Dnevnik 2.jul 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEqAK 2. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23483 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

HO ]E LI SO CI JA LI STI IZ GU BI TI VLAST SA MO U VOJ VO DI NI?

Da~i} nije razumeo Pajti}a str. 3

GLAV NI OD BOR SNS-a O FOR MI RA WU VLA DE

Vu~i}: Bogati i va`ni pritiskali da neki qudi budu ministri

str. 2

NA KON ^E TI RI GO DI NE RU SKOG GA ZDO VA WA U NAFT NOJ IN DU STRI JI SR BI JE

Doma}ih nafta{a tre}inu mawe str. 4 Vru}e Foto: B. Lu~i}

Najvi{a temperatura 36 °S

NASLOVI

Politika 3 Sutra s URS-om, uskoro novi kabinet

Ekonomija 4 Do profita samo na duge staze 5 Industrijska zona u Subotici mamac za ulaga~e 5 Kontrola poreza preko banaka

Vojvodina 10 Kawi`a: Op{tinsko rukovodstvo da prizna poraz 10 Stara Pazova: SNS i DSS na ~elu op{tine

Reporta`e

Novi Sad 7 Na 36 stepeni suvi tu{evi na [trandu 9 Novosa|ani vole da gledaju zvezde 9 ^ekaju dozvolu za deveto grobno poqe

Moramo i da {tedimo i da zajmimo

str. 5

TRA GE DI JA U KA RA VU KO VU, KOD OYA KA

Ubistvo iz qubomore, pa samoubistvo str. 13

NA SIL NI CI I HU LI GA NI POD PLA [TOM NA VI JA^ KIH GRU PA

Dru{tvo 6 Danas ispravke `eqa 6 \a~ki dinar dobrovoqan od septembra

NO VA VLA DA NE ]E MO ]I NI DA BI RA

11 Dinosaurusi u gostima kod magaraca i mangulica

Crna 13 Najpre u spava}u sobu, pa plen u yep

Kultura

Novi Sad postao centar navija~kih obra~una str. 12

19 Jo`ef Na| u „Vranama”

str. 14 – 17

SPORT

n SR BI OKU PI RA JU CEN TRAL NI TEREN VIMBLDONA

n ZLATNI ZLATI] NA GRAN PRIJU U NOVOM SADU

n VUJIN: SAWAMO MEDAqU U LONDONU

2

POLiTikA

ponedeqak2.jul2012.

GLAV NI OD BOR SNS-a O FOR MI RA WU VLA DE

Fejt: U sep tem bru kraj nad zi ra ne ne za vi sno sti Ko so va Me | u n a r od n i ci v il n i pred stav nik na Ko so vu Pi ter Fejt iz ja vio je ju ~e da }e Me | u n a r od n a ci v il n a kan c e l a r i j a u sep t em b ru pre sta ti da ra di i da }e se ta da za vr {i ti pe riod nad zi ra ne ne za vi sno sti Ko so va. Fejt je, uo~i sa stan ka Me | u n a r od n e upra v qa~ k e gru pa za Ko so vo (ISG), ko ja }e da nas u Be ~u raz mo tri ti pred log za okon ~a we nad gle da ne ne za vi sno sti Ko so va, za B-92 oce nio da su ko sov ske in sti tu ci je do voq no oja ~a le. On je re kao da }e na sa stan ku u Be ~u pre po ru ~i ti da se uki ne nad zi ra na ne za vi snost jer je po stig nut pro gres u vla da vi ni pra va za sve za jed ni ce, na vo de }i pri me re me |u ko ji ma je i de cen tra li za ci ja, „gde se srp skoj za jed ni ci da ju afir ma tiv na pra va i ti me po sti `e bo qe upra vqa we”.

Po we go vim re ~i ma, ve li ki pro gres je po stig nut i u dru gim kqu~ nim obla sti ma

Vu ~i}: Bo ga ti i va `ni qu di pri ti ska li da ne ki qu di bu du mi ni stri

Ah ti sa ri je vog pla na, po put obez be |i va wa jed na kih pra va za sve za jed ni ce i za {ti te kul tur nog na sle |a Srp ske pra vo slav ne cr kve. Fejt je iz ra zio uve re we da }e pe riod nad zi ra ne ne za vi sno sti bi ti okon ~an po lo vi nom sep tem bra, a ob ja snio je da }e dru ge me |u na rod ne or ga ni za ci je – Kfor i Euleks – i po sle po vla ~e wa we go ve kan ce la ri je osta ti na Ko so vu.

– Ne zna ~i da se, ako mi ode mo, ne }e na sta vi ti rad osta l ih or g a n i z a c i j a...

Kfor sa svo jom mi si jom za o~u va we bez bed no sti na Ko so vu i Euleks, ko jem je pro du `en man dat jo{ dve go di ne, na sta vi }e rad na ja ~a wu re da i za ko na na Ko so vu – re kao je on.

Fejt je iz ra zio uve re we i da su ko sov ske in sti tu ci je do voq no sna `ne i spo sob ne da obez b e d e da „na r o ~ i t o srp s ka za j ed n i c a na s ta v i svoj `i vot u mi ru i da na pre du je”.

Zu kor li} se na da ve }em raz u me va wu Glav ni muf ti ja Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a mer Zu kor li} iz ra zio je uve re we da }e no vo i za bra na vlast u Sr bi ji shva -

dnevnik

Zu kor li}, na i me, tvr di da vlast u Sr bi ji de ce ni ja ma ra di na ugro `a va wu na ci o nal nog i ver skog iden ti te ta Bo {wa ka.

Li der Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} po ru ~io je ju ~e da ta stran ka ne }e for mi ra ti vla du u ko joj ne bi u~e stvo va la u do no {e wu kqu~ nih od lu ka i ko ja ne bi uva `i la ci qe ve i pro gram SNS-a.

– For mi ra we vla de ni ka da ni je za vr {e no dok se u par la men tu ne iz gla sa. SNS ne }e do zvo li ti da bu de po ni `a van i ne }e bi ti ni ~i ji po tr~ ko. Ho }e mo da do no si mo va `ne i kqu~ ne od lu ke, ho }e mo da pre u zme mo od go vor nost jer ho }e mo da me wa mo Sr bi ju. Ako to bu de mo mo gli, i}i }e mo u vla du, ako ne, ne }e mo – re kao je Vu ~i} na sed ni ci Glav nog od bo ra stran ke.

Obra }a ju }i se ~la no vi ma GO-a, u de lu sed ni ce otvo re nom za jav nost, Vu ~i} je re kao da }e SNS u}i u no vu vla du Sr bi je sa mo uko li ko bu de u po zi ci ji da me wa Sr bi ju, i do dao da }e stran ka na sta vi ti raz go vo re o for mi ra wu vla de sa SPS-om.

– Uvek po sto ji mo gu} nost da se ve }i na stvo ri na ne koj dru goj stra ni, ali mi bez na {ih ci qe va i pro gra ma ne }e mo da ula zi mo – re kao je Vu ~i}.

Svo jim par tij skim ko le ga ma Vu ~i} je po ru ~io da ne }e do zvo li ti da ne ko u|e u vlast sa mo ra di bo ga }e wa. On je na veo da je „mno go bo ga tih i va `nih qu di” pro te klih da na po sred stvom me di ja vr {i lo svo je vr stan pri ti sak da ne ki mi ni stri bu du iz SNS-a„.

– Ja ga ran tu jem svo jim ostan kom ov de da ti qu di ne }e bi ti mi ni stri ili ja ne }u bi ti na ovom me stu – re kao je Vu ~i}, do da ju }i da su ne ki po mi sli li da mo gu da vo de po li ti ku SNS-a iza za ve se, ali to ni je mo gu }e.

Ta ko |e je pod vu kao da je sve {to je „~i ta no u no vi na ma la`„, te do dao da ima, na `a lost, i ne kih qu -

vi ma, do da ju }i da }e iz bor na skup {ti na SNS-a bi ti 29. sep tem bra i da on ne `e li da se kan di du je na

– Osim ma lo sve tla ko je smo ugle da li u pe ri o du dok je pre mi jer Sr bi je bio mu~ ki ubi je ni Zo ran \in |i}, i Be o grad, ali i Pod go ri ca, ~i ne sve da bi re du ko va li na {a pra va i na {u autoh to nost – na veo je Zu kor li}, pre ne li su sa ra jev ski me di ji.

Vla da iz me |u 15. i 24. ju la Vu ~i} je po sle sed ni ce Glav nog od bo ra SNS-a iz ja vio da }e no va vla da Sr bi je bi ti for mi ra na naj ve ro vat ni je uizme |u 15. i 24. ju la.

On je pre ci zi rao da je na sed ni ci Glav nog od bo ra jed no gla sno od lu ~e no da se raz go vo ri sa SPS-om o for mi ra wu no ve vla de na sta ve, i do dao da je to te lo da lo od re {e ne ru ke ru ko vod stvu stran ke da u slu ~a ju da wi ho vi prin ci pi ne bu du usli {e ni, pre ki ne raz go vo re.

– Mi `e li mo u vla du i ho }e mo pro me ne. Ne }e mo se za do vo qi ti sa mo mi ni star skim me sti ma – re kao je Vu ~i}, i na veo da }e o ka drov skim re {e wi ma bi ti od lu ~i va no na sed ni ci GO u pe tak ili ne de qu.

Na mol bu da po ja sni iz ja vu na Glav nom od bo ru o zah te vu ne kih mo} nih i bo ga tih qu di da od re |e ni ~la no vi SNS-a bu du mi ni stri, Vu ~i} je po no vio da „ti qu di” ne }e bi ti mi ni stri, ne `e le }i da ih ime nu je, ali je do dao da }e se mno gi iz ne na di ti ka da bu du vi de li ko ga ne }e bi ti u no voj vla di.

– Ne }e ni ko dru gi od lu ~i va ti u ime SNS-a. SNS-om ne }e upra vqa ti ni taj ku ni, ni dru ge stran ke, ve} Pred sed ni {tvo i Glav ni od bor – po ru ~io je on. me sto {e fa stran ke uko li ko glav na te ma po pi ta wu ula ska u vla du bu de ko }e do bi ti bo qi deo ko la ~a.

Na pi ta we o vla sti u Be o gra du on je re kao da je na sed ni ci Glav nog od bo ra bi lo pi ta wa s tim u ve zi, pa ~ak i o mo gu} no sti da se on vra ti me |u od bor ni ke, ali da je na veo da to ni je re al no i da je ko le ga ma pre neo da je po stu pio mo ral no, bu du }i da je iz gu bio sa osam od sto raz li ke. Vu ~i} na kra ju ni je `e leo da ko men ta ri {e spe ku la ci je o na vod nom po vrat ku Mi re Mar ko vi} i Bo go qu ba Ka ri }a, is ti ~u }i da se ra di o me dij skim spe ku la ci ja ma i iz mi {qo ti na ma. di iz stran ke ko ji su se pre ko no vi na nu di li za vla du.

– Ne ki ni su raz u me li ka ko stran ka funk ci o ni {e i {ta na rod `e li - po ru ~io je tim ~la no -

je, „da bi po {te ni upra vqa li ze mqom, a ne oni naj bo ga ti ji ko ji su ote li imo vi nu”. Vu ~i} je da qe na veo da me |u pri o ri te ti ma vla de mo ra ju bi ti eko nom ske re for me, ko je }e bi ti te {ke, bol ne, ali mo ra ju ze mqu da iz vu ku iz kri ze, da de ci osta ve ve }u {an su i bo qu bu du} nost i per spek ti vu.

For mi ra we vla de ni ka da ni je za vr {e no dok se u par la men tu ne iz gla sa.

SNS ne }e do zvo li ti da bu de po ni `a van i ne }e bi ti ni ~i ji po tr~ ko

Be o grad, Mar ko vi}, Ka ri }i...

ti ti {ta su ra di li we ni pret hod ni ci, a {to, ka ko je re kao, ni je bi lo do bro za San xak i Sr bi ju.

– Ne sta bil nost i mno ga otvo re na pi ta wa u San xa ku ni su u in te re su Sr bi je – po ru ~io je Zu kor li}, u~e stvu ju }i na sku pu o o~u va wu bo {wa~ kog en ti te ta, ko ji je odr `an u Ba wa lu ci.

On je do dao da raz go vo ri ko je ta stran ka vo di sa SPS-om ni su ni ma lo la ki, i na po me nuo da po sto je

– Sr bi ja je u ta ko `a lo snom i te {kom sta wu da sa mo fa li mo mi ko ji tre ba da je do kraj ~i mo da bi nas de se tak bi lo bo ga ti je – po ru ~io je stra na~ kim ko le ga ma.

prin ci pi od ko jih SNS ne }e da od u sta ne.

Vu ~i} je, obra }a ju }i se ~la no vi ma Glav nog od bo ra SNS-a, re kao da su oba vqe ni pr vi raz go vo ri sa SPS-om, i da je za SNS va `no da se po stig ne do go vor o pro gra mu i ci qe vi ma, ali va `ni je od sve ga bi }e re zul tat ko ji vla da tre ba da po stig ne. Po we go vim re ~i ma, neo p hod no je da se po boq {a `i vot ni stan dard gra |a na, i qu di mo ra ju da `i ve bo qe od po li ti ~a ra. Dru gi ciq, po Vu ~i }u, je ste da Sr bi ja do bi je da tum za op to ~i wa we pri stup nih pre go vo ra s EU. Da qi pri o ri tet }e bi ti, ka ko je na veo, bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, ko ja }e, ka ko je pod vu kao, bi ti vo |e na „`e {}e ne go ika da”. S tim u ve zi je is ta kao da }e bi ti is pi ta ne pri va ti za ci -

Ta ko |e je oce nio da }e no va vla da ima ti ve li ku mu ku sa so ci jal nim re for ma ma, ali da po sto je ne ki ko ji ma se ne mo `e od u ze ti vi {e ni {ta jer im je od u ze to sve {to se mo glo od u ze ti, a to su pen zi o ne ri ko ji ima ju pri ma wa is pod 12.000 di na ra.

Vu ~i} je re kao da je pret hod na vlast, ko ju je pre sve ga vo dio DS, bu kval no i bru tal no ra zo ri la ze mqu. Po we go vim re ~i ma, bu xet ski de fi cit je do speo na 7,5 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, a po sao no ve vla de }e bi ti da ga spu sti na 4,5 od sto. On je is ta kao da }e bi ti neo p hod no da se u ino stran stvu pro na la zi no vac za in ve sti ci je, ali isto vre me no i za po pu wa va we bu xe ta.

– Mo ra }e mo mno go to ga da ura di mo {to pret hod nim vla sti ma ni je pa lo na pa met – po ru ~io je on, do da ju }i da je pro {la vlast u pr vih pet me se ci ove go di ne po tro {i la 66 od sto bu xet skih pa ra. [to se Ko so va i Me to hi je ti ~e, Vu ~i} je na gla sio da je po li ti ka SNS-a da se ta po kra ji na ni ka da ne pri zna kao ne za vi sna dr `a va.

– Vla da Sr bi je se u pret hod nom pe ri o du oba ve ze la na to da }e is pu ni ti vi {e stva ri. Mi smo du `ni da im ple men ti ra mo ono na {ta se oba ve za la vla da, a ono {to ni je – osta je na na ma da o to me raz go va ra mo i na |e mo re {e we u in te re su na ro da i dr `a ve – ob ja snio je on.

Od go vor nost qu di ko ji bu du iza bra ni, po we go vim re ~i ma, bi }e ve o ma vi so ko po sta vqe na, i pre ma wi ma ne }e bi ti par do na i mi lo sti, i oni }e mo ra ti da od go va ra ju stran ci i gra |a ni ma Sr bi je.

TVIT CRTICA Ve qa (ne)}e u se qa ke Ka drov ska re {e wa u bu du }oj vla di ne pre su {an su iz vor na ga |a wa na „Tvi te ru“. Ta ko ima i „tvi te ra {a„ ko je je in te re so va lo: „Mla |o, ho }e li Vla da Ili} bi ti di rek tor Po re ske upra ve, ili ima te u pla nu ne kog dru gog?„ „Imam u pla nu dru gu oso bu„, od go va ra li der URS-a Mla |an Din ki}, a na spe ku la ci je o to me ko je me sto bi mo gao „za u ze ti“ ~el nik No ve Sr bi je „za go net no“ ka `e: „Ne }e Ve qa bi ti mi ni star po qo pri vre de...“ A na upor no in si stra we fa no va da ot kri je ka ko mu je SNS po stao pri hva tqiv, a ne DS, tvr di: „SNS tre nut no ima ve }i kre di bi li tet u Evrop skoj ko mi si ji ne go oni jer su kre di bil no obe }a li re for me i mno go efi ka sni ji rad vla de, po seb no na pla nu evro in te gra ci ja. Te stva ri sam li~ no ~uo od vi {e qu di u Bri se lu pre ne ko li ko da na. Na rav no, naj va `ni je je da se vi di {ta }e bi ti su tra u prak si. Raz u mem va{ skep ti ci zam, ali tre ba da ti {an su pro me na ma...„

Tan dem za kul tu ru Na pri ~e o ka dri ra wu ni je imun ni po zna ti va ter po li sta Da ni lo Iko di no vi}. „Jo{ da Ve qi Ili }u da mo kul tu ru i Bog da nas vi di... Ali u pra vom smi slu te re ~i...

Ma da, kad ma lo bo qe raz mi slim, kul tu ru i pro sve tu bi mo gli da ti tan de mu Kar le u {a–To {i}.. Da uba ce ma lo i ne stra na~ kih li~ no sti...”

De mo kra ta Dar ko Ma ti} ima svoj pred log za ka dri ra we.

„Na ~ el n i k a Bez b ed n o s no-in f or m a t iv n e agen ci je da pred la `u opo zi ci o ne stran ke. ^i sto da se ovi dru gi ne opu ste pre vi {e...„

[ta bi ^er ~il i Ke ne di LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} „raz mi {qa“ na laj ni: „Kad bi ko jim ne be skim ~u dom, Vin ston ^er ~il i Xon Ke ne di zna li da ih ci ti ra ju Da ~i} i To ma Ni ko li}, ve ru jem da bi se od re kli re ~e no ga:)„ Funk ci o ner ka LDP-a Jo va na Tav ~ar „pri me }u je“: „Sr |an Sre} ko vi} ne }e bi ti po sla nik jer ka `e to ’ne od go va ra we go vom tem pe ra men tu’, a ma lo i ni je bio ni na jed noj li sti...„, pod se }a Jo va na Tav ~ar.

Je l’ go to vo?

No vi nar Dra gan Ja wi} jo{ uvek ima di le mu ka da je re~ o for mi ra wu Vla de. „Ni Vu ~i}, ni Din ki}, ni Da ~i} ne }e u vla du ako ne mo gu od lu ~u ju }e da uti ~u na wen rad. Da li pre go vo ri stvar no te ku glat ko ili...? Ni {ta jo{ ni je go to vo, a je di na mo gu} nost ko ja ni je is pro ba na je ko a li ci ja DS–SNS-a”, raz mi {qa Ja wi} Od go va ra je dan od ~el ni ka ZZ[-a Sa {a Mi le ni}, ~i ja stran ka je ~la ni ca URS-a: „Da li se se }a te da ja nu dim i kin tu za op kla du na tu te mu, jo{ od iz bor ne no }i dru gog kru ga?„

(Ne) daj te Ivi cu!

Pred sed nik be o grad ske op {ti ne Vra ~ar de mo kra ta Bra ni mir Ku zma no vi} zah te vao je da u

cen tra li DS-a ne bu du za jed ni~ ke sli ke Bo ri sa Ta di }a i Ivi ce Da ~i }a.

Sa vet nik do sko ra {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} pro ti vi se ta kvim raz mi {qa wi ma:„ Ta ko su Sta qi no vi qu di skla wa li sli ke i sa – sli ke. Te {ko je oslo bo di ti se `a la za sta rim ’do brim’ vre me ni ma, je l’ da?„, za pi tao je Kr sti} na „Tvi te ru“.

Na opa ske da je Da ~i} „lo{ po li ti ~ar“, Kr sti} od go va ra:„Ja mi slim da je on iz vr stan po li ti ~ar, da je sad do neo po gre {nu od lu ku... i mi slim da ne tre ba ski da ti we go ve fot ke„.

Bra ni mir Ku zma no vi} na sve to ka `e : „...a eto, ne ki bi da osta ve Ivi cu da ne bi bi li ‘sta qi ni sti’ i ja to ce nim kao mi {qe we pot pu no raz li ~i to od mog :-)„

Na ~e mu si, ro |o?

Na pred wak Ma rio Ma le ti} osma tra od nos ne ka da {wih ko a li ci o nih part ne ra kroz pe smu: ’de mo kra te„Od la zi{, od la zi{ ru {i{ mi sve„, so ci ja li sti#no va vla da „pe va“ Ma le ti}.

A na pi ta we fa na s „Tvi te ra„: „Ro |o, na ~e mu si? :)„, Ma le ti} od go va ra: „Na vla sti :-)„, ali i „ne str pqi vo po ru ~u je: „Da u|e mo u mi ni star stva, da po gle da mo pa pi re“.

Ma lo vi }ev stra na~ ki ko le ga Si mo ^u li} na ja vqu je u istom to nu: „Pa sad ide naj za ni mqi vi ji deo. Is ko pa va we sve ga {to su de mo kra te za ko pa le. Ma lo da se pre li sta ju pa pi ri„.

Sta ni ma lo, Ta so!

Di r ek t or Be o g rad s ke fil h ar m o n i j e Ivan Ta so vac pi ta: „Da li je de par ti za ci ja kad li~ ne am bi ci je i fi nan sij ski in te re si po li ti ~a ra

po sta nu va `ni ji ~ak i od par ti ja ~i ji su funk ci o ne ri? Hva la„.

Od go va ra mu po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi}: „Bez fi lo zo fi ra wa, Ta so! De par ti za ci ja mo ra po ~e ti od mah.

A pr vo ta mo gde je naj vi {e uze la ma ha, na pri mer, u or ke stru BG fil har mo ni je:)„.

[ta je no vo sad ski?

Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} ~e sti ta la je Alek san dri Jer kov i Alek san dri Vr ba {ki na iz bo ru, uz opa sku: „@e ne vla da ju Skup {ti nom gra da No vog Sa da“.

Po je di ni „tvi te ra {i„ krat ko su pro ko men ta ri sa li: „Eto no ve qu ba vi, a do ju ~e su pu ca le pro ziv ke i uvre de...”

Ma ja Goj ko vi} ob ja {wa va: „Pro {le su kam pa we, a pri stoj no je ~e sti ta ti ko le gi ni ci ko ja je iza bra na na va `nu funk ci ju. To je no vo sad ski„.

Kum Vo ja La `ni, „tvi ter To mi slav Ni ko li}„ ogla sio se na laj ni. „Ja vqa ju mi da se vra }a ju Bo go qub i Mi ra...

Ne ma ve ze, sad kad su ba }u {ke oba vi le pos’o – mo `e i kum Vo ja„, za kqu ~u je „tvi ter To ma„.

Nu te la „ma `e” sve Na kra ju rad nog da na sva ko ima na ~in da re lak si ra. Funk ci o ner ka LSV-a Ma ja Se dla re vi} „pri zna la“ je na laj ni: „Ne ma to ga {to ’nu te la’ ne mo `e da iz le ~i i/ili ras po lo `e we vra ti!:)„ S. St.

politika

dnevnik

HO ]E LI SO CI JA LI STI IZ GU BI TI VLAST SA MO U VOJ VO DI NI?

Da ~i} ni je raz u meo Paj ti }a Na kon po sti zbor nog me {e ta re wa, so ci ja li sti su osi gu ra li vlast na go to vo svim ni vo i ma, a u mno gim op {ti na ma i gra do vi ma osta }e part ne ri de mo kra ta ma iako je li der DS-a Bo ris Ta di} ovih da na sa op {tio da je stra te {ko prat ner stvo iz me |u te dve par ti je okon ~a no po {to se li der SPS-a Ivi ca Da ~i}, na ko dvo me se~ nih pre go vo ra o no voj vla di, ipak pri klo nio na pred wa ci ma.

No, uko li ko se ostva ri obe }a we pot pres ded ni ka DS-a i voj vo |an skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a da za so ci ja li ste zbog te ne ve re vi {e ne }e bi ti me sta u po kra jin skoj vla di, Da ~i }e va ko a li ci ja bi }e u opo zi ci ji je di no u voj vo |an skom par la men tu.

Me |u tim, da li }e ti me po sti zbor na sa pu ni ca s Da ~i }em u glav noj ulo zi bi ti i okon ~a na, ni je iz ve sno. Na ro ~i to ne po sle we go vog hi trog od go vo ra Paj ti }u. Li der SPS-a po zvao je, na i me, de mo kra te da se iz ja sne o na me ra ma voj vo |an skog pre mi je ra, po me nuv {i uz gred da on, eto, ne ma na me ru da i{ta me wa od do go vo ra ko ji je s DS-om po sti gao u Be o gra du. Sli ~an do go vor, pod se ti mo, po sti gao je pre ~e ti ri go di ne s ra di ka li ma, ali je taj brak u glav nom gra du tad ras ki nut po {to je u{ao u vla du s de mo kra ta ma.

Po sle po ru ke voj vo |an skog pre mi je ra, man da tar Da ~i} pod se tio je DS i na to da je li~ no na lo `io so ci ja li sti ma da gla sa ju za iz bor de mo kra te Igo ra Pa vli ~i }a za gra do na ~el ni ka No vog Sa da, kao i za iz bor li ga {i ce Alek san dre Jer kov za pred sed ni cu grad skog par la men ta. On je no vi na ri ma ot krio i da je pri su stvo vao raz go vo ri ma zva ni~ ni ka SNS-a i DS-a o to me da se “ko a li ci je na lo kal nom ni vou pra ve na raz li ~i te na ~i ne, a zbog sta bil no sti Sr bi je”. Po ru ~io je i da }e se vi de ti “osta je li taj do go vor”, a s ob zi rom na to da je Paj ti} prak ti~ no u istom da nu ka da su so ci ja li sti s de mo kra ta ma i Li gom for mi ra li grad sku vlast u

No vom Sa du, na ja vio iz ba ci va we SPS-a iz Vla de Voj vo di ne.

Po kra jin ski pre mi jer is ti ~e, me |u tim, da na ja vqe na vla da Sr bi je ne od go va ra ono me {to je vo -

ali uz opa sku da “ne ke ~i we ni ce upu }u ju na sum wu jer ni je ja sno ko tu vla du za i sta pred vo di po {to je man dat za sa stav vla de do bio ~o vek ~i ja stran ka ima sa mo de se ti -

qi gra |a na Voj vo di ne iz ra `e noj na maj skim iz bo ri ma, a zbog ~e ga, tvr di, SPS ne mo `e bi ti deo po kra jin ske vla sti. Bo jan Paj ti} sma tra i da u no voj re pu bli~ koj vla di ko ju bi vo di li so ci ja li sti i na pred wa ci ne }e bi ti ko rek -

nu po sla ni ka u par la men tu Sr bi je”.

– Ni je ja sno ni ka ko }e vla da efi ka sno funk ci o ni sa ti jer }e je sa ~i wa va ti ko a li ci ja vi {e od 20 stra na ka i udru `e wa, od ko jih su ne ke jed na o dru goj iz go va ra le ono

Da ~i} ka `e da je li~ no na lo `io so ci ja li sti ma da gla sa ju za iz bor de mo kra te Igo ra Pa vli ~i }a za gra do na ~el ni ka No vog Sa da, kao i za iz bor li ga {i ce Alek san dre Jer kov za pred sed ni cu grad skog par la men ta tiv nih fak to ra, od no sno stra na ka ko je }e ga ran to va ti da }e ta vla da po {to va ti de mo krat ska na ~e la, re for mi sa ti dr `a vu i vo di ti Sr bi ju pu tem evro in te gra ci ja.

– Ja sno je da je ta kva re pu bli~ ka vla da bez DS-a su prot na ve }in skom opre de qe wu bi ra ~a na pred sed ni~ kim i par la men tar nim iz bo ri ma u Po kra ji ni i zbog to ga no va vla da mo ra da bu de sve sna, pa `qi va i od go vor na pre ma Voj vo di ni – na gla sio je on.

On je po ru ~io da }e “Voj vo |a ni sa ~e ka ti sto da na da no va Vla da Sr bi je po ka `e {ta zna i mo `e”,

{to pri sto jan ~o vek ne mo `e ni da po mi sli. Svim tim stran ka ma za jed no Voj vo |a ni ni su da li ni 30 od sto man da ta u po kra jin skom par la men tu, pri ~e mu jed na od tri vla da ju }e dru `i ne ni je us pe la da pre |e cen zus ni u Voj vo di ni ni u Be o gra du – na veo je pot pred sed nik DS-a.

Paj ti} je uka zao i n to da je Voj vo di na ve} de set go di na ~la ni ca Skup {ti ne evrop skih re gi ja, te da }e no vu re pu bli~ ku vla du oce wi va ti pre sve ga po kva li te tu re for mi i br zi ni evro in te gra ci ja.

A da li }e na ja vqe na „{ut-kar ta„ iz Ba no vi ne Da ~i }u po slu `i -

ti kao ali bi za raz vr ga va we ko a li ci je u glav nom gra du? I ka ko bi se to mo glo od ra zi ti na unu tar stra na~ ke od no se u DS-u, ko ji su iona ko de be lo uz dr ma ni, {to zbog po tra ge za kriv ci ma zbog iz bor nog po ra za, a {to zbog ne u pe ha u po sti zbor nim pre go vo ri ma?

Da }e se u toj stran ci jo{ {to {ta pre la ma ti su ge ri {e i ne dav na iz ja va gra do na ~el ni ka Be o gra da i za me ni ka pred sed ni ka DS-a Dra ga na \i la sa da ne ma na me ru da se po vu ~e s funk ci je u glav nom gra du. A po ru ku da oni ko ji `e le da ga sme ne zna ju gde ga mo gu na }i on o~i gled no ni je upu tio so ci ja li sti ma, jer je i sam po ru ~io da }e ta kav stav bra ni ti “u svim in sti tu ci ja ma dr `a ve, ali i u sa moj De mo krat skoj stran ci”.

Za raz li ku od Be o gra da, gde DS, upr kos naj ve }em bro ju od bor ni~ kih man da ta u grad skoj skup {ti ni, za vi si od po dr {ke so ci ja li sta, de mo kra te u po kra jin skom par la men tu ima ju ko mot nu ve }i nu na kon do go vo ra sa Sa ve zom voj vo |an skih Ma |a ra. Jo{ uvek, me |u tim, ni je iz ve sno da li }e se toj ko a li ci ji i u ovom man da tu pri kqu ~i ti LSV. Li ga {i su, na i me, ula zak u po kra jin sku vla du uslo vi li is kqu ~e wem SPS-a, dok Bo jan Paj ti} tvr di da s Li gom jo{ ni je po stig nut do go vor na po kra jin skom ni vou. Ipak, te dve stran ke su, uz po mo} so ci ja li sta, for mi ra le grad sku vlast u Novom Sa du pre tri da na, {to ve ro vat no ne }e mo }i da se pre ne breg ne pri li kom po sti za wa ko na~ nog do go vo ra u Skup {ti ni Voj vo di ne. U No vom Sa du, na i me, DS ima sve ga tri man da ta vi {e od LSV-a i ni jed na od lu ka u grad skom par la men tu ne mo `e se do ne ti bez sa gla sno sti svih ko a li ci o nih part ne ra. I dok je u glav nom gra du Voj vo di ne part ner stvo de mo kra ta i li ga {a na je dvi te ja de odr `a no, ka kav }e do go vor bi ti po stig nut na po kra jin skom ni o vu vi de }e se vr lo br zo, po {to je i for mi ra we no ve Vla de na ja vqe no do 10. ju la.

B. D. Sa vi}

Jo va no vi}: Kom bi na ci ja po pu li zma i kal ku li sa wa Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da od no ve vla de, ko ju }e ~i ni ti ko a li ci ja oko so ci ja li sta, na pred wa ci i URS, o~e ku je „kom bi na ci ju po pu li zma i stal nog kal ku li sa wa” part ne ra u vla di i bi ra we naj bo qeg tre nut ka za no ve iz bo re.

– Ka da po gle da te ka ko jed ni o dru gi ma go vo re oni ko ji bi

tre ba lo da pra ve vla du, ja sno je da za jed no ima ju lo {i je mi {qe we o vla di od sa mih gra |a na i sve to me ne ra du je – re kao je Jo va no vi} za „Blic”.

On je is ta kao da }e LDP bi ti o{tra, ra ci o nal na i od go vor na opo zi ci ja. Ka ko je na veo, ima }e po dr {ku za po li ti ku in te gri sa wa Sr bi je u EU i NA TO, iz grad wu otvo re ne tr `i -

{ne eko no mi je, no ve re gi o nal ne od no se, afir ma ci ju vla da vi ne pra va, gra |an skih slo bo da i naj `e {}u opo zi ci ju za sva ku od lu ku su prot nu tim vred no sti ma i ci qe vi ma.

Na pi ta we za {to ni je od go va rao na pro ziv ke li de ra so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a to kom pre go vo ra o for mi ra wu vla de, Jo va no vi} je re kao da ni je `e -

leo da bu de „deo {ver cer ske po li ti~ ke sce ne, lo {eg po zo ri {ta u ko jem sva ko mo `e da iz go vo ri sva ki ap surd ni tekst”.

– To sam mo gao da bu dem i 2004. go di ne i u sva kom tre nut ku u po sled wih osam go di na.

Na pro tiv, ni sam i ne }e mo u to me da u~e stvu je mo – ka zao je Jo va no vi}.

REKLI SU

Tri van: Ne ma su ko ba u DS-u Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van iz ja vi la je da }e ta stran ka bi ti „od go vor na opo zi ci ja”, ko ja iza se be ima ogro man broj gra |a na, is ta kav {i da bu du }a vla da SNS-a, SPS-a i URS-a ni je iz raz vo qe gra |a na jer je po ve re we bi ra ~a do bi la na dru ga ~i joj plat for mi. Ona je ka za la da je SPS na iz bo ri ma na stu pao kao „stra te {ki part ner po li ti ke DSa„. [to se ti ~e at mos fe re u ru ko vod stvu i ~lan stvu DS-a, ona je re kla da me |u de mo kra ta ma ne ma su ko ba.

– Na rav no da }e po li ti~ ki opo nen ti pu {ta ti ta kve in for ma ci je u jav nost s na me rom da osla be DS, ali to ne ma ni ka kve ve ze sa stvar no {}u i to }e vre me naj bo qe po ka za ti.

Me |u de mo kra ta ma si gur no ne ma su ko ba kao u dru gim stran ka ma, kod ko jih su ti su ko bi stvar ni, ali se o wi ma }u ti – ka za la je Je le na Tri van.

De ja no vi}: Na sta vqa mo sa rad wu u gra do vi ma Pot pred sed ni ca SPS-a Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da pre for mi ra wa vla de i ime no va wa mi ni sta ra tre ba do ne ti no ve za ko ne o vla di i mi ni star stvi ma, u skla du s pro gram skim ci qe vi ma ko a li ci je ko ja }e sa sta vi ti vla du. U in ter vjuu dnev nom li stu „Pres” ona je iz ja vi la da su pre go vo ri o for mi ra wu no ve vla de s De mo krat skom stran kom i{li te {ko, pre sve ga zbog eko nom skih pi ta wa, a da je sa rad wa sa Srp skom na pred nom stran kom bi la ne mi nov na.

– Pre go vo ri s de mo kra ta ma i{li su ve o ma te {ko, pre sve ga zbog eko nom skih pi ta wa. Sa rad wa sa SNS-om na ko ju smo se od lu ~i li bi la je ne mi nov na. Sa da je is pa lo ova ko – ka za la je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. Ona je ka za la da }e SPS s DSom na sta vi ti sa rad wu u gra do vi ma {i rom Sr bi je gde su za jed no for mi ra li vlast, kao i da ni je is kqu ~e no da u sle de }oj vla di te dve par ti je, ka ko je na ve la, po no vo bu du za jed no.

Mas: Ne za vi dim no voj vla di Ne ma~ ki am ba sa dor Vol fram Mas iz ja vio je da no vu vla du ~e ka do s ta za d a t a k a i te {kih od lu ka, ali da je op ti mi sta da }e Sr bi ja na sta vi ti evro in te gra ci je.

– Ne za vi dim ni ko me ko bu de pre u zeo od go vor nost za od lu ke ko je su neo p hod ne, ali sam op ti mi sta da }e qu di na ra ci o na lan na ~in pro ce ni ti {ta je naj bo qe za ze mqu, a po mom mi {qe wu, to je da Sr bi ja na sta vi na svom pu tu ka EU – re kao je Ta nju gu Mas na pri j e m u po v o d om okon ~ a w a svog man da ta. – Uslo vi za sle de }i ko rak – do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra –ja sno su po sta vqe ni pro {le go di ne u de cem bru u za kqu~ ci ma Sa ve ta EU, ta ko da sva ko ko pre u zme od go vor nost zna ta~ no {ta }e se od we ga tra `i ti.

Mas je do dao da, pre sve ga, tre ba vi de ti ka ko }e iz gle da ti no va vla da.

ponedeqak2.jul2012.

3

MAN DA TAR ZA SA STAV NO VE VLA DE SR BI JE IVI CA DA ^I]

Su tra s URS-om, usko ro no vi ka bi net Man da tar za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i} na ja vio je da }e su tra raz go va ra ti s pred stav ni ci ma Uje di we nih re gi o na Sr bi je i s wi ma pot pi sa ti ko a li ci o ni spo ra zum, kao i sa svim stran ka ma ko je }e ~i ni ti we gov ka bi net. On je na ja vio i da }e do kra ja na red ne sed mi ce bi ti kon sti tu i san par la ment i po sle to ga u Skup {ti ni Sr bi je bi ti iza bra na no va vla da.

– U uto rak }u kao man da tar raz go va ra ti s URS-om, na kon to ga }e se pri stu pi ti for mu li sa wu i pot pi si va wu ko a li ci o nog spo ra zu ma, ko ji bi tre ba lo da pot pi {u sve stran ke i ko a li ci je ko je }e ~i ni ti tu par la men tar nu ve }i nu.

Na dam se i o~e ku jem da }e taj po -

sao bi ti za vr {en do kra ja idu }e sed mi ce – re kao je Da ~i} Ta nju gu.

On je do dao da se na kon to ga, u na red noj sed mi ci, mo `e o~e ki va ti kon sti tu i sa we par la men ta, od no sno iz bor pred sed ni ka i osta lih ru ko vo de }ih te la, a po sle to ga vr lo br zo bi usle dio i iz bor no ve vla de.

Po {to sva ka od stra na ka i ko a li ci ja ima deo svog po li ti~ kog

da ta ra, ta vla da uva `i ti vo qu na ro da na iz bo ri ma, od no sno – u noj }e bi ti za stu pqe ne stran ke i ko a li ci je shod no re zul ta ti ma iz bo ra – pre ci zi rao je Da ~i}.

U tom kon tek stu na ja vio je i raz go vo re sa stran ka ma ma wi na, ali i dru {tve nim in sti tu ci ja ma i ver skim za jed ni ca ma, ima ju }i u vi du da, ka ko je re kao, po sto je od re |e ni zah te vi za o~u va we re sor nog mi ni star stva. On je ka zao da je te le fo nom ve} raz go va rao s pred stav ni ci ma sin di ka ta, i do dao da }e s wi ma i s po slo dav ci ma raz go va ra ti o eko nom skoj si tu a ci ji.

Na pi ta we da li je spre man da raz go va ra i s De mo krat skom stran kom Sr bi je, Da ~i} je od go vo rio po tvrd no, iako, ka ko je re kao, pro gram te stran ke „ni je ko zi sten tan” s pro gra mom bu du }e vla de.

Da ~i} se za lo `io za ve }u fi nan sij sku di sci pli nu i sta bil nost u dr `a vi i za li kvi dan dr `av ni bu xet iz ko jeg }e mo }i da se is pla }u ju sve oba ve ze uz, ka ko je do dao, isto vre me no sma we we bi ro kra ti je. On je na gla sio da sve to tre ba re gu li sa ti kroz za kon ska re {e wa, a ne na ono vu li~ nog sta va, za lo `iv {i se, ta ko |e, za po sti za we dru {tve nog do go vo ra svih re le ven ta nih su bje ka ta o na ~i nu iz la ska iz eko nom ske kri ze.

– Taj dru {tve ni do go vor pod ra zu me va da sva ko ima svoj deo od go vor no sti.

U pro te klom vre me nu sma tra lo se da pre mi jer mo ra da bu de kao da je ra ~u no vo |a, a ja sam po li ti ~ar, ja vo dim vla du, a od go vor nost }e ima ti oni ko ji vo de re so re – re kao je Da ~i}, ko ji je u ak tu el noj vla di za me nik pre mi je ra i mi ni star po li ci je.

On je po no vio da kod ak tu el nih ko a li ci o nih part ne ra i jav no sti po sto ji `e qa da bu du }a vla da ima {to ma we mi ni star sta va, kao i da,

Oba ve za je me |u na rod nih sna ga da obez be de mir na Ko so vu Man da tar za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e bu du }a vla da na sta vi ti raz go vo re o pi ta wu Ko so va i Me to hi je i in si sti ra ti na oba ve zi me |u na rod nih sna ga da osi gu ra ju mir i bez bed nost i ulo zi Sr bi je u to me, a ne na po vrat ku srp skih sna ga bez bed no sti u Po kra ji nu.

– Na Vi dov dan, ka da je do {lo do in ci de na ta, ve o ma ja sno sam re kao da sma tram da su za mir i bez bed nost na Ko so vu i Me ot hi ji od go vor ne i za du `e ne me |u na rod ne sna ge – Kfor i Euleks, i da s KPS-om ima ju za da tak da se iz beg nu in ci den ti i osi gu ra mir i bez bednstost za sve gra |a ne, a sa mim tim i za Sr be na Ko so vu i Me ot hi ji – re kao je Da ~i} Ta nju gu.

On je pod se tio na to da Sr bi ja ne ma svo je sna ge bez bed no sti na Ko so vu i Me to hi ji i da }e no va vla da in si sti ra ti upra vo na oba ve zi me |u na rod nih sna ga da osi gu ra ju mir i bez bed nost, a ne na po vrat ku bez bed no snih sna ga.

– Ja ni sam ~o vek ko ji go vo ri la `i. Za do no {e we ta kve od lu ke je neo p hod na sa gla snost UN, na osno vu Re zo lu ci je 1244, za ko ju u ovom tre nut ku mi slim da ap so lut no ni je re al na – na gla sio je Da ~i}.

Po we go vim re ~i ma, ja sno je da }e no va vla da, uko li ko bu de iz gla sa na u par la men tu, na sta vi ti raz go vo re u ve zi s Ko so vom i Me to ho jom i da ne po sto ji ni ka kva di le ma o to me da li }e ti raz go vo ri bi ti na sta vqe ni.

– Bi }e na sta vqe ni i bi }e spro ve de no sve ono {to je do sa da {wa vla da pri hva ti la u do go vo ru s Bri se lom. Za i sta bih za mo lio sve da ne in ter e pre ti ra ju zlo na mer no iz ja ve ko je su ima le za ciq su prot no, a to je da }e pri o ri tet Vla de Sr bi je bi ti mir, bez bed nost i sta bil nost na Bal ka nu, ukqu ~i ju }i i Ko so vo i Me to hi ju – za kqu ~io je man da tar za sa stav no ve vla de. pro gra ma na ko jem in si sti ra, Da ~i} sma tra da i pro gram vla de tre ba da ima u vi du sve po seb no sti tih par ti ja i ko a li ci ja. To je pro ces, na gla sio je man da tar, ko ji }e na kra ju, bi ti za vr {en kon stu ti i sa wem par la men ta i iz bo rom no vog ka bi ne ta u Ne ma wi noj 11.

Da ~i} je na ja vio da }e po sle URS-a raz go va ra ti i s dru gim par la men tar nim stran ka ma i ko a li ci ja ma, bez ob zi ra na to da li one `e le da bu du deo par la men tar ne ve }i ne, pre sve ga da bi svi ma bi lo ja sno o ka kvim ci qe vi ma i pro gra mi ma je re~, od no sno za {ta }e se za la ga ti ta no va vla da.

– Ve o ma uva `a vam kon fi gu ra ci ju vla de ko ja }e bi ti za sno va na na re al nom od no su po li ti~ kih sna ga, a to zna ~i da }e, bez ob zi ra na to {to sam ja kan di dat za man -

do sa da, ni je raz go va ra no o ka drov skim re {e wi ma.

Man da tar je uka zao i na to da is tvo re me no po sto je `e qe mno gih da bu du }a vla da ima re sor ve ra, spor ta, kao i na u ke.

– Ni je mo gu }e za do vqi ti sve, a `e lim da ra dim u in te re su svih.

Sa slu {a }u sve i pro ba }u da na |em kom pro mis – re kao je Da ~i}.

On je ka zao da ne o~e ku je pro ble me oko ka drov skih re {e wa, i do dao da }e zna ~a jan deo no ve vla de ~i ni ti „no vi qu di”.

– Ve o ma je bit no da zna mo stav {i re dru {tve ne i po li ti~ ke jav no sti o kon sti tu i sa wu vla de.

Vla da Sr bi je ne po sto ji sa mo da bi se for mi ra la pal ra men tar na ve }i na ne go i da ra di u in te re su na {eg na ro da i dr `a ve – za kqu ~io je Da ~i}.

4

ekonomija

ponedeqak2.jul2012.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SI JSKOM TR @I [TU

Akcije rastu, ali stidqivo

Sti dqiv rast do ma }eg tr `i {ta ak ci ja za be le `en je dru gu sed mi cu za re dom, no uz ne ve li ke obi me pro me ta te je jo{ uvek je te {ko go vo ri ti o ozbiq ni jim sig na li ma za pre o kret tren da, na vo de ana li ti ~a ri „Sin te za in vest gru pe”. Isti na, kra jem

Ak ci je Naft ne in du stri je Sr bi je pro te kle sed mi ce su se u~vr sti le iz nad psi ho lo {ke gra ni ce od 600 di na ra, okon ~av {i ne de qu na ni vou od 605 di na ra uz la ga ni rast vred no sti. Ova kom pa ni ja je iz ve sti la jav nost da }e pro {lo go di {wa do bit u pot pu no sti bi ti

ne de qe su zva ni~ ni ci evro zo ne ula ga ~i ma udah nu li no vi ta las op ti mi zma, ali osta je da se vi di ko li ko }e bi ti po sto jan, sa mim tim i pre sli kan na do ma }em tr `i {tu. Uku pan pro met na Be o grad skoj ber zi pro te kle sed mi ce iz no sio je dva mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, do bio na vred no sti 0,3 od sto, okon ~av {i sed mi cu na do mak ni voa od 436 po e na.

Po sle du `eg vre me na naj pro met ni ja har ti ja na tr `i {tu bio je gra |e vi nar „Ener go pro jekt„ ko ji je sa sko kom od 7,5 pro ce na ta bio me |u ve }im do bit ni ci ma pro te kle sed mi ce. Ak ci je ove kom pa ni je sti za le su to kom ne de qe i do ni voa od 465 di na ra, da bi kra jem sed mi ce spla snuo op ti mi zam ula ga ~a ko ji je sre zao dvo ci fre ni skok ove har ti je. Uku pan pro met Ener go pro jek ta iz no sio je 37,4 mi li o na di na ra, a naj ve }im de lom je ostva ren u ce nov nom ra spo nu 420-425 di na ra.

is ko ri {}e na za po kri va we gu bi ta ka ra ni jih go di na, ali je skup {ti na ak ci o na ra usvo ji la di vi dend nu po li ti ku za ubu du }e ko ja pre vi |a odva ja we naj ma we 15 do bi ti za di vi den de ak ci o na ri ma.

Me |u pri jat ni jim iz ne na |ew ma pro te kle sed mi ce bio je be ~ej ski „So ja pro tein„ ko ji je sko ~io sko ro de set pro ce na ta na 527 di na ra uz pro met od 31,4 mi li o na di na ra.

Naj ve }i deo ove re a li za ci je ostva ren je po sled weg tr go va~ kog da na ka da je ovaj pre ra |i va~ so je i ostva rio rast tr `i {ne ka pi ta li za ci je od de set pro ce na ta.

