Dnevnik 2.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 2. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22796 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

LA@IRAJU MESTO STANOVAWA ZARAD ZAKUPA DR@AVNOG ZEMQI[TA

Fiktivne kom{ije zaposele Srpski Itebej

Zbog Kosova, Damoklov ma~ nad Vojvodinom

NASLOVI

Politika 2 Skup{tina Srbije: brzo, br`e, najbr`e 3 Vr{a~ki „trosed” – odbornik, poslanik i dr`avni sekretar

Ekonomija 4 Mo`e li od tajkuna postati ktitor?

str. 11

str. 2

5 Laka para kroz sistemsku rupu

Novi Sad 7 Upadaju u istu rupu dve decenije

Vojvodina 11 Mawak lekara op{te prakse

Crna 12 U Gr~koj pretu~ena dvojica mladi}a

Kancelarija [umadije u Briselu

13 Nestao generator od 10 tona!

str. 3 Foto: N. Stojanovi}

Dru{tvo 15 Luka spasa u kazanu

Toplo POTKOVICE PONOVO ZAZVE^ALE [OROM: Posetioci devete „Fijakerijade” u Ravnom Selu, odr`ane proteklog vikenda, bar na trenutak mogli su da osete kako je to bilo u starim danima i vreme-

Evi Ras oduzeta porodi~na penzija str. 15

nima koje je zameo vetar, dok su ovda{wim drumovima, umesto nabuyenih motora i brundaju}ih a`daha na ~etiri to~ka, iskrile potkovice, jezdili kowi i kotrqale se zve~e}e zaprege.

str. 10

Najvi{a temperatura 33° S

MLADI I OBRAZOVANI BE@E IZ NOVOG SADA

S fakultetskom diplomom motiku u ruke str. 9

SPORT

str. 16 – 20

IZA RE[ETAKA SVE MAWE MESTA

TRIPKOVI] POTPISAO ZA MALAGU

VATERPOLISTI OSVOJILI I ZLATO U SVETSKOM KUPU

BICIKLISTIMA DESET MEDAQA NA BALKANIJADI

Srbija planira nove zatvore

str. 12

2

POLITIKA

ponedeqak2.avgust2010.

DNEVNIK

POLITI^KI ANALITI^AR I ^LAN VANU JOVAN KOM[I]

Zbog Kosova, Damoklov ma~ nad Vojvodinom KOSOVO je postignut i overen dogovorom u Narodnoj skupRa{i}: Sever ne}e biti {tini o daqim koracima posle nepovoqnog mire{en na brzinu {qewa Me|unarodnog suda pravde“. On je kazao i Ministar u privremenoj pokrajinskoj vladi Nenad Ra{i} izjavio je ju~e da pitawe severa Kosova i Metohije ne mo`e biti re{eno za {est meseci i da ga institucije iz Pri{tine ne}e ni tretirati na taj na~in. Ra{i} je u izjavi za Tanjug naglasio da }e pokrajinske institucije i me|unarodni faktori pitawe severa Kosmeta re{avati dugi niz godina na miroqubiv na~in. Kosmetske institucije }e na ovom pitawu raditi u saradwi s me|unarodnim faktorima i „ne}e praviti nagle pokrete“. Po Ra{i}u, „iza takve politike stoje premijer, ministri i politi~ke partije na Kosovu“.

Ra{i}, koji je u privremenoj pokrajinskoj vladi na ~elu Ministarstva za rad i socijalna pitawa, naglasio je da institucije u Pri{tini treba da obezbede beneficije za gra|ane na severu Kosmeta ukoliko `ele da ih integri{u u svoje dru{tvo. „Nadam se da na severu Pokrajine, osim eventualnih izolovanih incidenata, ne}e biti nasiqa“.

SRS: Vratiti se u SB UN Funkcioner Srpske radikalne stranke Zoran Krasi} izjavio je ju~e da je siguran u to da za Srbiju nije sve gotovo, da ima prostora da se problem Kosova i Metohije re{i na pravi na~in i pitawe vrati u Savet bezbednosti UN. Krasi} je na konferenciji za novinare, posve}enoj su|ewu lideru radikala Vojislavu [e{equ, rekao da je sada pitawe kako da se problem Kosova vrati u SB UN. Ukazuju}i na to da je osnov za to Rezolucija 1244 SB UN, funkcioner SRS-a je dodao da taj problem ne mo`e biti u nadle`nosti EU jer Srbija nije deo Unije. Po wegovim re~ima, svi oni koji su pristali na to da razgovaraju o Kosovu i Metohiji s NATO-om i Evropskom unijom – u~inili su nesagledivu {tetu Srbiji. Krasi} je ocenio da Srbija i srpski narod ne treba da se obra}aju Me|unarodnom sudu. „Slaba je korist za Srbiju {to mi{qewe Me|unarodnog suda pravde otvara pitawe separatisti~kih pokreta u drugim zemqama i to da li UN postoje i daqe u obliku u kojem su nastale 1946. godine“, rekao je Krasi}.

SNS: Dvostruki autogol Srpska napredna stranka smatra da je vlast najnovijim potezima na me|unarodnom planu „svesno dovela Srbiju u situaciju koja ugro`ava wene vitalne interese. i kada je re~ o Kosovu i Metohiji i kada je re~ o evropskim integracijama“, izjavio je ju~e funkcioner te stranke Marko \uri}. On je na konferenciji za novinare rekao da su predstavnici vlasti „svesno izigrali konsenzus koji

da je vlast jednostranim potezima „na neki na~in dezavuisala i delegitimisala poziciju Srbije i svoje vlasti u me|unarodnoj zajednici“. „Mo`emo re}i da je re~ o dvostrukom autogolu za Srbiju“, rekao funkcionere SNS-a.

Simi}: Gr~ka smiruje strasti Dolazak visokog gr~kog diplomate Dimitrisa Drucasa u Beograd za profesora Fakulteta politi~kih nauka Predraga Simi}a je poku{aj da se smire strasti u odnosima izme|u Beograda i Brisela. Simi} je za B-92 ocenio da uticaj Gr~ke nije veliki, ali da weno ~lanstvo u Evropskoj uniji ima svoju te`inu. On o~ekuje da }e gr~ki primer dana slediti i neki drugi evropski ministri, koji su u dobrim odnosima s Beogradom, u poku{aju da pribli`e stavove Srbije i Brisela. „Pitawe je da li Srbija `eli da se na|e suo~ena s EU i da mobili{e glasove sveta protiv glasova organizacije kojoj `eli da pristupi. Ako ne bi uspela, to bi bio ozbiqan udarac“, smatra Simi}.

On je uveren u to da „za Srbiju ni poraz ni pobeda u odnosima s EU nije ono {to `eli dobiti“. „Mislim da je za Srbiju najboqe da do|e do kompromisa u ovih preostalih mesec dana i do usagla{enog nastupa Beograda i Brisela na sednici Generalne skup{tine Ujediwenih nacija“, rekao je Simi}.

Slecinger: Treba re}i istinu Stru~wak za Balkan va{ingtonskog Vudro Vilson centra Martin Slecinger smatra da je vlast u Srbiji morala da skupi hrabrost i narodu ka`e da Kosovo odlazi, umesto {to tro{i vreme i novac, koje nema, na kampawu oko Me|unarodnog suda pravde, ali isti~e da Srbija mo`e postati ~lanica Evropske unije, ako bude dobro odigrala svoje karte. Slecingera su, kako je ocenio u intervjuu FoNetu, „frustrirali“ politika i kampawa Vlade Srbije za dobijawe mi{qewa Me|unarodnog suda pravde, jer su pojedinci proveli mnogo vremena putuju}i po svetu, „svaki peti dan bili u Ujediwenim nacijama“, i govorili da nikada ne}e priznati Kosovo. Mada ne znam {ta su tajno radili, u javnosti je promovisana ova tvrda linija, naveo je Slecinger, koji smatra da je, umesto toga, gra|anima Srbije trebalo re}i istinu. „Trebalo je da ka`u istinu da Srbija ne bi zadr`ala Kosovo ~ak ni da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, uprkos svemu lo{em {to su uradile, promenile svoje mi{qewe, jer je realnost `ivota na terenu druga~ija“, objasnio je Slecinger.

^lan Vojvo|anske akademije no pitawe dr`ave, zbog ~ega Srbije gde god da `ive – ukazuje nauka i umetnosti, politi~ki uvek preti „mogu}nost dolivawa Jovan Kom{i}. analiti~ar Jovan Kom{i} smabenzina na tek uga{enu vatru“.

Isti~e ipak da se odluka tra da su fatalisti~ka „upozorePo wegovim re~ima, zato je moMSP-a ne mo`e interpretirati wa“ pojedinih politi~kh aktera gu}e i to da se neki partikularna na~in na koji to ~ine „osvedoda bi se, nakon izno{ewa stava ni ili pojedina~ni interesi po~eni proizvo|a~i strahova i faMe|unarodnog suda pravde po koliti~ke elite sakrivaju iza tog talisti~kih pri~a“. To su, kako jem za dono{ewe deklaracije nedr`avnog pitawa, te se odbrana je naveo, partije i pojedinci koji zavisnosti Kosova ne pora~unaju na o`ivqavawe stoji prepreka u me|unasablasnih privi|ewa. rodnom pravu, moglo – To su partije koje su otvoriti pitawe statusa profitirale na proizi Vojvodine i Sanxaka – vodwi strahova i iniciapsolutno nerealna. rawu konfliktnih situKom{i} je u razgovoru za acija koje proizvode mr„Dnevnik“ ocenio da su `wu i onemogu}avaju takve reakcije poku{aj mirno re{avawe kono`ivqavawa strahova iz flikata, da bi odradile devedesetih godina prone{to u svom interesu. {log veka, ali da su graTako da sad ra~unaju na |ani „sre}om, prozreli to da ponovo mogu spasti tu politiku“. On, me|usvoje ve} posrnule orgatim, ne iskqu~uje indinizacije tom bajatom rektne posledice kosov„robom“, odnosno otvaske drame po Vojvodinu, a rawem novih strahova, koje }e se, kako je naveo, ogledati jedinstva dr`ave koristi kao ra~unaju}i na to da }e odbranom pre svega u odlagawu procesa derazlog odlagawa decentralizanavodno ugro`ene Srbije i gracentralizacije i sna`ewa vojvocije Srbije i unapre|ewe auto|ana Vojvodine od navodnih se|anske autonomije dokle god je nomije Vojvodine. paratista i secesionista oni pitawe Kosova otvoreno.

– U tom kontekstu, i minimalponovo biti na braniku dr`ave – To je, na`alost, ~iwenica. ne inicijative za decentraliza– smatra Kom{i}.

Taj „Damoklov ma~“ i daqe visi ciju u Srbiji nailaze na `estoDodaje da je ipak re~ o nerealnad autonomijom Vojvodine i nad ku opstrukciju u parlamentu od nom poku{aju jer su gra|ani Sr{ansama gra|ana Vojvodine, eko„aktera“ iz devedesetih koji jo{ bije racionalni i ne}e dozvolinomskim, socijalnim, kulturolozastupaju bajate politi~ke proti da im se proda „rog za sve}u“. {kim, saobra}ajnim, stuOn ka`e da je pozitivtusnim... I dokle god je no {to aktuelne vlasti u pitawe Kosova i Metohi- Aktuelna vlast u Srbiji vodi ra~una Srbiji poru~uju da su za o tome da ne pru`i povod za je otvoreno na ovaj ili mirno re{avawe kosovonaj na~in, i dokle god je indukovawe one la`ne patriotske, skog pitawa jer ne idu u konflikt u procesu preprilog o`ivqavawu dua u su{tini ratnoprofiterske govora ili, pak, zamrznut, hova devedesetih, ~emu su, ideologije sve dotle }e jedno legipak, skloni neki opozitimno, i razvojno, i emancioni akteri koji „upocipacijsko, i civlizacijsko, i grame odbrane nacije i dr`ave. zoravaju“ na mogu}e otvarawe pimodernizacijsko pitawe Srbije, A to onda poslu`i kao „argutawa Sanxaka i Vojvodine nakon kao {to je afirmacija Vojvodine ment“ kojim se dokazuje da jo{ odluke MSP-a o Kosovu. kao zna~ajne karike na putawi nije zrelo za decentralizaciju i – Zato ipak mislim da aktuelSrbije ka Evropi, biti u drugom regionalizaciju Srbije – navona vlast u Srbiji vodi ra~una o planu. Odnosno, ovo otvoreno pidi Kom{i}. tome da ne pru`i povod za indutawe optere}iva}e mogu}nost Isti~e, me|utim, da to nikako kovawe one la`ne patriotske, a realizacije procesa decentraline mo`e biti razlog da se zaustau su{tini ratnoprofiterske zacije i ideje vertikalne podele vi proces modernizacije Srbije, ideologije. Uostalom, evidentno mo}i – ocewuje Kom{i}. koji ukqu~uje i „sna`ewe autoje da se smawuje i broj takvih poOn ka`e da su ti procesi nomnih nadle`nosti Vojvodine“. liti~kih aktera, {to se moglo standardni u stabilnim demo– Jer, ga{ewem unutra{wih videti i u svim rekacijama koje kratijama, ali napomiwe da su potencijala Vojvodine i gu{esu usledile nakon odluke Me|uone re{ile pitawe identiteta, wem ideje decentralizacije, ne narodnog suda pravde – napomiwe dok je u Srbiji jo{ uvek otvore~ini se dobro gra|anima cele na{ sagovrnik.

B. D. Savi}

OD JESENI NOVI POSLOVNIK O RADU SKUP[TINE SRBIJE

Brzo, br`e, najbr`e…

Kada se nakon letwe pauze poslanici Skup{tine ponovo na|u na okupu, od prve sedice va`i}e novi Poslovnik o radu koji su usvojili pro{le nedeqe. Wime se ne uvode velike promene u odnosu na dosada{wi rad, ali ih ipak ima. Izme|u ostalog, novim Poslovnikom broj odbora }e s 30 biti smawen na 19, ali }e to va`iti tek od slede}eg skup{tinskog saziva. Odbori }e imati po 17 ~lanova, osim Odbora za kontrolu slu`bi bezbednosti, koji }e imati devet. Umesto Administrativnog odbora u novom skup{tinskom sazivu radi}e Odbor za administrativnobuxetska i mandatno-imunitetska pitawa. Bi}e formiran i Odbor za prava deteta kao posebno stalno radno telo.

Kazne za neposlu{ne poslanike Kaznene odredbe u novom Poslovniku o radu nisu promewene, ali su uve}ane nov~ane kazne.

Mera oduzimawa re~i bi}e izre~ena poslaniku kome su prethodno upu}ene dve mere opomene a koji i posle toga naru{ava red na sednici. Ostala je i mera udaqewa sa sednice poslanika koji i posle oduzimawa re~i ometa ili spre~ava rad na sednici ili u slu~aju fizi~kog napada na drugu osobu. Nov~ana kazna za opomenu bi}e deset odsto osnovne plate, umesto 3.000 dinara koliko je bila. Za dve opomene u toku iste sednice poslaniku }e bi-

ti oduzeto 20 odsto plate, umesto 8.000 koliko je bilo do sada. Za oduzimawe re~i kazna je 40 odsto osnovne zarade, umesto 16.000 dinara, a za udaqewe sa sednice kazna iznosi polovinu osnovne plate, umesto 32.000 dinara. Ukoliko se plata poslanika ne bude pove}avala, prevedeno u dinare to zna~i da opomena sada iznosi 7.900, dve opomene 15.800 a oduzimawe re~i 31.600 dinara. Za udaqewe sa sednice pla}a}e se 38.000 dinara.

Radna tela Skup{tine Srbije Radna tela mogu biti stalna i privremena. Stalna su odbori i Odbor za prava deteta kao posebno radno telo, a privremena su anketni odbori i komisije.

Sve sednice odbora odr`avaju se u sedi{tu Narodne skup{tine, i to po pravilu ponedeqkom. Odbor mo`e iz redova svojih ~lanova obrazovati pododbor za razmatrawe pojedinih pitawa, a predsednik odbora mo`e obrazovati i posebnu radnu grupu koja ne mo`e istupati samostalno.

Skup{tina obrazuje anketni odbor, odnosno komisiju, radi sagledavawa stawa u odre|enoj oblasti i utvr|ivawe ~iwenica o pojedinim doga|ajima ili pojavama. Odlukom o obrazovawu komisije utvr|uje se wen zadatak i sastav. Anketni odbor prestaje da radi s danom odlu~ivawa o wegovom izve{taju na sednici Skup{tine.

novi stranih vlada, delegacije predstavni~kih tela stranih dr`ava, predstavnici me|unarodnih oranizacija, {efovi diplomatskih misija i drugi gosti.

Odbor za ustavna pitawa i zakonodavstvo Najva`niji i najzna~ajniji odbor je Odbor za ustavna pitawa i zakonodavstvo, koji ima 17 ~lanova. On razmatra predlog za promenu Ustava kao i akt o promeni najvi{eg pravnog akta dr`ave. Zatim razmatra predloge zakona i drugih propisa sa stanovi{ta uskla|enosti s Ustavom i pravnim sistemom i opravdanost wihovog dono{ewa, razmatra postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo wegovih odluka, statute autonomnih pokrajina u postupku davawa saglasnosti Narodne skup{tine, predlog za pokretawe postupka za razre{ewe predsednika Republike, na~elna pitawa promene Ustava, pitawa u vezi s izborom i imenovawem sudija Ustavnog suda, izborom za{titnika gra|ana.

Javno saslu{awe Radi pribavqawa informacija, odnosno stru~nih mi{qewa o predlogu akta koji je u skup{tinskoj proceduri, razja{wewa pojedinih re{ewa iz predlo`enog ili va`e}eg akta, razja{wewa pitawa zna~ajnih za pripremu predloga akta, odbori mogu organizovati javna saslu{awa. Predlog za organizovawe javnog saslu{awa mo`e podneti

Vozni red

svaki ~lan odbora. U predlogu mora biti navedena tema javnosti saslu{awa i spisak lica koja bi bila pozvana. Javno saslu{awe se odr`ava bez obzira na broj prisutnih ~lanova odbora.

Na{i i „wini” U radu Skup{tine, osim narodnih poslanika, u~estvuju predsednik i ~lanovi Vlade, ovla{}eni predstavnici drugih predlaga~a zakona i direktor Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Skup{tine pozove. Sednici mogu, na poziv predsednika Skup{tine, prisustvovati i predstavnici stranih dr`ava, predsednici i ~la-

U osnovnom postupku, kada je ve} utvr|en dnevni red Skup{tine i kada se o zakonskom predlogu raspravqa na~elno, predlaga~ ima pravo da dobije re~ kad je zatra`i i na wega se ne odnosi ograni~ewe u pogledu trajwa izlagawa. Izvestilac nadle`nog odbora ima pravo da govori jednom u trajawu od pet minuta. Predsednik, odnosno predstavnik poslani~ke grupe, ima pravo da govori do 20 minuta, s tim {to ovo vreme mo`e podeliti u dva dela. Narodni poslanici, naizmeni~no, prema tome da li podr`avaju ili osporavaju predlog, {to navode u prijavi za re~, govore na kraju redosleda prijava. Ako u prijavi za re~ poslanici ne navedu da li podr`avaju ili osporavaju predlog, govore na kraju rasprave. Predsednik Vlade i ~lanovi wenog kabineta dobijaju re~ kad je zatra`e i na wih se ne odnosi ograni~ewe u pogledu trajawa izlagawa. Narodni poslanici koji nisu ~lanovi poslani~kih grupa me|usobnim dogovorom odre|uju najvi{e tri u~esnika u raspravi koji imaju pravo da govore, svako po jednom, do pet minuta.

Opomena, oduzimawe re~i i udaqewe Zbog povrede reda na sednici predsednik Skup{tine Srbije mo`e izre}i opomenu, oduzeti re~ ili udaqiti sa sednice. Opomenu }e dobiti poslanik koji pri|e govornici bez dozvole predsednika, koji govori pre nego {to je zatra`io i dobio re~, koji, i pored upozorewa, govori o pitawu koje nije na dnevnom redu, ako prekida govornika u izlagawu ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi na~in ugro`ava slobodu govora, kao i ako se neposredno obra}a drugom poslaniku, upotrebqava psovke i uvredqive izraze, iznosi ~iwenice i ocene koje se odnose na privatni `ivot drugih lica. Mera oduzimawa re~i izri~e se onom poslaniku kome su prethodno izre~ene dve opomene a koji i posle toga naru{ava red na sednici. Poslanik kome je oduzeta re~ du`an je da prekine svoje izlagawe, a u suprotnom, predednik Skup{tine iskqu~uje ozvu~ewe i po potrebi odre|uje pauzu. Mera udaqewa izri~e se onom poslaniku koji i nakon oduzimawa re~i nastavi da ometa rad. Mera udaqewa mo`e se izre}i i bez prethodno izre~enih opomena u slu~aju fizi~kog napada na drugo lice u zgradi Skup{tine. Ako poslanik odbije da se udaqi sa sednice, predsednik nala`e slu`bi zadu`enoj za odr`avawe reda da doti~nog udaqi sa sednice.

Q. Male{evi}

GRADSKE VLASTI U KRAGUJEVCU KRE]U S LOBIRAWEM U EU

[umadija dobija kancelariju u Briselu Pomo}nik gradona~elnika Kragujevca za me|uregionalnu saradwu Sla|an Radovanovi} potvrdio je na{em listu da }e

je ideja o otvarawu kancelarije Kragujevca u Briselu potekla u oktobru pro{le godine, kada su predstavnici ~e{ke delegacije

– To je veoma zna~ajno za razvoj na{e regije jer su nam ti fondovi dosad bili nedostupni, a verujemo da }emo na ovaj na~in

ji te ~e{ke regije, te da je u junu potipisan ugovor izme|u grada Kragujevca i Ju`nomoravske regije, na osnovu kojeg }e od sep-

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak2.avgust2010.

3

REKLI SU Mi}unovi}: Milo i{ao pre~icom Osniva~ Demokratske stranke Dragoqub Mi}unovi} rekao je za podgori~ke „Vijesti“ da je tokom politi~ke karijere sara|ivao s premijerom Crne Gore Milom \ukanovi}em, za koga ka`e da je pragmati~an jer je na vreme procenio da politika Slobodana Milo{evi}a vodi u propast. „Imali smo nekoliko iskrenih razgovora, ali on je i{ao nekom pre~icom, ne vode}i mnogo ra~una kasnije o Srbiji i onda je popu{tao onima koji su to razdvajawe s ve}im `arom ~inili. To mi se nije dopadalo. Mi smo sa ^eva, na{i dedovi su bili kom{ije, nema razloga da sada imamo takve me|usobne, maltene rasne razlike”, poru~io je Mi}unovi}.

“Problem je imix Crne Gore kao zemqe u kojoj se kriju {verceri i kriminalci. To mu u Evropi ponekad zameraju. Nadam se da }e Crna Gora, kako se bude pribli`avala EU, na}i snage, a bi}e i primorana na to da taj imix izmeni“, rekao je Mi}unovi} za „Vijesti“.

Mi}unovi} je dodao da crnogorski politi~ari ne bi smeli da donose neracionalne odluke, kao {to je stvarawe crnogorskog jezika.

Politi~ari nemaju prava da qudima nasilno uzimaju ne{to {to su im istorija i evolucija dali – formirani govor i jezik“. Kao da Crna Gora ne mo`e biti dr`ava i bez toga da ima svoj jezik, a mogla je po svim oblicima vladavine do sada, i pod Wego{em i kraqom Nikolom“.

Vu~i}: Ne mo`emo s Ko{tunicom

Brisel

Svetla Kragujevca

od septembra grad Kragujevac imati kancelariju u Briselu.

On je kazao da je grad prihvatio ponudu Ju`nomoravske regije iz ^e{ke, koja je Kragujevcu ponudila gostoprimstvo u svojoj briselskoj kancelariji. Dodao je da

lokalnoj samoupravi ponudili kancelariju Ju`nomoravske regije u Savetu Evrope za potrebe lobirawa, povla~ewa para iz pretpristupnih fondova i predstavqawe tog grada, ali i regiona [umadije.

uspeti da u centru EU izlobiramo za novac koji }e biti usmeren u razvoj Kragujevca i [umadije – istakao je Radovanovi}.

On je naveo i da su u maju po~eli formalni dogovori o partnerstvu u briselskoj kancelari-

PREDSEDNIK SKUP[TINE APV [ANDOR EGERE[I

Ni Vojvodina ne treba vi{e da se koleba Predsednik vojvo|anskog parlamenta [andor Egere{i pozdravio je inicijativu i odluku grada Kragujevca da otvori kancelariju u Briselu. On je izrazio o~ekivawe da }e taj korak do kraja godine u~initi i AP Vojvodina, u kojoj ni nekoliko meseci nakon usvajawa novog Statuta ne postoji konsenzus o tajmingu za otvarawe ovog predstavni{tva.

– Ovo je pravi primer kako treba odraditi jedan ozbiqan posao. Kako, bez tenzija i politi~kih pritisaka, jedna ozbiqna lokalna samouprava, kakva je uprava grada Kragujevca, u~ini konkretan potez u interesu razvoja svoje regije, ali i evropskih integracija cele Srbije – istakao je Egere{i. On je kazao da je ova odluka iz Kragujevca potvrda i namere vojvo|anskih politi~kih aktera da povuku taj potez. Na pitawe kako to da se pokrajinska vlast jo{ uvek koleba u vezi s otvarawem predstavni{tva Pokrajine u Briselu, Egere{i, koji je, ina~e, najistaknutiji zagovor-

nik formirawa vojvo|anske kancelarije u Evropi, ka`e da se {to pre mora posti}i politi~ki konsenzus o tom pitawu.

– Ozbiqne lokalne samouprave u Srbiji shvatile su zna~aj lobirawa u EU i mislim da je krajwe vreme da i mi postignemo konsenzus o tom potezu – smatra Egere{i.

On `ali {to je u posledwe dve godine „ve{ta~ki stvorena negativna klima“ o pitawu vojvo|anske briselske kancelarije, ali je uveren u to da ovaj potez Kragujevca demantuje te predrasude.

tembra [umadija dobiti lobistu u Briselu.

Radovanovi} ka`e da u [umadiji nije bilo negativnih kritika zbog odluke o otvarawu kancelarije u Briselu kao {to je to bio slu~aj s najavama formirawa predstavni{tva Vojvodine u „glavnom gradu“ EU prilikom usavajawa novog pokrajinskog Statuta. Ipak, navodi da su se novinari nekih beogradskih medija interesovali „po kojem to osnovu i zakonu Kragujevac mo`e otvoriti kancelariju u Briselu“.

– A na takva pitawa odgovarali smo da ne postoji nijedan zakon koji nam to pravo uskra}uje – rekao je Radovanovi}.

Ina~e, ve} je izabran predstavnik kancelarije Kargujevca i [umadijskog okruga u Briselu. Bi}e to Borka Tomi}, koja je ve} registrovani lobista u Evropskom parlamentu. Grad Kragujevac nije, ina~e, prvi grad iz Srbije koji se sprema za lobirawe u Briselu. Pro{le godine je i grad Vr{ac prihvatio ponudu @upanije Kara{-Severin iz Rumunije za otvarawe zajedni~kog evropskog predstavni{tva.

B. D. S.avi}

Zamenik premijera i predsednik SPS-a Ivica Da~i} izjavio je da je za Srbiju sada va`no da postoji niz stranaka koje dele iste nacionalne i dr`avne vrednosti i da zato uop{te ne iskqu~uje mogu}nost da se, zbog nekog vi{eg interesa, napravi koalicija dve najve}e stranke – DS-a i SNS-a. Da~i} je izrazio spremnost SPS-a da u toj koaliciji u~estvuje, ako postigne saglasnost. Podno{ewe rezolucije koja bi prakti~no sadr`ala legalizaciju stava da je pitawe statusa Kosova re{eno, Srbija prosto ne mo`e prihvatiti ni u kakvom dogovoru, ni s Evropskom unijom, ni s bilo kim drugim, poru~io je Da~i} za „Politiku“. On je dodao da smo, kako ga je obavestio predsednik Boris Tadi}, rezoluciju morali da predamo pre albanske rezolucije, koja je tako|e najavqena u UN. „Mislim da kompromisno re{ewe vi{e ne podrazumeva pitawe dr`avnog modela, nego mo`da neka teritorijalna pitawa, ali mislim zaista da u ovom trenutku niko nema jasnu ideju o tome“, kazao je on.

Da~i}: DS i SNS mogu zajedno Zamenik premijera i predsednik SPS-a Ivica Da~i} izjavio je da je za Srbiju sada va`no da postoji niz stranaka koje dele iste nacionalne i dr`avne vrednosti i da zato uop{te ne iskqu~uje mogu}nost da se, zbog nekog vi{eg interesa, napravi koalicija dve najve}e stranke – DS-a i SNS-a. Da~i} je izrazio spremnost SPS-a da u toj koaliciji u~estvuje, ako postigne saglasnost.

Podno{ewe rezolucije koja bi prakti~no sadr`ala legalizaciju stava da je pitawe statusa Kosova re{eno, Srbija prosto ne mo`e prihvatiti ni u kakvom dogovoru, ni s Evropskom unijom, ni s bilo kim drugim, poru~io je Da~i} za „Politiku“. „Mislim da kompromisno re{ewe vi{e ne podrazumeva pitawe dr`avnog modela, nego mo`da neka teritorijalna pitawa, ali mislim zaista da u ovom trenutku niko nema jasnu ideju o tome“, kazao je on.

On misli da u na{em dru{tvu i daqe nema dovoqno hrabrosti i smelosti da se vodi politika koja bi zna~ila novo tra`ewe mesta Srbije u novoj raspodeli karata i da Srbija nije na{la svoje mesto, i to je ne{to {to najvi{e zamera na{im najvi{im dr`avnim rukovodiocima – i Slobodanu Milo{evi}u i onima posle wega.

DUPLE FUNKCIJE U SENDVI^U AGENCIJE, SKUP[TINE I USTAVNOG SUDA

Vr{a~ki „trosed” – odbornik, poslanik i dr`avni sekretar Bati}: Sve po Ustavu Samostalni poslanik u Skup{tini Srbije Vladan Bati} izjavio je ju~e u Beogradu da je amandman na Predlog izmena i dopuna zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u skladu sa Ustavom Srbije. Bati} u saop{tewu dostavqenom Tanjugu prime}uje da ne bi bilo lo{e ispitati ima li u samoj Agenciji za borbu protiv korupcije duplih funkcija ili sukoba interesa. On je istakao i da osim ustavnopravnih postoje i prakti~ni razlozi vezani za taj amandman. „Pribli`avaju se izbori, svi mandati uskoro isti~u, a organizovawem masovnih vanrednih izbora za kratko vreme samo bi se napravila anarhija i haos i prouzrokovali ogromni finansijski tro{kovi,“ kazao je Bati}. Bati} je dodao i da niko od wega nije tra`io da podnese pomenuti amandman i naglasio da je on jedan od poslanika koji je podneo puno amandmana koji su usvojeni. „Izjave da se radi o jeftinom politi~kom kalkulanstvu i da je moje zalagawe za pravdu retori~ki egzibicionizam, obi~ne su diskvalifikacije,“ poru~io je Bati}

“Duple foteqe” poslanika i predsednika op{tine Apatin @ivorada Smiqani}a, kao i gradona~elnika Jagodine i Kragujevca Dragana Markovi}a Palme i Veroquba Stevanovi}a, najpoznatije su javnosti kao primeri gomilawa funkcija i wihove, po Ustavu – kako to upozorava Agencija za borbu protiv korupcije – nespojivosti. Mawe je, me|utim, poznat “vr{a~ki trosed” Jovice Zarkule, koji je dr`avni sekretar u Ministarstvu infrastrukture, ujedno poslanik u Skup{tini Vojvodine i odbornik u Skup{tini op{tine Vr{ac.

U tom ministarstvu u petak nismo zatekli Zarkulu, a bez odgovora ostali smo i posle pitawa elektronskom po{tom. Ni u Skup{tini Vojvodine ne `ele da komentari{u, ve} upu}uju na Agenciju za borbu protiv korupcije, a tamo ka`u – idemo na Ustavni sud i pred me|unarodne organizacije!

Sem na neustavnost spoja poslani~ke funkcije i one u izvr{noj vlasti, organizacije i institucije koje se bave borbom protiv korupcije upozoravaju i na to da se u gomilawu funkcija krije i talo`ewe

mo}i, s kojom je u tesnoj vezi i mogu}nost korupcije.

– Ni{ta ja vi{e ne komentari{em – kazao je na{em listu apatinski socijalista Smiqani} pre nego {to je prekinuo telefonsku vezu posle pitawa o duplirawu funkcija, odnosno o tzv. Bati}evom amandmanu, usvojenom u sklopu izmena antikorupcijskog zakona, koji je {ef dr`ave Boris Tadi}, uprkos pozivu Agencije za

borbu protiv korupcije da ga ne potpi{e, ipak potpisao.

Po tim izmenama, smatra se da }e Smiqani}, kao i mnogi drugi lokalni ~elnici koji su u isto vreme i pokrajinski poslanici izabrani po ve}inskom sistemu, mo}i zadr`ati obe javne funkcije do kraja mandata. Takvih poslanika u Skup{tini Vojvodine ima oko dvadeset. Po nekim tuma~ewima, dve foteqe sada su zaga-

Jedna ili vi{e plata Potpredsednik SPS-a Du{an Bajatovi} ka`e da je obavqawe vi{e funkcija “najracionalnije jer funkcioner prima jednu platu za vi{e poslova”. ^edomir ^upi} iz Agencije za borbu protiv korupcije, pak, ka`e da ne mo`e jedna li~nost biti ministar, poslanik i odbornik. “To onda nije demokratija, nego despotija po principu – kadija te tu`i, kadija ti sudi”, upozorava ^upi}.

Ina~e, tvrdwa o “jednoj plati”, na koju se Bajatovi} u odbrani onih s vi{e foteqa poziva, nije sasvim ta~na. U imovinskoj karti gradona~elnika Kragujevca pi{e da su wegovi prihodi 118.404 dinara iz gradskog buxeta i jo{ 30.350 dinara iz republi~kog, jer je tamo poslanik. Taj drugi prihod skoro je kao prose~na plata u Srbiji. Palmini prihodi u Jagodini su 94.500 dinara i jo{ 30.000 poslani~kog dodatka iz republi~ke kase.

Vojvo|anski “dupleksi” tako|e imaju prihode za obe funkcije.

Prihod novosadskog gradona~elnika Igora Pavli~i}a (DS) je 134.000 dinara, dok kao poslanik ima 40.000 dinara. ^elnik Novog Be~eja Milivoj Vrebalov (LDP) prihoduje 86.916 dinara, a kao poslanik 41.389; In|ijac Goran Je{i} (DS) 95.147 dinara, plus 37.694 dinara...

rantovane i gradona~elnicima Stevanovi}u („Zajedno za [umadiju“) i Markovi}u (Jedinstvena Srbija), koji su ujedno republi~ki poslanici.

U svetlu „Bati}evog amandmana“, na svojim polo`ajima mogao bi ostati i Jovica Zarkula iz Vr{ca. On je za pokrajinskog poslanika izabran po ve}inskom sistemu 2008. godine kao kandidat Grupe gra|ana “Vr{a~ka regija – evropska regija”, ~iji je i odbornik u SO Vr{ac. Osniva~ te grupe gra|ana je poznati biznismen Miodrag Babi}, predsednik “Hemofarma”. Ina~e, ta grupa gra|ana ima koalicioni sporazum sa socijalistima, po kojem u Skup{tini Vojvodine imaju zajedni~ku poslani~ku grupu. Krajem 2008. Zarkula je postavqen za dr`avnog sekretara u Ministarstvu infrastrukture, na ~ijem ~elu je ministar Milutin Mrkowi} (SPS).

U svojoj imovinskoj karti, Zarkula je naveo prihode iz republi~kog buxeta – za funkciju dr`avnog sekretara 133.556 dinara, dok kao poslanik iz pokrajinske kase prima jo{ 46.844 dinara mese~no.

Kao odbornik nema prihoda.

Iz javnih prihoda, kao ~lan

zadruge “Pigfarm”, ima jo{ 70.000 dinara. „Slu~aj Zarkula“ donekle podse}a na slu~aj Predraga Bubala iz DSS-a, koji je u pro{loj Vladi Srbije bio ministar, a ujedno je imao i mandat poslanika u Skup{tini Vojvodine. Razlika je u tome {to je Bubalo u Skup{tinu Vojvodine u{ao po proporcionalnom sistemu, s partijske liste, ali i {to je, kona~no, ostavku na poslani~ku funkciju ipak podneo. Svoje druge foteqe odrekao se i donedavni pokrajinski poslanik G17 plus Goran Kauri}, opredeliv{i se tako za jednu funkciju – zamenika predsednika op{tine Zrewanina.

S. Nikoli}

4

EKONOMIJA

ponedeqak2.avgust2010.

MINISTAR TRGOVINE SLOBODAN MILOSAVQEVI]

Ne `ivimo gore od kom{ija

Kupovna mo} u Srbiji je opala u odnosu na 2008, kada je prose~na plata bila oko 400 evra, jer je sada oko 320 ili 330 evra, ka`e ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}. On dodaje da se tokom 2009. i 2010. te`e `ivi, mada ne ni gore ni boqe nego u okru`ewu, jer Srbija ima boqu i stabilniju privrednu situaciju nego Ma|arska, Rumunija i Bugarska.

Rezultati ostvareni u prvih {est meseci nagove{tavaju da bi krajem ove i idu}e godine moglo do}i do oporavka privrede i ne{to boqeg `ivotnog standarda, najavio je ministar.

On je podsetio da su problem qudi bez posla, koji `ive na

granici egzistencije i ispod we i da je stopa nezaposlenosti trenutno oko 19 odsto, isti~u}i da }e se oporavak i kvalitet rada vlade meriti novim mogu}nostima za zapo{qavawe.

U novom Zakonu o za{titi potro{a~a definisano je {ta je to ugro`eni potro{a~, {to je dovoqna osnova da se sa~ine nove socijalne karte, najavio je Milosavqevi}. Ministar je izrazio uverewe da }e socijalna politika dr`ave od 2011., usvajawem buxeta za narednu godinu, biti prilago|ena novonastalim okolnostima, odnosno potrebi da se najugro`enijima, zbog du`ine trajawa krize, pomogne da lak{e pre`ive.

DNEVNIK

EKONOMSKE ANALIZE POKAZUJU DA SE PRODAVNICE ZATVARAJU

Ovde i trgovina jedva pre`ivqava – Trgovina u Srbiji posluje na ivici rentabiliteta, a trgovina na malo ~ak ostvaruje negativne stope – izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta Stipe Lovreta na predstavqawu novog informacionog sistema trgovine Srbije. On je ukazao na to da stopa prinosa na sopstveni kapital, {to je prava mera profitabilnosti, iznosi samo oko jedan posto. Pri tome se stopa zadu`enosti pove}ava, a u uslovima visokih kamatnih stopa, o~igledno je da trgovina ne mo`e ni biti profitabilna, ni odgovaraju}i partner proizvo|a~u. Pojavquje se problem naplate potra`ivawa jer svi prodaju na kredit, kako trgovina na malo, tako i trgovina na veliko, a javqa se i problem prema dobavqa~ima, ali stawe ipak nije gore nego {to je bilo pre godinu dana, kazao je Lovreta.

On je, pozivaju}i se na istra`ivawa za novi informacioni

Za posledwe tri godine broj trgovinskih firmi smawen sa 105.000 na 98.000, s tim {to se obim prometa u hipermarketima pove}ao tri puta sistem, na osnovu finansijskih pokazateqa Centra za bonitet Narodne banke Srbije, konsta-

tovao da se finansijska i ukupna ekonomska kriza manifestovala i u domenu trgovine jer su

stope profitabinosti u posledwe tri godine opadale. Istra`ivawa su pokazala da u strukturi prodajne cene na malo prehrambenih proizvoda proizvo|a~i u~estvuju sa 69 odsto, trgovina na malo s 18 i dr`ava s 13 odsto.

Lovreta je rekao da je za posledwe tri godine broj trgovinskih firmi smawen sa 105.000 na 98.000, s tim {to se obim prometa u hipermarketima pove}ao tri puta. Hipermarketi u~estvuju u ukupnom prometu sa 14 odsto, a samoposluge s vi{e od 50 odsto. Promet u hipermarketima je tri puta ve}i nego u klasi~nim trgovinskim radwama.

On je ukazao na to da }e zakon o trgovini, koji uskoro treba da bude usvojen, precizno definisati trgovinske formate, a trgovinske firme bi}e u obavezi da 30. marta svake godine dostavqaju podatke o radu u prethodnoj.

S. G.

NA[I BOGATA[I HO]E U ZADU@BINARE, ALI UZ NOVA PRAVILA PONA[AWA

Mo`e li od tajkuna postati ktitor?

Kamen-temeqac za novu fabriku

U HRTKOVCIMA PO^ELA GRADWA FABRIKE HRANE ZA KU]NE QUBIMCE

Posao za 150 radnika

Polagawem kamena-temeqca u selu Hrtkovci kod Rume ju~e je i zvani~no zapo~eta nova grinfild investicija – izgradwa fabrike hrane za ku}ne qubimce – „ATP pet fud“.

Re~ je o francusko-srpskoslovena~koj investiciji od deset miliona evra i jednoj od najmodernijih budu}ih fabrika ove vrste. Fabrika se gradi na placu od 3,9 hektara, a kada bude zavr{ena, za ne{to vi{e od godinu dana, ima}e 12.000 kvadratnih metara proizvodnog i poslovnog prostora, a u prvoj godini }e proizvoditi 36.000 tona suve hrane za pse i ma~ke, po francuskoj recepturi. U startu }e zaposliti 30 radnika, a {irewem tr`i{ta i pove}awem proizvodwe na 100.000 tona gotovih proizvoda, posla }e biti i za 150 qudi.

Ju~era{wem polagawu kamena-temeqca prisustvovali su pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, na~elnik Sremskog okruga Sava Ali{i}, predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi} i predstavnici sva tri investitora – u ime ATP-a iz Francuske, direktor izvoza Frank Debrul, u ime slovena~kog investitora Darko Pereti} i direktor „ATP pet

fud“ Hrtkovci Boris Vasiqev.

– Svaka nova investicija u Vojvodini i Srbiji zna~i `ivot, zna~i korak bli`e Evropi – rekao je Miroslav Vasin. – Tri investitora, iz Francuske, Srbije i Slovenije, na{la su zajedni~ki interes da grade ovu fabriku, a iskustvo nam je pokazalo da su slovena~ke investicije u Srbiji izuzetne, da daju zna~ajan doprinos razvoju privrede Srbije. Ovo je prva francuska investicija u Vojvodini i veoma smo zadovoqni {to }e ovde, u Hrtkovcima, biti otvorena nova radna mesta i stvoreni uslovi za boqi `ivot gra|ana ovog mesta i okoline.

Trojica predstavnika investitora govorila su o gradwi fabrike, o tr`i{nim povoqnostima koju pru`a podru~je CEFTA ugovora o trgovini, ali i o izvozu na rusko tr`i{te, jer }e od po~etka proizvodwe ovde biti kori{}ene doma}e sirovine, u stvari, poqoprivredni proizvodi sa sremskog podru~ja, pa Pereti} isti~e da }e ovde posla biti i za poqoprivrednikekooperante, dok direktor Vasiqev ka`e da }e u prvoj fazi u fabrici biti zaposleno 30, pa onda 67 radnika, dok je krajwi ciq posao za 150 radnika.

S. Bojevi}

Nedavno su najbogatiji qudi Amerike, s Dejvidom Rokfelerom, Bilom Gejtsom, Vorenom Bafetom i drugim milijarderima na ~elu, najavili da obziqno razmi{qaju o tome da polovinu svog bogatstva daju u humanitarne svrhe. Ameri~ki bogata{i planiraju da potpi{u, kako su ga nazvali, “zavet davawa”, koji ne}e biti pravno ve} moralno obavezuju}i, da bi svaki iza sebe ostavio pe~at, odnosno ostao zapam}en po humanosti i ~iwenici da je u trenucima velike krize pomagao onima koji nisu imali `ivot dostojan ~oveka.

Na{i tajkuni, i pored nedavnih javnih poziva od najvi{ih dr`avnih funkcionera da izgrade mostove, puteve, `eleznice, daju novac za narodne kujne – ostali su nemi jer o inicijatavi koja je bila sli~na ovoj koja se pokre}e u Americi nema ni slova. Dodu{e, doma-

tiva pozivawa da neko bude donator mostova, puteva, `eleznica ili ~ega drugog, besmislena ako on sam ne ose}a da svoj zemqi ne{to treba da da. Nikoga ne treba pozivati da u~ini dobro delo ako on sam ne}e da ga u~ini, poru~io je Dinki}.

Na{i tajkuni – barem oni koji se ubrajaju u “najte`e” – isti~u da oni siroma{nima daju kapom i {akom, ali da se time posebno niti hvale niti smatraju da to javno treba da bude zabele`eno, ali da, da bi sagradili i gra|anima Srbije poklonili ne{to ve}e i krupnije, a izgradwa objekata za razne namene to jeste, moraju od dr`ave dobiti druga~iji tretman, koji svakako podrazumeva ukidawe poreza na donaciju. Tako biznismen Rodoqub Dra{kovi}, vlasnik koncerna “Svislajon”, poru~uje da je i on, kao i wegove “kolege”, spreman na humana davawa ukoli-

Zastareli propisi Pravni polo`aj zadu`bina i fondacija u Srbiji ure|en je Zakonom iz 1989. godine, kada je politi~ki i pravni sistem bio bitno druga~iji od dana{weg. Tako|e, tada se nije ra~unalo na to da }e nekoliko procenata bogatih qudi imati toliko novca da im izgradwa bilo kojeg op{teg dobra ne}e predstavqati problem ako ga dr`ava na to na pravi na~in stimuli{e i nametne moralnu obavezu da deo bogatstva iz jednog xepa podeli s mnogo siroma{nih. }i tajkuni nisu odbacili ideju o tome da deo bogatstva koje su stekli u godinama na{eg propadawa daju sirotiwi, ali su to uslovili time da bi dr`ava morala da se odrekne raznih nameta na donacije jer ih to, kako ka`u, danas ko~i da postanu filantropi. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}, pak, smatra da se filantrop ne poziva da bude filantrop, odnosno da je ~ovek ili ro|en kao takav ili nije. Upravo zbog toga, on isti~e da je inicija-

ko ga dr`ava oslobodi pla}awa poreza.

– Dr`ava mora da uredi sistem donacija i tako podstakne humanitarni rad i zadu`binarstvo.

To sad nije mogu}e po{to se na sve donacije pla}a pun porez.

Na{ koncern ima fondaciju koja poma`e zaposlenima, gra|anima, studentima i nismo oslobo|eni nijednog poreza na to – rekao je Dra{kovi}.

Sli~nu pri~u o pomagawu gra|anima i mladima kroz razne do-

Kakve bi gra|evine dizali na{i tajkuni

nacije i fondove imaju i drugi bogati qudi Srbije i svi su saglasni s tim da Srbija mora pod hitno da usvoji nova pravila o zadu`binarstvu jer bi to otvorilo mogu}nost da i oni poka`u koliko su zapravo humani i koliko im je stalo da pomognu siroma{nima.

Ina~e, porezi su danas zaista velika ote`avaju}a okolnost za sve iskrene filantrope. Naime, za svu humanitarnu pomo} iz Srbije mora da se plati PDV od 18 odnosno osam posto, kao i svi ostali porezi. Samo se na pomo} iz inostranstva ne pla}aju nikakve da`bine i srpska politika je u tom pogledu stroga jer opravdawe tra`i u obja{wewu da bi, ukoliko bi se svi “humanitarci” osloba|ali poreza, nastao haos i bilo mnogo zloupotreba. Drugim re~ima, da bi se, po ugledu na druge dr`ave, ukinuo porez na zadu`bine i fondacije, treba stroga kontrola i kazne za one koji zloupotrebqavaju popuste zarad humanitarne pomo}i, a to ova dr`ava niti ima sada niti }e uskoro imati.

Me|utim, nije ba{ da u dru{tvu ne postoji svest o potrebi vra}awa zadu`binarstva i fondacija jer Srbi su imali duga~ku tradiciju u tome i, upravo zahvaquju}i humanim qudima iz pro{lih vremena, danas imamo mnoge dr`avne institucije i zgrade. Zbog toga je Vlada Srbije nedavno usvojila predlog zakona o zadu`binama i fondacijama po kojem bi novac za wihovo osnivawe i odr`avawe bio oslobo|en poreza. Dakle, ukoliko poslanici Skup{tine Srbije do kraja godine usvoje ovaj zakon, srpskim tajkunima pru`i}e se prilika da ono {to danas pri~aju – da bi pomogli ako bi ih dr`ava oslobodila poreza – preto~e u delo i po~nu da grade i daju sirotiwi. Za po~etak, bilo bi dobro da svaki od wih ili izgradi ili uplati donaciju narodnim kujnama jer ih u Srbiji trenutno ima samo 32, u kojima se hrani 16.000 qudi, a realne potrebne su ~etiri puta ve}e a zima i nastavak otpu{tawa dove{}e i mnoge druge.

