Dnevnik 2.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 2. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23453 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K S A Z N A J E ” : VLA DA USVO JI LA NO VE URED BE ZA POD STI CA JE U STO ^AR STVU

Dr `a va da je 500 di na ra po to vqe ni ku str. 6

MI RO SLA VU VE SKO VI ]U I DRU GI MAN DAT REK TO RA UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU

Uni ver zi tet po me ri pro sto ra i vre me na

JU^ERA[WI DAN PRIPADAO MATURANTIMA

Vrem e ves el ih ras tan ak a st r. 7 i 12

str. 13 U@UR BA NI DO GO VO RI LI DE RA DS I KO A LI CI JE OKO SPS

Ta di }ev ka bi net sa 17 do 19 mi ni sta ra

Foto: M. Miqenovi}

str. 3

STRAN KE DO BI LE NO VAC ZA KAM PA WU U VOJ VO DI NI

„PA SU QI JA DA” U TE ME RI NU JU ^E PO ^E LA

Go sti ma da nas 4.000 bes plat nih por ci ja

Za po sla ni ke 54,2 mi li o na di na ra

str. 3

NASLOVI

Politika 2 Na Kosovu povre|eni troje Srba i dva vojnika KFOR-a

str. 7

Malo sve`ije SPORT

Najvi{a temperatura 24 °S

Ekonomija 5 [vercovano gorivo plovi Drinom i Dunavom

str. 16 – 20

Poqoprivreda 6 Izvoz srpskog krompira u kesicama ~ipsa

Novi Sad 9 „Neobus” bi pod okriqe GSP-a

Vojvodina 11 Naruybine otvaraju nova radna mesta

Crna n ODBOJKA[I SJAJNO STARTOVALI U JAPANU

n RUKOMETNE REPREZENTATIVKE n I PORED DVA PORAZA PRVI PUT U NOVOM SADU MIHAJLOVI] ZADOVOQAN

15 Dve godine zatvora za zlostavqawe maloletnice na Andrevqu

POLiTikA

subota2.jun2012.

PRED SE DA VA JU ]I SKUP [TI NOM SR BI JE ZA HA RI JE TR NAV ^E VI]

ZA SE DAO SA VET ZA NA CI O NAL NU BEZ BED NOST

Ugro `e na bez bed nost na Ko so vu i Me to hi ji Sa vet za na ci o nal nu bez bed nost kon sta to vao je na ju ~e ra {woj sed ni ci da je ozbiq no ugro `e na bez bed nost gra |a na

Ko so va i Me to hi je. Sa vet je po zvao Un mik, Kfor i Euleks da u okvi ru svog man da ta spre ~e sve po ku {a je pri vre me nih

vla sti u Pri {ti ni usme re ne ka iza zi va wu ne sta bil no sti i gra |a ne da se su zdr è od su ko ba sa pri pad ni ci ma me |u na rod nih mi si ja. „Sa vet za na ci o nal nu bez bed nost po zvao je me |u na rod ne mi si je Un mik, Kfor i Euelks da u okvi ru svog man da ta spre ~e sve po ku {a je pri vre me nih vla sti u Pri {ti ni usme re ne ka iza zi va wu ne sta bil no sti i stra ha me |u srp skim sta nov ni {tvom i uz dr è se od pri me ne si le pre ma ne za {ti }e nim gra |a ni ma po kra ji ne”, pi {e u sa op {te wu iz da tom na kon van red ne sed ni ce tog sa ve ta odr à ne po vo dom ju tro {wih in ci de na ta na se ve ru Ko so va. Sa vet za na ci o nal nu bez bed nost ape lo vao je na gra |a ne da

se uz dr `e od su ko ba sa pri pad ni ci ma me |u na rod nih mi si ja i ti me do pri ne su smi ri va wu si tu a ci je. Na Ko so vu i Me to hi ji, ka ko se do da je u sa op {te wu, svi pro ble mi mo ra ju bi ti re {a va ni di ja lo gom, bez na si qa i to je je di ni put ka sta bil no sti ~i ta vog re gi o na. Sed ni ci Sa ve ta za na ci o- nal nu bez bed nost pred se da vao je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, a pri su stvo va li su pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, mi ni stri od bra ne, unu tra {wih po slo va, prav de, na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, di rek tor Bez bed no sno in for ma tiv ne agen ci je i {e fo vi Voj no-bez bed no sne agen ci je i Voj ne oba ve {taj ne agen ci je.

IN CI DEN TI NA SE VE RU KO SO VA

Po vre |e ni tro je Sr ba i dva voj ni ka Kfo ra Tro je Sr ba i dvo ji ca pri pad ni ka Kfo ra po vre |e ni su u ju ~e ra {woj ak ci ji ukla wa wa ba ri ka da kod me sta Ru da re na se ve ru Ko so va i Me to hi je. Te è po vre |e na oso ba za do bi la je pro strel nu ra nu u pre de lu nat ko le ni ce. Kfor je sa op {tio da su dvo ji ca voj ni ka ra we na hi ci ma iz va tre nog na o ru à wa, jer je „na sil na ma sa na pa la pri pad ni ke Kfo ra”. To kom su ko ba kod Ru da ra ~u la se ra fal na paq ba, ko ri {}e ni su gu me ni me ci i bo je va mu ni ci ja, a Kfor je ba cao i su za vac. Eki pe hit ne po mo }i su zbog upo tre be su zav ca me {ta ni ma pru à le po mo} na li cu me sta. Si tu a ci ja kod Ru da ra se po pod ne smi ri la, ali na pe tost je osta la. Me |u na rod ni voj ni ci i da qe ne do zvo qa va ju bi lo ka kvo kre ta we gra |a ni ma, a ~i ta vo pod ru~ je nad le }u he li kop te ri Kfo ra. Kfor je u ju ~e ra {woj ak ci ji uklo nio sve ba ri ka de u op {ti ni Zve ~an, ukqu ~u ju }i i onu be ton sku kod me sta Du din Kr{. Sr bi su na pra vi li no vu ba ri ka du od {qun ka is pred voj ni ka

Kfo ra u Ru da ru, ali su pri pad ni ci Kfo ra i wu uklo ni li.Na ba ri ka di se na la zi lo ne ko li ko de se ti na Sr ba, ali oni ni su

pru `a li ot por. Kfor je pri veo ne ko li ko Sr ba to kom ukla wa wa ba ri ka da u op {ti ni Zve ~an. Pot pu kov nik Kfo ra, ame ri~ ki ofi cir Xo zef Lin~, re kao je ju ~e pre pod ne da }e voj ni ci pu ca ti u oku pqe ne Sr be uko li ko oni ka me wem ga |a ju pri pad ni ke Kfo ra ili ako ugle da ju va tre no

oru` je u ma si, re kli su pred sed ni ci op {ti na Zve ~an i Zu bin Po tok gra |a ni ma kod ba ri ka de u Ru da ru.

Pri pad ni ci Kfo ra raz go va ra li su sa oku pqe nim Sr bi ma o ukla wa wu ba ri ka de i neo me ta nom pro la sku do punk ta u Ja ri wu. Sa pred stav ni ci ma Kfo ra raz go va ra li su i pred stav ni ci Sr ba. Pred sed nik op {ti ne Zve ~an Dra gi {a Mi lo vi} pre neo je pri pad ni ci ma Kfo ra da je pro -

blem tre ba lo da bu de re {en raz go vo ri ma. „Sprem ni smo na no ve raz go vo re. Re kao sam im da je bi lo bo qe da smo raz go va ra li i da ni ma ne go {to su ak ci jom uru {i li te {ko ste ~e no po ve re we”, re kao je Mi lo vi} i do dao da je pred stav ni ci ma Kfo ra re kao da ni jed na ba ri ka da ni je vred na gu bit ka bi lo kog ì vo ta, kao i da ak ci je ko je spro vo de voj ni ci te mi si je uru {a va ju po ve re we gra |a na pre ma mi si ji. Dra gi {a Mi lo vi} je po zvao na smi ri va we ten zi ja na se ve ru Ko so va i oce nio da bi bi lo do bro da pred stav ni ci Sr ba raz go vo ra ju sa pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em. Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} re kao je da su voj ni ci Kfo ra su bez ika kvog upo zo re wa i bez ika kvog raz lo ga po ~e li da pu ca ju na na rod. Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} po zvao je Kfor da se uz dr ì od pri me ne si le i da se strikt no pri dr à va i kre }e u okvi ri ma svog man da ta, a Sr be da osta nu mir ni i da ne na se da ju na pro vo ka ci je.

REAGOVAWA

EU za bri nu ta Evrop ska uni ja je „ja ko za bri nu ta” zbog te ku }e si tu a ci je na se ve ru Ko so va gde je do {lo do na si qa i po zi va sve stra ne na uz dr `a nost i sa rad wu sa me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma, iz ja vi la je da nas u Bri se lu port pa rol ka u Evrop skoj ko mi si ji Ma ja Ko ci jan ~i~. Do da ju }i da je re~ o ope ra ci ji ko ju vo di Kfor, Ko ci jan ~i~ je na gla si la da je za EU „slo bo da kre ta wa jed no od te meq nih na ~e la {to je bio i pred met di ja lo ga Be o grad-Pri {ti na”. Ma ja Ko ci jan ~i~ je na ve la da Bri sel pra ti raz voj si tu a ci je i da je u ve zi s part ne ri ma u NA TO kao uvek u ta kvim pri li ka ma. „Mi po zi va mo sve da se uz dr `e i da sa ra |u ju s me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma na Ko so vu”, do da la je.

Sr bi ho }e kod pred sed ni ka Pred sed nik op {ti ne Zve ~an Dra gi {a Mi lo vi} ka è da na kon in ci de na ta, pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra KIM ho }e da raz go vo ra ju s pred sed ni kom To mi sla vom Ni ko li }em. Mi lo vi}, ko ji je u Zve ~a nu na blo ki ra nom mo stu ka se lu Ru da re, gde je bi la ba ri ka da ko ju je Kfor ju tros uklo nio, re kao je agen ci ji Be ta da su qu di ogor ~e ni ak ci jom Kfo ra i upo tre bom si le u toj ak ci ji. „Vre me je da se na ro du ka è isti na, da nas pri mi pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} i da se na ro du ka è isti na, {ta je pre go va ra no u Bri se lu, da se na rod ne dr ì u ge tu, ì ci, izo la ci ji„, re kao je Mi lo vi}.”Ne mo è mo sve da ih dr ì mo pod kon tro lom. Uvek ima te po je din ce ko ji ne mo gu sve to da iz dr è, pa se pla {i mo da ne do |e do no vih in ci de na ta„, ka zao je on.

Jo va no vi}: Neo p ho dan no vi kon cept po li ti ke Pred sed nik Li be ral no de mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da je si tu a ci ja na se ve ru Ko so va kraj we ozbiq na i uka zao da je neo p ho dan no vi kon cept po li ti ke pre ma toj po kra ji ni, ko ji }e bi ti ra ci o nal ni ji i okre nu ti ji kon kret nim ì vot nim pro ble mi ma.”On mo è da bu de na pra vqen i mi smo sprem ni da o we mu jav no raz go va ra mo, bez kal ku li sa wa i vr lo otvo re no, iz me |u osta log i u pro ce su for mi ra wa no ve vla de, ne za vi sno od to ga ko }e bi -

dnevnik

ti vlast, a ko opo zi ci ja. To je od go vor nost nas po li ti ~a ra u Sr bi ji, za to {to ce nu na {ih od no sa ili za blu da ne mo gu vi {e da pla }a ju qu di ko ji na Ko so vu `i ve”, is ta kao je Jo va no vi} u iz ja vi do sta vqe noj Ta njug u.

DS: Apel za mir De mo krat ska stran ka iz ra zi la je za bri nu tost zbog incidenata na Kosovu i Metohiji i apelovala na sve strane na hitno smirivawe situacije. „Izuzetno je va`no da se nasiqe i sukobi {to pre prekinu, da se situacija normalizuje i uspostavi mir, kako bi se kroz dijalog re{ili problemi”, ka`e se u saop{tewu. Nagla{ava se da se problemi na Kosovu i Metohiji ne smeju re{avati sukobima, ve} iskqu~ivo dijalogom, a za to je neophodna stabilnost i jedinstvo kako bi se za{titili svi gra|ani Srbije na Kosovu i Metohiji i o~uvali legitimni interesi Srbije.

DSS: Traìti sednicu SB Beograd na akciju Kfora na severu Kosova, u kojoj je tokom uklawawa barikada bilo povre|enih, ne sme reagovati samo saop{tewem ve} mora zatraìti sednicu Saveta bezbednosti UN, oceweno je ju~e u Demokratskoj stranci Srbije. „Krajwe je vreme da vlasti Srbije reaguju na pravi na~in. Nije dovoqno saop{tewe da se optuì akcija Kfora ve} se mora upotrebiti ja~e, pre svega diplomatsko sredstvo i traìti sednicu Saveta bezbednosti sa ~iwenicama i utvr|ivawem pravog stawa stvari kada je odnos Kfora prema srpskom narodu u pitawu”, izjavio je funkcioner D[ Slobodan Samarxi}.

SRS: Poslati vojsku na Kosovo Srpska radikalna stranka pozvala je ju~e predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a da, u skladu sa svojim ustavnim ovla{}ewima vrhovnog komandanta oru`anih snaga, izda nare|ewe vojsci da za{titi Srbe na Kosovu od napada NATO i EU. „U suprotnom, Nikoli} }e biti sau~esnik u nasiqu nad Srbima na Kosovu”, ocenila je u saop{tewu SRS.

Na sta vak kon sti tu tiv ne sed ni ce 11. ju na Pred se da va ju }i Skup {ti nom Sr bi je do iz bo ra no vog pred sed ni ka Za ha ri je Tr nav ~e vi} na ja vio je ju ~e da }e kon sti tu tiv na sed ni ca par la men ta ve ro vat no bi ti na sta vqe na u po ne de qak, 11. ju na ka da bi tre ba lo da bu du iza bra ni i pred sed nik i pot pred sed ni ci naj vi {eg za ko no dav nog te la.

Sr bi je pod no si naj ma we 30 na rod nih po sla ni ka pred se da va ju }em u pi sa nom ob li ku. Pred se da va ju }i po tom do sta vqa po sla ni ci ma sve pri mqe ne pred lo ge kan di da ta za pred sed ni ka Na rod ne skup {ti ne, o pred lo zi ma se otva ra pre tres, na kon ~e ga pred se da va ju }i utvr |u je li stu kan di da ta za pred sed -

Tr nav ~e vi} je Ta nju gu re kao da }e ta da ve ro vat no bi ti iza bran i ge ne ral ni se kre tar i obra zo va ni skup {tin ski od bo ri. „To je ve ro va tan ter min i tom pri li kom }e bi ti iza bran pred sed nik, pot pred sed ni ci i se kre tar”, re kao je Tr nav ~e vi}. Na pi ta we da li to zna ~i da je do go vor o par la men tar noj ve }i ni na vi di ku, Tr nav ~e vi} je re kao da o to me ne ma in for ma ci je, ali da je to di na mi ka za ko ju o~e ku je da }e bi ti po {to va na. Kon sti tu tiv na sed ni ca par la men ta po ~e la je ju ~e po tvr |i va wem man da ta na rod nim po sla ni ci ma na kon ~e ga je pre ki nu ta. Tr nav ~e vi}(„Pre o kret”) kao naj sta ri ji po sla nik pred se da va tom sed ni com. Do sko ra {wa pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki} De ja no vi} ju ~e je re kla da o~e ku je da }e par la men tar na ve }i na bi ti po zna ta po ~et kom ju na, a da }e se o kan di da ti ma za pred sed ni ka Skup {ti ne Sr bi je raz go va ra ti sle de }e sed mi ce. Pre ma Po slov ni ku o ra du re pu bli~ kog par la men ta, pred log kan di da ta za pred sed ni ka Skup {ti ne

ni ka par la men ta po azbu~ nom re du pre zi me na. Pre pri stu pa wa iz bo ru pred sed ni ka skup {ti na od lu ~u je da li }e se gla sa ti taj no ili jav no, a uko li ko par la ment od lu ~i da se gla sa jav no, gla sa se pro ziv kom. Uko li ko do |e do taj nog gla sa wa wi me ru ko vo di pred se da va ju }i na sed ni ci Na rod ne skup {ti ne, a kan di dat za pred sed ni ka skup {ti ne ne mo è da ru ko vo di, ni ti da po ma è u ru ko vo |e wu gla sa wem.Po sla nik mo è da gla sa sa mo za jed nog kan di da ta za pred sed ni ka, a iza bran je onaj ko ji do bi je gla so ve ve }i na od ukup nog bro ja po sla ni ka. Ako su pred lo è na dva kan di da ta, a ni je dan ni je do bio po treb nu ve }i nu, po stu pak iz bo ra se po na vqa. Uko li ko je pak pred lo è no vi {e kan di da ta, a ni je dan ni je do bio po treb nu ve }i nu, po no vi }e se gla sa we o dva kan di da ta ko ji su do bi li naj ve }i broj gla so va, od no sno iz me |u vi {e kan di da ta ko ji su do bi li naj ve }i jed na ki broj gla so va, a ako ni u dru gom kru gu pred sed nik skup {ti ne ni je iza bran, po stu pak iz bo ra se po na vqa.

TVIT CRTICA Ko je za me nio „Prav du“

„Par” Ta di} – Ni ko li}

Na kon {to je sa op {te no da vi {e ne iz la zi dnev ni list „Prav da“ so ci ja li sta Bo ris Mi li }e vi} na veo je svo je vi |e we ce le si tu a ci je. - Na pred wa ci uga si li „Prav du” sad kad su do bi li RTS-kon sta to vao je Mi li }e vi} na laj ni.

Ana li ti ~ar, sa rad nik NSPM Ni ko la Ta na si} pod vla ~i : Par Ta di} – Ni ko li} je oli ~e we }or so ka ka u ko me se na la zi srp ska po li ti ka. Mil sim da je pri rod no da za to po de le i po li ti~ ku od go vor nost, sma tra Ta na si}. A li der PSS Bo go qub Ka ri} po ru ~u je : „Sra mo ta je ne usta ti ka da se ru ku je{ sa Pred sed ni kom, ~ak i ako ga ne ce ni{ kao ~o ve ka mo ra{ da ce ni{ funk ci ju da ce ni{ Ustav i svo ju ze mqu“.

Za ha ri je i Luj Da vi ~o Funk ci o ner URS Si mo Vu ko vi} imao je „po ru ku“ za p r e d s e d a v a j u } e g , naj sta ri jeg po sla ni ka Za ha ri ja Tr van v~e vi }a. - Vi |e na tri po sla ni ka ko ja ni su pe va la „Bo `e prav de”. Za ha ri je, od ma to da naj u ri{- „sa ve tu je“ Vu ko vi}. A di rek tor Be o gradske fil har mo ni je Ivan Ta so vac za kqu ~u j: Sve }e bi ti bo qe ka da po sla ni ci na u ~e da pe va ju him nu, a FSS pot pi {e ugo vor o po slov no-teh ni~ koj sa rad wi sa ba let skom {ko lom „Lu jo Da vi ~o”. - Po va `e }em po slov ni ku, po sla ni ci ko ji da nas ni su pe va li him nu, ne }e mo }i da po dig nu dnev ni ce za Gu ~u ali }e do bi ti kom plet ka ra ta za Eg zit- na {a lio se Ta so vac.

Li si ca i ko ko{ LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} sma tra da se „SPS mo ra po li ti~ ki sklo ni ti bar iz dve sfe re“. - Oko Ko so va i oko ko rup ci je. Li si ca ne mo `e ~u va ti ko ko {i- upo zo ra va Ko va ~e vi}.

Mno go broj ni Ka ri }i ko ji su ak tiv ni na laj ni, bi li su po no sni {to su dva ~la na wi ho ve po ro di ce po sta li po sla ni ci i oka ~i li su sli ku Mi lan ke i Dra go mi ra Ka ri }a is pred zda wa Do ma Na rod ne skup {ti ne.

Zvi `da we SNS Na su prot za do voq stvu Ka ri }a, ima i onih ko je je dru ga ~i ja sli ka sa ~e ka la ka da su na pu {ta li par la ment. Funk ci o ner SVM Ba lint Pa stor je oba ve stio svo je fa no ve: „Ka da sam iz la zio iz skup {ti ne oko 1.000 na pred wa ka mi je zvi `da lo i skan di ra lo: uaaaa, Pa sto re!“ S. St.

c m y

politika

dnevnik

Egere{i: Dogovor posle progla{ewa rezultata pokrajinskih izbora Predsednik Skup{tine Vojvodine [an dor Ege re {i odredi}e datum odr`avawa prve sednice novog saziva pokrajinskog parlamenta ~im budu progla{eni kona~ni izborni rezultati {to bi moglo da se dogodi krajem slede}e sedmice, re~eno je ju~e Tanjugu wegovom kabinetu. Kada u ~etiri izborne jedinice u pokrajini sutra bude odr`ano ponovqeno glasawe za izbor poslanika po ve}inskom sistemu Pokrajinska izborna komisija }e, posle isteka roka za prigovore, proglasiti kona~ne rezultate izbora za Skup{tinu Vojvodine. „Po{to od PIK-a dobi-

je kona~ne i zvani~ne izborne rezultate Egere{i }e, u skladu sa odgovaraju}im propisima, u roku od tri dana, zakazati datum odràvawa konstitutivne sednice”, rekla je {ef wegovog kabineta î la Kan tor. Ona je podsetila da prva sednica novog skup{tinskog saziva mora da bude odràna najkasnije 30 dana od dana progla{ewa kona~nih rezultata pokrajinskih izbora. Na prvoj sednici pokrajinske skup{tine bi}e potvr|eni poslani~ki mandati i izabrani predsednik, potpredsednici i sekretar Skup{tine Vojvodine.

U@UR BA NI DO GO VO RI LI DE RA DS I KO A LI CI JE OKO SPS

Tadi}ev kabinet sa 17 do 19 ministara U toku su intenzivne konsultacije DS i koalicije SPSPUPS-JS oko stvarawa vladaju}e ve}ine, s kojom bi Bo ris Ta di} kao kandidat demokrata za mandatara za sastav nove Vlade, u ponedeqak iza{ao pred predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a. Konsultacije vode ~elnici stranaka Boris Tadi}, Ivi ca Da ~i}, Jo van Kr ko ba bi} i Dra gan Mar ko vi} Pal ma. Kako je “Dnevniku” predo~eno u vrhu vladaju}e koalicije, ako svi dogovori i sa “tre}im partnerom” budu usper{no zavr{eni i formirana ve}ina u Skup{tini Srbije, nova Vlada, s Tadi}em kao premijerom, imala bi 17 do 19 ministarstava. - To su okvirni dogovori. Tek kada bude bio izvestan tre}i partner u vlasti zna}e se sve.Tada }e se pristupiti i podeli funkcija, a tu mislim i na mesto predsednika Skup{tine Srbije. Socijalisti su prethodno izrazili èqu da zadrè ovu dràvnu funkciju za sebe, a pomiwana su dva potpredsednika SPS, predsednica parlamenta u prethodnom sazivu Sla vi ca \u -

ki}-De ja no vi} i aktuelni ministar obrazovawa @ar ko Ob ra do vi}-obja{wava na{ izvor. Kako saznajemo razgovori oko raspodela funkcija prolongirani su i zbog tre}eg partnera, jer “i on treba ne{to da dobije”, a demokrate su se odlu~ile da to

Bajatovi} o~ekuje vi{e mesta u vladi Potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije Du {an Ba ja to vi} izjavio je da vlada treba da bude formirana {to pre i da o~ekuje pove}ano u~e{}e kadrova te stranke i ve}i broj ministarstava, shodno rezultatu koji je SPS postigla na izborima. Bajatovi} smatra da budu}a vlada moè biti ne{to ve}a ili mawa, ali da mora biti stabilna da bi mogla da odgovori na otvorena socijalna, ekonomska i nacionalna pitawa. „I gra|ani i stru~na javnost zahtevaju da se vlada formira {to pre. I ja je i{~ekujem. Nije to samo zbog naglog skoka evra u posledwe vreme ve} zato {to nam privreda ve} {est meseci stoji, a socijalni zahtevi rastu”, kazao je Bajatovi} u intervjuu „Blicu”. Na pitawe ko je bliì vladi - LDP ili URS, on je kazao da „to treba da bude tim koji moè unutar sebe da funkcioni{e sa {to mawe unutra{weg ucewivawa”.

bude LDP, odnosno koalicija “Preokret” koju predvodi ova stranka. “Mini koalicija”, po tvrdwi na{eg izvora iz vrha vlasti, imala je zamerke na politiku i stavove stranke ^e do mi ra Jo va no vi }a vezano za Kosovo i Metohiju i Republiku Srpsku.

- Zbog toga razgovor s Jovanovi}em treba da obavi Tadi}, da bi se na{ao na~in za promenu tih stavova, mogu}nost usagla{avawa, i onda donela kona~na odluka. îm je Jovanovi} spreman da u|e u vlast, spreman je onda i na poteze koji traì ulazak u wu- obja{wava na{ izvor, uz opasku da je i lider LDP shvatio da spoqne poslove ne moè dobiti kao resor koji je planirao, te je stoga iza{ao sa stavom o potrebi da ih obavqa profesionalac za tu oblast. Da li }e u kombinatorikama, koje su u toku, LDP dobiti resor evropskih integracija ostaje da se vidi. Po na{im saznawima lider LDP je ostao pri stavu u razgovorima da potpredsedni~ko mesto bude vezano za evropske integracije. Nezvani~no saznajemo da je ju~e u Beogradu bio i predsednik RS Mi lo rad Do dik, a kako je “Dnevnik” raznije pisao i wegov stav, kao i SPC, }e done kle “obo ji ti” for mi ra we vladaju}e ve}ine, dakle i bude}e vlasti. D. Mi li vo je vi}

Kora}: Sve zavisi od SPS-a Poslanik u Skup{tini Srbije i predsednik Socijaldemokratske unije @ar ko Ko ra} izjavio je ju~e da je trenutno glavni problem u formirawu vlade Srbije unutar koalicije izme|u SPS, PUPS i JS, jer }e budu}a vlada morati da donese nepopularne mere i da razmi{qa o zamrzavawu penzija i plata. Kora} je, gostuju}i na TV Pink, rekao da to ko~i formirawe vlade, dok je, sa druge strane, zemqa u lo{oj ekonomskoj situaciji zbog ~ega }e vlada morati da ima sveobuhvatni program ekonomskih reformi. Prema wegovim re~ima, mora}e da se postigne najpre dogovor u koaliciji izme|u SPS, PUPS i JS, dok u

SPS traje i rasprava o tome ko }e od socijalista biti novi predsednik Skup{tine Srbije. „Tako imamo dva problema koji }e oni re{iti i to ko~i u stvari formirawe vlade, jer ona treba da se formira ve} do ponedeqka, utorka”, rekao je Kora}.On je rekao da pretpostavqa da }e u vladi biti koalicija u kojoj }e pored DS i SPS, biti i LDP, odnosno „Preokret”. „Mogu}e je da bude i vlada ~etiri stranke, ali kako se meni ~ini trenutno bi}e vlada tri stranke”, rekao je Kora} i dodao da je ekonomska situacija u zemqi te{ka zbog buxetskog deficita, stagnacije ekonomske proizvodwe i nedostatka investicija.

REKLI SU Jerkov: Strana~ki jezik

Omerovi}: Ko je Zahariju pisao govor

^otri}: Otkriti nalogodavce nasiqa

Poslanica Llige socijaldemokrata Vojvodine Alek san da ra Jer kov izjavila su da je govor predednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a u parlamentu bio strana~ki. Ona je za RTS, objasnila da poslanici LSV nisu prisustvovali sednici na kojoj je Nikoli} poloìo zakletvu jer ta stranka smatra da on prvo pred gra|anima mora da se ogradi od ranije politike, odrekne „titule ~etni~kog vojvode” i pruì odgovore o izbornoj kra|i i o svom obrazovawu.”Sara|iva}emo sa wim kao poslanici sa predsednikom i nismo perkr{ili nijedan zakon ili pravilo time {to nismo do{li. Zaista ne smatramo da je svetli trenutak u kome Nikoli} postaje predsednik i to smo na ovaj na~in pokazali”, navela je ona. Aleksandra Jerkov je ocenila da se Nikoli} pona{ao kao neko ko drì strana~ki govor.

Funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Me ho Ome ro vi} kritikovao je predsedavaju}eg Skup{tine Srbije Za ha ri ja Tr nav ~e vi }a zbog toga {to je na sve~anoj sednici polagawa zakletve Predsednika Republike, pre niza visokih funkcionera, pozdravio wegovo kraqevsko viso~anstvo prestolonaslednika Alek san dra Ka ra |or |e vi }a. „Taj koji mu je pisao govor ili ne zna Ustav po kojem je Srbija Republika ili je to namerno ura|eno”, naveo je Omerovi} u pisanoj izjavi dostavqenoj Tanjugu.U oba slu~aja, smatra Omerovi}, predsedavaju}i mora snostiti odgovornost, jer li~ni odnos i po{tovawe prema potomku nekada{we monarhije ne sme biti deo zvani~nog protokola najvi{eg organa vlasti u Republici Srbiji. Trnav~evi} predsedava Skup{tinom Srbije kao najstariji poslanik.

Potpredsednik SPO Alek san dar ô tri} podsetio je ju~e da je ova stranka pre 19. godina organizovala u Beogradu mirne demonstracije, zbog grubog fizi~kog napada poslanika vladaju}e ve}ine na opozicionog poslanika SPO. „Reìm Slobodana Milo{evi}a uhapsio je 1. juna 1993. godine predsednika SPO Vu ka Dra {ko vi }a, wegovu suprugu Da ni cu i vi{e desetina funkcionera i ~lanova stranke. Pripadnici specijalnih jedinica policije brutalno su ih tukli i naneli su im te{ke telesne povrede opasne po ìvot”, podsetio je ôtri}. Tokom demonstracija ispred zgrade parlamenta poginuo je policajac Milorad Nikoli}.Zahtevamo, kao i svih proteklih godina, od policije i tuìla{tva da otkriju ubice Nikoli}a, nalogodavce i izvr{ioce nasiqa na Vukom i Danicom Dra{kovi}, kao i drugim ~lanovima SPO, rekao je ôtri}.

subota2.jun2012.

STRAN KE DO BI LE NO VAC ZA KAM PA WU U VOJ VO DI NI

Za poslanike 54,2 miliona dinara Strankama je za finansirawe kampawe za pokrajinske izbore ispla}en novac koji im pripada po Zakonu o finansirawu politi~kih aktivnosti i Pravilniku o kori{}ewu i rasporedu tih sredstava koji je ranije usvojila Pokrajinska izborna komisija, re~eno je „Dnevniku” u PIK-u. Pomenutim zakonom predvi|eno je da se za strana~ke tro{kove izborne kampawe izdvoji 0,1 odsto buxetskih rashoda, {to je u slu~aju izbora poslanika Skup{tine Vojvodine 54,2 miliona dinara. Polovina te sume, kako je to propisano Pravilnikom PIK-a, namewena je za pokri}e tro{kova na pokrajinskim izborima po proporcionalnom sistemu, a druga polovina za izbore po ve}inskom modelu. Naime, izborni sistem u Vojvodini je kombinovan, tako da u pokrajinsku skup{tinu s 120 mesta ulazi polovina poslanika izabranih po proporcionalnom sistemu, a polovina po ve}inskom. Po podacima PIK-a, za tro{kove kampawe na izborima po proporcionalnom sistemu, na kojima je u Vojvodini u~estvovalo 14

ukupno oko 4,65 miliona dinara. Ostatak sume ili ukupno 22,45 miliona dinara dobilo je sedam lista koje su osvojile mandate u Skup{tini Vojvodine, srazmerno broju tih mandata. Ovaj deo novca namewen je u~esnicima izbora bez obzira na to da li su polo`ili jemstvo.

Najvi{e novca za tro{kove kampawe dobila je lista „Izbor za boqu Vojvodinu” koju predvodi DS, a kojoj je za 16 osvojenih mandata pripalo skoro {est miliona dinara. Lista oko SNS-a „Pokrenimo Vojvodinu” je za 14 mandata dobila oko 5,2 miliona, a koalicija SPS-PUPS-JS-SDP Srbije za devet mandata - oko 3,37 miliona dinara. Slede LSV s osam mandata i 2,99 miliona, te SRS s pet mandata i 1,87 miliona dinara. Po

No vac za ve }in ce Na pokrajinskim izborima po ve}inskom modelu, predlaga~i su za prvi krug izbora dobili 33.703 dinara po kandidatu, kojih je bilo ukupno 518 {irom Vojvodine. U drugom krugu sledovalo je 134.250,62 dinara po kandidatu. Najvi{e kandidata imao je savez koji okupqa DS (50) koji je na taj na~in dobio jo{ oko 6,7 miliona dinara. Tako|e, koaliciji oko SNS-a (31 kandidat) ispla}eno je oko 4,2 miliona, savezu SPS-PUPS-JS-SDP Srbije (16 kandidata) oko 2,1 milion, SVM-u (10 kandidata) 1,3 miliona, dok je LSV (osam kandidata) dobio oko 1,1 milion dinara. URSu je na ime dva kandidata pripalo 268,5 hiqada dinara, dok su DSVM, LDP i DSS dobili po 134,2 hiqade dinara, jer su u drugom krugu pokrajinskih izbora po ve}inskom modelu imali po jednog kandidata. izbornih lista, potro{eno je 27,1 milion dinara. Sem dve izborne liste, svi u~esnici najpre su dobili po 387.104 dinara, {to je ukupno 20 odsto zakonske sume koja se u jednakim iznosima izdvaja pre izbora, tj. kada lista bude progla{ena. Liste DSS-a i koalicije mawinskih stranaka „Sve zajedno” nisu polo`ile izborno jemstvo, tako da im taj deo novca nije bio dostupan. Za preostalih 12 lista ispla}eno je

~etiri mandata osvojili su DSS i SVM, kojima je pripalo po skoro 1,5 miliona dinara. Novac }e u buxet morati da vrati Srpska demokratska stranka ~ija lista je osvojila oko 0,6 odsto glasova. Po Zakonu, da bi joj izborno jemstvo bilo vra}eno stranka mora da osvoji najmawe procenat va`e}ih glasova, dok je za stranke mawina propisan prag jemstva od minimum 0,2 odsto. S. Ko va ~e vi}

Smiqani}: Ako mora, ne}u biti poslanik Predsednik op{tine Apatin i funkcioner SPS-a @i vo rad Smi qa ni} izjavio je za Radioteleviziju Vojvodine da }e se, ukolikoAgencija za borbu protiv korupcije zatraì da zbog kr{ewa odredbi Zakona o sukobu interesa izabere jednu od dve funkcije, odre}i funkcije pokrajinskog poslanika, gde je pobedio u drugom krugu izbora po ve}inskom sistemu. Zbog zakona o sukobu interesa i tuma~ewa Ustavnog suda o nespojivosti javnih funkcija Smiqani} je izrazio spremnost da se opredeli za mesto predsednika op{tine. „Ja ostajem predsednik op{tine jer moram da zavr{im luku koju sam zapo~eo, moram velnes centar i jo{ mnogo toga da uradim za Apatin. A ako ne moè, ne}u zadràti poslani~ki mandat”, izjavio je Smiqani}. On je istakao da je, kandiduju}i se za poslanika u

Skup{tini Vojvodine po ve}inskom sistemu, samo `eleo da proveri kakav je wegov autoritet kod gra|ana i da je za to dobio potvrdu, pobediv{i u 27 od 29 izbornih jedinica. „Ja se nisam prepucavao sa Agencijom za borbu protiv korupcije oko funkcija, nego nisam mogao da shvatim kakvu to zakonodavnu vlast ima Skup{tina Vojvodine, ako su po Ustavu Srbije nespojive zakonodavna, izvr{na i sudska vlast”, rekao je on. Socijalisti su u Apatinu, ~iju je listu predvodio Smiqani}, na izborima 6. maja osvojili 13 od 29 odborni~kih mandata. Ina~e, Smiqani} je, po Registru funkcionera, i ~lan Upravnog odbora Klini~kog centra Srbije i ~lan Programskog saveta Radio-televizije Vojvodine.

ûpi}: Mora ^lan odbora Agencije za borbu protiv korupcije ê do mir û pi} izjavio je da Skup{tina Vojvodine nema punu zakonodavnu vlast, ali da, samim tim {to je predstavni~ki organ, ona ima svoju funkciju i donosi odre|ene odluke, koje proizilaze iz zakona i ustava. ûpi} je naveo i da }e od nove Skup{tine Srbije traìti izmenu zakona o Agenciji, kako bi ona, pored nadzorne, kontrolne i preventivne funkcije, dobila i istra`nu funkciju, naspram koje niko ne bi imao imunitet, kako bi ova mogla uspe{no da se bori protiv korupcije, koja je postala veliko zlo u Srbiji, koje sve zaustavqa. „Ja sam za to da sankcije za odbijawe da se opredeli za jednu od funkcija budu mnogo o{trije, od pet do sedam godina zatvora”, rekao je ûpi}.

ekonomija

subota2.jun2012.

dnevnik

O[TAR PAD DO MA ]E VA lU TE UPR KOS IN TER VEN CI JA MA NBS

Di nar u ozbiq noj ago ni ji Di nar je ju ~e pre tr peo o{tar pad od 0,6 od sto te }e zva ni~ ni sred wi kurs to kom vi ken da bi ti 117,2740 di na ra za evro, upr kos to me {to je Na rod na ban ka Sr bi je (NBS) pro da la 60 mi li o na evra. Cen tral na ban ka je od po ~et ka go di ne na me |u ban kar skom de vi znom tr ì {tu pro da la mi li jar du i 181,2 mi li o n evra, ra ~u na ju }i i nbaj no vi ju in ter ven ci ju, ka ko bi ubla ì la pre ko mer nu dnev nu osci la ci ju kur sa. Do ma }a va lu ta je ove go di ne bi la naj ja ~a 11. ja nu a ra, ka da je je dan evro vre deo 103,6922 di na ra, a od po ~et ka go di ne di nar je pre ma evru osla bio 10,8 od sto. Di nar u od no su na evro sla bi ji 4,6 od sto ne go pre me sec da na, a 17,5 od sto ne go pre go di nu da na. In di ka tiv ni kurs di na ra pre ma do la ru u ~e tvr tak je bio 94,6827 i za 0,6 od sto je sla bi ji u od no su na pret hod nu vred nost. Srp ska va lu ta je pre ma ame ri~ koj sla bi ja 10,8 od sto na me se~ nom ni vou, a 29,2 od sto na go di {wem. Od po ~et ka ove go di ne di nar je pre ma do la ru osla bio 14,6 od sto, na ve de no je na saj tu NBS. - Glav ni raz log za ne pre kid no sla bqe we di na ra pre ma evru su neo dr ì ve jav ne fi nan si je Sr bi je - iz ja vio je pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi}.

Kurs je sa mo vi so ka tem pe ra tu ra, iza ko je sto je neo dr `i ve jav ne fi nan si je, kao „za pa qe we”, ob ja snio je Pe tro vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Pre ma we go vim re ~i ma, Na rod na ban ka Sr bi je u ta kvoj si tu a ci ji ne mo `e su {tin ski pu no da u~i ni, osim ono ga {to i sa da ra di,

od no sno da in ter ve ni {e na de vi znom tr `i {tu i vr {i pri ti sak na {to br `u fi skal nu kon so li da ci ju Tre nut ni pri ti sci na sla bqe we di na ra pre ma evru po ka za }e se pri vre me nim uko li ko no va vla da br zo bu de pri me ni la va qa ne me re fi skal ne kon so li da ci je, iz ja vio je ju ~e vi ce gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Bo jan Mar ko vi}. Ako me re fi skal ne kon so li da ci je ne bu du br zo spro ve de ne,

NBS }e, zbog o~u va wa ce nov ne i fi nan sij ske sta bil no sti, bi ti pri nu |e na da re a gu je znat nim po ve }a wem re fe rent ne ka mat ne sto pe i sto pe oba veznh re zer vi, {to }e po go di ti srp sku pri vre du, is ta kao je Mar ko vi}. „Ta kav na ~in o~u va wa sta bil no sti ima svoj tro {ak i bi }e pro blem za pri vre du“, pre ci zi rao je vi ce gu ver ner. Mar ko vi} je na po me nuo da je „cen tral ni sce na rio“ NBS da je re al no br zo o~e ki va ti do no {e we va lid nog pro gra ma fi skal ne kon so li da ci je i da u su prot nom cen tral na ban ka ne bi ta ko in ten ziv no in ter ve ni sa la na de vi znom tr `i {tu. Pod se tiv {i da su in ter ven ci je od po ~et ka go di ne do sti gle oko 1,2 mi jar de evra, on je is ta kao da ta ko in ten ziv ne in ter ven ci je ima ju smi sla sa mo ako se o~e ku je da su {o ko vi na kurs di na ra pri vre me nog ka rak te ra. Da ne o~e ku je mo da su {o ko vi pri vre me ni, ne bi smo ova ko in ten ziv no in ter ve ni sa li ve} bi smo od mah po di gli re fe rent nu ka mat nu sto pu, re kao je vi ce gu ver ner na po mi wu }i da se we no po di za we ni sa da ne mo `e is kqu ~i ti zbog ve li ~i ne {o ka, ali da }e ono bi ti mno go ma we zbog o~e ki va wa da je {ok pri vre men. E. Dn.

No va Agro ban ka zdra va Vi ce gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Bo jan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da je „No va Agro ban ka“ for mi ra na na „zdra voj ka pi ta li za ci ji“ i da se o~e ku je da }e do bro funk ci o ni sa ti, kao do bro ka pi ta li zo va na i pro duk tiv na ban ka. „No va Agro ban ka”, ~i ji je je di ni vla snik Agen ci ja za osi gu ra we de po zi ta, od no sno dr à va, osno va na je ra di pre no sa svih oba ve za i de la po tra ì va wa „Agro ban ke” na tu ban ku, a u ci qu obez be |e wa kon ti nu i te ta u spro vo |e wu po slov nih ak tiv no sti „Agro ban ke” i za {ti te in te re sa svih we nih de po ne na ta i dru gih po ve ri la ca u pot pu no sti. Na taj na ~in dr à va je, kao naj ve }ii po je di na~ ni ak ci o nar „Agro ban ke”, obez be di la si gur nost svih de po zi ta ukqu ~u ju }i ukup nu {ted wu gra |a na, kao i sred stva osta lih po ve ri la ca u pu nom iz no su, {to je od po seb nog zna ~a ja za gra |a ne i pri vre du, ali i za o~u va we fi nan sij ske sta bil no sti, sa op {ti la je ra ni je NBS.

RA ^UN ZA NO VI MOST BI ]E PO ZNAT ZA DE SE TAK DA NA

Be {ku jo{ razvla ~e od 70 do 100 mi li o na evra Zbog re kon struk ci je sta rog mo sta pre ko Du na va kod Be {ke sa o bra }aj na auto pu tu No vi Sad- Be o grad od vi ja se u oba sme ra pre ko no vo i zgra |e nog mo sta. Ta ko }e bi ti sve do no vem bra, do ka da je pla ni ra no da se ra do vi za vr {e. Re kon struk ci ja sta rog mo sta do de qe na je na ten de ru austrij skoj fir mi „Al pi na”, isto vre me no ka da i iz grad wa no vog mo sta , a „Mo sto grad wa” ra di kao po di zvo |a~. Pre ma re ~i ma mi ni stra za in fra struk tu ru Mi lu ti na Mr ko wi }a, vred nost ra do va je iz me |u ~e ti ri i pet mi li o na evra, a no vac je obez be |en iz kre di ta Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. A ko li ko je ko {ta la iz grad wa no vog mo sta pre ko Du na va kod Be {ke, jo{ uvek se ne zna. Ka ko smo ju ~e ~u li u JP „Pu te vi Sr bi je”, ce na }e bi ti po zna ta tek za de se tak da na, shod no pot pi sa nom me mo ran du mu iz me |u in ve sti to ra i iz vo |a ~a ra do va u mar tu ove go di ne, ka da se raz go va ra lo ori jen ta ci o no o 65 mi li o na evra kao po la znoj osno vi u ra ~u nu. Da pod se ti mo, most je za vr {en jo{ po ~et kom ok to bra pro {le go di ne, ka da je obe }a no ka ko }e se ce na iz grad we obe lo da ni ti naj pre do kra ja ok to bra 2011, pa do kra ja te

go di ne, za tim od mah po sle No ve go di ne... Naj pre se kal ku li sa lo ka ko „Al pi na” tra `i vi {e od 100 mi li o na evra, pa je spu sti la na 90 mi li o na, ka ko su JP „Pu te vi Sr bi je” sprem ni da pla te 55 mi li o na, za tim je mi ni star Mr ko wi} iz ja vio da }e

ka `u ka da se u to ku pro jek to va wa ra di pred ra ~un, to le ri {e se od stu pa we do 10 od sto, a na go tov pro je kat pri hva tqi vo je od stu pa we od tri od sto ugo vo re ne vred no sti. Na rav no, to je prak sa ako je pro je kat do bro ura |en.

Po sled wa fa za Sa vet nik za mo sto ve u Mi ni star stvu za in fra struk tu ru De jan Ko va ~e vi} ka è da je re kon struk ci ja sta rog mo sta za po ~e ta jo{ pre ne ko li ko go di na, a ovo je po sled wa fa za. Zbog obim nih ra do va most je mo rao da se za tvo ri za sa o bra }aj. Re kon struk ci ja ob u hva ta ko lo vo znu tra ku i iz grad wu pe {a~ ke sta ze, po prav ku stu bo va i le ì {ta iz prav ca Be o grad. Da bi se sa ni rao ko lo voz, di è se kom plet na ko lo vo zna tra sa, mon ti ra ju se no ve pe {a~ ke plo ~e, ogra da i hi dro i zo la ci ja. Do sa da je most sa ni ran na do wem de lu, po seb no na stu bo vi ma. Osim sta rog mo sta pre ko Du na va u pla nu je i re kon struk ci ju pri la znih sa o bra }aj ni ca i mo sta pre ko ka na la Ar kaw u du ì ni od oko 150 me ta ra. most ko {ta ti iz me |u 70 i 80 mi li o na evra, jer su ra do vi bi li obim ni ji od o~e ki va wa - ugo vo re na ce na je iz no si la 33,7 mi li o na evra. A on da su pri ~e o ce ni utih nu le. Za raz li ku u ce ni okri vqen je ta ko zva ni „ù ti fi dik, me |u na rod ni stan dard ko ji pred vi |a da se iz vo |a ~u po ve ri po sao na osno vu idej nog pro jek ta i da on po sle iz ra di glav ni pro je kat i most. Stru~ wa ci

Neo p hod no je da se re {i i pi ta we kri vi ce {to je od ugo va ra wa iz grad we mo sta do we go vog za vr {et ka pro {lo ~ak pet go di na i da li su ro ko vi oprav da no pre ko ra ~e ni. Ka ko se na ten de ru u pa ke tu do de lio po sao i za iz grad wu no vog i re kon struk ci ju po sto je }eg mo sta, to zna ~i da su i pre po ~et ka ove re kon struk ci je pro bi je ni ro ko vi i za sa na ci ju sta re Be {ke. R. Da u to vi}

IS TRA @I VA WE AGEN CI JE ZA PRI VRED NE RE GI STRE

Jav na pred u ze }a spo sob na da vra }a ju du go ve Sko ro dve tre }i ne jav nih pred u ze }a u Sr bi ji je spo sob no da bla go vre me no iz mi ru je svo je fi nan sij ske oba ve ze, po ka za la je ana li za o bo ni tet noj spo sob no sti pri vred nih dru {ta va u Sr bi ji ko ju je ura di la Agen ci ja za pri vred ne re gi stre (APR). Za raz li ku od jav nih pred u ze }a, sa mo 36 od sto ak ci o nar skih dru {ta va je spo sob no da na vre me iz mi ru je svo je fi nan sij ske oba ve ze, iz ja vi la je ju ~e re gi stra tor za fi nan sij ske iz ve {ta je i bo ni tet Ru `i ca Sta men ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Pre ma we nim re ~i ma naj bo qu bo ni tet nost ostva ri la su sred wa pred u ze }a, jer je 71 od sto ovih dru {ta va spo sob no da iz mi ru je fi nan sij ske oba ve ze.

