgovorio da je Vilovskom postavqen branilac po slu`benoj du`nosti, kome su dostavqeni zahtev o sprovo|enu istrage i re{ewe o odre|ivawu pritvora”.

– Podneo sam predsedniku Vi{eg suda u Beogradu zahtev za izuze}e istra`nog sudije Du{ana Milenkovi}a. Imaju}i u vidu da mi, kao braniocu, istra`ni sudija nije dostavio zahtev za sprovo|ewe istrage, da mi je uskratio pravo da prisustvujem ispitivawu svedoka, kao i pravo da me obavesti na osnovu kojeg

propisa mi ne dozvoqava da koristim to pravo zagarantovano Zakonikom o krivi~nom postupku, ~ime mi je ugrozio osnovna prava na odbranu Simeona Vilovskog, naveo sam da je evidentno da postoje okolnosti koje izazivaju sumwu u wegovu nepristrasnost – ka`e advokat Tapu{kovi}.

{ewe na kojem zakonskom osnovu se zasniva uskra}ivawe prava da kao branilac prisustvujem ispitivawu svedoka, on mi je rekao da }e zvati obezbe|ewe – ka`e Tapu{kovi}. Dodaje da mu se to nikad nije desilo tokom 44 godine bavqewa advokaturom.

Istraga protiv osumwi~enog Suboti~kog je pokrenuta 20. februara, a tri dana kasnije i protiv protosin|ela Vilovskog, za kojim je po nalogu Vi{eg suda raspisana i me|unarodna poter-

Svedok i vladika Artemije?

Simeon Vilovski

On dodaje da se i 8. marta obra}ao istra`nom sudiji, tra`e}i dostavqawe zahteva za sprovo|ewe istrage. Tapu{kovi} tako|e tvrdi da je tada obave{ten da je saslu{awe svedoka zakazano za 31. mart i da je o~ekivao da }e dobiti poziv kao branilac, te da je, iako je poziv izostao, pristupio u zakazano vreme, ne slute}i kakav }e biti ishod.

– Kad sam tra`io od istra`nog sudije da mi da pisano re-

Kako “Dnevnik” nezvani~no saznaje, blagajnik Eparhije ra{ko-prizrenske Milivoje Markovi} svedo~io je u vezi s okolnostima gde su odlazile pare iz eparihijske blagajne.

Po informacijama na{eg lista, na spisku svedoka je i suspendovani vladika Artemije. nica jer je bio nedostupan pravosudnim organima, odnosno u bekstvu.

Pre tri sedmice je po toj poternici Vilovski uhap{en u Gr~koj i u toku je ekstradicioni postupak. Osumwi~eni Suboti~ki je u pritvoru od 16. februara.

J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak2.april2010.

13

DR@AVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU PRAVDE SLOBODAN HOMEN

Od [ari}evog klana do sada oduzeto 18 objekata – Zakqu~no s ju~era{wim danom, od narkoklana Darka [ari}a i s wim povezanih osoba privremeno je oduzeto ukupno 18 objekata i jedno preduze}e – izjavio je dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

Homen je agenciji Beta rekao da se finansijska istraga protiv tog narkoklana nastavqa i da se u narednom periodu mo`e o~ekivati da u posed Direkcije za oduzetu imovinu do|e jo{ preduze}a kao i prvi lokali, odnosno kafi}i i diskoteke.

– S dana{wim danom Direkcija za oduzetu imovinu, odnosno Ministarstvo pravde, pre-

uzelo je sve objekte od porodice [ari} za koje su do sada doneta re{ewa o privremenom

Zaplewen brod tegqa~ Dr`avni sekretar Ministarstva pravde rekao je da je Direkcija ju~e postala i vlasnik prvog broda koji je trajno oduzet od organizovane kriminalne grupe koja se bavila trgovinom naftnim derivatima. Homen je naveo da je brod oduzet od Branislava Kri{ke, preciziraju}i da je u pitawu motorni tegqa~ s prate}om opremom i alatima, kao i jedna pumpa za gorivo, jedan kamion-cisterna i specijalno vozilo za prevoz naftnih derivata.

– Po{to je u pitawu trajno oduzimawe, brod, cisterna i cela prate}a oprema uskoro }e se na}i na javnoj licitaciji – istakao je dr`avni sekretar.

oduzimawu – kazao je on. – Posledwih pet objekata koji su oduzeti od osoba povezanih s tim klanom su ku}a na Be`anijskoj kosi od 150 kvadrata s bazenom od Sowe ^abarkape, ku}a od 300 kvadrata s bazenom i placem od Veli~ka To{i}a na Tatarskom brdu, ku}a u [ilerovoj ulici od Lane Popovi} od 140 kvadrata, u okviru koje je bio i vrti}.

Homen je dodao da su u posedu Direkcije za oduzetu imovinu i dva stana Gorana Sokovi}a povr{ina 75 i 62 metara kvadratnih u Lukovi~koj ulici.

Zape~a}ena vila na Tatarskom brdu

MINISTAR POLICIJE IVICA DA^I] IZJAVIO DA JE NEMA^KA PRIHVATILA ZAHTEV SRBIJE

Odobrena ekstradicija Gorana Davidovi}a Aleksandar Golubovi}

VI[E JAVNO TU@ILA[TVO U BEOGRADU

Optu`nica protiv Kristijana Golubovi}a Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je ju~e optu`nicu protiv sedmoro okrivqenih s Aleksandrom Kristijanom Golubovi}em na ~elu, koji se terete za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet narkotika. Prvookrivqenom Golubovi}u se stavqa na teret i organizovawe grupe.

Optu`ba sumwi~i grupu da je od po~etka avgusta 2009. do 16. januara ove godine, po Golubovi}evom nalogu, vr{ila krivi~na dela u vezi s narkoticima.

Sumwa se da je heroin nabavqan u Novom Pazaru radi daqe preprodaje u Beogradu. Golubovi}u se na teret stavqa i krivi~no delo dr`awa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija.

Vi{e javno tu`ila{tvo je saop{tilo da je optu`nica podignuta i protiv Mirsada Fujaqki}a, Uro{a Vukovi}a, Ferata Skenderovskog, Safeta Ibrovi}a, Marka Poqaka, kao i Milanke Golubovi}, majke Kristijana Golubovi}a.

Pripadnici MUP-a Srbije su, u saradwi s Bezbednosno-informativnom agencijom i Vi{im tu`ila{tvom, 16. januara uhapsili Golubovi}a, Vukovi}a i Fujaqki}a ispred crkve svetog Marka u Beogradu. Potom su uhap{ene Milanka Golubovi} i maloletna A. K. Policija je tada saop{tila da je prilikom pretresa iznajmqenog stana koji je koristila Golubovi}eva majka, prona|eno 100 grama heroina, 100 grama paracetamola, jedna vagica za precizno merewe, ve}i broj mobilnih telefona i pi{toq marke "bereta".

Okrivqeni Ibrovi} je uhap{en u Novom Pazaru. Okrivqeni Ferat Skenderovski je uhap{en 13. januara, kada je, po policijskim podacima, kod wega prona|eno oko osam grama heroina.

Svi okrivqeni su u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu.

Golubovi} je pre godinu dana izdr`ao kaznu od ~etiri godine zatvora na koju je osu|en po optu`bi za iznudu.

J. J.

– Odobrena je ekstradicija Gorana Davidovi}a iz Nema~ke u Srbiju – rekao je ju~e Tanjugu zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}.

Davidovi} je 3. februara uhap{en u Traun{tajnu u Nema~koj, na osnovu poternice srpskog Interpola, po{to je napustio Trst, gde je ~ekao odluku italijanskog pravosu|a o izru~ewu Srbiji.

Apelacioni sud u Trstu je septembra pro{le godine usvojio zahtev srpskog Ministarstva pravde za ekstradiciju i doneo odluku da se Davidovi} izru~i Srbiji, ali je na tu odluku u me|uvremenu odbrana okrivqenog ulo`ila `albu.

Davidovi} je osu|en na godinu dana zatvora zbog izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti, po{to je sud utvrdio da je, krajem 2005. godine, s grupom neonacista, upao na antifa{isti~ku tribinu Filozof-

godine, izdao za wim poternicu.

Prethodno se spekulisalo da je Davidovi} u Nema~koj zatra`io politi~ki azil, {to, kako tvrdi profesor Krivi~nog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan [kuli} ne bi bila prepreka za wegovo izru~ewe Srbiji jer neke dr`ave imaju pravilo da se azilanti ne izru~uju, ali to, kazao je, nije apsolutno

Goran Davidovi}

skog fakulteta u Novom Sadu, gde su verbalno i fizi~ki napali u~esnike.

Okrivqeni se nije odazvao pozivu za izdr`avawe kazne u Kazneno-popravnom zavodu "Sombor", pa je Op{tinski sud u Novom Sadu, marta 2009.

pravilo.

Novosadski advokat Vladimir Horovic u izjavi za "Dnevnik" podse}a na to da se obistinila wegova ranija izjava da ekstradicija Gorana Davidovi}a jo{ iz Italije ne}e i}i tempom kojim su naja-

PO@AR U NASEQU ALTINA U ZEMUNU

Izgorelo 12 autobusa u gara`i

PORODI^NO NASIQE U KIKINDI

Te{ke telesne povrede supruzi

Policijski slu`benici u Kikindi odredili su zadr`avawe Miodragu P. (1961) iz Kikinde, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici.

Policija je saop{tila da je osumwi~eni u porodi~noj ku}i u Kikindi 25. i 26. marta ove godine, posle verbalne rasprave, koriste}i fizi~ku snagu supruzi naneo te{ke telesne povrede. Posle saslu{awa pred istra`nim sudijom Osnovnog suda u Kikindi, Miodrag P. je pu{ten da se brani sa slobode.

M. Mr.

vqivali visoki predstavnici srpskog Ministarstva pravde.

On tako|e podse}a i na opasnost od zastarelosti izvr{ewa kazne, koja nastupa ~etiri godine od pravosna`nosti presude, i da je zbog toga jo{ uvek sporno da li }e ta ekstradicija i biti sprovedena.

– Davidovi} sada ima pravo `albe. U sli~nim postupcima, u evropskim zemqama takve `albe re{avaju se u roku od tri do pet meseci – isti~e Horovic.

Novosadski advokat veli da nema nameru da eventualno brani Davidovi}a ve} da kudi i uka`e na propuste koji su u~iweni, ne samo prema Davidovi}u "nego i prema mnogima koji ~ine posebno zna~ajna krivi~na dela s velikom opasno{}u za na{e dru{tvo, a to su krivi~na dela iz oblasti naru{avawa integriteta gra|ana u smislu izazivawa rasne i nacionalne mr`we".

E. D.

U NOVOSADSKOM ZATVORU

Se~ivom povredio dvojicu pritvorenika?

Dvojica pritvorenika u novosadskom Okru`nom zatvoru su povre|ena o{trim predmetom u no}i izme|u srede i ~etvrtka i zbog toga im je ukazana pomo} u Klini~kom centru Vojvodine, saznajemo nezvani~no.

Navodno, jedan pritvorenik je napao se~ivom dvojicu cimera, ali je ubrzo reagovala slu`ba obezbe|ewa. Povre|eni su zadr`ani na le~ewu.

M. V.

U po`aru, koji je izbio ju~e oko tri ~asa u gara`i preduze}a "Beobus" u nasequ Altina u Zemunu, potpuno je izgorelo 12 autobusa. [ef smene Vatrogasnospasila~ke brigade Beograd Milo{ Majstorovi} je rekao da je jo{ nekoliko autobusa o{te}eno, da povre|enih nije bilo i da je vatrogasno-spasila~ka ekipa ubrzo po dolasku na mesto po`ara uspela da ga lokalizuje. On je objasnio da je izgorela gara`a povr{ine 1.000 kvadratnih metara.

Majstorovi} je rekao da je vatrogasno-spasila~ka ekipa primila dojavu u 2.47 ~asa i da je za {est minuta stigla na mesto po`a(Tanjug) ra.

IZ TAMI[A JU^E IZVA\ENO TELO VOZA^A TAKSI UDRU@EWA „PINK”

Dvojica uhap{ena zbog ubistva taksiste

Foto: B. Lu~i}

TRE]A PQA^KA ISTE PO[TE NA TELEPU: Nepoznati maskirani razbojnik je ju~e oko podneva, uz pretwu pi{toqem, opqa~kao po{tu u Ulici Feje{ Klare na novosadskom Telepu.

Plen je oko 200.000 dinara, saznajemo nezvani~no. Ovo je deveta pqa~ka po{te ove godine u Novom Sadu, a tre}a ba{ ove. M. V.

Pripadnici MUP-a Srbije uhapsili su Marka S. (19) iz Beograda i Petruca M. (23) iz Rumunije zbog ubistva taksiste "Pink" udru`ewa ^. R. (48), saop{teno je ju~e iz tog ministarstva.

U saop{tewu se navodi da su osumwi~eni, u `eqi da do|u do novca, izabrali taksistu ^.

R. da ih preveze od Ruzveltove ulice do Jabu~kog rita. Kada su stigli na odredi{te, napada~i su usmrtili taksistu s vi{e uboda no`em u srce i grudi. Od mrtvog taksiste uze-

Petruca M.

Marko S.

li su 5.000 dinara, a wegovo telo bacili su s mosta u Tami{. Nakon toga, osumwi~eni su automobil, koji pripada taksisti, odvezli do Zvezdarske {ume u nameri da ga zapale, ali su zbog prolaznika odustali.

Ronioci @andarmerije ju~e oko podneva prona{li su u reci telo ubijenog taksiste.

Uhap{eni su, uz krivi~nu prijavu, privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu.

(Beta)

14

REPORTA@E

petak2.april2010.

DNEVNIK

BIV[I [AMPION MILE ILIJIN IZ OSTOJI]EVA TAKTI^KI SPREMAN ZA JUBILARNU MOKRINSKU 20. TUCANIJADU

Akademik za tvrda jaja Mokrin je odavno stekao svetsku slavu, izme|u ostalog i Tucanijadom, nezvani~nim svetskim prvenstvom u tucawu uskr{wim farbanim jajima. Na dosada{wih 19 najuspe{niji su bili doma}ini, ~ak ~etiri puta Miodrag Prodanovi} Peka, a toliko je trofeja i u ku}i Jefte Prodanova Ba~ike, ra~unaju}i i pobede wegovih sinova. Wegov potomak Stevan prekosutra }e na 20. tucanijadi braniti titulu. Peka i Ba~ika su, uz medijsku podr{ku Bore Oti}a, ozvani~ili i ideju o osnivawu “akademije za birawe tvrdih jaja”, ali i Ostoji}evo izgleda ima svog resornog “besmrtnika” Mileta Ilijina. On je prvi u~esnik van Mokrina koji je uspeo da pre deceniju, na jubilarnoj 10. tucanijadi, u finalu “razbije” doma}ina @ivicu Terzi}a.

– Znali smo da }e se jednom to desiti, ali gde ba{ za jubilej! – razo~arani su bili tada Mokrin~ani, ali su se te{ili da im poraz i nije pao tako stra{no jer je Ilijinu majka rodom Mokrin~anka.

Sli~no je bilo i naredne godine: pobedio je Miletov brat od tetke, Melen~anin Radoslav Radi{i}, tako|e po majci Mokrin~anin. Ilijin se sprema za invaziju na Mokrin s jo{ desetak sugra|ana.

– Prvi put sam na Tucanijadi u~estvovao 1998, ali sam ispao odmah u prvom kolu od ro|aka Voje Badrqice, pa uvideo da su, kao i na svim drugim nadmetawima, potrebni taktika i iskustvo. Mokrin~ane sam pobedio na jubilarnoj, 10. tucanijadi, pa

je red da ih “razbijem” i na ovoj 20. jer imam dosta tvrdih jaja – veli Mile, ~iji su sinovi Petar i Neboj{a na mokrinskoj Tucanijadi osvajali drugo i tre}e mesto, a uspeha je imalo jo{ Ostoji}ev~ana s jajima koje im je Mile birao ili davao.

Spremaju}i se, najokoreliji u~esnici Tucanijade su tra`ili najtvr|a koko{ja jaja, obilaze}i sala{e {irom Vojvodine, a pri~a se da su neki Mokrin~ani i{li ~ak i u susednu Rumuniju.

Tucawe na Mali vaskrs u Ostoji}evu

– Ja sam birao uglavnom na proverenim mestima – ka`e Ilijin. – Nisam i{ao odvi{e daleko, samo do ba~kih sala{a u okolini Gorweg Brega kod Sente, gde sala{arke Ma|arice bri`qivo hrane i paze koko{ke. S jednim sam porazbijao 27 komada, a onda obustavio probu da ne premorim {ampiona.

PRE^ANSKA LEKSIKA

Aptuqa ili kako se od obi~nog korova pe~e odli~na rakija Veliki svetski putnik Tibor Sekeq je na jednoj tribini u Novom Sadu sedamdesetih godina, onako usput, pri~ao da je primetio da su qudi na svim meridijanima na{li neki lokalni prirodni produkt od kojeg peku alkohol, rakiju, mun{ajn… Nabrojao je ne{to vo}a i povr}a, spomiwu}i urme, diwe, banane… Niko se nije setio da ga pita da li je negde video da se {pirit “kuva” i od apte, ploda biqke koju mnogi smatraju obi~nim, ~ak vrlo nepo`eqnim korovom. Kod nas se to radilo, mo`da se radi jo{

uvek, a rakija od bobica Sambucus ebulus, koja se zove jo{ i burjan, afta, aftika, ima malo pejorativno ime – aptuqa. Ali, samo dok se ne proba. Posle prvog gutqaja se prelazi na intimnije obra}awe: ”Naspi jo{ jednu onu na{u”, recimo.

Apta je jednogodi{wa biqka, ali je tokom cele vegetativne sezone, dakle od aprila pa do oktobra, nevi~ni posmatra~i zelenila oko sebe me{aju sa zovom, koja je drvo, ~esto ba{ visoko i razgranato. Apta ne raste mnogo vi{e od metar i po. Ima ~vrsto, pomalo ko`asto li{}e, dosta neugledan `u}kast cvet, a plod joj najsli~niji zovinom. Tamnoplave, gotovo crne, bobice u obliku {tita. Od tih bobica, {to farbaju ruke a vole ih i ptice, mo`e da se, posle nadgledanog vrewa, ispe~e odli~na rakija. Aptuqa, aptova~a, burjanova~a, “ona na{a”. Uz ne{to {e}era, od apte se pravi i odli~an pekmez.

Kvalitet quske u~esnici Tucanijada ispituju kuckawem o sekuti}e, a Ilijin lupkawem tankim drvenim {tapi}ima, kakvim Japanci i Kinezi jedu pirina~. Da odaberu najtvr|a, neki selektiraju po samo wima znanim kriterijumima i do 15.000 komada.

– Po zvuku se mo`e odrediti tvrdo}a i debqina quske, a za to se mora imati istan~an sluh. Iz iskustva znam da koko{ke najtvr|a jaja nose zimi, ali formu-

Istina, dosta joj je jak miris, specifi~an, ne neprijatan (osim u komini), ali nekako rezak, divqi… U rana jutra septembra i oktobra, dok izlazi sunce i skupqaju se prve izmaglice iznad jake rose, ostrvo apte se mo`e namirisati. I oko wega osetiti prva studen zime.

Ka`u stariji da se aptin list, cele grane, nekada koristio za rasterivawe insekata. Onih najdosadnijih: muva, obadova – i buva. Za letwih vru}ina, kada je buva bivalo najvi{e, pre spavawa se u slamarice ubacivalo dvetri grane apte i buve bi se razi{le. Kowima su trqani vratovi i grebeni, mesta gde su ih obadi naj~e}e boli (da sisaju krv i ubacuju jaja) ba{ sve`om aptom.

Pomagalo je, garant!

Apta raste na zemqi{ima gde i zova.

Obi~no tamo gde je blizu voda ili je malo vla`nije, kraj kanala, jendeka, dunavaca, bara… U stvari, sad raste tamo gde je ne iskr~uju. Najlak{e je aptu na}i na nasipima koji brane Dunavu, Tisi ili Savi da se izlivaju. Iz vi{e razloga. To joj je omiqeno stani{te, tamo joj padnu bobice, ima jo{ i korewa koje sve ne izmrzne, a nasipi, dolme, bairi, se sve re|e kose, kr~e, ~iste od ve}eg rastiwa. @ale se stru~waci za vodoprivredu {to brinu o nasipima da su dolme zapu{tene jer niko ne kosi travu, pa se ne vidi da li su krtice, tekunice, hr~kovi, ~ak i jazavci, oslabili nabijenu zemqu bu{e}i u woj svoja stani{ta. To {to seqake vi{e ne interesuje (ili im ne daju) da zakupquju dolme radi ko{ewa sena – apti jako odgovara. I svima nama ostalima koji se nadamo da }emo jo{ koji put probati – “onu na{u”.

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu “Marim ja, nek laju – Divani o re~ima”, kwiga 2)

la uspeha je i u samom kuvawu onih koja se spremaju za takmi~ewe, {to ne bih javno da obelodanim zbog konkurencije – ~uva tajnu Ilijin.

Tradicija tucawa uskr{wim jajima na Varo{kom trgu u Mokrinu traje vi{e od veka, a pre dve decenije je “ozvani~ena” kao mondijalno prvenstvo. Za ovu

priliku, uveravaju Mokrin~ani, ofarba se i do 200.000 koko{ijih, gu{~ijih, pa~ijih i mor~ijih jaja. U posledwe vreme uprili~eno je i revijalno tucawa nojevim jajima, ali u zvani~noj konkurenciji ostaju samo koko{ija. Predusretqivi ali oprezni, organizatori su dosko~ili krijum~arima mawih gu{~ijih, pa~ijih ili ve}ih mor~ijih jaja, pa i onima {to bi da se tucaju “zalivencem”, obi~nim koko{ijim jajetom koje se kroz mali otvor na vrhu puni zubarskim cementom, auto-gitom ili nekom drugom {pecijom da bi se dobilo na tvrdo}i. Protiv mu}ki je ustanovqeno i pravilo da se na bini pred vi{e hiqada svedoka i pred kamerama, pobedni~ko jaje prese~e pa po pola pojedu {ampion i sudija!

Ilijin veli da tokom priprema nije ni brojao koliko je jaja pregledao, ali je samouveren da je odabrao najtvr|a.

– Istina, bio sam dosta zauzet pripremom bro{ure o na{oj Tucanijadi u Ostoji}evu, koju sam pokrenuo posle osvajawa titule u Mokrinu i prire|ujemo je nedequ dana posle mokrinske, na

Ima Mile razra|enu tehniku

liko finale u tucawu farbanim koko{ijim jajima, jer nam uvek dosta Mokrin~ana do|e na

Kad su ih dva puta na svetskim prvenstvima u tucawu uskr{wim jajima razbili gosti, te{ili su se Mokrin~ani {to su pobednicima majke rodom iz wihovog sela. Zimus su ipak primerke s najtvr|om quskom tra`ili ~ak i u kom{ijskoj Rumuniji Mali vaskrs, pa i mi obele`avamo jubilej na{eg mini svetskog prvenstva, koje smo nazvali Ve-

revan{. Stavili smo na papir kako je sve do sad bilo, a nadam se da }u Mokrin~ane za na{ ju-

bilej u Ostoji}evu do~ekati kao dvostruki {ampion wihove ~uvenije Tucanijade. Opet imam ja~a jaja od Mokrin~ana, pa }u ih iznenaditi, kao i pre deset godina, a ona jo{ tvr|a ~uvam za revan{! – samouveren je Ilijin.

Rivale iz Mokrina, najpoznatije {ampione Peku, Ba~iku i potomke mu, @ivicu Terzi}a i druge, vi{e puta je razra|enom taktikom pobe|ivao u porti pravoslavnog Nikolajevskog hrama u Ostoji}evu, ali i na wihovom terenu, pa za{to ne bi opet.

Milorad Mitrovi}

ZREWANIN SE KANDIDOVAO DA BUDE PRESTONICA KULTURE EVROPE

Stara, vrlo fina i rokerska banatska varo{ Zrewanin ozbiqno pretenduje na to da bude krunisan za „Evropsku prestonicu kulture“. Ideja je 2005. potekla od ovda{weg Pokreta „Novi optimizam“, a nedavno ju je podr`ala i lokalna vlast.

Predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Marton se i sa {efovima odborni~kih grupa mesne Skup{tine dogovarao o kandidaturi Be~kereka za prestonicu kulture Starog kontinenta za 2020. Ideja, smatra Marton, mo`e zna~ajno doprineti afirmaciji varo{i s dugom i bogatom tradicijom kulturnog stvarala{tva.

– Da bi se poslu pristupilo ozbiqno, bi}e formiran odbor da izradi elaborat Sve {to vredi gruvalo je u „Zelenom zvonu“ i pripremi sve neophodno za kandidaturu – we za to da grad na Begeju postane „Evropska veli Marton. prestonica kulture“. Aktivisti Pokreta, poPrvom ~oveku „Novog optimizma“ Braniznatog po brojnim kulturnim i dru{tvenim slavu Guti Gruba~kom, naravno, drago {to su akcijama {irom Vojvodine, konstatuju da je i gradski oci prihvatili ideju wegovog pokretzv. kulturno-zabavni `ivot urbane sredine ta, koji je jo{ pri osnivawu kao jedan od svobitan koliko i onaj koji obezbe|uje puku egzijih najva`nijih ciqeva naveo upravo zalagastenciju.

„Zrewanin je grad s bogatom industrijskom tradicijom, ali u narednom periodu nastoja}emo da ga promovi{emo kao ta~ku spajawa ne ekonomskih, ve} kulturnih interesa. Temeqi budu}eg projekta ve} postoje – Zrewanin je centar Banata, grad se ponosi najstarijom zgradom pozori{ta u zemqi, muzejom, progla{enim 2006. za najboqi u Srbiji“, obrazlagali su „novooptimisti“ svoj naum u posledwih pet godina.

Mo`e se varo{ pohvaliti i najdu`om rokerskom tradicijom i najve}im brojem bendova, te kulturnim standardima koje postavqaju Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin“, Muzi~ka {kola „Josif Marinkovi}“, nadaleko ~uveni pozori{ni klub „Zeleno zvono“, Kwi`evna zajednica… Ponosi se i istaknutim umetnicima razli~itih provenijencija poteklim iz 25 nacija. Mada je vremenom gubio status va`nog industrijskog centra, prepoznatqivost u kulturi uspeo je da sa~uva. @. Balaban

BROJEM ]ILIMA MERILO SE BOGATSTVO UDAVA^A IZ [OKA^KIH FAMILIJA

Razboj je te`e „svirati” nego klavir Pamte stari Son}ani kako su nekad za praznike obele`ene crvenim slovima u crkvenim kalendarima, po {oka~kim ku}ama izno{eni svi }ilimi koji se od sveca do sveca ~uvaju u {kriwama, i wima prekrivani kreveti i prozorske daske. Svaka [okica koja je dr`ala do sebe, donosila je najlep{i u crkvu, da ima na ~emu kle~ati. Po broju }ilima procewivalo se i bogatstvo familije, znale su se i budu}e neveste, majstorice od zanata i koja }e biti bogato spremqene za udaju. A u „{tafiru“ je moralo biti svega: pe{kira, kuhiwskih krpa, torbica, stolwaka, }ilima... Sve se to spremalo u dugim zimskim no}ima. Do polovine minulog veka svaka seoska ku}a imala je bar jedan razboj, stativu, kako su je zvali [okci.

– Vi{e ne mare za stative, ni mladi ni stari, ni sna{e ni udava~e. Ja se od svojih ne odvajam

iako mi je 70. Jedino ih ne sklapam i rasklapam svaki dan, `ivim sama i imam dovoqno prostora – pri~a Eva Topalova, ili, kako je weni Son}ani zovu, Baka [plijin, pa nabraja delove stativa, a potom seda za „stroj“ na kojem je jo{ i wena baka tkala i nastavqa zapo~eti }ilim.

Uz ruke, zaposlene su i noge, koje pomeraju dve drvene plo~ice i sve izgleda kao da svira klavir. ^ak ima i „note“ – mustru po kojoj uskla|uBriga baka Evu {to ru`e nisu vi{e u modi je vunu u red.

I ona je bila zaboravila da na la da sklopi stative, ~iji je svaki tavanu ima razboj, no, kad joj je unuk deo napunio bar vek i po. Svoje izabran za kneza „Gor`|ebala“ odk}erke obazbedila je }ilimima, lu~ila je da, zbog tradicije i lepoali one ne mare za stari alat. te obi~aja, opet uzme vrtilo, drveNekad je Evina baka tkala muni okvir za sabijawe, koloturi}e, stre sli~ne pirotskim }iliminapiwa~u. Od vi{e komada je uspema, a od majke je Eva nau~ila da

pravi ru`e, tada mnogo moderne i na torbicama.

Ali ni za wih vi{e niko ne mari.

– U osnovi svakog }ilima je jarka svetla boja, pa i bela, a ru`e su crvene. Sve je to osetqivo i vaqa paziti da se ne uprqa – stu~no obja{wava dok sla`e }ilime po stolicama kao na izlo`bi.

A koliko vremena treba za }ilim od dva metra?

– Zavisi od redova i konca, ali dobrih 20 dana, od jutra do no}i. Nekad sam tkala i krpare za zemqane podove soba. Prela sam i vunu, ali se preqa pokidala pa ni to vi{e ne radim. Najdra`i mi je tkawe, i od toga, dok mogu, ne}u odustati, a posle, ionako to vi{e niko ne}e raditi – setna je baka Eva. J. Prel~ec

c m y

LOV

DNEVNIK

15

petak2.april2010.

KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUP[TINE LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE

Popovi} predsednik, ]erani} sekretar Saveza Prof. dr Zoran Popovi} iz Vrani}a kraj Barajeva i daqe }e biti na ~elu Lova~kog saveza Srbije, s obzirom da je na minuloj Konstitutivnoj sednici Saveza odr`anoj 27. marta u Beo-

bio 133:63 u Popovi}evu korist.

Nakon izbora do{lo je do promene sekretara u LSS, a od sada }e ovu funkciju obavqati diplomirani in`ewer {umarstva, Beogra|anin Aleksandar ]era-

Vladimir Videnovi}, Zoran Popovi} i Aleksandar ]erani}

gradu, pobedio jedinog protivkandidata, [ap~anina Dragana Tomi}a, a rezultat glasawa je

ni}. On je dobio 99 glasova skup{tinskih delegata, naspram dosada{weg sekretara Irmewi

Ferenca iz Ade za koga je glasalo 59, te Petra Tomi}a, kom je poverewe ukazalo 37 delegata.