Q. Male{evi}

SINDIKALCI UPOZORAVAJU NA STAWE U „AUTOBANATU”

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

104,101

106,226

108,669

103,782

Australija

dolar

1

71,6308

73,0927

74,7738

71,4116

Kanada

dolar

1

76,8898

78,459

80,2363

76,6544

Danska

kruna

1

13,9647

14,2497

14,5774

13,922

Norve{ka

kruna

1

13,0463

13,3125

13,6187

13,0063 10,9687

[vedska

kruna

1

11,0024

11,2269

11,4851

[vajcarska

franak

1

76,5674

78,13

79,927

76,333

V. Britanija

funta

1

124,478

127,019

129,94

124,097

SAD

dolar

1

79,6124

81,2371

83,1056

79,3686

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 7. 2010. godine

Dugovi br`i od autobusa Sindikat industrijskih radnika Vojvodine upozorio je na to da se u najve}em sredwobanatskom preduze}u za prevoz putnika “Autobanat” iz Zrewanina gomilaju poslovni problemi koji prete da firmu dovedu do ste~aja. Sindikalci su u saop{tewu za javnost precizirali da je ovakvo stawe naro~ito primetno od po~etka godine, i dodali da je za sedam meseci dug “Autobanata” narastao na vi{e od 450 miliona

dinara, {to je i evidentirano na sajtu Narodne banke Srbije, na spisku du`nika.

– Ne treba zanemariti ni dug zaposlenima, kojih je u preduze}u 540, a koji iznosi preko 140 miliona dinara. Po tome ispada da je realan dug “Autobanata” u ovom trenutku oko 600 miliona dinara. Jo{ jedan jasan pokazateq da se firma uru{ava je i to {to se nakon isteka registracija autobusa marke “neoplan” i “temza” oni

vra}aju lizing ku}ama – upozorava predsednik SIRV-a u “Autobanatu” Goran Popov, ne kriju}i bojazan da }e propadawem firme mnoge porodice, u ovo krizno vreme, ostati bez sredstava za `ivot. Po wegovom mi{qewu, prosto je neverovatno da nijedan nadle`ni dr`avni organ ne interesuje {ta se, nao~igled svih zaposlenih, de{ava u ovom preduze}u.

– Nebrigom dr`ave i lokalne samouprave do{lo je do uru{a-

vawa dela zrewaninske privrede i ga{ewa velikih fabrika, poput pivare, tepihare “Proleter”, ~arapare “Udarnik” i drugih. Jedino smo mi na{li za shodno da se obratimo javnosti i skrenemo pa`wu na situaciju u “Autobanatu” da bismo poku{ali da spre~imo jo{ jedan ste~aj, likvidaciju ili {ta god ve} god, a posle ~ega bi ceh platili radnici i gra|ani Zrewanina – napomiwe Popov. @. B.

Raste izvoz hrane Vrednost izvoza poqoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije je u prvih {est meseci ove godine iznosila 907,9 miliona dolara, {to predstavqa rast od 6,3 odsto u odnosu na rezultate iz istog perioda prethodne godine, saop{tila je Privredna komora Srbije (PKS). Vrednost uvoza poqoprivredno-prehrambenih proizvoda je, istovremeno, dostigla 491,4 miliona dolara, {to je za 5,6 odsto vi{e nego od januara do juna 2009. godine. Suficit u spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivredno-prehrambenih proizvoda u pomenutom periodu, tako|e, je zabele`io rast od 7,2 odsto i iznosi 416,5 miliona dolara. U ukupnom robnom izvozu Srbije izvoz hrane u~estvuje sa 20,5 odsto, a uvoz sa 6,3 procenta i u tom sektoru stopa pokrivenosti uvoza izvozom iznosi 184,8 odsto.

Nastavqen {trajk u „Dnevnik holdingu” Radnici novosadskog preduze}a “Dnevnik holding” i tokom vikenda su nastavili {trajk gla|u. Zaposleni u ovom preduze}u {trajkuju ve} tri nedeqe, tra`e}i od poslovodstva i osniva~a, Skup{tine i Vlade Vojvodine, da im isplati deo zaostalih zarada i uplati doprinose. Da bi radikalizovali protest, dvojica radnika su pre {est dana stupila i u {trajk gla|u. Jedan od wih, predsednik {trajka~kog odbora u “Dnevnik holdingu” Stevo Tomin izjavio je da je za danas zakazana nova runda razgovora sa rukovodstvom preduze}a i predstavnicima pokrajinske vlasti. Tomin je naveo da se {trajka~i gla|u ose}aju dobro, ali da su “iscrpqeni” i da “gube snagu”.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak2.avgust2010.

[PEKULANTI IZVUKLI IZ SRBIJE 1,2 MILIJARDU EVRA

Laka para kroz sistemsku rupu Malo zaprepa{}ewe u doma}oj javnosti izazvala je, dodu{e nepotvr|ena, informacija da su {pekulanti izvukli iz Srbije oko 1,2 milijardu evra. I da je sve to ura|eno potpuno legalno, bez ikakvih nezakonitih radwi i bez protivqewa Narodne banke Srbije.

Odnosno, da su inostrane banke i drugi vlasnici kapitala jednostavno koristili slabosti sistema i potrebu centralne banke da visokom referentnom kamatnom stopom smiruje tr`i{te i obuzdava tra`wu.

Me|utim, pri~a o pogodnostima koje srpsko finansijsko tr`i{te nudi {pekulantima nije nova.

O tome je jo{ na po~etku krize, pre vi{e od jedne godine, govorio profesor Megatrend univerziteta u Beogradu dr Dejan Miqkovi}.

Kad je, negde u novembru 2008. godine, NBS po~eo ubrzano da podi`e referentnu stopu da bi usporio sunovrat dinara (u jednom trenutku ona je do{la do nivoa od 17,75 posto), ovaj ekonomista je primetio da je to izvanredna prilika za {pekulante. Objasnio je da oni mogu u}i sa svojim kapitalom, pretvoriti ga u dinare i u tzv. repo-operacijama kupiti zapise Trezora ili blagajni~ke zapise NBS-a. Posle odre|enog vremena, na prili~no plitkom deviznom tr`i{tu mogu ve{ta~ki kreirati ponudu deviza i oja~ati dinar. Ponovnim vra}awem u evre zara|ivali bi i na repo-operacijama i na kursu.

Mada je, u me|uvremenu, referentna kamatna stopa svedena na samo osam procenata, Miqkovi} smatra da je to i daqe kanal sigurne zarade za investitore. Zarada vi{e nije tako visoka, ali je sigurnost ulagawa postojana. Me-

Procena BNP Pariba banke je da bi do kraja godine srpska valuta mogla da se vrati na nekada{wi nivo od oko 90 dinara za jedan evro. Kad, i ako, {pekulanti odu, a s wima i poja~ana tra`wa na deviznom tr`i{tu |utim, on vidi jo{ tri isplativa kanala za plasirawe novca u srpski finansijski sistem. Prvi su dr`avne obveznice. Wihova cena dugo je pratila kretawe referentne kamatne stope, ali su poslovne banke, nekom vrstom pre}utnog bojkota, najpre uspele da podignu wenu vrednost (sada je iznad 11 odsto), a potom da prinude Ministarstvo finansija da, osim novih dugih rokova ({est meseci, godina dana, 18 meseci, dve godine), ponovo vrati kra}e i pouzdanije rokove naplate (tri meseca).

Drugi kanal, ka`e profesor Miqkovi}, stvorila je ~iwenica da se u Srbiji vlada uredbama, {to omogu}ava da se gotovo svako ministarstvo pona{a kao kvaziposlovna banka. Ne samo {to Mini-

starstvo finansija subvencioni{e poslovnim bankama kamate na potro{a~ke kredite ve} sli~no rade i ostali Vladini resori (Ministarstvo poqoprivrede, Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo prostornog planirawa...). Za bankare to je ugodna situacija. Novac je u opticaju, zbog niskih kamata privla~ni ste za klijente, dr`avne garancije smawuju rizik... I kad nam ka`u, prime}uje ovaj ekonomista, da su 60 odsto svog novca plasirali u privredu, ne treba im verovati jer u su toj sumi i pare poreskih obveznika, koje je dr`ava unela kroz kreditne subvencije.

Tre}a i najve}a pogodnost je zavr{ni ra~un. Ve} dve godine poslovne banke u decembru obaraju vrednost dinara. To rade zato {to

im primena evropskih kwigovodstvenih standarda, preciznije – ~lana 21, omogu}ava priznavawe kursnih razlika. Zato im je veoma va`na vrednost dinara 31. decembra jer kroz ogromne kursne razlike umawuju svoj godi{wi poslovni rezultat, a time i sumu na koju }e dr`ava primeniti porez na dobit. Negativne kursne razlike indirektno uti~u i na poslovni uspeh preduze}a, koja ulaze u negativnu zonu, tako da dr`ava i tu gubi. Da bi zlo bilo ve}e, obja{wava profesor Miqkovi}, umesto da interveni{e u decembru, NBS je spasavao dinar u januaru ili februaru. To je za {pekulante bilo kao {lag na torti. Po{to wihov novac nije nestao, ve} je samo ra~unovodstveno prikriven, oni su te nevidqive dinare pretvarale u evre. Zara|ivali su, ne samo na mawem porezu ve} i na oja~alom dinaru.

Finansijski stru~waci procewuju da je u Srbiju u{lo oko 1,8 milijarda evra {pekulativnog kapitala. Po wihovim re~ima, izvu~eno je ne{to vi{e od 1,2 milijarde i to je onaj kapital koji, uprkos stalnim intervencijama NBS-a, tra`wu za devizama stalno odr`ava na visokom nivou. Preostalo je da se iz Srbije izvu~e jo{ oko 600 miliona evra. Mo`da je i zbog toga francuska BNP Pariba banka savetovala da se prodaju poqski zloti, a da se kupuju dinari. Wihova je procena da bi se do kraja godine srpska valuta (trenutno je za jedan evro potrebno 106,35 dinara) mogla vratiti na nekada{wi nivo od oko 90 dinara za jedan evro. Kad, i ako, {pekulanti odu, a s wima i poja~ana tra`wa na deviznom tr`i{tu.

Vladimir Harak

5

MLA\AN DINKI]

Kai{ jako ste`e Ukoliko se nastavi stezawe kai{a u kratkom roku mo`emo uni{titi sve rezultate koje smo do sada ostvarili i ponovo }emo u}i u recesiju, tvrdi ministar ekonomije Mla|an Dinki}. Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije ka`e da sada imamo blagi oporavak ekonomije, ali to nisu rezultati koje mogu ozbiqnije osetiti

MMF protiv Predstavnici MMF-a se protive ideji Mla|ana Dinki}a o dizawu plata i penzija navode}i da je predlog u suprotnosti sa zakonom o fiskalnoj odgovornosti kojim bi trebalo da defini{e do kog nivoa dr`ava mo`e da se zadu`uje. Na~elna ideja zakona je i da plate i penzije rastu u narednom periodu sporije od ukupnog ekonomskog rasta. Pa se tako predla`e da u periodu od 2011. do 2012. godine prose~ne plate i penzije porastu za stopu inflacije plus polovinu pro{logodi{weg realnog rasta bruto doma}eg proizvoda, odnosno svega {to kao zemqa proizvedemo za godinu dana. ni privreda ni gra|ani. Uprkos sumwi~avosti koju je, povodom Dinki}evih najava da }e zatra`iti odmrzavawe plata i penzija u {to kra}em roku, izrazio MMF, potpredsednik Vlade tvrdi da od tog zahteva ne}e odustati.

“Kao apsolutno neta~ne vidim tvrdwe da }e umereno pove}awe plata i penzija dovesti do vi{e inflacije ili porasta uvoza. Ne govorim o dvocifrenom pove}awu, ve} o blagom rastu primawa koje bi, uglavnom, oti{li na prehranu, odnosno ponajvi{e bi mogli doma}oj prehrambenoj industriji. Ja jesam za relaksaciju potro{we, ali samo kroz umereno popu{tawe kai{a”, obja{wava on.

6

BERZA

ponedeqak2.avgust2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

„Imlek” i „Mlintest” probudili berzu Standardnu sezonsku u~malost u berzanskom trgovawu, protekle sedmice su prekinule dve kompanije ~ijim su akcijama trgovalo u, za na{e prilike, velikim iznosima. Vlasnike su promenile hartije beogradskog "Imleka" u vrednosti od 250 miliona dinara, te {idskog "Mlintesta" za 123 miliona dinara.

U nekoliko transakcija novog vlasnika je dobilo ~ak 1,8 odsto akcija beogradske industrije mle~nih proizvoda, a nakon toga dodatno je pove}ana zainteresovanost za "Imlekove" hartije pa su u protekloj nedeqi zabele`ile rast od 15 odsto, dok je od po~etka meseca wihova cena pove}ana gotovo 20 procenata.Stoga je promet ostvaren u prethodnoj nedeqi na Beograd-

Akcija

skoj berzi - od 544 miliona dinara, gotovo 170 odsto ve}i nego u pretposledwoj julskoj sedmi-

ci. Promet iz trgovine obveznicama stare devizne {tedwe ~inio je 16 odsto ukupnog, a naj-

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

Imlek, Beograd

1.497

250.786.145

Mlintest, [id

20.000

122.920.000

AIK banka, Ni{

2.915

35.027.992

Agrobanka, Beograd

7.487

11.267.893

610

5.586.331

Privredna banka, Beograd

vi{e se trgovalo serijom A2011 , za 25 miliona dinara.

Uz "Imlek", dobitnici nedeqe, kada je re~ o rastu cene, jo{ su i beogradska "Lasta" sa plusom ne{to ve}im od 18 odsto i ^a~anska banka sa ne{to vi{e od 13 odsto. Me|u gubitnike su se svrstali Kredi banka iz Kragujevca sa minusom ve}im od 18 odsto, Dunav osigurawe sa gotovo osam i pirotski "Tigar" sa sedam procenata.

Indeksi Beogradske berze su posle dugog vremena nedequ zavr{ili u plusu, pa je tako korpa najlikvidnijih akcija Beleks 15 zabele`ila rast od 1,24 a op{ti indeks Beleks lajn od 0,59 odsto. U~e{}e stranih investitora u ukupnom prometu bilo je smaweno u odnosu na prethodnu sedmicu i kretalo se u proseku oko 31 odsto uz, znatno intenzivnije prisustvo na strani prodaje.

Brokeri izdvajaju i Univerzal banku koja je, na osnovu objavqenih podataka za drugi kvartal, ostvarila rezultat znatno boqi od plana. Kao posledica umawenih neto rashoda po osnovu indirektnih otpisa i rezervisawa, dobit pre oprezivawa Univerzal banke je porasla 304 odsto u odnosu na prethodni kvartal ali je u isto vreme pala 34 odsto u odnosu na isto tromese~je prethodne godine. Akcije Univerzal banke u nedeqi koja je za nama izgubile su 6,5 procenata na vrednosti.

E. D.

I EU MU^I NEZAPOSLENOST

Bez posla svaki deseti Evropqanin Stopa nezaposlenosti u 16 ~lanica Evropske unije koje koriste evro, ostala je u junu na nepromewenom nivou od 10 odsto, u skladu s o~ekivawima analiti~ara. Broj nezaposlenih je pove}an za 6.000 u odnosu na maj, na ukupno 15,77 miliona, pokazali su podaci statisti~ke slu`be EU - Evrostat.

Stopa nezaposlenosti me|u mu{karcima u ~lanicama zone evra iznosila je pro{log meseca 9,8 odsto, a me|u `enama 10,2 procenta. Na kraju pro{log meseca je oko 19,6 odsto radno sposobnog stanovni{tva, mla|eg od 25 godina, bilo nezaposleno, pri ~emu ih je najmawe bilo u Holandiji, a najvi{e u [paniji.

Stopa nezaposlenosti u {iroj, 27-o~lanoj EU ostala je u junu, tako|e, na nepromewenom nivou od 9,6 odsto. Najni`u stopu nezaposlenosti u zoni evra imala je u junu Austrija, od 3,9 odsto, dok je najvi{u, od 20 procenata, imala [panija. Posebni podaci Evrostata su pokazali da su potro{a~ke cene u zoni evra u julu rasle po najbr`oj stopi za 20 godina, ~ime je in-

U potrazi za poslom i na ulici

flacija ponovo dovedena u sklad sa definicijom Evropske centralne banke (ECB) za stabilnost cena.

Godi{wi indeks potro{a~kih cena u zoni evra je u julu pove}an 1,7 odsto u odnosu na isti mesec lane, u skladu s o~ekivawima ekonomista. U junu je taj indeks pove}an 1,4 odsto. Julski rast cena u evrozoni je najve}i od novembra 2008, kada je inflacija iznosila 2,1 odsto i predstavqa, uglavnom, odraz ve}eg rasta cena prehrambenih proizvoda i energenata, ukazali su analiti~ari.

U [paniji je indeks potro{a~kih cena u julu pove}an 1,9 odsto na godi{wem nivou, u pore|ewu s rastom od 1,5 procenata u junu, dok je u Nema~koj julska inflacija iznosila 1,2 odsto, prema 0,8 odsto u junu. ECB defini{e stabilnost cena kao inflaciju od ne{to ispod dva odsto.

Nezaposlenost u Nema~koj je u julu opala 13. mesec uzastopce, {to pove}ava optimizam u pogledu izgleda za tu najve}u ekonomiju u Evropi. Kako je saop-

DNEVNIK DIREKTORKA BEOGRADSKE BERZE GORDANA DOSTANI]

Pomo} gra|anima u trgovawu akcijama Bez obzira na niske cene i o~ekivanu zaradu u budu}nosti, uzrokovanu o~ekivanim rastom cena akcija preduze}a na Beogradskoj berzi, nije realno o~ekivati da }e se ve}i broj gra|ana samostalno preorijentisati ka tr`i{tu kapitala, izjavila je direktorka Beogradske berze Gordana Dostani}.

"Gra|anima je za to potrebna profesionalna ponuda i pomo}, a ona postoji ne samo kod brokersko dilerskih dru{tava, ve} i kod fondova koji analiziraju tr`i{te, prate poslovawe i vesti kompanija, defini{u strukturu portfeqa. Sama ~iwenica trenutno niske cene neke hartije od vrednosti, nije jedini faktor dono{ewa investicione odluke koja }e rezultirati zaradom", rekla je Dostani} u izjavi Tanjugu.

Me|utim, nagla{ava ona, preporuke analiti~ara da se ula`e u hartije od vrednosti kada je wihova cena niska, nije bez osnova, a treba ih shvatiti i kao poziv za osnivawe investicionih fondova koji su neka vrsta kolektora mawih uloga gra|ana, a wihovim investicijama obezbe|uju i profesionalnog upravqa~a. Na pitawe, kako teku pripreme za trgovawe akcijama NIS-a, Dostani}eva navodi da se tehni~ko-proceduralne pripreme odvijaju bez problema.

"Berza kao tehnolo{ka celina ima svoju infrastrukturu, tehnologiju rada, procedure i

VESTI Amerika raste 2,4 posto Rast privrede Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava je u drugom tromese~ju usporio na 2,4 odsto usled najve}eg rasta uvoza jo{ od prvog kvartala 1984. godine. Bruto doma}i proizvod (BDP) je porastao za 2,4 odsto na godi{wem nivou, u pore|ewu sa rastom od 3,7 odsto iz prvog tromese~ja.

Ameri~ka privreda, koja se polako oporavqa od najdu`e i najdubqe recesije jo{ od tridesetih godina pro{log veka, bele`i rast ve} ~etiri kvartala zaredom, ali je on spor i nema ve}i uticaj na visoku stopu nezaposlenosti. Spori oporavak privrede i nezaposlenost od 9,5 odsto doprinose padu popularnosti predsednika SAD Baraka Obame koji ima podr{ku samo 34 odsto gra|ana za svoju ekonomsku politiku i re{ewe problema velike nezaposlenosti.

Erste banka u plusu

[panci pred biroom rada

[panija kao Balkan Stopa nezaposlenosti je u [paniji u drugom tromese~ju porasla na novi 13-godi{wi rekord od 20,09 odsto radne snage, saop{tila je vlada u Madridu. Ipak, taj podatak ukazuje da oporavak tr`i{ta rada zaostaje za privredom koja je jedva uspela da se izvu~e iz recesije. [panski Zavod za statistiku je saop{tio da je, iako je stopa porasla u odnosu na 20,05 odsto iz prvog kvartala, broj zaposlenih u stvari pove}an, jer je zna~ajno pove}ana brojnost radne snage. [panija se iz recesije izvukla u prvom tromese~ju ove godine, posle gotovo dve godine negativnog privrednog rasta. Ta zemqa je posledwih meseci u centru pa`we usled zabrinutosti ulaga~a da bi joj, zbog velikog deficita i te{kog stawa bankarskog sektora, mogla zatrebati pomo} drugih ~lanica Evropske unije, kao u slu~aju Gr~ke. Vlada u Madridu je po~ela da primewuje program {tedwe, koji predvi|a smawewe potro{we za 15 milijardi evra, ali uz upozorewe da }e to usporiti oporavak privrede. {tila Federalna agencija za rad, broj nezaposlenih je, sezonski prilago|eno, ovog meseca opao za 20.000, posle smawewa za 21.000 u junu. Ovim julskim smawewem je stopa nezaposlenosti u Nema~koj sni`ena na 20-omese~ni minimum od 7,6 odsto. Analiti~ari, me|utim, smatraju da bi prognozirano usporavawe rasta globalne ekonomije do kraja godine moglo oslabiti pokazateqe na nema~kom tr`i{tu rada.

Berlinski Institut za ekonomska istra`ivawa je prognozirao da }e rast nema~ke ekonomije usporiti na 0,5 odsto u tre}em kvartalu , posle ja~awa od 1,1 odsto u tromese~nom periodu do kraja juna. O~ekuje se da }e sporiji ekonomski rast pratiti pad u globalnoj trgovini, nakon {to vlade zemaqa {irom sveta po~iwu da smawuju javne izdatke, {to poga|a nema~ki izvoz.

pravila. Sama ~iwenica o~ekivanog pove}anog priliva naloga prodaje, me|utim, zahteva podizawe kapaciteta sinhronizovano me|u svim u~esnicima, te, u tom smislu, i testirawe rada na vi{em nivou kapaciteta, {to se odvija pod nadzorom nadle`nih institucija", rekla je Dostani}.

Ona je podsetila da je orijentacija doma}ih investitora do sada, uglavnom, bila usmerena ka tradicionalnim vidovima {tedwe, odnosno depozitnoj {tedwi i da je to jedna od glavnih karakteristika na{eg tr`i{ta, ali i naglasila da je razlog tome i slaba ponuda alternativnih vidova {tedwe preko fondova. Prema wenim re~ima, situacija na globalnom tr`i{tu kapitala i daqe se reflektuje na trgovawe na Beogradskoj berzi.

"Izvesno je da op{te stawe krize i finansijska situacija u evropskim zemqama uti~u na kretawa na na{em tr`i{tu koje je u visokoj meri izlo`eno stranim investitorima. Istovremeno, problemi nedovoqno profilisane snage i uloge tr`i{ta kapitala Srbije u na{oj privredi i, s tim u vezi, nedovoqna doma}a tra`wa, koja nije u mogu}nosti da obezbedi odr`avawe zadovoqavaju}e likvidnosti, stvaraju dodatnu zavisnost doma}eg tr`i{ta od pona{awa stranih investitora", naglasila je direktorka Beogradske berze.

Austrijska bankarska grupacija Erste grupa je u prvoj polovini godine ostvarila dobit u svim zemqama u kojima je aktivna, izuzev u Ukrajini i Srbiji. Prema saop{tewu, ova banka posluje sa dobitkom svugde izuzev u Ukrajini i Srbiji, gde se bele`e i daqe gubici od 13 miliona evra, odnosno 1,1 miliona evra. Erste je saop{tila da je drugom ovogodi{wem kvartalu zabele`ila pad profita za 16,7 odsto, kao posledicu pove}awa izdvajawa za pokrivawe mogu}ih lo{ih zajmova u centralnoj i isto~noj Evropi. Neto profit te banke iznosio je u drugom tromese~ju 216,7 miliona evra, u padu u odnosu na zaradu od 260 miliona evra u istom periodu lane. U bilansu grupacija je zabele`ila polugodi{wu neto-dobit u visini od 471,9 miliona evra, {to je za 4,1 odsto mawe nego u istom periodu lane.

„Volvo” najzad kineski Kineski proizvo|a~ automobila "Xili" je dobio kona~no odobrewe kineske vlade za preuzimawe firme "Volvo" od ameri~ke automobilske kompanije "Ford". Kinesko ministarstvo trgovine je odobrilo sporazum o preuzimawu, vredan 1,8 milijardi dolara, izjavio je portparol ministarstva. "Xili" je u martu postigao sporazum o kupovini "Volvoa", u okviru naj-

ve}e kineske akvizicije neke inostrane automobilske kompanije, koja }e tom kineskom proizvo|a~u automobila, omogu}iti pristup presti`noj marki u svetu i vrhunskoj tehnologiji.

Vlada u Pekingu podsti~e doma}e kompanije da se {ire van granica, koriste}i pogodnost globalne finansijske krize radi kupovine imovine po ni`im cenama.

„[koda” pove}ala i profit i prodaju "[koda" je u prvom polugo|u ove godine pove}ala prodaju za 13,7 odsto, a neto dobit za 74 procenta u odnosu na isti period pro{le godine. Najve}i ~e{ki proizvo|a~ automobila je saop{tio da je isporu~ila kupcima 387.000 vozila, oko 50.000 vi{e nego u prvom polugo|u 2009, {to je rekord fabrike.

Neto dobit ostvarena u prvih {est meseci ove godine pove}ana je za 74 odsto i dostigla je 188 miliona evra. Za pove}awe dobiti zaslu`na je pored pove}ane prodaje i ja~a kruna. "U drugom polugo|u treba ra~unati na lo{ije rezultate zbog ekonomske nesigurnosti i {to su u nekim zemqama pri kraju programi dr`avnih dotacija za kupovinu novog automobila", rekao je {ef "[kode" Rajnhard Jung.

Vi{e od milijarde za „Folksvagen” Nema~ki auto-gigant "Folksvagen" je saop{tio da je u drugom tromese~ju ostvario zna~ajan rast profita, na vi{e od milijardu evra. U saop{tewu "Folksvagena" se navodi da je u tri meseca zakqu~no sa junom profit iznosio 1,25 milijardi evra, u pore|ewu sa 283 miliona evra iz istog perioda lani. Prihodi su pove}ani za 21,9 odsto, na 33,16 milijardi evra, usled toga {to je grupacija "Folksvagen" - koja obuhvata i marke "Audi", "[koda" i "Seat" - isporu~ila kupcima 1,87 miliona vozila, ili 8,8 odsto vi{e na godi{wem nivou. Visoka tra`wa u zapadnoj Evropi, Kini i severnoj i Ju`noj Americi je kqu~ni razlog za dobre poslovne rezultate Folksvagena, pored ni`nih proizvodnih tro{kova i pozitivnog uticaja kretawa deviznog kursa, izjavio je finansijski direktor tog nema~kog proizvo|a~a automobila Hans Diter Pe~.

Iskqu~ewe struje

Jo{ 150 mesta za parkirawe Sre|ivawe privremenog parkinga u Ulici Branimira ]osi}a je u toku, a u „Parking servisu“ ka`u da su radove usporili mawak radnika, a potom i neo~ekivano velika kubika`a nasute zemqe koja bi trebalo da ispravi teren. Radi}e se i tokom ove nedeqe, a uskoro bi trebalo da po~ne i nasipawe tucanika i wegovo sre|ivawe. Ovo parkirali{te ima}e 150 mesta, a trebalo bi da donekle re{i dugogodi{wi nedostatak parking mesta u ovoj ulici.

Novi Sad: od 7.30 do 9 ~asova ulica Ki{ Ernea od Jovana Popovi}a do kraja, od 8.30 do 12 ~asova Cankareva 5 i 7, od 9 do 13 ~asova Jovana Suboti}a od 19 do 23. Bege~: od 8 do 13 ~asova Bege~ka jama. Rakovac: od 8.30 do 12 ~asova deo naseqa Dumbovo. ^ortanovci: od 8.30 do 13 ~asova naseqe Karaka{ i Dragutinovi}. Bano{tor: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Kru{evqe.

Novosadska ponedeqak2.avgust2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

Kad kisa~ke jetrve ure|uju balkone N

isu to bila neka vremena.

Krajem jula te 1990. godine, teroristi~ka organizacija “Frakcija Crvene armije” preuzela je odgovornost za poku{aj bonskog atentata na funkcionera zapadnonema~ke vlade Hansa Nojzela, besneo je gra|anski rat u Liberiji, bugarski demonstranti naterali su ministra policija na ostavku... Uz oba{ka “jugoslovensko pitawe” koje je svima visilo nad glavom!

Ipak, Novi Sad je (za razliku od dana{wice?) uspevao da se “izdigne iznad situacije”. Rade [erbeyija igrao je u Sofokleovom “Kraqu Edipu”, a hroni~ari su preneli kako su mu scenografiju ~inili “mo}ni i hu~ni Dunav, te gorostasna Petrovaradinska tvr|ava”. Najlep{i grad birao je i najlep{e i najcvetnije ba{te i balkone. Naj ba{tu grada obrezivali su Milica i Veselin s Detelinare, najlep{i gradski balkoni bili su na Adamovi}evoj palati, na tada{wem Lewinovom trgu, a najlep{i seoski balkon bila je zasluga Marije i Ane, kisa~kih jetrva iz Ulice 13. oktobra.

Iako je ba{ tih dana objavqeno da je Wujork probio granicu od 20 miliona stanovnika, otac najboqe doma}e teniserke svih vremena Karoq Sele{ najavio je da }e se vratiti u svoj grad. Krajem jula 1990. prekinut je organizovan lanac krijum~arewa heroi-

hronika

na na relaciji Istanbul – Novi Sad, a i nebo je u~inilo sve da pomogne qudima ravnice. Posle su{e stigla je ki{a i stru~waci su ocenili “da svaka kap zlata vredi”, kao i da je pala u posledwi ~as da spase jesewe kulture koje su bile na granici izdr`qivosti.

Dobro, da se ne la`emo, bilo je i tada gradskih, komunalnih, svakodnevnih tegoba. Autobus je kod Banovine naleteo na pe{aka, inspekcija na{la bakterije na tawirima, paprika na pijaci bila bezobrazno skupa... U Veterniku je kasnila izgradwa kanalizacije, a misteriozni dim vio se nad Futogom.

Ta~no dvadeset godina pre nego {to je hrvatski predsednik Ivo Josipovi} u Srbu zaboravne podsetio da antifa{izam nije stvar koje se treba stideti, u tom istom “trusnom” nasequ na Velikom srpskom saboru usvojena je deklaracija u kojoj je pisalo da se “ne mo`e bez u~e{}a srpskog naroda u Hrvatskoj birati nijedan oblik jugoslovenskog zajedni{tva”. Lepa Brena nije mnogo marila i pevala je u Sofiji pred 80.000 qudi. Paralelno s tim, “Dnevnik” je 30. jula 1990. godine u vanrednom broju “Delegatskog glasnika” objavio nacrt Ustava Socijalisti~ke republike Srbije koja je 1. septembra stavqena na javnu diskusiju. Tada je i toga bilo.

D. Apro

NEVOQE NOVOSA\ANA NA BULEVARU DESPOTA STEFANA

Upadaju u istu rupu dve decenije ^etvorogodi{wi N. Z. zadobio je lak{e povrede kolena i lakta kada je pre dva dana voze}i de~ji bicikl upao u rupu koja se ve} 20 godina nalazi na trotoaru Bulevaru despota Stefana. Od ozbiqnije povrede glave spasila ga je samo kaciga koju je mali{an prilikom neo~ekivanog pada nosio. Rupa je kamuflirana korovom koji je nikao iz zemqe, pa je de~ak nije odmah spazio, a uletev{i u wu, prevrnuo se i pao naglava~ke na beton.

- Sva sre}a {to je imao kacigu na glavi. Mi `ivimo na Novom nasequ i retko dolazimo u ovaj kraj. Bili smo na ro|endanu kod wegovog drugara na Limanu 4, pa smo se uputili prema

keju Bulevarom despota Stefana. Nisam imala pojma da trotoar nije bezbedan pa sam pustila sina da vozi bicikl ispred mene. [okirana sam {to je neko dozvolio da takva rupa stoji na putu, gde, koliko sam uspela da primetim, ima mnogo dece – pri~a za “Dnevnik” majka mali{ana Sne`ana Z. koja napomiwe na na desetak metara od ove trotoarske bu{otine ima jo{ jedna, mawa.

Ta rupa se ovde nalazi ve} 20 godina, saznajemo od okolnih stanara. Ma{a Niki} koja sad ima 32 godine, kazala nam je kako je ona, dok je bila mala tr~karala sa sestrama tuda i da su je roditeqi stalno upozoravali

U „Putu“ su nam rekli da su gra|ani du`ni da prijave ovakve rupe na putevima gradskoj saobra}ajnoj inpeksiji, kako bi ekipa „Puta“ iza{la na teren i sanirala {tetu.

- Mnoge Novosa|ane ~esto mrzi da okrenu broj telefona inspekcije, a ve}ina veruje da u „Putu“ postoji de`urna ekipa koja obilazi grad tra`e}i rupe, {to, naravno, nije ta~no.

Ako gra|ani primete da je na~iwena {teta na putevima, trebalo bi odmah da prijave saobra}ajnoj inspekciji na broj 4872-417, koja }e, ukoliko smatra potrebnim, dati nalog na{em preduze}u za wihovo sanirawe – rekla je za „Dnevnik“ portparol „Puta“ Jelena Stojsavqevi}.

Foto: N. Stojanovi}

V REMEPLOV

Prvo radio-emitovawe u gradu Na talasnoj du`ini od 840 metara, po~ev od 2. avgusta 1926. nekoliko dana je emitovan originalni radio program, po svoj prilici prvi u Novom Sadu. Na velikoj zanatlijskoj izlo`bi Vojvodine, u vi{espratnoj {kolskoj zgradi u Futo{koj ulici, Novosadski radio klub je izlo`io radio prijemnike koje su napravili wegovi ~lanovi. U posebnoj sobi je montiran i studio, a u blizini podignut predajnik.

Sve ure|aje je konstruisao i napravio in`ewer Osama, inpektor Ministrastva po{ta i telegrafa. O sadr`ini programa svedo~i nekoliko bele`aka u

Gra|ani du`ni da prijave o{te}ene puteve

Rupe se ne krpe jer nema novca?

U saobra}ajnoj inspekciji saznajemo da rupa u Pu{kinovoj stoji ve} nekoliko meseci, ali da se, verovatno zbog mawka novca u gradskoj kasi, ne krpi. Rekli su nam tako|e da je prijava za ovu rupu ve} podneta. Me|utim, na Bulevaru despota Stefana radi se o ulegnu}u, koje nastaje zbog havarije na podzemnim instalacijama, te nije iskqu~eno da se ne}e uraditi ni{ta povodom ovog pitawa.

na tu rupu. Sada ona to radi sa svojom decom.

- Imala sam mo`da 7, 8 godina kada sam bajsom uletela u wu, tad je, ~ini mi se, bila ~ak ve}a nego sad kad je obrasla travom.

Ima sigurno vi{e od 20 godina… Ne `ivim vi{e na Limanu 4, ali moji roditeqi su jo{ tamo i kad po{aqem decu kod wih, uvek ih upozorim da paze na tu rupu, naro~ito kad su na rolerima ili biciklu.

Me|utim, jedna mnogo ozbiqnija rupa, tako|e na trotoaru, ali ovog puta, sve`ijeg porekla, nalazi se u Pu{kinovoj ulici, preko puta osnovne {kole. Poplo~an put za pe{ake i bicikliste u gradu sve ~e{}e predstavqa opasnost zbog ovakvih rup~aga. No, dok se neka ozbiqnija nesre}a i te`a povreda ne desi, dokle, vaqda niko od nalde`nih ne}e ni reagovati.

I. Brcan

OD 2. DO 31. AVGUSTA U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Podno{ewe zahteva za besplatan boravak

{tampi. Navodi se da je program trajao skoro ceo dan, da je „bilo vesti i koncerata sa gramofonskih plo~a, a objavqivane su i reklamne vesti pojedinih izlaga~a na izlo`bi“.

N. C.

Zahteve za besplatan boravak deteta u vrti}ima „Radosnog detiwstva“ roditeqi mogu podneti od 2. do 31. avgusta. Pravo na besplatan boravak mo`e da ostvari roditeq, starateq, odnosno hraniteq deteta iz porodice koja prima pravo na de~iji dodatak ili pravo na materijalno obezbe|ewe porodice, tre}eg i svakog narednog deteta iz porodice s troje i vi{e dece, deteta bez roditeqskog starawa, i deteta sa smetwama u razvoju.

Uz zahtev (obrazac) potrebno je prilo`iti re{ewe o ostvarenom pravu na de~iji dodatak, va`e}e re{ewe o materijalnom obezbe|ewu porodice, izvode iz mati~ne kwige ro|enih za svu decu iz porodice, potvrdu centra

za socijalni rad o sme{taju deteta u hraniteqsku, odnosno starateqsku porodicu, potvrdu izabranog lekara da dete ima smetwe u razvoju, potvrdu o prihodima od 1. maja do 31. jula, za svakog ~lana zajedni~kog doma}instva koji ostvaruju prihode, ili dokaz o nezaposlenosti i dokaze na osnovu kojih se ostvaruje status samohranog roditeqa. Zahtevi mogu da se podnesu od 8 do 17 ~asova, a subotom od 8 do 14 ~asova, Slu`bi socijalne za{tite Pred{kolske ustanove“Radosno detiwstvo“, Ulica Pavla Simi}a 9.

Za novoupisanu decu, nakon zavr{etka konkursa za prijem dece u Pred{kolsku ustanovu, roditeqi }e biti naknadno obave{teni o ro-

kovima za podno{ewe zahteva. Obrasci, kao i sva obave{tewa, mogu se dobiti u Slu`bi socijalne za{tite ( tel. 420-438). Roditeq tako|e mo`e da ostvari pravo na besplatan boravak deteta pred{kolskog uzrasta sa smetwama u razvoju u [koli za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}“.

Uz zahtev (obrazac) potrebno je prilo`iti dokaz o prebivali{tu na teritoriji Novog Sada, potvrdu izabranog lekara da dete ima smetwe u razvoju, potvrdu {kole o upisu deteta u vaspitnu grupu. Zahtevi mogu da se podnesu {koli, od 2. do 31. avgusta, u Ulici bra}e Ribnikara 32, gde se dobijajaju obrasci, kao i sva obave{tewa.

Q. Na.

„Dunavska regata” na [trandu U~esnici „55. Dunavske regate „TID“ stigli su ju~e pre podne u Novi Sad i smestili se na {picu [tranda, gde }e boraviti do sutra pre podne. Regata je startovala 26. juna u nema~kom gradu Ingol{tadu, a zavr{ava se posledweg vikenda u avgustu, na u{}u Dunava u Crno more u Bugarskoj.

Me|u 120 u~esnika regate, gostiju na{eg grada, nalaze se predstavnici svih podunavskih zemaqa, izuzev Rumunije.

Z. D.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak2.avgust2010.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Dominik i seka i bata Trojke Milan, Mihailo i Milica - Slobodanke i Mom~ila Mari~i}a.

Blizanci Una i Lena - Gordane i Ugqe{e Vajagi}a, Mila i Vera - Dubravke i Nikole Ne{kovi}a, Luka i Matija - Aleksandre i \or|a Kurjakova.

Devoj~ice Marija - Dragane i Gradimira Gaji{ina, Ivana - Maje i Igora Baloga, Valentina - Ivane Vaselek i Darka Despini}a, Sawa - Milene i Predraga Jakovqevi}a, Ma{a - Danijele i Milo{a Grozdanovi}a, Teodora - Tijane Teofilovi}-Jerkov i Ivana Jerkova, Andrea - Aleksandre i Nemawe Vasiqevi}a, Sofija - Gordane Stojakovi} i Sretena Maxara, Ana - Tawe Vukmirovi} i Du{ka \or|i}a, Tijana Dragane i Mi}a [ameca, Lena - Jelene i Damira Daki}a, Awa - Sandre i Miodraga Panti}a, Mila - Milene i Milo{a Molnara, Milica - Marije i Igora Staki}a, Anita - Maje i Slavi{e Tepav~evi}a, Milica - Biqane i Gorana Miqanovi}a, Jovana - Branislave i Zorana Petrovi}a, Tamara - Sne`ane i Sini{e Tomi}a, Lana - Radoslave i Branislava Dugowi}a, An|ela - Sowe i Radomira Stojnovi}a, Nastasja - Mariete i Aleksandra Stojanovi}a, Silvana - Zagorke i Zorana Maksimovi}a, Simona - Biqane Petrovi} i Gorana Nikoli~i}a, Lena - Vladislave i Milana Radovanovi}a, Adela - Sawe i Slavka Maletina, Jana - Jovane Gruba~ i Dejana Milunovi}a, Andrea, Lola - Aleksandre i Petra Popovi}a, Tamara - Du{anke i Aleksandra Radi{i}a, Marija - Katarine i Vladimira Kne`evi}a, Teodora Sun~ice Simonovi} i Sa{e Dosti}a, Ivana - Nata{e Hanula i Miroslava Iv-

kovi}a, Nikolina - Mirjane i Predraga Todorovi}a, Valentina - Biqane i Nenada ]ulibrka, Darija - Anite i Bojana Badera, Marina - Katarine i Veqka Andrija{evi}a, Neda - @ivane i Dejana Goli}a, Laura - Miroslave Stanivuk-Ili} i Vladimira Ili}a, Mia - Milice i Gorana Mogina, Natalija - Silvie Kalapati i Rajka Batara, Kristina - Ivane i Vedrana Pavi}a, Ma{a - Maje Gruji} i Bobana Keqa~kog, Awa - Jelene i Valentina Avramova, Teodora - Gordane i Gorana \uri~i}a, Awa - Gabriele i Marija Luki}a, Na|a - Kristine i Dejana Ili}a, Dajana - Daliborke i @eqka Velemira, Na|a - Tamare Jawu{evi} i Gorana Sredanovi}a, Teodora - @ivane i Nedeqka Lazar~eva, Milica - Milkice i Branka Grbi}a, Awa - Mirjane i Sr|ana Jovovi}a, Nives - Manuele @abaqac i Dragana Roksandi}a, Jelena Bojane i Miroslava Tanaskovi}a, Dominik - Gorane i Branislava Sikore, Elena Aleksandre i Milo{a Drin~i}a, An|ela - Ro`i i Dragoslava Petrovi}a, Duwa - Jelene Balog i Pere Babija, Ana - Miqane i Slobodana Price, Jelena - Milke i Stanislava Stoji~i}a, Jana - Anite i Marka Niki}a, Teona - Marjanke i Milka Savi}a, Nina - Jelene i Nikole Novakovi}a, Lea - Radmile i Sini{e Makri}a, Sne`ana - Ane Tomi~i} i Emrana Durmi{ija, Ana - Tatjane i Branislava ^oni}a.

Ven~ani @ivana Nikoli} i Nenad Srdanov, Nada Radulovi} i Du{an [iradovi}, Suzana Terzi} i Dejan Uqarevi}, Tamara Krneta i Zoran Peri}, Ana Raki} i Laslo Du|ik, Jasmina Radusinovi} i Mario Benedekovi}, Aleksandra Miqani} i Dragutin Milanovi}, Mia Gale i Bo{ko Soviq, Jovanka Nikolin i Igor Milovanovi}, Sla|ana Dimitrov i Sa{a @iga, Nata{a Erakovi} i \uro Japunyi}, @eqka Rodi} i Lazo Bla`evi}, Danijela Mihaq~i} i Bo{ko Milo{evi}, Tamara Maksimovi} i Edvard Tot, Milena Bastaji} i Milo{ Nikoli}, Bojana Popovi}

i Milan Sunajko, Melisa Troki} i Mijodrag Rajkovi}, Marijana Te{anovi} i Miroslav Maglovski, Danijela Zlatanovi} i Vladimir Momi}, @eqana Petko i Dragan Kiti}, Tawa Malobabi} i Qubomir Gavri}, Nata{a Bundalo i Aleksandar Miki}, Tijana Biser~i} i Marko Ba{i}, Marija Brki} i Aleksandar Ka{ikovi}, Slavica Ranitovi} i Velimir Primorac, Nadica Babi} i Jovan Merganz, Aleksandra Budanov i Robert Kelemen, Vera Pavlovi} i Milo{ Stamenkovi}, Jelena Dragi} i Ogwen Radumilo, Gorica Pa{ajli} i Ivan Stanimirov.

Rosi}i: Dragomir, Nedeqka, beba An|ela i sin Bogdan

De~aci Mario - Sla|ane Rexepov i Xemajqa Grekua, Aleksa - Ivane i Pan~eta Geri}a, Milan - Dragane i Dragana Kapelana, Strahiwa - @akline Blagaj i Milana Pani}a, Petar - Ranke i Milana Barbira, Petar Mirjane i Branimira Klajna, Mario - Milice i Borisa Tota, Reqa - Danijele i Miladina Steqi}a, Filip - Branke Gvozdenac Uro{evi} i Dragana Uro{evi}a, Nikola - Milice i Sini{e Vujinovi}a, Marko - Qubice i Ilije Radovi}a, Martin Helene i Vladislava Raca, Stevan - Jelene i Mitra Mandi}a, Zoran - Anice Kolompar i Dragana Raj~awija, Milan - Svetlane i Mili}a Sagraxije, Petar - Andrijane Bregun i Dragana [vowe, Vuk - Marijane Kova~evi} i Damira Ivan~i}a, Danilo Miloratke i Vladimira ^abarkape, Du{an - Tatjane i Ranka Beri}a, Jovica - Jovanke i Lazara Rapi}a, Du{an - Maje Kugler i Nikole Korda, Milan - Marije i Zorana Dimi}a, Sr|an - Dijane i Davora Stri~i}a, Luka - Melinde [kamla i Dragana Dai}a, Marko - Biqane Juri{in i Milorada Vlatkovi}a, Nikola - Nikoline i Uro{a Bla`i}a, Nikola - Tawe i Aleksandra Ra{kovi}a, Mihajlo - Kristine Vu~eti}-Crnojaki} i Zdravka Crnojaki}a, Dragan Vlatke i Marka Vasi}a, Dominik - Marije i Zlatka Nosala, Dalibor - Tatiane i Rastislava ^in~uraka, Nikola - Gordane i Vu-

ka Vujasinovi}a, Petar - Vesne i Borisa Po~u~e, Marko - Lidije i Zorana Krsti}a, Nikola - Marijane Raji} Deli} i Du{ana Deli}a, Maksim - Jovane Despi} i Dejana ]irjakovi}a, Luka - Mine i Sa{e Gavrilova, Marko - Helene i Aleksandra Zarina, Petar - Kristine Mi}i}-Dini} i Aleksandra Dini}a, Veqko - Dragane i Zdravka Rali}a, \or|e - Tijane i Sr|ana Vuji}a, Jovan - Bojane Ini} i Milana Radeli}a, Valentin - Monike i Roberta Papi{te, Lazar - Biqane i Milana Beatovi}a, Rastko - Korane i Predraga Mileki}a, Milo{ - Verice i Ivana Kockara, Andrija - Dejane i Darka Cvetanovi}a, Stefan - Ivane i Dejana Jovanovi}a, Marko - Nele i Dejana Vukovi}a, Milan - Nikoline i Milovana Babi}a, Janko - Nata{e i Gorana Jovanovi}a, Strahiwa - Biqane i \or|a Ajkala, Petar - Mire i Milorada Milo{evi}a, Luka Aleksandre i Gorana Petrovi}a, Stefan Bojane i Save Komlenskog, Nikola - Alise i Aleksandra Jovanovi}a, Darko - Ivane Ipa~ i Branislava Radivojevi}a, Miqan Danijele i Du{ka Mandi}a, \or|e - Sla|ane i Ivice Rigovqeva, Petar - Tamare i Sa{e Mati}a, Jovan - Ivane i Tomislava Laki}a, Uro{ - Dragane i @ivana Bogdanovi}a, Denis - Svetlane i Zlatka Kova~evi}a, Nikola - Mirjane i Jova Zobenice, Stefan - Maje i Miroslava Hrn~iara.

Umrli

Nevena Je` i Sr|an Trnini}

@u`ana Farka{ (1995), An|elko Beki} (1955), Ilona Berger ro|. Erde{ (1946), Quba ^obanovi} ro|. Bala} (1941), Dragiwa Mihajlov (1929), Marija Miler ro|. \erman (1942), Naser \urakovac (1960), Mirjana Marciki} ro|. Filipovi} (1923), Milorad Jak{i} (1933), Vukosava Mani} ro|. Benovi} (1928), Kosana Krsti} ro|. ]ekli} (1925), Katica Obradov ro|. Sekuli} (1938), Davor Boji~i} (1979), Qubica Tatalovi} ro|. Soki} (1940), Qubo Periz (1929), Slavica Popovi} ro|. Lu~i} (1965), Dobrila Suvajxi} ro|. Kalorin (1924), Marko Marini} (2007), I{tan ^orba (1935), Milo{ Ivanovi} (1987), Stanislav Tanaskovi} (1937), Stjepan Bawanin (1943), Simo Poznanovi} (1952), Stoja Je` (1939), Jano{ Roka (1932), Andrija Babi} (1937), Olivera Lazarevi} ro|. Stankovi} (1965), Dragoqub Mi{qenovi} (1939), Kata Surovi (1930), David Dobrijevi} (1998), Stana Vasili} ro|. Bubowa (1924), Ana Bodo~i ro|. Kowa (1923), Stevo Pilipovi} (1928), Katica Davidov ro|. Jov~i} (1935), Anastas Panonski (1974),

Mira Kon~ar (1947), Gergeq Sabo (1920), Tivadar Tot (1978), Ro`a [algo ro|. Kesegi (1936), Branislav Radoni} (1914), Mihaq Kova~ (1952), \uro Novkovi} (1940), Ru`ena Grigi} ro|. ^in~urak (1944), Jelenko Zlovari} (1954), Andrija Kova~ (1927), Du{ko Petrovi} (1977), Rade Mandi} (1931), Georgije Ivan~i} (1931), Du{ica Jovi} ro|. Prole (1926), Bo{ko Uzelac (1936), Pavle Stojkovi} (1911), Da{ko Devi} (1949), Marinko [krbi} (1962), Vasa [ija~ki (1952), Qubinka Kova~ ro|. Trajlov (1950), Milenko Novakovi} (1966), Stana Bodlovi} ro|. Joka (1931), Petar Soro (1946), Ilinka Bovanovi} ro|. Vujasinovi} (1953), Tina Gajinovi} ro|. Bogovi} (1943), Slavka Mijailovi} ro|. Ga{i} (1933), Branko Vujovi} (1933), Milan Mirkovi} (1953), Miroslav Jeremi} (1947), Stanko Ba}anov (1944), \uja Petrovi} ro|. [uvak (1933), Velimirka Starovlah ro|. \okovi} (1928), Nikola Jawi} (1957), Paqo ^eman (1946), Ivan [egrt (1938), Uro{ Tegeltija (1940), Jo`ef Barna (1960), Rada Radi} (1930).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak2.avgust2010.

