Dnevnik 2.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD

UTORAK 2. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23154 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GDE ]E OTI]I NO VE DI ZEL-GAR NI TU RE KO JE NA BA VQA JU „@E LE ZNI CE SR BI JE”

Ru ski vo zo vi za o bi la ze Voj vo di nu?

str. 4

NASLOVI

KUP A^ I NA SPENS U K R A J E M S E D M IC E?

U SKUP [TI NU VOJ VO DI NE JU ^E STI GLE DVE OSTAV KE

Je {i} i Fi li po vi} vra ti li man da te

str. 3

Bazen ~eka sunce

Politika 2 Hleb, mleko i lekovi sti`u na sever Kosova

3 Jelena Trivan: Ne odustajemo ni od Kosova ni od Evrope

Bajata 24 vagona hrane i pi}a str. 4

Ekonomija 5 Osamnaest radnika [tamparije „Dnevnik” otpu{teno zbog {trajka 5 Prevaranata jo{ nema na spiskovima

Tre}e doba 6 Penzioneri pouzdaniji od Mi{kovi}a

[e}er za 103 dinara sti`e danas?

Novi Sad 7 Kru`na raskrsnica mewa sliku grada 9 Kroz centar s jednom kowskom snagom

str. 5

Vojvodina 12 S ju`nokorejskog neba na banatsko

str. 7

Raz bi je na sta kla na Islam skom cen tru str. 13

DR @AV NO SRED WE [KOL STVO U SR BI JI DO BI JA OZBIQ NOG KON KU REN TA

Voj vo di na Me ka za pri vat ni ke

str. 15

Kratki pquskovi Najvi{a temperatura 27°S

UV zra~ewe 6-7 str. 16 – 20

Foto: F. Baki}

SPORT

n SREBRNI VATERPOLISTI STIGLI IZ KINE: MEDAQA POKLON SRBIJI

Foto: N. Stojanovi}

JU ^E UJU TRO IN CI DENT U NO VOM SA DU

n JUNIORKE PROBIJAJU LED NA PRVENSTVU EVROPE

Laka zarada mami i osnovce str. 15

2

POLiTikA

utorak2.avgust2011.

Ko nu zin: Po dr {ka Be o gra du – Ru si ja sma tra da je po ku {aj vla sti u Pri {ti ni da jed no stra no i na si lu iz dej stvu ju pro me nu si tu a ci je na se ve ru Ko so va i Me to hi je opa san za bez bed nost u re gi o nu i po dr `a va stav Be o gra da da se pro ble mi re {a va ju di ja lo gom – iz ja vio je ju ~e am ba sa dor Ru ske Fe d e r a c i j e u Be o g ra d u Alek san dar Ko nu zin.

– Po dr `a va mo stav Be o gra da da se pro ble mi na Ko so vu, kao i pro blem Ko so va uop {te, re {a va ju pu tem di ja lo ga. Ve o- ma je va `no da po stig nu ti do go v o r i bu d u pri h va } e n i od onih ko ji `i ve na Ko so vu – re kao je Ko nu zin Ta nju gu.

On je oce nio da „pri {tin ske vla s ti ima j u aro g an t an stav i da wi ho vo de lo va we kr {i me |u na rod no pra vo i pred sta v qa opa s nost za bez b ed nost”.

Ru ski di plo ma ta na vo di da „oni de lu ju iz van okvi ra Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti Uje d i w e n ih na c i j a. To {to ra di Pri {ti na pred sta -

vqa pret w u za bez b ed n ost onih ko ji `i ve na Ko so vu, u re gi o nu, kao i pret wu me |u na rod noj bez bed no sti u ce li ni”.

– Ru si ja pom no pra ti raz voj si tu a ci je na se ve ru Ko so va i Me to hi je i u pot pu no sti se sla `e sa Sr bi jom u oce ni ono ga {to se de si lo, kao i sa sta vom Be o gra da da se pro ble mi re {a va ju pu tem di ja lo ga – re kao je Ko nu zin.

On je iz ra zio sa gla snost i s oce na ma Be o gra da o ulo zi me |u na rod nih mi si ja na te re nu u ovim do ga |a ji ma.

– Sma t ra m o da Kfor i Euleks mo ra ju u pot pu no sti da se pri dr `a va ju svo jih man da ta i da ne iz la ze iz okvi ra svog ne u tral nog sta tu sa – re kao je ru ski am ba sa dor.

On je is t a k ao da u ovim uslo vi ma SB UN mo ra da na sta vi da pom no pra ti raz voj do ga |a ja na Ko so vu, ali i da „pri j a t e q i Pri { ti n e” ne tre ba da po ma `u ko sov skim vla sti ma u jed no stra nim i na sil nim ak tiv no sti ma.

Ja hja ga: Ne ma pre go vo ra o gra ni ca ma Pred s ed n i c a Ko s o v a Ati fe te Ja hja ga iz ja vi la je ju ~e da je su ve re no pra vo Re pu bli ke Ko s o v o da kon t ro l i { e svo je gra ni ce.

– O to m e se ni sa kim ne mo ` e raz g o v a r a t i, ve} sa r a |i v a t i. U to m e vi d im i man dat mi s i j e Kfo r a i Eulek s a na o~u v a w u mi r a i sta b il n o sti i spro v o | e w u re d a i za ko n a na Ko s o v u – iz j a v i l a je Ati f e t e Ja h ja g a obra } a j u } i

dnevnik

KU PER U RA [KOJ PO ^EO RAZ GO VO RE S PRED STAV NI CI MA VLA DE SR BI JE, NA STA VAK SLEDI

Sti `u hleb, mle ko i le ko vi

Po sred ni ka EU Ro bert Ku per sti gao je ju ~e u Sr bi ju i u Ra {koj raz go va rao s pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je. Raz go vo ri o iz na la `e wu re {e wa za tre nut nu kri zu na se ve ru Ko so va na sta vi }e se i da nas, a iz ja ve no vi na ri ma ni je dao ni ko od u~e sni ka sa stan ka.

– Do go vor je da se iz ja ve po za vr {et ku sa stan ka ne da ju jer se raz go vo ri na sta vqa ju – re kao je Ta nju gu je dan od u~e sni ka raz go vo ra.

Pre go vo ri }e bi ti na sta vqe ni, ali, ka ko je za RTS krat ko pro ko men ta ri sao Bo ri slav Ste fa no vi} „ne zna se ni kad ni gde”.Ku per je, po sle sa stan ka u Ra {koj, sa zah te vi ma Vla de Sr bi je, ot pu to vao u Pri {ti nu.

Sa stan ku su, osim Ku pe ra i pred stav ni ka Vla de Sr bi je Go ra na Bog da no vi }a i Bo ri sla va Ste fa no vi }a, pri su stvo va li i sa vet nik pred sed ni ka Re pu bli ke Jo van Rat ko vi} i sa vet nik mi ni stra za KiM Vla da Jo vi ~i}, kao i spe ci jal ni pred stav nik EU na Ko so vu Fer nan do \en ti li ni.

Na se ve ru Ko so va ju ~e je bi lo, kao i pret hod nih da na, mir no, oku pqa wa su na sta vqe na, a

ma gi stral nog pu ta od Ko sov ske Mi tro vi ce do Zu bi nog Po to ka uklo we ne u ra nim ju tar wim sa ti ma, po na re |e wu ko man dan ta Kfo ra. „Ope ra ci ja je iz ve de na br zo i uspe {no i bez ot po ra”, sa op {tio je Kfor, i po zvao „sve mir ne gra |a ne” u Zu bi nom Po to -

Ste fa no vi} i Bog da no vi} u{li al ter na tiv nim prav ci ma

se pri p ad n i c i m a Spe c i j al nih je d i n i c a Po l i c i j e Ko s o va u wi h o v om kam p u u bli z i ni pri { tin s kog aero d ro m a, ko j e je po s e t i l a za j ed n o s pre m i j e r om Ko s o v a Ha { i mom Ta ~ i j em.

Ta ~i je re kao da ne mo `e do zvo li ti da kri mi nal i ile gal na tr go vi na i da qe cve ta ju na se ve ru ze mqe, i po no vio stav da ne }e bi ti po vrat ka na sta we od pre 25. ju la.

Voj ni ci Kfo ra prek si no} ni su do zvo li li pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je Bo ri sla vu Ste fa no vi }u i Go ra nu Bog da no vi }u da u|u u Po kra ji nu, ali su wih dvo ji ca u ne de qu ka sno uve ~e u{li al ter na tiv nim prav ci ma.

Re a gu ju }i na do la zak srp skih zva ni~ ni ka na Ko smet, mi ni star po li ci je u ko sov skoj vla di Baj ram Re xe pi iz ja vio je da Ste fa no vi} i Bog da no vi} u Po kra ji ni bo ra ve ile gal no i da je za to mo gu }e wi ho vo hap {e we i „pro te ri va we u Sr bi ju”.

Bog da no vi} i Ste fa no vi} oce ni li su da je otva ra we punk to va Ja ri we i Br wak na se ve ru Ko so va pr vi ko rak u po sti za wu traj ni jeg do go vo ra, ko ji bi omo gu }io ukla wa we ba ri ka da na pu te vi ma.

Sa vet za bez bed nost Ko so va Sa vet za bez bed nost Ko so va oce nio je ju ~e da su ak tiv no sti ko je je Vla da Ko so va pred u ze la po vo dom de {a va wa na se ve ru le gi tim ne i u skla du s ko sov skim Usta vom i za ko ni ma.

Sa vet zah te va od svih bez bed no snih agen ci ja da ko or di ni ra ju ak tiv no sti da bi se obez be di lo pu no ostva ri va we re da i za ko na na ce loj te ri to ri ji Ko so va.

Sa vet zah te va da agen ci je za dr `e naj ve }i ste pen pri prav no sti i svim sred stvi ma in ter ve ni {u ako bu de do ve den u pi ta we „dr `av ni su ve re ni tet i unu tra {we dr `av no ustroj stvo Re pu bli ke Ko so vo”.

Da ~i}: Za mir no, ali traj no re {e we – Sr bi ja se za la `e za mir no re we, kao {to su ne ke eko nom re {e we, kroz di ja log, ko je tre - ske stva ri, ali ni su pre ga va ra ba da bu de traj no – oce nio je ju - le o de lu svo je te ri to ri je – na ~e u Be ~u za me nik pre mi je ra i gla sio je Da ~i}. mi ni star unu tra {wih po slo va On je pod vu kao da, ako je uslov Ivi ca Da ~i}. da Sr bi ja po sta ne ~la ni ca EU On je no vi na ri ma, na kon sa - da se od rek ne Ko so va i pri zna stan ka s dr `av nim se kre ta rom u ne za vi snost bez po ku {a ja da se Mi ni star stvu unu tra {wih po - na |e kom pro mi sno re {e we, on slo va Austri je ka zao da se Sr - da ne }e po sta ti ~la ni ca. bi ja za la `e za traj no re {e we, – Sr bi ja je ura di la sve {to se ko je je mo gu }e po od we o~e ki va lo sti }i sa mo ako je svih ovih go di na, Sr bi ji su obe }a ne pra ved no. ali ne ko, iz gle dve stva ri – da je – Pi ta we sta da, mi sli da Sr ni ko ne }e te ra ti da bi ja tre ba stal tu sa Ko so va de fi ni tiv no jo{ pri zna ne za vi snost no da bu de pod ni je re {e no jer pri ti skom – is Ko so va, i da ni ko Ko so vo ni je pri ta kao je Da ~i}. – ne } e si l om me w a t i zna to od UN – Jed no stav no, mi re al nu si tu a ci ju pod se tio je Da je smo za evrop ske ~i}. – Mi je smo in te gra ci je, sma na Ko so vu za kom pro mi sno tra mo da je za Sr re {e we i isto bi ju do bro da bu rij sko po mi re we Sr ba i Al ba de ~la ni ca EU, ali ka da je re~ o na ca i pro tiv smo jed no stra nih sve mu to me, Sr bi ji su obe }a ne po te za. U tom smi slu je naj va dve stva ri – da je ni ko ne }e te `ni je da se na Ko so vu za dr `i ra ti da pri zna ne za vi snost Ko mir i da po sto ji pre go va ra~ ki so va, i da ni ko ne }e si lom me pro ces. wa ti re al nu si tu a ci ju na Ko so To, ka ko je na veo, ne ma ni ka vu. Ako Al ban ci ni su hte li da kve ve ze sa `e qom Sr bi je da bu `i ve sa Sr bi ma u Sr bi ji, a sa da de ~la ni ca EU. Sr bi ne `e le da `i ve u ne za vi – Obi~ no su ze mqe EU ko je su snom Ko so vu, {ta sa da da se ra po sta le ~la ni ce du go pre go va di, da li }e po sto ja ti dva ar {i ra le o te ma ma kao {to je ri ba na?

Sve { te n i c i Srp s ke pra v o slav ne cr kve slu `i li su na blo ka di mo le ban za spas srp skog na ro da.

Po sle tro ~a sov nog sa stan ka pred stav ni ka Sr ba sa se ve ra Ko so va i pred stav ni ka Vla de Sr bi je, mi ni star za Ko so vo i Me to hi -

Kfor ukla wa jed nu po jed nu blo ka du. Ve }i broj Sr ba oku pio se na glav noj ba ri ka di u se lu Zup ~e, na kon {to su pri pad ni ci Kfo ra uklo ni li tri ba ri ka de na pu tu Zup ~e – Zu bin Po tok.

Po sle otva ra wa pre la za, po ~e lo je do pre ma we hle ba, mle ka i le ko va.

Me |u na rod ne sna ge na Ko so vu sa op {ti le su da su uklo ni le tri ba ri ka de na pu tu iz me |u se la Zup ~e i Zu bin Po tok na se ve ru Ko so va ka ad mi ni stra tiv nom pre la zu Br wak. Ba ri ka de su s

ku da od u sta nu od po sled we dve ba ri ka de na pu te vi ma ko je ome ta ju sa o bra }aj u gra du.

Pri pad ni ci Kfo ra s vi {e oklop nih vo zi la i da qe sto je u bli zi ni ba ri ka de. In ci de na ta ni je bi lo. Si tu a ci ja je na pe ta, ali za sa da mir na.

Sr bi su u me |u vre me nu u ve li kom bro ju po ~e li da se oku pqa ju u se lu Zup ~e na glav noj ba ri ka di i po ru ~u ju da se ne }e raz i }i i da }e ~e ka ti is hod raz go vo ra srp skih pre go va ra ~a s pred stav ni ci ma Kfo ra.

Svi jed na ko va `ni Di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} iz ja vio je ju ~e Fo Ne tu da su Vla di Sr bi je svi Sr bi na Ko so vu i Me to hi ji pod jed na ko va `ni, ali da zbog kri ze na se ve ru u me di ji ma iz gle da kao da je pa `wa po sve }e na sa mo tom de lu Ko so va. On je do dao da su Sr bi na ju gu u mno go te `em po lo `a ju od onih na se ve ru i da o~e ku je od Kfo ra da po stu pa u skla du s man da tom, u skla du s Re zo lu ci jom 1244, i ne do zvo li mal tre ti ra we qu di, „kao {to se to de {a va lo ovih da na”.

ju Go ran Bog da no vi} re kao je da }e ba ri ka de ko je su po sta vqe ne na pu te vi ma na se ve ru Ko so va osta ti tu dok se ne re {i pro blem ad mi ni stra tiv nih pre la za Br wak i Ja ri we.

Bog da no vi} je ape lo vao na uz dr `a nost i mir.

– Pro blem pre la za na se ve ru Ko so va mo ra mo re {ti di ja lo gom, ni ka ko pred u zi ma wem si le.

Ape lu jem na sve da se uz dr `e od jed no stra nih po te za i da pru `e {an su di ja lo gu – re kao je Bog da no vi}.

To kom tro ~a sov nog raz go vo ra u Zve ~a nu, ka ko je re kao Ste fa no vi}, pred stav ni ci Sr ba su po ru ~i li da ne }e od u sta ti od ba ri ka da dok se stva ri ne vra te u pre |a {we sta we.

– Si tu a ci ja je da nas mir na.

Qu di su i da qe na ba ri ka da ma, ali ne ma in ci de na ta. Go ran Bog da no vi} i ja ni smo da nas ima li ni ka kvih ne pri jat no sti od ko sov skih vla sti – re kao je Ste fa no vi}.

Vla da Sr bi je {a qe na mir ni ce na Ko so vo Vla da Sr bi je od lu ~i la je ju ~e na te le fon skoj sed ni ci da po {a qe po mo} od ukup no 75 to na na mir ni ca iz Rob nih re zer vi op {ti ni Le po sa vi}, ra di snab de va wa srp skog sta nov ni {tva na se ve ru Ko so va i Me to hi je. Ka ko je re ~e no u Vla di, usvo je na je od lu ka ko ja }e omo gu }i ti da Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve bes po vrat no is po ru ~i po 20 to na {e }e ra i je sti vog uqa, 30 to na bra {na T500 i pet to na mle ka u pra hu.

Ukup na vred nost ro be iz no si 8,49 mi li o na di na ra.

Ka ko se is ti ~e, raz log za da va we bes po vrat ne po mo }i je blo ka da ad mi ni stra tiv nih pre la za Ja ri we i Br wak, ko ja je spro ve de na od pri pad ni ka Kfo ra i ko ja tra je jo{ od 26. ju la ove go di ne, ~i me je do {lo do pre ki da u snab de va wu srp skog sta nov ni {tva u se ver nom de lu Ko so va i Me to hi je osnov nim na mir ni ca ma. Po mo} bi tre ba lo da bu de di stri bu i ra na da nas, a ce lom ak ci jom }e ru ko vo di ti Mi ni star stvo za Ko so vo i Me to hi ju.

Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da dr `a va ne }e do zvo li ti da bi lo ko na se ve ru Ko so va osta ne bez hle ba, bra {na, mle ka, uqa ili {e }e ra.

– To je jed na od me ra po mo }i da qu di na se ve ru Po kra ji ne pre bro de ove te {ke tre nut ke – ka zao je Pe tro vi}, i iz ra zio o~e ki va we da }e se si tu a ci ja usko ro nor ma li zo va ti.

Snad b e v a w e se v e r a Ko s o v a osnov nim na mir ni ca ma se nor ma li zu je na kon {to su za put ni~ ki sa o bra }aj otvo re ni ad mi ni stra tiv ni pre la zi Br wak i Ja ri we. U Ko sov sku Mi tro vi cu, Le po sa vi} i Le {ak ju ~e su kom b i-vo z i l i m a do p re m qe n i hleb, mle ko i le ko vi. Me |u tim, u Ibar skom Ko la {i nu i da qe vla da ne sta {i ca osnov nih na mir ni ca.

]i ri}: O pe ~a ti ma u okvi ru CEF TA .– Pro b lem ne p ri z na v a w a pe ~ a t a tre ba re {a va ti unu tar CEF TA me ha ni za ma, a ne bi la te ral nim pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne, pred lo `e no na sa stan ku pred stav ni ka UN MIK-a i srp skih mi ni star sta va. Vla da Sr bi je raz mo tri }e pred log – iz ja vio mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri}.

On je ka zao da Vla da Sr bi je na sto ji da re {i si tu a ci ju ko ja je na sta la zbog em bar ga na pla sman srp skih pro iz vo da na Ko so vu i Me to hi ji.

]i ri} je na gla sio da sve {to se do ga |a lo pro {le ne de qe o~i gled no go vo ri da je em bar go, od no sno blo ka da na pla sman srp skih pro iz vo da, bi la ~i sto po li ti~ ka, a ne eko nom ska od lu ka, pod se tiv {i na to da je Vla da za u ze la stav da je re~ o fla grant nom kr {e wu CEF TA spo ra zu ma.

Mi ni star je po tvr dio da je pi smo upu }e no pred se da va ju }em CEF TA-e, gde su na ve de ni ~la no vi CEF TA spo ra zu ma ko ji su pre kr {e ni 25. ju la, od ka da je po ~eo da te ~e pe riod od 90 da na u ko jem je, po pro ce du ri, mo gu }e da se do |e do do go vo ra,

even tu al no pu tem me di ja ci je, u bi la te ral nim raz go vo ri ma.

– Po sle to ga, Sr bi ja bi ima la pra vo da po kre ne i me |u na rod nu ar bi tra `u, od no sno da tra `i na dok na du {te te – po tvr dio je ]i ri}.

On je pod se tio na to da sa da srp ski pro iz vo di ne mo gu da bu du pla si ra ni na te ri to ri ji se ver nog Ko so va i ge ne ral no Ko so va i Me to hi je, i da „go di {we pla si ra mo oko 350 mi li o na evra na {ih pro iz vo da na te ri to ri ju Ko so va i Me to hi je, na {e ju `ne po kra ji ne”.

U SKUP [TI NU VOJ VO DI NE JU ^E STI GLE DVE OSTAV KE

c m y

politika

dnevnik

INTERVJU

utorak2.avgust2011.

3

JE LE NA TRI VAN, POT PRED SED NI CA DS-a

Je {i} i Fi li po vi} Ne od u sta je mo ni od vra ti li man da te Ko so va ni od Evro pe Posle odluke Ustavnog suda o nespojivosti funkcija, predsednici op{tina In|ija i Sremski Karlovci Go ran Je {i} i Mi len ko Fi li po vi} podneli su ju~e ostavke na poslani~ke mandate u Skup{tini Vojvodine. Po saznawima “Dnevnika”, wihove ostavke stigle su u pokrajinski parlament tokom ju~era{weg dana.

To su, ina~e, prve ostavke zbog nespojivosti funkcija na mandate u Skup{tini Vojvodine koji su ste~eni na direktnim izborima. A jo{ 12 vojvo|anskih poslanika izbaranih po ve}inskom modelu nakon stupawa na snagu odluke USS-a mora}e da se opredeli izme|u te funkcije i ~elne pozicije u lokalnoj samoupravi. Wih 13 je iz kluba “Za evropsku Vojvodinu”, a jedan iz Socijalisti~ke partije Srbije.

Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} izjavio je na{em listu da je ostavku podneo u skladu s

se i na to da je odluka Ustavnog suda, “koja je postala kona~na, obavezuju}a za sve gra|ane Srbije, a naro~ito za politi~are koji prave i usvajaju zakone“.

Goran Je{i} stavio je svoj mandat na daqe raspolagawe predsedniku Skup{tine Vojvodine [an do ru Ege re {i ju.

Egere{iju je ju~e stigla i ostavka prvog ~oveka op{tine Sremski Karlovci Milenka Filipovi}a, koji je na{em listu izjavio da je ta wegova odluka neopoziva, ali da nije `eleo da je formalno obrazlo`i. On je tako|e naveo da je odluku doneo samostalno, bez konsultacija u svom poslani~kom klubu ZEV-a i u Demokratskoj stranci.

– Ovo nije odluka ni DS-a, ni poslani~kog kluba, ve} moja li~na jer je re~ o mandatu koji sam stekao samostalno – istakao je Filipovi}.

On je dodao i da u ovom trenutku ne `eli da obrazla`e svoj potez, ve} da }e svoj komentar izneti ne-

Na rav no da }u po {to va ti od lu ku Ustav nog su da, ali o~e ku jem da to u~i ne i svi re pu bli~ ki po slan ci ko ji ima ju vi {e od jed ne funk ci je, i da se ko na~ no pre ki ne kam pa wa ko ja se vo di is kqu ~i vo pro tiv voj vo |an skih po sla ni ka iz De mo krat ske stran ke (Go ran Je {i}) presudom Ustavnog suda Srbije o nespojivosti funkcije ve}inski izabranog poslanika Skup{tine Vojvodine s nekom drugom javnom funkcijom. On je kazao i da o~ekuje da poslani~ke mandate, u skladu s tom odlukom, vrate i republi~ki poslanici Dra gan Mar ko vi} Pal ma i Ve ro qub Ste va no vi}, koji su i gradona~elnci Jagodine i Kragujevca.

– Zapravo su jedino republi~ki poslanici u sukobu intersa, a, uz to, nisu ni izabrani na neposrednim izborima ve} s izbornih lista – istakao je Je{i}. – Nigde u Evropi poslanici regionalnih parlamenata nisu u sukobu interesa, a to pogotovo nisu poslanici Skup{tine Vojvodine, koja nema nikakvu zakonodavnu nadle`nost. Ali, naravno da }u po{tovati odluku Ustavnog suda i o~ekujem da to u~ine i svi republi~ki poslanci koji imaju vi{e od jedne funkcije, i da se kona~no prekine kampawa koja se vodi iskqu~ivo protiv vojvo|anskih poslanika iz Demokratske stranke.

Ina~e, u saop{tewu koje je tokom ju~era{weg dana prosle|eno iz wegovog kabineta u In|iji ukazuje

Sle de }i su Pa vli ~i} i Vre ba lov?

Ina~e, Je{i} i Filipovi} najverovatnije ne}e biti jedini koji }e se opredeliti za funkcije na lokalnom nivou. Naime, u ranijim izjavama takav potez najvio je i predsednik op{tine Novi Be~ej Mi li voj Vre ba lov.

Tako|e, o~ekuje se da }e se i novosadski gradona~elnik Igor Pa vli ~i} pre odre}i poslani~kog mandata nego ~elne pozicije u gradu.

{to kasnije, odnosno kad odluka Ustavnog suda bude objavqena u “Slu`benom glasniku“.

Filipovi} nije `eleo ni da procewuje da li }e biti raspisani dopunski izbori za poslani~ka mesta u Skup{tini APV koja su ostala upra`wena.

Ipak, primetio je da je apsurdno {to su duple funkcije nekolicine vojvo|anskih poslanika u javnosti predstavqane kao najve}i problem u zemqi.

– Bilo bi veoma dobro kad bi to bio najve}i problem u Srbiji, ali, na`alost, sve ovo je samo me{awe praznih karata – kazao je Filipovi}.

Pokrajinski poslanici biraju se po me{ovitom izbornom sistemu, tako da se 60 poslanika bira neposredno, po ve}inskom modelu, da bi svaki grad i op{tina imali bar po jednog predstavnika u Skup{tini APV, dok se preostalih 60 mandata raspodequje s izbornih lista.

Ina~e, tokom polemike koja je pro{le godine vo|ena izme|u pokrajinske administracije i Agencije za borbu protiv korupcije koja je svim vojvo|anskim poslancima nalo`ila da se opredele za jednu funkciju, poslani~ke mandate vratilo je nekoliko poslanika koji su bili izabrani po proporcionalnom sistemu, i oni su potom raspore|eni narednim kandidatima s izbornih lista.

Na osnovu pokrajinskih izbornih propisa, u slu~aju prestanka mandata poslanika izabranog po ve}inskom modelu, obavezno je raspisivawe dopunskih izbora u izbornim jedinicama gde su ti mandati osvojeni, ali pod uslovom da do redovnih izbora ima vi{e od {est meseci. A s obzirom na to da ove ostavke mogu biti verifikovane tek na prvoj narednoj sednici Skup{tine APV, izvesnije je da se upra`weni mandati ne}e popuwavati po{to se bli`i i redovan izborni termin.

B. D. Sa vi}

– Doga|aji na severu Kosova uneli su me|u nas ozbiqnu zabrinutost jer su neke me|unarodne misije prekr{ile svoju statusnu neutralnost, i to je ozbiqa tema o kojoj `elimo da razgovaramo s Briselom, ali uverena sam u to da to dugoro~no ne}e promeniti na{e odnose – izjavila je u intervjuu za “Dnevnik” potpredsednica DSa Je le na Tri van; komentari{u}i koliko smo s aktuelnim zbivawima u ju`noj pokrajini bli`e, daqe ili na istoj razdaqini s Briselom. l Da li su evrop ske in te gra ci je u pat-po zi ci ji s ob zi rom na pre kid di ja lo ga ko ji se vo di s Pri {ti nom?

– Moram da kona~no preciziram, zbog pogre{ne interpretacije u javnosti, koje smo vi{e puta demantovali. Dijalog nije prekinut nego je odlo`en na septembar, i to na inicijativu EU, koja je posrednik u wemu. Prema tome, nije Srbija prekinula dijalog i iza{la iz wega pa se to pitawe ne postavqa kao problem. l Iz Austri je su upra vo po ru ~i li da }e nas Be~ po dr `a ti na pu tu u EU, da je za sta tus kan di da ta is pu wen ha {ki uslov, a da sa da tre ba is pu ni ti i osta le pred u slo ve. Da li je Ko so vo me |u wi ma?

– To naprosto nikada nije bio uslov, a kada se pomiwu drugi, misli se na ispuwavawe Akcionog plana, koje EU pa`qivo posmatra. Kada je re~ o Kosovu, od Srbije se o~ekuje ni vi{e ni mawe nego da poka`e konstruktivnost u dijalogu koji se vodi, a ona se ne dovodi u pitawe.

vornosti, ve} da ga ne bi bilo ko eksploatisao na bilo koji na~in.

Ovo je odavno dr`avno, istorijsko pitawe i u tom smislu se kao partijsko ne mo`e posmatrati. l Pi ta we je zbog to ga {to je DS sto `er vla sti, a pred sed nik Sr bi je je i li der DS-a.

– Da, ali je politika koja se vodi prema Kosovu integrisana i vode je sve institucije dr`ave, a zasniva se na platformama i dekla-

Ni smo mi la ga li na {e bi ra ~e da }e mo po sti }i ne {to {to ni je ni ko u isto ri ji, ne go smo im go vo ri li da ne }e mo od u sta ti racijama Skup{tine Srbije. U Preambuli ove deklaracije su zbirno sve prethodne i re~enica da je ovo kontinuitet dr`avne politike prema Kosovu. Ne be`imo, dakle, od ogovornosti, samo podse}amo na to da nastavqamo borbu za Kosovo preuzimaju}i i odgovornosti i rizike u meri u kojoj je ona na{a.

Pre ka qe ni osta ju na oku pu

l Mo `e li se de si ti da Ko so vo bu de pred met raz mi mo i la `e wa u vla da ju }oj gar ni tu ri i stva ra wa no vih ko a li ci ja na sce ni?

– To ne o~ekujem jer vladaju}a koalicija ima jedinstven stav o tom pitawu. Pro{li smo najgore trenutke jedinstveni, i ne vidim za{to bi se to sada promenilo. l Ho }e li DS sam iz ne ti od go vor nost za bu du }i sled do ga |a ja ili mi sli te da je s po sled wom skup {tin skom De kla ra ci jom o Ko so vu ona po de qe na sa svim ak te ri ma po li ti~ ke sce ne Sr bi je?

– Vaqda je Kosovo odgovornost svih institucija Republike Srbije, a ne strana~ko pitawe. Mi smo be`ali od toga da Kosovo postane strana~ko pitawe, ne zbog odgo-

l [ta je u su {ti ni bi lo to {to je u jed nom da nu pro me ni lo stav vla da ju }e ve }i ne i pred sed ni ce par la men ta Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} pa je sed ni ca za ka za na?

– Moram da podsetim na to da predsednica nijednog trenutka nije rekla da sednica ne}e biti zakazana, ve} da prvo mora da se radi pa da se zaseda. ^ekalo se da pregovara~i na Kosovu obezbede mir posle paqewa Jariwa. Kada je deo pregovara~kog procesa zavr{en i obezbe|en elementarni mir, tada smo zakazali Skup{tinu. Bilo je besmisleno dok gori severno Kosovo da o~ekujemo od Vlade koja se time bavi da u tom trenutku povu~e pregovara~e i da oni do|u u Beograd. l U sve mu to me zar ni je bi la ~ud na re ~e ni ca da se “ne vi di raz log za za ka zi va we”?

l Je dan od funk ci o ne ra u Vla di re kao je da “se ver Ko so va ne sme da pad ne”. [ta to zna ~i u prak si?

– To zna~i da je ova posledwa akcija Pri{tine bila poku{aj preuzimawa kontrole na severu Kosova, da je to jasno i da nema nikakve veze s carinama i pe~atima.

Ovo je poku{aj da se polako instaliraju samoprogla{eni organi Pri{tine na severu.

– Prosto ne znam na koju izjavu mislite, ali znam da je stav vladaju}e koalicije bio da ne be`imo od dijaloga u Skup{tini, samo da je preduslov da se uspostavi mir.

Tako je i bilo. Mislim da je uop{te besmisleno pred debatu postavqati predsednici Skup{tine, parlamentu i Vladi, koji se najredovnije me|usobno brifinguju u istoriji srpskog parlamenta, takvo pitawe. l Po sto ji li od go vor bi ra ~i ma na pred sto je }im iz bo ri ma na po bed ni~ ko obe }a we s pro {lih “i Ko so vo i EU”?

– Samo da podsetim na to da je, kada smo vodili tu kampawu, Kosovo ve} proglasilo nezavisnost.

Dakle, nismo mi lagali na{e bira~e da }emo posti}i ne{to {to nije niko u istoriji, nego smo im govorili da ne}emo odustati, da su i jedno i drugo na{i istorijski, prioritetni ciqevi i da jedan drugog ne iskqu~uje. To smo i dokazali u predhodne tri godine i dokaza}emo i u narednoj vladi, koju o~ekujemo da formiramo nakon izbora, da mo`emo nastaviti svoju legitimnu borbu i da ne odustajemo ni od jednog ni od drugog.

D. Mi li vo je vi}

4

ekonomija

utorak2.avgust2011.

dnevnik

INSPEKTORI POVLA^E IZ PRODAJE I UNI[TAVAJU SUMWIVE NAMIRNICE

Ba ja ta 24 vagona hra ne i pi }a In s pek c i j e Mi n i s tar s tva po qo pri vre de i tr go vi ne su za pr vih {est me se ci ove go di ne iz pro me ta po vu kle vi {e od 243 to na hra ne i pi }a, {to je go to vo tri i po pu ta ma we ne go u

na de kla ra ci ja, ali i lo{ kva li tet pro iz vo da.

Naj ~e {}i na lo zi za po vla ~e we iz pro me ta od no si li su se na me so, me sne pre ra |e vi ne, vo }e, po vr }e i al ko hol na pi }a.

pro me ta je po vu ~e no i 8.807 li tra mle ka i 2.512 li ta ra mle~ nih pro iz vo da, 6.126 ko ma da ja ja, 171 ki lo gram ri be, 15 ki lo gra ma me da i 4.997 ki lo gra ma osta le hra ne `i vo tiw skog po re kla.

Po qo pri vred ni in spek to ri su isto vre me n o van pro me ta sta vi li 2.884 ki lo gra ma pro iz vo da biq nog po re kla, od ~e ga je 2.314 ki lo gra ma bi lo vo }a i po vr }a ko ji ni su po se do va li do kaz o bez bed no sti.

Iz pro me ta je pri vre me no is kqu ~e no i vi {e od 122.000 li -

da je se da je van pro me ta sta vqe no i 101 ki lo gram te ste ni na zbog pri su stva `i {ka, 56 ki lo gra ma smo ka va zbog pro me ne mi ri sa i uku sa, 55 ki lo gra ma ku pu sa u pro ce su tru qe wa, 50 ki lo gra ma ka fe zbog ne pro pi snog de kla ri sa wa i pri su stva su ro ga ta, 38 ki lo gra ma mle ve ne pa pri ke zbog pri su stva skro basu ro ga ta i 32 ki lo gra ma ~o ko la de bez de kla ra ci je na srp skom je zi ku.

Po q o p ri vred n a in s pek c i j a je u pr voj po lo vi ni ove go di ne pod ne la ukup no 344 pri ja ve za

Van pro me ta 101 ki lo gram te ste ni na zbog pri su stva `i {ka, 55 ki lo gra ma ku pu sa u pro ce su tru qe wa

isto vre me pro {le go di ne, sa op {ti lo je to mi ni star stvo.

Ka ko je re ~e no u Mi ni star stvu po qo pri vre de i tr go vi ne, glav ni raz lo zi za po vla ~e we ro be iz pro me ta, ali i we no od u zi ma we i uni {ta va we, bi li su is te kao rok tra ja wa, ne pra vil -

Zbog pro me ne mi ri sa, uku sa ili bo je, is te klog ro ka upo tre be, ne po sto ja wa ili ne pra vil nih de kla ra ci ja, Ve te ri nar ska in spek ci ja je za pr vih {est me se ci iz pro me ta po vu kla 64.481 ki lo gram me sa i 27.167 ki lo gra ma me snih pre ra |e vi na. Iz

ta ra al ko hol nih pi }a i 6.724 li ta ra bez al ko hol nih pi }a i mi ne ral ne vo de, dok je od u ze ti ili uni {te no 2.123 li ta ra al ko ho la. Ka ko je re ~e no u Mi ni star stvu po qo pri vre de i tr go vi ne, iz pro dav ni ca je zbog is te ka ro ka tra ja wa uklo we no i 212 ki lo gra ma in stant-na pi ta ka, 13 ki lo gra ma `u tog {e }e ra, se dam ki lo gra ma slat ki {a. Do -

po k re ta w e pre k r {aj n og po stup k a, pri vred n i pre s tup i kri vi~ na de la, {to je go to vo tri i po pu ta ma we ne go u pr vih {est me se ci 2010. go di ne.

Ve te ri nar ska in spek ci ja je ta ko |e ima la ma we pod ne tih pri ja va. Od po ~et ka go di ne do kra ja ju na pod ne la je ukup no 381 pri ja vu, od no sno 1,4 pu ta ma we ne go u isto vre me la ne.

GDE ]E OTI]I NOVE DIZEL-GARNITURE KOJE NABAVQAJU „@ELEZNICE SRBIJE”

Ru ski vo zo vi za o bi la ze Voj vo di nu?

Na kon tri de ce ni je „@e le zni ce Sr bi je” obo ga ti }e svoj vo zni park s 12 no vih di zel-mo tor nih vo zo va ru ske pro iz vod we, ~i ja se is po ru ka o~e ku je suk ce siv no do kra ja 2012. Ge ne ral ni di rek tor „@e le zni ca” Mi lo van Mar ko vi} iz ja vio je da }e pr vi voz bi ti is po ru ~en ve} do kra ja sep tem bra i na kon te sti ra wa u Sr bi ji, do kra ja bi }e go di ne ukqu ~en u sa o bra }aj.

Mar ko vi} ka `e da je re~ o vo zo vi ma za re gi o nal ni i lo kal ni sa o bra }aj ko ji }e vo zi ti ne e- lek tri fi ci ra nim pru ga ma i mo }i }e da pri me 120 put ni ka i raz vi ju br zi nu od 120 ki lo me ta ra na ~as. Voj vo di na je po kre nu la ak ci ju da ima pri o ri tet u wi ho voj ras po de li.

Pred sed ni ci op {ti na Sen te, Ka wi `e i ^o ke Ani ko [ir ko va, Mi haq Wi la{ i Pre drag Mi ji} te gra do na ~el nik Su bo ti ce Sa {a Vu ~i ni} pot pi sa li su ob je di we ni zah tev di rek to ru „@e le zni ca” za is po ru ku tri gar ni tu re di zel-mo tor nih vo zo va iz pr vog kon tin gen ta s obra zlo `e wem da je jav ni `e le zni~ ki pre voz na re la ci ji Su bo ti ca–Sen ta–^o ka–Ki kin da, Su bo ti ca–Hor go{–Ka wi `a, Su bo ti ca–Som bor u iz u zet no kri ti~ nom sta wu, kao i na kra ku pre ma Se ge di nu, gde naj ~e {}e

Data re~ Upu }e ni tvr de da je pri li kom po sled we na bav ke {ved skih di zel-mo tor nih vo zo va pre pet-{est go di na – ko ji su ras po re |e ni u Kra qe vo, Za je ~ar i Ni{ –iz „@e le zni ca” obe }a no da }e sle de }a na bav ka di zel-gar ni tu ra bi ti or ga ni zo va na za pod ru~ je Voj vo di ne. Sa da ka da na bav ka ru skih vo zo va ula zi u za vr {nu fa zu, Voj vo di na pi ta da li je po slo vod stvo za bo ra vi lo obe }a we? Po {to su, osim voj vo |an skih, pri sut ne ini ci ja ti ve i dru gih lo kal nih sa mo u pra va iz Sr bi je, ~ak i onih ko ji su u pret hod nim na bav ka ma do bi li no ve vo zo ve, ve ru je se da }e no ve gar ni tu re bi ti ras po re |e ne ta mo gde su naj po treb ni je. Me |u tim, ~lan Grad skog ve }a Su bo ti ce La slo Ka rai iz ja vio je ju ~e za na{ list da iz „@e le zni ca” jo{ uvek ni su do bi li od go vor na do pis ko ji su po sla li po ~et kom ma ja.

do la zi do kva ro va, ve li kih ka {we wa, od la ga wa ili ot ka zi va wa po la za ka di zel-mo tor nih vo zo va iz se ri je 812 ({i no bu si).

Ka `u da gra |a ni te {ko pod no se ta kvu si tu a ci ju i otvo re no is ka zu ju re volt i pre no se ne za do voq stvo i na za po sle ne na @e -

le zni ci, i pred stav ni ke lo kal ne sa mo u pra ve.

Ka ko sto ji u do pi su, za po tre be ovog re gi o na uop {te ni su na ba vqa na `e le zni~ ka vo zna sred stva, ve} su se oba vqa le sa mo naj nu `ni je po prav ke na do tra ja lim {i no bu si ma ku pqe nim da le ke 1960, dok su, isto vre me no, u vi {e na vra ta obez be |i va ne kom plet ne gar ni tu re vo zo va za me sta u cen tral noj Sr b i j i. Po z na v a o c i pri l i k a na @e le zni ci ka `u da po sto ji na su {na po tre ba za no vim gar ni tu ra ma i na dru gim re la ci ja ma u Voj vo di ni, kao na pri mer Pan ~ e v o–Vr { ac, Pan ~ e vo–Zre wa nin–Ki kin da, za tim na pru zi No vi Sad – Oxa ci – Som bor i dru gde.

Stru~ wa ci ka `u da bi za pod ru~ je Se ver no ba~ kog i Za pad no ba~ kog okru ga ko ji, u smi slu or ga ni za ci je `e le zni~ kog sa o bra }a ja funk ci o ni {u kao ce li na, bi lo neo p hod no se dam di zel-mo tor nih vo zo va da bi put ni~ ki sa o bra }aj bio re do van. Na gla {a va ju da su po seb no ugro `e ni ko ri sni ci ko ji gra vi ti ra ju Su bo ti ci iz prav ca Sen te, gde se vo zo vi naj ~e {}e ot ka zu ju, a, s dru ge stra ne, Sen ta je ve o ma sla bo po ve za na auto bu skim li ni ja ma sa Su bo ti com.

R. Dautovi}

POKU[AJ O@IVQAVAWA SREMSKOMITROVA^KOG KOMBINATA

Pre `i ve }e „Mi tros” ba ha tog ga zdu

Pred stav ni ci Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta Srem ske Mi tro vi ce raz go va ra }e u to ku ove ne de qe s pred stav ni ci ma Srem skog okru ga i grad skih vla sti o mo gu} no sti po kre ta wa pro iz vod we u po je di nim po go ni ma „Mi tro sa”. To pred u ze }e je u ste ~a ju ve} go to vo dve go di ne, a jo{ ne ma na -

ko ja je re gi o nal nog zna ~a ja, ta~ ni je, je di na u Sre mu.

Pred sto je }i sa sta nak je do go vo ren s po kra jin skim se kre ta rom za rad, so ci jal nu po li ti ku i rav no prav nost po lo va Mi ro sla vom Va si ni om. „Mi tros„ je 2005. go di ne ku pio Ro do qub Dra {ko vi}, po sle ~e ga je

Vla snik je ba ha tim i neo d go vor nim po na {a wem, ne mi lo srd no ga ze }i osnov na pra va rad ni ka, us peo da je dan od bren do va voj vo |an ske i srp ske pri vre de do ve de do ste ~a ja ja ve da bi usko ro mo gao bi ti po nu |e no na pro da ju.

Ka ko je za Ta njug iz ja vio pred sed nik Op {tin skog ve }a SSS-a Ste van Ro ma kov, pro ce wu je se da bi se za pro iz vod wu vr lo br zo mo gao ospo so bi ti po gon za pre ra du `i vin skog me sa i na taj na ~in bi se za po sli lo 100 do 150 rad ni ka. On je do dao da je no va hlad wa ~a ta ko |e u od li~ nom sta wu, a nu `no bi bi lo {to pre ospo so bi ti ka fi le ri ju,

pro iz vod wa kon stant no ma lak sa va la da bi ko na~ no pre sa hla, a broj za po sle nih do po kre ta wa ste ~a ja spao je s 900 na sto ti nak.

– No vi vla snik je ba ha tim i neo d go vor nim po na {a wem, ne mi lo srd no ga ze }i osnov na pra va rad ni ka, us peo da je dan od bren do va voj vo |an ske i srp ske pri vre de do ve de do ste ~a ja, a rad ni ke i wi ho ve po ro di ce do kraj we be de – ka zao je Ro ma kov.

IMA NADE ZA SUBOTI^KU KOMPANIJU

„Fi de lin ka” ni je za ba ca we Pred stav ni ci kom pa ni je „Mi ne ko AG” pre da li su ju ~e ko ri go va ni plan re or ga ni za ci je su bo ti~ ke „Fi de lin ke„, ko ji tre ba da omo gu }i wen opo ra vak, a o pla nu tre ba da se iz ja sni od bor po ve ri la ca tog pred u ze }a.

Uko li ko plan bu de usvo jen, po ~e }e sta bi lan i ja san pro ces opo rav ka „Fi de lin ke„, od ~e ga bi ve li ku ko rist tre ba lo da ima ju i za po sle ni i ak ci o na ri i po ve ri o ci ove kom pa ni je, is ti ~u u „Mi ne ku”.

Pred lo `e ni plan pod ra zu me va si gu ran opo ra vak „Fi de lin ke”, pri ~e mu bi ve li ki deo po ve ri la ca bio is pla }en od mah, a svi osta li bi do bi li obez be |e wa za svo ja po tra `i va wa. Osim is pla te, od no sno ot ku pa po tra `i va wa, plan pred vi |a i sta bil no snab de va we po treb nim si ro vi na ma neo p hod nim za pro iz vod wu, a kroz do dat nu do ka pi ta li za ci ju od mi lion evra bi la bi obez be |e na obrt na sred stva neo p hod na za us pe {an na sta vak po slo va wa. Na taj na ~in bi, u ro ku od naj vi {e pet go di na, sve oba ve ze „Fi de lin ke” bi le iz mi re ne i bi li bi stvo re ni uslo vi za we no da qe uspe {no i sta -

bil no po slo va we, is ti ~u u kom pa ni ji „Mi ne ko AG”.

Ko ri go va nim pla nom pred vi |e no je da se po slo va we ubu du }e oba vqa pre ko AD Kom pa ni je „Fi de lin ka”, kao ma ti~ nog dru {tva, kao {to je bi lo i pre po kre ta wa ste ~aj nog po stup ka. Pri tom bi ma ti~ no dru {tvo za ku pqi va lo ka pa ci te te za vi snih dru {ta va „Fi de lin ka–Mli nar stvo”, „Fi de lin ka – Fa bri ka te sta”, „Fi de lin ka–Skrob” i „Fi de lin ka–Ne kret ni ne” i or ga ni zo va lo pro iz vod wu u wi ma. Zbog to ga su pla no vi re or ga ni za ci je za sva pred u ze }a u sa sta vu „Fi de lin ke„ na pra vqe ni isto vre me no i va `no je da isto vre me no bu du i re a li zo va ni.

29. 07. 2011.

1.326,84756

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

100,5790

102,6320

104,9930

100,2720

Australija

dolar

1

77,1432

78,7176

80,5281

76,9071

Kanada

dolar

1

73,3888

74,8865

76,6089

73,1641

Danska

kruna

1

13,4959

13,7713

14,0880

13,4546

Norve{ka

kruna

1

12,9911

13,2562

13,5611

12,9513

[vedska

kruna

1

11,1465

11,3740

11,6356

10,1124

[vajcarska

franak

1

87,9344

89,7290

91,7928

87,6652

V. Britanija

funta

1

114,8430

117,1870

119,8820

114,4910

SAD

dolar

1

69,8517

71,2772

72,9166

69,6378

Kursevi iz ove liste primewuju se od 01. 8. 2611. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

KRE ]E IN TER VEN CI JA IZ ROB NIH RE ZER VI

Da nas sti `e {e }er za 103 di na ra?

– [e }er iz Rob nih re zre vi po ma lo pro daj noj ce ni od 103 di na ra ki lo gram mo gao bi se ve} da nas na }i u ra fo vi ma tr go vi na {i rom Sr bi je – iz ja vio je di rek tor Di rek ci je za rob ne re zer ve Go ran Ta si}.

On je re kao da je od pet ka po ~e lo pot pi si va we ugo vo ra s tr -

utorak2.avgust2011.

5

PO KRA JIN SKI OM BUD SMAN UPO ZO RA VA NA TO DA OP [TI NE NE VO DE RE GI STAR IN VE STI TO RA

Pre va ran ata jo{ ne ma na spi sko vi ma Za kon o pla ni ra wu i iz grad wi pro pi sao je da je sva ka je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve u oba ve zi da vo di re gi star in ve sti to ra kao jav nu evi den ci ju o svim ras po lo `i vim po da ci ma o fi zi~ kom ili prav nom li cu kao

o in ve sti to ri ma, re gi star tre ba lo da do pri ne se bo qoj in for mi sa no sti gra |a na pri li kom ku po vi ne ne kret ni na, kao i sma we wu opa sno sti od zlo u po tre ba i pre va ra od in ve sti to ra. Ka da ne ma re gi stra, ili se ne a `ur no

Osim in for ma ci je o in ve sti to ri ma, re gi star bi tre ba lo da do pri ne se bo qoj in for mi sa no sti gra |a na pri li kom ku po vi ne ne kret ni na, kao i sma we wu opa sno sti od zlo u po tre ba i pre va ra in ve sti to ru, ali je i po kra jin ski om bud sman ju ~e upo zo rio na to da op {ti ne ovaj za kon ne spro vo de ka ko tre ba i ima ju ne a `ur ne re gi stre.

