Dnevnik 2.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 2. APRIL 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23394 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

TRaGeDiJa U nOvOm SaDU

[e sto ro mla dih na stra da lo u po `a ru u dis ko te ci „Kontrast” Foto: N. Stojanovi}

l Na stra da li Ma ri na Ani ~i} (1987), Ta ma ra Mi la di no vi} (1987), Mi le na Dal ma ci ja (1986), Zo ran Ig wa to vi} (1984), Mar ko Pa vlo vi} (1983) i Re na to Vu ko vi} (1991) l Uhap {e ni vla snik „Kon tra sta” Alojz G. (58) i za kup ci ove di sko te ke Sla vi {a S. (48) i De jan R. (36) l Pro gla {e na tro dnev na `a lost u No vom Sa du

str. 14 i 15

naSLOvi

iZBORi 2012.

Ekonomija

PRED SED NIK SR BI JE JO[ RAZ MI [QA

Ta di}: Od lu ka su tra ili pre ko su tra

4 Zrewaninska pivara tra`i izlaz iz ~abra 5 Pedesetogodi{waci i bez posla i bez nade

str. 3

Te ma „Dnev ni ka”: DA LI JE KO SO VO UOP [TE TE MA OVE IZ BOR NE KAM PA WE

[ta se kri je pod te pi hom? str. 2

SPORT

str. 16 – 19

Hladno

Novi Sad 7 Od danas nema linje 70 9 ^uva}e i bebe mla|e od godinu dana

Vojvodina 11 Vojvo|anska banka kupuje apatinsko Brodogradili{te

Dru{tvo 12 Upis nove generacije prvaka 12 Na ulici stanuje 900.000 qudi 13 Stari trpe i }ute zbog straha i sramote

n NOLE OSVOJIO MAJAMI

n VUKI]EVI]: APSOLUTNO SAM MIRAN

Najvi{a temperatura 17 °S

Reporta`e 21 Vi|ewe i dru`ewe, uz tugu za starim zavi~ajem

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U BLI ZI NI E^ KE, KOD ZRE WA NI NA

Dvo ji ca po gi nu la, pe to ro te {ko po vre |e no

str. 14

POLiTikA

ponedeqak2.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. OLIVER IVANOVI] PROGNOZIRA

Pri vre me na ve }a ako ne bu de lo kal nih iz bo ra Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi} iz ja vio je ju ~e da je for mi ra we pri vre me nih op {tin skih ve }a al ter na ti va neo dr à va wu srp skih lo kal nih iz bo ra na Ko so vu, o ko ji ma bi od lu ka mo gla bi ti do ne ta idu }e sed mi ce. Iva no vi} je, go stu ju }i na Ra di ju “Kon takt plus” u Ko sov skoj Mi tro vi ci, re kao da bi ime no va we pri vre me nih ve }a od lu kom Vla de bi lo sa svim pri hva tqi vo al ter na tiv no re {e we u slu ~a ju da ne bu du odr à ni lo kal ni iz bo ri na Ko so vu i Me to hi ji i da Za kon o lo kal noj sa mo u pra vi de fi ni {e ova kvu si tu a ci ju.

– Naj bo qe re {e we je kad se qu di iza be ru na le gal nim i le gi tim nim iz bo ri ma jer on da ima ju ne spo ran po li ti~ ki i prav ni le gi ti mi tet. Ova ko ne ma ju pro blem s prav nim, ali objek tiv no re ~e no, ako su ime no va ni, ima ju ma lo ma wu po li ti~ ku sna gu ne go ka da su iza bra ni – re kao je Iva no vi}. On je ta ko |e upo zo rio na to da bi ne ga ti van od go vor UN, EU ili dru ge re spek to va ne me |u na rod ne or ga ni za ci je o odr `a va wu

lo kal nih iz bo ra na Ko so vu, mo gao bi ti po ziv za ko sov sko Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va da „po {a qe po li ci ju, hap si ono ga ko no si bi ra~ ki ma te ri jal, za tva ra bi ra~ ka me sta i pri vo di qu de”. – Naj ve }a opa snost je to {to u istom tre nut ku odr à va mo i par la men tar ne iz bo re pa ako ne bu de mo mo gli da do ne se mo ma te ri jal za lo kal ne, one mo gu }i }e nam do no {e we bi ra~ kog ma te ri ja la i za par la men tar ne iz bo re, za tva ra }e bi ra~ ka me sta, sa svim kon se kven ca ma – upo zo rio je on. Iva no vi} je ka zao da }e mo `da ove ne de qe bi ti do ne ta po li ti~ ka od lu ka o odr à va wu lo kal nih iz bo ra na Ko so vu i Me to hi ji, is ti ~u }i da ta od lu ka mo ra da uzme u ob zir Ustav Sr bi je i Re zo lu ci ju 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN. On je is ta kao da je ju `no od Ibra bez po mo }i UN MIK-a go to vo ne mo gu }e or ga ni zo va ti iz bo re. Iva no vi} je pod se tio na to da je Sr bi ja od 2000. go di ne na Ko so vu ~e ti ri pu ta or ga ni zo va la par la men tar ne i tri pu ta pred sed ni~ ke iz bo re bez ve }ih pro ble ma i da “ako sa da do zvo li mo da in si sti ra wem na lo kal nim iz bo ri ma po sva ku ce nu pre ki ne mo taj kon ti nu i tet par la men tar nih i pred sed ni~ kih iz bo ra …, bo jim se da }e mo sva ki sle de }i put ima ti pro blem s Al ban ci ma”. – Sad pro sto mo ra mo in si sti ra ti na to me da se ovaj kon ti nu i tet odr ì i da se pro na |e re {e we ko je je naj ma we {tet no – za kqu ~io je Iva no vi}.

veSTi Stan ko vi}: Raz bi ja we par to kra ti je No si lac li ste Uje di we nih re gi o na Sr bi je za Be o grad Zo ran Stan ko vi} po zvao je ju ~e sve no si o ce li sta za par la men tar ne iz bo re da se pri kqu ~e ini ci ja ti vi za raz bi ja we par to kra ti je. On je iz ra zio na du da }e Sr bi ja po sle iz bo ra pre sta ti da bu de par tij ska dr à va i da }e na naj od go vor ni ja me sta qu di do la zi ti pre ko po {te nih jav nih kon kur sa, a ne par tij skih ve za, sa op {tio je ju ~e URS. – Pred u slov za to je da no va skup {ti na i vla da me |u pr vim za ko ni ma usvo je upra vo za kon za raz bi ja we par to kra ti je – na gla sio je Stan ko vi}, ko ji je ju ~e u Ba taj ni ci raz go va rao s gra |a ni ma. – Na dam se da vi {e ne } e bi t i par t ij s kog za p o {qa v a w a i da }e po { te n i kon kur si bi ti ne {to {to }e od re |i va ti pri jem qu di, a ne par tij ske kwi ì ce. Po zi va mo i osta le no si o ce li sta, ko ji do sa da ni su pot pi sa li ini ci ja ti vu ko ji je pred lo ìo Mla |an Din ki}, da je pot pi {u i da za jed no stvo ri mo dr à vu u ko joj }e vla da ti red i u ko joj }e rad bi ti me ri lo za oce wi va we uspe {no sti.

û pi}: Po re klo imo vi ne ^lan Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ê do mir û pi} na ja vio je da }e pred lo ì ti do no {e we za ko na o po re klu imo vi ne ko ji bi, po we go voj oce ni, bio iz u zet no pod sti ca jan za is ko re wi va we ta ko zva ne po bo~ ne ko rup ci je. – Bio bi to si stem ski an ti ko rup cij ski za kon. Mo gao bi bi ti po se ban akt ili u okvi ru za kon skih re {e wa o po re zu, kao {to je to u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma – na veo je û pi} u iz ja vi Ta nju gu. On ob ja snio da bi taj akt omo gu }io da se oso ba ma ko je su u rod bin skim ili pri ja teq skim ve za ma, na pri mer s funk ci o ne ri ma, po sta vi pi ta we po re kla imo vi ne – od no sno oda kle im luk su zna ko la, vi le... a ima ju skrom na pri ma wa. û pi} je do dao da }e do no {e we tog za ko na pred lo ì ti ka da i iz me ne Za ko na o Agen ci ji ko ja bi, ka ko je na veo, tre ba lo da do bi je is tra `nu funk ci ju, ~i me bi to te lo do bi lo na sna zi u bor bi pro tiv ko rup ci je. Na pi ta we da li za do no {e we ta kvog ak ta po sto ji po li ti~ ka sprem nost, û pi} je od go vo rio da je pred iz bor ni pe riod pra vo vre me da se to pi ta we po sta vi stran ka ma.

Te m a „Dnev n i k a”: DA LI JE KOSOVO UOP[TE TEMA OVE IZBORNE KAMPAWE

[ta se kri je pod te pi hom? Ako se mo è pro na }i raz li ka u te ma ma ko je pro ve ja va ju kroz ovu pred iz bor nu kam pa wu i onih ko je su do mi ni ra le uo~i ra ni jih iz bo ra, to je si gur no pri ~a o Ko so vu i Me to hi ji. U su sret |ur |ev dan skim iz bo ri ma kao da su utih nu le ko sov ske tru be pa ~el ni ci stra na ka u Sr bi ji ra di je pri ~a ju o sve mu dru go me, ali ne i o ju `noj po kra ji ni. Pred sed nik Fo ru ma za et ni~ ke od no se Du {an Ja wi} oce wu je za „Dnev nik“ da je u stva r i „Ko s o v o pro b lem ko j i op t e r e } u j e kam pa wu i on }e tek eska li ra ti”. – Tre nut na fa za je da vlast ma ni pu li {e pro ble mom Ko so va, ta ko {to od la è da sa op {ti ~i we ni cu da iz bo ra ne }e bi ti. Onog ~a sa ka da se sa zna da iz bo ra ta mo ne }e bi ti, Ko so vo po sta je pro blem i pra vi ve li ke pro ble me vla da ju }oj ko a li ci ji i To mi sla vu Ni ko li }u. [ta to prak ti~ no zna ~i? Mi slim da su stra {no po gre {i li {to onog ~a sa ka da su sa zna li – a to je bi lo pre me sec i po – da ne mo gu or ga ni zo va ti iz bo re na Ko so vu i ka da je to po tvr |e no pot pi som Bo ri sla va Ste fa no vi }a, to ni su i sa op {ti li. Ta gre {ka }e se vra ti ti. O~e ku jem da }e op {ti ne na se ve ru Ko so va, ko je su pod kon tro lom ov da {we opo zi ci je, ali ne To mi sla va Ni ko li }a, u}i u pro ces or ga ni zo va wa sop stve nih iz bo ra i ti me za o {tri ti od no se s me |u na rod nom za jed ni com, {to }e ov de vra ti ti kao pri ti sak na Bo ri sa Ta di }a da ih smi ri. A to ni je mo gu }e. Dru gi pro blem ko ji tre ba o~e ki va ti za to {to ne ma iz bo ra su de mon stra ci je, ma ni fe sta ci je i pro te sti, or ga ni zo va ni od iz be gli ca, a ko je }e po dr à ti opo zi ci ja. Da kle, Ko so vo }e bi ti pro blem i te ma iz bo ra, i to vr lo vi so ko pla si ra na, na -

su prot `e qa ma or ga ni za to ra iz bo ra i na da wi ma da ono pad ne na ne ko ma we va `no me sto. Na pi ta we da li kod bi ra ~a u Sr bi ji Ko so vo i da qe mo `e bi ti bi tan fak tor pri li kom od -

Po ja vi }e se pro blem po vo dom Ko so va i bi }e bi ra ~u znak da ne ko u ovoj ze mqi ne funk ci o ni {e, da ne ko ne iz vr {a va obe }a wa i da ne ko pri kri va isti nu (Du {an Ja wi}) lu ~i va wa o to me za ko ga }e da gla sa ju, Ja wi} od go va ra da „Ko so vo kao pro blem ni je u pri o ri te ti ma za obi~ nog bi ra ~a i ve }i nu ne opre de qu je u sta vu“. – Ali ovo {to sam re kao – po ja vi }e se pro blem po vo dom Ko so va i bi }e bi ra ~u znak da ne ko u ovoj ze mqi ne funk ci o ni {e, da ne ko ne iz vr {a va obe }a wa i da ne ko pri kri va isti nu. Na ko ju stra nu }e to da ode, ja ne znam. Bi ra~ ne }e raz mi {qa ti o Ko so vu, ali }e mu se na met nu ti pi ta -

POKRAJINSKI IZBORI

No vi Sad: Kan di da ti DSS-a Kan di da ti De mo krat ske stran ke Sr bi je za po sla ni ke u Skup {ti ni Voj vo di ne ko ji se bi ra ju po ve }in skom iz bor nom si ste mu na te ri to ri ji gra da No vog Sa da pre da li su ju ~e Grad skoj iz bor noj ko mi si ji svo je kan di da tu re za jed no s pot pi si ma po dr {ke za pred sto je }e po kra jin ske iz bo re. – DSS je pre dao kan di da tu re u `e qi da u na red nom pe ri o du bu de fak tor bez ko jeg ne }e mo }i da se sa sta vi vlast u Po kra ji ni i da, ge ne ral no, po ku {a mo da za u sta vi mo ce pa we Sr bi je i odva ja we Voj vo di ne, {to su u pret hod nom pe ri o du spro vo di le po kra jin ske vla sti – iz ja vio je oku pqe nim no vi na ri ma kan di dat za po sla ni ka DSS-a Zvon ko Ni ko li}.

On je po zvao gra |a ne da na iz bo ri ma 6. ma ja „za o kru `e” DSS i Vo ji sla va Ko {tu ni cu, is ti ~u }i da je to „je di ni ga rant za ostva ri va we dr `a vo tvor ne po li ti ke i ~u va wa Sr bi je u gra ni ca ma ko je joj i me |u na rod ni ugo vo ri ga ran tu ju“. DSS }e na po kra jin skim iz bo ri ma na stu pi ti sa mo stal no, a uko li ko bu de po tre be za po sti zbor nim ko a li ci ja ma, Ni ko li} je re kao da }e „DSS po sta vi ti stva ri ta ko da sve stran ke ko je bu du pri hva ti le prin ci pe oko ko jih se oku pqa ju ~la no vi ove stran ke mo gu bi ti ko a li ci o ni part ne ri u Vla di”. On je re kao da su naj ma we {an se da DSS po sta ne ko a li ci o ni part ner s Li gom so ci ja de mo kra ta Voj vo di ne i Li be ral no de mo krat skom par ti jom.

Ime wa ci – slu ~aj nost ili pre va ra? Pro te klih ne ko li ko da na de si lo se ne ko li ko ne pra vil no sti u pri ja vqi va wu iz bor nih li sta, po put pri ja vqi va wa pod dru gim ili sli~ nim na zi vi ma. Mo gu li ta kve po du dar no sti, ko je za kon ne za bra wu je, za i sta zbu ni ti bi ra ~e? Ne dav no je Srp ska na pred na stran ka op tu `i la De mo krat sku stran ku da je u op {ti ni Zve zda ra pre da la iz bor nu li stu gru pe gra |a na pod na zi vom „To mi slav Ni ko li}„ da bi zbu ni la deo bi ra ~a na pred wa ka. U me |u vre me nu, i iz bor na ko mi si ja u Pro ku pqu pri mi la je dve iz bor ne li ste sa sli~ nim na zi vom.

De mo krat ska stran ka ne `e li da od go va ra na op tu `be na pred wa ka, na vo de }i sa mo da su im oni ve ro vat no od go vor ni i za to „{to Sun ce iz la zi na is to ku”. Pro blem s ime wa ci ma po sto ji i u Pro ku pqu. Dve iz bor ne li ste no se go to vo iden ti ~an na ziv: „Uje di we ni re gi o ni Sr bi je – Dra gan Di ni}„ i „Uje di we we re gi o na To pli ce – Dra gan Di ni}„. U grad skom od bo ru URS-a sma tra ju da je re~ o pre va ri. Dra gan Di ni} iz URS-a is ti ~e da ne ki `e le da zlo u po tre be we go vo ime i ime Uje di we nih re gi o na da bi pre va ri li bi ra ~e i do bi li gla so ve ko ji im ne pri pa da ju. Ka ko iz gle da we gov ime wak ni smo sa zna -

we bez bed no sti, i tek ta da }e se po ka za ti ko li ko je po gub na iz ja va Je len Tri van jer }e se gra |a ni od je dan put na }i u ~u du: za {to mi po no vo bi ra mo iz me |u ra ta i mi ra? A da se otvo re no re klo:

li, za RTS je bio do stu pan pr vi na we go voj li sti Mi lan Nik ~e vi}. On tvr di da je sve slu ~aj nost. – Ni smo zna li. Pro ku pqe je ma lo ve }i grad, ma lo ve }a va ro{ i sva ko ima pra vo da se kan di du je i bu de bi ran – ka è Nik ~e vi}. Slu ~aj nost ili na me ra – ne bi bi lo do bro ako se po ka è da su ime wa~ ke li ste ~e ste, sma tra ju u Ce SID-u. On da bi, ka ù, za i sta po sto ja la sum wa da je re~ o or ga ni zo va nom zbu wi va wu bi ra ~a. Mar ko Bla go je vi} iz Ce SID-a is ti ~e da se bi ra ~i ova kvim po te zi ma mo gu do ve sti u za blu du.

Ko so vo je u ovoj fa zi re {e no ova ko, mi ne }e mo da or ga ni zu je mo iz bo re, na pra vi }e mo ne ke pri vre me ne or ga ne vla sti, 99 od sto gra |a na Sr bi je re klo bi „do bro je da se ti me vi {e ne ba vi mo“. Ali ~i we ni ca da }e po no vo mo ra ti da se ba ve, na te ra }e ih da raz mi sle o to me da li da uop {te iza |u na iz bo re i ko me da da ju glas – upo zo ra va Ja wi}. Na mol bu da pro ko men ta ri {e zbog ~e ga je vlast u{la u tu zam ku ka da je mo gla da je iz beg ne, Ja -

wi} is ti ~e da po sto je dva raz lo ga: – Pr vi je iskre no ne zna we, u {ta spa da i ve ro va we da }e oni ipak is ko ri sti ti do ga |a je na se ve ru da jed nog da na do bi ju po de lu Ko so va. Ni je se od to ga od u sta lo. A dru gi su po te zi ko je vlast ra di kroz mar ke ting i ide ju da se odr è pre vre me ni pred sed ni~ ki iz bo ri. To go vo ri o to me da u naj bli èm okru è wu Bo ri sa Ta di }a, kao i u do ba Mi lo {e vi }a, po sto je oni ko ji bi ga po tro {i li za jo{ je dan man dat. Ne ko ga gu ra u pro past, a ti me i dr à vu u pro ble me, ne bi li oja ~ao svo je {an se da po no vi jo{ je dan man dat. Kad po gle da te ono {to do la zi iz naj ja ~ih {ta bo va, vi de }e te da se vo di kam pa wa de sti mu li sa wa bi ra ~a da iza |u na iz bo re, i da svi ko ri ste sli~ ne po ru ke i ma tri ce. Na me }e se uti sak da ipak ne gde po sto ji ko or di na ci ja, da se ra di na to me da se su zi broj bi ra ~a po dr à va la ca ovih po li ti ~a ra i da se oni izo lu ju od ve }i ne na ro da. Sle de }a fa za je wi hov od la zak s vla sti. Taj so ci jal ni in ì we ring za pra vo po dr à va ju in te re sne gru pe ov de i na po qu ko je zna ju da su pred sed ni~ ki iz bo ri idu }e go di ne ko na~ ni ob ra ~un Ta di }a i Ni ko li }a – jer dru gi ne }e tr ~a ti tu tr ku – upra vo zbog tog in è we rin ga – pod vla ~i Ja wi}. Po we go vom mi {qe wu, ne po sto ji ustav na mo gu} nost odr à va wa pred sed ni~ kih iz bo ra 6. ma ja i zbog to ga ta kav iz bor pred sed ni ka dr à ve ne bi do bio po dr {ku me |u na rod ne za jed ni ce. – Ra di se o spi no va wu jav no sti i po ku {a ji ma da se sa da Ta di} iz vu ~e na ~i sti nu. To sad ra de ne ki zbog svo je ne si gur no sti, kao G17, ili ne ki po put Ivi ce Da ~i }a, da bi ve `ba li svo je mi {i }e – na vo di Du {an Ja wi} za „Dnev nik“. S. Stankovi}

PREDIZBORNI LOKAL

SPS: Tur nir u ma lom fud ba lu U or ga ni za ci ji Grad skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je u Su bo ti ci u su bo tu je za po ~e ta iz bor na kam pa wa za lo kal ne iz bo re – tur ni rom u ma lom fud ba lu. Pred sed nik GO SPS-a dr Ro do qub \u ri} je na ja vio da }e se u okvi ru kam pa we od i gra ti jo{ ne ko li ko utak mi ca, a cen tral na sport ska ma ni fe sta ci ja bi tre ba lo da se odr `i za pr vo maj ske pra zni ke. \u ri} is ti ~e da su se oku pi li sim pa ti ze ri, ~la no vi i wi ho vi ak ti vi sti. Sport ska ma ni fe sta ci ja oku pi la je se dam eki pa od po de set ~la no va, a igra lo se po kup-si ste mu. Svo je sna ge su od me ri le eki pe iz Ma log Ra da -

nov ca, Ker tva ro {a i @e le zni~ kog na se qa, a tur nir u ma lom fud ba lu je od i gran na te re nu u na se qu Ma li Ra da no vac. Na kon pro gla {e wa po bed ni ka, dru è we je na sta vqe no na Pa li }u uz ro {tiq. Na tur ni ru se oku pi lo oko 200 qu di, i to pre te `no mla dih. Ciq SPS-a je pro mo vi sa we so ci jal ne ide je. U to ku je ak ci ja pri ku pqa wa pot pi sa za lo kal ne iz bo re. Za „Dnev nik”, {ef {ta ba za me di je Mi lan Je ren ki} ka è da su do sa da sa ku pi li vi {e od 1.300 pot pi sa i da im se ne ù ri s pre da jom li ste jer jo{ ima vre me na. Pre da }e pu nu li stu sa svih 67 kan di da ta. S. I.

SDPS na bo }a wu ^la no vi So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je u Su bo ti ci u~e stvo va li su u su bo tu na pr vom tur ni ru u bo }a wu u tom gra du, u or ga ni za ci ji Bo }ar skog klu ba „Spar tak„. Bi lo je 22 eki pe. ^la no vi SDPSa su na ovaj na ~in `e le li da se ma lo dru `e, ali i da po pu la ri {u po me nu ti sport ko ji je od ne dav no po ~eo da bu de po pu la ran u Su bo ti ci. Su bo ti ca za sa da ima je dan te ren u MZ Ma ko va sed mi ca, a plan je da se ta kvi te re ni iz gra de na Pro ziv ci, u Du do voj {u mi. S. I.

Va si qev: LSV stal no pri ~a s gra |a ni ma Kan di dat Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne za po sla ni ka u Po kra jin skoj skup {ti ni po ve }in skom iz bor nom si ste mu Vla di mir Va si qev iz Zre wa ni na raz go va rao je u su bo tu, u cen tru gra da, s gra |a ni ma o lo kal nim pro ble mi ma. – Ovo {to da nas raz go va ra mo s gra |a ni ma li ~i na po li ti~ ku

kam pa wu, ali ni je, za to {to LSV, za raz li ku od dru gih par ti ja, ve} ~e ti ri go di ne to ra di, i sva ke ne de qe, sva kog da na, u sva kom tre nut ku, bo ri se za bo qi Zre wa nin, za bo qu Voj vo di nu, za in te res svih gra |a na – iz ja vio je Va si qev, ina ~e di rek tor Grad ske na rod ne bi bli o te ke „@ar ko Zre wa nin”. @. B.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak2.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PREDSEDNIK SRBIJE JO[ RAZMI[QA

Ta di}: Od lu ka o pred sed ni~ kim su tra ili pre ko su tra Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je ju~e da }e u utorak ili sredu doneti odluku o tome da li }e biti odr`ani predsedni~ki izbori. Tadi} je, prilikom posete kompaniji PKB, na pitawe novinara da li je doneo odluku o predsedni~kim izborima, rekao da }e je doneti u utorak ili sredu i da }e javnost o tome biti obave{tena. Na insistirawe da precizira od ~ega zavisi ta odluka, on je odgovorio: „To je sve {to mogu da ka`em”. Ukoliko se Tadi} odlu~i da za nekoliko meseci skrati svoj mandat, mora da podnese ostavku predsednici Skup{tine Sla vi ci \u ki} De ja no vi}. Ona }e nakon toga raspisati predsedni~ke izbore i do izbora vr{iti du`nost presednika Repubike.

Tadi} je ju~e zajedno s ministrom poqoprivrede Du {a nom Pe tro vi }em i gradona~elnikom Dra ga nom \i la som obi{ao farmu muznih krava i upoznao se s po~etkom prole}ne setve kukuruza u okviru PKB-a, koji je od septembra pro{le godine u vlasni{tvu grada Beograda. Tadi} je istakao da je od kqu~ne va`nosti da se na|e prava mera u angaòvawu dràve u ovakvim slu~ajevima – jer, kako je objasnio, niti dràva treba da upravqa privredom, niti sve treba prepustiti pravilima brutalnog liberalizma. On je podsetio na to da ima jo{ primera preduze}a kao {to je PKB – preduze}e za podzemnu eksploataciju mrkog ugqa „Resavica„, „Kolubare„, koji su tako|e dràvna preduze}a i koji, po wegovim

re~ima, imaju izuzetan rezultat u podizawu kvaliteta proizvodwe s novim investicijama, kao i `elezare „Smederevo„...

^ETVRTA VOJVO\ANSKA KONVENCIJA USVOJILA DEKLARACIJU O FEDERALIZACIJI SRBIJE, UZ REZERVU SVM-a – KOJI ZAGOVARA [IROKU AUTONOMIJU

Pa stor: Ve }in ska po li ti ka okre nu la le |a Voj vo di ni U~esnici êtvrte vojvo|anske konvencije pozvali su na ustavne promene koje bi omogu}ile redefinisawe odnosa u dràvi po principu federalizacije, po kojem bi Vojvodina i Srbija bile republike u saveznoj dràvi Srbiji. Na skupu koji je ju~e odràn na novosadskom „Spensu„ na inicijativu nekoliko vojvo|anskih nevladinih organizacija i politi~kih stranaka, javnosti i politi~kim akterima predloèna je Deklaracija o formirawu „Savezne Republike Srbije”. Me|utim, ~elnici Saveza vojvo|anskih Ma|ara, koji su tako|e u~estvovali na konvenciji, ocenili su da re{ewe za vojvo|ansko pitawe ne treba traìti u statusu republike, ve} u naj{iroj autonomiji koja bi ukqu~ivala zakonodavnu, izvr{nu i sudsku nadle`nost Pokrajine, te zatraìli da taj wihov stav u|e u tekst deklaracije. SVM su, ina~e, na konvenciji predstavqali najvi{i strana~ki funkcioneri. Uz lidera I{ta van Pa sto ra, skupu u Novom Sadu prisustvovali su i [an dor Ege re {i, ina~e predsednik Skup{tine Vojvodine, i republi~ki poslanik Ba lint Pa stor. I{tvan Pastor je istakao da se ta partija i do sada dosledno zalagala za naj{iru autonomiju Vojvodine, ali je ocenio poraàvaju}im to {to, kako je ukazao, tu ideju na politi~koj sceni danas nose samo mawinske stranke. – Ve}inska politika je okrenula le|a ideji vojvo|anske autonomije i tu realnost treba uzeti u obzir. A partija karata se moè igrati samo s igra~ima koji su za stolom. I zato smo mi ovde. Mi ovu ideju nismo izdali, ve} su to u~inili oni koji nam sad prebacuju da nemamo politi~ku teìnu i legitimitet – ocenio je Pastor. Pastor je napomenuo da je real-

nost i to da je aktuelni Ustav nastao kao dogovor Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, te da je taj dogovor predvideo su{tinsku autonomiju za Kosovo, ali ne i su{tinsku autonomiju za

okviru, a koja su joj jo{ uvek zakinuta. Kopredsednik Organizacionog odbora Vojvo|anske konvencije @i van Be ri sa vqe vi} ocenio je da bi daqe odlagawe re{avawa vojvo|anskog pitawa moglo dovesti

Foto: B. Lu~i}

[ta su radili poslanici iz Vojvodine [ta je u ovom mandatu radilo 37 poslanika iz Vojvodine koji su deo parlamentarne ve}ine u Skup{tini Srbije i kako je mogu}e da za Vojvodinu nije ura|eno mnogo vi{e, te kako to da je Vojvodina za proteklih pet godina od centralne vlasti uskra}ena za 62 milijare dinara, odnosno kako je mogu}e da danas u Vladi Srbije nema nijednog ministra iz Vojvodine, upitao je I{tvan Pastor. On je ocenio da zbog takve realnosti SVM u ovom mandatu nije uspeo da se izbori za puno po{tovawe Ustava u pogledu finansirawa Vojvodine, za vra}awe `eleznica, puteva i druge infrastrukture u imovinu APV. Vojvodinu. On smatra da u doglednom periodu nisu realne ustavne promene, ali da na wima ipak treba insistirati i tu temu dr`ati stalno otvorenom. U me|uvremnu, kako je ukazao, mora se raditi na tome da se Vojvodini omogu}e realizacija onih prava koja joj se garantuju u postoje}em ustavnom

do zao{travawa odnosa i internacionalizacije tog problema. On je istakao da zato Vojvodina i Srbija treba da postignu „istorijski dogovor” o stvarawu dugoro~no stabilne dr`ave. Potpredsednik Liberalno-demokratske partije Du {an Mi ji}, koji je bio gost na skupu posve}e-

nom deklaraciji o federalizaciji Srbije, ocenio je da je pravi trenutak da se redefini{e status Vojvodine, te poru~io je da wegova stranka Vojvodinu vidi kao „ravnopravnog partnera”. On se zaloìo za ustavne promene u okviru kojih bi se vojvo|anska autonomija definisala na modernim osnovama, sa zakonodavnom, izvr{nom i sudskom vla{}u, sopstvenim prihodima i imovinom. Predsednik Vojvo|anskog kluba \or |e Su bo ti} ocenio je da je kqu~ni generator krize Ustav Srbije, koji ve}ina Vojvo|ana nije prihvatila, zbog ~ega su, kako je naveo, civilne organizacije i pokrenule incijativu za redefinisawe odnosa u dràvi. Analiti~ar Mi ro slav Ili} zaloìo se za referenduma na kojem bi se gra|ani APV izjasnili o statusu Vojvodine ukoliko zahtevi upu}eni s ove konvencije ne budu uvaèni na politi~koj sceni. Saziva~i ju~era{we konvencije, odràne pod sloganom „Nova vojvo|anska ustavna inicijativa”, su Vojvo|anski klub, Forum V21, Helsin{ki odbor, „Argus” i Regionalni centar za izbegla i prognana lica, Vojvo|anska partija, Crnogorska partija i Alijansa vojvo|anskih Rumuna. Demokratski savez Hrvata u Vojvodini otkazao je u~e{}e na ovoj konvenciji zbog, kako je preneto, izborne kampawe i sporazuma s Demokratskom strankom o koalicionom nastupu na predstoje}im izborima. Me|u prisutnima na konveciji bili su i biv{i ministar poqoprivrede Dra gan Ve se li nov i narodni heroj Pe tar Ma ti} Du le. Konvencija je po~ela minutom }utwa za {estoro mladih koji su poginuli pri{le no}i u poàru u diskoteci „Kontrast„ u Novom Sadu. B. D. Savi}

REKLI SU Kra si}: Da po be di Sr bi ja, a ne EU

Dra {ko vi}: Je di no „Pre o kret”

Sre} ko vi}: Glas di ja spo re

– Na parlamentarnim i lokalnim izborima mora da pobedi Srbija, a ne Evropska unija – rekao potpredsednik radikala Zo ran Kra si} u @itora|i. Kako je saop{tila ta stranka, 6. maja ne treba da pobedi EU da bi Srbija sa~uvala teritorijalnu celovitost i ekonomski prosperirala. – SRS je stranka koja {titi interese Srbije, a ne interese EU koja nam otima Kosovo i Metohiju i ekonomski nas uni{tava – rekao je Krasi}. On je ocenio da je SRS „posledwi stub za{tite vitalnih nacionalnih i ekonomskih interesa”. – Na{ predsednik Vo ji slav [e {eq je to pokazao `rtvuju}i se u Ha{kom tribunalu za Srbiju – istakao je Krasi} tokom razgovora s gra|anima u @itora|i.

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra {ko vi} izjavio je ju~e u Poàrevcu da je Srbiji mesto u Evropi i da jedino „Preokret” najbrè moè organizovati zemqu na evropskim principima. – Tada se glasa za svoje doma}instvo i svoje uku}ane, glasa se za evropske vrednosti i evropske standarde – rekao je lider Srpskog pokreta obnove, i naglasio da je Srbiji mesto u Evropi, „da je okretawe Istoku zabluda i prevara velikog broja stranaka” i da evropske tekovine moraju biti ugra|ene u novu Srbiju. – Samo „Preokret„ je na tom putu, i jedini najbrè moè organizovati zemqu na evropskim principima. – To {to je neko pobedio u gra|anskom ratu ne zna~i da se moè pobe}i od pravde. Otvarawe javnih dosijea kod nas nema, a onaj ko se boji istine, taj ima problema sa svojom save{}u – istakao je Dra{kovi}.

Ministar vera i dijaspore Sr |an Sre} ko vi} pozvao je gra|ane Srbije koji ìve u inostranstvu, imaju dràvqanstvo Srbije i pravo da glasaju, da 6. maja iza|u na izbore i na taj na~in daju ocenu o politi~kim kretawima u zemqi. Po wegovim re~ima, „nova politika prema rasejawu podrazumeva i èqu dràve Srbije da se na{i qudi {irom sveta aktivnije ukqu~e u politi~ka zbivawa u zemqi”. Na ovim izborima, objasnio je Sre}kovi} u izjavi FoNetu, procedura glasawa bi}e ista kao i do sada i „zato je va`no da se na{i gra|ani koji imaju bira~ko pravo prijave do 15. aprila u na{im konzularnim predstavni{tvima”. – Posle toga }e dobiti potvrde na osnovu kojih }e u~estvovati u izbornom procesu – precizirao je Sre}kovi}. Na prethodnim izborima je glasalo 18.000 qudi iz dijaspore, podsetio je Sre}kovi}, i izrazio o~ekivawe da }e sada odziv biti ve}i.

Vu ~i}: DS gu bi iz bo re Zamenik predsednika Srpske napredne stranke i kandidat za gradona~elnika Beograda Alek san dar Vu ~i} poru~io je ju~e predsedniku Srbije i Demokratske stranke Bo ri su Ta di }u da }e izgubiti izbore 6. maja. – Poruka Tadi}u je – ~ekao si posledwi trenutak da raspi{e{ predsedni~ke izbore, do posledweg trenutka koristio si sve privilegije, da te ima po deset minuta i vi{e u svim medijima – rekao je Vu~i} pristalicama SNS-a ispred op{tine Zvezdara. On je izjavio da Tadi} zloupotrebqava polo`aj {efa dr-

àve, ali da }e, uprkos tome, izgubiti izbore. – Vlast je u protekle tri i po godine zaduìla Beograd s 850 miliona evra, zbog ~ega je 400.000 qudi ostalo bez radnih mesta i u glavnom gradu nema nijednog gradili{ta – rekao je Vu~i}, i dodao da SNS ne}e zaduìvati Beograd, ve} }e usvajawem novog zakona o javnim nabavkama i otvarawem kancelarije za brze odgovore biti napravqen investicioni ambijent u koji }e qudi ulagati novac. – Siguran sam u to da }e ovo biti najprqavija izborna kampawa u istoriji.

Ko {tu ni ca: \ur |ev dan od re |u je bu du} nost Na \ur|evdan }e biti odre|ena budu}nost i sudbina Srbije i od tog su{tinskog izbora zavisi}e standard i razvoj dràve, kao i odbrana na{in nacionalnih i dràvnih interesa, rekao je ju~e na predizbornom skupu u Leskovcu predsednik Demokratske stranke Srbije Vo ji slav Ko {tu ni ca. Majski izbori su pitawe opstanka, biti ili ne biti Srbije, rekao je Ko{tunica i dodao da politi~ka i vojna neutralnost, koju zagovora DSS, ne zna~e ono {to politi~ki neistomi{qenici poku{avaju da prikaù.

Jo va no vi}: Gde je Mir ko? Lider Liberalno-demokratske partije i Pokreta „Preokret„ ê do mir Jo va no vi} rekao je da od Bo ri sa Ta di }a o~ekuje da bude predsednik dràve, a ne da gleda na gra|ane kao na bira~e svoje stranke kojima nudi Demokratsku stranku umesto Srbije, o kojoj ne èli da govori. – Predsednik dràve treba da vodi zemqu, a sve drugo je neozbiqno – rekao je Jovanovi} na tribini Koalicije „Preokret„ na gradskom {etali{tu u â~ku. Jovanovi} je upitao gde je na listi DS-a predsednik Vlade Srbije Mir ko Cvet ko vi}. On je ocenio da stranka koja je na vlasti treba da ide na izbore s predsednikom Vlade koji je iz te stranke ako je Vlada dobro radila, a ako nije, onda ta stranka treba ide u

opoziciju i da pre izbora preda vlast. – Wima i nije va`no ko }e biti predsednik Vlade jer ko god da bude, vodi}e je kao {to je vodio Cvetkovi}, a on ju je vodio kao {to je vodio (biv{i premijer Vo ji slav) Ko {tu ni ca, kukavi~ki i neodgovorno – rekao je Jovanovi}. Na tribini je govorio i lider Pokreta „Bogata Srbija” Za ha ri je Tr nav ~e vi}, koji je ocenio da je Srbija dospela na najni`u ta~ku Evrope, da je postala zemqa siromaha i nezaposlenih qudi. On je rekao da aktuelna Vlada Srbije za ~etiri godine svog mandata nijednom nije imala na dnevnom redu ta~ku agrarna politika, i ocenio da je poqoprivreda najve}i potencijal Srbije.

TVIT CRTICA

Ve sin „Teh no grad” Vlasnik „svetski poznate, a na{e“ firme „Komtrejd“ Ve se lin Je vro si mo vi}, za svoje fanove stavio je na dru{tvenu mre`u „Tviter„ sliku kojom im se javqa direktno iz SAD. „Pozdrava iz Minta – Majami„, kratko se oglasio Jevrosimovi}, direktno iz firme koja je poznata svim korisnicima kompjutera. Jevrosimovi} je, osim po biznisu, javnosti interesantan i kao deo ekipe lidera URS-a

Mla |a na Din ki }a. Pre petnaestak dana na „Tviteru„ je obnarodovao da je autor projekta “Tehnograd”, s kojim Ujediweni regioni Srbije vode kampawu za Beograd.

Ko se pr vi se tio? Debata o departizaciji javnih preduze}a vodi se i na dru{tvenoj mre`i „Tviter„. Funkcioner SPS-a i ministar infrastrukture Mi lu tin Mr ko wi} je najglasniji. „Od petorice mojih pomo}nika samo je jedan socijalista i sada ja treba da slu{am Dinki}a i ostale kako predla`u ’departizaciju’ kadrova...„, protestuje poznati “Mrka pre roka”.

Poslanik LDP-a Bo jan \u ri} poru~uje: „Bila bi uverqivija borba za departizaciju da se oko toga ko se prvi setio (~etiri godine posle LDP-a) ne spore {ef KSS-a i po~asni predsednik KK ’Radni~ki’”. A mi prevodimo, za one koji ba{ toliko ne prate sport: izme|u gradona~elnika Beograda Dra ga na \i la sa i lidera URS Mla |a na Din ki }a.

Naj ja ~i so ci ja li sta Proslavqeni evropski bokserski {ampion Ne nad Bo rov ~a nin na listi je poslanika SPS-a za Skup{tinu Srbije. Na dru{tvenoj mre`i izneo je ideju o tome kako da politi~ke partije pomognu: „Kad bi stranke htele da, umesto za bilborde i TV-spotove, daju novac u humanitarne svrhe, bilo bi mawe nesre}nih

u Srbiji„, saop{tio je Borv~anin na dru{tvenoj mreì. Sportista, ~ija disciplina kojom se bavi nije nimalo ne`na i za koga se slobodno moè re}i da je najja~i socijalista na listi, savetuje svoje fanove: „ûvaj porodicu, obrazuj se, bavi se sportom i bi}e{ kompletna li~nost!„ S. St.

ekonomija

ponedeqak2.april2012.

SU TRA I U SRE DU U NO VOM SA DU

Ber za tu ri sti~ ke po nu de Po nu da tu ri sti~ kih po sle ni ka i su sret po nu de i tra `we u obla sti tu ri zma bi }e te ma 15. ber ze „Tu ri sti~ ke pri zme„, ko ja }e su tra i u sre du bi ti odr `a na u No vom Sa du, u re sto ra nu „Ba ru ta na”. Ber zu }e otvo ri ti pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne I{tvan Pa stor su tra u 18 ~a so va, a u sre du ber za ra di od 9.30 do 14.30 ~a so va. Na ber zi }e u~e sto vo va ti oko 100 tu ri sti~ kih kom pa ni ja iz osam ze ma qa, a pred sta vi }e se i oni ko ji su na slo we ni na ovu pri vred nu gra nu. Bu du }i da je Ber za „Tu ri sti~ ke pri zme„ pra vo me sto za su sret po nu de i tra `we u obla sti tu ri zma, o~e ku je se i do la zak ve li kog bro ja tu ro pe ra te ra, pred stav ni ka sin di kal nih i sport skih or ga ni za ci ja, pred {kol skih i {kol skih usta no va... Ova ber za, prak ti~ no, pred sta vqa tu ri sti~ ku po nu du i tra `wu kom plet nog eks ju go slo ven skog pro sto ra, uz u~e {}e tu ro pe ra te ra i ho te li je -

ra iz okol nih ze ma qa. Ma ni fe sta ci ju }e obe le ì ti i me |u na rod ni okru gli sto „Ko nam vo di tu ri ste”, ko ji }e po ~e ti od mah po sle otva ra wa Ber ze. Na ovom sku pu }e, osim po zna tih pre da va ~a iz ze mqe i okol nih ze ma qa, bi ti pred sta vqe ni i naj bo qi pri me ri iz prak se. Okru gli sto }e vo di ti vo de }i tre ner Svet skog udru è wa tu ri sti~ kih vo di ~a i re gi o nal ni pred stav nik udru è wa za Bal kan dr Iva na ]u ru vi ja. Ulaz na ber zu je slo bo dan, a pra ti }e je i tra di ci o nal na iz lo `ba pro iz vo |a ~a vi na i vo} nih ra ki ja „Da ro vi sun ca”. Prat ner ovo go di {we ber ze je Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da, a po dr {ku su pru ì li i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Sr bi je, Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Voj vo di ne, Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du, AN TAS, Udru ga hr vat skih tu ri sti~ kih agen ci ja i po slov na ber za „Put” iz Hr vat ske. D. Ml.

VESTI

PO NO VO OGLA [E NA PRO DA JA PRO PA LE ZRE WA NIN SKE FA BRI KE

Pi va ra tra `i iz la zi iz ~a bra Ste ~aj ni uprav nik Zre wa nin ske in du stri je pi va (ZIP) Dra gan Bo `i} ogla sio je za 30. april pro da ju fa bri ke kao prav nog li ca, jav nim pri ku pqa wem po nu da. Po ten ci jal nim kup ci ma nu di se fa bri~ ki krug pi va re s ma ga ci ni ma, u ne po sred noj bli zi ni cen tra gra da, za tim {pi ri ta na s po mo} nim objek ti ma u Uli ci bri ga di ra Ri sti }a, dva sto va ri {ta s pro dav ni ca ma u Ki kin di i Pe trov cu na Mla vi. Ali, i go to vo kom plet na opre ma za pro iz vod wu pi va – od ka za na, fer men to ra i pa ste ri za to ra, do re zer vo a ra i li ni ja za pu we we. Pro ce we na vred nost pi va re ovog pu ta iz no si vi {e od 188 mi li o na di na ra, {to je bli zu 11 mi li o na di na ra vi {e ne go pri li kom pret hod na dva po ku {a ja pro da je. Ipak, u ogla su za pro da ju imo vi ne ste ~aj nog du `ni ka is ti ~e se da ta ce na ni je mi ni mal no pri hva tqi va vred nost, ni ti je na bi lo ko ji na ~in oba ve zu ju }a za po nu |a ~e. To zna ~i da je mo gu} sva ki

do go vor i sva ka ce na ko ju pri hva ti od bor po ve ri la ca. Da li }e ko na~ no bi ti na |en ku pac za ZIP i da li }e fa bri~ ki po go ni po no vo pro ra di ti po sle vi {e go di na ob u sta ve pro iz vod we, vre me bi usko ro tre ba lo da po ka `e. Ne zva ni~ no se po gra du mo `e ~u ti da se vo de pre go vo ri s po ten ci jal nim in ve sti to rom, a tu

in for ma ci ju na kon fe ren ci ji za no vi na re po tvr dio je i gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov ko ji je na ja vio okon ~a we ago ni je ne sa mo pi va re ne go i “Ba natse me na”. – U to ku su raz go vo ri s no vim in ve sti to ri ma o pi va ri i “Ba natse me nu” i o~e ku jem da }e u apri lu taj do go vor pro funk ci o ni sa ti –

krat ko je pro ko men ta ri sao Mi haj lov. Jed na od naj sta ri jih srp skih pi va ra i je dan od pr vih in du strij skih po go na u gra du na Be ge ju, de ce nij ski brend Zre wa ni na i we go ve pri vre de, ne pre kid no je pro iz vo di la pi vo od 1745. do 2006. go di ne. Ta da je pri va ti zo va na, a no vi ga zda – kon tro verz ni voj vo |an ski bi zni smen Mom ~i lo Ra ji} ubr zo je pre ki nuo pro iz vod wu i sta vio ka ta nac na ZIP. Bez po sla je osta lo oko 250 rad ni ka, ko ji is pr va ni su mo gli da re {e svoj rad noso ci jal ni sta tus po {to im ga zda ni je upla }i vao pen zij sko osi gu ra we. Nad pi va rom je, na pred log gra da Zre wa ni na, ju la 2010. go di ne, na kon {to je Ra ji} po ku {ao da od ne se pro iz vod ne ma {i ne ka da je in ter ve ni sa la i po li ci ja, po kre nut ste ~aj ni po stu pak. Lo kal na sa mo u pra va je ima la pra vo da za tra `i ste ~aj zbog du go va ko je je Ra ji} osta vio gra du i Po re skoj upra vi. @. Ba la ban

HO ]E LI USKO RO DO ]I DO PA DA KA MA TA NA DO MA ]EM TR @I [TU?

Elek tron ska pri ja va PDV-a Svim PDV po re skim ob ve zni ci ma od da nas je omo gu }e no elek tron sko pod no {e we PDV pri ja va pre ko in ter net-por ta la Po re ske upra ve (PU) Re pu bli ke Sr bi je. Ti me je uspe {no za vr {e na pi lot fa za u ko joj je elek tron sko pod no {e we PDV pri ja va bi lo omo gu }e no sa mo od re |e noj gru pi po re skih ob ve zni ka. PU je u ma ju 2011. svim PDV ob ve zni ci ma po {tom po sla la obra zac pri ja ve za e-po slo va we sa uput stvom na po le |i ni. Po sle to ga je po ~eo po stu pak re gi stra ci je za elek tron sko po slo va we, a do sa da je re gi stro va no pri bli `no 25.000 PDV po re skih ob ve zni ka. Po stu pak re gi stra ci je po re skih ob ve zni ka za elek tron sko po slo va we je i da qe otvo ren. U PU, na gla {a va ju da je re gi stra ci ja kao i elek tron sko po slo va we mo gu} nost, ali ne i oba ve za po re skih ob ve zni ka.

APR: Rok do 5. apri la Agen ci ja za pri vred ne re gi stre (APR) oba ve sti la je sve fi nan sij ske in sti tu ci je da je 5. april po sled wi da tum do ka da je mo gu }e pod ne ti zah tev za za me nu re gi stro va nog go di {weg fi nan sij skog iz ve {ta ja za 2011. Ovaj rok se od no si na - Na rod nu ban ku Sr bi je (NBS), ban ke, dru {tva za osi gu ra we, ber ze i bro ker sko-di ler ska dru stva, da va o ce fi nan sij skog li zin ga, dru {tva za upra vqa we do bro voq nim fi nan sij skim fon do vi ma i do bro voq ne fi nan sij ske fon do ve, za tvo re ne i pri vat ne in ve sti ci o ne fon do ve i dru ge fi nan sij ske in sti tu ci je, ob ja vqe no je na saj tu APR. Re gi star fi nan sij skih iz ve {ta ja i po da ta ka o bo ni te tu ne }e pri hva ta ti za me ne re dov nih go di {wih fi nan sij skih iz ve {ta ja za fi nan sij ske in sti tu -

ci je do sta vqe ne po sle na ve de nog da tu ma. To zna ~i da }e da qa ko rek ci ja po da ta ka u po me nu tim iz ve {ta ji ma bi ti mo gu }a sa mo na osno vu iz ve {ta ja re vi zo ra ili na lo ga nad le `nog dr `av nog or ga na.

Ba ja to vi}: Dr à va da po ma è pro pa le Sr bi ji je po treb na re in du stri ja li za ci ja, no ve stra ne in ve sti ci je, ali i dr àv ni in ter ven ci o ni zam gde je to neo p hod no za opo ra vak stra te {kih pred u ze }a, iz ja vio je ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi}. Dr àv ni in ter ven ci o ni zam ne zna ~i po dr à vqe we tih pred u ze }a, ve} fon dov sko po na {a we jav nog sek to ra i dr à ve pre ma pred u ze }i ma ko ji ma je po treb na po mo}, re kao je Ba ja to vi} u in ter vjuu Ta nju gu. Ciq dr àv nog in ter ven ci o no zma je da dr à va in ter ve ni {e gde je to po treb no, da o~i sti bi lan se, pred u ze }e pri pre mi za pri va ti za ci ju i pro na |e stra te {ke part ne re. Ste ~aj mo ra da bu de brz i efi ka san, a ne da dr à va ~e ka da ste ~a je vi i re struk tu ri ra wa pred u ze }a tra ju go di na ma, pre ci zi rao je Ba ja to vi}. On je uka zao da se to ra di sa pred u ze }i ma ko ja je „Sr bi ja gas” pre u zeo zbog pret hod nih du go va za gas, kao {to su Azo ta ra, Srp ska fa bri ka sta kla, Me ta nol sko-sir }et ni kom bi nat (MSK) i dru gim fir ma ma. „Pre u ze li smo ru ko vo |e we wi ma, re struk tu ri ra li ih, o~i sti li bi lan se, re {i li imo vin sko-prav ne od no se i pri pre mi li ta pred u ze }a za pri va ti za ci je.To je bi lo spa sa va we tih stra te {kih fir mi iz lo {ih pri va ti za ci ja, jer ni smo è le li da ta pred u ze }a pro pad nu, da rad ni ci osta nu bez po sla, a da Sr bi ja po sta ne uvo zno za vi sna”, na gla sio je Ba ja to vi}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

dnevnik

Valuta

redwi Prodajni Kupovni S Va`i za Kupovni za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

109,1370

111,3643

113,9257

108,8029

Australija

dolar

84,9712

86,7053

88,6995

84,7111

Kanada

dolar

81,8364

83,5065

85,4271

81,5859

Danska

kruna

14,6715

14,9709

15,3152

14,6266

Norve{ka

kruna

14,2747

14,5660

14,9010

14,2310

[vedska

kruna

12,3099

12,5611

12,8500

12,2722

[vajcarska

franak

90,4951

92,6419

94,4658

90,2180

V. Britanija

funta

130,5467

133,2109

136,2748

130,1470

SAD

dolar

83,6466

83,3129

85,2291

81,3967

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 3. 2012. godine

Jef tin no vac na du gom {ta pu Pri vred ni ci ma i gra |a ni ma ko ji ovih da na raz mi {qa ju o no vom kre di tu sve je te è da pre se ku i do ne su od lu ku. Pri vre da stag ni ra, kao i pla te, i to u naj bo qem slu ~a ju, a evro ra ste. Uz ove dve tu `ne isti ne ima i do brih ve sti: ka ma te bi usko ro mo gle kre nu ti ma lo na ni è, i to ba{ za one naj tra è ni je kre di te, in dek si ra ne u evri ma. Na rod na ban ka Sr bi je ne dav no je odr à la sa sta nak s pred stav ni ci ma po slov nih ban ka i na ja vi la iz me nu Od lu ke o oba ve znoj re zer vi, i to u smi slu sma we wa de vi zne re zer ve a po ve }a wa di nar ske. U NBS sma tra ju da }e to do pri ne ti sta bi li za ci ji in fla ci je, sma wi ti tro {ko ve kre di ta i olak {a ti re fi nan si ra we. Ta ko |e o~e ku ju da me ra do pri ne se sta bi li za ci ji na de vi znom tr ì {tu te da sti mu li {e ban ke da pri ba ve du go ro~ ne iz vo re fi nan si ra wa. Kli jen ti od tih me ra o~e ku ju jef ti ni je kre di te. U ban ka ma sma tra ju da je po tez NBS-a do bar, ali da je tek je dan od ko ra ka ka po voq ni jim uslo vi ma fi nan si ra wa. Bit ni, ko ji tre ba da usle de, su sma we we ri zi ko pre mi je i do no {e we za ko na o ogra ni ~e wu pla }a wa ko ji }e se po {to va ti. NBS je ne dav no ob ja vi la da }e oba ve zna re zer va za po zaj mi ce do dve go di ne – a ta kvih je u na {oj ban ci go to vo sto od sto – bi ti sma we na s 30 na 29 od sto za de vi zne oba ve ze po tom osno vu. Isto vre me no, di nar ske re zer ve sko ~i }e s 15 na 20 od sto Ukup na ro~ nost oba ve za u stra noj va lu ti du -

`a od dve go di ne sma wi }e se s 25 na 22 od sto, dok u do ma }oj sle di po ve }a we s de set na 15 od sto. To je do bar po tez, ne }e uti ca ti na to da ka ma te pad nu na ni vo ze mqa u okru `e wu, po put Bu gar ske, Ma |ar ske i Ru mu ni je. Oni su pod ju ris dik ci jom evrop ske cen tral ne ban ke, sma tra ju u Euro bank EFGu Sr bi ja.