9

PREDSTAVQAMO PARKOVE – ZELENE OAZE KOJIH JE U NOVOM SADU SVE MAWE

Oaza zelenila za sve generacije Pedesetih godina pro{log veka na uglu ulica [ekspirove i Narodnog fronta, {umica na neizgra|enom zabarenom zemqi{tu dobila je obrise budu}eg parka, s nasumice sa|enim topolama. Kad je po~ela izgradwa stambenih blokova na Limanu i nasipawe terena peskom iz Dunava, prostor parka je mimoi|en jer je novac namenewen za pripremu i ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta smeo da se koristi samo tamo gde su gra|ene ku}e.

Me|utim, usled izgradwe saobra}ajnica oko parka i postavqawa podzemnih cevi za struju, vodovod i kanazliaci-

Na ulasku u park sastaju se pristalice „Taj ~ia“, kineskog sistema za savitqivost, a samo pre nekoliko meseci je otvoren prostor za mlade skejtere, Skejt park. Na sasvim suprotnom kraju parka nalazi se arterski bunar, izbu{en 80-ih godina do dubine od 52 metara, odakle se okolno stanovni{tvo redovno snabdava vodom za pi}e.

Limanski park je bio u `i`i javnosti pre tri godine kada je pose~eno oko 40 stabala u parku, a potom postavqeno upadqivo osvetqewe i staze od behatona, omiqenog

Apel Novi Sad je, prema podacima iz 1994. godine, imao ~ak 39,05 m2 zelenila po stanovniku, ali je samo 15 godina kasnije, prema ovogodi{wim podacima, zeleni prostor spao na tri~avih pet metara kvadratnih po stanovniku, {to je skoro ~etiri puta mawe nego u prestonici Srbije. Ekspanzija novogradwe i konstantan priliv novog stanovni{tva glavni su razlozi za ovakvu situaciju. Nagli rast populacije trebalo bi da alarmira stru~nu javnost da se ozbiqno pozabavi problemom organizacije i kvaliteta `ivota u urbanoj sredini, kao i zdravstvenim rizicima koji su neizbe`ni po Novosa|ane u takvom okru`ewu.

ZAVR[ENA 18. LETWA [KOLA CRKVENOG POJAWA „KORNELIJU U SPOMEN”

Horisti jo{ jednom zablistali Pod dirigentskom upravom maestralnog mr Radeta Radovi}a odr`an je u subotu u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije koncert hora, sastavqenog od polaznika 18. Letwe {kole crkvenog pojawa “Korneliju u spomen”. Na programu je bilo 15 prete`no duhovnih pesama, a kao solista nastupio je Radislav Nuni}. Svaki od prethodnih koncerata, koje su izvodili polaznici ovog letweg omladinskog kampa crkvene muzike u Sremskim Karlovcima proteklih 17 godina, izazivao je veliku pa`wu publike, ali wihov subotwi nastup nadma{io je sve ostale.

Pola sata pred koncert sve~ana sala najstarije srpske

gimnazije bezmalo je bila popuwena, {to nije uobi~ajena pojava u Karlovcima. Horisti su priredili svojoj vernoj publici iz Sremskih Karlovaca, Novog Sada i Beograda nezaboravan muzi~ki ugo|aj, dokazav{i jo{ jednom da i za pet dana efektivnog rada mogu da se postignu zavidni rezultati na tom poqu.

Ju~era{wim u~e{}em horista na svetoj arhijerejskoj liturgiji u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima zavr{ena je ovogodi{wa letwa {kola crkvenog pojawa, koju organizuju Dru{tvo za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca i Muzikolo{ki institut SANU. Z. Ml.

SA SKUP[TINE AKCIONARA „PETAR DRAP[IN” ju, nastali su veliki iskopi.

Ta zemqa se tad iskoristila za nasipawe terena u parku, {to je stvorilo uslove za prvu plansku sadwu drve}a i drugog zelenila u, Novosa|anima jednom od omiqenih destinacija za odmor i rekreaciju, Limanskom parku.

Stru~waci su se opredelili za topole i vrbe zbog wihovog brzog rasta, osvajawa povr{ine i stvarawa mikroklimata. S obzirom na konstantan mawak novca u gradskoj kasi, trava u parku nije posejana, te je nikao korov. Ipak, redovnim ko{ewem i tretirawem herbicidima, nastao je

lep i otporan travwak. Od drve}a su zasa|ene vrednije vrste – lipa, breza, jasen, hrast, brest, kedar, omorika, kao i razno ukrasno {ibqe, najvi{e prema saobra}ajnicama, da bi se park odvojio od buke i automobilskih gasova.

Tri puta ve}i od Dunavskog, ovaj park na Limanu 3 zauzima 12,9 hektara povr{ine. Me|u gra|anima je omiqen jer nije namewen iskqu~ivo za {etwu i odmor, ve} se ovde odr`avaju razne sportske i rekreativne aktivnosti. Osim {to se slobodno mo`e kretati po travi, voziti bicikl, loptati, najmla|ima je ure|en idili~an

Dnevni red usvojen bez glasawa

prostor sa mekanom podlogom od reciklirane gume. Na samo nekoliko metara od bogato ure|enog de~jeg igrali{ta, improvizovan je teren za bo}awe, omiqene igre starosedelaca Limana.

betonskog materijala tada{we vlasti. No, pregrmeo je i taj momenat ~udnog osavremewavawa, pa je i danas jedan od najdra`ih zelenih oaza svih novosadskih generacija.

I. Brcan

MLADI I OBRAZOVANI BE@E IZ NOVOG SADA

S fakultetskom diplomom motiku u ruke Novosa|ani su na rubu propasti. Kriza, otpu{tawa, poskupqewa, ka{wewe plata… `ivot kao po kazni, naterao je porodicu Pavlovi} da se vrati na selo, odakle je pre 10 godina pobegla u `eqi za boqim `ivotom. Ova porodica je, sva je prilika, samo jedan u nizu slu~ajeva koje je sve siroma{nije `ivqewe nagnalo da odu u skromniju sredinu. Wihova pri~a ne razlikuje se mnogo od drugih.

- Do{li smo u Novi Sad da studiramo, ja sam zavr{ila engleski jezik, moj suprug pravo.

Zaposlili smo se, iznajmili stan, dobili novosadsko prebivali{te. [kola jezika u kojoj sam bila zaposlena je krajem pro{le godine prestala da radi i od tad dr`im samo privatne ~asove. Suprug radi u jednoj maloj firmi kao pravni savetnik, ali mu plata kasni ve} nekoliko meseci. Lane smo u `eqi za vlastitom nekretninom podigli stambeni kredit i sad imamo stan koji otpla}ujemo.

Me|utim, kad platimo ratu za kredit, novca nam jedva ostane za ra~une i hranu. Kai{ smo stegli u svakom pogledu, ali ne vredi – jedva sklapamo kraj s krajem. Odlu~ili smo zato da se vi{e ne mu~imo, selimo se nazad u Torwo{, selo pokraj Sente, odakle smo pre 10 godina oti{li. @ive}emo kod moje

majke, a stan u Novom Sadu }emo iznajmiti da bismo tim parama otpla}ivali kredit – pri~a nam Silvija Pavlovi}, koja je ina~e u drugom mesecu trudno}e.

Iako su se dugo dvoumili da li da dignu ruke od svega i vrate se na selo, na to su se odlu~ili tek kad su saznali da je Silvija trudna.

- Ne `elim da razmi{qam ho}emo li imati za pelene, ja-

slice, hranu... Izra~unali smo, na{a primawa su pro{log decembra bila ve} 200 evra mawa nego s kraja 2008. godine, a plate su nam stagnirele sve vreme. To je tad bilo oko 16.000 dinara mawe u ku}nom buxetu, a sve je poskupelo – komunalije, hrana, gorivo… Eto, mi smo fakultetski obrazovani qudi i ne mo`emo ni dobar posao da na|emo niti dobro da `ivimo.

Imamo sve (porodicu, diplomu, stan, auto), a nemamo ni{ta, mo`e li gore od toga? – pita se Dejan, koji ka`e da nikad nije sawao da sa diplomom ne}e mo}i po{teno da zaradi.

Kako veli, ozbiqno razmi{qa o tome da po~ne ne{to da radi „na crno“.

- Dok su se {vercovale cigare, nafta, ode}a, hrana, u mom kraju se dobro `ivelo. Vide}emo da li ima nekih takvih mogu}nosti sada, ako ima, bez razmi{qawa }u prihvatiti da bih mogao da izdr`avam svoju porodicu.

Pavlovi}i su tragi~an primer te{ke situacije u Srbiji, u kojoj Zavod za statistiku jo{ uvek tvrdi da je prose~na plata jednog gra|anina u junu 34.161 dinar. To je istina samo ako se ta statistika odnosi na poslanike, politi~are i zaposlene u javnim preduze}ima jer se sve vi{e sti~e utisak da u Srbiji, pa tako i u Novom Sadu `ive samo „oni“. Besku}nika, samohranih roditeqa, radnika kojima plate kasne po nekoliko meseci, penzionera bez penzije, u ovoj dr`avi, prema statistici, nema. Ostaje pitawe ho}e li i porodica iz na{e pri~e, s dve fakultetske diplome, hraniti pili}e i motikom zara|ivati za hleb.

I. Brcan

Skup{tina malih akcionara AD“ Petar Drap{in“ protekla je u prisustvu policije, nije bilo nereda na skupu, ali jeste bu~nog reagovawa i povi{enih tonova {to se o ta~kama dnevnog reda nije glasalo, zbog ~ega }e ka`u u Udru`ewu malih akcionari tra`iti da se Skup{tina poni{ti.

Bez brojawa glasova izabran je novi saziv Upravnog i Nadzornog odbora, predsednik Skup{tine akcionara postala je privremeni zastupnik dr`avnog kapitala u „Drap{inu“ Zorica Sari}, usvojen finansijski plan poslovawa iz 2009. godine i program resruktuirawa preduze}a. Sve ta~ke dnevnog reda donete su mimo voqe malih akcionara, kojima pripada oko 30 odsto kapitala preduze}a, skrenula je pa`wu punomo}nik grupe malih akcionara Gordana Koji}, koja je na Skup{tini imala 13.844 glasa ili podr{ku 64 mala akcionara.

Naglasila je, da su mali akcionari predali predlog da se ~lanovima starog saziva Upravnog i Nadzornog odbora ne isplati ho-

norar, da se akcionari obe{tete u vrednosti od 50 evra po akciji o ~emu }e obavestiti Agenciju za privatizaciju.

Punomo}nik grupe malih akcionara Koji} istakla je, posebno, da u predlogu programa restruktuirawa preduze}a, u ~lanu 28 i 29 napisano da Upravni odbor firme mo`e oduzeti i poni{titi akcije od akcionara, {to je neustavno. - Akcije su privatna imovina, a imovina je neprikosnovena u svim civilizovanim zemqama.

- Na skupu je izabran na{ overiva~ zapisnika Qiqana Krstanovi}. Ona ne}e potpisati zapisnik ukoliko u wemu ne bude navedeno sve {to se zaista i de{avalo na Skup{tini akcionara rekla je Koji}.

Zastupnik dr`avnog kapitala Sari} nije `elela da komentari{e Skup{tinu, ve} poru~ila da }e protiv novinara podneti krivi~nu prijavu za izno{ewe neistina, u vezi najave odr`avawa skupa akcionara.

Z. Deli}

SOLARIJUM PRIVLA^AN, ALI RIZI^AN?

Boqe pla`a nego ve{ta~ko pr`ewe Uprkos brojnim upozorewima da je solarijum {tetan po zdravqe i da pove}ava rizik od melanoma, najte`eg oblika raka ko`e, sve je vi{e korisnica koje se izla`u ovom ve{ta~kom zra~ewu. Dermatolog u Domu zdravqa Jadranka Jankovi} ka`e da je zabele`eno da sve vi{e mladih qudi oboleva od melanoma i da solarijum treba izbegavati kao faktor rizika, jer ko`a pamti.

- Svakako smo izlo`eni suncu, koje ne mo`emo u potpunosti da izbegnemo, pa nije potrebno dodatno zra~ewe. Neumerenost u izlagawu ve{ta~kom suncu dovodi do o{te}ewa }elije ko`e te se na woj javqa neujedna~ena pigmentacija, popucali kapilari, mrqe, gubi se prirodna elasti~nost, a ko`a postaje suvqa i br`e stari. Svakom organizmu je dovoqna koli~ina sunca koja se dobija u svakodnevnoj {etwi– objasnila je Jankovi}eva.

Ipak, zbog `eqe da imaju preplanuli ten, koji se intenzivno

propagira, `ene zanemaruju potencijalne posledice zarad trenda. Nata{a S, priznaje da odlazi dva puta nedeqno na ve{ta~ko sun~awe, kao pripremu pred letwu sezonu, dok, kako ka`e „ne uhvati malo boje“.

- Odlazim iz estetskih razloga, lep{e se ose}am kad malo potamnim i obu~em neku svetlu haqinu – ka`e Nata{a i dodaje da misli da solarijum nije {tetniji od sunca, jer nikada nije dobila alergiju niti opekotine, koje sunce mo`e da izazove.

Sigurno je {tetno u velikim koli~inama i kada se odlazi tokom cele godine, ali ja odem samo nekoliko nedeqa pre nego {to do|e vreme za letwu garderobu.

Zraci u solarijumu su nekoliko stotina puta ja~i od sun~evih zraka, zbog toga se i boja br`e sti~e. Na{a sagovornica dermatolog smatra da ne treba sugra|ane zastra{ivati od mogu}ih oboqewa i stvarati paniku, ve} jednostavno edukovati o pravoj za{titi.

I. Dragi}

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak2.avgust2010.

c m y

10

DNEVNIK

ODR@ANA 9. FIJAKERIJADA U RAVNOM SELU

Potkovice ponovo zazve~ale {orom RAVNO SELO: Posetioci devete „Fijakerijade” u Ravnom Selu odr`ane proteklog vikenda bar na trenutak mogli su da osete kako je to bilo u starim danima i vremenima koje je zameo vetar, dok su ovda{wim drumovima umesto nabuxenih motora i brundaju}ih a`daha na ~etiri to~ka iskrile potkovice, jezdili kowi i kotrqale se zve~e}e zaprege. Iako je bilo najavqeno u~e{}e ~etrdesetak zaprega, na podnevni defile Ravnim selom stiglo je tek dvadesetak. Ostali, obeshrabreni subotwim pquskovima, na put su krenuli prekasno; pa su neki pristizali tokom popodneva, dok su drugi ostali beznadno zaglavqeni na putevima {irom ravne Vojvodine...

Me|utim, taman posla da nije imalo {ta da se vidi na ravnoselskom {oru. Gizdavi, upara-

|eni kowi, ula{teni amovi i nakatrawene {trawge, nalickani fijakeri i ~eze, a iznad svega neskriven ponos na licima vlasnika i ko~ija{a koji su ih terali... S punim pravom, jer iza parade stoji ozbiqan trud, ulagawe i odricawe. Em je kow,

Lolama ki{a ni{ta ne mo`e...

Subotwe nevreme nije preterano omelo posetioce Fijakerijade. Iako pqusak jeste rasterao kolebqive, naistrajniji su pod {atrom do zore lumpovali uz svirku desetak tambura{kih bandi.

Kako pri~aju svedoci, pod {atru predvi|enu za par stotina, sabilo se preko hiqadu qudi...

iako jedan od dva ~ovekova najvernija prijateqa poznat kao najzahtevnija doma}a `ivotiwa, ~esto s vrlo osetqivim i nezgodnim karakterom koji zahteva celodnevnu pa`wu i titrawe, em su fijakeri, relikti iz nekih gospodskih i gazdinskih vremena, retki ko |avo te je skoro nemogu}e do}i do autenti~nih rezervnih delova, a jo{ te`e do majstora starog kova koji umeju da ih oprave.

Naravno, sve to ko{ta. Koliko, niko ne}e da ka`e.

U doma}instvu dvadesetpetogodi{weg Lazara Petrovi}a iz Kluba „Stapar”, ina~e u~esnika svih dosada{wih Fijakerijada, kowarstvo je porodi~na tradicija te je od malih nogu okru`en ovim `ivotiwama. Trenutno ima dve lipicanerke koje se u zvani~nom rodoslovu po pedigriranoj majci zovu Drava, dok

ih od miqa zove Stela i Nela.

Ne razmi{qa da ih proda. Iako je, kako ka`e, u dana{we vreme sve na prodaju, neke stvari naprosto nemaju cenu... Izgleda da su me|u ovda{wim qubiteqima kowa najvoqeniji su lipicaneri.

Mo`da zato {to , onako graciozni i utegnuti kakvi jesu, u ba~vanskom blatu deluju jednako dostojanstveno kao u kakvom kraqevskom mawe`u. Tako|e, ve}ina preferira kobile. Mirnije su i s wima je lak{e raditi. Naravno, ima i brojnih izuzetaka, pa je u kowi~koj povorci ~eze vukao i jedan besan vrani `drebac koji kao da je utekao iz kakve bekrija{ke tambura{ke pesme, a na za~equ je mali ko~ija{ obu~en kao ~iko{ terao „mini” kolica s upregnutim ponijem...

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Pri~a o igra~kama 3” (18), “Seks i grad 2” (19.45, 22) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Peintbol” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Kosta [pira Despeni} (1926) u 11.45 (urna), Ilona Imrea Opelc (1924) u 12.30, Dmitar Dana Vlaisavqevi} (1920) u 13.15, Milo{ Marka Poli} (1921) u 14, Katica Milana Kilibarda (1931) u 14.45 i Jovica Sime Ma{i} (1949) u 16.15.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Ru`a Rajka Peri{i} (1928) u 13.

Ispit za budu}e taksiste Pismeni deo ispita iz poznavawa grada i propisa koji reguli{u oblast taksi prevoza bi}e odr`an 25. avgusta u 15.30 sati u zgradi Skup{tine grada u Ulici @arka Zrewanina 2, a kandidati za taksiste formulare za prijavu ispita mogu dobiti na portirnici Skup{tine. Prijave za ispit podnose se u istoj zgradi sekretaru Gradske uprave za saobra}aj i puteve u kancelariji 39 na tre}em spratu od 13 do 14 sati.

I. S.

TELEFONI

Kako ka`u predsednik saveta MZ \urica Be{lin i predsednik Kluba Milenko ]osi}, ~elnici vrba{ke op{tine su tako|e najavili da }e od naredne godine finansirawe Fijake-

rijade najverovatnije biti uvr{teno u buxet, s namerom da manifestacija preraste u jedan od glavnih brendova ove ba~vanske op{tine.

I. Sabado{ Foto: N. Stojanovi}

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Fijakerijada kao op{tinski brend Fijakerijada u Ravnom Selu je, uz onu tokom Velikogospojinskih dana u Novom Be~eju, najve}a na ovim prostorima. Jo{ se pamti ona iz 2007. godine, kada je u~estvovalo preko 100 zaprega, me|u kojima je bilo i gostiju iz Hrvatske i Ma|arske pra}enih ~iko{ima, gospodarima panonskih pusti... Ovogodi{wa Fijakerijada, iako skromnija, ipak je prepoznata kao vanredan etno – turisti~ki doga|aj, te je organizatore iz Saveta Mesne zajednice „Ravno Selo” i tamo{weg Kowi~kog kluba „Mustang” podr`alo republi~ko Ministarstvo poqoprivrede, Vlada AP Vojvodine i Op{tina Vrbas kojoj pripada Ravno Selo, nekada zvano [ove.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK VLADA AP VOJVODINE ^ASTILA BE^EJ ZA DAN OP[TINE

Posao za 31 radnika BE^EJ: Boqi i lep{i preduze}u, gotovo stotinu na~in da ~estitamo Dan opradnika dobilo posao zahva{tine Be~ejcima nismo moquju}i projektima iz progli da na|emo od ovog koji grama Vlade AP Vojvodine i smo pripremili u saradwi Nacionalne slu`be za zapos Nacionalnom slu`bom za {qavawe. Uglavnom zapozapo{qavawe i na{im vi{qavamo mlade qude, a raz{egodi{wim partnerom log sada{weg otvarawa noovda{wim preduze}em vih radnih mesta je pro{i„KNOTT Autofleks Yug”, rerewe obima posla i supstikao je pre potpisivawa ugotucija proizvodwe delova vora o zaposlewu 31 novog koje smo do sada uvozili sopradnika u renomiranom bestvenom proizvodwom, na~ejskom preduze}u pokraglasio je direktor „KNOTT Potpisivawe ugovora o novom zaposlewu jinski sekretar za rad, zaAutofleks Yug“ Dragan Kne31 radnika po{qavawe i ravnoprav`ev. nost polova Miroslav Vasin.

Za aktuelni projekat Vlada Tre}i potpisnik ugovora po Prilika je ovo da u ime Vlade AP Vojvodine izdvojila je nekom je 31 mladi Be~ejac zasnoAP Vojvodine ~estitamo Be~ej{to preko 4 miliona dinara. vao radni odnos na neodre|eno cima Dan ravnopravnosti, a na- Maksimalno koristimo povreme bio je zamenik direktora {em doma}inu po`elimo da nagodnosti i subvencije koje nam novosadske filijale Nacionalstavi s trendom rasta u proizse nude i mogu ista}i da je od ne slu`be za zapo{qavawe Nevodwi i plasmanu. oko 150 zaposlenih u na{em boj{a Kuki}.

V. Jankov

Vek zadruge u ^urugu ^URUG: Na tako ekonomski, politi~ki i ideolo{ki trusnom tlu, retke su u Srbiji firme sa registrovanih sto godina sta`a. Takav redak jubilej obele`ila je kad i i zavr{etak ovogodi{we `etve strnih `ita ~uru{ka Zemqoradni~ke zadruga, ~iji je prete~a Ratarska banka osnovana u selu 1910. ^esto joj je mewan prefiks ispred imena, ali svrha nikad.

Posle Drugog svetskog rata nazvana je „Komunist”, a zaposleni su bili borci i „pomaga~i NOB”. Zadruga danas ima svoja 74, jo{ oko 300 zakupqena obra|uju weni zaposleni, a lane se ponovila i sasvim kompjuterizovanom italijanskom su{arom.

L. K.

Likovna kolonija GOLUBINCI: Likovna kolonija „Vodica”, koja se do sedmog avgusta, odr`ava u Golubincima okupi}e 31 likovnog umetnika, a publici, }e ponuditi i druge programe.

Sve~ano otvarawe je danas u 20 ~asova, u Lova~kom domu.

Organizatori kolonije su MZ Golubinci i ULU „Vodica” koji pozivaju publiku {irom Srema da im se pridru`i tokom petodnevne likovne manifestacije.

A. N.

ponedeqak2.avgust2010.

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA ENERGETIKU RADOSLAV STRIKOVI] U KAWI@I

Priprema za gradwu vetroparka od 40 megavata

KAWI@A: Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi} boravio je u Kawi`i gde je sa op{tinskim ~elnicima i predstavnicima DOO „Vojvo|anska energetika” razgovarao o ulagawima u izgradwu vetroparka kod Kawi`e. Pripreme za ulagawa u vertopark su u toku, projekat je zapo~et pre tri godine i prema re~ima predsednika kawi{ke op{tine Mihaqa Wila{a radi se o obnovqivoj energiji, a za ovaj projekat lokalna samouprava i investitor imaju punu podr{ku pokrajinskog sekretarijata.

Pokrajinski sekretar Radoslav Strikovi} je izrazio zadovoqstvo {to je lokalna samouprava Kawi`e uvidela veliku potrebu da u|e u realizaciju projekata ob-

novqive energije i energetske efikasnosti. Potencijalni investitor u vetropark ve} nekoliko godina prati pomo}u svoje opreme vetrove na ovom podru~ju, a Strikovi} je konstatovao da na osnovu dosada{wih sagledavawa postoje ozbiqne mogu}nosti da se podigne vetropark snage oko 50 megavata.

- Razgovarali smo sa potencijalnim investitorom o dobijawu energetske dozvole, gra|evinskih uslova, procene za{tite `ivotne sredine i drugih uslova. Uvereni smo da u lokalnoj samoupravi postoji dovoqno znawa za realizaciju i dogovorili smo se da se zapo~eti razgovori nastave, da se {to pre do|e do energetske dozvole - rekao je Strikovi}.

LA@IRAJU MESTO STANOVAWA ZARAD ZAKUPA DR@AVNOG ZEMQI[TA

Fiktivne kom{ije zaposele Srpski Itebej SRPSKI ITEBEJ: Srpski Itebej, selo u `iti{tanskoj op{tini, naprasno je po~elo da se naseqava. Zvu~i zaista ~udno da neko hrli u ruralne sredine, jer se ve} godinama govori kako mnogi napu{taju sela u potrazi za boqim `ivotom. Zapravo, i daqe je tako. Ovo doseqavawe u Srpski Itebej je samo fiktivno. Razlog?

Predstoje}a licitacija za zakup dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta u ovom delu Banata, na kome pravo pre~eg imaju ovda{wi `iteqi. Zato bi neki da dobiju nove adrese, ne bi li uspeli da izlicitiraju zemqu. Na ovakav trend ukazao je potpredsednik Mesne zajednice Srpski Itebej Predrag Arsi}, kako na skupu odr`anom pre nekoliko dana u selu, tako i u dopisu upu}enom Policijskoj upravi u Zrewaninu. Ina~e, licitacija za izdavawe u arendu 2.500 hektara dr`avnih oranica u katastarskoj op{tini Srpski Itebej zakazana je za 9. i 10. avgust. Itebej~ani se pla{e da ne}e mo}i da iskoriste pogodnost inoviranog Zakona o dr`avnom poqoprivrednom zemqi{tu koji prednost u prvom krugu daje me{tanima, a tek u drugom mogu da licitiraju i agrobiznismeni sa strane.

Uni{ti{e selo Itebej~ani ka`u da poqoprivrednici sa strane, koji poku{avaju da dobiju pravo pre~eg pri zakupu dr`avnog zemqi{ta, pro|u kroz selo sa par velikih traktora, uni{te puteve gra|ene samodoprinosom, pooru wive, poseju ih i vrate se da pokupe rod. A, selu ni{ta ne pru`e. @iteqi strahuju da }e na taj na~in Srpski Itebej propasti.

- Po~ev od sredine decembra 2009. godine, a posebno u prethodnih mesec i ne{to vi{e dana, na podru~ju na{e mesne zajednice u~estala je pojava da se sve ve}i broj lica fiktivno, na bazi la`nih ugovora o kori{}ewu stana,

ZAMENIK POKRAJINSKOG SEKRETARA ZA ZDRAVSTVO POSETIO DOM ZDRAVQA

Mawak lekara op{te prakse

IN\IJA: Zamenik Pokrajinskog sekretara za zdravstvo Zdravko Kosjerina posetio je in|ijski Dom zdravqa „Dr Milorad Mika Pavlovi}” i tom prilikom upoznao se sa radom tog Doma zdravqa kao i problemima koji nastaju u wegovom funkcionisawu i radu, ali i pronala`ewe re{ewa za te probleme. Ka`e da su do sada obi{li ve}inu zdravstvenih ustanova u Vojvodini i konstatovali probleme koji se stalno ponavqaju. To su realizacija kapitacije, objekti-zgrade, kadrovi, oprema i upotreba laboratorijskih reagenasa.

Prema re~ima zamenika Pokrajinskog sekretara za zdravstvo in|ijski Dom zdravqa nema problema sa prostorom i opremom, kao ni sa kapitacijom (registracija pacijenata), jedini problem je mawak osobqa pre svega doktora op{te prakse, neuropsihijatra, rendgenologa i sli~no.

- Istina je da imamo problem sa kadrovima koji nadopuwujemo qudima koje primamo i sami pla}amo, ali to svakako nije trajno re{ewe. Ovo nije problem Pokrajine, ali ovaj sastanak je dokaz dobre voqe od strane pokrajinskog sekretarijata - izneo je direktor Doma zdravqa dr Vasa Petrovi}.

S. Bojevi}

11

ili drugih dokumenata, prijavquje sa prebivali{tem u Srpskom Itebeju. U pojedinim slu~ajevima prijavquju se i na adresama na kojima uop{te nema objekata za stanovawe – upozorio je Arsi} u pismu upu}enom zrewaninskoj poli-

ciji, i potvrdio da je razlog tome `eqa da se u~estvuje u prvom krugu licitacije, zajedno sa Itebej~anima.

Arsi} podse}a da su Vlada Srbije i Ministarstvo poqoprivrede propisivawem ovakvog na~ina zakupa imali u vidu za{titu interesa lokalnih poqoprivrednika koji tu `ive i rade, odnosno bave se zemqoradwom na podru~ju ove mesne zajednice.

- Neki od onih koji se bave manipulacijama, pored toga {to ne borave u Srpskom Itebeju, ~ak se i ne bave poqoprivrednom proizvodwom. U ovoj farsi u~estvuju za odgovaraju}u naknadu i za ra~un drugih koji iz razli~itih razloga nisu uspeli da ispune formalne uslove da u~estvuju na licitaciji – pojasnio je Arsi}, koji je sa~inio i spisak pojedinih „fiktivnih kom{ija”.

Predstavnici mesne zajednice usmeno su se obra}ali stare{inama u Policijskoj ispostavi u @iti{tu, ali im je tamo obja{weno kako je ustavno pravo svakog gra|anina da odabere mesto prebivali{ta i kako u predo~enim podacima seqana nema osnova za bilo kakvo postupawe policije. @. Balaban

Direktor „Vojvo|anske energetike” Peter Taka~, koja se bavi aktivnom trgovinom elektri~ne energije u Nema~koj, ^e{koj, Austriji, Slova~koj i Rumuniji, a u Srbiji je prisutna od 2007. godine, potsetio je da je ~lanicama EU zajedni~ki ciq da udeo obnovqive energije bude 20 odsto, te da je jedan od najve}ih izvora pretvarawe energije vetra izgradwom vetroparkova za proizvodwu elektri~ne energije.

- Po{to je Kawi`a u blizini granice, na{a firma `eli da izgradi najmodernijom tehnologijom vetropark. Na osnovu prethodnih planova instalirana snaga vetroparka bi}e 40 megavata i sa~iwava}e ga 20 vetrogeneratora - ka`e Taka~.

M. Mitrovi}

Biv{i u~enik poklonio osciloskop SUBOTICA: Suboti~anin, Slobodan Vukovi} koji 17 godina `ivi i radi u Kanadi poklonio je kabinetu za fiziku Gimnazije „Svetozar Markovi}”, moderni osciloskop. Vukovi} ka`e da mu je profesor fizike, kada je posledwi put bio u Subotici, rekao da nemaju taj ure|aj.

- Pro{le godine sam razgovarao sa svojim biv{im profesorom iz Gimnazije Mirkom Kiseli~kim i kroz razgovor o {koli, do{li smo na ideju da poklonim osciloskop. Poklon je vredan vi{e od 500 evra - ka`e Vukovi}.

Kabinetu za fiziku nedostaje barem 10 modernih ure|aja za rad, a u ime lokalne samouprave poklon je primila i zahvalila se pomo}nica gradona~elnika za kulturu i prosvetu Qubica Kiseli~ki.

A. A.

Izabrani superbaka i deka APATIN: U organizaciji Saveza invalida rada izabrana je super baka i super deka. Laskavu titulu ove godine je ponela Tereza Ivovi}, druga je Mara Kurja~ki i tre}a Rozina Horvat. Me|u dekama je prvi bio Mirko Ivovi}, drugi Ilija \eni} i tre}eplasirani deka je Adam Toma{ev. Deke su za dar dobile pivsku fla{u sa cuclom, {aragarepu i dva krompira. J. P.

NAKON TRI GODINE ^EKAWA NA PALI]U

U zoo-vrtu izlegla se ugro`ena bela kawa PALI]: Zoolo{ki vrt na Pali}u postao je bogatiji za jo{ jedno mladun~e Bele kawe. U vrtu ka`u da su tri godine poku{avali da omogu}e izlegawe ove vrste Egipatske crkavice, odnosno Bele kawe, i da su sada uspeli da izvedu jedno pti~e za sada nediferenciranog pola. Ova ptica je nekada naseqavala mediteransko podru~je Evrope, severnu Afriku i malu Aziju. Na Balkanskom poluostrvu

je tako|e bila odoma}ena. Uticajem nepovoqnih uslova, pre svega dolaskom ~oveka ova ptica na slobodi vi{e ne postoji.

- Primer razmno`avawa ugro`enih ili izumrlih vrsta `ivotiwa u prirodi u uslovima ZOO vrta je najboqi i najve}i doprinos ZOO vrtova za{iti prirode. ZOO ima ukupno {est ovih jedinki od kojih je jedan roditeqski par, a za godinu - dve

o~ekujemo da se formira i drugi kada }e verovatno}a razmono`avawa Bele kawe biti ve}a.

Mladunac je star mesec dana i jo{ uvek je pod budnim okom roditeqa. Proces razmno`avawa i obezbe|ewa uslova za odr`ivost ove vrste je slo`en i dugotrajan, zahteva znawe i strpqewe - obja{wava pr Zoolo{kog vrta na Pali}u Mirjana Alapovi}.

S. A.

BE^EJCI OBELE@ILI OP[TINSKI PRAZNIK – DAN RAVNOPRAVNOSTI

Ki{a oterala muzi~are i okrwila proslavu BE^EJ: @iteqi be~ejske op{tine i wihovi gosti na sve~an na~in obele`ili su 1. avgust – Dan ravnopravosti. Tokom trodnevnog praznovawa bilo je niz aktivnosti razli~itog sadr`aja, od kojih se neke nisu odr`ale, jer su olujni vetar i ki{a u subotwem preve~erju zahvatili Be~ej i u~esnike proslave pre vremena oterali ku}ama.

Sve je po~elo u petak sve~anim otvarawem proslave kraj Tise, gde su se sugra|anima obratili predsednik op{tine Peter Knezi i wegov zamenik Budislav Meduri}.

Nastavqeno je muzi~ko-zabavnim programom „Be~ejci za Be~ejce” u okviru kojeg su brojni ~lanovi kulturno-umetni~kih dru{tava iz op{tine predstavili svoje ume}e.

Istog dana je na Zelenom korzou

kraj hotela „Bela la|a” po~eo dvodnevni tradicionalni Festival etno stvarala{tva – ETNOS, koji je okupio nekoliko desetina izlaga~a i radno obele`io prvi jubilej – petogodi{wicu postojawa i uspe{nog rada u organizaciju Udru`ewa gra|ana BIG. Sve~anim podizawem op{tinske zastave na jarbolu ispred Gradske ku}e u subotu pre podne po~eo je oficijelni deo, koji je nastavqen sve~anom sednicom Skup{tine op{tine Be~ej u Gradskom pozori{tu.

- S obzirom da je be~ejska op{tina multietni~ka sredina, smatrali smo da je 1. avgust odgovaraju}i datum za zajedni~ki praznik svih `iteqa. Jer, tog dana 1774. godine austrijski dvor omogu}io je povlastice i privilegije svim ve-

roispovestima Potiskog i KUD „Potisje” iz di{trihta s sedi{tem u Ba~kog Petrovog Sela Be~eju. Upravo zbog toga Karoq Kode, a u svoje smo praznik nazvali Dan li~no ime profesor muravnopravnosti. @eqa zike i horovo|a Danica svih nas je da svakodnevno Ru`i~ka, aktivista podi`emo kvalitet `iDru{tva prijateqa devota gra|ana u op{tini, ce i defektolog Marija da stvaramo uslove za bezLu~ev i talentovani xubri`no detiwstvo najdista Rista Babi}. mla|ih, nesmetano {ko- Zahvalan sam svima lovawe mladih i kasnije koji su mi dodeqivawem wihovo zaposlewe, kao i zvawa po~asni gra|anin mirne i dostojanstvene Predsednik op{tine Be~ej s ovogodi{wim laureatima op{tine Be~ej ukazali pozne godine `ivota najstarijih {we nagrade i zvawe po~asni graveliku pa`wu, jer je to potvrda da sugra|ana - rekao je, na sve~anoj |anin op{tine Be~ej. se moj rad na adekvatan na~in sednici predsednik Skup{tine Povequ po~asnog gra|anina dovrednuje, ali ja }u i daqe ostati op{tine Du{an Jovanovi}, a onda bio je akademski slikar Viktor onaj stari Viktor, obi~an gra|ase na ma|arskom jeziku obratila i [krabaw, a plakete godi{wih nanin Be~eja, na kojeg ste svi vi dewegova zamenica Ildiko Na|. grada primili su u ime Zemqoradcenijama unazad navikli - rekao je Predsednik op{tine Peter ni~ke zadruge „Be~ej” @ivko \aprilikom zahvalnosti za ukazanu Knezi je uru~io novouvedene godikonov, KUD „\ido” Dragan Miti} po~ast laureat Viktor [krabaw.

U nedequ je pa`wu Be~ejaca privukao Dan Lova~kog udru`ewa Be~ej. Zbog ki{e u subotu uve~e, na `alost, nije odr`an serijal muzi~kih de{avawa na centralnoj bini kraj Tise.

V. Jankov

ponedeqak2.avgust2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

POLICIJSKI SINDIKAT SRBIJE OSUDIO PRETWE MINISTRU DA^I]U

Kriminalci ne mogu krojiti sudbinu dr`ave Policijski sindikat Srbije (PSS ) najo{trije je ju~e osudio pretwe upu}ene ministru unutra{wih poslova Ivici Da~i}u i wegovoj porodici, i poru~io da su sve pretwe i napadi na vrh dr`ave – napad i na sve pripadnike MUP-a, koji }e na wih odgovoriti silom zakona.

"Ne mogu kriminalci krojiti sudbinu dr`ave i na{eg naroda, niti pretwama do}i do svojih ciqeva. Borba protiv organizovanog kriminala jedan je od najva`nijih zadataka dr`ave, u ~emu }emo do kraja istrajati. Do sada se vi{e puta pokazalo da, kad kri-

minal napadne dr`avu, uvek izgubi. Tako }e biti i ovoga puta", izjavio je predsednik PSS-a Veqko Mijailovi} u pisanoj izjavi dostavqenoj "Dnevniku".

"Ne}emo dozvoliti da najpokvareniji deo na{eg dru{tva, koji se ne libi da kukavi~ki preti i deci, pobedi sve po{tene qude Srbije i pripadnike MUP-a koji su godinama krvarili i ratovali za odbranu dr`ave. Srbija }e pobediti!", poru~io je Mijailovi}.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je prekju~e Tanjugu da pretwe ko-

NA KU]I SUBOTI^ANKE MARTE B. K.

Uvredqivi grafiti U no}i izme|u subote i nedeqe na ku}u Marte B. K., u centru Subotice, bili su ispisani grafiti uvredqive sadr`ine na srpskom i ma|arskom jeziku.

U saop{tewu suboti~ke policije se navodi da se traga za po~iniocima ovog krivi~nog dela uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari.

A. A.

U GR^KOM LETOVALI[TU PEFKOHORI

Pretu~ena dvojica srpskih mladi}a Milo{ Stojanovi} (28), koji je u lak{e povre|en u tu~i u gr~kom letovali{tu Pefkohori, vra}a se ku}i u Ni{, dok }e Marko Filipovi} (28) iz Beograda ostati u bolnici u Poligirosu jer je zadobio te{ke povrede, ali nije `ivotno ugro`en.

Stojanovi} je u telefonskoj izjavi Tanjugu rekao da }e posetiti kuma Filipovi}a u bolnici jer je ju~e treblo da mu lekari urade dodatne testove.

Po Stojanovi}u, u subotu rano ujutro, u centru Pefkohorija, do-

mladi}a izvukla i tukla pola sata. Filipovi} je zadobio te{ke povrede jer su mu slomqena dva rebra i preba~en je u bolnicu u Poligirosu.

Kada se Stojanovi} vratio iz policije, video je da je grupa napada~a potpuno demolirala wegov novi automobil – razlupana su sva stakla, farovi i stop-svetla, izbu{ene sve ~etiri gume, a unutra{wost ise~ena no`evima. Stojanovi} je dodao da su mu iz uni{tenog automobila ukradena dva mobilna telefona i sav novac.

Pefkohori

{lo je do tu~e izme|u wihovih prijateqa i grupe mladi}a ~iju nacionalnost nije mogao da odredi.

– Kada smo iza{li iz automobila da pomognemo prijateqima, sko~ili su na mene wih ~etiripet – rekao je Stojanovi}, dodaju}i da je policija jedva uspela da ga spase i odvede u ambulantu jer je zadobio lak{e povrede po glavi i rukama.

Filipovi} je u prvom trenutku uspeo da pobegne u vodu, ali kada je iza{ao, utr~ao je u jednu radwu, odakle ga je grupa od tridesetak

Stojanovi} je rekao da im, iako se tu~a dogodila u centru gde je bilo dosta qudi, niko nije pritekao u pomo}, ali da su o incidentu obavestili srpski konzulat u Solunu. Dodao je i da im je policija savetovala da se ne vra}aju u Pefkohori jer ne mogu da im garantuju bezbednost.

Konzul u ambasadi Srbije Milan Dimitrijevi} rekao je za Radio-televiziju Srbije da gr~ka policija radi na rasvetqavawu ovog incidenta i identifikaciji napada~a.

je dobija – a u posledwe vreme mu se preti i otmicom dece – nisu ni{ta novo i ne}e uticati na re{enost dr`avnih organa da se obra~unaju s kriminalom u Srbiji.

– Pretwe koje dobijam su svakodnevne, to je, jednostavno, rizik posla kojim se svako od nas bavi – rekao je Da~i}.

Zamenik premijera i ministar policije potvrdio je ne{to ranije da je wegova porodica pod konstantnim nadzorom policije zbog mafija{kih pretwi.

– To je tako kada imate posla s onima koji su mnogo izgubili

Ministar Da~i} sa sinom ju~e u Rekovcu

su se kod me{tana raspitivali o kretawu i navikama wegovih roditeqa. Sumwive osobe su tokom juna u vi{e navrata prime}ene i legitimisane i u

okolini {kola i vrti}a u koji idu Da~i}eva deca, a wegova supruga Sawa je na privatni broj telefona dobijala prete}e poruke.

IZA RE[ETAKA SVE MAWE MESTA ZA PRITVORENE I OSU\ENE

Srbija planira izgradwu novih zatvora Dr`ava bi do kraja 2011. godine mogla doneti zakon o amnestiji, koji bi obuhvatio osu|ene na kaznu zatvora u maksimalnom trajawu do {est meseci, osu|ene kojima bi nepla}ena nov~ana kazna, umesto zatvorom, bila zamewena radom u javnom interesu, te osu|ene starije od 70 godina, pod uslovom da su izdr`ali dve tre}ine izre~ene kazne zatvora.

Dono{ewe zakona o amnestiji predvi|eno je nedavno usvojenom i objavqenom Strategijom Vlade Srbije za smawewe preoptere}enosti sme{tajnih kapaciteta u 35 zatvora, koliko ih ima u Srbiji, kao jedna od kratkoro~nih aktivnosti u periodu od 2010. do 2015. godine.

Strategijom, koju je izradila radna grupa Ministarstva pravde, predvi|en je niz aktivnosti: jedan broj s planiranim ostvarewem u kratkoro~noj fazi do kraja slede}e godine, neke u sredworo~noj od 2012. do 2013. godine, a pojedine dugoro~ne od 2014. do 2015. godine.

Precizirano je da se amnestija ne bi odnosila na osu|ene za krivi~na dela s elementima nasiqa, protiv dostojanstva li~nosti i morala, dela organizovanog kriminala, ratne zlo~ine i korupciju. Ne bi obuhvatila ni osu|ene za druga izuzetno te{ka krivi~na dela: ubistvo, te{ko ubistvo, otmicu, razbojni{tvo, iznudu, falsifikovawe novca, prawe novca, neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet droga, krivi~na dela protiv ustavnog ure|ewa i bezbednosti dr`ave, nedozvoqenu proizvodwu, no{ewe, dr`awe i promet oru`ja i eksplozivnih materija, nedozvo-

EULEKS NAJAVQUJE NA KOSOVU

Pripreme za ekshumaciju dve grobnice Portparolka Euleksa Irina Gudeqevi} izjavila je ju~e Tanjugu da su u toku pripremni radovi za ekshumaciju dve, eventualno tri masovne grobnice, i da bi radovi trebalo da zapo~nu u bliskoj budu}nosti.

Gudeqevi}eva nije mogla precizirati lokacije ovih grobnica, podse}aju}i na to da su Euleksovi forenzi~ari i predstavnici Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu do sada sproveli 190 operacija na terenu.

Ona je kazala da }e u~e{}e Euleksovih eksperata za sudsku medicinu uskoro biti ograni~eno samo na savetovawe, nadgledawe i pra}ewe, a da }e do toga do}i kada lokalne institucije budu spremne da preuzmu svoje obaveze i odgovornosti.

– Euleksovi eksperti za sudsku medicinu obavili su 430 autopsija, vi{e od 110 forenzi~ko-klini~kih ispitivawa i vi{e od 115 istraga o mestima zlo~ina – rekla je Gudeqevi}eva, podse}aju}i na to da se Euleks 9. decembra 2008. godine prikqu~io naporima za re{avawe pitawa nestalih osoba.

ukoliko do|u pod sankciju policijskih organa – rekao je Da~i}.

Jedan beogradski dnevni list obelodanio je da je jedan od najopasnijih srpskih mafija{kih bosova poru~io ministru Da~i}u da }e mu oteti sina ili }erku ako policija odmah ne prekine obra~un s wim i wegovom mafija{kom grupom. Zbog tih pretwi, pi{e list, MUP je ove sedmice podigao obezbe|ewe Da~i}eve porodice na najvi{i mogu}i nivo.

Kriminalci su, kako se navodi, tokom jula obilazili i Da~i}evu rodnu @itora|u, gde

qen prelaz dr`avne granice i krijum~arewe qudi, trgovinu qudima, trgovinu maloletnim licima radi usvojewa, me|unarodni terorizam, uzimawe talaca i finansirawe terorizma, kao ni osu|ene koji su u bekstvu ili se nisu javili na sudski poziv za izdr`avawe kazne zatvora.

Deo kratkoro~nih aktivnosti za smawewe preoptere}enosti Strategijom je predvi|en s o~ekivawima da dovedu do smawewa trajawa i odre|ivawa pritvora, izuzimaju}i okrivqene za krivi~na dela za koja je pritvor u zatvorskoj ustanovi obavezan.

Predvi|eno je pro{irewe osnova za odre|ivawe jemstva, precizirawe zakonskih uslova za odre|ivawe mere zabrane napu{tawa stana ili mesta boravi{ta, te s tim u vezi ure|ewe sistema elektronskog nadzora okrivqenog.

U Strategiji se navodi da su aktivnosti u vezi s pritvorom predvi- Budu}i zatvor u Padinskoj Skeli |ene „u ciqu svo|ewa pritvora na meru za obezbe|ivawe prisuAlternativne sankcije stva okrivqenog koja se izuzetno odre|uje, kao {to je to i predviU Strategiji se, izme|u ostalog, najavquju aktivnosti u vezi |eno odredbama Zakonika o krisa {irom primenom alternativnih sankcija: rada u javnom intevi~nom postupku“. resu, uslovne osude s merom nadzora, uvo|ewe sudije za izvr{e„U~estalo odre|ivawe pritvowe krivi~nih sankcija. ra predstavqa jedan od kqu~nih Novina je probaciona slu`ba, koja bi se uvela posebnim zakorazloga preoptere}enosti zavonom koji ure|uje alternativne sankcije, i bila bi zadu`ena za da za izvr{ewe krivi~nih sanknadzor obaveza koje je osu|eni, odnosno osumwi~eni, prihvatio, cija“. O tome, ocewuje se u Strakao i za nadzor nad osu|enim koji je uslovno ili prevremeno ottegiji, govori i podatak da je od pu{ten. ukupnog broja osu|enih, primqePredvi|eno je i pove}awe broja ~asova rada u javnom interenih u toku 2008. godine na izdrsu na maksimalno 450, kao i pro{irewe zakonskih osnova za pri`avawe kazne zatvora do tri gomenu mogu}nosti odlagawa, odnosno odustanka od krivi~nog godine, oko 34 odsto u toku krivi~wewa kad je re~ o ovla{}ewima u radu javnog tu`ioca. nog postupka bilo u pritvoru. U Strategiji se navodi da su, kad je re~ o presudama za lak{a kriJednom re~ju, pi{e u Strategiobezbe|ivawe prisustva koje su vi~na dela, u strukturi ukupno ji, „osnovna odlika kaznene polimu odre|ene. izre~enih kazni zatvora i daqe tike sudova za lak{a krivi~na Strategijom se predvi|a da izrazito zastupqene kazne do dela je blaga: veliki broj uslovosu|eni na kazne do tri godine {est meseci zatvora i od {est nih osuda i masovno primewena imaju pravo na to da podnesu molrepresija, veliki broj kratkobu za uslovni otpust posle izdrtrajnih kazni zatvora, kojom se `ane polovine kazne, kao i mone ostvaruje svrha krivi~nih gu}nost da se uslovni otpust izsankcija“. dr`ava uz elektronski nadzor, a Izneti su statisti~ki podaci o molbi bi odlu~ivao sudija za o krivi~nim sankcijama izre~eizvr{ewe krivi~nih sankcija. nim za ~etiri godine, po kojima Predvi|ena je mogu}nost preje, na primer u 2008. godini, od vremnog otpusta osu|enog koji je ukupno 42.138 krivi~nih sankciizdr`ao dve tre}ine kazne zatvoja, bilo 9.658 kazni zatvora, od ra do tri godine, te propisivawe ~ega 5.279 u trajawu do {est meseposebnog krivi~nog postupka u ci, 3.422 od {est meseci do dve kojem sudija odlu~uje o prevremegodine, a 957 du`ih od dve godine. nom otpu{tawu.