No va oce na bo ni tet ne spo sob no sti pri vred nog dru {tva (sko ring) ura |e na je na osno vu po da ta ka iz fi nan sij skih iz ve {ta ja za pe riod od 2007. do 2011. go di ne i to

za 91.748 pr ri vred nih dru {ta va, is ta kla je Sta men ko vi}. U Sr bi ji po slu je 793 pred u ze }a ko ja su do bi la oce nu A {to pred sta vqa naj vi {u oce nu bo ni tet ne

spo sob no sti, is ta kla je Sta men ko vi} i na ve la da me |u ovim pri vred nim dru {tvi ma 278 po slu je u obla sti tr go vi ne, 239 u obla sti pre ra |i va~ ke in du stri je, 58 u gra |e vi ni, 47 u obla sti in for mi sa wa i ko mu ni ka ci ja, a 27 u obla sti sa o- bra }a ja. Od li ~an i ve o ma do bar bo ni tet ni rej ting A i B ima 20 od sto pred u ze }a, od no sno 18.035 pri vred nih dru {ta va, i to su vr lo uspe {na pred u ze }a, ko ja su si gur na za po slov ne part ne re, ko ja po slu ju uglav nom sa sop stve nim ka pi ta lom a i uko li ko po zja mqu ju ka pi tal ko ri ste ga na naj e fi ka sni ji na ~in i iz we ga obez be |u ju srp ski raz voj, na ve la je ona.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

114,9285

117,2740

119,9713

114,5767

Australija

dolar

90,1118

91,9508

94,0657

89,8359

Kanada

dolar

89,8090

91,6418

93,7496

89,5340

Danska

kruna

15,4599

15,7754

16,1382

15,4126

Norve{ka

kruna

15,1843

15,4942

15,8506

15,1378

[vedska

kruna

12,7737

13,0344

13,3342

12,7346

[vajcarska

franak

95,6383

97,5901

99,8347

95,3455

V. Britanija

funta

142,9637

145,8813

149,2366

142,5260

SAD

dolar

92,9692

94,8665

97,0484

92,6846

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 6. 2012. godine

Promena %

Cena

BELEX 15 (441,87 -1,41)

Promet

Zdravqe, Leskovac

11,67

3.350

117.250

Filip Moris, Ni{

2,27

900

144.000

NIS, Novi Sad

-0,17

587

13.486.650

AIK banka, Ni{

-1,43

1.382

1.743.565

Komercijalna banka, Beograd

-3,85

1.548

157.883

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.400

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Progres, Beograd

-20,00

4.000

-0,71

419

140.720

Soja protein, Be~ej

Dunav osigurawe, Beograd

-16,92

825

22.275

-0,61

490

730.100

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Globos osigurawe, Beograd

-12,24

215

430

-2,58

415

456.880

Jubmes banka, Beograd

-0,17

11.175

223.500

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-9,40

2.129

95.800

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.551

38.785

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.394

0,00

Alfa plam, Vrawe

-0,13

6.840

68.400

730.100

Tigar, Pirot

0,00

493

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

321

0,00

/ Pet akcija s najve}im padom

Komercijalna banka, Beograd Privredna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-10,78

803

1.041.325

-10,59 Promena %

152 Cena

24.976 Promet

NIS, Novi Sad

-0,17

587

13.486.650

Danubius, Novi Sad

0,00

7.800

1.170.000

Soja protein, Be~ej

-0,61

490

Ogrev, Zrewanin

0,00

121

259.666

Kolut, Kolut

0,00

250

189.500

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

BI ZNIS MLA DIH SR BI JE

Prak sa put do rad nog me sta U okvi ru pro gra ma „Bi znis mla dih Sr bi je” ju ~e je ras pi san jav ni po ziv za pri jem mla dih na rad nu prak su u pri vat nim pred u ze }i ma {i rom Sr bi je, ko ji je otvo ren do 20. ju na, sa op {tio je or ga ni za tor. Pro gram rad nih prak si na me wen je ne za po sle nim oso ba ma do 30 go di na, sa sred wim ili vi so kim ste pe nom stru~ ne spre me.

Ciq tog pro gra ma je da se mla di ma omo gu }i sti ca we rad nog is ku stva, ko je je je dan od kqu~ nih uslo va za za po {qa va we na sa vre me nom tr ì {tu ra da. Jav ni po ziv je upu }en pred u ze }i ma iz No vog Sa da, Te me ri na, Be o ~i na, Srem skih Kar lo va ca, Su bo ti ce, Som bo ra, Ka wi è, Kra qe va, â~ ka, Gor weg Mi la nov ca, Ra {ke i Vr wa~ ke Ba we , Ni {a... Sva ki po slo da vac ko ji u|e u pro gram do no si od lu ku o prak ti kan tu ko ga }e an ga ò va ti po sle oba vqe nih in ter vjua. „Bi znis mla dih Sr bi je” }e mla di ma na prak si obez be di ti dvo me se~ nu nov ~a nu na dok na du, a po slo dav ci }e im do de li ti men to ra ko ji }e pra ti ti wi hov rad i raz voj i po ma ga ti im da {to bo qe od go vo re na po slov ne za dat ke i iza zo ve, is ti ~e se u sa op {te wu.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota2.jun2012.

KRI JU M ^A RE WE I DA QE DO NO SI MNO GI MA DO BRU ZA RA DU

[ver co va no go ri vo plo vi Dri nom i Du na vom Iako smo po zna ti kao na rod ko ji sla bo pam ti, te {ko da se iz me mo ri je mo gu iz bri sa ti de ve de se te go di ne pro {log ve ka kad se go ri vo ume sto na pum pa ma - ku po va lo na uli ca ma. Sre }om, to ga ve} vi {e od de ce ni je ne ma, ali po sve mu su de }i, {verc go ri vom i da qe je po sao ko jim se mno gi ba ve i ko ji obez be |u je do bru za ra du. Ka na li {ver cer skog ula ska go ri va, na ko je ne }e bi ti ura ~u na to oba ve zno da va we dr à vi ca ri na, ak ci za i po re zi, su ra zno vr sni, a uglav nom je put de ri va ta pre ko re ke ko je su, uejd no i gra ni ca na {e dr à ve sa su se di ma - Du nav i Dri na. Ta ko |e, uz pot pu no ile ga lan , ili bo qe re }i kri jum ~ar ski na ~in ula ska go ri va , po sto ji i po lu i le gal ni - ka da se go ri vo u Sr bi ju uvo zi re dov nim pu tem, ali ta ko da se go ri vo ne pri ja vqu je kao go ri vo ne go si ro vi na za pro izvdo wu ne kih dru gih pro iz vo da. I ume sto u fa bri~ ke po go ne od la ze na pum pe. Po je di ne. I ta ko se omo gu }a va da ne ko do bro za ra |u je, a uz po je di na ce ko ji do bi ja ju, da le ko je vi {e onih ko ji gu be - pre sve ga dr àv ni bu xet. Te {ko je re }i ko je se go ri vo uvo zi na ne le ga lan na ~in, ili se ne le gal no do pre ma u Sr bi ju, ali u vre me ka da se, zbog vi so kih ce na go ri va i sve ma we pla te `ne mo }i gra |a na, na naft nom tr ì {tu be le ì pad pro me ta, pro {lo go di {wi ogor man rast uvo za lo` uqa ne dvo smi sle na je po tvr da da se ne {to de {a va. Na i me, pro {le go di ne je u Sr bi ju uve ze no za 130.000 to na ovog go ri va vi {e ne go uobi ~a je no, od no sno {to su du go go di na bi le stan dar ne ko li ~i ne ko je se kre }u oko 60.000 to na. Ni je te {ko prep to ta vi ti da sve te ko li ~i ne ni su za vr {i le u naf ta ri ca -

Bez akcize za grejawe Ina~e, lo` uqe je naftni derivat, koji spada u takozvana gasna uqa, i prakti~no je isti kao i dizel gorivo i bilo je oslobo|eno akcize samo ako se koristi za grejawe. Ipak, omogu}eno je da gra|ani i privreda, za ~iju upotrebu je i nameweno lo` uqe, imaju pravo da ostvare povra}aj po osnovu akcize na tu vrstu derivata. Po re~ima Milice Bisi}, obra~unavawe akcize na lo` uqe za grejawe, uobi~ajeno je u susednim zemaqama pa se akcize kre}u od 25,56 evra na 1.000 litara u Bugarskoj do 382,45 evra na 1.000 litara u Ma|arskoj. U Ma|arskoj je akciza za lo` uqe koje se koristi kao energent za grejawe ista je kao za i motorno gorivo, odnosno akciza se ne umawuje za upotrebu ovog goriva po tom osnovu. ma i po stro je wi ma za gre ja we, ve} na pum pa ma i u re zer vo a ri ma auto mo bi la. Tre ba re }i da se na ovaj na ~in mo glo ve o ma do bro za ra di ti jer se na ovu vr stu ener gen ta, ko ji se ko ri ste za gre ja we, a ne kao po gon sko go ri vo do sa da ni je pla }a la ak ci za, te je li tar lo` uqa bio znat no jef ti ni ji od istog go ri va evro di ze la, ko ji se ko ri sti kao po gon sko go ri vo. Ta ko |e, lo` uqe se na pum pi i ne sme si pa ti u re zer var auto mo bi la, ali ka da ko ri snik, re ci mo, ku pi ve li ke ko -

li ~i ne, te {ko je u}i u trag ka ko se ono tro {i. Cr ve no sve tlo iz gle da da se upa li lo, ma kar i sa za ka {we wem, jer su uve de ne ak ci ze i na ovu vr stu go ri va i ti me spre ~e no da qe pot kra da we dr `a ve. Na i me, Vlada Srbije je pro{le nedeqe uvela akcizu na lo` uqe evropskog kvaliteta u visini od 57 dinara po kilogramu, kako bi spre~ila zloupotrebu tog derivata i onemogu}ila prodaju lo` uqa umesto evrodizela. Ipak, omogu}eno je da gra|ani i privre-

da, za ~iju upotrebu je i nameweno lo` uqe, imaju pravo da ostvare povra}aj po osnovu akcize na tu vrstu derivata. Stru~wak za poresku i akciznu politiku Milica Bisi} o~ekuje da }e uvo|ewe akcize na lo` uqe spre~iti nelegalnu upotrebu tog derivata kao motornog goriva. Ona je istakla da se procewuje se da su prihodi buxeta u Srbiji, samo tokom pet meseci pro{le godine, zbog nelegalne upotrebe lo` uqa kao motornog goriva, umaweni za oko sedam milijardi dinara,. Po wenim re~ima, razlika u ceni izme|u lo` uqe i dizel goriva, koja je nastala zbog razlike u oporezivawu, stvarala je veliki podsticaj za nelegalnu upotrebu lo` uqa kao motornog goriva, te da se ukidawem tog oslobo|ewa, zna~ajno smawuje ta mogu}nost i, istovremeno, moè o~ekivati prestanak kori{}ewa lo` uqa kao motornog goriva. Dakle, nadle`ni su odlu~ili da stanu na put na nelegalnu upotrebu lo` uqa, a to bi, bez sumwe trebalo da dovede i do uspostavqawa relanog stawa na naftnom trì{ta. Naime, nelegalni uvoz goriva, kao i drugi vidovi {verca derivatima, osim {to uskra}uju sredstva koja po svakom litru kapaju u dràvni buxet dovelo i do pada poslovawa pumpama koje posluju legalno. Naime, podatak da je pro{le godnie, kada je ukupan pad prometa na benzinskim pumpama bio oko {est dosto, pove}an uvoz lo` uqa za vi{e nego dva puta, sam po sebi govori. I ina~e promet na pumpama opada, pa je tako sada smawen za oko pet do 15 odsto u odnosu na isti period lani. D. Mla|enovi}

SPOQ NO TR GO VIN SKA RAZ ME NA SVE MA WA

Bo qe tr gu je mo u evri ma

Ukup n a spoq no tr g o vin s ka rob na raz me na Sr bi je sa sve tom od ja nu a ra do apri la sma we na je za 4,4 od sto, iz ra `e no u do la ri ma, dok je u evri ma bi la za 0,9 od sto ve }a u od no su na isti pe riod pro {le go di ne, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Raz me na je u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne iz no si la ne {to vi {e od 9,5 mi li jar di do la ra, ili go to vo 7,3 mi li jar de evra. De fi cit je iz no sio 2,781 mi li jar de do la ra, {to je po ve }a we od 7,8 od sto u od no su na isti pe riod pret hod n e go d i n e. Iz r a ` en u evri ma, tr go vin ski ma wak je bio 2,118 mi li jar de, {to je 13,9 od s to vi { e ne g o 2011. Iz ve ze no je ro be u vred no sti od 3,4 mi li jar de do la ra, {to ~i ni sma we we od 8,6 od sto u od no su na isti pe riod pret hod n e go d i n e, a uve z e n o za 6,183 mi li jar de do la ra, {to je ma we za 1,9 od sto. Iz voz ro be, iz ra `en u evri ma, vre deo je 2,589 mi li jar de {to je ma we 3,5 od sto, a uvoz 4,7 mi li jar di ili za 3,6 od sto vi {e ne g o od ja n u a r a do apri l a 2011. Po kri ve nost uvo za iz vo zom iz no si 55 od sto i ma wa je od po kri ve no sti u istom pe ri o d u pret h od n e go d i n e od 59,1 od sto, na ve de no je u sa op {te wu.

POQOPRivRedA

subota2.jun2012.

dnevnik

„ D N E V N I K S A Z N A J E ” VLADA USVOJILA NOVE UREDBE ZA PODSTICAJE U STO^ARSTVU

Dr`ava daje 500 dinara po tovqeniku Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede usvojila Uredbe o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava za podr{ku nabavke osnovnog stada u sviwarstvu, ov~arstvu i kozarstvu kao i Uredbu o kori{}ewu podsticajnih sredstava za tov sviwa u 2012. godini. Pravo na podsticajna sredstva ima registrovano poqoprivredno gazdinstvo, preduzetnik i pravno lice. Registrovani poqoprivredni proizvo|a~i podsticaje mogu da

koriste za nabavku nazimica i nerastova starosti od pet do osam meseci. Bespovratna sredstva iznose 10.000 dinara po kvalitetnom priplodnom grlu ukoliko je grlo kupqeno nakon stupawa na snagu ove uredbe i ako poqoprivrednik to grlo koristi za daqu reprodukciju na sopstvenom gazdinstvu u naredne tri godine. Bespovratna podsticajna sredstava za nabavku osnovnog stada u ov~arstvu i kozarstvu koriste se za {iqe`ice, {iqe`ane, dviske i dvizice starosti od {est do 18 meseci i iznose 5.000 dinara po

NA BERZI NAJTRA@ENIJA I[LA P[ENICA

Hlebno ìto na zeleno 18,7 dinara Kako se bliì ètva, silosi se pripremaju za prijem novog zrna, a interes za trgovawem p{enicom je sve ve}i. Po obimu trgovawa ova ìtarica je protekle nedeqe bila najzastupqenija roba na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Hlebno ìto se prodavalo po prose~noj ceni od 24,59 dinara kilogram ( 22,77 bez PDV), {to je rast u odnosu na prethod-

nu nedequ od 1,18 odsto. Procene da bi slede}a ekonomska godina mogla da bude neizvesna sa aspekta bilansnih zatvarawa p{enice, sve ~e{}e motivi{u kupce da na terminskom trì{tu kupe p{enicu novog roda. Kupovina 1.500 tona novog roda realizovana je po ceni od 18,77 dinara kiloram (17,38 bez PDV). Na osnovu ovih podataka, procene oko toga sa kojom cenom }e p{enica na „spot” trì{tu startovati u ètvi sada su mnogo izvesnije, ocewuje Produktna berza. Trì{te kukurza bukvalno stoji. Prose~na cena u nedeqi

za nama je iznosila 21,92 din/kg ( 20,30 bez PDV). Izvoznici strpqivo ~ekaju jo{ povoqniji razvoj situacije nego {to je sada, pa da agresivnije nastupe na trì{tu. S obzirom {ta se de{ava na deviznom trì{tu oni }e vrlo brzo otvoriti svoju ponudu. Soja dosledno svim prethodnim nedeqama ima najve}i rast cene. Prose~na cena trgovawa iznosila je 57,48 din/kg (53,22 bez PDV). Rast cene iznosi 2,51 odsto, ali istini za voqu, realno u dolarskoj vrednosti to je prakti~no identni~na cena kao u prethodnoj nedeqi. Sojom novog roda se trgovalo „ na zeleno„ i to po ceni od 40,11 din/kg (37,14 bez PDV). Trgovalo se jo{ i sojinom sa~mom sa 44 odsto proteina po ceni od 57,23 din/kg (48,50 bez PDV). Produktna berza ukazuje na ~iwenicu da je razaraju}e dejstvo pada vrednosti doma}e valute o~igledno. Promet od ukupno 2.750 tona robe je za 119,13 odsto ve}i nego prethodne nedeqe, dok je finansijska vrednost prometa od 65,7 miliona dinara u odnosu na prethodnu nedequ u porastu za 62,41 odsto. Sti~e se utisak da nestabilnost kursa u velikoj meri spre~ava trì{ne u~esnike da odlu~nije iza|u na trì{te, kaù na berzi.

SVE SMO BOQI NA SVETSKOJ PIJACI

Za ~etiri meseca 400 miliona suficita Srbija je za prva ~etiri meseca 2012. godine ostvarila suficit od 399,9 miliona dolara u spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivredno prehrambenih proizvoda, {to je rast od 9,8 odsto u odnosu na isti period lane, izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) za poqoprivredu Vo ji slav Stan ko vi}. Od po~etka januara do kraja aprila izvezeno je poqoprivredno prehrambenih proizvoda za 841,6 miliona dolara, a uvezeno za 441,7 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 190,5 odsto, rekao je on za Tanjug. Izvoz je porastao za 4,3 odsto u odnosu na rezultate iz vremena januar-april 2011. godine, sa ukupnim u~e{}em u ukupnom robnom izvozu od 24,7 odsto dok je vrednost uvoza za 0,2 odsto mawa sa ukupnim u~e{}em u uvozu od 7,1 odsto. Najva`niji izvozni proizvodi u agraru bili su ùti kukuruz ~iji je izvoz dostigao vrednost od 219,9 miliona dolara, zatim rafinirani {e}er od {e}erne repe, zamrznuta malina roland, jestivo uqe od suncokreta, jabuke sveè, sojino sirovo uqe, gazirana bezalkoholna pi}a, pivo. Posmatrano po odsecima u izvozu dominiraju ìta i proizvodi na bazi ìta, u vrednosti od 294,8 miliona dolara, sa uce{}em od 6,8 odsto u ukupnom robnom izvozu kako i vo}e i povr}e, sa vredno{}u izvoza od 144,3 miliona dolara i u~e{}em od 4,2 odsto, rekao je Stankovi}. „Na uvoznoj strani, me|u agrarnim proizvodima dominira tradicionalno grupa ’nekonkurentnih’ proizvoda - sirova kafa, banane, pomoranxe, ~aj, kakao, za~ini” naveo je on.

kvalitetnom priplodnom grlu. Poqoprivredni proizvo|a~ ostvaruje podsticaje ukoliko je grlo kupio nakon stupawa na snagu ove uredbe i ako to grlo koristi za daqu reprodukciju na sopstvenom gazdinstvu u naredne ~etiri godine. Zahtevi za podsticajna sredstva podnose se Upravi za agrarna pla}awa u [apcu do 31. oktobra 2012. godine. Uredbom o kori{}ewu podsticaja za tov sviwa podsti~e se sto~arstvo i pove}ava obim proizvodwe mesa i mesnih prera|evina {to }e se tako|e pozitivno odraziti na razvoj biqne proiz-

vodwe i proizvodwe sto~ne hrane. Pravo na podsticaje za tovne sviwe poqoprivrednik ostvaruje jednom za period trajawa tova i to nakon zavr{etka tova, u iznosu od 500 dinara po grlu, za najmawe 10 grla u tovu ~ija je prose~na telesna masa iznad 90 kilograma. Podsticajna sredstva ostvaruju se ako je tovno grlo nameweno za proizvodwu mesa predato klanici nakon stupawa na snagu ove uredbe. Zahtevi za podsticajna sredstava podnose se Upravi za agrarna pla}awa u [apcu do 31. decembra 2012. godine. S. G.

„MARBO PRODUKT„ OTKUPIO 50.000 TONA KRTOLASTOG POVR]A

Izvoz srpskog krompira u kesicama ~ipsa „Marbo Produkt„ iz Ba~kog Magli}a, na{ vode}i proizvo|a~ ~ipsa i grickalica, koji posluje u okviru Pep si Co-a, pro{le godine je otkupio blizu 50.000 tona industrijskog krompira u Srbiji i BiH, {to je ujedno gotovo i kompletna proizvodwa na ovim prostorima. „Pep si Co”, ina~e, ima vrlo jasne standarde poslovawa i praksu koju primewuje u vi{e od 200 zemaqa sveta gde posluje. Najboqu globalnu praksu, uz potrebne lokalne modifikacije, primewuje i na trì{tu zapadnog Balkana. U kompaniji isti~u da, govore}i iz iskustva u poslovawu u Srbiji, ovaj ambijent nije zna~ajno nepovoqniji. U „Pepsiju”ovo trì{te smatraju veoma perspektivnim, ali ukazuju i na prakti~ne, „papirolo{ke” probleme koji se javaju u trgovini u regionu, {to se svakako odraàva na dobit kompanija ali i privreda tih zemaqa. - Od kako je „Pep si Co„ 2008. godine u{ao na ovo trì{te zna~ajno je investirao, kako u proizvodne kapacitete, dakle one materijalne, tako i u „know how„ i kvalitetnu praksu koju donosi. Kao lideri u oblasti slanog programa hrane, uveli smo brojne novine na srpskom trì{tu, koje do na{eg dolaska nisu bile praktikovane. Recimo, da koristimo najkvalitetnije sirovine i dobavqamo ih iz bilo kog dela sveta u okviru na{e mreè – bilo da je u pitawu argentinski kikiriki ili ne{to drugo kaè za „Dnevnik” direktor korporativnih poslova i komunikacija za zapadni Balkan „Pep si Co-a„

Da ni lo Drob wak. - Kompanija je u dosada{wem poslovawu nailazila na razumevawe i saradwu, a katkad je i ukazivala na potrebu uskla|ivawa odre|enih procedura u skladu sa praksom koju imamo na tr`i-

Duple procedure usporavaju poslovawe, i samim tim ne doprinose privredama koje trpe zbog toga, ukazuje na{ sagovornik uz ocenu da je smawivawe necarniskih i administrativno-birokratskih proce-

Sma wi va we ne car ns kih i ad mi ni stra tiv no-bi ro krat skih pro ce du ra ujed no je do bar pri prem ni test za bu du }e ~lan stvo u EU {tima EU, a koja uzimamo kao referentna za region zapadog Balkana. Wome se niko do sada nije bavio jer, prosto, nije postojao neko sa tako bogatim iskustvom u ovom segemntu prehrambene industrije kao {to je „Pep si Co„. Konkretno, sa na{eg aspekta, za trgovinu izme|u zemaqa, necarinske barijere, odnosno duple procedure su najve}a prepreka do sada i nadamo se i o~ekujemo da }e sporazumima one biti otklowene u intersu privreda u regionu.

dura, ujedno i dobar pripremni test za budu}e EU ~lanstvo koje je strate{ki ciq zemqama zapadnog Balkana sem Slovenije, jer je ona ve} ~lanica, ali tako|e spada u oblast koju „Pep si Co„ u ovom delu Balkana pokriva. - Ne raspola`emo ta~nom kvanitifakcijom tro{kova, ali ipak vrlo jasno mo`emo imati sliku gubitaka koji se javqaju zbog duplih procedura: recimo, isporuka krompira iz Srbije za na{ pogon u Lakta{ima od tri {lepera je osam da-

na nefunkcionalna usled analiza koje se moraju obaviti u BiH (tu su, pride, i neradni i prazni~ni dani), a koje su ve} ura|ene u Srbiji pri izvoznoj proceduri. Ukoliko je prodaja u zemqama u koje izvozimo regularna ili iznad plana, logi~no je da u takvoj situaciji i kompanije koje posluju i privrede zemaqa, na kraju, imaju propu{tene dobiti - ka`e Drobwak. CEFTA sporazum je tako|e jedan od testova za EU ~lanstvo, ukazuje on. - Svakako da je wegova puna primena, {to podrazumeva, izme|u ostalog, uklawawe necarinskih barijera, koje su za nas uglavnom usporavale razmenu, vi{e nego neophodna. Ali, za to je potrebna saglasnost svih zemaqa koje ~ine CEFTA regiju, a one su, ipak, zemqe sa razli~itim politi~ko-ekonomskim prioritetima. Kao i sve regionalne integracije, i CEFTA je prirodan proces koji do svoje pune primene prolazi kroz razli~ite faze - napomiwe na{ sagovornik. Pomenimo, Ministarstvo poqoprivrede je u proteklom periodu potpisalo niz bilateralnih sporazuma sa kom{ijskim zemqama, ba{ zbog toga da bi se olak{ala trgovina u regionu. Ukoliko sporazumi doprinesu i omogu}e skra}ewe birokratskih procedura i implementaciju predvi|ene prakse i na terenu, efekti }e biti zna~ajni, ocewuje Danilo Drobwak ocewuju}i da }e to }e direktno doprineti dugoro~no ve}oj uposlenosti kapaciteta i ve}im prihodima. S. Glu{~evi}

PROTEST ZADRUGARA IZ RATKOVA, BA^KOG BRESTOVCA I SRPSKOG MILETI]A

Zadru`na imovina od nemila do nedraga Privatizacijom dru{tvenih poqoprivrednih preduze}a, a nekada{wih zemqoradni~kih zadruga iz Ratkova, Ba~kog Brestovca i Srpskog Mileti}a, u~iwena je blago re~eno, nepravda zaposlenim radnicima, odnosno, malim akcionarima. Pre svega ostali su bez posla, prakti~no na ulici, bez osnovnih prihoda za `ivot, ali ostali su i bez poqoprivrednog zemqi{ta koje su godinama obra|ivali, a koje su jo{ davne 1953. godine wihovi predhodnici, ali i preci, uneli u zadru`nu imovinu pomenutih zadruga. Pripremom dokumentacije po zahtevu Agencije za privatizaciju, za privatizaciju ovih poqoprivred-

nih preduze}a, upisana je samo dru{tvena i dr`avna imovina, a namerno ili slu~ajno, zadru`na imovina - nije. Pregledom raznih dokumenata iz vremena raspada nekada{weg PPK ,,Oxaci“, uo~eno je da tu ba{ nema nejasno}a. Neke od tada{wih zemqoradni~kih zadruga su promenile status i postale preduze}a u dru{tvenoj svojini (PDS), me|u kojima su i pomenute tri zadruge, a neke su ostale sa statusom zemqoradni~ke zadruge i one su zadr`ale zadru`nu imovinu. PDS Ratkovo, PDS ,,Vojvodina“ iz Ba~kog Brestovca i PDS ,,Srpski Mileti}“, su prodate firmi „Alfa promet” iz Oxaka, a pla}ena su visokim dugovima i kamatnim stopa-

Meqali se vlasnici - Bez vaqane dokumentacije, mi u katastru nepokretnosti ne moèmo ukwiìti ogromnu povr{inu zemqi{ta u bilo ~ije vlasni{tvo i u tom delu zakon je veoma jasan. [ta se doga|alo u ranijem periodu kada je pripremana dokumentacija za privatizaciju mi ne moèmo znati. Poznato je samo da je tada dostavqena kompletna dokumentacija nakon privatizacije, po vaè}em zakonu, na osnovu koje smo mogli obaviti ukwi`bu. U ovom konkretnom slu~aju, bez sudske odluke kome se dosu|uje sada sporna imovina, odnosno Ministarstva poqoprivrede sa vaqanim tuma~ewem i Republi~kog geodetskog zavoda, u oxa~kom odelewu

katastra nepokretnosti jednostavno ne moèmo ukwiìti imovinu po dokumentaciji koju smo dobili od nezadovoqnih i o{te}enih zadrugara iz Ratkova, Ba~kog Brestovca i Srpskog Mileti}a. Dokumentacija iz 1953. godine, koju smo primili od predstavnika zadrugara, je na{a dokumentacija, ali je u me|uvremenu od dvadesetak godina, sporna imovina, dokumentaciono nekoliko puta mewala vlasnike po tada vaè}em zakonu. Tako i sada o~ekujemo dokumentaciju koju zahteva vaè}i zakon, da bi mogli ispuniti zahtev zadrugara re~i su Ne boj {e Ili }a, rukovodioca slu`be katastra nepokretnosti iz Oxaka.

ma na osnovu pre|a{wih kredita koje su uzimali od ove firme, naravno najve}im delom, a ostatak je ispla}en virmanski. Nakon nekoliko godina, „Alfa promet” je prodala svoj udeo u ove tri zadruge, Ratkovo firmi iz Osijeka, a Srpski Mileti} i Ba~ki Brestovac, navodno firmi iz Irske. Novi vlasnici, strani dràvqani, su postali vlasnici poqoprivrednog zemqi{ta u Srbiji. Nezadovoqstvo ili boqe re~eno o~aj zbog ugroène egzistencije, traje ve} godinama, a pre nekoliko meseci je i kulminiralo. Svakodnevna okupqawa, u i ispred zgrade op{tinske uprave, su kako kaù zadrugari, jedini na~in da vrate svoju imovinu. - Re~eno nam je pre par nedeqa da su na{i zahtevi usvojeni i da }e se veoma brzo sve razre{iti. Me|utim, sada se ni{ta ne doga|a. Podneli smo danas krivi~nu prijavu protiv odgovornih u katastru, jer jednostavno odbijaju ukwi`bu na{e imovine kao zadru`ne, a smatramo da su to du`ni da u~ine na osnovu podnete dokumentacije. Podneli smo jo{ nekoliko krivi~nih prijava protiv lica za koje smatramo da su tako|e odgovorne za ovakvu situaciju, a to }emo i zvani~no objaviti. Nastavi}emo okupqawa mawih ili ve}ih razmera, sve dok se na{ zahtev ne ispuni rekao nam je Ne nad Ili}, u ime okupqenih zadrugara iz Ratkova, Ba~kog Brestovca i Srpskog Mileti}a. S. Miler

„LI SJE” SPREM NO ZA ZA DU [NI CE

Pe {a ~e we od Srem skih Kar lo va ca Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar„ organizuje u nedequ pe{a~ewe od Sremskih Karlovaca, preko Dobrilovca, Velikih vrhova, Stra`ilova, te opet do Sremskih Karlovaca. Polazak je u 7.55 sati sa Me|umesne autobuske stanice autobusom sa linije broj 61 za Sremske Karlovce. Vodi~ }e biti Ivan Bo gi ~e vi}, a broj telefona na koji se mo`e dobiti vi{e informacija je 021/881-671. A. L.

Pre voz vo zi }em na Grad skom gro bqu Danas su letwe ili duhovske zadu{nice za pravoslavne vernike. Kako je obi~aj da se na taj dan pose}uju grobovi „Lisje” }e organizovati prevoz kombijem u krugu Gradskog grobqa za stara i invalidna lica. Vozi} }e, tako|e, biti na raspolagawu posetiocima, od sedam sati ujutro pa sve dok poseta traje. Raspored polazaka vozi}a bi}e istaknut na ulazu u Gradsko grobqe.

Iz pogrebnog preuze}a ju~e su saop{tili da je na Gradskom grobqu zavr{en drugi krug ko{ewa trave na neodr`avanim grobnim mestima, dok se velike parkovske povr{ine kose ~etvrti put. Na ovom grobqu je u toku okopavawe povr{ina pod ukrasnim {ibqem. I na starim grobqima u gradu, kao i na grobqima u Petrovaradinu, Srem-

Novosadska subota2.jun2012.

Vi {e auto bu sa Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad” poja~a}e prevoz do Gradskog grobqa. Na liniji 14 Centar - Sajlovo bi}e uvedeni dodatni polasci autobusa u slu~aju gu`ve.

skoj Kamenici, Veteriku i Futogu zavr{eno je ko{ewe trave, po drugi put ove sezone, kao i okopavawe povr{ina pod zelenilom. Pogrebnici su uredili i za{ti}ena grobna mesta na Gradskom grobqu i na Uspenskom grobqu, kao i grobna mesta koja „Lisje” ure|uju u dogovoru sa srodnicima pokojnika. Na svim grobqima odneto je sme}e i trava. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Jo{ malo pa nestalo

o li ko bi qu di da nas vra ti lo na |e nu tor bu pu nu de vi za? O po sto ci ma se mo `e ras pra vqa ti. A ko li ko wih ne bi uop {te ni pre bo ja lo pa re iz nov ~a ni ka, bar da sa be re svo je mo gu} no sti i na tren se za mi sli? Ka pi ta li zam i na {a ze mqa za sa da ni su na {li pra vu he mi ju, te se ov de nov ci te {ko za ra |u ju, pa i na la ze, po go to vo na gro bqu. A na ba{ ovom me stu je dan na{ su gra |a nin na {ao je nov ~a nik kr cat evri ma i bez raz mi {qa na po tra `io we go vog vla sni ka.

Iz ve sno je da ve} go di na ma ì v i m o uz uz r e ~ i c u “uzmi nov ce i be ì”, a ras pra ve o dru {tve nim, mo ral nim i bi lo ko jim og do vor no sti ma iz o sta ju. Po red to ga, edu ka ci ja se sve la na te o ri ju “{to vi {e zna{ ima }e{ vi {e pa ra”, a ka ko }e te po sle s wi ma, ili jo{ bo qe, {ta }e te bez wih to ni ko ne ka è. Iz ve sno je da }e ova kvi po stup ci -nor mal ni i po {te nika ko vre me od mi ~e, za }i u sfe ru ~i ste slu ~aj no sti. A. Latas

V remeploV

„PA SU QI JA DA” U TE ME RI NU JU ^E PO ^E LA

Go sti ma da nas 4.000 bes plat nih por ci ja Osmi „Bin festival”, tradicionalna “Temerinska pasuqijada”, po~ela je ju~e na popularnom Va{ari{tu. Dok su majstori ro{tiqa pripremali }umur za mrsnu vatru, manifestacija je zvani~no po~ela otvarawem „Etno sokaka” i „Slatke ulice”. Ponuda na tezgama se {arenila od kreto{a i drugih de~jih |akonija, pa

do suvenira, cve}a, suhomesnatih delikatesa i, naravno, vina i rakija. Kako se bli`io zalazak sunca, tako su na binu izlazili razni bendovi. Muzi~ki vrhunac je bio tokom no}i, kada je zasvirala „Ju grupa”, a nije mawkalo ni tambura{kih lokalnih bandi pod {atrama. Me|unarodno takmi~ewe u kuva-

wu pasuqa po~iwe danas u 11 sati. Predvi|ena je i humanitarna akcija „Najve}i ru~ak na Balkanu”, u okviru koga }e biti podeqeno 4.000 besplatnih porcija pasuqa. Progla{ewe pobednika zakazano je u 19 sati, a zavr{etak fe{te je u 22 ~asa, uz veliki vatromet. D. Ig. Fo to: S. [u {we vi}

CEN TAR PRI PA DA MA TU RAN TI MA

Ra di voj Ma {a nin, na u~ nik i rat ni he roj U Belom manastiru 2. ju na 1892. ro|en je dr Radivoj Ma{anin, jedan od najuglednijih srpskih nau~nika. Maturirao je u novosadskoj Srpskoj pravoslavnoj gimnaziji, a matematiku i astronomiju studirao u Be~u, Zagrebu, Budimpe{ti i Parizu. U Prvom svetskom ratu bio je srpski dobrovoqac, borac na Solunskom frontu, odlikovan srpskim, ruskim i engleskim odlikovawima, dok je na Beogradskom univerzitetu odbranio doktorsku disertaciju. Objavio je u odgovaraju}im me|unarodnim nau~nim krugovima vi{e cewenih studija i univerzitetskih uxbenika. N. C.

Vre me ve se lih ra sta na ka Novosadski maturanti proteklih nekoliko nedeqa nisu zauzeti samo pripremama za fakultete i vi{e {kole, ve} na|u vremena da se zabave i proslave kraj jednog perioda {kolovawa. Pre nekoliko dana kolektivno su plesali kadril na Trgu slobode zajedno sa vr{wacima iz evropskih gradova, a nakon toga su pojedina~no slavili sa vr{wacima iz svojih {kola. Tako su se i maturanti Sredwe ekonomske {kole „Svetozar Mileti}” ju~e, uz smeh i igru, na Trgu mladenaca, gde su provodili odmore, oprostili od {kolskih klupa i pokazali da ne mora svaki rastanak da bude tu`an. J. Z. Fo to: R. Ha yi} U PRI GRAD SKIM NA SE QI MA

U uto rak ra do vi za vr }u gas Isporuka prirodnog gasa bi}e obustavqena u utorak, 5. juna, od 7 do 20 ~asova u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu, Bukovcu, Ledincima, Rakovcu, Sremskoj Kamenici, u svim naseqima op{tine Beo~in, Ne{tinu i Vizi}u. Basa ne}e biti zbog izvo|ewa radova na gasovodnom sistemu. A. Va.

JU ^E U CR KVI IME NA MA RI JI NA

Pro mo vi sa ni no vi vin ski vi te zo vi Crkva Imena Marijina u centru Novog Sada bila je ju~e mesto gde su kandidati za prijem u red vinskih vitezova iz celog sveta postali ~lanovi tih vite{kih asocijacija. Sve~ana ceremonija vite{kog uzdizawa obavqena je ju~e u okviru 47. Svetskog kongresa vinskih vitezova, koji se odr`ava u Srbiji do 6. juna i okupqa vi{e od 120 u~esnika sa svih kontinenata. Pre sve~anog ~ina u crkvi, u~esnici kongresa su bili u Sremskim Karlovcima, gde su obi{li Karlova~ku gimnaziju, Kapelu mira, tri crkve. U popodnevnim satima degustirali su

vina doma}ina, ali i ona koja su doneli iz zemaqa iz kojih dolaze. Nakon toga progla{eni su i pobednici Turnira u rozeu, koji je prire|en specijalno povodom ovog kongresa. Pobednik tog nadmetawa je Vinarija „Axi}„ iz Temerina. Drugo mesto pripalo je Vinariji „Veritas„ iz Sremskih Karlovaca, tre}e Vinariji Ga vre Bo ti }a iz ^uruga, a ~etvrto Vinariji „Krgovi}„ iz Podgorice. Organizator ovog svetskog skupa vinskih vitezova je Udru`ewe Evropski vinski vitezovi Sveti Georgije iz Novog Sada. Z. Ml. Fo to: R. Ha yi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota2 . jun2012.

NA TVR\AVI TOKOM VIKENDA

„Ri tual fest” za qu bi te qe ùr ki i svir ki Ovog vi ken da u Bo ri so vom ate qeu na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi odr à va se „Ri tual fest”, ko ji }e oku pi ti broj ne umet ni ke, ben do ve i di-xe je ve. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da sa zna ju ka ko se pra vi sa und si stem, mo di fi ku ju ne u po tre bqi vi pred me ti, fil ca vu na, na pra vi {a blon, òn gli ra i dru go. Bi }e pred sta vqe ne iz lo `be do ma }ih bren do va ode }e i na ki ta, odr à }e se kon cer ti i di-xej na stu pi. Ve ~e ras }e bi ti pred sta vqen Bej slajn pro je kat i „bek tu bek”, se si ja, gde }e na stu pi ti dva na est di-xe je va. Go sti su hr vat ske zve zde dra men bej sa i dab ste pa: Fi lip Mo to vun ski, Me ni ga i em si â ka, te Rah ma ni i Ne co ne iz Be o gra da. Su tra se odr à va ju kon cer ti gru pe „Bi cikl„ iz Be o gra da, „Rab L Ka li„, „Mo kar Le bac„ i JKMAMKM iz No vog Sa da i di-xej na stu pi pro du cen ta ko ji ~i ne „Anarh In di rekt Tran smi{n”: Igor Stan gli ski, Slox, Da niel Alek san dar i dru gi.Ulaz na dnev ne pro gra me je slo bo dan, dok je ce na jed no dnev ne ula zni ce za no} ne pro gra me 300 di na ra do po no }i, a 400 di na ra na kon po no }i. Ula zni ce se pro da ju od 21 ~as na ula zu Bo ri so vog ate qea. De taq ni je in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu www.ritualfest.com. Organizatori su kolektivi „Bejslajn”, „Audio Kolors„ i „Anarh”. A. J.

BI]E @ESTOKO NA FESTIVALU EGZIT

Ru ski an der gra und na Su ba stejyu Su ba stejx Eg zit fe ti va la ove go di ne ugo sti }e „Bo em klatsch re cords”, ko ji }e se u pe tak 13. ju la pred sta vi ti svoj vi zu el ni {uo sa ukup no {e sna est tri me tra vi so kih pro jek ci o nih stu bo va na ko je }e se pri ka zi va ti vi deo ra |en po seb no za eki pu ko ja }e na stu pi ti to ve ~e - „Bart B Mo re”, „Mi ke Ma go”, „NAT 89”, „TWR72”, „Rip Ti de”, „Pretty Young Tro u ble”, „Bo em klatsch” i „Ba sker vil le”. Pro gram na ovoj bi ni 12. ju la otvo ri }e ma |ar ski bend „Vol ko va Si sters”. Isto ve ~e na stu pa i naj vre li ja {pan ska elek tron ska atrak ci ja „The Zom bie Kids”. Po red wih, go sto va }e i gru pa mla dih „Ban da Pan da„.

Su bo ta je re zer vi sa na za ru ski an der gra und, pr vi na stu pa ju in di bend „Trud”, po sle wih svi ra ja ga ra `na atrak ci ja „Elek tra Mon sterz”, „Sto ned Boys, za tim mla da pro du cent ki wa i di xej „Is ho me”, a sve za vr {a va ju di xe je vi Mark Sche drin i Le o nid Li pe lis. Na ovoj naj mla |oj Eg zi to voj bi ni pred stvi }e se i ne ke od naj za ni qi vi jih ve ~e ri be o grad skog Kul tur nog cen tra Grad, pa }e se u pe tak odr `a ti „It’s A Dub step Thing”, ve ~e po sve }e no dap ster zvu ku. Na stu pi }e i bli sko i sto~ na atrak ci ja „The Mid dle Be ast„, a bi nu }e ove go di ne da za tva ra ju „Playgro und Syndi ca te„. A. L.

POLOVINOM JUNA UNI[TAVAWE AMBROZIJE

Ko rov se ko si na 800 hek ta ra Po lo vi nom ovog me se ca JKP “Grad sko ze le ni lo” kre }e sa ko {e wem am bro zi je u gra du i pri grad skim me sti ma. Ko rov ska

biq ka uni {ta va }e se na 800 hek ta ra po vr {i ne, a u ve }i ni slu ~a je va, mo ra }e da se ko si dva pu ta do kra ja ak ci je, od no sno do ok to bra, ka `u u “Ze le ni lu” . Od lu ku o to me ko je }e lo ka ci je ima ti pri o ri tet do no se

stru~ wa ci sa Pri rod no - ma te ma ti~ kog fa kul te ta i Po qo pri vred nog fa kul te ta, ko ji ma je kao i la ne po ve ren po sao mo ni to rin ga. Stru~ wa ci s ova dva fa kul te ta iz da va }e na lo ge, od no sno ras po red „Ze le ni lu” gde se na la zi am bro zi ja ko ju tre ba ko si ti. Ove go di ne iz grad skog bu xe ta za uni {ta va we ove ko rov ske biq ke iz dvo je no je 30 mi li o na di na ra, ko li ko je „Ze le ni lu” za isti po sao da to I pro {le go di ne, pod se }a ju u sa op {te wu . Od 30 mi li o na di na ra, 29,4 mi li o na bi }e utro {e na za ma {in sko ko {e we am bro zi je, a 600.000 di na ra za he mij sko uni {ta va we biq ke. He mij skim pu tem ko rov }e se uni {ta va ti na lo ki ci ja ma gde se ne ugro `a va qud sko zdra vqe, u bli zi ni de po ni ja, oko po to ka u pri grad skim me sti ma i de lo vi ma gde ima ve li ki broj di vqih de po ni ja. Z. D.

dnevnik

U AMBULANTI U FUTOGU ZAVR[NI RADOVI

Pa ci jen ti ma jul otva ra vra ta No va am bu lan ta u Fu to gu, ~i ja je iz grad wa po ~e la u de cem bru pro {le go di ne, tre ba lo bi da bu de za vr {e na do kra ja ovog me se ca. Sru {en je sta ri obje kat, ko ji je bio ne u -

Fo to: R. Ha yi}

slo van i ne do voq nog ka pa ci te ta za le ~e we sta nov ni ka Fu to ga i na we go vom me stu gra di se no vi Dom zdra vqa 2,5 pu ta ve }i. U to ku su za vr {ni za nat ski ra do vi, po sta vqa we zid ne i pod ne ke ra mi ke, gle to va we, kre ~e we i mon ti ra we sa ni ta ri ja, a po tom sle di opre ma we or di na ci ja i pri kqu ~e we na grad sku vo do vod nu i ka na li za ci o nu mre `u, te }e Dom zdra vqa mo }i da po~ ne s ra dom. U no vom objek tu po vr {i ne 1.200 kva drat nih me ta ra ra di }e {est le ka ra op {te prak se, ~e ti ri pe di ja tra, tri sto ma to lo ga i gi ne ko log. Slu `be la bo ra to ri je, pa tro na `e i ku} nog le ~e wa ima }e svo je pro sto ri je. U skla du s nor ma ti vi ma, pla ni ra se

i in ter ni sti~ ka or di na ci ja ne ko li ko da na u ne de qi. In ve sti ci ja u Fu to gu ko {ta oko 80 mi li o na di na ra i ovo je naj ve }e pro {lo go di {we ula ga we Gra da u Dom zdra vqa. I. D.

NEOPHODNO, A NA DUGOM [TAPU

Grad ske bol ni ce ne ma, gu `ve pre ve li ke Iako se u po sled wih 15 go di na pri ~a o po tre bi iz grad we grad ske bol ni ce, za raz li ku od Su bo ti ce, Zre wa ni na, Ki kin de i Srem ske Mi tro vi ce, ova kva usta no va jo{ uvek ne po sto ji u glav nom gra du Po kra ji ne Voj vo di ne. No vi Sad ima pri mar nu zdrav stve nu usta no vu Dom zdra vqa, gde se oba vqa ju i spe ci ja li sti~ ki pre gle di, kao i ter ci jal nu zdrav stve nu usta no vu Kli n i~ k i cen tar Voj vo di n e, ko ji je re zer vi san za te `e bo le sni ke i slo `e ni je ana li ze i za hva te pa ci je na ta iz ce le Po kra ji ne. Zbog ne do stat ka grad ske bol ni ce, ove dve usta no ve su pre op te re }e ne, {to do vo di do zna ~aj nog od la ga wa le ~e wa pa ci je na ta i upi si va wa u ~u ve nu li stu ~e ka wa. U no vo sad skom Do mu zdra vqa dnev no se pre gle da oko 8.000 pa -

- Osni va wem grad ske bol ni ce ci je na ta, a to zna ~i da go di {we bu de oko tri mi li o na po se ta le - u glav nom gra du Po kra ji ne znat ka ri ma. Zbog ogrom nih gu `vi no bi se ras te re tio i sma wio na spe ci ja li sti~ ki pre gled se broj pa ci je na ta ko ji do la ze u ~e ka du è od za kon ski pro pi sa - Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, u ko jem se u ova nih me s ec da na, kvim uslo vi ma ra na ro ~i to za of ^lan Grad skog ve }a talmo lo {ko, in de in ter ven ci je za zdravstvo ter ni s ti~ ko i iz do me na ter ci n e u r o p s i h i j a - prof. dr Aleksandar jal ne i se kun dar trij sko ode qe we. Kiraq smatra da }e ne zdrav stve ne za A za od re |e ne in {ti te – ka è Ki izgradwa gradske ter ven ci je u raq do da ju }i da se bol ni ce po ~e ti tek za Kli ni~ kom cen de {a va da pa ci ~etiri-pet godina tru ~e ka se i po jen ti le è na in go di nu, dve da na. ter noj kli ni ci 40 Zna ~aj grad ske bol ni ce bio da na ~e ka ju }i na in ter ven ci ju iz bi vi {e struk, sma tra ~lan do me na va sku lar ne hi rur gi je, ko Grad skog ve }a za zdrav stvo ja pri pa da se kun dar nom ni vou prof. dr Alek san dar Ki raq, zdrav stve ne za {ti te. ali sma tra da ni je re al no o~e Svi su sve sni da je grad ska ki va ti da iz grad wa po~ ne usko - bol ni ca neo p hod na gra du, sa sve ro, a naj ve ro vat ni je tek za ~e ti - ve }im bro jem sta nov ni ka, ali da ri do pet go di na. bi se ova kav pro je kat re a li zo vao

Pro mo ci ja pa do bran stva na [tran du Pro mo ci ja pa do bran stva i no vo sad skog „Aero klu ba”, a u okvi ru pro jek ta „Po `u ri po la ko”, odr `a }e se su tra od 18 do 22 ~a sa na cen tral nom pla tou [tran da.