Nakon odustajawa Tomice Radosavqevi}a koji je povukao svoju kandidaturu kako bi se izbegla „pat pozicija“, za predsednika Skup{tine izabran je Marko Tica iz Titela. Mandat novoizabranih funkcionera traja}e ~etiri godine.

Nakon {to je izabran, novi – stari predsednik LSS Zoran Popovi} je rekao da }e svo svoje znawe i energiju ulo`iti zarad dobrobiti srpskog lovstva, te da }e nastojati da sa~uva jedinstvo Saveza. S tim u vezi, on je odmah predlo`io da wegov zamenik bude Tomica Radosavqevi}. Ipak, Radosavqevi} je, uz zahvalnost, ponudu odbio, rekav{i da }e kada kod bude mogao, na sve na~ine pomo}i, ali da nije u mo-

gu}nosti da prihvati funkciju zamenika predsednika LSS. - Ovakav epilog zaista nisam o~ekivao. Preostaje mi samo da za zamenika predsednika predlo`im Vladimira Videnovi}a – rekao je predsednik Popovi} nakon odustajawa Radosavqevi}a. Tako je, nakon {to je dobio poverewe delegata, zamenik predsednika i zvani~no posato doktor veterinarske medicine Vladimir VidenoJavno glasawe skup{tinskih delegata vi}.

Sam po~etak Konstututivne (razmatrawe i usvajawe izvesednice nagove{tavao je popri{taja: o radu predsednika LSS, li~nu buru, do koje (sre}om) nio radu Upravnog odbora LSS, i je do{lo, a sve je upu}ivalo da radu Nadzornog odbora Saveza.) }e se zasedawe te{ko zavr{iti Nakon toga, nastupio je najintepre pono}i. Ipak, nakon po~etresantniji deo – predstavqane nih muka, kada je predsedavawe kandidata za predsednika i sepreuzeo Marko Tica, sve je kretara Saveza, posle ~ega je i{lo br`e i organizovanije. svako od wih skup{tinskim deOdmah potom je usvojen zapisnik legatima prezentovao svoj prosa sednice Skup{tine odr`ane gram. Najkra}e je bilo predsta27. februara, a brzo su se nizale vqawe programa, ispostavi}e i ostale tra~ke dnevnog reda se, budu}eg sekretara Saveza.

GODINE PROLAZE, ALI SE JEDNA STVAR, NA@ALOST, NE MEWA

Foto: J. Pap

- Moj stav je da }u uvek i svuda lovstvu i lovcima pomo}i koliko mogu, a ako ne mogu da pomognem, ne}u odmagati. Tako|e, moja deviza rada je, {to je svojevremeno rekao Vinston ^er~il, „krv, suze i znoj“ – naveo je ]erani}.

Nakon {to je izabrano naju`e rukovodstvo Saveza, glasalo se za ~lanove Upravnog i Nadzornog odbora i Suda ~asti.

NOVOKNE@EVA^KO PREBROJAVAWE DIVQA^I

„Po~elo je tradicionalno trovawe divqa~i” “S prvim danima prole}a, na vojvo|anskim wivama po~elo je tradicionalno trovawe divqa~i...” Ovaj sarkazam jednog lovnog radnika iz Banata kod nekih je izazvao osmeh, ali onaj “kiseli”, pogotovo kod lovaca koji gazduju po lovi{tima na kojima potowih dana nalaze uginule srne i ze~eve. Posledwi ovakav slu~aj desio se pre nekoliko dana u ataru Savinog Sela kraj Vrbasa. Epilog: uginu}e {est grla srne}e divqa~i – dva srnda}a i ~etiri srne, sve ~etiri bremenite sa po dva laneta!

- Naneta nam je velika {teta, a sada ~ekamo rezultate toksikolo{ke analize – rekao je na~elnik op{tinske uprave u Vrbasu, ujedno i predsednik LD u Savinom Selu, Miodrag [o{ki}. – Na oranicama jer na|eno zatrovano seme kukuruza, nezvani~no smo ~uli da je u pitawu “bromadiolon”. Strahujemo da pomenutih {est grla ne}e biti kona~an bilans trovawa, jer smo u tom reonu uo~ili grupu od 14 jedinki srne}e divqa~i – ka`e [o{ki}.

Sli~ne pri~e vojvo|anski lovci slu{aju ve} godinama, a model za trovawe je uvek isti: umesto da se toksi~no seme kukuruza kojim se `ele otrovati glodari da ne bi o{tetili useve pola`e u rupe (hodnike kroz koje se glodari kre}u), a potom zatrpaju, zatrovano seme se razba-

Jo{ samo kad bi divqa~ znala da ~ita!

Foto: J. Pap

Srne}e bogatstvo na severu Banata Na 10.000 hektara lovno – produktivne povr{ine kojom gazduje Lova~ko dru{tvo “Novi Kne`evac” iz istoimenog mesta na severu Banata, izbrojano je 1.136 grla srne}e divqa~i, {to je u proseku 11,36 odsto na 100 hektara. Jasno je da je ovaj rezultat odli~an, a zadovoqavaju}i je i odnos polova: izbrojano je 666 `enki i 470 srnda}a.

Vreme je posledweg martovskog petka poslu`ilo ekspedi-

ciju zadu`enu za brojawe, a ceo posao je potrajao oko ~etiri sata. U ekipi si bili predstavnici LS Vojvodine – Milan Novkov, te LS Srbije – Boris Baji} i doma}i lovci: Aleksandar Ti{ma, Jovan Stankov, Otot Tibor, Andrija Ti{ma, Jovan Stojkov, Kardo{ Atila i Branislav Rankov, kao i predstavnici Stru~ne slu`be LU “Srnda}” iz Novog Kne`evca, Radenko Cvejanov i Na| \er|.

Surovi pomor, koji malo koga opameti

ca po wivama. Divqa~ konzumira otrovanu hranu i ugiwava. Ratari koji to rade pravdaju se time da je preveliki i preskup posao polagawe otrova u rupe, ne shvataju}i da mogu da plate mnogo ve}i “ceh” ako se ispostavi da su odgovor-

ni za trovawe divqa~i. Stvar se kasnije re{ava mahom vansudskim poravnawima, ili slu~aj dospe u sud gde na`alost, ~esto ostaje po nekoliko godina, uz ne male tro{kove i iscrpqivawe obe strane.

Potrebno je samo malo dobre voqe, razumevawa i stru~nosti, ali toga Srbiji uglavnom nedostaje . Zbog toga je prole}no trovawe divqa~i preraslo u “tradiciju” ~iji je epilog vi{emilionska {teta.

Pro{le godine kraj Be~eja su otrovana 22 grla srne}e divqa~i, a na|eno je i nekoliko uginulih ze~eva, kao “kolateralna {teta”. U okolini vojvo|anske prestonice, u lovi{tu kojim gazduje LD “Novi Sad” u 2008. “stru~waci” iz obli`we zemqoradni~ke zadruge trovali su glodare po ve} ustaqenom obi~aju, pa su potrovali 38 grla srne}e divqa~i, 49 ze~eva, lisicu i jazavca. Slu~aj je na sudu, uz od{tetni zahtev od 15,5 miliona dinara. Da li bi zemqoradnicima bilo isplativije da su po{tovali propise i zatrovano seme polagali u rupe?

Dok se neko u Srbiji po{teno ne udari po xepu, te{ko mewa lo{e navike, pa je novousvojeni Zakon o divqa~i i lovstvu za nesavesne trova~e predvideo nov~anu kaznu od 500 hiqada do milion dinara, bez svote koju }e zbog u~iwene {tete zatra`iti onaj ko gazduje lovi{tem. Da li }e to opametiti one koji otrovima uni{tavaju glodare, pokaza}e vreme.

Pripremio: Du{an Kne`i}

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Prole}ni boks me~

SPORT

petak2.april2010.

^ETVRTFINALE EVROKUPA

I Valensija i Panelinios na fajnal foru Ko{arka{i {panske Valensije i gr~kog Paneliniosa posledwi su u~esnici fajnal-fora Evrokupa. Valensija je i u revan{u bila boqa od Arisa 85:67, potvrdiv{i pobedu iz Soluna u prvom me~u (71:64). ^utavim tokom susreta doma}i tim je bio u prednosti, a ve} na poluvremenu bilo je 19 razlike 47:28. U nastavku me~a doma}i su atraktivnom igrom potvrdili plasman u Vitoriju.

Tomas Kelati bio je najboqi u pobedni~kom timu sa 18 poena, a Met Nilsen je postigao 13. Kosta Perovi} ubacio je devet ko{eva, uz ~etiri skoka, a isti u~inak imao je i Rafa Martinez. U gostuju}em timu Met Vol{ strelac 15 poena. Panelinos je pora`en od Gran Kanarije 75:68, ali je uspeo da sa~uva "plus 11" iz prvog duela (81:70).

Imala je {panska Ko{arka{i Valensije ekipa u jednom trenutku 17 poetiri tima ovogodi{weg takmina razlike (66:49), ali je gr~ki ~ewa. Xejsi Kerol sa 17 i Meltim do kraja susreta uspeo da vin Sanders sa 12 poena bili su smawi prednost i na kraju obeznajboqi u doma}em timu, dok su bedi plasman me|u najboqa ~ekod gostiju Roderik Blekni sa

15 i Kostas Haralampidis sa 14 poena bili iznad ostalih.

Plasman na fajnal-for obezbedili su berlinska Alba i Bilbao.

Sjajni Mili~i} i Pavlovi} U NBA {ampionatu odigrano je 13 utakmica uz veoma dobre igre Mili~i}a i Pavlovi}a. Oni su u trijumfu Minesote nad Sakramentom od 108:99 bili me|u najzapa`enijim u timu Timbervulvsa. Darko Mili~i} je kao starter na parketu proveo 38 minuta i za to vreme ostvario dabldabl u~inak sa 15 poena, 10 sko-

Mo Vilijams je ubacio ~etiri slobodna bacawa 13 sekundi pre kraja i tako doneo pobedu Klivlendu protiv Milvokija 101:98.

Baksi su i na ovoj utakmici pokazali da }e biti jedan od najopasnijih timova u plej-ofu. Lebron Xejms je postigao 23 poena, Vilijams je zavr{io sa 21 za Kavse koji su dobili 10 od posledwih 11 me~eva i imaju najboqi skor u ligi koji ima garantuje prednost doma-

Mo Vilijams i Lebron Yejms

kova uz ~etiri blokade i tri asistencije, dok je Sa{a Pavlovi} upisao 11 poena ({ut iz igre 5-8).

Oklahoma Siti je slavio u Bostonu protiv Seltiksa, a Nenad Krsti} je upisao {est poena i osam skokova. Najzaslu`niji za veliki trijumf bio je Kevin Durent koji je zabele`io 37 poena i osam skokova.

}eg terena kroz plej-of. Xon Salmons je ubacio 28, dok je Endru Bogut imao 19 poena i 12 skokova.

Xou Xonson je zabele`io 25 poena, a veliku pomo} imao je u Xamalu Krofordu, pa su Hoksi u Atlanti pobedili Lejkerse 109:92. Kobi Brajant je dao 28 ko{eva, ali od toga samo osam u drugom poluvremenu. Hoksi posle ove

pobede dr`e tre}e mesto na Istoku. To im je bio deveti uzastopni trijumf u svojoj hali, {to je najdu`a serija od 1997. godine kada su u Omniju imali 20 pobeda za redom.

Dirk Novicki je uspeo da prevazi|e lo{e {utersko ve~e, pa je ipak upisao 28 poena u pobedi Meveriksa protiv Grizlisa u produ`etku 106:102. To je 50. pobeda Dalasa ove sezone. Xejson Teri je zabele`io 29 ko{eva, Xejson Kid 12 uz 10 skokova i sedam asistencija, a Keron Batler je imao 11 poena i 13 skokova.

Mevsi su u svakoj od prethodnih deset sezona imali vi{e od 50 pobeda. Memfis je predvodio O Xej Mejo sa 27 ko{eva. Teksa{ki derbi igran je u San Antoniju gde su Sparsi pobedili Hjuston sa 119:102. Xorx Hil je zabele`io rekord karijere sa 30 poena, a bio je najzaslu`niji za sjajnu igru doma}ina u drugom poluvremenu.

Manu \inobili je dodao 18 poena i 10 asistencija, a Tim Dankan je upisao 17 poena i 19 skokova. Ovo je bio peti poraz u posledwih {est duela Roketsa.

Rezultati: [arlot – Filadelfija 103:84, Toronto – LA Klipers 114:92, Klivlend – Milvoki 101:98, Atlanta – LA Lejkers 109:92, Boston – Oklahoma Siti 104:109, Detroit – Majami 81:98, Wu Xersi – Finiks 105:116, Memfis – Dalas 102:106 (produ`etak), Minesota – Sakramento 108:99, San Antonio – Hjuston 119:102, Juta – Golden Stejt 128:104, Portland – Wujork 118:90.

U polufinalu sasta}e se Alba-Bilbao i Valensija-Panelinios. Finalni turnir na programu je 17. i 18. aprila u Vitoriji.

Repe{a zamenio Amerikance Amerikanac Bobi Dikson postpisao je ugovor sa italijanskim Benetonom gde }e zameniti zemqaka Gerija Nila koji je suspendovan zbog nediscipline.

Dikson je ve} igrao za Beneton u sezoni 2008/09, nakon ~ega se oprobao u redovima francuskih prvoliga{a, Le Manu i Asvelu.

Repe{a me je pitao da li sam spreman za izazove u zavr{nici itlaijanskog prvenstva.

Ja sam mu odgovorio da se ose}am sna`no i motivisano i da sam spreman da zaigram ve} za vikend. repe{a je jedan od trenera koji zna sa igra~ima, zna kako da stimuli{e svakog na poseban na~in. - rekao je amer~iki plejmeker.

Beneton (11-12) se ove sezone bori za plasman u plej-of.

Sedam kola pre kraja za sedmu i osmu poziciju bori se sa Avelinom (12-11) i Lotomatikom (12-11).

Repe{ina ekipa svakako pri`eqkuje da regularni deo sezone zavr{i na sedmom mestu kako bi u 1/4 finalu plejofa izbegao neprikosnoveni Montepaski.

Suspendovani Nil }e verovatno napustiti Apenine i pre}i na Pririneje, po{to se za wega interesuje Unihaka iz Malage.

c m y

16

DNEVNIK

ODIGRANE PREOSTALE DVE ^ETVRTFINALNE UTAKMICE LIGE [AMPIONA

Zlatan probudio tobyije Barselona je u Londonu odr`ala pravi moderan ~as fudbala Arsenalu u prvoj utakmici ~etvrtfinala Lige {ampiona, ali na kraju rezultat je bio nere{en. Katalonci su 65. minuta sakrivali loptu na Emiratima, tobxije su samo na momente uspevali da pariraju raspolo`enim fudbalerima Barselone, a onda su se Londonci posle drugog primqenog gola probudili.

Posle samo nekoliko minuta igre Barselona je morala da vodi s nekoliko golova razlike. Katalonci su iz svih pozicija opesedali gol Arsenala, ali je golman tobxija Manuel Almunija branio fantasti~no, zaustavio je nekoliko udaraca koje Zlatan Ibrahimovi} su svi ve} videli u mre`i. Tobxije su u prvom delu uputi~an bunker. U prvom delu uspeli le samo jedan udarac prema golu su da sa~uvaju svoju mre`u, ali u Viktora Valdesa. nastavku nisu izdr`ali i tako se Na po~etku drugog dela razinastavila tradicija . Interu je grao se Zlatan Ibrahimovi}, to 11 pobeda u 15 me~eva protiv postigao je dva gola, a onda je u ruskih timova (milanezi su samo igru u{ao Tio Volkot i sve se jednom izgubili), a CSKA je sapromenilo. Posle samo nekolimo potvrdio tradiciju da Rusi u ko minuta igre Volkot je savlaItaliji ne mogu do pobede. dao Valdesa, a u fini{u, posle Na Meaci bilo je nekoliko prekr{aja Puqola za crveni `estokih duela, ~ak su se u jedkarton, sudija Busaka je pokazao nom momentu sukobili i Stanna belu ta~ku i Fabregas je izkovi} i Krasi}. Jedini gol pojedna~io rezultat. U fini{u stigao je Dijego Milito, koji Arsenal je mogao i da pobedi je sa 17 metara o{trim {utem {to niukom slu~aju ne bi bilo pogodio desni dowi ugao Akinpravedno, jer je Barselona bila fejeva. U fini{u utakmice i za klasu boqi tim i samo zahvaSnajder se mogao upisati u liquju}e fenomenalnom Almunistu strelaca, a Rusi su najboqu ji doma}ini su uspeli da remi{ansu imali u 87. minutu, kada ziraju. je Nacid pobegao svojim ~uvaA u Milanu Inter je potvrdio rima, ali je tukao lo{e, pravo ulogu favorita i u tvrdoj utaku @ulia Cezara. mici pobedio CSKA. MoskoRevan{ utakmice su na progravqani su se opredelili za klasimu slede}eg utorka.

G. Kova~

Arsenal–Barselona 2:2 (0:0) LONDON: Stadion Emirati, gledlaca oko 60.000, sudija: Busaka ([vajcarska), strelac: Volkot u 69. i Fabregas u 86. (iz penala) za Arsenal, a Ibrahimovi} u 46. i 59. minutu za Barselonu. @uti kartoni: Fabregas, Ar{avin, Song, Ebue ( Arsenal), Pike (Barselona). Crveni karton: Puqol (Barselona) ARSENAL: Almunija – Sawa (Volkot), Galas (Danilson), Vermalen, Kli{i – Fabregas, Song, Diabi – Ar{avin (Ebue), Bendtner, Nasri.

BARSELONA: Viktor Valdes – Dani Alve{, Puqol, Pike, Maksvel – Buskets, ]avi, Keita– Mesi (Milito), Ibrahimovi} (Anri), Pedro Rodrigez.

Inter–CSKA 1:0 (0:0) MILANO: Stadion \uzepe Meca, gledlaca oko 80.000, sudija: Veb (Engleska), strelac: Milito u 65. minutu. @uti kartoni: Materaci (Inter), Aldomin, Krasi} (CSKA).

INTER: @ulio Cezar – Majkon, Materaci, Samjuel, Zaneti – Stankovi}, Kambijasi – Snajder, Pandev (Mariga) – Eto, Milito.

CSKA: Akinfejev – V. Berezucki, A. Berezucki, Igna{evi~, [enikov – Aldomin (Rahimi}), [enberas – Krasi}, Honda ( Xagojev), Mamaev (Gonzales) – Necid.

NEKADA[WI SELEKTOR SVETISLAV PE[I] TVRDI

Favoriti na SP su SAD i [panija Nekada{wi selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} izjavio je da su na ovogodi{wem {ampionatu planete, ~iji }e doma}n biti Turska, SAD i [panija favoriti za zlato.

- Najve}i favoriti su, kao i uvek, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. [anse [panaca }e mnogo zavisiti od toga da li }e oni u Turskoj nastupiti u najja~em sastavu, odnosno da li }e Pau Gasol biti u timu, kao i ostali igra~i

koji ve} imaju ogromno iskustvo. Ipak, [panija je odli~na ekipa i ona uvek ima kapacitet da osvoji zlatnu medaqu. Na turniru kao {to je prvenstvo sveta uvek postoji i neko iznena|ewe, ali mislim da su [panci i SAD najve}i favoriti za titulu - ka`e Pe{i} i dodaje da Gasol ima poseban zan~aj za svoju reprezentaciju, ali i za Los An|eles Lejkerse.

- On je jedan od najva`nijih igra~a NBA {ampiona. Bez wega Lejkersi nisu isti tim, a

sa wim u ekipi mogu ponovo do {ampionskog prstena. On ne samo da je jedan od najboqih evropskih igra~a koji su zaigrali tamo, ve} ima sve predispozicije da bude svrstan me|u najboqe ko{arka{e svih vremena koji su nastupali u NBA ligi - zakqu~io je Pe{i}.

Reprezentacija na{e zemqe je na ~elu sa Svetislavom Pe{i}em, 2002. godine u Indianapolisu osvojila zlatnu medaqu na SP.

BIV[A ARGENTINSKA TENISERKA IGRA SAMO NA SKIDAWE: Prelepa Argentinka Viktorija Vanu}i sawala je da jednog dana bude najboqa teniserka na svetu, ali karijeru je zbog povrede le|a morala prerano da zavr{i i posveti se karijeri foto modela i TV voditeqke.

Ipak, i tu je veoma uspe{na, ali da joj je tenis i daqe u krvi pokazala je nedavno kada je u jednom tv {ou u Argentini igrala tenis i za svaki izgubqeni poen skinula po deo teniske opreme.

Prema onome {to je vi|eno forhend i bekhend i daqe joj je veoma solidan, ali striptiz joj definitivno boqe ide. Pogotovo {to itekako ima {ta da poka`e.

SPORT

DNEVNIK

UEFA razgovara s RTS Zvani~nici Evropske fudbalske unije (UEFA) saop{tili da }e razgovarati sa RTS o wihovoj odluci da 30. aprila ne emituju direktan prenos utakmice ~etvrtfinala Lige {ampiona, umesto kojeg je i{ao prenos sednice Skup{tine Srbije.UEFA u saop{tewu navodi da su pitawa o kazni i kompenzaciji poverqive informacije. U UEFA nisu `eleli da komentari{u informaciju da bi RTS mogao da plati od{tetu od milion evra, o ~emu se spekulisalo u srpskim medijima.

Navodi se, kako prenosi „Beta“, da su ugovori sa emiterima predmet nacionalnog zakonodavstva, kao i da programska {ema ponekad mo`e biti promewena.

Sednica Skup{tine Srbije, na kojoj se odlu~ivalo o usvajawu deklaracije o osudi zlo~ina u Srebrenici, poklopila se u utorak sa terminom igrawa ~etvrtfinalne utakmice Lige {ampiona.

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} poslala je RTS pisani dopis u kojem je nalo`eno da se prenos ne prekida. RTS je u vreme po~etka L[ obavestio javnost da }e biti nastavqen prenos skup{tinskog zasedawa, a da }e snimak utakmice biti emitovan naknadno.

Generalni direktor RTS Aleksandar Tijani} izjavio je za da su nadle`ni u vlasti obe}ali da }e platiti eventualnu {tetu Javnom servisu zbog toga {to zbog prenosa sednice iz Skup{tine Srbije nije emitovao predvi|eni prenos fudbalske utakmice u Ligi {ampiona. Tijani} nije propustio da pomene i da bi potencijalni gubitak RTS mogao da bude oko ~etiri miliona evra. \uki}-Dejanovi} je izjavila da parlament nema novca za nadoknadu RTS zato {to je ta medijska ku}a prenosila sednicu parlamenta.

Anti} kqu~ uspeha Srbije na Mondijalu Selektor fudbalske reprezentacije Radomir Anti} bi}e najve}i adut „orlova“ na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, prenosi „Aso{ijetded pres“ Anti} (61) je preuzeo reprezentaciju u avgustu 2008. godine i skup talentovanih pojedinaca pretvorio u skladno ukomponovan tim koji je bez ve}ih problema u kvalifikacijama, ispred Francuske i Rumunije, obezbedio direktan plasman na Mundijal.

Biv{i trener Barselone, Reala i Atletika iz Madrida, pre preuzimawa selektorske foteqe u Srbiji nije radio skoro pune ~etiri godine. On je odmah po dolasku nametnuo autoritet, ne samo kod igra~a, ve} i u FS Srbije.

- Stvorili smo pozitivnu atmosferu i kao rezultat toga nam se dosta podiglo samopouzdawe.

Postali prava velika, zdrava familija iz koje su proistekli dobri rezultati. Na{e ambicije su svakako ve}e od samog plasmana na Mundijal - izjavio je Anti}.

Biv{i defanzivac Partizana, Fenerbah~ea, Saragose i Lutona (Lutonu golom obezbedio opstanak u ligi 1983.) ~itavu trenersku karijeru proveo je u [paniji, gde i `ivi. Jedini je trener u istoriji koji je predvodio tri {panska velikana, Barselonu, Real i Atletiko. U debi sezoni na klupi Atletika uspeo je da se okiti „duplom krunom“. Trenirao je jo{ Saragosu, Ovijedo i Seltu.

Iako biv{i defanzivac, Anti} je prepoznatqiv po tome {to kao trener forsira ofanzivnu igru. Takav sistem doneo mu je veliki uspeh u Srbiji, {to qubiteqi fudbala znaju da cene.

- Vra}amo se na{im korenima i na~inu igre koji ne kopiramo od drugih ekipa - ka`e Anti}.

petak2.april2010.

UO ZAJEDNICE SUPERLIGA[A (NE) VIDI PROBLEME NA TAKMI^EWU

Bez dokaza o naru{enoj regularnosti Prvi ~ovek srpskog fudbala Tomislav Karaxi} pre samo dva dana na Skup{tini Fudbalski savez Srbije je konstatovao da je nezadovoqan radom Zajednice superliga{a, klimom koja je stvorena u prvenstvu koja se grani~i sa paranojom jer je osvajawe titule podignuto na nivo „`ivota ili smrti“. Ako se takav trend nastavi najvqeno je oduzimawe ingerencija nad takmi~ewem Zajednici.

- Nema nikakvih problema, regularnost takmi~ewa nije ugro`ena, a mi ne mo`emo da reagujemo na prazne pri~e, u kojima nema ~iwenica i dokaza o name{tawu rezultata. Uostalom, na{a slu`bena lica nisu ni nagovestila u svojim izve{tajima da postoji bilo kakva sumwa istakao je predsednik Zajednice Branimir Babarogi} nakon sednice UO. Dakle, po ve} ustaqenoj matrici protekao je jo{ jedan skup „neposrednih prouizvo|a~a“, sa ciqem da se tenzije spuste. Niko se ne bavi uzrocima ve} iskqu~ivo posledicama, odnosno klupskim saop{tewima koja se re|aju kao na filmskoj traci i ukazuju na otvorene probleme.

Kako se i o~ekivalo potpredsednici Zajednice, ~elnici Napretka i Hajduka, Dragi{a Bi-

Pretu~en disciplinac Dimitrijevi} Zamenik disciplinskog sudije Zajednice Drak~e Dimitrijevi} pretu~en je ju~e ujutru ispred svog stana u centru grada, uz jasnu poruku: - To ti je iz fudbala.

Dimtrijevi} je usled te`ih povreda glave zadr`an u bolnici.

- Sve nas je potresla ova tu`na vest, a UO je o{tro osudio ovaj fizi~ki napad na Dimitrijevi}a - saop{tio je generalni sekretar Zajednice Miodrag Jankovi}. ni} i Nikola Xomba povukli su svoje izjave o sumwiv me~evima (Crvena zvezda- Napredak i Hajduk- Spartak), protiv wih su pokrenuti disciplinski postupci, a na tapetu }e se posebno na}i finansijer Kuqana ~ije izlagawe na Skup{tini FSS podiglo veliku pra{inu, jer je pred uglednim gostima iz UEFA ukazao na silne anomalije kojima je bremenit superkiga{ki karavan.

- Osudili smo jedinstveno postupak Xombe, jer nema istine u wegovim re~ima, i ne prihvatamo takav stil opho|ewa. Ne postoji nikakva fudbalska mafija u ligi. Uskoro }e sa predstavnicima Saveza i Zajendice za istim stolom biti rukovodstva dva na{a najve}a kluba kako bi se re{ile nesuglasice. Skrenuta im je pa`wa da prestanu sa prepucavwima putem saop{tewa i po{tuju usvojen kodeks po-

na{awa - konstatovao je generalni sekretar Zajednice Miodrag Jankovi}.

Na insistirawe novinara u kratkim crtama prezentirano je {ta to zapravo mu~i ve~ite rivale.

- Predstavnik Zvezde Goran Vasilijevi} je napomenuo da }e oni uvek braniti klub kada bude napadnut i da se ne mogu otetri utisku da postoji neka vrsta zavere protiv crveno- belih. Jedan od potpredsdnika crno- belih Ratomir Babi} konstatovao je da nervoza mora da prestane, da se po{tuju pravila fudbalske igre - objasnio je Jankovi}.

Sezona ulazi u zavr{nu fazu, rezultatska tenzija dose`e do ta~ke usijawa, a da li }e organi Zajednice imati dovoqno snage i sluha da o~uvaju uzdrmanu regularnost takmi~ewa pokaza}e naredna kola {ampionata.

Z. Rangelov

Rezerve u redu za prvi tim

Ni{ta od Kizita Prema re~ima Xozefa Kizita, koji je zavr{io trening neposredno pre utakmice kombinovanog tima Vojvodine i Solunca, od povratka u takmi~arski pogon ne}e biti ni{ta.

- Definitivno je sve propalo. Preostaje mi da treniraju}i ~ekam kraj maja i istek ugovorne obaveze s Vojvodinom – rekao je Kizito.

Nezvani~no, za Kizita je ve} spreman novi klub, ali reprezentativac Ugande nije bio voqan da pri~a na tu temu.

„In~on” kupuje ^ukari~ki Predstavnici kompanije „In~on“ iz Ju`ne Koreje pregovaraju o kupovini beogradskog fudbalskog kluba ^ukari~ki. Ova kompanija iz In~ona, koja je vlasnik tamo{weg prvoliga{a zainteresovana je da kupi br|ane.

Investitori su spremni da preuzmu dugove beogradskog kluba, ali je problem oko cene, koju treba isplatiti kompaniji „Stankom“. Prvi ~ovek kluba i kompanije Aleksandar Mihajlovi} tra`i vi{e od milion evra,

koliko su potencijalni kupci spremni da plate.

Kako je ^ukari~ki u statusu dru{tvene svojine, mogao bi da bude privatizovan i pre dono{ewa zakona, ukoliko predstavnici firme iz Ju`ne Koreje pristanu da iske{iraju za srpskog superliga{a.

Za In~on igra nekada{wi kapiten Crvene zvezde Ogwen Koroman, dok je na trenerskoj funkciji biv{i selektor na{e zemqe Ilija Petkovi}.

UPRAVA PARTIZANA NEZADOVOQNA IGRAMA TIMA

]ur~i} mewa Stevanovi}a

Goranu Stevanovi}u se drma klupa u Partizanu. Nezadovoqstvo predsednika \uri}a igrom ekipe u posledwa dva kola podgrejalo je pri~e da rukovodstvo `eli novog {efa struke. Saznajemo, prvi pik Upravnog odbora je Radovan ]ur~i}, pro{le godine ,,najperspektivniji trener’’ i ~ovek koji ve} godinama sa uspehom vodi Javor.

