Dnevnik 2.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 2. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23514 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

UHAP[ENI DIREKTOR zREwANINSKE FABRIKE LEKOVA zDRAVKO DEURI] I TROJE wEGOVIH SARADNIKA

Osumwi~eni da su o{tetili „Jugoremediju” za 55 miliona dinara str. 13

DIREKTOR CENTRA zA REGIONALIzAM ALEKSANDAR POPOV

NASLOVI

NESRE]A U CENTRU NOVOG SADA

Odnosi izme|u Beograda i Novog Sada u ozbiqnoj krizi

Politika 2 Parlament danas o izmenama zakona o NBS-u 3 ^anak pisao ambasadorima vi{e zemaqa zbog politi~kog progona

Ekonomija 4 Saudijska Arabija investira u Banatski Karlovac 5 Somborskom Boreliju „otimaju” lokal po lokal

str. 3

TRAGEDIJA NA KOPAONIKU PRILIKOM ^I[]EWA TERENA OD MINSKO-EKSPLOZIVNIH SREDSTAVA NA PAN^I]EVOM VRHU

str. 12

Crna 12 Na novosadskoj Detelinari napali `rtve no}u s le|a

Foto: R. Hayi}

Kasetna bomba ubila dvojicu podoficira Vojske Srbije

Novi Sad 8 Taksisti tra`e uskla|ivawe cena sa zakonom

Pala dizalica, radnik povre|en

str. 9

USTAVNI SUD PRESUDIO DA SU NEKA DUGOVAwA NEzAKONITO RA^UNATA

Benzin pre{ao 155 dinara po litri

str. 4

DR@AVA ]E KASU MORATI NAPUNITI I NOVIM DUGOVIMA I NAMETIMA

Foto: N. Stojanovi}

Porez na hranu po starom, a za ostalo ve}i PDV

str. 5

VE TE RA NI „VOJ VO DI NE” KO MEN TA RI [U VE ^E RA [ WU VA @NU UTAK MI CU PRO TIV AUS TRIJSKOG „RAPIDA”: U taboru FK „Vojvodina” svi su u mobilnom stawu pred ve~era{wu va`nu evropsku utakmicu 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope. U optimisti~koj atmosferi bili su i veterani, koji su sino}, uz kafu i poneku rakiju, razgovarali do kasnih sati. Komentarisali su najavqenu strategiju i formu pojedinih igra~a. Prodaja ulaznica za ve~era{wu utakmicu ide dobro i svi se nadaju punim tribinama.

str. 17

n zORANA ARUNOVI] ^ETVRTA

str. 14 – 18

n NOVAK \OKOVI] U ^ETVRTFINALU

Najvi{a temperatura 33 °S

GORIVO NASTAVQA DA POSKUPQUJE

Ukinuta ra~unica za zatezne kamate

SPORT

Toplo

POLiTikA

~etvrtak2.avgust2012.

NE MA^ KI DI PLO MA TA U BE O GRA DU

PAR LA MENT DA NAS O IZ ME NA MA ZA KO NA O NARODNOJ BANCI SRBIJE

Nema novih uslova EU

– Ne po sto je no vi uslo vi za ti do go vo re ko je je pret hod na ula z ak Sr b i j e u Evrop s ku Vla d a Sr b i j e na p ra v i l a s uni ju, ve} sa mo tre ba is pu ni Pri {ti nom – iz ja vio je Vu ti po sto je }e – iz ja vi li su po ~i}. sle da na {weg raz go vo ra pot – Sr bi ji pred sto je te {ke pred s ed n ik Vla d e Sr b i j e od lu ke i mo ra }e da pri sta ne Alek san dar Vu ~i} i spe ci na kom pro mi se – re kao je Vu jal ni iza sla nik za Bal kan ne ~i}, i do dao da je za mo lio ma~ kog Mi ni star stva spoq Lam sdor fa da se Ne ma~ ka za nih po slo va Ni ko la us Lam lo ` i za to da kom p ro m i s e sdorf. u~i ne obe stra ne, a ne sa mo – Ra di se o is pu wa va wu po srp ska. sto j e } ih uslo v a, pre c i z i r a Lam sdorf je iz ja vio da Ko nih u za kqu~ ci ma EU iz de so v o ni j e pri vr h u spi s ka cem bra – re kao uslo va ko je Sr je Lam s dorf, bi ja mo ra da is dok je Vu ~ i} Ko so vo ni je pri vr hu pu ni za ula zak u spi ska uslo va ko je oce nio da ni ko EU. ne mo è sma wi – Ne ma~ ka po Sr bi ja mo ra ti {an se Sr bi je dr ` a v a pro { i da is pu ni da se pri dru ì re we EU i sma Uni ji. tra da Sr b i j a – Ne ma no vih uslo va, a to tre ba da bu de ~la ni ca Uni je – zna ~i da uslo vi ko je je EU po re kao je Lam sdorf. sta vi la va è ne pro me we ni – On je iz ja vio da Ber lin po iz ja vio je Vu ~i}, i do dao da i dr ` a v a di j a l og Be o g ra d a i gra |a ni Sr bi je i svet o~e ku ju Pri {ti ne, i iz ra zio na du da re zul ta te. }e re zul tat pre go vo ra bi ti Vu ~i} je ka zao da je Lam traj ni po uz dan rad ni od nos sdor fa oba ve stio o to me da dve stra ne. Lam sdorf je re Sr bi ja è li da u|e u EU, da kao da o~e ku je da }e di ja log è l i da pri p a d a po r o d i c i Be o gra da i Pri {ti ne na vi evrop skih na ro da i da }e bi ti {em po li ti~ kom ni vou po ~e ne po pu stqi va u bor bi pro tiv ti u sep tem bru, pod okri qem ko rup ci je i kri mi na la. vi s o k e pred s tav n i c e EU za – [to se Ko so va ti ~e, na spoq n u po l i t i k u i bez b ed gla sio sam da }e mo po {to va nost Ke trin E{ton.

Dragomir Kari}: Dinki} izvr{ilac grubih radova Na rod ni po sla nik Dra go mir Ka ri} de man to vao je na vo de me di ja da slu ~aj „Mob te la” spa da u spor ne pri va ti za ci je i da }e bi ti pod vrg nut re vi zi ji. – Ni k a k va re v i z i j a po stup ka se ne vo di, vo di se kri vi~ ni po stu pak zbog oti ma wa „Mob te la„ – re kao je Ka ri} no vi na ri ma, i do dao da kom pa ni ja we go vog bra ta Bo go qu ba ni je pri va ti zo va na, ve} „ote ta i pro da ta” nor ve {koj kom pa ni ji.

Na opa sku no vi na ra da je u pre g o v o r i m a o pro d a j i „Mob te la” u~e stvo vao i sa da {wi mi ni star fi nan si ja Mla | an Din k i}, Ka r i} je re kao da je on bio „sa mo iz vr {i lac gru bih ra do va”. Na pi ta we ka ko }e sa ra |i va ti s Din ki }em u okvi ru vla da ju }e ko a li ci je, Ka ri} je re kao da }e od li~ no sa ra |i va ti u sve mu ono me {to je od in te re sa za dr `a vu i da ne }e ra di ti ni {ta {to je pro tiv tih in te re sa.

URS: Sve legalno i dobrovoqno ^lan Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Vla di mir Ili} iz ja vio je ju ~e da je pro da ja „Mob te la” naj tran spa rent ni ja i naj u spe {ni ja pri va ti za ci ja u no vi joj isto ri ji Sr bi je, i da je iz ne na |en iz ja vom Dra go mi ra Ka ri }a da „Mob tel” „ni je pri va ti zo van, ve} otet od po ro di ce Ka ri}” i da je Mla |an Din ki} „bio iz vr {i lac gru bih ra do va”. „Do bro se se }am da je Bo go qub Ka ri} sa svim le gal no i do bro voq no svoj vla sni~ ki udeo u ’Mob te lu’ pro dao austrij skom bi zni sme nu Mar ti nu [la fu. Taj po tez pred sta vqa tran sak ci ju iz me |u dvo ji ce qu di u te le ko mu ni ka ci o nom bi zni su i s tim ni ka kve ve ze ne ma ju ni dr `a va Sr bi ja, ni po li ti~ ke stran ke, ni Mla |an Din ki}”, po ru ~io je Ili} u pi sa noj iz ja vi, i za kqu ~io da je svoj udeo u „Mob te lu” Austri jan ci ma do bro voq no pro dao sam Ka ri}. Ili} da qe na vo di da je dr `a va Sr bi ja po tom pro da la „Mob tel” na jav noj auk ci ji, pred TV-ka me ra ma, i da ga je ta da nor ve {ki „Te le nor” ku pio za 1,5 mi li jar du evra.

dnevnik

Tri meseca za [o{ki}a Po sla ni ci srp skog par la men ta oku pi }e se da nas na no voj van r ed n oj sed n i c i, ko j a, iako ima sa mo dve ta~ ke dnev nog re da, za o ku pqa pa `wu jav no sti u Sr bi ji. Ju ~e pre pod ne sti gao je u Skup {ti nu pred log iz me na i do pu na Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je, a tim po te zom sa svim je raz ve ja na i po sled wa trun ka sum we u to da ak tu el ni gu ver ner De jan [o {ki} naj du è za tri me se ca od la zi sa svo je funk ci je. Ka ko se na v o d i u obra z lo ` e w u pred lo gu za ko na, ob ja vqe nom na saj tu Skup {ti ne Sr bi je, sa da {wi gu ver ner, vi ce gu ver ne ri i ~la no vi Sa ve ta NBS-a oba vqa }e tu du `nost do iz bo ra no vih funk ci o ne ra. No vo pre dlo è nim re {e wi ma pred vi |e no je da no vi funk ci o ne ri NBS-a bu du iza bra ni 90 da na od stu pa wa za kon skih iz me na na sna gu. Po va è }em Za ko nu o NBSu, ko ji je u pri me ni od ju la 2010. go di ne, sme na gu ver ne ra, ~i ji man dat je {est go di na, prak ti~ no je ne mo gu }a jer mo è da je pred lo ì Sa vet gu ver ne ra NBS-a, o ~e mu od lu ~u j e skup { tin s ki Od b or za fi nan si je, a po tom i Skup {ti na. U obra zlo è wu no vog za ko na is tak nu to je da se wi me ne na ru {a va sa mo stal nost i ne za v i s nost cen t ral n e ban k e ve} se po boq {a va kon tro la po slo va wa fi nan sij skih in sti tu ci ja, po ve }a va od go vor nost or ga na i de li mi~ no ogra ni ~a va ju i pre ci zi ra ju ovla {}e wa gu ver ne ra i Iz vr {nog od bo ra NBS-a. Pred lo è no je da se za kon do n e s e po hit n om po s tup k u, „usled okol no sti ko je se ni su mo gle una pred pred vi de ti, a we go vim ne do no {e wem one mo -

gu na red nog da na od ob ja vqi va wa u „Slu `be nom gla sni ku„. Kqu~ ne no vi ne u za ko nu o cen tral noj ban ci bi }e po ve }a we nad zo ra Skup {ti ne nad

ban ke Sr bi je nad po slo va wem ba na ka, dru {ta va za osi gu ra we, do bro voq nim pen zij skim fon do vi ma i dru gim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma.

„ve li ki ko rak una zad za Sr bi ju“ i mo gu ugro zi ti sta we de vi znih re zer vi, kao i kre dit ni rej ting na {e ze mqe. \e li} upo zo ra va na to da su te iz me ne za ko na „an ti e vrop skog ka rak te ra“, te da „tre ba o~e ki va t i re a k c i j u EU, kao i Evrop ske cen tral ne ban ke“.

SPO i LDP pro tiv

Ume sto Iz vr {nog od bo ra, NBS-om i iz bor svih funk ci Sa vet Na rod ne ban ke Sr bi je o ne ra cen tral ne ban ke u par la m en t u, kao i for m i r a w e do no si }e stra te gi ju upra vqa upra ve za nad zor fi nan sij skih wa de vi znim re zer va ma, ~i me in sti tu ci ja u okvi ru NBS-a. se, ka ko je na ve de no, „sma wu ju Ume sto jed no go di {weg iz ve - {i ro ka ovla {}e wa Iz vr {nog od bo ra, vr {i po {ta va wa Na rod de la od go vor no ne skup {ti ne o Kqu~ ne no vi ne u sti, ostva ru je ra d u cen t ral n e ban ke, uve de no je za ko nu o cen tral noj kon tro la i mo { e s t o m e s e ~ - ban ci bi }e po ve }a we gu} nost pra vo me nog re a go no. Di r ek t o r a nad zo ra Skup {ti ne vre va wa”. upra ve za nad zor nad NBS-om i iz bor Pro pi se u bi r a } e Skup svih funk ci o ne ra obla sti nad zo ra {ti n a i on }e nad fi nan sij bi ti ~lan Iz vr cen tral ne ban ke u skim in sti tu ci {nog od bo ra, ko par la men tu ja ma do no si Iz ji ~i ne i gu ver vr {ni od bor na ner i vi ce gu ver ne ri. Man dat gu ver ne ra i vi - pred log Upra ve za nad zor, dok ce g u v er n e r a i di r ek t o r a u nad le `no sti Iz vr {nog od bo Upra v e je po {est go d i n a. ra osta je iz da va we i od u zi ma Isto v re m e n o, pro { i r e n e su we do zvo la, na pred log Upra ve. Ogra ni ~e ne su na kna de po nad l e ` no s ti Sa v e t a NBS-a, iz me wen man dat ~la no va Sa - pre stan ku man da ta funk ci o ne ra NBS-a, pre ci zi ra na za bra n a kre d i t i r a w a dr ` a v e, Skup {tin ski od bor po dr ào re gu li sa na in ter na re vi zi ja i pro p i s a n i pre k r { a j i i za Jan ko vi }a {tit ne me re za ne po {to va we za bra na. Na kna de na kon pre Po sla ni ci tre ba na sed ni ci ko ja po ~i we da nas da iza be ru za stan ka funk ci je ~la no va ru {tit ni ka gra |a na, a Od bor za ustav na pi ta wa i za ko no dav stvo ko vod stva NBS-a bi }e 80 od pred lo ìo je da na tu funk ci ju po no vo bu de iza bran Sa {a Jan sto po sled we is pla }e ne za ra ko vi}. de, do za sni va wa rad nog od no Jan ko vi }ev osta nak na funk ci ji om bud sma na i u dru gom man da sa, a naj du è {est me se ci od tu pred lo ì li su LDP, DS i SPS, a na sed ni ci Od bo ra pri kqu pre stan ka funk ci je. ~i li su im se i DSS i SVM, uz obra zlo è we da se on is ta kao u Na rod ni po sla nik DS-a u do sa da {wem ra du i da je do ka zao kre di bi li tet u pret hod nom pe Skup {ti ni Sr bi je i eks pot ri o du. pred sed nik Re pu bli~ ke vla de [e fi ca po sla ni~ ke gru pe SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} oce Bo ì dar \e li} oce nio je da ni la je da je Jan ko vi} za do vo qa va ju }e oba vqao funk ci ju za {tit su pred lo è ne iz me ne Za ko na ni ka gra |a na, i do da la da se ni je ni po sta vqa lo pi ta we da to ra o Na rod noj ban ci Sr bi je „po di ne ko dru gi. li ti~ ki pam flet, ~i ji je ciq Jan ko vi }a su na funk ci ju om bud sma na po sla ni ci iza bra li ve po l i t i~ k a sme n a gu v er n e r a }i nom od 143 gla sa 29. ju na 2007. go di ne, a za kle tvu u par la men tu De ja na [o {ki }a i vi ce gu ver po lo ìo je 23. ju la iste go di ne. ne ra ko ji ni su po vo qi no vom re ì mu”. – Je di ni ciq tih iz me na je ve ta ta ko da tra je pet go di na, gu }io bi se ne sme tan rad Na uz mo gu} nost po nov nog iz bo ra. da se NBS sta vi pod kon tro lu, rod ne ban ke Sr bi je, {to mo è Upra va za nad zor nad fi nan - su pro to no we noj po zi ci ji u do ve sti do {tet nih po sle di sij skim in sti tu ci ja ma tre ba na {em usta vu – sma tra \e li}. ca”. Za kon, ko ji je u pro ce du ru Pred l o ` e n e iz m e n e pred da obez be di ve }u ne za vi snost sti gao na pred log 105 na rod u nad zo ru i kon tro li Na rod ne sta v qa j u, ka k o je upo z o r io, nih po sla ni ka, stu pi }e na sna -

Pot pred sed nik SPO Alek san dar Ju go vi} re kao je da po sla ni~ ki klub SPODHSS ne }e u Skup {ti ni po dr à ti pred lo è ne iz me ne Za ko na o NBS. Ju go vi} ka è da se pro ti vi na pa du na ne za vi snost NBS. „Sta vqa we u skup {tin sku pro ce du ru iz me na i do pu na Za ko na o NBS o~i gle dan je uvod u sme nu gu ver ne ra [o {ki }a. Ova ne za vi sna in sti tu ci ja ne sme bi ti pred met po li ti~ ke tr go vi ne”, ka zao je Ju go vi}. Po sla nik LDP Bo jan \u ri} ka è da se ova stran ka pro ti vi na me ri vla sti da sme ni gu ver ne ra. LDP sma tra da se pred lo è nim iz me na ma Za ko na o NBS da ju ne do pu sti vo ve li ki i di rek tan uti caj iz vr {ne vla sti na ne za vi snu in sti tu ci ju - NBS. LDP je pro tiv ta kve sme ne gu ver ne ra De ja na [o {ki }a, kao {to je svo je vre me no i vr lo gla sno bio i pro tiv pri ti ska na ne ka da {weg gu ver ne ra Ra do va na Je la {i }a da se po vu ~e. Po we go vim re ~i ma, su à va ju se pra va gu ver ne ra i Sa ve ta NBS-a, a kao pri mer on na vo di uvo |e we funk ci je di rek to ra Upra ve za nad zor, ko ji }e bi ti iza bran u Skup {ti ni „pod kon tro lom po li ti ~a ra“. – Po sle po li ti~ ke se ~e slu `be ni ka pro {le ne de qe, ovo je dru gi ko rak u po li ti za ci ji ce log na {eg si ste ma. Ve o ma smo da le ko od de par ti za ci je jer ka ko ina ~e vi de ti do la zak na ~e lo NBS-a kan di dat ki we za me sto pre mi je ra stran ke na vla s ti Jor g o v an k e Ta b a k o vi}? – re kao je \e li}. De jan [o {ki} iza bran je za gu ver ne ra 28. ju la 2010. go di na, a za we ga je gla sa lo 129 po sla ni ka. Par l a m ent je pret h od n o usvo j io od l u k u o pre s tan k u fuk ci je Ra do va na Je la {i }a, ko ji je 23. mar ta 2010. pod neo ostav k u na me s to gu v er n e r a NBS-a iz, ka ko je na veo, li~ nih raz lo ga. [o {ki }a je za gu ver ne ra pred lo ìo ta da {wi pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA I kurs u Skup{tini Ras pra ve o iz me na ma Za ko na o NBS-u pre ne le su se i na „Tvi ter“ laj nu. Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} ka `e: „Na `a lost, ~ak i ne ke OK do pu ne za ko na su du bo ko u sen ci te tr ke da se pro me ni ru ko vod stvo NBS-a po sva ki ce nu. To li ko se po ja ~a va uti caj par la men tar ne ve }i ne na po li ti ku NBS-a da sa mo jo{ fa li da pi {e da Na rod na skup {ti na utvr |u je i dnev ni kurs“.

\ura i Topalovi}i Po sle du èg vre me na na „Tvi ter“ laj ni se ogla sio i li der SPO-a Vuk Dra {ko vi}, ko ji pi {e: „Vla du i po li ci ju vo di \u ra. Do bar je ~o vek. Ka è da }e opro sti ti oni ma ko je su oni de set go di na ubi ja li i pre mla }i va li. Na ~e lo BIA-e do vo de \u ru. On je, ka ù, ’~o vek si ste ma’. Onog

si ste ma, i to mu je vr hun ski kva li tet. Na ~e lo VBA-e do la zi isti ta kav \u ra. Na ~e lo VOA-e, ta ko |e. \u re kon tro li {e mi ni star voj ni \u ra, a i vr hov ni ko man dant je \u ra. Za sve ovo kriv je Du {an Ko va ~e vi}, a kriv je i za To pa lo vi }e u no voj vla di. Go vo re Evrop ska uni ja, a mi sle: ma lo mor gen. Mi ga vac im po ka zu je Za pad, a oni vo ze na Is tok„, po ru ~u je Vuk Dra {ko vi} sa laj ne.

Kr~ka se u DS-u Po laj n i se „{u { ka“ u ko j em prav cu bi mo gla kre nu ti re for ma u De mo krat skoj stran ci. Ta ko ~lan DS-a \or |e Be la ma ri} na ja vqu je ini c i j a t i v u za re d o s led po t e z a: „Pr vo pro gram stran ke kroz ras pra vu me |u ~lan stvom, za tim bi ra mo ru k o v od s tvo ko j e }e pro g ram spro v o d i t i„, na v o d i Be l a m a r i}. We g o v u ini c i j a t i v u podr ` a v a i

funk ci o ner DS-a Bra ni mir Ku zma no vi}, ko ga fa no vi pi ta ju: „Ni je li li gi~ ni je da se pr vo iza be ru no vi de le ga ti, pa iz bor na skup {ti na, pa on da da se ra di na pro gra mu?„ „Da sa ~e kam da ini ci ja tor da ob ja {we we... Lo gi ka: Pr vo put gde ide mo, a on da ko vo di...„, „za go net no“ }e Ku zma no vi}. Od go va ra ju }i na mno go broj ne ko men ta re fa no va o ru ko vo di o ci ma stran ke Ku zma no vi} ka `e: „U Sr bi ji sko ro svi mi sle da bra ni{ svo ju stran ku ta ko {to bra ni{ sva ki wen po tez i sva kog funk ci o ne ra, ne vi |e no po gre {no„.

po {tu je for ma i po be di una pred do go vo re ni par tij ski ka dar„.

nik? Daj te `e ni {an su„, po ru ~u je Ma ja.

Dajte {ansu „Modelsici”

Politika muti pivo

[e fi ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} ne `e li da una pred sum wa u spo sob no sti bi lo kog par la men tar ca. „Za {to me di ji sum wa ju da Ne ve na Axe mo vi} ne }e bi ti do bar po sla -

Po li ti ka je, po sve mu su de }i, u sve ume {a la pr ste. Za me nik gra do na ~ el n ik Zre w a n i n a iz re d o v a DSS-a ê do mir Ja wi} sa op {tio je na laj ni: „Ove go di ne do vo di se u pi ta we pe riod odr à va wa 27. da na pi va. Tu ri sti~ ki cen tar gra da Zre wa ni na, kao teh ni~ kog re a li za to ra, spre ~a va Uprav ni od bor ko ji ni je mo gao da se sa zo ve u pe ri o du od ka da su na me sta di rek to ra jav nih pred u ze }a po sta vqe ni v. d. di rek to ri. Po sto je blo ka de iz De mo krat ske stran ke i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, ~i ji ~la no vi su tre nut n o u Uprav n om od b o r u Tu r i sti~ kog cen tra„, po à lio se Ja wi} na dru {tve noj mre ì. S. St.

[ta je konkurs Pri ~e o de par ti za ci ji na me }u i pi t a w e „tvi t e r a { a„: „[ta je to kon kurs?„ Po zna ti TV-no vi nar Pre drag Sa ra pa „ob ja {wa va“: „To je ka da se is -

Ne ve na Aye mo vi}

politika

dnevnik

DIREKTOR CENTRA ZA REGIONALIZAM ALEKSANDAR POPOV

Odnosi izme|u Beograda i Novog Sada u ozbiqnoj krizi Direktor Centra za regiona li zam Alek s an d ar Po p ov upozorio je na to da novo otvarawe pitawa ingerencija Vojvodine i Statuta APV vodi u ve o ma ozbiq nu po li ti~ ku krizu, ~ije posledice je te{ko sagledati. On je u izjavi za „Dnevnik” ocenio da je jedini izlaz iz aktuelne krize promena Ustava, dodav{i da je o~igledno taj proces ipak „na veoma dugom {tapu”, imaju}i u vidu i odnos vladaju}ih partija prema autonomiji kao i samu proceduru ustavnih promena koja zahteva dvotre}insku podr{ku u republi~kom parlamentu. – Zato ne vidim da se to ustavno pitawe mo`e re{iti u dogledno vreme, zbog ~ega iz dana u dan tonemo u sve dubqu po li ti~ ku kri zu – ka zao je Popov. – Odnosi izme|u Novog Sada i Beograda nisu bili sjajni ni u prethodnom mandatu, kada je ista politi~ka garnitura bila na oba nivoa vlasti, a pla{im se da bi ova situacija, nakon odluke Ustavnog suda kojom je ukinut deo ingerencija Vojvodine, mogla bi ti uvod u jo{ ozbiq ni ju krizu, i to kad na centralnom nivou imamo u vlasti stranke koje su vi{e ili mawe otvoreni pro tiv ni ci voj vo |an ske autonomije. On smatra da je ideja predsednika pokrajinskog parlamenta I{tva na Pa sto ra da se problemi prevazi|u dono{ewem ustavnog zakona o Vojvodini konstruktivna, ali da je pitawe da li bi dobila podr{ku ve}ine u Skup{tini Srbije, „gde je najve}i broj vla-

daju}ih stranaka protiv autonomije Vojvodine”. A, po wegovim re~ima, kakav je odnos nove vlasti prema

Vojvodini ogleda se i u „udaru na lokalne samouprave u Pokrajini„, gde se namerava pre-

S druge strane, Popov ka`e da se vojvo|anski politi~ki akteri, koji su trenutno u po-

î ni mi se da je zvani~nicima u Bri se lu tre nut no va `ni je da gar ni tu ra vla da ju }a u Sr bi ji pro gu ta ko sov sku kne dlu ne go da se u ne koj ve }oj me ri an ga ù ju oko voj vo |an skog pi ta wa komponovati ve} formirana vlast. – Pa nonsens je da se za preslikavawe republi~ke koalicije na lokalni nivo zalaè upravo lider jedne vladaju}e stranke koja svoj program zasniva na decentralizaciji. Uostalom, to je prakti~no udar na demokratski poredak i na lokalnu samoupravu koja je garantovana Ustavom – istakao je Popov.

ziciji i{~ekivawa, ali i namereni da se ne odreknu nekih osporenih nadle`nosti, mogu tek donekle osloniti na podr{ku Evropske unije u za{titi do stig nutih stan dar da auto nomije, koju, ina~e, na{ sagovornik smatra fasadnom. EU je, napomiwe, trenutno usmerena na kosovsko pitawe, dok, kako dodaje, ne veruje ni da }e no va cen tral na vlast svo ju

evropsku retoriku dokazivati {i ro ko gru do {}u pre ma Vojvodini. – î ni mi se da je zvani~nicima u Briselu trenutno va`nije da garnitura vladaju}a u Srbiji proguta kosovsku knedlu nego da se u nekoj ve}oj meri angaùju oko vojvo|anskog pitawa, bez obzira na to koliko je to pitawe va`no za proces demokratizacije Srbije – naveo je Popov. Zbog toga, kako je ukazao, ako u centralnoj vlasti ne bude razumevawa za Vojvodinu a vojvo|anska vlast bude ignorisala odluke Ustavnog suda, ima}emo „èstoku politi~ku krizu„. On kaè da pokrajinska administracija u pogledu rada kancelarije APV u Briselu, na primer, moè potezati argument da takve kancelarije imaju i neki gradovi iz Srbije. Me|utim, kako je naveo, veliki problem }e nastati ako iz republi~ke kase Pokrajini ne bude prebacivan novac za realizaciju wenih nadle`nosti. – Finansirawe ni do sad nije re{eno i bilo je silnih problema u prebacivawu novaca iz republi~ke kase u pokra jin sku. A no vo za te za we odnosa izme|u dva nivoa vlasti moglo bi rezultirati totalnim kolapsom – upozorio je Popov. On ka è da je na po te zu Skup{tina Srbije, koja treba da preispita odluku o Zakonu o nadle`nostima APV, kada }e se, kako je naveo, videti i stav nove parlamentarne ve}i ne u od no su na od lu ku Ustavnog suda. B. D. Savi}

RUSIJA PODR@AVA NAPORE SRBIJE

Predsednikovi savetnici Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} imenovao je za svog savetnika dramskog pisca Ra do sla va Pa vlo vi }a, koji }e novu funkciju obavqati od danas, objavqeno je u „Slu`benom glasniku”. Pavlovi} je predsednik Saveta za kulturu Srpske napredne stranke, autor je vi{e serija, me|u kojima je i „Moj ro|ak sa sela”. U „Slu`benom glasniku” objavqeno je i da su prestale funkcije savetnika predsednika Srbije Bra ti sla va Pet ko vi }a i Mi la na Ba ~e vi }a jer su u me|uvremenu izabrani za ministre u novoj Vladi Srbije. Osim Pavlovi}a, Nikoli}evi savetnici su Alek san dar Ni ko li}, Mi lo rad Si mi}, Mar ko \u ri} i Oli ver An ti}. Generalni sekretar Predsedni{tva je Ne boj {a Ro di}.

On je ukazao da je apsurdno i pogubno da se u jeku ekonomske i socijalne krize otvaraju i takva politi~ka `ari{ta.

Konuzin: Ne znam kada }e Putin do}i Ambasador Rusije u Beogradu Alek san dar Ko nu zin izjavio je ju~e da }e Moskva podràti sve napore koje Srbija bude preduzimala u nastavku dijaloga s Pri{tinom, i ocenio da bi u re{avawu pitawa Kosova trebalo da budu prisutne i Ujediwene nacije. – Svetska organizacija treba da bude uvek prisutna u re{avawu kosovskog pitawa jer to zahteva Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, a to {to ih do sada nije bilo, rezultat je jednostrane odluke posrednika u dijalogu Beograda i Pri{tine – rekao je Konuzin. On je prisustvovao obeleàvawu 98. godi{wice Prvog svetskog rata na Novom grobqu. Na pitawe da li bi se Rusija ukqu~ila u pregovore pod okriqem UN, on je odgovorio da }e Moskva „razmotriti daqe varijante” kada strane u pregovorima odrede modalitete. – Smatramo da se Srbija strogo drì pravila me|unarodnog prava i svim na{im napo-

rima }emo je u tome podràti – rekao je Konuzin. Na pitawe da li Srbija moè ra~unati na pomo} Rusije u popuwavawu „rupe„ u buxetu, Konuzin je rekao da je Rusija spremna da razmotri obra}awe Srbije za pomo} u sklopu daqeg razvoja ekonomske saradwe dve zemqe. – Imamo principijelne dogovore, koje ne moèmo jo{ realizovati jer nije bilo efikasnog delovawa. Pa`qivo pratimo situaciju u kojoj se na{la Srbija i vidimo koliko je te{ka – rekao je on. Po Konuzinovim re~ima, trebalo bi razmotriti sve varijante, koje bi bile prihvatqive za sve. Na pitawe kada }e predsednik Rusije Vla di mir Pu tin ponovo do}i u posetu Srbiji, kako pi{u mediji, Konuzin je odgovorio da zna da Putin èli da do|e, ali da ne zna kada }e do}i.

~etvrtak2.avgust2012.

NENAD ^ANAK PISAO AMBASADORIMA VI[E ZEMAQA

Pomozite, zaustavite politi~ki progon Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Ne nad ^a nak pozvao je ju~e ambasadore vi{e zemaqa da pomognu da se jednom zauvek zaustavi progon politi~kih protivnika u Srbiji zloupotrebom dr`avnih organa. „Verujem da ste iz medija saznali o pritiscima koje ovih dana sprovodi koalicija okupqena oko Srpske napredne stranke, naro~ito u gradovima u AP Vojvodini. „Posebno bih u tom kontekstu izdvojio Zrewanin, gde je u pritisak na na{eg potpredsednika stranke i poslanika u Skup{tini AP Vojvodine Alek san dra Mar to na, a samim tim i na Ligu socijaldemokrata Vojvodine i na{e bira~e, ukqu~ena i policija. „Uprkos promeni u retorici, sasvim je jasno da su metode koje koriste sada vladaju}e stranke, sa SNS-om na ~elu, poznate iz devedesetih godina pro{log veka. „De{avawa poput ovih u Zrewaninu i Novom Sadu govore da se vra}amo u period progona po-

liti~kih protivnika zloupotrebom dr`avnih institucija. „Pozivam Vas da svojim autoritetom doprinesete da se ta praksa jednom zauvek prekine“, navodi se u pismu Nenada ^anka.

Pismo je upu}eno na 45 adresa ambasada, me|u kojima su i ambasade zemaqa suseda ali i Savezne Republike Nema~ke, Republike Austrije, Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije i Severne Irske, Republike Francuske, Ruske Federacije, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, [vajcarske Konfederacije, Japana, Narodne Republike Kine i Kraqevine Norve{ke.

SNS: ânak poku{ava da obmane javnost Srpska napredna stranka ocenila je ju~e da su izjave lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada ânka „o nekakvom progonu politi~kih neistomi{qenika” licemerne i poku{aj da se jo{ jednom obmane strana i doma}a javnost. „Srpska napredna stranka ukazuje na to da je jedini progon politi~kih neistomi{qenika u ovom veku u Srbiji vr{en iskqu~ivo pod propalim reìmom Nenada ânka i wegovih sau~esnika s liste ’Izbor za boqi ìvot – Boris Tadi}’”, navodi SNS u saop{tewu. Napredwaci dodaju da su ânak „i wegovi sau~esnici” zarad sopstvenih i uskostrana~kih interesa, sproveli katastrofalnu, partijsku reformu pravosu|a, odgovorni su za sporne privatizacije, procvat korupcije i kriminala u Srbiji, sunovrat ìvotnog standarda stanovnika, „{to je sve nanelo ogromnu {tetu na{oj zemqi, ojadilo gra|ane i privredu i

usporilo Srbiju na wenom putu ka Evropskoj uniji”. Sada, dodaje se u saop{tewu, kada se sprovodi voqa gra|ana Srbije, koji su na izborima jasno dali svima do znawa da im je bilo dosta „mahinacija ânka i wegovih sau~esnika iz Demokratske stranke”, lider LSV-a poku{ava „jo{ jednom da obmane doma}u i me|unarodnu javnost”. SNS navodi i da „razume strah” ânkov i wegovih sau~esnika zbog promena, koje }e ih ostaviti bez brojnih privilegija na koje su navikli, ali koje }e od Srbije napokon stvoriti pravnu i pravednu dràvu. „Taj strah sigurno proisti~e i iz toga {to ânak najboqe zna za {ta je sve bio odgovoran u prethodnom periodu. Za Srpsku naprednu stranku jedino merilo je zakon. Niko ne}e biti iznad zakona, za {ta nova Vlada ima apsolutnu podr{ku svih relevantnih me|unarodnih politi~kih faktora”, isti~e se u saop{tewu SNS-a.

REKLI SU

^olakovi}: Penzije redovne

M. Kari}: O~ekujem Bogoquba

Mrkowi}: JP nisu na prodaju

Poslanik PUPS-a u Skup{tini Srbije Mo mo ^o la ko vi} izjavio je da }e penzije i daqe biti redovno ispla}ivane i da ono {to je potpisano i dogovoreno koalicionim sporazumom mora da se ispo{tuje, bez obzira na pritiske spoqa. – To pre svega zna~i redovnost isplata penzija koje }e pratiti, kako je zakonom i predvi|eno, rast zarada u javnom sektoru. Penzijski sistem je ve} pretrpeo velike reforme, koje u mnogim sektorima jo{ nisu zapo~ete, tako da o~ekujemo da pre svega do|e do ekonomskih reformi – kazao je ^olakovi} za „Politiku”. On je rekao da, iako postoje pritisci MMFa da se starosna granica za odlazak u penziju sa sada{wih 65 godina pove}a na 67, za sada sve ostaje po starom. Tek kada se proceni da je na{e stanovni{tvo dovoqno sposobno da radi i posle 65 godina, razmotri}e se i taj predlog.

Potpredsednica Pokreta „Snaga Srbije„ Mi lan ka Ka ri} kaè da o~ekuje da se wen suprug Bo go qub Ka ri} uskoro vrati u Srbiju i da wegov slu~aj re{i pravosu|e. Milanka Kari} je narodna poslanica u novom sazivu Skup{tine Srbije. Na pitawe da li o~ekuje pomo} od nove Vlade Srbije, ona je rekla da o~ekuje da se slu~aj wenog supruga re{i pred srpskim pravosu|em. – Traìmo samo da dobijemo priliku da kaèmo istinu, a ne da se protiv Bogoquba vodi politi~ki proces. Ne o~ekujem nikakve protekcije, osim da svi rade svoje posao – rekla je Milanka Kari}. – Nismo se ~uli otkako je Vlada Srbije izabrana, ne znam kakvi su wegovi utisci. Sigurno }emo pri~ati i o Vladi i svemu ostalom {to se de{ava u Srbiji.

– Vlada Srbije mora da re{i pitawe nezaposlenosti razvojnom politikom, javna preduze}a nisu na prodaju, a koridori 10 i 11 su ki~ma privrednog organizma zemqe – poru~io je ju~e ministar saobra}aja Srbije Mi lu tin Mr ko wi}. – Od kapitalnog je zna~aja da se re{ava pitawe nacionalne avio-kompanije i modela rada javnih preduze}a. Gostuju}i na TV „Palma plus„, Mrkowi} je podvukao da u sektoru saobra}aja ne}e biti otpu{tawa zaposlenih, i najavio reorganizaciju javnih preduze}a. – Nisam pristalica prodaje javnih preduze}a. Sla`em se s tim da je neophodno da se javna preduze}a boqe i efikasnije organizuju. Vaqalo bi razmisliti o tome da se u kompletan posao ukqu~e i privatna preduze}a jer je sve zastupqeniji model javno-privatnog partnerstva – naglasio je Mrkowi}.

DS: Napredwaci ucewuju partnere – Demokratska stranka u o~ekivawu odluke Upravnog suda i daqe osporava legitimitet nove gradske vlasti u Zrewaninu, naro~ito nakon tronedeqnog gradona~elnikovawa Go ra na Kne `e vi }a i wegove ostavke koja je i fakti~ki prouzrokovala v. d. stawe u Gradskoj ku}i – izjavio je ju~e potpredsednik Gradskog odbora DS-a Ga bor Lo di. On je upitao da li SNS i SPS imaju ve}inu u Skup{tini grada i, ako je imaju, za{to ne zakazuju sednicu na kojoj bi izabrali novog gradona~elnika i na taj na~in preuzeli odgovornost. Lodi je, tako|e, upitao ~iji je Ivan Bo {wak kan-

didat za gradona~elnika – wegovog prethodnika Gorana Kneèvi}a, SNS-a, koalicije okupqene oko te partije ili skup{tinske ve}ine. – Izraàvamo zabrinutost zbog trenutne politi~ke situacije u Zrewaninu jer koalicioni partneri SNS-a upadqivo }ute i pristaju na obmane, pritiske i ucene kojima su izloèni. Smatramo da gra|ani to ne zasluùju. Wima je potrebna vlast neoptere}ena sobom i svojim prethodnicima, vlast koja }e biti sposobna da uspe{no re{ava wihove svakodnevne probleme i sveukupno poboq{a ìvot u gradu – poru~io je Lodi. @. B.

ekonomija

~etvrtak2.avgust2012.

dnevnik

GO RI VO NASTAVQA DA PO SKU PQU JE

„MULK HOL DINGS” IZ SA U DIJ SKE AR BI JE ULA @E U BA NAT

Ben zin pre {ao 155 di na ra po li tri Za sve ga ne ko li ko da na od po sled we pro me ne ce na go ri va na do ma }em tr `i {tu, ka da je go ri vo po sku pe lo oko dva di na ra po li tru, naft ni de ri va ti su od ju ~e po no vo sku pqi. Ovo ga pu ta go ri vo je u pro se ku sku pqe za di nar, a do po ve }a wa ce ne do {lo je zbog pa da vred no sti di na ra u od no su na do lar. No, ni je do bro to {to bi, bez ob zi ra na kre ta we ce ne si ro ve naf te ili vred no sti do ma }e va lu te, usko ro mo glo usle di ti no vo po sku pqe we go ri va – uko li ko do |e do po ve }a wa ak ci za na naft ne de ri va te. Naft na in du stri ja Sr bi je po ve }a la je i ve le pro daj ne i ma lo pro daj ne ce ne bez o lov nog ben zi na BMB-95 po la di na ra po li tru i evro pre mi ju ma BMB-95 di nar po li tru pa sa da to go ri vo sta je od oko 150 do oko 154 di na ra. Na po je -

di nim ben zin skim sta ni ca ma, na pum pa ma uz auto put i mo der ni zo va nim ben zin skim sta ni ca ma i ma lo pro daj ne ce ne di ze la D-2 i evro di ze la po ve }a ne su za di nar. Na ben zin skim pum pa ma pri vat nih naf ta {a po sku pqe wa se na ja vqu ju za na red ne da ne, a i na tim pum pa ma

go ri vo }e bi ti sku pqe di nar u pro se ku. Ina ~e, ce na naf te je u pa du i ju ~e je na ber zi u Wu jor ku ba rel ko {tao is pod 88 do la ra, dok se ba rel naf te ti pa „brent” na Me |u na rod noj ber zi pe tro le ja u Lon do nu pro da vao za 104,54 do la ra.

Pro se~ ne ma lo pro daj ne ce ne mo tor nih go ri va u pret hod nih ne de qu da na u Sr bi ji su po ra sle za oko 1,5 di nar ili ne {to vi {e od jed nog evro cen ta, dok je rast ce na go ri va u re gi o nu bio ne {to ve }i, sa op {ti lo je ju ~e Udru è we naft nih kom pa ni ja Sr bi je (UNKS). U po je di nim ze mqa ma u okru è wu za be le èn je i ve }i rast pro se~ nih ma lo pro daj nih ce na de ri va ta, ta ko da je pre ma ana li zi UNKS-a pro se~ na ce na ben zi na u 11 ze ma qa re gi o na po ra sla sa 1,375 na 1,389 evra, a di ze la sa 1,321 na 1,344 evra. Pro se~ ne ce ne go ri va u Sr bi ji su is pod ovih vred no sti i u pret hod nih se dam da na su iz no si le - evro pre mi jum BMB 95 155,64 di na ra ili 1,324 evra, a evro di zel 148,96 ili 1,268 evra. D. Ml.