U okvi ru pro mo ci je, gra |a ni ma }e na vi deo bi mu bi ti pri ka za ni ta ko zva ni tan dem sko ko vi, o ~e mu }e go vo ri ti tan dem in struk tor Sa va Su vaj xi}. G. ^.

U DVE OSNOVNE [KOLE

Pr vo pi smo u~i te qi ci Ak ci ja „Pr vo pi smo u~i te qi ci”, ko ja je na me we na u~e ni ci ma ~e tvr tih raz re da, sa ci qem da se na lep na ~in opro ste od u~i te qi ce, ove go di ne odr `a }e se i u dve no vo sad ske osnov ne {ko le - „Ivan Gun du li}” i „Jo van Jo va no vi} Zmaj”. Or ga ni za tor je Po {ta Sr bi je, a na kra ju ak ci je 14.

ju na bi }e or ga ni zo va na iz lo `ba na gra |e nih ra do va, kao i do de la na gra da za naj lep {a pi sma u se di {tu Rad ne je di ni ce po {tan skog sa o bra }a ja „No vi Sad”, Uli ca Na rod nij he ro ja 2. Na kon to ga, na gra |e ni ra do vi bi }e iz lo `e ni u {al ter sa li Glav ne po {te. G. ^.

^ITAOCI PI[U SMS

po sto ji niz pre pre ka. Po red ogrom nih nov ~a nih sred sta va, ko je je te {ko opre de li ti u ova kvoj eko nom skoj si tu a ci ji, neo p hod no je obez be di ti i lo ka ci ju i ze mqi {te, ob ja {wa va Ki raq. - Po red to ga, pr vo mo ra da se za vr {i Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, osta le su la me la B i C, ko je su ve} tre ba le da bu du go to ve pre go di nu - dve da na, a i s tim bi se je dan deo Kli ni~ kog cen tra ras te re tio – is ti ~e sa go vor nik. U Voj no me di cin skom cen tru u Pe tro va ra di nu po sto je ka pa ci te ti i za ci vil ne osi gu ra ni ke, ko ji uz uput svog iza bra nog le ka ra mo gu da oba ve raz ne spe ci ja li sti~ ke pre gle de, di jag no sti ku, kao i da do |u na red za hi rur {ku in ter ven ci ju za naj vi {e me sec da na. Ipak, to ni je do voq no da se pre mo sti ne do sta tak grad ske bol ni ce u No vom Sa du. I. Dragi}

OTVOREN KONKURS ZA KREATIVCE

Bi ra se „naj ze le ni ja” pe sma Po kret go ra na No vog Sa da i Grad ska bi bli o te ka ras pi su ju kon kurs za „naj ze le ni ju” pe smu Gra da. Kre a tiv nost se mo ra iz ra zi ti na te mu „@i vot na sre di na i re ci kla à”, a u~e sni ci mo gu bi ti ben do vi ~i ji ~la no vi ima ju od 15 do 30 go di na. Kon kurs, ko ji se re a li zu je se u sklo pu pro jek ta “Bu di drug, okre ni sa kwi gom je dan krug”, otvo ren je do 1. ju la, a bi }e oda bra no pet naj bo qih nu me ra po oce ni stru~ nog ì ri ja. Svi ben do vi ~i je pe sme bu du oda bra ne }e u~e stvo va ti na kon cer tu „ze le nih” ben do va ko ji }e se odr à ti u na [tran du u dru goj po lo vi ni ju la, a bi }e na gra |e ni i sni ma wem pe sa ma, ko je }e iza }i na za jed ni~ kom CD-u. Tekst pe sme po treb no je po sla ti u elek tron skoj ili {tam panoj for mi, kao i audio sni mak, na adre su Po kre ta go rana, Po zo ri {ni trg broj 2 ili na mejl adre su office@pokretgorana.org.rs. A. L.

065/47-66-452

Mu ke zbog to po le Po {to va ni, u ime sta na ra iz Bra }e Rib ni ka ra, obra }a li smo se JKP “Grad skom Ze le ni lu”, ali na à lost na{ zah tev ni je na i {ao na odo bre we. Na i me, dr vo to po le ko je se na la zi u Uli ci bra }e Rib ni kar na ze le noj po vr {i ni, po red pu ta, je sa da u cva tu i cvet ko ji le ti pra vi pro blem sta na ri ma okol nih zgra da. Zah te va li smo da je uklo ne, ali smo do bi li ob ja {we we da to ni je wi ho va nad le `nost. Mo li mo Vas da nas upu ti te na usta no vu ko ja mo è da nam po mog ne u ovom slu ~a ju. Una pred za hval ni! 063/8587... * * * Mo lim da ne {tam pa te pod bro jem 065/550338 , to je uzet tu |i broj 065/5503... * * * Ame ri~ ki spor ti sti sa po no som pe va ju svo ju him nu bi lo da su po re klom Po ri kan ci, Fran cu zi…, jer su ame ri~ ki dr à vqa ni i to je naj nor mal ni je. Ni je mi ja sno za {to to ne bi bi lo nor mal no i kod nas u Sr bi ji. Qa ji} ka è da se be ne bi ce nio ako bi za pe vao srp sku him nu, a

~i ju bi on him nu da pe va ako je dr à vqa nin i re pre zen ta ti vac ze mqe Sr bi je. Ne mo è da po {tu je se be ako bi pe vao srp sku him nu, a mo è se be da po {tu je i da bu de po no san ka da igra i da je go lo ve za tu istu ze mqu Sr bi ju. Eto ti ga ~u da ne vi |e nog. 063/5047.. * * * Zna te ka ko se pra vi ba za za re ci kla ù? Ve o ma jed no stav no u pro dav ni ci. Na i me, uve de te de po na pet am ba la ù (li men ke, sta klo itd) ko do ne se do bi je na ka si 5 di na ra ili 10, 20 itd. Dok ne pro ra di si stem i stan dard, ovo bi bi lo sa mo nu `no pre la zno zlo. Ali kao i uvek sva ko zlo bu de ne kom do bro! 065/9137... * * * Ka kav mo tiv ima igra~ ka da igra za re pre zen ta ci ju, kad ne po {tu je dr à vu za ko ju na stu pa? Ni ka kav. Za to nam Qa ji} i sli~ ni ni su ni po treb ni u srp skoj re pre zen ta ci ji. 065/8337... * * * Ne ka fi skal ni sa vet pr vo iz dej stvu je sma we we pla ta svih onih ko ji su na dr àv nom hle bu, ne ka i oni ose te ka ko je ì ve ti sa 25.000 di na ra 062/9656...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota2.jun2012.

9 Fo to: R. Hayi}

INFORMATIKA ]E ANGA@OVATI PROFESIONALNE SUDSKE IZVR[ITEQE

Bi }e na pla te du go va bez par do na Na kon {to su po lo `i li za kle tvu u Mi ni star stvu prav de, u No vom Sa du ubu du }e }e ra di ti 12 pro fe si o nal nih sud skih iz vr {i te qa, a za po ~e tak, od ju ~e ra di wih sed mo ro. Jed na od nad le `no sti sud skih iz vr {i te qa su i ko mu nal na du go va wa, a upra vo od

pri nud ne na pla te stra hu je ve li ki broj su gra |a na. Iz JKP „In for ma ti ka” ka ù da }e an ga ò va ti pri vat ne sud ske iz vr {i te qe. - Jo{ uvek se ne zna ka da }e se to de si ti, a na ma je u in te re su da bu de {to br è. Ka ko je ovo no vi na, jo{ uvek ne zna mo na ko ji na -

~in }e mo sa ra |i va ti, ali iz ve sno je da ho }e mo - ka `e port pa rol ka „In for ma ti ke”, Gor da na Ga le {ev. ^i ni se da je ova si tu a ci ja za te kla no vo sad ska ko mu nal na pred u ze }a po {to ju ~e ni su ima li od go vor na pi ta we da li }e i na ko -

ji na ~in ko ri sti ti uslu ge sud skih iz vr {i te qa. Me |u tim, pret po stav ke su da }e prav ni ci ima ti pu ne ru ke po sla, jer se pred su dom na la zi pre ko 90 hi qa da pred me ta ko ji se od no se na ne pla }e ne ko mu nal ne ra ~u ne. J. Z.

ZBOG DUGOVA „^ISTO]I”

Sme }e se go mi la u 12 pred u ze }a Pre dva da na JKP „^i sto }a“ upu ti la je upo zo re wa na adre se dva de set naj ve }ih du `ni ka u ko ji ma se na vo di da }e, uko li ko svo ja do spe la du go va wa ne iz mi re u ro ku od 48 sa ti, bi ti us kra }e ni za uslu gu od no {e wa sme }a. Sa mo 8 pred u ze }a upla ti lo je deo po tra `i va wa i za po ~e lo pre go vo -

re o ot pla ti du go va wa, ka `u u „^i sto }i“. Ovim fir ma sma }e bi ti na sta vqe no re dov no od no {e we sme }a, s tim {to su u oba ve zi da to kom na red ne ne de qe iz mi re kom plet na du go va wa i za vr {e pre go vo re o na ~i nu re {a va wa du go va. Oni da qe na vo de da je od no {e we sme -

}a ob u sta vqe no u pre o sta lih 12 pred u ze }a i to “Grad skom ze le ni lu”, “Neo bu su”, “@e le zni ca ma Sr bi je”, “[i pon su”, „Agro voj vo di na ko mer cser vi su”, „In ter ser vi su”, „Tu {u”, „Saj mu”, „Auto voj vo di ni”, „Al bu su”, Vo bi ha u su” i „In ter pro gres in `i we rin gu”. Ta ko |e, iz ovog pred u -

ze }a ka ù da pred u ze }a ko ja du gu ju ko ri ste kon tej ne re, ko ji se uglav nom na la ze u wi ho vim dvo ri {ti ma, te da na go mi la no sme }e ne }e ugro à va ti gra |a ne. U „î sto }i“ ka ù da }e u po ne de qak sle de }ih dva de set du `ni ka do bi ti upo zo re wa i rok za iz mi re we du go va wa. Q. Na.

„VODOVOD” SE BORI S DU@NICIMA

@e le zni ca do bi la vo du @e le zni ce Sr bi je pla ti le su da nas deo du ga i oba ve za le se da }e u po ne de qak wi ho va ovla {}e na li ca pot pi sa ti Spo ra zum o re pro ga mu du ga, ta ko da je pri vre me no po no vo pu {te na vo da za Sta ru ran `ir nu sta ni cu i stam be ne objek te ko ji se na la ze na

istom vo du, sto ji u sa op {te wu „Vo do vo da i ka na li za ci je”. Ta ko |e, da nas su po sla te opo me ne pred is kqu ~e we Sport skom cen tru „Vu ja din Bo {kov” i „ZGOP” - u @e le zni ca Sr bi je u In du strij skoj uli ci, a uko li ko ovi po tro {a ~i ne upla te deo du -

DANAS U KARLOVCIMA

Kwi ga o vi no gra dar stvu pred pu bli kom Pro mo ci ja 26. kwi ge-zbor ni ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo u Voj vo di ni” bi }e odr à na da nas u 10 sa ti u sve ~a noj sa li Kar l o va~ k e gim n a z i j e. U pro gra mu u~e stvu ju vi {i ku stos Mu ze ja gra da No vog Sa da Du {an k a Mar k o vi}, no vi n ar Qu ba Vuk ma no vi}, isto ri ~ar Jo èf Sa bo, pu bli ci sta Bog dan Ta ne Ibraj ter, gaj da{ Mak sim Mu dri ni}. U to ku pro mo ci j e bi } e uru ~ e n a pri z na w a “Zlat no gu{~ je pe ro” auto ri ma naj vred ni jih ra do va u ovoj kwi zi Du {an ki Mar ko vi}, Qu bi Vuk ma no vi }u i Jo è fu Sa bou.

Na kon pro mo ci je u 12 sa ti u~e s ni c i }e obi } i iz l o ` bu „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go r e” u pa l a ti „Ilion”, u Uli ci pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, gde }e ih po o zdra vi ti di rek tor ka mu ze ja gra da No vog Sa da Ve sna Ne deq ko vi}An ge lov ski. U na stav ku }e bi ti emi to van i do ku men tar ni film o ~u ve noj no vo sad skoj vi no gra dar skoj po ro di ci Ada mo vi}, te pri re |e na de gu sta ci ja vi na uz ko men ta re glav nog i od go vo re nog ured ni ka ~a so pi sa „Svet pi }a” Pe tra Sa mar xi je. Or ga ni za tor je Kul tur no-isto rij sko dru {tvo „P~e sa” .Z. Ml.

U CK13

Kon kurs za let wi pro gram Za in te re so va ni ko ji `e le da po sta nu deo let weg pro gra ma u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13, tre ba da po {a qu svo je pred lo ge pro gra ma, ak ci ja ili ak tiv no sti na mejl office@ck13.org. Pri li kom pi sa wa pred lo ga po treb no je od go vo ri ti na pi ta wa ko, {ta, gde, kad, ka ko i

za {to i da ti kra tak opis sa dr `a ja. Tim CK13 }e na kon ~i ta wa svih pred lo ga po zva ti za in te re so va ne ~i je su ide je u skla du sa teh ni~ kim i dru gim re sur si ma i ka pa ci te ti ma, ka ko bi se one da qe raz ra |i va le i re a li zo va le. Rok za sla we pred lo ga je sre da, 20. jun. A. Va.

ga i ne po stig nu spo ra zum o re pro gra mu bi }e is kqu ~e ni u uto rak. U sa op {te wu se da qe ka `e da su svi osta li du `ni ci, osim „Ne i ma ra”, pla ti li deo du go va wa i za osta tak po lo `i li me ni ce, pa je ta ko u pro te kloj ne de -

qi pri ho do va no oko 30 mi li o na di rekt nih upla ta i oko 100 mi li o na di na ra u me ni ca ma. Sle de }e ne de qe na sta vi }e se is kqu ~i va we po slov nih po tro {a ~a, ~i ji je dug od 500 hi qa da do mi lion di na ra. G. ^.

Pred stav ni ci za po sle nih iz “Neo bu sa” i Grad ski od bor sin di ka ta me ta la ca No vog Sa da pred lo `i }e u uto rak na sa stan ku s pred stav ni ci ma po kra jin ske ad mi ni stra ci je i iz Raz voj ne ban ke Voj vo di ne da se Fa bri ka auto bu s a “Neo bus” pri po ji Grad skom sa o bra }aj nom pred u z e } u „No v i Sad”(GSP) iz j a v io je pred s ed n ik sin d i k a t a me tal skih rad ni ka u No vom Sa du No vak Va si}. - Ban ka ri ma i po kra jin skoj vla sti pred lo `i }e mo da “Neo bus” bu de u sklo pu Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a i da za grad skog pre vo zni ka pra vi auto bu se. Ta kav pri mer ve} po sto ji u Be o gra du, gde ta mo {we pred u ze }e “Ikar bus” ra di za be o grad skog grad skog pre vo zni ka. Isti pri mer je i u Ni {u gde fir ma “Ni Bus” ra di auto bu se za ta mo {weg ni {kog pre vo zni ka - ob ja snio je Va si}. Do dao je, da }e taj pred log od utor ka pro sle di ti i Gra du No vom Sa du na raz ma tra we. U Grad skom sa o bra }aj nom pred u -

zna ~i da ra di le gal no, ali mno go je onih ko ji ra de u si voj zo ni, pa ne pod le ù ni ka kvim ka zna ma, jer po tro {a~ ne ma do kaz ka è pred sed nik ovog Ugru è wa Go ran Pa po vi}.

Ve}ina onih koji se àle nemaju ra~un, pa Udruèwe za za{titu potro{a~a ne moè da im pomogne, te neprijatnost ostaje kao nauk za {ti tu po tro {a ~a upo zo ra va ju su gra |a ne da se do bro in for mi {u pre ne go {to an ga ù ju maj sto ra. -Po tro {a ~i mo ra ju do bro pr o ve ri ti ko me po ve ra va ju ure |a je na po prav ku. Uko li ko maj stor ima re gi stro va nu fir mu u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre

Na kva li fi ka ci o nom tur ni ru Red Bull King of the Rock igra nom na \a~ kom igra li {tu po be dio je Mar ko Sa vi} i obez be dio pla sman na fi nal ni tur nir u Be o gra du. Bi lo je pro ble ma sa ki {om, ali ona ipak ni je us pe la da ome te igra ~e ko ji `e le da bu du „kra qe vi ste ne”, a do bar ba sket na wu {i la je i pu bli ka ko je je bi lo u ve li kom bro ju. Po red Sa vi }a, di rek tan pla sman u Be o grad obez be di li su i Mar ko Je re mi}, Jo van An ti}, Mar ko Jan ko vi}, Igor To do ro vi}, Mi ha ji lo Va si}, Ne ma wa Pa vlo vi}, Ni ko la Sa moj lo vi}, Ni ko la Ugri ca, Aqo -

{a ]e ra ni}, Raj ko Ra di no vi} i Du {an Ce ro vi}. Tak mi ~i li su se ba ske ta {i iz Sr bi je, Cr ne Go re i Ma ke do ni je. Pro {lo go di {wi pred stav nik Sr bi je u Ame ri ci Du {an Do mo vi} Bu lut se di rekt no pla si rao u fi na le. Osta le su jo{ kva li fi ka ci je u Be o gra du ko je }e se igra ti 6. ju na, i ta da }e se zna ti svih 19 u~e sni ka za vr {ne bor be. Ve li ko fi na le igra se 9. ju na, a po bed nik }e se pla si ra ti na svet ski meg dan u ~u ve nom za tvo ru Al ka traz u San Fran ci sku. D. Ig.

„Neo bus” bi pod okri qe GSP-a bu sa za po zna tog kup ca, {to je naj ve }i broj auto bu sa od ka da je pred u ze }e 1999. go di ne iza {lo iz ste ~a ja.U fa bri ci je za po sle no 220 rad ni ka, ko ji ve} osam me s e c i ne pri ma ju pla te. “Neo b us” je pri v a t i zo v an na auk c i j i 2004. Fa b ri k u je ku p io bi z ni smen iz Sa u d ij s ke Ara bi j e Mo h a me d a l i Ma g ra bi ko j i se u do mo v i n i ba vi ha x i pre v o z om i u vo znom par k u ima oko 2.000 auto b u s a. Ve } i n i tih auto b u s a pro i z v e d e n a je u ne k a d a {wem pred u z e } u “Auto k a r o s e r i j a”, sa d a “Neo b u s u”, {to je sa u- dij s kog bi z mi s me n a na Fo to R. Ha yi} ve l o da ku p i no v o s ad s ku fa b ri k u auto b u s a. Me | u t im, on se u pred u z e } u ni j e po j a U Gradskom saobra}ajnom preduze}u ju~e rekli vqi v ao, pri s u t an je bio pred sed n ik Uprav n og od b o r a Zo da }e se oglasiti kada dobiju pismeni predlog ran Ki j ac kao ma w in s ki vla snik. Ju ~ e ni Ki j ac ni j e bio u ze }u ju ~e su re kli da }e se ogla Fa bri ka auto bu sa je du `na „Neo b u s u”. Pri v a t i z a c i j a sti ti ka da o to me do bi ju pi sme - oko 4, 5 mi li o na evra, a ju ~e ra „Neo b u s a” svo j e v re m e n o je ni pred log.U “Neo bu su” je ve} {wa blo ka da ra ~u na iz no si la sma t ra n a jed n om od uspe {ni me sec da na {trajk i po svoj pri je 220 mi li o na di na ra. „Neo jih. li ci sle di ste ~aj, ka `e Va si}. bus „je la ne pro iz veo 60 auto Z. Deli}

Ri zi~ ni maj sto ri iz si ve zo ne no, ni sam do bio. Ka da sam opet ukqu ~io ma {i nu, bi la je u pri bli `no istom sta wu kao i pre po prav ke - ka `e Bra ni slav. Ova kve si tu a ci je sed de {a va ju, iz Na ci o nal nog udru `e wa za

Po bed nik No vo sa |a nin Mar ko Sa vi}

POSLE MESEC DANA [TRAJKA I PRETWE STE^AJEM

KAD POPRAVQENI KU]NI APARAT STANE

Kvar na ma {i ni za ve{, elek tri~ nom {po re tu, fri ì de ru ili za mr zi va ~u… to s vre me na na vre me sna |e sva ko do ma }in stvo. Uko li ko ne ma ju svog stal nog ku} nog maj sto ra, za vr zla ma s po prav kom po ~i we, jer je po nu da elek tri ~a ra {a ro li ka, a iz tog di ja pa zo na tre ba iza bra ti ve {tog i jef ti nog maj sto ra. De {a va se i da se su gra |a ni ope ku, pa ume sto vi~ nog an ga ù ju maj sto ra do brog je di no u na pla }i va wu uslu ga. Ovo je za de si lo i su gra |a ni na Bra ni sla va K, ko ji je zbog po kva re ne ma {i ne za ve{ mo rao da an ga ù je maj sto ra. -Ma {i na ni je hte la da po vu ~e pra {ak. Maj stor je ne {to ~e pr kao po la sa ta, za me nio je dan deo i kao po pra vio, a uslu gu na pla tio 2.000 di na ra. Ra ~un, na rav -

NA \A^KOM IGRALI[TU BE[E ODLI^AN BASKET „JEDAN NA JEDAN”

Pre ma we go vim re ~i ma maj sto ri ko ji ne iz da ju ra ~u ne ra de na cr no i ta kvim ra dom o{te }u ju po tro {a ~a, ali i dr à vu, jer ne pla }a ju PDV. Iz Na ci o nal nog udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a ka ù da je mno go su gra |a na, ko ji se à le na ova kve pr o ble me, ali ka -

ko ve } i n a wih ne m a ra ~ un, Udru è we ne mo è da im po mog ne, pa im ova kve si tu a ci je osta ju kao na uk za ne ki bu du }i pe riod. -Po tro {a ~i mo ra ju bi ti sve sni da ima maj sto ra, ko ji ne zna ju svoj po sao. Ka da an ga ù ju ne kog za ku} ne po prav ke, maj stor im na kon po prav ke mo ra iz da ti ra ~un i uz we ga pri lo ì ti pa pir na ko jem }e bi ti na pi sa no {ta je sve ura dio da bi po pra vio ure |aj. Sa mo u ova kvim si tu a ci ja ma po tro {a~ mo è bi ti za {ti }en - ob ja {wa va Pa po vi}. Pa po vi} ta ko |e na gla {a va, da se ova kvim pr o ble mi ma ba ve je d i n o udru ` e w a za za { ti t u po t ro { a ~ a i da bi dr ` av n i orga ni tre ba lo vi {e da se an ga ù ju na ovom poqu. N. Radman

NOVOSADSKA HRONIKA

subota2.jun2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.15), „Hepi fit 2” (13.10), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (21.45), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Nedodirqivi” (20.10, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: 57. Sterijino pozorje, scena „Jovan \or|evi}” balet „Mileva Ajn{tajn” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: So wa Ra de ti} (dva de~aka) i Je le na Ka ra no vi} (dva de~aka) iz Novog Sada i Bi qa na Bo ro{ (de~aka i devoj~icu) iz Zrewanina, DEVOJ^ICE: Zo ri ca La ti fo vi}, Bo ja na \u ki} i Je le na Ka ja ri iz Novog Sada, Kri sti na \u ki} iz Tovari{eva, Sve tla na Stru har iz Ba~a i Me li ta De li} iz Be~eja, DE^AKE: Ta ma ra Ma len ko vi} i Je le na Vra ~a ri ~i} iz Novog Sada i Mil ka Mar ja no vi} iz Petrovaradina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Slobodan Todora Miloji} (1941) u 12.45 sati, Dragan Jovana Mil~i} (1949) u 13.30 i Olivera Arsenija Ga{i} (1935) u 14.15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Miodrag Vojina Jovanovi} (1929) urna u 11 sati.

DNEVNIK

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ОДРЖАНА КОНСТИТУТИВНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ШИД

Пред сед ник оп шти не На та ша Цви јет ко вић ШИД: Јуче је одржана конститутивна седница СО Шид. Од 39 одборника седници је присуствовало 38, док је Ни ко ла Ва сић био одсутан. И тако ће бити све док се, по налогу Управног суда из Београда, не понове избори у Моровићу. Демократска странка у општини Шид формирала је на основу 4.600 гласова и 12 одборника у СО Шид добијених на Ђурђевданским изборима сад своју коалицију у коју су ушли, ДСС са седам одборничких места, СПС-Пупс-ЈС са шест одборника и ЛСВ са три одборника. Поменута коалиција је за председника СО Шид изабрала Жељ ка Бре сто вач ког, а за његовог заменика др Бра ни сла ва Ма у ко ви ћа. Председница општине Шид На та ша Цви јет ко вић поново је именована на ту функцију, као и њен заменик Ср ђан Ма ле ше вић. За секретара СО Шид изабрана је Љу би ца То до ро вић-Слав нић. У општинско Веће, поред председнице

Наташе Цвијетковић која руководи Већем и њеног заменика Срђана Малешевића, изабрани су: Сло бо дан Бо ро је вић, др На ђа Гнип, Дра ган Гу тић, Жи ван Илић, Би ља на Крч, Де јан Ло га ру шић, Ми ро слав Сми ља нић и Пре драг Срем чић. Опозицију општине Шид представља СНС која је имала 3.179 гласова или осам одборничких места и СРС са 1.405 гласова или три одборничка места. У коалиционе односе ушле су четири странке, које су прешле цензус и формирали укупно 28 од 39 могућих одборничких места, а то значи да опозиција има скоро дупло мањи одборника него коалиција и не може чинити никакве преокрете, нити нешто мењати. Како ће новоизабрани општински парламент радити у наредном периоду, не зависи само од њих, већ и од других чинилаца. Д. Савичин

ОБНОВЉЕНА ЗГРА ДА ХИТНЕ ПОМОЋИ

Па ци јен ти од по не дељ ка у мо дер ном про сто ру

ЗРЕ ЊА НИН: Реновирана зграда Службе хитне помоћи у Зрењанину од понедељка ће поново примати пацијенте. У њену адаптацију уложено је 7,5 милиона динара, од чега је из буџета града издвојено 6,2 милиона, док је остатак обезбедио зрењанински Дом здравља “Др Бошко Вребалов”. Зграда је сазидана 1935. године, увек је служила у медицинске сврхе, и ово је једна од највећих адаптација од тада. - Завршавамо причу која је кренула пре четири – пет година, када смо направили план реконструкције објекта у ком је смештена Служба хитне медицинске помоћи. Дом здравља, у оквиру ког се налази и ова служба, последњих година успео је да обнови опрему, комплетан возни парк који је поприлично велик и скуп, нарочито за Хитну помоћ, да развијемо информациони систем, а добили смо и акредитацију. Сада је преостало да адаптирамо зграду старе Специјалистичке поликлинике, у коју ћемо, у будућем периоду, моћи да уложимо наша средства - најавио је јуче директор Дома здравља “Др Бошко Вребалов” Бо ри слав Ђор ђе вић.

Главни техничар Хитне помоћи Ми ро слав Ко при ви ца казао је да су после четврт века, колико је запослен у овој служби, грађани добили адекватан простор у коме им лекари могу пружити квалитетне здравствене услуге. - Свакодневно имамо велики број позива пацијената и веома је битно да радимо у адекватним условима. Имамо три лекарске екипе, а обављамо и санитетски транспорт свих пацијената који иду на дијализу или на контроле у Нови Сад и Београд – рекао је Копривица. Градоначелник Зрењанина Ми ле та Ми хај лов, који је јуче обишао обновљени објекат Службе хитне помоћи, подсетио је да је ово само једна у низу здравствених амбуланти које је локална самоуправа обухватила својим пројектом обнове. - Очекује нас да у наредних неколико месеци завршимо и фасаду зграде, а већ сада са правом можемо рећи да смо, од 42 здравствена објекта на територији града, адаптирали њих 38 – нагласио је МиЖ. Б. хајлов.

subota2.jun2012.

НОВА СКУПШТИНСКА ВЕЋИНА У СРБОБРАНУ КРИТИКУЈЕ ВЛАСТ

Одр жа ва ње сед ни це 10. ју ла не при хва тљи во СР БО БРАН: Представници постизборне коалиције у новом сазиву Скупштине општине Србобран коју чине Социјалистичка партија Србије – „Покрет за промене др Илија Газепов“ – Лига социјалдемократа Војводине, на конференцији за новинаре, оштро су критиковали одлуку председника Скупштине Ла сла Бер ге ла да закаже конститутивну седницу локалног парламента за 10. јул. Ова коалиција има скупштинску већину од 15 одборника од укупно 28 колико броји парламент у Србобрану. Председник ОО СПС Зо ран Мла де но вић истакао је да су 28. маја упутила захтев председнику СО Србобран да се конститутивна седница закаже за 7. јун. - Очекивали смо да бар до 12. јуна буде заказана седница с обзиром на то да тог дана истиче четворогодишњи мандат претходног сазива. Добили смо позив за 10. јул што је два дана пре истека законског рока од 60 дана са јасним циљем да се скупштина не конституше и да идемо у правцу привремених мера, али тако нешто није могуће, јер ми имамо већину – напоменуо је Младеновић. Он је нагласио да ова коалиција такву одлуку неће прихватити, како је рекао, као готову ствар. - Упутићемо захтев Ду ша ну Ми хај ло ви ћу као најстаријем одборнику у новом сазиву локалног пар-

Нова изборна коалиција

ламента, да закаже седницу за 12. јун. Ми ћемо на ту седницу доћи и с обзиром да имамо већину конститусиаћемо скупштину – казао је Младеновић. Такође, он је истакао да је рок за издавање државне земље у закуп 1. новембар, а да власт у општини Србобран, како је рекао, „наврат-нанос“ прави програм издавања пољопривреддног земљишта. - Ми смо нашим програмима предвидели да на тај начин упослимо 250 људи, а сада се жели то земљиште поделити пре нашег доласка на власт и то на дужи период. Ово што се дешава у Србобрану нема везе са ДС-ом, нема везе са СПСом, већ само са самовољом једног човека, предсденика општине Србобран Бран ка Га ји на – рекао је Младеновић и додао да је сарадња са Демократском странком могућа, али не и сарадња са Гајином.

На ру џби не отва ра ју но ва рад на ме ста

СОМ БОР: Коначна одлука Врховног касационог суда у Београду, којом је обустављена даља продаја имовине сомборској, још увек друштвеној, фабрици обуће “Борели”, једном од највећих произвођача и продајних ланаца обуће у Србији, дала је нови “ветар у леђа”. Наиме, како кажу у

се указати та прилика.- каже генерални директор “Борелија” Мир ко Ву ја но вић, истичући да би им у овом подухвату добро дошла званично прокламовано залагање за помоћ државе намењене проширењу производних капацитета намењених извозу. У ситуацији великог спољнотрго-

Шан са за ско ро 150 не за по сле них

ше и једни и други, директни контакт је врло битан, а своје биографије, популарни ЦВ, предало је преко 700 незапослених са евиденције Националне службе запошљавања у Старој Пазови. Ја дран ка Бу бо ња из те службе је задовољна одзивом и послодаваца и незапослних и сматра да је ово прави пут и начин, јер штеди време и послодавцима и незапосленим радницима. То су потврдиле и Рад ми ла Ва гић, чија фирма „Умпром“ Стара Пазова тражи пет радника без квалификације, за производњу пет амбалаже, као и Је ле на Бо ћа нин, „Технопласт“ Стари Бановци, који тражи три радника: конструктора алата, програмера и реглера на машинама. По оцени учесника, ово је један од највећих сјамова запошљавања које је Национална служба организовала у Старој Пазови до сада, а после увида у све пријаве, стручне службе предузећа ће одлучити ко ће добити посао. На сајму се појавило највише младих, неки траже посао и по 7-8 година у струци, радећи уз пут све што им се понуди, а за разлику од ранијих сајмова запошљавања, овога пута је мање старијих радника, иако их има, нарочито металаца и текстилаца који су остали без посла тек неколико година пре пензије. А. Мали

Предсденик ОО ЛСВ Алек сан дар Јој кић је указао да ће општина Србобран бити последња у Србији која ће конституисати локални парламент. - То је неприхватљиво, јер се прави ружна слика да је у овој средини проблем да се формира власт што није случај, с обзиром на то да сми ми то могли да урадимо три дана после избора – рекао је Јојкић. Носилац листе „Покрет за промене“ др Или ја Га зе пов назвао је овакав поступак, још увек актуелне владајуће већине, неразумним и неморалним. - Сваки наредни дан, можемо очекивати да ће они злоупотребљавати власт као што су то радили у протеклих осам година и да ће обављати радње које иду само на штету грађана општине Србобран – истакао је Газепов.

ВЕТАР У ЛЕЂА СОМБОРСКОЈ ФАБРИЦИ ОБУЋЕ „БОРЕЛИ”

ОДРЖАН САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА У СТАРОЈ ПАЗОВИ

СТА РА ПА ЗО ВА: Национална служба за запошљавање, филијала Сремска Митровица, организовала је у Старој Пазови, први пут ове године, сајам запошљавања. Шансу за посао дало је 23 послодавца са подручја старопазовачке општине. Тражени су радници из разних области делатности, разних струка и степена стручне среме, од неквалификоване раде снаге до инжењера, где су машински инжењери и информатичари најтраженији. Према оном што су на сајму запошљавања тражиле фирме, шансу за посао има око 150 незапослених са подручја ове сремске општине. „Мухлбауер“ и „Грунфос“, на пример, траже по 15 радника, Д.О.О. Ентер рос 16, Друштво за афирмацију инвалида „Феникс“ 11 персоналних асистената, „Младинска књига“ 10 радника, по пет радника траже „Медиус“, „Умпром“, „Инком трејдинг“, „Технопласт“, „Не стле“, „Стаменски“, а тражени су информатичари, машински инжењери, инжењери саобраћаја, техничари за компјутерско конструисање, магационери, продавци, шнајдери, тапетари, возачи, администратори, кондитори. Циљ оваквих сајмова је директно сусретање понуде и потражње, тачније незапослених и послодаваца, јер, како нам реко-

Погон сомборског „Борелија”

овој фабрици, повећан је обим наружби из иностранства, па постоји и потреба за пријемом нових радника. - Због повећаног обима посла морали бисмо, да поред постојећих 500 радника, запослимо још четрде сетак, али како немамо средстава да инвестирамо и у нове машине, неизвесно је када ће

Мини олимпијада ЗРЕЊАНИН: У спортскорекреативном центру “Партизан”, преко пута главне аутобуске станице у Зрењанину, данас ће од 10 до 15 часова, бити одржана пета мини-олимпијада војвођанских удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама, под називом “Упркос свему - дохвати живот”. На овој манифестацији ће учествовати око 200 младих из десет градова Војводине. Такмичари ће се надметати у пет дисциплина: трчање, рушење чуњева, бацање обруча, надвлачење конопа и бацање кугле са рамена. Ж. Б.

винског дефицита Србије, када динар рапидно губи своју вредност, али и у светлу чињенице да се ради о друштвеној фабрици, што по дефиницији искључује богаћење појединаца, очекивано би било да држава препозна потенцијал сомборских обућара и да помогне као што је то чинила у до сада бројним случајевима у

другим срединама, али…У “Борелију” су једва дочекали да се заустави, испоставило се противправно, “черупање” имовине њховог предузећа од стране некадашње фирме-мајке, хрватског комбината коже и обуће “Борово”, па су задовољни што им макар тај економски “Дамоклов мач” не виси над вратом. - Највећи део производње је намењен извозу у Италију и Словенију, а тренутно производимо око 1800 пари обуће дневно, тако да је очекивана производња за ову годину око 360.000 пари - каже Вујановић, према чијим је речима, због великих поружбина сомборским обућарима, поред сменског рада, свака субота радна. Мада, су, као и у целој обућарској бранши, зараде “борелијеваца” још увек далеко од статистичког српског просека, крећу се око 23.000 динара, оне представљају сламку спаса за овдашње обућаре и њихове породице у граду који бележи никада вишу стопу не запо слено сти. Наиме, према званичним подацима овдашње Регионалне привредне коморе сваки четврти Сомборац и Сомборка су незапослени, тачније, стопа незапослености је чак 24 одсто. Да ли је ово податак који ће нагнати државу да помогне сомборским обућарима да прошире капацитете и запосле нових и младих 40- так људи, остаје да се види. М. Миљеновић

Из ло жба па са свих ра са БЕ ЧЕЈ: Кинолошко друштво Бечеј угостиће данас у парку крај Ловачког дома на Националној изложби паса свих раса ЦАЦ – Бечеј 2012. бројне власнике, одгајиваче и љубитеље паса из земље и иностранства. - С обзиром на то да је могуће пријавити пса и данас до почетка манифестације, неће бити изненађење ако на овогодишњој изложби видимо и 400 паса. Ко данас буде пријавио пса платиће котизацију 1.200 дина-

ра ако је домаћи власник, а 15 евра у динарској противвредности ако је из иностранства - рекла је у име организатора Са ња Мом чи ло вић-Бог нич. Организатор је већ обележио девет рингова између вишедеценијских дрва, где ће исто толико међународних судија од 10 сати почети оцењивање. Проглашење победника по расама, узрасту и избор најлепших паса изложбе предвиђени су за по подне, када ће бити уручени и В. Ј. бројни пехари.

Он се посебно осврнуо на однос власти према србобранском Дому здравља за који, како је рекао, Општина као оснивач, у протеклих неколико година, није издвојила никаква средства. - С обзиром да ова власт може да обавља само текуће послове, може се десити да амбуланта у Надаљу буде затворена по налогу инспекције, јер не постоји санитарни чвор за пацијенте – рекао је Газепов. Иначе, у образложењу председника СО Србобран Ласла Бергера, стоји да је конститутивна седница заказана 10. јула како би „сви актери будућег локалног парламента добили прилику и довољно времена за коалиционе разговоре и преговоре, али и да је ова одлука донета у интересу општине Србобран, јер би у овом року требало да се изнађе најбоље решење за локалну саМ. Кековић моуправу“.

VESTI Не до ста је крв свих гру па КИ КИН ДА: Одељење за трансфузиологију упутило је апел суграђанима да добровољно дају крв. Према речима начелнице Одељења трансфузиологије др Ср би сла ве Дрн дар ски, недостаје крв свих крвиних група: -Тренутно имамо повећану потрошњу крви на шта не можемо да утичемо. Апелујем на добровољне даваоце и све грађане да дођу и дају крв. У овом моменту недостају нам све крвне групе и осим што је повећана потрошња, током лета уобичајен је мањи број добровољних давалаца крви. Крва се може дати сваког радА. Ђ. ног дана од 7 до 11 сати.

Срем ска ку ле ни ја да у Ер де ви ку ЕР ДЕ ВИК: Привредна комора Срема, МЗ Ердевик, Покрајински секретаријат за привреду и општина Шид заједнички организују 13. по реду Сремску куленијаду у Ердевику, која почиње данас. Манифестација промовише и негује израду најбољег свињског кулена, а сваке године овде се сјате најбољи произвођачи. У центру села поставиће се 100 штандова за рекламу и за продају кулена. Поред кулена, присутни ће моћи да дегустирају сир, вино и сремски хлеб. Након оцењивања кулена, обавиће се проглашење победника и додела диплома најбољим произвођачима. Први пут ће победнику доделити златник од пет грама, други пласирани ће добити златник од три грама, а треће пласирани златник од два грама. Током дана биће доста културних манифестација па Ердевичани се надају доброј посети, а гости ће уживати у врхунским квалитетним изК. В. ложених производа.

vojvodina

subota2.jun2012.

Изборна скупштина ДВД Житиште

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ ОПШТОЈ БОЛНИЦИ У КИКИНДИ

Симболични поклони недовољни

ЖИТИШТЕ: На изборној скуп-

штини Добровољног ватрогасног друштва у Житишту изабрано је председништво, које чине: председник Ненад Давидовић, потпредседник Ђорђе Мартин, секретар Петар Станић, командир Зоран Давидовић, благајник Миленко Гужвица, те два члана Зоран Катић и Милан Еремић. У Надзорном одбору су: Милан Лацков, Горан Рељић и Чеда Гуранов. Изабрана су два и делегата Петар Станић и Бранислав Степанов. Присутно је било 40 делегата, који су једногласно изабрали ново рукоВ. Х. водство.

Упозорење пчеларима у Зрењанину ЗРЕЊАНИН: Третмани са земље против одраслих комараца на подручју општине Зрењанин биће изведени у периоду од понедељка 4. јуна, до понедељка 18. јуна, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од резултата мониторинга и временских услова, а препарат којим ће се радити је „icon“ са активном материјом „lambda-cihalotrin“. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана.

dnevnik

c m y

Младе румске атлетичарке у Градској кући

ПРИЈЕМ ЗА УЧЕНИЦЕ РУМСКО ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Захвалнице и паре најбољима

РУМА: Јуче је у румској Градској кући одржан пријем за ученице румске Основне школе „Душан Јерковић“, које су, на недавно завршеној Школској олимпијади у Сремској Митровици, екипно освојиле бронзану медаљу у атлетици, као и за ученика Средње техничке школе „Миленко Брзак - Уча“ Петра Ђуричића, који је на истом такмичењу освојио златну медаљу у скоку у даљ. Том приликом су свима додељене завалнице и новчани износ од три хиљаде динара. - Ваш успех је постигнут захваљујући доброј организацији и вашем великом труду. Свима вама желим да наставите да се бавите спортом јер је спорт јако важан у периоду одрастања и припреме за живот. Овај ваш успех доказ је да ћете сви бити веома успешни у животу, а ми смо ту да вам у постизању успеха помогнемо – казао је председник румске општине Горан Вуковић.

Овим успехом младе Румљанке су доказале да су најбоље у овој дисциплини на територији Срема, јер су се испред њих нашле екипа из Јагодине и Новог Сада. Поред самих такмичарки, успехом је презадовољна и наставница Љиљана Орловић која је девојчице припремала за такмичење и која истиче: - Конкуренција је била веома јака. Девојчице су много радиле и ова медаља је за нас златна, јер смо доказале да смо најбоља екипа у региону. Све младе атлетичарке су биле једногласне у ставу да су успехом веома задовољне, али и да су припреме биле веома напорне. Награђене младе атлетичарке су Драгана Даниловић, Соња Бјелић, Дејана Мандић, Николина Момчиловић, Теодора Алексић, Славица Новевски, Тања Столић, Јована Павловић, Тијана Филиповић и Ј. Антић Ксенија Таневић.

Колце на Тргу Светог тројства

СОМБОР: Као и матуранти широм Србије, и њихове колеге и колегинице у Сомбору ових дана бучно, весело и распојасано прослављају крај овог дела свог школовања. Неизоставан део матурантског фолклора су и трубачи, од чијих лимених инструмената ових дана одјекују сомборске улице, а као по правилу свака од матурантских „процесија„ заврши се на главног варошком Тргу Светог тројства, на коме се тек пунолетни свршени ђаци често ухвате и у ситно колце. Сада, кад су средњошколско образовање привели крају, имају неколико дана да се веселе, а након „трежњења„ преостаје им да се подухвате спремања пријемних испита на факултетиМ. Мћ ма или тражењу посла.

КИКИНДА: Локална самоуправа наставља акцију помоћи Општој болници у Кикинди. Ситуација у здравству је алармантна и тешка, истакла је помоћница председника Општине Гордана Булатовић и додала да, осим што недостају лекари специјалисти, проблема има и са набавком опреме и свакодневних потрепштина: - Симболичним поклонима, који су, по мени, недовољни помажемо, али апелујем и на медије и на јавност да се сви укључе и помогну да се купе креветнина, јастуци, пешкири, пижаме што је свакоме неопходно када је у ситуацији да користи услуге Болнице. Донели смо пелене и пешкире за Порођајно одељење, за шта су издвојене 44 хиљаде динара из буџета, а жеља нам је да покренемо ширу јавност да помогну кикиндској Болници. -Најкритичнији су порођајни столови. Имамо три порођајна стола и сваки је стар више од 40 година. Један нов и опремљен кошта око четири хиљаде евра, а нисмо у ситуацији да сами било шта учинимо, те бих молио грађане да нам помогну и у обнављању најнеопходније опреме. Дошли смо у ситуацију да се већ трећа генерација жена порађа на истим столовима, који су већ дали свој максимум.

Најкритичнији порођајни столови

Неопходно је и такозвано хладно светло, односно лампе које су фиксиране на поду, а ове које се користе, старе су 25 година. Од почетка године, до данас на Порођајном одељењу рођено је 187 беба, што је тридесетак мање него у истом периоду прошле године, која је била година са најмањим бројем порођаја - каже начелник Гинеколошког одељења др Предраг Вељковић -Велики број специјалиста, двадесетак, одлази у пензију у наредних пет година, а по нормативима које је

прописало надлежно Министарство Болници недостаје двадесетак лекара. Од Министарства смо небројено пута тражили да нам одобри пријем нових лекара, који би одлазили на специјализације. Кадровски план за прошлу годину добили смо 24. децембра 2011. године, када је година била на измаку - кеже директор Опште болнице др Душан Коларовић На специјализацији тренутно има седам лекара и то из гинекологије, педијатрије, анестезиологије, А. Ђ. рентгенологије.

ЗАВРШЕНЕ 55. МАЈСКЕ ИГРЕ У БЕЧЕЈУ

„Златни паж” припао балеринама

Два жирија и награђени актери Мајских игара

БЕЧЕЈ: Традиционална, конзервативна и у исто време раскошна. Необично обична представа с много талентоване деце. Представа која је и лекција из историје, музике, игре... Ово је образложење Стручног жирија 55. Мајских игара у Бечеју за балетску представу „Орашар“, коју су по музици Петра Илича Чајковског извели чланови Балетског студиа Креативног училишта Дома културе у Сиску и којима је припала престижна победничка награда „Златни паж“. Кореографију победничке представе потписала је Јасминка Петек-Крпљан и припала јој је награда за сценски покрет, Александар Фрањић је освојио награду за визуелни утисак, а Данијела Гргорач-Готал за костимографију. „Сребрни паж“ је припао мјузиклу „Чудесна коцка“ Дечијег драмског студиа Градског позоришта Бечеј, коју је по тексту Павла Јанковића – Шола режирао његов син Богдан Јанковић и освојио награду за најбољу режију. Када је ова

представа у питању, лауреат је и композитор Мирољуб Аранђеловић – Расински, који је добио награду за оригиналну музику, као и пре 23 године када је са истом представом на истим Играма, наравно са другим актерима на сцени, био учесник најстаријег фестивала дечијег сценског стваралаштва у нас. „Бронзаним пажом“ награђена је представа „Др Бубо“, коју су на мађарском језику припремила деца из братских градова Бечеја и Чонграда под вођством Маргит ЋукасИмрене и Иштвана Пошта. За разлику од Стручног жирија, драматурга из Београда Александара С. Јанковића и новосадске глумце и редитеље Јудит Ференц и Игора Павловића, Дечији жири предвођен Петром Живковићем сматрао је да је најбоља представа овогодишњих Мајских игара „То је пропаст твоја“ у извођењу Драмског студиа „Арлекино“ из Брчког. Једино у чему су се оба жирија сложила је млада глумица из Бече-

ја Катарина Вишковић. Јер, Дечији жири је овој талентованој девојчици доделио награду за најбољу женску улогу, а и Стручни жири је рангирао међу три равноправне најбоље улоге фестивала, заједно с њеном колегиницом из исте представе „Чудесна коцка“ Јованом Радојчић и Мајом Милошевић из Српске Црње за улогу у представи „Чудесне авантуре Лене и Еме“. Када смо код глумачких признања, Дечији жири је награду за најбољу мушку улогу доделио Озрену Чулићу из Брчког, Стручни жири је доделио и две равноправне награде за епизодне улоге, које су припале Ведаду Подбићанину из Брчког и Браниславу Ролићу из Мркоњић Града, као и специјалну глумачку награду Асји Чандић из Брчког, која је, иако девојчица, с пуно ентузијазма одиграла улогу дечака, односно с четири и по године најмлађој и најслађој актерки на сцени овогодишњих Игара Бечејки ФиоВ. Јанков ни Ловаш.

