Dnevnik 2.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 2. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23093 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

ZEMQORADNICI [IROM VOJVODINE JU^E POJA^ALI PROTESTE I BLOKADE

„Vla da nas gur nu la u du go ve pa iz i gra la”

Politika 2 Srbija ispunila glavnu me|unarodnu obavezu 3 Bez konfrontacija u Demoktratskoj stranci

Ekonomija

str. 6

4 Zrewaninska {e}erana radi}e na kukuruz 4 Dobijaju sporove, ali ne i plate 5 Nova radna mesta kao nemogu}a misija

Novi Sad

8 Otegli se redovi za dokumenta

Vojvodina 10 Dunav bez otpadnih voda 11 Ni na biro, ni u penziju

Crna 12 O{tetio novosadski buyet za 14 miliona dinara

Foto: R. Hayi}

Dru{tvo

13 Ne bira se put za boqu pro|u leka 14 Besplatni elektronski uybenici

ZASEDALA SKUP[TINA VOJVODINE

EHO ZARAZE U NEMA^KOJ STIGAO DO NA[IH PIJACA

Buyet pro{ao, ratari ne

str. 3

OTVORENE ZMAJEVE DE^JE IGRE

Foto: F. Baki}

Hor i} i, zvez dic e, pes me i igric e str. 8

str. 16– 20

SPORT

n KRSTAJI] I STANOJEVI] ZA NOVE USPEHE

n ZIMOWI] I SREBOTNIKOVA U FINALU ROLAN GAROSA

n POQSKA ODLU^NA DA ZAUSTAVI HULIGANE

Kup ci ne pi pa ju kra stav ce

str. 7

Nestabilno Najvi{a temperatura 27 °S

POLiTikA

~etvrtak2.jun2011.

Su tra u 10 sa ti Mla di} pred su di ja ma

Iz u zet no ko o pe ra ti van Se kre tar Ha {kog tri bu na la Xon Ho king iz ja vio je ju ~e da je ge ne ral Rat ko Mla di}, po iz ru ~e wu i pre ba ci va wu u pri tvor Tri bu na la, bio „iz u zet no ko o pe ra ti van”. „Ju ~e sam do ~e kao Mla di }a na aero dro mu u Ro ter da mu, na ste pe ni ca ma avi o na, sa pri tvor skim dok to rom. Do bro smo ko mu ni ci ra li i raz u me li je dan dru gog. Mla di} je bio ve o ma ko o pe ra ti van i ni smo ima li ni ka kvih pr o ble ma. On je obra tio pa `wu na to {to smo go vo ri li”, iz ja vio je Ho king na kon fe ren ci ji za no vi na re u Ha gu. Te ma raz go vo ra ni su bi le op tu `be pr o tiv Mla di }a, na po me nuo je se kre tar su da. „Mno go smo raz go va ra li o pr o ce du ri”, re kao je Ho king. Po we go vim re ~i ma, le kar je sa Mla di }em raz go va rao na ro ter dam skom aero dro mu i utvr dio da je on u sta wu da bu de pre ba ~en u pri tvor Tri bu na la u [e ve nin ge nu. Ka da je pri sti gao u pri tvor, Mla di }a je po no vo pre gle dao le kar ko ji ni je pr o na {ao „ni ka kva hit na pi ta wa”, re -

Ha {ki op tu `e nik Rat ko Mla di} }e u pe tak 3. ju na pr vi put iz ve den pred su di ju Ha {kog tri bu na la, ka ko bi se iz ja snio o kri vi ci po ta~ ka ma op tu `ni ce ko ja ga te re ti za ge no cid i zlo ~i ne pr o tiv ~o ve~ no sti nad ne sr bi ma u BiH. Tri bu nal je sa op {tio da }e je po ja vqi va we Mla di }a u sud ni ci za ka za no za 10 sa ti. Da se iz ja sni o kri vi ci, Mla di }a }e po zva ti je dan od tr o ji ce su di ja iz pre tre snog ve }a ko je bi tre ba lo da mu su di. To su Al fons Ori iz Ho lan di je, Kri stof Fli ge iz Ne ma~ ke i Ba ko ne Mo lo to iz Ju `ne Afri ke. Bu du }i da do pr vog po ja vqi va wa ne }e ima ti bra ni o ca, Tri bu nal }e Mla di }u sa mo za iz ja {wa va we o kri vi ci po sta vi ti bra ni o ca po slu `be noj du `no sti. Taj advo kat bi tre ba lo da Mla di }a po se ti u pri tvo ru uo~i pr vog po ja vqi va wa i sa wim po raz go va ra o op tu `ni ci. Kad se pr vi put po ja vi pred su di jom, Mla di}, po pra vi li ma Tri bu na la, mo `e za tra `i ti da se iz ja {wa va we o kri vi ci od lo `i za me sec da na. Sud je u do sa da {woj prak si uvek usva jao ta kve zah te ve op tu `e nih.

GLAVNI HA[KI TU@ILAC SER@ BRAMERC

Sr bi ja is pu ni la glav nu me |u na rod nu oba ve zu Glav ni ha {ki tu `i l ac Ser` Bra merc iz ja vio je ju ~e da }e usme n o iz v e sti ti Sa vet bez bed no sti UN da je Sr bi ja iz ru ~e wem Rat ka Mla d i } a is p u n i l a svo ju glav nu me |u na rod nu oba ve zu i ~e sti t ao pred s ed n i k u Sr bi je Bo ri su Ta di }u i srp skim slu `ba ma na to me. Glav ni ha {ki tu `i lac je re kao da ne ma raz lo ga da me w a iz v e { taj, ko ji je pre tri ne de qe po slao SB UN o sa r ad w i Sr b i j e sa Tri bu na lom, ali da }e usme no pre ne ti da je Sr bi ja hap {e wem Mla d i } a is p u n i l a svo j u pr v u me | u n a rod nu oba ve zu. Is ti ~u }i da je iz ve {taj pred sta vqa “objek tiv nu ana li zu sa rad we na te re nu” i da je go vo rio Be og ra du da se za uspe {no hap {e we “mo ra ra di ti si mul ta no”, sa “mul ti di sci pli nar nim pri stu pom”, Bra merc je pri me tio da se to i de si lo i da se u po tra gu “vi {e ukqu ~i la po li ci ja”.

“Ne ma raz lo ga da taj kri ti~ k i iz v e { taj me w am, ali pri zna }e mo da je hap {e wem Mla di }a Sr bi ja is pu ni la jed nu od svo jih glav nih me |u na rod nih oba ve za. Si gur no }u to u ve o m a po z i t iv n om smi s lu pre ne te SB UN.” Iz u zet no po se }e nu kon fe ren ci ju za no vi na re – na ko joj

[ta se desilo 2006. godine “Re kao sam mno go pu ta, tra `i li smo od Sr bi je da hap si one u mre `a ma za po dr {ku be gun ci ma. @e li mo da Sr bi ja po tvr di {ta se de si lo 2006. @e li mo da po tvr di ko je u po sled wih pet go di na upra vqao Mla di }e vim skri va wem. Na rav no `e li mo da ti od go va ra ju. Ve o ma je te {ko da ka `em ko je od go vo ran, svi zna mo da u Sr bi ji po sto je raz li ~i te ten den ci je i da nas smo za do voq ni {to su oni ko ji po dr `a va ju me |u na rod nu prav du i ko ji ve ru ju da tre ba da is pu ne oba ve ze ko na~ no us pe li u to me”, is ta kao je. Bra merc je po seb no “za hva lio EU {to je da la Sr bi ji po zi ti van pod strek da sa ra |u je” i za kqu ~io da je uspe {nom hap {e wu i iz ru ~e wu Mla di }a mno go do pri ne la “po li ti ka uslo va wa va wa” Uni je.

Po se ta am ba sa dor ke BiH Am ba sa dor ka BiH u Ho lan di ji po se ti la je prek si no} Rat ka Mla di }a u pri tvor skoj je di ni ci Ha {kog tri bu na la u [e ve nin ge nu i po nu di la mu po mo} am ba sa de BiH. Po se ti la sa ma ga da mu ka `em za Am ba sa du BiH u Ho lan di ji i da mu po nu dim po mo}, uko li ko mu ne {to tre ba”, iz ja vi la je Mi ran da Si dran–Ka mi {a li} Te l e v i z i j i Fe d e r a c i j e BiH, a pre neo Roj ters.

Ona je oce ni la da je Mla di} u do brom zdrav stev nom sta w u: „On je iz g le d ao sa svim do bro, u do brom zdrav stve nom sta wu, fo ku si ran i ra ci o na lan. On je u pot pu no sti shva tio sve {to mu je re ~e no.”

dnevnik

c m y

2

je bio ogra n i ~ en broj iz v e { ta ~ a i TV sni ma te qa, Bra merc je za po ~eo re ~i ma: “Da nas, Rat ko Mla di} je u pri tvo ru Me | u n a r od n og kri v i~ n og su d a za biv {u Ju go sla vi ju.

Sko ro 16 go di na on je iz be ga vao prav du, sa da mo ra da od go vo ri na op tu `be o ozbiq nim zlo ~i ni ma.”

“Kao re z ul t at hap { e w a, da n as je sa m o je d an od 161 op tu `e ni ka na slo bo di. Na rav no, su |e we Rat ku Mla di }u je mno go vi {e od sta ti sti ke “, do dao je Bra m erc pod s e }a ju }i da je Mla di} bio naj vi {e ran gi ra na voj na fi gu ra bo san skih Sr ba to kom ra ta u BiH, i da je op tu `en za ge no cid, zlo ~i ne pro t iv ~o v e~ n o s ti i rat n e zlo ~i ne Bra merc je ~e sti tao pred s ed n i k u Sr b i j e Bo r i s u Ta di }u, Na ci o nal nom sa ve tu za bez bed nost, ak ci o nom ti mu i bez bed no snim slu `ba ma Sr bi je.

“Pro {lih me se ci, bi li smo sve kri ti~ ni ji zbog ne u spe {nih po ku {a ja srp skih vla sti da uhap se Rat ka Mla di }a. Tra `i li smo po boq {a we ope ra ci ja ko je se od vi ja ju na te re nu.

Da nas, ve o ma smo za do voq ni {to mo `e mo da ob ja vi mo da su srp ske vla sti us pe le da uhap se Rat ka Mla di }a”, re kao je Bra merc.

Na pi ta we da li je Mla di} mo gao bi ti uhap {en ra ni je, Bra merc je re kao: “Na rav no, tre ba lo je da je uhap {en pre 16 go di na i to bi bi lo je di no do b ro re { e w e. Hap { e w e se

de {a va ve o ma ka sno, ali ne pre ka sno.”Upi tan ko ga mo `e mo da kri vi mo za to, Bra merc je ka zao da “da nas ni je dan kad `e li iko ga da okri vi”.

Na vo de }i da }e se Mla di} u pe tak, 3. ju na, u 10 sa ti pr vi put po j a v i t i pred Ha { kim tri bu na lom, Bra merc ni je `e leo da ko m en t a r i { e zdrav stve no sta we naj po zna ti jeg ha {kog op tu `e ni ka, re kav {i sa mo da }e Mla di} u Ha gu do bi ti svu po treb nu me di cin sku ne gu.

Osvr }u }i se na iz me we nu op -

Kao rezultat hap{ewa, danas je samo jedan od 161 optu`enika na slobodi. Naravno, su|ewe Ratku Mladi}u je mnogo vi{e od statistike tu `ni cu pro tiv Mla di }a, ko ju je Tu `i la {tvo ju ~e pod ne lo Tri bu na lu, Bra merc je re kao da je kao “naj vi {e ran gi ra na voj na fi gu ra Sr ba iz Bo sne to kom ra ta u BiH” Mla di} op tu `en “za ulo gu ko ju su on i we go ve voj ne sna ge igra le u na sil noj, kri mi nal noj kam pa wi ko ja se od vi ja la u BiH od 1992. do 1995. go di ne”.

- Za {to je va `no pro ce su i ra t i Mla d i } a? Od g o v or na ovo pi ta we le `i u we go voj po zi ci ji vla sti i uti ca ja to kom ra ta, kao i u pri ro di i obi mu po ~ i w e n ih zlo ~ i n a. Rat k o Mla di} je bio ge ne ral, ko man dant Voj ske bo san skih Sr ba.

Bio je naj mo} ni ja voj na fi gu ra to kom ra ta u Bo sni. Od go vo ran je za zlo ~i ne ko ji su {o ki ra li me |u na rod nu za jed ni cu. Ovi zlo ~i ni sim bo li zu ju bru tal nost ra ta u BiH - re kao je Bra merc.

kao je se kre tar Tri bu na la. Na pi ta we da li Mla di }a u pri tvo ru po seb no nad zi ru zbog mo gu} no sti sa mo u bi stva, Ho king je od go vo rio od re~ no.

Ho king je na gla sio da }e Mla di} bi ti pod le kar skim nad zo rom i da }e mu Tri bu nal, kao i dru gim pri tvo re ni ci ma, obez be di ti naj bo qu do stup nu me di cin sku ne gu. Pred stav ni ci se kre ta ri ja ta su sa Mla di }em pre li mi nar no raz go va ra li o ime no va wu advo ka ta, da li su mu neo p hod ne do ku men te, a taj raz go vor }e se na sta vi ti u na red nim da ni ma, ka zao je se kre tar Tri bu na la.

Pri jem Mla di }a u pri tvor, tra jao je dva-tri sa ta, to kom ko jih ga je uprav nik in for mi sao o pra vi li ma i re `i mu `i vo ta, po se ta ma, te le fon skim po zi vi ma i dru gim sva ko dnev nim pi ta wi ma. Uprav nik pri tvo ra jo{ ni je od re dio sa ko jim }e dru gim pri tvo re ni ci ma Mla di} bi ti sme {ten u jed nom od tri kri la pri tvo ra u [e ve nin ge nu, ali }e ta od lu ka bi ti usko ro do ne ta, re kao je Ho king.

Iz me we na op tu `ni ca Iz me we nom op tu `ni com, ko ja je ju ~e oba ja vqe na, Rat ko Mla di }a se, po 11 ta ~a ka, te re ti za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e wa za ko na i obi ~a ja ra ta to kom su ko ba u BiH 1992-1995. go di ne.

U dve ta~ ke, Mla di} je op tu `en za ge no cid u Sre bre ni ci i jo{ osam bo san skih op {ti na, u osta lih de vet na te ret mu se sta vqa ju pro gon,

is tre bqe we, ubi stva, de por ta ci ju, pri sil no pre me {ta we, te ro ri sa we i ne za ko ni te na pa de na ci vle i uzi ma we ta la ca.

Mla di} je op tu `en za ge no cid u Sre bre ni ci, ali i u Bra tun cu, Fo ~i, Kqu ~u, Ko -

tor Va ro {i, Pri je do ru, San skom Mo s tu, Vla s e n i c i i Zvor ni ku.

Op tu `ni ca pro tiv Mla di }a fo ku si ra na je na et ni~ ko ~i {}e we Mu sli ma na i Hr va ta {i rom BiH 1992-1995, kam pa wu te ro ra ar ti qe rij skim i snaj per skim na pa di ma na ci vi le to kom op sa de Sa ra je va u istom pe ri o du, ge no cid nad oko 7.000 Mu sli ma na u Sre bre ni ci, u ju lu 1995, i nad ne sr bi ma u jo{ osam op {ti na u BiH i uzi ma we me |u na rod nih ta la ca u ma ju te go di ne.

Ka ko se na vo di u op tu `ni ci, „Rat ko Mla di} je de lo vao u spre zi sa dru gi ma na po ~ i w e w u zlo ~i na na raz li ~i tim lo ka ci ja ma. Kao naj vi {i ofi cir VRS, Mla di} je imao efek tiv nu kon tro lu nad sna ga ma ko je su u~e stvo va le u po ~i we wu zlo ~i na.

Mla di} je op tu `en da je pla ni rao, pot pi ri vao i na re |i vao zlo ~i ne”.

Qa ji}: Sr bi ja ne ma ma te ri jal ne Bi lo je do sta ri zi ka oba ve ze pre ma Mla di }u IVICA DA^I] O DANU IZRU^EWA

Sr bi ja ne ma ni ka kve ma te ri jal ne oba ve ze pre ma Rat ku Mla di }u ko ji je iz ru ~en Ha {kom tri bu na lu, jer se ni je do bro voq no pre dao, ali je du `na da do sta vi do ku men ta ci ju na zah tev Mla di }e ve od bra ne i Tu `i la {tva tri bu na la, iz ja vio je da nas pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu sa Tri bu na lom Ra sim Qa ji}. On je re kao da Sa vet, ipak, mo `e da od lu ~i da iz hu ma ni tar nih raz lo ga do de li ma te ri jal nu po mo} li cu pro tiv ko jeg se vo di po stu pak pred Ha {kim tri bu na lom ako we go va po ro di ca, od no sno advo kat, do ka `e da je lo -

{eg ma te ri jal nog sta wa. Pre ma Qa ji }e vim re ~i ma, ta kav zah tev mo gli bi da za tra `e Mla di }e va po ro di ca ili we gov advo kat uz pod no {e we do ka za o lo {em ma te ri jal nom sta tu su. „Da bi ne ko ostva rio pra vo na osno vu Za ko na o sa rad wi sa Ha {kim tri bu na lom po treb no je da is pu wa va tri uslo va - da je dr `a vqa nin Sr bi je i da se do bro voq no pre dao i da ni je pra vo sna `no osu |en pred Tri bu na lom. Po {to se Mla di} ni je do bro voq no pre dao on for mal no prav no ne is pu wa va uslo ve”, re kao je Qa ji}.

Srp ska }e iz dvo ji ti n o vac za od bra nu Pre mi jer Re pu bli ke Srp ske Alek san dar Xom bi} iz ja vio je ju ~e da }e Vla da RS iz dvo ji ti fi nan sij ska sred stva za od bra nu ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a.

Xom bi} je no vi na ri ma re kao da }e ova kvu od lu ku da nas pred lo `i ti Vla di RS, do da ju }i da o~e ku je da }e ona bi ti i usvo je na. Pre ma we go vim re ~i ma, ve}

je po kre nu ta pro ce du ra do de le po mo }i fon da ci ji ko ja }e pru `a ti prav nu po mo} oso ba ma ko je je Ha {ki tri bu nal op tu `io za rat ne zlo ~i ne.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da su on i di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} bi li upo zna ti sa ak ci jom hap {e wa ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a u ko ju su, po red BIA, bi li ukqu ~e ni i pri pad ni ci slu `be MUP za ot kri va we rat nih zlo ~i na. Da ~i} je re kao da je u pre ba ci va wu Mla di }a u Ha {ki tri bu nal bi lo bez bed no snih ri zi ka, ali da je pro ce na bi la da taj za da tak mo `e da se oba vi to kom da na. „U uto rak su bi la dva bez bed no sno va `na do ga |a ja - po se ta Mla di }a gro bu we go ve }er ke... i do la zak do aero dro ma”, re kao je Da ~i} no vi na ri ma, po sle otva -

ra wa kon fe ren ci je o ja ~a wu re gi o nal ne sa rad we u pro ce su sma we wa ri zi ka u upra vqa wu van red nim si tu a ci ja ma. Pre ma we -

go vim re ~i ma, oba do ga |a ja obez be |i va lo je vi {e sto ti na pri pad ni ka @an dar me ri je. Bi lo je do sta ri zi ka, ali mi slim da je svi ma ja sno da iz ru ~e we Mla di }a ~in ko ji je mo rao da se de si, na gla sio je Da ~i}.

politika

dnevnik

ZA SE DA LA SKUP [TI NA VOJ VO DI NE

Buyet pro {ao, ra ta ri ni su Pro te sti po qo pri vred ni ka i wi ho vi zah te vi za is pla tu sub ven ci ja u do sa da {wem obi mu ju ~e ni su us pe li da se na met nu na dnev ni red po kra jin skog par la men ta, na ~i joj se si ji je ipak ova te ma bi la do mi nat na u ras pra vi go to vo po svim ta~ ka ma dnev nog re da.

Za novog potpredsednika Vlade APV izabran je Tomislav Stanti}, funkcioner URS-a Skup {ti na Voj vo di ne od bi la je ini ci ja ti vu Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra da se u po kra jin skom par la men tu otvo ri ras pra va o ak tu el nom pro te stu po qo pri vred ni ka i usvo ji za kqu ~ak u ko jem bi se iz ra zi la po dr {ka zah te vi ma ra ta ra, a ko ji bi po tom bio pro sle |en re pu bli~ kim vla sti ma. Za ras pra vu o pro ble mi mam pa o ra gla slao je sve ga 20 po kra jin skih po sla ni ka, me |u ko ji ma su, uz one iz Ma |ar ske ko -

- Mi tre ba da da mo po dr {ku po qo pri verd ni ci ma da ostva re svo ja pra va. Si tu a ci ja je dra ma ti~ na, ima mo blo ka du pu te va, dok po qo pri vred ni ci tra `e sa mo ono {to im je obe }a no – ka zao je on.

Vre ba lov: Sub ven ci je va `ne za voj vo |an ske ra ta re Mi li voj Vre ba lov, je dan je od po sla ni ka iz klu ba ZEV ko ji je po dr `ao ini ci ja ti vu SVM ko jom se tra `i lo da Skup {ti na APV po dr `i zah te ve po qo pri vred ni ka, iz ja vio je na {em li stu da je to u~i nio jer sma tra da se od lu ka o sub ven ci ja ma u po qo pri ver di ne mo `e do no si ti na po lo vi ni go di ne, ve} u ja nu a ru kad po qo pri vred ni ci kre }u sa ula ga wi ma u po qo pri vred nu pro iz vod wu.

- Te sub ven ci je su ve o ma va `ne za po qo pri verd ni ke u Voj vo di ni, ko ji ina ~e ko ri ste oko 75 od sto sub ven ci ja. Ne mo `e se agrar na po li ti ka me wa ti uo~i `e tve, od no sno na kon to ga {to su ra ta ri ve} ima li ula ga wa u uve re wu da }e sub ven ci je osta ti na pro {lo go di {wem ni vou - re kao je Vre ba lov. On je iz ra zio bo ja zan da ak tu el ni pro te sti ra ta ra, a zbog, ka ko je na veo, at mos fe re ko ja se pra vi u jav no sti, „ne pre ra stu u su kob iz me |u Be o gra da i Voj vo di ne”. a li ci je, bi li i po sla ni ci LSV, te po je di ni opo zi ci o ni po sla ni ci. Ipak, skor gla swa bio je ne u- o bi ~a jen za po kra jin ske par la men tar ce, po {to je i u klu bu ZEV ne ko li ci na po sla ni ka gla sa la mi mo za cr ta nog sta va te po sla ni~ ke gru pe, ko ja se od lu ~i la da bu de uz dr `a na. Sto ga je uz dr `a nih bi lo naj vi {e - 35, dok je 16 po sla ni ka gla sa lo pro tiv ove in ci ja ti ve.

Pre gla sa wa ko je je usle di lo na kon po lu ~a sov ne pa u ze, od re |e ne ra di kon sul ta ci ja {e fo va po sla ni~ kih gru pa, po sla nik SVM-a Zol tan Som ba ti ape lo vao je na ko le ge iz vla da ju }e ko a li ci je da ovaj pro blem shva te ozbiq no.

No, {ef po sla ni~ ke gru pe ZEV u Skup {ti ni APV Bo ri slav No va ko vi} ka zao je no vi na ri ma da su po sla ni ci iz tog klu ba, u ko jem ina ~e do mi ni ra DS, bi li uz dr `a ni, po {to ni jed no od {est udru `e wa po qo pri verd nih pro iz vo |a ~a ni je in si sti ra lo na ta kvoj ras pra vi u Skup {ti ni APV, „jer je pot pu no ja sno da ova Skup {ti na u tom po gle du ne ma ni ka kve in ge ren ci je”. On je na veo i da je pred sed nik Vla de APV Bo jan Paj ti} pre kju ~e pri mio po qo pri verd ni ke, te „pro sle dio wi ho ve zah te ve re pu bli~ kom Mi ni star stvu za po qo pri vre du i ur gi rao da se odr `i sa sta nak iz me |u re sor nog mi ni stra

Pot pi si za RE KOM Pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne [an dor Ege re {i pot pi sao je ju ~e Ini ci ja ti vu za osni va we re gi o nal ne me |u dr `av ne ko mi si je RE KOM, za utvr |i va we ~i we ni ca o svim `r tva ma ra to va 1991 - 2001. go di ne na te ri to ri ji ne ka da {we SFRJ. Eege re {i je no vi na ri ma iz ja vio da je Skup {ti na AP Voj vo di ne i u pret hod nom pe ri o du bi la oto vo ren par la ment u ko me ni ka da ni je bi lo ta bu te ma, pod se tiv {i da je jo{ u mar tu 2003. go di ne u ovom par la men tu usvo je na Re zo lu ci ja o ne pri zna va wu ko lek tiv ne kri vi ce. - Je di no di ja lo gom i kroz su o ~a va we sa pro {lo {}u i svim ~i we ni ca ma ko je su se do go di le mo `e mo do }i do isto rij skog po mi re wa svih na ro da biv {e SFRJ - is ta kao je on, oce niv {i da ova ini ci ja ti va do pri no si tom pro ce su.

In ci ja ti vu za RE KOM, ko ja je mo gla da se pot pi {e is pred skup {tin ske sa le, po dr `a li su i pot pred sed ni ci Skup {ti ne APV Ma ja Se dla re vi}, Bra ni mir Mi tro vi} i Si ni {a La zi}, kao i ve li ki broj po kra jin skih po sla ni ka.

i pred stav ni ka po qo pri vred ni ka, u ~e mu je i us peo”.

- Za i sta ~i ni mo sve na po re da u gra ni ca ma re al nih mo gu} no sti po pra vi mo po zi ci ju po qo pri vred ni ka po ovom pi ta wu – re kao je No va ko vi}.

Na pi ta we ka ko to da je po sla ni~ ka gru pa ZEV gla sla {a ro li ko, po {to su ne ki ipak po dr `a li in ci ja ti vu SVM-a, on je ka zao da su u tom klu bu ipak „do mi nant no gla sa li uz dr `a no„, te da je to „ap so lut no stav na {e po sla ni~ ke gru pe”.

Pred sed nik Skup {ti ne [an dor Ege re {i iz ra zio je `a qe we {to ju ~e ni je po dr `a na in ci ja ti va we go ve stran ke da po kra jin ski par la ment po dr `i zah te ve po qo pri vred ni ka.

– Mi iz SVM-a sma tra li smo da ne sme mo }u ta ti o to me {ta se

de {a va {i rom Voj vo di ne. Pro blem po qo pri vred ni ka ni je pi ta we po zi ci je ili opo zi ci je, ne go pi ta we svih nas - ka zao je Ege re {i no vi na ri ma. Do dao je i da we go va stran ka po zdra vqa na po re ko ji se ~i ne u re {a va wu „ovog go ru }eg pro ble ma”, uz opa sku da u SVM-u ipak ni su sme li se bi da do zvo le „da ne ka `u ni {ta vi {e od to ga, sem da po kra jin ska vlast ne ma in ge ren ci je u re {a va wu pro ble ma po qo pri vren dih pro iz vo |a ~a”.

I opo zi ci o ne stran ke iz ra zi le su po dr {ku voj vo |an skim ra ta ri ma, ali su oce ni li da od go vor nost za ova kav po lo `aj po qo pri vred ni ka sno si i po kra jin ska i re pu bli~ ka vlast jer je re~ o is toj ko a li ci ji. U Srp skoj ra di kal noj stran ci tra `i li su kra }e od la ga we po ~et ka skup {tin ske se si je ka ko bi na wu pri spe li svi po sla ni ci ko ji su ju ~e ka sni li zbog ak tu el nih blo ka da pu te va kroz Voj vo di nu. [ef ove po sla ni~ ke gru pe Mi lo rad Mir ~i} ci ni~ no je pri me tio i da su po sla ni ci vla da ju }e ko a li ci je na mi ste ri o zan na ~in use pli da za o bi |u blo ka de i stig nu na vre me ka ko bi od ra di li svoj deo po sla u „ru {e wu mi ni stra po qo pri vre de Du {a na Pe tro vi }a od stra ne po kra jin skog DS-a”.

- Oni sad iz gle da svo je mi ni stre ru {e trak to ri ma. Ve o ma in te re sant no – pri me tio je Mir ~i}.

Na pred wak Igor Mi ro vi} tra `io je da se za se da we Skup {ti ne APV pre ki ne i na sta vi tek kad se obez be de uslo vi za do la zak po sla ni ka na sed ni cu, „od -

no sno kad se pri hva te zah te vi po qo pri vred ni ka”.

U sen ci po le mi ke o pro te sti ma ra ta ra, u po sle po dnev nom de lu skup {tin ske se si je usvo jen je re balns bu xe ta APV, na kon ~e ga je sed ni ca pre ki nu ta a wen na sta vak na ja vqen je za po ne de qak, 6. ju na.

Pre ma re ~i ma po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je Jo vi ce \u ki }a, na kon re ba lan sa u po kra jin skoj ka si bi }e 1,12 mi li jar di di na ra vi {e, od no sno za 1,84 od sto, ~i me }e obim sred sta va ko ji se ras po re |u je za po tro {wu u ovoj bu xet skoj go di ni iz no si ti 61,8 mi li jar di di na ra. On je ka zao da je pred vi |e no po ve }a we sred sta va na me we nih za fi nan si ra we ka pi tal nih ula ga wa u iz no su od oko 800 mi li o na di na ra, kao i pro gra ma u obla sti po qo pri vre de u iz no su od 611 mi li o na di na ra.

- Ovim }e se omo gu }i ti iz mi re we oba ve za pre ma iz vo |a ~i ma ra do va na in ve sti ci ja ma u Po kra ji ni, te uve }a ti bu xet se ker ta ri ja ta za po qo pri ver du, a u ne {to ma wem obi mu i u re so ri ma zdrav stva, kul tu re i in for mi sa wa, spor ta i ra da i za po {qa va wa - ka zao je \u ki}.

Re ba lans po slo vi~ no ni je do bio po dr {ku opo zi ci o nih stra na ka, a 17 amndma na SRS ju ~e je od ba ~e no. Po sla ni ca SRS Ma ri ja na ^e to je vi} oce ni la je da su pla ni ra ni ras ho di bu xe ta ne re al ni i neo dr `i vi, zbog ma wih pri ho da od pla ni ra nih, pre sve ga kad je re~ o tran sfe ri ma iz re pu bli ~e ka se za ka pi tal ne pro jek te.

- Pro {le go di ne je za ka pi tal na ula ga wa u po kra jin sku ka su le -

glo po la od pla ni ra nih sred sta va. A vi sad opet pla ni ra te de set mi li jar di za te na me ne... Gra |e vin ska ope ra ti va ko joj du gu je te od 2008. go di ne je u ha o su jer je `r tva unu tar stra na~ kog ob ra ~u na po {to se sa re pu bli~ kog ni voa ne upla }u ju tran sfe ri po kra ji ni - is ta kla je ona.

I po sla nik SVM-a La slo Fe her, naj vqu ju }i po dr {ku te stran ke re ba lan su, iz ra zio je bo ja zan da }e bi ti ve li ki ih pro ble ma u we go voj re a li za ci ji. On je na veo da je ta ko za pr vih pet em sei iz re pu bli~ ke ka se Voj vo di ni za ka pi tal na ula ga wa pro sle |e no sve ga 500 mi li o na di na ra od pred vi |e nih de vet mi li jar di.

Na ju ~e ra {woj sed ni ci ami no va ne su i ka drov ske pro me ne u Ba no vi ni. Za no vog pot pred sed ni ka Vla de APV iza bran je To mi slav Stan ti}, funk ci o ner URS-a, ko ji ina ~e vo di i se kre ta ri jat za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu. Ta ko |e, po sla ni ci su iz gla sa li raz re {e we za me ni ka po kra jin skih se kre ta ra u re so ri ma ko ji su uki nu ti na kon re duk ci je Vla de APV. Na po ~et ku sed ni ce kon sta to van je i pre sta nak man da ta po sla ni ku Du {ku Jo va no vi }u iz klu ba ZEV, ko ji je pod neo ostav ku zbog du plih fun cki ja.

Me |u ta~ ka ma dnev nog re da o ko ji ma }e se od lu ~i va ti u na stav ku sed ni ce, u po ne de qak, su Iz ve {taj Po kra jin skog om bud sma na za 2010. go di nu, iz me na Od lu ke o po kra jin skim slu `be ni ci ma, te iz ve {ta ji i ra du po kar jin skih fon do va i jav nih pred u ze }a .

B. D. Sa vi}

~etvrtak2.jun2011.

3

DRA GO SLAV PE TRO VI] O PRO TE STU PO QO PRI VRED NI KA

Ne ma kon fron ta ci ja u DS Ko or di na tor vla da ju }e po - tro vi} ju ~e za „Dnev nik”, uo~i kra jin ske ko a li ci je Dra go slav skup {tin ske ras pra ve.

Pe tro vi} (DS) od ba cio je na vo On je re kao da sa da di rekt nim de opo zi ci je da se voj vo |an ski pre go va ra ~i ma tre ba pre pu sti DS po li ti~ ki ob ra ~u na va sa be - ti raz go vor o mo gu} no sti ma Mi o grad skim pre ko pro te sta po qo - ni star stva po qo pri vre de i zah pri vred ni ka, ko ji su trak to ri - te vi ma po qo pri vred ni ka. ma kre nu li za Be o grad, ali je Pe tro vi} je od ba cio mo gu} deo wih ostao u No vom Sa du i nost da se iz po kra jin skog bu xe tri da na se sa ma {i na ma na la zi ta po mog ne voj vo |an skim po qo na par kin gu is pred zgra de Vla de pri vred ni ci ma., jer „ap so lut no Voj vo di ne. ni ka kav pro stor za to ne po sto - Ne ma me sta za ta kve oce ne. ji” i „na{ bu xet je na preg nut i Ne po sto ji ni ka kva kon fron ta - usme ren na na {e oba ve ze”. Pi ta ci ja iz me |u par tij skog ru ko vod - we sub ven ci ja, do dao je, u nad le stva u cen tra li `no sti je i od u Be o gra du i u go vor no sti re Ra di se o po ja vi ko ja No vom Sa du. Ra pu bli~ ke vla de. je posledica jedne di se o po ja vi ko Pe tro vi} je ja je po sle di ca odluke i politike koju no vi na ri ma u jed ne od lu ke i vodi novi ministar Skup {ti ni ka po li ti ke ko ju zao i da je, zbog poqoprivrede vo di no vi mi ni te {ko }a u sa o star po qo pri bra }a ju od no sno vre de – ka zao je Dra go slav Pe - blo ka de pu te va zbog pro te sta tro vi}. po qo pri vred ni ka, 18 po sla ni ka Pe tro vi}, ko ji je i po kra jin - u No vi Sad sti glo dan ra ni je i ski se kre tar, do dao je da je Vla - tu pre no }i lo. On je ka zao da su da Voj vo di ne „vr lo ose tqi va na sme {te ni kod ro |a ka, a ne ki i tu ~i we ni cu” jer je Voj vo di na kod de ce ko ja im stu di ra ju u No po qo pri vred no pod ru~ je. vom Sa du, ta ko da „ni ko ni je za - Mi sli mo da se na vr lo ela - tra `io na dok na du za ho tel”. sti ~an i pro fe si o na lan na ~in Pe tro vi} je do dao da je na taj mo ra mo od no si ti pre ma zah te vi - na ~in obez be |en kva li te tan ma na {ih po qo pri vred nih pro - kvo rum za skup {tin ski sed ni iz vo |a ~a. U tom smi slu, mi smo cu. Ta ko |e je na veo da }e se sed ovih da na i da va li po dr {ku da ni ca Skup {ti ne na sta vi ti u do |e do iz ve snih iz me na u od no - po ne de qak ako sve ta~ ke dnev su na sa dr `aj ured be ka kva se nog re da ne bu du usvo je ne do ve o~e ki va la, i do po me ra wa je, kao ~er wih sa ti. {to zna te, do {lo – re kao je Pe S. N.

rekli su

Ta hi ri: Po tre ban srp ski De Gol [e fi ca pri {tin skog pre go va ra~ kog ti ma Edi ta Ta hi ri iz ja vi la je u in ter vju za no vi broj ne deq ni ka NIN da bi Sr bi ja „tre ba lo da pro na |e svog [ar la de Go la” ko ji bi do neo od lu ku o pri zna wu Ko so va, kao {to je de Gol svo je vre me no pri znao Al `ir. „Sta tus Ko so va je re {en. Ko so vo je ne za vi sna, su ve re na i de mo krat ska dr `a va i to po gla vqe je za tvo re no. To je re al nost, i Sr bi ja sa tom re al no {}u tre ba da uhva ti ko rak”, re kla je Ta hi ri. Sr bi ja i Ko so vo, na gla si la je, te `e da po sta nu ~la ni ce Evrop ske uni je i shva ta ju zna ~aj do bro su sed skih od no sa i sa rad we u re gi o nu kao kqu~ nih kri te ri ju ma. Te po li ti~ ke smer ni ce zah te va ju re for mu po li ti~ kog men ta li te ta u Sr bi ji {to, ka ko je re kla, pod ra zu me va pri zna we Ko so va. „Sr bi ja do no {e wem ta ko pro gre siv ne od lu ke ne bi u~i ni la isto rij ski pre se dan jer su u svet skoj isto ri ji po zna ti sli~ ni po stup ci, a Sr bi ja bi svoj pre se dan u~i ni la ako bi pro na {la svog [ar la de Go la, ko ji bi do neo tu od lu ku”, po ru ~i la je Ta hi ri.

Da ~i}: Ko so vo de li ti s Al ba ni jom Ko so vo tre ba po de li ti iz me |u Sr bi je i Al ba ni je, iz ja vio je za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} za naj no vi ji broj ne deq ni ka NIN. „Po ku {a li smo ra tom da bra ni mo Ko so vo, ni smo us pe li. I za to go vo rim o raz gra ni ~e wu, dok ne bu de ka sno. A to zna ~i ko rek ci ju gra ni ca iz me |u dve su sed ne dr `a ve – Sr bi je i Al ba ni je”, re kao je Da ~i}. „Sr bi ja ni je ni tre ba lo da pri zna ni kog dru gog kao pre go vra ~a s dru ge stra ne osim Al ba ni je. Zar smo mi stvar no na iv ni da mi sli mo da }e Ko so vo op sta ti kao ne za vi sna, sa mo stal na dr `a va?”, upi tao je Da ~i}. On je iz neo pret po stav ku da }e se Ko so vo pri kqu ~i ti Al ba ni ji, kao {to bi se Re pu bli ka Srp ska pri kqu ~i la Sr bi ji..

Upi tan za {to mi sli da je lak {e po de li ti Ko so vo iz me |u Al ba ni je i Sr bi je, ne go Sr bi je i ko sov skih vla sti, Da ~i} ka `e da su Al ban ci na Ko so vu na ci o nal na ma wi na Al ba ni je. „Sad ne ko ka `e da su to ide je 19. ve ka. Mo `da je su, ali su to ide je ko je su pri me ni li Slo ven ci i Hr va ti, pa i Cr no gor ci, na kra ju kra je va”, is ta kao je on.

Ta ~i: Tra `i }e mo vi {e od ne za vi sno sti Pred sed nik ko sov ske vla de Ha {im Ta ~i sma tra da zva ni~ ni ci u Be o gra du tre ba da pre sta nu sa iz ja va ma o po de li Ko so va, jer u su prot nom, ka ko je re kao, zah te vi Pri {ti ne mo gu bi ti ve }i ne go {to je ne za vi snost Ko so va.Ta ~i je to iz ja vio no vi na ri ma po sle sed ni ce vla de, i tom pri li kom obe }ao gra |a ni ma Ko so va da ne }e bi ti po de le, pro me ne gra ni ca ili bi lo ka kve dru ge ugro `e no sti in te gri te ta. On je ka zao da za go vor ni ci ide je o po de li Ko so va pro pa gi ra ju an ti i sto rij ske ide je i da je da ne za vi snost Ko so va mi ni mum do stig nu }a. Uko li ko Pri {ti na po~ ne da otva ra ta kve te me, ta da Be o grad ne }e mo }i ni ka ko da ih za tvo ri - re kao je Ta ~i. On ni je pre ci zi rao ko je te me u Pri {ti ni mo gu da otvo re, ali je po zvao Be o grad da ob ja sni gra |a ni ma se ve ra Mi tro vi ce i Ko so va da je Ko so vo „wi ho va ze mqa i da je Pri {ti na wi hov glav ni grad”.

4

ekonomija

~etvrtak2.jun2011.

Ame ri~ ka po mo} U Srbiji }e za razvoj konkurentnosti privrede u narednih pet godina biti ulo`eno 16,7 miliona dolara u okviru „Projekta za boqe uslove poslovawa”, koji }e finansirati ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj, USAID. Projekat }e obezbediti stru~nu pomo}, u ciqu poboq{wa poslovnog okru`ewa i stabilnosti finansijskog tr`i{ta. Program je u saglasnosti s agendom Vlade Srbije do 2020. godine o pove}awu izvoza. Iz Vlade Srbije najavquju mere koje }e obezbediti zavr{etak infrastrukture i ravnopravne uslove svim investitorima. „Sve tri komponente koje se odnose na regulatornu reformu, makroekonomsku politiku i finansijsko tr`i{te treba da omogu}e firmama ve}u konkurentnost, ne samo na srpskom, ve} i na drugim zahtevnim tr`i{tima, poput EU”, rekla je potpredsednica Vlade Ve ri ca Ka la no vi}.

dnevnik

STI GLO 400 @AL BI U NA ROD NU BAN KU

Gra |a ni qu ti na ban ke i stam be ne kre di te

Narodna banka Srbije je u prva tri meseca ove godine primila 398 prigovora na poslovawe finansijskih institucija, a s obzirom na to da gra|ani u najve}oj meri koriste bankarske usluge, 85 odsto prigovora odnosi se na rad banaka, objavila je centralna banka.

Od ukupnog broja prigovora pristiglih u prvom kvartalu, 59 odsto se odnosi na rad {est banaka, pri ~emu se na dve banke odnosi 28 odsto prigovora.

Korisnici su se u navedenom periodu najvi{e `alili na promenu kamatne stope na stambene kredite u otplati, kao i neobave{tavawe i nepotpuno obave{tavawe o razlozima te promene. @albe su upu}ene i

zbog neblagovremenog obave{tavawa jemaca o neizmirenim obavezama du`nika pre nego {to se naplata tih obaveza vr{i od wih i nemogu}nost zamene jemaca. Korisnici su se `alili i na nemogu}nost refinansirawa i probleme pri prevremenoj otplati kredita, obra~un kamate na dug po kreditnoj kartici i neobave{tavawe o naknadi i napla}ivawe naknade za odr`avawe ra~una iako nisu aktivni.

U prvom kvartalu 2011. na rad dru{tava za osigurawe upu}eno je 52 prigovora, {to je za 24 odsto vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Najve}i broj pristiglih prigovora odnosi se na autoodgovornost - 60 odsto i

osigurawe nezgode - osam odsto, a osiguranici su se u navedenom periodu najvi{e `alili na vi-

„VIK TO RI JA” KU PI LA PRO PA LU FA BRI KU I ULA @E 50 MI LI O NA EVRA

Zre wa ni ns ka {e }e ra na ra di }e na ku ku ruz „Viktorija” grupa polako, ali sigurno, postaje najve}i prehrambeni igra~ i u Srbiji i u ovom delu Evrope, a nova kupovina propale zrewaninske {e}erane iznenadila je mnoge, ali bi mogla i da obraduje 150 Zrewaninaca koji }e nakon kompletne obnove proizvodwe i postrojewa ovde dobiti posao.

Kako je za „Dnevnik„ potvrdio generalni direktor novosadske „Viktorija grupe„ Ni ko la Vu ja ~i}, ugovor o kupovini zrewaninske {e}erane bi}e potpisan danas ~ime ova kompanija po~iwe realizaciju velikog posla vrednog 50 miliona evra.

- Nova fabrika ne}e prera|ivati {e}ernu repu ve} kukuruz i proizvodi}e nativni skrob i izo{e}er - rekao je Vuja~i}. - Mi smo prakti~no kupili samo gole zidove te da bi nova proizvodwa krenula ulo`i}emo 50 miliona evra.

Vuja~i} ka`e da }e fabrika biti izvozno orijentisana i da }e predstavqati zna~ajnu investiciju i za Zrewananin i za Vojvodinu i za Srbiju.

Fabriku {e}era „Zrewanin„ u ste~aju, da podsetimo, kupila je za 400 miliona dinara „Viktorija grupa„ iz Novog Sada, objavila je Agencije za privatizaciju. Imovina {e}erane procewena je na 1,4 milijarde dinara, a neizmirene obaveze su ve}e od 2,1 milijarde dinara.

Dr`ava, koja je vlasnik 60,54 odsto kapitala zrewaninske {e}erane, uvela je privremene mere u tu fabriku 2004. godine, a proizvodwe je obustavqena 2006. godine. Ste~aj je uveden 2009. godi-

S go di na ma „Vik to ri ja” po sta je ve li ka fir ma, a ozbiq na kom pa ni ja tek od ka da ob na vqa fa bri ku uqa u [i du i kre }e u otvo re nu tr `i {nu bit ku s uqa ra ma Pre dra ga Ran ko vi }a Pe co ni ja ne, a od tada je Agencija dva puta neuspe{no prodavala {e}eranu na tenderu.

Radnici za propast najstarije srpske {e}erane krive dr`avu jer je, kako navode, bila „pasivna i nije marila za svoju imovinu i opstanak fabrike„, a u nekoliko navrata su organizovali proteste.

Nakon {to je Mi o drag Ko sti} kupio tri fabrike - Vrabas, Kova~icu i Ba~, gr~ki „Helenik {uger„ @abaq i Crvenku , a italijanski SFIR Sentu i Novu Crwu, za zrewaninsku {e}eranu realno nije bilo mesta. Nije bilo mesta ni za Ba~ i Novu Crwu s obzirom da su ih nove gazde u me|uvremenu zatvorile .

Re dov ni je pla }a we li zin ga Broj lizing ugovora preduze}a sa ka{wewem u otplati ve}im od 15 dana smawen je tokom aprila za 3,2 odsto, sa 17.300 na 16.739, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije.

U prva ~etiri meseca ove godine broj lizing ugovora preduze}a u docwi pove}an je za 4,9 odsto. Broj lizing ugovora preduze}a u aprilu je ostao na prakti~no nepromewenom nivou u odnosu na prethodni mesec, od

protein„. U me|uvremenu je „Viktorija„ krenula da kupuje i poqoprivredna gazdinstva i stigla je do dva imawa od kojih je poznatiji kikindska „Kin|a„.

Me|utim, od wiva su brzo digli ruke te su imawa prodali i usredsredili se na prera|iva~ku industriju, lu~ku delatnost u Ba~koj Palanci, veterinu, trgovinu `itom...

S godinama „Viktorija„ postaje velika firma, a ozbiqna kompanija tek onda kada obnavqa fabriku uqa u [idu i kada kre}e u otvorenu tr`i{nu bitku s uqarama Pre dra ga Ran ko vi }a Pe co ni ja - „Sunce„ u Somboru i „Vital„ u Vrbasu i dva puta pobe|uje. „Viktorija„, naime, dva puta uspeva da obori cene uqa na srpskom tr`i{tu pri tom direktno ulaze}u u bitku s Peconijem.

U me|uvremenu je i Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD postala vlasnik dela kompanije i u svojim rukama dr`i 24 posto „Viktorije„. Zbog svega {to se de{avalo ovih godina ne treba sumwati da }e {e}erana u Zrewaninu proraditi na kukuruz i da }e biti od koristi. „Viktorija„ je komapanija koja uspe{no posluje i dobro je da profit ula`e u dr`avi u kojoj ga je i zaradila.

D. U.

40.117, dok je broj korisnika pove}an za 0,4 odsto, na 12.046. Iznos ostatka duga preduze}a po lizing ugovorima smawen je tokom aprila za 3,6 odsto, sa 75,68 milijardi dinara na 72,96 milijardi, dok je od po~etka godine smawen za 9,5 odsto. [to se ti~e preduzetnika, broj lizing ugovora sa ka{wewem u otplati ve}im od 15 dana u aprilu smawen je za 8,5 odsto, sa 2.644 na 2.419, dok je u prva ~etiri meseca pove}an za 29,9 odsto.

Broj lizing ugovora kod preduzetnika smawen je tokom aprila za 0,9 odsto, na 6.931, dok je broj korisnika smawen za 0,6 odsto, na 4.662. Iznos ostatka duga preduzetnika smawen je tokom aprila za 3,1 odsto, sa 6,85 milijardi dinara na 6,63 milijarde, dok je od po~etka godine pove}an za 38 odsto.

Deo imovine zrewaninske {e}erane je do sada prodat za namirewe dugova, a kra|e metala, bakra i elektri~nih instalacija bile su u~estale. Zbog nepla}enih ra~una struja je odavno iskqu~ena. Ve}ina radnika namirena je po~etkom 2009. godine, na osnovu socijalnog programa koji je dr`ava ponudila.

S druge strane, ekspanzija „Viktorije„ uz po mnogima politi~ki vetar u le|a, kre}e s kupovinom be~ejskog „Sojaproteina„, {to je tada izazvalo niz kontraverzi i pitawa, a osnovno je bilo kako jedna tada tako mala kompanija ima para da kupi veliku firmu kakva je „Soja-

31. 05. 2011.

1.283,48405

sinu ponu|ene naknade {tete, neblagovremene isplate naknade i odbijawe isplate nespornog

dela. Na rad davalaca finansijskog lizinga upu}eno je osam prigovora, {to ~ini tri odsto ukupnog broja prigovora. U prvom tromese~ju zakazano je 75 medijacija izme|u korisnika i finansijskih institucija, {to je 2,3 puta vi{e u odnosu na isti period 2010, a od ukupnog broja medijacija 59 odsto se odnose na rad jedne banke.

Od ukupnog broja medijacija, postupak je okon~an u 30 slu~ajeva, pri ~emu je u 40 odsto zavr{enih medijacija postignut sporazum izme|u finansijskih institucija i wihovih klijenata.

Najve}i broj medijacija odnosi se na kredite - 81 odsto, autoodgovornost - sedam odsto i na teku}e ra~une - pet odsto.

BA^ KO PA LANA ^KI SIN DI KAT U BOR BI ZA RAD NI^ KA PRA VA

Do bi ja ju spo ro ve, ali ne i pla te Ovih dana u Ba~koj Palanci, odnosno u Odeqewu osnovnog suda, jo{ nekoliko radnika ba~kopalana~kog „Nopala“ dobilo je u svoju korist presude o zaostalim platama i drugim prinadle`nostima za oko 2 godine.

Do sada je to uspelo wih dvadesetak, a u Sindikatu „Solidarnost“ procewuju da je re~ o ne ko li ko mi li o na di na ra. AD „No pal“, ina~e ne tako davno najve}i proivo|a~ elektroistalacionog materijala u Srbiji, ali i regiji, ve} par godina je u te{koj situaci ji. Deo fa bri ke dat je u zakup, a sti`u na naplatu potra`ivawa me|u kojima su i zaostale obaveze prema dr`avi, pa se najavquje prodaja ma{ina.

druge strane na{i ~lanovi dobijaju sudske sporove, ali je pitawe, ako dr`ava kroz naplatu dugovaqa za poreze i doprinose, preko Poreske uprave proda ma{ine ne}i biti od ~ega da se radnici namire, a oni su u legalnom {trajku.

Starovi} ka`e da su mnogobrojni problemi, a da pomo}i

Po mo }i ne ma od nad le `nih, od no sno od Agen ci je za imo vi nu, pa ~ak i Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke - Ve}inski vlasnici „Nopala“ su mali akcionari, dr`ava poseduje oko 25 odsto akcija, a deo tih akcija je prodat – ka`e Mi{a Starovi}, osniva~ Sindikata „Solidarnost“ koji zastupa tridesetak radnika „Nopala“. – Ovo {to se desilo i {to se de{ava sa na{im ~lanovima, a radnicima palan~ke fabrike nije izuzetak. Oni, odnosno mali akcionari i dr`ava su ve}inski vlasnici, ali wihovih predstavnika nema u Upravnom odboru kompanije, jer mawiski vlasnik upravqa stopostotno. S

nema od nadle`nih, odnosno od Agencije za imovinu, pa ~ak i Ministarstva rada i socijalne politike.

- U „Pobedi“, na primer, invalidi rada ne mogu da se naplate od vlasnika, a dr`ava se pona{a nezainteresovano – ka`e Starovi}. – Kao da nikome nije stalo do qudi, a ve{ti poslodavci ne}e da plate ve} sve ~ine kako bi ugasili deo kompanije, a potom opet nema od koga da se naplati dug za radni~ke plate iako su sudovi presudili u wihovu korist.

M. Su yum

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (809,61 -1,87)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Energomonta`a, Beograd

20,00

5.040

25.200

Kompresor, Beograd

19,28

1.986

21.846

AIK banka, Ni{

-2,19

3.489

645.437

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

11,25

8.900

89.000

NIS, Novi Sad

0,00

799

9.344.538

BIP u restrukturirawu, Beograd

4,00

26

234

Komercijalna banka, Beograd

-6,80

3.015

24.120

3,75 Promena %

83 Cena

8.115 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-3,03

863

56.958

Agrobanka, Beograd

-0,78

8.623

4.570.163

-12,00

80.960

161.920

Imlek, Beograd

0,00

1.977

0,00

Politika, Beograd Pet akcija s najve}im padom ZIF Triumf Elit, Beograd Galeb GTE, Beograd

-11,94

317

75.129

Soja protein, Be~ej

2,24

1.280

4.534.095

Radijator, Zrewanin

-11,14

702

32.292

Univerzal banka, Beograd

-2,38

3.903

1.120.138

-9,48

2.749

241.918

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,74

621

4.155.420

-9,33 Promena %

68 Cena

5.100 Promet

Jubmes banka, Beograd

-5,01

14.722

191.380

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.605

0,00

NIS, Novi Sad

0,00

799

9.344.538

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,48

2.749

241.918

Soja protein, Be~ej

2,24

1.280

4.534.095

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.999

0,00

Vital, Vrbas

0,22

1.353

301.950

Tigar, Pirot

0,00

810

12.960

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,48

2.749

241.918

Veterinarski zavod, Subotica

-3,85

500

181.936

Veterinarski zavod, Subotica

-3,85

500

181.936

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik Spo ra ZUm na Ci o nal niH SlU @Bi Za Za po [Qa va we

{i }e se pri pre ma i u~e stvo va we u re a li za ci ji pro je ka ta usme re nih na sma we we ne za po sle no sti i po li ti ku br `eg eko nom skog raz vo ja po je di nih re gi o na. „Sa rad wa }e se in ten zi vi ra ti i na raz me ni do bre prak se za po {qa va wa usme re ne na ra wi ve gru pe: mla de, `e ne, oso be sa in va li di te tom i sta ri je od 45 go di na, kao i za jed ni~ ko u~e {}e na pro jek ti ma fi nan si ra nih iz fon do va EU”, do da je se u sa op {te wu.

Drek tor NSZ Sr bi je De jan Jo va no vi} ka zao je da je raz me na is ku sta va sa Ma |ar skom, ko ja je ve} ~la ni ca EU, iz u zet no zna ~aj na za Sr bi ju zbog ~i we ni ce da je ne za po sle nost u ovom de lu re gi o na ve o ma vi so ka.

NSZ Sr bi je i Ma |ar ske su ~la ni ce svet ske aso ci ja ci je jav nih slu `bi za za po {qa va we WA PES.