Po `a re va~ ki kon di tor „Bam bi-Ba nat„ za be le `io je pro met od 16,6 mi li o na di na ra, ma hom na ni vou od 20.500 di na ra {to je ce nov ni ni vo na ko joj je ova kom pa ni ja do pro te klog ~e tvrt ka sti ca la sop stve ne ak ci je. „Bam bi„ je pro te kle sed mi ce is pla tio ak ci o na ri ma di vi den du iz do bi ti za pro te klu go di nu u vi si ni od 180 mi li o na di na ra od no sno 524 di na ra po ak ci ji.

INTERVJU

dnevnik

NA KON ^E TI RI GO DI NE RU SKOG GA ZDO VA WA U NAFT NOJ IN DU STRI JI SR BI JE

Doma}ih nafta{a tre}inu mawe Od ka ko je ru ska kom pa ni ja „Ga sprom weft” po sta la vla snik 51 od sto ka pi ta la dr `a va ne kom pa ni je Naft na ind su tri je Sr bi je, od no sno za ne pu ne ~e ti ri go di ne, zna ~aj no je sma wen broj za po sle nih u woj. Na i me, 2008. go di ne u NIS-u je ra di lo oko 12.500 rad ni ka, a sa da je broj za po sle nih znat no ma wi – kre }e se oko 9.000. Na osno vu so ci jal nog pro gra ma i pot pi sa nog ugo vo ra, rad ni ci ma ko ji se od lu ~e za do bro voq ni od la zak s po sla is pla }u je se ot pre mi na od 750 evra po go di ni sta `a, a na ta kav na ~in od la ska iz kom pa ni je do sa da se od lu ~i lo oko 3.300 rad ni ka NIS-a. Ta kav vid od la ska iz kom pa ni je na sta vqa se i ove go di ne, pa bi 2013. go di na u NIS-u mo gla za po ~e ti s ne {to vi {e od 8.000 rad ni ka jer se ove go di ne mo `e o~e ki va ti da }e kom pa ni ju do bro voq no na pu sti ti wih oko 800. Da kle, broj za po sle nih bi, u od no su na 2008. go di nu, mo gao bi ti za tre }i nu ma wi.

Ku po pro daj nim ugo vo rom pred vi |e no je da do kra ja ove go di ne, do ka da je pla ni ran in ve sti ci o ni ci klus, ne }e bi ti ot pu {ta wa iz NIS-a, ve} je omo gu }e no da

Ove godine predvi|eno je da se broj zaposlenih u NIS-u smawi za oko 800, a na dobrovoqni odlazak odlu~ili su se zaposleni iz svih delova kompanije.

Za wih je obezbe|ena otpremnina od od 750 evra po godini sta`a rad ni ci od la ze do bro voq no. Me |u tim, od po ~et ka na red ne go di ne kom pa ni ja }i bi ti u pri li ci da rad ni ke, ko ji bu du teh no lo {ki vi {ak, ot pu sti, a o uslo vi ma wi ho vog od la ska s rad nog me sta jo{ se pre go va ra. Pred sed nik Je din -

stve ne si ni di kal ne or ga ni za ci je NIS-a Go ran Ta ki} uka zu je na to da su u to ku pre go vo ri iz me |u po slo vod stva NIS-a i re pre zen ta tiv nih sin di ka ta u kom pa ni ji o na ~i nu od la ska rad ni ka od na red ne go di ne.

– So ci jal ni pro gram, ko ji pod ra zu me va do bo ro voq ni od la zak rad ni ka iz NIS-a, tra je do kra ja ove go di ne i po sle to ga ne }e bi ti ras pi si van – ka `e Ta ki}. – Ve} ne ko li ko me se ci pre go va ra mo s po slo vod stvom o vi si ni ot prem ni ne za sle de }u go di nu za one rad ni ke ko ju bu du teh no lo {ki vi {ak i za sa da su ne u spe {ni.

Na i me, sin di ka ti tra `e da se pri me ni od go va ra ju }a od red ni ca ko jom se pod ra zu me va da op trem ni na bu de u vi si ni od 90 od sto ot prem ni ne ko ja se is pla }u je u okvi ru so ci jal nog pro gra ma, da kle od 750 evra po go di ni sta `a, a po slo da vac to za sa da ni je pri hva tio ve} nu di 350 evra po go di ni sta `a. Ni ka kva od lu ka jo{ ni je do ne ta i pre go vo ri se na sta va qa ju.

Ove go di ne pred vi |e no je da se broj za po sle nih u NIS-u sma wi za oko 800 qu di, a na do bo ro voq ni od la zak od lu ~i li su se za po sle ni iz svih de lo va kom pa ni je za ko je }e va `i ti isti uslo vi od la ska kao i do sa da, te je to po sled wi „pa ket” ko jim je obez be |e na is pla ta ot prem ni na od 750 evra po go di ni sta `a.

D. Mla |e no vi}

U „Maksiju” popust za nezaposlene Kom pa ni ja „De lez Sr bi ja„ od 2. do 6. ju la ne za po sle ni ma odo bra va po pust od 10 od sto na ra ~u ne u svom ma lo pro daj nom lan cu „Mak si„ su per mar ke ta, sa op {ti la je ta tr go vin ska kom pa ni ja. U vi {e od 115 obje -

ka ta {i rom Sr bi je, to kom pet rad nih da na, ne za po sle ni }e mo }i da ku pu ju istu ko li ~i nu ro be za ma we pa ra.

Bez ob zi ra na broj ku po vi na ili na iz nos na ra ~u nu, ne za po sle ni od „Mak si ja„ do bi ja ju po -

pust, a da bi po tvr di li svoj sta tus, po treb no je da do ne su po tvr du o ne za po sle no sti ko ja se do bi ja u Na ci o nal noj slu `bi za za po {qa va we.

U kom pa ni ji „De lez Sr bi ja„ ko ja je pr va po kre nu la ak ci ju

na me we nu ne za po sle ni ma, ka `u da je vi {e me se~ no is ku stvo sa po pu stom za pen zi o ne re po ka za lo da je ovo od li ~an na ~in da se po mog ne gru pa ma ko je su me |u naj u gro `e ni ji ma u dru {tvu, na ve de no je u sa op {te wu.

NI KO LA BU LA JI], STRU^ WAK KOM PA NI JE „FX LEADER”

Do profita samo na duge staze Tre nut no je u Sr bi ji ta kva si tu a ci ja da nig de ne }e te na }i ni kog ko tr gu je na ber zi s dva mi li o- na evra, ~ak ni na do ma }oj, Be o grad skoj ber zi. Ni je taj obim ka pi ta la pri su tan na fin sij skom tr `i {tu, a bio je pre ne ko li ko go di na. Ako po re di te dnev ni obim tr go va wa da nas i pre tri-~e ti ri go di ne, vi de }e te dra sti~ nu raz li ku, sa da je de ste ko van – kon sta tu je u raz go vo ru za „Dnev nik„ stru~ wak kom pa ni je „FX Leader„ Ni ko la Bu la ji}, s ko jim otva ra mo te mu o svet skoj prak si fo rek sa, ili tr go va wa ber zan skim de ri va ti ma, no vo i ne po zna to za mno ge ko ji bi se, mo `da i s „te snim„ ka pi ta lom od 1.000 evra upu sti li u ber zan ske po slo ve i se bi obez be di li pro fit.

Pra vu su {ti nu pri ~i za si gur no da je po da tak da je obim po slo va wa pre ko fo reks tr `i {ta, van ber zan skog ili Over The Counter (OTC), ili me |u ban kar skog tr `i {ta, 5,5 bi li o na do la ra, a no si epi tet naj li kvid ni jeg i naj tran spa rent ni jeg na sve tu, no se }i u se bi svu mo} in ter net-re vo lu ci je. l Kako nastupiti na FX tr`i{tu a ne kockati se?

- Jed no stav no, uko li ko pra ti te in for ma ci je s tr `i {ta, mo `e te sma wi ti obim iz lo `e no sti ne kim ri zi~ nim de {a va wi ma, in stru men ti ma. Oni ko ji su pri sut ni na ber zi sa mo iz ha zar der skih raz lo ga ne mo gu bi ti spre ~e ni na ta kvu ri skant nu igru, ali za one ko ji `e le da sa ~u va ju svoj no vac, re al no je mo gu }e. Zbog to ga kao bro ker ska ku }a ne kla si~ nog ti pa usme ra va mo uslu ge ka teh ni~ koj po mo }i, sa ve to va wu i sva ko dnev nom in for mi sa wu, ra di pra vil nog in ve sti ra wa nov ca. Kli jent mo ra bi ti upo znat sa svim ri zi ci ma, ali i s tre nut no do stup nim in for ma ci ja ma s tr `i {ta ko je mo gu po mo }i u una pre |e wu, raz vo ju ka pi ta la sva kog in di vi du al ca. Sve pri li ke do stup ne na tr `i {tu mo gu }e je is ko ri sti ti, ali uvek tre ba ima ti na umu pri sut ne ri zi ke,

i jed no stav no, ne bi ti pre vi {e okre nut sa mo ka pro fi tu ve} raz mi {qa ti i o si gur no sti ka pi ta la.

l Dve godine prisustva na srpskom tr`i{tu i regionu, 2.000 klijenata i ne{to vi{e 400 trenutno aktivnih, i kada bi sada va{a kompanija pravila analizu {ta ste uradili, gde biste bili: na nuli, u pozitivi, gubitku?

- Ma lo du bqe tre ba u}i u pri ~u jer ne mo `e te ne kim ma wim iz no som nov ca, po go to vo ne ma wim od dve-tri hi qa de evra, pra vil no ras po la ga ti sop stve nim fi nan si ja ma. Oni ko ji su ce loj pri ~i pri stu pi li ozbiq no, u smi slu in ve sti ra wa, sva ka ko su za ra di li, a me |u oni ma ko ji su pri stu pi li kroz igru, ne ki vid ha zar der stva, re zul tat je po lo vi ~an. Ima, da kle, qu di ko ji su tr go vi nom ak cij skim de ri va ti ma na pra vi li sjaj ne re zul ta te, a i onih ko ji su ha zar di ra ju }i u{li u mi nus, iz gu bi li. l Koliko je iz va{eg iskustva veliki, a koliko zanemarqiv kapital koji su na{i qudi plasirali kroz takve berzanske poslove?

- Kod nas je, po tre nut noj sta ti sti ci, pro se ~an ulog kli je na ta iz me |u 2.000 i 3.000 evra. To je ne ki ka pi tal s ko jim mo `e te da na pra vi te ne ku in te re sant nu pri ~u, da ostva ri te ne ki pro fit na go di {wem ni vou. Ako po re di te s do ma }im fi nan sij skim tr `i {tem, bi tan je obim tr go va wa, a mi uglav nom pre po ru ~u je mo dnev ne osno ve u tr go vi ni jer otvo re na po zi ci ja no si so bom ri zik sve vre me.

Uz ko ri {}e we „po zajm qe nog nov ca„, ima te mo gu} nost da dnev nu pro me nu is ko ri sti te mul ti pli ko va no. l Jesu li obazrivi oni koji posluju tim malim novcem od 2.000-3.000 evra, ili se lak{e upu{taju?

- Sva ka ko da su qu di ko ji ima ju ma we in for ma ci ja, ko ji se pr vi put ukqu ~u ju, oba zri vi ji. Oni ko ji su ve} tr go va li na stra nim ber za ma i pro fe si o nal no se ba ve tim po slom, vi {e ha zar di ra ju. l Jesu li u ovom poslu uglavnom mladi qudi?

- Ne ma pra vi la, uglav no su iz me |u 35 i 40 go di na i `e le da pla si ra ju svoj ka pi tal. l [ta vas uop{te preporu~i qudima koji bi plasirali kapital da posluju preko vas, a ne pomisle „ovi su do{li samo da zarade pare i drugo ih ne interesuje”?

- Sam kon cept ra da kom pa ni je je ta kav da gra di mo „win-win„ po zi ci je s kli jen ti ma, i za ra da nam je sa mo iz du go ro~ nih od no sa, uko li ko kli jen ti za ra |u ju no vac, pro spe ri ra ju na ber zan skom tr `i {tu. Pri hod nam, da kle, ide iz obi ma tr go va wa, a osta le uslu ge su bes plat ne. Pro fi ti ra we je, da kle, kroz du go ro~ ni od nos i sa rad wu, za ra du onih ko ji pla si ra ju no vac uz na {u po mo}, {to i na ma do no si ko rist. l Svako se zapita da li ste se pojavili kao konkurencija berzi, {ta je u su{tini?

- Ne bi se to mo glo re }i, s ob zi rom na to da pru `a mo, uslov no re -

~e no, raz li ~i te uslu ge. No, ako smo tu da za jed ni~ ki una pre di mo i na {e i wi ho vo po slo va we, vi {e bih to na zvao part ner skim od no som. Ako mo `e mo da po ka `e mo bro ker skim ku }a ma u Sr bi ji ka ko se ra di i {ta je u ino stran stvu ak tu el no i ine tre sant no, vi {e bih to na zvao part ner skim od no som.

Ge ne ral no ne sa ve tu je mo qu di ma da se po vu ku sa svih tr `i {ta i ulo `e sa mo na svet sko fi nan sij sko tr `i {te. I lo kal no tr `i {te mo `e bi ti do bro na du gom ro ku, in stru men ti ko ji za od re |e ni broj go di na mo gu ostva ri ti stvar no ak trak ti van pri nos. U me |u vre me nu, sa slo bod nim ka pi ta lom sva ka ko da mo `e te ra di ti na dnev noj osno -

tr `i {ta. Po sto ji, re ci mo, mo gu} nost tr go vi ne „heng seng„ in dek som hong kon {ke ber ze, „smi„, ko ji je in deks ber ze u Stok hol mu, [ved ska. l Mislite li da se generalno u Srbiji poslovawe berzanskim derivatima do`ivqava kao holivudska sapunica? Kako se zapravo pri{lo tom poslovawu?

- Ono je sva ka ko bi la no vi na, ne po zna ni ca za wih, ali se do sta ko ri sni ka u pro te kle dve go di ne edu ko va lo o to me {ta je za pra vo svet sko fi nan sij sko tr `i {te, fi nan sij ski de ri va ti, in stru men ti ko ji ma se mo `e tr go va ti. Bu du }i da su in ve sti ci o ne pri li ke u

Oni koji su celoj pri~i pristupili ozbiqno, u smislu investirawa, svakako su zaradili, a me|u onima koji su pristupili kroz igru, neki vid hazarderstva, rezultat je polovi~an vi, s kva li tet nim, atrak tiv nim is tru men ti ma, ko ji vam u kra }em ro ku mo gu obez be di ti pro fit. l Do kojih su berzanskih tr`i{ta s ovih prostora do{li poslovawem preko „FX Leadera”?

- Mo gu} nost je da se po slu je na svim svet skim fi nan sij skim tr `i {ti ma, za pra vo, glo bal nog, ko je oku pqa sve fi nan sij ske cen tre u sve tu, i ve }i na qu di tr gu je s osnov nim fi nan sij skim in stru men ti ma. To su naj po zna ti ji in dek si, ple me ni ti me ta li, ener gen ti i, na rav no, de ri va ti va lut nih pa ro va. Sve je po ve za no u si stem, i kli jen ti ima ju pri stup ber za ma da bi u tr go vi ni mo gli da za ra de. Po slov no ju tro po ~i we Frank fur tom, na sta vqa Lon do nom, oko po la tri Wu jor kom, uve ~e je tu za pad ni deo SAD, pa Sid nej, To kio pre ko no }i. To su glav na tr `i {ta pri stu pa, a kroz osta le in stru men te, kao {to su ak ci je, in dek si, pri stup je otvo ren i na ne ka lo kal na

Sr bi ji ve o ma ogra ni ~e ne, mi slim da su qu di `eq no pri hva ti li ta kvu op ci ju, a kroz raz voj po slo va wa to }e se tek po ka za ti u na red nim go di na ma. Po me ni, qu di u Sr bi ji su uslov no ogra ni ~e ni za in ve sti ci o ne pri li ke i na {li su ne gde svoj in te res za po slo va we u ova kvoj pri ~i, a za da tak i na{, ali i dr `a ve ko ja kre i ra in ve sti ci o ne pri li ke, je da se tr `i {te re gu li {e i na pra vi ko rak da qe, da bi qu di mo gli si gur ni je pla si ra ti svo ja sred stva. l S obzirom na to da je berzansko tr`i{te kod nas gotovo zamrlo jer su cene akcija, osim NIS-ovih, veoma niske, {ta biste savetovali gde da se qudi usmere, ~ime da trguju, {ta da kupuju?

- Ako me pi ta te kao pro fe si o nal ca ko stal no ra di s kli jen ti ma, sa vet je di ver si fi ka ci ja. U sva kom slu ~a ju su in te re sant ni osnov ni in stru men ti, kao {to su ple me ni ti me ta li, jer oni go to vo

„ni kad„ ne gu be na vred no sti. Za ni mqi ve su ak ci je s ame ri~ kog tr `i {ta, ener gen ti, po {to su na naj ni `oj ce ni. A s li~ nog aspek ta – me ta li su ne {to {to je naj a trak tiv ni je zbog naj ni `e ce ne u po sled wu go di nu da na. l To zna~i da bi oni koji imaju para trebalo da kupuju pre te akcije, od onih koje nude doma}e firme?

- Ak ci je do ma }ih fir mi su ogra ni ~e ne, u smi slu tre nut ne li kvid no sti fi nan sij skog tr `i {ta u Sr bi ji. Zna ~i, bez ob zi ra na tre nut no ni sku ce nu, ne zna ~i da su te ak ci je ne kva li tet ne.

Ima do sta fir mi sa stvar no do brim eko nom skim po ten ci ja lom, s do brom in fra struk tu rom za iz voz, i ostva ru ju iz we ga zna ~a jan pri liv. Ali, jed no stav no, zbog ni ske li kvid no sti do ma }eg fi nan sij skog tr `i {ta, ce ne tih ak ci ja su ne gde na dnu, i pi ta we je ka da }e se pro bu di ti in te re so va we stra nih in ve sti to ra da po no vo do |u na na {e tr `i {te, da bi te ak ci je za `i ve le i do ne le ne ki pro fit. S tog sta no vi {ta sva ka ko da glo bal no fi nan sij sko tr `i {te pru `a mno go vi {e jer je naj li kvid ni je i oku pqa naj pa ri tet ni je fi nan sij ske in stru men te ko ji su uvek pri hva tqi vi kao, da ne ka `em ko la te ral, ali kao ne {to {to ~u va vred nost. Ka da pi ta te me na xe ra ak ci ja da li bi pri hva tio da mu da te SMP-in deks kao ne ki port feq vred no sti, ili jed nu po je di na~ nu ak ci ju, ko ja mo `da ni je u sa sta vu tog in dek sa ali ima do bru per spek ti vu, ve ro vat no bi oda brao SMP-in deks jer je po znat u sve tu, mo `e da se utr `i ve o ma la ko, ni je pre vi {e ri zi ~an, a ima du go go di {wu po zna tu isto ri ju kre ta wa ce na i svog raz vo ja. U tom je i su {ti na tog glo bal nog fi nan sij skog tri {ta jer pru `a mo gu} nost tr go vi ne stan dar di zo va nim in stru men ti ma, onim ko ji su pri zna ti i pri hva tqi vi svi ma.

Dra gan Mi li vo je vi}

ekOnOMiJA

dnevnik

Kon tro la po re za pre ko ba na ka Od su tra }e ban ke u Sr bi ji po ~e ti da sva ko dnev no do sta vqa ju Po re skoj upra vi po dat ke o upla }e nim po re zi ma, do pri no si ma i za ra da ma, zbog ~e ga se o~e ku je po ve }a na na pla ta pri ho da u bu xet za 15 do 30 od sto ili za naj ma we 45 mi li jar di di na ra go di {we.

Sva kog rad nog da na 33 ban ke u Sr bi ji sla }e elek tron ski po dat ke Udru `e wu ba na ka Sr bi je (UBS), u pe ri od u od 8 do 11 sa ti, a UBS }e ob ra |e ne po dat ke sla ti Po re skoj upra vi do 13 sa ti.

Oko 60.000 po slo da va ca od ukup no 350.000 u Sr bi ji ne pla }a re dov no po re ze i do pri no se, ta ko da se o~e ku je da }e no vim si ste mom upla te oba ve za dr `a vi bi ti po ve }a na na pla ta pri ho da u bu xet za 15 do 30 od sto ili za naj ma we 45 mi li jar di di na ra go di {we, na veo je po mo} nik di rek to ra Po re ske upra ve De jan Vi do je vi}.

Uko li ko bi se ostva rio pri liv te su me, on da bi za to li ko bio uma wen tran sfer iz bu xe ta za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we, ko ji go di {we iz no si oko 290 mi li jar di di na ra, na veo je Vi do je vi}.

Du `i po pust za {ted wu stru je Po pust od 11,9 od sto za ra ci o nal nu po tro {wu stru je va `i }e do kra ja go di ne, na ja vio je di rek tor Di rek ci je za di stri bu ci ju Elek tro pri vre de Sr bi je @i vo ti je Jo va no vi}, i do dao da }e Uprav ni od bor tog pred u ze }a po ~et kom ju la do ne ti no vu od lu ku ko jom }e pro du `i ti va `e we ovog po pu sta. U EPS-u ka `u da }e po pust od 11,9 od sto za ra ci o nal nu po tro {wu do 350 ki lo vat -sa ti me se~ no, ko ji je va `io do ju ~e, ob ra ~u na va ti i da qe, a da bi po mo gli po lo vi ni gra |a na ko ja re dov no pla }a ra ~u ne, na ja vqu ju i no ve olak {i ce.

ponedeqak2.jul2012.

NO VA VLA DA NE ]E MO ]I NI DA BI RA

Mo ra mo i da {te di mo i da zaj mi mo I dok me di ji ovih da na spe ku li {u da no vu vla du ~e ka te `ak za da tak da obez be di oko ~e ti ri mi li jar de evra iz ino stran stva do kra ja go di ne da se po kri je bu xet ski de fi cit i spre ~i ban krot, do tle po je di ni do ma }i ana li ti ~a ri oce wu ju da fi skal ni de fi cit mo `e da se po kri je stro gim me ra ma {ted we i po ve }a wem ne kih po re skih sto pa, kao i sred stvi ma od MMF-a.

pen zi ja, so ci jal nih da va wa, tran sfe ra osta lim ni vo i ma vla sti, kao i osta le oba ve ze, ukqu ~u ju }i i ne dav nu is pla tu ra te sta re de vi zne {ted we vred ne vi {e od 200 mi li o na evra, a {to }e na sta vi ti da ~i ni i u na red nom pe ri o du, na gla {a va se u sa op {te wu Mi ni star stva fi nan si ja.

Pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je Alek san dar Vla ho -

Da se na da mo naj bo qem Ame ri~ ki pro fe sor Lo rens Le ri Sa mers sma tra da u kri znoj eko nom skoj si tu a ci ji Vla da Sr bi je tre ba da se na da naj bo qem, ali i da bu de sprem na na naj go re. To, pre ma re ~i ma ne ka da {weg pred sed ni ka Uni ver zi te ta Har vard, pod ra zu me va iz grad wu re al nih bu xet skih pla no va, od no sno ~u va we oba ve znih re zer vi.

- U ova kvoj si tu a ci ji vla da Sr bi je ne ma dru gog iz bo ra ne go da se na da naj bo qem, a u isto vre me spre ma se za naj go re, a to bi zna ~i lo iz grad wu re al nih bu xet skijh pla no va - iz ja vio je on u in ter vjuu „Po li ti ci”, ob ja sniv {i da bi to „pr ven stve no zna ~i lo alo ka ci ju i ~u va we oba ve znih re zer vi”. Sa mers, ko ji je sa 28 go di na po stao naj mla |i pro fe sor pre sti `nog Uni ver zi te ta Har vard, a 2009. u{ao me |u ~el ne qu de eko nom skog ti ma ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Oba me, sma tra da bi ta kva po li ti ka Vla de Sr bi je do pu {ta la flek si bil nost u amor ti zo va wu na do la ze }ih kri znih si tu a ci ja. On je, uz to, uka zao i da je po treb na tran spa rent nost, ka ko pre ma gra |a ni ma, ta ko i pre ma po ve ri o ci ma.

Mi ni star stvo fi nan si ja pro {le ne de qe je od ba ci lo kao neo sno va ne {pe ku la ci je i iz no {e we sta vo va u jav no sti da Sr bi ji pre ti ban krot ili kri za jav nog du ga, po {to je po zna to da Sr bi ja spa da me |u ni `e za du `e ne ze mqe Evro pe ko joj je u to ku kri ze po ve }an i po tvr |en kre dit ni rej ting BB. Vla da re dov no iz vr {a va sve oba ve ze po put pla ta,

vi} ne dav no je pred lo `io da bi no va vla da tre ba lo da ura di krat ko ro~ nu fi skal nu kon so li da ci ju, ko ja bi po ve }a la bu xet ske pri ho de za oko 50 mi li jar di, a ras ho de sma wi la za oko 90 mi li jar di di na ra. Vla ho vi} je ob ja snio da to mo `e da se ura di ta ko {to }e se, iz me |u osta log, po di }i PDV za oko tri od sto, {to bi u bu xe tu obez be di lo do -

dat nih 50 mi li jar di di na ra go di {we, kao i da se po ve }a po rez na imo vi nu. Tre ba lo bi uve sti pro gre siv no opo re zi va we pri ho da gra |a na i po di }i po rez na pro fit na 15 od sto, uz po o- {tra va we fi skal ne di sci pli ne, ob ja snio je Vla ho vi} i do dao da, ka da se ura di fi skal na kon so li da ci ja, sma wi }e se bu xet ski de fi cit za 90 mi li jar di di na ra go di {we na pla ni ra nih 4,25 od sto BDP-a. [ef kan ce la ri je Svet ske ban ke u Sr bi ji Lu Bre for je ne dav no upo zo rio da je rast jav nog du ga opa san, a sta we u srp skoj pri vre di je upo re dio sa vi so kim ni vo om ho le ste ro la u qud skom or ga ni zmu. Bre for je pod se tio da je Fi skal ni sa vet pro ce nio da }e do kra ja go di ne de fi cit do }i do {est od sto, a ako se ni {ta ne u~i ni, ~ak i se dam od sto. Bu xet ski de fi cit od 4,25 od sto zna ~i da Sr bi ja i da qe mo ra da po zajm qu je go to vo dve mi li jar de evra go di {we da bi po pu ni la de fi cit, ali ako taj de fi cit do |e do se dam od sto, „{to je ve o ma mo gu }e i ako sle de }a vla da ne pre du -

zme br `e me re”, to zna ~i da }e mo mo ra ti da po zaj mi mo 3,5 mi li jar de evra za 2012. go di nu, pre ci zi rao je Bre for.

Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Qu bo drag Sa vi} re kao je za Ta njug da pre ma Za ko nu o bu xe tu za ovu go di nu dr `a va u 2012. mo `e da se za du `i i emi tu je ob ve zni ce u vred no sti oko 1,1 mi li jar du evra, na vo de }i da }e mo ove go di ne mo ra ti da po zaj mi mo u ino stran stvu naj ma we dve mi li jar de evra.

E. D.

5

Ne za po sle ni sa wa ju dr `av ne fir me Ka da bi mo gli da bi ra ju, ne za po sle ni u Sr bi ji naj vi {e bi vo le li da ra de u dr `av nim kom pa ni ja ma, po ka za lo je is tra `i va we saj ta po slo vi.in fo stud.com. Na pi ta we o naj po `eq ni jim kom pa ni ja ma, go to vo 40 od sto ne za po sle nih je od go vo ri lo da bi za svo je no vo rad no me sto iza bra lo ne ku dr `av nu usta no vu. U is tra `i va wu u ko jem je u~e stvo va lo oko 2.500 po se ti la ca saj ta po slo vi.in fo stud.com, oko ~e tvr ti na is pi ta ni ka, ka da bi mo gla, oda bra la bi pri vat nu kom pa ni ju ko ja je u stra nom vla sni {tvu.

Ipak, ka ko je ne za po sle nost u Sr bi ji vi so ka, sva kom tre }em an ke ti ra nom ni je va `an tip vla sni {tva pred u ze }a u ko jem bi ra dio, sa op {tio je „In fo stud”. Da su i za po sle ni za do voq ni, po go to vo u dr `av nim i pri vat nim stra nim fir ma ma, po ka zu je i po da tak da oko 45 od sto za po sle nih u dr `av nim usta no va ma `e li tu da ra di, dok je isto za svo je rad no me sto po tvr di lo oko 50 od sto za po sle nih u stra nim kom pa ni ja ma.

Ako se su di po re zul ta ti ma, ~i ni se da su naj ma we za do voq ni oni ko ji ra de u do ma }im pri vat nim fir ma ma, te sve ga se dam od sto is pi ta nih `e li tu da bu de za po sle no, na veo je „In fo stud” u sa op {te wu.

An ke ti ra ni ko ji ima ju pla tu ni `u od 25.000 di na ra u naj ve }em pr o cen tu bi `e le li da ra de u dr `av nim pred u ze }i ma. S po ra stom pla ta se sma wu je pr o ce nat is pi ta ni ka ko ji su bi ra li dr `a vu kao po `eq nog po slo dav ca pa bi ta ko sve ga 15 od sto onih ~i je pla te pre ma {u ju 100.000 di na ra oda bra lo da ra di u dr `av nom pred u ze }u. Uti sak je da dr `a vu kao naj po `eq ni jeg po slo dav ca bi ra ju oni ko ji ima ju ni `e pla te, ma we go di na rad nog is ku stva, kao i sta ri je oso be i pri pad ni ce lep {eg po la, a osnov ni raz log zbog ko jeg je ne ki po slo da vac po `e qan je re dov nost me se~ nih pri ho da, oce nio je „In fo stud” .

SU BO TI CA SVE ^E []E USPE VA DA PRI VU ^E STRA NE IN VE STI TO RE

In du strij ska zo na ma mac za ula ga ~e Na {e vo }e ima kup ce Od ja nu a ra do ma ja iz Sr bi je je iz ve ze no vo }a za ukup no 124,4 mi li o na do la ra i po vr }a za 17,8 mi li o na do la ra, re ~e no je Ta nju gu u Mi ni star stvu po qo pri vre de i tr go vi ne. Od sve `eg vo }a u ovom pe ri o du su naj vi {e iz ve ze ne ja bu ke u vred no sti od 23,7 mi li o na do la ra, tre {we (2,2 mi li o na do la ra) i ja go de (1,2 mi li o na do la ra).

Naj vi {e sve `eg vo }a je pla si ra no u Ru si ju, a za tim sle de Be lo ru si ja, Ma ke do ni ja i Ma |ar ska.

Za mr znu to vo }e se naj vi {e iz vo -

zi lo u Ne ma~ ku, Fran cu sku, Austri ju, Ve li ku Bri ta ni ju i Bel gi ju.

Od po vr }a, za pr vih pet me se ci 2012. iz Sr bi je se naj vi {e iz vo zi lo za mr znu to po vr }e (11,9 mi li o na do la ra) i to: pa pri ka, bo ra ni ja, gra {ak, ku ku ruz {e }e rac i pe ~ur ke. Od sve `eg po vr }a, naj ve }u vred nost u iz vo zu za be le `i li su ku pus, krom pir {ar ga re pa. Naj vi {e po vr }a iz Sr bi je oti {lo je put ru skog tr `i {ta, a za tim sle de Ne ma~ ka, Ita li ja i Ma |ar ska.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

113,5039

115,8203

118,4842

113,1564

Australija

dolar

1

91,6388

93,5090

95,6597

91,3583

Kanada

dolar

1

87,8649

89,6581

91,7202

87,5960

Danska

kruna

1

15,2680

15,5796

15,9379

15,2213

Norve{ka

kruna

1

15,0229

15,3295

15,6821

14,9769

[vedska

kruna

1

12,9314

13,1953

13,4988

12,8918

[vajcarska

franak

1

94,4450

96,3724

98,5890

94,1558

V. Britanija

funta

1

140,8412

143,7155

147,0210

140,4100

SAD

dolar

1

90,3046

92,1476

94,2670

90,0282

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 6. 2012. godine

U Su bo ti ci, u okvi ru In du strij ske zo ne „Ma li Baj mok„, tre nut no ra di vi {e od 2.000 rad ni ka. Stra nih in ve sti to ra je sve vi {e, a grad wa no vih fa bri~ kih ha la ni je ta ko re dak pri zor kao ra ni je.

Na gra di li {tu fa bri ke „Kon ti nen tal„ u In du strij skoj zo ni „Ma li Baj mok„ ra do vi se za huk ta va ju. Glav ni iz vo |a~ ra do va je fir ma „IMP-Bal kan„, a u to ku su ra do vi na fa sa di zi da nog de la gde }e bi ti sme {te na ad mi ni stra ci ja, to a le ti, svla ~i o ni ce i dru ge pro sto ri je neo p hod ne za funk ci o ni sa we fa bri ke.

Od kra ja 2010. go di ne u Su bo ti ci po slu je ne ma~ ki in ve sti tor „Dun ker mo to ren„ ko ji se ba vi iz ra dom mi kro mo to ra u okvi ru iz najm qe nog pro sto ra po sto je }e slo bod ne zo ne i tre nut no za po {qa va oko 50 rad ni ka. Ra do vi na fa bri ci „Dun ker mo to ren„ su po ~e li pre dva me se ca i ve} je na objek tu po sta vqen krov, u to ku je mon ta `a stra ni ca i pre grad nih zi do va unu tar ha le, a ure |u je se i pri laz objek tu.

JP „Pri vred no-teh no lo {ki par ko vi„, u sa rad wi s jav nim i ko mu nal nim pred u ze }i ma, u ma ju je za po ~e lo ra do ve na dru goj fa zi ko mu nal nog opre ma wa i sa -

– U ma ju pred u ze }e „Slo bod na zo na„ za po ~e lo je iz grad wu pro iz vod ne ha le po vr {i ne oko 4.500 kva drat nih me ta ra za po tre be kom pa ni je „Dun ker mo to ren„ na lo ka ci ji Pri vred ne zo ne „Ma li

men ti ra raz voj ni cen tar. Od ju na 2011. go di ne, u Su bo ti ci po slu je ne ma~ ki in ve sti tor „Nor ma gru pa Ju go i sto~ na Evro pa„ ko ji se ba vi iz ra dom kom po ne na ta za auto-in du stri ju. Ta kom pa ni ja na

ra ovog me se ca. U na red ne ~e ti ri go di ne ta kom pa ni ja pla ni ra da za po sli oko 300 rad ni ka. Uko li ko sve bu de te klo po pla nu, ta kom pa ni ja bi od 2015. go di ne, na is toj par ce li za po ~e la iz grad wu

Baj mok„ – re kao je za „Dnev nik„ di rek tor JP „Pri vred no-teh no lo {ki par ko vi„ Bran ko Gu slov.

lo ka ci ji Pri vred ne zo ne „Ma li Baj mok„, u no vo i zgra |e noj pro iz vod noj ha li od oko 13.000 kva dra ta, tre nut no za po {qa va oko 120 rad ni ka, pri ~e mu }e do kra ja 2013. go di ne za po sli ti oko 340 rad ni ka. Pa ra lel no s re a li za ci jom in ve sti ci je, JP „Pri vred noteh no lo {ki par ko vi„ je, u sa rad wi s jav nim i ko mu nal nim pred u- ze }i ma, za vr {i lo kom plet no ko mu nal no opre ma we pr ve fa ze na 22 hek ta ra In du strij ske zo ne „Ma li Baj mok„. Jo{ da ka `em da od ok to bra pro {le go di ne u okvi ru zo ne po slu je i ne ma~ ki in ve sti tor „Kon ti tek Fluid Sr bi ja„ ko ji se ba vi iz ra dom kom po ne na ta za auto-in du stri ju u okvi ru iz najm qe nog pro sto ra po sto je }e slo bod ne zo ne i tre nut no za po {qa va oko 20 rad ni ka. Za vr {e tak iz grad we pro iz vod nog objek ta pr ve fa ze pla ni -

no vog pro iz vod nog objek ta i za po sli la oko 400 rad ni ka.

U Su bo ti ci }e po slo va ti i ita li jan ski in ve sti tor „Kal ce do ni ja„ ko ji }e se ba vi ti pro iz vod wom `en skih ma ji ca. In ve sti tor pla ni ra da po ~et kom av gu sta 2012. go di ne za po~ ne iz grad wu pr ve fa ze pro iz vod nog objek ta po vr {i ne oko 12.000 kva dra ta, i u na red ne tri go di ne za po sli oko 1.000 rad ni ka. Ta ko |e, uko li ko se stvo re po god ni eko nom ski i tr `i {ni uslo vi, ta kom pa ni ja bi na is toj par ce li za po ~e la iz grad wu no vog pro iz vod nog objek ta (dru ga fa za) i za po sli la oko 200 rad ni ka.

Broj za po sle nih u Su bo ti ci ve }i je ne go broj ne go ne za po sle nih, ko jih ima oko 12.000, ka `u u Na ci o nal noj slu `bi za za po {qa va wa u Su bo ti ci.

S. Ir {e vi}

Kri stal sa se ve ra Ba~ ke Ina ~e, po re ~i ma Bran ka Gu slo va, u Su bo ti ci }e da po slu je i austrij ski in ve sti tor „Sva rov ski Su bo ti ca” ko ji se ba vi pro iz vod wom i ob ra dom kri sta la i kri stal nih kom po nen ti. In ve sti tor pla ni ra da naj ka sni je do po ~et ka 2013. go di ne za po~ ne iz grad wu pr ve fa ze pro iz vod nog objek ta, po vr {i ne oko 15.000 kva drat nih me ta ra i u na red ne tri go di ne od do bi ja wa upo treb ne do zvo le za pro iz vod ni obje kat za po sli oko 600 rad ni ka. U okvi ru dru ge fa ze, u pla nu je da kom pa ni ja na is toj par ce li za po~ ne iz grad wu no vog pro iz vod nog objek ta i za po sli la oko 300 rad ni ka. mim tim i kom ple ti ra we in fra struk tu re u In du strij skoj zo ni „Ma li Baj mok„, od no sno ugrad wu vo do vo da i ka na li za ci ja, ga sa, elek tri ke, IT-in fra struk tu re, sa o bra }aj ni ce i jav ne ra sve te..

– Za vr {e tak iz grad we i pre se qe we „Dun ker mo to re na„ u no vo i zgra |e nu pro iz vod nu ha lu pla ni ra se u tre }em kvar ta lu go di ne i u no vo i zgra |e nom pro sto ru po me nu to pred u ze }e ima na me ru da upo sli oko 150 rad ni ka i im ple -

6

dRU[TvO

ponedeqak2.jul2012.

UPIS U SREDWE [KOLE

Da nas is prav ke `e qa Svr{eni osmaci danas bi izme|u 8 i 15 ~asova trebalo obavezno da odu u svoje doju~era{we osnovne {kole i provere da li su wihove `eqe za nastavak {kolovawa dobro unete u centralnu bazu podataka. Ukoliko primete neku gre{ku, trebalo bi da je prijave {kolskoj upisnoj komisiji, koja }e je odmah ispraviti.

Zvani~ne liste u~eni~kih `eqa bi}e objavqene sutra, a raspored u~enika po sredwim {kolama osvanu}e na oglasnim tablama osnovnih {kola u ~etvrtak, dok }e se u

petak i subotu raspore|eni u~enici i upisivati u svoje nove {kole.

Sredwe {kole u kojima, posle prvog upisnog kruga, ostane slobodnih mesta, oglasi}e ta mesta na oglasnim tablama osnovnih {kola u subotu, a liste sa spiskovima `eqa za upis na neko od wih neraspore|eni u~enici podnosi}e u ponedeqak, 9. jula, dok }e raspored u~enika u drugom upisnom krugu biti objavqen 11. jula, a upis je planiran za 12. juli, kada }e se i ovogodi{wi upisni rok u sredwim {kolama zavr{iti.

D. D.

NOVE CENE BOLESNI^KOG DANA U CENTRIMA ZA REHABILITACIJU

Dan opo rav ka od 2.070 do 3.150 di na ra Upravni odbor Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe usvojio je Pravilnik o cenama bolesni~kog dana za produ`enu rehabilitaciju u stacioniranim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju.

Tako bolesni~ki dan u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Melenci” u Melencima ko{ta 2.460, a za nepokretne 3.150 dinara.

U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju bawa „Kawi`a„ bolesni~ki dan ko{ta 2.460 dinara.

Ista je cena i u Specijalnoj bolnici za neurolo{ka i posttraumatska stawa „Stari Slankamen„, ali se za nepokretne bolesnike i tro{kove lekova i onkolo{ku rehabilitaciju dece dnevno pla}a 3.150 dinara. Dan oporavka u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Vrdnik” u Vrdniku iznosi 2.070 dinara. Isto toliko ko{ta i dan u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju u Apatinu.

Utvr|ene su cene i za sve specijalne bolnice u Srbiji: bawa Koviqa~a, Bukova~ka bawa, Gamzigrad, Zlatar, Zlatibor, Ivawica, Novi Pazar, Vrwa~ka bawa, Ribarska bawa, Sokobawa, Sijarinska bawa, Vrawska bawa i Institut za rehabilitaciju u Beogradu.

Cene se kre}u od 2.460 do 3.150 dinara u zavisnosti od te`ine patologije.

Istim aktom utvr|ene su i cene bolesni~kog dana za pratioca osiguranog lica do navr{enih 15 godina `ivota, odnosno dece, kao i lica starijih od 15 godina koja su te`e du{evno ili telesno ometena u razvoju, koja pravo na pratioca koriste u skladu s odredbama va`e}eg op{teg akta kojim se ure|uje sadr`aj i obim prava na zdravstvenu za{titu. Ta cena se sada utvr|uje u visini 50 odsto od cene bolesni~kog dana op{te nege internisti~kih grana u op{tim bolnicama.

Q. M.

NA KONKURSU „KREATIVNA [KOLA 2011/12”

Voj vo |an skim na stav ni ci ma pre gr{t na gra da

Na ovogodi{wem konkursu „Kreativna {kola„, posve}enom razvoju kreativnog mi{qewa kod u~enika, timovi {kola iz Vojvodine osvojili su pregr{t nagrada. U kategoriji od prvog do ~etvrtog razreda pobedio je tim nastavnika koji su ~inile Sve tla na Bo ji no vi} i Isi do ra Vu ke li} iz novosadske {kole „@arko Zrewanin“ i Sla |a na Ta pa vi ca iz {kole „Laza Kosti}“ iz Koviqa s radom „Dva lica Dunava“ iz predmeta Svet oko nas. Tre}u nagradu u ovoj kategoriji, radom „Turisti~ki vodi~ mog mesta i okoline“, tako|e za Svet oko nas, osvojili su nastavnici Mir ja na Ko sa no vi}, Si bi la Ober i Mi ran Ba~ li ja iz suboti~ke {kole „Matko Vukovi}“. U kategoriji vi{ih razreda osnovne {kole tim u kojem su bili nastavnici Ma ri ja ^o vi}-De li}, Sa wa Ba bi} i Ma ja Po wa vi} iz novosadske {kole „Kosta Trifkovi}“ za rad za srpski jezik „Zagonetka vedrine – Motiv straha u Andri}evoj pripoveci ’Kwiga’“ osvojio je prvo mesto. U kategoriji sredwih stru~nih {kola drugu nagradu osvojio je tim nastavnika Sve tla na i Ve li mir Ra dlo va~ ki iz vr{a~kog {kolskog centra „Nikola Tesla“ i Da ni je la Rad mi lo vi} iz novosadske Elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin“ za rad „Brojevi u boji“ iz oblasti elektrotehnike, dok je tre}a nagrada pripala nastavnicima Mi lu ti nu Ogri zo vi }u, Pet ku An dri }u i Da ni je lu \u ri ci iz Tehni~ke {kole iz Stare Pazove

za rad „Definisawe tipskog zahvata obrade grubog i zavr{nog strugawa u modulu C/MA NU FAC TU RING programskog sistema CREO PA RA ME TRIC 1.0“.

Najboqi radovi nastavnika s ovog takmi~ewa od po~etka wegovog odr`avawa ulaze u bazu znawa i ~ine skup inovativnih nastavnih praksi i priprema za ~as u elektronskom obliku koji su svim nastavnicima dostupni na portalu www.kre a tiv na sko la.rs. Taj portal sadr`i vi{e od 1.100 radova i ima oko 19.000 korisnika.

Do sada je na konkursima „Kreativna {kola„, koji od 2004. godine organizuju Zavod za unapre|ewe obrazovawa i vaspitawa i „Majkrosoft“ uz podr{ku Ministarstva prosvete, u~estvovalo 972 osnovne i sredwe {kole s 5.500 nastavnika u 1.995 timova, a bazi podataka pristupilo je do sada ~ak 300.000 korisnika, to jest koristi je prakti~no svaki peti nastavnik iz na{ih {kola.

Ove godine na konkurs „Kreativna {kola„ prijavilo se 678 nastavnika s 229 radova, koji pokrivaju sve oblasti zastupqene u osnovnim i sredwim {kolama. Od prispelih radova nagra|eno je 12 u ~etiri kategorije, a 146 je uvr{}eno u bazu znawa.

Najboqi radovi na nacionalnom konkursu „Kreativna {kola„ na istoimenom Evropskom forumu osvojili su 2009. godine u Be~u prvu nagradu, a 2010. u Berlinu drugu.

D. Deve~erski

Evrop ska pra vi la za kre mi ra we Krematisti~ko udru`ewe „Ogaw„ primqeno je u Uniju krematista Evrope (UCE), a po re~ima sekretarke udru`ewa Ma je Ni ko li}, Srbija je u obavezi da usaglasi niz propisa iz te oblasti s evropskim. Na zasedawu Generalne skup{tine te organizacije u Parizu, na predlog Francuske, Belgije i Luksemburga, predstavnik „Ogwa” izabran je za potpredsednika te Unije, saop{teno je iz tog uru`ewe. Predsednik UCE-a @an-Pol Pe ti konstatovao je da je Udru`ewe „Ogaw„ iz Srbije jedno od najstarijih krematisti~kih udru`ewa u Evropi.

Kako je nagovestila sekretarka Udru`ewa, Srbija je nakon prijema ove organizacije u UCE u obavezi da usaglasi niz propisa iz ove oblasti, po~ev od Zakona o sahrawivawu i grobqima, koji nije mewan gotovo ~etiri decenije. Po wenim re~ima, dve bitne novine su uvo|ewe krematisti~kog paso{a i obaveza javnih preduze}a koja se bave tim poslom da potpi{u kodeks o kremaciji. „Ogaw„ je punopravni ~lan i Me|unarodne krematisti~ke federacije (ICF) koja deluje u okviru ekonomsko-socijalnog saveta Ujediwenih nacija, a udru`ewe spada me|u najstarije organizacija koje je po idejama pesnika Jovana Jovanovi}a Zmaja osnovala grupa lekara davne 1904. godine, dodaje se u saop{tewu.

dnevnik

VISOKA TEHNI^KA [KOLA U ZREWANINU OBU^AVA ZAVARIVA^E

Ne ma u Ba na tu ko da va ri Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija u Zrewaninu, u okviru programa Regionalnog dru{tveno-ekonomskog razvoja koji finansira Evropska unija sa 138.858 evra, realizuje projekat obuke i sertifikacije zavariva~a u Banatu. Kandidati su odabrani, obuka je po~ela, a partneri Visokoj tehni~koj {koli u ovom projektu su regionalne privredne komore u Zrewaninu, Pan~evu i Kikindi.

Ciq je pove}awe konkurentnosti preduze}a iz regiona, kao i smawewe nezaposlenosti kroz obuku i sertifikaciju zavariva~a, kao deficitarnog zanimawa. Jer, iz Nacionalne slu`be za zapo{qavawe dobijen je podatak da na Birou nema nijednog sertifikovanog zavariva~a i da na tr`i{tu postoji potra`wa za tim zanimawem. Sli~no je i u svetu. Oni koji su ukqu~eni u projekat ka`u da }e u Americi, do 2018. godine, biti drasti~an mawak zavariva~a.

– Obuka zavariva~a za elektrolu~ni postupak zavarivawa oblo`enom elektrodom REL (111) zapo~ela je 12. juna za ~etvoricu kandidata iz Kikinde, Novog Kne`evca i ^oke. Nakon wih, bi}e obu~eno jo{ osam zavariva~a iz Sredwobanatskog i Ju`nobanatskog okruga – obja{wava za “Dnevnik” menaxer projekta i profesor na Visokoj tehni~koj {koli strukovnih studija Du {an Jo va ni}.