Naj va `ni je, ali i naj o pa sni je je to {to bi, osim in for ma ci je

go vin skim ku }a ma i da se u to ku da na o~e ku je pot pi si va we ugo vo ra s „Mak si jem”, DIS-om, „Uni ve rek spor tom”, „SOS-mar ke tom„.

– U pe tak smo pot pi sa li ugo vor s „Ide om”, o~e ku je se pot pi si va we ugo vo ra s „Mer ka to rom”, ali i dru gim ve li kim tr go vin skim lan ci ma – re kao je Ta si}.

On je is ta kao da me |u tr gov ci ma vla da ve li ko in te re so va we za {e }er iz Rob nih re zer vi pa se o~e ku je da }e ce la sed mi ca pro te }i u zna ku pot pi si va wa ugo vo ra.Ta si} je do dao da vre me ka da }e se {e }er na }i u tr go vi na ma za vi si i od to ga ka ko se tr gov ci or ga ni zu ju da ga pre u zmu i di stri bu i ra ju u tr go vi ne.

Vla da Sr bi je na sed ni ci od 28. ju la odo bri la je Di rek ci ji za rob ne re zer ve pla sman na tr `i {te 6.000 to na {e }e ra u na red na dva me se ca, po 3.000 to na me se~ no, ra di sta bi li za ci je tr `i {ta. Raz log za in ter ven ci ju iz Rob nih re zer vi je ne sta bil nost ce na {e }e ra, ko je su u pro te kle dve sed mi ce me wa ne vi {e pu ta. Pre po sku pqe wa sre di nom ju la, {e }er se u tr go vi na ma pro da vao od 98 do 103 di na ra ki lo gram, da bi po sle ce na te na mir ni ce iz no si la iz me |u 107 i 120 di na ra. Di rek ci ja za rob ne re zer ve {e }er }e pro da va ti po 87,50 di na ra ki lo gram sa ro kom pla }a wa do 30 da na od da na pre u zi ma wa, a snab de va ~i su u oba ve zi da ku pqe ni {e }er iz Rob nih re zer vi pro da ju u svo jim pro daj nim objek ti ma po je din stve noj ma lo pro daj noj ce ni do 103 di na ra ki lo gram.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

vo de, naj ve }a opa snost pre ti gra |a ni ma ko ji la ko mo gu na se sti na pre va ru.

Voj vo |an ski om bud sman upo zo rio je na to da lo kal ne sa mo u pra ve ima ju ne pot pu ne re gi stre in ve sti to ra. Kan ce la ri ja po -

kra jin skog om bud sma na je pri ku pi la po dat ke od 11 lo kal nih sa mo u pra va u Voj vo di ni za ko je je pro ce we no da su u pro te klom pe ri o du bi le naj pri ma mqi vi je za in ve sti to re i po ten ci jal ne kup ce ne po kret no sti, i utvr di la da op {ti ne ne vo de od go va ra ju }e re gi stre. „Zbog ~i we ni ce da se re gi star ni u jed noj od lo kal nih sa mo u pra va ne vo di u pot pu no sti u skla du s Pra vil ni kom, op {ti je za kqu ~ak da je po stu pak vo |e wa i do stup no sti re gi stra in ve sti to ra jo{ uvek ne pot pun, a ide ja u za ~et ku”, oce nio je voj vo |an ski om bud sman.

Kan ce la ri ja je do sa da za tra `i la po dat ke od op {ti na Ba~ ka Pa lan ka, In |i ja, Ki kin da, Ru ma i Sta ra Pa zo va, kao i gra do va

Zre wa nin, No vi Sad, Pan ~e vo, Som bor, Srem ska Mi tro vi ca i Su bo ti ca, a ana li za pri ku pqe nih po da ta ka po ka za la je da se re gi star in ve sti to ra ne vo di u Som bo ru i Su bo ti ci. „U {est je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve re gi star je do stu pan i

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE PO DR @A ]E „ZVI @DA ^E”

Dve go di ne za {ti te za pri ja vu mu} ki Uz bu wi va ~i, ili „zvi `da ~i”, su qu di za po sle ni u dr `av nim i pri vat nim kom pa ni ja ma ko ji pri ja vqu ju slu ~a je ve ve li ke ko rup ci je ili bi lo ka kvog de lo va wa pro tiv do bro bi ti i bez bed no sti gra |a na.

Naj ve }i broj wih to ra di po sa ve sti, ali ta hra brost ume sku po da ih ko {ta. Za to su u sve tu usvo je ni za ko ni ko ji {ti te „zvi `da ~e”, a ~ak im do de qu ju i pro ce nat od su me ~i ju su pro ne ve ru pri ja vi li, kao svo je vr snu na dok na du za ne vo qe s ko ji ma se su o ~a va ju.

U Sr bi ji se za sa da na gra da u nov cu i pro cen ti ma za zvi `da ~e ne po mi we, ali je spre ma na wi ho va za {ti ta.

Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pru `a }e za {ti tu li cu ko je pri ja vi sum wu na ko rup ci ju u or ga nu jav ne vla sti u ko jem ra di uko li ko uz pri ja vu pod ne se i zah tev za za {ti tu, utvr |e no je Pra vil ni kom ko ji je ob ja vqen u naj no vi jem „Slu `be nom gla sni ku”.

Pra vil nik o za {ti ti li ca ko je pri ja vi sum wu na ko rup ci ju , ta ko zva nih zvi `da ~a, tre ba da stu pi na sna gu 6. av gu sta, od ka da }e za po sle ni u jav nom sek to ru, uz pri ja vu sum we na ko rup ci ju, mo }i da po pu ne i zah tev za za {ti tu. Uko li ko Agen -

Pred vi |e no je da za {ti ta tra je do dve go di ne i u tom pe ri o du po slo da vac ne bi smeo da fi zi~ ki i psi hi~ ki zlo sta vqa za po sle nog, po kre }e di sci plin ski po stu pak, pre me {ta ga na rad no me sto ni `eg ran ga... ci ja pro ce ni da po sto je uslo vi za za {ti tu, ona }e bi ti od re |e na za po sle nom ko ji je pri ja vio sum wu na ko rup ci ju i o to me }e bi ti oba ve {ten i we gov po slo da vac.

Pred vi |e no je da za {ti ta tra je do dve go di ne i u tom pe ri o du po slo da vac ne bi smeo da fi zi~ ki i psi hi~ ku zlo sta vqa za po sle nog, po kre }e di sci plin ski po stu pak,

pre me {ta ga na rad no me sto ni `eg ran ga, da ga ot pu sti ili mu pre ti ta kvim i dru gim me ra ma ko je ne po voq no uti ~u na rad no prav ni sta tus i rad ne uslo ve. Uko li ko po slo da vac za vre me za {ti te pre du zme me re s po sle di ca ma {tet nim po za po sle nog, Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je }e to ob ja vi ti na svom saj tu, a po sto ji i mo gu} nost

pu tem in ter ne ta, dok se sa mo u dve od su da pri ba vqa ju i ko pi je ove re nih ugo vo ra”, na vo di se u sa op {te wu, i do da je da u svih 11 lo kal nih sa mo u pra va ve }i na re gi sta ra in ve sti to ra ne sa dr `i sve pro pi sa ne po dat ke.

D. U. NO VA CE NA TE LE FO NI RA WA

Sku qi fik sni raz go vor

Kom pa ni ja Te le kom „Sr bi ja” ju ~e je po ve }a la ce nu pret pla te u fik snoj te le fo ni ji i iz jed na ~i la ce ne te le fon skog raz go vo ra za pri vat ne i po slov ne ko ri sni ke. U skla du s od lu kom Re pu bli~ ke agen ci je za elek tron ske ko mu ni po kre ta wa po stup ka pro tiv we ga. ka ci je (RA TEL), ce na me se~ ne Me |u tim, uko li ko Agen ci ja pret pla te po ve }a na je sa 457,8 di utvr di da za po sle ni ko ji je pri ja na ra na 507,4, ukqu ~u ju }i i PDV. vio sum wu na ko rup ci ju zlo u po tre bqa va me re za {ti te, ima pra vo da Isto vre me no je broj bes plat nih ih uki ne. im pul sa po ve }an sa 150 na 300.

Pra vil ni kom je utvr |e no i da Mi nut raz go vo ra u lo kal nom Agen ci ja {ti ti iden ti tet uz bu wi sa o bra }a ju je od da nas po sku peo va ~a, uko li ko on to `e li. Me |u me zbog skra }i va wa im pul sa, dok su ra ma za obez be |i va we ano nim no raz go vo ri u me |u me snom sa o bra sti su us po sta vqa we si gur ne te le }a ju po je fi ni li, ob ja {we no je u fon ske iz ja ve za pru `a we re le sa op {te wu na saj tu Te le ko ma vant nih in for ma ci ja o za {ti ti (www.open.te le kom.rs). uz bu wi va ~a i iz o sta vqa we in for Ce na im pul sa u me snom sa o bra ma ci ja ko je bi mo gle ot kri ti iden }a ju osta la je ista – 0,4771 di na ra, ti tet uz bu wi va ~a. ali je im puls ni in ter val skra }en U pri ja vi ko rup ci je uz bu wi va~ na 52 se kun de u „sla bom sa o bra }a tre ba da na ve de li~ ne po dat ke, ju” i na 26 se kun di u „ja kom sa o bra opis slu ~a ja sum we, kao i rad we }a ju”. ko je je ve} pred u zeo tim po vo dom – Ka ko je na ve de no, no va ce na mi pri ja va unu tar or ga na, me di ji ma, nu ta u „sla bom sa o bra }a ju” sa da ne vla di nim or ga ni za ci ja ma i dru iz no si 54 pa re, a u „ja kom sa o bra gi ma. Tre ba pod se ti ti i na to da je, }a ju” 1,09 di nar. Te le fo ni ra we u po po da ci ma „Tran spa ren si in ter me |u me snom sa o bra }a ju je ta ko |e ne {e ne la„, Sr bi ja na 83. me stu po od ju ~e jef ti ni je, pa je no va ce na ko rup ci ji, od oko 180 ze ma qa. Da mi nu ta 83 pa re u „sla bom” i 1,66 bi smo iza {li iz ve li kih pro ble di nar u „ja kom sa o bra }a ju”. Po po ma u ko ji ma smo jo{, mo ra li bi smo da ci ma RA TEL-a, u Sr bi ji je 2010. da se pop ne mo ne gde is pod tri de se go di ne bi lo ukup no 3,1 mi li o na tog me sta – to je ga ran ci ja da je ko pret plat ni ka fik sne te le fo ni je, rup ci ja sma we na i da ne ugro `a va a uku pan pri hod od uslu ga fik sne funk ci o ni sa we dr `av nih or ga na i te le fo ni je bio je 421 mi lion dr `av nog i dru {tve nog `i vo ta. evra.

NA STA VQE NO PRE VI RA WE U „DNEV NIK HOL DIN GU”

Osam na est rad ni ka [tam pa ri je ot pu {te no zbog {traj ka Osam na est rad ni ka [tam pa ri je „Dnev nik” do bi lo je ot kaz zbog, ka ko je na ve de no u re {e wu, u~e {}a u ne za ko ni tom {traj ku po {to se pro tiv we ga iz ja snio ve }in ski sin di kat. Ru ko vod stvo „Dnev nik hol din ga” po tvr di lo je ot ka ze za 18 rad ni ka, tvr de }i da {trajk ni je bio za ko nit jer ni je do bio po treb nu po dr {ku ve }i ne za po sle nih.

Pred sed nik Uprav nog od bor „Dnev nik hol din ga” Zla to mir Mo mi rov iz ja vio je Ta njugu da se zbog ob u sta ve ra da, pre sve ga u ro ta ci ji [tam pa ri je, list „Dnev nik” jo{ od pro {le sre de {tam pa u „Fo ru mu” pa ma ti~ na ku }a, ka ko is ti ~e, tr pi jo{ ve }e gu bit ke. Po we go vim re ~i ma, ka ko pre no si ova agen ci ja, sam {trajk je u prin ci pu bio le gi ti man jer se rad ni ci ma [tam pa ri je za i sta du gu je de se tak pla ta, ali on is ti ~e da je ipak mo ra la bi ti spro ve de na od lu ka ve }i ne za po sle nih, a ona je bi la da se od u sta ne od ob u sta ve ra da.

Mo mi rov je iz ra zio sum wu da po sto ji ve za iz me |u ne za ko ni tog {traj ka de la rad ni ka [tam pa ri je i ne dav ne od lu ke Osnov nog su da u No vom Sa du po ko joj „Dnev nik Voj vo di na pres„ tre ba da vra ti „Dnev nik hol din gu„ lo go naj sta ri jeg dnev nog li sta na srp skom je zi ku u Voj vo di ni. On do da je da „ma te ri jal nih do ka za o even tu al noj osve ti ne ma mo, ali je ~i we ni ca da se od -

lu ka o na stav ku {tam pa wa li sta ’Dnev nik’ u ’Fo ru mu’ po kla pa s pr vo ste pe nom od lu kom su da”.

– Ru ko vod stvo „Dnev nik Voj vo di na pre sa”, za jed ni~ ke fir me hol din ga i ne ma~ kog VAC-a, ko ji se u me |u vre me nu po vu kao, od bi lo je da vra ti {tam pa we li sta u ma ti~ nu {tam pa ri ju, iako smo obez be di li re zer vne rad ni ke u ro ta ci ji – pod vu kao je Mo mi rov.

S dru ge stra ne, ot pu {te ni rad ni ci od bi li su da pot pi {u ot ka ze te su oni, po od lu ci ru ko vod stva „Dnev nik hol din ga„, is tak nu ti na ogla snoj ta bli, a za 18, sa da ve} biv {ih rad ni ka [tam pa ri je, za bra wen je ula zak u zgra du. ^la ni ca [traj ka~ kog od bo ra Bi qa na Si mu ni} po tvr |u je da oni ni su pri mi li re {e we o ot ka zu jer sma tra ju da su ne za ko ni to otup {te ni, i pod -

se }a na to da su {trajk za po ~e li za to {to im pred u ze }e du gu je 11 za ra da te da dve go di ne ne ma ju upla }e no zdrav stve no osi gu ra we pa sa mim tim ni mo gu} nost da se le ~e, a ne za to {to ih je ne ko na to na go vo rio, do da ju }i da je mu ka rad ni ke na te ra la da ri zi ku ju rad no me sto.

Osim to ga, is ti ~u ot pu {te ni rad ni ci, ot ka ze je po ku {a lo da im uru ~i obez be |e we, a ne ne ko od ru -

DI REK TOR DVP-a DU [AN VLA O VI]

Mo mi rov op tu `ba ma skri va vla sti tu ne spo sob nost Di rek tor „Dnev nik Voj vo di na pre sa„ Du {an Vla o vi} od lu~ no de man tu je da bi lo ko iz li sta „Dnev nik” ima ve ze sa {traj kom de la za po sle nih u [tam pa ri ji, i pod se }a na to da ga je sa mo ru ko vod stvo ovog de la „Dnev nik hol din ga„ oba ve sti lo da ni su u mo gu} no sti da {tam pa ju list zbog {traj ka ne kih svo jih pro iz vod nih po go na.

– Za i sta ni ti raz u mem ni ti mo gu da ve ru jem da go spo din Mo mi rov na ma „spo ~i ta va” bi lo ka kvu za ve ru ka da su oni ti ko ji su nas do ve li u si tu a ci ju da list ne iza |e. [ta smo na kon {to su nas pi sme no oba ve sti li o to me da ni su u mo gu} no sti da {tam pa ju list mo gli ura di ti? Pa je di no ono {to i je smo, a to je da ode mo u „Fo rum” i da se list su tra po ja vi na ki o sci ma – ob ja {wa va Vla o vi}. – Da kle, ne ma ni re ~i o to me da ima mo ika kve ve ze sa {traj kom ni ti da je on po sle di ca sud ske od lu ke. ^ak u tre nut ku ka da je od lu ka su da do ne ta ni fi zi~ ki ni sam bio pri su tan u

Sr bi ji pa sa mim tim ni sam ni mo gao „na hu {ka ti„ rad ni ke na to da se na ta kav na ~in bo re pro tiv sud ske od lu ke. Ne ve ro vat no {ta sve mo `e da se is kon stru i {e i ~i me se sve Mo mi rov ne }e slu `i ti da bi pri krio svo ju ne spo sob nost i ne stru~ nost ko ja tra je ve} {est go di na i isto to li ko ni {ta ne ~i ni da se „Dnev nik hol ding„ opo ra vi i sta ne na no ge.

Ni je ta~ no ni to da je „Dnev nik hol ding„ obez be dio re zer vne rad ni ke, stva ra ju }i mo gu} nost da se list „Dnev nik” vra ti opet na {tam pa we u [tam pa ri ju, a do kaz za to je, ka ko ka `e Vla o vi} , i ~i we ni ca da su oni ne ka svo ja dru ga iz da wa {tam pa li u pri vat noj {tam pa ri ji a ne svo joj.

– Da su obez be di li re zer vne rad ni ke za {to bi i{li da se {tam pa ju u pri vat nu {tam pa ri ju? Ne ma ni re ~i o to me da su stvo ri li nor mal ne uslo ve za re do van iz la zak li sta a da smo mi to od bi li – iz ri ~it je Vla o vi}.

ko vo di la ca ili iz prav ne slu `be, {to bi bi lo lo gi~ no. Na kon kon sul ta ci ja s Grad skim sa ve zom sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da od lu ~i li su da sva ki rad nik ko ji je do bio ot kaz uzme s ogla sne ta ble re {e we i da nas ga od ne se u In spek ci ju ra da, ali i da s wi ma pro te stu ju is pred po kra jin skih in sti tu ci ja.

Po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin ka `e za na{ list je Vla da Voj vo di ne u pro te kle tri go di ne ulo `i la ne sa mo mno go pa ra ve} i na po ra da „Dnev nik hol ding„ vra ti na no ge, do da ju }i da bi on odav no pre stao da po sto ji da ni je wi ho ve po mo }i.

– Pre ne ko li ko da na sa zna li smo za {trajk de la za po sle nih u [tam pa ri ji i da to za po sle di cu ima da se list „Dnev nik” opet {tam pa u „Fo ru mu„ – is ti ~e Va sin. – U Vla di Voj vo di ni smo to tre ti ra li kao unu tra {wu stvar pred u ze }a. Oba vi li smo raz go vor s me nax men tom i s pred sed ni ci ma Uprav nog od bo ra, a oni su nam pre ne li da je re~ o ne za ko ni tom {traj ku i da }e rad ni ci ko ji su kri vi {to je iz gu bqen ta ko zna ~a jan po sao kao {to je {tam pa we li sta „Dnev nik” za to sno si ti po sle di ce.

Ni smo zna li da li te na ja vqe ne sank ci je zna ~e ot kaz ili ne ku dru gu ka znu i ni smo ni `e le li da se u to me {a mo, sta vqa ju }i po no vo do

zna wa da je to unu tra {wa stvar „Dnev nik hol din ga„. Ako je do {lo do ne za ko ni to sti u ot ka zi ma za tih 18 rad ni ka, oni tre ba da se obra te In spek ci ji ra da i si gu ran sam da }e ona oce ni ti da li je za kon ska pro ce du ra is po {to va na ili ne.

Vla da Voj vo di ne ne ma pra vo da se me {a u unu tra {we stva ri „Dnev nik hol din ga„ jer bi sva ko na {e me {a we bi lo od u zi ma we onih pra va i in ge ren ci ja ko je pri pa da ju me nax men tu i Uprav nom od bo ru pred u ze }a. On je do dao da je dug od bar de set pla ta na sle |en iz ra ni jeg pe ri o da, od no sno pre ne go {to je Vla da Voj vo di ne u{la u re {a va we pro ble ma.

– Jed no stav no, pro blem se mo ra re {a va ti unu tar ko lek ti va, a upu ti }e mo ih i na In spek ci ju ra da ako mi sle da su ne za ko ni to ot pu {te ni. Na ma su me nax ment i Uprav ni od bor pre ne li da je „Dnev nik hol ding„ pre tr peo iz u zet nu {te tu zbog ob u sta ve ra da jer je to do ve lo do gu bit ka po sla, od no sno {tam pa wa li sta „Dnev nik” – ka zao je Va sin. –Mno go smo u~i ni li za „Dnev nik hol ding„ i za i sta ne mo `e mo od go va ra ti za sve {to se u tom pred u ze }u de {a va ni ti od lu ~i va ti {ta }e oni u~i ni ti i ka ko }e se iz bo ri ti da bi op sta li.

E. D.

6

TRe]e dOBA

utorak2.avgust2011.

dnevnik

DA LI SU I STRA NI I DO MA ]I BAN KA RI DI GLI RU KE OD BI ZNI SME NA Kad je pre ta~ no fr ta qe ve ka Lo {in „Pla vi or ke star” za kqu ~io da je „bo qe bi ti pi jan ne go star”, mno gi pen zi o ne ri su se na qu ti li i tvr di li da je ne pri stoj no ta ko ne {to i po mi sli ti, a ka mo li na pra vi ti „hit” ko ji od zva wa sa svih RTV-sta ni ca, do da ju }i da se ti me is ti ~e da su sta ri ne {to lo {e i zlo za dru {tvo do te me re da je i al ko hol vred ni ji od wih.

Da nas ka da se ban ke u Sr bi ji sve vi {e okre }u pen zi o ne ri ma jer su oni je di ni ko ji re dov no pri ma ju pen zi je i na vre me pla }a ju ra te a i ret ko idu u „cr ve no”, mla di me wa ju „plo ~u” i sve su sve sni ji to ga da je bo qe bi ti star ne go mlad bez pri ma wa i rad nog me sta. ^ak ~e tvr ti na od 1,7 mi lion pen zi o ne ra u Sr bi ji iz dra `a va svo ju de cu, ko ja ne sa mo da kroz pro du `e nu mla dost, ko ja ~e sto pod ra zu me va i vi {e od tri de set go di na `i vo ta, `i ve u wi ho vom sta nu ve} ih i hra ne i da ju im xe pa rac. Ka da do |e vre me da mla di za vi de sta ri ma, on da je sva ka ko |a vo od neo {a lu, ali je ujed no i do neo „pre ba ci va we” in te re sa mno gih ba na ka ko je da nas po slu ju u Sr bi ji na pen zi o ne re.

Upra vo zbog to ga pen zi o ne ri su za ban ka re po sta li sve in te re sant ni ji kli jen ti. Jed na za dru gom ban ke u po sled we vre me naj s ta r i j i m a upu } u j u po n u d e uglav nom za ke{ ili po tro {a~ ke kre di te, bez ob zi ra na to {to }e wi hov kli jent bi ti sve sta ri ji u tre nut ku ot pla te

Pen zi o ne ri po uz da ni ji od Mi {ko vi }a kre di ta. Pre ne go {to je su sti gla ova kri za, iste te ban ke oce wi va li su da su svi pen zi o- ne ri sta ri ji od 65 go di na ri zi~ ni i ne ba{ po `eq ni kli jen ti, i ne slu te }i da }e br zo do }i vre me ka da }e im oni po sta ti ti je di ni „si gur ni” ko ri sni c i, spo s ob n i da iz m i r u j u oba ve ze bez za ka {we wa. Sa da ve }i na ba na ka omo gu }a va naj sta ri ji ma da kre dit ot pla }u ju do 74. ili 75. go di ne. Ban ke uglav n om nu d e go t o v in s ke i rob ne kre di te na naj du `e tri go di ne.

U ban ci In te za, ko ja je me |u pr vi ma kre nu la s kre di ti ma za se ni o re, ob ja {wa va ju da su sve sni to ga da pen zi o ne ri ne pri pa da ju bo ga tom slo ju sta nov ni {tva ali su, ka ko is ti ~u, oni broj ni i di sci pli no va ne pla ti {e i sa mim tim in te re sant -

Di`u kredit da izdr`avaju potomke

Pen zi ja su tra sa mo sa mo stal ci ma Pen zi o ne ri sa mo stal nih de lat no sti pr vi }e su tra do bi ti jul sku pen zi ju, i to ce lu, dok }e pa o ri u pen zi ji pr vi deo ju la do bi ti u pe tak, 5. av gu sta. Biv {i za po sle ni, ko ji su i naj broj ni ji, pr vi deo jul ske pen zi je do bi }e tek na red ne ne de qe, od no sno 10. av gu sta.

Ipak, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

Pen zi o ni do pri no si sku pqi 7,4 po sto Gra |a ni ko ji sa mi pla }a ju pen zij ske do pri no se od ovog me se ca do kra ja ok to bra iz dvo ja }e 7,4 po sto vi {e ne go do sad. Mo gu i da qe da bi ra ju jed nu od 13 osnov ni ca osi gu ra wa, i to ne za vi sno od stru~ ne spre me ko ju ima ju. Po za ko nu o do pri no si ma za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we, u na red nom kvar ta lu osno vi ca je 35 od sto pro se~ ne re pu bli~ ke za ra de iz pret hod na tri me se ca, {to je 18.446 di na ra, a naj vi {a pet pro se~ nih pla ta, od no sno 263.520. Gra |a ni na ime do pri no sa za pen zij sko in va lid sko osi gu ra we pla }a ju 22 od sto, {to zna ~i da }e ima ti me se~ ni iz da tak u ra spo nu od 4.058 do 57.974 di na ra, u za vi sno sti od to ga ko ju osno vi cu iza be ru.

osno vi ca osi gu ra wa

me se~ ni do pri nos

18.446

4.058

21.082

4.638

28.460

6.261

34.258

7.536

42.163

9.275

45.852

10.087

60.610

13.334

66.934

14.725

81.691

17.972

105.408

23.189

158.112

34.784

210.816

46.379

263.520

57.974

SREM CI S OBO DA FRU [KO GOR SKOG ATO SA LE ^I LI SE NA [U MA DIJ SKOJ SVE TOJ GO RI

Plan do va we {id skih pla ni na ra ve te ra na Da ne dav ni su sret `e le zni ~a ra Sr bi je i ko le ga iz su sed nih dr `a va, odr `an u Er de vi ku, ne bu de sa mo pu ko pro to ko la ran ni je do zvo lio pred sed nik SPD „@e le zni ~ar” iz [i da @ivan Radi{i}, ne go je ugo vo rio da naj sta ri ji ~la no vi we go vog dru {tva to kom dru ge po lo vi ne ju la plan du ju u Ov ~ar ba wi. Ve te ra ni ma se pri kqu ~io i pla ni nar ski pod mla dak, pa ta ko Bojan [}urok ima 22, a Veqko Borkovi} 36 me se ci, ali ve} i ~lan ske kar te.

– U dve sme ne smo or ga ni zo va li de se to dnev ni od mor oko 50 ~la no va dru {tva – ob ja {wa va Ra di {i}. – Po, mi slim, pod no {qi vih 16.000 di na ra ko {ta li su pre voz, pre no }i {te, ru ~ak i ku pa we u ba ze nu „Ka blar„.

S obo da fru {ko gor skog Ato sa sti gli su Srem ci u {u ma dij sku Sve tu go ru gde je u kli su ri de set sred wo ve kov nih ma na sti ra. Sa ma ba wa, uda qe na 160 km od Be o gra da, okru `e na je {u mo vi tim Ov ~a rom i Ka bla rom, ~i ji su vr ho vi je dva ne {to ni `i od

Ve} dogovorena repriza letovawa u Ov~ar bawi

1.000 me ta ra. For mal no je is tu re na fi li ja la bol ni ce „Dra gi {a Mi {o vi}” i nu di za tvo re ni ba zen s ter mal nom vo dom od 38 ste pe ni, vel nes cen tar, hi dro ma sa `u u ka da ma, raz ne vr ste re ha bi li ta ci je, sve vr ste ma sa `e, fin sku sa u nu i mno ge dru ge po god no sti. Sve pod nad zo rom fi zi ja ta ra i me di ci na ra dru gih spe ci jal no sti.

Zbog le ko vi te vo de jo{ u 18. ve ku ov de su do la zi li ne voq ni ci, na ro ~i to iz na hi ja za pad ne Sr bi je, ali je ba wa svoj sta tus iz gu bi la po lo vi nom pro {log ve ka i tek joj je ove go di ne vra }en. Po {to vo da sa dr `i zna tan pro ce nat kal ci ju ma, na tri ju ma, ka li ju ma, li ti ju ma, ru bi di ju ma, ce zi ju ma, stron ci ju ma, ba ri ju ma, jo da, bro ma, fos fo ra, flu o ra i man ga -

na uglav nom do la ze obo le li od re u me, ar tro za, pso ri ja ze i dru gih ko `nih obo le wa ili na re he ba li ta ci ju po sle pre lo ma ko sti ju i po vre de mi {i }a.

Me {ta ni se la se vaj ka ju da ne ma ju ba{ mno go tu ri sta, a dok je ra dio otvo re ni ba zen, dnev no je ugo {}a vao i vi {e od 600 ku pa ~a.

Za se ni o re „@e le zni ~a ra” po seb na atrak ci ja je, pak, bi lo u~e {}e u po pu lar noj re ga ta du` Za pad ne Mo ra ve i po ve {ta~ kom je ze ru lo kal ne elek tra ne. [i |an ka Milka Medi} tvr di da je kod ku }e ni ko ne }e pre o zna ti jer se vra }a „k’o no va„, dok je we nu su gra |an ku Qubicu Vu~i}evi}, na vi klu na rav ni cu, pro sto opio pla nin ski va zduh.

Slavko No`ini} iz Ada {e va ca s pri ja te qi ma tvr di da se od sil ne le po te i do bra no oglad ni: – Je smo se vo za li se po re ci, ob i {li ma na sti re i pe li se na vrh Ka bla ra, ali smo ro {ti qem mo ra li da za o kru `i mo do bro ras po lo `e we i do go vo ri mo se da idu }e go di ne le to va we ov de re pri zi ra mo.

D. Sa vi ~in

OBA MI NA VLA DA BRA NI SE OD BAN KRO TA I [TED WOM NA TE [KO BO LE SNI MA

KAKO LEKAR KA@E

Hlad na ~e smo va ~a {o ki ra or ga ni zam Qud skom or ga ni zmu po treb ne stav da bo qe osve `a va si bir ski su bar dva li tra vo de dnev no, a do bro ras hla |e na vo da iz fri `i uko li ko go di na ma do bi ja ma wu de ra. A ona, za pra vo, na za gre jan ko li ~i nu, do la zi do mno gih po re or ga ni zam de lu je kao „{ok” se pa me }a ja me ta bo li zma. Je dan od wih ne ret ko upa li gr lo i `dre lo. je i zgru {a va we kr vi, ko ja cr pi vo du iz }e li ja krv nih su do va, a oni, pak, da bi se od to ga za {ti ti li, stva ra ju ma sne na sla ge – ho le ste rol.

Iako se uno som te~ no sti sma tra i su pa, so ko vi, ka fa ili ~aj, le ka ri tvr de da je obi~ na ~e smo va ~a, po go to vu to kom trop skih vru }i na, naj de lo tvor ni ja i ne za men qi va. Se ni o ri ~e sto ne ose }a ju `e| pa im se sa ve tu je da sva kog sa ta po pi ju ~a - ^a{a vode svaki sat ne mo`e {koditi {u vo de bez ob zi ra na to {to ni su `ed ni. Do bro do |u i ~a Du go se sma tra lo da vo da u fi {a-dve mi ne ral ne vo de, ali s wom zi o lo gi ji ne ma ne ku bit ni ju ne tre ba ba{ pre te ri va ti jer mo funk ci ju ve} sa mo pre no si sup `e iza zva ti ka me na u bu bre gu i stan ce ko je su woj ras tvo re ne. Sa be {i ci. Po gre {an je uvre `e ni vre me na me di ci na je usta no vi la

ni kli jen ti. Uosta lom, do da ju, u po je di nim evrop skim ze mqa ma pen zi o ne ri su naj bo ga ti ji kli j en t i po k ri v e n i osi g u r a wem i mno go se lak {e kre di ti ra ju. Sli~ no is ti ~u i u So si je te `e ne ral ban ci u ko joj, s iz u- zet kom stam be nih kre di ta, ne po s to j i sta r o s na gra n i c a. U wi ho voj ban ci mno go je pen zi o-

ne r a ko r i s ni k a go t o v in s kih, po tro {a~ kih, auto-kre di ta, a pret po sta vqa se da su pen zi o- ne r i re { i l i svo j e stam b e n o pi ta we i da u toj obla sti ne bi ni bi lo in te re so va wa. U slu ~a ju „part ner” po tro {a~ kih kre di ta, u ovoj ban ci me |u kli jen ti m a naj v i { e je pen z i o n e r a.

Oni su ~ak do da li no vu po god nost za naj sta ri je, od no sno uve li su spe ci jal nu po nu du pen zi o ne ri ma ko ja }e va `i ti na red na tri me se ca i ko ja pod ra zu me va da, uko li ko pre ne su pen zi ju u tu ban ku, mo gu do bi ti kre dit od 30.000 di na ra bez ka ma te na rok od {est me se ci. Na taj ko rak od lu ~i li su se zbog pro ce ne da }e ovaj po vo qan kre dit pen zi o ne ri ma do bro do }i jer do la zi vre me zim ni ce, ogre va i sli~ nog.

I za Euro bank EFG pen zi o ne ri su uvr {}e ni u va `nu gru pu kli je na ta jer, ka ko se is ti ~e, wi ho va ban ka je agent dr `a ve u is pla ti sta re de vi zne {ted we, ali i ne ma~ kog pen zi o nog fon da u is pla ti pen zi ja na {ih dr `a vqa na. Zbog to ga ova ban ka, ka da je u pi ta wu `i vot na dob, ne ma ja sno de fi ni sa nu gra ni cu, od no sno po ku {a va da iza |e u su sret

svim kli jen ti ma i da in di vi du al no raz ma tra sva ki po je di na~ ni kre dit ni zah tev. Sto ga ov de pen zi o ne ri ak tiv no ko ri ste de bit ne kar ti ce, stal ne na lo ge za pla }a we ra ~u na, {ted wu, a usko ro }e po nu di ti pa ket pro iz vo da i uslu ga ko ji }e bi ti pri la go |en po tre ba ma i o~e ki va wi ma pen zi o ne ra.

U Folks ban ci pen zi o ne ri mo gu ima ti mak si mal no 68 go di na u tre nut ku ot pla te po sled we ra te kre di ta, a sta ro sna gra ni ca mo `e bi ti pro du `e na i do 74 go di ne uz osi gu ra we kod part ner ske osi gu ra va ju }e ku }e u ko rist ban ke. Pen zi o ne ri, pak, u ovoj ban ci ne mo gu do bi ti kre dit nu kar ti cu ako u tre nut ku ka da pod no se zah tev ima ju vi {e od 60 go di na. I u Raj faj zen ban ci is ti ~u da pen zi o ne ri, kao i svi osta li kli jen ti, ko ri ste di nar ske kre di te ko ji im pru `a ju ve }u si gur nost u slu ~a ju osi la ci ja kur sa, do da ju }i da je prak sa po ka za la da su oni ve o ma lo jal ni i sa ve sni kli jen ti.

Da kle, sa mo da se na sta vi re dov na is pla ta pen zi ja i ne ma po re me }a ja ve} uho da nog rit ma po ko jem one pen zi o ne ri ma sti `u sva kog 10. i 25. u me se cu. Jer, to je je di ni ga rant da }e da nas naj sa ve sni ji kli jen ti ba na ka u Sr bi ji i da qe re dov no iz mi ri va ti oba ve ze, ali i da }e na sta vi ti da po di `u kre di te da bi po ma ga li svo ju de cu ko ja u sve ve }em bro ju ili osta ju bez po sla ili ne mo gu da ga na |u.

Qu bin ka Ma le {e vi}

da je hro ni~ ni ne do sta tak vo de u or ga ni zmu kriv za mno ga obo qe wa. Uko li ko ne ma do voq no vo de u te lu, ak ti vi ra se me ha ni zam za {ted wu, ko ji obez be |u je vo du za oba vqa we naj vi tal ni jih funk ci ja, uki da ju }i je oni ma za ko je u tom tre nut ku pro ce ni da su ne bit ne. Mo zak ima pri o ri tet i mo ra da je do bi je do voq no. Zbog to ga su go to vo sve osta le funk ci je u maw ku. Ne do sta tak vo de uti ~e i na pri ti sak jer se ka pi lar na mre `a ste `e, a mo `e iza zva ti i o{te }e wa slu zo ko `e `e lu ca i na sta nak ~i ra. Ako se ne uno si do voq no vo de, pan kre as ne pro iz vo di do voq no na tri jum-bi kar bo na ta, `le zde iz osno ve ne lu ~e do voq no slu zi, {to do vo di do ta we wa za {tit nog slo ja i ki se li na o{te }u je zid `e lu ca.

J. Bar bu zan

In farkt vi {e ni je „dr `av no ko rek tan”

U na po ru da u{te di no vac i isto vre me no una pre di zdrav stve nu ne gu, „Me di ker“, sa ve zni pro gram SAD, na me wen za {ti ti sta ri jih i in va lid nih li ca, do neo je set pra vi la upe re nih ka bo qoj or ga ni za ci ji bol ni ca. Na la `e se za po sle ni ma u bol ni ca ma da obra te pa `wu na sta ri je i in va lid ne pa ci jen te ko je ot pu {ta ju da bi se re |e de {a va lo da ih po no vo pri me kroz ne ko li ko da na.Glav na kom po nen ta no vom pri stu pu ne zi sta ri jih je ste sma we we nov ~a nih upla ta bol ni ca ma s naj ve }im pro cen tom re ad mi si je, kao i na gra |i va we zdrav stve nih usta no va ~i ji se pa ci jen ti naj re |e po no vo vra }a ju na bol ni~ ko le ~e we.

Osim to ga, „Me di ker“ }e ma we pla }a ti i bol ni ce s tro {ko vi ma za ne gu pa ci je na ta vi {im od pro se~ nih. Pred stav ni ci „Me di ke ra“ tra `e od le ka ra i me di cin skih se sta ra da sta ri je pa ci jen te pra te i po sle iz la ska iz bol ni ce, utvr |u ju }i da li su se ja vi li po ro di~ nom

dok to ru i po di gli le ko ve ko ji su im pro pi sa ni u bol ni ci.

Pred lo `e no je da ova kav na ~in pra }e wa pa ci je na ta bu de na rok od 90 da na, na ko li ko se i pra vi pro ce na pro se~ nog ko {ta wa bol ni~ kog le ~e wa, po ~ev {i od pri je ma u bol ni cu i tro {ko va bo rav ka u woj, do ce nov ni ka ka sni je van bol ni~ ke me di cin ske ne ge i le ~e wa.

Na bol ni~ ku ne gu iz dva ja se naj vi {e nov ca „Me di ke ra“. Sa mo re ad mi si je, tj. po nov na pri ma wa u bol ni cu istih pa ci je na ta zbog iste bo le sti ili kom pli ka ci je, ko {ta le su pro {le de ce ni je 26 mi li jar di do la ra.

Ana li ti ~a ri sta wa u ame ri~ kom zdrav stvu sla `u se u oce ni da bol ni ce ima ju naj va `ni ju ulo gu u ina ~e raz je di we nom i ~e sto ne funk ci o nal nom zdrav stve nom si ste mu, i da su kao naj or ga ni zo va ni je or ga ni za ci je, naj spo sob ni je da pre u zmu vo de }u ulo gu u ce lo kup nom nad gle da wu ne ge pa ci jen ta. Bol ni ce u od go vo ru na „Me di ke ro ve“ na po re is ti ~u da

su ovim pla nom ka `we ne za ~e sto ne iz be `ne re ad mi si je, kao i za po mo} pa ci jen ti ma ko ji ne mo gu da pri u {te od la zak kod pri vat nog dok to ra i pla }a we le ko va ko je re ad mi si jom bes plat no do bi ju u bol ni ca ma.

Pred stav nik „Pre mi je ra“, bol ni~ ke ali jan se s vi {e od 200 bol ni ca, Bler ^ajlds ka `e da bol ni ce ne ma ju nov ca da ulo `e u an ga `o va we me di cin skih rad ni ka ko ji bi nad gle da li pa ci jen te ko ji na pu ste bol ni cu Osim to ga, bol ni ce se prak ti~ no ka `wa va ju za po na {a we pa ci je na ta na ko je ne mo gu uti ca ti, ni ti ih mo gu na te ra ti da uzi ma ju pro pi sa ne le ko ve. Pe na li ko ji ma im je „Me di ker“ za pre tio mo gu bi ti pri li~ no vi so ki, a pla }a }e ih, ako se ovaj pred log usvo ji, mno ge bol ni ce u SAD. Go to vo se dam od sto bol ni ca ko je ima ju ur gent nu me di ci nu, ima ju pro ce nat re ad mi si je ve }i od pro se ka ka da su u pi ta wu mo `da ni uda ri, in fark ti ili upa la plu }a.

Obe le `a va we Da na avi ja ci je Sve ~a nost po vo dom obe le `a va wa Da na avi ja ci je odr `a }e se da nas u 10 ~a so va oda va wem po {te i po la ga wem ve na ca na Avi jat ~ar skom gro bqu. Po red ovo ga or ga ni zo va ni su i na le ti avi o na, a pro gram se u 11. 30 ~a so va na sta vqa u ka sar ni „Ju go vi }e vo”. Or ga ni zo van je i kra }i kul tur no umet ni~ ki pro gram i voj ni~ ki ru ~ak.

G. ^.

Su ve sla vi ne @i te qi Po po vi ce, Pa ra go va i ^a ra da ka da nas ne }e ima ti vo de od 8 do 13 ~a so va. Raz log su ra do vi „Elek tro voj vo di ne”. Z. D.

Kli sa pra znu je sve tog Ili ju Pra znik po sve }en sve tom pro ro ku Ili ji, u na ro du po zna tom kao sve ti Ili ja, obe le `i }e se da nas u cr kvi Vaz ne se wa go spod weg na Kli si. Zbor pri lo `ni ka s Kli se i sa Sla ne ba re i Vi dov dan skog na se qe po ~i we u 19 ~a so va, ka da }e se dr `a ti Bla go dar na mo li tva, za tim u 19. 30 ~a so va sle di na stup SKUD „@e le zni ~ar”, a u 21 ~as so li sti~ ki kon cert pri re di }e Slo bo dan Tr ku qa.

Va tro met je za ka zan za 22.45 ~a so va. Pri lo zi za za vr {ne ra do ve ra di po kri va wa cr kve ba kar nim li mom mo gu se upla ti ti u to ku da na u cr kvi.

Z. D.

Novosadska utorak2.avgust2011.

Jav ni to al et kao luk suz

koji mnogi u {ali ka`u da li~i na svemirski brod i daqe je uredan, a inventar u wemu je sa~uvan. Mo`da su tako pa`qivi prema novom javnom toaletu, jer se na wegovo otvarawe ~ekalo mesecima, pa sugra|ani sada znaju kako je stra{no dovijati se na mnoge na~ine da u u`em centru grada obave nu`du. Rekonstrukcija toaleta ko{tala je 12 miliona dinara, a Erste banka donirala je lift za potrebe osoba sa invaliditetom. Povr{ina javnog toaleta

je 150 kvadrata, {to je za 100 kvadrata vi{e nego ranije, a o wegovom odr`avawu sada brine privatnik, koji usluge napla}uje 30 dinara. Zbog ovoga su mnogi sugra|ani revoltirani, jer smatraju da je cena previsoka, te }e se sigurno neki i daqe snalaziti kako znaju.

Me|utim, to zna~i i da }e komunalna policija i inspekcija imati pune ruke posla, jer prema odluci Grada strogo je zabraweno vr{ewe nu`de na ulici, a za prestupnike su ~ak propisane i visoke nov~ane kazne.

Q. Nato{evi}

Is kqu ~e we stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 sa ti Bu le var kra qa Pe tra Pr vog bro je vi 9 i 11 od bro ja 12 do bro j a 24, Uli c a kra q e v i } a Mar ka od 19 do 25 , 29 i od 2 do 6, Osnov na {ko la „Ive Lo le Ri ba ra”, op {tin ski SUP i Uli ca Sa ve Ko va ~e vi }a bro je vi 1 i 3 i od 2 do 8; od 9 do 13 sa ti Uli ce maj ke Ju go vi }a od Ba je Pi vqa ni na do kra ja ; od 7 do 13.30 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma

Zbog re no vi ra wa ho la Grad ske bi bli o te ke, Ode qe we za od ra sle „\u ra Da ni ~i}” u Du nav skoj uli ci 1 ne }e ra di ti od da nas do pet ka.

Za to vre me ko ri sni ci }e mo }i da po zaj me

kwi ge u dru gim bi bli o te~ kim ogran ci ma.

De~ je ode qe we na is toj adre si, re dov no }e ra di ti, a gra |a ni ma }e bi ti na ras po la ga wu slu `be ni ulaz iz Gim na zij ske uli ce.

A. L.

„Sun ~a ni Be ri i dis ko gli ste” Ani mi ra ni film za de cu „Sun ~a ni Be ri i dis ko gli ste” bi }e pri ka zan su tra, u 11 ~a so va, u Kul tur nom cen tru gra da.

Pro jek ci ja je deo ci klu sa De ~i jeg film -

skog le ta ko je se od vi ja od 1. do 12 av gu sta.

Ce ne ula zni ca su 100 di na ra, a svi fil mo vi su sin hro ni zo va ni.

A. J.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosa|ani su za svaku poN hvalu, jer novi simbol centra grada javni toalet, za

Re no vi ra se hol u Grad skoj bi bli o te ci

Te le pa od Uli ce Si me Ma ta vu qa do Uli ce he roj Pin ki ja i do na si pa; Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 sa ti deo Pa ra go va od pod vo `wa ka do cr kve, deo Po p ov c e od re s to r a n a „^a rob wak” do „[um ske ku }e” i ^ar dak; ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne, deo na se qa Ka ra{ i deo vi kend na se qa oko vi le Stan ko vi}.

V remeploV

KUPA^I NA SPENSU KRAJEM SEDMICE ?

Ba zen se pu ni, ~e ka se sun ce Otvo re ni ba zen na Spen su, ako po nov no prob no pu we ne ba ze na pro |e bez pro ble ma, tre ba lo bi da pro ra di kra jem ove ne de qe, sa op {tio je v.d. di rek to ra Spen sa Bo ris Bar jak ta ro vi}.

- Pri pr vom pu we wu, ko je je bi lo ka ko smo i na ja vi li, pro {le sed mi ce, do {lo je do od re |e nih teh ni~ kih pro ble ma. To kom vi ken da smo to po pra vi li i po no vo pu ni mo ba zen, a otva ra we pla ni ra mo kra jem sed mi ce - re kao je Bar jak ta ro vi}, na gla siv {i da im je i pro {lo ne deq no lo {e vre me i{lo na ru ku, pa se i ni je ose ti la pre ve li ka po tre ba za ku pa wem na otvo re nom.

Gra |a ni }e ovaj pro stor mo }i da ko ri ste ceo dan jer ne }e bi ti tre nin ga pli va~ kih klu bo va, a ba zen }e ra di ti is kqu ~i vo u sme na ma od po tri sa ta. Ce na ula zni ca }e bi ti za od ra sle 220, za de cu 150 di na ra, dok }e se za no} no ku pa we na pla }i va ti 250 di na ra. Iz grad wu fi nan si ra ju Mi ni star stvo za sport i omla di nu i Grad No vi Sad, a vred nost pro jek ta je 130 mi li o na do na ra.

A. L.

Fo to: R. Ha yi}

NASTAVQA SE IZGRADWA SOMBORSKOG BULEVARA

Kru `na ras kr sni ca me wa sli ku gra da Te {ke ma {i ne pred u ze }a “Put-in vest” iz Srem ske Ka me ni ce za po ~e le se ju ~e ra do ve na iz grad wi na stav ka Som bor skog bu le va ra, od uli ce Jo `e fa Ati le do Ca ra Du {a na, ukup ne du `i ne 790 me ta ra, a isto vre me no }e se ra di ti i 160 me ta ra na stav ka Bu le va ra Evro pe do uli ce Bra }e Gru lo vi}. Ukup na vred nost ove in ve sti ci je ko ja pred vi |a iz grad wu ko lo vo za,

a ri, dok }e od vod wa va we at mos fer skih vo da u ovom de lu bi ti re {e no iz grad wom sliv ni ka van ko lo vo za ko ji }e bi ti spo je ni na no vu ka na li za ci ju. Ka ko bi pro tok sa o bra }a ja u ovom de lu gra da bio do dat no po boq {an, re kon stru i sa }e se ras kr sni ca gde se ukr {ta ju uli ce Ca ra Du {a na i Ive An dri }a sa Bu le va rom ca ra La za ra kao i ras kr sni ca uli ca He ro ja Pin ki ja i Ive An dri }e.

Za izgradwu kolovoza, kru`ne raskrsnice, parkinga, biciklisti~kih staza i trotoara predvi|eno 330 miliona dinara

Ru ska pe va~ ka dru `i na odu {e vi la No vo sa |a ne ^u ve na ru ska pe va~ ka dru `i na Di mi tri ja Sla vjan skogAgre we va na stu pi la je 2. av gu sta 1897. u dvo r a n i ka f a n e „Kod be log vo la” na Ma ju ru, ne da le ko od Pe tro va ra di na.

Bi la je to, naj bla `e re ~e no, za kon cer te kraj we ne u slov na pro sto ri ja - ali, druk ~i je se ni je mo glo. Jer, dr `av ne vla -

sti su za bra ni le da ovaj hor iz Mo skve pe va u No vom Sa du, da ne bi u we mu do {lo do na ci o nal nih ma ni fe sta ci ja Sr ba.

A wih je, ipak, bi lo. Odu {e vqe ni pri je mom na ko ji su na i {li, go sti su pri hva ti li po ziv pa ro ha Sa bor ne cr kve u No vom Sa du da po je na ne deq noj li tur gi ji.