No va rad na me sta kao ne mo gu }a mi si ja Ako je ta ~an po da tak da sva ki dan bez po sla osta ne 555 rad ni ka on da na de da }e po sto je }i ne za po sle ni, a zva ni~ na sta ti sti ka pri zna je da ih ima ne {to ma we od 800.000, i oni ko ji }e na kon za vr {et ka ove {kol ske go di ne do }i na evi den ci ju tr `i {ta ra da, do bi ti rad no me sto de lu je kao ne mo gu }a mi si ja .

Ne ke evrop ske dr `a ve ko je su na po ~et ku go di ne ob ja vi le da su iza {le iz re ce si je i da se ubr za no opo ra vqa ju od kri ze pro ce wu ju da }e im za po vra tak na 2008.go di nu u po gle du bro ja za po sle nih tre ba ti ~ak ne ko li ko go di na. Ka ko je Sr bi ja i pre eko nom ske kri ze ima la ve li ki broj ne za po sle nih zna ~i lo bi to da i ka da bi sa da iza {la iz re ce si je i kre nu la ubr zao da se opo ra vqa da bi do sma we wa po sto je }eg bro ja ne za po sle nih mo glo do }i tek za pet i vi {e go di ne. No, ti me se Sr bi ja ne bi re {i la ogrom nog bro ja ne za po sle nih ve} bi sa mo us pe la da do |e do sto pe ko ju je ima la po lo vi nom 2008.go di ne ka da su svi po ka za te qi uka zi va li da se srp ska pri vre da opo ra vqa i da to gra |a ni po ~i wu i da ose }a ju. Ka ko je upra vo u tom tre nut ku do {la kri za taj trend sma we wa bro ja ne za po sle nih je za u sta vqen a ot ka zi ko ji su u pro te kle dve i po go di ne usle di li u pot pu no sti su po ni {ti li sve {to je na po qu za po {qa va wa pet go di na pre to ga ura |e no. Jer, zva ni~ na sta ti sti ka pri zna je da je 220.000 rad ni ka za dve i po go di ne

osta lo bez po sla, dok po da ci MMF-a go vo re da je taj broj sko ro du plo ve }i. Raz li ka se od stra ne na {ih stru~ wa ka na la zi u si voj eko no mi ji jer kri za je do ve la do to ga da sve ma we

{ko lu je mo ne po treb ne ka dro ve za ko je una pred svi zna ju da }e ume sto do po sla sti }i sa mo do bi roa ra da. Do dat no pron la `e we po sla op te re }u je i po da tak da tre }i na ne za po sle nih

Procene govore da }e, kada se srpska privreda oporavi, posla biti za ma{ince, gra|evince, elektroin`ewere, stu~wake u energetici... po sla ima i u woj. Po go to vo je do {lo do ot ka za i sma we wa bro ja za po sle nih u gra |e vi nar stvu a upra vo je to oblast u ko joj se naj vi {e ra di na cr no.

Po seb nu pri ~u pred sta vqa ~i we ni ca da je Sr bi ja ve} de ce ni ja ma bez ja sne stra te gi je obra zo va wa pa za to go di na ma

ne ma ni ka kve kva li fi ka ci je i da su {an se da se oni do {ko lu ju i pre kva li fi ku ju ve o ma ma le . S dru ge stra ne ~e sto se do ga |a da do po sla pre do |u upra vo ti bez kva li fi ka ci je , jer su po tre be po slo da va ca ta kve, ne go oni ko ji su se {ko lo va li pa i za vr {i li fa kul te te. Ta ko

Skra ]e we ro ka pla ]a wa Sma wi ]e ne li kviD noSt

Dr `a va pri vre di du gu je 600 mi li o na evra Usva ja we pred lo ga za ko na ko jim se sma we we rok pla }a wa dr `a ve pre ma pri vre di sa 130 na 60 da na od po seb ne je va `no s ti za sek t or ma l ih i sred wih pred u ze }a, jer }e ta me ra uti ca ti da se sma wi wi ho va ne li kvid nost, re ~e no je ju ~e u Od bo ru PKS za ma la i sred wa pri vred na dru {tva i pred u zet ni {tvo .

Ka ko je is tak nu to, od ukup nih du go va wa dr `a ve pri vre di, 40 od sto su du go va wa pre ma sek t o r u ma l ih i sred w ih pred u ze }a i pred u zet ni {tva, ko ji u Sr bi ji oku pqa 300.000 pri vred nih su bje ka ta.

Pre m a ra n i j im na j a v a m a nad le `nih, Vla da Sr bi je na me ra va da usva ja wem no vog za kon skog pred lo ga od ju la me se ca oba ve `e dr `a vu na re dov nost iz mi ri va wa oba ve za pre ma pri vre di u ro ku ne du `em od 60 da na.

Taj rok tre nut no do sti `e i do 300 da na, dok je, pre ma naj -

Od ukupnih dugovawa dr`ave privredi, 40 odsto su dugovawa malim i sredwim preduze}ima i preduzetnicima no vi jim po da ci ma, dr `a va du `na pri vre di oko 60 mi li jar di di na ra ili 600 milona evra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

ka kve SU [an Se Da Se U Sr Bi Ji Do Go Di ne Sma wi ne Za po Sle noSt

Sr bi ja i Ma |ar ska tra `e po sao

Na ci on al ne slu `be za za po {qa va we (NSZ) Ma |ar ske i Sr bi je pot pi sa le su ju ~e Pro to kol o bi la te ral noj sa rad wi te dve in sti tu ci je, sa op {ti la je NSZ Sr bi je.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, pro to kol pred vi |a raz me nu is ku sta va, rad ne sna ge i za jed ni~ ko or ga ni zo va we saj mo va za po {qa va wa na ko jem }e bi ti pri sut ni po slo dav ci iz Sr bi je i Ma |ar ske. U okvi ru sa rad we vr -

~etvrtak2.jun2011.

valuta

va`i za

kupovni za devize

Sredwi prodajni kupovni za za za devize efektivu efektivu

emU

evro

1

94,8389

96,7744

99,0002

94,5486

australija

dolar

1

70,5647

72,0048

73,6609

70,3487

kanada

dolar

1

67,8875

69,2730

70,8663

67,6797

Danska

kruna

1

12,7181

12,9777

13,2762

12,6792

norve{ka

kruna

1

12,2376

12,4873

12,7745

12,2001

[vedska

kruna

1

10,6638

10,8814

11,1317

10,6311

[vajcarska

franak

1

77,0297

78,6017

80,4095

76,7939

v. Britanija

funta

1

108,1770

110,3850

112,9240

107,8460

SaD

dolar

1

65,7052

67,0461

68,5882

65,5040

kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 6. 2611. godine

U od bo ru PKS su pod se ti li na Za kon o ma lim i sred wim pred u ze }i ma ko ji se od

2008. pri m e w u j e u EU ko j i tre ba da po sta ne deo za ko no dav nog si ste ma Sr bi je, a jed na od stav k i ko j i taj akt pred vi |a je ste i fi nan sij ska di sci pli na.

Ta ko |e je is tak nu to, da su in ten ziv ne ak tiv no sti PKS i Fo ru ma za ma la i sred wa pred u ze }a i pred u zet ni {tvo da le po z i t iv n e re z ul t a t e kra j em 2010. i u pr voj po lo vi ni ove go di ne jer su pred lo zi i re {e wa ko ja su po nu di li po sta li deo di ja lo ga ko mo re sa Vla dom Sr bi je, ko ji je po ~eo u fe bru a ru 2011.

Na za j ed n i~ k oj sed n i c i u PKS, Iz vr {ni od bor Za jed ni ce pred u zet ni ka, Od bor za ma la i sred wa pri vred na dru {tva i Fo rum za ma la i sred wa pred u ze }a i pred u zet ni {tvo (MSPP) jed no gla sno su po dr `a li kan di da tu ru pr vog ~o ve ka PKS Mi lo {a Bu ga ri na za pred sed ni ka ko mo re u na red nom man da tu.

Kom {i je na {e na su {ne Sr bi ja je u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne ostva ri la su fi cit u raz me ni sa ze mqa ma CEF TA od 400,1 mi li o na do la ra, {to je re zul tat uglav nom iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku.

Sr bi ja je u ze mqe CEF TA od ja nu a ra do apri la naj vi {e iz vo zi la `i ta ri ce, pro iz vo de od wih, raz ne vr ste pi }a, gvo `|e i ~e lik, a naj vi {e je uvo zi la stru ju, gvo `|e i ~e lik, ka me ni ugaq i obo je ne me ta le, kao i po vr }e i vo }e. Iz voz Sr bi je, za po sma tra -

ni pe riod, iz no sio je 923,3 mi li o na do la ra, a uvoz 523,2 mi li o na do la ra, {to zna ~i da je po kri ve nost uvo za iz vo zom bi la 176,5 od sto.

U 2010. go di ni Sr bi ja je ostva ri la su fi cit u tr go vin skoj raz me ni sa ze mqa ma CEF TA spo ra zu ma od 1,36 mi li jar di do la ra, {to je, ta ko |e, uglav nom bio re zul tat iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da. Re gion CEF TA je jed no od ret kih tr `i {ta sa ko ji ma Sr bi ja ima kon ti nu i ra ni su fi cit u raz me ni, od no sno na ko je vi {e iz vo zi ne go {to uvo zi.

tre nut no na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we ima 47.801 vi so ko o bra zo va nih, onih sa {e stim i sed mim ste pe nom stru~ ne spre me, ko ji ma ne pre o sta je ni {ta dru go do da se na da ju i ~e ka ju bo qa vre me na ka ko bi do bi li rad no me sto.

Od vi so ko o bra zo va nih ko ji tre nut no ~e ka ju po sao, a iz ve sno je da }e se broj ke po ve }a va ti a ne i sma wi va ti ba rem jo{ ne ko vre me, ima 8.106 di plo mi ra nih eko no mi sta, 4.947 prav ni ka, 850 ma {in skih in `e we ra...

Pre ma po da ci ma NSZ od vi so ko o bra zo va nih na po sao naj du `e ~e ka ju pro fe so ri op {te na rod ne od bra ne i dru {tve ne sa mo za {ti te, sto ma to lo zi op {te prak se, le ka ri op {te me di ci ne, isto ri ~a ri umet no sti, di plo mi ra ni in `e we ri pre ra de i ob ra de dr ve ta, po li ti ko lo zi... Ali to {to se una pred zna da }e ti ka dro vi za vr {i ti na bi rou ne za po sle nih ne spre ~a va dr `av ne fa kul te te da i da qe upi su ju stu den te ka ko bi do {li do tih kva li fi ka ci ja da ju }i im la `nu na du da }e po za vr {et ku stu di ja ipak do bi ti po sao.

Pro ce ne go vo re da }e, ka da se srp ska pri vre da opo ra vi, po sla bi ti za ma {in ce, gra |e vin ce, elek tro in `e we re, stu~ wa ke u ener ge ti ci, kao i u po qo pri vre di i eko lo gi ji a one su u pot pu noj su prot no sti sa in te re so va wem mla dih ko ji se ra |e upi su ju na eko no mi ju, pra vo, me di ci nu, fi lo zo fi ju.

Q. ma le {e vi}

pri va ti Za Ci Ja i Di rek to ri aGen Ci Je

Cvet ko vi} „pro dao” naj vi {e fir mi

Od osni va wa Agen ci je za pri va ti za ci ju do da nas pri va ti zo va no je 2280 pred u ze ~a, na vo di se u od go vo ru Mi ni star stva ekon mi je i re gi o nal nog raz vo ja na po sla ni~ ko pi ta we Jor go van ke Ta ba ko vi} (SNS), po sta vqe no u Skup {ti ni Sr bi je. Naj vi {e fir mi pri va ti zo va no je dok je na ~e lu Agen ci je bio ak tu el ni pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} i ra di se o 795 pred u ze }a i to od kra ja 2002. do po ~et ka apri la 2004. go di ne.

Od to ga je u po me nu tom pe ri o du ras ki nu to 199 ugo vo ra.

U vre me pr vog di rek to ra Agen ci je, Vla di mi ra ^u pi }a po da to je 200 pred u ze }a, a 50 ugo vo ra je ra ki nu to, Bran ko Pa vlo vi} je na ~e lu agen ci je bio sve ga tri me se ca, ka da je pri va ti zo va no 66 fir mi i ras ki nu to 19 ugo vo ra. Mi o drag \or |e vi} je vo dio agen ci ju od po lo vi ne 2004. do ok to bra 2006. ka da je pri va ti zo va no 497 fir mi , ras ki nu to 111 ugo vo ra i 17 pred u ze }a oti {lo u ste ~aj.

Vla di mir Ga li} je od ju na 2006. do ok to bra na red ne go di ne „pri va ti zo vao“ 145 pred u ze }a, 46 ugo vo ra je ras ki nu to, a 17 ih je oti {lo u ste ~aj, dok je u vre me Ve sne Xi ni} pri va ti zo va na 531 fir ma, 193 ugo vo ra ras ki nu to i 12 pred u ze }a za vr {i lo u ste ~a ju. Po sled wi di rek tor Vla di slav Cvet ko vi}, iza bran u ju nu 2009. go di ne, a pod we go vim ru ko vod stvom u Agen ci ji pri va ti zo va no je 46 fir mi, od to ga osam ugo vo ra ra ki nu to i 18 pred u ze }a oti {lo u ste ~aj.

S. St.

GU ver ner De Jan [o [ki]

Vla da ve} po di gla ce ne 8,8 po sto Sni `e we sto pe in fla ci je na ci qa ni ni vo je tre nut no naj va `ni ji za da tak Na rod ne ban ke Sr bi je, ali to sva ka ko ne is kqu ~u je ba vqe we ma kro e ko nom skim iza zo vi ma, ka ko na sred we, ta ko i na du `e sta ze, iz ja vio je gu ver ner NBS De jan [o {ki}.

Na pi ta we da oce ni po sle di ce ra sta ce na, [o {ki} je od go vo rio da je pro {le go di ne vla da po ve }a la ce ne ko je su u we noj nad le `no sti vi {e ne go {to je bi lo do go vo re no, kao i da su kre ta we re gu li sa nih ce na i ne sta bil ne ce ne hra ne naj vi {e uti ca le na to da 2010. bu de pre ma {en ciq ogra ni ~e wa in fla ci je.

Vla da ipak na sta vqa pri me nu po li ti ke ogra ni ~e wa in fla ci je

[o {ki} je is ta kao da je kqu~ ni aspe kat sta bi li za ci je na sred wi i du `i rok sma we we ude la tre nut ne po tro swe u BDP-u i pod sti ca we ula ga wa i iz vo za.

Hit no je po treb no in ten zi vi ra ti ukqu ~i va we dr `av nih in sti tu ci ja, bu du }i da su pro me na eko nom ske struk tu re i fo ku si ra we na in du strij ski raz voj i iz voz kqu~ -

Di nar oja ~a le ka ma te Ja ~a we di na ra to kom pro te klih me se ci je po sle di ca ra sta do ma }ih ka mat nih sto pa, pod stak nu tog re strik tiv nom mo ne tar nom po li ti kom ko ja je uve de na u ci qu ogra ni ~e wa in fla ci je.

To je na ve lo NBS da po ~et kom 2011. ak ti vi ra in stru ment oba ve znih de vi znih re zer vi i ta ko sma wi po tre bu za da qim po ve }a wi ma ka mat ne sto pe, ob ja snio je on. na se dam plus mi nus dva od sto, ali je u pr va ~e ti ri me se ca ve} po ve }a la re gu li sa ne ce ne za 8,8 od sto i ta ko prak ti~ no is ko ri sti la svo do pu {te no po ve }a we tih ce na za ovu go di nu, re kao je gu ver ner NBS-a u in ter vjuu srp skom ~a so pi su na en gle skom je zi ku „Kord”.

Upo zo ra va ju }i da }e sva ko da qe po ve }a we re gu li sa nih ce na in ten zi vi ra ti in fla tor ne pri ti ske i re zul ti ra ti po o {tra va wem mo ne tar ne po li ti ke, on je do dao da ta kvo po o {tra va we, me |u tim, ogra ni ~a va raz voj ne po ten ci ja le na {e pri vre de, od no sno ugro `a va rast bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) i sma wu je za po sle nost.

ni za sta bi li za ci ju i oja ~a va we do ma }e va lu te. „Za ovaj pro ces je ve o ma va `an rast di rekt nih stra nih in ve sti ci ja”, is ta kao je gu ver ner. „Sr bi ja bi tre ba lo da ba zi ra svo ju {an su za raz voj na ni skoj sto pi in fla ci je i re al noj apre ci ja ci ji, ko ja bi bi la uko re we na u ve }oj pro duk tiv no sti i kon ku rent no sti pri vre de”, iz ja vio je [o {ki}.

On je do dao da je, zbog to ga, naj va `ni ji za da tak NBS-a da sni zi in fla ci ju na `e qe ni ni vo, {to si gur no ne zna ~i da je Ban ka in di fe rent na pre ma slo `e no sti sred we i du go ro~ nih ma kro e ko nom skih i iza zo va.

6

POQOPRivRedA

~etvrtak2.jun2011.

dnevnik

ZE MQO RAD NI CI [I ROM VOJ VO DI NE JU ^E PO JA ^A LI PRO TE STE I BLO KA DE

[to ne rekoste da ne sejemo Po qo pri vred ni ci iz Son te i Svi l o j e v a i Pri g re v i c e blo ki ra li su ju ~e ras kr sni cu kod ba we „Ju na ko vi}“ one mo gu }a va ju }i vo zi li ma da kre nu put No vog Sa da i okol nih me sta iz ra `a va ju }i svo je ne za do -

voq stvo na ja vqe nim uki da wem sub ven ci ja za po qo pri vred ni ke ko ji ima ju vi {e od 10 he ka ta ra ze mqe.Ti me su se i po qo pri vred ni ci apa tin ske op {ti ne pri dru `i li pro te stu ko ji or ga ni zu je Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka Voj vo di ne.

Blo ka da pu te va }e tra ja ti sve dok mi ni star po qo pri vre de Du { an Pe t ro v i} ne da

ostav ku i ne osta ne na sna zi sta r a ured b a o sub v en c i j a ma.Oni su to obe } a l i i na osno vu to ga mi smo se na po ~et ku go di ne za du `i li.Da su ra ni je re kli da ne ma sub ven ci ja on da bi smo se ja li se me sa ta va na, ne bi ku po va li ne bi ba ca li ve {tak pa ko li ko ro di ro di. Ne ka ko bi pre ` i v a l i.Ova k o smo se za du `i li i ne ma od u- sta ja wa- re kao je Zo ran Ar si}, pred sed nik Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Son ta, do da ju }i da se iz vi wa va ju vo za ~i ma ali dru gog iz la za ne ma ju- Ne ka nas pu ste da ode mo u Be o grad i on da ne }e mo blo ki ra ti osta le pu te ve.U Be o gra du se re {a va ju pro ble mi a mi bi naj ra |e sa da na wi vi i ra di li.

- Iza {li smo i ne }e mo od u sta ti do is pu we wa na { ih zah t e v a jer min s i t ar s tvo se ni j e ko rekt no po ne lo pre ma po q o p ri v red n i c i m are kao je @eq ko Ka ti}, po qo pri vred nik iz Pri gre vi ce.

Na blo k a d i sa o b ra } aj n i c a kod ba we „Ju na ko vi}“ oku pi lo se oko 40 po qo pri vred ni ka sa svo jim trak to ri ma ko ji su u sa rad wi sa po li ci jom pro pu {ta li ko la hit ne po mo }i i vo zi la ko ja su pre vo zi la bo le sne do Do ma zdra vqa ili som bor ske bol ni ce.

Barikade od Rume do [apca Po qo pri vred ni ci sa te ri to ri je rum ske op {ti ne blo ki ra li su ju ~e naj fre kvent ni ji put u Voj vo di ni, ma gi stral ni put M21 No vi Sad – [a bac.

Blo ka de su bi le or ga ni zo va ne ta ko da je sa o bra }aj iz prav ca [ap ca sat vre me na bio blo -

ki ran, sat vre me na ne. Put je bio blo ki ran u de lu od skre ta wa za Bu |a nov ce do ula ska u Ru mu, a po li ci ja je usme ra va la vo zi la iz prav ca No vog Sa da da idu ili kroz grad, ili pre ko Kra qe va ca da qe ka Be o gra du.

Pra vi pro blem bi lo je za kr ~e we sa o bra }a ja iz prav ca [ap ca kod skre ta wa za Ru mu, jer tom

pu tu al ter na tiv ni pra vac ne po sto ji. Ki lo me tra ske ko lo ne su se stva ra le, a pu {ta ni su sa mo hit ni slu ~a je vi.

O pla no vi ma po qo pri vred ni ka po qo pri vred ni pro iz vo |a~ iz Vog wa Pa vle Ne na do vi} ka `e da pa o ri ma sve vi {e qu -

di da je po dr {ku i raz u me ju o ~e mu se ra di. Uko li ko pre go vo ri sa pred sed ni kom Ta di }em ne us pe ju sle de }i na{ ko rak je pot pu na blo ka da auto pu ta Be o grad – Za greb, jer je na ma auto put na sve ga par ki lo me ta ra i ne }e nam bi ti te {ko da to iz ve de mo. U to ku no }i ne }e bi ti blo ka de.

„Vlada nas gurnula u dugove pa izigrala” Voj vo |an ski dru mo vi su ju ~e bi li u pot pu nom ko lap su. Na ba ri ka da ma ko je su na re gi o nal nim pu te vi ma po sta vi li voj vo |an ski pa o ri po ja ~a ne su po li cij ske sna ge, a po ja ~a we je na „pa or ske punk to ve” sti glo iz Ni {a, Vra wa i osta lih de lo va Sr bi je. In ci de na ta na dru mo vi ma ju ~e ni je bi lo, ali se mo glo pri me ti ti da po qo pri vred ni ci gu be str pqe we, kao i da ra ste ne za do voq stvo gra |a na ko ji zbog blo ka de sa o bra }aj ni ca ni su mo gli da oba ve svo je po slo ve i do |u ta mo gde s kre nu li. Oni ko ji su pu to va li grad skim i pri grad skim auto bu si ma mo ra li su da iz la ze i pe {a ~e po red trak tor skih ba ri ka da...

Elem, po li ci ja ni ju ~e ni je do zvo li la da trak to ri sti for mi ra ju ko lo nu i upu te se u Be o grad, pred Vla du Sr bi je, gde bi is ka za li ne za do voq stvo uki da wem pro {lo go di {weg mo de la fi nan si ra wa agra ra i ukup nom agrar nom po li ti kom.

Po qo pri vred ni ci su sa pe de se tak trak to ra i ju ~e bi li is pred zgra de Vla de Voj vo di ne, okru `e ni po li cij skim kor do nom ko ji im ni je do zvo qa vao da na sta ve kre ta we ka Be o gra du.

Osim sa o bra }aj ni ca blo ki ra ni su i gra ni~ ni pre la zi ka Ru mi ni ji, kod No ve Cr we, ka Hr vat skoj se ni je mo glo pre ko To var ni ka, ko ji je i pre laz za te ret na vo zi la... Ina ~e, ni je se mo glo od No vog Sa da ka Te me ri nu i Si ri gu, od Vr ba sa pre ma Som bo ru... Put iz me |u Be o gra da i Zre wa ni na blo ki ran je kod ^en te, @a bqa i Te me ri na i put u prav cu Ki kin de, kod Me le na ca. U blo ka di su bi li i svi pu te vi oko Pan ~e va.

Ne za do voq ni po qo pri vred ni ci pro pu {ta li su sa mo vo zi la hit ne po mo }i, hit ne slu ~a je ve... A ni je la ko bi lo ni gra |a ni ma.

Me |u tim, po qo pri vred ni ci su i ju ~e osta li pri svo jim zah te vi ma da se za dr `i pro {lo go di {wi mo del sub ven ci o ni sa wa i da se vo di dru ga ~i ja agrar na po li ti ka.

- Ne }e mo se mi ca ti odav de dok na {i uslo vi ne bu du is pu we ni. Po sta li smo dr `av ni ne pri ja teq broj je dan, a hra ni mo ovu ze mqu - ka zao nam je ju ~e ze mqo rad nik iz Ku cu re Vla di mir Wa ra di, ko ji je sa osta -

lim pa o ri ma iz Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka op {ti ne Vr bas i dru gih udru `e wa, od po ne deq ka na dru mu kod Rim skih [an ~e va Sprem ni smo da ra di ka li zu je mo pro te ste jer ova ko vi {e ne mo `e.

Ima li smo pe to go di {wi pri ti sak ka ukrup wa vqa wu ze mqi {ta, a sa da nas te ra ju ka usit wa va wu. Ho }e mo iste sub ven ci je kao la ne i kon stant nu agrar nu po li ti ku jer je to

prak ti~ no „od se kli” ~i ta vu Za pad nu Ba~ ku. Ono {to pa o ri po na vqa ju na sva koj od ba ri ka da po sta vqe nih na pu te vi ma {i rom Voj vo di ne je ste, da se ne }e po vu }i dok im se ne is pu ni osnov ni zah tev - is pla ta sub ven ci ja na isti na ~in i pod istim uslo vi ma kao pro {le go di ne.

- Na ma se i sa pu nim iz no som sub ven ci ja cr no pi {e, a o ovo me {to nam pred la `e mi ni star Pe tro vi}

Gle da we u pa suq - Bu kval no se za jed nu no} sve pro me ni lo. Od lu kom no vog mi ni stra pot pu no su pro me we na pra vi la igre. Ono {to je pro {le go di ne mi ni startstvo is ti ca lo kao do bro sa da je lo {e i ono {to nas po seb no bri ne je ste to {to sva ki mi ni star ima ne ku svo ju vi zi ju ko ja je pot pu no raz li ~i ta od one ko ju je imao pret hod ni, a mi ume sto da zna mo ka kva je dr `av na stra te gi ja ko je se svi dr `e, tre ba da gle da mo u pa suq ko }e nam bi ti sle de }i mi ni star i ka kve }e pro me ne on uve sti - pri ~ao je ju ~e, vid no raz o ~a ran, Sa va iz Cr ven ke. uslov za op sta nak po qo pri vre de ove ze mqe.

U blo ka di ma gi stral nog pu ta Vr bas-Ku la ju ~e je u~e stvo va lo oko 60 trak to ra, a ovu blo ka du „dr `a li„ su ne za do voq ni po qo pri vred ni ci ve }i nom iz Vr ba sa, Ku le, Siv ca, Alek se [an ti }a, Fe ke ti }a i dru gim me sta iz {i re oko li ne.

Osim glav nog pu ta Vr bas-Ku la ko ji da qe vo di ka Som bo ru, po qo pri vred ni ci su blo ki ra li i put Od Sa vi nog se la ka Ku li kao i ne ke spo red ne poq ske pu te ve ~i me su

ja ne smem ni da raz mi {qam. Ni je mi ja sno da dr `a va ne vi di u ka kvom je sta wu po qo pri vre da i sa ka kvim se pro ble mi ma su o ~a va mo. Sa mo tre ba sa bra ti sve tro {ko ve ko je ima mo to kom jed ne se zo ne, od se me na, |u bri va, ora wa, spre ma wa, pr ska wa i osta lih stva ri ko je su nam neo p hod ne za pro iz vod wu pa }e vam on da bi ti ja sno za {to smo blo ki ra li pu te ve. Ka da se to me do da ju ni ske ce ne svih po qo pri vred nih pro iz vo da od `i ta do sto ke, na ma bi tre ba le sub ven ci je od 30-40 hi qa da

di na ra po hek ta ru, a oni na ma ho }e da uki nu i ovo ma lo {to je bi lo- ka `e Goj ko Mat ko vi} iz Alek se [an ti }a.

Pre ma re ~i ma Mar ka iz Ku le, ve li ki broj po qo pri vred ni ka se za du `io ra ~u na ju }i na no vac od sub ven ci ja i sa da te po zaj mi ce i kre di te tre ba vra }a ti.

- Mno gi od nas su se krat ko ro~ no za du `i li ka ko bi oba vi li po slo ve oko se tve ili ne kih na bav ki i sli~ no, da ne po mi wem qu de ko ji su ku pi li me ha ni za ci ju na kre dit.

Wi ma je sva ki di nar neo p ho dan da bi op sta li i uki da we sub ven ci ja mo `da i ne bi bi lo pre sud no, ali si gur no bi bi lo je dan ve li ki ko rak ka fi nan sij skom kra hu pro iz vo |a ~a jer zna te i sa mi kad kre ne te da se za du `u je te da bi vra ti li ve} po sto je }i dug, tu zdra vog po sla ne ma, po go to vo ne u po qo pri vre di gde do sta to ga za vi si i od spoq nih uti ca ja gde jed na lo {i ja go di na mo `e da na pra vi ka ta stro fu pro iz vo |a ~i maka `e Mar ko.

Dok se sa gra |a ni ma ko ji po ku {a va ju da iz dej stvu ju pro laz kroz blo ka du ube |u ju oko to ga za {to ih ne pu {ta ju, po qo pri vred ni ci tvr de da wi ho va na me ra ni je bi la da blo ki ra ju ce lu Voj vo di nu, ve} da pro test odr `e u Be o gra du u ~e mu su spre ~e ni.

- Mi smo hte li da ide mo u Be o grad, ali nam po li ci ja ni je da la, ~ak su po ku {a li da nas spre ~e da bi lo gde kre ne mo iz na {ih me sta, ali smo okol nim poq skim pu te vi ma ipak sti gli dov de i ne mr da mo dok se pro blem ne re {i - ka `e je dan od wih.

Pod se ti mo, pro {le go di ne je za sub ven ci je po hek ta ru iz bu xe ta iz dvo je no 120 mi li o na evra, a ko ri sti lo ih je 74.000 re gi stro va nih ga zdin sta va, od ~e ga je vi {e od 55.000 ga zdin sta va ima lo po se de ma we od 10 hek ta ra. Ukup no, u Sr bi ji ima 778.000 po qo pri vred nih ga zdin sta va, po ka zu ju po da ci Pri vred ne ko mo re Sr bi je.

Po qo pri vred ni ci is ti ~u da ne }e do zvo li ti da bu du uvu ~e ni u igru i pri ~u o ma lim i ve li kim ga zdin stvi ma i tvr de da ne tra `e ni {ta osim ono ga {to su ima li i la ne.

BA NAT SKI PA O RI QU TI NA DR @A VU

Nepravda i Lale oterala na drumove Kiv ni na dr `a vu i ne za do voq ni agrar nom po li ti kom ko ju spro vo di Vla da Sr bi je, i po qo pri vred ni ci iz sred weg Ba na ta usta li su na no ge. Ra ta ri iz ovog de la Voj vo di ne trak to ri ma su jo{ u po ne de qak kre nu li za Be o grad da bi pro te stvo va li zbog uki da wa sub ven ci ja, ali ih je po li ci ja za u sta vi la kod Opo va, ne do zvo qa va ju }i im pro laz ka pre sto ni ci. Oni su u Opo vu po no vo pro ve li no}, re {e ni da ne od u sta nu dok se ne is pu ne wi ho vi zah te vi - da se sub ven ci je da ju svim po qo pri vred ni ci ma sa po se dom do 100 hek ta ra. Jed na na {a gru pa je ov de u Opo vu, a dru ga je u ^en ti – ra por ti ra nam Vu ji ca Ko sti}, po qo pri vred nik iz Me le na ca, kog smo za te kli na ba ri ka di kod Opo va. – Je di ni na{ zah tev je da dr `a va is pu ni ono {to je obe }a la. Ni {ta dru go! Re gi stro vao

sam sto hek ta ra, ono li ko za ko li ko su odo bra va li sub ven ci je, a sa da nam go vo re da od to ga ne ma ni {ta.

Su {ti na je da mi se qa ci ne mo `e mo sa mi da is fi nan si ra mo na bav -

obe }a ne sub ven ci je. Sa we go vim re ~i ma sla `u se i po qo pri vred ni ci iz Zre wa ni na, No vog Be ~e ja, No ve Cr we, Ite be ja, Tor ka, Ele mi ra, Voj vo de Ste pe, Ra do je va...

Blo ki ra na Ki kin da Po qo pri vred ni ci ki kind ske op {ti ne od utor ka uve ~e blo ki ra li su pu te ve u ki kind skoj op {ti ni. Trak to ri se na la ze na ba {a id skom i i|o {kom mo stu, kao i na mo stu De vet gr la kod Mo kri na. Svi ula zi i iz la zi iz Ki kin de su bili ne pro hod ni, a vo zi la su pro pu {ta na na sva ka tri sa ta. U pro dav ni ca ma u ki kind skoj op {ti ni ju~e ni je sti glo mle ko. Hleb, u po je di nim pro dav ni ca ma, ko ji se do vo zi iz „Mrk {i }e vih sa la {a“ sti gao je sa za ka {we wem.

Na ki so ci ma je ka sni la pre sto ni~ ka {tam pa, dok no vo sad ska ni je sti gla do pro dav ca i ~i ta la ca. ku re pro ma te ri ja la. Za du `i li smo se kod za dru ga, po di za li kre di te za ku po vi nu se me na i |u bri va, ra ~u na ju }i da }e mo od dr `a ve do bi ti

Go to vo da ne ma me sta u sred wem Ba na tu iz ko jeg ne ko ni je kre nuo ka Be o gra du. Ube di li su nas da uzi ma mo re pro ma te ri jal i me ha ni -

za ci ju i sad “ajd, zdra vo” – na do ve zu je se na raz go vor po qo pri vred nik Dra go mir Mi ja tov iz Zre wa ni na ko ji ta ko |e ob ra |u je pri bli `no 100 hek ta ra ora ni ca. – Ku pio sam nov trak tor, pla tio ga 25.000 evra, iako mi ni je bio pre ko neo p ho dan. Mo gao sam da ra dim i sa sta rim. Ali, ra ~u nao sam, bi }e lak {e, a i ni je zgo reg da ob no vim me ha ni za ci ju.

Zbog pro te sta pa o ra i ju ~e je sa o bra }aj na sred wo ba nat skim dru mo vi ma prak ti~ no bio one mo gu }en. Blo ka da je bi la “naj tvr |a” kod ^en te, kao kqu~ ne ta~ ke na pu tu Be o grad - Zre wa nin. Ob u- sta vqen je bio sa o bra }aj i kod mo sta pred Me len ci ma, na pu tu Ki kin da – Zre wa nin, ko ji je put ni pra vac za Be o grad. Pre ma in for ma ci ja ma iz po li ci je, u blo ka di je i put ni pra vac pre ma No vom Sa -

du, po tez oko gra ni~ nog pre la za u Srp skoj Cr wi, za tim se lo Jan kov Most… Po vo dom si tu a ci je na sta le zbog ne za do voq stva po qo pri vred ni ka, gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov upu tio je ju ~e apel Mi ni star stvu po qo pri -

vre de da iz na |e kom pro mi sno re {e we. Se qa ci su ti ko ji hra ne Voj vo di nu i ce lu dr `a vu, i wi ma mo ra mo po sve ti ti po seb nu pa `wu – re kao je Mi haj lov.

Eki pa „Dnev ni kovih” reportera

DANAS NA PLATOU ISPRED SPENSA

Pr va pi ja ca „Moj sa la{” Pijaca „Moj sala{„ odr`a}e se danas na platou ispred Spensa od 14 do 20 ~asova. Ovo je prva od 15 pijaca, koje }e se ovog leta odr`avati svakog ~etvrtka pod sloganom „Organska poqoprivreda, dobra za tebe, dobra za prirodu.” Na pijaci }e biti predstavqen akcioni plan Grada Novog Sada za razvoj organske poqoprivredene proizvodwe, u okviru kojeg je u organsku proizvodwu u{lo deset novih

poqoprivrednih proizvo|a~a. Plan }e u 14 ~asova predstaviti ^lan gradskog ve}a zadu`en za privredu mr Mar ko Na ran ~i}.

Gosti na pijaci bi}e tri udru`ewa `ena iz In|ije koje }e izlagati svoje rukotvorine, slatko i pekmeze, a o~ekuje se i veliki broj proizvo|a~a organske hrane iz raznih mesta u Vojvodini.

M. R.

U „TR@NICI” PIJA^NA MESTA NA LICITACIJI

Ko li ko }e po le te ti za kup te zgi Javna licitacija za zakup pija~nih mesta na Ribqoj, Futo{koj, Limanskoj, Satelitskoj, Detelinarskoj i Kvanta{koj pijaci odr`a}e se danas u 9 sati u „Tr`nici„ u Ulici @ike Popovi}a 4, a mesta na Najlon pijaci bi}e licitirana nedequ u 9.30 sati u „Tr`nici” na Najlon pijaci, Temerinski put 1. U ponudi je 2.000 prodajnih mesta, namewe-

Novosadska ~etvrtak2.jun2011.

Bus ja~e u{ao u yep }a ni i Fu to `a ni sa da tre ba da pla te kar tu za je dan pra vac 112 di na ra, dok je na pri mer Ko viq ~a ni ma po treb no ~ak 157 di na ra. @i te qi ovih pri grad skih me sta mo ra ju, na rav no, da do la ze do gra da, pa }e im ovo po sku pqe we, bez ob zi ra, {to u grad skom pre vo zni ku ka `u da ono u pro se ku iz no si {est od sto, do bro is pra zni ti ye po ve.

Ve ro vat no sve sni te ~i we ni ce, u pred u ze }u su, re klo bi se, bo ja `qi vo na ja vqi va li po sku pqe we.U pr vi plan je is ti ca na sa mo vi {a ce na grad ske kar te.

Z. Deli}

GSP SPROVEO ANKETU

„Da” pre vo zu na gas U an ke ti grad skog pre vo zni ka po sta vqe noj na saj tu preduze}a, 60, 9 u~esnika ocenilo je da je kupovina autobusa na gas u narednom periodu strate{ka i ekolo{ki opravdana investicija.U anketi je do sada u~estovalo 1420 gra|ana. Anketno pitawe u vezi je kupovine 11 solo autobusa na gas, od kojih je pet mini buseva i oni treba da budu u gara-

`i gradskog prevoznika krajem juna i po~etkom jula.

Gradski prevoznik ve} pet godina putem sajta firme anketira putnike u nameri da do|e do saznawa kako korisnici usluga ocewuju poslovne poteze menaxmenta. Pre ove ankete putnici su imali priliku da iznesu mi{qewe u vezi pro{irewa prodajne mre`e radi kupovine mese~nih markica za prevoz.

Z. D.

Od lo `e na li ci ta ci ja u ZIG-u Javno nadmetawe za prodaju gradskog zemqi{ta za izgradwu stambene zgrade u Somborskoj ulici zakazano za 9. jun u 10.30 i 11 ~asova otkazuje se, saop{teno je iz Zavoda za izgradwu grada. Parcele koje su bile predmet prodaje nalaze se pod brojevima 1807/5 i 1807/3 u katastarskoj op{tini Novi Sad 3. Iz ZIG-a, nisu obavestili {ta je razlog odlagawa, ali da }e o naknadnom nadmetawu zainteresovani biti obave{teni kroz medije.

S. K.

V remeploV

U ka sap skom spo ru car ska pre su di la U drugoj polovini 18. veka kasapi i sapunxije Novog Sada bili su ~lanovi zajedni~kog ceha, kako je to bio slu~aj u svim varo{ima Ugarske. Ovaj ceh se dugo borio protiv jednog samostalnog majstora, pa je wegova radwa bila uga{ena. Ali, 2. ju na 1766. Namesni~ko ve}e Ugarske obavestilo je Magi-

ni mogu licitirati za po jedan poslovni prostor na Detelinarskoj i Temerinskoj pijaci, dva na Ribqoj i Petrovaradinskoj, a Najlon pijaca ponudi}e pet poslovnih objekata.

Sve informacije licitanti mogu dobiti na telefon 021/ 480-85-18 svakog radnog dana od 8 do 14 sati, ili na sajtu ovog preduze}a www.nstr zni ca.co.rs. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

No vo sa |a ni od ju ~e pla }a ju 45 di na ra vo `wu na grad ski li ni ja ma, ume sto 40 di na ra. Ako je za ute hu grad ski pre voz u na {em gra du je jef ti ni ji u od no su na dru ge gra do ve.U Be o gra du kar ta u grad skom auto bu su ko {ta sto ti nu di na ra, a u Su bo ti ci 50 di na ra. Do bri po zna va o ci ka `u da po sto ji oprav da we za raz li ku u ce ni grad ske kar te. Na vo de, da je du `i na tra se iz me |u dve sta ni ce va `na u od re |i va wu ce ne, te za to i po sto ji raz li ka u ce ni.

Po sku pqe we }e ose ti ti i `i te qi pri grad skih me sta. Ka -

nih za prodaju vo}a, povr}a, jaja, cve}a, mle~nih proizvoda, `ivinskog mesa, testenine, kora, kola~a, zanatskih, neprehrambenih proizvoda i polovne robe.

Licitacija za zakup poslovnih prostora na Detelinarskoj, temerinskoj, Ribqoj, Petrovaradinskoj i Najlon pijaci odr`a}e se sutra u 9 sati u „Tr`nici”, Ulica @ike Popovi}a 4. Sugra|a-

strat u Novom Sadu da je carica Marija Terezija iza{la u susret dvojici novosadskih kasapa - rimokatolika da se osnuje posebni katoli~ki ceh. Magistrat se, istina, osmelio da izjavi kako nije dobro da u jednom mestu postoje dva ceha jednog zanata, ali „carska se ne pori~e”.

N. C.

EHO ZARAZE U NEMA^KOJ STIGAO DO NA[IH PIJACA

Kup ci ne pi pa ju kra stav ce Pijace su prepune sve`eg sezonskog vo}a i povr}a, a me|u wima su naravno i krastavci. Na`alost, ove robe je trenutno previ{e na novosadskim tezgama, jer se uop{te ne prodaju. Krastavce, za koje ve}ina prodavaca tvrdi da su doma}e proizvodwe, Novosa|ani zaobilaze u velikom luku. U kesama kupaca mogu se videti mladi, luk, paradajz, zelena salata.

Paradajz je postao mnogo tra`enija roba, iako je duplo skupqi od krastavaca.

Za ovo zeleno povr}e treba izdvojiti od 35 do 50 dinara, dok se za kilogram paradajza tra`i od 130 do 150 dinara. Prodavci s kojima smo razgovarali ka`u da dnevno mo`da dvoje ili troje qudi kupi krastavce, a da ih ostali ~ak i ne pogledaju. Prema re~ima prodavaca, kada je objavqeno da je veliki broj gra|ana u Nema~koj oboleo nakon konzumirawa krastavaca proizvedenih, kako se tvrdi, u [paniji, ovo sezonsko povr}e gotovo da niko i ne kupuje, pa su trgovci i proizvo|a~i prinu|eni da ga nude jeftinije.

I Novosa|ani ka`u da im ne pada na pamet da jedu krastavce, jer nisu sigurni da li su doma}i ili su iz uvoza.

- Od kada se saznalo da je u krastavcima bakterija e{erihija koli, zbog koje je bilo i smrtnih slu~ajeva, ne pada mi na pamet da jedem krastavce. Ima toliko drugog sezonskog povr}a, koja tako|e dobro operem pre pripremawa. Mogu da se suzdr`im da ih ne jedem, boqe da ove godine pauziram, nego da se razbolim - rekla nam je Novosa|anka koju smo zatekli na Futo-

{koj pijaci dok je kupovala paradajz.

Ostali sugra|ani ka`u, da krastavcima ne pi{e „na ~elu” da li su iz uvoza ili ne, a to se kako smatraju te{ko da raspoznati. Ina~e, po{iqke krastavca iz [panije u Srbiju ove godine su redovno kontrolisane i od po~etka godine je uve`eno 97 tona krastavaca bezbednog po zdravqe, saop{teno je iz

Ministarstva poqoprivrede i trgovine Srbije. Stru~waci ka`u da ukoliko se oqu{ti kora( u kojoj se i nalazi bakterija), a plod se dobro opere pod mlazom vode i salata se zakiseli sir}etom, bojazni od trovawa nema. Po pravilu ovako bi trebalo da se tretira svo povr}e koje se jede sve`e u salati ili nekom drugom obliku.

Q. Nato{evi}

ZBOG BLOKADE PUTEVA

Sa o bra }aj uspo ren, auto bu si me wa li tra su Gradski i prigradski prevoz ju~e se odvija ote`ano zbog blokade puteva poqoprivrednika. Autobusi na linijama 3, 6, 9 i 69 zbog blokade dela Bulevara Mihajla Pupina, skretali su desno u Ulicu @arka Zrewanina, pa i{li levo u Ulicu Maksima Gorkog do Keja `rtava racije i onda saobra}ali redovnim putem. „Petica” je posle 14 ~asova saobra}ala uobi~ajenom trasom.

Autobusi na linijama 61, 62 i 64, saobra}ali su preko mosta Varadinska duga. Vozila na liniji 70 u smeru prema Petrovaradinu kretala su se Stra`ilovskom ulicom, pa Ulicom Maksima Gorkog, Kejom `rtava racije do Varadinske duge i odatle ukqu~ivala na redovnu trasu. Autobusi na liniji 35 vozili su do „Transport komerca“ na Rimskom {an~evima.

Putnici su pe{ke prolazili

Pre da va we o kon tra cep ci ji Predavawe o kontracepciji i seksualno prenosivim bolestima bi}e odr`ano danas u 18 sati u MZ „[angaj”. Govori}e dr Aqo {a Man di} iz Instituta za onkologiju Vojvodine. Edukaci-

ju organizuje Dom zdravqa u okviru projekta „Unapre|ewe reproduktivnog zdravqa romskih `ena na teritoriji grada Novog Sada”.

N. R.

blokadu do Instituta za strna `ita, gde ih ~ekao autobus do ^eneja.

Autobus prema Ba~kom Jarku, Temerinu i Gospo|incima saobra}ali su redovnom trasom do okretnice linije 5 kod „Rodi} marketa“, odakle su putnici pe{ke prelazili preko mosta, gde ih je kod prve barikade (kod skretawa za deponiju) ~ekao autobus i vozio ih do druge barikade (Institit za strna

`ita), gde su ponovo presedali i tako stizali do Temerina i Gospo|inaca.

Tokom ju~era{weg dana otazano je vi{e polazaka iz Novog Sada za Beograd, a vo`wu su otkazivali i autobusi koji su dolazili iz pravaca Subotice i Sombora. Putnici koji planirau da putuju autobusima sa MAS-a, po`eqno je prvo da se informi{u na telefon je 0901 111- 021.

Z. Deli}

Sve o di ja be te su Predavawe na temu „Fizi~ka aktivnost i dijabetes” odr`a}e se danas u 16.30 sati u Savetovali{tu za dijabetes, Bulevar cara Lazara 75. U ovom savetovali{tu sugra|ani mogu svakodnevno da dobiju uputstva o pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i stilu `ivota uop{te, dnevnom pra}ewu glikemije kao i samodavawu insulina.

Predavawa o dijabetesu odr`avaju se jednom nedeqno.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 12 sati ulice Jovana Miki}a Spartaka; od 10 do 13 Mihajla Pupina 10, Arhimandrita Jovana Raji}a od 10 do 12. Sta ri Le din ci: od 8 do 12 V. Karaxi}a oko i iznad mesne zajednice.

Su tra, No vi Sad: od 8.30 do 10 sati [arplaninska od 1 do 27 i od 2 do 18, ]irila i Metodija od 43 do 71 i od 100 do 128, Adi Endrea od 42 do 44, Aleksandra Beli}a, Bra}e Nemet, De~ija ustanova „Dunavski cvet”, Feje{ Klare od 2 do 18, Milo{a Bebi}a, Petefi [andora od 19 do 91 i od 16 do 102, Senteleki Kornela od 1 do 19a i od 2 do 12a, Srpska pravoslavna crkva u Ulici ]irila i Metodija; od 8 do 12 zgrada na uglu Prvomajske ulice i Somborskog bulevara; od 8.30 do 12 Ulica Izvidni~ka od Sentelekijeve do [arplaninske i [arplaninska od Kotorske do Rakova~ke. ^e re vi}: od 8 do 11 sati B.]opi}a i deo ulica V. Karaxi}a i Fru{kogorska.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak2.jun2011.

OBELE@AVAWE VEKA POSTOJAWA GRADSKE PLA@E

Sto da na spor ta na [tran du U ciqu omasovqewa sporta u Novom Sadu, naro~ito me|u mladima Grad je programe iz projekta „Po`uri polako” po~eo da realizuje na [trandu.

Portparol u „Gradskom zelenilu” Ivan No `i ni} ka`e za „Dnevnik” da obzirom na to da gradska pla`a ove godine slavi vek postojawa, odlu~eno je da ceo koncept popularizacije sporta i rekreacije me|u mladima nosi naziv „100 dana sporta na [trandu”. Posetioci mogu da poha|aju ~asove

plivawa, rowewa, samoodbrane, kao i ve`be oblikovawa, a sve informacije mogu da dobiju na fejsbuk stranici projekta „Po`uri polako”. Celu pri~u u ovom projektu nosi Sportsko rekreativni klub „Super Aktivan”.Programi su nameweni za sve mlade od 14 do 30 godina. Na [trandu se osim ovih sportova svaki dan od 9 sati odr`avaju i jutarwi treninzi, koji su nameweni za sve koji se u tom momentu nalaze na pla`i.

Q. Na.

dnevnik

c m y

8

ULI^NE ^AROLIJE U ^AST JOVE ZMAJA

Ho ri }i, zve zdi ce, pe sme i igri ce Prvog dana Zmajevih de~jih igara, bogat program ispunio je centralne gradske ulice, a naro~ito veselo bilo je na binama na Trgu slobode i u Zmaj Jovinoj ulici.

U okviru programa „Uli~arolije” koji se svakodnevno od 17.30 ~asova odr`ava na velikoj bini na Trgu slobode, ju~e su mla|ahne posetioce i wi ho ve ro di te qe, iz me |u osta lih, za ba vqa li Hor „Zvon~i}i„ iz Pan~eva, Muzi~ ko za ba vi {te Mu zi~ ke {kole „Isidor Baji}„, Hori} “Rastimo”, Baletska {kola i KUD „Logovac„ iz Despotova.

Na bini u Zmaj Jovinoj ulici gde se svakodnevno od 17.30 ~asova odvija program „Pod lipama”, posetioce su uveseqavali KUD „Nadaqske zvezdice”, mali{ani iz vrti}a „Guliver” i „Pal~ica”, Ple-

sni klub „Impuls” i mnogi drugi.

Dana{wi program Zmajevih de~jih igara po~iwe ve} u 9.30 ~asova kada }e na Trgu slobode pod krilaticom „Treba hteti, treba smeti”, nastupati mali{ani iz devet vrti}a PU „Radosno detiwstvo„, nakon kojih }e u 10 ~asova usle di ti fol klor ni na stup najmla|ih ~lanova Udru`ewa „Veliko kolo„. Zanimqivo }e biti i dru`ewe s piscima Vi o le tom Ba bi}, Bran kom Ste va no vi }em i Igo rom Ko la ro vim koje se odr`ava na de~jem odeqewu Gradske biblioteke u 16 ~asova. U Zmaj Jovinoj ulici, od 17.30 odr`a}e se vajarska kreativna radionica i radionica papirnih `ivotiwa, a svakog dana, od 18 do 21 ~as, na uglu Zmaj Jovine ulice i Trga slobode, mali{ani }e

Fo to: F. Ba ki}

mo}i da posmatraju nebeska te la te le sko pom. De ta qan program Zmajevih de~jih iga-

ra mo`e se na}i na internet stra ni ci www.zma j e v e d e c je i gre.org.rs.

J. Zdjelarevi}

ISPRED ISPOSTAVE MUP-a NA LIMANU

Opet se ras te gli re do vi za do ku men ta Fo to: F. Ba ki}

PREDAVAWE U O[ „MIHAJLO PUPIN” U VETERNIKU

Ka ci gu, pa na mo tor

^lanovi moto kluba „Cla sic Whe els„ odr`ali su ju~e u O[ „Mihajlo Pupin” u Veterniku predavawe o bezbednoj vo`wi motora, u ciqu pove}awa svesti o posledicama povreda u drumskom saobra}aju, a posebno u populaciji mladih u~esnika. Nakon predavawa osnovcima je na poligonu demonstrirana bezbedna vo`wa motociklima, a u~enici koji su `eleli mogli su uz uputstva instruktora da se oprobaju na motoru.

Radionicu je posetio i ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo dr Alek san dar Ki raq koji je ovom prilikom istakao da je prole}e period kada ima najvi{e povreda, a kao najve}i uzrok naveo je nepo{tovawe no{ewa opreme, naro~ito kacige.

Predsednik moto kluba Sta ni slav Mo rav ~e vi} ka`e da |aci ve} u osnovnoj {koli kre}u sa vo`wom motora i da im ovakvim akcijama treba skrenuti pa`wu na po{tovawe Zakona o saobra}aju.

N. R.

Nekom ko dolazi u Novi Sad preko Mosta slobode u~ini}e se vrlo neobi~an prizor – veliki red u kome qudi strpqivo stoje. Me|utim, svaki Novosa|anin zna o ~emu se radi, jer ve} je uobi~ajena stvar da se ispred ispostave MUP-a na Limanu za izradu li~nih dokumenata ~eka jo{ od sitnih jutarwih sati. Tamo se svakog dana podeli oko 180 listi}a sa rednim brojevima, a kako bi stigli do nekog od wih, na{i sugra|ani dolaze ve} u pet ujutru, jer u protivnom ne}e

mo}i da naprave potrebna dokumenta.

- Stigla sam jutros u 5.10 po broj, jer moram da napravim paso{.

Ovo je katastrofa! Po{to sam sada ovde i ~ekam da me prozovu, mora}u da radim produ`eno, a ve} sam sada premorena. Ne `elim da kritikujem, po{to mislim da se radi na tome da se redovi smawe, ali mo`da bi to moglo malo br`e da se re{i - rekla je Ma ri ja na K. koja je dobila broj 35 i o~ekuje da }e sti}i na red tek oko 10 sati.

TRAFO-STANICE PONOVO NA METI LOPOVA

Ri zi ku ju `i vot za par hi qa da di na ra U posledwih par dana nastavqena je praksa kra|e opreme iz objekata Elektrodistribucije, a ovoga puta na meti lopova na{la su se aluminijumska vrata sa ukupno {est trafo-stanica.

Lopovi su odneli vrata sa trafo-stanica na uglu temerinske i Partizanske, u nasequ Mali beograd i u ulici Omladinskih brigada, a kao i u prethodnim slu~ajevima kra|e opreme Elektrodistribucije, kradqivci se nisu obazirali na to {to su stanice pod naponom, a svoju drskost su pokazali i time {to su kra|e izveli na prili~no prometnim lokacijama u gradu. na~iwena {teta mesri se stotinama hiqada dinara, a samo pukim slu~ajem nije do{lo do havarije

na mre`i, pa ~ak i tragi~nog ishoda za lopove. Ovim povodom oglasio se i Mir ko Maj sto ro vi}, direktor ED Novi Sad, koji apeluje na gra|ane da prijave svako sumwivo kretawe u blizini trafo stanica. Podse}awa radi, u posledwih par meseci, lopovi su u nekoliko navrata obijali trafo stanice iz kojih su odnosili bakarne plo~e i kablove koji zavr{avaju na otpadima sekundarnih sirovina gde se za kilogram bakra pla}a oko 350 dinara, dok se aluminijum otkupquje za mawe od sto dinara po kilogramu, tako da lopovi u ovim slu~ajevima rizikuju svoje `ivote zbog iznosa od par hiqada dinara.