Obuka se sastoji od teorijske nastave i prakti~nog dela, koje izvode visoko obu~eni in`eweri i iskusni instruktori, kori{}ewem savremenog simulatora zavarivawa, francuske proizvodwe. Takav ure|aj za virtuelno zavarivawe trenutno ne poseduje nijedna, ne samo obrazovna nego ni bilo koja druga ustanova u Srbiji i regionu, a on omogu}uje ekonomi~niju, produktivniju, kvalitetniju, bezbedniju i ekolo{ki prihvatqivu obuku zavariva~a.

– Nakon treninga mogu}e je analizirati rezultate, otkriti gre{ke pri zavarivawu i pratiti napredak obuke, dok se preko kontrolnog centra obavqa monitoring zavarivawa u realnom vremenu – isti~e Jovani}.

^asovi teorijske i prakti~ne nastave odr`avaju se u laboratoriji Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija u Zrewaninu u trajawu od 17 radnih dana. Nakon zavr{ene obuke, zavariva~i se sertifikuju prema standardu EN 287-1. @. Balaban

LEP[EM POLU U SRBIJI NE OMOGU]AVAJU DA BUDU GAZDARICE

@e na na ~e lu tek sva kog ~e tvr tog pred u ze }a @ene u Srbiji su “razapete” izme|u porodi~nih obaveza i zahteva na poslovnom planu i stalno moraju da se dokazuju, a zara|uju u proseku 16 odsto mawe od mu{karaca, rekla je poverenica za za{titu ravnopravnosti Ne ve na Pe tru {i} na okruglom stolu “Diskriminacija na osnovu roda u poslovnom svetu – od prepoznavawa do spre~avawa”, koji je nedavno organizovao Klub prvih `ena.

– @ena nema tamo gde su mo} i novac. Sve dok po imenu i prezimenu mo`emo da ih nabrojimo, to zna~i da nije re~ o pravilu ve} o izuzecima. @ene ~ine 80 odsto me|u osobama koje su dobrovoqno napustile posao iz porodi~nih razloga. Da su `ene ina~e u nejednakom polo`aju kada je re~ o zapo{qavawu govori i podatak da one ~ine ve}inu dugotrajno nezaposlenih i dve tre}ine onih koji ~ekaju na posao du`e od osam godina.

Wena pomo}nica Ko sa na Be ker napomenula je da se ne{to vi{e od osam odsto `albi podnetih povereniku odnosi upravo na rodnu diskriminaciju, a oko 37 odsto na diskriminaciju na radnom mestu ili prilikom zapo{qavawa.

– Poverenik vodi tri strate{ke parnice koje se odnose na `ene, od kojih je jedna pokrenuta protiv poslodavca koji na svojim prodajnim objektima ima istaknut oglas “potrebna devojka za rad”.

Tu je i parnica protiv banke, a zasnovana je na `albi radnice koja je po povratku s porodiqskog pre-

@ene nemaju ni {ansu za kredit Po re~ima predsednice Udru`ewa poslovnih `ena Srbije Sa we Po po vi}-Pan ti}, `ene su u Srbiji mawinski vlasnici nekretnina – podaci govore da pripadnice lep{eg pola imaju vlasni{tvo nad 1020 odsto nekretnina u na{oj zemqi, i to je razlog zbog kojeg imaju problem s dobijawem kredita, kako za otpo~iwawe biznisa, tako i za wegov razvoj.

– Zbog toga se `ene i ne upu{taju u preduzetni{tvo, dok druge kasnije posustaju – ka`e Sawa Popovi}-Panti}. – O tome govori i na{e istra`ivawe iz 2010, koje pokazuje da se ve}i broj `ena iz sektora preduzetni{tva preselio u sektor rada “za platu” kod drugog poslodavca, dok pre`iveli `enski biznismeni stagniraju. ba~ena na ni`e radno mesto.

Utvrdili smo da je u istoj situaciji u posledwe tri godine u toj banci bilo 80 `ena i pokrenuli

smo sudski postupak. Poverenik za ravnopravnost bi mogao “zatrpati” sudove, ali za sad nema dovoqno kapaciteta pa postupke po-

kre}e samo u onim slu~ajevima u kojima je va`no da postoji i sudska presuda – objasnila je Kosana Beker.

Na okruglom stolu ~uli su se i podaci da kod nas, za razliku od zemaqa EU u kojima su `ene vlasnice 30-40 odsto preduze}a, tek svaka ~etvrta dama poseduje preduze}e. Iza te statistike stoji podatak da je svaka druga `ena u biznis u{la zato {to je bila primorana na to, jer je postala samohrana majka ili je wen suprug ostao bez posla. Podaci pokazuju i da je `enama-preduzetnicama mnogo te`e da ispune zahteve kreditora kada poku{avaju da pokrenu ili pro{ire poslovawe i da je mali broj dama – svega 8,5 odsto – koje se usu|uju da uzmu velike kredite.

Potparol Unije poslodavaca Srbije Dra go qub Ra ji} ocewuje da je slaba zastupqenost `ena u poslovnom svetu jo{ jedan dokaz da `ivimo u patrijarhalnom dru{tvu u kojem mu{karci i `ene jednaka prava imaju samo na papiru.

– @ensko preduzetni{tvo nije podr`ano od dru{tva i zbog toga mnogo dama radi „na crno„, i to naj~e{}e u sektoru usluga – prave kola~e, {iju ili spremaju ketering. Kada saberu tro{kove koji su potrebni za otvarawe preduze}a, veliki broj `ena odustane od osnivawe firmi i radi „na crno„ i time sebe li{ava prava na socijalnu, zdravstvenu i penzionu za{titu – rekao je Raji}.

Q. Male{evi}

U [KOLAMA U VOJVODINI

„\a~ ki di nar” do b ro vo qan od sep tem bra U {kolama u Vojvodini „|a~ki dinar“ od prvaka uzima}e se u septembru, kada se oforme saveti roditeqa prvih razreda i kao {to Ministarstvo prosvete i nala`e, bi}e dobrovoqan i wegovom uplatom u {kolama se ne}e ni{ta uslovqavati.

– Na Aktivu direktora sredwih {kola novosadske regije dogovoreno je da savetima roditeqa predlo`imo da i ove, kao i prethodnih pet-{est godina, u gimnazijama, koje ne mogu ni{ta da zarade sa strane i zavise samo od buxetskog finansirawa, to bude 3.000, a u sredwim stru~nim {kolama, koje uglavnom imaju i neke dodatne prihode, 2.500 – ka`e predsednik Aktiva direktora sredwih {kola ove regije i direktor Sredwe {kole „Mileva Mari} Ajn{tajn“ u Novom Sadu dr Stan ko Ma ti}. – Predlo`ili smo i da se ova svota pla}a u tri rate, od septembra pa do kraja prvog polugodi{ta. Roditeqi koji ne mogu

da izdvoje toliko, mogu platiti i deo ili biti potpuno oslobo|eni pla}awa.

U {kolama u Somboru o pla}awu |a~kog dinara jo{ nisu razgovarali, a po re~ima direktorke Medicinske {kole u ovom gradu Ra doj ke Pot ko wak, do sada je bila

funkcioni{emo po{to od grada ne dobijamo dovoqno novca – ka`e Radojka Potkowak, uz napomenu da je pla}awe dobrovoqno.

U zrewaninskim sredwim {kolama tako|e se jo{ ne zna koliko }e ove godine biti izdvajawe roditeqa za „|a~ki dinar“, a po re-

„\a~ ki di nar“ ve} de ce ni ja ma u {ko la ma slu `i za po boq {a we stan dar da u~e ni ka i strikt no je pro pi sa no za {ta ko li ko nov ca iz we ga ide praksa da se o visini „|a~kog dinara“ odlu~uje na savetu roditeqa, koji ga posle toga pla}aju u vreme kada im to odgovara tokom cele godine.

– U na{oj {koli , zavisno od smera, lane je bilo 1.500 i 1.000 dinara, a sli~no je i u drugim {kolama, ali nismo imali jedinstvenu cenu na nivou op{tine, mada se ovaj dinar napla}ivao u svim {kolama jer bez wega ne mo`emo da

~ima direktora Gimnazije u ovom gradu Mi la na Ra da ko vi }a, sigurno prvaci ne}e pla}ati ni{ta na upisu, nego tek od septembra, i to ukoliko saveti roditeqa, kada se formiraju, donesu takvu odluku.

Ina~e, u zrewaninskim {kolama pro{le godine „|a~ki dinar“ bio je 2.000 i pla}ao se dobrovoqno, bez ikakvog uslovqavawa.

Ve} nekoliko godina „|a~ki dinar“ od prvaka se u junu ne napla-

}uje ni u suboti~kim sredwim {kolama pa nije ni ovaj put, a o wegovoj visini i ovde }e se u septembru izjasniti saveti roditeqa novih sredwo{kolaca.

Ina~e, „|a~ki dinar“ ve} decenijama u {kolama slu`i za poboq{awe standarda u~enika i striktno je propisano za {ta koliko novca iz wega ide. Tako je u novosadskim sredwim {kolama na spisku tro{kovnika ovog dinara 16 stavki, me|u kojima su osigurawe u~enika, ~lanarina za {kolsku biblioteku, od koje se obnavqa kwi`ni fond, video-nadzor, fizi~ko obezbe|ewe {kole, ~lanarina za Crveni krst, majice s logom {kole za fizi~ko, ve`banke za pismene, {kolski ~asopis, pomo} socijalno ugro`enim u~enicima za odlazak na izlete, ekskurzije i matursko ve~e, potro{ni materijal za prakti~nu nastavu, {teta koju u~enici naprave u {koli...

D. D.

Na 36 ste pe ni su vi tu {e vi na [tran du Na temperaturi vi{oj od 36 stepeni Celzijusa najve}e novosadsko kupali{te [trand ju~e je u prepodnevnim ~asovima ostalo bez vode. Na hiqade kupa~a, koji su se u to vreme zatekli na pla`i, moglo je da se osve`i jedino u Dunavu jer su tu{evi bili suvi. Voda je stigla oko 11 sati, a po re~ima portparola „Gradskog zelenila„ Iva -

na No `i ni }a, do nestanka je do{lo zbog kvara na elektroinstalacijama, koji su popravili radnici „Elektrovojvodine„.

– Radnici „Elektrovojvodine„ su pre podne otklonili kvar pa struje nije bilo nekoliko sati. Po{to su tu{evi senzorski regulisani, nije bilo ni vode – objasnio je No`ini}.

N. R.

KAMP ATRAK TIV NIH SPOR TO VA U NO VOM SA DU

Gim na sti ka, pli va we, ja ha we i ro le ri Sokolsko dru{tvo Vojvodina u saradwi sa Pliva~kim klubom Vojvodina i Kowi~kim centrom Novosadski sajam i ove godine organizuje kamp atraktivnih sportova za decu uzrasta od sedam do 10 godina u Novom Sadu. Poludnevni boravak u centru grada u Sokolskom domu sa kombinacijom razli~itih sportskih sadr`aja iz gimnastike, plivawa i jahawa, edukativne radionice engleskog jezika, likovnog stvarala{tva i upoznavawe sa kinematografijom iz sportske tematike, uz adekvatan broj obroka, trebalo bi da upotpuni letwi raspust deci koja budu u~estvovala u kampu. Ove godine mali{ani }e mo}i i da se oprobaju na rolerima, a broj u~esnika u grupi

Novosadska ponedeqak2.jul2012.

ograni~en je na 15. Deca koja nisu iz Novog Sada mora}e sama da organizuju sme{taj.

Petodnevni program obuhvata jutarwu gimnastiku, doru~ak, sport, ru~ak, edukativne radionice i u`inu. Prva smena po~iwe u ponedeqak 2. jula i traje do 9. jula. Slede}e su od 9. do 14, od 16. do 21, od 22. do 28. jula, od 30. jula do 4. avgusta, te od 6. do 11, od 13. do 18. i od 20. do 25. avgusta.

Prijave za u~e{}e u kampu se primaju u Sokolskom dru{tvu Vojvodina u ulici Igwata Pavlasa 2-4, na broj telefona 021/529568 i e-mail: sdvoj vo di na@g mail.com. Cena je pet hiqada dinara, a za bra}u i sestre va`i popust.

G. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU BI LEJ OLIM PIJ SKOG SPOR TA U SR BI JI OBE LE @EN JU ^E

Pro sla vi li De~ jom olim pi ja dom Raf tin gom obe le `i li Dan Du nava Dan Dunava obele`en je ju~e dunavskim raftingom i predavawem, koje je organizovao Odbor Socijaldemokratske partije Srbije za ekologiju, a uz podr{ku Gradskog odbora SDPSa. Po re~ima predsednika tog odbora Mi o mi ra Vu jo vi }a, ovom akcijom `eleli su da uka-

`u na neophodnost o~uvawa i za{tite reke.

– Pod sloganom “Na Dunavu za Dunav” obele`ili smo Dan Dunava, s ciqem da se {to vi{e qudi ukqu~i u akciju da bi uticali na svest sugra|ana o neophodnosti o~uvawa i za{tite ove rajske reke – rekao je Vujovi}.

N. R.

De~ja olimpijada, koju su povodom 100 godina olimpijskog sporta u Srbiji organizovali Urban sport, zvani~ni sponzor Olimpijskog komiteta Srbije kompanija “Frikom” i grad, odr`ana je ju~e na platou ispred „Spensa„, a doma}in je bio Klub malog fudbala “Tango”. U~estvovala su de-

ca do 12 godina, a na monta`nodemonta`nom terenu s ve{ta~kom travom nadmetali su se u rukometu, ko{arci, odbojci, badmintonu, stonom tenisu i skoku udaq. Pobednici olimpijade osvojili su zlatne medaqe i plasirali se na veliko finale, koje }e se odr`ati u Beogradu.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Za vod ni ca” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬tao ¬ c ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Zavodnica” Fi li pa fon Sen ftle be na. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

N. R.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

„Zdra vi 100 go di na” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Zdravi 100 godina” Ra do va na @dra lea.

Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, koja radi svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova.

J. Z.

V remeploV

Pre i me no van Vr hov ni {tab NOV Vrhovni {tab Narodno - oslobodila~ke vojske i partizanskih odreda Vojvodine, naredbom od 2. ju la 1943. preimenovao je vojno rukovodstvo narodno - oslobodila~kog pokreta u Vojvodini u Glavni {tab NOV i PO za Vojvodinu, koji je samostalno delovao pod komandom Vrhovnog {taba. Za komandanta je postavqen A}im Grulovi}, poli-

ti~ki komesar je bio Slobodan Baji} Paja, zamenik komandanta Sreta Savi} Koqa i na~elnih {taba Savo Orovi}, koji je istovremeno bio ~lan Vrhovnog {taba. Sedi{te {taba za Vojvodinu bilo je u vinogradima oko fru{kogorskog sela Man|elosa, a pre{ao je u Novi Sad odmah po wegovom oslobo|ewu, 23. oktobra 1944.

N. C.

Foto: B. Lu~i}

Po re~ima promotera i portparola De~je olimpijade Bo ja na Be li }a, ciq te sportske manifestacije je promocija zdravog `ivota.

– Na taj na~in promovi{emo zdrav `ivot i ukqu~ujemo {to ve}i broj dece u sport. Srbija je jedina zemqa u svetu koja je or-

ganizovala tako ne{to i u svakom gradu imamo veliki broj takmi~ara. Veliku zahvalnost dugujemo i gradu Novom Sadu, kao veoma sportskom gradu – rekao je Beli}.

Osim medaqa, mali{ani su nagra|eni olimpijskim majicama i „Frikom„ sladoledima.

N. R.

NO VO SAD SKI JE DRI LI ^A RI [EST DE CE NI JA DRU GU JU S RE KOM

Be li se Du nav od pa non skih mor na ra Prvo {to se primeti kada se ulazi u Novi Sad preko mosta Slobode, naravno tokom letwih meseci, jeste veliki broj na{ih sugra|ana, koji provode vreme pored Dunava. Tu je standardno veliki broj pecaro{a, kupa~a i onih koji su jednostavno odlu~ili da odmore na klupama na keju. Postoje i oni koji su gotovo ceo svoj `ivot posvetili ovoj reci, odnosno plovidbi po wenim talasima. Ve} blizu {est decenija novosadski jedrili~ari trude se da uhvate vetar u svoja jedra i zaplove iz Dunavca daqe prema otvorenoj reci. Tada, pored wih koji su u svom elementu, mogu da u`ivaju i svi drugi u pogledu na Dunav, koji se zabeli od mnogobrojnih jedara.

Jedrili~arski klub „Vojvodina” osnovala je grupa entuzijasta 1954. godine, prvobitno kao Pomorsko brodarsko dru{tvo „Galeb” koje je tada bilo sme{teno izme|u starog mosta i dana{we Kapetanije. Dve godine kasnije mewa ime u Jedrili~arski klub „Mornar”, kada je i preme-

{ten u Dunavac, da bi se 1967. smestio na dana{wu lokaciju, na Sun~anom keju 2. Pre ~etrdeset godina klub pristupa sportskom dru{tvu i dobija dana{wi naziv.

- Potrebno je oko dve godine, odnosno sezone da bi se dete minimalno obu~ilo - ka`e Markovi}. - Naravno, akcenat se uvek stavqa na sigurnost. Sada ima-

Iako klub trenutno ima oko 250 ~lanova, kako ka`e trener jedrewa Alek san dar Mar ko vi}, najvi{e se obra}a pa`wa na one najmla|e, koji ve} kada pre|u prvu deceniju `ivota mogu da naprave „prve korake” u jedrewu.

mo oko 40 wih koji treniraju, a verujemo da bismo ih imali i vi{e kada bismo imali mogu}nosti, jer smo ograni~eni brojem ~amaca. Ambicija nam je da bar dvoje po{aqemo na Evropsko prvenstvo.

Pred sta va za Mi li cu Jo va no vi}

„Zo ri” no vi broj te le fo na

Humanitarna predstava „Dr` ne daj”, istoimene trupe, bi}e odr`ana 5. jula u u Gimnaziji „Laza Kosti}”, Ulica ]irila i Metodija 1.

Prihod sa predstave namewen je le~ewu Mi li ce Jo va no vi}.

Ulaznice ko{taju 500 dinara i mogu se kupiti u „Nota mjuzik {opu” u Pariskom magazinu, Ulica Kraqa Aleksandra 12.

G. ^.

Koordinativno telo Operativne mre`e za za{titu `ena i dece od nasiqe u porodici „Zora” promenilo je broj mobilnog telefona.

Ovo telo mo`e se sad pozvati na broj 062/886-3-140, kao i 021/421-166, lokal 101.

Prostorije „Zore” nalaze se pri Centru za socijalni rad, kancelarija 55, u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 15.

A. J.

Odnos ovih mladi}a i devojaka prema jedrewu je, kako ka`e Markovi}, odli~an, jer se de{ava da i kada zavr{e sa treningom, ostanu jo{ nekoliko sati u klubu. I trener je nalik wima, pa svaki slobodan momenat koji mo`e provodi tu.

- Ovo radim prvenstveno iz qubavi prema jedrewu i okru`ewu. Da li mo`e ne{to biti lep{e, nego ceo dan provesti pored vode - ka`e Markovi}.

Klub ve} dvadeset godina organizuje i uskr{wu regatu, namewenu najmla|ima, odnosno u klasi do 15 godina. Kao i sva sportska dru{tva u Srbiji i jedrili~ari imaju problema s parama.

- Sami se snalazimo za finansije, tu su i ~lanovi i roditeqi dece koja treniraju.

Grad i Pokrajina poma`u, ali jednostavno ne mo`emo time da pokrijemo sve izdatke.

Problem, sa kojim se susre}emo, pored finansija, je i sve mawe prostora na Dunavcu zbog raznih splavova i ku}ica - ka`e Markovi}.

G. ^et nik

Is kqu ~e wa stru je Su tra - No vi Sad: od 8 do 12.30 ~asova naseqe Kamewar, Ulica Podunavska i deo naseqa De{ter oko ulice Podunavske; od 8 do 9.30 ~asova deo Ulice Starine Novaka od 15 do 21, Banatska 7, 8 i 10, Molijerova od 2 do 6 i od 1 do 5, Obla~i}a Rada od 11 do 15, Milenka Gr~i}a od 8 do 14 i od 19 do 35.

Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~asova Ulica Kosteqnikova od 1 do 9, od 2 do 34, Branislava Bukurova 28, 30, \ona Frontigama od 1 do 17, od 2 do 10, 26.

Pe tro va ra din: od 8 do 9 ~asova Bukova~ki put od 7 do 23, od 9a do 18, Kraji{ka 67, 69 i 69a; od 10.30 do 11.30 ~asova Ulica Zlatari}eva.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak2.jul2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Zla ta re vi Du wa, Mi la i Bran ko Trojke Du wa, Mi la i Bran ko - Dragane i Jovana Zlatara

Blizanci An dri ja i Vu ka {in - Branke i Dragana Arsenovi}a

Devoj~ice Sr na - Aleksandre i Du{ana Bajila, Lea - Ane i Dalibora Trifunovi}a, Na ta {a - Ane i Predraga Milenkovi}a, Te o do ra - Andree i Branka Banovi}a, Ra mi ze - Anite Zeke i Vqaznima Paqacaja, Du wa - Bojane i Marka Stojkovi}a, Mi la - Verice i Darka Nikoli}a, Sve tla na - Viktorije i Blagoja Stojanova, Ze pa - Vjolce Biti}i i Kujtima Martinaja, Ma ri ja - Vlade i Igora Iwca, Da ni ca - Daniele [oji} i Vladimira Merkulova, Te o do ra - Danijele i Jo`efa Mihali~a, Va si li ja - Dragane i Jasmina Jankovi}a, La na - Dragane i Marka Kalaji}a, Du {i ca @eqke i Du{ana ^ekanovi}a, Alek san dra Ivane i Aleksandra Jovanovi}a, Va len ti na Ivane i Alena [ap~anina, Ne la - Ivane Mihajlovi}-Pa|en i Nenada Pa|ena, An |e la - Jasmine i Nikole Pejanovi}a, Lea - Jelene i Darka Moravskog, Adri ja na - Katarine i Dragana Amixi}a, Ka ta ri na - Qiqane Beli} Zdravi} i Miroslava Zdravi}a, Te o do ra - Qiqane i Baneta

Mir~i}a, Mi na - Qubice i Sr|ana Terzi}a, Zo ja So fi ja - Maje Brzak-Dutina i Nenada Dutine, Ma ri ja - Maje i Vladimira ]iri}a, Una - Marijane i Borislava Tanasijevi}a, Je le na - Marijane i Tomislava Pavkova, Ta wa - Marte i Ondreja Dudoka, Kri sti na - Milane Deli} i Mirka Lau{eva, He le na - Milane i Borislava Vin~i}a, Mi li ca - Milene i Aleksandra Marjanovi}a, Je le na - Milice i Branka Trnini}a, Jo va na Milice i Du{ana Vi{ekrune, Iva na - Miqane i Jugoslava Vrhovca, Mi na - Nata{e i Ivana Milo{evi}a, Iva - Olivere i Aleksandra Blagojevi}a, Mia - Sawe i Vladislava Beni}a, Una - Sawe i Sre}ka Pavlovi}a, Mi qa na - Sla|ane i Milana Kondi}a, Na |a - Swe`ane i Perice Petrovi}a, Mi la na - Tamare Ra{ete i Radeta Marinkovi}a, Le na - Tawe i Bobana Jovi}a, Una Tawe \eli} i Damira Patar~i}a, Ta tja na - Tijane Bire{ i Todora Mladi}a, Vik to ria - Felone Ko{e i Olivera Marinkovi}a.

Ven~ani Sen ka Ili jin i Igor Bla go je vi}, Bo ja na Sre }o i Du {an Ze le no vi}, Bi qa na Ka lu |e ro vi} i Ni ko la Se ni}, \ur |a Ra ko ~e vi} i Dar ko ^a kan, Da ni je la Pe no i Alek san dar Sta noj ~i}, Kla u di ja Ta pai i Dra gan Ko ji}, So wa Ste qi} i Vla dan Cve ta no vi}, Me lin da Gri sa i Igor Ba sa ra, Ta wa Ri sti} i Bo ris Ho lik, Ta ma ra [ko ri} i Go ran Paw ko vi}, Dra ga na Pe tro vi} i Igor Re za~, Ali sa Asa ni i Zo ran Sto ja no vi}, Bi se ra Cu wak i Igor Gra ji}, Bo ja na Mar ja no vi} i Bra ni mir Me dan, Ve sna Di mi tri je vi} i Qu ban Lu ki}, Mir ja na Ra do va nov i Ste van @i va nov, Sve tla na Baq i Mi lan Bar bir, Ja dran ka Bro }e ta i De jan Di mi tri je vi}, Mir ja na Gu `vi} i Mi ro slav \er ko vi}, Dra ga na Er ceg i Zo ran Po du na vac, Vi o le ta Stan ko vi} i Ne ma wa Ke le ~e vi}, Sa wa Ada mo vi} i Sve to zar Ku zma no vi}, Su za na Stri ~e vi} i \or |e Mi ko vi}.

Sini{a i Dragana Vi{ekruna s Andreom i starijom k}erkom Nikolinom

De~aci Vuk - Jelene i Du{ana Dugowi}a, Ni ko la Jelene i Stevana Bajca, Re qa - Aleksandre i Dragana Radinovi}a, Ni ko la - Biqane Aleksi} i Jovana Alibabi}a, Va wa - Biqane i Nikole Kne`evi}a, Vuk - Bojane i @ivorada Aleksi}a, Stra hi wa - Brankice i Bojana Eraka, Mi haj lo - Valentine i Rajka Jovanovi}a, San ti no - Veronike Na| i Vladimira Petrovi}a, Di mi tri je - Vesne i Miroslava Perovi}a, Du {an - Gordane i Milana Mijal~i}a, Ta dej - Danice Dra`i} i Kristijana Pasterka, Veq ko - Dobrile Petrovi} i Dragana Pelengi}a, Ma ne - Dragane i Igora Sremca, Ne nad Dragice i Ivana \oki}a, Uro{ - Dragice i Predraga Tomi}a, Vik tor - Enike i Vladimira Tadi}a, \u ra| - Er`ebet i Aleksandra Milijevi}a, Mar ko - Ivane Vasili} i Vladimira Kerca, Ivan - Ivane i Dragana Miqkovi}a, Di mi tri je - Jelene i Bobana Ili}a, Da ni lo Jelene i Radovana Obradovi}a, Og wen - Jovane i Marka Jagodi}a, Mla den - Karmen i Dra`en-

ka ]ati}a, Uro{ - Lane Milinkovi} i Mihajla Zubera, Ser gi je - Qiqane i Ante Aprcovi}a, Jo van - Qubice i Dragana Maksimovi}a, Pe tar - Qubice i Sr|ana Amixi}a, Mar ko Maje i Toplice Mati}a, Lu ka - Marije i Darka Ivanovi}a, Da ni lo - Marije i Jovana Muti}a, Ste fan - Marijane i Gorana Gucunskog, An dri ja - Marice i Du{ka Grbi}a, La zar - Milice i Ilije Tokovi}a, Ni ko la - Milice i Milovana Bjelopetrovi}a, Alek san dar - Mirjane i Vojislava Bodoa, Ne ma wa - Radmile i Mileta Staji}a, Fi lip - Sandre Dragi~evi} i Gordana [ar~evi}a, Mi lan - Sawe i Aleksandra Ili}a, Da vid - Sawe i Milana Pribi}a, Ha mit Sibere i Vezira Feratia, \i |ian - Sjaolin Guan i \invei Zou, Lu ka - Slavice i Gorana Markovi}a, Mi lan - Slavice i i Ivana Grubi{i}a, Da vid - Slavice i Kamenka Novi}a, Ni ko la - Sne`ane i Milana Kne`evi}a, Ro bert Tatjane i Bele Ajzenbergera, Ali - Fatmire Nuhe i Dritona Seqimia.

Umrli Jovan \eviki (1930), @eqko \ur|evac (1963), Marko \uri} (1936), Karlo Jano{i (1933), Vasil Anastov (1946), Stevka Babin ro|. Antonijevi} (1938), Bo{ko Bala} (1935), Leonora Beri{a (1982), Voislav Bigovi} (1950), Jozefina Bla`evi} ro|. Jureki} (1933), Radivoj Boji~i} (1923), Dragi{a Bojovi} (1933), Aleksandra Bohler ro|. Milo{evi} (1946), Vidosava Buli} ro|. Dobanova~ki (1935), Aleksandra Vladimirovi} ro|. Dolin{ek (1920), @ivorad Vlahovi} (1936), Gordana Gavrilovi} ro|. Dokmanovi} (1939), Vasiqka Do{enovi} ro|. Gaborov (1948), Stoja Drqa~a ro|. Poznanovi} (1934), Jano Elija{ (1935), Zora @ivkov Aksin ro|. Barbul (1937), Qubica Zec ro|. [teti} (1954), Marija Zlatanovi} ro|. Joba (1951), Vukosava Zuki} ro|. [olaja (1951), Mirjana Kquti} ro|. Radujkov (1940), Vlajko Kova~evi} (1959), \uro Kr~mar (1953), Persida Markovi} ro|. Samo~eta (1926), Qubica Ma~ak (1939), Dragica Milanovi} ro|.

Sa{a Stefanovi} i Tatjana Tadin

Kurbalija (1961), Anka Mili} ro|. Matijevi} (1934), Marija Molnar (1933), Marija Novakov (1936), Radoslav Pastorna~ki (1933), Ksneija Per{ ro|. Muli} (1949), Janko Projkovski (1950), Zdenka Savkovi} ro|. Horvat (1947), Nada Simeonovi} ro|. Preradov (1931), Miroslava Stoj{i} ro|. \ur|evi} (1924), Mihajlo Tanackov (1951), Rozalija Farago Tot ro|. Peter (1929), Anka Cuci} (1933), Bratislav Jovanovi} (1944), Milina Berowa ro|. Koro{ (1946), Jaroslav Boba~ek (1943), Gojko Bogunovi} (1940), Jovan Krsti} (1937), Simo Lazi} (1958), Milan Mandari} (1955), Vasiqka Pjevac ro|. Suvajxi} (1934), Karoq Pastor (1950), Dragana Petrovi} (1974), Milena Rodi} ro|. [e{um (1952), Nata{a Simi} ro|. Grujin (1974), Petar Simin (1930), Qubica Stevanov ro|. Tepi} (1954), Anka Stojanovi} ro|. Milinkovi} (1936), Goran Stojanovi} (1956), Dragoqub Topalov (1959), Stevan [eguqski (1946), @iva [ikoparija (1957).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak2.jul2012.

9

U GRAD SKIM PRED U ZE ]I MA SVE MA WE ZA PO SLE NIH

Ne ma in du stri je, ne ma ni rad ni ka Novosadska fabrika kablova „Novkabel„ sa {est stotina zaposlenih radnika broji najvi{e uposlene radne snage na podru~ju grada, dok je nekada ova fabrika imala pet hiqada zaposlenih. Uz „Novkabel”, po broju zaposlenih, isti~e se jo{ ka}ko preduze}e„Uniment”, koje na platnom spisku ima tri stotine radnika.

Ove firme, obe iz metalskog kompleksa, su jedine ostale u ovoj grani privrede, ali i {ire, koje se mogu podi~iti s brojem radne snage.

Ostale novosadske proizvodne firme broje daleko mawi broj zaposlenih.

Prema podacima Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Novog Ssada u na{em gradu u privatnom sektoru radi oko 33.700 radnika, a ukupno je zaposleno 135.000 radnika. U taj broj ulaze, osim radnika koji na posao odlaze kod privatnika, i zaposleni u jav-

nim preduze}ima i javno komunalnim firmama, u dr`avnim slu`bama, kao i zaposleni u uslu`nim delatnostima.

Predsednik Gradskog ve}a Saveza samostalnih delatnosti Dra go \o ki} ka`e da u trgovini sada radi oko 16.000 radnika, da je broj uposlenih u trgovini od 2008. godine bio u usponu, ali da je od lane zaustavqeno zapo{qavawe.

Broj zaposlenih u bankama je ostao isti, tako da u bankarskom sektoru radi {est hiqada qudi. U hotelima ima svega 1.600 zaposlenih, dok je u vreme pre privatizacije, na platnom spisku bilo daleko vi{e radnika.

- Ukoliko se `eli pove}ati broj zaposlenih, treba pokrenuti industriju, jer bez we nema ni razvoja malih i sredwih preduze}a, {to sada kao prioritet u o`ivqavawu pri-

vrede isti~e ovda{wi politi~ki establi{ent. Ko }e mala i sredwa preduze}a da uposli ako nema industrije – pita se \oki}.

Kao veliki dru{tveni problem on navodi rad na crno i ka`e da sindikat procewuje da u Novom Sadu u sivoj ekonomiji radi oko 40.000 ne prijavqenih radnika. Ukoliko bi se u tom delu privrede napravio red, veli \oki}, podaci o zaposlenosti, ali i situacija u ekonomiji, bila bi druga~ija.

- Sindikat ve} deset godina predla`e da Inspekcija rada bude samostalna, da inspektori slobodno bez znawa nadle`nog ministarstva mogu na terenu da proveravaju da li je radna snaga prijavqena. Sada Inspekcija radi samo po nalozima svojih nadre|nih, Ministarstva za rad i zapo{qavawe - ka`e \oki}.

Z. De li}

[KO LA ASTRO NO MI JE NA TVR \A VI

No vo sa |a ni vo le da gle da ju zve zde [ta je svetlosna godina, kako se mere udaqensti nebeskih tela, koji je to ugao pod kojim se vidi neka zvezda, {ta je Sun~ev sistem i mnoge druge teme deo su besplatne [kole astronomije koja se organizuje u prostorijama Astronomskog dru{tva „Novi Sad” na Petrovaradinskoj tvr|avi. Interesovawe za prou~avawe neba me|u Novosa|anima je sve ve}e, a u [koli ka`u kako mla|e generacije vi{e znaju o sazve`|ima i zvezdama od odraslih. Posle svakog ~asa teleskopom se gledaju zvezde, ~emu se polaznici posebno raduju. Ovaj pilot projekat pokrenuli su apsolventi Departmana za fiziku na Prirodno-matemati~kom fakultetu (PMF).

- [kola astronomije je jedna u nizu akcija koje sprovodi Astronomsko dru{tvo - ka`e predava~ u ovoj {koli Kri sti na Sa vi}. - Hteli smo da na zanimqiv i nesvaki-

da{wi na~in pribli`imo ovu nauku gra|anima i pored toga {to redovno odr`avamo predavawa i projekcije filmova u Planetarijumu. ^asovi su prilago|eni po~etnicima tako da sve razumeju.

U~i se prakti~an i teorijski deo.

Za po~etak, svi moraju da nau~e

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.10), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (15.05, 20.05, 22.15), „Prometej” (18.10, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (15.45, 20.15), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30 14.15, 14.30 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17), „Lol” (18.05, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.30, 19.45, 22), „Prijateqi” (18.35, 20.40), „Izme|u svetova” (22.45).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Laslo Lasla Feher (1950) u 10.30 ~asova - ispra}aj, Sava Luke Milo{evi} (1941) u 11.15, Mihajlo Matije [andol (1938) u 12 - ispra}aj, Mihajlo Antona Slepko (1936) u 12.45, Tibor Jovana Blanarik (1956) u 13.30, Milan Milorada Novi}evi} (1926) u 14.15, Slavko Joca Lazi} (1932) u 15 i Miroslava Miladina Radulovi} (1939) u 15.45 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Pero Lazara Stupar (1935) u 11 ~asova.

{ta je zvezda, svetlosna godina, paralaksa i kad je uop{te po~elo izu~avawe astronomije, kao i za{to je ova nauka bitna.

Dodala je da polaznici imaju priliku da se upoznaju sa osnovnim pojmovima iz astronomije, terminologijom, kako se koriste

merne jedinice u ovoj nauci jer, kako ka`e, zemaqske mere se u vasioni ne mogu upotrebqavati.

- Obezbedili smo mali uvod u astronomiju sa `eqom da polaznicima prika`emo {ta je ona, ~ime se bavi i da nauka uop{te nije bauk. Oni koji poka`u ve}e interesovawe, slobodno se mogu prikqu~iti Astronomskom dru{tvu i nastaviti sa prou~avawem astronomije iz mnogh drugih uglova i na vi{em nivou- rekla je sagovornica.

Iako su vrata {kole otvorena za sve uzraste, najve}e interesovawe pokazuju studenti. [kola astronomije traja}e do 15. jula, a posledwe predavawe odr`a}e se na PMF-u zbog festivala Egzit.

Kako najavquju u {koli, za jesen se priprema novi projekat i nova {kola, uz ozbiqniji i sadr`ajniji pristup, ali tako da i novi kao i polaznici drugog nivoa, sve razumeju.

A. Je ri ni}

^e ka ju do zvo lu za de ve to grob no po qe Na ulazu na Gradsko grobqe kuril plo~e su na tre}ini povr{ine zamewene plo~ama od vibropresovanih betonskih elemenata sa zavr{nom obradom od prirodnog kamena. U sklopu sanacije glavnog ulaza u ovo grobqe izgra|ene su i rampe za invalide i podignuti zidovi za zidane `ardiwere uz cve}aru, kafi} i izlo`beni salon.

U „Lisju„, ~iji radnici ure|uju ulaz, ka`u da za nekoliko dana treba da se poplo~a prostali deo. Posle toga }e se raditi vodeno ogledalo povr{ine 48 kvarata i dubine 60 santimetara.

Ovi poslovi vredni sedam miliona dinara predstavqaju najve}u investiciju preduze}a u ovoj godini, uz otvarawe devetog grobnog poqa za koje „Lisje„ ~eka gra|evinsku dozvolu da bi po~elo radove na novoj povr{ini za sahrawivawe.

Iz Slu`be za informisawe „Lisja” ka`u da zbog krize ve} nekoliko godina ne mogu da po~nu izgradwu direkcije na Gradskom grobqu, po{to je ovo

pogrebno preduze}e godinama zakupac kod „Poslovnog prostora”. Ove godine za investicije je „Lisje „ predvidelo svega 40 miliona dinara i taj novac }e uglavnom oti}i za rekonstrukciju postoje}e komunalne infrastrukture na grobqima.

- Veterni~ko grobqe, koje je zatvoreno za sahrawivawe, ove godine je sasvim ogra|eno, a zavr{eni su i radovi na ogra|ivawu grobqa na Tranxamentu. Na tom grobqu je postavqena i novs kapija i ura|ene pe{a~ke staze .Za radove na ova dva grobqa je potro{eno osam miliona dinara- ka`e iz Slu`be za informisawe Sla vi ca Zeq ko vi}.

Skre}e pa`wu da je „Lisje”zbog nedostatka novca svelo tro{kove za odr`avawa zelenila na grobqima na minimum, i da je kao i u 2011. za te poslove predvi|eno 85 miliona dinara.

Od te sume najvi{e para, 54 miliona dinara, bi}e utro{eno na odr`avawe zelenila na Gradskom grobqu.

Z. De li}

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

„LI SJE” SRE \U JE ULAZ NA GRAD SKO GRO BQE, I…

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

10

vOJvOdinA

ponedeqak2.jul2012.

КОНСТИТУИСАНА ВЛАСТ У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Напредњаци и ДСС на челу општине СТАРА ПАЗОВА: Нови председник општине Стара Пазова је Ђорђе Радиновић Џокеј из Белегиша, саобраћајни техничар, председник Општинског одбора СНС Стара Пазова, његов заменик је Горан Врањеш(Јединствена Србија) из Нове Пазове који је ту функцију обављао и у претходне четири године. На конститутивној седници нове Скупштине општине Стара Пазова, за председника СО је изабран поново Милош Црномарковић (ДСС), а заменик је Радоје Благојевић(СПС) који је, иначе новој, врло танкој коалицији Српске напредне странке, која има 16 одборника у новом сазиву општинског парламента, Демократске странке Србије са пет одборника и Јединствене Србије са три дао „већинску превагу“. Ђорђе Радиновић је посебно нагласио да грађани очекују испуњење предизборних обећања да ће власт бити поштена, поштовати њихове потребе и борити се против криминала и корупције. На конститутивној седници је изабрано и Општинско веће од 11 чланова, а за секретара СО је по-

ново именована Невенка Чмелик која је, као нестраначка личност, ту дужност обављала и претходне четири године. Седница је одржана у врло тешким условима, јер скупштинска сала нема климатизацију, а трајала је преко 9 часова. Пред саму седницу је право изненађење била нова коалиција јер се, од избора, све вртело око тога да ће нову власт у овој сремској општини чинити ДС(13 одборника) и коалиција око СПС(7) са, како се очекивало ДСС (5) и ЈС (3). Апетити свих су, у постизборној ситуацији били велики, па су усаглашавања ишла врло тешко, а много је оних који новој власти проричу тешкоће јер је однос снага у СО 25 према 23.На питање упућено Благојевићу откуд он као превага на тасу нове коалиције када СПС није ушао у коалицију са СНС у старопазовачкој општини. од оваг дугогодишњег спортисте, државног репрезентативца у аеромоделарству, иначе новог у политици, добили смо одговор да сматра да треба поштовати вољу грађана ове општине који су ипак највише гласова дали СНС. А. Мали

Ужурбано се ради на Женском штранду

ПАЛИЋ: На Палићу туристичка и купалишна сезона увелико траје, а настављају се и радови на Женском штранду. У току недеље ће почети завршни радови на санацији темељне конструкције Женског штранда. За „Дневник„, председник Скупштине „Парка Палић” Јасмин Шечић објашњава да након што су ових дана побијени сви шипови на бочним деловима штранда, те уклоњени пропали делови подводне и надводне конструкције, приводе се крају постављање оплате и израда арматуре армиранобетонске плоче овог бисера палићке обале.

- Адаптација објекта је почела пре две године, након што је урађена комплетна пројектна документација, уз уважавање свих историјских елемената првобитне изградње, до којих се дошло у сарадњи са Међуопштинским заводом за заштиту споменика. Крај радова предвиђен је за октобар 2012. године, након чега ће почети следећа фаза која предвиђа унапређење садржаја у смислу повећања ентеријерске вредности и улагање у опрему за функцоинисање објекта - рекао је Шечић. С .И.

Пут под ноге за 33 дана БЕЧЕЈ: Чланови наше екипе годинама, свако на свој начин, путује по Србији, бележимо детаље и све покушавамо да „спакујемо“ у неке лепе приче. То смо остварили кроз пројекте „Србија од срца“, „Отвори очи, отвори свој свет“... Овога пута смо се уортачили у тим, пешаче-

ма. Ту су скелом прешли највећи речни ток у земљи и упутили се војвођанским пејсажима преко Делиблатске пешчаре, Владимироваца, Ковачице, Ечке, Меленаца и Новог Бечеја у Банату, мостом прешли Тису и стигли у Бачку. Прва станица био им је Бечеј, где им је дома-

dnevnik

ЛИГАШИ КАЊИЖЕ НЕЗАДОВОЉНИ ШТО ОПШТИНСКА ВЛАСТ НИЈЕ ИЗАБРАНА

Општинско руководство да призна пораз

КАЊИЖА: Челници Општинског одбора Лиге социјалдемократа Војводине и одборници СО Кањижа Карољ Вадас и Горан Никичић на конференцији за новинаре изразили су незадовољство што је од избора прошло скоро два месеца и још увек није изабрана власт у општини. Они су подсетили да су месец дана након избора, 6.јуна, Демократска странка, Лига социјалдемократа и две групе грађана „Бирај пут - Иштван Бачкулин“ и „Време је за буђење - Јожеф Франчик“ усагласили своје ставове и потписали коалициони споразум,

усвојили смернице и програм деловања као и расподелу функција.

- Након тога долази до притисака из централа Демократске странке и Савеза војвођанских Мађара да се конститутивна седница одложи и почну разговори општинских руководстава ове две партије. Два пута су на овај „присиљени“ састанак сели да разговарају представници ДС-а и СВМ-а, али по нашим сазнањима до сада није дошло до никаквог помака. Ипак, 21.јуна је дошло до верификовања мандата и ту је седница прекинута - подсећају

челници ЛСВ Кањиже. Они указују да је претходне изборе 2008. године добила коалиција коју је предводио СВМ, са 19 мандата, наспрам 10 мандата ДС-а, а да је сада ситуација обрнута јер договорена и потписана коалиција има 17 мандата, наспрам 11 мандата СВМ-а. Вадас и Никичић подсећају да је тада председник општине рекао „да га обавезује бирачка воља грађана“, па је СВМ, односно Мађарска коалиција самостално формирала општинску власт.

- Садашњу коалицију две странке и две групе грађана тако-

„ЈУГОРЕМЕДИЈУ” ПОТРЕСА И НЕСЛОГА АКЦИОНАРА

Ко има пра во да пред се да ва Скуп шти ном

ЗРЕ ЊА НИН: Изузетно лоша ситуација у Фабрици лекова „Југоремедија” огледа се, не само у губицима, блокади рачуна, „дебелом” кашњењу у исплати зарада, обустављању производње и упућивању 460 радника на принудни одмор, него и у свађи малих акционара зрењанинске фармацеутске куће. Да сувласници некада значајне и успешне фабрике имају подељена мишљења о актуелној по словној ситуацији и о томе ко је одговоран за њен суноврат, видело се и на осмој редовној Скупштини акционара „Југоремедије”. Требало је на њој решавати нагомилане проблеме и изјаснити се о учинку досадашњег руководства фабрике, предвођеног в.д. директора Здрав ком Де у ри ћем, али је Скупштина одложена због недостатка кворума, па је поново заказана за 15. јул. Запело је, заправо, око прве тачке дневног реда, односно око избора председника Скупштине. Наиме, на ту функцију изабран је Иван Зла тић, годинама близак Деурићев сарадник, а наводно највећи

ков и Љу бо мир Ђу ли нац, представници 1.117 малих акционара, са укупно 21,826 одсто од укупног броја акција. Они су имали пуномоћ за заступање и захтевали су да председавају Скупштином. Али, уместо тога за председника је изабран Златић. Како тврде Станков

и Ђулинац, то је учињено након сагласности стотинак нелегитимисаних лица која су присуствовали Скупштини. За реч се јавио

Не може ни редовно, ни ванредно Мали акцонари окупљени у Удружење „Југоремедија 3” протеклих неколико месеци у више наврата су захтевали сазивање ванредне Скупштине. Разлог - катастрофално пословање и некомпетентност менаџмента. Зрењанински Привредни суд два пута је налагао сазивање ванредне Скупштине, али руководство „Југоремедије” није реаговало, него је покренуло спор пред Апелационим судом. Сада је јасно да неће лако ићи ни са редовном Скупштином. А, фабрика је све ближе стечају.

акционар који је у том моменту присуствовао седници.

- Он, међутим, није акционар, већ пуномоћник малих акционара, чији је укупан број нижи од броја акција акционара које смо ми заступали – изјавили су зрењанински адвокати Јо ван Стан -

адвокат Станков како би указао на неправилност у поступку избора председника Скупштине, односно на супротност спроведеног по ступка са одредбама Статута „Југоремедије” и важећег Закона о привредним друштвима.

ње изабрали као лични чин, одредили маршруту од југа ка северу Србије са жељом да своју земљу прикажемо из неког другог, новог, свежег угла- рекао је аутор пројекта „Пут под ноге – 33 дана“ фотограф Иван Страхинић. Експедиција је кренула 31. маја с Големог врха планине Дукат на тромеђи Бугарске, Македоније и Србије, одакле пешице тече големи пут дуг 700 километара у трајању 33 дана. Имајући у виду да су са собом носили комплетну опрему за снимање, фото и видео, бележили су бројне прелепе пределе преко Бесне кобиле, Власинског језера, Суве планине, Сићева, Ртња, Кривог Вира, Бељанице, Крупајског врела, Хомољских планина, Загајичког брда до Дунава код Ра-

ћин био дописник Радио Новог Сада Слободан Малешев, а онда су ишли Потисјем кроз атаре Бачког Петровог Села, Мола, Аде, Сенте, Кањиже и данас завршавају експедицију у Хоргошу. Поред аутора пројекта Ивана Страхинића, у петочланој експедицији је дама алпинисткиња и једна од ретких жена с Балкана која је освојила Монт Еверест Драгана Рајбловић, сниматељи, Иван Дерикоњић, у првом делу експедиције Иван Влашки, а у другом Јовица Батар, те монтажер и редитељ Зоран Минић, који би на крају путешествија све требало да измонтира у филм од 33 минута, где ће дан путовања бити представљен минутом емитовања. В. Јанков

БОГОЈЕВО: Међународни дан Дунава обележен је и у општини Оџаци, на обали ове реке код Богојева у викенд насељу, које су викендаши за ову прилику посебно уредили. Оџачки сликари Шандор Гогољак, Бошко Ђорђевић, Илона Молнар, Илија Станковић и Слободан Трајковић изложили су своје радове на тему „Дунав у мом видокругу“, а ученици ОШ „Јожеф Атила“ из Богојева, пажљиво су посматрали изложена дела оџачких сликара, а онда су узели бојице у руке и цртали на тему „Дунав у мојим очима“. Сликари су пажљиво прегледали и оценили их оценом одличан, пошто су је сви

заслужили, бар због труда. Иначе ови ученици са својом учитељицом Пирошком Венцел, су исто-

времено чланови еколошке секције основне школе из Богојева.