Stru~ wa ci ove ku }e o~e ku ju da }e sta tus kan di da ta do ne ti Sr bi ji po zi tiv ne pro me ne na ma kro e ko nom skom pla nu i uti ca ti na sta bil nost. To, pak, mo `e do ne ti sma we we ri zi ko pre mi je ze mqe – CDU. Ova tri slo va su

osno vi ca pri li kom od re |i va wa uslo va za po zaj mi ce iz ino stran stva. Ali, na kraj wu ce nu uti ~e i ni vo oba ve zne re zer ve, vi si na re fe rent ne ka mat ne sto pe, pro ce nat ne na pla ti vih kre di ta i onih u doc wi. Pro ces pri dru ì va wa EU uti ca }e na sma we we ri zi ka po slo va wa, re for me si ste ma, re gu li sa wa mo no po la. Sve to za jed no vo di ka re gu li sa wu ka mat nih sto pa i wi ho vom uskla |i va wu s dru gim ~la ni ca ma EU. Aùr nost gra |a na u iz mi ri va wu oba ve za kod nas je ve} po slo vi~ no do bra. Kli jen ti EFGa u 98 od sto slu ~a je va vra }a ju stam be ne kre di te, a u 95 od sto krat ko ro~ ne. Me |u tim, ma la pred u ze }a i pred u zet ni ci be le è zna ~aj ni ja ka {we wa u ot pla ti zaj mo va. Oni su u pro ble mu zbog ne mo gu} no sti na pla te svo jih po tra ì va wa. U ovoj ban ci o~e ku ju da }e za kon o ogra ni ~e wu ro ko va pla }a wa po tra ì va wa do ne ti efi ka san si stem re gu li sa wa ove obla sti i po mo }i re {a va wu li kvid no sti kom pa ni ja. Na à lost, Sr bi ja je da nas li der u re gi o nu po vi si ni ne na pla ti vih kre di ta. To je raz log {to ne mo è mo o~e ki va ti po voq ni je uslo ve fi nan -

si ra wa. U tim uslo vi ma prav nim li ci ma osta je da se okre nu zaj mo vi ma ko ji sti ù pre ko me |u na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja i po voq ni ji su od re dov nih. Euro bank EFG Sr bi ja se u po sled we dve go di ne fi nan si ra iz sop stve nih iz vo ra pa ne za vi si od slo bod nih sred sta va iz ma ti~ ne gru pa ci je. U OTP ban ci ka ù da pad euri bo ra, ko ji se za tri pret hod na me se ca sma wio 60 bo do va, ne ma zna ~aj ni ji uti caj na ce nu sred sta va po ko ji ma ban ke po zajm qu ju no vac. [to se ti ~e pre ko gra ni~ nih iz vo ra, i ka ma ta po ko joj }e se ta ko obez be |e ne po zaj mi ce for mi ra ti za vi si od ce ne ko jom je ban ka obez be di la te iz vo re, ali i od ri zi ka ze mqe gde se no vac pla si ra. U ovoj ku }i ka ù da sta tus kan di da ta ima po zi ti van uti caj, ali da u Sr bi ji pred sto je iz bo ri i da to u sva koj ze mqi uti ~e na oprez kre di to ra pa ni mi ni smo iz u ze tak. U ban ci se sre }u s te {ko }a ma u seg men tu si gur no sti na pla te po tra ì va wa. Sma tra ju da to ni je po ve za no sa mo sa sko kom evra ve} s op {tom si tu a ci jom u pri vre di. Sva ki dan smo sve do ci otva ra wa ste ~aj nih po stu pa ka, ot pu {ta wa rad ni ka, a to vo di ka ne mo gu} no sti kli je na ta da iz mi re svo je oba ve ze. O~i gled no da je sma we we re zer ve ko rak u do brom prav cu, a da bi do {lo do sma we wa ko mer ci jal nih sto pa tre ba da ih na pra vi mo jo{ ne ko li ko, i to one od se dam mi qa. D. Vu jo {e vi}

EBRD u Sr bi ju ulo ì o tri mi li jar de evra Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD) ulo ì la je u Sr bi ju u pro te klih 11 go di na tri mi li jar de evra u vi {e od 180 pro je ka ta u svim sek to ri ma, iz ja vi la je di rek tor ka EBRD za Sr bi ju Hil de gard Ga cek. Di rek tor ka Ga cek je, u in ter vjuu za Ta njug, is ta kla da je EBRD pla ni ra la da ove i na red nih go di na na sta vi po dr {ku in fra struk tur nom sek to ru u Sr bi ji, po seb no è le zni ci i ra do vi ma na Ko ri do ru 10 (K-10). „U ja nu a ru smo za è le zni cu odo bri li fi nan si ra we u iz no su od 95 mi li o na evra, na sta vi }e mo sa po dr {kom, po seb no ma lih i sred wih pred u ze }a pre ko ba na ka i di rekt nim fi nan si ra wem kor po ra tiv nog sek to ra”, na ve la je Ga cek. Ona je na ja vi la da }e EBRD u Sr bi ji, u ko joj je

pri sut na 11 go di na, u bu du} no sti po seb no ra di ti na raz vo ju sek to ra ob no vqi ve ener gi je, pa }e u taj sek tor pri sti }i zna ~aj ne in ve sti ci je. Pre ma Ga ce ko voj, Sr bi ja je u po sled wih 11 go di na ostva ri la zna ~a jan na pre dak, ali je, kao i dru ge ze mqe po go |e na kri zom. Rast iz 2011. od dva od sto, pre ma mi {qe wu Ga ce ko ve, te {ko }e bi ti mo gu} u i ovoj go di ni, prog no ze su da }e iz no si ti oko je dan od sto, ali je po ten ci jal za rast u go di na ma ko je sle de „ogro man”. „Ve ro vat no ove ne, ali sle de }e go di ne mo gao bi da bu de ostva ren zna ~a jan na pre dak i pri vred ni rast„, prog no zi ra la je Ga cek. Go vo re }i o pri su stvu i ra du na ovim pro sto ri ma, Ga cek je na ve la da je EBRD po ve }a la

obim po slo va wa sa 180 mi li o na evra na 590 mi li o na evra u 2010. i 526 mi li o na evra u pro {loj go di ni, ra de }i na oko 25 pro je ka ta. „Pru ì li smo po dr {ku in fra struk tur nom sek to ru, u ko jem je bio pri su tan ma wak ul ga wa u pret hod nom pe ri du. Po red to ga smo pru ì li ja ku po dr {ku fi nan sij skom sek to ru, pre ko ko ga mo è mo da po mog ne mo ma lim i sred wim pred u ze }i ma ko ja sma tra mo va `nim de lom pri vre de i ko ji ma je po treb na po dr {ka i raz voj”, re kla je Ga cek. Naj va `ni je re zul ta te EBRD je u Sr bi ji ostva rio pru ìv {i po dr {ku sek to ri ma in fra struk tu re, fi nan si ja, kao i di rekt ne po dr {ke kor po ra tiv nom sek to ru, na gla si la je Ga cek i do da la da }e ta fi nan sij ska in -

sti tu ci ja na sta vi ti da ula è i u ener get ski sek tor. EBRD je ovih da na pro mo vi sao i svoj BAS pro gram za po dr {ku èn skom pred u zet ni {tvu ko ji se po red Sr bi je, spro vo di u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni (BiH). Pre ma Ga ce ko voj, EBRD je pre ne ko li ko go di na iden ti fi ko vao ne do sta tak po dr {ke è na ma u svim ze mqa ma u ko ji ma po slu ju. „Za to smo po kre nu li pro gram ko ji po di è svest me |u sa mim è na ma ali i do na to ri ma da po dr {ka mo è da pod stak ne è ne da se vi {e ba ve bi zni som. Mi mo è mo da po mog ne mo u wi ho voj obu ci i uklo ni mo ne do stat ke u pod ru~ ji ma kao {to je po zna va we tr ì {ta, fi nan si je i spo sob no sti upra vqa wa”, za kqu ~i la je Ga cek.

Vi {i mi ni ma lac pi {e ot ka ze Od ju ~e je, od lu kom So ci jal no-eko nom skog sa ve ta u Sr bi ji va ì ti no va mi ni mal na ce na ra da od 115 di na ra po rad nom sa tu, {to zna ~i da }e ubu du }e za po sle ni pri ma ti „mi ni m a l ac” od 20.010 di n a r a. Mi ni mal nu za ra du u Sr bi ji utvr dio je 12. mar ta So ci jal no-eko nom ski sa vet, a pro ce wu je se da }e po ve }a we ose ti ti naj m a w e 142.000 rad n i k a ko ji su do sa da pri ma li oko 17.740 di na ra me se~ no. Ugo vo re na mi ni mal na ce na va ì za rad na me sta u gra na ma u ko ji ma su pot pi sa ni gran ski ko lek tiv ni ugo vo ri - po qo pri vre di, pre hram be noj in du stri j i, gra | e v in s koj in d u stri ji, in du stri ji he mi je i ne me ta la i me tal skoj in du stri ji. U Uni ji po slo da va ca Sr bi je (UPS) tvr de da }e po ve }a we mi ni mal ne ce ne ra da uslo vi ti nov ta las ot pu {ta wa u pri vre di Sr bi je ko ja, po UPS, ne m a sred s tva da is p la } u j e uve }a na pri ma wa za po sle nih i zbog to ga tu od lu ku tre ba po no vo raz mo tri ti. Pre ma ra ~u ni ci UPS, oko 50.000 do 60.000 za po sle nih, u pred u ze }i ma ko ja su pri hva ti la gran s ki ko l ek t iv n i ugo vor, mo glo bi da osta ne bez rad nog me sta zbog ovog po ve }a wa. Sa sta vom UPS sla è se i eko n om s ki ana l i t i ~ ar Mi r o s lav Zdrav k o v i}, ko j i sma tra da }e po ve }a we „mi ni mal ca” op te re ti ti gra ne kao {to su gra |e vi nar stvo, tr go vi n a i pre r a | i v a~ k a in d u stri ja. Zdrav ko vi} je pod se tio da je Sr bi ja za vr {i la 2011. go di nu sa pro se~ nom za ra dom od 373 evra. Sin di ka ti u Sr bi ji ko ji su pr vo bit no pred la ga li 112 di na ra po rad nom sa tu, a ne ma ju ni {ta pro tiv {to su do bi li vi {e ne go {to su tra ì li 115 di na ra po rad nom sa tu.

ponedeqak2.april2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

STA RI JI SU GRA \A NI NAJ TE @E DO LA ZE DO RAD NOG ME STA

Pe de se to go di {wa ci i bez po sla i bez na de Da je ne za po sle nih u na {oj ze mqi mno go, do bro je po zna to, a do po sla, prak ti~ no, te {ko do la ze sve ka te go ri je onih ko ji su na evi di ne ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Ipak, ve li ki pro blem ima ju oni ko ji su na ivi ci pe de se tih go di na ili su iz nad te sta ro sne gra ni ce jer ve o ma te {ko na la ze put do rad nog me sta. Na evid ne ci ji voj vo |an skih fi li ja la NZS-a kra jem fe bru a ra 2012. go di ne bi lo je ~ak 51.736 sta ri jih od 50 go di na. Sam po se bi, taj broj i ne mo ra iz gle da ti za stra {u ju }e, ali bu du }i da je na evi den ci ji NSZ-a u Voj vo di ni oko 200.000 qu di, si tu a ci ja je mno go ja sni ja. Na i me, broj onih ko ji su {e stoj de ce ni ji `i vo ta a bez po sla su, ~i ni ~e tvr ti nu ukup nog bro ja ne za po sle nih u Po kra ji ni, {to je za i- sta mno go, a iz ve snost da }e na }i po sao da le ko je ma wi ne go da do we ga do |u oni mla |i. Ina ~e, u Sr bi ji je na evi den ci ji NSZ-a tre nut no ne {to vi {e od 770.000 ne za po sle nih, a ~ak 36 od sto sta ri je je od 45 go di na. To li ko ve li ki broj ne za po sle nih sta ri jih od 50 go di na po sle di ca je ne ko li ko fak to ra, a naj vi {e mu je do pri ne lo ot pu {ta wa rad ni ka na kon pri va ti za ci ja i re struk tu ri ra wa mno gih pred u ze }a. Ogro man broj qu -

di ostao je bez po sla, a po slo dav ci, bi lo da su pri vat ni ci ili oni u jav nom sek to ru, te {ko se od lu ~u ju da za po sle sta ri je rad ni ke ka da je po nu da ve li ka i u pri li ci su da bi ra ju. S ka kvim se pro ble mom su o a ~a va ju qu di ko ji su po sle 20 ili 30 go di na osta li bez po sla i sred sta va za ì vot ni je te {ko pret po sta vi ti, ali, sa svim je iz ve sno, mno go ma we ne go ka da se stvar no ne ko na |e u tom po lo à ju. Na i me, re~ je o qu di ma ko ji ma je od jed nom iz ma ku nu to tlo pod no ga ma i ko ji, ~ak i da su bi li pri pre mqe ni za ta kvu si ta u ci ju, ni su mo gli od mah da se do ~e ka ju na obe no ge. Po sr ta we je bi lo ve li ko, kao i ose }aj bez na |a i pro ma {en so ti. Uz to, u tim go di na ma mno gi jo{ ima ju de cu na {ko lo va wu, a ka da su osta li bez sred sta va za ì vot, ugro è na je i wi ho va bu du} nost. Na rav no, naj ve }i broj wih spre man je da pri hva ti bi lo ka kav po sao, bez ob zi ra na stru~ nost i is ku stvo ko je ima ju od ra -

Sub ven ci je bez re zul ta ta Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we pro gra mi ma pod sti ca wa otva ra wa no vih rad nih me sta po slo dav ci ma omo gu }a va da ostva re sub ven ci ju od 100.000 do 400.000 di na ra, a sta ri ji od 45 go di na su jed na od ka te go ri ja ko ja ima pri o ri tet. Po slo dav ci su oslo bo |e ni pla }a wa 80 od sto do pri no sa uko li ko za po sle sta ri je od 45 go di na, a po tup no su oslo bo |e ni pla }a wa ako za po sle one sta ri je od 50 go di na. Pa, ipak, re zul ta ti su ma li.

ni je, od se zon skih po slo va, ~u va wa de ce do ~i {}e wa sta no va, po slov nih pro sto ra... A ka ko ka ù oni ko ji su voq ni da go vo re, iz u zet no je te {ko, jer je po nu da po slo va ma la, a bor ba s mla di ma ne rav no prav na. Pri to me, go to vo svi is ti ~u da je bo qe da se za po sle mla di – kao {to su wi ho va de ca jer je bu du} nost na wi ma – po {to i ova ko wi ma iz da na u dan sve ma we tre ba. Zar on da bi lo ko ga mo è da ~u di {to su ti qu di kiv ni, ne ras po lo è ni, ne sre} ni, uti {a ni, bez na de da }e se ne {to pro me ni ti? Upra vo ta ko go vo ri na {a sa go vor ni ca ko ja je po sle go to vo tri de se tak go di na osta la bez po sla, a uz to, po sled wih ne ko li ko me se ci, iako je re dov no ra di la, ni je do bi ja la pla tu. To kom svog rad nog ve ka pro me ni la je ne ko li ko fir mi i u sva koj da va la mak si ma lan do pri nos, ali fir me su, uz tran zi ci ju i pro -

me ne, ne sta ja le, pa su ta ko ne sta ja la i rad na me sta. Ka da joj se pr vi put de si lo da osta ne bez po sla, bi la je mla |a i bi lo je lak {e, ali sa da, ka da joj je do pen zi je osta lo ne ko li ko go di na, pro sto ra je sve ma we, a onih ko ji su sprem ni da je za po sle go to vo da ne ma. Po stru ci je eko nom ski teh ni ~ar, iza we je zna ~aj no is ku stvo, ali po sla ne ma, sa mo ti {i na. Ne {to mla |a è na, ta ko |e sa sred wom stru~ nom spre mom, od ne dav no, po sle go di na ra da, ume sto da ide na po sao, do la zi na {al te re NSZ-a. Na rav no, po nu da po slo va je ma la ili ni ka kva, po seb no za oso bu we nih go di na. Zna ju }i da po sao ne }e do }i sam, ja vqa la se na ogla se ob ja vqe ne u sred stvi ma jav nog in for mi sa wa, u ko ji ma sva ko dnev no tra è qu de i nu de eks tra za ra du, ali je to ve li ka {a re na la à. Go to vo bez iz u zet ka, is ti ~e ona, re~ je o

po slo vi ma po zna tim kao „mul ti le vel”, pro da ji raz li ~i tih, uglav nom, le ko vi tih sred sta va, {to, sva ka ko, ne bi tre ba lo da ra di ne ko ko ni je zdrav stve ne stru ke, ili raz li ~i tih osi gu ra wa, gde se ra di na pro ce nat. Da kle, sta ri ji od 50 go di na, ko ji su ne za po sle ni, su o ~e ni su s ni zom pro ble ma i re {e wa, ima ju }i u vi du ka kva je si tu a ci ja u na {oj ze mqi, go to vo da ne ma. I po red to ga {to se, po sred stvom NSZ-a, nu di niz pod sti ca ja oni ma ko ji od lu ~e da za po sle sta ri je od 45 go di na, po slo dav ci to ret ko ra de te je ova ka te go ri ja ne za po sle nih do dat no dis kri mi ni sa na. Na i me, wih, uglav nom pra ti glas da se te {ko pri la go |a va ju no vim mo der nim zah te vi ma ra da, da ni su sprem ni da se do dat no ob u ~e, da su ne flek si bil ni, ma we pro duk tiv ni, da sla bi je pam te, da su ~e {}e na bo lo va wu, da ne mo gu, na po slo vi ma ko ji pod ra zu me va ju fi zi~ ki na por, da „po vu ku”. Osim to ga, po slo dav ci sa da tra è ob u ~e ne qu de od mah sprem ne da ra de, a rad no me sto, na rav no, pod ra zu me va rad na ra ~u na ru, zna we stra nih je zi ka i niz sa vre me nih me na xer skih ve {ti na, a sta ri ji ne za po sle ni uglav nom ima ju ne {to ni ì ste pen obra zo va wa. I ~ak i ako bu de po ku {a ja da se ovaj go ru }i pro blem ne ka ko re {i, on }e, na à lost, u bu du} no sti bi ti da le ko ve }i jer na {a ze mqa sve sta ri ja. Na i me, pro se~ na sta rost gra |a na Sr bi je je iz nad 40 go di na, a naj no vi ji po da ci upu }u ju na to da }e mo bi ti jo{ sta ri ji. Ta ko }e usko ro bi ti sve ma we onih ko ji do bro pam te i mo gu da „po vu ku”. D. Mla |e no vi}

Kri za nas uda ri la sla bi je ne go Hr va te Od iz bi ja wa svet ske eko nom ske kri ze 2008, uku pan broj za po sle nih u pred u ze }i ma naj vi {e je sma wen u Hr vat skoj i Slo ve ni ji, za ko ji ma sle di Sr bi ja. Sve osta le ze mqe re gi o na ma we su po go |e ne kri zom, na ve de no je u ana li zi ko ju je ura dio eko nom ski ana li ti ~ar Mi ro slav Zdrav ko vi}. Po re |e we bro ja za po sle nih u prav nim li ci ma po ka zu ju da su naj te è po go |e ne kri zom bi le Slo ve ni ja i Hr vat ska, a naj ma we Cr na Go ra i Ma ke do ni ja. Uku pan broj za po sle nih u pred u ze }i ma naj vi {e je sma wen u Hr vat skoj - pad za 9,9 od sto - ma da u slu ~a ju te dr à ve po sto ji se zon ski efe kat jer je naj ma we za po sle nih u ugo sti teq stvu na kra ju go di ne, u Slo ve ni ji, za 9,2 od sto, Sr bi ji za 6,4 od sto, Cr noj Go ri 3,1 od sto, a naj ma we u Bo sni i Her ce go vi ni 2,6 od sto, na ve de no je u ana li zi. Zbir ni broj za po sle nih u dr àv noj upra vi, zdrav stvu i obra zo va wu je di no je sma wen u Cr noj Go ri, za 2,5 od sto, dok je naj vi {e po ve }an u BiH za 7,7 od sto. U Sr bi ji su ova tri sek to ra za jed no ima li rast bro ja za po sle nih za 3,1 od sto, u Hr vat skoj je on iz neo 3,7 od sto, a u Slo ve ni ji pet od sto. Za po sle nost van ove tri de lat no sti naj vi {e je sma -

we na u Hr vat skoj (13,9 od sto), za tim u Slo ve ni ji (12,8 od sto), Sr bi ji (9,6 od sto), BiH (5,8 od sto), a naj ma we u Cr noj Go ri (3,4 od sto). Broj za po sle nih u pre ra |i va~ koj in du stri ji je naj vi {e sma wen u Sr bi ji (18 od sto), Hr vat skoj (17,7 od sto) i Slo ve ni ji (17,1 od sto), dok je u BiH ono iz ne lo 9,8 od sto. Cr na Go ra ima naj ma wi udeo u ukup noj za po sle no sti rad ni ka u pre ra |i va~ koj in du stri ji, a ka da se ona is kqu ~i osta li sek to ri su ostva ri li rast bro ja za po sle nih za 3,7 od sto. Naj ve }i pad bro ja za po sle nih u gra |e vi nar stvu ima la je Slo ve ni ja (35,8 od sto), pra }e na Hr vat skom (20,4 od sto), Sr bi jom (16,6 od sto), BiH (14,4 od sto), dok je u Cr noj Go ri pad bio naj ma wi (10,8 od sto). Naj ve }i rast pro se~ ne za ra de ima la je Cr na Go ra (12,8 od sto), pra }e na Slo ve ni jom (10,4 od sto), Sr bi jom (osam od sto) i BiH (6,8 od sto), dok je u Hr vat skoj po ve }a we iz ne lo 0,1 od sto. Naj ve }i rast pro se~ ne za ra de, bez tri de lat no sti, ima la je Cr na Go ra (13,7 od sto), pra }e na Slo ve ni jom (11,7 od sto) i Sr bi jom (11,3 od sto), BiH je ima la rast od 7,1 od sto, a Hr vat ska 0,8 od sto.

Pri vre da ra sla 1,6 po sto Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, re al ni rast bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) u 2011. iz no sio je 1,6 od sto, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je (NBS). Me |u go di {wi rast BDP, u stal nim ce na ma iz 2011, po tro me se~ ji ma iz no sio je tri od sto u pr vom, 2,5 od sto u dru gom, 0,7 od sto u tre }em i 0,4 od sto u ~e tvr tom. De se zo ni ra no po sma tra no, u ~e tvr tom tro me se~ ju 2011. BDP je za be le ìo pad od 0,3 od sto. In du strij ska pro iz vod wa je u fe bru a ru 2012, pre ma de se zo ni ra nim po da ci ma, za be le ì la pad od 13 od sto, a u od no su na isti me sec pret hod ne go di ne bi la je ni à za 12,8 od sto. Ova kvo kre ta we in du stri je u fe bru a ru u ve li koj me ri je po s le d i c a ne p o v oq n ih vre -

men skih pri li ka i ote `a nog snab d e v a w a in d u s trij s kih pro i z v o | a ~ a elek t ri~ n om ener gi jom. Pro met ro be u tr go vi ni na ma lo je u fe bru a ru 2012, na me | u g o d i { wem ni vou, bio re al no ni `i za 5,8 od sto.

Pre ma de se zo ni ra nim po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS), u fe bru a ru je ostva ren pad iz vo za ro ba od 16 od sto, a uvo za od 2,3 od sto. U fe bru a ru je rob ni iz voz, iz ra `en u evri ma, opao za 19,7 od sto, dok je uvoz za be le `io po rast od 3,4 od sto.

berza

ponedeqak2 . april2012.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Ak ci je na sta vi le pad uz re kor dan pro met Pro te klu tr go va~ ku sed mi cu obe le ìo je naj ve }i pro met tr ì {ta u te ku }oj go di ni iz ~e ga se, na à lost, te {ko mo è iz vu }i za kqu ~ak da je do {lo do opo rav ka ber zan ske ak tiv no sti s ob zi rom da se ve li ki broj tran sak ci ja ne mo è pod ve sti pod pre fiks tr ì {ne, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe u osvr tu na pret hod nu sed mi cu na Be o grad skoj ber zi. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 8,8 mi li o na evra, dok je re per ni po ka za teq tr ì {ta, in deks Be leks 15, iz gu bio na vred no sti 1,6 od sto. Ova kor pa ak ci ja re gi stru je pad ve} tre }u sed mi cu za re dom, a od po ~et ka go di ne no si po zi ti van pri nos od 6,6 pro ce na ta. Naj pro met ni ja har ti ja na tr ì {tu bi la je ni {ka AIK ban ka ko ja je ostva ri la pro met od 570,2 mi li o na di na ra, u ve li koj me ri kao po sle di ca dve tran sak ci je ostva re ne na po ~et ku sed mi ce. Ov da {woj jav no sti ma lo po zna ta kom pa ni ja „La za rit Trej ding Li mi ted„ ku pi la je 3,2 od sto ak ci ja

Svi be è u Ne ma~ ku Kri za u Gr~ koj i sli~ na sud bi na ko ja pre ti [pa ni ji raz log su zbog ko ga je u po sled we vre me iz tih ze ma qa po ja ~an od liv mo zgo va i to u prav cu – Ne ma~ ke. „Za in è we re, Ne ma~ ka je ze mqa u ko joj sva ko mo è da na |e po sao. Ov de ima mo auto mo bil sku in du stri ju. Ov de, uop {te, ima mno go, mno go in du stri je – tu in è we ri mo gu da se za po sle“, ka è Kon stan tin Kle ri si os, in è wer ma {i no grad we, ko ji po sle stu di ja u Gr~ koj ni je mo gao da na |e po sao. Sme {taj u Ne ma~ koj i kurs ne ma~ kog je zi ka we ga i ko le gu sa ko jim je do {ao ko {ta ju 1000 evra me se~ no. Po sao }e mo }i da do bi ju tek ka da bu du te~ no go vo ri li ne ma~ ki. Ali, bi }e upor ni, jer u otax bi ni vi {e ne vi de ni ka kve {an se. Ta mo se mno gi à le i na ko rup ci ju, na si stem u ko me sa mo po mo }u ve za i po znan sta va mo è da se do |e do ne kog po sla. Ot ka ko je na stu pi la te {ka kri za, ni ta ko se vi {e ne mo è. Sa mo u pr vom po lu go di {tu 2011, u Ne ma~ ku je do {lo 68.000 do se qe ni ka vi {e ne go u istom pe ri o du pret hod ne go di ne. A to je pe riod u ko me je naj te à fa za kri ze tek po ~i wa la. Kri za u Gr~ koj i sli~ na sud bi na ko ja pre ti [pa ni ji raz log su zbog ko ga je u po sled we vre me iz tih ze ma qa po ja ~an od liv mo zgo va i to u prav cu – Ne ma~ ke. Ova ze mqa, pre ma zva ni~ nim po da ci ma, tre nut no ima ma we od 2,5 mi li o na ne za po sle nih, {to je naj ni ì broj od u po sled wih 20 go di na. U [pa ni ji vla da naj ve }i broj ne za po sle nih u po sled wih 15 go di na. Si tu a ci ja je po seb no kri ti~ na za mla |e od 25 go di na. Tre }a go di na fi nan sij ske kri ze je po lo vi nu wih za te kla bez po sla. Po da tak da je u [pa ni ji tre nut no re kord no ve li ki broj kur se va ne ma~ kog je zi ka – go vo ri za se be. Broj stra nih do se qe ni ka u Ne ma~ ku u pr voj po lo vi ni 2011. iz no sio je 381.000, {to je za 21 od sto vi {e ne go u istom pe ri o du 2010. Da le ko naj vi {e do se qe ni ka je sti glo iz Gr~ ke (po rast od 84 pro cen ta) i [pa ni je (po rast od 49 od sto). Nat pro se~ no ve li ki broj no vih sta nov ni ka Ne ma~ ke do {ao je i iz ze ma qa ko je su Evrop skoj uni ji pri stu pi le 2004. od no sno 2007.

ove ban ke, sti gav {i do vla sni~ kog ude la od ne pu nih pet pro ce na ta. Ova tran sak ci ja je re a li zo va na na ni vou od 1.900 di na ra da bi to kom sed mi ce AIK na sta vio da gu bi na vred no sti, za be le ìv {i na ne deq nom ni vou mi nus od ne pu nih de set pro ce na ta. Ve li ki pro met od 120,2 mi li o na di na ra za be le ì la je be o grad ska Uni ver zal ban ka u ce nov nom ra spo nu 1.800-1.900 di na ra. Po no vo su pred met tr go va wa bi le ak ci je ko ji ma je Ko mi si ja za har ti ja od vred no sti od u ze la pra vo gla sa, dok je sve ga deo re a li za ci je ot pao na re dov no tr go va we. Ak ci je Uni ver zal ban ke do bi le su na vred no sti 7,7 pro ce na ta, okon ~av {i sed mi cu na ni vou od 1.885 di na ra. Naj ve }a do ma }a ban ka pod kon tro lom dr à ve, Ko mer ci jal na, sko ~i la je 5,8 pro ce na ta u ne de qi u ko joj se po no vo {pe ku li sa lo o mo gu }oj pro da ji ove ban ke s ob zi rom da je u to ku iz bor za pri va ti za ci o nog sa vet ni ka. Be o grad ska Agro ban ka na sta vi la je si la zni trend, pot po -

mog nut ne iz ve sno {}u oko po slov nog re zul ta ta za pro te klu go di ni ko ji jo{ uvek ni je ob ja vqen, iz gu biv {i do dat nih 6,5 pro ce na ta. Naj pro met ni ja har ti ja iz re al nog sek to ra pro {le sed mi ce bio je be o grad ski „Imlek„ ko ji je za be le `io pro met od 120,2 mi li o na di na ra uglav nom na ni vo i- ma ne znat no vi {im od 3.000 di na ra. Ova kom pa ni ja, ko ja je po -

~et kom fe bru a ra pot pi sa la me mo rad num o sa rad wi sa „Kam pi nom„ ob ja vi la je da je la ni za be le `i la ne kon so li do van po slov ni pri hod od 19,4 mi li jar de di na ra (rast od 6,6 od sto) i ne kon so li do va nu ne to do bit od 1,9 mi li jar di di na ra (skok od 68,5 od sto). Naft na in du stri ja Sr bi je iz gu bi la je na vred no sti do dat nih 0,6 pro ce na ta, a to kom ne de qe ak ci je ove naj ve }e kom pa ni je na ber zi pa da le su i na ni vo od 680 di na ra. Be ~ej ski „So ja pro tein„ do bio je na vred no sti 2,2 od sto uz od li ~an pro met od 21,3 mi li o na di na ra, dok je ze mun ska „Ga le ni ka fi to far ma ci ja„, ~i je su ak ci je uvr {te ne u kor pu in dek sa Be leks 15, bi la naj pri jat ni je iz ne na |e we u sed mi ci. Ak ci je ovog pro iz vo |a ~a pe sti ci da po ra sle su 22,7 od sto uz pro met od 5,8 mi li o na di na ra, uka zu ju u Sin te za in vest gru pi. E. D.

Te le fo ni me wa ju ke{ i kar ti ce? Do 2015. go di ne glo bal no }e bi ti is po ru ~e no 2,1 mi li jar du pa met nih te le fo na, {to bi mo glo skroz da pro me ni na ~in na ko ji ku pu je mo, ali i od nos pre ma nov cu. Pro ce na kom pa ni je „Ju ni per Ri ser~” je da }e svet do iste go di ne mo bil no pla }a ti ro bu i uslu ge u vred no sti 670 mi li jar di do la ra. Ipak, ne tre ba o~e ki va ti da }e rast bi ti eks plo zi van. Tre ba }e vre me na dok se raz bi je za ~a ra ni krug u ko jem kup ci `e le da tr gov ci mo gu} nost mo bil nog pla }a wa uve du {to pre, a tr gov ci `e le {to vi {e ku pa ca ko ji }e ga ko ri sti ti, ka ko bi oprav da li ula ga we u no vi har dver i soft ver. Uz to, ve li ke pre pre ke bi }e me |u sob no po ve za na pi ta wa ve za na uz si gur nost i po ve re we u ko ri {}e we ta kvog na ~i na pla }a wa. No, obe su sa vla di ve. Ve ro vat no ne do 2015. go di ne, ali u do gled no vre me si gur no. Tim pre {to pa met ni te le fo ni ima ju si gur no sne pred no sti s ko ji ma se kla si~ ni nov ~a ni ci i kre dit ne kar ti ce ne mo gu me ri ti. Re ci mo, mo gu }e ih je one spo so bi ti za ko ri {}e we na da qi nu, za kqu ~a va wem ili bri sa wem po da ta ka po treb nih za oba vqa we tran sak ci ja. Pet je mo gu }ih mo de la na ko ji }e se sve od vi ja ti. Mo bil no pla }a we na ta~ ki pro da je je na ~in pla }a wa o ko jem se naj vi {e pri ~a po sled wih go di na. Pa met ni te le fon po sta je nov ~a nik, a ko ri sti te ga ka ko bi na li cu me sta pla ti li ro bu ili uslu gu. Mo bil no pla }a we kao ta~ ka pro da je je mo del ko jim se te le fon, u stva ri, pre tva ra u ka su ko ju tr gov ci, ugo sti te qi i dru gi ko ri ste ka ko bi ob ra di li tran sak ci je kre dit nom kar ti com. Mo bil no pla }a we kao plat for ma je na ~in pla }a wa ko ji ob u hva ta sve – pla }a we na ta~ ki pro da je, na pla tu on lajn, sla we nov ca, pla }a we sla wem SMS-a

dnevnik

Vol stri tu dav no ni je bi lo ova ko do bro Pr vi kvar tal je za in dek se ak ci ja na ame ri~ kim ber za ma bio naj u spe {ni ji od 1998, po ka za li su po da ci agen ci je „Mar ke tVo~”. Inu strij ski in deks Dau Xons je u pe tak, 30. mar ta i po sled weg da na ugo va ra wa u pro te kloj sed mi ci, oja ~ao 0,5 od sto, na 13.212,04 po e na, vi so ko teh no lo {ki in deks Nas dak iz gu bio 0,12 od sto vred no sti, na 3.091,57 po e na, a {i ri in deks S&P 500 naj ve }ih kom pa ni ja po tr `i {noj vred no sti do bio na vred no sti 0,37 od sto i za vr {io pr vo tro me se~ je na ni vou od 1.408,47 po e na. Pod sti caj ame ri~ kim tr `i {ti ma ak ci ja da li su po da ci iz

Naf ta re la tiv no jef ti na Si ro va naf ta je na kra ju sed mi ce, to kom elek tron skog po slo va wa na ber zi u Wu jor ku, bla go po sku pe la sa ju ~e ra {weg {e sto ne deq nog mi ni mu ma, uzro ko va nog pla no vi na za pad nih si la da na tr `i {te pu ste deo svo jih stra te {kih re zer vi „te~ nog zla ta”. Ce na ame ri~ ke „la ke” naf te za ter min sku is po ru ku u ma ju je na Wu jor {koj rob noj ber zi po ra sla 63 cen ta - na 103,41 do lar za ba rel, na kon pret hod nog po jef ti we wa od ~ak 2,63 do la ra. Isto vre me no je evrop ska „brent” naf ta na Me |u na rod noj ber zi pe tro le ja u Lon do nu po sku pe la 35 cen ti - na 122,74 do la ra za ba rel, pre ne la je agen ci ja AP. Po jef ti we we osnov ne ener get ske si ro vi ne usle di lo je, ina ~e, po sle iz ja ve fran cu skog pre -

ili ne ku me to du ko ju jo{ ni smo ot kri li. Pro dav ci mo ra ju ima ti otvo ren ko ri sni~ ki na log kod kom pa ni je ko ja nu di plat for mu da bi je mo gli ko ri sti ti. Na pla ta pu tem ope ra to ra je mo bil no pla }a we ko je naj bo qe po zna je mo. Ko ri sti se ona ko ka ko se da nas pla }a ra ~un za te le fon, par ki ra we ili kar ta za jav ni pre voz. Oni ma ko ji vam ne {to pro da ju ka `e te: „Sta vi te to na moj ra ~un”. Ceh pla ti te kad vam mo bil ni ope ra tor po {a qe me se~ ni ra ~un, pa ne mo ra te ima ti ni kre dit nu kar ti cu. „Pla }a we u za tvo re noj pe tqi” pod ra zu me va da te le fon

po sta je kre dit na kar ti ca ko ju iz da ju tr gov ci, ugo sti te qi ili ve} ne ko. Pri li~ no je sku po i ret ko, ali ni je bez pre se da na. Na pri mer, ame ri~ ki la nac ka fi }a „Star baks” se na to od lu ~io. Za be le `i li su tri mi li o na mo bil nih tran sak ci ja to kom pr va dva me se ca. [ta }e od to ga pre vla da ti? Te {ko je prog no zi ra ti. Pri hva ta we }e ve ro vat no va ri ra ti od ze mqe do ze mqe. Naj vi {e iz gle da za ma sov no glo bal no ko ri {}e we ima mo bil no pla }a we kao plat for ma, za to {to tra `i ma we ula ga wa u in fra struk tu ru po put ~i ta ~a, po seb nih ka sa i sli~ no.

mi je ra Fran soa Fi jo na. On je re kao da po sto je „do bre {an se” da se Evro pa i SAD slo `e oko ak ti vi ra wa vla sti tih naft nih re zer vi. Tr gov ci naf tom su ta kvu iz ja vu Fi jo na od mah pro tu ma ~i li kao znak da na ber za ma tre ba o~e ki va ti ja ~u po nu du naf te pa je po tom usle di lo i po je fi we we te stra te {ki va `ne si ro vi ne. Ber zan ska ce na naf te je, ina ~e, dra sti~ no uve }a na od ok to bra mi nu le go di ne ka da je ba rel dra go ce ne te ku }i ne pro da van po ce ni za oko 30 do 35 od sto ni `oj u od no su na sa da {wu. Stru~ wa ci Ka pi tal ekon mik sa pred vi |a ju da bi ce na se ver no mor ske Brent naf te mo gla da opad ne na oko 95 do la ra po ba re lu do kra ja 2012. i za jo{ de se tak do la ra u 2013. go di ni.

VESTI Ru sko zla to sve tra `e ni je Ru si ja je pro {le go di ne iz ve zla 24 to ne zla ta {to je za 6,7 od sto vi {e ne go go di nu da na ra ni je (22,5 to na), sa op {ti la je Uni ja ru skih pro iz vo |a ~a zla ta (SZ). Ti me je ob u hva }e no zla to u po lu ga ma, pra hu, gra nu la ma i dru gim ob li ci ma, iz u zi ma ju }i zla to za teh ni~ ke na me ne. Ru ski iz voz ple me ni tih me ta la za teh ni~ ke na me ne je bio na ni vou 57,2 ki lo gra ma zla ta, 24 to ne pla ti ne, 34 to ne pa la di ju ma i 4,2 to ne sre bra, pre ne la je ru ska agen ci ja Fin mar ket. Po da ci o iz vo zu ~i stog sre bra i me ta la pla tin ske gru pe u 2011. jo{ ni su do stup ni, s tim {to je 2010. go di ne, ka ko oce wu je Uni ja, Ru si ja iz ve zla 1.734 to ne sre bra, 3,5 to ne pla ti ne i 56,1 to nu pa la di ju ma. Zva ni~ ni dr `av ni sek tor u Ru si ji la ne je is ka zao tra `wu zla ta na ni vou 142 to ne (pet od sto vi {e ne go 2010), ju ve lir ska in du stri ja 40 to na (sma we we od 4,8 od sto) i in du strij ski pro iz vo |a ~i 2,1 to ne (75 od sto ve }a), dok je in ve sti ci o na tra `wa bi la na ni vou od tri to ne (11 od sto ve }a).

Ben zin ne „di vqa” sa mo kod nas Pro ce ne ka `u da }e svet do 2015. go di ne mo bil no pla }a ti ro bu i uslu ge u vred no sti 670 mi li jar di do la ra

do ma }e eko no mi je, ko ja je naj ve }a na sve tu. Po tro {a~ ki iz da ci u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma su u fe bru a ru po ve }a ni go to vo 0,8 od sto u od no su na ja nu ar, dok su pri ho di sta nov ni {tva isto vre me no po ra sli 0,2 od sto. Ana li ti ~a ri su o~e ki va li po rast iz da ta ka za 0,6 od sto i pri ho da za 0,4 od sto. Bo qi od o~e ki va wa bi li su i po ka za te qi o po tro {a~ kom po ve re wu u ame ri~ ku eko no mi ju. Ko na~ ni in deks po ve re wa po tro {a ~a Uni ver zi te ta u Mi ~i ge nu u mar tu je ostva rio rast na 76,2 po e na, sa 75,3 po e na u fe bru a ru, bo qe od pre li mi nar ne pro ce ne ra sta na 74,3 po e na.

Ce ne ben zi na u Ne ma~ koj ovih da na di vqa ju. Ben zin ske pum pe me wa ju ce ne i ne ko li ko pu ta dnev no, a li tar su per a ko {ta i do 1,80 evra. Ne ma~ ki me di ji pro na la ze raz lo ge za po sku pqe wa „ka da je ma lo po nu |a ~a, ve li ko je is ku {e we oko do go va ra wa ce na. To me se ne mo è sta ti na put ni uvo |e wem ko~ ni ce za ce nu ben zi na po uzo ru na Austri ju ili us po sta vqa wem slu `be za nad gle da we tran spa rent no sti ce na”. „Ko ve ru je u te jed no stav ne pred lo ge, ne po zna je tr ì {ni me ha ni zam po nu de i po tra `we. Vi so ka ce na re zul tat je pret wi Ira na, sma we nih re sur sa, dra sti~ nog po ve }a wa po tro {we u ze mqa ma na pra gu in du strij skog raz vo ja, pa da kur sa evra na spram ame ri~ kog do la ra – i dr àv ne ka se. âk 60 od sto ce ne ben zi na ~i ne po re zi. Dr à va od li~ no za ra |u je. I za to pra vi naft ni {e i ci se de i u

Ber li nu“, na vo di Drezd ner no je ste na hrih ten.

„Ja hu” ot pu {ta hi qa de rad ni ka Ame ri~ ka kom pa ni ja „Ja hu„ za po ~e }e sle du }e sed mi ce sa ot pu {ta wem ne ko li ko hi qa da rad ni ka, ja vi li su ame ri~ ki me di ji. Kom pa ni ja od bi ja da ko men ta ri {e ove na vo de. Pre ma iz ve {ta ju ob ja vqe nom na in ter net blo gu „Al tings di gi tal” ot pu {ta wa ne }e bi ti iz vr {e na o|ed nom i uglav nom }e ob u hva ti ti gru pe iz obla sti pro iz vod we, is tra `i va wa i mar ke tin ga. Pre ma pla nu ko ji jo{ ni je za vr {en, Ja hu }e re or ga ni zo va ti po slo va we ra di stva ra wa glo bal nog me dij skog ode qe wa, dok }e raz voj pro iz vo da bi ti pre ba ~en u de cen tra li zo va ne ogran ke. Ot pu {ta wa i re or ga ni za ci ja ozna ~i }e naj zna ~aj ni ji po tez no vog ru ko vo di o ca Sko ta Tomp so na, ne ka da {weg di rek to ra Pej Pa la, ko ji je funk ci ju u „Ja huu„ pre u zeo u ja nu a ru. „Ja hu„, ko ji je kra jem 2011. go di ne imao oko 14.000 rad ni ka, su o ~a va se sa pa dom pri ho da zbog kon ku re na ta Gu gla i Fej sbu ka.

Di ja man ti naj bo qi pri ja te qi In di je Iz voz na ki ta i dra gu qa iz In di je bi mo gao da po ra ste za 15 od sto na ukup no 49,5 mi li jar di ame ri~ kih do la ra u fi nan sij skoj 2011. - 2012. go di ni. Udru `e we pro iz vo |a ca i iz vo zni ka na ki ta (GJEPC) sa op {ti lo je da je na rast vred no sti iz vo za u fi nan sij skoj go di ni ko ja }e bi ti okon ~a na 31. mar ta, pre su dan uti caj imao rast ce na zla ta i di ja ma na ta. U fi skal noj 2010-2011. uku pan iz voz do sti gao je 43 mi li jar de do la ra, na ve li su in dij ski me di ji. „U pr vih osam me se ci vi di mo po zi tiv ne si na le, od no sno rast iz vo za i na da mo se da }e ovaj trend bi ti na sta vqen do kra ja ove fi skal ne go di ne,„ iz ja vio je Ra |iv \ain, di rek tor GJEPC. Ce ne zla ta, di ja ma na ta i dra gog ka me wa su u pr vih osam me se ci fi skal ne 20112012. (april-mart) po ra sli za 12 do 13 od sto. Vred nost iz vo za je po ra sla uglav nom zbog sko ka ce ne si ro vi na.

No se ba {ten ski i krup ni ot pad

Obe le `e na go di {wi ca po gi bi je Ole ga Na so va Predsednik Skup{tine grada, Alek san dar Jo va no vi} i ~lanovi porodice Na sov obele`ili su ju~e trinaestogodi{wicu pogibije Olega Nasova, koji je stradao prilikom bombardovawa Varadinskog mosta. - Ovaj mlad ~ovek bio je prva `rtva bombardovawa u Novom Sadu, a tog dana je sru{en i prvi most. Novi

Sad je puno toga izgubio, mnogo qudi je stradalo i mnogo toga je uni{teno. Ovo je dan kada se treba podsetiti Nasova i mnogih drugih koji su poginuli - rekao je Jovanovi} i dodao da se iskreno nada da svi oni koji danas `ive u Novom Sadu vi{e nikada ne}e do`iveti rat i tragedije poput ove. J. Z.

Ba{tenski otpad „^isto}a” }e danas odnositi u Budisavi, [angaju, Stepanovi}evu, Kisa~u, Satelitu i Banati}u po pozivu, a sutra u Ka}u. Od danas do srede kontejneri za krupni otpad bi}e postavqeni i u MZ „Bege~”, na uglovima ulica Partizanske i \ure Jak{i}a, Partizanske, Oslobo|ewa i Nikole Tesle, Laze Kosti}a i Petra Drap{ina i Obalske i Laze Kosti}a. A. L.

Novosadska ponedeqak2.april2012.

Kwi ga o vas pi ta wu de ce

vaspitawu. To su one vaspitne zablude koje se nesvesno prenose s generacije na generaciju. Zato ni najsavremeniji roditeqi ne mogu lako da ih se otarase. Ciq ovog {aqivog priru~nika je da vam pomogne da odbacite te duboko ukorewene zablude o vaspitawu. N. R.

„Ju sti nin |er dan” mogu se na}i sudbine mnogih sli~nih barawskih porodica, ali i odgovori odakle smo i kuda idemo. Likovi i doga|aji su istiniti uz odre|enu stilizaciju u funkciji oìvqavawa sadràja i likova. U sedi{tu zbivawa je siroma{na barawska lepotica Justina, koja je ìvela od 1886. do 1966. godine, na ~ijim pripovedawima se i zasniva delo. Kwiga se moè kupiti u kwiàri „Most- Prometej”, Zmaj Jovina 22 i u Beorgadu u kwiàri „Inicijali”, Knez Mihajlova broj 35. A. L.

V remeploV

Prog nan zbog po li ti ke ûveni ministar finansija Kraqevine Srbije Lazar Pa~u, sve{teni~ki sin iz ûruga, zavr{io je studije medicine u Berlinu. Prihvativ{i tada socijalisti~ke ideje, postao je, izme|u ostalog, i glavni urednik novosadskog mese~nika „Straà” koji je ugarskim vlastima bio kost u grlu. Zato su ga i proterale iz grada. @albi upu}enoj Ministarstvu unutra-

Prodajna izlo`ba sitnica „Futo{ki bazar” bi}e odr`ana u subotu, 7. aprila u Kulturno-informativnom centru „Mladost” u Futogu, Cara Lazara 42. Prijave izlaga~a se primaju do ~etvrtka, 5. aprila na brojeve telefona Centra 895-598 i 895-225. Broj mesta za izlaga~e je ograni~en, a prijava je obavezna. A. Va.

hronika

OD DANAS NEMA LINIJE 70 NOVI SAD – INSTITUT

Dru gi bu se vi }e i}i u krug bol ni ce Gradski prevoznik od danas po~iwe da primewuje prole}ni red vo`we u gradskom i prigradskom prevozu. U gradskom prevozu tokom prole}nog perioda ne}e biti nikakvih izmena u odnosu na ranije. Najzna~ajnija promena desi}e se u prigradskom saobra}aju, jer se od danas ukida liniji 70 Novi Sad - Institut. Ta izmena najvi{e je uznemirila `iteqe Ribwaka i okoline. Na{oj redakciji obratilo se mnogo gra|ana koji negoduju zbog toga. Me|utim, u Gradskom saobra}ajnom preduze}u ka`u da ne postoje razlozi za to. Umesto linije 70, koja je sa terminala kod @elezni~ke stanice direktno i{la do Instituta, sada }e biti vi{e autobusa na linijama 71 - Bocke, 72 - Paragovo, 74 - Popovica i na liniji 68 Novi Sad - Vojinovo, koji }e ulaziti u krug Instituta.

U JGSP-u ka`u da liniju 70 ukidaju posle brojawa putnika. Ustanovqeno je, tvrde u preduze}u, da veoma mali broj putnika ulazi i izlazi sa Ribwaka u autobus, a da se retko ko vozi celom trasom od autobuske stanice

Nova gradska linija 9 Od danas startuje nova gradska linija 9 a, koja je uvedena na zahtev `iteqa naseqa Alibegovac, Karaga~a i dela Petrovaradina. „Devetka a” }e i}i do Ulice Ra~kog u Petrovaradinu i voziti prema novoizgra|enoj okretnici na Mi{eluku, preko puta Barutane. Previde|eno je da nova linija ima 11 polazaka od Novog naseqa, a u suprotnom smeru bi}e 12.

do Instituta. Na nekim polascima, istakli su, nije bilo ni ~etiri putnika u autobusu. Dodaju da se trase autobusa 3 ,9, 11 i 12 ve}im delom poklapaju sa linijom 70, a pri tome na tim linijama ima znatno vi{e polazaka. Od danas }e biti delimi~no izmewena trasa linije 77 Stari Rakovac. Autobusi na ovoj i na liniji 80 B. A. S. (beo~inska autobuska stanica) prolazi}e pored FABUS-a i koristiti ista stajali{ta. To su: MAS, stajali{te kod nekada{we Lutrije Vojvodine, Futo{ke pijace, mosta Slobode , u centru Sremske Kamenice, u centru Bocki, u Ledincima „Srebro 3” , Rakovac 1 „Smrdanov potok”. Novina je i da }e van {pica biti uvedeni mini-busevi na linijama za Beo~in i ^enej. Z. Deli}

IAKO PROPISI TO NALA@U

„DNEVNIK” I „PROSVJETA” POKLAWAJU

Srpsko kulturno dru{tvo „Prosvjeta” iz Zagreba u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas ~itaoce na{eg lista sa po ~etiri kwige. ^etiri najbr`a ~itaoca koja se jave od 12 do 12.05 na broj telefona 528-765 dobi}e kwigu „Justinin |erdan” Qi qa ne Pe ki}. Dobitnici }e kwige preuzimati u zgradi „Dnevnika”, Bulevar oslobo|ewa 81. Ovo je istinita pri~a o usponu i izdisaju jedne obi~ne porodice koja vu~e svoje korene od davna{wih paora i zanatlija...U sudbini wenih ~lanova

Upis u Spensove {kole fudbala, ko{arke i odbojke je svakog radnog dana od 15 do 20 sati na blagajni klizali{ta. Cena je 2.000 dinara, a treninzi po~iwu danas. Treninzi se odr`avaju u velikoj sali ponedeqkom, sredom i petkom od 8 do 9, odnosno od 16 do 16 ~asova. B. M.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „10 najve}ih zabluda o vaspitawu i {ta moèmo da uradimo boqe” Gin te ra Mo la i Ral fa Da vir sa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwiàri “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Kwiga za roditeqe koji istinski vole svoju decu i ba{ zbog toga skoro sve ve} rade ispravno. „Pojedi sve iz tawira!“ – „Dok god ìvi{ pod mojim krovom…“ – „Kompjuteri su opasni.“ – „Samo je uspeh vaàn!“ Sluè li se roditeqi jo{ uvek ovim izrekama? Naàlost, da! I danas su mnoga deca prinu|ena da slu{aju ove pridike iako je dokazano da ni na koji na~in ne pomaù u

„Spen so ve” Iz lo `ba sit ni ca {ko le spor ta u Fu to gu

{wih poslova, Pa~u je 2. apri la 1879. priloìo potvrdu Magistrata o svom „besprekornom moralnom dràwu”. Ministar je qutito zatraìo obja{wewe kako je jedan „politi~ki prognanik” moralno ispravan ~ovek. „Lepo, glasio je odgovor Magistrata, on je u Novom Sadu ispravno, moralno ìveo, a prognan je samo zbog politike...” N. C.

Zgra da ma ne do sta ju pro tiv po àr ni apa ra ti Vi{e od 80 odsto poàra nastane zbog qudske nepa`we, nemara, nestru~nog rukovawa raznim aparatima, u de~ijoj igri, ali i namernim paqewem, podatak je koji se moè na}i na sajtu Novosadske vatrogasne jedinice. Neretko se desi da intervencije vatrogasaca ne budu velike i da na teren izlaze zbog zagorelog ru~ka, jer ih qudi, ~im vide dim zovu u panici. Kako kaè komandant Vatrogasne brigade u Novom Sadu Dra go slav Kli su ra, sve je to u opisu radnog mesta vatrogasaca i na poziv gra|ana, koliko god bezazlen se ~inio, oni svakako izlaze, jer od malog poàra koji se ne ugasi na vreme, lako moè nastati prava buktiwa. Klisura ukazuje na neadekvatnu opremqenost stambenih objekata koji, u najve}em broju slu~ajeva, nemaju protivpoàrne aparate. - Qudi uglavnom nisu zainte re so va ni za tu te ma ti ku. Prilikom ga{ewa jednog velikog poàra, gde je intervencija bila vrlo komplikovana i zahtevna, jer smo morali da se~emo krov, qudi su dolazili i raspitivali se kako

bi mogli da se za{tite- ka`e Klisura. - Ali, sve je ostalo na re~ima.