N. C.

kru `ne ras kr sni ce, par kin ga, bi ci kli sti~ kih sta za i tro to a ra iz no si 330 mi li o na di na ra, a rok za za vr {e tak je 75 ka len dar skih da na.

U de lu Som bor skog bu le va ra, od Jo `e fa Ati le do kru `ne ras kr sni ce, ko ji }e spo ji ti Som bor ski i Bu le var Evro pe, iz gra di }e se dva ko lo vo za sa po dve sa o bra }aj ne tra ke u oba sme ra i ko sim par kin zi ma. Ta ko |e, sa obe stra ne bi }e iz gra |e ne bi ci kli sti~ ke tra ke {i ri ne dva me tra i za je dan me tar {i ri tro to -

Pre ma re ~i ma di rek to ra Za vo da za iz grad wu gra da Bo ri sla va No va ko vi }a re a li za ci jom ove in ve sti ci je, Som bor ski bu le var, Bu le var Evro pe, Uli ca Ca ra Du {a na i Bu le var ca ra La za ra bi }e pot pu no po ve za ni ~i me }e se upot pu ni ti put na mre `a i umno go me iz me ni ti sli ka gra da.

- Ovo je bez sum we naj zna ~aj ni ja in ve sti ci ja ove go di ne. We na naj ve }a vred nost je ste to {to }e za pad ni ulaz u No vi Sad bi ti pot pu no ras te re }en, kao i to

{to }e se znat no olak {a ti ko mu ni ka ci ja du` Fu to {ke uli ce, Je vrej ske i Uli ce Mi haj la Pu pi na i ge ne ral no mno go }e bo qe bi ti po ve zan za pad ni deo gra da sa Li ma ni ma. Osim to ga, ka da se za vr {e ovi ra do vi mo `e mo o~e ki va ti pri vred ni pre po rod na se qa Adi ce i Te lep jer }e bi ti stvo re ni od go va ra ju }i uslo vi za raz voj ovog de la gra da - re kao je No va ko vi}.

N. Perkovi}

8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak2.avgust2011.

dnevnik

NA NOVOSADSKIM PIJACAMA

Ku pu ju po grozd, tek da pro ba ju

NA OBALI DUNAVA U KOVIQSKOM RITU

[u mar ska ku }i ca po sta je Go ran ski dom Po kret go ra na Voj vo di ne do bio je od Pa tri jar {i je Srp ske pra vo slav ne cr kve na ko ri {}e we sta ru {u mar sku ku }i cu u Ko viq sko -pe tro va ra din skom ri tu, gde se po sled wih da na in ten ziv no ra di na ure |e wu oko li ne i sa mog objek ta.

U sre |i va wu u~e stvu ju, po red vo lon te ra PGV-a i rad ni ka ko je je Pa tri jar {i ja an ga `o va la, i u~e sni ci kam pa “Op sta nak”, ko ji ma je bo ra vak u ri tu, na su prot noj oba li Du na va, slu `io kao ide al na pri li ka za prak ti~ nu pri me nu zna wa o sna la `e wu u pri ro di.

Wi ma su pru `i li go sto prim stvo, uz sva ku dru gu po dr {ku oko po sla, kam pe ri ko ji pro vo de le to u ku }a ma od dr ve ta ko je su tu sa gra di li.

- Ce lom ak ci jom, ko ja ob u hva ta i plan sku se ~u to po la, ru ko vo di pred stav nik Pa tri jar {i je, {u mar Bor ko Po pa di}, a vred no po me na je ste i to da su nam za vi kend po ma ga li i ro di te qi de ce ko ja su u kam pu “Opr sta nak” – ka `e

Alek sa Jef ti} iz PGV-a do da ju }i da je sa rad wa sa ro di te qi ma mla dih ko ji u~e stvu ju u pro gra mi ma ko je or ga ni zju, ne {to na {ta su po seb no po no sni. – Ovaj obje kat sa oko li nom bi }e me sto gde }e mo u~e sni ke raz li ~i tih pro gra ma u Eko lo {kom cen tru do vo di ti na jed no dnev ne ili dvo dnev ne iz le te, kao {to to ~i ni mo sa Fru {kom go rom. Po sto ji mo gu} nost da ov de orag ni zu je mo i do ma }e i me |u na rod ne vo lon ter ske kam po ve. S ob zi rom na za pu {te nost te re na i ku }i ce, o~e ku je mo da }e do kra ja le ta sve bi ti sprem no za pri jem pr vih ko ri sni ka na je sen.

Ku }i ca ko ju su go ra ni do bi li da ko ri ste, na la zi se u Ko viq skope tro va ra din skom ri tu, na de lu ze mqi {ta ko je je pre iz ve snog vre me na u pro ce su vra }a wa imo vi ne SPC, pri pa lo po no vo Pa tri jar {i ji, na tri de se tak me ta ra od oba le Du na va.

Z. Ml.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Mi o vu ku, a ca ri nik na vra ta” Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s “Dnev ni kom” da ru je dva ~i ta o ca na {eg li sta sa po kwi gom. Oni ko ji se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak. Da nas po kla wa mo kwi gu “Mi o vu ku, a ca ri nik na vra ta” autor ke Na de Si min. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri “Most”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 529-899. Autor ka pi {e u pred go vo ru: “Svi vi ko ji o~e ku je te fi lo zof sku ras pra vu o ro ma nu to ka sve sti (na kom di plo mi rah ono mad ) ili ne ka kav la ment nad sud bi nom ~o ve ka u 21. ve ku, od ma’ za tvo ri te ovu kwi gu i oti di te do bi o sko pa. Mo `da se da je ne ki kva li tet ni do ku men ta rac o po lo `a ju `e na u Sa u dij skoj Ara bi ji, sa ga o ame ri~ koj de mo kra ti ji, film sa Meg Ra jan u glav noj ulo zi ili ve} ne {to sli~ no in spi ra tiv no. Ova kwi ga ne po {tu je ni ka kva pra vi la le pog pi sa ni ja. Ne ma tu ni “l” od lar pur lar ti zma a o uti li ta ri zmu da i ne go vo rim ... ma da ... E, pa ima li ste {an se da se pre stra vi te. Sad je doc kan...”

A. J.

„DNEVNIK“ I „STILOS ART“ DARUJU KWIGE

„Za vo |e we” Ke trin Gil di ner

^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e mo sa po dve kwi ge.

Da nas }e dva naj br `a ~i ta o ca, ko ja se ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Za vo |e we“ autor ke Ke trin Gil di ner. Kwi ga se mo `e pre u ze ti u kwi `a ri “Sti los”, Uli ca Je vrej ska 28. O kwi zi je re ~e no: “Kad di rek tor Froj do ve aka de mi je za pre ti da }e ob ja vi ti pre pi sku ko ja bi mo gla da uni {ti psi ho -

a na li zu, Kejt Fic xe rald, vr stan po zna va lac de la Sig mun da Froj da, do bi ja za da tak da po kre ne is tra gu o no vo ot kri ve nim spi si ma. Rad wa ro ma na se pre me {ta iz To ron ta u Be~, Lon don i Wu jork vo de }i vas kroz uz bu dqi vu de tek tiv ska pri ~u, za ~i we nu ma lo po zna tim de ta qi ma iz Froj do vog `i vo ta. Ovaj ro man je pra vo in te lek tu al no u`i va we jer pred sta vqa neo do qi vu kom bi na ci ju in te ziv nog te ~a ja o Froj do voj te o ri ji i ne ve ro vat no uz bu dqi vog za ple ta”.

A. J.

Bo gat pro gram u CK 13 Omla din ski cen tar CK 13 da nas ima tri me dij ska pro gra ma. Od 17 ~a so va u “Slu {a o ni ci” pu {ta se ne ma~ ka pank mu zi ka “ Sa obe stra ne zi da”.

U 18 ~a so va je dru `e we u An ti a u to ri tar nom ~i ta la~ kom kru gu. Iz CK 13 po ru ~u ju da se do ne se tekst i pred lo `i te ma, jer se Omla din ski cen tar ba vi {i ro kim spek trom te ma, od za {ti te `i vot ne sre di ne do bor be pro tiv dru {tve ne ne prav de.

Ci klus stu dent skih fil mo va, po la zni ka na gru pi za film sku re `i ju Aka de mi je umet no sti po ~i we u 21 ~as. Bi }e pri ka za ni fi mo vi “@r tva”, “Skok” i “Maj”. Ulaz je slo bo dan za sve pro gra me.

Z. D.

SUTRA U SINAGOGI

Or ke star gu da ~a u po kre tu Omla din ski or ke star u po kre tu na stu pi }e, u okvi ru No vo sad skog mu zi~ kog le ta, su tra, u 21 ~as, u Si na go gi, Je vrej ska uli ca 11.

Pred sta vi }e se 19 mla dih gu da ~a iz Sr bi je, Ma ke do ni je, Ma |ar ske i Ru mu ni je s di ri gen tom Mi {om Ka com. Na pro gra mu su de la Mo car ta, ^aj kov skog i Ba ha. Ula zni -

ce se pro da ju po ce ni od 300 di na ra, rad nim da ni ma od 8 do 14 ~a so va u Mu zi~ koj omla di ni No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 2/II, kao i dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta na me stu odr `a va wa pr go gra ma. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 452-344 i pu tem saj ta www.mu zic ka o mla di na.org. A. J.

Na no vo sad skim pi ja ca ma od sko ra se po ja vi lo i gro `|e. I dok ce ne ma li na, bre sa ka, ku pi na, {qi va i osta log vo }a ne pre la zi 100 di na ra, ki lo gram gro `|a se kre }e od 160 do 180 di na ra. Po re ~i ma pro da va ca, ovo vo }e za sad je pri vi le gi ja ku pa ca s du bqim xe pom. Iako je pre te `no uve ze no iz Bo sne i Her ce go vi ne i Cr ne Go re po la ko do la zi i do ma }e be lo gro `|e, a naj za stu pqe ni je vr ste su afus i kar di nal. Pro da va ci na ba vqa ju ko li ~i ne gro `|a sra zmer ne ume re noj pro da ji, ta ko da im je is pla ti vo.

-Gro `|e je sa da naj sku pqe. Pro da se dnev no pet, {est gaj bi {to i ni je lo {e, a po la ko do la zi i do ma }e, pa se na da mo da }e to po ve }a ti pro met. Bo qe se pro da je be lo ne go cr no, a qu di ku pe bar po grozd, eto za svo ju du {u, tek da pro ba ju - ka `e vla sni ca te zge na Fu to {koj pi ja ci Ko viq ka Da mja no vi}.

Ve} kra jem augu sta ce ne gro `|a }e po la ko opa sti, ta ko da }e bi ti do stup no svi ma.

D. Cvetojevi}

OD 20. AVGUSTA KARAVAN „FI]A” OBILAZI SRBIJU

Iz Tr sta pra vo u No vi Sad

Fo to: N. Sto ja no vi}

Ka ra van “Tu ra kroz Sr bi ju”, ko ji je or ga ni zo vao pred stav nik “Fi at 500 klub Ita li ja”” \or |o An drian, sti }i }e iz Tr sta na Pe tro va ra din sku tvr |a vu 20. av gu sta, a su gra |a ni }e ove ma le old taj me re mo }i da vi de ve} su tra dan na Tr gu slo bo de, gde }e se za dr `a ti od 12 do 13 sa ti, re kla je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re spe ci ja li sta za ko mu ni ka ci je ove tu re Alek san dra [e gec. Qu bi te qi ma ovih auto mo bi la do ma }in }e bi ti Mu zej gra da na Tvr |a vi, ko ji }e ih po -

ve sti u obi la zak sa mog mu ze ja kao i tvr |a ve, a na red nog da na, na kon jed no sat ne ce re mo ni je na tr gu, ova tu ra kre }e ka Vr {cu.

Ka ra van }e se sa sto ja ti od 15 “fi }a”, a u~e sni ci }e pr vi put ima ti pri li ku da se za se dam da na vo `we upo zna ju sa zna me ni to sti ma na {e ze mqe. Pre ma re ~i ma An dri a na, ova avan tu ra po ~e }e u na {em gra du, a po sle obi la ska Vr {ca, Le pen skog vi ra, Za je ~a ra, Kra gu jev ca, Mo kre go re i Va qe va, za vr {i }e se u Be o gra du.

- Na{ klub or ga ni zu je tu re svu da po sve tu, ali jo{ ni smo bi li u Sr bi ji - re kao je An drian. - Ja sam imao pri li ku da vi dim le pa me sta u va {oj ze mqi i za to su mi ~la no vi klu ba tra `i li da or ga ni zu jem ova kvu tu ru. Si gu ran sam da }e mo na i }i na mno go qu bi te qa ovog ma log auta ko ji ide spo ro, ali mo `e da na pra vi ~u da. Ima mo u pla nu da obi |e mo se dam gra do va i na dam se da }e mo sre sti qu de ko ji }e po ka za ti da ume ju da bu du do bri do ma }i ni.

[e gec is ti ~e da je po vod za ovu tu ru obe le `a va we 150 go di na Ita li je, kao i pri ja teq stva sa tom ze mqom ~i ji je “Fi at 500” je dan od sim bo la.

-U~e sni ci ima ju ser ti fi ka te ko ji sve do ~e o auten ti~ no sti wi ho vih auto mo bi la. To su sve old taj me ri, ko ji iz gle da ju za ni mqi vo ka ko qu bi te qi ma ovih auto mo bi la, ta ko i osta li ma.

Tu ra je or ga ni zo va na kao vid pro mo ci je i po dr {ke srp skoj kul tur noj i pri rod noj ba {ti ni - re kla je [e gec.

N. R.

Od voz sme }a u Pe tro va ra di nu

No se ba {ten ski ot pad

@i te qi Ma `u ra ni }e ve uli ce u Pe tro va ra di nu da nas kan te sa sme }em i ono upa ko va no u xa ko ve tre ba da od ne su u Uli cu Du nav ske di vi zi je ili u Uli cu Din ka [i mu no vi }a, oba ve sti la je”^i sto }a”. Ko mu nal ci ma je ote `an od voz sme }a zbog ra do va u Ma `u ra ni }e voj uli ci.

Z. D.

Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ka }u, a su tra u Ru men ki, Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci. Tra vu, li {}e, gra we i osta li ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Po treb no je da ba {ten ski ot pad bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti.

A. L.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Bu le var Evro pe, a bez kan ti Do kle }e sta na ri Ko per ni ko ve uli ce da ~e ka ju da im se as fal ti ra uli ca? I za {to ne ma kan ti za ot pat ke na Bu le va ru Evro pe?! To ne li ~i na Evro pu..

060/0718... * * * Ha xi Ru vi mo vo vom uli com pro tut wao cu na mi! Uo~i is te ka ga rant nog ro ka za ra do ve na re kon struk ci ji uli ce, naj ma we tre }i na tro to a ra od be ha to na se pot pu no de for mi sa la, od cu na mi ja - ~i taj ja va {lu ka ZIG-a i „Put“-a, pa ne ka do |u od mah da po pra ve, iona ko su za to ve} jed nom pla }e ni. Ne ka do |e i Pa vli ~i}, wi hov stra na~ ki ko le ga...ajd `i ve li!

063/505... * * * Na sta di o nu Ka ra |or |e su se, na in si sti ra we upra ve „Vo {e“ is pro ba va li no vi - sta ri re flek to ri, iz gle da da se Vo {e ozbiq no spre ma za re van{ 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe pro tiv izra el skog Ma ka bi ja.

063/500... * * * Po an ke ti gra |a na u “Dnev ni ku”, mno gi se na da ju bo qem ra du na re {a va wu pro ble ma iz da va wa li~ nih ka ra ta... Od to ga ne ma ni {ta! Po li ci ja na mer no stva ra pro ble me po za dat ku vla sti.

Ciq je: {to ve }i broj gra |a na bez lk! Ta ko po sta ju obes pra vqe ni, ro bo vi vla sti. Us kra }e na su im sva pra va slo bod nih gra |a na, jer bez lk - ne mo gu nig -

* * * ^e mu slu `e fon ta ne? Da osve `a va ju va zduh bli `e oko li ne i da svo jim iz gle dom ulep {a va ju istu. Ova u por ti to ne ra -

de i ni {ta! Mo gu sa mo u za tvor zbog ne po se do va wa lk! Pre ma to me, uki ni te ta kve an ke te! Po zdrav bi {veg po li caj ca!

063/523... * * * Mo li la bih SBB da nam vra ti ka nal 9, RTL na ne ma~ kom je zi ku, RAI i ne ki fran cu ski ka nal.

Sve smo to ima li ka da smo po sta li ko ri sni ci i sa da nam po ste pe no uki da ju je dan po je dan ka nal.

061/1570...

di. Sklo ni smo da stva ra mo ne ke eg zi bi ci je, da nam vo da iz vo di be sne gli ste, pa to po sti `e mo ugrad wom sku pih uvo znih de lo va - pot pu no su vi {no. Stro ge ge o me trij ske li ni je fon ta ne se uop {te ne ukla pa ju u oko li nu.

Ina ~e nam je sta ra prak sa iz grad wa ne ~eg, a odr `a va we, jok.

064/2466... * * * Sra mo ta za TV Pr vu, sva ki dan po dva pu ta re kla mi ra ju

@e ne, ni su to li ko do bre da su stal no na pro gra mu, Eks plo ziv ba jat, a sat ni ce po je di nih pro gra ma sva ki dan u dru go vre me. Ako ne zna ju bo qe, bo qe da ne ra de, za u zi ma ju ka nal.

063/523... * * * Pred log ZIG-ov ci ma! Iz me {ta wem uli~ ne ra sve te i osve t qa v a w e mra~ n ih uli c a ne ka vam je pod broj je dan! Pod broj dva - po `eq no je da i ma we re la ci je kao {to su Fu tog, Be ge~ i sli~ no ta ko |e osve tli te, a na si pi ko ji slu `e sa mo me {ta ni ma za {et wu ne ka bu du zad wa stav ka, jer ne ma ju {i ru na me nu ni ko rist ve} sa mo tro {e we nov ca. Qu ba.

062/1758... * * * Bra vo 064/4027 po kre nu }e mo pe ti ci ju pro tiv SBB i pro tiv ka n a l a ame r i~ k og spor t a i ovih wi ho vih glu pa vih ka na la.

Gde je Stu dio B, gde je No va, gde ne ma~ ki RTL, Du na, BBS, ma ke don skog i ra ni je ru skog ka na la? [ta za mi {qau ti wi ho vi me na xe ri da mo gu da ~i ne {ta im je vo qa, do kle? P e t i c i j u za ot ka zi va we pret pla te!!!

064/3041...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak2.avgust2011.

9

PO ^E LO ^I []E WE AT MOS FER SKIH KA NA LA NA KLI SI

Sme }e i muq za ~e pi li jen de ke

Fo to: R. Ha yi}

Po na l o g u Za v o d a za i z grad w u gra d a, rad n i c i Vo d o p ri vred n og pred u z e } a „[aj k a { ka” ra d e na ~i { }e w u ka n a l a za at mos fer sku ka na li za ci ju uz Sen tan drej ski put na Kli si. U na red nih par da na bi }e za vr {e no ~i {}e we ovog ka na la u du `i ni od oko dva ki lo me tra, a do sa da je iz wih iz va |e no bli zu hi qa du ku bi ka ze mqe, mu qa i sme }a ko je se na ku pi -

lo u pret hod nih pet go di na, ko li ko je pro {lo od po sled weg ~i {}e wa.

Ka ko ka `u rad ni ci an ga `o va ni na ovom po slu, ka na li su pu ni ra zno ra znog sme }a ko je gra |a ni ba ca ju u wih, zbog ~e ga su se na ne ko li ko me sta stvo ri li ~e po vi kroz ko je at mos fer ska vo da ni je mo gla da pro la zi. Naj bo qe re {e we za ove ka na le bi lo bi da se po sta ve ce vi, {to je i bi lo u pla nu, ali }e re a li za ci ja tog pro jek ta sa ~e ka ti pro {i re we Sen tan drej skog pu ta ko je je ne dav no za po ~e to.

N. P.

U SREM SKIM KAR LOV CI MA

NO VI SAD IZ GU BIO BOR BU SA ZA PRE GA MA

Kroz cen tar s jed nom kow skom sna gom ovaj pro blem. U ovom slu ~a ju, naj na dle `ni ja je po li ci ja ko ja bi tre ba lo da ih ka `wa va na li cu me sta. Ka da je je dan bio ka `wen, dru gi bi se ve ro vat no ma lo tr gli.

Grad ska vlast je za bra nil sa o b ra } aj za p re ` nih vo z i l a pre k o mo s to v a na ka n a l u „DTD” iz prav ca Zre wa ni na, Te me ri na i Su bo ti ce, pre ko `e le zni~ ke pru ge iz prav ca Ru men ke i ka Fu to {kom pu tu,

Svo je vre me no je Grad u sa rad wi s in spek ci ja ma spro veo ri go ro znu kon tro lu za pre `nih vo zi la u gra du, pa se de {a va lo da vla snik po beg ne, a glad nog ko wa osta vi `a va ju pro la zni ke, ne ret ko osta vqa ju i kow ski iz met u bli zi ni kon tej ne ra, {to sva ka ko ni je lep pri zor, a po seb no smrad ko ji se {i ri uli ca ma.

Grad ske vla sti pet de ce ni ja po k u { a v a j u da se iz b o r e sa ovim pro ble mom, a pre 40 go di na su ~ak sa kup wa ~i ma se kun dar nih si ro vi na ku po va li mo tor ne tro ko li ce, ka ko bi is ko re ni li ko we sa grad skih uli ca.

Nad le `ni u Gra du ka `u da su sve u~i ni li da bi se re {io

uli ca ma Ca ra Du {a na i Ive An dri }a u No vom Sa du. A na tim pu te vi ma Za vod za iz grad wu gra da je po sta vio i sa o bra }aj nu sig na li za ci ju za spro vo |e we pro pi sa nog re `i ma sa o- bra }a ja.

Ina ~e, sku pqa ~i se kun dar nih si r o v i n a uni { ta v a j u i grad s ke kon t ej n e r e ko j i su sku po pla }e ni. Ovaj pro blem bi mo gao da se re {i na ni vou dr `a ve, pri me ra ra di ka da bi se ot pa di ma za bra ni lo da ku pu ju re {et ke, po klop ce od ne -

Od la zak na mo re, osim osnov nih pri pre ma, pod ra zu me va i mu dar iz bor za {tit ne kre me za sun ~a we. U no vo sad skim apo te ka ma ovih pro iz vo da ima u ve li kim ko li ~i na ma, a su gra |a ni ma }e u iz bo ru stru~ nim sa ve ti ma po mo }i i far ma ce u ti. U apo te ci „No vi Sad„ ka `u da je pro da ja uobi ~a je na za ovo do ba go di ne, a ima i onih ko ji se ras pi tu ju pre ne go {to ku pe je dan od ovih pro iz vo da. Na ~el ni ca apo te ke „1. maj” Sve tla na Ra de ta is ti ~e da se o iz bo ru mle ka za sun ~a we naj vi {e ras pi tu ju maj ke ko je ove pro iz vo de ku pu ju svo joj de ci.

-Maj ke s ma lom de com u ve }i ni slu ~a je va ku pu ju kre me s ve li kim za {tit nim fak to rom. Su gra |a ni uzi ma ju i pri rod ne me le me kao i kre me ko je pra vi mo u na {oj la bo ra to ri ji. [to se ti ~e ope ko ti na od sun ca, jo{ nam ni ko ni je do {ao da ku pi kre mu. Uglav nom se pro da ju sa mo mle ka ko ja slu `e za pre ven ci ju- ka `e Ra de ta.

Ce ne ovih pre pa ra ta pri la go |e ne su sva ~i jem xe pu, pa se ta ko u ovoj usta no vi mo gu na }i mle ka od 200 do 1.500 di na ra.

U pri vat nim apo te ka ma sa zna li smo da je pro da ja sla bi ja u od no su na pret hod nu go di nu, a kao raz log far ma ce u ti na vo de to {to su gra |a ni ne ma ju pa ra, pa sla bi je od la ze na mo re. Ce ne mle ka i uqa za sun ~a we u ovim objek ti ma kre }u se oko 500 di na ra, a pre ma re ~i ma apo te ka ra uzi ma ju se naj vi {e kre me s fak to rom 30 i 40. Su gra |a ni po vre me no do la ze i s ope ko ti na ma a za ovu vr stu pro me na na ko `i mo gu se na }i me le mi ko ji sta ju 560 di na ra.

N. R.

zam, i te ka ko dr `e do svo jih ko re na i ne pro pu {ta ju pri li ku da to po ka `u – re kla je pro fe sor ka Pe tro vi}. – Po ru ka da oni pra ve uni ver zi te te, ko ji da ju zna we, ali in si sti ra ju da se to zna we is ko ri sti, ko ju su u Oks for du upu ti li svo jim mla dim dok to ri ma, mo gla bi i ov de da se pri me ni – ono {to na {i po la zni ci na u ~e to kom ovog kur sa cr kve nog

Mla di ho ri sti pe va ju u cr kvi

po zna tih qu di, ta da bi se sma wio i ovaj pro blem ko ji ti {ti sve ve }e gra do ve. Grad ska vlast je svo j e v re m e n o sa k u pqa ~i ma se kun dar nih si ro vi na po nu di la da ra de na grad skoj de po ni ji, ali su oni to u ve }i ni slu ~a je va od bi ja li.

Svo je vre me no je Grad u sa rad wi s in spek ci ja ma spro veo ri g o r o z nu kon t ro l u za p re `nih vo zi la u gra du, pa se de {a va lo da vla snik po beg ne, a glad n og ko w a osta v e. Ta k av

APO TE KA RI UPO ZO RA VA JU

Za {tit ne kre me oba ve zne

Gru pu od pe de se tak mla dih iz Sr bi je, Cr ne go re, Re pu bli ke Srp ske i Hr vat ske, u~e sni ke ovo go di {we, 19. po re du Let we {ko le cr kve nog po ja wa “Kor ne li ju u spo men”, kao i or ga ni za to re tog omla din skog kam pa, pri mio je ju ~e u Pa tri jar {ij skom dvo ru u Srem skim Kar lov ci ma epi skop srem ski Va si li je, ~i me je ozva ni ~en po ~e tak ra da {ko le. Vla di ka

Po la zni ci Let we {ko le cr kve nog po ja wa “Kor ne li ju u spo men” pe va }e da nas od 9.30 sa ti na sve toj ar hi je rej skoj li tur gi ji u ~ast sve tog Ili je, ko ji je i sla va vla di ke Va si li ja, u Sa bro noj cr kvi u Srem skim Kar lov ci ma. U 20 sa ti na pro gra mu {ko le je pre da va we o no vim not nim iz da wi ma zbor ni ka cr kve nog po ja wa.

O ovoj te mi go vo ri }e u sve ~a noj sa li Ma gi stra ta prof. dr Da ni ca Pe tro vi}.

Fo to: S. Mi le ti}

Iako je u No vom Sa du jo{ od 1959. go di ne do ne ta od lu ka o za bra ni ula ska u grad za pre `nih vo zi la, a po tom pre gpdi nu -dve ak tu e li zo va la, o~i to se ne po {tu je, jer se na grad skim uli ca ma, pa ~ak i u stro gom cen tru gra da, sva ko dnev no mo gu vi de ti sku pqa ~i se kun dar nih si ro vi na ko ji se vo ze od kon tej ne ra do kon tej ne ra na iz ra bqe nim ko wi ma. Oni sem {to ome ta ju sa o bra }aj i ugro -

Po ~eo kurs cr kve nog po ja wa

slu ~ aj pre ne k o l i k o go d i n a de sio se u stro gom cen tru, u Uli ci Mo de ne.

Ina ~e, ra ni jih go di na su se ova kvi slu ~a je vi mno go lak {e re {a va li, jer je u gra du po sta jao azil za ta kve `i vo ti we.

Ka da bi po li ci ja uhva ti la ne kog na za pre `nom vo zi lu od u zi ma la bi ko wa i sta vqa la ga u azil. Me |u tim sa da je to ne mo gu }e, jer grad jo{ uvek ne ma pra vi azil za `i vo ti we.

Q. Na to {e vi}

Va si li je po `e leo je po la zni ci ma us pe {an rad i da u`i va ju u le po ta ma Srem skih Kar lo va ca, ko je je upo re dio sa Oks for dom.

Po zdra vi ma se pri dru `i la di r ek t or k a Mu z i k o l o { kog in s ti t u t a Srp s ke aka d e m i j e na u ka i umet no sti prof. dr Da ni ca Pe tro vi}, za du `e na za pri pre mu pro gra ma {ko le, na gla {a va ju }i da za slu ge za we no odr `a va we pri pa da ju pre svga Kar lov ~a ni ma, ko ji ima ju svest o o~u va wu tra di ci je.

- Sre} na sam jer do la zim iz [vaj car ske i En gle ske, ze ma qa ko je bez ob zi ra na glo ba li -

po ja wa, tre ba da pri me wu ju u ho ro vi ma u ko ji ma pe va ju.

Pro f e s or k a Pe t ro v i} je po me nu la da je let wa {ko la u ma na sti ru Stu de ni ca obe le `i la dve de ce ni je po sto ja wa uz na pom nu da ta mo sa da raz mi {qa ju o uvo |e wu kur sa po ja w a, {to je u kar l o v a~ k oj {ko li “Kor ne li ju u spo men” u~i we no pre ne ko li ko go di na.

Pre pri je ma u Pa tri jar {ij skom dvo r u, ho r i s ti su ve} ima li jed nu pro bu, na ko joj su kre nu li s pri pre ma ma za za vr {ni kon cert, ko ji }e bi ti u su bo tu, 6. av gu sta.

Z. Ml.

U^E SNI CI DU NAV SKE RE GA TE OD MA RA LI SE NA [TRAN DU

Ne u stra {i vi re~ ni pu sto lo vi [a to ri, sto li ce, sto li }i, ka ja ci, ode }a ra {i re na pre ko wih, go lo va, tri bi na na od boj ka {kim te re ni ma na [tran dupri zor je ko ji se mo gao za te }i pret hod na dva da na ka da je No vi Sad ugo stio u~e sni ke Du nav ske tu ri sti ~e re ga te (TID).

Pre ko sto ti nu „re ga ta {a” na {lo je svo -

dru `e we to kom pu to va wa- {to i je ste bi la po en ta. Na [tran du smo za te kli i go ste iz Bu gar ske ko ji su pri pre ma li ru ~ak i la ga no se pa ko va li za na sta vak plo vidvbe. Jed nom od wih, Jor da nu Ka ra {e vu, ovo je bi lo dru go u~e {}e za re dom, kao i do la zak u No vi Sad.

Pre ko sto ti nu re ga ta {a na {lo je svo ju ma lu oazu na grad skoj pla `i, ne ki od wih su se od ma ra li od pu ta, a dru gi su oti {li da obi |u grad ju ma lu oazu na grad skoj pla `i, ne ki od wih su se od ma ra li od pu ta, ne ki su se pri pre ma li za na sta vak pu to va wa, a dru gi su oti {li da obi |u grad.

U~e snik iz Ne ma~ ke Jo a han Bu fel {ted za po ~eo je svoj put 27. ju na u In glo {ta du i pr vi put se ob reo u No vom Sa du.

Odu {e vi lo ga je go sto prim stvo i pri ro da, ali, ono {to je is ta kao bi lo je sa mo

Po sled we pri pre me za od la zak

-Ne znam ko ja je go di na bi la bo qa, ne mo gu da iz dvo jim ni ti jed nu ni ti dru gu, jer je sva ka po seb na na svoj na ~in. Odu {e vqen sam or ga ni za ci jom ko ja je bo qa ne go u Bu gar skoj. Ove go di ne ni smo i{li u tu ru po gra du, ali za to smo ga pro {le ob i {li ceo, kao i Tvr |a vu ko ja je ve o ma in te re sant na- re kao je Ka ra {ev.

U~e sni ci iz Bu gar ske

U or ga ni za ci ji ovog do ga |a ja re kli su da su uti sci ve }i ne u~e sni ka fan ta sti~ ni, na ro ~i to gle de go sto prim sva, te da to ni je sa mo re ~e no „iz kur to a zi je”. Za ni mqi va je ~i we ni ca da su mno gi bi li pr vi put u Sr bi ji, na veo je je dan od or ga ni za to ra do ga |a ja, iz Ka ja ka {kog sa ve za Sr bi je, Pre drag Bog da no vi}.

- Ima mo pre ko 130 u~e sni ka iz svih po du nav skih ze ma qa i ne po du nav skih po put Ve li ke Bri ta ni je, [vaj car ske, Nor ve {ke, Ame ri ke, Austra li je, No vog Ze lan da. Ima li smo sve ~a ni pri jem i ve ~e ru, slo bo dan dan su qu di is ko ri sti li da raz gle da ju grad. Da nas ide mo da qe, ka Sta rom Slan ka me nu gde ima mo dan od mo ra, pa on da u Be o grad gde smo dva da na. Put kroz Sr bi ju za vr {a va mo 13. ju la u Br zoj Pa lan ci- ka zao je Bog da no vi} Do dao je da je naj vi {e u~e sni ka iz Ne ma~ ke, ko ji su no si o ci re ga te, i

Austri je, a da se iz Sr bi je za u~e {}e u re ga ti pri ja vi lo pre ko 30 ka ja ka {a i ka nu i sta. Kra tak pre dah u pre sto ni ci Po kra ji ne oda kle }e dru `i na qu bi te qa pu sto lo vi na na re ci na sta vi ti put dug 75 da na i 2.455 ki lo me ta ra. O~e ku je se da }e im se u Be gra du pri dru `i ti pred stav ni ci Ita li je, Hr vat ske i je dan ka ja ka{ iz Ki ne.

Re ga ta je star to va la 27. ju na u ne ma~ kom gra du In glo {ta du, a za vr {a va se 9. sep tem bra u ru mun skom se lu Sve ti \or |e. U~e sni ci to kom plo vid be obi la ze Be~, Bra ti sla vu, Bu dim pe {tu i Be o grad. Na svom pu tu kroz Sr bi ju, re ga ta }e pro ve sti 16 da na, a za u sta vqa }e se u 14 me sta, od ~e ga }e u~e sni ci po se ti ti 11. Ka ja ka {i ma se or ga ni zu ju sa dr `a ji i pro gra mi, u ko ji ma ih do ma }i ni upo zna ju s kul tu rom, isto ri jom, fol klo rom, obi ~a ji ma i tu ri sti~ kim po ten ci ja li ma gra do va i op {ti na.

A. Je ri ni}

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

utorak2.avgust2011.

У НЕДЕЉУ НА СКИПЕРУ СВАКО МОГАО ДА ПОСТАНЕ ТОП-МОДЕЛ

Први кораци ка свету моде

НОВИ САД: Своју жељу да барем на један дан постану фото-модели и „изложе” се машинерији модне индустрије која подразумева фризере, шминкере, стилисте и фотографе, у недељу је на сплаву „Скипер” у Новом Саду остварило десетак девојака и два момка који су савладали страх од камера и бљештавих рефлектора и пријавили се за учешће у пројекту „One day mo del”. Модни фотограф, Миодраг Грујичић, замислио је овај догађај као шансу за девојке и момке да се опробају у свету моде, а да им каталог професионалних фотографија буде лепа успомена, и уједно могућност да конкуришу код неких модних агенција уколико се одлуче да се професионално опробају у том послу. Према речима Иване Суботић, менаџерке овог пројекта, која је помагала девојкама у одабиру гардеробе, фризуре, шминке и ставу пред објективом, на основу првог снимања је тешко оценити да ли ће неко од учесника остварити каријеру у свету моде.

- Свакоме треба мало времена да се ослободи пред камерама и фото-апарати-

ма, али важно је да су девојке показале жељу и добру дозу стила неопходног за бављење овим послом. Наша жеља је првенствено да им укажемо на неке основне ствари и да добију професионално урађен каталог, са којим ће уколико желе, моћи да конкуришу за неки посао или даље усавршавање - каже Ивана Суботић. Седамнаестогодишња, Александра Николић се пријавила за „One day mo del” по наговору пријатељица и до сада није имала прилику да стане испред апарата неког професионалног фотографа.

- Нарочито ми се свидело то што су ми фризуру, шминку и

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi Arena: „Su­per­8”­(15.30),­„ran­go”­(14),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba:­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(17.30,­22),­„De­ve­ru­{e”­(20.20,­22.35),­„rio”­3D­(13.20),­„Kung­fu pan­da­2”,­3D­(14.20,­15.20,­16.20,­18.20),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.30), „Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(20.30,­22.30),­„Tran­sfor­mer­si”­(16,­19)­„Vi­ni­Pu” (14.45,­16.10),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti­2­(15.15,­17.20,­17.40,­20, 20.15,­22.30,­22.45),­Pr­vi­osvet­nik:­ka­pe­tan­Ame­ri­ka­(17.45,­20.10,­22.40).

Jadran: „Uda­qe­no­pred­gra­|e”­(19),­„In­va­zi­ja­sve­ta:­bit­ka­za­Los­An­|e­les” (21).

KCnS: „Sun­~a­ni­Be­ri­i­dis­ko­gli­ste”­(11),­„O­bo­go­vi­ma­i­qu­di­ma”­(19,­21)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sne `a na Pe tro vi}, Jo va na Gu du ri}, Da ni je la Ste va no vi}, Na ta {a ^i zmar - [i mu nec, Na ta {a Sr di}, Mi o na [i ket, Sa wa Gran di}, Mi la na Bo ro vi ca i Bran ki ca Di mi trov iz Novog Sada, Sla |a na Sa vi} i Zo ri ca Lo~ ki iz Titela, Da ni je la Kra gi} iz Petrovaradina, Qi qa na [i mu no vi} i Ne ven ka Svra ~i} iz Ba~ke Palanke, Me lin da [i le iz Temerina, Je le na Vu ko sa vqev iz Futoga, Na da Slep ~e vi} iz Ka}a, Mag dol na Ga lam bo{ iz Ba~kog Gradi{ta, @i va na Igi} iz Futoga, Su za na Ma ri} iz Siriga, Sla |a na Kne `e vi} iz @abqa, Dra ga na Spa si} iz Ravnog Sela, Vu ko sa va Di si} iz Gospo|inaca, Te o do ra Sa bo iz Be~eja, Sla vi ca Vu ji} iz Pivnica, Ma ri na Naj de nov iz Ledinaca i So fi ja Ape li} iz ^erevi}a, DE^AKE: Na ta {a To min, Mir ja na Ka lu |er ski, Ja go da Na ran ~i}, Zo ri ca Pre dra go vi}, Mir ja na To {i}, Sa wa Su ba {i}, Bi qa na Or li}, Da ni je la Mo qac, Mi le na Ra do wi}, Je le na Lon ~ar, Sve tla na Ili}, Mi li ca Ran kov -[i car, Mi le na Ko we vi} i Sne `a na Ra di no vi} iz Novog Sada, Si mo na Ra di} iz Budisave, Ja sna Bo `i ~i} iz Temerina, Mo ni ka Ma le tin iz Titela, Dra ga na Ba ra} iz Putinaca, Ta ma ra Ka ra gi} i Ma ri na Du go wi} iz Futoga, Smi qa Svr ko ta iz ^eneja, Na ta {a Ka ti} iz Vajske, @eq ka Ma |ar iz Ba~ke Palanke, Di ja na Kqa ji} iz Sremskih Karlovaca, Dra ga na [ka mla iz Beo~ina, Ana Te le bak iz Gajdobre, Dra ga na ^er iz Budisave, Ma ja Pet kov ski iz Ba~kog Petrovca ,Jo van ka ^a vi} i Sne `a na Pe ji} iz \ur|eva, Ma ri ja San tra~ iz Ba~kog Jarka, Ja smi na \a ko vi} iz Ba~ke Palanke, Dra ga na Ra du lo vi} iz Crvenke, Ne ve na Mi la ko vi} - Ere mi} iz Zrewanina i Ni ko li na Bla `e vi} iz Sremskih Karlovaca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vendelin Vendelina Mihelc (1919.), urna u 10.30 ~asova, Nikola Lazara Kolari} (1931.), urna u 11.15, Radislav Lazara Stan~ul (1928) u 12, Mijo Mije Ki{ (1947) u 12.45, Qubinka Sime Mili~i} (1922) u 13.30, Stjepan Anta Despot (1932) ispra}aj u 14.15, Aleksandar Slobodana Veselinovi} (1942) u 15 i Jolan Jo`efa Grek (1951) u 15.45. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Miladin Bo{ka Olajyin (1933) u 15 ~asova. Na Novom grobqu na Tranyamentu bi}e sahrawena Katarina Martina Piler (1938) u 13 ~asova. Na dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Ana Jovana Bowiger (1926) u 13 ~asova.

све остало радили људи који то одлично раде, а такође ми је пријао амбијент и само снимање. Мислим да ћу се сигурно опробати у овом послу, али више да ми то буде нека врста хобија, јер ми је образовање на првом месту - каже Александра, иначе ученица Економске школе. Посебну пажњу својим изгледом, али и понашањем пред камером, изазвала је 22годишња Јелена Марковић из Новог Сада, која се, иако први пут на оваквом снимању, показала као искусна манекенка.

- Пријавила сам се по наговору пријатељице, али одувек сам желела да имам каталог таквих фотографија. Желим да наставим и покушам да урадим нешто у овом послу јер ми се свиђа све то што прати свет моде - рекла је Јелена, која се иначе породила пре само неколико месеци, што се по њеној виткој линији не би могло ни наслутити. Каталози настали од фотографија снимљених у недељу на „Скиперу”, девојкама ће бити уручени у наредних неколико дана, а организатори су најавили да ће ускоро бити одржан још један овакав догађај. Н. Перковић

„ЛОВАЧКИ КОТЛИЋ“ У ВИЗИЋУ

Више гостију него домаћина БАЧКА ПАЛАНКА: Протеклог викенда житељи Визића, најмањег села у бачкопаланачкој општини, по седми пут организовали су такмичење у кувању ловачких специјалитета. Ловачко друштво „Фазан“ из Визића обезбедило је месо од дивљих свиња, а спонзори пратеће „ситнице“ и пет награда за најбоље куваре. Око 35 екипа са по осам чланова надметало се ко ће најбоље скувати месо од дивљачи које је, иначе ретко на трпезама чак и Фрушкогораца. Десило се да је број учесника такмичења у кувању и број гости-

Почетак такмичења био је заказан за суботу у 18 сати, али по обичају комотни Сремци мало су закаснили па су прве ватре упаљене скоро са првим мраком. Ипак, то није сметало да се домаћини и гости провеселе, јер поред добре визићке ракије и вина, уз обилан мезетлук пре главног јела, много посла је имала је и музика која је свирала и певала уживо. Трештало је по обронцима Фрушке горе до пред зору, а најбољи кувари освојили су телевизор. И овога пута међу куварима и гостима биле су комшије из

Весело уз специјалитете

ју који су јели и пили, надмашио број становника овог малог, али лепог фрушкогорског места са око 400 становника процењено је да је било око 500 гостију. Село је пар километара удаљено од Дунава и манастира Дивша.

оближњег Срема, али и Новог Сада, Београда, суседног Илока у Хрватској, као и Бршадина из суседне земље, јер Визић је на самој државној граници, а кували су и гости из Републике Српске из Попова. М. Суџум

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik БЕЧЕЈЦИ ЧЕТВОРОДНЕВНОМ ФЕШТОМ ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН РАВНОПРАВНОСТИ

Лауреатима седам годишњих награда

БЕЧЕЈ: Подизањем општинске заставе на јарбол испред Градске куће Бечеј и свечаном седницом Скупштине општине Бечеј у Градском позоришту, јуче је завршена четвородневна фешта поводом обележавања Дана равноправности 1. августа у највећој потиској општини. Председник Скупштине општине Душан Јовановић на српском и његова заменица Илдико Нађ на мађарском језику, поздравили су бројне госте, почев од представника покрајинске власти на челу с Мирославом Васином, преко председника комшијске општине Нови Бечеј Миливоја Вребалова и делегација још 15 општина и четири војвођанска града, те братских и партнерских градова из Бугарске, Мађарске и Словачке. Своје виђење дешавања између две прославе презентирали су председник општине Петер Кнези и његов заменик Будислав Медурић. Поздраве у име

ву Травици. У име награђених захвалили су се афоризмима Ђерђ Лајбер и Светислав Травица. Шести фестивал етно стваралаштва – ЕТНОС окупио је шездесетак излагача из земље и иностранства. Представљено је низ рукотворина старих занатских делатности, а било је и производа новијег доба. Посебну пажњу привукла је модна ревија „Етно шик“, па ће се с овом праксом приказивања одевних предмета наставити и убудуће. Градски дувачки оркестар најавио је церемонијал свечаног отварања, а челници бечејске општине председник Петер Кнези и његов заменик Будислав Медурић поздравили су бројне госте и пожелели им леп провод током празничног викенда. И било је тако, без обзира на време с повременим пљусковима. Градски хор је отворио тродневни забавно-музички серијал, наставили су плесачи неколико бечеј-

Председник општине и његов заменик с овогодишњим лауреатима

Владе АП Војводине упутио је покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, а у име братских градова пригодне речи поводом јубиларних десет година братствовања Бечеја и словачког града Галанте упутио је заменик градоначелника Ласло Фекете и председнику слављеника Петеру Кнезиу уручио пригодан поклон. Потом су Петер Кнези и Будислав Медурић уручили плакете добитницима годишњих награда. То су МКД „Петефи Шандор“, који ове године обележава јубилеј од две деценије рада, планетарни „нумеро уно“ у куглању Вилмош Заварко је изостао због обавеза у европском прваку Спорту из словачког града Подбрезова, новинару у пензији и афористичару Ђерђу Лајберу, свештеницима за развој толеранције Дејану Станојеву и Ласлу Фудереру, те Ирени РацСабо за вишегодишњи рад у области социјалне заштите и песнику и књижевном преводиоцу Светисла-

ских друштава и млади гости из Мађарске на концерту по имену „Мегастар“. Сутрадан су, углавном млађи нараштај, забављали суботички бенд „Перпетум мобиле“ и београдска група „Ортодокс Келтс“. Трећег дана одржан је у башти Позоришног клуба Адреналин фест на ком се представило десетак музичких бендова из земље и иностранства различитог жанра. Обала Тисе, ипак, није остала без дешавања. УСР „Шаран“ се потрудио да организује атрактивну дводневну манифестацију „Тиски дани“, где су се првог дана представили кулинари, а другог спортски риболовци. Ловачко удружење Бечеј је својом традиционалном, 6. по реду, целодневном манифестацијом, такође, допринело да овогодишњи Дан општине протекне у што лепшем издању. Исто важи и за бројне спортске клубове, који су својим активностима дали пун допринос да овогодишњи Дан равноправности у Бечеју има широку лепезу дешавања. В. Јанков

СОМБОР: Градско Веће Сомбора је усвојило, као најприхватљивију, понуду словеначког предузећа “Меплас ТНТ“ из Гросупља, којом ће варошка каса, на име издавања одмаралишта “Пионир“ у Крањској Гори, бити пунија 2450 евра сваког месеца. Наиме, према званичној информацији Одељења за скупштинске и извршне послове, сомборски градски већници су прихватили ову понуду “Мепласа“, уједно и досадашњег закупца, која је у себи садржала клаузулу да ће од највише понуде “Меплас ТНТ“ дати за једномесечни закуп 50 евра више, што је иначе легислативно прилично “климав“ модалитет конкурисања на јавни позив за издавање у закуп сваког, па и објекта са наводно преко 100 лежајева. Истом, сада и званично прихваћеном, понудом власнику објекта који је пре неколико година “прекрштен“ у “Nika Youth hostel“, Граду Сомбору, гарантовано је кориштење одмаралишта десет дана и зимској и исто толико у летњој сезони по властитом находјењу, па се с обзиром на чињеницу да је досадашњи закуп износио 2200 евра под истим условима, да закључити да је словеначки “Меплас“ прошао прилично јефтино. Закуп и кориштење некадашњег одмаралишта “Пионир“ кроз које је прошао готово сваки Сомборац и Сомборка средње генерације, представљао је годинама уназад камен спотицања у односима власти и

опозиције, да би се инаугурацијом Душана Јовића за (испоставило се краткотрајног) сомборског градоначелника ствари почеле одвијати у правним окивирима. Након “сравњивања рачуна“ словеначкој фирми “Меплас ТНТ“ је испостављен рачун за нетранспарентно омогућен закуп годинама уназад, који је ова фирма и платила. Како варошке власти нису биле сигурне у ком правцу ће се кретати употреба и кориштење овог објекта (издавање у закуп или властито кориштење), “Мепласу“ је “ad hoc“ привременом одлуком Градског Већа у фебруару ове године продужен закуп за три месеца, да би, испоставило се, тек сада била донесена и званична одлука да се истом закупцу продужи уговор на следећих пет година. У међувремену, Сомборци, колико се зна, два пута су користили своје одмаралиште тако што су у једном наврату на више дана ово ексклузивно одмаралиште посетили сами градски оци и њима подређени радници сомборске Градске Управе, док су још један термин искористили рукометаши овдашњег мушког рукометног клуба. На најновији позив сомборских власти за давање у закуп сада „Nika Youth hostela“ поред “Мепласа ТНТ“ јавило се свега једно физичко лице Ерика Варга, чија је понуда од стране досадашњег закупца повећана за 50 евра, односно постављена на 2.450 евро-новчаница. М. Миљеновић

11

ОСНОВАН САВЕЗ МАЊИНСКИХ АКЦИОНАРА ПРОПАЛИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Удружени до својих права

ЗМАЈЕВО: Преко 7 000 малих акционара пропалих пољопривредних предузећа основали су Савез мањинских акционара Војводине, како би удружени покушали да остваре своја права. Наиме, мањински акционари из 16 пољопривредних предузећа сумњају у спроведени поступак приватизације због којих су се, како кажу, њихова предузећа нашла у стечају или банкроту. Председник Савеза Веселин Мухадивновић истиче да ће поред борбе за своја права, они интензивно радити и на окупљању још акционара.