Me|u aktivnostima kratkoU vezi s aktivnostima predviro~nog karaktera za smawewe |enim radi pove}awa kapaciteta preoptere}enosti zatvora, Strazatvora, u Stategiji se navodi da tegijom je predvi|eno i propisibi zakqu~no s 2011. godinom trevawe ku}nog zatvora kao samobalo da po~ne da radi Kaznenostalne krivi~ne sankcije, kojom popravni zavod u Beogradu zatvobi se osu|enom mogla zameniti renog tipa sa 450 mesta, te da bi izre~ena kazna zatvora do godido 2013. trebalo rekonstruisati ne, uz mogu}nost primene eleki adaptirati postoje}e zatvore. tronskog nadzora prostorija u Dugoro~no, do 2015. godine, plameseci do dve godine, kao i velikojima stanuje. nira se izgradwa novih zatvora. ki broj uslovnih osuda, te da Aktivnost sredworo~nog kaU Strategiji je, izme|u osta„ovakva kaznena politika diraktera je uvo|ewe jedinstvenog glog, navedeno da se, ako se ima u rektno uti~e na preoptere}enost informacionog sistema koji bi vidu trend porasta broja lica lisme{tajnih kapaciteta zavoda povezao policiju, Javno tu`ila{enih slobode u zavodima, „realjer se iz godine u godinu odr`ava {tvo, sud i Upravu, a sadr`ao bi no mo`e o~ekivati da u 2010. godiveliki broj osu|enih na kaznu zapodatke o okrivqenom – o svim ni broj zatvorenih lica dostigne tvora do {est meseci, koji stupe presu|enim i postupcima koji su 12.000, a da u 2012. godini bude vena izdr`avawe kazne“. prema wemu u toku, te merama za }i od 14.000".

J. Jakovqevi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK BIZARAN SLU^AJ KRA\E PRIVATNE IMOVINE U SUBOTI^KOJ „ZORKI“

Nestao generator od deset tona!

U najmra~nije doba nenarodnog re`ima po~iv{e SFRJ bilo je slu~ajeva da je radnik dobio otkaz ako bi ga na izlasku iz fabrike portir uhvatio makar s delom proizvodnog asortimana, dok su u isto vreme rukovode}i kadrovi dobijali dru{tvena priznawa za investicije koje su se vremenom pokazale kao proma{ene. Danas nema ni nedemokratske vlasti, ni samoupravqawa, a sami pojmovi proizvodwe i investicija postali su vi{e od vesti.

U takvoj, vi{e nego jadnoj slici opusto{ene i opqa~kane privrede, malo-malo pa se na|e pokoja tema koja svojom bizarno{}u vi{e podse}a na satiri~ne strane upokojenog „Ferala“ nego li na realno zamislivo stawe. Primer ovoga puta sti`e iz Subotice, preciznije – iz nekada{we Hemijske industrije „Zorka“, na ~ijim ru{evinama nakon ste~aja i neuspe{ne privatizacije svoje budu}e carstvo gradi „Viktorija grupa“, koja ju je kupila.

Ru`ica Fabijan ka`e da je morala smirivati mu`a da ne bi dobio infarkt. U me|uvremnu, radnik obezbe|ewa je obavestio direktora Sr|ana Zekovi}a, koji je tako|e bio u neverici i koji je Medenicu kasnije obavestio da je na mesto doga|aja iza{la kriminalisti~ka policija i obavila uvi|aj.

Pokradeni bra~ni par, me|utim, sutradan (u petak) odlazi u Ministarstvo unutra{wih poslo-

Pavle Medenica

Ru`ica Fabijan

Slu~aj je, zapravo, vrlo jednostavan jer je re~ o klasi~noj kra|i, oplemewenoj samo specifi~nim detaqima kakve ovakva vrsta operacije prosto nala`e.

Nakon ste~aja „Zorke“, Suboti~anin Pavle Medenica kupio je na javnoj licitaciji „simensov“ generator za 944.200 dinara, {to je u to vreme iznosilo oko 15.000 evra.

Kako je re~ o generatoru te`em od deset tona, Medenica je kupqeni proizvod ostavio na ~uvawe u „Zorki“, u me|uvremenu se posvetiv{i daqoj razradi planova za svoj kona~ni ciq. Ciq mu je, naime, bio da kupqeni generator odnese u rodno selo Ravni, kod Kola{ina u Crnoj Gori da bi sebi u

va u Beograd, gde ih prima jedan od pomo}nika (supru`nici mu se ne se}aju imena) Ivice Da~i}a, koji im, nakon {to ih je poslu{ao, savetuje da svoju pri~u podele s javno{}u.

– Re~eno nam je da to objavimo u novinama da bismo tako poku{ali spre~iti demontirawe generatora i prodaju wegovih delova u staro gvo`|e ili bakar – ka`e, pred jo{ dvoje kolega, Pavle Medenica, i dodaje da je u Beogradu „dobio obe}awe“ da }e ga primiti li~no Ivica Da~i} „kada bude imao vremena“.

Odgovore, ili bar deo wih, na pitawa koja se nakon ove pri~e name}u, naravno, nismo dobili. Pozvan ju~e da ka`e ne{to o ovom slu~aju, Sr|an Zekovi} kratko je odgovorio da mu je poznato {ta se dogodilo, ali i odbio bilo kakav daqi komentar, re~ima da o tome ne `eli da razgovara telefonom, nakon ~ega je spustio slu{alicu.

I pored toga, ima ova pri~a jo{ zanimqivih detaqa. Primera radi, Pavle Medenica ka`e da ga je, nakon {to je pre desetak-petnaestak dana najavio odno{ewe generatora iz „Zorke“, pozvao nepoznat mu{ki glas, nude}i mu u zamenu za onaj {to ga je pre {est godi-

ponedeqak2.avgust2010.

13

EKSPANZIJA ULI^NIH RAZBOJNI[TAVA U NOVOM SADU

Kockari se pridru`ili narkomanima u pqa~kama U Novom Sadu je u prvoj polovini ove godine gotovo za petinu mawe razbojni{tava, razbojni~kih kra|a, iznuda i ucena nego u istom periodu lane, ali razbojni{tava na ulici ima svakodnevno.

Ovakvo nasiqe na otvorenom prostoru je u ekspanziji i de{ava se naj~e{}e u no}nim ~asovima, u urbanom delovima grada, uz pretwu no`em, pi{toqem ili prebijawem. Pri tome, izgrednici od gra|ana uzimaju uglavnom novac, zlatan nakit, ta{ne, mobilne telefone i druge vredne predmete.

Nakit se prodaje kao lomqeno zlato u zlatarama, a telefoni na pijacama ili serviserima mobilnih telefona.

U preostalih 11 op{tina ju`ne Ba~ke jedva da ima desetak odsto od svih krivi~niih dela s elementima nasiqa na podru~ju novosadske Policijske uprave. Veliki broj razbojni{tava ~ine narkomani, a sve je vi{e i zavisnika od kocke, saznajemo u policiji.

– Te{ko da igde ima toliko kockarnica i kladionica kao u Novom Sadu. Sve je vi{e gra|ana koji se svakodnevno kockaju. Kad ostanu bez para, oni se ~esto olako upu{taju u krimninal. Narkoman a kockar, to je u ovom slu~aju isto: obojica su zavisnici, koji se lako mogu odlu~iti za razbojni{tvo – ka`e za „Dnevnik“ {ef grupe za suzbijawe razbojni{tva u novosadskoj Policijskoj upravi Ranko Markovi}. – Ovakav trend nije prisutan samo u Novom Sadu i Beogradu ve} u celom regionu.

pre podneva. U `ari{tu su centar s okolinom i urbani delovi grada. Osmatraju i biraju objekat odakle je lako pobe}i.

– Obi~no je re~ o vi{estrukim povratnicima koji mogu biti brutalni. Pravi profesionalci spremni su i na upotrebu vatrenog i hladnog oru`ja i na to da tako povrede `rtvu razbojni{tva.

Zato je najboqe da se napadnute osobe ne suprotstavqaju razbojnicima jer bi ih mogli iziritirati tako da ostvare pretwu. Stoga savetujemo gra|anima da, ako ih neko napadne, ne rade ne{to ~ime bi mogli dovesti sebe u opasnost ve} da {to pre pozovu policiju, daju {to precizniji opis izgrednika i pravac u kojem je oti{ao – napomiwe Markovi}.

Svaki doga|aj je pri~a za sebe, ka`e na{ sagovornik. Ostalo mu je u se}awu razbojni{tvo u Rajfajzen banci na Limanu pre nekoliko meseci. Banka je bila kvalitetno obezbe|ena i s video-nadzorom. Momak i devojka, koji su se upoznali ovde na studijama su, kao Boni i Klajd, uz pretwu replikama oru`ja, razoru`ali radnika

Hap{ewe jednog od osumwi~enih pqa~ka{a

broj pqa~ka{a dolazi iz drugih gradova i susednih dr`ava. Oni ovde borave privremeno i posmatraju objekte pogodne za razbojni{tva. Ne treba im nikakvo tipovawe za, na primer, mewa~nicu i po{tu. Brzo izvide situaciju i provere mere obezbe|ewa. Odrade od pet do deset dela i odu, a potom im se naj~e{}e gubi svaki trag. ^esto ih identifikujemo, ali vi-

Ni dan bez pqa~ke Statisti~ki posmatraju}i, na podru~ju novosadske policije u prvoj polovini godine su se za dva dana prose~no doga|ala tri razbojni{tva. Rasvetqeno je oko polovine ovih dela. Od osam razbojni~kih kra|a samo jedna nije razre{ena, od 13 iznuda – {est je prijavqeno po N. N. izvr{iocu, od ~ega su dve ostale nerasvetqene do sada, obe otmice u ovom delu godine su razre{ene. Naj~e{}e se pqa~kaju trafike i radwe.

Po{te su pqa~kane u prvih {est meseci 13 puta (rasvetqeno je osam ovih razbojni{tava), u tri navrata pqa~akane su banke, sedam puta benzinske pumpe, od ~ega su rasvetqena ~etiri dela.

U 13 slu~ajeva meta napada bile su mewa~nice, u 11 kladionice, a u tri kockarnice.

Neophodne odgovaraju}e kazne – Trojica okrivqenih, kojima su u ~etvrtak u novosadskom Vi{em sudu izre~ene 42 godine robije za pqa~ke nekoliko po{ta u Novom Sadu, dobili su odgovaraju}e kazne, {to umnogome doprinosi suzbijawu razbojni{tava i takva presuda svakako ima preventivni karakter u suzbijawu najte`ih krivi~nih dela s elementima nasiqa – ka`e Ranko Markovi}. – Pre svega razbojnicima koji vrlo brutalno ~ine krivi~na dela, moraju biti izre~ene odgovaraju}e kazne. Kad je re~ o pretwi upu}enoj sudiji na ovom su|ewu i posle wega, nagla{avam da se svaka pretwa i nasrtaj na sudije, tu`ioce, policajce u svim svetskim zakonodavstvima tretira kao te`e krivi~no delo. Nedopustivo je ugro`avati rad ovih dr`avnih slu`benika koji {tite dru{tvene i dr`avne interese pre svega.

Po{tare pqa~kaju uglavnom pre podne

Mi imamo dobre rezultate u rasvetqavawu ovih dela u odnosu na druge policije. Ipak, moramo se, zajedno s drugom dr`avnim organima, pre svega s Tu`ila{tvom i sudom, energi~no boriti protiv ovakvog lo{eg trenda. Veliki

{e ne budu na na{em podru~ju. Neretko se radi o razbojnicima iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Mo`e poslu`iti za utehu to {to imamo veoma dobru saradwu s pripadnicima policije iz tih zemaqa.

Na{ sagovornik ka`e da pqa~ka{i najradije rade u grupama, i to uz ozbiqne pretwe `rtvi da }e biti povre|ena ili ubijena. Po{te se naj~e{}e pqa~kaju posle podne ili uve~e, ali ponekad i pre podne, a po{tari uglavnom

obezbe|ewa i po~inili razbojni{tvo. Brzo su uhap{eni, nisu ranije osu|ivani, a kasnije su izjavili da su su planirali da uzmu novac i da odu na Kubu, pri~a Markovi}.

M. Vuja~i}

NAKON KONSULTACIJE S ENGLESKIM TU@IOCIMA

Danas odluka o `albi zbog Gani}a Nestali generator

svojoj ku}i, ali i {irem okru`ewu, omogu}io rasvetu. Zbog toga je, ka`e Pavle Medenica, za 18.000 eura kupio sto hektara {ume kroz koju proti~e i Crna rijeka, ali i radio na izradi projekata za koje je ove godine dobio i potrebne dozvole.

Do{lo je, dakle, ovih dana vreme ispuwewa planova i Pavle Medenica, zajedno sa suprugom Ru`icom Fabijan, uputio se u ~etvrtak u „Zorku“ da bi dogovorio detaqe izno{ewa generatora. Na ulazu „Zorke“ sve kao da je najnormalniji radni dan: portir tra`i li~nu kartu, daje propusnicu koju, nakon {to je ~uo o ~emu je re~, potpisuje izvesni Vladan Miti}. Bra~ni par Medenica–Fabijan, u pratwi radnika obezbe|ewa, odlazi na mesto gde se generator godinama nalazio i uveravaju se u ono {to se u normalnim zemqama tretira kao ~udo – vi{e od deset tona namenski uobli~enog ~elika, gvo`|a i bakra je nestalo!

na kupio „mawi, ali noviji“ generator. Medenica ka`e da je takvu vrstu trgovine glatko odbio.

Kona~no, jedno od najzanimqivijih pitawa svakako je ono kako je – pored `ivog portira – mogu}e iz kruga fabrike izneti generator snage 1,8 megavata koji, kako ka`e Pavle Medenica, mo`e osvetqavati gradi} od petnaestak hiqada stanovnika, visine sedamosam metara i ve} opisane te`ine.

– Generator je stajao na betonskom postoqu i on je stru~no izvu~en. O tome svedo~i i podatak da je drugi deo, reduktor, ostao. Za to je bila potrebna dizalica od 60 tona, i to svakako nije mogao u~initi jedan ~ovek – ka`e Pavle Medenica.

Tako|e, kako navodi, generator je bio na spratu i do wega se, ukoliko ga je neko `eleo odneti, nije moglo do}i a da se ne provale prozori ili sru{i zid. [to je i u~iweno.

Z. Romi}

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine u Beogradu odlu~i}e danas o tome da li }e se `aliti na odluku Suda za ekstradicije u Londonu kojom je odbio je da izru~i Srbiji biv{eg ~lana ratnog predsedni{tva Bosne i Hercegovine Ejupa Gani}a.

Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari} izjavio je Tanjugu da je u toku razmatrawe presude londonskog Suda za ekstradicije i da }e danas s britanskim tu`iocima, koji zastupaju srpsku stranu tom slu~aju, biti razmotrena celishodnost podno{ewa `albe na tu odluku.

Vekari} je napomenuo da je Tu`ila{tvo obave{teno o tome da je biv{i tu`ilac Tu`ila{tva BiH Filip Alkok, koji je u Sarajevu vodio istragu u „predmetu Dobrovoqa~ka“, a u ekstradicionom sudu u Londonu bio krunski svedok odbrane biv{eg ~lana ratnog predsedni{tva BiH, odneo sa sobom u Englesku kompletan „predmet Gani}“ i timu odbrane otkrio identitet za{ti}enog svedoka.

Vekari} je potvrdio da je MUP Republike Srpske pod-

neo Tu`ila{tvu BiH krivi~nu prijavu protiv Alkoka i izrazio zabrinutost za tok postupka protiv Gani}a, zbog tih de{avawa.

Gani}eva odbrana je, po krivi~noj prijavi, za{ti}enom svedoku ~iji je identitet Alkok otkrio, iako je bio u zakonskoj obavezi da ga ~uva, nudila novac u zamenu za promenu iskaza, {to je on odbio i prijavio slu~aj policiji RS.

Sud u Londonu u utorak je odbio zahtev srpskih vlasti za Gani}evu ekstradiciju jer je ocenio da je proces pokrenut iz politi~kih razloga, i Gani}a pustio na slobodu posle vi{emese~nog ku}nog pritvora.

Na zahtev Tu`ila{tva za ratne zlo~ine, Vi{i sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. istragu protiv Gani}a zbog osnovane sumwe da je neposredno, zajedno s drugim lici-

Ejup Gani} je okrivqen za zlo~in u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu

ma, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povla~ewu jedinica Jugoslovenske narodne armije iz BiH, izdavao nare|ewa za napade na objekte JNA u Sarajevu – Vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoqa~koj ulici u maju 1992. Po podacima Centra javne bezbednosti Isto~nog Sarajeva, u Dobrovoqa~koj ulici su u maju 1992. ubijena 42, a rawena 73 pripadnika JNA, dok je zarobqeno wih 215.

Re{ewem o sprovo|ewu istrage Gani}u se na teret stavqaju tri krivi~na dela – ratni zlo~in protiv rawenika i bolesnika, protivpravno ubijawe i rawavawe neprijateqa i upotreba nedozvoqenih sredstava borbe.

Gani} je 1. marta uhap{en na londonskom aerodromu „Hitrou“ po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pu{ten iz ekstradicionog pritvora u ku}ni, uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napu{tawa Velike Britanije do odluke suda o wegovoj ekstradiciji.

REPORTA@E

ponedeqak2.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

KARAVAN ME\UNARODNE DUNAVSKE REGATE BACIO SIDRO U APATANSKOJ MARINI

Raspadaju li se dinari na ki{i? apatinskoj marini, prvo je u Srbiji, kroz koju }e ploviti 16 dana, bacio sidro karavan 55. me|unarodne kajak i kanu regate. Planirali su da posledweg vikenda avgusta stignu u Sulinu, odakle }e mawi broj nastaviti sve do Crnog mora i mesta{ca Sveti \or|e. Mesna Turisti~ka organizacija i op{tina su priredili za goste ve~eru na kojoj su razmeweni i prigodni pokloni. Najvi{e je u~esnika, naravno, iz Nema~ke, Austrije, Slova~ke i drugih podunavskih zemaqa, 15 ih je iz Australije, Izraela, Belgije, SAD, [panije, Holandije, Engleske i s Novog Zelanda, prvi put jedan sti`e iz Hrvatske, a prikqu~i}e im se i dvadesetak srpskih vesla~a.

U

Po~eli su ~amci da pristi`u oko podneva, a posledwi tek u predve~erje. Ali nikom se, uostalom, ne `uri i niko nikoga ne tera. Zna dnevno da se pre|e 40-50 kilometara i nije bitno kad }e ko sti}i na odredi{te. Me|utim, zajedni~ki im je

Malo ko, sem tajkunizovanog dela srpske populacije, mo`e sebi priu{titi odmor od dva-tri meseca, koliko traje plovidba od Donau{ingena u Nema~koj do Crnog mora, pa su doma}i u~esnici regate uglavnom penzioneri i studenti osmeh na licu, bez obzira na to da li su vesla~i vreme{ni ili su to ~etiri sredwo{kolca iz Nema~ke, koji su kormilo poverili drugarici iz klupe. Svi

Nema~kim sredwo{kolcima kormilar devojka

PRE^ANSKA LEKSIKA

@e`a

N

ili kako se jedna neugledna trava brani od anonimnosti

i{ta ne pe~e i ne `ari tako `estoko kao `e`a, korovska biqka poznata pod imenom kopriva, latinski Urtica dioica. Jednogodi{wa je, skromna po zahtevima pa raste obi~no kraj ograda, me|u odba~enim ciglama, crepovima, ma{inama i drugim boklukom.

Ima zeleno stablo, lepe listove s tankim iglicama na nali~ju,

koje na ~ove~ijoj ko`i momentalno izazivaju crvenilo pa beli~aste plikove. Obi~no se qudi o`e`u koprivom, nehotice, dok je kose, ~upaju i nose, a deca nekad i namerno, peckaju jedni druge. Ka`u da je dodir `e`e nekada i zdrav, ali je uvek neprijatan. Treba da pro|u sati pre nego {to se crvenilo povu~e. Kopriva je pozajmila svoje ime i raznoraznim alergijama, jer se nekada organizam brani od hrane koja mu ne prija tako {to ospe ko`u istim (ili sli~nim) plikovima kao kada je dotakne `e`a – dobija se koprivwa~a. @e`a je neugledna samo dok te prvi put ne ope~e, posle je svako dobro zapamti. @e`a ima mnogo sorti. Prva u prole}e i`|ika `arica. Kopriva malih, sitnih listova, ali isto vrlo „vru}ih”. Vidqiva je samo kao prvo zeleno rastiwe, posle je niko ni ne prime}uje do narednog marta. Prave, visoke, `e`e dugo su sve`e i zelene. Tek kada leto odmakne, precvetaju i ospu se beli~a-

strpqivo ~ekaju red da izvuku svoje plovilo iz vode, prijave se srpskoj filijali Organizacionog odbora regate i, naravno, pro|u paso{ku i carinsku kontrolu. Zatim bez hroptawa vuku ~amce u kamp i podi`u {atore.

Nije im smetala ni ki{a, a po-

stim plodovima na vrhu, ali i daqe `e`u i pale. Traju dugo, izdr`avaju i `estoke su{e, sve bele od pra{ine, a ako je godina dobra, zelene su do prvih mrazeva. ^ovek je nau~io da je kopriva veoma korisna kao sto~na hrana, sve`a ili oparena, prokuvana. Navodno, ~isti sviwe od crevnih glista, a sigurno ih osve`ava, daje im boqi apetit i sjajniju dlaku. Obo`avaju je }urke, velike izbira~ice u hrani (bar one obi~ne, a ne tovne).

Ponekad i ~ovek prinese koprivu na svoju trpezu. U gladnim godinama je barena i bila prilog, kao svako drugo zeqe, a ~aj od suvih listova i stabqike `e`e je dobar protiv malokrvnosti, odnosno kao eliksir otpornosti.

Od `e`e su nastale re~i `e}i (pe}i, pr`iti) i `estoko (rakija, reakcija, karakter…), a kada se neko bodri u sportskoj borbi ili u svirci, igri, bilo kakvoj trci, vikne mu se: „O`e`i, Mile, ne `ali!” Verovatno je i prezime @e`eq poteklo od `e`e. Postoji i mrtva kopriva, ili mrtva `e`a, biqka koja po svemu li~i na onu `estoku travu, ali – ne pe~e. No, to je sasvim druga travka, drugog latinskog imena – Lamium purpureum. Crtani junak mog pokojnog kolege Budimira Vojinovi}a, karikatura Lale, za{titni znak humoristi~kog podlistka „Koprive” koji je godinama izlazio u „Dnevniku”, zvao se @iva @e`in, a ime su mu dali ~itaoci, javnim konkursom. On je trebalo da pecka nevaqale pojave i spodobe, a kad je neko jako mo}an, pa se tako jo{ i pona{a, onda se ka`e: „Taj `ari i pali“, {to je isto kao `e}i i pe}i.

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Marim ja, nek laju! – divani o re~ima”)

tom i pqusak, jer na sve su navikli. Ne tra`i pomo} ni najstariji, jer, kako ka`u, da im treba, ne bi ni kretali na put. Bugarin Vasil Vasiqev se lane regati prikqu~io u svojoj domovini i veslao zatim 480 kilometara, a ove godine je krenuo ~ak iz Budimpe{te.

– Nije te{ko, jedino nas je ometao jak vetar i ki{a kod Baje. Navikao sam na veslawe jer treniram deset godina, a vi{e od 30 bavio sam se „daskawem“ – obja{wava on.

– U regati u~estvujem od 1985, svaki put u drugoj etapi. Sada idem do Silistre. Iako `ivim u Manhajmu na Rajni, volim Dunav jer je predivna reka. Ti{inu koja me okru`uje celog dana ne mo`e zameniti nikakav drugi odmor – razlozi su Ditera Vernera, kome }e se tek u Novom Sadu pridru`iti i supru-

Johan Floster

ga jer joj gazda odborio tek kratko odstustvo.

Iako najvi{e u~esnika regate kre}e iz Ingol{tata u Nema~koj, ona je zapravo krenula u Donau{ingenu 15. juna.

– Tu deonicu mnogi izbegavaju jer ima stotine prepreka.

Osim kamewa i brzaka, treba savladati i podru~ja nekoliko nacionalnih parkova, gde se ne sme veslati, pa u~esnici moraju da kajake i kanue vuku po obali preko 30 kilometara – ka`e Dejan Jovanovi} iz Kajaka{kog saveza Srbije, jedan od organizatora regate kroz na{u zemqu. – I{ao sam ranije na neke deonice, sad zbog obaveza ne mogu, ali se nadam da }u za nekoliko godina ste}i status pravog regata{a. Na`alost, malo ko iz Srbije mo`e sebi priu{titi i po dva-tri meseca ferija, stoga su naj~e{}e u~esnici penzioneri i studenti, a ove godine ima i sredwo{kolaca.

Johan Floster iz Halea u Nema~koj je do Apatina preve-

slao vi{e od hiqadu kilometara. Bez problema, jer je u upokojenoj Isto~noj Nema~koj bio aktivan kajaka{.

– Visoki vodostaj je olak{ao putovawe jer nas je gurao talas, ali nedostatak je {to nismo imali prilike da vidimo mnoge predivne pla`e uz Dunav, niti da pristajemo na obale gde smo planirali. ^ak ~etiri sedmice smo veslali na plus 37, ustajali u cik zore i veslali do podneva a potom se negde zavla~ili u hlad. @ao mi je {to ne}u mo}i do Crnog mora jer sam se prekasno javio za transport ~amca – vajka se Floster.

Diter Verner

Bra~ni par iz Ma|arske Tibor i dr Marian [ogen ve} je u~estvovao u regati, ali su do sad bili samo u Austriji.

– Prvi put idemo ovom etapom i nismo se pokajali. Jedva ~ekamo da na|emo neki lep restoran i probamo srpske }evap~i}e – ve} je Tibor odredio prioritete.

Vasil Vasiqev

Pravim ovacijama u marini je do~ekan kajak ~ija su posada Nemac Tobias Rigel s trogodi{wom }erkom i {estogodi{wim sinom. U Kladovu im se pridru`uje majka Brigit, pa nastavqaju do kona~nog odredi{ta. Svoju decu, koja tvrde da obo`avaju Dunav, privikavao je pre puta na kra}im relacijama, da bi {to lak{e prevalili gotovo 3.000 kilometara.

Kada smo pomisli da nas vi{e ni{ta ne mo`e iznenaditi, pri{ao nam je jedan pokisli regata{, s nekoliko na{ih nov~anica, koje je upravo dobio na mewa~nici, i upitao da li }e se banknotama ne{to dogoditi ako se nakvase. Nismo odmah shvatili {ta pita.

– Meni su, izme|u ostalog, pri~ali da se srpske pare raspadaju na ki{i, a ja odavde odlazim nose}i samo najlep{e utiske. Nego, ni vi ne znate koliko divnu zemqu imate! – ube|ivao nas je na engleskom.

Jelisaveta Prel~ec

VOLONTERI IZ SVETA O@IVELI VELOSIPEDE KOJE SU BANA]ANI OTPISALI

Klek prvi u Srbiji dobio javne bicikle P

ostoji devet miliona bicikala u Pekingu, to je ~iwenica, stvar koju ne mo`emo pore}i”, napisala je Keti Melua u prelepoj qubavnoj baladi objavqenoj pre nekoliko godina na albumu “Deo po deo”.

Ne zna se koliko je velosipeda u Kleku, olimpijskom selu nadomak Zrewanina, iz kojeg poti~u slavni ko{arka{ Dejan Bodiroga i odbojka{i Vawa i Nikola Grbi}, ali se zna da }e ih uskoro biti 18 javnih, namewenih za kori{}ewe ba{ svima – i domorocima i wihovim gostima.

Pravi amsterdamski {mek u Srbiji, prvo se, eto, primio u Banatu. Stari dvoto~a{i su posledwih dana reparirali, ofar-

smo promovisali javni biciklisti~ki prevoz u Kleku, ali i zdrav na~in `ivota, reparaciju starog otpada, povezivawe sa svetom, te podizawe svesti o potrebi o~uvawa zajedni~kog dobra – ka`e za “Dnevnik” Milan Ratkovi} iz “Eko-kulta”. – Prvi put se u Srbiji sprovodi jedna ovakva ideja i za to smo bili doma}ini 12 volontera iz inostranstva posledwe dve sedmice. Za to vreme kompletno smo reparali dotrajale bicikle koje su donirali sami me{tani.

Pokazalo se da veoma dobro reaguju na ceo projekat.

Ubudu}e, dvoto~ka{i bez motora bi}e zajedni~ko vlasni{tvo svih `iteqa. Ratkovi} se nada da }e qudi biti zadovoqni kad ih na seoskim xadama vide u novom ruhu, kako se opet koriste i nekom dobro do|u. Svi su ofarbani u `uto, imaju zatvorene zadwe blatobrane, “osve`eni” su i novim delovima – sicevima, trubama, unutra{wim i spoqnim gumama…

– Bi}e pravi ukras, ali vrlo upotrebqiv – ne krije zadovoq-

Opet }e bajkovi „veterani” tutwati {orom

varja~e, da skuvaju neko nacionalno jelo. Ovda{wi svet bio je odu{evqen {to im u selu borave devojke i mladi}i iz belog sveta. Prepoznavali su ih na sokacima i ve} familijarno dovikivali “]ao, Italijano!”, kad bi na {oru, recimo, sreli Andreu iz Padove.

Ekologiji sklonih 12 dobrovoqaca, pristiglih od Rusije do Kanade, omogu}ilo je „olimpijskom selu” kraj Zrewanina da za javni prevoz, pored autobusa, ra~una i na 18 bicikala, ~ije je pedalawe skroz besplatno

Doma}a kujna prija uvezenoj radnoj snazi

bali i osposobili za upotrebu volonteri iz Rusije, Poqske, ^e{ke, Francuske, [panije, Kanade, Rumunije, Italije, Slovenije i Srbije, koji su boravili u ovom banatskom selu samo zarad toga. A, sve je to, zapravo, zamisao mesne organizacije “Eko-kult”.

– Ove godine smo organizovali internacionalni kamp da bi-

stvo Ratkovi}. – Na tri mesta u Kleku }emo ih parkirati, bi}e zakqu~ani namenskim katancima a gra|ani }e ih voziti besplatno. Da ih upoznamo s detaqima projekta, podeli}emo i hiqadu letaka s obja{wewem kako se mogu koristiti, uz opaske o prednostima ovakvog na~ina prevoza.

Gosti iz Evrope i Kanade bili su sme{teni u jednoj seoskoj ku}i, rentiranoj ba{ za potrebe kampa, dok su im zajedni~ke obroke spremali doma}ini. Ponekad bi se i stranci dohvatili

– Ovde sam jer zaista volim bicikle, a i ~lan sam najve}e ekolo{ke organizacije u Italiji – ka`e on. – Osim toga, `eleo sam da posetim Srbiju i nisam se pokajao. Primetio sam da su ovda{wi qudi vrlo gostoprimqivi i `ele da prijatequju. Drago mi je i {to sam upoznao i postao drug s volonterima iz svih krajeva sveta. Uradili smo ne{to {to je va`no za qude u Kleku, ali i za nas, jer smo tako nekome pomogli.

Simpati~nom Italijanu u lepom se}awu osta}e i revi-

jalni fudbalski me~ izme|u volontera i lokalaca, odigran u okviru seoskog turnira.

Regularni deo zavr{en je nere{eno, ali su gosti pobedili na penale.

Odu{evqewe boravkom u Srbiji ne krije ni Kristina iz Moskve, koja je za projekat saznala putem interneta.

– Srbija i bicikli su, po meni, idealna kombinacija. Gde god sam bila, trudila sam se da vozim bicikl jer je to vrlo ekolo{ki, ali i dobro za zdravqe – prosvetiteqski je nastrojena Kristina.

Glavni sponzor projekta je, ina~e, Balkanski fond za lokalne inicijative, a nov~ano su ga pomogli i MZ Klek, grad Zrewanin i nekoliko preduze}a. Kamp je uprili~en je u saradwi s “Mladim istra`iva~ima – Volonterskim centrom Srbije”, jednom od najstarijih nevladinih organizacija u zemqi, koja je gotovo dve decenije patron ovakvih de{avawa. Zahvaquju}i woj, godi{we se u Srbiji uprili~i vi{e od 20 volonterskih kampova, a 2.000 volontera putuje {irom sveta. @eqko Balaban

DRU[TVO

DNEVNIK

U SREMU POVE]AN BROJ KORISNIKA NARODNIH KUHIWA

Luka spasa u kazanu Broj onih koji pre`ivqavaju na narodnom kazanu posledwu godinu u Sremu je udvostru~en.

Svakodnevni vapaj gladnih za makar jednim obrokom dnevno, postao je izra`eniji po~etkom ove godine. U op{tinskim organizacijama Crvenog krsta na podru~ju Srema priznaju da sada{wi

broj korisnika narodne kuhiwe, od oko 2.300, ne odra`ava stvarno stawe potreba, koje su u najmawu ruku, duplo ve}e. Mnogi zaboravqaju gladne pa ovi qudi ostaju uskra}eni i za taj jedan obrok, budu}i da je pomo} iz op{tinske kase i donatora nedovoqna.

– Sramota me je, kako da nije – srame`qivo u pola glasa govori Rumqanin, dok ~eka obrok iz narodne kuhiwe. – Ali, {ta mogu kad moram. Preduze}e „Agroruma” se raspalo, a mi isterani na ulicu. Veliki je to udarac kada odjednom ostane{ bez ikakvih primawa. A jo{ ve}i {to nema{ mogu}nosti i priliku da radi{ i zaradi{. Treba pre`iveti do 65. godine kada, ako uop{te do~ekam, sti~em pravo na penziju. Hvala do neba i za ovaj jedan obrok! @iteqi Srema svojevremeno su znali da se hvale da proizvedenom hranom na sopstvenim wivama mogu nahraniti pola Evrope. O~igledno da to „nekada be{e”, po{to danas sve vi{e wih mora na narodni kazan da bi pre`iveo dan.

– Broj onih koji tra`e ru~ak iz narodne kuhiwe naglo je po~eo da raste naro~ito po~etkom ove godine – upozorava sekretarka Crvenog krsta u Sremskoj Mi-

trovici Tatjana Sredojevi}. – Trenutno, imamo 390 korisnika i 50 onih koji hranu uzimaju u vidu lan~-paketa. U januaru smo imali 220 korisnika, a za sedam meseci broj je pove}an za 170 svakodnevnih kuvanih obroka. Me|utim, to nije pravo stawe siroma{tva, po{to i daqe svakodnevno imamo zahteve za pomo}.

{tinski buxeti, koji podmiruju tro{kove za narodne kuhiwe i ostala socijalna davawa.

– Poma`emo koliko mo`emo – uverava sekretar Crvenog krsta u Staroj Pazovi Milan Skoko. – Na`alost, siroma{nih je svakim danom sve vi{e, i to postaje ozbiqan dru{tveni problem koji organizacija, poput

Ko ima pravo na obrok?

Po podacima Crvenog krsta Srbije, u centralnoj Srbiji i Vojvodini trenutno postoji 55 narodnih kuhiwa koje obezbe|uju jedan obrok dnevno za 25.435 korisnika, me|u kojima ima najvi{e starijih osoba i oko 2.000 dece. Postoje ~etiri kriterijuma za dobijawe kuvanog obroka u narodnoj kuhiwi. To su gra|ani bez prihoda i korisnici socijalne pomo}i, samohrana stara~ka doma}instva, penzioneri s najni`im primawima (oko 10.000 mese~no), kao i doma}instva koja po ~lanu ne ostvaruju prihod vi{i od 1.500 dinara mese~no.

Centri za socijalni rad, a naro~ito op{tinske organizacije Crvenog krsta, postaju jedine „luke spasa” u pukom pre`ivqavawu. S pove}awem broja siroma{nih i gladnih ozbiqno se suo~avaju iz godine u godinu sve „tawi” i restriktivniji op-

Crvenog krsta, sama nije u mogu}nosti da re{i.

Zahtev za otvarawe narodne kuhiwe u Irigu jo{ ~eka odobrewe lokalne samouprave, za sada se i na podru~ju ove op{tine dele lan~-paketi.

S. Bojevi}

POREME]AJI ISHRANE ^ESTI KOD MLADIH

Vitkost na granici bolesti Poreme}aji u ishrani, anoreksija i bulimija, sve su izra`eniji kod mladih, ali i kod `ena u sredwim godinama. Pod izogovorom da se hrane zdravo, svoju ishranu ograni~avaju na mali broj namirnica, prete`no vo}e i sirovo povr}e, a uz to preska~u obroke i smawuju porcije. Meso, masno}e, hleb, {e}er... na wihovom jelovniku gotovo i ne postoje. Zato ne ~udi statistika koja ka`e da od anoreksije danas boluje oko 0,5 odsto populacije od 12. do 30. godine, a ve}inu obolelih ~ine devojke i `ene.

Da se radi o opasnom zdravstvenom problemu govori i podatak da, ukoliko se na vreme ne uo~i i ne le~i, u 15 do 20 odsto obolelih dolazi do smrtnog ishoda.

U nastojawu da slede modne diktate i pod stalnim udarom besprekornih i savr{enih manekenki koje vrebaju s brojnih postera, bilborda, TV ekrana i stranica `urnala, pojedine devojke, pa i `ene, obolevaju od poreme}aja ishrane. Anoreksija, ili odbijawe jela, mental-

no je uslovqen poreme}aj ishrane, {to govori da se ne radi samo o te`wi za dobrim izgledom ve} je re~ o slo`enom psihi~kom poreme}aju.

Za bulimiju je karakteristi~no prejedawe, posle ~ega dolazi do ose}aja krivice i namernog izazivawa povra}awa.

– Kod ovih poreme}aja izgled tela postaje va`niji od zdravqa – ka`e psiholog Nevena Jakli}. – Ali, u posledwe vreme sve ~e{}e se mo`e ~uti da je izgovor za ovakve rigorozne dijete te`wa da se `ivi zdravo, {to je apsurd.

Zdravqe nikada nije bilo izjedna~eno s izgladwivawem, izbegavawem neke grupe namirnica, a uz sve to jo{ se i pove}ava fizi~ka aktivnost. Ukoliko ovakva praksa potraje, organizam u jednom trenutku “puca”.

Mentalno uslovqeni poreme}aji uzimawa hrane su slo`en zdravstveni i nutritivni problem, ne samo u razvijenim zemqama sveta ve} i u zemqama u tranziciji. Po podacima epidemiolo{kih studija iz razli~itih delova sveta,

sve ve}i broj mladih `ena boluje od wih. Iako nema preciznih podataka o broju obolelih od anoreksije i bulimije kod nas, lekari uo~avaju da se on pove}ava iz godine u godinu.

Prepoznati ove poreme}aje uzimawa hrane nije nimalo lako. Ali, kako ka`u lekari specijaliste higijene ishrane, ukoliko je telesna masa najmawe 15 odsto mawa u odnosu na o~ekivanu za visinu osobe, ukoliko je gubitak svesno izazvan izbegavawem namirnica, uzimawem tableta za izazivawe povra}awa i za zaustavqawe apetita, kao i forsiranim ve`bama, mo`e se naslutiti da se radi o navedenim poreme}ajima. Ukoliko uz to postoji podatak da osoba ima izra`en strah od debqawa, izostanak menstruacije kod devojaka, a uz to opsednutost idejom o manekenstvu i provo|ewe mnogo vremena uz ogledalo... dijagnoza mentalno uslovqenih poreme}aja ishrane sve je jasnija.

J. Barbuzan

DAN VAZDUHOPLOVSTVA VOJSKE SRBIJE

Piloti se u`eleli letewa Pripadnici vazduhoplovstva Vojske Srbije obele`avaju danas 2. avgust - Dan roda avijacije sve~ano{}u u 98. avio bazi La|evci kod Kraqeva, kojoj }e prisustvovati ministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{taba general-potpukovnik Miloje Mileti}.

Dan roda avijacije obele`ava se 2. avgusta u znak se}awa na 1893. godinu kada je nare|ewem kraqa Aleksandra drugog Obrenovi}a predvi|eno osnivawe vazduhoplovnih balonskih odeqewa pri svakoj diviziji srpske vojske.

plovne komande u ~iji su sastav u{li Golubija po{ta, Balonsko odeqewe sa tri balona, Vodoni~na centrala i Aeroplansko odeqewe sa 12 aviona.

Prvi aerodrom izgra|en je na Trupalskom poqu kod Ni{a. Srbija je tako postala jedna od prvih 15 zemaqa u svetu koja je imala ratno vazduhoplovstvo i jedna od pet dr`ava koje su koristile avijaciju u borbenim dejstvima, odnosno u Balkanskim ratovima.

Posle okupacije Srbije u Prvom svetskom ratu, srpska avijacija je prestala da postoji, ali Avion „orao” na stajanci

Investicija u „~eli~na krila” od milijardu evra Novi avioni nisu kupovani vi{e od 25 godina, a u narednih deset godina srpski piloti mo}i }e da lete na ~etiri “Miga 29” i na avionima “supergaleb G-4”. ^etrnaest “migova 21” za nekoliko godina bi}e prizemqeni, jer im isti~u resursi.

Srbi je, kako se procewuje, potrebna jedna eskadrila savremenih vi{enamenskih aviona. Koji model borbenog aviona bi mogao da poja~a vazduhoplovstvo VS bi}e poznato do kraja godine.

Do tada bi, naime, stru~ni tim Ministarstva odbrane i Vojske trebalo da naprave analizu odgovora koji su, na zahtev Srbije, stigli od proizvo|a~a aviona ~etvrte i pete generacije. Prema nezvani~nim informacijama, Srbija je zainteresovana za {vedski “gripen”, ruske avione “suhoj 30”, “mig 35” i “mig 29M2”, zatim francuski “rafal”, ameri~ke F16 i F18, kako i “eurofajter”, koji izra|uje vi{e evrpskih dr`ava.

Cena aviona za koje je Srbija zainteresovana je izuzetno visoka. Prema grupim procenama, ovakve letelice ko{taju izme{u 50 i 100 miliona evra po komadu. Kako je na{oj avijaciji potrebna jedna eskadrila (12 - 16 aviona), investicija u “~eli~na krila” bi}e vredna oko milijardu evra.

Prve vazduhoplovne jedinice Srpska vojska osnovala je mawe od jedne decenije nakon prvog leta bra}e Rajt u SAD. Ve} 24. decembra 1912. godine tada{wi ministar vojni Radomir Putnik potpisao je odluku o osnivawu Vazduho-

je ve} 1916. godine osnovana Srpska avijatika koja je imala pet srpsko-francuskih eskadrila i koja je pru`ila veliki doprinos proboju Solunskog fronta i oslobo|ewu domovine 1918. godine.

Sada{we Vazduhoplovstvo Vojske Srbije uspostavqeno je nakon raspada dr`avne zajednice SCG 2006. godine od qudstva i ratne tehnike koji su ostali na aerodromima u Srbiji. Leta~ke jedinice VS sme{tene su u 204. avio bazu na aerodromu Batajnica i 98. bazu na aerodromima u La|evcima kod Kraqevu i u Ni{u.

Vojska Srbije ima 101. lova~ku eskadrilu, 252. lova~ko-bombardersku {kolsku eskadrilu, 138. me{ovitu transportnu eskadrilu, 241. lova~ko-bombardersku eskadrilu, 714. protivoklopnu helikoptersku eskadrilu, 119. me{ovitu helikoptersku eskadrilu, zatim 1. i 2. izvi|a~ko avijacijsko odeqewe i Sektor za letna ispitivawa.

U naoru`awu se nalaze avioni “Mig-21” i “Mig-29”, “orao”, “galeb”, “supergaleb G-4”, transportni avioni An-2 i An-26, {kolski klipni avion “Utva-75”, zatim Jak-40 koji se koristi za prevoz najva`ijinih li~nosti dr`avnog i vojnog vrha i helikopteri “gazela” i “Mi-8”. Do kraja godine se o~ekuje uvo|ewe u naoru`awe pr-

vih primeraka doma}eg {kolskog aviona “lasta-95”.

Oko 300 pilota, koliko ih ima vojno vazduhoplovstvo Srbije, raspola`e sa ne{to vi{e od sto letelica, od kojih je, u zavisnosti od rezervnih delova, upotrebqiva jedna do dve tre}ine.

U odnosu na ranije godine, srpska vojna avijacija je u ne{to boqem polo`aju. Prose~an nalet pilota u 2005. godini bio je, na primer, sve 6,5 sati. U prvoj polovini pro{le godine piloti su u proseku leteli po 15 sati, ali tri puta mawe nego {to nala`u standardi u razvijenim zemqama. Mo`da je upravo mali boravak pilota u vazduhu i jedan od uzroka nesre}a.

Naime, kada je po~etkom juna u jezeru kod La|evaca pao “orao”, kao jedan od uzroka nesre}e pomiwana je i nedovoqna utreniranost pilota. On je, kako je saop{teno, ove godine imao svega 26 sati naleta.

Pravilo je, me|utim, da piloti lova~ko-bombarderske avijacije moraju da lete mnogo vi{e. To je, me|utim, te{ko ostvarivo, jer nema dovoqno novca za gorivo.

M. Bozokin

ponedeqak2.avgust2010.

15

GLUMICI EVI RAS ODUZETA PORODI^NA PENZIJA

Nova svadba mo`e, a dodatni rad ne Na{a poznata glumica Eva Ras ostala je bez porodi~ne penzije od 18.500 dinara zbog toga {to je Zavod za socijalno osigurawe utvrdio da ostvaruje i druge prihode. Ona je porodi~nu penziju nasledila od pokojnog supruga slikara Radomira Stevi}a Rasa, ali je zbog malog mese~nog iznosa koji je dobijala, prinu|ena da radi dodatne poslove da bi pre`ivela. Jer, kako i sama obja{wava, volela bi da joj neko objasni kako da pre`ivi s 18.500 dinara mese~no kada joj dr`ava brani da radi i zaradi koji dinar pride.

Zakonski propisi o pravu i na~inu kori{}ewa porodi~ne penzije su takvi da ovo nije problem samo glumice Eve Ras ve} i mnogih drugih koji imaju mala mese~na primawa, ali ne i mogu}nost da dodatno rade jer ih svaki takav posao dovodi u opasnost da ostanu bez te penzije.

Me|utim, mnogi porodi~ni penzioneri, i pored izri~ite zabrane, rade na “crno”, a to Eva Ras, ~ak i da je htela, ne mo`e jer je javna li~nost i svaka wena uloga u seriji ili filmu, ili, pak, zapisi koje objavquje u medijima, vidqivi su i zabele`eni, {to je moglo biti dovoqno Fondu PIO da joj obustavi porodi~nu penziju.

Od 1,6 milion penzionera u Srbiji, samo je starosnima dozvoqno da i nakon penzionisawa legalno rade, dok invalidski i porodi~ni koji po`ele da dopune ku}ni buxet na to nemaju zakonsko pravo i svako koga Fond PIO “ulovi” da to kr{i, ostaje bez penzije. Zato svi porodi~ni penzioneri moraju znati pravi-

la pona{awa da ne bi sami sebe ugrozili. Tako, na primer, deca koja koriste porodi~nu penziju imaju pravo da se, pod uslovom da su redovno upisala {kolsku godinu, privremeno i povremeno zaposle, ali ne i da zasnuju radni odnos. Dok rade privremeno i povremeno, zadr`avaju penziju, a ~im zasnuju radni odnos, gube pravo na wu. Udovice ili udovci ne gube porodi~nu penziju jer je ona trajno pravo, ~ak ni kada se udaju ili o`ene, ali zato gube ukoliko se ponovo zaposle, odnosno po~nu da obavqaju samostalnu delatnost.

Drugim re~ima, mogu se udovica ili udovac udati, odnosno o`eniti nekim ko ima ogromno bogatstvo i zadr`ati porodi~nu penziju koju se stekli od pokojnika odnosno pokojnice, iako im ona u “novom” `ivotu i nije nu`na. Zato oni kojima je nu`na i koji i pored toga {to se ubrajaju u porodi~ne penzije od mese~ne prinadle`nosti ne mogu da `ive – ne mogu umesto udaje ili `enidbe na}i dodatni posao jer, kao {to se iz propisa vidi, dovode sebe u jo{ goru situaciju pa }e ostatiti i bez ono malo crkavice koju im dr`ava svakog meseca daje. U slu~aju Eve Ras neobi~no je {to se tek sada neko setio da ona godinama radi, a prima porodi~nu penziju.

Q. Male{evi}

NS: Politi~ka osveta Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} ocenio je ju~e da oduzimawe penzije glumici Evi Ras predstavqa politi~ku odmazdu prema ovoj umetnici, zbog wenih “javno izre~enih o{trih i ta~nih kritika” vlasti u Srbiji. Borovi} u pisanoj izjavi upozorava na to da se na ovaj na~in {aqe jasna poruka da svako ko ima kriti~ki stav prema vlastima mo`e o~ekivati neku vrstu osvete ili odmazde.