Rukovodstvo crno-belih je nezadovoqno prikazanim igrama protiv Vojvodine i BSK- a. Smatra da je razlog nedovoqan autoritet Gorana Stevanovi}a. Kao idealnog naslednika vidi Radovana ]ur~i}a, trenera Javora.

Ipak, Plavi jo{ nije na izlaznim vratima. Ali vremena nema puno jer je ulog veoma veliki - titula.

Radovan ]ur~i} predvodi}e selekciju Jelen superlige u prijateqskom me~u s Japanom, 7. aprila. Indikativno je da na put vodi ~ak {estoricu fudbalera Partizana, me|u wima i Vojislava Stankovi}a, momka koji je zimus do{ao u Humsku i odigrao tek jednu i po utakmicu.

- Kako saznajemo u slu~aju smene Goran Stevanovi} ne}e potpuno oti}i iz kluba ve} bi dobio neku funkciju. Verovatno sportskog direktora, koja je neupra`wena, a koja bi mu savr{eno odgovorala.

Na pri~e o smeni Plavi ka`e slede}e: - Od prvog dana sam na udaru i pred otkazom. Ne optere}ujem se

Radovan ]ur~i}

time ve} nastavqam opu{teno.

Posao radim profesionalno, i mislim dobro, s obzirom na sve okolnosti u klubu i oko wega. Pobedili smo Zvezdu i [ahtjor, a ovog prole}a smo jednom remizirali.

BSK je izazvao najve}e nezadovoqstvo Uprave ?

- Ponavqam, teren na Karaburmi je bio vrlo lo{ i nije nam dozvolio da se razmahnemo. Ve} protiv Spartaka sve }e biti mnogo boqe, jer igramo u savr{enim uslovima – zakqu~uje Stevanovi}.

I. Lazarevi}

NOVI SAD DO^EKUJE NI[LIJE

[TA JE POKAZAO ME^ SA SOLUNCEM

Prijatno fudbalsko popodne pru`ili su u sredu igra~i Vojvodine i Solunca (5:2) u prijateqskoj utakmici u FC “Vujadin Bo{kov”. U me~u s dva potpuno razli~ita poluvremena {ef stru~nog {taba Vojvodine Milan \uri~i}, koji je me~ pratio u odelu izvan terena, imao je {ta da vidi.

Mladi}i na terenu, a tu pre svih mislimo na Aleksandra Kataia, Slobodana Novakovi}a i Vuka Mito{evi}a, nagovestili su da je vreme da dobiju ozbiqniju {ansu. Isto tako, Slobodan Medojevi} je na {toperskom mestu pokazao da se vrlodobro snalazi, pa ono {to trener Vojvodine poku{ava ve} u nekoliko konrolnih susreta treba o~ekivati da najzad dobije i potvrdu u susretu Risto Laki} u duelu s igra~ima Solunca za bodove.

Nastavak me~a pripao je Sosko~io, bio je to centarfor goluncu. Tada su prema re~ima stiju Perica Koji} koji bi, da je trenera tima iz Rastine Kire malo br`i, komotno mogao da Smiqanovskog zaigrali stanbira dres bilo kojeg srpskog sudardni prvotimci i videlo se da perliga{kog tima. razlika izme|u vode}eg tima Osetili su pojedini stru~waVojvo|anske lige – zapad (~etvrci da u redovima Solunca ima ti rang) i onih koji pretenduju sjajnog potencijala, a jedan od na prvi tim Vojvodine prakti~onih koji je s jasnom namerom no ne postoji. Ako je neko i odstigao u Veternik bio je i {ef

17

Briga brigu sti`e Osokeqeni pobedom nad liderom prvoliga{kog karava Kolubarom (1:0) ali i sa puno kadrovskih problema Novi Sad u sutra do~ekuje preporo|enu ekipu Radni~kog iz Ni{a. Jesenas su `uti uspe{no prebrodili gostovawe u Ni{u (2:1) i sada `ele pobedu. [ef struke Dragan Radoji~i} sa puno respekta pri~a o narednom rivalu.

- U prole}ni deo Radni~ki je u{ao sa potpuno drugim timom, doveo nekoliko kvalitetnih poja~awa. Ne znaju za poraz, uzeli su bod Teleoptiku (1:1) i pobedili apatinsku Mladost (2:0) i krenuli ozbiqno u poduhvat opstanka.

O~ekuje nas te`ak duel, mnogo te`i nego {to su bili sa kandidatima za superliga{ko dru{tvo Banatom i Kolubarom. I wima i nama su potrebni bodovi, da nastavimo sa uspe{nim rezultatima i ubirawem plodova rada. Pred svaki susret idemo na pobedu, od napada~ke igre ni za pedaq ne}emo odstupiti. Imam kvalitetan sa-

Foto: F. Baki}

stru~nog {taba Proletera, Qubomir Ristovski.

Zanimqivo je da je ovaj duel imao i svojevrsnu uvertiru. Pogo|en nekim napisima u delu {tampe, a koji su direktno zadirali u autonomnost wegovog posla, trener Vojvodine Milan \uri~i} imao je razgovor s predsednikom Butorovi}em.

- Nije to bilo tako dramati~no kako su neki poku{ali da predstave. Razli~ita mi{qewa i vi|ewe situacije uvek postoje, a sve mi je bilo jasno kada sam u dvoje razli~itih novina video dve potpuno kontradiktorne predsednikove izjave – rekao je \uri~i}, dodav{i da ga jedino i samo interesuje subotwi me~ s BSK-om.

S. S.

Zvezda platila Turcima za Jevti}a Fudbalski klub Crvena zvezda uplatila je turskom Gen~lerbirligiju sumu od 250.000 evra za otkup ugovora Aleksandra Jevti}a.

Krajwi rok za ispuwewe ovog dogovora bio je 1. april, a uprava Zvezde je ju~e uplatila novac tako da je Jevti} i zvano~no postao ~lan crveno-belih.

stav u koji verujem da mo`e uspe{no da savlada jo{ jednu ozbiqnu prepreku - rezimira Radoji~i}.

Protiv Kolubare iz sastava su izostali: Josimov, Stevan~evi}, ^ovilo i \uki}.

- Uspe{no smo nadomestili wihov izostanak, sada je situacija jo{ gora, jer su od naporne i iscrpquju}e bitke van stroja: Kav~i}, Bogunovi} i Opsenica. Sve te povrede posledice su ledenih terena. Fizioterapeut Milan Jovanov} imao je ovih dana pune ruke posla. Uop{te ne znam koji sastav }u suprostaviti Ni{lijama. Verujem da oni igra~i koji budu igrali, da }e ulo`iti maksimum truda i zalagawa. Uz na{ kvalitet, po meni bi}e dovoqno za uspeh - jasan je Radoji~i}.

U tim u odnosu na Lazarevac se vra}a novajlija Josimov koji je izdr`ao kaznu, dok }e zbog povrede izostati \uki}, a imena ostalih povre|enih igra~a koji }e eventualno usko~iti jo{ uvek se ne znaju.

M. Popovi}

PROLETER NAPADA^KI I U ZEMUNU

Izostaju Popin, Ra{iovan i Sekuli} Ve} osam prvoliga{kih kola najprijatnije iznena|ewe jeseweg ali i prole}nog dela fudbaleri Proletera ne znaju za neuspeh.

Naplatili su sa kamatom dugove Sremu i In|iji i blizu su prevashodnom ciqu opstanka. Strateg Novosa|ana Qubomir Ristovski presre}an je novom trojkom protiv „zelenih“, a pred susret sa Zemunom isti~e.

- Svi smo posle pobede u prva dva kola zadovoqni, atmosfera je izuzetna nismo se takvom skoru nadali, ali je kvalitetan rad iz kola u kolu davao sve boqe rezultate. O~ekuje nas te`ak me~ u koji ulazimo znatno oslabqeni, s obzirom na neigrawe Sekuli}a, Ra{iovana zbog kartona, a Popina zbog

povrede. Nema {ta da se kuka, imamo veliki fond kvalitetnih igra~a dovoqan da rezervisti koji dobiju {ansu je uspe{no iskoriste.

Zemunci skup dobrih individualaca predvo|eni iskusnim trenerom Kustudi}em. Idemo da se nadigravamo, nemamo {ta da izgubimo a bili bi i te kako zadovoqni podelom plena - iskren je strateg Proletera.

Jesenas ste ubedqivo pobedili, a bio je i prekid na kraju utakmice, kakvoj se atmosferi nadate.

- Prekid nije izazvan na{om krivicom, o~ekujem lepu atmosferu i prijem kako smo ih mi do~ekali, naravno fer i korektnu igru bez ikakvih problema - istakao je na kraju Ristovski. M. Po.

KUP NA PODRU^JU ZREWANINA

Jedinstvo iznenadilo Kozaru U drugom kolu Kupa podru~ja Zrewanina postignuti su slede}i rezultati- ZREWANIN: Zadrugar (Lazarevo) - Radni~ki (Zrewanin) 2:1, BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Kozara (BVS) 4:0, NOVI KOZARCI: Sloboda - Delija 0:3. U tre}em kolu koja je na programu 14. aprila sastaju se: MOKRIN: Delija - Vojvodina (Novo Milo{evo) i BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Zadrugar (Lazarevo).

M. S.

18

SPORT

petak2.april2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Subota Inter - Bolowa Parma - Fiorentina \enova - Livorno Kaqari - Milan Lacio - Napoli Bari - Roma Kjevo - Sampdorija Atalanta - Sijena Katanija - Palermo Udineze - Juventus 1. Inter 2. Roma 3. Milan 4. Palermo 5. Napoli 6. Juventus 7. Sampdor.

8. Fiorent.

9. \enova 10. Bari 11. Parma 12. Kaqari 13. Kjevo 14. Katania 15. Bolowa 16. Lacio 17. Udineze 18. Atalanta 19. Sijena 20. Livorno

31 18 31 18 31 17 31 14 31 12 31 14 31 13 31 13 31 12 31 11 31 11 31 11 31 10 31 8 31 9 31 7 31 8 31 7 31 6 31 6

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (19) (21)

9 4 58:28 8 5 56:35 9 5 49:29 9 8 46:38 12 7 41:36 6 11 48:44 9 9 38:37 5 13 43:36 8 11 51:51 10 10 38:37 9 11 31:38 7 13 48:47 8 13 27:29 11 12 34:36 8 14 34:44 12 12 27:33 8 15 38:49 7 17 29:42 8 17 32:53 718:2147

63 62 60 51 48 48 48 44 44 43 42 40 38 35 35 33 32 28 26

ITALIJA–SERIJA B

Danas Galipoqi - Albinolefe ]ezena - Ankona Padova - Citadela Pja}enca - Krotone Sasuolo - Frosinone Askoli - Groseto Empoli - Le}e Bre{a - Mantova Vi}enca - Modena Salernitana - Re|ina Torino - Triestina 1. Le}e 32 16 2. ]esena 32 13 3. Sasuolo 32 13 4. Torino 32 14 5. Bre{a 32 14 6. Groseto 32 12 7. Sitadela 32 12 8. Ankona 32 14 9. Empoli 32 12 10. Krotone 32 12 11. Askoli 32 11 12. Modena 32 12 13. Triestina 32 11 14. Albinolefe3210 15. Pja}enca 32 11 16. Frosinone 32 11 17. Vi}enca 32 9 18. Padova 32 9 19. Mantova 32 8 20. Galipoli 32 9 21. Re|ina 32 10 22. Salernitana32 5

10 13 12 8 7 13 11 6 8 10 10 7 9 11 8 7 12 10 13 10 6 7

6 6 7 10 11 7 9 12 12 10 11 13 12 11 13 14 11 13 11 13 16 20

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19)

51:37 38:19 43:31 42:29 42:37 48:46 41:34 44:39 44:37 39:37 45:43 25:31 34:39 38:40 27:33 39:52 32:31 33:35 35:41 32:48 37:47 29:52

58 52 51 50 49 49 47 46 44 44 43 43 42 41 41 40 39 37 37 37 36 16

NEMA^KA BUNDES LIGA

Subota [alke - Bajern (M) Ajntraht - Bajer (L) Borusija (D) - Verder Frajburg - Bohum [tutgart - Borusija (M) Nirnberg - Majnc Keln - Herta Nedeqa Volfsurg - Hofenhajm Hamburg - Hanover 1. [alke 28 17 2. Bajern (M) 28 16 3. Bajer (L) 28 14 4. Borusija (D)2814 5. Verder 28 13 6. Hamburg 28 11 7. [tutgart 28 11 8. Ajntraht 28 11 9. Volfsburg 28 11 10. Majnc 28 10 11. Hofenhajm 28 9 12. Borusija (M)28 9 13. Keln 28 7 14. Bohum 28 6 15. Nirnberg 28 6 16. Frajburg 28 6 17. Hanover 28 6 18. Herta 28 4

7 8 11 7 9 11 8 8 7 8 7 7 10 9 7 6 5 7

4 4 3 7 6 6 9 9 10 10 12 12 11 13 15 16 17 17

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

46:22 55:26 56:30 46:33 58:35 48:33 41:36 37:40 52:51 29:35 35:32 36:47 27:35 30:51 26:47 26:50 30:54 27:48

58 56 53 49 48 44 41 41 40 38 34 34 31 27 25 24 23 19

FRANCUSKA

Subota Sent Etijen - Le Man Valensijen - Lil Grenobl - Lorijen Ren - Lion Bordo - Nansi Nica - So{o Monpeqe - Monako Nedeqa Marseq - Lens Bulow - Tuluz Okser - PS@ 1. Bordo 28 17 2. Monpeqe 30 17 3. Okser 30 16 4. Lil 30 16 5. Lion 30 15 6. Marseq 28 15 7. Ren 30 14 8. Lorijen 30 13 9. Monako 30 13 10. Valensijen 29 12 11. PS@ 30 11 12. Nansi 30 11 13. Tuluz 30 10 14. So{o 28 10 15. Lens 30 9 16. Nica 30 10 17. Sent Etijen30 7 18. Bulow 30 5 19. Le Man 29 5 20. Grenobl 30 3

5 5 8 6 9 8 7 7 6 5 7 6 8 6 8 5 8 8 6 6

6 8 6 8 6 5 9 10 11 12 12 13 12 12 13 15 15 17 18 21

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21)

46:23 41:34 30:24 56:32 49:31 50:30 45:29 44:31 32:33 40:41 42:33 38:43 23:35 23:35 27:37 31:45 20:38 22:50 26:46 20:48

56 56 56 54 54 53 49 46 45 41 40 39 36 36 35 35 29 23 21 15

[PANIJA–PRIMERA Subota

[ampionska bitka na Old Trafordu

Saragosa - Malaga Barselona - Atletik Seviqa - Tenerife

Nedeqa

Almerija - Majorka Hetafe - Espawol Hihon - Kserez Valensija - Osasuna Vaqadolid - Viqareal Rasing - Real (M) Atletiko (M) - Deportivo 1. Real (M) 29 24 2 3 2. Barselona 29 23 5 1 3. Valensija 29 15 8 6 4. Maqorka 29 14 5 10 5. Seviqa 29 13 6 10 6. Atletik 29 13 6 10 7. Deportivo 29 12 6 11 8. Viqareal 29 11 7 11 9. Hetafe 29 12 4 13 10. Atlet. (M) 29 10 7 12 11. Hihon 29 9 9 11 12. Almerija 29 9 9 11 13. Osasuna 29 9 7 13 14. Espawol 29 8 9 12 15. Malaga 29 7 10 12 16. Rasing 29 7 10 12 17. Saragosa 29 7 8 14 18. Tenerife 29 6 7 16 19. Vaqadolid 29 4 12 13 20. Herez 29 5 7 17

(2.30) Man~ester junajted - (3.00) ^elzi (2.80) U derbiju 33.kola Premijer lige, i kako ga mnogi nazivaju okr{aju sezone, fudbaleri Man~estera }e ugostiti ekipu ^elzija na Old Trafordu.. U pro{lom kolu izabranici trenera Ferguuso na slavili su protiv Boltona (4:0), upisali tako petu vezanu pobedu u fini{u sezone. Na drugoj strani tim iz Londona demonstrirao je silu u delu protiv Aston Vile 7:1, i tako najavio borbu do posledweg atoma snage u derbiju. Man~ester }e u}i u me~ hendikepiran bez najboqeg igra~a Vejna Runija, kojeg ~eka pauza od mesec dana,a povre|eni su jo{: Hargirvs, Oven, Brun, O [ea i Andersona. Ni ^elzi nije kompletan, nedostaju Ivanovi}, Bosingva, Balak, Kol, Drogba, Karvaqo i Esijen. U prvom delu {ampionata slavio je ^elzi 1:0.

Na{ predlog: 1

(3.00) Sanderlend (3.00) Totenhem (2.15) Fudbaleri Totenhema ne odustaju od plasmana u klvalifikacije za Ligu {ampiona. Izabranici trenera Rednapa vezali su tre}u pobedu slaviv{i protiv Portsmuta (2:0). Na redu je gostovawe u Sanderlendu i duel protiv „crnih ma~aka“ na stadionu Svetlosti. U jesewem delu , slavili su „pevci“ (2:0), ali ovoga puta ekipa koju predvodi Stiv Brus `eli revan{. Doma}in je nanizao dva poraza, posledwi protiv Liverpula 3:0, ali poznato je da Sanderlend igra mnogo boqe na doma}em terenu. Totenhem ima dosta povre|enih igra~a, van stroja su: Xenas, Lenon, golman Kudi}ini, King, ]orluka, Defo i Vudgejt.

Na{ predlog: 2, 3+

(1.40) Bordo - (3.60) Nansi (6.50) Nakon poraza u prvoj utakmici ~etvrtfinala Lige {ampiona, branilac naslova ekipa Bordoa okre}e se isku{ewima u doma}em prvenstvu. Izabranici

Danas

1. Tvente 2. Ajaks 3. PSV 4. Fejenord 5. Almar 6. Utreht 7. Herakles 8. Groningen 9. Breda 10. Roda 11. Herenven 12. Venlo 13. NEC 14. Vitese 15. Sparta 16. Den Hag 17. Viqem 18. RKC

29 23 29 22 29 21 28 14 29 16 29 13 29 14 29 12 29 11 29 10 29 10 29 6 29 7 28 7 29 6 29 5 29 7 29 4

5 4 6 10 3 9 4 6 7 5 2 11 8 6 7 9 2 0

1 3 2 4 10 7 11 11 11 14 17 12 14 15 16 15 20 25

(12.30) (12.30) (14.30) (14.30)

55:22 88:19 65:25 43:26 57:33 33:26 43:41 39:39 40:46 39:52 36:53 37:43 31:49 28:48 27:52 28:51 34:57 23:64

74 70 69 52 51 48 46 42 40 35 32 29 29 27 25 24 23 12

(21)

Hueska - Kordoba Himnastik - Rekreativo Mursija - Albasete Las Palmas - Kartagena El~e - R. Vaqakano Selta - Real Union

(18) (18) (18) (18) (18) (18)

Sosijedad - Herkules Hirona - Salamanka Kadiz - Kasteqon

(12) (17) (17)

Nedeqa

Duel Drogbe i Vidi}a na pro{logodi{woj utakmici izme|u Man~ester junajteda i ^elzija

trenera Blana igraju promenqivo u posledwe vreme, o ~emu svedo~i i poraz u finalu Kupa od Marseqa 3:1. Na redu je duel protiv Nansija koji je u pro{lom kolu slavio sa ubedqivih 5:1 protiv Lansa. Tradicija u duelima ova dva tima na strani je „`irondinaca“koji su dobili posledwih pet duela. Nansi igra u tako|e promenqivom ritmu, pa izabranici trenera Kore~e `ele da iznenade {ampiona i prekinu post u me|usobnim duelima. U jesewem delu prvenstva slavili su „bordo - beli“ (3:0).

Na{ predlog: 1

(2.60) Katanija - (2.80) Palermo (2.60) Katanija bez trenera Mihajlovi}a, koji je ka`wen do~ekuje ekipu Palaerma. Bi}e to veliki sicilijanski derbi, gde nema milosti. U prvom delu prvenstva dva quta rivala me~ su zavr{ili „miroqubivo“ (1:1).

Nbajverovatnije je i sada remi najbli`i, a mogu}e je da }e i Katanija slaviti, jer igra sjajno u posledwih nekoliko kola, bez obzira na poraz u Napoqu u pro{lom kolu.

Na{ predlog: h, 1

(4.25) Bari - (3.10) Roma (1.75) Pobedom u derbiju protiv Intera 2:1, fudbaleri Rome opasno su zakuvali {ampionsku trku i sada su samo bod iza ekipe iz Milana. Izabranici trenera Ranijerija ovog vikenda gostuju na stadionu Sveti Nikola u Bariju, protiv ekipe koju su savladali ve} ove sezone na Olimpiku 3:1. Zanimqivo je da „vu~ica“ na posledwih pet duela u Bariju nije pora`ena, ~etiri pobede Rome uz jedan remi. Doma}in je u pro{lom kolu remizirao sa Livornom 1:1, a zanimqivo je da „petlovi“ mnogo boqe igre pru`aju na doma}em terenu, gde su pora`eni samo dva puta, a trenutno su u seriji od pet duela bez kiksa. Kod vu~ice pod znakom pitawa je nastup Totija, a oporavio se Tadei.

Na{ predlog: 2, 3+

(3.00) Vaqadolid (3.00) Viqareal (2.30) Stadion Municipal u Vaqadolidu bi}e popri{te zanimqivog okr{aja izme|u doma}eg tima i zahuktale „`ute podmornice“. Doma}i sstav predvo|en

Danas Braga - Gimarae{ (19) Nacional - Leiksoe{ (20) Sporting (L) - Rio Ave (21.15) Subota Fereira - Belenense{ (17) Olhanense - V. Setubal (17) Akademika - Leiria (19) Porto - Maritimo (21.15) Ponedeqak Naval - Benfa (22) 1. Benfika 24 19 2. Braga 24 17 3. Porto 24 15 4. Sporting (L) 24 10 5. Gimarae{ 24 10 6. Leiria 24 9 7. Fereira 24 8 8. Maritimo 24 8 9. Naval 24 8 10. Nacional 24 8 11. Rio Ave 24 6 12. Akademika 24 6 13. Olhanense 24 4 14. Setubal 24 5 15. Leiksoe{ 24 4 16. Belenense{24 2

4 4 5 8 6 6 8 6 5 5 10 6 11 8 6 8

1 3 4 6 8 9 8 10 11 11 8 12 9 11 14 14

61:12 34:15 50:21 32:20 25:25 30:27 28:28 32:34 14:25 28:41 21:25 27:34 24:34 22:43 20:41 13:36

61 55 50 38 36 33 32 30 29 29 28 24 23 23 18 14

Danas Zagreb - Hajduk (S) (18) Inter (Z) - Me|imurje (18) Subota Cibalija - Istra (18) Varteks - [ibenik (18) Lokomotiva - Karlovac (18) Slaven - Kroacija (18) Zadar - Osijek (18) Rijeka - Dinamo (Z) (20.15) 4 8 7 7 5 6 2 8 6 8 4 3 6 5 4 5

2 2 4 4 6 6 9 6 9 8 12 13 11 12 13 15

62:11 32:10 24:13 22:20 35:16 39:29 26:25 33:35 20:30 31:32 26:45 25:36 20:35 21:37 29:39 20:52

(2.50) [alke - (3.00) Bajern (M) (2.50) U 29. kolu nema~kog {ampionata Veltins Arena u Gelzerkirhenu bi}e popri{te derbija koji mo`e da da odgovor na pitawe: Ko }e prvi do „salatare“, doma}i [alke ili Bajern.

Predvo|eni sjajnim stru~wakom Magatom, i ubojitim golegeterom Kevinom Kurawijem (17 golova), [alke je slavio protiv Leverkuzena 2:0, nanizao ~etvrtu pobedu u pet kola, a na Veltins Areni imaju sedam vezanih slavqa. Na drugoj strani „bavarci“ su posle kiksa od Ajntrahta 2:1 nemaju pravo na novu gre{klu. U prvom delu bilo je 1:1, a Bajern je slavio u Kupu 1:0.

Na{ predlog: 0 -2 I. G.

Anderleht lako pobedio Gent

HRVATSKA

1. Dinamo 22 16 2. Cibalia 22 12 3. Karlovac 22 11 4. [ibenik 22 11 5. Hajduk 22 11 6. Osijek 22 10 7. Lokomot. 22 11 8. Slaven 22 8 9. Zadar 22 7 10. Rijeka 22 6 11. Me|imurje 22 6 12. Inter 22 6 13. Varteks 22 5 14. Istra 1961 22 5 15. Zagreb 22 5 16. Kroacija 22 2

trenerom San~ezom gr~evito se bori za opstanak, dok fudbaleri Viqareala posle trijumfa nad Seviqom 3:0 `ele da u fini{u prvenstva izbore izlazak u Evropu. U jesewem delu slavio je Viqareal 3:1, ali vi{e uspeha do sada imaju doma}i fudbaleri koji su na posledwih pet duela slavili ~ak ~etiri puta.

Na{ predlog: 3+

BELGIJA, PLEJ-OF

Robin van Persi

PORTUGAL

(18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45)

Numansija - Levante

Subota

Trener fudbalera Arsenala Arsen Venger izjavio je danas da o~ekuje da napada~ Robin van Persi za dve nedeqe po~ne da trenira sa ostatkom ekipe.

Verujem da }e Van Persi zaigrati u va`nim utakmicama u zavr{nici sezone. Za dve nedeqe bi}e spreman za teren. - kazao je Venger.

Ove sezone holandski internacionalac postigao je osam pogodaka za ekipu Arsenala. Van Persi je od novembra pro{le godine van terena zbog povrede ligamenata kolena koju je zadobio igraju}i za reprezentaciju Holandije.

Subota Venlo - Tvente Vitese - Groningen AZ Alkmar - Utreht Roda - RKC Herenven - Sparta Nedeqa Fejenord - Breda Den Hag - Ajaks Herakles - NEC Viqem - PSV

(17) (17) (17) (17) (17) (19) (21) 81:55 74 71:18 74 45:32 53 45:33 47 40:35 45 40:37 45 32:35 42 43:41 40 41:39 40 44:45 37 31:36 36 31:38 36 26:32 34 21:36 33 34:36 31 30:42 31 35:53 29 29:58 25 30:51 24 24:50 22

[PANIJA–SEGUNDA

Van Persi za dve nedeqe na terenu

HOLANDIJA

(18) (20) (22)

52 44 40 40 38 36 35 32 27 26 22 21 21 20 19 1

U me~evima 2. kola plejofa belgijskog {ampionata postignuti su slede}i rezultati - za titulu: Klub Bri` - Kortrijk 3:0 (0:0), Gent Anderleht 1:3 (0:3). Varegem - Sent Truden 1:2 (0:1), za Ligu Evrope: Lokeren - Serkl Bri` 5:3 (2:1), Vesterlo Mehelen 0:2 (0:0), Standard [arlroa 2:0 (0:0), @erminal - Genk 1:3 (0:1).

[KOTSKA Subota Madervel - Falkirk Renyers - Hamilton Sent Miren - Harts Nedeqa Hibernijan - Seltik Kilmarnok - Aberdin Ponedeqak Sent Yonston - Dandi 1. Renyers 2. Seltik 3. Dandi 4. Hibernijan 5. Madervel 6. Harts 7. S. Yonston 8. Aberdin 9. Hamilton 10. St Miren 11. Kilmarnok 12. Falkirk

29 21 31 18 31 15 31 14 31 12 31 11 30 9 30 8 31 8 31 6 31 6 31 4

7 6 10 8 12 7 8 10 9 9 8 10

1 7 6 9 7 13 13 12 14 16 17 17

(16) (16) (16) (14.15) (16.30) (20.45) 68:17 59:34 50:39 46:38 38:35 30:38 43:51 29:38 25:41 30:42 24:43 27:53

70 60 55 50 48 40 35 34 33 27 26 22

Ponedeqak

Viqareal 2 - Betis 1. Sosijedad 30 15 2. Herkules 30 14 3. Betis 30 13 4. Kartagena 30 13 5. Numansija 30 13 6. Levante 30 11 7. Viqar. 2 30 12 8. El~e 30 12 9. Kordoba 30 10 10. Hirona 30 10 11. Selta 30 9 12. Himnastik 30 11 13. Rekreativo30 9 14. Mursija 30 8 15. Las Palmas30 8 16. Hueska 30 8 17. R. Vaqekano30 8 18. Salamanka 30 8 19. Albasete 30 7 20. Kadiz 30 6 21. Real Union 30 6 22. Kastelon 30 5

10 10 9 9 8 13 6 8 11 10 12 6 11 13 13 13 11 11 11 12 9 9

5 6 8 8 9 6 9 10 9 10 9 13 10 9 9 9 11 11 12 12 15 16

42:27 41:25 42:29 42:30 39:33 40:30 44:39 42:40 26:28 38:39 27:28 29:38 27:29 35:33 33:34 24:25 43:42 32:40 41:50 33:49 25:38 28:47

ENGLESKA PL Subota

Man~ester j. - ^elzi Arsenal - Vulverhempton Bolton - Aston Vila Portsmut - Blekburn Stouk - Hul Sanderlend - Totenhem Barnli - Man. siti

Nedeqa

Birmingem - Liverpul Fulam - Vigan Everton - Vest Hem 1. Man~es.r J. 32 23 3 2. ^elzi 32 22 5 3. Arsenal 32 21 5 4. Totenhem 31 17 7 5. Man~.r S. 31 15 11 6. Liverpul 32 16 6 7. Ast. Vila 31 13 12 8. Everton 32 13 10 9. Birmingem 32 12 9 10. Blekburn 32 11 8 11. Stouk 31 9 12 12. Fulam 31 10 8 13. Sanderl. 32 8 11 14. Vulverh. 32 8 8 15. Bolton 32 8 8 16. Vigan 32 8 7 17. Vest Hem 32 6 9 18. Hal 31 6 9 19. Barnli 32 6 6 20. Portsmut 32 6 4

6 5 6 7 5 10 6 9 11 13 10 13 13 16 16 17 17 16 20 22

(21) 55 52 48 48 47 46 45 44 41 40 39 39 38 37 37 37 35 35 32 30 27 24

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (17) 76:25 72 82:29 71 74:34 68 57:29 58 58:39 56 53:32 54 43:32 51 50:42 49 33:37 45 35:50 41 30:35 39 33:36 38 41:50 35 28:50 32 36:60 32 29:62 31 38:55 27 31:64 27 31:65 24 28:60 13

ENGLESKA ^EMPION[IP Danas

Skantorp - Blekpul VBA - Lester

Subota

Bristol - Notinhem F. Koventri - Derbi Donkaster - Plimut Ipsvi~ - Reding Midlzbro - Kristal P. Piterboro - Wukasl Preston - Votford Kvins Park - [efild V. [efild J . - Barnsli Kardif - Svonsi 1. Wukasl 39 24 11 4 2. VBA 40 23 10 7 3. Notingen F.40 20 10 10 4. Kardif 40 19 8 13 5. Svonsi 40 15 17 8 6. Lester 40 16 13 11 7. Blekpul 40 15 12 13 8. Donakster 40 14 13 13 9. Midlbro 40 14 12 14 10. [efild J. 40 14 12 14 11. Reding 38 14 10 14 12. Koventri 40 13 13 14 13. Bristol 40 12 16 12 14. Barnsli 40 14 8 18 15. Preston 40 12 13 15 16. Ipsvi~ 40 10 18 12 17. Derbi 40 13 9 18 18. Kvins Park 39 11 14 14 19. Skantorp 39 13 8 18 20. [efild V. 40 11 11 18 21. Votford 39 11 10 18 22. Kris. P. (-10)40 13 13 14 23. Plimut 40 10 8 22 24. Piterboro 40 7 9 24

(16) (18.15) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 74:28 83 78:43 79 55:34 70 67:49 65 33:31 62 48:40 61 62:50 57 51:47 55 53:44 54 54:52 54 51:53 52 45:53 52 50:59 52 49:62 50 51:61 49 42:50 48 47:57 48 53:58 47 48:66 47 43:60 44 50:61 43 42:45 42 40:57 38 39:65 30

SPORT

DNEVNIK

petak2.april2010.