Ara pi sti `u u Ba nat ski Kar lo vac Pri ~a o ve li koj in ve sti ci ji Mul ti na ci o nal ne gru pe “Mulk hol dings” sa se di {tem u Sa u dij skoj Ara bi ji je po kre nu ta i ve ro vat no }e ima ti sre }an kraj. Na saj tu te mul ti na ci o nal ne kom pa ni je se is ti ~e da je “Mulk hol dings” ku pio ve li ku imo vi nu od de set hek ta ra u Sr bi ji i na ja vqu je in ve sti ci ju od 20 mi li o na do la ra. Pre ci zi ra ju

li ti ku, a pa ne li iz Ba nat skog Kar lov ca na me we ni su ~i ta voj Evro pi. – Na { a eks p an z i j a }e stvo ri ti mo gu} nost za za po {qa va we i da qa ula ga wa, {to }e do dat no po mo }i Vla di i we nim na sto ja wi ma da pro mo vi {e me |u na rod ne in ve sti ci je i po boq {a eko nom ski stan dard lo kal ne op {ti ne – re kla je ge n e r al n a di r ek t or k a

da se imo vi na na la zi u Ba nat s kom Kar l ov c u, ima } e naj m o d er n i j i pro i z v od n i po gon s 10.000 kva dra ta i 3.000 kva dra ta pre zen ta ci o nog pro sto ra, kan ce la ri ja, a gra di }e se u vi {e fa za. Po gon }e na auto ma ti zo va noj li ni ji pri zvo di ti tri mi li o na va tro ot por nih me tal nih kom po zit nih pa ne la i de set hi qa da bo je nih rol ni.

”Alu b on d a Evro p a” Sa w a Uze lac, i do da la da wi ho vi pro iz vo di po sta ju sve po pu lar ni ji u Evro pi zbog vi so kog kva li te ta i kon ku rent nih ce na. Me na xer ka pro da je Vi o le ta Svi loks ka `e da fa bri ka u Sr bi ji ima stra te {ke pred no sti po {to Sr bi ja ima spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni s Evrop skom uni jom, Tur skom, Ru -

USTAV NI SUD PRE SU DIO DA SU NE KA DU GO VA wA NE ZA KO NI TO RA ^U NA TA

Uki nu ta ra ~u ni ca za za te zne ka ma te Du `ni ci ma ko ji ima ju te {ko }a s na mi ri va wem oba ve za sti `e po mo} iz Ustav nog su da Sr bi je. On je pro gla sio ne u stav nim kon form ne me to de ob ra ~u na za te zne ka ma te, od no sno na ~in ra ~u na wa u ko jem se za te zne ka ma te za ne pla }e ne ra ~u ne sva kog me se ca pri do da ju glav ni ci i na tu su mu po no vo ob ra ~u na va ju za te zne ka ma te. Ustav ni sud je u obra zlo `e wu te od lu ke na gla sio da we nom pri me nom oni ko ji su u du `ni~ koj doc wi mo ra ju bi ti iz jed na ~e ni. Sud zah te va da se ta du go va wa ubu du }e ob ra ~u na va ju na isti na ~in kao {to Na rod na ban ka ob ra ~u na va du go ve po slov nim ban ka ma ko je su u doc wi pre ma woj, a to se ra di po me to do lo gi ji pro stog in te re snog ra ~u na. Ovaj po to wi je za du `ni ke po voq ni ji. Ka da se sve to uzme u ob zir, ban ka ri i du `ni ci se pi ta ju {ta da ra de i ka kve }e po sle di ce bi ti. Kon form na ka mat na sto pa se kod nas po slo vu za ko na i dru gih pro pi sa pri me wu je ve} je da na est

Ta od lu ka ne }e mo }i da se pri me ni di rekt no, ve} }e mo ra ti da se me waju za kon i dru gi pro pi si (Si ni {a Osto ji}) go di na pa tek tre ba sa gle da ti ka kve }e po sle di ce iza zva ti po me nu ta od lu ka, a o to me je ju ~e te {ko ne {to mo glo da se ka `e. – Tre ba sa ~e ka ti zva ni~ na tu ma ~e wa i vi de ti na ko ji na ~in

}e se od red be pri me wi va ti – ka `e me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi}. U ban ka ma ta ko |e ju ~e ni su mo gli da pred vi de {ta }e se de {a va ti, a Go ran Mi li }e vi} iz

Ko mer ci jal ne ban ke ka è da }e pri me wi va ti ono {to se od wih o~e ku je, a ~e ka ju tu ma ~e we. O to me {ta bi se mo glo do go di ti ubu du }e eks pert dr Si ni {a Osto ji} ka è: – Ni je uobi ~a je no ni u sve tu ni kod nas da se Ustav ni sud me {a u ob ra ~un ka ma ta. Po mom mi {qe wu, ta od lu ka ne }e mo }i da se pri me ni di rekt no, ve} }e mo ra ti da se me waju za kon i dru gi pro pi si. To {to je na lo ìo Sud je po voq ni je za du `ni ke, ali oni ko ji du go ve ob ra ~u na te po sta rom me to du pla }a ju ili su ih ve} pla ti li ne }e od to ga ima ti ko ri sti. Jer, re vi zi ja svih tih sta rih du go va wa i ugo vo ra bi la bi bu kval no Si zi fov po sao. O~i gled no, pre no {to prak sa po sta ne po zna ta i do stup na, ~e ka nas do sta iz me na za ko na, plus tu ma ~e wa. [to se ti ~e ob ra ~u na ka ma ta na dva na ~i na, onaj ne po voq ni ji po du `ni ke pri me wi va li su i po re zni ci, elek tro di stri bu ci je te ko mu nal na pred u ze }a ti pa no vo sad skog „Sta na”. D. Vs.

APR PO STU PIO PO PRE PO RU CI

Od lo è ne pri nud ne li kvi da ci je Agen ci ja za pri vred ne re gi stre ob ja vi la je da se od la è pri me na od red bi Za ko na o pri vred nim dru {tvi ma o po kre ta wu po stup ka pri nud ne li kvi da ci je pred u ze }a, a na osno vu mi {qe wa pret hod nog Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja. „Za spro vo |e we pri nud ne li kvi da ci je ne po sto ji do vo qan prav ni okvir ko ji bi u ce lo sti re gu li sao tu ma te ri ju”, na vo di se u mi {qe wu Mi ni star stva ko je je APR ob ja vi la na svom saj tu. „Za kon o pri vred nim dru {tvi ma ne sa dr ì upu }u ju }e nor me ko ji ma

se pro pi su je shod na pri me na od red ba ko ji ma se ure |u je po stu pak do bro voq ne li kvi da ci je ili ne kih dru gih za kon skih od re da ba”, do da je se. Ka ko su „van prav ne re gu la ti ve osta la pi ta wa prav nih po sle di ca po kre ta wa po stup ka pri nud ne li kvi da ci je i spro vo |e wa pri nud ne li kvi da ci je, kao i svr ha od re da ba o pri nud noj li kvi da ci ji ko je ima ju za ciq za {ti tu po ve ri la ca, mi {qe wa smo da po sto ji re al na opa snost da se ova ko ne do voq no re gu li san in sti tut pri nud ne li kvi da ci je zlo -

u po tre bi, pri ~e mu bi in te re si po ve ri la ca mo gli bi ti iz i gra ni”. „Ima ju }i u vi du svr hu od re da ba o pri nud noj li kvi da ci ji, sta tu sni ka rak ter upi sa u re gi star, pra va i oba ve ze ~la no va dru {tva i po ve ri la ca, pri me nu za slu ~aj iz o stan ka od lu ~i va wa nad le `nog or ga na ili ~la na dru {tva, mi {qe wa smo da po sto ji po tre ba od la ga wa pri me ne tog in sti tu ta do do no {e wa iz me na i do pu na Za ko na ko ji ma bi se ta pi ta wa de taq ni je ure di la”, na vo di se u mi {qe wu ko je je do ne to 8. ju na ove go di ne.

Fa bri ka }e imati stra te {ke pred no sti po {to Sr bi ja ima spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni s Evrop skom uni jom, Tur skom, Ru si jom Pred s ed n ik kom p a n i j e [a fu ul-Mulk je re kao da je in ve sti ci ja u Evro pi po ~e la pro {le go di ne osni va wem “Alu b ond Evro p e” u Pan ~e vu u objek tu pod li zin gom. – Na pra vi li smo tu in ve sti c i j u u Evro p i pro { le go di ne, to kom akut ne glo bal ne re ce si je, i mno ge iz ne n a d i l i tim agre s iv n im po te zom. Sre }an sam {to ima mo spo sob ne li de re, po put Sa we Uze lac i Vi o le te Svi lo kos, ko je se tru de da od “Alu bon da Evro pa” na pra ve uspe {nu pri ~u iz ja vio je [a fu ul-Mulk. Do dao je da od no ve Vla de o~e ku je po voq ne kre di te i sti m u l a t iv n u po r e s ku po -

si jom. To da je kon ku rent nu pred nost na tim tr `i {ti ma, do da la je, i na gla si la da fir ma u Ba nat skom Kar lov cu ima sja jan tim i da su uz bu |e ni zbog sko rog pre se q e w a u sop s tve n i obje kat. Uz to, na jed noj od mi nu lih sed ni ca Skup {ti ne op {ti ne pred sed nik op {ti ne Ali b u n ar Du { an Jo v a n o vi} je na ja vio ve li ku in ve sti ci ju u Ba nat skom Kar lov cu i ta da je ka zao da }e po gon bi ti otvo ren u sep tem bru. Re kao je da }e to, s dru gim sli~ nim ula ga wi ma, do pri ne ti br `em eko nom skom raz vo ju te ju `no ba nat ske op {ti ne. R. Jo va no vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

115,1636

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,5139

120,2167

114,8111

Australija

dolar

98,2792

100,2849

102,5915

97,9783

Kanada

dolar

93,4012

95,3073

97,4994

93,1152

Danska

kruna

15,4731

15,7889

16,1520

15,4258

Norve{ka

kruna

15,5261

15,8430

16,2074

15,4786

[vedska

kruna

13,7525

14,0332

14,3560

13,7104

[vajcarska

franak

95,8578

97,8141

100,0638

95,5644

V. Britanija

funta

146,6679

149,6611

153,1033

146,2189

SAD

dolar

93,6214

95,5320

97,7292

93,3348

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 8. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (436,00 0,13)

Fabrika {e}era, Crvenka

20,00

9.150

91.500

Telefonija, Beograd

20,00

108

345.600

AIK banka, Ni{

0,00

1.400

70.000

Labudovo okno, Bela Crkva

19,98

1.339

286.546

NIS, Novi Sad

0,81

624

9.233.482

Pobeda holding, Petrovaradin

16,96

200

129.600

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.170

0,00

10,00 Promena %

660 Cena

2.640 Promet

Imlek, Beograd

0,83

2.420

45.780

Soja protein, Be~ej

-18,41

700

-0,20

500

29.000

Energoprojekt holding, Beograd

Tehnogradwa, Zrewanin

-9,09

1.200

26.400

0,00

430

43.000

Filip Moris, Ni{

-9,00

789

22.105

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,38

429

262.083

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.500

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.697

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,65

2.015

711.380

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.001

0,00

Impol Seval, Sevojno Pet akcija s najve}im padom Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Banini, Kikinda Jabuka, Pan~evo Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,54 -5,17 Promena %

14.487 2.750 Cena

188.335 440.000 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,81

624

9.233.482

Jabuka, Pan~evo

-5,17

2.750

440.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.996

0,00

286.546

Tigar, Pirot

-4,10

281

11.240

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

337

0,00

Labudovo okno, Bela Crkva

19,98

1.339

Banini, Kikinda

-6,54

14.487

188.335

Pobeda holding, Petrovaradin

16,96

200

129.600

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

U NAFT NOJ IN DU STRI JI SR BI JE MA WI OBIM PO SLA ZA 45 DA NA

Pri nud no se od ma ra 300 rad ni ka NIS-a Od ju ~e je, kao {to je i bi lo na ja vqe no, oko 300 rad ni ka Naft ne in du stri je Sr bi je upu }e no na pla }e ni go di {wi od mor. Da su ju ~e oti {li na pri nud ni od mor za na{ list je po tvr di lo ne ko li ko rad ni ka NIS-a ko ji su pot pi sa li re {e we o to me.

rad nih da na, po sle ~e ga }e se vra ti ti na svo ja rad na me sta, ka ko je ne dav no iz ja vio i ge ne r al n i di r ek t or NIS-a Ki ril Krav ~en ko. Ina ~e, za po sle ni iz NISa ko ji se od lu ~e na do bro voq ni od la zak iz pred u ze }a do bi ja ju ot prem ni nu, ko ja u skla du s od red ba m a Za k o n a o ra du i so ci jal nim pro g ra m a. Tim pro g ra m om pred v i | e n e su ot p rem n i n e od 750 evra po go di ni rad nog sta `a, a so ci jal ni pro gram va ` i do kra ja ove go di ne, od no sno do ta da ni j e d an rad n ik

Ku po vi na pum pi OMV-a u Hr vat skoj Naft na in du stri ja Sr bi je u{la je u dru gi krug ten de ra za ku po vi nu ak ci ja austrij ske naft ne kom pa ni je OMV u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni, sa op {te no je iz „Ga sprom wef ta”. Ova kom pa ni ja je iz ra zi la in te re so va we za pr vi krug ten de ra, a Naft na in du stri ja Sr bi je, ko ja je cen tar raz vo ja pro je ka ta „Ga sprom wef ta” na Bal ka nu, u{la je u dru gi krug ten de ra, ~i ji se re zul ta ti o~e ku ju 20. av gu sta. Ina ~e, ra ni je je bi lo sa op {te no da je u dru gi krug ten de ra u{la ru ska kom pa ni ja „Za ru be `weft”. Austrij ska kom pa ni ja OMV na me ra va da pro da }er ke fir me OMV Hr vat ska, gde po se du je 63 ben zin ske pum pe, ili 13 od sto tr `i {ta i OMV Bo sna i Her ce go vi na, sa 28 pum pi i u~e {}em na tr `i {tu od osam od sto. Ka ko su re kli, na taj od mor upu }e ni su uz ob ja {we we da je taj ko rak u skla du sa ~la nom 53 ko lek tiv nog ugo vo ra – zbog sma we wa obi ma po sla, ali oni ko ji se sa da pri nud no od ma ra ju uka zu ju na to da taj ~lan ne pred vi |a ta kvu so lu ci ju. Da je od la zak na pla }e ni od m or iza z van sma w e w em obi ma po slo va ve} ra ni je su re kli u NIS-u. Rad ni ci }e na ovom od mo ru pro ve sti 45

ne mo `e bi ti teh no lo {ki vi {ak. Po sle to ga, ti, ili ne ki dru gi rad ni ci, mo gu po sta ti teh no lo {ki vi {ak, a za sa da se jo{ uvek ne mo `e pre ci zno re }i pod ko jim uslo vi ma }e oni od la zi ti jer re pre zen ta tiv ni sin di ka ti pre go va ra ju s po slo vod stvom o vi si ni ot prem ni na po sle 2013. go di ne, i to se mo ra do go vo ri ti do kra ja ove go di ne. D. Mla |e no vi}

Po rez na hra nu po sta rom, a za osta lo ve }i PDV Sr bi ji je hit no po tre ban no vac da bi re dov no iz mi ri va la oba ve ze – do kra ja go di ne tri mi li jar de evra, a ne {to vi {e od po lo vi ne, ta~ ni je 1,8 mi li jar da po treb no nam je od mah. Re {e wa se ve} na zi ru: tu je za jam od Svet ske ban ke pa no vi aran `man s MMF-om… ali to sve ne }e bi ti do voq no da is pe gla sve srp ske du bi o ze. Je dan od le ko va ko ji nam me |u na rod ni eks per ti pre po ru ~u ju za pri ku pqa we pa ra je po ve }a we PDV-a. Sr bi ja ima dve sto pe tog po re za – jed nu od osam po sto, gde su svr sta ni svi so ci jal ni ar ti kli i uslu ge, po put osnov nih na mir ni ca, i dru gu, ve }u, od 18 po sto. Ve} se ~u lo da bi za rad o~u va wa krh kog stan dar da so ci jal nu sto pu, to jest onu na hra nu, tre ba lo osta vi ti tu gde je, a onu ve }u po di }i bar za pro ce nat-dva jer spa da mo u ze mqe ko je Po po da ci ma Po re ske upra ve ima ju naj ni ì PDV u re gi o nu. Sr bi je, me se~ ni pri hod od PDVAli sva ko po ve }a we te sto pe kod a je iz me |u 35 i 38 mi li jar di di nas zna ~i i vi {u in fla ci ju , a na ra. Po ve }a we od ne ko li ko ona iona ko ni ka ko da u|e u go di pro ce na ta bi se i te ka ko ose ti {we okvi re ko je je za cr ta la Na lo u dr àv noj ka si. Da li bi i tr rod na ban ka Sr bi je. go va~ ke ku }e to auto mat ski pro Osim ve }eg sle di le u ce ne i po re za, na in ka ko bi uti ca lo fla ci ju }e u na in fla ci ju i Ve }a sto pa PDV-a 2012. znat no uti ugro à va iona ko krh ku stan dard? ca ti i su {a ko ja – Sma tram da li kvid nost je ve} ob ra la po ne {to ve }i u pri vat nom sek to ru, PDV ne bi tre lo vi nu ro da. a re zul tat bi mo gao Jun ski po da ci ba lo zna ~aj ni je Na rod ne ban ke da uti ~e na ce ne bi ti da bez po sla Sr bi je go vo re da pa ni na sto pu osta ne do sto je sto pa na go di in fla ci je – ka hi qa da rad ni ka {wem ni vou bi è eko nom ski la 5,5 po sto, a na (Mi ro slav Zdrav ko vi}) stru~ wak dr to su 70 od sto Bran ko Ma ri uti ca le ce ne ne ~i}. – Na rast pre ra |e ne hra ne, ~i taj: ze le na ce na u Sr bi ji naj vi {e uti ~e pi ja ca. Za ovu go di nu ci qa na je kurs evra. Mi slim da }e pad di sto pa ra sta ce na od 4,2 po sto s na ra u od no su na evrop sku va lu od stu pa wi ma od 1,5 na vi {e ili tu i naj vi {e od re di ti sto pu in na ni è – to dru go se, iz ve sno, ne fla ci je u 2012. Naj ve }i deo pro }e do go di ti. iz vo da se uvo zi, i tu kurs na li Ko li ko ubi ra mo od po re za na sta u pra vom smi slu re ~i dik ti do da tu vred nost i je li nam sto pa ra ce nov ni ke. Uz to, ne tre ba za i sta me |u ni ì ma u re gi o nu? za bo ra vi ti da Sr bi ja ima

Hva ta we za pe nu Im pro vi zo va noj kon fe ren ci ji za me di je is pred „Bo re li je vog” lo ka la pri su stvo vao je i Dra èn â vlin, rad nik ko ji je pro le tos pre tio da }e za pa li ti i rad wu i se be. – Ve li ki We go{ ka è „Ko se to pi, za pje nu se hva ta”, i me ni ne ma dru ge ne go da po ru ~im oni ma ko ji bi tre ba li da vo de ra ~u na o po {to va wu za ko ni to sti u ovoj ze mqi da sam, kao uosta lom i sve mo je ko le ge u „Bo re li ju”, spre man da kr vqu bra nim svo je rad no me sto, ko je mi ra zni me {e ta ri dr àv nom i dru {tve nom imo vi nom oti ma ju – od lu ~an je â vlin. svi jed na ki pred wim – ogor ~en je ju ~e bio pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta u som bor skom „Bo re li ju”Sti pan Ezge ta, ko ji je tim po vo dom upu tio apel Re pu bli~ kom mi ni star stvu prav de. – Mi smo, kao po sled wu u ni zu, 17. ju la pod ne li àl bu na svo je vre me nu od lu ku Tr go vin skog su da u Som bo ru ko jom se „no vom vla sni ku” omo gu }a va pri sil ni

[to se ti ~e sa me sto pe tog po re za, istu osam na e sti cu kao i mi ima Ma ke do ni ja, s tim {to je wi ho va za so ci jal ne po trep {ti ne ni à – pet po sto. Bo sna i Her ce go vi na i Cr na Go ra su na 17 po sto, a po to wi ima ju i onu ni ù –se dam po sto. U re gi o nu vo de Hr vat ska i Ma |ar ska s po 25 po sto, ali oni su PDV po ve }a va li ba{ da bi na pu ni li dr àv nu ka su. Pr vi uti sci su do bri, ali, osim vi {ih ce na, ve }a sto pa po re za na do da tu vred nost kri je jo{ jed nu zam ku. Ta ko je eko no mi sta Mi ro slav Zdrav ko vi} ne dav no pri me tio da bi ve }a sto pa mo gla ugro zi ti iona ko krh ku li kvid nost u pri vat nom sek to ru. Re zul tat bi mo gao bi ti da bez po sla osta ne do sto hi qa da no vih rad ni ka.

Jav ni dug de be lo pre kr {io za kon Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} iz ja vio je da je jav ni dug Sr bi je kra jem ju na do sti gao 54,7 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. On je is ta kao da je, iz me |u osta log, i rast jav nog du ga do pri neo „ner vo zi” na de vi znom tr `i {tu, „a on da su usle di le i ne ja sne iz ja ve i za bri wa va ju }e po ru ke ne kih po li ti ~a ra o opre de qe wu bu du }e vla de po pi ta wu ure |e wa jav nih fi nan si ja i od no sa pre ma fi nan sij skim in sti tu ci ja ma”. [o {ki} je na veo da je sa mo za po sled wa tri me se ca do {lo do sko ka po ten ci jal ne ce ne fi nan si ra wa jav nog du ga ze mqe za oko dva pro cent na po e na. ogrom ne mar `e, ko je se kre }u od 15 do 20 po sto. U raz vi je nim ze mqa ma te broj ke su jed no ci fre ne. S ta ko vi so kim tro {ko vi ma ko ji ma me re svo je po slo va we, tro va~ ke ku }e mo gu pro ce natdva sto pe PDV-a ukal ku li sa ti u ce nu bez po sku pqe wa. S ra stom evra ve }im od de set po sto sa svim je dru ga pri ~a. Osim sve ga, ove go di ne nas o~e ku je skok ce na stru je, naf te, ga sa. Sve }e to vi {e od re |i va ti in fla ci ju ne go po di za we po re ske sto pe, ako do to ga do |e.

Isti na, no va Vla da je na ja vi la da bi ma la i sred wa pred u ze }a usko ro mo gla pla }a ti po rez na kon na pla te po tra `i va wa. Me |u tim, oni i sa da taj na met pla }a ju kvar tal no. Ako tu ne {ti ma, kri vi su pre du gi ro ko vi pla }a wa a ne na pla ta po re za. Stru~ wa ci sma tra ju da bi naj ve }i te ret po ve }a wa po re za pod ne li gra |a ni i pri vre da. To je i na ja vqe no, pa osta je da se vi di ho }e li od to ga ne {to bi ti. D. Vu jo {e vi}

PRE MI JER DA ^I] S BAN KA RI MA IZ SB, EBRD i EIB

Bo re li ju „oti ma ju” lo kal po lo kal

sti ili je i for mal no vla snik na {e pred u ze }e, Pri vred ni ape la ci o ni sud je do neo od lu ku da se po kre ne pro ces ujed na ~a va wa sud ske prak se da bi svi lo ka li bi li jed na ko tre ti ra ni, u su {ti ni, kao pred met suk ce si je iz me |u Sr bi je i Hr vat ske. Na `a lost, po no vo se po ka za lo da u na {oj ze mqi isti za kon ne vre di za sve pod jed na ko ili da ni smo

DR @A VA ]E KA SU MO RA TI NA PU NITI I NO VIM DU GO VI MA I NA ME TI MA

NA STA VAK AGO NI JE SOM BOR SKE KOM PA NI JE

Ka da se u mar tu ove go di ne, na po ~et ku pred iz bor ne kam pa we, tr go vac u rad wi som bor skog „Bo re li ja” Dra èn â vlin za ba ri ka di rao u ov da {wem pro daj nom objek tu te, jo{ uvek dru {tve ne fir me u re struk tu ri ra wu, pre te }i da }e za pa li ti se be i rad wu uko li ko po li ci ja na sil no u po sed uve de na vod nog no vog vla sni ka, uz we go ve ko le ge i no vi nar ske ka me re, naj broj ni ji su bi li i po li ti ~a ri. Na mer ni da „za {ti te rad na me sta”, pred stav ni ci vla da ju }eg esta bli {men ta su obe }a li br da i do li ne rad ni ci ma „Bo re li ja” ~i je lo ka le ne u jed na ~e nim od lu ka ma ve} go di na ma, upr kos strikt nim od red ba ma Za ko na o suk ce si ji, kr~ mi srp sko pra vo su |e, pa je do ne to jo{ jed no u ni zu „so lo mon skih re {e wa” ko ji ma se pri sil no uvo |e we no vog vla sni ka u po sed od la è. Iz bo ri su pro {li, vla de, na po kra jin skom i re pu bli~ kom ni vou, kon sti tu i sa ne su ka ko je na la gao od nos po li ti~ kih sna ga, a s let wom pa u zom u Som bor je „Bo re li ju” pri spe lo i oba ve {te we da }e im u lo kal na som bor skom Ven cu Ste pe Ste pa no vi }a, uz od go va ra ju }u asi sten ci ju po li ci je, 18. av gu sta ipak bi ti use qen „no vi vla snik”. – Na osno vu ne ko li ko od lu ka Vr hov nog ka sa ci o nog su da, ko ji je ospo rio ku po pro daj ne ugo vo re hr vat skog „Bo ro va” i ra znih pri vat nih srp skih fir mi u ve zi s ku po vi nom lo ka la ko je ko ri -

~etvrtak2.avgust2012.

ula zak u po sed na {eg lo ka la, ali smo, i po red ~i we ni ce da je sa mim tim lo kal u spo ru i da pred u ze }u u re struk tu ri ra wu ne sme bi ti od u zi ma na imo vi na, do bi li oba ve {te we i iz Tr go vin skog su da i iz som bor ske po li ci je da }e pri nud no bi ti omo gu }en ula zak u po sed no vom na zo vi vla sni ku, ko ji je lo kal, ni {ta ma we, na vod no, ku pio od srp skog pred u ze }a u ste ~a ju „Ro jal”, ko je je isti pa za ri lo od kar lo va~ ke fir me „Kio”, prav nog sled be ni ka „Bo ro va”, ta ko |e u ste ~a ju. Ezge ta pri to me na vo di da su od ta ko pro da ta 22 lo ka la som bor skog „Bo re li ja”, jed nog od naj ve }ih srp skih pro iz vo |a ~a obu }e, u ~ak de set slu ~a je va ku po pro daj ni ugo vo ri pra vo sna `no po ni {te ni zbog kr {e wa za kon skih od red bi o suk ce si ji. – Mi ne pre ju di ci ra mo pra vo sna `ne sud ske od lu ke o to me ~i ji su to za i sta lo ka li, od no sno da li su na {i, „Bo re li je vi”, ili su, pak, vla sni {tvo hr vat skog kom bi na ta „Bo ro vo”, ali je ne do pu sti vo da se bez ika kvog utvr |i va wa stvar nog vla sni {tva ta imo vi na ras pro da je u kraj we ne tran spa rent nom po stup ku – ka `e Ezge ta, jav no pro zi va ju }i sve po li ti~ ke fak to re u ze mqi, od onih na grad skom, po kra jin skom pa do re pu bli~ kog ni voa, ko ji su u pred iz bor noj kam pa wi ta ko zdu {no obe }a va li ko na~ no re {e we „Bo re li je ve” ago ni je, da naj zad is pu ne svo je obe }a we. M. Mi qe no vi}

Kr pi }e mo pu te ve na kre dit

Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} je, u ju ~e ra {wem raz go vo ru sa pred stav ni ci ma Svet ske ban ke, Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj (EBRD), Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke (EIB), po dr `ao Pro gram re ha bi li ta ci je pu te va i una pre |e wa bez bed no sti pu te va u Sr bi ji, vre dan oko 500 mi li o na do la ra. Pred vi |e no je da se, uz fi nan sij sku po dr {ku Svet ske ban ke, EIB i EBRD, re ha bi li tu je vi {e od 2.300 ki lo me ta ra pu te va na 83 put ne de o ni ce u Re pu bli ci Sr bi ji.

Pred vi |e no je da se, uz fi nan sij sku po dr {ku Svet ske ban ke, EIB i EBRD, re ha bi li tu je vi {e od 2.300 ki lo me ta ra pu te va na 83 put ne de o ni ce u Re pu bli ci Sr bi ji Pre mi jer Da ~i} je is ta kao da }e ovaj pro je kat, vre dan 0,5 mi li jar de do la ra, una pre di ti bez bed nost sa o bra }a ja na dr `av nim pu te vi ma u Sr bi ji i uskla di ti put nu mre `u sa evrop skim stan dar di ma, {to }e uti ca ti i na rav no mer ni re gi o nal ni raz voj, na ve de no je u sa op {te wu vla di ne Kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma. Od 2001. go di ne Svet ska ban ka, EBRD i EIB in ve sti ra le u Sr bi ju ukup no oko 8,6 mi li jar -

di evra. U ok to bru 2008. go di ne, sve tri me |u na rod ne fi nan sij ske in sti tu ci je su odo bri le za jed no oko 1,1 mi li jar di evra, za je dan od naj zna ~aj ni jih pro je ka ta u Sr bi ji - iz grad wu Ko ri do ra 10. Ta da je EIB odo b ri l a 540 mi l i o n a evra, Svet ska ban ka oko 400 mi li o na evra, EBRD oko 150 mi li o na evra, vla da Gr~ ke oko 100 mi li o na evra, a osta tak je pred vi |en da se iz dvo ji iz bu xe ta Sr bi je.

~etvrtak2.avgust2012.

SE DAM NA E STO GO DI [WE MU KE BA^ KO PA LAN ^A NI NA STAN KA [IP KE

Po re zni ci tra è pa re za dav no ukra de ni pi {toq Pen zi o ni sa ni pri vred nik iz Ba~ ke Pa lan ke Stanko [ipka obra tio se Mi ni star stvu fi nan si ja i me di ji ma àl bom zbog neo bi~ nog zah te va Po re ske upra ve. On je, na i me, po ko zna ko ji put do bio re {e we za pla }a we po re za na re gi stro va no oru` je ko je mu je ukra de no 1995. go di ne pri li kom pro va le u po ro di~ nu ku }u u Ba~ koj Pa lan ci. – Pro va la je re dov no pri ja vqe na nad le `ni ma, in spek to ri MUPa bi li su na li cu me sta i kon sta to va li, iz me |u osta log, i kra |u oru` ja. Po sle 17 go di na od iz vr {e ne kra |e za i sta mi je te {ko da raz u mem da po re zni ci ima ju evi den ci ju o po se do va wu oru` ja, a ne evi den ci ju o ukra de nom oru` ju, iako je kra |a pri ja vqe na i kon sta to va na od po li ci je – ka è [ip ka. On tvr di da je u re {e wu o pla }a wu po re za za dav no ukra de ni pi {toq ja sno na zna ~e no da, bez ob zi ra na àl bu ili pri go vor, na zna ~e ni iz nos mo ra da pla ti, a àl bu ta ko |e tre ba da tak si ra s 370 di na ra. – Da kle, pre vid ko ji je wi ho va slu `ba u~i ni la ja tre ba da pla tim, a pri med bu da tak si ram da bi po re zni ci uop {te pri mi li àl bu

i even tu al no je i pro ~i ta li – vid no qut is ti ~e [ip ka. – Pi tam se da li po sto ji ne ka na dok na da ili rok u ko jem bi Po re ska upra va tre ba lo da vra ti ono {to bez ika kvog osno va tra ì da joj se pla ti i da li gra |a ni na ova ko pla }e ne iz no se, pri li kom (ne)mo gu }eg po vra }a ja (uko li ko to uop {te po sto ji) do bi ju ka ma tu?! [ip ka po zi va po re zni ke da se sa mi uve re u ne po sto ja we pi {to qa i mo li ih da ko na~ no aù ri ra ju vla sti tu evi den ci ju. Na sli ~an pro blem sa mo u ba~ ko pa la na~ koj op {ti ni à li se ne ko li ko de se ti na gra |a na ko ji su svo je vre me no pro da li oru` je, ili ga pre da li nad le `nim dr àv nim or ga ni ma, ili im je, kao u slu ~a ju Stan ka [ip ke, ono ukra de no i to po li cij ski kon sta to va no. Ka ù da, iz me |u osta log, i zbog ova kvih na me ta pre zni ci mo gu da se hva le da su na po la go di ne na pla tu po re za ostva ri li sa 103 po sto! Ova ko ne {to obes hra bru je po seb no one ko ji su svo je vre me no sku po pla ti li oru` je, a sa da ga nu de na po klon, ali ga ni ko ne }e, pa ~ak ni nad le `ni dràv ni or ga ni, ali se po rez mo ra pla ti ti, imao va tre no oru` je ili ne. M. Su yum

La slo [a{ usko ro na slo bo di? U Osnov nom su du u Su bo ti ci re ~e no je da po sto ji ve li ka {an sa za po mi lo va we no vi na ra Lasla [a{a, ko ji se na la zi u za tvo ru zbog uvre de vo |e de sni ~ar skog po kre ta „64 `u pa ni je”, sa op {te no iz Ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu bli ke. Ge ne ral ni se kre ta ri jat pred sed ni ka Sr bi je Tomislava Nikoli}a pri mio je zah tev no vi na ra La sla [a {a za po mi lo va we i pro sle dio ga osnov nom su du u Su bo ti ci, oda kle su pru `i li uve re we da }e mi {qe we bi ti po zi tiv no, sa op {te no je iz Ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu bli ke. Ka ko pred vi |a Za kon o po mi lo va wu, Ge ne ral ni se kre ta ri jat je zah tev pro sle dio osnov nom su du u Su bo ti ci ko ji je do neo

pre su du u pro ce su pro tiv [a {a. „U usme nom raz go vo ru sa vr {i o cem funk ci je pred sed ni ka su da Rozalijom Tumbas, ge ne ral ni se kre tar pred sed ni ka Ne boj {a Ro di} do bio je uve re we da }e mi {qe we bi ti po zi tiv no”, na vo di se u sa op {te wu. Po pro ce du ri, ka ko se pre ci zi ra, „pred met se da qe do sta vqa Mi ni star stvu prav de, ko je da je pred sed ni {tvu mi {qe we”. „Ad mi ni stra ci ja pred sed ni ka Sr bi je ~i ni mak si mal ne na po re da se pro ce du ra ubr za i oslo bo di no vi nar ko ji je iz ra zio svo je mi {qe we, jed no od osnov nih usta vom za ga ran to va nih pra va”, za qu ~u je se u sa op {te wu.

VI SOK IN DEKS UV ZRA ^E WA BE LE @I SE I NA NA [IM PRO STO RI MA

Spa sti ko ù od naj zlo }ud ni jeg tu mo ra Ovih da na gra |a ni se kroz me di je upo zo ra va ju na ve o ma vi sok in deks UV zra ~e wa. Upo zo re we na oprez i za {ti tu po seb no se od no si na one ko ji ve }i deo da na bo ra ve na otvo re nom i ko ji su vi {e sa ti iz lo è ni sun cu. Zbog vi so kih tem pe ra tu ra, mno gi gra |a ni su po tra ì li spas na pla à ma, a i po red upo zo re wa na vi sok ste pen zra ~e wa, sun cu se iz la ù i u naj to pli jem de lu da na. U sve tu go di {we od me la no ma obo li oko 130.000 qu di, a umre 37.000. Kod nas se sva ke go di ne re gi stru je 500 no vo o bo le lih od tog ra ka. Za bri wa va po da tak da se u ce lom sve tu, kao i kod nas, iz go di ne u go di nu be le ì sve ve }i broj

evrop skih ze ma qa, ta ko da je sto pa ra sta u~e sta lo sti ve }a ne go kod bi lo ko je dru ge vr ste kar ci no ma. Me la nom se ubra ja me |u naj zlo }ud ni je tu mo re ko è. Iako se ja vqa u sa mo ~e ti ri od sto svih ob li ka ra ka ko è, od go vo ran je za ~ak 80 od sto smrt nih slu ~a je va. Za to ne iz ne na |u je {to se u ce lom sve tu pre ven ci ji i edu ka ci ji qu di o {tet no sti pre te ra nog sun ~a wa po kla wa sve ve }a pa `wa. – Ne zna we je je dan od va `nih fak to ra na stan ka me la no ma – ka è der ma to log dr Jovana Risti}. – Ta ko qu di sma tra ju da im sun ~a we ne mo è na {ko di ti pa sa te pro vo de na po dnev nom sun cu. Po dnev nom sun cu se iz la ù i de ca.

Me la nom se ubra ja me |u naj zlo }ud ni je tu mo re ko è. Iako se ja vqa u sa mo ~e ti ri od sto svih ob li ka ra ka ko è, od go vo ran je za ~ak 80 od sto smrt nih ishoda me la no ma. De lom je to zbog bo qe di jag no sti ke, ali le ka ri na vo de da je uzrok sve ve }em bro ju obo le lih i pre te ra no iz la ga we UV-zra ~e wu, bi lo sun cu ili u so la ri ju mu. Naj vi {e obo le lih od ra ka ko è je u uz ra stu iz me |u 35 i 60 go di na, a naj ~e {}e od we ga obo qe va ju po qo pri vred ni ci, ri ba ri i gra |e vi na ri. Me |u tim, po sled wih go di na ra ste i broj de ce ko ja obo qe va ju od me la no ma. Po po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, me la nom u 80 od sto bo le sni ka na sta je na me stu pig men ta ci je, tj. mla de à. U po sled we vre me u~e sta lost i smrt nost u znat nom su po ra stu u ce lom sve tu. Broj no vih bo le sni ka udvo stru ~a va se sva kih osam do de set go di na u ve }i ni

Me la nom ne bo li pa je to raz log {to se vr lo ~e sto le ka ru ja vi ka sno, u po od ma kloj fa zi bo le sti. Po vre me ni pre ven tiv ni pre gle di mla de à i pro me na na ko ì do bar su put da se me la nom ot kri je na vre me, ka da je iz le ~i vost mo gu }a u ve li kom pro cen tu. Ne bi tre ba lo pro vo di ti na sun cu ceo dan, po seb no ne u pe ro du od 11 do 17 ~a so va, ka da je ne sa mo naj to pli ji deo da na ve} je i UV zra ~e we ja ko. Pre pa ra te za za {ti tu od UV-zra ~e wa tre ba na no si ti ~e {}e, a po seb no po iz la sku iz vo de. Na ro ~it oprez pre po ru ~u je se oso ba ma s ri |om i pla vom ko som, sve tlim o~i ma i sve tlom ko òm, kao i oni ma ko ji na te lu ima ju vi {e od 20 mla de à. J. Bar bu zan

dRU[TvO

dnevnik

PO MO] VLA DE JA PA NA BA NAT SKIM PA RA PLE GI ^A RI MA

Spe ci jal no vo zi lo za lak {e kre ta we Vla da Ja pa na po klo ni la je Udru è wu pa ra ple gi ~a ra i kva dri ple gi ~a ra Ba na ta spe ci jal no vo zi lo na me we no pre vo zu oso ba s in va li di te tom, vred no 25.000 evra. Dru go vo zi lo, iste vred no sti, do ni ra no je Udru è wu pa ra ple gi ~a ra Sre ma. Am ba sa dor Ja pa na To{io Cunozoki po ru ~io je da je so ci jal na za {ti ta je dan od glav nih sek to ra na ko ji se Vla da te ze mqe fo ku si ra u Sr bi ji. – Na sta vi }e mo da pru à mo po dr {ku, upr kos te {koj si tu a ci ji u Ja pa nu na sta loj ra zor nim ze mqo tre som mar ta pro {le go di ne – re kao je Cu no zo ki, ujed no iz ra ziv {i na du da }e po mo} ja pan skog na ro da jo{ vi {e una pre di ti pri ja teq ske od no se dve ju ze ma qa. Pred sed nik Udru è wa pa ra ple gi ~a ra i kva dri ple gi ~a ra

Ba na ta Goran Perli} re kao je da }e spe ci jal no vo zi lo re {i ti naj ve }i pro blem ~la no va udru `e wa, a wih je osam de se tak. – Pa ra ple gi ~a ri i kva dri ple gi ~a ri ne mo gu da ko ri ste

grad ski pre voz ili vo zi la ko ja im ni su pri la go |e na, ta ko da ~e sto ni su u mo gu} no sti da do |u do gra da ili do mo va zdra vqa. Za to }e ovo vo zi lo umno go m e do p ri n e t i nor m al n om

funk ci o ni sa wu na {ih ~la no va – is ta kao je Per li}, oce wu ju }i da je pri stu pa~ nost jav nih obje k a t a u Zre w a n i n u osred wa. Pri mo pre da ji spe ci jal nih vo zi la pri su stvo va li su pred stav ni ci Aso ci ja ci je pa ra ple gi ~a ra i kva dri ple gi ~a ra Voj vo di ne, Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke, kao i Udru è wa pa ra ple gi ~a ra Sre ma i zre wa nin ske lo kal ne sa mo u pra ve. Ova kvim do na ci ja ma ja pan ska Vla da pru à fi nan sij sku po mo} neo p hod nu za spro vo |e we pro je ka ta ko ji }e do pri ne ti eko nom skom i so ci jal nom raz vo ju Sr bi je. Glav na in te re so va wa usme re na su na obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne i so ci jal ne za {ti te. U Sr bi ji je od 1999. go dine re a li zo va no 145 sli~ nih do na ci ja. @. B.