- Наш циљ је да Удружење проширимо током августа, али и да стручни људи направе предлог шта би требало да се ради након неу-

Мали акционари на окупу

спелих приватизација кроз које смо прошли – рекао је Мухадивновић. Један од иницијатора оснивања Савеза Ненад Илић наглашава да, поред великих пољопривредних комбината, у овом Удружењу има

места и за мала пољопривредна предузећа која су, додаје он, на свој начин прошла кроз приватизацију.

- Сада је јасно да је приватизација била једна класична пљачка путем институција државе Србије на

УГРОЖЕНА ДЕЦА У ОШ „ДУШАН ЈЕРКОВИЋ

Азбест у зидовима прети здрављу БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: Док су основци на распусту и уживају у чаролијама летњих игара, у Основној школи „Душан Јерковић“, као и у другим местима, велико је спремање, поправке, кречење и уређење учионица за наредну школску годину. Директорка школе Александра Лазић каже да мастори увелико раде на поправкама, а ових дана креће кречење и за те намене локална власт је свим школама обезбедила средства. Овде је Министарство просвете обезбедило дигитални кабинет са 21. рачунаром, а од школске година креће и интернет презентација школе и 360 ученика ће имати прилику да се упозна и ради са модерном технологијом образовања.

СОМБОРСКО ОДМАРАЛИШТЕ „ПИОНИР“ У КРАЊСКОЈ ГОРИ ПОНОВО У ЗАКУПУ СЛОВЕНАЦА

Фртаљ милиона динара за месец дана

utorak2.avgust2011.

Александра Лазић

- Школа је учествовала и на конкурсу ДИЛС из програма за инкузивно образовање и децу са посебним потребама и, према најавама, добиће опрему за учионице за целодневни боравак деце из маргиналних група и социјално угрожених породица којих у овом месту има близу четрдесетак. Међутим директорку Лазић брине и то што је из године у годину све мање нових првака.

логију из Покрајине и рекли су да то мора да се избаци из зидова, али се на томе стало. Мајстори ће уз кречење и то поправити, али азбест и даље ту остаје као велика опасност за децу, али за здравље запослених, наглашава директорка. У склопу спортске дворане подигнута су и четири модерно уређена кабинета. Има предлога да се у склопу овог објекта дограде још четири учионице и да се монтажна школа напусти. Не би то много коштало. У непосредној близини је и старо здање школе из времена аустроугарске владавине. И њу су вандали похарали, али би се реновирањем добила лепа и вредна зграда у којој би било довољно места за све ђаке. О свему томе требало би да се брине локална самоуправа, наравно родитељи и ученици већ су у бризи. Зна се потребна је силна документација за пројекте ради конкурисања код домаћих и фондова ЕУ, то школа није у стању да ради, изгледа надлежни у општини о томе још увек немају јасне ставове и планове. Можда ће се сетити, али да не буде касно, ако већ није. Р. Јовановић

У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ДУЖИОНИЦА 2011.“

Обележен крај жетве

СОМБОР: Предајом хлеба од новог жита градоначелнику Сомбора Немањи Делићу, у оквиру манифестације „Дужионица 2011“ Удружење грађана „Буњевачко коло“ и Хрватско градско културно уметничко друштво „Владимир Назор“, обележили су крај овогодишње жетве. Примајући хлеб од бандашица Немања Делић се захвалио на доброј жетви и пожелео да се овај леп обичај још дуго слави.

-Живимо заједно поштујући и уважавајући једни друге, а за све нас жито је одувек било симбол опстанка и новог живота-рекао је Делић. По писаним документима, Дужионица постоји од 1810. године, а данас се прославља као и 1921. године када је Буњевачко коло и основано. Бандашица и бандаш „Буњевачког кола“ ове године су Силвија Секереш и Винко Лишћевић.

Хрватско градско културно уметничко друштво „Владимир Назор“ овај обичај обележава 77 пут, а част

VESTI Upozorewe p~elarima SOMBOR: Tretmani iz vazduha i sa zemqe protiv odraslih komaraca na podru~ju op{tine Sombor bi}e izvedeni od ~etvrtka 4. do nedeqe 14. avgusta, saop{tila je novosadska „Ciklonizacija“. U istom periodu bi}e izvedeni i tretmani sa zemqe protiv odraslih komaraca u op{tinama Apatin i Kikinda. Kako se navodi, ta~no vreme i avio-tretmana i tretmana sa zemqe zavisi}e od vremenskih uslova, a preparat koji }e se koristiti je „Icon“ sa aktivnom materijom lambda-cihalotrin. Upozoravaju se p~elari da je preparat toksi~an za p~ele, te da ko{nice uklone najmawe pet kilometara od navedenih mesta tretirawa. Tretmani iz vazduha }e se obavqati u vremenu od 18 do 21 sati. Dejstvo traje tri dana. Q. Na.

Помоћ пензионерима

Школа са „поцепаним“ зидовима

- Раније је било и до 80 првака, а ове године у први разред ове школе ићи ће само 39 нових ученика. Имали смо и по три и више одељења по разреду сада их једва имамо по два. Велики број младих људи са децом тражећи посао напустио је место у којем је неколико великих фирми престало са радом - забринуто ће директорка Лазић. Оно што задаје највише главобоље овој школи су азбестне табле којима су обложени зидови школе, за које се сумња да имају канцерогена својства. Школа је овде као у Владимировцу, Алибунару, Селеушу и Локавама, подигнута још далеке 1968. године од монтажних елемената у чијим зидовима су азбестне плоче.

- Школа је стара, немарношћу пролазника, а и ученика неке од спољних изолир плоча су поломљене, чак и на улазу, на фискултурној сали у дворишту и на зиду до улице. Деца се ту свакодневно играју и у директном су додиру са азбестом. Мада су зидови на учионицама прекривени плочама, редовно се крече, нисам сигурна да и ту нема опасности. Долазила је пре неку годину комисија за еко-

релацији трговинки судови, Агенција за приватизацију и Тужилаштва. Сваки други комбинат је поднео кривичну пријаву на које је Тужилаштво остало немо и зато смо поново дошли у ситуацију да морамо да се удружујемо и да стварамо нови фронт за борбу за своја права против пљачкаша ове државе – казао је Илић. Такође, мањински акционари додају да се тренутно испитује поступак приватизација предузећа из Змајева, Ловћенца, Фекетића, Бачког Брестовца, Српског Милетића, Бачког Маглића, Раткова и Суботице, али и да постоји могућност да се Савезу акционара придруже и акционари из неколико транспортних предузећа. М. Кековић

да догодине буду бандашица и бандаш припала је Цецилији Пекановић и Петру Фирању. Ј. П.

СУБОТИЦА: Пошто су прозори на згради Удружења пензионера у Суботици стари и дотрајали, са председником Скупштине града Славком Параћем договорено је да град обезбеди новац за замену прозора и адаптацију објекта до Дана града. Параћ је, заједно са директором Геронтолошког центра у Суботици и покрајинским послаником Ненадом Иванишевићем, обишао и Удружење инвалида рада. Договорено је да ће град помоћи при изради пројеката за прекограничну сарадњу са колегама из Мађарске и Хрватске. У септембру се расписују и конкурси за ИПА пројекте, на које планирају да конкуришу, како би обезбедили боље услове рада оба удружења. А. А.

Најбољи гулаш Рускоселаца РУСКО СЕЛО: У Руском Селу јуче је одржан седми фестивал у кувању гулаша у организацији Удружења грађана “Торонтал“. У Етно-кући су овом приликом приредили и завршну свечаност Етно-кампа, која се одвијала током читаве недеље. Изложени су и дечји радови настали за време кампа. У послеподневним сатима 36 куварских екипа са територије северног Баната, Мађарске и Румуније такмичило се у кувању гулаша, уз културно-забавни програм. Било је око 1.500 постилаца. Прве три екипе су и награђене. Најбољи гулаш скували су кувари из Месне заједнице “Руско Село“. Ову манифестацију туристичко-забавног карактера подржао је и Национални савет Мађара, као изузетну за ово подручје. А. Ђ.

vojvodina

utorak2.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ КАМП НА БЕЛОЦРКВАНСКОМ ЈЕЗЕРУ

Друже се и снимају документарце

Али Хасић са члановима ОО ЛСВ Рума и донатором

НА ИНИЦИЈАТИВУ ЛСВ РУМЕ

Електрична колица за Хасића

РУМА: Јуче је у просторијама Удружења параплегичара Срема директор Апотека „Нови Сад“ из Новог Сада др Душан Милошевић даривао половна електрична инвалидска колица параплегичару Али Хасићу из Руме. Иницијатива за ову донацију, вредности око 2,5 хиљаде евра, потекла је од ОО ЛСВ-а Рума, јер је Хасић њихов, више од 15 година, члан, а како живи у румском насељу Брег кретање колицима кроз град му представља велики проблем.

-Пре седам година сам доживео несрећу у својој радионици и од тада сам непокретан. Обе

ноге су ми у сталном спазму, што ми додатно отежава кретање колицима. Ова колица ми много значе јер ћу захваљујући њима самостално моћи да се крећем улицом, односно да сам одем код лекара, на физикалну терапију или до центра – казао је Хасић. Директор Милошевић нагласио је да ово није први пут да Апотека „Нови Сад“ донира параплегичаре, као и то да се на овај корак одлучио након што га је његов школски друг председник ЛСВ-а Ненад Чанак замолио за донацију. Ј. А.

Упупно 51 такмичар пецао је на писти дуж Великог бачког канала

„ТИСКИ ДАНИ“ ЗАОКРУЖЕНИ ТАКМИЧЕЊЕМ РИБОЛОВАЦА

Капиталци избегли бућкароше

БЕЧЕЈ: Какава би то манифестација Удружења спортских риболоваца била, када не би било такмичења у спортском риболову. Управо због тога је други дан манифестације „Тиски дани“ у организацији бечејског УСР „Шаран“ протекао у знаку риболоваца. По масовности, атрактивности и заинтересованости суграђана заостајао је за скупом кулинара претходног дана, али пецарошима и није стало до помпе, већ до мира на води и крај ње, а по могућности и доброг улова. А тога је било. Први су кренули бућкароши. Чим су чамци испловили и чуо се први звук бућке, пробудили су се сомови. Појавили су се и капиталци, направили пар удара репом по површини, заталасали воду и отишли у добину реке Тисе да наставе своје дремање. То није обесхрабрило „специјалце“ у лову на сомове, који су наставили своју мисију. Од укупно 28 двочланих екипа, само је Душан Скокнић из Новог Сада успео да превари нешто већег сома, тешког 5,5 килограма, док су остали улови били сомчићи тешки килограм, два. Најуспешнији је био Петер Ујеги из Новог Кнежевца с уловом од осам килограма и припао му је победнички пехар. Други је био Душан Скокнић, са уловом тешким 7.130 грама, а треће место освојио је Бечејац Никола Бокун, чији је улов тежио 6.200

грама. Позивно такмичење у пецању на пловак окупило је 17 трочланих екипа из целе Србије, што значи да је дуж риболовачке писте на Великом бачком каналу пре улива у Тису пецао 51 риболовац. Победила је екипа „Марлин“ са Палића, чији трио је упецао 13.960 грама рибе. Друго место освојила је екипа „Караш“ из Бачке Паланке с уловом тешким 12.220 грама, а трећа је била екипа МГП из Обреновца са 11.680 грама, која је лане била најбоља и сада је велики прелазни пехар предала Палићанима. Појединачно је најбољи био Геза Тимар из победничке екипе, са уловом од 6.170 грама. Најзад, такмичење у слободном пецању, на пловак или дубинку „Куп Шарана“ окупило је на обали Тисе седам такмичара. Најуспешнији је био Србобранац Бранислав Бранков из Србобрана с упецаних 2.100 грама, друго место освојио је с 1.910 грама Драган Стајић из Бечеја, а његов суграђанин Габор Нађ био је трећи с уловом од 1.500 грама. Троје првопласираних у свакој досциплини освојило је по пехаре, а најмлађи члан риболовачког такмичења једанаестогодишњи Бечејац Миленко Куцунски упецао је 320 грама рибе и награђен је мајицом организатора УСР „Шаран“. В. Јанков

БЕЛА ЦРКВА: Медијски едукативни центар из Београда већ деветнаест година се бави медијском едукацијом деце и младих. Сада ова организација, у сарадњи са Канцеларијом за младе и белоцркванским Спортским савезом, реализује едукативни камп у Белој Цркви, а изабрана је како је рекао организатор Миомир Рајчевић зато што је дивна, није толико позната, а такође има и идеалне услове за летњу радионицу. Поред језера и спортских терена ту су и клубови- једриличарски, ронилачки и ватерполо клуб, који су веома радо прихватили сарадњу. Партнер у пројекту је Удружење за развијање културе и образовања кроз спорт, па је поред спортских активности деци омогућено да упознају град кроз разгледања музеја, цркава, старих фасада и кадетског музеја и са собом понесу добар документар-

ни материјал о Белој Цркви. У пројекту учествује 38 учесника из шест земаља, а раде документарне, кратке и анимиране филмове. Намера организатора је да наредне године повећа број уче-

сника, а да половину чине баш млади Белоцрквани. За овај пројекат већ су заинтересовани партнери из Берлина који тренутно имају сличан камп где деца уче како да направе радијску емисију. Наредне године намера

је да се ова два кампа споје и да деца размене стечена знања и искуства, а успут да се баве спортом, да живе здраво, да се друже и упознају. Пројекат се финансира из три извора, имају подршку Европске комисије јер се баве медијском и информатичком писменошћу, други део финансирају спонзори, а трећи француска општина Тулуз која је послала младе Французе и финансирала њихов долазак.

- Медијски едукативни центар из Београда има шест и по хиљада партнерских организација у свету од Јужне Кореје до САД-а, од Јужне Африке до Скандинавије. Наредне недеље је светски самит медија за младе у Београду, где ће се гостима из петнаестак земаља света приказати документарни материјал који је снимљен у Белој Цркви, најавио је Рајчевић. М. Витомиров

НА „ЕЧКИ” СРПСКО И СЛОВЕНАЧКО ПРВЕНСТВО У ВАЗДУХОПЛОВНОМ ЈЕДРИЛИЧАРСТВУ

С јужнокорејског неба на банатско

ЗРЕЊАНИН: Једрењем по небу и скоком падобранаца прекјуче је, на Аеродрому “Ечка”, надомак Зрењанина, свечано отворено 57. Национално отворено првенство Србије у ваздухопловном једриличарству, које ће трајати до 13. августа. Вешт и искусан са једрилицама наставник Бела Печи, један од најстаријих такмичара овогодишњег шамипоната, демонстрирао је окупљеним грађанима како се са овим лаганим летелицама покорава небо. Управљао је једрилицом марке ДГ 300, словеначке производње, са ознаком ЗР, а његов лет хвалиле су и Белине колеге које су га посматрале. Уследили су и падобрански скокови са висине од 1.000 метара. Павле Миленовић – Паја и Слободан Марковић – Боба, Зрењанинци иза којих је огроман број скокова и акробација на небу, измамили су аплаузе присутних својим, за њих уобичајеним подвигом. Домаћин 57. првенства је Аероклуб “Зрењанин”, са традицијом дугом 82 године, један од

сциплини. Словенци су се опре- Словен Градеца. Дошао је са једелили за Аеродром “Ечка” јер дрилицом ДГ 100, како каже, је, како кажу, изузетно квалите- најстаријом у Словенији и бивтан. шој Југославији.

-Ово је изнимка, али нама чи-Био сам овде пуно пута, још у ни част. Овде можете видети време старе Југославије. Видим учеснике из Цеља, Новог Места, да се поново почело нешто деЉубљане, и других словеначких шавати. Ваш аеродром је одлиместа. На нашем првенству, иначе, учествује око 40 посада, а такмичиће се 35 једрилица. Дневно планирамо око 40 летова, пута 14 дана, колико траје првенство, па израчунајте колико ће их укупно бити. Ово једно од највећих такмичења забележних у задњих 40 година на Балкану – нагла- Такмичари пуни ентузијазма сио је Бановић и додао да се на чан, али је проблем недостатак овдашњем аеродрому налазе и пара. Мада, видим да све креће експерименталне, наменски пра- на боље. Пре пет година када вљене једрилице из Чешке. смо били, чинило се да је лошиМеђу учесницима првенства је. Потрајаће, ипак, све то јер ваСрбије у недељу, предвече, зате- ша техника је остала на нивоу од кли смо и Бранка Благојевића, раније, млади немају пара да би се школовали, а старији једриличари су све старији – говори за “Дневник” Алојз који се једриличарством бави већ 41 годину, што му, по његовом казивању, представља начин живота. А, и сигурније се, вели, осећа у ваздуху него на земљи. Иначе, Аероклуб “Зрењанин” ће, захваљујући 57. Националном отвореном првенству у ваздухопловном једриличарству, моћи да потврди да његови досадашњи Једрење по плавом небу као изазов бројни успеси нису били нимало случајни. Од оснивања, 1929. гонајуспешнијих у земљи, што је и рођеног Сарајлију, а иначе члана дине, аероклуб своју делатност био разлог да Ваздухополовни Аероклуба “Зрењанин”. Благоје- обавља у четири секције – за савез Србије организацију овако вић је професионални пилот, за- аеромоделарство, падобранство, значајног догађаја повери упра- послен у јужнокорејској нацио- ваздухопловно једриличарство и во њему. Председник клуба Ја- налној компанији, али је, само моторно летење, као и у ваздухогош Бановић казао је да се др- због овог догађаја, узео две не- пловној школи. У свим дисцижавни шампионат Србије у ва- деље годишњег одмора и запу- плинама Зрењанинци су до сада здухопловном једриличарству тио се у Банат. А, на словенач- постизали врхунске резултате. први пут, одржава заједно са пр- ком првенству ће наступити -У аеромоделарству 1990. бивенством Словеније у овој ди- Алојз Медвед – Медо (58) из ли смо организатори Европског

првенства, а следеће године били смо домаћини Светског шампионата. Аеромоделари су увек били у врху са резултатима, како у бившој Југославији, тако и касније. Ове године наш члан Светозар Гостојић освојио је државно првенство Србије, а на

појединачном Европском првенству за јуниоре припало нам је треће место. Заузели смо и прву позицију у екипној конкуренцији са моделима на погон гумом – представља досадашњи учинак Аероклуба “Зрењанин” његов председник Јагош Бановић, иначе 2009. добитник “Златног орла”, највишег признања Ваздухопловног савеза Србије за постигнуте резултате у једриличарству. У падобранству, члан овог клуба Милан Димић био је четири пута светски првак, чак 13 пута државни рекордер и репрезентативац више од сто пута. Одлични су резултати и када је у питању моторно летење. Иштван Сабо и Милан Милошев су пре две године такође добили “Златног орла” за постигнуте резултате у тој дисциплини.

-Наша ваздухопловна школа била је, а и сада је, расадник врхунских кадрова који као пилоти светских авиокомпанија лете на свим међународним ваздухопловним дестинацијама – вели Бановић. Ж. Балабан

ПЛАТА ЗА ПЕЋИНАЧКЕ ВЕЗИЉЕ

Рукотворине на поклон странцима ПЕЋИНЦИ: Етно мрежа покренула је у оквиру јавних радова пре више од месец дана израду традиционалних везова у којој учествују и Пећинчанке. Општина је партнер у реализацији овог пројекта и обезбедила је просторије за рад, а везиље добијају фиксну плату.

- Ангажовано је пет жена, а ускоро ће нам се придружити и две жене са инвалидитетом. Поред тога што обезбеђујемо приходе женама које раде, чувамо и вез од заборава. Наше баке су нас овоме научиле и не бисмо волеле

да се то заборави. Сада радимо столњаке, а прошлог месеца смо радиле јастучнице. Ова идеја је одлична, али је веома важно и да надлежне институције схвате потенцијал овог пројекта и омогуће да се он настави - истиче координаторка пројекта Јасмина Поповић. Радови пећиначких жена, али и жена широм Србије које су укључене у овај пројекат путем Етно мреже, постају поклони за госте из иностранства, чиме се широм света промовише једна од традиционалних вештина српских жена. Ј. А.

crna hronika

dnevnik U TO KU FOR MI RA WE TI MA OD BRA NE OP TU @E NOG BIV [EG KO MAN DAN TA VRS PRED HA [KIM TRI BU NA LOM

Mladi} u sudnici u septembru?

Odr ` a v a w e pr v e sta t u s ne kon fe ren ci je u slu ~a ju jed nog od naj po zan ti jih ha {kih op tu `e n i k a, ne k a d a { weg rat n og ko man dan ta Voj ske Re pu bli ke Srp ske pen zi o ni sa nog ge ne ra la Rat ka Mla di }a, mo glo bi se o~e ki va ti po ~et kom sep tem bra, pro ce wu ju u kru go vi ma od bra ne.

Be o grad ski advo kat Mi lo{ [a qi}, na ~i jem ime no va wu u

Rat ko Mla di}

tro ~la ni tim svo je od bra ne pred Ha {kim tri bu na lom in si s ti r a okri v qe n i ge n e r al Mla di}, ka `e da bi na pr voj sta t u s noj kon f e r en c i j i sud tre b a l o da opre d e l i vre m e tra ja wa pri prem ne fa ze za po ~e tak glav nog pre tre sa, pri ~e mu }e op tu `ba i od bra na ima ti mo gu} nost da se iz ja sne o vre me nu ko je im je za to po treb no. O~e ki va wa su, na vo di [a qi}, da bi pri prem na fa za mo `da mo gla tra ja ti naj ma we od go di nu do go di nu i po, s ob zi rom na slo `e nost pred me ta.

Po we go vim re ~i ma, na kon {to je po tvr |e no ime no va we be o grad skog advo ka ta Bran ka Lu ki }a za pr vog Mla di }e vog bra ni o ca pred Ha {kim tri bu na lom, u to ku je po stu pak ime no va wa dva ~la na bra ni la~ kog ti ma. [a qi} do da je da se o~e ku je da u na red nom pe ri o du bu de re {e no o pred lo gu za ime no va we Alek san dra Me zja je va iz Ru si je, ko ji bi, ta ko |e po Mla di }e vom iz bo ru, tre ba lo da bu de je dan od dva ~la na ti ma od bra ne.

– Ko li ko sam upo znat, po vo dom ne kih ra ni je jav no iz re ~e nih kri ti ka Me zja je va u ve zi s Ha {kim tri bu na lom, oni su mu tra `i li da to ob ja sni. Po mo jim sa zna wi ma, on je u me |u vre me nu po slao ob ja {we we – iz ja vio je ju ~e advo kat [a qi} za “Dnev nik”.

Po we g o v im re ~ i m a, pri vre me ni bra ni lac po slu `be noj du `no sti, ko ji je od lu kom Tri b u n a l a bio po sta vqen Rat ku Mla di }u za za stu pa w e pri l i k om we g o v og pr v og p o j a v q i v a w a , pri m io je do k u men ta ci ju u ve zi s pred m e t om, uz oba ve zu da je pre da iza b ra n om bra n i o c u na k on ime n o v a w a. Po tom, tre nut ka kad ime no va ni bra ni lac Lu ki} pri mi d o k u m e n t a c i j u , po ~ i w e da te ~ e rok od me sec da na u ko jem bi on tre ba l o da pod n e s e Tri b u n a l u sve pod ne ske na ko je od b ra n a, shod n o pra vi li ma, ima pra vo u toj fa zi po stup ka.

Pod se ti mo, pri li kom pr vog po j a v qi v a w a pred Ha { kim tri bu na lom op tu `e ni ge ne ral Rat ko Mla di} je na vo de op tu `ni c e Tu ` i l a { tva Ha { kog tri bu na la, ko jom su mu na te ret sta vqe na „kri vi~ na de la rat nih zlo ~i na: zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti, ge no cid i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra ta to kom oru `a nih su ko ba od 1992. do 1995. go di ne u Bo sni i Her c e g o v i n i“ na z vao „gnu snim op tu `ba ma“.

Ta ko |e, pri li kom pr vog po ja vqi va wa, Mla di} je, is ti ~u }i da za svog advo ka ta „ne pri zna je bra ni o ca po slu `be noj du `no sti“, od bio da bez pri su stva u sud ni ci svo jih iza bra nih bra ni la ca ka `e bi lo {ta u ve zi s pred me tom i op tu `ni com. Pret pre tre sni su di ja je ta da, shod no utvr |e nim pra vi li ma Tri bu na la, kon sta to vao da se „okri vqe ni iz ja snio da ni je kriv po svim ta~ ka ma op tu `ni ce“.

J. J.

NA PRA VO SLAV NOM GRO BQU U SA NA DU

Devoj~ica spomenike okre~ila u plavo ^o kan ska po li ci ja je ra sve tli la sve okol no sti do ga |a ja i utvr di la da je dva na e sto go di { wa de v oj ~ i c a pro s u l a far bu i kre~ pla ve bo je po nad grob nim spo me ni ci ma na Pra vo slav nom gro bqu u Sa na du, kod ^o ke.

De v oj ~ i c a je pro s i p a w em far be i kre ~a o{te ti la {est nad g rob n ih spo m e n i k a. O ovom do ga |a ju po li ci ja je iz ve sti la Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu, na vo di se u sa op {te wu PU Ki kin da.

M. Mr.

OT KRI VE NO PRI KON TRO LI SA O BRA ]A JA KOD PA DE JA

Revolver kod suvoza~a, pla{qivac u stanu

Pri l i k om kon t ro l e sa o bra }a ja kod Pa de ja, ~o kan ska po li ci ja je u pe tak, 29. ju la, u put ni~ kom vo zi lu kod su vo za ~a Ste ve P. (1946) iz Osto ji }e va, pro na {la re vol ver ne po zna te mar ke s pet me ta ka.

Na osno vu na red be is tra `nog su di je Osnov nog su da u Ki kin d i, pre t re s om sta n a kod Ste ve je pro na |e no jo{ {est me ta ka za re vol ver i 64 ko ma -

da mu ni ci je za pi {toq pla {qi vac.

Po li ci ja je sa op {ti la da je od Ste ve P. oru` je pri vre me no od u ze to i da }e pro tiv we ga bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja la.

M. Mr.

EKS PLO ZI JA U NI [KOJ ZGRA DI

Starica povre|ena u liftu U eks plo zi ji u lif tu lak {e je po vre |e na Bra ni sla va N. (79) iz Ni {a, sa op {ti la je ju ~e ni {ka po li ci ja.

U po li ci ji ni su sa op {ti li de ta qe o in ci den tu u Uli ci haj duk Stan ka 8, kao ni po da tak o

ka kvoj je eks plo ziv noj na pra vi re~.

In ci dent se do go dio pro te klog vi ken da, u su bo tu po pod ne, a u po li ci ji na po mi wu da ra de na utvr |i va wu svih okol no sti o tom do ga |a ju.

(Ta njug)

utorak2.avgust2011.

13

JU ^E UJU TRU IN CI DENT U NO VOM SA DU

Razbijena stakla na Islamskom centru Ne p o z na t i po ~ i ni o ci su u no }i iz me |u ne de qe i po ne deq ka, oko 3.30 ~a sa, raz bi li pro zo re na Islam skom cen tru u Fu to {koj uli ci 61.

Dok su se ver n i c i spre ma li za ju tar wu mo l i t vu, ko j om se obe l e ` a v a po ~ e t ak sve tog me se ca Ra ma za na, pe to ri ca hu li ga na su bej zbol pa li ca ma raz bi li sta klo na ula znim vra ti m a i na iz l o g u M u s l i m a n s k o g omla din skog klu ba.

Glav n i imam u No vom Sa du Fa dil Mu ra ti re kao je da su ver n i c i vi d e l i po ~i ni o ce ali da su se pla {i li da iza |u iz objek ta.

– ^u li smo tri ja ka udar ca i pr vo smo po mi sli li da su mo `da raz bi ja li ko la, da la se u po te ru za na p a d a ~ i m a, ali ih, na `a lost, ni su uhva ti li.

On do da je da po sled we ~e ti ri go di n e ni j e bi l o ni k a k vog in c i den ta i da su ne pri j at n o iz n e n a |e ni ovim na sil ni~ kim ~i nom.

– Mi sli li smo da je vre me ka da smo se bo ja li za svo j u bez b ed n ost pro { lost, ali smo o~i gled no po gre { i l i. Ovo je na pad na kom plet nu mu s li m an s ku za jed ni cu ko ja `i vi u No vom Sa du – iz me |u osta log je Fo to: N. Sto ja no vi} re kao Mu ra ti. ali je je dan ver nik iza {ao i na pa da po zva li smo po li ci ju, Se kre tar Muf tij stva no vo vi deo pet mla di }a s pa li ca ma ko ja se vr lo br zo po ja vi la na sad skog Mir za Mu ra ti iz ja – ka `e Mu ra ti. – Od mah na kon li cu me sta, oba vi la uvi |aj i vio je da u na pa du ni je na ~i we na ve li ka ma te ri jal na {te ta, ali je oce nio da je to shva }e no „ne kao na pad na Islam Ege re {i: Hu li ga ni na ru {a va ju sku za jed ni cu kao in sti tu ci ju, skla dan su `i vot i to le ran ci ju ne go kao na pad na mu sli ma ne” Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i naj o jer se in ci dent do go dio na po {tri je je osu dio in ci dent u ko jem su ne po zna ti po ~i o ni o ci ~et ku me se ca Ra ma za na. To je raz bi li sta kla na pro sto ri ja ma Islam skog cen tra u No vom me sec ka da mu sli ma ni po ste i Sa du, kao i iz log na pro sto ri ja ma Mu sli man skog omla din „po s ve } u j u se Bo g u du h ov n o, skog klu ba. te le sno i um no”, re kao je Mu „Ova kvi hu li gan ski is pa di na ru {a va ju ono {to ve li ka ve ra ti, i do dao da je ver ni ci ma, }i na gra |a na Voj vo di ne gra di i ~u va, a to je skla dan su `i ko ji su zbog tog na pa da vr lo vot, to le ran ci ja i me |u sob no uva `a va we„, na veo je Ege re {i upla {e ni, re ~e no da ne do la u sa op {te wu za jav nost. ze na pr vu ju tar wu mo li tvu Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne je is ta kao da sva ki gra „da bi iz be gli even tu al no no |a nin Sr bi je, bez ob zi ra na na ci o nal nu ili ver sku pri pad vi na pad hu li ga na”. nost, mo ra da se ose }a bez bed no i da ima jed na ka pra va kao i Mu ra ti je iz ra zio na du da }e svi osta li. On je iz ra zio o~e ki va we da }e nad le `ni dr `av po li ci ja ovo ga pu ta ot kri ti ni or ga ni u {to sko ri jem ro ku ot kri ti i pro ce su i ra ti vi po ~i ni o ce tog ne de la, i na po nov ni ke ovog in ci den ta. me nuo da jo{ ni su pro na |e ni Ege re {i je pod se tio na to da je u pret hod nom pe ri o du po hu li ga ni ko ji su pre tri go di li ci ja po ka za la ve li ku od go vor nost i od lu~ nost u re {a va wu ne raz bi li sta kla na pro sto ri slu ~a je va ko ji iza zi va ju ver sku ili na ci o nal nu mr `wu i ne ja ma Islam ske za jed ni ce u No tr pe qi vost, te da o~e ku je da }e i u bu du }e sva ko ko po ku {a vom Sa du. da ih iza zi va bi ti sank ci o ni san.

Po li cij ska upra va u No vom „Kao gra |a nin mul ti na ci o nal ne, mul ti kon fe si o nal ne i Sa du na ve la je u ju ~e ra {wem vi {e je zi~ ne Voj vo di ne po seb no sam za bri nut {to se ova kav sa op {te wu da in ten ziv no ra in ci dent do go dio u vre me me se ca Ra ma za na, ve li kog pra zni di na pro na la `e wu iz vr {i la ka ko ji bi na {i su gra |a ni mu sli man ske ve ro pi spo ve sti tre ca tog kri vi~ nog de la i na ra ba lo da pro sla vqa ju u mi ru i u skla du sa svo jim obi ~a ji ma„, sve tqa va wu okol no sti do ga na veo je Ege re {i. |a ja, ko ji je nad le `ni tu `i lac okva l i f i k o v ao kao na sil ni~ ko po na {a we.

DVO JE UHAP [E NO U PRO KU PQU

Osumwi~eni da su gajili marihuanu Pro ku pa~ ka po li ci ja uhap si la je dve oso be i pod ne la op tu `ni cu pro tiv tre }e zbog sum we da su u se lu Do wa To po ni ca kod Pro ku pqa ga ji li ma ri hu a nu, sa op {te no je ju ~e.

Ka ko je na ve de no, pri pad ni ci po li ci je su pri li kom pre tra ge wi ve u vla sni {tvu T. S. (31) pro na {li dve biq ke te opoj ne dro ge, bru to te `i ne oko 400 gra ma. Slu `be ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va za te kli su u bli zi ni wi ve i S. I. i D. S. i pri ve li ih zbog sum we da se ba ve ne do zvo qe nom pro iz vod wom i sta vqa wem u pro met opoj nih dro ga, ja vi la je agen ci ja Be ta.

Pro tiv vla sni ka wi ve }e, po sle ve {ta ~e wa, bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va.

Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne za tra `i la je ju ~e od nad l e ` nih or g a n a da hit n o pro na |u one ko ji su raz bi li sta k la na pro s to r i j a m a Islam s kog cen t ra u No v om Sa du, i na gla si la da su hu li ga ni na {em dru {tvu na ne li mno g o {te t e. LSV je naj o - {tri je osu dio taj na pad, oce niv {i da je taj ~in uto li ko stra {ni ji ka da se uzme u ob zir „da su {te tu na pra vi li hu li ga ni bej zbol pa li ca ma i da su se ver ni ci pla {i li da iza |u i spre ~e ih“. U sa op {te wu ta stran ka pod se }a na to da se na pad do go dio na po ~et ku Ra ma za na, i do da je da ta kav sce na rio umno go me pod se }a na 2008. go di nu ka da su raz bi ja ne pe ka re ~i ji su vla sni ci Al ban ci. „To je isti sce n a r io iz mra~ nih de ve de se tih, zbog ko jeg su Voj vo di nu na pu sti le na hi qa de Ma |a ra, Hr va ta i pri pad ni ka dru gih na ci o nal nih za jed ni ca“, na vo di LSV. „Br zim hap {e wem i o{trim ka zna ma za po ~i ni o ce tog gnu snog de la dr `a va }e po ka za ti da bri ne za sve svo je gra |a ne i da ni ko i nig de u Sr bi ji, a na ro ~i to ne u mul ti na ci o nal noj i mul ti kon fe si o nal noj Voj vo di ni, ne sme da se pla {i i da bu de ugro `en„.

LSV is ti ~e da su hu li ga ni mno go pu ta pret hod nih go di na, a na ro ~i to po sled wih ne ko li ko da na, na {em dru {tvu na ne li mno go {te te.

I Li b e r al n o-de m o k rat s ka par ti ja osu di la je ju ~e ra {wi na pad na Islam ski omla din ski klub u No vom Sa du. „Sr bi ja mo ra po ka za ti da po {tu je raz li ~i to sti, {ti ti sva kog po je din ca i ko lek tiv i u skla d u s tim gra d i svo j u evrop sku bu du} nost”, is ti ~e se u sa op {te wu Ko me se ri ja ta LDP-a za qud ska pra va.

Ta stran ka je za tra `i la od MUP-a da pro na |e po ~i ni o ce „ne ra zum nog ~i na” i iz ra zi la `e qe we {to je na taj na ~in u Sr bi ji obe le `en po ~e tak Ra ma za na.

G. ^.

LE SKOV ^A NIN ME SEC DA NA IZA BRA VE

U pritvoru zbog iznude Is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Le skov cu od re dio je pri tvor od me sec da na T. N. (28) iz tog gra da, ko ji je iz vr {io kri vi~ no de lo iz nu de, dok za we go vim sa u ~e sni kom po li ci ja i da qe tra ga, sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve u Le skov cu.

Sum wa se da su T. N. i jo{ jed na ne po zna ta oso ba put ni~ kim vo zi lom mar ke „ford mon deo” pre pre ~i li put i za u sta vi li vo zi lo ko jim je upra vqao o{te }e ni. Wih dvo ji ca su upo tre bom si le pri mo ra li o{te }e nog da u|e u wi ho vo vo zi lo,

a za tim ga od ve zli do Sve to i lij skog gr o bqa u Le skov cu, gde su ga tu kli ru ka ma, no ga ma i me tal nom {ip kom da bi ga na te ra li da pot pi {e pri zna ni cu na ime na vod nog du ga od 700 evra.

Po {to je o{te }e ni pot pi sao pri zna ni cu, dvo ji ca na pa da ~a su mu pre ti la da do ga |aj ne sme da pri ja vi nad le `nim orga ni ma, a za tim su se li u auto mo bil i oti {li u prav cu Le skov ca, a we mu je zbog po vre da uka za na le kar ska po mo}, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

SVET POZNATIH

utorak2.avgust2011.

c m y

14

dNEVNIk

НАJ СКУПЉА ВЕНЧАЊА ПОЗНАТИХ

С ат е н , д р а г у љ и и шампањац П

ознати и славни, они из света филма, музике, са манекенских писта, бизнисмени са високим банковним рачунима који воле гламур, велике журке, скупу одећу, најфинији шампањац и деликатесну трпезу често на свадбени пир потроше и милионе долара. Ево „Форбсове“ листе најскупљих венчања познатих.

Хаљина принцезе Дајане ада се принцеза Дајана удавала за принца Чарлса 1981. гоК дине, копије њене венчанице појавиле су се у продаји у року од неколико сати, а од Елизабет Емануел која је дизајнирала

ту хаљину и дан данас се траже репродукције.

Копија Кејтинe венчанице сашивена за пет сати ада је Кејт Мидлтон изашла из “Ролс Ројса” пред Вестминс терском опатијом у Лондону, читав тим једне кро јачке радње баК цио се на посао и сашио копију Кејтине венчанице за само пет са-

Дејвид и Викторија Бекам

Никол Кидман и Кит Урбан Потрошили око 250.000 долара Венчали су се у јуну 2006. године у Сиднеју у цркви која је била украшена стотинама свећа и црвеног цвећа. Глумица се појавила у Ролс-ројс лимузини. На свадби је било око 200 гостију.

Марк Ентони и Дејанара Торес Потрошили око 500.000 долара На тајној церемонији у Лас Вегасу венчали су се 2000. Обновили су своје завете 2002. у Порто Рику на већој и луксузнијој церемонији. Пар се развео 2004.

ње Марси Карси. Џен је носила Лоренс Стил венчаницу и Маноло Бланик сандале. Пар се развео 2005.

Тори Спелинг и Чарли Шенијан Потрошили 1 милион долара

ници. Пар се развео 2006. године.

Венчали су се 2004. на велелепном имању Ториних родитеља у Лос Анђелесу. Пар се развео 2006.

Потрошили око 1,5 милионa долара

Доналд Трамп и Меланија Нас Потрошили око 1 милион долара

Потрошили око 500.000 долара

Венчали су се 2005. у цркви поред мора на Палм Бичу. Меланиа је носила венчаницу Кристијан Диора сачињену од 1,500 кристала. Званице којих је било око 400 су присуствовале пријему који се одржао на Трамповом имању Мар-а-Лаго.

Венчали су се у јуну 1993. године у цркви Св. Томаса на Менхетну. Певачица је носила венчаницу

Потрошили око 1,5 милионa долара

Мараја Кери и Томи Мотола

Пирс Броснан и Кили Шеј Смит Потрошили око 1,5 милионa долара

Ешли Џад и Дарио Франкити

Бивши Џејмс Бонд глумац Пирс Броснан, оженио се телевизијском новинарком Кили Шеј Смит у августу 2001. у ирском замку. Торта је била по угледу на ону која се служила на венчању Џона Ф. Кенедија и Џеки Онасис.

Потрошили око 750.000 долара

Еди Марфи и Никол Мичел

Глумица Ешли Џад и шкотски возач Дарио Франкити венчали су се 2001. у дворцу Скибо у Шкотској. Ешли је носила Армани венчаницу док је њен изабраник носио килт. Венчању су присуствовали Селма Хајек као и бројни возачи формуле 1.

Потрошили 1,5 милионa долара

Вере Венг. Гости су били, између осталих, Брус Спрингстен и Роберт Де Ниро. Развели су се 1998.

Дејвид и Викторија Бекам

Тајгер Вудс и Елин Нордегрен

У октобру 2004, су се венчали на тајној церемонији на Барбадосу. Вудс је изнајмио читав хотел и једину хеликоптер чартер

Мадона и Гај Ричи

Мадона, поп икона и Гај Ричи филмски редитељ венчали су се у децембру 2000. у замку Скибо у Шкотској где је пар резервисао двадесет и једну собу за своје почасне госте попут Гвинет Палтроу, Стинга... Мадона је носила дијамантску тијарукоју је једном носила и принцеза Грејс од Монака док је Ричи носио килт.

Елизабет Харли и Ерун Нујар

Пол Мекартни и Хедер Милс

Еди Марфи оженио је Никол Мичел у марту 1993. у Плаза хотелу у Њујорку. Међу гостима су били Брус Вилис, Деми Мур (Деми Мооре)... Цвеће које је китило простор где се одржало славље Марфи је касније поклонио оближњој бол-

Лајза Минели и Дејвид Гест

виноградима .Агилера је носила Кристиан ларош венчаницу у шпанском стилу. Венчању је присуствовала Шерон Стоун као и бројне друге званице којих је било око 150.

Елизабет Тејлор и Лери Фортенски Потрошили око 2 милионa долара Елизабет Тејлор се удала за 20 година млађег Лерија Фортенског у октобру 1991. године. То је било њено осмо венчање и њен седми муж зато што се за Ричарда Бартона удала два пута. Венчање се одржало на имању Мајкла Џексона. Џексон је предао младу која је носила бледо жуту Валентино венчаницу.

Том Круз и Кејти Холмс Елтон Џон и Дејвид Фурниш

компанију која је била на острву. Присуствовало је око 120 гостију: Мајкл Џордан, Чарлс Баркли ... Пар је разменио завете у белим пагодама украшеним ружама. Тек венчани, ноћ су провели на Вудсовој јахти.

Мајкл Даглас и Кетрин Зита Џоунс Потрошили око 1,5 милионa долара Пар се венчао у новембру 2000. у Плаза хотелу у Њујорку. Међу гостима били су Шон Конери, Џек Николсон, Мајкл Кејн ...

Елтон Џон и Дејвид Фурниш Потрошили 1,5 милионa долара Судбоносно „да“ рекли су у децембру 2005. у Виндсор’с Галдхол вили. На пријему од преко 600 званица пио се винтаж пинк шампањац.

Кристина Агилера и Џордан Бретман Потрошили око 2 милионa долара Венчали су се у новембру 2005. године у Напи, у Стаглин

Потрошили око 2 милионa долара Венчали су се новембру 2006. у Италији. Међу гостима су били Вил Смит, Џенифер Лопез, Викторија и Дејвид Бекам. Кејти је носила венчаницу Ђорђа Арманија.

Елизабет Харли и Ерун Нујар Потрошили око 2,5 милионa долара Елизабет Харли се удала у марту 2007. године за индијског бизнисмена Еруна Нујара на екстравагантној дуплој церемонији. Венчању су присуствовали Елтон Џон и дизајнер Валентино где је глумица носила венчаницу Донателе Версаће Друга, традиционална Хинду церемонија се одржала у Индији.

Потрошили око 3 милионa долара Пол и хедер се венчао у јуну 2002. у цркви Светог Салвадора у Ирској. Славље је било у индијском стилу које су пратили играчи у идијским хаљинама, а послужена је и индијска гозба.

Лајза Минели и Дејвид Гест

Венчали су се у јулу 1999. у једном замку близу Даблина. Пар се појавио као краљ и краљица вечери седећи на позлаћеном трону од црвеног сомота. Званице су морале да се појаве у црно-белој комбинацији. За забаву је био задужен Елтон Џон.

Потрошили око 3,5 милионa долара

Бред Пит и Џенифер Енистон Потрошили око 1 милион долара Никол Кидман и Кит Урбан

Том Круз и Кејти Холмс

Уд а л а с е п р и н цез а З а р а

Пол Мекартни и Хедер Милс

Потрошили око 800.000 долара

Пар се венчао 2000. у Малибуу на имању ТВ продуцентки-

ти! Британска кројачка фирма “Алтерасион Бутик“ наручила је за овај модел 10 метара поставе, десет метара тила за вео, 15 метара сатена и четири метара чипке за око 1.000 фунти (1.700 долара).

Добитница оскара Лајза Минели и продуцент Дејвид Гест венчали су се у марту 2002. у Њујорку. Кум је био Мајкл Џексон, а главна деверуша Елизабет Тејлор. Званица је било преко 500. ВИП госте забављао је Тони Бенет који је предао поклончиће младенцима упаковане у сатенске кутијице за слаткише украшене натписом Лајза и Дејвид, заувек. Пар се развео следеће године.

ара Филипс, унука британске краљице Елизабете ДруЗ ге, удала се у суботу за рагби звезду Мајка Тиндала. Венчање је обављено у катедрали Кенонгејт Кирк у Един-

бургу, у Шкотској. Британска краљевска породица поново се нашла на окупу, само три месеца после спектакуларног венчања принца Вилијама и принцезе Кејт Мидлтон. Млада је блистала у венчаници боје слоноваче, коју је за њу дизајнирао шкотски креатор Стјуарт Парвин, на глави је имала дугачак вео, а испод њега дијамантску тијару, коју је добила на поклон од своје мајке, принцезе Ане. Зара и британски спортиста били су у вези неколико година, а вест о веридби објавили су прошле године. Поред невестине баке, краљице Елизабете Друге, венчању су присуствовали британски принц Чарлс са супругом Камилом, принц Хари, али, сасвим очекивано, највећу пажњу изазвао је долазак принца Вилијама и његове супруге Кејт, која је на себи имала елегантан беж комплет.

dru[tvo

dnevnik

Voj vo di na Me ka za pri vat ni ke

La ka za ra da ma mi i osnov ce sma tra ju se sa mo tre nut nim ne u spe hom, {to „na vla ~i“ na da qe po ku {a je. Ve li ki broj qu di se s vre me nom pot pu no po sve ti kla |e wu, sve pod re |u ju to me i za po sta vqa ju po ro di cu i po sao.

Ter min «ovi snost» do ne dav no se upo tre bqa vao za he mi ka li je

kao {to su al ko hol, dro ge ili sna i Her ce go vi na gde po sto ji ni ko tin. Is tra `i va wa su, me |u jed na kla di o ni ca na 2.500 sta tim, po ka za la da i koc ka we mo nov ni ka. Pro ce wu je se da u Sr `e pre ra sti u za vi snost ka da je bi ji na jed nu kla di o ni cu do la zi oso ba za vi sna o ak tiv no sti ko ja 4.300 gra |a na {to go vo ri ko li pro iz vo di vr lo sli~ ne efek te ko je koc ka na na {im pro sto ri kao i dro ga. Svet ska zdrav stve ma uze la ma ha. Da nas se qu di ma na or ga ni za ci ja je jo{ 1980. go nu di ve li ki iz bor raz li ~i tih di ne de fi ni sa la koc ka we kao koc kar skih iga ra ko je ple ne na bo lest po re me }a ja na vi ka im sva kom ko ra ku. Naj ~e {}e se pul sa, kao obo qe we sli~ no koc ka pred sta vqa kao „ma li klep to ma ni ji, pi ro ma ni ji i ulog - ogrom na za ra da“. dru gim bo le sti ma za vi sno sti.

- De lu je jed no stav no, tim pre Sve je vi {e ti nej xe ra ko ji s {to su pi ta wa za i sta la ka, {to koc kom po ~i wu jo{ u {kol skoj do dat no pri vla ~i qu de da oku klu pi. {a ju sre }u - ka `e - No vac ko ji so ci o log To mi So c i o l

og To m i s lav de te do bi je od ro slav Zo ri}. - Qu Zo ri}: „Qu de je di te qa za ku po de je uvek pri vla vi nu u`i ne po ne ~i la mo gu} nost uvek pri vla ~i la kad za vr {i u koc la ke za ra de bez mo gu} nost la ke kar skoj ma {i ni. ne kog po seb nog za r a d e bez ne k og [to zbog `e qe tru da, a u kri po seb nog tru da“ da se „za ra di“, znim vre me ni ma {to zbog dru no vac jo{ vi {e {tve nog okr `e wa gde je no vac do bi ja na zna ~a ju. Sport sko kla po stao va `ni ji od dru gih vred |e we du go je sma tra no be za zle no sti, ali sa kla |e wem, ru le nim ob li kom koc ka wa ko je se tom ili po ke rom po ~i we se ve} po ve zi va lo sa na vi ja~ kim stra u osnov noj {ko li. Kao i kod sti ma i ve li kom qu ba vi za fud svih dru gih bo le sti za vi sno sti, ba lom. Me |u tim, da nas se kla de ni je la ko od re di ti gra ni cu ka da i oni ko je ovaj sport i ne za ni igra po ~i we da se pre tva ra u ma, a je di ni ciq je ka ko do }i do ovi snost. Bo lest se ma ni fe stu kom bi na ci ja ko je mo gu do ne ti je tek ka da ~o vek vi {e ne mo `e ve li ku za ra du. Na to ko li ko se da kon tro li {e svo je po na {a we iz gu bi ma lo ko raz mi {qa. i ka da ga, sem koc ke, ni {ta dru Ka ko ka `e na{ sa go vor nik, go ne in te re su je. Ta da vi {e i kla |e we je za je dan broj qu di ni je va `an sam no vac i do bi tak, kao dro ga: s vre me nom to li ko „u|e u krv“ da ~o vek po sta ne za - ve} strast po sta je sa ma se bi ciq, a uz bu |e we ko je koc ka we vi stan od ova kvih iga ra. Po ne se do no si ne u po re di vo je sa bi lo po ~et ni~ ka sre }a i do bi ci nov ca, pa ka sni ji gu bi ci, ko ji po ne - ko jim dru gim uz bu |e wem i in te kad zna ~e i gu bi tak kro va nad re so va wem - ka `e To mi slav Zo ri}.