19

Krasi} odbio turske milione

Sesk Fabregas

Fabregas dao gol slomqenom nogom Kapiten Arsenala Sesk Fabregas po svemu sude}i izveo je penal sa frakturom fibule desne noge, a kasnije izdr`ao jo{ desetak minuta na terenu, pre nego {to je na nosilima iznet, kada je zavr{ena utakmica ArsenalBarselona (2:2). Navija~i Barselone bili su besni na sudiju Masima Busaku, kada je [vajcarac u 84. minutu start Karlesa Pujola nad Seskom Fabregasom okarakterisao kao jedanaesterac. Delovalo im je da su o{te}eni...

Pujol je iskqu~en, a kapiten Arsenala Fabregas, pridigao se i izjedna~io na 2:2 u prvoj ~etvrtfinalnoj utakmici Lige {ampiona, uprkos ~iwenici da je Barselona po~etkom drugog

poluvremena imala vo|stvo od 2:0. Ostatak utakmice, Fabregas je jedva izdr`ao na nogama, a nije mogao da bude zamewen, jer je menaxer Arsenala Arsen Venger ve} bio izvr{io tri izmene.

Sa posledwim sudijskim zvi`dukom, Fabregas je pao na travu i sa terena stadiona Emirati odnet je na nosilima... Kasnije se ispostavilo da mu je Pujol polomio nogu i da je Fabregas sa frakturom fibule desne noge izveo jedanaesterac protiv kluba u kojem je ponikao... Posle svega, deluje suludo da Venger nije odmah izveo Fabregasa, kada je video da ovaj jedva stoji, jer je u tom trenutku Barselona ve} imala igra~a mawe, a do kraja je ostalo mawe od deset minuta.

- Nisam dobro - rekao je Fabregas engleskim novinarima.

- Moramo da sa~ekamo da vidimo te`inu povrede, ali se nadam da }u igrati pre kraja sezone - skepti~an je Fabregas, koji zbog parnih `utih kartona svakako ne bi igrao u revan{u narednog utorka na staidonu Kamp Nou, ali ukoliko bude morao da zavr{i sezonu ve} 1. aprila, onda bi to bio veliki udarac za Arsenal.

- Bojim se da je ne{to ozbiqno puklo. Zapeo sam iz sve snage kada sam {utirao penal i shvatio sam da ne mogu da hodam ~im sam krenuo po loptu koja je bila u golu - objasnio je Sesk Fabregas.

Gvardiola: Imamo veliku {ansu Trener fudbalera Barselone Pepe Gvardiola izjavio je posle me~a sa Arsenalom (2:2) u okviru ~etvrtfinala Lige {ampiona da je wegov tim ostvario dobar rezultat i da ima priliku da u revan{u obezbedi prolaz u polufinale. On je posebno pohvalio igru ekipe u uvodnih 1520 minuta.

- Igra koju smo pokazali u uvodnom delu me~a je ubedqivo najboqa od kada sam ja u timu.

Voleo bih da mo`emo ovako stalno da igramo, napada~ki, da ne dozvolimo rivalu da 'di{e'.

Imali smo lepu prednost od 2:0, ali smo je na kraju ispustili. Sve u svemu rezultat je dobar za nas. Bi}emo oslabqeni u revan{u za Pujola i Pikea,

lonske ekipe, aktuelnog {ampiona Evrope.

MURIWO NEZADOVOQAN POSLE MINIMALCA

Morali smo ubedqivije Trener fudbalera Intera @oze Muriwo izjavio je posle prvog ~etvrtfinalnog me~a izme|u nero-azura i CSKA da je pobeda wegovog tima (1:0) trebalo da bude znatno ubedqivija.

3:0 - rekao je posle utakmice Muriwo i nastavio: - Videli ste prvo poluvreme. Znao sam da to mogu da o~ekujem od CSKA, blokirali su nas i igrali agresivno na svakog igra~a. Zato sam

Milito proslavqa pogodak

- Bili smo boqi, u drugom poluvremenu daleko, daleko boqi, ali nismo potpuno iskoristili tu ~iwenicu. Na kraju je bilo 1:0, a trebalo je da bude barem

govorio da bi utakmica mogla da bude ru`na i bila je takva u prvom poluvremenu. U nastavku smo na{li vi{e prostora i odlu~nije krenuli na pobedu.

Blater kritikovao Engleze Predsednik Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) Sep Blater uputio je danas kritike engleskim premijerliga{ima zbog ~iwenice da samo dva kluba, ^elsi i Ma~ester Siti, nisu u dugovima uzrokovanim tro{ewem ogromnih sredstava na plate fudbalera.

- ^elnici premijerliga{a moraju na vreme preduprediti da jos neki klub zadesi sudbina Portsmuta. Izuzimaju}i ^elsi i Man~eser Siti ~iji sponzori re{avaju wihova dugovawa, ostalim klubovima gubici se samo uve}avaju jer previ{e novca odlazi na isplate igra~ima - rekao je Blater.

Predsednik FIFA je naglasio da takav model poslovawa nigde ne bi bio dozvoqen, osim u fudbalu, i poru~io da ne}e biti pomo}i za engleske klubove iz svetske Ku}e fudbala.

- Nacionalni fudbalski savez mora da vodi brigu o materijalnom polo`aju klubova precizirao je Blater.

Galas zavr{io sezonu

Fudbaleri Barselone

ali i Arsenalu }e faliti Fabregas - rekao je trener kata-

Jedan od najboqih fudbalera Srbije, Milo{ Krasi}, nije `eleo da nastavi karijeru u Turskoj, iako bi ga potpis ugovora sa Fenerbah~eom momentalno promovisao u red multimilionera!

Krilni napada~ CSKA iz Moskve, prema saznawima SOS kanala, dobio je ponudu koja se "ne odbija" od strane vlasnika Fenera, ali je Krasi} uspeo da ka`e "ne" milionima i sa~eka ponudu kluba iz zemqe u kojoj se, prema wegovom mi{qewu, igra boqi fudbal nego u Turskoj.

Navodno, Fenerbah~e je pripremio ugovor po kojem bi Krasi} zara|ivao tri i po miliona evra godi{we (!?) i to bez bonusa i premija, ali to nije impresioniralo na{eg reprezentativca, koji o~igledno o~ekuje da neki od evropskih giganata i realizuje vi{emese~na interesovawa za wegove usluge.

Muriwo je na kraju zakqu~io: - Detaqi uviek odlu~uju u Ligi {ampiona. CSKA je u rangu velikih ekipa i detaqi su opet bitni. Ipak, mislim da smo boqi tim i da idemo daqe, bez obzira {to to opet treba da potvrdimo.

Dejan Stankovi} izjavio jda je uveren da }e "nero-azuri" uspeti da se plasiraju u polufinale.

- Bio je ovo veoma te`ak me~.

U prvom poluvremenu smo igrali ne{to slabije, o ~emu govori samo jedna stvorena {ansa.

Bili smo pod velikim pritiskom u tim trenucima. Ipak, u nastavku smo zaigrali daleko boqe, onako kako najboqe umemo. Ostaje `al {to nismo iskoristili jo{ neku priliku jer smo mogli da dobijemo sa vi{e golova razlike. O~ekuje nas te`ak posao u revan{u u Moksvi, ali sa ovakvim timskim duhom mislim da sigurno prolazimo u polufinale - rekao je Stankovi} posle susreta na "\uzepe Meaci".

Revan{ me~ na programu je narednog utorka, 6. aprila, u Moskvi.

Odbrambeni fudbaler Arsenala Vilijam Galas obnovio je povredu mi{i}a na listu desne noge zbog ~ega propustiti ostatak sezone, saop{tio je londonski klub.

Galas se tek oporavio od povrede mi{i}a, ali ga je isti peh zadesio na utakmici protiv Barselone.

- Galas je zavr{io sezonu.

Obnovio je povredu, ali }e biti spreman za SP. Ba{ zbog toga ne}emo ni rizikovati da ga ponovo vra}amo u trena`ni proces u fini{u sezone. Neka odmori, ne bi se isplatilo da se opet kockamo sa wim - rekao je Venger.

Milo{ Krasi}

Strani mediji preplavqeni su spekulacijama oko toga da bi Krasi} mogao da pre|e u Milan, Liverpul, Real Madrid, Juventus, Atletiko Madrid, itd. U januaru se transfer nije dogodio, sezo-

na u Rusiji je po~ela pro{log meseca, a naredna prilika za to bi}e kada u Zapadnoj Evropi po~ne letwi prelazni rok, po~etkom jula. Tada }e u Rusiji biti pauza u prvenstvu.

Milan ho}e Benzemu Uprava fudbalskog kluba Milan planira da u letwem prelaznom roku uputi ponudu madridskom Realu za wihovog napada~a Karima Benzemu. Prema pisawu u {tampi, Milan je u potrazi za pravim napada~em jer ih nije zadovoqio Holan|anin Klas Jan Huntelar, a svoju {ansu u dovo|ewu Benzeme vide u maloj minuta`i Francuza na "Santjago Bernabeu".

U odnosu na jesen kada su iz Madrida izjavqivali da ne}e prodavati reprezentativca Francuske, sada je situacija druga~ija i Benzemina cena iznosi 35 miliona evra koliko su upravo oni platili Lionu. Francuski internacionalac je do{ao u Real 2009. godine. Za Madri|ane je odigrao 19 me~eva i zabele`io sedam pogodaka.

Man~ester mo`e i bez Runija Golman fudbalskog kluba Man~ester junajted Edvin Van der Sar rekao je da }e tim mo}i naredne ~etiri nedeqe bez povre|enog Vejna Runija.

- Naravno da }e nam nedostajati Runi u ekipi, ali {ta je tu je. Uspe}emo i bez wega da nastavimo sa dobrim partijama. Na{ tim funkcioni{e kao celina i to je ono u {ta se uzdamo. Dobra stvar je da }e biti odsutan najvi{e ~etiri nedeqe, sre}a {to povreda nije te`a. - rekao je iskusni ~uvar gola kluba Vejn Runi ju~e u Man~esteru iz Man~estera.

- Opustili smo se previ{e Jedan od najboqih engleskih protiv Bajerna, zato se me~ i zafudbalera i napada~a Junajteda vr{io u wihovu korist. Nadam

Ipak, lak{a povreda Povreda ofanzivnog fudbalera Man~ester Junajteda Vejna Runija, koju je zadobio pre dve dana na prvoj ~etvrtfinaloj utakmici Lige {ampiona protiv minhenskog Bajerna, lak{e je prirode, saop{tio je lekarski tim engleskog prvaka Snimak povrede je, me|utim, utvrdio da na Runijevoj nozi nema preloma, pa }e trenutno najboqi fudbaler Man~estera biti spreman za zavr{nicu sezone, kao i za {ampionat sveta koji }e biti odr`an u Ju`noj Africi od 11. juna do 11. jula.

Pred Runijem je kra}i period oporavka, tokom kojeg }e propustiti subotwi derbi Premijer lige protiv londonskog ^elzija.

Vejn Runi, povredio je ~lanak u prvom ~etvrtfinalnom me~u protiv minhenskog Bajerna u kome su Englezi izgubili rezultatom 2:1 u gostima.

se da }emo u revan{ me~u dokazati da smo boqi. @elimo titulu u L[, potrudi}emo se da ostvarimo taj ciq - zakqu~io je Van der Sar.

FIFA ne dozvoqava nadimak Orlovi Fudbalska reprezentacija Srbije }e tokom priprema za predstoje}e Svetsko prvenstvo morati da razmotri opciju o promeni nadimka sa kojim }e putovati u Ju`nu Afriku, jer FIFA vr{i pritisak da Srbi ne}e mo}i da odlete kao orlovi.

FIFA je u dogovoru sa Organizacionim komitetom SP2010 odlu~ila da formira posebno telo koje }e proveriti "imix svake selekcije", {to podrazumeva boje dresova i nadimke nacionalnih

selekcija. Na nedavno odr`anom sastanku Odbora za kontrolu li~nog identiteta zemaqa u~esnica, reakcije su bile burne.

Na dnevnom redu se izme|u ostalih na{la i ekipa Radomira Anti}a, koja se od kako Srbija nastupa samostalno naziva "beli orlovi". Nadimak je op{te prihva}en u Srbiji, uglavnom u svojoj skra}enoj varijanti, ali van granica na{e zemqe nailazi na brojna negodovawa i to zbog jakog uticaja Nigerijaca u svetskoj

ku}i fudbala. Ova afri~ka selekcija odavno nosi naziv "Super orlovi", a o~igledno je uspela da rezervi{e ekskluzivno pravo na taj nadimak.

FIFA je po hitnom postupku razgovarala i o okvirima u kojima treba tra`iti nova re{ewa, pa je svim Savezima poslat dopis sa predlogom da se ekspresno razmisli o ovakvim problemima, a posledwi rok za slawe novih nadimaka istekla je sino}.

20

SPORT

petak2.april2010.

U POLUFINALU PLEJ–OFA NOVOSA\ANI IGRAJU S BEOGRADOM

Vojvodina ciqa finale Vaterpolisti novosadske Vojvodine osvojili su drugo mesto u liga{kom delu prvenstva Prve A lige i u polufinalu plej -ofa snage }e odmeriti sa tre}eplasiranom ekipom Beograda. U drugom polufinalu igra}e prvoplasirani Partizan Rajfajzen i ~etvrtoplasirani Ni{. Vojvodina i Beograd svoje utakmice igra}e 5. i 7. aprila, uz eventualnu mastoricu 10. aprila, a Partizan i Ni{ seriju }e zapo~eti 3. i nastaviti 7. aprila, a eventulana tre}a utakmica na programu je 10. aprila.

Kapiten Vojvodine Uro{ Kalini} istakao je da kako se bli`i kraj sezone da su svi ve} polako umorni od velikog broja utakmica i treninga.

- Pa`wa i koncentracija polako opada na treninzima, ali sezona jo{ uvek nije gotova i ~eka nas jo{ obaveza. Pred Uro{ Kalini} nama su utakmice polufinala dom i napomenuo da se nada da plej - ofa sa Beogradom. Iako se te utakmice ne}e ponoviti. mi imamo ulogu favorita, moraPri tome je Vapenski mislio mo ceniti i kvalitete Beograna mentalni prilaz susretida. Pokazali su da znaju da igrama u doma}em prvenstvu, koji ju i da mogu dobro da nas namu~e. nije bio dobar kod wega i saiNama preostaje da maksimalno gra~a. ozbiqno i motivisano u|emo u - Moram da priznam da mi teove utakmice i da opravdamo `e padaju susreti sa Beogradom, ulogu favorita. Realno bi trenego oni koje smo igrali u Evrobalo da dobijemo i ovu utakmicu ligi. Pri tom ne mislim na fiu Novom Sadu, kao i onu u Beozi~ku snagu, nego na mentalni gradu - rekao je Kalini}. prilaz. Nadam se da smo izvukli Boris Vapenski se osvrnuo pouke iz prethodnih duela i da na pro{le duele sa Beogra}e nam u ovoj polufinalnoj se-

Foto: F. Baki}

riji mentalni prilaz utakmicama biti mnogo boqi i da }emo ispo{tovati dogovore iz svla~ionice. Respektujemo ekipu Beograda, ali na{i rezultati u ovoj sezoni pokazuju da smo kvalitetniji tim - rekao je Vapenski.

Sve utakmice Novosa|ana u polufinalnoj seriji sa Beogradom prenosi}e RTV. Prva utakmica u ponedeqak, 5. aprila, igra se u bazenu Slana Bara sa po~etkom u 19 ~asova.

G. Malenovi}

DNEVNIK PREDSTAVQEN MIODRAG VESKOVI], NOVI SELEKTOR @ENSKE REPREZENTACIJE

Sistem se ne}e mewati U Ku}i ko{arke je kao selektor `enske seniorske reprezentacije zvani~no predstavqen Miodrag Veskovi}. Promociji su osim novog selektora, prisustvovali Dragan Kapi~i}, predsednik KSS i Lazar Panteli}, predsednik Komisije za `ensku ko{arku i ~lan UO KSS. Dragan Kapi~i}, predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije istakao je da je promocija novog selektora veoma va`an trenutak za `ensku ko{arku koja je i do sada imala problema.

- Ti problemi su konstavovani, ali se malo radilo na wihovom re{ewu. Do{li smo do odre|enih re{ewa, pre svega postavili smo sistem rada koji }e `ensku ko{arku da podigne s pozicije koja je sada negde pri dnu - rekao je Kapi~i}.

Kapi~i} je dodao da su, u ciqu re{ewa konstatovanih problema, formirane strukture koje }e da se bave damama, najva`nija od wih je Komisija za `ensku ko{arku, na ~ijem ~elu je Lazar Panteli} i nastavio.

- Na sednici Upravnog odbora jednoglasno smo prihvatili predlog Komisije za `ensku ko{arku da selektor nacionalne selekcije bude Miodrag Veskovi}, koji }e se baviti i {irim planom rada `enskih reprezentacija.

Lazar Panteli}, predsednik Komisije za `ensku ko{arku i ~lan UO KSS, podsetio je da je na sednici Upravnog odbora u Ni{u prvi put u bli`oj istoriji odre|eno da komisija bude mandartarskog tipa, pa je ve} po~etkom marta imenovana komisija u sastavu Julkica Markovi} Mitra{inovi}, Milorad \uri} i Tomislav Roboti}.

Miodrag Veskovi}

- @elimo da postavimo sistem i strategiju za dugoro~ni period, koji je negde do Olimpijskih igara 2016. u Brazilu. Nemamo imperativ rezultata, bitno je da postavimo sistem. Kratkoro~ni ciq je odlazak na Evropsko prvenstvo u Poqskoj - rekao je Panteli}.

Kao veoma va`no, Panteli} je istakao slede}e.

- Prvi put je selektor `enske reprezentacije stalno zaposlen u Savezu, bez mogu}nosti profesionalnog anga`ovawa u klubu. Ugovor smo potpisali do zavr{etaka Evropskog prvenstva 2013. godine, s tim da o wemu mo`e da se razgovara ve} naredne godine, posle Eurobasketa u Poqskoj. Siguran sam da }e se sve igra~ice kojima bude upu}en poziv, odazvati. A, one koji ne budu `elele da igraju, trpe}e represije koje je FIBA propisala za neopravdano odbijawe poziva selektora.

Miodrag Veskovi}, novi selektor Srbije, na tom mestu je bio ve} u nekoliko navrata. Posledwi put 2003. godine kada je vodio repre-

zentaciju na Evropskom prvenstvu u Gr~koj. Ali, kako je Veskovi} rekao, sada je potpuno druga~ija situacija.

- Ranije sam tu bio izme|u dva voza ili autobusa, kasnije izme|u dva aviona. Koncentracija i trud su uvek postojali, ali onoliko koliko traju pripreme i odre|eno takmi~ewe. Odmah potom misli bi bile okrenute poslu u klubu.

Sada }u imati priliku da sve vreme budem koncentrisan samo na obaveze u reprezentaciji.

Veskovi} je dodao da nema potrebe uvoditi novine, jer su wegovi prethodnici obavili dobar posao.

- Mo`da je izostao rezultat, ali ne mo`e se sve posmatrati samo kroz rezultat, jer je on ~inilac vi{e faktora. @elimo da postavimo sistem, on je bitniji od utiska i rezulata. U tom sistemu na prvom mestu je selekcija. Sve devojke treba da se raduju pripremema reprezentacije, a ne da ih shvataju kao teret. Druga stavka sistema je organizovanost. Tre}a rukovo|ewe, zajedno sa pra}ewem.

Svi }e znati za{to je ili nije postignut rezultat. Zna}e se kriterijumi.

Veskovi} je dodao da u blizini ima dosta primera kako se dolazi do dobrog rezultata, samo ih treba prou~iti i primeniti.

Dovoqno je da prou~avamo ono {to radi na{a mu{ka reprezentacija, {to radi ekipa Partizana i mla|e selekcije FMP-a. Na ta, ali i sva ostala iskustva koja se nalaze u ovoj ko{arka{koj akademiji, u ovoj svetoj ku}i moramo da budemo ponosni. Beograd i Srbija su postali mesto na koje bi svi oni koji vole ko{arku trebalo da dolaze i da prou~e taj fenomen. U turisti~ku ponudu Beograda, stavio bih i ko{arku.

U ORGANIZACIJI AGENCIJE KOLEY STAR I KK VETERNIK

Trening za NCAA perspektivu

U organizaciji novosadske agencije "Kolex star" i Ko{arka{kog kluba Veternik, u subotu }e najtalentovaniji novosadski mladi basketa{i imati jedinstvenu priliku da odrade trening s Josipom Mari}em, trenerom i skautom Ebilen Kristijan kolexa, ~lana druge divizije NCAA lige.

Ovaj stru~wak odr`a}e dvosatni trening u balon sali KK Veternik, na kome }e proceniti ko{arka{ke mogu}nosti mladih igra~a, odnosno kolike su wihove {anse da se prijave za studirawe u SAD i igrawe na nekom od

tamo{wih brojnih univerziteta.

Sve {to je potrebno jeste da ponesu sportsku opremu i pripreme se da poka`u ono {to umeju.

- Na{a agencija, znaju to ve} mladi sportisti u Novom Sadu i okolini, bavi se upravo posredovawem za odlazak u SAD na studirawe, a dolazak Josipa Mari}a tek je prvi u nizu koji treba da usledi - rekao je direktor "Kolex stara" Mitar Kustudija. - U narednim mesecima do}i }e ovamo jo{ neki od stru~waka iz Amerike da vide i ocene mogu}nosti ovda{wih talentovanih devojaka i momaka, {to {irom

otvara mogu}nost mladima za odlazak na studije u SAD. Bitno je, kada govorimo o subotwem treningu, da do|u i nao{tre se da poka`u ono {to umeju, a Josip Mari} da}e ocenu o svakom od wih.

Va`no je napomenuti da }e se trening odr`ati u balon sali KK Veternik (pored fudbalskog stadiona) od 12 do 14 ~asova, {to zna~i da je potrebno da zainteresovani do|u najkasnije do 11.45.

U~e{}e na treningu je besplatno, a podrobnije informacije mogu se na}i na sajtu www.collegestar.com ili na telefon 063/10-66232.

A. Predojevi}

TURNIR U MAJAMIJU

Belgijsko polufinale U polufinalu teniskog turnira u Majamiu zakazan je 24. me|usobni okr{aj dve najboqe belgijske teniserke svih vremena. @astin Enan protiv Kim Klajsters za ulazak u finale.

Enan je u ~etvrtfinalu pobedila drugu nositeqku, Karolinu Voznijacki iz Danske sa 2:1 (6:7, 6:3, 6:4), dok je (14) Klajsters imala ne{to lak{i posao sa (9) Samantom Stosur - 2:0 (6:3, 7:5). Pre nego {to su, prvo Klajsters, a posle i Enan, objavile da se povla~e iz tenisa, me|usobni skor bio je 12:10 za stariju, Enan. Potom su se, prvo Klajsters, a potom i Enan, reaktivirale i od tada odigrale su jedan me~, po~etkom godine u Brizbejnu, gde je Enan dobila prvi set, a Klajsters me~, tako da je skor sada - 12:11.

Australijanka Stosur ranije je zaustavila na{u Jelenu Jankovi}, koja je u Ki Biskejn do{la kao pobednica prethodnog turnira, Indijan Velsa. Ranije, u polufinale

Kim Klajsters

Majamija, plasirale su se Venus Vilijams i Marion Bartoli.

U mu{kom polufinalu, igra}e Endi Rodik i Rafael Nadal, dok }e drugi polufinalni par biti poznat kada budu odigrani me~evi: Toma{ Berdih - Fernando Verda-

sko, odnosno Robin Soderling Mihail Ju`wi. Rodik je bez problema presli{ao Nikolasa Almagra sa 2:0 (6:3, 6:3), dok je Nadal, lak{e nego {to je mo`da i sam o~ekivao, izbacio @oa-Vilfreda Congu - 2:0 (6:3, 6:2).

SPORT

DNEVNIK

MU[KA REPREZENTACIJA DOBILA SELEKTORA

Veselin Vukovi} na kormilu Rukometna reprezentacija Srbije posle mnogo peripetija kona~no je dobila selektora. Veselin Vukovi} nasledio je Seada Hasanefendi}a na kormilu dr`avnog tima.

Nekada proslavqeni reprezentativac i ~lan ~uvenih vanzemaqa iz [apca, predvodi}e orlove u duelima sa ^e{kom, u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, a gotovo sigurno je da }e wegov anga`man trajati do 2012. kada je Srbija doma}in EP, a ima}e priliku da eventualno nastupa i na Veselin Vukovi} Olimpijskim igrama.

Iako je do pre dva dana za mesovske Mitrovice. Na ju~erasto selektora kao jedan kandidat {woj sednici Upravnog odbora slovio Quba Obradovi}, u poglasalo se i izja{wavalo o povesledwem trenutku pojavilo se i rewu predlo`enih kandidata, ime Veselina Vukovi}a kao bilo je prisutno 13 ~lanova od predlog Rukometnog saveza Koukupno 19, pa je na kraju Veselin

Vukovi} dobio sedam glasova, tri ~lana podr`ala su Obradovi}a, a troje je bilo uzdr`ano. U dosada{woj trenerskoj karijeri Vukovi} je vodio {aba~ku Metaloplastiku, bio je trener mla|ih reprezentativnih selekcija i radio kao pomo}nik Veselina Vujovi}a nekada{weg selektora Srbije i Crne Gore. ^lanovi stru~nog saveta profesori Garda{evi} i Markovi} koji su za selektora predlo`ili Qubu Obradovi}a, nisu `eleli da komentari{u ovakav rasplet, jedino je Markovi} naglasio da je nakon ovakvog re{ewa potpuno nepotrebno postojawe stru~nog saveta. Quba Obradovi} koji je prisustvovao sednici Upravnog odbora nije `eleo da komentari{e rezultate glasawa.

S. Anti}

SRBIJA PORA@ENA OD [PANIJE U KVALIFIKACIJAMA ZA EP

Sre}a okrenula le|a

@enska rukometna reprezentacija Srbije pora`ena je od [panije (21:20) u tre}em kolu kvalifikacija za EP koje se u decembru odr`ava u Norve{koj i Danskoj. Na{ dr`avni tim igrao je bez dve standardne reprezentativke Andree Leki} i Sawe Rajovi}, ali je tokom ~itavog me~a bio ravnopravan rival selekciji [panije vicepampionu Evrope i jednoj od najboqih svetskih selekcija. Uz malo vi{e sre}e mogle su na{e devojke da ostanu nepora`ene, ali u posledwim sekundama Ana Barto{i} nije uspela da srpskoj selekciji donese vredan bod. Reprezentacija Srbije odigrala je odli~no u odbrani, dok je u napadu bilo problema i tu je bilo vidqivo odsustvo najboqe igra~ice Andree Leki}.

Selektor Du{an Mili} zadovoqan je u~inkom svojih izabranica, uprkos porazu.

- Obe}ali smo da }emo igrati borbeno i hrabo to smo i ostvarili. Iako bez bitne dve igra~ice odli~no smo se suprotstavili sjajnoj selekciji [panije, i pokazali da mo`emo da igramo sa najja~im selekcijama. @ao mi je {to nismo ostali nepora`eni, jer su devojke na osnovu onoga {to su prikazale zaslu`ile osvajawe jednog boda. Ali nismo imali sre}e u fini{u me~a. Da smo strpqivije i organizovanije odigrali u napadu, mo`da bi ~ak slavili u ovom susretu. ^estitam igra~icama na onome {to su prikazale i na osnovu onoga {to sam video u ovoj utakmici siguran sam da plasman na EP ne}e do}i u pitawe.

Kapiten Sla|ana \eri}, imala je nekoliko sjajnih intervencija ali to nije bilo dovoqno za trijumf.

- Stvarno mi je `ao {to nismo uzele bar jedan bod. Imale smo fantasti~nu podr{ku sa tribina, dobro igrale protiv jedne od najboqih Svetskih reprezentacija i imamo za ~ime da `alimo.

Iako smo pora`ene, ovakva igra daje veru da }emo izboriti plasman na zavr{nicu EP, a kada nam se vrate povre|ene Rajovi} i Leki} sigurno da }e na{a igra biti jo{ lepr{avija.

Revan{ susret sa selekcijom [panije Selekcija Srbije odigra}e u nedequ od 12 ~asova na Pirinejskom poluostrvu.

S. A.

DANA[WI RUKOMETNI PROGRAM Superliga, mu{karci - ZREWANIN: Proleter - PKB (19), Druga liga (m) - NOVI SAD: Milicionar, Proleter (16.30).