“Oduzimawe penzije Evi Ras nije rezultat pedantne primene zakona nekog birokrate iz Zavoda za socijalno osigurawe, ve} politi~ke osvete i naloga nekog ostra{}enog re`imlije”, zakqu~io je Borovi}.

VASIN I JOVANOVI] S ROMIMA U JABUCI

Su`ivot i {kolovawe najva`niji Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i rodnu ravnopravnost Miroslav Vasin i direktor Kancelarije Vlade Vojvodine za inkluziju Roma Du{ko Jovanovi} obi{li su deo romskog naseqa u banatskom selu Jabuka. Vasin i Jovanovi} su sa `iteqima ovog sela razgovarali o trenutnoj situaciji u nasequ.

– Mislim da je situacija pod kontrolom, da se sve smirilo i da nema posebne tenzije – rekao je pokrajinski sekretar Vasin. – Ono {to smo ~uli u razgovoru s ovda{wim qudima potvr|uje takvu procenu, i to je posebno va`no jer se moramo baviti onim stvarima koje su za ~itavu romsku zajednicu najva`nije: za septembar planiranom, novom akcijom javnih radova i podr{kom porodicama da bi {to vi{e mali{ana ve} od jeseni redovno poha|alo {kolu. Vlada Vojvodine }e kao i do sada uvek reagovati, bilo preko Sekretarijata za rad, zapo{qavawe i rodnu ravnopravnost, Kancelarije za inkluziju ili pokrajinskih fondova, da obezbedi {to boqe uslove za ukqu~ivawe romske dece u proces redovnog {kolovawa, ali i u

pru`awu podr{ke zapo{qavawu Roma u {to ve}em broju. Tragi~ne doga|aje moramo ostaviti iza sebe jer je miran su`ivot i me|unacionalna sloga i zajedni{tvo ono {to je za Vojvodinu i sve nas najva`nije.

Du{ko Jovanovi} je izjavio da su siroma{tvo, nezaposlenost i nedostatak obrazovawa najve}i problemi romske zajednice i da zbog toga {to ve}i broj dece mora redovno poha|ati {kolu i fakultete. Osim toga, u vojvo|anskim op{tinama s mnogobrojnom romskom zajednicom, pa i u op{tini Pan~evo u kojoj je Jabuka, bi}e ustanovqena kancelarija za probleme Roma, odnosno mesto koordinatora za romska pitawa. Na taj na~in bi}e olak{ana i poboq{ana komunikacija sa svim nivoima vlasti i kanalisani napori i programi za pomo} Romima, ~iji je najve}i broj u veoma te{koj situaciji.

– Siroma{tvo i nezaposlenost su generator gotovo svih nevoqa i zato moramo raditi na tome da konkretno pomognemo {to ve}em broju Roma da steknu obrazovawe, da bi mogli prona}i posao – rekao je Jovanovi}.

MINISTAR BRADI] U BRAZILIJI

Pet lokacija za UNESKO Cari~in grad, manastir Manasija, grad Ba~ sa okolinom, Raja~ke pivnice i Smederevska tvr|ava danas su Braziliji preliminarno uvr{teni u kulturna dobra koja }e biti nominovana za upis na Listu svetske kulturne ba{tine pri Organizaciji Ujediwenih nacija za obrazovawe, nauku i kulturu UNESKO. Preliminarna lista je usvojena tokom 34. zasedawa Komiteta za svetsku ba{tinu UNESKO, u glavnom gradu Brazila, gde delegaciju Srbije predvodi ministar kulture Neboj{a Bradi}.

SPORT

ponedeqak2.avgust2010.

c m y

16

DNEVNIK

FINA SVETSKI KUP U ORADEI

Jo{ jedan biser za {ampione sveta Srbija – Hrvatska 13:7 (4:0, 2:3, 5:3, 2:1) ORADEA: Bazen „Jon Aleksandresku, gledalaca: 600, sudije: Koganov (Azerbejxan) i Golderberg (SAD).

Igra~ vi{e: Srbija 8 (8), Hr-

vatska 12 (4),. Peterci: Hrvatska 1 (1).

SRBIJA: Soro, Avramovi}, Goci} 3, Udovi~i} 3, Vapenski, D. Pijetlovi} 2, Niki}, Aleksi}, Mili~i}, Filipo-

vi} 3, Prlainovi}, Mitrovi} 2, G. Pijetlovi}.

HRVATSKA: Brzica, Buri}, Bo{kovi}, Dobud, Jokovi}, Kara~ 1, Muslim, Bu{qe 2, Sukono 3, Bara} 1, Hini}, Buquba{i}, Pavi}.

Posle trofeja Svetske lige u Ni{u, vaterpolisti Srbije

osvojili su jo{ jedan. Naime, u finalu FINA Svetskog kupa, koji je igran u rumunskom gradu Oradei, izabranici Dejana Udovi~i}a savladali su reprezentaciju Hrvatske 13:7. Tako su Srbi odbranili trofej koji su 2006. godine osvojili zajed-

IZJAVE POSLE FINALA

Oradea ve} zaboravqena Najboqi igra~ turnira Vawa Udovi~i} bio je zadovoqan nakon trijumfa u finalu nad Hrvatima.

- Uradili smo dobar posao, sve nam je i{lo od ruke, ali Oradeu ve} zaboravqamo. Drugi ispit ovog leta polo`ili smo sa najvi{om ocenom. Siguran sam da mo`emo jo{ boqe, sada se okre}emo pripremama za Evropsko prvenstvo u Zagrebu - rekao je Vawa Udovi~i}.

Najboqi golman Slobodan Soro je istakao da je ekipa bila najboqa u najva`nijim susretima.

- Uvek je lepo kada se osvoji ovakav trofej. Hrvatska je odli~na ekipa, ali

sada nije imala {anse protiv ovakvog izdawa na{e ekipe - rekao je Soro.

Selektor Dejan Udovi~i} kratko je prokomentarisao: - ^estitam ekipi. Oni mogu jo{ boqe.

Selektor Hrvatske ratko Rudi} sportiski je ~estitao delfinima.

- Srabija je fizi~ki bila pripremqenija i to se videlo. Bili su br`i, ja~i i boqi.

Filip Filipovi} je postigao tri gola u finalu.

- Bio je ovo moj drugi FINA Svetski kup. Nismo o~ekivali ovakav me~, ali presre}an sam {to se sve ovako odvijalo. Hrvatska je odli~na ekipa i nije je lako pobe-

diti i sa golom prednosti, a ne ovako kako smo mi to u~inili - rekao je Filipovi}. @ivko Goci} je, tako|e, dao tri gola.

- Nismo bili optere}eni rezultatom, ali kada je susret po~eo videla se na{a ve}a `eqa za pobedom. ^estitam ekipi na osvajawu drugog trofeja u sezoni.

Andrija Prlainovi} je istakao da je i ulazak u finale bio veliki uspeh.

- Ovakav trijumf je, naravno, drag i daje nam motiv da se {to boqe pripremimo za Zagreb - rekao je Prlainovi}.

Milan Aleksi} je rekao: - Od samog po~etka smo odigrali kako treba. Igra~ vi{e bio je besprekoran, odli~no smo se branili. Presre}an sam.

no sa igra~ima Crne Gore. U borbi za tre}e mesto [panija je pobedila SAD 12:8.

Pored Hrvata, [panaca i Amerikanaca vizu za Svetsko prvenstvo, koje }e se slede}e godine igrati u [angaju, overili su i doma}ini Rumuni, koji su u utakmici za peto mesto savladali Australiju 9:5.

Prve ~etiri ekipe iz Oradee direktno su se plasirale na SP, ali po{to je Srbija vizu overila jo{ u Ni{u, sada su vrata [angaja otvorili Rumuni. U me~u za sedmo mesto Kina je savladala Iran 20:5.

Delfini su u finalu u Oradei potpuno deklasirali izabranike Ratka Rudi}a i tako im se revan{irali za poraz iz prvog kola takmi~ewa po grupama. Iako, se o~ekivao neizvestan duel, posle prethodnih susrate ove dve reprezentacije, u bazenu „Jon Aleksandresku“ igrala je samo jedna selekcija - Srbija.

Sve je funkcionisalo u redovima izabranika Dejana Udovi~i}a, od odbrabne, pa preko napada, do realizacije sa

SVETSKO PRVENSTVO U MINHENU

Zlati} overio vizu za London Srpski strelac Andrija Zlati} prvi je srpski sportista koji osvojio olimpijsku vizu za London. Zlati} je na Svetskom prvenstvu, koje se odr`ava u nema~kom gradu Minhenu, osvojio ~etvrto mesto u ga|awu MK pi{toqem sa 659,6 (567) krugova, a uz to je Streqa~kom savezu i Olimpijskom komitetu Srbije doneo prvu vizu za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine. Andrija je u finale u{ao sa tre}im rezultatom, ali je u finalu lo{e ga|ao (92,6), pa je tako izgubio priliku da osvoji medaqu.

Damir Mikec zauzeo je 14. mesto sa 559, a Dimitrije Grgi} 42. poziciju sa 550 krugova. Zlato je pripalo Japancu Tomajaki Masudi sa 669,7 8572), srebro Korejcu Daemijungu Liju sa 665,2 (567), bronza Kazahstancu Vje~eslavu Podlesniju sa

662,1 (568). Prva ~etiri strelca su uzela vize za OI. - Olimpijska viza vredi mi kao i zlatna medaqa, iako mi je `ao {to sam ispustio {ansu za odli~je. Malo mi je smetalo lo{e svetlo u dvorani za finale, iamo sam grupu gore desno {to je i uticalo da „ubijem“ sedmicu i dve osmice. Dobro sam se pripremao, sada opu{teno ulazim u takmi~ewe vazdu{nim pi{toqem i verujem da }e i tamo biti dobrih rezultata - rekao je Zlati}.

Andrea Arsovi}, evropska prvakiwa vazdu{nom pu{kom iz Marakera, u Minhenu je ovim oru`jem osvojila 11. mesto sa 397 krugova. Ina~e, Andrea je sa pet takmi~arki, koje su imale isti broj krugova kao i ona raspucavala za finale. Mesta u finalu bilo je za tri, a Arsovi}eva je u raspucavawu imala najlo{iji rezul-

tat (48 krugova). Ivana Maksimovi} je zauzela 85. mesto sa 390, a Lidija Mihajlovi} 92. sa 390 krugova od 138 takmi~arki. U osnovnom delu Kineskiwa Siling Ji sa 400 krugova izjedna~ila je apsolutni svetski rekord. U ekipnoj konkurenciji Srbija se plasirala na 18. poziciju sa 1.177 krugova. Zlato je osvojila Nema~ka sa 1.190, srebro Kina sa 1.189, a bronzu SAD sa 1.188 krugova.

Samo je Stevan Pletikosi} sa 592 kruga MK pu{kom 60 le`e}i uspeo da pro|e eliminacije i da se plasira u kvalifikacije, koje }e se pucati danas. Nemawa Mirosavqev je imao 589, a Milenko Sebi} 587 krugova, {to nije bilo dovoqno za dana{we kvalifikacije. Ukupno je u~estvovalo 146 strelaca u eliminacijama, a u kvalifikacije je pro{lo 77, na`alost Mirosavqev je bio prvi ispod

crte u svojoj grupi. U ekipnom delu Srbija je zauzela 26. mesto u konkurenciji 40 reprezentacija sa 1.768 krugova. Zlato su uzeli Amerikanci sa 1.791 krugom ispred Koreje sa istim brojem krugova i Rusije sa 1.790. Kod juniora su eliminacije pro{li Marko @ivi} (586) i Borislav Maziwanin (584) i danas }e ga|ati kvalifikacije. Igor ^otra sa 573 kruga nije uspeo. Ekipno smo bili 18 sa 1.743 kruga. Zlato su uzeli Poqaci (1.777), srebro Nemci (1.776), a bronzu SAD (1.774).

Pored Pletikosi}a na vatrenu linuju danas }e i juniorke u eliminacijama vazdu{nom pu{kom (Katarina Biser~i}, Ta{ana Bogatinovski i Dragana Todorovi}). U ga|awu glinenih golobova nastupi}e senior Nenad Mamuzi} i junior Nemawa Smiqani}.

G. M.

igra~em vi{e i mawe. Uz, to opet je na golu Srbija imala fenomenalnog Slobodana Sora. Odli~no su delfini otvorili me~ i ve} posle prve ~etvrtine vodili sa 4:0. Golove su postigli Goci} i Udovi~i}. Tek sredinom druge deonice Hrvati su uspeli da postignu prvi gol, preko Kara~a. Filipovi} ponovo vra}a Srbe na plus ~etiri, a onda smawuje Sukno iz peterca.

Mitrovi} posti`e gol za 6:2, a Bu{qe u fini{u smawuje na 6:3. U tre}oj deonici opet odli~na igra na{ih, a kao rezultat takve igre delfini odlaze na {est razlike (10:4) majstorijom Udovi~i}a. Do kraja te deonice na{i odr`avaju visoku prednost. Sli~na slika vi|ena je i u posledwoj ~etvrtini, ali iako su na{i malo popustili i napravili nekoliko gre{aka Hrvati to nisu uspeli da iskoriste.

Za najboqeg golmana turnira progla{en je na{ Slobodan Soro, MVP Svetskog kupa je Vawa Udovi~i}, a najboqi strelac je Hrvat Sando Sukno.

G. M.

SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak2.avgust2010.

17

RANG-LISTA NAJSKUPQIH BEKOVA

Kolarov tre}i na svetu

Stojkovi} s prvotimcima Sportinga Vladimir Stojkovi} pojavio se na treningu A tima Sportinga i ovo iznena|ewe portugalski novinari okarakterisali su kao dobar znak da bi srpski golman mogao da konkuri{e za startnu postavu tima iz Lisabona. Stojkovi} se krajem pro{le nedeqe vratio sa produ`enog odmora nakon Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, a trener Paulo Ser|o ga je odmah prikqu~io kandidatima za najja~i sastav.

O~ekuje se da }e nekada{wi golman Crvene zvezde, Nanta, Vitesea i Hetafea dobiti priliku da uz Ruija Patrisija i Tijaga ravnomerno konkuri{e za mesto prvog golmana ve} narednog ~etvrtka u revan{ me~u tre}eg kola Lige Evrope. Od sudbine Vladimira Stojkovi}a u Lisabonu mogla bi da zavisi i wegova reprezentativna karijera, s obzirom da je pre nekoliko dana izjavio da je blizu odluke da ne brani za orlove dok ne na|e klub u kome }e konstantno braniti.

Srpski reprezentativac Aleksandar Kolarov u{ao je u istoriju na{eg i svetskog fudbala, jer je postao tre}i najskupqi bek u istoriji ovog sporta, za koga su ~elnici wegovog novog kluba Man~ester sitija platili obe{te}ewe 22,7 miliona evra. Nakon ovakvog transfera, Kolarov je postao drugi najskupqi srpski fudbaler, odmah iza Save Milo{evi}a, za koga je italijanska Parma svojevremeno platila 25 miliona evra.

Sa nedeqnom platom od 90.000 funti, Kolarov }e biti i drugi najpla}eniji na{ fudbaler, odmah iza Nemawe Vidi}a i to po{to igra~ gradskog rivala Man~ester junajteda potpi{e ve} dogovoreni novi ugovor po kojem }e svakog vikenda biti bogatiji za 105.000 engleskih nov~anica. Srbin se nalazi na tre}em mestu liste najskupqih bekova planete tik iza Brazilca Danija Alve{a, koji je Barselonu ko{tao 41,5 milion evra, i [panca Serhija Ramosa, koji je od madridskog Reala dobio 27 miliona evra.

Top pet najskupqih bekova: 1. Dani Alve{ (Brazil/Seviqa - Barselona, 2008.) 41.500.000 evra, 2. Serhio Ramos ([panija/Seviqa - Real Madrid 2007.)

27.000.000, 3. Aleksandar Kolarov (Srbija/Lacio Man~ester siti, 2010.) 22.700.000, 4. Juri @irkov (Rusija/CSKA Moskva - ^elsi, 2009.) 21.000.000, 5. Glen Xonson (Engleska/Portsmut - Liverpul, 2009.)

20.500.000.

U{ao u fudbalsku istoriju: Aleksandar Kolarov

PARTIZAN DANAS PUTUJE U HELSINKI

Moreira preska~e revan{?

Stefan Babovi}

Babovi} sve bli`i Partizanu Fudbaler francuskog Nanta i nekada{wi mladi reprezentativac Srbije Stefan Babovi} (23) nalazi se blizu povratka u Partizan. Babovi} ve} neko vreme trenira sa igra~ima crno-belih. On je ugovorom vezan za francuski Nant, koji se nalazi u te{koj finansijskoj situaciji, pa je mogu}e da bude oslobo|en ugovornih obaveza bez ikakvog obe{te}ewa.

Za Stefana Babovi}a interesovawe pokazuju nema~ki klubovi Keln i Minhen 1860, a prema navodima beogradskih medija ~elnici Partizana po~e}e ovih dana pregovore sa Stefanom Babovi}em u vezi eventualnog prelaska u Humsku. Stefan Babovi} je ponikao u Partizanu, iz kojeg je 2006. godine pre{ao u OFK Beograd. Tokom karijere nastupao je jo{ za Nant i holandski Fejenord, gde je prethodnih {est meseci bio na pozajmici. U Partizan su se ovog leta vratila dvojica biv{ih igra~a, Ivica Iliev i Milan Smiqani}.

Jo{ ~etiri dana ostalo je do odluke da li }e Partizan igrati plej -of za plasman u Ligu fudbalskih {ampiona. Crno – beli u sredu, u Helsinkiju, igraju revan{ tre}eg kola kvalifikacija, uz lepu prednost od 3:0.

Od prvog me~a do danas ekipe su na razli~ite na~ine ,,ubijale dane’’. Finci su igrali doma}e prvenstvo dok su Beogra|ani do subote popodne odmarali. Barem oni koji su bili prvotimci u prvom me~u.

Heksinki je sa~uvao lepu prednost u doma}em prvenstvu, savladav{i VPS sa 3:0 (2:0).

Strelci su bili rezerve u Beogradu,Pelvas, Parika i Vesto.

Kao i do sada, strateg Murinen postavio je sistem 3-5-2. HJK je nastavio jo{ jednu obi~aj, dva od

tri gola postigli su izme|u 30. i 40. minuta. Igrao je i vezista Davda Ba, zbog iskqu~enja protiv Ekranasa bio je odsutan u Beogradu.

SENTA OSTALA BEZ VRSNOG NAPADA^A

Vukobrat u Zemunu Srpskoliga{ Senta ostao je bez vrsnog napada~a Danila Vukobrata, koji je pristupio prvoliga{u Zemuna. Slobodan Kustudi}, {ef Stru~nog {taba i ~elnici Zemuna borvili su u Senti i po svemu sude}i odradili dobar posao, pa se po zavr{etku priprema u Horgo{u vra}aju s poja~anim navalnim redom.

Vukobrata je pre dolaska u Sentu branio boje Kikinde i ^SK Pivare iz ^elareva. Predstavnici provliga{a brzo su se dogovorili sa ~elnicima Sente i Vukobratom oko anga`mana.

Zemun je bio zainteresovan da u svojim redovima vidi i Vitomira Nikolina, igra~a prvoliga{kog formata koji je nedavno prostupio Senti. Me|utim, trener srpskoliga{a iz varo{i sa Tise Banislav Bulatovi} ka`e da Senta nije bila voqna da

Slobodan Kustudi}

se odrekne wegovih usluga, a i Nikolin trenutno planove vezuje za Sentu.

M. Mitrovi}

Kuzmanovi} veruje u Zvezdu Fudbaler [tutgarta i srpske reprezentacije Zdravko Kuzmanovi} veruje u prolaz Crvene zvezde u narednu rundu kvalifikacija za Ligu Evrope. Kuzmanovi} nikada nije krio da je veliki navija~ Zvezde i priznaje da mu je te{ko pao poraz od Slovana u prvom susretu u Beogradu (1:2).

- Dobro je {to su svi na{i klubovi ostvarili dobre rezultate na startu evrokupova. Jedino mi je `ao poraza Crvene zvezde. Nisam gledao utakmicu jer sam u isto vreme igrao za [tutgart protiv Moldea u Norve{koj. Me|utim, siguran sam da }e Zvezda pobediti u Bratislavi i pro}i daqe - poru~io je Kuzmanovi}.

Revan{ utakmice tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope igraju se u ~etvrtak 5. avgusta.

Petrovi} u Vest Hemu Bez obzira na kvalitetne novajlije crno-beli u letwem prelaznom roku najve}e poja~awe dobili su iz svojih redova. Naime, uprava kluba odlu~ila je da Radosava Petrovi}a da zadr`i do kraja avgusta, {to prakti~no zna~i da ne}e pre}i u Porto, koji tako|e u~estvuje u Evropi.

Kako se prelazni rok bli`i kraju, a klub ho}e da proda ovog igra~a jasno je da je Vest Hem pobedio u trci za wega.

IZ FK ZVEZDA

Radoslav Petrovi} (8) u akciji

Drugi tim Partizana u ~etvrtak je odigrao prijateljski me~ sa BASK–om i pobedio sa 2:0 (1:0). Strelci su bili [}epovi} i Miljkovi}, a na terenu je bio i Milan Smiaani}. Ono {to je Lola pokazao naslu}uje da bi vrlo skoro mogao da pomogne crno – belima. Mo`da ve} i u revan{u protiv Helsinkija.

- Imamo problem sa povredom Moreire –ka`e trener Aleksandar Stanojevi}. - Iako je izgledalo da nije ozbiqna sve se zakomplikovalo i ne znamo da li }e igrati u Finskoj. Putova}e sa nama, a o eventualnom nastupu odlu~i}u tek pred me~.

Nastup Krstaji}a i Sa{e Ili}a je gotovo izvestan, a pou~eni trenutnim problemima crno – beli su na probu doveli {topera Zorana Renduli}a (26, 190), do skora igra~a francuskog Grenobla, pre toga i ~a~anskog Borca.

Iako planiraju podmla|ivanje ekipe, Beogra|ani ipak tra`e iskusnog defanzivca.

Partizan danas (18 ) ~arter letom putuje u Helsinki. Plan za revan{ je napravqen, a trener Stanojevi} o tome ka`e.

- I pre prve utakmice znao sam kako }e Finci da igraju u revan{u. Uve{}e jo{ jednog {pica, a onda dugim loptama poku{ati da

Ke`man na meti Bre{e?

Povratnik u Seriju A Bre{a zainteresovana je za srpskog napada~a Mateju Ke`mana, ~lana PS@-a. Tridesetjednogodi{wi fudbaler u karijeri nastupao je za Partizan, ^elsi, PSV, Atletiko Madrid, Fenerbah~e, Zenit, pa bi mu ovo bio prvi anga`man u Kal~u.

- Bre{a mora da dovede sjajnog napada~a, iz velikog tima.

Moramo da sa~uvamo ovaj i stovorimo konkurentan tim, pa moramo i da malo potro{imo - izjavio je predsednik ekipe \ino Korioni ne precizirav{i ime `eqenog napada~a.

Ke`man je u karijeri postigao 231 gol na 453 me~a. Wegovo ugorov sa PS@-om isti~e 2011. godine. Ke`man je ovoga leta bio rezerva na ve}ini pripremnih me~eva svetaca, ali je ipak bio starter u minimalnoj pobe-

Mateja Ke`man

di nad Portom. Biv{i centarfor Partizana je igrao 49 puta za reprezentaciju Srbije i Crne Gore i postigoa 17 golova.

nas ugroze. Nije tajna da insistiraju na prekidima, koji su im najja~e oru`je. Ipak, u Beogradu su imali svega nekoliko, {to nam je taktika i za sredu. Mi }emo biti ne{to oprezniji jer nam je najbitniji prolaz, {to svakako ne zna~i i da }emo se braniti. Moramo nau~iti da se takmi~imo {to ponekad iskqu~uje lepotu igre.

U sredu }e igrati i Davda Ba ?

- On im je najopasniji igra~ i prvi plejmejker. Mnogo im je falio u Beogradu, posebno u prvom delu. Obrati}emo pa`wu na wega, ali pre svega insistirati na na{oj igri – istakao je Stanojevi}.

I. Lazarevi}

U Bratislavi 2.000 navija~a Jedan od vo|a navija~a Crvene zvezde Vladimir [avija potvrdio je da }e oko 2.000 navija~a crvenobelih krenuti u Bratislavu na revan{ me~ tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv doma}eg Slovana.

- Na{ ciq je da ispunimo 30 do 40 odsto stadiona, koji prima oko 13.000 gledalaca. Najva`nije je da se mi pojavimo tamo, bodrimo Zvezdu i {ta nam Bog da. Poraz u prvom me~u niko nije o~ekivao, ali moramo sada da se poka`emo. Ne mislimo da je sve izgubqeno - rekao je [avija.

Sulejmani blizu Vest Hemu ^lan Ajaksa Miralem Sulejmani sve je bli`i prelasku u londonski Vest Hem. Sulejmani bi u Vest Hem trebalo da do|e na jednogodi{wu pozajmicu, a nakon toga bi se dve strane dogovorile o eventualnom otkupu ugovora.

- Dolazak u Vest Hem }e biti novi po~etak za mene. Jedva ~ekam da odem iz Ajaksa, jer trener Martin Jol `eli da mi uni{ti karijeru - Miralem Sulejmani rekao je Sulejmani. xer Avram Grant imati jaku Vest Hem je ve} anga`ovao konkurenciju u {picu. Ajaks je jednog napada~a u ovom prelaumesto Sulejmanija doveo napaznom roku, Frederika Pikijona da~a AZ Alkmara Munira El iz Sent Etjena, tako da }e menaHamdauija.

18

SPORT

ponedeqak2.avgust2010.

DNEVNIK

NE JEWAVA TRKA ZA KAPITENOM I NAJBOQIM STRELCEM VOJVODINE

Mr|a u Bordou?

Jo{ se ne zna gde }e kapiten i najboqi strelac Vojvodine Dragan Mr|a nastaviti karijeru. Zna se da su pregovori s jednim inostranim klubom u toku, ali za sada iz kluba nisu `eleli da obelodane o kome je re~, jer ni{ta nije kona~no. Prema spekulacijama ovda{wih medija, francuski Bordo je najbli`i anga`ovawu prvog strelca na{e lige u minulom {ampionatu.

Novosadska Vojvodina saop{tila je na svojim internet stranama da je reprezentativac Srbije Dragan Mr|a postao ~lan francuskog prvoliga{a Bordoa. Generalni sekretar Vojvodine Radisav Rabrenovi} izjavio je u petak, jo{ jednom demantuju}i da reprezentativac Srbije prelazi u Partizan “da }e se Mr|a ju~e obavezati na vernost jednom evropskom klubu”.

Dragan Mr|a i daqe vru}a roba

Rabrenovi} nije `eleo javno da saop{ti ime kluba, a francuski mediji najavili su u svojim subotwim izdawima da je u pitawu Bordo, klub koji je pre nekoliko dana anga`ovao {topera Crvene zvezde

Vujadina Savi}a. Pored Bordoa, za Mr|u su bili, prema pisawu medija, zainteresovani Bursa, Trabzon i Erkules, koji je prakti~no postigao dogovor sa klubom i igra~em, ali za sada nije pru`io bankarske garancije.

Beogradski Partizan bio je u vi{enedeqnim pregovorima sa upravom novosadskog kluba ali su obe strane svaki put kada bi informacije o susretima procurele u javnost demantovale da je takav posao mogu}.

Mr|i }e anga`man u Bordou biti tre}i poku{aj u inostranstvu, posle boravka u belgijskom Lirsu i Varegemu (2005-2007) i ruskom Himkiju (2007-2008). U Srbiji je igrao za Crvenu zvezdu, Jedinstvo sa Uba i novosadsku Vojvodinu, a minule sezone bio je golgeter Jelen superlige i u~esnik Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

PIRELI KUP U SAD

Gde Muriwo stao, Benitez produ`io Fudbaleri Intera ubedqivo su pobedili Man~ester siti (3:0) u prvoj utakmici na ameri~koj turneji. Rafael Benitez mo`e da odahne. Wegov Inter nastavio je tamo gde je stao Muriwov. Fudbaleri aktuelnog prvaka Evrope su impresivno po~eli ameri~ku turneju – pobedom nad Man~ester sitijem sa 3:0 (1:0) u 14. izdawu Pireli kupa koji je odigran u Baltimoru.

- Veoma sam zadovoqan igrom koju je prikazao moj tim. Imali smo ideju da demonstriramo na{u spremnost i da mladi igra~i dobiju priliku - rekao je novi

trener Intera Rafa Benitez.

Golove za tim iz Milana postiglil su Nsofor Viktor Obina, Kristijan Biragi i Leskot (autogol). Prvo poluvreme bilo je sve samo ne prijateqsko, s obzirom da je obilovalo grubim faulovima. Sudija je podelio tri `uta i jedan crveni karton.

Iskqu~ewe je ve} u 21. minutu zaradio Patrik Vijera zbog udarawa laktom Marka Materacija. Dejan Stankovi} u{ao je u igru u 62. minutu umesto Kambijasa, dok Aleksandar Kolarov jo{ uvek nije sa svojim novim timom iz Man~estera.

Rafael Benitez

Tvente osvojio Superkup

Liverpul vra}a Aurelija

Fudbaleri Tventea pobedili su Ajaks 1:0 (1:0) u Suprkupu Holandije (Trofej Johana Krojfa) i potvrdili dominaciju u zemqi lala.

Aktuelni {ampion slavio je protiv slavnih kopqanika golom Luka De Jonga u osmom minutu me~a posle o~ajne gre{ke golmana Stekelenburga i defanzivca Van der Vila.

Ajaks je bio neubedqiv pred svojim navija~ima, a nemo} amsterdamskog tima potvrdio je wegov najboqi igra~ i kapiten Luis Suares koji je iskqu~en ve} u prvom poluvremenu.

Ajaks mora brzo zaboraviti ovaj poraz i okrenuti se revan{u tre}eg kola kvalifikacija za Ligu {ampiona protiv gr~kog PAOKa. Solunski tim je golom Vladimira Ivi}a stekao blagu prednost igrav{i 1:1.

Menaxer fudbalera Liverpula Roj Hoxson odlu~io je da vrati u ekipu Brazilca Fabija Aurelija. Tim sa Enfilda je ostao bez levog beka u letwem prelaznom roku, po{to je Emilijano Insua pre{ao u Fiorentinu, dok je Aureliju istekao ugovor. Po{to su neki potencijalni transferi na toj poziciji propali, uprava Liverpula je u dogovoru sa Hoxsonom odlu~ila da pozove Fabija Aurelija da potpi{e novi ugovor.

- Pozvali smo ga da se vrati u klub, {to je on prihvatio. Odu{evqen sam {to }e opet biti sa nama. Naravno, mi }emo poku{ati da dovedemo jo{ jednog igra~a na poziciji levog beka, ali }e nam i prisustvo Fabija Aurelija mnogo zna~iti u narednoj sezoni - rekao je Hoxson.

Fabio Aurelio je stigao u Liverpul 2007. godine iz Valensije. U junu mu je istekao ugovor, koji nije produ`io nakon odlaska Rafaela Beniteza iz tima. Ipak, na poziv Roja Hoxsona odlu~io je da se vrati.

Sjajan debi Anrija Francuz Tijeri Anri na fenomenalan na~in je po~eo novu etapu svoje karijere u Wujork Red Bulsima. Biv{i fudbaler Monaka, Juventusa, Arsenala i Barselone bio je dvostruki asistent u remiju wegovog tima na svom debiju u MLS ligi. Red Bulsi su igrali 2:2 sa Hjuston Dinamom u gostima, a oba gola koja je namestio Anri, postigao je Huan Pablo Anhel.

Wujor~ani su dva puta vodili u Hjustonu, prvo u 10, a onda i u 58. minutu, ali su doma}i igra~i oba puta uspevali da se vrate u egal. U 24. minutu izjedna~io je Dejvis iz penala, a u 89.

Mulan je osigurao bod. U me|uvremenu, u 44. minutu Dinamo je ostao sa igra~em mawe na terenu jer je Palmer iskqu~en.

Tjeri Anri (levo)

EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE U SLOVA^KOJ

Jo{ jedan poraz Srbija – Danska 27:24 (15:10)

Hala Pasinki, gledalaca: 400, sudije: Le{inski i Pi}ota (Poqska). Sedmerci: Srbija 2 (1), Danska 4 (3).

SRBIJA: Dimitrijevi} 5, Ili} 4, Stankovi} 4, Joki} 3, Markez 3, Zelenovi} 2, Beo~anin 1, Nikoli} 1, Vukovqak 1, \or|i}, Xami}, Me{ter, Mili}, Pu{ica.

DANSKA: Lauge 6, Larsen 5, Porup 4, Larsen 2, Lingard 2, Miler 2, Olsen 2, Bilkerfeld 1, Hedegard Karlsen 1, Jakobsen 1, Uth 1, Agard, Hansen, B. Hansen.

Mu{ka juniorska rukometna reprezentacija Srbije, igra~i do 20 godina, pora`ena je od selekcije Danske rezultatom 27:24 (15:10) u me~u drugog kola grupe B na Evropskom prvenstvu u Slova~koj. Najefikasniji u selekciji Srbije bio je Dimitrijevi} sa pet golova, dok su Ili} i Stankovi} ubacili po ~etiri.

U pobedni~kom timu najboqi je bio Porup sa ~etiri gola. Francuska je u prvom me~u drugog kola pobedila ^e{ku 34:31. Prvo mesto na tabeli grupe B dr`e Danska i Francuska sa po ~etiri boda. Srbija i ^e{ka su trenutno bez bodova. Srbija }e danas od 16 ~asova igrati protiv ^e{ke, dok }e se od 18 sati sastati Danska i Francuska. Danska i Francuska igra}e u nastavku takmi~ewa za plasman od prvog do osmog mesta na EP, dok }e se Srbija i ^e{ka boriti za plasman od devetog do 16. mesta.

- Kada smo gledali me~ Danaca sa ^esima, znali smo da }emo imati te`ak posao. Danci su zaslu`eno pobedili. Na EP imamo {est novih igra~a i mislim da imamo veliki potencijal u wima. Siguran sam da }e oni to u budu}nosti i pokazati. Ve} smo po~eli pripreme za Svetsko prvensto - rekao je selektor Igor Butulija.

EVROPSKO PRVENSTVO U BARSELONI

Viktoru Retlinu zlato u maratonu Ju~e prepodne, posledweg dana na 20.

Evropskom seniorskom prvenstvu u atletici, nastupili su samo maratonci. Na startu se pojavilo ~ak 64 takmi~ara, a vremenske prilike, kao i dan ranije kod dama, pogodovale su maratoncima koji vole da tr~e po vru}ini i u velikoj vla`nosti vazduha.

Zlato je pripalo [vajcarcu Viktoru Retlinu, koji je stazu dugu 42.195 metara istr~ao za 2 sata, 15 minuta i 31 sekundu i kroz liniju ciqa pro{ao s gotovo dva i po minuta prednosti u odnosu na drugoplasiranog [panca Hoze Manuela Martineza. Tre}e mesto i bronzana medaqa pripali su Rusu Dmitriju Safronovu, a trku je zavr{ilo 45 maratonaca.

U po~etku je ritam trke diktirao Italijan Ru|ero Pertile, koji je vodio na petom kilometru.

Ve} na 10. km na ~elu je bio Rus Juri Abramov, a Retlin se stalno dr`ao u vode}oj grupi. Safronov, Retlin i Martinez na{li su se na ~elu posle 15 kilometra i time nagovestili da imaju potencijal za osvajawe medaqa. Me|utim, ta~no na polovini, na ~elo je izbio Francuz Tjori. Napad Francuza nije dugo trajao i, negde izme|u 25. i 30. kilometra Viktor Retlin krenuo je u napad i stekao laganu prednost. Takti~ki je [vajcarac odli~no tr~ao i na 35. kilometru imao je ~itav minut prednosti u odnosu na Martineza.

Bilo je jedino pitawe ima li Retlin snage da izdr`i do kraja, a odgovor na to pitawe stigao je na 40. kilometru, kada je prednost pove}ao u odnosu na {panskog reprezentativca na skoro dva minuta, koji je, opet, imao gotovo ~i-

Rezultati mu{kog maratona 1. Retlin ([vajcarska) 2:15:31, 2. Martinez ([panija) 2:17:50, 3.

Safronov (Rusija) 2:18:16, 4. Pertile (Italija) 2:19:33, 5. Viqalobos ([panija) 2:19:56, 6. Iglesias ([panija) 2:20:14, 7. Burifa (Italija) 2:20:35, 8. Merien (Velika Britanija) 2:20:42, 9. Sokolov (Rusija) 2:20:49, 10. Feiteira (Portugal) 2:21:28 sati itd.

Detaq s maratonske trke u Barseloni

tav minut preimu}stva u odnosu na Rusa Safronova i prakti~no je tada trka bila i re{ena. [vajcarac je ciqem pro{ao bez problema, slave}i veliki trijumf u veoma jakoj konkurenciji.

- Ovo je bio moj 19. maraton, a ose}ao sam se kao da tr~im prvi put na najdu`oj stazi - rekao je egzaltirani Viktor Retlin. - Nadao sam se da }u tr~ati dobro, ali nisam znao koliko mogu da napravim. Moja karijera je i{la ka zavr{etku pre ovog maratona, a sada mogu samo da ka`em da sam se vratio na velika vrata. Ose}am se sjajno! Tokom trke nisam bio ube-

Safronov patio Zanimqiva je bila izjava bronzanog Rusa Dmitrija Safronova, koji je po zavr{etku maratonske trke rekao: - Bio je ovo te`ak maraton i bilo je veoma, veoma vru}e. Ve}im delom trke sam patio. @eleo sam da uhvatim vode}u grupu i to m i je uspelo negde oko 30. kilometra. Pomislio sam u sebi: Nastavi samo tako i ponosan sam na na~in na koji sam istr~ao posledwa dva kilometra.

|en da mogu da pobedim, ve} sam samo nastojao da budem konkurentan do kraja, pa {ta bude. Volim da tr~im po vru}ini i, porede}i ovu trku s onom sa SP iz Osake 2007. godine, mogu da ka`em da je vreme bilo - hladno.

Viktor Retlin je veoma iskusan takmi~ar koji }e u oktobru napuniti 36 godina. U karijeri je osvojio srebrnu medaqu na EP u Geteborgu 2006. godine, dok je 2007. godine u Osaki bio bronzani na Svetskom prvenstvu. Zanimqivo je da mu je u februaru 2009. godine otrivena tromboza tokom leta iz Ujediwenih Arapskih Enirata, a kasnije je dobio i duplu plu}nu emboliju, zbog koje je odustao od Londonskog maratona i morao je da miruje i prima lekove za oporavak krvi tokom punih {est meseci. Ipak, u Barseloni je dokazao da je bolest iza wega i da, i pored poznih sportskih godina, ima jo{ puno toga da poka`e na najve}oj sceni.

A. Predojevi}

EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE U LITVANIJI

Sre}a okrenula le|a Srbija – Litvanija 66:67 (14:22, 23:12, 19:17, 10:16) SRBIJA: Petkovi} 5, Vujo{evi} 15 (3 sk, 4 as), Lambi}, Nasti} 10, Bogdanovi} 8 (7 sk), Igrutinovi}, Lukovi}, Gujani~i} 4, Dumi} 2, Drenovac 4, Sila|i 14 (5 sk), Be{ovi} 4.

LITVANIJA: Simanavicijus 3, Pukis 12, Aniulis, Ulanovas 5, Redikas 11 (4 sk), Mazelis, Mockevicijus, Sabonis, Skucas 11 (7 sk), ^izauskas 15 (8 sk), Jakstas 2 (4 sk), Valanciunas 8 (14 sk).

Mu{ka juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije, igra~i do 18 godina, nije uspela da se plasira u finale Evropskog prvenstva, koje se odr`ava u Litvaniji. Srbija je u polufinalu posle velike borbe pora`ena od doma}ina turnira rezultatom 67:66.

Srbiji je sre}a okrenula le|a u posledwim sekundama polufinala Evropskog prvenstva za igra~e do 18 godina. Orli}i su usred Viqnusa tokom celog me~a nadigravali favorizovanog doma}ina - selekciju Litvanije, a onda su se u posledwa tri minuta zamrzli - izgubili prednost od 13 poena (66:53) i trku za zlatnu medaqu - kraj 66:67! Samo 21 sekundu pre posledweg zvuka sirene na semaforu je bilo 66:66 i lopta u posedu selekcije Srbije. Nasti} je proma{io za tri poena, a Petkovi} napravio li~nu gre{ku nad Skucasom, koji je bio precizan samo jednom, ali to je bilo dovoqno za kona~an rezultat.

Dramati~no i neizvesno od po~etka do kraja polufinala.

Prvih deset minuta me~a pripalo je favorizovanom doma}inu, koji je imao prednost i od deset poena. Srbija je imala pote{ko}a u odbrani i mu~ila je stara muka - lo{ {ut sa linije 6.25 metara. Me|utim, kada su se publika i ekipa Litvanije opustili, misle}i da im, kao i do sada, niko ne mo`e ni{ta izabranici trenera Vlade Jovanovi}a su im priredili iznena|ewe - poja~ali su igru u odbrani, povratili samopouzdawe i ~estim kontrama preuzeli dominaciju na terenu i uti{ali navija~e na tribinama. Vezanim poenima Drenovca, u 15 minutu, Srbija je bila u prednosti (30:26), a seriju do 34:26 predvodili su Vujo{evi} i Sila|i. Pred veliki odmor pripretio je Redikas, sa pet poena i prvom „trojkom“ za svoj tim, kada se primakao „orli}ima“

(35:32), ali im nije ugrozio vo|stvo do odlaska u svla~ionicu 37:36.

Rezultatska neizvesnost se nastavila i u tre}oj ~etvrtini, samo {to je borbu za finale u tom periodu bila okarakterisana sa mnogo brzopletosti u pronala`ewu re{ewa i proma{aja, lakih i te{kih {uteva. Litvanija je stigla Srbiju u 25. minutu (43:43), ali nije je i prestigla.

Nisu se „orli}i“ dali - Sila|i je atraktivnim zakucavawem „odsko~io“ na 50:46, da bi ekipu iz nove opasnosti (50:49) izvukao Bojan Bogdanovi} (54:49).

Imali su vo|stvo od devet poena (60:51), a posle novog NBA zakucavawa Sila|ija i plus 11 (64:53). ^uvali su prednost, ali nisu umeli daje sa~uvaju do kraja.

Srbija }e danas od 18 ~asova igrati za bronzanu medaqu.

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak2.avgust2010.

19

TURNIR U LOS AN\ELESU

VELIKA NAGRADA MA\ARSKE

Tipsarevi} ispustio finale

Trijumf Vebera na Hungaroringu

Srpski teniser Janko Tipsarevi} nije uspeo da se plasira u finale turnira u Los An|elesu, po{to je u polufinalu pora`en od Amerikanca Sema Kverija sa 2:1. Kveri je po setovima slavio sa 6:7 (3), 7:6 (5), 6:4 u me~u koji je trajao dva sata i 47 minuta.

Nakon {to je u taj brejku dobio prvi set, i u drugom je igran taj brejk, u kome je srpski teniser vodio sa ~ak 5:1, ali je potom Kveri dobio {est poena za redom i izjedna~io u setovima.

Tre}i set ameri~ki teniser dobio je sa 6:4 i u finalu }e se sastati sa prvim nosiocem, Britancem Endijem Marijem, koji je u polufinalu pobedio [panca Felisiana Lopeza sa 2:1 u setovima - 6:0, 1:6, 6:4.

- Zadovoqan sam igrom, ali ovaj me~ nisam smeo da izugbim.

Australijanac Mark Veber za volanom Red Bula pobednik je Velike nagrade Ma|arske u {ampionatu Formule jedan, vo`ene na stazi Hungaroring.

Ovom pobedom Veber je preuzeo vo|stvo u generalnom plasmanu voza~a od Britanca Luisa Hamiltona iz Meklarena, koji nije

Rezultati

Janko Tipsarevi}

Nisam uspeo da iskoristim {anse koje su mi se ukazale, a mnogo sam proma{ivao u `eqi za vinerima. Kveri je u odlu~uju}im momentima znao da odigra kako

treba i zaslu`eno je u finalu rekao je Tipsarevi} posle me~a.

Turnir u Los An|elesu igra se za fond nagrada od 700.000 dolara.

ZAVR[EN PALI] OPEN

Zlohovoj vaza Slova~ka teniserka Zuzana Zlohova osvojila je sedmi Pali} Open, ~iji je nagradni fond iznosio 10.000 dolara. Za ovoj uspeh Zlohova je nagra|ena bodovima na svetskoj rang-listi, ~ekom 1.568 dolara, nagradama sponzora i tradicionalnim trofejom - plavom pali}kom vazom.

Zlohova je u finalu savladala Martinu Gleda~evu iz Bugarske. Jo{ u prvom setu je bilo vidqivo da je Bugarka isrpqena od polufinalnog duela od ~etiri seta od prethodnog dana i da }e te{ko odigrati me~ do kraja, pa je posle vo|stva Zlohove od 1:0 u setovima sportski ~estitala rivalki.

– O~ekivala sam ve}u borbu u finalu, jer je Martina ceo turnir dobro odigrala. Bila sam dobro pripremqena, nakon malih te{ko}a u prvom kolu

igrala sam sve boqe i boqe. U`ivala sam na Pali}u, i u igri i ambijentu, a kako mi ova sezona ba{ i nije najboqe krenula, nadam se da je ovo prekretnica – istakla je Zuzana Zlohova.

Zlohova je dan ranije ve} stigla do jedne pali}ke titule, zajedno sa Jasminom Kajtazovi} iz Bosne i Hercegovine savladala je dubl Gleda~eva – Mazali u tre}em setu.

Priznawa su finalistkiwama predali Miodrag Bardi}, predsednik Organizacionog odbora, direktori Du{an Milojkovi} i Aleksandar Nenadovi}, a nakon toga je Bardi} biranim re~ima pozdravio sve one koje su pomogli da se ovaj turnir odr`i i zahvalio se igra~icama na prikazanoj igri.

N. S.

TURNIR U SAN DIJEGU

Jelena slobodna, Ana na Perovu Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} slobodna je na startu VTA turnira u San Dijegu, koji se od 2. do 8. avgusta igra za nagradni fiond od 700.000 evra. U polufi-

Per. Jankovi}, koja je na turniru u San Dijegu prvi nosilac, u drugom kolu }e se sastati sa boqom iz me~a izme|u Ruskiwe Alise Klejbanove i Francuskiwe Aravan Ra-

drugom kolu bi igrala protiv boqe iz me~a Jaroslava [vedova Na|a Petrova, a u ~etvrtfinalu je mogu} me~ sa Poqakiwom Agwe{kom Radvanskom.

1. Veber (Australija, Red Bul) 1:41:05, 571 sata, 2. Alonso ([panija, Ferari) +17,821, 3. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +19,252, 4. Masa (Brazil, Ferari) +27,474, 5. Petrov (Rusija, Reno) +1:13,192, 6. Hulkenberg (Nema~ka, Vilijams) +1:16,723, 7. De la Rosa ([panija, BMV Zauber) +1 krug, 8.

Baton (V. Britanija, Meklaren) +1 krug, 9. Kobaja{i (Japan, BMV Zauber) +1 krug, 10.

Barikelo (Brazil, Vilijams) +1 krug, 11. [umaher (Nema~ka, Mercedes) +1 krug, 12. Buemi ([vajcarska,Toro Roso) +1 krug, 13. Lijuci (Italija, Fors Indija) +1 krug, 14. Kovalainen (Finska, Lotus) +3 kruga, 15. Truli (Italija, Lotus) +3 kruga, 16. Glok (Nema~ka, Virxin) +3 kruga, 17.

Sena (Brazil, HRT) +3 kruga, 18. Di Grasi (Brazil, Virxin) +4 kruga, 19. Jamamoto (Japan, HRT) +4 kruga.

Voza~i 1. Veber (Australija, RED Bul) 161 bod, 2. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 157, 3.

Fetel (Nema~ka, Red Bul) 151, 4. Baton (V. Britanija, Meklaren) 147, 5. Alonso ([panija, Ferari) 141, 6. Masa (Brazil, Ferari) 97, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 94, 8. Kubica (Poqska, Reno) 89, 9. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 38, 10. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 35, 11. Barikelo (Brazil, Vilijams) 30, 12. Petrov (Rusija, Reno) 17, 13. Kobaja{i (Japan, BMV Zauber) 17, 14.

Liuci (Italija, Fors Indija) 12, 15. Hilkenberg (Nema~ka, Vilijams) 10, 16. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 7, 17. De la Rosa ([panija, BMV Zauber) 6, 18. Algersuari ([panija, Toro Roso) 3.

Konstruktori 1. Red Bul 312 bodova, 2. Meklaren 304, 3. Ferari 238, 4.

Mercedes 132, 5. Reno 106, 6.

Fors indija 47, 7. Vilijams 40, 8. BMV Zauber 23, 9. Toro Roso 10.

Mark Veber sa trofejom

uspeo da zavr{i trku u Ma|arskoj. Drugo mesto na Hungaroringu prpalo je [pancu Fernadu Alonsu iz Ferarija, kontroverznom pobedniku pro{le trke u Nema~koj, dok je tre}i bio Nemac Sebastija Fetel iz Red Bula.

Fetel je, ina~e, imao pol poziciju pred trku u Ma|arskoj, sedmu ove sezone, ali jo{ jednom nije uspeo i da je iskoristi. Pored vo|stva u konkurenciji voza~a, Red Bul je pre{ao u vo|stvo i u konkurenciji konstruktora ispred Meklarena.