СВЕТСКЕ ЕЛЕКТРО-ЗВЕЗДЕ У АПАТИНУ

„Silicone soul” на ду нав ској пла жи

- Истовремено, упознао сам све присутне са чињеницом о томе колико акционара заступамо колега Ђулинац и ја, и позвао сам председника Управног одбора „Југоремедије” Ме ху Оме ро ви ћа да ме именује за председника Скупштине. Предлог је одбијен јер писмена пуномоћја, на-

водно, нису у сагласности са позитивним законским прописима. На моје питање ко је утврдио валидност пуномоћја одговорено је да је то урадила стручна служба фабрике, али сам остао ускраћен за одговор на питање на основу ког прописа или акта је то учињено – објаснио је Станков. Након тога, ова двојица адвоката су по налогу малих акционара напустила седницу, пошто је постало очигледно да им заступање неће бити омогућено.

- Према важећем Статуту друштва, те Закону о привредним друштвима, једина надлежна да оцењује валидност предатих пуномоћја јесте Комисија за гласање коју именује председник Скупштине. Стога се логично може поставити питање како било ко може утврдити невалидност пуномоћја предатих од стране било кога пре формирања Комисије за гласање – закључио је Ђулинац. Ж. Балабан

Обележен Дан Дунава Иван Страхинић, Зоран Минић, Драгана Рајбловић и Иван Дерикоњић

ђе обавезује бирачка воља грађана који очекују промену општинске власти. ЛСВ доследно остаје за потписани коалициони споразум, као и увек поштујући вољу грађана, да оно што смо обећали и остваримо и руководство странке нам у томе даје безрезервну подршку. Молимо досадашње општинско руководство да призна пораз на овим изборима у односу на коалцију, која жели да ради на нормалном функциониснају и развоју и испуњењу воље грађана наше општине - саопштили су челници и одборници ЛСВ Кањиже. М. Митровић

Професор Бошко Ђорђевић је одржао предавање на тему „Римски лимес“, у коме је говорио о утврђењима и местима на обали Дунава од Илока, Вуковара, Борова и Даља, која се налазе на супротној обали Дунава у односу на Богојево. Овај топао летњи дан остаће у сећању учесника и по изванредном рибљем паприкашу који су припремили Јошка и Карчика, искусни риболовци. и још искуснијих мајстора рибљег паприкаша. С.Милер

АПА ТИН: Осми пут заредом, а две године под покровитељством „Beck’sperience”-а, фе стивал „Cyclone on the beach” одржаће се 6. јула на пешчаној плажи ресторана „Плава ружа”, на обали Дунава у Апатину. Настављајући да доводе највеће звезде светске музичке сцене, организатори ће домаћој публици омогућити да ужива у музици познатог британског DЈ дуа „Silicone soul“ (Craig Morrison i Graeme Reedie). Светски „DЈ прваци” доносе своју најсвежију продукцију, а на сцени под ведрим небом придружиће им се и „Sevdah Baby”, Владимир Аћић, Факир и Иван Пешут. Овај летњи фестивал већ седам година има константну и велику посећеност. Сваке године у Апатин се сјати око 4.000 младих из градова широм Србије, као и из Мађарске и Хрватске. В. Х.

За јед но смо ја чи ВР БАС: У Врбасу је одржан тродневни фе стивал „Заједно смо јачи“ на којем су своје умеће показала ромска деца, као и чланови Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама. Организатор овог фестивала је Асоцијација младих Врбас у сарадњи са Црвеним крстом општине Врбас и Удружењем грађана за помоћ МНРО „Кућица“. Првог дана фестивалаизведен је културно – уметнички програм на којем су се деца представила кроз песме, рецитације, скечеве и игре. Дан касније, организован је маскенбал на којем су малишани сама припремила своје маске, као и продајна изложба ручних радова корисника удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Кућица“. Јуче су одржане „Игре без граница“ где су најмлађи показала своје физичке спо собно сти и спорт ско такмичарски дух.На фестивалу је учествовало око педесетак деце. М. Кк.

RePORTA@e

dnevnik

ponedeqak2.jul2012.

11

RE ZER VAT PRI RO DE „ZA SA VI CA” O@I VEO KAO U VRE ME KAD SU NE BOM VLA DA LI ZMA JE VI MA ^VE, VI LE I VI LE WA CI

Di no sa u ru si u go sti ma kod ma ga ra ca i man gu li ca

a r e su, de f i n i t iv n o, pro sla vi le Srem. Iako je Obed ska sta ri ja, po sled wih go di na po po pu lar no sti ju je za se ni la Za sa vi ca, re ~i ca du ga 33 ki lo me tra, ko ja te ~e ju `nom Voj vo di nom i se ver nom Ma ~vom. Me {ta ni je od dav ni na pro zva {e ba rom. Raz log je ze le ni }i lim od buj nog biq nog pre k ri v a ~ a, ko ji na po je di nim de l o v i m a to l i k o uspo ra va tok Za sa vi ce da se ima uti sak da ni ne te ~e.

Ali iz vo ri je pri kri v e n o na p a j a j u bi strom vo dom.

Za sa vi com je, ka `u pre da wa, te kla Dri na dok su ne be si ma vla da li zma je vi Ma ~ve. Vre me nom su Dri nu za me - Po gled na re ku ko ju mr zi da te ~e ni li Sa va, vi le i vi le wa ci. A on da su je osta vi lo k al n o sta n ov n i { tvo ni j e li sa mu, bez iz vo ra i u{}a. Bez mno go ma ri lo za taj dra guq to ka i ime na, po ma lo za bo ra pri ro de ve} su sav ot pad ba ca vqe nu. Ka ko je bi la gor da, hte li u Za sa vi cu, ko ju su tre ti ra la je da te ~e i bez wih. I us pe li kao obi~ nu ba ru. Za hva qu ju la. Kre nu la je za Sa vom, ni br }i Ba }i noj dru `i ni, Za sa vi ca za, ni du bo ka. Ali, ~i sta kao ne sa mo da je spa se na od pro pa su za be be }a. I ne sa mo re ka, sti ve} je po sta la omi qe no me re ~i ca ili ba ra, {ta li je ve}, sto za sve ko ji `e le da ose te ve} is pre ple ta nost vla `nih ne p a t vo r e n u pri r o d u. Go d i li va da i {i ro kih oba la ~i ne {we do la zi vi {e od 8.500 qu ram le po ti. di, naj vi {e de ce, jer je Za sa vi I mo `da bi sve ta le po ta i ca po sta la go to vo ne za o bi la da nas bi la ne do ~a ra na da ni je zna „sta ni ca” u pro gra mu |a~ bi lo Slo bo da na Ba }e Si mi }a kih eks kur zi ja. Vi kend je, po i gru pe en tu zi ja sta. Pre po zna - pra vi lu, „re zer vi san” za po ro li su svu le po tu Za sa vi ce i re - di~ ne iz le te. {i li da je za {ti te. Pre ti la I dr `a va je pre po zna la te joj je opa snost od za ga |e wa jer vred no sti pa je Za sa vi cu i we -

B

Mno go se le po hra ni i dvo no `na vr sta

no pri o ba qe na 1.800 hek ta ra, pro gla si la 1997. za pri rod no do b ro od iz u z et n og zna ~ a j a.

Da nas je to oaza za oko 800 vr sta bi qa ka, 192 vr sta pti ca, 25 vr sta ri ba, a to li ko je vo do ze ma ca i gmi za va ca. U Za sa vi ci se po no se ri bom um bra, ko ji je di no u Sr bi ji `i vi ov de, kao i da brom, ko ji je pre vi {e od 100 go di na i{ ~e zao.

Ipak, za h va q u j u } i po k lo n u Ba var ske, da bar se ve} odo ma }io u Za sa vi ci.

Vra }a ju }i se pro {lo sti, u Za sa vi ci su se po no vo po ja vi le za b o r a v qe n e do m a } e ra s e – man gu li ca, srem ska cr na ra sa svi we, za tim po dol sko go ve ~e i bal kan ski ma ga rac.

Dru {tvo im pra ve ta ko |e ret ke vr ste – bu {a, do m a } i brd s ki kow, ov ca, vla {ka vi to ro ga i bal kan ska ko bi la.

Za s a v i c a je pro t e kla tri me se ca go sti la i – di no sa u ru se. Di vo v i iz pro { lo s ti sti gli su u pri rod noj ve li ~i ni i ta~ no ona ko ka ko su iz gle da li.

Sva ki eks po nat re kon stru i san je po po sled wim ot kri }i ma is tra `i va~ kog cen tra Pa len to lo {kog mu ze ja iz Ha no ve ra. Po red sva kog od 60 di no sa u ru sa

PRE^ANSKA LEKSIKA

O

t ka ko su nas je se nas po’a ra li ne spa vam vi {e qud ski. Va {ke s ve ~e ri pu {tam s lan ca, dr `im ih glad ne, vi le me }em iza vra ta, al’ sve mi slim da je ya be jer se sad lo po vi ni ~e ga ne bo je! – stal na je ja di kov ka onih ko ji su bar je da red bi li opqa~ ka ni, oslo bo |e ni {un ki i ko ba si ca iz su {ni ca i s ta va na, ne ki, bo ga mi, ~ak tu ~e ni i mu ~e ni, sve da oda ju di dr `e nov ce. Iako je Voj vo di na rav na, ne ma se di sa kri ti, da wu se sve vi di ~ak na tri du `i, za ve drih no }i se i na da le ko mo `e pri me ti ti sve sum wi vo – lo po vlu ka je uvek bi lo. A iz gle da da }e ga i da qe bi ti i u ovo vre me osve tqe nih {o ro va, ra znih vi deo-nad zo ra i elek tron skih ogra da. Mno gih ~ak i s tra gi~ nim is ho di ma. ^ak i naj no vi je pe sme opo mi wu da su vre me na sjaj na za lo pu `e: “Ve tar du va, sva se go ra qu qa / Po{’o Mi le vi no grad da ~u va”. Ne ma ve ze {to je to Mi le s Laj ko va~ ke pru ge, raz boj ni ci ne zna ju za gra ni ce. ’Ara ju ara mi je, ra zni asa si, |il ko {i, van dro ka {i i raz boj ni ci svih fe la. Po’ara ni su oni naj sla bi ji, sta ri i ne mo} ni, iako zna ju lo po vi da je kod wih naj ta wa asna. Na ja ~e, pa i bo ga ti je, ret ko uda re, sem ako se ba{ ne uka `e do bra pri li ka. Pri ~a mi po zna nik u Be ge ~u da ni ka kve bra ve po ma `u. ^ak je bo qe osta vi ti sve ot kqu ~a no. Iz prak ti~ nih raz lo ga. On je du `e u ino stran stvu, gde je do ne dav no i ra dio, {to su lo po vi, na rav no, zna li. Le po ure |e nu ku }u re dov no je nad gle da la ta {ta, ali, is po sta vi lo se, su vi {e pri qe `no. Ne sa mo da je tvr do za kqu ~a va la glav ni ulaz ve} i sva vra ta iz me |u ode qe wa, ko jih je bi lo ba{ do sta, ka ko i pri li ~i za vi ~aj nom do mu uspe {nog ga star baj te ra. Ta ko su uqe zi ima li do dat ni po sao ili ve `bu. Raz va li li su i sva vra ta u ku }i. [te ta je bi la bar du plo ve }a jer je sve tre ba lo me wa ti, ne gde ~ak i ra ga sto ve. ’Ara we je taj na ra bo ta, pri ko joj lo pu `e ra ~u na ju da ne }e bi ti ot kri ve ne. [to obi~ no i bi va. Do bro or ga ni zo va ne ban de mo gu i de ce ni ja ma te ro ri sa ti i do sta {i ro ku oblast. Sve do ~e o to me pre da wa o ~u ve nim haj du ci ma iz pro {lo sti, ~ak su u{le u pe sme “pod vi zi” ra znih Fel ta na (Mak si ma) i ^a ru ga (Jo ve), ali ve ro vat no jer su bi li sor ta na lik na Ro bi na Hu da, pa je na rod ga jio i sim pa ti je pre ma tim haj du ci ma, ali ne ba{ ma sov no jer jed na stro fa ve li

Po ’a ra ti ili za {to sa la {a ri dr `e vi le iza vra ta da je “Fel tan Mak sim ra no ura nio i do zo re u Som bo ru bio. Sev ni mu wo da vi dim ula re da od ve dem ja {vap ske ri |a ne.”

Sim pa ti je su, da kle, bi le se lek tiv ne, ma da lo pu `e obi~ no ne pa te od na ci o nal nih, ra snih, ver skih i dru gih pred ra su da. Zdi pi {u {ta god na |u. Na ro ~i to ako ne {to ni je bra we no, kao {to su sad me tal na opre ma na gro bqi ma, {ah to vi na uli ca ma, pa ~ak i ne vi dqi ve stva ri, kao {to je stru ja i ko do vi kre dit nih kar ti ca!

Ko we vi {e ne. Osim kad se de si su prot no. Ako

se ne upri li ~i ne ko do ga |a we, pre vrat ili pra vi rat. On da se gra bi sve, ali to ve} ni je ’ara we, ve} pqa~ ka. ^e sto pred o~i ma, ili bar s pre }ut nim odo bra va wem vla sti. Jed ni se “oslo ba |a ju” vi {ka vred no sti u ob li ku ku }a, wi va, du }a na, pa i ye le pa ko wa, ne kad do bi ju ce du qu da su to po se do va li, pa wo me mo gu da se bri {u po sle ve li ke nu `de jer uz ta kva do ga |a wa naj ~e {}e do la ze vre me na kad u rad wa ma ne ma ni – to a let-pa pi ra.

Pa vle Ma le {ev (Kwi ga „Tri red ri ba pli va„ ovog auto ra mo `e se ku pi ti u no vo sad skim kwi `a ra ma „Most„, „Ma la ve li ka kwi ga„ i „Kod Le mi ja„)

Odo ma }i li se u sremskoj ravnici

U`i vo lep {e ne go u sli kov ni ci

je i ta bla s we go vom de taq nom “bi o gra fi jom”.

Ni su sa mo pri ro da, biq ke i `i vuq ke za {tit ni zna ci Za sa vi ce. Mi haj lo Stan ko vi} je u re zer va tu stru~ ni sa rad nikis t ra ` i v a~. Po pro f e s i j i

{u m ar s ki teh n i ~ar, ro d om iz Srem s ke Mi t ro vi ce, ve li ki je za qu bqe nik u pri ro du. Kad ga ugle da te, ona ko „na o- ru ` a n og“ svim apa ra ti ma za pra }e we i po sma tra we sta wa na te re nu, shva ti te da je on pra vi ~o vek na pra vom me stu.

U Par ku pri ro de je od sa mog po ~et ka, da kle rav no 15 go di na. Bi lo da vo di gru pe tu ri s ta bro d om po vo de nom to ku Za sa vi ce, dr `i jav ni ~as gru p a m a u Vi z i t or s kom cen tru ili na pa {wa ku Va qe vac, Mi haj lo s jed na kim en tu zi ja zmom ob ja {wa va, edu ku je i uka zu je na ogro man, ne pro ce wiv zna ~aj Za sa vi ce i we nog za { ti } e n og bla g a. Mi h aj l o

ka `e da mu je dnev ni te {ko na dok na di vi re kord bio la ne, kad je na bro du „Um bra“ 17 pu ta pri ~ao pri ~u o istom – mi ga slu {a li “sa mo” tri pu ta i sva ki put je bi lo upe ~a tqi vo zbog ne po no vqi vog `a ra s ko jim go vo ri.

– Sr bi ja ima do sta sta ni {ta ret kih vr sta, ali je pro ble ma ti ~an na{ od nos pre ma wi ma. Po mom is tra `i va wu, 99 od sto se naj ~e {}e pre tva ra u {um ske plan ta `e ili isu {u je ako su mo ~var na jer je eko nom s ki mo m e n at naj ~ e { }e pre su dan. Za {ti ta pri ro de je na ve o ma ni skom ni vou i ni je si stem ski re gu li sa na. Xa ba ja ~u vam ne {to ako mi ne ko li ko ki lo me ta ra odav de za pa le str wi ku i uni {te sta ni {ta ne kih ret kih vr sta. Jo{ je ma la svest qu di o eko lo gi ji i mo ra mno go da se ra di na edu ka ci ji, po g o t o v o mla | ih, o zna ~ a j u pri ro de – ve li Mi haj lo.

Mi lan Bo zo kin Foto: Ni ko la Sto ja no vi}

Za {to Len ku ne pu {ta ju na „Eg zit” la ni ce Udru `e wa „Len ka“ iz Oxa ka ba{ su se te meq no spre ma le da le tos svo je zna we i ru ko tvo ri ne po ka `u mno gim, po go vu ino stra n im, go s ti ma „Eg z i ta”, ali ni s u us p e l e da pro na |u na ~in da se re gu lar no pop nu na Pe tro va ra din sku tvr |a vu.

– I su vi {e smo ozbiq ne da se do |e mo s ku ti ja ma ro be i stre pi mo od in spek ci je jer ni smo us pe le da us po sta vi mo kon takt s ne kim nad le `nim ko bi nam obez be dio me sto u gra du, gde bi smo bar je dan dan pro da va le ono {to smo na pra vi le.

A mi ne mo `e mo da za ra di mo i pla ti mo tak se ko li ko te zge s br zom hra nom ili pi vom. @e le le smo da na Dra ga na \ur |e vi}-Jo va no vi} li cu me sta po ka `e mo na pro stor. Bi lo bi ih si gur no i {u, dav no za bo ra vqe nu, teh ni ku vi {e, ali po {to tek po ne kad pu sto va wa vu ne, ka ko od sa mo kap ne ko ji di nar za pro da tu ro jed ne puf ni ce vu ne na sta ju pa pu bu, ma lo ih se du `e za dr `a va. ~e, nov ~a ni ci, {e {i ri ili na One ko je su is tra ja le ve} su na kit, jer ve ru je mo da bi to za mno gra |i va ne. Po ~e li su da sa ra ge bi la pra va eg zo ti ka – vaj ka se |u ju i s Et no-mre `om, pre ko Dra ga na \ur |e vi}-Jo va no vi}, ko je pro da ju svo je pro iz vo de i ~la ni ca „Len ke“, ko ja je, za hva pri ma ju na rux be ni ce. No, sve je qu ju }i Tu ri sti~ koj or ga ni za ci to ma l o da se tre t i r a kao ji svo je op {ti ne, u apa tin skoj ozbiq na za ra da. ma ri ni ima la svoj {tand to kom – Ipak, za do voq ne smo jer smo Saj ma na u ti ke.

Udru `e we je pre tri go di ne pre sa mo sla ga le go to ve pro iz osno v a l o {est ne z a p o s le n ih vo de. Ove zi me pla si ra le smo `e na, iz me |u 35 i 45 go di na, ko - do sta {e {i ra po pro dav ni ca ma je se ba ve i tka wem na dr ve nim ove mre `e u Be o gra du. Sad smo raz bo ji ma, zla to ve zom i dru gim po ~e le i sa me ide mo po ne kim ru~ nim ra do vi ma. Za hva qu ju }i ma ni fe sta ci ja ma, ali ni je jed ma ti~ noj op {ti ni, „oku }i le” no stav no oba zbe di ti pre voz i su se u me snom Sport skom cen - bo ra vak iz van na {eg gra da. tru, gde ima ju i svoj iz lo `be ni Ipak, sva ko nas pu to va we raz ve -

^

se li, po go to vo kad vi di mo ko li ko su qu di za in te re so va ni za ono {to ra di mo – ne po pra vqi vi je op ti mi sta Dra ga na.

Si ro vi na za kre a ci je i ima i ne ma. Na i me, vu na na kon stri `e wa ova ca ~e sto osta je raz ba ca na po red pu ta ili na sme tli {ti ma, ali ne ma vla ~e ne, po {to je za nat vu no vla ~a ra mal te ne iz u mro u na {oj ze mqi.

– Ob u ~i la sam se ja i za vu no vla ~a re we, ali ne mam gde to da ra dim jer `i vim u te snom sta nu.

Ina ~e, do sad smo bez pro ble ma vu nu na ba vqa le u Lo zni ci i Pi ro tu, gde i ni je ta ko sku pa – ka `e Dra ga na.

Sa mo jo{ da „Len ki” ne ko po mog ne da od svog ra da ima ve }u vaj du.

J. Prel ~ec

12

crna hronika

ponedeqak2.jul2012.

SU TRA SU \E WE BIV [IM FUNK CI O NE RI MA „OBI LI ]A” DRA GI [I BI NI ]U I JO VA NU DI MI TRI JE VI ]U

Pro da ja fud ba le ra po Ce ci nom na lo gu?

Su |e we ne ka da {wim funk ci o ne ri ma FK „Obi li}„ Dra gi {i Bi ni }u i Jo va nu Di mi tri je vi }u zbog op tu `bi za ne za ko ni tu pro da ju fud ba le ra tog klu ba Mi la na Ob ra do vi }a „Lo ko mo ti vi” iz Mo skve tre ba lo bi da po~ ne su tra u Vi {em su du u Be o gra du. Bi ni }u se na te ret sta vqa kri vi~ no de lo zlo u po tre be

ko li ko su ka `we ne zbog ne za ko ni te pro da je 11 fud ba le ra „Obi li }a”.

Bi ni} i Di mi tri je vi} se te re te da su mo skov skoj „Lo ko mo ti vi” pro da li Ob ra do vi }a za tri mi li o- na do la ra, a da pri tom ni {ta od tih pa ra ni je upla }e no na ra ~un klu ba. To su, ka ko se sum wa, ra di li

Sum wa se da je Dra gi {a Bi ni} ra dio po na lo gu Sve tla ne Ra `na to vi}

slu `be nog po lo `a ja, a Di mi tri je vi }u da mu je u to me po mo gao.

Bi ni} i Di mi tri je vi} na {li su se na op tu `ni ci iz mar ta pro {le go di ne za jed no s folk-pe va ~i com i vla sni com FK „Obi li}„ Sve tla nom Ra `na to vi} i we nom se strom Li di jom Oco ko qi}, ali su wih dve ubr zo na kon to ga s Tu `i la {tvom za kqu ~i le spo ra zum o pri zna wu kri vi ce i iz be gle su |e we. Se stre su pri hva ti le ka znu od go di nu da na od no sno {est me se ci ku} nog za tvo ra, ko ju su u me |u vre me nu od slu `i le, a osta lo im je da pla te jo{ po la mi li o na evra, od mi lion i po na

po na lo zi ma vla sni ce FK „Obi li}„ Sve tla ne Ra `na to vi}, kao od go vor na li ca u klu bu, pa su 2. ju la 2001. go di ne u Mo skvi za kqu ~i li su ugo vor s pred stav ni ci ma „Lo ko mo ti ve” o pro da ji Ob ra do vi }a.

Mi lion do la ra je upla }e no na ra ~un pri vat nog pred u ze }a u Bi je qi ni, a za tim je no vac pre dat vla sni ci klu ba na ru ke. Osta tak je i{ao pre ko vi {e pri vat nih ra ~u na u Bel gi ji (Bri sel), Le to ni ji (Ri ga), [pa ni ji (Mar be qa i Pal ma de Ma jor ka), [vaj car skoj (@e ne va i Lu ga no) i u SAD (Wu jork), sum wa Tu `i la {tvo.

(Ta njug)

Me sto ne sre }e

NE SRE ]A KOD PO @E GE

Po gi nu le dve se stre U te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la ju ~e u me stu Gu gaq kod Po `e ge stra da le su dve oso be, a dve su te {ko po vre |e ne, ja vqa RTS. Ju li ja na M. (21) i Sla |a na M. (24) iz Po `e ge pre mi nu le su od za do bi je nih po vre da u u`i~ koj bol ni ci, dok su Ni na P. (21) iz Po `e ge i Mi lan P. (28) iz Lu ~a na u te {kom sta wu, po tvr |e no je RTS-u u po li ci ji i u`i~ koj bol ni ci.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu po li ci je, do ude sa je do {lo naj ve ro vat ni je ka da je vo za~ xi pa mar ke „to jo ta” po `e {kih re gi star skih ozna ka, ko ji se kre tao iz prav ca Po `e ge, iz le teo s pu ta, uda rio u be ton ski zid, pre vr nuo se i za pa lio.

Tri oso be iz xi pa su pre ba ~e ne u u`i~ ku bol ni cu, a jed na oso ba je ho spi ta li zo va na u ~a ~an skoj bol ni ci.

DR @A VQA NIN SR BI JE DO LI JAO U BiH

Po ku {ao {verc 2.000 pa kli ca ci ga re ta Slu `be ni ci Upra ve za in di rekt no opo re zi va we BiH spre ~i li su ne za ko nit po ku {aj uvo za 2.000 pa kli ca ci ga re ta u Bo snu i Her ce go vi nu. Ci ga re te su bi le obe le `e ne ak ci znim mar ki ca ma Ko so va, a pro na |e ne su u put ni~ kom vo zi lu ~i ji je vla snik dr `a vqa nin Sr bi je, sa op {e no je iz Upra ve za in di rekt no opo re zi va we (UIO).

Pri li kom na knad ne kon tro le pro me ta ro be na put nom prav cu [e pak - Bi je qi na, ovla {}e ni slu `be ni ci UIO, u sa rad wi sa slu `be ni ci ma Gra ni~ ne po li ci je BiH, za u sta vi li su pet ki lo me ta ra iza gra ni~ nog pre la za [e pak vo zi lo mar ke „ju go ko ral 1.1”, ko jim je upra vqao dr `a vqa nin Sr bi je, pre ne la je Fe na.

Pri li kom de taq nog pre gle da vo zi la u we mu su pro na |e ne skri ve ne ci ga re te s ak ci znim

mar ki ca ma Ko so va i to „eva slims” - 1.750 pa kli ca i „ron hill wih te” - 250 pa kli ca.

Osnov ni sud u Bi je qi ni je iz re kao za {tit nu me ru pri vre me nog od u zi ma wa pro na |e nih ci ga re ta i auto mo bi la ko ji je ko ri {}en za pre nos ci ga re ta.

Osum w~e ni je po vrat nik u ~i we wu ne za ko ni tih rad wi.

Gra ni~ na po li ci ja Br~ ko je 9. ma ja ove go di ne od osum wi ~e nog pri vre me no od u ze la 3.012 pa kli ca ci ga re ta s ak ci znim mar ki ca ma Sr bi je i Ko so va, a osum wi ~en je i za da va wa mi ta. To je i bio raz log spro vo |e wa no ve ope ra tiv ne ak ci je, s ob zi rom na to da su slu `be ni ci Gra ni~ ne po li ci je u Br~ kom i slu `be ni ci UIO ras po la ga li po da ci ma da ista oso ba ko ri sti vi {e vo zi la ka ko bi pre no si la ci ga re ta.

(Ta njug)

dnevnik

MI NI STAR PO LI CI JE IVI CA DA ^I]:

Za kle tva @an dar me ri je ne pri hva tqi va Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da ni je odo brio no vu za kle tvu pri pad ni ka @an dar me ri je i da taj tekst vi {e ne tre ba upo tre bqa va ti jer mo `e pred sta vqa ti ali bi za sum wu u evrop sku ori jen ta ci ju bu du }e Vla de Sr bi je.

– Ni ka kvu od lu ku o to me ni sam pot pi sao i mi slim da to ne tre ba vi {e da se upo tre bqa va za to {to otva ra ne po treb na pi ta wa da li se to od no si na ne ka op {ta me sta, da li su u pi ta wu me ta fo re ili su u pi ta wu ne ke, ka ko to ne ko na zi va, pret we – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Ko wi~ kom klu bu „Po li ca jac”.

On je na gla sio i da su @an dar me ri ja i po li ci ja u funk ci ji od bra ne i za {ti te gra |a na i Sr bi je „a ne da bi pra vi li pro ble me na Bal ka nu”.

– Ni jed na je di ni ca u MUP-u i Voj sci si gur no ne }e ra di ti ni {ta bez ko man de nad le `nih sta re {i na i dr `av nih or ga na – re kao je Da ~i}, ko ji je od pred sed ni ka To -

Pri pad ni ci @an dar me ri je na smo tri

mi sla va Ni ko li }a do bio man dat za sa stav no ve Vla de Sr bi je. @an dar me ri ja, ko ja je 28. ju na obe le `i la svoj dan i sla vu, pro mo vi sa la je na Vi dov dan no vu za kle tvu ko jom se we ni pri pad ni ci za kli wu da }e po be di ti ili ~a sno po gi nu ti za Sr bi ju, ko je

ne ma bez Ko so va. Da ~i} je pod se tio na to da ni je bio pri su tan, zbog una pred do go vo re nih oba ve za, u de lu ka da je, po vo dom obe le `a va wa da na @an dar me ri je, ~i tan tekst za kle tve.

– Ni ti je to zva ni~ na za kle tva, ni ti ona po sto ji u bi lo ka kvim

pro pi si ma, ni ti sam je ja odo brio – re kao je Da ~i}, pod se tiv {i na to da, ina ~e, sva ka je di ni ca MUPa ima svo ju sla vu.

On je ne gi rao sta vo ve pot pred sed ni ce De mo krat ske stran ke Je le ne Tri van da je po zi vao na po vra tak srp skih bez bed no snih sna ga na Ko so vo i Me to hi ju, oce niv {i da ta kav na ~in ko mu ni ci ra wa pred stav ni ka biv {ih ko a li ci o nih part ne ra SPS-a ni je ni ko rek tan ni kon struk ti van.

– Sr bi ja je za in te re so va na za mir na Bal ka nu, to zna ~i za mir na Ko so vu i Me to hi ji, a to zna ~i za po {to va we Re zo lu ci je 1244 SB UN, a to zna ~i da na {ih bez bed no snih sna ga ne }e bi ti kao {to ih ni sa da ne ma na Ko so vu i Me to hi ji – po ru ~io je Da ~i}, ko ji je u ak tu el noj vla di i za me nik pre mi je ra.

On sma tra i da ta kve sta vri, kao {to je no va za kle tva @an dar me ri je ne bi tre ba lo da se de {a va ju da, ka ko je re kao, ne bi po sto jao ali bi za sum wu u evrop sku ori jen ta ci ju Sr bi je.

(Ta njug)

NA SIL NI CI I HU LI GA NI POD PLA [TOM NA VI JA^ KIH GRU PA

No vi Sad po stao cen tar na vi ja~ kih ob ra ~u na Do pre ne ko li ko go di na okr {a ji na vi ja~ kih gru pa bi li su uglav nom „po vla sti ca” Be o gra da, gde su su ko bi „de li ja” i „gro ba ra” kao i in ci den ti ul tra bru tal nih na vi ja ~a FK „Rad„ uobi ~a je na stvar ve} dve-tri de ce ni je. Me |u tim, u po sled wih ne ko li ko go di na No vi Sad je po ~eo da pred wa ~i po in ci den ti ma i na si qu ko je do la zi upra vo od na vi ja~ kih gru pa ko jih je u voj vo |an skoj pre sto ni ci sve vi {e.

Po sled wi in ci dent, ma sov na tu ~a usred be la da na na pre pu nom [tran du, zbog bru tal no sti ko ju su po ka za li u~e sni ci ko ji su jed ni na dru ge i{li pa li ca ma, ma ~e ta ma i svi me {to im se na {lo pod ru kom, jo{ jed nom je uz ne mi rio No vo sa |a ne ko ji jo{ uvek ne mo gu da pri hva te da je wi hov grad od ne ka da vr lo mir ne sre di ne po stao po pri {te kon stant nih okr {a ja na vi ja ~a ko ji ~e sto za gor ~a va ju `i vot i obi~ nim gra |a ni ma ko ji na bi lo ko ji na ~in po ku {a ju da im se su pro sta ve.

U od no su na be o grad ske na vi ja~ ke gru pe, za ko je se ve} go di na ma zna da su wi ho ve vo |e ujed no i vo |e kri mi nal nih gru pa ko je su to li ko ja ke da ~ak u~e stvu ju u pro da ji po je di nih igra ~a svo jih klu bo va, u No vom Sa du je ta spo na, ba rem za sa da, sla bi ja, ali, s ob zi rom na na ra stu ju }i pro blem s na sil ni {tvom i dru gim kri vi~ nim de li ma u ko ji ma u~e stvu ju na vi ja ~i, taj mo del funk ci o ni sa wa se po la ko pre sli ka va.

Na vi ja ~i uglav nom ne `e le da jav no go vo re ovim pro ble mi ma i tvr de da su iz vor pro ble ma naj mla |i ~la no vi ko je je te {ko ob u zda ti, a za ko je ka `u i da ni su ~la no vi na vi ja~ kih gru pa.

Pro blem s na vi ja~ kim gru pa ma, ko je sve ~e {}e na pa da ju i ka da ne ma ni ka kvih utak mi ca i po sta ju je dan od ve }ih bez bed no snih pro ble ma u No vom Sa du, so ci o lo zi ob ja {wa va ju sin dro mom pri pad no sti gru pi ko ja im da je pod strek da ura -

de ne {to {to mo `da ne bi u~i ni li ka da su van gru pe.

Me |u tim, ~i ni se da je kqu~ ni pro blem to {to su vr lo ret ki slu ~a je vi da hu li ga ni is pa {ta ju zbog svog po na {a wa pre, za vre me i na kon utak mi ca, pa su ta ko ohra bre ni da isto po na {a we pri me wu ju i na uli ci, u {ko li ili na bi lo ko jem dru gom me stu jer sma tra ju da im ni ko ni {ta ne mo `e i da ne }e sno si ti ni ka kve po sle di ce.

ti tu le ko ju je Voj vo di na osvo ji la.

Oko sni cu „Fir me” ~i ni ne ko li ko sto ti na na vi ja ~a ko ji su re dov ni na utak mi ca ma, a u me |u vre me nu je for mi ra no ne ko li ko ma wih i ve }ih pod gru pa.

Naj po zna ti ja i naj broj ni ja pod gru pa su „Ul tra NS”, ko ju ~i ne uglav nom sta ri ji na vi ja ~i, me |u ko ji ma je i ve }i broj osni va ~a „Fir me”. Uglav nom ni su sklo ni na si qu u po je di na~ nim okr {a ji -

U ma sov noj tu ~i na [tran du, po re ~i ma ve li kog bro ja o~e vi da ca, u~e stvo va lo je bli zu pe de set hu li ga na, ali osim dvo ji ce ko ja su te {ko po vre |e na, jo{ uvek se ne zna iden ti tet osta lih u~e sni ka.

Zbog u~e sta lih in ci de na ta u No vom Sa du u ko ji ma u~e stvu ju na vi ja ~i, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, pre ne ko li ko da na je raz go vor s wi ho vim vo |a ma oba vio i pred sed nik FK „Voj vo di na„ Rat ko Bu to ro vi}, ko ji je na ja vio da se hu li gan sko po na {a we ne }e to le ri sa ti na sta di o nu „Ka ra |or |e” i da na sil ni ci ni su do bro do {li na utak mi ce ovog klu ba.

Glav nu gru pu u No vom Sa du ~i ne na vi ja ~i „Voj vo di ne„ pod na zi vom „Fir ma”, ko ja je zva ni~ no oform qe na 1989. go di ne, to kom pro sla ve po sled we {am pi on ske

ma, ali re dov no u~e stvu ju u tu ~a ma pro tiv na vi ja~ kih gru pa be o grad skih klu bo va.

Jed na od no vi jih pod gru pa „Fir me” je „G3”, ili „tri ge ri”, ka ko se be jo{ na zi va ju. Naj ve }i broj in ci de na ta, tu ~a i na sil ni~ kog po na {a wa se ve zu je za pri pad ni ke te pod gru pe. ^i ne je uglav nom na vi ja ~i do 25 go di na, a ne ki od wih su pri vo |e ni zbog na sil ni~ kog po na {a wa, ali i dru gih kri vi~ nih de la.

Naj po {to va ni ja me |u „Fir mi nim” pod gru pa ma je ta ko zva na „Over 30”, ko ju ~i ne na vi ja ~i sta ri ji od 30 go di na. Oni su me |u na vi ja ~i ma „Voj vo di ne„ za du `e ni za or ga ni za ci ju sa mog na vi ja wa, pi ro teh ni ku i ko re o gra fi ju.

Kao i „Ul tra NS”, ima ju po dr {ku klu ba i uglav nom vi {e ne

u~e stvu ju u tu ~a ma i hu li gan skim is pa di ma.

U po sled we vre me kao jed na od pod gru pa se po ja vqu je i „Sa na to ri jum”, ali re~ je o ma loj gru pi, a po red te, po sto je i ma we gru pe na vi ja ~a „Voj vo di ne„ iz bli `e oko li ne No vog Sa da. „Ko ri da” je na vi ja~ ka gru pa Fud bal skog klu ba „No vi Sad„ ko ja je na sta la 1990. go di ne, a ~i ni je sto ti nak na vi ja ~a klu ba s De te li na re. Wi ho vi naj ve }i, a ujed no i je di ni pro tiv ni ci, su na vi ja~ ke gru pe „Voj vo di ne”, s ko ji ma su u stal nom su ko bu od osni va wa. Po zna ti su po na ci sti~ kim pa ro la ma, u ne ko li ko na vra ta su or ga ni zo va li ma sov ne tu ~e s „fir ma {i ma”, a ve li ki broj ~la no va „Ko ri de” je po znat po li ci ji i po dru gim kri vi~ nim de li ma.

U No vom Sa du pri li~ no ja ku na vi ja~ ku gru pu ima i be o grad ska „Cr ve na zve zda„, i to pod na zi vom „NSCZ„, ko ji je is pi san na mno gim me sti ma u gra du. Oko sni cu „de li ja” u No vom Sa du ~i ne na vi ja ~i iz Ve ter ni ka, ko ji se ta ko |e ~e sto na |u na stup ci ma cr ne hro ni ke zbog ra znih kri vi~ nih de la. U stal nom su su ko bu s „fir ma {i ma”, po go to vo u vre me od i gra va wa utak mi ca „Cr ve ne zve zde” i „Voj vo di ne”, a je di ni put su uje di ni li sna ge ka da su u ja nu a ru ove go di ne u No vom Sa du za jed no na pa li ko lo nu hr vat skih na vi ja ~a ko ji su se vra }a li s utak mi ce Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu.

Iako ne ma je din stve ne no vo sad ske gru pe, „gro ba ri” ta ko |e ima ju so lid no upo ri {te u No vom Sa du.

Zbog pri li~ no lo {ih od no sa „Voj vo di ne„ i „Par ti za na„, po go to vo u po sled wih ne ko li ko go di na, no vo sad ski „gro ba ri” su ~e sto na me ti „fir ma {a”, a bi lo je i po je di na~ nih slu ~a je va pre sre ta wa i pre bi ja wa na uli ci sa mo zbog no {e wa obe le` ja „Par ti za na”.

N. Per ko vi}

ZA ME NIK TU @I O CA ZA RAT NE ZLO ^I NE SR BI JE BRU NO VE KA RI] TVR DI

Ne ma no vih op tu `ni ca za hr vat ske voj ni ke

Za me nik glav nog tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Sr bi je Bru no Ve ka ri} re kao je da Tu `i la {tvo ne pri pre ma no ve op tu `ni ce za rat ne zlo ~i ne pro tiv pri pad ni ka hr vat ske voj ske, do da ju }i da po sto je jo{ tri pred me ta ko ja }e bi ti ustu pqe na hr vat skom Tu `i la {tvu, ili }e ih okon ~a ti Tu `i la {tvo Sr bi je.

Ve ka ri} je na gla sio da ne ma taj nih po pi sa hr vat skih voj ni ka ko ji su tra `e ni zbog rat nih zlo ~i na, ali da po sto je pre su |e ni pred me ti pro tiv li ca u od su stvu iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ko je raz ma tra ju dr `av ne ko mi si je Sr bi je i Hr vat ske.

– To ne ma ve ze s na {im Tu `i la {tvom, ali mi sli mo da to po li ti~ kim ak tom ili ana li zom tre ba {to pre ra{ ~i sti ti – oce nio je Ve ka ri} za za gre ba~ ki „Ve ~er wi list”.

Po we go vim re ~i ma, u dru go ste pe nom po stup ku u Be o gra du okon ~a no je 11 pred me ta rat nih zlo ~i na ko ji su se do go di li u Hr vat skoj,

a u ko ji ma su osu |e ne 42 oso be na ukup no 435 go di na za tvo ra.

– Na od lu ku Ape la ci o nog su da, osim pre su de u pred me tu „Lo vas”, ~e ka ju pred me ti „Li~ ki Osik” i „Be li Ma na stir”, a pred pr vo ste pe nim sud skim ve }em je pred met „Te wa je dan” – pre ci zi rao je Ve ka ri}.

crna hronika

dnevnik

ponedeqak2.jul2012.

13

TRA GE DI JA U KA RA VU KO VU, KOD OYA KA

Ubi stvo iz qu bo mo re, pa sa mo u bi stvo

JU ^E NA PE TRO VA RA DIN SKOJ TVR \A VI

No` u le |a mla di }a kod di sko te ke Slo bo dan M. (1986) iz Novog Sada zadobio je te{ku telesnu povredu opasnu po `ivot, nanetu se~ivom, ju~e ujutro oko pet sati ispred diskoteke „\ava” na Petrovaradinskoj tvr|avi. Po prvim saznawima, zbog tog doga|aja je raspisana me|unarodna poternica za Novosa|aninom Mar kom M. (1988) za koga se pretpostavqa da je pre{ao dr`avnu granicu.

Navodno, ispred diskoteke je do{lo do sva|e izme|u te dvoji-

ce mladi}a, a po jednoj verziji, neko od wih je dobio i {amare, a osumwi~eni se tereti da je no` zabio u Slobodanova le|a, izme|u ki~me i lopatice. Pacijent je sme{ten u intenzivnoj jedinici Urgentnog centra Klini~kog centra Vojvodine. Ju~e posle podne bio je u stabilnom stawu, ali i daqe neizvesnom, saznajemo nezvani~no.

Svedoci doga|aja saslu{ani su ju~e pre podne u istra`nom odeqewu Vi{eg suda.

E. D.

OD JU ^E, NA OSNO VU DO GO VO RA BE O GRA DA I POD GO RI CE

Srp ski po li caj ci na Cr no gor skom pri mor ju Grupa policajaca iz Srbije brinu}e o boqoj bezbednosti srpskih turista na Crnogorskom primorju, od ju~e pa do 1. septembra, u skladu s dogovorom o saradwi dvaju ministar-

qo vi}, {estorica policajaca ima}e slu`bene mobilne telefone na koje }e gra|ani Srbije na letovawu u Crnoj Gori mo}i da ih kontaktiraju ukoliko budu imali neki problem.

Te le fo ni za kon takt Gra|ani Srbije mo}i }e policajce da kontaktiraju li~no ili putem telefona. U Budvi telefon obi~nog policajca je 381–66–88–92–351, a kriminalisti~kog 381–6688–92–348.

U Herceg Novom telefon obi~nog policajca je 381–66–88–92–350, a kriminalisti~kog 381–66–88–92–347, a telefon policajca u Baru je 381-66–88–92–349. stava. U okviru akcije „Dobar policajac – na{ policajac”, na Crnogorskom primorju }e biti {est srpskih uniformisanih policajaca, po dvojica u Baru, Budvi i Herceg Novom, {to je predvi|eno Protokolom o saradwi ministarstava Srbije i Crne Gore koji je potpisan 11. juna u Beogradu.

Mi ni star unu tra {wih po slova Ivi ca Da ~i} je pre tri dana primio pripadnike srpske policije koji }e zajedno s kolegama iz Crne Gore brinuti o turistima iz Srbije.

Kako je ranije objasnio direktor policije Mi lo rad Ve -

– U ovogodi{woj akciji u~estvova}e i pozornici iz Hrvatske i BiH, rekao je direktor policije Crne Gore Bo `i dar Vuk sa no vi} – nakon potpisivawa protokola 11. juna. – To je poruka svakom gra|aninu da mo`e da bude potpuno bezbedan i da se ose}a kao kod svoje ku}e.

Vuksanovi} je istakao da }e, tako|e na osnovu protokola, biti intenzivirana i saradwa kiminalisti~kih policija. On je poru~io da se nijedan kriminalac „ne}e ose}ati bezbedno na teritoriji Crne Gore”.

(Ta njug)

NE SRE ]A NA ZRE WA NIN SKOM PU TU

Po gi nuo mo to ri sta U saobra}ajnoj nesre}i koja se ju~e oko 8.40 sati dogodila na Zrewaninskom putu, voza~ mopeda S. R. (65) poginuo je na licu mesta, re~eno je Tanjugu u MUP-u.

Nesre}a, koja se desila kod skretawa za Jabu~ki rit, dogodila se kada je automobil „jugo” naleteo na moped.

U centru Karavukova, kod Oxaka, u butiku „Sneki„, desilo se ubistvo i samoubistvo. Zoran Markovi} (55) iz Ba~a s dva metka iz pi{toqa oduzeo je u subotu predve~e `ivot Sne`ani Tomi} Sneki (41) iz Karavukova, vlasnici butika u kojem se dogodila tragedija. Nakon po~iwenog ubistva, Zoran Markovi} je izvr{io samoubistvo, ispaliv{i sebi metak u glavu.

Tragedija se dogodila oko 18.30 ~asova, a pre toga nije bilo nikakvog nagove{taja da }e tako stra{na nesre}a razbiti predve~erwu ti{inu letweg pretoplog dana. Qudi bliski sada pokojnoj Sne`ani Tomi}, `eleli su da ipak ostanu anonimni, a jedan od wenih poznanika rekao nam je: – ^uo sam se tog dana sa Zoranom. Rekao mi je da }e do}i u Karavukovo da sa zaka{wewem proslavi ro|endan kod Sne`ane, koja je trebalo da napravi tortu. Niko nije mogao ni pomisliti da se mo`e desiti ovako stra{na tragedija, pogotovo {to je Zoran bio mirna i stalo`ena osoba – re~i su ovog me{tana Karavukova.

Tragi~nom doga|aju predhodila je, kako saznajemo, kratkotrajna prepirka, a onda su odjeknula tri hica. Iz obli`we pekare su to ~uli i odmah obave-

razvedena i majka dvoje dece, }erke i sina, koji su punoletni.

Nekoliko trenutaka pre tragedije }erka je bila u butiku i samo nakratko iza{la, tako da nije bila prisutna u momentu tragedije, {to je mo`da i sre}na okolnost, jer bi mo`da i tragedija bila ve}a.

`ivot svojoj deci. Ponovila se tragedija u na{oj familiji od pre deset godina kada je na{ brat ostao bez sina, a sad jo{ i ovo, stra{no, {ta drugo da ka`em – rekla nam je Sne`anina tetka Div na Ma ti}.

O tako|e nesre}nom Zoranu Markovi}u saznali smo da je iz

Sne `a na To mi}

stili policiju. Na lice mesta je veoma brzo do{lo vozilo Hitne pomo}i, a de`urni lekar je samo mogao da konstatuje smrt.

– Sne`anino telo je prona|eno u sede}em polo`aju, s dve prostrelne rane, u grudima i u levom obrazu. Markovi}evo telo je bilo u wenoj neposrednoj blizini, s prostrelnom ranom na glavi, tako da se mo`e konstatovati da je re~ o ubistvu i samoubistvu – izjavila je istra`ni sudija Vi{eg suda u Somboru Bra ni sla va Mir ko vi}.

Sne`ana Tomi}, koju su gotovo svi poznavali po nadimku Sneki, bila je veoma komunikativna osoba i uspe{no se bavila svojim poslom u butiku. Bila je

Bu tik na spra tu u ko jem se od i grao kr va vi ob ra ~un

U porodici pokojne Sne`ane pre desetak godina se dogodila jedna nesre}a.

– Ovo {to nam se dogodilo je stra{no. Treba}e nam mnogo vremena da prihvatimo ovu neumoqivu istinu da smo ostali bez Sne`ane. Mnogo se trudila da obezbedi {to boqe uslove za

Ba~a i da je kao voza~ bio zaposlen u prevozni~koj firmi „Damil„ iz Ba~ke Palanke, da je bio o`ewen i da nije imao dece. ^esto je dolazio u Karavukovo zbog veze sa Sne`anom. [ta ga je navelo na ovako stra{an ~in, osta}e tajna.