STEJT DE PART MENT OCE NIO DA SE U SR BI JI NE PO [TU JU VER SKE SLO BO DE

Spor ne re gi stra ci je bap ti sta, Ha re Kri {ne... U iz v e { ta j u ame r i~ k og Stejt de part men ta o ver skim slo bo da ma u pro {loj go di ni uka za no je na to da u Sr bi ji ne po sto je ogra ni ~e wa po pi ta wu re li gij skih uve re wa, ali da su ona pri sut na u prak ti ko va wu re li gi je. Uz pod se }a we na to da je u Sr bi ji pri zna to se dam tra di ci o nal nih cr ka va i da ne ma dr `av ne re li gi je, kon sta tu je se da Srp ska pra vo slav na cr kva ima po vla {}en po lo `aj. Po me nu to je da Vla da Sr bi je na sta vqa da sub ven ci o ni {te pla te sve {te ni ka SPC u stra nim ze mqa ma, ali da im da je i

Gr~ koj i Ru skoj pra vo slav noj cr kvi do zvo qe no da slo bod no de lu ju iako ni su re gi stro va ne, a isto vre me no ni su re gi stro va ne dru ge pra vo slav ne cr kve po put, Ma ke don ske i Cr no gor ske, upr kos to me {to su po ku {a le to da u~i ne. Ina ~e, srp ski Za kon o cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma de li cr kve i ver ske za jed ni ce na tra di ci o nal ne i ta ko zva ne no vi je, ko je kod nas ne u`i va ju ni ka kve pri vi le gi je. U iz ra di tog za ko na u~e sto va le su sve tra di ci o nal ne

ukup nom bro ju ver ni ka – ob ja snio je Sre} ko vi}. Da je, pak, po treb na iz me na Za ko na o cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma sma tra be o grad ski nad bi skup Stanislav Ho~aver, ko ji ob ja {wa va da je po tre ban di ja log i me |u sob no raz u me va we al ter na tiv nih re li gij skih za jed ni ca i dr `a ve.

tra me {a wem u ver ske slo bo de u Sr bi ji i pod se }a na to da se u iz ve {ta ju, iz me |u osta log, ne po mi we da je u pro te klom vre me nu iz gra |e no sto ti nak ver skih obje ka ta svih ver skih za jed ni ca. – Sa da nam je mno go bo qe ne go {to je bi lo za vre me ko muni sta i u to ku rat nih de -

– A di ja lo ga ne ma ni me |u re gi stro va nim cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma. Od no si pre ma ver skim za jed ni ca ma se mo ra ju si ste ma ti zo va ti i stan dar di zo va ti i za to je neo p hod na iz me na Za ko na – re kao je Ho ~a ver, do da ju }i da su ver ske slo bo de u Sr bi ji ga ran to va ne na te o rij sko prav nom po qu, ali da pro blem po sto ji u prak si. Muf ti ja sr bi jan ski Muhamed Jusufspahi} iz ve {taj ame ri~ kog Stejt di part men ta sma -

vede se tih go di na pro {log ve ka, ka da su nam xa mi je pa qe ne. Naj ma we dva de set xa mi ja na pra vqe no je u Sr bi ji, otvo ren je Fa kul tet islam skih na u ka u Be o gra du, u glav nom gra du se islam ska moli tva oba vqa na naj re dov niji na ~in na pet na est me sta – ob ja snio je Ju suf spa hi}, do daju }i da ima jo{ mno go to ga da se ura di, ali da to ni je raz log da se oce ni da ver ske slo bo de u Sr bi ji ne ma. Q. Ma le {e vi}

Srp ski Za kon o cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma de li cr kve i ver ske za jed ni ce na tra di ci o nal ne i ta ko zva ne no vi je, ko je kod nas ne uì va ju ni ka kve pri vi le gi je dru ge be ne fi ci je, po put zdrav stve nog i pen zi o nog osi gu ra wa, dok sve {te ni ci ma dru gih cr ka va da je sa mo na osno vu wi ho vog spo ra zu ma s dr à vom i one ni su uni ver zal ne. Na ve de no je da se, iako ver ske za jed ni ce ni su oba ve zne da se re gi stru ju kod dr à ve, one ko je to ne u~i ne su sre }u s ve li kim pro ble mom pri li kom otva ra wa ra ~u na u ban ka ma, ku po vi ne ili pro da je imo vi ne ili ob ja vqi va wa kwi ge. Vla di Sr bi je za me ra se na to me {to na sta vqa da od bi ja re g i s tra c i j u Li g e bap t i s ta, po kre ta Ha re Kri {na, Pen te kost ne cr kve i Pro te stan ske evan ge li sti~ ke cr kve u Su bo ti ci. Za mer ka je i to {to je

ver ske za jed ni ce i na ko na ~an tekst ni jed na ni je ima l a pri m ed b u. Je s te bi lo re ~i da bi se ne {to mo glo i pro me ni ti i po boq {a ti, ali ni jed na cr kva ni ver ska za jed ni ca ni su pod ne le zva ni~ ni zah tev da se to i u~i ni. Do n e d av n i mi n i s tar ve r a Sr|an Sre}kovi} is ti ~e da ne po sto ji ni je dan oprav dan raz log za kri ti ku o ver skim slo bo da ma u Sr bi ji. – Ka da se ra di o fi nan si ja ma, upr kos to me {to je SPC ve }in ska cr kva, pra vi li smo po zi tiv nu dis kri mi na ci ju ta ko {to smo osta lim ver skim za jed ni ca ma da va li vi {e nov ca ne go {to je wi ho vo u~e {}e u

PO ^E LO SLO BOD NO RE GI STRO VA WE DO ME NA .SRB

û va we tra di ci je i kul tu re Slo b od n o re g i s tro v a w e }i ri li~ kog in ter net do me na .srb po ~e lo je ju ~e, a o~e ku je se da }e ih ve} pr vog da na bi ti re gi stro va no iz me |u 300 i 400. Do sa da {wa dr àv na se kre tar ka za Di gi tal nu agen du Jasna Mati} je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka za la da }e se Sr bi ja na taj na ~in pri dru ì ti ma lom bro ju ze ma qa ko je ko ri ste na ci o nal no pi smo na in ter ne tu. – Na taj na ~in se du è ~u va tra di ci ja i kul tu ru, ali se ko r i s i t i i pred n ost {to ima mo dva pi sma za na{ je zik ko j a mo ` e m o ko r i s ti t i za ovu bit ku ko mu ni ka ci ja ko ja je da nas sve bit ni ja – ka za la je Ja sna Ma ti}. Ona je pod se ti la na to da je u pro te klih {est me se ci re gi stro va no vi {e od 5.600 veb

adre sa sa .srb do me nom, iz ra ziv {i na du da }e taj broj bi ti jo{ ve }i. – Broj }i ri li~ nih do me na si gur no ne }e bi ti ta ko ve li ki kao broj re gi stro va nih la ti ni~ nih .rs do me na, ko jih je oko 70.000, ali ve ru jem da }e se us po sta vi ti ne ka pro por ci ja – do da la je Ja sna Ma ti}. Vr {i lac du `no sti di rek to r a Re g i s tra na c i o n al n og in t er n et-do m e n a Sr b i j e (RNIDS) Bra ni slav An |e li} je ka zao da }e slo bod no re g i s tro v a w e }i r i l i~ n og .srb do me na po seb no zna ~i ti kom pa ni ja ma ko ji ma su ciq ne gru p e do m a } i ko r i s ni c i, potom ko ri sni ci ma iz di ja spo re, ali i in di vi du al nim li ci ma. – S ob zi rom na to da naj ve}i broj do me na .rs pri pa da

fir ma ma, a da su one ima le {est me se ci da za {ti te svo je bren do ve i na .srb do me nu, taj od nos je sa da isti i na }i rili~ kom do me nu – ob ja snio je An | e l i}, do d av { i da je dosta wih ~e ka lo po sled wi dan, kada je re g i s tro v a n o 1.000 do me na. Pra v o re g i s tra c i j e }i r i li~ kog .srb do me na }e ima ti svi, bez ob zi ra na to da li ve} ima ju re gi stro van .rs do men ili ne. Ce na go di {we re gi stra ci je.srb do m e n a iz n o s i } e 500 di na ra, dok }e ce na na zi va u okvi r u pod d o m e n a (.pr.srb, .org.srb, .obr.srb i .od.srb) bi ti 250 di na ra, a to ni su ce ne za kraj we ko ri sni ke .srb do me na, ve} ce ne ko je RNIDS na pla }u je ovla {}e nim re gi stri ma.

Di ko vi} ~e sti tao Dan avi ja ci je Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Qubi{a Dikovi} ~e sti tao je ju ~e svim pri pad ni ci ma ro da avi ja ci je 2. av gust, Dan avi ja ci je. „Uspe {nom re a li za ci jom po sta vqe nih za da ta ka i za pa è nim u~e {}em na me |u na rod nim aero mi tin zi ma po tvr di li ste svo ju stru~ nost i ospo so bqe nost. Uve ren sam da }e te kva li tet nom i efi ka snom obu kom, kao i odr à va wem teh ni ke ko ja vam je po ve re na, odr à ti zah te va ni ni vo ope ra tiv nih spo sob no sti va {ih je di ni ca”, na ve de no je u Di ko vi }e voj ~e stit ki. On je pri pad ni ci ma ro da avi ja ci je po è leo da i ubu du }e uspe {no iz vr {a va ju sve po sta vqe ne za dat ke i ti me do pri ne su ja ~a wu ope ra tiv nih spo sob no sti Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne i Voj ske Sr bi je u ce li ni.

Odno{ewe ba {ten skog ot pada

Le `e as falt u La sla Ga la

Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ve ter ni ku. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Po treb no je da ovo sme }e bu de upa ko va no u ke se, xa ko ve ili ku ti je a gra we po ve za no u sno po ve ako se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti. A. L.

Po sta vqa we za vr {nog slo ja as fal ta u Uli ci La sla Ga la i de lu Uli ce Alek se [an ti }a, od Uli ce Ve re Pa vlo vi} do ra sr sni ce sa Pu {ki no vom po ~i we da nas. As fal ti ra we po ~i we ra no uju tro pa se mo le sta na ri po me nu te dve uli ce da bla go vre me no sklo ne svo ja vo zi la ka ko bi po sao mo gao da se ura di bez smet wi. B. M.

Su ve sla vi ne

Pre da va wa o vas pi ta wu de ce

Trg Fe ren ca Fe he ra da nas od 8 do 12 sa ti ne }e ima ti vo du, a do pre ki da is po ru ke }e do }i zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre ì. Iz pred u ze }a “Vo do vod i ka na li za ci ja” ka ù da je mo gu }e da }e vo da bi ti za vr nu ta i okol nim uli ca ma. Bez vo de }e da nas od 7 do 19 sa ti bi ti i sta nov ni ci de la Fru {ko gor skog pu ta, od okret ni ce Mo {i na vi la do Mir ne uli ce, kao i okol ne uli ce u Srem skoj Ka me ni ci. Vo du ne }e ima ti zbog pla ni ra nih ra do va na mre ì. Ci ster na sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe na kod auto bu ske sta ni ce Mo {i na vi la. N. R.

Pre da va we Mi li ce Nov ko vi}, autor ke de la “Po ro di~ ni bu kvar”, bi }e odr `a no da nas, su tra, u ~e tvr tak 9. i pe tak 10. av gu sta od 18 do 20 sa ti u Tink cen tru, Je vrej ska 15. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da se upo zna ju sa kon cep tom stva ra la~ kog vas pi ta wa de ce bez ka zne i na gra de. N. R.

Novosadska ~etvrtak2.avgust2012.

Me mo ri jal ni tu nir u ma lom fud ba lu „Zo ran \a ko vi}” u or ga ni za ci ji Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke odr `a }e se su tra po ~e tvr ti put u Sport skoj ha li na Sla noj ba ri. Sve ~a no otva ra we tur ni ra i de fi le eki pa je u 10 ~a so va. A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Tu ri sti s Du na va sa mo u pro la zu No vi Sad je po stao va `na ta~ ka na tu ri sti~ koj ma pi Evro pe. Stran ci su ga upo zna li, za vo le li i mno gi se ra do vra }a ju, a o to me naj bo qe go vo ri po da tak da je u ovoj go di ni, u od no su na pret hod nu, za be le `en po rast bro ja stra nih tu ri sta ko ji su pri sti gli put ni~ kim bro do vi ma iz ra znih kra je va sve ta. Ta ko je 2010. go di ne pri sti glo 554 bro do va sa 60.500 stra nih tu ri sta, dok se pro {le go di ne is kr ca lo 68.000 stra na ca sa 593 kru ze ra. Iako je broj tu ri sta ko ji na ovaj na ~in po se te No vi Sad vr lo zna ~a jan, po se ti o ci ve} za ne ko li ko sa ti na sta vqa ju plo vid bu u prav cu ne kog dru gog gra da. Ova kve krat ke po se te sva ka ko ne do pri no se no vo sad skom tu ri zmu i da qe

Tur nir u ma lom fud ba lu

osta vqa ju pra znu grad sku ka su. Osim fo to gra fi ja, ko je na pra ve svo jim apa ra tom, po se ti o ci ne po ne su ni ka kav dru gi su ve nir iz na {eg gra da, a ne stig nu ni da ob ra du ju ugo sti te qe. Iz Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je gra da po tvr |u ju da je re~ ni tu ri zam vr lo zna ~a jan, jer smo Du na vom po ve za ni sa de set ze ma qa. Ta ko |e, sve sni su da je neo p hod no ne {to u~i ni ti ka ko bi ume sto br zin skog obi la ska, pri vu kli tu ri ste da se za dr è i pro ve du vi {e da na u gra du uì va ju }i u ra znim vi do vi ma ak tiv no sti ma. Me |u tim, kqu~ no je pi ta we ka da }e oso be nad le `ne za pro mo ci ju No vog Sa da (o)smi sli ti pra vo re {e we ka ko bi stra ni tu ri sti osta ja li du è na ovoj stra ni Du na va. I. Dragi}

NA BA ZE NI MA SPORT SKOG I PO SLOV NOG CEN TRA „VOJ VO DI NA”

Akva ro bik za da me u go di na ma Kod nas je uvre è no mi {qe we da qu di ko ji za |u u {e stu ili sed mu de ce ni ju ne mo gu da se ba ve ra znim spor to vi ma i da im ni je me sto na sport skim te re ni ma ili u ba ze nu. ^la ni ce ko je tre ni ra ju akva ro bik u Sport sko re kre a tiv nom dru {tvu „Na da tre }e do ba”, li~ nim pri me rom do ka zu ju su prot no, oku pqa ju }i se i ve `ba ju }i sva ke sed mi ce po ne deq kom, sre dom i pet kom oku pqa ju na ba ze ni ma Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na”. Pred sed nik dru {tva i tre ner Na da De ler ka è da je po ~e la sa tre nin zi ma pre {est go di na sa na me rom da pen zi o ne ri ma, od no sno è na ma u tre }em do bu pru ì mo gu} nost da odr è kon di ci ju i po pra ve svo je zdrav stve no sta we.

Pro mo ci ja kwi ge Mar ka M. Baj ~e ti }a Pro mo ci ja kwi ge „In te gra tiv nost eko no mi je u vod nom (jav nom) sek to ru” Mar ka M. Baj ~e ti }a bi }e odr `a na da nas u 13 ~a so va u Me |u na rod noj Me na xer skoj Aka de mi ji, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 7. U~e stvo va }e re ce zent prof. dr So fi ja Axi}, prof. dr Jo va Ra di}, prof. dr Bran ko Bje li}, prof. dr Veq ko Ra do je vi} i Zo ran Ko lun xi ja. I. D.

V remeploV

skim i `u pa nij skim vla sti ma da u slu `bu jav nih ge o me tar skih usta no va za po {qa va ju sa mo oso be sa di plo mom Uni ver zi te ta u Bu di mu. Tek ta da je 2. av gu sta 1816. odo bri lo Ma gi stra tu u No vom Sa du da za po sli ta kvog ~o ve ka. Ali to je bi lo sko ro ne mo gu }e da se u~i ni. Za to je No vi Sad tek 1825. do bio stru~ nog ge o me tra, in `e we ra La za ra Uro {e vi }a. N. C.

- To je sport za `e ne ko ji je za po sta vqen, a na ro ~i to za one sta ri je ge ne ra ci je i mi slim da je ovaj klub je din stven u Sr bi ji. Tre nut no ima mo 100 ~la ni ca i na `a lost, zbog ogra ni ~e no sti

pro sto ra ko ji ko ri sti mo, vi {e ne ma mo me sta. Sve ovo se de {a va pod po kro vi teq stvom Grad ske upra ve za sport i omla di nu, ko ja nam ve} go di na ma da je iz u zet nu po dr {ku i omo gu }a va nam

re kre a ci ju i bo ra vak na ba ze ni ma - ka `e De ler. Da tre nin zi akva ro bi ka de lu ju ve o ma po zi tiv no na sve ~la ni ce go vo ri ~i we ni ca da se iz go di ne u go di nu one vra }a ju na ba zen. To po -

PO ^E LI RA DO VI NA TE MERIN SKOM MO STU

Sre |u ju sre di {wi deo, sa o bra }aj u oba sme ra Na kon otva ra wa za sa o bra }aj le ve stra ne Ka} kog mo sta, rad ni ci „Mo sto grad we„ pre se li li su ju ~e svo je ma {i ne i alat ke na Te me rin ski most i ta mo za po ~e li ra do ve. Ovo je tre }a fa za po ja ~a nog odr à va wa mo sta i pod ra zu me va ra do ve na sre di ni mo sta, dok }e se sa o bra }aj od vi ja ti dvo smer no, sa po jed nom ko lo vo znom tra kom u oba sme ra uz pe {a~ ke sta ze. î tav po sao tre balo bi da bude za vr {en 1. sep tem bra, ka ko na ja vqu ju iz Za vo da za iz grad wu gra da. Ra do vi na po ja ~a nom odr à va wu Te me rin skog mo sta za po ~e ti su u sep tem bru pro {le go di ne i do sa da su, u pr ve dve fa ze, za vr {e ni po slo vi na sa o bra }aj ni ca ma sa le ve i sa de sne stra ne. Ova po sled wa fa za pod ra zu me va po prav ku be ton ske ko lo vo zne plo ~e, iz ra du hi dro i zo la ci je i pre svla ~e we no vim as fal tom, ko je }e is pra vi ti tre nut nu de ni ve la ci ju iz me |u sta rog i no vog as fal ta, ko ja je na po je di nim me sti ma i do tri cen ti me tra. A. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 11.30 sa ti Do à \er |a 41a; od 8 do 12 Uro {a Pre di }a 2 i 4, Ne na da Mi tro va 10 i 12, Fo ~an ska od 2 do 36 i od 1 do 35, Be ~ej ska od 4 do 34 i od 3 do 35, Dra gi we Ru ì} od 4 do 8 i od 1 do 31, Ste va na Vuk ma no vi }a od 1 do 15 i od 4 do 26, Bo è Ku zma no vi }a od 142 do 172. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 sa ti deo na se qa Po po vi ca od Bu xa ka do okret ni ce, Ar ti qe vo i pred u ze }e “Omo ri ka”. Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 12.30 sa ti Kar lo va~ kog mi ra od 29 do 51 i od 28 do 69B. ê nej: od 10 do 12 sa ti deo uli ce Me |u na rod ni put 310, 311, 314, 312, 324, 247 i 249, Sa la {i od 301 do 309, fir me Far ma ì vi ne i bu tik “La da”. Ki sa~: od 9 do 11 sa ti Slo va~ ka od 45 do 73 i od 6 do 18, Ja na Gom ba ra od 37 do 133 i od 76 do 152, Jan ka Je sen skog od 55 do 79 i od 52 do 78, cr kva i Vo zar d.o.o. Su sek: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka oko ~ar de.

Fo to: R. Ha yi}

Trebalo je pu ne 34 go di ne da Na me sni~ ko ve }e za Ugar sku, naj vi {i or gan uprav ne vla sti u ma |ar skom de lu Hab zbur {ke mo nar hi je, na re di svim grad -

Fo to: R. Hayi}

Ge o me tri, ali sa mo s di plo mom

tvr |u je i Ma ri ja Kra qe vi} - Ba la li} ko ja na re kre a ci ju do la zi ve} pet go di na. - Po red to ga {to je ovo od li~ no za zdra vqe i kon di ci ju, ov de sam ste kla i mno go no vih pri ja te qi ca. Pu no nam po ma è i to dru è we i so ci ja li za ci ja. Gle dam da ne pro pu stim ni je dan tre ning i na dam se da }u jo{ pu no go di na do la zi ti na ba ze ne - ka è Kra qe vi} - Ba la li}. Naj sta ri ja ~la ni ca ovog klu ba je Da ra Dre zgi}, ko ja ima 82 go di ne i ko ja na tre nin ge do la zi od sa mog po ~et ka. - Kre nu la sam na akva ro bik ka da sam bi la jo{ re la tiv no mla da sa osme hom ka è Da ra - Neo spor no je da mi tre nin zi ja ko po ma ù, po red re lak sa ci je sti ~em i fi zi~ ku kon di ci ju. Ja u ovim go di na ma ve `bam, pli vam, ra dim sve po slo ve i ose }am se od li~ no. Po {to sam ve o ma ak tiv na u udru è wu pen zi o ne ra, ta mo svi ma pri ~am o po tre bi da pen zi o ne ri odr è kon di ci ju i sa ~u va ju zdra vqe. G. êt nik

Sta sa va pod mla dak Ise i Bi se La bu di }i ko ji su pre ì ve li na pad ne ra zum nog krv ni ka po la ko sta sa va ju, a porodica ovih ì vo ti wa umno à va se u na {em naj lep {em par ku. Sli ka idi le Du nav skog par ka si gur no ne bi bi la ista bez Ise i Bi se i wi ho vog po tom stva. Dok kli z e niz je z er c e, po se t i o c i par k a uì v a j u u wi -

hovoj gra c i o z no s ti, ko j u pe sni c i vo l e da na z i v a j u ples na vo d i. Ze le ni lo, mir i pre di van po gled na ove iz u zet ne `i vo ti we sa svim su do vo qan raz log da na {i su gra |a ni svra te do Du nav skog par ka. N. R.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak2.avgust2012.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Hrana za du{u qubiteqa ma~aka” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” da nas i u ~e tvr tak da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o ¬ca, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu “Hra na za du {u qu bi te qa ma ~a ka” Xe ka Ken fil da i Mar ka Vik to ra Han se na u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ma~ ke su is pre le svoj put ka na {im sr ci ma pre vi {e hi qa da go di na, i od ta da do da nas bi le

su nam ver ni pra ti o ci i srod ne du {e. Bi lo da su u pi ta wu pa tuqa s ti ma ~ i } i, kra q ev s ke odra s le ma~ k e ili do s to j an stve ni sta ri ma ~o ri, ne mo `e mo im odo le ti – po seb no ka da se ra nom zo rom ispra zni po su da sa hra nom! Je di no {to nam pre o- sta je je ste da im se ra du je mo i qu bav pre ma svo jim ma ca ma na hra ni mo ovim div n im pri ~ a ma. Za to se i vi na smej te ra znim ma~ jim po stup ci ma i u`i vaj te u ma~ jem frk ta wu ko je do pi re sa stra ni ca ove kwi ge. Mno ge pri ~e }e vas odu {e vi ti i za ba vi ti, ne ke }e vas iz ne na di ti, a iz ne kih }e te ne {to na u ~i ti. N. R.

USKO RO OTVA RA WE PUNK TO VA „NS BAJ KA” NA NOVOM NA SE QU I DE TE LI NA RI

Do dvoto~ka{a na karticu Dva no va sta ja li {ta „NS baj ka”, na De te Kar ti ce }e se na ba vqa ti na punk to vi ma li na ri kod ABC cen tra i na No vom na se qu gde po sto je rad ni ci. Kao i na osta lim sta na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a, po ~e }e da ra de ja li {ti ma i na ova dva bi }e 14 bi ci ka la, za oko dve sed mi ce ka da se na tim lo ka ci ja ali i pot pu no, ko rak po ko rak, ob ja {we pri kqu ~i stru ja i ka da pro |u sva neo p hod na we, ka ko iz naj mi ti bajs. U „Par king ser te sti ra wa, sa zna je mo u vi su” do da ju da je i ove se „Par king ser vi su„. Raz li zo ne in te re so va we No vo Ove dve sta n i c e bi } e ka u od no su na pet ve} po sa |a na za ovaj vid pre vo skroz auto ma ti zo va ne, sto je }ih punk to va za vr lo do bar, a za vre me ([trand, Spens, SNP, Fe sti va la „Eg zit” bi lo {to zna ~i da na wi ma @e le zni~ ka sta ni ca i je i do sta stra na ca ko ji ne }e bi ti rad ni ka ko ji Kam pus uni ver zi te ta) bi su ko ri sti li ovu uslu gu. }e iz da va ti bi ci kle }e u to me {to }e ove dve Pod se }a mo, re gi stra ci ja sta ni ce bi ti skroz auto za ovu uslu gu, ko ja pod ra ma ti zo va ne, {to zna ~i da na wi ma ne }e bi ti zu me va iz ra du ~ip kar ti ce, ko {ta 500 di rad ni ka „Par king ser vi sa”ko ji }e iz da va ti na ra {to je jed no krat ni tro {ak jer je neo bi ci klo ve, ve} }e se sve oba vqa ti pre ko gra ni ~e nog tra ja wa. Rad no vre me sta ni ca auto ma ta u ko ji }e se uba ci va ti kar ti ca. za iz najm qi va we bi ci ka la je od 7 do 21

Uskladiti cene sa zakonom

Ve~e posve}eno Romima ke” SKC, a u pro gra mu }e se pred sta vi ti fo to gra fi je romskih auto ra, rom ska po e zi ja i iz vor na rom ska mu zi ka. Na kon to ga odr `a }e se tri bi na o uzro ci ma i vi do vi ma bes ko na~ nog ho lo ka u sta nad raz li ~i ti ma i ra li ~i to {}u. Or ga ni za to ri do ga |a ja su Grad ski od bor Sin di ka ta sa ku pqa ~a se kun dar nih si ro vi na i RA NI „Ba {no”. A. L.

OD SEP TEM BRA U KAR LOV CI MA

Besplatna rekreacija za `ene Kar lov ~an ke iz me |u 18 i 55 go di na ima }e pri li ku od sep tem bra da se bes plat no ba ve re kre a ci jom u So kol skom do mu. Tre nin zi }e bi ti or ga ni zo va ni dva pu ta ne deq no uz stru ~an nad zor tre ne ra. O ter mi ni ma }e kan di dat ki we bi ti bla go vre me no oba ve {te ne. Bes plat na re ke ra ci ja tra ja }e do ja nu a ra sle de }e go di ne, a or ga ni zu ju je Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu i kar lo va~ ka op {ti na. Z. Ml.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Vi {wa Ko va ~e vi} (de ~ak i de voj ~i ca) iz Bu di sa ve, DE VOJ ^I CE: Ma ja Stoj ko vi}, Bra ni sla va Vi lov ski Ve qo vi}, Ta wa Ra i ~e vi}, Sla |a na Sr da no vi} i Ma {a Gvo zde no vi} iz No vog Sa da, Bra ni sla va Cr no ja~ ki Pet ko vi} iz Be ~e ja, Ana Mar ~e ta iz Ba~ kog Jar ka, Alek san dra Tu raj iz Be {ke, Sta ni sla va Tu ri iz Ba~ ke Pa lan ke i Da li bor ka Da vi dov ski iz Ma ra di ka, DE ^A KE: Dra ga na Mi lo vac i Ana Jo ki} Mi le ti} iz No vog Sa da, Dra ga na Su ro vi i Zden ka \u rov ka iz Ki sa ~a, Je le na Ga jin iz Ru men ke, Ma ja @u ji} iz Bu kov ca, So fi ja Ne da iz Ka }a i Bi qa na Ra do ja iz Ba~ ke Pa lan ke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Jovan Du{ana Plav{i} (1932) u 10.30 sati, Olga Jovana Medved (1929) u 11.15, ^edomir Bo`e Mi{kovi} (1937) u 12, Jelena Vojka Ivkovi} (1946) u 12.45. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Rajko Vojina Hajvaz (1940) u 15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Ivan Dobreta Sazdov (1958) u 13 sati. Na Starom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Mileva Milovana Damjanac (1928) u 15 sati.

sat. Ce na iz najm qi va wa je 20 di na ra za sat vre me na, od no sno 100 di na ra za ce lo dnev no ko ri {}e we. B. M.

TAK SI STI U GRAD SKOJ KU ]I IZ NE LI [TA IH TI [TI

U DRU [TVE NOM CEN TRU

Pro test ni po men pro gram „So star - Za {to - Mi ert” po vo dom go di {wi ce ma sov nog po gu bqe wa Ro ma u Au{vi cu 1944. go di ne i ne pre kid nog i ne vi dqi vog is tre bqe wa Ro ma {i rom Evro pe od 14. ve ka do da nas, odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Dru {tve nom cen tru. Pro sto ri je ovog cen tra na la ze se u ki ne skoj ~e tvr ti u bli zi ni „Fa bri -

DNEVNIK

Pred s tav n i c i tak s i udru è wa Si tans sa sta li su se sa ~la nom Grad skog ve }a za du è nim za sa o bra }aj i pu te ve Ra de tom Ba ji }em, ko ji je ini ci rao sa sta nak ka ko bi se po ~e lo sa re {a va wem pro ble ma u tak si pre vo zu. - Raz g o v a r a l i smo pr v en stve no o ce ni tak si pre vo za, a po tom i osta lim pro ble mi ma s ko j i m a se su o ~ a v a j u grad s ki tak si sti. @e li mo da se ce na uskla di sa za ko nom, kao i da se ka `wa va ju ne le gal ni tak si sti ko j i ~i n e dve tre } i n e od ukupnog bro ja tak si sta u gra du. Do go vo ri li smo se da se inten z iv n o po~ n u re { a v a t i ovi pro ble mi, jer sve {to mi zah te va mo pro pi sa no je za ko nom i oko to ga ne ma kom pro mi sa - ka è Mi lan Pa u no vi} iz Si tan sa.

Ka ko do da je, Ba ji} u ovom mo men tu ni je upo znat sa svim de {a va wi ma u tak si pre vo zu,

ali ima do bru na me ru da pro me n i sta w e, pa tak s i s ti o~eku ju ne ke pro me ne ve} u

BO GA TA PO NU DA PO TREP [TI NA ZA PLA @U, ALI...

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Po red ni ske ce ne vo `we, tak si sti se `a le i na ve li ki broj ne le gal nih tak si sta i ne e fi ka san rad sa o bra }aj ne in spek ci je

nared nih me sec da na. Ina ~e, tak si sti Si tan sa ne dav no su se sa sta li i sa pred stav ni ci ma sa o bra }aj ne in spek ci je, a po red ni ske ce ne vo `we, tak si sti su se `a li li i na ve li ki broj ne l e g al n ih tak s i s ta i nee f i k a s an rad sa o b ra } aj n e in spek ci je. Glav ni sa o bra }aj ni in spek tor Mla den Ba {i} iz neo je po da tak da u gra du ra di oko 1.700 tak si sta, od ~e ga wih oko 500 po se du je po treb ne do ku men te za rad. S dru ge stra ne, grad s ka sa o b ra } a n a in spek ci ja ne ma do vo vo qan broj in spek to ra ka ko bi sank ci o ni sa la sve ko ji ne le gal no ra de. Tak si sti ma je ta da pre poru ~e no da se obra te vi {oj in stan ci, Grad skoj ku }i, {to su ovi i u~i ni li. J. Zdje la re vi}

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Kupaca niotkuda U ju lu i av gu stu naj ve }i broj za p o s le n ih su g ra | a n a uzi m a go di {wi od mo r. Na kon ne ko li ko me se ci na por nog ra da, de se tak da na, ko ji }e se pro ve sti na mo ru, ne str pqi vo se i{ ~e ku je. Shod no to me bu ti ci i pi ja ca opre mi li su se bo ga tom po nu dom asor ti ma na za pla ù, ali, ka ko smo sa zna li od pro da va ca, ni su se na d a l i sla b oj po t ra `wi, ko ja ih je ne pri jat no iz ne na di la. Iako se ku pa }i ko sti mi, kao pr va i naj o s nov n i j a po trep {ti na za pla ù, mo gu na }i po ni skim ce na ma, tr gov ci na pi ja ca ma ka ù da je pro da ja lo {a. - Ku pa }i ko sti mi se mo gu ku pi ti za 500 di na ra, ko li ko ko {ta ju naj jef ti ni ji, ali ni ko ni to ne uzi m a. Ku p ov n a mo} je dra sti~ no opa la. Pret hod nih go di na è ne su se gu ra le oko te zge, da ku pe no ve mo de le, a sa da ret ko ko da pro |e i pi ta za ce nu - ka è na {a sa go vor ni ca. [to se ti ~e ce na ku pa }ih ko sti ma u bu ti ci ma, kao i na pi ja ci, mo gu se na }i po ce ni od 1.000 do 3.000 di na ra, a naj sku pqi su naj no vi ji mo de li. [ort se vi za ku pa we, ko je mu {kar ci ra do ku pu ju ume sto ku pa }eg, ko {ta ju od 500 do 700

di na ra, ali po re ~i ma tr go va ca ni ni ska ce na ni je obez be di la mu {te ri je. Na pi ja ca ma se mo gu na }i i pa pu ~e za pla `u, ko je ko {ta ju 300 di na ra. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka

ti ja ci ga re ta - ka `e tr go vac sa Fu to {ke pi ja ce. Pe {ki ri za pla `u raz li ~i tog kva li te ta i ve li ~i ne mo gu se na }i po ce ni od 530 do 2.200 di na ra, a u po nu di su i le -

i ova ni ska ce na je za su gra |a ne iz gle da vi so ka. - U po nu di imam pro {lo go di {we mo de le, ~i ja je ce na osta la ista, kao i pret hod ne se zo ne. Do |u qu di, pi ta ju ko li ko su pa pu ~e, a kad ima ka `em da su 300 di na ra odu da po tra `e na dru gom me stu jef ti ni je, jer mi sle da }e na }i za 150. Pa 150 di na ra ni je ni ku -

àqke ko je ko {ta ju 420 di nara. De voj ke }e po è le ti i ha qi ne za pla ù, ~i ja je ce na 1.000 di na ra, a uko li ko bu du hte le da pro |u jef ti ni je mo gu im poslu ì ti i ma ra me, ko je se pro da ju po ce ni od 500 di nara. Tor be za pla ù mo gu se na }i u ki ne skim pro dav ni ca ma, a cene su od 500 do 1.000 di na ra. N. R.

Izlo`ba fotografija golubova Iz lo `ba fo to gra fi ja „\or |e i Mi le va” kwi èv ni ce Div ne Bi je li} mo è se po gle da ti u ga le ri ji Dru {tva kwi èv ni ka Voj vo di ne, Uli ca bra }e Rib ni kar 5. Autor ka je in spi ra ci ju za svo ju pr vu sa mo stal nu iz lo `bu pro na {la u no vo sad skim go lu bo vi ma, ko ji ma je da la ime na Mi le va i \or |e.

Bi je li }e va je ~lan Dru {tva kwi èv ni ka Voj vo di ne, Udru è wa kwi èv ni ka Sr bi je i Fo to klu ba Voj vo di ne. Ma gi stri ra la je na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka u Be o gra du. Or ga ni za tor iz lo `be je Fo to graf ski klub „Voj vo di na”.Ga le ri ja je otvo re na rad nim da ni ma od 10 do 16 ~a so va. I. D.

Yez ve~e u „Izbi” No v o s ad s ki xez trio „Kvan tum fild” na stu pi }e su tra u po dru mu ka fe ga le ri je „Izba”. Trio ~i ne: bub war Mi qan Vu ko je, gi ta ri sta Ga vri lo Ni ko li} i ba si sta Ro bert Fi {er, a svir ka po ~i we u 22 ~a sa. J. Z.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Radnik lak{e povre|en `i udar. Pre ma re ~i ma za po sle nih u ovom pred u ze }u ko ji su bi li na li cu me sta, di za li ca je nor mal no funk ci on i sa la, ali je u jed nom tre nut ku iz gu bi la ba lans u pod no` ju, zbog ~e ga je do {lo do pre vr ta wa. Po vre |e ni rad nik je od ve zen u Ur gent ni cen tar, gde su mu kon sta to va ne sa mo la ke te le sne po vre de na no ga ma i grud nom ko {u i ubr zo je pu {ten na ku} no le ~e we. N. P.

DOVOQNE ZALIHE NAJVREDNIJE TE^NOSTI

Humani Novosa|ani spre~ili deficit krvi Za vod za tran sfu zi ju kr vi u No vom Sa du ras po la `e sa do voq nim ko li ~i na ma kr vi, iako je vre me go di {wih od mo ra, ve li ki broj su gra |a na i do bro -

voq nih da va la ca kr vi po klo ni lo je ovu dra go ce nu te~ nost pre od la ska na od mor. To go vo ri da su No vo sa |a ni ve o ma od go vor ni i ima ju raz vi je nu svest o do bro voq nom da va wu kr vi, is ta kla je port pa rol ka Za vo da Zo ri ca Bje li}. - U na {oj usta no vi su po vre me no de fi ci tar ni trom bo ci ti, jer su i po tre be ve li ke. Trom bo ci ti su krv ne plo ~i ce ko je ima ju ulo gu u za u sta vqa wu kr va re wa. Tran sfu zi ja trom bo ci ta se pri me wu je onim bo le sni ci ma kod ko jih je broj trom bo ci ta to li ko sma wen da je ne do vo qan da spre ~i kr va re we, {to mo è do ve sti do ì vot ne ugro è no sti ob ja sni la je sa go vor ni ca. Za sva kog pa ci jen ta neo p hod no je pri pre mi ti ba rem pet do -

za trom bo ci ta dnev no, a trom bo ci ti kao naj la bil ni ji pro dukt ima ju rok tra ja wa sa mo pet da na. Ta ko da je dan da va lac za do vo qa va dnev nu po tre bu trom -

bo ci ta kod jed nog bo le sni ka. Port pa rol ka Za vo da na po mi we da je po stu pak iz dva ja wa i pri -

- Mi pro blem sa sma we nim re zer va ma kr vi go to vo da i ne ma mo, za raz li ku od na {ih ko le ga u Sr bi ji, za hva qu ju }i do bro or ga ni zo va noj mre `i vo lon te ra Cr ve nog kr sta Voj vo di ne i No vog Sa da, ali ipak naj ve }u za hval nost du gu je mo ve li kom bro ju hu ma nih qu di ko ji ne ~e ka ju apel u me di ji ma da bi da li krv - re kla je Bje li}. Fo kus Za vo da za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne ove, a i na red nih go di na, je pod mla |i va we po ro di ce da va la ca kr vi. Za pra vo, ciq je ukqu ~i ti {to ve }i broj mla dih su gra |a na u po ro di cu do bro voq nih da va la ca kr vi, na po me nu la je sa go vor ni ca. - U Za vo du, ali i na te ri to ri ji Ju `no ba~ kog okru ga, ima mo ve li ki broj da va la ca ko ji su re dov ni. To su oni naj hu ma ni ji me |u hu ma ni ma ko ji svoj da va la~ ki sta` za vr {a va ju sa pre ko 50 ili 100 pu ta da tih

Za vod za tran sfu zi ju kr vi udvostru~io broj no vih da va la ca za po sled wih {est me se ci u od no su na isti pe riod pro {le go di ne ku pqa wa trom bo ci ta pot pu no bez be dan i da ne ugro `a va nor mal no funk ci o ni sa we or ga ni zma. Za vod za tran sfu zi ju kr vi du pli rao je broj no vih da va la ca za po sled wih {est me se ci u od no su na isti pe riod pro {le go di ne. U pr voj po lo vi ni ove go di ne bi lo 1.176 no vih da va wa kr vi, dok je pro {le go di ne u isto vre me bi lo 615.

^ITAOCI PI[U SMS

je di ni ca kr vi. To je i pri vi le gi ja zdra vih qu di - is ti ~e Bje li}. Za vod za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne sva ko dnev no or ga ni zu je ak ci je da va wa kr vi. Do bro voq ni da va o ci krv mo gu da ti rad nim da nom od 7 do 14 ~a so va, pr vim utor kom u me se cu od 7 do 18 i pr vom su bo tom u me se cu od 8 do 12 sa ti. Adre sa Za vo da je Haj duk Veq ko va 9a. I. Dragi}

065/47-66-452

Staro gvo`|e bode o~i Na po tesu Boc ke, uz sam as falt ni put, po sta vqe no me sto za ot pad - sta ro gvo `|e itd... Ru glo jed no! Zar ko mu nal ci ne ma ju pred sta vu ka ko tre ba da iz gle da ova kvo me sto (vid no za klo we no). O~i gled no, ne. 064/2615... * * * Ka da po sla ni ci i mi ni stri bu du za svoj „rad” pri ma li mi ni ma lac sa ka {we wem od ne ko li ko me se ci i ka da se bu du hra ni li i oni i wi ho ve po ro di ce u na rod nim ku hi wa ma, on da }e im bi ti isto kao i na ro du, kao {to tvr di pre mi jer da }e de li ti sud bi nu na ro da. 064/0863... * * * Ova po ru ka se od no si na na {e gra |a ne, ko ji u to ku {et we na {im gra dom, No vim Sa dom, `e le da se od mo re, se da ju }i na klu pu. Pre ne go sed nu, tre ba da pro ve re da li je is pod klu pe lo ci ra na hra na (u gra nu la ma) za na pu {te ne, uli~ ne ku ce lu ta li ce. Al’ ih ima! A ima i hra ne za wih! A kad sti `u le bo vi na na {e klu pe??? Hva la! 066/9405... * * * Slo bo da za no vi na ra Sas La sla, a we go vog su di ju su spen do va ti. 061/6598...

* * * Za 063/5243 i 064/4462: za {to se ne bi po {to va la vo qa i onih gra |a na, ko ji su gla sa li za one stran ke, ko je ni su Va ma po vo qi? Ve }i na je ve }i na! Sa mo sa da ne }e mo }i LSV sa de vet pro ce -

na ta gla so va da vla da u po la jav nih pred u ze }a i upro pa {ta va ih! Ro |e ni No vo sa |a nin. 063/5225... * * * Raz voj na ban ka ima fan ta sti~ nu stra te gi ju, pa ka `e: kre di ti za tu ri ste, glo bor te re i osta le cvr~ ko ve jo{ uvek mo gu }i, va {a RBV. Da nas ~i ta mo sva me sta za od mor po pu we na do sep tem bra. A sa da pi ta ju mra vi gde su ti sub ven ci o ni kre di ti za ener get sku efi ka snost. 065/9137... * * * Po sle od lu ke USS o auto no mi ji Voj vo di ne i po sle di ca ko je

ova od lu ka ima po po kra ji nu, ne ma nam dru ge ne go da g-|a Do ris Pak na i |e do glav nog gra da Voj vo di ne da joj se pre do ~i ~i ta vo za me {a teq stvo ko je je na sta lo kao po sle di ca po me nu te od lu ke, a po tom da ona fi no u Be o gra du ma lo pro tre se si tu a ci ju ka ko to ona ve} ume. 063/8120... * * * Iz gla sa na je no va Vla da ko ja tre ba od mah da za u sta vi ko laps pri vre de, su no vrat di na ra itd. Iza bra na je sa 142 gla sa, ve }i nom, zna ~i. Ali ni je bi lo pri sut no 26 po sla ni ka, ni ti su pri su stvo va la sve ~a nom ~i nu po la ga wa za kle tve. Ovi po sla ni ci po ka za {e re spekt pre ma iza bra noj Vla di i ko li ko je ce ne. Sma tram po sla ni ke, ko ji su pro du è na ru ka na ro da, a iz be gli su sve ~a ni ~in, da isti ne mo gu bi ti re spek to va ni od bli ìh, kao i da qih sa rad ni ka. 065/9137... * * * Evo pra vog li ca SPO u No vom Sa du. Sa da ho }e da po dr è no vu vlast na ~e lu sa SNS, sve }e ura di ti za vlast, a sa mi ni kad ne bi pre {li cen zus. 064/2460...