Veber je startovao sa druge pozicije, ali ga je ve} na startu pretekao Alonso. Me|utim, Veber je na ~eonu poziciju dospeo ve} u 16. krugu izlaskom bezbedonosnog vozila na stazu. Jedino Australijanac od vode}ih tada nije svratio do boksa. Kasnije se to pokazalo kao dobra taktika Red Bula. Uz taktiku i odli~no odvezen srdedwi deo trke, Veber je uspeo da sa~uva lidersku poziciju do kraja i zabele`i ~etvrtu pobedu u sezoni, a {estu u karijeri. Kqu~ni momenat bio je u 45. krugu, kada je Veber napravio dovoqnu razliku da se posle izlaska iz boksa vrati ispred Alonsa.

- Znao sam da }u kada budem imao tvr|e gume biti prvi. Fetelova kazna na trci bila mi je poklon, a nisam ih imao puno ove sezone - rekao je Veber.

Najve}i gubitnici trke u Ma|arskoj bili su Veberov kolega Sebastijan Fetel i Luis Hamilton. Fetel je zbog toga {to je ostavio veliko rastojawe izme|u sebe i Vebera iza sejfti kara dobio kaznu „pro|i kroz boks“ i tako izgubio priliku da se bori za

pobedu, pa je na kraju morao da se zadovoqi tre}im mestom. Hamilton je trku zavr{io u 24. krugu zbog kvara na bolidu. Ina~e, Meklaren je imao o~ajan vikend u Ma|arskoj. Pored peha Hamiltona, Xenson Baton, koji je startovao kao 11, na kraju je zavr{io kao osmi. Pored Alonsovog drugog mesta, Felipe Masa je ~etvrtom pozicijom upotpunio dobar vikend Ferarija. Rezulat karijere zabele`io je Rus Vitalij Petrov osvajawem petog mesta. [teta {to je Poqak Robert Kubica imao peh po~etkom trke, ina~e bi reno imao veoma uspe{an rezultat. Naime, u 16. krugu Kubica je prilikog izlaska iz boksa naleteo na bolid Adrijana Sutila, koji je ulazio u boks Fors Indije. Pri tom su oba voza~a o{tetila bolide. I dok je Sutil odmah odustao, Kubica je to u~inio tek posle nekoliko krugova. U isto to vreme peh je imao i Niko Rozberg iz Mercedesa, kojem je prilikom izlaska iz boksa otpao to~ak. Drugi voza~ Mercedesa, sedmostruki svetski prvak Mihael [umaher zavr{io je trku na 11. mestu, a osta}e zabele`eno da je fini{ trke obele`ila borba izme|u wega i wegovog biv{eg kolege iz Ferarija Brazilca Rubensa Barikela, koji sada vozi za Vilijams za 10 poziciju i jedan bod u trci. Na kraju je ve{tiji bio Brazilac, ali je prilikom preticawa umalo udario u zid. No, sre}om obi{ao je [umahera i na kraju osvojio 10. mesto.

Slede}a trka vozi se 29. avgusta za Veliku nagradu Belgije na stazi Spa Frankor{amp.

G. M.

BALKANIJADA U PLANINSKOM BICIKLIZMU Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi}

nalu je mogu} susret sa zemqakiwom Anom Ivanovi} koja na startu igra protiv Izarelke [ahar

zai, a u ~etvrtfinalu mogu}a protivnica joj je Francuskiwa Marion Bartoli. Ana Ivanovi} u

U finalu je projektovan me~ sa drugim nosiocem turnira, Australijankom Samantom Stosur.

TRKA U TURSKOJ

Jovanovi} obukao `utu majicu Mladi biciklista aran|elova~ke [umadije Uro{ Jovanovi} pobedio je u drugoj etapi Trabzon trofeja za juniore u Turskoj (kategorija 2.1) i obukao `utu majicu u konkurenciji blizu 50 juniora iz Turske, Bugarske, Sirije i Gruzije.

Uro{ Jovanovi} je stazu od 91 kilometra pre{ao za 2:30,15 minuta. Drugo mesto pripalo je Nikolaju Bojaxijevu iz Bugarske, dok je tre}i stigao Milo{ Stojanovi}, gost iz kraqeve~kog Metalca u timu ni{kog @eleznilara MBN. U generalnom plasmanu Uro{ Jovanovi} vodi ispred pobednika prve etape (hronometar) turskog bicikliste Ilhana ^elika. U vo`wi na hronometar na pobedni~kom Uro{ Jovanovi} postoqu na{ao se \or|e Stevanovi} (@elevanovi} zauzeo ~etvrto mesto, a Marko Danizni~ar MBN) koji je bio tre}i, dok je Uro{ Jolovi} osmo.

Deset medaqa za srpske takmi~are Srpski biciklisti osvojili su deset medaqa, po ~etir zlatne i srebrne i dve bronzane, na [ampionatu Balkana u planiniskom biciklizmu, ~iji je doma}in bio klub Orlovac na odli~noj stazi u Crnoj Travi.

-^etiri zlatne, ~etiri srebrne i dve bronzane medaqe su rezultat za svaku pohvalu, a ujedno i nagrada za trud vrednim doma}inima i organizatorima iz kluba Orlovac – naglasio je predsednik BS Srbije Dragan Dostani}, koji je otvorio takmi~ewe i pozdravio u~esnike i goste iz Bugarske, Kipra, Makedonije, Crne Gore, BiH i Srbije.- Zahvaqujemo se Ministarstvu omladine i sporta Srbije i svim prijateqima biciklisti~kog sporta na podr{ci, jer bez we ne bi bilo ni ovog sjajnog takmi~ewa. [ampionske titule od srpskih voza~a poneli su Bojan \ur|i} (elita), Aleksa Mari} (do 23 godine), Nikoleta Mitrovi} (`ene – elita) i Mirko Skandarski (ju-

niori). Vice{ampioni Balkana postali su Ivana Kosti} (`ene – elita), Oliver [trbac (do 23 godine), Ivan Tomi} (elita) i Jelena Eri} (juniorke). Bronze su osvojili Marko Simijonovi} (kadeti) i Nevena Davosir (juniorke).

Plasmani u trkama na [ampionatu Balkana u planinskom biciklizmu u Crnoj Travi - elita: 1. Bojan \ur|i}, 2. Ivan Tomi} (objica Srbija), 3. Lazar Tomi} (Crna Gora).

Do 23 godine: 1. Aleksa Mari}, 2. Oliver [trbac (obojica Srbija), 3. Kirjakos Sketos (Kipar).

Juniori: 1. Mirko Skandarski (Srbija), 2. Desislav Nedel~ev (Bugarska), 3. Leontios Kacuris (Kipar),4. Luka Nikoli}, 6.

Aleksandar Cvetkovi}, 7. Negovan Stana~kov (svi Srbija) itd. @ene – elita: 1. Nikoleta Mitrovi}, 2. Ivana Kosti} (obe Srbija), 3. Anelia Kara|ozova (Bugarska).

Juniorke: 1. Andria Hristoforu (Kipar), 2. Jelena Eri}, 3.

[ampion Balkana Bojan \ur|i}

Nevena Davosir (obe Srbija) itd.

Kadeti: 1. Kristos Loizou (Kipar), 2.Emir Ramovi} (Crna Gora), 3. Marko Simijonovi} (Srbija), 4. Dene{ Horvat (Srbija), 5.

Ivan Jovan (Srbija) itd.

Mla|i kadeti: 1. Dino Ramovi} (Crna Gora), 2. Boban Despotovi} (Crna Gora), 3. Jovan Jovanovski (Makedonija).

20

SPORT

ponedeqak2.avgust2010.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE

I srebro za sestre Moldovan Reprezentativke Srbije u kajaku Nikolina i Olivera Moldovan osvojile su srebrnu medaqu u disciplini K-2 200 metara na Evropskom prvenstvu za juniore i mla|e seniore, koje se odr`a-

mila He|i i Nineta Vad. Nikolina i Olivera Moldovan osvojile su prethodno zlatnu medaqu u disciplini K-2 500 metara.

Kajaka{i Marko Novakovi} i Dejan Terzi} osvojio su osmo mesto u finalu trci K-2 200 metara.

DNEVNIK

Tripkovi} u Malagi Bek Srbije Uro{ Tripkovi} (23, 197) karijeru }e nastaviti Unikahi sa kojom je potpisao dvogodi{wi ugovor.

Posle solidne sezone u Huventudu iz Badalone, sjajni {uter je za 200 hiqada evra pre{ao u Malagu. Partizan }e od Huventuda dobiti drugu ratu za Tripkovi}evo obe{te}ewe u visini od 180 hiqada evra. Uro{ Tripkovi} se trenutno oporavqa od operacije nerva u nozi zbog koje }e propustiti predstoje}e Svetsko prvenstvo u Turskoj.

Srpski reprezentativac je imao je odli~nu debitantsku sezonu u ACB ligi u dresu Huventuda gde je imao prosek od 50 posto {uta za tri poena. Ro|eni ^a~anin po me~u je ubacivao 11 poena i bio je drugi strelac tima. Huventud nije uspeo da se plasira u plejof ACB lige, a 23-godi{wi biv{i bek Partizana `eli da igra Evroligu.

Tripkovi} }e u septembru napuniti 24 godine, sedam sezona igrao je za crno-bele i postao jedan od najtrofejnijih igra~a u istoriji Partizana.

Uro{ Tripkovi}

KO[ARKA[KE VESTI

Nikolina i Olivera Moldovan

va u Moskvi. Sestre Moldovan su ostvarile rezultat od 38,97 sekundi. Prvo mesto pripalo je Portugalkama Terezi Porteli i Joani Vaskoncelos (38,61 sekunda), a tre}e su bile Ma|arice, koje su 200 metara pre{le za 39,03 sekunde. Za Ma|arsku su nastupile Zo-

Srpski takmi~ari ostvarili su rezultat od 34,50 sekundi. Pobedu je odnela posada Rusije (33,17 sekundi), ispred [panije (33,22) i Portugala (33,44). Juniorka Milana Trkqa osvojila je osmo mesto u B finalu na trci K-1 200 metara s rezultatom 48,23 sekunde.

ME\UNARODNO PRVENSTVO VOJVODINE

Pretwa vode}ima Na me|unarodnom otvorenom prvenstvu Vojvodine u {ahu, koje se igra u Novom Sadu, pet remija na prvih pet stolova iskoristili su [ari} i Leskur da se novim pobedama na|u me|u pratiocima vode}eg dvojica.

Parovi posledweg kola koji }e odlu~ivati o {ampionu i redosledu u samom vrhu su: Krjakvin – Nestorovi}, Leskur – Dra`i}, Petakov - Popovi}, Markovi} – [ari} i Novoselski – Todorovi}.

Va`niji rezultati 8. kola: Du{an Popovi} - Krjakvin remi, Dra`i} - Petakov remi, Nestorovi} - Novoselski remi, Sekuli} - M. Markovi} remi, G.N. Todorovi} - Radlova~ki remi, [ari} - Sr|anov 1:0, Tan~ik - Leskur 0:1, Marjanovi} - Mrkowi} remi, Bodiroga - S. ^abarkapa 1:0, Do. Popovi} - \urovi} 0:1, Andrejevi} - Strebkovs 1:0, Dabo-Perani} - D. Mladenovi}

1:0, Tomilova - Zowi} remi, Dimitrijevi} - Jovi} 0:1, Roga~ In|i} remi, L. Markovi} - Keravica 1:0, Grkovi} - Stojkovi} 0:1, Mihi} - Popr`en 1:0, Pe~urica - Peovi} 1:0, Pucovski Paro{ki 0:1, Desnica - Li~ina 0:1, D. Kova~evi} - Kawuh 1:0, Kozomora - Ujhazi 0:1, Braji} Drowi} remi, Ilij} - Kolakovski 1:0, G. Kova~evi} - S. Popovi} 0:1, Lukaji} - Bokan 1:0, itd.

Plasman posle 8. kola: 1-2.

Krjakvin, Dra`i} 6,5, 3-11. D. Popovi}, Novoselski, Sekuli}, Nestorovi}, [ari}, Leskur, G.N. Todorovi}, M. Markovi}, Petakov 6, 12-23. \urovi}, Mrkowi}, Andrejevi}, Radlova~ki, Mihi}, Bodiroga, L. Markovi}, Marjanovi}, Dabo-Perani}, Pe~urica, Jovi}, Stojkovi} 5,5, 2435. Tomilova, Tan~ik, Ujhazi, In|i}, S. Popovi}, Li~ina, Roga~, Paro{ki, Sr|anov, Zowi}, Ilij}, D. Kova~evi} 5, itd.

B. D.

Bjelica potpisao za Kahu Laboral Srpska ko{arka{ka enigma je re{ena - na{ najtalentovaniji ko{arka{ Nemawa Bjelica potpisao je petogodi{wi ugovor sa {panskim {ampionom Kahom Laboral, javqa sajt kosarka.rs. Mladi as nije saop{tio odluku u kameru ESPN-a, niti je bilo globalne medijske pompe, ali je saga o transferu srpskog reprezentativca u jednom trenutku pretila da postane evropski pandan odluci o novom klubu Lebrona Xejmsa.

Nemawa Bjelica je izabrao Kahu Laboral, iako je dugo vremena Olimpijakos slovio kao sigurna slede}a sigurna destinacija srpskog Kuko~a.

Biv{i igra~ Crvene zvezde dugo se lomio izme|u boqih finansijskih uslova koje je nu-

Nemawa Bjelica

NA SP U TURSKOJ

FIBA zabranila vuvuzele Svetska ko{arka{ka federacija (FIBA) zabranila je kori{}ewe vuvuzela na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Turskoj zbog zdravstvenih razloga. FIBA je odlu~ila da zabrani kori{}ewe ovih instrumenata, kako bi sudije boqe komunicirale me|u sobom.

Tako|e, potpuno druga~ije je kada se tolika buka stvara u zatvorenim dvoranama, {to bi prema procenama FIBA moglo da uti~e na zdravqe posetilaca utakmica.

Navija~i svih zemaqa u~esnica zamoqeni su da ne donose vuvuzele u hale, jer }e im obezbe|ewe na ulazima oduzimati iste. Zabrana se odnosi i na uno{ewe vazdu{nih sirena. Svetsko ko{arka{ko prvenstvo u Turskoj na programu je od 28. avgusta do 12. septembra.

Juniorke u Bawaluci @enska odbojka{ka juniorska reprezentacija Srbije danas putuje u Bawaluku, gde }e se pripremati za Balkansko prven-

tehni~ari: Danica Radenkovi} (Klek, Zrewanin) i Jelena Medarevi} (Crvena zvezda). Korektori: Ivana Lukovi} (Vizura Super nova, Beograd) i Mina Tomi} (Je-

tarina Stepanovi} (Vizura Super nova, Beograd). Prima~i: Sara Klisura (Spartak, Subotica), Qiqana Rankovi} (Vizura Super nova, Beograd), Aleksandra Cve-

stvo, koje }e se odigrati u Bawaluci od 11. do 15. avgusta. Juniorke Srbije }e na Balkanskom prvenstvu igrati u C grupi sa Turskom i Albanijom.

Trener Zoran Kova~i} na raspolagawu }e imati 14 igra~ica,

dinstvo, Stara Pazova). Libera: Teodora Pu{i} (Crvena zvezda) i Marija Mihajlovi} (Klek, Zrewanin). Blokeri: Jadranka Budrovi} (Crvena zvezda), Jovana Stevanovi} (Crvena zvezda), Maja Savi} (Vizura, Beograd) i Ka-

ti}anin (Klek, Zrewanin) i Qubica Kecman (Crvena zvezda).

Juniorke Srbije }e u ovoj godini igrati na Balkanskom prvenstvu u Bawaluci i na Evropskom {ampionatu u Zrewaninu i Ni{u.

dio baskijski klub i {anse da posle reprezentativnih obaveza nastavi rad s Du{anom Ivkovi}em u Pireju. Ipak, {ampion ACB lige, kako tvrde lokalni mediji, obe}ao je Bjelici, osim dobre zarade, i veoma va`nu ulogu u timu koji je mnogim igra~ima bio sjajna odsko~na daska za NBA klubove. Na{ reprezentativac ne krije da za koju godinu `eli u najja~u ligu sveta (nedavno ga je na draftu izabrala Minesota), a po ugovoru s Kahom Laboral mo}i }e preko bare ve} 2012. godine.

Obe{te}ewe za Bjelicu podeli}e Beneton i Crvena zvezda. Informacije o ukupnoj vrednosti transfera su razli~ite, u pitawu je cifra izme|u ~etiri i pet miliona evra.

ZAVR[EN KUP BORE STANKOVI]A U KINI

Slovencima trofej Ko{arka{ka reprezentacija Slovenije osvojila je Kup Bore Stankovi}a u Kini, po{to je u finalu odigranom u Li`u Sitiju pobedila Australiju - 71:60.

Tre}e mesto pripalo je doma}inu koji je posledweg dana takmi-

ZANIMQIVOST

Hrvat Fak postao Slovenac Osvaja~ bronzane medaqe na OI u Vankuveru Hrvat Jakov Fak odlu~io je da promeni zastavu pa }e se ubudu}e takmi~iti kao predstavnik Slovenije.

- Morao sam da se odlu~im na ovakav potez jer bez trenera ne bih imao nikakvu perspektivu - rekao je Fak za hrvatski portal Index.hr i objasnio da je postalo nemogu}e da ga trenira slovena~ki trener a da on nastupa za Hrvatsku.

- Odluku nisam objavio krajem aprila jer sam se nadao da }e se dogoditi preokret i da }u ostati u Hrvatskoj. Na`alost, nije se dogodilo. Nisam hteo nikoga da zavla~im, problem sa trenerom nije bio re{en, Slovenci su mi dali rok do polovine juna, dao sam jo{ mesec i po Hrvatskom olimpijskom odboru, ni{ta se nije pomerilo - ka`e Fak. Jakov Fak je ro|en u Rijeci 1987. godine, ima dve medaqe sa velikih takmi~ewa, bronzane iz Pjeong~anga sa Svetskog prvenstva 2009. godine i sa Olimpijskih igara u Vankuveru 2010.

Sani Be}orovi} (Slovenija)

~ewa nadigrao Iran (76:58), iako su izabranici na{eg stru~waka Veselina Mati}a odli~no odigrali u prvom poluvremenu.

Finale su odlu~ili bekovi Sloveniju je do pobede, s postignutih 20 poena, predvodio Sani Be}irovi}, a uspe{no su ga pratili Goran Dragi} (13) i Samo Udrih (12). Australijanci su do finala nanizali tri pobede, ali ih je u odlu~uju}em me~u izdao {ut.

Pogodili su samo 19 od 58 poku{aja iz igre, van linije 6,25 ga|ali su slabih 235. Veliki hendikep za Bumerse u finalu bila je povreda iskusnog Meta Nilsena koji je istegao butni mi{i}, a najboqu igru u wegovom odusustvu pru`ili su Xo Ingles i Dejvid Andersen s po 14 poena.

Reprezentacija Australije bi}e rival Srbije u A grupi na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Turskoj (28.avgust - 12.septembar). Bumersi se sada vra}aju u ku}ama, a za koji dan bi u trening kamp Australije trebalo da se javi i Aleksandar Mari} koji je pre nekoliko dana ozvani~io prelazak iz Partizana u Panatinaikos.

Podse}amo da su Slovenci do trijumfa u Kini stigli bez nekoliko najiskusnijih asova, me|u kojima su kapiten Jaka Lakovi~ i Bo{tjan Nahbar.

Gde letuje va{a ma~ka? ongkroft je najnoviji luksuzni hotel za ma~ke sme{ten u Velvin Garden Sitiju u Engleskoj, u kojem }e o va{oj ma~ki brinuti kao o pravoj dami „plave krvi”.

Abi i Mat Purser, veliki qubiteqi ma~aka, vlasnici su ekstravagantnog hotela u kojem se cica-macama poslu`uju delikatesi sa „A la kart“ menija koji su osmislili najboqi ma~iji nutricionisti.

Na meniju su losos, {kampi, bela riba i najfinije iznutrice - sve poslu`eno na srebrnim tawirima i prigodno dekorisano. Posluga je macama na usluzi 24 sata, sme{tene su u jedan od luksuznih apartmana u kojima imaju sve potrebno za odmor, poput kreveta s mekanim jastucima i pewalice za igru.

Hotel nudi i fontanu sa sve`om vodom oboga}enom kiseonikom i usluge ma~jeg spa-centra - poput manikira, masa`e i posebnih tretmana za ulep{avawe u{iju, repa i dlake.

L

Dok ma~ke u`ivaju, Abi i Mat u wihovo ime vlasnicima {aqu razglednice i obave{tavaju ih o tome kako se wihovi qubimci provode na svom odmoru.

ponedeqak2.avgust2010.

c m y

GLOBUS

DNEVNIK

21

[ta obu}i za pqa~ku?

D enis Hokins (48) iz Nort Bredoka u Pensilvaniji uhap{en je posle pqa~ke banke u Svisvejlu.

Hokins je u banku u{ao obu~en u {arene pantalone za klovnove, sa plavom perikom na glavi. Kao da ovaj „stajling“ nije bio dovoqno upadqiv, ispod majice je nosio i la`ne `enske grudi.

Opqa~kao je banku koriste}i pi{toq-igra~ku, a zatim poku{ao da ukrade automobil kako bi pobegao. Vlasnica ga je videla na parkingu i pozvala policiju. Hokins je uhap{en, i bi}e optu`en za pqa~ku, saop{tila je policija.

„Hri{}anska kamasutra” dobija i nastavak P

oqski katoli~ki sve{tenik Ksaveri Knoc ohrabren uspehom svog prvog priru~nika za seks katoli~kih supru`nika objavquje sada i nastavak te „hri{}anske kamasutre” kwigu „Seks je bo`anski“.

Taj poqski sve{tenik iz reda kapucinera u prvoj kwizi „Seks kakav ne znate. Za supru`nike koji vole Boga” bavio se uobi~ajenim dilemama i pitawima o seksu kakve i kao ispovednik ~uje od vernika.

U drugoj kwizi Kasaveri Knoc podsti~e vernike da vode qubav, a odaje im i tajne ka-

Pivo kao regres oznata ~e{ka pivara „Prazdroj“ iz Plzena svojim zaposlenima koji idu na godi{wi odmor poklawa 48 fla{a piva, a taj regres u naturi zapisan je i u kolektivnom ugovoru.

Po kolektivnom ugovoru, zaposleni u pivari i tokom godine imaju pravo na bonove za pivo u vrednosti od 100 evra, a iako se svetska kriza osetila i u potro{wi piva, sindikati i poslodavac sada su ugovorili i dodatni „pivski regres”.

Svako od zaposlenih pri odlasku na godi{wi odmor dobija 48 fla{a piva „Radegast premijum”, jer pivara u sastavu „Prazdroja” gde se to pivo proizvodi ove godine slavi 40. godi{wicu postojawa. „Drago nam je {to poslodavac ispuwava dogovore postignute tokom pregovora o kolektivnom ugovoru. Zaposleni su prihvatili taj poklon sa zadovoqstvom i sigurno }e im prijati u danima odmora”, kazao je za ~e{ki dnevnik „Pravo” predsednik sindikata plzenskog Prazdroja Bohumir Matas.

Mo`da ovaj, za sada usamqeni slu~aj, postane praksa i u kompanijama koje se ne bave proizvodwom piva.

P

Ksaveri Knoc: za supru`nike koji vole Boga

ko da o`ive svoj seksualni `ivot. Kqu~ uspe{nog seksa je, prema dubokom uverewu oca Knoca, u emotivnoj vezi partnera, a ona je u interesu i crkve koja `eli da supru`nici ostaju zajedno i ne razvode se. „Stvar je u tome da treba da se ~uje glas qubavi. Lako nam je da skratimo proceduru i po|emo u ubrzanu qubav u seksualnom smislu, ali stvar je u tome da se produbi odnos me|u qudima koji }e onda o`ivqavati seksualni `ivot”, kazao je otac Knoc predstavqaju}i svoju novu kwigu na poqskoj privatnoj televiziji TVN. Ksaveri Knoc i danas je

predstavqaju}i svoju novu kwigu odbio kritike da je ~udno i ~ak apsurdno da savete o seksu deli katoli~ki sve{tenik koji `ivi u celibatu. „Naslu{ao sam se o seksu toliko da ve} po~iwem da se brinem {to me sve mawe i mawe interesuje”, na{alio se Knoc.

Obe kwige odobrili su biskupi uticajne poqske katoli~ke crkve, kao na~in da budu savremeniji i pribli`e se svojim vernicima, posebno mladima i ne polemi{u sa Knocovom glavnom tezom da pri~awe o seksu za vernike ne sme da bude tabu.

Usamqeni ste?

Iznajmite prijateqa merikanac Skot Rozenbaum pokrenuo je sajt „Rent-a-friend”. Ako nemate dru{tvo za odlazak u kafi}, bioskop ili {etwu po prirodi, sada ga mo`ete iznajmiti na sajtu „Iznajmi prijateqa”. „Pokrenuo sam iskqu~ivo platonsku inicijativu.

Ovo nikako nije sajt za upoznavawe partnera”, rekao je Rozenbaum.

On je objasnio proces iznajmqivawa - na sajtu se qudi tra`e po geografskoj udaqenosti, a zatim se pregledaju profili prijateqa koji se nalaze u blizini. Po satu, prijateqi napla}uju oko deset dolara za dru`ewe.

Za sada se Rozenbaumu prijavilo ~ak 218.000 qudi koji `ele da ih neko iznajmi, a samo 2.000 onih koji su spremni da plate deset dolara na sat da bi neko sa wima oti{ao u prodavnicu ili diskoteku.

A

Goli kauboj protiv gole kaubojke obert Burk (39), poznatiji kao Goli kauboj, tu`i Sendi Kejn koja odnedavno nastupa na ulicama pod imenom Gola kaubojka.

Wegov kostim za nastup na ulici su kaubojske ~izme i {e{ir, kao i par kratkih bokserica, a zbog „strate{ki” postavqene gitare prolaznici misle da je potpuno go.

Sendi je za svoj nastup obla~ila bikini i kaubojski {e{ir, ali je ova „kra|a Brenda” toliko razbesnela Burka, da ju je tu`io sudu.

Kejnovoj je poslata odluka u kojoj pi{e da joj je zabraweno da nastupa pod imenom Gola kaubojka.

R

Medved „ukrao” automobil ije neobi~no da medvedi otvaraju vrata automobila i ku}a u potrazi za hranom, ali da kradu kola...

U predgra|u Devera u ameri~koj dr`avi Kolorado medved je u{ao u nezakqu~an automobil privu~en mirisom sendvi~a sa puterom od kikirikija, pritisnuo sirenu, otko~io kola i odvezao se u `buwe. „Dok je porodica spavala, medved je uspeo da otvori nezakqu~ana vrata automobila i u|e, verovatno zbog sendvi~a. Me|utim, kada je u{ao unutra verovatno je slu~ajno izbacio mewa~ iz brzine, pa je automobil krenuo unazad, niz nizbrdicu, i zaustavio se oko 40 metara daqe, u `buwu” saop{tila je policija koju su pozvale kom{ije vlasnika automobila kada su ~uli sirenu.

U saop{tewu policije je nevedeno da pretpostavqaju da su se vrata automobila, od udara u `buwe zatvora pa se `ivotiwa na{la u klopci i u panici po~e-

N

la da razara unutra{wost automobila i neprestano trubi. „Policija nas je probudila i rekla {ta se desilo. Kada smo pri{li automobili bili smo zapaweni jer je medved pani~no cepao unutra{wost”, ispri~ao je vlasnik kola Ben Stori.

On ka`e da medved bio krajwe uznemiren i da je policija mora-

la da sa „sigurne udaqenosti” kanapom otvori vrata, a `ivotiwa je izjurila iz automobila i pobegla u {umu. „Trebalo je da vidite kako mi izgleda automobil - od wega nema vi{e ni{ta, moram ga baciti na otpad.”

Ipak, osiguravaju}e dru{tvo }e Benu obezbediti nova kola.

Neki to vole vru}e rupa umetnika iz Australije je povodom festivala „Roko aroma” u Sidneju napravilo portret Merilin Monro od pet hiqada {oqica kafe.

Festival arome je „pravo mesto” za degustaciju kafe iz Gvatemale, Italije i Turske, a pogotovo ukoliko je pijete iz „portreta” Merilin Monro.

Koriste}i razli~ite plasti~ne ~a{e i {oqice kafe, grupa umetnika napravila je portret legendarne plavu{e, napraviv{i kvadrat od 80 puta 65 {oqica.

G

22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak2.avgust2010.

DNEVNIK

TRADICIONALNI FESTIVAL OD VE^ERAS 24. PUT DEO LETWE MORSKE PONUDE

Herceg Novi – grad filma Filmski festival u Herceg Novom bi}e odr`an od danas do 8. avgusta, a ta manifestacija, koja se ve} 24 godine odr`ava u gradu pod Orjenom, ovoga puta }e biti dopuwena novim sadr`ajima.Prvi put }e biti prikazana selekcija dokumentarnog filma. Novi iskorak je i program „Misterija no}i“ - sekcija horor filmova, ~ije }e projekcije biti organizovane u Amfiteatru Hercegnovskog pozori{ta, najavili su novinarima direktor Festivala Zoran @ivkovi}, umetni~ki direktor, rediteq Srdan Golubovi} i predsednik Festivalskog saveta, dramski pisac i scenarista Stevan Koprivica.

Takmi~arski program bi}e tradicionalno realizovan pod otvorenim nebom, na drevnoj Kanli kuli. Program }e otvoriti srpsko-nema~ki film „@ena sa slomqenim nosem“ Sr|ana Koqevi}a, koji }e biti prikazan izvan konkurencije. Za „Zlatnu mimozu“ nadmeta}e se filmovi „Neka ostane me|u nama“ (Hrvat-

ska) rediteqa Rajka Grli}a, „^etiri puta“ (Italija), u kome re`iju potpisuje Mikelan|elo Framartino, „Neke druge pri~e“ (koprodukcija Srbija, Hrvatska, BiH, Slovenija, Makedonija) omnibus pet mladih rediteqki.Tu su i „32. decembar“ (BiH, Srbija) u re`iji Sa{e Ajdukovi}a, „Na putu“ (BiH, Hrvatska) Jasmile @bani}, „Aurora“ (Rumunija, Francuska, [vajcarska, Nema~ka), ~iji je rediteq Kristi Puiu, „Sedamdeset i dva dana“ (Hrvatska, Srbija) mladog Danila [erbexije.

Na spisku takmi~arskog programa su i filmovi „Ne`ni sin - projekat Franken{tajn“ (Ma|arska, Nema~ka, Austrija) u re`iji Kornela Mundrucoa, „Srpski film“ (Srbija) Sr|ana Spasojevi}a, premijerno ostvarewe „Qubav, o`iqci“ (Crna Gora), u kome su rediteqi Ivana ]etkovi}, Branislav Milatovi}, Milo{ Pu{owi}, Mladen Vuja~i}, i „Isto~ni komadi“ (Bugarska) rediteqa Kamena Kaleva.Za zatvarawe Festi-

vala najavqene su jo{ dve projekcije filmova - „[ta vi{e `elim“ (Italija, [vajcarska) rediteqa Silvija Soldinija i izvan konkurencije film „Turneja“ (Francuska, Nema~ka) rediteqa Metjua Amalrika.

Filmovi }e biti prikazivani i na tvr|avi Forte mare. Za ovu otvorenu pozornicu najavqena je selekcija naslovqena „Velikani nezavisnog filma“, u okviru koje }e od 3. do 7. avgusta biti prikazani fimovi Romana Polanskog, Vernera Hercoga, Klinta Istvuda, Terija Gilijama, Martina Skorcezea i Kventina Tarantina.

Prvi put u Herceg Novom ove godine }e biti odr`an i festival dokumentarne re`ije sa 12 filmova, uglavnom koprodukcija iz Srbije, BiH, Makedonije, Austrije, Hrvatske, Italije, Ma|arske, Velike Britanije, Italije, Gr~ke, Belgije, Rumunuje...Naslove je odabrao Vladimir Perovi}, a projekcije }e biti organizovane na Trgu Belavista u Starom gradu.

NAJAVQEN PROGRAM FILMSKOG FESTIVALA U VENECIJI

Na Mostri 79 svetskih premijera Na programu 67. venecijanske Mostre bi}e 79 svetskih premijera, a za Zlatnog lava ove godine nadmeta}e se 22 ostvarewa, kao i jedan film iznena|ewa, saop{tili su organizatori. U Veneciji }e premijerno biti prikazana komi~na drama Sofije Kopole „Somewhere“, kao i novi film Darena Aronofskog „Black Swan“. Mostra }e biti mesto gde }e publika premijerno videti i novi film Nemca Toma Tikvera „Drei“, dok }e Francuz tuni`anskog porekla Abdelatif Ke{i{ predstaviti film „Venus Noire“. Za Zlatnog lava nadmeta}e se filNatali Portman u filmu „Crni labud” movi iz 11 zemaqa, od ~ega {est iz SAD, ~etiri iz `irija koji }e dodeliti ZlatItalije, tri iz Francuske, nog lava. Tarantino nikada nidva iz Japana i po jedan iz Ruje u~estvovao u takmi~arskom sije, [panije, ^ilea, Kanade, programu Mostre, za razliku Gr~ke, Kine i Nema~ke. od Kanskog festivala, na kojem Ameri~ki re`iser Kventin je 1994. dobio Zlatnu palmu za Tarantino bi}e predsednik “Petpara~ke pri~e”. Specijal-

ni Zlatni lav za celokupnu karijeru pripa{}e Xonu Vuu .

Festival u Veneciji otvori}e film „Black Swan“, a zatvori}e ga nova filmska adaptacija [ekspirovog komada „Bura“ u re`iji Xuli Tejmor. „Black Swan“ je psiholo{ki triler o balerini koja se suo~ava sa svojom rivalkom, sa Natalie Portman, Milom Kunis, Barbarom Her{i, Vinonom Rajder i Vinsentom Kaselom u glavnim ulogama, na Lidu }e imati svoju svetsku premijeru.

Direktor manifestacije Marko Miler saop{tio je da je film „Bura“ „jedinstven i veseo“.

U tom filmu glavnu ulogu tuma~i engleska glumica Helen Miren. Xuli Tejmor je 2003. bila nominovana za Oskara za film „Frida“, u kategoriji najboqa muzika/originalna pesma.

Ovogodi{wa Mostra traja}e od 1. do 11. septembra.

U DOMA]I BIOSKOPIMA

Akciona komedija „Nevine la`i” Akciona komedija „Nevine la`i“ (Knight and Day) rediteqa Xejmsa Mengolda na redovnom je repertoaru doma}ih bioskopa, najavio je distributer „Tak“.

Po scenariju Patrika O’Nila, u centru radwe filma je usamqena `ena, kojoj naizgled

bezopasni sastanak na slepo iznenada okre}e `ivot naopako, kada je {pijun povede u divqu avanturu da bi sa~uvao mo}nu bateriju u kojoj le`i kqu~ neograni~enog izvora energije.

Par, koji igraju Kameron Dijaz i Tom Kruz, upu{ta se u avanturu po celom svetu, a wihov `i-

vot zavisi od uspe{nosti operacije. Xun (Dijaz) na}i }e se u centru lukavo sklopqenih saveza i neo~ekivanih izdaja i mora}e da bira izme|u istine i poverewa.

U gluma~koj ekipi su i Piter Sarsgard, Megi Grejs, Pol Dano i drugi.

SRPSKI FILM NIKOLE LE@AI]A POBEDNIK FESTIVALA

„Tilva Ro{” osvojio „Srce Sarajeva” Nagrada “Srce Sarajeva” za najboqi igrani film na ovogodi{wem Sarajevo film festivalu (SFF) dobio je film “Tilva Ro{“ srpskog rediteqa Nikole Le`ai}a. Ovaj film osvojio je i nov~anu nagradu od 25.000 evra, koju je obezbedio Savet Evrope.

“Tilva Ro{“ je bio jedini dugometra`ni film iz Srbije u takmi~arskom programu me|unarodnog filmskog festivala u Sarajevu.

“Tilva Ro{“ je debitantski film rediteqa i scenariste Nikole Le`ai}a. Re~ je o drami troje mladih qudi u rudarskom mestu Bor - dvojici prijateqa skejtera koji provode prvo leto posle sredwe {kole u snimawu video klipova u kojima izvode opasne vratolomije i takmi~e se za naklonost Jelene, tinejxanarhiste iz Francuske: U ~udnom odnosu prijateqstva i rivalstva, jedan poku{ava da nadma{i drugog, navodi se u sinopsisu filma.

Glavne uloge igraju Stefan \or|evi}, Marko Todorovi} i

Duwa Kova~evi}, a Le`ai}ev prvenac sniman je pro{log leta u Beogradu i Boru, uz podr{ku Filmskog centra Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, u produkciji ku}e “Kiselo dete”.

Prvobitno je trebalo da “Tilva Ro{“ bude prikazana po~etkom godinena FEST-u, ali po{to do tada nisu uspeli da zavr{e film, producenti su srpsku premijeru najavili za jesen. Le`aji}ev film }e 8. avgusta biti prikazan i na festivalu u Lokarnu u konkurenciju za najboqi debitantski film.

Film “Tilva Ro{“ osvojio je jo{ jednu nagradu na ovogodi{wem Sarajevo film festivalu “Srce Sarajeva” za najboqeg glumca dobio je Marko Todorovi}. Najboqom glumicom progla{ena je Mirela Oprisor za ulogu u rumunskom filmu “Utorak, nakon Bo`i}a”. Specijalnu nagradu `irija dobio je “Ne`ni sin-projekt Franke{tajn”, rediteqa Kornela Mundrusoa, film ura-

|en u holandsko-nema~ko-austrijskoj produkciji.

U kategoriji kratkog filma nagradu “Srce Sarajeva” dobio je film “@uti mjesec” hrvatskog rediteqa Zvonimira Juri}a, dok je specijalna plaketa `irija dodeqena hrvatskom filmu “Nespavawe ne ubija” Marka Me{trovi}a i bugarskom filmu “Stanka ide ku}i” Maja Vitkova. Za najboqi dokumentarni film progla{en je makedonsko-nema~ki film “[veqe” rediteqke Biqane Gavranlieve, dok je nagradu za qudska prava dobio film “Mila tra`i Senidu” hrvatskog rediteqa Roberta Tomi}a Zubera.

U okviru Open Air programa u subotu na kraju festivala je prikazan posledwi film rediteqa Klinta istvuda “Invictus”. Projekciji filma prisustvovao je i ameri~ki glumac Morgan Frimen, koji u filmu igra biv{eg predsednika Ju`ne Afrike Nelsona Mandelu. Ta uloga Frimenu je donela ~etvrtu nominaciju za ameri~kog Oskara.

KARLA BRUNI SARKOZI IMA MALU ULOGU U FILMU „PONO] U PARIZU”

Francuska „prva dama” izlu|uje Vudija Alena Da slave nikad nije dosta svedo~i Karla Bruni Sarkozi, aktuelna „prva dama“ Francuske, poznata sa modnih pista i „duplerica“, estradnih koncerata i iz tabloida, a koja upravo poku{ava da bude upam}ena i kao glumica.Dugonoga i prelepa 42-godi{wa Karla ima ulogu u romanti~noj komediji holivudskog sineaste Vudija Alena „Pono} u Parizu“, ~ije je snimawe po~elo u „gradu svetlosti“. Pri~a prati porodicu koja dolazi u Pariz u potrazi za poslom, a zaplet je oko dvoje verenika koji su uvereni da su tu|i `ivoti zanimqiviji od onog koji oni `ive. Karla ima malu sporednu ulogu, glumi „direktorku muzeja“ u filmu u kome igraju holivudske zvezde kao {to su dobitnica „Oskara“ Marion Kotijar, Oven Vilson, Keti Bejts, Ejdrijen Brodi, Rej~el Mekadams...Filmskoj ekipi je prijala poseta francuskog predsednika Nikole Sarkozija koji je ostavio dr`avni~ke poslove i do{ao da bodri suprugu, ali im rad sa Karlom, po svemu sude}i, ne}e biti lak. Ni Pari`anima ne}e biti ba{ sve potaman.

Nekoliko ~asova su snimane scene u kojima se pojavquje Karla, uglavom u dru{tvu proslavqenog Ovena Vilsona. Zbog scena u maloj prodavnici u pariskom Petom arondismanu, saobra}aj je bio potpuno zaustavqen.Sve je stalo i na ~uvenoj Levoj obali, u blizini Panteona, gde ina~e sve vrvi od turista, kada je Karla snimala jednu scenu ~ak 35 puta. U toj sce-

ni ona nema nikakvu repliku ve} samo treba da {eta, {to je ina~e ranije radila kao manekenka. „Karla je izgledala kao da se napre`e dok je gledala ravno u kameru, {to se nimalo nije svidelo Vudiju Alenu“, rekao je jedan od o~evidaca, prenele su novinske agencije, isti~u}i da je ve}ina prisutnih na snimawu posmatrala francuskog predsednika.

Ponavqawe scene u kojoj Karla {eta je „izludelo“ re`isera Vudija Alena, koji je ina~e izjavio da je „Karlin fan“. On je u jednom intervjuu na pitawe koga bi `eleo da vidi do kraja `ivota: Dalaj Lamu ili kraqicu Engleske, odgovorio bez premi{qawa: Karlu Bruni. „Ona ima harizmu i prenosi je na scenu gde god se pojavi. Neodoqivo `elim da joj pru`im ulogu u svom filmu“, citirane su re~i Vudija Alena na sajtu Karle Bruni Sarkozi. „Nisam ja glumica. Mo`da }u biti apsolutno grozna“, izjavila je nedavno Karla u intervjuu za TV kanal plus. „Me|utim - dodala je ona - nisam mogla da propustim

priliku poput ove. Kada budem baka, volela bih da poka`em unucima kako sam snimala sa slavnim Vudijem Alenom“.

Uloga u filmu Vudija Alena nije prvo Karlino pojavqivawe na filmu - u~estvovala je 1994. u filmu Roberta Altmana „Spremno za no{ewe“ i 1998. u filmu „Paparaci“ Alena Berberijana.

Oba puta je igrala samu sebe, odnosno manekenku i foto-model.

Filmsko iskustvo, ina~e, ne mawka wenoj porodici, jer joj je sestra Valerija Bruni Tedeski glumica i re`iserka.

(Tanjug)

c m y

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak2.avgust2010.

23

IZLO@BE IVANA RADOVI]A I PETRA LUBARDE U AVGUSTU GOSTUJU U NOVOM SADU U OKVIRU PROJEKTA MSU U BEOGRADU

„Muzej u pokretu” na Trgu galerija Izlo`bama „Ivan Radovi} – od apstrakcije do predela ~ulnosti“ u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog i „Petar Lubarda – heroika vizije“ u Galeriji Matice srpske, novosadskoj publici }e biti predstavqen deo projekta „Muzej u pokretu“ Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Sve~ano otvarawe izlo`bi odr`a}e se 12. avgusta u 21 ~as, u ba{ti ova dva muzeja na Trgu galerija. Ciq projekta „Muzej u pokretu“, koji koordinira vi{i kustos @ana Gvozdenovi}, jeste da u periodu rekonstrukcije zgrade Muzeja savremene umetnosti u Beogradu predstavi gradovima u Srbiji deo svojih zbirki.

Izlo`bom „Ivan Radovi} – od apstrakcije do predela ~ulnosti“ autorke @ane Gvozdenovi}, bi}e predstavqeno delo Ivana Radovi}a (1894–1973), koje se razvijalo u nekoliko faza: kubokonstruktivizam, neoklasicizam, apstrakcija, naivizam, intimizam, poetski realizam.Po re~ima organizatora po-

Ivan Radovi}, Predeo s okruglim kro{wama, oko 1922.

stavke, posebno je zna~ajan Radovi}ev naivizam koji nam kao stav, ali i kao novi predmet

Projekcije dokumentarnih filmova Kroz projekcije dokumentarnih filmova iz serijala Slikari i vajari Radio-televizije Beograd o Ivanu Radovi}u, svakog ~etvrtka u Spomen-zbirci, i Petru Lubardi, svakog petka u Galeriji Matice srpske, publika }e imati priliku da se bli`e upozna sa `ivotom i delom ova dva zna~ajna umetnika, kroz kazivawa Lazara Trifunovi}a, eminentnog istori~ara umetnosti. Dokumentarni filmovi o umetnicima se ~uvaju u Dokumentarnom fondu Spomen-zbirke zahvaquju}i saradwi sa Programskim arhivom Radio-televizije Beograd.

slikarstva, otkriva i istra`ivawa na planu ~iste likovnosti, sa emotivnim, li~nim tuma~ewem umetnosti, u autenti~noj radosti `ivqewa, te ukazuje na okrenutost ka unutra{wem svetu. Glavna tema Radovi}evog slikarstva jeste vojvo|ansko selo, sa prepoznatqivom atmosferom optimizma, humanosti i ~ulnosti, u spontanoj, sudbinskoj qubavi prema rodnom kraju.

Izlo`ba }e preko 22 uzorna dela iz svih faza umetnikovog stilskog razvoja ponovo osvetliti Radovi}ev opus, vra}aju}i

KONCERT KALIWINGRADSKOG KAMERNOG ORKESTRA

Fuga u ritmu pahariqa Sasvim primereno opu{tenoj godi{weodmorskoj atmosferi u gradu i ambijentu vrta Sredwo{kolskog doma u Nikolajevskoj ulici, nastavak Novosadskog muzi~kog leta doneo je nastup Kaliwingradskog kamernog orkestra, koji je posle skora{wih koncerata ansambala posve}enih popularnim muzi~kim `anrovima, publici pru`io ve~e le`ernog, ali solidnog kamernog muzicirawa i pitak program u kojem su domini-

rala dela autora 19. i 20. veka. Kamerna filharmonija iz Kaliwingrada jedan je od mla|ih ruskih orkestara tog tipa, koji je od svog formirawa 1991, deluju}i pod umetni~kim rukovodstvom vrsnog violiniste, po~asnog umetnika Rusije, Aleksandra Andrejeva stekao zavidnu reputaciju u svojoj zemqi i u inostranstvu.

Ovaj ansambl ostvario je do sada brojne turneje i gostovawa po mati~noj zemqi i Evropi, sara|uju}i sa eminentnim solistima i dirigentima i neguju}i {irok repertoar, od kompozicija baroka i klasike do ostvarewa savremenih autora. I ovaj nastup kaliwingradskih muzi~ara u Novom Sadu, kojima je tom prilikom dirigovao mladi hrvatski dirigent Miran Vaupoti}, predstavio je obuhvatnost izvo|a~kog stilskog dijapazona ovog ansambla izvo|ewem

programa u kojem su bila uravnote`eno zastupqena dela klasike 19. i 20. veka, kao i opusi u kojima se na zanimqiv na~in susre}u i pro`imaju izra`ajni jezik klasike i spontanost folklorne tradicije. Ovakvoj koncepciji programa po svemu sude}i doprinela je i nesvakida{wa {irina interesovawa dirigenta Mirana Vaupoti}a, (ro|en 1982. u Zagrebu, diplomirao na Visokoj {koli za muzi~ku umetnost „Ino Matkovi}“ u

Lovranu), koji je ve} ostvario sjajnu internacionalnu karijeru kao virtuoz na harmonici, bave}i se uz to vrlo uspe{no i dirigovawem, kao stalni gostuju}i dirigent orkestara u Moskvi, Kaliwingradu i u Lugansku u Ukrajini.

Koncert ruskog ansambla otvorili su elegantno i te~no izvo|ewe melodiozne Holberg svite, opus 40, Edvarda Griga, kao i interpretacija profiwenom emotivno{}u pro`ete „Elegije u spomen Samarinu“ ^ajkovskog, u kojoj su do izra`aja do{li muzi~ki temperament i vanredno izvo|a~ko majstorstvo umetni~kog rukovodioca i koncertmajstora orkestra Aleksandra Andrejeva. U nastavku programa usledilo je tuma~ewe „Preludijuma i skerca“ Dmitrija [ostakovi~a, komada znatno robusnijeg, modernisti~kog zvuka, ostvareno u punom sa-

glasju sjajno izbalansiranih orkestarskih grupa, pod preciznim i anga`ovanim vo|stvom dirigenta Vaupoti}a.

Program je potom nastavqen stabilnim izvo|ewem Barberovog „Ada|a za guda~e“, nakon ~ega su ruski umetnici efektno predstavili `ivahnom neobaroknom hendlovskom tonskom retorikom i jarkim dinami~kim kontrastima pro`eti Kon~erto groso „Paladio“ savremenog britanskog kom-

pozitora Karla Xenkinsa, a na kraju koncerta usledilo je upe~atqivo izvo|ewe komada venecuelanskog kompozitora Aldemara Romera sa naslovom „Fuga sa pahariqom“, koji je potpuno „antitradicionalnisti~ki“ i vrlo uspe{no povezao kompleksnu arhitektoniku polifonije i strukturu klasi~ne fuge sa odsecima tipi~ne sinkopirane ritmi~nosti latinoameri~ke narodne igre pahariqa. Po zavr{etku koncerta publika je dugim aplauzima zahvalila ~lanovima kaliwingradskog orkestra na ovom uspelom koncertu, tako da su posle ponovqenih poziva „za bis“ usledila jo{ i izvo|ewa orkestarske obrade jedne ruske narodne pesme, kao i burnim ritmi~kim poletom ocrtane kompozicije „Melanholija Buenos Airesa“ Astora Piacole.

Borislav Hlo`an

u fokus javnosti delo ovoga zna~ajnog umetnika.

Kustos izlo`be u Spomenzbirci je Jasmina Jak{i}.