Завршен фестивал „Колибри стар”

ТЕМЕРИН: Трећи Дечји фестивал „Колибри стар“ одржан у спортској хали у Темерину. Након више аудиција за финале се пласирало 33 певача, ученика основних школа из десетак војвођанских општина. По оцени стручног жирија у конкуренцији ученика нижих разреда победила је Милица Танасић из Бачког Јарка, испред Немање Марковића из Бачког Брега и Јелене Карановић из Темерина.

У старијој групи прво место освојила је Александра Остојић из ОШ „Петар Кочић“ из Темерина. Други је Саболч Лоц, треће место освојио је дует Силвиа и Саманта Тот, сви из ОШ „Имре Кокаи“. Награду публике освојила је Милица Тадић из Темерина. Похвале за организацију фестивала „Колибри стар“ припадају запосленима у КИЦ „Лукијан М. М. Мушицки“.

dru[tvo

dnevnik MI RO SLA VU VE SKO VI ]U I DRU GI MAN DAT REK TO RA UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU

Uni ver zi tet po me ri pro sto ra i vre me na Sa da {wi rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, fi zi ~ar i re dov ni pro fe sor Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta, ~i ji pr vi tro go di {wi man dat na ovoj funk ci ji is ti ~e 30. sep tem bra, ~el ni ~o vek je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni, bi }e i u na red nom man da tu, od 1. ok to bra ovegodine do 30. sep tem bra 2015. - od lu ~io je ju ~e Sa vet UNS. Rek to ra Ve sko vi }a su kao je di nog kan di da ta pred lo `i li fa kul te ti, in sti tu ti i stru~ na ve }a, pred log je utvr dio uni ver zi tet ski Se nat, a na ju ~e ra {woj iz bor noj sed ni ci Sa ve ta UNS-a, taj nim gla sa wem, on je i iza bran. Od 29 ~la no va ovog naj vi {eg uni ver zi tet skog or ga na upra -

da jo{ kao kan di dat za sle de }i rek tor ski man dat) jav no pred sta vio pro gra ma ra da u Sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Uz opa sku da „su svi ov de sve sni da isto ri ja ne po ~i we od nas, ali se s na ma ni ne za vr {a va”, pod se tio je na naj zna ~aj ni je re zul ta te mi nu log dvo ip o go di {weg ra da i za i sta im pre siv nih re zul ta ta u svim do me ni ma: obra zo va wu, na u~ no i stra `i va~ kom i umet ni~ kom ra du, ja ~a wu i {i re wu sa rad we s pri vre dom, stal nom ja ~a wu kva li te ta, raz vi ja wu mo bil no sti na stav ni ka i stu de na ta... U tom pe ri o du UNS je obe le `io i po la ve ka po sto ja wa, do bio naj pre sti `ni je na gra de i na met nuo se kao li der, na rav no sa svo jom po ro di com od 14

O ka pe li za `r tve po à ra u „Kon tra stu” Na ju ~e ra {woj re dov noj sed ni ci Sa vet UNS-a raz ma trao je in for ma ci ju o ini ci ja ti vi za iz grad wu ka pe le `r tva ma po à ra u dis ko te ci „Kon trast”, u okvi ru Kam pu sa. Ini ci ja to ri, ko je po dr à va i vi {e hi qa da pri ku pqe nih pot pi sa stu de na ta i gra |a na No vog Sa da, za mi sli li su da taj obje kat bu de na trav na toj po vr {i ni iza no ve Cen tral ne zgra de UNS-a, bli zu ke ja, kraj Du na va. Ni jed nog mo men ta ne do vo de }i u pi ta we po dr {ku ide ji da se ne kim obe le` jem mo ra ove ko ve ~i ti uspo me na na tra gi~ no iz gu bqe ne mla de ì vo te, Sa vet je kon sta to vao da Uni ver zi tet ni je vla snik ve} ko ri snik ze mqi {ta na ko jem je Kam pus, kao i da po sto ji Ge ne ral ni ur ba ni sti~ ki plan raz vo ja Kam pu sa. Za to je re ~e no je da o re a li za ci ji po me nu te ini ci ja ti ve sva ka ko mo ra da se od re di Grad ski za vod za ur ba ni zam. vqa wa, pri sut no je bi lo 26 i jed no gla sno su uka za li po ve re we Mi ro sla vu Ve sko vi }u da rek tor sku funk ci ju oba vqa i u na red nom man da tu. Gla sa wem za rek to ra ~la no vi Sa ve ta su auto mat ski iza bra li i tro je pro rek to ra ko je je on pred lo ìo. Za pro rek tor ku za na sta vu iza bra na je dr Zi ta Bo {wak, pro fe sor ka Eko nom skog fa kul te ta, pro rek tor za fi nan si je i or ga ni za ci ju je dr Ra do van Pe ja no vi}, pro fe sor Po qo pri vred nog fa kul te ta, dok je pro rek tor za na u ku i me |u na rod nu sa rad wu dr Pa vle Se ke ru{, pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta. Pe ja no vi} i Se ke ru{ su i u ak tu el nom pro rek tor skom ti mu, s man da tom do 30. sep tem bra, ta ko da i oni za pra vo osta ju na svo jim funk ci ja ma i od 1. ok to bra ove go di ne do 30. sep tem bra 2015. Ak tu el ni pro rek tor za na sta vu dr Mi lan Si mi}, pro fe sor Me di cin skog fa kul te ta, spre ma se u pen zi ju, ali }e na ovoj funk ci ji bi ti do po sled weg da na sep tem bra. Pre iz bor ne, a od mah za tim i re dov ne sed ni ce Sa ve ta, odr à nih u Rek to ra tu, Ve sko vi} je (ta -

fa kul te ta i dva raz voj no-is tra ì va~ ka in sti tu ta, u mno gim obla sti ma ne sa mo u Sr bi ji ve} i {i re... Go vo re }i o bu du }em ra du, rek tor je is ta kao da je è qa da UNS pre sve ga bu de „uni ver zi tet po me ri pro sto ra i vre me na”, onih ko ji na we mu ra de, is tra ù ju i stu di ra ju, da raz vi ja kre a tiv no i pro duk tiv no zna we i stvo ri no ve vred no sti na raz li ~i te na ~i ne. Da po boq {a va kva li tet vas pit no-obra zov nog i na u~ no i stra ì va~ kog ra da, da se po ve zu je s uni ver zi te ti ma sli~ nim po sta ro sti i ve li ~i ni. U Kam pu su UNSa za vr {a va se iz grad wa Cen tral ne zgra de Uni ver zi te ta i pr vi obje kat ( fa za) bu du }eg Na u~ noteh no lo {kog par ka, a usko ro }e star to va ti grad wa glav nog NTPa, {to su 25 mi li o na evra vred ne in ve sti ci je, ko je je u naj ve }oj me ri obez be di la dr à va. - @e li mo da bu de mo je dan od no si la ca zna wa na Za pad nom Bal ka nu - po ru ~io je rek tor Ve sko vi}, pod se tiv {i da su 50.000 stu de na ta i 4.500 za po sle nih sna àn po ten ci jal. V. ê ki}

IN MEMORIAM

Ra do van Bi go vi} (1956 – 2012)

Pro to je rej-sta vro for pro fe sor Ra do van Bi go vi}, ro |en u Nik {i }u 1956. go di ne, pre mi nuo je prek si no} u Be o gra du. Za vr {io je Pra vo slav ni bo go slov ski fa kul tet, na ko me je i dok to ri rao, i Fi lo zof ski na gru pi za fi lo zo fi ju. U dva man da ta je bio de kan Pra vo slav no bo go slov skog fa kul te ta. Sma tra se jed nim od naj ve }ih te o lo ga da na {wi ce. Bio je ~lan Udru `e wa kwi `ev ni ka Sr bi je i ured nik fi lo zof sko-te o lo {ke bi bli o te ke „Slu `be nog gla sni ka” Re pu bli ke Sr bi je. Po red ni za kwi ga, ob ja vio je oko sto stu di ja, ~la na ka i ese ja u ra znim ~a so pi si ma u ze mqi i ino stran stvu. Po seb no se ba vio od no si ma Cr kve i dru {tva. Bio je vr {ilac du` nosti s ta re {ine ma nas tira S vetog Arh an gela Gav rila u Ze munu i jedan je od os ni va~a H ri{} anskog k ult urnog c entra i wegov vi {e go di{wi pr eds ednik. Dob itnik je Zl atne zn a~ke K ult urno-p rosv etne zaj ed nice Sr bije, Zl atnog b eo ~uga K ult urno-p rosv etne zaj ed nice B eog rada i p la kete zas lu`nog g ra |a nina Ze muna.

Stje pan Gre deq (1953 – 2012) ^lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je i sa rad nik In sti tu ta za fi lo zo fi ju i dru {tve nu te o ri ju Stje pan Gre deq umro je 30. ma ja u Be o gra du, po sle du `e bo le sti. Gre deq je ro |en 1953. u Sko pqu, a osnov nu {ko lu i gim na zi ju za vr {io je u Be o gra du. Di plo mi rao na Fi lo zof skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du, 1978. go di ne, gde je i dok to ri rao 1993. go di ne. Odd 1982. bio je za po slen u In sti tu tu za fi lo zo fi ju i dru {tve nu te o ri ju, ~i ji je di rek tor bio od 2003. go di ne. Bio je glav ni i od go vor ni ured nik ~a so pi sa „So ci o lo {ki pre gled”, „Fi lo zo fi ja i dru {tvo”. Ob ja vio je pre ko pe de set na u~ nih ra do va u ze mqi i ino stran stvu.

subota2.jun2012.

NE RAS PO LO @E WE, UMOR I BEZ VOQ NOST SIMP TO MI PRO LE] NE DE PRE SI JE

Stig ma ko ~i od la zak kod le ka ra Na pe tost, bez voq nost, ma lak sa lost i sta lan umor, iz be ga va we dru {tva, po tre ba za snom, gu bi tak ape ti ta ili stal na po tre ba za hra nom mo gu bi ti simp to mi pro le} ne de pre si je ko ja mo `e ozbiq no da uti ~e na sva ko dnev ne ak tiv no sti. Se zon ska de pre si ja ja vqa se sva ke se zo ne u isto vre me, a naj ~e {}e zi mi i u pro le }e. Od we naj ~e {}e pa te `e ne iz me |u 40 i 50 go di na.

Na nedavno odrànom kongresu Svetske psihijatrijske asocijacije u Sankt Peterburgu re~eno je da }e depresija do 2030. godine postati vode}i zdravstveni problem - Na rav no, ni je u svim slu ~a je vi ma di jag no za de pre si ja - ka è dr Sla |a na Po po vi}. - Ma lak sa lost i umor mo gu bit po sle di ca jed no li~ ne zim ske is hra ne i po maw ka wa vi ta mi na, a ne ras po lo è we mo è bi ti iza va no maw kom sun ~e ve sve tlo sti i uti ca jem me te o ro lo {kih zbi va wa ko ji ma su na ro ~it pod lo `ne me te o ro pa te. Uko li ko ova kvo ne ras po lo è we tra je ne de qa ma, sa ve tu je se od la zak kod le ka ra. Na à lost, de pre si ja, kao i osta li psi hi~ ki po re me }a ji, kod nas se jo{ uvek kri ju, te {ko ih qu di pri hva ta ju i pri zna ju, pa sa mim tim ret ko zbog wih od la ze kod le ka ra. Sklo ni ji smo „sa mo le ~e wu” ko je se naj ~e {}e svo di na uzi ma wu pi lu Srp ski ma na sti ri i cr kve u ru mun skom de lu Ba na ta bi }e pred sta vqe ni kroz iz lo `bu fo to gra fi ja “Sve do ci tra ja wa” ko ja }e u uto rak, 5. ju na, u 19 ~a so va, bi ti otvo re na u Ma lom sa lo nu Na rod nog mu ze ja Zre wa nin. Autor iz lo `be ko ja }e tra ja ti do 19. ju na je no vi nar iz Zre wa ni na Mi lo rad Sa vi}, a fo to gra fi je pot pi su je fo to re por ter iz No vog Sa da Dar ko Do zet. Pro je kat “Srp ski ma na sti ri i cr kve u Ru mu ni ji” pri hva }en je na kon kur su Mi ni star stva ve ra i di ja spo re i po dr à li su ga Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i in for mi sa we i grad Zre wa nin.

la za smi re we, {to sva ka ko ni je od go va ra ju }a te ra pi ja za de pre si ju. U~e sta lost de pre siv nih po re me }a ja je ve li ka i u sve tu. Pro ce wu je se da u sva kom tre nut ku od dva do ~e ti ri od sto sta nov ni {tva ima ne ki ob lik de pre si je. Re zul ta ti jed ne stu di je po ka zu ju da oko 50 od sto de pre siv nih qu di ni ka da ne za tra ì po mo}. Isti to li ki pro ce nat de pre siv nih ko ji se ja ve le ka ru op {te me di ci ne ne bu de di jag no sti ko van. Od pa ci je na ta kod ko jih se po sta vi di jag no za de pre si je sa mo 50 od sto bu de le ~e no, a od onih ko ji se le ~e, sa mo po lo vi na bu de ade kvat no le ~e na. Ta ko ot pri li ke sva ki {e sna e sti de pre siv ni ~o vek pri mi ade kvat nu te ra pi ju. Is tra ì va we In sti tu ta za jav no zdra vqe „Ba tut” po ka za lo je da je de pre si ja kod 4,4 od sto è na i 2,4 od sto mu {ka ra ca kon sta to va na kao obo qe we. De pre si ja je u Sr bi ji me |u vo de }im po re me }a ji ma zdra vqa - za u zi ma ~e tvr to me sto, iza is he mij ske bo le sti sr ca, ce re bro va sku lar nih obo qe wa i ra ka plu }a. Na ne dav no odr à nom kon gre su Svet ske psi hi ja trij ske aso ci ja ci je u Sankt Pe ter bur gu re ~e no je da }e de pre si ja do 2030. go di ne po sta ti vo de }i zdrav stve ni pro blem. Cr ne slut we iz re kla je i Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja, prog no zi ra ju }i da }e do 2020. go di ne de pre si ja bi ti dru ga bo lest (po sle sr ~a nih obo qe wa) ko ja pro u zro ku je in va li di tet, i pro blem broj je dan u „ze mqa ma tre }eg sve ta”. - Ove prog no ze sa mo go vo re da }e se psi hi~ kim po re me }a ji ma, me |u ko ji ma de pre si ja za u -

zi ma zna ~aj no me sto, ubu du }e mo ra ti po kla wa ti da le ko ve }a pa `wa. Le ka ri ma op {te prak se po treb na je do dat na edu ka ci ja ka ko bi bi li ospo so bqe ni da lak {e uo~e de pre si ju kod svo jih pa ci je na ta, a mo ra }e vi {e da se ra di i na sma we nu stig me me |u gra |a ni ma ko ja pra ti psi hi~ ke po re me }a je - ka `e dr Po po vi}. J. Bar bu zan

SRP SKE BO GO MO QE U RU MUN SKOM DE LU BA NA TA

Sve do ci tra ja wa Uz dva pa noa, sa uvod nim tek stom i ~e ti ri ma pe, po stav ka ima 43 pa noa sa fo to gra fi ja ma svih pet ma na sti ra i ve }eg bro ja cr ka va, u ru mun skom de lu Ba na ta, gde po po sled w em po p i s u sta n ov n i {tva iz 2011. go di ne, u pe de se tak na s e q a, `i v i ukup n o 18.500 Sr ba. - Srp ske cr kve i man sti ri u ru mun skom de lu Ba na ta ~i ne pra vo slav nu, na ci o nal nu, emo -

tiv nu i isto rij sku ce li nu, a u pro jek tu na zva nom “Sve do ci tra ja wa” pred sta vqe ni su iz lo `bom fo to gra fi ja, pre te `no fa sa da, ka ta lo gom i kom pakt di skom. Po la zno me sto je ma na stir Ba zja{, po dig nut 1225. go di ne na le voj oba li Du na va, kao za du `bi na sve tog Sa ve i ne ka da {wi me toh Pe} ke pa tri jar {i je. Po se ban zna ~aj ima i ma na stir Bez din, ove ko ve ~en u vre me sve te ar hi je rij -

ske li tur gi je, slu è wa vla di ke bu dim skog i ad mi ni stra to ra te mi {var skog Lu ki ja na i vla di ke ba nat skog Ni ka no ra, a u to ku vra }a wa û do tvor ne iko ne Pre sve te bo gor di ce Vin ~an ske - Bez din ske, 28. av gu sta 2011, ko ja je pr vi put sa ka lu |e ri ma tu do spe la 1740. go di ne, skla wa ju }i se od Osman li ja – ob ja {wa va Mi lo rad Sa vi}. Osim ma na sti ra, pred sta vqe na je i ras ko {na Sa bor na cr kva u Te mi {va ru, pa fa sa de hra mo va u Ara du, ê ne ju i Ma lom Be~ ke re ku, i dru gi ver ski objek ti. @. Ba la ban

KON FE REN CI JA O OB NO VQI VIM IZ VO RI MA ENER GI JE

Sred wo {kol ci na gra |e ni na kon kur su FTN-a Na gra de za kon kurs na te mu „Iza zo vi ob no vqi vih iz vo ra ener gi je”, ko ji je or gqa ni zo va la stu dent ska or ga ni za ci ja „IEEE Stu dent Bren~”, do de qe ne su u~e ni ci ma sred wih {ko la ko ji su se ba vi li te ma ma ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, ener get ske efi ka sno sti i elek tri~ nih auto mo bi la. Do de la je or ga ni zo va na na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka (FTN) u okvi ru pr ve stu dent ske kon fe ren ci je na te mu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je i ener get ske efi ka sno sti. Pr vo pla si ra na je bi la u~e ni ca vr ba {ke gim na zi je „@a r ko Zre wa nin” Isi do ra Ra de vi}, dru gi je bio Da vid Mi r ko vi} iz no vo sad ske elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin”, a tre }a Ana Kne è vi} iz gim na zi je „Isi do ra Se ku li}” u No vom Sa du. - Te ma ko jom sam kon ku ri sa la na tak mi ~e we bi la je „Ino va ci je u ko ri {}e wu so lar ne ener gi je i ener gi je ve tra”, a mo tiv je bi la mo ja za in te re so va nost za ob no vqi ve iz vo re ener gi je - re kla je Isi do ra Ra de vi}. -Rad je u pot pu no sti sa mo sta lan, jer su ta ko zah te va li u kon kur su, i is tra ì va~ ki, {to mi ni je stran po jam jer se is tra ì va wi ma ba vim ve} ne ko vre me u „Pet ni ci”.

Ovom pri li kom pot pi san je i spo ra zum iz me |u FTN-a i bel gij ske kom pa ni je „Elek tra vings” ko ji se ti ~e za jed ni~ kih ak tiv no -

Isi do ra Ra de vi} prima nagradu od Tihomira Simi}a

sti u okvi ru ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. De kan FTN-a Ili ja ]o si} ka zao je da je u pi ta wu ugo vor o du go ro~ noj na u~ no-teh ni~ koj i po slov noj sa rad wi. - Ra di }e mo na iz ra di pro je ka ta i wi ho voj re a li za ci ji i pod sti ca }e mo pro iz vod wu ele me na ta ko ji se ko ri ste u obla sti ze le ne ener gi je. Ovo je ve li ka {an sa za stu den te ko ji }e ima ti pri li ku da ra de prak su u „Elek tra ving su” i da u~e stvu ju u spr o vo |e wu pro je ka ta - na veo je ]o si}. Sa rad wa }e bi ti ostva re na kroz Cen tar za ob no vqi ve iz vo re i kva li tet elek tri~ ne ener gi je ko ji se ba vi is tr `i va wi ma u obla sti enr ge ti ke, a pro jek to vao je i iz ra dio fo to na pon sku elek tra nu i niz idej nih re {e wa so lar nih elek tra na u Le skov cu, Ko va ~i ci, Cr ven ki, Vra wu i Za je ~a ru. Kon fe ren ci ji su pri su stvo va li i za me nik po kra jin skog se kre ta ra za obra zo va we Zol tan Je ge{, di rek tor „Elek tro voj vo di ne” Ti ho mir Si mi}, rek tor no vo sad skog Uni vr zi te ta Mi ro slav Ve sko vi}, na ~el ni ca Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne Alek san dra Jo va no vi} Ga lo vi} i dru gi. A. J.

VESTI Mla di su za kon De se tak pri pad ni ka omla din skih vo lon ter skih gru pa iz Sr bi je vra ti lo se iz Bri se la. Mla di iz Ni {a, Kra gu jev ca, Pi ro ta, No vog Pa za ra, Ba~ ke Pa lan ke, Va qe va, Pri je po qa, Iva wi ce, Sen te i Srp ske Cr we su kao po bed ni ci omla din skih vo lon ter skih ak ci ja u pro {loj go di ni ima li pri li ku da obi |u Evrop sku ko mi si ju i Evrop ski par la ment i upo zna ju se sa ra dom EU in sti tu ci ja. Wih je u sklo pu pro gra ma “Mla di su za kon” kra jem pro {le go di ne iza bra lo Mi ni star stvo omla di ne i spor ta i De le ga ci ja EU u Sr bi ji jer su bi li pr vo pla si ra ne omla din ske vo lon te re ske or ga ni za ci je. Pro {le go di ne je bi lo 153 pro jek ta ko ji su iz ra di le omla din ske vo lon ter ske or ga ni za ci je ~i me se po ko zna ko ji put po ka za lo da Sr bi ja ima kva li tet ne i spo -

sob ne mla de qu de u ko je vre di ula ga ti. Ove go di ne pri ja vi lo se 445 udru `e wa mla dih. Mi ni star stvo omla di ne i spor ta }e i 2012. go di ne na sta vi ti sa re a li za ci jom ovog pro gra ma. Ne dav no je i ras pi san kon kurs za fi nan si ra we omla din skih pro je ka ta u ci qu pod sti ca wa ak ti vi zma i vo lon te ri zma mla dih. Q. M.

Pro test za po sle nih na TV „Ava la” i „Pink 15” Za po sle ni na TV „Ava la” i „Pink 15” iz Sko pqa pro te sto va li su ju ~e is pred zgra de TV Pink u Be o gra du zbog ne is pla }e nih za ra da. Za po sle ni ma na TV „Ava la” ni su is pla }e ne ~e ti ri, a za po sle ni ma u te le vi zi ji „Pink 15” iz Sko pqa osam za ra da. Pred stav nik za po sle nih na TV Ava la Alek san dar [u ba ri} re kao je da ta te le vi zi ja od

pre 25 da na po no vo ne pro iz vo di sop stve ni pro gram, jer po slo dav ci ni su is pu ni li obe }a wa o is pla ti za o sta lih za ra da, ~i jim pri hva ta wem je 1. mar ta za vr {en pret hod ni dvo me se~ ni {trajk u toj ku }i: - Pi ta mo RRA zbog ~e ga se i da qe do zvo qa va ta kvo emi to va we pro gra ma ko ji ni je u skla du sa ela bo ra tom na osno vu ko ga je TV Ava la do bi la na ci o nal nu fre kven ci ju. Pred stav ni ci za po sle nih u te le vi zi ji „Pink 15” iz Sko pqa ka ù da su do {li u Be o grad jer su uvi dom u do ku men ta ci ju utvr di li da je vla snik te le vi zi je kom pa ni ja „Pink in ter na ti o nal”. - Upra vo je ovo me sto na ko me mo è mo da po tra ì mo od go vo re u ve zi sa na {im za ra |e nim, a ne is pla }e nim pla ta ma - re kla je pred stav ni ca za po sle nih na te le vi zi ji „Pink 15” Sne à na An ti}.

dRU[TvO / CRnA HROnikA

subota2.jun2012.

NA STA VQA^ PO RO DI^ NE LO ZE (JO[ UVEK) U PRED NO STI

]erke vole, sinovima se ponose Dobro ~uvani recept dobijawa mu{kog deteta, koji se prenosio sa kolena na koleno, otkrio je u sudwem ~asu Blaò Baja [u{kav~evi} iz zetskog sela Vukovci. On je odlu~io da decenijama ~uvan recept za dobijawe mu{kog potomka i produèwe loè kaè kako ga ne bi “poneo u grob”, a time odmogao mnogim porodicama u dobijawu sinova. Poznavalac “tajne mu{kog potomka” u Crnoj Gori oduvek je bio po{tovan i traèn, a to retko zanimawe u zemqi patrijarhata, ratnika i pu{kono{a je nosilo ogroman teret odgovornosti. No, i kod nas se }erke vole, ali bez sina se o~evi mawe ose}aju mu{karcima jer time gube status “velikih dasa”. Kako je i medicina ocenila da su o~evi ti koji odre|uju pol detetu, a ne majke koje vekovima unazad krive kad rode ènsko dete, onda je receptura za mu{ke potomke veoma zna~ajna i dan danas.

re|ewu sa drugim dràvama, pri ~emu je najzastupqeniji oblik naklonosti prema sinovima nau{trb k}eri, ali on je mnogo mawi od ostalih ekonomski i demokratski razvijenijih dràva u svetu. U Srbiji nisu zabeleèni slu~ajevi abortusa koji su bili motivisani polom deteta, ali u isto vreme zabeleèn je ve}i broj slu~ajeva ubistva novoro|enih devoj~ica ili neadekvatne brige o èn-

Naj ve }a dis kri mi na ci ja èn ske de ce u Al ba ni ji Od evropskih dràva u ovom istraìvawu o diskriminaciji prema ènskoj deci najboqe je plasirana Makedonija, koja je zauzela peto mesto u svetu. Od zemaqa u regionu najlo{ije je pozicirana Albanija koja, prema ovom izve{taju, ima izraènu diskriminaciju prema ènama. Bi}e da se i mnogo razvijenijim dràvama od na{e vi{e vodi ra~una o sinovima nego o k}erkama. Naime, prema rezultatima istraìvawa Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj, u konkurenciji 86 zemaqa isto~ne Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike, Srbija je zauzela visoko 11. mesto u odnosu naklonosti prema mu{kom i ènskom detetu. Jer, utvr|eno je da se u Srbiji sprovodi blaga diskriminacija èna u po-

skim bebama. Najve}a polna diskriminacija naj~e{}e se ogleda u nasle|ivawu jer se ovde jo{ uvek veruje, suprotno Ustavu Srbije i zakonima gde su deca jednaka, da k}erke treba da se odreknu svog dela nasledstva u korist bra}e, odnosno da sve treba da pripadne wima jer onda odlaze iz roditeqske ku}e i samim tim prestaju da imaju odre|ena prava. Sociolozi tvrde da je ovde zapravo re~ o nasle|u iz pro{losti kada se prema

ènskoj deci odnosilo kudikamo nepovoqnije. Podse}aju da se odvajkada za ro|ewe sina prire|ivalo posebno slavqe pra}eno pucwavom i prangijawem jer je to bio znak da se rodio naslednik, vojnik, nastavqa~ loze i krsne slave, ali i neko ko }e voditi brigu o ostarelim i bolesnim roditeqima. S druge strane brojna istraìvawa su takva shvatawa demantovala jer pokazuju da se danas ènska deca vi{e staraju o roditeqima, da su privrènija i da su spremna sve da u~ine kako bi im obezbedila bezbri`nu starost. U isto vreme sve je vi{e sinova ~ije se ro|ewe danima proslavqalo, koji diù ruke na ostarele roditeqe zbog novca i imovine. Naime, nasiqe nad starim osobama u Srbiji je u porastu a nasilnici su naj~e{}e deca i unuci, pokazalo je nedavno istraìvawe Crvenog krsta Srbije u Novom Sadu i Ni{u. Prose~na starost `rtava nasiqa je 70 godina, a izvr{ioci su naj~e{}e deca i unuci i to u 90 odsto slu~ajeva mu{karci starosti od 35 do 45 godina, dok je najmla|i imao 26 godina. Nasiqe nad starima se naj~e{}e vr{i upotrebom fizi~ke sile, dok se oru`je re|e koristi, a 90 odsto slu~ajeva nasiqa po~iweno je u porodi~nom domu. Q. Ma le {e vi}

PRE@IVETI GRAD

Qudski nesporazum Dobar je ovo grad, uprkos nama. Posebice vaqa izme|u gluvog doba i onog koje ~uje. U tom maju{nom vremenskom opsegu qudi su omamqeni, otupqenih ~ula, skloniji iskrenosti iz nehata. Ni dan, ni no}; jedna i jedina ugodna tranzicija. Niti ubija, niti pokondiri.

Sre}nici su u{u{kani porodicom i prijateqima i sve je ude{eno da se razgaqena ishitrenost duha ispoqi ka odabranima. Zlatni momenat dobrih mama i tata, za decu nisam siguran. Tada su i du}ani i kafane prazni, {to ~oveka natera da se prema bu|elaru i jetri, a ne samo potomcima, odnosi milosrdnije. Vreme kada sove mudrosti tegle krila, a site ma~ke ne vri{te kao bebe. Mawe sre}nima zalomi se da traè parking mesto, koje u zlatnoj dobi biva besplatnim. Mora na bulevaru - lew kao kwaz! U redu, ima i gorih potraga u ìvotu: za posao, partnera, bubreg, boju glasa osobe koje nema. Kad se ~ovek sabere, sva su iskawa mawe bolna od ovog ali mimo te nevidqive granica izme|u ìvog i mrtvog dela dana sebi~nome je ~esto za~epqen razum, pa umisli sva{ta. Prazno parking mesto. Smeje mi se kao jedna mala kojoj sam davno nehotice poklonio pakao: podano, spremno - visi na ì~ici

mog kaprica. Ne kwaz, no car! Mesto je imalo vi{e sre}e od cure, napadnuh ga kao `edno govedo pojilo. Taj komadi} betona nije rezervisan za moje mawe tali~ne sugra|ane. Srodstvo invaliditeta i nesre}e je u ovom slu~aju preceweno; oni su baksuzi jer su ro|eni ovde.

je u o~ima jadniji, radikali bi mi ispostavili ra~un za ma{tu. Da mi je boqi, isto bi uradio LDP. Topao, prijazan glas, kakvog ~ovek u riznici se}awa skladi{ti uz nedeqne prènice ili kakao pred spavawe, prostodu{no mi poèle dobro ve~e. Primetio je da, otu|en nevericom, o~ijukam uredno postavqen znak kome pripada ovo mesto te spremno kaza: „Evo druè (kao ratnik ratniku, a ne ^lan ^lanu) sad }u ja da isparkiram, pa ti izvoli, stani„. Stojim, gledam gospodu u poku{aju, vi{e sam sebi kaèm da je plac rezervisan s razlogom. Ne reaguje. I daqe zra~i prijateqskom intimom usamqenih saboraca, negde u rovovima partokratske ni~ije zemqe, ponavqa mantru odlaska srda~no mi prepu{taju}i pravo pre~eg. Tre}i put - ni{ta; tojest - sva{ta! Iz o~iju mu izbi sjaj kakav samo po{teni nalaza~i izgubqenih nov-

Pri me tio je da, otu |en ne ve ri com, o~i ju kam ured no po sta vqen znak ko me pri pa da ovo me sto te sprem no ka za: „Evo, dru è, (kao rat nik rat ni ku, a ne ^lan ^la nu), sad }u ja da is par ki ram, pa ti iz vo li, sta ni” Cipela za grad odalami tlo. Sasvim neprimetna, k’o {to je ona mala meni bila, dole se pruìla ùta {partana farba. Ne, ovo nije mesto za vozila osoba sa invaliditetom, ovo je zona u kojoj kom{ija u kolicima vaqa iza}i iz kola. Opijen sva|om mraka i svetla nisam primetio ispranu boju krunisanu pra{inom. Zauzeo sam, da cepidla~im, tre}inu tog mesta, a qudi ne mogu biti tre}inu trudni. Bio bih qut, samo da nije bilo wega. Sredove~ni, urnisani vlasnik sredove~nog, urnisanog „stojadina”. Pri{ao mi je „s osmehom od ~mara do obrva„ (Bukovski, prim. aut). ôvek, jedan od nas, savr{en primerak: da mi

~anika imaju. Divan ~ovek, re~ju da ga ne pokudim, eh, da nam je vi{e ovakvih. Oklevawem sam ga zbunio. Zemqa~ke rupe u lobawi pitomo su traìle odgovor, promrmqah da }u ipak oti}i negde drugde. „Tjah, princip”, rekoh bogoboja`qivo, jer mi se u suprotnom Mesec smeje danima. ûv{i to, na nepromewenom licu lagano se gasio sjaj i daqe prijateqskih badema. Dva de~ja oka, koja znaju da ga roditeqi laù ~im ih pita ne{to sasvim blesavo i neva`no, gledala su kroz mene, parking, grad, no}. Ostadosmo dobri neznanci i ne rastasmo se kao boqi qudi. A mogli smo, be{e zlatni momenat. Igor Mi ha qe vi}

dnevnik

c m y

GRU PA UHAP [E NIH RAZ VI JA LA PO SAO NA ME \U NA ROD NOM NI VOU

Na tekstilu zakinuli milijardu dinara poreza Sek tor po re ske po li ci je podneo je Tuìla{tvu za organizovani kriminal u Beogradu krivi~nu prijavu protiv organizovane kriminalne grupe od 23 osobe zbog udruìvawe radi vr{ewa krivi~nih dela, prawa novca, primawa i davawa mita, zloupotrebe slu`benog poloàja i poreske utaje, o{tetiv{i buxet Srbije za skoro 1,2 milijarde dinara. Poreska uprava je, kako je precizirano u saop{tewu Ministarstva finansija, krivi~nu prijavu podnela u saradwi sa Slu`bom za borbu protiv organizovanog kriminala - Upravom kriminalisti~ke policije. Organizatori i ~lanovi ove organizovane kriminalne grupe su po dogovoru sa vlasnicima ve}eg broja privrednih subjekata registrovanih na teritoriji Srbije, ali i susednih zemaqa transportovali i uvozili tekstilnu robu i

ode}u na svoja privredna dru{tva i privredna dru{tva koja su pod kontrolom ~lanova organizovane kriminalne grupe. Stavqali su u promet tekstilnu robu poreklom iz azijskih i evroazijskih zemaqa, ode}u i obu}u koja je prethodno kupqena za gotov novac u Turskoj, Ma|arskoj i Italiji od ve}eg broja vlasnika, privrednih subjekata sa podru~ja Srbije, kori{}ewem poslovne dokumentacije sa neistinitim sadr`ajem, navedeno je u saop{tewu. Falsifikovanu uvoznu dokumentaciju su obezbe|ivali u nameri da se prikrije i la`no prika`e stvarna vrednost koja je vi{estruko ve}a u odnosu na vrednost robe koja je utvr|ena od strane carinskih organa i po kojoj je cariwena i to uz pomo} jednog broja radnika carine. Tako uvezenu robu prijavqeni su fakturisali na

osnovu kwigovodstvene dokumentacije u kojoj prijavqivana umawena vrednost robe i tako simulovanim pravnim poslom umawili osnovicu za obra~un PDV-a prilikom fakturisawa kupcima - saizvr{iocima pod ~ijom kontrolom su privredna dru{tva evidentirana kao kupci. Navedenu robu su u svojim kwigovodstvenim evidencijama prikazivali kao promet na malo, prodaju privrednim dru{tvima koja simuliraju poslovawe i ne pla}aju PDV ve} iskazuju zahteve za povra}aj PDV-a. Prikazivali su je, tako|e, kao prodaju privrednim dru{tvima koja prestaju sa radom i prenose osniva~ke uloge i zalihe dobara na strane dr`avqane koji su nedostupni kontroli, privrednim dru{tvima koja imaju poslovawe sa takozvanim fantomskim firmama i onim za prawe novca. E. D.

NO VI DE TA QI U SUD SKOM PRE PU CA VA WU AGEN CI JE ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE I NO VOG SA DA

Sud usvojio àlbu Agencije Agencija za borbu protiv korupcije saop{tila je danas da je Vi{i sud u Novom Sadu usvojio wenu àlbu i poni{tio re{ewe o privremenoj meri koju je traìo gradona~elnik tog grada Igor Pavli~i}. Prema odba~enom zahtevu Pavli~i}a, Agencija bi pod pretwom nov~anog ka`wavawa, morala odmah da sa svoje internet strane ukloni tekst „Krivi~na prijava protiv gradona~elnika Novog Sada i ~lanova gradskog ve}a”. Osim privremene mere, kako se dodaje u saop{tewu, gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} i ~lanovi Gradskog ve}a traìli su u tu`benom zahtevu da Agencija, svakom posebno, isplati 500.000 dinara na ime nematerijalne {tete zbog povrede ~asti i ugleda, a taj postupak je jo{ u toku. Naime, Grad Novi Sad je u martu protiv Agencije za borbu protiv korupcije podneo tu`bu za nadoknadu nematerijalne {tete zbog toga {to je Agencija, kako je tada objasnio Pavli~i}, nanela {tetu gradskih vlastima kada je protiv wih podnela u me|uvremenu od-

ba~enu tu`bu u kojoj su on i ~lanovi Gradskog ve}a ozna~eni kao „organizovana kriminalna grupa”. Protiv Pavli~i}a i ~lanova Gradskog ve}a, Agencija je u januaru ove godine podnela Tu`ila{tvu za organizovani kriminal krivi~nu prijavu zbog, kako je navedeno, osnovane sumwe da su zloupotrebili polo`aj i ovla{}ewa i time naneli vi{emilionsku {tetu Novom Sadu, preduze}u ATP „Vojvodina” i Iliji Devi}u, kupcu i ve}inskom vlasniku dru{tvenog

dela tog preduze}a, kao i mawinskim akcionarima. Novi Sad je u maju 2006. godine, sklopio ugovor sa „ATP Vojvodina“ kojim se obavezao da }e za novoizgra|enu autobusku stanicu obezbediti uslove za rad u me|umesnom saobra}aju po me|unarodnim standardima, ali do toga do danas nije do{lo, zbog ~ega je Devi} podneo prijave protiv Gradske uprave sa od{tetnim zahtevom od skoro 100 miliona evra. E. D.

MA SOV NA HAP [E WA ZBOG FAN TOM SKIH FIR MI

Utajeno 70 miliona dinara Zbog sumwe da su po~onili vi{e krivi~nih dela zloupotrebe i poreske utaje, na podru~ju Jagodine i ]uprije je uhap{eno pet lica, a krivi~nom prijavom }e biti obuhva}eno jo{ sedam osoba - saop{tio je MUP. Uhap{eni su odgovorna lica privrednog dru{tva „Armagedon eko” DOO iz Velikog Gradi{ta Dejan P. (33) i Zoran M. (39), obojica iz ]uprije, vlasnik i odgovorno lice „Sali prom” DOO iz Velikog Popovi}a, Oliver A. (39), kao i Branislav J. (58) iz i Miroslav J. (50) iz Kre`binaca u op{tini Para}in. U istoj akciji policija je podnela krivi~ne prijave protiv Sa{e O.(30) iz Kragujevca, Zvazdana R. (38) iz Beograda, Vojkana \. (42) iz Para}ina, @ivojina M. (58) iz Para}ina i

Predraga M. (38), Bobana J.(51) i Nenada M. (59) svi iz Kri`binaca. Osumwi~eni Dejan P. i Zoran M. su od po~etka 2011. do maja 2012., kao odgovorna lica preduze}a „Armagedon Eko” Veliko Gradi{te, iskoristili svoj slu`beni polo`aj i ovla{}ewa na taj na~in {to su u vi{e gradova na teritoriji Srbije sa fizi~kim licima i vlasnicima preduze}a koji se bave prodajom otpadnih metala i sekundarnih sirovina ugovorili kupovinu robe za gotov novac u ukupnom iznosu od oko 360.000.000 dinara. Deo tog novca je ispla}en fizi~kim licima, dok je osumwi~eni Zoran M. u ciqu prikrivawa kupoprodaje robe „na crno” nabavio ulazne ra~une preko tzv. „fantomskih“ preduze}a, za koje je znao da su la`ni, jer prometa izme|u ovih preduze}a i

wihovih dobavqa~a uop{te nije bilo. Potom su organizovali prevoz otpadnih metala i sekundarnih sirovina do stvarnih kupaca koji su izvr{ili pla}awe robe preko ra~una „Armagedon eko” i na taj na~in su pribavivili protivpravnu imovinsku korist za „Armagedon eko” u iznosu od preko 70.000.000 dinara (oko 700.000 evra). To je, ina~e, ukupan zbir izbegnutog poreza na dohodak gra|ana koji bi se morao platiti prilikom otkupa sekundarnih sirovina od fizi~kih lica i iznosa prethodnog PDV-a kao odbitnog poreza, a na {tetu buxeta Republike Srbije. Pripadnici MUP-a Srbije nastavqaju rad na rasvetqavawu svih nezakonitosti u poslovawu navedenih privrednih subjekata i lica. E. D.

crna hronika

dnevnik NA STA VQA SE IS TRA GA O IS KU SNOJ RAZ BOJ NI^ KOJ GRU PI

Krug osum wi ~e nih ni je ko na ~an Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal da nas }e sa slu {a ti sed mo ri cu pri pad ni ka kri mi nal ne gru pe uhap {e nih zbog sum we da su iz vr {i li vi {e ubi sta va, raz boj ni {ta va i iz nu da me |u ko ji ma je i po ku {aj ot mi ce dva ka mi o na ko ja su pre vo zi la ro bu iz va qa o ni ce ba kra Se voj no za Ukra ji nu. Tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} re kao je Ta njug u da }e po sle sa slu {a wa bi ti od lu ~e no o wi ho vom da qem pro ce su i ra wu, na gla siv {i da krug osum wi ~e nih jo{ ni je ko na ~an i da se na sta vqa ak ci ja iden ti fi ka ci je dru gih pri pad ni ka te gru pe. Uhap {e ni su Raj ko P. (1955) i Pe ro \. (1967) iz Su bo ti ce, @i vo jin T. (1956) iz No vog Sa da, Ra do van G. (1953) iz Som bo ra, Ra {ko M. (1966) iz To po le i Be o gra |a ni Jo vi ca R. (1955) i Du {an O. (1952). Oni se sum wi ~e za kri vi~ na de la ubi stva, raz boj ni {tvo, iz nu de, neo vla {}e no dr à we i no {e we va tre nog oru` ja i eks plo ziv nih na pra va i udru ì va we ra di iz vr {e wa kri vi~ nih de la, raz boj ni {tva. Osum wi ~e ni su uhap {e ni pre dva da na ka da su po ku {a li da ot mu dva ka mi o na va qa o ni ce „Se voj no” sa ro bom upu }e nom za Ukra ji nu ra di pro da je ukra jin skom kup cu.

Oni su po sled wih ne ko li ko sed mi ca pri ku pqa li po dat ke o tran spor tu ro be, a on da je je dan od pri pad ni ka gru pe po ku {ao da stu pi u kon takt s vo za ~i ma ka mi o na, ali u to me ni je us peo. On ih je za to pra tio i o kre ta wu ka mi o na oba ve {ta vao dru ge pri pad ni ke gru pe ko ji su ih ~e ka li u Vr {cu s na me rom da kad ka mi o ni iza |u iz Sr bi je iz vr {e ot mi ci ka mi o na i za ple ne ro bu na me we nu ukra jin skom kup cu, re kao je Ra di sa vqe vi}. Tu ì lac je na po me nuo da je pri li kom pre tre sa osum wi ~e nih pro na |e no va tre no oru` ja, mu ni ci ja, ma te ri ja za ko ju se sum wa da je otrov i dru ge stva ri na me we ne iz vr {e wu kri vi~ nih de la. Pre ma re ~i ma Ra di sa vqe vi }a, Tu ì la {tvo sa ra |u je sa nad le znim or ga ni ma Ki pra ra di ra sve tqa va wa jed nog kri vi~ nog de la za ko je se sum wa da su pri pad ni ci ove gru pe iz vr {i li 30. ma ja 2011. go di ne na te ri o tir ji te dr à ve. Po li ci ja je ju ~e sa op {ti la da je ta kri mi nal na gru pa 30. ma ja pro {le go di ne na Ki pru u obla sti Pi la, u Lar na ki po ku {a la ubi stvo jed nog ru skog dr à vqa ni na, ta ko {to je da qin skim pu tem ak ti vi ra la pret hod no po sta vqe nu eks plo ziv nu na pra vu. (Ta njug)

OT KRI VE NA JO[ JED NA MRE @A FI NAN SIJ SKIH MAL VER ZA CI JA

Pri vo |e wa zbog uta je No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je za dr `a va we Raj ku \. (1968) i Dra ga nu D. (1964), iz Ve ter ni ka, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, dok je, zbog sum we da su iz vr {i li isto kri vi~ no de lo, pod ne ta kri vi~ na pri ja va, u re dov nom po stup ku, pro tiv jo{ 10 oso ba, od ko jih je pet iz No vog Sa da: Bo ri slav J. (1977), Pe ra L. (1968), Sa {a V. (1966), To mi slav M. (1974) i Na da D. (1968), za tim dve iz Ve ter ni ka: Si ni {a Q. (1979) i Dra gan P. (1961), kao i Pe tar A. (1980), iz Fu to ga, Mi len ko S. (1967), iz Ba~ kog Jar ka i Ra do wa J. (1956), iz Le skov ca. Oni su, od fe bru a ra 2007. do no vem bra 2008. go di ne, na te ku }e ra ~u ne svo jih fir mi, za ne po sto je }e

is po ru ke do ba ra i uslu ga, pri mi li no vac od stra ne 109 dru gih pri vred nih dru {ta va i taj no vac, u iz no su od pre ko 257 mi li o na di na ra, po di za li u go to vi ni, a od te su me su je dan deo za dr `a va li za se be, u za vi sno sti od pro cen ta pro vi zi je, dok su osta tak vra }a li vla sni ci ma tih pred u ze }a. Sve ove rad we osum wi ~e ni su po kri va li la `nom do ku men ta ci jom, na osno vu ko je su uta ji li po rez i ti me o{te ti li bu xet Re pu bli ke Sr bi je za oko 12,5 mi li o na di na ra. Na ovaj na ~in osum wi ~e ni su za se be i svo ja pri vred na dru {tva pri ba vi li imo vin sku ko rist od bli zu 270 mi li o na di na ra, a po li ci ja na sta vqa rad na utvr |i va wu od go vor no sti vla sni ka po me nu tih 109 pred u ze }a. N. P.