Obja{wava da je potrbno da svaka zgrada poseduje protivpo`arne aparate i ispravnu

„Stan” nudi re{ewe Protivpoàrna oprema nije mala investicija, ali je neophodna. Preduze}e „Stan” pokrenulo je akciju najma ove opreme, ~ija je cena 600 dinara mese~no po zgradi, odnosno 300 dinara mese~no po stanu, zavisno kako se napravi dogovor. Direktor ovog preduze}a Raj ko Boj ~i} navodi da se uz tu opremu, ugra|uje i tehni~ki sistem za{tite sa alarmom, kako se opema ne bi mogla krasti i senzor za detektovawe dima pored prikqu~nog ormara, gde se naj~e{}e de{avaju poàri. Ukoliko ipak do|e do kra|e, „Stan” }e obezbediti novi aparat, a i brinu}e o wegovom redovnom odràvawu.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 13 ~asova Koste Racina 34; od 8 do 10 HGP, Poslovni prostori pored puta [ajka{kog odreda; od 11 do 13 ~asova Hotel „Centar” i pripadaju}i lokali. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 12.30 deo naseqa Artiqevo i Malokameni~kog puta. Ka}: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Su tra No vi Sad: od 8.30 do 10.30 Sajlovo 11. ulica; od 11 do 13 ~asova Sajlovo Nova 22 ulica; od 8 do 10 ~asova Bolmanska 1-39, 2-32, Sime Matavuqa 40-44, Pre{ernova 1-17, 2-18, Heroja Pinkija 63-95, 58-94; od 11

do 12.30 ]irila i Metodija 134-146a, Pitagorina 111, O[ „Jo`ef Atila”, Vrti}, S. Glava{a 64-78, 5587, [arplaninska 32-48, 37-72, 29-31 i 69; od 9 do 11 Klisa 5 (dr Milana Pavlovi}a), Gunduli}eva 8,10 i 12, Alma{ka neparna strana od 1 do 13, Tekelijina neparna strana od 1 do 7 i 2. Ve ter nik: od 8 do 10 ~asova Kraqa Petra Prvog 35-65, 50-58, 9, Jugovi}a 47-89, 3478, Beogradska 1-27, 2-18, Sowe Marinkovi} 25-51, 102-136, Nova 107 br. 10, 11, 12. Ka}: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

hidrantsku mreù sa dovoqnim pritiskom vode za ga{ewe poàra kako vatrogasci ne bi gubili vreme da razvla~e creva po stepeni{tu. Stanari mogu sami da po~nu da gase poàr protivpoàrnim aparatom, ako ga zgrada ima, ili nekim drugim sredstvom, ako je poàr mawi. Poèqno je da iskqu~e struju i, ako napu{taju stan, da obavezno zatvore vrata za sobom kako se poàr ne bi pro{irio. Ukoliko je hodnik pun dima ne bi trebalo da napu{taju stan, ve} da sa~ekaju da vatrogasci obave evakuaciju. Ipak, statistika pokauje da u 90 odsto slu~ajeva oprema ili ne postoji ili je nepotpuna. Skup{tine stanara su odgovorne da vode ra~una o stawu opreme i hidrantske mreè, a po novom Zakonu o za{titi od poàra imaju obavezu i da donesu odgovaraju}a pravila za{tite i plan evakuacije koji }e biti poznati svim stanarima. Ukoliko oprema nije obezbe|ena, skup{ina stanara moè da plati kaznu i do milion dinara,a odgovorno lice (predsednik skup{tine) od 10.000 do 50.000 dinara. A. Jerini}

Ma li sa jam le pih stva ri u Stu di ju „M” Mali sajam lepih stvari odr`a}e se u subotu, 7. aprila, u Studiju „M”, od 13 do 20 ~asova. Posetioci }e mo}i da pazare ru~no izra|en nakit, garderobu, torbe i nov~anike od raznih materijala i uskr{wu dekoraciju. Ulaz je besplatan. J. Z.

ZA ODLAGAWE AMBALA@NOG OTPADA

Pla ve kan te u Pe tro va ra di nu Dru{tvo za postupawe sa ambala`nim otpadom „Sekopak” i JKP „^isto}a” }e od 4. do 19. aprila besplatno deliti plave kante za ambala`ni otpad gra|anima Petrovaradina koji `ive u ku}ama. Kante }e mo}i da preuzmu u Me-

snoj zajednici od 11 do 19 ~asova, uz li~nu kartu i uplatni cu ob jedi wene naplate „Informatike”. Napravqen je i raspored podele koji gra|ani mogu proveriti u Mesnoj zajednici. G. ^.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak2.april2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Troj ke ob ra do va le bra~ ni par Ma {i} Trojke Dra gan, Du wa i Du {an - Qiqane i Marinka Ma{i}a.

Blizanci Dra ga na i Je le na - Katarine Vladisav i Miroslava Gaji}a, Du wa i Ivo na - Maje i Danijela Pribi}a, Alek san dar i Je le na - Maje i Zorana Topalova, Jo va na i Qu bi ca - Miroslave i Matije Bejeli}a, Da mjan i Sa ra - Sawe i Rado{a @arina.

Devoj~ice Lucija - ârne i Neboj{e Jovanovi}a, Awa - Alene i Zlatka Hloàna, Mi li ca Ane i Sa{e Dragovi}a, Ana - Aniko i Gorana Blaèvi}a, Bar ba ra - Beate i Zoltana Kormawo{a, Mi li ca - Branke i Sretka Despota, Mi qa na - Vesne i Miroslava ]osi}a, Awa - Dijane i Karla Deè, Ana sta si ja - Dragane i Sini{e Rodi}a, Ana sta si ja - Du{ice Simi} Pani} i Srboquba Pani}a, Iva na - Zorice i Borislava Te{i}a, Lea - Zorice i Nikole Kosanovi}a, Awa Zorice [a{i} Kisela i Draga Kisele, La ra - Ivane i Dejana Molnara, Jo va na Ivane i Du{ana Zeqkovi}a, Jo va na - Ivane i Maria Dinulovi}a, Du wa - Jelene i Vladimira Debeqa~kog, Lu na - Jelene i Nenada Miti}a, Jo va na - Jelene i Sr|ana Obradovi}a, Ja na - Katice i Radoslava Juri}a, An ge li na - Kristine i Uro{a Mi{kova, Bi bor ka - Lene Ba~o Juhas i Joèfa Ba~e, Sa ra - Marije Nedeqkov i Stanka \uki}a, Ti ja na - Marine i \or|a Vite-

za, Ma {a - Milane i Zorana Gwatovi}a, Mi la - Milene i Miroslava Popova, Ni na - Miroslave i Milo{a Jelenkovi}a, Ta ma ra - Monike i Zoltana Gora, Ti ja na - Nede i Zorana Popovi}a, Nea - Nede i Nikole Vujanovi}a, Kse ni ja - Nikoline i Dragana Joni}a, Ana - Nikoline i Dragana Prgowi}a, Iva na - Radmile Dimitrov i [andora Jovanovi}a, An |e la - Sadike i Bojana Leskovca, Mia - Sandre i Velibora \uki}a, La na - Sandre i Gorana Milivojevi}a, Ni na - Sawe i Miroslava Jerkova, An |e la - Sawe i Sr|ana Banovi}a, Ele na - Sawe i Sr|ana Perovi}a, Ana sta si ja - Sawe Kalakovi}, Te o do ra - Slavke i Marka Vrhovca, Kri sti na - Slobodanke i Sa{e Mijatovi}a, Isi do ra - Sne`ane i Aleksandra Jovanovi}a, An ge li na - Stane Jawanin i Miodraga \unisi}a, Pe tra - Tamare i Petra Veselinovi}a, Mi la na - Tawe Pisari} i Du{ana Korolije, Sla vi ca - Milice Vuki}-Nikoli} i Mladena Ili}a.

Ven~ani Ve sna Ga ji nov i Stan ko Ma noj lo vi}, Qin di ta Pu ~o li i Kai Vil frid Asen ma her, Isi do ra Bal ti} i Mi lo rad Ve le mir, Sla |a na Sto iq ko vi} i I{tvan Ke le, Iva na Veq ko vi} i Mi lan Fran cu ski, Ja smi na Ta di} i Ni ko la Pe ja no vi}, Vi o le ta Ga ber {ek i Ra do mir \e ki}, Ja smi na Gra ~a nin i Sla vo qub Jo va no vi}, Da ni je la Ni ko li} i De jan Kqa ji}, Jo va na [ar ~e vi} i Mi lo{ Bol ta, Bo siq ka Mi lo {e vi} i Bra ni slav Mar ja no vi}, Je le na Ja ko ni} i De jan Mi haj lo vi}, Eva Ko ~i i Aron Ma da ras, Sta na Ob ra do vi} i Ne boj {a Mak si mo vi}, Da ni je la Vu ko vi} i Ra do van Sta ni}, Je le na Ste va no vi} i Vo ji slav ]o si}, El vi ra Pe nov i Alek san dar [mi gi}, Na sta si ja Za na var lis i Pre drag Ba bi}, Bi qa na Pe ri {i} i Vla di mir Mar jan ski, Mi le na Mom ~i lov i Rast ko Be kva lac, Bi qa na Vu~ ko vi} i Mi lo rad Jo ki}, Sin Mi Kim i Bra ni slav Mar kgraf.

Bo jan i Je le na Pa vlo vi} sa k}er kom Ari ja nom

De~aci En to ni - Adriane i Zorana Dubskog, Da vid - Adrijane i Marka Popadi}a, Ati la - Albine Tarjan Tobolke i Lasla Tarjana, La zar Aleksandre i @ivana Popova, Bo ris - Aleksandre Kova~evi}-Nedeqkovi} i Stanislava Nedeqkovi}a, Mar tin - Ane [kulec Hr}an i Mi{ka Hr}ana, \or |e - Andree Aralice i Bojana Sunajka, Ma te ja - Andree i Nikole Dujina, Lu ka - Anite i Milana Ruì}a, Ma tea - Betine i Joèfa Banskog, Ugqe {a - Bojane i Uro{a Prodanovi}a, Mi ha i lo - Borislave i Milana Mili}a, Ste fan - Verice Lupurovi} i Radoslava Markovi}a, Du {an Gordane i Dragana Baji}a, \u ra| - Gordane i Sini{e \u|ara, Mi qan - Gorice Gaji} Mi}unovi} i Du{ana Mi}unovi}a, An drej - Dajane Dobrijevi} i Branislava Vukeli}a, Ni ko la - Dijane Hercenberger-Nadrqanski i Stevana Nadrqanskog, Mi lo{ - Dragane i Ilije Blaì}a, Lu ka - Dragane i Nikole Adamovi}a, Kon stan tin - Du{ane i Aleksandra Bok~i}a, Pe tar - \ur|e i Tihomira Duganxije, Da ni lo - Zorice i Vladimira Pavlovi}a, Jo van - Ivane i Gorana Gavri}a, Mak sim - Ivane i Daneta Bokana, Mi ro slav Jarmile [proh Beqi~ka i Miroslava Beqi~ke, Ma te ja - Jasmine i Bobana Mik{ina, An drej - Jasne i Vladimira Balinta, Ili ja Jelene Brzi} i Gorana Risa, Mi lan - Jelene i Mileta Sladojevi}a, Mla den - Jelene i Sr|ana Vuji}a, No vak - Julije i Draga Pumpalo-

vi}a, Mar cel - Karoline i \ule Si~, Ivan Kornele Pivni~ki Kuti} i Gorana Pivni~kog, An dri ja - Kristine i Marka Leki}a, Fi lip - Lidije i Dejana Amixi}a, Vu ka {in Qiqane i Mladena Kobiqskog, Ne ma wa Qubice i Dragoslava Mu{ickog, Jo van - Maje i Aleksandra Mijatovi}a, Va si li je - Maje i Nikole Dragosavca, Ar sen - Marije i Slobodana Bjelice, No vak - Marice i Zorana Ubovi}a, Pa vle - Milene i Branka [}epanovi}a, Ste fan - Milene i Vawe Jelisavca, Veq ko - Milijane i Bojana Muratovi}a, Vuk - Miqane i Marka Breberine, Og wan - Mire i Vladimira Milenkovi}a, Alek sa - Mirjane i Nedeqka Krasi}a, Vu ka {in - Miroslave i \or|a Kati}a, Fe rat - Nazmije Ibraimi i Dritona Bajramija, Ne ma wa - Nevene Miqkovi} i Miroslava Popovi}a, Vik tor Nede i Sebastijana @ivojina, Mi lan - Nikoline i Milenka [vowe, Bog dan - Renate Peterke Mirilov i Vladislava Peterke, Alek san dar - Sla|ane i Danila Zekavice, Da ni lo - Sla|ane i @eqka Mandi}a, Vuk Sneàne i Miodraga \ur~i}a, Ste fan Sneàne i Mihajla Mihaqovskog, Alek sej Sowe i Davida Rodi}a, Ste fan - Sun~ice Stojanovi}-Za}ko i Mihala Za}ka, Mi lo{ Susane i Bojana Draì}a, La zar - Tamare i Milo{a Milojkovi}a, Sa vo - Tawe Tepi} i Gojka Jankovi}a, Mi haj lo - Tatjane i Miroslava Berklovi}a.

Umrli

Zo ri ca i Pa vle Vu ja ni}

Du{anka \in|i} ro|. Milojevi} (1931), Mile \uranovi} (1929), Olga \urasovi} ro|. Panti} (1936) \ur|inka Jevti} ro|. Mar~eti} (1965), Petar Joli} (1937), Jelica ]uji} ro|. Mijatovi} (1954), Stojna An|elkovska ro|. Petrevska (1945), Katica Ban~i ro|. Bala (1934), Milosava Brdarevi} ro|. Zemunac (1932), Dejan Brundza (1972), Branka Va{~i} ro|. Vuleta{ (1924), Nikola Volarev (1945), Bo{ko Vujanovi} (1958), \oka Vukadinov (1947), Zorica Vukasovi} ro|. Rutoni} (1920), Emil Gavrilovi} (1948), Vladislav Galfi (1930), Mile Glumac (1924), Stanislav Goldberger (1946), Mi{a Grgi} (1948), Jagoda Grkovi} ro|. Debeqa~ki (1961), Antal Zavarko (1931), Dragan Zara~ (1932), Jelena Zdravkovi} ro|. Roguli} (1928), Marija Ke`i} ro|. Popov (1927), Desanka Kir}an ro|. \ur|evi} (1929), Viktor Klebanski (1930), Vasilija Koji} (1940), Katica Kolesar ro|. Balog (1932), Zora Kosti} (1922), Mladen Laki} (1959), Bojana Lopu{ina (1932), Bogosav Miqkovac (1937), Emilija Miqojkovi} ro|. Molnar (1937), Katarina Mikulinac (1923), Miroslav Mugra{ki (1947), Milan Muti} (1928), Jelena Na| ro|. Jajin (1953), Olga Naki} (1935), Milica Napijalo ro|. Tanurxi} (1920), Du{anka Nedu~i} ro|. Baji} (1934), Du{an Ne{i} (1943), Vida No`ini} ro|. Ko~i} (1956), Jelica Pani} ro|. Momirov (1930), Vidosav Petkovi} (1923), Qubinka Plav{i} ro|. Dimitri} (1942), Slobodan Poli} (1940), Smiqa Popovi} ro|. Loli} (1932), Sofija Popovi} (1930), Jelena Rajkovi} ro|. Lazi} (1930),

Stojan Radu (1960), Hiqmija Ramadani (1966), Jelena Stanisavqev ro|. Robi} (1920), Bora Stankovi} (1943), Vukica Todorovi} ro|. êrkez (1938), Miroslava Todorovi} (1929), Boò Toma{evi} (1924), Terezija Ujhazi ro|. Terecki (1932), Dejan Feje{ (1980), Ruìca Cveti} ro|. Abaxija (1939), Andrija Cesnak (1958), Stanka îko{ ro|. Brzak (1943), Nora [ebek (1983), Franci{ka [inkovi} (1957), Stevan [kulec (1951), Milorad [ovqanski (1943), Pavle [osberger (1920), Slavko \akovi} (1952), I{tvan Banski (1944), Milorad Ba{i} (2012), Momir Bijeli} (1960), Milan Budisavqevi} (1950), Milenko Vasi} (1932), Ivan Bernot (1950), An|elka Ve~erinac ro|. Glumac (1938), Sreta Vukajlovi} (1940), Predrag Vukoje (1968), Vladimir Dimitrijevi} (1934), Anica Kerac ro|. Koji} (1957), Joca Kupre{ki (1929), Radivoje Milosavqevi} (1952), Dragan Mraovi} (1947), Juraj Nasa|i (1941), Danica Nesvanulica ro|. Bobi} (1940), Simonida Novakovi} ro|. Doderovi} (1941), @ivko Popovi} (1960), Marica Popovi} ro|. Berowa (1962), Nada Popovi} ro|. Stojin (1938), Etu{ka Radivojevi} ro|. Patrik (1947), Desanka Todorovi} ro|. Ku~ (1927), Ante Tomi~i} (1936), Kata Ujhazi (1949), Rozalija Untermajer ro|. Krevedl (1938), Angelina ûgeq Jankovi} ro|. Jankovi} (1930), Mirjana [quka (1985), @arko [}epanovi} (1938), Veselko Marijanovi} (1937), Vladislav Doàj (1969), Anica Popovi} ro|. Bari{i} (1926), Jelena Crni ro|. ûpi} (1932), Gojko Kopawa (1951).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak2.april2012.

NA RADOST QUBITEQA BICIKALA

Za oprav ku sta za deset mi li o na di na ra Qubiteqi bicikala i ove godine vozi}e po postoje}im rutama u gradu, jer novih staza jo{ uvek nema. Trenutno im je na raspolagawu 60 kilometara staza, a po{to su mnoge o{te}ene, mnogo vremena se provodi u izbegavawu automobila i rupa na putu. Posebne pritu`be gra|ani, koji se voze dvoto~ka{ima, imaju na nepostojawe staza uz puteve koji vode ka prigradskim naseqima i izvan grada. - S obzirom na to da se dugo ni{ta nije radilo povodom sanacije staza, pohvalio bih inicijativu Grada, ali ipak, jo{ postoje mesta na kojima se mora raditi. Nedostaju staze uz saobra}ajnice koje vode ka okolnim naseqima, kao {to su Temerinska, Sentandrejski put, Rumena~ki put i druge ulice, pa su biciklisti prinu|eni da voze kolovozom - navodi bi-

ciklista koji se redovno na ovaj na~in rekreira Pa vle L. Dodaje da su kriti~ne lokacije Limani i Novo naseqe, a uglavnom nema gde da se vozi i na Novoj

Detelinari, Grbavici, Telepu, Adicama. U Zavodu za izgradwu grada (ZIG) ka`u da Novi Sad ula`e u gradwu novih biciklisti~kih

staza i rekonstrukciju starih. -U proteklih nekoliko godina sagra|eno je vi{e kilometara staza, prvenstveno uz nove bulevare, a izdvaja se i novac za odr`avawe sada{wih. U ovoj godini je za popravke staza planirano 10 miliona dinara, pre svega onih u ulicama koje }e biti rekonstruisane zbog izgradwe infrastrukture saznajemo u ZIG-u. Novosa|anima }e i ove godine biti omogu}ene usluge servisa za rentirawe bicikala “NS bike”. Gra|ani mogu da iznajme dvoto~ka{e kod platoa Spensa, @elezni~ke stanice, Srpskog narodnog pozori{ta, u Kampusu Univerziteta i kod [tranda, a kako najavaquju iz “Parking servisa”, uskoro i sa Novog naseqa i Detelinare. Cena je 20 dinara po satu ili 100 dinara za ceo dan. A. J. fo to: S. [u{wevi}

OD SEPTEMBRA U NOVOM VRTI]U U RADNI^KOJ

û va }e i be be mla |e od go di nu da na Zaposlenim mamama, posebno onim u privatnom sektoru, uskoro }e biti lak{e jer }e od jeseni u vrti}ima biti oformqene grupe za bebe do godinu dana. Vrti} u Radni~koj ulici se gradi i trebalo bi da bude otvoren u septembru, a bi}e prvi u zemqi u kojem }e mo}i da borave i bebe uzrasta od {est meseci do godinu dana. U ovu najmla|u grupu mo}i }e da bude upisano najvi{e 40 beba, koje }e biti podeqene u ~etiri podgrupe. Direktor Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo„ Bo ri slav Sa mar xi} kaè za na{ list da }e se hrana za bebe spremati po posebnom reìmu, a ve} imaju i obu~ene vaspita~e koji }e brinuti o ovoj deci. - To je svakako veliki izazov za nas, jer }e ovaj vrti} biti prvi u zemqi gde }e boraviti tako male bebe - predo~ava Samarxi}. -To nam zakon dozvoqava i èlimo da iza|emo u susret majkama koje moraju ranije da se vrate na posao sa poro-

diqskog odsustva. One ne}e morati da brinu kome da povere na ~uvawe tako malu decu, jer }e mo}i da ih upi{u u vrti}. Bebe }e boraviti u sobama opremqenim posebnim name{tajem, a na podu }e biti struwa~eda bi mogle da puze bez mogu}nosti da se povrede. - O deci }e u svakoj grupi brinuti po jedna vaspita~ica, a ve} imamo kadrove koji su za to obu~eni. Jelovnik }e biti napravqen prema potrebama beba. Otvarawe centralne kuhiwe planirano je na leto i to }e nam mnogo olak{ati pripremu hrane za najmla|e grupe dece - ka`e Samarxi}. Govore}i o upisu, Samarxi} najavquje da }e nakon zavr{etka konkursa za upis dece od jedne do sedam godina, u maju mo}i da se jave i majke najmla|ih mali{ana. Vrti} u Radni~koj ulici ima}e oko 3.000 kvadrata i u wemu }e mo}i da boravi oko 400 dece.

NA [ALTERIMA „RADOSNOG DETIWSTVA”

Pre da ja zah te va za ob da ni {te

Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo” raspisala je konkurs za upis dece u vrti}e za novu {kolsku godinu, koja po~iwe 1. septembra 2012. Prijave na konkurs, sa neophodnom dokumentacijom, mogu se predavati do 21. aprila. Zahtevi se podno-

se na {alterima „Radosnog detiwstva” u Ulici Pavla Simi}a 9. [alteri su otvoreni svakog radnog dana od 8 do 17 ~asova i subotom od 8 do 14 sati. Roditeqi koji `ele da upi{u decu na liste ~ekawa, treba da obnove prijave. B. M.

U KARLOVA^KOJ OSNOVNOJ [KOLI

Star tu je upis pr va ka Roditeqi karlova~kih mali{ana, ro|enih izme|u 1. marta 2005. i 1. marta naredne godine, od danas mogu da ih upi{u u prvi razred Osnovne {kole „23. oktobar”. Upis traje mesec dana, a oni }e to mo}i da u~ine ponedeqkom, sredom i petkom od 9 do 12 sati kod sekretara {kole u kancelariji broj 22, odnosno utorkom i ~etvrtkom od 15 do 17 ~asova u sobi 31, gde ih o~ekuje pedagog. Za upis su potrebni izvod iz mati~ne kwige ro|enih, potvrda de~jeg lekara, uverewe o poha|awu pripremnog pred{kolskog programa iz vrti}a i li~na karta jednog roditeqa. - Prilikom upisa roditeqi }e dobiti obave{tewe kada treba dete da dovedu na testirawe ka`e direktor O[ „23. oktobar” Go ran Ma ra vi}. - Testira-

we }e ovog puta obaviti samo pedagog zato {to smo krajem godine ostali bez psihologa. Zbog smawewa broja odeqewa proteklih godina ispostavilo se da nam je psiholog tehnolo{ki vi{ak, {to svakodnevna praksa demantuje. U sada{woj situaciji vi{e nego je potrebno da imamo i stru~waka takvog profila. Prema raspolo`ivim podacima, bi}e 84 prvaka, od ~ega }e wih ~etvoro poha|ati inkluzivini program. Maravi} napomiwe da do po~etka nove {kolske godine mo`e da se desi da broj u~enika prvog razreda bude i ve}i. Za sada ih ima za tri odeqewa, {to je u karlova~koj osnovnoj {koli praksa ve} osam godina. Iz godine u godinu broj |aka opada, tako da ih sada ima ne{to vi{e od {est stotina. Z.Ml.

- Radovi se odvijaju predvi|enim tokom i vrata vrti}a trebalo bi da budu otvorena 1. septembra -navodi Samarxi}. - Upisivawem jo{ 400 dece kona~no }emo ukinuti liste ~ekawa. Svaki slede}i vrti} koji budemo gradili ima}e i posebno prilago|ene

prostorije za boravak dece od {est meseci do godinu dana. Do kraja aprila ovaj vrti} trebalo bi da bude pokriven, nakon ~ega }e se krenuti sa opremawem, ure|ewem dvori{ta i prostora oko zgrade. Q. Nato{evi}

^ITAOCI PI[U SMS

U I[^EKIVAWU DONO[EWA ODLUKE O ZA[TITI DVORSKE BA[TE

Ima na de za opo ra vak par ka Iako se o~ekivalo da }e sada{wi skup{tinski saziv u Sremskim Karlovcima raspravqati o predlogu odluke o za{titi spomenika prirode „Dvorska ba{ta”, to se ne}e dogoditi ne samo zato {to se parlament do izbora ne}e sastajati, nego i zbog toga {to ova odluka prvo mora i}i na javni uvid, pa tek onda na usvajawe. S obzirom na sve to, o ovoj odluci }e o~ito raspravqati nova skup{tinska garnitura. Dvorska ba{ta, koja je pod za{titom ve} 38 godina, }e ovom odlukom u svetlu novog zakona biti progla{ena za{ti}enim podru~jem od lokalnog zna~aja, kao spomenik prirode III kategorije. Istovremeno bi trebalo da wome bude i odre|en upravqa~ tog prirodnog dobra, a to bi prema re~ima koordinatora za{tite Dvorske ba{te Mir ja ne Mla |e no vi}, trebalo da bude Patrijar{ija Srpske pravoslavne crkve, u ~ijem se vlasni{tvu odskora ona i nalazi. - Op{tina Sremski Karlovci treba da donese akt o za{titi ba{te na osnovu ove studije koja je napravqena u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode i wime }e se odrediti novi upravqa~ ba{te - kaè Mla|enovi}eva. - Po{to je ona vra}ena Patrijar{iji predloìli smo da novi upravqa~ bude ona, koja je saglasna s tim i ima planove, èqu i ideje da uredi taj prostor koji }e i daqe biti u funkciji javnog parka. Dobro je {to je Patrijar{ija zainteresovana, prepoznaje vrednosti i èli da to i nadaqe bude lep i ure|en prostor kao nekada.

Po re~ima Mirjane Mla|eno vi}, za {ti ta pri rod nih vrednosti Dvorske ba{te datira iz 1974. godine, kada je za{ti}eno 6,97 hektara na inicijativu tada{weg Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode. Tokom vremena je do{lo do promena stawa i stvorenih vrednosti u woj i nakon dono{ewa Za ko na o za {ti ti pri ro de 2010. godine, pristupilo se reviziji. - Revizija je zavr{ena 2010. godine i do{li smo do zakqu~ka da prostorni okvir Dvorske ba{te, koncepcijsko re{ewe i graditeqsko nasle|e poseduju visok stepen autenti~nosti ka`e Mla|enovi}. - Me|utim, znat no je sma we na ra zno vr snost dendroflore, drvenastih vrsta kojih je prema spisku iz 1957. bilo 200, kasnije sve mawe i mawe, u jednom trenutku 161, da bi 2010. bilo svega 115 vrsta. Dodu{e, uno{ene su nove vrste revitalizacijom zelenila u ranijem periodu, ali je ~iwenica da je u posledwih 53 godine iz we nestalo 85 vrsta drve}a i `buwa. Zbog dugogodi{we nebrige park deluje zapu{teno, me|utim, glavne odlike prvobitnog re{ewa Dvorske su sa~uvane, {to predstavqa dobar temeq za izradu projektnotehni~ke dokumentacije za wegovu obnovu. Studijom su konstatovane vrednosti koje ima i date smernice za daqi razvoj i obnovu. Revizijom je neznatno pove}ana povr{ina pod za{titom, sa nepunih sedam hektara na 7,28. Z. Milosavqevi}

065/47-66-452

Cen tar osta bez ze le ni la Kakav nam je centar grada? @ardiwere sa skupim i propalim zelenilom bez cve}a, metalne re{etke oko stabala pune sme}a, „drvored” iz Mileti}eve taman postavqen, pa razme{ten po }o{kovima, ko je odgovoran? 063/5141…

Da li su pre vi{e od 260 godina nadle`ni vi{e voleli ovaj grad i po{tovali na{e gra|ansko pravo? 064/6647... * * *

* * * Linija GSP-a, br.70 je olako, nasilni~ki ukinuta. Ako je bila i nerentabilna, platice zaposlenih u GSP-u nisu bile ugro`ene, ali stanovnici naseqa Ribwak su ostali na jednoj liniji sa sme{no malim brojem polazaka. ^ini se da neko smatra da gra|ani postoje zbog GSP-a, a ne obrnuto! 065/6434...

* * * Nekad be{e Srpska Atina, a sad brvnare u porti. Jo{ da dovedu ovce i zapale vatre i bi}e im super. 063/5451..

* * * Zaboravili ste naseqe Ribwak u va{em novom redu vo`we, a za glasawe na izborima? 063/5278… * * * Na dana{wi dan pre vi{e od dva i po veka,1748. godine Novi Sad je dobio no}ne stra`are (pored gradske policije i pandura) koji su hapsili skitnice i u}utkavali pijance. Godinu dana kasnije i stra`e koji su kowima obilazili wive i sala{e, kako pi{e va{ list. Danas nikad vi{e kriminala, pijanih, dece maloletnih koji galame i vri{te daleko kasnije od pono}i, a nigde policajaca ili drugih ~uvara reda i mira.

* * * Pitala bi kako do}i do kardiologa i spasiti bolesno srce? Za privatnika nemam para. Zakazuje se dva puta mese~no, a i taj poseban dan je do 9 sati zauzeto, a kada dobijem sve popuweno i tako ve} 3 meseca poku{avam. Sramota! Nek mi neko ka`e kome da se obratim za ovaj problem kada apelujete da se redovno ide na preglede protiv opakih bolesti, a kada ti to neko ne dozvoqava do}i do doktora prko ovakvog zakazivawa. 064/1763...

Ukidawem linije 70 nisu o{te}eni samo gra|ani Ribwaka. Novo grobqe na Tranxamentu sada vi{e nema autobusku vezu sa ostalim delovima grada. 063/8964... * * * Gra|ani Ribwaka od sada - gra|ani drugog reda? Pa za{to tako? 064/0400...

* * * Molim Vas da ispitate i pi{ete o nevi|enom java{luku u Domu zdravqa u Beo~inu. Radi se o tome da nas prisiqavaju da sve de~je kartone, iz svih okolnih mesta prenesemo u Beo~in pod izgovorom da decu mora da le~i pedijatar. U okolnim selima imamo lekare op{te prakse kod kojih smo do sada vodili decu i bili zadovoqni. U ambulanti u Beo~inu su prevelike gu`ve, bolesna deca ~ekaju od 8 do 13 sati da bi do{la na red, a najve}i problem je to {to tamo, pored dva pedijatra radi i lekar op{te prakse kod kojeg nam je re~eno da mo`emo da vodimo stariju decu. Za{to onda prave problem sa odla`ewem kod lekara op{te prakse u na{im selima gde nema gu`vi i maltretirawa bolesne dece. Revoltirani roditeqi 063/8659...

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak2.april2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (18.10), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (18.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.30), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (12, 14.15), „Ma pe tov ci” (13), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.15, 20.20, 22.25), „Lo raks” (12.30, 14), „^e li~ na le di” (22.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30, 22.15), „^o vek na ivi ci” (22.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Best eg zo tik Ma ri gold ho tel” (20.05), „Gnev ti ta na” (16, 18, 18.05, 20.15, 22.20), „Igre gla di” (14.30, 17.15, 20, 22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka;

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Frawa Toma (1937) u 10.30 ~asova, Borivoj Karla Melkus (1922) u 11.15, Verica Stojadina Kne`evi} (1933) u 12 ~asova, Irma Ivana Devi} (1943) u 12.45, Veselin Vasa Vasi} (1927) u 13.30, Mladen Stevana Kobiqski (1924) u 14.15, Dragan Mi}a [kori} (1927) u 15 ~asova i Mica Mite Nikoli} (1921) u 15.45 ~asova. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Ferenc Petra Kusli (1940) u 15 ~asova. Na starom grobqu u Petrovaradinu u 15 ~asova }e biti sahrawena Mara Andrije Lovas (1922).

DNEVNIK

VODI^

tELEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak2.april2012.

ОПШТИНА ПОМОГЛА ШКОЛУ У ДОБРИЦИ

Два ра чу на ра и озву че ње

ЗБОГ ВИСОКЕ ЦЕНЕ ГОРИВА

Ауто бу ске кар те ску пље десет ди на ра КИ КИН ДА: Општинско веће дало је сагласност да Јавно предузеће „Аутопревоз” 4,83 одсто увећа цене за превоз путника у приградском саобраћају. Више цене последица су поскупљења горива. -Јавно предузеће „Аутопревоз” цене карата у приградском саобраћају није повећавао од прошлог пролећа. Захтев за увећање цена упутили смо Општинском већу и пре два месеца, али је он одбијен. Сведоци смо да је гориво у последњих месец дана поскупело више пута тако да смо били принуђени да увећамо цене. Практично то значи да су све карте увећане за 10 динара. Надам се да неће бити нових повећања цена до Нове године - каже директор ЈП „Аутопревоз” Ми ћо Сто ја но вић. Стојановић додаје да ово повећање није покрило трошкове који су настали поскупљењем горива те да је било неопходно. Карте у приградском саобраћају су од 140 до 160 динара. Цене у међуградском саобраћају остале су непромењене. Ова фирма прошлу, 2011. годину, завршило је у билансу стању позитивно са 3,2 милиона динара, док је биланс успеха негативан за 3,8 милиона динара јер су смањене цене за превоз радника Нафтагаса. „Аутопревоз” отпла-

ћује и кредите за нове аутобусе, купљене пре више од четири године, што додатно отежава пословање. -Није спорно да су нови аутобуси купљени и да је то морало да се уради. Питање је како и под којим условима су они купљени. Купљено је осам аутобуса по цени од милион и 800 хиљада евра за шта је подигнут кредит са роком отплате од 10 година. Са садашњим курсом евра аутобуси ће коштати 3,7 милиона евра. Осим поменутих аутобуса купљена су још четири на лизинг. Месечна рата за ове аутобусе је 10 хиљада евра, односно више од милион динара - подсетио је Мићо Стојановић Кредит за аутобусе плаћа се тромесечно и рата је достигла цифру од девет милиона динара, што износи 36 милиона динара годишње, док је годишње неопходно више од 12 милиона за аутобусе купљене на лизинг. Локална самоуправа помаже „Аутопревозу” тако што плаћа превоз за све средњошколце који из села кикиндске општине или из Кикинде у неки други град путују на школовање. За ђаке је превоз бесплатан, док студенти, пензионери и инвалиди имају попуст на аутобуску карту, коју субвенционише Општина Кикинда. А. Ђуран

Полупани прозори цркава у Војловици

ПАНЧЕВО: Непознати вандал полупао је стакла на две цркве у Војловици. Чврстим предметом полупао је неколико прозора на Словачкој евангелистичкој црвки и Реформаторској црвки у овом панчевачком насељу. Полиција је предузела све мере, како би пронашла починиоца овог кривичног дела. Градоначелница Панчева и председник скупштине Панчева Тигран Киш најоштрије су осудили вандалски напад, јер су цркве у Војловици увек биле симбол суживота и солидарности националних и верских заједница које живе на територији овог јужнобанатског града. З. Дг.

Подршка деци ометеној у развоју БЕЧЕЈ: У циљу свеобухватног начина сагледавања и предлагања мера за унапређење система пружања додатне подршке деци са сметњама у развоју, или инвалидитетом, данас ће се у Бечеју одржати састанак на којем ће бити представљен нацрт извештаја о истраживању у овој области. Скуп је заказан за 11 сати у великој сали Градске куће, а ову тему обрадиће представници београдског Центра за интерактивну педагогију (ЦИП). Свима који су заинтересовани за побољшање систе-

ма пружања додатне подршке деци којој је потребна и имају шта да кажу о овој теми добро су дошли на данашњи састанак. - Представићемо истраживање у целини, са акцентом на закључке, изазове и препоруке, али желимо да чујемо током састанака на терену нове сугестије. Све у циљу да извештај буде што је могуће објективнији и квалитетнији - апелује на учешће у раду што већег броја заинтересованих извршна директорка ЦИП Милена Михајловић. В. Ј.

ДО БРИ ЦА: Председник општине Алибунар Ду шан Јо ва но вић обишао је Добрицу на крајњем северу општине и са руководством Месне заједнице разговарао о најпречим пословима на изградњи и обнови комуналија у овом селу. Са председником Савета Месне заједнице Љу би шом Дрн дар ски и месним парохом Бор ком Лу ки ћем, председник Јовановић је обишао ОШ „Сава Вељковић“, где је директорки Злат ки Дрн дар ски уручио два компјутера и уређаје за озвучење. Како се чуло, ово ће помоћи осавремњавању наставе у школи, а разговарало се и о другим потребама школе. Најављена је адаптација фискултурне сале и замена дотрајалих подних плочица. Школа је грађена далеких шездесетих година минулог века, па ће ту требати да се замени столарија, пре свега прозора, али и замена монтажних плоча на фасади зграде. Примећено је да су зидови ходника препуни вредних слика, а ту се чувају и остаци ископина из археолошких налазишта у добричком атару, као и предмети које су мештани користилу у давним временима. Осим тога, похваљени су наставници, особље и

Душан Јовановић разгледа старе слике у школи

ученици, за лепо уређене просторије и двориште школе и одато признање за јачање еколошке свести код ученика о здравој и очуваној животној средини у овој образовној установи. Р. Ј.

рурални туризам без граница”, финансиран од стране ЕУ који спроводи Општина Апатин са партнерима из прекограничног подручја са Хрватском, као и планиране пројекте из области пољопривреде у дунавском региону у који су укључени Пољопривредна стручна служба из Сомбора и Кластер Сомборски салаши, пројекат развоја туристичких дестинација у селима Војводине „Богатство различитости” у који су укључени Завод за културу Војводине, дунавски туристички Кластер ИСТАР 21 и Телевизија Војводине - рекла је Снежана Милешевић, кородинатор пројеката из Апатина. Ј. П.

Нови инкубатори ПАНЧЕВО: Захваљујући акцији „Битка за бебе” Фонда Б92, Јавном предузећу „Војводинашуме”, Културном центру Панчева и фирми „Дреник НД” дечје интерно одељење болнице у Панчеву добило је два нова инкубатора. - Ово је велики допринос болници у Панчеву, јер је опрема коју тренутно имамо застарела. Од десет инкубатора које поседује панчевачка болница потребно је заменити шест рекао је директор ове установе др Милан Милић захваљујући се донаторима. З. Дг.

ВОЈВОЂАНСКА БАНКА ПОСТАЈЕ ВЛАСНИК БРОДОГРАДИЛИШТА

Цена испод половине процењене вредности АПАТИН: Одбор поверилаца је на јучерашњем састанку прихватила понуду Војвођанске банке и дао сагласност стечајном управнику да донесе одлуку о продаји Бродоградилишта Апатин за 230 милиона динара Банци колико је она и понудила за куповину овог предузећа. -Због тога што је понуђена цена испод 50 одсто процењене вредности предузећа, која износи 584.279.000 динара и Закона о стечају, морали смо испоштоватио процедуру – рекао је стечајни управник Бродоградилишта Апатин Предраг Љубовић, додајући, да је сада уобичајено да се предузећа у стечају продају по цени испод половине процењене вредности. Војвођанска банка је, на непосредној погодби одржаној 17. фе-

бруара понудила већу цену од другог заинтересованог купца, „МК Комерца“ из Новог Сада, који је изашао са понудом од 130 милиона динара. Војвођанска банка је, осим тога и највећи поверилац бродоградилишта и има хипотеку над имовином ове фирме. Укупна потраживања поверилаца износе 1,185 милијарди динара. Војвођанска банка ће постати власник четвороброде хале од близу 5.500 квадратних метара, двоброде хале од 2.700 квадрата, синхорног лифта од 1.920 квадрата, опреме обале на 2.400 квадрата и друге опреме и средстава некадашњег апатинског гиганта, који је у најбољим данима запошљавао и близу 400 радника. Некадашњи радници Бродоградили-

Радници се надају покретању производње

шта верују да ће купац ове фирме опет покренути производњу и да

ће се бар део вратити на своја радна места. Ј. П.

ГУЖВА НА САЈМУ ЗАПОШЉАВАЊА У КАЊИЖИ

Понуђено 160 слободних радних места КАЊИЖА: На деветом Сајму запошљавања, који је одржан у Кањижи, 24 фирме понудиле су незапосленима са подручја кањишке и новокнежевачке општине 160 слободних радних места. Пирошка Вадас Каваи из Одељења за привреду Општинске управе Кањиже и Јелена Митровић из кикиндске Филијале Националне службе за запошљавање кажу да је у кањишкој општини на евиденцији око 2.400 и у новокнежевачкој око 1.300 и да је овај вид сусретања послодаваца и оних који траже поасо до сада давао разултате. Захваљујући претходном сајму 120 лица са евиденције назапослених запослеило се на одређено време или је нагло стално радно место. У потрази за послом штандове послодаваца у холу Обазовно културне установе „Кнеса„ опседало је више стотина незапослених, који су представницима фирми предавали своје биографије у нади да ће наћи ангажман. Возач Ивица Малетин из Новог Кнежевца, са дипломом трогодишње средње саобраћајне школе вели да може да ради све послове, али да је посао тешко наћи. Он прича да је претходне две године радио као сезонац у Фабрици дувана ЈТИ у

Гужва у потрази за послом на штандовима послодаваца у Кањижи

Сенти, што није лоше, али да треба издржавати породицу. - Два пута месечно по један дан развозим хлеб за једну пекару, када колега има слободне дане. Могу и хоћу да радим , предао сам молбе на више места где траже возаче, па се надам позиву - каже Малетин. Његов колега Саша Дивљаковић има пети степен саобраћајне струке, радио је до сада као возач, инструктор у ауто-школи, шест године је радио и у

угоститељству, у некадашњем хотелу „Парк„ у пропалом Предузећу „Угопром„. - Не радим већ три године, не бојим се посла, али тешко га је наћи - напомиње Дивљаковић. Послодавци највише траже сезонску радну снагу или дефицитарне мајсторе и стручњаке, а осигуравајуће куће „Винер штедиша„ и „Делта Ђенерали„ агенте осигурања. Новокнежевачки ТПС тражи дипломераног машинског инжењера, браваре и електро техничаре, „Лепенка„ је истакла потребу за пнеуматичарима, машинским и електро техничарима, „Алеви„ су за прераду поврћа потребни сезонски радници, „Керамика Кањижа„ тражи керамичаре и физичке раднике, доста заинтересованих било је и за јавне радове посредством кањишког ЈКП „Комуналац„. У Хотелу „Аква Панон„ траже кувара, конобара, рецепционера и собарице. Пољопривредном газдинству „Идеал гарден„ потребна је сезонска радница за послове у расаднику, а влансик Петер Кермеци вели да се пријавило десетак заинтересовани жена и мушкараца, што према његовим речима и није лоше јер у случају потребе има у виду и резерве. Текст и фото: М. Митровић

О Бећировићу у Врбасу и Кули

Апатински пројекти представљени у Бечу АПАТИН: Представници општине Апатин недавно су учествовали на скупу Први дунавски финансијски дијалог у Бечу, на којем су презентовали пројекте важне за имплементацију Дунавске стратегије, као заједничке иницијативе Европске Комисије и држава дунавског региона. Посебно је представљен заједнички пројекат Општине Апатин и Агенције за развој Вуковарскосријемске жупаније „ХРАСТ”, који се тиче заједничког приступа у развоју лука Апатин и Вуковар те припадајућих логистичких центара. - Представили смо и текући пројекат из области руралног туризма „Традиција за будућност-

Роми говорили о томе шта их тишти

Добра комуникација решава проблеме

НОВИ БЕЧЕЈ: Заменик заштитника грађана Србије Горан Башић, са сарадницима, боравио је у Новом Бечеју, где је разговарао са председнком општине Миливијем Вребалов, а потом присуствовао састанку и учествовао у раду Савета за међунационалне односе општине Нови Бечеј. У Новом Бечеју живи око

2.000 Рома, од којих је већина незапослена и користи социјалну помоћ, а састанак са замеником заштитника грађана био је посвећен питањима свакодневне комуникације државних органа, установа и јавних предузећа са Ромима. Састанак је организовала женска Ромска мрежа Баната и Жене у црном. М. К.

ВРБАС/КУЛА: У сали биоскопа „Југославија“ у Врбасу данас у 17 часова, биће одржана промоција сабраних дела епског песника Хаџи Радована Бећировића. Уз тротомна сабрана дела Бећировића, биће и представљена и биографска књига о њему „Од млинара до барда“, аутора Буда Симоновића, новинара и публицисте из Подгорице. О Бећировићу ће говорити академик Матија Бећковић, песник Радомир Уљаревић и Будо Симоновић, а у оквиру промоције, наступиће и познати српски и црногорски гуслари Бошко Вујачић, Владо Руњо, Јован Лакићевић, Славко Јекнић и Славко Алексић. Такође. Данас у 20 часова, ова промоција ће бити одржана и у Великој сали Скупштине опшине Кула. М. Кк.

ДС представио кандидате

ПАНЧЕВО: На листи кандидата Демократске странке у Панчеву, на изборима за Скупштину Републике Србије налази се Васа Доловачки, Ивана Милић биће кандидат демократа по већинском систему на изборима за Скупштину АП Војводине, док ће Срђан Стојановић бити на листи странке за избор у покрајинску Скупштину по пропорционалном систему. З. Дг.

ponedeqak2.april2012.

U [KOLE IZ GODINE U GODINU KRE]U SVE MAWE GENERACIJE

Pred prepunim katedrama poluprazne skamije U svim osnov nim {ko la ma u Sr bi ji sle de }e ne de qe po ~i we upis no ve ge ne ra ci je pr va ka. Ko li ko }e ih u sep tem bru i se sti u {kol ske klu pe ne zna se pre ci zno jer ob u hvat oba ve znim pred {kol skim obra zo va wem jo{ uvek ni je pot pun, ali, po pro ce na ma Mi ni star stva pro sve te i na u ke, ovo go di -

{wa ge ne ra ci ja bro ja }e ma we od 70.000 pr va ka, to jest bi }e oko 1.000 |a ka ma wa ne go law ska. A i ka da su la ne ti pr va ci se li u iste one u~i o ni ce u ko ji ma su osam go di na pre wih tu se li la ne naj sta ri ji osnov ci, osta lo je pra znih ~i ta vih 9.000 sto li ca. Be la ku ga jo{ je stra {ni ja ako se ode de ce ni ju una zad, ka da je ge ne ra ci ja

po ve }ao zbog uvo |e wa no vih iz bor nih pred me ta i u osnov ne i u sred we {ko le, uvo |e wa u sred we {ko le ~ak 71 ogled nog pro fi la, u ko ji ma je sma wen broj u~e ni ka u ode qe wu, pa zbog uvo |e wa tre }eg ~a sa fi zi~ kog i oba ve znog dru gog stra nog je zi ka – ka `e mi ni star po sve te i na u ke. – Otvo re ne su i tri no ve sred we {ko le, u okvi ru in klu ziv nih pro ce sa za po sle no je 170 pe da go {kih asi ste na ta, a de set ogled nih pro fi la pre ve de no je u re do van si stem. Po mi ni stro vim re ~i ma, u od no su na 2008. go di nu, ka da je u osnov nim i sred wim {ko la ma bi lo za po sle no 109.499 rad ni ka, pro {le go di ne bi lo ih je 163 vi {e od ovog bro ja, od no sno 0,15 po sto vi {e. Ka da se gle da ce lo ku pan obra zov ni si stem, u we mu je tre nut no 125.000 za po sle nih i 1.200.000 |a ka i stu de na ta, to jest na jed nog za po sle nog ni de set onih ko ji se {ko lu ju. – Pro ble mi s vi {kom bro ja za po sle nih mo gli bi se po ja vi ti od 2014/15. go di ne, ka da bi tre ba lo da po~ ne fi nan si ra we po u~e ni ku, ali ni ta da to ne bi tre ba lo da bu de dra sti~ no, po {to nas isto vre -

Mada je od 2002. do 2010. godine u osnovne {kole upisano ~ak 15,5 odsto |aka mawe, a u sredwe ih je u istom periodu u{lo 7,86 odsto mawe te je tako formirano i devet odsto odeqewa mawe, broj nastavnika se nije smawio nego se pove}ao bro ja la 85.000 pr va ka, a oni ko ji pam te du `e, se ti }e se i go di na ka da je u pr va~ ke klu pe isto vre me no se da lo i vi {e od 100.000 ta da sed mo go di {wa ka. Ina ~e, po sled wih go di na u Sr bi ji je uga {e no 1.585 ode qe wa, a tre nut no oko 4.000, uglav nom se o skih ode qe wa i onih s na sta vom na je zi ci ma ma win skih na ci o nal nih za jed ni ca, bro ji ma we od po de set |a ka. Po re ~i ma mi ni stra pro sve te i na u ke pro fe so ra dr @ar ka Ob ra do vi }a, ma da je od 2002. do 2010. go di ne u osnov ne {ko le upi sa no ~ak 15,5 od sto |a ka ma we, a u sred we ih je u istom pe ri o du u{lo 7,86 od sto ma we te je ta ko for mi ra no i de vet od sto ode qe wa ma we, broj na stav ni ka se ni je sma wio ne go se po ve }ao broj onih ko ji ne ma ju pun fond ~a so va pa ih je sa da 2.682. Osim to ga, u {ko la ma je jo{ uvek i oko 100 ne ras po re |e nih na stav ni ka. – Ma da je iz me |u 2002. i 2008. go di ne sma wen uku pan broj u~e ni ka i ode qe wa, broj na stav ni ka se

me no ~e ka i da qe una pre |e we si ste ma, u okvi ru ko jeg }e mo uvo di ti, re ci mo, ce lo dnev ni bo ra vak, a to }e iz i ski va ti i do dat no an ga `o va we ka dra – ka `e Ob ra do vi}. – I dok, s jed ne stra ne, pro me ne obra zov nog si ste ma na bo qe zah te va ju we go vu ra ci o na li za ci ju, sa mo spro vo |e we re for mi, bar na krat ko, zah te va do dat ni ka drov ski an ga `man, a uko li ko je dan broj za po sle nih ipak osta ne kao vi {ak, to }e mo re {a va ti kroz so ci jal ni pro gram. U svim pla no vi ma Mi ni star stva pro sve te i na u ke, pre to ~e nim u ne dav no pred sta vqe nu Stra te gi ju obra zo va wa do 2020. go di ne, po ve }a we eko nom ske efi ka sno sti si ste ma kao je dan od osnov nih ci qe va, ni u jed nom tre nut ku ne sme ugro zi ti kva li tet, a na ro ~i to do stup nost i pra ved nost obra zo va wa, to jest pra vo na jed na ko obra zo va we mo ra ju ima ti svi, bez ob zi ra na ma te ri jal ni, pol ni, na ci o nal ni, zdrav stve ni ili bi lo ko ji dru gi sta tus. D. Deve~erski

c m y

dru[tvo

dnevnik OD DANAS U OSNOVNIM [KOLAMA

Upis nove generacije prvaka U osnov nim {ko la ma da nas je po ~eo upis no ve ge ne ra ci je pr va ka, o~e ku je se da }e ih u Sr bi ji bi ti oko 70.000, {to je ~ak 1.000 |a ka ma we ne go {to je upi sa no la ne. Kao i u osta lom de lu Re pu bli ke, ma we pr va ka bi }e na je sen i u u~i o ni ca ma {ko la u Voj vo di ni, u ko joj se tre nut no u pred {kol skim usta no va ma za {ko lu pri pre ma 19.188 ma li {a na, dok ih je pro {le go di ne bi lo ~ak 682 vi {e. I za ovo go di {we pr va ke, kao i za wi ho ve pret hod ni ke, osim na sta ve na srp skom, bi }e or ga ni zo va na i ona na ma |ar skom, ru mun skom, ru sin skom, slo va~ kom, hr vat skom, bu gar skom i al ban skom je zi ku. Ove go di ne u {ko lu }e kre nu ti de ca ro |e na od 1. mar ta 2005. go di ne do 1. mar ta 2006, a mo gu po ku {a ti da se upi {u i oni ko ji ima ju od {est do

{est i po go di na, ali sa mo ako od {kol skog psi ho lo ga do bi ju po zi tiv no mi {qe we o sprem no sti za {ko lu. Za upis je po tre ban iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, bez ob zi ra na sta rost, po tvr da o pre bi va li {tu, do kaz o zdrav stve nom pre gle du de te ta i po tvr da da je po ha |a lo pri prem ni pred {kol ski pro gram. Iz u zet no, de ca iz ose tqi vih dru {tve nih gru pa mo gu se upi sa ti u {ko lu i bez te do ku men ta ci je. Ve} na upi su za ka zu je se i is pi ti va we de te ta kod {kol skog psi ho lo ga ili pe da go ga, a {ko la je du `na da obez be di da to bu de na ma ter wem je zi ku de te ta ili uz pre vo di o ca kog pre po ru ~u je na ci o nal ni sa vet na ci o nal ne za jed ni ce, a kod de ce s mo to ri~ kim i ~ul nim smet wa ma – uz pri me nu ob li ka is pi -

ti va wa na ko ji de te mo è op ti mal no od go vo ri ti. Za kon ka è i da se de te sta ri je od se dam i po go di na, ko je zbog bo le sti ili dru gih raz lo ga ni je upi sa no u pr vi raz red, mo è upi sa ti u pr vi ili od go va ra ju }i raz red na osno vu pret hod ne pro ve re zna wa. U me sti ma u ko ji ma ima vi {e osnov nih {ko la, sva ka ima svo je pod ru~ je s ko jeg je du `na da upi {e svu de cu, a uko li ko joj po sle to ga osta ne jo{ me sta, na zah tev ro di te qa mo è upi sa ti i de cu s pod ru~ ja dru ge {ko le. Za kon pred vi |a i nov ~a nu ka znu od 5.000 do 25.000 di na ra za ro di te qa, od no sno sta ra te qa, ako na mer no ili bez oprav da nih raz lo ga ne upi {e de te u osnov nu {ko lu ili ako de te bez oprav da nih raz lo ga ne po ha |a na sta vu u woj. D. D.