Izlo`bom „Petar Lubarda – heroika vizije“, autorke Svetlane Jovanovi}, vi{eg kustosa Muzeja savremene umetnosti, obuhva}eno je 26 reprezentativnih dela Petra Lubarde (1907–1974). Kroz postavku dela nastalih u periodu od 1927. do 1967. godine mo`e se pratiti geneza Lubardinog likovnog jezika od ranog sticawa prvih ozbiqnijih iskustava o savremenoj umetnosti, preko zenitne faze od 1951. do 1956. godine, kada nastaju wegova najzna~ajnija dela, sve do vremena kada se monumentalnost i heroika prethodnog perioda povla~i pred mno{tvom potpuno novih, disparatnih motiva. Petar Lubarda je svakako jedna od najzna~ajnijih doma}ih umetni~kih figura 20. veka koji je u prelomnom trenutku ranih 50-ih godina raskinuo sa akademskim pogledom na svet i inaugurisao novu kulturu slikarstva koja se mo`e smatrati apoteozom visokog modernizma.

Kustos izlo`be u Galeriji Matice srpske je Mirjana Brmbota, vi{i kustos.

Tokom trajawa izlo`bi bi}e organizovana stru~na tuma~ewa kustosa-autora, projekcije dokumentarnih filmova o umetnicima, kao i predstavqawe wihovih dela koja se ~uvaju u zbirkama Galerije Matice srpske i

Spomen-zbirke Pavla Beqanskog.Stru~no tuma~ewe @ane Gvozdenovi} izlo`be „Ivan Radovi} – od apstrakcije do predele ~ulnosti“ u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog, bi}e 19. avgu-

Lubarde koja se ~uvaju u Galeriji Matice srpske i Spomenzbirci Pavla Beqanskog publika }e biti u prilici da se upozna 3. septembra, a naredne nedeqe, 9. septembra, sa delima Iva-

Petar Lubarda, Kowi, 1953.

sta, dok }e 27. avgusta Svetlana Jovanovi} predstaviti publici izlo`bu „Petar Lubarda – heroika vizije“ u Galeriji Matice srpske.Sa ostvarewima Petra

na Radovi}a iz zbirki ove dve institucije. Po~etak svih prate}ih programa je u 20 ~asova.

Izlo`be na Trgu galerija bi}e otvorene do 12. septembra.

IZDAWA „GEOPOETIKE” NA AMERI^KOM SAJTU

Srpska proza u prevodu Ameri~ki izdava~ „Oupen letr“ (Open Letter) na naslovnoj strani svog sajta objavio je op{irnu informaciju o ediciji „Srpska proza u prevodu“ Izdava~ke ku}e „Geopoetika“.Ameri~ki izdava~, koji se bavi iskqu~ivo prevedenom kwi`ev-

no{}u, svojim gestom je zapravo ponudio na uvid ameri~kom, ali i svetskom tr`i{tu srpske pisce i wihova dela, saop{teno je iz „Geopoetike“.

Tako su romani Svetislava Basare, Sr|ana Vaqarevi}a, Vladislava Bajca, kao i Vide

Ogwenovi} i Mirjane Novakovi} krenule i na ovaj na~in na put ka anglo-saksonskim izdava~ima.

Izdava~ka ku}a „Oupen letr“ svrstana je ovoga meseca me|u petnaest najboqih samostalnih izdava~a u SAD.

Preminuo Feliks Pa{i} Poznati novinar, pozori{ni kriti~ar i publicista Feliks Pa{i} umro je 31. jula u Beogradu, saop{tila je wegova porodica.Ro|en je 19. februara 1939. u Splitu. Studirao je francuski jezik i kwi`evnost. Novinarski vek je proveo u „Borbi“ (19601975), Radio Beogradu (1975, 1976) i Televiziji Beograd (19762000). Za Televiziju Beograd snimio je oko 150 dokumentarnih emisija, me|u wima seriju emisija-portreta zna~ajnih pozori{nih li~nosti srpske istorije, u prvom redu glumaca.Pokrenuo je i nekoliko godina vodio i ure|ivao televizijske Hronike Bitefa.

Pa{i}eva kriti~arska delatnost obuhvata razdobqe od ~etrdeset godina. Jedno vreme je pisao filmsku kritiku, a od po~etka sedamdesetih je aktivan pozori{ni kriti~ar. Bio je stalni pozori{ni kriti~ar „Borbe“, „Ve~erwih novosti“, Radio Beograda, „Dnevnog telegrafa“ i „Teatrona“. Uporedo sa redovnom kriti~arskom aktivno{}u, predano se bavi glumcima, nastoje}i da u razgovorima s wima ispita ne samo fenomen glume, ve} i da ispi{e specifi~ne gluma~ke biografije (serija „Glumci govore“ u ~asopisu „Scena“). Razvio je i usavr{io naro~itu vrstu portretisawa pozori{nih umetnika kroz javne razgovore.

U raznim ulogama - selektora, ~lana `irija, voditeqa razgovora o predstavama - aktivno je bio prisutan na svim na{im va`nim pozori{nim festivalima i manifestacijama.Bio je posledwi savezni selektor Sterijinog pozorja (1989. i 1990), 15 godina je, kao selektor i umetni~ki direktor, davao kreativni pe~at Fe-

stivalu monodrame i pantomime, osnovao je i tri godine vodio Jugoslovenski festival pozori-

{ta jednog glumca u Nik{i}u.

Sa Svetlanom Bojkovi} je pokrenuo i sedam godina (19921999) ure|ivao pozori{ne novine „Ludus“, u kojima je objavio 60 opse`nih razgovora sa pozori{nim umetnicima.Objavio je vi{e kwiga, me|u kojima su Savremenici (razgovori sa jugoslovenskim piscima - 1965), Oluja (dnevnik predstave - 1987), Kako smo ~ekali Godoa kad su cvetale tikve (dokumentarno istra`ivawe slu~ajeva zabrane dveju pozori{nih predstava - 1992), Zoran (razgovori sa Zoranom Radmilovi}em - 1995), Karlo Buli} avantura kao `ivot (1992), Mira Trailovi}, gospo|a iz velikog sveta (2006), Glumci govore I, II (razgovori sa {esnaestoro srpskih glumaca - 2003), Joakimovi potomci (portretni medaqoni dobitnika Statuete „Joakim Vuji}“ - 2006).

Autor je i nekoliko monografija: Grad teatar Budva - Prvih deset godina (1998), Grad teatar Budva - Drugih deset godina (2007), Deset festivala pozori{ta za djecu (o Jugoslovenskom festivalu pozori{ta za djecu u Kotoru, 2002), Beogradsko dramsko pozori{te - 60 godina (2007), Vuk, z. p. Tr{i}, Vukovi sabori 1933-2008 (2008), Zvezdara teatar 1984-2009 (2009). Priredio je kwigu o Oliveri Markovi}, kwigu kritika Slobodana Seleni}a (Dramsko doba), kwigu pesama i zapisa Qubi{e Ba~i}a (Moj `ivote malo li te ima).Koautorski je sara|ivao u monografijama o Qubi Tadi}u, Miri Stupici, Miji Aleksi}u, Zoranu Radmilovi}u, Nevenki Urbanovoj, Raheli Ferari, Danilu Stojkovi}u, Mariji Crnobori.Preveo je sa francuskog Ogled o neposrednim ~iwenicama svesti Anrija Bergsona (Velika edicija Ideja, 1978). Muci Qubomir Dra{ki} ili `iveti u pozori{tu, posledwa Pa{i}eva kwiga objavqena je ovog leta. Autor je poku{ao da na osnovu dokumentarne gra|e rasvetli ~iwenice iz `ivota i pozori{nog delovawa ovog rediteqa.

Dobio je godi{wu nagradu Radio Beograda (1975), nagradu „Svetozar Markovi}“ (1979), nagradu „Arman Lanu“ (Me|unarodni televizijski festival u Monte Karlu, 1985). Dobitnik je dve Sterijine nagrade za pozori{nu kritiku (1983, 1992) i Sterijine nagrade za naro~ite zasluge na unapre|ewu pozori{ne umetnosti i kulture (2006).Spomen plaketu grada Beograda dobio je 1974.

Vreme i mesto sahrane Feliksa Pa{i}a bi}e objavqeni naknadno.

24

SVET

ponedeqak2.avgust2010.

RUSIJA

DNEVNIK

PAKISTAN

Rasteran skup opozicije MOSKVA: Tokom manifestacija koja se odr`ava u znak podr{ke slobodi okupqawa, koje su odr`ane u Moskvi i Sankt Peterburgu privedeno je stotinu pristalica opozicije. U ruskoj prestonici uhap{en je opozicioni lider Boris Nemcov, a priveden je i lider ekstremno levi~arskog Fronta levice, Sergej Udaqcov. U Sankt Peterburgu, gde se okupilo oko 300 demonstranata, policija je privela 60 demonstranata.

Protiv okupqawa opozicije

Uz slogane "Sloboda", "Sramota" i "Ostavka vlade", oko 100 demonstranata okupilo se i na trgu Trijumfalnaja u Moskvi, a posle poslicijske akcije privedeno je 40 qudi. Policija prethodno nije izdala dozvolu za demonstracije, jer je na istom mestu bilo predvi|eno odr`avawe automobilske trke.U organizaciji opozicionih pokreta i udru`ewa za za{titu qudskih prava one se odr`avaju svakog 31. u mesecu, kao podse}awe na ~lan 31 Ustava zemqe kojim je zagarantovana sloboda okupqawa.

"Aktuelne ruske vlasti okupirale su zemqu.

Nema izbora, zakona, vladavine prava, gra|anskih sloboda. Zbog toga qudi dolaze ovde. Nisam politi~ar kao ni ve}ina ovde okupqenih pa ne tra`imo ispuwewe na{ih li~nih, politi~kih ciqeva", rekao je jedan od demonstranata Aleksej Stepanenko.

U posledwih godinu dana, ruska opozicija nijednom nije uspela da dobije dozovolu za organizovawe takvih manifestacija na trgu Trijumfalnaja, jer lokalne vlasti u to vreme i na tom mestu uvek imaju ve} zakazanu neku drugu manifestaciju.

Vi{e od 1.100 poginulih u poplavama PE[AVAR: Broj poginulih u velikim poplavama, koje su protekle sedmice pogodile Pakistan, popeo se na 1.100, uni{tene su hiqade ku}a, a spasila~ke ekipe poku{avaju da do|u do blizu 30.000 koji su jo{ zarobqeni. Najte`e su pogo|ene oblasti Svat i [angla, gde je `ivot izgubilo vi{e od 400 qudi, a najmawe 115 osoba i daqe se vode kao nestale, saop{tili su pakistanski zvani~nici. Do sada je 30.000 vojnika evakuisalo 19.000 qudi, javila je ameri~ka novinska agencija Aso{iejtid pres (AP). Poplave, izazvane monsunskim ki{ama, prouzrokovale su izlivawe reka, odrone i klizi{ta i potapawe ~itavih sela.

Neke evakuisane osobe imaju temperaturu i dijareju, kao i simptome drugih bolesti izazvanih zaga|enom vodom.

Prema prognozama meteorolo{ke slu`be, u pojedinim oblastima padavine }e se u narednom periodu smawiti, dok }e se poja~ati u drugim delovima zemqe koja se prostire na preko 800.000 kva-

STUPILA NA SNAGU GLOBALNA ZABRANA KASETNIH BOMBI

I daqe legitimno oru`je za velike sile LONDON: Poveqa o kasetnoj municiji, kojom se zabrawuje proizvodwa, skladi{tewe, upotreba i transfer svih kasetnih bombi i nala`e uklawawe sve neeksplodirane kasetne municije, stupila je ju~e na snagu. Ovu povequ, koju su aktivisti za borbu protiv kasetne municije okarakterisali kao najzna~ajniji humanitarni sporazum o razoru`awu u posledwoj deceniji, potpisalo je 108, a ratifikovalo 38 zemaqa.

Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun rekao je da "ovaj novi instrument predstavqa veliki napredak za proces globalnog razoru`awa koji }e nam pomo}i da se izborimo sa rasprostrawenom nesigurno{}u i patwom koje urzokuje ovo stra{no oru`je, naro~ito kod civila i dece", naveo je Bi-Bi-Si. "Ovaj sporazum nije samo odraz kolektivnog ga|ewa prema ovom odvratnom oru`ju, ve} i snage saradwe izme|u vlada, gra|anskog dru{tva i UN u mewawu stavova i

Ban Ki - mun

Po podacima humanitarne organizacije "Hendikep interne{enel", 98 odsto `rtava kasetnih bombi su civili, od ~ega tre}inu ~ine upravo deca politike prema pretwi sa kojom se suo~ava ~itavo ~ove~anstvo", izjavio je Ban. Kasetne bombe se ispaquju iz aviona ili sa kopna i rasprskava-

ju se na veliki broj malih bombi koje, ako se odmah ne aktiviraju, mogu ostati aktivne godinama.

Neke od ovih "bombica" imaju neobi~an oblik ili su svetlih bo-

ja, pa su privla~ne za decu. Prema podacima humanitarne organizacije "Hendikep interne{enel", 98 odsto `rtava kasetnih bombi su civili, od ~ega jednu tre}inu ~ine upravo deca.

"Najve}i problem je to {to od kasetnih bombi strada previ{e civila", rekao je koordinator Koalicije protiv kasetne municije Tomas Ne{.

"One ne prave razliku izme|u vojnika i civila u naseqenim oblastima i velika koli~ina ove municije ostane neeksplodirana i nastavqa da ubija i rawava civile godinama posle napada. To je jedna od najgorih vrsta konvencionalnog oru`ja koje danas postoje u svetu", objasnio je on.Me|utim, mnoge velike vojne sile, ukqu~uju}i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Rusiju i Kinu, nisu potpisale ovu povequ. Ameri~ka administracija, na primer, tvrdi da je kasetna municija "legitimno oru`je" koje ima "jasnu vojnu svrhu u oru`anoj borbi".

JAPAN

Poginuli tokom izve{tavawa o udesu TOKIO: Dva ~lana jedne televizijske ekipe u Japanu koji su nestali dok su izve{tavali o udesu spasila~kog helikoptera, prona|eni su mrtvi u podno`ju planine gde se letilica sru{ila. Izve{ta~ Juxi Kijta (30) i snimateq Xun Kavakami (43) sa TV stanice Nipon zaputili su se na mesto nesre}e gde je pro{log vikenda u udesu helikoptera poginulo pet qudi.

Wihova tela prona|ena su rano jutros delimi~no urowena u potok u podno`ju klisure oko 300 metara ispod planine u gradu ^i~ibu, oko dva sata severozapadno od Tokija, na oko dva kilometara od mesta nesre}e, preneo je AP. Ovo podru~je nije naro~ito opasno za planinarewe, rekao je zamenik {efa policije u ^i~ibuu Kijomicu Ja{iro.Wih dvojica su, me|utim, krenuli da se pewu izuzetno strmom klisurom,

kako bi stigli do mesta gde se u nedequ spasila~ki helikopter, u misiji izbavqewa jedne planinarke, sru{io.

U letelici se najpre nalazilo sedam qudi, a do udesa je do{lo po{to su dva spasioca spu{tena na zemqu. Poginuli su dva pilota, jedan vatrogasac i dva spasioca. Planinarka (55) koja je dan ranije pala sa planine u podno`je vodopada preminula je od zadobijenih povreda.

dratnih kilometara, a naseqeva je preko 170 miliona qudi. Jako nevreme bilo je najverovatnije i uzrok avionske nesre}e koja se pre dva dana dogodila u blizini Islamabada, u kojoj je poginulo svih 152 putnika i ~lanova posade.

AVGANISTAN

Holandski vojnici se povla~e

KABUL: Holandska vojna komanda u avganistanskoj provinciji Uruzgan i formalno je ju~e predata Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i Australiji i tada }e Holandija zavr{iti misiju u Avganistanu povla~ewem svih 1.950 vojnika koji su u toj zemqi proveli ~etiri godine.

NATO je tra`io od Holandije da produ`i misiju, ali taj zahtev je izazvao politi~ku krizu u Holandiji i doveo do pada koalicione vlade.

Zvani~nici NATO tvrde da odluka Holandije da povu~e svoje vojnike iz Avganistana nije pokrenula lan~anu reakciju i da se ne o~ekuje povla~ewe vojnika iz drugih zemaqa, osim Kanade, koja je ranije najavila odlazak svojih vojnika slede}e godine, objavila je britanski javni servis Bi-Bi-Si. Vi{e od 145.000 stranih vojnika nalazi se u Avganistanu pod komandom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i NATO.

TURSKA

Poginula ~etiri civila ANKARA: ^etiri civila su poginula kada su vozilom naleteli na minu, jednu od mnogih koje, kako se veruje, kurdski pobuwenici postavqaju na jugoistoku Turske, izvestila je danas turska novinska agencija Anadolija. Vojnici su se zaputili ka jednoj naftnoj bu{otini gde su pobuwenici izazvali mawi po`ar, prenela je ameri~ka novuinska agencija Aso{iejtid pres (AP). Napadi kurdskih pobuwenika poja~ani su od juna, po{to je Radni~ka partija Kurdistana (PKK) saop{tila da prekida jednostrano progla{eno vi{emese~no primirje jer vlada ne `eli sa wima da pregovara o re{avawu kurdskog problema.

POJAS GAZE

Izraelski avioni ponovo bombardovali TEL AVIV: Izraelski borbeni avioni bombardovali su protekle no}i dva tunela za krijum~arewe ispod granice pojasa Gaze i Egipta, samo nekoliko sati nakon {to je raketa tipa "kasam" sa te teritorije na obali Sredozemnog mora pala na jug Izraela, pri~iniv{i {tetu. Vojni portparol je rekao da armija smatra islamisti~ki Hamas, koji vlada pojasom Gaze, jedinim odgovornim za raketne napade na Izrael.Napadi sa palestinske teritorije i izraelska odmazda eskalirali su ispaqivawem rakete "ka}u{a" na izraelski lu~ki grad A{kelon u petak, kada nije bilo `rtava, ali je tako|e pri~iwena {teta. U petak uve~e izraelski borbeni avioni su napali tri mete u pojasu Gaze, {to je palestinska strana ozna~ila najja~im udarom nakon tronedeqne izraelske ofanzive na ciqeve Hamasa pre godinu i po dana.U tim udarima ubijen je komandir vojnog krila Hamasa, a jo{ 13 Palestinaca je raweno. Hamas je zapretio da }e osvetiti smrt komandira.(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAJK MALEN [ef general{taba ameri~ke vojske Majk Malen izjavio je da vojska SAD ima plan da napadne Iran, ali je upozorio da je takav napad "lo{a ideja". Admiral Malen je vi{e puta ponovio da bi vojni napad na Iran imao ozbiqne i nepredvidive posledice {irom Bliskog istoka, istovremeno ocewuju}i da je mogu}nost da Teheran razvije nuklearno naoru`awe neprihvatqiva.

^ELSI KLINTON ^elsi (30), }erka jedinica Bila Klintona i sada{we dr`avne sekretarke Hilari Klinton ven~ala se sa dugogodi{wim partnerom, bankarom Markom Menzvinskim (32), u selu u blizini Wujorka. Po{to su mladenci razli~itih veroispovesti, ven~awe je bilo ekumensko - niko nije promenio veru. Procewuje se da je ven~awe ko{talo izme|u tri i pet miliona dolara.

NIKOLA SARKOZI Zbog naredbe da se {irom Francuske hitno sru{i oko 300 divqih romskih naseqa, predsednika Nikolu Sarkozija opozicija i nevladine organizacije kritikuju za rasizam i naru{avawe qudskih prava.Vlada u Parizu donela je drasti~nu odluku, re{ena da se obra~una sa kriminalom i uli~nim nasiqem. Procewuje se da u Francuskoj `ivi oko pola miliona Roma.

AMERIKANAC MAJKL ENTONI GRIN OSU\EN NA 75 GODINA ZA SILOVAWE KOJE NIJE PO^INIO

Nevin u zatvoru tri decenije

HJUSTON: U istinitost izdesetpetogodi{wi Grin jedreke da je pravda spora, ali nostavno ka`e: "Da `ivim `idosti`na, uverio se Amerikavot". nac Majkl Entoni Grin. Dva"@elim da se zahvalim desetsedam godina proveo je u okru`nom tu`ila{tvu i zatvoru u Hjustonu, nevin. svom advokatu. To je prvo {to Imao je osamnaest godina ho}u da uradim, jer su pritikada je 1983. osu|en na 75 godiskali i pritiskali da ovo pona za silovawe stignu. Bilo je koje nije po~itako jednostavSav svoj bes nio, jer tada nije no, samo sam mokanalisao u postojala DNK rao da sa~ekam analiza. da dobijem reprou~avawe prava Spasile su ga zultate DNK da mu se farmerke koje je analize", istane{to sli~no ne bi `rtva imala na kao je Grin. desilo ponovo sebi kada je siGrin je rekao lovana, a koje su da je potpuno sa~uvane u policijskom sklaprirodno {to je slu`io kadi{tu. Tu`ila{tvo je narediznu za ne{to {to nije u~inio lo analizu, koja je pokazala da i dodao da je sav svoj bes kanaGrin nije silovateq. lisao u prou~avawe prava kaPo izlasku iz zatvora, upiko mu se ne{to sli~no ne bi tan {ta }e sada da radi, ~etrdesilo ponovo.

Majkl Entoni Grin

BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak2.avgust2010.

GR^KA VOJSKA ODUZIMA CISTERNE OD PRIVATNIKA KOJI [TRAJKUJU

IVO JOSIPOVI] O ODNOSIMA U REGIONU

Vlada preti krivi~nim gowewem ATINA: Po nalogu Vlade u Atini, anga`ovani vojni kamioni i brodovi za snabdevawe gra|ana gorivom, a vojnici voze kamionecisterne, oduzete privatnicima koji {trajkuju Snabdevawe je po-

Kamionyije prekinule {trajk Gr~ke kamionxije su ju~e saop{tile da prekidaju sedmodnevni {trajk i da sa vladom po~iwu razgovore o otvarawu mogu}nosti da se wihovim poslom bave i voza~i koji nisu ~lanovi sindikata. Sindikat je saop{tio da }e danas kamionxije nastaviti da rade, ali je najavio nove {trajkove, ukoliko vlada "odstupi od svojih obaveza", javqa AP. boq{ano, a policija zavodi red na pumpama da se ne bi pravile gu`ve. [trajku se, me|utim, ne nazire kraj, jer je ve}ina od 60.000 hiqada prevoznika odlu~na da istraje u svojim zahtevima.

Na prilazu Atini {trajka~i su poku{ali da zaustave kamione koji razvoze gorivo po naredbi vlade, ali nije im mnogo vredelo. Si-

Dugi redovi za gorivo

tuacija se polako normalizuje, pa su i turisti mirniji i ne strahuju kako }e ku}i.

Grcima nije te{ko da zbog goriva voze do Makedonije. Na prelazu Bogorodica, najfrekventnijem na makedonsko-gr~koj granici, uve}avaju i onako veliku gu`vu, nastalu zbog smene turista.

Procewuje se da oko 5.000 gr~kih vozila dolazi na dve pumpe, na pola kilometra od prelaza, samo da napune rezervoare. [ta }e biti daqe, umnogome zavisi od ogor~enih kamionxija, a oni ne odustaju. [trajka~i ka`u da su tu zato {to

vlada ne}e da promeni stav, jer veruje da je jako mo}na, a po pravi veliku gre{ku.

"Ne}e joj pro}i fa{isti~ke mere i mi ne}emo odustati, makar nam oduzimali vozila. Odole}emo im", rekao je jedan od {trajka~a.

Predmet spora je vladina odluka da se pove}a broj prevoznika i smawi cena dozvole za rad, {to smeta onima koji su ih ranije skupqe platili. Ovaj {trajk samo je jedan od izraza nezadovoqstva zbog vladinih mera {tedwe, koje su uslov da joj MMF i evrozona pozajme novac ne bi

CRNA GORA

Dinastija Petrovi} i u zakonu?

PODGORICA: Crnogorska vlada usvojila je minule sedmice predlog zakona kojim se potomcima kraqa Nikole Petrovi}a priznaje status potomaka dinastije Petrovi} - Wego{.

Tim zakonskim re{ewem je pred-

vi|eno da predstavnik potomaka bude princ Nikola Drugi Petrovi}-Wego{, arhitekta koji `ivi i radi u Parizu. Utvr|eno je da princ mo`e da odr`ava odnose sa drugim dinastijama i me|unarodnim organizacijama, kao i da po ovla{}ewu najvi{ih dr`avnih funkcionera u ime Crne Gore obavqa pojedine protokolarne i nepoliti~ke poslove.

Princ }e imati mese~na primawa u visini zarade predsednika dr`ave. Za protokolarne i druge funkcije poverene dinastiji dr`ava }e ove godine izdvojiti

150.000 evra, a naredne 300.000 evra.

Potomcima dinastije se daje na trajno kori{}ewe ku}a i imawe kraqa Nikole na Wegu{ima, a dr`ava se obavezala da }e predstavniku dinastije sagraditi stan na

Cetiwu od 450 kvadrata. Princ Nikola se, kako je prenela wegova pravna zastupnica Tawa Spi~ano-

pravnika. On je saop{tio da nije neophodno graditi novu ku}u na Cetiwu, kada ve} postoje objekti koji mogu biti kori{}eni, navode}i kao podesan Plavi dvorac, ~iji bi jedan deo mogao biti adaptiran.

U prin~evom saop{tewu se navodi da je su{tina wegovog predloga da bude ukqu~en u sve faze izrade zakona. On je rekao da je iznena|en da tim zakonom uop{te nije tretirano pitawe imovine crnogorske dinastije, "kao da ona nikada nije `ivjela u Crnoj Gori, niti i{ta imala".

Princ Nikola je poru~io nedavno da je krajwe vreme da se isprave istorijske nepravde, ne samo preko novih ud`benika istorije ili podizawa spomenika, nego i pozitivnim stavom prema `ivim potomcima crnogorske dinastije. "Ja i moja porodica do`iveli smo ogromno razo~arewe i te{ko}e ovih posledwih godina, posebno od obnove crnogorske nezavisnosti, za koju sam se svesrdno zalagao", rekao je princ Nikola.

Princ Nikola je ~lan Nacional-

„Ja i moja porodica do`iveli smo ogromno razo~arewe i te{ko}e ovih posledwih godina, posebno od obnove crnogorske nezavisnosti, za koju sam se svesrdno zalagao" (princ Nikola) vi} za TV “Vijesti�, zahvalio na tome {to je kona~no po~eo rad na zakonu, ali je naglasio da u proces wegovog dono{ewa mora biti ukqu~en on ili ekspertski tim

nog saveta za odr`ivi razvoj Crne Gore kao nezavisni ekspert, ali nije u~estovao u radu toga tela iz protesta {to se ne re{ava status dinastije.

Hrvati protiv povla{}enih penzija ZAGREB: ^ak 84 odsto hrvatskih gra|ana smatra da politi~ari na osnovu svojih funkcija ne bi smeli ostvarivati pravo na privilegovane penzije. Tako|e, dve tre}ine wih strepi za svoja primawa u starosti, pokazuje istra`ivawe agencije GFK sprovedeno na uzorku od 800 gra|ana. U Hrvatskoj postoji 13 aktivnih vrsta povla{}enih penzija od kojih najve}u pa`wu javnosti privla~e penzije poslanika u Saboru ili penzije koje dobijaju lica koje su neko vreme bila na politi~kim funkcijama ili su bili ~lanovi vlade, isti~e GFK. Da politi~ke funkcije ne mogu biti podloga za povla{}ene penzije i da uslovi za sticawe penzije politi~ara moraju biti jednaki kao za sve ostale gra|ane, odnosno zasnovani na radu i pla}awu do-

prinosa, smatra 84 odsto ispitanih. Najkriti~niji su prema praksi da qudi koji su bili na politi~kim funkcijama imaju povoqnije penzije od onih koji su odradili svoj radni vek u Dalmaciji (89 odsto) i Zagrebu s okolinom (88 odsto). Tako misle sve starosne grupe starije od 25 godina (od 86 do 89 odsto) kao i ve}ina sa sredwim i visokim obrazovawem (oko 87 posto). Politi~ke funkcije treba da budu me|u kriterijumima za povla{}ene penzije stav je tek {est odsto ispitanih, dok deset odsto wih ne zna ili se ne mo`e opredeliti. Drugo pitawe bilo je vezano za zabrinutost ispitanih za svoja primawa u starosti, odnosno da li smatraju da im penzija, sada{wa ili ona koju o~ekuju, mo`e obezbediti pristojan `ivot.

25

li popunila buxet i smawila javni dug. Finansijski revizori, ina~e, ovih dana u Atini proveravaju sprovo|ewe reformi.

Vlada u Atini ka`e da je sa pravom posegnula za vanrednim zakonom, jer kako isti~e, niko nema pravo da parali{e zemqu.

To je deo {ireg paketa mera {tedwe, koje je vlada usvojila zbog velikog buxetskog deficita i zadu`enosti dr`ave.

Sa druge strane, voza~i kamiona {tajkuju jer se protive planovima za otvarawe ovog transportnog sektora za konkurenciju.

"Za{to ne uhapsite izbaciva~e iz no}nih klubova? Mi nemamo oru`je. A vi samo ispitujete nas?", izjavio je jedan od voza~a.

Zbog nesta{ice goriva i hrane, ugro`en je i turizam, jedna od najva`nijih privrednih grana u zemqi. Hotelijeri i turisti~ke agencije `ale se na mawi broj gostiju.

Zvani~ni podaci gr~kog Statisti~kog zavoda govore o padu broja stranih turista u prvom kvartalu ove godine, i o upola mawem obimu poslovawa malih preduze}a u podru~ju Atine u prvom polugodi{tu ove godine, u pore|ewu sa istim periodom 2009. godine.

Pobednici da priznaju gre{ku QUBQANA: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je da posebno ceni izjavu predsednika Srbije Borisa Tadi}a da "BiH vidi kao celovitu dr`avu". On je u intervjuu za mariborski dnevni list "Ve~er" rekao i da je najava Tadi}a da }e, kada za to do|e vreme, posetiti Vukovar, va`na.

Smatra da }e time predsednik Srbije odati "po~ast Ivo Josipovi} `rtvama", ali i pokazati definitivno distannije trebalo u~initi. To je u cirawe od politike Slobodanacionalni korpus unelo seme na Milo{evi}a. Josipovi} je razdora. @elim da taj razdor pozvao na re{avawe svih otvove}inski premostimo i to tarenih bilateralnih pitawa ko da postane jasno {ta je pome|u dr`avama u regionu, prezitivno nasle|e, naime antinela je agencija Hina. Prema fa{izam i partizanski poJosipovi}evim re~ima, da bi kret", rekao je Josipovi}. se premostile ideolo{ke razOn je istakao da "pobednilike iz Drugog svetskog rata, ci treba da ka`u da su u~inili "pobednici treba da poka`u ne{to pozitivno, ali i da su veli~inu i priznaju u~iwenu kasnije napravili i gre{ku gre{ku". kako bi i oni koji su umrli na "^iwenica je da su ratni suprotnoj strani mogli od svopobednici nakon Drugog svetjih najmilijih dobiti cve}e na skog rata u~inili ne{to {to grob".

SLOVENIJA I HRVATSKA

Re{ewe za {tedi{e Qubqanske banke BLED: Slovena~ki premijer Borut Pahor i wegova hrvatska koleginica Jadranka Kosor dogovorili su se u Bohiwu da }e se pitawe Qubqanske banke i wenih hrvatskih {tedi{a re{iti na osnovu me|unarodnih ugovora, uz po{tovawe prava pojedinca.

Premijeri Slovenije i Hrvatske sastali su se kako bi podstakli re{avawe dugogodi{weg spora oko pitawa povra}aja stare devizne {tedwe nekada{we Qubqanske banke u Zagrebu, o ~emu se posledwih dana odvijala intenzivna diplomatska aktivnost.

"Odredili smo smer re{ewa tog pitawa i pretpostavqamo da }e ono biti re{eno u idu}a tri meseca", izjavio je Pahor posle sastanka premijera dve zemqe.

Prema wegovim re~ima, taj smer }e biti uskla|en sa sporazumom o sukcesiji, pri ~emu se ne}e ograni~avati osnovna prava pojedinca.

"Dogovorili smo smer kojim idemo i sigurna sam da nas to vodi ka re{ewu, a na osnovu potpisanih me|unarodnih ugovora i vode}i ra~una o individualnim pravima", rekla je premijerka Kosor.

Pahor i Kosor su naglasili da je wihov bohiwski susret na temu problema "Qubqanske banke" i wenih hrvatskih {tedi{a jednako va`an kao i susret pre godinu dana u Trako{}anu, kada su odre-

Jadranka Kosor i Borut Pahor

dili put za re{ewe grani~nog spora izme|u dve zemqe i dodali da ni ovaj put rezultat ne}e izostati.

Slovena~ka vlada je vi{e puta nagla{avala da bi se problem duga Qubqanske banke hrvatskim {tedi{ama trebao re{avati kao sukcesijsko, multilateralno pitawe me|u dr`avama naslednicama biv{e SFRJ i predla`e da se o tome odr`i "drugi krug" pregovora u okviru Banke za me|unarodna poravnawa u Bazelu.

Slovena~ki mediji jo{ dodaju da bi Qubqana dopustila i bilateralno re{ewe ako to zna~i da bi se hrvatske {tedi{e obe{tetile iz potra`ivawa koja Qubqanska banka ima prema hrvatskim firmama, te ako bi do{lo do

otvarawa filijale Nove Qubqanske banke u Zagrebu.

U Hrvatskoj se pitawe duga biv{e "Qubqanske banke" hrvatskim {tedi{ama, koje nije re{eno od raspada biv{e Jugoslavije, vidi kao privatno-pravni odnos te slovena~ke banke i wenih klijenata u Hrvatskoj.

Kako je guverner Hrvatske narodne banke @eqko Rohatinski ranije istakao, ukupna {tedwa hrvatskih gra|ana u Qubqanskoj banci 1991. godine iznosila je 420 miliona evra, od ~ega je Hrvatska u svoj javni dug kasnije preuzela 260 miliona evra, dok deo od 130.000 {tedi{a i daqe od te banke direktno potra`uje 160 miliona evra. Svi navedeni iznosi predstavqaju glavnicu bez kamata.

BUGARSKA

Problem s Romima i {engenska zona SOFIJA: Francuska ne}e uslovqavati re{avawe romskog problema sa budu}im prisajediwewem Bugarske {engenskom prostoru, izjavio je portparol francuskog Ministarstva inostranih poslova Bernar Valero. Prema wegovim re~ima, ekstradicija bugarskih i rumunskih Roma, koji su se ogre{ili o francuske zakone, u skladu je sa evropskim pravom i stremi da ih izvu~e iz mafija{kih mre`a.

Valero je u izjavi za Bugarski nacionalni radio pojasnio da se radi o qudima koji su se ogre{ili o francuske zakone, ali istovre-

Bernar Valero

meno su i `rtve mafija{kih mre`a koje eksploati{u Rome.

"To treba da prestane, jer ne mo`emo da gledamo kako prisiqavaju maloletne devoj~ice na pro-

stituciju, ne mo`emo da posmatramo kako teraju decu koja imaju 12, 13 ili 14 godina da kradu po ulicama, kako koriste bebe za pro{ewe", kazao je portparol francuskog Ministarstva inostranih poslova. Po wegovim re~ima, Francuska tra`i "punu mobilizaciju" Evropske unije za re{avawe humanitarnog problema.

Francuski ministar unutra{wih poslova Bris Ortfqo najavio je sredinom sedmice da }e wegova zemqa deportovati Rome u Bugarskoj i Rumuniji koji su se ogre{ili o francuske zakone.

(Tanjug)

J

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak2.avgust2010.

Lovac i medved

ednog dana jedan lovac je i{ao u lov. Nai{ao je na medveda i pitao ga: - Kako se ti zove{?

- Ja sam meda Jova, a kako se ti zove{?

- Moje ime je Du{an. Da li `eli{ da se zabavqamo?

- Voleo bih, ali sam jako gladan, nisam jeo ceo dan.

- U redu, hajde da ti na|emo hranu.

Tako su i uradili. Kada su se najeli, oti{li su na livadu da beru cve}e. Meda je pokazao lovcu gde `ive p~ele i doneli su p~elama

cve}e {to su nabrali. P~ele su se obradovale cve}u i poklonile su medi i lovcu med. Kasnije su oti{li u {umu da beru divqe jagode.

Toliko su se najeli da ih je stomak zaboleo. Zaspali su ispod jednog drveta. Kada se lovac probudio, meda vi{e nije bio pored wega i lovac nije znao da li je sve to bio sam san. Morao je da po`uri ku}i jer nije hteo da ga zatekne mrak u {umi.

Damjan [mit, III-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Srbobran

c m y

26

DNEVNIK

Moja u~iteqica Leona Jedno malo pti~e oja~alo krila, pa napusti gnezdo mekano ko svila.

I wega }e napustiti na{a dobra vila {to je mene i drugare ba{ u wemu svila.

Ona nama be{e kao druga majka i svi dani sa wom ko najlep{a bajka.

Darovala znawe, u~ila po{tewu, da budemo qudi u svakome trenu. ^etir’ leta pro|e, peti razred ~eka, iz o~iju vla`nih kanu suza neka...

Jer to vedro lice {to nam qubav pru`i, ne}e vi{e mo}i s nama da se dru`i.

Za sve tople re~i koje nam je dala, {aqemo joj poqupce i veliko hvala!

Mogao bih o woj pri~at mnogo vi{e, ali ruka drh}e – o Leoni pi{e.

Vladimir Tucakov, IV-1, O[ „Avram Mrazovi}”, Sombor

Baka i deka

M

oj deka se zove Voja, a moja baka Milka. Oni su roditeqi moga tate.

Moja baka i deka `ive u Beogradu.

Ja volim da idem sa dedom na pecawe na reku Savu. Tamo je ba{ lepo. Mene deda u~i kako da pecam ribu, kako da stavqam mamac, kako da skinem ribu sa udice... Deda mi je rekao da }u kad porastem biti dobar ribolovac. Ja mnogo volim svoga dedu jer je on ba{ dobar prema meni i mojoj sestri.

Moja baka je isto tako dobra prema meni i mojoj sestri. Mo-

Milica Rado{evi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

S

Jesen

tigla je jesen crveno-`uta. Listovi su pokrili na{e ku}e. I `buwe je pokrila svojim ukrasima. Neke `ivotiwe skupqaju hranu, neke se pripremaju za zimski san, ptice idu u tople krajeve. Mi smo pokisli i obukli kabanice. Usko~ili u gumene ~izme. Svi smo iza{li napoqe i ga|ali smo se li{}em, vaqali se po li{}u i pravili ~i~a Gli{e od li{}a. Ja volim jesen zato {to u woj ima jako puno raznih boja.

Stefan Qe{i}, II-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Stefan Koruga, IV-4 O[ „Ivo Lola Ribar” Novi Sad

Mi{ i ma~ak

ja baka najvi{e voli da mi dobro jedemo i zato nam stalno uga|a. Baka se ~esto igra sa nama raznih igara: ~ove~e ne quti se, tombole, karata...

Ponekad nas baka odvede u luna-park, koji se nalazi blizu wihove zgrade. Tamo se moja sestra i ja lepo zabavqamo. Ja mnogo volim moju baku.

Meni je ba{ lepo i}i u Beograd kod bake i deke i mnogo volim {to sam wihov unuk.

Sr|an Cimbaqevi}, II-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Sedi ma~ak na grani pa mjau~e, mali mi{ko ispod grane ciju~e.

Gladan ma~ak pa pregladan uzdi{e, mi{ko suze radosnice bri{e.

“Pusti mene, mali mi{ko, da ti do|em dole, koliko ~u~im na grani - ve} me noge bole.”

Vrti mi{ko repom pa skaku}e, al’ na ma~ka on se ne osvr}e.

Moli ma~ak mi{a svoga da ga pusti, bi}e mu i sluga.

Mi{ko re~e: “Va`i, si|i.

Primam te za druga!”

Aleksandra Mileusni}, III-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom

Dragana Doroslova~ki, III-1, O[ “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Pas Moj pas zove se @u}a, veliki je ko ku}a.

Brz je ko ~igra, tanak je ko igla i lepo igra.

Lep je ko cve}e i tako lepo se kre}e.

On je lepo ku~e, a kupio sam ga ju~e. ^im se udebqao, odmah sam ga prodao.

Kada sam ga prodao, odmah sam ga pozvao.

Aleksandar Kalabi}, III-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.deve@dnevnik.rs cerski@

MU[KA POSLA

DNEVNIK

L

predstavqa seks na javnom mestu, a u Srbiji za to mo`ete dobiti maksimalno 30 dana zatvora ili 700 dinara kazne, mada “prestupnici” naj~e{}e pro|u s opomenom. Ako uzmemo u obzir da smo {esta najstarija nacija na svetu, malo borbe protiv bele kuge nije naodmet .

U drugim zemqama kazne su stro`e. U Hrvatskoj vas tako|e o~ekuje 30 dana zatvora ili kazna od 100 evra, Austrija propisuje oko {est meseci zatvora, Danska ~ak i do ~etiri godina ili pla}awe kazne od 1.200 evra, Italija zatvara u aps na tri godine, dok je [vedska liberalna – pla}a se kazna od 50 evra. Za seks na pla`i u Gr~koj i Rumuniji ~eka vas dve godine zatvora, a na Tajlandu nema zatvora, ali }ete zato biti lak{i za 500 evra. Verovali ili ne, Turska nije toliko rigorozna – preti vam maksimalno oko {est meseci zatvora.

Naravno, to ne zna~i da policajci usred no}i s lampi-

Umereno{}u do wenog srca Mo`da su pristojnost i uqudnost karakterne vrline, kao {to su roditeqi i bake oduvek govorili, ali ti kvaliteti mogu oterati partnera. Jedna ameri~ka studija pokazala je kako mu{karci koji su maloj meri sebi~ni, bezose}ajni i egocentri~ni boqe prolaze od dobrica. Jer dobrice su “dosadne”.

U ve}ini slu~ajeva “budi dobar” saveti su korisni, jer dru{tvo ne bi funkcionisalo bez pa`we, tolerancije i po{tovawa. Ali, preterana pristojnost u o~ima mnogih znak je slabosti, a one koji su slabi okolina je sklona da izrabquje. U qubavnim odnosima, kao i ina~e, {kodqivo je biti prekomerno pa`qiv, uslu`an i nesebi~an.

Bilo da imate devojku ili ste u operaciji zavo|ewa, prevelika pristojnost mogla bi da vas spre~itu ostvarivawu veze kakvu pri`eqkujete. @ene cene umerenog xentlmena, ali zaziru od slabi}a. Osim ako ne `ele da ih materijalno iskoriste.

Nije pravedno ni po{teno da dobri momci izvise u odnosu sa `enama, ali izraz “osvajawe” ne koristi se bez razloga: potrebno je otopiti wenu rezervisanost, ako postoji, i nadja~ati konkurenciju. Zatim, od mu{karca se o~ekuje lavqi doprinos ku}nom ra~unu, {to zahteva borbenost i `ilavost prema poslodavcima i klijentima. Prenagla{ena pristojnost u mu{karca `eni sugeri{e nesposobnost u no{ewu sa `ivotnim izazovima.

Komplimente treba deliti s merom Ako laskawa zvu~e neiskreno - ne vaqa. Ako zvu~e iskreno - opet ne vaqa. Ka`ete li joj da vam se svi|a ba{ u svakoj situaciji, pa i ako je sama svesna da je neuredna ili izmo`dena, pomisli}e da nemate kriterijume. Dakle, delite joj

komplimente, ali smisleno i u intervalima, da dobiju na va`nosti. Ponekad umesto komplimenta podarite podr{ku ili utehu, jer to zvu~i mawe udvori~ki.

Nemojte se previ{e interesovati Naravno da je partneru drago ako znate {ta studira ili radi, koji su joj omiqeni hobiji, umetnici ili jela, ali ako je budete stalno pro-

pitivali pope}ete joj se na glavu. @ene vole nezavisne mu{karce sa sopstvenom ambicijama.

Kritikujte s merom Suzdr`avawe od prigovarawa i deqewa lekcija je super.

Toga se naslu{ala u detiwstvu i ne treba joj jo{ jedan tata ili razredni stare{ina.

Ali, svako ponekad pogre{i i nije lo{e ponekad na to ukazati. Prela`ewe preko wenih mogu}ih “kikseva” nije vo|ewe ra~una o wenim ose}awima, nego beski~mewa{tvo. Uo~i li ona da se ni woj ni drugima ne suprotstavqate, mogla bi da po`eli i sama da vas iskoristi. Ili napusti.

Po{tovawe mo`e da {kodi Lepi maniri i po{tovawe odve{}e vas daleko. @ene zaslu`uju po{tovawe, ali ponekad vi{ak po{tovawa mo`e da {koditi. U seksualnosti `ena ceni spontanost, strastvenost i dozu avanturizma.

Mo`da pri`eqkuje i poneku prostotu.

27

Ostanite u formi bez odricawa

Sve opasnosti letweg seksa eto je vreme zabave, novih poznanstava i seksa na otvorenom. To je godi{we doba kada ~ak i oni stidqivi parovi izvire iz svoja sigurna ~etiri zida spava}e sobe i provode seksi no}i na otvorenom. Ali pripazite, letwi seks na javnom mestu ima i svojih opasnosti.

Pre svega treba da pripazite da vas ne uhvati policija. Da, seks na javnom mestu je, kao i u mnogim drugim zemqama, ka`wiv. Seks na pla`i, najpopularnijem mestu svakog leta,

ponedeqak2.avgust2010.

cama patroliraju po parkovima i pla`ama u potrazi za nesta{nim parovima. Gde nema mnogo qudi, pogotovo uve~e, mala je verovatno}a da }e vas neko uhvatiti. Budite pa`qivi kada vas `eqa uhvati usred belog dana.

Mo`ete se i povrediti tokom letweg seksa. Re~ je o modricama, oderanoj ko`i, uko~enosti i sli~no. Ve}inom nastradaju kolena, ruke i le|a. Dovoqno je samo odabrati deo pla`e koji nije pun velikog i o{trog kamewa.

Pripazite gde }ete krenuti u akciju. Najlak{e }ete spre~iti neprijatne povrede uz pomo} velikog pe{kira.

Tokom seksa se znojimo, a to }e privu}i raznorazne insekte.

Oni vam mogu itekako pokvariti trenutak zujawem i ubodima koji veoma brzo po~iwu da svrbe. Zato se nama`ite ili na{pricajte sredstvom protiv komaraca.

Leti smo opu{teniji, ali to ne zna~i da smemo biti bez kontracepcije. Ako se uhvatite u klin~ sa nepoznatom damom, ne zaboravite kondom. Ne znate wenu seksualnu pro{lost, a leto treba da ostane u lepom se}awu. Ne `elite da sa sobom ponesete suvenir u obliku polne bolesti koja }e vas podse}ati na usputni seks na pla`i.

Ve}ina nema vremena za ve`bawe. Sat do dva dnevno je jako mnogo vremena i te{ko ga se odri~emo, pogotovo zbog ve`bawa. Ostati u formi mo`e se i bez mnogo odricawa i bez teretana i fitnesa. Vrlo je jednostavno, samo treba poslu{ati ova ~etiri saveta.

Bicikl – `ivimo u takvim predelima gde bicikl mo`emo voziti skoro tokom cele godine. Cena benzina samo raste, pa je bicikl i odli~an na~in u{tede. Vo`wa biciklom je odli~an na~in ve`bawa, pa ga ukomponirajte u sopstveni `ivot. Na posao idite biciklom.

Ne koristite auto. U wemu se samo gojite. Bicikl daje odli~an ose}aj i daje neku vrstu slobode koju ne mo`ete osetiti ve`baju}i u teretani.

Hodajte – kretawe je izuzetno va`no za zdravqe ~oveka. U kancelariji sedite osam sati dnevno i stalno ste uko~eni.

Hodajte do posla (ako niste predaleko) ili ujutro napravite lagani krug po kvartu. Desetak minuta bi}e dovoqno da se razbudite i rastegnete, a samim time }e i dan boqe po~eti.

Isto to uradite posle ve~ere. Hodajte do zdravqa.

Jedite doma}e – znate kako se ka`e, doma}e je doma}e. Ve}i kvalitet doma}ih proizvoda i izbegavawe stavqawa raznih konzervansa u hranu pridonosi zdravqu i ostavqa vas u formi.

Cimet i jabukovo sir}e – ove dve stvari poku{ajte da {to ~e{}e koristite u svojoj kuhiwi. Cimet }e odr`ati normalan nivo krvnog pritiska, a osim toga pun je antioksidansa i vlakana. Jabukovo sir}e je od davnina poznato kao prijateq zdravqa. Kontroli{e {e}er u krvi i poma`e varewu. Koristite ga svakodnevno, na primer u salati, i organizam odr`ite zdravim, a vi ostanite fit.

Paradajz i riba za zdravu prostatu Najve}i udar na zdravqe prostate predstavqa ishrana bogata `ivotiwskim proteinima, mastima i rafiniranim {e}erima i preterana konzumacija alkohola, naro~ito piva, a ovu va`nu mu{ku polnu `lezdu najlak{e }ete o~uvati ako 4-5 puta nedeqno jedete obroke koji ukqu~uju paradajz ili proizvode od wega.

Verovatno nijedan deo mu{ke anatomije ne ve`e za sebe toliko bojazni i pitawa kao {to to ~ini prostata. Ova se pomo}na polna `lezda ~ija je uloga produkcija ve}ine te~nosti u semenu ~esto smatra "~arobnim" organom u kojem se kre kqu~ mu{ke polne (ne)mo}i. Ali, prava je istina da je prostata bitna za plodnost mu{karca, a ne wegov libido.