^LAN GRADSKOG VE]A ZA PRIVREDU DU[AN TOMI] POSETIO RADNICE U [TRAJKU

PREVRNULA SE DIZALICA S KORPOM

Rad nik JKP „Stan” B. C. (1982) lak {e je po vre |en ju ~e oko 11 ~a so va ka da se pre vr nu la di za li ca sa kor pom, uz po mo} ko je je far bao fa sa du zgra de u Pi o nir skoj uli ci broj 6. Pad di za li ce je amor ti zo va la ogra da sport skog te re na i vo zi lo jed nog od sta na ra ko je je pri li~ no o{te }e no u ovom in ci den tu. Rad nik, ko ji se u tre nut ku pre vr ta wa di za li ce na la zio u kor pi na vi si ni od oko {est me ta ra, us peo je da ubla -

~etvrtak2.avgust2012.

U PETROVARADINSKOJ ULICI U KARLOVCIMA

O „Novitetu” obavestiti nadle`na ministarstva

Rad ni ce ko je {traj ku u „No vi te tu”ju ~e je po se tio ~lan Grad skog ve }a za pri vre du Du {an To mi} i ka zao da }e oba ve sti ti Mi ni star stvo ra da i za po {qa va wa i Mi ni star stvo za pri vre du o si tu a ci ji u fir mi, gde se sko ro sva kog me se ca ob u sta vqa rad zbog ne za do voq stva za po sle nih. To mi} je re kao da je sva koj lo kal noj sa mo u pra vi bit no da pri vre da ra di, te da }e ja vi ti i So ci jal no - eko nom skom sa ve tu

od oko 43,8 mi li o na di na ra pla ti u 12 me se~ nih ra ta. Kao ga ran ci ju „No vi tet” je za lo `io ma {i ne, pa po sto ji mo gu} nost da Po re ska upra va za ple ni ma {i ne uko li ko se dug ne ot pla }u je na vre me. - [trajk ne }e mo pre ki da ti dok se pr va ra ta ne upla ti, ma da ti me ne do bi ja mo ni {ta, jer ve} 25. av gu sta do spe va dru ga ra ta ka za la je pot pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” u „No vi te tu” Alek san dra Ig wa to vi}.

gra da u ka kvoj se slo `e noj so ci jal no - eko nom skoj si tu a ci ji na la ze rad ni ce “No vi te ta”. Rad ni ce u {traj ku ~e ka ju upla tu pr ve ra te za po re ski do pr nos ko ji „No vi tet„ ni je pla }ao od 1. ju la 2010. go di ne. Deo pr ve ra te pred u ze }e je pla ti lo pre ne ko li ko da na, a osta tak ni je na mi ren, ma da je pr va ra ta od oko 3,5 mi li o na di na ra iz re pro gra ma tre ba la da se upla ti 25. ju la. Mi ni star stvo fi nan si ja je odo bri lo „No vi te tu”da dug

Pre ma we nim re ~i ma iz laz iz ove si tu a ci je je da vla snik Dra gan \u ri} u ce lo sti pla ti dug Po re skoj upra vi. - Sko ro sva kog me se ca, ve} dve go di ne una zad mo ra mo da {tra ku je mo zbog ka {we wa pla ta, ko je su is pod mi ni mal ca. I jun sku pla tu ni smo jo{ pri mi li, a i taj li~ ni do ho dak }e bi ti upo la ma wi. U ju nu smo {traj ko va le dve ne de qe, a da ni u {traj ku ni su pla }e ni - pre do ~i la Alek san dra Ig wa to vi}. Z. Deli}

Trodnevni prekid saobra}aja

Zbog ra do va na sa na ci ji kli zi {ta i pro {i re wu ko lo vo za u Pe tro va ra din skoj uli ci od bro ja 2 do bro ja 7 u Srem skim Kar lov ci ma da nas, su tra i u su bo tu bi }e pot pu no ob u sta vqen sa o bra }aj. Dok tra je ob u sta va sa o- bra }a ja za vo zi la, pe {a ci ma }e bi ti omo gu }e na ko mu ni ka ci ja u zo ni ra do va. Z. Ml.

Predavawe vladike Andreja U sklo pu Let we {ko le cr kve nog po ja wa „Kor ne li ju u spo men” da nas }e vi kar ni epi skop An drej (^i ler xi}) odr `a ti pre da va we u sve ~a noj sa li Bo go slo vi je u Srem skim Kar lov ci ma. Pre da va we po ~i we u 20 sa ti, a u~e sni ci ove let we {ko le pe va }e da nas od 9.30 sa ti u Sa bor noj cr kvi na ar hi je rej skoj li tur gi ji. Z. Ml.

vOJvOdinA

~etvrtak2.avgust2012.

ПРОТЕСТ И ПЕТИЦИЈА УРОДИЛИ ПЛОДОМ

Други рејон у Кикинди добија пијацу КИКИНДА: Прошле недеље стотинак грађана другог рејона у Кикинди организовало је протест јер им, како су рекли, инспекција не дозвољава да продају воће и поврће на импровизованој пијаци на углу улица Раде Трнића и Војина Зиројевића иако су платили закуп јавне површине. Углавном поврће, продаје петнаестак становника овог дела града који признају да до сада нису плаћали закуп, и да их је инспекција редовно кажњавала. Ради изналажења решења данас су импровизовану пијацу обишли и разговарали са грађанима председник општине Саво Добранић са сарадницима. Он је истакао да је чињеница да се на овом потезу већ годинама продају воће и поврће које произведу становници овог дела града: -Проблем је настао када је Комунална инспекција почела да кажњава продавце и уклања их са импровизоване пијаце због пријава грађана који живе у близини пијаце да продаја угрожава саобраћај. Као први корак у решавању проблема биће издато привре-

мено решење да се овај простор може користити за продају робе. С тим решењем продавце неће кажњавати инспекција. Врло брзо израдиће се и пројекат на основу којег ће мештани Месне заједнице „Никола Француски“ добити уређену пијацу. В.д. директорица Јавног предузећа „Дирекција за изградњу

града“ Оливера Кантар додала је да продавцима, након издавања привремених услова, неће бити наплаћивана такса-пијачарина: -Дирекција ће се потрудити да у што краћем периоду изради пројекат. По Генералном урбанистичком плану постоји могућност да се на овој локацији изгради пијаца. Након тога неопходно је прибавити сву документацију после чега би почела изградња. Петер Ретик, 10 година своје производе продаје на спорној пијци, а уједно је и иницијатор петиције. Он додаје да је инспекција почела да их кажњава од 2003. године, а након разговора са представницима локалне самоуправе каже да је оно што су чули охрабрујуће, јер живе од овог посла и спремни су на компромисе како би добили пијацу. -Поједини грађани, потписници петиције, спремни су да помогну и финансијски, уколико се укаже потреба – додаје Ретик. У овом делу града има 14 хиљада становника, а на импровизованој пијаци продаје се више од деценије. А. Ђуран

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

dnevnik ПРОЈЕКТИ У ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ У СУБОТИЦИ

Ново возило и клуб у Таванкуту

СУБОТИЦА: Геронтолошки центар у Суботици захваљујући донацији Покрајинског секретаријата за рад и социјалну политику реализоваће два пројекта. Реч је о набавци возила за превоз корисника на специјалистичке прегледе и средства за отварање геронтолошког клуба у Таванкуту. За куповину возила са шест или седам места, намењено је 1,2 милиона динара, а за опремање клуба 500 хиљада динара. - Овим возилом бићемо међу првим установама у земљи, који ће омогућити својим корисницима превоз станара на прегледе као и неке друге ванстандардне услуге. Превоз је бесплатана, а

имамо уговоре са лекарима специјалистима: психологом, гинекологом и физијатром како корисници не би морали да иду у болницу. Што се тиче геронтолошког клуба у Таванкуту, планирамо да га отворимо за два месеца, а у плану је и отварање клубова у Старом Жеднику и на Палићу рекао је заменик директора Геронтолошког центра у Суботици др Ненад Иванишевић. - Набавком одговарајућег возила, које би имало већи број места за седење, као и већи део за пртљаг, омогућио би се комфорнији превоз корисника и боља организација. Геронтолошки центар из Суботице је установа социјалне заштите

која има развијену институционалну и ванинституционалну заштиту корисника.У случају да је корисницима потребно пружити други вид здавствене заштите, они се превозе до Опште болнице у Суботици, Диспанзера за туберкулозне болести, Поликлинике или у другу здравствену установу у складу са упутом лекара. Установа има неговатеља-пратиоца које прати кориснике приликом остваривања здравствене заштите ван Установе, стара се о њима, сређује медицинску документацију, набавља лекове и друго. Корисници се међутим превозе старим, нефункционалним возилом „заставом 101“. С. И.

БЕ ЧЕЈ ЦИ ТРЕ ЋИ ПУТ ОР ГА НИ ЗУ ЈУ МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈУ „ТИ СКИ ДА НИ”

Хи ља ду евра ма ми ку ли на ре БЕ ЧЕЈ: Уместо три, како је организатор бечејски УСР „Шаран“ најавио, атрактивна манифестација „Тиски дани“ трајаће два дана. У суботу ће кулинари бити у центру пажње, а недеља је резервисана за неколико такмичења у спортском риболову. - Имајући у виду да нас неки од донатора нису подржали у мери како је било најављивано, морали смо да смањимо неке од планираних садржаја. Но, неће нас то спречити да и овогодишњу манифестацију реализујемо на препознатљив начин. До сада је стигло преко 90 пријава за учешће на „Златном котлићу“, а биће сигурно и оних који ће у последњем часу одлучити да, ипак, крену за Бечеј у суботу по подне и покушају кувањем рибље чорбе да освоје 1000 евра, рекао је председник Организационог одбора „Тиских дана“ Предраг Стојков. На „првенцу“ пре две године ватра је потпаљена под 137 котлића, лане се рибља чорба крчкала у 106 котлића. Поред шампионског пехара, мамац за кулинаре је новчана награда у износу од 112.000 динара победнику, а новчане награде ће добити, чак, десет првопласираних у кулинарском такмичењу „Златни котлић“. Вицешампиону ће припасти 27.000, трећепласираном 17.000 динара и тако редом. - За љубитеље пецања ништа мање атрактивна неће бити такмиче-

ња у спортском риболову. Први ће кренути „маратонци“ у лову на шарана. То је нова такмичарска дисциплина манифе стације „Тиски

једнички ручак, додао је заменик председника Организационог одбора актуелне манифестације Горан Јерков.

С про шло го ди шње ма ни фе ста ци је

дани“, у којој ће 30 шаранџија на Рибњаку ловити непрекидно 24 сата, почев од суботе ујутру до недеље у исто време. Позивни Куп Шарана у пецању удицом на пловак одржаће се у недељу пре подне на риболовачкој писти дуж Канала пре Шлајза, где ће учествовати 25 екипа, а тридесетак „бућкароша“ ће у исто време ловити сома на Тиси. А онда, на крају такмичења и поделе награда спортским риболовцима, имаћемо дружење уз за-

Поред набројаних званичних такмичарских дисциплина, током такмичења кулинара у суботу по подне биће низ атрактивних активности забавног карактера као што су гађање риболовачком праћком, брзо испијање пива, крбање, надвлачење конопца... Наравно, све ће бити музички оплемењено. Забава у правом смислу речи за такмичаре, дегустатора и све друге посетиоце. Само треба доћи. В. Јан ков

ДОБРА САРАДЊА ОЏАКА И НЕМАЧКЕ ПОКРАЈИНЕ БАВАРСКЕ

Вредна донација оџачким ватрогасцима RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ОЏАЦИ: Пре десетак година структурно опреме, израде проје- добровољна ватрогасна друштва у је почела je сарадња Оџака и нека- кат и прибаве документацију, чиме Оџацима, Бачком Грачацу, Лалићу, дашњих становника овог места, ће бити створени услови да регио- Богојеву, као и санитетско возило који сада живе у Баварској. До са- нални центар за обуку ватрогасаца које је поклоњено Јединици за да је у ову општину донирано 400 и практично буде у функцији. ванредне ситуације МУП Србије. хиљада динара, а ускоро би требаПрва је у Оџаке донирала не-Све ово што смо добили и што ло да буде реализована нова дона- мачка грађевинска фирма „Регнау- ћемо добити на поклон, резултат ција вредна око два милиона евра, ер“, а донациу је обезбедио Ханс је вишегодишњих добрих односа, коју ће обезбедити некоје смо градили са челмачка покрајина Баварним људима Ватрогаска. Ова донација подрасног удружења Баварзумева монтажну зграду ске. Одлазили смо у поповршине око 600 квасете, а они су нам уздрата у којој ће бити три враћали и веома брзо учионице, тренажни ценсу схватили нашу ситутар за обуку ватрогасаца, ацију, да имамо много ресторан и десет соба за проблема са техником и спавање, са укупно 40 леопремом. Ми смо у вежајева. У склопу овог ликом техничком заообјекта ће бити и неколистатку у односу на исте ко спортских терена за јединице у Баварској, рекреацију, а донатори из које су одлично опреБаварске су се обавезали мљене. Управо су ови да испоруче и осам васусрети и упознавање трогасних возила и опренаших пријатеља из Баму. Детаљи око ове дона- Оџачки ватрогасци у посети баварским колегама варске, допринели да ције су договорени, а након потпи- Лаубер, рођени Оџачанин, који је они сами предложе оваку донацисивања међудржавног споразума изразио жељу да након смрти буде ју која ће имати велики значај за између Републике Србије и Владе сахрањен у Оџацма. Наставио је нас. Након реализације овог проБаварске, почеће реализација овог Лаубер са обезбеђивањем донаци- јекта, нема никакве сумње да ће најзначајнијег пројекта у досада- ја за родни град, па је уложено у наша јединица бити сигурно једна шњој сарадњи Оџака и Баварске. уређење фасаде на стационару у од најопремљенијих у Србији- реПредставници локалне самоу- оџачком Дому здравља, обезбедио као је Горан Ђорђевић, командир праве у Оџацима су се обавезали је двадесетак кревета за оџачки ватрогасно спасилачке јединице да обезбеде локацију и центар за стационар, опрему за ватрогасце, из Оџака. обуку ватрогасаца, да га инфра- затим пет ватрогасних возила за С. Милер

vojvodina

dnevnik ЗАСЕДАО СРЕМСКОМИТРОВАЧКИ ПАРЛАМЕНТ

Смењени кадрови Демократске странке

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Након Пећинаца, и у Сремској Митровици је дошло до промене кадрова које је поставила Демократска странка. У једином сремском граду Демократска странка, иако је освојила највише одборничких места у локалном парламенту (18), отишла је у опозицију, што је за последицу имало поменуте смене. Тако је владајућа већина, коју чине коалиција СНС са 12 одборника, Група грађана „Вредна Митровица” са 15 одборника, ДСС са девет одборничких мандата и СПС са седам, на седници сремскомитровачког паламента разрешила дужности досадашњег директора ЈКП „Комуналије” Јосипа Новотни и уместо њега именовала дипломираног економисту из Сремске Митровице Радослава Јевровића. Уместо Бојана Гаврића нови директор ЈП „Дирекција за изградњу града” САНАЦИЈА ПАЛИЋА

Бира се најповољнија понуда

СУБОТИЦА: У понедељак су отворене понуде за јавну набавку радова велике вредности, на санацији језера Палић, која предвиђа активности на измуљивању, ремедијацији и изградњу касета за одлагање муља, за прву фазу радова. У саопштењу предузећа д.о.о. „Парк Палић“ пише да су пристигле две понуде, а да је 16 предузећа откупило тендерску документацију. Отварању понуда су присуствовали и представници два понуђача: AQU A MONT сервис, д.о.о. Београд и ВП „Ћуприја“ а.д., Ћуприја, а Комисија ће наредних дана да прегледа документације, након чега ће следити званични извештај о стручној оцени понуда. Директор „Парк Палић“ д.о.о. ће дати изјаву јавности након избора најповољније понуде, закључује се у саопштењу. С. И.

Покретна платформа за инвалиде БАЧКА ПАЛАНКА: Инвалиди у Бачкој Паланци више немају проблема приликом уласка у просторије Народне библиоте „Вељко Петровић“ у овом граду. Уз помоћ покретне платформе први пут у библиотеку ушао је и тридесетдеветогодишњи Александар Николашевић. Покретна платформа је изграђена захваљујући донацији Краљевине Норвешке у износи од 10.000 евра, али је и локална самоуправа издвојила 3.000 евра у динарској противвредности. Бачка Паланка се сада сврстала у три војвођанске општине у којима постоје овакве покретне платформе. На зграду библиотеке постављена је спомен плоча у знак захвалности Краљевини Норвешкој за овај племенити потез, а плоча је дар овдашњег каменоресца Лазара Ступара. М. Сџ.

У суботу Лички вишебој АПАТИН: У суботу, у Апатину, код ресторана „Шаран„, у 10 часова одржаће се 12. међународни лички вишебој. Ова културно-забавно-спортска манифестација постала је обележје ових крајева, али и обичаја који потицу из Лике и читаве Крајине. Сасвим је извесно да ће и ове године такмичари дати све од себе да остваре сјајне резултате, а публика ће опет имати прилику да ужива у витешком надметању момака који плене снагом и вештином. Више информација може да се добије на сајту „лички вишебој“. В. Х.

у наредне четири године биће дипломирани инжењер машинства из Сремске Митровице Јован Добрић. Директорску функцију задржали су Владимир Санадер у „Срем гас” - у, Саша Бугаџија у „Водовод”- у и Славко Сладојевић у „Топлификацији”. - Смена није била неопходна, јер су то била добра персонална решења, а њихови резултати рада су видљиви. Хоћу да кажем да ови директори нису разрешени зато што су лоше радили, него зато што су чланови Демократске странке - истиче шеф Одборничке групе ДС-а у сремскомитровачком паламенту Александар Продановић. Први човек сремскомитровачког паламента Милан Ковачевић не дели Продановићево мишљење по питању рада смењених директора. Он је најавио да ће нови директори, одмах по сту-

пању на дужност, у предузећима спровести ревизију затеченог стања, након чега ће, како је истакао, моћи нешто више да каже о смењеним челницима. Одборници сремскомитровачког парламента су разматрали и одлуку о приступању изради Статута града, а образована је и Комисија за израду нацрта Статута која је у обавези да нацрт Статута изради до 7.августа и да га упути Градском већу. Именована су и два нова одборника, Мирсолав Јокић из ГГ „Вредна Митровица” и Радован Тривуновић из коалиције око СНС-а, уместо дасадашњих Бранислава Недимовића и Томислава Јанковића, који су због избора на функцију градоначелника и заменика градоанчелника поднели оставке на место одборника. Ј. Антић

~etvrtak2.avgust2012.

СЕДНИЦА СО БЕЧЕЈ БИЛА РАДНА, УМЕСТО ПАРАДНА,

Именовани нови директори БЕЧЕЈ: Прво честитке, потом примедбе, а онда смене и именовања нових директора, управних и надзорних одбора јавних предузећа и установа чији је оснивач Скупштина општине Бечеј. То би у најкраћем био сиже јучерашње, четврте седнице локалног парламента највеће потиске општине Председник Скупштине општине Бечеј Петер Кнези је пре почетка рада јучерашње седнице, којој је присуствовало 30 од укупно 36 одбораника, честитао присутнима у великој сали Градске куће и свим суграђанима Дан равнопавности, којим се 1. августа обележава Дан општине Бечеј, а онда се са скупштинске говорнице истим поводом огласио и председник општине мр Вук Радојевић. Али, седница је, ипак, била радна. Парадна ће се одржати сутра тачно у подне. Прве примедбе од стране опозиционих одборника из редова

ДС и СВМ стигле су већ приликом усвајања записника с претходне седнице, потом су упозорили да ће се поступком измене и допуне Статута у вези са избором другог заменика председника локалног парламента, који је предложио председник општине мр Вук Радојевић, прекршити Закон о локалној самоуправи. Најзад, највеће примедбе стигле су пре приступању разрешења старих и именовању нових директора, управних и надзорних одбора. Одборник ДС Слободан Злоколица је апострофирао да се при разрешењу директора наводи само правни основ, а нема разлога, повода и образложења смене, те да се олако одлучује о судбинама неких успешних пословних људи. Ервин Рагач из СВМ је, пак, приметио да су у управним одборима људи из истих политичких странака којима припада и директор те се боји да ће они радити у интере-

ОТКАЗАНА ЈАВНА ЛИЦИТАЦИЈА ЗА ИЗДАВАЊЕ ШТАНДОВА НА „ДАНИМА ПИВА”

Фешта се пренела на политички терен

ЗРЕЊАНИН: Јавна лицитација за издавање у закуп штандова на традиционалној зрењанинској манифестацији “Дани пива”, оглашена и у медијима, отказана је јер није било услова за њено одржавање. Тиме је продубљена криза око организације 27. по реду пиварске феште, која би требало да буде одржана од 29. августа до 2. септембра. Како је “Дневник” већ писао, до проблема је дошло јер поједини чланови Управног одбора Туристичког центра града Зрењанина, које је бирала претходна власт (ДС и ЛСВ), не желе да одрже седницу и прихвате одлуке неопходне за организовање “Дана пива”, пошто сматрају да су одборници СНС и СПС в.д. директора тог јавног предузећа Марицу Косановић на ту функцију изабрали на нелегалној седници локалног парламента. Програмска шема хепенинга још

није утврђена, нису одабрани извођачи који ће наступити на главној бини, на Житном тргу, а цела прича пренела се на политички терен. Зрењанински напредњаци јуче су оптужили демократе и лигаше

Не по сваку цену Марица Косановић је подвукла да није спремна да учини ништа што не може легално и уз ваљану процедуру да се одради, и поред ризика да традиционалне манифестације не буде. - Већ смо имали спремну оквирну програмску шему. У буџету је било предвиђено упола мање пара, а нови градоначелник је тражио да се не ангажују извођачи који много коштају – напомиње Косановићева. Она подсећа да је прошле године за манифестацију потрошено 22,8 милиона динара, од чега девет милиона из градског буџета.

У СУБОТУ У НОВОМ МИЛОШЕВУ

Спремаће се штрудла за Гиниса НОВО МИЛОШЕВО: „Штрудлијада“, традиционална културно - забавна манифестација, посвећена штрудли, омиљеном војвођанском колачу, организује се у Новом Милошеву, први пут у новом термину. На Светог Илију, када је сеоска слава Новомилошевчана, оранизују се и Златни котлић и Вече тамбураша, што би уз богатији програм, требало да допринесе већој посећености манифестације Штрудла, најпозатији војвођански колач, незаобилазни пратилац недељног ручка на селу у најразличитијим варијантама, биће претстављен посетиоцима у суботу. За учешће на такмичењу за најлепшу и најукуснију штрудлу, домаћице из Новог Милошава и других војвођанских места, показеле су велико интересовње. Организатори верују да ће манифестација бити до сада највећа и најпосећенија.Чланице Кола српских сестара из Новом Милошава, које су пре девет година, зачеле манифестацију посвећену штрудли, покушаће да умесе колач за Гиниса, дужи од прошлогодишњег од 21,60 метара.У духу традиције, џиновска штрудла ћа бити раздељена посетоцима.

Поред класичних, филованих с маком и сиром, биће ту и штрудли филованих са вишњама, јабукама џемовима и другим ђаконијама. Понуду ће употпунити жене из Иђоша које ће на лицу места правити крофне и жене из Пуковца, које ће припремати кајгану. Посетиоце и ове године очекује такмичење у брзом једењу штрудли, етно базар и културно- уметнички програм уз песме и наступ фолклорних група. Такмичење за најлепшу и најукуснију штрудлу организује се одвојено за домаћице и занатске радње и пекаре, где су штрудле део призводног програма. На дан „Штрудлијаде“ посетоце ће забављати звезда Гранда Јелена Костов, а манифестација се, уз помоћ спонзора, и ове године оргнизује у парку у центру села, где ће у петак бити организовано традиционално такмичење у справљању рибље чорбе и рибљег паприкаша, на које је учешће већ најавило педесетак такмичара. Током такмичења и вечери, посетиоце ће забављати Милан Топаловић – Топалко и тамбураши. М. Киселички

да деструктивним понашањем угрожавају грађане и доводе у питање дугогодишњу градску традицију. “Доласком на власт, бивши градоначелник Милета Михајлов (ДС) је после десет година постојања укинуо међународни музички фестивал “Санфлавер”, а одласом покушава да укине и “Дане пива”, као једину преосталу градску манифестацију. Намерном опструкцијом Организационог одбора и покушајем да се угрози кворум јасно се открива намера да се нова граска власт уведе у проблем законитог обезбеђења средстава потребних за организацију манифестације”, наведено је у саоп-

штењу за јавност Градског одбора СНС. Заменик председника ГО Демократске странке Предраг Јеремић, с друге стране, одбацио је тврдње да је ДС одговорна за тренутни хаос који влада у градској управи, и јавним предузећима и установама, па тако и у организацији “Дани пива”. - Демократска странка је Управном суду поднела жалбу на све одлуке Скупштине града, које су донете 6. јула без кворума и уз кршење процедуре. На истој седници и на такав начин је именована в.д. директора Туристичког центра Марица Косановић. До одлуке Управног суда, нећемо давати легитимитет постизборној крађи – одговорио је Јеремић и напоменуо да градска власт овај проблем може да реши тако што би сазвала седницу локалног парламента и уместо Управног одбора Туристичког центра у оставци именовала нови. Марица Косановић је поручила да је Туристички центар технички реализатор манифестације “Дани пива” и да је ова установа све покушала да би фешта била одржана, без обзира што је мало времена преостало. - Сада ће бити велики проблем одржати јавне набавке за реализацију програма па је све под знаком питања – закључила је она. Ж. Балабан

ПОМОЋ ИЗБЕГЛИЦАМА У ПЛАНДИШТУ

Грађевински пакети за 11 породица ПЛАНДИШТЕ: У општини Пландиште и нова локална власт наставља праксу претходне у пружању помоћи избегличким и расељеним породицама да реше проблеме довршетка и изградње својих кућа. Тако је нови председник општине Милан Селаковић потписао уговор о додели грађевинских пакета за 11 избегличких породица. Реч је о додели грађевинског материјала у оквиру пројекта „Помоћ Комесаријату за избеглице Републике Србије намењене избеглицама кроз пружање подршке локалним акционим плановима“ које финансира УНХЦР, а спроводи Комесаријат по уговору из децембра прошле године. Селаковић је рекао да је циљ пројекта пружање помоћи избеглицама које поседују плац и почели су изградњу, имају недовршени стамбени објекат или је потребна санација објекта ради побољшања услова за становање. Вредност пројекта је 2,2 милиона динара, од чега је Комесаријат дао два, а општина 110 хиљада динара. Вредност грађевинског

материјала креће се од 100 до 370 хиљада динара, што зависи од исказаних предрачуна. Овом приликом речено је да је у оквиру пројекта купљено седам кућа са окућницом у вредности од 4,9 милона динара, уз то породице су добиле грађевински пакет у вредности од 80 хиљада динара. Председник је истакао и да је до сада са Комесаријатом за 20 избегличких породица додељено исто толико доходовних пакета у вредности од три милиона динара. Најавио је два нова конкурса за помоћ породицама које до сада нису учетвовале у овом пројекту. Грађевинске пакете добиле су породице Анкице Кајтез из Купиника, Богдана Шолаје и Душана Вучковића из Милетићева, Милана Царевића, Милана Врцеља и Слободана Јевтића из Пландишта, Милета Торбука, Анке Јоветић и Миленка Лужајића из Старог Леца, Невенке Божанић из Маргите и Вукашина Љуштине из Банатског Соколца. Р. Јовановић

су својих странака, а не предузећа, самим тим и суграђана. Најзад, одборник ДС Душан Јовановић је приметио да му све то личи на „феудализацију“ јавних предузећа и установа. Пет директора, те 11 управних и надзорних одбора је прво разрешено, а онда су, без икаквог образложења, именоване њихове замене с идентичних 19 гласова одборника општинске већине. Дугогодишњег директора ЈП „Водоканал“ Жолта Галуса заменио је Слободан Митровић, на чело ЈП Дирекција за изградњу Бечеја Звонимира Станкова наследио је Горан Матић, уместо Дејана Бабина нови директор ЈП „Топлана“ је Дејан Вуковић, директора Градског позоришта Бечеј Велимира Цвејанова наследио је мр Здравко Петровић, а у Туристичкој организацији општине Бечеј на место Маријана Гујанице именована је Гордана Џигурски. В. Јанков

Дан авијације у Госпођинцима ГОСПОЂИНЦИ: Данас ће у Госпођинцима бити обележен Дан авијације, а разлог да то буде баш у овом месту је тај што је за време Другог светског рата, током марта 1945. године, са аеродрома у Госпођинцима полетео 423. ваздухопловни пук на Сремски фронт. Овде постоји и Спомен-парк „Авионско крило“, у чијем саставу су и споменици двојици руских пилота који су погинули у наведеним операцијама. Поред осталих, очекује се и долазак једне високе руске делегације. З. С.

Све ти ња ма у по хо де БЕ ЧЕЈ: Аген ци ја пра во слав не епер хи је Бач ке ор га ни зу је за Бе чеј це 5. ав гу ста по кло нич ко пу то ва ње по име ну „Све ти ња ма у по хо де“, где ће се оби ћи не ки ма на сти ри на Фру шкој Го ри. Це на аран жма на из но си са мо хи ља ду ди на ра, а при ја ве се при ма ју у кан це ла ри ји Цр кве не оп шти не у Бе че ју, Зе ле на ули ца 56. Ви ше ин фор ма ци ја мо гу се до би ти на те ле фон Цр кве не оп шти не 021/6911918 или те ле фон во ђе пу та бе чеј ског ђа ко на Леонтија Бароша 064/8002413. По ла зак је пла ни ран за 6,30 са ти ис пред Срп ског пра во слав ног хра ма Све ти ве ли ко му че ник Ге ор ги је у Бе че ју и пр ва де сти на ци ја би ће ма на стир Ве ли ка Ре ме та, где ће се при су ство ва ти Све тој ли тур ги ји, за тим ће се оби ћи ма на сти ри Гр ге тег, Ја рак, Кру ше дол, Ра ва ни ца и Хо по во. В. Ј.

Од Словенаца ватрогасно возило

СИЛБАШ: Добровољно ватрогасно друштво из словеначког места Велика Недеља, општина Обреж, Добровољном ватрогасном друштву у Силбашу поклонило је камион за гашење пожара. Возило је потпуно опремљено и у пуној је функцији, а реч је о ткз. навалном возилу са 2.200 литара воде, топом, агрегатом за струју. Силбашани су обезбедили, такође из Словеније, додатну цистерну од 5.000 литара воде. Овдашњим ватрогасцима биће много лакше да дејствују. Словеначком поклону највише се обрадовало око 150 добровољних ватрогасаца у бачкопаланачкој општини, а Силбашани имају сада три возила од којих најстарије намеравају да преселе у Гајдобру. М. Сџ.

crna hronika

~etvrtak2.avgust2012.

SA HRA WE NI MLA DI ]I PO GI NU LI U UDE SU U BA NAT SKOM ARAN \E LO VU

Tra ge di ja No vi Kne `e vac za vi la u cr no

Mla di }i Ro land Ma kra (1992) i Ka roq Do bo (1993) iz No vog Kne `ev ca, na stra da li pre kju ~e u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i u Ba nat skom Aran |e lo vu, sa hra we ni su ju ~e u pri su stvu rod bi ne, pri ja te qa i mno go broj nih `i te qa te se ver no -

Udes u ko jem su na stra da la dvo ji ca no vok ne `e va~ kih mla di }a, kao {to smo ve} pi sa li, do go dio se u uto rak oko 5.30 sa ti na ula zu u Ba nat sko Aran |e lo vo iz prav ca Maj da na, ka da je vo za~ put ni~ kog auto mo bi la „re no klio” iz gu bio

dnevnik

TAN DEM PE SNI ^IO PO NOVOSADSKOJ DE TE LI NA RI

Raz boj ni ci na pa li no }u s le |a Po li ci ja ra di na iden ti fi ka ci ji dvo ji ce iz gred ni ka ko ji ma se pri pi su je da su ju ~e oko je dan sat, zbog oti ma ~i ne, fi zi~ ki na pa li No vo sa |a ne na De te li na ri u naj ma we tri na vra ta, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. Pe de se tak mi nu ta iza po no }i dvo ji ca raz boj ni ka su pri {la ot po za di tak si sti S. \., ko ji je bio na slo wen na svoj auto mo bil na tak si sta ja li {tu na Ru me na~ kom pu tu, i vi {e pu ta ga pe sni ca ma uda ra li po gla vi i te lu, a za tim zah te va li da im pre da no vac. Ka ko on ni je imao pa re kod se be ve} u vo zi lu, oni su ote li mo bil ni te le fon i ute kli. ^e tr de set mi nu ta ka sni je, u obli `woj Uli ci bra }e Mo gin,

dve oso be, ko je po opi su od go va ra ju na sil ni ci ma iz pr vog raz boj ni {tva, na pa le su, opet s le |a, i iz u- da ra le pe sni ca ma po gla vi i te lu mla di }a ko ji je pro la zio is pred po {te. We mu su otrg nu li tor bi cu s ra me na pa je pri svo ji li. U woj je

bi lo 2.600 di na ra i li~ na do ku men ta. Ta ko |e u istom kra ju, u Uli ci Ste va na Div ni na Ba be, oko dva sa ta dvo ji ca, po svoj pri li ci isti iz gred ni ci, pe sni ca ma su uda ra la u gla vu i te lo mla di }a V. G. ko ji je

tom pri li kom pao na ze mqu, na kon ~e ga su ga oni xe pa ri li i uze li mu mo bil ni te le fon. Po sle to ga su po be gli, ali su, na vod no, pqa~ ku vi de li ne ki mla di }i iz kom {i lu ka i po vi ja li ih, pa su od ba ci li uze ti apa rat i ne sta li, sa zna je mo ne zva ni~ no. Po re ~i ma o~e vi da ca, je dan iz gred nik je vi sok oko 180 cen ti me ta ra i no sio je na se bi be li duks s ka pu qa ~om, a dru gi je vi si ne oko 165, krup ni je gra |e, imao je cr nu ma ji cu s tam nim duk som. To je imao na se bi u jed nom slu ~a ju, a u dru gim si tu a ci ja ma je tu gar de ro bu dr `ao oko po ja sa, pa ta da na gor wem de lu te la ni je imao ni {ta na se bi pri li kom na pa da. M. V.

TRA GE DI JA NA KO PA O NI KU PRI LI KOM ^I []E WA TE RE NA OD MIN SKO-EKS PLO ZIV NIH SRED STA VA NA PAN ^I]E VOM VR HU

Ka set na bom ba ubi la dvo ji cu pod o fi ci ra Voj ske Sr bi je

Me sto stra da wa dva mla di }a

ba nat ske va ro {i ce, ko ju je po tre sla i za vi la u cr no ova tra ge di ja. Ma kra je na ve~ ni po ~i nak is pra }en na ri mo ka to li~ kom gro bqu u No vom Kne `ev cu, a Do bo na ri mo ka to li~ kom gro bqu u Obi li }e vu, de lu va ro {i ce ko ji je ne ka da bio za seb no na se qe. Ro di te qi na stra da log Do boa, ko ji ima ju jo{ tro je de ce, si na i dve }er ke, za ne sre }u su sa zna li prek si no}, ka da su se vra ti li s le to va wa u Gr~ koj, a po ro di ca Ma kra ima jo{ dve }er ke.

kon tro lu nad vo zi lom i uda rio u be ton sku osno vu elek tri~ nog stu ba, usled ~e ga se vo zi lo pre vr nu lo i za pa li lo. Ne {to ka sni je, u iz go re lom auto mo bi lu pro na |e na su ugqe ni sa na te la na stra da lih mla di }a. U pr vi mah, ka da je zga ri {te slu pa nog auto mo bi la uo~e no, mi sli lo se da je u auto mo bi lu bi lo sa mo jed no li ce, ali se ubr zo is po sta vi lo da su u ude su stra da la dvo ji ca mla di }a. M. Mr.

U ne sre }i, ko ja se do go di la ju ~e na Ko pa o ni ku, pri li kom ra{ ~i {}a va wa te re na od min sko-eks plo ziv nih sred sta va, po gi nu li su sta ri ji vod nik pr ve kla se Ne boj {a Mi li} (37) iz 98. va zdu ho plov ne bri ga de i sta ri ji vod nik Sla vi {a Mar ko vi} (36) iz 204. va zdu ho plov ne bri ga de, sa op {ti lo je Mi ni star stva od bra ne Sr bi je. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, Ne boj {a (Ra do mi ra) Mi li}, ro |en je 4. av gu sta 1975. go di ne u Pro ku pqu. U Voj sci Sr bi je za po slen je od 22. ju la 1995. Sla vi {a (Mi loj ka) Mar ko vi} ro |en je 4. de cem bra 1976. go di ne u Pro ku pqu. U Voj sci Sr bi je za po slen je od 19. ju la 1997. go di ne. Do ne sre }e je do {lo u 10.25 sa ti, na Pan ~i }e vom vr hu, na Ko pa o ni ku, pre ci zi ra se u sa op {te wu. Mi ni star od bra ne Aleksandar Vu~i} i na ~el nik Ge ne ra {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Qubi{a Dikovi} po se ti li su

ju ~e oko 14.30 ~a so va me sto stra da wa dvo ji ce pod o fi ci ra na Ko pa o- ni ku. Vu ~i} je re kao da su voj ni ci po gi nu lih od ka set nih bom bi ko je su ba ~e ne „u vre me zlo ~i na ko ji je u~i wen nad na ro dom Sr bi je”, i is ta kao da je ve} na re dio is tra gu. On je ka zao da }e is tra ga utvr di ti uzrok po gi bi je. – Ovo je ve li ki gu bi tak za na {u voj sku i na {u ze mqu jer je re~ o vr hun skim pi ro teh ni ~a ri ma i ja sam ve} iz dao na red bu da se spro ve de kom plet na is tra ga o iz ro ci ma smr ti – re kao je Vu ~i}. On je do dao da su Sla vi {a Mar ko vi} i Ne boj {a Mi li} bi li na pla ni ra nom za dat ku, kao i da je re~ o pro fe si o nal ci ma ko ji su ima li is ku stva u tom po slu. Vu ~i} je pri me tio da su voj ni ci stra da li od ka set ne bom be ba ~e ne u vre me NA TO-ovog bom bar do va wa 1999. go di ne, i to na dan ka da je pot -

pi sa na Kon ven ci ja o za bra ni upo tre be ka set nih bom bi. On je na gla sio da }e VS u na red nom pe ri o du ra di ti na po boq {a wu po lo `a ja pi ro teh ni ~a ra. Na pi ta we da li }e bi ti na sta vqe no raz mi ni ra va we na Ko pa o ni ku, Vu ~i} je re kao da }e Voj ska iz vr {i ti svoj za da tak. On je na gla sio da ne mo `e kri vi ti ni ko ga iz pro {le vla de zbog pot pi sa va wa na red be iz me |u Voj ske i Agen ci je za kon tro lu le te wa o de ak ti vi ra wu mi ni skih sred sta va.

1999. go di ne ~e sto bio na uda ru sna ga NA TO-a. Mi ha i lo vi} je re kao da Cen tar za raz mi ni ra we nad zi re ~i {}e we ka set ne mu ni ci je na lo ka ci ji ko ja se gra ni ~i s voj nim objek tom gde se do go di la ne sre }a. – Cen tar ni je nad le `an za raz mi ni ra we obje ka ta i ze mqi {ta u vla sni {tvu Voj ske. Ne ma mo in for ma ci je o to me {ta se de {a va lo u objek ti ma i na ze mqi {tu ko je ko ri sti Voj ska. Ve ru jem da Voj ska i pi ro teh ni ~a ri de mi ne ri pred u zi -

RA SVE TQE NA KRA \A U „LIV NI CI KI KIN DA”

Kom bi jem od vo `e ni od liv ci Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Branislava S. (1982), Petra P. (1984), Stevana M. (1979), Jove M. (1977) i Zdravka N. (1971) iz Ki kin de zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo kra |e. Pri ja va je pod ne ta i pro tiv Ivice P. (1980) iz Ador ja na, op {ti na Ka wi `a, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pri kri va wa. U ne za ko ni toj ra bo ti, za ko ju su osum wi ~e -

ni, pri ~i we na je ma te ri jal na {te ta „Liv ni ci Ki kin da” AI d. o. o iz Ki kin de od oko 2,5 mi li o na di na ra. Osum wi ~e ni Bra ni slav S., Pe tar P. i Ste van M. se te re te da su u vi {e na vra ta, to kom ju na i po ~et kom ju la ove go di ne, na osno vu pret hod nog do go vo ra s rad ni ci ma obez be |e wa, iz kru ga o{te }e nog pred u ze }a otu |i li i kom bi-vo zi lom od ve zli od liv ke od pro hro ma, ko je su pro da va li Ivi ci P. M. Mr.