S. Mi ler

„DNEVNIKOVA” TEMA PRO VAL NI CI VI [E NE MA JU SE ZO NU, ALI I DA QE RA DE PRE POD NE

Naj pre u spa va }u so bu, pa plen u yep I provalnici se prilago|avaju novim vremenima pa su ukinuli letwu sezonu obijawa stanova, koja je praktikovana decenijama.

Ve} ~etvrtu godinu oni u ju`noj Ba~koj kradu po potrebi, odnosno dubini svoga xepa, ali u proseku i daqe svaki drugi dan. Bar oko polovine tih dela policija rasvetli, makar i posle nekoliko godina.

– Ve}inom se time bave profesionalci, povratnici u tim delima, uglavnom pojedni~ano ili u paru, u vidu zanata. Kad nemaju para, ulaze u tu|e stanove. Ispalo je da su pro{le i pretprop{le godine bili najvredniji u zimskim mesecima, kada su po~inili po 24 kra|e, dok su tokom leta to ~inili upola re|e – ka`e za „Dnevnik„ {ef grupe za te{ke kra|e u novosadskoj Policijskoj upravi Go ran Mi qa no vi}. – Ostalo je isto vreme obijawa, izme|u devet sati i 13 ~asova, kad su qudi naj~e{}e na poslu, penzioneri u {etwi, a deca u {koli. Tako|e, vi{e nisu na ceni tehni~ki predmeti ve} lopovi prisvajaju mahom samo novac, zlato, dragocenosti i ono {to mo`e da stane u xep, poput pi{toqa, predmete koje mogu brzo „udati„, pa i ~im iza|u na ulicu, a tu su i zalagaonice, kao i zlatare.

Po Miqanovi}evim re~ima, situacija se mewa samo u narkomanskim varijantama, kada izgrednici nisu gadqivi na laptopove i

sli~ne vredne, a lagane, predmete.

Tehni~ke stvari policija ~e{}e uspe da vrati vlasnicima, ali i dragocenosti ako jako brzo uhvate kradqivce. Oni ~esto imaju prebivali{ta van Novog Sada, gde ve}inom ukradu robu, a imaju adrese samo fiktivno, pa i tu ima problema da ih policija locira, i pored toga {to brzo utvrdi ko je u~inio delo. U posledwe vreme su na meti iskqu~ivo stanovi u zgradama, dok dvori{ne stanove veoma retko obijaju.

Miqanovi} ka`e da su provalnici uglavnom mu{karci stari od 20 do 50 godina, koji imaju zavr{enu sredwu {kolu.

Wih ~etiri petine do|e u Novi Sad da obavi delo koje su pripremili i isplanirali i utekne u nepoznatom pravcu. Pare tro{e uglavnom na kocku i lagodan `ivot, a narkomani na drogu, dok ima i karakteristi~nih doga|aja.

– Iako u ovoj vrsti kriminala maloletnika ima vrlo malo, imali smo dva zanimqiva slu~aja ove godine kad nisu krali profesionalci ve} sredwo{kolci. Prvo su u martu martu dve devoj~ice i mladi}, u~enici prve godine sredwe {kole, uzeli u stanu oko 9.000 evra, a u junu, pre desetak dana,

{est sredwo{kolaca iz tre}e i ~etvrte godine osumwi~eno je za kra|u vi{e od 35.000 evra iz stana. To su dela u kojima je neko iz familije doveo svoje drugare, odnosno tipovao stan. Ina~e, ovi osumwi~eni su krili jedno od dru-

provoda. Ovakve slu~ajeve jako brzo re{imo – ka`e Miqanovi}. – Profesionalni kradqivci najradije napadaju bravu bez dodatnog osigurawa. To ih privla~i jer takvu situaciju re{avaju muwevito.

Lome cilindre ili upotrebe drugi na~in da u|u. Neki do wih imaju sistem da legnu na interfon i ~ekaju da vide da li }e se neko javiti ili oslu{kuju na vratima.

Naj~e{}e biraju stanove blizu stepeni{ta jer ne vole da se zavla~e i udaqavaju od izlaza za be`awe. Kad ih uhvatimo, ~esto imaju ve} anga`ovane advokate i odli~no znaju svoja prava.

Po re~ima na{eg sagovornika, gra|ani uglavnom dr`e vrednosti u spava}oj sobi, i to u kovertama izme|u posteqine, u xepovima sakoa ili u kwigama. Ima veze i koje je zanimawe qudi jer neretko stavqaju vrednosti me|u

Sa ve ti za si gur ni ju bra vu – Savetujemo gra|anima, bez obzira na to da li ovih dana idu na put, da dr`e vrednosti u bankarskim sefovima, {to nije skupo, a mo`da je najva`anije da kom{iji od poverewa ostave kqu~ da bi obilazio stan dok su vlasnici odsutni. Stanove u prizemqu bi trebalo obezbediti na terasama i prozorima. Nije neophodno kupovati najskupqa vrata, mogu pomo}i dodatna osigurawa, spoqni deo cilindri~nog ulo{ka ne bi smeo viriti vi{e od dva milimetra jer bi u suprotnom to provalniku omogu}ilo ~vrst stisak cilindra provalni~kim alatom i lomlewe tela cilindra, nakon ~ega bi imao slobodan pristup mehanizmu brave i mogu}nost vrlo brzog ulaska u stan.

Preporu~uje se da se cilindri~ni ulo`ak opremi i sigurnosnim {titom (rozetom) sa {rafom kojim je pri~vr{}en na vrata s unutra{we strane, van dohvata provalnika. Dodatne brave su, tako|e, po`eqna nadgradwa zbog sigurnosti vrata jer predsatvqaju za provalnika dodatan posao i gubitak dodatnog vremena prilikom obijawa. Protiv podizawa vrata na suprotnoj strani od brave radi iskakawa iz le`i{ta, kao jednog od mogu}ih na~ina provale, efikasno slu`i ugradwa osigura~a-klinova – napomiwe Miqanovi}. gog koliko su novca prisvojili.

Svako je svakog lagao o tome. Tro{ili su pare, izme|u ostalog, i tako {to su uzeli apartman u luksuznom hotelu i na provod. Niko od wih nije pre toga bio u sukobu sa zakonom i za sad se ~ini da su to u~inili iz mladala~ke ludosti i radoznalosti. Svi su se pokajali.

U prvom slu~aju su vratili sve do dinara, ni{ta nisu potro{ili, a druga grupa je okrwila plen zbog

predmetie koji su u vezi sa strukom.

– Kradqivci ve}inom nisu agresivni, ali ukoliko bi gra|ani naleteli na wih u svom stanu, nikako ne treba da ulaze u sukob.

U toj situaciji vaqalo bi bu~no dozivati pomo}, zapamtiti izgled izgrednika i {to pre pozvati policiju – ka`e Goran Miqanovi}.

M. Vu ja ~i}

14

sport

ponedeqak2.jul2012.

DANAS U NASTAVKU OTVORENOG PRVENSTVA ENGLSKE

Sr bi oku pi ra ju Cen tral ni te ren Po sle da na pa u ze, da nas se na sta vqa tak mi ~e we na Vim bldo nu, a svi srp ski pred stav ni ci u sin glu }e igra ti na Cen tral nom te re nu.

Anu Iva no vi} u osmi ni fi na la o~e ku je duel sa dru gom te ni ser skom na sve tu Be lo ru ski wom Vik t o r i j om Aza r en k om, dok }e u mu {kom sin glu bi ti vi |en srp ski der bi iz me |u No va ka \o ko vi }a i Vik to ra Tro ic kog.

Pr va }e na te ren iza }i Iva no vi }e va, ko ja pro tiv Aza ren ke igra dru gi me~, od mah po sle du e la [vaj car ca Ro xe ra Fe de re ra i Gza vi jea Ma li sa iz Bel gi je, ko ji po ~i we u 14 ~a so va. To zna ~i da }e wen me~ po ~e ti iz me |u 16 i 17 ~a so va, a po sle we na pro gra mu je duel \o ko vi }a i Tro ic kog, ko ji za tva ra pro gram na naj ve }em te re nu Ol In gland klu ba.

Iva no vi }e va je do sa da ~e ti ri pu ta igra la sa Aza ren kom i skor u po be da ma je 2-2, ali je Be lo ru ski wa do bi la wi hov po sled wi duel, u Ma dri du pre sko ro dva me se ca.

Vik tror Tro ic ki i No vak \o ko vi}

\o ko vi} i Tro ic ki su se do sa da sa sta ja li 12 pu ta, Vik tor je do bio sa mo wi hov pr vi me |u sob ni duel, u Uma gu pre pet go di na, dok je pr vi re ket sve ta sla vio u na red nih 11 me ~e va, od ko jih je po sled wi bio u Ma ja mi ju, u mar tu.

Po red wih tro je, da nas }e se na te re nu na }i i Ne nad Zi mo -

wi}, u mik su, od no sno Ni ko la Mi lo je vi}, u ju ni or skom sin glu.

Zi mo wi }a i Slo ven ku Ka ta ri nu Sre bot nik o~e ku je su sret sa do ma }im pa rom Ke ne tom Skup ski jem i Me la ni Sa ut, a taj me~ jo{ uvek ni je ras po re |en ni na je dan te ren. Mi lo je vi} od 12 ~a so va na Te re nu 4 igra pro tiv Bra zil ca Ga bri je la Fri dri ha.

ANA U INTERVJUU ZA B-92

Imam {an su s Aza ren kom Naj bo qa srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} pla si ra la se u osmi nu fi na la Vim bldo na, a u in ter vjuu za B92 is ta kla je da }e i pro tiv Vik to ri je Aza ren ke ima ti {an su.

Iva no vi }e va je u tri se ta eli mi ni sa la Ne mi cu Ju li ju Ger ges, a ka ko ka `e igra la je bez pri ti ska,

okret i posle dva sa ta borb e savlad ala Ge rges.

- Zaista je b io te`a k me~, nisam o~ ekival a da } e ovako dob ro da i gra. Prvi i ve}inu drugo g se ta igral a je mnog o dobro, ni sam imala previ {e {ansi. Ni sam ja ig rala t ol iko lo {e koli ko je ona domini-

Ana Ivanovi}

{to na me ra va i u dru goj ne de qi Vim bldo na.

- Igra la sam bez pri ti ska, `e le la sam da u`i vam na te re nu. Ona je su per igra la, ali bo ri la sam se za sva ki poen i imam na me ru da to ra dim i u po ne de qak, iz ja vi la je Iva no vi }e va za B92..

Ana je u su bo tu iz gu bi la pr vi set 6:3, a po tom n apravila pre -

rala , dubokim loptama i agresivno, i sa forhend i sa beke nd strane. P onekad nisam znala ni gde da joj se rv ir am, ni gde da j oj igram.

Ali sre}na sa m {to sam uspela d a ostanem u t om d rugom set u, i ma la sam nekol ik o {ansi i skoris ti la ih, a to mi je dal o podstrek za tre}i s e t, analizi ra la je Ivan ovi}ev a me~ sa Nemico m.

Srpska t e n i s erka je te{ko pre tvarala bre jk {an se u poene , a brejkovi na startu dr ugog i t re}eg se ta su i prel omili me~.

- I u drugom i u tre}em setu sam imal a 4 0:0 na 1 : 1 n a wen servis i nisam i skorist il a. Zna la sam da t o mo`e da se de si na tra vi. Dosta agr es ivno je odi gr ala. A li kad im a dva dob ra servisa , pomisl i{: ‘M ogu s ad ne{t o b rzo da ura di m’ , a to pone kad prouzroku j e g re{ku .

Me|utim, osta la sam s miren a, dobro ods ervira la nar ed ni gem, sa~uval a sv oj servis { to je i zuzetn o va`no i ve} u slede}em gemu do bi la sam drugu {a ns u, istakla j e Ana. Iv ano vi}evu u o smini finala, dan as , o~ekuje duel sa d ru gom te ni serom sveta, B elorusk iwo m Viktorijom A zarenk om .

- @elim samo d a nap re dujem, imam dan da lagano trenira m da se spremim, sigurno da ima m {ans e. D ana{wi me~ }e mi mnogo p omo }i jer i ona i ma dob ar servis, jake udarce sa jedne i druge strane. Posledwi me~ smo odigrale u Madridu gde sam imala {anse (Azarenka dobila 6:4, 6:4, prim. aut). Trava je uvek nezgodna podloga, mo`da ima{ samo jednu ili dve {anse u me~u, nadam se da }u da ih iskoristim, zakqu~ila je Ana Ivanovi}.

dnevnik REPREZENTATIVCI SRBIJE DOBILI TRI SLOBODNA DANA POSLE TE[KOG VIKENDA U NOVOM SADU

Klin ci pro fi ti ra li Za od boj ka {e Sr bi mom ke u na {im re do vi ma, ko ji je za vr {e no je u~e {}e su do bi li pra vu {an su i mi u 23. iz da wu Svet ske slim da su je u pot pu no sti is ko li g e.

Re z ul tat s ki ri sti li, bez ob zi ra na po ra ze u No vom Sa du. skrom no ({est po be da i {est Re~ je o mom ci ma ko ji su ~la po ra za), de ve to me sto u ko na~ no vi ge ne ra ci je “de ve de se tih”. nom zbi ru, po no vqen je u~i nak - Na rav no, pri ~a mo o Mi ti iz pro {le go di ne. Isti na, sa da }u, Uro {u Ko va ~e vi }u, Li sin su Sr bi u da le ko te `oj gru pi do kra ja vo di li bor bu za dru go me - cu, Ata na si je vi }u, Br |o vi }u, sto, da bi tek u po sled wem se tu pa i li be ru Vu ji }u, ko ji je ne po k le k li pred Ru si ma i osta li tre }e pla si ra ni.

- Pro {le go di ne smo igra l i Svet s ku li g u sa eki pom ko ja je ove go di ne iz ne la te ret olim p ij s kih kva li fi ka ci ja i ta da smo bi li de ve ti. Evo i sa da, sa jed nim pot pu no no vim ti mom, ostva r i l i smo iden ti ~ an pla sman – pod se }a se lek tor.

Za we ga je naj ve }i do bi tak ~i we n i c a, {to je Sr bi je u ovom sa Od boj ka {i Sr bi je sta vu do ka za la da mo `e rav no prav no da se no si sa {to sta ri ji i ko ji je zbog po vre de ko le na pro pu stio po sled Ru si ma i Ku ban ci ma.

- Mi slim da je to naj ve }i do - wi vi kend u No vom Sa du, a bio bi tak. Mom ci su po ka za li da je pla ni ran da igra. Uz Ter zi -

Srbi opet devetoplasirani Kao i pro {le go di ne, Sr bi ja je u 23. iz da wu Svet ske li ge za u ze la po no vo de ve to me sto. Na {a se lek ci ja je sa 20 osvo je nih bo do va naj u spe {ni ja tre }e pla si ra na re pre zen ta ci ja, {to joj ga ran tu je po zi ci ju 9.

Ina ~e, Ru si su sa mo jed nu ste pe ni cu iz nad na {e se lek ci je, a sed mo me sto osvo ji }e ili Fran cu ska, ili se lek ci ja SAD. U ba ra` za op sta nak }e i de fi ni tiv no re pre zen ta ci je Ja pa na i Por tu ga li je. po sto ji kon ku ren ci ja u ti mu, da ima ju kva li tet da pa ri ra ju ta kvim pro tiv ni ci ma, kao {to su Ku ba i Ru si ja. ^ak sma tram da taj pro laz na faj nal siks i ne bi bio to li ko zna ~a jan, a da ni smo do bi li ovo sa zna we da ima mo ta ko vred ne i kva li tet ne

po hva le va{ rad. Sva ka ko da Sa {a to ima i kao igra~ i kao sport ski rad nik. Isto ta ko i Du le, ~i ji sam bio du go go di {wi asi stent. Si gur no da sam ne ~im to za slu `io. Ras ta li smo se na naj lep {i na ~in.

Vla da Jo va no vi}

Par ti zan je bu kval no mo ja ku }a, tru dio sam se za jed no sa igra ~i ma da bu de mo {to bo qi i uspe {ni ji. S ob zi rom da smo u po sled woj se zo ni ima li te {kog ri va la u Cr ve noj

zve zdi, mi slim da smo po sao do bro od ra di li, na gla sio je Jo va no vi}.

Jo va no vi} }e od na red ne se zo ne vo di ti ukra jin ski Do weck, ko ji je pod vo| stvom Sa {e Ob ra do vi }a osvo jio ti tu lu.

- Upo znao sam se sa ne kim osnov nim stva ri ma o klu bu jo{ pre ne go {to sam oti {ao na sa sta nak sa pred sed ni kom. Raz go va rao sam sa Ob ra do vi }em, ko ji je pro {le se zo ne do neo ti tu lu pr va ka Ukra ji ne u Do weck, kao i po mo} nim tre ne rom Mi len kom Bo gi }e vi }em i jo{ ne kim qu di ma, ko ji su bi li u Ukra ji ni, re kao je Jo va no vi}. - Ra di se o re la tiv no mla dom klu bu.

Za vr lo krat ko vre me vo de }i qu di Do wec ka su po ku {a li i us pe li da na pra ve re spek ta bi lan klub.

Osvo ji li su pro {le se zo ne pod di ri gent skom pa li com Ob ra do vi }a na ci o nal no pr ven stvo, igra li Evro pu i to ne spo red nu ulo gu.

Uslo vi su od li~ ni, mno go se ula `e u eki pu. A o am bi ci ja ma }e mo ka da vi di mo ka kav }e mo tim se lek ti ra ti.

Fo to: F. Ba ki}

- Ako po gle da mo ime na i rej ting re p re z en ta c i j a ko j e su u~e s tvo va l e, si g ur n o naj j a ~ a.

Ru si su iz vi ken da u vi kend bi li sve kva li tet ni ji i kom plet ni ji, Ku ban ci i Ja pan ci su non stop igra li sa naj ja ~im ti mom, {to go vo ri da smo mi za pra vo naj vi {e me wa li.

Da li je za vas iz ne na |u ju }i ras plet u A gru pi, gde su Ku ban ci prak ti~ no ube dqi vo pr vi, a Ru si osta li bez pla sma na na fi nal ni tur nir.

- Iskre no je ste. Mi slim da je Ru si ja ima la ube dqi vo naj ja ~i tim u na {oj gru pi, mo `da ~ak i u ce lom tak mi ~e wu. Iz ne na |e we je to {to se ni su kva li fi ko va li za So fi ju, jer su i oni ve} sve is pla ni ra li do Lon do na, ra ~u na ju }i u~e {}e na faj nal sik su - is ta kao je Ko la ko vi}.

M. Risti}

NOVOSA\ANI NEKOREKTNI PREMA [AMPIONU EVROPE

Ya ba bi lo uspe ha i zla ta

Ve li ka o~e ki va wa - ve li ko raz o ~a ra we. To je iz re ka ko ja bi mo gla da se upo tre bi za opi si va we tur ni ra po sled weg vi ken d a nad m e t a w a u A gru p i Svet ske od boj ka {ke li ge ko ji

Jo va no vi}: Te {ko mi je pao ra sta nak Sa da ve} biv {i tre ner ko {ar ka {a Par ti za na Vla da Jo va no vi} u in ter vjuu za „Sport“ re kao je da mu je te {ko pao ra sta nak sa cr no-be li ma.

Jo va no vi} je po sle dve go di ne pro ve de ne na klu pi {am pi o na Sr bi je na pu stio klub iz Hum ske, a na we go vo me sto do {ao je Du {ko Vu jo {e vi}, ko jeg je i na sle dio na me stu tre ne ra.

- Te {ko mi je pao ra sta nak i ja to ne kri jem. Ne gde pro ve de{ 16 go di na i ka ko da se ose }a{ dru ga ~i je. To je mo ja ku }a, re kao je Jo va no vi}. Od 23. go di ne sam u Hum skoj, pro {ao sam sve fa ze `i vo ta, to se ni ka da ne za bo ra vqa. Mno go le pih uspo me na no sim iz Par ti za na.

Za dve go di ne, Jo va no vi} je sa klu bom osvo jio pet tro fe ja, osta vio je du bok trag u klu bu, a pred sed nik Par ti za na Pre drag Da ni lo vi} i Vu jo {e vi} su po hva li li we gov rad.

- Iskre no, im po nu je ka da qu di ko ji ima ju ve li ki kre di bi li tet

}a, to su sve igra ~i na ko je mo ra mo da ra ~u na mo u bu du} no sti.

Da li vas je i ko li ko is cr pe la Svet ska li ga, na ro ~i to po sle olim pij skih kva li fi ka ci ja u To ki ju?

- Mo `e mo re }i da nas je is cr pqi va la, ali u sve mu to me naj -

ve }i do bi tak su ovi mla di, o ko ji ma smo ve} pri ~a li. Va `no je da smo po sta li sve sni da mo `e mo u bi lo ko joj for ma ci ji da se su p rot s ta vqa mo naj j a ~ im svet skim eki pa ma. To je zna ~aj no, ne sa mo za ovaj pe riod, ne go i za ne ku vr stu per spek ti ve.

Is po sta vi lo se na kra ju da je A gru pa bi la jed na od naj kva li tet ni jih?

Pu bli ka na tri bi na ma „Spen sa”

je No vi Sad or ga ni zo vao. [est utak mi ca je od i gra no, a na tri bi na ma sve za jed no 10.000 qu di i to u gra du, gde se `i te qi po no se igrom pre ko mre `e i na zi va ju svo ju va ro{ naj od boj ka {ki jom u dr `a vi.

Sa da, vi {e je ne go di sku ta bil no da li na ziv naj od boj ka {ki ji grad sme da sto ji uz ime pre sto ni ce se ver ne Po kra ji ne, jer je, po seb no pu bli ka do bi la `u ti kar ton. Po ka za lo se da su pe si mi sti u pra vu, ni su ni {ta o~e ki va li, pa ne ma ju za ~im da `a le, a {ta }e mo s ve~ nim od boj ka {kim op ti mi sti ma ko ji ma je ~ast i pri vi le gi ja bi la da

or ga ni zu ju i pri su stvu ju utak mi ca ma Svet ske li ge. A i {ta ima tu da se gle da, u kon ku ren ci j i Ru s i j e (2. se l ek c i j e na svet skoj rang li sti), Ku be (5.) i Ja pa na (15), pa jo{ i Sr bi je,

li g e, a sve u k up n o do { lo je 10.000 qu d i na tri utak m i c e (i ti po d a c i su ma l o na t eg n u ti). Da ne be j a h u tu mno g o broj n e de v oj ~ i c e ko j e su do {le da po z dra v e svo j e sim p a ti j e na te r e n u, te { ko da bi tur n ir mo g ao da do b i j e i pre l a z nu oce n u.

Ni jed na na {a na ci o nal na se lek ci ja ni je za slu `i la ta kav tret man ka kav su do `i ve li od b oj k a { i u No v om Sa du. Jo{ pr vog da na, na me ~u s Ku bom (3.000 po se ti la ca) na{ ka pi ten Ja ni} je re kao da ga je po go di lo to {to tri bi ne ni su po pu we ne pre ma o~e ki va wu.

Po taj no se na dao da }e bi ti bo qe, ali ni {ta od to ga. Sa mo su istin ski za qu bqe ni ci u od boj ku is pra ti li ovaj pla ne tar ni do ga |aj.

Na {i od boj ka {i su Fo to: F. Ba ki} u isto ri ji bi li do ma }i ak tu el nog evrop skog {am pi o ni u No vom Sa du 28 pu ta i ka da na. su go sto va li Bra zil, Ku ba, Ru Isti n a, te { ko su od b oj k a si ja, SAD, ali i Egi pat, Ki na, {i Sr b i j e mo g li da se pla s i Gr~ ka, Ka na da, tri bi ne su uvek ra j u na fi n al n i tur n ir, ali s bi le pu ne. [ta se sa da de si lo ob z i r om na to {ta su ura d i l i te {ko je ob ja sni ti, jer ak ci ja za na{ sport i na c i j u u pro t e uvek ima re ak ci ju (za kon fi zi klih ne k o l i k o me s e c i (pr v a ke), a ti tu la pr va ka Evro pe ni ci Evro p e, pla s i r a l i se na je ade kvat no po zdra vqe na. Mo Olim p i j a d u), vred n o je sva k e `da se oprav da we mo `e na }i u hva l e i po n o s a, a pre sve g a to - po dat ku da je od svih re pre zen ga da se do | e na utak m i c e i po - ta ti va ca No vo sa |a nin je di no zdra v i vla d ar Sta r og kon t i - Mar ko Pod ra {~a nin (iro ni~ nen t a na do m a } em te r e n u. Jo{ ni smo), ili u krat ko ro~ noj am od EP i Be ~ a, do m a } a pu b li k a ne zi ji qu di u „naj od boj ka {ki mo g la je na { u re p re z en t a c i j u jem” gra du u dr `a vi. Na da mo se u`i v o da vi d i sa m o sa d a, na da je ovo dru go. po s led w em tur n i r u Svet s ke M. Risti}

SPORT

dnevnik

Re pu bli ka Ir ska se na Evrop sko pr ven stvo pla si ra la po sle 24 go di ne, igra li su u gru pi sa Ita li jom, [pa ni jom i Hr vat -

skom i za be le `i li tri po ra za, ali to ni je spre ~i lo na vi ja ~e da iz sveg sr ca na vi ja ju za svo ju re pre zen ta ci ju.

Ver me zo vi}: Za sa da je do bro Tre ner Par ti za na Vla di mir Ver me zo vi} je po sle po be de cr no-be lih nad eki pom Alu mi ni ja u pr voj pri prem noj utak mi ci u Slo ve ni ji bio za do vo qan.

Gigs: @ao mi je zbog Be ka ma

riod je sve to za do vo qa va ju }e.

Tre ner Par ti za na je pro ko men ta ri sao i ~i we ni cu da je we gov tim po ~eo me~ bez kla si~ nog npa da ~a.

Naj tro fej ni ji fud ba ler u isto ri ji Pre mi jer li ge iz ja vio je da je raz o ~a ran {to we gov biv {i sa i gra~ iz Man ~e ster ju naj te da ne }e bi ti u ti mu Ve li ke Bri ta ni je na Olim pij skim igra ma.

Se lek tor olim pij skog ti ma Stju art Pirs od lu ~io je da kao igra ~e sta ri je od 23 go di ne u tim uvr sti Vel {a ni ne Gig sa i Kre ga Be la mi ja, kao i En gle za Mi ku Ri ~ard sa. On nije na{ao mesta za Dejvida Bekama, najve}eg promotera Olimpijskih igara u Londonu.

- Veoma sam razo~aran {to moj veliki prijateq Dejvid ne}e biti sa nama u selekciji Velike Britanije. Selektorov posao je da odabere igra~e koji }e nam doneti zlato i on je mislio druga~ije. Na`alost, Bekamu o~igledno nije bilo su|eno, rekao je Rajan Gigs.

Vla di mir Ver me zo vi}

- Ovo je bi la pr va utak mi ca za nas, ne ke igra ~e ni sam ni po zna vao, ni sam ih ni gle dao, ali mo gu re }i da sam ge ne ral no za do vo qan. Igra li smo iz pu nog tre nin ga {to nam je bio ciq, ne od ma ra mo se za pri ja teq ske utak mi ce. La zev ski je od i grao pr vu utak mi cu po sle tri me se ca, po sle ope ra ci je pre po na. Ne ko je igrao po 90 mi nu ta i za ovaj pe -

- Da nas ni smo ima li pra vog, ti pi~ nog na pa da ~a. Fi lip je ste ofan ziv ni ve zni, ali ni je kla si ~an na pa da~ i vi de li smo da Sa {a i Zvon ko mo gu da igra ju u na pa du. I da qe }e mo je dan dan igra ti utak mi cu bez kla si~ nog na pa da ~a, a dru gi dan sa [}e po vi }em u {pi cu. Za sa da je do bro, no ge su te {ke, bi lo je do sta ne shva tqi vih gre {a ka, ali to je nor mal no.

Lo ran Blan na pu sti }e kor mi lo fran cu ske re pre zen ta ci je po sle dve go di ne ra da i re la tiv nog ne u spe ha na Evrop skom pr ven stvu.

Dnev nik „L’Ekip” ob ja vio je da Bla nu is ti ~e ugo vor sa Fud bal skim sa ve zom Fran cu ske (FFF) i da je biv {i {to per Mon pe qea, Na po li ja, Bar se lo ne, Mar se ja, In ter a i Man ~e ster ju naj te da od lu ~io da ne osta ne se lek tor.

Ovu vest je u po po dnev nim ~a so vi ma po tvr dio i FFF. ^el ni ci FFF su po sle po ra za od [pa ni je u ~e tvrt fi na lu EP (2:0) po hval no go vo ri li o Bla no vom ra du u pret hod ne dve Lo ran Blan go di ne - ka ko na te re nu, ta ko i van we ga.

EURO 2012 iz gu bi la od [ved Blan je pre u zeo tri ko lo re od ske, pa la na dru go me sto i u ~e Raj mo na Do me ne ka, sa za dat kom tvrt fi na lu mo ra la da od me ri da uve de red i di sci pli nu po sle sna ge sa ak tu el nim pr va kom bru ka wa za vre me Mun di ja la u Evro pe i sve ta.

Ju `noj Afri ci.

Blan je po ku {ao da se od u pre Fran cu ska je pod we go vim [pan ci ma de fan ziv nom tak ti vo| stvom ima la se ri ju od 23 kom, me |u tim, ]a bi Alon so je u utak mi ce bez po ra za, ali je u po - 19. mi nu tu po go dio mre `u na sled wem ko lu grup ne fa ze cen tar {ut \or di ja Al be, a u 90.

mi nu tu po sta vio ko na ~an re zul tat sa „be le ta~ ke”, na kon {to Fran cu ska ni je stvo ri la prak ti~ no ni jed nu pra vu pri li ku za iz jed na ~e we.

U me di ji ma je, pret hod nih da na, Blan po mi wan kao mo gu }i na sled nik Ha ri ja Red na pa u To ten he mu.

(Mon do)

Hi dink: Klu pa Ho lan di je?

Ne, hva la Tre ner An `i ja iz Ma ha~ ka le Gus Hidink od bio je po nu du Fud bal skog sa ve za Ho lan di je da na

klu pi re pre zen ta ci je za me ni Ber ta van Mar vij ka. Van Mar vijk je u sre du pod neo ostav ku na

Gus Hi din k

me sto se lek to ra zbog ka ta stro fal nog re zul ta ta „la la” na Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj i Ukra ji ni, gde je Ho lan di ja za vr {i la tak mi ~e we ve} u pr voj fa zi.

Gus Hi dink iz ja vio je da ni je spre man da po no vo pre u zme se lek ci ju Ho lan di je.

- Ni sam u mo gu} no sti da na sle dim Van Ma vij ka. Do bio sam od vla sni ka An `i ja od re {e ne ru ke i ne mo gu sa da da odem. Iz ne na |en sam ostav kom pret hod nog se lek to ra, po go to vo br zi nom ko jom se sve to od i gra lo, re kao je Hi dink.

Hi dink je se lek tor Ho lan di je bio na EURO 1996, a dve go di ne ka sni je pred vo dio je „na ran d`a ste” do po lu fi na la Svet skog pr ven stva u Fran cu skoj.

MAJ KA SER HI JA RA MO SA SA VE TU JE MU:

Si ne, ne moj da {u ti ra{ pe nal

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DE PO ^I WE PRI PRE ME

Da nas pro ziv ka

Da nas po ~i wu pri pre me Fud bal skog klu ba Spar tak Zla ti bor vo da za no vu se zo nu u Su per li gi Sr bi je. Pri pre me po ~i wu pro ziv kom ko ju }e oba vi ti {ef stru~ nog {ta ba Zo ran Mi lin ko vi}.

Pri pre me se sa sto je iz dva de la, pr vi je u Su bo ti ci, dru gi na Zla ti bo ru, a bi }e pro `e te broj -

nim pri ja teq skim utak mi ca ma. [to se sa sta va ti ~e, jo{ ne ma po tvr |e nih od la za ka iz Su bo ti ce, {to ne zna ~i da ih ne }e bi ti, dok su po ja ~a wa Bor ko Ve se li no vi}, in ter na ci o na lac ko ji je po ~eo ka ri je ru u Par ti za nu, i mla di Mi qan Qu be no vi} iz Slo ge iz Le skov ca.

N. S.

Iskusni 38-godi{wi Vel{anin, koji nikada u karijeri nije u~estvovao na nekom velikom reprezentativnom takmi~ewu, dodao je da se raduje novom iskustvu.

Maj ka {pan skog re pre zen ta tiv ca Ser hi ja Ra mo sa Pa ki re kla je da je bi la {o ki ra na ka da je vi de la da wen sin iz vo di pe nal pro tiv Por tu ga la na Evrop skom pr ven stvu.

Ra mos je bio pre ci zan sa be le ta~ ke, a cr ve na fu ri ja je pro {la Por tu gal i za ti tu lu {am pi o na Sta rog kon ti nen ta igra la si no} s sa sta }e Ita li jom, ko ja je u po lu fi na lu eli mi ni sa la Ne ma~ ku.

- Re kla sam se bi: [ta ovaj moj de~ ko ra di? Po sle pro ma {e nog pe na la za Real, sa da `e li po no vo da {u ti ra. Po no sna sam na we ga, ali moj mu je sa vet da se ubu du }e ne hva ta za lop tu kod pe na la, ako ba{ ne mo ra, re kla je Pa ki Ra mos.

Pe nal ko ji je iz veo Ra mos

NEMA^KA

^E[KA VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

0 1

2 DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45

[PANIJA

FRANCUSKA

[AMPION

PORTUGAL

PORTUGAL

DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

15

Blan di `e si dro

Na vi ja ~i Ir ske naj bo qi na EP-u Fud ba le ri Re pu bli ke Ir ske ni su ima li za pa `en u~i nak na ovo go d i { wem Evrop s kom pr ven stvu. Tak mi ~e we su za vr {i li sa tri po ra za, ali ne }e osta ti bez na gra de.

Evrop ska fud bal ska fe de ra ci ja je na vi ja ~e ove re p re z en t a c i j e pro gla si la za naj bo qe na Pr ven stvu, pa }e po vo d om to g a do b i t i i na g ra d u za pri m er n o na vi ja we.

- Svi su im pre si o ni ra nim ir skim na vi ja ~i m a. Svo j im na v i j a wem su na d ok n a d i l i re z ul t at re p re z en t a ci je, re kao je ge ne rel ni se kre tar UEFA \a ni In fan ti no.

Na gra du }e im uru ~i ti pr vi ~o vek UEFA Mi {el Pla ti ni.

ponedeqak2.jul2012.

2 0

[PANIJA

4 2

1 [PANIJA

4

NEMA^KA

KIJEV FINALE 01.07./20.45

GR^KA VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

ITALIJA

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

2 ITALIJA

ENGLESKA 2 4

KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA

16

sport

ponedeqak2.jul2012.

NA ME \U NA ROD NOM KU PU VOJ VO DI NE U KA WI @I

Do mi ni ra li ma |ar ski olim pij ci Pe ti me |u na rod ni se ni or ski xu do Kup Voj vo di ne odr `an je ju ~e u sport skoj ha li Ba we Ka wi `a, kao uver ti ra sed mog me |u na rod noh kam pa ko ji se u Ka wi `i odr `a va do 5. ju la, uz u~e {}e pre ko sto ti nu bo ra ca iz Sr bi je i za ma qa iz okru `e wa, a po red olim pi ja ca iz Ma |ar ske na kamp sti `u i olim pij ci Amel Me ki} (BiH) i Sr |an Mr va qe vi} (Cr na Go ra) ko ji ma do na stu pa u Lon do nu u~e {}e na Ku pu Voj vo di ne ni je bi lo u pla nu.

Tur nir je otvo rio di rek tor kam pa i ~lan Uprav nog od bo ra XS Voj vo di ne Mu nir [a bo ti}, u pri su stvu pred sed ni ka XS Sr bi je Sve ti sla va Vuk mi ri ce. U kon ku ren ci ji je bi lo 59 u~e sni ka iz Ma |ar ske, Cr ne Go re, Bo sne i Her ce go vi ne i Sr bi je, od ko jih 46 se ni o ra, dok je kod da ma kon ku ren ci ja bi la skrom na.

Do mi ni ra li su olim pij ci iz Ma |ar ske, pod vo| stvom tre ne ra La sla Han |a {i ja. ko ji ma su u~e {}e na Ku pu Voj vo di ne i kam pu u Ka wi `i za vr {na pro ve ra i pri pre me pred od la zak na Olim pi ja du u Lon don. Za naj bo qe tak mi ~a re na tur ni ru pro gla {e ni su upra vo ma |ar ski olim pi jac su per te {ka{ Bar na Bor i olim pij ka He dvi ga Ka ra ka{ (57 kg), a od li ~an uti sak je osta vio i olim pi jac se ver nih su se da do 81 kg La slo ^ok nai. Bar na Bor je u okr {a ju za zlat nu me da qu nad vi sio Ni ko lu

Su per te {ka {i na po bed ni~ kom po sto qu u „Ba wi Ka wi `a”- Ni ko la Je re mi}, Bar na Bor, La zar Ga ji} i ^e do Ka li}

Je re mi }a iz Ru me. ^lan no vo sad ske Bez bed no sti Vu ka {in Ko va ~e vi} po ka zao je od li~ nu for mu, ali je u fi na lu po kle kao pred iz van red nim ^ok na i jem.

Pred ka wi {kom pu bli kom u do brom iz da wu pred sta vi li su se Dra gan Be go vi} iz no vo sad ske Bez bed no sti ko ji je u od lu ~u ju }em okr {a ju za zlat nu me da qu bio uspe {ni ji od ri va la iz be o ~in skog Ce men ta Vla di mi ra Gru jo vi }a, dok je u u 100 kg naj vi {e pri ka zao Go ran Pr go wi} iz Ce men ta.

Pla sman se ni o ra - 60 kig: 1.

Pre drag Ni ko la je vi} (Di na mo, Pan ~e vo), 2. An drej Zu ro vac (Sla vi ja, BiH), 3. Mi lo{ De di} (Cr na Go ra) i De nis Ju ra ki} (Par ti zan, Ki kin da); 66 kg: 1. Bo jan Cve ji} (Pro le ter, Zre wa nin), 2. Ne ma wa

dnevnik GRAN PRI NO VI SAD 2012

Zlat ni An dri ja Zla ti} Srp ski olim pi jac An dri ja Zla ti} po be dio je na Gran pri ju No vi Sad 2012 u di sci pli ni MK pi {toq sa 655,7 (560) kru go va is pred Ja pan ca Ma cu de To mo ju ki ja sa 653,0 (556) i ko le ge iz re pre zen ta ci je Da mi ra Mi ke ca sa 48,2 (551). ^lan u`i~ kog „Alek se De jo vi }a” je u fi na le u{ao sa ~e ti ri kru ga pred no sti u od no su na pr vog kon ku ren ta To mo ju ki ja i de vet u od no su na Mi ke ca i Di mi tri ja Gr gi }a ko ji je na kra ju bio ~e tvr ti sa 642,4 (551) kru gom. Naj bo qu fi nal nu se ri ju imao j e Mi kec od 97,2, ali je ostao na tre }em me stu, dok je To mo ju ki sa 97,0 sa mo us peo da sma wi pred nost Zla ti }a u ko na~ nom pla sma nu.

- Ni sam o~e ki vao pr vo me sto, jer je kon ku ren ci ja ove go di ne sjaj na. Ali, dra go mi je {to sam po be dio ov de i {to je Gran pri No vi Sad pre ra stao u ve li ko tak mi ~e we sa ja kom kon ku ren ci jom i {to su i re zult tai sve bo qi. U MK pi {to qu ~e ti ri kur ga ni je ta kva pred nost kao u va zdu {nom, ta ko da po red do brog re zul tat uvek mo ra po sto ja ti i do za sre }e. Ovim tak mi ~e wem sam za pra vo za vr {io pri pre me za Olim pij ske igre, ra dio sam u sjaj nim uslo vi ma i naj ve ro vat ni je da }u u No vi Sad do }i jo{ jed nom pred Lon don da se {to ade kvat ni je pri pre mim. A u Lon do nu bi za me ne ula zak u fi na le i bi lo ko ja me da qa bi li ve li ki uspeh - re kao je Zla ti}.

Kod ju ni o ra pr vi je bio Dra gan Gra |in sa 520 kru go va, ko li ko je imao i Hr vat Leon Lu ka Ce li}, ali i ma wi broj unu tra {wih cen ta ra, dok je tre }i bio Ni ko la Jo -

vi ~i} iz BiH. U ga |a wu MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka po be di la je Ja pan ka Ko ni {i Ju ka ri sa 786,4 (584) kru ga is pred Bu gar ki Ma ri je Gro zde ve sa 785,2 (577) i An to a ne te Bo ne ve sa 784,6 (581). ^e tvr ta je bi la na {a Da ni ca Ra {e ta sa 783,6 (578), ko ja je u osnov nom de lu po sti gla nov ju ni or ski dr `av ni re kord. Do sa da {wi od 577 dr `a la je Je le na Aru no vi} sa pr ven stva Sr bi je iz 2006. Ra {e ta je sla vi la u ju ni or skoj ka te go ri ji sa 578 is pred Alek san dre Ma ti ja {e vi} sa 555 i Bu gar ke Kri sti ne Sto ja no ve sa istim bro jem kru go va.

pri a ni je kao pr vi i u{ao u fi na le sa tri kru ga pred no sti u od no su na na {eg Ne ma wu Mi ro sa vqe va i ~e ti ri u od no su na De be ve ca. Slo ve nac je po sle ~e tvr tog met ka us peo da pre tek ne Mi ro sa vqe va i pre u zme dru gu po zi ci ju, a na{ olim pi jac je sve do po sled weg met ka imao bron zu, ali je on da upu cao 9,7, dok je [i di „ubio” 10,8 i do mo gao se tre }eg me sta. Mi ro sla vqev je na kra ju za vr {io na ~e tvr tom me stu sa 693,7 (593) kru ga. [i di je u fi na le u{ao kao {e sti, a na kra ju je uzeo bron zu. Kod ju ni o ra je po be dio Ste fan Alek san drov ski sa 587 kru go va is pred Mar ka Mak si mo vi }a sa 586 i Bo ri sla va Ma zi wa ni na sa istim bro jem kru go va, ali ma wim bro jem u n u t r a { w i h cen ta ra.

Kod da ma MK pu {kom 60 le `e }i sla vi la je [vaj car ki wa Elo di Si ver sa 589 kru go va is pred na {ih tak mi ~ar ki Je le ne Ba no vi} i Fo to: F. Ba ki} Mar te Bi re{ ko je su ima le po 587 kru go va, ali je Ba no vi }e va ima la 37, a Bi re {o va 28 unu tra {wih cen ta ra. Kod ju ni or ki pr va je Bi re {o va sa 587 is pred Hr va ti ce Sa we ]u sto sa 583 i jo{ jed ne na {e tak mi ~ar ke Dra ga ne Pa la ~ek sa 579 kru go va.

G. Ma le no vi}

Bo `o vi} (Re kord, Be o grad), 3.

Qu bi {a Siv ~ev i Ni ko la Ga ta ri} (obo ji ca Par ti zan, Ki kin da); 73 kg: 1. Ga bor Kar pa ti (Ma |ar ska), 2. \or |e To mi} (Re kord), 3.

Stra hi wa Kru ni} i Mi lo ja Mi li no vi} (obo ji ca Re kord); 81 kg: 1.

La slo ^ok nai (Ma |ar ska), 2. Vu ka {in Ko va ~e vi} (Bez bed nost, No vi Sad), 3. Ro bert Bi ro (Par ti zan, Ki kin da) i Ste fan [i mon ko vi} (Ru ma); 90 kg: 1. Dra gan Be go vi} (Bez bed nost), 2. Vla di mir An dri ja Zla ti} Gru jo vi} (Ce ment, Be o ~in), 3. Ne ma wa Ni ko li} (Ka wi `a) i Adri Po sle zla ta MK pu {kom u tro jan Hor vat (Ma |ar ska); 100 kg: 1. sta vu Ita li jan Ni ko lo Kam pri a Go ran Pr go wi} (Ce ment), 2. Ne ni sla vio je i u di sci pli ni MK ma wa Ru so (Di na mo), 3. Raj ko Mir pu {ka 60 le `e }i sa 699,7 (596) ko vi} (S. So ko, BiH) i Pe tar Pa kru go va. Dru go me sto pri pa lo je pa do pu los (Di na mo); +100 kg: Bar Slo ven cu Raj mon du De be ve cu sa na Bor (Ma |ar ska), 2. Ni ko la Je 695,2 (592), a tre }e Ma |a ru Pe te ru re mi} (Ru ma), 3. La zar Ga ji} (Sla [i di ju sa 694,2 (591) kru gom. Kam vi ja, No vi Sad) i ^e do Ka li} (@an dar me ri ja, Be o grad).

EVROP SKO PR VEN STVO U HEL SIN KI JU Pla sman se ni or ki - 48 kg: 1. Ju li ja na Sa vi} (^u ka ri~ ki, Be o grad), 2. De ja na Ko mle no vi} (Fa mos, BiH), 3. Va len ti na Se li ma fi ka ci ja ma 61,65 me tar. Dra ga na no vi} (Di na mo); 52 kg: Awa Ra mi} Ma ri na Mun }an, Go je ta ko osvo ji la de ve to me sto. Za (Le o tar, BiH); 57 kg: 1. He dvi ga ran Na va i Dra ga na osmo me sto i do dat na tri po ku {a Ka ra ka{ (Ma |ar ska), 2. Iva na Ri To ma {e vi} ni su us pe ja u bor bi za me da qe srp skoj atle ka lo (Le o tar), 3. Sa ra Ta di} li da na pra ve uspeh po (Cre poq sko, BiH); 63 kg: 1. Ma ri put Emi ra Be kri }a i Asmi ra ti ~ar ki ne do sta jao je za 30 cen ti me ta ra bo qi hi tac. Ti tu lu pr va ja na Ni ko la je vi o} (Di na mo), 2.

Ko la {in ca.

Ma ri na Mun }an ni je bi la na ki we Evro pe od bra ni la je Hr va Ana Va das (Par ti zan KOT, Ka wi svom ni vou u fi nal noj tr ci na ti ca San dra Per ko vi}, ko ja je ba `a), 3. Ni na La lo vi} (Cre poq 1.500 me ta ra na EP u Hel sin ki ju. ci la disk na da qi nu od 67,62 me ta sko); 73 kg: 1. Je le na [i qe go vi} Ostva ri la je re zul tat 4:15,63 mi - ra. Ima la je ~ak tri pre stu pa u Osva ja ~i me da qa na Evrop (Fa mos), 2. De ja na Mar ko vi} (Rad nu ta, {to je za tri se kun de spo ri - fi na lu, ali i hi tac vre dan zla ta. skom pr ven stvu u Hel sin ki ju, ni~ ki, Obre no vac); +78 kg: 1. Mi Emir Be kri} i Asmir Ko la li ca Ar si} (Par ti zan, Kra qe vo).

Naj bo qi do 81 kilogram: Ko va ~e vi}, ^ok nai, [i mon ko vi} i Bi ro {i nac, do pu to va li su u Be o Tekst i fo to: M. Mi tro vi} grad.

- Na pra vi li smo ve li ku TUR NIR OSAM NA CI JA U KO ZEN CI stvar za srp sku atle ti ku. Na ova kvom tak mi ~e wu je i fi na le ve li ki uspeh, jer je u Hel sin ki ju bi lo 20 atle ti ~a ra sa olim pij skom nor mom. Osva ja Sr bi ja – Ita li ja 7:10 (1:2, 3:3, 2:2, 1:3) we me da qe je ne {to po seb no.

KO ZEN CA: Olim u ze li ~e tvr to me sto na pr vom pri - iz jed na ~io na 2:2, a Fi li po vi} na Vre me na za od mor ne ma, sle de pij ski ba zen, gle da la ca: prem nom tur ni ru za Olim pij ske 3:3, da bi on da do neo i pr vo, a ka pri pre me za OI, re kao je Be 600, su di je: Alek san dre igre u Lon do nu. Tre }e me sto pri - sni je se po ka za lo i je di no vo| stvo kri}. - @e lim da se {to bo qe sku (Ru mu ni ja) i Fla hi pa lo je Ita li ji. Tro fej su osvo ji - del fi ni ma od 4:3. \or |e ti je u spre mim za Lon don. Ne op te ve (Austra li ja). Igra~ vi {e: Sr li Cr no gor ci ko ji su u fi na lu sa - mi nut ipo dva pu ta sa vla dao Pi je re }u jem se re zul ta tom. Pr vi bi ja 9 (4), Ita li ja 6 (3). Pe ter ci: vla da li Ma |ar sku 10:8 (3:2, 2:2, 4:3, tlo vi }a za no vo vo| stvo azu ra od ciq je po lu fi na le, a po sle je Ita li ja 3 (3).