PRI VAT NA TU @BA PRO TIV ZE MU NA CA ZBOG UBI STVA

Po ro di ca [qu ki} tra ì od {te tu 10 mi li o na dinara Po ro di ca ubi je nih Sre do ja i Zo ra na [qu ki }a tu ì la je Vi {em su du u Be o gra du osam pri pad ni ka „ze mun skog kla na”, ko ji su pra vo sna `no osu |e ni na vi so ke ka zne za tvo ra za ubi stvo wi ho vih srod ni ka. [qu ki }i pri vat nom tu `bom tra è od {te tu od 10,4 mi li o na di na ra, na ime na kna de {te te zbog ubi stva Sre do ja i Zo ra na, ko je su pri pad ni ci „ze mun skog kla na” ubi li kod Sa va cen tra u sa ~e ku {i 27. sep tem bra 2002. go di ne. Tu `ba je pod ne ta pro tiv sve do ka sa rad ni ka De ja na Mi len ko vi }a Bag zi ja i Mi la di na Su vaj xi }a zva nog \u ra Mu ta vi ko ji su iz be gli ka `wa va we, za tim bra }e Mi -

lo {a i Alek san dra Si mo vi }a, Sret ka Ka li ni }a, Vla di mi ra Mi li sa vqe iv }a zva nog Vla da Bu da la, Mi la na Ju ri {i }a i Du {a na Kr sma no vi }a. Pri prem no ro ~i {te u tom pred me tu odr à no je 30. ma ja, a po ~e tak su |e wa je za ka zan za 28. no vem bar, ob ja vqe no je na Por ta lu su do va Sr bi je. Sre do je Squ ki} ko ji je va ìo za vo |u „zve zdar ske gru pe” i we gov brat Zo ran ubi je ni su 27. sep tem bra 2002. u Bu le va ru Ar se ni ja âr no je vi }a. Oni su bi li u auto mo bi lu ka da im je s le ve stra ne pri {ao si vi „audi”, a „ze mun ci” su u po kre tu u wih is pa li li 50 me ta ka iz dve auto mat ske pu {ke. (Ta njug)

„Vu kao me je ko li ma dok mi ka nap ni je pao s ru ku” Pa vle B. (27) iz Be o ~i na, ko ji se te re ti za na no {e we te le snih po vre da i zlo sta vqa we i mu ~e we nad sred wo {ko lkom J. K. (17) iz Ru me, osu |en je ju ~e u no vo sad skom Osnov nom su du na je din stve nu ka znu od dve go di ne za tvo ra pred ve }em ko j im je pre se da vao su di ja Ste van Pa vlov. On je ta ko |e od lu kom su da pu {ten iz pri tvo ra u ko jem se na la zi od mo men ta pre da je po li ci ji pre dva i po me se ca. Pre ma na vo di ma op tu `ni ce, okri vqe ni je 19 . mar ta je od 7.30 sa ti do 13.30 ~a so va vre |ao, mal tre ti rao, uda rao, tu kao po gla vi i te lu, pqu vao i pre tio svo joj de voj ci J.K, a uz sve to ve zao je za svoj auto mo bil i vu kao po pu tu. De voj ka je vid no uz ne mi re na is pri ~a la {ta joj se do go di lo tog da na, re kav {i da je pa vle po ~eo da je uda ra ~im su se li u ko la. - Uda rao mi je {a ma re dok je vo zio, go vo rio mi ru `ne re ~i

i vre |ao mi mo je naj bli è. Go vo rio je, vo ze }i me tog da na, da }e me ski nu ti go lu i obe si ti. Znao je ko li ko go di na imam. Za 17. ro |e nadn mi je po klo nio 17 ru à, ~ak je mom ta ti, ko ji ga je pri mio kao si na, re kao da è li da me è ni kad po sta nem pu no let na - ka za la je J. K. - Ka da me uda rao, po vre me no sam gu bi la svest, mi sli la sam da umi rem, iz gu bi la sam ose }aj za vre me i pro stor. Pla ka la sam. Vu kao me je ko li ma dok mi se ka nap ni je ski nuo s ru ku - ka za la je o{te }e na de voj ka. Op tu è ni je ju ~e iz ja vio da osta je pri is ka zu da tim pred is tra à nim su di jom, a ovog pu ta i do dao da sma tra da ni su ta~ ni na vo di iz op tu `ni ce. - Iako sam ka à van zbog dro ge, sa da ne mam ve ze s nar ko ti ci ma i al ko ho lom. Sum wao sam da me va ra, a kad sam to ga da na vi deo po ru ke na we nom te le fo nu, mo je sum we su po tvr |e ne. Tog da na, se li smo pre pod ne u ba {ti ho te la na An dre vqu, ona

je oti {a la do to a le ta, a ostao joj je mo bil ni te le fon na sto lu i vi deo sam po ru ku na dru {tve noj me re ì „Fej sbuk”. Ubr zo po sle od la ska iz ho te la par ki rao sam auto mo bil po red pu ta u de lu gde ne ma ku }a i pi tao je {ta sve to tre ba da zna ~i. Ona je tvr di la da ni je to ona pi sa la ne go we na dru ga ri ca. Bi lo mi je kri vo {to mi Je le na ne go vo ri isti nu, da me ni je la ga la ne bi se to de si lo. U be su sam joj uda rio {a mar, ona mi je od mah uz vra ti la iza {la je iz ko la i po tra ~a la, a ne ko li ko me ta ra da qe sa ple la i pa la na ka men is pri ~ao je svo ju ver zi ju op tu è ni. Pre ma we go vim re ~i ma, de voj ci je kre nu la krv iz no sa zbog ~e ga je pred lo ìo da je od ve ze kod le ka ra. - Ona je in si sti ra la da je od ba cim kod dru ga ri ce u Ru mi {to sam i u~i nio. Ce lu pri ja vu je is kon tru i sao wen otac ko ji je pro tiv na {e ve ze i ni je mi ja sno za {to me ne te re ti i ovo

PO LI CI JA PRI VE LA RAD NI KA OBEZ BE \E WA

Opqa~ kao tre zor du plim kqu ~e vi ma Po li cij ski slu `be ni ci Po li cij ske upra ve u [ap cu su u ~e tvr tak da na uhap si li Dra ga na I. (1972) iz Bo ga ti }a, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke kra |e na {te tu Mi ni star stva fi nan si ja Upra ve za tre zor. Osum wi ~e ni Dra gan I. je bio za po slen kao rad nik obez be |e wa u eks po zi tu ri Upra ve za tre zor, gde je vi {e ne de qa osma trao gde za po sle ni osta vqa ju kqu ~e ve od tre zo ra, a po tom je is ko ri stio wi ho vu ne pa `wu, iz neo ori gi nal ne kqu ~e ve

od ula znih vra ta i na pra vio ko pi je. Osum wi ~e ni je 25. ma ja u ka snim ve ~er wim sa ti ma, na kon za vr {e nog rad nog vre me na, sa is -

ko pi ra nim kqu ~e vi ma otvo rio ula znu me tal nu re {et ku i dvo je sta kle nih ula znih vra ta, od go va ra ju }om {i from is kqu ~io alarm i u{ao u pro sto ri je Upra ve za tre zor. Iz rad nih sto lo va za po sle nih slu `be ni ca uzeo je dva kqu ~a za otva ra we tre zo ra, ot kqu ~ao ga i uzeo no vac u iz no su od 9.699.600 di na ra. Pri li kom pre tre sa sta na i dru gih pro sto ri ja po li cij ski slu `be ni ci su pro na {li ce lo ku pan iz nos nov ca od net iz tre zo ra ko ji je bio za ko pan u bli zi ni we go ve ku }e. Osum wi ~e ni Dra gan I. }e uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u [ap cu. N. P.

re {a va na su du. Ni sam znao da je Je le na ma lo let na, go vo ri la mi je da je 1991. go di {te i da je dva pu ta po n a va q a l a raz r ed. Ka jem se zbog ovo ga {to se de si lo, ali ja wu ni sam zlo sta vqao i tu kao, da je re kla isti nu ja je ne bih uda rio. Ta ko |e, ni sam je ve zao za auto mo bil, to je kom plet na la` - re kao je Pa vle B. Pri li kom su o ~e wa okri vqe ni Pa vle B. gle da ju }u i u o~i de voj ku pi tao je za {to è li da mu upro pa sti ì vot, a ona mu je od go vo ri la da je on wen ve} upro pa stio. Na od lu ku Su da zna ~aj no je uti cao na laz ve {ta ka spe ci ja li ste sud ske me di ci ne, ko ji je u obra zlo è wu svog na la za na veo da se ra di o vi {e stru kim po vre da ma, pre lo mu no sne ko sti, kao i da u je u me di cin skoj do ku men ta ci ji bol ni ce u Srem skoj Mi tro vi ci kon ta to van i po tres mo zga, a da ne ke po vr de od go va ra ju kli za wu te la po ~vstoj pod lo zi. M. Vu ja ~i} CR VEN Â NI UHAP [E NI U BA^ KOM PE TROV CU

Pri ve de ni zbog raz boj ni {tva

Po li ci ja je u Ba~ kom Pe trov cu u slu `be nim pro sto ri ja ma za dr `a la Mar ~e la V. (1979), Dra go sla va B. (1990) obo ji cu iz Cr ven ke i Vla di mi ra S. (1979) iz Ba~ kog Pe trov ca zbog sum we da su iz vr {i li dva de la raz boj ni {tva. Mar ~e lo i Dra go slav te re te se da su, u mar tu, uz pret wu pi {to qem iz jed ne me wa~ ni ce u Ba~ kom Pe trov cu, do ko je ih je Vla di mir do ve zao, ukra li ve }u su mu nov ca. Osim to ga Cr ven ~a ni se sum wi ~e da su, uz pret wu pi {to qem, u ma ju, ukra li no vac i ci ga re te sa jed ne ben zin ske pum pe. Osum wi ~e ni }e u za kon skom ro ku bi ti iz ve de ni pred is tra `nog su di ju Vi {eg su da u No vom Sa du. N. P.

NA KON SVA \E U FIR MI NA PA DAO SU GRA \A NE

Ma ka za ma pre tio u cen tru Pro ku pqa

Po li ci ja je ju ~e po pod ne po sle in te ziv ne po tra ge, pro na {la Du {a na S. (29) iz Pro ku pqa, rad ni ka JKP „Tr `ni ca” ko ji je na vi {e me sta u gra du bez ika kvog raz lo ga ve li kim ma ka za ma na pa dao gra |a ne, re kla je Ta ma ra Ko ci}, por ta prol Po li cij ske upra ve u Pro ku pqu. -Na pa da~ je pod dej stvom al ko ho la, uz po li cij sku prat wu, pre ve `en na ode qe we psi hi ja tri je u Op {toj bol ni ci „Dr Alek sa Sa vi}” u Pro ku pqu gde je za dr `an na da qem le ~e wu - sa op {ti la je u

port pa rol ka Op {te bol ni ce Je le na Pan to vi}. U JKP „Tr `ni ca” su po tvr di li da se Du {an S. pre na pa da na su gra |a ne, po sva |ao sa ko le ga ma na po slu, jer ni je hteo da ~i sti pi kav ce, na kon ~e ga je na pu stio svo je rad no me sto. U krat kom pe ri o du, du {an je sa ma ka za ma pre tio ne ko li ci ni oso ba, a je dan od wih je po tr dio da ga je mla di} bez po vo da na pao na uli ci i pre te }i ogrom nim ma ka za ma tra `io no vac. (Ta njug)

U A\AN SKOM „PRE CI ZNOM LI VU”

Ha va ri ja bez po vre |e nih

Kra gu jev ~a nin uhap {en u Ba ru

pret wu pi {to qem, oteo vi {e vred nih stva ri. Po li ci ja je, uz kri vi~ nu pri ja vu, pre da la D. M. osnov nom dr `av nom tu `i la {tvu u Ba ru, na da qu nad le `nost, na vo di se u sa op {te wu Upra ve po li ci je Cr ne Go re. (Ta njug)

DVE GO DI NE ZA TVO RA ZA ZLO STA VQA WE MA LO LET NI CE NA AN DRE VQU

RAZ BOJ NI [TVO NAD RU SKOM DR @A VQAN KOM

Dr `a vqa nin Sr bi je D. M. (31) iz Kra gu jev ca uhap {en je u Ba ru, zbog raz boj ni {tva i kra |e, sa op {ti la je cr no gor ska po li ci ja. D.M. je, ka ko se sum wa, za jed no sa jo{ jed nim, za sa da ne po zna tim li cem, upao u ku }u ru ske dr `a vqan ke G. G., ko ja se na la zi u na se qu [u {aw u Ba ru, i od we, uz

subota2.jun2012.

Ulaz u preduze}e „Precizni liv” u Adi

U a|an skom pred u ze }u „Pre ci zni liv” a.d. do {lo je do ha va ri je na in duk ci o noj pe }i i is ti c a w a li ve n og gvo ` |a, usled ~e ga su o{te }e ne elek tri~ ne i hi dra u li~ ne in sta la ci je. Pri li kom ha va ri je ko ja se

do go di la pre kju ~e uju tro oko tri sa ta uju tru, ni je bi lo po vre |e nih li ca. Iz PU Ki kin da sa op {te no je da je pri ~i we na ma te r i j al n a {te ta od oko 500.000 di na ra. Tekst i foto: M. Mr.

PO TVR \E NA PR VO STE PE NA PRE SU DA

Fen si pqa~ ka {u osam go di na Be o gra |a nin An dri ja J. (29) ko ji je zbog vi {e pqa~ ki uhap {en pr o {log le ta u Be o gra du, pra vo sna `no je osu |en na osam go di na za tvo ra i od u zi ma we „ple na” od oko 40.000 evra. Ape la ci o ni sud u Be o gra du po tvr dio je pr vo ste pe nu pre su du ko jom je Vi {i sud u Be o gra du 19. ja nu a ra ove go di ne zbog pqa~ ki {est ba na ka Jo va no vi }a osu dio na osam go di na, a we go vog po ma ga ~a u jed nom raz boj ni {tvu Alek san dra C. na go di nu da na za tvo ra, ob ja vqe no je na saj tu su da. Od Jo va no vi }a i Ca ni }a so li dar no se od u zi ma imo vin ska ko rist u iz no su od 838.600 di na ra, a od Jo va no vi }a jo{ oko 4,2 mi li o na di na ra. Jo va no vi} je osu |en zbog pqa~ ki {est eks po zi tu ra ba na ka od ju na 2010. do ma ja pr o {le

go di ne, u ko je je upa dao i pre te }i rad ni ci ma pi {to qem te rao ih da mu u pla sti~ ne ke se sta ve no vac, a po tom se uda qa vao. Ta ko je ukup no uzeo oko 40.000 evra. No vac je ma hom tr o {io na fir mi ra nu gar de ro bu, u ko joj je i vr {io raz boj ni {tva, pa je zbog ta kvog po na {a wa i po li cij ska ak ci ja hap {e wa na zva na „fen si”. Ka ko je ra ni je sa op {ti la po li ci ja, bio je mo der no ob u ~en u mo de le „za ra”, „di zel” far mer ke i pa ti ke „la kost”, s tor bom „|or |o arma ni” u ru ka ma, li ce je krio iza „gu ~i” na o ~a ra. Bio je ili ured no obri jan ili sa sre |e nom bra di com, na gla vi je imao ne ki od fir mi ra nih ka~ ke ta, i ta ko do te ran ula zio je u ban ke ili ~ak sta jao u re du kao mu {te ri ja. (Ta njug)

SPORT

subota2.jun2012.

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE – RO LAN GA ROS

dnevnik

c m y

MAJ STO RI CA PO LU FI NA LA PLEJ-OFA

Zve zdi maj sto ri ca i fi na le Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda Di va 71:76 (17:15, 20:14, 15:27, 19:20)

Zavr{ila nastup u Parizu: Ana Ivanovi}

Ana iz gu bi la

Ana Iva no vi} po ra `e na je u tre }em ko lu Ro lan Ga ro sa od Ita li jan ke Sa re Era ni sa 1:6, 7:5, 6:3. Dru gi set je Era ni do bi la po sle sko ro sat vre me na igre ka da je na pra vi la kqu~ ni brejk u 12. ge mu. U tre }em se tu je usle dio sli ~an sce na rio, Era ni je na pra vi la brejk za 3:1, Ana je od go vo ri la u na red nom ge mu, ali je Ita li jan ka na pra vi la no vi brejk za 4:2 i do kra ja sa ~u va la pred nost. Iva no vi }e va se u do sa da {wem to ku ka ri je re dva pu ta sa sta ja la sa Ita li jan kom i u oba na vra ta je sla vi la. Oba me ~a od i gra na su 2009. go di ne, a pr vi od ta dva du e la igran je upra vo na Ro lan Ga ro su ka da je Iva no vi }e va po be di la sa 7:6, 6:3. Sa ra Era ni je ove se zo ne u sjaj noj for mi, a ko li ko do bro igra do -

Po sle ~e ti ri ge ma u ko ji ma su Iva no vi }e va i Era ni pra vi le brej ko ve, usle di la su ~e ti ri ge ma bez brej ko va - 6:5. Ana je u 12. ge mu dru gi put ser vi ra la za osta nak u se tu, ali je Era ni us pe la da is ko ri sti sla bi ji se ri vis srp ske te ni ser ke i jed nu du plu ser vis gre {ku i po sle 58 mi nu ta osvo ji dru gi set sa 7:5. Iva no vi }e va je i u dru gom se tu igra la do bro, na pra vi la vi {e vi ne ra od pro tiv ni ce (16:11), ali i vi {e ne iz nu |e nih gre {a ka (16:10). Po ~e tak tre }eg se ta pod se tio je na dru gi jer u pr va tri ge ma ni je bi lo brej ko va, pa je Era ni po ve la sa 2:1 i na pra vi la brejk u ~e tvr tom ge mu, uglav nom za hva qu ju }i Ani nim gre {ka ma. Usle dio je je dan od naj du `ih ge mo va na me ~u ko ji je Ana us pe la da osvo ji po {to je is ko ri sti la

Ku zwe co va po ~i sti la Ra dvaw sku Ru ska te ni ser ka Sve tla na Ku zwe co va je sa 6:1, 6:2 po be di la Po qa ki wu Ag we {ku Ra dvaw sku u tre }em ko lu Ro lan Ga ro sa.Po qa ki wa, ko ja je po sta vqe na za tre }eg no si o ca na tur ni ru, je po ra `e na po sle sa mo 72 mi nu ta igre, ali po raz Ra dvaw ske ne pred sta vqa ve li ko iz ne na |e we jer u pret hod nih 12 me ~e va iz me |u ove dve te ni ser ke Ku zwe co va je za be le `i la de vet po be da. Ra dvaw ska je u pr vom se tu osvo ji la sa mo de vet po e na na svoj ser vis, se dam na pr vi i dva na dru gi ser vis. Po qa ki wa je ima la sa mo {est vi ne ra i 7 ne iz nu |e nih gre {a ka. Ku zwe co va je osvo ji la ~e ti ri ge ma na ser vis pro tiv ni ce, dok je Ra dvaw ska je di ni gem u pr vom se tu osvo ji la ka da je ser vi ra la Ku zne co va. Po qa ki wa je is pu sti la i pet brejk pri li ka. I u dru gom se tu je Ku zwe co va do mi ni ra la. Ipak pre su di la je o~aj na igra Ra dvaw ske na dru gom ser vi su i Ku zwe co va je ima la osam vi ne ra vi {e - 14:6. U ~e tvr tom ko lu }e Ku zwe co va igra ti sa Sa rom Era ni. bro po ka zu je i ~i we ni ca da je od pet ti tu la u ka ri je ri ~ak tri osvo ji la u 2012. go di ni. Fu ri o zno je Ana od i gra la pr vi set, ko ji tra jao sve ga 24 mi nu ta, i do bi la ga sa 6:1 i na pra vi la sa mo tri ne iz nu |e ne gre {ke i ~ak 16 vi ne ra.Na po ~et ku dru gog se ta bi lo je 3:1. Srp ska te ni ser ka je sma wi la na 3:2.

K R A G U J E V A C : Ha la ”Je ze ro”, gle da la ca: 4000, su di je: Be lo {e vi} (Be o grad), Ste fa no vi} (Kra qe vo), J. Ju ras (Be o grad). RAD NI^ KI: Pav ko vi} 9, Si no vec, Si mon 4, Mar ko vi} 13, Bir ~e vi} 10, Ne {o vi}, Bra ti} 2, Vuk sa no vi} 5, Mar ja no vi} 3, Skot 7, Mi ja to vi} 3, Ba ki} 15. CR VE NA ZVE ZDA DI VA: ô vi}, Ili} 4, La zi} 14, Ne do vi}, Le {i} 6, Su bo ti} 3, Ra di vo je vi} 3, Ni ko li}, To mas 19, Mi lu ti no vi} 5, B. Po po vi} 4, P. Po po vi} 14. Ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde igra }e u fi na lu Agro ìv Su per li ge pro tiv Par ti za na po {to su do bi li maj sto ri cu u Kra gu jev cu pro tiv Rad ni~ kog.Eki pa Sve ti sla va Pe {i }a je u ve o ma ner vo znoj i ne iz ve snoj utak mi ci sa vla da la tim Mi ro sla va Ni ko li }a sa 76:71. Cr ve no-be li su od i gra li sla bo pr vo po lu vre me u na pa du, ali su kqu~ nu raz li ku na pra vi li po ~et kom na stav ka ka da su se ri jom 16-0 od mi nus osam do {li do plus osam. Rad ni~ ki je u po sled woj de o ni ci pre tio, ali Zve zda je na kra ju uz pu no po tro {e ne ener gi je za slu è no tri jum fo va la. Pre ma o~e ki va wi ma, obe eki pe duel su otvo ri le ve o ma ner vo zno, sa pu no gre {a ka. Zve zda je na star tu za u sta vi la naj ja ~e oru` je Kra gu jev ~a na pik igru, ali je ima la do sta lo {ih re {e wa u na pa du. U pr vih de set mi nu ta naj ve }e vo| stvo ima la je Zve zda i to na sa mom po ~et ku ka da je vo di la sa 5:2. U na stav ku je Pav ko vi} us peo da pro na |e put do Zve zdi nog ko {a i po de li ne ko li ko asi sten ci ja, pa su Kra gu jev ~a ni vo di li po sle pr ve de o ni ce (17:15). U sli~ nom rit mu po ~e la je i dru ga de o ni ca, a pr vu ozbiq ni ju pred nost na pra vio je Rad ni~ ki. Pav ko vi} i Mar ko vi} po go di li su troj ke i Kra gu jev ~a ni su se ri jom 9-0 ste kli se dam po e na vi {ka u 17. mi nu tu (29:22).

Zve zda je uz vra ti la sa pet ve za nih po e na, ali cr ve no-be li ni su mo gli da po go de ni {ta sa dis tan ce. Uz to Rad ni~ ki je po ku pio ne ko li ko ofan ziv nih sko ko va in a po lu vre me nu je imao nej ve }ih plus osam – 37:29. Cr ve no - be li su dru go po lu vre me po ~e li fu ri o zno i za pet i po mi nu ta na stav ka po ka za li vi {e ne go u ce lom pr vom po lu vre me nu. Kre nu le sui troj ke Be o gra |a na, a od bra na je funk ci o ni sa la sa vr {e no i Rad ni~ ki pet i po mi nu ta ni je po sti gao ko{. Za to vre me Zve zda je na pra vi la se ri ju 16-0 i od mi nus osam do {la je do plus osam – 45:37. Me |u tim, Sa va Le {i} je na pra vio

ve li ku gre {ku po {to je imao kon tri tri na je dan i od tog tre nut ka do ma }in je po ~eo da se vra }a. Raz i grao se Bo ris Ba ki} ko ji je uba cio dve troj ke i Kra gu jev ~a ni su u 29. mi nu tu na kon we go ve troj ke pri {li na sa mo mi nus je dan – 50:49. Ipak od go vo rio je ve o ma ras po lo `e ni La zi} i Zve zda je vo di la sa 56:52 pred od lu ~u ju }ih de set mi nu ta. Po ~e tak po sled we ~e tvr ti ne pri pao je Sti ve nu Mar ko vi }u ko ji je sa dve troj ke vra tio svoj tim u pot pu no sti u me~ (60:60). Kra gu jev ~a ni su to kom ce le po sled we de o ni ce di sa li za vra tom ri va lu iz Be o gra da ali ni ka ko ni su mo gli do vo| stva. S

dru ge stra ne, Zve zda je ne ke ne do stat ke u na pa du is pra vqa la sko kom u na pa du, a na kra ju su upra vo dve uhva }e ne lop te pod ko {em Rad ni~ kog i od lu ~i le po bed ni ka. Kra gu jev ~a ni su u po sled wem mi nu tu na kon po e na uz faul Pav ko vi }a ima li mi nus je dan – 70:69, ali cr ve no-be li su jed no stav no igra li sa vi {e ener gi je, vi {e su `e le li po be du i na kra ju su sa svim za slu `e no do we i do {li. Fi na le plej-ofa Par ti zan MTS - Cr ve na zve zda po ~i we u u uto rak 5. ju na, a eki pa ko ja pr va stig ne do tri po be de po sta }e pr vak Sr bi je. Ter mi ni fi na la su 5, 8, 12, 15. i even tu al no 18. jun.

KIK-BOK SERKA ALEK SAN DRA KR STI] PR VA KI WA SVET SKOG KU PA

Od re kre a tiv ke do re pre zen ta tiv ke

dru gu brejk lop tu i ta ko se vra ti u me~ - 3:2. Me |u tim, na red ni gem Iva no vi }e va je od i gra la o~a ja no i Era ni je bez iz gu bqe nog po e na osvo ji la jo{ je dan gem na Anin ser vis. Iva no vi }e va je u tim tre nu ci ma iz gu bi la sa mo po u zda we i Ita li jan ka je la ko pri val me~ kra ju i do bi la tre }i set sa 6:3.

Fe de rer se mu ~io i pro {ao da qe [vaj ca rac Ro xer Fe de rer i u tre }em ko lu je iz gu bio set, ali je us peo da se pla si ra u osmi nu fi na la Ro lan Ga ro sa.Fe de rer je u bor bi za pla sman me |u 16 naj bo qih na dru gom Gren sle mu se zo ne po be dio do ma }eg te ni se ra Ni ko lu Ma ua sa 6:3, 4:6, 6:2, 7:5.Tre nut no tre }i re ket sve ta je i u dru gom ko lu iz gu bio je dan set, od Ru mu na Adri ja na Un gu ra, a za fi na le }e se bo ri ti sa Bel gi jan cem Da vi dom Go fan, ko ji je po be dio Lu ka {a Ku bo ta iz Poq ske. Po sle bez pro ble ma osvo je nog pr vog se ta, Fe de rer je na i {ao na ve li ke pro blem u dru gom, po {to je Mau no {en po dr {kom pu bli ke us peo da iz jed na ~i. Ipak, od ta da je [vaj ca rac po no vo za i grao agre siv no, osvo jiv {i dva brej ka u tre }em se tu, a po tom us peo da nad mu dri do ma }eg te ni se ra u ~e tvr tom, ujed no od lu ~u ju }em.

Skot gubi duel s Popovi}em i Tomasom

Dragan Krsmani} i Sa{ka Krsti}

Alek san dra - Sa {ka Kr sti} na Svet skom ku pu u Ma |ar skoj osvo ji la je zlat nu me da qu u kik bok su, u naj te òj di sci pli ni K-1 (ka te go ri ja do 70 ki lo gra ma). ^la ni ca je KBK Pa go nis ti ma, a ina ~e stu di ra na Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa u No vom Sa du. Pred wom je za i sta le pa bu du} nost, po red tri jum fa na Svet skom ku pu osva ja la je zlat ne me da qe na otvo re nim pr ven stvi ma Sr bi je i Voj vo di ne, a dva pu ta bi la je pro gla {e na za naj bo qu tak mi ~ar ku na me |u na rod noj re vi ji - Bor bom pro tiv na si qa. Pre ne pu ne tri go di ne kro ~i la je u sa lu za tre nin ge, a ovoj ve {ti ni u~e je tre ne ri Dra gan Kr sma ni} i Mi lo{ Mi lu ti nov. Sma tra da su joj spe ci jal ke sving, aper kat i kik. - S bra tom Da vo rom u{la sam u sa lu da bih se re kre i ra la. Ima la sam ta da 95 ki lo gra ma i è le la sam da smr {am. Sa da imam 67 ki lo gra ma. U tak mi ~ar sku eki pu po zvao me je Mi lu ti nov i ta ko je po ~e lo. Du go ni sam ima la pro tiv ni cu zbog te ì ne, a sa da je sve dru ga ~i je za do voq na je Sa {ka. Spa rin gu je s mu {kar ci ma u klu bu i ka è da sva ke ne de qe za ra di bar po jed nu mo dri cu, jer oni ne à le wu, kao ni ona wih.

- Spa rin go va we s mu {kar ci ma mi i te ka ko do bro do |e, jer da ni je ta ko ve ro vat no da ne bih bi la uspe {na. U Ma |ar skoj sam sa vla da la od li~ nu ru sku re pre zen ta tiv ku Ga li nu Di ja nom. Po ziv u na {u naj bo qu se lek ci ju mno go mi zna ~i i uve re na sam da }u jo{ vi {e na pre do va ti, jer ovaj sport vo lim i tak mi ~i }u se do kle god bu dem mo gla. Spon zor pu ta na Svet ski kup bio je Ivan Jo vo vi}, ve ru jem da }e bi ti jo{ qu di ko ji }e nam po mo }i. Ina ~e,dru ga ri ce su mi ve li ka po dr {ka i idu na sva ko mo je tak mi ~e we. Uzor joj je ame ri kan ka Xi na Ka ra no, ko ja se bo ri u MMA. - Dok sam bi la ma la uma la sam da se po tu ~em s de ~a ci ma. [ti ti la sam bra ta i ni sam do zvo qa va la da ga ne ko mal tre ti ra. Sa da mi na pa met ne pa da da upo tre bim svo je zna we kik bok sa, jer sva ne ga tiv na ener gi ja iz me ne iza |e na tre nin zi ma. K-1 je naj te à di sci pli na u kik-bok su, a Alek san dra ka è da je ba{ zbog to ga i vo li. - Raz log {to ba{ è lim da se bo rim u K-1 je i taj {to je moj brat do bar s Ne na dom Pa go ni som, ko ji je ne pri ko sno ven bo rac u ovoj di sci pli na. Mo joj maj ci ni je la ko da gle da kad se bo rim, pa po ne kad i iza |e iz sa le - re kla je Kr sti }e va. M. Pa vlo vi}

ZLA TO MIR ZA GOR ^I], NO VI-STA RI [EF STRU KE U FK VOJ VO DI NA

Spre man za sve iza zo ve Upravni odbor FK Vojvodina imenovao je {efa stru~nog {taba. Iako su se u medijima pojavqivale razne “proverene” informacije tokom proteklih dana, poverewe je ukazano Zlatomiru Zagor~i}u (41), mladom stru~waku koji je crveno-bele vodio i u fini{u sezone i doveo ih do tre}eg mesta na tabeli, a time i kvalifikacija za Ligu Evrope. Senzacije nije bilo, rezultati su na najboqi na~in preporu~ili biv{eg igra~a svih ekipa u mla|im kategorijama Vo{e i reprezentativca Bugarske, odnosno in-

Zla to mir Za gor ~i}

ternacionalca u [vajcarskoj i pred wim je te`ak posao, koji je ujedno i veliki izazov. - Uvek je najlep{e kada se dobije poverewe u svojoj ku}i. Potajno sam se nadao ovakvoj odluci Upravnog odbora i sada, kada je ona usledila, izuzetno sam sre}an i drago mi je {to sam imenovan za {efa stru~nog {taba. Rekao sam to nekoliko puta, ponovi}u i sada- spreman sam da se nosim s izazovima koje }e mi nova funkcija doneti i predstoje mi razgovori s klup-

SPORT

c m y

dnevnik

skim ~elnicima o ciqevima u narednoj sezoni, igra~kom kadru, ko ostaje, a ko }e oti}i - ka`e Zagor~i}. Orijentacija Vojvodine u narednoj sezoni bi}e da se {to je mogu}e vi{e osloni na mlade fudbalere iz svog kadra, a vi veoma dobro poznajete situaciju kada su mla|e kategorije kluba u pitawu? - Ponovi}u i to da s ukqu~ewem mladih igra~a u seniorski tim treba biti veoma oprezan i da ~lanovi stru~nog {taba i ja moramo dobro da procenimo trenutak kada }emo to u~initi. Istina je da sam radio s mla|im kategorijama i da dobro poznajem potencijal i kvalitet mladi}a o kojima je re~, tako da }e mi to biti olak{avaju}a okolnost i ne}emo gubiti vreme na upoznavawe i procewivawe igra~a. Zanimqivo je i to da su svi ~lanovi novog stru~nog {taba ranije igrali u Vojvodini. Pored vas, da ponovimo, u wemu se nalaze pomo}nici Zoltan Sabo i Spasoje Jela~i}, kao i trener golmana Sa{a Todi}. - Ta ~iwenica je sigurno plus za klub. Verujem da }emo zajedni~kim radom i naporom doprineti da Vojvodina u budu}em periodu igra na prpoznatqiv na~in i da }e ta igra pleniti i doprineti tome da publika u velikom broju prati utakmice na na{em stadionu. Da li sve ostaje po planu {to se po~etka priprema za novu sezonu ti~e? - Za sada je tako, pa je prvo okupqawe igra~a, a time i po~etak rada zakazan za 18. jun – saop{tio je novi (stari) {ef struke FK Vojvodina Zlatomir Zagor~i}. A. Pre do je vi}

subota2.jun2012.

SE LEK TOR MI HAJ LO VI] NE BRI NE PRE VI [E ZBOG VE ZA NIH PO RA ZA

Sli ka sve ja sni ja Dva poraza orlova, istovetnim rezultatom 0:2, protiv [panije i Francuske,nisu previ{e bolna. Jednostavno, nacionalni tim Srbije sa novim selektorom Sini{om Mihajlovi}em krenuo je trnovitim putem smene generacija. Neki novi klinci dobijaju {ansu, i to protiv evropskih velesila, koje su u punom treningu jer privode kraju pripreme za EP. Evidentno je da su u reprezentaciji zavladali profesionalni odnosi, koje je nametnuo popularni Miha, i da se momcima ne mo`e ni{ta zameriti na anga`amnu i to posle napornih sezona koje su imali. - Zadovoqan sam sa obe utakmice, bez obzira na rezultate. Od prvog dana govorim da taj deo sada nije najva`niji. Mnogo mi je bitnije {to mogu na delu da vidim sve igra~e koji su krenuli na put i to {to imam vi{e informacija o wima. Slika mi je sve jasnija – ocenio je selektor. Protiv [panaca koban je bio kraj prvog, protiv Francuza start prvog poluvremena. - Kod primqenih golova uvek neko napravi gre{ku. Bez toga bi rezultat bio 0:0. Za mene su i te negativne stvari za sada pozitivne, da mogu sve da ih sagledam. Z Francuze promenili smo 10 igra~a od 11 u odnosu na tim koji je igrao protiv [panije, igrali smo protiv daleko spremnije ekipe, koja }e nastupiti na EP. Osnovna stvar je slab i neprecizan prvi pas, kada

De taq iz su sre ta Fran cu ska–Sr bi ja u Rem su

izlazimo iz presinga, tako stvaramo rivalu prostor da nam opasno zapreti, a mi u ofanzivi ostanemo nedore~eni - objasnio je Mihajlovi}. Ne}e selektor o u~inku pojedinaca, ali Du{an Tadi} je ostavio ba{ dobar utisak, bio je jedini na{ igra~ opasan po gol Francuza. - Fizi~ki sam pao u fini{u utakmice, zato nije bilo dobre

zavr{nice u dva navrata kada sam mogao da savldam Lorisa. Igrali smo protiv veoma jake ekipe, koja je pokazala svetsku klasu. U drugom poluvremenu smo parirali mnogo boqe, mada je bilo sve ukupno gledano i nekih negativnih stvari. Ali, ovo je jo{ uigravawe, sve nam je novo, potrebno nam je vremena da sve to do|e na svoje mesto- poru~io je Tadi}.

Sledi me~, 5. juna u Stokholmu, sa [vedskom. - Treba da izvu~emo pouke iz ovih poraza i da izborimo barem jedan povoqan rezultata. To bi nam puno zna~ilo za daqi rad. Ima}emo jo{ jednu proveru u avgustu i verujem spremni sa~ekati kvalifikacije za SP konstatovao je zamenik kapitena Aleksandar Kolarov. Z. Ran ge lov

Ba ne jedini 50 puta u dre su Sr bi je

Bra ni slav Iva no vi}

Novi kapiten „orlova” Branislav Ivanovi} prvi je fudbaler koji je stigao do 50 me~eva u dresu samostalne Srbije! Banetu je nastup protiv Francuza (0:2) u ~etvrtak uve~e bio 51. u nacionalnom timu, ali je sjajni defanzivac debitovao 8. juna 2005. godine za reprezentaciju Srbije i Crne Gore, u Toronto, u prijateqskom me~u sa Italijom (1:1). Posle toga, usledio je raspad dr`avne zajednice, a Ivanovi} je nastavio da igra za svoju Srbiju, za koju je nepunih {est godina igrao ~ak 50 puta. Ivanovi} je bio starter u istorijskoj, prvoj utakmici samostalne Srbije protiv ^e{ke, koju je na{a reprezentacija 16. av-

DA NAS NA FUDBALSKIM TE RE NI MA

STE VAN LU KO VI] POT PI SAO ZA CR VE NU ZVE ZDU: Pre la zni rok za Cr ve nu zve zdu je po ~eo ona ko ka ko se zi mus za vr {io, an ga ò va wem mla dih i da ra o vi tih igra ~a sa ovih pro sto ra. Naj pre je sklo pqen ugo vor sa le vim be kom Qu bom Ne na di }em iz Kra gu jev ca, a ~e tvo ro go di {wi ugo vor pot pi sao je i Ste van Lu ko vi} (19), ko ji }e po ja ~a ti kon ku ren ci ju na po zi ci ji de snog spoq neg. Na zva ni~ nom pred sta vqa wu Lu ko vi} je za du ìo dres sa bro jem 34,a ni je us peo da sa kri je tre mu i uz bu |e we zbog ostva re wa de ~a~ kog sna. - Pre sre }an sam zbog uka za ne {an se. Mo gu da ka èm da }u da ti sve od se be da se na met nem u ja koj kon ku ren ci ji na svo joj po zi ci ji. Ve {o vi} i Stoj ko vi} su od li~ ni igra ~i, ali ve ru jem u svo je spo sob no sti, i rad sa tre ne rom ka kav je Ro bert Pro si ne~ ki, pa se na dam da }u is ko ri sti ti uka za nu {an su - is ta kao je mo mak ko ji je ka ri je ru za po ~eo u To pli ~a ni nu iz Pro ku pqa, da bi po tom pre {ao u mla |e se lek ci je Cr ve ne zve zde, a u pret hod ne tri go di ne bio je ~lan So po ta. Ta ko |e, Lu ko vi} je pro {ao kroz sve mla |e se lek ci je re pre zen ta ci je Sr bi je. Z. R.

Pr va li ga Sr bi ja - NOVI SAD: Novi Sad Kolubara, PE]INCI: Dowi Srem - Sin|eli}, ZREWANIN: Banat - ûkari~ki, PO@AREVAC: Mladi radnik - Srem, NI[: Radni~ki In|ija, MLADENOVAC: Mladenovac - Radni~ki (S), KRAQEVO: Sloga - Beànija, LUÂNI: Mladost - Teleoptik. Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Srp ska li ga Voj vo di na - SENTA: Senta - Tekstilac, KIKINDA: Kikinda - Cement, LAZARE VO: Za dru gar Sloga (T), BA^KI JA RAK: Mla dost Radni~ki (NP), ÊLAREVO: ^SK Pivara - Dunav, PADINA: Dolina - Pali}, VR [AC: Vr {ac Radni~ki ([). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Voj v o | an s ka li g a Is tok - NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Jedinstvo (BK), KOVIN: Kolonija - Ba~ka 1901, NOVI KOZARCI: Sloboda - Borac (S), NOVI BEÊJ: Jedinstvo - Dinamo (P), BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Kozara, BAJMOK: Radni~ki - Obili}, SRPSKA CRWA: Budu}nost - AFK, ZREWANIN: Radni~ki - Ba~ka (P). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad - NOVI SAD: Borac Budu}nost (M), NOVI SAD: Crvena zvezda Ba~ka (BP), KA]: Jugovi} - Prvi maj, BA^KI PETROVAC: Mladost - Radni~ki (SM), ERDEVIK: Sloga - Mladost (T), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Obili}, NOVI SAD: Indeks - Omladinac, SIVAC: Polet - Stani{i}. Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Ba ra` za po pu nu Pod ru~ ne li ge No vi Sad TEMERIN: Vojvodina (Ba~ko Gradi{te) - @SK (@abaq). Igrali{te TSK -a. me~ po~iwe u 17 sati.

gusta 2006. godine dobila rezultatom 3:1. Nastupom protiv „trikolora”, defanzivac ^elsija zaslu`io je „zlatnu kopa~ku” Fudbalskog saveza Srbije, a za „dijamantsku” bi}e mu neophodno da sakupi 75 me~eva.To naravno ne}e biti nikakav problem za ovog fudbalera, koji je ro|en 22. februara 1984. godine u Sremskoj Mitrovici. Iza Ivanovi}a, po broju nastupa za Srbiju, pore|ali su se Milo{ Krasi} (46), Zdravko Kuzmanovi} (45), Milan Jovanovi} (44), Nikola @igi} (44), Dejan Stankovi} (41), Zoran To{i} (41), Marko Panteli} (40), Vladimir Stojkovi} (39), Danko Lazovi} (39)...

KA NA RIN CI DO ^E KU JU KO LU BA RU

Po be da za na vi ja ~e Fudbaleri Novog Sada igraju posledwu ovosezonsku utakmicu pred svojim pristalicama, a gost im je Kolubara. Izabranicima trenera Josifa Ili}a potreban je barem bod da bi mirno sa~ekali posldwu utakmicu, s tim {to se Kolubara bori za opstanak. Lazarev~ani su jesenas na svom terenu izgubili od Novog Sada s 2:1, a na ~etiri prethodne utakmice nisu pobedili i do{li su u situaciju da im je utakmica na Detelinari biti ili ne biti. Samo pobeda ostavqa Kolubaru u trci za opstanak sa somborskim Radni~ki i ûkari~kim. Doma}a ekipa ima problema sa {trajkom 13 fudbalera, kao i povredama Avakumovi}a, Vu~kovi}a i Tufegxi}a, s tim {to se vra}aju Miji}, Balabanovi} i Vukasovi}. Kanarinci nisu poraèni na Detelinari u posledwih {est utakmica i svakakoda }e u duelu sa Kolubarom pruìti maksimum kako bi se pobedom oprostili od navija~a i rastere}eno u posledwem kolu gostovali ni{kom Sin|eli}u. - Imamo dosta kadrovskih problema. To se pre svega odnosi na mla|e igra~e koji su u fini{u prvenstva dobili {ansu i platili ceh jakom ritmu treninga i utakmica. U goste nam dolazi

ekipa Kolubare koja je u nezadivnoj situaciji i samo je pobeda vodi ka opstanku. Mi `elimo da u kvalitetnoj i borbenoj utakmici do|emo do pozitivnog

Po vra tak ka pi te na: Mi lo rad Ba la ba no vi}

rezultata, da se pobedom oprostimo od navija~a. Ovaj mladi tim, koji je sticajem okolnosti dobio priliku da pokaè koliko moè u zavr{nici prvenstva, mo`da nije sto odsto spreman da odgovori zahtevima prvoliga{kog takmi~ewa, ali borbenost i zalagawe su za svaku pohvalu - kaè trener Josif Ili}. Utakmica na Detelinari po~iwe u 17 ~asova. I. Gru bor

PR VA LI GA SR BI JA

Pe tar da pod Bag da lom U premijerom susretu pretposledweg 33.kola Prve lige Srbije, u Kru{evcu doma}in Napredak, ubedqivo je slavio protiv novosadskog Proletera 5:1. U prvom poluvremenu vi|ena su ~etiri pogotka. Za ~arapane koji su nakon prvih 45 minuta stekli prednost 3:1, strelci su bili Mirosavqevi} (dva) i Mati}. Jedini pogodak za Slanobarce delo je Obradovi}a. U nastavku su Kru{evqani sa dva gola Gavri}a zape~atili sudbinu Novosa|ana za kona~nih 5:1, upisav{i tako 13 prvenstvenu pobedu ~ime su izbili na tre}e mesto na tabeli.

SPORT

subota2.jun2012.

dnevnik

]E ZA RE PRAN DE LI, SE LEK TOR ITA LI JE

Ako tre ba, ne ide mo na EP Selektor italijanske reprezentacije pomalo nervozno govorio o aktuelnom trenutku fudbala â&#x20AC;&#x17E;na ~izmiâ&#x20AC;? u svetlu sumw i o name{tawu rezultata. Ako je u interesu fudbala i na{e dr`ave, ne moramo ni da igramo na EP.

- Da li su dve ili tri nedeqe dovoqne da se re{i ovaj problem? Ja mislim da ne. Treba ukinuti fudbal u Italiji na neko vreme.Domeniko Kri{ito ve} je platio ceh. On ne}e biti deo tima na EP, a policija je ispitivala i golmana \anlui|ija Bufona. Osumwi~en je i Leonar-

]ezare Prandeli

Nove afere potresaju italijanski fudbal, pri~e o name{tawima su sve utemeqenije, a istrage nisu po{te|eni ni reprezentativci koji se pripremaju za Evropsko prvenstvo u Poqskoj i Ukrajini.Italijanski premijer Mario Monti pre nekoliko dana ~ak se javno zapitao:

do Bonu}i. Svi ti oblaci nadvili su se nad selekcijom koja uvek va`i za jednog od favorita za najvi{e mesto na turniru. Reaguju}i na izjavu premijera Italije, selektor ]ezare Prandeli rekao je da ne bi imao problem sa odlukom vlasti da zarad dobrobiti fudbala italijanska reprezentacija ne ode na EP.

- Ako nam bude re~eno da ne treba da u~estvujemo na Evropskom {ampionatu, jer bi to bilo dobro za fudbal i za na{u dràvu, ne bismo imali problem sa tim. Ima mnogo va`nijih stvari u ìvotu od fudbala pomalo qutito je rekao Prandeli za RAI Sport. âk 22 kluba i 61 osoba su pod istragom italijanske policije i tuìla{tva u novom talasu optu`bi i sumwi o name{tawu utakmica. - Sramota me je da pri~am o 40 ili 50 pokvarenih pojedinaca. Ne volim ni krsta{ke pohode. Radije bih da pri~am samo o fudbalu, ali doga|aji ne idu u prilog tome - dodao je Prandeli. Advokat \anlui|ija Bufona je negirao da je wegov klijent ume{an u neka nedozvoqena kla|ewa, a italijanske novinare je zanimalo u kakvom je psihi~kom stawu jedan od najboqih golmana na svetu. - Kako se ose}a Bufon? Najboqe je da wega pitate. On je jaka osoba, ~vrstog karaktera. Nau~io je ve} da se nosi sa sli~nim neprijatnim trenucima u svom ìvotu. Uprkos tome, jasno je da svaku osobu mora da okrznu ovakve situacije - rekao je selekor. Italija je u Grupi C sa Hrvatskom, [panijom i Republikom Irskom. Prvi me~ igraju protiv [panijom 10. juna.