J. Bar bu zan kla vom, auto mo bi la, na ki ta...

(Ne)ustav nost za ko na o elek tron skoj ko mu ni ka ci ji Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} za tra `io je od Mi ni star stva kul tu re i in for mi sa wa da pro du `i vre me za ras pra vu o Pra vil ni ku o teh ni~ kimzah te vi ma za ure |a je i pro gram sku po dr {ku za za ko ni to pre sre ta we elek tron skih ko mu ni ka ci ja. [a bi} je oce nio da se Pra vil ni kom ak tu e li zu ju i do dat no za o {tra va ju pi ta wa, zbog ko jih je Ustav nom su du Sr bi je pod net pred log za oce nu ustav no sti Za ko na o elek tron skim ko mu ni ka ci ja ma, Za ko na o Voj no-bez bed no snoj agen ci ji i Za ko na o Voj no-oba ve {taj noj agen ci ji.

- Ospo ri li smo ustav nost po je di nih od red bi tih za ko na zbog to ga {to one pred vi |a ju mo gu} nost od stu pa wa od taj no sti sred sta va ko mu ni ka ci je, ne sa mo na osno vu sud ske od lu ke, ne go i bez od lu ke su da, ka da je ta kva mo gu} nost pro pi sa na za ko nom, od no -

15

DR @AV NO SRED WE [KOL STVO U SR BI JI DO BI JA OZBIQ NOG KON KU REN TA

MLA DI I KOC KA

Da li zbog eko nom ske kri ze i sve ve }eg si ro ma {tva, da li zbog su vi {e slo bod nog vre me na u to ku le ta ili zbog „mo de“, ali pre ma ne kim ne zva ni~ nim pro ce na ma Sr bi ja je pri vr hu li ste koc kom „za ra `e nih“ evrop skih ze ma qa, a is pred nas je sa mo Bo -

utorak2.avgust2011.

- ^e sto se bez objek tiv nog i ne do voq nog uvi da pre su |u je da pri v at n e {ko l e ne ra d e ozbiq no i da je pla }a we {ko la ri ne ga ran ci ja da }e u~e nik i za vr {i ti {ko lu bez ob zi ra na re dov nost po ha |a wa i po ka za no zna we, ali to ni je ta~ no re kao je ne dav no, go vo re }i o po lo `a ju pri vat nih sred wih {ko la u na {oj ze mqi, pred sed nik Za jed ni ce ovih {ko la Ni ko la Te sla. -Svi mi po je di na~ no, a i na ni vou Za jed ni ce na sto ji mo da afir mi {e mo na{ rad i re zul ta te ka ko bi se u~e ni ci opre de qi va li za upis u na {e {ko le. Tru di mo se i da im po nu di mo za ni ma wa ko ja ih in te re su ju, jer to je je dan od pred u slo va do brih re zul ta ta.

Na ma u pri log ide i ~i we ni ca da su ode q e w a u pri v at n im {ko la ma ma wa i da je u wi ma mak si mal no 20 u~e ni ka, {to na s tav n i c i m a olak { a v a rad, pa mo gu da bu du da le ko uspe {ni ji i s bo qim re zul ta ti ma.

Ina ~e, u na {oj ze mqi raz voj pri vat nog sred weg obra zo va -

pri v at n a sred w a {ko la.

U pri vat nim sred wim {ko l a m a ra d i se po na c i o n al n im na stav nim pla no vi ma i pro gra mi ma, ta ko da su i wi ho ve di plo me iz jed na ~e ne s dr `av nim, ali im je pred nost {to su, za raz l i k u od dr ` av nih, ko je su kao deo ve li kog i sa mim tim tro mog si ste ma ne do v oq n o pri l a g o dqi ve zah te vi ma tr `i { ta, pri v at n e {ko le u sta wu da ve o ma br zo re a gu ju na no ve po tre be.

- Da n as, u sve t u teh n o l o g i j e, obra zov ne po tre be se me wa ju sva ki dan i sva ka sta t i~ n ost se pla }a za sto jem u pro iz vod wi i ra du, pa upra vo za to raz vi je ne dr `a ve ra ~u na ju na svo je pri vat ne {ko le ko je su u sta wu da

Tre nut no u Sr bi ji po sto ji 45 re gi stro va nih i akre di to va nih pri vat nih sred wih {ko la, a od tog bro ja ~ak 20 je u Voj vo di ni, isto to li ko ih je i u Be o gra du, dok u Ni {u, Sme de re vu, [ap cu, No vom Pa za ru i Ja go di ni ra di po jed na wa tra je ve} dve de ce ni je, a tre nut no po sto ji 45 re gi stro va nih i akre di to va nih pri vat nih {ko la. Od tog bro ja ~ak 20 je u Voj vo di ni, isto to li ko ih je i u Be o gra du, dok u Ni {u, Sme de re vu, [ap cu, No vom Pa za ru i Ja go di ni ra di po jed na

uz po mo} svo jih obra zov nih po ten ci ja la ve o ma br zo stvo re no v e obra z ov n e pro f i l e i pro gra me - ka `e pot pred sed ni ca Za jed ni ce pri vat nih sred wih {ko la Sen ka Ma zi}. - U tim ze mqa ma pri vat ne sred we {ko le su va `an deo obra zov -

nog si ste ma i one svo jim pro gram skim sa dr `a jem obez be |u ju da u~e ni ci ostva ru ju `e qe shod no svo jim spo sob no sti ma, mo g u} n o s ti m a i po t re b a m a.

Ve o ma ~e sto u sve tu ove {ko le ne ma ju pro gra me kao dr `av ne, ve} pre sti `ne pro gra me ko ji obez be |u ju sti ca we bo qeg zna wa. De ca ko joj su po treb ni po seb na pa `wa i di na mi ka ta ko |e u ova kvim {ko la ma po sti `u bo qe re zul ta te jer u wi ma ra de do ka za ni vr hun ski stru~ wa ci sa spo sob no {}u da u~e ni ci ma pre ne su funk ci o nal na zna wa.

Me |u tim, po mi {qe wu dru gog pot pred sed ni ka ove za jed ni ce Mir ka Sa ri }a, u Sr bi ji i da qe vla da ju pred ra su de ka da je u pi ta wu rad u pri vat nim

sred w im {ko l a m a, dok je u sve tu si tu a ci ja sa svim dru ga ~i ja.

- Pri vat ne {ko le u raz vi je nom sve tu su zna ~a jan fak tor raz vo ja obra zo va wa, ~e sto su pre sti `ne i u ve li koj me ri do pri no se raz vo ju na pred nih ze ma qa - is ta kao je Mir ko Sa ri}. - U pro {lom ve ku iz na {e ze mqe su mla di od la zi li i u ve li kom bro ju po sta ja li u~e ni ci ova kvih pri vat nih {ko la i pri vat nih fa kul te ta u ino stran stvu. Oni su sa da po zna ti i pri zna ti stru~ wa ci, na u~ ni ci, po li ti ~a ri i to je jo{ jed na po tvr da vred no sti ova kvih {ko la i mi se tru di mo da jed nog da na i kod nas bu de ta ko.

D. De ve ~er ski

IN KLU ZIV NI KAMP ZA DE CU SA SMET WA MA U RAZ VO JU

Spor tom do bo qeg po lo `a ja Iako sta sa va ju sa hen di ke pom ko ji }e ih pra ti ti ce log `i vo ta, zre wa nin ska de ca sa smet wa ma u raz vo ju oku pqe na na je din stve nom in klu ziv nom kam pu “^ar dak 2011“ taj pro blem lak {e pre va zi la ze. I to za hva qu }i, pre sve ga, Ka ra te klu bu “Zre wa nin“ ko ji ve} ~e tvr ti put or ga ni zu je kamp ova kvog ti pa, a ~i ji je ciq ukqu ~i va we oso ba sa smet wa ma u raz vo ju u sport sko - re kre a tiv ne ak tiv no sti, uz us po sta vqa we in ter ak ci je sa wi ho vim vr {wa ci ma ko ji ne ma ju po me nu tih ne da }a.

- Je di ni smo na ovim pro sto ri ma ko ji u svom re dov nom tre na `nom pro ce su or ga ni zu je mo rad sa spor ti sti ma ome te nim u raz vo ju. Za pet go di na po sti gli smo mno go, vi {e ne go {to je iko o~e ki vao, na za do voq stvo svih nas, i de ce i ro di te -

qa. In k lu z iv n i kam p o v i su ide al na pri li ka da se spor ti sti iz re dov ne po pu la ci je i spor ti sti sa smet wa ma u raz vo ju zbli `e, upo zna ju i za jed no tre n i r a j u. Za j ed n i~ k i do ` i vqa ji uspe ha, po ra za, nad me ta wa i ra do sti pu tem sport skih

ak tiv no sti na na {em kam pu br zo stva r a j u ose } a j e za j ed n i {tva, pri p ad n o s ti i rav n o prav no sti – ob ja {wa va ko or di na tor ovog pro gra ma Si mo Sa la pu ra.

Za broj ne ak tiv no sti na ovo go di {wem kam pu, po put ra di o-

ni ca ve {ti na, kvi zo va, ma sken ba la, tak mi ~e wa u ori jen ti rin gu bi li su za du `e ni vo lon te ri Ta tja na Pr pi}, Iza be la Prec, Dar ko Traj lov i Ra di voj Ra do va no vi}.

Le kar ski nad zor bio je po ve ren dr Iva nu Lu ki }u, a part ne ri na kam pu ko ji je od 25. do 31. ju la na De li blat skoj Pe {~a ri oku pio tri de se tak spor ti sta sa smet wa ma u raz vo ju i spor ti sta iz re dov ne po pu la ci je, po red Mi ni star stva omla di ne i spor ta, bi li su jo{ i grad Zre wa nin, JP “Voj vo di na {u me”, Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu, zre wa nin ska Kan ce la ri ja za mla de, Udru `e we “Sun co kret“, Hen di sport, Olim pik sport si stem i Or di na ci ja me di ci ne spor ta “Spor tre ha me di ka”. @. Ba la ban

VESTI sno na zah tev nad le `nog dr `av nog or ga na - pod se tio je [a bi}.

Pred lo gom Pra vil ni ka se ta mo gu} nost i do dat no pro {i ru je pa to, po oce ni [a bi }a, pred sta vqa ozbiq no od stu pa we od ustav ne ga ran ci je ne po vre di vo sti pi sa ma i dru gih sred sta va op {te wa. [a bi} je, uz oce nu, da ne ka re {e wa iz pred lo `e nog ak ta ima ju iz u ze tan zna ~aj sa sta no vi {ta mo gu }ih po vre da osnov nih qud skih pra va, su ge ri sao Mi ni star stvu da pro du `i tra ja we jav nih kon sul ta ci ja.

Pe {a din ci iz Ra {ke na Ki pru Pri pad ni ci stre qa~ kog vo da Dru ge bri ga de Voj ske Sr bi je, ko ji }e i}i u mi rov nu mi si ju UN na Ki par, u~e stvu ju na zdru `e noj voj noj ve `bi u Ukra ji ni, uz jo{ 1.600 pri pad ni ka oru `a nih sna ga iz 12 ze ma qa. Na Ki par }e, u stre qa~ kom vo du iz sa sta va 12. pe {a dij skog ba ta qo na iz Ra {ke, oti }i dva ofi ci ra, 13 pod o fi ci ra i 21 pro fe si o nal ni voj nik, a mi si ja na Ki pru }e tra ja ti od {est me se ci do go di nu da na.

Pre Ukra ji ne, oni su ima li dvo me se~ ne pri pre me u Sr bi ji, ko man dir vo da i ko man di ri ode qe wa su i{li i na do dat nu obu ku u Slo va~ ku, a ceo vod je, po tom, od 13. do 25. ju na u~e stvo vao na ve `bi „Ma ri nac 2011” u

Bu gar skoj, ko ju je or ga ni zo va la Evrop ska ko man da Oru `a nih sna ga SAD. Pe {a din ci iz Ra {ke su, to kom dvo me se~ ne obu ke u Sr bi ji, ovla da li zna wi ma iz pri me ne me |u na rod nog hu ma ni tar nog pra va, una pre di li zna we en gle skog je zi ka, oba vi li vak ci na ci je i iz ve li obu ku u vo `wi u te ren skim uslo vi ma.

Tra `i li 150 mi li o na, do bi li 15 Mi ni star stvo `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa iza bra lo je ju ~e u Be o gra du pro jek te za su fi nan si ra we u obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne u 2011. ~i ji su no si o ci ne vla di ne or ga ni za ci je. Na kon kurs je pri sti glo ukup no 376 pri ja va, a

Mi ni star stvo }e su fi nan si ra ti 52 pro je ka ta u ukup nom iz no su od 15 mi li o na di na ra.

Mi ni star stvo }e su fi nan si ra ti pro jek te ru ko vo de }i se utvr |e nim ak tiv no sti ma za ko je }e se opre de qi va ti sred stva, kri te ri ju mi ma, prin ci pom re gi o nal ne za stu pqe no sti pro je ka ta i pra vom da pri li kom raz ma tra wa ne pri hva ti pro jek te or ga ni za ci ja i udru `e wa ko je su u pret hod noj go di ni do bi li fi nan sij sku po dr {ku, a jo{ uvek ni su is pu ni le ugo vor ne oba ve ze ili ta sa rad wa ni je bi la na za do vo qa va ju }em ni vou.

Ukup na sred sta va ko ja su po tra `i va na od Mi ni star stva za re a li za ci ju svih pred lo `e nih pro je ka ta iz no si la su 156.373.416 di na ra, de set pu ta vi {e od kon kur som opre de qe nih sred stva.

SPORT

utorak2.avgust2011.

c m y

16

dnevnik

SREBRNI VATERPOLISTI VRATILI SE IZ KINE

Me da qa po klon Sr bi ji Sre br ni va ter po li sti vra ti li su se u Sr bi ju. Po sle du gog le ta, od [an ga ja do Mi he na i on da do Be o gra da po sle ne {to ma we od sa ta za ka {we wa, ~e li~ na pti ca sa srp skim igra ~i ma i de le ga ci jom sle te la je na aero do rom „Ni ko la Te sla”. Osva ja ~e vi ce {a mi on ske ti tu le na Svet skom pr ven stvu odr `a nom u ki ne skom gra du [an ga ju do ~e ka li su rod bi na, pri ja te qi, pred stva ni ci me di ja i po klo ni ci va ter po la. Za me nik gra do na ~el ni ka Be o gra da Mi lan Kr ko ba bi} je po zdra vio va ter po li ste i ~e sti tao im na ve li kom uspe hu ostva re nom u Ki ni.

- Po sti gli ste iz van re dan uspeh za ko ji ste za slu `ni is kqu ~i vo vi, ra duj te mu se i u`i vaj te u we mu, jer ni ko me ni {ta ne du gu je te. Va {a me da qa si ja zlat nim sja jem, nas ste u~i ni li po no snim i da li nam po u ku da maj sto ri svog za na ta uvek ume ju da ura de pra vu stvar.

Po ka za li ste nam da sa mo ta ko mo `e da se po mog ne i se bi i dru gi ma - re kao je Kr ko ba bi} u Sve ~a nom sa lo nu na aer do ro mu „Ni ko la Te sla”.

Pred sed nik Va ter po lo sa ve za Sr bi je Ve li bor So vro vi} je re kao da se re pre zen ta ci ja vra ti la u ze mqu po sle 25 da na iz u zet nog za la ga wa i dru gar stva.

- Dra go mi je {to sam bio deo ovog iz u zet nog ti ma ka kav sva ki pred sed nik Sa ve za mo `e sa mo da po `e li. Na ro ~i to mi je dra go {to su ovi mom ci u po lu fi nal nom du e lu sa Ma |a ri ma po ka za li ka kav ka rat ker ima ju qu di iz mo je ze mqe - re kao je So vro vi}.

Se lek tor De jan Udo vi ~i} jo{ jed nom je is ko ri stio pri li ku da se za hva li igra ~i ma na sve mu {to su ura di li ovo ga le ta.

- Ovo le to je bi lo naj te `e u ovih {est go di na od ka da sam se lek tor re pre zen ta ci je. Okol no sti su bi le te {ke i za to je uspeh jo{ ve }i. Ostva ri li smo naj va `ni ji ciq, a to je vi za za Olim pij ske igre u Lon do nu i igra li smo u dva fi na la. Hva la mom ci ma i `e lim im da se do bro od mo re, a on da i mno go sre }e u klu bo vi ma na je sen - re kao je Udo vi ~i}.

Ka pi ten re pre zen ta ci je Va wa Udo vi ~i} je is ta kao da je osvo je na me da qa u [an ga ju po klon Sr bi ji i srp skom na ro du.

- Hva la igra ~i ma ko ji su za ovih me sec i po da na pru `i li ne {to ne ve ro vat no. Po ka za li su ve li ku bor be nost i za la ga we u ba ze nu, dra go mi je {to imam ~ast da bu dem wi hov sa i gra~, ka pi ten i pre sve ga pri ja teq. Za hva lio bih se i stru~ nom {ta bu i qu di ma iz

Sa ve za ko ji su nam omo gu }i li od li~ ne uslo ve za rad i da li mo gu} nost da pred sta vqa mo na {u ze mqu - re kao je Udo vi ~i}.

On je do dao da je jo{ jed na osvo je na me da qa po ka za teq kva li te ta ko ji re pre zen ta ci ja ima.

- Ostao je `al za pro pu {te nim {an sa ma, ali ovo je jo{ uvek mla da eki pa ko ja ni je do sti gla svoj ze nit. Mi slim da smo sa zre li u fi na lu sa Ita li ja ni -

ma i da }e mo u na red nom pe ri o du po ka za ti ko li ko vre di mo. Vo leo bih da od i gra mo bar jo{ jed no ve li ko fi na le u ovom sa sta vu. Hva la svi ma ko ji su na vi ja li za nas i bo dri li nas. Na dam se da }e mo i da qe pre zen to va ti Sr bi ju kao {to ona to za slu `u je. Ova po be da je za Sr bi ju i srp ski na rod - re kao je Udo vi ~i}.

G. Malenovi} Fo to: F. Baki}

SPORT

c m y

dnevnik

utorak2.avgust2011.

17

PARTIZAN UO^I REVAN[ ME^A S GENKOM

Vaqak podmazan Par ti zan je spre man za re van{ za Gen kom, uti sak je ko ji pro ve ja va na po sled wim tre nin zi ma cr no – be lih. At mos fe ra je rad na, sve je pod re |e no pro la zu da qe.

Tre ni ra i Alek san dar Miq ko vi}, ko ji }e su tra naj ve ro vat ni je za u ze ti me sto de snog be ka, dok }e is pred we ga, ume sto po `u te log Ba bo vi }a, bi ti To mi}.

Me |u tim, mo `da bu de i iz ne na |e wa jer tre ner Sta no je vi} hva li i mla de Ni ko lu Nin ko vi }a i La za ra Mar ko vi }a.

- Oni od po ~et ka pri pre ma de lu ju ozbiq no i ve ro vat no }e bi ti u pro to ko lu za me~. Tre ba nam ja ka kon ku ren ci ja u ve znom re du – re kao je Sta no je vi}.

Genk je pr vom ko lu bel gij skog {am pi o na ta sa vla dao Ber {o sa Ouma ru Abu ba kar

Fo to: F. Ba ki}

NOVOSA\ANI NA MINI-PRIPREMAMA

I Abubakar u Krivaji

Po sle ju ~e ra {weg za jed ni~ kog ru~ ka u FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku, stru~ ni {tab i fud ba le ri Voj vo di ne ot pu to va li su na pe to dnev ne mi ni-pri pre me u Kri va ju. [ef stru~ nog {ta ba Qu bo mir Ri stov ski na put je po veo 21 kan di da ta za pr vi tim, a di rekt no u Kri va ju je sti gao s aero dro ma „Ni ko la Te sla” naj bo qi stre lac ti ma iz pro {log pr ven stva Ouma ru Abu ba kar. Ka me ru nac je

sve ti ti: Vu li }e vi }u, Bran ko vi }u, Smi qa ni }u, Pa vlo vi }u (bo~ ni igra ~i), Moj so vu, Traj ko vi }u, Ka ra nu, Ko va ~e vi }u ({to pe ri), Me do je vi }u, A|u ruu, Ste va no vi }u, Mi to {e vi }u, Me re ba {vi li ju, ^o vi }u (ve zni igra ~i), Abu ba ka ru, Ili }u, Ja ou i Bil bi ji, (na pa da ~i).

Eki pa }e tre ni ra ti dva pu ta dnev no, a za su tra je pla ni ran kon trol ni me~ s isto i me nim ti mom od 17.30 ~a so va. Po gon Voj -

Lazovi} operisao meniskus Mla di gol man \or |e La zo vi} pre sko ~i }e mi ni-pri pre me u Kri va ji. Raz log je taj {to je mo rao da bu de pod vrg nut ope ra ci ji me ni sku sa, pa mu pred sto ji opo ra vak. Po red we ga u No vom sa du osta li su Zo go vi}, No va ko vi}, Mu drin ski i [u {war. do bio pet slo bod nih da na ko je je zbog pri vat nih oba ve za pro veo u do mo vi ni, a sa da je po no vo u stro ju.

Na ras po la ga wu }e Ri stov ski ima ti 18 igra ~a i ~e tvo ri cu gol ma na. Sa {a To di} bri nu }e o Su pi }u, Ja no {e vi }u, Dri ni }u i Mi ja to vi }u, dok }e Ri stov ski, Je la ~i} i Va si qe vi} pa `wu po -

vo di ne vra ti }e se u No vi Sad u pe tak po sle po po dnev nog tre nin ga, a cr ve no-be le u su bo tu, 6. av gu sta, o~e ku je ge ne ral na pro ve ra pred start {am pi o na ta s eki pom iz Ru mu ni je - UTA iz Ara da. Taj me~ bi tre ba lo da se od i gra na „Ka ra |or |u” pod sve tlo {}u re flek to ra.

S. S.

MIROSLAV ]IRO BLA@EVI] O GRUPI ZA KAVLIFIKACIJE ZA SP

I glup vidi da je Hrvatska boqa Naj po zna ti ji hr vat ski fud bal ski stru~ wak Mi ro slav ]i ro Bla `e vi} oce nio je da je Hr vat ska fa vo rit A gru pe kva li fi kak ci ja za Pr ven stvo sve ta 2014. go di ne, is ta kav {i da bi na ci o nal ni tim u tom ci klu su tre ba lo da vo di Igor [ti mac.

qi smo od Sr bi je i ve li ki smo fa vo ri ti, ali s tim te re tom se lo {e no si mo - iz ja vio je Bla `e vi} za „Ve ~er wi list„. - Re ci te mi ko ja je Sr bi ja na rang li sti FI FA, a ko ja je Hr vat ska? Ne tre ba ~o vek da bu de po seb no pa me tan da bi po to me za -

Mi ro slav - ]i ro Bla `e vi}

S ob zi rom na to da se ak tu el ni se lek tor re pre zen ta ci je Sla ven Bi li} po vla ~i po sle evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni, Bla `e vi} sma tra da je [ti mac pra va li~ nost za klu pu pred va `ne kva li fi ka ci o ne me ~e ve za Mun di jal, po go to vo pro tiv glav nog ri va la, se lek ci je Sr bi je.

- Za Sr bi ju tre ba mo pra vog vo |u, a to je sa mo [ti mac. Bo -

kqu ~io ka ko je Hr vat ska ve li ki fa vo rit u toj gru pi. Me |u tim, ~e sto je na{ pro blem da s tim te re tom ne zna mo da se no si mo. Sr bi ja, ina ~e, ne }e bi ti je di na opa snost u gru pi, ~u vaj te se Ma ke do ni je ako je ja pre u- zmem. @re bom je od re |e no da ri va li u A gru pi bu du re pre zen ta ci je Hr vat ske, Sr bi je, Bel gi je, [kot ske, Ma ke do ni je i Vel sa.

3:1. Po gol su da li {pi ce vi Ogun |i mi i Bar da.

- Znao sam da }e wih dvo ji ca po ~e ti me~, kao i da }e na de snom be ku igra ti Van den Bo re. Genk nas ne }e iz ne na di ti u Be o gra du, a vi de }e mo da li }e mo mi wih.

O~e ku je te li de fan zi vu Bel gi ja na ca u re van {u ?

- Opre zno su igra li i ta mo ta ko da ne ve ru jem da }e pu no to g a me w a t i. To je wi h o v a igra i sli~ no o~e ku jem i ov de.

Jug rasprodat Na vi ja ~i Par ti za na ve ru ju svo jim mi qe ni ci ma. Bel gij ski {am pion Genk je ste po be dio u pr voj utak mi ci 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na, ali re zul tat od 2:1 osta vqa i te ka kvu na du cr no-be li ma da mo gu da idu da qe.

Ju ~e je po ~e la pro da ja ka ra ta za re van{ utak mi cu Par ti zan Genk (3. av gust, 20.45), a po sled wa in for ma ci ja je da ka ra ta za ju `nu tri bi nu vi {e ne ma! Ve li ke gu `ve pred bla gaj nom sta di o na Par ti za na na ja vqu ju da }e sta dion u Hum skoj su tra uve ~e bi ti kr cat.

- Vla da ne ve ro vat no in te re so va we za utak mi cu - gla si kra tak ra port iz Par ti za na.

Smiqani} blizu Humske?

Mi lan Lo la Smi qa ni} mo gao bi da se vra ti u Par ti zan, sa zna je B92. De fan ziv ni ve zni igra~, ko ji je bio je dan od zna ~aj nih igra ~a u pla sma nu cr no - be lih u Li gu {am pi o na, do bio je do zvo lu od Espa wo la da tra `i dru gi klub. Espa wol, ~i ji je Smi qa ni} ~lan od le ta 2007. go di ne, da la mu je do zvo lu da pre go va ra s dru gim klu bo vi ma, pi {e ka ta lon ska {tam pa, a ne ka da {wi re pre zen ta ti vac Sr bi ja tre ni ra odvo je no od eki pe.

Smi qa ni} je iz Par ti za na oti {ao u [pa ni ju u le to 2007. go di ne, pr ve se zo ne u [pa ni ji od i grao je 29 me ~e va u Pri me ri i sti gao do dre sa A re pre zen ta ci je Sr bi je. U na red nojm pr v en s tvu u dre s u Espa w o l a od i grao je 17 utak mi ca, a se zo na 2009./2010. bi la je za we ga ne u spe {na. Po vre de su ga odvo ji le od te re na i u dre su Spor tin ga iz Hi ho na, gde je bio na

Opet za jed no?: Ne ma wa Rni} i Mi lan Smi qa ni}

po zaj mi ci, upi sao je sa mo pet na stu pa.

Pro {le go di ne sti gao je po no vo u Hum sku, po mo gao eki pi da se pla si ra u Li gu {am pi o na i osvo ji oba do ma }a tro fe ja. Ne zva ni~ no, tran sfer Smi qa ni }a, kao i even tu al ni dru gi po slo vi

PRED REV[ ME^ 3. KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE ZVEZDA - VENTSPILS

UEFA durbinom kontroli{e Marakanu UEFA }e, pre ma na ja va ma iz Ni o na, dur bi ni ma po sma tra ti do ga |a je na utak mi ci Cr ve na zve zda – Vent spils na red nog ~e tvrt ka u Be o gra du. Da }e bi ti pod pri smo trom, oba ve {te ni su i u Cr ve noj zve zdi.

- Ta~ no je da smo do bi li do pis iz Ni o na, u ko jem nas UEFA upo zo ra va da }e po na {a we na {ih na vi ja ~a i or ga ni za ci ja utak mi ce bi ti pa `qi vo pra }e ni od stra ne de le ga ta i spe ci jal nih po sma tra ~a. Ta kva vr sta opo me ne za nas ni je ni {ta no vo, ali je po sle ne dav ne po se te Mi {e la Pla ti ni ja Sr bi ji sve po dig nu to na jo{ vi {i ni vo. Od ove se zo ne kon tro la }e bi ti po ja ~a na, a ka zne ri go ro zni je, ka ko za na{ klub ta ko i za dru ge iz osta lih ze ma qa u re gi o nu - re kao je ge ral ni se kre tar Cr ve ne zve zde \or |e Ste fa no vi}.

On je na veo na {ta }e de le gat utak mi ce po seb no obra ti ti pa `wu: - Na pr vom me stu, bi lo ka kvo fi zi~ ko na si qe i su ko bi na tri bi na ma su naj stro `e za bra we ni.

Za tim, o{tro }e bi ti ka `wa van sva ki vid ra si zma i me {a wa po li ti ke u fud bal, a, kao {to je odav no po zna to, vi so ke nov ~a ne ka zne pre te i za ko ri {}e we pi ro teh ni ke. Sva ka upa qe na ba kqa ko {ta klub ne ko li ko hi qa da evra, {to smo po ko zna ko ji put is ku si li pro {le se zo ne, ka da smo po sle me ~e va sa Slo va nom ka `we ni sa 27.000 evra.

Jed nu od naj va `ni jih utak mi ca u Evro pi u no vi joj isto ri ji, pre {est go di na pro tiv Ba ze la (2:3), Cr ve na zve zda igra la je pred pra znim tri bi na ma.

- Prin cip nul te to le ran ci je }e bi ti mak si mal no po {to van i

sa mo je raz li ka u vi si ni ka zne.

Ako se bi lo {ta mi mo pro pi sa do go di, ~e ka ju nas sank ci je jer za Zve zdu vi {e ne ma opo me na. Nov ~a ne ka zne kre }u se u ra spo nu od ne ko li ko hi qa da do ne ko li ko de se ti na hi qa da evra, a u slu ~a ju ve }ih eks ce sa za pre }e no je i igra we utak mi ca bez pri su stva pu bli ke. Ali, ~vr sto ve ru jem da u ta kvu po zi ci ju ne }e mo do }i i da }e na {i na vi ja ~i na pra vi ti istin ski spek takl, bez bi lo ka kvih in ci de na ta - op ti mi sta je Ste fa no vi}.

Ge ne ral ni se kre tar cr ve nobe lih je po tom do dao: - Pri stu pa mo or ga ni za ci ji utak mi ce s Vent spil som mak si mal no ozbiq no i od go vor no, kao {to smo uvek i ~i ni li. Po zi va mo na vi ja ~e da u {to ve }em bro ju is pu ne tri bi ne Ma ra ka ne, da bo dre tim i da za jed no po ka `e mo Evro pi {ta je ver nost pre ma klu bu i pra vi fud bal ski am bi jent. Na rav no, i da svi za jed no pro sla vi mo pla sman u plej-of za Li gu Evro pe.

U Le to ni ji Zve zda je ima la po dr {ku oko 200 fa no va, ko ji su ka ko le tom iz Be o gra da do Ri ge, ta ko i auto mo bi li ma, sti gli na oba lu Bal ti ka i bo dri li tim.

- U pr vom iz ve {ta ju de le ga ta ni je bi lo pri med bi. ^ak je u usme nom raz go vo ru is tak nu ta ko rekt na sli ka na tri bi na ma i pra va fud bal ska at mos fe ra.

Na rav no, to ne mo ra da bu de ko na ~an stav, jer sva ki de le gat u ro ku od se dam da na ima pra vo na do pun ski iz ve {taj. Iskre no, sma tram da ne }e bi ti po tre be i da }e mo po zi tiv nu oce nu do bi ti i po sle re van {a - ka zao je Ste fa no vi}.

oko do vo |e wa igra ~a, za vi si }e od pla sma na cr no-be lih u plej of za Li gu {am pi o na.

Iz klu ba, me |u tim, ne ma ni ka kve zva ni~ ne po tvr de da bi Smi qa ni} mo gao da se vra ti, jer je je di na do zvo qe na te ma utak mi ca s Gen kom su tra uve ~e.

Gro ba ri }e bi ti va{ 12. igra~. Jug je ras pro dat ?

- Mno g o po l a ` em u wih.

Svi smo na istom za dat ku i znam da }e i oni, kao i pu bli ka sa osta lih tri bi na shva ti ti da ako ne kre ne sve ka ko tre ba da mo ra ju da ima ju str pqe we. Utak mi ca se igra 90 mi nu ta, tre ba nam je dan gol, da li u 10. ili 70. mi nu tu pot pu no je sve jed no – re kao je Sta no je vi}.

Jo v an ~ i}, zbog kar t o n a, ne } e bi t i u pro t o k o l u za me~, [}e p o v i} ni j e mno g o po k a z ao u Bel g i j i. Ima li {an s e da utak m i c u po~ n e Di ja r a?

- Sve je mo gu }e, ali ni {ta jo{ ne mo gu da vam ka `em – re kao je tre ner Par ti za na.

I. Lazarevi} KVALIFIKACIJE ZA LIGU [AMPIONA - TRE]E KOLO Utorak Ba te - Ekra nas [a mrok - Ko pen ha gen Pa na ti na i kos - Oden ze

0:0 0:1 1:1

Sreda Ru bin - Di na mo Ki jev Mal me - Ren yers Va slui - Tven te Slo van - Apoel Plzen - Ro zen borg Ci rih - Stan dard Vi sla - Li teks [turm - Ze sta fo ni Ma ri bor - Ma ka bi Di na mo Za greb - HJK Par ti zan - Genk Trab zon - Ben fi ka

2:0 1:0 0:2 0:0 1:0 1:1 2:1 2:1 1:2 2:1 1:2 0:2

Plej-of me ~e vi za grup nu fa zu Li ge {am pi o na (ukqu ~u ju se Ar se nal, Ba jern, Lion, Udi ne ze i Vi qa re al) na pro gra mu su 16/17. i 23/34. av gu sta, a `re ba we pa ro va je u pe tak u Ni o nu.

Zvezda bez Evandra?

Ma lo zbog po vre de ko ju je za do bio u po be di nad le ton skim ti mom na Bal ti ku pro {log ~e tvrt ka (2:1), vi {e zbog pre do stro `no sti da se ona ne po gor {a pred start Su per li ge 13. av gu sta, od no sno o~e ki va nog dvo me ~a u plej-of run di kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe 18. i 25. av gu sta, Cr ve na zve zda bi u re van {u s Vent spil som mo gla da na stu pi bez Bra zil ca Evan dra.

Na tre nin zi ma za tvo re nim za jav nost, {ef stru ke Ro bert Pro si ne~ ki od lu ~i }e da li }e i ko je po `u te le fud ba le re iz pr ve utak mi ce uvr sti ti u start nih 11. ^ak pe to ri ca igra ~a do bi la su `u te kar to ne u Le to ni ji (To {i}, Ka lu |e ro vi}, Evan dro, Ko va ~e vi} i Ka du), a uko li ko bi do bi li opo me nu i u re van {u mo ra li bi da pa u zi ra ju u pr voj utak mi ci plej-ofa. Mo gu }e je

Evan dro zbog po vre de ra me na sam tre ni ra

On je na stra dao u 38. mi nu tu utak mi ce, ka da je ne zgod no pao na ra me po sle du e la sa Ni ge rij cem Maj kom Tu ku rom, a tri da na pre re van {a no si ban da `u na ra me nu.

Te {ke po vre de ni je bi lo, ra me je sa mo ugru va no, ali naj ve ro vat ni je je da }e stru~ ni {tab cr ve no-be lih po {te de ti Evan dra u si tu a ci ji ka da eki pa ima po zi ti van skor iz pr vog me ~a i otvo ren put da qe. Evan dro od po vrat ka iz Le to ni je tre ni ra odvo je no od osta lih, ka ko bi se iz be gli du e li u igri s lop tom na tre nin zi ma, a ra di po ja ~a no u te re ta ni.

da }e zbog kar to na i pro ble ma s Evan drom, ko ji je u me |u vre me nu do bio srp ski pa so{, tim Zve zde u ~e tvr tak iz gle da ti bit no dru ga ~i je ne go na pre mi je ri u se zo ni 2011./2012. Pro si ne~ ki sa da po no vo ima na ras po la ga wu omla din ske re pre zen ta tiv ce Uro {a ]o si }a i Go ra na ^a u {i }a, a po sto ji mo gu} nost i da }e za i gra ti ka `we ni Mi lan Vi lo ti}, ko ji zbog su ko ba s Pro si ne~ kim ni je pu to vao u Le to ni ju. [to se Li Adi ja ti ~e, ni je re al no o~e ki va ti da po~ ne utak mi cu, jer je i da qe mi qa ma da le ko od eki pa na po qu fi zi~ ke pri pre me.

18

sport

utorak2.avgust2011.

JARA^ANE OBRADOVAO GEST NEKADA[WEG ^UVARA MRE@E

Ra ji} uvek uz Mla dost

SJAJ NA IGRA KA TA I JA U OLIM PI JA KO SU: Od li ~an u~i nak na {ih re pre zen ta ti va ca za be le `en je u pri ja teq skoj utak mi ci ho land skog He ren ve na i gr~ kog Olim pi ja ko sa - 5:4 (2:3). Strel ci za Ati wa ne bi li su Mar ko Pan te li} (pr vi i ~e tvr ti) i do sko ra {wi fud ba ler Voj vo di ne Alek san dar Ka tai (dru gi i tre }i gol), dok je dru gi gol za Ho lan |a ne po sti gao Fi lip \u ri ~i}. Po seb no za pa `e nu par ti ju pru `io je Ka tai (na sli ci u be lom dre su), ko ji je svoj pr vi po go dak po sti gao si lo vi tim udar cem u kon tra ra {qe po sle po vrat ne lop te, dok je dru gi gol dao u pre po zna tqi vom so lo pro do ru.

S. S.

Ne nad Ra ji}, gol man ki par skog pr vo li ga {a Al ki ja iz Lar na ke, ni je za bo ra vio klub u ko jem je na ~i nio pr ve ko ra ke. Za hva qu ju }i div nom ge stu po u zda nog ~u va ra mre `e, eko no mat srp sko li ga {a Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka bo ga ti ji je za dve gar ni tu re dre so va i 20 lop ti.

- Du gu je mo za hval nost Ne na du Ra ji }u, ~i ja po dr {ka mno go zna ~i no vom ru ko vod stvu klu ba.

Ohra bru je ~i we ni ca da su ne ka da {wi igra ~i, kao i ve li ki broj pred u zet ni ka sta li uz Mla dost, jer sa mo za jed ni~ kim sna ga ma mo `e mo osta ti sta bi lan srp sko li ga{ – ka `e sport ski di rek tor Dra gan Man di}.

Po sle ~e ti ri kon trol na me ~a, po be da pro tiv ime wa ka iz Tu ri je (1:0), te me rin skog TSK-a (5:1) i no vo sad ske Cr ve ne zve zde (6:0) i re mi ja sa Ka be lom (0:0), stru~ -

ni {tab ima za da tak da skra ti ti spi sak igra ~a, na ko jem se tre nut no na la zi 26 ime na.

- Iz no vo sad ske Voj vo di ne je sti gao ta len to va ni Pe tar Gra ho vac, a pri vo di mo kra ju pre go vo re sa jo{ ne ko li ko fud ba le ra.

Ak ce nat smo sta vi li na an ga `o va we pro ve re nog na pa da ~a, po {to smo pro ce ni li da nam ne do sta je igra~ ta kvog pro fi la. Do po ~et ka tr ke za bo do vi ma for mu }e mo pro ve ri ti pro tiv Ba~ ke iz \ur |e va, no vo sad skog Pro le te ra i Sr bo bra na – sa op {tio je Man di}.

No vu sre di nu pro na {li su gol ge ter Ko sta Ba ji} (Rad ni~ ki, No va Pa zo va), Igor Jak {i} (Si rig) i Mar ko Xo go vi} (Sla vi ja). Na me |u na rod noj sce ni opro ba }e se na pa da~ Mar ko Ro si} i ve zi sta Pa vle Rat ko vi}, no vi adu ti slo va~ kog tre }e li ga {a Mar ti na.

M. Meni}anin

dnevnik EKIPE ^OKE SPREMAJU SE ZA NAREDNO PRVENSTVO

Po ja ~a wa pod gre va ju {am pi on ske am bi ci je Sto no te ni ser ke ^o ke, ko je su se u pro {loj se zo ni po ra zom od Sen te u fi na lu plejofa mo ra le za do vo qi ti vi ce {am pi on skom ti tu lom, za po ~e le su pri pre me za no vu se zo nu u

po red Alek san dre Ra do wi}, @a net Kor ma wo{, Do ro }e Haj nal, Ni ko le te Ni ko li} i ve te ran ke Sa we Be ~ej ski, tre ne ru La slu Kor ma wo {u u sa u prot sta vqa wu ri va li ma u li gi pu no }e zna ~i ti do la zak Few ve {i je ve.

ZMAJEV^ANI STARTOVALI SA PRIPREMAMA

Ve li ke pro me ne u Obi li }u Fud ba le ri zma je va~ kog Obi li }a (~lan Voj vo |an ske li ge za pad) pu ne aku mu la to re za no vo pr ven stvo. To kom le ta bi lo je ve li kih pro me na, na ro ~i to u igra~ kom ka dru. Za no vog tre ne ra ime no van je La slo Na|, biv {i igra~ Obi li }a i do sko ra {wi tre ner pi o ni ra i ka de ta. Na spi sku tre ne ra Na |a je dva de se tak mla dih igra ~a, ~i ji pro sek je dva pre la zi osam na est go di na, od ko jih je ve }i na ve} na stu pa la u pr vom ti mu pa u klu bu s raz lo gom op ti mi sti~ ki raz mi {qa ju o no voj se zo ni.

Tre nut no se ra di na sti ca wu kon di ci je, prot ka no sa po vre me nim uigra va wem na tre nin gu i kroz kon trol ne utak mi ce ( u Zma je vu Obi li} sa vla dao Ta tru iz Ki sa ~a 2:0).Ru ko vod stvo klu ba je tre nut no pre o ku pi ra no za tva ra wem fi nan sij ske kon struk ci je jer pr ven stvo kre }e za dva de se tak da na. Obi li} kao naj bo qe ran gi ra ni fud bal ski klub u vr ba skoj op {ti ni o~e ku je mak si mal nu po dr {ku op {tin ske vla sti, Me sne za jed ni ce Zma je vo, kao pri vred ni ka.

- Ovo je iz u zet no mlad tim pred ko jim je le pa bu du} nost. Svi igra ~i su iz Zma je va, pu ni ener gi je i `e qe da na sta ve sve tlu tra di ci ju svo jih pret hod ni ka. Ima mo `e qu, mo ti va ci ju i sna gu za pred sto je }e pr ven stve ne okr {a je u Voj vo |an skoj li gi za pad. Bez ob zi ra {to smo mlad tim, si gu ran sam da }e mo mno gi ma po mr si ti ra ~u ne. O~e ku jem pla sman u sre di nu ta be le, {to je tre nut no i re al no za ovu mla du eki pu - sma tra ka pi ten Ne ma wa Ili}.

L. Ki{

Naj bo qa po sta va sto no te ni ser ki ^o ke

TUR NIR „BA TA - PRE DA – JO LE” U B. KAR LOV CU OSVO JIO VR [AC JU NAJ TED:Kar lo va~ ki Pro le ter ve} du gi niz go di na, u znak se }a wa na svo je fud bal ske ve li ka ne Aro na Bok {a na Ba tu, Bran ka Ste fa no vi }a Pre du i Dra go qu ba Jo va no vi }a Jo le ta, sva kog le ta or ga ni zu je me mo ri jal ni tur nir. Ovo ga pu ta ~e stva le su eki pe ko vin ske Ko lo ni je, Vr {ac, Vr {ac ju naj ted i do ma }i Pro le ter.

Pr vo ga da na Vr {ac je sa vla dao Ko lo ni ju 3:2, a po tom Vr {ac ju naj ted Pro le ter na pe na le 6:5(2:2).Su tra dan, u bor bi za tre -

PAR TI ZAN IZ VI TO JE VA CA GA JI VE LI KE AM BI CI JE U SREM SKOJ LI GI: Fud ba le ri Par ti za na iz Vi to je va ca (na sli ci) vred no se pri pre ma ju, na svom ve le lep nom te re nu pod sve tlo {}u re flek to ra, za pr ven stve nu tr ku u Srem skoj li gi.

- Pre za do vo qan sam uslo vi ma, te ren je na vr hun skom ni vou – ka `e no vi tre ner Du {an Stan ko vi} (do {ao iz {a ba~ ke Ma ~ve).

U pro {loj se zo ni, po sle du go go di na, Par ti zan je igrao u Srem -

}e me sto Pro le ter je sa vla dao Ko lo ni ju sa 2:0, a u fi na lu Vr {ac ju na je ted (na sli ci) je bio uspe {ni ji od Vr {ca po sle iz vo |e wa pe na la 5:4 (1:1).

Po bed ni~ ke pe ha re i pri zna wa eki pa ma i po je din ci ma uru ~io je pot pred sed nik Pro le te ra Sa {a Cvet ko vi}. Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Alek san dar Stan ko vi} ( Vr {ac ju naj ted), naj bo qi stre lac je Ste van Ili} (Pro le ter), a naj bo wi gol man Slo bo dan [a ra nov (Vr {ac).

R. Jovanovi}

skoj li gi, vi nuo se na ~e tvr to me sto i ujed no afir mi sao ne ko li ko ta len to va nih mla di }a.

- Ima mo oba ve zu da i na red noj se zo ni ostva ri mo bar pri bli `an u~i nak.Bi }e te {ko, mno gi klu bo vi u li gi su se oset no po ja ~a li, ali ve ru jem da }e do po ~et ka pr ven stva sve funk ci o ni sa ti ka ko `e li mo -ve li dr Mi lan Lat ko vi}, kor di na tor u klu bu iz me |u igra ~a i upra ve. – U pre la znom ro ku do {li su Ni ko la Bog da no vi}, Mi lo{

Su per li gi Sr bi je po ja ~a ne sa Ana `o fi om Few ve {i, ju ni or skom re pre zen ta tiv kom iz Ba~ ke To po le. Is to vr me e no i mu {ka eki pa ko ja se tak mi ~i u Pr voj voj vo |an skoj li gi, po ja ~a na je po vrat kom Sa {e Dum ni }a, ko ji je dao ve li ki do pri nos da kom {ij ski klub Obi li} iz No vog Kne `ev ca iz bo ri pla sman u Su per li gu.

- Pri pre me za no vu tak mi ~ar sku se zo nu za po ~e le su jo{ 18. ju la ma da eki pa ni je bi la kom ple ti ra na zbog u~e {}a Alek san dre Ra do wi} na ju ni or skom pr ven stvu Evro pe u Ru si ji - ka `e pred sed nik STK ^o ka Ati la Haj nal. - Pr vi deo pri pre ma ko je se ba zi ra ju na sti ca we kon di ci je od ra dio je na{ kon di ci o ni tre ner pro fe sor Ro bert Ma tok iz Sen te. @en ska se ni or ska eki pa, ko ju ~i ne sve ve o ma per spek tiv ne mla de igra ~i ce, po ja ~a na je do la skom ju ni or ske re pre zen ta tiv ke Ana `o fi je Few ve {i iz Ba~ ke To po le, pa su nam o~e ki va wa da se kao i pret hod ne se zo ne na |e mo u za vr {ni ci tak mi ~e wa za ti tu lu dr `av nog pra va ka, ali za raz li ku od pro {log fi na la i da po sle du `eg vre me na po be di mo Sen }an ke.

Naj bo qa po sta va sto no te ni ser ki ^o ke }e za na red no pr ven stvo bi ti is ku sni ja i ja ~a, jer

Po {to je kon ku ren ci ja za naj bo qi sa stav sto no te ni ser ki ^o ke iz u zet na, dr `av na pr va ki wa u ka te go ri ji mla |ih ka det ki wa Iva na Mi lo va no vi}, ustu pqe na je Sto no te ni skom klu bu Slo ga iz Osto ji }e va na dvoj nu re gi stra ci ju. Ova od li~ na mla da igra ~i ca na sta vi }e i u ovoj se zo ni da bra ni bo je pr vo li ga {a iz Osto ji }e va, gde je u pret hod noj za be le `i la sve po be de.

- Po {to joj je tek tri na est go di na, oce ni li smo da je bo qe da igra u pr vo li ga {koj kon ku ren ci ji za Slo gu, ne go da se di na klu pi - ka `e Haj nal.

I sa stav naj bo qe mu {ke po sta ve ko ja se tak mi ~i u Pr voj voj vo |an skoj li gi, ko ju su pro {le se zo ne sa ~i wa va li Ste fan Ko mlu {an, Hu nor i Ta ma{ Me sa ro{, po ja ~ao je po vra tak Dum ni }a.

- Mla di }i su to ko ji na stu pa ju u sa sta vu dr `av ne re pre zen ta ci je u svo jim uz ra sti ma i ube |en sam da }e u na red noj se zo ni u ^o ku do ne ti na slov pr va ka i pla sman u vi {i rang - ube |en je Ati la Haj nal, na gla {a va ju }i da su uslo vi za rad po boq {a ni od ka da je uz po dr {ku spon zo ra re no vi ra na i opre mqe na sto no te ni ska sa la “I{tvan Sa bo”, ta ko da pru `a od li~ ne uslo ve za tre nin ge.

Tekst i fo to: M. Mitrovi}

To do ro vi} i Du {an \u ra {ko vi}.Am bi ci o zni pred sed nik @i ka Sre} ko vi} ima u pla nu da do ve de jo{ dva is ku sna igra ~a.

U do sa da {wim pro ver nim utak mi ca ma Par ti zan je uglav nom po be |i vao, ma da re zul ta ti ni su bi li u pr vom pla nu.

- Ne oba zi re mo se na do bre re zul ta te u pri prem nom pe ri o du.Dru ga pri ~a bi }e ka da po~ ne tr ka za bo do ve - is ta kao je tre ner Stan ko vi}.