N. Perkovi}

VESTI Po zo ri {ne pred sta ve na fran cu skom

Kon tej ne ri po red Li man ske pi ja ce

U pozori{noj sali Gimnazije „Laza Kosti}“, ve~eras u 19 ~asova, bi}e izvedene tri pozori{ne predstave na francuskom jeziku, a u okviru kulturne manifestacije „Interkulturalne instalacije kroz pozori{te, fotografiju i video, koju organizuje udru`ewe gra|ana Centar „@il Vern“. Tokom manifestacije mo}i }e da se pogledaju predstave „Aladin“, „Drvo koje pla~e“ i „Pozori{nepoetske kreacije“, foto izlo`ba „Hajde da vam ispri~amo“, kao i nekoliko video radova na osnovu ideja volontera pristiglih zahvaquju}i projektu Evropske unije „Mladi u akciji“.

A. V.

Akcija prikupqawa otpada, koja se organizuje u okviru kampawe „O~istimo Srbiju”, odr`a}e se u subotu od 9 do 15 sati pored Limanske pijace gde }e biti postavqeni kontejneri.

Sakupqa}e se papirni, plasti~ni, gumeni, metalni, elektri~ni i elektronski otpad. Sugra|ani koji nisu u mogu}nosti da navedeni otpad dovezu do kontejnera mogu da pozovu broj telefona 064/ 310 13 15 i ekipe }e besplatno do}i na ku}nu adresu i preuzeti sme}e. Istog dana bi}e dodeqene nagrade najmla|oj aktivnoj u~esnici, najmla|em aktivnom u~esniku i najuspe{nijoj grupi.

N. R.

Ovo je jedino mesto u gradu gde se mogu podnositi zahtevi za izradu dokumenata, te ne iznena|uje ~iwenica da su gu`ve prevelike. Iz policije nam me|utim nisu rekli zbog ~ega su ba{ sada ovolike gu`ve, kao ni to da li }e se i kako ovaj problem re{iti.

Dok se to ne desi sugra|ani su se ve} spremili, pa mnogi nose sendvi~e, vodu, a pojedini ~ak i hoklicu, da mogu da sednu i odmore.

Nespremnim za ovakvo „kampovawe”ostaje jedino da prekrate sebi vreme. Tako qudi pri~aju, {ale se i smeju, ne bi li im ~asovi ~ekawa {to pre pro{li. Ipak, starijim sugra|anima nije lako.

- ^ekam ovde zbog majke. Ona je stara i ne mo`e sama. Mo`da bi bilo dobro da za ove starije qude naprave neko re{ewe, da bar oni ne moraju da ~ekaju za taj broj od pet ujutru. Ali moramo naFo to: R: Hayi} praviti dokumenta,

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU KWIGE

„Ka ko pre `i ve ti stres – vo di~ za `e ne” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a koji do sada u ovoj akciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak priru~nika „ Kako pre`iveti stres – vodi~ za `ene „ \or xi je Vot kin, u izdawu „Alnarija“.

^ITAOCI PI[U SMS

Kwiga koja se bavi i starim i novim uzrocima stresa kod `ena: pitawima trudno}e, maj~instvom, biolo{kim ~asovnikom, propalim brakovima, partnerovom decom iz prvog braka, PMS-om, sindromom nervoznih creva, posttraumatskim stresom…Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

{ta da radimo? ^eka}emo koliko treba - ispri~ala nam je jedna gospo|a iz reda.

Ima i onih kojima ovakav proces izrade dokumenata nikako ne prija, a po svemu sude}i Grad za ovakve qude nema razumevawa.

- Imam 70 godina i te{ko mi je da dva-tri sata stojim, pa me qudi puste da iza|em iz reda i malo sednem na klupu. Onda se opet vratim u red i tako u krug. Me|utim, nekima je lo{e, neki moraju u toalet, kada pada ki{a nema{ gde da se skloni{. To je stra{no!

Kad ve} ~ekamo, bar da ima neki de`urni da pusti qude u toalet ili da postoji neka nadstre{nica, a ne ovako da budemo prepu{teni vi{oj sili. Kada bi ovde neko do{ao da prodaje kafu ili pi}e zaradio bi dobre pare, boqe nego da dr`i kafanu - po`alio se Ste van V. Dok smo razgovarali s na{im sugra|anima koji stoje u redu pojavila se i devojka sa flajerom na kom se reklamira obli`wi kafi}. „Veliki izbor hrane i pi}a„, a uz prilo`en flajer naravno ide i popust od 10 odsto!

D. B.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Je zi~ ki sa vet nik na dar

Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koje se prva jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Kako se ka`e„ autora Mi lo ra da Te le ba ka. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

Dragocena kwiga, tematski {iroka i kompleksna, nau~na, a pisana s lako}om, neophodan priru~nik za {kolsku i za naj{iru upotrebu. Pokriva pouzdanim jezi~kim savetima sve va`nije oblasti standardnog jezika.

A. J.

065/47-66-452

Enig ma gre ja wa po utro {ku Grejawe po utro{ku? Niko nam do sada nije objasnio kako }e se o~itavati potro{wa ako ugradimo termostate na recimo {est radijatora!

064/2466... *** Kupim kiflu u privatnoj pekari i izmerim je - 60 grama. Zna~i za kilogram bra{na 16,6 kifli ili 500 dinara. To je ekstra profit.

062/2630... *** Pametan ~ovek ne pravi gre{ke u koracima niti ~ini gluposti koje }e na kraju prerasti u budala{tinu, a on sam postati budala. Ispranog mozga pomu}enog razuma li{enog slobode...”Slobodno”! - ~u se glas

iz }elije. (I. Markovi}). Odatle se javqa budala od ~oveka.

Quba.

062/1758... *** Sramno pona{awe javnog servisa Vojvodine - RTV-a ! Ovaj medij kao da je izgubio profesi-

onalni kompas, nije na{ao za shodno da na TV zabele`i manifestaciju zanimqivu za javnost i za profesiju - novinarstvo.

Pre nedequ dana Dru{tvo novinara Vojvodine je uru~ilo 6 „zlatnih pera” doajenima vojvo|anskog novinarstva za vernost profesiji od 50 godina. Predsednik DNV-a Mladen Bulut zlatno priznawe je uru~io: Jovanu Vajdlu (Dnevnik), Bogdanu Ibrajteru (Politika), Magdi Varga (Ma|arso), Samuelu ^emanu (Hlas ludu), Miloradu Stevan~evu (RTV) i Qubomiru Qubi Markovu (Dnevnik – lova~ke novine).

Ukupno skoro 300 godina na{eg no-

vinarskog stvarala{tva, od toga jedan laureat ba{ iz TV Novi Sad, a RTV (iako je pozvan) ne po{aqe ekipu - sramota i profesionalna aqkavost i diskriminacija. Stidim se takvog javnog servisa. Svaka ~ast listu „Dnevnik” koji je propratio ovu zna~ajnu manifestaciju vojvo|anskog novinarstva.

061/6016... *** Kakva je ovo vlast? Demokratska? Pa pendre~e seqake {to treba za mesec dana da nam obezbede hleb za celu godinu, ne daju im da iska`u svoje nezadovoqstvo radom ministra Petrovi}a, ve} im prete `andarmerijom! Jadna takva demokratija gde ne sme{ ni{ta, re}i jer }e{ dobiti pendrek! Sva{ta !

061/2240...

~etvrtak2.jun2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

CA RU JE BU KA, STRA DA JU DE^ JA IGRA LI [TA, KLU PE, GRAD SKA RA SVE TA

Hu li ga ni no} na mo ra na No vom na se qu Me sna za jed ni ca „Bi stri ca”, ko ja je naj ve }a u gra du i ko ja va `i i za naj u re |e ni ju, o~i gled no ima i svo jih pro ble ma. Po sto ji do sta `al bi na rad „Vo do vo da i ka na li za ci je„, jer qu di ko ji na No vom na se qu `i ve u zgra da ma iz nad tre }eg spra ta ne ma ju do vo qan pri ti -

Gra |a ni ma otvo re na vra ta Pri ja ve pro ble ma i svih dru gih stva ri ko je ugro `a va ju wi ho vu si gur nost i bez bed nost, gra |a ni MZ „Bi stri ca” mo gu pre da ti sva kog dru gog ~e tvrt ka od 18 do 19 ~a so va Ko mi si ji za bez bed nost u pro sto ri ja ma za jed ni ce, Uli ca bra }e Dro wak 11. Ciq je ne po sred ni je i za jed ni~ ko ot kla wa we bez bed no snih pro ble ma u tom de lu gra da. G. ^.

U su bo tu rad na ak ci ja Gra |a ni i Sa vet Me sne za jed ni ce “Bi stri ca” u su bo tu }e se pri kqu ~i ti ve li koj ak ci ji „O~i sti mo Sr bi ju”.

Po zi va ju sve kom {i je da se pri kqu ~e i da po mog nu da se uklo ne di vqe de po ni je, gra fi ti i sve ono {to pred sta vqa ru glo.

sak vo de ni da se oku pa ju, iako re dov no pla }a ju svo je da `bi ne. @a li li su se na ne do voq no odr `a va we ze le nih po vr {i na, na ukra de ne {ah to ve, za gu {e ne sliv ni ke ko ji se zbog ne re dov nog ~i {}e wa za gu {u ju, a on da se usled ve }ih pa da vi na uli ce po pla ve, kao {to je i ne dav no bio slu ~aj.

Tim po vo dom, u ve li koj sa li MZ „Bi stri ca” odr `a na je tri bi ni o ko mu nal nom re du u ovom de lu gra da, a go sti su bi li glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev i na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac.

Naj ve }e ne vo qe, iz gle da, pred sta vqa ju van dal ski po stup ci, ve ro vat no mla dih qu di iz tog kra ja, ko ji pot pu no uni {ta va ju de~ ja igra li {ta, qu qa {ke, klu pe, grad sku ra sve tu i sve {to mo `e da se po lo mi.

Ka ko ka `u gra |a ni, ako hu li ga ni ne {to i ne slo me, on da i{a ra ju gra fi ti ma fud bal skih klu bo va. Upra vo su na Bu le va ru kne za Mi lo {a gde po sto ji ma li trg, na vi ja ~i „Cr ve ne zve zde” i

Pred met ras pra ve bi li su i mom ci i de voj ke ko ji se oku pqa ju u ka snim ve ~er wim sa ti ma u dvo ri {ti ma de~ jih vr ti }a. Gra |a ni ka `u da od po no }i da 4 ~a sa, ne mo gu oka da sklo pe. Mla di is pi ja ju ve li ke ko li ~i ne al ko ho la, raz bi ja ju sta kla, slu {a ju mu zi ku iz auto mo bi la i ta pri ~a se po no vqa go to vo sva ko ve ~e.

U uli ci \or |a Nik {i }a Jo ha na sli~ ne stva ri se de {a va ju ali u po po dnev nim ~a so vi ma, ka da je ta ko |e vre me pred vi |e no za od mor. Iz me |u zgra da po sto je te re ni za bo }a we ko ji ko ri ste ma lo sta ri ji qu di ali i oni pra ve ve li ku ga la mu ko ja je, ta ko |e, pro pra }e na is pi ja wem al ko ho la.

U ime Ko mu nal ne po li ci je, Ra do va nac je gra |a ne ko ji su do {li na tri bi nu za mo lio za str pqe we, jer oni fi zi~ ki ne mo gu da stig nu na vre me na sve po zi ve i na veo pri mer, ka ko im je pre ne ko li ko no }i te le fon zvo nio sva kih 15 mi nu ta. Do dao je da tim od 50 qu di ra di u tri sme ne, ali da i to ni je do voq no za grad po put No vog Sa da. Do bra vest je da }e usko ro bi ti otvo re na po li cij ska sta ni ca na No vom na se qu ko ja }e sva ka ko do pri ne ti ja ~oj bez bed no sti.

G. ^et nik

„Par ti za na” pot pu no i{a ra li sve {to se mo glo far bom i spre je vi ma u bo je svo jih klu bo va.

^U DAN SA O BRA ]AJ NI RI TAM

Hit nu za u sta vi la vi {a si la

Blo ka de pu te va oko No vog Sa da ko je su umno go me po re me ti le sa o bra }aj i u sa mom gra du, do pri ne le su i po ve }a noj ner vo zi vo za ~a na uli ca ma. U jed nom sa o bra }aj nom ne spo ra zu mu na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli ce Mak si ma Gor kog, stra da la su i am bu lant na ko la be ~ej skog Do ma zdra vqa, na kon ~e ga je kom plet na eki pa ovog vo zi la mo ra la da po tra `i dru gi pre voz.

N. P. Fo to: F. Ba ki}

Hu ma ni tar ni kon cert u „Fa bri ci” Hu ma ni tar ni kon cert „Jed no stav no za jed no” odr `a }e se u pe tak u 22 ~a sa, u Klu bu „Fa bri ka”, Bu le var de spo ta Ste fa n a 5. Na s tu p i } e ben d o v i „Bra n i m ir i ne p ri j a t e q i”, „Obo j e n i pro g ram”, „Ma m ur luk”, „Kec kec end Fla fers” i „Si ri us al fa star”. Kar te se mo gu ku pi ti za 300 di na ra u pro dav ni ci „Mun gos”, Uli ca We go {e va 14, ili po ce ni od 400 di na ra na dan kon cer ta u po me nu tom klu bu. Sav pri hod na me wen je za po boq {a we ra da Udru `e wa za po mo} men tal no ne do voq no raz vi je nim oso ba ma No vog Sa da.

A. J.

„Ze bra” u CK13 Pred sta va „Ze bra” bi }e od i gra na ve ~e ras u 19 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ovaj po zo ri {ni pri kaz ba vi se pi ta wi ma ro da, po la, sek su al no sti, dis kri mi na ci je, raz li ~i to sti ma, a na stao je u okvi ru pro jek ta „Ukqu ~i mo zak, is kqu ~i pred ra su de” Elit ne stu dent ske uni je Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta. U pred sta vi igra ju Igor Pa re `a nin, Mi ha e la Tur ner, Ne nad Stoj kov i Ni ko la Ko va ~i}. Ulaz je slo bo dan, a pro je kat je po dr `ao Po kra jin ski se kre te ri jat za sport i omla di nu.

A. J.

NA SED NI CI KO MI SI JE ZA PRED STAV KE I PRED LO GE

Od vod na mre `a mu ~i Ki sa~ Ce na utro {e ne vo de ne }e bi ti po ve }a na uko li ko ima te ku} nog qu bim ca jer ne ma prav ne osno ve za to, za kqu ~e no je u „^i sto }i” i „Vo do vo du i ka na li za ci ji” na osno vu pi ta wa jed nog gra |a ni na upu }e nog Ko mi si ji za pred lo ge i pred stav ke. @i teq ka Ki sa ~a Zu za na Fil ko, `a li la se na lo {e od vo |e we at mos fer ske vo de u ovom na se qu. Za vod za iz grad wu gra da i Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve su, pre ko Ko mi si je, od go vo ri li da, naj pre, uprav ni od bor Fon da za ka pi -

tal na ula ga wa AP Voj vo di ne mo ra da usvo ji od lu ku, odo bri je, te da }e se on da za po ~e ti ra do vi na od vod noj mre `i.

Sta nov nik No vog na se qa Si man ]a to vi} upu tio je mno go pi ta wa ko ja se u naj ve }oj me ri ti ~u ure |e wa po me u tog de la gra da, ze le nih po vr {i na, par ko va, fon ta na, igra li {ta, sve ga {to, po we mu, ne do sta je. Ova obil na pred sta ka na }i }e se na sle de }oj sed ni ci Ko mi si je gde }e se raz ma tra ti pro ble mi ~i ja su re {e wa re al no mo gu }a. @al be na ure -

SA VET ZA KO MU NAL NE DE LAT NO STI O PLA ]A WU GRE JA WA PO UTRO [KU

Ko }e izo lo va ti zgra de Do po ~et ka pri me ne ob ra ~u na to plot ne ener gi je po utro {ku, u gre ja noj se zo ni 20122013. go di ne po treb no je izo lo va ti zgra de, od no sno sta no ve, is pra ti i ba lan si ra ti in sta la ci je i ugra di ti ter mo stat ske ven ti le i al ka to re. Grad jo{ ni je utvr dio ko to mo `e da ra di, re ~e no je na sed ni ci Sa ve ta za ko mu nal ne de lat nost pri li kom pre zen ta ci je no vag na ~i na na pla te to plot ne ener gi je po utro {ku.

Pre ma re ~i ma di rek to ra Agen ci je za ener ge ti ku No vog Sa da De ja na Ko va ~a ra di ja to ri po sle de set go di na upo tre be na pu ne se mu qem od to ple vo de, te ih je po treb no is pra ti i ba lan -

si ra ti. Ka zao je da }e pri me nom no vog na ~i na na pla te po tro {a ~i to kom ce le go di ne pla }a ti fik sne tro {ko ve u ko je spa da ju tr {ko vi „To pla ne” , a u grej noj se zo ni ima ti va ri ja bil ne tr {ko ve - iz nos ko ji tre ba da pla te, ra ~u na ju }u ko li ko su po tro {i li to plot ne ener gi je.

- Kod nas je po tro {wa to plot ne ener gi je ve }a od 29 do 69 od sto u od no su na evrop ski pro sek - na veo je Ko va~, do da ju }i da }e se ce na fik snih tro {ko va me wa ti uko li ko in fla ci ja i ce na ga sa bu du ve }i od tri od sto.

On je skre nuo pa `wu da in ve sti to ri ko ji zi da ju stam be ne zgra de mo ra ju od sa da kod sva kog sta na da ugra de ka lo ri me tar.

Z. D.

|e nost [tran da upu tio je i Sa vo Goj ko vi}, ko ji se ve} obra }ao “Ze le ni lu”, a po sta vi lo se i pi ta we ure |e wa jed nog de la pla `e ~i je bi ko ri {}e we bi lo bes plat no.

Gra |a ni ko ji ima ju te {ko }a u re {a va wu ko mu nal nih, grad skih ili dru gih pro ble ma u svom kra ju, mo gu upu ti ti do pis Ko mi si ji za pred stav ke i pred lo ge u Skup {ti ni Gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2 ili do }i na sa sta nak ko ji se odr `a va sva ke pr ve sre de u me se cu.

A. J.

Fo to: S. Mi le ti}

VAN DA LI ME \U NA MA

Kad bi go vor ni ca pro pri ~a la ^i ni se da se ova te le fon ska go vor ni ca na No vom na se qu ba{ „za me ri la” ne ko me, pa je do ti~ ni od lu ~io da ta kav gest ne sme pro }i ne ka `we no. ^as po sla sta kla su po lu pa na, jer se ne za do voq stvo i vi {ak ener gi je mo ra ju ne gde iz ba ci ti. Za {to bi se to ~i ni lo is cr pqu ju }im jur ca wem za lop tom, ili ve `ba wem u fit nes cen tru, kad je ova ko jed no stav ni je. Ova kvi pri zo ri, na `a lost, ni su ni {ta no vo, ali su po tvr da od su stva ele men tar ne kul tu re `i vqe wa.

B. M.

KO MU NAL NA INS PEK CI JA EFI KA SNA

Let we ba {te pro pi sno po stro je ne Ko mu nal na in spek ci ja us pe la je da do ve de ka fe xi je u red, a to po tvr |u je i ~i we ni ca da je ove go di ne 15 do 20 od sto vi {e let wih ba {ti ne go pro {le go di ne. [ef ko mu nal ne in spek ci je Sr |an Ja ko vqev ka `e za „Dnev nik” da sko ro svi vla sni ci ima ju ima ju, ili su u za vr {noj pro ce du ri za do bi ja we odo bre wa za po sta vqa we let we ba {te.

- Do zvo le iz da je Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve. Sma tra mo da je si tu a ci ja bo qa ne go pro te klih go di na, jer su ugo sti te qi pod no si li zah te ve na vre me i ni su ~e ka li da vi de ka kvo }e vre me bi ti, pa da se od lu ~e za po sta vqa we.

Tu je za slu `na i na {a kon tro la is ti ~e Ja ko vqev.

Na vo di da je bi lo i onih ko ji su po sta vi li, a ni su do bi li odo bre we, pa su te ba {te od mah uklo we ne, a je dan od pri me ra je ukla wa we ve li ke ba {te na Bu le va ru oslo bo |e wa u bli zi ni Lu tri je Voj vo di ne. Bi lo je i onih ko ji su po sta vqa li ba {tu ne {to

Tri bi na u Ste pa no vi }e vu Tri b i n a „Pi t aj t e nas...”, Srp s ke ra d i k al n e stran k e, odr `a }e se da nas od 18 sa ti u Me snoj za jed ni ci „Ste pa no vi }e vo” u Uli ci voj vo de Ste pe Ste p a n o v i } a 112. Go v o r i } e pred s ed n ik GO SRS \u r a| Jak { i}, pot p red s ed n i c a GO Sne `a na Mu {ic ki, se kre tar La zar Ka we ri} i od bor ni ci u Skup {ti ni gra da.

B. M.

ra ni je ne go {to pro pi su je odo bre we, pa im je ko mu nal na in spek ci ja na pla }i va la man dat ne ka zne od 20.000 di na ra za prav na li ca i pred u zet ni ke, a 5.000 di na ra za od go vor na i prav nom li cu. Uko li ko ni su na pla ti li man dat nu kat nu, pi sa li su pre kr {aj ne pri ja ve.

- Mak si mal na ka zna po ovom osno vu je 1.000.000 di na ra za prav na li ca, a 250.000 za pred u zet ni ke.

Na te re nu }e mo is kon tro li sa ti po sta vqe ne ba {te i upo re di ti ih sa pro jek ti ma i ve} smo po ve li ne ko li ko po stu pa ka u ko ji ma smo utvr di li da je za u ze ta ve }a po vr {i na od odo bre ne i za to sle du ju pre kr {aj ne pri ja ve - pre do ~a va sa go vor nik.

Ja ko vqev ka `e da ko mu nal ni in spek to ri idu da kon tro li {u i u pri grad ska na se qa, a po da ci go vo re da i ta mo pod no se zah te ve za po sta vqa we ba {ti, te su ba {te ve} odo bre ne u Fu to gu, Ru men ci Ka }u, Pe tro va ra di nu, Srem skoj Ka me ni ci.

Q. Na.

NOVI­SAD­/­VOJVODINA

~etvrtak2.jun2011.

НАЦИОНАЛНЕ ИГРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

Хенди спорту пет медаља

ЗРЕЊАНИН: У организацији Специјалне олимпијаде Србије и Спортског клуба за децу и омладину са посебним потребама „Шампион“ из Ниша, у граду на Нишави одржане су 6. Националне игре Специјалне олимпијаде Србије на којима је учествовало преко 250 спортиста са посебним потребама из 12 градова Србије. Иначе, ове Националне игре су најзначајније и

најмасовније такмичење за особе са сметњама у развоју. Зрењанински спортисти надметали су се у атлетици и фудбалу, и остварили су запажене резултате. Тим спортиста зрењанинског клуба за децу и омладину са посебним потребама „Хенди спорт“, који је бројао 12 чланова, на челу са тренерима Бориславом Нухановићем и Симом Салапуром, саста-

вљен је од ученика Специјалне школе „9. мај“ и чланова Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Сунцокрет“. Атлетичари су се окитили са четри медаље. Највише успеха имала је Весна Ковачев која је освојила прво место у трчању на 100 метара у 2. Дивизији. Жељко Гагић освојио је друго, а Имре Лакатош треће место у другој дивизији у трчању на 100 метаДрагана ра. Станков у бацању кугле морала је да се задовољи трећим местом. Ф уд б а л с к и тим освојио је у ко н ку р е н ц и ј и осам екипа одлично друго место. У првом мечу победили су Лесковац са 1:0, у другом мечу декласирали су Врање са 6:0, док су у трећем ремизирали са екипом из Лесковца, што им је омогућило пласман у финале. У финалном мечу изгубили су резултатом 0:4 од изузетно јаке екипе из Ниша. Фудбалски тим чинили су Иван Фодор, Драган и Ненад Станојевић, Данијел Дани, Зоран Николин, Синиша Попов, Предраг Николић и Боба Пинтер. Ж. Б.

Прозивка добила геронтолошки клуб

СУБОТИЦА: Месна заједница Прозивка, након много година чекања, добила је Геонтолошки клуб. За разлику од осталих клубова у граду, финансираће га Месна заједница, а не град. Отварање деветог Геронтолошког клуба на територији града Суботице, помогао је Покрајински секретеријат за здравство и социјалну политику. Пре тридесетак година у ову Месну заједницу доселио се велики број младих људи, када је Прозивка добила своју предшколску установу. сада је на ред дошло оснивање Геронтолошких клубова које је отпочело прошле године ширењем мреже на територијама Зорке, Малог Бајмока, сада Прозивке, а чека се завршетак радова и отварање у Малој Босни као и у Таванкуту. А. А.

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi Arena:­ ­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13.40),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (14),­ „ran­go” (14.20),­„Hop”­(13.10),­„rio”­(13,­15,­17.30),”Tor”­(19.30),­„Be­li­la­vo­vi”­(16.20, 22.35),­ „Cr­ven­ka­pa”­ (18.20),­ „Pa­kle­ne­ uli­ce­ 5”­ (15.10,­ 21.45),­ „Tu­|e­ sla­|e” (15.20),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(14.45,17.10,­17.30,­20,­20.15, 22.45),­ „Ma­mur­luk­ u­ Bang­ko­ku”­ (16.30,­ 18.30,­ 20.30,­ 22.30),­ „Go­di­ne­ qu­ba­vi” (20.20),­„Ce­na­isti­ne”­(22.50),­„H­Men:pr­va­kla­sa”­(17.40,­20.10,­22.40) Jadran:­„Tu­|e­sla­|e”­(19),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na„­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te 56.­ Ste­ri­ji­no­ po­zor­je­ Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}” „Tran­sfer”­te­a­tar­iz­Poq­ske­(19).

Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Princ­Le­den­ko”­(18)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­ Srem­ska­ Ka­me­ni­ca,­ Trg­ J.­ J.­ Zma­ja­ 1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Je le na No va ko vi}, Bi qa na Ko va ~e vi}, Bi qa na Ra do va no vi}, Mi le na @a bi}- Do {en i Mi le na Jo ji} iz Novog Sada, Bo ja na Su bi} iz Koviqa, Be a ta Ku ri la iz Temerina i Mir ja na To {i} iz Futoga, DE^AKE: Na ta {a Pa ni}, Na da Bje li ca, Ol ga San dler i Mu sa fa je Be ri {a iz Novog Sada, Ga bri e la Pe ji} iz Veternika, Ma ja Va si} iz Ka}a, Ma ri ja Tr bo je vi} iz In|ije, Ma ri na Tri vu no vi} iz \ur|eva i Dra ga na Pa ji} iz Vajske.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Blagoj Sanda Danailov (1931) u 11.15 sati, Obrenija Bo`e [umi} ( 1924) u 12, Milan Dragana Demi} ( 1958) u 12.45, Jelica Ivana Zelenovi} ( 1938) u 13.30, Zorka Danila Radmilo ( 1933) u 14.15, Zora Petra [kori} ( 1926) u 15 i Milan Stevana Nonkovi} (1937) u 15.45.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Dimitrije To{e Reli} (1930) u 13 sati. Na novom Majur grobqu u Petrovaradinu Slavica Vilima Gegenbauer (1923) u 15. Na Novom grobqu u Petrovaradinu Sofija Jove Popovi} (1933) u 13 sati.

c m y

10

НЕМ ЦИ ПО МА ЖУ У ИЗ ГРАД ЊИ ПО СТРО ЈЕ ЊА ЗА ПРЕ ЧИ ШЋА ВА ЊЕ

Ду нав без от пад них во да АПА ТИН: У Апатину је боравила стручна делегација из немачке покрајине Бден Виртенбертг као резултат реализације договора који је постигнут приликом недавне посете више од 30 градоначелника и председника војођанских општина у Немачкој, где су главне теме разговора биле отпадне воде, канализација, водоводна по стројења и грађевинске локације.Том приликом је договорено да ће стручни тимови из Немачке, а посебно из града Улма, помоћи војвођанским општинама у реализацији пројеката у оквиру Дунавске стратегије, као и у аплицирању за пројекте Европске уније који се односе на прераду воде, развој пројеката, расписивању тендера и њихову реализацију. Експерти за заштиту вода Ми ха ел Дрек слер и Ха но Штај нер у Апатину су разговарали са председником општине др Жи во ра дом Сми ља ни ћем, саветником Јо вом Ко ра ћем и директором ЈКП „Наш дом“ Мир ком Па вло ви ћем.

- Апатинска општина урадила је идејни пројекат за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, међутим, он се мора кориговати, јер је Апатинска пивара одлучила да изгради постројење само за своје потребе, па ће тако, уместо једне, постојати две тзв. Фабрике за пречишћавање воде. Осим тога, већ је сада обезбеђено и земљиште за изградњу оба постројења.Такође је битно истаћи да је за сада изграђена фекална канализација малтене у целом Апатину, а у току су и радови на изградњи фе-

калне канализације у селима што је битно јер би се све отпадне воде са подручја општине сливале у фабрику за пречишћавање отпадних вода која треба да се изгради у Робно транспортном центру - рекао је Павловић. Хано Штајнер је прегледао документацију и обишао грађевинско земљиште где ће бити изграђено

Го сти из Не мач ке са до ма ћи ни ма крај Ду на ва

постројење, истичући да ће стручњаци из Немачке помоћи предлозима о најекономичнијим и најквалитетнијим технологијама које се данас користе при пречишћавању опадних вода.

- Немачкој је један од приоритетних циљева везан за Дунав пречишћавање отпадних вода, јер желимо да вода у њему буде истог квалитета и у Немачкој и у делти Црног мора па тако и у Србији. Нама је драго што можемо заједнички да делујемо у оквиру Дунавске стратегије са Апатином на једном таквом пројекту, поготово што наш

градоначелник Улма негује дугогодишњу сарадњу са Војводином. Стога нам је драго да можемо да сарађујемо са градом Апатином и његовим градоначеником с којим смо успоставили пријатељске односе - истакао је експерт за заштиту вода Михаел Дрекслер, приликом боравка у Апатину, додајући да ће стручни тим подржати све иницијативе Апатина у оквиру Дунавске стратегије као и помоћи при обезбеђивању средстава из фондова Европске уније.

- Европска унија финансира фабрике за пречишћавање отпадних вода чак до 80 одсто потребних средстава, док преостали део, 17 одсто мора уложити држава, а локална самоуправа три одсто. Како би се добро припремили за те конкурсе свака помоћ и искуство могу нам само помоћи и стога се радујемо да се већ остварује оно што смо недавно договорили приликом боравка у Улму и покрајини БаденВиртенберг - рекао је председник апатинске општине др Живорад Смиљанић. Након разговора у згради Скупштине општине, гости су са домаћинима разгледали међународну марину и пристан, простор Робно транспортног центра и Аква парк у изградњи у бањи „Јунаковић“, с обзиром на то да су сви ови објекти увршћени у Дунавску стратегију. Пре Апатина гости из Немачке боравили су у Бачкој Тополи и Бачу а у плану имају и посету Бечеју, Кањижи и Новом Бечеју. Ј. Прел чец

Покрет блокирао Пореску управу АПАТИН: Чалнови Општинског одбора Покрета социјалиста из Апатина, јуче су од 12 до 14 часова, биће блокирали улаз у зграду Пореске управе.

- Овим чином изражавамо незадовољство стањем у држави и у општини. Привреда је уништена, а сада су на реду мала и средња предузећа, јер Пореска управа само смишља нове намете који онемогућавају људима да раде. Све је то разлог да се из Апатина у последње две године одселило близу стотину

младих. Сви су они отишли у иностранство. Незадовољни смо и начином трошења средстава општинског буџета, медијском блокадом поготово од стране локалних медија - рекао је председник ОО Покрета социјалиста у Апатину Марко Кнежевић, додајући да су у току процеси који треба да покажу ко је претио члановима ове странке, али очекују и наставак поступака које су покренули за разне злоупотребе. Ј. П.

DNEVNIK

„Сестре” против трговине људима СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У препуној сали сремскомитровачког позоришта „Добрица Милутиновић” одржана је светска премијера филма ‘’Сестре’’ на енглеском језику. Разлог за ову врсту премијере филма, који се приказује на организованим пројекцијама од половине априла ове године, је посета професорке са правног факултета „Свети Томас“ из Мајамија Розе Пати. Професорка Пати се бави проблемом трговине људима и међу првима је скренула пажњу јавности да овај проблем постоји. Након пројекције овог потресног филма, на трибини су говорили национални координатор за борбу против трговине људима Митар Ђурашковић, заменик председника Скупштине Града Сремска Митровица Зоран Мишчевић, продуценткиња и глумица у филму Бојана Маљевић и њена сестра глумица Ана Маљевић. Филм је реализован под покровитељством Владе Републике Србије, уз донацију Међународне организације за миграције - IОМ, уз логистичку подршку свих владиних и невладиних организација које се баве борбом против трговине људима, у продукцији Monte Royal Pictures. А сви који су жртве или мисле да је неко други жртва трговине људима могу да се јаве на број телефона 063610590. Ј. Антић

У марини чекају чамце НОВИ БЕЧЕЈ: Лепо време последњих дана привлачи све већи број грађана на обале Тисе, где ће и овог лета тражити хлад већина Новобечејаца и житеља околних насеља. Градска марина где се чува око 200 пловила, већ је почела да ради. До сада је у воду спуштено тек десетак чамаца.У ЈП „Комуналац“, које брине о Градској марини, ни ове године нису повећавали цене чувања пловила. За чамце и педолине, цена је 3.000, а јахте и сплавове дужине преко шест метара 6.000 динара за сезону која траје до краја октобра. М. К.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

11

КИ КИНД СКИ БУ ЏЕТ СКИ КО РИ СНИ ЦИ ПО СЛО ВА ЛИ ДО БРО

Осно ва но но во јав но пре ду зе ће

Провера крвног притиска у центру Алибунара

КИ КИН ДА: Суфицит у пословању остварили су јавна предузећа “Дирекција за изградњу града”, Општинса стамбена агенција и Информативни центар, док су дефицит исказала ЈКП “6. октобар”, “Топлана” и “Аутопревоз. Све културне институције пословале су позитивно као и Јавна агенција за пољопривреду и малу привреду. Предшколска установа “Драгољуб Удицки”, Спортски центар “Језеро”, Центар за стручно усавршавање, те Туристичка организација Кикинда. То је речено на 33. Скупштинском заседању у Кикинди Већином гласова одборници су подржали одлуку о задуживању Општине Кикинда у

АКЦИЈА СИНДИКАТА МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА

Контрола здравља доступна свима

АЛИБУНАР: Недавно формиран Синдикат медицинских сестара и техничара у Дому здравља Алибунар кренуо је ових дана по местима алибунарске општине у хуману акцију под називом „Проверите своје здравље“. Председница овог сидиката Раденка Милановић каже да су колегинице које раде у сеоским амбулантама у здравственим станицама покренуле иницијативу да се у овој акцији обави контрола крвног притиска и шећера у крви.

- Одзив у овим местима је био фантастичан. Али и показатељи говоре да су контролисани становници ових места баш „масни“ и „слатки“. Позамашан број је оних који су имали већи ниво шећера у крви мимо утврђеног лимита, а и оних са

хипертензијом и они су добили цедуљицу са резултатом коју треба да покажу свом изабраном лекару. Једна жена из Алибунара имала је чак 27 јединица шећера у крви и после прегледа, упућена је у болницу на лечење - каже о резултатима акције Милановићева. Радило се и ван радног времена, по цео дан, нико за то ни динар није добио. Трошкове материјала покривају месне заједнице, а председник општине Данијел Кишмартон је покровитељ ове хумане акције.

- Акцију настављамо у Селеушу, Иланџи, Добици, Новом Козјаку и Николинцима и сигурни смо да овакве пегледе треба организовати чешће, бар једном годишње – сигурна је Раденка Милановић. Р. Јовановић

износу од 55 милиона динара код пословних банака за финансирање дефицита текуће ликвидности. Ново задуживање биће урађенао само у случају да је то неопходно, а избор најповољнијег понуђача биће спроведен у складу са Законом о јавним набавкама. Основано је Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаца” која ће се бавити уређењем и одржавањем пакова, зелених и рекрационих површина, заштитом, унапређењем, коришћењем и управљањем шумама и шумским земљиштем, као и одржавањем пијаца. Нова фирма преузеће имовину “Расадника”, где је известан стечај и где је прошле године раски-

нут Уговор о приватизацији. Нова фирма запошљаваће 18 радника, а до именовања директора ову функцију обављаће Ми ро слав Да мја нов из Кикинде. Донета је и одлука о успостављању сарадње између општине Кикинда и мађарског града Кишкунфелеђхаза. Због истека мандата, досадашњи директор Центра за ликовну и примењену уметност “Терра” Сло бо дан Ко јић именован је на ову функцију, а на место директора Јавног предузећа Информативни центар именован је досадашњи в.д. директор Дра ган Влај нић . А. Ђ.

НЕ ВО ЉЕ БИВ ШЕГ РАД НИ КА ЗРЕ ЊА НИН СКЕ СКРО БА РЕ БРАН КА БЕ ЛИ ЋА

Ни на би ро, ни у пен зи ју

ЗРЕ ЊА НИН: Ни на небу ни на земљи. Овакав је данас статус Бран ка Бе ли ћа (62) из Зрењанина, дојучерашњег радника овдашње Индустрије прерађевина од кукуруза (ИПОК), који је, заједно са осталим запосленима, после увођења стечаја у највећој скробари на Балкану, добио отказ и за-

нем кредит од 150.000 до 200.000 динара, да тим новцем сам себи регулишем пензионо. Обишао сам све банке, али ниједна неће да ми да паре. Мислио сам да кућу ставим под хипотеку, али свугде су ми рекли да Народна банка Србије то више не дозвољава. Једини начин да добијем кредит је-

ситуацији нашао и његов колега Мар ко Ни шић. Огорчен, док у рукама ломи капу коју је скинуо приликом уласка у дописништво “Дневника”, наш саговорник вели да се у овом

лупа. Био је и код омбудсмана, а овај му, у суштини, ништа није ни казао.

- Једино што су у Фонду ПИО били конкретни – уплати пензионо и добићеш пензију. Само не

ОП ТУ ЖЕ НИ УЧИ ТЕЉ ВРА ЋЕН НА ПО САО

По сту пи ли по од лу ци су да

СР БО БРАН: Учитељ Основне школе „Вук Караџић“ у Србобрану Ду шан До бро са вље вић, који је пре пет година добио отказ због „угрожавања психичког интегритета детета“, ових дана је враћен на посао, јер је Апелациони суд у Новом Саду донео пресуду по

Ђу ра Је ло вац

којој се Добросављевић враћа на радно место. Наиме, овај србобрански учитељ већ 30 година ради тај посао и до сада су против њега покренута два дисциплинска поступка. Први пут због чупања зулуфа једанаестогодишњем дечаку, а потом због размене пољубаца са осмогодишњом ученицом, због че-

га је и добио отказ у ОШ „Вук Караџић“. Ипак, локални Суд у Србобрану је пресудио у корист Добросављевића, на шта се жалио јавни правобраниоц и пресуда је у Вишем суду у Новом Саду преиначена у корист школе. Родитељ оштећене девојчице Ђу ра Је ло вац је запрепашћен чином враћања на посао учитеља Добросављевића.

- Моја ћерка још увек није завршила основну школу, а мој млађи син је кренуо у први разред и веома сам забринут због сигурности не само своје деце већ и све остале која иду у ту школу - каже Јеловац, који је крајем 2005. године захтевао да се против учитеља Добросављевића покрене дисциплински по ступак, јер је његову ћерку „штипкао за образ, дневником лупкао по задњици“ и тражио да га пољуби“. Директор ове србобранске основне школе Јул ки ца По по вић истиче да је њихова обавеза била да поступе по одлуци Суда, а учитељ Душан Добросављевић није желео да коментарише цео овај случај. Председник општине Србобран Бран ко Га јин је, поводом овога, рекао да као извршна власт не жели да се меша у одлуке судских органа, али да као родитељ сматра да је одлука Апелационог суда скандалозна. М. Ке ко вић

ТУ РИ СТИЧ КА СИГ НА ЛИ ЗА ЦИ ЈА ЗА ВИН СКИ ТУ РИ ЗАМ

Уско ро мо дер ни је та бле

СУ БО ТИ ЦА: Министарство економије и регионалног развоја издвојило је 4,5 милиона динара за израду пројекта и постављање туристичке сигнализације за означавање винског пута и вођење туристичког саобраћаја у Суботици и на Палићу. Вински подрум “Вински двор“ представља једну од важних дестинација за постављање туристичке сигнализације у оквиру пројеката које израђује и финансира Министарство економије и регионалног развоја. Суботица има потенцијал за вински туризам и због тога је битно да имамо сигнализацију у оквиру које ће љубитељи природе и вина моћи да уживају. Очекујемо да за шест месеци буде израђен пројект и постављена сигнализација.Табле на којима су тренутно исписана места која у граду, као и на Палићу треба видети биће замењена новим и модернијим. Информа-

ционе табле биће постављене на више локација и биће исписане на српском, мађарском, хрватском и енглеском језику - рекао је директор ТОГС Не бој ша Да ра бош. Државни секретар за туризам Го ран Пет ко вић, приликом обиласка Туристичке организације града Суботице, истакао је да је та установа пример како треба радити и најавио оснивање одељења за конгресни туризам. Петковић је изразио и задовољство напретком радова на Палићу реконструкцију Женског штранда коју финансирају. Поред тога, настављају се радови на увођењу канализације, реконструкције Великог парка и других пројеката на Палићу.На питање новинара да ли има заинтересованих инвеститора за реализацију “Мастер Плана Палића“, Петковић је рекао да има, али да неће да одаје имена фирми “како се не би урекао посао“. А. А.

Бран ко Бе лић

вршио на улици. Међутим, за разлику од његових млађих колега који су се нашли на евиденцији зрењанинске филијале Националне службе за запошљавање, Белић није могао да се пријави на биро за незапослене, јер је напунио 40 година радног стажа. А, с друге стране, не може ни у пензију, пошто му бивша фирма није уплатила пензионо–инвалидско осигурање за последње три године.

-У ИПОК-у сам радио од 1969. године, у погону производње. Цео радни век сам провео у тој фабрици и, ево, у априлу, после увођења стечајног поступка, заједно са осталим радницима, добио сам отказ. Не знам шта ми је сада чинити. Хтео сам да подиг-

ИПОК Бран ку ду гу је 420.000 ди на ра

Тра же стра те шког парт не ра Решењем Привредног суда у Зрењанину стечајни поступак у ИПОК-у отворен је средином априла, на предлог Министарства финансија – Пореске управе Србије. Како је образложено у захтеву, ова фабрика, у већинском власништву контроверзног бизнисмена Зо ра на Ћо пи ћа, за ким је српска полиција расписала потерницу због сумње да је учествовао у прању нелегално зарађеног новца нарко дилера Дар ка Ша ри ћа, неспособна је да измири све своје обавезе дуже од 1.600 дана, а тренутна блокада рачуна износи око 150 милиона динара. Производња је одавно обустављена, а у силосима нема кукуруза за прераду. Стечајни управник скробаре Ми лан Ни ће тин казао је да ће радници бити без посла све док се не пронађе стратешки партнер који би преузео фирму. сте да имам примања. А ја их више немам – прича Белић за “Дневник” и додаје да се у истој

моменту налази ни на небу, ни на земљи. Не зна, каже, ни код кога више да иде, коме на врата да за-

МЕ ЂУ НА РОД НИ СА ЈАМ КОН ЗЕР ВА ЦИ ЈЕ, РЕ СТА У РА ЦИ ЈЕ И ОБ НО ВЕ

Да двор ци не про пад ну

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Други по реду тродневни Међународни сајам конзервације, ре стаурације, обнове двораца и историјских зграда отворен је јуче у сремскомитровачком СПЦ ‘’Пин ки‘’. Органи затор овог својеврсног и у Србији једнинственог сајма је Културни форум Сремска Митровица, а партнер сајма је Туристичка заједница Истарске жупаније. На триде сетак штандова, поред установа културе из Србије, своје штандове имају и Археолошки музеј Истре, Музеј града Умага и ‘’Капител‘’ из Жмиња.

-Циљ сајма је да скрене пажњу домаћој и међународној јавности на стање културне баштине у Србији и неопходности подизања свести о потреби њене заштите, као и припрема за коришћење фондова Европске уније за заштиту културне баштине. Идеја је да се држава подстакне да нешто уради за објекте које је ставила под своју заштиту. Ово је скуп који може да отвори многа питања и створи многе нове партнерске одно се – казао је председник Културног форума и организатор Сајма Ра до мир Јо ве лић. На једном од штандова своје рукотворине приказали су и млади Новосађани Вук Ар мац ки и Ду шан Свир чев који у својој ра-

знам како то да учиним. ИПОК ми, на име заосталих зарада, дугује око 420.000 динара, и ко зна да ли ћу их икада и добити. Жалосно је ово што се дешава, не могу ни речима да опишем. Да ми је неко раније рекао да ће се овако завршити, не бих му веровао. Одрадиш поштено радни век и на крају немаш ништа. Ни плин, ни струју не могу да платим. Док је било плате, нисам имао никаквих дугова. А сад… Сад могу само главу са рамена да ми скину – јада се Белић који живи са сином, трудном снајом и петогодишњим унуком. Нико од њих нема стална примања. Једино син таксира и сва његова дневна зарада оде на Ж. Ба ла бан храну.

„Фиделинка” издата у закуп СУБОТИЦА: Пекара „Фиделинка“ из Суботице коме је 73 одсто поверилаца због дуга изгласало банкротсво биће издата у закуп.Члан Градског већа задужен за привреду Ласло Караи каже да га је стечајни управник Радован Шиљеговић известио да је пекара издата у закуп словеначкој фирми чије име није желео да каже.

- На конкурс за издавање у закуп пекаре пријавила се једино словеначка фирма. Производња хлеба није стала нити ће стати. Сада ћемо уговорити услове закупа, а касније видећемо да се пекара поново приватизује - додаје Караи. А. А.

Ру ко тво ри не мла дих Но во са ђа на Ву ка Ар мац ког и Ду шана Свир че ва

дионици Зелени штит праве средњовековне штитове од хладно ваљаног челика, као и опрему од коже. О свом послу кажу: За данас су планирана су стручна предавања од 11 до 16,30 часова, а као посебан програм предвиђене су едукативне радионице за ученике узраста од првог до шестог разреда коју организује Музеј града Умага на тему Античке игре, и то у периоду од 12 до 13 часова и од 17 до 18 часова. У 16 часова организатор сајма Културни форум Сремска Митровица организује округли сто на

тему Заштита културне баштине као предуслов развоја културног туризма. Сутра у 11 часова биће организована презентација на тему Традиционална заштита баштине материјалне културе на којој ће говорити Сте ван Ко ја ди но вић из Ваљева. Такође у 11 часова Музеј Лапидариум из Новиграда организоваће едукативну радионицу на тему Израда традиционалних играчака. Радно време сајма је од 10 до 19 часова и улаз је бесплатан. Ј. Ан тић

12

CRnA HROnikA

~etvrtak2.jun2011.

USTAV NI SUD SR BI JE RAS PRA VQA O INI CI JA TI VI PRO TIV OR GA NI ZA CI JE OSUM WI ^E NE ZA IZA ZI VA WE NE MI RA

Vre me za za bra nu „Na ci o nal nog stro ja”?

Ustav ni sud Sr bi je ras pra vqa }e da nas po dru gi put o pred lo gu Re pu bli~ kog jav nog tu `i la {tva za za bra nu po li ti~ ke or ga ni za ci je „Na ci o- nal ni stroj”. Ka ko je 19. ma ja Ustav ni sud Sr bi je za po ~eo ras pra vu o za bra ni ra da „taj ne po li ti~ ke stran ke (po li ti~ ke or ga ni za ci je) Na ci o nal ni stroj”, za o~e ki va ti je da da nas bu de do ne ta ko na~ na od lu ka.

Na i me, na toj maj skoj sed ni ci Ustav ni sud je, i po red op se `ne ras pra ve ko ja je vo |e na, oce nio da po sto ji po tre ba da se ras pra ve jo{ ne ke bit ne ~i we ni ce za od lu ~i va we u tom pred me tu, pa je od lu ~e no da se ras pra va na sta vi na jed noj od na red nih sed ni ca.

Ina ~e, u pred lo gu Re pu bli~ kog jav nog tu `i la {tva za za bra nu „Na ci o nal nog stro ja” na ve de no je da ta gru pa de lu je kao taj na or ga ni za ci ja ko ja svo je ak tiv no sti ko ri sti za iza zi va we na ci o nal ne i ver ske mr `we ko je su za bra we ne Usta vom Sr bi je. Ovaj pred log Re pu bli~ ko jav no tu `i la {tvo upu ti lo je jo{ ok to bra 2008.go di ne pre ma ini ci ja ti vi Mi ni star stva prav de. Na da na {woj sed ni ci Ustav ni sud

}e na sta vi ti ras pra vu a na ja vqe no je i od re |i va we na ~i na iz vr {e wa od lu ka Ustav nog su da Sr bi je.

Biv {i pred sed nik Ustav nog su da Sr bi je Slo bo dan Vu ~e ti} sma tra da USS ima osno va da za bra ni rad ove po li ti~ ke or ga ni za ci je jer je ona, za raz li ku od na vi ja~ kih gru pa ko je ni su mo gle bi ti za bra we ne, re gi stro va na.

- Na vi ja~ ke gru pe ni su re gi stro va ne kao udru `e wa u prav nom smi slu, ta ko da je USS bio u pra vu pri li kom do no {e wa od lu ke da ni je nad le `an jer ne mo `e za bra ni ti rad or ga ni za ci je ko ja fak ti~ ki ne po sto ji. S dru ge stra ne, or ga ni za ci je po put „Na ci o nal nog stro ja” ili „1389” upi sa ne su u re gi star, pa sa mim tim USS ima ovla {}e wa da za bra ni wi hov rad od no sno da ih iz bri {e iz re gi stra. To bi po vla ~i lo za bra nu oku pqa wa i znat no stro `e ka zne - ob ja snio je Vu ~e ti}.

Ka ko su sed ni ce Ustav nog su da Sr bi je za tvo re ne za jav nost, na kon za vr {et ka da na {weg za se da wa bi }e iz da to sa op {te we o re zul ta ti ma ras pra ve.

Q. Ma le {e vi}

JU ^E U CEN TRU BU DI SA VE

Gru nu la bom ba is pred ka fi }a Ni ko ni je po vre |en u sna `noj eks lo zi ji ju ~e oko 3.30 sa ti, kad je eks plo di ra la ru~ na bom ba is pred ka fi }a „Bam bu ~a” u cen tru Bu di sa ve; u Voj vo |an skoj uli ci. Pre ma pr vim sa zna wi ma iz me |u ve li kih `ar di we ra pred lo ka lom ba ~e na je bom ba M-52, a ge le ri su se ras pr ska li po sta kli ma na ka fi }u i fa s a di. Is p red objek ta je

ostao uo~ qiv kra ter od ek plo zi zi je.

U mo men tu de to na ci je u lo ka lu ni je bi lo ni ko ga, dok je vla snik s ~la no vi ma po ro di ce, po svoj pri li ci, bio na spra tu u dru gom de lu ku }e. Is tra ga je u to ku, kri vi~ no de lo ko je je po ~i nio iz gred nik je okva li fi ko va no kao iza zi va we op {te opa sno sti, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no.

M. V.

DA NAS NA STA VAK PRE TRE SA ZA SLU ^AJ PE DO FI LI JE U DVE NO VO SAD SKE OSNOV NE [KO LE

Su |e we na stav ni ku bez jav no sti

Da nas se na sta vqa glav ni pre tres pred ve }em Vi {eg su da u No vom Sa du pro tiv na stav ni ka ge o gra fi je Iva na Mi o vi }a [ta snog (58), op tu `e nog za ob qu bu ma lo let ni ka, zlo u po tre bu po lo `a ja, pri ka zi va we, pri ba vqa we i po se do va we por no graf skog ma te ri ja la. Su |e we ko je je po ~e lo u fe bru a ru, pa od lo `e no na neo d re |e no vre me dok se ne ura di do pun sko me di cin sko ve {ta ~e we je, po od lu ci su da, za tvo re no za jav nost.

Okri vqe ni, ko ji je pre da vao u dve no vo sad ske osnov ne {ko le „Jo van Du ~i}” u Pe tro va ra di nu i

„Veq ko Vla ho vi}” u [an ga ju te re ti se da je ob qu bio sed mo ri cu svo jih u~e ni ka sta rih od 11 do 15 go di na od 2008. go di ne do hap {e wa. Pre ma op tu `ni ci, on je |a ke naj pre na ma mqi vao u svoj ka bi net sit nim po klo ni ma, ~o ko la di ca ma i ma lim su ma ma nov ca, da bi im po tom po ka zi vao por no graf ske snim ke i ~a so pi se.

Za ovaj slu ~aj se sa za na lo ka da je je dan u~e nik u Pe tro va ra di nu, po sle tri bi ne o vr {wa~ kom na si qu, psi ho lo gu Ssa ve to va li {ta za mla de Do ma zdra va qa re kao za pe do fi li ju iza za kqu ~a nih vra ta.

M. V.

PRI JA VA PRO TIV BIV [EG DI REK TO RA KI KIND SKE „PE KA RE”

Osum wi ~en za is pla te na svo ju ru ku Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv biv {eg di rek to ra AD „Pe ka ra” ^e do mi ra R. (1946) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da je po ~i nio vi {e kri vi~ nih de la iz obla sti pri vred nog kri mi na la.

Kri vi~ na pri ja va biv {eg di rek to ra „Pe ka re” te re ti da je u pe ri o du od ja nu a ra do ju la 2007. go di ne, is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo `a ja su prot no od lu c i Skup {ti n e ak c i o n a r a, odo brio is pla tu na kna de ~la no vi ma Uprav nog od bo ra u iz no su od oko 1,9 mi li o na di na ra.

Pre ma ju ~e ra {wem sa op {te wu PU Ki kin da, osum wi ~e ni je ta ko |e u pe ri o du od 2006. do 2008. go di ne, bez od lu ke Skup -

{ti ne ak ci o na ra i UO AD „Pe ka ra” na osno vu fak tu ra pri vat nog pred u ze }a iz Be o gra da, na l o ` io i odo b rio pla } a w e tro {ko va avi on skog pre vo za za tre }e li ce i na taj na ~in mu pri b a v io pro t iv p rav n u imo vin sku ko rist od oko 700.000 di na ra. U sa op {te wu po li ci je sa na vo di da je osum wi ~e ni bez od lu ke Skup {ti ne ak ci o na ra i UO pred u ze }a i bez iz vr {e ne pro ce ne vred no sti opre me, do neo od lu ku o ku po vi ni ko ri {}e nih ma {i na i opre me za pro iz vod wu i na taj na ~in dru gom prav nom li cu pri ba vio ma te ri jal nu ko rist u mi li on skom iz no su.

M. Mr.

dnevnik

NA KON [TO JE SI MO VI] TRA @IO JO[ VRE ME NA ZA PRI PRE MU OD BRA NE, A KA LI NI] OD BIO DA GO VO RI PR VI

„Ze mun ci” od lo `e ni za sep tem bar - Pri mio sam i raz u meo op tu `ni cu. Ne pri zna jem ni jed no kri vi~ no de lo ko je mi se sta vqa ne te ret. Daj te i me ni jed no dve go di ne da se spre mim za od bra nu da bih ne gi rao sve la `i o me ni.

Ne `e lim da iz ne sem sad od bra nu, ne go }u po sle Mi lo {a Si mo vi }a - ka zao je okri vqe ni Sret ko Ka li ni}, je dan od dvo ji ce pri pad ni ka „ze mun skog kla na“ ko ji ma je ju ~e pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du po ~e lo no vo su |e we po op tu `ba ma za u~e {}e u aten ta tu na pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \i ni |i }a 12. mar ta 2003. go di ne.