DO ME NIKO KRI [ITO NE PU TU JE NA EVROPSKO PRVENSTVO

Ne }u da bu dem `r tve no jag we Domeniko Kri{ito smatra da nije u redu {to je skinut sa spiska putnika za Evropsko prvenstvo. Levi bek Zenita tvrdi da nikada nije u~estvovao u name{tawu utakmica. - U ìvotu nikada nisam uradio ni{to ilegalno. Ne}u da budem `rtveno jagwe u situaciji sa kojom nemam veze. Mo`da je Italijanski savez mogao da reaguje druga~ije i potvrdi da nisam deo te pri~e. [okirao sam se zbog onog {to se desilo, a bio sam spreman za Euro - rekao je Kri{ito italijanskim medijima. Policija je pre nekoliko dana posetila kamp italijanske reprezentacije blizu Firence i Kri{itu saop{tila da se nalazi pod istragom zbog sumwe da je u~estvovao u name{tawu utakmica. - Tuìlac je rekao mojim advokatima da u bliòj budu}nosti ne}u morati na ispitivawe. Re~eno mi je da ne postoji nikakav problem da odem na {ampionat. Posle dolaska policije i pretresa wegove sobe, Italijanski savez i selektor ]ezare Prandeli odlu~ili su da ne uvrste Kri{ita na kona~an spisak od 23 igra~a za EP. Italijanski mediji nedavno su objavili fotografiju na kojoj se vidi Kri{ito u razgovoru sa

Duel beograski vukova i novosadskih Vojvoda

SU PER LI GA SR BI JE U AME RI^ KOM FUD BA LU

Vu ko vi i Voj vo de de le meg dan Uzbudqivo }e biti ovog vikenda na terenima ameri~kog fudbala u Srbiji na superliga{kim i na prvoliga{kim te re ni ma. U okvi ru elitnog ranga odlo`en je me~ izme|u Kraqevskih kruna i Vitezova iz Kleka. Put u plej- of poku{a}e da u ovom kolu prokr~e novosadske Vojvode i beogradski Plavi zmajevi na te{kim gostovawima.Na terenu sa ve{ta~kom travom na Adi Ciganliji (15 ~asova) iza}i }e Vojvode na megdan aktuelnim {ampionima, SBB Vukovima, koji su ove godine neprikosnoveni. Mo-

raju Vojvode da se nadaju ~udu u ovom me~u ili povoqnim rezultatima u ostalim duelima, kako bi kolo pre kraja sa~uvali ~etvrtu poziciju koja ih vodi u plej -of.Naime, oni }e posle duela na Adi u posledwem kolu do~ekati vice{ampione kragujeva~ke Divqe veprove, koji u ovom kolu mogu da im od ra de ve li ki po sao eventualnom pobedom na pomo}nom terenu stadiona ^ika Da~a u Kragujevcu (16 ~asova) protiv Plavih zmajeva. Ni Zmajevi nisu bez {anse, mada su im potrebne dve pobede do kraja {ampionata da bi se nadali plej-ofu. Do sada

odi gra ni me |u sob ni me ~e vi im ne igu u prilog, po{to nikada nisu pobedili Veprove. Plej-ofa se sva ka ko ni su odrekli ni Panteri iz Pan~eva, koji su zbog odustajawa Vitezova iz Kleka u pro{lom kolu imali bezmalo mesec dana da se oporave od visokog poraza u Kragujevcu. Pan~evci }e u ovom kolu ugostiti gotovo otpisane An|eoske ratnike iz ^a~ka (nedeqa 16 ~asova, stadion SC Mladost), dok bi povoqan razvoj doga|aja u posledwem kolu mogao da im donese i razigravawe eventualnom pobedom nad Plavim zmajevima u Beogradu.

PR VA LI GA SR BI JE

Fa vo ri ti na is ku {e wi ma Domeniko Kri{ito

ostalim osobama osumwi~enim za name{tawe me~eva. - Ta fotografija je od pre godinu dana, mogli su mnogo ranije da me pitaju za wu. Slika je napravqena posle gradskog derbija \enove i Sampdorije, kada mi je re~eno da su navija~i `eleli da pri~aju sa nama o igri koju smo tada pru`ili - nastavio je nekada{wi igra~ \enove, a sada ~lan ruskog Zenita. On je istakao da fotografija nije dokaz da je uradio ne{to lo{e.

- Sreo sam saigra~a \uzepe Skulija i jednog ~oveka koji mi je bio nepoznat. Obe}ao sam navija~ima da }emo igrati boqe i oti{ao ku}i. Za razliku od wega, Leo nardo Bonu}i iz Juventusa, koji je tako|e pod istragom za name{tawe me~eva, putova}e na EP. - Bilo bi u redu da smo obojica putnici za Poqsku i Ukrajinu. To {to su me zvani~no obavestili da sam pod istragom, ne zna~i i da sam kriv - zakqu~io je Kri{ito.

Tri kola preostala su do kraja Prve lige Srbije, u obe divizije postaje sve zamr{enije posle pro{lonedeqne pobede vrba{kih Lovaca nad somborskim Celtisima. Iako na prvi pogled na tabelu, moè da se u~ini da u ovom kolu favoriti igraju protiv autsajdera, to svakako ne}e biti tako. Danas }e najpre Legionari iz Sremske Mitrovice, na svom stadionu 25. maj, od 16 ~asova do~ekati Grofove iz Novog Kneèvca i na tom susretu poku{ati da odrè prednost koju imaju u odnosu na svoja dva konkurenta, Lovce iz Vrbasa i Sombor Celtise. Najstariji klub u Srbiji je u velikoj seriji, obzirom da je posle po~etnog poraza u Vrbasu neporaèn u pet narednih duela, ali sva ka ko }e i ovaj me~ mo ra ti da shva te

ozbiqno ako ne `ele da izgube te{kom mukom do sada ste~eno. Rehabilitaciju posle te{kog poraza od Lovaca u pro{lom kolu tra`i}e i Sombor Celtisi, ali im zadatak ne}e biti nimalo lak, obzirom da im na noge dolaze Mamuti iz Kikinde, koji su u pro{lom kolu namu~ili upravo Legionare. Me~ se igra na stadionu PIK - a sutra u 15 ~asova. Vrba{ani su slobodni u ovom kolu. U diviziji Jug odavno su se ve} izdvojili Ni{ Imperatori i Indijansi iz In|ije, koji vode mrtvu trku za plasman u elitu. Ni{lije imaju prednost zbog me|usobnog trijumfa nad Indijansima u prvom delu prvenstva, pa je ve} sada jasno da }e upravo revan{ odlu~iti o tome koja }e se ekipa obresti u Superligi.

BREN D AN RO Y ERS, NO V I TRE N ER LI V ER P U L A

Ula `em `i vot za uspeh Brendan Roxers ne obe}ava odmah titulu navija~ima Liverpula, ali obe}ava krv, znoj i suze od starta i po~etak procesa vra}awa trofeja na Enfild roud. Brendan Roxers je tek 18. osoba koja je dobila priliku da vodi jedan od najpopularnijih timova na svetu - Liveprul. Mladi trener, koji ima 39 godina, promovisan je u trenera Liverpula, na sle div {i ta ko iko nu klu ba Kenija Dalgli{a, posle sezone koja se ne bi mogla nazvati uspe{nom, uprkos osvajawu trofeja u Karling kupu. - Pro{lo je 20 godina otkako je Liverpul osvojio posledwu titulu prvaka Engleske. Mo`da ne}emo biti spremni da ve} u narednoj sezoni

prekinemo tu crnu seriju, ali proces da se to dogodi u skorijoj budu}nosti po~iwe odmah - rekao je novi trener Liverpula, istakav{i da }e za taj ciq ulo`iti svoj `ivot! Kada je dobio ponudu Liverpula, dosada{wi trener Svonsija se nije dvoumio ni sekunde. - Iako sam mlad trener, imam 20godi{we iskustvo u fudbalu. Obe}avam da }u se boriti celim svojim bi}em za klub i qude koji ga vole rekao je Roxers, koji poti~e iz Severne Irske. Liverpul ima 18 titula prvaka Engleske, ali je posledwu osvojio u sezoni 1989/90.Roxers, nekada{wi trener Votforda i Redinga, obe}ao je da }e na Enfild vratiti napada~ki fudbal.

- Istorija kluba, ali i dugogodi{wa frustracija u nedostatku titule prvaka Engleske bili su dodatni izazov za mene da prihvatim ovaj posao. Ovo je klub u kojem, ako ima{ uspeha, ostaje{ godinama rekao je Roxers. On je odbio da komentari{e tvrdwe da se prihvatawem posla u Liverpulu obavezao da ne dovodi igra~e iz Svonsija u narednih 12 meseci. Ono {to je rekao jeste da mu je potreban odli~an tim i da }e uskoro sesti sa ~elnicima kluba i sa wima odlu~iti {ta }e raditi na tom planu. Na vi ja ~i Li ver pu la ni su ba{ blagonakloni prema odluci uprave kluba da ga postavi za trenera, ali je Roxers uveren da }e vremenom dobiti podr{ku publike.

Brendan Royers }e naredne sezone voditi slavni Liverpul

c m y

dnevnik

SPORT

subota2.jun2012.

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Sja jan start orlo va Ja pan – Sr bi ja 0:3 (19:25, 23:25, 16:25) TO K IO: Ha la Me tro po li ten, gle da la ca: 4.000, su di je: Gon za les (Mek si ko)i Du dek (Poq ska). JA P AN: Na ga no (l), Kon doh, Usa mi, Ja ma mo to 11, To mi ma cu 3, Ma cu mo to 3, Ja ma mu ra 1, [i mi cu, Fu ku za va 12, I{i ja ma 3, Jo ne ja ma 7, Ko {i ja. SR B I J A: N. Ko va ~e vi} 10, U. Ko va ~e vi}, Ja ni}, Pet ko -

Re zul ta ti (1. ko lo) Austra li ja – Ve ne cu e la Por to ri ko – Ki na Iran – Ko re ja Ja pan – Sr bi ja

pi la Sr bi ja na 14:10. Re a li zo va li su na {i mom ci sva ku kon tru i odr `a va li pred nost bez pr o ble ma. Ser vis im je

je blok Pod ra {~a ni na bio pre lom ni po tez se ta (do neo iz jed na ~e we (18:18), a kon trom Sta ro vi }a Sr bi ja je po ve la 19:18. Jo{ jed nom je xo ker iz ru ka va na {eg se lek to ra Ko la ko vi }a bio Mi haj lo Mi ti}, ko ji je do brim ser vi som do neo set lop tu na {oj se lek ci ji (24:22) i po sle to ga dvo se tov no vo| stvo. Na sta vi la je na {a rpre zen ta ci ja s do brom igrom i u tre -

bio ja ko oru` je, a ak ti vi rao se i blok i orlo vi su si gur no je zdi li ka vo| stvu. Ja pan je gre {io iz ser vi sa, a na{ blok je u ne ko li ko na vra ta bio ne mi lo sr dan za ube dqi vih 25:19. Stao je ser vis Sr bi je u na stav ku me ~a, a ka da su orlo vi po ~e li da gre {e i iz na pa da, Ja pan je pre u zeo kon tro lu dru gog pe ri o da su sre ta. Po ve li su Ja pan ci 11:9 i dr `a li dva po e na vi {ka do dru gog teh ni ~a kog tajm-auta. Po no vo

}em se tu. Ak tiv ni blok obez be dio je mno go broj ne kon tre, a kraj wi na pa da ~i bi li su ve o ma ras po lo `e ni. Ni ki} i Ko va ~e vi} su pr o la zi li, a Sta ro vi }a je za me nio Ata na si je vi} i pred nost Sr bi je ra sla je iz mi nu ta u mi nut. Od 16:11, na {i mom ci su ne za dr `i vo ju ri li ka mak si mal noj po be di, a Ja pan ci su po ku {a va li sve ne bi li se vra ti li u igru, ali su te ren na pu sti li po gnu tih gla va. M. R.

Da na {wi pr o gram 3:0 0:3 3:0 0:3

mak si mal no ozbiq no i an ga `o va no. Ve o ma je bit na ova po be da na {ih od boj ka {a jer su sa vla da li jed nu od azij skih

Austra li ja – Por to ri ko (4) Ki na – Iran (6.30) Ko re ja – Sr bi ja (9) Ja pan – Ve ne cu e la (12.05)

Lu ka ^u bri lo

IZ OK VOJ VO DI NA NS SE ME

Lu ka ^u bri lo u Ne ma~ koj Tehni~ar OK Vojvodina NS seme Luka ^ubrilo slede}u sezonu igra}e u nema~kom Bulu, s kojim je potpisao saradwu na dve godine. Dete novosadskih crveno-belih je na po~etku pro{le sezone potpisao ugovor s mati~nim klubom na 1+1 sezonu i iskoristio klauzulu da ode u inostranstvo na isteku prve sezone.

U Vojvodini je pro{ao sve selekcije i u svakoj osvajao trofeje, a sada }e zapo~eti inostranu karijeru u jednoj od najja~ih evropskih liga. - Luka je dete Vojvodine, pomogli smo mu koliko smo mogli i `elimo mu puno sre}e i uspeha u daqoj karijeri - rekao je generalni direktor Vojvodine NS seme Vasa Miji}. M. R.

Iri ~a nin i Kli su ra u Fin skoj Prima~ servisa Nevena Iri~anin i korektor Sowa Klisura odbojka{ku karijeru nastavi}e u Finskoj. Pro{le sezone je Iri~anin igrala za Varadin, a Klusira za Vojvodinu, a nova destinacija im je

- Zadovoqne smo, veoma lepo su nas primili, kako devojke tako i treneri i qudi iz kluba. Dobro smo se pokazale, klub je organizovan i ima visoke ambicije za slede}u sezonu i drago nam je {to karijeru na-

Ni ko la Ko va ~e vi} u na pa du na ja pan ski blok

Ne ve na Iri ~a nin

klub HPK Naiset iz finskog grada Hamenlina, finalistu ovosezonskog plej-ofa.Posle pet dana provedenih na severu Starog kontinenta, Iri~anin i Klisura su veoma zadovoqne i pune utisaka.

So wa Kli su ra

stavqamo u inostranstvu. Hamelina je mali grad, ali veoma lep, samo }emo morati da se naviknemo na hladno}u - na{alila se Nevena Iri~anin. M. R.

vi} 2, Stan ko vi} 6, Ni ki} 13, Mi ti}, Ra {i}, Ata na si je vi} 3, Sta ro vi} 7, Pod ra {~a nin 10, Ro si} (l). Od boj ka {i Sr bi je tri jum fal no su po ~e li In ter kon ti nen tal ne kva li fi ka ci ja za do la zak na Olim pij ske, mak si mal nim re zul ta tom sa vla da li su Ja pan. Za raz li ku od su sre ta ovih re pre zen ta ci ja pre de se tak da na u Svet skoj li gi (bi lo 3:2 za Sr bi ju), ovo ga pu ta orlo vi ni su do zvo li li ne iz ve snost i od i gra li su

re pre zen ta ci ja, tra di ci o nal no ne u god ne svim se lek ci ja ma. Tri bo da su do bar pred znak za na sta vak kva li fi ka ci ja s ko jih u Lon don ide po bed nik tur ni ra i naj bo qa azij ska se lek ci ja. Obe re pre zent ci je su kon cen tri sa no po ~e le utak mi cu. Pri je mi ser vi sa su do bro funk ci o ni sa li i igra lo se poen za poen. Tek blo kom Pod ra {~a ni na i po sle do bre se ri je ser vi sa Ni ko le Ko va ~e vi }a re zul tat ski se od le -

ZRE WA NIN CI PO NO SNI NA SVO JE KU GLA [E

Bli sta ju i u na ci o nal nim se lek ci ja ma Srpski kugla{i u konkurencijama pionira, kadeta i juniora ostvarili su sjajne rezultate na Svetskom prvenstvu u Nema~koj. Ovo je i svojevrsni uspeh najve}eg banatskog grada, jer su okosnicu nacionalnog tima ~inili takmi~ari i treneri zrewaninskih kugla{kih klubova Banat i Kristal. Ju ni or ska re pre zen ta ci ja osvojila je zlatnu medaqu i time odbranila titulu ekipnog prvaka sveta. Na{u reprezentaciju su, pored ostalih, ~inila i trojica ~lanova zrewaninskog Banat – Radovan Vlajkov, Slo bo dan Si mo no vi} i Dalibor Popov. Jo{ tri zlatna odli~ja osvojio je Robert Erwe{i, Novobe~ejac u dresu Segedina. Na pionirskom i kadetskom pojedina~nom Svetskom kupu ekipu je predvodio trener zrewaninskog Kristala Dragan Fatovi}. U konkurenciji pionira, ~lan Kristala Bo`idar Juri{i} izborio je bronzanu medaqu, dok je kadetsko zlato odbra-

nio Robert Erwe{i. @enska omladinska ekipa zauzela je osmo mesto, a ~lanica ovog tima bila je i Jelena Popov, takmi~arka Banata.

- Najte`e u sportu je odbraniti prethodno osvojeno, a to je juniorskoj kugla{koj reprezentaciji po{lo za rukom, pa je ostala u svetskom vrhu – ocenio je

~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport Vojislav Mati} koji je, zajedno sa generalnim sekretarom Sportskog saveza Sr|anom Bogaro{kim i predsednikom Skup-

{tine grada Zrewanina Aleksandrom Martonom, priredio prijem za zrewaninske kugla{e. Trener Kristala i pionirske i kadetske reprezentacije Dra-

gan Fatovi} je kazao da ovaj uspeh ne moè biti slu~ajnost i da }e na nekom slede}em takmi~ewu ovda{wi kugla{i posti}i, ako ne iste, onda bar sli~ne rezultate. - Kuglawe u Srbiji svakako ima budu}nost i siguran sam da }e na{a zemqa ostati u samom vrhu kada je ovaj sport u pitawu, me|u ~etiri dràve koje se uvek bore za medaqe. Dosada{wim rezul tati ma po kazali smo da smo dominantni u mu{koj konkurenciji – naglasio je Fatovi}. Sekretar KK Banat Du{an Popadi} istakao je da takmi~arski uspesi motivi{u sve u ovom klubu da nastave sa razvojem {kole kuglawa i da svu pa`wa usmere ka mladima. ^la no vi ju ni or ske re pre zentacije su kratko prokomentarisali da je konkurencija u Nema~koj bila jaka i da su morali da uloè dosta truda da bi stigli do uspeha. Sve ostalo su ve} kazali na kugla{koj stazi.

sport

subota2.jun2012.

dnevnik

KVA LI FI KA CI JE ZA EP: NA NO VO SAD SKOJ SLA NOJ BA RI IGRA JU SR BI JA I POR TU GA LI JA

Za pu bli ku, bo do ve i uti sak Pr vi put `en ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e utak mi cu u No vom Sa du. Ri val na {im de voj ka ma u po sled wem, {e stom ko lu kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo u Ho lan di ji bi }e naj bo qa se lek ci ja Por tu ga li je. Utak mi ca se igra u 18 ~a so va u SC Sla na ba ra, a ulaz je slo bo dan. Tim po vo dom sed moj si li su se obra ti li di rek tor re pre zen ta ci je Mi lan Stan ko vi}, se lek tor Sa {a Bo {ko vi}, igra ~i ce Ka ta ri na Li {~e vi}, Ka ta ri na To ma {e vi} i Bi qa na Fi li po vi}.

gra li smo uspe {no i ~e ka mo `reb ( 6. jun) ka da }e mo sa zna ti ime na ri va le na EP. Ve ~e ra {wi me~ s Por tu ga li jom ne }e ni {ta pro me ni ti, ali }e mo se mak si mal no po tru di ti da ga od i gra mo va qa no i da se po be dom opro sti mo od ove fa ze tak mi ~e wa. Svi ovi me ~e vi, iako ne ma ju re zul tat ski zna ~aj, za nas su bit ni jer su to ujed no pri pre me naj pre za EP, kao i za Svet sko pr venstv u Sr bi ji sle de }e go di ne, gde nam je ciq da osvo ji mo me da qu - re kao je Bo {ko vi}, uz kon sta ta ci ju da `en ska re pre zen ta ci ja Sr bi je pr vu put igra u No -

Vu ko vi} uz da me U po se ti èn skoj re pre zen ta ci ji bi li su pred sed nik RSS Ve li mir Mar ja no vi} i kom ple tan stru~ ni {tab mu {ke ru ko met ne re pre zen ta ci je: se lek tor Ve se lin Vu ko vi}, pr vi sa rad nik Vla dan Jor do vi} i kon di ci o ni tre ner Ne nad Wa ra di. Bo {ko vi} se za hva lio Vu ko vi }u i we go vim sa rad ni ci ma na po se ti, kao i pred sed ni ku Mar ja no vi }u. Vu ko vi} i sa rad ni ci su po se tu is ko ri sti li da na pra ve plan i pro gram te sti ra wa i pri pre ma za Olim pij ske igre, gde }e Sr bi ji ri va li bi ti Hr va ti, [pan ci, Dan ci, Ma |a ri i Ko re an ci. - Naj pre bih è leo da za hva lim Ru ko met nom sa ve zu Sr bi je, ko ji nas mak si mal no po dr à va to kom ovih kva li fi ka ci ja, kao i na {im do ma }i ni ma, oso bqu ho te la Park i dvo ra ne na Sla noj ba ri, gde nam mak si mal no iz la ze u su sret. Za hva lio bih se i qu di ma iz Vr wa~ ke Ba we, ko ji su omo gu }i li eki pi da ima mo od li~ ne uslo ve pred me~ s Gr~ kom - re kao je Stan ko vi}. Se lek tor Bo {ko vi} je is ta kao da bi vo leo da na {a re pre zen ta ci ja za vr {i kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo po be dom. - U kva li fi ka ci ja ma smo za u ze li dru go me sto u gru pi iza Ru mu ni je, ~i me smo ve} ra ni je obez be di li u~e {}e na EP u Ho lan di ji. Ove kva li fi ka ci je od i-

vom Sa du i da se na da da }e pu bli ka po dr à ti de voj ke i uì va ti u utak mi ci s Por tu ga li jom. Bek na ci o nal nog ti ma Bi qa na Fi li po vi}, iako ima 16-go di {wu ka ri je ru, pr vi put }e igra ti u No vom Sa du. - Ra du jem se {to }u igra ti pred no vo sad skom pu bli kom. Do sa da je re pre zen ta ci ja uvek igra la u Za je ~a ru i Ni {u, a sa da }e mo ima ti no vu oba ve zu da pri do bi je mo pu bli ku i u ovom de lu Sr bi je. Pr vi duel sa Por tu ga li jom sam pro pu sti la, ali }u ve ~e ras da ti sve od se be da ove kva li fi ka ci je za vr {i mo po be dom - re kla je Fi li po vi }e va. Gol man Ka ta ri na To ma {e vi} re kla je da joj je ào {to eki pa ni je po be di la Ru mu ni ju, pa da sa

De taq iz su sre ta Sr bi ja â&#x20AC;&#x201C; Gr~ ka u Za je ~a ru

mak si mal nim u~in kom ide na {am pi o nat Sta rog kon ti nen ta. - Po zi vam pu bli ku da is pu ni ha lu na Sla noj ba ri i obe }a vam

do bru ru ko met nu pred sta vu - na gla si la je To ma {e vi }e va. Re pre zen ta tiv ku Kri sti nu Li {~e vi} pr vi put u isto ri ji

Re vi ja No vi Sad }e da nas bi ti u zna ku èn skog ru ko me ta.Pro gram po ~i we u pod ne. Na te ren dvo ra ne na Sla noj ba ri is tr ~a }e pi o nir ke (ro |e ne 1998/99) iz se dam re gi o na Sr bi je, ko je }e od 12 do 16 ~a so va de mon stri ra ti svoj po ten ci jal.Po tom }e se de voj ~i ce pre se li ti na tri bi ne i bo dri ti se ni or sku re pre zen ta ci ju, a pri dru ì }e im se i èn ska ju ni or ska re pre zen ta ci ja.

`en ske Li ge {am pi o na je dan od glav nih spon zo ra tak mi ~e wa pro gla sio ju je za naj bo qu mla du igra ~i cu elit nog klup skog tak mi ~e wa. - Po no sna sam na do bi je no pri zna we. U kon ku ren ci ji je bi lo mno go do brih ru ko me ta {i ca po put Ani ko Ko va ~i~ i Aman de Kur to vi},za hva qu jem se oni ma ko ji su gla sa li za me ne. To me mo ti vi {e da na pre du jem - re kla je ro |e na Som bor ka, ko ja }e jo{ go di nu da na bra ni ti bo je fran cu skog Me ca, a po -

tom se osvr nu la na ve ~e ra {wu utak mi cu:- Bez ob zi ra {to smo se kva li fi ko va li, ovu utak mi cu mo ra mo mak si mal no da od ra di mo, {to ne bi tre ba lo da bu de pro blem s ob zi rom da ne }e mo igra ti pod ime ra ti vom po be de. Par vi je po tez to {to je od lu ~e no da re pre zen ta ci ja do |e i u ovaj deo Sr bi je, jer Voj vo |a ni vo le ru ko met. Me ni je po seb no dra go {to }u igra ti u No vom Sa du, a do la zak su na ja vi li i mo ji Som bor ci. J. Ga li}

PO SLED WE PR VEN STVE NO KO LO MU [KE SU PER LI GE

Ko }e u ni ì rang Naj bo qi mu {ki ru ko met ni klu bo vi da nas za vr {a va ju nad me ta we u Su per li gi. Tri utak mi ce (Rad ni~ ki - Cr ven ka Ja fa, PKB - Po à re vac, Na pre dak - Sme de re vo) bi }e u ì ì ru ko met ne jav no sti pr ven stve no zbog to ga {to se ra di o eki -

ven ka u Kra gu jev cu. Ako po be de i PKB i Sme de re vo i Cr ven ka, on da }e se spa si ti klub iz naj sla |eg se la po {to je naj bo qi u me |u sob nim okr {a ji ma. Zna ~i, Cr ven ka po be dom u Kra gu jev cu za dr `a va elit ni sta tus, ali i ako od i gra mi ro -

nal nom lo kal nom der bi ju u ko jem ~e sto ni kva li tet eki pe, ni po lo àj na ta be li ne od lu ~u je is hod. Ru ko met nim za qu bqe ni ci ma u ove dve sre di ne te utak mi ce tra di ci o nal no su me |u naj dra ìm, zbog tra di ci je, pre sti à, uz bu |e wa i ne iz o stav ne

ju }i u vi du da kraj wi is hod su sre ta ne }e ni {ta pro me ni ti na ta be li. Tra di ci o nal ni ri va li tet ga ran tu je da svi oni ko ji vo le ru ko met ima ju raz lo ga da su bot we ve ~e pro ve du u dvo ra ni Hram - re kao je u~i teq Ka }a na Vla dan Jor do vi}. J. Ga li}

DA NAS NA SPORTSKIM TE RE NI MA

Rukomet

Ru ko me ta {i Ju go vi }a i Voj vo di ne tra di ci o nal no igra ju kva li tet ne i uz bu dqi ve utak mi ce

pa ma ko je se bo re za op sta nak u elit nom dru {tvu. Mno go je kom bi na ci ja oko ne po zna ni ce ko }e osta ti a ko na pu sti ti li gu, a mi nu di mo ne ke od mo gu} no sti. Utak mi ca PKB - Po `a re vac je jed na od kqu~ nih jer mle ka xi je prak ti~ no dr `e sud bi nu u svo jim ru ka ma. Be o gra |a ni su u naj bo qoj si tu a ci ji, po be dom bi do {li do 25 bo do va i obez be di li op sta nak u Su per li gi. Na rav no, pod uslo vom da Sme de re vo ne po be di u Kru {ev cu i Cr -

qu bi vo, a pri tom da PKB po be di, a Sme de re vo iz gu bi. Ta da bi se na pra vio krug od tri eki pe, gde su Cr ven ~a ni po no vo u pred no sti. Po sto je jo{ broj ne kom bi na ci je, gde je utak mi ca u Kra gu jev cu jed na od naj zna ~aj ni jih ima ju }i u vi du da su [u ma din ci po sle ube dqi vog po ra za od Sme de re va pro me ni li tre ne ra La ko vi }a. [to se osta lih me ~e va ti ~e, duel ka} kog Ju go vi }a i no vo sad ske Voj vo di ne bi }e su sret za pre sti`. Ra di se o tra di ci o -

ve li ke sport ske bor be, ko ja ni ovo ga pu ta ne bi tre ba lo da iz o sta ne. Ovo je pra va pri li ka da igra ~i po ka ù svo je ume }e, da Voj vo di na oprav da epi tet vi ce {am pi o na dr à ve, a da ne ko od mla dih igra ~a Ju go vi }a po ka è van se rij ski ta le nat, kao {to je to bi va lo i kroz isto ri ju su sre ta dva kom {ij ska klu ba. - Ve ru jem da }e utak mi ca bi ti ne iz ve sna i le pa za gle da we, pre vas hod no {to obe eki pe ula ze bez op te re }e wa, ima -

Su per li ga (m) - KA]: Ju go vi} Uni met - Voj vo di na (19), BE O GRAD: Obi li} @e le zni ~ar 1949 (19), PKB Po à re vac (19), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Cr ven ka Ja fa (19), KRU [E VAC: Na pre dak - Sme de re vo (19). Pr va li ga (m) - RA [KA: Ba ne - @e le zni ~ar (19), VR BAS: Vr bas Kar neks - Ja go di na (19), ZRE WA NIN: Pro le ter Agro ìv - Mo kra Go ra (18), NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - No va Pa zo va (18). Pr va voj vo |an ska li ga (m) - BEZ DAN: Gra fi ~ar - Vla di mi ro vac (18). Pr va voj vo |an ska li ga (`) - NO VI KNE @E VAC: Obi li} - Mi le ti} (18), UZDIN: Uni rea - Do lo vo (18). Dru ga voj vo |an ska li ga (m) - JA BU KA: Ja bu ka - Je din stvo (20), Ê STE REG: Na pre dak - @SK (20). Dru ga voj vo |an ska li ga (`) - ZRE WA NIN: Le hel Spar tak (S) (15.30), KO VIN: Rad ni~ ki (K) - Rad ni~ ki (B) (17), APA TIN: Apa tin Pan ~e vo (14).

Ma li fud bal Fut sal kup â&#x20AC;&#x17E;Tvr |a va 2012â&#x20AC;? - NO VI SAD: utak mi ce u gru pa ma (od 15 do 21, Spens)

Duel Dan ka na i Per kin sa

Okla ho ma do bi la San An to nio Ne ve ro vat nom igrom Okla ho ma Si ti sve la je San An to nio na naj go re iz da we ove se zo ne i sma wi la na 1:2 u fi na lu Za pa da - 102:82. U ve li kom sti lu Spar si su pre ki nu li se ri ju od 20 po be da, za po ~e tu 11. apri la. Ko je na Za pa du mo gao da pre ki ne se ri ju od 20 uza stop nih po be da mo} nog i is ku snog San An to ni ja?Sa mo tim ko ji u plej-ofu ne gu bi kod ku }e.Okla ho ma Si ti Tan der za be le `i la je i de se tu uza stop nu po be du u svo joj dvo ra ni u post se zo ni i ta ko sma wi la na 1:2 u fi na lu Za pad ne kon fe ren ci je NBA li ge. Gr mqa vi na je bi la ube dqi va pro tiv ti ma ko ji do pret hod ne no }i, ni je iz gu bio od 11. apri la.Tan der - Spars 102:82! Ovo pre sli {a va we ve te ra na Gre ga Po po vi ~a ni je bi lo mo gu }e sa mo do brom igrom tan de ma Ke vin Du rent/Ra sel Ve str buk i po dr {kom Xej msa Har de na. Bi la je neo p hod na tim ska igra: Du rent 22 po e na, 6 sko ko va, 5 asi sten ci ja, Ta bo Se fo lo {a 19 po e na, 6 sko ko va, 6 ukra de nih lop ti, Har den 15 po e na, 4 sko ka, tri asi sten ci je, Ser` Iba ka 14 po e na, 3 blo ka de, Vest bruk 10 po e na, 7 sko ko va, 9 asi sten ci ja, 4 ukra de ne lop te, dve blo ka de.S dru ge stra ne, Spar si,

ko ji su be le ì li pro se~ no 109,4 po e na to kom pret hod nih me sec i po da na ru {e wa sve ga pred so bom, za dr à ni su na sve ga 82 po e na i ovo bi za i sta mo gao da bu de tek po ~e tak du ge i ne iz ve sne se ri je. Jed no je ja sno - ~i {}e wa ne }e bi ti, a ni je bi lo ni re al no da se do go di. To ni Par ker uba cio je 16 po e na, uz pet iz gu bqe nih lop ti i ~e ti ri asi sten ci je, Sti ven Xek son ta ko |e je imao 16 po e na, Tim Dan kan sa ku pio je 11, De xu an Bler de set, uz {est ko ko va, a Ma nu \i no bi li sve ga osam. To je bi lo pre ma lo ~ak i za do sto jan ot por, pa su naj ve }e zve zde San An to ni ja pre se de le kraj me ~a na klu pi, raz mi {qa ju }i o ~e tvr toj utak mi ci u ne de qu. - Ovo smo mi. Ova ko po be |u je mo - re kao je tre ner Tan de ra Skot Bruks. Ipak, la ko mi sle no bi bi lo po mi sli ti da }e i u ~e tvr toj utak mi ci Po po vi ~ev tim ova ko iz gle da ti. Ni je ne mo gu }e ni da je is ku sni tre ner pu stio niz vo du tre }u utak mi cu, ka ko bi u ~e tvr toj uz vra tio svom sna gom. - Igra li su s mno go vi {e è qe, sa mno go vi {e ener gi je od nas ve ~e ras. Mo ra }e mo da uz vra ti mo re kao je Par ker.

c m y

kultura

dnevnik

subota2.jun2012.

ПРЕД СТА ВА „МА РА/САД” НО ВО САД СКОГ ПО ЗО РИ ШТА ИЗ ВЕ ДЕ НА КАО ПО СЛЕД ЊА У ПРО ГРА МУ 57. СТЕ РИ ЈИ НОГ ПО ЗОР ЈА

Фу ри о зно про тут ња ла ре во лу ци ја Као по след ња од се дам пред ста ва у се лек ци ји на ци о нал не дра ме и по зо ри шта, на 57. Сте ри ји ном по зор ју је из ве де на пред ста ва „Ма ра/Сад“ (Marat the Sade) Пе те ра Вај са, у ре жи ји Ан дра ша Ур ба на, Уј ви де ки син хаз/ Но во сад ско по зо ри ште. Ка ко на во ди се лек тор ка Ксе ни ја Ра ду ло вић ово је „сцен ски раз и гра на и ма што ви та по став ка кла сич ног тек ста, у ко јој сим бо ли ре во лу ци је по сте пе но по чи њу да се от -

кри ва ју и као ин стру мен та ри јум не ког ерот ског шо па: на рав но да ни је реч о пу кој ла сцив но сти, већ о ого ље ној, до бру тал но сти до ве де ној сли ци ре ал но сти у ко јој као да се за пре власт и моћ бо ре, бла го ре че но, јед ни фа лу си про тив дру гих. У жу стром тем пу и уз бр зе про ме не сцен ских сли ка, фу ри о зно тут њи ре во лу ци ја са свим сво јим ну се фек ти ма, пре на гље но сти ма, би зар но сти ма... а упе ча тљи ва му -

ДА НАС СЕ ЗА ВР ША ВА 57. СТЕ РИ ЈИ НО ПО ЗОР ЈЕ

Ба лет „Ми ле ва” у част на гра ђе них Уру че њем на гра да глум ци ма, ре ди те љи ма, сце но гра фи ма, ко сти мо гра фи ма и дру гим по зо ри шним де лат ни ци ма, ве че рас ће у Срп ском на род ном по зо ри шту би ти за тво ре но 57. Сте ри ји но по зор је. На кон про гла ше ња по бед ни ка у част на гра ђе них на ово го ди шњем По зор ју би ће из ве ден ба лет СНП -а „Ми ле ва“, на му зи ку Мар ја на Не ћа ка, у ко ре о гра фи ји и ре жи ји Ста ше Зу ров ца. То ком про те клих де вет да на, пу бли ка је од гле да ла се дам пред ста ва у се лек ци ји на ци о нал не дра ме и по зо ри шта, и три у ме ђу на род ном про гра му „Кру го ви“. Жи ри, на че лу са глум цем Бра ни сла вом Ле чи ћем, од лу чи вао је о тра ди ци о нал ним Сте ри ји ним на гра да ма, ко је ће се ве че рас на ћи у ру ка ма до бит ни ка.

зи ка и сло жна, на дах ну та игра глу мач ког ан сам бла уокви ру ју ре ди тељ ску за ми сао“. - „Ма ра д Сад“ је пред ста ва ко ју не вре ди пре те ра но опи си ва ти, не са мо за то што је сло же на и стил ски ра зно вр сна и жи во пи сна, са ве ли ким ан сам блом ко ји зра чи из во ђач ком енер ги јом и убе дљи во шћу, не го за то што се та кво шта мо ра ви де ти! Ни је за оне са сла би јим сто ма ком, иако се ре ди тељ свој ски тру дио да ве о ма жи ви бу ду сви за бав ни по тен ци ја ли от ка че ног Вај со вог тек ста, тек ста ко ји је био пре те ча не са мо Ми ле ро ве „Ха м лет ма ш и н е“, не го све г а оно га што се да нас на зи ва пост драм ским, окру же њу у ко јем Ур бан пли ва као ша ран у во ди, да ис ко ри сти мо је дан од ње го вих за штит них зна ко ва, ов де из о стао, баш као и мно ге дру ге пре п о з на т љи ве „сит н и ц е“ из ње го вих ре жи ја, чи не ћи пред ста ву Уј ви де ки син хаз де фи ни тив но по себ ном у уз бу дљи вом опу су уз бу дљи вог ре ди те ља ка кав је Ур бан – на по ми ње у свом тек сту, по во дом пре ми је ре, по зо ри шни кри ти чар на шег ли ста Игор Бу рић.

ДО КУ МЕН ТА РИ СТИЧ КИ ТЕ АТ АР ОБЕ ЛЕ ЖИО 57. СТЕ РИ ЈИ НО ПО ЗОР ЈЕ

Све тлост на кра ју ту не ла Да је до ку м ен т ар н и с тич ко по зо ри ште пот пу ни тренд, мо дер ни сен зи би ли тет, да је те а- тар ме сто на ко јем се од го вор но мо ра про го во ри ти о го ру ћим или ти ња ју ћим те ма ма, по твр ди ла је и прет по след ња пред ста ва 57. Сте ри ји ног по зор ја,

сту а л и з а ц и ј у ова к вог на ч и н а пред ста вља ња, ауто ри су би ли до вољ но увер љи ви на пла ну ре а ли за ци је по тре бе за те ра пе ут ским по ми ре њем са про шло шћу и при зна ва њем уни вер зал них људ ских вред но сти као што су дом, по ро ди ца, друг или мо мак

„Хи перм не зи ја“ Сел ме Спа хић (Би теф те а т ар/ Фонд „Хар те факт“). Хи п ерм н е з и ј а је по ј а ч а н а спо соб ност пам ће ња од ре ђе них до га ђа ја, нај че шће по ве за на са афек тив но обо је ним ста њи ма де фи ни ци ја је ко ја, ако јој је ве ро ва ти, од ре ђу је сцен ски текст пред ста ве. Ње га из во де они ко ји су га кре и ра ли – Ер мин Бра во, Је ле на Ћу ру ви ја Ђу ри ца, Ма ја Изет бе го вић, Та ма ра Кр цу но вић, Да мир Ку сту ра, Са нин Ми ла в ић, Ми л и ц а Сте ф а н о в ић, Ал бан Укај. Не ула зе ћи пре те ра но у про бле ма ти за ци ју или, чак, кон тек -

Ал ба нац, што нас све „бив ше“ ов де по себ но ди ра. Ни је све у дир љи во сти, али мно го то га у пред ста ви Сел ме Спа хић за сни ва се на емо ци о нал ном усло ва ва њу, што је бла жи тер мин за па те ти ку (на овом По зор ју по но во би се мо гло го во ри ти о тра у ма ма из де тињ ства, пси хо л о ш ком при с ту п у ауто ра по зо ри шној гра ђи). А за пра во, це ла пред ста ва се кон цеп ту а л н о и из во ђ ач к и бо р и про тив пре те ра ног упли ва емо ци ја. По ку ша ва да нас са бе ре све на јед но ме сто, на ме сто из гу бље не си гур но сти – де тињ ства.

И да ље, нај леп ше мо мен те „Хи перм не зи ја“ по сти же упра во кад глум ци го во ре о њи ма. О оп ко ље ном Са ра је ву и све ту ми мо тен ко ва, о гра на та ма и сра мо ти де це због псов ки ро ди те ља, о гла ди ко ја се не да ис ка за ти ре чи ма (сцен ски по крет Да ли ја Аћин), о по чет ку НА ТО бом бар д о ва њ а па р а лел но из две ви зу ре – Бе о г ра д а и При шти не... Та ко је то би ло, не ка ко. Ма ли ју на ци ве ли ких при ча исто р и ј е по с та ј у ве ли ки стра дал ни ци ма лих при ча по је дин ца, из гу бље ног са мо за то што је, за раз ли ку од оста ле де це, жи вео са тет ком. За то што је имао бла го сло вен апе тит. По уч на, отво ре на по зо ри шна при ча ко ја зах те ва да Фо то: Б. Лу чић се и дру штво, по ли ти ка, отво ре пре ма деј ству чо ве ка, иде а л н о за м и ш ље н ог чо ве чан ства у ко јем се ни ко не сва ђа, не су прот ста вља, не ма ни пу ли ше исти ном дру гог. На сво ју ко рист. Са да је еви дент но да се ово го ди шња се лек ци ја кон цен три са ла око пи та ња на сле ђа, оно га што се мо же уна пре ди ти са мо упор ним кри тич ким ис пи ти ва њем. То што су мно ге пред ста ве на лик на тренд, у ства ри су са мо по че так јед не но ве ре во лу ци је, ко ја ће си гур но да по је де сво ју де цу. Дај нам цве ћа, дај нам све тло сти! Игор Бурић

ЧЕ ТИ РИ ДРА МЕ ЕДВАР ДА БОН ДА У ИЗ ДА ЊУ „АР ХИ ПЕ ЛА ГА“

Зло чи ни 21. ве ка Док из да ва чи углав ном из бе га ва ју да штам па ју драм ске тек сто ве, „Ар хи пе лаг„ се осме лио да по кре не еди ци ју „Пре ми је ре„, у ко јој је као дру ги на слов об ја вио дра ме бри тан ског кла си ка 20. ве ка Едвар да Бон да „Зло чи ни 21. ве ка„. Глав ни уред ник Гој ко Бо жо вић је ре као да је Бонд је дан од кључ них драм ских пи са ца на шег вре ме на, а да је у овој књи зи свет ска пре ми је ра ње го ве дра ме „Ме ло ди ја„. Из бор је на пра ви ла На та ша Ми ло вић, а дра ме су, по ред ње, пре ве ли Ја дран ка Гој ко вић, Ђор ђе Кри во ка пић и Ма ри ја Ста јић. Бо жо вић сма тра да је то за ни мљи во шти во, јер је Бонд истин -

ски мај стор за драм ски текст за ни мљив раз ли чи тим ге не ра ци ја ма и љу ди ма са раз ли чи тим жи вот ним ис ку стви ма. Под се тив ши да је у овој еди ци ји, као пр ви на слов, об ја вио по след ње дра ме Ха рол да Пин те ра, Бо жо вић је на гла сио да су то књи ге при мер мо дер не дра ма тур ги је „за чи та ње„ ко је су на и шле на до бар при јем код чи та ла ца. Пре ма ње го вим ре чи ма, на чи њен је та кав те мат ски из бор да се стек не увид у дру штве не те ме ко ји ма се Бонд ба ви, јер он ве ру је да по зо ри ште мо ра да има ауто ри тет и да по ста вља пи та ња и по зи ва пу бли ку да се су о че са њи ма и тра же од го во ре. За

Бон да су, ка ко је ре као Бо жо вић, у цен тру ин те ре со ва ња на си ље и ме ха ни зми мо ћи, од нос од ра слих пре ма де ци, су о ча ва ње са иза зо ви ма бу дућ но сти... Бонд (78) је из у зет но зна ча јан и као ре ди тељ, пе сник, есе ји ста, те о- ре ти чар дра ме и по зо ри шта, пи сац филм ских сце на ри ја, а на пи сао је 50 дра ма за по зо ри ште, ра дио и те ле ви зи ју. Ње гов дру ги ко мад „Спа се ни„ (игран и код нас) био је за бра њен због сце не у ко јој се бе ба ка ме ну је до смр ти. Ова за бра на се сма тра кључ ним до га ђа јем ко ји је до вео до уки да ња по зо ри шне цен зу ре у Ве ли кој Бри та ни ји. (Танјуг)

Бр зим из ме на ма си ро вих, бру та ли стич ких сце на, не по сред них као и текст, Бу рић на во ди да је „њи хо вим пре пли та њем и раз ви ја њем раз ли чи тих ни воа при че (пу бли ка-упра ва-лу да ци-Ма ра/ Сад), Ур бан прак тич но оства рио

ор га змич ност ви део мон т а же, фил ма и те ле ви зи је, али не оне ко ју гле да мо ван, не го оне уну тар на ших гла ва, кад је реч о при ро ди дру штва и по је дин ца, њи хо вим слич но сти ма и раз ли ка ма. Сјај на му зич ка ма три ца

Си лар да Ме зе и ја, ко ја под сти че фе ли ни јев ску фол клор ност ли ко ва и џе зер ски кре а ти ван не ред, по ми шље њу Бу ри ћа, за пра во је основ на ли ни ја рит ма рад ње. Н. П-ј.

INTERVJU СЕЛ МА СПА ХИЋ, РЕ ДИ ТЕЉ КА ПРЕД СТА ВЕ „ХИ ПЕРМ НЕ ЗИ ЈА”

До ку мен тар но има но ту про ла зно сти Пред ста ву „Хи перм не зи ја“, за сно ва ну на до ку мен тар ној гра ђи, од но сно лич ним ис по ве сти ма глу ма ца, ре жи ра ла је мла да Сел ма Спа хић, а на ста ла је у ко про дук ци ји Би теф те а тра и не за ви сне ре ги о нал не фон да ци је Хар те факт фон да, по чи јој иде ји је и ра ђе на. На и ме, ка ко Сел ма Спа хић об ја шња ва, ова пред ста ва је тре ба ло да на од ре ђен на чин из ра жа ва кре до Хар те факт фон да ци је, ка ко по ли тич ки, та ко и умет нич ки. То је би ла њи хо ва пр ва про дук ци ја, и хте ли су, по ње ним ре чи ма, да она бу де на тра гу не че га што они ина че ра де, а то је по ми ре ње, про го ва ра ње и раз би ја ње зи до ва ћу та ња на овим про сто ри ма. Али, и са ма је же ле ла да ра ди ову пред ста ву, ода бра ла до ку мен тар ни те а тар, као фор му ко ја би, чи ни ло јој се, нај бо ље то по ка за ла. При зна је да је има ла ве ли ку сре ћу с по де лом ко ју је па жљи во ода бра ла, а глум ци су зна ли na че му ће се ра ди ти. Ни је би ло јед но став но, на по ми ње Сел ма Спа хић, али од пр ве про бе су кре ну ли сви да го во ре пот пу но отво ре но о свом жи во ту, та ко да јој се чи ни да ни је би ло

их из не се мо. Ако иде мо већ да пра ви мо та кву пред ста ву, он да ће мо је пра ви ти до кра ја. l Да ли је онда теже концентрисати се на оно што је редитељски, занатски део? - Не ка ко се за не ма ру је а опет је ја ко би тан, и на кра ју ће се ипак вра ти ти на ње га. Ме ни је под јед на ко би ло бит но и јед но и дру го. Зна ла сам да же лим да то бу де по зо ри шно уокви ре но, да су из гра ђе ни ре ди тељ ски зна ко ви и да има сво ју по е ти ку, и не гдје сам се ти ме за и ста ба ви ла под јед на ко као с овим дру гим. Јер, у јед ном тре нут ку смо, и то је за и ста нај те же за ак те ре и ак те ри це, да ка жу: до бро, од са да ово по ста је по зо ри шна пред ста ва, ма те ри јал с ко јим ми мо же мо да ра ди мо шта год же ли мо, да га се ци ра мо. Чак смо у јед ном тре нут ку рас пи си ва ли сце не по мо ти ви ма њи хо вих сце на. Он да смо од то га од у ста ли и ра ди ли смо тач но она ко ка ко су они ис при ча ли. Да, тај умјет нич ки дио због то га је, ми слим, по зо ри ште. Чи ни ми се да ни је тај естет ски кри те ри јум за до во љен, он да де фи ни тив но не бих би ла за до вољ на пред ста вом. представе Фо то: Б. Лу чић l Какве сте досад радили? - Ра ди ла сам се дам, осам пред ста ва, ба зи ра них ис кљу чи во на За до во љи ти про фе си о нал не драм ском тек сту и за и ста ни сам ин тер по ли ра ла ни ка кве еле мен те кри те ри ју ме до ку мен тар ног, осим евен ту ал но l Све што је речено у представи је истина. Редитељ, у не што фак то граф ских, што ми је таквој ситуацији, има посебну одговорност, док покушатре ба ло. Би ло ми је за ни мљи во, ва да ту истину склопи у неку уметничку целину? тач но ми је до шла фа за у ко јој ми - Има те по себ ну од го вор ност пре ма љу ди ма ко ји су то ли ко то га се чи ни ло да мо гу то да ра дим, по ди је ли ли са ва ма. Ме ни је би ло ва жно да пред ста ва функ ци о ни на рав но, по вла че ћи ис ку ство оно ше, ка ко не гдје на том до ку мен тар ном ни воу, та ко и на естет ском, га што знам до та да, а то је ре жи да за до во ља ва сво је про фе си о нал не кри те ри ју ме, и да они, као ја по драм ском тек сту, та ко да ми глум ци и глу ми це, ста ну пот пу но иза ње и да се осје ћа ју до бро док се чи ни да је пред ста ва упра во је ра де, за то што је то за и ста та нак лед и кли зав те рен, и за то што ком би на ци ја те дви је стра не. l Шта ће бити убудуће? је то ва ша ин ти ма ко ју не мо же те да оста ви те са стра не ка да уђе - Е, то не знам, по сле сам ра ди те. Јед но став но је не мо гу ће, за то што има те са да шњи од нос са ро ла по но во драм ски текст, та ко да ди те љи ма ко ји се раз ви ја. је за ни мљи вост тог до ку мен тар ног те а тра у то ме што исто вре ме пре пре ка у њи хо вом отва ра њу, вр ло спрем но ушли у тај про цес. но не по сто ји ни шта жи вље на али је би ло ком пли ко ва но. Ми - Но, би ло је ком пли ци ра них, за - сце ни, а с дру ге стра не је крат ког сли ли су на дру ге љу де ко је по - хтјев них про ба, те шких у емо тив - ви је ка, за то што ну жно има не ку ми њу у пред ста ви, на во ди она, и ном сми слу, за то што има те етич - но ту про ла зно сти, днев но по ли за и ста је би ло осе тљи во, с пу но ке ди ле ме, да ли из но си ти ту вр - тич ког, та ко да има свој плус и сту ин ти ме, али смо, за пра во, и то ми нус. тру да да ни ко не бу де по вре ђен. Н. Пејчић Сел ма Спа хић (1986) ди пло ми - ми је дра го, уви јек од лу чи ва ли да ра ла је ре жи ју на Ака де ми ји сцен ских умјет но сти у Са ра је ву. l Рекли сте да су материјал за ову представу заправо људи. Па онда, да ли редитељ треба да буде мало и психолог? - Ну жно, ја се на дам да сам не гдје би ла и то у од ре ђе ном сми слу, ма да, за и ста, њих су осмо ро

svet

subota2.jun2012.