1:1).

5:4 na kra ju dru ge ~e tvr ti ne. Sel sve mo gu }e.

SR BI JA: Pi je tlo vi}, A. [a I u me ~u za tre }e me sto Sr bi su ke tor Udo vi ~i} je u pa u zi zbog Asmir Ko la {i nac, osva ja~ po wi} 2, Go ci}, E{kert, ]uk 1, na stu pi li osla bqe ni, jer ni je bi - pro te sta do bio cr ve ni kar ton. bron ze u ba ca wu ku gle, re kao Man di} 1, Alek si}, Ra |en, Fi li lo Slo bo da na Ni ki }a zbog cr ve Ni u tre }oj de o ni ci Ita li ja ni je da je u Hel sin ki ju is pu nio po vi} 2, Pr la i no vi} 1, Mi tro nog kar to na u po lu fi na lu sa Cr - ni su uspe va li da se od le pe. Alek ciq, ali da mu je `ao {to mu je vi}, L. [a po wi}. nom Go rom. Po ku {a li su del fi ni sa [a po wi} i An dri ja Pr la i no iz ma klo sre bro.

Be kri} i Ko la {i nac na Aero dro mu Be o grad ITA LI JA: Tem pe sti, \a ko po, da sve ne da }e na do me ste ve li kom vi} su dva pu ta do no si li iz jed na - I pre pu ta u Hel sin ki ve Gi to, Fi qo li 1, \or |e ti 3, Fe lu bor be no {}u i od no som pre ma ~e we (5:5, 6:6). Ali, dve se kun de je vre me ne go {to je tr ~a la u po lu U fi na lu 1.500 me ta ra tr ~ao je ro vao sam da imam re zul tat za go 2, Marc 1, Ri co 2, Pre {u ti 1, igri, od li~ no je bra nio Goj ko Pi - pre kra ja tre }eg de la i tre }eg is fi na lu. Dvo stru ki tri jumf Go ran Na va. Spo ri tem po tr ke mu me da qu. Osva ja wem bron ze is Fjo ren ti ni, Pre mu{, De ser ti, je tlo vi}, a Fi lip Fi li po vi} je kqu ~e wa Pr la i no vi }a Pre {u ti ostva ri le su Tur ki we - zla to je je od go va rao, ali po tom je do {lo pu nio sam ciq, ali iskre no Pa sto ri no. na sta vio kon ti nu i tet do brih iga - azu ri ma do no si no vu pred nost od pri pa lo Asli ^a kir-Alp te kin do na glog ubr za wa i on je ot pao iz `a lim za sre brom i za bo qim Va ter po li sti Sr bi je po ra `e ni ra. Se lek tor Udo vi ~i} je s mla - 7:6. Tek u ~e tvr toj ~e tvr ti ni Ita (4:05,31), a sre bro Gam ze Bu lut kom bi na ci ja za vi sok pla sman. re zul ta tom ko ji je iz o stao su u me ~u za tre }e me sto od do ma dim igra ~i ma po ~eo su sret, a je di - li ja ni sti `u pr vi put da se od le (4:06,04). Bron za nu me da qu osvo ji - Na va je osvo jio sed mo me sto (vre zbog vre men skih uslo va. Osta }i na Ita li je 10:7 na tur ni ru ni gol u pr vom de lu de lo je asi - pe na dva go la pred no sti i to iz la je Ana Mih ~en ko iz Ukra ji ne me 3:47.74 mi nu ta). Zlat nu me da qu lo je do voq no vre me na, jo{ Osam na ci ja u Ko zen ci. Ta ko su sten ta Ni ko le E{ker ta i strel - tre }eg pe ter ca. ]uk sma wu je na (4:07,74). osvo jio je Nor ve `a nin Hen rik me sec da na tre nin ga. EP je iza iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a, ko ca Du {a na Man di }a. Ita li ja ni i 8:7, ali to je bi lo sve, jer su do Ni Dra ga na To ma {e vi} u ba ca - In ger brig sten 3:46.20, Fran cuz me ne, sle de }i ciq je bor ba za ji je to kom utak mi ce za ra dio is po red to ga {to su ima li na klo - kra ja Fe lu go i Marc do ne li po be wu di ska ni je bi la na svom ni vou. Flo ri jan Kar va qo je vi ce {am me da qu na OI, re kao je Ko kqu ~e we zbog pri go vo ra, kao i nost su di ja ni ka ko ni su uspe va li du od 10:7.

Ba ca la je lo {i je ne go u kva li fi - pion Evro pe (3:46.33), a tre }i je la{. tim me na xer Ita li je Ato li ko, za da se od le pe. Alek sa [a po wi} je G. M. ka ci ja ma, 58,34 me tra, a u kva li - [pa nac Da vid Bu stos (3:46.45).

Sr bi ja osta la na dve me da qe

Be kri} i Ko la {i nac mi sle na Lon don

Del fi ni bez bron ze

Maq ko vi} pre u zi ma Ce de vi tu Srp ski stru~ wak Bo `i dar Maq ko vi} od na red ne se zo ne bi }e tre ner za gre ba~ ke Ce de vi te, pre no ser hr vat ski me di ji.

Ka ko pre no si in dex.hr, do go vor je po stig nut, a u po ne de qak bi sve tre ba lo da bu de i zva ni~ no po tvr |e no.

Pre ma istim iz vo ri ma, Maq ko vi} je tra `io pla tu od po la mi li o na evra go di {we, ugo vor na tri go di ne, a na vod no i neo gra ni ~en bu xet.

RE PRE ZEN TA TIV CI NA PRI PRE MA MA U RU MI

Ide al ni uslo vi za rad Re pre zen ta tiv ci Sr bi je u ka ja ku ovih da na bo ra ve u Ru mi, na Bor ko va~ kom je ze ru gde se pri pre ma ju za pred sto je }e Olim pij ske igre u Lon do nu. Oso ko qe ni naj u spe {ni jim do sa da {wim na stu pom na Evrop skom pr ven stvu ne dov no odr `a nom na za gre ba~ kom Ja ru nu, gde su osvo ji li tri me da qe raz li ~i tog sja ja, oni ve ru ju da bi i u Lon do nu mo gli do ne ke od me da qa. Ta kva o~e ki va wa po tvr dio nam je i wi hov tre ner Mi ro slav Alek si}, uz kon sta ta ci ju da je Bor ko va~ ko je ze ro oda brao za kra }e pri pre me zbog ide al nih uslo va za ka ja ka {e i qu ba znih do ma }i na. Na {i naj bo qi ka ja ka {i tre ni ra }e tri da na na Bor ko va~ kom je ze ru i u te re ta ni Sport skog cen tra a za tim pri pre me na sta vqa ju u Ma |a ra skoj. Po Alek si }e vim re ~i ma, ka ja ka {i }e po po vrat ku iz Ma |ar ske, i po sled wih ne ko li ko da na pri pre ma pred od la zak na Olim pij ske igre pro ve sti na Bor ko va~ kom je ze ru.

^e tve rac na tre nin gu na Bor ko va~ kom je ze ru

SPORT

dnevnik

ponedeqak2.jul2012.

17

Vujin: Sawamo medaqu u Londonu

Abu ba kar Ouma ru po sti `e iz jed na ~u ju }i gol

POSLE DRUGE PROVERE VOJVODINE, A PRED SUTRA[WI PUT U AUSTRIJU

Danas kona~an spisak putnika

Od ra di li su fud ba le ri Voj vo di ne dve ne de qe pri pre ma za no vu se zo nu i pri ja teq skom utak mi com s ru skim dru go li ga {em Fa ke lom iz Vo ro we `a (2:1) u

Omla din cem - re kao je dan po sle utak mi ce Za gor ~i}. - Vi deo sam do sta to ga po zi tiv nog u na {oj igri, ali bi lo je i ne ga tiv nih stva ri ko je mo ra mo {to pre da is ko re ni mo. Ne bih is ti cao

Ser`iwo Grin pratio utakmicu Pa `wu gle da la ca u FC „Vu ja din Bo {kov” pri vu kao je tam no pu ti mo mak ko ji se na la zio iza go la No vo sa |a na u pr vih 45 mi nu ta. Sa zna li smo da je re~ u Ser `i wu Gri nu, zad wem ve znom igra ~u iz Su ri na ma s ho land skim pa so {em, ko ji je ra ni je igrao za ho land ske ti mo ve Har lem, RKC Val vajk, Fe je nord i Vi te se, a po ni kao je u omla din skoj Ser `i wo Grin Foto: B. Lu~i} {ko li Ajak sa. Pro {le dve se zo ne pro veo je u re do vi ma bu gar ske eki pe Lev ski iz So fi je.

Grin je ro |en 24. ju na 1982. go di ne i u No vom Sa du se na la zi na pre go vo ri ma s Voj vo di nom, od no sno No vo sa |a ni su za in te re so va ni za we go ve uslu ge u no voj se zo ni. O~e ku je se da }e od lu ka o to me da li }e pot pi sa ti ugo vor ili ne bi ti do ne {e na naj ka sni je da nas.

FC „Vu ja din Bo {kov” pro ve ri li ko li ko je to ga ura |e no. [ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} u su bo tu je mo gao da vi di i do bre i lo {e stra ne svog ti ma, {to je i sam pri znao. U pr vih 45 mi nu ta ka da su na te re nu bi li is ku sni ji igra ~i, cr ve no-be li prak ti~ no ni su stvo ri li ni jed nu ozbiq ni ju pri li ku, a us pe li su da za ter su sop stve nu mre `u pre ko Pa vlo vi }a.

U na stav ku, me |u tim, ka da su na te re nu bi li mla |i igra ~i, Voj vo di na je do mi ni ra la te re nom, stva ra la (i pro ma {i va la) {an se, ali je, pre ko Abu ba ka ra Ouma rua i Slo bo da na No va ko vi }a, ipak, pre o kre nu la re zul tat i ostva ri la po be du.

- Pred igra ~e smo po sta vi li zah tev da is pra ve uo~e ne pro pu ste iz pr ve tre ning utak mi ce s

ko je sla bo sti sam uo~io, osta vi mo to za svla ~i o ni cu i si gur no je da }u, za jed no sa sa rad ni ci ma, igra ~i ma uka za ti na pro pu ste.

Mojsov izvan ekipe Po zva li smo spor stkog di rek to ra Voj vo di ne Mi o dra ga Pan te li }a i za mo li li ga da nam po ja sni si tu a ci ju s Da ni e lom Moj so vom i raz lo zi ma zbog ko jih ni je kon ku ri sao za tim u du e lu s Fa ke lom.

- Moj sov tre nut no ni je u pla nu za sa stav eki pe jer ne `e li da pro du `i ugo vor s Voj vo di nom, ko ji mu is ti ~e na zi mu - ob ja snio je Pan te li}.

Da li vam je utak mi ca s Ru si ma po mo gla da de fi ni {e te to na ko je fud ba le re ra ~u na te u no voj se zo ni?

- Na rav no da je ste, ali }u spi sak igra ~a ko ji }e pu to va ti na pri pre me sa op {ti ti da nas - ka te go ri ~an je bio {ef stru ke No vo sa |a na. - U sva kom slu ~a ju, u Austri ju }e pu to va ti tri gol ma na i 22 igra ~a.

Pro tiv Fa ke la tek u dru gom po lu vre me nu cr ve no-be li su sti gli do ofan ziv ne i agresvne igre?

- To je ne ka ko i nor mal no, jer u dru gih 45 mi nu ta na te re nu smo ima li ~ak ~e ti ri {pi ca - Abu ba ka ra, Bil bi ju, [u {wa ra i [ku le ti }a. Po no vo smo stvo ri li do sta pri li ka i po no vo smo pro ma {i li ve }i broj le pih {an si. To u Evro pi ne sme da nam se do go di, jer ne }e mo ima ti to li ko si tu a ci ja da po stig ne mo gol i sva ki pro ma {aj mo gao bi da bu de ve o ma skup.

Ne ma wa Bil bi ja i Abu ba kar Ouma ru igra li su ve o ma do bro, bi li stal na opa snost po gol ri va la i de lo va li su kao skla dan tan dem?

- Vi deo sam do sta le pih stva ri od ove dvo ji ce fud ba le ra i to je, uosta lom, ono {to od wih i o~e ku jem - re kao je Za or ~i}. - Da li }e bi ti tan dem u na pa du ili ne, jo{ je ra no da go vo ri mo, ali su po ka za li da na wih mo `e mo ozbiq no da ra ~u na mo ka da je {pic na pa da u pi ta wu.

Na te re nu ste pri li ku uka za li 23-ji ci igra ~a, ali me |u wi ma ni je bi lo Da ni e la Moj so va i Vla di mi ra Bran ko vi }a? Uz to, da li ste za do voq ni pr vom par ti jom po vrat ni ka Igo ra \u ri }a?

- \u ri} je od ra dio s eki pom sa mo dva tre nin ga i od i grao je ko rekt no. [to se iz o stan ka Moj so va ti ~e, o raz lo zi ma we go vog ne i gra wa kon tak ti raj te sport skog di rek to ra Mi o dra ga Pan te li }a, dok je od lu ka o iz o stan ku Bran ko vi }a mo ja. Jed no stav no, u ovom tre nut ku mla di Bo jan Na sti} i is ku sni Vla dan Pa vlo vi} su u pred no sti i zbog to ga za we ga ni je bi lo me sta u eki pi - za kqu ~io je Zla to mir Za gor ~i}.

A. Predojevi}

Srp ski ru ko me ta{ Mar ko Vu jin re kao je da se na da da }e na {a re pre zen ta ci ja na pra vi ti do bar re zul tat na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

- Pr vi ciq je ula zak u ~e tvrt fi na le, a po sle to ga sve je mo gu }e.

Ve o ma je va `no ka ko }e mo star to va ti po {to }e mno go to ga za vi sti od pr ve dve utak mi ce ko je igra mo pro tiv [pa ni je i Hr vat ske, re kao je Vu jin.

Vu jin je do dao da pri pre me vi ce {am pi o na Evro pe na Ko pa o ni ku idu ja ko do bro i da se ve o ma na por no tre ni ra.

- Bit no je da smo svi zdra vi i da ne ma ne kih ozbiq nih po vre da. Ko na~ no smo i mi do ~e ka li da ima mo pra ve pri pre me po sle to li ko tak mi ~e wa na ko ja smo mo `da od la zi li ne do voq no sprem ni. Sa da je sa svim dru ga ~i je i mi slim da }e mo ima ti sa svim do voq no pro sto ra i vre me na da se spre mi mo i uigra mo za ono {to nas ~e ka u Lon do nu, na gla sio je Vu jin.

Pre ma we go vim re ~i ma gru pa u ko joj su po red Sr bi je i se lek ci je [pa ni je, Dan ske, Hr vat ske, Ma |ar ske i Ju `ne Ko re je je ve o ma te {ka.

- Do bro je {to na olim pij skom tur ni ru po sto ji ~e tvrt fi na le, jer je u jed noj utak mi ci, bez ob zi ra

Marko Vujin

na ri va la, sve mo gu }e. Iskre no se na da mo da }e mo da na pra vi mo pra vi re zul tat i na sta vi mo ta mo gde smo sta li u ja nu a ru, is ta kao je Vu jin.

Na pi ta we ko li ko ~e sto sa sa i gra ~i ma pri ~a o po bed ni~ kom po sto qu i me da qi u Lon do nu Vu jin je re kao: - ^im smo u{li u sve ovo, ~im se spre ma mo ta ko na por no, ja sno je i da sa wa mo da uzme mo me da qu. Pr vi ciq je da u|e mo u ~e tvrt fi na le, po sle to ga sve je mo gu }e. Mi -

Rukometa{i posetili Kosovo Ru ko me ta {i Sr bi je i stru~ ni {tab na ci o nal nog ti ma po se ti li su ma na stir Baw sku na se ve ru Ko so va i Me to hi je, a po tom i se ver ni deo Ko sov ske Mi tro vi ce.

Vi ce {am pi o ne Evro pe do ~e ka li su igu man ma na sti ra Da ni lo, pred sed nik op {ti ne Zve ~an Dra gi {a Mi lo vi} i ge ne ral ni se kre tar Ru ko met nog sa ve za Ko so va i Me to hi je Si ni {a La zi}.

U cen tru se ver nog de la Ko sov ske Mi tro vi ce su se oku pi li mno go broj ni gra |a ni, ko ji su re pre zen ta tiv ci ma po `e le li sve naj bo qe na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

- Ka da smo u ja nu a ru igra li na [am pi o na tu Evro pe u svim dvo ra na ma skan di ra lo se „Ko so vo je Sr bi ja” i ta ko }e da bu de sva ki put ka da iza |e mo na te ren, po ru ~io je ka pi ten Mo mir Ili}.

Ru ko me ta {i su po tom pro {e ta li do mo sta na Ibru, a za tim su se u lo kal nim ka fi }i ma dru `i li sa gra |a ni ma Ko sov ske Mi tro vi ce.

PRED 30. „VOJVO\ANSKU ZLATNU RUKAVICU”

Prelomna za takmi~are Pri bli `a va se tra di ci o nal ni 30. me |u na rod ni tur nir „Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca” za bok se re sta ro sti 17 i 18 go di na. Ove go di ne odr `a }e se od 5. do 8. ju la u @a bqu i No vom Sa du, a na ring }e iza }i oko 130 bok se ra i, pr vi put, bok ser ki iz osam na est ze ma qa. To je ap so lut ni re kord u do sa da {wih tri de set iz da wa. Pro te klih go di na na woj su u~e stvo va li mno gi mom ci, ko ji su ka sni je po sta li istin ski {am pi o ni.

Me |u wi ma bio je i sa da {wi na{ pro fe si o na lac Mi lan Pi per ski. On je tro fej osvo jio 1999. go di ne.

- Kon ku ren ci ja na ovom tur ni ru uvek je bi la `e sto ka - re kao je Pi per ski. - Na we mu sam u~e stvo vao tri pu ta, u{ao u dva fi na la, a i osvo jio tro fej, ko ji mi je ve o ma drag. Ta da sam imao tri za i sta te {ke bor be i to sa stran ci ma.

PROSINE^KI NAKON NEO^EKIVANOG PORAZA OD KR[KOG

Sve nas je sramota!

Slo ve na~ ke eki pe iz gle da ni ka ko „ne le `e“ Cr ve noj zve zdi.

To kom pr ve fa ze pri pre ma na Ro gli ne ga tiv ni re zul ta ti po di gli su ten zi ju u ta bo ru Be o gra |a na. Re mi bez go lo va pro tiv Dom `a la, „{a mar“ od Olim pi je (3:0) i na kra ju ne prij ta no iz ne na |e we, no vi po raz od slo ve na~ kog dru go li ga {a Kr {kog (2:1).

Tre ner Pro si ne~ ki ne `e li da tra `i ali bi u uobi ~a je nim fra za ma da se na por no tre ni ra i da re zul ta ti u ovom de lu pri pre ma ni su bit ni. Jed no stav no, cr ve nobe li ne mo gu da se po i gra va ju sa re no me om klu ba, ola ko pro si pa ju ono {to su uz do sta mu ka osta vri li u dru gom de lu pro te kle se zo ne. Ni je mo gao Pro si ne~ ki du go da se smi ri na kon po ra za, a odr `ao je od mah i sa sta nak sa fud ba le ri ma.

- Mi slim da nas je sve sra mo ta.

Ta~ ni je, si gu ran sam da nas je sve sra mo ta. Ko ga ni je sra mo ta zbog ovo ga {to se do go di lo, ne tre ba

da bu de u Cr ve noj zve zdi- po ru ~io je Ro bi.

Ni je bi lo de taq ni je ana li ze...

- Ne }u da bi lo {ta ob ja {wa vam, ni ti da sa bi ram i od u zi mam, stvar je jed no stav na. Iz gu bi li smo pri prem nu utak mi cu od dru go li ga {a iz Slo ve ni je i sno si }e mo po sle di ce, svi. Ka kve, i {ta }e one do ne ti, po ka za }e se u vr lo bli skoj bu du} nost - o{tro je kon sta to vao Pro si ne~ ki.

Zve zda je pro tiv Kr {kog na stu pi la u sle de }em sa sta vu: Ki rov ski (Ve si}) – Mi haj lo vi}, Mi ki}, Mak si mo vi} (Kr ne ta), Ne na di} – Ka du, Mi li vo je vi}, \u ri~ ko vi} (Sa vi }e vi}) – Pe ro vi}, Mi ri} –Ba baq (Asa moa).

Je di na sve tla ta~ ka u eki pi bio je mla |a ni Vu kan Sa vi }e vi}, ko ji je do bio {an su u dru gom po lu vre me nu, uneo do sta `i vo sti u igri, is ta kao se asi sten ci jom Asa moi ko ji je ubla `a io ne u speh.

- Mno go mi je te {ko, ovo ni je sme lo da se do go di. Stvo ri li smo pu no {an si, ali to ni je oprav da we ka da igra te za Cr ve nu zve zdu i iz gu bi te od slo ve na~ kog dru go li ga {a. To nam je isto i tre ner re kao, i ne vre di nam da ku ka mo, da se va di mo na to {to smo tri pu ta sa jed nog me tra pro ma {i li gol, ve} da po dig ne mo gla vu go re i da na sta vi mo da tre ni ra mo. I po red ovog po ra za, tvr dim da ra di mo do bro na pri pre ma ma, i mo ra mo da se uz dig ne mo iz ovog po ra za i ve} na sle de }oj utak mi ci bu dem da le ko bo qi - is ta kao je Sa vi }e vi} za klup ski sajt.

Sle di po vra tak u Be o grad, pa na sta vak ra da na Zla ti bo ru.

- U sva kom slu ~a ju }e mo na sta vi ti da tre ni ra mo i spre ma mo se za Evro pu i {am pi o nat, ali mo ra }e mo ma lo da po gne mo gla ve i da se za mi sli mo po sle pri ka za nog na Ro gli – za kqu ~io je Pro si ne~ ki.

Z. Rangelov

Mi lan Pi per ski

Iako se pri pre ma za od bra nu pro fi ti tu le sve slo ven skog pr va ka u ver zi ji VBC, ovaj iz u zet ni bok ser, biv {i na{ re pre zen ta ti vac i ka pi ten naj bo qe se lek ci je, obe }ao je da }e do }i na tur nir.

- Ova ma ni fe sta ci ja ve o ma je zna ~aj na za srp ski boks i bok se re ko ji pri sti `u u se ni or sku kon ku ren ci ju. Da ni je ta ko, ne bi bi la u A ka te go ri ji u ka len da ru Svet ske bok ser ske aso ci ja ci je. Tur nir je pre lom ni tre nu tak za sva kog ko je u rin gu, jer tu se vi di da li }e{ bi ti pe sni ~ar eks tra kla se, ili }e{ osta ti pro se ~an bo rac.

Pi per ski }e ti tu lu bra ni ti 24. av gu sta. Do sa da je de vet pu ta ula zio u ring i isto to lu ko pu ta s we ga si la zio kao po bed nik, a ciq je svet ska ti tu la.

M. Pavlovi}

slim da ko na~ no funk ci o ni {e mo kao pra va re pre zen ta ci ja, Ste kli smo ve} i za vi dan rej ting u evrop skom ru ko me tu, ta ko da, sve su to pred u slo vi da se na pra vi do bar re zul tat.

Vu jin je kao osnov ni pred u slov za uspe {ne re zul ta te na veo do bru at mos fe ru u ti mu.

- At mos fe ra je sjaj na i od no si iz me |u nas su ap so lut no ~i sti, dru `i mo se i mi slim da ni smo ima li ni je dan pro blem, ni sam ne znam ko li ko vre me na. U sa mom star tu tre ba da od i gra mo ka ko tre ba i ja se na dam da bi re ci mo po be da pro tiv Hr vat ske u dru gom ko lu mo gla da bu de ve li ki ve li ki ko rak ka ~e tvrt fi na lu, re kao je Vu jin.

Po sle Olim pij skih iga ra Vu ji na o~e ku ju no vi iza zo vi u ka ri je ri jer }e od na red ne se zo ne igra ti u re do vi ma {am pi o na Evro pe Ki la.

- Po sle de vet go di na sam na pu stio Ma |ar sku i pre la zim u dru gu ze mqu, klub ko ji je naj bo qi na sve tu ta ko da su to sve le pe stva ri, ali ne }u ima ti vre me na za ne ku de taq nu adap ta ci ju. Na rav no, ra du jem se i Olim pij skim igra ma i sve mu {to me ~e ka po sle, za kqu ~io je Vu jin.

(B-92)

IZ JUGOVI] UNIMETA

Jovan Kukobat na Islandu Ka pi ten ru ko me ta {a Ju go vi} Uni me ta Jo van Ku ko bat na red ne dve se zo ne pro ve {}e na Islan du. ^u va }e mre `u Aku rej ri ja iz isto i me nog gra da. Aku rej ri je tre }e pla si ra na eki pa u ta mo {woj elit noj di vi zi ji i do brim od bra na ma na sto ja }e da se na met ne se lek to ru na {e re pre zen ta ci je.

Jo ca je u Ka} sti gao pre {est i po go di na iz Ze mu na, u me |u vre me nu je po stao ka pi ten ka} kog su per li ga {a i do gu rao do ~e tvr te go di ne na elek tro sme ru Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du.

Ku ko bat je na Jo van Ku ko bat Islan du bo ra vio ne ko li ko da na i po po vrat ku nam je pre neo pr ve uti ske: - Aku rej ri je ma lo me sto sa oko 17.000 sta nov ni ka i na la zi se na oko 400 ki lo me ta ra od Rej kja vi ka. Ra di se o eki pi ko ja je bi la pr vak, a pro {le se zo ne za u ze la je tre }e me sto jer je ku bu ri la s po vre da ma. Na red ne se zo ne ima ju vi so ke am bi ci je, da se vra te na tron I da osvo je na ci o nal ni kup. Za ni mqi vo je da wi ho va li ga ima osam klu bo va, igra ju tro kru `no, a u faj nal-fo ru igra se na tri do bi je ne utak mi ce – re kao je Ku ko bat, a po tom do dao: - [to se ti ~e sa me eki pe, uglav nom su tu igra ~i mo je ge ne ra ci je, sa tri-~e ti ri ma lo is ku sni ja. Tre ner i we gov po mo} nik ujed no i igra ju. Klub ima dve dvo ra ne, te re ta nu, ta ko da su sjaj ni uslo vi za ba vqe we ru ko me tom i ne ma sum we da }e to bi ti ko rak na pred u mo joj ka ri je ri. U pot pu no sam za do vo qan ka ko qu di ma, ta ko i me stom, a po seb no me ra du je to {to }u ima ti s kim da pro zbo rim ko ju re~ i na srp skom. Na i me, eko nom u ru ko met nom I fud bal skom klu bu je Pe tar, ~o vek s na {ih pro sto ra, ko ji je ta mo vi {e od de ce ni je – iz neo je Jo van Ku ko bat, ko ji }e na Island ot pu to va ti po ~et kom av gu sta za ka da je na ja vqe na pro ziv ka.

Za Jo ci no me sto na go lu Ju go vi }a kon ku ri sa }e ta len to va ni ~u va ri mre `e Ta dej Do bri je vi} i De jan Mi lo sa vqev. Iz van red nim od bra na ma na me ~e vi ma s Bor cem i Lov }e nom, zi mus, oni su na go ve sti li da wi ho vo vre me do la zi.

J. Gali}

18

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak2.jul2012.

dnevnik

ФИЛМ СКИ ФЕ СТИ ВАЛ У СО ПО ТУ ПО ЧИ ЊЕ У ЗНА К У „МА РА ТО НА ЦА“

Же сто ка до ма ћа кон ку рен ци ја Филмски фестивал у Сопоту, 41. Софест, почиње данас и трајаће до 6. јула, уз учешће 12 дугометражних играних филмова домаће продукције насталих између два фестивала који ће се такмичити за награде. Председница Одбора Фестивала Горица Мојовић рекла је да ће се на овом једином фестивалу српског филма - остали су међународни - који нема селекцију, пред публиком и жиријем такмичити свих 12 пријављених филмова насталих од прошлог лета до сада. Као и претходних година Фестивал ће започети свечаним отварањем које је посвећено јубилеју култног филма „Маратонци трче почасни круг“ - свечаним уличним дефилеом који традиционално прати неколико хиљада људи. Сценариста и редитељ филма Душан Ковачевић и Слободан Шијан предводиће дефиле, возиће се у у олдтајмеру сличном оном из филма који ће потом бити приказан на

специјалној пројекцији у отвореном биоскопу у Сопоту. Први такмичарски филм „Смрт човека на Балкану“ сценаристе и редитеља Миро слава Момчиловића биће приказан такође вечерас. Наредних фестивалских вечери за бројне награде 41.Софеста такмичиће се филмови из најновије продукције – „Жућко - прича о Радивоју Кораћу“ редитеља и сценаристе Гордана Матића, „Зверињак“ Марка Новаковића, „Доктор Реј и ђаволи“ Динка Туцаковића, „Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем“ редитеља Бојана Вулетића, „Парада“ Срђана Драгојевића, „Црна Зорица“ Радослава Павковића и Христине Хаџихараламбус. У такмичарском програму је и нови филм Здравка Шотре „Шешир професора Вујића“, „Устаничка улица“ Мирослава Терзића, „Клип“ Маје Милош, „Нарцис и ехо“ Саше Радојевића, „Је-

„Устаничка улица” на сарајевском фестивалу Филм „Устаничка улица“ биће приказан у оквиру такмичарског програма 18. Сарајево филм фестивала који се одржава од 6. до 14. јула.

јић, монтажер Дејан Урошевић, композитор Иван Бркљачић. Ове године се, иначе, обележава десетогодишњица увођења такмичарског програма на Сарајево филм

На црвеном тепиху испред Народног позоришта у Сарајеву, 12. јула пре почетка пројекције прошетаће екипа филма коју чине продуцент и главни глумац Гордан Кичић, редитељ Мирослав Терзић, глумци Уликс Фехмиу, Раде Шербеџија, извршни продуцент филма Снежана Пенев, директор фотографије Миладин Чолакович, сценограф Аљоша Спа-

фестивалу и он је у потпуности посвећен играним, документарним и кратким филмовима из централне и југоисточне Европе. Жиријем такмичарског играног програма председава Корнел Мундруцо, редитељ из Мађарске. Филмови које је изабрала селекторка Сарајево филм фестивала, Елма Татарагић, у трци су за награду „Срце Сарајева“.

„МИРИС КИШЕ НА БАЛКАНУ“ ТРИЈУМФОВАО НА ФЕСТИВАЛУ У АУСТРАЛИЈИ

Кристална коала за Самарџића

Померање континената

За синхронизацију на српски језик су се побринули: Никола Ђуричко, Срђан Милетић, Воја Брајовић, Исидора Минић, Горан Јевтић, који је и режирао поступак давања гласова популарним јунацима.

- Ово је квалитетан филм који можемо да понудимо нашој деци

– рекао је поводом премијере Горан Јевтић. - Када дете одрасте, постане тинејџер, прелази из једног у друго доба. То је померање континената. У овом филму то видимо у Бресквици, Елиној и Манијевој кћерки тинејџерки која одраста, заљубљује се и некако се одваја од родитеља.

Вуди Ален сања велики филм Иако се приближава 80. години, амерички филмски ветеран Вуди Ален каже да је жеља да сними велики филм оно што га и даље покреће.

- Имам 76 година и мислим да се то неће догодити, али и даље покушавам - рекао је новинарима у Паризу, што код нас преноси Танјуг. - Волео бих да снимим филм који бих могао без стида да покажем на филмском фестивалу уз филмове попут „Рашомона“, „Седмог печата“ или „8 ½“ које сматрам ремек-делима.

Ален је у Паризу промовисао своје најновије остварење „To Rome with Love“ (Риму с љубављу) у коме, уз њега, играју Пе-

Балкану“ номинована за престижну награду Еми, за коју не верује да ће је добити, али да је за њега „највеће изненађење да је то остварење ушло у круг од 20 најбољих телевизијских серија света“, а да ће у октобру видети да ли ће ући у првих десет, објаснивши да ако уђу у тај избор, онда ће у Лос Анђелесу имати прилику да ишчекују и награду.

- У сваком случају, са релативно мало пара смо направили телевизијску серију која одише искреношћу, једноставношћу, обичношћу - приметио је он, додавши да та прича доноси нешто ново - причу о Сефарди Јеврејима на просторима бивше Југославије.

- Оно што мене сада греје је то да сам пре пар минута сазнао да ће једна светска велика компанија можда и узети серију „Мирис кише на Балкану“, што је за мене светковина посебне врсте - рекао је узбуђено Самарџић који није желео да открије о којој компанији је реч.

Редитељу филма „Мирис кише на Балкану“ Љубиши Самарџићу прошле недеље је свечано уручена награда за најгледанији филм на 11. фестивалу српског филма у Аустралији, одржаном у октобру прошле године у шест великих градова те земље. Пре уручења награде, новчаног износа од хиљаду евра и Кристалне коале, Самарџић је новинарима рекао да му се чини да ова награда сама по себи има додатну енергију и додатни значај захваљујући целој екипи са којом је рађено на пројекту.

- Ми смо са великим поштовањем одлучили да дефинитивно филм „Мирис кише на Балкану“ обиђе простор Аустралије на коме се налазе и Срби и Хрвати и Муслимани - једном речју треба промовисати у сваком тренутку оно што нас интересује, што нас окупира и узбуђује - оценио је редитељ. Самарџић је истакао и да је серија „Мирис кише на

ПОЧЕЛО ПРИКАЗИВАЊЕ ЦРТАНОГ ФИЛМА „ЛЕДЕНО ДОБА 4”

Четврти део фамозног анимираног филма „Ледено доба“ јуче је почео премијерно да се приказује у биоскопима Србије. Наставак носи назив „Померање континената“. Омиљена филмска тројка – Мени, Сид и Дијего, упуштају се у највећу авантуру до сада. Након што катаклизма изазове раздвајање континената, они ће, плутајући на леденом брегу, одвојени од остатка крда, покушати да се преко мора врате кући. Изазови пред њима никад нису били већи – морска створења, непознати нови свет, гусари... Скрета, који још увек јури свој жир, овога пута очекују авантуре у каквима се ниједна праисторијска веверица није нашла.

лена, Катарина, Марија“ Никите Миливојевића. Према оцени уметничког координатора Софеста Милоша Параментића, свих 12 филмова из овогодишње продукције су изванредни и жири ће имати озбиљно тежак посао, пошто неколико година уназад није било тако добрих филмских остварења. Оснивач фестивала, Скупштина града, издвојила је мање новца ове године, осам и по милиона динара. Пошто су награде Софеста традиционално важне, сви из организације су се потрудили и нашли спонзоре, тако да ће свих десет награда ипак бити значајне. О победницима ће одлучивати жири у саставу: глумица Александра Балмазовић, драматург Биљана Максић, профе сор на ФДУ Раденко Ранковић, сниматељ Милош Спасојевић и редитељ и прошлогодишњи победник Никола Лежаић. (Тан југ)

нелопе Круз, Алек Болдвин и Роберто Бенињи. Реч је о трагикомичној студији односа и несталности славе, рекао је славни редитељ, додавши да и овај филм, као и све његове приче, има тужну страну.

- Испод сваке приче коју напишем, чак и ако су написане духовито, постоји нешто тужно у њима - рекао је Ален. - У овом филму желео сам да покажем да је живот тежак без обзира на то да ли сте славни.

КАД НЕ ШОКИРА ФИЛМОВИМА, ОЛИВЕР СТОУН ШОКИРА ПОНАШАЊЕМ

За насловну са џоинтом Оливер Стоун се сликао се за насловну страну америчког часописа „Хај тајмс“ са џоинтом. У часопису специјализованом за љубитеље марихуане, чувени амерички редитељ у пратећем интервјуу слободно признаје наклоност према калифорнијској трави.

- Мислио сам да и сам уђем у посао гајења траве, мада мислим да би било доста стреса са федералцима који стално мењају правила - рекао је Стоун, који у интервјуу за „Хај тајмс“ критикује америчку спољну интервенцију и глобални рат против трговине нарко-

тицима. - Ако цените калифорнијску траву као ја што је ценим, схватићете да смо по квалитету далеко изнад Тајланда, Јамајке, Јужног Судана и Мексика. Иначе, редитељ је пристао да се појави на насловној страни контроверзног часописа у оквиру промоције свог новог филма „Севиџис“ (Дивљаци), трилера који је рађен према истоименој књизи и сниман у ексклузивном насељу у близини Лос Анђелеса. Филм би требао да се појави у биоскопима 6. јула, а у њему играју Блејк Лајвли, Тејлор Кич, Арон Џонсон и други.

Палић место и за књиге о филму Током 19. Фестивала европског филма који ће бити одржан од 14. до 20. јула крај језера Палић у Суботици, биће представљене две нове публикације Фестивала – „Кратак преглед историје филма у Војводини - Први део (1896 - 1941)“ професора др Дејана Косановића и „Филмска лица Суботице“ филмског редитеља Золтана Шифлиша. „Кратак преглед историје филма у Војводини Први део (1896 - 1941)“ једног од најзначајнијих историчара филма, проф. др Дејана Косановића, прва је публикација која се у континуитету и у целини

бави почецима филмских делатности у Војводини темом о којој је до сада углавном писано спорадично. Издање „Филмска лица Суботице“ филмског редитеља Золтана Шифлиша има за циљ да поводом 132. године од рођења Александра Лифке, првог власника биоскопа у Суботици и целој Србији, и једног од првих оператера – сниматеља, обједини трагове познатих, мање познатих или до сада непознатих синеаста рођених у Суботици (филмских сниматеља, монтажера, редитеља, сценографа, композитора).

kULTURA

dnevnik

ponedeqak2.jul2012.

19

ДАНАС НА ИНФАНТУ

Јожеф Нађ у „Вранама” Наш чувени кореограф, редитељ и играч Јожеф Нађ, и његов Национални кореографски центар из Орлеанa (Француска) гостују на Инфанту вечерас у 21 сат на сцени „Пера Добриновић“ СНП –а. Кореографију за ову соло представу урадио је Јожеф Нађ, који је и изводи, на музику уживо Акоша Селевењија, (саксофониста и поли-инструмента-

листа). Прва поставка „Врана“ изведена је 11. јуна 2008. у Паризу, поручена за „Festival Jazz Nomades – La Voix est Libre“ , а прва представа у дужој верзији изведена је 20. и 21. марта 2010. на Позоришном форуму Мејрин у Швајцарској. „Готово све мале сценске форме, којима се Јожеф Нађ посвећује од пролећа 2008. године,

иду трагом прве (Entracte, 2008), свака на свој начин понављајући и акцентуирајући једну од њених централних – ако не и централну – тема: довођење музике и плеса у најтешњу могућу везу, њиховог стапања у тачку потпуне равнотеже, чинећи незаменљивим било један било други део од којих сваки има одређену улогу у генези онога што поста-

Из представе „Вране”

је подвиг, представа. А да би се продубило ово истраживање, слободна импровизација долази овде до пуног изражаја – са унапред претпостављенима јединственошћу и тренутачношћу, оним непредвидивим и непоновљивим. И све то захтева од обојице протагониста, у смислу предусретљивости и доступности, отвореност према другоме, према другости али и према садашњем тренутку... Као што и сâм назив сугерише, представа је настала на основу стрпљивог, минуциозног истраживања и посматрања врана, посебно оног пролазног тренутка када птице дотичу тло, када долази до транзиције између лета и хода...“ Од оснивања своје плесне компаније 1986, Јожеф Нађ је реализовао 19 плесних комада, који су извођени у Француској и многим другим земљама (Велика Британија, Аустралија, Хонг Конг, Јапан, Норвешка, Шведска, Немачка, Шпанија, Португал, Бразил, Италија, Аустрија, Литванија, Румунија, Украјина, Колумбија, Швајцарска, Сирија, Сједињене Америчке Државе, Грчка, Словачка, Мађарска, Србија, Белгија...). У 22 сата ће репризно бити изведена луткарска представа „Рибар“ Театра „Лутен“ из Француске, на отвореном у Католичкој порти. Ова представа без речи, „Рибар“ подсећа на неме филмове Бастера Китона или Чарлија Чаплина и игране филмове Жака Татија. Н. П-ј.

ДОДЕЉЕНЕ СТИПЕНДИЈЕ ИЗ ФОНДА „БОРИСЛАВ ПЕКИЋ”

Подстицај младим писцима Књижевници Берислав Благојевић из Бањалуке и Слободан Бубњевић из Панчева добили су књижевне стипендије за нацрте прозног дела из Фонда „Борислав Пекић„. Благојевић је добио награду за нацрт романа ‘’Тиши од воде‘’, а Бубњевић за нацрт ‘’Седми народ‘’. Како се наводи у саопштењу издавачке куће ‘’Архипелаг‘’, између 38 пријава пристиглих на конкурс, радови награђених издвојили су се како зрелошћу и целовитошћу уметничке визије, тако и систематичношћу у њеном излагању. Жири је радио у саставу Лиљана Пекић, Предраг Палавестра, Милета Продановић, Владислава Гордић-Петковић и Гојко Божовић. Благојевић је рођен 1979. године у Славонском Броду. Магистар је географских наука. Објавио је три књиге прозе - ‘’Ламента-

ција по Софронију‘’ (2005), ‘’Ја, револуционар‘’ (2010) и ‘’Револуционар‘’ (2012) и збирку поезије ‘’Требао сам бити ријеч‘’ (2005). Његова прозна дела награђивана су на књижевним конкурсима у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори, Шпанији, а радове је објављјивао у великом броју књижевних часописа у Србији и иностранству. Благојевићев синопсис за роман ‘’Тиши од воде‘’ указује да ће ово дело у више наративних равни предочити судбину појединца и трансформације у времену. Роман описује процес лечења главног јунака, учесника рата у Босни и Херцеговини, у коме се лична борба за оздрављење контрастира са свим апсурдима и суровостима реалности које узрокују рат, морална деграда-

ЗАВРШЕН 23. ОЏАЧКИ ФЕСТИВАЛ ХАИКУ ПОЕЗИЈЕ

Клица вечности у стиховима Под окриљем Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ из Оџака, недавно је завршен 23. оџачки хаику фестивал. На електронски конкурс пријавило се око две стотине песника з Србије и земаља окружења (тридесетак више него прошле године). Прва награда припала је Милијану Деспотовићу и Пожеге, друга, Александру Обровском з Новог Сада, а трећа, Борису Назанском из Загреба. Најбољи циклус песама написао је Борисав Трајковић из Сомбора. Тако је одлучио овогодишњи селектор фестивала Жељко Вучковић.

- Већ пуне 23 године афирмацији и популарности хаику поезије у нашој земљи и у региону, али и њеном квалитету и уметничким дометима, снажно доприноси фестивал у Оџацима, каже Вучковић.- Ове године било је највише учесника до сада, већина аутора слала је песме, а нешто мање је стигло хаику циклуса- сложеније стваралачке форме. За истинске поштоваоце и приврженике, хаику је мнго више од егзотичне песничке форме. Хаику је животни став, поглед на свет, поетска и животна мисија која пружа руке пријатељства, сарадње и љубави према сродним душама широм света. Зато није чудно што се хаику покрет шири, кроз нове песничке књиге, препеве, конкурсе, фестивале, интернет сајтове и форуме. Садашњост је извор и суштина хаикуа, што значи да је сваки тренутак нашег живота подједнако важан, јер у себи носи клицу вечности. А 23. фестивал хаику поезије у Оџацима, још једном је оправдао своју мисију у служби уметности и повезивања људи који верују да само лепота може спасти свет, закључује селектор. Народна библиотека „Бранко Радичевић“ из Оџака у септембру ће објавити зборник радова свих учесника овог популарног фестивала поезије, рекла нам је управница Биљана Златковић. Р. Л.

ција и транзицијске болести, наводи се у саопштењу. Бубњевић је рођен 1978. године у Ријеци. Студирао је експерименталну физику, бави се новинарством, пише прозу и драму. Аутор је збирке прича ‘’Пертурбација и друге невоље‘’ (2005), а очекује се ове године излазак из штампе збирке ‘’Страх од промаје‘’.Бубњевић је новинар недељника „Време„, уредник интернет портала Центра за промоцију науке и електронског књижевног часописа „Мале новине„, а девет његових радио-драма емитовано је на програмима Радио Београда. Синопсис романа ‘’Седми народ‘’ наговештава прозно дело жанровски одређено као алтернативна историја и у њему се животни пут јунака укршта са питањима о могућности опстанка државе Југославије. (Танјуг)

ОД СУТРА У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

„Море, наде, слике” Драгана Јанкова У Музеју савремене уметности Војводине, у Дунавској 37, сутра у 20 часова биће отворена репроспективна изложба новосадског сликара Драгана Јанкова, под називом „Море наде, слике 1985─2012.“ Изложба се може погледати до 30. јула. Аутор овог пројекта је виши кустос овог музеја Небојша Миленковић.

- Окренут властитим микронаративима, почев од своје првоизлагане слике Bonjour Monsieur Dragche из 1985. па све до данас, Јанков својим радом покушава да реафирмише ону романтичарску и идеалистичку представу по којој уметник јесте (или треба да буде) весник и гласник неког другачијег, свакако бољег и лепшег света. Дубоко личан однос према свету, баш као и стално преиспитивање себе, односно властитог места и улоге у том (таквом) свету, код Јанкова резултира специфичном уметничком ситуацијом у којој се непрестано преплићу реално и измаштано, замишљено и доживљено, уметност и култура, сликар и модел... – наводи Небојша Миленковић. Посматрајући и третирајући слику као естетски објект, Јанков се, како указује Миленковић, определио за уметнички приступ према

коме би његово сликарство могли идентификовати као „сликарство малих, понекад готово неприметних помака, где се искуство света доживљава превасходно као искуство лепог, док се сама функција уметности састоји у изазивању естетских идеја“.

- У фокусу пажње Јанкова као сликара налази се мали, обичан човек, најчешће је то управо сам уметник, са његовим свакодневним: чежњама, надама, (повратним) сећањима, симпатијама, емпатијама, меланхолијом. – примећује Миленковић - Дубоко личан однос према свету, баш као и стално преиспитивање себе, односно властитог места и улоге у том (таквом) свету, код Јанкова резултира специфичном уметничком ситуацијом у којој се непрестано преплићу реално и измаштано, замишљено и доживљено, уметност и култура, сликар и модел... Драган Јанков је рођен у Новом Саду 1961, где је завршио сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Члан СУЛУВ-а је од 1988, IAA и AIAP UNESCO од 1990. Био је на студијским боравцима у Париз 1987, 1989, 1990. Самостални уметник је од 1989. Н. П-ј.

У НАЦИОНАЛНОМ РЕГИСТРУ ЗА НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ

Ојкача – крајишко духовно благо Ових дана, ојкача је званично уписана у први Национални регистар за нематеријално културно наслеђе Србије. Поред ојкаче, међу дведесет седам елемената духовне баштине, налазе и крсна слава, ђурђевдански обред и молитва, врањанско певање, златиборско певање ‘’из вика’’, певање уз гусле, гајде, пиротско ћилимарство и дуго. Тим поводом, у Етнографском музеју у Београду основан је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, који ће поред осталог имати задатак да штити и ојкачу.

- Ојкача је, као поетско-музичка, то јест, поетско-вокална творевина Срба Крајишника-Динараца у Србији, ушла у први у нас направљен Национални регистар НКН, каже Ненад Грујичић, који се годинама бави истраживањем ове народне уметничке форме.- Ово је значајно из више разлога, понајпре што се тиме етаблира српска крајишко-динарска баштина као својина државе Србије, чиме се она обавезује да институционално негује и чува ово духовно благо. Уласком ојкаче у национални регистар НКН Србије, крајишка баштина се ослобађа апатридне позиције и чврсто се прима у тло и дух Србије као равноправни чинилац укупне баштине српског културног корпуса и традиције. Посебно важна димензија уписа ојкаче у Национални регистар Србије, јесте верификација овог феномена као српског елемента нематеријалног културног наслеђа на Балкану. Познато је да је хрватска држава саможиво прогласила ојкање као своју баштину, не помињући Србе Крајишнике који вековима баштине овај препознатљиви облик свога идентитета на терену Хрватске. Као тобож само њихово, Хрвати су номиновали ојкање за светску баштину на листи УНЕСКА. Тиме је из-

ти што пре да етаблирају овај елемент и као део своје баштине, то јест, да га институционално заштите и тиме оснаже укупну позицију српског нематеријалног културног наслеђа на Балкану. А то значи, уз аргументован и реалан утицај – конкретан пробој ка листама УНЕСКА.