BESKU]NICI U ZA^ARANOM KRUGU

Na ulici stanuje 900.000 qudi U Sr bi ji na uli ci ì vi iz me |u 800.000 i 900.000 qu di. Re~ je pre te `no o mu {kar ci ma sta rim iz me |u 51 i 65 go di na, ne è wa ma, sa za vr {e nom osnov nom {ko lom ili ~ak i bez we, ne za po sle nim vi {e od pet go di na. Svi ima ju ni sko sa mo po {to va we, vred no va we svo jih po ten ci ja la i svi se ose }a ju pot pu no bes po mo} no. Uz to, 60 od sto wih ne ma zdrav stve no osi gu ra we, 40 od sto je ko ri sni ka pri hva ti li {ta za od ra sle i sta ra li ca i ima ju pro ble ma s dro gom ili al ko ho lom. Po da ci do ko jih je do {ao Ha u sing cen tar u okvi ru pro jek ta “So ci jal no ukqu ~i va we li ca u si tu a ci ji bes ku} ni {tva u Sr bi ji”, ko ji je ob u hva tio sve oso be sme {te ne u pri hva ti li {ti ma u Be o gra du, No vom Sa du i Ni {u, po ka zu ju i to da je 30 od sto “sta na ra” pri hva ti li {ta bi lo uhap {e no bar jed nom, kao i da je 40 od sto wih slu ì lo ka znu za tvo ra. Ve }i na ima zdrav stve ne pro ble me, pre sve ga men tal ne. Od nar ko ma ni je se le ~io sva ki tre }i bes ku} nik, dok je pro blem s al ko ho lom le ~io tek sva ki de se ti. Sva ki tre }i ko ri snik pri hva ti li {ta le ~io se sta ci o nar no u psi hi ja trij skoj bol ni ci. So ci o log Mi le na Ti mo ti je vi}, ko or di na tor ka ovog is tra ì va wa „Ha u sing cen tra„, ob ja {wa va za “Dnev nik” da je mno go raz lo ga za ovo li ko ve li ki broj bes ku} ni ka i onih ko ji su na pu tu to da po sta nu. Me |u wi ma su ne do stup nost sta no va po tr ì {nim ce na ma, ne do voq ni ka pa ci te ti so ci jal nog sta no va wa te od su stvo so ci jal nih me ra stam be ne po li ti ke, po seb no za ne za po sle ne i bo le sne. – Rast ne za po sle no sti i si ro ma {tvo zbog ra to va, du go traj na i te gob na dru {tve na tran sfor ma -

ci ja i re struk tu ri ra we pri vre de do ve li su do to ga da je me |u bes ku} ni ci ma broj no sta ri je sta nov ni {tvo, ko je je u ovim pro ce si ma mo ra lo da na pu sti rad no me sto kao teh no lo {ki vi {ak ili zbog pro ble ma s rad nim sta òm ne mo è da ostva ri pra vo na pen zi ju, a ima i onih ~i je su pen zi je pre vi {e ni ske – ob ja {wa va Mi le na Ti mo ti je vi}. – Za tim, ne do voq ni su ka pa ci te ti so ci jal ne za {ti te. Iz nos ko ji se na ime so ci jal ne po mo }i do bi ja ni je do vo qan da po kri je tro {ko ve sta no va wa i osta lih osnov nih ì vot nih po tre ba, a po sto ji i deo sta nov ni {tva ko ji ~ak i ne zna da ima pra vo na po mo}. Dr à va ne ma

U prihvatili{te iz bolnice Bes ku} ni {tvo pred sta vqa eks trem ni vid so ci jal ne is kqu ~e no sti, mar gi na li za ci je i ugro à va wa osnov nih qud skih pra va, ali se mo è eli mi ni sa ti ako se tom pro ble mu pri stu pi si stem ski i ako dr à va ima pro gram, ali i no vac, da ga spro ve de. Is tra ì va we je po ka za lo da de vet pro ce nat bes ku} ni ka pri ma ne ke uslu ge so ci jal ne po mo }i, 12 od sto wih ima pri ho de od pen zi je, dok se 48 od sto iz dr à va sop stve nim ra dom. Oko 30 od sto bes ku} ni ka pri hva ti li {ta ko ri ste jer ne ma ju stan ili ne mo gu da bo ra ve u we mu, 40 pro ce na ta je sti glo pre ko cen tra za so ci jal ni rad, a sva ki tre }i s bol ni~ kog le ~e wa. do voq no ka pa ci te ta za po dr {ku po ro di ca ma sa ~la no vi ma ko ji su se su o ~i li s bes ku} ni {tvom zbog men tal nih pro ble ma, bo le sti za vi sno sti ili fi zi~ kog obo qe wa. Kao uzrok ve li kog bro ja bes ku} ni ka na {a sa go vor ni ca na vo di i ne do sta tak po dr {ke za na sta vak ì vo ta i po nov nu in te gra ci ju u za jed ni cu po iz la sku iz sta ci o ni -

ra nih in sti tu ci ja kao {to su psi hi ja trij ske bol ni ce i za tvo ri, ali i do mo vi za de cu bez ro di teq skog sta ra wa, {to oso be s tim is ku stvom sta vqa u po se ban ri zik od si ro ma {tva. – I ne do sta tak pro gra ma za osna `i va we bes ku} ni ka u re in te gra ci ji do vo di do wi ho vog sve ve }eg bro ja na na {im uli ca ma. Na i -

me, zbog ma lih ka pa ci te ta i ve li kog pri ti ska, bri ga dru {tva o bes ku} ni ci ma svo di se sa mo na ele men tar ni ni vo zbri wa va wa, i to sa mo de la te po pu la ci je. Je di na uslu ga usme re na di rekt no na bes ku} ni ke je sme {taj u pri hva ti li {te ili pri hvat ne sta ni ce za od ra sla i sta ri ja li ca, ali su i one do stup ne u ma lom bro ju op {ti na i s ne do voq nim ka pa ci te tom i di zaj ni ra ne sa mo za ur gent ni pri hvat i naj nu `ni ju po dr {ku, kao {to je pre no }i {te i me di cin ska ne ga – ka è Mi le na Ti mo ti je vi}. Po {to is tra ì va we po ka zu je da ve li ki broj bes ku} ni ka ima zdrav stve nih pro ble ma, mno ge od wih tre ba zdrav stve no zbri nu ti. Ne ki ma od wih, is ti ~e sa go vor ni ca, od go va ra ju }a zdrav stve na za {ti ta mo è bi ti pru è na sa mo u bol ni ca ma, a tu se ja vqa pro blem ne do voq nih ka pa ci te ta na {ih bol ni ca. Ipak, za deo bes ku} ni ka bi lo bi naj ra ci o nal ni je raz vi ti mre ù uslu ga flek si bil ne po dr {ke, ko ja bi im bi la pru è na u wi ho vim do mo vi ma da bi mo gli da na sta ve da ì ve sa mo stal no. – Pri hva ti li {ta za od ra sla i sta ri ja li ca tre ba lo bi da pru à ju sme {taj i zbri wa va we u akut nim si tu a ci ja ma, u onom pr vom tre nut ku dok po je di nac uz po mo} si ste ma so ci jal ne za {ti te, kao i svo je so ci jal ne mre è, ne pro na |e traj ni je re {e we. Ona to za i sta uspe {no i ~i ne, upr kos ~i we ni ci da sva ke zi me mo ra ju da pri ma ju qu de vi {e stru ko iz nad svo jih ka pa ci te ta. Na à lost, u Sr bi ji se bes ku} ni ci u pri hva ti li {ti ma za dr à va ju mno go du è, ~e sto ih na pu {ta ju sa mo da bi se u wih vra ti li sle de }e zi me – za kqu ~u je Mi le na Ti mo ti je vi}. Q. Male{evi}

FILIJALE ZA ZDRAVSTVENO OSIGURAWE NASTOJE DA SMAWE TRO[KOVE ZA LEKOVE NA RECEPT

Kontrola lekara nije kazna Po tro {wa le ko va u Sr bi ji sve je ve }a. O to me sve do ~i po da tak da je sa mo u pr va tri me se ca la ne po dig nu to 2,5 mi li o- na ku ti ja le ko va na re cept vi {e ne go u istom pe ri o du pret hod ne go di ne. Po {to se za le ko ve sva ke go di ne tro {i sve vi {e “zdrav stve nih” di na ra, Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we i sve we go ve fi li ja le na sto je da po tro {wu le ko va sve du na ra zum nu me ru. Na pod ru~ ju Fi li ja le Srem ska Mi tro vi ca u 2011. iz da to je bli zu 3.400.000 pa ko va wa le ko va na re cept, {to je u od no su na pret hod nu go di nu po ve }a we od 13 po s to. Po sta nov ni ku to pro se~ no iz no si 11 le ko va go di {we, ili go to vo 4.100 di na ra. Ukup ni tro {ko vi le ko va na re cept u 2011. go di ni iz no si li su bli zu 1,3 mi li jar du di na ra. U pr vih de set le ko va po obi mu po tro {we su oni za kar di o va sku lar ne bo le sti, di ja be tes i ast mu, a tu su i an ti de pre si vi, ~i ja po tro {wa je ve li ka ve} go di na ma. Za po kri }e tro {ko va za le ko ve iz da te na re cept iz dva ja

se oko 11 od sto od ukup nih pa ra zdrav stve nog osi gu ra wa. Za to je ve o ma va `no obez be di ti ra ci o nal nost u po stu pa wu iza -

bra nih le ka ra kod pro pi si va wa le ko va na re cept i do sled no po {to va we po zi tiv ne Li ste le ko va. Ra di to ga zdrav stve n o osi g u r a w e spro v o d i kon tro lu ra da iza bra nih le ka ra u de lu pro pi si va wa le ko va na re cept. Ona je na ro ~i to in ten zi vi ra na u dru goj po lo vi ni 2011. go di ne, ka da je spro ve de no 14 kon tro la ko ji ma je ob u hva }e no 70 le ka ra, {to pred -

sta vqa 25 od sto ukup nog bro ja le k a r a s iden t i f i k a c i o n im bro jem, ko li ko ih ima u Fi li ja li. Utvr |e no je da su po je di -

ni le ka ri kr {i li va `e }e pra vil ni ke pa su pred u ze te sank ci je. – Le k a r i su zdrav s tve n om osi g u r a w u na d ok n a d i l i oko 185.500 di na ra, {to pro se~ no po jed nom kon tro li sa nom le ka ru iz no si 2.650 di na ra – ka `e di rek tor fi li ja le Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Srem ska Mi tro vi ca mr Dra g oj l e Ra i ~ e v i}. – Ali

glav ni ciq kon tro le ni je ka `wa v a w e le k a r a. Na p ro t iv, ciq je da se obez be di pre ven tiv no de lo va we i ra ci o na li za ci ja wi ho vog ra da, da se iza bra ni le ka ri edu ku ju i bo qe upo z na j u s Li s tom le k o v a i dru g im nor m a t iv n im ak t i m a zdrav stve nog osi gu ra wa, kao i da se kva li tet ra da po dig ne na vi { i ni v o u de l u vo | e w a zdrav stve ne evi den ci je. Po sle kon tro le, a na ro ~i to po sle ju na, po tro {we le ko va je sma we na u svim do mo vi ma zdra vqa na pod ru~ ju Fi li ja le, a na ro ~i to su vi dqi vi efek ti u sma we wu iz da ta ka za po tro {wu le ko va na re cept. – Bit no je is ta }i da ra ci o- na li za ci ja u ovom de lu ne zna ~i sma we we pra va pa ci je na ta iz obla sti zdrav stve nog osi gu ra wa ve} sma we we ra si pa wa le ko va na re cept. To }e se po sti }i pro pi si va wem op ti mal ne ko li ~i ne i sma we wem ku} nih za li ha le ko va, ~i me se sva kom osi g u r a n i k u obez b e | u j e neo p hod ni lek i sma wu ju se tro {ko vi za te na me ne – ka `e Ra i ~e vi}. J. Barbuzan

" ! !

', * 0 .*()+$ +,- "# '". *0", , "'- 0 4 *+$ - + * '#" + '+,",-,(& )(%","3$"! ' -$ "%- "%% * ' -+$ ( # .%#-# ( + ), & * & + , * $ &+$ +,- "# ' +& *4-' *( ' +,- "# . *()+$ +,- "# + ' +, .(& ' * ' -+$(& # 0"$& +, * $ &+$"& +,- "# & $(# ( # .%#-#- (. . "'+,",- "# .*()+$ +,- "# 2 + )*(-3 . ," + )(+ '"& (+.*,(& ' +) " "3'(+," "+,(3' " ',* %' .*() * . 3" " +,*-3'" + * '" " 2 "," "0 * ' -+$ % "# 4 * +$ " "0 ($(%'"! 0 & %# *" + & +,* 2 + +,- "* ," "'- " # ' + & +, * - "%( 0 .*1 ,$- & +, * $ &+$"! +,- "# +,- '," 2 ( "," ")%(&- '". *0", , "'- " ")%(&- '+,",-, )(%","3 $"! ' -$ - "%& +, * $ &+$ +,- "# $(# + (+,. *-#- -0 )( *1$% 4 *+$ % )- %"$ * ' -+$ $ ( " )*". , '( + $,(* +,- '," &( - $('$-*"+ ," 0 +,") ' "# ($ 0 )*"# .)*"% %# "' (*&

/// & +, * ,-

-*()

dRU[TvO

dnevnik

ponedeqak2.april2012.

SI NO VI BI JU O^E VE I MAJ KE

Sta ri tr pe i }u te zbog stra ha i sra mo te Sva ka de se ta sta ra oso ba u Sr bi ji tr pi na si qe u po ro di ci, a naj ~e {}e ih psi hi~ ki i fi zi~ ki zlo sta vqa ju de ca. Mo tiv za vre |a we i pre bi ja we uglav nom je ko ri sto qu bqe. Ka ko je, po pra vi lu, re~ o “naj mi li ji ma i naj dra ì ma”, sta ri tr pe na si qe i }u te iz stra ha ili sra mo te. Cr ve ni krst Sr bi je i ne vla di na or ga ni za ci ja “Hu ma na sa”, u sa rad wi s po ve re ni com za za {ti tu rav no prav no sti, spro ve li su is tra ì va we ko je se te me qi na po da ci ma po li cij skih upra va i cen ta ra za so ci jal ni rad u No vom Sa du i Ni {u iz 2010. go di ne, po ko jem se vi di da je na si qe u po ro di ci nad sta ri ma u stal nom po ra stu i da oko ~e ti ri od sto sta rih tr pi ne ki ob lik tor tu re. Vi nov ni ci su naj ~e {}e ~la no vi po ro di ce: si no vi, }er ke i unu ci. Naj sta ri ja za be le è na `r tva ima la je 87 go di na, dok je naj mla |i na sil nik unuk star 26 go di na. Pol na sta ti sti ka sve do ~i da su sta ri je è ne ~e {}e `r tve po ro di~ nog na si qa. Pro se~ na sta rost `r ta va je oko 70 go di na, dok naj ve }i broj iz vr {i la ca ima iz me |u 30

i 35 go di na. Naj sta ri ji vi nov nik na si qa u po ro di ci je mu {ka rac od 77 go di na. Po da ci go vo re da su si no vi naj ~e {}i na sil ni ci nad sta rim ro di te qi ma. To kom 2010. u No vom Sa du za be le è no je 31 kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci i tu je naj sta ri ja `r tva ima la ne {to ma we od 90 go di na ì vo ta. Na sil ni ci nad sta ri ma uglav nom ko ri ste fi zi~ ku sna gu. U tri od okup no 26 pri ja vqe nih slu ~a je va ko ri {}e no je i oru |e kao {to su dr ve na pa li ca i ne i den ti fi kov no “tu po oru |e”, dok se no` re |e ko ri sti. Te le sne po vre de ko je se na no se sta ri ma ret ko su me di cin ski do ku men to va ne, zbog ~e ga se ja vqa ju i pro ble mi u do ka zi va wu na si qa u sud skom po stup ku. No, ~ak i ka da do |e do sud skog po stup ka, on su vi {e du go tra je, a ka zne su su vi {e bla ge. Pred sed nik Cr ve nog kr sta Sr bi je Dra gan Ra do va no vi} is ti ~e da su re zul ta ti ovog is tra ì va wa za pra vo po ru {i li mit o pa tri jar hal noj po ro di ci u ko joj su emo tiv ne ve ze sna `ne, i ot kri la su ro vu isti nu da su sta ri qu di ~e sto `r tve po ro di~ ne ne slo ge.

Sta ri ce naj vi {e stra da ju âk u 75 od sto slu ~a je va na si qa nad sta ri ma ra di se o è na ma. Na sil ni ci su naj ~e {}e mu {kar ci, ko ji svo je `r tve ~e {}e mal tre ti ra ju u ku }i ne go na jav nim me sti ma. Na si qe u tre }oj do bi je te {ko pre po zna ti jer `r tve, a po go to vo ka da je re~ o maj ka ma ili ba ka ma, }u te. Osim sra mo te, iz u zet no je pri su tan i strah da }e, ako pri ja ve na si qe, bi ti sme {te ni u dom, a pri sut na je i slut wa da }e agre siv no po na {a we vi nov ni ka bi ti jo{ è {}e na kon {to ga opo me nu po li ci ja ili so ci jal ni rad ni ci.

– Spe ci fi~ nost ove vr ste po ro di~ nog na si qa je u to me {to sta ri qu di ne è le da pri ja ve na sil ni~ ko po na {a we svo jih bli `wih. Ra za pe ti iz me |u emo ci ja, sop stve ne ugro è no sti i stra ha, ve li ki broj sta rih tr pi fi zi~ ko i emo ci o nal no na si qe i ne usu |u je se da po tra ì po mo} iz bo ja zni da }e na si qe eska li ra ti ako ga ne ko me pri ja ve. Is ku stvo u ra du sa sta rim qu di ma go vo ri da je si ro ma {tvo je dan od naj ve }ih ge ne ra to ra na si qa u po ro di ci – oce nio je Ra do va no vi}, do da ju }i da su vi nov ni ci si no vi, k}e ri, sna je, ze to vi u unu ci. So ci o log dr Rat ko Bo ò vi} raz log po ve }a wu na si qa u po ro di ci vi di u ne stan ku pa tri jar hal nih vred no sti, is ti ~u }i da je za to kri vo dru {tvo ko je ne vo di ra ~u na o sta rim qu di ma. – Dru {tvo i za jed ni ca na taj na ~in po ka zu ju da ne mo gu da ot pra te ~o ve ko vo tra ja we u ovoj za jed ni ci na od go va ra ju }i na ~in – oce nio je pro fe sor Bo ò vi}. – Sta ri si stem je sru {en a no vi jo{ ni je us po sta vqen. Ima mo dru {tvo u ko jem vla da ju ha os, na -

U SPE CI JAL NOJ BOL NI CI ZA RE HA BI LI TA CI JU „BA WA KA WI @A”

Baw ski tret ma ni pra te tr ì {ne uslo ve Spe ci jal na bol ni ca za re ha bi li ta ci ju „Ba wa Ka wi à”, ko ja je oko sni ca tu ri sti~ ke po nu de Ka wi è, pro {lu go di nu je za vr {i la po zi tiv nim bi lan som, bez ob zi ra na to {to ni je mo gla da ko ri sti sve sme {taj ne ka pa ci te te. Od 300 po ste q a, s ko l i k o ras p o l a ` e, „Ba wa Ka wi à” je u mre ì zdrav stve nih usta no va sa 140, od ko jih je la ne ugo vo ri la 125, a di rek tor ka „Ba we Ka wi à” dr Slo bo dan ka Drn dar ski is ti ~e da je usta no va po sle ~e ti ri go d i n e pr v i put la n e i ostva ri la ugo vo re no, uspe {no sa ra |u je i is pu ni la je plan pre ma Re pu bli~ kom za vo du za zdrav stve no osi gu ra we. – Pro blem su po ste qe ko je su na tr ì {tu, a ko je la ne de lom ni su bi le po pu we ne iz objek tiv nih raz lo ga – usled

eko nom ske kri ze i {to je dru gi sprat ho te la „Akva ma rin” bio van funk ci je zbog nad grad we kro va ula ga wi ma Fon da za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di na – ali je „Ba wa Ka wi `a” sop stve nim nov cem re no vi ra la so be ko je su o{te }e -

ne pro ki {wa va wem i ra do vi ma na kro vu, ta ko da su u funk ci ji od kra ja ok to bra – ka `e di r ek t or k a Drn d ar s ki. – U tom de lu o~e ki va ni broj no }e wa ni je ostva ren, ali se na da mo da }e mo ni zom ak tiv no sti

je pro mo vi sa na pod vod na eks ten z i j a, is t e z a w e ki~ m e n og stu ba, deo te ra pi je po ko joj je ka wi {ka usta no va je din stve na u Sr bi ji. „Ba wa Ka wi `a” je ve} de ce ni ja ma bi la pre po zna tqi va po vr hun skoj me di -

Bla go de ti ter mal ne vo de U po gle du upot pu wa va wa tu ri sti~ ke po nu de i ukup nog ko ri {}e wa po ten ci ja la u Spe ci jal noj bol ni ci za re ha bi li ta ci ju „Ba wa Ka wi à” na gla {a va ju po tre bu sa rad we s lo kal nom sa mo u pra vom, Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom, Kla ste rom zdrav stve nog tu ri zma Voj vo di ne, ~i je se di {te je u Ka wi ì. – Mi slim da u raz vo ju ne tre ba od vi {e da for si ra mo vel nes sa dr à je, jer su u tom seg men tu Ma |ar ska, ê {ka, Slo ve ni ja i dru ge ze mqe u okru è wu oti {le da le ko is pred nas. Tre ba da ima mo od re |e ne sa dr à je vel nes pro gra ma, ali sma tram da na {a osnov na po nu da tre ba da osta ne zdrav stve na, oslo we na na bla go de ti ter mal ne vo de i bla ta, uz vr hun sku kva li tet nu uslu gu, upot pu wa va wem ra zno vr sne po nu de ko ju Ka wi à mo è pri u {ti ti go sti ma ko ji kod nas do la ze – sma tra di rek tor ka Drn dar ski.

ko je smo pred u ze li u ovoj go di ni us pe ti da po pu we nost ka pa ci te ta bu de na za do vo qa va ju }em ni vou. Ak tiv no sti su usme re ne ka tu ri sti~ kim or ga ni za ci ja ma i udru `e wi ma pen zi o ne ra, a na ne dav nim saj mo vi ma po seb no

cin skoj re ha bi li ta ci ji pa je po pu we nost ka pa ci te ta ta kva da se uvek tra `i la po ste qa vi {e. Po pu we nost ka pa ci te ta ko ji su di rekt no na tr `i {tu u po sled we vre me ni je kao ne kad pa je ne dav ni me |u na rod ni Sa jam tu ri zma u Be o gra du bio

pri li ka da se taj deo ka pa ci te ta po nu di pa ci jen ti ma po ce ni ko ja va ì i za one ~i je le ~e we i opo ra vak fi nan si ra Re pu bli~ ki fond zdrav stve nog osi gu ra wa. – Pri la go |a va mo se uslo vi ma na tr ì {tu i ovim è li mo da u me se ci ma ko ji su van glav ne se zo ne, pri stu pa~ ni jim ce na ma pri bli ì mo ko ri sni ci ma na {e uslu ge i po pu ni mo ka pa ci te te. Pri li ka je da oni ko ji u ba wu do la ze o svom tro {ku is k o r i s te van s e z on s ki po pust. Za raz li ku od pret hod nih go di na, ka da je zbog pro ble ma sa sme {taj nim ka pa ci te ti ma bi lo gu `ve i ~e ka wa, oni ma ko ji è le do dat ni kom for na ras po la ga wu su apart ma ni u pri vat nim ho te li ma, a te r a p i j u mo g u spro v o d i t i u na { oj usta n o v i – na p o m i w e Slo bo dan ka Drn dar ski. Po kra ji na je, osim nad grad we kro va na cen tral nom baw skom objek tu ho te la „Akva ma rin”, po mo gla da se do bi je no vac za re kon struk ci ju baw ske ener ga ne na kon kur su Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ener ge ti ku. „Ba wa Ka wi à” je kon ci pi ra na na ko ri {}e wu ge o ter mal ne vo de, ne sa mo za te ra pi je ve} i kao sa ni tar ne vo de i ener gen ta, pa }e, ka ko na ja vqu je di rek tor ka Drn dar ski, do }i do ula ga wa da bi se ge o ter mal na vo da jo{ vi {e is ko ri sti la za gre ja we obje ka ta i pri ni ìm tem pe ra tu ra ma. Do bi je ne su i pa re za po sta vqa we so lar nih ko lek to ra pa }e se i Sun ~e va ener gi ja ko ri sti ti za do gre va we sa ni tar ne vo de, {to }e do pri ne ti u{te da ma i sma we wu tro {ko va. – Po {to su i oni no vi ji baw ski objek ti sta ri vi {e od tri de ce ni je, pri stu pi lo se i iz ra di pro je ka ta za re kon struk ci ju ku hi we da bi se is pu ni li uslo vi za rad pre ma naj vi {im stan dar di ma i o~e ku je mo fi nan sij sku po dr {ku Po kra ji ne i za to ula ga we. Ka wi ì, kao baw skom cen tru, ne do sta ju otvo re ni ba ze ni, za {ta ima mo pri pre mqe ne pro jek te i ra di mo na to me da se oni u do gled no vre me iz gra de – uka zu je Slo bo dan ka Drn dar ski. M. Mi tro vi}

si qe i be za ko we. To je do voq no da u ta ko ha o ti~ nom sta wu osla be oni ko ji su naj sla bi ji. Osim fi zi~ kog na si qa, po ka za lo je ovo is tra ì va we, sta ri tr pe i eko nom sko, od no sno ne ma ju slo bo du ras po la ga wa sop stve nom pen zi jom, ko ja je ~e sto uzrok sva |e u po ro di ci. Na i me, zbog ve li ke ne za po sle no sti, ali i ne mar no sti mla dih, po ne ko li ko ge ne ra ci ja u po ro di ci za vi si od pen zi je ko ju sta ri pri ma ju i ona je ~e sto uzrok {to svi ata ku ju na wih, i to po pra vi lu u da ni ma ka da im po {ta ri za zvo ne na vra ta. Osim uzi ma wa nov ca od pen zij,e sta ri su ~e sto `r tve svo jih bli ìh i da qih ro |a ka i kroz ugo vor o do ì vot nom iz dr à va wu, ko ji pod ra zu me va osta vqa we sta na ili ku }e. Ka da se ugo vor pot pi {e i sud ski ove ri, na sta je pa kao za sta re qu de jer oni ko ji su do ju ~e ima li mno go qu ba vi i ose }aj no sti, po sta ju sa svim dru ge oso be ko je ne bi ra ju sred sta va, pa i fi zi~ ke ba ti ne, da se {to pre re {e sta rih i do bi ju imo vi nu. Q. Ma le {e vi}

Svi na re ~i ma po dr à va ju om budsmana Za { tit n ik gra | a n a Sa { a Jan ko vi} iz ja vio je da svi da nas na re ~i ma po dr à va ju om bud sma na kao kon tro lo ra ad mi ni stra ci je, ali da su „pra va raz mi {qa wa funk ci o ne ra i slu `be ni ka ad mi ni stra ci je naj ~e {}e ma lo dru ga ~i ja”. – Tran zi ci o na de mo kra ti ja u Sr bi ji je iz ne dri la ne ke mo der ne i kom plet ne po li ti ~a r e, ali je i da q e mno g o onih ko ji ni su do ra sli po zi ci ja ma na ko ji ma su i ko ji in sti tu ci ju om bud sma na do ì vqa va ju kao nu `no zlo, a ne kao po tvr du da ovo dru {tvo ipak na pre du je – re kao je Jan ko vi}, a pre neo Ta njug. – Svi su sma tra li da im po sle pro me na sle du ju upra vqa~ ke po zi ci je, a ni su se, na rav no, svi mo gli do bro sna }i na wi ma. Ka da da nas ne ko kri ti ku je i

kon tro li {e wi hov rad, ose }a ju se uvre |e no jer, za bo ga, oni su bi li bor ci pro tiv sta rog re ` i m a, wi m a du g u j e m o de mo kra ti ju i oni su nas, i po v e r e n i k a i za { tit n i k a gra |a na, stvo ri li i iza bra li. Jan ko vi} je ka zao da „otvo re nih pret wi po li ti ~a ra ne ma jer je Sr bi ja za to li ko u po sled woj de ce ni ji de mo krat ski sa zre la”. – Da nas se gla ve „ski da ju” pu tem me di ja – zlo na mer nim, is kon stru i sa nim tek sto vi ma, po l u ~ i w e n i c a m a is k ri v qe nim do ne pre po zna tqi vo sti, ~ak i bru tal nim la `i ma ko je, ka da se pro spu, za so bom du go osta vqa ju ne pri ja tan mi ris. Zbog to ga se mno gi sjaj ni i spo sob ni qu di klo ne jav nog an ga `ma na – sma tra Jan ko vi}.

@EN SKO STVA RA LA [TVO U VOJ VO DI NI

Udru `e ne do ve }ih pra va

Iz lo `ba èn skog stva ra la {tva pr vi put je or ga ni zo va na u Omla din skom do mu u No vom Mi lo {e vu. Stol wa ci, ja stu ci, sli ke i dru gi ru~ ni ra do vi bi li su pred sta vqe ni po se ti o ci ma saj ma na {a re nim {tan do vi ma, dok se na bi ni od vi jao mu zi~ ki i kul tur ni pro gram. Or ga ni za tor ka saj ma èn skog pred u zet ni {tva Ja smi na Be li} ve li da je do {la na ide ju da oku pi sve è ne u op {ti ni No vi Be ~ej i da upri li ~i ma ni fe sta ci ju na ko joj }e one iz lo ì ti svo je ru~ ne ra do ve. Na saj mu su u~e stvo va le 22 iz la ga ~i ce iz ove sred wo ba nat ske ko mu ne. – Ono {to je pri ka za no u no vo mi lo {e va~ kom Omla din skom do mu deo je ono ga ~i me se è ne u na {oj op {ti ni ba ve. Ra ~u nam na to da }e ovo po sta ti tra di ci ja i da }e è ne shva ti ti da sa mo udru è ne mo gu do bro ra di ti i ostva ri va ti svo je ci qe ve – re kla je Ja smi na Be li}. Po mo} nik pred sed ni ka op {ti ne No vi Be ~ej To mi slav Rat ko vi} ka zao je da je ova lo kal na sa mo u pra va po zna ta po to me {to ve li ki zna ~aj pri da je èn skom pred u zet ni {tvu i

stva ra la {tvu i op {tem u~e {}u è na u vla sti. Ciq ove ma ni fe sta ci je bio je i da se se o ske è ne udru è, eko nom ski osna è i na u ~e ka ko da u~e stvu ju u pro jek ti ma. – @e ne jo{ uvek ni su rav no prav ne s mu {kar ci ma, za to su i osno va ne in sti tu ci je ko ji bi, za jed no s ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, tre ba lo da po ku {a ju da po me re stan dar de u ci qu rav no prav no sti oba pol a– na po me nu la je di rek tor ka Po kra jin skog za vo da za rav no prav nost po lo va Ve sna [i ja~ ki. – Broj ni pro gra mi po kra jin ske ad mi ni stra ci je, Vla de Voj vo di ne i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta i Za vo da za rav no prav nost po lo va or ga ni zo va ni su upra vo u tom ci qu. Ovi mi nisaj mo vi or ga ni zu ju se ba{ da bi smo po ka za li stva ra la {tvo se o skih è na, wi ho ve po ten ci ja le, po tre be i mo gu} no sti. Ona je do da la da re gi stro va we èn skih udru è wa je ste zna ~aj no jer è ne ta ko sti ~u uslo ve da u~e stvu ju u me |u na rod nim i do ma }im do na tor skim pro jek ti ma i tra è no vac ko jim bi po boq {a le svoj po lo àj i re a li zo va le svo je ide je i pro jek te. @. B.

CRnA HROnikA

ponedeqak2.april2012.

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U BLI ZI NI E^ KE, KOD ZRE WA NI NA

Dvo ji ca po gi nu la, pe to ro te {ko po vre |e no Dve oso be su po gi nu le a pe to ro je te {ko po vre |e no u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se ju ~e, u ra nim ju tar wim sa ti ma, do go di la na pu tu iz me |u Zre wa ni na i Kr wa ~e, kod ras kr sni ce s pu tem E~ ka–Ko va ~i ca–Pan ~e vo. Od za do bi je nih po vre da, na li cu me sta su na stra da li Pre drag P. (31) iz Zre wa ni na i Mir ko A. (54) iz Ka ~a re va. Po -

ko A. Zre wa nin ska po li ci ja je do da la da se uzro ci sa o bra }aj ke jo{ utvr |u ju, a ne zva ni~ no se spo mi we da se, naj ve ro vat ni je, ne sre }a na dru mu do go di la usled br z i n e ne p ri l a g o | e n e kli za vom ko lo vo zu. Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu Du{anka Tati}, u pri s u s tvu za me ni ka

Smr ska ni „audi”

li cij ska upra va u Zre wa ni nu sa op {ti la je ju ~e da je do te {ke sa o bra }aj ne ne sre }e, ka ko se sum wa, do {lo zbog to ga {to je vo z a~ auto m o b i l a mar k e “audi A-3”, zre wa nin skih re gi star skih ozna ka Pre drag P. iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom, pre {ao na su prot nu stra nu ko lo vo za i uda rio u auto “opel astra”, ko jim je upra vqao Mir -

Osnov n og jav n og tu ` i o c a, i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. De o ni ca pu ta na ko joj je do {lo do fa tal nog su da ra pri vre me no je, ju ~e uju tro, bi la za tvo re na za sa o bra }aj. Is tra `ni su di ja Du {an ka Ta ti} je re kla da su te la po gi nu lih upu }e na na ob duk ci ju u no vo sad ski In sti tut za sud sku me di ci nu i da je na re |en van red ni

teh ni~ ki pre gled oba vo zi la ko ja su u~e stvo va la u sa o bra }aj ki. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma “Dnev ni ka”, me |u put ni ci ma ko ji su za do bi li te {ke te le sne po vre de bi li su Mario A. (23) i Dmitar M. (48), ko ji su bi li u “ope lu astra”, i Smiqka S. (24), Cvija S. (31) i Verica A. (34), sa put ni ci u “audi ju A-3”. Port pa rol ka zre wa nin ske Op {te bol ni ce “Dr \or |e Jo a no vi}” Maja Sladojevi} po tvr di la je za “Dnev nik” da je ju ~e, u 5.25 ~a so va, u Ur gent ni cen tar ove zdrav stve ne usta no ve do ve ze no pet oso ba s po vre da ma pr vog ste pe na hit no sti. – Od to ga, dvo je je za dr `a no u zre wa nin skoj bol ni ci. Jed noj oso bi mu {kog po la, ko ja je 1989. go di {te, ope ri sa na je sle zi na i u sta bil nom je sta wu. Dru go li ce, `en skog po la, ta ko |e je u sta bil nom sta wu i ima frak tu ru re ba ra, i ogu qo ti ne i he ma to me po li cu i te lu. U to ku je da qa di jag no sti ka – re kla je Ma ja Sla do je vi}. Ka da je re~ o osta lim po vre |e ni ma u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i, jed na oso ba s po vre da ma grud nog ko {a pre ve ze na je u Srem sku Ka me ni cu, i we no zdrav stve no sta we je sta bil no. – Pre o sta la dva pa ci jen ta su upu }e na u Ur gent ni cen tar Kli ni~ kog cen tra Sr bi je zbog otvo re nih po vre da do wih eks tre mi te ta – pre ci zi ra la je port pa rol ka zre wa nin ske bol ni ce. @. Ba la ban

SA NI RA NA HA VA RI JA U BE ^E JU

Za be to ni ra na bu {oti na iz ko je je {i kqao gas Stru~ na eki pa NIS-a sa ni ra la je u ne de qu, sa ti i po iza po no }i, ha va ri ju na bu {o ti ni bu na ra u be ~ej skom Do wem gra du i ne na da ni „gej zir“ vi {e ne pre ti oko li ni. ^ak su i po sle di ce, s ob zi rom na po ten ci jal nu opa snost, za ne mar qi ve. – Dva sa ta je tra ja la ope ra ci ja ce men ti ra wa bu {o ti ne. Uba ci li su ukup no ~e ti ri ku bi ka be to na. Mon ti ra li su „naf ta {i“ i ma no me tar ko ji po ka zu je da sa da pri ti sak iz no si nu la ba ra – re kao je za „Dnev nik” pred sed nik je op {ti ne Be ~ej i ko man dant Op {tin skog {ta ba za van red ne si tu a ci je Peter Knezi. – A to kom erup ci je je, po wi ho voj pro ce ni, bio iz me |u 30 i 40 ba ra. Ostao je deo eki pe NIS-a, ko ji }e na red na dva da na pra ti ti si tu a ci ju, a on da }e za po sle ni u ov da {woj NIS „Sred wa Ba~ ka“ kon tro li sa ti ugra |e ni ma no me tar. Ka da stru~ wa ci bu du za vr {i li ana li ze i uve ri li se u to da ne po sto ji mo gu} nost za bi lo ka kvu opa snost, de mon ti ra }e se po sta vqe na opre ma i po sta vi ti be ton ska plo ~a, ~i me }e ko na~ no pri ~a bi ti za vr {e na. Okru `e we u pre~ ni ku od pe de se tak me ta ra je u si vom ko lo ri tu, po {to je iz bu {o ti ne pu nih 55 sa ti {i kqa la vo da s pe skom. Sve u sve mu, pr vi april ski dan je Be ~ej ci ma do neo le pu vest. Ne ma vi {e za glu {u ju }eg hu ka vo de ko ja je

ME \U STRA DA LI MA I NO VI NAR KA NO VO SAD SKE TE LE VI ZI JE „DEL TA”

Ta ma ru pam te po osme hu i ve dri ni U tra ge di ji u no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast” `i vot je iz gu bi la i Ta ma ra Mi la di no vi} (25), mla da no vi nar ka Te le vi zi je „Del ta”, ko ja je u su bo tu uve ~e iza {la u pro vod sa svo jim dru ga ri ca ma. Na RTV „Del ta„ je ra di la se dam go di na i s uspe hom vo di la za bav nu emi si ju „Fo kus”. Ko le ge, {o ki ra ne tra gi~ nom ve {}u o we noj po gi bi ji, opi su ju je kao iz ra zi to ve dru i po zi tiv nu oso bu ko ja je iz u zet no vo le la po sao ko jim se ba vi la. U no vi nar stvo je u{la ve} s osam na est go di na, a ne {to ka sni je je upi sa la stu di je `ur na li sti ke na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du, gde je usko ro tre ba lo i da di plo mi ra. To kom stu di ja, deo no vi nar ske prak se je ima la i u na {em li -

Ta ma ra Mi la di no vi}

stu, a pri vr `e nost no vi nar skom po slu je po sta la ja sna ka da se s Prav nog fa kul te ta, ko ji je

pr vo bit no upi sa la, pre ba ci la na `ur na li sti ku. – We ne in ter jvu i emi si je pam ti mo po we nom osme hu, ve dri ni i sna la `qi vo sti – pri ~a di rek tor pro gra ma RTV „Del ta“Bo{ko Bari{i}. – Uvek se tru di la da bu de dru ga ~i ja od ko le ga i da sli ko vi ti je i ve dri je do ~a ra te mu. Hra bro se no si la i sna la zi la s go sti ma, bez ob zi ra na to da li pri ~a sa spor ti sti ma, po li ti ~a ri ma ili qu di ma s estra de. Osim „Fo ku sa”, ra di la je i emi si je „Eks klu ziv”, „Ski Ja ho ri na”, se ri jal „Ba we Sr bi je” i dru ge. Zbog smr ti mla de no vi nar ke na Te le vi zi ji „Del ta“ pro gram se ne }e emi to va ti do daq weg, a tre nut no je na ekra nu we na fo to gra fi ja. E. D.

KOBNI IZLAZAK KIKIN\ANINA RENATA VUKOVI]A

@e leo da pro sla vi po lo è ni is pit Me |u {e sto ro na stra da lih u no vo sad skom klu bu „Kon trast” je i Ki kin |a nin Re na to Vu ko vi}. Ro |en je 1991. go di ne, a u No vom Sa du je stu di rao he mi ju na Pri rod noma te ma ti~ kom fa kul te tu. Po ro di ca i pri ja te qi ovog mla di }a su u {o ku. Tet ka Svetlana Stari ka è da jo{ uvek ne mo è da ve ru je {ta se de si lo. – Ju ~e uju tro smo sa zna li da je Re na to na stra dao i jo{ uvek ni smo sve sni te ~i we ni ce. Bio je di van mla di} i do bar stu dent, ko ji je na me ra vao da obra zo va we na sta vi u Mi la nu. Iako ni je iz la zio, te ve ~e ri je s de voj kom oti {ao da pro sla vi po lo è ni is pit – us pe la je da pro zbo ri Sve tla na Sta ri.

Re na to je u Ki kin di za vr {io Gim na zi ju „Du {an Va si qev“ kao je dan od bo qih |a ka. Maj ka Sne`ana je zna la da je Re na to te ve ~e ri iza {ao da pro sla vi is pit i ~im je ~u la za ne sre }u, ne pre sta no ga je zva la te le fo nom. Me |u tim, on se ni je ja vqao. Ta da je oti {la u No vi Sad, gde je od pri ja te qa sa zna la {ta se do go di lo we nom je din cu. Re na to Vu ko vi} bio je i ~lan ki kind skog Klu ba ame ri~ kog fud ba la „Ma mu ti“. I pre ne ko li ko go di na u ka fi }u „La unx“ na stra da la je Ki kin |an ka Ma ja Ga vran ~i}, ta ko |e stu dent ki wa. A. \.

Re na to Vu ko vi}

Naj ve }e no vo sad ske tra ge di je Ukqu ~u ju }i prek si no} nu tra ge di ju, u po sled wih de se tak go di na u No vom Sa du su se do go di la ~e ti ri ve li ka po `a ra na jav nim me sti ma i ugo sti teq skim objek ti ma u ko ji ma je u tre nut ku iz bi ja wa va tre bio ve li ki broj qu di. Upr kos sve

Umi re na po di vqa la bu {o ti na

iz bi ja la iz du bi ne od 336 me ta ra ko ji se ~uo ne ko li ko ki lo me ta ra u pre~ ni ku, ne ma vi {e dva de set me tar skog vo de nog stu ba ko ji je iz ba ci vao i pe sak, ukqu ~e na je elek tri~ na ener gi ja, vra ti li su se eva ku i sa ni `i te qi iz obli `wih ku }a. Nor ma li zo van je `i vot u de lu Do weg gra da, ta~ ni je, na ras kr sni ci uli ca Re pu bli kan ska i Ni ko le Te sle. Pred sto je ra do vi „ko zme ti~ ke pri ro de“ jer va qa opra ti od pe ska ko lo vo ze i tro to a re, ali i kro vo ve i fa sa de obli `wih zgra da. – Mo ram da is tak nem iz u zet nu ko rekt nost, na rav no i stru~ nost rad ni ka NIS-a. Br zo su re a go va li na na{ po ziv u ~e tvr tak, ka da je oko 18 sa ti do {lo do erup ci je

na bu {o ti ni ar te skog bu na ra u Do wem gra du. Vi {e od 50 sa ti se vo di la bor ba s vo de nom sti hi jom. Od mah po do la sku NIS-ove bri ga de za in ter ven ci je, utvr |e no je da je u vo de nom mla zu ko li ~i na ugqen di ok si da i me ta na za ne mar qi va i da to ni je opa sno po qu de. Ali, ne po zna va we si tu a ci je, po {to je ra do ve na bu {o ti ni iz vo di la fir ma „Vo do re mont“ iz Si ri ga, i ~i we ni ce da su pr ve in ter e ven ci je za po ~e te to kom no }i, uz na po me nu da je iz bez bed no snih raz lo ga u tom de lu gra da is kqu ~e na elek tri~ na ener gi ja, ote `a va le su po sao. Me |u tim, na ve li ko za do voq stvo svih, po sao je oba vqen uspe {no – ka `e Pe ter Kne zi. V. Jan kov

11. DECEMBAR 2007. GODINE: U po à ru u no vo sad skom ho te lu „Put nik”, ko ji je iz bio ma lo pre po no }i, ì vo te su iz gu bi li Alek san dar Pan to vi} (30) iz Le skov ca, Mir ja na Ve sel kov (43) iz Su bo ti ce i bu gar ski dr à vqa nin Bo ri slav Ko va ~ev (39). Wih tro je su se ugu {i li od di ma ko ji je ne ko li ko mi nu ta na kon iz bi ja wa po à ra na me |u spra tu za hva tio svih pet spra to va ho te la. U po à ru je po vre |e no jo{ {est oso ba, ali su svi pro {li s lak {im po vre da ma. Ka ko je utvr |e no is tra gom, po àr u ovom no vo sad skom ho te lu je pod met nut, a za we go vo iza zi va we osum wi ~en je mla di} ko ji se dan ra ni je po sva |ao s obez be |e wem ko je ga je iz ba ci lo iz ka zi na.

Raz lu pan auto od bor ni ka SNS-a Po vo dom ovog in ci den ta Op {tin ski od bor SNS-a se ogla sio sa op {te wem u ko jem tra è od nad le `nih or ga na da se {to pre pro na |u po ~i ni o ci ovog van dal skog ~i na. „Ne è li mo da ve ru je mo da ovaj in ci dent ima po li ti~ ke ili na ci o nal ne mo ti ve, i upo zo ra va mo na to da je je di no lo kal na vlast od go vor na za am bi jent u ko jem pred iz bor na kam pa wa iz la zi iz okvi ra ko rekt ne po li ti~ ke utak mi ce„, ka è se u sa op {te wu OO SNS-a Vr bas. M. Kk.

stro `im pro pi si ma o pro tiv po `ar noj za {ti ti na jav nim me sti ma, o~i gled no je da jo{ uvek po sto je ri zi~ ne si tu a ci je, a de se ti ne `r ta va, uglav nom mla dih qu di, pre vi so ka su ce na ko ja je pla }e na ne ma ru ili oho lo sti po je di na ca.

6. APRIL 2000. GODINE: U ve li kom po à ru ko ji je iz bio u zgra di Rad ni~ kog uni ver zi te ta u No vom Sa du smrt no je na stra da la Mi li ca Pro stran, za po sle na na TV „Du ga”, dok je jo{ {e sto ro qu di po vre |e no u po à ru. Va tra se po ja vi la na 12. spra tu zgra de, za tim se pro {i ri la na sprat iz nad, ali i na ni è spra to ve, ta ko da je va tre na sti hi ja pot pu no uni {ti la po sled wih {est spra to va ove zgra de. Pret po sta vqa se da je va tra iz bi la u stu di ju TV „Du ga”, a pro tiv vla sni ka Du{ana Mora~e je go di na ma vo |en sud ski po stu pak zbog neo d go va ra ju }e bri ge o opre mi. Pre ~e ti ri go di ne sud je oslo bo dio Mo ra ~u od go vor no sti, ali je na kon àl be Tu ì la {tva po stu pak vra }en na po ~e tak.

VAN DA LI ZAM U VR BA SU

U no }i iz me |u su bo te i ne de qe, oko 2.20 ~a sa ka me no van je auto mo bil od bor ni ka Srp ske na pred ne stran ke u Skup {ti ni op {ti ne Vr bas i {e fa Iz bor nog {ta ba te stran ke Viktora Besermewija. Auto mo bil je bio par ki ran is pred we go ve ku }e u Vr ba su. Ka ko je usta no vqe no pri li kom po li cij skog uvi |a ja, na auto mo bi lu su po lo mqe na pred wa i zad wa sta kla i na ne ta je {te ta na in stru ment ta bli i zad wem se di {tu.

dnevnik

c m y

17. FEBRUAR 2008. GODINE: Jed na od naj ve }ih tra ge di ja u No vom Sa du do go di la se u ka fi }u „La unx” u jed nom od pa sa à u Zmaj Jo vi noj uli ci. U po à ru, ko ji je zbog iz u zet no za pa qi vih ma te ri ja la od ko jih je bio sa ~i wen en te ri jer, u tre nut ku za hva tio ceo lo kal, na stra da li su: Mir ja na (23) i Mi lo{ (19) Pe ki}, Mi le na Ko lun xi} (23), Bran ka Sa ko vi} (23), Bo ris Bje ki} (23), Du {i ca Ku la{ (23), Ma ri ja Ga vran ~i} (23) i Vla dan Dra go vi} (27), dok su te {ko po vre |e ni Aleksandar Anti} i Maja Milik{i}. Zbog na mer nog iza zi va wa ovog po à ra, Milo{ Male{ev je osu |en na 12 go di na za tvo ra, dok su vla sni ci lo ka la Tama{ Kolar i Sr|an Bovan osu |e ni na po se dam go di na zbog ne po {to va wa pro tiv po àr nih pro pi sa ko ji va è za ugo sti teq ske objek te.

crna hronika

dnevnik

ponedeqak2.april2012.

TRAGEDIJA PRETPRO[LE NO]I U KLUBU „KONTRAST” U NOVOM SADU

[e sto ro mla dih ugu {i lo se u dis ko te ci U ve li koj tra ge di ji u no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast”, na uglu Par ti zan ske i Ki sa~ ke u No vom Sa du, u ne de qu, u dva sa ta po sle po no }i, po gi nu lo je {e sto ro mla dih. U ovoj tra ge di ji su na stra da li Ta ma ra Mi la di no vi} (1987) iz No vog Sa da, Mi le na Dal ma ci ja (1984) iz Fu to ga, Re na to Vu ko vi} (1991) iz Ki kin de, Ma ri na Ani ~i} (1987) iz ^u ru ga, Mar ko Pa vlo vi}(1983) iz Kra gu jev ca i Zo ran Ig wa to vi} (1984), ko ji je dr `av qnin Bo sne i Her ce go vi ne, s pre bi va li {tem u No vom Sa du.

te od po `a ra, te su ta ko po ~i ni li te {ko de lo pro tiv op {te si gur no sti, po li ci ja je uhap si la Aloj za G. (1944), vla sni ka ugo sti teq skog objek ta „Kon trast” i re sto ra na uz we ga „La sta”, ko ji je ta ko |e o{te }en pla me nom sti hi jom, kao i za kup ce ovog klu ba Sla vi {u S. (1966) i De ja na R. (1976). Wi ma je od re |e no po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti, po sle ~e ga }e bi ti do ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du. Uvi |aj je za po ~eo od mah na kon ga {e wa va tre i na sta vqen je i ju ~e ceo dan. On }e utvr di ti

ê ti ri oso be lak {e su po vre |e ne. U Ur gent ni cen tar KCV pri mqe ne su dve èn ske oso be, V. I. (1983) iz No vog Sa da, ko ja je za do bi la lak {e te le sne po vre de (i{ ~a {e we ra me na) i na kon uka za ne le kar ske po mo }i pu {te na ku }i, dok je N. G. (1986), ta ko |e iz No vog Sa da, pre ba ~e na u In sti tut za plu} ne bo le sti Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci, na ve de no je u sa op {te wu KCV-a. U tre nut ku ne sre }e u lo ka lu je bi lo iz me |u 300 i 350 mla dih, ko ji su kao u stam pe du spa sa va li svo je ì vo te, sa zna je mo ne zva ni~ no. Zbog osno va ne sum we da ni su spro ve li za kon ske me re za {ti -

uzrok iz bi ja wa va tre, ali od mah, ve} oko ~e ti ri uju tro, na li cu me sta po mi wa na su dva sce na ri ja ne sre }e. Po jed noj va ri -

uvi |a jem, sa op {ti la je me di ji ma da je u po li ci ji na kon do ga |a ja bi lo na is pi ti va wu oko 50 oso ba, a ne ke od wih su do vo |e ne u ve zu s kri vi~ nim de lom iza zi va wa op {te opa sno sti. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, is tra ga je, na kon pri ku pqa wa do ka za, i{la vi {e u prav cu to ga da su va tru iza zva la pi ro teh ni~ ka sred stva, ali je pre ra no za do no {e we ko na~ nog na la za. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, pe to ro od {e sto ro po gi nu lih pro na |e no je u to a le tu na ga le ri ji, i to u po sled woj ka bi ni. Na vod no, te la su bi la zgr ~e na i is pre ple ta na. Pret po sta vqa se da je ove ne sre} ne go ste lo ka la „vi ja la„ va tra ko ja je kre nu la od bi ne, ko ja je od mah kraj ula za u klub, pa sve do do le vog kraj weg bu xa ka. U to a le tu je bi lo vi {e ka bi na, a `r tve su pro na |e ne u po sled woj. Oda tle, iz la za, otvo ra za bek stvo ni je bi lo. Mla di}, {e sta `r tva, za te ~en po red vra ta u pri zme qu, ko ja su, po ne ki ma bi la na me we na da po slu `e zva ni~ no za eva ku a ci ju, na |en je na po la me tra od spoq{ no sti, ali na `a lost, te cen ti me tre spa sa ni je us peo da pre |e. Na vod no, na gor wem ni vou u ve-ceu ima de ta qa ko ji upu }a ju na to da su na stra da li mo `da po ku {a li da iza |u skla wa ju }i cre po ve, a da u to me ni su us pe li.

ko ja je pre ti la dru gim objek ti ma. Bi la je to ru tin ska in ter ven ci ja, ni smo zna li {ta }e mo za te }i, ali je tra ge di ja {to ima po gi nu lih, na ro ~i to {to je re~ o de ci – ka è za „Dnev nik” vo |a sme ne u no vo sad skoj Va tro ga snoj bri ga di Dar ko Jo ci}. – Po àr je bio u raz buk ta loj fa zi. Sve je go re lo kad smo do {li. Dvo ji ca ko la ga su de hi dri ra la, uze li su ki se o nik kroz ma ske i vra ti li se in ter ven ci ji. Bi la je ve li ka za di mqe nost. Po sto ji mo gu} nost da je ne ko „~a~ kao„, od no sno krao stru ju i ta ko pre op te re tio mre ù, sa zna li smo na me stu do ga |a ja kad smo ju ~e po sle pod ne ugle da li da se na uvi |a ju po ja vio su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Ne nad Si -

U No vom Sa du tro dnev na à lost Zbog tra ge di je u dis ko te ci „Kon trast“, u No vom Sa du je od da nas tro dnev na à lost, od lu ~e no je ju ~e na van red noj sed ni ci Grad skog ve }a. Obe le à va we da na à lo sti pod ra zu me va pri la go |a va we me dij skog in for mi sa wa, pro gra ma usta no va kul tu re i sport skih ma ni fe sta ci ja, a za bra we no je odr à va we pro gra ma za bav nog ka rak te ra na jav nim me sti ma, na vo di se u sa op {te wu Grad ske ku }e. Grad sko ve }e je iz Ode qe wa Upra ve za van red ne si tu a ci je MUPa Sr bi je za pre ven tiv nu za {ti tu iz gra |e nih obje ka ta do bi lo in for ma ci ju da je di sko te ka „Kon trast“ is pu wa va la sve pro tiv po àr ne uslo ve pred vi |e ne pro pi si ma, na vo di se u sa op {te wu. Ta ko |e, u sa op {te wu iz Grad ske ku }e na vo di se i da je, po in for ma ci ja ma iz MUP-a, u to ku in ten ziv na is tra ga o po à ru, a na kon ob ja vqi va wa re zul ta ta bi }e pred u ze te neo p hod ne me re.