BELGIJA

SIRIJA

Pro du bi ti part ner stvo EU i Ru si je BRI SEL: Samit EU i Rusije, 3. i 4. juna, bi}e zna~ajna prilika da se razmotre mogu}nosti za produbqivawe strate{kog partnerstva u svim oblastima, kao i na~ini rea{avawa ekonomske i finansijske krize i goru}ih me|unarodnih pitawa, izjavio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. - To }e biti zna~ajna prilika da razmotrimo duga~ak niz pitawa koja su danas aktuelna u odnosima EU i Rusije, kao {to su modernizacija, vizni re`im, trgovina - ocenio je Rompej. On je dodao da }e glavni ciq evropskoruskog samita, koji }e se odr`ati 3. i 4. juna, biti potvrda rezultata postignutih tokom proteklih godina u razvoju partnerstva EU i Rusije, kao i odre|ivawe kursa za naredne godine. Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo poru-

~io je da Rusija nije samo najve}i sused EU, ve} i wen strate{ki partner, sa kojim Unija gradi ~vrste i uzajamno korisne odnose. Samitu u Sankt-Petersburgu prisustvova}e predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije, kao i visoka predstavnica EU za spoqnu i bezbednosnu politiku Ketrin E{ton i komesar za energetiku Ginter Etinger. Rusiju }e predstavqati predsednik Vladimir Putin, ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov i nekoliko drugih ministara. Kako se o~ekuje, lideri }e tom prilikom razmeniti stavove o globalnoj ekonomskoj situaciji i stawu u evrozoni, kao i o regionalnim i me|unarodnim pitawima, ukqu~uju}i situaciju u Siriji, Iranu i na Bliskom istoku.

KANADA

Po tra ga za ka sa pi nom por no-glum cem OTA VA: Kanadski porno-glumac, osumwi~en da je raskomadao svog poznanika, objavio je video snimak tog ubistva, a delove tela poslao po{tom na vi{e lokacija u Otavi. Pisma su poslata i na adrese nekoliko politi~kih partija. Zvani~nica montrealske policije, koja je zbog daqe istrage `elela da ostane anonimna, rekla je agenciji Aso{ijejted pres da je osumwi~eni za monstruozno ubistvo, Luka Roko Mawota (29), najverovatnije pobegao u Francusku, ali da nema podatak o ta~noj lokaciji. Portparol montrealske policije Jan Lafrenijer izjavio je ranije da, na osnovu informacija koje su prona|ene u stanu Mawota i internet bloga na kojem je opisao kako planira da nestane, veruje da se on nalazi u SAD. Lafrenijer je dodao da je policija do{la do uznemiruju}eg video snimka na kojem je, kako se

pretpostavqa, prikazano kako Mawota ubija mu{karca sa kojim je bio u vezi. Na video snimku je prikazan mu{karac kako ubada {iqkom za led drugog mu{karca, koji je nag i vezan za krevet. Ubica potom na snimku obelodawuje da je `rtvi presekao grkqan, a zatim joj odseca udove i s wom izvodi seksualni ~in. Policijski portparol je dodao da je `rtva mu{karac belac, ~ija porodica ne `ivi na Ameri~kom kontinentu, pa policija ima dodatne pote{ko}e da do|e do wegove porodice. Mawota, koji je jo{ poznat kao Erik Klinton Wumen i Vladimir Romanov, stanovnik je Montreala i nema policijski dosije, a informacije o wemu prona|ene su na internet sajtu za odrasle. Za osumwi~enim je raspisana Interpolova poternica.

dnevnik

Vul ka nom be sa pro tiv re `i ma

DAMASK: U Siriji sukobi ne prestaju, iako je ultimatum koji su pobuwenici postavili predsedniku Asadu da obustavi nasiqe, kako se ne bi suo~io sa posledicama, istekao ju~e ta~no u podne po lokalnom vremenu. ^lanice EU traìle su da Agencija UN za qudska prava predloì pokretawe istrage o ubistvu vi{e od 100 osoba pro{le nedeqe u Huli. Sirijska opozicija navela je da reìmske snage i daqe napadaju grad Hulu, popri{te masakra tokom vikenda, kada je ubijeno vi{e od 100 osoba. Snage sirijskih vlasti ubile su 13 civila koji su se vra}ali ku}i s posla u fabrici |ubriva u Kusairu, u centralnoj Sriiji, tvrde aktivisti. Pobuwenici su naveli da }e, ako se zahtev ne ispo{tuje, prestati sve wihove obaveze i „brani}e i {tititi civile, wihova

sela i gradove”, a ponovo su zapretili „vulkanom besa”. Aktivisti su sino} na internetu objavili dva video-snimka na kojima se vide tela 13 ubijenih mu{karaca. Na jednom snimku se vide tela na zemqi sa prostrelnim povredama glave ili stomaka,

IRSKA

Ir sko „da” pru `i lo ma li pre dah evro zo ni DABLIN: Nezvani~ni podaci koji govore da su Irci na referendumu glasali za ratifikovawe fiskalnog sporazuma Evropske unije o poo{travawu buxetske discipline, nisu doneli ve}i predah evrozoni, zabrinutoj za budu}nost Gr~ke u tom monetarnom bloku i za poquqane {panske banke. Irska ministarka za evropske poslove Lusinda Krajton je izjavila da je „veoma, veoma uverena” da je, na osnovu nepotpunih podataka, fiskalni pakt EU odo-

bren na jedinom plebiscitu o tom sporazumu u 17-~lanoj zoni evra, odrànom u ~etvrtak. Finansijska trì{ta su danas zanemarila taj referendum i daleko su vi{e zabrinuta za druge op{te izbore u Gr~koj, zakazane za 17. jun i ubrzawe odliva kapitala iz [panije koja se odupire pritisku da zatraì me|unarodnu pomo} za spasavawe svojih banaka. Svetske akcije i evro su potonuli, po{to su u maju pretrpeli najve-

AUSTRIJA

Kri za u vla di BE^: U austrijskoj vladaju}oj koaliciji, koju ~ine Socijaldemokratska partija (SPO) i Narodna stranka (OVP), izbila je velika sva|a, koja ko~i rad vlade. Povod za zahla|ewe odnosa izme|u koalicionih partnera je postavqawe na rukovode}a mesta. Radi se o planiranom smawewu generalnog saveta Nacio-

a na drugom tela pore|ana na podu jedne zgrade oko kojih se nalazi rodbina koja oplakuje `rtve. Nema~ki ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele pozvao je Moskvu da odustane od podr{ke Siriji, uo~i dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina u Ber-

lin. U me|uvremenu, ameri~ki sekretar odbrane Leon Paneta rekao je da su Sjediwene Dr`ave spremne na svaki vid akcije protiv Sirije, ukoliko to bude neophodno, ali da su weni zvani~nici i daqe opredeqeni za pritisak me|unarodne zajednice na Asada da ode sa vlasti. Paneta je rekao da je wegova najve}a odgovornost da se pobrine da SAD dobiju svu potrebnu podr{ku me|unarodne zajednice, ako ameri~ki vojnici budu u~estvovali u bilo kojoj vojnoj operaciji. - Ne, ne mogu to da zamislim kazao je Paneta odgovaraju}i na pitawe novinara da li je mogu}a vojna intervencija bez podr{ke UN. Oglasio se i nekada{wi ameri~ki predsednik Bil Klinton, koji je rekao da ga pogor{avawe situacije u Siriji podse}a na Bosnu 1993. i 1994. godine.

nalne banke, kao i jednom polo`aju u Ustavnom sudu. Ministarka finansija Marija Fekter odlu~ila je da smawi broj ~lanova Generalnog saveta Nacionalne banke Austrije, usled ~ega bi „ispao” savetnik austrijskog kancelara i direktor Radni~ke komore Verner Mun, {to je naqutilo SPO.

}i mese~ni pad za osam meseci, prenela je agencija Rojters. [panija je saop{tila da su investitori povukli iz zemqe rekordih 66,4 milijarde evra (82 milijarde dolara) samo u martu, pre iznenadne nacionalizacije posrnule banke „Bankija”, ~etvrte po veli~ini u [paniji. Vlada [panije saop{tila je da je odloìla na najmawe nedequ dana usvajawe novog mehanizma za finansirawe {panskih autonomnih regiona, ~iji preterani buxetski izdaci u velikoj meri doprinose fiskalnim problemima zemqe, zajedno sa rastu}im dugom koji {panske {tedionice ne mogu da naplate posle kolapsa {panskog trì{ta nekretnina. Ta strahovawa su pomogla da prinos na sigurne nema~ke obveznice danas sklizne na rekordne minimume, dok istovremeno kamatne stope na {panski i italijanski dug postaju neodrìve. Komesar EU za ekonomska i monetarna pitawa Oli Ren je u govoru u Helsinkiju izjavio da se evrozona suo~ava s izborom izme|u propasti ili ja~awa, {to poja~ava pritisak na lidere tog regiona da preduzmu radikalnije mere radi savladavawa krize. Evropska komisija, Evropska centralna banka i Me|unarodni monetarni fond su poja~ali pritisak na lidere evrozone da preduzmu odlu~ne mere, kao {to su formirawe bankarske unije i jedne zajedni~ke institucije za garantovawe banarskih depozita, kako bi se osigurao opstanak evrozone. Takvim merama se, me|utim, protivi Nema~ka, glavni finansijer EU, jer bi to pove}alo optere}enost wenih poreskih obveznika.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FRAN SOA OLAND Predsednik Francuske Fransoa Oland na ~elo bezbednosnog tima postavio je ènu ~ime je na~iwen presedan. Oland je imenovao Sofi At, kao prvu ènu kojoj je dodeqena ta du`nost. Polovinu Olandovog kabineta ~ine ène, kao {to je novoprogla{eni {ef francuske dràve i obe}ao tokom predizborne kampawe.

ALEK SIS CI PRAS Lider Gr~ke levi~arske koalicija Siriza Aleksis Cipras, koja ima velike {anse da pobedi na izborima 17. juna, tra`i od bira~a mandat da poku{a da poni{ti dogovoreni paket pomo}i sa EU i MMF. - Sporazum }e biti ili ispo{tovan ili poni{ten. Mi tra`imo od gr~kih gra|ana da glasaju za nas da bismo ga poni{tili - rekao je on. Cipras (37) je uporedio kreditni sporazum sa „smrtonosnim lekom”.

MA RI JAN KO TLE BA Najpoznatiji slova~ki neonacista Marijan Kotleba kupio je plac usred jednog ilegalno uspostavqenog romskog nasiqa i sada èli da protera wegove stanovnike. On je njavio da }e poru{iti naseqe u kome ìvi vi{e stotina Roma, prenosi APA. Prema zakonu, kako tvrdi Kotleba preko svog sajta, kao vlasnik on ima pravo da kad god zaèli „ukloni sme}e sa svog poseda”.

PEN TA GO NOV „PLAN IKS”: OSVA JA WE SAJ BER KO SMO SA

Ame ri ka se spre ma za rat ra ~u na ri ma Pentagon odvaja milijarde dolara da poboq{a svoju spremnost za sajber ratovawe, a novu generaciju „vojnika” za taj rat traì na univerzitetima, ali i me|u zalu|enicima za video igrice, pi{e „Va{ington post”. Taj ameri~ki projekat zove se „Plan iks„ i, po pisawu va{ingtonskog dnevnika, bazira se na stvarawu mo}ne odbrane sopstvenih kompjuterskih sistema - vi{e nego na ometawu ili uni{tavawu neprijateqskih. - Ako projekat uspe, to je velika stvar: to bi zna~ilo da bi SAD bile u mogu}nosti da dominiraju digitalnim bojnim poqem - kao {to dominiraju tradicionalnim kaè stru~wak iz Istraìva~kog instituta Nacionalne akademije za nauku Herbert Lin. Kad kaète „sajber rat”, pomislite na filmske slike uni{tenih servera iz kojih kuqa dim, oborene elektro sisteme, ali u

Pentagonu kaù da èle da koriste to nekonvencionalno ratovawe najvi{e kao podr{ku konvencionalnim napadima - na primer, „zaslepquju}i” neprijateqske sisteme tokom bitke. Istraìva~ki program kojim bi Va{ington trebalo da se osnaì na digitalnom bojnom poqu traja}e pet godina, vredan je 110 miliona dolara, a tokom leta bi}e otvoren za predaju novih projekata.

Jedan od ciqeva je i stvarawe detaqne mape globalnog sajber prostora, u kojem su desetine milijardi kompjutera i drugih ma{ina, koji bi se sam apdejtovao iz minuta u minut. Majkl Hajden, biv{i direktor CIA, ka`e da zami{qa „mapu na kojoj crvene ta~ke ozna~avaju neprijateqske kompjutere, a plave ameri~ke”: „Kad neprijateq unapredi svoj operativni sistem, cr-

vene ta~ke bi se pretvorile u ùte, dok sajber operateri ne razotkriju novi sistem.” Tako|e, u okviru „Plana IKS„ predvi|eno je kreirawe novog, mo}nog operativnog sistema koji je sposoban i da izvodi napade, ali i da preìvi kontranapade. To bi, kaù zvani~nici, bio ekvivalent tenku samo u digitalnom prostoru, dok je sada{wi sistem kao vozilo koje divno „leì” na autoputu, ali je suvi{e osetqivo za bojno poqe. Kreatori „Plana X” tako|e se nadaju da }e razviti sistem koji }e komandi dati mogu}nost da izvede napade i kontranapade „brzinom svetlosti”, koriste}i unapred planirani scenario, a da u celu pri~u ~ak ni ne ukqu~uju qude koji bi ru~no ukucavali kodove, po{to je taj proces prespor. To je, kako kaù, kao kad autopilot leti po unapred odre|enoj ruti, navodi „Va{ington post”.

NA PO MO LU PO LI TI^ KA KRI ZA U BOSNI I HERCEGOVINI

Sme we ni mi ni stri iz SDA SA RA JE VO: SDP Zlatka Lagumxije raskinula je koaliciju sa SDA Sulejmana Tihi}a na svim nivoima zbog buxeta BiH, izjavio je potpredsednik SDP-a Damir Haxi}. Haxi} je najavio da }e SDP pokrenuti smenu ministara iz SDA gde god to mo`e, te da }e, verovatno, i SDA poku{ati isto sa SDP-ovim ministrima. - Nakon {to je [emsudin Mehmedovi} najavio da i oni mogu nas izbaciti, o~ekujem da SDA to uradi, a {to se SDP-a ti~e, boqe je da ovo uradimo odmah, pre nego {to bude kasno - rekao je Haxi} za federalne medije. Do o~ekivanog raskida koalicije do{lo je nakon {to su predstavnici SDA u Domu naroda Parlamentarne skup{tine BiH glasali protiv usvajawa buxeta BiH za ovu godinu. Nakon {to je Socijaldemokratska partija (SDP) BiH raskinula koaliciju na svim nivoima sa Strankom demokratske akcije (SDA) Sulejmana Tihi}a, ju~e su otpo~eli razgovori o novim koalicijama u Federaciji BiH. Lider SDP-a Zlatko Lagumxija sastao se sa delegacijom Saveza za boqu budu}nost BiH (SBB)

Fahrudina Radon~i}a, koji je uo~i po~etka razgovora novinarima rekao da o~ekuje pozitivan rezultat. Lider HDZ-a BiH Dragan ^ovi} veruje u dogovor Lagumxije i Radow~i}a.

~etka velike politi~ke krize u BiH. Predsednik SNSD-a Milorad Dodik je ranije podsetio da je na posledwem sastanku „{estorke” u Sarajevu re~eno da oni koji budu glasali pro-

Zlat ko La gum yi ja

Raskidu koalicije SDP i SDA protivi se jedino potpredsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Oliver Tadi}. Tadi}, koji je i delegat te stran ke u Par la men tar noj skup{tini BiH Ogwen Tadi} izjavio je da je raskid koalicije SDA i SDP doveo do po-

tiv buxeta BiH „sami sebe iskqu~uju iz vlasti”, {to su, dodao je, ju~e u~inili predstavnici SDA u Domu naroda Parlamentarne skup{tine BiH. - Mi }emo podr`ati predlog koji }e SDP dostaviti u Parlamentarnu skup{tinu i bez oklevawa }emo glasati za te

predloge, a sve u skladu s politikama koje smo ranije najavqivali - kazao je Dodik uveren da SDA ne moè ni{ta da blokira u Domu naroda jer taj institut nije nadleàn za Savet ministara. Dodik je naglasio da se pojavila relevantna ve}ina Bo{waka za promene u sastavu Saveta ministara i to u pogledu sastava unutar bo{wa~kog naroda, dodaju}i da to iz Republike Srpske moè da se podrì, preneli su bawalu~ki mediji. Prema wegovim re~ima, treba uvaìti ~iwenicu da je SDP na{ao novu ve}inu kod Bo{waka i da predlaè rekonstrukciju te vrste. Za Dodika su to, kako je rekao, normalne aktivnosti i tu nema nikakvih „politi~kih dilova”. Dom naroda Parlamentarne skup{tine BiH usvojio je buxet BiH za 2012. godinu, a poslanici iz SDA glasali su protiv, zbog ~ega je predsednik SDP-a BiH Zlatko Lagumxija zatraìo od predsedavaju}eg Saveta ministara BiH Vjekoslava Bevande da smeni dvojicu ministara i zamenika ministra iz redova SDA u Savetu ministara BiH.

AN TI VLA DI NI PRO TE STI U POD GO RI CI

Vla da da pod nese ostav ku POD G O R I C A: U~e sni ci {estog po redu antivladinog protesta u Podgorici ponovo su zatra`ili od Vlade Crne Gore da podnese ostavku. Demonstranti tra`e da premijer Igor Luk{i} podnese ostavku po{to, kako tvrde, Vlada Crne Gore ne radi svoj posao u javnom interesu, a on ne}e da

se bori protiv korupcije i organizovanog kriminala. Na zavr{nom skupu, koji su organizovali Unija slobodnih sindikata, Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora i Student ska uni ja, pred zgra dom Vlade zakazan je novi protest, i to za 7. jun. Janko Vu~ini}, predstavnik Unije slobodnih

sindikata - jednog od organizatora protesta, rekao je da je Vlada „kukavica” jer „ne sme da uzima od tajkuna, nego od gra|ana”. On je kazao da je ciq protesta „kona~na pobeda i nova, slobodna, Crna Gora”. Sli~ne poruke sa zavr{nog skupa uputili su i predstavnik Studentske unije Ogwen

Jovovi} i izvr{ni direktor nevladine organizacije Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vawa ]alovi}. Ona je rekla da je „ne}e slomiti” i da }e nastaviti da se bori za „slobodnu Crnu Goru, dok je `iva”. Prema wenim re~ima, crnogorsku vlast ne ru{e protesti

gra|ana, nego „wihova nedela”, a pomenula je privatizaciju Kombinata aluminijuma u Podgorici, @elezare u Nik{i}u i drugih fabrika. Demonstracije u ~etvrtak, kao i predhodnih pet, po~ele su okupqawem ispred zgrade Univerziteta Crne Gore, i povorkom pored „stubova sistema” -

zagrada dr`avnih institucija ispred kojih su izvikivali parole. Prolaze}i pored RTV CG, demonstranti su uzvikivali „La`u od na{ih para!”, a za „Pobjedu” su kazali da je „poraz crnogorskog novinarstva”. Kraj zgra de ANB, de mon stranti su uzvikivali „Bando {pijunska!”, a kada su prola-

Cr na Go ra ot vara am ba sa du u Pri {ti ni POD GO RI CA: [ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en nije precizirao kada }e biti otvorena ambasada Crne Gore u Pri{tini, ali je rekao da se nada da }e to biti {to pre. Ro}en je novinarima u Podgorici kazao da bi u Srbiji uvek bilo primedaba vezano za ovaj potez Podgorice, kad god bi se to desilo. On je ocenio da je Crna Gora vodila ra~una o tome da se zavr{e izbori u Srbiji kako „niko ne bi mogao da ka`e da se takva odluka donosi usred izborne kampawe”.

Crna Gora je, kako je kazao, odlu~ila da otvori ambasadu u jedinoj zemqi u susedstvu u kojoj nema svoje diplomatsko predstavni{tvo i „to nije nikakva novost”. - Kakve veze Srbija i bilo ko u Srbiji ima sa odlukom Crne Gore gde }e i kada }e otvoriti ambasadu? - rekao je Ro}en. U skladu sa diplomatskom praksom, Ro}en nije `eleo da saop{ti ime kandidata za crnogorskog ambasadora u Pri{tini, dok su mediji ranije spekulisali da

bi to mogao da bude biv{i direktor Radio-televizije Crne Gore i dugogodi{wi novinar Radovan Miqani}. Crnogorska vlada odlu~ila je da otvori ambasadu na Kosovu {to }e, kako je saop{teno nakon sednice, omogu}iti „daqe unapre|ewe saradwe na svim poqima”. Crna Gora je u oktobru 2008. godine priznala nezavisnost Kosova, a diplomatski odnosi sa Pri{tinom uspostavqeni su 15. januara 2010. godine.

zili kraj restorana za visoku kli jen te lu „Ma {a” ~u lo se „Mi lo vi (\u ka no vi}) pa co vi”. Demonstranti su nosili transparent „Milo, jel’ ti dosta bilo?”, a bilo je i povika: „Milo lopove, sve si prodao, plati}e{ za zlo~ine!”. U[, MANS i SU organizovali su od po~etka 2012. godine pet velikih socijalnih protesta u Podgorici, na kojima se okupilo vi{e hiqada gra|ana, nezadovoqnih te{kim socio-ekonomskim stawem u Crnoj Gori. Luk {i} je od ba cio zah tev or ga ni za to ra protesta u Podgorici da podnese ostavku, poru~uju}i im da je wegova vlada u potpunosti po sve }e na na stav ku evrop skih in te gra ci ja i ekonomskom oporavku. Premijer je kazao da oni koji tra`e wegovu ostavku ne nude jasnu alternativu {ta posle toga. Luk{i} je poru~io da }e gra|ani Crne Gore na narednim parlamentarnim izborima imati priliku da ocene rad ak tu el ne iz vr {ne vlasti. U Crnoj Gori je od po~etka godine poskupela struja i akcizna roba, dok se benzin prodaje po rekordnim cenama, {to predstavqa novi udar na standard gra|ana. Crnogorski gra|ani strahuju da, nakon poskupqewa goriva i struje, postoji opasnost od pove}awa cena ostalih proizvoda i usluga, kao {to se to ve} desilo sa akciznom robom.

Po dr {ka Slo ve ni je za NA TO POD GO RI CA: Crna Gora i daqe mo`e da ra~una na punu podr{ku Slovenije u procesu evropskih i evro-atlantskih integracija, saop{teno je u Podgorici nakon razgovora crnogorskih zvani~nika sa {efom slovena~ke diplomatije Karlom Erjavecom. Erjavec je itakao da je Crna Gora uspe{na u svojim evropskim i evro-atlanskim integracionim procesima, te da je dobar primer u regionu i zna~ajan faktor wegove stabilnosti. Crnogorski premijer i {ef diplomatije Slovenije ocenili su da izuzetne politi~ke odnose prati i dobra saradwa u ekonomiji.

subota2.jun2012.

c m y

balkan

dnevnik

BA KIR IZET BE GO VI]:

BiH se ni ka da ne }e ras pa sti SA RA JE VO: Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Bakir Izetbegovi} izjavio da se ta dràva nikada i ni na koji na~in ne}e raspasti jer }e je „patrioti braniti na svaki na~in”. On je odbacio mi{qewe predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji kaè da je raspad BiH samo pitawe vremena, oceniv{i da je re~ o „praznim porukama”. Izetbegovi} je izrazio nadu da }e se Bo{waci, Srbi i Hrvati ujediniti u delovawu ka pomirewu i razvoju zemqe, oceniv{i da Dodik govori o podeli Bosne da bi odvukao pa`wu sa sve lo{ijeg ekonomskog stawa u entitetu u kojem je on predsednik. - Mislim da ni on ne veruje u tu pri~u. Bosna je ìvela hiqa-

du godina, nastavi}e bar jo{ toliko - naveo je Izetbegovi} u intervjuu agenciji Anadolija. Predsedavaju}i kolektivnog {efa dràve upozorio je da bi, ako Dodik pokrene akcije na progla{ewu nezavisnosti RS, prve morale da reaguju velike sile kao garanti suvereniteta BiH i Dejtonskog sporazuma. Izetbegovi}, me|utim, priznaje da dana{wa BiH nije onakva za kakvu se borio wegov otac, ratni predsednik BiH Alija Izetbegovi}, ali dodaje da misli da on, ipak, ne bi bio nezadovoqan postignutim. Podsetio je na rezultate anketa prema kojima 90 odsto gra|ani èli boqi ìvot, evropske integracije, vi{e investicija, kao i boqe odnose sa Beogradom i Zagrebom.

Jo si po vi} ve ro vat no ne do la zi ZA GREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} verovatno ne}e i}i na inauguraciju Tomislava Nikoli}a izjavila je hrvatska ministarka spoqnih i evropskih poslova Vesna Pusi}, dodaju}i da smatra da se „Josipovi} dobro postavio prema novom srpskom predsedniku”.

- U ovom momentu nema nikakve sumwe da Hrvatska i Srbija zbog regiona moraju sara|ivati - rekla je ona i dodala da se Tomislav Nikoli} na{ao u, za wega potpuno novoj situaciji, s „polit~kim prtqagom” koji mu ote`ava posao na koji je do{ao.

Te {ko ra wen sve {te nik

DO BOJ: Te{ko rawen pravoslavni sve{tenik Sava u Kalenderovcima kod Dervente, kada su mu dvojica maskiranih napada~a pucala u glavu. Kako se navodi iz dobojske policije, maskirani napada~i su u no}i izme|u ~etvrtk i petka oko 22.30 sati upali u ku}u popa Save, vezali wega i wegovu suprugu i maltretirali ih, nameravaju}i da ih opqa~kaju. Napada~i su sve{teniku pucali u glavu i on je sa te{kim povredama preba~en u bawalu~ki Univerzitetsko-klini~ki centar gde mu se lekari bore za `ivot. Sve{tenikova supruga tako|e je povre|ena i ona je preba~ena u dobojsku bolnicu Sveti Apostol Luka. Napada~i su pobegli iz sve{tenikove ku}e nakon {to su kom{ije ~ule buku i krenule da vide {ta se de{ava.

Oskr na vio spo me nik VU K O V AR: Dovr{ena je kriminalisti~ka obrada nad 20-godi{wim mladi}em hrvatske nacionalnosti iz Borova koji je oskrnavio spomenik „12 poginulih redarstvenika” u Borovu Selu u no}i sa 6. na 7. marta ove godine, izvestila je PU vukovarsko-srijemska. Mladi} je po spomen obele`ju „12 poginulih redarstvenika” sprejem ispisao ~etiri slova „S„ te re~ „Srbija”, a potom je razbacao vence i lampione u podno`ju spo-

menika. Tako|e, u neposrednoj blizini spomenika, po staklu izloga prodavnice me{ovite robe, istim je sprejem ispisao ~etiri slova „S. Protiv wega je ve} ranije dostavqena kaznena prijava Op{tskom dr`avnom pravobranila{tvu u Vukovaru radi po~iwenog kaznenog dela rasne i druge diskriminacije, a sad je podnesen i poseban izve{taj Op{tinskom dr`avnom pravobranila{tvu za omladinu u Vukovaru.

Yomi} do bio spor s po li ci jom POD GO RI CA: Upravni sud Crne Gore poni{tio je re{ewe Ministarstva unutra{wih poslova kojim je parohu podgori~ kom Srp ske pra vo slav ne crkve Veliboru Xomi}u odbijen zahtev za privremeni boravak u Crnoj Gori. Xomi} je rekao da presuda Upravnog suda vra}a veru u pravnu dr`avu i dokazuje da Mitropolija crnogorsko-primorska i sve{tenstvo ne kr{e zakone. Evident-

no je da ih kr{e oni koji bi trebalo da ih primewuju, naveo je Xomi}. Velibor Xomi} je dodao da ne}e da likuje nakon presude Upravnog suda u wegovu korist. - Ne smatram da sam pobedio u borbi sa dr`avom, jer se ni ranije, a ni u ovom postupku, nisam borio protiv Crne Gore u kojoj imam puno kumova i prijateqa i u kojoj `ivim sa svojom porodicom - istakao je Xomi}.

LekAR

subota2.jun2012.

dnevnik

STI @U LI KO MAR CI UBI CE

De sant pa pa da ~a na qu de apisi u medijima o komarcima ubicama koji prenose opasnu bolest lajhmaniozu i o tome kako su doline Dunava, Save i Velike Morave najrizi~niji lokaliteti u na{oj zemqi, prema re~ima stru~waka, preuveli~avaju ~iwenice, ali skre}u pa`wu na problem da su se posledwih godina u izmewenim klimatskim uslovima na{im prostorima ozbiqno pribli`ile bolesti

koje su bile karakteristi~ne za tropske i suptropske predele. - Bolest lajhmaniozu ne prenose komarci, ve} vrsta izuzetno sitne mu{ice ~iji je latinski naziv Phle bo to mus pa pa ta si, a narodski „papada~i” ili pe{~ane muve obja{wava dr Bo siq ka Kr ti ni} iz novosadske „Ciklonizacije”. - Izaziva~ bolesti je parazit ~iji rezervoar su glodari i neke druge ìvotiwe, a mu{ica ga prenosi tako {to nakon uboda zaraène ìvotiwe ubode ~oveka. U na{oj zemqi, koliko mi je poznato, ovakvi slu~ajevi nisu zabeleèni, a posledwih godina mawi broj zaraènih je zabeleèn prvenstveno u Dalmaciji u Hrvatskoj, kao i u Crnoj Gori i Albaniji. Te mu{ice ujedaju uglavnom u sumrak i no}u, ubod je bolan i izaziva rane na koì.

Bolest ima dva oblika – ko`ni i manifestni, koji je opasniji i moè zavr{iti smr}u ako se inficiraju jetra i slezina i ukoliko se ne le~i. Godi{we od teèg oblika lajhmanioze oboli dva miliona qudi, a umre 60.000. Posledwih godina stru~waci upozoravaju i na mogu}nost pojave groznice Zapadnog Nila, jo{ jedne od bolesti koju sa ìvotiwa na qude prenose komar-

ci. Re~ je o flavi virusu ~iji rezervoar su ptice. - Jedan od osnovnih prenosioca te bolesti je na{ ku}ni komarac. Postoje dve ekotipske forme ovih komaraca koje i mi ovde imamo. Prvi koje zovemo urbani, a drugi su takozvani ruralni, ali ih ne treba me{ati sa re~nim komarcima. Uglavnom se ruralni hrane na pticama, a ku}ni - urbani na qudima. Do preno{ewa virusa Zapadnog Nila mo`e da do|e samo ako oni koji se ina~e hrane na pticama uzmu krvni obrok i sa ~oveka, obja{wava dr Krtini}. Prema wenim re~ima to se de{ava retko. Me|utim, ako je godina pogodna za komarce i ako postoji izuzetno velika brojnost komaraca, pove}ava se mogu}nost pojave epidemije kao {to je bio slu~aj u severnoj

Gr~koj 2010. godine. U Novom Sadu do sada nije zabeleèno prisustvo ovog virusa. Ipak, ~iwenica je da je slu~ajeva Zapadnog Nila bilo u okolnim zemqama i ne moè se tvrditi da ne}e biti kod nas. I Ministarstvo za{tite ìvotne sredine je jo{ 2010. godine predstavilo Nacrt prve nacionalne komunikacije, strate{ki dukument koji upozorava da „iskustva na regionalnom i me|unarodnom nivou i postoje}e informacije ukazuju na mogu}nost {irewa vektora (npr. komaraca) i egzoti~nih transmisivnih bolesti iz tropskih krajeva u zemqu”. Kako bi se spre~ilo {irewe ovih bolesti kod nas, kqu~ne su preventivne i sistematske akcije na suzbijawu komaraca. - Zahvaquju}i razumevawu pre svega gradske uprave u Novom Sadu, ali i op{tinskih uprava u Vojvodini, „Ciklonizacija” je, uzimaju}i u obzir sve pretwe po zdravqe gra|ana u ovim promewenim klimatskim okolnostima, razvila i u upotrebu uvela najmodernije sistema za{tite zdravqa gra|ana od komaraca- obja{wava dr Krtini}. -Uvo|ewem savremenog Geografskog informacionog sistema i sofisticirane opreme za helikoptere, kao i bespilotne letelice, otvorena je mogu}nost da se mapiraju sva potencijalna izvori{ta komaraca bilo da je re~ o kanalima, izlivima reka, barama ili drugim ve}im ili mawim vodenim povr{inama. Sve ovo omogu}ilo nam je da zdravqe gra|ana {titi preventivno larvicidnim tretmanima i sistematskim akcijama i da tako brojnost komaraca drì pod kontrolom, a mogu}nost preno{ewa zaraza svede na najmawu mogu}u meru. Q. Na to {e vi}

Jo gurt kao afro di zi jak? rupa nau~nika iz Tehnolo{kog instituta u Masa~usetsu do{la je slu~ajno do otkri}a da jogurt moè da deluje kao afrodizijak. Istraìva~i su u po~etku ispitivali uticaj jogurta s ukusom vanile na organizme (mi{eve) stavqene u potpuno nepravilan (nezdrav) na~in ishrane - burgeri, ~ipsevi, gazirana pi}a, ali su tokom ispitivawa utvrdili da jogurt ima jako afrodizijsko dejstvo. Radi se o tome da su testisi mi{eva konzumenata jogurta bili za oko pet odsto teì nego kod onih hrawenih na klasi~an na~in, a za 15 odsto ve}i nego kod hrawenih nezdravom hranom. Ta transformisana morfologija je bila pra}ena i sjajnijom dlakom i 10 puta gu{}om. Mi{evi pod „jogurt” reìmom ishrane su i boqe stvarali potomstvo.Pretpostavqa se da je to rezultat probioti~kih bakterija u jogurtu koje su poboq{ale zdravqe mi{eva, pa samim tim i wihov libido. (Ta njug)

Umorni ste od alergije? Srbiji alergije poga|aju 30 odsto stanovni{tva a od tog broja polovina su deca. Alergijski rhinitis nastaje kao posledi ca aler gi je na od re |e ne

svetlost i tama kako bi se obezbedilo optimalno vreme za spavawe i budno stawe. Renebergov tim formira bazu podataka o pona{awu qudi pri spavawu i budnom stawu i planira da je upotrebi za pravqewe svetske mape spavawa.Oni su posle 10 godina rada, prikupili brojne informacije, ukqu~uju}i visinu, te`inu i obrasce spavawa u~esnika. Wihova analiza pokazuje da su qudi sa ve}im dru{tvenim umorom tako|e skloniji da imaju prekomernu telesnu te`inu, a otkri}a bi trebalo da se uzmu u obzir pri dono{ewu odluka o u{tedi vremena tokom dana, kao i vremenu posve}enom

radu i {koli, kaù istraìva~i.Tako|e bi pomoglo ako bi qudi po~eli da provode vi{e vremena napoqu tokom dana ili barem sedeli pored prozora, dodaju istraìva~i.Po{to qudi to ne rade, wihov unutra{wi sat se pomera na sve kasnije vreme, usled ~ega ostaju budni no}u i budu umorni pre-

ga ni zma tj. do pre te ra nog imu no lo {kog od go vo ra i osloba|anja medijatora zapaqewa(histamin)koji uzrokuju pojavu simptoma: zapu{enos, curewe, svrab nosa, kijaw , suzewe, svrab o~iju. Leka ima. Nasaleze nazalni sprej je klini~ki dokazana, brza i efiksna za{tita od alergije. On sadrì prirodnu inertnu pra{kastu celulozu . Aplikovana celuloza u obliku finog praha dolazi u kontakt sa sluzokoòm nosa i `drela, oblaè nazalne puteve formiraju}i providni za{titni sloj, film – nepropusnu barijeru za alergene. Na taj na~in spre~ava se nastanak alergijske reakcije. U koliko su simptomi ve} prisutni NA SA LE ZE Al lergy brzo i efikasno smawuje intezitet kijawa, zapu{enost, curewe i svrab nosa, suzewe o~iju...Na sa le ze al lergy je bezbedan za upotrebu kod dece uzrasta od 18 meseci, trudnica, dojiqa, sportista i odraslih osoba.

Pod lo ga za ga je we ma ti~ nih }e li ja im nau~nika sa Fakulteta inèwerskih nauka u Kragujevcu razvio je specifi~nu podlogu za gajewe mati~nih }elija {to moè imati veliki zna~aj za medicinu i razvoj bioinèweringa. -Trenutno radimo na projektu izrade trodimenzionalne podloge gde bi mogle da se zaseju mati~ne }elije, koje bi potom porasle u prirodno tkivo- izjavio je prof. Ne nad Gru jo vi}. Znawe i stru~nost profesora Fakulteta inèwerskih nauka svakako }e koristiti budu}em Centru za mati~ne }elije koji bi u Kragujevcu trebalo da bude izgra|en do idu}e godine.Za izgradwu tog Centra, kao i Banke za mati~ne }elije, koju }e voditi poznati geneti~ar i profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu Mi o drag Stoj ko vi}, gradska uprava odredila je lokaciju na potezu izme|u Rektorata i Klini~kog centra. Prvi centar za mati~ne }elije na Balkanu, sastoja}e se od dela za

Dru {tve ni umor iza zi va go ja znost D

ru{tveni umor - sindrom koji se vezuje za nesklad izme|u unutra{weg sata organizma i realnosti svakodnevnog ìvota predstavqa faktor koji doprinosi {irewu epidemije gojaznosti, zakqu~ak je jedne od novih studija. -Identifikovali smo jedan sindrom modernog dru{tva koji ranije nije bio prime}enizjavio je Til Re ne berg sa Minhenskog univerziteta. -On se odnosi na sve ve}u neravnoteù izme|u dnevnog fiziolo{kog sata i dru{tvenog rasporeda. Prema Renebergovim re~ima, kao rezultat dru{tvenog umora qudi su hroni~no neispavani, a tako|e su skloni gojaznosti, pu{ewu i konzumirajwu vi{e alkohola i kofeina.Svako od nas ima svoj biolo{ki sat, kaè Reneberg i dodaje da taj sat reguli{u dnevna

supstance-alergene iz vazduha.Tom prilikom se stvaraju specifi~na antitela u organizmu.Tokom ponovnog kontakta antitela sa alergenom dolazi do burne reakcije or-

ko dana. To zna~i da nismo spavali dovoqno i to je razlog za{to smo hroni~no umorni. Stru~waci upozoravaju da dobar san i dovoqno sna nisu gubqewe vremena, ve} garancija boqeg radnog u~inka i vi{e zabave sa prijateqima i porodicom u slobodno vreme. (Ta njug)

nau~no istra`ivawe od 10.250 kvadrata i dela od 7.250 kvadratnih metara koji je namewen za nastavu i administraciju. Objekat treba da bude zavr{en do kraja 2013. godine.

VESTI Pre po ve zi va wem ne ra va do funk ci je ru ku

La ga nom re kre a ci jom pro tiv hi per ten zi je

Grupa ameri~kih lekara je prvi put omogu}ila da mu{karac paralizovan nakon povrede ki~me ponovo koristi ruke, zahvaquju}i tehnici prepovezivawa nerava. Taj 71-godi{wi mu{karac paralizovan je u saobra}ajnoj nesre}i. Povreda se nalazila na najnièm vratnom pr{qenu. Hirurzi sa medicinskog faktulteta ameri~kog univerziteta „Sent-Luis” uspeli su da spoje nerv koji ina~e kontroli{e odre|ene pokrete kaìprstom i palcem (nefunkcionalan kod le~enog pacijenta) sa drugim jo{ aktivnim nervom u podlaktici. Taj nerv omogu}ava pokret ramenom. Nakon osam meseci rehabilitacije, pacijent moè sam da se hrani i ~ak pi{e uz malu pomo}, objavili su lekari. (Ta njug)

Opasnost od hipertenzije (povi{enog krvnog pritiska) mogu}e je smawiti nekom od laganijih i redovnih sportskih aktivnosti, pokazali su rezultati ameri~kog istraìvawa objavqenog u ~asopisu „Hipertenzija”. Nau~nici su do{li do tih rezultata obaviv{i istraìvawe na oko 6.000 zdravih odraslih osoba, me|u kojima je tre}ina imala nekog u familiji obolelog od hipertenzije. Istraìvawe je pokazalo da je opasnost od nastanka hipertenzije kod wih bila mawa za 34 odsto kada su se redovno bavili nekom od fizi~kih aktivnosti, tipa fitnes ve`bi. Nau~nici su, osim toga, zakqu~ili da nije neophodno baviti se intenzivno gimnastikom. Oni smatraju da je dovoqno 70 minuta brzog hoda dnevno da bi se dobili zadovoqavaju}i rezultati.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

subota2.jun2012.

POVOQNO izdajem apartmane u Bolu na Bra~u, apartmani sa klimom, kuhiwom i terasom, pla`a, â&#x20AC;&#x17E;Zlatni Ratâ&#x20AC;? - Telefoni: 00385-21635960, 063/8910068. 53953 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. Telefoni: 018/213-708, 064/849-61-09, +382/67-859-097, 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.piczo.com

FUTOG, centar, Fru{kogorska 69, jednospratna ku}a, 200m2, pogodna za dve porodice, ba{ta 500m2, hitno, 60.000e. Telefon 021/6313987. 54087 PRODAJEM novu mawu ku}u, komplet zavr{enu, name{tenu, niko nije stanovao, Novi Sad, Ul. S. Pa{}ana br. 2. Mogu}a zamena. Telefoni: 063/386-136, 064/2510-929. 53887

54125 LOKAL 43 m2 ful opremqen. Bul. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54053

IZDAJEM lepo nema{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog Sajma 9. telefon 060/0442-711. 54045 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru, 28m2 u Temerinskoj ulici, 135 evra. Telefon 063/8318-299. 53458 IZDAJEM jednoiposoban i dvosoban name{ten stan u Novom Sadu. Telefon 069/25960-31. 53975 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan od 39m2 kod Socijalnog na tre}em spratu u zgradi sa liftom. Telefon 065/8333963. 54042 IZDAJEM dvosoban, potpuno opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 54092 IZDAJE se name{ten stan na Novom Nasequ. Telefoni: 021/6215156, 063/1945588. 54096

GOLF 1.4, 96 god KW 44, zapremine 1390 BMB, 3 vrata, cena 2.200e. Telefon 459-137. 54159

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 54156 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 54190

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44679

PRODAJEM koke nosiqe stare 10 meseci, te{ke do 2kg. Komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 063/511932, 021/848-188. 54005

POTREBNA `ena za ispomo} staroj osobi, tri sata dnevno, u Novom Sadu, ulica A. [anti}a. Telefon 064/211-410-5. 53921

VI[E JUTARA - hektara, vo}wake, vikendice, placeve, ku}e, stanove, lokaciju za zgradu, stan za 20.000e gotovinom kupujemo. Telefoni: 063/598-463, 6618-184, 6215-260. 53971 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 53736

3 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. maja preminuo na{ najdra`i suprug, otac i deka

Slobodan Mijoli} 1941 - 2012. Sahrana je danas, 2. 6. 2012. godine u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Milanka, deca Sa{a i Sawa, unuci Danijel, Boris, Dule i unuka Kristina.

KUPUJEM dvoiposoban stan od 60 do 65m2, bez posrednika na Limanu. Telefoni: 064/2354583, 064/382-9649. 54205

Neizmerno smo zahvalni za svu tvoju qubav i dobrotu, a tvoj vedri duh ve~no }e `iveti u na{im srcima.

CENTAR Novog Sada, ukwi`en jednosoban, prvi sprat, useqiv, svugde prirodna ventilacija, 41m2, 37.500e gotovinom. Kredite ne!! Telefoni: 061/6019393, 021/6621-797, 021/6215260. 53973

PRODAJEM dvosoban stan, Grbavica, 53m2, prvi sprat, ukwi`en ul. Qermontova 8. cena 42.000e. Telefoni: 063/1214493, 021/453968, 0039452820015. aleksandar.ludajic&gmail.com 53968 PRODAJEM bez posrednika ukwi`en dvosoban stan 60m2 na Limanu IV, mogu}nost zamene za mawi i drugih kombinacija uz dogovor. Telefon: 021/421-407 i 064/277-4931. 54230

54308

Miodrag Kapamaxin Kapa Od ekipe sa fudbala. Mela, Zena, Darko, Prika, Zoraja, Bojan, Vu~ko, Vule, Prale, Dragan, Milan~e, Pera, Si}a, Steva, Domagoj, Vlada, Robert, Herman i ostali. 54314

PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV, dobra lokacija. Telefon 021/6369-008. 54126

PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefoni: 063/507-097, 021/2977565. 54031 PARAGOVO, plac 2.000m2 na glavnom putu. 1m2 / 40e. Telefon 063/86-26-504. 54200 PRODAJEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/22-87-731. 53920

Omiqenom {kolskom drugu.

Miodrag Kapamaxin Kapa Odeqewe IV3 Svetine gimnazije i razredni stare{ina Miladin Mi{~evi}, Generacija 1976. 54315

^iTUQe l POMeni

subota2.jun2012.