- У раду на књизи ‘’Ојкача’’ (пет издања), на терену, фацинирале су ме свежина и старина ојкаче у исти мах, каже Грујичић. Такође и њена способност да се прилагођава времену и регенерише, увек задржавајући мирис и боју свога вишевековног коре-

Довитљивост и шеретлук

Ненад Грујичић

вршено дубоко чишћење националног српског корена на терену данашње Хрватске. Грујичић потсећа да ојкача припада и српском етносу у Босни и Херцеговини, у Републици Српској, конкретно – у Босанској крајини. Нема сумње да ће, после одлуке Србије да верификује ојкачу данас као део свог нематеријалног културног наслеђа, Република Српска, односно Босна и Херцеговина, мора-

- Ојкачи десетерачки двостих карактеришу довитљивост, шеретлук и бараблук, а онда истинољубовост и искреност, објашњава Ненад Грујичић. И кад је најврлетнији, ласциван или еротски, тај двостих је добронамеран, он хита да обрадује, да спасе од чамотиње духа, да нахрани радошћу гладну душу. А распон тема је широк, од лирског и нежног преко сирово животног до трансцендентног, а сложен на духовит и здрав начин, без комплекса и предарсуда. Ником се ту не клања и не робује, све је у праску слободе и разбијања пуританског стида. Ево једне ојкаче из Кочићевог времена: Тешко части кад робује власти,/ туђој власти у вр`јеме пропасти. Актуелна и свевремена песма, као да је насталa у нашем историјском трeнутку. на. По њој се препознаје један велики духовни талас српског народа.Мелодијски распон ојкаче оживљава речи, а понекад садржи и неки далеки литургијски одјек на народни начин. Р. Л.

20

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak2.jul2012.

dnevnik

IVAN DAJI], APSOLVENT SOLO PEVAWA NA NOVOSADSKOJ AKADEMIJI UMETNOSTI

Gla som ni `e pre sti `na pri zna wa EDUKATIVNI I RADNI KAMP U SREMSKIM KARLOVCIMA

„So lar na aka de mi ja” u av gu stu Edu ka tiv ni i rad ni kamp „So lar na aka de mi ja” odr `a va se od 18. do 25. av gu sta u Eko lo {kom cen tru „Ra du lo va~ ki„ u Srem skim Kar lov ci ma, a pri ja vqi va we je u to ku. Pro gram kam pa je na me wen mla di ma od 15 do 30 go di na ko ji ima ju osnov na pred z na w a iz obla s ti za {ti te `i vot ne sre di ne. Po la zni ci }e ima ti pri li ku da na u ~e ka ko da sa ~u va ju zdra vu `i vot nu sre di nu, ka ko se {te di i pro iz vo di elek tri~ na ene gi ja, kao i da stek nu i prak ti~ ne ve {ti ne po treb ne za sa mo stal nu iz ra du i pri me nu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, s ak cen tom na so lar noj. Ciq je da u~e sni ci na u ~e ka ko te ~e sam pro ces do bi ja wa elek tri~ ne ener gi je od Sun ca, kao i da prak ti~ no pri me ne ste ~e no zna we.

Pet n a e st vo l on t e r a }e, kroz pe t o d nev n i grup n i prak ti~ ni rad, pro }i kroz pro ces sa sta vqa wa so lar ne mi ni-elek tra ne. Kru na obu ke }e bi ti in sta li ra we te

elek tra ne na [u mar sku ku }u u Ko viq skom ri tu {e stog da na i bo ra vak u woj uz ko r i { }e w e elek t ri~ n e ener gi je do bi je ne od Sun ca po mo }u elek tra ne ko ju su sa mi sa sta vqa li.

Do dat ne ak tiv no sti bi }e rad u pri ro di s ci qem o~u va wa pri rod nih re sur sa za bu du }e ge ne ra ci je.

Apli kaci o ni for mu lar je mo gu }e pre u ze ti sa saj ta www.pokretgorana.org.rs i potrebno ga je poslati najkasnije do 15. jula na imejl adresu: office@pokretgorana.org.rs. U~esnici }e nakon selekcije dobiti potvrdu o u~e{}u uz detaqanu agendu programa najkasnije do 30. jula. Kotizacija za u~e{}e na kampu iznosi 7.000 dinara po u~esniku.

Ovaj projekat se delom finansira novcem Gradske uprave za sport i omladinu, Kancelarije za mlade u okviru Konkursa za implementaciju Lokalnog ak cionog plana politike za mlade za 2012. godinu. A. J.

Do bit nik mno gih na gra da i sti pen di ja, ap sol vent Aka de mi je umet no sti Ivan Daji}, bas, sa 16 go di na se pri kqu ~io grad skom ama ter skom ho ru „Ko ~a Ko la rov” u rod nom Zre wa ni nu i za pe ~a tio pra vac svog da qeg {ko lo va wa. Shva tiv {i da ne mo `e bez pe va wa, upi sao je Sred wu mu zi~ ku {ko lu „Jo sif Ma rin ko vi} “, Od sek za so lo pe va we i za vr {io je u kla si prof.

Ane Aleksi}-[ajrer.

– Po sle iz ve snog vre me na i zbog ne ko li ko uspe {nih tak mi ~e wa u sred woj {ko li, usle dio je po ziv pro fe sor ke mr Milice Stojadinovi} s Aka de mi je umet no sti da do |em u No vi Sad i upi {em so lo pe va we u we noj kla si, {to se i do go di lo 2008. go di ne – ka `e Ivan.

Ve} na pr voj go di ni stu di ja do bio je pre sti `nu sti pen di ju iz Fon da za una pre |e we vo kal ne umet no sti mla dih „Me la ni ja Bu ga ri no vi} i }er ka Mir ja na Ka li no vi}-Ka lin“, ko ja mu je u umet ni~ kom i fi nan sij skom smi slu mno go zna ~i la to kom stu di ja i zbog ko je je us peo da fi nan si ra mno ga tak mi ~e wa i maj stor ske kur se ve. A pri kra ju pr ve go di ne oti {ao je u Ro stov na Do nu u Ru si ji, na pr vo me |u na rod no tak mi ~e we so lo pe va ~a „Ser gej Rah ma wi nov“ i – u{ao u fi nal nu run du!

– To kom stu di ja usle di li su i mno go broj ni maj stor ski kur se vi, od ko jih bih po me nuo po se tu prof. Tatjane [orlujan iz Ru si je ko ja je odr `a la kurs pe va wa na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du. Na ro ~i to je zna ~a jan i moj od la zak pro {le go di ne na maj stor ski kurs pe va wa “In ter na ti o nal som me ra ka de mie Prag Wi en Bu da pest” – ISA u Austri ji, za

Ivan Da ji}

ko ji AU u No vom Sa du do bi ja jed nu sti pen di ju iz Austri je.

Oda bran sam ja, a sti pen di ja je fi nan sij ski po kri la moj dvo ne deq ni bo ra vak ta mo i u~e we.

Ta mo sam ostva rio sa rad wu i usa vr {a va we pr ven stve no kod prof. An to na [a rin ge ra, svet ski pri zna tog pe va ~a i pe da go ga, ali i kon takt s osta lim emi nent nim umet ni ci ma kao {to su Regina [org, Brenda Rajn, Rudolf Bibl, Katarina Cernin, Glorija Satel, Monika [taj ner i dru g i – ka ` e Ivan.

Na svom pu t u umet n i~ k og raz vit ka u~e stvo vao je i na mno gim tak mi ~e wi ma. Na Re pu bli~ kom tak mi ~e wu mla dih 2007. u Be o gra du osvo jio je pr vu na gra du, a iste go di ne i pr -

vu na gra du na me |u na rod nom tak mi ~e wu so lo pe va ~a “Ni ko la Cve ji}” u Ru mi i ni je mu pro m a k lo ni pr v o me s to na tak mi ~e wu “La zar Jo va no vi}” u Be o gra du!

– Pre ~e ti ri go di ne osvo jio sam i pr vu na gra du na me |u na rod n om tak m i ~ e w u “Bru n a [pi l er“ u Her c eg No v om.

Pro {le go di ne po stao sam la u re at 8. smo tre mu zi~ kih ta le na ta Sr bi je u Srem skim Kar lov ci ma i po no vo la u re at tak mi ~e wa “Ni ko la Cve ji}” u Ru mi – ka `e Ivan.

Pro {log me se ca Ivan je svoj ta le nat po ka zao i na pre sti `nom me |u na rod nom tak mi ~e wu “Pe tar Ko wo vi}” u Be o gra du, gde je ta ko |e osvo jio pr vo me sto.

Kon kurs za naj bo qi rad iz ma {in stva

NAJBOQU STUDENTKIWU FTN-a MONIKU BRATI] „TELEVENT DMS” STIPENDIRAO I ZAPOSLIO

Na gra da je uvek pod strek za rad Monika Brati}, naj bo qa stu dent ki wa Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, stu di je elek tro teh ni ke za vr {i la je za ~eti ri i po go di ne sa sa mim de set ka ma u in dek su. Ma ster stu di je „za pe ~a ti la” je u mar tu, a be ~e lor ni vo za vr {i la u ju nu 2010. Za vre me stu di ja bi la je sti pen di sta Fon da za mla de ta len te, ali i kom pa ni je “Te le vent DMS”, gde je i po ~e la da ra di pred kraj tre }e go di ne.

– Na gra da je uvek pod strek za ne ki bu du }i rad. Dra go mi je {to ima onih ko ji za i sta ce ne stu den te ko ji se tru de, ra de i ima ju do bar pro sek. Ka da kao stu dent do bi je te ta kvu na gra du, po sto ji vo qa da se ra di istom ja ~i nom kao i do sa da – ka `e Mo ni ka.

Od sa mog star ta u “Te le ven tu DMS” po ste pe no je po ve }a va la rad no vre me.

– S ~e ti ri rad na ~a sa u da nu pre {la sam na {est, pa na

osam. ^im sam za vr {i la ma s ter rad, za p o s li l a sam se u toj fir mi i ve o m a sam za d o v oq n a.

Kon stant no se u~i ne {to no vo, a po {to sam to kom stu di ja bi la uve de na u ce lu tu pri ~u, ovo je bio sa mo na sta vak. Do sa da sam, u okvi ru pro jek ta na ko jem ra dim, ve} dva pu ta pu to va la u Ka na du – za do voq na je Mo ni ka.

Iako je u sred w oj {ko li ima la mno ge ho bi je, kao {to su ka ra te, ples i od boj ka, sve de set k e u in d ek s u ima j u svo ju ce nu pa je od ve }ine van n a s tav n ih ak tiv no sti mo ra la da od usta ne. Ipak, upi sa la je kurs fran cu skog, za tim {pan skog, a po ne kad vo zi ro le re ili pi {e pe sme. Ka da ne ra di, tru di

Mo ni ka Bra ti}

se da kva li tet no is pu ni slo bod no vre me, ma kar i krat k om {et wom. Do bra or ga ni za ci ja i re dov no po ha |a we pre da va wa i ve `bi su re cept uspe ha ove de voj ke.

Za sa da se do bro sna la zi u kom pa ni ji u ko joj ra di i, ka ko ka `e, ima mo gu} nost da bu de u Sr bi ji, ali i da do sta vre me na pro ve de u ino stran stvu.

– Na dam se da }e ta ko i osta ti i da }u upi s a t i dok t or s ke stu di je ov de. Re zer vni plan bih ve ro vat no na pra vi la ako bi ov de ne {to kre nu lo lo {e, a pret po sta vqam da bi to bi le dok tor ske stu di je u ino stran stvu – ob ja {wa va Mo ni ka.

A. Varga

Do ga |aj ko ji Ivan is ti ~e kao naj va `ni ji mo me nat u svo joj do sa da {woj ka ri je ri je po ziv di ri gen ta ope re Srp skog na rod nog po zo ri {ta Aleksandra Koji}a da bu de wi hov ~lan. Ta ko je ne dav no de bi to vao na sce ni SNPa ulo gom Don Ba zi li ja u ope ri “Se viq ski ber be rin“ \o a ki na Ro si ni ja. To mu je ujed no bi la i di plom ska pred sta va.

Ivan Da ji} za sa da ne pla ni ra da na pu sti No vi Sad, ali u bu du} no sti se be vi di u ino stran stvu, na da qem usa vr {a va wu. Slo bod no vre me, ko jeg ba{ i ne ma mno go, pro vo di na pe ca wu ili u Srem skim Kar lov ci ma, gde sa svo jom dra gom u`i va u ri bqoj ~or bi i be lom vi nu, gle da ju }i, ka ko ka `e, naj lep {i Du nav.

A. Varga

Fir ma „Osa ra ~u nar ski in `e we ring“ ras pi su je, {e stu go di nu za re dom, jav ni na grad ni kon kurs „Pe tar Da mja no vi}“ za iz bor naj bo qeg ra da iz obla sti ma {in stva – i to za iz ra du teh ni~ ke do ku men ta ci je za ma {i ne, ure |a je i no se }e me tal ne kon struk ci je pr o gram skim pa ke tom “Auto desk In ven tor”. Ciq kon kur sa je pr o mo vi sa we te obla sti me |u mla dim stru~ wa ci ma. Pra vo u~e {}a na kon kur su ima ju stu den ti vi so kih {ko la ili fa kul te ta uz mo gu} nost ko ri {}e wa i „tra jal„ ver zi je soft ve ra “Auto desk In ven tor Pr o fes si o nal 2013”. Rok za pri ja vqi va we je 1. ok to bar.

Do ku men ta pr o pi sa na pra vi li ma kon kur sa s po pu we nom pri ja vom, ko ja se mo `e na }i na saj tu www.osa.rs, dostavqaju se pismenim putem na adresu “Osa ra~unarski in`ewering”, Takovska 45/6, 11000 Beograd.

Za prva tri mesta pred vi|ene su nov~ane nagrade od 1.000, 500 i 300 evra. Ideja konkursa je i promocija jedinstvene povezanosti krea tivnog i produktivnog u programu “Autodesk Inventor 2013” koja omogu}ava pripremu konkurentnog proizvoda za plasman na tr`i{te u naj kra}em mogu}em roku. A. Va.

Prak sa u ho te lu „Rim ski” Ho tel „Rim ski” u No vom Sa du, u Uli ci Jo va na Cvi ji }a 26, ras pi sao je kon kurs za sve za in te re so va ne stu den te ko ji bi `e le li da tu oba ve prak su. Let wa prak sa ra di }e se od 30. ju la do 30. ok to bra, a za naj bo qe po sto ji mo gu} nost za po sle wa. Rok za sla we pri ja va je 7. jul.

Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti na te le fon broj 021/443–231 i na in ter net-stra ni ci www.rimski.rs.

A. J.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak2.jul2012.

21

Lepote ovoga sveta Divim se lepotama ovoga sveta, nek zbog lepote bude se}na cela planeta.

lepote ovog sveta ne mo`e opisati svako.

Gle, tamo cve}e blistavo, sun~evim zracima obasjano.

A na livadi se igra dece mnogo jako,

U drve}u sove spavaju, a ptice peva~ice pesmu nam daruju.

Sre}na sam {to je moja planeta sva ukra{ena jarkim bojama.

Udru`imo se sada svi da za{titimo na{u planetu mi.

Da qudima odr`imo lekciju pravu ba{, da ne seku drve}e i ne zaga|uju vazduh na{.

Do `i vqaj ko ji }u Qubi~ica pam ti ti Qubi~ice plave boje Svima nama lepo stoje.

D o `i vqaj ko ji }u pam ti ti je ka da sam pr vi put bi la na kli za wu. Ka da sam pr vi put sta la na led na kli zaq ka ma, mi sli la sam da }u od mah pa sti. Po ~e la sam ma lo da se dr `im za ogra du, ka sni je sam se pu sti la i ni je mi ni tre ba la. Kli za la sam kao da vo zim ro le re. Mo ja se stra je jo{ bi la ma la i dr `a la se za ogra du. Po sle smo bi le na to ploj ~o ko la di, i oti {le ku }i.

Ja ko vo lim kli za we i `ao mi je {to ni sam sva ki dan na kli za wu.

Nina Kokanov, III-3 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

I na travi i u kosi ona svoju boju nosi.

I mirisa u woj ima Qubi~ice moja mila.

Nata{a @ivanov, I-2 O[ „Stan~i} Milan U~a” Kumane

P~e li ce ra di li ce D

e ka i ba ka ga je p~e le. P~e le vred no sku pqa ju med.

Sta vqa ju med u sa }e. De ka i ba ka uzi ma ju med i no se svo jim unu ci ma. Oni su mno go je li med, pa kad su osta la de ca bi la bo le sna, oni su bi li zdra vi.

Tre ba je sti med da bu dem zdrav.

Dragoqub Stefanovi}, I-4 O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

Moj brat

V

o leo bih da imam ro |e nog bra ta! Ali po {to ne mam, pi sa }u vam o mom bra tu Ne ma wi.On je moj brat od tet ke.

Ne ma wa je je dan `i va han de ~ak. Mla |i je od me ne dve go di ne, ima ma lu gla vu i klem pa ve u{i. U stva ri, mo `da i ne bi imao ta kve u{i, da ni je ta ko mr {av, pa mu gla va do |e ne ka ko ma la, a u{i pri li~ no ve li ke. Kao {to sam re kao, ja ko je mr {av i ni kad ne mo `e sve da po je de kad mu mo ja ma ma ili tet ka ne {to spre me. Ne ma wa je je dan umi qa ti i ra do znao de ~ak. ^i ni mi se da je po ma lo i tvr do glav jer se ~e sto po sva |a mo oko ne ke

Mirko Nedimovi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Jestira @arkova~ki, VI razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

igra~ ke. On ne `i vi u No vom Sa du, pa kad do |e kod nas u go ste, tru dim se da se {to bo qe sla `e mo, jer ne ma mo pri li ku da se ~e sto igra mo. Ne ma wa je du ho vit, qu ba zan, po ne kad sme {an.

Ja ko sam po no san {to imam ta kvog bra ta, ma da bih vo leo da se vi {e vi |a mo. Ali, za ne ko li ko ne de qa tre ba lo di da do bi jem i ro |e nu se stru, a kad se to de si, ja }u bi ti naj sre} ni ji de ~ak na sve tu.

Nikola Babi}, III-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Dete i reka Gledam Savu, gledam celo ve~e kako te~e.

Te~e Sava lewo, zabu{ava, ko da spava... „Ne spavaj, Savo! Nema{ na to pravo!

Ho}u ne{to da zna. Pri~aj mi dok sam sam. pri~aj mi o rimskom snu, ~uva{ ga na svom dnu”. „Za{to te Rimsko carstvo mu~i?

Idi, igraj se! U~i!

Za to {to ho}e{ da ti se ka`e, kwige se tra`e.

Aaaa, znam {ta ho}e{! Vidim po tebi.

Nijednu tajnu sakrio ne bi.

Jeste. Ba{ je voda sa tog izvora stizala davno do carskih dvora.

Ba{ sa Vrawa{a iz Fru{ke gore, tajne su ovde ve}e nego more.

Da, sa Vrawa{a, to te zanima. Tu i sada jedno vrelo ima.

Sa toga vrela - istina cela.

A sad ti meni ispri~aj, ka`i, da li tvoja pri~a ko moja va`i?” „Na tvojoj strani vekovi stoje, moje se godine na prste broje”.

I dok se izvor suncem umiva, se}awa moja osta}e `iva.

Jedna {etwa u toplo ve~e, kad deda setnim glasom re~e: „Na ovom mestu, da li si znao, jednog si leta prohodao.

(Pogleda potom u pravcu Gore. Kakve li to misli wega more?)

I ja se ne~eg lepog seti. Zbog toga }u ovde sre}an umreti”.

Pa sad zna{, reko: „Zbog pri~e ove ja odlazim u vekove nove”.

Andrej Jakovqevi}, VI razred O[ „Sowa Marinkovi}”, Subotica

Lenka Kalabi}, I-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

J

^a rob ni ca je sen

e sen je sti gla u moj kraj. Ra su la je zlat no-`u te bo je po dr ve }u i tra vi. Sve {to je pip nu la, ~a rob ni ca je sen, pre tvo ri la je u zla to. Ona je pre ko no }i oki ti la dr ve }e zre lim plo do vi ma. Pi ja ce su pu ne zre log vo }a i po vr }a. De ca se igra ju i kre }u u {ko lu, a ro di te qi u`ur ba no spre ma ju zim ni cu. Pti ce se li ce kre }u na jug, a me dve di se spre ma ju za zim ski san. Sve je pre ko no }i ~a rob ni ca pro me ni la i po zla ti la. Zlat ne bo je se pre si ja va ju na je se wem sun cu. Usko ro }e po ~e ti i je se we ki {e. Let wu gar de ro bu za me ni }e je se wi ka pu ti i

Emilija Mari}, III razred, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

ka ba ni ce. Uli ce }e pre kri ti te pi si od li {}a ko je }e {u {ka ti pod na {im no ga ma. Ka da po~ nu do sad ni ki {ni da ni, osu {e na ze mqa, po sta }e bla to.

Sve }e to je sen kao pra va ~a rob ni ca pre tvo ri ti pre ko no }i svo jim ~a rob nim {ta pi }em.

Vo lim {to je ~a rob ni ca je sen, sti gla. Ona je ovo du go i to plo le to pre tvo ri la u pri jat ni je vre me.

Dmitar Baji}, IV-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Milo{ Glinti}, II-3, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

22

svet

ponedeqak2.jul2012.

UKRATKO

KIPAR JU^E PREUZEO PREDSEDAVAWE EU

Upad u {tab Bo ko Ha ram DA MA TU RU: Nigerijske bezbednosne snage upale su u skrovi{te esktremisti~ke grupe Boko Haram u gradu Damaturuu, usmrtiv{i nekoliko wenih pripadnika. Skrovi{te se nalazilo u ku}i u stambenom delu Damaturua u dr`avi Job, koja je tokom akcije u potpunosti uni{tena. Nije poznato koliko je ~lanova ove grupe ubijeno, ve} samo da su u mrtva~incu stigla tri tela sa ranama od metaka.

Ova akcija bezbednosnih snaga izvedena je posle serije napada koje su izvr{ili pripadnici grupe Boko Haram. Boko Haram je ekstremisti~ka islamska grupa koja se nasilnim sredstvima bori za uspostavqawe strogog {erijatskog prava, kao i protiv demokratskog dru{tva.

^e tvo ro mrt vih BAG DAD: ^etiri osobe poginule su u dva odvojena napada u Iraku, navele su vlasti. Tri bombe eksplodirale su u razmaku od nekoliko minuta u centralnom gradu Tikritu, 130 kilometara severno od Bagdada. U eksplozijama, nedaleko od jedne sredwe {kole, poginuo je jedan prolaznik a dvoje qudi je raweno. Zvani~nici su dodali da niko od |aka iz {kole, koji su ju~e polagali testove, nije povre|en. U drugom napadu u gradu Samara, 95 kilometara severno od Bagdada, istovremeno su eksplodirale tri nagazne mine i automobil bomba na jednom bezbednosnom kontrolnom punktu i usmrtile tri policajca. U Iraku je u posledwih mesec dana vi{e od 200 qudi stradalo u napadima {irom zemqe.

Broj napada je, otkako su se snage SAD pre {est meseci povukle iz te zemqe, znatno sko~io.

Domino-efekat krize u evrozoni BRISEL: Kipar je ju~e preuzeo {estomese~no predsedavawe Evropskoj uniji, {to predstavqa ozbiqan izazov za ovu malu ostrvsku zemqu koja istovremeno sa Briselom pregovara o paketu pomo}i. O~ekuje se da }e zvani~nici Evropske komisije, Me|unarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke danas otputovati u Nikoziju kako bi procenili situaciju u kiparskom bankarskom sistemu i druge buxetske potrebe tamo{we vlade, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Kipar je ranije ove nedeqe postao peta ~lanica evrozone koja je zatra`ila me|unarodnu nov~anu pomo}, isti~u}i da su weni ekonomski problemi nastali kao posledica krize u Gr~koj.

Rotiraju}e predsedni{tvo EU je u normalnim okolnostima prilika da zemqa koja ga preuzme poja~a svoju me|unarodnu vidqivost i doprinese razvoju evropskog projekta, ali Kipar na ~elo

Brisel

EU dolazi u trenutku kada se evropski blok suo~ava sa najve}om ekonomskom i politi~kom krizom u svojoj istoriji.

Prvi zadatak Kipra bi}e koordinacija komplikovanih pregovora o dono{ewu novog

[pindeleger: Nazire se nova arhitektura EU BE^: Ministar inostranih poslova Austrije Mihael [pindeleger ocenio je ishod proteklog Samita {efova dr`ava i vlada EU pozitivnim, navode}i da se prvi put nazire

cima u konstrukciji EU i nadam se dolazimo ka promeni sporazuma”, rekao je on u intervjuu be~kom dnevniku „Esterajh“. [pindeleger je kazao da bi `eleo „novu EU, koja je nau~ila

Do `i vot na ro bi ja TEL AVIV: ^lan Hamasa osu|en je, u izraelskom vojnom sudu za ubistvo 46 qudi u nizu bomba{kih napada, na 54 do`ivotne kazne zatovra Ibrahim Hamed je predvodio vojno krilo Hamasa Izadin al-Kasam na Zapadnoj obali do hap{ewa 2006, {est godina nakon po~etka intifade. Hamas je bezuspe{no poku{avao da Hamed bude oslobo|en u okviru razmene zatvorenika oktobra pro{le godine, kada je vi{e od 1.000 Palestinaca pu{teno na slobodu u zamenu za otetog izraelskog vojnika Gilada [alita, navodi Rojters.

Progla{avaju}i ga krivim, sudije su pro{le nedeqe navele da je bio ume{an u vi{e napada, ukqu~uju}i bomba{ku akciju na centralnom trgu u Jeruslimu, jednom popularnom kafeu u tom gradu i kafeteriji na Hebrejskom univerzitetu. Re~eno je da je odgovoran za smrt 46 Izraelaca i rawavawe vi{e od 400 i zato je osu|en na toliko do`ivotnih kazni.

evropskog buxeta za period od 2014. do 2020. godine. Pored toga, strahuje se da }e kiparsko predsedavawe EU dodatno opteretiti ionako zategnute odnose kako na relaciji Brisel-Ankara, tako i na relaciji Nikozija-Ankara.

Mihael [pindeleger

nova arhitektura Unije u kojoj treba da bude vi{e zajedni{tva, a ne samo trenutno „spasavawe”. „Sada }e se mewati dugoro~no sistem Evropa. Do}i }e kontrola banaka, porez na finansijske transakcije je sve konkretniji.

To zna~i da prilazimo nedosta-

iz gre{aka proteklih godina i koja }e ukloniti nedostatke“.

Potrebno je vi{e zajedni{tva, me|usobne pomo}i, ali i vi{e me|usobne kontrole, objasnio je on - kako bi trebalo da izgleda EU u budu}nosti. Po wegovim re~ima dugoro~no bi

trebalo uvesti i funkciju ministra finansija EU, koji bi kontrolisao sve bud`ete i u slu~aju potrebe imao mogu}nost intervencije.

Sve dr`ave koje se pridr`avaju pravila o deficitu zadr`ala bi autonomiju u vezi buxeta, rekao je on, ukazuju}i da bi oni, koji se ne pridr`avaju pravila, i ~iji deficiti „eksplodiraju”, kao {to su Gr~ka, Italija i [panija, dospeli bi po kontrolu zajedni~kog finansijskog nadzora EU. „Uz zajedni~ku valutu potrebna nam je zajedni~ka kontrola“, poru~io je [pindeleger.

On je kazao da `eli ve}e „u~e{}e gra|ana” u EU, i naglasio da bi predsednik Evropske komisije trebalo da se bira direktno, a institucije tako postanu efikasnije. Za to je, kako je objasnio, potrebno odr`ati konvenciju o novom sporazumu u EU, a u razgovore bi trebalo ukqu~iti gra|ane. [pindeleger je jedan od deset ministara inostranih poslova zemaqa ~lanice EU koji je u~estvovao u izradi predloga za reformu Unije, koji je nedavno predat nadle`nim institucijama u Briselu.

dnevnik

SIRIJA

Od ba ~en spo ra zum svet skih si la DA MASK: Sirijska opozicija je ju~e odbacila sporazum svetskih sila o tranzicionom planu za Siriju, uz obrazlo`ewe da je nejasan i da predstavqa gubqewe vremena, a neuspe{nim su ga okarakterisali i zvani~ni sirijski mediji.

Da podsetimo, me|unarodni izaslanik za Siriju, Kofi Anan, saop{tio je u subotu da su predstavnici svetskih sila u @enevi postigli sporazum o prenosu vlasti u Siriji, a tim planom je predvi|eno da u vladi nacionalnog jedinstva mogu da budu ~lanovi sada{we vlade kao i opozicije.

Anan je dodao da je na sastanku dogovoreno da }e tranziciona vlada biti formirana na osnovu uzajamnog konsenzusa kao i da „sada predstoji naporan rad i da je na narodu Sirije da do|e do politi~kog dogovora”, javile su agencije.

Me|unarodni izaslanik je istakao da sirijska vlada i opozicija moraju sara|ivati u ciqu

formirawa tranzicione vlade i kazao da se nada da }e ona doneti rezultate za mawe od godinu dana.

Kako prenose agencije, ostalo je otvoreno pitawe da li predsednik Ba{ar al-Asad mo`e biti ili ne u tranzicionoj vladi.

Kofi Anan je kazao po zavr{etku razgovora u @enevi da je na „narodu Sirije da do|e do politi~kog re{ewa i da sumwa da }e Sirijci koji su se tako borili za nezavisnost izabrati qude okrvavqenih ruku da ih predvode”.

Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton insistirala je, me|utim, na tome da Asad mora da si|e sa vlasti rekav{i da Rusija i Kina treba sada da poka`u Asadu {ta treba da u~ini.

Sa svoje strane, Moskva je odbila da podr`i zahtev da Asad ode sa vlasti insistiraju}i na ~iwenici da niko spoqa ne mo`e da nametne politi~ko re{ewe za Siriju.

MEKSIKO

Pred sed ni~ ki iz bo ri bez dru gog kru ga MEK SI KO SI TI: U Meksiku su po~eli predsedni~ki izbori, kao i izbori za Kongres i guvernere sedam saveznih dr`ava. Rezultati ispitivawa javnog mwewa ukazuju na mogu}nost povratka Institucinalne revolucionarne partije (PRI), koja je izgubila vlast pre 12 godina, uglavnom zbog toga {to vladaju}i konzervativci nisu uspeli da ostvare sna`an privredni rast i da zaustave brutalne sukobe narkokartela.

Najve}e {anse za pobe- Enrike Pewa Nijeto du na predsedni~kim izborima ima, tako|e, kandidat Na tre}em mestu je kandidatPRI Enrike Pewa Nijeto, biv- ki wa Pan Ho se fi na Vas kes {i guverner savezne dr`ave Mek- Mota, koja }e poku{ati da posiko. Nijeto se u kampawi pred- sta ne pr va `e na pred sed nik stavio kao novo lice PRI, stran- Meksika. ^etvrti kandidat Gake koja je izgubila vlast 2000. go- brijel Kadri, prema o~ekivadine. On tvrdi da je PRI sada mo- wima, ne bi trebalo da osvoji derna demokratska partija koja je vi{e od nekoliko procenata, u~ila na svojim gre{kama. navode mediji. Rezultati poPrema rezultatima anketa, na sledwih anketa su pokazali da drugom mestu se nalazi biv{i bi Pewa Nijeto mogao osvojiti gradona~elnik Meksiko Sitija izme|u 40 i 45 odsto glasova, Andres Manuel Lopes Obrador, Lopes Obrador blizu 30 odsto, koga je na pro{lim izborima dok bi Vaskes Mota osvojila 2006. godine za samo pola pro- mawe od wih. Prema meksi~centa pobedio Felipe Kalde- kom izbornom zakonu, pobe|uje ron iz Stranke nacionalne ak- kandidat koji osvoji najvi{e cije (PAN). glasova i nema drugog kruga.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI OLAFUR RAGNAR GRIMSON Aktuelni predsednik Islanda Olafur Ragnar Grimson (69), je osvojio peti uzastopni mandat na mestu {efa dr`ave, a poraz je priznala wegova protivkandidatkiwa Tora Arnorsdotir (37).

Tora je Ugledna novinarka , koja je pro{log meseca na kratko prekinula predizbornu kampawu da bi rodila tre}e dete, izjavila je za da }e se sada posvetiti odgajawu dece.

HU \INTAO Kineski predsednik Hu \intao rekao je da je podr{ka centralnih vlasti u Pekingu statusu Hongkonga i principu „jedna zemqa, dva sistema” nepokolebqiva. Hu \intao je u Hongkongu u trodnevnoj poseti koja je ju~e zavr{ena na dan kada se obele`ava 15 godina vra}awa grada i okolne teritorije Kini 1. jula 1997. godine, posle 150 godina pod britanskom kolonijalnom upravom.

RIJANA Poznata peva~ica Rijana nastupila je kao zvezda ve~eri na festivalu u [vedskoj. Me|utim, kad se peva~ica pojavila na sceni u ne ba{ reprezentativnom stawu, publika se okrenula protiv we. Rijana je [ve|ane uvredila i neznawem. Naime, `elela je da pozdravi sve u publici pa je tako uputila„pozdrav Norve`anima” i izrazila „`aqewe zbog krvoproli}a koje je izazvao ekstremista Brejvik”.

Jad Va{em ubla`io tekst o Piju XII TEL AVIV: Memorijalni centar holokausta Jad Va{em u Jerusalimu pristao da, pod pritiskom Vatikana, ubla`i poruku o delovawu pape Pija XII za vreme Drugog svetskog rata. U toj poruci se navodi da poglavar rimokatoli~ke crkve nije protestovavao, ni usmeno ni pismeno, zbog zlo~ina nacista nad Jevrejima. Ju~e se u Jad Va{emu otkrivao novi natpis na zidu o papi Piju, po{to je prvobitni izazvao diplomatski incident 2007. godine, podse}a izraelska {tampa.

U novom tetsku papa se optu`uje zbog ~iwenice da crkva nije intervenisala u korist Jevreja u to vreme, ali istovremeno daje kompleksnija Memorijalni centar Jad Va{em slika wegovog odnosa koja sadr`i uvijenu kritiku Vatikana {to odbija da otvori Jad Va{emu. Jad Va{em je najavio da }e se svoje arhive kako bi istori~ari mogli da satekst izmeniti samo ako Vatikan otvori svoje gledaju akcije Svete stolice za vreme rata. arhive i ako rezultati provere tih dokumenaU aprilu 2007. godine papski nuncije u ta otkriju nove informacije o Svetoj stolici Izraelu Antonio Franko je odbio da u~estvu- tokom rata. Ambasador Franko je na kraju ipak je u ceremoniji povodom Dana se}awa na holo- pristao da prisustvuje ceremoniji. U starom kaust, zbog teksta na zidu koji se pojavio kada tekstu pod naslovom „Papa Pije XII i holokaje otvoren novi Istorijski muzej holokausta u ust”, je navedeno da je reakcija Pija XII na ubi-

jawe Jevreja u holokaustu kontroverzna. „Kada je izabran za papu 1939. godine, on je sklonio pismo protiv rasizma i antisemitizma koje je wegov prethodnik pripremio. ^ak i kada su izve{taji o ubijawu Jevreja stigli do Vatikana, papa nije protestovao ni verbalno, ni pismeno”, pisalo je.

Tako|e je bilo napisano da se papa „u decembru 1942. uzdr`ao od potpisivawa deklaracije saveznika u kome se osu|uje istrebqewe Jevreja”.

Kada su Jevreji deportovani iz Rima u Au{vic papa nije intervenisao. U novom tekstu pod naslovom „Vatikan i holokaust” pi{e da je prethodnik pape Pija XII, papa Pije XI, potpisao Konkordat sa nacisti~kom Nema~kom i ponavqa se da novi papa nije potpisao deklaraciju saveznika, ali se pomiwe da je nekoliko dana kasnije u obra}awu preko radija povodom Bo`i}a pomenuo da su „stotine hiqada osoba koje bez ikakve krivice, ponekad samo zbog nacionalne ili etni~ke pripadanosti poslate u smrt ili polako propadawe”.

balkan

dnevnik

PRIPREMA SE ZAKON ZA PREZADU@ENE HRVATE

Mi si ja EU od la zi iz BiH BRI SEL: Policijska misija Evropske unije u BiH (EUPM) zavr{ila je rad „podr{ke vladavini zakona” u toj zemqi, saop{tila je Evropska komisija u Briselu minule sedmice.

Policijska misija EU je u Bosni delovala od 1. januara 2003. i, kako je ocenila visoka predstavnica EU Ketrin

E{ton, „u mnogim vidovima je doprinela uobli~avawu zajedni~ke bezbednosne i odbrambene politike EU kao i ulozi Unije u uspostavqawu bezbednosti” u mnogim zemqama. „Dovr{etak Policijske misije EU je odraz napretka koji je Bosna i Hercegovina postigla u vladavini prava”, istakla je Ketrin E{ton, naglasiv{i da }e EU specijalni izaslanik u BiH Peter Sorensen” nadograditi dostignu}a Misije kroz daqa poboq{awa i podr{ku BiH na wenom putu ka ukqu~ivawu u EU”. „EUPM je delovala kao sastavni deo {ireg pristupa EU u ja~awu vladavine zakona u BiH i regionu, poma`u}i va`na tela za primenu zakona i pravosudni sistem u suzbijawu organizovanog kriminala i korupcije, uz sna`ewe saradwe policije i tu`ilaca i podsticawe regionalne i me|unarodne saradwe”, podvukla je visoka predstavnica EU. Po podacima EK, za proteklih skoro deset godina je u policijskoj misiji EU u Bosni delovalo dve hiqade i tristo policajaca i me|unarodnih stru~waka iz zemaqa ~lanica EU, kao i drugih dr`ava.

Li~ ni ban krot kao spas ZA GREB: Mnistarstvo pravde Hrvatske najavilo je da bi prezadu`eni Hrvati uskoro mogli da dobiju mogu}nost progla{ewa li~nog bankrota. To je zadwe re{ewe, nakon {to se utvrdi da ne postoje druge mogu}nosti za izlazak iz dugova, i podrazumeva da du`nik na neko vreme gubi samostalnost u vo|ewu li~nih finansija.

Prezadu`eni Hrvati bi uskoro mogli da dobiju mogu}nost progla{ewa li~nog bankrota, najavqeno je iz Ministarstva pravde.

Ta~an datum dono{ewa zakona koji bi propisivao uslove i na~in progla{avawa bankrota za sada se jo{ ne zna, ali to sigurno ne}e biti pre jeseni. Po re~ima Ozrena Matija{evi}a, predsednika Hrvatskog udru`ewa sindikata, oko 10.000 hrvat-

Matija{evi}a koji se ve} nekoliko godina, kao i deo javnosti, zala`e za uvo|ewe li~nog bankrota.

Institut li~nog bankrota je zadwe re{ewe, nakon {to se utvrdi da ne postoje druge mogu}nosti za izlazak iz dugova, i to podrazumeva da du`nik na neko vreme gubi samostalnost u

vo|ewu li~nih finansija i dobija staraoca, odnosno ste~ajnog upravnika koji upravqa svom wegovom imovinom i ra~unima.

Du`niku ostaje name{taj Prilikom li~nog bankrota sva imovina du`nika, {to ukqu~uje i stan ili ku}u u kojoj `ivi, mogu biti prodati, kao i automobil, skupqa ode}a, nakit i sli~no. Du`niku ostaju name{taj, deo ode}e i li~ni predmeti. Mo`e zadr`ati i automobil, ali samo ako doka`e da mu je nu`an za posao, ili eventualno zbog bolesnog deteta ili ~lana familije. Od prodaje imovine otpla}uju se dugovi, a ako to nije dovoqno, radi se plan daqwe otplate na temequ postoje}ih prihoda. Od du`nika se tra`i da poku{a na}i i dodatne izvore prihoda, odnosno dodatni posao.

skih gra|ana ne mo`e otpla}ivati svoje dugove, ali je po nekim procenama ta cifra i do 30.000.

Iz ministarstva isti~u i to da }e se ideje za zakon o li~nom bankrotu tra`iti u slovena~kom i belgijskom modelu jer su proceweni kao najprimewiviji za hrvatske prilike.

Slovena~ki model, star ~etiri godine, najboqi je uzor i za

Ste~ajni upravnik upravqa imovinom du`nika dok ne otplati sve dugove, ali i odre|eno vreme nakon toga kontroli{e wegove finansije i mo`e upravqati wima, naro~ito ho}e li se i pod kojim uslovima to lice ubudu}e zadu`ivati, dok se ne poka`e kako je ono sposobno da nastavi da vodi finansije samostalno. Tek tada, ima pravo i na to da ponovo zatra`i izdavawe

kartica ili kredit u banci.

Prezadu`eni gra|ani, ~ija imovina dose`e okvire dugova mogli bi sesti s poveriocima u centrima za mirewe ili se u neformalnom kontaktu re{iti duga.

Naredna mera bila bi pokretawe sudskog postupka li~nog bankrota, a za takve slu~ajeve bi se uveli posebni staraoci iz redova javnih bele`nika (notara) i licenciranih advokata ~iji bi zadatak bio da brinu o daqwem poslovawu gra|anina nakon bankrota.

Zna~ajnom broju gra|ana institut li~nog bankrota bio bi spas, iako se wime ne podrazumeva brisawe dugova, ve} stvarawe uslova za wihovu otplatu, uz mogu}nost da du`nik ipak zadr`i prihode dovoqne za pokri}e osnovnih `ivotnih potreba.

Slovena~ki zakon zasniva se na ameri~kom modelu. Ste~aj mo`e pokrenuti i du`nik i poverilac, a vodi se na sudu, pri ~emu je ste~ajni upravnik starateq gra|ana u problemima.

Imovina se prodaje, a nenapla}eni dugovi opra{taju. Naravno, dugovi ne}e biti otpisani zauvek. U Sloveniji postoji period od dve do pet godina u kome se mo`e oduzimati i 60 odsto prihoda za podmirewe dugova.

Lice koje je proglasilo bankrot u Sloveniji, jednom kad on zavr{i, ne mo`e ga ponovo proglasiti narednih deset godina.

Podsetimo, krajem aprila zbog neizvr{enih osnova za pla}awe u Hrvatskoj je bilo blokirano 211.048 gra|ana, ~ije je ukupni dug iznosio 13,62 milijardi kuna (1,81 milijardi evra).

SUD NAREDIO SLOVENIJI DA PLATI OD[TETU [ESTORICI OD 11 IZBRISANIH STANOVNIKA

Jan {a se va di na bes pa ri cu

QU BQA NA: Slovenija nema novca da plati nadoknadu dr`avqanima biv{ih jugoslovenskih republika koji su bili izbrisani iz registra stalnih stanovnika Slovenije 1992. godine, po{to nema dovoqno sredstava da pokrije ni hitne tro{kove, izjavio je u Briselu slovena~ki premijer Janez Jan{a.

Evropski sud za qudska prava je pre tri dana potvrdio svoju presudu iz 2010. godine prema kojoj je Slovenija, prilikom osamostaqivawa, brisawem stalnog prebivali{ta neslovencima bez slovena~kog dr`avqanstva, prekr{ila odredbe Evropske konvencije o qudskim pravima, i {estorici „izbrisanih” priznao pravo na od{tetu. Kako pi{e slovena~ka novinska agencija STA, Jan{a je, reaguju}i na

Janez Jan{a

odluku Evropskog suda za qudska prava, novinarima rekao da nadle`ne institucije jo{ uvek razmatraju tu presudu. „Sve {to mogu da

ka`em je da Slovenija nema novca, nemamo novca da pokrijemo ~ak ni hitne tro{kove”, naveo je Jan{a pred po~etak samita EU u Briselu, nagla{avaju}i da Qubqana jo{ poku{ava da sa~ini buxet za slede}e dve godine.

Evropski sud za qudska prava je Sloveniji naredio da plati po 20.000 evra od{tete {estorici od 11 „izbrisanih” i 30.000 evra podnosiocima tu`be zajedno na ime tro{kova.

Slovenija, u skladu sa tom odlukom, mora da u roku od godinu dana ustanovi mehanizam od{tete za ostale „izbrisane”.

Slovenija je, tajnim aktom, 1992. godine skoro 26.000 neslovenaca iz biv{ih jugoslovenskih republika pretvorila u strance, bri{u}i ih sa spiska stalnog boravka.

GR^KA

Po sla ni ci spre ~i li neo na ci ste ATI NA: Gr~ki poslanici su se udru`ili da bi spre~ili ekstremno desni~arsku partiju da postavi svog predstavnika na mesto potpredsednika Skup{tine.

Glasali su tako da je jedno od sedam mesta potpredsednika ostalo prazno, da ga ne bi zauzeo poslanik iz stranke koja va`i za neonacisti~ku.

Stranka „Hrisi Avgi” (Zlatna zora) dobila je 18 od 300 poslani~kih mesta posle izbora 17. juna, na kojima je osvojila gotovo sedam odsto glasova i {okirala politi~ki establi{ment.

Kao opoziciona stranka u Skup{tini sa sedam partija, „Hrisi Avgi” ima pravo da kandiduje i jednog od sedam potpredsednika.

Skup{tina je u petak glasawem izabrala {est svojih potpredsednika, ali je mesto jednog ostalo prazno jer kandidat „Hrisi Avgi” Polivios Zisimopulos nije uspeo da dobije minimum od 75 glasova potrebnih za izbor. On je u tajnom glasawu dobio 41 glas

{to zna~i da je, pored poslanika iz svoje stranke, imao podr{ku jo{ 23 poslanika. „Hrisi Avgi” je to {to on nije izabran ocenila kao „povredu Ustava” i najavila

wenih novih poslanika nedavno je dospeo na naslovne stranice o{amariv{i kandidatkiwu Komunisti~ke partije Gr~ke, i baciv{i ~a{u vode na drugu

Razo~arani poslanici stranke Zlatna zora

`albu Evropskom sudu. „Hrisi Avgi” je bila optu`ivana za fizi~ke napade na doseqenike i zalagala se za proterivawe svih stranaca i postavqawe nagaznih mina du` granica Gr~ke. Jedan od

levi~arku tokom TV-emisije u`ivo.

Novi poslanici su zakletvu polo`ili u ~etvrtak, na kraju dugotrajne politi~ke krize koja je dvaput dovela do poslani~kih

izbora i niza pregovora o podeli vasti. Neizvesnost je uznemirila me|unarodno tr`i{te zbog pitawa o sposobnosti Gr~ke da sprovede reforme potrebne da bi nastavila da dobija sredstava iz me|unarodnih kredita za spasavawa zahvaquju}i kojima nije poroglasila bankrot.

Nova demokratija, konzervativna partija koju predvodi premijer Andonis Samaras, formirala je koalicionu vladu s dugogodi{wim rivalom socijalisti~kim PASOK-om i mawom partijom Demokratske levice koja se na izborima plasirala neposredno iza „Hrisi Avgi”, sa 6,26 odsto glasova i 17 mandata.

Kao stranke sa najvi{e mandata, Nova demokratija je dala kandidata za predsednika Skup{tine. To je wen dugogodi{wi ~lan Evangelos Meimarakis koji je bio ministar odbrane 2006-2009. Izabran je sa 223 glasa od 290 prisutnih poslanika {to je rekordan broj glasova jo{ od obnove demokratije po padu vojne diktatura 1967-74. godine.

ponedeqak2.jul2012.

23

CRNA GORA I EVROPSKA UNIJA

[am pa wac za te {ke gla vo bo qe

Slavqe za po~etak pregovora u Podgorici

POD GO RI CA: Tvrdwom da je otvarawe pristupnih pregovora najzna~ajniji dan za Crnu Goru od obnavqawa nezavisnosti, premijer Igor Luk{i} jasno je poru~io da }e odluka lidera evropske unije biti glavni adut vlasti u kampawi za jesewe parlamentarne izbore, ali i wegov najve}i argument za jo{ jedan mandat na ~elu Vlade.