KVALIFIKACIJE ZA EP JUNIORA

Tri provere protiv Italije Mu{ka juniorska reprezentacija Srbije se u Beogradu priprema za turnir D grupe druge runde kvalifikacija za EP 2010, koji }e se odigrati od 7. – 11. aprila u Dunajvaro{i, u Ma|arskoj. U okviru priprema, juniori Srbije }e odigrati tri prijateqske utakmice protiv juniora Italije. Utakmice }e se odigrati u dvorani Sport Eko danas, sutra i u ponedeqak od 17 ~asova.

Juniori Srbije }e u Dunajvaro{i igrati protiv Gr~ke, Belgije, ^e{ke, Rumunije i Ma-

|arske. Plasman na {ampionat Evrope izbori}e samo pobednik grupe, dok }e drugoplasirana i tre}eplasirana selekcija izboriti u~e{}e u tre}oj rundi kvalifikacija (9. – 11. jul). EP 2010. odigra}e se u Mogiqevu i Bobrujsku, u Belorusiji od 28. avgusta – 5. septembra. Direktan plasman na {ampionat izborili su Belorusija, organizator, Francuska, Nema~ka i Rusija, tri prvoplasirane selekcije sa EP 2008.

PUA^INI KLINCI NAJBOQI: Po~ela je serija regionalnih turnira Mini-maksi lige, a najuspe{nije ekipe plasira}e se u krug kandidata za prvaka Srbije. Takav uspeh ve} su ostvarili Pua~ini klinci ro|eni 2001. godine, slavqem u Zrewaninu, gde su u~estvovali kao pobednici novosadske Mini lige. Slede}i izazov, o~ekuje ih 11. aprila u Kragujevcu, kada je na programu zavr{na smotra najboqih. Novosa|ani su savladali ekipu Izaberi Partizan (17:2) i remizirali sa Bambijem (2:2), dok su u triagonalu nadvisili Vojvodinu RMR (1:0) i Vr{ac junajted (9:1). Slavqe u gradu na Begeju, liderska pozicija u Gradskoj ligi Novog Sada i osvajawe sedam pehara u posledwa tri meseca, impresivan je u~inak Branislava Hlipeca, Strahiwe Stojni}a, Danila Vlaisavqevi}a, Dejana Zuki}a, Ogwena Grabe`a, Nikole Kaplarskog, Vuka{ina Mari}a, Luke [}epanovi}a, Nikole Samaryi}a, \or|a Grgurevi}a, Filipa Zeqkovi}a i Neboj{e Man~i}a. Saveti trenera Filipa [o}a i Danijela Divqaka pokazali su se kao pun pogodak. M. Meni}anin

petak2.april2010.

21

PRVENSTVO NOVOG SADA

Jovi} pred ciqem Jo{ samo jedno kolo je do kraja memorijala Antona De`ea u {ahu i svi su izgledi da }e se u listu pobednika grada upisati novo ime, ime Stevana Jovi}a. Remi sa Vukom Savanovi}em je bio dovoqan da zadr`i odstojawe od glavnih pratilaca Jevti}a i Leskura po{to su i oni remizirali svoju partiju. Najboqi fini{ u posledwa tri kola imao je @eqko Medar sa sve tri pobede, pa se tako i on prikqu~io gorwem domu. U

osmom kolu naneo je prvi poraz Remeckom. Najva`niji parovi posledweg kola, koji }e odlu~ivati pobednika ali i prva ~etri mesta koja daju direktno pravo u~e{}a za naredni {ampionat, su: Markov – Jovi}, Leskur – Mujagi}, Medar – Jevti} i Savanovi} – Pezeq.

Rezultati 8.kola: Jovi} - Savanovi} remi, Jevti} - Leskur remi, Kokeza - Mujagi} 0:1, Remecki - Medar 0:1, Pezeq Ilij} remi, ^abarkapa - Dvorni} remi, Markov - Ujhazi 1:0,

Veselica - Notaro{ remi, Kova~i} - Nedeqkovi} remi, Gabri} - Vojvodi} remi, Gvozdenovi} - Stani{i} remi, Cveti} slobodan.

Plasman posle 8.kola: 1. Jovi} 6, 2-4. Jevti}, Leskur, Mujagi} 5,5, 5-6. Savanovi}, Medar 5, 7-11. Kokeza, Remecki, Ilij}, Pezeq, Markov 4,5, 12-13. Dvorni}, ^abarkapa 4, 14-19. Ujhazi, Gabri}, Notaro{, Veselica, Kova~i}, Nedeqkovi} 3,5, 20.

Kreji} 3, 21-22. Gvozdenovi}, Vojvodi} 2,5, 23-24. Cveti}, Stani{i} 2 poena.

B. D.

ODLUKA SKUP[TINE OP[TINE

Senta ho}e radni~ku olimpijadu Op{tina Senta u~estvova}e na konkursu Saveza sport za sve Vojvodine za doma}ina 11.

Sportske olimpijade radnika Vojvodine 2015. godine, jednoglasno su na posledwoj sednici doneli odluku odbornici SO Senta. Inicijativu da Senta, koja slovi kao poznata sportska varo{, bude doma}in najzna~ajnije sportske manifestacije u Vojodini op{tinskom parlamentu podneli su Savez samostalnih sindikata i Sportski savez op{tine Senta.

Sportsko rekreativnim aktivnostima u sen}anskoj op{tini se poklawa velika pa`wa, a na devet dosada{wih Sportskih olimpijada radnika Vojvodine ekipno i pojedina~no Sen}ani su osvojili 67 zlatnih, srebrnih i bronzanih odli~ja. Predsednica Saveza samostalnih sindikata Sene Judita Klo{ak i sekretar Sportskog saveza op{tine Senta Igor Segedinski u podnetoj inicijativi istakli su da Senta ima veoma dugu i uspe-

{nu sportku tradiciju , te da bi svim zaposlenima, sportistima i svim `iteqima organizaicja ovako zna~ajne manifestacije mnogo zna~ila.

Ukazano je da prilikom organizovawa ove manifestacije postoje}i sportski objekti bi se mogli rekonstruisati, popravi-

ti i doterati, a sigurno bi doprinela i zavr{etku izgradwe sportske hale, koja je odavno san sen}anskih sportista. Pored toga kao doma}in zna~ajne sportske priredbe Senta }e u funkciju staviti i turisti~ku ponudu, a kako se procewuje odr`avawe radni~ke olimpijade je prilika da se vi{e u~ini na unapre|ewu sportske i komunalne infrastrukture i pokretawu razvoja.

- Na{i sportisti pronose dobar glas Sente, a uvideli smo da su sredine koje su do sada bile doma}ini, poput susedne Ade, uspele da pored anga`ovawa sopstvenih potencijala dobiju podr{ku i {ire zajednice za ulagawa u unapre|ewe sportske infrastrukture. Uvereni smo da Senta ima potancijala da bude uspe{an doma}in Sportske olimpijade radnika Vojvodine ka`e ~lan Op{tinskog ve}a Sente zadu`en za sport i omladinu Andra{ Ko{icki.

M. Mitrovi}

22

KWIGA

petak2.april2010.

DNEVNIK

U BANATSKOM KULTURNOM CENTRU U NOVOM MILO[EVU

Hlad kajsije, toplina kamina rajem 2006. godine porodica Radovana Vlahovi}a iz Novog Milo{evasupruga Silvana, }erka Senka i sin Nikola, po~ela je da `ivi svoj dugogodi{wi san. Na sopstvenom imawu osnovali su prvi privatni centar kulture na ovim prostorima i nazvali ga Banatski kulturni centar.

Za protekle tri godine uspe{no su organizovali preko dve stotine razli~itih kwi`evnih, likovnih, muzi~kih, dramskih, kinematografskih i foto pro-

K

ske, BiH, [vajcarske i Austrije. @iva ~itawa poezije emitovana su preko veb-kamera, za one koji nisu mogli da doputuju. Tako je postignut ciq organizatora, BKC- pokazati da smo u kwi`evnom i u kulturolo{kom smislu zaista deo velike evropske porodice.

Ina~e BKC u Novom Milo{evu raspola`e prostorom od preko 200 kvadratnih metara, u vlasni{tvu osniva~a i direktora, kwi`evnika Radovana Vlahovi}a (1958). Tu je i kompletan

prostorima, obja{wava Vlahovi}.

BKC svoj rad usmerava u pravcu decentralizacije kulturnih zbivawa u na{oj zemqi.

Autenti~nost vojvo|anskog ambijenta u umetni~kom stvarala{tvu je jedna od centralnih tema kojima se BKC bavi. Zbog toga su nam u centru interesovawa stvaraoci koji su se rodili ili `ive(li) u Banatu.

Pre dve godine u BKC je pokrenuta izdava~ka delatnost, a odabir naslova i autora u skladu je sa osnovnim ciqevima ove

Svetski dan de~je kwige [irom planete danas se obele`ava Svetski dan de~ije kwige. Tim povodom Radovan Vlahovi} je gost Samouprave Srba u Ma|arskoj. U wihovoj Biblioteci u Budimpe{ti on }e predstaviti “Prole}e Sime Cuci}a”, jednu od najzna~ajnijih manifestacija Banatskog kulturnog centra.

Sima Cuci} (1905-1978) je ro|en u Novom Milo{evu i smatra se na{im utemeqiva~em nauke o kwi`evnosti za decu. U izdawu BKC {tampane su Cuci}eve kwige za najmla|e kao i dva zbornika radova o wegovom stvarala{tvu: “Kwi`evno delo Sime Cuci}a” i “Sima Cuci}, kwi`evnik i kriti~ar”.

Manifestacija se odr`ava tre}i put, a ove godine je zakazana za 24. april. Tada }e u BKC u Novom Milo{evu biti dodeqene nagrade u tri kategorije: nauka o kwi`evnosti za decu, kwiga za decu i kwiga de~ijeg stvarala{tva. grama. [to kod ku}e, {to u gostima.

A jedan od najnovijih i najsve`ijih je Prvi evropski fejsbuk pesni~ki festival, odr`an u Novom Sadu po~etkom marta, tokom Me|unarodnog salona kwiga. [tand BKC u tri festivalska dana bio je naj`ivqe mesto Salona. Od preko 250 prijavqenih iz 20 zemaqa, u Novi Sad su li~no do{li pesnici iz Rumunije, Ma|arske, Hrvat-

Radovan Vlahovi}

inventar za muzi~ke, pozori{ne i kwi`evne programe, moderan galerijski prostor. Tako|e i jedno dvori{te, gde se tokom leta, u hladu kajsija, dru`e gosti i publika BKC. A zimski programi su najprijatniji uz kamin.

-Svojim delovawem BKC te`i da pove}a frekventnost kulturnih manifestacija u unutra{wosti, da afirmi{e banatske stvaraoce i osna`i regionalni vi{enarodni identitet na ovim

neobi~ne zajednice. Naslovi edicija jasno govore o wihovoj sadr`ini: “Kwi`evnost za decu”, “Religija”, “Prva kwiga”, “Aforizmi” i druge. Pro{le godine na Sajmu kwiga u Beogradu, za najboqu monografiju progla{eno je izdawe BKC- “Fotografije” Qubomira Koji}a. Pomiwemo jo{ neke naslove: “[ekspirov klijent”, roman Milo{a Latinovi}a, “Ve~erwi akt u devoja~koj sobi Lenke Dun-

|erski”, pesme Radovana Vlahovi}a, “Nije te{ko biti fin”, poezija za decu Gaqine Bugarski, “Robinzoni u trendu” Dragane Xajevi}, “Novi Be~ej kroz vihore pro{losti”, publicisti~ko-istorijski tekstovi Na| Kristijana.

Planova je mnogo, ali su oni vezani za finansije, iako entuzijazma i zanimqivih ideja ovde nikada ne mawka. Porodica Vlahovi} zna da pojam “provincija” nije geografska, ve} mentalna kategorija.

- BKC je po pitawu finansirawa u veoma neravnopravnom polo`aju u odnosu na druge kulturne centre, koji su jo{ uvek u dr`avnom vlasni{tvu i finansiraju se iz buxeta, obja{wava portparolka BKC Senka Vlahovi}. Finansira se uglavnom iz sopstvenih sredstava, uz skromnu podr{ku mesne zajednice , op{tine ili pokrajine.

Mnogi nam se javqaju sa `eqom da ostvare ne{to sli~no u svojim sredinama a mi rado delimo iskustva. Tako smo u okviru evropskog projekta “Preduzetni{tvo u kulturi” dr`ali predavawa u Rumuniji.

Tranzicija je promenila gotovo sve segmente dru{tva u Srbiji, ali kulturu nije ni dotakla. Kod nas jo{ pre`ivqava kulturni model iz titovskog vremena, sa kulturnim institucijama-mastodontima, udobno naslowenim na dr`avni buxet.

A danas je u Srbiji, na `alost, dr`ava najboqi poslodavac.

Iako je wen buxet sve tawi, ona i daqe finansira zgrade i spiskove zaposlenih, a ne kvalitetne programe, zakqu~uje na{a sagovornica.

Radmila Lotina

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Most”

1. „Kao i sva ravnica”, Nenad ^anak, Ju top agencija, Novi Sad, 2010.

2. „Mala kwiga za velike roditeqe”, Zoran Milivojevi}, “Psihopolis”, Novi Sad, 2009.

3. „Antologija Anti}”, priredio dr Dra{ko Re|ep, “Prometej”, Novi Sad, 2009.

4. „Ispovesti”, Momo Kapor, “Srpska kwi`evna zadruga”, Beograd, 2009.

5. „Bele`nica za svaku devoj~icu”, Violeta Babi}, Kreativni centar, Beograd, 2010.

6. „Marina”, Karlos Ruis Safon, “^arobna kwiga”, Beograd, 2010.

7. „Ime i prezime: Novi Sad”, grupa autora, “Prometej”, Novi Sad, 2010.

8. „Porodi~ni bukvar”, Milica Novkovi}, autorsko izdawe, Novi Sad, 2009.

9. „Tajna”, Ronda Birn, “Dejadora”, Beograd, 2009.

10. „Mo} sada{weg trenutka”, Ekart Tol, “^arobna kwiga”, Beograd, 2009.

NOVO IZ „SAMIZDATA B92”

Slike malovaro{kih `ivota presti`noj ediciji “Busola” nedavno je “Samizdat B92” objavio zbirku pripovedaka Mirka Kova~a “Ru`e za Nives Koen”.

Qubiteqi Kova~evog pripovedawa bi}e sigurno zadovoqni, jer su na jednom mestu sve wegove do sada objavqene pripovetke, uz nekoliko sasvim novih. Za ovo izdawe autor je sve pripovetke temeqno pregledao, neke i potpuno izmenio (iz zbirki “Rane Luke Me{trovi}a”, 1971. i “Nebeski zaru~nici”, 1987).

Kwi`evno majstorstvo Mirka Kova~a najboqe se ogleda upravo u ovoj proznoj formi. On ume da izvanredno `ivo i slikovito pripoveda o neobi~nim sudbinama

U

qudi iz malih varo{i. Wegov spisateqski pogled pro`ima nagla{eno kriti~ki stav prema malogra|anskim, socijalnim, moralnim i porodi~nim devijacijama. Svaka od 16 pripovedaka iz zbirke “Ru`e za Nives Koen”, celina je za sebe, ispisana rukom i ma{tom briqantnog pripoveda~a, jednog od najve}ih sa ovih prostora.

Mirko Kova~ (1938) danas `ivi u Roviwu. Napisao je osam romana, dve zbirke pri~a, pet zbirki eseja i osam filmskih scenarija.

Kwige su mu prevedene na sve ve}e evropske jezike, a dobio je i najva`nija kwi`evna priznawa u SFR Jugoslaviji.

R. L.

IRINA HARDI-KOVA^EVI], KWI@EVNICA

KWIGA ZAUVEK

Bo`anska svetlost u na{im srcima a kwige gledam kao na qude. Sre}em ih, upoznajem. Neke pamtim, neke zaboravqam, neke usvajam, neke me usvajaju, ostaju ili me ostavqaju. Tek, do|e tako neki trenutak, bqesne neka iskra pa za~udi, odkud to, pa shvatim, to je ono, davno ne~ije zrno, ne~iji trag u meni.

Kako onda re}i koja to kwiga koja u meni traje sve vreme, a biti svestan da se mewam, da se mewaju vremena, nove kwige, dolaze, pronalaze nas ili mi pronalazimo wih, istiskuju one nekad pro~itane, koje su nas odu{evqavale, zasene nas, pa nestanu. Neke nam se vra}a-

N

ju, pa, iznena|eni, prihvatimo ih kao stare prijateqe u kojima otkrivamo nove crte, zadovoqstva ili gor~ine.

Ipak, ima nekih kwiga, kao i nekih qudi, koje traju. To su one, ~esto ~itane nikad do kraja pro~itane, uvek pomalo druga~ije, ostavqaju ose}aj da se wihova su{tina bar deli}em nije dala doku~iti, pa ostaje da se to poku{a u nekom drugom vremenu, sa nekom druga~ijom zrelo{}u i spremno{}u.

Ako bi to bila svevremenost, onda je prva pomisao Biblija. Oduvek i za svagda, i agnostiku je jasno da je ova, savremena, a to }e re}i evropska (i sva ona {to je poteklo od Evrope) civilizacija uteme-

qena u hri{}anstvu i da ono odre|uje na{e poglede na svet, od sistema vrednosti do morala, etike i estetike.

Mo`e li se iole spretnije ploviti tim nepreglednim morem pisane re~i, poezije ili proze, slu{ati harmoniju ili shvatati kreacije oblika i boja, wihovu sadr`inu i poruku, bez predznawa ponekad i nesvesno prihva}ena iz sveta oko sebe? Koliki slojevi qudskog stvarala{tva ne budu nikad otkriveni pred onima koji nisu spoznali tu temeqnu kwigu pro{losti i

sada{wosti. Kao kad se pred turistima prosipa vizija sveta nama nepoznatih dalekih civilizacija.

Mogla bih olako nabrojati Andri}a, Selimovi}a, Egziperija, Hesea... Mogla bih pak i citirati pone{to, ali, uvi|am, takvi mejlovi masovno kru`e internetom, bla`e na{e gor~ine, ohrabruju na{e snage, ulep{avaju svakodnevicu, poput cvetnih stihova u devoja~kim spomenarima. Mogla bih ukazati na ^apekovu duhovitost, [ekspirovu visprenost, Tolstojevu {irinu, Singerovu teskobu, Kunderinu lako}u, ali je istina da je Dostojevski onaj koji je pomerio moj svet na na~in koji i danas traje.

Jer, ono {to je u Bibliji ve~no tragawe za odgovorima izvan ~oveka, to je kod wega tragawe u ~oveku. Nema ni Boga ni Satane izvan nas, u ~oveku je sva dubina

i sva visina postojawa, on je sebi i drugima i dobrota i zlo.

Sva tama ovog sveta u na{oj je du{i i sva bo`anska svetlost u na{im srcima.

Lomi nas ta podvojenost, savija pa padamo, ali nas upravo na{e strasti uznose, pa postajemo ili an|eli ili demoni, vre|amo i budemo poni`avani. Kao u najboqem trileru, vezuju se uzroci i posledice, qudski kovitlac podigne pra{inu, prqav{tinu i buku, pa se opet slegne, ne kao kod Dikensa, gde napa}eni bivaju nagra|eni, ve} kao neka {iroka reka, koja i kad se posle poplave vrati u svoje korito, zatomquje huku i bes, mada se na povr{ini nevino mre{ka i bqe{ti.

KWI@EVNA BA[TINA

Algebra za studente tanasije Nikoli} (1803–1882), in`ewer, jedan od najzna~ajnijih srpskih prosvetiteqa 19. veka, koji je zajedno sa Jovanom Sterijom Popovi}em 1841. osnovao Dru{tvo srpske slovesnosti, napisao je na{ prvi univerzitetski uxbenik iz matematike. To je „Algebra, ustrojena za upotreblenije sli{ateqa filosofije u Liceumu Kwa`estva Serbije“, koja je {tampana u Tipografiji Kwa`estva Serbije, 1839. godine.

U kwizi su razmotrene slede}e teme: osnovne algebarske operacije, razlomci, stepeni i koreni, razmere i proporcije, jedna~ine i re{avawe „tekstualnih“ zadataka, nizovi, progresije i logaritmi. U Biblioteci Matice srpske postoje primerci tog uxbenika i

A

Biblija u milionima pogodaka

K

oni su katalo{ki opisani u elektronskom katalogu ove ustanove.

ada na internetu poku{ate da prona|ete broj sajtova koji u sebi nose naziv “biblija”, brojka od preko devedeset miliona pogodaka ne treba da vas zbuni. Od toga oko osam stotina hiqada pripada srpskim, hrvatskim, bosanskim i crnogorskim stranicama koje nude raznorazne biblijske teme: od onlajn ~itawa Svetog pisma ( i posebno Starog ili Novog zaveta, u zavisnosti od toga ko i za{to ure|uje internet stranicu) do stihova ~lanova biblijskih foruma na odre|ene teme ili crkvene praznike. Ima tu i kipova i ikona svetaca, fotografija s raznih hodo~a{}a i svedo~anstava o izvr{enom ~udu bo`ijem, stranica za teologe i filozofe, ali i za roditeqe koji `ele da potomke obrazuju u hri{}anskom duhu, nude}i im biblijske tekstove prilago|ene de~ijem shvatawu sveta i, naravno, u skladu sa savremenim tokovima – u obliku crta}a ili stripa.

Daqu potragu morate zapo~eti sami, ba{ zbog obiqa informacija iz razli~itih izvora, uglova i sa raznorodnim namerama wihovih autora.

Ako `elite da se zadr`ite u okviru sopstvene konfesije, najpo`eqnije je da u pretra`iva~ ukucate wen naziv.

Ako vas interesuju podaci i stavovi drugih verskih zajednica, ne}ete morati mnogo da tragate, jer su ove zajednice po pravilu aktivnije u obra}awu qudima koji `ele da ih ~uju, vi{e i boqe su povezane, a nisu im strane ni tehnolo{ke novotarije, pa na mnogim sajtovima crkvenih organizacija mo`ete na}i linkove za Tviter i Fejsbuk.

Za razliku od wih, crkve ve}inskih konfesija, kao {to su katoli~ka, nacionalne pravoslavne crkve, anglikanska i evangeli~ka, zadr`ale su tradicionalni pristup prou~avawu i obja{wavawu pojmova iz Biblije. To ne treba da ~udi, jer je logi~no da verske organizacije

O[E ] T NE

stare dve hiqade godina svojim ~lanovima ponude pre svega tradiciju.

Ako `elite da prou~avate Sveto pismo iz filozofskog, teolo{kg ili nekog drugog nau~nog ugla, za vas nema zime – postoji veliki broj sajtova koji uz nau~ne i stru~ne reference poku{avaju da odgovore na neka biblijska pitawa, kao {to su istorijska utemeqenost li~nosti Isusa Hrista, wegove “izgubqene godine”, problematika vaskrsnu}a ili apokrifni spisi, me|u kojima su najzanimqivija jevan|eqa po Tomi i Judi.

A ako vas interesuje pogled iz drugog ugla, potra`ite ga na sajtovima posve}enim judaizmu i islamu koji su, bar kad su de{avawa iz Novog zaveta u pitawu, u mnogim, ~ak i bliskim vezama s hri{}anstvom.

I. Vujanov

KULTURA

DNEVNIK

petak2.april2010.

23

NA ME\UNARODNOM FILMSKOM FESTIVALU U KLIVLENDU (SAD)

Paskaqevi}ev „Medeni mesec” pobednik Film "Medeni mesec", prva srpsko-albanska filmska koprodukcija u re`iji Gorana Paskaqevi}a, osvojio je gran pri za najboqi film na upravo zavr{enom 34. me|unarodnom filmskom festivalu u Klivlandu (SAD), koji deli sa ruskim filmom "Antikomformisti", rediteqa Valerija Todorovskog.

"Medeni mesec" je po~asno prikazan i na drugim festivalima u Severnoj Americi, u Torontu, Santa Barbari, Majamiju, a bi}e prikazan i u Vankuveru i Wujorku. Redovna ameri~ka distribucija predvi|ena je u septembru, najpre u Muzeju modernih umetnosti (MoMA) u Wujorku, a zatim u jo{ nekoliko velikih ameri~kih gradova.

Paskaqevi}a je vest o visokom priznawu zatekla na filmskom festivalu u Hong Kongu, gde se "Medeni mesec" prikazuje u presti`noj selekciji „Velikani svetskog filma“ uz najnovija dela Frensisa Forda Kopole, Romana Polanskog, Alena Renea, Marka Belokija, An`eja Vajde, bra}e Koen, Tea Angelopulosa i drugih.

Reaguju}i na jo{ jedno priznawe wegovom filmu Paskaqevi} je izjavio Tanjugu da posle mnogobrojnih nagrada i uspe{nog u~e{}a na velikim svetskim festivalima, slobodno mo`e da ka`e da je "Medeni mesec" film na koji srpska kinematografija i on li~no, mogu da budu ponosini. On je napomenuo da je

na projekciji wegovog filma u Hong Kongu sala bila dupke puna i da je iz pitawa koja su mu po wenom zavr{etku postavqali zakqu~io da im je filmska pri~a sa dalekog Balkana sasvim razumqiva i pored toga {to nisu ba{ u toku sa na{om komplikovanom politi~kom situacijom.

"Prvi put sam na ovom festivalu, ali je prethodnih godina ovda{wa publika mogla da vidi pet mojih filmova. Ono {to ih je ovoga puta najvi{e dirnulo je sudbina mladih qudi iz Srbije i Albanije koji `ele boqi `ivot, izvan svih predrasuda, pogotovu onih koje poku{ava da im nametne starija generacija uz sve prisutniji politi~ki populizam“, rekao je Paskaqevi}.

Bojanu @irovi}u nagrada „Milo{ @uti}”

USKR[WI KONCERT ANSAMBLA „ORFELIN” U SINAGOGI

Barokna zvu~na rasko{ Sposobna da savlada i organizacione i tehni~ke, na `alost ne u potpunosti i materijalne probleme, jedna od na{ih najuglednijih horskih dirigentkiwa, Tamara Petijevi}, koja godinama ni`e uspehe s horom „Sveti Stefan De~anski“

i horovima Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“, gde je stalno zaposlena, latila se s entuzijazmom i formirawa vokalno-instrumentalnog ansambla „Orfelin“, koji bi trebalo da popuni prazninu u kod nas zapostavqenom negovawu oratorijumske literature.

Prvi rezultat i smisao posve}enog rada, ovog, u su{tini kamernog sastava, okupqenog na poluprofesionalnoj osnovi, prikazani su na uskr{wem koncertu u novosadskoj Sinagogi. Tematski vezan za jedan od najve}ih hri{}anskih praznika, program je sadr`ao izbor delova iz Pasije po Mateju Johana Sebastijana Baha, oratorijuma „Mesija“ Georga Fridriha Hendla i praizvo|ewe odlomaka iz Strasti (Muke) po Mateju ruskog mitropolita i

{kolovanog kompozitora Ilariona Alfejeva, ro|enog 1966. godine. Odabir od nekoliko korala, arija i vokalnog kvartetskog re~itativa uokviren s dve horske ta~ke iz Bahovog grandioznog dela, zazvu~ao je kao niz numera po-

znatog melodijskog i tekstualnog sadr`aja, ostvaren poput malih, zatvorenih, potresnih dramskih celina, ~iji je sled, s uvodnim, mirno donetim, sonornim horom, tekao prirodno i bez suvi{nog patosa.

Podr{ka ritmi~ki precizno ispulsirane instrumentalne partije, vo|ene iskusnim ~lanicama kvarteta TAJJ, a basovski podr`ana pouzdanim doprinosom Ivice Maru{evi}a, bila je zna~ajna i kada je u pitawu pozitivan uticaj na ~isto}u ukupne vokalne intonacije. Ponesena, „obgrquju}a“ gestika dirigentkiwe, usredsre|ena podjednako na nagla{avawe kqu~nih re~i i ukupnu baroknu zvu~nu rasko{, u prvom redu „pozivala“ je izvo|a~e na posve}eno muzicirawe, kulminirano u ~uve-

nom zavr{nom koralu „Sedimo u suzama...“. Solisti~ki doprinos muzikalne, lirski ustreptale sopranistkiwe Senke Nedeqkovi}, zatim tenorske linije Sa{e [tuli}a, vezane uz kontinuo, kao i baritona Atile Moku{a u parti-

ji basa, bio je najostvareniji u altovskoj ariji „Pomiluj me Bo`e moj“, u do`ivqenom predavawu Zagreb~anke Ivane Srbqan, bogatog i divno obojenog glasa.

Da je i pored kratkog sta`a s horom i orkestrom „Orfelin“, Tamara Petijevi} postigla lep stepen homogenosti i tople, plemenito obojene sonornosti, potvr|eno je i u tuma~ewu tri stava iz Alfejeve Strasti po Mateju, s kojima je, u su{tini barokno koncipiran repertoar, dobio jo{ jednu inspirativnu i provokativnu dimenziju, a muzi~ari osvojili, na interpretativnom planu i specifi~ne zahteve kojima obiluju nova, i za izvo|a~e i publiku jo{ „neistra`ena“ dela.

U funkciji stilski kontrastnog „intermeca“, ali i predsta-

„INDIVIDUALNE UTOPIJE” LALE RA[^I] OD VE^ERAS U MSUV

(Dis)kontinuitet dijaloga

"Tragikomi~ni dokument frustracija i apsurda koji ~ine svakodnevicu u savremenoj Bosni i Hercegovini" opis su izlo`be "Individualne utopije" Lale Ra{~i} koja se ve~eras u 19 ~asova otvara u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Umetnica koja `ivi i radi u Sarajevu i Zagrebu do ideje za izlo`bu do{la je tokom radionice "Art and Survival" (Umetnost i pre`ivqavawe), organizovane 2007. u mostarskom Centru za mentalno zdravqe, gde je uo~ila nemo} pripadaju}e joj prakse u suo~ewu sa te{kim oboqewima.

Izlo`bi u MSUV prethodila je radionica

"[kola za ma{tawe", u okviru koje je Lala Ra{~i} poku{ala da okupi socijalno i generacijski raznovrsnu grupu da bi se kreativno mapirala stvarnost u kojoj se `ivi. Rezultati radionice bi}e pridodati postavci koju ~ine crte`i, reqefi, kwige, performans i video radovi.

"Individualne utopije" deo su dugoro~nog istra`iva~kog projekta "Individualne utopije nekad i sad diskontinuitet generacijskog dijaloga ili {ta nam je zajedni~ko?" koji realizuju Centar za savremenu umjetnost Sarajevo, Institut za savremenu umetnost Tirana i Centar za nove medije "Kuda.org" iz Novog Sada.