3 Tu`nim srcem javqamo da je u 79. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. 5. 2012. godine, preminuo u 72. godini na{ dragi suprug, otac i deda

Radoslav Vujkov

@ivko Ostoji}

3 Pro{le su tri tu`ne godine od kako nije sa nama na{a draga mama, ta{ta, svekrva i baba

Katica Grli} ro|. Bani} iz Koviqa

Sahrana je danas, 2. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: supruga Bo`ana, sin Sa{a i k}erka Biqana sa porodicama.

Sahrana }e se odr`ati na grobqu u ^urugu, iz kapele, danas, 2. 6. 2012. godine, u 14 ~asova. Milorad Vujkov.

Dok `ivimo, `ive}e{ ve~no u srcima tvoje dece: Dane, \or|a i Stevice sa porodicama.

54310

54284

54283

Danas, 2. juna navr{ava se 5 godina od kako nije sa nama na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom

Godina pro{la, a uspomene i daqe u nama.

@ivku Ostoji}u

Mile ]ulum Postoji ne{to {to ne umire, to su uspomene i se}awa na tebe. Jako nam nedostaje{, svakog dana sve vi{e.

od: porodica Paulin i Risti}.

Covje, Zeka, Milo{, Ciner, @ika, Boka, Igor, [one, Koka, Kiza, ^oma, Lacika, Gr~a i Mirko. 54291

54312

[ESTOMESE^NI POMEN

SE]AWE Malo je prijateqa koje trebamo svi, a jo{ mawe prijateqa kao {to si ti bio.

1957 - 2012.

Vera Petrovi} Sahrana je u ponedeqak, 4. 6. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ve~no }e{ biti u srcima tvoji najmilijih: supruge Branke i dece Tamare i Pe|e.

Veliov Miroslav Ne postoje re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{. Sa ponosom te pomiwemo i ~uvamo se}awe na tvoj vedri duh i veliko srce za sve koje si voleo. Tvoji: otac Jovan, majka Ana, brat Goran, supruga Zlata i }erke Jovana i Milica.

54281

ro|. \or|evi} 1954 - 2002.

Sava \or|evi}

54256

Kom{ije Boki i Spasa sa decom.

Danas, 2. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}emo pomen na{im dragim.

Miodrag Kapamaxin

54316

Mi}i

POMEN

Novica Pejovi}

Tvoji supruga i deca.

Posledwi pozdrav

Dragi na{ Mi}o, oti{ao si nam prerano, ne ostvariv{i sve svoje snove, ali mi smo tu da to u~inimo za tebe.

SE]AWE

Novica Pejovi}

1926 - 2003.

Pro{lo je deset godina od kada ste nas zauvek napustili. Mnogo nam nedostajete ali mi sa ponosom i tugom u srcu ~uvamo uspomenu na vas.

O`alo{}eni: majka i supruga Katica i sestra i }erka Mirjana Ki}anovi} sa porodicom.

Aleksandra, Zdravko, Mom~ilo i Ondrej. 54292

54286

54290

Posledwi pozdrav na{em

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminuo na{ dragi

Miodrag Kapamaxin Posledwi pozdrav dragom te~i i zetu Mi}i od: dejke Milo{a, Milice, Marije, Milene i Svaje.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a mama, baka i prabaka

54259

Radoslav Vujkov

Radoslavu - Radi Vujkovu

[ESTOMESE^NI POMEN

Nikola Para|ina 1931 - 2012.

1939 - 2012.

Sahrana je danas, 2. juna 2012. godine, u 13 ~asova, na Starogradskom grobqu, u Rumi.

Posledwi pozdrav Radi od: Mime, Ratka, Tawe i Kate.

od Vuke i Bate Nonin.

54295

54305

Sahrana je 2. 6. 2012. godine, u Beo~in Selu, u 15 ~asova. O`alo{}eni: sin Braca, k}i Vesna, unuci Robert i Igor, snaje i praunuci.

O`alo{}eni: sin Petar i k}erka Gordana sa porodicama. 54288

Posledwi pozdrav na{em te~i

Posledwi pozdrav dragom zetu

Bojka Ko~i{ - Tubi}

54299

SE]AWE

Marijana Dubravac

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

ro|. Nikoli}

Radoslavu - Radi Vujkovu od: Vawe, Jelene i Vite.

54304

Radoslavu - Radi Vujkovu

od tetke Miladinke Vorgi}.

Draga na{a Makice, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Jelena @ivan Stra`me{terov 1924 - 1999.

Mi}i

1921 - 2000.

Mi znamo koliko ste nas voleli, ali Vi ne znate koliko nam nedostajete i koliko Vas volimo.

Tata Du{an i Cuka.

od porodica: Pirner i Despotov.

]erka Zorica Vasi} sa porodicom i Ba}a. 54303

54289

54282

54302

^iTUQe l POMeni

dnevnik

GODI[WI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 2. 6. 2012. godine, u 9.30 ~asova, odr`ati godi{wi pomen na grobqu u Stepanovi}evu.

DVOGODI[WI POMEN

Gojko Kolarov

Zdravko Oborina

iz Futoga Uvek }e{ biti u na{im srcima, voqen i nezaboravqen. Tvoja Stojanka sa }erkama. 54257

Posledwi bratu.

pozdrav

dragom

Iskreno sau~e{}e od kuma Jovice ]ur~i}a sa porodicom.

54276

54233

Uvek }emo te se se}ati. Tvoji: snaja Milka, sinovac Vjekoslav i sinovica Vesna sa porodicama. 54252

3 JEDNOGODI[WI POMEN

Du{anu T. \ur|evi}u 1. 7. 1935 - 28. 6. 2011.

Radmanovi} @ivana, razrednog stare{ine Wihov IV/ 6 razred, generacije 1961/ 62. Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj”.

obele`avamo danas, 2. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Mo{orinu. Ne meri se tuga suzama, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja ostaje iznenadnim odlaskom. Zauvek u se}awu: supruge @ivke i porodica \ur|evi} i Nikoli}.

54274

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj kom{inici

Novica Pejovi} 8. 6. 2011 - 8. 6. 2012.

Hvala ti Draga, za dugogodi{we dru`ewe. Po~ivaj u miru, zaslu`ila si.

Sretko Stankovi}

54239

54306

54287

1931 - 2012.

Jovanka Jovanovi} Vreme prolazi, ali ti zauvek ostaje{ u srcima onih koji te vole. Tvoja k}erka Mira, zet Mi{ko i unuk Stefan.

Sestra Milica, zet Zoran, sestri}i Aleksandar i Vladimir [katari}.

Dragiwi - Dragi Stojanovi}

POMEN Pro{lo je 6 meseci od kada nije sa nama na{ ~i~a i dever

Vreme prolazi, a bol i tuga ostaju. Po~ivaj u miru. Hvala za sve {to si ~inio za nas. Tvoji najmiliji, koji te nikad ne}e zaboraviti: supruga Olga, sin Neboj{a, }erke Svetlana i Milana sa porodicama.

Piri \ure Vu~eti} Gordane Nikolajevi} udate Risti} Tatjane Popovi} Arkadija Peri} udate Zveki} Gordane Roslavqev Aleksandra Ma{i} udate Kelemen \ur|ice

Rada Vujkov

Nose te u srcu i ~uvaju od zaborava Tvoji „Grobari” iz „Ta{te”: Moma, Mile, Darko, Mirko, Lacika, Ra{o, Milo{, Mili, Ba{kalo, Ke{eq, \uro, Milovac, Paki, Ranxa, Slavko Vu~enovi} i Slavko Dejanovi}.

SE]AWE Mi `ivi maturanti III/A odeqewa Sredwe medicinske {kole - odseka medicinskih laboranata i sanitarnih tehni~ara u Novom Sadu, posle 54 godine sa du`nim pijetetom se}amo se na{ih dragih maturanata i profesora, koji vi{e nisu `ivi i to:

Viktora Tome, Slavoquba Kne`evi}a, Vujadina @ivaqevi}a, Radojka Komatine, \or|a Krsti}a, Danice Luki}, Vere Tucakov, Radivoja Simi}a,

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 2. 6. 2012. godine odr`a}e se parastos u Mo{orinu, na{em dragom i nikad pre`aqenom

POMEN Danas, 2. juna, u 10.30 sati, na Veterni~kom grobqu dajemo 40 dana na{em

Petru Spasojevi}u 1936 - 2012. Oti{ao si iz na{ih `ivota, ali }e{ u na{im srcima i mislima `iveti ve~no sa po{tovawem i qubavqu. Po~ivaj u miru i spokoju.

Milanu Vrani}u

Tvoji: supruga An|elija, sin Goran i }erka Slavica sa porodicama.

protojereju 1960 - 2011.

54245

kao i razrednih stare{ina

Stanislave Preradovi} i Branke Stani}.

Navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{a majka, ta{ta i baka

Povodom 50 godina od mature sa qubavqu i setom se}amo se dragih drugarica i drugara

Radoslav Vujkov Vuca

Voqeni brate, sa tugom u srcu opra{tamo se od tebe. Neka tvoja plemenita du{a po~iva u miru. Osta}e{ u na{im srcima ve~no voqen i nikad zaboravqen.

subota2.jun2012.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: mama Mara, supruga Ankica, sestra Sofija i brat Vesa sa porodicama.

PETOGODI[WI POMEN na{em dragom

Generacija {kolske 1957/58. g.

Kom{inica Kosa. 54241

54240

Dana, 1. juna 2012. godine navr{ila se godina od smrti mog supruga

54249

54234

Povodom ~etrdeset pet godina mature sa po{tovawem se se}amo preminulih drugova:

Stevanu Jelovcu Uvek te se rado se}amo.

Du{ana Bani}a @arka Pani}a Agneze Herbai Milana Hrgi}a Nikole Dimi}a Reqe Dimitrijevi}a Jelice Pavlovi}

Milana Keki}a 1932 - 2011.

O`alo{}ena porodica Jelovac. 54258

Vreme prolazi, ali u du{i i srcu ostaje duboka tuga i `alost bez tebe.

Supruga Jelena.

54246

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

Maturanti IVb i IVc razreda Gimnazije „Mo{a Pijade” Generacija 1966/ 67. sa razrednim stare{inama.

54237

Jovanu Smijuqu Xinu

Jovan Smijuq Godina pro|e, ali bratska qubav nikad ne}e pro}i.

S bolom i tugom u srcu nosimo trajnu uspomenu na tebe.

Tvoj brat Svetozar - Zore sa porodicom.

Danas, 2. 6. 2012. godine, dava}emo pomen na Veterni~kom grobqu, u 10 ~asova. Tvoji: supruga Milena, sinovi Nikola i Zoran.

54250

54251

^iTUQe l POMeni

subota2.jun2012.

POMEN Navr{ava se godinu dana od smrti na{e mile

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj sestri, {ogorici, tetki i baki

Mili moj

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

Na sastanku, povodom 50 godina od mature u Sredwoj ekonomskoj {koli u Novom Sadu, sa tugom smo se setili svojih preminulih drugova i drugarica.

Jano{ Rau{ Anice @e`eq

Dejane

Marijana Dubravac

Voqena sestro, dani prolaze, ali ni jedan bez misli i se}awa na tebe, bola u srcu i neizmerne tuge u du{i za tobom. Po~ivaj u miru i raju gde plemeniti u`ivaju. Tvoja sestra Bojana sa porodicom.

Svako ve~e molim se za tebe. Svako jutro budim se za tebe. Svaki moj san si ti, nedostaje{ nam.

Igwat - Giga @ivanov

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

4. 6. 2003 - 4. 6. 2012.

Slobodan Nakarada

Uspomene i se}awe na tebe ~uvamo u svojim srcima.

Hana i Zoja.

Tvoji najmiliji: suprug Dejan, sin Du{an, }erka Teodora, baba Nena i deda Du{an.

Olgica Pani} - Vujovi}

54254

54261

54255

54212

ro|. Ogwenovi}

ro|. Nebrigi} Ve~no u na{im srcima. ]erke Olgica i Mirjana, zetovi Sa{a i Dragan, unuci Dejan i Sowa, praunuci Aleksandar i Awa.

Mirjana Prugi} - Brzak

Jovanki Jovanovi}

54277

Tvoja porodica.

Stanica Baucal

TU@NO SE]AWE

POMEN Pro{la je godina dana, a Tebe nema. Bio si dobar ~ovek, suprug, otac i deda.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena sestra, tetka i baka

1. 6. 1995 - 1. 6. 2012. Odeqewe IV/4, Generacija 1958/1962.

54184

SE]AWE

Milan Ivani}

Milorad Jevremovi}

3. jun 2011 - 3. jun 2012. Pomen }e se odr`ati 2. juna 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu - Kolumbarijum. Ve~no }e{ `iveti sa nama. Supruga Edita, }erka Sa{a, unuka Vawa i zetovi Miroslav i Uro{. 54280

JEDNOGODI[WI POMEN

Na{oj dragoj

na{em dragom

Olivera Ga{i}

2007 - 2012.

Vreme prolazi, ali ostaje qubav kojom su bili ispuweni dani na{e porodi~ne sre}e!

dipl. ekonomista u penziji iznenada ispustila svoju plemenitu du{u i ostavila nas u bolu i tuzi da ve~no `alimo za wom. Ispra}aj pokojnice je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, danas, 2. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova.

Vole te tvoji: Milosava, Dragan, Marina i Gordana. 54211

Pro{la je godina od kako nema na{eg brata

Weni: brat Todor, bratanice: Dragana, Marijana i Mirjana, zetovi i unuci.

Miroslav Jankovi} Mikica

Ku}a `alosti Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 98. Prohujalo je pet godina bez tebe. Tugujemo i ~uvamo uspomenu.

54278

Posledwi prijatequ.

Sofiji

pozdrav

dragom

JEDNOGODI[WI POMEN

Du{ka

Zoranu Miqanovi}u O`alo{}ene porodice: Miqanovi} i Kalajxi}.

posledwi pozdrav od prijateqica: Verice, Nade i Vukice.

Ve~no tu`ni: brat Nikola, sestre Sofija, Dara, Bosa, Rada i Jovanka.

54260

54269

54185

Posledwi pozdrav bratu i ujaku.

dragom

Posledwi prijatequ.

pozdrav

dragom

GODI[WI POMEN

Dragan Mil~i}

Dr @ivan Krnajac 5. 6. 2011 - 5. 6. 2012.

Tata Jova - Jovica i sestra Olgica sa porodicom.

54209

POMEN Danas, 2. 6. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na ^enejskom grobqu, dava}emo {estonedeqni pomen supruzi

Porodica Anti}.

54273

ro|. 21. 10. 1949.

ro|. 21. 10. 1949. Sestra Desa Milovanovi} sa porodicom.

1977 - 2011. Supruga Nada i k}i Zlatica sa porodicom.

Porodica Vu~kovi} iz Leskovca.

54272

Svetlana Zori}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. 5. 2012. godine preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Dragan Mil~i}

U mislima i se}awima ~uvamo te od zaborava.

Draga moja Ceco, po~ivaj u miru i spokoju, u zagrqaju an|ela. O`alo{}ena koleginica Nada sa porodicom iz pekare.

54275

S tugom obave{tavamo, rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi otac, deda i svekar

Mirko Paji}

Radojki [etka ro|. Lepir Tvoj vedar lik i veseo osmeh zauvek }e ostati u se}awu. Suprug Tomislav [etka.

54063

54158

Danas, 2. juna 2012. godine odr`a}emo godi{wi pomen na Gradskom grobqu majci, baki i svekrvi

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

Miodrag - Dragan V. Jovanovi}

Radojka [etka

54207

1927 - 2012.

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 4. juna 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dragan Mil~i}

Zagorki Krsti}

21. 10. 1949 - 31. 5. 2012. Sahrana je danas, 2. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Zvezdan, snaja Lidija i unuci Gordan i Zvezdana. 54270

O`alo{}eni: supruga Zorka, k}erke Mirjana i Lepa, unuci Rajka i Nik{a sa porodicama i unuk Zoran.

54279

Bri`nu majku i baku nikada ne}emo zaboraviti.

ro|. Lepir

1929 - 2012. Polagawe urne i ~etrdesetodnevni pomen odr`a}e se 2. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Porodica Krsti}.

O`alo{}eni: }erka Tijana sa najbli`ima.

54213

54189

Za nas }e{ uvek biti tu, jer tvoja qubav i dobrota se ne zaboravqaju. Tvoja sestri~ina Stajka sa decom. 54208

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

GODI[WI POMEN

2. 6. 2007 - 2. 6. 2012.

Svetlana Zori} 1977 - 2011.

Stevan Plav{i}

u subotu, 2. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Utehe nema, zaborav ne postoji. Supruga Verica, }erke Sne`ana i Du{ica sa porodicama.

54086

Joka Stupar

Ber~eg Terezija - Reska

[est meseci tuge i bola je pro{lo od kad nije sa nama. Pozivamo rodbinu i poznanike da 2. juna u 10 ~asova iza|emo na ^enejsko grobqe.

iz Titela Parastos }e se odr`ati u subotu, 2. 6. 2012. godine, na Titelskom grobqu. Ne postoje re~i kojima bi se opisala tuga i praznina koju si nam ostavila... Tvoji: Pera, Beba, Momir, Rada, Ana i Tina.

54004

Tvoji Bugarski: Mile, Goca, Jovana, Dada, mala Milena i baba Ceca.

Supruga Dragana, }erke Biqana i Qiqana sa porodicama.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Ivanka, sin Zoran, }erka Ksenija, unuk Nikola, unuke Nina i Lara, snaja Jadranka i zet Vlada.

54051

54060

1938 - 2002.

Marko Jovanovi} Izra`avamo zahvalnost `iteqima Male Remete, firmi â&#x20AC;&#x17E;Atos-Vinumâ&#x20AC;? na ukazanoj pomo}i, rodbini, sugra|anima svih okolnih sela na ispra}aju na{eg Marka. Neute{ni: Velimir, Jovan i Milena.

53991

2. jun 2011 - 2. jun 2012. godine Za nas Ti nisi umrla. Samo si umorna zaspala u na{im srcima. Tvoji Branka i Petar. 54191

Draga majko, pomiwemo Te, volimo i ~uvamo u srcu i mislima. Se}awe na Tebe traja}e ve~no. Tvoja }erka Milica, unuka Milana i zet Brane. 54134

Zoran \ura{kovi}

Laza Georgijevi}

1942 - 2006.

Vreme prolazi, uspomena i tuga ostaju sa nama.

2003 - 2012.

Oti{li ste prerano, ostaviv{i nam veliku qubav i verovawe da ste tu negde oko nas. Sa qubavqu, }erke Qiqana i Mirjana sa porodicama.

Uspomenu na tebe u svom bolnom `ivotu ~uva}e: otac @ivojin, majka Roska, brat Goran, snaha Jelena i bratanci Vuk i Veqko.

54019

54029

SE]AWE

TROGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom

Vreme prolazi, ali tuga, bol i zaborav nikada.

K}i Teodora, supruga Qubica, ta{ta Angelina i tast Lale.

54109

2009 - 2012.

Miloradu - Miletu Beloci}u Pomen obele`avamo danas, 2. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na fabri~kom grobqu, u Beo~inu.

Milivoja Gligorina

Gordana ^akovac

3. 6. 1991 - 3. 6. 2012.

ro|. Martina{evi} i

Utehe nema, zaborav ne postoji, rana je do`ivotna. Volimo te i patimo za tobom.

Tvoja supruga Bosa.

Tvoja supruga Slavica.

Mama Katica i sestra Olivija sa decom.

54075

53857

54165

Mile, hvala ti za sve.

Navr{ava se `alosna i bolna godina dana od kako me je iznenada napustio moj voqeni i dragi sin

Mirjana Jovanovi} - Generalova

POMEN

6. 3. 1936 - 3. 6. 2000.

8. 6. 1997 - 8. 6. 2012.

dr Verica Milutinovi}

53993

SE]AWE

54091

TU@NO SE]AWE

POMEN

TU@NO SE]AWE na drage roditeqe

54061

Dana, 3. 6. 2012. godine, u 11 sati na{em ocu i suprugu dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na grobqu Mala Remeta.

Pavla Mirkova

Neverica i tuga, to je sve {to je ostalo. U na{im `ivotima vi{e ni{ta nije isto od kada nema tebe. Mislimo na tebe, a neka te an|eli ~uvaju.

prof. dr Miroslav Milutinovi}

Vole Te Tvoji: Bojana, Jelena i Marko.

Qubinka Medakov

2. 6. 2012.

54107

^ETRDESETODNEVNI POMEN

sa setom, qubavqu i po{tovawem uvek }emo te se se}ati.

Pro{lo je osam godina bez Tvoje qubavi i podr{ke. Ponosni smo i zahvalni {to si bio i ostao deo nas.

Dana 2. 6. 2012. navr{i}e se jedanaest godina kada od smo izgubili na{eg voqenog supruga, oca i dedu

GODI[WI POMEN

Porodice Bogi} i Jerini}.

Marko Jovanovi}

iz Ka}a

54151

Du{anu Boji}u

I posle 40 dana

Radovan Sanader Lala

54119

JEDNOGODI[WI POMEN

Du{an Stupar sa familijom.

Jelena Marjanovi} Jelka

54072

54064

7. 6. 1984 - 7. 6. 2012.

2. 6. 2004 - 2. 6. 2012.

Uspomene ~uvamo sa qubavqu i po{tovawem. Sestra Nada sa porodicom.

Uvek voqen, nikad zaboravqen.

Jovan Bogi} Pufika

POMEN

1996 - 2012.

O`alo{}eni: otac Svetko majka Du{anka, sestra Jelena i brat \or|e.

Godina pro|e, a bol, tuga i praznina ostaju ve~no.

Uvek u mislima sa na{im Jocom

Jovanki Jovanovi}

SE]AWE

[ESTOMESE^NI POMEN

obele`i}emo 2. juna u 11 ~asova. Jovanka, najve}a moja sre}o i qubavi, oprosti {to je osmeh nestao sa mog lica. Oprosti {to su moji obrazi vla`ni i {to me samo}a bez tebe vre|a i boli. Bila si moj ponos i dika. Hvala ti za neizmernu dobrotu i qubav kojom si me obasipala. Tvoj o`alo{}en suprug Simo.

Pajica Pa{}an

Porodica.

subota2.jun2012.

^uvam se}awa, qubav na tebe.

uspomene

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN

ma{. in`. A~anski M. Lazar

Milan Jankovi}

9. 8. 1942 - 4. 6. 2011. god.

Vreme prolazi, tuga i bol ostaje. Tiho si `iveo, tiho i oti{ao. Neizmerno smo ti zahvalni za svu tvoju qubav i dobrotu. S tugom i po{tovawem: supruga Mileva, sin Vojislav, unuci Milan i Jelena.

Ostavio me je bez i~ije pomo}i. Dani bez Tebe su `alosni, dugi i bolni. Zauvek }u te ~uvati od zaborava. Tvoja neute{na mama Vida. 54048

54137

Dana, 2. 6. 2012. godine je pet godina od kada nije sa nama na{ voqeni sin i brat

Gojko - Goja Beri} Vreme prolazi, ali nam sve vi{e nedostaje{. S qubavqu tvoji najmiliji: majka Zagorka, bra}a Ilija, Milan, Mirko i sestra Staka sa porodicom. 54141

tv program

subota2.jun2012.

07.30 08.15 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Глас Америке Приче из књижаре Буди родитељ Е-ТВ Ноге на пут Без цензуре Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм: Кобно поверење Глас Америке

Чаробни сањар Пилот бомбардер у Другом светском рату, бива оборен, након чега почиње да пати од амнезије. Његова жена живи у убеђењу да је мртав пет година, док га игром случаја не пронађе у једном малом месту. Улоге: Брук Ленгтон, Колин Еглсфил, Џејмс Дентон Режија: Тери Фарли-Теруел (РТВ 1, 22.35)

15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.55 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 00.05 00.20 01.20 02.50

06.20 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.05 14.30 15.45 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

Кухињица Вести Програм за децу и младе Вуков видео буквар Хајде са мном у обданиште Колико се познајемо Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Без упута Медији у Србији-хроника пропадања Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Пет дана до поноћи, филм 1. део ТВ Дневник Џонатан Крик Фаца Војвођански дневник Чаробни сањар, филм Хроника 57. Стеријиног позорја Џонатан Крик Пет дана до поноћи, филм 1. део Политбиро

ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Емисија на мађ. са титл. на српском Балкан експрес Програм за децу и младе Мјузикл за тинејџере Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар Питам се, питам се Треће доба ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) Емисија на мађарском са титл.на српском Емисија на мађарском Музички програм ТВ Продаја

15.48 16.48 18.30 19.00

Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Ексклузивно Гастрономад ТВ лица... као сав нормалан свет Рањени орао Госпођица Марпл: Хотел „Бертрам„, филм Квадратура круга Слагалица

Келијева банда Аустралија, 1880-тих година. Нед Кели, као шеснаестогодишњак завршава у затвору, неправедно оптужен за крађу коња. Након изласка из затвора четири године касније, Нед је одлучан да живи поштено. Улоге: Хит Леџер, Орландо Блум, Џефри Раш, Наоми Вотс Режија: Грегор Џордан (Б92, 21.40)

Ексклузивно: Живот посвећен краљици

Брук Ленгтон

07.00 08.00 08.05 08.35 09.05 09.30 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00

08.00 09.06 11.05 12.30 13.00 13.20 13.36 14.10 14.50 15.10

Хуго Викерс је човек који живот британске краљице Елизабете Друге и њене породице прати до најситнијих детаља. Био је фасциниран њоме још као дете, када га је мајка повела да присуствује једној церемонији. Ауторка: Мира Адања-Полак (РТС 1, 14.10)

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.10 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 18.00 18.00 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Серијски програм Време је на мојој страни Серијски програм Азбука родитељства Серијски програм Ленија Вести Ево нас код вас Вести Серијски програм Рецепти Лауре Равајоли Витраж Вести Серијски пограм Вести Серијски програм Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфо Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Серијски програм

09.15 Мото ГП Каталуња - Тренинг 3 Мото 3 12.00 Преглед аргентинске лиге 13.00 Мото ГП Каталуња - Квалификације Мото 3 16.00 Фудбал пријатељска: Русија – Италија 18.15 Фудбал пријатељска: Енглеска – Белгија 20.15 Хрватска кошарка 22.30 НБА плеј оф 00.45 Фудбал пријатељска: Холандија – С. Ирска

Зрно по зрно У новом 71. издању емисије, поред редовних рубрика, можете погледати и прилог о томе како је протекао „Дан стрних жита“ који је у Римским Шанчевима организовао Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада. (КТВ, 12.00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Барби – Феритопија (Хепи, 10.00)

19.30 20.05 21.05 00.15 02.04 02.44

Дневник Рањени орао Авијатичар, филм Тело као доказ, филм Ексклузивно ТВ лица... као сав нормалан свет 03.31 Квадратура круга 03.57 Моја лепа Србија

08.30 09.45 11.00 13.00 15.00

Домаћин Галилео Филм: Људи у Црном Филм: Балистик Жене

06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

ОДБОЈКА: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛОИ

Србија–Кореја (РТС 2, 08.55) 06.17 06.45 06.49 07.11 07.24 07.49 08.00 08.55

Хуго Викерс

dnevnik

c m y

10.30 11.00 11.30 12.10 12.39 12.54 13.30 14.00 14.30 14.55 16.00 17.00 17.30 17.55 19.36 20.10 21.45 22.15 22.45 23.40 00.30 01.00 02.30 04.00

Велики је свет Бернард Срећни клинци Руске бајке Зујалице Вилењаци Верски мозаик Србије Одбојка - Квалификације за ЛОИ: Србија-Кореја, пренос Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Време одлуке Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Закључано Бременски музиканти, филм за децу Биографије Вреле гуме Тотал тенис Рукомет (ж) - Квалификације за ЕП: Србија-Португалија, пренос Олимпијски кругови Одбојка (ж) - Евролига: Србија-Шпанија, пренос Потрошачки саветник Свет спорта Велика тишина Александра Ковач у „Коларцу” Вреле гуме Одбојка - Квалификације за ЛОИ: Србија-Кореја (р) Рукомет (ж) - Квалификације за ЕП: Србија-Португалија (р) Одбојка (ж) - Евролига: Србија-Шпанија (р)

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 14.00 14.10 15.30 15.35 15.50 17.55 18.30 19.00 19.30 21.30 23.00 01.00 01.45 03.30 04.20

Наоми Вотс 05.40 08.00 08.40 09.10 10.30 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05 21.40 23.45 00.20 02.05 03.35

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Цртани филмови Више од живота Вести Б92 Пријатељи Џои Интернат Вести Ноћни ТВ пројекат Вести Филм: Бетмен, почетак Филм: Келијева банда Вести Б92 Филм: Недоумица Филм: Сутра је нови дан Филм: Легенда о Гусарском рту

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.15 03.15 05.15

Добро јутро Викендвизија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Какав деда такав унук Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Филм: Иди ми, дођи ми Филм: Резервне убице Филм: Мистериозна трудноћа Филм

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Барби - Феритопија, анимирани филм Генератор Рекс Гормити Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Филм Вести Телешоп Долина вукова Телемастер Моја Србија Серија Филм Голи живот Филм Серија Филм Матрјошки Голи живот

Сурвaјвер - финале Себастијан, Милан, Влада или Никола? Само један постаће победник Сурвајвера и освојиће 50.000 евра. Шта ће рећи публика, а шта Велико веће, сазнаћемо у суботу у спектакуларној завршници. Проведите вече са храбрим Робинзонима: Андријом, Миланом, Маријаном, Антонијом и Миланом. Уживајте уз Наташу Беквалац, Северину, Тонија Цетинског и први глас Србије Давора Јовановића. (Прва, 21.00) 16.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00 02.00

Сулејман Величанствени Шатра Галилео Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер финале Филм: Савршена олуја РБ еко герила

06.00 06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 18.30 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Маратон Здравље и ви Филм: Амбасадор је убијен у Стокхолму Топ шоп Филм: Рани снег у Минхену Здравље и ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Слике живота Улови трофеј Мајсторски Двоугао Лутер Филм: Љубавник Филм: Педесет мртвих људи хода Филм: Амбасадор је убијен у Стокхолму Лутер Филм: Педесет мртвих људи хода

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota2.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Спасавање беба НY Инк Четири венчања - Америка Суочавање са траумом Дечко који није могао да омршави Л.А. Инк НY Инк

08.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 09.00 Силверадо 10.00 Келтско наслеђе 11.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 12.00 Милош Форман 13.00 Поздрав 14.30 Видео је убио радио 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Салвадор Дали: прича о два града 17.00 Краљичина сестра 19.00 Добродошли у осамдесете 22.00 Ђаво ког знамо 23.00 Ко си заправо ти? 00.00 Салвадор Дали: прича о два града 01.00 Краљичина сестра

08.00 Кинотека - циклус класичног вестерна: Метална звезда, филм 09.30 Резервисан термин 10.09 Кућни љубимци 10.44 Пол ориха, док. серија 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.31 Ветерани мира 13.16 Духовни изазови 13.46 Призма 14.31 Мањински мозаик 14.50 Еко зона 15.20 Ти чудесни младунци, док. серија 16.15 Евромагазин 17.20 Репортери 18.20 Потрошачки код 18.50 Глобално село 19.30 Дневник 20.10 Дружба правих џентлмена, филм 22.05 Пацифик 23.10 Дневник 3 23.28 Време сутра 23.34 Вести из културе 23.39 Национално саветовање о господарству и подузетништву 02.03 Филмски маратон: Транссибирска пруга смрти, филм

06.00 07.00 09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.30 00.30 02.20 06.00 08.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.30

Дијагноза убиство Убиства у Мидсомеру Видовњак Монк Браћа и сестре Хаваји 5-0 Родитељи и деца Све по закону Ноћ дама Битка за Лос Анђелес Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Мистерија Хејвена Добра жена Браћа и сестре Битка за Лос Анђелес Савршен план Све по закону Ерика Скандал Браћа и сестре Добра жена Родитељи и деца Ерика

08.00 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.25 Училица 09.12 Кувар и по 09.15 Колумбо 11.10 Пороци Мајамија 13.25 П.Ц.У, филм 15.00 Инсајдер, филм 17.28 Кувар и по 17.30 Преживети дивqину Северна Африка, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Будва на пјени од мора 21.00 Сурвајвер: Финале 23.30 У паклу освете, филм 01.20 Астро шоу 02.20 РТЛ Данас 02.55 Лутрија ми је променила живот, док. серија

У па клу осве те 08.00 Зумерова екипа 08.30 Први Божић ванземаљаца 09.30 Ози Бу 10.30 Гангстерска прича 12.00 Три амигоса 14.00 Професионалац 16.00 Влаком према југу 18.00 Клопа на точковима 20.00 Кобна опсесија 22.00 Пустош 00.00 Планета X-2 01.00 Планета X-3

Коб на оп се си ја Бен Кро нин има све. Сјај не при ја те ље, сјај ну де вој ку и си гур ну сти пен ди ју за ко леџ. Али ње гов жи вот се ме ња ка да га но ва уче ни ца под име ном Ме ди сон уву че у аван ту ру за јед ну ноћ... Уло ге: Џе си Бред форд, Ери ка Кри стен сен, Ши ри Аплби Ре жи ја: Џон Пол сон (Си не ма ни ја, 20.00)

Ђи на Ро ландс

Љу бав не игре Џо ан је мла да, ле па, та лен то ва на и не спо соб на да за др жи му шкар ца до ко га јој је ста ло. Иза се бе има низ по вр шних и про па лих ве за. Кад упо зна Ке на на, из не на ђе на је што он од би ја сва ку ин тим ни ју ве зу... Уло ге: Ан ђе ли на Џо ли, Шон Ко не ри, Ђи на Ро ландс, Џи ли јан Ан дер сон, Ма длин Стов, Де нис Квејд, Ра јан Фи ли пе Ре жи ја: Ви лард Ке рол (ХРТ 2, 14.20) 08.13 08.33 08.48 09.18 09.40 10.30 11.20 12.15 13.15 13.45 14.20 16.20 18.20 18.50 20.55 22.15 23.50 01.24 02.09

Ери ка Кри стен сен

06.00 Легија изузетних плесача: Побуна почиње 07.25 Луди камен 09.15 Yу-Ги-Ох 10.45 Крива је мама 12.25 Потпредседница 12.55 Зелени стршљен 14.50 Тренер 16.15 Секретаријат 18.20 Џастин Бибер. Никад не реци никад 20.05 Не дозволи ми да одем 21.45 Љубав и друге дроге 23.35 Зец без ушију 2 01.35 Кликни за невиност 03.05 Рај, пакао 04.30 Цимерка

Аниманијаци Приче о сликама Мала ТВ Кућни свемирци Тројански коњ, филм за децу Пети дан, ток шоу Одабрао Ђело Х. КС Аутомагазин 4 зида Ружиона Љубавне игре, филм Фудбал (У21), квалификације за ЕП: Хрватска - Швицарска, пренос Мењам свет Осло: Пријатељска фудбалска утакмица: Хрватска - Норвешка, пренос Бели Чуперак - пустоловине малог дабра, док. филм Јагањци и лавови, филм Јохан Фолк Хрватске утакмице на ЕП ЕП 2004. Хрватска Француска, снимак Владимир Крањчевић диригује Симфонијским оркестром ХРТ-а

08.30 10.00 11.30 13.00 15.00 16.30 18.00 20.00 22.00

Друмски тркачи Мртви не лажу Зојин тајни живот Еволуција До просјачког штапа Ненајављени гост из таме Ген X полицајац Узбуна: Рубиконова завера Свемирски војници 2: Херој федерације 00.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана

08.00 Пронађени рај 10.00 Можда беба 12.00 Ухвати Картера 14.00 Сјај 16.00 Само Синатра 18.00 Последњи Мохиканац 20.00 Остани уз мене 22.00 Заклетва 00.00 Еротски филм 01.20 Еротски филм

Џу ни ор, син за тво ре ни к а на услов ној, по зна тог као Оу Ту, отет је по што је кра ђа ауто мо би ла по шла по злу. Нар ко бос Мит узео је Џу ни о ра за та о ца, а Оу Ту је, уко ли ко же ли да си на ви ди жи вог, при мо ран да пла ти от куп ни ну... Уло ге: Тај рис Гиб сон, Ме ган Гуд, Ла ренс Теј те, Хен ру Хан тер Хол Ре жи ја: Вон ди Кер тис Хал (РТЛ, 23.30)

По кон ди ре на пре сто ни ца

једном до бројних издања „српске кулинар- и меса из фуруна, те освежавајућа пића (боза, саске библије“, „Мог кувара„ Спасеније-Пате леп). У међуратном периоду умножавају се јефтиМарковић из 1939. по себно је истакнута не народне кујне, које су нудиле једно ставну куваестетска страна припреме, сервирање и конзуми- ну храну самцима и свету са скромним примањирања хране, али и да „нерасположење, преморе- ма и прохтевима. ност и узнемиреност утичу неповољно на варење“. „Европеизације“ је већ раније завршена у граДобро опремљена кухиња бакарним и тучаним ђанској српској кухињи у Аустроугарској (Војвопо суђем, гвозденим шпоретом, хладњаком, по се- дини, Славонији и Хрватској) прихватањем начина довање порцуланског сервиса за 12 или шест осо- приреме хране, избора јела и сервирања, базираба („карлсбадског“ или „мајсена“, најчешће), сре- ног на доминантној, немачко-мађарској кухињи, уз брног пробора за јело, чаша за различита пића и задржавање неких старих, традиционалних јела. У прилике, столњака од дамаста, били су део репре- Србију већ током 19. века, поред неких намирница зентовања до стигнутог „нивоа“ српске грађанске (меки сиреви, милерам, путер, виршле, шваргле, „класе“. Прилика да се „покаже“ било је позивање крвавице) стижу и, до тад стране, повртарске кулго стију различитим поводима. Али и најсирома- туре (кељ, келераба, спанаћ, тиквице, артичоке, цешнијима, бар једном или двапут годишње, обичај лер, карфиол, грашак, зелена салата, шаргарепа). је налагао да пуном трпезом дају доказа о поштовању светиње го стопримства. Дворски кувар кнеза Милана, Немац Михл, спремао је сваки дан 14 јела за бројне го сте и владареве пратиоце. Утицаји, пре свега средњоевропске кухиње, пристигле из суседства са Србима-пречанима или са странцима (Немцима, Мађарима, Че сима, Италијанима), до сељеним у Србију, уз такође незаобилазне рецепте преузимане из тад најцењеније европске кухиње, француске, мешали су се са локалном куварском вештином, у којој је био најснажнији балканско оријентални укус (преузет по средством турско-персијске и грчко-медитеранске кухиње). Ку хи ња ко ју ва ља и го сти ма по ка за ти Дуго „амалгамисање“ је произвело од 19. века ку- Београђани су до 1914. често су лађом одлазили на хињу коју условно можемо назвати „српском“, јер породичне гастрономске излете у своје аустроује мало аутентично националног. Склоност жите- гарско суседство, Земун или Панчево, на гласу по ља престонице да прихватају новине и у кухињи, себно због одличних хренвиршли и пива. утицала је, по мишљењима странаца, да храна у У градовима унутрашњо сти Србије, по себно унутрашњо сти била квалитетнија и чуде се да „та- оним који су по сле 1878. ушли у њен састав (Ниш, кви патриоти, као што су Београђани, више воле Пирот, Ле сковац, Врање), доминатна је остала безвредне стране имитације него своја стварно балканско-оријентална гастрономска нота (ђувечи, укусна јела“. сарме, мусаке, пите, пилави, чорбе, баклаве, кадаАли, Аугуст Мале похвално пише о квалитету иф, ратлуци, сутлијаш, алве). Храна се спремала у јела служених на обедима његовог васпитаника, домаћинству, али су нека јела одношена у тепсијакраља Александра Обреновима, ђувечима и грнетима у пећа, па се из њиховог пописа каре на печење – по обичају, Ола ко при хва та ње свих види да су потпуно била део какав се и данас среће у северинтернационалне кухиње. Доној Африци и Блиском истоку. европ ских но во та ри ја, лазак на двор краљице Драге, Ручало се за ниском софром па и ку хињ ских, при ме ти ли ручкови (у осам увече!) по стаодвојено мушкарци и жене, одсу стран ци и чу ди ли се ју важан део политичког ритурасли и деца. Велики цивилиала а на њима се инсистира на да „та кви па три о ти, као што зацијски искорак десио се кад домаћим производима, пре је Српкиња села за сто да обесу Бе о гра ђа ни, ви ше во ле свега вина и пива. Краљица дује са мужем, а није више стабез вред не стра не Драга наглашава да је сама јала поред да би по служивала. ими т а ц и ј е не г о сво ј а спремила по служење за Светог Хлеб, основна намирница ствар но уку сна је ла” Николу, славу породице Обресрпског сељака и градске сироновић, као свој допринос потиње, дуго је печен у зиданим вратку традицији. Део дворске етикације је и у крушним пећима или у црепуљама, као и разна јевреме краљице Наталије имао неке домаће специ- ла од меса. Прављен је у разним варијантама: од фично сти, као што је служење го стима слатког као великих белих панонских, тешких три и више киобавезног ритуала добродошлице, обавезног у лограма, преко разних погача, ражаног хлеба, хељсвим грађанским домовима у Србији. даног, лепиња, симита, земички, кифли, лепињаДеликатесне радње на добром гласу у престони- рамазанки у муслиманским срединама или црног ци од краја 19. века поред домаћих трговаца, држа- збијеног као точак округлог хлеба динарских крали су и странци (Чеси и Немци кобасичарске рад- јева, кукурузне проје. ње, Италијани кафе-по сластичарнице), а у новим Ширење производње пива у Србији, чију су теххотелима и бољим кафанама је, поред назаобила- нологију донели странци (браћа Бајлони, породице зног роштиља, преовлађивала европска кухиња. Вајферт, Крен), утицало је, поред невоља у којима Њеном „напредовању“ допринеле су и све бројни- се нашло винарство због ширења пероно споре је куварице-пречанке, које су запошљаване у кућа- крајем 19. века, да квалитетно српско бело и црно ма имућнијих Београђана. вино (неготинско, метохијско, банатско, сремско) На београдским улицама и по варошима на раз- добије озбиљног такмаца. За жестока пића, по себмеђи два века је богата понуда „брзе хране“: улич- но ракије, био је „резервисан“ до Другог светског ни продавци нуде разна пецива, куване шкембиће рата највећи део рода воћа, по себно шљиве.

Ме ган Гуд

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs 08.10 09.05 10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 08.45 09.45 10.30 11.00 20.30 21.00 23.00 23.30 00.30 01.30

Мегаградитељи: Моћни бродови Чудовишта из реке Врхунско градитељство Грандиозни пројекти Велике селидбе Како се прави? Трговци Позадина авионских несрећа Борба са силама природе Пен и Телер – Лаж или истина Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Уништавање! Пен и Телер – Лаж или истина

Фитнес Тенис Тенис Тенис Тенис Тенис Борилачки спорт Аутомобилизам Фудбал Тенис Тенис

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota2.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Партнерски однос постаје актуелнији. Да ли зато што је викенд, па имате више слободног времена, или су се пробудиле неке скривене и успаване жеље? Потребан вам је одмор и романтика.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. jun 2012.

Овог викенда вам неће све коцкице бити на броју, па се немојте превише трудити да постигнете немогуће. Поготово у контактима са разноразним особама које вам не пашу у потпуности.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Субота је веома активан дан за вас, захтеван и занимљив. Поведите рачуна о исхрани и свом здравственом стању, ових дана. Смирите страсти, поготово у приватном бизнису. Уживајте у окружењу.

Острашћени сте и одлучни да остварите, чак наметнете све или ништа. Партнер неће бити задовољан уколико не покажете више иницијативе, добре воље и осмеха, жеље и нежности. Опуштено.

Друштвено сте ангажовани, из дана у дан. Има вас и ту и тамо, где се нешто дешава, где су пријатељи. Добро сте позиционирани у каријери, поготово у контакту са иностранством или званичним лицима.

Иако је време одмора, ипак нећете мировати, све и да желите. Обавезе вас не остављају на миру, чак ни викендом. Смањите темпо колико год можете. Бавите се неким видом спорта, шетњом.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Кроз ваш знак је заполовио Месец, па сте емотивнији и осетљивији него обично. Окружите се породицом и децом, да би ту околност испунили и искористили на најбољи могући начин. Промењивост.

Неке околности вас могу узнемирити, без икакве потребе. Уколико се повучете у свој интимнији простор, покушајте да се опустите. Али, изазови који су испред вас, делују веома примамљиво.

Једна женска особа, пријатељи или ваше дете, заслужује пажњу овог викенда. Ведри и облачи, по својој жељи и расположењу. Ипак, остаћете доследни себи и деловати спокојно. Вредни сте.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Време је да се озбиљније позабавите својим финансијама и будућим улагањима, поготово оним евентуално капиталним. Трошкарите новац ван плана и програма, поготово овог викенда. Провод је ОК.

Можете се наћи у ситуацији под менталним притиском, па је боље да прећутите и не одреагујете, него да учините труд и револт без резултата. Немојте губити време, већ се крећите у јавности. Добар и успешан викенд, за вас. Имате добре односе са иностранством. Искористите то. Можете направити живу журку у свом дому, позвати друштво и анимирати их. Ипак, немојте претеривати ни у чему.

TRI^-TRA^

Ше рон има но вог деч ка V REMENSKA

Јед н а од нај с ек с е п ил н и ј их глу м и ц а Хо л и ву д а Ше р он Сто ун (54) у ве з и је са 27 го д и н а мла ђ им му ш кар ц ем. Ше р он се за б а в ља с Ар ген т ин ц ем Мар т и ном Ми ком, ко ј и је од ње упола мла ђ и. Пар је не д ав н о ус к ли кан док се за б а в љао на пла ж и Ве н ис у Лос Ан ђ е л е су. Иако је пла ж а би л а пу н а па п а р а ц а, пар се ни ј е скри вао - др ж а л и су се за ру ке, ле ж а л и јед н о по р ед дру гог за г р ље н и и љу б и л и се. Но в и деч ко по з на т е глу м и ц е је ма н е кен, а упо з на л и су се про ш лог ме с е ц а.

PROGNOZA

VIC DANA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 23 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 27 Niш

Evropa

Свежије

НО ВИ САД: Мало ниже температуре уз делимично облачно време са повременом кишом, а биће и сунчаних периода. Дуваће слаб северни и североисточни ветар. Притисак изнад нормале. Температура од 15 до 22 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Мало ниже температуре уз делимично облачно време са повременом кишом, а биће и сунчаних периода. Дуваће слаб северни и североисточни ветар. Притисак изнад нормале. Температура од 12 до 24 степена. СР БИ ЈА: На северу ниже температуре, а у јужним пределима топло. Биће променљиво време уз смену сунчаних и облачних периода и краткотрајне кише и пљускова са грмљавином. Дуваће слаб северни и североисточни ветар. Притисак мало изнад нормале. Температура од 10°Ц до 29 степени на југу Србије. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу сунчаније и доста топлије. У понедељак такође веома топло, али увече и у ноћи ка уторку поново са пљусковима. У уторак хладније са кишом, а од среде поново сунчано.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекивана временска ситуација ће условити блаже смањење тегоба хроничних болесника, а код здравих особа ће допринети побољшању расположења и радних способности.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 16 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

На 50-годишњицу брака Лала и Соса се договоре да освеже брачну монотонију изласком у град као некад. Наћи ће се у центру у осам сати. Спреми се Лала, порани 15 минута и чека. Прође сат, прођу и два, а Сосе нема. Бесан, Лала стиже кући и с врата упита: - Што не дође, луда жено? - Није ме мама пустила!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

191 (-20)

Slankamen

324 (-6)

Apatin

268 (-20)

Zemun

389 (-10)

Tendencija opadawa

Senta

259 (2)

Bogojevo

250 (-15)

Panчevo

396 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

532 (-8)

Titel

317 (-7)

NERA

Baч. Palanka 260 (-10) Novi Sad

261 (-17)

Tendencija opadawa

Jaшa Tomiћ

Hetin

168 (-12) N. Kneжevac

SAVA

84 (4)

Tendencija stagnacije

200 (-1)

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 364 (-32) Beograd

Kusiћ

339 (-10)

112 (-16)

Reшeњe iz proшlog broja