KOD MA LOG ZVOR NI KA AUTO BUS SE PRE VR NUO NA BOK

Po vre |e no osam put ni ka Vi {e oso ba je po vre |e no u sa o bra }aj noj ne zgo di ko ja se do go di la ju ~e uju tru u me stu Bu di {i}, kod Ma log Zvor ni ka, sa op {ti la je Po li cij ska upra va [a bac. Ka ko je na ve de no, ne zgo da se do go di la oko 4.50 sa ti, ka da je auto bus {a ba~ kih re gi star skih ozna ka, ko ji je sa o bra }ao na re la ci ji Her ceg No vi – [a bac, na prav cu od Qu bo vi je pre ma Ma lom Zvor ni ku, iz za sa da ne u tvr |e nih raz lo ga pre {ao u su prot nu ko lo vo znu tra ku, sle teo s ko lo vo za i pre vr nuo se na le vu bo~ nu stra nu. Po vre de je za do bi lo osam put ni ka, od 29, kao i vo za~ auto bu sa i we gov su vo za~. Svi po vre |e ni zbri ni ti su u Do mu zdra vqa u Ma lom Zvor ni ku i u lo zni~ kom bol ni~ kom cen tru. Uvi |aj su iz vr {i li pri pad ni ci sa o bra }aj ne po li ci je Ma li Zvor nik, a is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Lo zni ci je na lo `io van red ni teh ni~ ki pre gled auto bu sa. (Ta njug)

NE SRE ]A KOD SUR DU LI CE

Na stra dao trak to ri sta Dra gan M. (58) iz se la Su voj ni ca kod Sur du li ce na stra dao je prek si no} u sa o bra }aj noj ne zgo di, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Vra wu. Do ne zgo de je do {lo oko 19.30 ~a so va, ka da je

trak tor mar ke „ur sus” s pri ko li com, ko jim je upra vqao na stra da li Dra gan M., iz za sa da jo{ ne u tvr |e nih raz lo ga, u se lu Staj ko vac sle teo sa se o skog ne ka te go ri sa nog pu ta. (Ta njug)

Alek san dar Vu ~i} i ge ne ral Qu bi {a Di ko vi} na Ko pa o ni ku

Di ko vi}: Tra ge di ja mo ja od go vor nost Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi} ka `e da je on od go vo ran za to {to su u eks plo zi ji za o sta le ka set ne bom be po gi nu la dva pri pad ni ka VS-a. – Od go vo ran sam ja, i za mo li }u mi ni stra od bra ne da utvr di mo ju od go vor nost – re kao je Di ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u voj nom objek tu na Ko pa o ni ku, do da ju }i da su po gi nu li oni ko ji su naj vi {e zna li o ka set nim bom ba ma. Mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} je na to od go vo rio da }e raz go va ra ti s na ~el ni kom Ge ne ral {ta ba o to me. Ne sre }a se do go di la u kru gu voj nog objek ta

Sau~e{}a Nikoli}a i Da~i}a Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} izrazio je sau~e{}e porodicama tragi~no nastradalih pripadnika Vojske Srbije Neboj{e Mili}a i Slavi{a Markovi}a. Predsednik Nikoli} je istovremeno zatra`io hitno sprovo|ewe istrage u vezi s ovom tragedijom da se takvi nemili doga|aji u budu}nosti vi{e nikada ne bi ponovili, saop{tila je Pres-slu`ba predsednika Srbije. Predsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} uputio je telegrame sau~e{}a porodicama podoficira Vojske Srbije Neboj{e Mili}a i Slavi{e Markovi}a. „Primite izraze najdubqeg sau~e{}a zbog velike tragedije i nenadoknadivog gubitka„, navodi se u telegramu sau~e{}a premijera Da~i}a.

– Ovo je pla ni ra no dej stvo i ovo je na red ba ko ju bi sva ko pot pi sao – ka zao je Vu ~i}. Pri pad ni ci VS-a bi li su an ga `o va ni na ra{ ~i {}a va wu te re na od min sko-eks plo ziv nih sred sta va na osno vu ugo vo ra Ko man de ViP VO s Kon tro lom le te wa SCG (SMAT SA) ra di iz grad we za {tit ne ogra de oko objek ta na Ko pa o ni ku. Di rek tor Cen tra za raz mi ni ra we Sr bi je Petar Mihailovi} iz ja vio je da su dvo ji ca pri pad ni ka Voj ske Sr bi je po gi nu la na vr hu Ko pa o- ni ka u eks plo zi ji za o sta le ka set ne bom be, u kru gu voj nog objek ta ko ji je

Pod mu klo oru` je Ka set na bom ba, ras pr ska va ju }a bom ba, kla ster-bom ba, ka set na avio-bom ba (KAB) je vr sta slo bod no pa da ju }e, aero di na mi~ ki ob li ko va ne municije s kasetnom bojevom glavom koja se baca iz vazduha ili ispaquje sa zemqe. U principu, to je nevo|ena aviobomba, s bojevom glavom – specijalnim, „kontejnerom“ u kojem je sme{tena podmunicija koja se popularno naziva „submunicija“. U tom kontejneru ima od nekoliko desetina do nekoliko stotina

kasetnih bombica, koje se prilikom dejstva osloba|aju nad {irom okolinom i predstavqaju opasnost po civilno stanovni{tvo jo{ dugo godina posle toga. Takvu neeksplodiranu municiju je vrlo skupo prona}i i ukloniti. Stoga se za kasetne bombe ka`e da su jedno od najmonstruoznijih oru`ja dana{wice, od kojeg i nakon zavr{etka rata ve}inom stradaju civili – u vi{e od 95 odsto slu~ajeva.

ma ju sve {to je po treb no da te ren pod wi ho vom kon tro lom o~i ste na bez be dan na ~in – iz ja vio je Mi ha i lo vi}, uz kon sta ta ci ju da su pri li kom raz mi ni ra wa ne sre }e mo gu }e i po red svih pred u ze tih me ra. On je do dao da je u pro te klih osam go di na, pod na zo rom Cen tra, raz mi ni ra no go to vo se dam mi li o na kva drat nih me ta ra na ko ji ma je bi la ka set na mu ni ci ja, oko 6,5 mi li o na kva drat nih me ta ra min skih po qa i oko dva mi li o na kva drat nih me ta ra s ra znim dru gim vr sta ma ne ek splo di ra nih sred sta va. – Na Ko pa o ni ku smo o~i sti li pro stor gde su ski ja li {ta i tu ri sti~ ki cen tar. Taj pro stor je vra }en za ci vil nu upo tre bu i bez bed no se ko ri sti – re kao je Mi ha i lo vi}. On je na gla sio da se ~i {}e we ka set ne mu ni ci je oba vqa po me |u na rod nim stan dar di ma za hu ma ni tar no raz mi ni ra we, po ve o ma stro gim pro ce du ra ma ko je ga ran tu ju mak si mal nu bez bed nost. Mi haj lo vi} je ra ni je iz ja vio je da se mi ne i ka set na mu ni ci ja, rat no na sle |e Sr bi je, na la ze na 221 lo ka ci ji, po vr {i ne 14 mi li o na kva drat nih me ta ra, u 16 op {ti na. Za ~i {}e we tog pro sto ra po treb no je iz me |u 14 i 20 mi li o na evra. E. D.

crna hronika

dnevnik MI NI STAR PRAV DE NI KO LA SE LA KO VI] PO RU ^U JE

Ne}e biti nove reforme pravosu|a

Mi ni star prav de Sr bi je Nikola Selakovi} po ru ~io je ju ~e da ne }e spro vo di ti „re for mu re for me pra vo su |a” ve} na kon de taq ne i op se `ne ana li ze is pra vi ti we ne gre {ke, kao i da u bor b i pro tiv or g a n i z o va n og kri mi na la i ko rup ci je „krup ne ri b e” vi {e ne } e iz mi c a ti prav di. – Sr bi ja je za i sta si ta ve li kih kva zi re for mi i kva zi re for ma to ra. Ono {to je nu `no je da si stem po sta vi mo na sta bil ne no ge i da on po~ ne da funk ci o ni {e, a na pr vom me stu je is pra vqa we re zul ta ta kva zi re for me pra vo su |a – re kao je Se la ko vi} u in ter vjuu Ta nju gu.

Ni ko la Se la ko vi}

Po we go vim re ~i ma, kqu~ u bor bi pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la je ja ka i zdra va in sti tu ci ja i mak si mal na po dr {ka dr `a ve nad le `nim or ga ni ma u raz ra ~u wa va wu s tim, ka ko je re kao, naj ma lig ni jim boq ka ma na {eg dru {tva. Is ti ~u }i da je bor ba pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri -

~i n e, Se l a k o vi} je ka z ao da „uvek mo è bo qe”, dok, do dao je, od Re pu bli~ kog jav nog tu ì la {tva o~e ku je do sta od go vo ra. Se la ko vi} je is ta kao da je we gov tim ve} po ~eo ana li zu sta wa u Mi ni star stvu kad je re~ o ka dro vi ma i da pr vi re zul ta ti, ka ko je na veo, go vo re da pret hod no mi ni star stvo „ni je funk ci o ni sa lo do bro, ali da u we mu ima do brih i spo sob nih qu di ko ji su, na ne sre }u dr à ve i dru {tva, bi li spu ta va ni da svoj po sao ra de na naj bo qi na ~in”. Ana li zi ra }e se ka ko je na veo, i rad mre è su do va i pro ce sni za ko ni kao {to su Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku, Za ko nik o par ni~ nom po stup ku, Za kon o iz vr {e wu i obez be |e wu, kao i re al ne mo gu} no sti pri me ne wi ho vih od red bi. – Da bi se ne ki no vi po s tu p ak i pro j e k at uveo u ì vot, po treb no je da se is pu ne za kon ski, teh ni~ ki i ma te ri ja lofi n an s ij s ki uslo vi. Ako ne ma te je dan od wih, za kon je ne spro vo dqiv. Mi ima mo za ko ne, ali ne i teh ni~ ki ospo so bqe ne ka dro ve i fi nan s ij s ko-ma t e r i j al n e uslo ve za pri me nu – na veo je Se la ko vi}. On je do dao i da to ne zna ~i da }e uki da ti po sto je }e za ko ne i sta vqa ti ih van sna ge ve} da }e na pra vi ti do bru i op se `nu ana li zu u ko ju }e bi ti ukqu ~e ne sve re le vant ne stra ne. – To se ti ~e pre sve ga mre è su do va i Tu ì la {tva – na gla sio je mi ni star, is ti ~u }i da je to nu `no da se ura di jer je, po we go vom mi {qe wu, u re for mi

Ne ja sni kri te ri ju mi za oce wi va we Mi ni star je po funk ci ji ~lan Vi so kog sa ve ta sud stva i Dr àv nog ve }a tu ì la ca, pa sto ga, ka ko je re kao, è li da od tih or ga na ~u je ka ko su ra di li i {ta su ura di li. – @e lim da ~u jem {ta je DVT za i sta ura dio do sa da. Vla da i na rod ima ju pra vo da zna ju za {to ni je iz vr {a vao svo je za ko nom pro pi sa ne oba ve ze – re kao je Se la ko vi}, i na po me nuo da bi se ve} u de cem bru mo gao po ja vi ti pro blem sa su di ja ma i tu ì o ci ma ko ji su iza bra ni na man dat od tri go di ne. – Wi hov rad je to kom pret hod ne tri go di ne ne ko tre ba lo da oce wu je, a ako ti kri te ri ju mi za oce nu ra da ni su bi li po sta vqe ni, i ni ko ih za dve i po go di ne ni je oce wi vao, ka ko }e to ne ko sa da ura di ti pre ko no }i? Ako bi to tre ba lo da se ra di na isti onaj na ~in na ko ji je oce wi van rad su di ja i tu ì la ca pre tri go di ne, on da to ta ko ne sme da se ra di – na gla sio je mi ni star, i po ru ~io da }e se u na red nom pe ri o du sve ra di ti u skla du s Usta vom i za ko no ma.

mi na la je dan od pri o ri te ta ra da i Mi n i s tar s tva prav de i Vla de, Se la ko vi} je na veo da sma tra da je do sa da u tom po slu naj ve }i pro blem bio „{to smo ima li za {ti }e ne vr ste”. – Ima li smo ve li ke ri be ko je pro la ze kroz mre ù, a ma le se hva ta ju. Ne mo è te ima ti kao glav ni slu ~aj bor be pro tiv ko rup ci je hap {e we le ka ra ko ji je uzeo 300 evra od pa ci jen ta, a da, s dru ge stra ne, dr ì te {a ku pre ko o~i ju ka da ne ko uzi ma mi lion pu ta ve }e nov ce od dr à ve i gra |a na – re kao je Se la ko vi}. Po we go vim re ~i ma, po treb no je da Vla da i dru ge in sti tu ci je pru è mak si mal nu po dr {ku no si o ci ma bor be pro tiv ko rup ci je, a u ovom tre nut ku to su i Spe ci jal no tu ì la {tvo i Spe ci jal ni sud. Ko men ta ri {u }i rad Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal i Tu ì la {tva za rat ne zlo -

2009. iz o sta la ozbiq na ana li za mre è ko ja je ta da po sto ja la. Na kon de taq ne ana li ze sta wa u pra vo su |u Se la ko vi} na ja vqu je di ja log sa svim za in te re so va nim stra na ma. Po we go vim re ~i ma even tu al na is pla ta na kna da su di ja ma i tu ì o ci ma ko ji su od lu kom Ustav nog su da vra }e ni na funk ci je je „ve o ma te {ko pi ta we”, od ve li kog dr àv nog i po li ti~ kog zna ~a ja. – U uslo vi ma eko nom ske kri ze, u ko joj je ze mqa, to je iz u zet no te {ko pi ta we i ne }e za vi si ti sa mo od Mi ni star stva prav de ve} od fi nan sij skih mo gu} no sti dr à ve. Ka ko }e to bi ti re {e no za sa da ne mam in for ma ci ju – re kao je Se la ko vi}. Mi ni star prav de na vo di i da po sto je sum we da se u pr vom kru gu maj skih iz bo ra do go di la „iz bor na kra |a”, o ~e mu }e od go vor, ka ko je re kao, da ti nad le `ni dr àv ni or ga ni.

PO SLE GA @E WA RI KVER COM U BA^ KOM JAR KU

Okrivqeni u pritvoru Jovici I. (1982) iz Ba~ kog Jar ka, okri vqe nom za po ku {aj ubi stva, ju ~e je od re |en pri tvor do 30 da na, po sle sa slu {wa kod is tra `nog su di je Vi {eg su da u No vom Sa du Miroslava Alimpi}a. Okri vqe ni se te re ti da je pro te kle su bo te po ku {ao da ubi je pe de se tjed no go di {weg su gra |a ni na ta ko {to ga je „ju gom” obo rio, a za tim se vo zi lom vra tio i pre {ao to~ ko vi ma pre ko we ga pa ga de se tak me ta ra vu kao po tlu. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, Jo vi ca ni je pri znao de lo ko je mu se sta vqa na te ret i na vod no je iz ja vio da ni je vi deo ~o ve ka, ko ji je na kon do ga |a ja s te {kim te le snim po vre de ma ho spi ta li zo van u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. M. V.

~etvrtak2.avgust2012.

AK CI JA NO VO SAD SKE KRI MI NA LI STI^ KE PO LI CI JE

U Veterniku zapleweno kilo i po droge Zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e nog sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, no vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa Luciji Q. (1981) iz No vog Sa da i Ve ter ni ~a ni ma Vladimiru [. (1987) i Zoranu P. (1988), ko ji se te re te i za ne do zvo qe no dr `a we

oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. Pri li kom pre gle da Zo ra na P. i pre tre som sta na u Ve ter ni ku, ko ji ko ri sti s Lu ci jom, po li ci ja je pro na {la oko 1.600 gra ma ma te ri je za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na, kao i 25 me ta ka i no vac za ko ji se pret po sta vqa da po ti ~e od pro da je nar -

ko ti ka. Sum wa se da je Zo ran an ga `o vao Vla di mi ra da pre vo zi dro gu. Ta ko |e, po li ci ja je pre tre sla stan u No vom Sa du ko ji ko ri sti Ve ter ni ~a nin Vuka{in L. (1989) i u we mu pro na {la oko tri i po gra ma iste biq ne sup stan ce, pa }e pro tov we ga bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va

u re dov nom po stup ku zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga. Okri vqe ni Zo ran, Lu ci ja i Vla di mir bi }e pri ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

UHAP [ENI DI REK TOR „JU GO RE ME DI JE” U ZRE WA NI NU ZDRAV KO DE U RI] I TRO JE WE GO VIH SA RAD NI KA

Osumwi~eni da su o{tetili farmaceutsku ku}u za 55 miliona dinara Pri pad ni ci MUP-a Sr bi je, Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve Zre wa nin, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom iz Zre wa ni na, u na stav ku ak ci je na su zbi ja wu fi n an s ij s kog kri mi n a l a, uhap si li su ju ~e di rek to ra zre wa nin ske Fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” Zdravka Deuri}a (49) i jo{ tri oso be zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja. Uz De u ri }a, slo bo de su li {e ni i v. d. di rek to ra pred u- ze } a “Luk s ol far ma c i j a” i “Pen f arm” Mi lana Z. (28), ovla {}e ni sud ski ve {tak Stevan G. (47) i fi nan sij ska di rek tor ka “Ju go re me di je” Ankica M. (48), svi iz Zre wa ni na. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu MUP-a, osum wi ~e ni De u ri}, Mi la na Z. i An ki ca M. su u sa u ~e sni {tvu sa Ste va nom G., to kom 2011. go di ne, pri li kom osni va wa pri vred nog dru {tva “Pen farm” od “Ju go re me di je” i

Vla di mir Pe ci ko za

je stvar n a vred n ost bi l a 651.240 evra. Na taj na ~in su pri vred nom dru {tvu ’Luk sol

wa na n e ti ve l i k u {te tu toj far ma ce ut skoj kom pa ni ji ko ja se na la zi u te {koj si tu a ci ji.

slov nu do ku men ta ci ju zbog sum we da su ~i we ne pri vred ne ma hi na ci je. Oni su ta da, {to je po -

[u ko vi}: Ote `an po lo `aj fa bri ke

far ma ci ja’ pri ba vi li ko rist od 55.396.100 di na ra, za ko li ko su o{te ti li ’Ju go re me di ju’, na vo di se u sa op {te wu MUP-a Sr bi je, i do da je da po li ci ja na sta vqa rad na ra sve tqa va wu svih ne za ko ni to sti u po s lo va w u na ve de n ih pred u ze }a i li ca. Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta u “Ju go re me di ji” i De u ri }ev sa rad nik Vladimir Pecikoza iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” da je ve o ma iz ne na |en ovim de {a va wi ma, ko ji su na stu pi li sve ga ne ko li ko da na na kon pod me ta wa po `a ra u slu `be ni auto te fa bri ke, ko ji je bio par ki ran is pred zgra de u ko joj `i vi De u ri}. – Po li ci ja ve} go di nu i po vr {i kon stan tan pri ti sak na “Ju go re me di ju” i do sa da su we ni pri pad ni ci iz fa bri ke iz ne li sil na po slov na do ku men ta. Pre ne de qu da na po no vo su po ~e li

“Luk sol far ma ci je”, pri ka za li vred nost ze mqi {ta od 186.000 evra, iako je we go va tr ì {na vred nost bi la 83.000 evra. La ì ra li su, ka ko se po do zre va, i vred nost ak ci ja “Ju go re me di je” u vla sni {tvu “Luk sol far ma ci je”, na vo de }i da vre de 300.000 evra, iako im je tr ì {na ce na bi la tri pu ta ma wa. “Luk sol far ma ci ju” je, ina ~e, osno va la gru pa ak ci o na ra “Ju go re me di je” bli ska De u ri }u. „Osum w i ~ e n i De u r i}, Mi la na Z. i An ki ca M. su, ta ko |e, na osno vu fal si fi ko va nog ne pot pi sa nog iz ve {ta ja o pro ce ni vred no sti, iz vr {i li pre nos kom plet nog pra va ob no ve i re gi Je le na Me da re vi} stra ci je le ko va ’kli a cil’ i ’to li kar’ s ’Ju go re me di je’ na pri ti sci – re kao je Pe ci ko za, i ’Pen farm’, po 63.740 evra, iako na gla sio da }e po sled wa hap {e -

Za pa qen slu `be ni auto Zdrav ko De u ri} je ne ko li ko da na pre hap {e wa op tu ìo ~la no ve Udru è wa ak ci o na ra “Ju go re me di ja 3”, no vi na re i po li ci ju da sto je iza haj ke na ru ko vod stvo fa bri ke. On je to iz ja vio na kon {to su ne po zna te oso be, u no }i iz me |u pet ka i su bo te, pod met nu le po àr u fa bri~ ko vo zi lo ko je je pot pu no iz go re lo. – Sve je to po sle di ca kam pa we po je di na ca iz Udru è wa ak ci o na ra “Ju go re me di ja 3”, de la me di ja iz Zre wa ni na ko ji su sta li na stra nu tih qu di, i ve ro vat no i de la po li ci je, ko ji taj po sao, ne znam na ko ji na ~in, ra de – pro ko men ta ri sao je De u ri} taj in ci dent ko ji je na zvao “te ro ri sti~ kim na pa dom”.

On je iz ra zio uve re we da }e is tra ga po ka za ti da u fa bri ci ni su ~i we na ni ka kva kri vi~ na de la, da }e pred u ze }e sta ti na no ge i na sta vi ti rad. Osni va~ Udru è wa ak ci o na ra “Ju go re me di ja 3” Jelena Medarevi}, me |u tim, re kla je za “Dnev nik” da su ~la no vi ovog udru è wa hap {e wa o~e ki va li odav no. Ona je 36 go di na ra di la u “Ju go re me di ji” i je dan je od naj è {}ih kri ti ~a ra ak tu el nog me nax men ta fa bri ke. We no udru è we je u vi {e na vra ta po zi va lo dr àv ne or ga ne da pre i- spi ta ju sva de {a va wa u toj far ma ce ut skoj kom pa ni ji.

– Hap {e we v. d. di rek to ra „Ju go re me di je” Zdrav ka De u ri }a ni je do bro za tu fa bri ku, za ko ju se ve o ma in te re so vao je dan stra ni in ve sti tor – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu ~lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Danilo [ukovi}. – U sva kom slu ~a ju, to je za „Ju go re me di ju” i za qu de ko ji ta mo ra de ve o ma lo {e. Pro iz vod wa je sta la, a je di na na da im je bio Du{an Mladen, ~o vek ko ji je do {ao iz Ame ri ke, tru dio se da in ve sti ra, ku pi ak ci je i po sta ne ve }in ski vla snik. Dr à va je odu go vla ~i la taj pro ces, iako je bez no vog in ve sti ra wa fa bri ci pre tio ste ~aj. î ji su to in te re si, {ta se tu stvar no de {a va lo, sa da je te {ko re }i. [u ko vi} je oce nio da, na à lost, „ni je na |en put da to pred u ze }e istin ski ozdra vi” i do dao da je „dr à va tre ba lo da ima vi {e slu ha” za we ga i da mu je mo gla po mo }i kre di ti ma Fon da za raz voj.

Ko je Zdrav ko De u ri} Zdrav ko De u ri} bio je je dan od naj po zna ti jih rad ni~ kih li de ra u gra du na Be ge ju, ko ji se, za jed no s rad ni ci ma “Ju go re me di je”, pre ne ko li ko go di na, bo rio za po ni {ta va we pri va ti za ci je far ma ce ut ske ku }e ko ja je pro da ta ni {kom bi zni sme nu Jovici Stefanovi}u Niniju. Na kon {to su ma li ak ci o na ri do bi li bit ku i po sta li ve }in ski vla sni ci fa bri ke, De u ri} je po sta vqen za ge ne ral nog di rek to ra, iako je po za ni ma wu bra var. U me |u vre me nu, po stao je i li der lo kal ne po li ti~ ke par ti je “Rav no prav nost” ko ja je u pret hod nom man da tu u~e stvi va la u ra du Skup {ti ne gra da, a ko ja je na po sled wim iz bo ri ma pro {la ka ta stro fal no. – O~e ku je mo isti nu i da vi di mo ko je upro pa stio “Ju go re me di ju”. Na da mo se da }e no va vlast ko na~ no da ti od go vor na to pi ta we – po ru ~i la je Je le na Me da re vi}. Fa bri ka, ko ja upo {qa va 460 rad ni ka, bi la je i ra ni je pred met po li cij skih is tra ga. Ma ja pro {le go di ne in spek to ri Ode qe wa za pri vred ni kri mi nal su dru gi put za go di nu da na po se ti li pred u ze }e i za ple ni li po -

tvr dio i Uprav ni od bor fa bri ke, od ne li pa pi ro lo gi ju ko ja se ti ~e za jed ni~ kog ula ga wa “Ju go re me di je” i gru pe ak ci o na ra te kom pa ni je u no vo pred u ze }e “Pen farm”. ^la no vi UO su ta da po ru ~i li da po li ci ja stva ra sum wu me |u ak ci o na ri ma i u {i roj jav no sti u re gu lar nost po slo va wa kom pa ni je, ~i me se ome ta wen rad i na no si {te ta ugle du fir me. @. Ba la ban

sport

~etvrtak2.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST)

Zo ra na iz gu bi la me da qu za mi li me tar Mi li me tri su de li li Sr bi ju od 100. me da qe u isto ri ji, a dru ge u Lon do nu. Pra vo ni ot kud, Zo ra na Aru no vi} po ja vi la se na tre }em me stu u fi na lu ma lo ka li -

bar skim pi {to qem 25 me ta ra, ali je u po sled woj se ri ji pa la na ~e tvr to me sto. Zo ra na Aru no vi} (25) u{la je kroz ba ra` u fi na le u ka te go ri ji ma lo ka li bar ski pi {toq 25 me ta -

ra, star to va la sa osmim re zul ta tom iz kva li fi ka ci ja, po sle tri se ri je, od no sno 15 hi ta ca pro bi la se na tre }e me sto i on da joj je ru ka ma lo za drh ta la, pa je Srp ki wa u po sled woj se ri ji, od no sno

Zo ra na Aru no vi}

Ja sna ne za do voq na Ja sna [e ka ri} `a li {to se ni je pla si ra la u fi na le na svom sed mom u~e {}u na OI. - @ao mi je, ali ta kav je dan, {ta da se ra di - re kla je [e ka ri} oce wu ju }i svoj na stup. - Sa pr vim de lom ko li ko ni sam za do voq na, to li ko ni sam ima la sre }e ko ju svi do zi va mo, ali se ona ma lo oglu {i la. Re zul tat je bio sla bi ji. Me |u tim, dru gi deo sam pu ca la ja ko do bro, moj re zul tat je bio me |u naj bo qi ma, ali ka da se sve sa be re na `a lost ni je bi lo do voq no za fi na le - is ta kla je ona. - Ko li ko sam za do voq na to li ko i ni sam. Emo ci je su mi po me {a ne. [e ka ri} je u pre ci znoj paq bi po go di la sa mo 284 kru ga, a u br zoj paq bi je bi la ve o ma do bra sa 295 kru go va, ali ni je us pe la da se pla si ra u fi na le. U ko na~ nom pla sma nu za u ze la je 18. me sto.

posledwih pet po ku {a ja u Lon do nu bi la da le ko lo {i ja u od no su na pro sek u pret hod nih 15 hi ta ca i za hva qu ju }i to me, a ma lo za hva qu ju }i i sjaj nom fi ni {u Ukra jin ke Ole ne Ko ste vi~, Zo ra na je osta la bez od li~ ja. Zla to je pri pa lo mla doj Jang Mi Kim iz Ju `ne Ko re je, ko ja je u kva li fi ka ci ja ma po sta vi la olim pij ski re kord, ali je po sle tri se ri je u fi na lu skli znu la na dru go me sto za hva qu ju }i ne ve ro vat nom na le tu olim pij ske {am pi on ke iz Pe kin ga, Ki ne ski we Jing ^en. Za ni mqi vo, kao i Zo ra na, ka da je pre sti gla ri val ku, ^en je po ~e -

la lo {i je da pu ca, pa se po sle zad we se ri je vra ti la na dru go me sto i pre pu sti la zla to Kim. Zo ra ni je ovo bi lo dru go fi na le u Lon do nu. Pre ne ko li ko da na, u di sci pli ni ko ja joj vi {e od go va ra, va zdu {ni pi {toq 10 me ta ra, za u ze la sed mo me sto. Ma lo je ne do sta ja lo da Aru no vi }e ve ne bu de u fi na lu, jer je u ma ra ton skim kva li fi ka ci ja ma bi la sjaj na i o~aj na, pa je ima la sre} nu okol nost da za u zme de o bu sed mog me sta sa jo{ dve tak mi ~ar ke. U ba ra ù, ko ji je bio dra ma ti ~an ko li ko i fi na le, Zo ra na je za be le ì la dru gi re zul tat, a ka ko je sa mo tre }a is pa da la, Srp ki wa se na svo jim pr vim Igra ma u ka ri je ri na {la na va tre noj li ni ji i u dru gom fi na lu. Ve li ka {te ta {to ni je za dr à la kon cen tra ci ju i mir no }u iz pr ve tri fi nal ne se ri je! Ta da je ima la naj bo qi re zul tat ka da se po sma tra sa mo fi na le, uz Jing ên ko ja se pro bi la na pr vo me sto. Upr kos pa du u po sled woj se ri ji, Aru no vi }e va je u fi na lu ima la dru gi naj bo qi re zul tat. Da se ne sa bi ra ju re zul ta ti iz kva li fi ka ci ja i fi na la, ima li bi smo sre bro. Ova ko, u pr vih 30 hi ta ca u kva li fi ka ci ja ma, Zo ra na je bi la ~e tvr ta sa ma lim za o stat kom za Kim i Ta wa porn Pruk sa korn, ali je po tom bi la da le ko od tog ni voa u dru gih 30 hi ta ca, ka da se pu ca lo na {to pe ri cu i ka da su tak mi ~ar ke ima le sa mo po tri se kun de iz me |u dva hi ca. U dru gom de lu kva li fi ka ci ja, Zo ra na je za be le ì la tek 19. re zul tat i zbog to ga uma lo osta la bez fi na la. Ta mo se pla si ra la na knad no, ali ju je taj bo dov ni hen di kep ko {tao me da qe. Ne }e mo ni da po mi sli mo {ta bi Zo ra na ura di la u fi na lu da je za dr à la ~e tvr tu po zi ci ju ko ju je ima la pre „br ze paq be”.I ova ko, ona je na sja jan na ~in pred sta vi la na {u ze mqu u Lon do nu. Dva fi na la ni je ma lo!

DA NAS NA [I RU KO ME TA [I BI JU BIT KU S DAN CI MA

Re pri za fi na la Evrop skog pr ven stva Ve ~e ras na {i ru ko me ta {i igra ju s Dan ci ma u kva li fi ka ci o- noj gru pi na Olim pi ja di. Ova utak mi ca bi }e re pri za fi na la Pr ven stva Evro pe, ko je je igra no u na {oj ze mqi. Ta da su Dan ci bi li bo qi i osvo ji li zla to, a na ma je za ute hu osta lo sre bro. Isti na, ta da smo ih sa vla da li u pre li mi nar noj gru pi, {to zna ~i da ni oni ni su ne po be di vi. Me |u tim, pre ma ono me {to su or lo vi po ka za li u pret hod ne dve utak mi ce sa [pan ci ma i Hr va ti ma, ne uli va ni ma lo op ti mi zma da iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a mo gu ne {to vi {e da u~i ne da nas. ^ud na je ne za in te re so va nost na {ih ru ko me ta {a bi la na tim utak mi ca ma. Po na {a li su se kao da igra ju ne ki naj o- bi~ ni ji tur nir za uigra va we. Po sle po ra za od Hr va ta, ko ji su nas pro sto pre ga zi li, Vu ko vi} je re kao da su nas po sled wih pet mi nu ta tog du e la vra ti li dve go di ne una zad i do dao da je to stvar men ta li te ta. - Po no vo li ~i mo na Sr bi ju od pre par go di na. Ovo je po raz ko ji bo li vi {e ne go od ne go onaj od [pa ni je. De fi ni tiv no za bri wa va to {to smo po no vo bi li ve o ma na iv ni, a naj go re je {to smo se vr lo ra no pre da li. Ne ma mo po dr {ku ko ju smo ima li u Be og ra du. - ka `e Vu ko vi}. Da nas igra mo pro tiv naj ve }eg fa vo ri ta Iga ra, Dan ske. - To je bio pro blem ko ji smo ve} bi li re {i li, ali, kao {to sam re k ao, po n o v o smo se pomeri li una zad. Ne sme mo se

Son sir ma na pa da blok Sr bi je Bra ko ~e vi}–Veq ko vi}

La vi ce ni `u po ra ze Sr bi ja–Tur ska 0:3 (20:25, 12:25, 21:25) LON DON: Ha la „Earls kort”, gle da la ca: 11.500, su di je: Ha ti va ([pa ni ja), San ti (Ita li ja). SR BI JA: Bra ko ~e vi} 9, \e ri si lo 2. @iv ko vi}, Kr sma no vi} 1, Mi haj lo vi} 10, Ve so vi} 4, Og we no vi} 1, Veq ko vi} 5, Ra {i} 4, ]e bi} (l), Sta ro vi}, Bla go je vi}. TUR SKA: Ku zu ba {i o glu, Gu re {en, Uslu pe hli van 3, Tok soj 8, ^em ber ~i (l), Son sir ma 14, Aj de mir 2, Gu mu{ 1, Oz soj 9, Dun dar, Dar nel 14, Xan su 7. Po ra zom u tre }em me ~u B gru pe na Olim pij skim igra ma, od boj ka {i ce Sr bi je do {le su do ru ba is pa da wa, a pla sman u ~etvtfi na le su jed na ke naj lu |oj na u~ noj fan ta sti ci. O~e ki va lo se da }e na {e de voj ke, po sle po ra za od Ki ne i Ju `ne Ko re je, za i gra ti ne {to bo qe i pro tiv Tur ki wa po pra vi ti uti sak, ali ju ~e ni su us pe le da osvo je ni set. Do du {e, po ~e tak tre }eg se ta su sa mo od i gra le va qa no, ali vi {e od to ga ni su mo gle. Iako su ima le tri po e na pred no sti po lo vi nom pr vog se ta (12:9),

na {e od boj ka {i ce su na dru gi teh ni~ ki tajm-aut oti {le sa dva po e na za o stat ka (16:14). Ogrom ni pro ble mi s pri je mom i sla ba or ga ni za ci ja na pa da umno go me su po mo gle Tur ki wa ma d se ozbiq ni je od le pe. N{e de voj ke su uhva ti le pri kqu ~ak do 20:19, raz i gra la se Bra ko ~e vi}, ali su ta da Tur ki we na pra vi le se ri ju i do bi le pr vi set sa 25:20. Srp ki we su u dru gom se tu bi le ne mo} ne i osvo ji le sra mot nih 12 po e na. Tur ki we su la ko do {le do 8:4 na tah ni~ kom tajm-autu, a po tom na sta vi le da „me qu” na{ tim do 13:5. Ri val ke su o~e ki va no do mi ni ra le do kra ja se ta ko ji su do bi le bez po mu ke, a s dru ge stra ne ni su ima le ni ma lo ot po ra. Ko na~ no, u tre }em se tu na {e od boj ka {i ce su za i gra le ma lo bo qe, ima le pred nost 11:6 i do ta da pri ka za le do bru igru, sa sta bil nim pri je mom, do brim ser vi som i bez gre {a ka. Me |u tim, Tur ki we su za i gra le ozbiq ni je, br zo sti gle do pre o kre ta na (17:16), te si gur nom igrom do bi le set 25:21 i na ne le tre }i po raz Sr bi ji u tre }em me ~u olim pij skog tur ni ra.

Dvo jac bez kor mi la ra u B fi na lu Dvojac bez kormilara Nikola Stoji}, Nenad Be|ik nije uspeo da se plasira u finale Igara u Londonu. U polufinalu ove discipline na{ ~amac je zauzeo {esto mesto s vremenom 7:07.78, pa }e u petak, veslati u B finalu za plasman od sedmog do 12. mesta. Prva tri mesta u ovoj polufinalnoj grupi osvojili su ~amci Velike Britanije (6:56.46), Francuske (6:58.67) i Australije (7:02.12) koji su se plasirali u finale. ^etvrta je bila Poqska (7:04.58) a peta Gr~ka (7:07.15) koje }e sa na{om posadom velsati u B finalu. Na{ dvojac je posle prvih 500 metara bio na {estom mestu. Iako je bio u najnezgodnijoj, prvoj, stazi borio se koliko god je mogao, bio ne{to vi{e od dve sekunde zaostatka za tre}eplasiranim na polovini trke, ali uprkos svim naporima do kraja nije uspeo da popravi plasman. Na`alost, `reb

je ovoga puta umnogome odredio ishod polufinalnih trka. Iz prve staze, u kojoj je veslao i na{ dvojca, nijedna posada u toku ju~era{wih polufinala nije uspela da se plasira u finale, jer je kontravetar bio veoma jak a najvi{e na ubedqivo najvi{e na udaru su bili ~amci u prvoj stazi. - Nemam {ta da zamerim na{im momcima. Celu trku su odveslali izuzetno borbeno, bili su konkurentni ve}im delom okr{aja u veoma te{kim uslovima na stazi. - istakao je selektor vesla~ke reprezentacije Srbije Neboj{a Ili}. Danas na stazu Vesla~ko-kajaka{kog centra u Itonu izlazi na{ ~etverac bez kormilara Milo{ Vasi}, Radoje \eri}, Miqan Vukovi}, Goran Jagar koji }e se boriti sa posadama Holandije, Australije, Velike Britanije, Belorusije i Italije za tri mesta koja vode u veliko finale.

Vi gins zla tom u isto ri ju

Sta ni} za u sta vqa {ut Kri sti jan se na na EP

mno go op te re }i va ti Dan ci ma, ne g o {an s u tra ` i t i pro t iv Ko re je i Ma |ar ske - do dao je Vu ko vi}. Ka pi ten Mo mir Ili} re kao je da je Hr vat ska jed no stav no bi la bo qa i da we gov tim ni je bio pra vi. - U pr ve tri utak mi ce ima mo ne ve ro vat no te `ak ras po red,

ali {ta da ra di mo. Mo ra mo da ide mo da qe i da se {to pre opo ra vi mo. Tur nir ni je za vr {en, sve jo{ za vi si od nas. Na rav no, ba ca mo kar te na te po sled we dve utak mi ce, ali }e mo i}i utak mi cu po utak mi cu. Pr vo raz mi {qa mo o Dan ci ma, pa on da o sve mu osta lom - re kao je Ili}.

Mo mir Rni} sma tra da je sa mo p o u z da w e ma l o uz d r m a n o, ali da ima jo{ da se igra. - Sa mo po u zda we je mo `da ma lo uz dr ma no po sle dva po ra za, ali se si gur no ne }e mo pre da va ti. Od mo ri li smo se i pri pre mi li za Dan sku i po ku {a }e mo da na pra vi mo bo qi re zul tat do dao je Rni}.

B r i t a n s k i b i c i k l i s t a Bre dli Vi gins k o m p l e t i r a o go di nu za pam }e we - po sle po be de na Tur de Fran su tri jum fo vao i na Olim pij skim igra ma! Osvo jio zla to u tr ci na hro no me tar. Po stao je naj na gra |e ni ji bri tan ski olim pi jac vih vre me na! Osvo jio je svo je ~e tvr to zla to, a ima Bre dli Vi gins i sre bro i dve bron ze. Ti me je pre sti gao niz Sti va Red - min, 08.33 sek), ko ji se peo na po grej va od {est od li~ ja. di jum i u Fran cu skoj. De o ni cu od 44 ki lo me tra pre Vi gins (32) pr vi put se ra do {ao je za 50 mi nu ta i 39.54 sto vao na OI pre 12 go di na. U Sid tin ki. Me sto do we ga na po di ju - ne ju je osvo jio bron zu, ~e ti ri mu za u zeo je Ne mac To ni Mar - go di ne po sle u Ati ni i zla to i tin (+44 sek), dok je tre }i bio sre bro i bron zu, a u Pe kin gu Vi gin sov ze mqak Kris Frum (1 2008. dva zla ta.

SPORT

dnevnik

~etvrtak2.avgust2012.