Prak ti~ no od mah po sle ~i ta wa op tu `ni ce i na kon {to je sud uzeo li~ ne po da ta ke od okri vqe nih, su |e we je od lo `e no za 12. sep tem bar, po {to je Si mo vi} za tra `io od la ga we iz la ga wa od bra ne dok ne pro ~i ta sve spi se pred me ta, a Ka li ni} ni je `e leo da iz ne se od bra nu pre we ga. Na i me, op tu `e ni „ze mun ci“ Ka li ni} i Si mo vi} ko ji su uhap {e ni u ju nu pro {le go di ne, u od su stvu su u pred me tu „aten tat“, osu |e ni na po 30 go di na za tvo ra, a Spe ci jal ni sud je do neo re {e we ko jim im je odo bre no po na vqa we po stup ka ra di su |e wa u pri su stvu.

Okri vqe ni Si mo vi}, ko ji je u ak tu le nom po no vqe nom po stup ku po re do sle du u op tu `ni ci

no da pro se~ no dva-tri sa ta dnev no ko ri sti lep top ra di ~i ta wa. Sud sko ve }e je do ne lo re {e we da se omo gu }i do dat no vre me Si mo vi }u za i{ ~i ta va we spi sa, jer je na {lo da sto je raz lo zi ko je je od bra na iz ne la.

Pred se da va ju }i ve }a su di ja Ve li mir La zo vi} je re kao da }e sud raz mo tri ti da se op tu `e nom do ku men ta ci ja do sta vi i u fo to ko pi ji.

Od bra na Ka li ni }a je re go va la po vo dom mo gu} no sti da se pro me ni re do sled sa slu {a wa. ka li ni }ev bra ni lac, advokt Slav ko Pe tri} je is ta kao da sma tra ka ko bi, kao {to je i pred vi |e no, pr vo od bra nu tre ba lo da iz lo `i okri vqe ni Si mo vi}.

- Ni smo ni mi do bi li sve spi se pred me ta ni ti ih pro ~i ta li, ne go smo do bi li pre su de i op tu `ni cu. On je spre man da iz ne se od bra nu, ali mi `e li mo da se po {tu je re do sled da va wa od bra ne. Evo ka ko ja to ne ka ko vi dim. Wih dvo ji ca su u za va di. Kad bu de ~uo {ta je iz neo Ka -

Ra sve tqa va we po za di ne aten ta ta?

Advo kat Sr |a Po po vi}, pu no mo} nik o{te }e ne po ro di ce \in |i}, pri su stvo vao je ju ~e su |e wu. On ka `e da ne zna da li }e ovaj po stu pak do pri ne ti ra sve tqa va wu po za di ne aten ta ta, od no sno even tu al no is kaz op tu `e nog Mi lo {a Si mo vi }a, za ko ga se u jav no sti spe ku li {e da je bio bli zak sa po koj nim vo |a ma „ze mun skog kla na“ Du {a nom Spa so je vi }em i Mi le tom Lu ko vi }em, ko ji su u op tu `ni ci ozna ~e ni kao or ga ni za to ri aten ta ta za jed no s osu |e nim Mi lo ra dom Ule me kom.

- Ne moj te me hva ta ti za re~, ali po ne kim ku lo ar skim pri ~a ma on na vod no je ste ne {to o to me go vo rio. Ne ke iz ja ve u tom smi slu da vao je spe ci jal ni tu `i lac. Da li }e op tu `e ni po no vi ti to {to je even tu al no go vo rio, ja za i sta ne znam - ka `e advo kat Po po vi}. pred vi |en da pr vi iz ne se od bra nu, je ka zao da zbog objek ti vi nih okol no sti jo{ uvek ni je sti gao da pro ~i ta sve spi se pred me ta ko ji ima vi {e od 10.000 stra ni ca. Ob ja snio je da je pre de se tak da na do bio od su da CD sa spi si ma, te da mu je u za tvo ru omo gu }e -

li ni}, mo `da je mo gu }e da }e se okri vqe ni Si mo vi} po seb no pri pre mi ti ka ko bi to de man to vao kad bu de iz no sio svo ju od bra nu. Da mi ni smo bi li sprem ni za iz no {e we od bra ne, sud bi s na {e stra ne o to me bio oba ve {ten obra zlo `e nim do pi som i

mol bom za od la ga we jo{ pre dve ne de qe, da se ne za ka zu je su |e we i ne pra ve tro {ko vi - ka zao je Pe tri}.

Okri vqe ni Mi lo{ Si o mo vi} je tvr dio da ne ma ni ka kve zad we na me re.

na dva de se to go di {wu za tvor sku ka znu Du {an Kr sma no vi}. Biv {i pri pad nik JSO-a @eq ko To ja ga @mi gi je po op tu `bi za u~e {}e u po ku {a ju aten ta ta u fe bru a ru 2003, osu |en na 15 go di na za tvo ra. Biv {i rad nik BIA

- Mi je smo u za va di, ali ja o we mu uop {te ne raz mi {qam.

Mo ja i we go va od bra na ne ma ju ni ka kve ve ze - re kao je Si mo vi}.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, op tu `e ni su ju ~e pri li kom do vo |e wa u sud ni cu i vra }a wa u pri tvor ima li i li si ce na ru ka ma i lan ce na no ga ma. Ina ~e, Si mo vi} i Ka li ni} }e se u sud ni ci Spe ci jal nog su da po no vo na }i ve} 9. ju na, kad bi tre ba lo da im po~ ne su |e we u no vom pred me tu u ko jem je op tu `en i od be gli Lu ka Bo jo vi}.

Pra vo sna `nom pre su dom u pred me tu „aten tat“, osu |e no je ukup no 12 op tu `e nih. Na po 40 go di na za tvo ra osu |e ni su ne ka da {wi ko man dant i za me nik ko man dan ta biv {eg JSO-a Mi lo rad Ule mek Le gi ja i Zve zdan Jo va no vi}, pr vi kao or ga ni za tor a dru gi kao ne po sred ni iz vr {i lac. Na ka zne po 35 go di na osu |e ni su pri pad ni ci „ze mun skog kla na“ Alek san dar Si mo vi}, Ni no slav Kon stan ti no vi} i Vla di mir Mi li sa vqe vi}, na 30 go di na Mi lan Ju ri {i} Ju re, a

Bra ni slav Be za re vi} iz dr `a va ka znu od 30 go di na za tvo ra na ko ju je osu |en po op tu `bi da je za no vac vo |a ma „ze mun skog kla na“ do ja vqi vao in for ma ci je o kre ta wu pre mi je ra. Biv {i pri pad nik JSO-a Sa {a Pe ja ko vi} osu |en je na 8 go di na za tvo ra po op tu `bi da je vo |i „ze mun skog kla na“ Du {a nu Spa so je vi }u, u ~i jem je obez be |e wu bio, po ma gao u skri va wu ne ko li ko da na na kon 12. mar ta 2003.go di ne.

Mi lo{ Si mo vi} je 10. ju na pro {le go di ne uhap {en na gra ni~ nom pre la zu iz me |u Hr vat ske i Sr bi je, dva da na na kon {to je u Za gre bu te {ko ra nio Ka li ni }a, s ko jim se, ka ko sum wa tu `i la {tvo, skri vao vi {e od se dam go di na od ubi stva pre mi je ra. Ka li ni} je 8. ju na pro {le go di ne uhap {en u Hr vat skoj, a 25. av gu sta iz ru ~en Sr bi ji. Si mo vi} se od ju na na la zi u po `a re va~ kom za tvo ru Za be la gde slu `i vi {e de ce nij sku ka znu za tvo ra, dok je Ka li ni} u Okru `nom za tvo ru u Be o gra du.

J. J.

PO LI CI JA TRA GA ZA OR GA NI ZA TO ROM NEO DR @A NOG KON CER TA

O{te tio no vo sad ski bu yet za 14 mi li o na Pri pad ni ci od se ka za pri vred ni kri }e mo oba vi ti i in for ma tiv ne raz go vo mi nal no vo sad ske Po li cij ske upra ve ju re, dok ni je is kqu ~e no da }e mo „uz ka fu ~e su ras pi sa li po tra gu za di rek to rom po raz go va ra ti„ i s Ma jom Goj ko vi} i „Trej ler kom pa ni” Pe trom Vu ka {i no vi jo{ ne kim oso ba ma iz ta da {we vla sti }em (1979) iz Be o gra da ko jem se, po svoj ali kao s gra |a ni ni ma, jer oni ni su pri l i c i, spre m a kri v i~ n a pri j a v a za osum wi ~e ni, ka `e za na{ list do bro zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja do kra ja ne de qe. Po li ci ja osno va no sum wa da je Vu ka {i no vi} to de lo po ~i nio pri li kom or ga ni za ci je ma ni fe sta ci je „Na le pom pla vom Du na vu” u No vom Sa du, ko ja ni je ni kad odr `a na. Tim po vo dom, na ra ~un ove fir me upla }e no je 2008. go di ne 14 mi li o na di na ra, a ni po sle pra vo sna `ne pre su de no vac ni je vra }en u grad ski bu xet.

Ma ni fe sta ci ja ko ja je bi la za ka za na za jun na Svet ski dan mu zi ke je u dva na vra ta od la ga na zbog lo {ih vre men skih uslo va i jed nom zbog spre ~e no sti umet ni ka da u~e stvu ju u pro gra mu. Na ja vqe na je bi lo i iz vo |e we kan ta te „Kar mi na bu ra na”, kao i na stup Be~ ke ope re. - Pro tiv ovog osum wi ~e nog pri j a v u su pod n e l i grad s ke vla sti, pro sle di li smo je i ra di mo po woj. Ima mo kom plet nu do ku men ta ci ju. Mo ra mo oba vi ti raz go vor s od go vor nim li ci ma u grad Maja Gojkovi} dobrodo{la, ali na kafu skoj Upra vi za kul tu ru i ve ro vat no Mak som ]a to vi }em, ko ji bi tre ba lo upu }e ni iz vor u po li ci ji. Jed no je raz go da obra zlo `i {ta je ura |e no s pa ra ma vor, a dru go je sa slu {a we osum wi ~e nog. upla }e nim na ra ~un „Ko mu ne”. Po svoj Ne }u da pre ju di ci ram, ali mo `da ne ko ga pri li ci pri ja va }e bi ti jo{, a s ne kim i za ne sa ve stan rad. Za sa da se ~i ni, pre -

ma pa pi ri ma, da je ta da {wa gra do na ~e li ca u to vre me sa mo do ne la za kqu ~ak da }e grad bi ti po kro vi teq po me nu te mab ni fe sta ci je, ali je pre ba ci la ce lu or ga ni za ci ju na upra vu od no sno Se kre ta ri jat za kul tu ru, ko ji je pot pi si vao ugo vo re i anek se. U pre pi sci oko ovog po sla „Trej ler kom pa ni” spo mi we „Ko mu nu” Mak se ]a to vi }a ko joj je, na vod no, ubr zo pre ba ~e no 6,5 mi li o na di na ra. Ali, na obe ove fir me na {i slu `be ni ci su u pe tak pro {le ne de qe i u po ne de qak ( 30. ma ja) za te kli ka ta nac - sa zna li smo od na {eg do bro oba ve {te nog iz vo ra u po li ci ji.

Isti iz vor nam je po tvr dio i da je pred u ze }e „Trej ler kom pa ni” u ne pre kid noj blo ka di od 2009. go di ne, ve} od po kre ta wa po stup ka, od no sno jo{ pre pre su de Tr go vin skog su da.

- Mi smo pro sle di li kri vi~ nu pri ja vu pra vo bra ni la {tva i sek ter ta ri ja ta, od no sno Grad ske upra ve za kul tu ru, a ugo vor je i pot pi sa la na ~el ni ce te upra ve Ti ja na Pa vlov. Pri vred ni sud u Be o gra du je mar ta pro {le go di ne od re dio iz vr {e we u iz no su od 14 mi li o na di na ra sa za kon skom za te znom ka ma tom, po ~ev od 15. apri la 2008. go di ne. Za kon ska za te zna ka ma ta se ob ra ~u na va sve vre me uz oba ve zu is pla te i tro {ko va po stup ka - ob ja {wa va ovaj sa go vor nik.

E. D.

CRnA HROnikA / dRU[TvO

dnevnik

MI LE DA KI], UHAP [EN U BiH, ^E KA HR VAT SKI ZAH TEV ZA EKS TRA DI CI JU

Isto ri ~ar ne gi ra ubi stvo po li ca ja ca Srp ski iz be gli ca, isto ri ~ar Mi le Da ki} (80), ko ji je uhap {en u BiH po po ter ni ci Bi roa In ter po la u Za gre bu, tvr di da je u od su stvu osu |en na 20 go di na ro bi je na osno vu la `nih sve do ~e wa o to me da je, na vod no, pre dve de ce ni je bio in spi ra tor ubi stva tro ji ce hr vat skih po li ca ja ca, iz ja vio je ju ~e pred sed nik Do ku men ta ci o no-in for ma ci o nog cen tra „Ve ri tas” Sa vo [tr bac. Da ki} je uhap {en 26. ma ja oko 14 ~a so va na gra ni~ nom pre la zu Ra ~a, pri li kom ula ska u Sr bi ju iz Re pu bli ke Srp ske, gde je u Ba wa lu ci u~e stvo vao u ra du me |u na rod ne kon fe ren ci je o zlo ~i nu ge no ci da ko ji su hr vat ske usta {e po ~i ni le nad Sr bi ma to kom Dru gog svet skog ra ta.

Pra vo sud ni or ga ni BiH od re di li su Da ki }u eks tra di ci o ni pri tvor od 18 da na, ka zao je [tr bac u raz go vo ru za Ta njug, pod se tiv {i da bi u tom ro ku nad le `ni or ga ni Hr vat ske tre ba lo da do sta ve zah tev za eks tra di ci ju uz od go va ra ju }u do ku men ta ci ju, s tim {to taj rok mo `e bi ti pro du `en naj vi {e do 40 da na. Da ki }a je u po ne de qak, 30. ma ja u pri tvo ru po se ti la su pru ga Mi ra, ko ja je „Ve ri ta su” pre ne la

da on ne gi ra na vo de iz op tu `ni ce o pod stre ka va wu na ubi stvo, ka zao je [tr bac.

Da ki }a je sud u Kar lov cu pro gla sio kri vim 1999. go di ne na osno vu op tu `ni ce ko ja ga te re ti da je po ~et kom av gu sta na pod ru~ ju Voj ni }a na go va rao pet oso ba, „ko je je oku pio oko se be”, da u Bu da~ koj ri je ci po sta ve za se du pa tro li sa o bra }aj ne po li ci je „i po bi ju sve ko ji se tu za tek nu”. U tom na pa du 4. av gu sta 1991. go di ne ubi je na su tri hr vat ska po li caj ca, a je dan je za do bio te `e fi zi~ ke po vre de.

Da ki} se, pre ma re ~i ma we go ve su pru ge, u le to 1991. na la zio u Sr bi ji, a da sa pe to ri com Sr ba ko ji su u istom sud skom po stup ku osu |e ni za kri vi~ na de la „ubi stvo u po ku {a ju i ubi stvo”, ni je imao ni ka kve kon tak te. Po red Da ki }a, na 20 go di na za tvo ra osu |e ni su Du {an To mi}, Mi le To mi}, Dar ko Kre so je vi}, Dor |e Ra duj ki} i Stan ko To mi} i za svi ma su ras pi sa ne In ter po lo ve po ter ni ce. S ob zi rom na kva li fi ka ci ju de la, Da ki} i dru gi op tu `e ni ne na la ze se na spi sku od 1.549 pro ce su i ra nih li ca za rat ne zlo ~i ne u Hr vat skoj.

Srp ski za tvo ri da le ko od evrop skih Re for ma za tvor skog si ste ma i una pre |e we uslo va u za tvo ri ma jed no je od va `nih pi ta wa na pu tu Sr bi je ka ~lan stvu u EU, a neo p hod no je da se po boq {a ni vo pro fe si o nal no sti oso bqa, kao i kon tro la zdrav stve nog sta wa za tvo re ni ka ko ji ima ju zdrav stve ne te go be ili {traj ku ju gla |u, re ~e no je ju ~e na sku pu po sve }e nom ovoj te mi.

Na okru glom sto lu - „Una pre |e we zdrav stve nog pra }e wa {traj ka gla |u osu |e ni ka” - pred stav nik De le ga ci je EU u Sr bi ji Jo lan da San Ho se ka za la je da je po boq {a we uslo va u za tvo ri ma va `an deo re for me ce lo kup nog pra vo sud nog si ste ma.

Ona je is ta kla da je neo p hod no po ra di ti na po boq {a wu pro fe si o nal no sti oso bqa u za tvo ri ma, kao i da se pro me ni stav pre ma za tvo re ni ci ma, od no sno us po sta vi bo qa kon tro la uslo va u za tvo ri ma.

Ona je do da la da u ka zne no-po prav nim za vo di ma po sto ji pro blem sa pre bu ki ra no {}u sme {ta ja, od no sno da u wi ma bo ra vi znat no ve }i broj osu |e ni ka u od no su na ka pa ci te te. Pre ma we nim re ~i ma, neo p hod no je i ja ~a we i una pre |e we si ste ma al ter na tiv nih sank ci ja i

us po sta vqa we bo qe zdrav stve ne ne ge u za tvo ri ma i kon tro la zdra vqa osu |e ni ka.

Za me nik za {tit ni ka gra |a na za li ca li {e na slo bo de Mi lo{ Jan -

ko vi} ka zao je da je neo p hod no po {to va we pra va ta kvih oso ba do da ju }i da su mno gi od wih sme {te ni u bol ni~ kim usta no va ma, pa je neo p hod no „u}i” u te in sti tu ci je ka ko bi se imao uvid o re al nom sta wu. Pre ma we go vim re ~i ma, na tom pu tu neo p hod no je ja ~a we i bo qe po ve zi va we nad le `nih in sti tu ci ja, a zna ~aj nu ulo gu, ka ko je re kao, ima ju i ne vla di ne or ga ni za ci je.

Na okru glom sto lu pred stav ni ci Cen tra za qud ska pra va Ni{ pred sta vi li su re zul ta te pro jek ta

„Pro {i re na ko a li ci ja za re for mu si ste ma za tva ra wa” ko ji je po dr `a la De le ga ci ja EU u Sr bi ji. U okvi ru pro jek ta is pi ta no je de set za tvo re ni ka ko ji su {traj ko va li gla |u u tri za tvo ra, a je dan od wih na veo je da ga le kar ni je po se tio ni pre gle dao do 11. da na {traj ka.

Ko or di na tor ka pro jek ta Li di ja Vu~ ko vi} na ve la je da je u 10 po je di na~ nih slu ~a je va {traj ka gla |u u tri raz li ~i ta ka zne no-po prav na za vo da u Sr bi ji (u Ni {u, Srem skoj Mi tro vi ci i Za be li), pet is pi ta ni ka na ve lo da ni su ima li po ve re we u le ka re ko ji pra te wi ho vo zdrav stve no sta we, da je kod osta lih pe to ro po ve re we pri sut no, ali da va ri ra u za vi sno sti od kon kret ne li~ no sti le ka ra.

Kod osam is pi ta ni ka ko ji su {traj ko va li gla |u, le kar je pi tao {traj ka ~a o raz lo zi ma, je dan je pre gle dan, ali ga le ka ri ni su pi ta li za {to {taj ku je, na ve la je Vu~ ko vi} do da ju }i da po Mal te {koj de kla ra ci ji Svet skog udru `e wa le ka ra, za tvo re nik mo ra bi ti pi tan za raz lo ge {traj ka. U se dam slu ~a je va {traj ka ~i su sva ko dnev no pre gle da ni, a pre gled se svo dio na me re we te `i ne, krv nog pri ti ska, a dru gi pre gle di su oba vqa ni sa mo spo ra di~ no. U tri slu ~a ja le kar ski pre gle di ni su ra |e ni sva ko dnev no, a ni jed nom is pi ta ni ku ni jed nog da na {traj ka psi hi~ ko sta we ni je pro ce wi va no, na vo de ko or di na to ri pro jek ta.

(Ta njug)

~etvrtak2.jun2011.

SA VET ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE OB JA VIO IZ VE [TAJ O PRI VA TI ZA CI JI „NO VO STI”

Do {lo vre me za kri vi~ ne pri ja ve Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je pod ne }e kri vi~ nu pri ja vu pro tiv ve }eg bro ja qu di ko ji su u~e stvo va li u ne za ko ni to sti ma u pri va ti za ci ji kom pa ni je „No vo sti”, na ja vi lo je ovo an ti ko rup cij sko te lo. U iz ve {ta ju o pri va ti za ci ji „No vo sti”, ko je je Sa vet ju ~e ob ja vio, tvr di se da su dr `av ne in sti tu ci je u po sled wih de set go di na do no si le „ne za ko ni te od lu ke na {te tu dr `a ve, a u ko rist in te re sne gru pe ko ja je 2000. go di ne uzur pi ra la pred u ze }e i taj ku na sa ko ji ma je ta gru pa do go vo ri la pre u zi ma we ve }in skog pa ke ta ak ci ja”.

Pre ma re ~i ma Ve ri ce Ba ra}, pred sed ni ce Sa ve ta, oni su vi {e od go di nu da na pri ku pqa li i ana li zi ra li do ku men ta ci ju o pri va ti za ci ji „No vo sti” i do {li do za kqu~ ka da je 2006. go di ne ova kom pa ni ja pri va ti zo va na na „ne za ko nit na ~in do go vo rom di rek to ra Ma noj la Vu ko ti }a i bi zni sme na Mi la na Be ka„.

- U ne za ko ni toj pri va ti za ci ji „No vo sti” u~e stvo vao je i biv {i mi ni star pri vre de Pre drag Bu ba lo jer je omo gu }io da Be ko pre ko po ve za nih fir mi na ber zi ku pi oko 62 od sto ak ci ja ove kom pa ni je. Ko mi si ja za har ti je od vred no sti ni je pro ve ra va la po dat ke o imo vin skim od no si ma u „No vo sti ma” a spor no je bi lo to {to u ber zan skom pro spek tu ni je bi lo na ve de no da je dr `a vau kwi `e na kao vla snik zgra de od 27.000 kva dra ta ko ju ko ri ste „No vo sti” ka `e Ve ri ca Ba ra}.

Ona je ju ~e re kla da }e Sa vet iz ve {taj o pri va ti za ci ji „No vo -

Ni je dan po stu pak pro tiv biv {ih mi ni sta ra ^lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Mi li} Mi lo va no vi} pod se }a da ni jed na vla da do sa da ni je po kre ta la po stup ke pro tiv biv {ih mi ni sta ra, pa zbog to ga i ni je pre te ra ni op ti mi sta da }e sa da bi ti is tra `e na pri va ti za ci ja „No vo sti” i po kre nu ti po stup ci pro tiv od go vor nih za ko rup ci ju i ne za ko ni to sti ma u tom slu ~a ju. sti” do sta vi ti tu `i la {tvu i tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal do da ju }i da o~e ku je da }e ubr zo taj slu ~aj bi ti u pot pu no sti ra sve tqen.

- Ako tu `i la {tvo slu ~aj „No vo sti” ne bu de vi de lo kao or ga -

Ne bi ra se put za bo qu pro |u le ka Iako su Mi ni star stvo zdra vqa i Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we pre vi {e od dve go di ne na lo `i li zdrav stve nom usta no va ma da pred stav ni ci far ma ce ut skih ku }a ne mo gu da po se }u ju le ka re u rad no vre me ko je je pred vi |e no za rad s pa ci jen ti ma, go to vo

pet na e stak mi nu ta svoj red - ka `e na{ ~i ta lac ko ji je `e leo da osta ne ano ni man. - Ta man ka da sam tre bao da bu dem pro zvan, pre ko re da je kod le kar ke u{la pred stav ni ca jed ne far ma ce ut sje ku }e. To {to smo u ~e ka o ni ci ne go do va li ni ko ga ni je za bri nu lo, ni le kar ku ni

Sr bi ja po sta je me ka za mi gra n te vo sa vi znom li be ra li za ci jom, po li ti~ ke eli te u Sr bi je bi }e u jed nom mo men tu iz ne na |e ne, jer se ve} sa da mo `e pred vi de ti ka kav nas trend o~e ku je”, re kla je Je la ~i}.

Ona je pod se ti la da }e Sr bi ja, pri bli `a va wem EU i ima ju }i u vi du wen ge o graf ski po lo `aj, po sta ti sve pri vla~ ni ja za mi gran te i is ta kla da ve} sa da ima ve li ki broj ile gal nih mi gra na ta iz afri~ kih ze ma qa, Av ga ni sta na, sa Bli skog is to ka, na pu tu ka ze mqa ma za pad ne Evro pe. „Ta kav trend je iz ne na dio dr `av ne or ga ne Sr bi je ko ji ni su bi -

Pro {le go di ne u Sr bi ji su re gi stro va na 522 zah te va za azil, a za pr va tri me se ca ove go di ne 417 oso ba je iz ra zi lo na me ru da za tra `i azil u Sr bi ji - pet pu ta vi {e u od no su na isti pe riod la ne iz ve {taj o sta tu su ma lo let nih tra `i la ca azi la. Ko or di na tor ka rad ne gru pe za azil iz te ne vla di ne or ga ni za ci je Mi ro sla va Je la ~i} oce ni la je da po li ti~ ke eli te u Sr bi ji ni su pri da va le ve li ki zna ~aj pi ta wu mi gra ci o ne po li ti ke, ko ja je je dan od kqu~ nih pri po ri te ta EU. „Uko li ko se mi gra ci o na po li ti ka bu de iz jed na ~a va la is kqu ~i -

li sprem ni za pri hvat to li kog bro ja tra `i o ca azi la”, re kla je ona i na ve la da se od dr `a ve o~e ku je da obez be di sred stva i da pro {i ri sme {taj ne ka pa ci te te za mi gran te, me |u ko ji ma je ne ma li broj de ce.

Pri hvat ma lo let nih tra `i la ca azi la oba vqa se u Cen tru za zme {taj ma lo let nih stra nih li ca bez

prat we ro di te qa, ko ji ra di pri be o grad skom Za vo du za vas pi ta we de ce i omla di ne, gde je tren tu no mo gu }e sme sti ti sve ga {e sto ro de ce mi gra na ta.

Ka ko je na kon fe ren ci ji re kao di rek tor Za vo da Dra gan Ro lo vi}, od osni va wa Cen tra, apri la 2009. go di ne, bu xet ska sred stva ni jed nom ni su iz dvo je na za opre ma we, rad, po ve }a we bro ja rad nih me sta, zbog ~e ga }e Za vod, ka ko je re kao, bi ti pri nu |en da od ovog me se ca sma wi ka pa ci tet na {est me sta.

Uko li ko ne bu du obez be |e na sred stva, od na red ne go di ne bi }e mo pri mo ra ni da pre sta ne mo da pri ma mo ma lo let ne mi gran te, re kao je Ro lo vi} na veo da se Cen tar u naj ve }oj me ri fi nan si ra za hva qu ju }i do na to ri ma.

To kom 2010. go di ne u Cen tru je bo ra vi lo 159 ma lo let nih mi gra na ta, a do apri la ove go di ne 15-oro de ce, re ~e no je na sku pu, ko jem je pri su stvo va la i za me ni ca re pu bli~ kog om bud sma na Ta ma ra Luk {i} Or lan di}. Na sku pu je pre po ru ~e no da se po ve }a ju sme {taj ni ka pa ci te ti, za po sli vi {e qu di i obez be di sta bil no fi nan si ra we, ka ko si stem ne bi po ~i vao na en tu zi ja mu ma log bro ja qu di.

(Ta njug)

ni zo vai kri mi nal on da ni ku da ne }e mo sti }i u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci ju za ko ju se za la `u dr `av ni zva ni~ ni ci - za kqu ~i la je Ve ri ca Ba ra}.

Q. Ma le {e vi}

FAR MA CE UT SKE KU ]E I ZDRAV STVE NE USTA NO VE: GDE JE GRA NI CA IZ ME \U PO MO ]I I POD MI ]I VA WA

PR VA TRI ME SE CA 2011. PET PU TA VI [E QU DI TRA @I LO AZIL U SR BI JI NE GO LA NE

Sr bi ja je sve pri vla~ ni ja za mi gran te i za pr va tri me se ca ove go di ne za be le `en je zna tan po rast bro ja tra `i la ca azi la, {to je stvo ri lo znat ne pro ble me sa sme {taj nim ka pa ci te ti ma za ovu ka te go ri ju qu di, upo zo ri li su ju ~e pred stav ni ci do ma }eg ci vil nog sek to ra.

Pro {le go di ne u Sr bi ji su re gi stro va na 522 zah te va za azil, a za pr va tri me se ca ove go di ne 417 oso ba je iz ra zi lo na me ru da za tra `i azil u Sr bi ji, pet pu ta vi {e u od no su na isti pe riod la ne, re ~e no je na kon fe ren ci ji na ko joj su pred stav ni ci Gru pe 484 pred sta vi li

13

Ko mo ra se za la `e za ko deks Ka ko je svo je vre me no za na{ list iz ja vi la di rek tor ka Le kar ske ko mo re Sr bi je Ta tja na Ra do sa vqe vi}, Ko mo ra se za la `e za uvo |e we ko dek sa ko ji }e re gu li sa ti od nos sa far ma ce ut skom in du stri jom ko ji ima ju sve ra vi je ne ze mqe u sve tu, a ko jim se re gu li {e {ta je po klon ko ji le kar sme da pri mi. Do sa da se Ko mo ra iz bo ri la sa mo da u Pra vil nik o edu ka ci ji le ka ra u|e da far ma ce ut ske ku }e ne mo gu da bu du or ga ni za to ri se mi na ra i kon gre sa le ka ra. sva ko dnev no ova kve po se te se i da qe do ga |a ju. Sve ve li ke far ma ce ut ske ku }e, pa i i na {e do ma }e, stal ni su po se ti o ci le ka ra, od do mo va zdra vqa do bol ni ca, i ne oba zi ru }i se na pa ci jen te ko ji u re do vi ma ~e ka ju is pred or di na ci je, ula ze kod le ka ra kao bi im pred sta vi li ne ki od no vih pre pa ra ta.

- Imao sam za ka zan pre gled kod mog le ka ra u Do mu zdra vqa na „Bu le va ru” u No vom Sa du, sti gao sam na vre me, ali su se pret hod ni pre gle di ma lo odu `i li, pa sam ~e kao

pred stav ni cu fir me, a ka da je iza {la iz or di na ci je i ka da smo joj za me ri li, re kla je da „sa mo ra di svoj po sao”.

Po zna to je da su pri ti sci far ma ce ust kih ku }a na zdrav stve ne usta no ve ogrom ni. Ne ka is tra `i va wa go vo re da su lo bi ra wa naj `e {}a u on ko lo gi ji, gi ne ko lo gi ji i me |u le ka ri ma ko ji le ~e kar di o va sku lar ne bo le sti i di ja be tes, ali ne za o sta ju ni lo bi ra wa me |u dru gim spe ci jal no sti ma. Ka ko bi upo zna li le ka re sa no vim pre pa ra ti ma, far ma ce ut ske ku }e ih

pro mo vi {u na ve li kim stru~ nim sku po vi ma, {to je sva ka ko le gi tim no i oprav da no. Me |u tim tu se po sao ne za vr {a va. Po sle jav nog pred sta vqa wa le ka, sa rad ni ci kom pa ni je za du `e ni za pro mo ci ju kre }u i u kam pa wu „od vra ta do vra ta”. Pro mo tiv ni ma te ri jal de le po usta no va ma i upo zna ju le ka re sa dej stvom no vog le ka. To je le gi ti man put da se zdrav stve na jav nost upo zna sa no vim pre pa ra tom.

Pro blem je, me |u tim, ka da se ova kva pro mo ci ja de {a va u rad no vre me, dok pa ci jen ti ~e ka ju red is pred vra ta or di na ci je.

Jo{ ve }i pro blem je ka da se pre |e eti~ ka gra ni ca pa se ma li, pri god ni po klo ni i re klam ni ma te ri ja li ko ji se po kla wa ju le ka ri ma pre tvo re u vred ne i sku po ce ne po klo ne. Po zna to je da far ma ce ut ske ku }e pla }a ju od la zak le ka ra na kon gre se i dru ge stru~ ne sku po ve, {to je za sva ku po hva lu jer bez po mo }i te in du stri je mno gi na {i le ka ri ne bi ima li mo gu} nost da se usa vr {a va ju i edu ku ju. Ali ako je pla }a we od la ska na stru~ ne sku po ve po ve zan sa „na gra dom” za do bru pro |u i fa vo ri zo va we svo jih pre pa ra ta, on da se na me }e pi ta we gde je gra ni ca iz me |u po mo }i i mi ta. Jav na je taj na da po klo ni ni su sa mo po kri va we tro {ko va pu ta, sme {ta ja i ko ti za ci je za kon gre se, ve} i no vac i tu ri sti~ ka pu ti va wa na da le ke de sti na ci je, kao i dru gi vred ni po klo ni.

U bor bi pro tiv ovog pro ble ma, po je di ne dr `a ve su za kon ski za bra ni le sva ki kon takt le ka ra i far ma ce ut ske in du stri je, dru ge su stro go pro pi sa le na ko li ko kon gre sa le ka ri mo gu da idu o tro {ku far ma ce ut ske ku }e, dok se u or di na ci ja ma ne sme na }i ni {ta od pro mo tiv nog ma te ri ja la. U na {im zdrav stve nim usta no va ma se u hod ni ci ma, ~e ka o ni ca ma, pa i sa moj or di na ci ji mo gu vi de ti ve li ki ura mqe ni pla ka ti sa re kla mom ne kog od pre pa ra ta, sa lo gom far ma ce ut ske ku }e i krat kim sa dr `a jem efe ka ta le ~e wa. J. Bar bu zan

14

dru[tvo

~etvrtak2.jun2011.

Ma \ar Ske Par ti je u voj vo Di Ni u za va Di zBoG Sti PeN Di ra Wa

Pr vi Put za \a ke u Di ja SPo ri

Bes plat ni elek tron ski uy be ni ci Bli zu 4000 u~e ni ka u di ja spo ri ko j i po h a | a j u na s ta v u po oseb n om pro g ra m u osnov n og obra zo va wa i vas pi ta wa ove go di ne }e pr vi put do bi ti bes plat n e ux b e n i k e u elek t ron skom ob li ku “Srp ski je zik”, “Mo j a otax b i n a Sr b i j a” i “Osno ve kul tu re srp skog na ro da”. Ove ux be ni ke za sve osnov no {kol ske ni voe, iz ko jih }e de ca po re klom iz Sr bi je ko ja `i ve u ino stran stvu mo }i vi {e da sa zna ju o svom na ci o nal nom i kul tur nom iden ti te tu, obez be di lo je Mi ni star stvo pro sve te

De kla ri sa nim Ma |a ri ma 10 bo do va vi {e

sa da iz vo di 26 re dov nih i 19 ho no rar nih na stav ni ka, a `e li mo da po ve }a mo broj gru pa, ti me i broj na stav ni ka jer po sto je zah te vi za otva ra we no vih obra zov nih gru pa u Dan skoj, Ho lan di ji, Nor ve {koj, Austri ji, Ve li koj Bri ta ni ji, Slo ve ni ji, ali i u SAD, Ka na di, Afri ci i Austra li ji.

Za do p un s ke {ko l e u ino stran stvu Mi ni star stvo pro sve te i na u ke ura di lo je i jav ne is pra ve za |a ke i na stav ni ke, ko ji }e ove go di ne pr vi put bi ti evi den ti ra ni u kon zu lar nim pred -

Smo tre |a~ kog stva ra la {tva Po red do pun ske na sta ve, u~e ni ci ko ji je po ha |a ju u ino stran stvu ima ju i ra zno vr sne van na stav ne ak tiv no sti kao {to su smo tre |a~ kog stva ra la {tva, tak mi ~e wa za naj bo qa |a~ ka ostva re wa, pro jek ci je igra nih fil mo va s te ma ma iz na co nal ne isto ri je, iz ra da pla no va i ka ra ta za vi ~aj nih me sta, pra vqe we zid nih no vi na i pa noa s te ma ma iz za vi ~a ja, sa ku pqa we et no graf skog i pe tro graf skog ma te ri ja la, u~e {}e u fol klor nim gru pa ma, na stu pi na pri red ba ma po vo dom na ci o nal nih i dru gih pra zni ka. i na u ke u sa rad wi sa Za vo dom za ux be ni ke i na stav na sred stva.

Ux be ni ci }e |a ci ma bi ti di stri b u i r a n i pu t em udru ` e w a Sr ba u ino stran stvu, kon zu lar nih pred stav ni {ta va i Za vo da za ux be ni ke.

- U ino stran stvu po to ji 256 obra zov nih gru pa s 3.852 u~e ni ka i to u [vaj car skoj, Ne ma~ koj, Fran c u s koj, Bel g i j i, Gr~ k oj, Ita li ji, Dan skoj, Ki ni i Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci - ka `e mi ni star pro sve te i na u ke pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi}. - Do pun sku na sta vu za ove u~e ni ke

stav ni {tvi ma Sr bi je, pa }e i sve do ~an stva do bi je na na osno vu ovih is pra va va `i ti kao zva ni~ na do ku men ta.

Ina ~e, pro {le go di ne Mi ni star stvo je do ne lo Pra vil nik o ostva ri va wu obra zov no vas pit nog ra da u ino stran stvu ko jim su re gu li sa na sva pi ta wa ve za na za ovaj rad, od na stav nog pla na i sa dr `a ja pro gra ma, pre ko di dak ti~ ko me to di~ kog uput stva za ostva ri va we na sta ve pred vi |e nih pred me ta, na ~i na vo |e wa evi den ci je, pa do iz da va wa jav nih is pra va i ux be ni ka...

D. De ve ~er ski

vi [i SuD u Be o Gra Du re ha Bi li to vao Naj Po zNa ti jeG SrP SkoG aPo te ka ra

Is pra vqe na ne prav da pre ma Dra go qu bu La zi }u Vi {i sud u Be o gra du do neo je od lu ku o re ha bi li ta ci ji Dra go qu ba La zi }a, osni va ~a pred rat n e De m o k rat s ke stran k e, ko ji je 12. apri la 1945. go di ne pro gla {en za rat nog zlo ~in ca pre su dom voj ne ko man de Be o gra da i osu |en na osam go di na za tvo ra kao fi nan si jer Rav no gor skog po kre ta.

Zah t ev za re h a b i l i t a c i j u naj po zna ti jeg srp skog pred rat nog apo te ka ra u ime po ro di ce La zi} pod neo je advo kat Pre drag Sa vi} ko ji ob ja {wa va da je zbog pre su de ko ja mu je iz re ~e na Dra go qub umro 22. apri la 1946. go di ne u za tvo ru u Srem skoj Mi tro vi ci gde je bio upu }en na iz dr `a va we ka zne.

dnevnik

- La zi} je ak tiv no u~e sto vao u do no {e wu po li ti~ kih od lu ka Cen tral nog na ci o nal nog ko mi te t a ~i j i je pred s ed n ik bio @iv ko To pa lo vi}, a ~la no vi Adam Pri bi }e vi}, Mi ha Krek, Jo van \o no vi}, Mla den @u jo vi} i Kon stan tin Fo ti}. Re ha bi li ta ci jom je is pra vqe na ve li ka isto rij ska ne prav da pre ma ovom ugled nom i na da le ko po zna tom apo te ka ru i po li ti ~a ru. Tre ba is ta }i i to da je we mu tom pre su dom iz 1945. go di ne od u ze ta i gra |an ska ~ast i kon fi sko va na sva imo vi na, kao i ~u ve na be o grad ska „^e tvr ta dr `av na apo te ka” u Uli ci kra qa Mi la na 64 - oce wu je advo kat Sa vi}.

Q. M.

Tri stran ke Ma |a ra u Voj vo di ni ovih su se da na na {li u „okr {a ju” zbog uslo va ko je je pro p i s ao Na c i o n al n i sa v et Ma |a ra za do bi ja we sti pen di ja. Sa vet je, na i me do neo pra vil nik o bo do va wu pre ma ko jem u~e ni ci ko ji su se iz ja sni li kao Ma |a ri ima ju 10 po e na vi {e ne go oni ko ji to, iz ne kog raz lo ga, ni su u~i ni li.

Zbog ta kvih pra vi la De mo krat s ka za j ed n i c a Voj v o | an skih Ma | a r a (DZVM) Aro n a ^on ke za tra `i la je mi {qe we Po ve re ni ce za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve ne Pe tru {i}.

Pre ma mi {qe wu ove stran ke pra vil nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra o sti pen di ra wu ba zi ran je na dis kri mi na ci ji, s ob zi rom na to da vi so ko bo du je (sa 25 po e na) one kan di da te ko ji su se upi sa li u bi ra~ ki spi sak Ma |a ra i ti me eli mi ni {e stu den te iz me {o vi tih bra ko va, kao i one ko ji iz prin ci pi jel nih raz lo ga ni su u~e stvo va li na iz bo ri ma za na ci o nal ni sa vet.

- Na spram tih 25 bo do va, uspeh u u~e wu pri li kom do de le sti pen di ja bo du je se sa 15 po e- na - na po mi wu u DZVM. Ova par t i j a upo z o r a v a da pre ma Za ko nu o na ci o nal nim sa ve ti ma na ci o nal nih ma wi na u Sr bi ji, po da ci iz po seb nog bi r a~ k og spi s ka ma w i n a ne mo g u se ko r i s ti t i za dru g e svr he.

sti p en d i j a, kan d i d a ti ro d i t e q a sa ni `om stru~ nom spre mom bo du ju se sa plus 2 po e na, a kan di da ti ~i ji ro di te qi ima ju vi so ku {kol sku spre mu, sa jed nim bo dom.

- Sti p en d i r a j u se sa mo stu den ti dr `av nih uni v er z i t e t a u Sr bi ji, a za kon ja sno ka `e da su dr `av ni i pri vat ni uni ver zi te ti rav no prav ni - na gla {a va ju u DZVM. Pred s ed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra Ta ma{ Kor hec je

Pre ma mi {qe wu iz DZVM pra vil nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra o sti pen di ra wu ba zi ran je na dis kri mi na ci ji, po{to vi so ko bo du je (sa 25 po e na) kan di da te ko ji su se upi sa li u bi ra~ ki spi sak Ma |a ra i ti me eli mi ni {e stu den te iz me {o vi tih bra ko va - Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra, in si sti ra wem da se bo du je upis u ovaj bi ra~ ki spi sak, za pra vo pri k u p qa po d at k e gra | a n a u dru ge svr he – ka `u u DZVM. Ovo ni je je di na spor na ta~ ka pra vil ni ka, na po mi wu u ^on ki n oj stran c i. Dis k ri m i n a tor n o je, tvr d e, i bo d o v a w e {kol s ke spre m e ro d i t e q a.

Pre ma pra vil ni ku za do de lu

op tu `io DZVM da je sa vet tu `io Po v e r e n i k u za za { ti t u rav no prav no sti i de man to vao tvrd we po li ti~ kih su par ni ka.

- Pre ma Od lu ci Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra upis u bi ra~ k i spi s ak ma w i n a ni j e uslov za do de lu sti pen di ja - ka `e Kor hec i upo zo ra va da se sa mo „sa mak si mal nim po {to va wem prin ci pa sa mo voq no sti

po zi va ju na ~el ni ci ge ne ral {ta bo va ovih ze ma qa {to ne dvo smi sle no go vo ri da je do mi nant na stru~ na, a ne po li ti~ ka di men zi ja sku pa - iz ja vio je Mi le ti}.

bi tre ba lo da u na red nom pe ri o du utvr di da li je pred lo `e na me dij ska stra te gi je u skla du sa dr `av nim stra te {kim opre de qe wi ma, na kon ~e ga }e se do kra ja ju na odr `a ti jav na ras pra va.

omo gu }a va da kan di da ti pri li kom tra `e wa sti pen di ja do bi ju do dat ne bo do ve, uko li ko su sa upi si va wem u bi ra~ ki spi sak jav no is ka za li svo ju pri pad nost ma |ar skoj na ci ji”.

- Oni ko ji to ne }e sa mo voq no da u~i ne, mo gu i da qe da bu du kan di da ti za sti pen di je, ali sa ma w im {an s a m a – tvr d i Kor hec, upu }u ju }i jav nost da na saj tu Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra pro ~i ta do ku ment ko ji DZVM sma tra dis kri mi na tiv nim.

Na tre }oj stra ni, De mo krat ska stran ka voj vo |an skih Ma |a r a (DSVM) An d ra { a Ago {to na pred lo `i la je no vo re {e we u bo do va wu kan di da ta.

Pre ma sta vu DSVM-a, s ob zi rom da se sti pen di je fi nan si ra j u iz sred s ta v a ma t i c e, osnov ni kri te ri jum za do de lu sti pen di ja tre ba da bu de dvoj no dr `a vqan stvo - ka `e se u da na {wem sa op {te wu DSVM-a.

DSVM sma tra da se u slu ~a ju kon kur sa za ja ~a we iden ti te ta Ma |a ra pro ble mi mo gu re {i ti ras pi si va wem no vih kon kur sa, or ga ni zo va wem jav ne ras pra ve o uslo vi ma i uskla |i va wem pra vi la sa in ten ci ja ma Si ste ma na ci o nal ne sa rad we Ma |a ra.

U kan ce la ri ji Po ve re ni ka ni su mo gli da po tvr de da li je zah tev za tu ma ~e we DZVM-a do sa da raz ma tran i ka ko }e ovaj or gan re a go va ti.

P. kla i}

VESTI Stra te gij ska voj na kon fe ren ci ja Na Stra te gij skoj voj noj kon fe ren ci ji za part ne re, od 13. do 15. ju na u Be o gra du, bi }e do mi nant na stru~ na a ne po li ti~ ka di men zi ja, iz ja vio je na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral Mi lo je Mi le ti}. On je re kao da }e na sku pu u~e stvo va ti pred stav ni ci vi {e od 50 dr `a va ko je na ne ki na ~in par ti ci pi ra ju u evro a tlant skim i evrop skim in te gra ci ja ma i u part ner skim su od no si ma u obla sti od bra ne.

- Da kle, ni je re~ sa mo o ~la ni ca ma NA TO, ne go i ze mqa ma ko je u~e stvu ju u pro gra mu „Part ner stvo za mir”, Me di te ran skom di ja lo gu i Istam bul skoj ini ci ja ti vi - re kao je Mi le ti}. On je na veo i da }e na pe toj kon fe ren ci ji u~e stvo va ti i pred stav ni ci kon takt ze ma qa kao {to su Bra zil, Austra li ja, In di ja, Ja pan, No vi Ze land i Pa ki stan. - Na kon fe ren ci ju se

Pred log me dij ske stra te gi je Rad na gru pa za iz ra du me dij ske stra te gi je pre da la je Mi ni star stvu kul tu re usa gla {e ni pred log tog do ku men ta, re kla je dr `av na se kre tar ka tog mi ni star stva Dra ga na Mi li }e vi} - Mi lu ti no vi}.

- Pr vi i naj va `ni ji ko rak na pu tu usva ja wa me dij ske stra te gi je u Sr bi ji is pu ni li smo u pred vi |e nom ro ku, do 1. ju na.

O~e ku je mo da ~i tav pro ces raz ma tra wa pred lo ga bu de okon ~an do 1. ju la, ka da bi taj do ku ment tre ba lo da bu de upu }en Vla di na usva ja we - re kla je Mi l u t i n o v i}. Pre m a we n im re ~i ma, Mi ni star stvo kul tu re

Ra ~u nar ski ka bi ne ti u 95 od sto osnov nih {ko la U okvi ru pro jek ta ‘’Di gi tal na {ko la’’ ~i ja je vred nost oko 12 mi li o na evra, 95 od sto osnov nih {ko la u Sr bi ji do bi lo je ra ~u nar ske ka bi ne te ko ji }e omo gu }i ti za ni mqi vi ju, kva li tet ni ju i in ter ak tiv ni ju na sta vu, iz ja vi la je dr `av na se kre tar ka za Di gi tal nu agen du Ja sna Ma ti}. Ona je na ve la da je ra ~u nar sku opre mu, ka bi ne te ili pre no sne ra ~u na re i pro jek to re za odr `a va we na sta ve do bi lo 2.910 {kol skih obje ka ta. Na kon pred sta vqa wa re zul ta ta pro jek ta, ko ji je po kre nu -

lo biv {e Mi ni star stvo za te le ko mu ni ka ci je i in for ma ci o- no dru {tvo, ona je uru ~i la na gra de na stav ni ci ma ko ji su po be di li na kon kur su „Di gi tal ni ~as’’.

Qig i da qe bez vo de U Qi gu ni ju ~e, pet da na po sle ne vre me na i po pla ve, ni je bi lo vo de i gra |a ni su se i da qe snab de va li iz ci ster ni jer jo{ uvek ni je utvr |e no na ko li ko je me sta o{te }en ce vo vod ko ji fa bri ku si ro ve vo de u se lu Ba is pod Raj ca, na iz vo ri {tu re ke Qig, po ve zu je sa cen trom op {ti ne. U Kri znom {ta bu ka `u da je Op {tin ska or ga ni za ci ja Cr ve nog kr sta ju ~e po ~e la ras po de lu pa ke ta hra ne i pa ke ta za hi gi je nu, kao i gu me nih ~i za ma za po pla vqe na do ma }in stva. Otvo ren je i ra ~un za po mo} ugro `e nim do ma }in stvi ma (840-733157843-47, mo del 97, po ziv na broj 12061) s ob zi rom na to da iz Vla de Sr bi je jo{ ne ma ni ka kve po mo }i.

tur Ni ri vi te zo va kao tu ri Sti^ ka Po Nu Da Sr Bi je Sr bi ja se vra }a u sred wi vek.

Bu kval no! Or ga ni zo va we sred wo ve kov nih vi te {kih bi ta ka sve po pu lar ni ji je na ~in pri vla ~e wa pa `we do ma }ih i ino stra nih tu ri sta. Sa mo u mi nu lom me se cu u dva na vra ta smo ima li pri li ku da se vra ti mo ve ko vi ma una zad i to za hva qu ju }i \ur |ev dan skom me |u na rod nom vi te {kom tur ni ru “Svi bor” u Dr ven gra du, na Mo kroj Go ri, i bor ba ma rat ni ka u oklo pu oko ma na sti ra Ara ~a u No vom Be ~e ju. Otva ra ju }i po ~et kom ma ja za ni mqi vu ma ni fe sta ci ju na Mo kroj Go ri, re di teq Emir Ku stu ri ca je pri me tio da je grad od dr ve ta i ka me na kao stvo re na sce no gra fi ja za odr `a va we vi te {kih rat ni~ kih iga ra.

- Ov de u gra du od ku }a od lu ~e vi ne, ko je smo spa si li od pro pa da wa i pro du `i li im vek tra ja wa, vas kr snu la je srp ska, ali i isto ri ja dru gih na ro da, o`i ve li su sred wo ve kov ni rat ni ci sa svo jim oklo pi ma i oru` jem u na rod nim pe sma ma ope va nim - na gla sio je Ku stu ri ca, dok je osni va~ “Svi bo ra” Ra di vo je Ra du lo vi} re kao da je ciq ova kvih tur ni ra da mla dim ge ne ra ci ja ma bu de pred sta vqe no srp sko go spod sko sred wo ve kov no vi te {tvo ko je se ni je sa mo ogle -

Isto ri ja na do hvat ru ke raz lu ~i da li su vi te zo vi ko ji se bo re u oklo pi ma pod pu nom rat nom opre mom fa ta mor ga na. Jed na od naj vred ni jih kul tur no - isto rij skih zna me ni to sti op {ti ne No vi Be ~ej, na i me, pred sta vqe na je na sli ko vit na ~in uz pri su stvo vi te zo va “Ze le ni bar jak” iz No vog Sa da. Oni su po se ti o ci ma pru `i li pri li ku da se ob u ~e u ru ko va wu sred wo ve kov nim oru |i ma, da pro -

ta mo ozbiq no. Da je ova kav kul tur no - isto rij ski spo me nik u bli zi ni Ri ma, Ati ne ili Pa ri za mno gi na {i su gra |a ni bi pla ti li da ga po se te. U raz go vo ru sa po se ti o ci ma ko ji `i ve na sa mo pet na e stak ki lo me ta ra odav de ot krio sam da su sa da pr vi ili dru gi put do {li da ga vi de. Za to je na {a `e qa bi la da se pr ven stve no {kol skoj de ci iz No vog Be ~e ja i oko li ne pred sta vi ka kvo kul tur no i isto rij sko bo gat stvo le `i na te ri to ri ji na {e op {ti ne. Ta ko |e smo mo ti vi sa ni i da {i roj jav no -

Go spod sko sred wo ve kov no vi te {tvo ni je sa mo ogle da lo u sna zi i ve {ti ni ba ra ta wa ma ~em, {ti tom, to pu zom i boj nim ko pqem, ne go i mo ra la, ~a sti i po {te wa da lo u sna zi i ve {ti ni u ba ra ta wu ma ~em, {ti tom, to pu zom i boj nim ko pqem, ne go i mo ra lom, ~a {}u i po {te wem.

Ra du lo vi} je na gla sio da bi mla dim na ra {ta ji ma, ko ji su sko ro za lu |e ni ve {ti na ma dru gih na ro da, kao {to su ka ra te, xu do i osta le, tre ba lo skre nu ti pa `wu na srp ske vi te {ke igre i ve {ti ne na sta le na pro sto ri ma na {ih pra de do va, ope va ne u broj nim na -

rod nim pe sma ma i pre da wi ma. Pu bli ci su se, ina ~e, ovom pri li kom pred sta vi li vi te zo vi pod oklo pi ma i sa oru` jem, ko ji su se me |u sob no bo ri li, ga |a li lu kom i stre lom, a pri ka zan je i ma sov ni boj u ko me su u~e stvo va li svi u~e sni ci tur ni ra. Na kra ju ma sov ne bit ke, u ko joj su na no ga ma osta la sa mo dva rat ni ka, po ja vqu je se i ko sov ka de voj ka ko ja za li va vi nom ra we nog ju na ka.

Oko 1.000 de ce i qu bi te qa isto rij skih spo me ni ka, ta ko |e, po se ti lo je pro {le su bo te Ara ~u, ma na stir iz 13. ve ka, u okvi ru ak ci je “Vi ken di u No vom Be ~e ju”, ~i ji je or ga ni za tor lo kal na sa mo u pra va ko ja, od svih pet op {ti na sred weg Ba na ta, naj vi {e pa `we po sve }u je raz vo ju tu ri zma. Ne ko li ko vred nih ora ~a ko ji su ob ra |i va li wi ve u bli zi ni drev nog spo me ni ka kul tu re po ku {a va lo je tog vi ken da da

ba ju oklo pe, za ba ve se me |u sob nim bor ba ma u or ga ni zo va nim gru pa ma i vi de ka ko iz bli za iz gle da jed na vi te {ka bit ka.

Po mo} nik pred sed ni ka no vo be ~ej ske op {ti ne Sa {a [u }u ro vi} ka `e da ima vi {e raz lo ga da se ova kve ma ni fe sta ci je pred sta ve jav no sti.