Po li ci ja uhap si la Aloj za G. (1944), vla sni ka ugo sti teq skog objek ta „Kon trast”, kao i za kup ce ovog klu ba Sla vi {u S. (1966) i De ja na R. (1976) jan ti, uzrok tra ge di je mo gao bi bi ti kvar na in sta la ci ja ma, a po dru goj, pla me nu po {ast iza zva lo je pa qe we pr ska li ca ko je su, na vod no, ple sa ~i ce s bi ne usme ra va le ka go sti ma ili im ih da va le. De `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Ana Sta me ni}, ko ja je ru ko vo di la

Ipak, po ne ki ma, krov se usled va tre uru {io. – Na {a je di ni ca je do {la za oko tri mi nu ta, na kon do ja ve u 2.21 sat. Pla men je iz la zio iz kro va. Iza {li smo s 22 va tro ga sca i de vet vo zi la, me |u ko ji ma je i ka mion s plat for mom. Ni smo oti {li dok i po sled wa `e ra vi ca ni je uga {e na, a za oko 20 mi nu ta lo ka li zo va li smo va tru

mo vi} i ti me uka zao na to da je sum wa za kri vi~ no de lo po dig nu ta na vi {i ni vo. On je pri to me bio u prat wi fo ren zi ~a ra, ali i rad ni ka „Elek tro voj vo di ne„. Ipak, po svoj pri li ci, to ne

O~evici: Haos, vriska, plakawe... O~e vi ci tra ge di je u no vo sad skoj dis ko te ci opi sa li su za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne mo men te ka da je po ~e la da se {i ri va tre na sti hi ja. – Bio je ve li ki ha os. Svi su vri {ta li, a ka da su iza {li iz di sko te ke, po ~e li su da pla ~u i da se gr le. Bi la je ve li ka pa ni ka, a na ste pe ni ca ma iz me |u spra to va svi su se gu ra li. Pr vo sam pri me ti la ko me {a we, a za tim i ose ti la mi ris di ma. Ni sam vi de la {ta se de si lo, ali drug mi je re kao da je jed na de voj ka, go-go igra ~i ca, ba ci la ne ki va tro met na bi nu. Ja to ni sam vi de la – pri ~a de voj ka ko ja je us pe la da se spa se iz za pa qe ne di sko te ke. Dru gi o~e vi dac iz ja vio je da pla men ni je od mah za hva tio i deo klu ba u ko jem su stra da li mla di No vo sa |a ni. – Po {to je krov bio {i rom otvo ren, po `ar se tek ka sni je pro {i rio na sprat, ta mo gde su bi le `r tve – re kao je o~e vi dac.

Ma ri}: Ja sno da po sto ji od go vor nost vla sni ka Na ~el nik Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri} iz ja vio je da je ve} u ovom tre nut ku ja sno da po sto ji od go vor nost vla sni ka no vo sad ske di sko te ke „Kon trast” u ko joj je pret pro {le no }i na sta ra da lo {e sto ro mla dih qu di. Na pi ta we da li je taj lo kal is pu wa vao stan dar de pro tiv po `ar ne za {ti te i imao od go va ra ju }u ven ti la ci ju, on je, go stu ju }i na Te le vi zi ji B-92, od go vo rio „O~i gled no da ni je”.

– âk i ako je pa pi ro lo {ki sve u re du, ako pri mi te 350 de ce u obje kat ko ji, naj ve ro vat ni je, ne is pu wa va uslo ve za taj broj qu di – do vo di te ih u opa snost – na veo je Ma ri}. Po we go vim re ~i ma, {to se ti ~e nad zo ra nad tim lo ka lom, ra ni je je iz da ta i pre kr {aj na ka zna zbog ne is pu wa va wa za {ti te od po à ra. Ma ri} je do dao da je za kon tro lu bi lo za du è no Ode qe we za pre ven tiv nu za {ti tu Upra -

Novosa|ani odali po~ast nastradalima u poàru Oko pet sto No vo sa |a na i No vo sa |an ki oku pi lo se ju ~e u 19 ~a so va na Tr gu slo bo de da bi oda li po ~ast mla di }i ma i de voj ka ma tra gi~ no na stra da lim u po à ru u dis ko te ci „Kon trast”. Ini ci ja ti va za skup po te kla je s dru {tve nih mre à „Fej sbuk„ i „Tvi ter„. Ma hom mla |i qu di oda zva li su se po zi vu ko ji se po ja vio u ra nim po sle po dnev nim ~a so vi ma, da bi, ka ko je sta ja lo u po zi vu, „odr à li mi ran i tih pro test pro tiv ne bri ge, ne ma ra i ko rup ci je u ovom dru {tvu”. Oku pqe ni su sa so bom no si li cve }e i sve }e ko je su po lo ì li kod spo me ni ka Sve to za ru Mi le ti }u. Ka ko je na ja vqe no iz Grad ske ku }e, ko me mo ra tiv ni skup po sve }en `r tva ma po à ra, odr à }e se da nas u Skup {ti ni gra da, u 12 ~a so va. J. Z.

ve za van re de si tu a ci je u No vom Sa du, na po me nuv {i da }e pred met da qeg ra da bi ti i i utvr |i va we da li su dis ko te ci „Kon trast” na la ga ne ne ke me re, i ko je. Na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci ja je na veo i da je sre }a {to, s ob zi rom na stam pe do po iz bi ja wu po à ra, ni je bi lo vi {e na stra da lih, i uka zao da je „do ja va o po à ru ka sni la 15 mi nu ta, mo `da i du è, a va tro ga sci su sti gli za ~e ti ri mi nu ta„, do dao je Ma ri}, ali je {e sto ro mla dih ve} bi lo mr tvo.

uka zu je na to da je uzrok po `a ra kra |a stru je, ali sva ka ko da je no ve zna ~aj ne mo men te u is tra zi. Ka ko je su di ja Si mo vi} si no} ob ja snio za na{ list, slu ~aj je pre {ao u vi {u nad le `nost jer po sto ji sum wa da se ra di o de lu za ko je je za pre }e na ka zna vi {e od de set go di na za tvo ra. Na kon po `a ra, po li ci ja je blo ki ra la sa o bra }aj od nad vo `wa ka u Ki sa~ koj uli ci do Par ti zan ske, a is pred po me nu tog no} nog klu ba, po ve li koj hlad no }i i le de noj ki {i, mo gli su se vi de ti mla di }i u ko {u qa ma ko ji su o~i gled no bi li sve do ci do ga -

|a ja, ali su bi li ne sprem ni za we go vo opi si va we. Ce la uli ca bi la je po kri ve na slu `be nim vo zi li ma ko ja su od vo zi la sve do ke do po li ci je ra di uzi ma wa iz ja va. Na li ce me sta do {li su mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i}, di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}, na ~el nik Upra ve MUP-a za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri}, pr vi ~o vek no vo sad ske Po li cij ske upra ve Ste van Kr sti}, gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}, pred sed nik Osnov nog su da Vi do je Mi tri}... M. Vuja~i} Foto: N. Stojanovi}

SAUÊ[]A Pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} iz ra zio je ju ~e du bo ko à qe we zbog tra ge di je ko ja se pret pro {le no }i do go di la u No vom Sa du, ka da je u ve li kom po à ru stradalo {estoro mladih qudi. On je izrazio uverewe da }e istraga pokazati da li postoji krivac za smrt {est mladih osoba koje su ju~e rano ujutro poginule u poàru u novosadskoj diskoteci „Kontrast”. – Verujem da }e istraga pokazati da li postoji jasno definisan krivac i da }e oni koji su krivi odgovarati – rekao je Tadi}. Veliko àqewe izrazio je i premijer Mirko Cvetkovi}. – Izuzetno me je potresla vest o smrti {estoro mladih qudi. To je velika tragedija i nenadoknadiv gubitak za wihove porodice i za Srbiju. Izraàvam svoje najdubqe sau~e{}e porodicama poginulih – istakao je on. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} izrazio je ju~e sau~e{}e porodicama poginulih u poàru u diskoteci „Kontrast.” Pajti} je u saop{tewu izrazio „uàsnutost i àqewe” zbog tragedije u kojoj je stradalo {estoro mladih. Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i je poru~io da „nikako ne smemo da dozvolimo da se ne utvrdi da li je i ko je odgovoran za ovu tragediju”. U ime grada Novog Sada, gradona~elnik Igor Pavli~i} izrazio je najdubqe sau~e{}e porodicama nastradalih. – Novi Sad je nem od bola zbog stravi~ne tragedije koja nas je zadesila. Nema re~i koje bi opisale ose}awe tuge zbog nenadoknadivog gubitka {estoro mladih qudi. Grad }e pruìti maksimalnu podr{ku unesre}enim porodicama – naglasio je gradona~elnik Pavli~i}. – Tragedija u diskoteci „Kontrast” mora}e da otvori mnoga pitawa, jer je ovo nije prvi put da se de{avaju ovakvi poàri, pa treba utvrditi da li postoji neka sistemska gre{ka – izjavio je ju~e predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}. I gradona~elnik Beograda Dragan \ilas uputio je ju~e sau~e{}e gradona~elniku Novog Sada Igoru Pavli~i}u. Sau~e{}e porodicama nastradalih uputili su i brojne politi~ke partije.

SPORT

ponedeqak2.april2012.

RE PRE ZEN TA TI VAC SR BI JE, BO JAN BE QAN SKI UO^I KVA LI FI KA CI JA ZA IO

[pa ni ja mo} na, ali ide mo na po be du Ru ko me ta {i Sr bi je po la ko se oku pqa ju u [pa ni ji i pri pre ma ju za okr {a je sa se lek ci jom do ma }i na, Poq skom i Al `i rom - na olim pij skom kva li fi ka ci o nom tur ni ru. Vi zu za

Bo jan Be qan ski

Lon don ove ri }e dve eki pe. Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} te sti ra }e for mu i fi zi~ ku pri pre mqe nost igra ~a da nas u pri ja teq skom okr {a ju sa ^i le om. Sve je pod re |e no do brom na stu pu 6. apri la i okr {a ju sa cr ve nom fu ri jom. Bo jan Be qan ski je naj kra }e sa ti mom Sr bi je, ali ve} je ne za men q iv ka da su me ~ e vi i igra we u od bra ni pri o ri tet. - Stvra no je vre me pro le te lo... [to se me ne ti ~e, je dva sam ~e kao da se sku pi mo i ve ru jem da smo svi sre} ni i za do voq ni po sle sre bra. Na dam se da }e se ta at mos fe ra pre ne ti na te ren i da }e mo ura di ti to za {ta smo do {li u Ali kan te â&#x20AC;&#x201C; iz va di ti vi zu za Lon don - op ti i sta je Be qan ski. On do bro po zna je [pa ni ju, pr vog ri va la.

- Do sta po zna jem ovaj tim. Mo} na su re pre zen ta ci ja, do bra eki pa. Igra ju do sta dru ga ~i je od bal kan skog i skan di nav skog sti la ru ko me ta. Sve se vr ti oko sjaj nog pi vot me na Atle ti ko Ma dri da Ju le na Agi la gal dea, a si stem je da sa wim i jed nim be kom nad i gra ju ce lu od bra nu. Uko li ko za u sta vi mo we ga, bli zu smo do brog re zul ta ta - re kao je Be qan ski u ba zi re p re z en ta c i j e u Ali kan teu. [pa ni ja je na mi nu lom Evrop skom pr ven stvu do gu ra la do po lu fi na la. U bor bi za fi na l e po b e di l i su ih {am pi o ni Sta rog kon ti nen ta Dan ci. Se lek tor Va le ro Ri ve ra uvr stio je u {i ri spi sak re pre zen ta ci je i ne ka da {weg gol ma na Ju go sla vi je Ar pa da [ter bi ka, ali u ta bo ru or lo va jo{ ne zna ju da li }e i on bi ti na te re nu. - Pre ma ne kim na ja va ma, on je na spi sku od 18 ime na. Si je ra iz Va qa do li da je u sjaj noj for mi i Om bra dos je tu. Pr va uta mi ca je mo `da i naj bit ni ja? - Do bi li smo naj te ù gru pu, to mo ram pr vo da ka èm. Pr vi duel, zna ~i }e mno go, kao i pro tiv Poq ske na EP. Po be dom bi do bi li sa mo po u zda we za da qe me ~e ve. Na na ma je da se bo ri mo. Dru gi ri val bi }e Po qa ci. Se lek ci ja Bog da na Ven te do ka za la je u Be o gra du da je ne zgo dan pro tiv nik, ko ji ne od u sta je od bor be ni kad ube dqi vo gu bi. - Po qa ci su na {i sta ri po zna ni ci. Si gu ran sam da }e u}i u me~ da nas po be de. Za du ì li smo ih, jer smo ih po be di li u Be o gra du. Bi }e to te {ka utak mi ca, ali pr vo raz mi {qa mo o [pa ni ji. Ide mo ko rak po ko rak. Pi vot men Sr bi je, ko ji je u za vr {ni ci EP igrao sa ~al mom na gla vi zbog po vre de, za do vo qan je uslo vi ma za rad u Ali kan de tu. - Ima mo mir i mo è mo da se kon cen tri {e mo na ru ko met i kraj wi ciq - pla sman na Olim pij ske igre - re kao je Be qan ski. Pr vi me~ na kva li fi ka ci o- nom tur ni ru za OI u Lon do nu Sr b i j a }e igra ti u pe tak u 20.15.

c m y

dnevnik

TUR NIR U MA JA MI JU

\o ko vi} od bra nio ti tu lu No vak \o ko vi} je od bra nio ti tu lu na tur ni ru ma sters se ri je u Ma ja mi ju po {to je u fi na lu sa vla dao En di ja Ma re ja sa 2:0 u se to vi ma - 6:1, 7:6 (7:4). Naj bo qi te ni ser sve ta osvo jio je tre }u ti tu lu u Ma ja mi ju, a ukup no 30. ATP tro fej u ka ri je ri, od ~e ga pet na gren-slem tur ni ri ma i ~ak 11 na ma ster si ma. Na{ te ni ser je la ko do bio pr vi set, a on da se u dru gom igra lo mno go du `e i vi {e, pa je tek po sle â&#x20AC;&#x17E;taj brej kaâ&#x20AC;? us peo da do |e do po be de. \o ko vi} je tri jumf do neo no vih 1.000 bo do va i ~ek na 659.775 do la ra.

SRP SKI DEJ VIS KUP TIM DO PU TO VAO U Ê [KU: Deo NIS Dejvis kup reprezentacije Srbije doputovao je ju~e u Prag, gde }e od 6. do 8. aprila igrati ~etvrtfinalni me~ protiv selekcije ê{ke. Iz Beograda su do{li Viktor Troicki, Du{an Lajovi}, Ilija Bozoqac i selektor Bogdan Obradovi}. U stru~nom {tabu je i trener Boris Bo{wakovi} i Jovan Lili}. Iz Majamija je sino} stigao i Janko Tipsarevi}, koji }e od danas biti osmi teniser sveta, {to }e biti i wegov najboqi rang u dosada{woj karijeri. Time }e srpski NIS Davis kup tim biti kompletiran kada su u pitawu singl igra~i. Srpski i svetski dubl as Nenad Zimowi} pridruì}e se timu u utorak.

PR VEN STVO BAL KA NA U KRO SU

No vo zla to za Ame lu Ter zi} Ame la Ter zi} osvo ji la je zlat nu me da qu na pr ven stvu Bal ka na u kro su odr `a nom u tur skom Ko xa e li ju. No vo pa zar ska atle ti ~ar ka je po tre }i put za re dom tri jum fo va la na pr ven stvu Bal ka na u kro su, ~i me je po tvr di la svo ju do mi na ci ju u ovoj di sci pli ni. Du {an Ma ke vi} je u ka te go ri ji mla |ih se ni o ra osvo jio bron za nu me da qu, dok je Mir ko Pe tro vi} bio ~e tvr ti u kon ku ren ci ji se ni o ra. U ju ni or skoj kon ku ren ci ji kod de vo ja ka Na |a Ce ro vac je osvo ji la osmo me sto, Ana Se ku li} je bi la de se ta, a Vi o le ta Mar ko vi} 13. {to im je u ekip nom pla sma nu do ne lo tre }e me sto. Tre }e me sto u ekip noj kon ku ren ci ju osvo ji li su i srp ski ju ni o ri. Bra }a Cvi jo vi}, Kom nen i Og wen zu ze li su pe to, od no sno osmo me sto, dok je Ne ma wa Ko ji} bio 11. a Ivan Ga ji} 13. - Na {i tak mi ~a ri su na pra vi li ja ko do bar re zul tat, ima ju }i u vi du da su ve} svi pre {li na tre ning na sta zi. Ta ko |e, ova zi ma je bi la ja ka i hlad na, a tur ski i gr~ ki atle i ~a ri su se pri pre ma li na atrak tiv nim de sti na ci ja ma, {to je do pri ne lo wi ho vim vi so kim pla sma ni ma - re kao je sa ve zni se lek tor Dra gi {a Ku zma no vi}.

SLO BO DAN SO RO NA OLIM PI JA DI O^E KU JE @E STO KU KON KU REN CI JU

Zla to bi bi lo ne {to po seb no Osta lo je jo{ ~e ti ri me se ca do po ~et ka Olim pij skih igra u Lon do nu, a na naj ve }oj svet skoj sport skoj smo tri od srp skih olim p i j a c a uvek se naj v i { e o~e ku je od va ter po li sta. Go di na ma una zad na {i del fi ni su do no si li sa mo me da qe, ~e sto zlat ne, sa naj ve }ih tak mi ~e wa, ali jo{ uvek ne ma naj sjaj n i j eg od l i~ j a sa OI. Ni Igre u Lon do nu ne }e bi ti iz u ze tak, od srp skih va ter po li sta se o~e ku je zla to, a to ga su sve sni i oni. Je dan od is ku sni jih re pre zen ta ti va ca, gol man Slo bo dan So ro re kao je za B92 da tim ima kva li tet i is ku stvo po treb no za me da qu, ali da }e bi ti iz u zet no te {ko jer dve tre }i ne u~e sni ka rav no prav no kon ku ri {e za po bed ni~ ko po sto qe - Sa mo zla to, ni {ta vi {e na {a lio se So ro na kon sta ta ci ju no vi na ra da se od va ter po li sta Sr bi je uvek sa mo to o~e ku je. - Bi }e i te ka ko te {ko. Ima 12 eki pa, od wih bar osam

je u igri za od li~ je. Bi }e iz u zet no na por no, ali ima mo po tre ban kva li tet i is ku stvo da do |e mo do me da qe. Ma we od dva me se ca osta lo je do po ~et ka pri pre ma re pre zen ta ci je. U pla nu je ru ta Be o grad-Kraw-Pe s ka r a-Da b linBe o grad-Lon don. - Osta lo je jo{ ma lo do po ~et ka pri pre ma. Za deo igra ~a 21. maj je ozna ~en kao pr vi dan du g og le t a ko j e nas o~e k u j e, dru gi deo igra ~a }e da nam se pri kqu ~i po ~et kom ju na. Na po ~et ku }e mo bi ti u Be o gra du, po tom pu tu je mo u Kraw na ba zi~ ne pri pre me. Po tom smo u Pe ska ri gde }e mo ima ti pr vi tur ni ra, po tom dru gi u Da bli nu, on da se vra }a mo u Be o grad i mi s lim 25. ju l a pu t u j e m o za Lon don. Iako su Olim pij ske igre si no nim za vr hun ski do ga |aj ko ji je ~e sto vr hu nac ka ri je re mno gim spor ti sti ma, na {im va ter po li sti ma Igre u Lon do nu ne }e bi ti ne po zna ni ca.

Slo bo dan So ro

- Svi zna mo {ta se od nas o~e ku je, jo{ bo qe zna mo ko je su na {e mo gu} no sti, ko ji su na {i kva li te ti i na da mo se da }e mo oprav da ti i svo je i o~e ki va wa kom p let n e sport s ke jav n o s ti ko ja nam je ve} upi sa la me da qu. Bi lo bi sta vr no ne {to po seb no da to bu de zlat na. Po s led w a tri olim p ij s ka tur ni ra osvo ji li su Ma |a ri, iako ve} go di na ma ni su kon ku ren ti na evrop skim i svet skim pr ven stvi ma. - Po mom mi {qe wu, Ma |a ri vi {e ni su glav ni kon kur ne ti jer je to eki pa ko ja je do `i ve la ve li ke iz me ne. Ta tri olim pij ska zla ta osvo ji la je ista eki pa, odr `a li su se tih osam go di na. Od Ati ne (2004) osvo ji li su sa mo jed nu me da qu (bron za na EP 2011) na ve li kim tak mi ~e wi ma, ali je olim pij ski tur nir vr lo spe ci fi ~an. OI su dru ga ~i je tak mi ~e we od osta lih, vr lo je mo gu }e }e oni da po dig nu svo ju for mu, ali ima tu ne kih dru gih eki pa ko ji ma

bih ja dao pred nost u od no su na Ma |a re. Ni je ni te {ko pi ta we ko }e bi ti glav ni kon ku ren ti Sr bi ji u Lon do nu. - [to se ti ~e sa me me da qe, tu je 7-8 eki pa od ko jih sva ka mo `e do }i do od li~ ja. Tu su Ame ri kan ci, Austra li jan ci, Hr va ti, Ita li ja ni, [pan ci, Cr no gor ci, mi. Ne bi bi lo iz ne na |e we da bi lo ko ja od tih eki pa do |e do me da qe. So ri }e ovo bi ti dru ge Igre u ka ri je ri. Od wih o~e ku je da bu du bo qe od onih u Pe kin gu, ko je su bi le spek ta ku lar ne u sva kom smi slu. - Bio sam u Pe kin gu, sa da }e si gur no bi ti dru ga ~i je. Sva ke sle de }e Olim pij ske igre do ma }in po ku {a va da to bu de jo{ bo qe ne go {to je bi lo u sva kom po gle du. U po gle du sme {ta ja, hra ne, or ga ni za ci je, tran spor ta, obje ka ta, sve ga. Ve ru jem da su se En gle zi po tru di li da na pra ve ne {to po seb no i da }e ove Igre bi ti naj bo qe do sa da - re kao je Slo bo dan So ro.

c m y

dnevnik

SPORT

ponedeqak2.april2012.

PARTIZAN SJAJNO IGRAO NA VRA^ARU

Va qak se tek za huk ta va Fud ba le ri Par ti za na za be le `i li su ~e tvr tu uza stop nu po be du u {am pi o na tu pre ga ziv {i Rad na Vra ~a ru 4:1 (4:1) i sa ~u va li pred nost od {est bo do va u od no su na Cr ve nu zve zdu. Par ti zan je sve di le me oko po bed ni ka u me ~u s gra |e vi na ri ma

Vra }a se u for mu: La min Di ja ra

re {io ve} u pr vom po lu vre me nu ka da je i po sta vqen ko na ~an re zul tat. Do mi ni rao je va qak tim de lom igre, a pre le pim po go ci ma Di ja re, Iva no va i Ba bo vi }a tra si rao se bi put ka po be di. U vr lo va `nom tre nut ku, pred do la zak Voj vo di ne na red nog vi ken da. - Po ka za li smo da smo naj bo qi u ze mqi – ka `e na pa da~ La min Di ja ra. – Shva ti li smo Rad vr lo ozbiq -

no, ri val je oku {ao ne {to, ali mi mu ni {ta na te re nu ni smo do zvo li li. Od i gra li smo od li~ nu utak mi cu i na dam se da }e mo ta ko i na sta vi ti. Po sti gli ste dva go la ? - Vra }am se po la ko u for mu po sle te {ke po vre de {to me ra du je. Ni je la ko bi lo igra ti u je se woj po lu se zo ni. Sad sam po no vo pun sa mo pu zda wa i na dam se da }u i na da qe po ga |a ti mre è ri va la. Do la zi Voj vo di na ? - Mo `da }e to bi ti i pre sud na utak mi ca u {am pi o na tu. Ako po be di mo bi }e mo vr lo bli zu ti tu le. Ve} raz mi {qa mo o tom me ~u. Voj vo di na ovog pro le }a ne be le ì naj bo qe re zu la tet, ali to nas ne }e za va ra ti jer zna mo ka kvu eki pu ima. Mo ra mo da ti mak si mum ako è li mo po be du – is ta kao je Di ja ra. Ste fan Ba bo vi} uve ra va da Par ti zan tek po ~i we da igra. - Na ma se ne pre ti – osvr nu se ve zi sta na me~ sa Ra dom. – Zna se ko je ov de naj bo qi pro te klih go di na. Zga zi li smo Rad u pr vom po lu vre me nu, ne znam {to ni smo i u na stav ku, ali znam da smo mo ti vi sa ni ji iz me ~a u me~ – na gla sio je Ba bo vi}. I. Lazarevi}

ZVEZDINI REZULTATI BOQI OD IGRE

Pro si ne~ ki uka zu je na gre {ke Troj ka pro tiv Haj du ka, za Zve zdin {e sti pr ven stve ni tri jumf ovog pro le }a, ni je do ne la spo koj tre ne ru Pro si ne~ kom. Igra ni je pra ti la re zul tat u du e lu s Ku qa ni ma. - Ne mi slim da je sve baj no, bez ob zi ra na po bed ni~ ku se ri ju. Ni smo na po treb nom ni vou,

ci ji de snog be ka imao sja jan do pri nos sa dve asi sten ci je za gol. Osta li smo bez rit ma ko ji ne gu je mo, bez po se da lop te i kon stant nog pri ti ska na ri va la. Bo qi uti ska smo osta vi li u dru gom de lu, do bi li na br zi ni ula skom Ka sa li ce, Mi li vo je vi }a i Di mi tri je vi }a. Mo ra mo

Ka du re kor der Bra zi lac Men de{ Ka du je pro tiv Haj du ka iz jed na ~io klup ski re ko red ka da je re~ o stran ci ma i wi ho vom bro ju na stu pa. Obu kao je 80. put cr ve no- be li dres, kao i Aval Isah. - To je ve li ka ~ast za me ne. Bi ti re kor der u klu bu ko ji ima ova kvu tra di ci ju, isto ri ju i na vi ja ~e ni je ma la stvar. Za i sta sam pre sre }an zbog to ga i na dam se da }u od i gra ti jo{ mno go utak mi ca i da ti pu no go lo va u Zve zdi nom dre su - is ta kao je Ka du ko ga je u svla ~i o ni ci do ~e ka la tor ta. pre vi {e je bi lo pro pu sta u od bra ni i ma ne vru. Haj duk je u ve }em de lu su sre ta bio egal sa na ma, stvo rio je i ne ko li ko iz gled nih pri li ka. Mo ra mo {to pre uo~e ne ne do stat ke da is pra vi mo, jer ula zi mo u pe riod od lu ~u ju }ih bi ta ka- iskre no }e Pro si ne~ ki. Pri nud ne ro ka de u ti mu osta vi le su tra ga na u~i nak na te re nu. Zbog po vre da, bo le sti i kar -

bi ti jo{ bo qi, jer ve} u sre du nas ~e ka te `ak is pit u Kra gu jev cu- is ta kao je Pro si ne~ ki. Tri jum fu u zu be ne gle da ju igra ~i. - Naj bit ni je je da smo po be di li. Na sta vi li smo niz uspe ha i ima mo se dam tri jum fa za re dom. Ta ko mo ra mo da na sta vi mo ko li ko god bu de mo mo gli, na dam se do kra ja pr ven stva. Da vred no ra di mo i tre ni ra mo, jer

Bit ka za Pa u qe vi }a De sni bek Ku qa na Bran ko Pa u qe vi} po tvr dio je i na Ma ra ka ni kla su. U let wem pre la znom ro ku,ka da je re~ o do ma }oj sce ni, bi }e sva ka ko naj ve }a zve zda. - Pa u qe vi} igra ja ko do bro u kon ti nu i te tu i jed na je od na {ih `e qa. Vi di mo ga u na {em klu bu u bli skoj bu du} no sti- is ta kao je Pr so i ne~ ki, s tim {to je za uslu ge Pa u qe vi }a za in te re so van je i Par ti zan. to na iz o sta li su ka pi ten Mi ki}, {to per Mak si mo vi}, pa u ve znom re du Evan dro i Mi li vo je vi}. - Ima mo du gu klu pu, sa kva li tet nim al ter na ti vi ma i uvek o~e ku jem da u si ste mu sva ko oba vi svoj deo po sla. Re ci mo, Ve {o vi} je na pri nud noj po zi -

sa mo ta ko mo `e mo da o~e ku je mo i da nas Bog po gle da i pru `i nam pri li ku da se bo ri mo za tro fe je – kon sta to vao je Ka du. Ka ko }e iz gle da ti Zve zdi na igra, kao i sa stav u Kra gu jev cu pro tiv Rad ni~ kog, osta je da se vi di. Z. Rangelov

Fud ba le ri Voj vo di ne po za vr {et ku utak mi ce s Ja go di nom

Fo to: F. Ba ki}

VOJVODINA JO[ JEDNOM RAZO^ARALI SVOJE PRISTALICE

Vu ki }e vi}: Ap so lut no sam mi ran Tre n er Voj v o d i n e De jan Vu ki }e vi}, a s wim i fud b a l e r i, utak m i c u s Ja g o d i nom oce ni li su kao ve o ma va `nu, ~ak i kao pre lom nu ta~ ku iz ko je bi, {to se no vo sad skog su p er l i g a { a ti ~ e, sve tre b a l o da kre n e u bo q em prav cu. @e le li su i po be du i do bru igru, ali od o~e ki va wa, po sle re mi ja (0:0), ni je bi lo ni {ta. Po no vo su cr ve no-be li od i gra li slab me~ i je di nu {an s u iz ka t e g o r i j e sto p o stot nih pro pu stio je u 34. mi nu tu da re a li zu je Abu ba kar Ouma ru, po sle sjaj nog pro i gra va wa Mo re i re. I dok je u pr vih 45 mi nu ta ko li ko-to li ko ima lo {ta da se vi di, u dru gom po lu vre me nu igra je bi la jo{ ble |a, bez pra vih pri li ka i za to se na kra ju su sre ta s tri bi na ~u lo skan di ra we “De ja ne od la zi”, ~i me su na vi ja ~i ime no va li svog kriv ca za pro le} no po sr ta we eki pe. -Za i sta ne mam pu no za mer ki na pri stup igra ~a utak mi ci i na is po qe nu `e qu – po no vio je ju ~e De jan Vu ki }e -

vi}. – Ni smo po sti gli gol ka da smo to mo ra li da u~i ni mo i raz u mem ne go do va we s tri bi na. [to se me ne ti ~e, ap so lut no sam mi ran, jer znam da smo re no vi ra li eki pu u zim skom pre la znom ro ku, znam i to ko ji su nam pri o ri te ti u se z o n i ko j i su de f i n i s a n i jo{ na we nom po ~et ku, a znam i si tu a ci ju u klu bu. @e li mo i da qe da igra mo do bar fud bal, da po be |u je mo i da afir mi {e mo mla de igra ~e. Je se nas smo ima li uspe ha, sa da ima mo za staj ki va wa na tom pu tu i ne ko s tim ume da se no si, a ne ko ne. Ja sam onaj isti De jan Vu ki }e vi} ka kav sam bio i ka da smo ostva ri va li do bre re zul ta te i raz mi {qam o se ri ji ni ma lo la kih utak mi ca ko ja je pred na ma u na red nih de se tak da na, a u ko joj igra mo pr ven stve ne me ~e ve s Par ti za nom u Be o gra du, pa smo do ma }i ni Ra du, a on da nas ~e ka re van{ po lu fi na la Ku pa Sr bi je i duel s Bor cem. Re kli ste po za vr {et ku su sre ta s Ja g o di nom da zna te uzro ke sla bi j ih iga ra ti ma ko ji pred vo di te?

-Ne ke od raz lo ga sam ve} na veo, a me |u wi ma se na la zi i for ma Abu ba ka ra, ko ji je pro pu stio pu no tre nin ga zbog po vre da, ba{ kao i Mo re i ra i Api j a. Abu b a k a r a sam sta vqao u tim ka ko bi do sti gao `e qe ni ni vo for me za utak mi ce u ko ji ma }e nam bi ti naj po treb ni ji, uz pu nu svest da ne }e na tom pu tu igra ti na svom ni vou. Uz to, kod osta lih se po j a v io gr~ u igri, {to, uz od bra ne ri va la ko ji se bra ne i sa svih je da na est igra ~a, uvo di eki pu u ne za do voq stvo i ner vo zu. Na is toj kon fe ren ci ji za me di je po seb nu pa `wu pri vu kla je va {a ~vr sta ve ra da }e Voj v o d i n a igra t i u fi n a l u Ku pa, “sa mnom ili bez me ne” ka ko ste na gla si li? -Mo ja tre ner ska sud bi na je u ru ka ma qu di ko ji vo de klub. Ne ose }am ni ka kav pro blem u ko m u n i k a c i j i s ~la n o v i m a Uprav nog od bo ra, na ~e lu s pred s ed n i k om Rat k om Bu t o ro vi }em. Fud bal je pro ces ko ji tra je i ima klu bo va ko ji ima ju str pqe wa za to. Ide mo do brim pu tem, ~i we ni ca je da

ma lo za staj ku je mo, ali se i da qe bo ri mo za tre }e me sto i ~e ka nas re van{ po lu fi na la Ku pa na na {em sta di o nu. Spo me nu li ste i te {ku se ri ju utak mi ca ko ja je pred va ma u na red nih 10 da na. Pr vi za i s ta ozbi q an is p it ~e k a vas s Par ti za nom, u sre du, u Be o gra du? -U toj utak mi ci na meg dan }e iza }i dva iz u zet na ti ma. Pu no je tak ti~ kih de ta qa ko ji }e mo }i da od lu ~e po bed ni ka i mi }e mo mo ra ti u Be o gra du da se is pr si mo i po ka è mo mo}. I duel s Ra dom bi }e ve o ma te àk i ne ka nas u we mu na vi ja ~i bo dre ona ko ka ko to bu de mo za slu ì li. Me |u tim, u du e lu s Bor cem, u ko jem nam je prak ti~ no sve, ~i ta va se zo na, na dam se po zi tiv noj at mos fe ri i ve li koj po dr {ci ~i ta vog gra da i svih onih ko ji m a je Voj v o d i n a na sr c u. Zna mo ka ko mo è mo da do |e mo do ci qa i ve li kog fi na la 16. ma ja i za to nam je od ve li ke va `no sti da u sre du, 11. apri la, na vi ja ~i bu du uz nas – is ta kao je De jan Vu ki }ev ci}. A. Predojevi}

UZ PORAZ HAJDUKA NA „MARAKANI”

Gol ge ter ski post sve du ì Fud ba le ri Haj du ka iz gu bi li su od Cr ve ne zve zde 0:3. Uo~i go sto va wa na „Ma ra ka ni” Ku qa ni su is ti ca li da je do ma }in fa vo rit, da je u po bed ni~ kom ni zu, da igra pred svo jim pri sta li ca ma, ali da }e se on tru di ti da se pred sta ve u le pom sve tlu. U to me su us pe li, ali {ta to vre di ka da bo dov ni sal do ni je po pra vqen. - Ne znam vi {e {ta da ka èm, i pro tiv Par ti za na i pro tiv Cr ve ne zve zde smo od i gra li le po, a go lo va i bo do va nu la. Mi u stru~ nom {ta bu smo za do voq ni igrom, ali na{ bo dov ni sal do se ne po me ra. Do bro smo pa ri ra li Cr ve noj zve zdi, je di no je fa li la lop ta u mre ì do ma }i na. Evo, ve} u pet utak mi ca ni smo da li gol - ka è tre ner Haj du ka Zol tan Sa bo. I Ro bert Pro si ne~ ki, iako je we go va eki pa po be di la, spo me nuo je {an se Haj du ka. - [ta to vre di ka da ni smo da li gol. A fud bal ska prav da je su ro va,

Bran ko Pa u qe vi} (le vo), je dan od naj bo qih igra ~a Haj du ka

Zve zda je sva ki na{ pro ma {aj ka zni la. Ka ko pre ki nu ti gol ge ter ski post? - Sve je stvar psi he, ka da se po stig ne gol di è se sa mo po u zda we. Po ku {a }e mo do na red nog su sre ta da dig ne mo eki pu na psi ho lo {kom pla nu. Pri ~a }e mo sa igra ~i ma, apo stro fi ra ti ono {to je do bro. Za i sta ne mo è mo ni {ta da im za me ri mo na è qi, voq nom mo men tu, ali oni mo ra ju iz pra vih {an si da po sti ù u go lo ve.Ka da se pro tiv Par ti za na ili Zve zde iz tri - ~e ti ri {a ne se ne po stig ne gol on da si osu |en na po raz - ja san je Sa bo. Tak mi ~ar ski ka len dar ne osta vqa mno go pro sto ra za osvr ta we una zad, su sret sa Zve zde stru~ ni {tab Haj du ka sta vio je u isto ri ju i sve mi sli su okre nu te Ra du ko ji u sre du do la zi u Ku lu. Po mno gi ma, to je me~ pro le }a za Haj duk. \. Bojani}

SPORT

ponedeqak2 . april2012.

dnevnik

PRVENSTVO DR@AVE ZA DAME

Pi o nir obez be dio no vu ti tu lu Ku g la { i c e s u b o t i ~ k o g Pi o n i r a po be dom pro tiv E| {e ga u 15. ko lu Su per li ge Sr bi je i te o ret s ki su obez b e d i l e {am pi on sku ti tu lu sa 29 bo do va i za vr {i le tr ku bez po ra za, uz je dan ne re {e ni me~. Li via San to sa 613 ~u we va u ovom me ~u po ne la je i ti t u l u igra ~ i c e ko la.Naj bli `i pra ti o- ci, no v o b e ~ ej s ko Je din s tvo i no v o s ad s ka Ada kom pju ters ima ju po 21 bod. Pi o ni ru je ovo de se ta ti tu la, pe ta uza stop na (1999, 2002, 2003, 2004, 2006, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012). Bor ba za du go i tre }e me sto, ko je otva ra ju vra t a evrop s kim kup tak mi ~e wi ma, na sta vi }e se do kra j a li g e. Dru go pla si ra no Je din stvo iz No vog Be ~e ja je sa v la d a l o EDB. Ada kom p ju t ers iz No v og Sa d a na go s to v a w u u Zre wa ni nu po be di la je Kri s tal i sa ~ u v a l a tre }e me sto. U tr ci je

1. Pionir 15 14 2. Jedinstvo15 10 3. Ada komp. 15 10 4. Apatin 15 9 5. Vojvodina 15 9 6. EDB 15 8 7. Srem 15 5 8. Kristal 15 5 9. E|{eg 15 2 10. Toza M. 15 0

Vr {~a ni odu va li Ki kin |a ne Kikinda Bus Kompjuters Vr{ac 1:4 KI K IN D A: Sa l a O[ „J. Po po vi}”, gle da la ca 30, su di ja: Zo ran Pa ni} (Ki kin da). Re zul ta ti: Mar ko vi} - Anu {i} 0:3 (-5, -3, -9), Ra do wi} - \an 2:3 (-2, -6, 8, 3, -2), Pe te - Gr bi} 3:0 (5, 6, 4), Mar ko vi} - \an 1:3 (-5, 2, -4, -5), Pe te - Anu {i} 1:3 (-7, 4, -3, -2). Sto no te ni se ri Vr {ca iz ne na di li su fa vo ri zo va nu eki pu do ma }i na i za slu `e no ostva ri li vi s o k u po b e du. Naj p re je Anu {i} sa 3:0 sa vla dao Mar ko vi }a, a po tom u uz bu dqi vom me ~u od pet se to va \an je bio bo qi od do ma }eg igra ~a Ra do wi }a. Is ku sni Pe te bez pro ble ma je sa vla dao Gr bi }a sa 3:0 i ka da se o~e ki va lo da }e do ma }i ni u pre o sta la dva su sre ta ostva ri ti ne {to vi {e, oba do ma } a igra ~a, Mar ko vi} i Pe te, su po ra `e ni. M. S. @ENSKA A LIGA (PLEJ - AUT)

Pre ma o~e ki va wu êlarevo – Loznica 65:45 (16:4, 14:13, 13:12, 22:16) Ê LA RE VO: Sa la O[ „Zdrav ko ê lar’’, gle da la ca 15o, su di je: [u ta lo-Me zei i Se mja niv (No vi Sad), Hric (Sta ra Pa zo va). Ê LA RE VO: Va si} 17 (5-3), Mi. Ra do {e vi}, [tr bac 2, Lu ki} 2, Nin ko vi} 7, Ma. Ra do {e vi} 11 (3-2), La lo vi} 17 (1-1), Ter zi} 9 (4-3), Vu ~e ti}, Gr bi}. LO ZNI CA: Ja go vqe vi} 4, Mi lo o {e vi} 19 (5-5), Vu ~e ti}, Mi lo va no vi} 4, Po po vi}, Bog da no vi}, Pe ji ca, Re qi}, Mar ko vi} 18(3-2). Do ma }e ko {ar ka {i ce su sjaj no po ~e le utak mi cu, po ve le sa 15:0 i na go ve sti le ka ta stre o fu go stu ju }e eki pe.Me |u tim, Lo zni ca je dru gu i tre }u ~e tvr ti nu od i gra la so lid no, da bi ê la re vo u po sled woj de o ni ci opet za bli sta lo i o~e ki va no po be di lo. V. Vu.

29 21 21 19 18 16 11 10 4 1

ostao i Apa tin ko ji je pred vo |en Na ta {om Sa vi} (602) bio bo qi od Sre ma iz Ru me. SPC Voj vo di na je de kla si ra la fe we ra {a ki kind sku eki pu To za Mar ko vi} . U 16. ko lu (7. i 8. april) bi }e po seb no in te re sant na dva ve li ka der bi ja - u Ba wi Ju na ko vi} Apa tin – Pi o nir i u No vom Sa du SPC Voj vo di na- Ada kom pju ters. Re z ul t a t i 15. ko l a: Je d in stvo - EDB 3.153:2.932 (7:1). Naj b o q e igra ~ i c e: Du d e v qev 565 – Ra do sa vqe vi} 546.Srem – Apa tin 3.280:3.313 (2:6). Naj bo qe: Ri fert 591 – Sa vi} 602, Kri s tal - Ada kom p ju t ers 3.129:3.178 (2:6). Naj bo qe: Ru pel 546 - [kri jel 553, E| {eg Pi o nir 3.148:3.336 (0:8). Naj bo qe: [a {i} 570 – San to 613, SPC Voj vo di na - To za Mar ko vi} 3.127:2.835 (8:0). Naj bo qe: Ga jin 576 - Mar ton 508.

Li via San to (Pi o nir)

MU[KA SUPERLIGA

1 0 100,5:19,5 1 4 79,5:40,5 1 4 73,5:46,5 1 5 64:56 0 6 64:56 0 7 57:63 1 9 50,5:69,5 010 48:72 013 31,5:88,5 114 26,5:83,5

SKUP[TINA OP[TINSKOG SPORTSKOG SAVEZA KIKINDE

Je le na Kr vo pi} pred sed ni ca

Po sle se dam go di na ko na~ no je odr `a na Skup {ti na op {tin skog Sport skog sa ve za Ki ki ne de, ko ja je bi la iz bor nog ka rak te ra. Pri su stvo va lo je 34 de le ga ta od 56 ko li ko je tre ba lo da ih do |e. Zbog slu `be ne spre ~e no sti Skup {ti ni ni je pri su stvo vao ak tu el ni pred sed nik Mi lan [ka pik, pa je ume sto we ga pred se da vao naj sta ri ji ~lan Mi lo sav Re qin. De le ga ti su usvo ji li no vi sta tut, iza bran je i no vi Uprav ni od bor od 9 ~la no va ko jeg ~i ne: Vik tor Fel bab, Go ran Ri sti}, Ivan [i bul, Ni ka Ada mov, Mi lo sav Re qin, Ru `i ca Po pov, Slo bo dan Bo ka ni}, Sa {a Pi li po vi} i Je le na Kr vo pi}. ^la no vi Uprav nog od bo ra jed no gla sno su od lu ~i li da za pred sed ni ka u ~e tvo ro go di {wem tra ja wu bu de Je le na Kr vo pi}. Iza bran je i Nad zor ni od bor : Dra gan Bo ga ro {ki, Dra gan Kr sto no {i} i Ju li ja na Mol dva ji. Na pred log no vo i za bra ne pred sed ni ce, za se kre ta ra je ime no van ne ka da {wi re pre zen ta ti vac u fud ba lu Dra gan @i li}. M. S.

Od lo è no pr ven stvo Sr bi je Pr ven stvo Sr bi je u ga |a wu va zdu {nim oru` jem za se ni o re, ju ni o- re, mla |e ju ni o re i ka de ko je je tre ba lo da se odr ì u su bo tu i ne de qu u Ki kin di ni je odr à no jer tak mi ~a ri ni su mo gli zbog blo ka de pu te va da do pu tu ju. Tak mi ~e we }e se odr à ti na red nog vi ken da. O~e ku je se u~e {}e oko 500 tak mi ~a ra iz 50 klu bo va Sr bi je. M. S.

O~aj ni Bra jant po go dio za po be du ti mo vi pre va zi la ze lo {e pe ri o de i osva ja ju ti tu le. Da sam pro ma {io taj {ut, ubi li bi me - re kao je Bra jant. Pau Ga sol bio je naj bo qi sa 21 po e nom i 11 sko ko va, dok je Xek na dru goj stra ni imao 18 po e na i

set sko ko va, Xo{ Smit je za Atlan tu po sti gao ~ak 34 po e na, a Vla de Rad ma no vi }a po no vo ni je bi lo zbog po vre de le |a. Ube dqi vu po be du ostva rio je Wu jork pro tiv Kli vlen da za ko ji ni je igrao pr vi pik sa draf ta

Ko bi Bra jant (Lej ker si)

10 asi sten ci ja. Ne ko li ko ~a so va ka sni je u is toj dvo ra ni i Kli per si su bi li uspe {ni. Do ma }i tim do bio je pro tiv Ju te pr vu de o ni cu sa 38:22 i ve} ta da prak ti~ no tra si rao se bi put do po be de. Kris Pol je imao ~e ti ri pro ma {a ja, 26 po e na i {est asi sten ci ja, dok je Ju tu pred vo dio Al Xe fer son sa 26 po e na i 4 sko koa. U der bi ju is to ka Fi la de fli ja je sa vla da la Atlan tu sa 95:90. El ton Brend imao je 25 po e na i de -

U @ENSKOM FINALU U MAJAMIJU

Pobeda Ra dvan ske ^e tvr ta te ni ser ka sve ta Ag we {ka Ra dvaw ska po bed ni ca je tur ni ra u Ma ja mi ju, po {to je u fi na lu sa vla da la Ru ski wu Ma ri ju [a ra po vu sa 7:5, 6:4. To je Po qa ki wi de ve ta ti tu la u ka ri je ri, a dru ga ove se zo ne, po {to je pro {le sed mi ca sla vi la u Du ba i ju. Me~ je tra jao je dan ~as i 44 mi nu ta, a po be dio je de fan ziv ni stil igre Ra dvaw ska u du e lu s di j a m e t ral n o su p rot n im, agre svi nim sti lom [a ra po ve. Po qa ki wa ni je ba{ po zna ta po bri qant nom ser vi su, a [a ra po va od po vre de ra me na mno go osci li ra pri po ~et nom udar cu. Za to se mo gao o~e ki va ti ne {to ve }i broj brej ko va, ali vi de li smo iz u zet no tvrd me~ u ko jem

je oba se ta od lu ~io po je dan brejk. U pr vom se tu [a ra po va ni je re a li zo va la dve brejk {an se, a ìv ci su joj po pu sti li u sa moj za vr {ni ci. U 12. ge mu Ra dvaw ska je ima la tri uza stop ne set lop te, Ru ski wa je spa sla dve, ali je on da po sla la lop tu u mre ù – 7:5 za Ag we {ku. Sli ~an sce na rio vi de li smo i u dru gom se tu – sna `nom pa ra le lom [a ra po va u sed mom ge mu sti è do brejk lop te, ali se u na red nom po e nu Ra dvaw ska iz van red no bra ni la i na po kon je do ~e ka la gre {ku ri val ke. Ovo ga pu ta su u de se tom ge mu [a ra po voj po pu sti li ner vi, po sla la je ne ko li ko pre du gih lop ti ca i Ra dvaw ska je re a li zo va la pr vu me~ lop tu za ve li ki tri jumf.

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

NBA LIGA

U NBA {am pi o na tu od i gra no je osam me ~e va, a naj za ni mqi vi ji od i gran je u Los An |e le su gde su Lej ker si troj kom Ko bi ja Bra jan ta 20 se kun di pre kra ja po be di li Wu Or le ans sa 88:85. Po be du je ostva rio i dru gi tim iz gra da an |e la po {to su Kli per si sa vla da li Ju tu sa 105:96. Fi la del fi ja je bi la bo qa od Atlan te sa 95:90, Wu jork je sla vio pro tiv Kli vlen da sa 91:75, a do po be de su jo{ do {li De tro it, Wu Xer si, San An to nio i Mem fis. Ko bi Bra jant bio je o~a jan pro tiv Wu Or le an sa, ali je jo{ jed nom po ka zao da je je dan od naj bo qih ka da se utak mi ca re {a va. Pro ma {io je pr vih 15 {u te va, imao je o~aj nih 3-21 iz igre, ali je je dan od ta tri {u ta bio za po be du. Duel ko ji je iz pr vog re da tri bi na po sma trao i le gen dar ni Xon Me kin ro bio je je dan od naj lo {i jih ko je je Bra jant od i grao u svo joj ka ri je ri, ali po sle po bed ni~ kog ko {a sve se za bo ra vqa. - Ni ko se ne }e se }a ti pr ve tri ~e tvr ti ne. Svi }e pri ~a ti o po sled wem ko {u ko ji je po sti gao i ko ji je we go vom ti mu do neo po be du - re kao je Xe ret Xek, bek Wu Or le an sa. - Ja sam tvr do glav. Mo ra te da ima te tu vr stu sta ve, tu vr stu od lu~ no sti i tvr do gla vo sti. Ta ko

Agwe{ka Radvanska

Kaj ri Ir ving. Xej Ar Smit je za bli stao sa 20 po e na i de vet sko ko va, dok je po ra `e ni tim pred vo dio Do nald Sloun sa 10 po e na i se dam asi sten ci ja. Si gur nu po be du za be le `io je i San An to nio ko ji se sa Okla ho mom bo ri za pr vo me sto na za pa du. Spar si su sa vla da li kod ku }e In di ja nu uz 23 po e na i 11 sko ko va Ti ma Dan ka na. Kod go sti ju naj bo qi je bio Roj Hi bert sa 15 po e na i sedam sko ko va.

Pada od lu ka De se to ko lo na èn skom Pr ven stvu Sr bi je ko je se igra u Ka }u u mo te lu „Omo ri ka“, obe le ì la je po se ta po la zni ka {a hov ske {ko le iz Siv ca, ko je je do veo {a hov ski rad nik @ar ko Dra ga{. Ta {a hov ska {ko la je jed na od naj ma sov ni jih u Voj vo di ni. De ca su s pa `wom po sma tra la po te ze ko je su igra li èn ski {a hov ski maj sto ri i ve le maj sto ri i na daj mo se da }e i sa mi po è le ti da igra ju jed nog da na na ova ko pre sti `nom tur ni ru. No, za to je po treb no jo{ mno go mu ko trp nog ra da i usa vr {a va wa. Ko li ko je u te ni su va àn sed mi gem za ko na ~an is hod se ta, to li ko je u {a hu, mo è se re }i, bi tan 13. ili 14. po tez. Ta da se na i me, obi~ no za vr {a va kla si~ no otva ra we i raz voj fi gu ra i pra vi plan za sre di {wi cu. Ni je ja sno ka kav je plan ima la Qi qa Dr qe vi} ka da je u 14. po te zu osta vi la ne bra we nog cen tral nog pe {a ka, a po tom su ubr zo pa li i da mi ni pe {a ci. Ma na ko va ni je gle da la po klo nu u zu be. Po ku {a la je Dr qe vi }e va da `r tvom fi gu re im pro vi zu je mat ni na pad, ali je usle di la kon tra `r tva fi gu re i for si ra na iz me na da ma, pa je Ma na ko va ru ti ner ski pri ve la par ti ju kra ju u svo ju ko rist. Naj zad, tek u 10. ko lu, vi |e na je pr va po be da ô lu {ki ne. Pod se ti la je Iri na sa mo jed nim po te zom, le pom tak ti~ kom `r tvom ska ka ~a usred ta ble, da je ne ka da bi la i pr va ki wa ve li ke Ru si je. Epi log `r tve bio bi osva ja we dve fi gu re, pa se Bog da na Nov ko vi} od mah pre da la.