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST)

Ne ma sen za ci je – No le u ~e tvrt fi na lu Po sle ve li ke bor be na cen tral nom te re nu olim pij skog Vimbldo na No vak \o ko vi} po be dio Lej to na Hju i ta (4:6, 7:5, 6:1) i pla si rao se u ~e tvrt fi na le Iga ra u Lon do nu. Na mu ~io je No le i se be i sve svo je na vi ja ~e. Ni je bri qi rao, ali ni je igrao ni lo {e. Pro tiv se be je imao vr lo ras po lo è nog i mo ti vi sa nog Lej to na Hju i ta, ko ji je u Lon do nu pru ìo jed nu od naj bo qih par ti ja u po sled we vre me. Za raz li ku od dru gog ko la, ka da je \o ko vi} pro tiv biv {eg „bro ja je dan” En di ja Ro di ka bez pro ble ma sti gao do tri jum fa, Austra li ja nac, ta ko |e svo je vre me no pr vi igra~ sve ta, „pao” je tek u tre }em se tu - 4:6, 7:5, 6:1. \o ko vi} }e se u ~e tvrt fi na lu sa sta ti sa @o-Vli fre dom Con gom. Fran cuz je bio bo qi od [pan ca Fe li si ja na Lo pe za 7:6, 6:4. Wi hov me |u sob ni skor je 6:5 u ko rist Sr bi na, ko ji je do bio oba me ~a ove se zo ne. Igra Hju i ta u osmi ni fi na la Olim pij skih iga ra u Lon do nu pod se ti la je na onu od pre de set go di na, ka da je na istom te re nu po be dio Da vi da Nal ban di ja na i oki tio se ti tu lom {am pi o na Vimbldo na. Ipak, \o ko vi }e va se }a wa na naj va `ni ji te ni ski tro fej su da le ko sve ì ja. Na{ te ni ser na sta vio je niz po be da pro tiv Hju i ta u Lon do nu - upi sao je tre }u na vimbldon skoj tra vi (dve na gren sle mu), a jed nom je bio bo qi i na Kvin su. Ovaj put, naj vi {e je stre peo. Vo -

brejk lop te i da je po sle ve li ke bor be pre tvo ri u 5:3. Sve je vra }ao ve o ma mo ti vi sa ni Hju it. Od li~ no se kre tao {to je i te ka ko ote `a va lo po sao \o ko vi }u. Ali, Austra li ja nac je vi deo svo ju {an su i ni je `e leo da je is pu sti. \o ko vi} je ser vi rao za set, po veo je 30:0, a on da je iz gu bio na red na ~e ti ri po e na - 5:4. Ve li ka pri li ka je pro pu {te na. Iako je na ser vis Hju i ta No le osvo jio dva ve o ma te {ka po e na, ni je us peo da za vr {i set. Be o gra |a nin je bio si gu ran

No vak \o ko vi}

dio je Austra li ja nac 1:0 u se to vi ma i dr `ao se do 5:5 u dru gom, ali je on da Sr bin ko na~ no „sru {io” od li~ nog Hju i ta i re {io me~, po sle 116 mi nu ta igre. Ve} od pr vog ge ma bi lo je ja sno da }e se gle da ti ne iz ve sna bor ba. Pr vu pri li ku da odu zme ser vis ri va lu imao je Hju it u de ve tom ge mu. Ne {to kra }u lop tu \o ko vi }a, Austra li ja nac je pre tvo rio u for hend di ja go na lu ko ju No vak ni ka ko ni je mo gao da stig ne. Ipak, srp ski igra~ je uz vra ti io od li~ nim dru gim ser vi som, po sle ko jeg je Hju it us peo da vra ti lop ti cu na pro tiv -

ni~ ku po lo vi nu, ali ne i da osvo ji gem.No vu pri li ku do bio je vr lo br zo i to bez mu ~e wa. \o ko vi} je na pra vio pr vu du plu ser vis gre {ku. Ali, opet je dru gi ser vis bio od li ~an. Imao je 31-go di {wi te ni ser i tre }u {an su da na pra vi brejk. Ovu je is ko ri stio. Po sle ne {to du `e raz me ne, No vak je po go dio mre `u. Hju it je ser vi rao za set. Bez iz gu bqe nog po e na na svoj ser vis, te ni ser iz Austra li je po veo je pro tiv dru gog no si o ca 1:0 u se to vi ma. Tek u osmom ge mu dru gog se ta No vak je us peo da stig ne do pr ve

Kim za u sta vi la Anu Naj bo qa srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} eli mi ni sa na je sa Olim pij skih iga ra u osmi ni fi na la tur ni ra na Vimbldo nu.Bo qa od Iva no vi }e ve bi la je Bel gijn ka Kim Klaj sters u dva se ta, sa 6:3, 6:4 po se to vi ma po sle sat vre me na igre. Klaj ster so va je u oba se ta na pra vi la po je dan brejk,

2:2. Po {to je ka pi ta li zo va la brej ko ve, Bel gi jan ka je ru tin ski sti za la do po be da u se to vi ma. Bel gi jan ka je la ko osvo ji la pr vi ser vis gem, Ana je uz vra ti la, da bi Klaj ster so va po no vo do {la do pred no sti, a po tom do {la i do brej ka za 3:1. Kim je od ta da igra la si gur no na svo jim ser vi -

Ana Iva no vi}

Ana u pr vom ni je ima la {an su za ri brejk, dok je u dru gom pro pu sti la pri li ku da od mah iz jed na ~i na

ALEK SAN DAR DRE NO VAK VE ^E RAS U RIN GU

Ki li ~i opa san bo rac Na{ je di ni pred stav nik u bok su na Olim pi ja di u Lon do nu Alek san dar Dre no vak (75), ve ~e ras u 23 ~a sa, dru gi put iz la zi u ring. Pod se ti mo da je u pr voj bor bi savl dao Ma rija Su a re za Del ga da (13:12), a na spram we ga u ve ~e ra {wem od me ra va wu sna ga sta ja }e Tur ~in Adem Ki li ~i. Ovaj mo mak je ve o ma sna àn i iza se be ima dve me da qe na naj ve }im smo tra ma ple me ni te ve {ti ne. Bron zu je osvo jio na Svet skom pr ven stvu, pre pet go di na, a sre bro na evrop skoj smo tri pe sni ~e wa 2011. - Ve} sam re kao da sam tur nir ski bo rac i è lim da se do ka èm ba{ na Olim pi ja di. Moj ri val je ve o ma opa san bo rac, stal no ide na pred i sna `no uda ra. Me |u tim, ne pla {im se ni ko ga, pa ni Ki li ~i ja. Pri pre mio sam tak ti ku za we ga za jed no s tre ne rom Mi o dra gom Mi li }em. - is ta kao je Dre no vak.

si ma, dok je i Ana osva ja la svo je ser vis ge mo ve, pa je bel gij ska te ni ser ka ve} u de ve tom ge mu ser -

vi ra la za set i la ko je u to me i us pe la za 6:3. Iva no vi }e va je do bro po ~e la dru gi set, u tre }em ge mu je ima la dve brejk {an se, ali ni je ih is ko ri sti la, pa ju je Bel gi jan ka za to ka zni la ve} u na red nom ge mu brej kom za 2:1. Klaj ster so va je po tom la ko ka pi ta li zo va la ovaj brejk, te ru tin ski sti gla do 5:3. Bel gi jan ka ni je ri zi ko va la u sle de }em ge mu, pu sti la je Anu da ga do bi je bez iz gu bqe nog po e na, a on da eks pre sno do bi la svoj ser vis za 6:4 i ko na~ nih 2:0. Ana Iva no vi} za vr {i la je na stup u sin glu na Olim pij skim iga ma u osmi ni fi na la, a po sle po ra za od Kim Klaj sters is ta kla je svo je raz o ~a ra we. - Sve se br zo iz de {a va lo, ona je do sta do bro uda ra la lop ti cu, po go to vo na be ken du. Si gur no sam raz o ~a ra na jer ni je bi lo vre me na da se raz vi je me~, da imam ma lo vi {e {an se, po seb no jer sam do bro ser vi ra la i sa ma sam kri va {to me je dva pu ta brejk nu la - re kla je Iva no vi }e va.

Jan ko ni je za u sta vio bom be Iz ne ra Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} iz gu bio je od Xo na Iz ne ra 7:5, 7:6 (16-14) u osmi ni fi na la Olim pij skih iga ra. Pr vi set bio je pri li~ no mo no ton – sve do 12. ge ma igra ~i su od li~ nim ser vi si ma sa la ko }om osva ja li svo je ge mo ve. A on da je Iz ner u 12. ge mu kre nuo na sve ili ni {ta – na pra vio je dva vi ne ra ri ter nom, iz for hen da i bek hen da, a za tim je od i grao jo{ dva do bra po e na i sa nu lom na pra vio brejk za vo| stvo od 1:0 u se to vi ma (7:5). U dru gom se tu vi de li smo isti raz voj do ga |a ja kao u pr vom, sa zna ~aj nom raz li kom {to Tip sa re vi} ovo ga pu ta ni je po pu stio i iz bo rio je taj brejk. Iz ner je, kao i to kom ce log me ~a, spek ta ku lar no ser vi rao, a je di ni put ka da ni je po go dio pr vi ser vis u taj brej ku bi lo je na me~ lop ti pri re zul ta tu 12:11. Ta da je Jan ko osvo jio poen, ali je Ame ri ka nac na sta vio da ga te ro ri {e mu we vi tim ser vi si ma i Tip sa re vi }e vi `iv ci po pu sti li su pri re zul ta tu 15:14 – od ser vi rao je du plu gre {ku i Iz ner je do {ao do po be de. na svoj ser vis, opet je sta kao pred nost - 6:5. Ko na~ no, usle dio je kraj dru gog de la igre - „na na {u vo de ni cu”. No vak je sti gao do dve set lop te. Pr vu ni je re a li zo vao, ali je ste dru gu. Ostao je u igri. Bio je to pre lom ni mo me nat na me ~u. Hju it vi {e ni je imao sna ge da se su prot sta vi \o ko vi }u, ko ji se „raz ma hao” i vr lo br zo za vr {io tre }i, od lu ~u ju }i set - 6:1.

Ge ra si men ko za u sta vqen Po sle „ipo na” u me ~u sa Ko ne om iz Oba le Slo no va ~e, na{ xu di sta Dmi tri Ge ra si men ko bio je ne ak ti van u du e lu sa Ku ban cem Gon za le som i za to do bio ka zne ne po e ne ko ji su ga ko {ta li pla sma na u ~e tvrt fi na le. Dmi tri Ge ra si men ko la ko je do bio Ki na pe ju Ro mea Ko nea iz Oba le Slo no va ~e u pr vom ko lu, ali ga je xu di sta sa Ku be, Esli Gon za les, za u sta vio u osmi ni fi na la tur ni ra do 90 ki lo gra ma. Po sle „ipo na” za be le `e nog pro tiv Ko nea, Ge ra si men ko ni je us peo da se iz bo ri i sa bron za nim sa Svet skog pr ven stva 2010. go di ne u Pa ri zu. Ni Gon za les ni je obo rio na ple }a na {eg asa, ali je to kom pet mi nu ta bor be bio ak tiv ni ji. Kon kret no, zbog dve opo me ne za ne ak tiv nost Ge ra si men ku, Gon za le su je pri pao „ju ko” i to je bi lo do voq no za ~e tvrt fi na le. Pr vu opo me nu za ne ak tiv nost, po sle mi nut i po bor be, do bio je Ku ba nac, {to ga je tr glo, pa je na red na dva `u ta kar to na do bio Ge -

PRO GRAM Da nas Od boj ka 10.30 - Srbija - Nema~ka (mu{karci) Ve sla we 11.10 - ^etverac bez kormilara (Vasi}, Jagar, Vukovi}, \eri}) Pli va we 12.15 i 21.54 - 100 metara delfin (Milorad ^avi} i Ivan Len|er) Va ter po lo 15.10 - Srbija - Crna Gora (mu{karci) Te nis 12.30 - Zimowi}, Tipsarevi} - Gaske, Beneto Ru ko met 20.30 - Srbija - Danska (mu{karci) Boks 23.00 - Kategorija do 75 kilograma (Aleksandar Drenovak - Adem Kili~i, Turska)

VA TER PO LI STI DA NAS IGRA JU S CR NO GOR CI MA (15.10)

Po be da za po lu fi na le

Va ter plo re pre zen ta ci ja Sr bi je za ble `i le je dve po be de na star tu olim pij skog tur ni ra u Lon do nu. U pr vom ko lu B gru pe su sa vla da ni ak tu el ni olim pij ski {am pi o ni Ma |a ri 14:10, a u dru gom do ma }in Ve li ka Bri ta ni ja s ube dqi vih 21:7. Duel s Bri tan ci ma bio je ja ~i tre ning za del fi ne, ko jem je pri su stvo vao i princ Vi li jam i pri pre ma za va `an duel ko ji na {e mom ke o~e ku je da nas pro tiv Cr ne Go re od 15.10 ~a so va po na {em vre me nu. Bi }e to duel za pri mat u gru pi, jer su i Cr no gor ci us pe li da sa vla da ju Ma |a re u dru gom ko lu 11:10.

tan ci ma da vra ti ri tam iz pr vog du e la sa Ma |a ri ma. - To je bit no i zbog me ~a sa Cr nom Go rom. Ta utak mi ca mo `e da re {i ne ke di le me i na dam se da }e mo na {om agre siv no {}u us pe ti da je do bi je mo - po ru ~io je on. Fi lip Fi li po vi} je pro tiv Bri ta na ca od i grao ju bi lar ni 200. me~ za re pre zen ta ci ju i po sti gao ~e ti ri go la, a re kao je da se pod hit no mo ra ju po pra vi ti ne ke gre {ke u od bra ni. - Ve} pro tiv Cr ne Go re mo ra mo da bu de mo mno go ja ~i u od bra ni, pri mi li smo pro tiv Bri ta na ca ne ke la ke glo ve, a to }e ozbiq ni ji ri va li si gur no zna ti da ka zne.

Va wa Udo vi ~i}

Se lek tor Sr bi je De jan Udo vi ~i} na gla sio je da je na red ni me~ sa Cr nom Go rom ve o ma bi tan, ali ni {ta bit ni ji od pre o sta la dva sa Ame ri kan ci ma i Ru mu ni ma. - Po ono me ka ko se raz vi ja si tu a ci ja u dru goj gru pi ne }e bi ti to li ko bit no na ko joj si po zi ci ji i bez ob zi ra {ta }e mo da ura di mo sa Cr no gor ci ma ni {ta se ne }e pro me ni ti u na {em pri stu pu da je ~e tvrt fi nal na utak mi ca naj va `ni ja. Ta mo }e mo si gur no bi ti fa vo ri ti i od to ga ne mo `e mo da po beg ne mo - re kao je Udo vi ~i}. Ka pi ten Va wa Udo vi ~i} je re kao da je naj va `ni je da je eki pa us pe la u dru gom de lu me ~a sa Bri -

Cr no gor ci su sja jan tim, mno go su u po sled we vre me do bi li na po kre tqi vo sti, na ma to od go va ra i na dam se naj bo qem - is ta kao je Fi li po vi} i po hva lio or ga ni za to ra zbog sjaj ne at mos fe re na tri bi na ma. @iv ko Go ci} je po ru ~io da je va `no {to Sr bi ja po se dve od gra ne utak mi ce ima {est bo do va. Bit no je da po be |u je mo, ve} smo se okre nu li Cr noj Go ri. Bi }e to od li~ na utak mi ca, sa pu no na bo ja, rit ma, do brih du e la, a na ma u ba ze nu bi }e naj te `e da je igra mo. O~e ku jem da od i gra mo na na {em ni vou i po la ko se okre ne mo pre ma ~e tvrt fi na lu - re kao je Go ci}.

Higl i Naj da nov ska ni su us pe le

Mo me nat iz me ~a Ga ra si men ko–Gon za les

ra si men ko. On se do bro bra nio od na pa da Gon za le sa, ali ni je sam us peo da ostva ri ni jed nu ak ci ju ko ju bi su di je bo do va le, pa je mo rao da pri zna po raz po is te ku pe tog mi nu ta. Pre to ga, sve je de lo va lo la ko pro tiv Ko nea, ali da le ko od to ga da je za i sta ta ko i bi lo. U krat koj bor bi, na star tu tur ni ra srp -

ska uzda ni ca ru skog po re kla Ge ra si men ko (24 go di ne) po be dio je tak mi ~a ra iz Oba le Slo no va ~e, Ki na pe ju Ro mea Ko nea (32). Ge ra si men ko je us peo ve {tim ba ca wem da obo ri Ko nea na le |a, za be le `i ipon i pla sman u dru go ko lo, od no sno osmi nu fi na la u ka te go ri ji u ko joj se tak mi ~i 30 xu di sta iz 30 ze ma qa.

Na |a Higl i Mi ro sla va Naj da nov ski pod ba ci le u kva li fi ka ci ja ma tr ka na 200 me ta ra pr sno i 100 me ta ra slo bod no i osta le bez pla sma na u po lu fi na le. Srp ske pli va ~i ce Na |a Higl i Mi ro sla va Naj da nov ski ni su us pe le da se pla si ra ju u po lu fi na le Olim pij skih iga ra u Lon do nu. Na |a Higl je u svo joj kva li fi ka ci o noj tr ci za u ze la po sled w e me s to sa vre m e n om 2:28,38 mi nu ta. Ona je za go to vo dve se kun de pli va la lo {i je od vre me na ko jim je iz bo ri la pla s man u Lon d on (2:25,56). Naj br `a u we noj gru pi bi la je

Xo l in Host m an iz [ved s ke (2:25,44). Ni Mi ro sla va Naj da nov ski ni je us pe la da se pla si ra u po lu fi na le tr ke na 100 me ta ra slo bod nim sti lom.Ona je, kao i Na |a Higl, u svo joj kva li fi ka ci o noj gru pi za u ze la po sled we, osmo me sto sa vre me nom 57,45 se kun di, {to ni je bi lo do voq no za pla sman me |u 16 naj bo qih. Srp ska pli va ~i ca je za be le `i la mno go lo {i je vre me od svog naj bo qeg re zul ta ta (55,57), a za naj br `om u svo joj gru pi, Tur ki wom Bur su Do lu naj, ima la je za o sta tak od 2,10 se kun di. U kva li fi ka ci ja ma je ukup no u~e stvo va lo 50 pli va ~i ca.

sport

~etvrtak2.avgust2012.

dnevnik

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST)

Iz ba ~e ne zbog na me {ta wa Osam igra ~i ca bad min to na iz be ~a no je sa Olim pij skih iga ra zbog sum wi da su u Lon do nu na mer no iz gu bi le od re |e ne me ~e ve.Sum wa se da su te igra ~i ce, me |u ko ji ma su i ak tu el ne svet ske {am pi on ke iz Ki ne, to u~i ni le da bi obez be di le lak {e pro tiv ni ce u da qem to ku tak mi ~e wa. Svet ska bad min ton fe de ra ci ja na ve la je da su igra ~i ce iz Ki ne, Ju `ne Ko re je i In do ne zi je iz ve de ne di sci plin sku ko mi si ju i da }e od go va ra ti za kr {e we igra~ kog ko dek sa ko ji pred vi |a da sva ki spor ti sta mo ra da ulo `i mak si mum na po ra da po be di u me ~u kao i da ne sme da se po na {a ne sport ski. Sa slu {a we je odr `a no u „Vem bli are ni“ u ko joj se igra ju bad min ton me ~e vi, u se ver nom Lon do nu. Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet (MOK) na veo je da }e pre pu sti ti nad le `noj fe de ra ci ji da raz re {i taj slu ~aj.

Drim tim se igra Tu nis jed no stav no ni je imao {an su pro tiv SAD-a, „Drim tim” 21. ve ka pre ga zio je ri va la 110:63. U der bi ju gru pe A Fran cu ska je do bi la Ar gen ti nu 71:64. Tu nis je u pr vih de set mi nu ta od li~ no {u ti rao i imao je ~ak i pred nost, a ogrom na raz li ka na pra vqe na je u dru gih 20 mi -

{est sko ko va i ~ak 11 asi sten ci ja. 11 po e na uba cio je Mo ha med Ha di dan. Dvo ci fren u~i nak u ti mu SAD-a ima li su jo{ ovo go di {wi pr vi pik En to ni Dej vis sa 12 po e na, bez pro ma {a ja iz igre (5/5 dva). Ra sel Vest bruk uba cio je 11, a Xejms Har den 10 po e na. Kris Pol imao je 7 asi sten ci ja, Le bon Xejms je po sti -

dok su u gru pi B pobede su ostvarili [panija, Rusija i Brazil. Duel Francuske i Argentine o~ekivano je doneo veliku borbu uz nekoliko preokreta, ali su se „trikolori” boqe sna{li u borbi odbrana u posledwih deset minuta. Toni Parker predvodio je svoj tim sa 17 poena iako je

Majkl Felps

Felps naj tro fej ni ji olim pi jac u isto ri ji

Ga li u li na do pin go va na Lu i za Ga li u li na, rit mi~ ka gim na sti ~ar ka iz Uz be ki sta na, iz ba ~e na sa OI zbog do pin ga. Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet (MOK) iz ba cio je sa Iga ra u Lon do nu uz be ki stan sku rit mi~ ku gim na sti ~ar ku Lu i zu Ga li u li nu zbog po zi tiv nog re zul ta ta na do ping kon tro li. Ga li u li na je u ne de qu bi la suspendovana na osnovu A uzorka mokra}e sa testa koji je ura|en 25. jula, a najnovija analiza pokazala je da je i B uzorak bio pozitivan. Ona je koristila zabrawenu supstancu furosemid, dijuretik koji slu`i za smawivawe telesne te`ine. Galiulina je druga sportiskiwa koja je zbog dopinga izba~ena sa OI. Prethodno je olimpijsko selo morala da napusti albanska diza~ica tegova Hisen Pulaku.

Zlat ne me da qe bez zla ta Me da qe sa Let we olim pi ja de u Lon do nu su po obi mu naj ve }e u mo der noj isto ri ji tih iga ra, ali su po sa dr à ju zla ta si ro ma {ni je ne go u Pe kin gu. Zlat na me da qa, ko ju do bi ja ju po bed ni ci na igra ma u Lon do nu, sa sto ji sa 92,5 od sto od sre bra, sa dr ì 6,16 pro ce na ta ba kra i sve ga 1,34 od sto zla ta, pre no si por tal Fin mar ket, uz na po me nu da je ce na ta kvog od li~ ja 500 do la ra. Vred nost sre bre ne me da qe, ko ju do bi ja ju osva ja ~i dru gog me sta na Olim pi ja di, je 260 do la ra. To je bez ma lo upo la ma we ne go {to vre di naj sja ni je od li~ je, dok je vred nost bro za ne me da qe pro ce we na na sve ga tri do la ra. Stru~ wa ci, me |u tim, upo zo ra va ju da je tr ì {na vred nost olim -

pij skih me da qa dra sti~ no ve }a i kao pri mer na vo de „astro nom sku” ce nu ko ju je za vla sti to zlat no od li~ je do bio ame ri~ ki ho ke ja{ Mar ke Vel{. Zlat na me da qa ko ju je Vel{ „ za ra dio” kao ~lan ame ri~ kog ho ke ja {kog ti ma pro da ta je, na i me, na jed noj auk ci ji za 310,7 hi qa da do la ra.

nu ta ko je je se lek ci ja SAD do bi la sa 64:30. Kar me lo En to ni i Ke vin Lav (6sk) bi li su naj e fi ka sni ji sa po 16 po e na, a „dabl-dabl” ostva rio je Ke vin Du rent sa 13 po e na i 10 sko ko va, uz 5 asi sten ci ja. Je di ni u dre su Tu ni sa ko ji je pa ri rao NBA zve zda ma bio je Ben Rom dan sa sjaj nim u~in kom od 22 po e na (8/15 dva, 1/3 tri),

gao pet po e na iza sa mo ~e ti ri po ku {a ja (1/2 dva, 1/2 tri), uz 4 asi sten ci je. Ko bi Bra jant imao je 4 po e na (2/5 iz igre). Se lek tor Majk K`i `ev ski po no vo je dao {an su svim igra ~i ma, i sva ki je po sti gao bar je dan ko{. U gru pi A, u der bi ju ko la Fran cu ska je sa vla da la Ar gen ti nu 71:64, dok je Li tva ni ja ube dqi vo do bi la Ni ge ri ju 72:53,

Pla nu le ~e {ke ~i zme Pla ve gu me ne ~i zme pro {a ra ne cr ve nom i be lom bo jom, u ko ji ma su se po ja vi li ê si u de fi leu spor ti sta na otva ra wu Iga ra u Lon do nu, po sta le su pra vi hit. U ê {koj su ~i zme ve} ras pro da te, dok ih u Lon do nu ku pu ju i Bri tan ci i tu ri sti. ê {ki spor ti sti u gu me nim ci zma ma u bo ja ma ~e {ke za sta ve i sa za tvo re nim ki {o bra ni ma u ru ci, kao alu zi ja na hlad wi ka vo

ki {o vi to bri tan sko le to, iza zva li su to kom de fi lea kon tro verz ne re ak ci je i ko men ta re, od to ga da je sra mo ta {to su na ta kvoj sve ~a no sti u obi~ nim gu me wa ci ma, do to ga da su se vr lo du ho vi to na {a li li sa do ma }i nom Olim pij skih iga ra, Ve li kom Bri ta ni jom. Da su ^e si ne ve ro vat ni i da ni ko ni je u sta wu ni da gle da ka ko de fi lu ju u tim sme {nim gu me wa ci ma, pro ko men ta ri sa li su ita li jan ski sport ski ko men ta to ri, ali sme {ni olim pij ski gu me wa ci pro da ju se u rad wi pro iz vo |a ~a u Lon do nu kao al va. U ^e {koj su u po ne -

de qak ~i zme ve} bi le ras pro da te. U Lon do nu za wi ma vla da ve li ka po tra `wa. Ne ku pu ju ih sa mo ^e si, ko ji su do {li na Olim pij ske igre, ve} i Bri tan ci. - Po tra `wa je ogrom na, ali ne na me ra va mo da ih da qe pro iz vo di mo - re kao je ~e {kim me di ji ma vla snik pred u ze }a za sport sku opre mu “Al pi ne Pro” Vac lav Hr bek.

U Lon do nu se ~e {ke olim pij ske ~i zme pro da ju za 20 fun ti, a za ogra ni ~e nu olim pij sku ko lek ci ju u Ki ni je pro iz ve de no 2.000 pa ri tih gu me wa ka, se rij ske ve li ~i ne, a van se rij ski ve }i bro je vi na pra vqe ni su u ê {koj. ê si su u svo ju pre zen ta ci ju na Olim pij skim igra ma une li hu mor, o ko jem ~e sto ka ù da je wi hov iz vo zni ar ti kal i ta ko {to su is pred ê {kog do ma u Lon do nu po sta vi li ti pi~ ni lon don ski cr ve ni dablde ker auto bus. Po {to mu je umet nik Da vid êr ni do dao ru ke, auto bus ra di skle ko ve.

Bra zil ci la ko do ~e tvrt fi na la Fud bal ska se lek ci ja Bra zi la na im pre si van na ~in se pla si ra la u ~e tvrt fi na le olim pij skog tur ni ra, sa vla dav {i No vi Ze land re zul ta tom 3:0. ^e ta ko ju sa klu pe pred vo di Ma no Me ne ze{ jo{ jed nom je de mon stri ra la kla su i u~vr sti la sta tus glav nog fa vo ri ta za zla to. Uosta lom, Bra zil ci ma su ove Igre us put na sta ni ca na pu tu ka Svet skom pr ven stvu 2014, ~i ji }e bi ti do ma }i ni. No vi Ze -

land us peo je da upu ti sa mo je dan {ut u okvir go la, dok su mre `u gol ma na O’Ki fa re dom tre sli de sni bek Por toa Da ni lo, cen tar for In ter na si o na la Le an dro Da mjao i „ve zi sta” To ten he ma San dro. U fi ni {u je zbog dva `u ta kar to na is kqu ~en de fan zi vac Aleks San dro, ko ji ne }e ima ti pra vo na stu pa u ~e tvrt fi na lu, pro tiv dru go pla si ra ne eki pe gru pe D (Hon du ras ili Ja pan, even tu al no Ma ro ko, za {ta su {an se vr lo ma le).

o~ajno {utirao (4/12 iz igre, 9/10 slobodna), a imao je i 5 asistencija. Sjajno je odigrao Nikola Batum koji je pored 14 poena (2/3 dva, 3/6 tri) imao sedam skokova i tri asistencije. Mikel @elabale je postigao 13 poena uz 6 skokova, 11 poena dodao je Nando De Kolo, dok je Kevin Serafin imao 10 poena uz sedam skokova.

Ame ri~ ki pli va~ Majkl Felps po stao je spor ti sta sa naj vi {e tro fe ja u isto ri ji Olim pij skih iga ra po {to je kao ~lan po bed ni~ ke {ta fe te na 4h200 me ta ra osvo jio ukup no 19. od li~ je, a 15. zlat no. Felps je osvo jio si no} pr vo sre bro na 200 me ta ra lep tir, a po sle ma we od sa ta vra tio se u ba zen i do ko pao se zlat nog, re kord nog od li~ ja pred vo de }i na ci o nal nu {ta fe tu na 4h200 me ta ra u vre me nu 6:59,70, ko ja je tri jum fo va la is pred Fran cu ske (7:02,77) i Ki ne (7:06,30). [e sna e sto go di {wa Ki ne ski wa [i ven Je sla vi la je na 200 me {o vi to sa no vim olim pij skim re kor dom od 2:07,57 is pred Austra li jan ke Ali si je Kuts sa 2:08,15 i Ame ri kan ke Ka tlin Le ve renc sa 2:08,95. Ame ri kan ka Ali son [mit osvo ji la je zlat nu me da qu na 200 slo bod no uz no vi olim pij ski re kord od 1:53,61, sre bro je pri pa lo Fran cu ski wi Ka mil Ma fet sa 1:55,58, a bron za Austra li jan ki Bron te Ba rat sa 1:55,81.

[ta je du olim pij ci Na ve li ku à lost oso ba ko je uì va ju u pre je da wu, dnev na ru ti na pli va ~a Maj kla Felp sa ko ja ukqu ~u je unos 12.000 ka lo ri ja ni je isti ni ta. Ko li ko za i sta pro fe si o nal ni spor ti sti uno se ka lo ri ja dnev no i {ta je du? - Ni ka da ni sam jeo to li ko, to je ne mo gu }e - iz ja vio je Felps u in ter vjuu sa Ra ja nom Si kre stom. U pro se ku pro fe si o nal ne atle te dnev no une su 6.000 do 10.000 ka lo ri ja kroz 6 obro ka to kom da na. Tur ski rva~ Elif Ja le Je si lir mak dr ì se di je te od 3.000 ka lo ri ja dnev no. - Ume sto me sa, uglav nom je dem lo so sa. Ve ru jem da je ri ba znan to zdra vi ja i hran qi vi ja od me sa. Pi jem do sta vo de, mi ni mum 5 li ta ra dnev no. Ka nad ski sprin ter Di lan Armstrong uno si za pa wu ju }ih 9.000 ka lo ri ja dnev no. - Vo lim lo so sa. Na rav no, je dem i pu no go ve di ne i pi le ti ne po {to zbog na po ra mo ja is hra na mo ra da sa dr ì pu no pro te i na a ma lo ugqe nih hi dra ta. Je dem pet do {est pu ta dnev no. Vo lim da imam pu no ma lih obro ka to kom da na. Ame ri~ ka pli va ~i ca Xe si ka Har di svo ju for mu odr à va du gim tre nin zi ma i ma lim, ali ~e stim, ob ro ci ma. - Uvek se is pla ti ulo ì ti ma lo vi {e nov ca u zdra vu hra nu. Me |u tim, po sto je spor ti sti kao {to je se dam de se tjed no go di {wi ja ha~ Hi ro {i Ho ket su ~i ja is hra na je pri li~ no dru ga ~i ja od mno gih da na {wih spor ti sta. - Je dem {ta ho }u i kad ho }u. Mi slim da sam ro |en ve o ma sre }an ka da je hra na u pi ta wu. Uop {te se ne de bqam, ~ak i ka da pre te ru jem u hra ni. Mo ja te ì na i gra |a ni su se pro me ni li od ka da sam di plo mi rao. Ne bri nem mno go o to me {ta je dem i pi jem. Me |u tim, mno gi od nas ne pro vo de sa te tre ni ra ju }i sva kog da na ka ko bi sa go re li sve te ka lo ri je i u~vr sti li mi {i }e. Sre} ni smo uko li ko ima mo sa la tu uz na{ obrok i ma lo pro {e ta mo to kom da na.

He len Glo ver i He der Sta ning

Ve sla ~i ce do ne le pr vo zla to Ve li ka Bri ta ni ja je do {la do pr ve zlat ne me da qe na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, po {to je `en ski ve sla~ ki dvo jac bez kor mi la ra do {ao do po be de. ^ast da na Igra ma u Lon do nu osvo je pr vo naj sjaj ni je od li~ je za ze mqu do ma }i na pri pa la je ve sla ~i ca ma He len Glo ver i He der

Sta ning, ko je su sta zu pre {le za 7:27.12 mi nu ta.Sre br nu me da qu osvo ji la je eki pa Austra li je, dok su ve sla ~i ce No vog Ze lan da sti gle tre }e na ciq. To je pr va zlat na me da qa na Olim p ij s kim igra m a ko j u je ika da osvo ji la ne ka `en ska ve sla~ ka eki pa iz Ve li ke Bri ta ni je.

Armstrongova od bra ni la zla to

Ri zni ca me da qa

Ame ri kan ka Kri stin Armstrong od bra ni la je olim pij sko zla to u bi ci kli sti~ koj tr ci na hro no me tar. Is ku sna 38-go di {wa tak mi ~ar ka pre {la je je sta zu du gu 29 ki lo me ta ra pre {la za 37 mi nu ta, 34 se kun de i 82 sto tin ke. Sre br na me da qa je pri pa la Ne mi ci Ju dit Arnt, a tre }a je bi la Ol ga Za be qin ska ja iz Ru si je, ko ja je tre }a bi la i u drum skoj tr ci. Ona je na kra ju za ma we od dve se kun de nad ma {i la No vo ze lan |an ku Lin du Vi lum sen, fa vo ri ta broj dva.

Kri stin Arm strong

Ne mi ca je sta zu pro {la za 37:50,29, a Ru ski wa za 37:57,35. Arnstrong je ve} na pr vom pro la znom vre me nu ima la se kun du pred no sti, a po sle dve tre }i ne sta ze bi la je pet se kun di is pred svih. Ka da je u fi ni {u po ~e la da pre sti `e tak mi ~ar ke ko je su star to va le pre we, sve je bi lo ja sno. Po sle po be de na Igra ma u Pe kin gu 2008. go di ne, Armstrong se po vu kla iz spor ta, ro di la si na 2010, po sle ~e ga se vra ti la tak mi ~e wu.

Ze mqa

Ki na SAD Fran cu ska J. Ko re ja S. Ko re ja Ka zah stan Ita li ja Ne ma~ ka Ru si ja J. Afri ka Ja pan Austra li ja Ru mu ni ja Bra zil Ma |ar ska Ho lan di ja Ukra ji na Gru zi ja Li tva ni ja Slo ve ni ja V. Bri ta ni ja Ko lum bi ja Mek si ko In do ne zi ja Ku ba Da na ska Egi pat Poq ska [ved ska Taj land Taj peh Ka na da Slo va~ ka Sr bi ja Azer bej xan Bel gi ja Nor ve {ka Uz be ki stan Mol da vi ja In di ja Mon go li ja No vi Ze land Ka tar

13 9 4 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

6 8 3 2 0 0 4 3 2 0 4 3 2 1 1 1 0 0 0 0 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

B UK 4 6 4 3 1 0 2 1 4 0 8 2 2 1 1 0 2 0 0 0 2 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 4 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

23 23 11 8 4 3 8 6 8 2 13 6 5 3 3 2 3 1 1 1 4 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 4 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

dnevnik

~etvrtak2.avgust2012.

VE ^E RAS (21) PR VI ME^ 3. KO LA KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU EVRO PE: VOJ VO DI NA–RA PID

Uz navija~e do pobede bez primqenog gola Fud ba le ri Voj vo di ne ve ~e ras igra ju, iza zov nu, evrop sku utak mi cu, a ri val u pr vom su sre tu 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe bi }e im be~ ki Ra p id. @e l e cr v e n o-be l i da pred, na da ju se, pu nim tri bi na ma na sta di o nu „Ka ra |or |e”, obez b e d e po v o q an re z ul t at pred re v an{ u pre s to n i c i Austri je, 9. av gu sta. A to bi bi la sva ka po be da bez pri mqe nog go la na do ma }em te re nu. - No vi Sad je, evo, do ~e kao ve l i k u, iza z ov n u, evrop s ku utak mi cu - re kao je Za gor ~i}. Ra pid je kva li tet na i is ku sna eki pa ko ja do mi ni ra u no vom {am pi o na tu Austri je. Ima li smo pri li ku da gle da mo ve ~e ra {weg ri va la i u utak mi cu }e mo u}i mak si mal no pri pre mqe ni, sprem ni da ka zni mo sva ku gre {ku su par ni ka. Jo{ uvek imam dve ne do u mi ce ka da je sa stav eki pe u pi ta wu. Tek pred sam

Veterani Vo{e o va`nom me~u s Austrijancima

Slo`no do pobede nad Rapidom: Momenat s me~a Vojvodina - Suduva

Apel gledaocima Ko me sar za bez bed nost FS Sr bi je Mi li voj Mir kov, pred stav ni ci po kra jin skog i grad skog MUP-a i ~el ni qu di FK Voj vo di na, na ~e lu s pred sed ni kom klu ba Rat kom Bu to ro vi }em, odr `a li su sa sta nak, na ko jem su se do go vo ri li o me ra ma ko je }e ve ~e ras bi ti pri me we ne ka ko bi u Evro pu oti {la le pa sli ka iz No vog Sa da. Sa ovog sa stan ka iz dat je apel gle da o ci ma da na vre me do |u na sta dion ka ko se ne bi stva ra le bes po treb ne gu `ve, jer }e kon tro la na ula zi ma bi ti ri go ro zna, ali i da na vi ja ju fer i sport ski. Gle da o ci su za mo qe ni da sa so bom ne no se si tan no vac, he mij ske olov ke, fla {i ce i osta le pred me te, jer }e im oni bi ti od u zi ma ni. Isto vre me no, na tri bi ne ne }e bi ti pu {ta ni po se ti o ci u al ko ho li sa nom sta wu, kao ni de ca is pod 16 go di na ako ni su u prat wi ro di te qa. Ka pi je „Ka ra |or |a” bi }e otvo re ne u 19 ~a so va. Ula zni ce }e mo }i da se ku pe i da nas na bla gaj ni sta di o na, od 11 do 21 ~as.

po ~e tak utak mi ce do ne }e mo od lu ku o start nih je da na est igra ~a. Ka da je pre u zi mao pr vi tim Voj vo di ne, Zla to mir Za gor ~i} je na ja vio da }e cr ve no-be li igra ti ofan zi van fud bal. Ho }e li ta ko bi ti i ve ~e ras? - Voj vo di na ne }e od stu pi ti od na pa da~ kog fud ba la - od go vo rio je {ef stru ke No vo sa |a na. - Na rav no, sva ka utak mi ca je no va pri ~a i si gur no da }e mo na sto ja ti da na pa da mo, ali i da se kva li tet no bra ni mo ka da to bu de mo mo ra li da ~i ni mo. U od no su na tim ko ji je po ~eo me~ u Li tva ni ji, si gur no u sa sta vu ne }e bi ti po cr ve ne log Bra ni sla va Traj ko vi }a i Vu ka Mi to -

Fo to: S. [u {we vi}

{e vi }a ko ji ima zdrav stve nih pro ble ma. U kon ku ren ci ji za eki p u su no v aj l i j e Ser ` i w o Grin i \or |e Jo ki} ko ji su od li~ ni igra ~i i od wih o~e ku je mo da da ju zna ~a jan do pri nos na {oj igri. Iako za me sto {to pe ra kon ku ri {u i Ka ran i Ra do ja, is ku sni Jo ki} je naj bli ì me stu u po ~et noj po sta vi na {eg ti ma. Svi u ta bo ru Voj vo di ne o~e ku ju da }e ima ti ve li ku po mo} s tri b i n a „Ka r a | or | a” i pri èq ku ju is pu we no gle da li {e. Ve tar ko ji na vi ja ~i mo gu da uli ju u cr ve no-be la je dra mo gao bi da bu de od kqu~ ne va `no sti na pu tu ka è qe noj po be di, a Mi ro slav Ste va no vi} je re kao:

- Pred na ma je te {ka utak mi ca s ozbiq nim ri va lom. Ipak, igra mo pred na {im na vi ja ~i ma ko je i ovom pri li kom po zi vam da do |u u ve li kom bro ju. O~e ku jem sjaj nu po dr {ku i u tom slu ~a ju mi }e mo bi ti eki pa ko ja se pi ta u ovoj utak mi ci. Na dam se na {oj po be di, ko jom bi smo ste k li do b ru po z i c i j u pred re va{ u Be ~u. Ula zni ce za ve ~e ra {wi su sret pro da ju se iz u zet no do bro, pa se mo `e o~e ki va ti od li~ na po se ta i is pu we ne tri bi ne. - Ra pid je mno go ja ~a eki pa od Su du ve, ali na{ osnov ni ciq je da po no vi mo par ti ju iz Li t va n i j e - do d ao je mla d i Mar k o Po l e t a n o v i}. - Ne } e nam ve ~e ras bi ti la ko, ali smo se do bro pri pre mi li za utak mi cu. Za gor ~i} i we go vi sa rad n i c i su nas upo z na l i s igrom Ra pi da i ne ve ru jem da Austri jan ci mo gu ne ~im da nas iz ne na de. Ako ve ~e ras uspe mo da po be di mo, ube |en sam - ide mo da qe! Iako je Za gor ~i} na ja vio od re |e ne di le me oko sa sta va eki pe, mo gu }e je da }e Voj vo di na utak mi cu po ~e ti u sa sta vu: Su pi} - Vu li }e vi}, Jo ki}, \u ri}, Pa vlo vi} - Grin, Mo re i ra, Po le ta no vi} - Ste va no vi}, [ku le ti}, Abu ba kar. Utak mi cu su de Ar ti om Ku ~in kao glav ni ar bi tar i po -

Rapid sino} trenirao Fud ba le ri Ra pi da su u No vi Sad sti gli ju ~e oko po dne va, a si no} su, u tre mi nu od i gra va wa utak mi ce, da kle od 21 ~as, od ra di li i tre ning na sta di o nu „Ka ra |or |e”.

TV prenos i koreografija Utak mi cu Voj vo di na - Ra pid pre no si }e RTV Voj vo di ne. Isto vre me no, iz FK Voj vo di na po zva li su gle da o ce da na tri bi ne do |u 30 mi nu ta pre po ~et ka du e la, ka ko bi mo gla da bu de spro ve de na ko re o gra fi ja ko ja je is pla ni ra na za ovaj me~. Gle da o ci }e, na i me, na svo jim me sti ma pro na }i na vi ja~ ke kar to ne ko ji }e bi ti u slu `bi ko re o gra fi je pred po ~e tak utak mi ce i o~e ku je se za i sta le pa sli ka na „Ka ra |or |u”. mo} n i c i Jev g e n ij Bel s ki i San har Is ka kov (svi iz Ka zah sta na). ^e tvr ti su di ja je wi hov ze mqak Alek sej Bo brov. Po ~e tak me~ za ka zan je za 21 ~as. A. Pre do je vi}

sPORt

~etvrtak2.avgust2012.

CRVENA ZVEZDA U TRE]EM KOLU LIGE EVROPE DO^EKUJE KIPARSKU OMONIJU

Utak mi ca se zo ne za cr ve no–be le Fudbaleri Crvene zvezde odigra}e utakmi cu se zo ne ra ni je nego {to su o~ekivali. Svojom krivicom. Neo~eki va no te `ak i ne pri ja tan dvome~ sa Naftanom prikazao je mnoge nedostatke ekipe Roberta Prosine~kog, pa je prinu|ena da se danas vadi protiv nezgodnog rivala - kiparske Omonije. Tre ner Cr ve ne zve zde Ro bert Prosine~ki zakqu~ao je tribine pomo}nog terena Marakane posle okr{aja sa Beloru si ma. Na kon fe ren ci ji za novinare pred okr{aj sa „komunistima” sa Kipra otkrio je na ~emu je prethodnih dana najvi{e insistirao na treningu. - Kroz ovih sedam dana spremali smo se psiholo{ki i takti~ki kako bismo bili dobri protiv Omonije... Nismo jo{ u takmi~arskom ritmu, iako smo fizi~ki spremni, ali psihi~ki nismo - rekao je on. O ekipi iz Nikozije saznao je mnogo informacija.