- Sklo ni smo ~e sto da stva ri ko je su nam na do hvat ru ke ne shva -

sti pred sta vi mo vred ne gra |e vi ne, a wih ni je ma lo. Sa mo da po me nem pet dvo ra ca, ne ko li ko et no mu ze ja i Ara ~u, i to je ve} do vo qan raz log, po red ve} po zna tog go sto prim stva i pri ma mqi ve oba le Ti se sa we nim ~ar da ma, da se ne ko od lu ~i da vi kend pro ve de u No vom Be ~e ju – is ti ~e [u }u ro vi}. @. Ba la ban

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

15

СРДАН ГОЛУБОВИЋ ЗАВРШИО СНИМАЊЕ СВОГ НОВОГ ФИЛМА

„ПАЗАРНИ ДАН“ АТЕЉЕА 212 НА 56. СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ

Пала последња клапа „Кругова”

Ужаси политичке лакрдије

Јуче је пала последња клапа филма „Кругови“ у режији Срдана Голубовића, који по његовим речима, говори о последицама једног херојског чина, о враћању дуга и потреби да се добро једног дана врати. Снимање је почело у фебруaру ове годне у Требињу. Аутори сценарија за „Кругове“ су Срђан Кољевић и Мелина Пота Кољевић који су сценарио написали и за Голубовићеву „Клопку“ (2007). У „Круговима“ се развијају три паралелне приче сме-

превазилажење трагичне прошлости. Истинити догађај који је инспирисао ауторе овога филма догодио се 21. јануара 1993. године кад се припадник Војске Републике Српске Срђан Алексић нашао у групи српских резервиста који су легитимисали људе на требињској пијаци. Када су наишли на муслимана Алена Главовића, почели су да га туку. Срђан је прискочио у помоћ Алену који је побегао, а четворица српских

Глумац Вук Костић и редитељ Голубовић на снимању

штене у данашње време, у Београд, Немачку и Требиње. У њима су ликови, који су као сведоци догађаја из прошлости, мотивисани да доносе одлуке које ће им сада променити животе. Небојша, сведок догађаја у коме је страдао његов најбољи пријатељ, превазилази грижу савести суочавајући се са убицом свог пријатеља; Харис, који живот дугује јунаку који се жртвовао за њега, дуг враћа ризикујући све и помажући угроженој жени; док син једног од убица у сусрету са оцем страдалог хероја отвара пут за

резервиста су кундацима претукла Срђана, који је шест дана касније преминуо од задобијених повреда. Како наводи ауторски тим филма „Кругови“ поставља питање: „Да ли је херојско дело узалудна жртва, или, као камен бачен на површину воде производи кругове који се шире кроз време и простор подстичући нас да чинимо нова добра дела?“ Главне улоге у филму тумаче Вук Костић, Небојша Глоговац, Александар Берчек и Никола Ракочевић. В. Ц.

Све што човеку некад треба је да гледа представу за коју у једном тренутку помисли да му може променити живот. Редитељ Егон Савин не одустаје од концепта да је тај живот одавно промењен, намртво. У већ неколико запажених представа на претходним издањима Стеријиног позорја, код њега се дешава да нам приче говорe из прошлости, из времена у ком су настајале или, као у једној од најиндикативнијих, радњу временски помера, али не у садашњост, него у време после Другог светског рата („Дервиш и смрт“). Нема другог решења, него да се то тумачи тиме да је све одавно готово. „Пазарни дан“ Александра Поповића, у режији Егона Савина (Атеље 212), шири дијапазон политичког у представама 56. Стериниог позорја, иако је реч о класично написаном, режираном и изведеном делу. Александар Поповић је у њему, готово са тезом, искористио историјски тренутак, па политичке промене (диктатура краља) до провинције симболички треба да стигну на дан кад је трговина најживља. Политичка активност (с једне комунисти, а с друге стране монархисти), у свима буди духове већ узбуркане пороцима, глађу, необразованошћу, ситним интересима, потпуном расулу друштвених норми и механизама, што ће до краја произвести праву трагедију, крвопролиће. Као и увек, Савин режира добру, солидну представу у којој се првенствено ослања на глумце. Потврђује се као редитељ уз којег они као по правилу граде добре улоге, у овом случају добри глумци – Анита Манчић, Љубомир Бандовић, Бранимир Брстина... али, понајбољи су се показали они мање познати - Јелена Петровић и Никола Јовановић. На глумцима је и само на њима (сем реалистичког костима и сцене кутије нема ту много спољашњих помагала), да изнесу сву комплексност пишчеве, а затим и редитељске идеје да се унутар комичке игре унесу еле-

НА БИЈЕНАЛУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У ВЕНЕЦИЈИ

„Светлост и тама симбола” Раше Тодосијевића Mинистар за културу, информи- царске историчарке уметности, сање и информационо друштво критичарке и кустоскиње Биће КуПредраг Марковић данас ће отво- ригер, јесте историјска референца рити Павиљон Србије на Међуна- на сликара Тинторета.Његово бародном бијеналу савремене умет- вљење светлом, било рационалним ности у Венецији, на којој ће нашу земљу представљати Драгољуб Раша Тодосијевић с пројектом „Светлост и тама симбола”.Наступ Србије на 54. венецијанском Бијеналу савремене уметности реализује Музеј савремене уметности Војводине, комесар наступа је Живко Грозданић а кустоскиња изложбе је Сања Којић Младенов. Отварању Павиљона Србије присуствоваће и покрајински секре- Драгољуб Раша Тодосијевић, Бог воли Србе, 2002. тар за културу и јавно информиса- или трансцедентним, може се посматрати као значајно за рад бројње Милорад Ђурић. Наслов централне изложбе Бије- них савремених уметника, тако да нала је „Iluminacioni - Iluminacions„, су националне репрезентације биле а полазна тачка концепције умет- позване да своје земље у павиљониничке директорке изложбе, швај- ма представе кроз одговоре на пита-

ња везана за тему „ILLUMInations„. Кроз проблем симбола, пројекат београдског концептуалног уметника Раше Тодосијевића бави се уочавањем и ‘’расветљавањем‘’ друштвено-политичког, економског и културолошког контекста друштвеног окружења самог аутора, а нарочито осетљивих питања као што су митологија, религија и моћ. Пројекат ‘’Светлост и тама симбола‘’ се састоји од више сегмената конципираних кроз инсталације, дневник и историју. Изложбу ће пратити обиман каталог у којем ће се наћи репродукције и подаци о многим ранијим Тодосијевићевим радовима, биографија и стручни текстови. Одабрани пројекат Раше Тодосијевића биће изложен у Павиљону „Југославија„, од 4. јуна до 27. новембра.

Маринa Абрамовић представник Црне Горе Црна Гора ће на Бијеналу у Венецији представити концепт будућег, интернационалног, мултимедијалног центра Марине Абрамовић, који ће бити смештен у простору бивше фабрике фрижидера Обод на Цетињу, и биће центар продукције, презентације, дистрибуције и развитка различитих уметничких форми. Центар ће се бавити уметношћу перфоманса и визуелним уметностима, театром, плесом, музиком, опером, филмом, видеом, образовним и еколошким програмима, архитектуром, науком и новим технологијама, наводи се у презентацији припремљеној за Бијенале. „МАЧО‘ је замишљен као генератор промене, покретач процеса реанимације, ревитализације, одмрзавања, проведравања и проветравања, као активатор културног развитка у Црној Гори”, пише у презентацији. Ма-

рина Абрамовић је навела да „МАЧО‘ види као „сестринску организацију„ њеног института посвећеног перфомансу у Хадсону у САД-у, на чијем развоју тренутно ради.” У овом тренутку сва моја пажња усредсређена је на стварању одређеног наслеђа које ће омогућити уметности перфоманса да настави да се развија... Моје ће наслеђе бити да успоставим два центра, истовремено на два континента„, навела је уметница. Одабир фабрике на Цетињу, која је производила фрижидере за тржиште бивше СФРЈ, уметница је објаснила као спој „идеала комунизма, индустријализма и модернизма, обзирно смештеног поред вековима старих библиотека, палата, манастира и међу планинама које Црну Гору чине тако привлачном географском локацијом”.

менти хорора, а да ни једно ни друго не буде проста забава, него да носи озбиљност, психолошку субверзију као могућу суштину мешавине ових жанрова. Заиста, нема ништа страшније него кад се из комичког тона пређе у тон ужаса, и обрнуто. То по-

неуједначени и тешко је препознати кључ по којем су неки ликови више, а неки мање карикирани (грудоболна мајка Мирићија Милице Михајловић и љигави агитатор Пуша Гордана Кичића готово да су упали из неке друге представе). Јасно је само то

оне помињане сцене-кутије), ту само да потцрта идеју „старих вести“ о свеопштем мртвилу или је ту да потцрта време, ради додатне контекстуализације? Наравно, она упућује и на медије, али не проблематизује их, него само стоји, као визуелни па-

Из представе „Пазарни дан“

јачавање лудила рекло би се болесним смислом за хумор, а заправо стварносним, нешто је чиме нас Савин посебно плаши. Не види се ту превише љубави за ликове и оно што они представљају (српски народ), као код Поповића. Савин је у још једноме мајстор – „Пазарни дан“ режира тако да изазове снажну емотивну реакцију, да учини све видљивим, ефекат који код гледаоца може да изазове осећај супериорности. Уместо да се гледа у лик, глумци врло често чине да се гледа у њих, њихове гестове, изразе лица, говорне гегове. У томе су врло

Фото: Б. Лучић

да та померања доприносе практичној испуњености сцена, јер многи од тако приказаних су и реално, у Поповићевом тексту, равни, једнодимензионални, сасвим довољни за чисту, или чистију фарсу, што представа Атељеа 212 с правом дефинитивно није. Сценографско решење Марије Калабић (још) је једно о којем би се могло полемисати. Да ли је новинска тапета аплицирана на све четири зида (један се из понајвише техничких разлог подиже и спушта, тако обезбеђујући додатак сценског простора, па се не може све тумачити из

раван или решење за потенцијалну доколицу у публици. Можда упућује на манипулативност политике, баш као и медија, али то би већ било учитавање... Све оно с почетка овог текста пада у воду када један од двоје младих, трагично заведених ликова, пред неизбежну смрт забленутим официрима каже да ће једног дана сви имати за хлеб, да ће деци на рођењу плајваз даривати... Дакле, историја ипак постоји и колико год се трудили да је одгурнемо ногом, колико год себи најближих побили, заобићи нас неће. Баш као ни театар. Игор Бурић

ОКРУГЛИ СТО СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Прошлост, садашњост и наши мракови „Пазарни дан“ је пета, шеста драма Александра Поповића коју режира Егон Савин, а на питање модераторке округлог стола Стеријиног позорја Весне Радовановић зашто се увек враћа овом аутору, рекао да је то зато што је Поповић наш најзначајнији писац друге половине 20. века. Поповић је јединствена и самосвојна појава српског позоришта, истакао је Савин, и додао да је он нека врста инспиратора за позоришне марифетлуке, и да је написао толико драма да се представе по њима могу стално играти широм Србије. Да бисмо покушали да одговоримо на питање шта је то српски театар, Поповић нам је у томе незаобилазан, указује Савин и додаје да је његово позориште оно које открива и нашу прошлост и нашу садашњост, наше тамне вилајете и мракове... Утисак Весне Радовановић је да овај комад описује константно стање у којем се налази наше друштво, те да Савин у овој поставци одустаје од Поповићеве наклоности према неким ликовима, и заоштрава ствар тако да ликови постају типови - представници мана, који помало губе људску димензију. Међутим, Савин се с тим није сложио, сматрајући да сам Поповић није имао превише добро мишљење о свом народу, наводећи да је у једној прилици рекао да је у њему 70 одсто шкарт, али га је истовремено волео и препознавао себе у њему. Поповић је, како Савин истиче, тачно видео људе онаквима какви јесу. Овим комадом он је, по Савиновим речима, предвидео распад земље, ужасе у породици који се чине, али како он упозорава, то није разлог да људе презирете, него да их волите. Ликови у овој драми нису више зли, него добри, али су историјске околности и прилике такве да се наноси зло, напоменуо је Савин, додајући и да је Поповић сматрао да не постоји иделогија, већ само класне поделе, само они који се богате и сиромашни.

У овом комаду није дословно пренесена стварност, ипак има мало стилизације, и раблеовског погледа на свет, да би, како Савин објашњава, њима у позоришту дао што „маснији“ материјал за играње. Иначе, Поповић себе није сматрао драмским писцем, већ позоришним, јер је био део тог окружења, и како Савин подсећа, сматрао је да тек када прође кроз филтер сцене, драма добија свој прави израз. Округлом столу је једино из глумачке екипе присуствовало двоје младих глумаца, Јелена Петровић и Никола Јовановић за које се јуче у више наврата чуло да су најбоље остварили улоге у овој представи. Јелена

на плакатско-политичко-објавну агресију која нас окружује. За костим је Егон Савин духовито рекао да је, нема сумње, савремен, у шта се уверио пролазећи недавно поред учесника митинга у Београду, међу којима су неки били идентично обучени као поједини ликови у овом комаду. На крају Округлог стола чуле су се и извесне примедбе – питања студента драматургије Луке Курјачког о томе зашто се редитељ одлучио да представа буде ближа реализму него фарси, неки ликови више карикирани а други не, и зашто је промењен крај текста. Савин је подсетио да је неко рекао за Поповића да је писац трагичних фарси, али је истакао да

Данас на Позорју 11 сати – Округли сто о представи „Метаморфозе“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП–а 19 сати – Програм „Кругови“: представа „Трансфер“ , Вроцлавско позориште Вспулчесни из Пољске, сцена „Пера Добриновић“ СНП-а 21 сат – Представа „Живот у тесним ципелама“, Звездара театар, зграда НИС–а 23.30 сата – Округли сто о представи „Живот у тесним ципелама“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП–а Петровић је рекла да је и овој улози приступила препуштајући се комаду и интуицији, али је додала и да је све било блиско стварности, јер је и лик Јелке каћиперке близак данашњим младима који су жртве манипулације и затровани идеологијом. Не слажући се с констатацијом да су ликови у овој представи као типови, Никола Јовановић је објаснио да игра тринаестогодшњака који је индоктриниран, али је спреман да даје живот да би сва деца имала хлеб да не буду гладна, или оловку да могу да уче. Иако је деструктиван и спреман да убије, како је он објаснио, у њему дакле има и неке хуманости, а не само зла. Сценографија, прекривена факсимилима огласа, а сви су по речима сценографа Марије Калабић аутентична архивска грађа, указује

он заправо посматра човека у катастрофичним ситуацијама у којима се човек налази. У таквим ситуацијама је тешко одиграти истину, односно цео екстремизам ситуације, а бити истовремено истинит. Чуле су се и похвале представи, које је упутио критичар Горан Цветковић, примећујући, између осталог, да се у њој користи цео комички регистар, а заправо производи трагичност. И критичар Дејан Пенчић Пољански навео је да је ова представа, по њему, спасла Стеријино позорје, и изнео примедбе на представе које су више као реситали, додајући да на Позорје доводе „неке Дине Мустафиће и неке Фрљиће“, док нам глумци са сцене говоре приватно о себи. Н. Пејчић

SPORT

~etvrtak2.jun2011.

OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE – ROLAN GAROS

Zimowi} i Srebotnikova u finalu miksa Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i Slo ven ka Ka ta ri na Sre bot nik pla si ra li su se u fi na le Ro lan Ga ro sa u kon ku ren ci ji me {o vi tih du blo va. Zi mo wi} i Sre bot ni ko va su u po lu fi na lu sla vi li pro tiv Ru ski we Na |e Pe tro ve i Xej mi ja Ma ri ja sa 7:6 (7:4), 7:6 (7:5). Srp sko-slo ve na~ ka kom bi na ci ja }e ta ko ima ti pri li ku da u fi na lu bra ni ti tu lu.

U fi na lu, Zi mo wi} i Sre bot ni ko va }e igra ti sa po bed ni kom me ~a iz me |u Austra li jan ke Jar mi le Gaj do so ve i To ma {a Be lu -

@enski singl U ju ~e ra {wim me ~e vi ma `en skog sin gla po stig nu ti su ovi re zul ta ti: Ma ri ja [a ra po va - Alek san dra Pet ko vi} 2:0 (6:0, 6:3), Na Li - Vik to ri ja Aza ren ka 2:0 (7:5, 6:2).

dnevnik

c m y

16

MLADEN KRSTAJI] NOVI DIREKTOR PARTIZANA

Trener Stanojevi} produ`io ugovor Mla den Kr sta ji} ju ~e je zva ni~ no pro mo vi san u sport skog di rek to ra Par ti za na, a Alek san dar Sta no je vi} u tre ne ra cr no- elih na du `e sta ze. [ef stru ke {am pi o na Sr bi je pro du `io je ugo vor sa Be o gra |a ni ma na jo{ go di nu da na i u Hum skoj }e osta ti do 2013. go di ne.

Funk ci ja sport skog di rek to ra Par ti za na, prak ti~ no ne u pra `we na u pret hod nih 18 me se -

No vi di rek tor vaq ka ve} se osvr nuo na pr ve ko ra ke.

- Za ni mqiv nam je na pa da~ Za gre ba Ivan Kr sta no vi} (28), ali jo{ ni ka kve pre go vo re ni smo za po ~e li.

Alek san dar Sta no je vi} tre ner cr no–be lih bi }e do 2013. go di ne. Ju ~e je ver nost cr no–be li ma pro du `io na jo{ se zo nu.

- Sre }an sam zbog sve ga jer to je po tvr da mog ra da. Me |u tim, ko li ko sam ja to li ko su i svi

Na kra ju, pred sed nik Dra gan \u ri} in for mi sao je no vi na re o tre nut noj fi nan sisjkoj si tu a ci ji u klu bu i pla no vi ma za na red nu se zo nu.

- Mi ne ma mo nov ~a nih pro ble ma, ka ko je to ne ko na pi sao. [ta vi {e, mi nu le go di ne po t ro { i l i smo 10 mi l i o n a evra na po ja ~a wa. Od ~e ga mi lion u po sled wih pet na e stak da na na obe {te }e wa (Vol kov, Ba b i}) i osta t ak na pla t e

Katarina Srebotnik i Nenad Zimowi}

~i ja iz Bra zi la sa jed ne, i Kej si De la kve iz Austra li je i Ame ri kan ca Sko ta Lip ski ja sa dru ge stra ne.

U oba se ta po lu fi nal nog su sre ta Zi mo wi }a i Sre bot ni ko ve, pro tiv Pe tro ve i Ma ri ja,

od lu ~i vao je taj-brejk. U pr vom se tu oba pa ra su ima la po je dan brejk, a u dru gom po dva, ali je srp sko-slo ve na~ ka kom bi na ci ja bi la uspe {ni ja u od lu ~u ju }im tre nu ci ma i na kra ju je za slu `e no sla vi la.

AKTUELNI [AMPION NE KRIJE PRIMARNI CIQ

Nadal ne odustaje od titule [am pion Ro lan Ga ro s a, {pan s ki te n i ser Ra fael Na dal je u eks k lu z iv n om blo g u za en g le s ki „Te l e graf” na pi sao da mu je ciq da od bra ni ti tu lu na pa ri skoj {qa ci, iako }e to bi ti vr lo te {ko po red ne ve r o v at n og No v a k a \o ko vi }a. On ka `e da se ne ba vi spe ku la ci ja ma o to me da li }e No vak sle de }e se zo ne us pe ti da od bra ni to li ki broj po e na, {to bi mo gao da is ko ri sti da se, u slu ~a ju da sa da pad ne na dru go me sto, vra ti u vrh ATP li - Rafael Nadal ste. igra bo qe od iko ga ove go di ne, - To ni je moj ciq, iskre no. ali ni je la ko odr `a ti ni vo - na Ciq mi je da osvo jim Ro lan Ga pi sao je Na dal. ros i osta le tur ni re na kon to ga.

Jed na na vi ja ~i ca iz Li ba na Ne znam ho }u li us pe ti, ali to `e l e l a je da zna zbog ~e g a mi je ciq. No vak de fi ni tiv no [pa nac igra bo qe pro tiv dru -

gih te ni se ra, dok pro tiv \o ko v i } a gu b i sa m o p o u z da w e.

Ona ga je pi ta la da li je to zbog to ga {to stra hu je za pr vo me sto, kao i zbog pri ti ska me di ja, ko ji ga stal no pod se }a ju da je iz gu bio ~e ti ri fi na la pro tiv Sr bi na.

- Ne, ni je zbog to ga. Ni sam pod ve } im pri t i s kom ne g o obi~ no i ne za ni ma me to {ta pi {u me di ji. Sve ih po {tu jem, slo bod ni su da pi {u o ~e mu god `e le, ali ne slu {am ni je dan od tih ko men ta ra - na pi sao je Na dal, iz be gav {i da ka `e ka ko }e po be di ti Sr bi na ko ji je u na le tu.

On je, me |u tim, ot krio da ima mno go me sta na sve tu ko ja mu se svi |a ju, ali da naj vi {e vo li Ma jor ku u ko joj je ro |en. Ta ko |e je ot krio da, iako je le vo ruk, a fud bal igra le vom no gom, u gol fu ko ri sti de snu ru ku! Na dal je de man to vao da no si pa ti ke dva bro ja ma we, kao {to se pri ~a.

AGASIJEV TRENER GIL REJES ODU[EVQEN SRPSKIM ASOM

Novak je istinski {ampion Po zna ti kon di ci o ni stru~ wak Gil Re jes sma tra da je No vak \o ko vi} pot pu no re de fi ni sao po jam spor ti ste. ^o vek ko ji je 17 go di na bri n uo o fi z i~ k oj sprem n o s ti An d rea Aga si ja, iz ra zio je di vqe we pre ma srp skom te ni se ru.

- To je sa da pot pu no no va de fi ni ci ja spor ti ste.

Ve o ma sam po no san na No va ka. Ura dio je sve {to je mo gao da bi pro me nio igru i na pre do vao. Uvek je bio ve li ki te ni ser, ali sa da je re de fi ni sao po jam stva ra wa {am pi o na - re kao je Re jes.

Mo tiv da bu de naj bo qi vi di se u \o ko vi }e vim o~i ma.

- Aga si je imao `e qu da bu de {am pion, a No vak ima isti taj po gled. Uvek o~e ku je da bu de naj bo qi i ve ru je da }e po be di ti. Stal no na pre du je, kao {to je na pre do vao i Na dal. Znam {am pi o na ka da ga vi dim, No vak je ba{ to.

Re jes je do dao da ne bi tre ba lo gu bi ti ve ru u Anu Iva no vi}.

- Za sva kog spor ti stu je i ma la po vre da - ve li ki pro blem. Ana mo ra da bu de ja ka, sprem na, br za i da do ~e ka svoj tre nu tak. Ne moj te da se iz ne na di -

ci, o~e ki va no pri pa la je Mla de nu Kr sta ji }u.

- Hva la upra vi na po ve re wu, tru di }u se da ga oprav dam. Dra go mi je {to }u ra di ti u sjaj no or ga ni zo va nom klu bu i na dam se jo{ bo qim re zul ta ti ma. Do go vo ri li smo se br zo, a ne i sti na je da sam po sta vqao uslo ve za ime no va we, ve} je osta nak tre ne ra Sta no je vi }a bio sa mo mo ja `e qa. Pre u zi mam svu od go vor nost za sport ski deo u klu bu – re kao je na pro mo ci ji Kr sta ji}.

dru gi u klu bu za slu `ni za do bre re zul ta te i ne sma tram da sma ne do dir qiv. Voj nik sam Par ti zan i sve }u ra di ti u ci qu we go vog na pret ka.

Sta no je vi} na ja vqu je i ne ka no va ime na na pr voj pro ziv ci, sre di nom ju na.

- La zar Mar ko vi} iz Te le op ti ka bi }e pri kqu ~en pr vom ti mu na let wim pri pre ma ma. Ra di se o sjaj nom ta len tu, ko ji je pro tiv Slo bo de is pu nio o~e ki va wa.

igra ~a. A, usko ro mo `e te o~e ki va ti i no va ime na, od ko jih bi na jed no iz dvo ji li vi {e od 800 hi qa da evra – re kao je \u ri}.

Na kra ju pr vi ~o vek Par ti za na je is ta kao.

- Ima mo svoj plan, a jo{ lak {e }e mo ga spro ve sti sa Kr sta ji }em, kao sport skim di rek to rom. @e li mo sa mo na pred, da bu de mo {to ~e {}i u~e sni ci Li ge {am pi o na.

I. Lazarevi}

INICIJATIVA NA IZBORNOM KONGRESU FIFA

Blater suzbija korupciju

Gil Rejes

te ka da usko ro opet kre ne ka vr hu. Ja ve ru jem da }e se to vr lo br zo do go di ti.

ITF I ATP SAOP[TILI

I u London po bodove Te ni se ri i te ni ser ke mo }i }e da za ra de bo do ve za ATP, od no sno VTA li stu, na Olim pij skim igra ma u Lon do nu 2012. go di ne. To su ju ~e sa op {ti li Me |u na rod na te ni ska fe de ra ci ja (ITF) i Udru `e we te ni skih pro fe si o na la ca (ATP).

Ovo }e bi ti ~e tvr ti uza stop ni put da se na Igra ma do bi ja ju po e ni. ka `e se u za j ed n i~ k om sa o p { te w u ITF i ATP.

Mladen Krstaji}, Dragan \uri} i Aleksandar Stanojevi}

Kao re zul tat tog do go vo ra, Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet (MOK) do zvo li }e sva koj ze mqi da za olim pij ski tur nir pri ja vi naj vi {e ~e ti ri u~e sni ka u sin glu i po dva u du blu. Osta la me sta bi }e do de qe na po ge o graf skom kri te ri ju mu, kao i na osno vu spe ci jal nih po ziv ni ca. Olim pij ski te ni ski tur nir na Igra ma u Lon do nu bi }e odr `an na te re ni ma Vimbldo na od 27. ju la do 5. av gu sta.

Van Nistelroj pre @igi}a Rud van Nis tel roj pot pi sa }e sa Ma la gom ugo vor na jed nu plus jed nu se zo nu, pi {e „Mar ka”. En gle zi tvr de da je i Ni ko la @i gi} u kom bi na ci ji. Ho land ski in ter na ci o na lac do pu to vao je u Ma la gu, ka ko bi pre pot pi si va wa ugo vo ra pro {ao oba ve zne me di cin ske te sto ve. Ako sve bu de u re du, ne ka da {wi na pa da~ Ham bur ga, Real Ma dri da, Man ~e ster ju naj te da i PSV Aj ndho ve na tre ba lo bi da bu de pred sta vqen na kon fe ren ci ji za no vi na re u pe tak. U slu ~a ju da pro pad ne pri ~a sa Van Nis tel ro jom, pr va op ci ja za Ma la gu je Ni ko la @i gi}.

Pred sed nik FI FA za lo `io se da do ma }i na SP ubu du }e bi ra ju pred stav ni ci svih na ci o nal nih sa ve za, a ne sa mo ~la no vi Iz vr {nog ko mi te ta. Sep Bla ter tu ide ju je iz neo na iz bor nom kon gre su FI FA u Ci ri hu, ka ko bi se u bu du} no sti sma wio pro stor za ko rup ci ju i pod mi }i va we.

Ak tu el ni pred sed nik FI FA, ko ji se po no vo kan di do vao za tu funk ci ju, re kao je da bi za da tak Iz vr {nog ko mi te ta tre ba lo da bu de sa mo sa sta vqa we u`e li ste kan di da ta za or ga ni za ci ju Mun di ja la. FI FA ima 208 ze ma qa ~la ni ca, ko je bi, pre ma Bla te ro vom pla nu, tre ba lo da u~e stvu ju u gla sa wu. Pret hod nih ne de qa se FI FA na {la na uda ru jav no sti zbog sum wi da je Ka tar do bio or ga ni za ci ju Mun di ja la 2022. na kon „ku po vi ne” gla so va de le ga ta.

Zbog tih sum wi je Mo ha med bin Ha mam, do sa da {wi pred sed -

Sep Blater

nik Azij ske fud bal ske kon fe de ra ci je, po vu kao kan di da tu ru za me sto pr vog ~o ve ka FI FA. Ka sni je je su spen do van na neo d re |e no vre me, kao i pot pred sed nik FI FA Xek Vor ner. Bin Ha mam je op tu `io Bla te ra da je

znao za pod mi }i va wa, ali da ni je re a go vao.

Eti~ ki ko mi tet FI FA oslo bo dio je Bla te ra sum wi i [vaj ca rac je ostao je di ni kan di dat u pred sed ni~ koj tr ci, ~i ji epi log }e bi ti po znat po pod ne.

Milija{ ne}e u Gr~ku Re pre zen ta ti vac Sr bi je Ne nad Mi li ja{ od ba cio je mo gu} nost da u let wem pre la znom ro ku po sta ne ~lan Pa na ti na i ko sa. Iako za dve se zo ne ni je iz bo rio me sto stan dard nog pr vo tim ca kod me na xe ra Mi ka Me kar ti ja, ne ka da {wi ka pi ten Cr ve ne zve zde osta }e u na ran xa stom dre su i na red ne se zo ne. Na to je bit no uti ca la i ~i we ni ca da su Vul vsi us pe li da iz bo re op sta nak u Pre mi jer li gi.

Go vor ka wa da je na me ti Pa na ti na i ko sa ga ne za ni ma ju.

- Sre }an sam jer smo osi gu ra li op sta nak. Ne ka qu di pri ~a ju {ta god `e le, ali ja ne znam ni {ta o in te re so va wu Gr ka - re kao je Mi li ja{ bri tan skim me di ji ma. - Klub se pi ta i on }e, na rav no, re }i {ta ima, ali ja sam stvar no sre }an u Vul ver hemp to nu. @e lim da igram, kao i sva ki fud ba ler, ali u ovom tre nut ku ne raz mi {qam o od la sku.

Mi li ja{ je za Vul vse za be le `io 42 na stu pa i po sti gao ~e ti ri go la. U se zo ni 2010/11 oba je dao Man ~e ster si ti ju, po je dan kod ku }e i u go sti ma.

SPORT

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

ORLOVI OTPUTOVALI U SEUL

Mr da ko vi} ot pao zbog po vre de Se lek tor or lo va Vla di mir Pe tro vi} ipak ne }e mo }i da ra ~u na na sve igra ~e ko je je po zvao za pri ja teq ske utak mi ce pro tiv Ju `ne Ko re je (3. jun- Seul) i Austra li je (7. jun- Mel burn). Mi qan Mr da ko vi}, gol ge ter Apo lo na, po vre dio se na po sled wem tre nin gu u SC F[ u Sta roj Pa zo vi u po ne de qak uve ~e. Bi }e pod vrg nut de taq nim pre gle di ma, ka ko bi se utvr dio ste pen po vre de i vre men ska pa u za za opo ra vak.

Da kle, „zlat na ko pa~ ka Ki pra“ pro pu sti }e ovu ak ci ju re pre zen ta ci je, a se lek tor je od lu ~io da ni ko ga na knad no ne po zi va pa je put Se u la, pre ko Frank fur ta, kre nuo 21 fud ba ler: [a ra nov i Ka hri man (gol ma ni), To mo vi}, Bi {e vac, Su bo ti}, Ko la rov, Ob ra do vi}, Raj ko vi} i Vi lo ti} (od bra na) Stan ko vi}, Ku zma no vi}, Pe tro vi}, Tri vu no vi}, Mi ri}, To {i}, Qa ji}, Ili}, Pe tro ni je vi} i Jo va no vi} (sre di na) De spo to vi} i Da mja no vi} (na pa da ~i).

Je di ni tre ning or lo vi }e od ra di ti da nas u pod ne na sta di o nu ka pa ci te ta 70.000 me sta ko ji je ras pro dat.

Z. R. Mi qan Mr da ko vi}

JANKOVI] DANAS PROBA KANDIDATE

Or li }i u Fran cu skoj Sr bi ja, pred vo |e na se lek to rom Alek san drom Jan ko vi }em, od i gra }e da nas u Fran cu skom u Ru a nu od 20.45 sa ti, a po tom ih 6. ju na ~e ka duel sa [ved skom u Fal ken ber gu od 19.20 sa ti.

Po sled wi test pred po ~e tak kva li fi ka ci ja za EP ~i ji }e do ma }in bi ti Iz rael, or li }i }e ima ti u av gu stu u Ukra ji ni, na tur ni ru „Va le rij Lo ba nov ski”.

Po red do ma }i na i Sr bi je u~e stvo va }e jo{ ^e {ka i Slo va~ ka.

KVALIFIKACIJE ZA EP MLADIH

Fa ra ni i Ir ci bez go lo va

Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je, fud ba le ri do 21 go di ne, kva li fi ka cvi je za Evrop sko pr ven stvo, po ~e }e 2. sep tem bra sa Se ver nom Ir skom.

Pr vi me~ u na {oj ^e tvr toj gru pi od i gran je ju ~e, a Far ska Ostr va i Se ver na Ir ska igra li su bez go lo va! U gru pi su jo{ Dan ska (do ma }in ovo go di {weg EP za mla de) i Ma ke do ni ja.

SUBOTI^ANI ZAVR[ILI NA PETOM MESTU

Ri stov ski po no san na igra ~e Fud ba le ri Spar ta ka Zla ti bor vo de se zo nu su okon ~a li na pe tom me stu. Za {to se fud bal vo li ja sno je po ka za la utak mi ca Spar tak Zla ti bor vo de i Ja go -

di ne. Broj ne pro ma {e ne pri li ke do ma }ih u pr vom po lu vre me nu i mi nus od dva go la u 75. mi nu tu i naj ve }e op ti mi ste na Grad skom sta di o nu uda qi le su od mi sli o po be di, je di nom is ho du ko ji je Go lu bo vi ma no sio tri bo da. No, ka da su ve} svi pre `a li li Spar tak, u sa mo de se tak mi nu ta Su bo ti ~a ni su ve li kim pre o kre tom sti gli do po be de od 3:2.

Tre ner Spar ta ka, Qu bo mir Ri stov ski, ni je mo gao sa kri ti ra dost zbog dra ma ti~ ne po be de, ali i pla sma na na pe to me sto.

– Znao sam da }e bi ti ova kva utak mi ca, jer ni je bi lo la ko po di }i eki pu po sle emo ci o nal nog i fi zi~ kog pra `we wa na kon re mi ja pro tiv Cr ve ne zve zde u Be o gra du. I ne sa mo to, zna li smo da nam u go ste do la zi ozbiq na eki pa ko ju pred vo di vr lo do bar stru~ wak. Bez ob zi ra na sve to smo sjaj no otvo r i l i utak m i c u, ima l i tri-~e t i r i {an s e, sta t i v u, ali ni smo po sti gli gol. Sa dru ge stra ne i Ja go din ci su pri ka za li do bru igru, a da bu de go re po nas i po ve li sa 1:0.

Po sle to ga nam ni ka ko ni je i{lo ka ko tre ba, igra ~i su se uner vo zi li, a bi li smo u du plom de fi ci tu. No, u fi ni {u je usle di lo fe no me nal nih de set mi nu ta za Spar tak. Po sti gli smo tri go la, ma lo nas je i sre }a po gle da la, ali je po be da sva ka ko za slu `e na. Na kra ju mo ram da ka `em da sam iz u zet no po no san na ove mom ke, od li~ no su od ra di li po lu se zo nu, a pe to me sto je za nas ve li ki uspeh – ka `e Ri stov ski.

N. S.

IZ FK VOJVODINA

Pri pre me 15. ju na Od mah po za vr {et ku su sre ta 30. pr ven stve nog ko la sa Cr ve nom zve zdom (0:2) fud ba le ri Voj vo di ne do bi li su od mor.

O~e ki va lo se da }e pro ziv ku za no vu se zo nu za ka za ti Zo ran Mi lin ko vi}, ali po {to se on dan ka sni je od lu ~io na pre kid sa r ad w e s No v o s a | a n i m a, u Voj vo di ni su pri mo ra ni da po tra `e no vog {e fa stru~ nog {ta ba.

Tim po vo dom sport ski di rek tor FK Voj vo di na Mi o drag Pan te li} ju ~e je re kao: - Igra ~i su oba ve zni da se na po ~e tak no vih pri pre ma ja ve 15. ju na. Do ta da }e mo, na dam se, iza bra ti no vog {e fa stru~ nog {ta ba. Me |u tim, ni ka kve ro ko ve ni smo se bi po sta vi li, jer ne `e li mo br zo ple to da do ne se mo od lu ku i even tu al no po gre {i mo. Ovo je de li ka tan po sao i `e li mo da iz bor no vog tre ne ra bu de pra vi, da do ve de mo stru~ wa ka ka kvog Voj vo di na za slu `u je - re kao je Pan te li}.

S. S.

Mi o drag Pan te li}

ZVEZDA OBELE@ILA 20 GODINA OD TITULE PRVAKA EVROPE

NA KOPA AMERIKA

Ga u ~o si s Me si jem Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Ar gen ti ne Ser hio Ba ti sta sa op {tio je {i ri spi sak od 25 igra ~a za pred sto je }e pr ven stvo Ju `ne Ame ri ke, Ko pa Ame ri ka.

Na spi sku su - gol ma ni: Iker Ro me ro (AZ Alk mar), Huan Pa blo Ka ri zo (Ri ver Pla ta), Oskar Us ta ri (He ta fe); od bra na: Ga bri jel Mi li to (Bar se lo na), Eze ki jel Ga raj (Real Ma drid), Ni ko las Bur di so (Ro ma), Ha vi jer Za ne ti (In ter), Ni ko las Pa re ha i Mar kos Ro ho (obo ji ca Spar tak Mo skva), Pa blo Za ba le ta (Man ~e ster si ti), Emi li ja no In sua (Ga la ta sa raj); sre di na: Ha vi jer Ma ske ra no (Bar se lo na), Lu kas Bi qa (An der leht), Ever Ba ne ga (Va len si ja), Este ban Kam bi ja so (In ter), Ha vi jer Pa sto re (Pa ler mo), Di je go Va le ri (La nus), En co Pe rez (Estu di jan tes), Fer nan do Ga go (Real Ma drid); na pad: Li o nel Me si (Bar se lo na), An hel di Ma ri ja (Real Ma drid), Gon za lo Igu ain (Real Ma drid), Kar los Te vez (Man ~e ster si ti), Ser hio Agu e ro (Atle ti ko Ma drid), Eze ki jel La ve ci (Na po li).

Ba ti sta }e do po ~et ka tak mi ~e wa mo ra ti da se od rek ne tro ji ce igra ~a i pri ja vi ko na ~an spi sak od 22 fud ba le ra.

Ko pa Ame ri ka igra }e se od 1. do 24. ju la u Ar gen ti ni.

Mo no gra fi ja za sva vre me na

Fud bal ski klub Cr ve na zve zda je u Skup {ti ni Be o gra da obe le `io 20 go di na od ti tu le pr va ka Evro pe. Tom pri li kom cr ve nobe li pred sta vi li su mo no gra fi ju „20 go di na Ba ri ja”.

U cen tru pa `we na {li su se ne ka da {wi ~el ni ci Dra gan Xa ji} i Vla di mir Cvet ko vi}, tre ner ge ne ra ci je ko ja je 1991. go di ne osvo ji la Kup evrop skih {am pi o na Qup ko Pe tro vi}, kao i ta da {wi igra ~i Ro bert Pro si ne~ ki, Mi o drag Be lo de di}, Dra gi {a Bi ni}, Slo bo dan Ma ro vi}, Go ran Va si li je vi}, Vla dan Lu ki} i Ivi ca Mom ~i lo vi}.

Le gen da Zve zde Dra gan Xa ji} pri se tio se da je je di ni `e leo da

- Tim iz 1991. go di ne je stva ran du go i stru~ no, a je dan je od ret kih ko ji je po stao {am pion bez po ra za. Cr ve na zve zda se gra di la ko rak po ko rak i mno gi su u wu ulo `i li vre me, zna we i no vac. is ta kao je Cvet ko vi}.

On je do dao da se od zlo na mer nih ~e sto ~u je da Zve zda `i vi u pro {lo sti po mi wu }i Ba ri, ali da oni ne zna ju da je to pu to kaz da se taj uspeh po no vi.

Tre ner ko ji je pred vo dio Zve zdu do kro va Evro pe, Qup ko Pe tro vi}, ka zao je da su po treb ni do bra or ga ni za ci ja, stru~ ni {tab, igra ~i i fi nan sij ska mo gu} nost da bi se taj uspeh po no vio. Sa da {wi tre ner Cr ve ne

Ne ka da {wi re pre zen ta ti vac Ru mu ni je Mi o drag Be lo de di} is ta kao je da }e mu u se }a wu, po red osvo je nog pe ha ra pr va ka Evro pe, uvek osta ti i pr va utak mi ca u dre su Zve zde.

- Pre utak mi ce do bio sam li tar lo ze i pe ~e no pra se. Ta kav do ~ek ni ka da ne }u za bo ra vi ti. pri se tio se Be lo de di}.

Sa da {wi pred sed nik Cr ve ne zve zde Vla dan Lu ki} ve }i deo se zo ne u ko joj je taj klub po stao evrop ski {am pion pro veo je u voj sci.

- Bio sam re zer va u slav noj ge ne ra ci ji, a upra vo mi re zer vni igra ~i bi li smo naj ve }i na vi j a ~ i naj b o q ih 11, ko j i su

Te mi {var dru go li ga{ FK Te mi {var iz ba ~en je u dru gu li gu Ru mu ni je, jer zbog na go mi la nih du go va ni je obez be dio no vac za li cen ci ra we za na red nu se zo nu.Eki pa Te mi {va ra je za u ze la dru go me sto u li gi po be dom nad bu ku re {tan skim Di na mom u po sled wem me ~u i ta ko obez be di la me sto u tre }em kru gu kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na. Wi ho vo me sto u kva li fi ka ci ja ma pre u ze la je eki pa Va slu ia, ko ja je bi la tre }e pla si ra na u pr ven stvu.

- Ovo je skan dal i po ni `a va we. Za nas je to po ~e tak ra ta ko ji }e mo vo di ti svim le gal nim sred stvi ma i ve ru jem, na kra ju ga i do bi ti - re kao je pred sed nik Te mi {va ra, Mar jan Jan ku.

ZBOG BLOKADE NA PUTEVIMA VOJVODINE

Po lu fi nal ni me ~e vi ku pa 8. ju na U skla du sa do ga |a ji ma na pu te vi ma Voj vo di ne, zbog blo ka de po qo pri vred ni ka, u FSV hit no su re a go va li i ot ka za li me ~e ve po lu fi na la Ku pa Sr bi je na te ri to ri ji FS Voj vo di ne ko je su tre ba le da se od i gra ju ju ~e. Iz FSV oba ve {ta va ju da }e se me ~e vi po lu fi na la u Ki kin di (Ki kin da - Rad -

17

ni~ ki, No va Pa zo va) i Pe }in ci ma (Do wi Srem Slo ga, Te me rin) od i gra ti sle de }e sre de, 8. ju na, od 17 sa ti.

Po bed ni ci ovih du e la fi nal ni su sret Ku pa od i gra }e 15. ju na, a do ma }in }e bi ti od re |en na knad no.

S. S.

Deo {am pi on ske ge ne ra ci je iz Ba ri ja na pro sla vi

se we gov tim u po lu fi na lu Ku pa {am pi o na 1991. sa sta ne sa Ba jer nom iz Min he na.

- Ose }ao sam da ima mo ve li ki tim i sa mo je bi lo po treb no uli ti mu sa mo po u zda we. Mno gi su ta da hte li da iz beg ne mo Ba jern, ali ne i ja. Vo dio sam se ~i we ni com da je to ve li ki klub i da }e mo igra ti u sjaj noj at mos fe ri. Ta ko je i bi lo, a Zve zda je po be di la i pro {la u fi na le - ka zao je Xa ji}.

Biv {i ge ne ral ni se kre tar Vla di mir Cvet ko vi} re kao je da je Zve zda, iako mla |a od {pan ske Bar se lo ne, us pe la da po sta ne evrop ski pr vak pre tog klu ba i ta ko u|e u klub ve li ka na.

zve zde Ro bert Pro si ne~ ki oce nio je da je to bi la ge ne ra ci ja vr hun skih igra ~a sa ka rak te rom i ta len tom.

- Si gur no je da svi igra ~i ima ju vi deo ko lek ci ju sa snim ci ma utak mi ca iz te se zo ne, ko ju po vre me no po gle da ju - do dao je Pro si ne~ ki.

Dra gi {a Bi ni} je pod vu kao da su igra ~i Zve zde ra ni je vi {e `e le li po be du ne go sa da {we ge ne ra ci je i da je je dan od osno va ja kog ti ma bi la kva li tet na li ga do ma }eg pr ven stva.

- Ka rak te ri sa lo nas je od li~ no dru `e we me |u igra ~i ma, ali i sa ~la no vi ma upra ve - do dao je Bi ni}.

igra li fe no me nal no. - re kao je Lu ki}.

Pred sed nik Skup {ti ne Be o gra da i ~lan uprav nog od bo ra Fud bal skog klu ba Cr ve na zve zda Alek san dar An ti} po `e leo je da taj klub idu }e se zo ne po sta ne pr vi u Sr bi ji, a on da i u Evro pi.

Mo no gra fi ju „20 go di na Ba ri ja” na pi sa la je gru pa auto ra pred vo |e na Si ni {om Bo `o vi }em i Mi {om Sto ja no vi }em.

Fud bal ski klub Cr ve na zve zda po stao je {am pion Evro pe 29. ma ja 1991. go di ne, ka da je na sta di o nu Sve ti Ni ko la u Ba ri ju po sle pe na la po be dio fran cu ski Olim pik iz Mar se qa.

Si wo ri na me {tao me ~e ve?

Biv {i re pre zen ta ti vac Ita li je \u ze pe Si wo ri je dan je od 16 uhap {e nih zbog sum we da su u~e stvo va li u na me {ta wu fud bal skih utak mi ca, ja vi la je agen ci ja An sa.

Po red Si wo ri ja, me |u uhap {e ni ma su na vod no i po je di ni igra ~i klu bo va iz dru ge i tre }e ita li jan ske li ge, kao i oso be

\u ze pe Si wo ri

ko je su po ve za ne sa kla di o ni ca ma. Na vo di se da je Si wo ri tre nut no u ku} nom pri tvo ru. Ak ci ja je po ~e la u Kre mo ni, a po li ci ja je uhap si la osum wi ~e ne u 10 gra do va {i rom Ita li je.

Si wo ri je svo je vre me no bio ka pi ten rismkog La ci ja, a za re pre zen ta ci ju Ita li je od i grao je 28 utak mi ca.

18

sport

~etvrtak2.jun2011.

Ka na rin ci odah nu li U fu r i o z nom pr vom po l u v re m e n u fud ba le ri pr vo li ga {a No vog Sa da nad vi si li su biv {eg su per li ga {a Mla dog Rad ni ka i otvo ri li put ka vred noj po be di. Ta ko su ko na~ no i ka na rin ci od ha nu li {to se op stan ka ti ~e. Po sle ube dqi ve po be de si gur no je naj za do voq ni ji bio tre ner Zo ran Go ve da ri ca.

- Od lu~ no smo u{li u utak mi cu, zna li da za pro tiv ni ka ima mo kva li te tan sa stav ko ji do la zi da se nad i gra va. Igra ju Po `a re vqa ni sli ~an fud bal kao i mi. U{li smo u utak mi cu sa na me rom da osu je ti mo wi ho ve na pa de, ka ko bi na {a igra do {la do iz ra `a ja. Us pe li smo u pr vom de lu da na met ne mo ri tam, ka zni mo sve gre {ke i do |e mo do ube dqi vog vo| stva. U na stav ku je bi la stvar ru ti ne da uspe {no do vr {i mo za po ~e ti po sao - ka `e Go ve da ri ca.

U dru gom de lu {an sa je pru `e na Ne boj {i \u ki }u, ko ji je du go pa u zi rao zbog po vre de.

Bo jan Ili}

- Kod ova ko ube dqi vog re zul ta ta bi lo je nor mal no da {an su pru `im i osta lim igra ~i ma, ra du je me us pe {an po vra tak \u ki }a ko ji se odu `io od li~ nom igrom kao i osta li mom c i. Od i g ra l i su mom c i

ceo su s ret go t o v o bez gre {ke. Po seb no bih na gla s io u~i n ak Bo j a n a Ili }a. Igrao je ovo ga pro le }a na svim me sti ma, sa m o ni j e stao na gol. Od i grao je vr hun ski. Imam ne k o l i k o uni ver za la ca i stvar no im se za hva qu jem na sve mu pru `e nom u po sled wim utak mi ca ma.

Ko na~ no ste ostvri li pla ni ra no.

- [to se psi ho lo {ke stra ne ti ~e mo `e mo da odah ne mo, ali mo ra mo da na sta vi mo u istom tem pu, jer ne zna mo dru ga ~i je. Mo `da }e u ova tri po sled wa ko la {an su do bi ti igra ~i sa ma wom mi nu ta `om i oni mo ra ju da od i gra ju di sci pli no va no, pro fe si o nal no do kra ja.

U{li smo u pra vi ri tam, sve bo qe igra mo i pru `a mo pre po zna tqi ve igre ko je su nas kra si le - is ta kao je na kra ju sa pu no op ti mi zma kor mi lar eki pe sa De te li na re.

I. Grubor

dnevnik JU^E U BEOGRADU

Pred sta vqen Olim pij ski dan tr ~a wa Pod slo ga nom „U dru {tvu se lep {e tr ~i“ pred sta vqen je 17. olim pij ski dan tr ~a wa, ko ji }e se odr `a ti 4. ju na od 11.30 ~a so va na trim-sta zi u be o grad skom Ko {ut wa ku.

Ovom ma ni fe sta ci jom obe le `a va se ro |en dan Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta (MOK).

Or ga ni za to ri su Olim pij ski

fe sta ci je pred sta vqa ju do bru pri li ku da se afir mi {e ba vqe we spor tom kao zna ~a jan deo po ro di~ nih ak tiv no sti i sa za do voq stvom pred sta vio pro mo to ra ovo go di {we man fe sta ci je is tak nu tog od boj ka {a i do b it n i k a „Tro f e j a MOK“ Ni ko lu Gr bi }a.

- Po ti ~em iz sport ske po ro di ce i otac i maj ka su me usme ri li da se od ma lih no gu ba -

Kse ni ja Ma o du{, pred stav nik za me di je OK Sr bi je, oba ve sti la je da su od 12 ~a so va na pro gra mu tr ke na 200 me ta ra (de ca do ~e ti ri go di ne), na 400 (de ca do osam go di na), na 400 me ta ra (de ca do 12 go di na) a da je u 12,40 ~a so va start Po ro di~ ne tr ke gde }e se naj ma sov ni joj po ro di ci do de li ti na gra da OKS i Mer ka to ra. Start glav ne tr ke na 3.600 me ta ra je u 13 ~a so va.

POQSKA OBJAVILA RAT HULIGANIMA

Za naj sit ni je iz gre de 500 evra Poq ska zbog Evrop skog pr ven stva u fud ba lu 2012. go di ne ko je or ga ni zu je za jed no sa Ukra ji nom po no vo za o {tra va pro pi se i ka zne za fud bal ske hu li ga ne.

Ve} od na red ne pr vo li ga {ke se zo ne pla ni ra nov ~a ne ka zne na li cu me sta od naj ma we 500 evra, a za utr ~a va we hu li ga na

nu da va `e jo{ do po ~et ka no ve li ga {ke se zo ne ovog le ta.

Glav n e iz m e n e su skon c e tri sa ne na to da se hu li ga ni ka `wa va ju od mah, na li cu me sta i to vi so kim nov ~a nim ka zna ma ko je po ~i wu od 500 evra za naj sit ni je iz gre de, dok bi ozbiq ni ji pre stu pi, re ci mo uno {e we no `e va ili ma ~e ta

Za hu li ga ne u Poq skoj vi {e ne ma po pu sta

na te ren pre ti ~ak ka zna od go di nu da na za tvo ra. Vla da je zbog skan da la na fi nal noj utak mi ci Ku pa Poq ske, ka da su hu li ga ni Le gi je i Le ha de mo li ra li sta dion u Bid go {}u usvo ji la iz me ne za ko na o bez bed no sti na ma sov nim i sport skim ma ni fe sta ci ja ma. Ra ~u na da }e ih i Sejm i Se nat poq skog par la men ta usvo ji ti po hit nom po stup ku, ta ko da po~ -

na sta dion zna ~i li za vi nov ni k a ka z nu od naj m a w e 750 evra. Naj ma we 500 evra ka zne pla ti }e i sva ki na vi ja~ ko ji ka pu qa ~om, {a lom ili ma ra mom pri kri va li ce ta ko da ote `a po li ci ji utvr |i i va we iden ti te ta. Eks pres 24-~a sov ni su do vi za ka `wa va we hu li ga na ra di }e na sta di o ni ma jo{ to kom utak mi ca pre ko vi deo kon fe ren ci ja.

Na sta d ion }e se vra t i t i od na r ed n e se z o n e po l i c i j a, ko j a je do sa d a in t er v e n i s a l a tek ka d a se or g a n i z a t o r i m a i re d a r i m a ot m u stva r i kon tro l i i po z o v u u po m o} po l i ci j u.

No vi za kon jo{ do sled ni je omo gu }a va re gi o nal nim vla sti ma da na re de da se utak mi ca igra pred pra znim sta di o- nom ako po li ci ja iz da ne ga tiv no mi {qe we da bez bed nost ni je do voq no ga ran to va na, bi lo zbog maw ka vo sti na sta di o nu ili zbog to ga {to su na vi ja ~i tog klu ba po zna ti po iz gre di ma.

Voj vo da, tj. pred sed nik re gi o n al n e skup { ti n e ima } e pra vo i da pre ki ne utak mi cu ako do |e do iz gre da.

Pre mi jer Do nald Tusk sa op {tio je da pre ma po o {tre nom za ko nu ne }e bi ti utak mi ca sa na vi ja ~i ma na onim sta di o ni ma ko ji ne ma ju ka me re.

Od u sta lo se od uvo |e wa do `i v ot n e za b ra n e ula s ka na sta di o ne u Poq skoj, ali za to oni ko ji ma je iz re ~e na za bra na ne }e vi {e do la zi ti u vre me utak mi ce da se pri ja ve po li ci ji a on da se slo bod no kre ta ti ka ko ho }e, ve} }e bi ti du `ni da to kom ce le utak mi ce se de kod ku }e sa elek tron skom na ru kvi com ka kva se ko ri sti za nad z i r a w e osu | e n i k a pu {te nih u ku} ni za tvor.

Za kon je do neo i jed no ubla `a va we pro pi sa - dok sa da na sta di o ni ma vla da pro hi bi ci ja, pre ma no vim pro pi si ma to kom utak mi ca mo }i }e da se pro da je pi vo sa ni skim pro cen tom al ko hol da, do 4,5 od sto.

Ar gen tin ci de man to va li tvrd we o do pin gu 1993.

Fud bal ska fe de ra ci ja Ar gen ti ne (AFA) de man to va la je tvrd we da su re pre zen ta tiv ci te ze mqe ko ri sti li sti mu la tiv na sred stva u utak mi ca ma ba ra `a za pr ven stvo sve ta pro tiv se lek ci je Austra li je 1993. go di ne.

AFA je pi sme nim sa op {te wem re a go va la na iz ja vu le gen dar nog Di je ga Ma ra do ne, ko ji je pro {le sed mi ce u jed nom TV in tre vjuu re kao da su on i sa i gra ~i uo~i me ~e va sa Austra li jan ci ma do bi li „br zu ka fu” za po boq {a we igre, da su ~el ni ci AFA zna li za to, kao i da ni je bi lo uobi ~a je ne do ping kon tro le.

- Ni je bi lo po treb no da se igra ~i pod vrg nu te sti ra wu na do ping, jer su ta da {wa pra vi la bi la ta kva. Sle di li smo pra vi la po slo vu za ko na i ~ast je svi ma sa ~u va na - sto ji u sa op {te wu AFA, ko je je pot pi sao pred sed -

nik te fe de ra ci je Hu lio Gron do na.

Ar gen ti na i Austra li ja igra le su u ok to bru i no vem bru 1993. dve utak mi ce ba ra `a za u~e {}e na svet skom pr ven stvu. U Sid ne ju je me~ za vr {en ne re {e no 1:1, a u re van {u u Bu e nos Aire su Ar gen ti na je po be di la sa sa 1:0 i pla si ra la se na Mun di jal sle de }e go di ne u SAD. Ma ra do na je na tom {am pi o na tu bio po zi ti van na ko kain po sle utak mi ce sa Ni ge ri jom, zbog ~e ga mu je Me |u na rod na fud bal ska fe de ra ci ja iz re kla pet na e sto me se~ nu su spen zi ju.