Godine su neosporni neprijateq zdravqa prostate. Al;li, osim ovog faktora na koji je nemogu}e uticati, nepravilna ishrana i vi{ak kilograma u uskoj su vezi s naj~e{}im oboqewima prostate: benignom hipertrofijom prostate, prostatitisom i karcinomom prostate.

Uve}awe, odnosno benigna hipertrofija prostate javqa se u vi{e od 60 posto mu{karaca starijih od 50 godina. Nastaje usled hormonalnih promena povezanih sa starewem koje dovode do poja~anog deqewa i rasta }elija prostate.

Osim procesa starewa i porodi~ne sklonosti, faktori rizika za nastanak benigne hipertrofije su i pogre{na ishrana, prekomeran kalorijski unos i gojaznost.

Premda teoretski bezazleno stawe, uz neprijatne simptome, benigna hipertrofija prostate vremenom mo`e svoj dobro}udni karakter zameniti zlo}udnim.

Prostatitis odnosno upala prostate vrlo je neprijatno oboqewe prouzrokovano hormonskim disbalansom i infektivnim faktorima, propra}eno jakim bolovima u preponama, isprekidanim slabim mlazom mokra}e, zadr`avawem mokra}e u be{ici, prisutno{}u krvi i gnoja u mokra}i, bolovima u dowem delu le|a i mogu}om temperaturom, mu~ninom i op{tom slabo{}u.

Karcinom prostate je gotovo iskqu~ivo bolest starije populacije – u vi{e od 80 posto slu~ajeva javqa se u dobu iznad 65 godina. Naj~e{}e se dijagnostikuje relativno kasno, s obzirom na to da u pravilu ima spori tok i simptome sli~ne benignoj hiperplaziji. U podlozi bolesti vrlo ~esto le`i prekomeran kalorijski unos i posledi~no gojaznost, ali i ishrana bogata `ivotiwskim proteinima, mastima (zasi}enim i trans-mastima i omega-6 masnim kiselinama), rafinisanim {e}erima, preterana konzumacija alkohola – naro~ito piva, i preterana termi~ka obrada hrane (pr`ewe, pregorevawe, ro{tiqawe, pohovawe).

Uz paradajz, priroda nas je obdarila celim arsenalom namirnica koje imaju veliku va`nost u

prevenciji, le~ewu i spre~avawu recidiva bolesti prostate.

O~uvajte zdravqe prostate Obogatite ishranu povr}em, naro~ito keqom, karfiolom, brokolijem, kupusom i prokeqom koje

akumulacije metabolita testosterona za kojeg je poznato da pridonosi nastanku karcinoma prostate. Zanimqivo je i da uve}ane }elije prostate sadr`e mawe cinka nego {to je uobi~ajno Konzumirajte namirnice bogate selenom iz prirodnih izvora ribe i plodova mora, integralnih `itarica, brokolija, ora{astih plodova jer selen deluje kao sna`an antioksidans i ja~a imunolo{ki sistem.

Boqe spre~iti nego le~iti

predstavqaju bogat izvor antikarcinogenih sumpornih materija.

Obogatite ishranu vo}em, naro~ito bobi~astim vo}em i narom jer obiluju antiokisdansima koji {tite od promena na prostati izazvanih slobodnim radikalima. Jedite ribu barem dva puta nedeqno jer je ona najboqi izvor protivupalnih omega-3 masnih kiselina koje dokazano {tite od karcinoma prostate.

Konzumirajte namirnice bogate cinkom, kao {to su ostrige, meso `ivine, ora{asti plodovi, semenke suncokreta i bundeve.

Cink, naime, deluje na smawewe

Tipi~na mediteranska ishrana pokazala se pravim saveznikom zdravqa jer osigurava brojne va`ne nutrijente "prijateqe" prostate - cink, selen, omega-3 masne kiseline i apsolutni {ampion u ~uvawu ove polne `lezde – likopen.

Likopen je antioksidans iz skupine karotenoida, prisutan u visokim koncentracijama u paradajzu i proizvodima od wega.

Veliku je pa`wu privukao posle saznawa da mo`e da pru`i za{titu protiv karcinoma i ostalih degenerativnih bolesti koje nastaju pod uticajem slobodnih radikala.

Antiinflamatorna svojstva likopena primenu su u velikom delu na{la u o~uvawu zdravqa prostate. Naime, nau~ne studije naj~e{}e ukazuju na ~vrstu vezu izme|u redovnog unosa likopenom bogatog paradajza i maweg rizika od karcinoma prostate.

Brza salata od patliyana 300 gr barenog testa 3 mawa patliyana 3 paradajza 200 gr mocarele ili mladog sira 1,5 dl maslinovog uqa so, biber bosiqak Patlixane iseckajte na kockice, posolite i ostavite da odstoje (da so

izvu~e gor~inu), dobro ih obri{ite u krpi, pa ih prepr`ite na maslinovom. Kad su gotovi izvadite ih na papirnu salvetu da upije masno}u.

Skuvajte testeninu u slanoj vodi, ohladite je i pome{ate s patlixanima, iseckanim paradajzom i mocarelom iseckanom na kockice. Dodajte maslinovog uqa i seckane listi}e bosiqka.

IZ DRUGOG UGLA

ponedeqak2.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

28

Imigracioni zakon bez kontroverznih odredbi Glas Amerike amo nekoliko sati pre nego {to je stupio na snagu kontroverzni imigracioni zakon u ameri~koj saveznoj dr`avi Arizoni, sudija federalnog suda, Suzan Bolton u sredu je blokirala neke kqu~ne delove tog zakona. Mnogi `iteqi Arizone, ve}inom Latinoamerikanci, slavili su ju~e, a ovo tako|e predstavqa i veliku pobedu za Obaminu administraciju i grupe za za{titu imigranata i qudskih prava.

Sa druge strane, naravno, konzervativci se spremaju da podnesu `albu na ovu odluku.

Za protivnike najstro`eg imigracionog zakona u Americi ju~e je bio dan za slavqe.

S

Oni drugi, koji podr`avaju zakon, ka`u da su novosti da diskutabilni delovi zakona ne}e danas stupiti na snagu, samo

mawa prepreku na putu. Znali smo da }e u svakom slu~aju jedna strana morati da podnese `albu. Ovime samo po~iwe

Mu{karci u isto~noj Aziji tra`e `ene van zemqe

Doj~e vele

S

at privatnih i javnih medija oko kori{}ewa interneta ulazi u novu fazu.

Vinovnici najnovije intelektualnoratne prepiske su predstavnici najuglednijih nema~kih medijskih ku}a ARD-a i Frankfurter algemajne cajtunga.

Pozadina sukoba krije se u vi{egodi{wem natezawu oko pitawa {ta javni, tj. dr`avni i od televizijske pretplate finansirani mediji, imaju pravo da objave na svojim internet-stranicama, a {ta ne. Glavni argument privatnih medija, koji bi najradije internet ponudu javnih radio i TV stanica sveli na raspored programa, jeste da dr`avni mediji sveobuhvatnom i op{irnom ponudom na internetu ugro`avaju poziciju privatnih koji su prisiqeni da se sve vi{e okre}u ovom mediju kao nosiocu marketin{kih aktivnosti.

Gnev privatnih medija je izazvalo izve{tavawe dr`avnog povereni{tva koje je, s mawim izuzecima, dalo zeleno svetlo za internet nastup svih 37 dr`avnih radio i TV stanica. Naime, Programsko ve}e javnih medija zakqu~ilo je da internet ponuda javnih medijskih ustanova ne uti~e negativno na marketin{ko tr`i{te te da, prema tome, ne ugro`ava pozicije privatnih izdava~a.

Dr`avni mediji su bili prisiqeni da promene deo svog internet nastupa zbog dilema koje su stigle iz Brisela. Privatni mediji

R

studiji. Sve ve}i broj `ena, ka`e ona, ne prihvata `ivot supruge u sada{woj formi, one `ele da zadr`e svoj posao i zbog toga radije ostaju neudate“.

Mu{karci sa druge strane imaju obavezu da nastave lozu i da dobiju sina, i u velikom broju slu~ajeva da pomognu ostarelim roditeqima i stoga ne mogu da ostanu neo`eweni, ka`e se u studiji.

Supruge uglavnom poti~u iz Kine i Vijetnama, one se pre svega udaju za mu{karce iz siroma{nijih ruralnih sredina, ali se ovaj tip brakova {iri i na sredwu klasu u gradovima. Agencije za sklapawe brakova su se ~ak specijalizovale za ovaj „biznis“, a wihove usluge za porodicu mu{karca ko{taju izme|u 5.000 i 10.000 evra. Autorka studije navodi da je ve}ina `ena migranata ulaze u ovakve brakove svojevoqno, a ne pod pritiskom roditeqima, sa dvostrukim ciqem - da se udaju i da emigriraju.

cioni zakon koji je danas trebalo da stupi na snagu, nastoje}i da tako prebace oko pola miliona ilegalnih imigranata preko granice i da prekinu lanac trgovine qudima i drogom. Arizona se grani~i sa Meksikom i na udaru je ilegalne imigracije i kriminala.

“Ne razumem tu odluku. Iznena|en sam i razumem da je htela da blokira neke delove, ali ne i su{tinu zakona koji }e da uti~e na mogu}nost policije da obavqa svoj posao. Opet se federalna vlada me{a i sudija, koju je postavio predsednik, ne po{tuje `equ stanovnika Arizone”, pri~a Dejvid Gauan, republikanski kongresmen iz Arizone.

Sudija Suzan Bolton ka`e da je presudila na ovaj na~in

jer “postoji velika mogu}nost da bi policajci pogre{no hapsili legalne imigrante” kao i da bi pove}awe broja legitimisawa i privo|ewa opteretilo federalni buxet ~ija su sredstva potrebna za druge stvari.

“Bitka svakako nije zavr{ena. Slede}i korak je da o ovom zakonu raspravqa federalni Apelacioni sud, a zatim, najverovatnije, Vrhovni sud”, ocewuje profesor na Univerzitetu Kalifornije, Ervin ^emerinski.

Iako vi{e od 60 odsto Amerikanaca podr`ava strogi antiimigracioni zakon u Arizoni, to nije bio razlog da latinoameri~ka zajednica {irom Sjediwenih Dr`ava ne u`iva u momentu pobede.

Rat privatne {tampe i dr`avne televizije

Tudej onlajn ve ve}i broj mu{karaca u isto~noj Aziji, a posebno u Japanu, Ju`noj Koreji i Tajvanu primoran je da tra`i supruge me|u strankiwama zbog sve mawe „raspolo`ivih“ `ena u wihovim zemqama, navodi se u objavqenoj studiji. „Od po~etka 1990-ih sve vi{e mu{karaca u isto~noj Aziji se okre}e ka inostranstvu da tra`e suprugu“, navodi Danijel Belan`e, sociolog sa kanadskog univerziteta u Zapadnom Ontariju u studiji koju je objavio francuski Nacionalni institut za demografske studije .

U te tri zemqe supruge strankiwe predstavqaju najve}u grupu me|u novim imigrantima, ako se izuzmu privremeni radnici migranti. U Tajvanu je u 15 odsto brakova sklopqenih tokom 2009. godine supruga ro|ena u inostranstvu, a u Ju`noj Koreji wih osam odsto, ka`e se u studiji. Pojava sklapawa brakova sa strankiwama po~ela je od 1980-ih godina u Japanu, ali u toj zemqi nije poprimila ve}e razmere, pa je tako sredinom 2000-ih samo oko pet do {est odsto novih brakova zasnovano sa `enom iz inostranstva. „@ene su sve obrazovanije i raste wihovo u~e{}e u tr`i{tu rada“, navodi Danijel Belan`e u

proces“, izjavila je guvernerka Arizone Xen Bruer.

Federalni sudija, Suzan Bolton, u sredu je blokirala odredbe zakona koji pripadnicima policije daju ovla{}ewa da, na osnovu sopstvene procene, provere imigracioni status svake osobe koja je privedena ili uhap{ena. Stopirana je i odredba kojom bi imigranti bili obavezni da u svakom momentu imaju va`e}a dokumenta koja }e potvrditi wihov legalan boravak u zemqi.

Time bi tako|e postalo nezakonito da bilo ko bez legalnog boravka tra`i posao na javnim mestima.

Zakonodavno telo dr`ave Arizone, u kojoj su na vlasti republikanci, pre tri meseca usvojilo je ovaj strogi imigra-

sad smatraju da razlozi zbog kojih su bili protiv internet ponude dr`avnih medija nisu ukloweni te da javne TV i radio stanice na svojim internet stranicama i daqe nude sadr`aj koji je formom i sadr`ajem u „domenu {tampe“. Time, mi{qewa su privatnici, dolazi do stvarawa nelojalne konkurencije i to finansirane novcem pretplatnika.

No, javni mediji su posledwih meseci, uz veliki otpor, u~inili ono {to se od wih tra`ilo, dakle s interneta su skinuli sve

arhivske priloge. Na internetu se sme objavqivati jedino materijal koji je direktno povezan s emitovanim programom. Privatni izdava~i su naravno i daqe nezadovoqni ~iwenicom da javni mediji od ubrane pretplate finansiraju svoj „rasko{ni“ internet nastup, tvrde}i da novac od pretplate uop{te nije namewen toj svrsi nego proizvodwi TV i radio programa.

Komentator FAZ dao je sebi odu{ka i na naslovnoj strani optu`io ARD da praktikuje „dr`avno novinarstvo“. Reakcija je bila `estoka i, {to je neuobi~ajeno, javna.

Direktor ARD-a Peter Budgust je komentar „neposlu{nog“ novinara Mihaela Hanfelda, nazvao „apsolutno preteranim“ i „nedostojnim novina poput FAZ-a“. Jedan od izdava~a uglednog dnevnika iz Frankfurta i jedan od vode}ih nema~kih intelektualaca, Frank [irmaher poru~io je ARD-u da svoje novinare ne namerava da ka`wava, „pogotovo ne na nalog drugih“ pa je Budgusta, s kojim se i li~no poznaje, prozvao zbog „neuobi~ajene“ indiskrecije.

Koliko god bio apsurdan, ovaj javni sukob dvojice vode}ih predstavnika ozbiqnog novinarstva u Nema~koj pokazuje razliku u odnosu prema pojmovima privatnog i javnog medija danas. S jedne strane, javni mediji se vide kao za{titnici javnog interesa i dr`e se svog, u Ustavu definisanog, zadatka, a to je sveobuhvatno i objektivno izve{tavawe gra|ana. S druge strane, privatna {tampa, pogotovo ugledni i ozbiqni dnevnici poput FAZ-a ili Zidoj~e cajtunga, u vreme opadawa tira`a strahuju za egzistenciju i napadaju konkurenciju koja `ivi od poklowenog novca. Nedavnom politi~kom odlukom se promenio i sistem ubirawa TV i radio pretplate koji javnim medijima osigurava jo{ ve}u svotu nego dosad – preko sedam milijardi evra godi{we.

Nenad Krajcer

„Istorijski poraz” za BP Bi-Bi-Si irma je naime, posle izlivawa ogromne koli~ine nafte iz bu{otine u Meksi~kom zalivu, u periodu od aprila do juna zabele`ila gubitak od skoro 17 milijardi dolara - odnosno ne{to vi{e od 13 milijardi evra. Gubitak, jedan od najve}ih u istoriji britanskih korporacija, izazvan je odlukom BPja da izdvoji 32 milijarde dolara za pokrivawe tro{kova uklawawa naftne mrqe, nastale posle havarije na naftnoj platformi kompanije u Meksi~kom zalivu.

Kompanija je potvrdila i da }e se u oktobru sa polo`aja povu}i wen dugogodi{wi izvr{ni direktor Toni Hejvord. On je bio `estoko kritikovan zbog na~ina na koji je vodio operaciju obuzdavawa ekolo{ke katastrofe izazvane kuqawem nafte.

Gubitak od 17 milijardi dolara je jedan od najve}ih u istoriji britanskih korporacija, ali eksperti procewuju da je BP mogao da pro|e i mnogo gore - budu}i da je kompanija procenila da }e je naftna mrqa u Meksi~kom zalivu ko{tati ne{to vi{e od 32 milijarde dolara. To je ipak mawe od sume koja bi, po proceni pojedinih analiti~ara, trebalo da se plati za uklawawe nafte izlivene u more, za nadokandu {tete o{te}enim licima i firmama, kao i za kazne. U BP-ju se nadaju da ne}e biri progla{eni krivim

F

za te`ak i ozbiqan nemar u vezi sa ovom katastrofom.

Dejvid Stron, autor kwige „Posledwi naftni {ok“, me|utim, veruje da brigama za zdravqe BP-ja, ako ih ima, nema mesta. On tvrdi da }e kompanija relativno lako podmiriti tro{kove: „BP je ogromna kompanija sa enormnim profitima. Ostavili su po strani novac za pokrivawe cene uklawawa naftne mrqe, ali su istovremeno u drugom kvartalu zaradili pet milijardi dolara. Pro{le godine su ukupno zaradili 14 milijardi dolara, a godinu pre toga, kada je cena nafte bila vi{a, 25 milijardi dolara. Nema sumwe da BP ume s parama - ali nisam siguran da }e 32 miliajrde biti dovoqne za nadokandu svih tro{kova koje }e imati zbog naftne mrqe u Meksi~kom zalivu.“ Stron ukazuje da pomenute 32 milijarde dolara obuhvataju i ve} izdvojenih dvadeset milijardi za naknadu {tete qudima koji `ive du` obala Meksi~kog zaliva. I tu bi po oceni sagovornika BBCioja mogao da se pojavi problem: „To je minimum koji }e platiti kao obe{te}ewe, {to zna~i da im za ~i{}ewe naftne mrqe i za pla}awe kazni ostaje 12 milijardi dolara - i to pod pretpostavkom samog BP-ija da ne}e biti progla{eni odgovornim za ozbiqan i te`ak nemar koji je i doveo do izlivawa nafte. O tome me|utim ne odlu~uje BP, ve} ameri~ki sud ~ije bi mi{qewe i te kako moglo da

se razlikuje. BP }e verovatno morati da izdvoji jo{ para {to im, po mom mi{qewue, ne}e predstavqati ve}i problem. I ne treba sumwati da }e BP kao korporacija pre`iveti sve ovo ali }e na kraju biti senka nekada{we kompanije“, ka`e Dejvid Stron, autor kwige „Posledwi naftni {ok“.

Dosada{wi izvr{ni direktor BP-ja Toni Hejvord }e se i zvani~no povu}i sa polo`aja 1. oktobra. Hejvord je `estoko kritikovan, posebno u SAD, zbog na~ina na koji je BP reagovao na eksploziju naftne platforme „Dipvoter Horajzon“ 20. aprila ove godine, kada je poginulo jedanaest radnika, i potom na najte`e izlivawe nafte u ameri~koj istoriji.

Wega }e zameniti Amerikanac Bob Dadli, koji je trenutno zadu`en za svakodnevno vo|ewe operacije uklawawa izlivene nafte

u vodama Meksi~kog zaliva. BiBi-Si je u ponedeqak objavio da 53-godi{wi Hejvord odlazi uz otpremninu od milion dolara, i da }e kada napuni 55 godina imati pravo na do`ivotnu godi{wu penziju od nepunih 930 hiqada dolara godi{we. Prvi ~ovek BP-jevog Upravnog odbora Karl Henrik Svanberg branio je takav finansijski aran`man rekav{i da je tu prosto re~ o onome {to firma, po ugovoru, duguje svom izvr{nom direktoru. Hejvord }e, po svemu sude}i, zadr`ati odre|enu poziciju u BP-ju, koji planira da ga po{aqe u Sibir. Istini za voqu, ne na onaj na~in na koji bi - s pravom ili ne - nemali broj Amerikanaca voleo da ga tamo po{aqe, ve} kao jednog od visokih predstavnika BP-ja u zajedni~kom poslovnom poduhvatu sa tamo{wim ruskim partnerima.

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

DNEVNIK DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din.

Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefon 062/89638-43 i 066/51-286-45.

6182 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3100, kostolac 3650 i su{eni 8750. Tele.: 065/444-26-18, 063/1243-056 i 061/67-826-23.

6183

Posledwi pozdrav

SE]AWE

ponedeqak2.avgust2010.

[ESTOGODI[WI POMEN

Petar Isakov

Du{an Mire{evi}

Pro{lo je ~etiri godine, a uspomena na tebe se nikada ne}e izbrisati.

Tomica, Boki, kum Marko, Valko, Sreta, [mrle i Dule.

„Isidorin“ biser, koji se iznenada otkotrqao u ve~nost.

Ovako i danas o tebi govore tvoje kolege.

29

POMEN

Jovo Kiperovi} Danas, 2. 8. 2010. godine navr{avaju se tri godine, a ja ne verujem da te nema. Bio si mi sigurnost, qubav, oslonac i ponos, bio si mi sve. Mnogo mi nedostaje{.

Uvek }e te voleti tvoja supruga Seka Kiperovi}.

Ponosna supruga Radojka.

6247 6325

6241

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 7. avgusta, u 10 ~asova, na grobqu, u @abqu davati godi{wi pomen na{em dragom, preminulom

~ika Joci Zmaju 1949 - 2010.

Velikom ~oveku i prijatequ.

Emilija Zavi{i} Dmitar Vlaisavqevi} Cane sa porodicom.

POVOQNO odmor na Utjehi kod Bara. Telefon: 021/636-291 i 064/316-23-03 od 19 do 21 sat.

5949

6324

pozdrav

dragom

FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2.

Telefon 069/18-26-726.

6055

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

5897 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefon 063/8424716, 063/84-26-848, 021/500-612.

4004

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

5699 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

5843

Zahvaqujem se ro|acima, prijateqima, saradnicima, kolegama, kumovima ... koji su sau~estvovali u mom bolu na posledwem ispra}aju voqene mi sestre.

Pavlu [okica O`alo{}ena supruga sa }erkama.

6322 6296

6317

POMEN

Posledwi pozdrav

Bata Milan.

Danas je deset godina kako sa nama nije voqeni

Jelica Rapi} Katici Kilibarda Kali

Jovanu Ma{i}u od strine Jelice Ma{i}.

PRODAJEM garsoweru 22m2, centar, terasa, centralno grejawe, prvi sprat. Telefon 061/6714752.

6261 PRODAJEM jednosoban stan 31m2 na Bul Cara Lazara preko puta hotela „Aleksandar“, cena 42.000 e, uli~no orjentisan.

Telefoni: 064/8642505, 062/9799348.

6302

Sahrana }e se obaviti dana 2. 8. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi i voqenom

NA LIMANU izdajem luksuznu kompletno name{tenu garsoweru nepu{a~u. Sve novo 180 E + depozit. Telefon 064/15-70711.

6294

ro|. Xambarski

na{em

Dragan Majki} Baja 2. 8. 2000 - 2. 8. 2010.

od porodica Zagor~i} i Joli}.

GAGI, vreme nikada ne}e izbrisati iz na{ih srca tugu i `alost za tobom.

6326

6321

Posledwi pozdrav kom{iji Joci.

ro|. Drini} 1996 - 2010.

Posledwi pozdrav

Milovan Rapi} Voqeni ne umiru sve dok `ive oni koji ih vole.

1997 - 2010.

Po{tovawe, qubav i se}awe na na{e roditeqe.

Deca: Dragan, Nada i Nenad sa porodicama.

Otac Bogdan i sestra Dragana sa wenom porodicom.

6315

6223

Katici Kilibarda Kajki

Jovica Ma{i} 1949 - 2010.

Nada, Qiqana i Mirjana Kuzmanovi}.

od stanara Podgori~ka 2, 4, 6, 8 Novi Sad.

6319

6327

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a supruga, majka i baka

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Katica Kilibarda Kajka ro|. Jovanovi} Porodica: suprug Vojislav, sin Radoslav, unuka Ivana i unuk Vojislav.

tetka Kajki

Kajki

Pavle i Ka}a.

od: Julije, Sowe i Milana.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 2. 8. 2010. godine, u 14.45 ~asova.

6318

6323

6328

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.35 02.15 02.40

TV PROGRAM

ponedeqak2.avgust2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Svetkovine ^udesni svet Vesti Inspektor Montelbano Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Paradajz Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz matice Kosmos Da ne pukne bruka, film Svetkovine Kolumbo

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 10.20) 07.30 08.00 08.10 09.00 10.20 11.00 12.30 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.05

Glas Amerike Jutarwi program U ogledalu Fip komerc - Vitafon Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Putopisi Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine Vrbas Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti I mi smo tu, dok. program Razgoli}eni

08.00 08.15 09.02 09.50 10.05 10.08 10.39 11.11 11.15 12.00 12.15 12.22 13.05 15.05 15.12 15.58 16.01 17.00 17.20 17.30 18.28 19.01 19.30 20.09 21.05 23.10 23.14 00.00 00.15 00.23 01.07

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Balkan ekspres 2 U zdravom telu Vesti Lov i ribolov Eko karavan Vesti Kako sam upoznao va{u mamu Dnevnik Sport plus Odstrel @ena soko, film Vesti Visoki napon, kviz Vesti Sti`u dolari Dnevnik Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Pesma i bingo Vesti Odstrel Dnevnik Evronet Novi Amsterdam Put na jug, film

Nikolaj Koster Valdau

SERIJA

Novi Amsterdam Vahina \okante

Da ne pukne bruka Doga|alo se to i wegovim vr{wacima, te se sada isto doga|a i Gregoru @ankuru.

Prilikom izlaska iz zatvora on sre}e svoju decu, suprugu i brata Luisa. Me|utim, da li je to isti Gregor?

Uloge: Fabris Lu~ini, Izabel Iper, Vinsent Lindon, Vahina \okante Re`ija: Benoa @ako (RTV 1, 23.35)

06.30 07.00 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 12.15 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.20 00.00

Kuhiwica (ma|) Bez ~arapa, film Crtani film (ma|) Brazda, em. za poqoprivrednike (ma|) Durindo, ma|arska narodna muzika \erdap, dok. emisija (ma|) Zaqubqena geografija (ma|) Inspektor Montelbano ^udesni svet Vesti (ma|) Trio-evroregionalni magazin Tajna hrane: Zelena salata ^ari ribolova [iroki plan (rus) Sve~ana misa povodom Dana crkve kod Ara~a (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Pod obru~em Sivi kamion crvene boje, film TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.15

Hrana i vino [ira, princeza mo}i 7 NS dana Moja porodica Misterije KGB Lenija Objektiv U bilo koje vreme Buntovnici Guliver Vitra` Bez vize Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Radionica Moja Amerika U bilo koje vreme Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

07.00 09.00 10.00 11.00

TVS Poker Ful Tilt poker Spidvej tim VC – Danska, finale ] TV: Ajaks – ^elsi ATP Los An|eles, finale Ruska liga Pregled ruske lige Komjuniti {ild 2006: ^elsi – Liverpul Duh {ampiona: Federer Ful Tilt poker ATP Gastad, finale

14.15 16.00 18.00 19.45 20.15 22.00 23.00 00.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Detektiv odeqewa za ubistva u Wujorku Yon Amsterdam proklet je na besmrtnost, otkad je spre~io ubistvo Indijanke 1642. godine.

Zbog tog dobrog dela, Indijanka je spasla Amsterdama, ~ine}i ga besmrtnim i upozorila ga da }e ta kletva nestati samo kad Yon sretne svoju pravu qubav.

Uloge: Nikolaj Koster Valdau, Zuleika Robinson (RTS 1, 00.23)

06.30 07.45 09.30 10.20 11.10 13.05 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.35 00.40 03.00

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: A, sad adio Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Ukleti let Foks vesti Opasne igre Ninya ratnici

Vivijan Vu

Posledwi kineski car Ispri~ana u fle{bekovima, filmska pri~a prati doga|aje od 1908. do 1967. godine u `ivotu posledweg vladara iz dinastije ^ing. Vide}emo 3-godi{weg Pu Jia koga na presto Zabrawenog grada postavqa beskrupulozna carica Cu-Hsi. Uloge: Yon Lon, Piter O’Tul, Yoan ^en, Vivijan Vu Re`ija: Bernardo Bertolu~i (RTS 2, 21.40) 06.43 06.57 07.26 07.33 07.57 08.23 08.30 08.53 09.15 09.39 09.51 09.58 10.28 10.43 11.14 11.41 12.15 13.04 14.02 14.25 14.46 15.10 15.34 16.00 16.53 17.17 17.43 17.51 18.00 18.30 18.37 19.02 19.28 20.01 20.55 21.40 00.28 01.24 01.47 02.43

U zdravom telu Kuvati srcem: Maja Zagorac [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Kwi`evna {kolica Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Stvarawe istorije Jedna slika, jedna pri~a Enciklopedija Vrele gume Total tenis Weno veli~anstvo p~ela Evolucija i budu}nost Trag Operska galaksija Trezor Kwi`evna {kolica Vodi~ kroz modernu arhitekturu Stvarawe istorije Letwa scena u Top~ideru Tehnologija danas Ovo je Srbija Obrazovno ogledalo Eko recept Enciklopedija Kako se pravi Romano Kubano [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Slike koje le~e Kako sam upoznao va{u mamu Posledwi kineski car, film Spomenici yez tradicije Tehnologija danas Trezor Romano Kubano

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.15 Za dobar dan 13.00 Non-stop 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Na tragu prirode 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Poqubi devojke 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Afera Tomas Kraun

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Film: [arp u opasnosti 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.35 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 20.55 Film: Boqe sutra 2 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.25 Najja~i ostaju 01.25 Dr Hu 02.15 Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.45 00.45 01.00 02.45 04.30

Silikonske lepotice Jutarwi program Film: Opasni trag Siti kids Pali an|eo Sve za qubav Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Policijska stanica Film: Promeni me Film: Bliskost Siti Film: Ratnici planine Film: Bliskost Film: Ratnici planine

Kliford Kliford je veliki crveni pas ~iji je lik na~iwen u odnosu na pona{awe pravog psa – vi`le. Pravi je prijateq, zabavan je i voli da poma`e. Ponekad upada u nevoqe zbog svoje veli~ine ili biva ume{an u nevoqe svojih prijateqa.

(Ko{ava, 19.30) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Sigma Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde (Buntovnici) Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Afrika od vrha do dna Telemaster Kliford Klinika ]irilica Ekstremni sport Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Klajv Oven

Bliskost Den je novinar koji se mu~i da pre`ivi. Igrom slu~aja u vezi je sa striptizetom Alis. Ali, kad upozna Anu koja se bavi fotografijom, zaqubquje se u wu, no Ana ga odbija.

Uloge: Yulija Roberts, Yud Lou, Natali Portman, Klajv Oven Re`ija: Majk Nikols (Pink, 22.45)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

ponedeqak2.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 14

Pi{e: Tom Stendiy

Robert Gant

Smrtonosni poqubac Nakon godina rada kao tajni agent, blizak susret sa smr}u i politi~ka situacija naterali su Yejoba Kina da promeni posao. Sada `ivi u Milanu i u`iva u mirnom `ivotu kao fotograf i brine se za }erku Juliju za koju deli starateqstvo s biv{om `enom Kirom Uloge: Robert Gant, [enon Doerti, Frejzer Braun, Yon Ris-Dejvis Re`ija: Ron Oliver (Nova TV, 21.20) 08.00 08.25 08.40 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.20 23.15 00.00 00.25 00.55 01.55 02.40

Yeki ^en, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Smrtonosni poqubac, film IN Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Za~arani Kako ubiti kom{ijinog psa, film

08.00 Kristijan Dior: ^ovek i mit 09.00 Tajne dubina 10.00 Snoudaun i Margareta: Iza kulisa kraqevskog braka 11.00 Poqska bitka za Britaniju 12.00 @uta ku}a 13.30 Zaboravqeni bogovi 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 Poglavice 16.00 Veliki nau~nici 16.30 Misterije istorije 17.00 Prvi qudi u svemiru 18.00 Gospodari rata 19.00 Mi Evropqani 20.00 Impresionisti 21.00 Pali asovi Prvog svetskog rata 22.00 Snimawe rata 23.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 00.00 Veliki nau~nici 00.30 Misterije istorije 01.00 Prvi qudi u svemiru

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

06.00 07.55 09.15 10.45 12.25 13.10 14.35 16.35 18.25 20.05 21.30 23.00 00.40

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Buba{inter Naivko Tajno ime: ^ista~ Gnev u zoru Izba~eni iz koloseka @ikina `enidba Erotski film Izgubqen signal

Neka igra po~ne Ledeno doba Mali zeleni Ispovest kupoholi~arke Porodica je porodica Gospodin mama Sedam `ivota Belami Te{ko lomqiv Film u kome glumim Matursko ve~e Huk sobe Dosije Iks: @elim da verujem 02.25 Luda bra}a

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.20 Velika rasprodaja, dok. film 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Meklodove }erke 15.05 Hrvatsko podmorje 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Potro{a~ki kod 21.30 Istorijske serije dramskog programa: Kowanik 22.20 Dnevnik 3 23.05 Dr Haus 23.45 Filmske no}i strave: Sajlent Hil, film 01.45 Prqavi seksi novac 02.30 Zvezdane staze 03.25 A sad u Evropu!

Debora Kara Unger

Sajlent Hil Izmu~ena i o~ajna zbog velikog problema wene sedmogodi{we }erke [eron - mese~arewa i no}nih mora, Rouz de Silva odlu~i da je odvede u jedino mesto koje ona spomiwe u buncawima, gradi} Sajlent Hil. Nakon duge vo`we Rouz prilazi gradi}u, no kako je te{ko u wega u}i zbog lo{eg puta, ona ubrzava te ulazi u mesto, nakon ~ega se sudari i padne u nesvest.

Uloge: Rada Mi~el, [on Bin, Lori Holden, Debora Kara Unger Re`ija: Kristof Gens (HRT 1, 23.45)

08.10 08.25 08.35 09.00 09.20

23.20 00.00 00.50 01.10

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac De~ak i veverica Silvestrove i ^i~ijeve tajne Na glasu Brlog Hajdi Lete}i Bad, film Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Bra}a i sestre ^etiri prijateqa, film Vrhunska putovawa: Filipini, dok. serija Mu}ke Gara`a Ve~erwa {kola Bitange i princeze Nova policijska pri~a, film Prqavi seksi novac Dedvud Zovem se Erl Zlo~ina~ki umovi

07.00 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 14.10 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 23.00 01.00

Bekstvo iz zatvora Intermeco 1 Pri~e Veka Yuli draga Intermeco 2 Odbegli robija{ Trava Pri~e veka Trava Povratak u izgubqeni svet Intermeco 3 Glave Yeri i Tom Dominik Bojeva glava

09.40 09.50 10.05 10.30 12.00 12.40 13.25 13.45 14.15 15.15 15.55 17.40 18.30 19.30 20.05 20.45 21.20

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00

Pekar Pla{qivi detektiv Velika bela nada Nacija vanzemaqaca Pobuna u sredwoj {koli Slovo srama Deset razloga za{to te mrzim 22.00 Devojka broj 6 00.00 Zabavqamo se

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Tajanstvena `ena: Vizija ubistva Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Plavu{a Plavu{a Bilo jednom jedno ven~awe Tajanstvena `ena: Otpevaj mi ubistvo Ne{ Briyis

07.30 09.40 11.15 11.00 11.50 12.20 13.05 13.55 15.45 15.35 17.20 18.55 19.10 20.00 21.35 23.25

RTL ritam zona Bibin svet K.T. 2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najlep{i urok Nestala Kabra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina Pustiwski grom, film Anakonda, film CMC Festival vodice 2010, koncert 01.05 Astro {ou

Anakonda Na brzinu skupqena filmska ekipa krenula je Amazonom u potrazi za izgubqenim plemenom. Rediteqka Teri Florez poku{ava da odr`i atmosferu na visini, no prete}a yungla i nedostatak tekovina civilizacije polako ru{e ionako slab moral.

Uloge: Yenifer Lopez, Ajs Kjub, Yon Vojt, Erik Stolc, Yonatan Hajd, Oven Vilson, Kari Vurer Re`ija: Luis Qosa (RTL, 21.35)

Kari Vurer

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi ^udovi{ta iz reke Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi ^udovi{ta iz reke Ameri~ka luka Sam u divqini U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi

08.45 09.15 10.15 11.15 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.15 18.30 19.00 19.10 20.45 21.00 22.25 22.30 22.45 23.45 00.45

Superbajk Automobilizam Atletika Svi sportovi @enski fudbal Fudbal na pla`i Tenis Atletika Svi sportovi Biciklizam Atletika Fudbal @enski fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Najja~i ~ovek Atletika Svi sportovi

Pqa~ka po strogo utvr|enim pravilima roz istoriju su armije hranu za vojnike i lo izuzetno te{ko. Za 35.000 vojnika trebalo je 37 stoku uzimale iz okoline tokom napredovatona hrane dnevno (svakom po pola kila govedine, wa. Mana tog, ina~e efikasnog na~ina snadgra{ak, hleb i rum), pride jo{ 57 tona za wihovih bevawa, bila je u tome {to bi trupe, kad zastanu, br4.000 kowa. Na po~etku su britanske vojskovo|e o~ezo iscrple lokalne oblasti. Iskustveno pravilo kivale da }e ameri~ki lojalisti dozvoliti vojsci da Aleksandra Velikog, koje je va`ilo i u narednim veuzima hranu u oblastima privre`enim kraqu, no kokovima, bilo je da vojska mo`e tra`iti hranu samo u li~ine rekvirirane hrane su odbijale i dotada{we krugu ~etvorodnevne udaqenosti od logora, jer toprivr`enike. Mnogi britanski vojnici, naviknuti varne `ivotiwe pojedu vlastiti teret za osam dana. na evropski, konvencionalniji na~in ratovawa, niVelike isporuke tokom pohoda najboqe su obavqasu imali iskustva u tragawu za hranom, a i smatrali li brodovi, jedini koji su u drevnom svetu mogli presu da im je to ispod ~asti. Trupe zato~ene blizu luka vesti velike koli~ine hrane. To je nagonilo vojsku zbog sigurnosti, zavisile su od isporuka koje su stida deluje relativno blizu reka i obala. Dok je Alekzale preko Atlantika, i nisu mogle da prodru mnogo sandar osvajao zemqe oko Sredozemqa, mogao se u unutra{wost. Za ekspedicije poslate da tra`e oslawati na flotu, pod uslovom da im pre toga luke hranu morala se obezbediti za{tita stotina vojniobezbede pe{adinci. Oni su se, pak, dodatno snadbevali usputnim otima~inama gde god je to bilo mogu}e. Rimqani su logisti~ku ve{tinu podigli na novi nivo. Uspostavili su mre`u puteva i magacina sa zalihama {irom imperije. Legije su uvele i pravila upravqawa procesom otimawa hrane od lokalnog stanovni{tva tokom pohoda.

U jednom sredwovekovnom kineskom vojnom uputstvu pi{e: “Pobedi}ete ako okupirate neprijateqeva skladi{ta, ambare i oduzmete mu prikupqene zalihe da biste stalno hranili svoju vojsku”. S druge strane, uklawawe ili uni{tvawe sve hrane na Glavni Va{igtonov saveznik – britanska komocija putu osvaja~ke vojske (tzv. politika spaqene zemqe) bilo je odbrambeni na~in upoka, ali su oni upadali u zasede pobuwenika i Ujeditrebe hrane. Tokom Drugog punskog rata Hanibal je, weno kraqevstvo je u takvim okr{ajima izgubilo vida bi ponizio Rimqane, nekoliko godina divqao po {e qudi nego u pravim bitkama.

Apeninskom poluostrvu. Da ga zaustavi, Senat je izNevoqni da se upute u unutra{wost ameri~kog dao zvani~no saop{tewe da “stanovni{tvo koje `ikontinenta, gde bi im napredovawe odre|ivale kovi u oblastima kroz koje }e Hanibal verovatno proli~ine zaliha, Britanci su zakqu~ili da }e morati }i treba da napusti svoje posede, po{to pre toga spada prikupe rezerve hrane za najmawe {est meseci li ku}e i uni{ti svoje proizvode da on ne bi mogao (idealno, za godinu dana) pre nego {to organizuju opda ih koristi”. Smicalica nije uspela, ali je u druse`nu ofanzivu, a taj uspeh je ispuwen svega dva puta gim istorijskim prilikama bila vrlo efikasna. tokom osmogodi{weg rata. Zbog nesta{ice zaliha Druga odbrambena taktika je bila spre~avawe neoni nisu mogli da iskoriste svoju prednost i zadaju prijatequ pristupa oprezavr{ni udarac pobuwemi za pripremawe hrane. nicima, stalno im omoguDa uspori prodor {panskih trupa DA bi odlo`ili napredo}avaju}i da se nakon broju Francusku, kraq je 1636. nalo`io nih, pojedina~nih poraza vawe {panskih trupa 1636, francuskim vojskovo|ama reorganizuju. da se poru{e sve pekare i mlinove je nalo`eno da “po{aqu u oblastima prema kojima je agresor I ameri~ke snage su sedam-osam jedinica upotimale problema sa zalihapuwenih qudima koji bi napredovao. Tako [panci nisu imali ma, ali su na doma}em tegde da samequ oteto `ito poru{ili sve pe}nice i renu mogle prona}i na~in mlinove u oblasti koja se da popune zalihe i trupe. i ispeku hleb prostire od wihovih Glavni komandant Xorx frontova sve bli`e do neVa{ington je kasnije piprijateqa”. Oteto `ito nije se moglo pretvarati u sao: “Ne}e nam verovati da je plan sile kakvu je Vehleb, pa su vojnici morali nekoliko dana da logorulika Britanija osam godina dr`ala u ovoj dr`avi ju dok ne bi namestili prenosive pe}i. mogla osujetiti daleko malobrojnija vojska, sa~iweVremenom su sistemi nabavke hrane za vojsku pona od qudi koji ponekad behu gotovo nasmrt izgladstajali sve slo`eniji, jer se na~in ratovawa u Evroneli, uvek u ritama i bez plate”. Odgovaraju}a hrana pi 18. veka formalizovao, a rekvizicija i pqa~ka su je neophodan, premda ne i dovoqan, uslov za pobedu. smatrane staromodnim i necivilizovanim. ProfeKako je to definisao vojvoda od Velingtona: “Da bi sionalni soldati su o~ekivali platu i hranu, a ne da ostvario svoje ciqeve, mora{ se hraniti”.

Ve} posle prvih osvaja~kih pohoda mladog ofije tra`e i otimaju. S armijama vezanim za unapred cira Napoleona Bonapartu su ushi}eni zemqaci hranom popuwene magacine, muweviti napadi i dugi nazivali “novim Aleksandrom Velikim”. Od drumar{evi nisu dolazili u obzir. Jedan istori~ar je gih vojskovo|a svog doba razlikovao se i minimaliratove toga doba uporedio s “megdanom korwa~a”. sti~kim pristupom logistici. Oslawawe na usputTeoretski je ameri~ku revoluciju (1775–1783) no snadbevawe po~elo je iz nu`de, no brzo je fracuBritanija, tada najve}a vojna i pomorska sila, trebaska vojska razvila organizovan sistem rekvizicije lo lako da ugu{i. Me|utim, u praksi je snadbevawe i skupqawa hrane. armije koja je ratovali 5.000 kilometara daleko bi-

K

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak2.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqk vam donosi sve same lepe stvari i situacije. Nije vreme za nove poslovne poduhvate, ve} za ubirawe uspeha i rezultate, provod i {oping. Izvedite dragu osobu na ru~ak.

BIK 20.4-20.5.

Mesec plovi kroz va{ znak pa ste romanti~ni i pomalo zaqubqivi, u qubav, pre svega. Kupujete lepe stvari i u`ivate u estetici, kreativnosti, umetnosti. Obi|ite muzeje, tr`ne centre i galerije.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

2. avgust 2010.

U svom domu mo`ete imati pravu `urku. Pa, kada je bal, neka bude maskenbal! Dolaze vam gosti ili kre}ete na kra}i put, posla i provoda radi. Nekako ste svoji na svome.

Imate povoqan upliv `enskih osoba, {to vam, sem koristi, donosi i zadovoqstvo. Materijalna situacija je OK, bez ve}ih tro{kova, sem za {oping, u`ivawe i ure|ivawe, doterivawe. Prijateqi.

Ni{ta nije ni dramati~no ni dinami~no, sem ukoliko to tako do`ivite. Kreativni ste, pa prona|ite stabilnu bazu i osnovu, kroz pouzdanu i sigurnu osobu, u karijeri, da biste napredovali u poslu.

Imate podr{ku porodice za sve {to ~inite. Neki vas razumeju, a neki ba{ i ne pa se nemojte mnogo obazirati na druge ve} funkcioni{ite s vi{e lako}e i samostalnosti. Put?

VAGA 23.9- 23.10.

Stresne situacije kojima se ni{ta ne re{ava mogu potrajati ovih dana. Zbog toga u~inite promenu, makar to bilo i letovawe, putovawe, razdvajawe od partnera, na odre|eno vreme.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Znate {ta `elite i {ta vam je ~initi. Pusti}ete i dopustiti drugima da imaju utisak da su u pravu, ali }ete ih diplomatski privoleti na svoju stranu i ono {to `elite.

Te`ak i zna~ajan dan za vas. U toku jutra nemorate ni{ta ~initi, a ta~no u podne, na zakazanom sastanku, odne}ete svoju pobedu.

Vreme radi za vas, pa budite strpqivi i tvrdoglavi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Trpite ono {to vam drugi ~ine, ali ipak sprovodite svoju voqu, na onaj ili ovaj na~in, vidqivo i direktno. Mo`ete dobiti bitku, ali ne i rat, pa se zato nemojte zaletati i dramiti.

Ne dozvolite da vam drugi organizuju vreme i obaveze, ve} ~inite kako vam pa{e u datom trenutku.

Time i tako }ete biti zadovoqniji i s vi{e energije. Uga|ate uku}anima.

Danas vam prijateqi nisu nakloweni pa nemojte slu{ati wihove savete. Ne morate ni uga|ati drugima ni `rtvovati se za wih, ve} ulep{ajte sebi dan, po svom. Putovawe i edukacija.

TRI^-TRA^

Rigorozna dijeta V REMENSKA

Kada bi mogla da bira posledwe jelo u `ivotu, holivudska glumica Xenifer Aniston odlu~ila bi se za neki meksi~ki specijalitet jer je nakon niza strogih dijeta ostala `eqna dobro za~iwene hrane poput ~ipsa sa guakamolom, en~ilada i na~osa.

U sklopu priprema za film „Just Go With It� Anistonova je htela da izgleda {to boqe jer je glumila rame uz rame s manekenkom za kupa}e kostime i suprugom tenisera Endija Rodika, Bruklin Deker. Xenifer se stoga pridr`avala posebnog, 14 dana dugog re`ima ishrane koji se bazirao na ka{icama i de~ijoj hrani, a uz to je ve`bala svakodnevno po nekoliko sati.

PROGNOZA

VIC DANA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

32

Sombor

31

Kikinda

33

Vrbas

31

B. Palanka

32

Zrewanin

32

S. Mitrovica 33 Ruma

33

Pan~evo

32

Vr{ac

32

Srbija Beograd

33

Kragujevac

32

K. Mitrovica 32 Ni{

34

Evropa

NOVI SAD: U ponedeqak prete`no sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab severozapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 18 do 32 stepena.

VOJVODINA: U ponedeqak prete`no sun~ano i vrlo toplo.

Vetar slab severozapadni. Pritisak oko normale. Jutarwe temperature od 17 do 19 stepeni, a maksimalne od 31 do 33 stepena.

SRBIJA: U ponedeqak prete`no sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 15 do 20 stepeni, a maksimalne od 31 do 34 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak sun~ano uz vru}ine. Temperature }e se kretati oko i malo iznad 35 stepeni.

U utorak uve~e na severu, a u no}i ka sredi u ostalim predelima bi}e lokalnih pquskova. U sredu i ~etvrtak i daqe toplo, ali uz par stepeni ni`e temperature pa ne}e biti velikih vru}ina. Bi}e puno sun~anih perioda uz povremene pquskove.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Relativno povoqna biometeorolo{ka situacija prija}e ve}ini hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje jedino sr~anim bolesnicima. Korisno je pridr`avati se saveta lekara, izbegavati te`e fizi~ke napore i za{tititi se od UV zra~ewa.

Madrid

35

Rim

30

London

23

Cirih

24

Berlin

27

Be~

30

Var{ava

30

Kijev

35

Moskva

37

Oslo

20

Sedi Crnogorac u dvori{tu, mrzi ga da `ivi.

U neko doba dohvati mobilni i pozove `enu.

Ona se javi sa sprata: - [to je jadan?

- Ama, `eno, imamo li mi jo{ onije serum protiv zmijskog ujeda?

- Imamo - odgovori ona - a {to, da te nije ujela?

- Ama nije, no se primi~e!

SUDOKU

St. Peterburg 28 Atina

37

Pariz

23

Minhen

24

Budimpe{ta

32

Stokholm

22

4

3

9

8 3

8

2 5

6 4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

1 7 4 2 9 5 8 6 3 TISA

SAVA

361 (-15)

Slankamen

416 (22)

Apatin

418 (-10)

Zemun

395 (18)

Tendencija opadawa

Senta

466 (39)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

398 (20)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

371 (55)

Tendencija stagnacije

Ba~. Palanka

347 (2)

Smederevo

- (-)

Titel

434 (24)

NERA

Novi Sad

357 (12)

Hetin

178 (-38) N. Kne`evac

1

Bezdan

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

30 (-8)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

466 (41) S. Mitrovica 111 (-14) Beograd

9 9

3

2

Kusi}

6 9 2 4 3 8 1 7 5

8

2 7

3 8 6 5 2 7 9 4 1

9 54 (-4)

8 3 5 7 6 1 4 2 9 4 2 9 1 8 6 5 3 7

338 (17)

4

Tendencija porasta

8

2

7

7 5 1 9 4 3 2 8 6 9 6 3 8 1 4 7 5 2

6

8 2

9 4

5 8

5 1 8 6 7 2 3 9 4 2 4 7 3 5 9 6 1 8 Re{ewe iz pro{log broja