Po sle ju ~e ra {weg po ra za od Ane Ben de ra} fa vo ri zo va na Ma ri ja Ra ki} u ju ~e ra {woj par ti ji smi re no je sa ~e ka la gre {ku svo je pro tiv ni ce Bog da ne Nov ko vi} ~i ja se po zi ci ja na kon to ga od mah ras pa la. Bio je ne ka da ve o ma po pu la ran film „Ne ki to vo le vru }e“. San dra \u ki} se ta da ni je ni ro di la, pa ipak vo li vru }e po zi ci je u spre zi sa svo jim po slo vi~ nim cajt no tom. Ni je on da ~u do {to se ~e sto i ope ~e. Ju ~e se ope kla na va tri Kse ni je To min. Pa `wu pu bli ke pri vu kla je bor be na par ti ja iz me }u An |e li je Sto ja no vi} i Jo va ne Eri}. Be la je pr vo blo ki ra la cr ne fi gu re na da mi nom kri lau a za tim se uz `r tvu h-pe {a ka svim svo jim fi gu ra ma ustre mi la na cr nog kra qa. U upor noj od bra ni Eri }e voj ni je po mo gla ni `r tva kva li te ta. Na pad je i da qe tra jao. Ta ko su u ju ~e ra {wem ko lu za be le è ni pr vi po ra zi Eri }e ve i Dr qe vi }e ve i pr va po be da ô lu {ki ne. Re zul ta ti 10. ko la: Ra ki} Pa ni} 1:0, Sto ja no vi} - Eri} 1:0, Dr qe vi} – Ma na ko va 0:1, To min \u ki} 1:0, ô lu {ki na - Non ko vi} 1:0, Ben de ra} - Mak si mo vi} re mi. Pla sman: 1. Ra ki} 7,5, 2-3. Sto ja no vi}, Ma na ko va 6,5, 4-6. Mak si mo vi}, Dr qe vi}, Eri} 6, 7. Ben de ra} 5, 8. ô lu {ki na 4,5, 9. To min 3,5, 10-11. \u ki}, Pa ni} 3, 12. Non ko vi} 2,5 poen. Da nas od 11.00 ~a so va igra se po sled we ko lo. Pa ro vi su: Mak si mo vi} - Ra ki}, Non ko vi} - Ben de ra}, \u ki} - ô lu {ki na, Ma na ko va – To min, Eri} - Dr qe vi} i Pa ni} - Sto ja no vi}. B. D.

c m y

dnevnik

NAKON POBEDE CRVENKE NAD VOJVODINOM

Sr cem i zna wem do uspe ha Sve se u du e lu s Voj vo di nom od i gra lo ona ko ka ko su ru ko me ta {i Cr ven ke obe }a va li i o~e ki va li. Pru `i li su igru ko joj je po tka bi la ve li ka bor be nost, za la ga we, re {e nost i klup ska pri vr `e nost da se sta vi do zna wa da }e ova sre di na i da qe bi ti me ri lo bli sta ve tra di ci je, uspe {no sti i iz ne dra va wa no vih ge ne ra ci ja, iz ko jih }e, kao i do sa da, sta sa va ti i po je din ci za naj bo qu pre zen ta ci ju ru ko me ta, bi lo o kom ni vou tak mi ~e wa se ra di, na klup skom ili re pre zen ta tiv nom pla nu. Ta kav pri stup je obi la to na gra |en sa dva osvo je na bo da i, uz ve li ku psi ho lo {ku sta bil nost ko ja je sve o~i gled ni ja, otvo re ni ji je put ko ji vo di do ciq - op sta nak u Su per li gi. Iako su is ta kli da ih pr ven stve no in te re su je ono {to }e oni po sti }i na par ke tu, mo ra se pri zna ti da su op ti mi zmu ko ji se ose }a do pri -

Gol man Cr ven ke Jo vi ca Vi tas

ne li i ne ki re zul ta ti dru gih utak mi ca, po ra zi PKB, Sme de re va i Po `a rev ca u pr vom re du. Raz log ve ro va wa da }e Cr ven ka i da qe bi ti u dru {tvu naj bo qih je ipak uspeh pro tiv No vo sa |a na i za to jo{ ko ja re~ o we mu. Pr vi deo ovog su sre ta pro ti cao je u na iz me ni~ nom vo| stvu, s tim {to je gost u pe ri o du od 24. do 28. mi nu ta u tri na vra ta imao pred nost od po dva go la (8:10, 9:11, 10:12), ali ni je bi lo ve li kih uz bu |e wa i do ma }i su us pe li da na od mor odu sa vo| stvom od jed nog go la (14:13). ^ak se ni na vi ja ~i, ko jih je bi lo ma we od o~e ki va wa, ni su mno go ~u li. Bu |e we je po ~e lo ka da je Cr ven ka u 34. mi nu tu po ~e la da po ve }a va vo| stvo go lo vi ma Pro la i Jo lo vi }a (17:14 i 18:14), a ko ji

mi nut ka sni je je bi lo i (19:15). Bio je to uvod u za i sta dra ma ti~ nu za vr {ni cu jer su go sti u jed nom tre nut ku is ko ri sti li i is kqu ~e we dva do ma }a igra ~a, sma wi va li raz li ku i u 45. mi nu tu iz jed na ~i li (23:23). Gle da o ci ma se u~i ni lo i da su di je Mo {o rin ski i Pan xi} pra ve gre {ke pa je usle di lo bur no ne go do va we ko je je tra ja lo do is te ka i po sled we se kun de, ma da se objek ti van po sma tra~ ne mo è ote ti uti sku da su oni ve o ma ko rekt no od ra di li svoj po sao. Ta da pu nih se dam mi nu ta pro ti ~u bez go la na jed noj ili dru goj stra ni i u ju na ka ove utak mi ce iz di è se gol man Cr ven ke Jo vi ca Vi tas, ko ji u 47. 49. 50. i 51. mi nu tu za re dom bra ni zi ce re igra ~a Voj vo di ne, pa je u ukup nom zbi ru na ni zao 18 od bra na. - Bi la je ovo ve o ma te {ka utak mi ca, kao {to smo i o~e ki va li, ali smo na sre }u us pe li da bu de mo na vi si ni za dat ka i pro tiv ve o ma ja ke eki pe osvo ji mo bo do ve vred ne zla ta - ni je krio za do voq stvo od li~ ni gol man Cr ven ke. [to se su sret vi {e bli ìo kra ju ra sli su i ne iz ve snost i uz bu |e wa, a vr hu nac je bio mi nut pre kra ja ka da je Mi li} iz jed na ~io na (28:28). Usle dio je ta da po sled wi do go vor tre ne ra go sti ju ]ir ko vi }a sa svo jim igra ~i ma, po la mi nu ta pre kra ja, i strep we u re do vi ma Cr ven ke. Sjaj ni Vi tas je pre su dio i pru ìo pri li ku Hol per tu da u po sled wem na pa du svo ga ti ma do ne se po be du i pri u {ti ve li ko odu {e vqe we sa i gra ~i ma i na vi ja ~i ma. Na su prot wi ma, go sti su ra zu mqi vo bi l i raz o ~ a r a n i, a wi hov tre ner \or |e ]ir ko vi} ni je pro pu stio pri li ku da is tak ne: - Pot pu no za slu è na po be da Cr ven ka i ja joj è lim op sta nak. Mi smo pla ti li da nak ne shva tqi vim sop stve nim gre {ka ma ko je se is po qa va ju jo{ od po ra za u [ap cu. Me |u tim, ne u speh ne }e uti ca ti na na{ kraj wi do met i mi }e mo si gur no za dr à ti dru go me sto - re kao je stra teg No vo sa |a na. T. Jovovi}

SPORT

ponedeqak2.april2012.

VELIKA NAGRADA NOVOG SADA

SALKANO KUP U PLANINSKOM BICIKLIZMU

@olt Der po be dio

Jo va na Cr no go rac dru ga

@olt Der, olim pij `we. U istom vre me nu dru gi i ski kan di dat iz kra gu tre }i tr ku su za vr {i li Mi lo{ je va~ kog Rad ni~ kog, Bo ji} iz Par ti za na i Dar ko De po be dio je u pr voj tr ci ve xi} iz Me tal ca. U tr ci mla u se zo ni za Li gu Sbri je u drum - |ih ka de ta na sta zi od 25 km sla skom bi ci kli zmu Ve li koj na - vio je Al min Ho xi} (Tr na va, gra di No vog Sa da, ko ju je na sta - No vi Pa zar) u vre me nu 1:04,50 zi u Ko vi qu uspe {no or ga ni zo - ~a so va. Dru gi je tr ku za vr {io sa vao BK Voj vo di na (No vi Sad). ~e ti ri i po mi nu ta za o stat ka Der je sta zu od 105 ki lo me ta ra Jo van Ba no vi} iz va qev skog Bo pre {ao za 2:27,18 ~a so va i za mi - be, dok je tre }i sti gao Sa nel nut i po pre te kao gru pu u ko joj Bi la lo vi} (Tr na va) u istom je u sprin tu dru go me sto osvo jio vre me nu. Mar ko Stan ko vi} iz kra qe va~ kog Me tal ca, a tre }e olim pij ski kan di dat Rad ni~ kog Esad Ha sa no vi}. U bo do va wu vo za ~a do 23 go di ne naj bo qi je bio olim pij ski kan di dat Ga bor Ka sa iz su bo ti~ kog Spar ta ka, dru go me sto pri pa lo je Ni ko li Ko zo ma ri iz Par ti za na, a tre }e De ja nu Ma ri }u iz kra gu je va~ kog Rad ni~ kog. Mi lo{ Bo ri sa vqe vi}, ju ni or Me tal ca iz Kra qe va, po be dio je na sta zi od 105 km po sle 2:40,34 ~a so va Naj br `i: @olt Der vo `we. Dru gi je sti gao Ste fan Ste fa no vi} iz ~a Star to va le su, po hlad nom ~an skog Bor ca, a tre }i Mar ko vre me nu i ja kom ve tru, i dve hra Po lu mi rac iz Me tal ca. Pr va bre da me. Jo va na Kr ti ni} iz tri me sta u ka det skoj tr ci na 70 apa tin skog Asa je pa la i od u sta km pri pa la su go sti ma iz Vin - la, tr ku je za vr {i la Je le na ko va ca. Sla vio je Stje pan [i - Eri} iz kra qe va~ kog Me tal ca. mi} u vre me nu 2:05,42 ~a so va. Za U~e stva lo je 135 bi ci kli sta i Li gu Sr bi je pr ve bo do ve su bi ci klist ki wa. Na ~e lu su dij osvo ji li Ni ko la Bog da no vi} skog ko le gi ju ma bio je Mar ko (@e le zni ~ar MBN) sti gav {i Ro si}. Dru ga tr ka vo zi }e se 12. ~e tvr ti po sle 2:08,18 ~a so va vo - ma ja od Be o gra da do ^a~ ka.

Na Po po vi ci je odr `a na tre }a po re du tr ka Sal ka no ku pa u pla nin skom bi ci kli zmu, a pr va u Sr bi ji u or ga ni za ci ji BK No vi Sad. U mu {koj kon ku ren ci ji po be dio je Ma |ar An dra{ Par ti is pred Slo va ka Mi ha e la Le vi ja i ma |ar skog tak mi ~a ra Si lar da Bu ruc kog. Pe to me sto pri pa lo je Bo ja nu \ur |i }u (Rad ni~ ki, Kra gu je vac) iz Sal ka no ti ma. \ur |i }u je za pe to me sto pri pa lo osam svet skih bo do va jer je tr ka bi la u C 2 ka te go ri ji. Na de ve to me sto, ko je je do ne lo dva bo da pla si rao se Mar ko Po po vi} iz no vo sad skog Ris sa klin ga, dok je 11. tr ku za vr {io Alek sa Ma ri} (Cr ve na zve zda). Naj bo qa bi ci klist ki wa bi la je Bar ba ra Ben ko (Ma |ar ska) is pred Jo va ne Cr no go rac, ~la ni ce BK No vi Sad, a Ester Do `a (Ma |ar ska) za u ze la je tre }e me sto. Od li~ no su vo zi le jo{ dve srp ske bi ci klist ki we, Iva na Ko sti} (Or lo vac FPS si stem, Cr na Tra va) je bi la pe ta, a {e sto me sto za u ze la je Va ne sa Dur man iz no vo sad skog Fa na ti ka. Cr no go rac je osvo ji la 20 svet skih bo do va, Ko sti }e va osam, a Dur man {est. U kon ku ren ci ji

ka de ta sla vio je Mar ko Ka sa po vi} (BK No vi Sad). Ova tr ka se bo do va la i za Li gu Sr bi je, a bi la je i jed na od kva li fi ka ci o nih za Olim pij ske igre u Lon do nu. Na stu pa li su tak mi ~a ri iz 13 ze ma qa. Ovom tr kom zva ni~ no je po ~e la se zo na u pla nin skom bi ci kli zmu u Sr bi ji. Sle de }a tr ka je 8. apri la u me stu Go re me u Tur skoj, a u Sr bi ju ka ra van }e se, u po te ri za olim pij skim bo do vi ma, vra ti ti 13. ma ja na tr ci u Be o gra du. G. M.

SRPSKA LIGA–VOJVODINA

Sen }a ni za slu `e no Senta – Dunav 2:1 (2:0)

Ali o na Sav ~en ko i Ro bin Sol ko vi

ZAVR[ENO SVETSKO PRVENSTVO U FRANCUSKOJ

Pa trik ^en od bra nio ti tu lu

Svet sko pr ven stvo u umet ni~ kom kli za wu odr à no je u fran cu skom gra du Ni ci. Ka na |a nin Pa trik ên us peo je da od bra ni ti tu lu i osvo ji jo{ jed nu zlat nu me da qu is pred dvo ji ce Ja pa na ca, Da i su ke Ta ka ha {i ja i Ju zu ru Ha wua. On je slo bod ni sa stav kli zao na mu zi ku „Con cer to de Ara nju ez„, imao fan ta sti ~an po ~e tak, ali je na pra vio gre {ku pri iz vo |e wu dvo stru kog ak se la. Sre }om po we ga, i kon ku ren ti ni su ba li sta li, pa je za dr ào vo| stvo. Ta ka ha {i je po sle krat kog pro gra ma bio tre }i, a Ha wu sed mi, ali su i po red gre {a ka ima li so lid ne na stu pe u slo bod nim sa sta vi ma i us pe li da se do mog nu me da qa. Qu bi mac do ma }e pu bli ke Bra jan @u ber ostao je bez me da qe na ~e tvr tom me stu. Ka ro li na Kost ner ko na~ no je us pe la da ot kli è od li ~an slo bod ni pro gram na Mo cer tov kon cert broj 23 za kla vir i or ke star i po sta ne pr va Ita li jan ka ko ja je us pe la da osvo ji zlat nu me da qu na svet kom pr ven stvu. Iza Kost ne ro ve je sa pet po e na za o stat ka osta la Ru ski wa Ale na Le o nov, dok je bron za pri pa la Ja pan ki Aki ko Su zu ki. Ita li jan ska kli za ~i ca je ne pri ko sno ve na u Evro pi, jer je za po sled wih {est go di na osvo ji la ~e ti ri ti tu le, ali do sa da ni je uspe va la da se domg ne i svet ske kru ne.

- Ve} de set go di na na stu pam u se ni or skoj kon ku ren ci ji i ko na~ no je do {lo mo je vre me. Ve o ma sam sre} na zbog ove ti tu le. Bi la sam ve o ma nar vo zna pre iz la ska na led zbog ve li kog bro ja qu di ko ji su na vi ja li za me ne, pa mi je bi lo te {ko da osta nem usred sre |e na. @e le la sam da ot kli èm naj bo qe {to mo gu, us pe la sam u to me i sa da mo gu da uì vam - re kla je Kost ne ro va po sle po be de. Nem ci Ali o na Sav ~en ko i Ro bin Sol ko vi osvo ji li su ~e tvr tu zlat nu me da qu u kon ku ren ci ji pa ro va. Ru si Ta tja na Vo lo so zar i Mak sim Tran kov su us pe li da sa de ve tog me sta da stig nu do dru ge uza stop ne sre br ne me da qe, dok je bron za na pri pa la Ja pan ci ma Na ru mi Ta ka ha {i i Mer vi nu Tra nu. Kod ple snih pa ro va dru gu ti tu lu uze li su Ka na |a ni Te sa Vir tju i Skot Mo ir. Pro {lo go di {wi svet ski pr va ci, Ame ri kan ci Me ril Dej vis i âr li Vajt mo ra li su da se za do vo qe sre brom, dok su bron zu uze li Fran cu zi Na ta li Pe {a la i Fa bi jan Bur za. Dvo stru ki evrop ski pr va ci su, ina ~e, ima li naj bo qi slo bod ni pro gram sa ino va tiv nim lif to vi ma i te {kim ko ra ci ma. Uz to, Na ta li je ne dav no na tre nin gu slo mi la nos, ali ni to ih ni je ome lo da se do mog nu pr ve svet ske me da qe. G. Malenovi}

SEN TA: Grad ski sta dion u Na r od n oj ba { ti, gle d a l a c a 200. Su d i j a: M. Cve t i ~ a n in (Vr {ac). Strel ci: Ra din u 5. i Po pov u 44. (iz je da na e ster ca) za Sen tu, a A{}e ri} u 66. mi nu tu (iz je da na e ster ca) za Du nav. @u t i kar t o n i: Ra d in (Sen ta), La zo vi} i Zo go vi} (Du nav). Cr ve ni kar to ni: Ma ra{ i Bo ki} (Sen ta) i Ili si} (Du nav). SEN TA: @iv kov 7, Far ka{ 8, Ka ka{ 7, Ra din 7, Cvet ko vi} 7, Bo ki} 7, Be sla} 7 (Sa ra pa 8), Po pov 8, Jo va no vi} 7 (\e ri 7), Te {a no vi} 7, Ma ra{ 6. DU NAV: La zo vi} 7, @e `eq 7, Ni ni} 7, Ja vo rac 6, Ili si} 7, Ko kir 7 (Ru smir 7), Ka ~ar 7 (Mi l a n o v i} 7), A{}e r i} 7, Zo go vi} 7, Fur tu la 7 (Di vac ), Jer ko vi} 7. Upr kos si gur nom vo| stvu od 2:0 u pr v om de l u utak m i c e, Sen }a ni su te {ko ali za slu `e no do {li do po be de, u utak -

PRVA LIGA SRBIJA Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (N) Do wi Srem - Slo ga No vi Sad - Srem Rad ni~ ki (S) - In |i ja Mla dost (L) - Mla de no vac Te le op tik - Ba nat Sin |e li} - Na pre dak Be `a ni ja - Mla di rad nik ^u ka ri~ ki - Pro le ter

0:1 2:2 2:1 0:1 1:1 1:0 1:1 0:0 0:0

1. Rad n. (N) 21 13 3 5 28:16 42 2. Do wi Srem 21 10 8 3 22:10 38 3. Te le op tik 21 9 7 5 27:12 34 4. In |i ja 21 10 4 7 25:21 34 5. No vi Sad 21 9 6 6 25:22 33 6. Pro le ter 21 10 2 9 20:19 32 7. Slo ga 21 9 5 7 20:20 32 8. Mla dost (L)21 7 9 5 17:14 30 9. Be à ni ja 21 6 11 4 13:8 29 10. Ko lu ba ra 21 9 2 10 24:28 29 11. Ba nat 21 7 7 7 21:20 28 12. Na pre dak 21 6 9 6 16:17 27 13. Mal de n. 21 6 8 7 25:28 26 14. M. rad nik 21 6 5 10 15:22 23 15. Sin |e li} 21 5 6 10 22:27 21 16. Rad ni~ ki (S)21 5 6 10 12:22 21 17. Srem 21 3 8 10 19:27 17 18. û ka ri~ ki 21 3 6 12 17:35 15 U sle de }em ko lu (4.mar ta) sa sta ju se: Pro le ter - Rad ni~ ki (S), Srem - û ka ri~ ki, In |i ja - Be à ni ja, Slo ga (K) - No vi Sad, Mla de no vac - Do wi Srem, Ba nat - Mla dost (L), Na pre dak - Te le op tik, Rad ni~ ki (N) - Sin |e li}, Mla di rad nik Ko lu ba ra.

Sen ta - Du nav 2:1 Za dru gar - Rad ni~ ki ([) 0:0 Ve ter nik Vi skol - Ce ment 0:0 Tek sti lac Ites - Slo ga 0:1 B. Topola - Rad ni~ ki (NP) 1:0 Ki kin da - Pa li} 0:1 Mla dost (BJ) - Vr {ac 1:1 ^SK Pi va ra - Do li na 2:0

1. Rad n. (NP) 18 10 2. ^SK Pi va ra 18 11 3. Rad ni~ ki ([)18 8 4. Slo ga (T) 18 9 5. Ce ment 18 8 6. Pa li} 18 7 7. Sen ta 18 7 8. Du nav 18 7 9. B. To po la 18 7 10. Mla d. (BJ) 18 6 11. Tek sti lac 18 6 12. Do li na 18 6 13. Ki kin da 18 6 14. Ve ter nik 18 5 15. Za dru gar 18 5 16. Vr {ac 18 5

7 1 4 3 5 5 2 7 4 6 6 5 4 7 3 8 3 8 5 7 5 7 3 9 3 9 5 8 2 11 1 12

27.12 25:13 19:14 20:18 20:18 24:17 22:24 21:22 13:15 20:17 17:18 20:27 20:29 24:22 21:33 12:26

37 37 29 29 28 27 25 24 24 23 23 21 21 20 17 16

U sle de }em ko lu (7/8. apri la) sa sta ju se: ^SK Pi va ra - Ve ter nik Vi skol, Do li na - Mla dost (BJ), Vr {ac - Za dru gar, Rad ni~ ki ([) - Ki kin da, Pa li} - Sen ta, Du nav - Ba~ ka To po la, Rad ni~ ki (NP) - Tek sti lac Ites, Slo ga Ce ment. mi ci u ko joj su go sti iz Sta rih Ba no va ca bi li go to vo rav no pra van ri val, a su |e we bi lo di sku ta bil no. Do ma }u eki pu ve} u 5.mi nu tu u vo| stvo je do veo Ra din, a {to je vre me od mi ca lo go sti su pre u zi ma li ini ci ja ti vu u na me ri da anu li ra ju pred nost. U 31.mi nu tu Sen }a ni osta ju sa igra ~em ma we ka da je zbog ko {ka wa sa Zo go vi }em po cr ve neo Ma ra{, da bi iz pe na la do su |e nog u 44.mi nu tu pred nost do m a } i n a udvo s tru ~ io Po p ov. Po s le ne p ro p i s nog star ta Ra di na u ka zne nom pro sto ru go sti su u 66.mi nu tu sma wi li pred nost, ali mo `e se re }i da je sve kon ce na te re nu po gu bio su di ja M. Cve ti ~a nin, ko ji je sa svo jim po mo} ni kom na p ra v io pra v u zbr k u, zbog dru ge opo me ne u svla ~i o- ni cu je po slao {to pe ra do ma }ih Bo ki }a, a da mu to kom utak mi ce ni je po ka zan pr vi `u ti kar ton. Sen }a ni su i sa de vet igra ~a us pe li da sa ~u va ju po be du. M. Mitrovi}

porodica

ponedeqak2.april2012.

dnevnik

Треба ли детету набавити пса?

огу ли добити пса?“, питање је које сваки родитељ чује барем једном у животу. Након дугог наговарања и много дечјих суза, само ће ретки успети одбити захтев свог миљеника. Иако се многи стручњаци слажу да кућни љу-

На штa треба обратити пажњу

За почетак, важно је изабрати одговарајућу животињу која се уклапа у начин живота њихове породице и која ће се успешно прилагодити правилима новог

чине покушати с њима играти. Животиње у већини случајева неће напасти дете, но уколико се осете угроженима, у њиховој је природи да се одбране. Уз то, мала деца имају брзе покрете и пискутави глас којег пси сматрају претњом, у чему такође лежи потенцијална опасност. Задатак је стога сваког родитеља да мало дете не оставља с кућним љубимцем без надзора.

Кад пас дође у кућу Уколико родитељи након помног размишљања ипак одлуче удомити пса, њихово ће дете испрва бити неизмерно весело и сретно, па је управо у том тренутку битно научити га да он није само играчка, већ живо би-

бимци позитивно утечу на развој и васпитање детета, набавка пса има своје добре и лоше стране. Пре него што удовољи свом детету, сваки се родитељ стога треба упознати с неколико чињеница и правила која ће му помоћи да схвати је ли спреман на удомљавање животиње.

Предности пса у кући Имати пса у кући велика је одговорност, али уколико се буду придржавали правила, читавој породици то може бити и највећа радост. Деца која су одрастала са псом по многочему су привилегована. Интимни осећаји које дете развије према псу могу позитивно утицати на пораст његовог самопоуздања и самоуверености. Однос са псом утиече на већу поверљивост према другим људима и лакше склапање нових контаката, а може помоћи и у бољем развоју невербалне комуникације. Деца често разговарају са псима и у њима виде поверљивог пријатеља којем одају своје скри-

дома. Родитељи би требали избегавати набавку агресивних и непријатељски расположених пасмина те избор сузити на оне које су доброћудне и воле децу. Треба узети у обзир и то да деца млађа од пет година нису свесна опасности интеракције са псима, због чега ће се на све на-

ће које захтева бригу и негу. На леп начин, без наређивања, детету треба објаснити да пас треба воду, храну и шетњу. У много случајева се догоди да дете с временом пронађе нови интерес и почне занемаривати основне бриге псића, због чега све обавезе одгоја падају на леђа родитеља, но у том случају претње и уцене неће ништа постићи. Деца најбоље уче на примеру одраслих који ће им својим понашањем и бригом за пса показати што је одговорност и како се треба односити према животињама.

ећина жена неће приметити најраније знакове трудноће док се оплођена јајна станица не причврсти у материци. То се догоди око 10 дана након зачећа. Но, неке жене нису свесне недељама да су трудне, а озбиљније сумње започну у трену кад им изостане менструација. Доносимо вам топ 10 знакова и симптома трудноће почевши са оним најранијима. Можете искусити све, неке а можда ни један од следећих симптома. 1. Доказ: Позитиван тест на трудноћу Већина тестова за домаћу употребу ће вам дати поуздан резултат ако при-

чекате барем један дан након изостанка менструације. Ако се фамозна плава црта појави на прозорчићу, очекујте принову и уговорите преглед код гинеколога. Ако прозорчић остане празан, или ћете одахнути или више среће други пут.

вене тајне, због чега је пас идеалан љубимац за повучену и срамежљиву децу која тешко склапају пријатељства. Захваљујући псима деца уче важне животне лекције те на рођење, репродукцију, болести, несреће и смрт науче гледати као на нормални део живота. Пси помажу у развоју одговорности, уче дете поштовању према другим живим бићима, а није наодмет ни споменути да деца која имају псе за кућне љубимце обично више бораве у природи те су физички активнија од друге деце.

Како подмлатку саопштити развод брака

азвод брака утиче на целокупну породицу, а каже се да деца у тој ситуацији највише пате. Но заправо родитељи могу много тога учинити како би се дете безболније прилагодило на новонасталу промену у својој породици. На који начин детету саопштити да су се његови родитељи одлучи на развод? Родитељи често раде велику погрешку - смишљају разноразне приче како би улепшали ситуацију, но деца ће свеједно посматрањем знати шта се догађа. Због тога стручњаци наглашавају како је важно да према својој деци будете искрени, наравно уз одређена правила. Уз истину ваше дете ће се лакше прилагодити и прихватити неминовну ситуацију. Пре него што седнете са својим дететом, важно је да обавите разговор са својим (бившим) партнером. Требате да се договорите које информације ћете рећи деци и размислити која питања би она вама могла да поставе. Важно је да се, поред бројних свађа и разилажења, договорите да ћете делити једнаку количину информација како не бисте збунили своју децу. Такође је битно да овај важан разговор водите заједно. Развод зна бити „прљав”, но то је део којег ваше дете не би смело да види и чује. Због тога у разговору не смете наметати међусобну кривицу нити дете сме добити утисак да је један родитељ крив за проблем. Па чак и ако је таква ситуација, увек имајте на уму да деца нису крива што сте се нашли пред разводом. И поред тога што нисте више брачни партнери, ви сте и даље његови родитељи. Будите искрени да не бисте додатно подсицали дететову машту. Важно је да оба родитеља говоре исте ствари и дају једнака објашњења, јер у противном ћете збунити дете и ситуацију учинити мучнијом. Објасните му да више не можете живети као пар, али да ћете цели живот остати његови родитељи.

Деца су склона кривити себе за развод. Нагласите јасно да оно није криво за разилажење и да развод не умањује љубав коју осећате према њему.

Ако један партнер код детета оговара другог, деца се почињу борити сама са собом јер су се нашла у процепу интереса. Немојте децу доводити у ситуацију да морају бирати „исправну” страну. Важно је дете упознати с променама које га чекају. Објасните му шта ће се тачно променити, а шта ће остати исто. Детету морате пружити осећај сигурности. Због тога оно мора знати где ће живети, хоће ли мењати школу и на који начин ће проводити време с вама. Припремите се на изливе беса, туге, срама и осећај кривице – то су осећаји које деца током развода родитеља најчешће осећају. Због тога посебну пажњу посветите његовом понашању и будите опрезни на промене расположења. Развод је велики стрес и одузима много времена, но ни у једном тренутку ваше дете се не сме осећати изоловано и мање вољено. Посветите му довољно пажње и пружите му осећај да га оба родитеља, упркос разводу, и даље воле једнако.

Топ 10 знакова трудноће 2. Изостанак менструације Ако иначе увек имате редовну менструацију а изненада посљедња није отпочела када је требала, најбоље да тестирате јесте ли трудни. Изостала менструација је један од најсигурнијих знакова трудноће. Но, ако вам је менструација ионако нередовна, онда можда и нећете приметити одмах да је посљедња изостала. У том случају се поуздајте у меке груди, осетљи-

вост и повећану потребу за мокрењем као битне симптоме. 3. Промењен осећај укуса Храна која вам је до сад имала потпуно нормалан укус вам може постати неподношљива. Такође, можете осетити неутаживу потребу за одре-

ђеним намирницама. Неке труднице су се пожалиле да осећају врло често „метални“ укус хране, не подносе укус кафе или чаја. Иако звучи попут клишеа, ако све чешће чезнете за намирницама које обично не конзумирате или вам је изненада неподношљива храна коју иначе волите, у комбинацији са неким од наведених симптома, почните бројати дане од задње менструације 4. Тамније брадавице Промена коже је учестала код трудноће, било да се ради о текстури или пигменту. Ауреола око брадавица може потамнети, отприлике око осме недеље трудноће. Такође, квржице око брадавица могу бити круће и осетљивије. У овој фази и вагина може попримити тамнољубичасту боју. 5. Често мокрење Након шесте недеље трудноће можете приметити да одлазите на тоалет све чешће. Томе може бити узрок хормонални интензитет, већа количина крви у организму и појачан рад бубрега. Но припазите, ако осећате бол или пецкање док мокрите, можда имате уринарну инфекцију. 6. Умор Осећате се уморно? Или боље рећи исцрпљено. Многе жене трудноћа једноставно исцрпљује од првог дана јер се теже носе са хормоналним променама у организму. Иако сам за себе није очит симптом, труднице обично кажу да је умор у великој мери присутан у првом и трећем тромесечју. 7. Меке, натечене груди Након отприлике 6 недеља од почетка трудноће, ваше груди могу постати изнимно меке на додир. Нешто

слично као што код неких жена знају омекшати пре саме менструације. Приметиће те да су вам груди веће и натечене а испод коже се назиру плаве вене. Мекоћа груди се најчешће јавља у првом тромјесечју трудноће. 8. Мучнина Неке сретнице у потпуности избегну овај симптом, но за многе же-

не су јутарње мучнине најгори симптом ране трудноће. Најинтензивније мучнине су од четврте до шесте недеље трудноће. Осећаће те се врло нелагодно, гадљиво а и нагон за повраћање вам може бити знатно појачан. Без обзира на свој назив, јутарња мучнина вас може захватити ујутро, поподне или навече. 9. Мрље и грчеви Неретко се догађа да жена на доњем рубљу открива тамо смеђе мрљице. То се такође може приметити код мокрења. У најранијој фази трудноће претходно може бити последи-

ца смештања јајашца у материцу. Мало крварење око периода када треба да добијете менструацију је последица хормона који регулишу менструацију. 10. Круте и осетљиве брадавице Овакви симптоми се могу јавити већ недељу дана након зачећа. Осетљивост брадавица је последица појачане хормоналне активности која на подручје грудију доводи више крви. Кад се ваше тело навикне на хормоналну промену, симптоми ће ослабити.

reporta@e

c m y

dnevnik

ponedeqak2.april2012.

U SANADU, NA SEVERU BANATA, MOLITVENI DORU^AK OKUPQA DAVNO RASEJANE PRIJATEQE

Vi |e we i dru è we, uz tu gu za sta rim za vi ~a jem îm gra ne pro le }e, pa sve do ka sne je se ni dr Sr ba Pe trov iz No vog Sa da, sko ro sva ki vi kend pro vo di u Sa na du, na se ve ru Ba na ta. Raz log su we go vi qu bim ci, ko wi ka sa ~i ko je dr ì i ne gu je uz po dr {ku mla |a nih Sa na da ca, bra }e Dar ka i @a re ta Ja bla no va, ali i qu ba vi pre ma za vi ~a ju. - Ben Hit je la ne osvo jio Voj vo |an ski ka sa~ ki de bri, ali ove se zo ne o~e ku jem od we ga vi {e, jer je re~ o pa stu vu ogrom nog po ten ci ja la. Ma lo nas ni je slu {ao u dru goj i tre }oj go di ni, ali se po pra vqa - ve li Pe trov.

li tve ni do ru ~ak” oku pi dru ga re. Sr ba pot se }a na isto ri jat do ru ~a ka, ko ji se ve} {est de ce ni ja odr à va ju u ame ri~ koj Be loj ku }i, ali uka zu je da i ba nat ski ima ~a ri. Sr ba je do ru ~ak u Sa na du upri li ~io dva na e sti put, da se ne gu je vi {e de ce nij sko dru gar stvo. - Iz Sa na da sam oti {ao pre 26 go di na, ali za vi ~aj se ne za bo ra vqa - pri ~a Pe trov. - Ne {to me te ra da do la zim, da se dru ìm sa svo jim pri ja te qi ma iz de tiw stva i oni ma sa ko ji ma se dru ìm u No vom Sa du.

Srba Petrov (u sredini) s drugarima

Ko wi su Sr bi dra gi jo{ od de tiw stva dok su ih dr à li we god de da Jef ta i otac Alek sa, jer ka ko ve li, pra {i na i kow ska dla ka ka da u|u pod ko ù, ne mo è{ ih se la ko oslo bo di ti, a u za vi ~a ju je uo~i us kr {wih pra zni ka usta lio obi ~aj da na „mo -

Mo li tve ni do ru ~ak ko ji tra je od ju tra pa sve do po ve ~er ja: po ~i we pi tom krom pi ru {om, pe kar skim ki fli ca ma sa ki mom, tan ko na re za nom sla ni ni com, {var glom, ~u ve nim mo krin skim si rom u vi du {tru dle, fri {kim ru me nim ~var ci ma, {var glom,

krom pi rom pe ~e nim u „~ak {i ra ma”, mla dim lu kom, rot ki va ca ma i qu tim pa pri ~i ca ma, a gr lo se dez in fi ku je ra ki jom „bel kom” od me de nih sa nad skih {qi va, kaj si je va ~om... Dok se ~e kao do la zak ki kind skog or ke stra „âj”, Pru ni} se la tio har mo ni ke i za svi rao u du e tu sa Mi }om Jan ko vi }em {e fom or ke stra RT Voj vo di ne. Po red do a je na voj vo |an skog me lo sa Pru ni }a, do ma }in Pe trov vo li da za pe va sta ru ba nat sku pe smu „Div ni da ni, dva no ste i{ ~e zli”, pa i da se s wim spo ri oko autor stva, a mi kro fo na se la }a i pro fe sor dr Asen Xo lev ko ji uz ma ke don sku „Zaj di, zaj di” ple ni i Pru ni }e vim hi tom „Za ve jan je put za sa la{ moj”. Pred sed nik Ape la ci o nog su da u No vom Sa du Slo bo dan Na dr qan ski ve li da u rod ni Sa nad ne do la zi to li ko ~e sto ko li ko bi è leo, a da se ovom po zi vu uvek oda zi va, da se vi di sa dru ga ri ma i „upi ta se za zdra vqe„. - Bu de me uvek le pe uspo me ne na za vi ~aj, ali se po ma lo i raz o ~a ram pri li kom sva kog do la ska - pri zna je Na dr qan ski. - To ni ka ko vi {e ni je ono vre me i za vi ~aj mo je mla do sti, is to vr me no je i le po i tu `no. Ka da odem na gro bqe da obi |em ro di te qe, on da za kqu ~im da znam po lo vi nu onih ko ji su na gro bqu. Vre me ne u mit no ~i ni svo je. Ra do van Da vi dov se po sle stu di ja iz Sa na da oti snuo u Pe tro vac na Mla vi, gde ì vi ve} 44 go di ne, a mo li tve ni do ru ~aj ne pro pu {ta. - [to sam sta ri ji, sve vi {e me vu ~e za vi ~aj i sa dru ga ri ma se pod se }a mo sta rih vre me na. Pen -

VEK I DECENIJA O[ „KI[ FERENC” U SVILOJEVU

Jed na {ko la, dva je zi ka, m nogo ta le na ta Sve ~a nom aka de mi jom, sport skim tak mi ~e wi ma i kul tur no u- met ni~ kim pro gra mom obe le è na je 110. go di {wi ca Osnov ne {ko le „ Ki{ Fe renc“ u Svi lo je vu. Ovo je naj ma wa {ko la na pod ru~ ju apa tin ske op {ti ne ko ju po ha |a sto ti nu {kol ske de ce iz se la ko je pod u ~a va 27 pro svet nih rad ni ka. -De ca su ras po re |e na u 14 ode qe wa a na sta va se odr à va na ma |ar skom i srp skom je zi ku.U {ko li ra di 12 sek ci ja i sva ke go di ne u~e sni ci po sti ù do bre re zul ta te na ve }i ni tak mi ~e wa - po no sno go vo ri di rek to ri ca {ko le Li di ja Ba ra}, do da ju }i da ve li ku po mo} {ko li osim lo -

le ja {ko li uru ~io ra ~u nar, po klon lo kal ne sa mo u pra ve. Ova {ko la po ~e la je da se gra di 1898. a za vr {e na je 1902. kao na rod na {ko la. Sve do 1941. ima la je tri u~i o ni ce. Jed na pro sto ri ja slu `i la je kao bo go mo qa, jer je cr kva u se lu iz gra |e na tek 1904. go di ne. I tih go di na na sta va se od vi ja la na srp skom i ma |ar skom je zi ku. Na kom je zi ku }e de te po ha |a ti na sta vu ni je od re |i vao ro di teq, ve~ je to za vi si lo od ime na de te ta, da li „zvu ~i“ kao srp sko ili ma |ar sko. Bi lo je pe ri o da ka da je na sta va bi la sa mo na ma |ar skom, ali po sled wih go di na ona je po no vo dvo je zi~ na.

{kol skog in ven ta ra iz pr vih go di na po sto ja wa. -Na ta va nu {ko le pro na {li smo {kol sku klu pu, ska mi ju, ve li ku ra ~u naq ku, dnev ni ke iz 1902. go di ne, {kol ska u~i la , kwi ge... Od lu ~i li smo da sve to sa ~u va mo za bu du }e ge ne ra ci je, ali isto ta ko to je pri li ka da i sta ri ji ko ji su ne ka da po ha |a li {ko lu, a i da na {we ge ne ra ci je, vi de u ka kvim uslo vi ma se ne ka da u~i lo - re kao je Bo ris Ma {i}, na stav nik ne ma~ kog je zi ka u {ko li i ini ci ja tor i or ga ni za tor ove po stav ke. Svi lo je vo je se lo sa oko 1.300 sta nov ni ka i gr ~e vi to se bo ri da {ko la op sta ne, u ~e mu po mo}

Deo nastavni~kog kadra u {koli u Svilojevu

kal ne sa mo u pra ve i MZ, pru `a ju i ro di te qi. Ta ko |e, sva kul tur na i sport ska de {a va wa u se lu ne mo gu se za mi sli ti bez ov da {wih |a ka i pro svet nih rad ni ka. Naj ve }i broj ~la no va me snog KUD“ Jo `ef Ati la“ su ta ko |e u~e ni ci {ko le kao i sport skih eki pa , ~la no vi Do bro voq nog va tro ga snog dru {tva... Na sve ~a no sti u Do mu kul tu re pred sed nik apa tin ske op {ti ne je po vo dom ju bi -

Da nas {ko la ima de vet u~i o ni ca, tri kan ce la ri je, ka bi net za in for ma ti ku sa 13 kom pju te ra, bi bli o te ku, ku hi wu, tr pe za ri ju i ma wu sa lu za fi zi~ ko. Deo {kol skog dvo ri {ta pre tvo ren je u park sa ra zno vr snim bi qem i fon ta nom, a dru gi deo su sport ski te re ni. Po vo dom Da na {ko le i 110go di {wi ce, u jed noj pro sto ri ji otvo re na je i stal na po stav ka

ima i od lo kal ne sa mo u pra ve, jer ka ko ka `u, uko li ko osta ne bez {ko le on da }e se se lo pot pu no uga si ti. Ve li ki broj me {ta na ise li lo se u evrop ske ze mqe, ali i u SAD, Ka na du i Austra li ju, ali se po sled wih go di na i na se lio ve }i broj sa pro sto ra biv {ih re pu bli ka ne ka da {we Ju go sla vi je pa, bar za sa da, {ko la ne }e osta ti bez |a ka. J. Prel~ec

Bogata trpeza u zavi~ajnom Sanadu

zi o ner sam i do sta sam ak ti van u Pe trov cu na Mla vi. Mi gra ci ja pre ma gra do vi ma je u~i ni la svo je, si gur no da dr à va mo ra ozbiq ni je da se po za ba vi da mla di osta ju na se lu - sma tra Da vi dov. Mi o rag To do rov, zva ni Ba ba, je ostao u Sa na du, ka è u 64. ne ma mno go go di na, ali da je u ì vo tu mno go po tro {en. - Ta kvo je vre me do {lo da se u Sa na du ì vi sko ro kao u Be o gra du, da kom {i ja kom {i ju ne po zna je, pa je neo p hod no da se vi {e dru è - uka zu je To do rov. Ne ma vi {e dru è wa kao ne ka da, ne ma ni pra vih kom {i ja ni pri ja te qa, sve se svo di na pu ko pre ì vqa va we. Se lo po la ko od u mi re, pa po ku {a va mo da ga oì -

Fo to: M. Mi tro vi}

vi mo, ali bez uspe ha. Te {ko je jer se qu di ne od lu ~u ju da se ba ve onim ~i me smo se na se lu od u vek ba vi li - pa or lu kom. Ov de ne ma te o ri je da raz vi ja mo in du stri ju, pa mo è mo op sta ti sa mo od pa or lu ka. Ne ko li ci na mla |ih qu di ipak je uvi de la da ima perp sek ti ve u ra ta re wu i sto ~ar stvu, ali u od no su na broj ì te qa Sa na da, ma li je to broj. Ko re ni fa mi li je Olu {ki su u Sa na du, a je dan od iz da na ka je La zar Olu {ki, ko ji se ve} 37 go di na ba vi le ko vi tim bi qem, sa da utka no u po ro di~ nu fir mu „Ma kval”. - Ka mi li ce ima mo u ata ru Sa na da, Sen te, No vog Kne èv ca, Srp skog Kr stu ra i \a le. Kroz Sa nad pro la zim bar ~e ti ri ili

pet pu ta dnev no, po {to mi je sa la{ u No vom Kne èv cu - ka è Olu {ki. Ku li nar Vla dan Su bo tin je spre mao jag we ti nu is pod sa ~a, a pri de i di mqe ne but ki ce sa pri lo gom od mo zga, po vr }a, ja ja i si ra. - Od pre ne ko li ko go di na spe ci ja li te te pri pre mam is pod sa ~a u ze mqa nim po su da ma. Uvi |a mo da su ta ko pri pre mqe na je la uku sni ja i zdra vi ja - ka è Su bo tin. Pre dah iz me |u sa la {ar ske jag we ti ne i di mqe nih but ki sa is pod sa ~e va, na pra vqen je uz sal ~i }e s pek me zom od kaj si ja i {qi va, a sve je do bro do po ve ~er ja za li va no Ba ji lo vim ri zli no gom iz Srem skih Kar lo va ca . Milorad Mitrovi}

PRED SOMBORCIMA NOVA POLITI^KA OPCIJA

Ma la li sta ve li kih sve zna li ca Su o ~e ni sa sve ve }im bro jem onih ko ji bi da bu du vlast u wi ho vom gra du, pred Som bor ci ma, ta~ ni je pred onim in for ma ti~ ki ko li ko-to li ko pi sme nim, ju ~e se po ja vi la jo{ jed na “po li ti~ ka” op ci ja, GG “Mi ni li sta”. Sa na da sve re al nim i ostva ri vim, ma da za sa da ta jan stve nim pro gra mom pred svo je su gra |a ne je is tu pi la gru pa ad mi ni stra to ra i no vi na ra in ter net saj ta “So in fo”, me di ja ko ji je bez broj pu ta us ta la sao ov da {wu (ne sa mo) po li ti~ ku ~ar {i ju. Ka ko tvr de u po stu jed ne od uzda ni ca li ste, po sta vqe nom sve ga je dan mi nut po is te ku 31. mar ta, {to }e re }i pr vog mi nu ta 1. apri la, GG „Mi ni li sta„, iz ve sno je, po mr si }e ra ~u ne mno gim fa vo ri ti ma na lo kal nim iz bo ri ma po {to o~e ku ju da }e od wi ho va ~e ti ri do bra kan di da ta svi pro na }i me sto u na red nom sa zi vu lo kal ne skup {ti ne. „Mi ni li stu” }e pred vo di ti Mi ro slav „Mi fi” Mi lo ji ~i} (sport, re kre a ci ja i zdra vqe), na kan di dat skoj po zi ci ji dva je Ti va dar „Tri le” Fa ra go (kul tu ra, na u ka i di ja spo ra), troj ku je do bi la Ma ja „Ma ka” Ra du (qud ska pra va, rod na rav no prav nost i so ci jal na za {ti ta), dok je ~e tvr ti i sa mo za sa da po sled wi, Sa va „Sa va maj stor” Maj sto rov (po qo pri vre da, sta ri za na ti i ru ral ni raz voj). - Ne ma mo pro gram, ne obe }a va mo i ne nu di mo ni {ta. Sve }e mo re }i ka da bu de mo naj zad za po se li svo je po zi ci je u lo kal nom par la men tu i ka da utvr di mo ko li ko je lo {e sta we u na {em gra du. Po tru di }e mo se da na gla sa~ kom li sti }u za lo kal ne iz bo re za u zme mo po sled wu po zi ci ju, pa je u skla du sa tim i na{ krat ki iz bor ni slo gan “[e stog ma ja za o kru `i te po sled we na li sti, i mi smo pro tiv par tij skog za po -

Logo novoformirane politi~ke opcije

{qa va wa”. Za {to po sled wi? Upra vo tu vi di mo svo ju pred nost. Do sa da {wu po li ti ku tre ba okre nu ti na gla va~ ke i mi sa dna, pot pu no no vi ali ne i ano nim ni, upra vo to i nu di mo. @e li mo da ù pa ni ja po no vo bu de ku }a svih gra |a na Som bo ra. Da se ì vi od ra da u nor mal noj dr à vi, {to i sim bo li zu je na{ lo go - re kao je no si lac li ste GG „Mi ni li sta” Mi ro slav “Mi fi” Mi lo ji ~i}. On je is ta kao da se ne }e ula zi u bi lo ka kve ko a li ci je i da }e sva ki od kan di da ta ima ti pot pu no auto no mi ju pri gla sa wu. - Sva ko gla sa po sop stve nom na ho |e wu - ob ja snio je Mi lo ji ~i}. - Od bor ni ke „Mi ni li ste” ne za ni ma ~lan stvo u uprav nim

od bo ri ma ni di rek tor ske po zi ci je. Ne }e mo ima ti stra na~ ke pro sto ri je ni ti }e mo pri ma ti no ve ~la no ve ili be le ì ti si gur ne gla so ve- se kan tan je Mi lo ji ~i}, iz ra à va ju }i na du da }e se „Mi ni li sti„ pri kqu ~i ti i pe ti kan di dat Ne ma wa “Pcma ni ac” Du bra vac, ina ~e za du èn za za {ti tu ì vot ne sre di ne, ko ji se o{tro pro ti vi sla wu fak so va i ne ra ci o nal nom tro {e wu pa pi ra, te ni je spre man da po ga zi svo ja uve re we za rad ra da u ù pa ni ji, gde se po ube |e wu ove GG, od ulu do po tro {e nog pa pi ra ne vi de ni svi za po sle ni. Je smo’l re kli da je li sta GG “Mi ni li sta” obe lo da ni la 1. apri la? M. Miqenovi}

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak2.april2012.

НА БЕОГРАДСКОМ ФЕСТИВАЛУ ДОКУМЕНТАРНОГ И КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА

О донкихотовској природи Соње Савић У филму „Соња„, о глумици Соњи Савић (1961-2008), нагласак је стављен на њену либертерску, донкихотовску и побуњеничку природу, рекла је редитељка и идејни творац пројекта Драгана Кањевац. Премијера овог документараца је одржана 30. марта у Дому омладине, на отварању 59. београдског фестивала документарног и краткометражног филма. После двогодишњег рада на овом пројекту, позната телевизијска новинарка и публициста из области културе и медија Драгана Кањевац се вратила на фестивал документараца на коме је учестовала са филмом о Београђанима у Њујорку „Њујорк: 6 сати раније„ (2009). Продуцент њеног новог филма је „Ba stards Pro duc tion„, са продуцентом Ненадом Величковићем. Директор фотографије је Јован Милинов, монтажер Феђа Хаџић. Филм су подржали Министарство културе Србије и Секретаријат за културу града Београда. О звезди југословенске кинематографије, урбаној икони генерације осамдесетих, борцу против естаблишмента говоре колеге и пријатељи Соње Савић - Раде Шербеџија, Душан Ковачевић, Драган Николић, Светислав Гонцић, Срђан Ђиле Марковић, Милутин Петровић, Маја Вајс, Зоран Крстић Цане. У филму учествују и Јован Јовановић, Недељко Деспотовић, Небојша Пајкић, Станко Црнобрња, Нинослав Ранђеловић, Мом-

чило Ковачевић, Александар Глигоријевић, Јан Цвиткович, Драго Милиновић, Петар Јаконић, Георгије Марић, Милош Радивојевић. Овај документарац обувхата и секвенце са исказима Соње Савић из различитих периода, као и архивски материјал везан за њено глумачко и ауторско деловање. Редитељка истиче да је Соња

више вредности и најизврсније људе. Соња Савић је својом посебном појавом обележила југословенску кинематографију 80-их година 20. века („Шећерна водица„, „Уна„, „Живот је леп„...), али њену генерацију на прагу зрелости дочекује крвави распад земље и регионалног културног простора.

Соња Савић

Савић изгледала, говорила и мислила другачије од осталих и била потпуно самосвојна и аутентична појава српске културе. У складу са тим филм отвара и питања ширег значења живота такве личности - да ли њена судбина представља и судбину „последње младости„ једне државе која више не постоји, да ли прича о Соњи показује суноврат једног друштва које као да је напустило своје нај-

Глумица током 90-их година бира живот ван институција, критички друштвени став и бави се експерименталним позориштем и видео уметношћу. После 2000. године, словеначки филм је враћа у регионалну кинематографију, али у исто време траје њена лична драма огорчења и изолације, која је окончана прераном смрћу. (Танјуг)

РОБЕРТ РЕДФОРД СА СИНОМ СНИМИО ФИЛМ

Документарац о реци Колорадо Амерички глумац и редитељ Роберт Редфорд удружио је снаге са својим сином Џејмијем и снимио документарац о реци Колорадо, за коју еколози кажу да је угрожена због вишедеценијске немилосрдне експлоатације и глобалног загревања. Редфорд и његов син су познати као неуморни заговорници очувања животне средине. Филм „Wa ter shed„, који је продуцирао Џејми, а чији је наратор Роберт Редфорд, указује на огромне захтеве који се намећу реци Колора-

до, једном од главних извора воде западног дела Америке. „Узели смо Колорадо као пример онога што се дешава са рекама широм света, у покушају да скренемо пажњу јавности на тај проблем„, изјавио је 76-годишњи Редфорд, који се нада да ће документарац послужити као упозорење и допринети у подизању светсти јавности која, како је рекао, мора више да брине о својим изворима воде. Филм „Wa ter shed„ је недавно приказан на Фестивалу еколошког филма у Вашингтону. (Танјуг)

Катрин Денев о мјузиклу „Вољена” Трећу годину за редом, француски филм слави се у Великој Британији петодневним фестивалом „Uni frans ran de vu„ који је ове године отворио мјузикл Кристофа Онореа „Be lo ved„ (Вољена). Премијери филма присуствовали су редитељ, глумица Катрин Денев и њена ћерка Кјара Мастројани. „Волим његове филмове и мислила сам да је интересантно, јер је већ радио са мојом ћерком Кјаром и знам да је написао причу

Сцена из мјузикла „Вољена”

мислећи на нас„, рекла је АФП-у чувена француска глумица. Она је објаснила да јој се у филму највише допада то што је реч о љубавним причама, али није знала шта да очекује од рада са ћерком.

„Мислила сам да ће бити више изненађења и мало сам се бринула, али чим се обучете, кажете текст и вежбате заједно, све постане једноставније„, рекла је глумица. Њена ћерка казала је да јој није било толико необично што ради са мајком, јер је виђа сваки дан и није јој толико „егзотична„ као другима. „Виђам је често у стварном животу и то на крају није ништа толико егзотично. Забављале смо се и није било толико страшно колико би било да је не познајем и да ми је неко рекао да морам да радим са Катрин Денев. Вероватно бих се тада онесвестила„, рекла је Мастројани. Она се нашалила да је од мајке добила одличне савете везане за кување и баштованство, али не и за глуму. Редитељ Кристоф Оноре објаснио је да је реч о „феминистичком филму у смислу да су хероине заљубљене, али да им је слобода можда битнија од саме љубави„. (Taнјуг)

dnevnik

КАКО ЈЕ ГЕРИ ОЛДМАН ЗАМАЛО ОТКРИО ТАЈНУ БЕТМЕНА

Паника због сценарија Трилогија Кристофера Нолана о Бетмену завршиће се у јуну премијером последњег филма „The Dark Knight Ri ses„ (Успон мрачног витеза) чији је сценарио био брижљиво чувана тајна - коју замало да ода глумац Гери Олдман. Олдман је у разговору са британски Би-Би-Си рекао да је у једном тренутку веровао да је изгубио сценарио за филм. „Био сам у паници 20 минута. Нисам имао појма где сам га ставио. На њему је било моје име и убили би ме да се то догодило„, рекао је он. Сценарио се на крају појавио у глумчевој хотелској соби: „Изашао сам на вечеру. И оставио сам га у соби испод душека јер није могао да стане у сеф. Размишљао сам о нечему другом и само сам га гурнуо тамо.” Олдман (53), који глуми полицијског комесара Џејмса Гордона каже да би губитак сценарија био једна од најгорих ствари које могу да се догоде. Он је објаснио и да су Нолан и студио „War ner Bros„ на све начине покушали да се осигурају да сценарио неће „процурети„ у јавност. „Када је Нолан поделио сценарио, није имао крај. Ликови

Гери Олдман у сцени из филма „Успон мрачног витеза”

су се понекад мењали, или њихова имена, и морали сте да читате сценарио у студију„, рекао је глумац који је недавно добио награду Емпајер за најбољег глумца за улогу у трилеру „Крпар, кројач, солдат, шпијун„. Олдман није једини глумац који је на црвеном тепиху уочи доделе награда говорио о безбедносним мерама филмских студија. Марк Стронг снимио је филм „Ze ro Dark Thirty„ о потери за Осамом бин Ладеном у режији оскаровке Кетрин Бигелоу и рекао је да су продуценти све радили како би сценарио о потрази америчких маринаца за вођом Ал Каиде остао тајна.