Iz ja va Ma ra do ne u pro {lo ne deq nom in ter vjuu mo gla bi da se oka rak te ri {e kao „osve ta” Gron do ni, sa ko jim je odav no u ne pri ja teq skim od no si ma.

Gron do na (79) je po sle ne u spe h a na pro { lo g o d i { wem

Di je go Ma ra do na

pr v en s tvu sve t a u Ju ` noj Afri ci od bio pro du `e tak sa rad we Ma ra do nom, ta da {wim se l ek t o r om dr ` av n e re p re zen ta ci je.

Kse ni ja Ma o du{, Vla de Di vac, Ni ko la Gr bi} i Dra go{ Pri bi ~e vi}

ko mi tet Sr bi je i kom pa ni ja „Mek do nalds Sr bi ja“.

Dra go{ Pa vi }e vi}, ge ne ral ni di rek tor „Mek don lads Sr bi je“ po zvao je sve ko ji vo le sport i re kre a ci ju da is tr ~e jed nu od sta za i is ta kao da je „Mek do nalds Sr bi ja“ ve} du gi niz go di na sa rad nik OKS u or ga ni za ci ji Olim pij skog da na tr ~a wa.

Pred sed nik OKS Vla de Di vac na gla sio je da ova kve man -

vim spor tom a ka sni je su mi bi li naj ve }a po dr {ka i oslo nac. Olim pij ski dan tr ~a wa je pri li ka da se de ci po ka `e ko li ko je le po ba vi ti se spor tom, po seb no u do brom dru {tvu – re kao je Ni ko la Gr bi} na kon fe ren ci ji za me di je u „Mek do nald su“ na Te ra zi ja ma.

- Za to, ne okle vaj te, do |i te u su bo tu u Ko {ut wak u {to ve }em bro ju da za jed no u`i va mo u tr ~a wu i da se dru `i mo.

Od 13.15 ~a so va je spon zor ska {ta fet na tr ka ({e sto ro u~e sni ka, naj ma we tri `e ne). Kao i la ne u~e stvo va }e i {ta fe ta OKS u ko joj su dva ~la na si gur no Vla de Di vac i ge ne ral ni se kre tar \or |e Vi {ac ki, a osta li su – iz ne na |e we.

U to ku pro gra ma pro ~i ta }e se i po zdrav no pi smo pred sed ni ka MOK @a ka Ro ga. U~e sni ci ma i go sti ma obra ti }e se i pred sed nik OKS Vla de Di vac.

FK Mla dost po bed nik tur ni ra u kategoriji 1995. go di {ta

ZAVR[EN TURNIR „KUP LUKI]EVA 2011”

Do ma }i ni i Zre wa nin ci na po bed ni~ kom po sto qu Eki pa Mla do sti iz Lu ki }e va iz bo ri la je pr vo me sto na fud bal skom tak mi ~e wu “Kup Lu ki }e va 2011” u ka te go ri ji go di {ta 1995, dok je me |u go di {tem 1998. po bed ni~ ko po sto qe pri pa lo Pro le ter Grad nu li ci iz Zre wa ni na. Na tur ni ru za mla |e ka te go ri je, u dve kon ku ren ci je, na stu pi lo je 19 eki pa sa vi {e od 350 mla dih fud ba le ra. Tur nir je od i gran na tri te re na Sport skog cen tra “Mla dost”, ~i me su se na naj bo qi na ~in po ka za le mo gu} no sti Lu ki }e va za raz voj fud ba la, s ob zi rom na uslo ve ko ji ov de po sto je.

“Kup Lu ki }e va 2011” od i gran je pod po kro vi teq stvom Me sne za jed ni ce Lu ki }e vo, a na pri god noj sve ~a no sti otvo rio ga je se kre tar MZ Dra gan Sta ni {i}.

Po oce ni or ga ni za to ra, ovo nad me ta we po ka za lo se u do brom sve tlu, a `e qa je da se odr `a va i na red nih go di na.

- Za hva qu je mo se svim eki pa ma ko je su do {le i tak mi ~i le se, i ta ko da le svoj do pri nos da ovaj tur nir uspe. Po seb nu za hval nost du gu je mo ti mo vi ma iz Re pu bli ke Srp ske, iz Mi li }a, Ba wa lu ke i Bi je qi ne, ko ji su pre va li li dug put da po ka `u svo je fud bal sko ume }e. U sva kom slu ~a ju re zul ta ti su bi li u dru gom pla nu, a sre} ni smo {to smo upo zna li no ve pri ja te qe - sa op {tio je Or ga ni za ci o ni od bor tur ni ra u Lu ki }e vu.

Ko na~ na ta be la u ka te go ri ji go di {ta 1995. iz gle da ova ko: 1.

Mla dost (Lu ki }e vo), 2. OFK Sport tim (Ba wa lu ka), 3. Mi li }i, 4. Pro le ter Grad nu li ca 96 (Zre wa nin), 5. Naf ta gas (Ele mir), 6. Pro le ter Grad nu li ca 95 (Zre wa nin) i 7. Rad ni~ ki (Zre wa nin). U fi nal noj utak mi ci Mla dost je po be di la OFK Sport tim sa 5:4 na kon iz vo |e wa pe na la. U re gu lar nom to ku utak -

mi ca je za vr {e na 0:0. Naj bo qi igra~ tur ni ra go di {ta 1995. je Igor Ku ki} (Mi li }i), naj bo qi stre lac De jan ^u ro vi} (Pro le ter Grad nu li ca 95), a naj bo qi gol man Ste fan Su bu (Mla dost). [to se ti ~e pla sma na za go di {te 1998. po re dak je sle de }i: 1.

Pro le ter Grad nu li ca (Zre wa nin), 2. Ba nat (Zre wa nin), 3. Be ~ej, 4. Rad nik (Bje qi na), 5. Vr {ac ju naj ted, 6. Ba~ ka (Su bo ti ca), 7.

Mla dost (Lu ki }e vo), 8. Bam bi (Zre wa nin), 9. Ru san da (Me len ci), 10. Mi ka An ti} (Pan ~e vo), 11. Bu du} nost (Srp ska Cr wa) i 12. Rad ni~ ki (Zre wa nin). U fi na lu Pro le ter je sa vla dao Ba nat sa 2:0. Za naj bo qeg igra ~a tur ni ra go di {ta 1998. pro gla {en je Mi lan [}ev ko (Pro le ter Grad nu li ca), naj bo qi stre lac je Ste fan Ra ki} (Rad nik, Bi je qi na), a naj bo qi gol man Alek san dar Ma ri} (Be ~ej). @. Balaban

SPORT

dnevnik UO^I POSLEDWEG KOLA SUPERLIGE

FINALNA SERIJA

Sud bi na da vqe ni ka u ru ka ma Ka }a na Tak m i ~ e w e u Su per li gi ru ko me ta {a je pri sa mom kra ju.

Su bot wim utak mi ca ma bi }e sta vqe na za ve sa na se zo nu u ko joj se ni je mo glo vi de ti mno go to ga le pog, ali se isto vre me no otva ra lov na ve {ti ce ka da je u pi ta wu bor ba za op sta nak. Ne ki neo bi~ ni re z ul t a t i, ostva r e n i u po sled wih ne ko li ko ko la, pod gre ja li su sum we da se ne {to neo bi~ no de {a va u na {oj su per i ci, pa su ner vi, po go to vo u klu bo vi ma ko ji bi ju bit ku za op sta nak, za teg nu ti do kra ja.

Sti ca jem okol no sti, broj ne o~i su upr te u Ka}. Ju go vi }u u go ste do la zi Sme de re vo, da vqe nik broj 2, ali i eki pa ko ja ima da le ko naj bo qi u~i nak u me |u sob nom od me ra va wu sna ga ugro `e nih klu bo va. Ka }a ni su po be dom nad Voj vo di nom, i to u No v om Sa d u, vra t i l i osmeh na li ca svo jih sim pa ti ze ra, ko ji su im, zbog ve li ke bor b e n o s ti i sjaj n e igre, opro sti li ne ke lo {i je re zul ta te, po go to vo po ra ze ostva re n e u ne k a d a neo s vo j i v om Hra mu.

Ipak, po sle ne dav ne po vre de Bran ka Kan ka ra {a, u [ap cu, usle dio je no vi peh, po vre da or ga ni za to ra igre Ni ko le Vug dra go vi }a, ko ji }e od su stvo va ti sa te re na na red na ~e ti ri me se ca. Ju go vi} je ta ko, u sa m om fi n i { u pr v en s tva, ostao bez dva stan dard na pr vo tim ca, {to pred sta vqa ve li ki hen di kep za ~e tu Vla da na Jor do vi }a, tim pre {to Ka }a ni, i bez to ga, ima ju ~ak ~e ti ri ka de ta me |u start nih ~e tr na est igra ~a.

Ju go vi} ne gu je brz i mo de ran ru ko met, stva ra igra ~e, i to re pre zen ta tiv nog for ma ta, i u po sled woj de ce ni ji va `i za klub ko ji ne pri be ga va kom pro mi si ma, ne go te `i da sa ~u va obraz po sva ku ce nu. Pred ta kvom fi lo zo fi jom pro {le go d i n e su pa l e kom { i j e iz Zre wa ni na. Po ra zom u Ka }u,

~etvrtak2.jun2011.

Ma ja mi po veo, Dirk ne mo `e sam Ko {ar ka {i Ma ja mi ja po be di li su Da las u pr vom me ~u ve li kog fi na la NBA li ge sa 92:84 i po ve li sa 1:0 u se ri ji.

Po no vo je „ve li ka troj ka” Hi ta bi la naj za slu `ni ja za tri jumf. Xejms je uba cio 24 po e na, Vejd je imao dva ma we, a Bo{ je me~ za vr {io sa 19 po e na.

Naj e fi ka sni ji igra~ me ~a bio je Dirk No vic ki sa 27 po e na, ali ni je imao po dr {ku sa i gra ~a.

Sa mo su jo{ dvo ji ca igra ~a Da la sa ima la dvo ci fre ne u~in ke.

Te ri je po sti gao 12, a Me rion 16 uz 10 sko ko va. Pod ba cio je Pe |a Sto ja ko vi} ko ji se ni je upi sao u strel ce. Na{ igra~ je na te re nu pro veo ne pu nih 15 mi nu ta i za to vre me je tri pu ta {u ti rao iz

igre, sve za tri po e na. Us peo je da ukra de dve lop te i da na pra vi tri pre kr {a ja.

Da zlo bu de go re po tim iz Tek sa sa, naj bo qi igra~ Dirk No vic ki po vre dio je te ti vu sred weg pr sta na le voj ru ci, zbog ~e ga }e do kra ja se ri je mo ra ti da no si za {ti tu.

Da las je us peo da za dr `i eki pu Ma ja mi ja na sa mo 38 od sto {u ta iz igre, {to je dru gi naj lo {i ji pro ce nat tog ti ma u plej ofu, ali ni to ni je po mo glo.

- Mi smo tim ve te ra na, ali ne ma pre da je. Za to u ~e tvr tak mo ra mo da da mo sve od se be Ako kao go sti uspe mo da po be di mo, bi }e mo ve o ma za do voq ni tre nut nim sko rom od 1:1, jer se se ri ja on da se li u Da las - re kao je No vic ki.

MAKEDONAC U LITVANIJI

Pre drag Sa mar yi ski u Li je tu vo su

Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta

Pro le ter se opro stio od Su per li ge, ko je }e se, ka ko stva ri tre nut no sto je, te {ko do ~e pa ti u na red nim se zo na ma. ^ak bi se mo glo re }i da Ka }a ni ove se zo ne ni su bi li mi qe ni ci su dij skih od lu ka, ima li su vr lo lo {e su |e we, po go to vo u go sti ma, a ~i we ni ca da su obe utak mi ce iz me |u Ju go vi }a i Ko lu ba re, kup i pr ven stve nu, u raz ma ku od sa mo de set da na, su di le iste su di je, Ra ji} i Dra go mi ro vi}, ube dqi vo sve do ~i o ma }e hin skom od no su RS Sr bi je pre ma mom ci ma ko ji no se ne be sko pla vi dres. Po go to vo {to su u oba me ~a Ka }a ni dra sti~ no o{te -

EVROPSKA LIGA – @ENE

}e ni i pri tom pre tr pe li po raz.

Po be dom nad Sme de re vom, Ju g o v i} }e, naj v e r o v at n i j e, osvo ji ti osmo me sto na ta be li, {to je i bio pre }ut ni ciq ru ko vod stva klu ba na star tu pr ven stva. Iz Ka }a u srp ski ru ko met do la ze sa mo po zi tiv ne vi bra ci je, na `a lost, li ga u ko joj igra Ju go vi}, po go to vo u we nom fo to fi ni {u, pu na je ~ud nih re zul ta ta. Igrom slu ~a ja, Ka }a ni dr `e ma~ sud bi ne nad gla vom ne ko li ko su per li ga {kih klu bo va. A ma~ mo gu da no se sa mo vi te zo vi. Ka} ki ru ko me ta {i to uisti nu je su.

J. Gali}

19

Bolt pr vi u Ostra vi Naj br `i ~o vek da na {wi ce Ja maj ~a nin Ju sein Bolt o~e ki va no je tri jum fo vao u tr ci na 100 me ta ra na mi tin gu „Zlat n a sprin t e r i c a” u ~e {kom gra du Ostra vi, po sti gav {i re zul tat od 9,91 se kun di.

Svet ski re kor der i svet ski i olim p ij s ki {am p ion u Ostra vi je is tr ~ao tek dru gu tr ku ove se zo ne, na kon {to je pro {le sed mi ce po be dio u Ri mu is pred su na rod ni ka i ve li kog ri v a l a Asa f e Pa u e l a istim re zul ta tom (9,91).

- Po stig nu to vre me ni je lo {e, ali sam o~e ki vao da }e bi ti bo qe. Ve ro vao sam da }u bi ti br `i. - iz ja vio je Bolt, ko ji }e sle de }i na stup ima ti 9. ju na u Oslu, na mi tin gu Di ja mant ske li ge.

U `en skoj tr ci na 100 me ta ra u Ostra v i po b e d i l a je olim pij ska {am pi on ka, Ja maj ~an k a Ve r o n i k a Kem b elBraun. Wen re zul tat od 10,76 se kun di naj bo qe je vre me ove se zo ne u sve tu.

U FUTOGU 4. I 5. JUNA

Pre drag Sa mar xi ski pot pi sao je jed no go di {wi ugo vor sa Li je tu vos Ri ta som uz mo gu} nost pro du `e wa na jo{ jed nu go di nu.

Ma ke don ski re pre zen ta ti vac je u Li tva ni ju sti gao iz tur skog Olin Edir nea gde je imao vr lo do bru se zo nu sa pro se kom od 13 po e na i de vet sko ko va po utak mi ci.

Do ma }i i li tvan ski me di ji pi {u i da je no vi tre ner Li je tu vo sa Alek san dar Xi ki}, ali se jo{ ~e ka na we go vu zva ni~ nu pro mo ci ju, ko ja bi mo gla da usle di po za vr {et ku fi nal ne se ri je plej-ofa u Pre drag Sa mar yi ski Slo ve ni ji.

Sa mar xi ski je u re gu lar nom sa in dek som uspe {no sti 18,5. U de lu {am pi o na ta Tur ske od i - plej ofu je od i grao pet me ~e va i grao 30 me ~e va, u pro se ku je be - u pro se ku be le `io se dam po e na le `io 13 po e na i dvet sko ko va, i {est sko ko va.

@OK MD ZREWANIN UBEDQIVO STIGAO DO PRVE LIGE

Tur nir na tra vi Od boj ka {ki klub RFU iz Fu to ga uz po dr {ku Grad skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu gra da No vog Sa da 4. i 5. ju na or ga ni zo va }e pr vi put u Sr bi ji me |u na rod ni tur nir u od boj ci na tra vi me {o vi tih eki pa “Fu tog 2011“.

Ciq ovo ga svo je vr snog fe sti va la od boj ke je pro mo ci ja ovo ga spor ta, za ba va i dru `e we. Pra vo u~e {}a ima ju svi re gi stro va ni igra ~i mu {kih i `en skih klu bo va i ne re gi stro va ni igra ~i svih uz ra sta.

Tur nir }e se odr `a ti na trav na t im te r e n i m a kod Do m a spor to va u Fu to gu.

Za i n t e r e s o v a n i u~e s ni c i do dat ne in for ma ci je o tur ni ru i osta lim de ta qi ma mo gu da do bi ju od pred sed ni ka klu ba Ni ko le [u ma ra na broj te le fo na 063/546-833 ili pred sed ni ka UO Sr |a na Qu bi ~i }a na broj 063/569-618.

J. G.

Se ni or ke Sr bi je Sle de }a sta ni ca Su per li ga Pr ven stvo u Las Pal ma su OD SUTRA DO NEDEQE U NI[U

@en s ka se n i o r s ka re pre zen ta ci ja da nas pu tu je u Las Pal mas, gde }e u su bo tu i ne de qu od i gra ti dve utak mi ce 2. vi ken da A gru pe Evrop ske li ge 2011. Tim po vo dom je u be o grad skom ho te lu „M“ odr `a na kon fe ren ci ja za no vi na re, ko joj su pri s u s tvo v a l i Zo r an Ter zi}, Bri `it ka Mol nar i Na ta {a Kr sma no vi}.

Zo ran Ter zi}, pr vi tre ner se ni or ki Sr bi je, od re dio je sa s tav ti m a ko j i }e igra t i pro tiv [pa ni je.

Na spi s ku su - teh n i ~ a r i: An t o n i j e v i} (Kan) @iv k o v i}

(Cr v e n a zve z da), li b e r o: RO SI] (Vo l e r o Ci r ih), blo k e ri: Kr s ma n o v i} (Ra b i t a Ba ku), Ra { i} (Kan), Nin k o v i} (Cr v e n a zve z da); ko r ek t o r i: Bra k o ^ e v i] (Ever g ran d e), Ma l a g ur s ki (Cr v e n a zve z da), pri m a ~ i: Mol n ar (Pa n a t i n a i k os), Ve s o v i} (Di n a m o Bu ku r e{t), Ma l e { e v i} (Vo l e ro Ci r ih) i La z a r e v i} (Vi z u ra).

Zo r an Ter z i}, pr v i tre n er se n i o r k i Sr b i j e, zbog pri vat n ih oba v e z a ne pu t u j e u Las Pal m as, pa }e pro t iv [pa n i j e pr v i tre n er bi t i Bran k o Ko v a ~ e v i}.

ZA SVETSKO PRVENSTVO U PERUU

Pa vli ~e vi }ev {i ri spi sak Rat k o Pa vli ~ e vi}, pr vi tre n er `en s ke ju n i o r s ke re pre zen ta ci je Sr bi je, sa op { tio je {i r i spi s ak igra ~i ca (22) za SP 2011, ko je }e se od i gra ti od 22. do 31. ju la u Li mi i Tru hi qu, u Pe ruu.

Na spi sku su - teh ni ~a ri: Ra d en k o v i} (Spar t ak, Su bo ti ca), Me da re vi} (Cr ve na zve z da), Go g i} (Je d in stvo, SP),Si m i} (Cr v e n a zve z da), ko r ek t o r i: Lu k o vi} (PE R U \ A), To m i} (Cr v e n a zve z da), li b e r a: Mi h aj l o v i} (TENT), Pu {i} (Cr ve na zve zda), blo -

ke r i: Bu d ro v i} (Cr v e n a zve z da), Sa v i} (Vi z u r a), Ste v a n o v i} (Cr v e n a zve zda), ^a n ak (Cr v e n a zve zda), Po po vi} (Cr ve na zve zda), pri ma ~i: Bje li ca (Cr ve n a zve z da), Cve t i } a n in (Spar t ak, Su b o t i c a) Kec man (Cr ve na zve zda), Ran ko vi} (Vi zu ra), ^i ki riz (Vi zu ra), Bu {a (Vi zu ra), Mi tro vi} (Ko lu ba ra), Lu ki} (Voj vo di na) i Ku bu ra (Cr ve na zve zda).

Ju ni or ke Sr bi je }e na SP u Pe ruu igra ti u B gru pi sa Bra zi lom, Ita li jom i Ku bom.

Odav no je dan od boj ka {ki tim {ne kom pa ni je ko je sport pre po ni je po ka zao to li ku su per i or nost u zna ju i po ma `u zna ~aj nim sred stvi od no su na osta le ri va le i ta ko re }i ma. Su sret Mi le ta Dra gi }a vla sni bez ve }ih po te {ko }a osvo jio ti tu ka kom pa ni je sa mla dim od boj ka {i lu kao {to je to u~i ni la eki pa MD ca ma i upra vom MD Zre wa ni na je Zre wa ni na. U~i nak od 18 po be da u bio spon tan, ali i ve o ma emo ti van, isto to li ko od i gra nih ko la u dru jer su svi is ta kli da bez po mo }i ve go li ga {kom ka ra va nu i pla sman u Pr vu li gu je sa mo po tvr da od li~ nog i stru~ nog ra da tre ner skog tan de ma dr Mi len ko Vu ko vi} – \u ro Da be ti}, kao i ne spor nog kva li te ta ko ji po se du je ovaj {am pi on ski tim.

- Na{ ge ne ral ni spon zor kom pa ni ja MD nam je po mo gla da se ove se zo ne ne sme ta no tak mi ~i mo i po da tak da smo ostva ri li 18 po be da go vo ri da je ovo bio tim ski rad, da kle upra va, de voj ke i spon zor je kom bi na ci ja ko ju Od boj ka {i ce MD Zre wa ni na ne }e mo me wa ti ni u Pr voj li gi. li kih ni ne mo gu se ostva ri ti ve li Uko li ko bu de mo ima li uslo ve za ki i za pa `e ni re zul ta ti. ne sme ta no ba vqe we od boj kom, on da - Na {a kom pa ni ja je po zna ta po ni {ta ni je ne mo gu }e, pa ~ak i pla to me da je po ma ga la, a i po ma ga }e sman u eli tu - is ta kao je dr Mi len sport ske klu bo ve – re ~i su Mi le ta ko Vu ko vi}, tre ner OK MD Zre wa Dra gi }a, vla sni ka Pro iz vod we nin.

Mi le Dra gi}. – Ve li ko mi je za do Na rav no da bez po mo }i ve li kog voq stvo i ~ast po mo }i jed nom ova spon zo ra kom pa ni je Dra gi} te {ko kvom sport skom ko lek ti vu kao {to da bi ove sjaj ne od boj ka {i ce, ta ko je MD Zre wa nin. De voj ke su se la ko sti gle do ovog isto rij skog prak ti~ no pro {e ta le li gom i dra uspe ha, ali po no vo se po tvr di lo da go mi je {to sam i ja deo te le pe iza uspe {nih klu bo va sto je uspe pri ~e u gra du na Be ge ju.

Sva ki ulo `e ni di nar kom pa ni je vi {e stru ko se is pla tio, pro mo ci ja kom pa ni je MD u sve tu od boj ke naj bo qe pred sta vqa ko li ko je bit no da qu di ko ji ra de u spor tu na |u pra vu kop ~u i za jed ni~ ki in te res sa vr hun skim pri vred ni ci ma, ko ji su se ba vi li, ali i vo le sport. Ono {to naj bo qe zna ju da ra de, da kle da igra ju od boj ku ove de voj ~i ce po ka za le su i na dru go li ga {kim par ke ti ma. Od lu~ nost upra ve da se {to pre pre sko ~i Pr va od boj ka {ka li ga i na |e u eli ti pro ve ja va, u sva koj iz go vo re noj re ~i, a svi ~la no vi upra ve svo jim ne mer qi vim li~ nim do pri no som sva ka ko su ob ra do va li is kre ne qu bi te qe od boj ke u re gi o nu na ve li da raz mi {qa ju da za `en sku od boj ku u gra du na Be ge ju de fi ni tiv no do la ze bo qi da ni. Pri mer kom pa ni je MD mo gle bi da sle de i osta le uspe {ne fir me Zre wa ni nu i ulo `e no vac u na {e spor ti ste, go spo din Dra gi} je po mo gao i po ma ga }e on da ka da je bi lo naj po treb ni je, ni je `a lio ni no va ca ni vre me na, a osme si na li ci ma svih pri sut nih tog da na do voq no go vo re da je spoj kom pa ni je i klu ba je dan od bo qih sklo pqe nih po slo va u gra du na Be ge ju.

N. Jowev

Sr bi je

Od 3. do 5. ju na u Ni {u }e se odr `a ti Otvo re no pr ven stvo Sr b i j e u pli v a w u „Sr bi ja open 2011„. Grad Ni{ ugo sti }e bli zu 200 pli va ~a iz pre ko 20 klu bo va iz na {e ze mqe i okru `e wa (Ma ke do ni je, Hr v at s ke i BiH). Naj b o q e pli va ~e pred vo di }e Len |er, Si qev ski, Si mo no vi}, Vu ka no vi}, Ni ko lov ski...

Pr ven stvo po ~i we u pe tak kva li fi ka ci ja ma od 10 ~a so va, a sva fi na la odr `a }e se od 17 ~a so va. Ovo go di {wi fond na gra da iz no si 150 hi qa da di na ra, a pred vi |e ne su na gra de za naj bo qa tri pli va ~a u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji, sa naj vred ni jim re zul ta ti ma po FI NA ta bli ci, kao i na gra da za naj bo qi klub ko ji bu de imao naj vi {e fi na li sta na ovom pr ven stvu.

Or g a n i z a t or na c i o n al n og pr ven stva je Pli va~ ki sa vez Sr bi je, a teh ni~ ki or ga ni za tor Pli v a~ k i klub Ni{ 2005.

J. G.

JU^E U VAQEVU

Pro mo ci ja pro jek ta „Od boj ka spa ja“ U Va qe vu je u okvi ru sa stan ka ~el ni ka Ita li jan sko – srp ske pri vred ne ko mo re, ko jem su pri su stvo va li Vin }en co Di ve la, pred sed nik, Dra gan Je re mi}, pot pred sed nik i Pje tro Va ki ja no, ge ne ral ni se kre tar, pro mo vi san pro je kat „Od boj ka spa ja”, pro mo ci ja 27. pr ven stva Evro pe u od boj ci za se ni or ke, ko ji }e za jed no or ga ni -

zo va ti Ita li ja i Sr bi ja. Pro mo ci ji su pri su stvo va li Slo bo dan Mi lo {e vi}, ge ne ral ni se kre tar OSS i Zo ran Avra mo vi}, di rek tor mar ke tin ga OSS. Po red pro mo ci je, ~el ni ci Ita li jan sko – srp ske pri vred ne ko mo re i OSS, uru ~i li su me da qe po bed ni ci ma Otvo re nog pr ven stva Va qe va za mla |e ka te go ri je i

pri su stvo va li pro mo ci ji no vog klu ba u Va qe vu, OK „VA 014”, ko ji je od i grao svo ju pr vu utak mi cu pro tiv OK „Spar tak” iz Qi ga.

Ce lom do ga |a ju pri su stvo va li su Fa bio Kor si di rek tor In sti tu ta za spoq nu tr go vi nu Ita li je (ICE) i San ta Mo le, di rek tor “Ko o pe ra ci ja Ita li ja”.

20

sport

~etvrtak2.jun2011.

dnevnik

NAJ PO ZNA TI JI SVET SKI RE LI I U SR BI JI

Gum bal 3000 sti gao u Be o grad Najpoznatiji reli bogatih i slavnih Gumbal 3000 u utorak je do{ao i u Beograd, a automobili su bili izlo`eni na platou kod hotela “Kontinental”.

U~esnici tog relija u glavnom gradu Srbije }e ostati do srede ujutru, kada nastavqaju

put ka Sofiji, a potom Istanbulu, gde se i reli posle sedmodnevnog putovawa i pre|enih 3.000 kilometra zavr{ava.

Ovogodi{we izdawe relija Gumbal 3000 startovalo je pro{log ~etvrtka u Londonu, a do Beograda voza~i su pro{li kroz Pariz, Barselonu, Monte Karlo, Milano, Veneciju i Zagreb.

Revija skupih modela na platou hotela „Kontinental”

Kao najve}a zvezda me|u u~esnicima ovogodi{weg izdawa pomiwan je Dejvid Haselhof, poznat kao Mi~ Bjukenon iz serije “^uvari pla`e”, ali se on posle starta relija vratio u Sjedwene Dr`ave.

U wegovom odsustvu, sigurno najve}a zvezda koja je posetila Beograd je Bodi Miler, olimpijski {ampion u superkombinaciji, koji na reliju u~estvuje uz Jona Olsona, jednog od najboqih akrobatskih skija{a na svetu. Pored wih, na reliju, izme|u ostalih, u~estvuju i reperka Iv, NFL zvezda Kodi Glen, dok je bilo najavqeno u~e{}e i Rexija Bu{a, ali je on zakasnio na avion za London, pa samim tim nije mogao ni da startuje.

Iv je u Beogradu do{la u Rols Rojs Fantomu, Miler i Olson se mewaju za komandama Nisana GTR i Lamburxinija Mursela|o, dok Glen vozi hromiran Kadilak Eskalejd. Najskupqi model koji se na{ao na ovogodi{wem izdawu Gumbal 3000 relija je Bugati Vejron, ~ija se cena procewuje na oko milion i po evra, a wega vozi Bret Lejni.

[AM PION BAL KA NA OD LI ^AN I NA FRU [KOJ GO RI

\ur |i} osvo jio i Stra `i lo vo Bojan \ur|i} {ampion Balkana i Srbije u planinskom biciklizmu, ~lan kragujeva~kog Radni~kog, pobedio je u trci na Stra`ilovu koju je organizovao klub Ris sajkling iz Novog Sada. Kako je istakla sudija Je-

Te{evi}a iz novosadskog Fanatika i Milana Ne{i}a iz Orlovca „Sistem FTO“ iz Crne Trave.

Junior Ogwen Stankovi} (Orlovac „Sistem FTO“) bio je najbr`i u trci omladinaca, drugo seto pripalo je Vladanu Travi-

koleta Mitrovi} iz Orlovca „Sistem FTO“ a tre}a Vanesa Durman iz Fanatika. Milica Raki} iz BK Novi Sad bila je najboqa juniorka, Violeta Trifkovi} iz Jednote ([id) bila je druga, a Kristina Jakotin (BK Novi Sad) tre}a.

KMF Tvr|ava doma}in turnira

ZA VI KEND U NO VOM SA DU

Me |u na rod ni Fut sal kup Klub malog fudbala Tvr|ava i novosadski Spens, u subotu i nedequ, bi}e doma}ini prvog me|unarodnog turnira Futsal kup „Tvr|ava 2011” za de~ake ro|ene 1992. godine i mla|e. Na turniru }e u~estvovati {est ekipa iz Ma|arske, Slova~ke, Hrvatske, BiH, Makedonije i Srbije, koje }e biti podeqene u dve grupe.

U grupi A takmi~i}e se: Tvr|ava Novi Sad, Sokrates Bawa Luka i Aramis Budimpe{ta, a u grupi B: Petar Rojal Zagreb, Hedisn A1 Skopqe i [K Makrotim @ilina. Igra}e se po sistemu svako sa svakim, a potom }e se prve dve ekipe me|usobno ukrstiti (A1-B2, B1- A2) u polufinalu, dok }e tre}eplasirani timovi se boriti za 5. mesto.

Pro gram Su bo ta Tvr |a va - So kra tes (15) Pe tar Ro jal - He dis-A1 (16) So kra tes - Ara mis (17) He dis-A1 - [K Ma kro tim (18) Tvr |a va - Ara mis (19) P. Ro jal - [K Ma kro tim (20) Ne de qa Po lu fi na le Po lu fi na le Za 5. me sto Fi na le

(10) (11) (12) (13)

- Na organizaciju turnira u juniorskoj konkurenciji smo se odlu~ili po{to je malo takmi~ewa u na{oj zemqi u tom uzrastu, a po preporuci UEFA na{ Savez mora}e da ima reprezentaciju do 21

godine. Zato smatramo da je ovo jedini pravi put ka popularizaciji i razvoju futsala u Srbiji. @eqa nam je da ovaj turnir postane tradicionalan - rekao je Goran Ivan~i} jedan od organizatora, a potom dodao: - Da bi smo ovaj turnir organizovali na najvi{em nivou veliku pomo} smo imali od ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za sport Aleksandra Kravi}a, Gradske uprave za sport sa Sowom Kon~ar Ni~i} na ~elu, direkora Spensa @ivka Popova, FSS i UEFA, koja nam je dala lopte.

Ekipe }e biti sme{tene u hotelu Putnik. Neke ekipe }e u svojim ekspedicijama imati i sudije, koje }e pored na{ih saveznih sudija, deliti pravdu na turniru.

J. Ga li}

TUR NIR SRED WO [KO LA CA „MO JA [KO LA MOJ KLUB”

Tri jumf Gra |e vin ske {ko le Pobednik prvog turnira novosadskih sredwih {kola u malom fudbalu pod nazivom „Moja {kola moj klub” je Tehni~ka {kola „Mileva Mari}-Ajn{tajn”. „Gra|evinari” su u finalu savladali vr{wake iz Ekonomske {kole „Svetozar Mileti}” (5:3). Tre}e mesto zauzela je Medicinska {kola” 7. april”. Za najboqeg igra~a progla{en je Sr|an Plav-

igra~ i trener malog fudbala Miroslav Homa.

Ovaj turnir odr`an je zahvaquju}i grupi entuzijasta iz Kluba malog fudbala Tvr|ava, a me~evi su se igrali na otvorenim terenima T[ „Mileva Mari}-Ajn{tajn” i Sredwe ma{inske {kole. U takmi~ewu je u~estvovalo devet sredwih {kola i KMF Tvr|ava, ~ije su boje branili sredwo{kolci.

ske godine. @ao nam je {to ove godine neke {kole nisu imale razumevawe za ovu akciju, koju su podr`ali FS Novog Sada i FSS, a sve u okviru projekta „Moja {kola moj klub„. Ispostavilo se da smo napravili pun pogodak s ovim projektom po{to su deca prezadovoqna, na tribinama je tokom turnira prodefilovalo oko 5.000 gledalaca koji su pravi-

- Turnir je prema{io sva na{a o~ekivawa. Ponosni smo na ovaj pilot priojekat, tako da smo ve} sada po~eli da pravimo plan za organizaciju Lige novosadskih sredwih {kola koja }e se igrati na jesen i prole}e slede}e {kol-

li sjajnu atmosferu. Ovim smo pokazali da deca `ele i da imaju voqu da se bave sportom. Ovo takmi~ewe je proteklo u najboqem redu najvi{e zahvaquju}i Gradskoj upravi za sport, sa Sowom Ni~i} Kon~ar na ~elu, direktorima {kola Milo{u Mazalici i Stanku Mati}u, FSNS, sudijskoj organizaciji, te Domu zdravqahitnoj pomo}i i policiji, koji su besplatno pru`ali svoje usluge istakao je Zoran Dimi}, jedan od organizatora i biv{i reprezentativac Srbije u futsalu.

J. Ga li}

Zajedni~ki snimak osvaja~a medaqa

lena Lazi}, trke su bile veoma uzbudqive na atraktivnoj stazi i u~estvovalo je oko 80 biciklista i biciklistkiwa. \ur|i} je na kru`nog stazi (krug od 4,3 km) bio br`i od Ivana Jovanovi}a iz beogradskog Progresiva i Borisa Popovi}a iz Ris sajklinga. Najuspe{niji voza~ do 23 godine je bio {ampion Srbije i pobednik Lige Srbije Aleksa Mari} iz Crvene zvede, koji je pretekao Bojana

~i}u iz Fanatika dok je tre}i trku zavr{io Luka Nikoli} iz kragujeva~kog Radni~kog.

Eduard @upan iz BK Novi Sad bio je najboqi u trci mastersa dok su drugo i tre}e mesto osvojili Milan Mijatovi} iz Policajca i Srboqub Golubovi} iz kru{eva~ke Bele Stene.

U dve trke za dame -dve pobede takmi~arki BK Novi Sad. U eliti slavila je Jovana Crnogorac (BK Novi Sad), druga je bila Ni-

U~enik u biciklist~koj {koli BK Novi Sad Slobodan Stankovi} trijumfovao je u kadetskoj trci ispred Aleksandra Romana iz Jednote i Slobodana Babi}a iz Fanatika. U kategoriji mla|ih kadeta pobedio je Milutin Zeqakovi} (BK Novi Sad) Nemawa Zemunski iz zrewaninske „Ciklomanije“ osvojio je drugo mesto, dok je tre}i stigao Aleksandar Mijatovi} iz BK Novi Sad.

OD LA ZAK JO[ JED NOG TA LEN TA IZ SR BI JE

Po pov ski Tu ra wa nin u Bel gi ji Jedan od najtalentovanijih ko{arka{a FMP-a, Stefan Popovski Turawanin ne}e potpisati prvi profesionalni ugovor sa “panterima”.

Posle Nenada Miqenovi}a koji je pre{ao u Partizan, i drugi juniorski kapiten napusti}e @eleznik i karijeru nastaviti u Belgiji, u Ostendeu.

- Sve je gotovo. Uskoro mi po~iwu pripreme sa juniorskom reprezentacijom, pa kada zavr{imo takmi~ewe na Evropskom prvenstvu, prikqu~i}u se klubu - potvrdio je 18-godi{wi Popovski Turawanin.

^lan prve petorke na nedavno odr`anom zavr{nom turniru juniorske Evrolige priznao je da je mnogo razmi{qao i da se nije lako odlu~io da tako rano ode u inostranstvo.

- Dosta sam se dvoumio, da li da ostanem u Srbiji, mo`da odem u neki evropski klub ili na studije u Ameriku. Jedino {to sam sve vreme bio siguran, jeste da `elim da promenim sredinu. Takav sam tip, uvek volim da idem daqe. Odjednom se pojavila ta pri~a sa Ostendeom i bila mi je veoma zanimqiva. Zajedno sa roditeqima sam odlu~io da prihvatim ponudu. Mi-

slim da je to za mene najboqe re{ewe. Vide}emo, vreme }e pokazati - rekao je krilni igra~.

Adaptacija na Ostende bi}e lak{a jer su tamo dvojica na{ih internacionalaca, Veselin Petrovi} je ve} postao starosedelac, a tamo je i Du{an Katni}, po godinama mnogo bli`i Stefanu.

- ^uo sam da }e slede}e sezone do}i jo{ jedan na{ igra~, plejmejekr Krke, Du{an \or|evi}.

Nikoga od wih ne poznajem li~no, ali uveren sam da }e mi biti prava podr{ka. Ne{to kao roditeqi - o~ekuje Popovski Turawanin.

Momenat sa finalnog me~a

{i} iz Ekonomske {kole „Svetozar Mileti}”, dok je najboqi golman Sr|an Mati} (Tehni~ka {kola „Mileva Mari}-Ajn{tajn”). Najboqe ekipe i pojedinci dobili su pehare i diplome, a nagrade je uru~io istaknuti

Ko na ~an pla sman 1. T[ „Mileva Mari}-Ajn{tajn”, 2. SE[ „Svetozar Mileti}”, 3. Medicinska {kola”7. april”, 4. KMF „Tvr|ava”, 5. Sredwa ma{inska {kola, 6. T[ „Pavle Savi}”, 7. Saobra}ajna {kola „Pinki”, 8. ET[ „Mihajlo Pupin”, 9. Prva privatna gimnazija „Olimp”, 10. [kola za dizajn „Bogdan [uput”.

ekologija

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

SVET SKI DAN ZA [TI TE @I VOT NE SRE DI NE, 5. JUN

ZA SU BO TU ZA KA ZA NO VE LI KO EKO LO [KO SPRE MA WE

[u me su na {a bu du} nost

^i sta uli ca, ~i sti gra do vi, ~i sta Sr bi ja I ove go di ne u okvi ru kam pa we „O~i sti mo Sr bi ju“, u su bo tu 4. ju na, u sa rad wi sa lo kal nim sa mo u pra va ma Mi ni star stvo `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa or ga ni zu je „Ve li ko spre ma we Sr bi je“ rad nu ak ci ju ~i {}e wa ot pa da na te ri to ri ji ~i ta ve na {e ze mqe.

Ka ko is ti ~u Svet ski dan za {ti te `i vot ne sre di ne - 5.jun od li ~an je po vod da sva ko od nas da svoj li~ ni do pri nos ~i sti joj Sr bi ji i ~i sti joj pla ne ti, ali i jo{ jed na pri li ka da se na {a ze mqa ve li kim od zi vom pred ta vi u naj bo qem sve tlu jer je 2011. pro gla {e na go di nom vo lon ti ra wa u ce lom sve tu.

Ove go di ne sva ko od nas ima pri li ku da iza be re lo ka ci ju ko ja }e se ~i sti ti. Na saj tu www.ocistimosrbiju.rs, na interaktivnoj mapi mo`ete da obele`ite ta~nu lokaciju i postavite fotografije.

Podatak se automatski prosle|uje nadle`noj op{tini i organizuje se ~i{}ewe. Promoteri akcije su Novak \okovi} i volonteri koji u~estvuju u organizaciji “Velikog spremawa Srbije”. Iz Ministarstva apeluju da se akciji pridu`e privredna dru{tva, {kole, udru`ewa, organicacije, gra|ani...Pro{le godine rezultat je bio impresivan. U “Velikom spremawu

21

Srbije”, u jednom danu, u~estvovalo je vi{e od 200 hiqada gra|ana Srbije i o~i{}eno je preko 100. 000 tona otpada, sa 3.849 lokacija.

Ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oliver Duli} pozvao je gra|ane Srbije da se 4. juna prikqu~e akciji „Veliko spremawe Srbije. - Toga dana pozivam svakoga ko voli svoju zemqu, ko voli prirodu, da iza|e i da po~isti ono {to mu najvi{e smeta, svoje dvori{te, svoju ulicu, park u kome mu se deca igraju, put kojim se kre}e ka poslu. Od 2009. godine, kada je po~ela akcija “O~istimo Srbiju” mi smo bili

zemqa koja je imala oko 4.600 divqih deponija, a kroz akciju smo oko 60 odsto divqih deponija trajno uklonili - kazao je Duli}. U Ministarsvu ka`u da su do sada gra|ani prijavili oko 800 lokacija za ~i{}ewe, da ove godine u~estvuju sve op{tine, a naro~ito je dobar odziv u sedam op{tina na Kosovu i Metohiji.

A. B.

Svet ski dan za {ti te `i vot ne sre di ne, 5. jun i ove go di ne bi }e obe le `en broj nim ak ci ja ma, pri pred ba ma, iz lo `ba ma i sku po vi ma. Te ma ovo go di {we ma ni fe sta ci je „[u me: Pri ro da na uslu zi” na gla {a va su {tin ska ve za iz me |u kva li te ta `i vo ta i zdra vqa {u ma i {um skih eko si ste ma. Uka zu je se na va `nost o~u va wa sva kog rve ta, {u me i ze le nih po vr {i na, ko je po la ko gu be bit ku sa ur ba i za ci jom, ne ha tom ne bri gom ~o ve ~an stva da pro ro du o~u va i za no va po ko le wa. Us po sta vqen od stra ne Uje di we nih na ci ja, Dan za {ti te `i vot ne sre di ne se obe le `a va od 1972. go di ne, ka da je u Stok hol mu odr `a na pr va kon fe ren ci ja UN po sve }e na eko lo {kim pro ble mi ma i na ko joj je, na pred log ju go slo ven ske de le ga ci je, 5. jun pro gla {en Svet skim da nom za {ti te `i vot ne sre di ne.

Od ta da, ovaj dan po sve }en je bor bi za o~u va we pri ro de, a ti me i `i vo ta i op stan ka na pla ne ti.

U SREM SKIM KAR LOV CI MA ODR @A NA RA DI O NI CA ZA NE VLA DI NE OR GA NI ZA CI JE

U fo ku su vo da i ze le na eko no mi ja

PRED STA VQE NE EKO-PU BLI KA CI JE I BRO [U RE

No va zna wa sti `u u u~i o ni ce Pu bli ka ci je i bro {u re o „Za {ti ti vo da i `i vot ne sre di ne” auto ra Mi lo ra da Ga ko vi }a, ko je su pred sta vqe ne u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, mo gle bi, pre ma re ~i ma auto ra, usko ro da se na |u u svim u~i o ni ca ma u osnov nim {ko la ma. Po ste ri ovog stru~ wa ka ob je di ni li su we go va do sa da {wa is ku stva i iz u ~a va wa u ovoj obla sti, a na de ci ra zu mqiv na ~in pred sta vqe na je za {ti ta i ra ci o nal no ko ri {}e we re sur sa kao i pre ~i {}a va we ot pad nih vo da ra di za {ti te `i vot ne sre di ne.

- Kod nas je eko lo {ka svest jo{ uvek na ni skom ni vou, ma lo qu di zna ne {to o eko lo gi ji.

Osnov na ciq na gru pa mo jih ra do va su osnov ci ko ji ma }e na dam se bi ti do stup ne ove bro {u re, a pre ko wih sti }i }e i do ro di te qa ko ji ta ko |e mo gu ovim pu tem

ne {to da na u ~e - re kao je Ga ko vi}.

Dr Sr |an Ron ~e vi} sa De part ma na za he mi ju Pri rod noma te ma ti~ kog fa kul te ta is ti ~e da po ra stom bro ja sta nov ni {tva ra ste i svest o ne do voq noj ko li ~i ni re sur sa. Upra vo iz tog raz lo ga, pre ma re ~i ma Ron ~e vi }a, qu di su shva ti li da mo ra ju da ~u va ju iz vo re `i vo ta.

- Pre ven ci ja tre ba da se od no si na pro me nu sve sti i ma ni ra sta nov ni {tva, a edu ka ci ja tre ba da kre ne od naj mla |ih. In for ma ci je ko je po sto je u ux be ni ci ma osno va ca ni su do voq ne, zbog to ga bi ove pu bli ka ci je mo gle da do pri ne su pro {i re wu wi ho vih zna wa. One po ma `u de ci da pre po zna ju pro blem kao i da la ko do |u do we go vog re {e wa- is ta kao je Ron ~e vi}.

N. R.

U okvi ru pri pre ma za Sed mu mi ni star sku kon fe ren ci ju «”@i vot na sre di na za Evro pu»”, u sa rad wi sa Ju `no ba~ kim uprav nim okru gom i Mi si jom OEBS, Po kret go ra na Voj vo di ne je ju ~e u Eko lo {kom cen tru Po kre ta go ra na u Srem skim Kar lov ci ma or ga ni zo vao ra di o ni cu za pred stav ni ke ne vla di nih eko lo {kih or ga ni za ci ja. Ciq ovog oku pqa wa bio je iz ra da za jed ni~ ke plat for me ne vla di nog sek to ra o kqu~ nim te ma ma Sed me mi ni star ske kon fe ren ci je. Pred stav ni ci eko lo {kih or ga ni za ci ja is ta kli su da je je dan od naj ve }ih voj vo |an skih pro ble ma upra vqa we vo da ma.

Sa vet ni ca za `i vot nu sre di nu Mi si je OEBS Oli ve ra Zu ro vacKu zman osvr nuv {i se na pret hod nu Mi ni star sku kon fe ren ci ju ko ja se odr `a la u Be o gra du, is ta kla je da }e te me Sed me mi ni star ske kon fe ren ci je bi ti upra vo odr `i vo upra vqa we vo da ma i ze le na eko no mi ja.

- Sve vi {e slu {a mo o ze le noj eko no mi ji, ka ko je us po sta vi ti, ka ko je po boq {a ti i ka ko ini ci ra ti da se ona us po sta vi. S ob zi rom na to da }e to bi ti te me ko ji ma }e se ba vi ti na red na mi ni sta sr na kon fe rec ni ja, u ci qu nam je da za jed ni~ kim ide ja ma i sna ga ma do |e mo do naj bo qih re {e wa da se ze le na eko no mi ja raz vi je i raz vi ja. Vo da je za si gur no, ka da go vo ri mo o to me, naj ak tu el ni ja te ma. A da bi {to bo qe funk ci o ni sao ne vla din, vla din i pri vre di sek tor, ima mo u pla nu da usko ro i u Srem skim Kar -

lov ci ma otvo ri mo Ar hus cen tar, jer sa svim je iz ve sno da je neo p hod no jo{ vi {e ra di ti na us po sta vqa wu part ner stva ko je mo `e bi ti od kqu~ noj zna ~a ja za za jed ni~ ko re {a va we ra znih pro ble ma - po ja sni la je Oli ve ra Zu ro vac.

Ona je na ve la da se u isto vre me i u Be o gra du odr `a va isti ova kav okru gli, ta ko da je u pla -

se 11 op {ti na okru ga ak tiv no ukqu ~i ti u rad i pre po ru ke u ve zi sa Sed nom mi ni star skom kon fe ren ci jom. Ona ka `e da go to vo ne ma pred se ni ka op {ti ne sa te ri to ri je okru ga ko ji ne `e li da u obla sti `i vot ne sre di ne na pra vi po mak, a u in te re su gra |a na.

– Svi mo ra mo da se ukqu ~i mo u ovaj po sao, i vla di ne i ne vla di ne

nu, ka ko ka `e, da se ob je di ne svi za kqu~ ci sa da na {weg sku pa iz Srem skih Kar lo va ca i iz Be o- gra da, for mu li {u u vi du jed nog do ku men ta ko ji }e bi ti pred sta vqen na sa stan ku For mu part ne ra 16. ju na, a, na kon to ga }e bi ti pre ve den na en gle ski i do sta vqen kao rad ni ma te ri jal na Sed moj mi ni star skoj kon fe ren ci ji u Asta ni kao je din stve na plat for ma ne vla di nog sek to ra Re pu bli ke Sr bi je.

Na ~el ni ca Ju `no ba~ kog okru ga Da ri ja [a jin na ve la je da }e

in sti tu ci je, ali i pri vred ni sek tor. Pre dve i po go di ne for mi ra li smo Me |u op {tin sku rad nu gru pu za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj ko ja se za sni va na dva de se tak lo kal nih stru~ wa ka za po sle nih u lo kal noj sa mo u pra vi, a ko ji ina ~e ve o ma ve {to for mi ra ju ze le ne ti mo ve kad god se po ja vi ne ki pro blem. A ve o ma je va `no ukqu ~i ti i mo ti vi sa ti lo kal ni ni vo. U okvi ru Me |u op {tin ske rad ne gru pe for mi ra li smo Rad nu gru pu za uprav qna je ot pa dom, ali

„ZE LE NI LO” PO SA DI LO 2.000 STA BA LA U NO VOM SA DU

^e ti na ri i ukra sno {i bqe kra se grad Pre ma in for ma ci ja ma slu `be za in for mi sa we Grad ske ku }e, od po ~et ka go di ne do da nas, pri li kom re kon struk ci je ze le ni la broj nih no vo sad skih uli ca i tr go va, “Grad sko ze le ni lo” je po sa di lo 2.006 li {}ar skih sad ni ca, 329 ~e ti na ra, 6.471 ko mad ukra snog {i bqa i cve }a, a po dig nu to je i 16.876 kva drat nih me ta ra trav wa ka.

Od li {}ar skih vr sta naj za stu pqe ni je su me ~i ja le ska, so fo ra, bre za, li pa, pi ra mi dal ni ba grem, pi ra mi dal ni dud... Ka da su u pi ta wu ~e ti na ri, naj za stu pqe ni je su raz li ~i te for me i va ri je te ti tu je. Pri oda bi ru ukra snog {i bqa ko ri {}e ne su spi rea, ko to na ster, for zi ci ja, hi bi skus, ja smin, ju ni pe rus... Od nos po sa |e nih i sta ba la ko je je zbog do tra ja lo sti ili bo le sti mo ra lo da se obo ri u sra zme ri 11:1, {to je ohra bru ju }i po da tak, ka `u u Grad skoj ku }i.

Sem {to se grad bri ne o oze le wa va wu `i vot ne oko li ne isto ta ko bit ku vo di i sa di vqim de po ni ja ma, pa je ta ko u 2010. go di ni za ukla wa we di vqih de po ni ja utro {e no oko 18 mi li o na di na ra, a pla ni ran no vac za ovu go di nu je oko 25 mi li o na di na ra.

- Pro {le go di ne uklo we ne su di vqe de po ni je iz ma na sti ra u Ko vi qu osam hi qa -

da me ta ra kva dra tih, Va {a ri {te u Bu di sa vi ta ko |e osam hi qa da me ta ra kva drat nih, na Zre wa nin skom pu tu za Ka} kod ugla uli ce @i vo ji na ]u lu ma 797 me ta ra kva dra tih, na pu tu Bu di sa va-Ko viq, kod nad vo `wa ka

pu ta Be o grad–Su bo ti ca - 2.120 me ta ra kva dra tih - is ti ~u iz slu `be za in for mi sa we u Grad skoj ku }i.

Ta ko |e uklo we ne su di vqe de po ni je u na se qu Ban gla de{ - 160 me ta ra kva drat nih, u Ki sa ~u 40.000 me ta ra kva drat nih, u Le din -

ci ma - put R-107 507, Ru men ka ~e ti ri hi qa de, Fu tog – In du strij ska uli ca - 3.500 me ta ra kva drat nih, u Be ge ~u – Ta tar ni ca 25.690 me ta ra kva drart nih. Osim to ga uklo we no je i sa oko hi qa du lo ka ci ja u gra du ma lih di vqih de po ni ja do de set me ta ra kub nih . U ovoj go di ni Grad je na sta vio da ukla wa sme }e ko je ba ca ju gra |a ni, pa je jed na di vqa de po ni ja za pre mi ne 1000 me ta ra kub nih uklo we na sa lo ka ci je ko ja se na la zi u Bu le va ru voj vo de Ste pe, iza pro daj nog objek ta TU[, i ma le di vqe de po ni je do de set me ta ra kub nih. To zna ~i da u pro se ku sa 25 lo ka ci ja sva kog da na rad ni ci „^i sto }e“ ukla wa ju ot pad ko ji je pret hod nih da na uo~en ({ut, na me {taj, be la teh ni ka), a {to na me se~ nom ni vou pred sta vqa oko 750 lo ka ci ja.

U od lu ci o odr `a va wu ~i sto }e („Slu `be ni list Gra da No vog Sa da“, br. 25/10, 37/10-is pr. i 3/11-is pr) No vi Sad je pro pi sao mak si mal no mo gu }e nov ~a ne ka zne za pre kr {a je pred u ze }a, prav nog li ca, prav nog li ca kao iz vo |a ~a ra do va i fi zi~ kog li ca. Ta ko |e, man dat na ka zna je utvr |e na u mak si mal nom za kon skom iz no su - za kqu ~u ju u Grad skoj ku }i.

Q. Na to {e vi}

smo for mi ra li i Rad nu gru pu za odr `i vo upra vqa we vo da ma. Go ru }i pro blem de fi ni tiv no je lo kal no upra vqa we vo da ma u vo do si ste mi ma i spro vo de }i is tra `i va wa do {li smo do po da ta ka da na {i vo do vo di na go di {wem ni vou gu be i do 30 od sto vo de iz si ste ma. In fra struk tu ra je ja ko lo {a, a jo{ go ra je si tu a ci ja u Ra {kom okru gu gdu su gu bi ci i do 60 od sto i ta mo vo do vo di po slu ju sa ve li kim gu bi ci ma i to je go ru }i pro blem i mo ra mo za jed ni~ ki na }i na ~i na ga re {i mo. Ova rad na gru pa je po kre nu la i pre ko gra ni~ nu sa rad wu sa Vu ko var sko-srem skom `u pa ni jom, sa vo do vi ma iz kom {i lu ka Ta ko |e, ima mo u pla nu da se uhva ti mo u ko {tac sa re {a va wem pro ble ma ve za nih za za ga |e nost re ke Du nav, ali i da una pre di mo si ste me za snab de va we vo dom sva kog do ma }in stvo i to iz pret pri stup nih fon do va - za kqu ~i la je na ~el ni ca Ju `no ba~ kog okru ga Da ri ja [a jin.