B. Rokni}

@EQKO LUKAJI], TRENER HEMOFARM [TADE

Mla dost je vr {a~ ki brend

Iako je relativno mlad, Ko{arka{ki klub Hemofarm [tada postao je prepoznatqiv i u evropskim okvirima, kao sredina u kojoj se odli~no radi, u kojoj se proizvode igra~i i koji, kao potvrdu kvaliteta, iza sebe ima izvrsne rezultate. Ovog leta, me|utim, iz Vr{ca su najavili zaokret u na~inu `ivota i rada u klubu, a jedan od najpozvanijih da to objasni je @eqko Lukaji}, trener tima iz Banata i ko{arka{ki stvaralac kakvih je danas sve mawe u srpskom basketu.

- Na{ klub se nalazi u transformaciji, kao, uostalom, i ~itavo dru{tvo u Srbiji - rekao je na po~etku intervjua za „Dnevnik” @eqko Struja Lukaji}. - Prona{li smo re{ewe, napravili viziju puta ko-

jim `elimo da idemo u budu}nosti i sada nam preostaje da tim putem i krenemo. U Vr{cu postoje izuzetni uslovi za razvoj sporta, imamo iza sebe tradiciju ostvarivawa odli~nih rezultata, ali i stvorenih imena koja su pro{la kroz na{ klub. Dakle, u na{oj viziji ra~unamo na mlade igra~e, posebno momke koji su ovog leta prolazili kroz reprezentativne selekcije. Trener mla|ih kategorija @arko Vu~ure-

FK Vojvodina kao primer @eqko Lukaji} izneo je jedno zanimqivo zapa`awe: - Moram da priznam da sam bio prijatno iznena|en posetom i privr`eno{}u navija~a FK Vojvodina u pro{lom prvenstvu.

To me je u~vrstilo u stavu da na{u decu moramo da u~imo da navijaju za klub iz svog grada, ba{ u stilu onog gesla sa stadiona „Kara|or|e” u Novom Sadu - „Budi Novosa|anin, navijaj za Vojvodinu”. I mediji tu treba da odigraju va`nu ulogu, jer sport i mediji su uzajamno zavisni i ne mogu jedni bez drugih. vi} i ja napravi}emo koncept rada i seniorske i svih mla|ih ekipa koje imamo, a ciq }e biti da, uz veliki rad, pripremimo mladi}e da veoma brzo postanu nosioci igre Hemofarma. Ideja nam je da na wih kalemimo tim i sada ubrzano radimo na formirawu seniorske ekipe. lMla |e ge ne ra ci je He mo far ma ve} go di na ma una zad ostva ru ju sjaj ne re zul ta te, a po tvr da ove tvrd we je i ti tu la pr va ka Sr bi je u ju ni or skoj kon ku ren ci ji.

- Nastavi}emo sa svojevrsnim brendom dovo|ewa talentovanih igra~a u Vr{ac, gde mo`emo da im ponudimo zaista sjajne uslove za `ivot i ko{arka{ko napredovawe, uz odli~an stru~ni rad - kategori~an je Lukaji}. - Od seniora iz pro{le sezone u klubu su osta-

SPORT

c m y

dnevnik

li Marko [utalo, Mladen Jeremi} i Ivan Mara{, a nadam se da }emo se veoma brzo dogovoriti da to u~ini i Boris Savovi}. An|u{i} je oti{ao na arbitra`u jer `eli da napusti klub, a za sada je stigao doju~era{wi plejmejker podgori~ke Budu}nosti Nikola Ota{evi}. Strategija nam je da tra`imo ko{arka{e koji imaju perspektivu, ali i da se uklapaju u smaweni buxet kluba. Zato smo i odustali od u~e{}a u ULEB kupu. Tako je sada, {to ne zna~i da nam nije ambicija da ponovo zaigramo u Evropi. l Sa mim tim {to ne }e te igra ti u Evro pi, otva ra vam se pro stor za bo qi tre ning, jer sa da }e te ima ti pu no vi {e vre me na za rad?

- Otvori}e nam se prostor za druga~iji koncept treninga i siguran sam da }e od toga svi imati koristi. Sve je u ko{arci, kada o radu govorimo, povezano i nastoja}u, pre svega, da igra~ima usadimo saznawe da je ovo kolektivni sport i da u na{em timu nema mesta za one koji iska~u iz wega. Sve ovo ne zna~i da }u ja ne{to promeniti u filozofiji igre, ali da bismo je sproveli na na~in na koji to `elim bi}e nam potrebno strpqewe.

Neiskustvo }emo poku{ati da sakrijemo velikom `eqom, agresivnom i jakom odbranom i organizovanom igrom u napadu. Naravno, ne}u imati ni{ta protiv ako iz te organizacije proistekne i neka improvizacija, no red }e morati da se zna. l Ko ji }e te sport ski ciq po sta vi ti pred eki pu?

- Pre svega bi}e to stabilizacija kluba i okupqawe mladosti. Normalno, zahteva}emo i rezultat i dobru, agresivnu ko{arku. Dr`im se devize da onaj ko pobe|uje mo`e malo i da odmara, a onaj ko gubi mora da poja~a treninge i tako }emo se pona{ati u radu. l Ve} du go ste u Vr {cu.

Da li se me wa od nos sta nov ni ka ovog gra da pre ma ko {ar ka {i ma He mo far ma, od no sno da li je po ve }an in te res za ovu igru?

- Tema publike je nepresu{na. Verujem u trening kada je ko{arka u pitawu, pa isto tako verujem da se i navijawe trenira. Misim da klubovi malo rade na marketingu, a moj je stav da klub mora da pri|e navija~ima i gradu, a ne da ~eka da to oni u~ine. Danas kada ka`ete Hemofarm, prva asocijacija kod qudi je ko{arka, a nisu to lekovi i treba da iskoristimo ~iwenicu da je sport istinski brend. Reklamirawe na internetu nije dovoqno i tu moramo ne{to da promenimo. l Za pri vla ~e we mla dih i na vi ja ~a va `no je i to da u ti mu ima te zve zde?

- Potrebno je da od najboqih igra~a u svojim klubovima stvaramo idole, a to ne mo`emo bez novinara. Ti idoli bi}e magnet za decu i zato je jako va`no da promovi{emo asove.

U nekada{woj SFRJ to se radilo i, izme|u ostalog zahvaquju}i i tome, ko{arka{i su bili zvezde. Ne se}am se kada smo posledwi put svi zajedno stvorili nekog idola i zato sam pomalo qubomoran na tenis... Kada kolima odem u Beograd ili Novi Sad, pa stanem na semaforu, uvek vidim puno klinaca s reketima u rukama kako ih roditeqi vode na treninge. Taj Novak \okovi} je ~udo ~ovek i na nama je da iskorisimo iskustva koja su ranije i u ko{arci postojala kada je stvarawe zvezda u pitawu - zakqu~io je @eqko Lukaji}.

Aleksandar Predojevi}

utorak2.avgust2011.

19

IVAN PAUNI], TRENUTNO NA[ NAJSPREMNIJI KO[ARKA[KI REPREZENTATIVAC

Je dva ~e ka mo utak mi ce Ustalio se Ivan Pani} u ko{arka{koj reprezentaciji Srbije. Nekada{wi igra~ Partizana (nije dobio pravu priliku) nosio je dresove brojnih klubova. Jo{ je u se}awu wegov prelazak u Vojvodinu Srbijagas, kao deo dogovora izme|u Partizana i novosadskih crveno-belih, kao deo transfera Milenka Tepi}a u redove srpskog {ampiona. Otada je proteklom mnogo vode Dunavom i Savom i popularni Paun sada je igra~ ruskog Ni`weg, ekipe koja je u pro{loj sezoni ostvarila najve}i uspeh u svojoj istoriji osvajawem petog mesta u prvenstvu ove velike zemqe. Pauni} je odigrao sjajnu sezonu, {to je za~inio i u~e{}em na ruskom Olstar susretu.

-Imao sam zaista dobru sezonu i jako sam zadovoqan ~iwenicom da sam, kako ka`u u klubu a i ruski mediji, dao veliki doprinos odli~nim, istorijskim rezultatima ekipe iz Ni`weg Novgoroda – rekao je Pauni} u kra}em intervjuu za “Dnevnik”. – Prvi put se dogodilo u ruskom prvenstvu da se ekipa koja je u elitu do{la iz ni`eg ranga tako visoko plasira, {to na{em petom mestu daje posebnu te`inu.

Rekosmo, ustalio si se me|u izabranicima selektora Du{ana Ivkovi}a. Iako si pro{ao kroz sve reprezentativne selekcije u generaciji Milo{a Teodosi}a i Milenka Tepi}a, tvoj put nije bio lagan, a me|u seniorske orlove u{ao si kao “specijalac”, preciznije igra~ zadatka, pre svega u odbrani. Za to je potrebna besprekorna fizi~ka priprema, a i sada su iz ne-

Ivan Pa u ni}

ma~kog Rotenburga, evo i Vr{ca, stizale vesti da si daleko najpripremqeniji igra~ me|u kandidatima za dr`avni tim.

-Tako ka`u – uz osmeh je odgovorio Pauni}. – Svi smo treni-

TRIO U CEN TRU PA @WE VR [^A NA: Sve do pro {le se zo ne Bo ban Mar ja no vi}, Mi lan Ma ~van i Ste fan Mar ko vi} igra li su za vr {a~ ki He mo farm i bi li pred vod ni ci ti ma iz ovog ba nat skog gra da. Pu te vi su ih ka sni je raz dvo ji li, pa je sa da Mar ja no vi} u ru skom Ni `wem No vo go ro du, Ma ~van no si dres Ma ka bi ja iz Tel Avi va, dok je Mar ko vi} dres ita li jan skog Be ne to na za me nio onim ko ji no se pr vo tim ci {pan ske Va len si je.

Na tre nin zi ma, ali i u ~i ta vom Vr {cu, pom nu ti trio iza zi va po seb nu pa `wu, jer su jo{ uvek u sve `em se }a wu wi ho ve bli sta ve igre za He mo farm, klub u ko jem su do `i ve li pot pu nu afir ma ci ju i sti gli i do se ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je.

A. P.

rali izuzetno jako i naporno na kondicionim pripremama u Nema~koj, ali to ne zna~i da smo sada, u Vr{cu, smawili intenzitet rada. ^iwenica je da smo odradili najte`i deo priprema

i da smo fizi~ki zaista odli~no pripremqeni, ali smo u visokom ritmu nastavili da radimo i u Milenijumu. Imamo malih problema s povredama pojedinaca, {to je normalno u ovoj fazi rada, pa o~ekujem da }emo u najskorijem vremenu nastaviti treninge u kompletnom sastavu.

Jedva ~ekamo da po~nu pripremne utakmice i da vidimo gde se trenutno nalazimo.

Na Evrobasketu u Litvaniji branite srebrnu medaqu iz Poqske 2009. godine. [ta qubiteqi ko{arke mogu da o~ekuju na novom {ampionatu Evrope?

-Grupa u kojoj nastupamo je veoma jaka i izjedna~ena – kategori~an je Pauni}. – Svi rivali dolaze u najja~im sastavima, a bi}e u Litvaniji puno igra~a koji nastupaju u NBA ligi. To }e nas naterati da odigramo najboqe {to umemo, a najva`nije je da budemo jaki kao kolektiv. Ukoliko uspemo da nametnemo snagu na{e eki pe kao udarno oru`je, mo`emo da ra~unamo na visok plasman i obezbe|ivawe olimpijske vize za London.

Me|u novinarima je, po pravilu, uvre`eno mi{qewe da se igra~i iz protivni~kih tabora o kojima ti bude{ vodio ra~una u odbrani - ne}e naigrati?

-Ha, ha, ha… - nasmejao se pouzdani bek. – U~ini}u sve da bude tako i zbog toga mi je od velike va`nosti ~iwenica da sam fizi~ki jako dobro pripremqen.

Potrudi}u se da opravdam takvo razmi{qawe i doprinesem {to boqim igrama, a onda i plasmanu reprezentacije Srbije u Litvaniji.

A. Predojevi}

Fo to: F. Ba ki}

ATP LISTA

No le ga zdu je Ovog ponedeqka po~ela je peta nedeqa \okovi}evog gazdovawa na ATP listi. Viktor Troicki sa~uvao je 15. poziciju, dok je Janko Tipsarevi} pao za dva mesta i sada je 25. igra~ sveta.Nikola ]iri} je sada 151. sa 346 bodova.

2.695, 8. Mardi Fi{ (SAD) 2.550, 9. Toma{ Berdih (^e{ka) 2.470, 10. Nikolas Almagro ([panija) 2.165, 11. @il Simon (Francuska) 2.155, 12. Endi Rodik (SAD) 2.110, 13.

Ri{ar Gaske (Francuska) 2.000, 14. Mihail Ju`wi (Rusija) 1.990, 15. Viktor Troicki

No vak \o ko vi}

TOP 20: 1. No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 13.155, 2. Rafael Nadal ([panija) 11.270, 3.

Roxer Federer ([vajcarska) 9.530, 4. Endi Marej (V. Britanija) 6.705, 5. Robin Soderling ([vedska) 4.325, 6. David Ferer ([panija) 4.210 7. Gael Monfis (Fransucka)

(Sr bi ja) 1.970,16. @o Vil fred Con ga (Francuska) 1.945, 17. Stanislas Vavrinka ([vaj car ska) 1.935, 18. Jir gen Mel cer (Austrija) 1.875, 19. Fernando Verdasko ([panija) 1.705, 20. Huan Martin Del Potro (Argentina) 1.670.

VTA LISTA

Bo ja na na pre do va la Jelena Janko vi} zadr `a la je 15. pozici ju na VTA li sti, dok je Ana Ivanovi} pala za jedno mesto i sada je 18. igra~i ca sveta.Bojana Jovanovski napredovala je za tri pozicije i sada se nalazi na 53. mestu, dok je Aleksan- Bo ja na Jo va nov ski dra Kruni} pala za dve pozicije i trenutno je 225.

TOP 20:1. Karolina Voznijacki (Danska) 9.915, 2. Kim Klejsters (Belgija) 7.625, 3. Vera Zvonarjova (Rusija) 6.850, 4.

Viktorija Azarenka (Belorusija) 6.115, 5.

Marija [arapova (Rusija) 5.941, 6. Na Li (Kina) 5.855, 7. Petra Kvitova (^e{ka) 5.437, 8. Fran~eska Skjavone (Italija) 4.831, 9. Marion Bartoli (Francuska) 4.425, 10. Samanta Stosur (Australija) 3.275, 11. Andrea Petkovi} (Nema~ka) 3.245, 12. Svetlana Kuzwecova (Rusija) 3.220, 13. Agwe{ka Radvanska (Poqska) 2.915, 14. Anastasija Pavqu~enkova (Rusija) 2.775,15. Jelena Jankovi} (Srbija) 2.775 16. Dominika Cibulkova (Slova~ka) 2.595, 17. [uai Peng (Kina) 2.580 18. Ana Ivanovi} (Srbija) 2.555, 19. Janina Vikmajer (Belgija) 2.470, 20. Julija Gerges (Nema~ka) 2.335.

20

sport

utorak2.avgust2011.

dnevnik

BALKANSKO PRVENSTVO U BI^-VOLEJU

EVROPSKO PRVENSTVO U BEOGRADU

Na {i ma ~e ti ri me da qe Ju ni or ke pro bi ja ju led Je le na Bla go je vi} i Va wa Ma ti} u `en skoj, te Ste fan Ba sta i Igor Te {i} u mu {koj kon ku ren ci ji no vi su pr va ci Bal ka na u od boj ci na pe sku.Pr ven stvo u bi~ vo le ju odr `a no je u Ba ru.

Bla go je vi }e va i Ma ti }e va su u bor bi za zlat no od li~ je sa vla da le ru mun ski par Alek san dru i Ma no le 2:1, po se to vi ma 21:18, 16:21, 15:13. U fi na lu u mu {koj kon ku ren ci ji sna ge su od me ri li srp ski pa ro vi, Ba sta i Te {i} nad i gra li su Mar ko vi }a i Jo vi }a 2:0, po se to vi ma 21:10, 21:12.

U po lu fi na lu Bla go je vi }e va i Ma ti }e va sa vla da le Iva nu Isa i lo vi} i Mi le nu Ma ti}, 2:1. U dru gom po lu fi na lu Ru mun ke su nad i gra le al ban ski tan dem Kru ti – La la, 2:0. U bor bi za tre }e me sto Isa i lo vi }e va i Ma ti }e va bi le su bo qe od Al ban ki, 2:0.

U po lu fi na lu kod mu {ka ra ca na {i pred stav ni ci ube dqi vo su nad i gra li ri va le. Ba sta i Te {i} su bi li bo qi od Cr no go ra ca ]or lu ke i ]a }i }a, 2:0, a Mar ko vi} u Jo vi} su sa vla da li bo san ske pred stav ni ke Ki si }a i Te o do ro vi }a, 2:0.

Srp ski pred stav ni ci su u Ba ru osvo ji li ~e ti ri me da qe, dva zla ta, sre bro i bron zu. Ovo je naj ve }i uspeh na {ih od boj ka {a u ovom tak mi ~e wu.

Stefan Basta i Igor Te{i}

PARTIZAN OSTAO BEZ JO[ JEDNOG REPREZENTATIVCA

Mar ko Avra mo vi} u Zve zdi Mar ko Avra mo vi} je ceo `i vot igrao va ter po lo u Par ti za nu. Pre tri go di ne pot pi sao je ~e tvo ro go di {wi ugo vor sa Par ti za nom i bio je stan dard ni igra~ u ti mu sa Ba w i c e. Me | u t im, ne k a k o ba{ u je ku va ter po lo se zo ne i Par t i z a n o v og pla s ma n a na fi nal ni tur nir Evro li ge u Ri mu, ne {to je pu klo na re la ci ji Avra mo vi} - klub, ta~ ni je iz me |u we ga i tre ne ra Igo ra Mi la no vi }a. Ne za do vo qan sta tu som u Par ti za nu srp ski re p re z en t a t i v ac pod n eo je zah tev za ras kid ugo vo ra sa cr no-be li ma.

- Na ova kav po tez sam se od lu ~ io zbog ne p ro f e s i o n al nog i ne k o r ekt n og od n o s a ~el nih qu di Par ti za na pre -

Pr vog da na tak mi ~e wa na [am pi o na tu Evro pe u Be o gra du i Pan ~e vu (31. jul - 14. av gust) na va tre nu li ni ju iza }i }e ju ni o ri i ju ni or ke u ga |a wu MK pu {kom 60 me ta ka le `e }i. U `en skoj re pre zen ta ci ji su Ta {a na Bo ga ti nov ski, Ka ta ri na Bi se re ~i} i Jel na Ze qa ji}, a u mu {koj Igor ^o tra, Bo ri slav Ma zi wa nin i @ar ko Tri fu wa gi}.

- Ovo je ve o ma ose tqi va di sci pli na, po go to vo ako vre men ski uslo vi bu du ne po voq ni sa ve trom – ka `e se lek tor Zo ran Sti jiq ko vi}.- Ta da se i mno go is ku sni ji strel ci ne sna la ze. Ima mo do bru gen ra ci ju i vo leo bih da po~ ne mo tak mi ~e we sa ne kom me da qom. To je uvek do bro za at mos fe ru i u re pre zen ta ci ji i za na sta vak tak mi ~e wa u ko me su, objek tiv no, u pr vom pla nu se ni or ske di sci pli ne zbog olim pij skih vi za za Lon don 2012. Ako ot pu ca ju svi svo je sred we re zul ta te za ovu se zo nu, si gu ran sam da }e mo bi ti u kru gu onih ko ji kon ku ri {u za tro fe je. Re kao sam im i da lo {i uslo vi ni su oprav da we za sla be re zul ta te jer su ta kvi i ri va li ma.

Avra mo vi} je ostao stan dar dan u re pre zen ta ci ji i sa wom je ovog le ta osvo jio Svet sku li gu i sre br nu me da qu na Svet skom pren stvu u [an ga ju.

Ipak, ni je i{ao sa Par ti za nom na fi nal ni tur nir u Rim, gde su cr no-be li po sle 35 go di na pri gr li li evrop sku ti tu lu.

Bi lo je ja sno da Avra mo vi} ne } e osta t i u Par t i z a n u.

Imao je ne ke kom bi na ci je sa po je di nim ita li jan skim klu bo vi ma, ali po {to ni {ta od to ga ni je za vr {e no od lu ~io je da osta ne u Be o gra du. Avra mo vi} je iza brao Cr ve nu zve zdu, gde }e mu sa i gra~ bi ti gol m an Goj k o Pi j e t lo v i} (dru gi gol man re pre zen ta ci je) i ta ko |e jo{ je dan biv {i igra~ Par ti za na - Ju go slav Va so vi}, ko ji je ovog le ta do -

Katarina Biser~i}

Ju ni or ske me da qe MK oru` jem osva ja li su srp ski strel ci po sled wi put na E[ u Be o gra du 2005. (zla to ju ni or ki MK pu {kom 60 me ta ka le `e }i i bron za po je di na~ no u ovoj di sci pli ni Je le na @iv ko vi}). Tre ner re pre zen ta ci je, No vo sa |an ka Ma ri ja na Nov ko vi} (de vo ja~ ko Fri~) ne ka da {wa re pre zen ta tiv ka ka `e:

- Ako se sve uklo pi ka ko smo pla ni ra li, da ni ko ne pod ba ci a da ma kar je dan ~lan eki pe ma lo od sko ~i sa re zul ta tom, ta da mo `e mo da o~e ku je mo pri jat na iz ne na |e wa...

Ju ni or ke po ~i wu u 9 ~a so va i one ne ga |a ju po jed na~ no fi na le, a ju ni o ri ga |a ju od 10,45 ~a so va a fi na le je od 13,15 ~a so va.

Ulaz je slo bo dan.

UO^I SVETSKOG PRVENSTVA KADETA U ARGENTINI

Fa na ti zam kao od li ka ge ne ra ci je Osta lo je jo{ par da na pri pre ma do po la ska ru ko met ne ka det ske re pre zen ta ci je Sr bi je na Svet sko pr ven stvo, ko je }e se od 10. do 20. av gu sta odr `a ti u Mar del Pla ti u Ar gen ti ni. Dve pri prem ne utak mi ce s Par ti za nom i Ru da rom iz Ko stol ca po ka za le su da ge ne ra -

vi {e, u ovom sa sta vu smo ~e ti ri-pet go di na, od pr vog oku pqa wa. Mom ci ko ji su ka sni je ula zi li u se lek ci ju zna li su da je di no bor bom i fa na ti zmom mo gu da iz bo re svo je me sto i po {to va we sa i gra ~a. Na rav no, igra~ ki kva li tet je ta ko |e bi tan, ali bor be nost i fa na ti zam su obe le` je na {e ge ne ra -

mak si mal no ozbiq no, jer je to i bor ba ko }e i}i u Ar gen ti nu.

Zna mo da mo `e bo qe, po go to vo u od bra ni - do dao je Vu ~i }e vi}.

Pe to me sto na Evrop skom pr ven stvu oba ve zu je pred SP? - Do sta je bi lo o~e ki va wa da }e mo za vr {i ti kao 15. pro {le go di ne. Ni je se mno go ve ro va lo u nas, pa ni mi sa mi ni smo mo -

oprav d a m o - ka t e g o r i ~ an je mla di pi vot men.

Sr bi ja se u Ar gen ti ni na la zi u te {koj gru pi s Hr vat skom, Slo ve ni jom, [ved skom i Ba hre i nom.

- Iz u zet no nam je te {ka gru pa.

Hr va ti su evrop ski pr va ci, to sve go vo ri. Iz gu bi li smo od wih na EP i u dve pri ja teq ske utak -

gli ni {ta da prog no zi ra mo pre od la ska u Cr nu Go ru. Ve ro va li smo da }e nam na{ za jed ni~ ki duh do ne ti ne ki do bar re zul tat. Na kra ju, iz gu bi li smo po lu fi na le za dla ku, ali pe to me sto je za do vo qa va ju }e. Po be di li smo bron za ne Dan ce, po ka za li ko smo i {ta smo. U Ar gen ti ni }e mo po ku {a ti to da

mi ce. Oni su nas prak ti~ no i osta vi li bez po lu fi na la u Cr noj Go ri, ka da su kal ku li sa li sa sla bi jim Dan ci ma, a mi zbog to ga is pa li. Ne ku ka mo, ide mo ta mo da igra mo. Mno go to ga }e za vi si ti od dva uvod na me ~a sa Slo ve ni jom i [ved skom. Na da mo se pla sma nu u ~e tvrt fi na le re kao je Vu ~i ~e vi}.

Kadete Srbije krasi zajedni~ki duh i velika borbenost

ci ja ro |e na 1992. go di ne s pu no mo ti va ~e ka po nov ni iz la zak na me |u na rod nu sce nu.

- Pri pre me te ku u naj bo qem re du. Mi se tru di mo da sva ki za da tak ko ji stru~ ni {tab po sta vi is pred nas od ra di mo {to je bo qe mo gu }e. Mo ti vi sa ni smo, a taj fak tor i dr `i na {u ge ne ra ci ju na oku pu. Ma we -

ci je - re kao je ka pi ten Ne ma wa Vu ~i }e vi}.

Se lek ci ja je od i gra la dva pri prem na me ~a sa Par ti za nom i Ko stol cem.

- Po sle te {ki ih pri pre ma u Po `e gi i do brog ra da u Kra gu jev cu, utak mi ce su do bro do {le svi ma na ma da se is tr ~i mo i raz i gra mo. Shva ti li smo utak mi ce

HAJLE GEBRESELASIJE O SVOJIM USPESIMA

Oko pla ne te pet pu ta

Marko Avaramovi}

ma me ni - re kao je ta da Avra mo vi}.

Mi la no vi} je po tom od go vo rio da Avra mo vi} ne ide sa eki pom na me~ Evro li ge pro tiv Bu dve, jer ni je u for mi.

Me |u tim, 25.go di {wi Avra mo vi} je uz vra tio da to ni je isti na, ve} da ni je pri stao na evi di ra we sa da {weg ugo vo ra, od no sno da se us pro ti vio sma we wu pla te. Bi lo ka ko bi lo,

{ao me |u cr ve no-be le. Zve zda }e igra ti u kva li fi ka ci ja ma za Evro li gu.

Par ti zan su po sle osva ja wa evrop s ke ti t u l e na p u s ti l i mno gi igra ~i. Du {ko Pi je tlo vi} i An dri ja Pr la i no vi} no vi su igra ~i ita li jan skog Pro Re ka, Ni ko la Ra |en je za vr {io u gr~ kom Hi o su, Avra mo vi} je oti {ao u Cr ve nu zve zdu...

Svet ski re kor der u ma ra to nu, olim pij ski i svet ski {am pion na 10.000 me ta ra Haj le Ge bre se la si je re kao je da je tre ni ra ju }i za te van se rij ske uspe he pre tr ~ao pet obi ma pla ne te Ze mqe.

Le gen da. Eto, to je Eti o pqa nin Hajle Gebreselasije.

Svetski rekorder u maratonu ocenio je da dana{wa atletika nema dovoqno zvezda koje bi, poput sprintera Useina Bolta, taj sport u~inile jo{ popularnijim.

- ^iwenica je da qudi dolaze na stadione, pre svega, da bi gledali Bolta. Zbog toga nam je u atletici potrebno da imamo jo{ atleti~ara takvog

Hajle Gebreselasije

ranga. Istina, imamo Bekelea, Isinbajevu... ali treba nam

jo{ takvih zvezda - rekao je Gebreselasije.

Gebreselasije je punih osamnaest godina, otkakao je osvojio prvu svetsku titulu na Mundijalu u [tutgartu 1993, u samom vrhu svetske atletike.

- Tokom trka~ke karijere obi{ao sam zemqinu kuglu vi{e od pet puta - rekao je Gebreselasije.

Ina~e, obim zemqe iznosi 40.008 kilometara!

Tridesetosmogodi{wi atleti~ar osvojio je dve zlatne olimpijske medaqe - 1996. u Atlanti i 2000. u Sidneju, kao i ~etiri titule prvaka sveta u trci na 10.000 metara. Slavni Etiopqanin je oborio svetski rekord u maratonu rezultatom 2:03,59 sata u septembru 2008. u Berlinu.

OdMOR

c m y

dnevnik

БАЧКИ ПЕТРОВАЦ ОД 5. ДО 7. АВГУСТА

Словачке народне свечаности

ећ традиционална манифестација Словачке Народне Свечаности и овог августа од 5. до 7. одржаће се у Бачком Петровцу. Богат културно уметнички програм представиће фолклорно и савремено стваралаштво Словака који живе у Србији и окружењу. У оквиру Словачких народних свечаности у суботу 6. августа биће организован и Фестивал ЈАРТ који је посвећен неговању културне традиције и развоју и промоцији народног стваралаштва, ликовног, књижевног, музичког, сценског, фолклорног и позоришног опуса Словака не само у Војводини већ и широм света. У оквиру манифестације организују се и разни тематски семинари или радионице. Уједно је то и сајам пољопривредних производа, занатских и ручних радова и традиционалних јела. Манифестација Словачке народне свечаности први пут је одржана далеке 1919. године и данас је једна од најпосћенијих овакве врсте у Србији и окружању. Организатор је Матица Словачка у Србији, а више информација о Бачком петровцу, историји Словака И културно уметничким манифестацијама можете прочитати на сајту www.turizambackipetrovac.com.

Од Њујорка до Париза кликом на мишa

Н

а интернет страници www.тоурисм-ревиеw.цом састављена је листа најпознатијих и најзанимљивијих улица и авенија на свету. Не пропустите да прошетате њима барем овако путем информативног водича, а ко зна, ако се икада нађете у близини - знаћете шта И где да гледате И обиђете.

Јелисејска поља – Париз Париз је дефинитивно драгуљ међу европским престоницама, а Јелисејска поља су једно од најбољих и најпознатијих светских шеталишта. Налази се у близини Јелисејске палате (седиште француског председника), а повезује два значајна паришка трга - Трг

спаја поменути трг са Колом (Colom), који спомеником слави великог Кристофора Колумба. Улица нуди толико тога: од мноштва малих радњи, цвећа па до уличних забављача. Према оценама посетилаца, та авенија пружа незаборавну атмосферу.

Пета aвенија – Њујорк

Мото-шоу на обали Дунава М

ото клуб Класик Вилс (Classic Wheels) из Футога ће од суботе 6. авуста до понедељка 8. августа бити организатор и домаћин једног од највећих мото скупова у Србији, на Плажи Шпиц у Футогу. На Дунаву ће се на мото сусретима служити безалкохолно пиво, пошто Мото клуб Класик Вилс већ неколико година заредом организује трибине о безбедности у саобраћају и едукацију деце школског узраста у сарадњи са Центром за превенцију болести зависности при Дому здравља у Новом Саду. www.voj vo di na on li ne.com

Д

у овој улици потрошити право мало богатство!

Виа Апиан – Рим

Пета авенија у Њујорку је једна од н а ј п о п ул а р н и ј и х шопинг-улица на свету. Мото ове улице је: “Shop till you drop” (Купуј док не паднеш с ногу)! Улица нуди обиље радњи и свако тамо

ФУТОГ ОД 6. ДО 8. АВГУСТА

обра повезаност Суботице са Београдом, Новим Садом и Будимпештом само је једна од разлога за једнодневну посету овом граду било да се определите за воз, аутобус или аутомобил. Овај град има сјајну везу, како са севером тако и са југом. Европски аутопут Е 75 у непосредној је близини урбаног дела града. Од Београда је удаљена 180 километара. Модеран центар севера Војводине прави је град музеј. Најрепрезентативније грађевине су Синагога из 1902.године, Градска кућа (1908) Палата Рајхл (1904) и зграда Градске библиотеке (1894). Градска кућа архитеката Комора и Јакаба, највећа је у Војводини. На месту пређашње, старе и дотрајале, Суботичани су саградили нову. Само за њену унутрашњу декорацију биле су потребне две године. Суботичка синагога је, с друге стране, једна од првих грађевина на којој су коришћене бетонске и челичне конструкције.

21

ВИРТУЕЛНА ШЕТЊА КРОЗ СВЕТСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

ЛЕТО У ВОЈВОДИНИ

В

utorak2.avgust2011.

Шарла де Гола (Place Charles de Gaulle-Étoile) и Трг слоге ( Place de la Concorde). Ова паришка авенија симбол је велеградске раскоши у којој се налазе уличне кафане, луксузне радње, хотели, ресторани, позоришта, музеји и палате.

Ла Рамбла – Барселона Барцелона је главни град шпанске аутономне покрајине Каталоније, која се налази на североистоку Шпаније. Град је најпознатији по једном од најбољих фудбалских екипа на свету И наравно по архитектури Антонија Гаудíја. Средиште овог града је трг Плака каталуња (Plaça Catalunya), од ког се према обали спушта сликовита, позната и култна улица Ла Рамбла, која фасцинира посетиоце из читавог света. Та авенија

за себе може да пронађе оно што тражи. Све топ светске дизајнерске марке су тамо: Бергдорф-Гудман, Луј Витон, Прада, Гучи и Версаће, како за жене тако и за мушкарце. Улица се протеже од Вашингтон Сквера до 143. улице. Имамо само један мали савет за вас - будите спремни на то да ћете

Најлепши део историјске архитектуре Рима је управо Виа Апиа (Via Appia). Изграђена је 312. пре Христа, а сврха је била да се град Рим придружи граду Бриндизију на југоисточној обали. Најупечатљивије знаменитости ове улице су надгробни споменици и гробнице поред пута - типичан римски начин покопавања мртвих. Најимпресивнији део је гроб Цецилије Медула, супруге једног од генерала Јулија Цезара. Сви они који посете Рим никако не би требали да пропусте то “корачање у прошлост”. Они који воле добро очувану архитектуру и историју - Виа Апиа прави је избор за њих!

Магнифисент Мајл – Чикаго Америчка верзија Јелисејских поља је Магнифисент Мајл (Magnificent Mile). Реч је о авенији препуној луксузних радњи, музеја, пабова и хотела с пет звездица. Посетиоци тамо могу да купе неке од типичних америчких производа од брендова Дизни, Епл, Најк и многих других. Широки плочници увек су крцати пролазницима, а читава улица је бучна и закрчена. Ако волите гужву на амерички начин, обавезно прошетајте овом улицом. На овој листи нашле су се и Гран Виа у Мадриду, Вол Стрит у Њујорку, Ломбард Стрит у Сан Франциску, Зеил у Франкфурту и Ваци Утца у Будимпешти. www.net.hr

TU OKO NAS

Суботичка сецесија уз палићко вино

Током посете Суботици не треба заобићи зграду свог Народног позоришта коју је град добио средином 19. века. Здање је у неокласичном стилу, а прва позоришна представа у Суботици одиграна је још давне 1747. године. Данас позориште у Суботици има драму на српском и мађарском језику. Многе зграде у центру Суботице украшене су Жолнај керамиком која овај град чини посебно препознатљивим. На само 8 километара од Суботице налази се Палићко језеро. Дугачко је 8 километара, широко до 950 метара, а просечне дубине до два метра. Још почетком 19. века знало се да је вода Палића лековита, па је већ тада започела и градња првог бањског купалишта. Хотели, виле, спортски терени, три уређене плаже, као и

зоолошки врт и данас чувају високи рејтинг Палића. Градитељи Градске куће у Суботици, на Палићу су саградили Водоторањ, Женски штранд, Велику терасу, Музички павиљон, хотел „Језеро“… Од 1992. на Палићу се сваког лета одржава Међународни филмски фестивал „Палић“, али

перкелт, типичну храну овог подручја, одлично иде мерло, уз паприкаш од певца треба пити каберне, а уз јунећу шницлу са шампињонима обавезно пробати локално вино кадарку. Келебија има ергелу коња коју чини 70 липицанера и убраја се међу највећу у земљи. Овде се

Палићко језеро спој урбаног и природног

јакера до дилижансе из 1700. године. Иначе, суботички „хит“ је вожња сватова кочијама. Зобнатица је, такође, дестинација коју на путу за Суботицу не треба пропустити. Удаљена је од града 30 километара, на путу према Бачкој Тополи. Узгајање коња у

Суботичка атракција вожња фијакером

Живописна архитектура центра Суботице

су познате и друге манифестације – „Дужијанца“, „Интерно“, „Бербански дани“… Винарска традиција Суботичко–хоргошке пешчаре, настале на дну ишчезлог праисторијског мора, дуга је више од два миленијума. Песковит терен, умерена континентална клима и квалитетне сорте винове лозе дају веома питка вина, хармоничног укуса, нежног букеа и питкости. Виногради су, иначе, углавном груписани између Суботице и Хоргоша. Суботичани уз њихово вино препоручују и адекватну храну. Уз јело

Цветање Тисе Свакога јуна, река Тиса цвета. За разлику од цветања мора и река, где се то повезује са загађеношћу воде дрезгом или сочивицом, Тису заправо прекрију читави облаци белих лептирића који личе на цветове. У питању је тиски цвет, крилати инсект беле боје чија ларва настаје у реци, а затим лептири излазе на површину. Има их толико да потпуно прекрију реку и приобаље. Лептири тиског цвета свој кратки живот проводе лепршајући тик изнад површине воде. Необичан призор траје свега два-три дана, а Тиса у то време изгледа као да је прекрио снег. поред јахања могу изнајмити и кочије за вожњу, од каруца и фи-

овом месту има традицију дужу од 200 година. Поред ергеле је и

хиподром са мањежом, а гостима су на располагању туристичко јахање, школа јахања, вожња фијакером и ловачком кочијом. У оквиру комплекса налази се и Музеј коњарства. Сваке године, у другој недељи септембра, одржавају се Зобнатичке коњичке игре. Погранична општина Кањижа настала је пре пола века, спајањем подручја општина Хоргош, Мартоноша и Кањижа. Прича о туризму у Кањижи почела је 1913. када је, заправо, почела са радом Бања Кањижа. Од тада у овом месту уживају сви они који воле да се купају у термалним водама и осећају њихово благотворно дејство. Кањижу бирају и они који воле тишину, јер ово место живописне околине у близини реке Тисе, богато ловним подручјима, називају и „градом тишине“. Кањижа располаже са око 700 смештајних капацитета. www.sr bi ja.tra vel

22

kultura

utorak2.avgust2011.

dnevnik НОВА КЊИГА ПРОФ. ДР ИРЕНЕ АРСИЋ

Дубровачке теме 19. века

КУЛТУР ШОК НА ЕВРОПСКОЈ ТУРНЕЈИ ПОСЕТИЋЕ И ЗРЕЊАНИН

Повратак на „место злочина” Панк – етно – метал – џипси бенд “Култур шок” из Сијетла поново долази у Зрењанин. Након заиста феноменалне свирке коју су одржали пре три године у банатској престоници, чланови овог америчког састава решили су да се врате на “место злочина” јер су тек после тог зрењанинског концерта успели да се пробију до фестивала “Егзит”, Београда, и других великих и битних бина у Србији. Овог пута, наступиће под ведрим небом, у дворишту Дома ученика “Ангелина Којић Гина”, у уторак, 9. августа. Домаћа подршка “Култур шоку” биће зрењанински бенд “Импурита”, а пре и након концерта за избор музике биће задужен “Банатхардкор саунд систем”. “Култур шок” је познат широм света и у Зрењанин долази у склопу европске турнеје на којој промовише нови албум “Mi ni stry of Kul tur”. Бенд обично не свира по мањим градовима, али имамо ту луду срећу да опет дође код нас јер му је Зрења-

нин, на неки начин, био одскочна даска када је Србија у питању. Неће ово бити мала прича у малом граду, већ ће група имати уобичајени репертоар – рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре Милан Чекрџин Цеф из удружења “Банатхардкор колектив” које је и организатор овог врхунског музичког догађаја. Чекрџин је нагласио да “Култур шок” шири позитивну причу, шаље здраву поруку и гура исправне идеје, уз забаву коју приређује на својим наступима. Подсетио је да су ови музичари 2008. године напунили Велику салу Културног центра Зрењанина што се од онда, када је реч о рок концертима, није десило. Фронтмен бенда “Култур шок” је чувени Ђино Банана, препознатљив осамдесетих година прошлог века на музичкој сцени тадашње Југославије по некој потпуно другачијој музици од оне коју изводи данас. Из Југославије је отишао у Америку, тамо

окупио музичке истомишљенике, и почео са стварањем специфичног музичког правца, споја балканске традиције и “прљавог” хардкора и панка. “Култур шок” иза себе има већ неколико албума, а међу хитовима су “Хашиши”, “Да је”, “Истанбул”, “God is busy, may I help you” и многи други.

- За “Импуриту”, као предгрупу, одлучили смо се јер је то један од тренутно најактивних бендова у граду, иако нема ниједно званично издање. Чланови овог састава свирају нестандардан хардкор, са хипхопом, гранџом… Иза себе имају две европске турнеје и гомилу концерата у Србији – објаснио је Чекрџин. Цена карата за концерт је 500 динара и могу се купити у зрењанинском клубу “Клупче”. Иначе, улазнице за концерт “Култур шока” у осталим европским градовима не коштају мање од десет евра. Ж. Балабан

„ДУБИОЗА КОЛЕКТИВ“ ПОТВРДИО СТАТУС ЗВЕЗДА НА ФЕСТИВАЛУ „КАЛЕИДОСКОП“ У ТУЗЛИ

Вратиће се Валтер... (Специјално за „Дневник“ из Тузле) Музика је очигледно и даље најважнија уметност кад су у питању млади. То се одлично видело на Међународном фестивалу савремене умјетности младих „Калеидоскоп“, четвoродневној манифестацији током које су Тузлаци и њихови гости могли да уживају у рановрсном програму - филмском,

ликовном, позоришном, радионичарском - а на крају, или на првом месту, у музичком. Тај део „Калеидоскопа“ кулминирао је, метафорички говорећи експлодирао у суботу увече када је пред неколико хиљада посетилаца на бину постaвљену у парку код Музичке школе у Тузли изашло седам момака из бенда „Дубиоза колектив“. Пошто се ради о бенду чије песме знају да буду јако друштвено-политички ангажоване, стекао се до-

јам да музика, бар на кратко, заиста може да олакша и улепша живот младима. Колико је „Дубиоза колектив“ велики и актуелан бенд, говори податак да су својим наступом засенили иначе врло позитивно оцењене концерте других бендова са статусом звезда, као што су: „Елек-

трични оргазам“, „Џинкс“, „Даб ребелион“... Концерт бенда „Дубиоза колектив“ у Тузли је имао и посебан укус, јер је прошле године, током наступа посвећеног кампањи изласка на изборе, дошло до догађаја који се и данас препричава као анегдота. Наиме, када је фронтменски двојац окупљене питао је ли им доста, мислећи на 20 година национализма и шупље (политичке) приче, из публике се зачуло: „Није!“ Е, „неправда“ је

овај пут исправљена и сви рачуни намирени, јер су после свирке разумевањем и међусобном комуникацијом презадовољни били и бенд и публика. Иначе, концертни програм популарних жуто-црних састојао се из провереног дела, песама које су певане у глас са публиком („Блам, „Кокуз“, „Шути и трпи“, „Валтер“...), као и из дела посвећеног промоцији новог албума, који ће бити објављен на јесен. За оне који (још) не знају, „Дубиоза колектив“ је снажна и прогресивна кросовер музичка матрица која симбиотички уједињује жанрове попут ска, панк, рок, хард кор, хипхоп, реге... Суштински, најближи су звуку и покрету који је у глобалној култури започео „Рејџ агенст машин“, док је на овим просторима нешто најближе томе стигао београдски „Саншајн“. За разлику од поменутих, није им страно ни „флертовање“ са етно звуком који, истина, користе више иронично, али ето, важно је напоменути. Идеолошки, слободарског су духа. „Дубиоза колектив“ је до сада објавио четири „дугосвирајућа“ и један „средњесвирајући“ албум, као и једну компилацију – такозвани албум непопуларних синглова. Међународни фестивал савремене умјетности младих „Калеидоскоп“ у Тузли се одржава трећи пут и улаз на све програме био је бесплатан. И. Бурић

Издавачка кућа “Арс Либри” објавила је нову студију проф. др Ирене Арсић “Дубровачке теме 19. века” (Београд, 2010). Књига садржи седам текстова - “О “Карађурђевки” Меда Пуцића”, “Писма Меда Пуцића упућена у Београд”, “Матија Бан и култ светог Саве”, “Дубровачка књижевност дум Ивана Стојановића”, “Стојановић, Војновић и Ружичић о Савиндану 1894. у Дубровнику”, “Лик светог Саве у двема дубровачким комедијама из друге половине 19. века” и “Антун Фабрис (1864-1904) - књижевни историчар, публициста, ангажовани интелектуалац”. Текстови који чине књигу “Дубровачке теме 19. века” публиковани су од 1999. до 2009. у неколико часописа, годишњака, зборника радова са научних скупова и конференција. Студија др Ирене Арсић представља збирку радова и расправа посвећених истраживању српске културне традиције у Дубровнику 19. века. Ауторка књигу започиње огледом о “Карађурђевки” Меда Пуцића. Тема овог дела је подвиг српског вожда Карађорђа, његов знаменити успон и трагичан пад. Пуцић је своје дело започео у Луки 1847, а завршио га 1850. у Дубровнику. Коначна и потпуна верзија “Карађуревке” штампана је у Лукшићевом издању Пуцићеве поезије (Карловац, 1862), па затим и у панчевачком издању, 1881. године. Нажалост, Пуцић се није уклопио у нове литерарне токове, остао је један од усамљенијих писаца Срба католика, мада му је велики Скерлић јасно одредио место речима - овај “последњи дубровачки бард везује стару дубровачку са новом српском књижевношћу”. У Архиву САНУ чувају се неколика писма које је Медо Пуцић у периоду 1859-1878. упућивао у Београд. Ауторка наводи да је Пуцић поводом пријема у Друштво српске словесности послао своју аутобиографију, али спомиње и писма која је тих година упутио Матији Бану, Стојану Новаковићу и Јовану Гавриловићу. Део ове преписке не би био од превеликог значаја уколико се не би узело у обзир да је Пуцић био васпитач и учитељ младом кнезу Милану Обреновићу. Он је период од 1868. до 1874. провео на овом значајном послу у Београду, а савременици и каснији историчари (Јован Ристић, Слободан Јовановић) врло су лоше квалификовали његов рад. Ирена Арсић наводи чињеницу да су сличне судбине били и неки други угледни Срби католици који су из Дубровника службовали у Београду (дипломата, писац и историчар Лујо Војновић, учитељ младог Александра Карађорђевића). У следећој студији, ауторка говори о Матији Бану, као једном од “последњих у значајном низу Дубровчана који су на српским дворовима били саветници владара”. Бан је у Београд стигао из Цариграда 1844, и са пуно одушевљења пише о кнежевини Србији. Међутим, он своје похвале врло брзо коригује, напомињући да “овдашњи Срби ограничавају родољубље на Кнежевину, а Срби из Угарске на српство, и то у врло тијесним границама”. У оквиру својих просветно-културних активности, он износи идеју о оснивању

Друштва св. Саве (предлаже статут у 53 тачке). Међутим, од те идеје се одустало а Бан је, уз све похвале, послат у пензију. Остало је запамћено да је он у свом статуту предложио да се српском светитељу подигне црква и то на месту где су спаљене његове мошти (Врачар), чиме се мора истаћи визионарска улога овог Дубровчанина у историји Београда и Србије. Историчару, хроничару и писцу дум Ивану Стојановићу, посебно његовом делу “Дубровачка књижевност”, ауторка посвећује следећи оглед. Павле Поповић у студији о Стојановићу сматра да дело није строго научно већ пре популарно, а Марко Цар потврђује овај став наводећи да је дум Иван био дубровачки хроничар који је књижевну историју посматрао кроз факте али и анегдоте. Осим тога, Стојановић пише и о

филолог по струци, он се, услед уредничких али и друштвених и политичких ангажовања, најмање бавио разматрањем литерарних тема. Међутим, трајност његове књижевно-историјске мисли је неспорна у циљу да се од заборава очува аутентичност података и да се личност о којој се пише (И. Ђурђевић, М. Кабога, М. Пуцић, М. Бан) прикаже у сасвим прикладној, дубровачкој средини. Градећи портрете, Фабрис је настављао традицију да на једном месту окупи знамените суграђане, како историјске тако и савременике. Сем пригодних текстова о знаменитим Дубровчанима, Фабрис је у календару “Дубровник” приредио и биографије других српских писаца (Ј. Јовановић Змај, С. Владислав Каћански). Интересовање др Ирене Арсић за дубровачку културну историју ви-

осталим знаменитим Дубровчанима - математичарима и медицинарима. Тако његова “Дубровачка књижевност” обухвата целокупну културу града-државе - поетску и научну, стручну и филозофску, беседничку, као и “све интелектуално што је Дубровник створио у току векова”. Као високи католички свештеник, Стојановић се креће дубровачком жупом и Ријеком дубровачком, разговара са необразованим људима, он је чести саговорник дубровачких властелина, и “садруг” последњих дубровачких госпара, који кроз његове успомене остају у сећању, пошто сами “не желе да пишу и објављују”. Вредно пажње је и последње поглавље књиге Ирене Арсић, посвећене занимљивој личности Антуна Фабриса. Мада слависта, односно

дљиво је и по њеним ранијим књигама: “Антун Сасин - дубровачки песник 16. века” (2002), “Дубровачки штампари 19. века и њихова издања” (2005) и “Српска православна црква у Дубровнику” (2007). Књига “Дубровачке теме 19. века” представља дело које на користан начин обрађује књижевно-историјске аспекте српске традиције католичке и православне провенијенције у Дубровнику 19. века. Студија Ирене Арсић представља значајан допринос проучавањима дубровачке књижевности, а у новијим тумачењима традиције средњодалматинских литерарних прегнућа представљаће добро истраживачко полазиште и незаобилазну библиографску референцу. Синиша Ковачевић

СУТРА НА КОНЦЕРТУ У СИНАГОГИ

НА ФЕСТИВАЛУ У ПОРТУГАЛУ

Омладински оркестар у покрету

Награђен филм „Хитна помоћ”

Други концерт у августовском делу програма из циклуса Новосадско музичко лето сутра у 21 час у Синагоги приређује ансамбл под називом „Омладински оркестар у покрету“. Наступ овог оркестра биће заправо круна рада деветнаест младих уметника – гудача, од 18 до 26 година, из Србије, Македоније, Мађарске и Румуније, са чувеним диригентом Мишом Кацом. На програму овог концерта биће Моцартов „Дивертименто“, Бахов Концерт за две виолине и гудачки оркестар, и Серенада за гудаче Чајковског. Карте стају 300 динара и купују се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/2) 8 до 14 часова, два сата пред почетак концерта у Синагоги. Музичка омладина Србије у сарадњи са Фондацијом “En fants pla ne te espe ran za” из Париза и Музич-

ком омладином Македоније, осмислила је заједнички пројекат – формирање омладинског гудачког оркестра у лето 2011. Израстао из Балканског гудачког оркестра младих, новоформирани ансамбл добио је и ново име – Омладински оркестар у покрету – Je u nes se Mo ving Or che stra. Идеја је да се седиште овог оркестра мења сваке календарске године, а за прву сесију изабрана је Македонија као земља домаћин. Омладински оркестар у покрету окупио се од 22. до 28. јула ове године на Охриду. Деветнаест младих гудача радило је са познатим диригентом руског порекла Мишом Кацом. Потом је уследила концертна турнеја оркестра у Македонији (Битољ, Скопље и Охрид), па у Србији (Крушевац и Нови Сад) а биће настављена у Румунији (Арад и Темишвар). Н.П-ј.