„Морали сте да га читате на компјутеру. Уколико би компјутер утврдио да неколико дана нисте читали сценарио, избрисао би га„, објаснио је Стронг. „Ако га читате и после пет минута не окренете страну, текст постаје замрљан„, додао је он. Стронг је рекао да су толике мере безбедности биле оправдане тиме што сценарио детаљно објашњава процедуру ЦИА. Олдман сматра да за тајновитост постоји и снажан комерцијални разлог: „Постоји вебсајт који прикупља сценарије и оцењује филмове пре него што буду снимљени, па разумем њихову параноју.” (Танјуг)

У ЛОНДОНУ ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН

„Титаник 3Д” Глумица Кејт Винслет и редитељ Џејмс Камерон прошетали су синоћ црвеним тепихом у Лондону поводом премијере филма ‘’Титаник‘’ који је овог пута представљен у 3Д технологији, преноси АП. Камерон је рекао новинарима да је 3Д верзија филмске хит драме из 1997. године у којој такође играју Кејт Винслет и Леонардо Дикаприо ‘’премашила сва могућа очекивања‘’. “Титаник” је тријумфовао на додели Оскара 1998. године, освојивши 11 ових признања. Све до последњег Камероновог филма “Аватар”, филмско остварење о несрећи прекоокеанског брода за кога се мислило да не може да потоне, а које прати љубавна прича двоје младих који су се упознали на броду држало је рекорд у заради. Овај филм је зарадио око две милијарде долара на светским благајнама. ‘’Титаник 3Д‘’ објављен је поводом обележавања 100 година од када је чувени брод 14.

априла 1912. године ударио у ледени брег и потонуо. Како је најављено из дистрибутерске куће ‘’МЦФ‘’ овај филм који је и данас популаран појавиће се у нашим биоскопима у 3Д верзији 5. априла. (Танјуг)

ПРВИ БЛОКБАСТЕР У 2012.

„Игре глади” акциони СФ Научно-фантастични филм „Игре глади„ (The Hun ger Ga mes) о тинејџерки која се бори да преживи у игри на смрт оборио је рекорде првог викенда приказаивања и постао први блокбастер 2012. године. Филм је зарадио 155 милиона долара првог викенда и тако победио „Алису у земљи чуда„ Тима Бартона који је 2010. зарадио првог викенда 116,1 милион долара. Филм компаније „Лионсгате„ трећи је на листи филмова са највећом зарадом икад на отварању, после „Харија Потера и реликвија смрти„ који је зараддио прошле године 169 милиона и „Мрачног витеза„ из 2008. са 158 милиона долара, пренела је агенција АФП. Смештен у Панему, измишљеној земљи формираној на рушевинама Северне Америке, филм прати 16-годишњу Катнис, коју глуми Џенифер Лоренс, која је принуђена да се бори за голи живот у играма налик римским борбама у колосеуму које се преносе на телевизији под називом „Игре глади„. Филм су позитивно оценили критичари, а познати филмски сајт „Роттентоматоес.цом„ дао му је високе оцене како критичара тако и публике. „Игре гла-

ЕРОТСКИ БЕСТСЕЛЕР И КАО ФИЛМ

Педесет нијанси сиве

Џенифер Лоренс у сцени из филма

ди„ адаптација су тинејџерског романа америчке ауторке Сузан Колинс и први део су трилогије која је широм света продата у преко 30 милиона примерака. Филм је на благајни надмашио сва четири филма из серијала „Сумрак„ ако се узме да је најкомерцијалнији наставак ове саге - „Млад месец„ зарадио 2009. 141 милион долара. Аналитичари сматрају да се сада може очекивати „рађање франшизе„ будући да је књига изузетно омиљена међу тинејџе-

рима а медијска пажња којом је пропраћена премијера у петак била је међу највећим икад. Филм је на предпремијерном приказивању зарадио 19,7 милиона долара, што је много мање од последњег наставка Харија Потера али и даље довољно, сматрају експерти, да му осигура наставак. За љубитеље књига и филма, други део филмске трилогије „Catching Fi re„ (Ухватити ватру) у биоскопима ће се појавити у новембру 2013.

Филмске куће „Uni ver sal„ и „Fo cus Fe a tu res„ купиле су права на еротски бестселер Е. Л. Џејмс „Fifty Sha des of Gray„ (Педесет нијанси сиве), преноси АП. Обе компаније издале су саопштење назвавши овај неочекивани хит тајанствене британске ауторке „специјалном причом„. Роман Џејмсове је експлицитна прича о билионеру Кристијану Греју и студенткињи Анастасији Стил. Роман у е-издању је постао хит најпре у Британији а потом и у САД само захваљујући препорукама читалаца, а од недавно велики амерички издавач „Рандом Хоусе„ је купио права на броширана издања овог и друга два наставка трилогије „Fifty Sha des Dar ker„ и „Fifty Sha des Freed„.

kULTURA

c m y

dnevnik

ponedeqak2.april2012.

НОВА „КАРМЕН” НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

Пријатна освежења и већ виђене роле у саставу Небојша Брадић (редитељ), Србољуб Динић (гост-диригент), Герослав Зарић (сценограф), Катарина Грчић Николић (костимограф), Ђорђе Станковић (шеф хора), првенствено нам се допала музичка реализација, због одлично припремљеног оркестра и хора, чему бисмо додали и изванредну кореографију Емилије Јовановић. Већ виђено измештање радње из 19. у прву трећину 20. века (последње смо срели приликом гостовања Опере Словенског народног гледалишча из Марибора, на сцени центра “Сава“, 2008), у време Франкове диктатуре у Шпанији, али и Брадићева режија, која као и Зарићева сценографија (лако „претварајућа“

Драгана дел Монако (Кармен) и Хон Ли (Дон Хозе)

из фабричких постројења, сличних и каквој подморници, у планинске гудуре, односно војничко утврђење или крчму), нарочито у инвентивно решеним масовним сценама (управо филмски осмишљен дочек тореадора у финалу), подсећа на исти рукопис коришћен у њиховом заједничком раду на мјузиклу „Јадници“, допуњени су (тај сегмент представе можда је и најуспелији), мајсторским, попут фатумских копчи осмишљеним, балетским тачкама. Оне имају важну функцију у подцртавању судбинског елемента већ код истозначеће теме у чувеној увертири, потом у крчми, па и на крају дела. На првом представљању, насловни лик тумачила је Драгана дел Монако, која и поред петнаестогодишњег „трајања“ у овој партији није показала неке нарочите разлике у односу на њено прво појављивање као Кармен на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду. Сада интонативно нестабилнија и певачки уморнија, „сачувала“ је и свој непријатан, стални „промукли“ призвук, премда појавом, тамним мецосопранским тембром и глумом још увек одговара нашој уобичајеној замисли о чувеној оперској јунакињи. Њен главни партнер, омиљени корејски тенор у Београду, Хон Ли у улози Дон Хозеа, и поред све лепоте гласа, поузданог и музикалног вокалног предавања, оставио нас је у уверењу да то, једноставно, није „његова“ рола. Пријатно је изненадила, и поред позитивних очекивања, Александра Ангелов, дан касније, чија је Кармен била гласовно знатно успелија, а глумачки „слободнија“ и еротичнија. Као праву звезду ове друге вечери

ДАНАС ЈЕ МЕЂУНАРОДНИ ДАН КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ

Незабравни светови бајки Широм света па и код нас, данас се обележава Међународни дан књиге за децу, који је УНЕСКО прогласио 1967. године. Одабран је 2. април зато што је то рођендан Ханса Кристијана Андерсена (1805- 1875), данског књижевника који је остао запамћен као краљ бајки. Написао је преко 150 прича за децу, које су преведене на многе велике и мале језике, још увек се са узбуђењем читају и инспиришу настајање нових уметностимузике, сликарства, позоришта, филма. О Андерсеновим бајкама данас ће се разговарати на многим меридијанима, славиће се њихова поетичност и лепота измаштаних светова у које радо залазе и одрасли. Која девојчица није прочитала „Палчицу“ или „Принцезу на зрну грашка“? Ко

није туговао због злехуде судбине „Девијчице са шибицама“ и плашио се „Снежне краљице“? Многе Андерсенове приче имају поучну ноту, као „Царево ново одело“ или “Ружно паче“. Мислећи вероватно на своје скромно порекло, а и на лабуда који се нашао међу пачићима , својевремено је записао „Ништа не смета што се неко родио у пачијем гнезду, само ако се излегао из лабуђег јајета“. Основна замисао свих манифестација које се одржавају поводом Сетског дана дечије књиге, јесте да се деца подстакну на читање. О томе од 1953. године брине и Међународни одбор за дечију књигу из Цириха (IBBY) са преко 70 земаља-чланица, а постоји и српска секција ове организације која промовише међународно разумевање кроз

доживели смо Јанка Синадиновића, као „другог“, емотивнијег, агилнијег и уметнички зрелијег Дон Хозеа, чија доживљена музичка интерпретација заслужује високу оцену. По лепоти и осећајности извођења, како се и очекује у лирској партији његове веренице Микаеле, придружила му се својим беспрекорно уједначеним, чистим и заобљеним сопраном, изванредна Софија Пижурица. Хладније, премда и волуминозније доношење исте улоге понудила је дан раније Снежана Шуваковић-Савић, док смо у узастопним појављивањима, као два различита Ескамиља, пратили Миодрага Мишу Јовановића и Небојшу Бабића. Сценски уверљиве официрске роле, поверене млађим певачима, тумачили су популарни бас Драгољуб Бајић и нама гласовно допадљивији Вук Матић (Зунига), док се Вук Зекић, обе вечери огледао као Моралес, пријатног, али не и интонативно стабилног бас баритона. Простор нам дозвољава да истакнемо још само младог баритона Павла Жаркова у невеликој улози кријумчара Данкаира, који је од првог момента пленио лепим гласом и појавом. О осталим солистима са сличним задацима, надамо се, имаћемо разлога да пишемо другом приликом. Уз још једно истицање доприноса озбиљно припремљеног, динамички фино изнијансираног и сценски веома покретљивог великог хорског ансамбла (тим више чуде повремена разилажења с оркестром), обученог у примерене (нарочито када су упитању „грађани и грађанке“) костиме, те као дивног освежења, завидно уиграног и сигурног дечјег хора „Хориславци“, на прво место стављамо удео оркестра,

2012.

И поред отворених и закулисних прича о новој поставци и певачким поделама у ко зна колико пута већ режираној и реинтерпретираној (а ми се питамо и зашто опет, поред толиких неизвођених наслова), Бизеовој „Кармен“, нарочито „гласних“ када су у питању тумачи главних улога, тек, прошлог викенда, на сцени Народног позоришта у Београду, реализоване су две „премијерне“ представе ове, вероватно најпопуларније опере. Друга је већ у старту обећавала већу експресивност и певачки је у целини била боља од прве, која нам се до краја извођења чинила доста хладном и деемоционализованом. Ипак, и поред уравнотеженог доприноса ауторског тима

избрушеног у свим инструменталним групама, и „неуобичајено“, врло складних и сонорних хорни. У целини прецизнији у првој представи, оркестар је свирао надахнуто, под вођством смиреног, а опет адекватно темпераментног и поузданог гостадиригента Србољуба Динића ко-

ји управо „благотворно“ и „умирујуће“ делује на певаче, а музичаре снажно подстиче на креирање атмосфере и оштрих драмских сукоба. Актуелног уметничког директора Опере у Берну, радо бисмо видели и пред новосадским оперским ансамблом. Марија Адамов

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

АПРИЛ

151. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ НЕДЕЉА

19.00

Београдски фестивал игре

Jacoby & Pronk, Aмстердам, Холандија/Њујорк, САД ЛЕПО ЈЕ ЗАУВЕК БИЗАРНО

20.00

Аутори: А. Кинг, Л. Мујић, А. Лoпес Очоа, И. Галили, М. Бигонцети ПОНЕДЕЉАК

Ђоакино Росини: СЕВИЉСКИ Диригент: Александар Којић

УТОРАК

Лудвиг Минкус: ДОН КИХОТ балет Диригент: Микица Јевтић

ЧЕТВРТАК

Ђузепе Верди: РИГОЛЕТО опера Диригент: Жељка Милановић

ПЕТАК 6.

ТАМНО И НАТРАГ

БЕРБЕРИН

комична опера

20.00

Режија: Сергеј Присташ Позоришна трупа BADco. , Загреб

УТОРАК

10.

Ђоакино Росини:

СРЕДА

11.

Ђузепе Верди: ТРУБАДУР опера Диригент: Александар Којић

ЧЕТВРТАК

12.

Микис Теодоракис: ГРК ЗОРБА балет Диригент: Весна Шоуц; у улози Зорбе Константин Костјуков

СУБОТА

21.

КОНЦЕРТ ОРКЕСТРА ОПЕРЕ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

СУБОТА

28.

СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН

МИЛЕВА АЈНШТАЈН

ПОНЕДЕЉАК

30.

МИЛЕВА АЈНШТАЈН

комична опера

Синагога

Диригент: Александар Којић

20.00

Међународни дан игре – 29. април балет по мотивима истоимене драме Виде Огњеновић Музика: Марјан Нећак, Македонија Кореографија и режија: Сташа Зуровац, Хрватска

ПРЕМИЈЕРА

балет по мотивима истоимене драме Виде Огњеновић

Сцена „Пера Добриновић“ ПОНЕДЕЉАК

20.00

19.30

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

СУБОТА

Милена Марковић:

НАХОД СИМЕОН

ПОНЕДЕЉАК

Милена Марковић:

НАХОД СИМЕОН

ГРЕТА, СТРАНИЦА 89

20.30

драма драма

УТОРАК

10.

Луц Хибнер:

СРЕДА

11.

Агата Кристи:

НАЈАВЉЕНО УБИСТВО

ЧЕТВРТАК 12.

Џим Картрајт:

ПУТ / ROAD

позоришна игра драма

Позориште „Промена“ АУНС

УТОРАК

17.

УЈКИН САН

СРЕДА

18.

Вида Огњеновић:

ЧЕТВРТАК

19.

Агата Кристи:

ПЕТАК

20.

Свечана академија АКУД-а „СОЊА МАРИНКОВИЋ“

по новели Ф. М. Достојевског

ЈЕ ЛИ БИЛО КНЕЖЕВЕ ВЕЧЕРЕ

НАЈАВЉЕНО УБИСТВО

драма

драма 20.00

50 година уметничког рада СУБОТА 21. ПОНЕДЕЉАК

23.

УТОРАК 24.

У КАМЕНИЧКОМ ПАРКУ

Храст за Душка Радовића Новосадска књижара „Мала велика књига“ и њен оснивач Радмило Мулић већ пет година у Каменичком парку обележавају Светски дан књиге за децу, тако што посаде по једно дрво као успомену на једног дечијег писца. Данас ће такав живи, зелени споменик добити Душко Радовић. Стабло липе или храста засадиће његов млађи брат Бранко (онај из Душкове чувене песме „Страшан лав“). Свечаност почиње у 11 часова, надомак Дечијег села, а позвани су сви заинтересовани. У програму наступају новосадски основци који ће говорити стихове Душка Радовића, а њихови гости ће бити ђаци чије школе носе Радовићево име. Анђелко Ердељанин ће прочитати песму посвећену Душку Радовићу, а наступиће и Раде Здравковић, који звижди као птица. Ову приредбу „Мала велика књига“ организује у сарадњи са Удружењем учитеља Војводине и Покретом горана Новог Сада. Као најлепши траг ове замисли, у Каменичком парку расту заједно платан за Павла Јанковића-Шолета, павловнија за Мирослава Настасијевића, магнолија за Радета Обреновића и ружа за Душка Трифуновића. А данас ће им се придружити храст за Душка Радовића.

Александра Ангелов и Јанко Синадиновић као „други“ Кармен и Дон Хозе

Милош Црњански: СЕОБЕ драма 12.00 62. фестивал професионалних позоришта Војводине Ежен Јонеско:

ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА

комедија;

УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА

Душан Ковачевић:

копродукција СНП-а и Агенције „БЕБА 021“ комедија;

СРЕДА

25.

НОМУС QUОRUM BALLET (Португал) Уметнички директор: Daniel Cardoso Програм: Correro Fado

ПЕТАК

27.

НОМУС Eduard Clug: RADIO & JULIET (Словенија) Музика: Radiohead

копродукција: СНП и СТРАДА, Нови Сад

22.00

Балет Словенског народног гледалишча Марибор

СУБОТА

28.

Милена Марковић:

НЕДЕЉА

29.

НОМУС QUARTET EBÉNE (Француска) Програм: Fiction

ПОНЕДЕЉАК 30.

Михаил Булгаков:

БРОД ЗА ЛУТКЕ

ЗОЈКИН СТАН

драма 20.00

комедија

Камерна сцена СРЕДА 4. ЧЕТВРТАК

11.

ХИПЕРТЕНЗИЈА

УТОРАК

17.

Бранко Димитријевић:

21.00

ЉУБАВНИ ЈАДИ ВУДИЈА АЛЕНА

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

СРЕДА

СРЕДА 18.

књиге о деци и за децу. Дугорочни циљеви су пружање прилике свој деци света да имају приступ књигама високих литерарних и уметничких стандарда, објављивање и дистрибуција квалитетних наслова, нарочито у земљама у развоју, а такође, подстицање истраживачког и научног рада у бласти дечије књижевности. Р. Лотина

Бранко Димитријевић:

комедија

20.30

Режија и концепт: Предраг Штрбац

црна комедија Текст и режија: Светислав Басара; гостовање Културног центра Инђија

Енда Волш:

ГОДО НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ комедија

ДИСКО СВИЊЕ

ЧЕТВРТАК

19.

Алберт Лорцинг: ПРОБА ЗА ОПЕРУ комична опера Адаптација, препеви и поставка: Миодраг Милановић; Камерно музичко позориште

ПЕТАК

20.

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

СУБОТА

21.

ЈА И ТИ

ПОНЕДЕЉАК

23.

Јелена Ђорђевић:

УТОРАК 24. СРЕДА 25. ЧЕТВРТАК

26.

ПЕТАК 27.

20.30

21.00

Режија и концепт: Предраг Штрбац

по мотивима филма „Шта се догодило са Бејби Џејн“ Аутори и извођачи: Бранка Стојковић и Оливера Викторовић Ђурашковић БИТЕФ ТЕАТАР

КОМЕ ВЕРУЈЕТЕ?

драма

(50. пут)

Алберт Лорцинг: ПРОБА ЗА ОПЕРУ комична опера Адаптација, препеви и поставка: Миодраг Милановић; Камерно музичко позориште Милан Марковић:

ДОБАР ДЕЧАК / Hyvä Boy

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ Николај Кољада:

драма

Режија и концепт: Предраг Штрбац

ЉУБАВНА ПРИЧА

трагикомедија

Б Л А ГА Ј Н А С Н П : представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 О Р ГА Н И ЗО В А Н А П О С Е ТА : 6 6 1 3 - 9 5 7 , 6 6 2 1 - 1 8 6 , 4 2 7 - 9 9 1 ( ф а кс ) / МА Р К Е Т И Н Г: 4 5 1 - 4 5 2 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

20.00

svet

ponedeqak2.април2012.

UKRATKO

dnevnik

MI MO RE DO SLE DA KO JI VA @I ME \U PRA VO SLAV NIM CR KVA MA

Pa tri jarh Ki ril u So fi ji pre Be o gra da

Ra ste broj `r ta va TAJ LAND: Broj `rtava najte`ih bomba{kih napada, koje su muslimanski pobuwenici izveli u posledwih nekoliko godina na jugu Tajlanda i na ~ijoj meti su bile prodavnice, restorani i luksuzni hotel u kome odsedaju stranci, popeo se na 14, a rawenih na vi{e od 500.Prve bombe eksplodirale su u kombiju koji je dignut u vazduh u delu grada Jala u kome se nalaze restorani i prodavnice. Oko 20 minuta kasnije, eksplodirala je automobil bomba koja je izazvala najvi{e `rtava - 11 qudi je poginulo, a 110 raweno. Jo{ jedna eksplozija dogodila se pre dva dana u luksuznom hotelu u gradu Hat Jai, u susednoj prvinciji Songla. U tre}em napadu muslimanski pobuwenici su aktivirali bombu na motoru, 50 metara od policijske stanice u distirktu Mae Lan u provinciji Patani. Tom prilikom rawen je jedan policajac. (Ta njug)

Do zvo la za ki ne ske tu ri ste TAJ VAN: tanovnicima vi{e kineskih gradova bi}e dozvoqene individualne posete Tajvanu, a ne samo u okviru grupa, saop{tila je kancelarija ostrvskog Saveta za odnose s maticom. Trenutno samo stanovnici Pekinga, [angaja i Siamena mogu da pose}uju Tajvan samostalno. Drugi stanovnici Kine mogu da dolaze na ostrvo samo sa turisti~kim grupama.Po~ev od 28. aprila i stanovnicima vi{emilionskih gradva Tian|ina, Ccong}inga, Nan|inga, Guangxoua, Hangxoua i Ccengdua bi}e omogu}eno da u turisti~ke poslete Tajvanu dolaze individualno. Kasnije ove godine taj program „slobodnih turisti~kih posetilaca” odnosi}e se na jo{ ~etiri kineska grada i zna~ajna privredna i provincijska centra \inana, Siana, Fuxoua i Ssenxena. Kina i Tajvan su se, tako|e, dogovorile da podignu broj samostalnih kineskih posetilaca ostrvu sa 500 po danu na 1.000, saop{tio je Savet. Ograni~ene individualne posete ostrvu po~ele su kada je Demokratska progresivna partija do{la na vlast. Ipak godi{wi broj individualnih turista nije pre{ao 140.000 ili 384 po danu. Po dolaska na vlast predsednika Ma Jing-\eoua maja 2008. Tajpej i Peking s se dogovori o pove}awu broja poseta kineskih turista s kopna ostrvu. Statistike pokazuju da je 2009.- prve godine od dogovora 970.000 kineskih turista u grupama posetilo ostrvo a da je taj broj sa 1,78 miliona skoro dupliran pro{le godine. (Ta njug)

MO SKVA, BE O GRAD: Moskovski patrijarh Kiril poseti}e Bugarsku 28. i 29. aprila. Re~ je o takozvanoj „mirnoj” poseti koju obavqa svaki novi patrijarh drugim pomesnim crkvama po wi-

U pravoslavqu ne postoji saglasje o redosledu crkava, {to ometa sazivawe svepravoslavnog sabora. Od 14 mesta, prvih pet, bar do sada, nije bilo problemati~no. Po carigradskom

Mo skov ski pa tri jarh Ki ril

hovom redosledu (diptihu), prenosi Verska informativna agencija.U ovom slu~aju, re~ je o kr{ewu diptiha. Patrijarh Kiril ve} je posetio Carigrad, Aleksandriju i Antiohiju, po redosledu treba da poseti Jerusalim i Beograd, potom Bukure{t, a nakon toga Sofiju, kojoj pripada tek deveto mesto u redosledu.

diptihu, Beogradu pripada {esto mesto, a prema moskovskom diptihu sedmo, jer joj je Tbilisi na {estom. Ma koji od wih se primewivao, Sofiji ne pripada pozicija pre Jerusalima, ili Beograda.Svepravoslavni sabor se ne mo`e odr`ati dok se ovo pitawe ne re{i, jer se ne zna „gde bi ko sedeo”.

Redosled odraàva „starost” crkava, uzimaju}i u obzir godinu sti cawa auto kefal no sti. Bugar ska pravo slavna cr kva (BPC) je, prema sofijskim izvorima, svesna toga da ona „nije na redu”, ose}a „izvesnu nelagodu”, mada nije èlela da odbije ponudu za posetu. To tuma~i „te{ko }ama” ko je Mo skovska patrijar{ija ima, prema svojim saznawima, sa Jerusalimom i Beogradom, a ona zastupa ruske crkvene interese. Prema tim izvorima, Moskva èli da ima vode}u ulogu u pravoslavno-katoli~kom dijalogu i da je ne prepu{ta drugi ma. Otuda je protivnik da se u Ni{u 2013. okupe najvi{i crkveni predstavnici hri{}anskog Istoka i Zapada. Iako poseta zvani~no jo{ nije najavqena, to }e biti u~iweno pred Uskrs, program je ve} objavqen u medijima. Patrijarh Kiril }e u Bugarskoj prvo posetiti Plovdiv i Ba~kovski manastir u wegovoj okolini. U Nedequ mironosica, 29. aprila, on bi sluìo sa patrijarhom Maksimom u sofijskom spomen-hramu Sv. Aleksandra Nevskog. Kiril }e se susresti sa bugarskim predsednikom Rosenom Plevnelijevim, premijerom Bojkom Borisovom i predsednicom parlamenta Ceckom Ca~evom. Prethodnik patrijarha Kirila, Aleksije, Sofiju je posetio 1994. godine.

DANSKA

An ti mu sli man ski pro te sti KO P EN H A G EN: Naj ma we 80 qu di uhap {e no je na pro te stu pri sta li ca de sni ce na mi tin gu u dru gom po veli ~i ni dan skom gra du Ar husu, ko ji su se oku pi li u znak pro te sta zbog „isla mi za ci je Evro pe”. Hap {e wa su usle di la na kon su ko ba ko ji je iz bio ka da je po li ci ja po ku {a la da raz dvo ji oko 2.500 u~e sni ka kon tra mi tin ga ko ji je or ga ni zo vala levi ca, od ne ko li ko sto ti na qu di ko ji su se oku pi li na „Evrop skom mi tin gu pro tiv xi hada”. Tokom sukoba, jedan policajac je lak{e povre|en kada ga je pogodila staklena fla{a. Prema saop{tewu policije, izme|u 200 i 300 qudi iz Danske, Velike Britanije, Nema~ke, [vedske i Poqske, u~estvovalo je na „Evropskom mitingu protiv xihada”, koji je organizovala Liga danske odbrane, antimuslimanski pokret za koji tvrde da nema veze sa neonacistima. Agencija Itar-Tass ranije je objavila da su naciona-

NORVE[KA

Ba rak Oba ma

Brej vik pla ni rao aten tat na Oba mu OSLO: Norve{ki terorista Anders Brejvik, osumwi~en za dva teroristi~ka napada u kojima je pro{le godine poginulo 77 osoba, planirao je da izvr{i atentat na ameri~kog predsednika Baraka Obamu u vreme wegove posete Oslu radi uru~ewa Nobelove nagrade za mir u decembru 2009. godine, pi{e norve{ki dnevnik „Dagbladet”. Tokom ispitivawa 32-godi{wi ekstremista je priznao da je planirao da ostavi automobil sa eksplozivom kod zgrade gradona~elnika Osla kada Obama bude primao nagradu ili da u uniformi policajca u|e u tu zgradu. „Dagbladet” pi{e da je zbog poja~anog obezbe|ewa predsednika SAD, Brejvik odustao od plana. Brejvik je, navodno, tokom ispitivawa rekao da bi atentat na Obamu bio simboli~ka akcija, usmerena ne konkretno protiv ameri~kog predsednika, ve} protiv doga|aja i institucije kao {to je Nobelova nagrada, koja se, smatra on, tradicionalno dodequje politi~arima leve orijentacije.

Brejvik sebe smatra „evropskim antimarksistom”. „Dagbladet” pi{e da je terorista rekao policajcima i ko ga je i koji doga|aji su ga „inspirisali” da to u~ini - pomenuo je i akciju islamskih ekstremista koji su sru{ili Svetski trgovinski centar u Wujorku 1993. godine, kao i teroristi~ki akt u ameri~kom Oklahoma Sitiju 1995, koji je po~inio Timoti Mekvej. Brejvik je 22. jula pro{le godine u ~etvrti sa kompleksom vladinih zgrada u Oslu aktivirao eksploziv u miniranom automobilu, ubiv{i osam i raniv{i devet osoba, a potom je na ostrvu Utoja - 40 kilometara od glavnog grada Norve{ke ubio 69, a ranio 33 u~esnika letweg omladinskog politi~kog kampa. Posle toga se predao policiji i saad ~eka sudski postupak, koji treba da po~ne 16. aprila. Za krivi~na dela koja mu se stavqaju na teret zapre}ena je kazna zatvora do 21 godinu. (Ta njug)

MEDITERAN

Za je dni ~ke ve `be Izra e la i Gr~ ke

Дan ska

listi kod centralne biblioteke pozivali na „zaustavqawe {irewa radikalnog islama”. -Politi~ari prodaju na{u zemqu muslimanima- rekao je novinarima jedan od u~esnika, koji je `eleo da ostane anoniman, strahuju}i da bi mogao imati ne-

prijatnosti na poslu, navodi ruska agencija. Istovremeno, u gradu 200 kilometara udaqenom od Kopenhagena, okupilo se oko 2.500 qudi na kontramitingu, nose}i transparent „Arhus za razli~itost”. (Ta njug)

TEL AVIV: Izrael, Gr~ka i SAD izvode ove zajedni~ke vazdu{ne i pomorske vojne ve`be u isto~nom Mediteranu. Ve`be, koje su zapo~ele 26 marta i traju do 5. aprila, imaju za ciq da simuliraju borbe u vazduhu i rat protiv podmornica, a nadgleda ih [esta flota SAD. Te ve`be, nazvane „Plemenita Dina”, ustanovqene su pro{le godine i smatraju se odrazom diplomatskih promena u regionu. SAD su sli~ne ve`be organizovale sa Turskom i Izraelom od 1998. do 2009. godine, ali se od wih odustalo nakon {to je turski premijer Rexepe Tajip Erdogan suspendovao vojnu saradwu sa jevrejskom dr`avom 2010. Od tada je Izrael uspostavio prisnije vojne i obave{tajne veze sa rivalima Turske Gr~kom i Kiprom. Jevrejska dr`ava i te dve zemqe objavile su pro-

{le nedeqe sporazum o saradwi u iskori{}avawu rezervi prirodnog gasa u Mediteranu. I dok su ranije ve`be sa Turskom zvane „Sirena puna samopuzdawa” bile zasnovane na zajedni~kim humanitarnim akcijama pronala`ewa i spasavawa, ove sada{we su mnogo vi{e vojno orijentisane. Izraelski list „Harek„ navodi da one simuliraju mogu}i sukob sa snagama koje li~e na tursku mornaricu i bilo je planirano da po~nu u ameri~koj bazi na Kipru i da se zavr{e u izraelskoj luci Haifa. Deo ve`bi izvodi se u gr~kim vodama blizu turske obale. U wima u~estvuje navodno gr~ki pomorski razara~ i podmornica, kao i izraelsko plovilo i nekoliko borbenih ameri~kih brodova uz borbene avione i helikoptere sve tri zemqe. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HILARI KLINTON Ameri~ka dràvna sekretarka Hilari Klinton apelovala je na reìm sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada da prekine vojne operacije protiv civila, jer }e se, u suprotnom, suo~iti sa ozbiqnim posledicama. Ameri~ka dràvna sekretarka je dodala da je Asadova vlada, izgleda, prekr{ila obe}awa, iako je prihvatila mirovni plan zajedni~kog specijalnog izaslanika UN.

REYEP TAJIP ERDOGAN Turski premijer Rexep Tajip Erdogan pozvao je me|unarodnu zajednicu da podrì pravo Sirijaca na samoodbranu po{to UN nisu uspele da zaustave krvavi obra~un sirijskog reìma s demonstrantima koji vi{e od godinu dana protestuju protiv predsednika Ba{ara al-Asada. On je kazao da me|unarodna zajednica ima moralnu obavezu da reaguje i pruì sirijskoj opoziciji svu potrebnu pomo}.

ANGELA MERKEL Nema~ki kancelar Angela Merkel izrazila je skepsu u pogledu ponovnog pokretawa postupka zabrane ekstremno desne Nacionaldemokratske partije (NPD): Merkelova deli mi{qewe Hans-Petera Ulija, eksperta za unutra{wu politiku iz redova bavarske Hri{}ansko-socijalne unije o tome da se povezanost NPD sa neonacisti~kom teroristi~kom organizacijom „Nacionalsocijalisti~ko podzemqe” ne mo`e potpuno, jasno i nedvosmisleno dokazati.

JA PAN SKI STRU^ WA CI UPO ZO RA VA JU

Ve li ki ri zik od ogrom nog cu na mi ja TO KIO: Ve}i deo japanske pacifi~ke obama posle martovskog zemjotresa i cunamija le mogao bi biti poplavqen u slu~aju pojave koji je na isto~noj obali usmrtio oko 19.000 cunami telasa vi{ih od 34 metra, ukoliko qudi. snaàn zemqotres zadesi morsko dno, proiziPro{logodi{wa katastrofa i kriza izalazi iz najnovijih procena vladinog tizvana u nuklearnoj elektrani Fuku{ima Daima. Stru~waci kaù da bi bilo koji cunami, }i, nagnale su vlasti na brzu reviziju japankoji bi prouzrokovao zemqotres ja~ine devet skih mera o pripravnosti na prirodne nesrestepeni u ulegnu}u Nankai, koje se proteè }e i dovele do o{trih kritika javnosti zbog isto~no od najve}eg japanskog ostrva Hon{u propusta da se uzmu u obzir svi mogu}i rizido ju`nog ostrva Kju{u, mogao podi}i morske ci opasnosti. Cunami je izbacio iz pogona talase visoke i do 34 metra. Ranija predvi|awa iz 2003. godine procewivala su najve}u visinu cunami talasa ispod 20 metara: Marta pro{le godine zemqotres ja~ine devet stepeni prouzrokovao je cunami talase visine 14 metara, koji je opusto{io severoisto~nu obalu Japana i izazvao kvar i topqewe goriva u reaktorima nuklearne elektri~ne centrale Fuku{ima. Revidirane procene opasnosti od cunamija, u izve{taju objavqenom i postavqenom na vladinom sajtu, baziraju se na novim istraìvawi- Pro {lo go di {wi ze mqo tres i cu na mi

sistem za hla|ewe reaktora u nuklearki staroj 40 godina, {to je dovelo do najgore nuklearne katastrofe u svetu od udesa u êrnobilu 1986. godine. Na desetine hiqada stanovnika nastawenih oko nuklearke Fuku{ima iseqeno je iz te oblasti i nejasno je da li }e ikada biti u stawu da se vrate u svoje ku}e. U najnovijim procenama se kaè da bi cunami sa talasima od 21 metra mogao udariti u blizini nuklearne centrale Hamaoka, oko koje weni operatori podiù zid visine 18 metara za odbranu od cunamija.Ta centrala je zatvorena 2011. nakon procene da ima 90 odsto {ansi da je pogodi zemqotres ja~ine od osam stepeni ili ja~i u narednih 30 godina. Od drugih po japansku javnost uznemiruju}ih vesti, u drugom izve{taju se navodi da bi jak zemqotres mogao pogoditi Tokijski zaliv i prodrmati gradske oblasti Tokija i Jokohame, gde ìvi vi{e od 33 miliona qudi, maksimalnom snagom od sedam stepeni po japanskoj seizmi~koj skali.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak2.april2012.

[E SNA EST MLA DIH IS TRA @I VA ^A DO BI LO PO SAO U IN STI TU TU ZA RA TAR STVO I PO VR TAR STVO

Vr hun ski pod mla dak za raz voj na u ke [esnaest najboqih zavr{enih studenata i mladih istraìva~a Poqoprivrednog i Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu minulog ~etvrtka dobilo je posao u poznatom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ~iji je direktor prof. dr Borislav Kobiqski s wima potpisao i uru~io im ugovore o prijemu u radni odnos na neodre|eno vreme. Ovaj istinski prijatan doga|aj uprili~en je u Vladi Vojvodine (koja zdu{no brine i pomaè zapo{qavawe mladih nau~nika), gde je mladim nau~nim nadama re{ewa o ukqu~ivawu u rad na istraìva~kom projektu u Institutu uru~io pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi}, a doga|aju je prisustvovao, i posebno ga podrào, pomo}nik ministra prosvete i nauke Republike Srbije prof. dr Tibor Sabo. Me|u 16 novozaposlenih mladih istraìva~a je i master mikrobiologije Biqana Najvirt iz Novog Sada, koja je pro{le godine diplomirala na PMF-u, s prosekom 9,5! – Dugo sam traìla posao, ali dosad nigde nije bilo mogu}no-

sti da se zaposlim, svi su me odbijali, niko nije `eleo ni preko konkursa za pripravnike preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, ve} eventualno sa-

gu}nost za napredovawe mladih qudi. Vrlo sam zadovoqna {to uop{te postoji ovakva mogu}nost za mlade qude jer sam iskreno mislila da to u dana-

ki resurs Vojvodine u koji treba neprestano ulagati, unapre|ivati tehnike i daqi razvoj nauke u poqoprivredi. – Velika je satisfakcija, ali i odgovornost na nama koji smo dobili posao u Institutu da velikim radom i trudom opravdamo poverewe koje nam je ukazano. Smatram da Mi li ca Mr vi} treba ostati ovde i unapre|ivati na{u zemqu. MI LI CA MR VI] PO BED NI CA SVET SKOG BI JE NA LA I ostale wihove nove kolegiSTU DENT SKE FO TO GRA FI JE nice i kolege dele ovo mi{qewe i smatraju da je dobijawe posla u nauci „veliki plus” jer im se otvara mnogo mogu}nosti za daqe studirawe i napredovawe u struci i nauci, da rade i primewuju svoje znawe na InstituSvetski bijenale studentske fotografije otvoren je u SPC tu. Mnogo su vremena, truda, en„Vojvodina” u Novom Sadu, a na konkurs je stiglo 397 radova stutuzijazma ovi vrsni mladi qudi denata iz celog sveta. Prvu nagradu, plaketu i 1.500 evra, osvogodinama ulagali da bi stekli jila je Milica Mrvi} iz Beograda. visoko obrazovawe vrhunskog – Ovo je bio moj zavr{ni rad na Akademiji i kroz tri fotokvaliteta, {to dokazuju wihove grafije sam predstavila „Kulinarske mrvice”, odnosno ènu u najvi{e ocene i diplome. Zapokuhiwi. Izuzetno sam zadovoqna osvojenom nagradom, pogotovo slewe u renomiranom nau~noizato {to je konkurencija bila jaka – kaè Milicaa. straìva~kom institutu, s duDrugo i tre}e mesto i nagrade od 800, odnosno 400 evra, osvogom tradicijom, smatraju posebjili su Gaj Jehieli iz Izraela i Aniko Bi~kei iz Novog Sada. nom nagradom za svoj dosada{wi Izlo`ba, u organizaciji Akademije umetnosti iz Novog Sada, trud i obe}avaju da }e opravdati traje do 8. aprila. A. J. poverewe i vredno prionuti na posao, da grade uspe{nu li~nu BE O GRA \A NI [E STI PUT OR GA NI ZA TO RI karijeru, ali i nauku i na{e I DO MA ]I NI „CASE STUDY SHOWA” dru{tvo. V. ê ki}

Naj bo qe „Ku li nar ske mr vi ce”

mo da volontiramo – ka`e Biqana za „Dnevnik”. – Bila sam vi{e usmerena na medicinu i krenula sam da volontiram u Pasterovom zavodu, evo sad }e godinu dana. Kad sam ~ula za ovu mogu}nost u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, odmah sam konkurisala jer bih volela da radim u struci i da napredujem, a u Institutu se pru`a ta mo-

{we vreme vi{e nije mogu}e: da se na osnovu svog znawa i svojih vrednosti dobije posao. – Ovo je nagrada za mnogo truda koji smo ulo`ili, velika prilika da se daqe razvijamo i napredujemo, koju treba dobro iskoristiti – kategori~an je Filip Franeta, koji je zavr{io biologiju na PMF-u, i obja{wava da je poqoprivreda veli-

Stu den ti u ulo zi me na ye ra

AP SOL VENT AR HI TEK TU RE NO VAK BO @O VI] AUTOR NAJ BO QEG RE [E WA ZA BA [TU „KO STA KO FI”

Upe ~a tqi va kre a ci ja u to plom dr ve tu Student arhitekture na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu Novak Boòvi} pobedio je na konkursu za izgled ba{te „Kosta kofi”. Idejno re{ewe ovog apsolventa bi}e realizovano do kraja maja, a wegov projekat }e zaìveti na sedam ba{ta {irom Srbije. – êsto ne znate {ta }e biti prioritet ìriju, da li ne-

{to eks trem no i neo bi~ no ili ne{to lako izvodqivo, a originalno. Odlu~io sam da napravim projekat koji bi bio ekonomski isplativ, a lep – kaè Boòvi}, dodaju}i da je najteì deo bio ideja, dok je re a li za ci ja ce log pro jek ta trajala samo 15 dana. – Nisam o~ekivao da }u pobediti, ali sam bio izuzetno zadovoqan radom. Poslao sam samo taj je-

Po bed ni~ ko No va ko vo idej no re {e we

dan rad i bio prijatno iznena|en kada su mi javili da sam po be dio. Na gra da mi mno go zna~i s obzirom na to da uskoro zavr{avam fakultet i da }u u biografiji imati ve} jedan realizovan projekat {irom zemqe. Ka ko ka `e, sa ma za mi sao ka ko bi ba {ta tre ba lo da iz gle da „is pli va la“ je na kon po sma tra wa ove ka fe te ri je. Za svoj rad je do bio nov ~a nu na gra du od 50.000 di na ra, ali i mo gu} nost da u~e stvu je u re a li za ci ji sa mog pro jek ta. Port pa rol ka „Del ta spor ta” Awa Dmi tro vi} na ve la je da je po bed nik kon kur sa do bio i mo gu} nost da u ovoj fir mi bu de na prak si, od no sno da u~e stvu je u re a li za ci ji svog re {e wa od po ~et ka do kra ja, da bu de deo ti ma i na taj na ~in na u ~i ka ko se od re |e no idej no re {e we im -

No vak Bo `o vi}

ple men ti ra u skla du s „Ko sta ko fi” brend stan dar di ma. – On je koristio drvo kao do mi nan tan ma te ri jal, ko ji deluje toplo na one koju u wemu borave. Struktura, odnosno konstrukcija, vizuelno je najupe~atqivija i verujemo da }e ostaviti najja~i utisak, kako na na{e goste, tako i na prolaznike, a svakako i na lokaciju na kojoj }e se realizovati – ka`e Awa Dmitrovi}. Dru go me sto za jed ni~ kim ra dom osvo ji li su Mar ko Slavkovi} i Slobodan Milo{evi}, a tre}e Denis Ikoni}. A. Je ri ni}

Edu ka tiv ne ra di o ni ce AIESEC-a AIESEC organizuje edukativne radionice u sklopu „Dana karijere„ koji }e se odr`ati od 3. do 10. aprila. – U sklopu projekta bi}e odr`ano sedam radionica na kojima }e u~esnici saznati

ne{to vi{e o tome kako se pripremiti za intervju, zatim o motivaciji, upravqawu vremenom i o tome kako napisati dobru radnu biografiju – ka`e marketing menaxerka AIESEC-a Bojana Petkovi}. – Svi

koji `ele da u~estvuju na radionicama mogu se prijaviti na sajtu AIESEC-a: www.aiesec.org.rs, a zbog velikog interesovawa mogu}e je u~estvovati na maksimalno dve radionice. @. J.

Lo kal na gru pa „Be o grad„ evropske studentske organizaci je ESTI EM s Fa kul te ta organizacionih nauka {estu godinu zaredom organizuje mani fe sta ci ju in ter na ci o nal nog ka rak te ra „Ca se Study Show„, koja }e se odràti od 5. do 7. aprila u Beogradu. Ovo je jedan od najve}ih edukativnih projekata koji pruà priliku studentima da se na|u u ulozi menaxera i suo~e s poslovnim problemima dana{wice. Ovo go di {wi „Ca se Study Show„ otvara vrata studentima svih fakulteta u Beogradu. Prva dva dana studenti Fakulteta organizacionih nauka }e zajedno s kolegama iz Evrope prezentovati re{ewa poslovnih problema koje su pred wih stavile neke od vode}ih kompanija na na{em trì{tu kao {to su: Telekom „Srbija„, „Hol cim„, „Hen kel„, „Ko kaKola Helenik„, Dràvna lutrija Srbije, „Delta DMD„ i „Japan tobako interne{enel” a. d. Senta. Sva izlagawa su javnog karaktera i mogu im prisustvovati svi koji to èle, a osim inovativnih re{ewa po slov nih pro ble ma iz prakse, o~ekuju se i iznena|ewa partnera. Nakon prezentovawa, kroz radionice, studenti u~esnici }e ostvariti interaktivni odnos s predstavnicima ovih kompanija. Od ove godine, tre}i dan „Case Study Showa”, 7. april, re zer vi san je za „Com pany Show„ i prvi put pruà priliku za u~e{}e studentima svih fakulteta u Beogradu. On je

propra}en interaktivnim doga|ajima koji na originalan na~in stvaraju odnos izme|u predstavnika kompanija i poten ci jal nih ka dro va. „Com pany Show„ }e biti otvoren panel-diskusijom na temu “Zna~aj re{avawa studije slu~aja”. Tre}eg dana studenti }e imati mogu}nost da u~estvuju i na „Ca se Speed Da ting„, ~i ji }e u~esnici imati po tri minuta da predstave sebe i svoje ideje svakom od predstavnika kompanija na unapred definisane teme, kao i na „Case Creative Room„, gde se u~esnicima pruà mogu}nost re{avawa kra}ih po slov nih pro ble ma iz prakse kompanija. Prezentacije re{ewa }e biti u proizvoqnom obliku, ~ime se podsti~e kreativnost studenata. Istog dana odrà}e se i minisajam zapo{qavawa. Kao i na svakom sajmu, svi prisutni mo}i }e da stupe u kontakt s pred stav ni ci ma kom pa ni ja, ostave svoj CV i tako ostvare priliku za potencijalno zaposlewe. Kroz aktivnosti „Company Showa” studenti se oprobavaju i testiraju sebe u dinami~nom okruèwu, {to predstavnicima kom pa ni ja omo gu }a va da uvide wihovu snala`qivost, upornost, originalnost i sposobnost. Osim kompanija koje u~estvuju na doga|aju prva dva dana, tre}eg dana su ti i „Siti fa si li ti„ i ban ka In te za. Vi {e in for ma ci ja o „Ca se Study Showu” moète prona}i na sajtu projekta: www.casestudyshow.org.rs. Og. S.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

de^Ji dnevnik

ponedeqak2.april2012.

dnevnik

c m y

Prole}e

Razlike nisu kazne

Rano jutro prole}e nam sti`e, visibaba svoju glavu di`e.

Na svetu ima naroda velikog broja i qudi razli~itih boja.

Prole}e je stiglo sa osmehom bajnim, i cve}e se hvali laticama sjajnim.

Svako treba da bude zadovoqan, bio crn ili `ut, ne treba na svoj izgled da bude qut. Nije va`na lepota spoqa, dobrota iznutra je mnogo boqa.

Prole}e nam donosi radost i sre}u, i `eli dobrodo{licu novom cve}u.

Qudi ~esto gledaju spoqnu lepotu ~oveka, ali spoqna lepota ne traje doveka. Danica Golub, VII razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Vuka{in Kurili}, I-3, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Nata{a Iveti}, IV-f O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Mo ja Naj dra à igra~ ka ja naj dra à igra~ ka je me da, ko ji se zo ve Met ko. naj bo qa Mo On je braon bo je, ima cr ne o~i i ne sme da se ku pa. To je mo j a naj b o qa ì vo ti wa i igram se s wom dru ga ri ca `mur ke.

Anastasija Kuti}, I-4, O[ „\ura Jak{i}”, Ka}

Stra {no sam se upla {i la

a do sna de ~i ca po se du ju ra zna ose }a wa a tog, ne ba{ sun ~a nog, da na bi la sam mno go upla {e na ali i ima la pri ja te qe i ro di te qe ko ji su me bo dri li. Jed no ga da na, na let wem ras pu stu, bi la sam u Ka }u kod se sta ra Mir ja ne i Ti ja ne. Ima la sam ro le re i zna la sam da ih vo zim, a i one su zna le i ima le ih, pa sam i ja mo je po ne la. Moj stric i mi smo se do go vo ri li da ide mo par uli ca da bi on ne {to ku pio, a mi da se pro vo za mo ro le ri ma. Do {li smo do cen tra, do rad we i moj stric je u{ao da ku pi ne ki pri bor za ku }u i re kao nam je da se mi vo zi mo, ali da se ne uda qa va mo. Slo `i le smo se sa tim, ali je is pred pro dav ni ce sta jao ne ma~ ki ov ~ar, pas ko ji je bio ja ko ve li ki. Mi smo se pla {i le,

pa smo, ma da smo zna le da ne tre ba da be `i mo, ka da nas je stah po be dio, Ti ja na i ja otra ~e i osta vi le Mir ja nu. Od lu ~i le smo i ipak se vra ti le po se stru, ali i ona se upla {i la ka da ga je vi de la, pa smo sve tri otr ~a le. Tr ~e }i, ja sam pa la na le vu ru ku i stric me je, ka da je iza {ao iz pro dav ni ce, no sio na le |i ma do wi ho ve ku }e. Ka da je moj ta ta do {ao po me ne da ide mo u [aj ka{, stric mu je is pri ~ao {ta se de si lo. Oti {li smo za tim po ma mu, a on da u No vi Sad, u De ~i ju bol ni cu,gde se is po sta vi lo da sam slo mi la ru ku. Ni je mi za do voq stvo da bu dem tu `na, ali sve je to deo `i vo ta.

o ja naj bo qa dru ga ri ca zo ve se Mi la.Ona ima tam no braon ko su i pla vo ze le ne o~i u ko jim mo gu pre po zna ti iskre nost pra vog pri ja teq stva. Mi la je dru è qu bi va i vo li da se igra sa svo jim pri ja te qi ma. Do bra je dru ga ri ca i ka da za tre ba, da mi sa vet, ko ji ja is ko ri stim ka da igra mo iz me |u dve va tre. Na {e pri ja teq stvo je iskre no i bez taj ni. Upor na je i ka da ne {to pi ta, ra do zna lost joj ne da mi ra dok ne do bi je od go vor. Pa met na je i uvek do bi ja do bre oce ne. Do se tqi va je i se ti se ne kih tri ko va da lak {e do |e do re zul ta ta. Br za je i ra ni je smo se stal no tr ka le. Vo li da se igra i da iz la zi na po qe. Tre ni ra od boj ku i ve o ma je uspe {na. Na {e pri ja teq stvo je po ~e lo ka da smo se de le za jed no. Pre ra slo je u ne raz dvoj no dru è we i od ta da se vi di da je sva ki wen po stu pak deo ne ras ki di vog pri ja teq stva. Vred na je i od go vor na u~e ni ca, pa ni kad ne za pu sti {kol ske oba ve ze. Naj ve }a pre pre ka na {em dru è wu je ~i we ni ca da sta nu je mo da le ko jed na od dru ge. Ali, ka da ima{ pra vu dru ga ri cu, sve pre pre ke su ne bit ne. Dora Anki}, IV-4 O[ „Prva vojvo|anska brigada” Novi Sad

Milan Ignatovi}, II-6 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Milica Simi}, I-1, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

Jovana Mari}, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Tajanstvena reka Kroz reku pitawa teku moje misli, a ja samo ~ekam ho}e li neko drugu reku da smisli.

Ta druga reka, u woj nema {ta da se ~eka, u woj nema patwe i bola, u woj se sve deli na pola.

Kroz wu teku moje tajne i sjajne `eqe beskrajne! Sve to te~e do mora ostvarewa, gde se de{avaju sva uzbu|ewa.

U moru se `eqe tope i ~ekaju da se de~je o~i ponovo sklope, pa da zajedno ma{taju i gre{nima opra{taju.

Da li postoji takva reka? I da li je meni mnogo daleka? Srce mi ka`e da nije al’ se od mene, jo{ uvek, ve{to krije.

Sara Pavi}, VI-5 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

@ana Stoj{in, VII-4, O[ „Maj{anski put”, Subotica

LekAR

dnevnik

ponedeqak2.april2012.

Protein odgovoran za opadawe kose

NO VA KWI GA IZ OTO RI NO LA RIN GO LO GI JE

Atlas retkih bolesti z {tam pe je ne dav no iza {ao Atlas ret kih bo le sti u oto ri no la ri go lo gi ji, pr vi te vr ste u Sr bi ji, ~i ji je autor prof. dr Jelena Udovi~ki. Po ti pu je pre vas hod no kli ni~ ko-di jag no sti~ kog ka rak te ra, ve o ma zna ~a jan u pre po zna va wu ret kih bo le sti u ORL, {to je pred u slov za bla go vre me no upu }i va we bo le sni ka u od go va ra ju }u spe ci ja li sti~ ku usta no vu. - Pro u ~a va ju }i ret ke bo le sti u oto ri no la rin go lo gi ji za kqu ~i la sam da im je kli ni~ ka sli ka u naj ve }em bro ju slu ~a je va ne ka rak te ri sti~ na, a po ~e tak ne ja san ka `e prof. dr Udo vi~ ki. - Eti o lo gi je bo le sti je naj ~e {}e ne po -

Test za predvi|awe infarkta ru pa ame ri~ kih na u~ ni ka ot kri la je }e li je ko je se de for mi {u pre sr ~a nog na pa da i mo gu da uka `u na in farkt naj ma we dve sed mi ce pre na pa da, kroz ana li zu kr vi. Na u~ ni ci su do {li do tog re zul ta ta po sma tra wem sr ca 50 pa ci je na ta iz bol ni ca u San Di je gu ko ji su do `i ve li sr ~a ni na pad. Po sma tra wem su u sr cu tih pa ci -

je na ta ot kri ve ne de for mi sa ne en do te li jal ne }e li je (}e li je ko je ob la `u unu tra {wost zi do va sr ca i krv nih su do va), {to ni je pri me }e no kod 44 dru gih pa ci je na ta do brog zdrav stve nog sta wa, a ko ji su ta ko |e u~e stvo va li u is pi ti va wu. Oni se na da ju da }e za go di nu do dve da na mo }i da lan si ra ju na tr `i {te test kr vi ko ji uka zu je na opa snost od in fark ta. (Ta njug)

„Fejsbuk” i „narcisi” ru pa na u~ ni ka s uni ver zi te ta Za pad ni Ili no is utvr di la je po ve za nost iz me |u bro ja „Fej sbuk” pri ja te qa ko je ne ko ima, te ak tiv no sti na toj dru {tve noj mre `i, sa po ja vom nar ci so id no sti. - Qu di ko ji ima ju po ve }a nu po tre bu da ~u ju le pe stva ri o se bi ~e sto pro be ga va ju „Fej sbu ku”, kao na ~i nu da to po stig nu”, is ta kao je autor is tra `i va wa Kris Karpenter s uni ver zi te ta Za pad ni Ili no is. Kar pen ter je na veo i da „Fej sbuk” da je tim nar ci so id nim ten den ci ja ma mo gu} nost da ko ri ste in ter net stra ni cu za do bi ja we po vrat nih re ak ci ja ko je su im po treb ne i po sta nu cen tar pa `we. Na u~ ni ci su do {li do tog re zul -

zna ta. Do di jag no ze se ve o ma du go lu ta a sa mim tim i do po ~et ka le ~e wa. S to ga bo lest ~e sto do bi ja

ne za u sta vqiv tok i fa ta lan is hod, pa ova pro ble ma ti ka za slu `u je pu nu pa `wu le ka ra, uto li ko pre {to o ret kim bo le sti ma ne ma ba{ mno go li te ra tu re.