- Imaju dosta stranaca, novih igra~a, a ni wima, kao ni nama, nije po~elo prvenstvo. Znaju da igraju ~vrsto,imaju iskusne i stare igra~e.Vidim na{u {ansu, da}emo sve od sebe. O~ekujem i podr{ku navija~a - dodao je Prosine~ki . - Voleo bih da pu-

- Momci }e dati sve od sebe. Ose}aju grb i klub, sigurno }e poginuti za wega. To je u wihovim glavama. Trebalo bi da prevazi|u pritisak, jer igraju za Crvenu zvezdu. Trener ekipe iz Qutice Bogdana govorio je i o promenama u

Milo{ Dimitrijevi}, defanzivni vezista u Robijevoj viziji Zvezdine taktike, tako|e u dvome~u sa Naftanom nije pru`io sve {to zna, ni {to trenutno mo`e. Na pripremama je bio jedan od najboqih igra~a, a kad su po~ele takmi~arske utakmice.

TURNIR U VA[INGTONU

Bo ja na za us ta vqe na na star tu Srpska teniserka pora`ena u prvom kolu u glavnom gradu SAD od prvog favorita za titulu, Anastazije Pavqu~enkove. Bojana Jovanovski u Va{ington je stigla sa prvom

PRIPREME HAJDUKA

Sli ka sve ja sni ja Jo{ kojih desetak dana i fudbalska buba-mara }e po~eti svoj let na{im fudbal skim terenima. To preostalo vreme fudbalski kolektivi koriste za takzvanu glazuru i tima i igre. Tako je i u superliga{u Hajduku iz Kule. Naime, Kuqani su odigrali kontrolni susret u Novom Sadu i od prvoliga{a Proletera izgubili sa 1:0. [ta o toku priprema i porazu u Novom Sadu ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka Veli~ko Kaplanovi}? - Sve ide prema utvr|enom planu. Atmosfera u ekipi je dobra. Novajlije su se dobro uklopile, „starosedeoci” su ih prihvatili na pravi na~in i tu nemamo nikakvih pote{ko}a. U subotu }emo jo{ odigrati generalku protiv Bana ta u Zre wa ni nu. [to se utakmice sa Proleterom ti~e nije dobro {to su nam se desile ne ke stva ri, ali tre ba imati u vidu da smo je odigra-

Pro le ter–Haj duk 1:0 (1:0)

KVALIFIKACIJE ZA LIGU EVROPE An `i - Vi te se (17.00) KuPS - Bur sa (17.30) Di la Go ri - Anor to zis (18.00) Ar se nal Ki jev - Mu ra (18.00) AIK - Leh (19.00) Kal mar - Jang Bojs (19.00) Rid - Le gi ja (19.00) Trom so - Me ta lurg (D) (19.00) Bnei Je hu da - PA OK (19.00) Ruh - Plzen (19.00) Hor sens - Elf sborg (19.00) APOEL - Ale sund (19.00) Tven te - Mla da Bo le slav (19.45) Ser vet - Ro zen borg (19.45) He ren ven - Ra pid (Bu) (19.30) Ste a ua - Spar tak( T) (20.00) Go meq - Li ver pul (20.00) Genk - Ak to be (20.00) Aste ras - Ma ri ti mo (20.00) Crvena zvezda - Omo ni ja (20.30) Vi de o ton - Gent (20.30) Haj duk (S) - In ter (20.30) Eski {e hir - Olim pik (M) (20.45) Dan di ju naj. - Di na mo (M) (20.45) Sent Pa triks - Ha no ver (20.45) Vojvodina - Ra pid (Be~) (21.00) Sa ra je vo - Ze ta (21.00) Atle tik (B) - Sla ven (21.00) Ad mi ra - Spar ta (P) (21.05) Re van{ su sre ti su na pro gra mu 9. av gu sta.

dnevnik

Mi lo{ Di mi tri je vi} igrao so lid no pro tiv Naf ta na

blika veruje u nas, ~ini mi se da to nije bio slu~aj u pro{lom me~u. Ponavqam, ova ekipa ima kvalitet, verujem u igra~e, samo moraju da budu agresivniji. Samo tako sigurno pobe|ujemo Kiprane. Neprijatne scene, proète uvredama i zvi`ducima na ra~un momaka u crveno-belim dresovima i wihovih {efova (Uprave kluba) obeleìle su prvu ovosezonsku utakmicu na najve}em stadionu u Srbiji. Zvezdin trener smatra da je veliki pritisak sputao wegov tim u 2. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope i uzrokovao povratak u ìvot ekipe iz Novopolocka.To se ne}e ponoviti ako i navija~i budu verovali u tim, poru~uje Prosine~ki.

startnoj postavi u odnosu na pro{lu nedequ. Prema wegovim re~ima, izvesno je da }e Milan Jovanovi} debitovati protiv zelenih i ~initi {toperski tandem sa Jovanom Krnetom. Pitawe registracije Elija Babaqa i uplate rate wegovom mati~nom klubu jo{ nije aktuelno, jer visoki centarfor jo{ nije potpuno spreman, pa nije bilo ni o~ekivano da istr~i na teren. - Nisam stavio Jovanovi}a protiv Naftana, jer je bio nespreman. Da sam to uradio neki bi rekli: ’Vidi koga smo doveli...’. Sada je pravi i spreman. Babaqa o~ekujem uskoro. Mora biti 100 odsto preman, jer nije trenirao tri meseca. Kome ne igra{ kad ho}e{, ve} kada zaslu`i{.

- Pritisak postoji, tako je to u Zvezdi. Veliki je to klub. Situacija je jo{ te`a posle Naftana. O~ekujem da sakrijemo na{e lo{e lice i prika`emo ono dobro. Popravima}emo utisak i lo{ aspekt igre- rekao je Dimitrijevi} na konferenciji. Jedan od najiskusnijih igra~a u crveno-belom dresu o~ekuje uspeh i igru na krilima navija~a. O~ekujem pobedu, jer igramo kod ku}e. Po{tujemo protivnika, dobri su, ali verujemo u na{ pozitivan rezultat i plasman u narednu rundu - podvukao je Dimitrijevi}. Me~ izme|u Crvene zvezde i Omonije na Marakani po~iwe ve~eras u 20.30 sati .

IN\IJCI ZADOVOQNI DOSADA[WIM IGRAMA

No vaj li je po lo ì le test Fudbaleri prvoliga{a In|ije vratili su se sa priprema u Sloveniji , ali zbog ki{e potom nisu odigrali prijateqsku utakmicu s kiparskim Etnikosom.[ef stru~nog {taba zeleno-belih Zoran Govedarica je ipak zadovoqan boravkom i radu u Sloven Gradecu. - Boravak u nekada{woj jugoslovenskoj republici, ve} ustaqenoj bazi klub u pripremnom periodu je protekao kako se samo poèleti moglo. Gostoprimstvo doma}ina je bilo na visokom nivou, a odigrali smo pet kontrolnih me~eva, uglavnom sa renomiranim rivalima. Zabeleìli smo ~etiri pobede, nadigrali Gabalu i Jagieloniju, pa i Ceqe, ali smo protiv slovena~kog prvoliga{a prokockali brojne povoqne {anse pa smo, na kraju, pretrpeli poraz. Me|utim, rezultati nam zapravo nisu ni bili u prvom planu. Nastojali smo, naime, da fudbalerima koje smo pove-

li na pripreme, svakome pojedina~no, obezbedimo solidnu minutaù na terenu i pruìmo {ansu da izbore mesto u timu. Smatram da smo u tome i uspeli - referisao je Zoran Govedarica. êlnici In|ije su se potrudili da zadrè ve}inu prvotimaca koji su poneli teret borbi za bodove u minulom prvenstvu, stiglo je i nekoliko novajlija, pa vaqa o~ekivati da tim u novom prvenstvu bude ja~i. - Angaòvali smo uglavnom proverene i kvalitetne igra~e, radili su maksimalno, a veoma dobro su se uklopili sa ostalim igra~ima pa }emo, skoro sigurno, me|u wima prona}i nekoliko startera. Me|utim, ostali igra~i su tako|e veoma disciplinovano radili pa }emo tek posle utakmice sa OFK Beogradom na Karaburmi odlu~iti koji }e sastav istr~ati na teren na premijeri sa Na-

NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 400, sudija: Brdar (Novi Sad). Strelac: Ra{iovan u 21. minutu (iz penala). PRO LE TER: Jeli}, Tanasin, Asani, Kova~evi}, @igi}, Vukasovi}, Ra{iovan, Obradovi}, Darko Drini}, Bo{kovi} i Zec. Igrali su jo{: Damir Drini}, Babi}, Krasi}, Drgojevi}, [vowa, Vu~i}, Vislavski, Vukovqak. HAJ DUK: Peri}, Bulatovi}, Lali}, Milutinovi}, ]ulum, @arkovi}, Sekuli}, ]ovin, Veselinovi}, Adamovi}, Popovi}. Igrali su jo{: Bra}, Kova~evi}, Maksimovi}, Varga, Bo{kovi}, Su{i}, Mirosavqev, Crnoglavac, Vorkapi}, Zorica, Cvetkovi}. M. P. li iz punog treninga {to se i videlo na terenu. Me|utim, ima vremena da ispoqene gre{ke ispravimo. Re~ je o individualnim gre{kama koje mogu da se isprave, ispravi}emo ih i spremni biti za Jagodinu - ka`e Kaplanovi}. I u susretu sa Proleterom stru~ni {tab Hajduka je dao priliku svim igra~ima koji su ukqu~eni u trena`ni proces. - Tako je, jer su momci tokom ovog rada od ~etiri nede-

qe zasluìli da dobiju priliku. Ju~e sam sastav mewao nakon nekih 60-70 minuta. I protiv Banata }e biti tako, ali se moè desiti da pojedinci odigraju i ceo susret. Bitno je da budemo pravi u pravo vreme. Treba imati u vidu da je u na{im redovima dosta novih igra~a, sigurno je da }e i zbog toga biti oscilacija, ali kako vreme bude odmicalo bi}emo sve boqi i boqi, samo treba strpqewa - isti~e Kaplanovi}. S obzirom na re~eno logi~no je pitawe je li slika Hajduka „~ista” pred start prvenstva, odnosno zna li se najboqi sastav? - Imamo jo{ mo`da jednudve situacije koje nismo ra{~i sti li, ali ima mo ko stur ekipe koji se nazire. Osloni}emo se na igra~e koje smo doveli, a imamo tu i na{e mla|e momke koji mogu da im budu alternativna re{ewa i to je to - diplomatski je odgovorio Kaplanovi}. Ko bi od tih igra~a koji su dovedeni, a to su Bulatovi}, Milutinovi}, ]ulum, Popovi}, Ada mo vi}, @ar ko vi}, Crnoglavac, Sekuli}... mogao da bude novi hajdu~ki haramba{a, vo|a na terenu? - Iako je jo{ rano kao vo|a ekipe bi mogao da se pojavi Rado{ Bulatovi}. On je igrao je dugo u Hajduku, veliko je iskustvo iza wega i on bi mogao da bude dobar primer ostalim momcima kako radi i kako nosi odgovornost. No, ima tu jo{ momaka koji su dosta pro{li kao {to su ]ulum, @arkovi} ili Popovi}, uz koje ostali momci koji su u ovom mo men tu na ve li koj sce ni, imaju priliku da dokaù da na wih moè ozbiqno da se ra~una. Teren je jedino merilo i na wemu svi moramo da pokaèmo gde smo i {ta smo, gde nema mladih ili starih. Imamo jasnu sliku o svakom pojedincu i ono {to bih tako|e rekao, budu}i da prelazni rok jo{ traje, nama su potrebna jo{ dva igra~a i to jedan u vezi i jedan u {picu. Traìmo ih, i verujemo da }e se ne{to pojaviti - kaè Kaplanovi}. Ono po ~emu }e pripreme Hajduka ostati upam}ene jeste ~iwenica da je prvi put dosta mladih igra~a iz omladin ske {ko le ukqu ~e no u pripreme. Mirosavqev, Grozdi}, Vorkapi}, Mezei, Su{i}, Latinovi}. \. Bojani}

pretkom na stadionu kod èlezni~ke stanice. Prole}nu sezonu minulog prvenstva In|ija je obeleìla dobrim igrama, nakraju zavr{ila na petom mestu ali je i afirmisala nekolio mladih igra~a koji su sakupili poprili~no nastupa na prvoliga{koj sceni. Sobzirom na ste~eno iskustvo sigurno je da }e sada i oni igrati zna~ajnu ulogu u borbama za bodove? - Lemaji}, Dukanac, Vujasin, Krsti}, N. Stankovi} i \eri} u najuèm izboru za mesta me|u starterima. Pokazali su na pripremnim susretima veliku sigurnost, podiigli kvalitet igre a postali su hrabriji u borbi sa protivni~kim igra~ima {to }e im itekako koristiti. Opravdali su ukazano poverewe u prole}noj sezini pa na wih najozbiqnije ra~unamo - dodao je Zoran Govedarica. D. Vi}enti}

Bo ja na Jo va nov ski

VTA titulom, koju je osvojila u Bakuu. Iako je potvrdila da se nalazi u dobroj formi, nije uspela da savlada prvu prepreku na turniru u glavnom gradu SAD. Boqa od srpske teniserke bila je Anastazija Pavqu~enkova, prvi nosilac, rezultatom 6:4, 6:3. Ruskiwa }e u drugom kolu igrati sa Melindom Cink iz Ma|arske, koja je bila boqa od Ruskiwe Ane ^akvetadze (7:6, 6:2).

LIGA [AMPIONA

Pa na ti na i kos bli zu plej-ofa Gr~ki vice{ampion u [kotskoj pobedio Madervel (2:0), a kijevski Dinamo kod ku}e preokrenuo rezultat protiv Fajenorda (2:1). Ekipa Panatinaikosa prakti~no je zavr{ila posao u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona. [kotski Madervel, koji je usko~io u takmi~ewe umesto finansijski posrnulog Glazgov Renxersa, odigrao je ravnopravnu utakmicu sa „zele-

nima”, ali su gosti mnogo boqe koristili svoje {anse. Holandski Fajnord je na gostovawu u Kijevu uspeo da povede preko Rubena [akena po~etkom drugog poluvremena. Wegov pogodak anulirao je Leks Imers autogolom u 56. minutu, a za preokret se 13 minuta kasnije postarao nigerijski centarfor Aide Braun Ideje.

NO V O S AD S KA MLA D OST PO ^ E L A PRI P RE M E: Fud ba le ri Mla do sti iz No vog Sa da po ~e li su pri pre me za no vu se zo nu u ko joj ima ju ve li kih am bi ci ja, `e le da osvo je pr vo me sto u No vo sad skoj Li gi. U pa u zi pr ven stva do {lo je do sme ne na klu pi fud ba le ra s No vog na se qa, ume sto Ro ber ta Vir ca tim vo di \or |e Ra do vi},a po ma ga }e mu Sve to Vi di}. Wih dvo ji ca su u pro {lom pr ven stvu vo di li mla |e ka te go ri je fud ba le ra Mla do sti. Za sa da ne ma ve li kih pro me na u igra~ kom po go nu, svi su na oku pu,a no vi fud ba le ri su: Bu kva, Sla ni} ([aj ka{), B. Sa mar yi ja (Sla vi ja), Sto ja no vi} (@SK) . D. I.

kultura

dnevnik СУТРА У ЦИКЛУСУ „НОВОСАДСКО МУЗИЧКО ЛЕТО”

Амира Медуњанин и вече севдалинки Певачица Амира Медуњанин, “босанска Били Холидеј”, како је новинари често називају, наступиће сутра у 21 час у врту Средњошколског дома у Николајевској улици, у циклусу концерата „Новосадско музичко лето“. Ова уметница ће са гитаристом Бошком Јовићем, Новосађанима приредити вече севдалинки.

Карте за овај концерт стају 500 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/3, тел.021 452 344), од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта на месту одржавања програма. У случају лошег времена, концерт ће бити одржан у Синагоги. Како подсећају у Музичкој омладини Новог Сада, Амира Медуњанин је стекла велику популарност широм света користе-

ћи у музици елементе сопствене традиције. Севдалинку, која представља њен музички избор и животни пут, чула је од своје мајке, а током времена изградила је јединствен стил, доводећи интерпретације до савршенства. Амира Медуњанин је рођена у Сарајеву. Након што је 2003. гостовала на албуму A Secret Gate групе „Mostar Sevdah Reunion“, 2005. снима свој дебитантски носач звука „Роса“, који добија сјајне критике у Великој Британији и широм Европе. Потом, 2009. остварује компактдиск под називом „Live“. Исте године објављује већ снимљен студијски албум „Зумра“ на којем су забележене традиционалне песме из Босне и Херцеговине, али из Србије и Македоније, представљене аутохтоним начином извођења, у специфичним аранжманима, и уз пратњу хармонике. До сада последњи албум „Amulette“, Амира Медуњанин је остварила у сарадњи с Бојаном Зулфикарпашићем и Бахаром Калифеом. У наставку циклуса „Новосадско музичко лето“, у понедељак, 6. августа у Синагоги у 21 час концерт ће приредити португалски дуо у саставу флаутисте Луиса Меирелиса и пијанисткиње Мари Жозе Соуза Гедес. Н. П-ј.

Nedostaje nam me|usobna komunikacija U Sremskim Karlovcima se od 28. jula do 5. avgusta odràva jubilarna, 20. Letwa {kola crkvenog pojawa „Korneliju u spomen”, koju organizuju Dru{tvo za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca i Muzikolo{ki institut Srpske akademije nauka i umetnosti. Dvadesetogodi{wica postojawa je, po mi{qewu organizatora, prilika da se podvu~e crta i poku{a sagledati koji su to rezultati postignuti tokom protekle dve decenije, {ta vaqa, a {ta treba mewati u radu i kakav je poloàj liturgijske muzike u srpskoj crkvi danas. Otuda ove godine pored redovnih predava~a, kao {to su prof. dr Danica Petrovi} sa Muzikolo{kog instituta SANU, koja je i autorka programa {kole, dr Nenad Ristovi}, akademici Vlаdeta Jeroti} i Dimitrиje Stefanovi} i nekoliko nekada{wih i aktuelnih polaznika i dirigenata. - Mnogo se toga promenilo u nama i oko nas za 20 godina - kaè profesorka Petrovi}. - Ono {to nam je bio poriv nesre}nih devedesetih godina, hvala bogu, vi{e ne postoji. Moram da priznam da interesovawe za {kolu nije prestalo. Ove godine smo imali mali problem oko broja polaznika, ali to je bila posledica nedovoqne agitacije pred po~etak {kole, iz ~ega se name}e zakqu~ak da se mora svake godine raditi na animirawu u~esnika. S druge strane, bitno je svake godine ukqu~ivati

Премијера Нушићевог „Покојника” Представа „Покојник” Бранислава Нушића у режији уметничке директорке позоришта „Улисис” Ленке Удовички биће премијерно изведена вечерас на Малом Бриону, најављено је на конференцији за новинаре. То ће, како преноси агенција Хина, бити друга овогодишња премијера театра на Брионима. Чланови ауторског тима истакли су да је реч о комаду најпопуларнијег и најпревођенијег српског комедиографа. Ленка Удовички је објаснила да је „Покојник” последње, премда не и најизвођеније Нушићево дело, али је по много чему, додала је, „најсложеније, а уједно савремено и фантастично уклопиво у садашњи тренутак”. „Ово је његов последњи Зијах Соколовић и Јелисавета - Сека Саблић у „Покојнику“ комад, бритка сатира о човеку који је забуном проглашен мртвим и многима најбоље Нушићево дело, У представи играју Зијах Соконакон неколико година враћа се у доводи у средиште управо оне еле- ловић, Јелисавета - Сека Саблић, свој град”, рекла је редитељка. менте људске природе значајне за Миодраг Кривокапић, Филип Нола, Ленка Удовички је оценила да схватање „бескрупулозних механи- Маја Посавец, Катарина Бистровић овај, и данас актуални комад, по зама на којима друштво почива”. - Дарваш.

БУЛАЈИЋУ И ЗАФРАНОВИЋУ ПРИЗНАЊЕ МОТОВУНСКОГ ФЕСТИВАЛА

Награђени за пола века рада на филму које је добитницима упутио Живојиновић који је први пут играо баш у Булајићевом филму. „Надам се да ћу у најтежој борби живота бити победник и једног срећног дана доћи на угледни фестивал у Мотовуну„, написао је Живојиновић коме у тешким данима нарочито задовољство чини што је на Мотовунском фестивалу приказан и „Узаврели град„ у коме је у својој каријери, интерпретирао своју најдражу улогу. Булајићу је и овом приликом изразио захвалност што га је као дебитанта увео у свет филма улогом у „Воз без возног реда„, написао је Живојиновић који је поздравио гледаоце, као и челне људе фестивала режисере Игора Мирковића и Рајка Грлића.

DVADESET GODINA LETWE [KOLE CRKVENOG POJAWA „KORNELIJU U SPOMEN”

У ТЕАТРУ „УЛИСИС“ НА МАЛОМ БРИОНУ НОВА ПРЕДСТАВА ЛЕНКЕ УДОВИЧКИ

Познатим режисерима Вељку Булајићу и Лордану Зафрановићу на Мотовунском филмском фестивалу уручена je награда „50 година„ поводом пола века њиховог бављења филмском уметношћу. Награду је режисерима уручила филмска глумица Ана Карић која је једну од бројних улога играла и у Булајићевом филму „Донатор”. Највише емоција приликом доделе награда изазвало је читање писма које је легендарни југословенски глумац Бата Живојиновић послао организаторима. Живојиновић је позван на фестивал, али је због здравствених проблема недавно завршио у болници. Мотовунска публика великим је аплаузом поздравила честитке

~etvrtak2.avgust2012.

Зафрановић је аутор филмова у којима су „Окупација у 26 слика„ и „Пад Италије„, а аутор је и бројних документарних филмова и серија. Булајић је режирао „Воз без возног реда„, „Узаврели рад„, „Неретва„ и друге филмове. Фестивал у истарској варошици Мотовун одржава се од 28. јула до 1. августа с бројним програмима и великим бројем страних филмова који ће у Хрватској играти само тада. На фестивалу je касно синоћ уручена и престижна награда „Бауер„ за најбољи филм региона, а међу три најбоља филма уз хрватски „Људождер вегетаријанац„ Бранка Шмита и словеначки „Излет„ Нејца Газводе је и „Клип„, дебитантски филм српске режисерке Маје Милош.

Danica Petrovi}

nove qude, jer se u protivnom stvara tromost u radu. U program rada {kole na polovini wenog postojwa, uvr{etne su i poja~ke radionice, u kojima se polaznici susre}u sa tradicionalnim srpskim crkvenim pojawem. U tome profesorka Petrovi} vidi jedan od velikih rezultata ovog kampa. - Crkveno pojawe je zapostavqeno, sve mawe je ~asova pojawa u Bogoslovijama, a to su jedine {kole u kojima se ono uop{te u~i

- napomiwe Даница Петровић. - Na Bogoslovskom fakultetu ono je gotovo potpuno izostavqeno, zato je veoma va`no da qudi dobiju makar ideju kako ono treba da izgleda, kako se dolazi do te ve{tine, {ta postoji od zapisa i {tampanih kwiga i tu uvek imamo dosta polaznika, koji posle nastave za pevnicama svojih pomesnih crkava da pevaju. Na{ doprinos se ogleda u tome da u pevnicama zazvu~i lep{e, razumqivije pojawe. Po re~ima na{e sagovornice, op{ta tema predavawa ove godine je liturgijska muzika u srpskoj crkvi danas, koja je trebalo da podstakne lokalno sve{tenstvo na dijalog, da se vidi {ta obe strane misle o pojawu u crkvi. - Naàlost, izgleda da mi jedni druge uop{te ne zanimamo kaè profesorka Petrovi}. Svako je na svojoj strani i nema mnogo me|usobne komunikacije. To je {teta, jer mislim da ima razloga za pitawa, za negodovawa i pohvale i na jednoj i na drugoj strni. Vo|ewe crkvenog hora je vrlo sloèna funkcija, osim

{to mora biti pripremqen muzi~ar, on mora da savlada mnoge druge stvari, tipik, tok bogoslu`ewe, mora da zna {ta on predstavqa u bogoslu`benom prоcesu da bi shvatio da je deo tima, a ne jedinka. Ispostavqa se da ni jedni ni drugi ne ~ine napor da postanu tim. Da bismo razumeli ko {ta ho}e, moramo razgovarati i izneti {ta smatramo da su problemi, a tog dijaloga slabo ima. Mnogo nam u radu {kole zna~i podr{ka rektora Bogoslovije protojereja-stavrofora Jovana Petkovi}a koji je tih, nenametqiv, uvek prisutan i kad progovori qude fascinira svojim znawem, obave{teno{}u. Do kraja ovоgodi{we {kole predvi|eno je jo{ jedno predavawe na kom }e nekada{wi i sada{wi u~esnici izneti svoja iskustva u radu i vi|ewa budu}nosti kampa. Ono {to se od svih o~ekuje jeste da daju predlog {ta bi dodali ili promenili. - U samoj organizaciji je va`no da svake godine pripreme po~nu ranije, trebalo bi da izlo`imo program i uslove {to je mogu}e pre po{aqemo na {to vi{e strana - smatra profesorka Petrovi}. - Mo`da ne treba toliko episkopima koliko sve{tenicima, koji imaju crkvne pojce i horove kako bi svako poslao po dvoje u {kolu. Mislim da bi to moglo da se po{aqe i na{ima u dijaspori, makar ovoj evropskoj. Z. Milosavqevi}

ЗБИРКА ПРИЧА „ЗЕМАЉСКИ ДУГОВИ” ОБЈАВЉЕНА У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ”

Иво Андрић као књижевни јунак Издавачка кућа „Лагуна“ објавила је недавно књигу групе аутора под називом „Земаљски дугови“ у којој је сакупљено тридесет приповедака савремених српских писаца о Андрићу – он је главни јунак сваке приповетке. Кроз избор најбољих домаћих приповедача, ова несвакидашња тематска збирка прича задовољиће и најпробирљивије читаоце. На крају сваке приче се, као и у свакој књизи из едиције Таласи, налази белешка о писцу. Половина прича није раније објављивана, а половина углавном у периодици или у збиркама прича. Књига прича „Земаљски дугови“ настала је као проширени пројекат блока прича објављеног у „Београдском књижевном часопису“, бр. 24–25, јесен–зима 2011, под насловом ’Зовем се Иво Андрић – писац у причи’, који је поводом 50. годишњице доделе Нобелове награде писцу, а и 110. годишњице његовог рођења, приредио Милован Марчетић. У часопису је, поред Кишове приче „Дуг“, објављено још шест прича специјално писаних за поменути блок, док је у књизи „Земаљски дугови“ укупно 30 прича, од којих је чак 22 оних које написане ’по наруџби’, што говори да је идеја позваним ауторима била врло инспиративна. - Идеја и блока у часопису и књиге била је „Андрић – књижевни јунак“, тј. да се најбољи данашњи српски приповедачи подстакну да напишу приче у ко-

јима ће се најславнији и вероватно највећи српски писац 20. века, те једини наш књижевни нобеловац, појавити као књижевни јунак - каже Милован Марчетић. Изазов је био утолико већи када се зна да Иво Андрић није био ни личност ни писац који је превише о себи говорио. Напротив, био је, по сведочењу оних који су га познавали, врло затворен када је његова приватност у питању, али је управо то, изгледа, највише и инспирисало ауторе прича у овој књизи. Изазов је био и „открити“ каква је личност био писац који је тако бриљантно описивао карактере човека овдашњег поднебља, који је у својој прози био изврстан психолог, познавалац душе и нарави људи. По Марчетићевим речима, вредност ове књиге може бити и у томе што нам казује како данашњи најбољи српски прозаисти виде Андрића као писца и личност, или шта је од Андрћа као писца и његовог дела “остало“ у времену када се књижевне моде брзо мењају, када се у борби за публицитет и „славу’ не бирају средства. Мишљење при-

Како данашњи писци виде нашег нобеловца У тридесет прича савремених српских и једног аргентинског приповедача, у којима се Иво Андрић појављује као књижевни јунак, читаоци ће наћи не само прворазредну прозу већ и одговоре на питање како данашњи писци виде Андрића као личност и ствараоца.У збирци су приче Данила Киша, Иване Димић, Драгослава Михаиловића, Мирослава Јосића Вишњића, Данила Николића, Гордане Ћирјанић и Хуана Октавиа Пренса, Милисава Савића, Љиљане Ђурђић, Васе Павковића, Виде Огњеновић, Игора Маројевића, Милована Марчетића, Јовице Аћина, Владимира Кецмановића, Михајла Пантића, Вулета Журића, Мирка Демића, Дејана Стојиљковића, Дејана Симоновића, Милете Продановића, Весне Перић, Ратка Дангубића, Николе Маловића, Миодрага Вуковића, Зорана Ћирића, Ђорђа Писарева, Јакова Гробарова, Миодрага Раичевића, Саве Дамјанова и Светислава Басаре.

ређивача ове књиге је да вредност и величина Анрићевог дела нимало нису окрњени, што потврђује и пажња која је Андрићевом делу посвећена поводом његових годишњица. Редослед прича у овој књизи није прављен по критеријумима ’од најбољих ка

мање вредним причама’, ’од најпознатијих ка мање познатим ауторима’ или ’од најстаријих ка млађима’, већ с настојањем да приче буду повезане у што складнији низ, а да ипак прича сваког наредног аутора донесе читаоци изненађење“. Како и коме Андрић плаћа своје дугове у последњим часовима живота, које су његове последње речи и чиме заветује медицинску сестру која га негује, зашто пред Андрићева врата долази сибирски тигар, ко је жена коју је Андрић упознао у Мадриду, у чијој је хотелској соби заборавио пуловер и шал, како се Андрић понаша на вечерама и шта види у шарама тапета своје радне собе, шта све мора да слуша када га пресретне критичар улизица, где је река Мостонга и каква је историја њених ћуприја…?

svet

~etvrtak2.avgust2012.

DA NAS SKUP [TI NA UN O SI RI JI

Ozbiq na za bri nu tost zbog eska la ci je na si qa WU J ORK: Ge ne ra l na skup {ti na UN sa op {ti la je da }e da nas odr à ti sa sta nak o kri zi u Si ri ji. Di plo ma te se na da ju usva ja wu re zo lu ci je ko ja }e osu di ti na pa de Asa da. Di plo ma te ka ù da }e se ve ro vat no gla sa ti o sa u dij skom na cr tu re zo lu ci je, u ko me se iz ra à va à qe we jer Sa vet bez bed no sti ni je pred u zeo me re pro tiv Da ma ska. Di plo ma te iz UN ka ù da se na sa stan ku o~e ku je gla sa we o nacr tu re zo lu ci je u ko me se iz ra à va „ozbiq na za bri nu tost zbog eska la ci je na si qa u Si riji, a na ro ~i to zbog na stav ka ve li kog i si ste mat ski te {kog kr {e wa qud skih pra va”, ja vio je Roj ters. Za raz li ku od re zo lu ci ja Sa ve ta bez bed no sti, ko je mo gu da bu du za kon ski oba ve zu ju }e, skup {tin ske re zo lu ci je ni su oba ve zu ju }e. Me |u tim, u Ge ne ral noj skup {ti -

JEMEN

Zgrada Generalne skup{tine UN

ni UN ne po sto ji ve to i za usva ja we re zo lu ci je do voq na je pro sta ve }i na. Za pad ne di plo ma te su iz ra zi le na du da }e ve li ka ve }i na gla sa ti u Ge ne ral noj skup {ti ni

za re zo lu ci ju u ko joj se osu|u je Si ri ja, a da }e Sa vet bez bed no sti po ja ~a ti pri ti sak na Ru si ju i Ki nu da pre sta nu da {ti te si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al-

Asa da od sank ci ja. Pod se ti mo, Ru si ja i Ki na su ve} dva pu ta ulo ì le ve to na re zo lu ci je o Si ri ji u Sa ve tu bez bed no sti. Sa u dij ski na crt re zo lu ci je po na vqa po ziv ko ji je Arap ska li ga upu ti la Asa du da ode s vla sti i omo gu }i po li ti~ ku tran zi ci ju. Na crt, ta ko |e, po zi va i vla di ne i po bu we ni~ ke sna ge da okon ~a ju na si qe, iako je kri ti ka usred sre |e na na Asa do vu vla du. Si rij ski am ba sa dor u UN Ba {ar Xa fa ri op tu ìo je pred sed ni ka Ge ne ral ne skup {ti ne Na si ra Ab du la zi za al-Na se ra iz Ka ta ra da ko ri sti svo ju po zi ci ju ka ko bi ostva rio ka tar ske na ci o nal ne in te re se. Da mask je vi {e pu ta re kao da Ka tar i Sa u dij ska Ara bi ja na o ru à va ju po bu we ni ke u Si ri ji.

MI NI STAR OD BRA NE SAD RAZ GO VA RAO S DR @AV NIM VR HOM IZRA E LA

Pet na est oso ba ubi je no pri napadu na MUP SA NA: U su ko bu ko ji je iz bio ka da su na o ru à ne oso be za u ze le zgra du je men skog Mi ni s tar s tva unu t ra { wih po slo va u Sa ni, ubi je no je 15 qudi, a 43 oso be su po vre |e ne, sa op {ti li su zva ni~ ni ci no vi bi lans okr {a ja u pre sto ni ci Je me na. Me |u po gi nu li ma je je dan ci vi l, a osta lo su na o ru à ne oso be i voj ni ci, ukqu ~u ju }i pri pad ni ke Pr ve oklop ne di vi zi je, ko ji su po sla ti da za {ti te Mi ni star stvo, ja vio je Roj ters. Ne i m e n o v a n i zva n i~ n i c i tvr de da su na o ru à ni qu di ko ji su pre u ze li kon tro lu nad zgra dom Mi ni star stva za ro bi li 16 voj ni ka. Pre m a ne p o t vr | e n im in for ma ci ja ma, na pa da ~i su ra di l i u je m en s koj po l i c i j i tokom vla d a v i n e svrg n u t og pred sed ni ka Ali ja Ab du la ha Sa le ha, ko ji je na pu stio vlast u fe bru a ru, na kon go di nu da na pro te sta pro tiv we go vog re ì ma. Oni su od ne de qe ras po re |e n i oko zgra d e Mi n i s tar stva, tra è }i da po no vo bu du uve de ni u po li cij ske sna ge. U zgra du Mi ni star stva upa li su po p od n e, uz po d r { ku pri padni k a Cen t ral n e bez b ed nosne slu `be, ko ja je i da qe pod vo| stvom Sa le ho vog ne }a ka Ja hja Mo ha ma da Ab du la ha Sa le ha.

Pa ne ta: Iran mo gu }a me ta in ter ven ci je TEL AVIV: Mi ni star od bra ne Sje di we nih Ame ri~ kih Dr à va Leon Pa ne ta sa stao se sa dr àv nim vr hom Izra e la, a glav na te ma raz go vo ra bio je nu kle ar ni pro gram Ira na. Pa ne ta je iz ja vio da Iran mo ra da pre go va ra o svom nu kle ar nom pro gra mu, u su prot nom }e bi ti su o ~en s mo gu} no {}u voj ne in ter ven ci je SAD, ali i na gla sio da su pre go vo ri i sank ci je po èq ni me to di pri mo ra va wa Ira na da pri sta ne na pre go vo re. Mi ni star ino stra nih po slo va Izra e la Ehud Ba rak je oce nio da je „eks trem no ma la„ mo gu} nost da Iran od u sta ne od nu kle ar nog pro gra ma zbog pri ti ska sank ci ja. Ba rak je, po è lev {i do bro do {li cu {e fu Pen ta go na, oce nio da je voj na sa rad wa SAD i Izra e la bo qa ne go ika da.

dnevnik

LIBIJA

Eks plo zi ja u se di {tu oba ve {taj ne slu `be BEN GA ZI: Eks plo zi ja, za ko ju se ve ru je da je uzro ko va na bom bom, o{te ti la je zgra du voj ne oba ve {taj ne slu `be Li bi je u Ben ga zi ju i iza zva la {te te na okol nim zgra da ma, ali ne ma po vre |e nih, sa op {tio je je dan zva ni~ nik bez bed no sti. Do eks plo zi je je do {lo ne ko li ko ~a so va na kon {to su na o ru `a ni qu di na pa li za tvor u Ben ga zi ju i oslo bo di li islam skog eks tre mi stu Sa le ma el Obe i di ja, osum wi ~e nog za ubi stvo biv {eg {e fa po bu we -

ni ka Ab de la Fa ta ha Ju ni sa, sa op {tio je dru gi zva ni~ nik slu `bi bez bed no sti. Ju nis je bio mi ni star unu tra {wih po slo va u Ga da fi je voj vla di pre ne go {to je pri {ao po bu we ni ci ma pro tiv li bij skog re `i ma. On je ubi jen ju la 2011. go di ne. Eks plo zi ja u se di {tu oba ve {taj ne slu `be i na pad na grad ski za tvor uka zu ju na ro vi tu bez bed no snu si tu a ci ju u Li bi ji sko ro go di nu da na na kon zba ci va wa li bij skog vo |e Mo a me ra el Ga da fi ja.

INDIJA

Tri re gi je do bi le stru ju WU DEL HI: Na kon ko lap sa elek tri~ ne mre è u In di ji, ka da je pre ko 600 mi li o na qu di osta lo bez stru je, ju ~e uju tro su tri in dij ske re gi je do bi le stru ju. „Stru ja je pot pu no vra }e na u tri pod ru~ ja na se ve ru, is to ku i se ve ro i sto ku In di je”, re kao je {ef kor po ra ci je za elek tri~ ne si ste me S.K. Su ni agen ci ji AFP, go vo re }i o struj nom si ste mu ko ji se ras pao u uto rak u do sa da ne za be le è nom obi mu. Ova kri za je po go di la 20 od 29 dr à va u In di ji u ko ji ma ì vi vi {e od 600 mi li o na qu di ukqu ~u ju }i ve li ke gra do ve kao Wu Del hi i Kal ku ta. Vla sti su na ja vi le po -

kre ta we is tra ge da bi se utvr dio raz log ras pa da si ste ma, ko ji je na neo uda rac pred sta vi o dru goj naj mno go qud ni joj ze mqi na sve tu ko ja po ku {a va da za u zme zna ~aj ni je eko nom sko i po li ti~ ko me sto u sve tu. Pre ve li ka po tro {wa stru je u po je di nim dr `a va ma iz gle da da je iza zva la ras pad si ste ma. In di ja ima ve li ku de fi cit u stru ji iza zvan na glim ra stom po tra `we ko ja pre va zi la zi mo gu} no sti na ci o nal nih pro iz vo |a ~a elek tri~ ne ener gi je. Mi ni star ener ge ti ke Su {il ku mar [in de re kao je da je pre op te re }e we si ste ma naj ve ro vat ni je iza zva lo ko laps.

RUSIJA

Pan ker ki po zli lo na su |e wu

Leon Paneta

Pa ne ta je raz go va rao i o no vom si ste mu va zdu {ne od bra ne ko ji je Oba mi na ad mi ni stra ci ja po dr `a la sa 70 mi li o na do la ra po mo }i

Ne ta ni ja hu: Su o ~a va we s po sle di ca ma „Po {to vre me is ti ~e za mir no re {e we, svet mo ra usko ro uve ri ti Te he ran da }e se su o ~i ti s po sle di ca ma ako na sta vi raz voj nu kler nog oru` ja„, sma tra izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta ni ja hu. Ne ta ni ja hu je u iz ja vi za dru gi ka nal izra el ske te le vi zi je ob ja snio da }e po li ti~ ko ru ko vod stvo do no si ti ko na~ nu od lu ku o na pa du, upr kos re zer va ma u od no su na ta kve po te ze me |u bez bed no snim zva ni~ ni ci ma. „Vi dim re `im aja to la ha ko ji je ob ja vio ono za sta se za la `e: da nas uni {ti. Ra di da nas uni {ti, pri pre ma nu kle ar no oru` je da nas uni {ti. Ako od me ne za vi si, ja ne }u do zvo li ti da se to de si,” ka zao je Ne ta ni ja hu, ob ja sniv {i da stva ri ko ji se ti ~u sud bi ne Izra e la, sa me eg zi sten ci je te ze mqe „mi ne sta vqa mo u ru ke dru gih, ~ak i na {ih na bo qih pri ja te qa”.

izra el skoj voj sci. [ef Pen ta go na se u po ne de qak u Tu ni su za lo ìo za pro du è we ro ka Ira nu da pro me ni svo ju nu kle ar nu po li ti ku. Iako je pri znao da do sa da {we sank ci je ni su mno go po mo gle, on je iz ra zio uve re we u uspeh ~vr {}ih sank ci ja. Go vo riv {i o voj noj in ter ven ci ji u Ira nu, Pa ne ta je re kao „da tre ba osta vi ti otvo re ne sve mo gu} no sti„, po tvr div {i stav Oba mi ne ad mi ni stra ci je o ovom pi ta wu. Pa ne ta je po se tio Iz rael sa mo dan po sle po se te pred sed ni~ kog kan di da ta Mi ta Rom ni ja, ko ji je ta ko |e raz go va rao o Ira nu, na zna ~iv {i da je Oba mi na ad mi ni stra ci ja bi la „pre vi {e bla ga„ pre ma toj dr à vi i ni je do voq no po dr à la Iz rael.

MO SKVA: ^la ni ce pank gru pe „Pu si ra jot” je po zli lo na su |e wu u Ka mov ni ~e skom ob la snom su du, ali su le ka ri na kon pre gle da utvr di li da mo gu u~e stvu ju u na stav ku su |e wa. Tro je am bu lant nih ko la su po zva na ka da su se pan ker ke u sud ni ci po `a li le da se lo {e ose }a ju. Na kon me di cin skog pre gle da dok to ri su za kqu ~i li da ~la ni ce ben da mo gu da u~e stvu ju u su |e wu, re kla je pred stav ni ca su da Dar ja Qak. U su du je ju ~e po ~e lo is pi ti va we sve do ka op tu `be u kri vi~ nom pred me tu pro tiv ~la ni ca gru pe „Pu si ra jot”. Pet mla dih `e na, sa ma ska ma na gla vi i sve tloj ode }i, 21. fe bru a ra je u mo skov skoj cr kvi

Hri sta spa si te qa iz ve lo per for mans mo le }i se i pe va ju }i za kraj po li ti~ ke ka ri je re pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na. Op tu è ne i wi ho vi advo ka ti su ra ni je re kli da zbog in ten ziv nog za se da wa su da mla de de voj ke sko ro da ni su spa va le, da ne do bi ja ju to ple obro ke i ne ka da ni vo du. One su se u uto rak à li le su di ji na lo {e zdrav stve no sta we i tra ì le od la ga we su |e wa, ali im je zah tev od bi jen. Za {tit ni ci qud skih pra va oce wu ju da su |e we ni je fer, i da }e Na de `da To lo ko ni ko va, Ma ri ja Aqo ~i na i Je ka te ri na Sa mu ze vi~ bi ti ka `we ne sa do se dam go di na pri tvo ra u ka zne nom lo go ru.