I. B.

vqawa jednog od mogu}ih na~ina „postmodernisti~kog“ komponovawa duhovne muzike pravoslavnog prosedea, sasvim retko „mi{qene“ i s orkestarskom pratwom, Alfejeva rasko{na partitura ozvu~ena je u Novom Sadu gotovo istovremeno kada je o`ivqena i u Moskvi, Istanbulu, Atini i u jo{ nekim gradovima, osvajaju}i pa`qivu publiku, poput prepoznatqivih popularnih numera Baha i Hendla, ~arima „ve} vi|ene“ ali i veoma prijem~ive emocionalnosti. Deluju}i prvenstveno dopadqivom, {iroko raspevanom, bogato ukra{enom i skokovitom melodikom i upravo romanti~arskim izrazom i senzibilitetom, ali i razli~ito oblikovanom ritmikom, s ostinatima i uticajem minimalisti~kog stila u primeni repetitivnih postupaka, najzad i odli~no primewenom polifonom tehnikom u imitacionim nastupawima glasova u kombinaciji s gotovo miluju}im, smirenim harmonijama i polimodalne milozvu~nosti, s vrhuncem u fugiranoj vaskr{woj aliluji, kao i proose}anom „dvoglasju“ izme|u „visokih“ guda~a i hora u drugom stavu (Blagoobrazni Josif), ova kompozicija, s osobinama svetovnog sjaja i duhovne smernosti, podjednako crkvenog koliko i koncertnog karaktera, podvu~ene dramaturgije teksta, ali i istaknutih detaqa fakturno-orkestracionih re{ewa, bila je i pravo otkrovewe ve~eri.

Elementi programske simetrije, s dva poznata hora iz Hendlovog „Mesije“, dobro uspostavqenih odnosa glasova i puno}e izraza, koji su potom izvedeni, podrazumevali su, osim sadr`ajne dopune, i ostvarewe efekta zaokru`ewa i zavr{ne gradacije, koja bi svoj daqi uspon imala, a projekat dobio punu vrednost i ostvarewe, kada bi se koncert ponovio i u nekim drugim gradovima Vojvodine.

Marija Adamov

Nagrada "Milo{ @uti}" za 2009. godinu dodeqena je glumcu Bojanu @irovi}u, saop{teno je ju~e iz Saveza dramskih umetnika Srbije. @irovi}u je priznawe dodeqeno za tuma~ewe lika Kristijana u predstavi "Proslava" (Tomas Vinterberger, Mogens Rukov) u re`iji Ive Milo{evi} i produkciji beogradskog "Ateqea 212", navodi se u saop{tewu.

U konkurenciji za nagradu koja se dodequje za najboqe gluma~ko ostvarewe u doma}im pozori{tima u periodu od 30. juna 2008. do 30. juna 2009. godine, bilo je deset glumaca. Jednoglasnu odluku o ovogodi{wem laureatu doneo je `iri u sastavu: glumci Miodrag Krstovi} (predsednik), Nada [argin i Vojin ]etkovi} (prethodni dobitnik), pozori{na kriti~arka Ana Tasi} i rediteqka \ur|a Te{i} Popovi}.

Dodelu nagrade "Milo{ @uti}" poma`u Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda. Datum i mesto sve~anog uru~ewa nagrade laureatu bi}e saop{teni naknadno.

U VI[E OD 40 GRADOVA U SRBIJI

No} muzeja 15. maja Umetni~ko-produkcijska grupa No} muzeja je najavila da }e najmasovniji kulturni spektakl No} muzeja, sedmi do sada, biti odr`an 15. maja na teritoriji cele Srbije. Produkcijska grupa koja je pokrenula ovu ideju, poput sli~nih u svetu, i do sada je bila wen uspe{an realizator, o~ekuje da }e te no}i o`iveti oko 150 kulturnih institucija u vi{e od 40 gradova u Srbiji i da }e bogatim audio i vizuelnim programom brojni muzeji i galerije privu}i pa`wu vi{e stotina hiqada posetilaca.Posetioci manifestacije {irom Srbije ima}e priliku da vide i da se upoznaju sa predmetima i prostorima sa kojima, do sada, {ira javnost nije upoznata.

No} muzeja u Srbiji podr`alo je Ministarstvo kulture i gradske skup{tine u gradovima

koji su se pridru`ili manifestaciji. Generalni sponzor je i ove godine, ~etvrti put za redom, Telekom Srbija. Pro{logodi{wa No} muzeja odvijala se u 41 gradu, a ulicama, trgovima i izlo`benim prostorima prodefilovalo je vi{e od pola miliona posetilaca. Iz godine u godinu ta manifestacija u Srbiji obara rekorde pa se weni organizatori nadaju da }e tako biti i ovoga puta.

REGIONALNI ROK FESTIVAL

„Partibrejkers” na hrvatskom Vudstoku Srpski rok sastav "Partibrejkers" nastupi}e na regionalnom rok festivalu "Kolapis rok fest" (Colapis Rock fest) u mestu Kamawe u Hrvatskoj, gde }e izme|u 18. i 20. juna svirati i veterani "Pankrti", "La~ni Franc" i "Zabraweno pu{ewe". Organizatori prvog "Kolapis rok festa" najavili su da }e bend peva~a Zorana Kosti}a-Caneta i gitariste Neboj{e Antonijevi}a, koji "ve} 25 godina jednakim intenzitetom dokazuju {to je to rokenrol", svirati 19. juna, iste ve~eri sa hrvatskim mla|im snagama "Ramirezom", "Vatrom" i "Belfast fudom".

Prethodne prve ve~eri festivala u Kamawu, mesta{cu na Kupi uz granicu sa Slovenijom, nastu-

pi}e legendarni pioniri panka u Jugoslaviji, slovena~ki "Pankrti", kao i provokativni rije~ki alternativci "Let 3", i zagreba~ki sastavi "Kavasaki 3p" i "Adastra". Zavr{ne ve~eri sviraju qubqanski "La~ni Franc", sarajevsko-zagreba~ko "Zabraweno pu{ewe" i bosanskohercegova~ki rege

rok sastav "Dubioza kolektiv" koji pre dolaska na festival najavquje da }e 12. aprila besplatno preko interneta objaviti novi album "5 do 12".

Organizator "Kolapis rok festa" je udru`ewe mladih "Devedesete", koja se bavi promocijom kulture, sporta i muzike, i do sada je organizovalo niz koncerata hrvatskih rok sastava u Kamawu.

"Radom udru`ewa Kamawe je postalo rok sredi{te Karlova~ke `upanije. Na temequ toga do{li smo na ideju o organizaciji festivala. Trodnevni festival sa Vudstok atmosferom na prekrasnom prostoru uz Kupu uz obiqe vrhunske urbane muzike pru`a}e posetiocima vrhunski do`ivqaj", najavquju organizatori.

24

SVET

petak2.april2010.

KINA

DNEVNIK

SAD

Za mirno re{ewe PEKING: Kina i daqe daje prednost “mirnom re{ewu” iranskog nuklearnog pitawa, saop{tilo je ju~e kinesko ministarstvo spoqnih poslova. “Uvek smo se zalagali za mirno re{ewe i nastavqamo da radimo na tome”, rekao je portparol kineskog ministarstva Chin Gang.

Ameri~ka ambasadorka pri UN Suzan Rajs saop{tila je prekju~e da je Kina prihvatila da se prikqu~i “ozbiqnim pregovorima” u

UN o iranskom nuklearnom pitawu, sa ostalim ~lanicama {esto~lane grupe zemaqa, {to je bila naznaka da je spremna da promeni svoj dosada{wi stav prema tom pitawu. Grupu od {est zemaqa koje se bave Iranskim problemom ~ine pet ~lanica Saveta bezbednosti UN (SAD, Francuska, Britanija, Rusija, Kina) plus Nema~ka. U Peking je ju~e doputovao glavni iranski pregovara~ za nuklearna pitawa Said Xalili.

INTERVJU

UKRATKO Karzai optu`uje strance

Prislu{kivawe bez naloga nezakonito VA[INGTON: Program ameri~ke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), kojim su u jeku borbe protiv terorizma bez sudskog naloga prislu{kivani razgovori ameri~kih dr`avqana sa inostranstvom, nisu u skladu sa zakonom, odlu~io je federalni sudija Von Voker. U odluci se navodi da je ameri~ka vlada prekr{ila savezni zakon iz 1978. godine, poznat kao FISA, kada je 2004. odobrila prislu{kivawe telefonskiih razgovora islamske dobrotvorne organizacije Al Haramain i wena dva pravnika. Ministarstvo pravde sa-

op{tilo je da razmatra odluku suda i da jo{ nije odlu~ilo da li }e se `aliti. Odluka sudije Vokera iz San Franciska predstavqa udarac za biv{u administraciju predsednika Xorxa Bu{a, koja je tvrdila da program koji je Bu{ tajno odobrio posle teroristi~ckiih napada 11. septembra 2001. godine bio u skladu sa zakonom.

Prema odredbama zakona FISA, telefonski razgovori i elektronska po{ta sa inostranstvom mogu se nadgledatii samo uz odobrewe suda.

DR DRAGAN SIMEUNOVI], PROFESOR FAKULTETA POLITI^KIH NAUKA U BEOGRADU

Prete li svetu novi teroristi~ki napadi?

U razmaku od dva dana, po dva teroristi~ka napada u Moskvi i u severnoj ruskoj regiji Dagestanu, uznemirila su svetsku javnost i naterala mnoge metropole poput Va{ingtona, Wujorka i Londona da poja~aju mere bezbednosti. Lideri talibana ismejali su pre dva dana ameri~kog predsednika Baraka Obamu da se pona{ao kao lopov jer je posle {esto~asovnog boravka, po mraku napustio tlo Avganistana gde ima na desetine hiqada svojih vojnika. Mada je nezahvalno prognozirati da li se mo`e o~ekivati eskalacija terorizma u ovom delu sveta, to pitawe uputili smo profesoru Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu dr Draganu Simeunovi}u, autoru petnaestak kwiga, me|u kojima je nekoliko posve}eno terorizmu.

– Rusija je u posledwe vreme na udaru terorista, uglavnom iz ^e~enije, a i sukobi Moskve i ekstremnih separatisti~kih i ekstremisti~kih snaga iz biv{ih sovjetskih republika traju veoma drugo, prakti~no od trenutka raspada

SSSR-a – ka`e profesor Simeunovi}. – U ^e~eniji taj sukob traje ceo vek i du`e jer su se ogor~ene borbe vodile jo{ izme|u ^e~ena i ruskih carskih vojnih. [to se ti~e Rusije, tu povremeno eskalira taj sukob, koriste se i teroristi~ka sredstva, a {to se ti~e na{ih krajeva, u ovom trenutku se ne mogu o~ekivati neki ve}i naleti terorizma, mada je on stalno prisutan jer imamo niz ekstremisti~kih snaga, a ekstremizam lako prerasta u terorizam. U regionu Balkana postoje snage koje bismo mogli nazvati snagama islamisti~kog ekstremizma u okviru BiH, na Sanxaku i jugu Srbije, a sve vi{e meta tih ekstremisti~kih snaga postaje Kosovo i Metohija. Re~ je o ekstremistima me|u vehabistima i oni, zapravo, na neki na~in prqaju islam kao veru, po{to on sam po sebi nije sklon nasiqu; naprosto, radi se o jednoj

Saradwa radi interesa z Prekju~e je objavqena vest da Rusija i Zapad zajedno rade na izradi detektora za eksploziv. Kako vi to ocewujete?

– Rusija i SAD, Zapad uop{te, sara|uju na mnogim poqima, a na nekim ne sara|uju uop{te – sara|uju uvek tamo gde imaju interesa. Kad je re~ terorizmu, tako|e ostoji izvesna saradwa, zato {to su ruske vlasti osudile borbu Al Kaide i aktivnosti drugih islamisti~ih organizacija koje {kode SAD i Zapadu. Mu|utim, ruske vlasti insistiraju na tome da i Zapad osudi nasiqe ^e~ena kao terorizam. U tome ne nailazi na potpunu podr{ku i razumevawe Zapada, i to stvara odre|ene nesporazume izme|u wih. Ti nesporazumi }e verovatno potrajati zato {to su ipak zemqe Zapada u ovom trenutku, politi~ki, vojno i ekonomski dominantnije, a u politici se za nadja~avawe nad protivnikom koriste razni metodi pa i terorizam. U politici je upotrebqivo sve {to je korisno protiv nekog konkurenta ili neprijateqa, pa se to ne naziva terorizmom, ve} borbom za slobodu. S druge strane, i Rusija sve vi{e pokazuje zube Zapadu i po~iwe da li~i na onu nekada{wu veliku silu na raznim poqima, pa i kad je re~ o odgovoru na terorizam. Naime, ne samo Zapad nego i mnoge druge zemqe poma`u teroriste ~ije im pona{awe ide naruku. Te{ko je voditi tu vrstu duple politike: s jedne strane, voditi s nekom zemqom politiku razumevawa i saradwe, a znati da ta ista zemqa poma`e teroriste koji ubijaju va{e gra|ane. I mi smo pro{li kroz tu politiku dvostrukog koloseka s mnogim zemqama...

wegovoj militatnoj interpretaciji. Islam je trenutno me|u velikim religijama ona na koju se ekstremisti najvi{e pozivaju. To je, dodu{e, ta~no, ali i hri{}anstvo je imalo svojih nasilni~kih faza – setimo se Inkvizicije i svih onih koji su pobijeni u ime Boga i Crkve. z Kako se mo`e tuma~iti izjava direktora moskovskog Instituta za politikolo{ka istra`ivawa da }e ~e~enski terorizam biti iskorewen kada budu iskoreweni ^e~eni?

– Takve izjave su kontraproduktivne: em se wima podgreva mr`wa prema nekoj etni~koj grupi, em takav put ne obe}ava razre{ewe sukoba u ^e~eniji. Ne mo`ete pobiti ceo jedan narod zbog toga {to mawi ili ve}i broj wegovih pripadnika ratuje protiv vas, a i sama ideja u ovim vremena zvu~i necivilizacijski. Naprosto, neopohodno je na}i re{ewe koje }e zadovoqiti obe strane. z ^ini se da je sve oti{lo predaleko, da se izme|u terorizma i fanatizma stavqa znak jednakosti. Postoje li {anse da se terorizam u svetu amortizuje?

– Velike dr`ave poseduju aroganciju mo}i i na silu terorista uzvra}aju stra{nim udarcima. Recimo, Rusija vrlo efikasno pronalazi i ubija one ~e~enske teroriste koji nanesu wenim gra|anima

neko zlo. To mo`e odu{evqavati neke, me|utim, nikad nakon pronala`ewa po~inilaca i obra~una ruske vlasti s wima – {to vidimo i po ovim najnovijim eksplozijama – to nije donelo ni dug mir ni mnogo dobra. Neki nevini qudi u Moskvi platili su svojim `ivotima za neku o{tru, iako efikasnu, reakciju ruske dr`ave.

Politika je vi{e od upotrebe sile, politika podrazumeva pre svega ve{tinu u svemu pa i u obra~unu s teroristima. Mogu}nost da se s terorizmom iza|e na kraj treba da bude upravo u kombinovawu razli~itih metoda, pri ~emu se ne mo`e iskqu~iti ni sila, ali uvek je u istoriji vi{e uspeha donosilo ume}e pregovarawa i mudrost u politici nego upotreba gole sile od same dr`ave. z Na~ini na koji se izvode teroristi~ki napadi ukazuju na nemo} druge strane jer neposredno posle eksplozije automobila-bombe u ruskom gradu Kizqaru, kada su se okupili policajci da vide {ta se dogodilo, eksplodirala je druga bomba. Sli~no se de{avalo i u drugim teroristi~kim napadima, pa i onim drasti~nim, 11. septembra 2001. godine u Va{ingtonu i Wujorku?

– Upravo u tome i jeste problem s terorizmom. Teroristi napadaju iznenada, nepredvidivi su i to rade sa stra{nom `estinom. Wihovi napadi su brutalni, izazivaju {ok i me|u obi~nim stanovni{tvom i me|u pripadnicima vlasti. Otuda je terorizam toliko omrznut, jer ga je, zbog tog faktora iznena|ewa, na koji se oslawa, te{ko iskoreniti, te{ko mu se suprotstaviti. I pored toga, danas, pre svega zbog rada obave{tajnih slu`bi koje u suzbijawu terorizma imaju glavnu ulogu, veliki broj teroristi~kih napada bude spre~en. Mnoge velike zemqe, poput SAD, Britanije ili

KABUL: Avganistanski predsednik Hamid Karzai optu`io je ju~e me|unarodnu zajednicu da je odgovorna za velike prevare tokom predsedni~kih izbora odr`anih u Avganistanu 20.avgusta 2009. godine koje su zatim pripisane wemu. Karzai je reizabran za predsednika posle odustajawa wegovog protivnika da u~estvuje u drugom krugu izbora 7. novembra, iako je me|unarodna zajednica prethodno optu`ila da je bilo rasprostrawene izborne kra|e u korist Karzaija.”Istina je da je bilo kra|e tokom predsedni~kih i pokrajinskih izbora, masovne kra|e, nema sumwe, ali wih nisu po~inili Avganistanci nego stranci”, rekao je Karzai na sastanku sa ~lanovima Nezavisne izborne komisije.

Korupcija milijardu evra

Nema~ke, uspe{no su spre~ile veliki broj teroristi~kih napada u posledwih desetak godina, ali se o tome malo zna jer to zapravo nije vest. Vest je kada teroristi imaju uspeh u nekim u svojim nakanama. z Koje su sada najja~e teroristi~ke grupe u svetu?

– I daqe se mo`e re}i da je po zna~aju u ovom trenutku nedosti`na Al Kaida, jer to nije samo grupa qudi, ona je naprosto postala mit, ona upravqa, rekao bih – virtuelno, svetom islamisti~kog terorizma. Osama bin Laden je postao neka vrsta legende, neka vrsta ^e Gevare islamisti~kog sveta, neka vrsta teroristi~ke ikone za islamisti~ke ekstremiste. Prema tome, sve druge grupe su ili deo te mre`e islamisti~kog terorizma ili nastoje da to postanu. Druge teroristi~ke organizacije, koje se bore za svoje lokalne ciqeve, kao {to su IRA u Velikoj Britaniji i ETA u [paniji, ne pripadaju toj mre`i mada imaju povremene kontakte i oblike saradwe. z Kada terorizam mo`e biti iskorewen ili bar priteran u }o{ak?

– Terorizam ne mo`e biti brzo iskorewen jer postoje uzroci koji ga ra|aju. Recimo, danas imamo veliki broj novih, mawih teroristi~kih oragnizacija u Pakistanu i Avganistanu, koje }e se `ilavo boriti protiv SAD na tom prostoru i za koje svet ili nije ~uo ili malo zna, a podvodimo ih pod mre`u Al Kaide. One se ra|aju kao iz vode jer tamo postoji osnova za tu vrstu ekstremizma i sve to te{ko je spre~iti dok se ne obra~una s uzrocima, ali to ne zna~i da se treba obra~unavati s celom religijom ili s narodima koji su weni nosioci. Mnogo je boqe na}i zajedni~ke snage mira jer, kao {to su svakom narodu i religiji ima ekstremista, tako u svakom narodu i religiji ima i onih koji su za mir i dobar su`ivot, i siguran sam – u daleko ve}em broju nego onih koji ~eznu za nasiqem – zakqu~uje profesor Simeunovi}.

Vesna Savi}

PRAG: Korupcija iz zdravstva u ^e{koj izvu~e godi{we ~itavu desetinu novca od javnog zdravstvenog osigurawa, {to je preko milijardu evra godi{we, izra~unao je ~e{ki Transparensi interne{enel (TI). Za taj novac moglo bi da se le~i 17.000 pacijenata sa rakom debelog creva, koji je jedan od naj~e{}ih uzro~nika smrti ^eha, ili da se jedna velika gradska bolnica opremi sanitetskim materijalom za slede}ih 20 godina. “Iz istra`ivawa proizlazi da je zdravstvo tre}a najkorupmiranija oblast - posle petrohemije i vojne industrije. Novac nestaje preko nekoliko crnih rupa, po~ev od nabavke opreme za bolnice, preko gra|evinskih radova, nabavke lekova a i pacijenti podmi}uju lekare”, kazao je za ~e{ki nedeqnik “Tiden David Ondra~ka”.

Vojska ubila 28 talibana PARA^INAR: Pakistanska vojska pokrenula je ofanzivu po upori{tima ekstremista na severozapadu zemqe u neposrednoj blizini granice sa Avganistanom i ju~e ubila 28 talibanskih pobuwenika, saop{tili su zvani~nici.

Najmawe 18 ekstremista je ubijeno u sukobima u plemenskoj oblasti Orakzai, a po{to je grupa pobuwenika pobegla u susedni region Kuram, vojska je helikopterima napala tri vozila sa talibanima i ubila jo{ 10 ekstremista, a nekolicinu ranila, rekao je pakistanski lokalni vojni komandant potpukovnik Akbar But, prenela je agencija AP. Ekstremisti su, da bi izbegli vojnu ofanzivu koju je pokrenula pakistanska vojska u Ju`nom Vaziristanu, pobegli u oblast Orakzai i druge delove severozapadnog Pakistana. Ameri~ka agencija navodi da je pakistanska oblast Orakzai glavno uto~i{te pristalica glavnog pakistanskog talibanskom komandanta Hakimulaha Mehsuda za koga se veruje da je ubijen u januaru ove godine, {to talibani negiraju.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANGELA MERKEL Angela Merkel pohvalila je ju~e reagovawe Katoli~ke crkve u Nema~koj na skandal koji je izbio oko maltretirawa i seksualnog zlostavqawa dece u crkvenim horovima u posledwih nekoliko decenija. “Nema alternative istini i razja{wewu”, naglasila je nema~ka kancelarka za RTL pozdravqaju}i sve mere koje je crkva preduzela.

PAPA BENEDIKT XVI Poglavar rimokatoli~ke crkve papa Benedikt XVI po~eo je ju~e svetu nedequ uskr{wih ceremonija bez pomiwawa brojnih skandala oko pedofilije u redovima sve{tenstva, ali je ponovo osudio abortus.”Va`no je za sve hri{}ane da ne prihvate jednu nepravdu koja je podignuta na nivo prava, na primer kada se radi o ubistvu nedu`ne dece koja jo{ nisu ro|ena”, rekao je papa u svojoj propovedi.

DMITRIJ MEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev zatra`io je ju~e od ruskih medija da “ne slabe Rusiju” i da ne dele dru{tvo, upitav{i se kakvi su sve metodi za borbu protiv terorizma. “Na{i mediji ne treba da dele dru{tvo po pitawu borbe protiv terorizma. Ina~e, posta}emo slabiji i na{a nacija, koja po~iwe da se prepora|a, pretvori}e se u ka{u”, rekao je Medvedev.

PRVOAPRILSKE [ALE U MEDIJIMA

[ekspir je bio Francuz, a Sarkozi podneo ostavku LONDON: Otac engleske kwi`evnosti Vilijam [ekspir bio je Francuz, objavio je Bi-Bi-Si kao jednu od brojnih prvoaprilskih {ala koje su ju~e osvanule u mnogim medijima. [ekspirova majka Meri [ekspir, ~ije je devoja~ko prezime bilo Arden, zapravo je bila Francuskiwa ~ije prezime asocira na istoimenu {umu na severu Francuske, rekao je radiju Bi-Bi-Si neimenovani “ekspert”. Poslanici francuskog Parlamenta “pokrenuli su istragu”, a biv{i francuski ministar kulture Xek Lang navodno je izjavio da je “odu{evqen {to je saznao da je [ekspir Francuz”.

Jedan francuski vebsajt objavio je vest da je predsednik Nikola Sarkozi Havaji dao ju~e neopozivu ostavku, da je izba~en iz ku{ava na svaki na~in da dobije ameri~ku stranke i da se pridru`io evropskoj stran- “zelenu kartu”. Kana|ani su ove godine izveci Zelenih, dok wegov sin @an Sarkozi po- li mo`da najboqu prvoaprilsku {alu, obja-

vqenu na sajtu najve}eg lokalnog Internet provajdera Bel Simpatiko, u kojoj se navodi da je Kanada sklopila “posao veka” kupovinom polovine Havaja. Time, kako se isti~e u ovoj udarnoj vesti, Otava `eli da pomogne ju`nom susedu da prevazi|e ekonomsku krizu koja je i izazvana poreme}ajima na tr`i{tu nekretnina.

Prvi april se ve} vekovima obele`ava, ali wegovo poreklo je nejasno.

Prema jednoj teoriji, taj datum se vezuje za usvajawe Gregorijanskog kalendara kada je izraz “aprilska luda” pripisivan onima koji su se i daqe dr`ali starog, Julijanskog kalendara.

Prema tradiciji u mnogim zemqama, qudi mogu da drugima prire|uju {ale do podneva 1. aprila. Me|utim, ako to rade posle tog vremena, onda i sami postaju aprilske lude.

BALKAN

DNEVNIK BIV[I ZVANI^NIK ALBANSKE VLADE CRTA NOVE GRANICE

(Ne)prirodna Albanija TIRANA, PODGORICA: Albansko pitawe na Balkanu trebalo bi da bude re{eno do kraja 2013. godine formirawem dr`ave koja }e obuhvatiti sve teritorije na kojima `ive Albanci, osnova je platforme koju je napisao biv{i zvani~nik albanske vlade Ko~o Danaj, ~ije izvode prenose podgori~ke "Vijesti".

Platformom se predvi|a da nova albanska dr`ava, koja bi trebalo da obuhvati teritorije susednih dr`ava na kojima `ive Albanci, bude formirana mirnim putem izbegavaju}i "prolivawe krvi Albanaca" i nakon pregovora sa susednim dr`avama.

"Vijesti" pi{u da bi, "prirodna Albanija", kako je Danaj naziva u dokumentu objavqenom na vi{e od 200 strana, obuhvatala Albaniju, Kosovo i druge delove Srbije, kao i delove Crne Gore, Makedonije i Gr~ke u kojima `ivi ve}insko albansko

nove dr`ave.

Danaj obja{wava da se strategija za formirawe nove dr`ave zasniva na dijalogu "sa svima, bez predrasuda i prethodnih odluka".

"Sredstva za realizaciju prirodne Albanije su dijalog i demokratske rasprave, jer Albanci su tokom veka prolili toliko krvi da bi ostvarili ne jednu, ve} nekoliko Albanija. Zato vi{e nema potrebe za daqe prolivawe krvi", navodi se u platformi.

Danaj je pravoslavac sa juga Albanije i Jedna od mapa „velike Albanije” dve godine radio je u stanovni{tvo. Ko~o Danaj smavladi kao politi~ki savetnik tra da predstavnicima Albanatada{wih premijera Fatosa ca u susednim dr`ava treba daNanoa i Pandeqi Majka, a saveti pravo da se kroz referendum tovao je i ministra inostranih izjasne da li `ele da budu deo poslova Iqira Metu.

RUMUNIJA

Deklaracija istorijski gest srpskog naroda BUKURE[T: Priznavawe krivice i izviwavawe za gre{ke drugih predstavqa dokaz karaktera i dostojanstva i usvajawe Deklaracije o Srebrenici je "istorijski gest srpskog naroda na koji treba gledati kao na vi{e od simbolike", pi{e ju~e rumunski list Kotidianul.

List ocewuje da je u biv{oj Jugoslaviji bio vo|en bratoubila~ki rat koji je po~eo zbog "ludila totalitaristi~kih lidera koji su igrali na kartu {ovinizma", a to su Slobodan Milo{evi}, Frawo Tu|man i Alija Izetbegovi}. Preuzimawe

krivice za akcije za vreme rata prouzrokovanog "{ovinisti~kom propagandom... predstavqa

U biv{oj Jugoslaviji bio vo|en bratoubila~ki rat koji je po~eo zbog „ludila totalitaristi~kih lidera koji su igrali na kartu {ovinizma” dokaz hrabrosti", jer Srbija preuzima i "rizik nezasulu`enog i nepravednog o`iqka koji

mo`e da padne te{ko na budu}e generacije", navodi „Kotidianul” u ju~era{wem onlajn izdawu.

Srbija, istovremeno, "ne}e zaboraviti svoje mrtve za vreme rata i o~ekuje da i druge strane koje su zvani~no u~estvovale u wemu zauzmu isti stav prema zlo~inima protiv Srba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj", pi{e u uvodniku Kotidianua.

List najavquje da }e Skup{tina Srbije u narednom periodu razmatrati Deklaraciju o osudi zlo~ina u~iwenih protiv srpskog naroda.

(Beta)

BUGARSKA

Uhap{en biv{i ministar odbrane Conev SOFIJA: Biv{i bugarski ministar odbrane Nikolaj Conev uhap{en je ju~e kao i sudija koji je navodno tra`io od biv{eg ministra mito da bi presudio u wegovu korist. Biv{em ministru se sudi zbog ugovora {tetnih po dr`avu za kupovinu i skladi{tewe hrane za oru`ane snage i za kupovinu rezervnih delova za avione koje je sklopio u svojstvu predsednika i izvr{nog oficira kompanije za trgovinu sa ministarstvom odbrane, javila je nacionalna agencija BTA. U vezi sa ovim slu~ajem tako|e je uhap{en i Ten~o Popov, advokat i biv{i sekretar ministarstva finansija. Conev je bio ministar odbrane od aprila 2008. godine do leta 2009. godine, kada je istekao mandat vladi. Novembra pro{le godine optu`en je za zloupotrebu polo`aja u vezi s kupovinom mobilnog hangara za proizvodwu i za sumwivu transakciju pri kupovini vazduhoplovnog ma-

terijala pri ~emu je ostvario korist od ne{to vi{e od osam miliona leva.

godine naredio da se pove}a kapital dr`avnog preduze}a za opravku naoru`awa Terem EAD za

Nikolaj Conev

Protiv Coneva se vodi jo{ jedan sudski proces zbog kori{}ewa sredstava u nenazna~ene svrhe, ~ime se kr{i zakon. On je, naime kao ministar odbrane juna 2009.

38.246.184 leva, {to mu je omogu}ilo da zadr`i 19 miliona leva zarade ostvarene u 2008. godini, umesto da ih uplati dr`avi kao dividendu.

Drasti~no skupqe cigarete zbog akciza SOFIJA: U Bugarskoj su zbog pove}awa akciza na duvanske prera|evine, drasti~no poskupele cigarete, tako da paklica najjeftinijih

ko{ta 210 dinara. Do sada su najjeftinije cigarete ko{tale oko 2,80 leva, odnosno oko 140 dinara.