Na 143 stra ne i sa 230 fo to gra fi ja pre te `no u bo ji, gra |a u Atla su je po de qe na pre ma lo ka li za ci ji pro ce sa na {est obla sti: nos, pa ra na zal ne {u pqi ne, nos i pa ra na zal ne {u pqi ne, `dre lo, jed wak i re spi ra tor ni trakt. [tam pan je uz po mo} Vla de AP Voj vo di ne. Od stra ne emi nent nih re cen ze na ta Atlas je vi so ko oce wen kao „zna ~a jan do pri nos srp skoj oto ri no la rin go lo gi ji”, kao „ mi ni-en ci klo pe di ja oto ri no la rin go lo gi je” i kao ne za o bi la zna li te ra tu ra za le ka re op {te me di ci ne, a po seb no za le ka re na spe ci ja li za ci ji i sa me spe ci ja li ste. J. B.

me ri~ ki stru~ wa ci su iz gle da ot kri li bi o lo {ki kqu~ mu {ke }e la vo sti, {to otva ra put ka pre ven ci ji ove po ja ve ili ~ak ob na vqa wu ko sma to sti kod mu {ka ra ca ko ji su ve} o}e la va li.U la bo ra to rij skim is tra `i va wi ma na mi {e vi ma, tim sa Uni ver zi te ta sa ve zne dr `a ve Pen sil va ni je je ot krio pro tein ko ji iza zi va gu bi tak ko se, a le ko vi za su zbi ja we we go ve re cep ci je su ve} u raz vo ju. Ve }i na mu {ka ra ca po ~i we da }e la vi u sred wim go di na ma, a do 70-tih ~ak 80 od sto wih je u iz ve snoj me ri iz gu bi lo ko su.U to me pre sud nu ulo gu igra ju mu {ki sek su al ni hor mon te sto ste ron i ge net ski

fak to ri. Pod wi ho vim dej stvom fo li ku li dla ka po ~i wu da kr `qa ju, po sta ju }i vre me nom sit ni do ne vi dqi vo sti. Pen sil va nij ski tim je utvr dio da je u ta kvim fo li ku li ma, kao i u }e la vim de -

IN STI TUT ZA JAV NO ZDRA VQE VOJ VO DI NE

Rak se mo`e spre~iti i le~iti

re ma po da ci ma iz Zdrav stve nog sta wa sta nov ni {tva AP Voj vo di ne u 2009. go di ni sva ki pe ti sta nov nik Voj vo di ne je umro od po sle di ca ra ka. Ma lig ne bo le sti u ve li kom bro ju slu ~a je va su iz le ~i ve uko li ko se ot kri ju na vre me. Od 100 obo le lih od ne kog ma lig ni te ta uspe {no se iz le ~i sko ro po lo vi na pa ci je na ta. Sva ke go di ne broj onih ko ji bo lu ju od ra ka po ve }a se 3 do 5 od sto i ako se ta kav trend na sta vi, go di ne 2030. bi }e dva pu ta vi {e obo le lih od zlo }ud nih tu mo ra ne go da nas, a 17 mi li o na qu di }e bi ti `r tva ovih bo le sti, pro ce ne su vo de }ih svet skih stru~ wa ka iz obla sti on ko lo gi je i SZO. Od po seb nog su zna ~a ja ak tiv no sti na ra nom ot kri va wu kar ci no ma doj ke i kar ci no ma gr li }a ma te ri ce, dve naj zna ~aj ni je lo ka li za ci je do stup ne ra noj de tek ci ji.

Kar ci nom gr li }a ma te ri ce Pre ven tiv ni pre gled tj. skri ning me to da kar ci no ma gr li }a ma te ri ce je PAP-a test (Pa pa ni ko lau test), vr sta pre gle da va gi nal nog bri sa ~i ja je ulo ga ot kri va we pro me na na }e li ja ma gr li }a ma te ri ce. U to ku krat kog i bez bol nog gi ne ko lo {kog pre gle da gi ne ko log }e pa `qi vo, ~et ki com ili {pa tu lom, uze ti bris sa gr li }a ma te ri ce. U tom bri su se na la ze i }e li je sa po vr {i ne gr li }a ma te ri ce. Uzo rak se po tom {a qe u la bo ra to ri ju gde }e bi ti ana li zi ran pod mi kro sko pom. Na }e li ja ma se po sle bo je wa po Pa pa ni ko lau me to di ja sno mo gu uo~i ti pro me ne ko je uka zu ju na po sto ja we mo gu }e ma lig ne bo le sti. Ve }i na `e na ima nor ma lan re zul tat Pa pa ni ko lau te sta. U tom slu ~a ju ri zik da do bi je te rak gr li }a ma te ri ce je ma li. Ipak, va qa na sta vi ti sa re dov nim skri ning pre gle di ma. Uko -

li ko se na }e li ja ma pri me te sum wi ve pro me ne, ozna ~a va ju se Pa pa ni ko lau gru pom od 3 do 5, {to ozna ~a va te `i nu pro me ne. Pa pa ni ko lau test tre ba da se ura di je dom go di {we po seb no kod `e na sta ro sti od 25 do 69 go di na, ni skog so ci o e ko nom skog sta tu sa, ko je su ima le vi {e sek su al nih part ne ra, ko je ima ju po zi tiv nu li~ nu anam ne zu o sek su al no pre no si vim bo le sti ma, sa ve {ta~ kim pre ki di ma trud no }e i sa po da ci ma o cer vi kal no skva mo znoj dis pla zi ji (u na ro du po zna ta kao ra ni ca).Po zi ti van PAP-a test ne zna ~i da je po sta vqe na di jag no za bo le sti ali iz dva ja pa ci jen te ko ji tre ba da se pod vrg nu da qem is pi ti va wu.

{we tre ba ova bi ti ova kav pre gled. Ma mo gra fi ja - ba zni ma mo gram tre ba lo bi da ima ju sve `e ne sta ro sti od 3 do 40 go di na, a od 40. go di ne je dan ma mo graf u

Kar ci nom doj ke

dve go di ne Ter mo vi zi ja - da nas re |e ko ri {}e na, ma da br za, be ze zbol na, bez o pa sna za è nu, la ka za iz vo |e we, da nas se sma tra ne do voq no po u zda nom me to dom na ro ~i to kod è na sred we i sta ri je do bi. Ul tra zvuk - kod mla |ih è na se ~e {}e ko ri sti od ma mo gra fi je.

Pre ven tiv ni pre gle di ili me to de skri nin ga u ci qu ra nog ot kri va wa ra ka doj ke su: Sa mo pal pa ci ja (sa mo pre gled doj ke) - se pre po ru ~u je kod `e na od 20. go di ne sta ro sti, jed nom me se~ no 10. da na men stru al nog ci klu sa. U sko ro 90 od sto slu ~a -

Kar ci nom de be log cre va i rek tu ma

je va è ne do la ze na pre gled kad sa me na pi pa ju ne ku pro me nu na doj ci. In struk ci ja pa ci jent ki wa o sa mo pal pa ci ji je jed no stav na. Fi zi kal ni pre gled - spro vo di ga le kar, a pre po ru ~u je kod è na od 30. go di ne sta ro sti jed nom go di {we. Pal pa ci ja je naj jed no stav ni ja me to da de tek ci je ali je te {ko ot kri ti ma we tu mo re, na ro ~i to u è na sa ve li kim gru di ma. Bar jed nom go di -

Kao pre ven tiv ni pre gled ili me to da skri nin ga ko ri sti se pre gled sto li ce na pri su stvo go lim okom ne vi dqi ve kr vi, He mo kult test. Test se spro vo di jed nom go di {we kod oso ba pre ko 50 go di na sta ro sti. Mo è da po slu ì za iz dva ja we obo le lih i ri zi~ nih ko ji da qe tre ba da bu du pod vrg nu ti dru gim di jag no sti~ kim pro ce du ra ma i te ra pij skom tret ma nu. Fak to ri ri zi ka su: sta ro sna dob - ri zik ra ste sa go di na ma sta ro sti, sa „vr hom” iz me |u 50. i 55. go di ne ì vo ta, za pa qen ske bo le sti de be log cre va, rak de be log cre va i ne ke dru ge ma lig ne bo le sti kod srod ni ka, po ro di~ ni po li po zni sin dro mi, pu {e ee ci ga re ta, pre te ra no se de we, is hra na bo ga ta ma sti ma.

Kar ci nom ko `e Pre ven tiv ni pre gled ili me to da skri nin ga kod kar ci no ma

ko è tj kar ci no ma mla de à - me la no ma je der mo sko pi ja, di jag no sti~ ka me to da za ra no ot kri va we kar ci no ma mla de à kao i za di jag no sti ku svih pig ment nih le zi ja. Der mo sko pi ja je jed no stav na, bez bed na i bez bol na di jag no sti~ ka me to da sa ve o ma vi so kom sen zi tiv no {}u od 92 do 98 po sto u od no su na hi sto pa to lo gi ju. N a j z n a ~ a j n i j i fak tor ko ji do vo di do po ja ve kar ci no ma ko è (mla de à) je ul tra vi o- let no zra ~e we od no sno pre te ra no iz la ga we sun ~e vim zra ci ma.

Kar ci nom pro sta te Sma tra se da je kod 5 do 10 od sto slu ~a je va ra ka pro sta te za po ja vu bo le sti od go vor na po ro di~ na pre di spo zi ci ja, me |u tim is hra na bo ga ta ma sno }a ma, na ro ~i to `i vo tiw skog po re kla, mo `e po ve }a ti ri zik za rak pro sta te. Vi {e od 75 od sto slu ~a je va ra ka pro sta te ja vqa se kod mu {ka ra ca sta ri jih od 65 go di na. Od re |i va we PSA u kr vi, iz me ni lo je pri stup di jag no zi i le ~e wu ove bo le sti, a ko ri sti se u ra nom ot kri va wu ra ka pro sta te, di jag no sti ci bo le sti i pra }e wu efek ta le ~e wa.

Kar ci nom plu }a Naj bo qi na ~in bor be pro tiv ra ka plu }a su pre sta nak pu {e wa i iz la ga wa du van skom di mu. Po lo vi na pu {a ~a umre od bo le sti iza zva nih pu {e wem, ~e tvr ti na pu {a ~a umre u sred wim go di na ma ì vo ta (30-69), a pu {a ~i ima ju u pro se ku 10 go di na kra }i ì vot ni vek od ne pu {aa. Pre kid pu {e nja u 50. go di ni pre po lo vqu je a u 30. go di ni ì vo ta go to vo eli mi ni {e ri zik. Od vi ka va we u do bi od 60, 50, 40 ili 30 go di na do pri no si pro du è wu ì vo ta za 3, 6, 9 ili 10 go di na. J. Bar bu zan

Srcu ne prija ni premalo ni previ{e sna so be ko je spa va ju ma we od {est sa ti ili vi {e od osam sa ti dnev no su pod ve }im ri zi kom od pro ble ma sa sr cem, ne go one ko je spa va ju iz me |u {est i osam sa ti, utvr di li su stru~ wa ci ^i ka {kog me di cin skog fa kul te ta. I ne ke ra ni je stu di je ma weg obi ma su uka zi va le na me |u za vi snost sna i sr ~a nog zdra vqa, ali ova se mo `e sma tra ti re pre zen ta tiv nom za SAD jer ob u hva ta 3.000 oso ba iz ra znih re gi o na ze mqe. Is pi ta ni ci su bi li Ame ri kan ci sta ri ji od 45 go di na, ko ji su od go va ra li na pi ta wa o svo jim na vi ka ma u spa va wu, kao i o to me da li im je ikad re ~e no da pa te od kon ge stiv ne sla bo sti sr -

ta ta oba viv {i an ke tu na 300 qu di ko ji su po pu wa va li upit nik. An ke ta je po ka za la da oso be sa vi {e „Fej sbuk” pri ja te qa ko je se be obe le `a va ju na fo to gra fi ja ma i ak tu e li zu ju svo je sta tu se to kom da na, ~e {}e ima ju nar ci so id ne ka rak te ri sti ke. (Ta njug)

ca, da su do `i ve li in farkt ili {log, da ima ju obo qe we ko ro nar nih ar te ri ja ili an gi nu pek to ris. Po ka za lo se da su oso be ko je su pri ja vi le ma we od {est sa ti sna dnev no, pod dvo stru ko ve }im ri zi kom od {lo ga ili in fark ta i pod 1,6 pu ta ve }im ri zi kom od kon ge stiv ne sla bo sti sr ca, u od no su na one ko je spa va ju {est do osam sa ti.Ta ko |e je utvr |e no da su is pi ta ni ci ko ji su pri ja vi li da pro se~ no spa va ju vi {e od osam sa ti dnev no, pod dva pu ta ve }im ri zi kom od an gi ne pek to ris i 1,1 pu ta ve }im ri zi kom od obo qe wa ko ro nar nih ar te ri ja ne go oni ko ji spa va ju iz me |u {est i osam sa ti. (Ta njug)

lo vi ma gla ve, po vi {en ni vo pro te i na pod stru~ nim na zi vom „pro sta glan din D sin ta ze”, dok ga u ko sma tom de lu gla ve ne ma.U ame ri~ kom is tra ì va wu su mi {e vi ge net ski iz me we ni ta ko da ima ju po vi {en ni vo do ti~ nog pro te i na, bi li pot pu no bez kr zna. Ta ko |e su tran splan ti ra ne vla si qud ske ko se pre sta le da ra stu kad im je ubri zgan ovaj pro tein . Tre nut no se is tra ù je da li se de lo va wem na }e lij ske re cep to re pro sta glan di na D sin ta ze mo è sa mo spre ~i ti opa da we ko se ili se mo è po sti }i wen rast i ta mo gde je ve} opa la, na po me nuo je vo |a is tra ì va wa. (Ta njug)

Uporne glavoboqe poslepotresa mozga od sva kog pe tog ame ri~ kog voj ni ka, ko ji se vra tio iz Ira ka ili Av ga ni sta na, a ta mo je pre `i veo po tres mo zga, raz vi la se hro ni~ na gla vo bo qa, ko ja se ja vqa naj ma we po la da na u me se cu, a kod ne kih i sva kog da na, uka zu je jed na voj no-me di cin ska stu di ja. Po tres mo zga se sma tra bla gom po vre dom ovog or ga na, po sle ko je obi~ no ne ko vre me sle de ~e{s}e ili re |e gla vo bo qe. Taj pe riod obi~ no tra je iz me |u tri me se ca i go di nu, do dve da na. Mno gi od voj ni ka s hro ni~ nom gla vo bo qom (41 od sto) su ima li i simp to me post tra u mat skog stre snog po re me }a ja {to uka zu je da uzrok gla vo bo qa mo `da mo gu da bu du ne sa mo fi zi~ ke, ne go i psi hi~ ke tra u me po vo dom do ga |a ja ko ji je iza zvao po tres mo zga. Od 978 voj ni ka, ko ji su u Ira ku ili Av ga ni sta nu do `i ve li po tres mo zga, a u~e stvo va li su u stu di ji pod ru ko vod stvom ma jo ra Bre ta Ti le ra, 98 od sto je ima lo gla vo bo qe. Kod 20 od sto wih te gla vo bo qe su ima le hro ni~ nu for mu, {to je je dan od zdrav stve nih pro ble ma ko ji naj vi {e one spo so bqa va ~o ve ka za nor mal no funk ci o ni sa we. Pod naj ve }im ri zi kom od hro ni~ nih gla vo bo qa su bi li oni voj ni ci kod ko jih su se gla vo bo qe ja vi le u ro ku od ne de qu da na na kon po tre sa mo zga. Osta je da se utvr di da li je pro ce nat epi zod nih i hro ni~ nih gla vo bo qa po sle po tre sa mo zga isti ili ve }i me |u voj ni ci ma ne go me |u ci vi li ma. (Ta njug)

Prejedawem na stres e ne pre vi {e pri ti snu te po slom ko ji ra de, sklo ni je su da ute hu od stre sa po tra è u hra ni, po ru ~u je gru pa fin skih stru~ wa ka sa In sti tu ta za pro fe si o nal no zdra vqe. Wi ho va stu di ja je po ka za la da ta kve è ne ~e sto pri be ga va ju „emo ci o nal nom” je de wu, od no sno one je du i ka da su ank si o zne i ne ras po lo è ne, a ne sa mo kad su glad ne. Ove è ne su sklo ni je i „ne kon tro li sa nom” je de wu, ko je ka rak te ri {e ose }aj stal ne gla di i ne mo gu} nost za u sta vqa wa dok se ne „po ~i sti” sva hra na na ras po la ga wu. Wi ma je vr lo te {ko da na ~i ne pro me ne u svom po na {a wu u od no su na hra nu. Iz me |u osta log, te {ko im je i da osla be, a ako u to me us pe ju, da odr è no vu te ì nu. Fin ski tim pre po ru ~u je da se kod ova kvih slu ~a je va pr vo re {a va pro blem po sla, kao i da se kod le ~e wa go ja zno sti oba ve zno raz mo tri i pi ta we po slov nih pri li ka do ti~ ne oso be i we nih pre hram be nih na vi ka. @e ne ko je pri pa da ju po me nu tom ti pu ~ak ne mo ra ju da bu du go ja zne, ali wi hov od nos pre ma hra ni pre ti da vre me nom to po sta nu, a u sva kom slu ~a ju ni je do bar za wi ho vo zdra vqe jer se, pod dej stvom stre sa, ra di je opre de qu ju za ~o ko la du ili br zu hra nu ne go za zdra ve pro iz vo de. (Ta njug)

ponedeqak2.april2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav mami

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je posle duge i te{ke bolesti preminula u 63. godini `ivota na{a draga

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 49829

PO TRE BAN diplomirani farmaceut u penziji. Kontakt telefon 065-5180-180. 49803 PO TRE BAN radnik - vulkanizer sa najmawe 2 godine iskustva na tom poslu. Telefon 021/444439. 49951

KU PU JE MO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, el. motore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefon 062/649-000. 49707 KU PU JEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/99-45-002. Mile. 49719 KU PU JEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/9945002. Mile. 49720 KU PU JEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 49834

An |el ki Ba ji lov

Mi qa Ste va ni} ro|. Zeq ko vi}

od sina Dra ga na sa po ro di com.

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se 2. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentu, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: suprug Mi lan, sinovi Ni ko la, Sr |an, snaja Oli ve ra i unuka Sa ra Ste va ni}. 50154

50177

Posledwi pozdrav mami

Iznenada nas je napustila moja draga sestra

Bra ni sla va Moj so vi} An |el ki Ba ji lov

od sina Ste va na sa po ro di com.

ro|. Re pi} prof. Ma te ma ti~ ke gim na zi je u pen zi ji Posledwi ispra}aj je u utorak, 3. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni:brat Slo bo dan sa sinom Pe |om i suprugom Mi le nom. 50157

50176

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Posledwi pozdrav mami

Na{a draga

Bra ni sla va Moj so vi} An |el ki Ba ji lov

An |el ki Ba ji lov

od sestre Dra gi ce ]o si} sa po ro di com.

od sina Ti ho mi ra sa po ro di com.

50181

50175

1931 - 2012. prof. Ma te ma ti~ ke gim na zi je u pen zi ji iznenada je preminula 30. 3. 2012. godine, u Novom Sadu. Sahrana je u utorak, 3. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice Mar ko vi} i Jer kan. 50158

An |el ki Ba ji lov

od }erke Na de sa po ro di com.

An |el ki Ba ji lov

Posledwi pozdrav mami

Mi lan Mi ja li ca Mi la nu Mi ja li ci

od porodice Po po vi}.

50174

50167

An |el ki Ba ji lov

1952 - 2012. Sahrana je u ponedeqak, 2. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki. O`alo{}eni: supruga Ma ri ca, sin Dar ko i }erka Ana. 50166

Posledwi pozdrav velikom i plemenitom prijatequ

Posledwi pozdrav mami

An |el ki Ba ji lov

Sa tugom javqamo da je preminuo na{ voqeni suprug i otac

od sina Qu be ta sa po ro di com.

50180

PRO DA JEM ukwi`en dvosoban stan 47m2, prvi sprat, ulica Stjepana Mitrova Qubi{e br. 5 N. Sad. Telefoni: 064/5060478, 064/3340-541. 50116

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav mami

An |el ki Ba ji lov

Mi la nu Mi ja li ci

od sina Sa ve.

od sina Alek se sa po ro di com.

od sina Slav ka sa po ro di com.

od porodice Bo {ko vi}: Ste va na, Qu bi ce, Ta tja ne i Slo bo da na.

50179

50172

50171

50168

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav uj ni

Po sled wi po zdrav dra gom kom {i ji

Mi qi

Ku sli Fra wi

Mi lo van, Mi ra, Ne nad, San dra, Go ran, Je le na i An drea.

od: kom {i ja Sku ban, Gra di na, Pe tri} i Mi ko la.

50155

Po sled wi po zdrav naj dra `oj uj ni

Po sled wi po zdrav uj ni i do broj dru ga ri ci

Pe tar Pe ji} sa po ro di com.

50190

Ja vqam po zna ni ci ma da me je su vi {e br zo na pu stio moj Fra wa

Po ro di ce: Sa va no vi} i Mi tro vi}.

50161

50160

Da nas, 2. apri la na vr {a va ju se dve go di ne od kad je oti {ao na{ su prug, otac, de da i tast

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Pe tar Ili} Bi bi

An |el ka Ba ji lov

iz Ste pa no vi }e va S qu ba vqu, po no som i tu gom ~u va mo uspo me nu na Tvoj sve tao lik i ~a stan `i vot. Osta }e{ ve~ no u na {im mi sli ma i sr ci ma.

1932 - 2012. Sa hra na }e se oba vi ti 2. 4. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na me snom gro bqu, u Ka }u. O`a lo {}e na po ro di ca.

Po ro di ca. 50107

Tu `nim sr cem ja vqa mo svim ro |a ci ma, pri ja te qi ma i po zna ni ci ma da je na {a dra ga

Vi do sa va - Vi da @i `a kov

Mi qi Ste va ni}

Jo ki ca.

Po sled wi po zdrav ku mi

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu i sa rad ni ku

Jo va nu Pa vlo vi }u ^vr gi

50162

Mi qi Ste va ni}

ponedeqak2.april2012.

50187

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

Vi do sa vi - Vi di @i `a kov

pre mi nu la 1. 4. 2012. go di ne, u 83. go di ni. Sa hra na }e se oba vi ti 2. 4. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, u Zma je vu. O`a lo {}e ni: sin Mi lan ko i }er ka Mir ja na sa po ro di ca ma.

od we ne Mi le sa po ro di com.

50188

50189

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav dra goj sna hi i uj ni

Ku sli Fe renc ro|. 1940.

Mi qi Ste va ni}

Mla den Ko biq ski

Sa hra na je u po ne de qak, 2. 4. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu, u Fu to {koj uli ci.

od: ku mo va Lu ke, Zor ke, Dra ga na, Dra gi ce, Mi }e, Zo ri ce i Qu bi ce.

od po ro di ce Sr di}.

Po sled wi po zdrav ~i ka Mla de nu od Ste va na Jan ko vi }a sa po ro di com.

50173

50183

50185

S ve li kim po {to va wem po sled wi po zdrav

Mla de nu Pri vi le gi ja je bi la ima ti te za pri ja te qa i bi ti sa to bom.

Sa qu ba vqu, Ra i~ ko vi }i.

S E ] A W E na mo ju ma mu.

We go va Zo ra.

2. 4. 1997 - 2. 4. 2012.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj sna ji, uj ni i ba ki

50186

Po sled wi po zdrav

50156

Ani ci [tr bac Mi lo ra du Ma xa ru

Oba ve {ta va mo pri ja te qe i rod bi nu da je po sle te {ke bo le sti pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac i de da

Zo ra Se ku li} ro|. Sr ni}

Za u vek za hva lan, Pe tar Ja zi}.

Osta vi nas iz ne na da na {a dra ga snaj ka i ode kod bra ta na {eg Bran ka, a na ma osta da tu gu je mo za obo ma do kra ja na {eg `i vo ta.

]er ka.

50163

50164

Po sled wi po zdrav na {em dra gom ku mu

Po sled wi po zdrav vo qe nom de di i ocu.

Mi la nu Mi ja li ci

P O M E N

O`a lo {}e ne tvo je za o ve: Mi qa Ma rin kov i Pa va Oqa ~a sa po ro di ca ma.

Oso bqe ~ar de.

50170

50178

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

2. 4. 2005 - 2. 4. 2012.

Si mo Si me u no vi} 1953 - 2012.

naj bo qem pri ja te qu ko ji ni kad ne }e iza }i iz na {eg sr ca i mi sli.

\or |e Og wa no vi} 2. 4. 2009 - 2. 4. 2012.

Sa hra na je u uto rak, 3. 4. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Si mi Si me u no vi }u

Si mo Si me u no vi} Po ~i vaj u mi ru.

od: Mi me, La ze, Je le ne, Du {a na, Alek san dre i ba ka Smi qe.

50182

Tvo ji: Si ni {a, Ma ri na, Bo ba i Mi lo{. 50169

O`a lo {}e ni: su pru ga Zo ra, }er ke Dra ga na i Bo siq ka, zet Mi lo{, unuk Si ni {a - Ro |a i unu ka Ma ri na.

50159

Smrt ni je kraj. Tvo jom do bro tom za slu `io si da te do kra ja na {ih `i vo ta vo li mo, po {tu je mo i ne za bo ra vi mo.

Tvo ji naj mi li ji.

50184

Du {an ka Di ni} - Kne `e vi} U tvo me sr cu be {e nam to plo. Sve tlost nam be {e tvo ja du {a. Uz tvoj ko rak ko ra ~a smo si gur no do osvi ta ne sre} nog pro le }a 2005. go di ne. Tvo ji: Vo ja, Vla da i Du ca sa po ro di com. 50085

Mi qi Ste va ni}

od po ro di ce Zeq ko vi}.

50165

08.55 09.05 09.30 10.10 10.55 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.05 14.30 15.00 15.05 15.35 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.35 22.40 23.05 23.55 00.20 00.45 01.15

tv program

ponedeqak2.april2012.

Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Миљеница Комшилук Кухињица Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Баба Анујка Здраво живо Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Поаро: Пет малих прасића Изблиза Живопис Војвођански дневник Први пут на гласање Међународни тероризам од 1945. Поаро: Пет малих прасића Један на један Изблиза Живопис Мађарт 2010. - Будапест Клезмер банд

06.00 08.00 10.00 13.00 14.00 16.00 17.00

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Улови трофеј Тема недеље Панонска хроника Е ТВ

08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.06 12.00 12.15 12.30 12.35 13.20

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Салаш у Малом Риту Вести Лов и риболов Еко караван Руска дивљина Дневник Спорт плус Евронет Место злочина - Њујорк Пољубац у поноћ, филм

СЕРИЈА

Монтевидео, Бог те видео Тема недеље (Панонија, 14.00) 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Војвођанске вести Аналија Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

У последњој епизоди серије наши јунаци суочавају се с најтежим изазовом до сада како победити самог себе, савладати малодушност и постати бољи човек. Почиње утакмица која ће променити историју српског и југословенског фудбала. Улоге: Милош Биковић, Петар Стругар, Нина Јанковић, Милутин Караџић, Бранимир Брстина, Данина Јефтић, Војин Ћетковић, Небојша Илић Режија: Драган Бјелогрлић (РТС 1, 20.05)

Дејвид Суше

Поаро: Пет малих прасића „Ово прасе је отишло на пијацу, ово прасе је остало код куће...” Та песмица се стално вртела у Поароовој глави. Каролајн Крејл је била осуђена за убиство свог мужа - али постојало је и петоро других осумњичених... Улоге: Дејвид Суше, Џо Абсолом, Зое Ванамејкер, Ричард Хоуп Режија: Сајмон Лангтон, Ендрју Грив, Ешли Пирс (РТВ 1, 20.10)

08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 21.35 23.05

Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Мађарска народна музика 1.део Из наше архиве (мађ) Певана поезија 2011. (мађ) Из наше архиве (мађ) Вести (мађ) Заједно Фигаро из Ритијума, док. серија Широки план (рус) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Први пут на гласање Шеф над шефовима ТВ баштине

Милутин Караџић 06.30 08.30 09.00 09.10 10.30 11.00 11.10 11.35 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серија Ленија Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серија Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Сремски Карловци Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.30 НБА: ЛА Лејкерс – Њу Орлеанс 11.15 Евролига плеј оф: Олимпијакос – Монтепаски 13.15 Аргентинска лига: Естудиантес – Бока Јуниорс 15.00 Преглед АТП Мастерс Мајами 16.00 НБА: Оклахома Сити – Чикаго 17.45 Прави НБА 18.45 Холандска лига 19.40 Премијер лига 21.00 Премијер лига: Блекбурн – Манчестер јунајтед 23.00 АТП Мастерс Мајами 00.30 АТП Мастерс Мајами финале

14.47 15.05 15.56 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.42 21.47 22.45 22.48 23.35 23.50 00.01 00.57 02.21

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.10 21.10 22.15 00.00 00.30 00.45 01.15

Гастрономад Ово је Србија Монтевидео, Бог те видео Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Монтевидео, Бог те видео Песма без граница Вести Упитник Вести Место злочина - Њујорк Дневник Евронет Тихи сведок Будан, филм Салаш у Малом риту

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Повратак у цивилизацију Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Филм: Агент Коди Бенкс Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

07.01 07.36 07.41 07.46 08.10 08.21 08.33 08.42 09.09 09.40 09.47 10.18 10.42 11.13 11.42 12.18 12.46 13.44 14.11 14.43 15.33 16.15 17.12 17.40 19.17 20.00 20.35 21.05 22.00 23.46 00.20 01.16

dnevnik

c m y

Слагалица Ози бу 3 Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Приче о речима Зоотека плус Вечни сјај детињства Како су се волели наши преци Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Европа и Срби Бемус Еко рецепт за здрав живот Трезор Зоотека плус Вечни сјај детињства Сат Све боје живота Поаро: Жути ирис Ад либитум Одбојка - ПС: Црвена звезда Партизан, полуфинале, пенос Млади и луди Бинго Трст-раскршће народа Поаро: Случај несталог тестамента Три боје: Плаво, филм Бред Лили други пут у Београду Трезор Одбојка - ПС: Црвена звезда Партизан, полуфинале

07.00 Маратон 07.00 Двоугао 08.00 Здравље и Ви 08.30 Породица Серано 10.00 Отворени студио 11.35 Отворени студио 12.00 Вести 12.15 Отворени студио 13.00 Слике живота 14.00 Вести 14.30 Доктор Хаус 15.30 Терминатор 16.15 24 17.05 Менталиста 18.00 Вести 18.30 Филм: Жене из Степфорда 20.10 Доктор Хаус 21.00 Филм: Престројавање 23.00 Менталиста 00.00 Филм: Без очигледног мотива

Тони Колет

Престројавање Саобраћајни шпиц у једној од најпрометнијих њујоршких улица обично не би покренуо низ догађаја који би могли угрозити животе два човека. Али, кобног дана, један мањи судар ће два потпуна странца претворити у немилосрдне супарнике. Улоге: Бен Афлек, Семјуел Л. Џексон, Вилијем Харт, Тони Колет Режија: Роџер Мичел (Авала, 21.00)

08.00 08.15 08.35 08.45 08.50 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 14.00

Ноди у земљи играчака Ешли Тајни свет меде Бенџамина Торк Метеор и моћни камион Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Беверли Хилс

СЕРИЈА

Долина вукова

Веселин Вуковић

Ноћни ТВ-пројекат Гост новог издања емисије је Веселин Вуковић, селектор рукометне репрезентације Србије. Музички гост емисије биће Славица Ћуктераш. Водитељке: Анђелка Прпић и Маријана Мићић (Б92, 21.12) 06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.50 16.00 16.40 17.05 18.00 18.30 19.30 20.00 21.12 22.40 23.10 23.50 01.00 01.50 03.20 03.45 05.20

Доушници Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Владавина мача Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Одлука 2012 Ноћни ТВ-пројекат Велика Србија Вести Спартак, крв и песак Истражитељи из Мајамија Филм: Стан 12 Саут Парк Филм: Шпијунске игре Укључивање у Б92 Инфо

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 16.45 18.30 19.00 20.30 21.15 22.30 00.00 00.45 02.30 03.15 05.00

Добро јутро Све за љубав Градске вести Тачно у подне- живо Папарацо лов Курсаџије Серија Национални дневник Мале тајне Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Дивље страсти 3 Калифорникација Филм: Последњи дах Тајна љубав

Радња прати живот Ефеа Јакупа Караханлија који потиче из мафијашке породице, а киднапован је од стране тајних владиних агената. Одрастао је у нормалној турској породици, али му влада додељује ново порекло и нови живот. Улоге: Неџати Шашмаз, Озгу Намал, Ердем Ергинеј, Керем Фиртина Редитељ: Осман Синав (Хепи, 22.00)

Озгу Намал 14.45 16.05 17.55 18.30 18.40 19.10 20.10 22.00 23.15 23.20 23.50 02.40

Парови уживо поподне Спаситељ, филм Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Ћирилица Долина вукова Вести Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak2.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

неш Бриџис убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер неш Бриџис Видовњак монк Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак Добра жена Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 медијум

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20

Четири венчања - америка највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце мали људи, велики свет л.а. Инк стручњак за торте најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Гојазни тинејџери Исповести сакупљача животиња Болести којих се стидимо и малишани л.а. Инк Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост

Лет 3 Рембрантово “оптужујем” милош Форман Историја расизма Краљичина сестра Ко си заправо ти? Игра сенки најгори послови у историји Геније дизајна Вајат Ерп Рим: Последња граница Героуов закон Последњи лет поручника Естила 23.00 Игра сенки 00.00 најгори послови у историји 01.00 Геније дизајна

08.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

старла и јахачи драгуља Божићна песма Краљица лангкасуке Збогом 20. век мрак филм 3 Дневник јанга Тровача стоунхенџ апокалипса Два играча са клупе Еротски филм Еротски филм

сто ун хенџ апо ка лип са Ка да је гру па архе о ло га ис ко па ла људ ски ске лет у бли зи ни спо ме ни ка сто ун хенџ, от кри ли су и скри ве ни део древ не ма ши не. ка ко ни су зна ли че му слу жи, а рад ни ци су слу чај но пу ву кли оба рач... уло ге: Ми ша Ко линс, То ри Хи гин сон, Пи тер Винг филд Ре жи ја: Пол Зи лер (Си не ма ни ја, 20.00)

Ре кон струк ци ја: лет 3 Да ни је њих, не би би ло „Хар те ре„, да ни је њих, не би би л о кон тро вер зе, да ни је њих, не би би ло за ни мљи во. они су лет 3, „деч ки„, тач ни је му шкар ци из Ри је ке, ко ји су про ме ни ли хр ват ски ро кен рол из те ме ља... Во ди тељ: Да ни ел Би лић (ХРТ 1, 22.35) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 лугарница 10.16 Тајне светских музеја, док. серија 11.08 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.17 Др оз, ток шоу 14.10 Треће доба 14.40 Глас домовине 15.12 Понос Раткајевих 16.01 алиса, слушај своје срце 17.24 Хрватска уживо 18.21 8. спрат, ток-шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.35 југословенске тајне службе, док. серија 21.30 Пулс Хрватске 22.35 Реконструкција 23.10 Дневник 3 23.45 свет профита 00.15 немачка уметност, док. серија 01.07 Ин медијас рес 01.52 Др Хаус

07.33 08.27 08.53 09.15 09.30 10.00 10.45 11.08 11.30 11.40 12.41 13.31 14.58 15.19 15.45 17.08 18.00 18.20 18.33 19.30 20.00 20.48 21.40 22.31 23.16 23.57 00.25 00.46 01.28

06.00 07.30 09.00 11.00

То ри Хи гин сон

06.00 07.40 08.45 11.10 12.45 13.05 15.15 16.45 18.20 20.05 21.05 22.55 23.25 01.05 02.10 03.45 05.30

Права љубав соба за посете Почетак Што више, то боље Васпитање за почетнике непобедиви Живети пуним плућима (2009) Губитници опет ти Игра престола лудо срце Калифорникација Версо Прича о Пјеру Вудмену Пијани од љубави Равница у пламену Филмови и звезде

12.30 14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00 00.30 02.00

06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

мала ТВ мега минди Конор на тајном задатку Програм за децу Брлог: Пчеле алиса, слушај своје срце Деграси нови нараштај Ждероња Цртани филмови лепом нашом Плодови земље мутум, филм Деграси нови нараштај 4 Девојчица из будућности меркати, док. филм Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Даунтаун Еби Телетабис Ин медијас рес Топ гир 10, док. серија Др Хаус Трачара Закон и ред сестра Џеки симпсонови Браћа и сестре Којак

утеха и радост Љубавна песма Викенд на дежели мекгајвер: Изгубљено благо атлантиде Злочин из страсти Капетан Кука Принц плиме Викенд на дежели амбер Фреј: сведок оптужбе нестали Докторка Квин украдене жене, освојена срца амбер Фреј: сведок оптужбе

Индијански тркач Похлепни очи анђела мала Како је Гринч украо Божић Преко палубе Кад будан сањаш стигмата Бронсон милф о манијакс Приватни часови

07.35 Кобра 11 09.25 Ексклузив викенд 10.05 Вечера за 5 11.10 Ватрено небо 12.15 Ружа ветрова 13.10 Крв није вода 14.00 сурвивор: Повратак у цивилизацију 15.00 Кобра 11 16.55 РТл 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТл Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 сурвивор 21.45 Џ. ај. Џејн, филм 00.05 РТл вести 00.20 ЦсИ мајами 01.50 астро шоу 02.50 РТл Данас

Џи ај Џејн По руч ни ца Џор дан о нил је то по граф ска ана ли ти чар к а, иза бра на за екс пер мент аме рич ке мор на ри це у оце њи ва њу мо гућ но сти же на у бор бе ним за да ци ма. Џор дан је све сна да је то исто риј ски тре ну так и да чак 60 по сто му шка ра ца не про ђе ри го ро зну обу ку, али оне је ипак спрем на да да све од се бе... уло ге: Де ми Мур, Ви го Мор тен сен, Ен Бан крофт, Џеј сон Бе ги Ре жи ја: Ри дли Скот (РТЛ, 21.45)

Де ми Мур

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Град мотора амерички чопери Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? ловци на олује најбољи остају Како преживети катастрофу Тачка пуцања Разоткривање митова

08.30 08.45 09.45 12.00 13.00 15.00 17.00 18.30 19.30 20.45 21.00 22.35 23.30 23.45 00.45

мотоспортови аутомобилизам Карлинг Бициклизам Билијар Карлинг Фудбал Билијар Бициклизам сви спортови Рвање Фудбал Коњички спорт Билијар Бициклизам

Уби се комшија због несрећне љубави

ол стој је до био од су ство да по се ти по ро ди цу ужа са и град ске еле ган ци је. Кад је сти гао у Бу ку у Ја сној По ља ни. По пре дач кој тра ди ци ји, у решт, глав но ко ман ду ју ћи ни је био ту јер је оби ла пре двор ју су му из не ли хлеб и со. Угре ја не су зио фронт. Али ту су би ла дво ји ца ње го вих си но ва би ле пе ћи, спре мље на бо га та тр пе за. Усле ди ла су ца и пра ти ла ца, Тол сто је ви вр шња ци, ко ји су га љу пи та ња, а он са знао и за но во сти: вла сник су сед ног ба зно до че ка ли. Ва жи ли су за до бре мла ди ће, на ро има ња се раз бо лео и умро, дру ги је из вр шио са мо у - чи то мла ђи, иако је Тол стој за ње га ре као да баш и би ство због не срећ не љу ба ви. Тет ка То а нет је ли ла ни је „пре па ме тан”. Они су но вог ађу тан та од мах су зе ра до сни це гле да ју ћи свог „Љо воч ку” у уни фор - уве ли у ка ма ри лу. Го то во истог ча са по зван је и на ми. Док је љу био у ру ке бал ко ји је при ре ђи ва ла ло ста ру го спо ђи цу, Тол стој кал на ари сто кра ти ја. Ко ли је и сам пла као. Ина че, они ко се са мо та гру па у по зла су, и кад су јед но дру гом ће ним уни фор ма ма раз ли пи са ли пи сма, увек пла ка ко ва ла од при ја те ља ко је је ли. оста вио на Кав ка зу! Го то во То а нет се осе ћа ла ве о ма сви офи ци ри из глав ног уса мље но у Ја сној По ља шта ба би ли су чла но ви чу ни! Мо ли ла је Бо га, ка ко је ве них ари сто крат ских по при ча ла, да јој до не с е ро ди ца и има ли ти ту ле, смрт, да оде код оних ко је што је Ла ву би ло ве о ма је во ле ла, а ви ше ни су на при јат но. овом све ту. Тол стој је знао У ја ну а ру 1854. упу ти ли шта то зна чи јер је она ми су га на две не де ље у јед ну сли ла и на свог бра та, ње пољ ску ба те ри ју. И за та ко го вог оца. Но, Тол стој се крат ко вре ме, сво јим рђа љу тио због ње не же ље за вим ка рак те ром за ра дио је смр ћу. Ма ло је тре ба ло па ви ше уко ра од ко ман дан та, да тет ку оп ту жи за из да ју. ко ји је у ње му ви дио раз „Две нај ве ће не сре ће ко ма же но де ри ште ко је су је би ме мо гле сна ћи би ле по сла ли у рат да од ње га би ва ша и смрт бра та Ни на пра ве чо ве ка. Кад се ста ко ла ја, два би ћа ко ја во лим ри кнез Ми хај ло вра тио у ви ше од се бе са мог”, пи Бу ку решт, Тол стој је при сао јој је он. мљен у ауди јен ци ју. Глав Го спо дар је с ужи ва њем но ко ман ду ју ћи ру ске вој об и шао цео по сед. Ко нач - „Зла ту тет ки ном” баш ле по сто ји уни фор ма ске при мио га је као свог но, но ви управ ник ни је се ло ше по ка зао, а тет ка се ро ђа ка и по звао да до ла зи сва ке ве че ри за ње гов ста ра ла о ра чу ни ма. Све је би ло у нај бо љем ре ду. сто, као не кад на Кав ка зу. Али раз ли ка је ипак би То ком бо рав ка на има њу, Тол стој је ишао је у Ту лу, ла ве ли ка: ка ви јар и па стрм ке за ме ни ле су па суљ! цен тар сво је про вин ци је, где је пот пи сао уго вор о Им пре си о ни ран сво јим до ма ћи ном, ве ли ким вој из најм љи ва њу во де ни це, и ту га је за те кла вест да ско во ђом, Тол стој ни је мо гао од би ти по зив. У Бу су га про гла си ли ађу тан том. ку ре шту је остао го то во чи та во Од су ство се бли жи ло кра ју и про ле ће. Без ика квих за ду же За са мо две сед ми це То а нет је од лу чи ла да свог бра ња, ишао је с јед не мон де не ве тан ца пра ти део пу та. Та ко ће с че ре на дру гу, а и у опе ру. Та про ве де не на ду нав ском њим мо ћи да бу де још не ко ли ко ква су бар би ла бе за зле на за до фрон ту, због свог рђа вог да на. По што се ра стао с њом, вољ ства о ко ји ма је пи сао сво ка р ак т е р а за р а д ио је мла ди офи цир је кре нуо ка ру јој дра гој тет ки. Она ко ја је не ко ли ко уко ра мун ској гра ни ци. Сео је у не ка пре ћут ки вао би ла су не што ко ман дан та, ко ји је у ње му озбиљ ни ја и ску пља. Оп сед нут кву ко чи ју, ма лу и ло ши ју, као што ка же, од ко ла за од во же ње ми шљу да одр жи ви сок ста тус ви дио са мо раз ма же но сме ћа. У тој „еки па жи” пре шао ме ђу мла дим ари сто кра ти ма, де р и ш те по с ла т о у рат да је го то во хи ља ду ки ло ме та ра бо га ти јим од се бе, тро шио је од ње га на пра ви чо ве ка по те шко про ход ним пу те ви ма. го ле ме сво те, мно го из над сво На по ста ја ма ни ко ни је знао ру јих мо гућ но сти. Оту да и стал ски, а управ ни ци су се ло ше оп хо ди ли пре ма ње му. но тра же ње нов ца од упра ви те ља свог има ња, свог На кон муч них де вет да на, у Бу ку решт је до шао скр - зе та и, на рав но, бра та Ни ко ла ја. Мно го је јео и мно хан од умо ра. го тро шио, а здра вље му се ни је по пра вља ло... Због Иако пре пун вој ни ка и офи ци ра, град је ну дио за - та квог на чи на жи во та ни је мо гао да на ста ви спи са ба ву и ра зо но ду. Ту је вла да ла гро зни ча ва ужур ба - тељ ски рад. Па ипак, сва ко ве че, пре од ла ска на ност, а ађу тан ти су во ди ли уоби ча је не ин три ге. Ат - спа ва ње, за пи си вао је у днев ник, увек исте ре чи: мос фе ра, ка рак те ри стич на за ве ли ке гра до ве у бли - „Нај ва жни је ми је да се отрг нем ле њо сти, пре ста зи ни фрон та, чи ни ла му се у исто вре ме и „ле пом и нем би ти на пра сит и по пра вим свој ка рак тер.” Јед уби стве ном”. Сва ко ве че при ре ђи ва ни су ба ло ви, а не је ве че ри чак на пи сао: „Ако су тра не ура дим ни ра ди ле су и фран цу ска и ита ли јан ска опе ра. У гар - шта, уби ћу се.” Су тра ни је ни шта ура дио, а ни је се де ро ба ма мо дер них ре сто ра на, офи цир ске шап ке с ни убио. цр ве ним тра ка ма би ле су од ло же не за јед но са ши Оп са да Си ли стре још увек је тра ја ла. Ру ски глав ње ли ма и ску по це ном по ста вом од кр зна. На по љу, ни штаб се пре ме стио у див не вр то ве ко ји су при ули це су ну ди ле мно го су мор ни ји при зор: кон во ји па да ли Му ста фа-па ши, гу вер не ру гра да под оп са ра ње ни ка и по вор ке бла том за ма за них вој ни ка ко ји дом. На Кав ка зу је рат из гле дао го то во ро ман тич но, су се вра ћа ли из ро во ва. Ру си су из вр ши ли оп са ду ов де га је гле дао из да ле ка и чи нио се го то во ле пим. Си ли стре с де сне стра не Ду на ва, на три да на хо да Тур ски вој ни ци у до ли ни ли чи ли су на деч је играч од гра да. Кад је ду вао ју жни ве тар, гру ва ње то по ва ке. то ли ко се ја сно чу ло да је за глу ши ва ло ци ган ске пе Тол стој је био ван до ма ша ја то пов ске ђу ла ди па је сме из улич них ка фа на. На кон мир ног и го то во се о - све из гле да ло бај ко ви то. Али и на том див ном ме сту ског жи во та на Кав ка зу, Тол стој је упао у ме ша ви ну љу ди су јед ни дру ге уби ја ли. Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak2.april2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Још увек је Сун це у ва шем зна ку, и још увек сте глав ни лик у сво јој при чи и си ту а ци ји. За то ће би ти ка ко ви ка же те. Ни сте скло ни до но ше њу ве ли ких и зна чај них од лу ке у овом пе ри о ду. Опу ште но!

BIK 20.4-20.5.

По не де љак је пр ви рад ни дан и дај те све од се бе да до бро ор га ни зу је те оба ве зе. По сти же те успех у јав но сти, на зва нич ним са стан ци ма и у ди рект ним кон так ти ма. Јед но став но, зве зде су вам на кло ње не.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. april 2012.

Не ке ци ље ве не мо же те оства ри ти из пр ве, па ни из дру ге. Ра ди је по но во и до бро раз мо три те си ту а ци ју па тек од сре де кре ни те у ак ци ју. При ла го ди те се те шко ћа ма и огра ни ча ва ју ћим окол но сти ма.

На рад ном ме сту сте до сто јан стве ни и увер љи ви. По бу ђу је те по ве ре ње и по што ва ње кли је на та. Бу ди те што ам би ци о зни ји и са мо у ве ре ни, са мо све сни. Та ко ђе, па жљи ви у са о бра ћа ју и ко му ни ка ци ји.

Ме сец про ла зи кроз ваш знак па сте по ма ло ко ле бљи ви. Јед на еле ган та жен ска осо ба, да ма од сти ла, мо же од и гра ти по зи тив ну и по у зда ну уло гу и услу гу, са мо за вас. До бри кон так ти с ино стран ством.

Кон сул туј те сво је прет по ста вље не или ста ри је ко ле ге, ко је већ има ју ис ку ства у ра ду, пре но што у пот пу но сти пре у зме те од го вор ност за по сао. Ниг де не мој те жу ри ти јер ће пра ве при ли ке тек до ћи.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Узми те у об зир и од ре ђе не оте жа ва ју ће окол но сти, или по др шку ста ри је осо бе, она ко из сен ке, при ли ком пла ни ра ња и по сло ва ња. Мо гли би сте ре ћи да се фи на сиј ска си ту а ци ја по пра вља или уте ме љу је.

У ка ри је ри су при сут ни акут ни про бле ми, али у при ват ном по сло ва њу је све ОК. Про на ђи те сво је ме сто из ме ђу те две оп ци је и сна ђи те се без пре ви ше фр ке и пра ши не. Не ка све бу де по за ко ну.

На ста вља те по сао та мо где сте ста ли, у кон ти ну и те ту и све по ре ду. Рад, ред и ди сци пли на! Не ке окол но сти у ка ри је ри су се оду жи ле и ни ка ко да се ре ше са ме од се бе. Али, вас ни ко не ће по ме ри ти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ва га ли – не ва га ли, исто вам је. Ко ли ко уло жи те, то ли ко ће вам се и вра ти ти. Ни ма ње, ни ви ше. Сто ји те у ме сту, с од ре ђе ним раз ло гом. А то је бли жи кон такт са сво јим би ћем, са зре ва ње или ста ре ње.

Кре а тив ни сте и ви зи о нар, у сва ком по гле ду и тре нут ку. По слов на си ту а ци ја је под ве лом тај ни и не ви дљи вих ути ца ја, до га ђа ја, па бу ди те до вољ но оба ве ште ни, при сут ни и све сни оно га што је при кри ве но.

Про ле ће је у то ку, а ле то је на ви ди ку. И док дла ном о длан, за ми ри са ће вам мо ре. А до та да се по тру ди те да што ви ше и што бо ље од ра ди те сво је оба ве зе и по сло ве. Успе шан кра ћи по слов ни пут. Љу бав.

TRI^-TRA^

Из ви ни те за лу ди ло V REMENSKA

PROGNOZA

Од

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 17 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 15 Niш

мраза дО

+16

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз. То ком дaнa сун ча но и то пли је. Ве тар слаб ју жни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра Rim ту ра -2, а мак си мал на до 16 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру слаб мраз, а то ком да на сун ча но уз по раст тем пе ра ту ра. Ве тар слаб ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак ма ло из над Cirih нор ма ле. Минималнa температурa од -5 до -2, а максималнa од 15 до Berlin 17 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз, а то ком да на сун ча но уз по раст Beч тем пе ра ту ра. Ве тар слаб јужнoг прав ца. При ти сак ма ло из над нор Varшava ма ле. Минималнa температурa од -5 до 1, а максималнa од 14 до Kijev 18 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Од утор ка до пет ка Moskva знат но то пли је вре ме уз мак си мал не тем пе ра ту ре из над 20 сте пе ни, Oslo а на ју гу Ср би је и пре ко 25 сте пе ни у сре ду и че твр так. Од сре де не ста бил но са сме ном сун ча них и облач них пе ри о да и по вре ме ном по - St. Peterburg ја вом крат ко трај не ки ше и ло кал них пљу ско ва. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке мо гу не по вољ но ути ца ти на осо бе с кар дио и це ре бро ва ску лар ним обо ље њи ма. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње јер су у ју тар њим са ти ма тер мич ки усло ви у до ме ну екс трем но хлад но и хлад но. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти гла во бо ља и ре у- мат ски бо ло ви.

19 20 15 17 9 16 4

Аме рич ки глу мац Чар ли Шин се из ви нио гле да о ци ма због про шло го ди шњег не кон тро ли са ног по на ша ња на кон из ба ци ва ња из се ри је „Два и по му шкар ца”. Глу мац ка же да му је жао због свих не до лич них ис па да и да би же лео да по но во бу де успе шан. - Би ло је по ма ло ку ка вич ки. Из ви ни те, не ће се по но ви ти - ре као је Шин го сту ју ћи на те ле ви зи ји Ен-Би-Си. Иако су му аме рич ки ме ди ји пред ви ђа ли крај ка ри је ре, он је ус пео да се вра ти и тре нут но сни ма се ри ју „Anger Management” ко ја ће по че ти да се при ка зу је од 28. ју на. Упр кос све му што се до го ди ло и ре ше но сти да се не од рек не ал ко хо ла, про ду цен ти но ве се ри је га не при мо ра ва ју да се под вр га ва те сто ви ма на дро гу. - Не ће би ти те сто ва осим ако се не што стра шно не де си, да се по ја вим об ли вен ту ђом кр вљу - ре као је глу мац и об ја снио да да нас у сва ком уго во ру по сто је „мо рал не кла у зу ле” јер ни ко не же ли да због скан да ла из гу би уло же ни но вац: „У пи та њу су огром не сво те нов ца. Не мо гу да их кри вим, то је са свим нор мал но, а на ме ни је да уго вор по шту јем”. Шин је у се ри ји „Два и по му шкар ца” за ра ђи вао два ми ли о на до ла ра по епи зо ди ка да му је у мар ту про шле го ди не уго вор рас ки нут због јав ног вре ђа ња ауто ра по пу лар ног сит ко ма.

VIC DANA До нео пе тао но је во ја је пред ко ко шке и ка же: - Да ме, ни је да вам не што за ме рам, али ви ди те ка ко се то ра ди у ино стран ству.

7 1 6 2

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

236 (-13)

Slankamen

335 (-3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

300 (-14)

Zemun

372 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

332 (-14)

Bogojevo

261 (-11)

Panчevo

380 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

522 (4)

Titel

344 (-6)

NERA

Baч. Palanka 269 (-6) Novi Sad

275 (-5)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

146 (60)

TISA

56 (-4)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 305 (-19) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

241 (-3)

Beograd

Kusiћ

333 (-3)

105 (-13)

Reшeњe iz proшlog broja