Ipak, primaju}i ~estitke uz

lidera EU, \ukanovi} bi te{ko objasnio javnosti zbog ~ega mewa premijera koji je uspeo da otvori vrata uticajnih ~lanica EU i na|e kompromis sa opozicijom kako bi Crnu Goru doveo do pregovora.

Ako DPS dobije na izborima, upravqawe Vladom u doba pregovora za Luk{i}a ili eventualno nekog drugog premijera bi ipak mogao biti Pirova pobeda,

Otvarawe 23. i 24. poglavqa, koja se odnose na vladavinu prava i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, moglo bi ve} naredne godine mladog premijera postaviti izme|u briselskog ~eki}a i partijskog nakovwa ~a{u {ampawca, premijer se nije trudio da objasni koliko }e biti jak pritisak i zahtevi Brisela za konkretnim reformama, i po kom receptu }e uspjeti istovremeno da zadovoqi Evropu i partijske saborce i wihovo blisko okru`ewe.

Osim toga, veliko je pitawe koliko }e DPS ili aktuelna koalicija uspjeti da animiraju bira~e pri~om o tome kako je Crna Gora {ampion evropskih integracija na izborima planiranim za po~etak jeseni, kada su gra|ani obi~no najogor~eniji na svoje imovinsko stawe zbog po~etka {kolske godine i priprema za zimu.

U drugoj polovini septembra ili po~etkom oktobra, no{ene vetrovima iz Brisela DPS i SDP }e vjerovatno poku{ati da dobiju jo{ jedan mandat uz poruku da pregovore mogu zavr{iti samo oni koji su zaslu`ni za wihovo otvarawe.

S obzirom da su im sli~ne pri~e o zaslugama za obnovu dr`avnosti na izborima 2006. godine donijele 41 poslani~ko mjesto, oni se nadaju da }e isti posao uraditi i ode Briselu i zastave EU. U takvoj kampawi te{ko je vjerovati da }e opozicionim liderima pomo}i ~iwenica da su i sami lobirali za otvarawe pregovora.

Ipak, najve}i dobitak od otvarawa pregovora mogao bi imati Luk{i}, koga }e nakon vesti iz Luksemburga strana~ki {ef Milo \ukanovi} te{ko zaobi}i kada bude odlu~ivao o budu}em premijeru. Nakon odluke

s obzirom da je pregovora~ki proces mnoge wegove kolege u evropskim zemqama ko{tao foteqe.

Tako bi otvarawe 23. i 24. poglavqa, koja se odnose na vladavinu prava i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, moglo ve} naredne godine mladog premijera postaviti izme|u briselskog ~eki}a i partijskog nakovwa.

Iako }e Crna Gora prvo otvoriti dva najte`a poglavqa, prema novoj proceduri Brisel }e svakih {est meseci pratiti ispuwavawe uslova uz mogu}nost da bilo koja ~lanica EU zaustavi pregovora~ki proces. To u praksi zna~i da }e Podgorica morati stalno da dokazuje stvarnu posve}enost reformama, ali i da bude stopirana ukoliko neka od ~lanica bude smatrala da, primjera radi, istraga o korupciji u privatizaciji Telekoma ili Prve banke, ne ide po standardima Evropske unije...

Da dokazivawe odanosti Briselu ne prolazi uvijek lako kod partijskih kolega, Luk{i} je ve} osetio tokom sudskog procesa u aferi “Zavala”, ali i kod mawih rezova poput odluke o zabrani poslanicima da primaju plate u upravnim odborima.

Narednih meseci zadatak novog premijera }e biti te`i i zbog ~iwenice da }e morati da smiruje gra|ane koje prazni xepovi brinu vi{e od Brisela. Taj zadatak }e mu, verovatno, biti najte`i. („Vijesti”)

No vi to plot ni ta las u Cr noj Go ri POD GO RI CA: Crnu Goru zahvatio novi toplotni talas.

Iz Hidrometeorolo{kog zavoda najavqeno da }e narednih dana dnevne temperature dostizati ~ak 40 stepeni Celzijusa. U Podgorici je za ju~e najavqeno 39 stepeni, a danas se o~ekuje temperatura od ~ak 40 stepeni.

Meteorolozi su saop{tili da }e Crna Gora narednih dana biti na udaru toplog tropskog talasa, koji }e usloviti neuobi~ajeno visoke temperature za ovo doba godine. „U ve}ini mesta temperature }e imati tropski karakter, a u pojedinim delovima Crne Gore ima}e rekordne vrednosti za ovo doba godine”, saop{teno je iz Hidrometeorolo{kog zavoda.

Meteorolozi su naveli da }e temperature svakodnevno rasti, a da se tek sredinom naredne sedmice o~ekuje blagi pad maksimalnih temperature i to na severu Crne Gore.

Zbog tropskih temperatura, Ministarstvo unutra{wih poslova je izdalo upozorewe, istakav{i da to uslovqava i ekstremno visoki indeks opasnosti od po`ara, posebno u {irem podru~ju Podgorice i Danilovgrada, kao i na primorju. Lekari savetuju ve}u opreznost tokom vrelih dana izbegavawe boravka napoqu od 11 do 17 sati, kao i uzimawe dosta te~nosti i lagane hrane.

Najtopliji dan u Crnoj Gori bio je 24. avgust 2007. godine, kada je u Podgorici izmereno 44,2 stepena

24

iZ dRUGOG UGLA / OGLAsi

ponedeqak2.jul2012.

dnevnik

Убити за божју државу адикални ислам постаје полако проблем и у Немачкој. Салафисти сматрају да онај ко вређа пророка Мухамеда мора да буде убијен - јер тако тражи Алах. А умрети за Божију државу - стратегија је салафиста. Бон, почетак маја. Десничари из редова странке „Про НРW“ (За

мачки држављанин египатског порекла, наводно има контакте са исламистичким терористима. Он пристаје да за ДW говори о циљевима и ставовима салафиста. „Алах је рекао да је Куран савршен. Тачка. Нема даље. Ми смо дужни да се боримо против оних који се боре против ислама. До последњег даха.“ Реда Сејам бори се за владавину ислама. У то име бави се про-

ше у Светој књизи од речи до речи - то је за њих једини и врховни закон. Недавно су у Немачкој, на улицама, бесплатно делили Куран. Али, шта салафисти мисле о онима који су против те акције? „Ми морамо да ширимо божију објаву. Ако то неко спречава, то значи да блокира Алахов пут, да се бори против ислама, јер спречава да се шири објава“, одговара на то питање Сејам.

Северну Рајну Вестфалију) демонстрирају на улицама истичући транспаренте на којима се налазе карикатуре пророка Мухамеда. На улици су и радикални салафисти. Они су испровоцирани и избија насиље. Један салафиста напада двојицу полицајаца ножем. Један од њих завршава у болници. Да ли је то чин радикалног појединца или је то у складу са радикалном идеологијом салафиста? Међу демонстрантима је и један човек који све снима камером. Зове се Реда Сејам. Он је не-

пагандом као сниматељ. И више од тога, тврди Клаудија Даншке, из Центра за демократску културу. Она сматра да је Сејам једна од фигура према којој се оријентишу млади салафисти. „Сејам је успео да се етаблира у Берлину створивши сопствену заједницу у којој ради с младима и које образује по сопственом нахођењу. Он се широм Немачке појављује тамо где се праве одређене пропагандне акције радикалних салафиста“, упозорава Даншке. Салафисти тврде да живе по Курану и извршавају оно што пи-

За Клаудију Даншке, ствари су тиме јасне: „Њихов је став: свако мора да саслуша шта је ислам и мора, или да му се покори, или је противник ислама. Онај ко не следи божију објаву, тај је противник“. А против непријатеља ислама се мора борити. На пример онако како су то учинили салафисти у Бону. За нападаче су полицајци били службеници који су дозволили да неко други вређа пророка Мухамеда. У својим видео-порукама салафисти оправдавају примену насиља против неверника. Један од тих

Дојче веле

Р

проповедника говори: „Нека се чувају језици који нападају муџахедине. Нека се чувају; или ће их Алах извести на прави пут, или ће бити уништени! Док се главе не закотрљају!“ – тако се завршава порука у једном пропагандном видеу. Онај ко увреди божијег посланика Мухамеда, тај мора да буде кажњен смрћу. Та средњевековна пресуда коју налаже шеријат тренутно кружи интернетом. На њега се позива и немачки „божији ратник“ Јасин Чоука, који се налази у иностранству и који шаље видео-поруку оним медијима који приказују карикатуре пророка Мухамеда: „Пратите сараднике тих медија. Убијте их и дајте им лекцију коју никада неће заборавити.“ А шта о томе каже Реда Сејам? „То је пресуда ислама онима који вређају посланика - да се такви убију. Не можемо ништа против тога кад су нам Алах и његов посланик тако наложили. Али ко то треба да уради, то ја не могу да кажем. Свако треба да одлучи за себе“, његов је одговор. Онај ко изврши смртну пресуду према мишљењу салафиста делује по налогу Алаха. Министар унутрашњих послова немачке покрајине Баварске, Јоахим Херман, запањен је Сејамовим изјавама. „То је потпуно нова димензија. Тако јасне претње, на немачком језику у Немачкој, то значи да свако ко стоји на путу исламу треба да рачуна с тим да ће бити скраћен за главу“, готово у неверици закључује министар. А за Сејема се у то убрајају и новинари: „Све зависи од тога шта ћете написати. То се све види и онда се зна да ли сте против ислама. По томе се зна и против кога се треба, а против кога не треба борити.“ Ерик Берез Азер Слањанкић

SOBE i apartmani Utjeha kod Bara. Blizu mora.

Povoqno.

Telefoni: 021/6363-291, 062/8510-669, 064/390-3391.

55548

Ли ста же ља за ре фор му евро зо не Ф

ран цу ски пред сед ник по зи ва на пот пи с и ва њ е „пак т а за раст“, То н и Блер је пред ло жио „ве ли ку на год бу“, тр жи ште зах те ва „ве ли ки на пад ба зу ком“, док се у Не мач кој при ча о фе де ра ли зму. Ипак, еко ном ска и фи нан циј ска ре ше ња за кри зу евро зо не су за пра во из не на ђу ју ће јед но став на. Са мо се за пи тај те ка ко су те исте про бле ме ре ши ле чла ни це још јед ног ве ли ког (и мно го функ ци о нал ни јег) под руч ја с је дин стве ном ва лу том - Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве. Ствар ни про блем Евро пе је то што ско ро сва ре ше ња ни су по ли тич ки при хва тљи ва. Кључ ни про блем евро зо не је у то ме што су ју жно е вроп ске еко но ми је по ста ле фун да мен тал но не ком пе ти тив не. Њи хо ви при хо ди су пре бр зо по ра сли за вре ме нај бо љих го ди на, што их је на ве ло да уво зе мно го ви ше не го што су из во зи ли, па су по зајм љи ва ли раз ли ку. Пре те ра но за ду жи ва ње ју жних еко но ми ја, њи хо ва не кон ку рент ност и стал на по тре ба за да љим за ду жи ва њем, за јед но с не спрем но шћу Не мач ке да им дâ но вац, раз ло зи су ко ји су по кре ну ли фи нан сиј ску па ни ку ко ја до дат но оте жа ва си ту а ци ју у ју жно е вроп ским зе мља ма и бан ка ма. Шта ви ше, сма ње ње европ ског фи нан сиј ског тр жи шта, да не спо ми ње мо ко лек тив ну од луч ност европ ских вла да да сма ње тро шко ве и од лу ку Европ ске цен трал не бан ке да се усред сре ди на ста бил ност це на, мо гло би да гур не цео кон ти нент у ду гу и озбиљ ну ре це си ју, што би са мо оте жа ло про бле ме са за ду жи ва њем. Ево шта би чла ни це евро зо не тре ба ло да ура де да би се из ву кле из про ва ли је у ко ју су упа ле. Сви ло ши кре ди ти ко је су да ле бан ке евро зо не тре ба ло би очи сти ти убри зга ва њам ка пи та ла у бан ке, с по тен ци јал ним гу би ци ма ко је би сно си ла евро зо на као це ли на (с об зи ром на то да мно ге на ци о нал не вла де то се би не мо гу да при у ште). У слу ча ју шпан ских ба на ка, тре нут ни па кет кре ди та за спа са ва ње оста вља шпан ску вла ду да са свим гу би ци ма. Де по зи ти у свим бан ка ма евро зо не мо ра ју би ти за га ран то ва ни у еври ма од стра не евро зо не као це ли не, чи ме би се за у ста ви ли ус па ни че ни ин ве сти то ри ко ји пре ба цу ју свој но вац из ју жно е вроп ских ба на ка у Не мач ку (и све че шће у Швај цар ску или Дан ску). Све европ ске бан ке тре ба ло би ста ви ти под за јед -

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajli rawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

55817 нич ки ре жим ре гу ла ци је и над зо ра, при че му би про бле ма тич не бан ке има ле јед нак при ступ кре ди ти ма за спа са ва ње, али цен трал на уста но ва би их мо гла за тво ри ти уко ли ко бан кро ти ра ју. Нај ве ћа тач ка спо ти ца ња су евро об ве зни це. Ве ли ки део др жав ног ду га евро зо не ће мо жда мо ра ти да се сто пи у јед но, при че му ће вла де мо ра ти да бу ду јед на уз дру гу и та ко учвр сте опре де ље ње оста лих вла да да оста ну у евро зо ни. Европ ски ин сти тут Бру гел пред ло жио је спа ја ње ду го ва у ви си ни од 60 по сто БДП-а евро зо не, што би, су прот но уоби ча је ним оче ки ва њи ма, ство ри ло тр жи шно ба зи ра не ини ци ја ти ве ка ко би вла де у бу дућ но сти би ле опре зне. Дру га, не што лак ша ме ра ко ју је пред ло жи ла Не мач ка, би ло би спа ја ње ду го ва у из но су од 60 по сто БДП-а, али стро го при вре ме но, ка ко би се ју жним зе мља ма олак ша ло по зајм љи ва ње. Евро зо на ће мо жда мо ра ти да пла ти за ве ли ка ула га ња у ин фра струк ту ру, по себ но на ју гу Евро пе, исто као што је За пад на Не мач ка ула га ла у ин фра струк ту ру Ис точ не Не мач ке по сле ује ди ње ња 1990. го ди не. До са да шњи пред ло зи укљу чу ју по ве ћа ње фон до ва за по зај ми це Европ ске ин ве сти ци о не бан ке и ства ра ње за јед нич ких про је ка та за фи нан си ра ње ве ли ких гра ђе вин ских ра до ва. Сви Евро пља ни (по себ но они с ју га) мо ра ће да спро ве ду струк ту рал не ре фор ме ко је ће по ве ћа ти њи хов ду го роч ни раз вој и оја ча ти

др жав не фи нан си је, укљу чу ју ћи укла ња ње огра ни че ња за тр жи шну кон ку рент ност, по ве ћа ње ста ро сне гра ни це за сти ца ње пен зи је, и олак ша ва ње за по шља ва ња и от пу шта ња рад ни ка. Не мач ка вла да и Европ ска цен трал на бан ка ће мо ра ти да под стак ну ви со ку ин фла ци ју у Не мач кој на не ко ли ко го ди на ка ко би се ели ми ни са ла њи хо ва ве ли ка пред ност у кон ку рент но сти у од но су на др жа ве ју жне Евро пе, што се већ по че ло до га ђа ти. Струк ту рал не ре фор ме, по себ но ре фор ма тр жи шта ра да, игра ју кључ ну уло гу у ре ба лан су ка ко би се оси гу ра ло да при хо ди зе ма ља ју жне Евро пе не по ра сту пре ви ше бр зо као што се то до го ди ло у про те клој де це ни ји. Ка ко би бан ков на, мо не тар на и фи скал на уни ја функ ци о ни са ле, вла де зе ма ља евро зо не би тре ба ло да пре пу сте овла шће ња цен трал ном те лу (Европ ској ко ми си ји) ко је ће фи нан си ра ти и над гле да ти све го ре на ве де но, а на ци о нал не вла де мо ра ју да при хва те да у бу дућ но сти мо ра ју кон тро ли са ти сво је тро шко ве у скла ду с про пи са ним огра ни че њи ма. Ве ћи на го ре на ве де них ре фор ми се од но си на то да Не мач ка мо ра да де ли сво је бо гат ство с остат ком Евро пе, а све европ ске вла де би тре ба ло да пре да ју овла шће ња Бри се лу. Бер лин ин си сти ра на прин ци пу ‘не ма опо ре зи ва ња без по ли тич ког пред ста вља ња’, дру гим ре чи ма, зах те ва пот пу ни фе де ра ли зам, при че му ће по тро шњу и ре гу ла ци ју кон тро ли са ти ди рект но иза бра но пред сед ни штво Европ ске ко ми си је. Ло ренс Најт

2. 7. 1996 - 2. 7. 2012.

Ksenija Bugarski Sawa IZDAJEM lep, odmah useqiv, kompletno name{ten jednoiposoban stan, klima, ve{ ma{ina TV, u Haxi Ruvimovoj ulici. Telefon 064/8706-004.

55787

Би-Би-Си

POMEN

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

55512

Se}awe na Tebe ne}e nikada izbledeti.

Steva, Nena, Danijela i Miroslav.

55893

Posledwi pozdrav

Slavku Lazi}u

od porodice Teji}.

55894

Posledwi pozdrav dragom

Peri Stuparu od kom{ija iz Fru{kogorske br. 4.

55895

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Beskrajno smo tu`ni {to nas je zauvek napustio na{ dragi

ponedeqak2.jul2012.

Danas je pet godina od kako nije sa nama na{a

25

3 Posledwi pozdrav mojoj majci

Sava Milo{evi} Posledwi pozdrav od: ujne Emine Topalov, Borisa, Zlatka, Jasminke i Vladane.

Dragica Beqanski ^uvamo uspomenu na tebe i zahvalnost za sve {to si za nas u~inila.

Miki Vukovi} 1937 - 2012.

Familija Beqanski.

55897

Posledwi pozdrav Bobanovom tati

55896

Posledwi pozdrav kom{iji

Prof. dr Milivoj Dedi}

Sahrana je u utorak, 3. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Radiolog 1924 - 2012.

Peri L. Stuparu Savi Milo{evi}u Hvala ti na svemu. od Pipe i Dejana.

Jelena, Sne`ana, Ru`ica i Jovo.

55898

55887

Posledwi pozdrav velikom ~oveku, prijatequ i kom{iji

POMEN

O`alo{}eni sin Mirko Xudovi} sa porodicom.

55891

Dana, 29. 6. 2012. u tragi~nom udesu ugasio se `ivot na{eg voqenog supruga, oca i deke.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Punih 60 godina, do posledweg dana, veran lekarskom pozivu, nije stigao ku}i. Ogromnom energijom, na najdosledniji na~in ispunio je sav svoj `ivot.

Bezmerno tu`ni, ponosni {to smo ga imali, wegovi: Verica, Sr|a, Kristina i Stefan.

Mike Sahrana je u sredu, 4. 7. 2012. godine, u 17.30 ~asova, na Malom grobqu u Somboru.

Peri Stuparu Vukovi}: ]ano, Mila, Aco i Jasmina.

55888 55892

Qubomir Niko~ev

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminula na{a draga majka i svekrva

2000 - 2012.

~ika Peri

O`alo{}eni: sestra Koviqka, bra}a Mihajlo, Drago i @ivko sa porodicama.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Jelena, Du{ica i Vlado Jak{i}.

Supruga, deca, unuk i porodica ^obanovi}.

55852

55883

55886

Posledwi kom{iji

SE]AWE

pozdrav

dragom

Savka Cvetkovi} Bela

Dejan Srijemac 2004 - 2012.

Prof. dr Milivoj Dedi}

Uvek }emo te voleti.

Tvoji: mama, tata i brat.

Radiolog 1924 - 2012.

55638

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. jula u 92. godini preminuo na{ otac i deda

U ledeni san odvezao si svoje kowe kasom, ka bespovratu.

Sahrana je danas, 2. 7. 2012. godine, u 16.30 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Peri Stuparu

O`alo{}eni: sinovi Branislav i Zoran i snaja Miqana.

od kom{inice Ivanke Jak{i} sa k}erkom Sa{kom i wenom porodicom.

55890

55884

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 77. godini preminuo na{ voqeni

Bila je ~ast biti ti sin.

Bezmerno hvala, dragi moj o~e.

Isidor Rama~

Pero L. Stupar

1920 - 2012.

Dr Sr|a Dedi}.

Sahrana je u danas, 2. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, u \ur|evu.

O`alo{}eni: sin Simeon, k}erke Nada i Du{ica sa porodicama.

55882

Sahrana je danas, 2. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: supruga Dara, sinovi Du{ko i Dragan sa porodicom.

55889

55885

26

06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.50 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.25 19.00 19.30 20.05

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Вести Из птичје перспективе Све о животињама Кухињица Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Гера алегоријанац Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Кад шпијуни закажу Из птичје перспективе Временска прогноза ТВ Дневник Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Серија недеље: Супруге и кћери

Добар посао: Винар Серијал „Добар посао“ је у примерима занимања: кувар, опанчарка, винар, контролор летења, програмер, стилиста и други, показао да постоје послови у Србији где још увек може да се добро заради и од тога издржава породица. Уредник и сценариста: Миладин Јовић Режија: Милан Белегишанин (РТВ 1, 21.00) 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.55 00.00 00.55 01.20 01.45

07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00

tv program

ponedeqak2.jul2012.

Добар посао: Винар Живопис: Равосијино путовање Војвођански дневник Међународни тероризам после 1945. Оперативци Хроника ИНФАНТ-а Супруге и кћери Добар посао: Винар Живопис: Равосијино путовање Концерт Терија Еванса у студију М

Нови таблоид НС Трансплантације Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Емисија на мађарском Вести (мађ) Под истим кровом, емисија о европским интеграцијама Повратак на село Црвена ружа,скраћени снимак фестивала русинске музике и фолклора Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Концерт Суботичке филхармоније (мађ) 12:08 источно од Букурешта, филм ТВ баштине

Дана Гарсија

СЕРИЈА

Лола Долорес Кареро, звана Лола, приморана је да се сама суочи са светом од своје осме године, када јој је отац преминуо и оставио је у опасности од Акилеса Барозе, власника имања на коме су живели. У нападу страха, Лола одлази у престоницу како би се сакрила у кући своје тетке... Улоге: Дана Гарсија, Сегундо Сернадас, Марија Хелена Деринг (Панонија, 18.00) 08.00 10.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Лола Улови трофеј Хроника општине Врбас Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке

06.05 08.00 09.04 10.00 10.33 11.06 12.00 12.15 12.31 13.17 15.25 16.11 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.52 20.52 22.53 23.25 23.40 00.37 01.21 02.50 04.03 04.33 05.06 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Дипломци Лов и риболов Еко караван Мода кроз векове Дневник Спорт плус Скок у будућност Фудбал: ЕП, финале, р. Ово је Србија Луд, збуњен, нормалан Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Путовање Албанијом Слагалица Дневник Срећни људи Седам и по, филм Око Дневник Скок у будућност Ружна Бети Ноћни биоскоп: Делта отпад, филм Дипломци Око, инфо Лов и риболов Срећни људи Верски календар

Седам и по У филму је заступљено седам прича које симболизују седам библијских смртних грехова. Седам прича „из краја” које повезује лајтмотив - седам смртних грехова, на комичан начин третирају свакодневицу Новобеограђана опседнутих својим ситним слабостима и вођених страстима. Улоге: Бранислав Трифуновић, Никола Вујовић, Гордана Ђурђевић, Анђелика Симић, Никола Ђуричко, Борис Миливојевић Режија: Мирослав Момчиловић (РТС 1, 20.52)

06.40 06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.10

Лили Кол

Имагинаријум доктора Парнасуса У трци против времена, у свету иза магичног огледала, један човек сазнаће цену која се плаћа за снове и покушаће да исправи грешке из прошлости. У модерном Лондону путујући театар доктора Парнасуса пружа радозналцима прилику да, након што прођу кроз огледало, уђу у свет из своје маште. Улоге: Хит Леџер, Џони Деп, Џуд Лоу, Колин Фарел, Кристофер Пламер, Лили Кол Режија: Тери Гилијам (РТС 2, 22.38) 07.41 07.52 08.02 08.14 08.25 08.50

00.55 01.22

Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Шешир без дна Сликар Милорад Јанковикћ Мишел Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони 100 година после открића Концерт Јасмине Јанковић Вреле гуме Књига утисака Клиника Вет Контекст Ајван Ладлоу, баритон и Татјана Симоновић, клавир Трезор Шешир без дна Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони 100 година после открића Концерт Јасмине Јанковић Вавилон Сат Све боје живота Бициклизам: Тур де Франс, пренос Капри Мера за музику Верски мозаик Бинго Здравствени водич Капри Фестивал „Синема сити 2012” Имагинаријум др Парнасуса, филм Бициклизам: Тур де Франс Трезор

07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00

Маратон Цртани филм Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Србија у ритму Европе Слике живота Еурека Мућке Ало ало Документарна серија Обични људи Филм: Црвени удар Мућке Ало-ало Филм: Дежурни кривци Удовице Филм: Исконски непријатељ Филм: Дежурни кривци

09.19 09.49 10.01 10.31 11.09 11.41 12.15 12.49 13.48 14.12 14.41 14.44 15.17 16.07 16.40

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Опчињени 10.00 Ленија 11.00 Вести 11.10 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Серијски програм 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Вреле гуме 15.30 Азбука родитељства 16.00 Украдена срца 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Спринт 20.30 Истрага 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 Живот на Марсу 23.55 Украдена срца

09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30

Прави НБА Преглед Мото ГП Асен Вимблдон Студио Вимблдон Преглед недеље Вимблдон Студио Гренд слем Вимблдон Вимблдон Студио Вимблдон Преглед дана Гренд слем Вимблдон

17.49 18.43 19.12 20.00 20.35 21.01 22.00 22.38

Бранислав Трифуновић

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 21.00 22.20 00.10 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Пут изненађења Тачно 1 Трачара Аси Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Роки Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

dnevnik

16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.00 21.00 23.00 00.30 01.05 01.25 02.55 03.45 04.10 06.00

Шљака Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Повратак убице меког срца Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Плаћени убица Ноћни ТВ пројекат Вести Спортски преглед Филм: Питање брака Увод у анатомију Саут Парк Филм: Превара Укључење у Б92 Инфо

Ге не ра тор Рекс 06.00 Добро јутро 10.00 Све за љубав 12.00 Академија дебелих - избацивање (р) 14.00 Тачно у подне - уживо 15.00 Моје срце куца за Лолу 15.40 Национални дневник 16.00 Академија дебелих - уживо 17.00 Мала невеста 17.30 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.15 Љубав и освета 20.45 Академија дебелих - преглед дана 21.30 Гранд народ пита 23.00 Амиџи шоу 00.00 Детективске приче 00.30 Филм: Бекство из Лос Анђелеса 02.30 Тјудорови 03.15 Гле ко то говори 04.00 Хаф 05.00 Моје срце куца за Лолу

Валерија Голино

Бекство из Лос Анђелеса

Унајм љен је да спа си свет и спре чи оста ла ство ре ња ко ја су на исти на чин му ти ра ла, али има ју на ме ру да угро зе ста нов ни штво. Ње го во те ло, ве ро ва ли или не, мо же сва ки сво је део да пре тво ри у моћ ну ма ши ну. (Хе пи, 11.00) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Гњурац, филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Ћирилица Слепа правда Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Ћирилица Насловна страна – квиз Јелена

Година 2013. Снејк се вратио. Земљотрес је одвојио Лос Анђелес од копна. У Новој Моралној Америци, све грађане који не поштују законе (забрањено пушење, забрањено јести месо, забрањен улаз Муслиманима у Јужну Дакоту...) Улоге: Курт Расел, Стив Бушеми, Питер Фонда, Еј Џеј Лангер, Мишел Форбс, Валерија Голино, Пем Грир Режија: Џон Карпентер (Пинк, 00.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak2.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

27

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: др Иван Лазаревић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

Други светски рат у боји Грађевинска чудеса Торински покров. нови докази Како је Џејн Остин постала омиљена Фарма из Едвардијанског доба Рембрантово “Оптужујем” Тајм тим година X Експерименти на сопственој кожи Варвари Терија Џонса Фарма из Едвардијанског доба Гиганти готике – поглед у небо Средњи век Ла Џоја и ратници у магли Други светски рат у боји Варвари Терија Џонса Исус пре Исуса Потрага за Северозападним пролазом

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.01 Дивљи Пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.02 Природни свет, док. серија 12.00 Дневник 12.28 Моћ судбине 13.17 Озмондови, поглед иза кулиса, филм 14.41 Скица за портрет 15.13 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.26 Хрватска уживо 17.54 Југославија - држава за један век, док. серија 18.28 Др Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.34 У крупном плану 21.40 Циклус европског филма: Државни непријатељ број 1, филм 23.38 Дневник 3 00.20 Циклус љубића - Р. Пилхер: Љубав без страха 01.50 Др Оз, ток шоу 02.30 ЦСИ: Лас Вегас

Љу бав но гне здо Стан из сно ва је ипак ма ло да ље од сна, јер се као глав ни пр о блем по ја вљу је ста ри ца ко ја жи ви из над срећ ног мла дог па ра. Убр зо они по чи њу да пла ћа ју пра ву, пси хич ки не под но шљи ву це ну жи во та у но вом ста ну. Сме шне окол но сти на ста ју ка да Стју арт и Нен си от кри ју до кле су спрем ни да иду... Уло ге: Дру Баримор, Бен Стилер Ре жи ја: Дени де Вито (Синеманија, 11.00)

По сле Ка ре ни ног пре се ље ња у Њу јорк, Хенк Му ди да је све од се бе ка ко би сам од га јио сво ју кћер ку Бе ку. Али ни је ла ко би ти са мо хра ни отац. По себ но за то што Бе ка по чи ње да пре и спи т у је ње гов ауто ри тет као ни ка да до са да. Окол но сти по гор ша ва Бе ки на но ва нај бо ља при ја те љи ца Чел си, ко ја се упу шта у сек су ал не од но се... Уло ге: Дејвид Духовни, Наташа Мекелхон, Мадлене Мартин, Памела Адлон Ре жи ја: Дејвид Духовни (ХРТ 2, 00.43) 07.12 07.58 08.21 08.48 09.11 09.36 10.00 10.26 11.26 12.11 13.02 13.47 14.18 14.57 15.14 15.37 16.01 16.25 16.52 17.53 18.45 19.31 20.00 20.53 21.37 22.24 22.56 00.43 01.10

Дру Баримор

07.40 09.20 10.45 12.05 14.10 15.35 17.20 18.20 20.05 21.05 22.45 23.15 01.00 02.25

Сестре Завера ћутања На слободи Њихова лига Марс тражи маме Борба Титана Срећа Викторија: Живот младе краљице Редакција Туриста Потпредседница Једна за пут Деца кукуруза Маринац 2

07.45 08.00 09.40 09.55 10.50 11.05 12.05 12.45 13.00 13.55 15.50 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 22.35 23.35 23.45 01.25 02.25

Моји џепни љубимци Езел ТВ продаја Кисмет - окови судбине ТВ продаја Ватрено небо Ексклузив Викенд ТВ продаја Вечера за 5 Пороци Мајамија Езел РТЛ 5 до 5 Езел Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Кисмет - окови судбине Хаваји 5-0 Одстрел РТЛ Вести ЦСИ: Мајами Астро шоу ЦСИ: Мајами

Од стрел

Дејвид Духовни

Ка ли фор ни ка ци ја 3 Ловци на змајеве Ози Бу Љубавно гнездо Како је Хари постао дрво Прича о Џејн Клопа на точковима Тамо где је истина Скоро сасвим обична прича Еротски филм Еротски филм

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Премијера: Монк Видовњак Добра жена Да ли знате ко сте? Самит Видовњак Ургентни центар Меклаудове ћерке Домаћице из округа Оринџ

СЕ РИ ЈА

СЕ РИ ЈА

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15

Моћ судбине Телетабис На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Јура Хура Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ-а Горски лекар Плодови земље Идемо на север Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Музика, музика... Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Мењам свет Евро 2012, снимак финала Топ гир, док. серија Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Сви голови ЕУРА 2012 (р) Злочинци у јединицама ЦСИ: Лас Вегас Мућке Опера под звездама, снимак Калифорникација Добра жена

07.30 Музика у крви 09.00 Биографија - Роберт Дауни Џуниор 10.00 Једно убиство 11.30 Музика у крви 13.00 Биографија - Меган Фокс 14.00 Истеривачи духова 2 16.00 Моја маћеха је ванземаљац 17.40 Биографија - Роберт Дауни Џуниор 18.30 Музика у крви 20.00 Биографија - Меган Фокс 21.00 Танка линија смрти 23.00 Дивље страсти

08.00 Риба звана Ванда 10.00 Млади револвераши 12.00 Много буке ни око чега 14.00 Пацов 16.00 Полицајац из вртића 17.50 Између љубави и игре 20.10 Једина права ствар 22.20 Мрачна половина 00.20 Еротски филм 02.00 Еротски филм

По сле по врат ка ку ћи с тај ног за дат ка у Ни ге ри ји, др жав ни шпи јун Мајкл Ве стен нео че ки ва но до би ја от к аз, јер ЦИА ви ше не да же ли да ко ри сти ње го ве „услу ге„ па га ста вља на цр ну ли сту осо ба ко је хит но тре ба по гу би ти. Мај клов жи вот по ста је пра ви па као... Уло ге: Џефри Донован, Габриел Анвар, Брус Кемпбел, Шерон Глес (РТЛ, 22.35)

Габриел Анвар

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Бекство из затвора Како извући живу главу Риболовачки изазови Робсона Грина 23.45 Чудо да сам жив 00.40 Преваранти на делу 01.40 Бекство из затвора

08.45 10.00 11.15 12.30 12.45 14.00 17.45 19.15 20.45 21.00 21.05 21.35 21.45 22.45 23.00 01.00

Бициклизам Билијар Атлетика Атлетика Бициклизам Бициклизам Атлетика Билијар Сви спортови Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Сви спортови Фудбал Атлетика

Е

Бо го у год не ор ги је

т но ло зи и ан тро по ло зи се сла жу у то ме да је ин ости и и ск уства с н еп озн атим пар тн ером или пар вер ска, од но сно об ред на про сти ту ци ја, пр ви тн ер има, ж ена н ије см ела в ише да се п етља с др угим об лик про сти ту ци је. Хра мо ви су би ли згод но м ушка рц има. Ук ол ико би их у т оме ухв ат или, к азне ме сто јер су се ту оку пља ли и свра ћа ли мно ги љу ди су м огле б ити с ур ове. А и ск уш ење пр ев аре н ије па се спа ја ње по ну де и по тра жње од ви ја ло без про - изум н ашег вр ем ена – због т ога су се и р ат ови в од бле ма. По сто ја ла су два основ на ти па од но са из ме ђу или, као, р ец имо, већ ми тски тр оја нски. кли јен те ле и све ште ни ца љу ба ви ко је су сво је те ло, Т аквих и сли чних пр им ера има мн ого у а нти чким а ве ро ват но и сек су ал на уме ћа, да ро ва ле они ма ко ји д рж ава ст арог в ека, к ој има ра зврат уоште н ије био су до ла зи ли у хра мо ве. У пр вом, де вој ка би до ла зи - стран. Б ило је ту и и нц еста, се кса пред п убл иком, ја ла у храм да крат ко вре ме про ве де као про сти тут ка или са мо до гу бље ња не ви но сти, а у дру гом оста ја ла знат но ду же, нај че шће за цео жи вот, као по све ће на и за ре ђе на све ште ни ца-про сти тут ка. По што Ста ри свет ре ли ги о зно и оби чај но ни је био хо мо ген, по сто ја ле су знат не раз ли ке од ме ста до ме ста и од зе мље до зе мље. Је дан од та квих био је оби чај да се фе ни чан ске де вој ке пре уда је, баш као обич не блуд ни це, по да ју ри ту ал ном од у зи ма њу не ви но сти од тој сре ди ни не по зна тог чо ве ка, да кле, стран ца. Не зна се да ли се во ди ло ра чу на о плод ним да ни ма јер је мо гу ћи раз лог био ме ша ње кр ви, да би се из бе гло де ге не ри са ње по том ства због нај че шће ма лих, за тво ре них по пу ла ци ја. Не ма по твр да да је баш то био од лу чу ју ћи раз лог. По себ но је ин те ре сант на ма ло а зиј ска ан тич ка др жа ва Ли ди ја (по зна ти је по кра љу Кре зу, ко ји је пр ви ко вао но вац), где је по сто јао исти та кав оби чај. Та мо су де вој ке ко је би пре кр ши ле тај оби чај би ле су ро во ка жња ва не. Ина че, Хе ро дот у сво јој „Исто ри ји„ на во ди да се ли диј ске де вој ке про сти ту и шу и та ко ску пља ју но вац за уда ју. У тој ре че ни ци пр ви пут у исто ри ји по ми ње се по ја ва нов ца и ве зу је за 7. век п. н. е. Оби чај да се Страсна понуда и потражња под кровом храма унов ча ва ње сек са ко ри сти ра ди ску пља ња нов ца за ми раз ду го се одр жао у зе мља ма вног г убљ ења н ев ин ости, с ед ања д ев ица на к амен ф Сре до зе мља, па се по не где та ан тич ка прак са на ста - ал усног о бл ика и д име нз ија, гру пног се кса, ора лног ви ла чак до 19. ве ка. и ана лног, о рг ија... Тај ра ши ре ни оби чај очи глед но је имао ду бље ко Али, н ису с амо ж ене сл уж иле у хр ам ов има као ре не па је по знат и у, ре ци мо, Кон гу, за тим ме ђу Ин - пр ост иту тке. Св ешт ен ици у н еким хр ам ов има ст ди јан ци ма Се вер не и арог в ека ч есто су се пр Сред ње Аме ри ке, али и у ост ит у ис али с м ушком п У ма л о а з

иј с кој ан т ич к ој др ж а в и Ја па ну 19. ве ка, где се ни је оп ул ац ијом, а кти вно или сма тра ло не мо рал ним да Ли ди ји по сто јао је оби чај да де вој ке п аси вно. Т аква пра кса п се де вој ка про сти ти у ше да ост ој ала је од Евр опе до Ј про сти ту и са њем са ку пља ју но вац би за ра ди ла за вен ча ње. за ми раз и та је прак са у по је ди ним ап ана. Н ај ве ров ат није се Сли чно је в аж ило и за мис лило да је хо мос ек су де ло ви ма Сре до зе мља Ам ор ић ане, код к ојих је ално опш тење с пос ве оп ста ла чак све до 19. ве ка св ака мл ада уд ав ача м ор ћеним љу дима бо г оуг одно ала да “о дсл ужи” н еко вр дело, баш као и хе те рос ек еме као блу дн ица, при ч су ално кад су с веш те ници ему су оне к оје би п рве д ошле до м ушка рца к оји би и мали с ек су алне од носе са же нама које су до ла зиле их хтео и к оје би п рве и зг уб иле н ев иност, и зв рг ав - у х ра мове. Ан ални секс није био т ајна за м ноге с таре але р углу оне к оје би ост але да ч ек ају свог “при нца” на роде. Сп ерма коју је т ре бало п ри мити у с воје тело к оји је тр еб ало да им б уде п рви. Н ара вно да се усл - с ек су алним актом била је та ко рећи бож анска, б ла уга пл аћ ала сп ушт ањем но вч ића у њ их ово кр ило пре гор одна, с вета т ечност, за р аз лику од “отр овне” хи н его што би их м ушк арац п ок упио. Н овац н ије смео мен алне крви. да се о дб ије, м ор але су да се п од ају п рвом к оји би их Го тово да је из весно да је мод ерна п рос ти ту ција хтео. М еђ утим, б ило је и оних к оје су в рло д уго ч ек - пос то јала у ор га ни за ц ионом с мислу на го тово исти але да се н еко на њих “с аж али”. начин и у с таром веку, а пр акт ичне р аз лике у од носу Б ог ат ије д ево јке б иле су спре мне и с аме да н ешто на да нашње доба биле би у са дашњој ра ши ре ности п окл оне св ојим п рвим мо мц има. Оне су због свог п олних бо лести, п рев ен цији и заш тити од њих, по ст ат уса м огле ту и т амо да ипак б ир ају свог п рвог, јави и у лози нових ре ли гија које су с војим “к рутим али у осн ови, н ев иност им је о д уз имао стр анац. То с та во вима” ум но гоме у ти цале на њу у с ваком пог н ик оме н ије см ет ало, а к асн ије н иком н ије п ад ало на леду. Али, и де мок ра тија ант ичке Г рчке није у ки п амет да ж ени пр еб ац ује што је пр ошла кроз то, н - нула дв ојни мо рала па оно што је било доз во љено ити је њ их овим м уж ев има б ило и спод ч асти да б уду мушк арцу није и же нама. Тако П с еудо Де мостен с њ има. Об ичај се п ошт овао и н ије б ило м еста пр ез - пред ат инском ск упш тином у 4. век п. н. е. каже: Ми иру у о дн ос има пр ема ж енам, јер су пр осто све м ор - и мамо к ур ти зане за за дов ољство, ко нк убине за д але то да пр ођу кроз то и ск уство. невне по требе, а су пруге да нам дају Али, у свим ц ив ил из ац иј ама и др уштв има, ж ен - з ак ониту децу и да буду верни ч ина сл об ода ту се з ав рш ав ала. П осле г убљ ења н ев - увари наших д омова! Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak2.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је пр ви рад ни дан за оне ко ји ра де. А они ко ји се од ма ра ју, мо гу се од ма ра ти до ми ле во ље, али на ак ти ван на чин. Не ма од мо ра док тра је об но ва, а она ће тра ја ти и тра ја ти, кон стант но.

BIK 20.4-20.5.

По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја се по пра вља ју. Бу ди те што ам би ци о зни ји и што вред ни ји да би сте ис ко ри сти ти по зи тив не ути ца је и мо гућ но сти. До би ја те апе ти ти за шо пинг и до те ри ва ње, што је са свим ра зу мљи во.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

2. jul 2012.

Ма ло ко ке те ри је ни је на од мет. По све ћу је те ви ше па жње дра гим би ћи ма и сим па ти ја ма, ко је су у љу бав ној игри. Све тре ба да бу де на ни воу лук су за и гла му ра, ако мо же, ко ли ко мо же. По кло ни. Сун це у ва шем зна ку обе ле жа ва вре ме ва шег ро ђен да на. Ко нач но је и зва нич но до шло ва ших пет ми ну та. Мо же те ор га ни зо ва ти дру ге око се бе по сво јој же љи и на хо ђе њу. Без око ли ше ња!

По ро дич но сте ори јен ти са ни, по го то во у вре ме од мо ра, ма да још увек има те мно го по сла. А то ће тра ја ти још не ко ли ко да на, ка да ће са рад ни ци по че ти да се про ре ђу ју и ра зи ла зе. По тре бан вам је пре дах.

Ово је ва ку ум вре ме, у ко јем се још ни сте осло бо ди ли ра ни јих на ви ка и инер ци је из про шло сти, а ни сте ни за по че ли не ки но ви ко рак. Нај бо ље би би ло да се да нас и су тра опу ште но од ма ра те, по сво ме.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Пра во је вре ме да зва нич но уре ђу је те и де фи ни ше те од но се у ве зи с ту ђим нов цем или не крет ни на ма. Мо же те по се ти ти при ја те ље, у ви ду од мо ра или за јед нич ких ак тив но сти. Пре дах у љу ба ви.

Ма ло-по ма ло па до ђе мно го. То би вам мо гла би ти упут ни ца или де ви за у ве зи са свим што се до га ђа и што би тре ба ло да се де си. Ка ко у по сло ва њу, та ко и при ват но, у од но си ма. Не ко од не куд са мо што вам се ни је ја вио или по ја вио. Уко ли ко сте на пу ту, уско ро се вра ћа те се би, сво јој ку ћи. Стал не про ме не не ути чу бит но на ва ше рас по ло же ње и ста ту сну по зи ци ју.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Уско ро ће се по ја ви ти оче ки ва ни или нео че ки ва ни су сре ти, ко ји но се со бом бур не ак ци је и ре ак ци је. На вре ме се при пре ми те на све оно што вас мо же сна ћи за ко ји дан. Пла ни рај те ак тив но сти.

Још је дан за ни мљив дан је пред ва ма. Мо ра те би ти ак тив ни, али из бе га вај те ди рект но сун це. Ше ши ри су увек би ли по жељ но ре ше ње, прак тич но и естет ски. Ку пи те их не ко ли ко раз ли чи тих и ори ги нал них.

Пред сто је вам си ту а ци је ко је из и ску ју при ла го ђа ва ње. Уко ли ко ни сте за до вољ ни по стиг ну тим, бу ди те стр пљи ви, али не мој те од у ста ти од сво јих сно ва. Но вац се тро ши ван сва ке кон тро ле. Та ква ту ра.

TRI^-TRA^

Ду ги пр сти за раз не ства ри V REMENSKA

PROGNOZA

Вруће

Vojvodina Novi Sad

35

Subotica

35

Sombor

36

Kikinda

35

Vrbas

35

B. Palanka

35

Zreњanin

36

S. Mitrovica 36 Ruma

36

Panчevo

36

Vrшac

35

Srbija Beograd

36

Kragujevac

36

K. Mitrovica 36 Niш

37

Evropa

с Ветромs

NOVI SAD: U ponedeqak sun~ano i vru}e. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 21 stepen, a maksimalna oko 35 stepeni.

VOJVODINA: U ponedeqak sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren do poja~an jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 19 na severu Ba~ke do 25 stepena u Vr{cu, a maksimalne oko 35, 36 stepeni.

SRBIJA: U ponedeqak sun~ano i vrlo toplo. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 16 do 25, a maksimalne od 33 stepena u Timo~koj Krajini do 38 stepeni na zapadu i jugozapadu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Sun~ano i vrlo toplo uz velike vru}ine tokom cele sedmice uz temperature oko 35 stepeni, a ponegde i do 38 stepeni Celzijusa u centralnoj i zapadnoj Srbiji.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike }e i daqe nopovoqno uticati na hroni~ne bolesnike i osetqive osobe. Toplotni uslovi zahtevaju opreznost i kod zdravih i obolelih osoba, pa im se preporu~uje adekvatna za{tita i izbegavawe ve}ih napora. Mogu}i su malaksalost, zamarawe i smawena koncentracija. U saobra}aju je i daqe neophodna maksimalna pa`wa.

Madrid

31

Rim

31

London

18

Cirih

20

Berlin

23

Beч

30

Varшava

29

Kijev

29

Moskva

27

Oslo

20

St. Peterburg 23 Atina

33

Pariz

23

Minhen

24

Budimpeшta

35

Stokholm

21

Сек се пил на 26-го ди шња глу ми ца Ам бер Херд ко нач но је про го во ри ла о 49-го ди шњем Џо ни ју Де пу, због ког је пре ки ну ла че ти ри го ди не ду гу ве зу с до та да шњом де вој ком.

- Он је див на, по себ на осо ба. Кад уђе у про сто ри ју, сви оста ли пад ну у дру ги план. Не ве ро ват но је сек си, ње го ви ду ги пр сти мо гу да ра де раз не ства ри - ре кла је Ам бер. Пар се упо з нао на сни ма њ у фил ма „Днев ни ци ру ма” и од та да су не раз двој ни. Тре нут но су обо је у Мек си ку, где Деп сни ма филм „Уса мље ни рен џер”, а док је он на се ту, Ам бер ја ше ко ња ког је од свог дра гог до би ла пре не ко ли ко да на. За ни мљи во је да је Ам бер као де вој чи ца по ха ђа ла ка то лич ку шко лу. Отац јој је слао два де се так хи ља да до ла ра го ди шње за из др жа ва ње. Упр кос то ме, већ је у 16. го ди ни од лу чи ла да по ста не мо дел, а по том и глу ми ца.

VIC DANA Про ла зи Му јо по ред про сја ка, а он му ја дан пру жа ру ку и ка же: - Бра те, ни сам јео три да на. А Му јо му од го ва ра: - Мо раш, бра те, ма кар на си лу!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

285 (-25)

Slankamen

318 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

371 (-22)

Zemun

326 (-9)

Bogojevo

346 (-20)

Panчevo

332 (-8)

Smederevo

480 (-8)

Baч. Palanka 344 (-16) Novi Sad

317 (-16)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

193 (-2)

S. Mitrovica

101 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

255 (-2)

Beograd

269 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

305 (1)

NERA

Hetin

80 (8)

TISA

22 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

42 (-2s)

Reшeњe iz proшlog broja