Najpopularnija marka "Viktori" od danas se u trgovinskoj mre`i prodaje po ceni od oko 230 dinara, dok "Marlboro" ko{ta 250 dinara.

Drugim re~ima, oni koji pu{e paklicu dnevno, od danas }e morati da ra~unaju na dopunski mese~ni tro{ak od u proseku oko 33 leva, odnosno 1.650 dinara.

Bugarska carina je, zbog uve}anog {verca cigaretama, po~ela sa rigoroznim merama na granicama, a ograni~ila je uno{ewe cigareta za li~nu upotrebu.

petak2.april2010.

25

SRPSKI ^LAN PREDSEDNI[TVA BiH NEBOJ[A RADMANOVI]

RS ne prihvata Madridsku deklaraciju SARAJEVO: Madridska deklaracije o ustavnim promenama u BiH neprihvatqiva je za Republiku Srpsku jer zahteva korenite je promene Ustava BiH, ocenio srpski ~lan Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi}.Sadr`aj nacrta Madridske deklaracije neprihvatqiv je za RS, jer sledi stare, propale predloge iz 'aprilskog' i 'butmirskog paketa' i tra`i korenite promene Ustava", rekao je Radmanovi} za bawalu~ki dnevnik Glas Srpske.

Radmanovi} je istakao da su neprihvatqive odredbe deklaracije prema kojima sve ono {to je do sada u BiH usvojeno pritiscima ili nametawima treba da bude ugra|eno u dr`avni Ustav.

Radmanovi} je naveo da svaki razgovor oko promena Ustava BiH "mora da se vodi i zavr{ava unutar zemqe, a ne po inicijativi nekoga sa strane, bez obzira ko je on".

"Veoma je neuobi~ajno da se prihvataju bilo kakve obaveze

pre izbora, jer nije poznato ko }e posle oktobra da u~estvuje u vlasti", ocenio je srpski ~lan Predsedni{tva BiH.

Neboj{a Radmanovi}

Upitan kako komentari{e odredbu u Madridskoj deklaraciji prema kojoj suverenost zemqe po~iva na wenim gra|anima, Radmanovi} je poru~io da je za RS i wene predstavnike ne-

HRVATSKA

rancije za kredit bile deonice kompanije INA i da se ugovaralo paralelno s pove}awem upravqa~kih prava MOL u hrvatskoj naftnoj kompaniji.(FoNet) Za taj posao zadu`en je bio upravo Polan~ec, a pravni deo pokrivao je advokat Markovi}.

Polan~ec, kao biv{i potpredsednik Vlade i ministar ekonomije, najvi{e je rangirani dr`avni zvani~nik uhap{en u novijoj istoriji Hrvatske. On je uhap{en u utorak ujutro u svojoj ku}i u Koprivnici, a posle dana i no}i u policijskom pritvoru, oko podneva je priveden istra`nom sudiji. Polan~ecov advokat Anto Nobilo izjavio je da wegov brawenik "ima energije i `eli u bitku".

Dan se}awa na `rtve logora ZAGREB: Svi poslani~ki klubovi u Hrvatskom saboru podr`ali su nedavno inicijativu da 14. avgust bude Dan se}awa na zatvorenike srpskih logora tokom rata u Hrvatskoj 1990-ih.

Tu inicijativu pokrenulo je Hrvatsko dru{tvo logora{a srpskih koncentracionih logora. Pretpostavqa se da je u tim logorima ubijeno ili umrlo oko 300 osoba, a da ih je oko 3 000 umrlo od poslednica zatvoreni{tva.

Za obele`avawe Dana se}awa na zatvorenike srpskih logora u posledwem ratu izabran je 14. avgust u znak se}awa na isti dan 1992. godine kada je u Nemetinu izvr{ena razmena najve}e grupe zatvorenika iz srpskih logora - wih 662, uglavnom hrvatskih boraca. Kako je obrazlo`eno, predlo`enom od-

imaju predstavnici tri konstitutivna naroda.

"Te dve stvari moraju biti uvek prisutne u bilo kojim razgovorima o ustavnim promenama", naglasio je Radmanovi}.

UKRATKO

Polan~ecu jednomese~ni pritvor ZAGREB: Istra`ni sudija @upanijskog suda u Zagrebu odredio je pritvor do 30 dana biv{em potpredsedniku hrvatske vlade Damiru Polan~ecu, kako ne bi uticao na svedoke. Ciq istrage protiv Polan~eca je utvr|ivawe svih ~iwenica vezanih za kupovinu deonica Podravke i wenog kreditirawa i poslovnog odnosa s ma|arskom naftnom kompanijom MOL i OTP bankom. Ve~erwi list, pozivaju}i se na visoki izvor iz policije, pi{e da je Polan~ec uhap{en zbog ugovora kojim je OTP banka kreditirala deonice Podravke sa 34 miliona evra.

Ugovor se dugo skrivao, a kada je dobijen iz Ma|arske, usledila je skandalozna spoznaja da su ga-

prihvatqivo zaobila`ewe prvog ~lana Ustava BiH koji ka`e da je BiH sastavqena od dva entiteta i da odlu~uju}u ulogu

lukom se `eli odati "priznawe patwama, stradawima i `rtvi oko 30.000 braniteqa i civila", koliko se pretpostavqa da ih je pro{lo kroz neki od 60 srpskih logora u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i na podru~jima Hrvatske koja su bila pod kontrolom srpskih snaga. Status zatvorenika ostvarilo je 7 666 osoba koje su provele tri ili vi{e dana u zatvoru. Prema podacima Dru{tva logora{a, 219 zatvorenika je bilo mla|e od 18 godina, 449 starije od 60 godina, a 932 su bile `ene. Poslanici su tokom rasprave uglavnom upozoravali da za zlo~ine u logorima niko nije odgovarao i da se ne zna ta~an broj logora{a. Ukazano je i na nedovoqnu brigu dr`ave za pre`ivele, pre svega u pru`awu adekvatne zdravstvene za{tite.

Iste kamate u zoni evra ATINA, BE^: Sve mawe eksperata smatra da }e Evropska centralna banka (ECB) ove godine pove}ati kamatnu stopu u zoni evra.ECB, zbog problema u Gr~koj i jo{ nekim zemqama, ove godine najverovatnije ne}e podi}i kamatu koja je sada na istorijskom minimumu od jedan odsto, prenosi be~ki dnevnik "Prese" o~ekivawa eksperata. Rezultati nedavno sprovedene ankete pokazuju da samo ~etvrtina ispitanih ekonomista i analiti~ara ECB misli da }e kamata biti pove}ana. Istovremeno 60 od 82 eksperta smatra da pove}awa kamatne stope u zoni evra u 2010. godini ne}e biti. Kao najzna~ajniji razlog oni navode krizu u Gr~koj i probleme u drugim zemqama ju`nog dela EU. Kamatna stopa u 16~lanoj zoni evra je od maja 2009. godine na istorijskom minimumu.

ECB }e 8. aprila odlu~ivati o pove}awu kamatne stope.

Razre{en direktor policije BAWALUKA: Vlada Republike Srpske (RS) razre{ila je ju~e Uro{a Penu du`nosti direktora policije RS, koga je Savet ministara BiH imenovao za zamenika direktora Direkcije za koordinaciju policijskih tela. U saop{tewu vladinog Biroa za odnose s javno{}u navodi se da je Pena podneo zahtev Vladi RS za razre{ewe, jer ga je Savet ministara BiH imenovao za zamenika direktora Direkcije za koordinaciju policijskih tela.Do izbora i imenovawa novog direktora policije RS, poslove direktoraobavqa}e na~elnik Uprave policije Nijaz Smajlovi} i na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije Gojko Vasi}.

CRNA GORA

Olak{ice za crnogorsko dr`avqanstvo PODGORICA: Vlada Crne Gore utvrdila je ju~e Predlog zakona koji predvi|a olak{ice za dobijawe crnogorskog dr`avqanstva. Ministar unutra{wih poslova Ivan Brajovi} je posle sednice Vlade novinare informisao da }e crnogorsko dr`avqanstvo sada mo}i dobiti one osobe koje su ro|ene u drugim dr`avama, a ranije su bile odbijene zbog toga {to nisu slu`ile vojsku. Po{to je u Crnoj Gori ukinuta obaveza slu`ewa vojske, sada }e te osobe mo}i da dobiju crnogorsko dr`avqanstvo, kao i osobe koje su bile u braku sa crnogorskim dr-

`avqaninom ako je brak trajao najmawe dve godine, a prekinut

smr}u jednog od supru`nika. Na taj na~in sti~e se pravo na porodi~nu penziju i pravo nasle|ivawa imovine bra~nog druga.

Prema zakonskim izmenama i dopunama, va`na novina je da osobe koje su do 3. juna 2006. godine imale crnogorsko dr`avqanstvo, sada ne moraju ispuniti uslov da su u Crnoj Gori imale prebivali{te u trajawu od deset godina. Brajovi} je novinarima, tako|e, rekao da Crna Gora pregovara sa svim zemqama u okru`ewu o br`em re{avawu pitawa vezanih za status osoba sa nere{enim pitawem dr`avqanstva.

26

IZ DRUGOG UGLA

petak2.april2010.

Lebedev kupio „Indipendent” Bi-Bi-Si iv{i agent KGB-a, ruski milijarder Aleksandar Lebedev kupio je jo{ dva ugledna britanska lista – “Indipendent” i “Indipendent on sandej”, nakon {to je pro{le godine kupio lokalni londonski ve~erwi list “Ivning standard”, koji se deli besplatno.

Porodica Lebedev preuzima kontrolu i nad “Indipendentovom” internet prezentacijom.

Kako izve{tava BBC-jev stru~wak za medije Torin Daglas, ovo nije prvi put da bogati vlasnik spasava novine koje su se nadale da ne}e morati da imaju bogatog vlasnika: - “Indipendent” - ~ije ime u prevodi zna~i nezavistan ro|en je 1986. godine, i prvi reklami slogan mu je bio: “Mi jesmo, jeste li vi?”. Wegovi osniva~i su se nadali da }e mu nove tehnike {tampawa omogu}iti da nema ni vlasnika niti bilo kakve veze sa mo}nim sindikatima zaposlenih u {tamparskoj industriji. Pokazalo se, me|utim, da je {tampati dnevne novine i daqe vrlo skup posao i “Indipendent” je relativno brzo zapao u finansijske nevoqe.

Devedestih godina pro{log veka, deo vlasni~kog paketa

B

kupio je irski medijski magnat Ser Toni O'Rajli, zajedno sa izdava~kom grupom “Miror”. Ser Toni je u me|uvremenu kupio ostatak vlasni~kog paketa, ali je o~igledno zakqu~io da su to ba~ene pare - Lebedevu je “Indipendent” prodao za simboli~nu sumu od jedne funte."

“Indipendent” i “Indipendent on sandej” samo su pro{le godine zabele`ili gubitke od preko 13 miliona evra i imaju dugoro~ne ugovore za {tampawe ~ije bi raskidawe bilo vrlo skupo.

Ruski oligarh, koji je od pro{le godine vlasnik londonskog “Ivning standarda”, ka`e da }e wegova porodica ulo`iti novac i energiju u revitalizaciju “Indipendenta”.

Urednik “Standarda” Xordi Greg je uveren da Lebedev veruje u slobodu medija: - Pokazao je to ve} u Rusiji, gde nije lako imati demokratske, nezavisne novine. Pokazao je to i u “Standardu”, gde mogu iskreno da ka`em - nije apsolutno ni jednom poku{ao da se me{a u rad uredni{tva."

Mnogi detaqi vezani za “Indipendent” jo{ uvek nisu dogovoreni.

Ne zna se da li }e aktuelni urednici zadr`ati svoja radna mesta, niti da li }e i “Indipendent” postati besplatan list, po ugledu na “Standard”.

DNEVNIK

FBI lovi po Fejsbuku [tern a Fejsbuku, Tviteru ili Majspejsu mnogi koriste la`na imena.

Kada se od nepoznatih dobije ponuda za prijateqstvo – to ne mora da zna~i da je ponudu uputio znati`eqni sused. Poruka je mogla da stigne i iz policije.

Prikrivena istraga u me|uvremenu je u SAD postala standardna metoda islednika, proisti~e iz internog dokumenta koji je FBI morao da objavi posle tu`be za{titnika gra|anskih prava. To je dokaz da policija smatra da se preko interneta mo`e lako do}i do podataka o osumwi~enima.

Me|utim, za{titnici gra|anskih prava kriti~ki su raspolo`eni prema novoj metodi policijske istrage. Naime, policajcima je relativno lako da provere sve osobe sa kojima osumwi~eni ima veze i tako mo`e da do|e i do privatnih podataka o ~lanovima porodice. I to je onda jo{ jedan korak ka dr`avi kao „velikom bratu“ koji sve dr`i pod kontrolom.

Me|utim, glavna briga FBI i ostalih slu`bi bezbednosti jeste da tokom istrage jedni drugima ne pokvare posao. Naime, u dokumentu se opisuje strategija izbegavawa takvih slu~ajeva. „Lako je mogu}e upropastiti istragu nekih od kolega ako se nespretno prati ista osoba“, ka`e

N

islednik Frenk Denehej. Do pre nekoliko godina policija gotovo da nije koristila Internet u istrazi. Istina, i pre deset godina islednici su ~etovali kako bi u{li u trag seksualnim zlo~incima, recimo onima koji su razmewivali de~ju pornografiju. Ali, to je jo{ bilo u okvirima stare {kole. Danas policajci analiziraju slike na kojima su osumwi~eni eventualno sa ukradenim stvarima, pregledaju poruke u kojima se neko hvali svojim (ne)delima ili jednostavno prate ko je sa kim prijateq. I alibije je na taj na~in lako proveriti.

Mnoga krivi~na dela bilo je mogu}e rasvetliti samo za-

hvaquju}i tome {to su po~inioci ostavili tragove na internetu. Nekoliko „klikova“ tako mogu da u{tede nedeqe mukotrpne istrage. Na primer, za Maksija Sopoa iz Kameruna, koji je u SAD bio osumwi~en za prevaru banke, bila je kobna lakomislenost u Internetu. On je iznajmqenim automobilom pobegao u Meksiko ne ostavqaju}i nikakav trag za sobom. Ali, islednici su prona{li wegov portret u Fejsbuku i preko wegovih prijateqa u mre`i stekli uvid u tajne poruke. Sopo je redovno pisao gde se provodi po Meksiku. Sve dok mu na vrata nisu pozvonili meksi~ki policajci.

Jo{ je nejasno gde su granice te nove vrste istrage.

I autori dokumenta FBI postavqaju pitawe da li islednici smeju da pribegavaju ilegalnim postupcima kako bi do{li do informacija. Odgovora na to pitawe u dokumentu nema. Pitawe je, na primer, da li policija sme da kr{i pravila Fejsbuka koja zabrawuju davawe la`nih li~nih podataka ili pravqewe tu|eg portreta.

Mark Cvilinger, biv{i dr`avni tu`ilac za kriminal na internetu, smatra da policija na internetu sme isto {to i u stvarnom `ivotu. Me|utim, on kritikuje wu{kawe po li~nim podacima supru`nika, dece ili roditeqa osumwi~ene osobe. „Potrebna je bri`qiva kontrola kako islednici preko socijalnih mre`a ne bi imali uvid u na{ najintimniji `ivot“, ka`e Cvilinger.

Ameri~ko pravosu|e prikrivenu istragu smatra legalnom, jer je regulisana internim propisima. Istina, niko jo{ ne zna kako glase ti propisi.

Vi{e interneta, vi{e sajber kriminala Toronto star ompanija Norton, koja se bavi onlajn prodajom softvera za za{titu kompjutera, ustanovila je da je ontarijski Berlington najrizi~niji po pitawu sajber kriminala, vode}eg na~ina za kra|u identiteta gra|ana. Tome je umnogome doprinela navika tamo{weg stanovni{tva da koristi internet i da tu tro{i puno novca.

Po re~ima Lin Hargrouv, direktora za saradwu sa potro{a~ima u Simanteku Kanada, rezultati ove studije pokazuju da veliki urbani centri, poput Toronta, Montreala i Vankuvera, zbog raznolikosti sastava svoje populacije, nemaju istu u~estalost pristupa internetu, kakvu imaju mawa, bogatija naseqa i predgra|a,

K

kao {to su Berlington, Oukvil ili Kelovna. "Ra{ireniji pristup internetu ukazuje na ~e{}e posete sajtovima za onlajn kupovinu, bankarske usluge i komunikaciju sa prijateqima i porodicom, {to otvara mogu}nost osobama koje se bave sajber kriminalom", ka`e Hargrouv.

Po consumerreports.org, svaki peti korisnik onlajn kupac je u posled-

we dve godine bio `rtva sajber kriminala, sa ukupno izgubqenih osam milijardi dolara. Gotovo je neverovatno je da oko 3,7 miliona doma}instava nema sredstvo za za{titu od hakera, kao i da je do kra|e identiteta do{lo kod 1,7 miliona doma}instava.

Najva`nija preporuka stru~waka je da je, bez obzira na to gde se ko nalazi, kod za{tite

od sajberkriminalaca svake vrste kqu~an oprez u svakodnevnom surfovawu internetom.

Studija je obuhvatila pedeset kanadskih gradova. Za pravqewe liste kori{}ena su ~etiri parametra, broj slu~ajeva sajberkriminala po stanovniku, onlajn prijavqivawa slu~ajeva korisnika pogo|enih spembotom ili malverom, broj WiFi spotova i potro{wa na kompjuterima i internetu.

Posle Berlingtona, na listi su se na{la dva mawa mesta iz Britanske Kolumbije, Port Kokvitlem i Lengli, a slede Vankuver i Kalgari. Tri ontarijska grada, Oukvil, Markam i Toronto zauzeli su slede}a tri mesta, da bi Kelovna, Britanska Kolumbija, i Ki~iner, Ontario, zavr{ili listu od prvih deset najrizi~nijih kanadskih gradova.

Kad su Nemci {vercovali iz zemqe dembelije Doj~e vele eka Mozel razdvaja Nema~ku i Luksemburg – posle Drugog svetskog rata to je bila granica dobrog i lo{eg `ivota. Zato su u tada siroma{nu Nema~ku {vercovane razne stvari na razne dovitqive na~ine.

Na drugoj strani Mozela nalazila se zemqa dembelija. Nakon Drugog svetskog rata na nema~koj strani Mozela nedostajalo je mnogo toga, dok je na drugoj obali bilo svega u izobiqu. Me|utim, jedini most bio je sru{en u ratu. Krijum~ari koji su `eleli da se dokopaju blaga sa druge strane morali su da se potrude i to su i ~inili. „Plivali smo do druge obale, ode}u bismo urolali i pri~vrstili je na glavu. Onda smo i{li u radwe, kupovali ~okolade, punili xepove bombonama i plivali nazad.

R

Naravno, bili smo veoma popularni kod devojaka. Posle se ispostavilo da ovde (u Nema~koj) nije bilo najlonskih ~arapa i napravili smo odli~an posao“, pri~a nekada{wi {vercer Albreht Gelc.

Uspeh je {vercere u~inio pronicqivim. Albrehtova grupa postajala je sve profesionalnija.

Kako bi mogli da {vercuju ve}e koli~ine hleba i krompira, napravili su svojevrsne brodi}e sa daqinskim upravqawem. Pravili su ih od ostataka ameri~kog ratnog vazduhoplovstva. „Kada su leteli nazad, ostavqali su ovde rezervne kanistere. Na{li smo jedan koji je bio neo{te}en i onda je jedan od nas plivao na drugu obalu sa sajlom u i vukao kanister na drugu stranu, a mi smo ga smo ga povla~ili nazad.“ Quti protivnik te bande na drugoj strani bio je policajac Manfred Burg. Policija je imala veoma mnogo posla jer je {verc po-

stao neka vrsta narodnog sporta.

Carinici su se svakodnevno borili protiv „krijum~arskih mrava“. „Mrav tr~i tamo-ovamo. Tako su i na{i {verceri dolazili, kupo-

vali dozvoqenu koli~inu ne~ega, odlazili do odre|enog mesta, predavali robu i, nakon otprilike sat vremena, vra}ali se po novu koli~inu. Tako su vi{e puta dnevno prelazili granicu“, obja{wava Manfred Burg.

Policija nije bila u stawu da uhvati sve krijum~are, jer su ima-

li veoma rafinirane planove, a mnogima su pomagali gra|ani s obe strane reke. „Dugo pre nego {to je sagra|en most, ovuda je plovio trajekt. Za mnoge krijum~are on je predstavqao idealno mesto za beg jer su trajekti predstavqali neutralno podru~je, ni~iju zemqu, na kojoj policija nije imala pravo da hapsi. Tako jedan kriminalac vi{e meseci nije silazio sa trajekta. Imao je svoje qude sa obe strane reke koji su uzimali robu od wega i davali mu hranu i pi}e“, prise}a se Fabijan Hajncl.

Nekada{wi {vercerski raj danas je mirno mesto. Dva naroda `ive mirno, spojeni mostovima. Naravno, i daqe na svakoj obali ima ne~ega {to ona druga strana veoma ceni.

Janik [vender @eqka Ba{i}-Savi}

Malo `ena u upravi za narkotike Glas Amerike a suzbijawe trgovine ilegalnim narkoticima u Sjediwenim Dr`avama zadu`ena je Uprava za borbu protiv narkotika. Me|u wenim agentima samo su 10 odsto `ene. Me|utim, uprava poku{ava da to promeni. [irom SAD, Uprava za borbu protiv narkotika poku{ava da privu~e {to vi{e `ena u svoje redove. Razlog je jednostavan, ka`e agent Vajolet Seleski.

“Zlo~inci su i `ene i mu{karci, tako da i "dobri momci" moraju da budu i `ene i mu{karci.”

To je naro~ito va`no tokom tajnih operacija, u kojima se agenti predstavqaju kao narko dileri kako bi hapsili one prave, a to je ne{to {to prema re~ima agenta Luen Tendi zahteva i gluma~ku ve{tinu.

“Iako ponekad glumim Amerikanku koja trguje drogama ja to nisam, ali moram da budem dovoqno ubedqiva da bi iskusni kriminalci, uli~ni momci, poverovali da to stvarno jesam", ka`e Luen.

Takvo preru{avawe mo`e da bude opasno. U hjustonskom odeqewu agencije izlo`ena

Z

su imena poginulih u akciji.

Agent Vajolet Seleski ka`e da posao uglavnom nije mnogo uzbudqiv, ali da povremena opasnost pla{i neke `ene i ote`ava napore da se one regrutuju.

“Svaki dan kada iza|emo na ulicu, na{i `ivoti mogu da budu u opasnosti, jer kada imate posla sa proizvodom od koga se qudi bogate, oni su spremni da povrede svakoga ko im se na|e na putu. Tra`imo qude koji `ele to da rade i spremni su da se suo~e sa opasnostima”, isti~e Seleski.

Vajolet Seleski ka`e da nekim `enama nije lako da blansiraju izme|u posla i du`nosti supruge i majke. “@ena agent Uprave za borbu protiv narkotika koja je majka mora da balansira dva ili tri puta vi{e stvari nego mu{karac agent.”

Uprava za borbu protiv narkotika daje beneficije naro~ito `enama u drugom stawu, a Luen Tendi ka`e da se dobro snalazi jer svoj posao vidi kao trud koji {titi decu.

Kada na kraju dana odem ku}i, nadam se da sam doprinela da ne~ija deca, ukqu~uju}i moju, budu bezbednija”, zakqu~uje agent Tendi iz Uprave za borbu protiv narkotika.

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

petak2.april2010.

SAJAM - Bulevar, ku}a 440m2 sa restoranom 135m2, autoperionicom 65m2, inventarom, 7 apartmana po 30m2. (ke{ 295000E), zamena.

Telefoni: 065/433-80-12, 063/161-28-73.

103108

IZDAJEM uli~ni lokal, 23m2, komforan sa ugra|enim re{etkama, Kosan~i} Ivana 5, kod zgrade Aleksandar centar, blizu Futo{ka pijaca.

Telefon 063/593-372.

103280

27

POTREBAN konobar za rad u eminentnom restoranu u centru grada. Telefon 063/475-786.

102944

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274.

102363

Posledwi pozdrav dragom kumu

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. priprema za prijemni. Profesorica. Telefon 021/530-088.

103404

U BUDIMPE[TI sme{taj u centru grada, povoqno.

Latin~i} +36209257939.

103175

PRODAJA stana, Beograd, Slavija, cg, ukwi`en, 83m2.

Telefon 066/514-83-99.

103285

PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu blizu fabrike Vode i hladwa~e u Jasku.

Telefon 064/401-41-80.

103211 PRODAJEM 3, 5 jutra zemqe u ^erevi}u. Telefon 876-362.

103274

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330.

102768 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova zgrada, gara`a, terasa, kupatila, podruma, Kvalitet zagarantovan. Telefon 063/8034-735. 102936 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

103147

Simi [ijanu

od kumova Miqe i Bore Obradovi} sa porodicom.

103496

Tu`nim srcem javqamo da je 1. 4. 2010. godine, preminuo na{ dragi i nikad pre`aqeni otac, suprug, svekar i deda

PRODAJEM arpaxik holandski, `uti i sitan luk, ve}e koli~ine. Telefoni: 021/714-374, 064/158-4008.

103186

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop.

Telefon: 064/3280-738.

103361 PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren. Eliminisawe za 8 dana, deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49.

103187

\oko Lovri} 21. 11. 1947 - 1. 4. 2010.

Sahrana je danas, 2. 4. 2010. godine, u 15 ~asova u Temerinu.

Tvoji: supruga Maca, deca Milan i Svetlana, snaja Jasmina, zet Simo, unuci Jovana, Nikolina, Jelena, Aqo{a i Uro{.

Ve~no ostaje{ da `ivi{ u na{im srcima.

103552

Ostalo nam je toliko neispri~anih pri~a draga na{a prijo

Vera Tvoji Maleti}evi: Tawa, \oka i Miwa sa porodicom.

103553

28

^ITUQE

petak2.april2010.

DNEVNIK

Posledwi kolegi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

pozdrav

dragom

Dragom bratu

Nikola Hristidis 31. 1. 1959 - 1. 4. 2010.

Preminuo je na{ voqeni tata i suprug. Sahrana je u subotu, 3. 4.

2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu.

Verica Ku`ner

O`alo{}eni: sin Nikola, }erka Tawa i supruga Jasmina.

Sahrana je u subotu, 3. 4. 2010. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Nikoli Hristidisu

od kolega sa Bistrice.

posledwi pozdrav od bra}e: Dobreta i @areta Vujkov sa porodicom.

103477

103474

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

Posledwi pozdrav ~ika

Bori Josimovu

dragom

103436

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: suprug Albert, }erka Sta{a, unuke Tijana i Daria i zet Brana.

103444

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Posledwi pozdrav dragoj

Na{

Nikoli Hristidisu

Refiki Lakobriji

Bori

od Duleta i wegove mame.

od: Mari}a, Ili}a, Bua~e i Drini}a.

od porodice Felde`di.

103472

103476

103442

Posledwi pozdrav dragoj koleginici i velikom prijatequ

Refiki Lakobriji

Nikoli Hristidisu

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi stricu

pozdrav

bratu

i

Bran~i Nikoli}

od Lakobrija An|elke i Mileta sa decom.

103455

od: Zorice, Jovane i Radivoja [eguqev.

Umrla je na{a draga

Najve}i borac za istinu i pravdu.

Ubila ga istina.

Sindikat “Solidarnost�.

od: Nata{e, Nadice, Jelke, Dane, Sun~ice i Mire.

5824/P

103485

Neka te an|eli ~uvaju.

103454

Kuda Rovi}

Posledwi pozdrav kumu

Borislavu

od kom{ija: Manasijevi}, Bolti}, [trbac, Luki}, Lazarevi} i Sirar.

od: brata Slobodana i sinovaca Sa{e i Olivera Vujkov.

103481

103441

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

ro|. Stankin iz ^uruga

Simi

Verici Ku`ner

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

voqenom

Opra{tamo se sa tugom i verom u ve~no se}awe.

Bra}a i sestre, u`a i {ira familija Mili}.

103491

Posledwi pozdrav prijatequ

Simi

Verici Ku`ner Berta i Milorad sa porodicama.

103445

Simici

Borislavu

od porodice Nikola{.

od: Borke, Qube i Danice sa porodicom.

od porodice Vidicki.

103479

103478

103484

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Posledwi pozdrav dragom ocu i suprugu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

voqenom

Nikoli Hristidisu

od: Du{ka, Hane, Milana i Du{ana Dun|erova.

103504

Simi [ijanu

Verici Ku`ner

Borislavu Josimovu

od }erke Mirjane i supruge Danice.

Sestra Anica i zet Danilo.

Sahrana je danas, 2. 4. 2010. godine, u 13 ~asova, u Futogu na Dowem grobqu

103446

103475

od porodice Ba~evac.

103486

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Bori

petak2.april2010.

JEDNOGODI[WI POMEN obele`avamo u subotu, 3. 4. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ba~kom Dobrom Poqu.

Momir Pejovi} Moma

ro|. Osmaji} od: Zolike, Terke i Lacike.

od Tibora i Radmile.

Ostavila si trag koji se ne bri{e i qubav koja se ne zaboravqa. Neka ti Bog podari ve~ni mir, jer tvoja ~ista i plemenita du{a to zaslu`uje.

Porodica Bulatovi}.

Opra{tamo se od na{e drage ujne

Darinke Driwovski Sau~e{}e porodici Makari} od kolega sa BS Novi Sad 5, NIS - A. D. PETROL.

103464

1950 - 2010.

Verici Popovi}

Sahrana je 2. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu.

iz Prhova Uspomenu na wu ~uvaju porodice: Bo`i}, Popovi}, Miqkovi} i Petkovi}.

O`alo{}eni: supruga Gordana, sinovi Milan i \or|e, snaja Jelena i unuk Borislav.

103438

U subotu, 3. aprila 2010. u 11.15 sati u Beogradu na Novom be`anijskom grobqu (parcela 161) dajemo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu

Verici Ku`ner supruzi na{eg dragog Alberta.

Tvoji drugovi: Sini{a i Dule.

Dru{tvo Slovenaca “Kredarica� - Novi Sad.

103420

na{em

103062

2. 4. 2005 - 2. 4. 2010.

Du{anka Dini} Kne`evi} Draga Mama, sve prolazi, samo Ti traje{ Ve~no!

Tvoj Vlada.