Дебитански филм редитеља Горана Радовановића „Хитна помоћ„ добио је Гранд при као најбољи дугометражни играни филм на Међународном фестивалу филма, телевизије, видеа и мултимедија, у португалском граду Аванца, саопштила је ауторска екипа. Награда за најбољу фотографију додељена је директору фотографије филма Радославу Владићу. Сходно фестивалској традицији, награде ће лауреатима бити уручене наредне године на свечаном отварању манифестације, када ће српски аутори одржати и мајсторске радионице. До сада је „Хитна помоћ„ приказана у званичној конкуренцији на десетак међународних фестивала у Монтреалу, Монпељеу, Манхајму, Анталији, Хавани, Атини, Амстердаму, Бриселу

kULTURA

c m y

dnevnik

ПОСЛЕ ПРАГА ПРЕДСТАВА ЈОЖЕФА НАЂА „БЕЗ НАСЛОВА” НА „ОХРИДСКОМ ЛЕТУ”

Интима излази из коцке Прашког квадријенала Позоришна представа „Без назива„ свестраног уметника Јожефа Нађа, након светске премијере на Прашком квадренијалу сценског дизајна и перформинг арта 2011. имаће три извођења на међународном фестивалу „Охридско лето„ у Охриду. Представа „Без назива„ изведена је 22 пута на Прашком квадријеналу у оквиру програму „Раскршће: Између интимности и спектакла„ на којем је наступило 30 светских уметника. Судећи по реакцијама представа је изазвала највећу пажњу публике и критичара од понуђених пројеката, а на „Охридском лету“, за разлику од наступа у Прагу, комад ће се изводити у нешто измењеној сценографији. Нађ је у оквиру Регионалног креативног атељеа у Кањижи скоро годину дана радио на поставци најновијег комада „Без наслова„, која се изводи у коцки димензија 4x5 метра у трајању од 80 минута, у којој се догађа кореографско, естетско и филозофско истраживање простора интимности. Актери представе прослављени редитељ, кореограф и плесач Јожеф Нађ и његова партнерка Францускиња Ан Софи Ланселин, се баве истраживањем сопствене интимности - односа интимности и спектакла, релацијом публике према интимности, просторима и изворима интимности. У монохромном рукопису, само под светлошћу свећа аутор је осмислио минуциозну мрежу покрета која драматично наглашава односе између два играча. За представу „Без назива„ музику је

23

ПРЕДСТАВА „ТРСТ“У ОВОГОДИШЊЕМ РЕПЕРТОАРУ КАЗАЛИШТА „УЛИСИС”

Атеље 212 гостује на Брионима Београдско позориште „Атеље 212” гостоваће сутра у тврђави Минор на Малом Бријуну са представом „Трст„ у склопу 11. сезоне „Казалишта Улисис„, саопштило је ово позориште.Међународни позоришни пројект „Казалиште Улисис„ покренуо је 2001.године познати глумац Раде Шербеџија као отворено позориште у амбијенту Бријонских острва, Фажани и Пули, као место сусрета хрватских и уметника из регије, Европе и света. Протеклих сезона на пројектима „Казалишта Улисис„ представило се више од 150 уметника из Канаде, САД, Боливије, Новог Зеланда,Чеченије, Ирана, Велике Британије, Француске, Босне и Херцеговине, Србије а представе и концерте поред публике из Хрватске, пратила је и она из региона, Европе и света. У тврђави Минор на Малом Бријуну „Казалиште Улисис„ угостиће Атеље 212”са представом “Трст” по тексту Милоша Радовића, у режији Алисе Стојановић која је премијерно изведена 17. маја на Великој сцени „Атељеа 212”, на отварању другог фестивала „Муцијеви дани”.У представи играју

Бранка Петрић, Јелисавета Сека Саблић, Бранислав Зеремски, Светозар Цветковић, Дара Џокић, Милица Михајловић и Катарина Жутић. Представа београдског позоришта најављена је као искрена, сетно-тужно-трагично-комична прича о великој љубави према Трсту, и о великим љубавима у Трсту, у којој се на сцену изводи неколико генерација којима је овај град обележио

најважније тренутке у животу.Радња представе се одвија се у хотелу “Савоиа”, у центру данашњег Трста, у чијим се луксузним собама на различите начине завршавају приче започете у том граду пре много деценија.Истовремено, ово је прича о родитељима који своја сећања желе поделити са децом, о њиховом односу, неспретној љубави, лажима, варљивим успоменама и генерацијском јазу.

У ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ „РЕНДЕ“

Ан Софи Ланселин и Јожеф Нађ у најновијем остварењу „Без наслова” Фото: Едвард Молнар

задату тему и строго утврђен простор извођења.

- Због ограничења простора ова коцка нам је пружила више могућности од било ког платоа. Уну-

Гостовања на Битефу, Дезиреу и у Будимпешти После охридског гостовања представа креће на велику светску турнеју. Београдска премијера се очекује у оквиру овогодишњег Битефа 19. и 20. септембра, затим 7. октобра отвара Јесењи будимпештански фестивал у обновљеном Националном театру, а биће изведена и на Фестивалу „Дезире” у Суботици 27. новембра. изабрао и комад режирао Јожеф Нађ, мајстор сцене је Ласло Добо, а аутор костима је Александра Пешић. Представа „Без назива„ је јединствен пројекат у опусу Јожефа Нађа, јер је то први пројекат где је Нађ, који је комплетан аутор, имао

utorak2.avgust2011.

тар задате форме концепт је дошао до изражаја и микро-ритмичка конструкција покрета, игра је постала концентрисана и интензивна - каже Нађ, који је инспирацију за ово остварнеје пронашао у чувеној Диреровој трилогији: „Меланхолија„, „Свети Јероним„

и „Витез, смрт и ђаво„, као и у песмама Пола Целана. После Прага представа „Без наслова„ ће се изводити у нешто измењеној сценографији, склањањем четвртог зида и са посебно конструисаним гледалиштем, па ће на тај начин интима из коцке добити мало другачију димензију. На познатом „Охридском лету„, које се одржава између 12. јула и 20. августа, позоришна представа „Без назива“ играће се 9. и 10. августа у Центру за културу „Григор Прличев„ у Охриду. Пројекат је рађен у сарадњи београде Платформе за савремену уметност „Киоск„ и РКА „Јожеф Нађ„ из Кањиже. Продуценти пројекта су Александар Бркић и Милена Стојићевић. Пројекат је као један од првих у нашој земљи подржан од Европске комисије у оквиру програма „Култура”. М. Митровић

„Пуноглавци” Анте Томића Издавачка кућа „Ренде„, која је прва у Србији започела са обнављањем покиданих литерарних веза између бивших југословенских република, нудећи најбоља дела хрватских, босанских писаца стасалих после распада СФРЈ, сада је објавила нову књигу Анте Томића (41) „Пуноглавци”. Томић, по образовању филозоф и социолог стекао је велику популарфност у Хрватској пишући за днвеник „Слободна Далмација„ а 2000. је објавио први роман „Што је мушкарац без бркова„ који је постао бестселер и одмах премостио све новостворене границе. Популарности романа, али и његовог аутора, значајно је допринела веома успела екранизација. Од тада Томић ужива култни статус и у Србији, а његове књиге стижу не само преко „Рендета„ већ и српске филијале загребачког издавача ВБЗ. „Ренде„ је пре две године објавило један од најбољих рома-

нескних Томићевих каламбура „Чудо у Поскоковој Драги” . Са „Пуноглавцима„ ( пробитни наслов „Ve ge ta Blu es„ )који су почетком године имали премије-

ру у Хрватској Томић је у форми летње приче о сазревању у којој је нараторка Аленка која има 12 година и живи у Загребу, а лето проводи код бабе и деде у месту Б проговорио, на њему својствен(духовит) начин о темама као што су шовинизам, провинцијализам, друштвени односи који се нису променили од памтивека. Занимљив је податак да је Томић написао „ Пуноглавце„ по наруџбини „Подравке” која је тражила да у садржај морају бити убачена имена неких њених производа. Томић је то вешто урадио тако да никоме не смета што се помињу : коцке за супу и „Вегета”, јер та мала књижица завређује да буде прочитана и тако је добила ново име и нови, овога пута искључиво књижевни „живот”. (Танјуг)

ИНТЕРВЈУ: ЛАСЛО ВЕГЕЛ, КЊИЖЕВНИК

Поглед из доњег ракурса У издању новосадске „Цензуре“ових дана се појавила нова књига Ласла Вегела „Приче из доњих предела“. Превод на српски потписује Арпад Вицко, а у поднаслову пише-Берлински текстови. Овај познати новосадски аутор кроз своју прозу поново нас води на путовања имагинарним и стварним европским коридорима. Од лета на асфалту склонио се у село, где завршава рукопис о Новом Саду, чита класике и спрема се на нова путовања. У најближим плановима су Хрватска и Аустрија, а ко познаје Вегела, јасно му је да ће трагове тих путовања следити у неким његовим наредним књигама. У ком смислу поднаслов „Берлинске приче“ одређује ваше „Приче из доњих предела“, питали смо Ласла Вегела?

-Ова књига је жанровски између есеја и романа, та мешавина ми је била интересантна, и кад сам писао „Екстериторију“ окушао сам се у тој форми- каже наш саговорник.То су , заправо, приче о путовањима, које казују личну историју, али и поглед на свет из доњег ракурса. Једна од њих описује моје прво путовање у Трст, када је тај град био највећи супермаркет бивше Југославије. Ипак, окосница тих путовања и приповедања је Берлин, почев од мог првог боравка тамо, када је био европска престоница културе. Мене нису толико интересовале културне манифестације, колико чињеница да је град тада још био

располућен зидом. Упознавао сам обичне људе, пошто говорим њихов језик, и видео сам колико су у њима још живе трауме Другог светског рата, о чему могу да причају, а о чему морају да ћуте. То је за мене био мали историјски шок. После 2000. сам такође одлазио тамо по позиву, а на немачком су објављени „Екстериторијум“, „Мемоари једног макроа“и још неки текстови. Како проводите ово лето, шта вам се догађа, шта читате а шта пишете?

-Ово лето ми је баш узбудљиво, из више разлога. А пре свега

је радно, јер завршавам књигу, такође жанровски неодређену, која се зове „Неопланта или обећана земља“; то је прича о мом граду, пуна људских судбина, историје на месту судара Балкана и Средње Европе, драматичних и трагичних елемената, али и утопије, што обећана земља јесте. Све те приче говоре о новосадском 20. веку, још од пре Првог светског рата, па до 1990. јер Европљани сматрају да се те године завршава 20. столеће. То је дуг мом граду и веома се радујем скором изласку те књиге.

На српском су ми изашле „Приче из доњих предела“, а на јесен ће се појавити и мађарско издање у Будимпешти. А „Чалади Кер“из Новог Сада објавио је на мађарском други том мојих дневника “Исписивање времена у међувремену“; у првом тому бавио сам се временом од 2000. до 2002. године, а у другом, до 2004. Имам још три књиге, али издавач је у оскудици, видећемо. На јесен ће се код „Стубова културе“појавити треће издање „Мемоара једног макроа“. Један од мојих старијих есеја „What is Јu go sla via?“, објављен током деведесетих, такође је жанровски експеримент. Тај текст недавно је заинтересовао аустријског редитеља Лукаса Цајпека, који је рекао да је то, заправо, монодрама. Већ су почеле пробе, а премијера је заказана за 27. октобар у Бечу у Кабинет театру. Повукао сам се у класике, поново ишчитавам Стендала, који је у младости највише утицао на мене. А чека ме Балзак, јер ми сада живимо у његовом времену, у доба прљавог рађања капитализма. Шта поручујете градским оцима, као Новосађанин- добитник „Голубице“, највишег градског признања, Фебруарске награде, и вама најдражег, како ми једном рекосте?

-Нови Сад заиста има тај велики потенцијал привлачности, и морам рећи да се, ту и тамо, види брига оних који воде град. Сада су потребни енегричнији кораци и

дугорочна размишљања. А то значи- више паркова, зеленила и цвећа, фонтана, тих малих, пријатних оаза за грађане. И више бриге за Дунав, за приобаље које није ни изблиза искоришћено. Недостаје нам више те европске визуре, тих вишејезичних путоказа, како су ми рекли моји доброна-

ски намештеници и пиљари. Лепоту једног града стварали су многи, па зашто онда не обележити места где су живели и радили значајни Новосађани, можда и вратити неке споменике, истицати то благо мултикултуралности. Велика би срећа била да Нови Сад постане европска престони-

Од Куршумлије до Берлина -Супруга и ја смо једном летели из Берлина за Будимпешту, па смо непланирано у ваздуху висили преко четири сата- прича Ласло Вегел.Од тада она не жели да путује авионом, а ја се солидаришем. Тако сам открио гастарбајтерске аутобусе, којима најчешће путује тај балкански свет, са југа на запад. Сама срж ове моје књиге је та велика метаморфоза- како се људи, путници понашају, о чему причају, како размишљају овде, а како тамо, на крају путовања. Крене тако аутобус из Куршумлије, има у њему Срба, Албанаца, Македонаца, Босанаца, уђемо и ми из Новог Сада, а у ваздуху се осећа нека напетост, сви шапућу на свом језику. А када се приближе Берлину, сви прелазе на немачки и почиње да струји међусобна солидарност. Био сам у том граду и приликом обележавања двадесетогдишњице пада Зида. Од многих сећања и стручних тумачења тог догађаја кроз медије, мени је међу најинтересантнијим била прича једне продавачице из „Алдија“ у западном Берлину. Да се нешто чудно догађа она је закључила по томе што је један човек дошао и купио 30 килограма банана. Био је то источни Немац, који је своју новостечену слободу показао на тај начин.То је Европа из доњег ракурса, за мене привлачнија од оне официјелне, бриселске.

мерни пријатељи из иностранства. Јавни службеници, од возача аутобуса до полицајаца, треба да буду љубазнији, да науче по нешто на страним језицима. Не треба о путу у Европу да говоре само политичари, већ и кондуктери, и банкар-

ца културе, али то иште труда свих нас. Нарочито оног труда који не зависи од много новца.Овом граду недостаје фамилијарна љубав, потпуно изван сфере политике. Радмила Лотина

24

svet

utorak2.avgust2011.

RAS PRA VE O PO NOV NOM UVO \E WU SMRT NE KA ZNE

Brej vik ne }e bi ti pro gla {en ne u ra ~un qi vim OSLO: Norve{ki ubica Andreas Bering Brejvik ne}e biti progla{en neura~unqivim, jer je, kako su zakqu~ili stru~waci, bio svestan svojih dela. Wegov napad 22. jula bio je toliko detaqno isplaniran da je gotovo

nemogu}e da se radi o napadu sumanutog ~oveka”, rekao je doktor Tarjei Rajgnestad, voditeq norve{kog odbora za forenzi~ku medicinu.

U Norve{kom pravosu|u odbrana neura~unqivo{}u zahteva da optu`enik bude u stawu psihoze dok izvr{ava krivi~no delo za koje je optu`en. To, zapravo, zna~i da je optu`enik izgubio kontakt sa stvarno{}u do te granice da vi{e ne kontroli{e svoja dela.

Doktor Rajgnestad tvrdi kako psihoti~na osoba mo`e ~initi samo jednostavne radwe, a sama vo`wa iz Osla na otok Utoju na kojem je Brejvik ubio mlade okupqene u kampu bila bi previ{e komplikovana.

Nezapam}eni zlo~in u Oslu i na ostrvu Utoji otvorio je staru dilemu da li treba vratiti smrtnu kaznu, i to ne samo u

Norve{koj, nego i u jo{ neki zemqama na svetu.

Gra|ani Norve{ke tra`e da se ponovo vrati smrtna kazna za monstruma Andresa Beringa Brejvika, koji je hladnokrvno ubio 76 nedu`nih qudi, prenose agencije.

Rasprave o ponovnom uvo|ewu smrtne kazne, posle zlo~ina u Norve{koj, obnovqene su i u nekim saveznim dr`avama SAD, javqaju agencije. Povod za to je nekoliko te{kih zlo~ina za koje je predvi|en do`ivotni zatvor.

Prema podacima „Amnesti interne{enela”, smrtna kazna je ukinuta u 139 zemaqa od ukupno 192 zemqe na svetu. U nekima ona postoji, ali samo na papiru i godinama se ne izvr{ava.

Smrtna kazna naj~e{}e se izri~e za te{ka ubistva i za krijum~arewe droge.

dnevnik

ITALIJA

Su kob po li ci je i imi gra na ta u Ba ri ju RIM: Najmawe 35 qudi, od kojih su 20 policajci, povre|eno je ju~e u sukobu izme|u imigranata i policije Bariju, gradu na jugu Italije Imigranti su, besni zbog odlagawa dobijawa azila, zapalili

Po vre |e no naj ma we 35 qu di

U SE NA TU PO STIG NUT DO GO VOR O PO VE ]A WU NI VOA ZA DU @I VA WA DR @A VE

Ame ri~ ki beg od ban kro ta VA [ING T ON: Vo|e republikanaca i demokrata u ameri~kom Kongresu postigli su tokom sporazum sa predsednikom SAD Barakom Obamom o podizawu nivoa zadu`ivawa zemqe sa ciqem da se danas izbegne wen bankrot. Time je, kako pi{e agencija AP, ozna~en po~etak zavr{nog poglavqa u jednoj od potencijalno najrazornijih epizoda u novijoj ameri~koj istoriji.

Utorak je krajwi rok da se u Kongresu podigne nivo za zadu`ivawe SAD, kako bi se izbegao do ga|aj bez presedana u SAD: da primaoci penzija, drugih socijalnih davawa i svi oni koji rade za dr`avu ostanu bez novca.

Dogovor su postigli vo|a demokratske ve}ine u Senatu Hari Rid i vo|a republikanske mawine Mi~el Mekkonel, a odmah potom, Barak Obama je oti{ao u pres-salu Bele ku}e da

podr`i wihov sporazum - koji ne sadr`i Obamin zahtev da se dodatno oporezuju korporacije i najbogatiji `iteqi SAD. „Da li je to dogovor kakav sam ja

`eleo. Ne. Verujem da smo ove te{ke odluke u vezi sa socijalnom reformom i refomom poreza mogli doneti odmah, a ne putem procesa posebnog kon-

gresnog ko mi teta. Me|utim, ovaj dogovor daje sna`nu osnovu za smawewe deficita i omogu}ava nam da izbegnemo sli~nu krizu kroz {est ili 12 meseci”, rekao je predsednik Barak Obama.

Lider demokratske ve}ine u Senatu Hari Rid rekao je da dogovor ne}e usre}iti svakog republi kan ca ni ti demo kratu, ali da su obe strane dobile deo onoga {to su `elele, a da nijedna nije dobila onoliko koliko se nadala, ali to je su{tina kompromisa - izgradwa konsenzusa.

Prema wegovim re~ima, ameri~ki narod je zahtevao ove nedeqe kompromis i dobio ga je.

Dve stranke ve} mesecima nisu mogle da se dogovore o pove}awu gorwe granice dr`avnog zadu`ivawa, koja trenutno iznosi 14,3 biliona (hiqada milijardi) dolara, kao ni o zna~ajnom smawewu potro{we.

EVROPSKA UNIJA

Do dat ne sank ci je Si ri ji zbog na si qa BRI SEL: Evropska unija odlu~ila je ju~e da Siriji nametne dodatne sankcije zbog eskalacije nasiqa koje re`im u Damasku sprovodi protiv demonstranata, saop{tila je ju~e visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. „EU je odlu~ila da nametne dodatne restriktivne mere u vidu zamrzavawa imo-

vine i zabrane putovawa za pet sirijskih pojedinaca ume{anih u nasilnu represiju. @elim da podsetim sirijske vlasti na wihovu odgovornost da za{tite stanovni{tvo”, navela je E{tonova. „Brutalno nasiqe stvara ozbiqnu opasnost od eskalacije napetosti i podele i nije u skladu sa {irokim reformama”, dodala je ona.

Podse}aju}i da su ministri spoqnih poslova EU 18. jula izjavili da }e Unija nastaviti svoju sada{wu politiku sankcija prema Siriji sve dok „neprihvatqivo nasiqe protiv civila ne prestane i ne ostvari se odlu~uju}i napredak u ispuwavawu legitimnih te`wi sirijskog naroda ka demokratskoj tranziciji”, E{tonova je ukazala

kante za |ubre i automobilske gume rano jutros i bacali su kamenice na policiju koja je intervenisala kako bi zaustavila protest, saop{tili su o~evidci, prenele su svetske agencije. Pojedini imi-

je Damask pokazao da ne namerava da sprovede reforme obe}ane narodu.”Na`alost,od tada su nastavqena masovna hap{ewa, nasiqe i ubijawe civila. Ovo je ~ak i eskaliralo kao {to smo videli tokom vikenda prilikom napada na Hamu i druge sirijske gradove u kojima je navodno ubijeno vi{e od stotinu civila”, navela je ona. (Ta njug)

granti blokirali su `elezni~ku prugu kao i saobra}aj na lokalnom autoputu. Imigracija je veoma osetqiva tema u Italiji, a tenzije su se naro~ito poja~ale posledwih godina kada je konzervativna vlada premijera Silvija Berluskonija proterala ilegalne emigrante i poo{trila proceduru za dobijawe boravi{nih papira Protest je posledwi u nizu u izbegli~kim centrima u Italiji, koju su preplavili afri~ki imigranti be`e}i iz Libije posledwih nedeqa. U me|uvremenu, pripadnici italijanske obalske stra`e prona{li su tela 25 izbeglica u jednom brodu koji je ju~e stigao do ostrva Lampeduza, na koje je su proteklih sedmica pristigle hiqade izbeglica. Re~ je o oko 18.000 izbeglica iz Libije, koje su do sada preko italijanskog ostrva Lampeduza uspele da se domognu EU.

LIBIJA

Ha os u re do vi ma po bu we ni ka TRI PO LI: Pobuwenici napali jednu od frakcija pokreta za borbu protiv Moamera el Gadafija, optu`uju}i je za ubistvo Abdela Fateha Junesa, ali i „unutra{we delovawe” protiv ~itovog ustanka. U opsadi fabrike registarskih tablica ubijena po ~etiri borca sa svake strane, najmawe 20 raweno Ovaj obra~un na prili~no slikovit na~in opisuje pobuweni~ki pokret, sastavqen od mno{tva organizacija potpuno razli~itih interesa, {to je i jedan od glavnih razloga zbog kojeg ve}ina zapadnih dr`ava, osim Francuske i navodno Italije, okleva da im u ruke stavi bilo kakvo oru`je.

I nekoliko sati posle obra~una, ostaje nejasno da li je napad na fabriku tablica u vezi sa ubistvom generala Junesa, nekada{weg {efa Gadafijeve policije, koji je prebegao na stranu

ustanika, da bi `ivot zavr{io pod prili~no misterioznim okolnostima.

Tokom prethodnih nekoliko dana, lideri pobuwenika nudili su razli~ite i ~esto opre~ne verzije atentata na Junesa, poku{avaju}i da nekako smire bes generalovog plemena Obeidi, najve}eg na istoku Libije. Za sada, jedino se sa sigurno{}u mo`e tvrditi da je general Junes izre{etan i da je wegovo telo potom zapaqeno. Vojnici koji su ga pratili sa linije fronta u Bengazi su uhap{eni, ali se ne terete za wegovo ubistvo.

NATO avijacija uni{tila je nekoliko predajnika libijske dr`avne televizije, tvrde}i da su legitimne mete, ali su vlasti u Tripoliju saop{tile da su u napadu ubijena tri radnika te medijske ku}e, kao i da ih je 15 raweno.

No vi na ri Bi-Bi-Si ja {traj ku ju

LON DON: Novinari Bi-Bi-Sija otpo~eli su 24-~asovni {trajk zbog najavqenih otpu{tawa, {to je izazvaloporeme}aje u emitovawu informativnih emisija Udarna jutarwa radio-emisija „Tudej” po~ela je sat vremena kasnije, zbog {trajka ~lanova Nacionalne novinarske unije, a neki drugi programi koji se emituju u`ivo zameweni su unapred snimqenim prilozima. ^lanovi sindikata protestuju zato {to je stotinu novinara progla{eno tehnolo{kim vi{kom, pa su, {irom zemqe, konopcima prepre~ili ulaze u prostorije Bi-Bi-Sija.

Bi-Bi-Si tvrdi da mora da smawi broj zaposlenih, jer je vlada smawila dotirawe wegovog Svetskog servisa i Bi-Bi-Si Monitoringa koji nadzire emitovawe inostranih programa.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA [AR AL - ASAD Sirijski predsednik Ba{ar al-Asad pohvalio je „patriotsku” sirijsku vojsku, koja je simbol „nacionalnog ponosa” i dodao da je uveren da }e Sirijci uspeti da razbiju „zaveru” koja je skovana protiv wihove zemqe. „Pozdravqam svakog vojnika ~estitam vam 66. godi{wicu osnivawa arapske sirijske vojske...koja brani svoja prava”, rekao je u svom govoru sirijski predsednik.

AN GE LA MER KEL Nema~ki kancelarka Angela Merkel ju~e je najo{trije osudila nasiqe u Siriji i zatra`ila da predsednik Ba{ar al Asad odmah obustavi nasiqe protiv sopstvenog naroda. Merkel je, apelovala na sve politi~ke snage u Siriji da deluju odgovorno i zajedno, mirnim putem tra`e politi~ko re{ewe.

Sirijske snage bezbednosti ubile su gotovo 140 qudi u vi{e gradova uo~i Ramazana.

VOJ ]EH JA RU ZEL SKI Sud u Var{avi izuzeo je zbog te{kog zdravstvenog stawa posledweg komunisti~kog lidera Poqske generala Voj}eha Jaruzelskog(88) iz dva su|ewa, javile su agencije. Jaruzelskom ne}e biti su|eno zajedno sa ostalima optu`enim za uvo|ewe vanrednog stawa 1981. godine i ubistvo radnika na brodogradili{tu 1970. godine tokom gu{ewa sindikata Solidarnost, u vreme dok je bio ministar odbrane.

Uhap {en vo |a ban de pla }e nih ubi ca, po ve zan sa 1.500 li kvi da ci ja MEK SI KO SI TI: Vo|a bande pla}enih ubica narko-kartela, uhap{en na severu Meksika, odgovoran je za blizu 1.500 ubistava, me|u kojima i za ubistvo ameri~ke konzularne slu`benice, saop{tio je vi{i policijski zvani~nik Antonio Akosta Hernandes, zvani „El Dijego”, „mozak je ubistava u ameri~kom konzulatu”, rekao je novinarima Ramon Pekeno, {ef odeqewa za borbu protiv narkotika savezne meksi~ke policije.

Pekeno je govorio o ubistvu, marta 2010, ameri~ke konzularne slu`benice, wenog supruga i jo{ jednog Amerikanca u Siudad Huaresu, pograni~nom gradu preko puta koga se nalazi El Paso u Teksasu.

Akosta se tereti i za ubistva 14 mladi}a na `urci januara

An to nio Ako sta Her nan des, zva ni „El Di je go”

2010, za eksploziju automobilabombe u julu 2010. godine kada su `ivot izgubila dva policajca, kao i za ubistva u rehabilitacionom centru za narkomane.

Akosta „El Dijego”je uhap{en u petak u gradu ^ihuahua. na severu Meksika, prenosi AFP. On je bio vo|a „La Linea”, oru`anog krila kartela Zaliv, i povezan je i sa drugim bandama, kao {to je banda „Los Astekas”.

Prema zvani~nim brojkama, u Meksiku je od decembra 2006. godine, kada je predsednik Felipe Kalderon ovlastio vojsku da se bori protiv narko-kartela, ubijena 41.000 qudi.

Grad Siudad Huares, u kome je operisao Akosta, smatra se najnasilnijim gradom u Meksiku i u wemu je pro{le godine zabele`eno 3.100 ubistava povezanih sa {vercom droge.

BALkAn

dnevnik PA TRI JARH ZA DI VQEN ONIM [TO JE DO @I VEO U CR NOJ GO RI

utorak2 . avgust2011.

25

NA 16. GO DI [WI CU HR VAT SKE VOJ NE AK CI JE

Pa ra sto si i se }a we na Sr bi i Cr no gor ci su je dan na rod, jed na krv stra da wa Sr ba u „Olu ji” BE O GRAD: Srpski patrijarh mnogo, ali se Bogu molio i Gospod Irinej, koji je proteklih dana po- mu je sve povratio”, rekao je Irisetio Eparhiju budimqansko-nik- nej. {i}ku, izjavio je da je osna`en i Patrijarh Irinej je sa duhovzadivqen onim {to je do`iveo u nom pastvom podelio radost koju je Crnoj Gori, objavqeno je ju~e na sajtu Srpske pravoslavne crkve. „Srbi i Crnogorci su jedan narod, jedna krv, jedna vera, istorija, jedno sveto predawe”, rekao je patrijarh Irinej.

Kako je navedeno, patrijarh, koji je 31. jula slu`io Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornoj crkvi Svetog Vasilija Ostro{kog u Nik{i}u, poru~io je „da se vratimo Bogu”. „Prolazimo kroz velika isku{ewa, uzimaju Patrijarh srpski Irinej nam deo po deo, seku nam istoriju i do`iveo obilaze}i Berane, Bijelo {to{ta drugog, ali, draga bra}o i Poqe, Mojkovac, @abqak, Pivu i sestre, pretrpimo kao {to je pra- Nik{i} i u susretu sa narodom, kovedni Jov u svoje doba pretrpeo jem je kazao da „u ovom zlehudom

vremenu treba vi{e duhovnog zajedni{tva, qubavi i jevan|eqske istine”. Patrijarh je sa qubavqu i toplinom do~ekan i u Mojkovcu, gde su ga ispred hrama Hristovog Ro|ewa pozdravili brojni vernici i sabranim Mojkov~anima poru~io da narod ~uva zahvalnost prema velikanima „koji su nas vodili i Bogu privodili i me|usobno zbli`avali”. „Danas nas prepoznaju najvi{e po Pe}koj patrijar{iji, De~anima, Gra~anici i @i~i, po Svetom Vasiliju Ostro{kom i Svetom Petru Cetiwskom, po divnom Cetiwu koje je dalo srpskoj istoriji i kulturi najve}e li~nosti koje su nas vodile i izvodile iz onih tamnih no}i i dovodile do svetih dana pravoslavne, hri{}anske slobode”, rekao je Irinej.

Ka cin: Ima vre me na da se ube di Bri sel POD GO RI CA: Potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta (EP) za saradwu sa jugoisto~nom Evropom Jelko Kacin ocenio je ju~e da i pored odlagawa usvajawa izbornog zakona za kraj godine, Crna Gora ima vremena da ubedi Brisel da joj dodeli datum za po~etak pregovora o ~lanstvu sa Evropskom unijom a(EU). Povodom neusvajawa iz-

bornog zakona u parlamentu, {to je jedan od uslova za dobijawe datuma za pregovore o ~lanstvu, Kacin je podgori~kom radiju „Antena M” kazao da je vlada „kompetentna” i da „mo`e odrediti kqu~ne projekte koji bi dali Crnoj Gori datum za po~etak pregovora”. Kacin je objasnio da je 10. septembar rok do kada je mogu}e uticati na godi-

{wi izve{taj Evropske komisije o napretku zemqe ka ~lanstvu u EU. Izve{taj o napretku Evropska komisija objavquje u oktobru.

Skup{tina Crne Gore preksino} nije usvojila izborni zakon, i po sedmi put je odlo`ila wegovo usagla{avawe sa ustavom. Novi rok za usvajawe zakona je 31. decembar ove godine.

BA WALU KA: Povodom 16. godi{wice hrvatske vojne akcije „Oluja”, u Republici Srpskoj }e biti odr`ano vi{e manifestacija kojima }e se obele`iti progon Srba iz tada{we Republike Srpske Krajine, najavqeno je u BawaLuci. Manifestacije }e trajati od 3. do 7. avgusta, a organizatori su Odbor vlade RS za wegovawe tradicija oslobodila~kih ratova i Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”.

Obele`avawe progona Srba u „Oluji” po~iwe u sredu uve~e, paqewem sve}a za sve stradale, u crkvi Hrista Spasiteqa u Bawaluci, nakon ~ega je planirano obra}awe zvani~nika RS. U ~etvrtak }e u hramu Svete trojice u Bawaluci biti slu`en parastos, a potom polo`eno cve}e na spomen-obele`ja palim srpskim borcima i civilima tokom posledweg rata, na bawalu~ kom gro bqu „Sveti Pantelija”.

U organizaciji „Veritasa” za RS, 5. avgusta }e u Akademiji nauka i umetnosti RS u Bawaluci biti odr`an okrugli sto na temu „Zlo~in i kazna povodom ratova na prostoru biv{e SFRJ”.

U Novom Gradu, u Svodni, gde je kolonu izbeglica bombardovalo hrvatsko ratno vazduhoplovstvo, 6. avgusta }e biti odr`an parastos, a 7. avgusta na Jawilama kod Petrovca bi}e otkriven metalni krst kao se}awe na Srbe koji su u egzodusu iz RSK stradali na petrova~koj cesti.

HRVATSKA

Srp ski pred stav ni ci ogor ~e ni od lu kom Ustav nog su da ZA GREB: Predstavnici Srba u Hrvatskoj ogor~eni su odlukom Ustavnog suda koji je samo par meseci pred izbore promenio pravila igre, ukinuv{i za wih povoqnija re{ewa o izboru poslanika mawina koja je pro{le godine usvojio sabor. „Postavqa se pitawe kako to da Ustavni sud re{ewe koje je parlament konceptualno izglasao kao relativno zadovoqavaju}e vra}a na ranije re{ewe koje je apsolutno neprihvatqivo i prema kome se bira~i na izbornom mestu obavezuju da se javno izjasne za koga ho}e, a za koga ne}e glasati”, rekao je hrvatski vicepremijer Slobodan Uzelac koji je predstavnik Samostalne demokratske srpske stranke (SD[) . „Kako to da ustavnom sudu ne para o~i ~iwenica da ba{ time na najgrubqi i svima jasan na~in vre|a na~elo tajnost izbora na bira~kom mestu”, zapitao se Uzelac.

O odluci se za Tanjug izjasnio i predsednik SDSS Vojislav Stanimirovi}. „Predsednica suda Jasna Omejec tvrdi da se zabrana mewawa propisa unutar godinu dana pre izbora ne odnose na nacionalne mawine, {to nema nikakve logike, a predsatavqa i diskriminaciju prema wima”, rekao je on.

Stanimirovi} najavquje razgovore predstavnika Srba s premijerkom Jadrankom Kosor, predstavnicima drugih mawina i drugim instancama „nakon ~ega }emo videti koje }emo poteze da povu~eno”. Po re{ewima koja su odlukom Ustav-

nog suda ukinuta, a koje je lane sabor usvojio sa 130 glasova, {to je daleko vi{e od dve tre}ine, mawine koje ~ine mawe od 1,5 odsto ukupnog broja stanovnika imale bi do-

Vojislav Stanimirovi}

datno pravo glasa, odnosno glasale bi i na op{toj strana~koj listi, i za predstavnika svoje mawine.

Srbi, kojih je 4,54 odsto, birali bi svoja tri poslanika na strana~koj listi, s tim da bi osim tri garantovana imali mogu}nost za izbor ve}eg broja poslanika. Ovakvo re{ewe bilo je iznu|eni kompromis jer predstavnici Srba u Srpskom narodnom vije}u i Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci koja ima tri poslanika u saboru nisu mogli dobiti saglasnost da i Srbi imaju dodatno pravo glasa.

Odlukom ustavnog suda mawine }e kao i do sada, svojih osam poslanika, od toga tri srpska, birati u 12. izbornoj jedinici, pri ~emu }e birati kog prava da se odreknu, op-

Slobodan Uzelac

{teg bira~kog ili pripadnosti mawina. „Doga|aji i glasine o kojima smo slu{ali ve} du`e vreme, a koji su vezani za ispitivawe ustavnosti izmena zakona obistinile su se tri-~etiri meseca pred izbore {to je po nama neustavno i neprirodno”, rekao je Stanimirovi}, podsetiv{i na zakonske propise po kojima nema mewawa pravila izbore godinu dana pre izbora.

On napomiwe i da su predlozi o dodatnom pravu glasa mawina, koji su pro{log petka ukinuti, rezultat dugotrajne borbe za uvo|ewe do-

datnog prava glasa i da je to bio jedan od koalicionih zahteva. „To {to je u~iweno nije nimalo dobro bez obzira na floskule koje se pu{taju u javnost da su tri poslani~ka mesta predodre|ena za SDSS. To nije istina jer bi sve srpske srtranke imale iste mogu}noste i isto pravo da ostvare tri mandata.

Druga je stvar, a {to redovno pokazuju rezultati izbora, {to smo mi najja~i i {to imamo najboqi program”, rekao je i dodao da }e i po izbornom sistemu koje je bio 2003. i 2007. godine SDSS kao najorganizovanija grupacija imati najve}u mogu}nost da sva tri izabrana poslanika budu iz wenih redova.

Na pitawe da li se sada radi o svr{enom ~inu, Stanimirovi} ka`e da }e se odluka suda morati po{tovati, iako su otvorena vrata da se tokom jeseni donesu izmene koje bi pogodovale nacionalnim mawinama, bilo da se uvede dodatno pravo glasawa ili druga~iji cenzus.

Odluku ustavnog suda kao politi~ku ranije su osudili predsednik SNV i saborski poslanik Milorad Pupovac i poslanik Italijana Furio Radin koji je rekao da }e o diskriminaciji mawina od strane Ustavnog suda informisati Italiju i druge zemqe EU. I ostali mawinski predstavnici ogor~eni su ~iwenicom da mawine ne}e imati dodatno pravo glasa, iako je to bio jedan od kriterijuma za zatvarawe poglavqa o pravosu|u u pregovorima s EU krajem juna.

(Ta njug)

Uki nit pri tvor u slu ~a ju „Ka lu |er ski laz” POD G O R I C A: Van pre tresno ve}e Vi{eg suda u Bijelom Poqu ukinulo je ju~e pritvor petorici biv{ih pripadnike nekada{we Vojske Jugoslavije (VJ), protiv kojih je u toku su|ewe u slu~aju „Kalu|erski laz”. Pritvor je, nakon pri ba vqe nog mi {qe wa dr `avnog tu`ioca, ukinut Mom~ilu Barjaktarovi}u (56), Petru Labudovi}u (51), Boru Novakovi}u (33), Miru Bojovi}u (44) i Radomiru \ura{kovi}u

(47), saop{teno iz bjelopoqskog Vi{eg suda.

Pri tvor je, zbog bo le sti, ra ni je uki nut Acu Kne `e vi }u (45) i Iva nu Rad ni }u (44), dok se pr vo op tu `e nom Pre dragu Stru ga ru (51) su di u odsu stvu.

Vr hov no dr `av no tu `i la {tvo Crne Gore podiglo je 31. jula 2008. godine optu`nicu sa predlogom za odre|ivawe pritvora protiv osam pripadnika biv{e VJ, zbog krivi~nog dela

ratni zlo~in protiv civilnog stanovni~tva u Kalu|erskom lazu, kod Ro`aja, 1999. godine.

Okrivqenima se stavqa na teret da su 18. aprila 1999. godine u Kalu|erskom lazu, kr{e }i pra vi la me |u na rod nog pra va, ne ~o ve~ no po stu pa li pre ma ci vil nom sta nov ni {tvu albanske nacionalnosti.

“S obzirom na ~iwenicu da danas isti~e vreme od tri godine od kako je optu`enim odre|en pritvor, {to predsta-

vqa zakonom najdu`i predvi|eni rok trajawa pritvora nakon po di za wa op tu `ni ce, a imaju}i u vidu da prvostepena presuda nije donesena, ve}e je, po slu`benoj du`nosti, optu`enim ukinulo pritvor i odredilo da se odmah puste na slobodu”, saop{teno je iz bjelopoqskog Vi{eg suda.

Ukazuje se da je protiv tog re{ewa dozvoqena `alba, koja ne zadr`ava wegovo izvr{ewe.

Govore}i o hrvatskoj vojnoj i policijskoj akciji „Oluja”, koja je izvedena zajedno sa pripadnicima Petog korpusa Armije BiH, direktor Centra RS za istra`ivawe ratnih zlo~ina Janko Velimirovi} je podsetio da je toj akciji prethodila „Splitska deklaracija” o vojnoj saradwi, koju su potpisali tada{wi predsednici Frawo Tu|man i

zlo~ine u akciji „Oluja” na prostoru RS je i komandant Petog korpusa Armije BiH Atif Dudakovi}, protiv koga su prijavu Tu`ila{tvu BiH podneli, pre pet godina, tada{wi predsednik i premijer RS, Dragan ^avi} i Milorad Dodik.

Osim potvrde da je istraga u toku, u Tu`ila{tvu BiH drugih komentara u vezi s tim predme-

Janko Velimirovi}

Alija Izetbegovi}, ~ime je legalizovan ulazak regularnih hrvatskih jedinica na prostor BiH. Velimirovi} je podsetio da su za zlo~ine u „Oluji” i posle we pred Ha{kim tribunalmom prvostepeno osu|eni hrvatski generali Ante Gotovina na 24, a Mladen Marka~ na 18 godina zatvora. On je posebno istakao zna~aj te presude, jer je u woj navedena kvalifikacija „udru`enog zlo~ina~kog poduhvata”.

Me|u onima koji se terete za

tima nema. Akcija „Oluja” po~ela u ranim jutarwim satima 4. avgusta 1995. godine granatirawem naseqenih podru~ja severne Dalamcije, Korduna, Like i Banije. Potom su hrvatske snage, uz odobrewe i podr{ku NATO-a, a u sadejstvu sa HVO i Armijom BiH, izvr{ile agresiju na ta podru~ja koja su bila pod za{titom UN. Za svega nekoliko dana proterano je oko 220.000 qudi, dok je u toj akciji ubijeno 1.934 lica, od kojih 1.196 civila.

(Ta njug)

GR^KA

[trajk ugro `a va na ci o nal nu eko no mi ju ATI NA: Voza~i taksija u Gr~koj, koji protestvuju ve} dve nedeqe, danas su blokirali nekoliko saobra}ajnica i prilaz kritskom aerodromu, dok vlada najavquje mere protiv demonstanata ~iji {trajk po~iwe da ugro`ava nacionalnu ekonomiju.

Taksisti su blokirali autoput Atina-Patras, pristup aerodromu na Kritu i jo{ neke autoputeve. Taksisti su ogor~eni zbog namera vlade da dozvoli ve}u konkurenciju u wihovoj profesiji.

To je deo programa vlade koja se obavezala da izvr{i reforme u pojedinim „zatvorenim” oblastima poslavawa i to je jedan od preduslova za dobijawe 150 milijardi evra zajmova od Me|unarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih in-

stitucija. Taksisti su ju~e spre~ili 1.600 turista da na Kritu posete Knosos, ~uveno arheolo{ko mesto na tom ostrvu. Prethodnih dana oni su zadavali velike glavoboqe putnicima, po{to su blokirali aerodrom kod Atine i prilaz pristani{tu u Pireju.

U Udu`ewu gr~kih hotelijera ka`u da akcije taksista ve} ozbiqno poga|aju turisti~ki promet u zemqi. Sada{wi {trajk izazvao je veliku zabrinutost i u vladi, koja najavquje da }e preduzeti o{trije mere protiv demonstranata. „Ovako vi{e ne mo`e da se ide daqe. Ovo nije samo pitawe taksista. Ovo je pitawe celog gr~kog dru{tva i wene ekonomije”, upozorio je {trajka~e portparol vlade Ilias Mosialos.

RUMUNIJA

MMF: Zdrav stve ni si stem bo le stan BU KU RE[T: Rumunija se suo~ava sa velikim problemima u zdravstvenom sistemu, problemom subvencija dr`avnim kompanijama, sa vrlo slabom upotrebom nepovrativih evropskih fondova i sa investicijama, zakqu~uje danas {ef misije MMF za Rumuniju Xefri Frenks. Frenks je ocenio da je 2009. godine Rumunija bila u jednoj od „najlo{ijih situacija {to se ti~e stepena rizika me|u evropskim zemqama”, ali su sada, zahvaquju}i reformama, „signali boqi nego u mnogim zemqama ~lanicama Evropske unije”.

Pored svih zabele`enih napredaka, situacija je i daqe osetqiva i treba nastaviti reforme u preduzeti solidne mere, ocewuje misija MMF. Ekonomski rast je ove godine zabele`io 1,5 odsto, a za 2012. prognozira se 3,5 - 4 odsto. Inflacija je po~ela da pada, a krajem ove godine }e da stigne do 5 od-

sto, a mogu}e je da bude i ne{to ve}a, dok bi buxetski deficit trebao da padne na 3 odsto iz BDP-a, deficit teku}eg pla}awa je ispod 5 odsto.

Frenks je ju~e naveo da je zdravstveni sistem „bolestan” i predstavqa prvi izazov za rumunsku vladu, jer su niska finansijska sredstva kori{}ena neefikasno, a potra`wa je mnogo ve}a nego investicije.

Re{ewe te situacije stoji u reformama usmerenim u osigurawu obezbe|ewa zdravstvene za{tite za kategorije sa niskim prihodima i osnivawem i jednog privatnog fonda za zdravstveno osigurawe za osobe sa ve}im prihodima.

Drugi izazov za Rumuniju su investicije, bez kojih nema odr`ivog ekonomskog razvoja navodi predstavnik MMF-a i ocewuje da je absorbcija evropskih fondova toliko niska da je „razo~araju}a”, jer bi taj novac temeqno doprineo rastu investicija.

MOJA kU]A

utorak2.avgust2011.

c m y

26

dnevnik

КАКО ИЗАБРАТИ УСИСИВАЧ

Нек је лаган, а снажан

Б

С

Рај на балкону или у дворишту

ви волимо да боравимо на свежем ваѕдуху, па макар био и градски, а с мало новца, простора и пуно креативности можете да направите своју приватну оазу. Креирајте дневни боравак на тераси или у дворишту. Требаће вам вртна гарнитура, сто с удобним столцима или клупица са столом. Затим тај простор требате да уредите попут затворене просторије. Направите зидове, простор за седање, под… Не, требају вам зидари, него распоредити објекте онако како бисте их поставили у затвореној просторији.

Ставите преграде од бамбуса или другог материјала. Ускладите ту боју са простирком или плочицама на тераси, обесите биљке које ће вам омогућити делимичну приватност у вашем простору. Употребите своју машту, али приликом декорисања размишљајте као о затвореном простору, а не башти. И на крају немојте заборавити да користите свој нови простор. Поједите десерт у њему, читајте књигу тамо, попијте лимунаду с члановима породице, играјте тамо карте или позовите пријатељице на кафу и колаче у свој нови простор.

Најјефтинија кућа на свету Након што су направили Нано, најјефтиније возило на четири точка за 1.700 евра и најјефтинији филтер за воду, индијска фирма Тата на тржиште планира да лансира најјефтинију кућу на свету. Индијска Тата објавила је да изградња куће траје недељу дана, а коштаће око 500 евра. Како су најавили из те фирме, која је 2009. произвела најјефтинији аутомобил, прототипи куће су већ почели да се тестирају, а излазак на тржиште очекују следеће године. Основни модел од 500 евра има 20 квадрата и раван кров, а компанија планира да из-

гради веће и скупље моделе, с додацима попут соларних плоча, пишу индијски медији. Тата оче-

кује да ће кућа бити хит у сиромашнијим, руралним деловима Индије.