Mi ro slav Ta di} iz Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa o~e ku je da }e se na pred sto je ~oj mi ni star skoj kon fe ren ci ji po kre nu ti i za jed ni~ ke ini ci ja ti ve ko je bi mo gle da se ka sni je pla si ra ju kao ne ka po dr {ka na po ri ma dr `a va da re a li zu ju ze le nu eko no mi ju ili da una pre de sta we u ve zi sa upra vqa wem vo da ma. Ka ko sa obez be |i va wem do voq nih ko li ~i na kva li tet ne vo de za pi }e, ta ko, ka ko sma tra Ta di}, i obez be |i va wem si ste ma za pre ~i {}a va we vo da.

M. P.

AK CI JA „O^I STI MO ZA JED NO BE ^EJ“

Osnov ci sa ku pqa li sta ri pa pir U ci qu us po sta vqa wa si ste ma upra v qa w a ot p a d om pri bli `no san dar di ma EU, Skup {ti na op {ti ne Be ~ej do ne la je Lo kal ni plan upra vqa wa ot pa d om op { ti n e Be ~ ej za pe riod 2010 – 2020. god ne. Ciq je da se edu ka ci jom i kon kret nim ak ci ja ma sa da {wi na ~in od la ga wa ot pa da, ko jim se gu be zna ~aj ni re sur si, pro me ni na bo qe.

- Sma tra mo da edu ka ci ja o za {ti ti `i vot ne sre di ne tre ba da bu de stal ni za da tak svih nas i za to je u to ku eko ak ci ja po ime n u „O~i s ti m o za j ed n o Be ~ej“. Upra vo iz tog raz lo ga smo u lo kal nom dvo ne deq ni ku „Be ~ej ski da ni“ po kre nu li se ri j al na p i s a o pra v il n om upra vqa wu ot pa dom. Ovih da na je za vr {e na kon kret na ak ci ja u okvi ru ko je su be ~ej ski osnov ci sa ku pqa li sta ru har ti ju i oku pi li smo se da za me ni mo pa pi re.

Vi ste u~e {}em u ak ci ji sa ku pi li hr pu sta rog pa pi ra, a mi vam sa da vra }a mo pa pir i vi du kwi ga. Tek to li ko da se se }a te ak ci je u ko joj ste u~e -

stvo va li - re kao je pred sed nik op {ti ne Be ~ej Pe ter Kne zi na pri je mu u Grad skoj ku }i za u~e sni ke eko ak ci je i one ko ji su po sla li naj bo qe ra do ve na li kov nom i li te rar nom kon kur su na istu te mu.

Za par me se ci ra da be ~ej ski osnov c i su sa k u p i l i ukup n o 1.880 ki lo gra ma sta rog pa pi ra.

Si gur no je da bi ak ci ja bi la uspe {ni ja da se u wu ukqu ~i la naj v e } a be ~ ej s ka {ko l a „Zdrav ko Glo `an ski“.

Ova k o, naj v i { e pa p i r a, ukup no 820 ki lo gra ma, sa ku pi li su u~e n i c i O[ „Pe t e f i [an dor“, a do pri nos osta lih je sle de }i: O[ „[a mu Mi haq“ (640), O[ „Se v er \ur k i}“ (270) i [O S O „Brat s tvo“ (150).

Za raz l i k u od sa k u p qa w a sta rog pa pi ra, na li kov nom i li te rar nom kon kur su u~e {}e su uze la de ca iz svih pet be ~ej skih osnov nih {ko la. Sti glo je pe de se tak ra do va u re dak ci ji „Be ~ej skih da na“, a na pri je mu u Grad skoj ku }i kwi ge je do bi lo 12 naj bo qih li te ra ra ca i 6 li kov wa ka.

V. Jan kov

22

Svet

~etvrtak2.jun2011.

RAT NA ULICAMA GLAVNOG GRADA JEMENA

UKRATKO

Vi {e od 40 qu di po gi nu lo

Re fe ren dum o nu kle ar ka ma RIM: Ita li jan ski sud odo brio je ju ~e sa zi va we re fe ren du ma o nu kle ar noj ener gi ji, upr kos od lu ci vla de da pri vre me no za mr zne pla no ve o nu kle ar ka ma, po sle ka ta stro fe u Ja pa nu.Ita li ja ni }e 12. i 13. ju na gla sa ti na re fe ren du mu, a uko li ko pred log bu de po dr `a la ve }i na bi ra ~a i uko li ko od ziv bu de do vo qan, nu kle ar na ener gi ja }e bi ti traj no za bra we na u toj ze mqi, na veo je AFP. Ita li jan ska opo zi ci ja le vog cen tra ve} du `e vre me tra `i iz ja {wa va we gra |a na o tom pi ta wu i od ba ci la je kao pri vre me no re {e we mo ra to ri jum ko ji je vla da pro gla si la u apri lu. Opo zi ci o na stran ka „Ita li ja vred no sti” kri ti ko va la je pre mi je ra Sil vi ja Ber lu sko ni ja zbog to ga {to se ne oba zi re na sna `no pro ti vqe we jav no sti nu kle ar ka ma i po ku {a va da blo ki ra re fe ren dum. Ber lu sko ni je po bor nik nu kle ar ne ener gi je, a za re fe ren dum je tvr dio da je be smi slen po sle uvo |e wa mo ra to ri ju ma na pla no ve o nu kle ar nim cen tra la ma, ma da je pri znao da vla da na me ra va da to pi ta we po no vo raz mo tri za dve go di ne.

SA NA: Naj ma we 40 oso ba je po gi nu lo u oru `a nim su ko bi ma u glav nom gra du Je me na Sa ni, ko ji su tra ja li ~i ta ve no }i iz me |u dr `av nih bez bed no snih sna ga i voj ni ka lo jal nih {e i ku Sa di ku al-Ah ma ru, ~el ni ku ple men ske kon fe de ra ci je, ko ji po dr `a va opo zi ci ju, pre no si AP. „Ce lu no} smo slu {a li ka ko vo zi la hit ne po mo }i od vo ze `r tve”, re kao je je dan od sta nov ni ka agen ci ji Frans pres. Ju ~e uju tro je Sa nom oodjek nu lo ne ko li ko sna `nih eks plo zi ja, pre no si Roj ters na vo de o~e vi da ca. Su ko bi su po sle ~e tvo ro dnev nog pri mir ja, po no vo buk nu li pre kju ~e u cen tral nom grad skom kvar tu Al Ha sa ba, gde se na la zi ku }a {e i ka Al Ah ma ra, kao i ne ko li ko dr `av nih zgra da. Pet je men skih voj ni ka ubi je no je ju ~e na ju -

VAR [A VA: Poq ski voj ni sud oslo bo dio je ju ~e se dam poq skih voj ni ka op tu `bi za ubi stvo ci vi la u jed nom se lu u Av ga ni sta nu, za ko je su mi sli li da su ta li ban ski eks tre mi sti. Pet su di ja sud skog ve }a Voj nog su da u Var {a vi do neo je od lu ku da ni je bi lo do voq no do ka za ko ji bi pot kre pi li op tu `be da su po ~i we ni zlo ~in u tom slu ~aj, pre ne la je agen ci ja AP.Op tu `e ni poq ski voj ni ci tvr di li su to kom pro ce sa da su, u na pa du u se lu Nan gar kel 16. av gu sta 2007.go di ne ka da je ubi je no {est av ga ni stan skih ci vi la, mi sli li da na me ti ima ju ta li ban ske eks tre mi ste. Ame ri~ ka agen ci ja na vo di da ni je pot pu no ja sno da li je mo gu }a `al ba na ta kvu od lu ku su da.Poq ska ima oko 1.600 voj ni ka u okvi ru mi si je NA TO u Av ga ni sta nu.

(Tanjug)

Pro dor na tr `i {te

PE KING: Ki ne ski pro iz vo |a~ kom pju te ra „Le no vo” sa op {tio je ju ~e da `e li da ku pi ne ma~ ku elek tron sku gru pa ci ju „Me dion”, ka ko bi udvo stru ~io udeo na tom naj ve }em evrop skom tr `i {tu per so nal nih kom pju te ra. Ki ne ska kom pa ni ja }e po nu di ti 13 evra (18,75 do la ra) za sva ku ak ci ju „Me di o na”, {to je 29 od sto vi {e od wi ho ve pro se~ ne za kqu~ ne ber zan ske ce ne u po sled wih me sec da na, pre ne la je fran cu ska agen ci ja AFP. Uko li ko spo ra zum bu de po stig nut, „Le no vo” }e po sta ti tre }a po ve li ~i ni kom pju ter ska kom pa ni ja u Ne ma~ koj, sa tr `i {nim ude lom ve }im od 14 od sto.

lu str va. Sa le hov od go vor na ma sov ne de mon stra ci je bio je obe }a we re for mi i sla we bez bed no snih sna ga da su zbi ju de mon stra ci je.On od bi ja da ode s vla sti upr kos an ti vla di nim pro te sti ma, kao i ~i we ni ci da su ga na pu sti li kqu~ ni sa ve zni ci.

NATO PRODU@IO OPERACIJE U LIBIJI ZA TRI MESECA

Ko na~ nu od lu ku do no se na ci o nal ni par la men ti

Za ubi stvo bez kri vi ce

BRI SEL: Se ver no a tlan ska ali jan sa pro du `i la je do kra ja sep tem bra svo ju voj nu ope ra ci ju u Li bi ji, ko ja je pr vo bit no bi la odo bre na do 27. ju na, na veo je ge ne ral ni se kre tar Ali jan se An dre as Fog Ra smu sen. „Ta od lu ka {a qe ja snu po ru ku Ga da fi ju da smo re {e ni da na sta vi mo na {e ope ra ci je u za {ti ti li bij skog na ro da”, re kao je Ra smu sen. Ra smu sen je is ta kao da }e Ali jan sa na sta vi ti da spro vo di man dat UN, do da ju }i da za pad na ko a li ci ja u pot pu no sti sto ji iza li bij skog na ro da.

Upr kos pro du `e wu ro ka ko na~ nu od lu ku o da qem voj nom u~e {}u za pad nih ze ma qa do ne }e na ci o nal ni par la men ti sva ke ~la ni ce po seb no. Fran cu ski par la ment }e o tom pi ta wu od lu ~i va ti sre di nom ju na, a sli~ na je si tu a ci ja i sa Bri ta ni jom.

Ima ju }i u vi du ras po lo `e we jav nog mwe wa pre ma ra tu u Li bi ji, po go to vu u za pad nim ze mqa ma, ne tre ba ola ko o~e ki va ti da }e par la men ti do ne ti ta kve od lu ke

Musa Ibrahim

bez ve }ih tr za vi ca. Ka da se pri ~a o tro me se~ nom pro du `e wu voj ne ope ra ci je u Li bi ji, tre ba ima ti u vi du da pr vih da na av gu sta po ~i we naj ve }i islam ski pra znik Ra ma zan. To fak ti~ ki zna ~i da bi NA TO mo rao da pla ni ra za vr {e tak ne pri ja teq sta va do av gu sta.

Port pa rol li bij ske vla de Mu sa Ibra him re kao je da je u va zdu {nim uda ri ma ko a li ci o nih avi o na po gi nu lo 718 ci vi la, dok je vi -

SIRIJA

U Ra sta nu ubi je no 20 qu di BEJ RUT: Te la 20 qu di, ubi je nih u gra du Ra sta nu u cen tral noj Si ri ji, do ne se na su ju ~e u lo kal nu bol ni cu u Hom su, na ve la su dvo ji ca ne i me no va nih ak ti vi sta. Po wi ho vim re ~i ma, ti qu di su ubi je ni no }u u Ra sta nu, ko ji je po sled wih ne ko li ko da na na me ti o{trog ob ra ~u na re `im skih sna ga sa ne is to mi {qe ni ci ma pred sed ni ka Ba {a ra Asa da. Od su bo te je u Ra sta nu i obli `wim gra do vi ma Tal bi se hu i Te ir Me le hu ubi je no 36 qu di. Pre ma gru pa ma za za {ti -

tu qud skih pra va, vi {e od 1.100 qu di je ubi je no u vla di nom ob ra ~u nu sa de mon stran ti ma ko ji pro te stu ju ve} 10 ne de qa, tra `e }i Asa do vu ostav ku. U istom pe ri o du je pri ve de no naj ma we 10.000 qu di.

Asad je prek si no} ob ja vio op {tu am ne sti ju, ko ja ukqu ~u je sve po li ti~ ke za tvo re ni ke, a ka ko je pre ne la si rij ska dr `av na te le vi zi ja, od no si se na sva kri vi~ na de la po ~i we na do 31. ma ja i mo gla bi da ob u hva ti i 10.000 uhap {e nih to kom na rod ne po bu ne.

Eksp lo zi ja naft nog re zer vo a ra

@estoki sukobi na ulicama Sane

gu Je me na u za se di ko ju su po sta vi li islam ski eks tre mi sti.

Sko ro ~e ti ri me se ca ma sov nih pro te sta u ko ji ma se tra `e de mo krat ske re for me i svr ga va we du go go di {weg pred sed ni ka Sa le ha po qu qa li su sta bil nost te si ro ma {ne ze mqe Arap skog po -

dnevnik

{e od 4.000 po vre |e no. Port pa rol li bij ske vla de na po me nuo je da te broj ke ne ukqu ~u ju voj ne `r tve. Za pad ne ze mqe od bi ja ju da pri hva te tvrd we o ve li kom bro ju ci vil nih `r ta va, is ti ~u }i da je wi hov za da tak za {ti ta, a ne ubi ja we tih istih ci vi la. U me |u vre me nu, li bij ska dr `av na te le vi zi ja na vo di da su to kom no }i u Tri po li ju od jek nu le ~e ti ri eks plo zi je. Ci qe vi ko a li ci o nih pro jek ti la za sa da ni su po zna ti.

Ibra him je oce nio da je od la zak Ga da fi ja naj go ri mo gu }i sce na rio za Li bi ju. „Ako Ga da fi ode, si gur no sni ven til }e ne sta ti”, is ta kao je port pa rol li bij ske vla de i upo zo rio na opa snost od gra |an skog ra ta ko ji bi mo gao da usle di.

Ibra him je na gla sio da u raz go vo ru Ga da fi ja i pred sed ni ka Ju `ne Afri ke Xej ko ba Zu me ni je raz ma tra na mo gu} nost Ga da fi je vog od la ska s vla sti ni ti je di sku to va no o bi lo ka kvoj vr sti „iz la zne stra te gi je

GI BRAL TAR: U po `a ru ko ji je iza zva la eks plo zi ja naft nog re zer vo a ra na Gi bral ta ru, po vre |e no 15 qu di. Po vre |e ni su ve }i nom qu di ko ji su se na la zi li na obli `wem put ni~ kom bro du, pre neo je AFP. Uzrok eks plo zi je su naj ve ro vat ni je iskre do ko jih je do {lo zbog za va ri va wa na re zer vo a ru, iako po li ci ja ne is kqu ~u je ni -

jed nu mo gu} nost, pa i tu da je iz vr {en na pad, ka zao je pre mi jer te bri tan ske pre ko mor ske te ri to ri je Pi ter Ka ru a na lo kal nim me di ji ma. Va tro ga sci su po sla ti na li ce me sta ka ko bi se iz bo ri li sa va tre nom sti hi jom, ko ja ni je je wa va la ni to kom no }i, a pre ma iz ve {ta ju Ra dio Gi bral ta ra ~u lo se ne ko li ko eks plo zi ja.

PAKISTAN

Sru {io se he li kop ter ISLA MA BAD: Voj ni he li kop ter, u ko me se na la zio ko man dant po kra jin skih pa ra voj nih sna ga, sru {io se ju ~e u is to~ nom Pa ki sta nu u ko me je po gi nu lo naj ma we dvo je qu di, sa op {ti li su pa ki stan ski voj ni zva ni~ ni ci.

Voj ni zva ni~ ni ci su po tvr di li da su dva te la pro na |e na, ali jo{ ni su iden ti fi ko va na, pre ne la je agen ci ja Roj ters. ^e ti ri voj na

zva ni~ ni ka, me |u ko ji ma i ge ne ral ni di rek tor Pen xab ren xe ra, ge ne ral ma jor Mo ha mad Na vaz na la zi lo se u he li kop te ru ka da se le ti li ca sru {i la u re ku In dus u is to~ nom de lu Pa ki sta na. He li kop ter je le teo po lo {im vre men skim uslo vi ma, na ve de no je iz voj ske Pa ki sta na. Uzrok pa da he li kop te ra se is pi tu je, na vo di bri tan ska agen ci ja.

AUSTRIJA

Me |u naj bo ga ti ji ma u sve tu BE^: Austrij s ka pri v re d a spa da me |u naj bo ga ti je na sve tu, a Austri ja se, pro por ci o nal no, na la zi u svet skom vr hu po bro ju bo ga tih qu di, po ka zu je iz ve {taj „Bo ston kon sal ting gru pa ci je”.

Na 100.000 do ma }in sta va, sta ti sti~ ki gle da no, ima osam do ma }in sta va ko ja po se du ju imo vi nu vred nu vi {e od 100 mi li o na do la ra. Austri ja se, zbog ovog po da tka, na la zi na pe tom me stu bro ja su perbo ga tih po sta nov ni -

ka u sve tu, i pre we su sa mo Sa u dij s ka Ara b i j a, [vaj c ar s ka, Hong kong i Ku vajt, pro iz i la zi iz iz v e { ta j a „Bo s ton kon s al ting gru pa ci je“.

Ukup n o 297 od 3,5 mi l i o n a austrij skih do ma }in sta va ras po la `e s imo vi nom vred nom vi {e od 100 mi li o na do la ra. Lo {i j e me s to na rang li s ti Austri ja je za u ze la po pi ta wu „obi~ nih“ mi li o ne ra, gde je na 15. me stu.

[pan ski kra stav ci ni su iz vor in fek ci je e{e ri hi jom ko li

HA NO VER: Po tra ga za iz vo rom in fek ci je bak te ri jom e{e ri hi ja ko li (EHEC), ko ja je do sa da u Ne ma~ koj od ne la naj ma we 16 `i vo ta i in fi ci ra la oko 1.500 qu di, mo ra da po~ ne od nu le, po {to su do dat na la bo ra to rij ska sa zna wa po ka za la da {pan ski kra -

stav ci ni su iz vor in fek ci je, oce wu ju ju ~e ana li ti ~a ri u Ne ma~ koj. „Iz vor jo{ ni je iden ti fi ko van, a upo zo re we osta je: ne je di te si ro ve kra stav ce, ze le nu sa la tu i pa ra dajz”, po ru ~u je Kor ne li ja Pre fer Storks, se na tor ka za

zdra vqe i za {ti tu po tro {a ~a u Ham bur gu. I dok [pa ni ja pre ti prav nim me ra ma pro tiv Ne ma~ ke, a {pan ski pro iz vo |a ~i kra sta va ca tvr de da ne deq no tr pe {te tu od oko 200 mi li o na evra, do tle ne ma~ ki mi ni star za za {ti tu po tro {a ~a Il ze Ajg ner bra ni eks -

per te iz Ham bur ga, ko ji su pr vi uka za li na {pan ske kra stav ce kao iz vor za ra ze.

Sve dok se ne utvr di iz vor za ra ze, do tle }e se tap ka ti u mra ku i do tle tre ba da bu de na sna zi upo zo re we In sti tu ta Ro bert Koh o hi gi jen skim stan dar di ma i iz be -

ga va wu kra sta va ca, pa ra daj za i ze le ne sa la te, pre no se ju ~e ne ma~ ki me di ji. U po tra zi za efi ka snim le kom, eks per ti iz Min ste ra su do {li do br zog te sta za ot kri va we po `i vot opa sne crev ne bak te ri je, ko ja se mo `e do ka za ti u ro ku od ~e ti ri sa ta do jed nog da na.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FRANK-VAL TER [TAJN MA JER [ef po sla ni~ kog klu ba So ci jal de mor kat ske par ti je (SPD) Frank-Val ter [tajn ma jer iz neo je sprem nost svo je par ti je da u Bun de sta gu po dr `i plan An ge le Mer kel, ko ji pred vi |a za tva ra we ne ma~ kih nu kle ar nih cen tra la naj ka sni je do 2022. go di ne. [tajn ma jer je uka zao na po tre bu do no {e wa za ko na ko jim bi se za tva ra we nu kle ar ki u~i nio ne po vrat nim i de fi ni tiv nim.

HO SNI MU BA RAK Su |e we biv {em egi pat skom pred sed ni ku Ho sni ju Mu ba ra ku i we go vim si no vi ma, Alau i Ga ma lu za ubi stva de mon stra na ta to kom pro te sta i za ko rup ci ju za ka za no je za 3. av gust. Oni se te re te za „ubi stvo s pred u mi {qa jem” za to {to su, ka ko se na vo di u op tu `ni ci, „pla ni ra li ubi stvo po je di nih u~e sni ka mir nih pro te sta”. Za to kri vi~ no de lo za pre }e na je smrt na ka zna.

^AR LI ^A PLIN Re dak pri me rak ne mog fil ma ^ar li ja ^a pli na, ku pqen za ne {to vi {e od tri fun te, mo gao bi da po stig ne ce nu od 100.000 fun ti na auk ci ji kra jem ju na u Lon do nu, pre no se bri tan ski me di ji. Ve ru je se da je ko pi ja fil ma „Zep ped” je di na o~u va na i da se ra di o jed nom od naj ra ni jih fil mo va sa spe ci jal nim efek ti ma. Film iz 1916. pri ka zu je ^a pli na ka ko oba ra ne ma~ ki ce pe lin nad Lon do nom.

„Ne ma~ ka maj ka” {i ka ni ra sa rad ni ke BER LIN: Da li u vla di ne ma~ kog kan ce la ra An ge le Mer kel po sto ji „mo bing’’, od no sno, mal tre ti ra we, {i ka ni ra we, po ni `a va we, spre ~a va we u na pre do va wu i sve ono {to ta re~, en gle skog po re kla, ko ja se odo ma }i la ne sa mo u ne ma~ kom ve} i u mno gim dru gim je zi ci ma, de fi ni {e i pod ra zu me va? Ne ma~ ki po li ti~ ki ne deq nik „[pi gel’’ u po sled wem bro ju pi {e da „mo bing’’, iz gle da, po sto ji i to u ka bi ne tu mi ni star ke, ko ja se jav no bo ri za po mo} sla bim i ugro `e nim, za uslo ve ra da ko ji }e bi ti „pri ja teq ski’’ pre ma po ro di ca ma sa de com, za si gur nost, za per spek ti vu, a rav no prav nost mu {ka ra ca i `e na na ra du joj „le `i na sr cu’’... „Do bri po slo dav ci ne nu de sa mo si gur nost, ve} per spek ti vu za bu du} nost’’, ka `e mi ni star ka za rad i so ci jal nu po li ti ku Ur su la fon der La jen, `e na pe de se tih go di na, po re klom

iz po ro di ce po li ti ~a ra, de mo - gel’’, do `i vqa va ju kao „hlad nu hri {}an ka i maj ka sed mo ro de - per fek ci o nist ki wu, ko ja ti ra ce, ~i ja po pu lar nost je po ra sla ni {e ko le ge i slu `be ni ke’’. O na ro ~i to po sle we ne bor be po ve za no sti rad nog me sta i si pro tiv de~ je por no gra fi je.

O ovoj mi n i star ki se, ta ko |e, go vo ri lo i da je ima l a re al n e {an se da, ume sto ak tu el n og {e f a dr `a ve Kri sti ja na Vul fa, po sta ne pred s ed n ik Ne ma~ k e i to, kao pr va `e na u isto ri j i dr ` a ve. O ovoj mi n i s tar k i Ursula fon der Lajen se, me |u tim, su de }i po me di ji ma, go vo ri i kao o gur no sti i per spek ti vi za bu ne kom ko svo je sa rad ni ke „mo - du} nost, o ko joj Fon der La jen bin gu je’’. Kao mi ni star ka ova, te o ret ski go vo ri, u prak si u ka ko je po ne kad zbog we nih sed - we nom ka bi ne tu, iz gle da, po mo ro de ce na zi va ju „ne ma~ ka sto j i raz l i k a.’Ras p o l o ` e w e maj ka’’, an ga `u je se sla bi je, ali me |u we nim slu `be ni ci ma je je we ni sa rad ni ci, pi {e „[pi - lo {e, a o si gur no sti i per spek -

ti vi je dva da mo `e bi ti go vo ra’’, pi {e „[pi gel’’, na vo de }i da se na uda ru Fon der La jen na {la i naj mla |i ~lan ka bi ne ta kan ce lar ke Mer kel, Kri sti na [re der, mi ni star ka za po ro di cu i pr va sa ve zna mi ni star ka ko ja je za vre me svog man da ta oti {la na po ro diq sko od su stvo. [re der i Fon der La jen vo de bit ku oko to ga ko ima bo qe ide je o po lo `a ju `e na i po ro di ci, a kra jem ju na }e Fon der La jen u~e stvo va ti na jed nom ve li kom sku pu o `e na ma na vo de } im po z i c i j a ma. Mla da [re de ro va pre ba cu je Fon der La jen da je na mer no taj ter min po me ri la za vre me, ka da }e ona bi ti na trud ni~ kom bo lo va wu. „[pi gel’’ pi {e da su broj ni sa rad ni ci ve} na pu sti li Fon der La je no vu i da mi ni star ka, in ter no, ka da mi sli na svo je slu `be ni ke, go vo ri o wi ma na ne ga ti van na ~in.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

~etvrtak2 . jun2011.

ME DI JI O PO SE TI PO GLA VA RA RI MO KA TO LI^ KE CR KVE HR VAT SKOJ

Mi la no vi} ipak do la zi na su sret s pa pom ZA G REB: Pred s ed n ik naj j a ~e hr v at s ke opo z i c i o n e stran ke So c i j al d e mo k rat s ke par t i je (SDP) Zo r an Mi l a n o v i} od b a c io je ju ~ e me dij s ka na g a |a w a da se ne } e oda z va ti su sre t u s pa p om Be n e dik tom XVI ko j i u su b o t u sti ` e u dvo d nev nu po s e t u Za g re b u. „Ra d o }u se oda z va ti su s re tu s pa p om”, iz j a v io je Mi l a no v i} na van r ed n oj kon f e r en ci j i za no v i n a r e po v o d om tvrd w e po j e d i n ih hr v at s kih me d i j a da u su b o tu ne } e do } i na dru ` e w e pa p e s pred s tav n i ci ma jav n og i po l i ti~ k og `i vo t a.

Li d er SDP-a je do dao da ni on ni t i bi l o ko od we g o v ih sa rad n i k a ni k a d a ni j e re k ao da ne } e do } i na taj skup. „Du b o k o po {tu j em pa p u, ali i du b o k o pre z i r em one ko j i upor n o po l i ti z u j u we g o vu po se t u”, re k ao je Mi l a n o vi}.

On je do d ao da je uve r en da in f or ma c i j a da ne } e do } i u Hr vat s ko na r od n o ka z a l i {te ne do l a z i iz cr k ve, ve} sa dru ge stra n e alu di r a j u } i pri tom

Jadranka Kosor

na vla d a j u } u Hr v at s ku de mo krat s ku za j ed n i c u (HDZ).

Pret h od n o je pre mi j er k a Ja dran k a Ko s or ko men t a r i s a l a in f or ma c i j u da {ef opo z i c i -

Zoran Milanovi}

je ne } e do } i na su s ret s Be n e dik t om XVI re k av {i da je za wu to neo b ja {wi v o i pot p u n o ne r a z u mqi v o, te da }e to naj bo q e ko men t a r i s a t i gra | a n i.

Hr v at s ki me d i j i ob j a v i l i su ju ~ e uju t ro da na su s ret s Be ne d ik t om XVI ne } e do } i ni li de r i Hr v at s ke na r od n e stran ke, jer je pred s ed n ik Ra d i mir ^a ~ i}, kao pred s ed n ik Te n i skog sa v e z a Hr v at s ke, na Otvo re n om pr v en s tvu Fran c u s ke u te n i s u Ro l an Ga r o s u, a funk ci o n er k a Ve s na Pu s i} za vi kend je, ka k o je re k la, slu ` be no u Ita l i j i i Slo v e n i j i.

Po s la n ik Istar s kog de mo krat s kog sa b o r a (IDS) Da mir Ka j in iz j a v io je da ni on ne } e do } i u Hr v at s ko na r od n o ka z a li {te. Na su s ret s pa p om po zva n o je oko 700 zva n i c a, a 16 oda b ra n ih }e se s wim sa s ta t i li~ n o.

Be n e d ikt XVI do l a z i u su b o tu u dvo d nev n u po s e t u Za g re b u to k om ko j e }e se su s re t i s naj vi {im dr ` av n im zva n i~ n i c i ma, odr ` a } e i mo l i t ve n o bde we s mla d i ma na glav n om Tr g u ba n a Je l a ~ i } a, a u ne d e q u }e na hi p o d ro mu pred v o d i t i sve ~a n o euha r i s tij s ko sla v qe po vo d om Na c i o n al n og da n a hr vat s kih ka t o l i~ k ih po r o d i c a.

Vi {e od de set hi qa da qu di ra di na pri pre mi po se te ZA GREB: Sve pri pre me za dvo dnev ni pa pin bo ra vak pri vo de se kra ju, ukqu ~u ju }i i dva ma sov na ver ska ob re da. Za te po slo ve an ga `o va no je vi {e od de set hi qa da qu di.

Ka ko je pred vi |e no pro gra mom po se te, ko ji je pri pre mi lo mi ni star stvo spoq nih po slo va, pa pu }e u su bo tu do ~e ka ti dr `av ni zva ni~ ni ci, na kon ~e ga ide na raz go vor s pred sed ni kom Ivom Jo si po vi }em.

Na kon raz go vo ra s Jo si po vi }em, pa pa }e u nun ci ja tu ri pri mi ti pre mi jer ku Ja dran ku Ko sor. Pla ni ra no je i sle di bde we s mla di ma na Je la ~i }e vom tr gu na ko me se o~e ku je 50.000 ver ni ka ko ji }e u ogra |e ne zo ne na tr gu mo }i da u|u sa mo s ula zni ca ma. Pa pin ne deq ni ras po red za po ~i we mi som na za -

gre ba~ kom Hi po dro mu po vo dom Na ci o nal nog da na hr vat skih ka to li~ kih po ro di ca na ko joj se o~e ku je 400.000 ver ni ka, ta ko |e s ula zni ca ma ko je su mo gli po di }i u svo jim `u pa ma. Po sle pod ne pa pa }e slu `i ti ve ~er wu s bi sku pi ma, sve {ten stvom, mo na {tvom i bo go slo vi ma, ukup no 3.000 qu di, a on da se po mo li ti na gro bu bla `e nog Aloj zi ja Ste pin ca u za gre ba~ koj ka te dra li, na kon ~e ga sle di sve ~a ni is pra }aj s Ple sa. Vla sti u Za gre bu ob ja vi le su da se akre di to va lo 1.200 no vi na ra, fo to re por te ra i ka mer ma na, od ko jih }e po na ja vqe nom ras po re du, pri stup zbi va wi ma bi ti omo gu }en tek ma lom bro ju, pre te `no fo to re por te ra i ka mer ma na. Hr vat ska ra dio te le vi zi ja od ukup no 33 sa ta pa pi ne po se te

qud skih pra va „Da vid” po zva lo je gra |a ne na an ti pa pin pro test ko ji }e se odr `a ti u pe tak, dan uo~i po se te, na Cvet nom tr gu u Za gre bu.

Ka ko na vo de u po zi vu, de mon stri ra }e se zbog neo d go vor ne vla sti ko ja {te di na na ro du a raz ba cu je se na rod nim nov cem na spek ta kle do ~e ka jed nog ~o ve ka, kao i ras tro {no sti i osi o nog po na {a wa Ka to li~ ke cr kve ko ja gra di ve le lep ne pa la te i `i vi ras ko {no i bo ga to, ne od ra da svo jih ru ku ve} od na me ta na ro du i dr `a vi.

POD GO RI CA: Po raz vla da ju }e par ti je ita li jan skog pre mi je ra Sil vi ja Ber lu sko ni ja na lo kal nim iz bo ri ma mo gao bi uti ca ti na pro me nu po li ti ke kom pa ni je A2A u Cr noj Go ri. Ita li jan ska kom pa ni ja A2A ima ne {to vi {e od 43 od sto vla sni {tva u Elek tro pri vre di Cr ne Go re (EPCG), a cr no gor ska vla da ju }a De mo krat ska par ti ja so ci ja li sta se za la `e za da qe sma wi va we ude la dr `av nog ka pi ta la u Elek tro pri vre di. Pre ma in for ma ci ja ma ko je ju ~e je ob ja vio pod go ri~ ki list „Vi je sti”, do pro me ne po li ti ke A2A bi na ro ~i to mo glo do }i zbog po ra za Ber slu sko ni ja u Mi la nu, jer ta op {ti na kon tro li {e 27,5 od sto ak ci ja u toj kom pa ni ji.

„Kom pa ni ja A2A je do sa da bi la u ru ka ma Se ver ne li ge (Ber lu sko ni je va par ti ja), sa da, sa no vim re zul ta tom lo kal nih iz bo ra, sa do la skom no vih qu di i no vih sna ga, to }e se pro me ni ti.

Mo `e mo, sva ka ko, o~e ki va ti dru ga ~i ju po li ti ku i ka da su u pi ta wu ula ga wa u enr ge ti ku”, pre ne le su „Vi je sti” iz ja vu vo |e po kre ta „Ne di raj te na {u bu du} nost” Lo ren ca Va lo re je.

Ber slu sko ni je ne dav no do `i veo po raz na lo kal nim iz bo ri ma u vi {e ve li kih gra do va Ita li je, {to bi mo glo da uti ~e na we go vu po li ti~ ku bu du} nost.

Ita li jan ski pre mi jer je u do brim od no si ma sa biv {im pred sed ni kom Vla de Cr ne Go re Mi lom \u ka no vi }em.

Lo bi sta – ne po zna to za ni ma we POD GO RI CA: Lo bi ra we, kao za ko nom re gu li sa na pro fe si o nal na de lat nost, s po stup ci ma i sred stvi ma uti ca ja na do no si o ce va `nih dru {tve nih, po li ti~ kih i dru gih od lu ka, ra di ostva ri va wa in te re sa na ru ~i la ca lo bi ra wa, {i roj jav no sti u Cr noj Go ri je ne po zna to. Vla da Cr ne Go re je pri pre mi la na crt Za ko na o lo bi ra wu ko jim se pr vi put ure |u je

ova de lat nost. Wi me su de fi ni sa na kon kret na re {e wa - ko mo `e, ko sme, a ko ne mo `e da lo bi ra i za ko ga se mo `e, od no sno, ne sme lo bi ra ti.

Za bra na lo bi ra wa od no si se na jav ne funk ci o ne re i wi ho ve srod -

Trg bana Jela~i}a

„po kri }e” 22, a ka ko su na ja vi li u toj me dij skoj ku }i, za pre no se i vi -

Pro te stvo va }e se pro tiv ne mo ral nog i ne e ti~ kog po na {a wa sve {ten stva ko je pod sti ~e na rod na ne tr pe qi vost i mr `wu pre ma sve mu {to ni je ka to li~ ko, zbog mno gih skan da la i zlo ~i na ka to li~ kog sve {ten stva pro tiv ~o ve~ no sti u~i we nih u pro {lo sti i sa da {wo sti, kao i ne po {to va wa qud skih pra va na me |u na rod nom ni vou.

Port pa rol za dar ske po li ci je Elis @o dan iz ja vio je za „in deks.hr„ da su pro tiv 22-go di {weg

Do La sto va za 200 evra

Gu`ve u Splitu

Ber lu sko ni jev po raz u Mi la nu uti ~e na pri vre du

ni ke, i to u pe ri o du od naj ma we dve go di ne od da na pre stan ka funk ci je jav nog funk ci o ne ra.

Ni ~lan or ga na po li ti~ ke par ti je ne mo `e lo bi ra ti, na rav no, ni stra na~ ki funk ci o ner, ali ni ~la no vi or ga na upra vqa wa dr `av nog fon da i fon da ci ja, kao ni wi ho vi za stup ni ci. Ak tiv nost vla sni ka, do no sno, iz da va ~a me di ja i oso ba za po sle nih u wi ma, ko je se

Za kon ski na crt pred vi |a i ka zne ne od red be. Sva ko ko se, kao po ten ci jal no za in te re so va ni su bje kat za lo bi ra we, ogre {i o za kon, od no sno, ako u|e u zo nu lo bi ra wa, a na to ne ma pra vo, mo `e bi ti ka `wen nov ca nom ka znom od 500 do 6.000 evra. Lo bi sta, ta ko |e, mo `e za ra di ti ka znu od 90 do 2.000 evra, ako se u po stup ku lo bi ra wa slu `io ne ta~ nim po da ci ma. Lo bi sta je, ina ~e, od go vo ran za {te tu ko ju bi na neo na ru ~i o cu lo bi ra wa, svo jim ne za ko ni tim po stu pa wem.

TRA JEKT KO [TA KAO LE TO VA WE U GR^ KOJ

SPLIT: Hr vat ska „Ja dro li ni ja” od 1. ju na uve la je no ve, se zon ske ce ne ka ra ta za pre voz tra jek ti ma, pa, ta ko, po vrat na kar ta za ~e tvo ro ~la nu po ro di cu, ko ja auto mo bi lom ide do La sto va, ko {ta 1.604 ku ne, ili sko ro 200 evra, pi {e „Slo bod na Dal ma ci ja„.

Za taj no vac, dva ~la na iste te po ro di ce mo gla bi da se od ma ra ju pet da na u pred se zo ni u ve }i ni ho te la na Ja dra nu sa tri zve zdi ce, ili da se ba {ka re ne de qu da na u Tu ni su ili Gr~ koj, pi {e list.

Tu ri sti~ ki rad ni ci i ho te li je ri na ostr vi ma bu ne se {to „Ja dro li ni ja” ne ma po ste pen rast ce na u pred se zo ni i {pi cu se zo ne. „Ne ma ni ka kve svr he to {to ho te li je ri ima ju ~ak pet ka te go ri ja ce na od pro le }a do pu ne se zo ne i {to nu de go stu raz li ~i te po pu ste, kad tog istog go sta ‘ode ru’ bro da ri”, kon sta tu je „Slo bod na Dal ma ci ja„

CRNA GORA

Ka zne

deo ma te ri ja le je za in te re so va no 25 ze ma qa.

Pro te sti zbog tro {ka od dva mi li o na evra Po se tu pa pe Be ne dik ta XVI Hr vat skoj ovih da na su u zna ku pro te sta po je di nih ne vla di nih or ga ni za ci ja zbog raz ba ci va wa na rod nog nov ca na spek ta kle do ~e ka jed nog ~o ve ka.

Pre ma na ja va ma pa pi na po se ta Hr vat sku }e ko {ta ti vi {e od 2 mi li o na evra. Po li ci ja je do sa da zbog ne pri me re nog pi sa wa na fej sbu ku pre tre sla ku }u jed nom mla di }u iz oko li ne Za dra i pro tiv we ga pod ne la kri vi~ nu pri ja vu.

Udru `e wa gra |a na za za {ti tu

23

Sti pe I. pod ne li ka zne nu pri ja vu za ra snu i dru gu dis kri mi na ci ju, jer je na Fej sbu ku pi sao na vod no pre te }e po ru ke pro tiv pa pe, kao da je „bed nik i od vrat no |u bre”.

Po li ci ja je pre ne ko li ko da na pre tre sla wi ho vu po ro di~ nu ku }u i u woj na {la ne pri ja vqe no oru` je, ali ni je ula zi la u de ta qe i raz lo ge po stu pa ka. „U ovom slu ~a ju su spen du je mo in te res jav no sti da to do zna, jer nam je bo ra vak pa pe bez bed no sno pi ta we broj je dan”, iz ja vio je @o dan.

od no se na in for mi sa we o za kon skim ak ti ma, kao ni ak tiv no sti eks pe ra ta u pri pe mi i do no {e wu va `nih od lu ka, za ko na i dru gih prop sa i op {tih aka ta, ka ko je pred vi |e no za kon skim na cr tom, ne }e se sma tra ti lo bi ra wem.

BOSNA I HERCEGOVINA

Trip ko vi} pri znao rat ni zlo ~in

BA WA LU KA: No vi ca Trip ko vi} spo ra zum no je pri znao kri vi cu za zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti na pod ru~ ju op {ti ne Fo ~a 1992. go di ne, a tu `i lac je sa gla san da mu bu de iz re ~e na ka zna od {est i po do osam i po go di na za tvo ra, sa op {te no je da nas iz Tu `i la {tva BiH. Trip ko vi} je pri znao da je u okvi ru {i ro kog i si ste ma ti~ nog na pa da pro tiv ci vil nog bo {wa~ kog sta nov ni {tva u op {ti ni Fo ~a, od po lo vi ne apri la do kra ja ju na 1992. go di ne, si lo vao jed no li ce i fi zi~ ki i psi hi~ ki ga zlo sta vqao, te da je jed no li ce ubio. Skla pa wem spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce, Trip ko vi} je u pot pu no sti pri znao iz vr {e we kri vi~ nog de la za ko je ga od 22. de cem bra 2010. go di ne te re ti op tu `ni ca Tu `i la {tva BiH, od re kao se pra va na su |e we i na `al bu na pre su du ko ja mu bu de iz re ~e na na osno vu spo ra zu ma. Tu `i lac se sa gla sio da Sud BiH u utvr |e nu i iz re ~e nu ka znu za tvo ra ura ~u na i vre me pro ve de no u pri tvo ru od 6. de cem bra 2010. go di ne.

UKRATKO Kri jum ~a ri li qu de ZA GREB: Hr vat ska po li ci ja uhap si la je 11 oso ba osum wi ~e nih da su od sre di ne fe bru a ra pre ko gra ni ce ile gal no pre ba ci le naj ma we 123 mi gran ta s pod ru~ ja Sr bi je, ve }i nom dr `a vqa na Av ga ni sta na, sa op {ti lo je ju ~e hr vat sko Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. Sum wa se da su taj ne za ko ni ti po sao na pla }i va li od 400 do 1.200 evra po oso bi. U sa op {te wu se na vo di da su uhap {e ni osum wi ~e ni da su na pod ru~ ju Vu ko va ra pri hva ta li mi gran te, ve }i nom dr `a vqa ne Av ga ni sta na pri sti gle iz azil nog cen tra u Sr bi ji, do vo di li ih u Pri hvat ni cen tar za tra `i te qe azi la u Ku ti ni, a za tim na pod ru~ ju Ri je ke, Is -

tre i Va ra `di na or ga ni zo va li wi ho vo ile gal no pre ba ci va we u Slo ve ni ju i dru ge ze mqe EU.

Pro test va tro ga sa ca ZA GREB: Oko 100 va tro ga sa ca iz ce le Hr vat ske s 50 va tro ga snih vo zi la pro te sto va lo je ju ~e u Za gre bu zbog lo {eg sta wa u toj pro fe si ji. Stva ra ju }i za glu {u ju }u bu ku upa qe nim va tro ga snim si re na ma, oni su se oku pi li is pred Dr `av ne upra ve za za {ti tu i spa {a va we (DUZS) i to pr vog da na pro tiv po `ar ne se zo ne. Oku pqe ni su upo zo ri li na, ka ko su re kli, neo dr `iv po lo `aj va tro ga snih je di ni ca, ne do sta tak nov ca u grad skim i op {tin skim bla gaj na ma zbog ~e ga je do {lo do ve li kih pro ble ma. Iz DUZS-a su

po ru ~i li da oni ni su pra va adre sa za pro test, jer su, po Usta vu i za ko nu, gra do vi i op {ti ne kao osni va ~i du `ni da fi nan si ra ju jav ne va tro ga sne je di ni ce.

[ver co vao sre bro SO F I J A:Oko tri ki l o gra ma sre br nog na ki ta za ple we no je na srp sko-bu gar skom gra ni~ nom pre la zu Ka lo ti na, sa op {te no je iz agen ci je Ca ri na. Na kit je pro na |en u ge pe ku put ni~ kog auto mo bi la sa hr vat skim re gi star skim ozna ka ma. Vo za~ auto mo bi la je hr vat ski dr `a vqa nin ko ji je ca ri ni ci ma re ka da na kit no si iz Tur ske u Sr bi ju.

Me |u za ple we nim na ki tom na la zi se pr sten we, min |u {e, na ru kvi ce i ogr li ce.

24

@enska posla

~etvrtak2.jun2011.

dnevnik ЗАШТО ЈЕ ТОЛИКО ПАМЕТНИХ ЖЕНА ГЛУПО КАДА СУ У ПИТАЊУ МУШКАРЦИ

Зависност од романтике крива за све А

мерички портал за женска питања Gal ti me недавно је објавио занимљив чланак у којем Дебора Дaн, терапеуткиња специјализована за брак и породицу, даје одговоре на питања због чега и најпаметније жене понекад раде глупе ствари када су у питању љубав и мушкарци. У својој књизи “Stu pid abo ut Men: 10 Ru les for Get ting Ro man ce Right“ она објашњава да су жене зaвисне од романтике те да често верују да љубав заиста побеђује све. Чланак који вам у потпуности преносимо доноси 10 одговора који ће нам помоћи да схватимо које грешке ми радимо у вези, због чега их радимо и често понављамо...

1 Зашто се толико, иначе разумних жена понаша ирационално у односима с мушкарцима?

- Приметила сам овај забрињавајући тренд у својој пракси. Ту се ради о зависности од романтике. Романтика је као дрога која женама помаже да забораве или избегавају теже проблеме у њиховом животу, као што су старење, финансије, стрес, проблеми с децом... То је избегавање врло слично оном где мушкарци у исту сврху користе секс. С порастом мушке зависности од порнографије и виртуелном сексу, видела сам једнак пораст код жена само што су оне фокусиране на доживљавање ултимативног романтичног искуства. Ми сви то донекле желимо, али то не би требао да буде примарни циљ дугорочне везе.

2 Шта би дуготрајне везе требале да пруже?

- Стабилност, друштво, стварање дома и породице, ако је то оно што желите. И неки осећај сигурности и задовољства кад дођете кући.

3 Какве то везе има с глупим понашањем жена?

- Термином “глупо понашање” ја описујем ирационално понашање које баца опрез у ветар и узрокује да жене за партнере бирају особе које су неприкладне или чак опасне. Сви знакови упозорења су ту, али упркос њима те жене дозвољавају да их романтични осећаји понесу. Мотиви су криви - оне су у потрази за неким ко ће им пружити везу из бајке или, ако су биле јако повређене у пријашњим везама, неког ко ће им исцелити те ране. Тако се оне упуштају у везу с нереалним очекивањима о томе што би брак или дугорочна веза требала бити. Оне желе да им та особа излечи ране, а у ствари би то требале чинити саме или уз помоћ психолога/психијатра.

4 Зашто користите упоређивање с бајкама, упоређујући жене с ликовима као што су Пепељуга и Снежана. И какве они везе имају с неким од најчешћих грешака које жене чине?

- То је нешто с чиме се сви ми можемо повезати. Сви знамо која је поанта Пепељуге. Златокоса је распустила косу – што је сексуална метафора – и чека да је принц избави из торња. Снежана је метафора за жене које “преспавају” живот тешећи се лековима, храном или телевизијом, све док се не појави прави мушкарац и пробуди је. Она не излази да пронађе живот, она чека мушкарца да јој да смисао за живот. Или Венди, који усваја изгубљене дечаке, мисли да им може бити попут мајке и васпитавати их као прикладне партнере. Све су то метафоре које се збиља пресликавају на стварни живот код многих жена.

5 Због чега мислите да су жене склоније да поверују у мит да љубав све побеђује?

- Нас су учили да мислимо како моћ наше љубави на неки начин може променити човека. И да што

смо ми сексипилније и лепше, да имамо толико више моћи. Жене често бркају сексуалну моћи с личном снагом, бркају њихову способност да заведу и узбуде мушкарца с женском снагом. И често се догоди да она тада не зна како да га задржи јер његов интерес јењава једном кад се лов заврши. Она је добила своју дозу романтичности у том периоду лова, но кад је он остави на сувом јер је нестало сексуалног узбуђења, она је збуњена и усамљена и има још мање самопоуздања него ли раније.

6 Чини се као да чак и када жена зна да неко није најбољи одабир за њу, она свеједно има потешкоћа да прекину с њим.

- Итекако. Жене су брижне и осећају се као заштитнице. Оне су по генетском коду програмиране да другима дају шансу и имају поверења, односно барем то већина жена јесте. Сексуални интерес код жена повезан је с потребом везања за ту особу. За мушке то је само сексуално искуство које није везано с дубљим осећајима и повезивањем с том другом особом - све док он не одлуче да је то тако. Мушкарци су по природи полигамни, а жене моногамне. Једном кад се жена заљуби у некога, она се веже за ту особу, жели да остане с њим и тешко јој је да прекине, иако је можда свесна да нису добар пар или да он није довољно добар за њу.

7 Дакле, прекидање везе значи ићи против инстинкта?

- Да. А, то такође значи она поново мора да пролази кроз тај цели процес (упознавања новог мушкарца), што за њу није ни приближно толико забавно као што је то мушкарцима. Она због тога осећа све већи пресинг – јер се за њу то почетно упознавање своди на њезину пожељност и привлачење мушкараца, док се код мушких ту ради о лову и освајању,

што је њима забавно у већини случајева. Јесу ли неке жене 8 склоније томе да се замишљају у улози спаситељице?

- Неке жене не схватају да бити потребан некоме и бити вољен није исто. То је класична зависност од неког, што је типично код најстарије деце, деце која су водила бригу о браћи и сестрама или имају емоционално нестабилне родитеље. Или, још чешће, у многим случајевима то се односи на жене које имају преразвијен мајчински инстинкт.

ма. Кад жена нема мушкарца уз себе она, али и већина других људи, то тумачи као знак да она није успела да докаже своју вредност. Иако би логично било да се такве жене сматрају снажнијима јер им нитко не треба за доказивање личне вредности.

10 И што би онда жена која жели престати бити глупа у вези с мушкарцима требала да ради?

- Она мора ићи на дијету у којој је забрањена “конзумација” мушкараца. Она мора престати ублаживати страх и усамљеност с неком новом

ухватите у коштац са својим осећајима и не дате себи времена да преболите прекид – онда ћете проблеме само пренети у идућу везу. Ви треба да идете на “нема мушких” дијету како бисте вратили перспективу, поново подигли самопоуздање и научили нешто из те целе ситуације. Време самоће можете да искористите како бисте схватили због чега романтику и мушке користите како бисте заборавили или избегли проблеме у животу (губитак посла, недостатак финансија, проблеме с породицом/децом...). Много тога плаши жене и оне само желе неког о

9 Мислите ли да се жене боје самоће више него мушкараци?

- Управо то мислим. Хиљадама година смо финансијски зависиле од мушкараца и биле смо програмиране да верујемо како је наша вредност као људских бића повезана с тим да имамо мушкарца који се брине о нама. То још увек можемо видети у великим светским религијама, али и у медији-

везом – и поготово не користити једног мушкарца како би преболела другог. То је рецепт за катастрофу. Проблеми у вези не јављају се само зато што смо с погрешном особом, већ се могу јављати и зато што не знамо да будемо с било којим мушкарцем. Генерално је прихваћено да је потребно барем годину дана да се разреше све емоције и конфликти након прекида озбиљне везе. Ако се на време и на правилан начин не

коме би маштале и ко ће учинити да се поново осећају као тинејџерке и немају никакву одговорност. И то је велика грешка. Најбоља ствар коју можете учинити је да прихватите своју одговорност, суочите са проблемима и тек онда потражите мушкарца с којим ћете поделити живот. Много жена вуче “пртљагу” у нову везу и тиме узрокују пуно стреса – ако их не решите ти ће се проблеми поново јавити.

КАКО ПРЕБОЛЕТИ ПРЕКИД ВЕЗЕ

П

Спас у шопингу и новом мушкарцу

рекид везе, на било који начин, није ни мало пријатна ствар. Сузе, разочарање, повреда, тешке речи, сломљено срце, фрижидер и скривена чоколада - само су неки од симптома на које налетимо након тог кобног дана. Хоћете ли плакати и испразнити фрижидер или обући нај гардеробу и кренути у потрагу за новом љубави? Истраживања казују да жене најчешће пребољевају прекид везе, тако што: ... Једу – али заиста све. Утеха у храни и пријатељима (често и без пријатеља) некима заиста помаже. Сладоледи, пица, газирана пића и чипс главна су оружја против бившег. Ок, ако смо до сада пазиле на линију до те мере да смо јеле тофу, смеђу рижу и поврће како би остале витке, сада је право време да загриземо ‘праву’ храну. Но опет, не претерујте. Брза храна изазива зависност, стрије, целулит, акне, подбрадак…) У сваком

случају, узмите себи недељу дана да се наједете, а након тога време је за повратак у здрав живот. Не једу – и вежбају. Још гора варијанта од прве. Ок, примили сте се посла јер мислите да ће, када га за два месеца поновно сретнете и када види у што сте се преобразили, помислити ‘’Уф, зашто сам је оставио, желим поновно бити с њом’’. Не. Не иде то тако. Прво се морате опоравити да бисте доносили паметне закључке. Овако ћете себи само наштетити. За почетак се наспавајте и нормално једите, и уколико то није до сада био случај пређите на здраву прехрану. Протеини, поврће и мало угљених хифрата… И, свакако се бавите рекреацијом. Но, немојте одустати онај дан када упознате новог комшију са седмог спрата и останете цео дан на кафи причајући једно другом пола живота. Нека вам рекреација буде рутина и не одустајте од здравог живота због нове љубави.

Опијају се – до тога да се пробуде у нечијем дворишту или још горе шпајзу. Најсмешније од свега, ова групација жена врло брзо креће даље. Но опет, можда је најбоље да ви идете природним путем. Уколико се већ одлучите за коју чашицу више, свакако то оставите за удобност властитог дома. Бацају се у лов – мало мања групација, но опет, за сваку похвалу. Иако се на први поглед чини да ове жене немају срца, други ће рећи како управо овакве жене имају највише храбрости и поноса. Не чекају ништа, већ се бацају у наставак живота тиме да траже новог мушкарца. Све је то у реду ако то радите искрено. Но, на силу пронаћи новог мужјака биће или неуспешно, или ћете само патити у себи, а у већини случајева ако га и пронађете, он ће бити само онај ‘’међудечко’’ којег имате између бившег и оног који тек долази. Немојте повредити људе око себе само зато јер сте ви повређени.