Qubomiru Jawi}u Supruga Danica i sin Nikola.

103403

2. 4. 2005 - 2. 4. 2010.

Prof. dr Du{anka Dini} - Kne`evi}

Bori od Slaveta i \ur|inke Vujkov.

Pet godina otkako nam cvet uvenu, cvet kojim smo se kitili, di~ili, ponosili.

Osta{e bolne uspomene.

Tvoji: Vojislav, Du{an sa porodicom i Vladimir.

0330000120D

299/P

103437

103059

POMEN

3

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Pomen }emo obele`iti 3. 4.

2010. godine u 11 ~asova.

Dragi sine, sa sobom si odneo deo nas, na{u radost i sre}u i ostavio ve~nu ranu. Uvek voqen i nikad zaboravqen `ivi{ u na{im srcima.

Tvoji neute{ni roditeqi.

103435

Milan Peri{i}

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

\or|e - Mi{a Mihwak

103423

Borislava Josimova

103413

Posledwi pozdrav na{oj dragoj ~lanici

ali u na{im srcima i se}awu `ive}e dogod mi postojimo.

Tvoji: supruga Ivana, }erke Sa{a i Sawa, zetovi Nikola i Petar, unuci Tija, Nina, Darija i Sergej.

POMEN U subotu, 3. aprila obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj

Sa tugom se opra{tamo od voqenog

Jelena Makari}

Zlatoje Vasiqevi} sa porodicom.

103439

103456

103458

POMEN

2000 - 2010.

Pro{le su dve godine od kako nije sa nama na{

Du{anka K. Bulatovi}

Bori

POMEN

2. 4. 2008 - 2. 4. 2010.

29

TROGODI[WI POMEN

Vaso Bosan~i}

Pekiju

3. 4. 1996 - 3. 4. 2010.

Znaj da }e{ ti, tvoje {ale i tvoje re~i za sve nas, uvek imati posebno mesto u na{im srcima.

Tu`no se}awe.

Porodice: Golubovi} i Jeli}.

Supruga Mileva.

103443 103204

POMEN Danas, 2. marta 2010. godine, navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

@arko Petrovi} Ne osvajamo zemqu, ve} grumen za svoju stopu, ni planinu ve} sliku u svome oku, ni more ve} wegovu gibqivu ~vrstinu i odsjaj wegove povr{ine. Ni{ta nije na{e osim varke, zato se ~vrsto dr`imo za wu.

Nikoli - Nixi Zori}u

Qiqana Pilipovi}

od Milana ]upine sa porodicom.

Zauvek neute{ne: Sowa, Vida i Bo`ica.

Qubav i se}awe nemaju granice.

Tvoji najmiliji.

103410

103463 103247

30

06.30 06.55 07.25 07.40 08.10 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.35 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 15.00 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.30 20.10 20.25 22.00 22.35 23.45 01.30

Tragovi - Obo`ewe u pojawu Bogoqubqe Duhovnik Hodo~a{}e: Vaskrsewe Hristovo Vaskr{we preilike jaza~ke Izlog strasti Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Vesti Kradqivac Hoceploc, film za decu Kuhiwica Vesti Tabloid Vesti @ivopis Ru~ak na lepe o~i Vesti Sedam posledwih re~i na{eg spasiteqa na krstu Vesti Na{a zemqa TV Dnevnik Tajna hrane: Bob Izlog strasti ^udo vere Agro mozaik TV Dnevnik Tajna Velikog petka Tatini an|eli, film Vojvo|anski dnevnik 5kazawe Na{a zemqa Tajna Velikog petka

Tajna Velikog petka (RTV 1, 20.10)

06.50 07.15 08.35 09.45 10.40 12.00 12.30 12.40 13.00 13.45 14.15 14.45 15.15 16.45 17.10 17.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 19.50 20.00 21.25 22.30 00.00

TV PROGRAM

petak2.april2010.

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano 5kazawe Svjetionik (hrv) Porodica Serano Ti si moja Zorwi~ka (slov) Vesti (ma|) Wu{kawe Bra}a Karamazovi Paideja – ^uvari se}awa - Muzej Vojvodine @ivopis Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Verska emisija (slov) Emisija za selo (slov) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Velka no} nam na radost (slov) Crtani film Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Pozori{na predstava (slov) Bra}a po krvi, film TV prodaja

07.00 07.30 07.54 08.17 08.19 08.47 10.04 10.30 11.00 11.30 12.00

Bez cenzure (Panonija, 20.00) 07.25 08.00 08.10 08.35 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 00.20

10.00 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Tin in Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu E TV-emisija Vojvo|anske vesti Pravila igre Vrele gume Dok. program Bez cenzure Da se upoznamo ^uvaj me Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

Hrana i vino Objektiv S vetrom u le|a Crta Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Katapultura Sprint Objektiv Najboqi lek Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Lenija Buntovnici Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

09.00 Liga {ampiona: Arsenal – Barselona 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Evroliga plej-of 12.00 ATP Masters Majami 1/4 finala 16.00 NBA u`ivo 16.15 NBA akcija 16.45 Pregled Evroliga 17.00 Ragbi Super liga: St Helens – Vigan 19.00 ATP Masters Majami 1/2 finala 21.00 Liga {ampiona: Bajern – Man~ester junajted 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Francuska liga – Najava 00.30 Pregled Evroliga 00.45 NBA u`ivo 01.00 ATP Masters Majami 1/2 finala

08.00 De~iji program, 09.00Kuhiwica, 09.30 Mu{ki svet, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Dokaz stvarawa, 17.00 Info K9, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks

Elizabet Perkins

Odrastao Trinaestogodi{wi Yo{ vi{e od svega `eli odraste.

To }e po`eleti i tokom posete neobi~nom {tandu za proricawe sudbine u zabavnom parku. Slede}eg jutra, Yo{ se budi i otkriva da mu se najve}a `eqa ostvarila preko no}i...

Uloge: Dejvid Moskov, Tom Henks, Robert Loya, Elizabet Perkins Re`ija: Peni Mar{al (RTS 1, 14.15) 06.05 08.00 09.06 09.20 09.35 10.08 10.38 11.10 12.00 12.15 12.33 12.50 14.15 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 23.10 00.00 00.23 01.11 02.43 03.15 04.11 04.40 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica Na skriveno te vodim mesto Sjaj trulog novca Dnevnik Sport plus Kuvati srcem [iqa, film Odrastao, film Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Visoki napon Da, mo`da, ne Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Tor~vud Ve~era sa prijateqima, film Na skriveno te vodim mesto Da, mo`da, ne Oko Razglednica TV prodaja Verski kalendar

06.00 06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 11.40 12.20 13.15

Divqa stvorewa Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Everest Film: Obra~un u Kazino Kabareu Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Realiti [ou Seka Aleksi}Moja Desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi}Moja desna ruka Film: Made in Yu Foks vesti Dokumentarni program

15.15 15.30 16.20 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.00 00.50

12.38 12.52 13.57 14.25 14.40 15.33 16.00 16.52 18.02 18.24 19.00 03.40 04.59 05.30

DNEVNIK

Kuvati srcem Mali medved Mi{a Holini heroji Ozi bu-pingvini Ve~ni sjaj detiwstva Neobi~no o biqkama Kontekst 21 Metropolis Crvena linija Lovci Koncert pobednika me|unarodnih pijanisti~kih takmi~ewa Verski kalendar Trezor Ve~ni sjaj detiwstva Neobi~no o biqkama Pri~a o Indiji Tehnologija danas Ovo je Srbija Liturgija Vlado Georgiev Lov i ribolov Tenis: Majami, polufinale 1, prenos Tehnologija danas Lovci Lov i ribolov

Keti Morijati

Kraqevi mamba

18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25 02.15 02.55

Vesti B92 Sve }e biti dobro Bitange i princeze Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe UEFA Liga Evrope, prenos Vesti B92 Stawe nacije UEFA Liga Evrope, pregled Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Indija Film: Kraqevi mamba Vesti B92 Medijum Sve }e biti dobro Bitange i princeze Ukqu~ewe u B92 Info

10.00 11.40 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 23.30 01.00 02.45 03.30

Farma - u`ivo Mobto Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Petkom u dva Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa U sosu Grand klub Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou U tu|oj ko`i Farma - u`ivo Film: [ifra Siti Film: Snejk iter

13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00

(RTS 2, 18.02)

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.25 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 03.30 04.30 05.30

Glas Amerike Rizik Slatka moja Slavni Dok. serija Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Rizik Top {op Poslovni dan Top {op Dok. serija Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Doktor Martin Film: Darvinove nagrade Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Film: Darvinove nagrade Slatka moja Doma}a muzika Poslovni dan

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe [edou rajders Kvizi} Presovawe Vesti Skrivena kamera Kartel Vinks Pqa~ka Tre}eg rajha

16.15 17.45 18.30 18.55 19.30 21.15 22.30 23.20 23.55 00.15 00.25 00.40 01.20 02.00 04.45

@ivot je izazov Tajanstvene pri~e Skrivena kamera Telemaster Film: Razum i ose}ajnost Skandalozno Biseri Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Slike iz regiona Kartel Tajanstvene pri~e Dok. program Vremenska prognoza

Bra}a Cezar i Nestor Kastiqo su popularni muzi~ari koji po~etkom pedesetih bivaju prinu|eni da napuste Kubu i odu u Wujork. Tamo se zapo{qavaju kao mesari, dok Cezar na sve na~ine poku{ava da im obezbedi mogu}nost da sviraju u nekom od no}nih klubova.

Uloge: Arman Asante, Antonio Banderas, Keti Morijati, Maru{ka Detmers Re`ija: Arne Glimher (B92, 22.00) 10.00 10.35 11.15 11.50 12.35 13.00

Vlado Georgiev

05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 14.10 15.00 15.30

Luda ku}a (Ko{ava, 23.20)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 09.00 Karmelita, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Magije misterije ~uda, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Svetiwama u pohode, 15.00 Srbija koju volim, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Vetar u le|a, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 00.30 Karmelita

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak2.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

OSUMWI^ENA PANDEMIJA GRIPA

31 4

Pi{e: Zoran Radovanovi}

An|elina Yoli

Nestali za 60 sekundi Kra|a automobila u Long Bi~u znatno je pala po{to je Rendal Memfis Rejns prestao da se bavi tim poslom. Me|utim, prisiqen je da se vrati kako bi spasao svog brata...

Uloge: Nikolas Kejy, An|elina Yoli, \ovani Ribisi, Ti Yej Kros, Vilijam Li Skot Re`ija: Dominik Sena (Nova TV, 22.25) 08.00 08.45 10.35 11.30 12.10 13.00 13.15 14.20 16.05 17.00 17.20 18.10 18.50 19.05 19.15 20.00 22.25

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma Pitawe dana Farma Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz PBZ Pitawe dana Dnevnik Farma Nestali za 60 sekundi, film 00.25 Napu{tena, film

08.00 Ovo je civilizacija 09.00 Drevna otkri}a 10.00 Bizmark – kancelar i demon 11.00 Berlinski vazdu{ni most 12.00 @ivot i smrt u Rimu 13.00 Tokio: Dan kada se zavr{io rat 14.00 Misterije mumija 14.30 Raj na zemqi 15.00 Rat veka 16.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 17.00 Detektivi brodskih olupina 18.00 Mladi Jovan Pavle Drugi: Svedok zla 19.00 Kako se raspao Sovjetski savez 20.00 Pontije Pilat: ^ovek koji je ubio Hrista 21.00 Ku}a iz ~etrdesetih 21.30 Kinematografija @an Lik Godara 22.00 No} u kojoj je Yejms Braun spasao Boston 23.30 Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji 00.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 01.00 Detektivi brodskih olupina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

07.50 09.20 10.45 12.30 14.00 15.30 17.00 19.35 20.05 20.35 21.00 22.00 00.00 00.55 01.50

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Sve o meni Gnev u zoru Bratski poqubac Slu{aju}i Betovena Panika u vazduhu Bu! Goli{ave lepotice

Trenutak prednosti Klika Ona je mu{ko Jedanaesti ~as Upoznajte Dejva Ko{mar u ku}i snova Kukavi~ko ubistvo Yesija Yejmsa od strane Roberta Forda Filmovi i zvezde Dosadno na smrt - Slu~aj nestalog scenarija Dosadno na smrt - Slu~aj nestalog skejtborta Pacifik Svini Tod, demonski berberin iz Ulice Flit Prava krv – Ni{ta osim krvi Prava krv - Neka ova `urka traje Prava krv - Ogrebotine

07.00Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 Skica za portret 10.20 Dan kad... Dan kad se Beni probudio iz kome, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 15.35 Nau~na petica 16.20 Hrvatska u`ivo 17.50 Iza ekrana 18.23 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 [kriwa 21.15 Kri`ni put iz Koloseuma, prenos 23.40 Biblija: Isus 01.15 Filmski maraton: Najboqa igra, film

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi [trajk Jovanka Orleanka Jovanka Orleanka Zlo~ini iz pro{losti Zakon i red @enski trikovi Kalifornikanci Klasa 76-E Zakon i red

Najboqa igra Kad 1879. godine na imawe wegove porodice na britanskom ostrvu Yersi stigne grupa otmenih poslovnih qudi, de~ak Heri Vardon ne sluti da }e to temeqno promeniti i odrediti wegovu budu}nost. Za dvadeset godina on }e postati najslavniji britanski i svetski igra~ golfa...

Uloge: [ia Labuf, Stiven Dilejn, Yo{ Fliter, Stiven Markus, Elias Koteas, Marni Mekfil, Pejton List, Majkl Viver, Piter Firt Re`ija: Bil Pakston (HRT 1, 01.15)

[ia Labuf

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.25 13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.30 15.45 15.55 16.20 17.10 18.20 18.45 20.00 23.45 00.55

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.40 19.00 21.00 22.00 00.00 00.45

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Krava i Pile Ulica Somerset 11 Hana Montana Vip Muzi~ki klub Sudija Ejmi Yoni Belinda, film Dok. film Prijateqi Zovem se Erl Ru`na Beti Kod Ane Puni krug Izazovi TV vrti} Tajni dnevnik patke Matilde Zvezdane staze Kamen na kamen, dok. film @upanijska panorama Imotska pasija, snimak Deset zapovesti, film Na{i `ivoti Klape u Areni, snimak koncerta

Most uzdaha Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Trava Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Posledwa {ansa Intermeco 3 Lulu na mostu Saut Park Ku}a Trava Prispeo mrtav

Svi pravi potezi Jutarwi klub Mini i Moskovic Pun pogodak Petak posle petka Misteriozni ~ovek Najve}a igra ikad odigrana Velika bela nada Ra{mor Povratak ku}i 1 Izvo|a~

[enon Elizabet

Ameri~ka pita 2 Po{to su godinu dana bili razdvojeni zbog studija, luda stara napaqena ekipa ponovno je na okupu. Oni su Kevin, Yim, Oz, Fin~ i Stifler, a ovog leta unajmili su ku}u na obali jezera Mi~igen kako bi opet slavili svoje prijateqstvo...

Uloge: Yejson Bigs, [enon Elizabet, Alison Hanigan, Kris Klajn, Tara Rid, Mena Suvari, Tomas Jan Nikolas Re`ija: Yejms B. Royers (RTL, 22.30) 08.10 10.05 10.30 11.45 11.45 12.15 12.35 13.20 14.10 15.30 16.15 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 22.30 23.30 00.00 01.10 02.40

09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10

Drugo lice Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmonda Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice An|eo i vrag Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmonda Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Hrvatska tra`i zvezdu u`ivo Ameri~ka pita 2, film Hrvatska tra`i zvezdu Ameri~ka pita 2, film Kobra, film Astro {ou

17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razorna laboratorija Kako se to pravi Kako to rade?

Grmqavina iz Kanzasa Limarska radionica Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima na putu Prqavi poslovi Gamadatori ^uda Azije koja je ~ovek napravio Limarska radionica Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako to rade?

Izvanredna vozila Razotkrivawe mitova Ta~ka pucawa Savr{ena katastrofa Limarska radionica Gamadatori

08.30 11.30 12.00 13.30 16.30 18.00 19.00 19.10 20.00 22.00 23.00 23.15 23.30 00.15

Bilijar Tenis Tenis Bilijar Umetni~ko klizawe Tenis Fudbal Tenis Bilijar Najja~i ~ovek Biciklizam Fudbal Ekstremni sportovi Bilijar

14.35 15.30 16.25

Nehigijenom do kapqice

svetu vrlo uticajni ameri~ki centri za radne povr{ine i druge predmete, jo{ sposobni da spre~avawe i suzbijawe bolesti jo{ stoje izazovu bolest, a to zna~i vi{e sati nakon napuna poziciji da je dovoqno da se bolesnik od {tawa sluznice izvora zaraze, i takvi predmeti gripa zadr`i u ku}i dan po prestanku temperatupostaju put preno{ewa zaraze. To mogu biti de~je re. Oni zaraznost defini{u kao period koji poigra~ke, kvake (bezbednije su metalne od plasti~~iwe dan pre, a zavr{ava se 24 sata nakon nestannih), novac (tako|e je mawe opasan metalni od paka povi{ene temperature. Dok se ne stekne vi{e pirnog), drugi predmeti op{te upotrebe i sl. U pouzdanih podataka, ipak je razumno ostati u kresvim tim slu~ajevima nije presudan sam dodir sa vetu makar sedam dana, a naravno i du`e, ukoliko zaga|enim predmetom ve} navika da se potom, bez povi{ena temperatura i ostali znaci i simptomi upotrebe vode i sapuna ili sredstava za dezinfekoboqewa nisu nestali bar dan ranije. Ko `eli diciju, li`u prsti, ~a~ka nos, bri{u o~i i sl. rektan odgovor na pitawe o du`ini zaraznosti, mo`e se pozvati na stav da ona po~iwe jedan dan pre i traje pet do sedam dana nakon po~etka bolesti.

Zdrav razum kazuje da }e se zaraza kao {to je grip najefikasnije preneti ako se poqube zara`ena i osetqiva osoba. Prenos virusa }e se ostvariti i mawe intimnim oblicima direktnog dodira, rukovawem, {to je utoliko verovatnije ukoliko su higijenske navike zapostavqenije. Najve}i zna~aj imaju kapqice. One nastaju kada vazdu{na struja napu{ta disajne puteve pa, naro~ito na su`enim mestima, sa sobom povla~i ~estice sluzi. U wima je najvi{e vode, ali ima i delova otpalih }elija, soli i Rasadnik zaraze – mikroorganizama. Pri jednom aktu kijawa, bude Jedewe `ivinskog mesa nije opasno ukoliko je ih vi{e desetina hiqada, mawe ih je pri ka{qaono dobro termi~ki obra|eno. Pokazateq prowu, a jo{ mawe pri glasnom govoru. pisnog kuvawa, pr`ewa ili pe~ewa je promeweKapqice napu{taju disajne puteve brzinom kona boja mesa (ne sme da ostane ru`i~asta) u najja dosti`e ~ak i 50 metara u sekundi, ali eksperidubqim slojevima, uz kost, {to se posti`e kada menti pokazuju da obi~no ne lete vi{e od jednog se i tu dostigne i izvesno vreme odr`ava tempemetra. Uprkos tome, bar iz tri razloga se saveturatura od bar 75 stepeni Celzijusa. Epidemioje razmak od dva metra: izvor zaraze uvek se mo`e lo{ki su bezbedna i tvrdo kuvana (ne rovita!) naglo nagnuti napred, ~oveku nije pri ruci metar, jaja. a ima indicija da postoje „nadareni kija~i“ koji Virus gripa se nalazi u disajnim organima „dobace“ i do 1,8 metar. zara`ene osobe, pa sa sluznice nosa, usta, `drePri pogodnom osvetqewu mogu}e je videti kako la, grla i dowih disajnih puteva dospeva u kapqice u luku padaju na tlo. Brzina pada sraspoqnu sredinu. To su tzv. izlazna mesta infekzmerna je masi, pa se one sitnije i lak{e, veli~icije, a ona u velikoj meri odre|uju kako put ne oko 100 mikrona, pre nego {to izgube visinu, preno{ewa, tako i ulazna mesta virusa gripa u isparavawem svode na suorganizam osetqive osovi ostatak, tj. na ~estice be. Tako puteve prenoPoznat je primer gripoznog putnika {ewa ~ine direktni dood samo oko pet mikrona koji je u avionu, ~etiri i po sata, ili mawe. One mogu satidir, vazduh i posredni ma lebdeti pre nego {to kijao i ka{qao pa zarazio 72 odsto dodir (preko predmeta), se stalo`e i pri tom, no- putnika, mada s wima nije ostvario a ulazno mesto predsta{ene vazdu{nom strujom, vqa sluznica disajnih direktan dodir pre}i i nekoliko desetiorgana. Uz to, virus grina metara, pona{aju}i se pa mo`e prodreti u orkao zarazni aerosol. Kada je vazduh suv i hladan, ganizam i preko ve`wa~e ili, ako se koristi bez direktne Sun~eve svetlosti, virusi gripa u stru~ni `argon, konjunktive. Za procenu koliwima opstaju nekoliko sati, sposobni da izazovu ~ine virusnih ~estica koja je dovoqna da do|e zarazu. Efikasnost preno{ewa zaraze putem ovih do prenosa infekcije polazi se od pojma 50 od~estica, nazvanih kapqi~nim jezgrima ili nuklesto infektivne doze za kulturu tkiva. To je dousima, sadr`ana je u tome {to, zbog svojih dimenza za koju postoji 50 odsto verovatno}e da sadrzija od samo jednog do pet mikrona, mogu dospeti `i `iv virus ~ije je prisustvo mogu}e dokazado samih zavr{etaka disajnih puteva (alveola), ti. Izaziva~i zaraza disajnih puteva ~esto imadok kapqice bivaju zadr`ane u nosu i gorwem deju sklonost za odre|eni deo sluznice. Tako se lu `drela, kao mawe pogodnim ulaznim mestima uzro~nici nazeba lak{e prenose ako dospeju do infekcije. S druge strane, jezgra su sitna i mali gorwih disajnih organa, a za viruse gripa inbroj wih dospe do alveola, a krupna kapqica sadrfekcija je mnogo izglednija ako prodru do plu}`i u sebi milione klica. nog tkiva (alveola).

U posledwe vreme se sve ve}i zna~aj pridaje kaNe postoji ~ovek koji bi bio prirodno otpopqi~nim jezgrima. Ve}i je rizik zara`avawa ako ran na grip, a stepen ispoqenosti bolesti, osim je u radnim prostorijama vi{e qudi nego ako je op{teg zdravstvenog stawa, zavisi od ranijih konrazmak izme|u wih kra}i. Poznat je primer gritakata sa srodnim sojevima virusa. Procewuje se poznog putnika koji je u avionu, tokom 4,5 sata, kida svaka druga infekcija proti~e bez klasi~nih jao i ka{qao, pa zarazio 72 odsto putnika, mada s klini~kih simptoma gripa, a takav ishod je, u nawima nije ostvario direktni dodir. Sudbina ka~elu, izgledniji me|u zdravim odraslim qudima u pqi~nih jezgara je da se, poput kapqica, na kraju ~iju pro{lost su ugra|eni susreti s mnogim sojestalo`e. Ako su virusi gripa, s wima dospeli na vima virusa gripa.

U

Kwigu Zorana Radovanovi}a „Grip“, za 599 dinara, mo`ete kupiti kod Izdava~ke ku}e „Arhipelag“ (Terazije 29/II, 11000 Beograd; tel: 011/33–44–536, 011/33–44–427; mejl: klub@arhipelag.rs; SMS: 063/16–43–609), ili u svim boqim kwi`arama u zemqi.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

petak2.april2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Divan dan, sam po sebi. Iako se ne uklapate s partnerom na najboqi mogu}i na~in, ipak mo`ete sebi ostvariti `eqe. Tro{ite novac preko svake mere, i to je sasvim OK. U`ivajte u {opingu.

BIK 20.4-20.5.

Emotivno ste nemirni jer ne mo`ete svima ugoditi. Petak je va{ omiqen dan, pa neka bude razigran!

U qubavi se polako primate na novonastalu situaciju koja vam prija.

Zaqubqeni ili tome sli~no?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

2. april 2010.

Jo{ uvek brzo razmi{qate i reagujete, sve dok va{ nesta{ni Merkur bude tr~ao i poskakivao kroz vatreni znak Ovna. Bitno je da ta~no znate {ta i kako ho}ete, sve ostalo je lako.

Mesec plovi kroz znak [korpije, {to doprinosi va{oj unutra{woj snazi i opredeqenosti da ostvarite svoje `eqe. Usredsre|eni ste na porodicu i drage osobe. U qubavi posesivne iskre i varnice.

Praznike }ete provesti aktivno jer je u va{oj prirodi da opredequjete situaciju i dominirate na svoj na~in. U karijeri su lako mogu}e nesuglasice, pa i u qubavi tako|e. Posvetite se deci.

Radite iz sve snage, ali ne morate preterivati. Imate utisak da vas neko goni s le|a, a ne mo`ete uma}i? Usporite malo i odbacite tenziju. Povedite vi{e ra~una o svom zdravqu i odmarajte se.

VAGA 23.9- 23.10.

Neke obaveze moraju biti ispo{tovane, pre svega, pa se i neke blokade i ka{wewa moraju uzeti u obzir. Zbog lo{e pozicije Venere, danas vam nisu sve koze na broju.

Prijateqi poma`u.

[KORPION 24.10- 23.11.

Dr`ite do svog stava i statusa, tako da vas ~ak ni na mala vrata ne mogu pokolebati. U qubavi ste ostra{}eni i pomalo napeti. Uva`ite razloge i probleme drage osobe. Provod, zabava!

STRELAC 24.11- 21.12.

Ove prazni~ne dane }ete provesti ba{ onako kako treba i kako dolikuje. Forma, pa i su{tina, moraju biti zadovoqene. Istovremeno, neka nevidqiva sila vas vu~e negde daleko, na putovawe.

JARAC 22.12-20.1.

Budite pa`qivi kod odabira prijateqa jer nisu svi dosledni i stabilni poput vas. Jedna `enska osoba ili vi{e wih mute vam vodu, s dobrim namerama. Posve}eni ste porodici, ali i dru{tvu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Ne zanimaju vas spoqa{wa forma i nametnuta pravila jer va{a revolucionarna priroda ne toleri{e la`i i prevare ve} samo prave i iskrene vrednosti i osobe. Zato, birajte svoje dru{tvo i tim.

RIBE 20.2-20.3.

Imate povoqan upliv Meseca iz vodenog znaka [korpije, {to doprinosi ose}aju ugodnosti i potpune ispuwenosti su{tinom. Kra}i put kod rodbine ili tazbine je pravo re{ewe za vas dvoje, troje.

TRI^-TRA^

Ne furam se na Enyi

PROGNOZA

VIC DANA

SVE`IJE

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

12

Sombor

11

Kikinda

13

Vrbas

12

B. Palanka

12

Zrewanin

13

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Pan~evo

14

Vr{ac

15

Srbija Beograd

14

Kragujevac

17

K. Mitrovica 19 Ni{

19

S KI { OM

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

2

Evropa Madrid

NOVI SAD: Sve`ije vreme sa povremenom ki{om. Kasnije po podRim ne prestanak padavina. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 6 ujutru do 12 stepeni po podne.

London VOJVODINA: Malo sve`ije i promenqivo vreme uz povremenu Cirih slabu ki{u. Kasnije po podne prestanak padavina. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 5, Berlin a maksimalna 15 stepeni na jugu.

Be~ SRBIJA: Na severu sve`ije, dok }e u centralnim i ju`nim predelima biti toplije. Bi}e promenqivo vreme uz prolaznu obla~nost koja se Var{ava preme{ta od severozapada ka jugoistoku i donosi kratkotrajnu ki{u i lokalne pquskove. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak uznad Kijev normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 20 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend du`i sun~ani periodi i toplije vreme. U nedequ, na Uskrs, temperatura oko 20 steOslo peni. U ponedeqak postepeno zahla|ewe i vetrovito vreme sa ki{om.

St. Peterburg U utorak jo{ hladnije sa ki{om, koja postepeno prestaje na severu.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroni~nih bolesnika ose}a}e uobi~ajene tegobe usled biometeorolo{ke situacije. Oprez se savetuje astmati~arima i sr~anim bolesnicima. Mogu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije. Oprezno u saobra}aju.

3

4

Za{to `ene piju kafu dok razgovaraju?

Da ne bi zaspale dok ona druga pri~a.

16 9 10 11

petak

subota

pre podne

11 11

najboqe

10

nedeqa

po podne veoma dobro

SUDOKU

12 4 10 20

Pariz

9

Minhen

9

Budimpe{ta

11

Stokholm

7

5

1

3

4

6

2 2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

294 (-4)

Slankamen

424 (2)

Ja{a Tomi}

Apatin

361 (-3)

Zemun

466 (-2)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

470 (0)

Ba~. Palanka

313 (1)

Smederevo

582 (-8)

Novi Sad

350 (2)

Tendencija stagnacije

3

SAVA

N. Kne`evac

392 (-3)

S. Mitrovica

457 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

404 (-2)

Beograd

421 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

342 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

436 (2)

NERA

Hetin

158 (4)

TISA

112 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

5

6

7

8

sreda

~etvrtak

11~ 37’

15

7

4 6

9

1 8 3 1

5 6

116 (4)

6

5

1

7

4

6 5

7

4

9

2

4

ponedeqak

prva ~etvrtina

utorak

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Jedna od najseksipilnijih `ena na svetu, mlada Megan Foks odbila je da zameni holivudsku zavodnicu u nastavku „Tomb Rajdera” jer joj je dosta da je porede s An|elinom Xoli, s kojom, kako smatra, nema nikakve sli~nosti.

Zvezda „Transformersa” navodno je u`asnuta neprestanim pore|ewem s Enxi i tvrdwama da joj je starija koleginica uzor.

Megan tvrdi da to nije istina. Potom je usledila ponuda za ulogu Lare koju je igrala An|elina {to je Megan bez razmi{qawa odbila. Moglo bi da se dogodi da Xolijeva po tre}i put glumi seksi Laru, ali najverovatnije }e ta uloga pripasti nekoj mla|oj glumici.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

9

1

8

2

4

7

6

3

3

6

8

5

7

1

4

2

9

7

2

4

3

6

9

1

8

5

9

1

6

2

5

8

3

4

7

4

8

3

7

1

6

5

9

2

2

5

7

4

9

3

8

1

6

1

7

5

9

4

2

6

3

8

8

4

2

6

3

7

9

5

1

6

3

9

1

8

5

2

7

4

Re{ewe iz pro{log broja