ез обзира на то да ли усисавач користите свакодневно, недељно или ређе, желите да он добро обави свој посао. Код избора усисивача морате узети у обзир своје потребе с обзиром на то да се данас на тржишту нуди велики избор усисивача за одређену намену, а просечни усисивачи имају различите предности. Међу битне ствари код избора усисивача спадају усисна снага, разноврсност и наравно цена. Одредите буџет иначе ћете се врло лако заборавити и потрошити превише. Бољи усисивачи често и коштају више, али ако имају опције које вама не требају нема потребе да их плаћате. Битна ставка може бити и тежина усисивача. Оне се крећу од 3-4 кг па до 10-11 кг. Често су јачи усисивачи и тежи. Обратите пажњу на усисну снагу. Није битна само снага усисивача него и његова усисна снага. Неки усисивачи могу уклонити све алергене из тепиха и с подова, други су добри за уклањање длака кућних љубимаца. Просечна усисна снага је 300–400W, а јачи усисивачи имају снагу од 400-450W. Упоредите ниво буке усисивача. У већини спецификација усисивача наћи ћете и ниво буке. Просечан усисивач би требао да има буку 7080 ДБ, испод 70 су тиши усисивачи, док су преко 80 ДБ прилично гласни усисивачи. Такође, можда вам је битан радијус усисавања, односно дужина кабела. Док је просек од 8-10 м код неких усисивача иде и преко 15 м. То је битна опција уколико имате већи стан или кућу и да не морате непрестано преносити усисивач. Проверите да ли усисивач има ХЕПА филтер који помаже хватању алергена. ХЕПА филтер спречава да се ваздух из усисивача враћа у просторију. Они су посебно ефикасни и због тога су често апарати који их имају нешто скупљи, али многи се слажу да ХЕПА филтер вреди тог новца. Дизајн усисивача је битан, али нека вам не буде пресудан. Неки јако лепо дизајнирани усисивачи имају лошу усисну снагу и бучни су. Одлучите што је вама битно код усисивача. Да ли ћете изабрати ручни, усправни, с врећицом, без врећице или водени усисивач.

усисивачи без кесе скупљају прашину у пластичну посуду која када се напуни треба да се испразни. Код њих не треба мењати нити куповати додатне кесе, а посуду можете празнити колико често желите. Недостатак је што не можете кесу коју извадите само да баците него морате да је очистите. Ови усиси-

вачи такође захтевају промену филтера. Могу бити штапни/стојећи, али и класични усисивачи. Бежични/ручни усисивачи су мали апарати згодни за чишћење аутомобила или кухињских површина као и за ситне послове. Њихова предност је што су мали, немају кабел који морате вући, али нису погодни за веће површине. Усправни/штапни усисивачи су често лагани, а неки модели имају и довољно снажну моћ усисавања. Углавном имају велике кесе, а врло једноставно их је поставити. Доступни су и у варијантама без кеса, а многи имају и ХЕПА филтер. Погодни су за особе које имају проблема са леђима и сагињањем. Могу бити с каблом или батеријски. Често су повољнији од класичних усисивача. Обични/класични усисивачи су често снажнији од усправних. Могу бити у опцији без кеса и с кесама за прашину. Обично имају више додатака и могућности од осталих. Међу опцијама су и четка за намештај, посебна четка за паркете, за длаке кућних љубимаца, уска четка… Циклонски усисивач је без кесе и трајног филтера, а технологије као што су циклонски систем омогућују да ваздух остане задржан унутар усисивача. Такође постоје усисивачи погодни за особе с алергијама, за тепихе, за паркете, велике усисне снаге те они посебно намењени за особе које имају кућне љубимце, а то ћете често видети већ и у називу усисивача.

НУМЕРОЛОГИЈА КУЋНОГ БРОЈА

Број куће разоткрива домаћина

К

ажу како приликом избора стана нема случајности. Подсвесно бирамо наше домове с разлогом. Нумерологија кућног броја открива енергију која нас подупире и учи лекцијама које су нам потребне. У корацима који следе открићете која је то подсвесна енергија вас привукла вашим домовима, оним пређашњим и садашњим. Како израчунати нумерологију дома? Запишите кућни број и сведите га на једноцифрени број. Рецимо, Рузвелтова улица 658, рачунате овако 6+5+8=19; 1+9=10;1+0=1. Ваш број је 1. Ако стан има свој број тада је број стана ваш доминантни број, а број улице секундарни. Рецимо, Рузвелтова улица 252, стан број 59, рачуна се 5+9=14; 1+4=5; 2+5+2=9. Највећи утицај на вас има вибрација броја 5, а секундарни броја 9. Број 1 представља независност и почетке. Означава саморазвој и индивидуалност. Изазов ће вам представљати

завршавање пројеката и можете се осећати изоловано. Предлог: Радите на добрим односима с другима.

Број 2 представља брак, партнерство, добре везе, дарежљивост, дипломатске односе и саосећање. Изазов може бити претерана осетљивост или зависност од других. Предлог: Слушајте свој унутрашњи глас, укључите се и у шири свет, а не само онај са својим најближима. Број 3 представља чуда, отвореност, оптимизам, напредак, ширење, велике визије и богат друштвени живот. Могући изазов су пребрзо ширење,

црпљење енергије и став „уживај данас, плати после“. Предлог: Останите максимално приземни, усредсредите се на бригу о себи и не заборавите на друге. Број 4 представља стабилност, лечење, волонтирање, помагање другима, објективност, реалност, испуњеност и

задовољство на послу. Могући изазови су што вам посао може преузети доминацију над животом или посао без ужитка. Предлог: Одвојите довољно времена за забаву и усредсре-

дите се на животну равнотежу. Број 5 представља промену, слободу, пустолован дух, узбуђење, комуникацију, путовања и романтику. Проблем може представљати што ћете у свему претеривати и оном лошем и оном добром. Предлог: Код доношења одлука одвојите довољно времена. Будите упорнији по питању циљева, а потрудите се да се ова огромна енергија манифестује тамо где ви желите. Број 6 представља хармонију, равнотежу, друштвену одговорност, породицу и креативност. Могући изазови су претерано давање и повученост. Предлог: Тежите равнотежи између давања и примања. Мало више излазите међу друге људе и потрудите се да видите више од света. Број 7 представља сталоженост, унутрашњу мудрост, светост, снове и визије. Могући изазови: тешко ћете де-

лити простор с другима, бићете више усредсређени на духовно него материјално и имати осећај да вас нико не разуме. Предлог: Искористите своју креативност како бисте пронашли особе сличних ставова и спријатељите се. Сигурно их има много. Број 8 представља целовитост, обиље у свим подручјима, снагу, вођство, јавно признање и унутрашњи мир. Могући изазови су новчани проблеми и егоцентричност.

Предлог: Више изражавајте захвалност, учите из проживљених лекција и размишљајте и о туђој добробити. Број 9 представља хуманост, мудрост, дарежљивост, саосећање и добру срећу. Могући изазов је то што због тога што гледате на ширу слику нећете приметити у које поље живота је потребно тренутно усмерити енергију. Предлог: Живите своју истину и будите пример другима, те искористите своју енергију како бисте искусили животне мистерије.

GLOBUS

dnevnik

П ч ел е , д о ђ и те на мене К

инески фармер одважио се да учествује на прилично бизарном такмичењу такмичењу у скупљању пчела...на телу! Фармер Ванг Далин (42) један је од учесника такмичења у привлачењу пчела које се одржава у кинеској провинцији Хунан. Поента такмичења је да учесници, користећи пчелу матицу, на себе привуку што већи број других пчела. Овај човек је у томе успео, и не само успео - „ушио” противника за цела четири килогра-

Колико је манекенки потребно за замену гуме

С

амо једна, и још једна да промени покварену славину, и још једна да направи милкшејк од чоколаде... Један сајт на Интернету нуди „корак по корак” савете о досадним кућним пословима, у изведби секси девојака у бикинијима. „Eye handy” је сајт који тренутно садржи 15 видео клипова у ко-

јим секси манекенке изводе послове као што су промена кухињске славине или гуме на аутомобилу, чишћење огледала у купатилу или замена жица на гитари. Сајт је направио амерички видео продуцент Алекс Мериман (26), који је за „Сан” рекао да је желео да „натера” мушкарце да се баве кућним пословима

на забаван и информативан начин. Мериман је истакао да су сви клипови направљени са укусом, али и корисним саветима, јер поред лепотице која вам корак по корак објашњава како се мења гума, имате и детаљан списак алата и других потрепштина неопходних за кућне послове.

Како сам заглавио руку? Не питај

К

инеза који је заглавио руку у WC шољи морали су да спашавају ватрогасци. Неименованом младићу у Ксијану у западној провинцији Шанкси испали су кључеви у шољу у јавном тоалету. Завукао је руку у покушају да их дохвати, и заглавио се.

Пу ж Зум ер нај бр жи т р к а ч н а с в ет у

У

селу Конгем у Норфоку, на истоку Енглеске, одржано је 26. Светско првенство у трци пужева. На овом необичном такмичењу одржаном 16. јула учествовало је 120 „тркача”, а први на циљу био је пуж Зумер, који је кружну стазу, дугу 33 сантиметра, прешао за три минута и

23 секунде, пише лондонски „Телеграф”. Власник најбржег пужа, шестогодишњи Антон Лукас каже да је срећан због победе и да ће свог љубимца наградити тако што ће га пустити на слободу у шуми. Ове године услови за „тркаче” су били идеални, јер је неколико минута пре почетка трке пала киша па су пужеви били „расположени за такмичење”. Ова необична трка је организована на глаткој белој подлози преко које је постављена црвена храпава трака по којој пужеви „трче”. Светски рекорд држи још од 1995. године пуж по имену Арчи који је стазу прешао за само два минута.

Пролазници су покушали да му помогну, али на крају су морали да позову хитну службу. Ватрогасци су успели да разбију зид и шољу, и утврде да је младић руку некако гурнуо у гумени прстен у цеви који га је стегао. Након два сата, ослобођен је и прошао је само са огреботинама, али и великом срамотом, пошто су се пролазници силно забавили на његов рачун.

Кад кит каже људима хвала

Т

ројица мушкараца спасила кита од сигурне смрти у Калифорнији, а он им „одиграо” плес у води, желећи да им се захвали на свој начин. Природа је удесила многе лепе ствари. Неки људи то покушавају да покваре, други се, пак, труде да природне лепоте сачувају. А животиње умеју да се захвале. Такав случај догодио се недавно у близини обала Калифорније, где је група људи успела да спаси живот киту који се упетљао у рибарску мрежу. Читав сат трајала је акција спашавања кита. Пераја су му била потпуно замршена у мрежи и безуспешно је покушавао да се ослободи. Тројица мушкараца су га опазила и најпре помислила да је

угинуо. Међутим, када су видели да се помеа и испушта ваздух, дали су се у акцију.

Извади дисаљку и пољуби младу

воје Мексиканаца венчало се Д пет метара под водом, прено-

си „Телеграф”. Алберто дал Лаго (41) и Карла Мунгуја (43) пасионирани су љубитељи подводних спортова, па су одлучили да своје венчање одрже пет метара под водом на плажи у Канкуну. Венчању је присуствовало око 200 гостију, такође страствених ронилаца, а младенци су изјавили за локалну штампу да су овим необичним чином хтели да по-

дигну свест о проблемима угрожених врста ајкула. Млада је носила белу хаљину, а младожења ронилачко одело и лептир машну. „Од дана када сам је упознао, знао сам да на свету не постоји таква жена. Не може свако да дели моју страст према води, и осећа се у мору као код куће”, рекао је Алберто. Венчање је обавио судија Хорхе Денис, који је за ову прилику морао да прође курс роњења.

Један од њих храбро је ускочио у воду и почео да ослобађа кита. „Када сам пливао поред кита, погледи су нам се срели. Не постоје речи којима бих описао тај тренутак. Кит је знао да смо ту да му помогнемо. Било ме је мало страх, јер сам знао да је кит исрцпљен и уплашен и да би могао да ме убије једним ударцем пераја. Ипак, успели смо”, испричао је један од њих, који припада организацији за заштиту китова. Када су га ослободили, кит је весело искакао из воде, на неки начин се захваљивао својим спасиоцима. „Искочио је из воде око 40 пута. Верујемо да је то био израз његове среће, ако не и захвалности”, рекао је један од спасилаца.

utorak2.avgust2011.

27

ма. Далинг је прикупивши на своје голо тело чак 26,86 кг пчела постао и званични победник такмичења, док је његов противник успео да привуче „само” 22,9 кг пчела. За овај подухват такмичари су имали на располагању сат времена, а тачно толико су и пчеле стајале на њиховим главама, ушима, очима, рукама, ногама,... Догађај је привукао велики број људи који нису крили узбуђење, али и згроженоста на помисао да су они испод те гомиле инсеката.

28

utorak2.avgust2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

pru `a VO DO IN STA LA TER sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van graTe le fo ni: 063/7509499, da.

065/5610864, 021/6394167.

34099

^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad.

Te le fo ni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495.

33754

Tu`nim srcem javqamo da je na{a majka, baka i prabaka

Drenka Dra`i} iz Bege~a preminula u svojoj 88. godini.

Sahrana }e se obaviti 2. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, u Bege~u.

Weni najmiliji.

OG-1

Mom dragom, najboqem ocu za svu dobrotu, po`rtvovanost i hrabrost sa kojom nas je kroz `ivot vodio od sveg srca hvala.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminuo na{ otac, suprug i deda u 78. godini

Milivoj Savanovi} „Neka te moje suze okupaju, a moja nadasve zahvalnost, ~uvaju�.

Tvoja najmla|a k}i Verica @ivaqevi} sa porodicom, suprugom Stankom, sinovima Stefanom i Ogwenom.

34233

Milivoj - Mi}a Savanovi} 1934 - 2011.

Posledwi pozdrav dragom

Sahrana }e se obaviti 2. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Bukovcu.

Luki Peri}u

O`alo{}ena supruga Dragoslava, sin Tomislav, snaja Dragana i unuka Tamara.

od brata Lazara, snaje Nagorke, brati~ina Slobodanke i Sla|ane.

34231

OG-3

Na{em dragom i voqenom dedi i pradedi

Posledwi pozdrav dragom

Milivoju Savanovi}u

Luki Peri}u

KU]A na prodaju - u Ribwaku 1600m2, plac, 150 m2 ku}a, gara`a i nusprostorije 50m2, plac izlazi na Dunav. Sopstvena pla`a, navoz za gliser, struja, voda, telefon, gruntovno vlasni{tvo. Telefon 063/524953.

34172

SOBE i apartmani, Utjeha kod Bara, blizu mora. Telefoni: 021/6363-291, 064/316-23-03.

33863

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034.

32534

od bra}e Slavka, Nenada, Bo`e, Veqe, snaje Milene sa porodicama.

od wegovih unuka i praunuka.

Pamti}emo te po dobroti, plemenitosti, u~io si nas prvim koracima kako da postanemo dobri qudi - svojim primerom, zato Ti ve~na slava i hvala.

Tvoji unuci: Svetlana, Aleksandar, Tamara, Stefan, Ogwen i praunuci Mihajlo i Awa.

OG-4

34232

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Luka Peri} 1953 - 2011.

ODMAH useqiv sa kompletno novim name{tajem jednosoban stan sa centralnim grejawem, telefonom i kablovskom kod Sajma. Telfon: 060/547-4478.

33088

POD BU [I VAWE is pod ko lo vo za, dvo ri {ta, iz rada vo do vo da, ka na li zaci je sa pri kqu~ ci ma, hi drant ske mre `e, se ~e we as fal ta se ka ~i com, ma {in ski is kop, pre voz.

Te le fo ni: 063/521-546, 021/6212780.

32372

Sahrana }e se obaviti 2. 8. 2011. godine, u 17 ~asova, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}ena porodica: supruga Boja, }erke Slavojka, Jelena i Milana i unuka Mirjana.

OG-2

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav vo qe nom ocu, ta stu, de di

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Milivoju - Mi}i Savanovi}u

Ki{ Miji

utorak2.avgust2011.

P E T O G O D I [ W I P O M E N vo qe nom ocu, si nu, su pru gu i bra tu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la

Piler Katarina

od Milorada i Qiqe Rosi}.

34234

34227

Milica Alki}

O`a lo {}e na porodica.

34220

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Po sled wi po zdrav

G O D I [ W I P O M E N

Petru Isakovu

Sa hra na je da nas, 2. 8. 2011. go di ne, u Pe tro va ra di nu, na Tran xa ment skom gro bqu.

od: }er ke Qubice, ze ta Mi}e, unu ke Svetlane sa porodicom, unu ka Sa{e sa porodicom.

29

1960 - 2011.

Go di ne pro la ze, bol je ista, ute he ne ma, za bo rav ne po sto ji, ali `i vi{ i `i ve }e{ uvek sa na ma.

Pro {lo je go di nu da na od ka ko ni si sa na ma. Spo mi we mo te i ~u va mo od za bo ra va.

O`a lo {}e na porodica.

Tvo ji najmiliji.

34204

G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom ocu, de di i sve kru

Po sled wi po zdrav uz du `no po {to va we i ve~ no se }a we

Aleksandru Dikli}u

Ki{ Miji

34206

I Z J A V A Z A H V A L N O S T I po vo dom smr ti mog su pru ga

S E ] A W E

Milinku Ili}u Miji

od Huga i Jelene.

Mo `da spa va sa o~i ma iz van sva kog zla, Iz van stva ri, ilu zi ja, iz van `i vo ta, Mo `da `i vi i do }i }e po sle ovog sna.

Mo `da spa va sa o~i ma iz van sva kog zla.

Mirjana.

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu Mir ku, ne ka je la gan put ka ne bu.

od po ro di ce Buza{.

U sr cu i mi sli ma uvek sa to bom.

Iz ra `a vam du bo ku za hval nost svim ro |a ci ma, pri ja te qi ma, we go vim dru go vi ma i kom {i ja ma na iz ja va ma sa u ~e {}a, cve }u, go vo ru i po sled wem is pra }a ju.

Du{an Mire{evi} 2. 8. 2004 - 2. 8. 2011.

Bu du} nost sa to bom ima la je hi qa du ime na, a po sle te be sa mo jed no - sa mo }a.

Su pru ga Zaga.

Tvo ji najmiliji.

34228

34226

Sa bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ su prug, otac i de da

obe le `i }e mo da nas, 2. av gu sta 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Nikole Kolari}a

34214

34215

Su pru ga Radojka.

34174

34127

P O M E N

Po sled wi po zdrav bra tu

P O M E N 2. 8. 2006 - 2. 8. 2011.

Pro {lo je pet tu `nih go di na od ka ko sa na ma ni je na {a

Jelica Rapi} Aleksandar Veselinovi}

ro|. Drini} 1996 - 2011.

Aleksandar Veselinovi}

1942 - 2011.

34221

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Olga Jurki}

1942 - 2011.

Sa hra na }e se oba vi ti 2. 8. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ne po ro di ce Veselinovi} i Vojnak.

O`a lo {}e ne: se stre Olga i Nada sa porodicama.

Ki{ Miji

Uspo me nu ~u va porodica.

34182

34222

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a od se stre Julkice sa po ro di com Vlajkov.

J E D A N A E S T O G O D I [ W I P O M E N

Milovan Rapi} 1997 - 2011.

Sa ve~ nom uspo me nom ~u va mo od za bo ra va na {e dra ge ro di te qe.

De ca: Dragan, Nada, Nenad, sa porodicama.

34211

Qubinka Mili~i} ro|. Kerac 1922 - 2011.

Sa hra na }e se oba vi ti 2. 8. 2011. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: unuk, snaja i brat.

34136

Qubinka Mili~i} ro|. Kerac 1922 - 2011.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni otac

Sa hra na }e se oba vi ti 2. 8. 2011. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca: unuk Miroslav, Dragica, Mita, \u|a i Andrea.

34223

Dragan Majki} Baja Ga gi, `i vi{ i `i ve }e{ u na {im sr ci ma, uvek vo qen, ni kad za bo ra vqen.

Tvo ji: otac Bogdan i se stra Dragana sa porodicom.

34116

34224

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 30. ju la u 78. go di ni pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac i de da

P O M E N 2. 8. 2010 - 2. 8. 2011.

Da nas je go di na da na od ka ko je pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni de da, otac, su prug i sve kar

Ki{ Mijo 8. 2. 1947 - 31. 7. 2011. u 64. go di ni.

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 2. 8. 2011. go di ne, u 12.45, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Sle di }e mo tvo je vr li ne, a na {a qu bav ne ka te ve~ no pra ti.

Po no sni smo {to smo te ima li i hva la ti za sve.

Miladin Olajxin Bracika

Prim. dr Du{an V. Vu~eni}

iz Futoga Sa hra na je da nas, 2. 8. 2011. go di ne, u 14.30 sa ti, na Us pen skom gro bqu, u No vom Sa du.

We go vi naj mi li ji: }er ka Qiqana i sin Sa{a sa porodicom.

O`a lo {}e ne po ro di ce Olajxin i Savi}.

34218

34213

Vre me ko je pro la zi ne uma wu je na{ bol i gu bi tak.

Iskre no tvo ji: sin dipl. ph. Bogdan, unu ci Elena i Danilo, sna ja dipl. ph. Tatjana i we go va su pru ga Jagoda.

33762

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.40 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.55 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.30 01.00 02.05 02.30

tv program

utorak2.avgust2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Стање на путевима Живопис Гимназијалци Кухињица Десило се Вести Нови таблоид Музички програм Вести Чији је то салаш, емисија на мађ.са титл.на срп. На трагу природе Вести Имам једну жељу Гимназијалци Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Краставац Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Музички програм Агро мозаик 1989-та година великог лома Војвођански дневник Страначка хроника Изблиза: Пут у Кочабамбу Свој међу туђима, туђ међу својима, филм Музички програм - етно Ноћна смена Класик рок

06.30 Кухињица – мађ.

07.15 Најлепше бајке света 08.00 Позоришна представа за децу 08.20 Слободна тема 08.50 Музички програм 09.35 Град на Моравици 09.55 Репортажа 10.00 Музички програм 11.40 Знање 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Крв и ружа 14.45 Бајко квиз 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Омладинска емисија (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Руски рулет (жмурке), филм 23.15 Крв и ружа 00.50 ТВ Продаја

Ток шоу Иако го ди на ма не го во ре и сти гле су чак и до су да, у ис тој еми си ји би ће Бу ба Ми ра но вић и Ве сна Ри вас. За ва ше до бро рас по ло же ње по бри ну ће се, по ред две по ме ну те да ме и Сла ви ша Ву јић и Бо ра Др ља ча. (КТВ, 20.00)

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Јутарњи програм Освета Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести Наша земља Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

07.36 07.42 07.47 08.01 08.22 08.32 08.47 09.17 09.33 09.57 10.11 10.41 11.05 11.35 12.04 13.00 14.00 14.15 14.45 15.32

То ни Го ја но вић

Ка ра у ла

Бе ли лук и па при чи ца (Па но ни ја, 14.00)

Ко ме ди ја ко ја без но стал ги је и мр жње го во ри о на шој про шло сти. То је ко мич на при ча о љу ди ма ко ји су на пра гу тра ге ди је. Рад ња је сме ште на у 1987. го ди ну и од ви ја се у ка ра у ли на ма ке дон ско-ал бан ској гра ни ци. Уло ге: То ни Го ја но вић, Сер геј Три фу но вић, Емир Ха џи ха фи збе го вић, Бог дан Ди клић, Ве ри ца Не де скаТрај ко ва Ре жи ја: Рај ко Гр лић (РТС 1, 20.54)

15.00 16.00 16.45 17.00 17.25 18.25 19.00 19.30 20.05 20.54 22.40 23.10 00.00 00.25 00.46 02.20 03.39 04.03 04.33

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Квадратура круга Путопис Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп: Мама, фудбалски маг, филм Ово је Србија Отписани Гастрономад Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Отписани Караула, филм Око Злочиначки умови Дневник Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Врата, филм Оно као љубав Гастрономад Око Квадратура круга

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.50 16.50 17.50 18.45 19.00 19.20 19.45 21.00 21.15 22.15 00.45 01.15 01.30

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Неко те посматра Трачара Галилео Забрањено воће Када лишће пада Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Филм: Вир Експлозив Ексклузив Трачара

06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.37 13.23

11.00 11.05 11.35 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино Цртани филм Вести Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести Ево нас код Вас Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити НС поподне Неон сити Цртани филм Објектив Храна и вино Добродошли у Европу Славни парови Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Руска лига: Краснодар – ЦСКА 12.45 Ајакс ТВ Топ 10 13.00 Украјинска лига: Металург – Динамо Кијев 15.00 Премијер лига класик: Манчестер јунајтед - Фулам 15.30 Преглед руске лиге 16.00 Супер Куп Холандија: Ајакс – Твенте 19.00 ЦХ ТВ: Малезија – Челси 20.45 Шампионат 21.15 ЦХ ТВ: Тајланд – Челси 23.00 Фул Тилт покер 00.30 Беркли Азија тропи

16.03 16.41 17.11 18.07 18.41 18.47 18.52 19.05 19.33 20.00 20.27 21.00 22.00 22.30 23.01 23.36 01.18 01.48

Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Корак за физици Из живота познатих математичара Досије икс и окс Све боје живота Листоманија у Сенти Траг Грађанин, инфо Оперска галаксија Трезор Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Корак ка физици Срби и Српска православна црква у расејању Време је за бебе Еко рецепт Капри Музика моје младости Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Боље да знаш ТВ мрежа Метрополис у Сенти Капри Филозофија и.. Научни кафе Читање позоришта Концерт Ван Гога Срби и Српска православна црква у расејању Време је за бебе

Ја на Ми лић

Срп ски ожиљ ци Ак ци о ни три лер сме штен у Бе о гра ду, Чи ка гу и на Ко со ву пра ти по нов ни су срет бра ће Алек са и Пе тра, док по ку ша ва ју да спре че те ро ри сте да се до ко па ју тај ног би о ло шког оруж ја, ко је је раз вио њи хов отац. Ве ру ју ћи да му је отац на са мр ти и да му је по треб на тран сплан та ци ја ко шта не ср жи Алекс пу ту је из Бе о гра да у Чи ка го... Уло ге: Вла ди мир Рај чић, Мајкл Мад сен, Марк Да ка скос, Ја на Ми лић, Кла у ди ја Кри сти јан Ре жи ја: Брент Хаф (Б92, 21.00) 05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.25 12.10 12.35 13.25

Га бри је ла Пе си он

СЕ РИ ЈА

Ка при У оча ра ва ју ћем ам би јен ту, сме њу ју се ве ли ке и ма ле жи вот не при че, оства ре ни и из гу бље ни сно ви. Нео до љи ва чар се ри је огле да се у спо ју ле по те при ро де од ко је за ста је дах и осе ћа ња о не сва ки да шњем жи во ту. Ов де се уоби ча је но по на ша ње пре ки да и за бо ра вља ју мо рал не нор ме. Уло ге: Га бри је ла Пе си он, Ка спар Ка па ро ни, Сер ђо Аси зи, Иза Да ни је ли и Бјан ка Гу а че ро Ре жи ја: Ен ри ко Ол до и ни (РТС 2, 21.00)

07.00 07.55 08.00 09.00 10.15 11.30 14.00 14.30 15.05 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

dnevnik

c m y

30

Маратон А шта да радим Милица² Отворени студио Љубав у залеђу Филм: После олује Вести Милица² Слике живота Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Чак Милица² Без трага Филм НЦИС Вести Милица² Филм: Мрачне воде

23.55 00.10

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Филм: Отпоран на метке Вести Б92 Спортски преглед Доме, слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Српски ожиљци Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм: Бади у невољи

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 03.00

Поље лала Добро јутро У сосу Узорак смрти не помињати Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Мењам жену Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Наслеђе једне даме Мењам жену Добро вече Србијо Лас Вегас Филм: Манџуријски кандидат Филм: Конорсов рат

14.15 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.15 23.50

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво Кити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантасично путовање Сирене Квизић Прессовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Други светски рат, док. програм Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин На звезданом путу Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре

Ма ла прин це за Ма ла прин це за је пу на енер ги је, шар ма и пи та ња о све ту ко ји је окру жу је. Као ве ћи на де це, ње на ра до зна лост је не из мер на, ме ђу тим уме да бу де и по ма ло твр до гла ва ка да ства ри не иду по ње ном. Али ка да вас по гле да сво јим то плим очи ма и ши ро ко вам се осмех не, не мо же те се ни ка ко на љу ти ти на њу. (Хе пи, 08.35)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak2.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

19

31

УМЕТ НИЧ КО БЛА ГО ЕВРО ПЕ У РА ЉА МА ХИ ТЛЕ РА

Пи ше: Лин Х. Ни ко лас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40 02.40 03.35

Л.А. Инк Мајами инк Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима, мачкама, љубимцима Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Све жене мог мужа Кејт и осморо деце Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Све жене мог мужа Кејт и осморо деце Све о псима, мачкама, љубимцима Највећи губитник

08.00 Мистерије историје (3) 08.30 Мистерије историје (4) 09.00 Рим није изграђен за један дан (4) 10.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 11.00 Ми Европљани (3) 12.00 Силверадо 13.00 Ловци на нацисте (13) 14.00 Тијенамен 15.00 Хероји, култ и кухиња (1) 16.00 Најгори послови у историји (3) 17.00 Рим није изграђен за један дан (5) 18.00 Менделсон, нацисти и ја 19.00 Ми Европљани (4) 20.00 Героуов закон (7) 21.00 Индокина (1) 22.00 Тајм тим година X (13) 23.00 Хероји, култ и кухиња (2) 00.00 Најгори послови у историји (3) 01.00 Рим није изграђен за један дан (5)

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Вода живота Дигсвил Ози Бу Брат и сестрица Дигсвил Осветник Све што желим Маховина на асфалту Болничарка Бети Стјуардесе у акцији Дилер 1. Еротски филм

Све што же лим Се дам на е сто го ди шњи Џо нас од лу чу је да пре ки не сту ди је у на ме ри да стек не жи вот но ис ку ство и опро ба се у пи са њу. По ку ша ва ју ћи да про на ђе из гу бље ног оца ула зи у ве зу са две де вој ке. Ли за је глу ми ца у про бле ми ма, а Џејн је ста ри ја и ра ди као фо то граф. По што Џејн до жи ви са о бра ћај ну не сре ћу до ла зи њен бив ши деч ко да се бри не о њој. Џо нас та да схва та ко ли ко му је ста ло до ње и од лу чу је да учи ни све ка ко би је осво јио. Уло ге: Ила ја Вуд, Фран ка По тен те, Мен ди Мур, Крис Мар тин Ре жи ја: Џе фри Пор тер (Синеманија, 13.15)

Илаја Вуд

06.00 07.30 09.20 11.20 12.55 14.25 16.00 17.50 20.05 22.00 22.55 00.15 01.45 03.45 05.25

Мисионар Школа рока Џули и Џулија До неба Случајност Све о Стиву Мајкл Џексон: То је то Чудо Рокенрола Борџије Две леве ноге Путеви рата Јецаји сунца Очух Филмови и звезде

07.00 09.07 10.10 11.00 11.10 12.00 12.32 13.20 14.20 14.55 15.45 16.05 17.00 17.55 18.40 19.30 20.10 21.05 22.45 23.25 23.50 01.15

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Јужни Пацифик, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Назови 112, док. серија У потрази за светим, док. серија Културна баштина Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Летња слагалица Дневник Капри Циклус комедија: Годишњи одмор снова, филм Дневник 3 Кратки сусрети Мештровић, док. филм Филм

Иван Мештровић

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

Мештровић Први биографски филм о славном уметнику Ивану Мештровићу, легендарна животна прича о пастиру из Отавица поред Дрниша, који после студија вајарства у Бечу стиче светску славу и познанства са најмоћнијим људима и велико богатство. Филм је две године сниман на локацијама у Бечу, Београду, Букурешту и у САД... Режија: Данко Воларић (ХРТ 1, 23.50)

08.15 08.40 09.05 09.15 09.30 10.00 10.40 11.25 12.05 12.35 13.00 13.20 13.45

23.40 00.25 00.50 01.15

Жутокљунац Конор на тајном задатку Наврх језика Етика Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Вероника Марс Шаолински пажеви Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Филмови Бада Спенсера: Детектив XXL: Црно и бело, филм Ружна Бети 4 зида Директ Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Код куће је најлепше Гаража Браћа и сестре Човекова планета, док. серија Завршни ударац Лажи ми Увек је сунчано у Филаделфији Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Трачерица

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Др Џекил и господин Хајд Фаџ Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Без части Интермецо 2 Невероватне приче Сфинга Фаџ Хари и Хендерсонови Трава Невероватне приче Интермецо 3 Велика акција Трава Цинкарош Изнад правде

15.20 16.05 16.40 17.05 17.50 18.40 19.15 19.25 20.00 20.50 21.45 22.35 23.20

04.00 Пет минута раја 06.00 Сређен 08.00 Животна прилика 10.00 Зашто се будале заљубљују?

12.00 Испод површине 14.00 Сјај 16.00 Пирати из Пензанса 18.00 Господин бејзбол 20.00 Новине 22.00 Пет минута раја 00.00 Милф о Маниацс 02.00 Подешена

06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50 03.50

Дигајнога: Убиство ви Судија Ејми Коначна пресуда Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Опијена љубављу Убиства у Мидсамеру Дигајнога: Убиство ви Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Преварена Браћа и сестре Закон и ред Отета: Бегунац љубави Убиства у Мидсамеру

06.35 Драгон бол З 06.55 Врата раја 08.40 Наследници 09.35 ТВ продаја 10.55 Врата раја 11.50 Ексклузив таблоид 12.15 Вечера за 5 13.05 1001 ноћ 14.35 Кобра 11 17.05 Не дај се, Нина!

17.10 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Стаклен дом 20.00 Закон и ред 20.50 Менталист 21.40 Увод у анатомију 23.15 Заборављени случај 00.10 РТЛ Вести, 00.25 На лицу места 01.05 Астро шоу 02.05 На лицу места 02.50 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

За кон и ред Де тек ти ви Ле ни и Едвард ко ји ис тра жу ју зло чи не и при во де осум њи че не су увек под буд ним оком по руч ни це Ани те. Пра те ћи тра гич не до га ђа је у Њу јор ку по сле 11. спе тем бра 2001. го ди не они се тру де да град и да ље спа ша ва ју од кри ми на ла ца свих вр ста... Уло ге: Џе ри Ор бах, Џе си Л Мар тин, Епа та Мер кер сон, Ели за бет Рум, Сем Ва тер стон, Фред Томп сон (РТЛ, 20.00)

Ели за бет Рум

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Грађевинске интервенције Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Велике селидбе Врхунско градитељство X-машине Борна кола браће Хау Амерички чопери Генералка Велике селидбе

08.30 10.30 12.30 14.30 15.30 16.45 17.30 19.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Фудбал Фудбал Фудбал Пливање Фудбал Бициклизам Бициклизам Фудбал Бокс Аутомобилизам Аутомобилизам Мотобициклизам Фудбал

Н

„Пер сил” прао и пр ља ве по сло ве

и јед на збир ка ни је би ла то ли ко ра њи ва као сно. Да ли је Мидл ра дио у до слу ху с Хо фе ром, Гуд она Жа ка Гуд сти ке ра. По из не над ном ле ту сти ке ро вим вла сни ци ма, ни са ким, или и с јед ним и свог го спо да ра и смр ти ње го вог име но ва ног с дру гим; углав ном, уго вор је пот пи сао Хо фер и а упра ви те ља, дво је за по сле них у фир ми на кон оку па - Мидл је пла тио 550.000 хо ланд ских фло ри на и до био ци је Хо лан ди је, на ма ми ли су Гуд сти ке ро ву мај ку и не крет ни не: за мак Ни је норд и ви лу Остер мер, још бан ку ко ја је др жа ла имо ви ну фир ме да их име ну је за јед но Гуд сти ке ро во има ње на ре ци Ам стел и име упра ви те ље. Не ве ро ват но ефи ка сно ме ше та ре ње док фир ме. Ге ринг, ко ји је до при нео с два ми ли о на хо је рат бе снео са мо не ки ки ло ме тар да ље, али ле ши - ланд ских фло ри на, до био је не ких 600 сли ка, де вет на ри су по че ли да кру же и Ру бен со вих. То сва ка ко убр зо се обра ти ли но вим ни је био по во љан па зар „вла сни ци ма“ Гуд сти ке ра. за рајх мар ша ла. Мидл је, По себ но су би ли за ин те ре пак, ус пео да за шти ти од со ва на дво ји ца ди рек то ра аген ци ја ко је су за пле не мач ког ин ду стриј ског њи ва ле је вреј ску имо ви ги ган та „Пер си ла„, али и ну Гуд сти ке ро ву мај ку, дру ги. Не ки од по тен ци али је на кон тог ал тру и јал них ку па ца, ма ње-ви ше зма упи сао ви лу Остер де ли кат но, на гла ша ва ли су мер на име сво је де це. да на ци сти мо гу за пле ни ти Ге ринг се по ста рао за ве ин вен тар ове је вреј ске ћи ну сли ка, а Мидл от фир ме без на док на де, па је ку пио оста так. На ред не бр за про да ја му дар по тез. че ти ри го ди не сво јим је Је дан од за ин те ре со ва зе мља ци ма про дао умет них био је Алојз Мидл, не нич ких де ла вред на мач ки би зни смен и бан кар шест ми ли о на фло ри на. ко ји је ду го жи вео у Хо Хо фер је ку пио још лан ди ји са су пру гом Је сто ти не сли ка из Хо лан вреј ком. Ме ђу ње го вим ди је и Бел ги је. Сва ки мут ним по слов ним ком би пут је део по год бе би ла на ци ја ма био је и по ку шај из ла зна ви за или не ка да ку пи оба лу Ла бра до ра по себ на фор ма пла ћа ња ра ди на бав ке др ве та за Не или за шти те. Фрај хер мач ку – Ка на да је то од би фон Палм про дао је Лох ла – те на вод ни шверц ди не ро во „Хри сто во ро ђе ја ма на та. До во ђен је и у ње„ за го то ви ну и спе ци ве зу с Ге рин гом јер је по јал ну шу му у Вир тем зна вао ње го ву се стру и бер гу. Фрау Фон Пан Нем ци хте ли да ку пе и ка над ске шу ме од ла зио у Ка рин хал. Ге виц, Ар ген тин ка и при ринг га је пре по ру чио као по зна ва о ца хо ланд ског тр - пад ни ца не мач ког ви со ког дру штва у Хо лан ди ји, ко жи шта, али се ис по ста ви ло да уме и да ис ко ри сти ја је ра ни је го сти ла Ге рин га у сво јој ку ћи и са зи да пред о ку па ци о ну па ни ку. про да ла не ко ли ко цр те жа, же ле ла је ви зу за Швај цар При дру жио се Ге рин го вом ди ле ру Хо фе ру у Хо - ску. Ге ринг је уч ти во ку пио њен Рем бран тов „Пор лан ди ји и, по слу шав ши ње гов са вет и уз обе ћа ње да трет му шкар ца с тур ба ном„ и че ти ри дру ге сли ке ко ће Ге рин гу по ну ди ти пр ву пред ност, а Хо фе ру, на - је је ви део на за ба ви, све за 390 фло ри на, дао јој ви рав но, да ти про це нат од би ло зу и за бра нио вој сци да ула зи у ка кве пре про да је, од не је вреј ње ну ку ћу. Оста так збир ке је Код фрау Фон Пан в иц, ског не мач ког бан ка ра Фран ца пла ни рао да це лу пре у зме ако Ар ген тин ке и при пад ни це Ке ниг са, та ко ђе ста нов ни ка Хо Ар ген ти на об ја ви рат Не мач кој. лан ди је, ко ји је имао фи нан сиј - не мач ког ви со ког дру штва у Иако је рајх мар шал по ка зао ске про бле ме, ку пио 19 сли ка, Хо лан ди ји, чест је кућ ни гост из ве сну де ли кат ност, ни је био чак де вет Ру бен со вих. И то је био и Ге ринг. Ње му је, да би то ле ран тан кад је он мо лио. био вр ло па ме тан и уна пред Убр зо по сле пре да је Не мач кој, до би ла ви зу за Швај цар ску, Бел ги ја нац Емил Рен дерс об сми шљен по тез јер Ханс По се, сти гао са мо не ки дан ка сни је мо ра ла за ба га те лу про да ти зна нио је да про да је збир ку од спре ман да ку пу је за Хи тле ра, не ких два де сет ве о ма ле пих, и Рем бран тов „Пор трет мо рао је усту пи ти ове ра до ве иако ту и та мо „до те ра них“ му шкар ца с тур ба ном” Ге рин гу. На да љој тур не ји, фла ман ских ра до ва, ако ку пац Мидл је упо знао Хо фе ра с још при ста не да их све за др жи. Ге јед ним не мач ким би зни сме ном оже ње ним Је вреј ком, ринг је био за ин те ре со ван. Рен дерс, по ку ша ва ју ћи сво јим бли ским при ја те љем Хан сом Ти е тје ом, ко ји да се што бо ље по го ди, упор но је ме њао на чин му је про дао ле пу Кра на хо ву „Бо го ро ди цу с Хри - упла те: од до ла ра, пре ко зла та до хар ти ја од вред но стом„. Фриц Гут ман, не мач ки Је вре јин ко ји је очај - сти. Љут због ово га, Ге ринг је збир ку за мр знуо пре нич ки же лео да бе жи из Хо лан ди је и ве ћи део сво је ко сво је Је ди ни це за кон тро лу де ви за. Мидл, ко ји је збир ке по слао у Па риз, по ну дио је Ми длу три сре бр - имао ве зе у бан ци, по слат је да се по за ба ви пре го во не шо љи це из 16. ве ка. Од Да ни је ла Вол фа, чи ји је ри ма. Без зна ња пот чи ње них, Ге ринг је Рен дер су брат на не сре ћу фи нан си рао ре пу бли кан це у Шпан - по слао крат ку по ру ку: „Ако и ово га пу та не бу деш у ском гра ђан ском ра ту, ку пио је три ле пе хо ланд ске ста њу да се од лу чиш, мо ра ћу да по ву чем сво ју по сли ке. На кон та квих на бав ки ко је је би ло ја ко ла ко ну ду, а тад ће ства ри ће се кре та ти нор мал ним то про да ти, Мидл је по же лео да озбиљ но тр гу је и на бав - ком, и ја не ћу мо ћи да учи ним ни шта тим по во дом“. ком од Гуд сти ке ро ве фир ме ушао у пр ви ред европ - (Мил ман је ка сни је иро нич но про ко мен та ри сао да ских ди ле ра. Ге ринг „ни је имао оби чај да та кве ства ри ста вља на Но ви „вла сни ци“ су на Гуд сти ке ро ву фир му и па пир“). Рен дерс се сми слио. Мидл му је пла тио имо ви ну ста ви ли це ну од 2,5 ми ли о на хо ланд ских око 12 ми ли о на бел гиј ских фра на ка у хар ти ја ма од фло ри на, цео ми ли он ви ше од про це ње не вред но сти. вред но сти, што ни је би ло ла ко из ве сти јер је бер за Гла си не да је Гуд сти кер био у озбиљ ним ду го ви ма зва нич но би ла за тво ре на. За не ма ре на је ко лек ци о- да ле су об ја ше ње ње за ова ко ви со ку це ну и Мидл је на ро ва же ља да се збир ка не раз два ја, шест сли ка је на пра вио по ну ду. Од тог тре нут ка све по ста је не ја - би ло ре зер ви са но за Ге рин га. Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak2.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ово је вре ме го ди шњих од мо ра, за све, па и за вас. Има те до бру ко му ни ка ци ју и од но се са сво јом де цом, по го то во ако сте до вољ но ра зло жни и стр пљи ви. Ис пра ви ће те не ке не до у ми це. Из ла зак.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. avgust 2011.

Уто рак је ло ги чан на ста вак и след до га ђа ја од ју че. Об у зе ти сте сва ко днев ним сит ни ца ма ко је жи вот зна че. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу и ви ше се од ма рај те. Без нер во зе, тен зи је и пре си је!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Да нас је уто рак, Мар сов дан, а он је у ва шем зна ку. У пре во ду, тре ба да бу де те из у зет но ак тив ни, про дор ни, ја сни и од ре ђе ни да би сте оства ри ли сво је кон крет не ци ље ве. Ис ко ри сти те шан се.

Прак тич ни сте, ра ци о нал ни и ана ли тич ни. То је до бро за по слов ну си ту а ци ју. Мо же те има ти ве о ма успе шне са стан ке, што не зна чи да се на то ме све за вр ша ва. По но во и по но во ће те раз ма тра ти исто. Ужи ва ти или ра ди ти по не што, пи та ње је са да?! Јед но дру го не ис кљу чу је, а до бро је по зна то да је сред њи пут увек нај бо љи. Да кле, ма ло се ба ви те по слом, а мно го се за ба вљај те с во ље ном осо бом.

Не мир ни сте и мо же те де ло ва ти не си гур но, што ни ка ко не же ли те, по го то во у по слу, где се оче ку је пу на кон цен тра ци ја и при су ство. Уко ли ко сте пре за си ће ни, узми те кра ћи од мор. Ше тај те се.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Све сни сте пра вог сми сла и по др шке ко ју пру жа те дру ги ма па од то га не ће те од у ста ти, чак ни у ова квим да ни ма ка да све де лу је ра ста вље но на де ло ве. Са ста ви ће те пу зле већ од су тра.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уко ли к о ра ди те, из л о же ни сте пра вој жи вој зур ци у ка ри је ри. Јед на осо ба ве дри и обла чи а да и са ма ни је у нај бо љој по зи ци ји за би ло шта. На рав но да се не ће те ти ме за ма ра ти. Од мор је ОК.

Има те до бре ве сти из ино стран ства, би ло да се од но се на де цу, пу то ва ње или по сао. У сва ком слу ча ју, не ра чу нај те на рад не успе хе ка да не ма те с ким да са ра ђу је те. Пла но ви и пла но ви...

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ан га жо ва ни сте на ви ше стра на и то већ по чи ње да вас ис цр пљу је, и да вам до са ђу је. При из ма ку сте стр пље ња и сна га па се опу сти те и од ма рај те. Пу туј те не од мор или се са мо изо луј те.

Тач ка опу шта ња и до брог рас по ло же ња у Зо ди ја ку до ла зи од ва шег зна ка па до кра ја. С ва ма је све ин те ре сант ни је, леп ше, не из ве сни је, уз бу дљи ви је. Да нас од ло жи те не ка од лу ке за су тра. s Парт нер ски од нос за слу жу је ва ше стр пље ње и са о се ћа ње. Ових да на су ва жни ис прав на ко му ни ка ци ја и раз у ме ва ње. Уко ли ко сте из ло же ни јав ним на сту пи ма, па зи те на сва ку реч. Ди на ми ка у до му.

TRI^-TRA^

Пре ва ра?

V REMENSKA

Су пруг јед не од нај леп ших же на на све ту пе ва чи це Би јон се Но улс, му зич ки мо гул Џеј Зи ви ђен је у ноћ ном про во ду с при влач ном ма не кен ком Се ли том Ебанкс. Њи хо ва је при сност од мах по кре ну ла гла си не о то ме да је ре пер не ве ран су пру зи. Док Би јон се за ра ђу је на тур не ји, њен дра ги про во ди лу де но ћи за ба вља ју ћи се по клу бо ви ма. А ка ко то већ би ва, где је Џеј Зи, ту су и згод не же не. Та ко је по пу лар ни ре пер ви ђен на јед ном партyју у Њу јор ку у дру штву згод не Се ли те Ебанкс с ко јом је раз го ва рао и гр лио се. И пре ме сец да на, су пруг р’н’б ди ве ви ђен је ка ко се у дру штву згод них де во ја ка, на лик пле са чи ца ма, за ба вља у је дом од њу јор шких клу бо ва.

PROGNOZA

Мало

Vojvodina

VIC DANA

Evropa

тоПлијЕ

Novi Sad

27

Madrid

31

Subotica

27 То ком да на раз вој обла ка уз по ја ву крат ко трај не ки ше и пљу ско ва

Rim

28

Sombor

27 нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до 27 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ма ло то пли је уз пу но сун ча них пе ри о да пре под 27

London

27

Cirih

29

Berlin

25

B. Palanka

26 ва са гр мља ви ном, на се ве ру ве ћи ном су во. Ве тар уме рен се ве ро 27 за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 13, а

Be~

27

Zrewanin

27

НО ВИ САД: Ма ло то пли је уз пу но сун ча них пе ри о да пре под не.

са гр мља ви ном. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под

Kikinda

не. То ком да на раз вој обла ка уз по ја ву крат ко трај не ки ше и пљу ско -

Vrbas

S. Mitrovica 27 Ruma

27

Pan~evo

27

Vr{ac

25

Srbija Beograd

27

Kragujevac

27

мак си мал на 27 сте пе ни.

Var{ava СР БИ ЈА: При јат но то пло уз пу но сун ча них пе ри о да пре под не.

Kijev То ком да на раз вој обла ка уз по ја ву крат ко трај не ки ше и пљу ско ва са гр мља ви ном. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни.

Moskva При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 13, а мак си мал Oslo на 29 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Од сре де то пли је, St. Peterburg сун ча но и ве ћи ном су во вре ме. Ре ђа по ја ва пљу ско ва је мо гу ћа са Atina мо по не где на ју го за па ду зе мље. У пе так и за ви кенд тем пе ра ту ре из над 30 сте пе ни.

Pariz

K. Mitrovica 27 Ni{

28

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке ће, услед за др жа ва ња то плог и не ста бил ног вре ме на, ути ца ти на све осе тљи ве осо бе. Мо гу ћи су гла во бо ља, за ма ра ње и нер во за.

25

Пи та муж же ну: - Хо ћеш да се игра мо Ве ли ког бра та? Же на, сва срећ на, од го ва ра: - Хо ћу љу ба ви, хо ћу. А муж ће на то: - Же но, го во ри Ве ли ки брат! Имаш 2 ми ну та да на пу стиш ку ћу!

25 20 24 20 34 29

Minhen

27

Budimpe{ta

27

Stokholm

23

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

TISA

Bezdan

248 (-29)

Slankamen

321 (-9)

Apatin

325 (-28)

Zemun

331 (5)

Tendencija porasta

Bogojevo

304 (-26)

Pan~evo

346 (6)

STARI BEGEJ

Smederevo

498 (8)

Ba~. Palanka 305 (-19) Novi Sad

291 (-16)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

216 (124) N. Kne`evac

0 (1)

Tendencija stagnacije

SAVA

261 (12) S. Mitrovica

112 (8)

Senta

306 (8)

283 (6)

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

320 (-4)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

82 (-26s)

Re{ewe iz pro{log broja