Побегну – најчешће у кревет властите собе и тамо остану недељама, некад месецима, а неке чак и до годину. Неки чак и дају отказ, док друге одустану од факултета. Ни не помишљајте на то. Такве жене заиста не знају што би од муке, и очајнички траже сажаљење и потпору. Размислите пре него направите овакав потез. Уколико радите с бившим у непосредној близини, искористите то. Знате све његове мане и врлине. Потрудите се да урадите посао боље од њега и тиме зарадите поштовање осталих, а то зна, можда и извучете неку кинту више од шефа. Осим тога, ви сте женско, сетите се да увек имате предност. Не одустају – Колико год да вас бивши више не жели ви сте и даље досадни. Показујете му смс-ове које вам је слао, говорите му да он то не може, да вам се заклињао на вечну љубав. Шаљете му претећа писма, сваки га дан зовете плачући, и

пробушите му гуме на ауту и на крају га молите да вам се врати. Знамо да вам је тешко, но смирите се мало. Овако га сигурно нећете добити натраг. Напуцао вас је, и сада је време да покажете да сте дама, а не да му покажете како не треба да жали што вас је оставио. Погледају све филмове из видеотеке – и саосећају са глумцима, поготово женског дела. Кутак с романтичним филмовима сте одавно прелистали, и сада је време да пређете на акциони део. Извадите се из кревета и порадите на себи. Отиђите код фризера, купите нове ципелице, средите ноктиће и окупајте се. Одмах ћете се

осећати боље, новије, свежије, а и спремно за наставак живота. Оду у шоппинг – и то какав. Испеглају све картице и остатак месеца једва преживе. У реду је отићи погледати шта има у дућанима и купити себи нову мајичицу. Но отићи у минус и доћи на црну листу свих банака вам није приоритет. Контролишите се колико год да ситуација била лоша. Не допустите да вам прекид везе уништи живот. Крените даље. Останите своји, једите, вежбајте, купите себи нешто лепо, упознајте нове људе, радите нешто корисно, окружите се људима који вас насмејавају и ране ће пуно брже зарасти.

SveT POZnATiH

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

М е г Ра ј а н с е уд а ј е з а р о к е р а

25

PAPARACO

Г

лумица Мег Рајан и Џон Мелкемп наводно планирају венчање у јулу, иако је рокер још увек службено у браку. Пар, који је везу започео крајем прошле године, планове о венчању недавно је открио члановима породице. Џонова деца била су шокирана, испричао је извор америчком таблоиду. Мисле да тата не би требао тако брзо поновно да се жени. Али, он им је рекао да је Мег жена какву је увек хтео и да је то то.’ Џон (59) је поднео захтев за развод брака од треће супруге Елене Ирвин (41) након 18 година брака. Када су медији почели да пишу о вези некадашње ‘краљице романтичних комедија‘ и рокера, Мег (50) је наводно уживала у интересу медија. ‘Није могла бити сретнија‘, испричао је тада њен блиски пријатељ. ‘Не само да је имала новог згодног дечка, него се вратила на насловне стране. Није лако од једне од најбоље плаћених глумица у свету пасти на анонимну Њујорчанку. Мег ужива у свој тој поновној пажњи.’ Мег се пре десет година развела од Денниса Квејда, након што су медији открили њену аферу с Раселом Кроуом.

Џон Мелкеп

Мег Рајан

Про ба ли секс с истим полом Н

ије никаква новост ни чудо да звезде воле да експериментишу, али упркос томе свако мало неко дигне буру признањем да је пробао и секс с истим полом. Стивен Тајлер признао је у аутобиографији, чији су детаљи недавно обишли свет, да је пробао секс с мушкарцем. ‘Пробао сам, али није ми се допало‘, посведочио је Тајлер. Доста прашине подигао је и Гевин Росдејл, супруг Гвен Стефани, који је признао да је са 17 година имао аферу с трансвеститом. ‘Такве ствари се догађају кад имаш 17. Мислим да то није ништа чудно јер тада упознајеш свет. То је део одрастања. И то је све, ништа мање ни више‘, рекао је Росдејл у интервјуу за магазин Детаљс, објаснивши како пре није хтео да каже истину јер је то занимало само таблоиде. Кортни Лав је пак за ирски магазин Хот Прес пре годину дана открила да је била у кревету с Кејт Мос! ‘То је права прича за унуке. Кејт тада није користила дроге. Догодило се то у Милану у 90-им. Било је забавно. Надам се да се неће наљутити што сам изашла с тим у јавности. Кејт

Стивен Тајлер

Анђелина Џоли

Гевин Росдејл

Леди Гага

је дивна и моја је добра пријатељица‘, избрбљала је Кортни. Анђелина Џоли је још пре 10 година дигнула буру кад је признала да је била са женом. ‘Кад сам имала 20, заљубила сам се у особу која је била жена, хтела сам да будем с њом, нисам се Хале Бери

Том Харди

могла отети осећајима‘, рекла је Енџи, која касније није мога да се начуди реакцијама које је изазвала њена изјава. ‘Била сам искрена јер сам хтела да људи знају да сам била са женом. Проговорила сам о томе јер сам хтела да људи знају да сам от-

OUT

IN

Кортни Лав

крила нешто дивно, хтела сам да знају да је то искуство било врло нормално. Било је толико лепо и другачије, па сам то хтела да поделим с другима. Но, на крају је то испало нешто шокантно‘, пожалила се Џоли. Леди Гага је једном приликом признала да је упознала чари лезбијског секса. ‘Мој боже, била сам у сексуалној вези са женом, јесам. Жене ми се свиђају, али била сам заљубљена само у мушкарце‘, објаснила је. Звезда Почетка Том Харди такође је признао да се сексао с мушкарцима. ‘Па, наравно да јесам, па ја сам глумац. Но, завршио сам с експериментисањем‘, рекао је Хардy за Њу Магазин. Риана пак никад није признала да је пробала секс са женом, но то је уместо ње учинила Таја Бартон, која је у јавност изашла с експлицитним детаљима њиховог наводног односа. ‘Бацила се на мене, кренула доле и пружила ми ужитак. Нисам је зауставила. Кад сам доживела оргазам, наставила је да разговара са мном као да се ништа није догодило. Она није тражила ништа заузврат‘, само је детаљ из засад још необјављене књиге која је подигла доста прашине.

Ле о нар до Ди ка прио ужи ва у ку бан ској ци га ри на пла жи у Мон те Кар лу

У затвор због голе задњице

Семи Насери

анска полиција ухапсила је француског глумца Семија К Насерија познатог из серијала

„Такси” због скидања пред фановима који су желели да се фотографишу са њим. Насери је ухапшен и „оптужен за показивање интимног дела своје анатомије у јавности”, рекао је неименовани полицијски званичник. Ово није његов први инцидент у јавности. Насери је иначе по-

знат по сукобљавању са законом, а последњи пут је приведен због вређања полицајаца. Пре две године је ухапшен због напада ножем. Насери је и током трајања Канског фестивала направио неколико већих испада. Држао је слово у једном кафићу на Кроазети, потукао се испред једног бара и покушавао да се обрачуна са полицијом и глумцима на црвеном тепиху.

Кејт Винслет

Опра изабрала Стедмана И

ако је у животу Опре Винфри најважнију улогу имала њена најбоља пријатељица Гејли Кинг, за коју су мислили да је с Опром у љубавној вези, краљица екрана окренула јој је леђа. Након што се Опра Винфри опростила од свог популарног шоуа који је стварала и водила 25 година, покренула се читава лавина догађања, својој најбољој дугогодишњој пријатељици Гејли Кинг одлучила је да окрене леђа и с дечком Стедманом Грамом се пресели у Лос Анђелес. Некима би то било сасвим природно, али Гејли Кинг се нашла изданом и односи у ‘љубавном троуглу‘ су се нагло погоршали, пишу таблоиди. Наиме, када се трио недавно састао у Чикагу, Опра је одлучила да ће се њен дугогодишњи партнер преселити с њом у ЛА, те да ће он живети с њом у луксузном апартману у Монтекиту те у њеној другој резиденцији која се налази поред студија њене Опра Винфри мреже. Неименовани и блиски извор краљице ТВ шоуа тврди да је на ту њену одлуку Гејл подивљала и почела да виче: ‘А шта је са мном? Мораш изабрати или Стедман или Стедман Грам ја.’

На то ју је Опра потапшала по рамену и рекла да ће се морати помирити с њеном одлуком. Гејл је одлука њене најбоље пријатељице потпуно сломила. Њих две су планирале живети заједно, али је Опра одлучила да то ипак неће бити тако. Поред Опре и Гејл, Стедман се увек осећао као вишак, али је стрпљиво увек био уз њу и сада га она треба више него икада, објаснио је извор. Опра и Гејл пријатељице су више од 30 година, а толико су биле блиске да су чак спавале понекад у истом кревету, а Опра је изјавила да разуме зашто људи за њих две мисле да су лезбијке. ‘За овакав однос у нашој култури не постоји дефиниција и зато ми је јасно зашто људи то морају да етикетирају‘, рекла је Опра, која је своју пријатељицу описала као мајку коју није имала, као пријатељицу коју би свако пожелео те да од ње не зна бољу особу. Њихов се однос у посљедње време променио, а Стедман је преузео важнију улогу у Оприном животу. Гејл се осећа напуштено и издано, није никада мислила да ће се то догодити. ‘Опра јој Опра је забола нож у срце‘, изјавио Винфри је извор.

26

~etvrtak2.jun2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

~etvrtak2.jun2011.

LI MAN, kod „Merkatora” ukwi`en stan na II spratu, bez ve}ih ulagawa 33.500.

Tel. 636-8429.

15011 NO VO NA sE QE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Tel. 636-8429.

15012

IZ DA JEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-61-09 i 067/859-097.

28671 U KUM BO RU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv.

Telefoni: 021/461-072, 00382-31-684-719.

29234

^A sO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49 29627 ^A sO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

29964 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

29965

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

29966

IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru u centru, povr{ine 25m2, parking u dvori{tu, zaposlenoj osobi na du`e vreme.064/4000-890, 021/6368402 29968 IZ DA JEM dvosoban komforan stan, kod Sajma. Telefon 021/444-258, 063/111-361 30021 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, Grbavica, Ul. Gogoqeva. Telefon 065/544-5122 30047

IZ DA JEM name{tenu garsoweru u Ulici Jug Bogdana.

Telefon 064/1127074. 29643 CEN TAR, u Ul. Karaxi}a br. 1, izdajem prazan jednoiposoban stan, 32+7 terasa, cg, ktv na du`e vreme. Telefoni: 021/6571-895, 063/87768-47.

29884 LI MAN I, izdajem luks, name{ten dvosoban stan, 250 E+depozit. Telefon 063/5111-51.

29905 IZ DA JEM porodici dvosoban dvori{ni stan, name{ten ili nename{ten, centar. Telefon 064/289-8961.

29911 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u blizini Sajma, slobodnu od 1. 6. 2011. Cena 130 E. Telefon 063/107-1003.

29972 IZ DA JE se povoqno name{tena garsowera kod Sajma.

Telefoni: 063/408-902, 6365807.

29973 U CA RA DU [A NA izdajem name{tenu garsoweru 130 E. Telefon 064/3810-695. 29981 IZ DA JEM povoqno nov neuseqen name{ten stan iza medicinskog fakulteta, ulica Branka Baji}a. Telefon 061/149-64-34.

29982 IZ DA JEM na du`i rok odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A (5, 17) Novi Sad. Telefon 063/564-034. 30001 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a. Svoj parking u dvori{tu. cena 200E od 1. 7. Telefoni: 064/35-31-161 i 062/83-74-805.

30011 KOM PLET NO name{ten 1,5 soban stan, visoki parter kod ambulante Zmaj Ogwena Vuka. Telefon 063/7290-546.

30031 IZ DA JE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368.

28741 IZ NAJ MIO bih ku}u ili vikendicu s bazenom, do 30 dana u julu. Telefon 063/3235-78.

29914

@E LE ZNI^KA sTA NI CA, Novo naseqe, kupujem noviji jednoiposoban stan, oko 43m2. Bez posrednika.

Telefon 064/248-79-54.

29868

sA JAM - ABC centar, odli~an kompletno renoviran prazan i odmah useqiv, ukwi`en 1,0 stan, 32m2. Tel. 636-6952.

15001 [I RI CEN TAR, nova odmah useqiva i ukwi`ena garsowera, cena 31.000 sa povratom PDV-a. Tel. 063/516478.

15002 PRO DA JEM garsoweru na Detelinari, novu, sun~anu, telefon, kablovska, mo`e sa name{tajem ili bez, hitno, povoqno. Telefon 063/507097, 021/29-77-565.

29882 PO VOQ NO prodajem garsoweru, 25m2 na drugom spratu, u Prezidentovoj zgradi, Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65.

30069

NO VO NA sE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1,5 stan, bez ulagawa za 42.000. Tel. 063/828-8377.

15003 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an ukwi`en nov 1,5 stan, cena 39.500. Tel. 63-66-952.

15004 BU LE VAR OsLO BO \E WA, ukwi`en dobar 1,5 stan 47m2 cena 40.000. Tel. 6366952.

15005 NO VA DE TE LI NA RA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2,0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000. Tel. 63-66-952. 15006 PO VOQ NO! Dva jednoiposobna stana, 41m2 i 36m2, peti sprat, Prezidentova zgrada, Futo{ki put i Bulevar Evrope. Telefon 063/47-5765.

30068 VE TER NIK jednoiposoban, ukwi`en, I sprat, vlasnik 40m2, izuzetna gradwa. Bez posrednika, povoqno. Telefon 062/588-799.

29977

GR BA VI CA, noviji odmah useqiv 3,0 stan od 65m2 na II spratu po ceni od 70.000.

Tel. 63-68-429.

15007 LI MAN, odli~an 3,0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100. Tel. 636-6952. 15008 KEJ, ukwi`en 3,0 stan od 72m2 po ceni od 63.500. Tel. 636-8429.

15009 LI MAN IV, 73.18m2, V sprat, isto~na strana, atraktivna lokacija. Povoqno. Telefoni: 021/6367570, 063/541-858.

29989

LI MAN,u zgradi od fasadne cigle odli~an 4,0 stan od 93m2, cena 95.800. Tel. 063/82-88-377.

15010

PRO DA JEM obradivo zemqi{te u ataru izme|u Sajlova, Rumenke i Veternika, parcele 1, 5; 2, 8; 3, 2; 6, 5 jutara- 1,5 evra/m2. Telefon 063/511-939.

29758

27

PRO DA JEM na Kamewaru spratnu vikendicu povr{ine 90m2. Ima vodovod, plin, satelitska, pokrivena terasa 50m2 plac 6 ari. Telefoni: 063/508-747, 021/400-073.

29886 sREM sKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 17.100m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorskavoda, lep pogled. Telefon 064/639-76-41.

29327 KU ]A u Ka}u blizu centra, 400m2, plac1600m2, dva lokala, (40x40, dve ulice), veliki parking. Idealno za poslovni objekat. Telefon 064/922-12-69.

30006

sA JAM - bulevar izdajem odli~no razra|en restoran piceriju, 135m2 sa ekskluzivnim inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa, mese~ni najam, depozit.

Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

29917 PRO DA JE se nov useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju, kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3.5 m uz budu}i hotel „Holidein”, idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”. Telefon 063/475-765.

30067

IZ DA JEM vi{enamenski poslovni prostor u Temerinskoj ulici 200m2, kolski ulaz - sve samostalno na placu od {est ari. Telefon 063/464-528.

30028

FI AT BRA VO 2001. god, 2.0 HGT englez, stranac, 1200E. Telefon 063/7860-684. 29939 MER CE DEs VI TO 2001. god, 108 CDI, englez, stranac, 2000E. Telefon 063/7860-684.

29944 OPEL vektra karavan, 2.0, 2005. eksstra stawe, uvezena, 5500E sa registracijom. Telefon 063/515-824.

29912 OPEL AsTRA G. 1999. god, 1.6 benz, englez, stranac, 1100E. Telefon 063/7860684.

29941 OPEL AsTRA G. 2001. god, karavan, 1.7 DTI, englez, strana, 1600E. Telefon 063/7860-684.

29942 OPEL VEK TRA 2000. god, 1.8 benz, englez, stranac, 1300E. Telefon 063/7860684.

29945 PE U GE OT 306, 1999. god, 2.0 HDI, englez, stranac, 1200E. Telefon 063/7860-684. 29940 PE U GE OT 307 2002. god, 2.0 HDI, englez, stranac, 1950E. Telefon 063/7860-684. 29946 RO VER 75 2003. god, 1.8 turbo benz. englez, stranac, 2200E. Telefon 063/7860684.

29937 RO VER 25, 2001. god, 1.8 benz, englez, stranac, 1600E. Telefon 063/7860-684. 29938 [KO DA FA BIA 2000. god, 1.4 benz, englez, stranac, 1600E. Telefon 063/7860684.

29943

28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak2.jun2011.

TOYOTA aven sis 2003. god, 1.8.benz, en glez, stra nac, 2500E. Te le fon 063/7860684.

29936

NAJ PO VOQ NI JA pro iz vod wa: be ton skih stu bo va, fert gre di ce, ob ra |e na ar ma tu ra, {qu nak, ce ment, is po na, ci gla, blo ko vi, mre `e, crep na ku} nu adre su. Te le fon 021/847-034.

28289

VO DO IN STA LA TER ser vi ser bu {i su do pe re, mon ti ra sa ni ta ri ju, me wa ven ti le, vr {i od gu {e wa, ot kla wa cu re wa, mon ti ra ma {i ne za pra we su do va. Te le fo ni: 6368-462, 064/11-86-330 29878 PE]KAR - ka qe ve pe }i zi dam, pre tre sam sta re, ~i stim i ru {im. Te le fo ni: 021/714-577, 062/606-782.

29891 MO LER SKO - FAR BAR SKE i ta pe tar ske ra do ve iz vo di is ku san maj stor. Na zva ti na te le fon 6435-095.

30003

dnevnik

Iskreno nam je `ao {to sa nama vi{e nije

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na kon te {ke bo le sti, u 63. go di ni `i vo ta pre mi nuo na{ dra gi otac i su prug

Sa tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 81. go di ni pre mi nuo na{ dra gi su prug i otac

Di mi tri je Re li}

Jelena Zelenovi}

Sa hra na }e se oba vi ti u ~e tvr tak, 2. 6. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ma ri ja i si no vi Dra gan i To {i ca.

1938 - 2011.

Bra ni slav Fran cu ski Sa hra na }e se oba vi ti u pe tak, 3. 6. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: sin Sr |an, }er ka Eli za be ta i su pru ga Zor ka.

i sau~estvujemo u bolu porodice Zelenovi}.

30090 30110

Po sled wi po zdrav na {em bra tu

Di mi tri ju Re li }u

Sa ve li kom tu gom i `a lo {}u opra {tam se od mog dra gog su pru ga

Bez te be, moj naj dru `e, u Mu si }e voj vi {e ni {ta i ni ka da ne }e bi ti isto.

dra gom

Bra ni sla vu Fran cu skom od po ro di ce Ra do vi}.

Ivan.

30091

30092

Mo joj div noj pri ja te qi ci i ku mi

Dra goj se stri, sva sti ci i te ti

Mi la na Ke ki }a

Je le ni

1932 - 2011.

po sled wi po zdrav.

Sa tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od na {e dra ge

Je le ne Ze le no vi}

po sled wi po zdrav.

Mi {a na, Ili ja i Zdrav ko sa po ro di com.

Tvo ja Me la.

Po ro di ca ]o si}.

30109

30083

pre mi nu log po sle krat ke i te {ke bo le sti u 79. go di ni.

Sa hra na je u Be ~e ju, 2. 6. 2011. go di ne, u 16 ~a so va.

30115

Po sled wi po zdrav dra goj te ti

PRI ROD NI pre pa rat pro tiv he mo ri da, {u qe va is pi tan u nad le `noj usta no vi, li~ no pro ve ren, le ~e we 7 da na i re cept za pra `we we.

Te le fon: 064/240-55-49.

29993

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav pri ja te qi ci od vaj ka da

O`a lo {}e na su pru ga Je le na.

30121

So fi ji Po po vi} ^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, sta re auto mo bi le za ras hod.

Te le fo ni: 6618-846, 063/17448-56.

29272 OT KU PQU JEM sta ro gvo `|e, me sing, ba kar, alu mi ni jum, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le na ve li ko i ma lo. ^i stim po dru me, ta va ne. Te le fo ni: 063/84-85-495, 6618-846.

29273 BU KVA ce pa no, re za no, pre voz 3700, ko sto lac 4300 i su {e ni 900.

Te le fo ni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25 29969 DR VO bu ko vo mo `e re za no i ce pa no, pre voz gra tis 3600din. Su {e ni za cen tral no gre ja we 9000 di na ra. Te le fo ni: 061/174-37-26, 063/817-57-22, 064/26-11-741 29970

Bra ni slav Fran cu ski

30119

So fi ji Po po vi} FAR MA iz Ste pa no vi }e va nu di: sviw ske po lut ke, o~i {}e ne pra si }e. Eks tra kva li tet, do sta va na adre su. Po voq no. Te le fo ni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

29975

po zdrav

1717/P

od ba ba-uj ne, Sla vi ce i \or |a Br za ka sa po ro di com.

KU PU JEM is prav ne, ne is prav ne ko lor te le vi zo re!

Do la zak, is pla ta od mah!

Non- stop, Mla den. Te le fon 421-516, 064/157-2514. 30037 PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re svih ve li ~i na, vr lo po voq no! Po lov ni te le vi zo ri 15- 30evra! Do sta vqam na adre su! NONSTOP. Mla den! Te le fon 421-516, 064/157-2514. 30038

Po sled wi pri ja te qu

Departman za Industrijsko in`ewerstvo i menaxment Fakultet tehni~kih nauka.

Bran ka i Mi li jan ka sa po ro di ca ma.

Je le ni Ze le no vi}

3

Mi la nu Ke ki }u

Po sled wi po zdrav na {em dra gom {o go ru, uji i de di

Po ro di ce: Je li sa vac i Sur la.

Kad na mla do poq sko cv’je }e Bi ser ni `e po no} ni je ma.

Kroz gru di mi `e qa l’je }e: „[to te ne ma, {to te ne ma”?

Ba ta, Ma ri ja i Igor Sta ni sa vqev.

30114

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

30122

30106

dra gom

Sa tu gom i bo lom ja vqa mo svim ro |a ci ma, pri ja te qi ma i po zna ni ci ma da je u 79. go di ni pre mi nu la na {a dra ga i vo qe na

Mi la nu Ke ki }u 1932 - 2011.

Za u vek }e{ bi ti u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Mi la nu Ke ki }u

od: Ste ve i Je le ne No va ko vi}, sa de com.

O`a lo {}e ne po ro di ce: Na sta si}, Va so vi} i Ron ~e vi}.

So fi ja Po po vi} Sa hra na je 2. 6. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu Tran xa ment, u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e ni: sin Da li bor i osta la rod bi na.

30111

30117

30087

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav uva `e noj go spo |i

~etvrtak2.jun2011.

T R O G O D I [ W I P O M E N

Po sled wi po zdrav

Zo ran Do {e no vi}

Je le ni Ze le no vi}

Je le ni Ze le no vi}

2. 6. 2008 - 2. 6. 2011.

Bi la si uvek na {a, a svo ja.

Ne do sta ja }e{ ne sa mo svo joj po ro di ci, ne go i na ma.

Ko lek tiv Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du.

Sa rad ni ci Is tra `i va~ kog i teh no lo {kog cen tra.

59932-P

30071

Po do bro ti te pam ti mo, s po no som po mi we mo i s qu ba vqu te ~u va mo u na {im sr ci ma od za bo ra va.

Tvo ji: su pru ga Bo `i ca, }er ka Ana, maj ka Zo ra, se stra Sla vi ca, se stri} @eq ko.

29

P O M E N

2. 6. 2004 - 2. 6. 2011.

Ra do van Sa na der La la Ne do sta je nam tvo ja ve dri na, tvo je ve li ko sr ce i bes kraj na do bro ta. ^u va mo te od za bo ra va, tvo ji: Bo ja na, Je le na i Mar ko.

30032

Iskre no sa u ~e {}e po ro di ci po koj ne

P O M E N Pro {lo je 20 go di na od tra gi~ ne smr ti na {e dra ge

Sa tu gom i bo lom opra {ta mo se od na {e sna je

Je le na Ze le no vi} Je le ne Ze le no vi} Iskre no sa o se }a mo sa tu gom i bo lom po ro di ce Ze le no vi}.

Da ni lo Vu ji ~i} sa po ro di com.

30015

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

^e do mir Ner lo vi} 2. 6. 2010 - 2. 6. 2011.

Je le ne Ze le no vi}

Qu bin ke Ja pun xa 2. 6. 1991. - 2. 6. 2011.

Ra ko, Jel ka, Vla do, @ar ko i Dra go sa po ro di ca ma.

Sa rad ni ci FTN-IIM/EURO.

Po ro di ca Mi hi}.

Dra gi ^e ki, oti {ao si iz ne na da iz na {ih `i vo ta, ali }e{ u na {im sr ci ma `i ve ti ve~ no.

O`a lo {}e na po ro di ca.

30073

Sa tu gom u sr cu opra {ta mo se od na {eg dra gog oca.

S E ] A W E

2007 - 2011.

29888

59931-P

30084

Po sled wi po zdrav pri ja te qu i kom {i ji

dra gom

Opra {ta mo se od po {to va ne kom {i ni ce

29986

Da nas, 2. 6. 2011. go di ne na vr {a va ju se dve go di ne od smr ti na {eg

Mir ja na Ni ko li} Mi la nu Non ko vi }u Mi ro slav Jan ko vi} Mi ki ca ^e ti ri go di ne bez te be tu gu je mo i da qe zbog ra nog gu bit ka.

Je le ne Ze le no vi}

Pe tra Pe jo vi }a

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj kom {i ni ci Mi ri, kom {i je iz Pa vla Si mi }a 4.

Bla goj Da na i lov 1931 - 2011.

To ma i Smiq ka.

Po ro di ca Bu la to vi}.

30101

30076

Sa hra na je 2. 6. 2011. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Po ro di ce: To ja gi} i Tr bo je vi}.

30051

30065

Sa pu no qu ba vi i po {to va wa is pra }a mo na {eg oca, de du i su pru ga

Po sled wi po zdrav Ta ta Jo va - Jo vi ca, se stra Ol gi ca sa po ro di com.

Po ro di ca.

Na {em pri ja te qu i kom {i ji

O`a lo {}e ni: sin i }er ka sa po ro di ca ma.

30072

30085

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo u su bo tu, 4. 6. 2011. go di ne, u 10 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, obe le `i ti 40 da na od smr ti na {e su pru ge, maj ke i ba ke.

Mi la nu Non ko vi }u

Mi la nu Non ko vi }u

Mi la na Non ko vi }a

na {em pri ja te qu i Sr |a no vom ocu. ^o ve ku ko ji je do po sled weg tre na `e leo da po pra vqa svet.

Zve zdan Hor vat i Bo ris Vu ki} sa sa rad ni ci ma iz Adi zes SEE.

Sa hra na je 2. 6. 2011. go di ne, u 15.45 sa ti, na Grad skom gro bqu.

po sled wi po zdrav od po ro di ce Mi lu ti no vi}.

We go vi naj mi li ji.

319-P

30057

30055

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 30. 5. 2011. go di ne pre mi nuo na{

Po sled wi po zdrav na {oj ku mi, ve li koj `e ni

Ve ra Pe tro vi}

Ve sna Sto ja no vi}

2002 - 2011.

1947 - 2011.

Je le ni Ze le no vi} Po ro di ca Sto ja no vi}.

Po ro di ca Pa pa do po lo.

30077

30098

Pro {le su tu `ne go di ne od ka da ste nas ti i tvoj ta ta Sa va \or |e vi} za u vek na pu sti li i osta vi li da ve~ no tu gu je mo za va ma.

Po no sni smo {to smo vas ima li, ~u va mo uspo me nu na va {u ple me ni tost i do bro tu.

O`a lo {}e ni: maj ka i su pru ga Ka ti ca \or |e vi} i se stra Mir ja na Ki }a no vi} sa po ro di com.

30079

Mi lan De mi} Sa hra na je da nas, 2. 6. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Uvek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Maj ka Sta na, otac Dra gan, se stre Mi ra i Eva sa po ro di ca ma i mno go broj na rod bi na.

30056

30

06.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00

tv program

~etvrtak2.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Активно грађанство Питање савести Хроника 56. Стеријиног позорја Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Документарни програм Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм-репризе

Кло Севињ

Догвил Радња је смештена у месту Догвил у Америци, 1930. године. Становници Догвила су допадљиви људи који поштују грађанске законе. Место је водило један миран живот све до једне судбоносне ноћи када су одјекнули пуцњи у долини, најављујући долазак лепе Грејс... Улоге: Никол Кидман, Стелан Скарсгард, Лорен Бекол, Кло Севињ, ЖанМарк Бар Режија: Ларс фон Трир (РТВ 1, 23.30) 14.05 Српски екран – емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на српском 14.30 На трагу природе 15.10 Фаца 16.05 Питање савести 17.00 ТВ Дневник 17.22 Тајна хране: Келераба 17.30 Кухињица 18.00 Разгледнице 19.10 Хроника 56. Стеријиног позорја 19.30 ТВ Дневник 20.05 ТВ фонија 20.30 Имам једну жељу 21.30 Живопис: Дунавски стражар 22.00 Војвођански дневник 22.30 Фолдер култура 23.00 Фортепиано 23.30 Догвил, филм 02.20 Хроника 56. Стеријиног

06.30 07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.40

Кухињица – мађ. Документ Класик рок Грување Музички програм Та дивна створења Маштаоница Доколица Емисија на мађарском Вести (мађ) Украјинска панорама Циганско срце Десило се Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник на мађ. Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Збогом, Америко, филм Циганско срце

06.05 08.00 09.03 10.03 10.37 11.05 12.00 12.15 12.31 13.17 15.20 15.45 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 22.30 23.20 23.30 23.46 00.40

04.34 05.06 05.37 05.49

Јутарњи програм Јутарњи дневник Горе-доле Сасвим природно Свет риболова Ружна Бети Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Празник у Риму, филм И ја имам таленат Гастрономад Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мој рођак са села Једном браћа Место злочина Дневник Место злочина: Њујорк Хотел Вавилон Ноћни биоскоп: Живот у ружичастом, филм Фудбал (млади): Француска - Србија, пријатељска утакмица (р) Око магазин Сасвим природно Гастрономад Верски календар

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.15 21.00 22.00 23.00 01.30 02.30 02.45

Бандини Експлозив Ексклузив Аурора Неко те посматра Дођи на вечеру Забрањено воће Филм: Ћелија Аурора Када лишће пада Бандини Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Радна акција Жене Филм: Земља слепих Радна акција Ексклузив Експлозив

02.58

07.43 07.49 08.00 08.28 08.40 09.12 09.24 09.33 09.40 09.57 10.07 11.00 11.24 11.56 12.26 12.56 14.00

15.13 15.20 15.36 16.00 16.35 17.06 18.00 18.46 19.35 20.10 20.40 22.38 22.58 00.30

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино НС клинци Вести Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче Вести Агро дан Азбука родитељства Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Спринт Дунавска салетла Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИЦТ плус Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Лична грешка Витраж Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

10.00 Фул Тилт покер 11.00 НБА финале: Мајами - Далас 12.30 Кошарка плеј оф, финале: Загреб - Цедевита 14.15 Профи бокс 16.15 НХЛ Стенли куп, финале: Ванкувер - Бостон/Тампа Беј 18.30 Премијер лига класик: Ливерпул – Челси 19.00 ТВС 20.00 Профи бокс 22.00 Атлетика 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Премијер лига Магазин 00.30 Премијер лига класик: Арсенал - Њукасл

Ток шоу У најновијем издању емисије својим анегдотама забавиће вас Далибор Бубњевић. О награди „Златни витез“ као и о несвакидашњим темама говориће позната списатељица Љиљана Хабјановић Ђуровић. Атрактивним изгледом и фанта-

стичним гласом задивиће вас Оља Карлеуша, а гостима ће се придружити и познати водитељ Вишеслав Петковић који ће представити и своје гласовне способности. (КТВ, 22.30)

Причамо приче Алекс у џунгли У ноћној башти Томас и другари Вечни сјај детињства Како научити математику? Великани: Свети Сава Досије икс и окс Сазвежђа и легенде Енциклопедија Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), преглед дана У свету Траг у простору Трио за четворо Беокулт Трезор Тенис: Френч опен (Ролан Гарос) - полуфинале (ж), пренос програм зависи од трајања тениса Енциклопедија Ликовна колонија РТС Блеја Ово је Србија Млади таленти Србије: Софија Златокоса, филм за децу ЕКВ Ружна Бети Место за нас Метрополис Фудбал (млади): Француска - Србија, пренос пријатељске утакмице Тријумфална капија Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), снимак Раде Шербеџија и пријатељи

Кенет Брана

Поново мртав Лосанђелески детектив Мајк Черч биће од помоћи немој Грејс, која пати од амнезије. Он се заљубљује у њу и почиње да трага у нади да ће сазнати њен прави идентитет и узрок ужасавајућих кошмара. У истрази му помаже хипнотизер Френклин Медисон... Улоге: Кенет Брана, Ема Томсон, Дерек Џејкоби Режија: Кенет Брана (Авала, 00.00) 07.00 Маратон 07.55 А шта да радим 08.00 Милица² 09.00 Вести 09.15 Отворени студио 10.15 Љубав у залеђу 11.30 Филм: Такси 14.00 Вести 14.30 Чист рачун 15.00 Инфо 15.05 Друга страна Србије 15.30 Топ шоп 16.00 Вести 16.00 Љубав у залеђу 16.55 А шта да радим 17.00 Инфо 17.02 Откопчано 18.00 Вести 18.30 Чист рачун 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: Има ли пилота у авиону 22.30 Доктор Хаус 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Поново мртав 02.00 Друга страна Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

Селма Хајек

Усамљена срца Полицијски детективи Елмер Робинсон и Чарлс Хилдебрант истражују једно самоубиство. Детектив Робинсон се споро опоравља од кривице за самоубиство супруге, а утеху тражи у загрљају колегинице Рене. Улоге: Џон Траволта, Џејмс Гандолфини, Селма Хајек, Џаред Лето, Лора Дерн, Бил Мареј Режија: Тод Робинсон (Б92, 21.00) 09.00 Вести Б92 09.30 Кажипрст 10.00 Вести Б92 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 11.15 Пингвини с Мадагаскара 11.40 Топ шоп 11.55 Квиз: Супер геније 12.20 Филм: Клементина 14.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 20.05 Пријатељи 19.40 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Усамљена срца 23.05 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.10 Вести Б92 23.30 Спортски преглед 23.55 Филм: Ватрени прстен 01.45 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 02.35 Доме, слатки доме

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 01.30 02.00

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се ТВ продаја Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Зумба, Зумба Гавриловићи - ријалити Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Моћни ренџери Национални дневник Велики брат Све за љубав Наслеђе једне даме Велики брат - преглед дана Немогућа мисија Велики брат - без цензуре Црна хроника Филм: Друмска кафана 2

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.00 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести ТНТ Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Успон великих сила, док. програм Вести Ризница ТНТ Изгубљене године Агенција Вести Играни филм Тагарт Агенција Ризница Стаљин, докудрама

Југио Радња се дешава у блиској будућности и прати главног јунака Јусеија Фуда. У овом серијалу почиње примена нових типова чудовишта као и нова врста двобоја позната као Турбо Дуели. (Хепи, 11.25)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak2.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan

Ха ле Бе ри

Готика

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.05 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Родитељи и деца 14.20 Тренутак спознаје 14.55 Дарма и Грег 15.15 Бенедикт 16, док. филм 16.00 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.15 8. спрат, ток шоу 19.12 Код Ане 19.30 Дневник 20.10 1 против 100, квиз 21.05 Разред 2011.

21.35 ХАЗУ Заводи 22.15 Дневник 3 22.55 Ватикан Ивана Павла 2, док. серија 23.25 Разред 2011.

23.55 Додир живота и смрти 00.35 Драги Џоне 01.00 Ксена - принцеза ратница 01.45 Закон и ред 02.30 Дарма и Грег

Докторица Миранда Греј јако је добар психијатар. Али после аутомобилске несреће пробуди се и сазнаје да је осуђена за убиство супруга Дага. У међувремену је прогони дух девојчице Рејчел, која жели да јој пренесе поруку да није сама... Улоге: Ха ле Бе ри, Ро берт Да у ни Џу ни ор, Пе не ло пе Круз, Чарлс С. Ду тон, Џон Ке рол Линч Режија: Ме тју Ка со виц (Но ва ТВ, 00.00) 08.05 08.20 08.35 09.15 10.15 11.15 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 20.45 21.45 22.45 23.40 00.00 01.55 03.25

Бумба Роари Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде ИН Нате Бењркус шоу Победа љубави Аси Најбоље године Мастершеф Вести Ин Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф Проверено Вечерње вести Готика, филм Школа сурфовања, филм Езо ТВ

08.00 09.00 10.00 11.00

К.С. Луис Апсолутна нула Азијске монархије Када су Мавари владали Европом 1929. Велика криза Путовање које је потресло свет Праисторијски астрономи Добродошли у 80-те Како је уметност створила свет Тајне дубина Ратници Живео Пакистан Човекова историја Индокина Заборављена убиства Добродошли у 80-те Како је уметност створила свет Тајне дубина

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 Зец и јеж 08.30Острво Корњача 09.30 Ози Бу – сезона 2 10.00 Гроб на брежуљку 10.30 Острво Корњача 11.00 Неуморни 13.15 Једном 16.00 Гуливерова путовања 18.00 Меби беби 20.00 Предивни Џо 22.00 Посрећило се 00.00 Праве девојке са колеџа 01.00 Вагинале неклет 02.15 Одвајање

06.00 07.50 09.20 11.55 12.25 14.00 15.50 18.20 20.05 21.45 22.40 00.50

Невиђени Господа Бронко Аватар Холивуд на снимању Евет, пристајем Амелија Баариа Постање Статен Ајленд Љубавници Девојка која се играла ватром Трилогија: Песме о неузвраћеној љубави 02.50 Погрешно скретање код Тахоа 04.20 Основно образовање

07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50

Судија Ејми Све по закону Ерика Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Дах живота Убиства у Мидсамеру Закон и редиx Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Мистерија Хејвена Плес пет сестара Медијум Мистерија Хејвена Опијена љубављу

07.00 08.00 09.40 10.20 11.40 12.05 13.00 13.50 14.45 16.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.50 00.05 01.40 02.40 03.30

Аурора Врата раја Драгон Бал Езел Ексклузив Таблоид Аурора Наследници Крв није вода 1001 ноћ Врата раја Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Езел Биг брадер Увод у анатомију РТЛ Вести ЦСИ Астро шоу Биг брадер ЦСИ

СЕРИЈА

Увод у анатомију

Ло ра Фреј зер

Пас са железничке станице Године 1890. млади Боб Грегсон ради на железничкој станици као носач. У том селу је и велико, оронуло сиротиште, власништво г. Риордана, које води несимпатична госпођица Фрејзер. За разлику од ње, нова учитељица деци је врло драга, али и Бобу... Улоге: Чар ли Крид-Мајлс, Ло ра Фреј зер, То мас Бро ди Санг стер, Се лиа Им фри, Џорџ Кол, Френк Фин ли, Деј вид Хејг Режија: Џон Ро бертс (ХРТ 2, 23.40) 07.58 08.28 08.50 09.35 10.00 10.45 11.45 12.45 14.00 15.30 15.45 16.30 17.20 17.40 18.10 18.55 19.50 20.00 20.45 21.20 22.45 23.30 23.40

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм. Мега Минди Твоја сам судбина Еко зона Други формат Мала ТВ Пас са железничке станице, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Џони Браво Трава зелена Родитељи и деца Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Браћа и сестре Афрички дневник Филмови наших суседа: Духови Сарајева, филм Закон и ред Дневник плавуше Пас са железничке станице, филм

Корумпирани Породични Пас Хари и Хендерсонови Деменција 13 Фаџ Огуљена кожа Породични пас Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Фаџ Помпеја – 2. део Сиквест ДСВ Горка жетва Откупнина Ваздушни мост

08.00 Пирати из Пензанса 10.00 Помама за летећим тањирима 12.00 Гуниси 14.00 Дохвати стену 16.00 Ужасно велика авантура 18.00 Стриптиз клуб 20.00 Анђелин пепео 22.20 Аутопут 00.00 Лезбејке 4. – еротски дневник 02.00 Хетеросексуалац 1 – не баш тако невин

Шест месеци после крвавог обрачуна, у болницу долази филмска екипа која жели да сними документарац о тешком опоравку доктора и пацијената. Док филмаши у стопу прате докторе, Мередит помаже Кристини да барем пред камерама глуми храбру жену... Улоге: Елен Пом пео, Сан дра Ох, Па трик Демп си, Џа стин Чејм берс, Чан дра Вил сон, Џејмс Пи кенс, Са ра Ра ми рез, Ерик Дејн, Чи лер Ли (РТЛ, 22.00)

Са ра Ра ми рез

07.15 07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Врхунско оружје Мајстори за оружје Повратак у Авганистан са Росом Кемпом 22.50 Иза решетака у туђој земљи 23.45 Амерички чопери 00.40 Генералка

08.30 09.30 10.00 10.30 13.30 14.00 18.00 18.30 18.40 20.45 23.00 00.00 01.00

Коњички спорт Трке коња Тенис Тенис Тенис Тенис Тенис Фудбал Фудбал Борилачки спорт Тенис Фудбал Тенис

Orijent ekspres pre~i od `ivota Ci rih, 10. april 1935. bo le sni ka, ra di ko je ga evo ve} ta ko du go ni sam do Dra gi \o ko, la zi la u N. Sad. Ja sam sa ma { wim, Bu ja ni je u Ci U mo jem po sled wem pi smu sam ti na go ve sti la, ri hu. U tom du gom vre me nu na {li smo ne ki na ~in da bih te ra do pi ta la za sa vet u jed noj na ro ~i toj `i vo ta za Te tea, ta ko da je we go va bo lest sno stva ri. Ra di se o na {oj Mar ti. Ona je ta ko re }i {qi va pa bo jim se, kad se to ta ko na pra sno pro me ce lu zi mu ov de pro ve la, bi la je u jed noj ov da {woj ne, da }e sav uspeh oti }i k vra gu. bol ni ci, a po sle u jed noj po ro di ci. Ce lo je vre me Na `a lost smo po sled wih go di na vr lo mno go od ima la i{iјas i bi la je u`a sno ner vo zna. Mo je su na {eg do hot ka iz gu bi li, pa i to sve ote {~a va: i pri li ke mo men tal no ta ke, ra di te du ge bo le sti ka kva do bra po mo} ili ka kav sa na to rij, sve to ta Te te o ve, da mi je ap so lut no ne mo gu }e jo{ jed nog ko re }i pre va zi la zi ono, {to mi mog ne mo pla ti bo le sni ka uze ti se bi na vrat. Mo `e{ li ti me ne ti. No ja uvi |am da ovog pu ta mo ra bi ti, sa mo te oba ve sti ti {to smo mi upra vo du `ni woj u~i ni ti. mo lim, da jo{ ma lo ima{ str pqe wa sa mnom, dok Ja znam si gur no da ona ima po sle Mi lo {a pen zi ju. Osim to ga joj je umro brat, a sad ne dav no i se stra, pa joj je osta lo ne {to; ali ona `i vi ta ko ras ko {no, da se ja ~e sto za pre pa stim. Npr. ona pu tu je sa mo Oriјent eks pre som. Iz Ru mu ni je u Fran cu sku i na trag, to ko {ta to li ko da bi mo gla `i ve ti od to ga go di nu-dve. – Ja joj odav de ne mo gu ni {ta u~i ni ti.

Ovo ma lo dohoтka {to mi ov de ima mo, to je mo joj de ci wi hov otac dao.

Mo men tal no su se na {e okol no sti po gor {a le, po {to je Al bert svoj ime tak u Ne ma~ koj iz gu - Ob ja va o ven ~a wu – uspo me na u te {kim vre me ni ma bio, od kad je Hi tler do {ao na vla du. Od we ga se ma lo ne na |em naj bo qi na ~in. A osim to ga i kod ne mo `e tra `i ti, da se on jo{ i za mo ju {o go ri cu me ne – kao na `a lost i kod te be, ka ko ~u jem – zdra sta ra. vqe ni je ba{ naj bo qe, pa se bo jim da se sad u sred In te re si ra lo bi me, da ~u jem {ta ti o to me mi - zi me kre }em na taj da lek put. Ne sme se za bo ra vi sli{, jer me ni iz gle da da ona ne }e da ti mi ra, ona ti da sam do sta osta ri la, go di ne se na ni za le, a va se nas sa mo on da se }a, kad ne {to ho }e; a ni kad ne zdan te {kih do `i vqa ja, ko ji ta ko |e ru {e zdra bi po mi sli la, da bi i ona mo gla ne {to do pri ne ti vqe. Dra gi \o ko, ve ruj mi, ja }u do }i, {to pre uz i po mo }i u ta kim te {kim pri li ka ma ta mo kod mo - mo gu. Ja }u on da gle da ti, da sve {to je ika ko iz li jih, pa bi to na rav no i woj do {lo u ko rist. {no ras par ~am i ma lo re da na ~i nim. Ja sam i na Zo ra mi je pi sa la ovih da na i tu `i se da joj iz to po mi sli la, da ku }u od mah gle dam da pro dam. No Cen tra la ne }e da is pla te ni in te res, po {to je ipak bih vo le la, da se jo{ ma lo pri ~e ka. Ako se kwi `i ca na mo je ime, a ona je ov de na {e okol no sti ne bi po mno go po tro {i la za ma min pra vi le, mo `da }u ipak se od Na{e okolnosti su se po greb, pa bi joj tre ba lo ne lu ~i ti, da do |em ta mo, gde bih pogor{ale, po{to je Albert ima la ba rem krov nad gla vom. {to no va ca. Oni i{tu od we mo ju pu no mo}. Ja }u je te bi Ko li ko bi se ot pri li ke mo glo svoj imetak u Nema~koj pri lo `i ti, i mo `da }e{ hte za tu ku }u do bi ti? izgubio, odkad je Hitler ti bi ti ta ko do bar, da se po Ja mi slim, da bi Zo ra tre ba do {ao na vla du.

Od we ga se sta ra{, da joj ma kar ne {to is la da ima ma lo vi {e no va ca; ne mo`e tra`iti da se on pla te. Bi la bi ve li ka sre }a, bar bi tre ba la da ima kwi `i kad bi se mo gao do bi ti ma kar jo{ i za moju {ogoricu stara cu od ka kve ban ke; ona je to vi je dan deo pen zi je, da bar ne {e pu ta na go ve {}i va la. Ako {to ima re dov no, jer ki ri ja se na |e u sta nu {to god od ve }e iz gle da da je vr lo ne si gur na i tra qa va. Pri mi vred no sti, ja bih te mo li la, da to uzme{ k se bi mno go po zdra va sa ku ma Sa dom, Mir ja nom i we ni - dok ja ne do |em; mi slim da je ipak bo qe, ne go da ma od tvo je ku me Mi ce. osta ne u sta nu. Vr lo me je `ao, {to se i ti tu `i{ na tvo je bo le sno sr ce. Ne moj da to za pu sti{. Mno * * * Ci rih, ja nu ar 1938. go se mo `e po mo }i, kad se ~u va. Kod te be bar ne ma Dra gi ku me \o ko, ova kih ve li kih bri ga i `a lo snih do `i vqa ja kao Prem da sam ~e sto mi sli la, da }e se je dan put ta - kod nas. ko {to do go di ti, ipak su me Va {e ve sti, ne iz mer Mo lim te po zdra vi mno go ku ma Sa du i sve Va no po tre sle. Pro bu di le se sve mi sli na ono {to {e. A te bi na ro ~i to po zdrav od tvo je ku me Mi ce se ve} pre tr pi lo do sad; a sad kad sam se ve} ma lo Mo lim te i to, da bu de{ ta ko do bar da se po bri umi ri la imam sa mo tu ute hu, da se ona si ro ta ne{, da mi se o tim stva ri ma ni {ta zva ni~ no ne opro sti la we nog bed nog i ne sret nog `i vo ta. Te bi ja vqa. Od mah bi bi la po tra ga, da li sam {to god i ku ma Sa di ne iz mer no za hva qu jem i bla go da rim na sle di la, jer je ov de ve li ka da ci ja, na sva ko i naj da ste se Vi ta ko iskre no za si ro tu po koj ni cu za - ma we na sled stvo. Isto ta ko bi me bi lo `ao kad bi u ze li. Ne mo gu ti ni ka za ti, a val da }e{ me poj mi - se ko tru dio, da ta mo spre ma. Ja }u, kad i ta ko mo ti, ko li ka je to za me ne ute ha, da znam da je bar ram do la zi ti, uze ti ka kvu `e nu i sve }u po spre ma pri stoj no sa ra we na i sme {te na kod we nih ro di - ti. Ba{ bih i vo le la da ne {to na |em ona ko, ka ko te qa. Zna{ da na `a lost i ov de imam jo{ jed nog su osta vi li.

Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi„, u izdawu „Prometeja„, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most„ (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak2.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Че твр так ће би ти ве о ма ди на ми чан. По тру ди те се да му по хва та те кон це. Не ма те до вољ но кон цен тра ци је за по сао. Мо гућ је успе шан по слов ни кра ћи пут, чак пре по руч љив. Зва нич ни па пи ри и уго во ри.

BIK 20.4-20.5.

Са ми до но си те од лу ке и опре де ље ња, по го то во да нас, по го то во на рад ном ме сту и у ве зи са при хо ди ма, рас хо ди ма, ула га њи ма. Ве не ра вам обез бе ђу је до бре од но се с дра гим осо ба ма у окру же њу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

2. jun 2011.

При ме ћу је те све де та ље и у до број сте мен тал ној фор ми. То је по вољ но за по сло ва ње, по го то во ако ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме. Ра чу нај те на про мен љи ве окол но сти и осе ћа ња. Су сре ти.

Ме сец је да нас у зна ку Бли за на ца, што вас збу њу је због ви ше ути ца ја са раз ли чи тих стра на. Те шко да ће те до не ти не ку озбиљ ну од лу ку, и по ред пу но при ча и пре го во ра. У љу бав тре ба ула га ти.

Не мо ра те слу ша ти шта ко при ча, а још ма ње то озбиљ но схва та ти. Да нас је сви ма до зво ље но све да ко мен та ри шу. Ра ди је се усред сре ди те на сво ју ла ку игру и дру же ње ко је вас не оп те ре ћу је.

Мо гу ћи су про бле ми, не спо ра зу ми и сплет ке у ка ри је ри. До зво ли те дру ги ма да ка жу шта има ју, али не мој те пре ћу та ти сво је ми шље ње. Не ка се зна ко ји су чи ји и за што. Љу бав ни од нос је иде а ли зо ван.

VAGA 23.9- 23.10.

Да нас вам не ће учи ни ти услу ге они од ко јих сте то оче ки ва ли. Уко ли ко вам жи вот про ти че у ми ру и спо ко ју, то не ће те ни при ме ти ти. Ни шта но во за вас, ма да би мо гло би ти, ка да би сте на шли на чин.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ју пи тер је про ме нио знак, и са мим тим вас до вео у но ву по зи ци ју и ста ње. Не ма ви ше жу стри не и бор бе, ис те ри ва ња исти не и зва нич них па пи ра, про бле ма. На сту па вре ме за ра де и хе до ни зма.

Парт нер се да нас не по на ша она ко ка ко сте на ви кли. То ни шта бит но не ће ути ца ти на би ло шта. Ста би лан и леп од нос у љу ба ви вас ис пу ња ва си гур но шћу и по ве ре њем, а дра гу осо бу још ви ше.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не од у ста је те од свог по на ша ња и ци ље ва ко ји ма стре ми те. Чак би се мо гло ре ћи да сте их и ис пу ни ли, бар у оном де лу ко ји се ти че љу ба ви. На рав но, увек мо же и ви ше, стра сни је и жи вље.

Ка да ће те се сми ри ти? Да нас си гур но не, јер сте из ло же ни по слу и дру штву, на из ме нич но и исто вре ме но. Ви ше осо ба је за ин те ре со ва но за вас, док ви као да се по и гра ва те са тим. При хо ди.

Иде а ли ста сте по при ро ди, али не мој те из гу би ти ве зу са оним де лом ре ал но сти ко ји се од но си на но вац. На рад ном ме сту сте из ло же ни стре сним и нео че ки ва ним си ту а ци ја ма. Ле по се из ра жа ва те и пи ше те.

TRI^-TRA^

Опле ти по Са ри V REMENSKA

PROGNOZA

НеСтабилНО

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

27

Sombor

26

Kikinda

27

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 27 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

26

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 27 Ni{

Глу мац Роб Лоу је у јед ном је ТВ шо уу кри ти ко вао сво ју бив шу де вој ку Сару Џесику Паркер.

- По лу де ла је кад је у мо јој ауто би о гра фи ји про чи та ла да се не се ћам бо је ње них очи ју. Уме сто да ми то са ма ка же, она увек ан га жу је не ког тре ћег да то ура ди уме сто ње - ре као је Роб у јед ној ТВ еми си ји.

- Би ла је бе сна. „Ка ко мо жеш да се не се ћаш мо јих очи ју, па оне су пла ве! Не мо гу да ве ру јем, да си по гре шио”, би ле су ре чи ко је ми је пре нео њен по сред ник - об ја снио је Лоу на бри тан ској те ле ви зи ји. Исти при го вор имао је и ње гов ко ле га Бредли Купер, ко ји је са зве здом „Сек са и гра да” глу мио у фил му „Failure to Launch”.

- Ни је има ла хра бро сти да ми са ма ка жа да у љу бав ним сце на ма не ста вљам је зик у ње на уста. То ми је ре као не ки њен по моћ ник - из ја вио Ку пер, а на то се Роб на до ве зао ко мен та ром „Ни шта чуд но, она је та ква осо ба”.

27

Evropa

време

Madrid

НО ВИ САД: Не ста бил но са сун ча ним пе ри о ди ма и раз во јем обла ка ко ји ће усло ви ти ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном. Ду ва ће слаб до Rim уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра London од 16 до 27 сте пе ни Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Про мен љи во облач но уз че шће ло кал не пљу ско ве Cirih и ки шу. Би ће и сун ча них пе ри о да. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се Berlin ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 28 сте пе ни.

Be~ СР БИ ЈА: Про мен љи во облач но уз че шће ло кал не пљу ско ве и ки Var{ava шу. Би ће и сун ча них пе ри о да. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 12, а Kijev мак си мал на 27 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так не ста бил но уз Moskva сме ну сун ча них и облач них пе ри о да и по вре ме ну по ја ву ло кал них пљу Oslo ско ва са гр мља ви ном. За ви кенд то пли је и спар но са ду жим сун ча ним пе ри о ди ма и ма ло ре ђим ло кал ним пљу ско ви ма. Мак си мал на тем пе - St. Peterburg ра ту ра за ви кенд 30 сте пе ни.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је Pariz се по гор ша ње би о ме те о ро ло шких при ли ка то ком да на, па се опре Minhen зност са ве ту је кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма, као и aстматичарима. Ме те о ро пат ске ре ак ци је у фор ми не са ни це, нер во Budimpe{ta зе, гла во бо ље и бо ло ва у ко сти ма ће би ти нај и зра же ни је. По треб но Stokholm је аде кват но оде ва ње, као и опрез у са о бра ћа ју.

23 25 24 22 23 22 27

VIC DANA Пи та ма ма Пе ри цу: - За што, си не, на вла чиш кон дом на ком пју тер? А Пе ри ца од го во ри: - Да не бих ски нуо ви рус са ин тер не та.

29

SUDOKU

27 23 23 28 22

2

3

9

20

1

27

6

4

7

24

3

9

4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

152 (67)

Slankamen

208 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

202 (66)

Zemun

267 (-7)

Bogojevo

177 (54)

Pan~evo

290 (-10)

Ba~. Palanka

151 (6)

Smederevo

466 (-8)

Novi Sad

150 (6)

Tendencija porasta

2

SAVA

N. Kne`evac

191 (3)

S. Mitrovica

172 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (0)

Beograd

221 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija opadawa

Titel

201 (3)

NERA

Hetin

112 (6)

TISA

25 (-3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

54 (0)

8 7

9 4

8

8

1

1

8

5

8

3

1

4

2

3 9

1

8

Re{ewe iz pro{log broja