U ki {a ma po gi nu lo 36 oso ba PJON GJANG: U obil nim ki {a ma ko je su pa da le u ne de qu i po ne de qak u Se ver noj Ko re ji, po gi nu lo je 36 oso ba, a 16 se vo di kao ne sta lo. Isto vre me no vi {e od 21.000 qu di osta lo je bez kro va nad gla vom, sa op {tii su da nas se ver no ko rej ski dr àv ni me di ji. Dr àv na ko rej ska cen tral na no vin ska agen ci ja KCNA ja vi la je ra ni je ju u ~e da je 88 oso ba iz gu bi lo ì vot iz me |u 18. ju la i 28. ju la u ki {a ma i kli zi {ti ma iza zva nim taj fu nom ko ji je po go dio ovu ze mqu, pre no si Kjo do. Ma te ri jal na {te ta je naj ve }a u ju `noj pro vin ci ji Pjon gan, pre no si ja pan ska agen ci ja Kjo do.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ALEKSEJ NAVALNI Pro tiv Alek se ja Na val ni ja, li de ra pro te sta pro tiv ru skog pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na, po kre nu ta je no va kri mi nal na is tra ga u ve zi s pro ne ve rom nov ca. On se sum wi ~i da je or ga ni zo vao kra |u sred sta va u vred no sti od po la mi li o na do la ra iz dr `av ne kom pa ni je, ko ja se ba vi pre ra dom dr ve ta. Za to mu pre ti ka zna do 10 go di na za tvo ra. U cen tru Mo skve odr `a ni su pro te sti pro tiv ak tu el ne vla sti.

HANS KRISTIJAN RAUSING Bri tan ski sud od re dio je ju ~e mi li jar de ru Han su Kri sti ja nu Ra u sin gu (49) uslov nu ka znu od 10 me se ci za tvo ra zbog to ga {to je spre ~io nor mal nu sa hra nu svo je su pru ge Eve.Su di ja Ri ~ard Mek Gre gor-Xon son re kao je ju ~e da Ra u sing mo ra da se ozbiq no le ~i od nar ko ma ni je. Ra u sing, ni je sa hra nio svo ju su pru gu, ~i je je te lo u sta wu ras pa da wa pro na |e no u wi ho voj vi li u ju lu, vi {e od dva me se ca na kon we ne smr ti.

UVE [OJH Za me nik pred sed nik austrij ske po kra ji ne Ko ru {ka i li der Slo bo dar ske par ti je Ko ru {ke (FPK) Uve [ojh, ko ji je ume {an u vi {e afe ra ko rup ci je, pod neo je ju ~e ostav ku na sve po li ti~ ke funk ci je. On je, na kon fe ren ci ji za {tam pu, od lu ku o po vla ~e wu obra zlo `io me dij skom kam pa wom mr `we pr o tiv we ga. [ojh je pre u zeo par ti ju po sle smr ti jed nog od naj kon tro verz ni jih po li ti ~a ra Jer ga Haj de ra.

Ko man dan ti sme we ni zbog pli {a nih me dve di }a MINSK: Pred sed nik Be lo ru si je Alek san dar Lu ka {en ko sme nio je ko man dan ta Rat nog va zdu ho plov stva i {e fa Gra ni~ ne kon tro le i uko rio ne ko li ko zva ni~ ni ka jer ni su spre ~i li da ma li ino stra ni avion ule ti u va zdu {ni pro stor te ze mqe i ba ci pli {a ne me dve di }e na ko ji ma je bio po ziv na pro test zbog kr {e wa qud skih pra va. Ko man da Rat nog va zdu ho plov stva je naj pre ne gi ra la iz ve {ta je me di ja o to me da je ma li avion do le teo iz Li tva ni je i ile gal no u{ao u va zdu {ni pro stor Be lo ru si je da bi ba cio me dve di }e na ko je su bi li pri ve za ni po zi vi na po {to va we pra va ~o ve ka i slo bo da u toj ze mqi. Po {to je na in ter ne tu ob ja vqen vi deo-sni mak avi o na ka ko 4. ju la le ti iz nad jed nog be lo ru skog gra da, be lo ru ske vla sti su

ko na~ no ipak po ~e le is tra gu in ci den ta. Pred sed nik Lu ka {en ko je pro {le ne de qe obe }ao da }e ka zni ti od go vor ne ko ji „ni su us pe li da za u sta ve taj let”. „[ef Na ci o nal nog ko mi te ta za kon tro lu gra ni ce ge ne ral ma jor Igor Ra kov ski i ko man dant

Rat nog va zdu ho plov stva ge ne ral ma jor Dmi trij Pak mel kin od stra we ni su iz slu `be zbog za po sta vqa wa du `no sti”, ob ja vi la je we go va slu `ba. Lu ka {en ko je zva ni~ no uko rio pet dru gih vi so kih zva ni~ ni ka, ukqu ~u ju }i mi ni stra od bra ne Ju ri ja @a do bi na i {ef

Sa ve ta za bez bed nost Le o ni da Mal ce va i na ~el ni ka slu `be bez bed no sti KGB Va di ma Zaj ce va, ob ja vi la je pred sed ni ko va slu `ba. Ba ca we pli {a nih me dve di }a, u or ga ni za ci ji jed ne {ved ske re klam ne agen ci je, do bi lo je ve li ki pu bli ci tet u Be lo ru si ji, ma da uz ma lo in for ma ci ja o tom in ci den tu o ko jem su ve }i nom sa zna li iz {ved skih me di ja. Me |u tim, vla sti su od mah uhap si le re di te qa Ser ge ja Bas ha ri mo va i stu den ta no vi nar stva An to na Sur ja pi na. Vi deo-sni mak emi to van u be lo ru skim me di ji ma po ka zu je da avi o nom upra vqa ju dve oso be s ma ska ma me dve da. Na jed nom od tih vi deo-sni ma ka, avion je nad le teo grad Ivja wec i za tim pe ri fe ri ju Min ska, ba civ {i ukup no 1.000 pli {a nih me dve da s po ru kom.

ekologija

dnevnik

U~e i ra de, pri ro di u ~ast odr `a va to kom ju la i av gu sta, de ca u~e ko li ko je bit no {te de ti i ~u va ti vo du, kao i oko li nu. Kroz igru ma~ ke i mi {a u~e sni ci su ima li pri li ku da na u ~e ka ko da po stu pa ju sa pla -

U BE ^E JU

Sta ri ja vor na mu ~io ko mu nal ce Jed na vr sta vi {e de ce nij skog ja vo ra na uglu Glav ne i Re pu bli kan ske uli ce u Be ~e ju po pri li~ no je na mu ~i la mo bil nu eki pu JP „Ko mu na lac“ pril ikom

ore zi va wa gra na ko je su ugro `a va le bez bed nost pro la zni ka.

- Ne sa mo pro la zni ka, ve} i stam be nog objek ta na ko ji su se gra ne osla wa le i ki o ska is pod sa mog dr ve ta. Upra vo zbog ki o ska, mo ra li smo pr vo da po sta vi mo za {tit nu plat for mu, pa su tek on da rad ni ci iz hi dra u li~ ne kor pe mo gli da po~ nu s ore zi va wem, re kao nam je u ime fir me ko ja ra di po slo ve ore zi va wa dr ve }a u gra du pre ma utvr |e nom stru~ nom pro gra mu i pla nu JP „Ko mu na lac“ po slo vo |a Zol tan Fe je{. Da je po me nu ti za hvat bio obim ni jih raz me ra, po tvr |u je ~i we ni ca da je bi lo an ga `o va no de se tak ko mu na la ca, da su rad ni ci „Elek tro voj vo di ne“ mo ra li da u tom de lu gra da is kqu ~e na pon elek tri~ ne ener gi je i da je sve vre me ra da sa o bra }aj ni po li ca jac u ci qu bez nod no sti re gu li sao sa o bra }aj na fre kvent noj ras kr sni ci. V. Jan kov

GRA \AN SKA INI CI JA TI VA U BE LOJ CR KVI

Po sa di ti sta bla i vra ti ti pti ce

- Bes prav na se ~a vi {e od dve sto ti ne sta ba la u pri o ba qu Ne re, ko ja se de si la to kom pro {le je se ni i zi me, li {i la je ve li ki broj pti ca wi ho vog pri rod nog sta ni {ta - re kla je Da ni je la \u ro vi} otva ra ju }i u Klu bu „Do bra sta ra vre me na“ svo ju iz lo `bu sli ka voj vo |an skih pti ca. Ob ja sni la je da je sa ma iz lo `ba na sta la kao od raz ne mo }i i

ne za do voq stva onim {to se u Be loj Cr kvi de {a va. Sa pri ja te qi ma i isto mi {qe ni ci ma Da ni je la je or ga ni zo va la iz lo `bu i dru è we, ka ko bi upo zo ri la na ne bri gu o pri ro du, ali i ka ko bi za jed no po ku {a li da ne {to pro me ne. Po seb no je na gla si la da i po red ~i we ni ce da se na te ri to ri ji op {ti ne na la zi ne ko li ko or no to lo {kih lo ka li te ta od iz u zet ne va `no sti, ni jed no od wih ni je pod za {ti tom dr à ve. Ka ko po ku {a ji da se spre ~i bes prav na se ~a dr ve }a uz oba lu re ke Ne re ni su uro di li plo dom, Da ni je la \u ro vi} i we ni pri ja te qi pred la ù da se pu tem pe ti -

ci je gra |a na od op {tin skog ru ko vod stva za tra ì jed na par ce la na ko joj bi mo gla da se or ga ni zo va no sa de sta bla. Ka ko je ob ja sni la, jed na mla di ca hra sta ko {ta sve ga 80 di na ra, a na par ce li bi sva ki mla di bra~ ni par ili ro di te qi po sle kr {ta va wa de te ta do bi li pri li ku da za sa de po ro di~ no sta blo i na taj na ~in po mog nu o~u va wu pri ro de. Pri li ku da za sa di svo je sta blo do bio bi sva ko ko u ovoj op {ti ni ì vi, kao i svi oni ko ji u wu do |u kao tu ri sti. Bi o log Iva na Tr bo je vi} je odr à la krat ko pre da va we o pti ca ma Voj vo di ne, a u pro gra mu je u~e stvo vao i Dra gan La za re vi} iz pri rod wa~ kog dru {tva „Gea“ iz Vr {ca, a za do bru at mos fe ru za du è ni su bi li per ku si o ni sti. Na ovom dru è wu pred sta vqe na je in te re sant na hra ni li ca za pti ce na pra vqe na od pla sti~ ne bo ce i dva dr ve ne var ja ~e, ko ju je Da ni je la po klo ni la do ma }i ni ma dru è wa Klu bu „Do bra Sta ra vre me na“. Da ni je la \u ro vi} je po ru ~i la svo jim su gra |a ni ma da je na pred na ona ze mqa u ko joj sta ri qu di sa de sta bla, iako zna ju da u wi ma ne }e uì va ti i da je pri ro da ne {to bez ~e ga ne mo è mo. M. V.

NA LE TEN CI SKUP IZ VI \A ^A

DE^ JI EKO-KAMP NA MAJ KI NOM SA LA [U

Na Maj ki nom sa la {u u Su bo ti ci se odr `a va “De~ ji eko-kamp”, ko ji re a li zu je Cen tar za raz voj de~ jih in te re so va wa u okvi ru pro jek ta “Pla va pla ne ta”. U to ku kam pa, ko ji se

~etvrtak2.avgust2012.

sti~ nim ke sa ma. De ca na prak ti~ nim pri me ri ma u~e za {to je va `no ~u va ti pri ro du. Naj vi {e su u~i li o re ci kla `i i ot pa du. Or ga ni za to ri kam pa ka `u da po red eko lo {kih ra di o ni ca de ce u~e en gle ski, a ima ju ~a so ve ka ra tea i aj ki da. Ma li {a ni od pr vog do osmog raz re da kroz igru u pre le pom am bi je tu na Maj ki nom sa la {u ima ju pri li ku da se upo zna ju sa eko lo gi jom. Kroz raz ne ve `be i igre de ca se usme ra va ju, ali i uve ra va ju da raz mi {qa ti “ze le no” ni je te {ko. Sva ka lek ci ja je in ter ak ti va i za bav na, a ciq je da na {i naj mla |i su gra |a ni na u ~e ka ko da bri nu o oko li ni i ste ~e no zna we pre ne su ro di te qi ma. S. I.

[u mu oì ve la mla dost Od red iz vi |a ~a „Pin ki” iz Srem ske Mi tro vi ce tra di ci o- nal no to kom le ta or ga ni zu je kamp za svo je ~la no ve. Ta ko je bi lo i ove go di ne, a od 22. do 27. ju la na Le ten ci na Fru {koj Go ri mi tro va~ kim ska u ti ma pri dru ì li su se i no vo sad ski, ta ko da je ta bor bro jao oko 40 ~la no va. Oì ve la je {u ma od mla dih, ì ve lo se po ska ut skim U~e sni ci ta bo ra „Le ten ka 2012” za ko ni ma i pra vi li ma, u skla du sa pri ro dom. Go di - Po seb no }u pam ti ti ovo dru ne ni su bi le bit ne, svi su di sa li è we, a i pr vi put sam u kam pu kao je dan, a bi lo je tu i is ku snih re kao je Dar ko Ba bja no vi} iz sta rih br |a na, iz vi |a ~a, pla nin No vog Sa da. - Mo je naj lep {e is ki, po le ta ra ca i p~e li ca. Ne ki ku stvo bi lo je po la ga we za iz vi ma je to bio i pr vi kamp, ko ji za |a ~a ku ri ra, a naj bo qa no} kad u vek osta je u se }a wu. smo sa mo va li u {u mi. Svi de lo

mi se jer smo sa mi mo ra li da po dig ne mo svo je pre bi va li {te. I Zo ra na Bo do{ no si svoj pr vi kamp u le pom se }a wu. Pu no joj se le pih stva ri de si lo, a bo ga ti ja je za no va po znan stva. S. Gnip

SR BI JA JO[ NE MA DE PO NI JE ZA OD LA GA WE OPA SNOG ME DI CIN SKOG OT PA DA

Pla }a mo iz voz u ze mqe Evrop ske uni je Zdrav stve ne usta no ve u Sr bi ji go di {we stva ra ju oko 48.000 to na me di cin skog ot pa da, od ~e ga se oko 20 od sto sma tra in fek tiv nim, od no sno opa snim. Pod me di cin skim ot pa dom se pod ra zu me va sav ot pad ko ji na sta je u zdrav stve nim usta no vi ma i pri pru à wu zdrav stve ne za {ti te i on mo è bi ti opa san i neo pa san. Opa san me di cin ski ot pad zah te va po seb no po stu pa we jer je re~ o tki vi ma, or ga ni ma, de lo vi ma de la, qud skim fe tu si ma i ke sa ma sa kr vqu. Pro ce na ko li ~i ne in fek tiv nog me di cin skog ot pa da ko ji se stva ra u na {im zdrav stve nim usta no va ma, ne ra ~u na ju }i pri vat ni i sek tor ve te ri nar ske me di ci ne, za sni va se na pro ce ni pro iz vod we od 0,7 ki lo gra ma po po ste qi dnev no. Ako se uzme po da tak da pro se~ no u Sr bi ji ima 50.000 bo le sni~ kih kre ve ta ko ji su za u ze ti pri bli `no 15 mi li o na bol ni~ kih da na on da je ja sno da je opa snog ot pa da mno go, a u Sr bi ji jo{ ne po sto je de po ni je opa snog ot pa da. Dnev no se u raz vi je nim ze mqa ma re gi stru je 0,35 ki lo gra ma me di cin skog ot pa da po bo le sni~ koj po ste qi, a kod nas je ta ko li ~i na ne {to ni à od 0,70 ki lo gra ma. Kroz pro jek te “ Teh ni~ ka po mo} u upra vqa wu me di cin skim ot pa dom” Evrop ska uni ja do de li la je Sr bi ji 54 vo zi la za tran sport me di cin skog ot pa da, a u pro te kle dve go di ne 72 zdrav stve ne usta no ve ospo so bqe ne su za zbri wa va we in fek tiv nog me di cin skog ot pa da

kroz do na ci ju ste ri li za to ra sa pa rom, do bri li ca za igle i skal pe le, ali i kroz obu ku oso bqa u zdrav stve nim usta no va ma za ru ko va we me di cin skim ot pa dom. To je da lo pr ve re zul ta te jer je ko li ~i na opa snog in fek tiv nog me di cin skog ot pa da kod nas sa da sma we na za tre }i nu. Osta lo je da se u okvi ru dru ge fa ze pro jek ta na ba vi do dat ni broj spe ci ja zli zo va nih vo zi la za pre voz opa snog me di cin skog ot pa da.

zdrav stve nih usta no va i do ma }in sta va. Ka ko je sta nov ni {tvo ve }im de lom ve} upo zna to da ko ri {}e we le ko va van ro ka va è wa mo è bi ti ne e fi ka sno ili ~ak i do ve sti do ne è qe nih ili tok si~ nih re ak ci ja “vi {ak” iz ku} nih apo te ka se ~e sto ba ca u grad ske kan te za sme }e. Za uni {ta va we far ma ce ut skog ot pa da po to ni tre ba iz dvo ji ti iz me |u 1.200 i 2.000 evra. Pre ma pra vil ni ku o pri ku pqa wu me di cin skog ot pa da iz no vem bra 2010. go di ne sve apo te ke u Sr bi ji ima ju oba ve zu da pri ku pqa ju ne u po tre bqi ve le ko ve. To zna ~i da bi u svim apo te ka ma mo ra li da po sto je spe ci jal ni kon tej ne ri u ko je bi gra |a ni mo gli osta vqa ti sta re le ko ve. Oda tle bi se sa ku pqa li u tran sfersta ni ce i da qe sla li na bez bed no

Zbog to ga {to Sr bi ja ne ma de po ni je za od la ga we opa snog me di cin skog ot pa da ni ti po sto je po stro je wa za we go vo spa qi va we, od no sno tret man dr `a va je pri nu |e na da ga iz vo zi u ze mqe Evrop ske uni je pre ko ovla {}e nog pred u ze }a i uz do zvlu mi ni star sta va nad le `nih za po slo ve za {tit ne `i vot ne sre di ne. Da ka ko, i da za to iz dva ja ve li ke su me nov ca. U ze mqa ma EU od la ga we me di cin skog ot pa da re {e no je na dva na ~i na: ili pla }a we ide na te ret pro iz vo |a ~a, uvo zni ka ili di stri bu te ra far ma ce ut skih pro iz vo da ili gra |a ni pre ko ra ~u na ko mu nal nih uslu ga iz dva ja ju mi ni mal nu su mu nov ca za ove po tre be. No, u ze mqa ma EU ni je ras pro stra we no ogrom no iz da va we le ko va na re cep te, uz mi ni mal nu par ti -

Kon tej ner za sta re le ko ve Far ma ce ut ski ot pad, ko ji ~i ne le ko vi sa is te klim ro kom tra ja wa, naj bro ni ji je i spa da u po seb nu ka te go ri ju me di cin skog ot pa da. Po pra vil ni ku, kon tej ner ili spe ci jal na kan ta za sa ku pqa we ne u po tre bqi vih le ko va tre ba da bu de po sta vqen na vid no i ozna ~e no me sto, do stu pan za od la ga we me di cin skog ot pa da. Na vid nom me stu tre ba da bu de i oba ve {te we da se u toj apo te ci pri ku pqa ju ne u po tre bqi vi le ko vi od gra |a na, kao i da se za to ne pla }a ni ka kva nov ~a na na kna da. Po red ovog po sto ji i far ma ce ut ski ot pad jer su ku} ne apo te ke na {ih gra |a na pu ne le ko va ko ji ma je is te kao rok tra ja wa. Iako ne ma pre ci znih po da ta ka ko li ko ba ja tih ta ble ta ~u va mo u {paj zu pro ce wu je se da se go di {we u Sr bi ji ba ci oko 460.000 to na me di cin skog i far ma ce ut skog ot pa da. Od to ga ~ak 90 od sto ~i ne le ko vi sa is te klim ro kom tra ja wa ko ji po ti ~u iz

uni {ta va we u ino stran stvu, jer kod nas ne ma de po ni ja za uni {ta va we ovog ot pa da. Mno ge apo te ke sa da to ne ~i ne jer se is po ta vi lo da pri ku pqa we i tran sport , kao i uni {ta va we le ko va, mo ra ju da pla }a ju apo te kar ske usta no ve. To je i je dan od raz log zbog ~e ga je sve vi {e le ko va u obi~ nim kon tej ne ri ma ili raz ba ca nih po di vqim de po ni ja ma i re ka ma.

ci pa ci ju, pa sa mim tim wi ho vi gra |a ni i ne ma ju ve li ke ku} ne za li he {to zna ~i ni {ta ve li ko da ba ca ju. Kod nas je sa mo pro {le go di ne na re cep te, pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, iz da to 91.560.439 ku ti ja le ko va, a sa svim si gur no da su mno ge osta le ne is ko ri {}e ne i neo tvo re ne. Q. Ma le {e vi}

LON DON SPRO VO DI STRA TE GI JU ODR @I VO STI

Ovo go di {we Olim pij ske igre pro gla {e ne „naj ze le ni jim” Ovo go di {we Olim pij ske igre su pro gla {e ne „naj ze le ni jim igra ma” u isto ri ji ovog do ga |a ja jer su do pri ne le us po sta vqa wu no vog me |u na rod nog stan dar da ISO 20121 za upra vqa we odr ì vi {}u do ga |a ja, pre no se svet ske agen ci je. Ovaj stan dard pred sta vqa za jed ni~ ki me |u na rod ni je zik ko jim se re gu li {e or ga ni za ci ja ve li kih do ga |a ja po put Olim pij skih iga ra, a pred sta vqa „me |u na rod nu spe ci fi ka ci ju za me na xe ment eko lo {kog okru è wa ~i ji je glav ni ciq sma we we eko lo {kog oti ska”, na vo di se u iz ve {ta ju Ko mi si je za odr ì vi raz voj: Igre u Lon do nu su pr ve u isto ri ji ove ma ni fe sta ci je ko ji ma je odr ì vost bi la glav ni fo kus od po ~et ka, pa su ta ko glav ni na po ri Or ga ni za ci o nog od bo ra za Olim pij ske i Pa ra o lim pij ske igre Lon don

2012. (LO COG) i Upra ve za olim pij ske objek te i in fra struk tu ru ODA bi le usme re ne na sma we we eko lo {kog oti ska. Eko lo {ki oti sak se ~e sto ko ri sti i kao me ra eko lo {ke odr `i vo sti jer nu di mo gu} nost da se upo re di ni vo po tro {we re sur sa na

glo bal nom ni vou. Kao deo ovih na po ra, po se ban na gla sak sta vqen je na al ter na tiv ne iz vo re ener gi je, ener get sku efi ka snost, re ci kli ra we in fra struk tu re na kon odr `a va wa Iga ra, ra ci o nal no ko ri {}e we vo de za pi }e i efi ka sni je upra vqa we sa o bra }a jem zbog sma we wa iz duv nih ga so va. Ciq je bio da se iz beg ne in ve sti ra we u krat ko ro~ na po boq {a wa. Iz tog raz lo ga je pret hod nih go di na naj vi {e ulo `e no u sa na ci ju biv {e in du strij ske zo ne gra da u Li Va li ju ko ja je bi la kon ta mi ni ra na te {kim me ta li ma i he mi ka li ja ma, a da nas pred sta vqa „ze le nu oazu” i cen tar de {a va wa gde su sme {te ni naj zna ~aj ni ji olim pij ski sport ski objek ti. Sve {to je tu iz gra dje no, po sta }e sa stav ni deo grad ske in fra struk tu re na kon za vr {et ka Iga ra.

~etvrtak2.avgust2012.

oglasi

dnevnik S. DETELINARA, ukwi`en 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15009

NOVOSA\ANIN pravnik u penziji, 70 godina, vitalan, slobodan, stambeno obezbe|en, radi prijateqstva ili dru`ewa `eli upoznati gospo|u izme|u 60 i 65 godina. Telefon 064/2266-557. 57709

BAWA KOVIQA^A, centar - novi, ukwi`eni, useqivi stanovi i garsowere od 26 - 50 m2. Telefon: 015/815-635. 57275 IZDAJEM sobe i dvokrevetni komforan apartman sa ili bez upotrebe kuhiwe, Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon 063/7511-606. 57714

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 57704

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 57705 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 57710

IZDAJEM dvosoban stan, 60m2, kompletno name{ten na Limanu III, preko puta doma zdravqa. Telefon 065/4000445. 57751

KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. . 57706

IZDAJEM dvosoban prazan stan, 60m2, Liman IV, CG, topla voda, kablovska, telefon, klima. Telefon 063/501273. 57712 IZDAJE SE name{tena garsowera kod Sajma. Telefon 063/538-413. 57715

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68429, www.bomil.rs. 15002 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15003 LIMAN, odli~an, ukwi`en stan od 94m2 na II spratu, renoviran, 88.600. Telefon 063/742-21-80. 15004

PRODAJEM stan kod tunela jeftino}e, 43m2, ili mewam za Beograd. Telefon 064/9477179. 57529

GRBAVICA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 32.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15005 BUL. OSLOBO\EWA, u novijoj zgradi, ukwièna kompletno name{tena garsowera, cena 28.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15006 SATELIT, novija ukwièna garsowera, cena 18.600. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15007 NOVO NASEQE, S. Hristi}a, ukwièna garsowera za 24.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15008

LIMAN II, 44m2, IV sprat, odmah useqiv, cena dogovor. Telefon 063/239-411. 57272 PRODAJEM stan u centru Novog Sada, Ul. Dunavska, 40m2 na spratu, bez posrednika. Telefon: 064/130-5292. 57582 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa - prozor, ukwièno, garaà, bez posrednika. Telefon 421-437, 063/534-505. 57735 GRBAVICA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15010 CARA DU[ANA, ukwièn 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15011 NOVA DETELINARA, nov, useqiv 1.5 stan od 35m2 na III spratu, cena 36.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 GRBAVICA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwièn, cena 57.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15013 LIMAN, klasi~an 2.0 stan od 50m2 u prizemqu, cena 41.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15014 NOVO NASEQE, odli~an klasi~an ukwièn 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 38.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15015 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15016 GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran,ukwièn 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77. 15017 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.800, moè i zamena za 3.03.5 stan na Limanu i okolina.... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15018

NOVA DETELINARA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwi`en, po ceni od 62.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15019 NOVA DETELINARA, mawi, noviji, ukwi`en 2.5 dupleks stan za 37.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15020

LIMAN, u novijoj zgradi prodajem ukwièn 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 66.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15021 NOVO NASEQE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15022 DETELINARA, prodajem klasi~an ukwièn 3.0 stan od 62m2 na III spratu, cena 53.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15023 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15024 OKOLINA BULEVARA, zgrada od fasadne cigle, na mirnom mestu u zelenilu, odli~an 2.5 stan, bez ulagawa, I sprat, ukwièn cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15025

CENTAR, okolina Keja i Ribqe pijace, odli~an 3.5 salonski stan, cena 80.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15026 BULEVAR EVROPE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4.0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15027 NOVA DETELINARA, ukwièn noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15028 GRBAVICA, odli~an 5.0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + garaà gratis. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15029 GRBAVCA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15030 HITNO - povoqno u centru, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000 odli~an i za stanovawe i za poslovni prostor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15031 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15032

BA^KA PALANKA, prodajem zapo~etu ku}u (suteren) i nus prostorije useqivo sa infrastrukturom. Plac 5 ari. Telefoni: 060-60-46-599 i 6046-599. 57722 PRODAJEM ku}u u [ajka{u. Telefon 021/869244. 57790

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

~etvrtak2.avgust2012.

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Sa tugom i `alo{}u obave{tavamo da je 1. 8. 2012. godine preminuo na{ otac, svekar i deda

Rajko Hajvaz

Iliji Bodro`i}u PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 57787 PRODAJEM ku}u u Zmajevu oko 120m2 sa placem od 8 ari i 71m2, bez posrednika. Telefon: 065/526-9795. 57581 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 57786 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 15033

IZDAJEM lokal 30m2 kod SUP-a, Kraqa Petra I, bio frizerski salon a mo`e i kancelarija. Telefon: 065/501-4477. 56976 ZA IZDAVAWE, ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421437, 063/534-505. 57736

BA^KA PALANKA, prodajem motor za ~amac Merkuri 4. Godinu dana kori{}en. Telefoni: 060-60-46-599 i 60-46599. 57721

MOLERSKA RADWA - najpovoqnije radimo od najmawih do ve}ih molerskih radova, demit fasade, adaptacije, iskusni majstori odmah slobodni. Telefoni 063/518-346, 021 447-114, 021 882-133. 57764

POTREBAN konobar na Splavu u Futogu. Telefon 063/509-167. 57281 AGENCIJI â&#x20AC;&#x17E;BOMILâ&#x20AC;? potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15034

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 57282 KUPUJEM stare automobile neregistrovane za otpad. Staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, odnosim {ut, ~istim podrume, tavane, povoqno. Telefon 064/95-33943, 063/84-85-495, 021/6618846. 57283 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 57719

Posledwi drugarici

pozdrav

od porodice Blagojevi}. Miko i Milena.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 2. 8. 2012. godine, u 15 sati, na Uspenskom grobqu. O`alo{}eni: sin Sa{a, snaja Jelena i unuci Du{an i Milo{. 57791

57823

Posledwi pozdrav

Qubavi moja, posle 59 godina sre}nog ìvota s tobom, punog qubavi, pa`we i razumevawa, ostavila si me da ve~no tugujem i ìvim od uspomena. Dok sam ìv, tvoj mili i dragi lik pun plemenitosti, qubavi i dobrote ìve}e samnom.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Rajku Hajvazu Jeleni Ivkovi}

Julka

S qubavqu i po{tovawem, Stevan i Darinka Fi{er.

Hvala ti za sve. Tvoj suprug Mikica.

i iskreno sau~e{}e porodici i rodbini od porodica ^adovski i Hribqan.

57820

57792

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i svekrvi

57826

Posledwi pozdrav na{oj

Stani Koprivica

dragoj

Luli

od porodica: Lipovac i Petrovi}.

od: Sa{e, Senke i Bube.

57829

57822

Beskrajno tu`ni opra{tamo se od na{e

Posledwi pozdrav tetki

Jeli

Berkovi}i.

GA[ENI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280

VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 57597 STOLAR popravqa name{taj, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefoni: 897168, 062/837-19-94. 57648 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i, pretresam i ru{im stare. Telefon 062/606-782, 021/714-577. 57654 MOLERSKI RADOVI povoqno. Telefon: 064/2306898, 6435-231. 57660 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, garaà, skidawe vlage sa zidova. Moè i odloèno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731-895 i 064/12894-87. 57686

57827

Jeleni - Jeli Ivkovi}

Posledwi pozdrav sestri

Radinki

Radinke Geri} ro|. Vlajankov

od Vere [ovqanski.

od sestri~ine Milene Milivojevi} sa porodicom.

Ostaju sa~uvana se}awa na divna dru`ewa i lepe trenutke koje smo povremeno delili. Bila nam je ~ast i zadovoqstvo {to si nam bila prijateq. Nedostaja}e{ nam. Po~ivaj u miru! Zorica i Tode Rabaxijevski.

57833

57831

57815

Posledwi pozdrav

Posle te{ke borbe sa bole{}u, napustio nas je voqeni suprug i otac

Jeleni Ivkovi}

Rajku Cvijeti}u

od sestre Stojanke Miri} sa porodicom.

Rajko Cvijeti} 12. 3. 1954 - 1. 8. 2012.

od Udru`ewa Fo~aka iz Novog Sada.

Sahrana je u petak, 3. 8. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga i sin.

57834

57832

57821

^iTUQe l POMeni

~etvrtak2.avgust2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustila na{a draga majka i supruga

dnevnik

POMEN

Iznenada nas je napustila na{a plemenita i draga

POMEN

2. 8. 2006 - 2. 8. 2012.

Stana Koprivica

Petar Isakov

ro|. Erakovi}

2006 - 2012.

S qubavqu weni najmiliji: suprug Milutin, sin Nikola i }erka Nata{a.

Draga na{a sestro, nosi}emo te u srcu sa velikom zahvalno{}u i qubavqu. Sestre i bra}a: Milosava, An|elija, Slavica, Marjan i Mitar sa porodicama.

Posle toliko vremena bol utihnula nije. Hvala svima koji te se se}aju i nama ubla`uju tugu i samo}u.

^uvamo uspomenu na na{u majku i suprugu.

Tvoji najmiliji.

57812

57814 57742

57676

Stana Koprivica ro|. Erakovi} Ispra}aj }e se obaviti u petak, 3. 8. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav dragoj

Olgi od prijateqa Popov: Stevana, Aleksandre i dece Tawe, Nine i Sa{e.

Du{an Mire{evi}

Mi{ko

Rajku Hajvazu

od kom{ija Mile i Dragana Stojanovi}a.

POMEN

Dragi na{

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem radniku

Stani

Olga Jurki}

2004 - 2012.

od koleginica i kolega iz JKP â&#x20AC;&#x17E;Gradsko zeleniloâ&#x20AC;? Novi Sad.

toplina tvoje du{e }e zauvek ostati u nama. Tvoja tetka Milica, brat @aja i sestra Qiqa iz Podgorice.

Po~iva{ u mom snu, gde ni{ta nije uga{eno ni zaboravqeno. Supruga Radojka.

410/P 57766

57813

57816

Posledwi pozdrav dragoj tetki

57707

Sa velikom tugom se opra{tamo od na{eg dragog

Preminula je majka na{e koleginice Mirjane Giki}

Vukosava Stani{i} Ilija Bodro`i} Sa ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe Ilija.

^edomir Kora}

Sau~estvujemo u wenom bolu.

Radin~ici Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

Kolege sa dijalize: Du{ko, Marija, Petko, Olivera, Radojka i voza~ Luji}.

Bilo je bezbroj divnih trenutaka provedenih sa tobom i zato nam dragi Mi{ko ostaje{ u lepim uspomenama.

advokata

od Zokija i Maje. Mila, Vuk, Dejana, Bo`ica i Nena. 717/P

57817

Sa qubavqu i tugom opra{tamo se od k}erke i sestre

\or|a Vebera

57802

Posledwi pozdrav stricu i bratu

dragom

57767

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tam se od voqenog brata

Zadr`a}emo u trajnom se}awu na{e veliko porodi~no prijateqstvo.

Posledwi pozdrav bratu

Branka i Voja Vasi} sa decom Mirjanom, Draganom i Slobodanom.

57770

Radinke Geri}

Iliji Bodro`i}u

ro|. Vlajankov

POMEN

Ilije Bodro`i}a

Iliji Bodro`i}u

Neka je ve~ni pokoj i mir tvojoj napa}enoj du{i i telu. Weni: mama Nada i sestra Qiqa sa porodicom.

od: Dude, Dade, Rade i Milana Kiso.

57804

57806

O`alo{}ena i neute{na sestra Milanka Durkovi} i zet Milorad.

Jefta sa porodicom.

57805

Posledwi pozdrav kom{inici

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

57778

Posledwi pozdrav mojoj sestri

Posledwe zbogom na{oj strini, jetrvi i snahi

Radinki Geri}

od kom{ija iz zgrade Bate Brki}a 32.

57810

Jeli Ivkovi}

ro|. Vlajankov 1955 - 2012.

ro|enoj Vlajankov od seste Vukice i brata Vlade sa porodicama.

57803

Jelica Rapi} ro|. Drini} 1996 - 2012.

Milovan Rapi} 1997 - 2012.

Jasna, Svetozar, Zorica i Cveta Geri}. 57808

od: brata Jovana, snaje Mime i bratanice Olivere sa porodicom.

Sa ve~nom uspomenom ~uvamo od zaborava na{e drage roditeqe.

57811

57711

Deca: Dragan, Nada i Nenad sa porodicama.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama iznenada preminula.

~etvrtak2.avgust2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle velike borbe preminula na{a draga

Dragi te~o,

Posledwi sestri}u

Ilija

Olga Medved 1929 - 2012.

Radinka Geri}

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 2. 8. 2012. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

17. 7. 1955 - 31. 7. 2012.

O`alo{}eni: }erke Olga i Qubica i sin Gregor. 57773

hvala ti uspomena.

Sahrana je danas, 2. 8. 2012. godine, u 12 sati, na grobqu u \ur|evu.

mnogo

pozdrav

25 dragom

Iliji Bodro`i}u lepih Po~ivaj u miru.

Tvoje: Rada, Qiqa, Goca i snajka Nada.

Tetka Bosa i te~o Stanko Jovi} sa porodicom.

57801

57788

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima vedrog duha i dobrote. Hvala za sve {to si ~inila za nas.

Dana, 31. 7. 2012. godine preminuo je u 55. godini na{ dragi

Tvoji najmiliji koji te nikad ne}e zaboraviti.

O`alo{}eni: suprug Petar, }erka Dara i sin Goran. 57785

Olga Medved Dragoj mami, baki i ta{ti posledwi pozdrav od: }erke Lolice, unuka Mi{ka, snajke Ane i zeta Manfreda.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti u 67. godini preminula moja supruga, na{a majka i baka

Hvala ti na svemu {to si za nas sve radila i ~inila.

Ilija Bodro`i} Sahrana je danas, 2. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, u Sirigu. O`alo{}eni: }erka Ivana, supruga Nada, otac Nikola i sestra Milanka sa porodicom.

57772

57800

Dragi moj voqeni tata

Jelena Ivkovi} Olga Medved Draga mama, iznenada si nas napustila i ostavila prazninu. Uvek }e{ ostati u na{im srcima vedra i vesela. Posledwi pozdrav od: }erke Qubice, unuka Slobodana - Bobi{ke, unuke Tatjane i zeta Stevana Bo{kovi}a.

Posledwi pozdrav najboqoj mami od sina Gregora, snajke Tatjane i unuke Lare.

Posledwi pozdrav najboqoj baki od: unuke Tatjane, praunuke Tijane i zeta Miodraga Bosi}a.

Ilija O`alo{}eni: suprug Vladimir, }erka Tatjana, sin Milan, snaja Sne`a, zet Vladimir sa decom.

uvek }e{ mi beskrajno nedostajati. Tvoja Ivana.

Jako nam je `ao {to si tako malo u`ivala u na{oj Sre}ici. 57780

57775

57774

Olga Medved

Sahrana je u ~etvrtak, 2. 8. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Olga Medved

Tu`nim srcem opra{tamo se od na{eg dragog

DVANAESTOGODI[WI POMEN

Radovana Markeza

Dragan Majki} Baja

Sahrana je u petak, 3. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima i se}awu.

O`alo{}eni: brat Osto i sestra Danica sa porodicama.

57771

57795

57798

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Iliji Bodro`i}u

2000 - 2012. Gagi, vreme ne mo`e izbrisati na{u qubav prema tebi. Svakodnevno si u na{im srcima i mislima.

od @eqka.

Tvoji: otac Bogdan i sestra Dragana sa porodicom. 57796

57720

Posledwi pozdrav bratu

POMEN

Dragi moj

Danas, 2. 8. 2012. godine navr{avaju se tri godine od kako nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

GODI[WI POMEN

Jovo Kiperovi} Du{anka ^onki}

2. 8. 2007 - 2. 8. 2012.

Radovanu

2. 8. 2011 - 2. 8. 2012.

Pro{lo je pet tu`nih godina od kada nisi vi{e sa mnom. Vreme prolazi, a praznina i tuga ostaju.

Ejdo Velagi}

S qubavqu i tugom, tvoja sestra Milanka i zet Mi{a. 57769

od sestre Stoje sa porodicom.

57797

Ve~no u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

Supruga Seka.

57631

57768

Ilija 30 godina na{eg zajedni~kog `ivota je bila borba. Uspevali smo da iza|emo kao pobednici sve do utorka. Bolest je bila ja~a od nas oboje. Hvala ti za sve lepe trenutke, i po~ivaj u miru. Tvoja Nada. 57799

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.25 11.50 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 19.00 19.30 20.05 20.40 20.55 22.55 23.10 00.00 00.50 01.35 02.25 02.00

tv program

~etvrtak2.avgust2012.

Добро јутро, Војводино Олимпијска хроника Центар света Вести Кад шпијуни закажу Све о животињама Кухињица Име мог сокака Вести Из нашег сокака Додати живот годинама Вести Документ Повратак на село Вести за особе са оштећеним слухом Фолдер култура Плави круг Кад шпијуни закажу Временска прогноза ТВ Дневник Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Чарде на Дунаву Војводина у квалификацијама за Лигу Европе, емисија о фудбалу Фудбал: Војводина - Рапид (Аустрија), пренос Олимпијска хроника Векови Македоније Серија недеље: Франк Рива Звездасти крст 2 Концерт године 2011. Фолдер култура Документ Музички програм

06.00 09.00 11.15 12.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.25 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Панонско јутро Наш гост Агропарламент Лице с насловнице Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Барометар Панонска хроника Глас Америке Ноћни програм

(РТВ 1, 20.55)

Мар ко По ле та но вић

06.35 07.00 07.55 08.10 09.15 10.05 11.00 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.15 23.40 00.05

Кухињица – мађ. Ток шок Здраво живо Концерт године Грување Грување уживо у студију М Концерт у Синагоги Коркер (Панорама) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године Алтајски призори Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура Алтајски призори ТВ Продаја

Србија–Немачка (РТС 1, 10.26)

ВАТЕРПОЛО: ЛОИ 2012.

Србија–Црна Гора (РТС 1, 15.05) РУКОМЕТ: ЛОИ 2012.

Србија–Данска

06.02 Летње олимпијске игре 2012 10.00 Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос програм зависи од преноса скупштине 10.25 Летње олимпијске игре 2012најава програма 10.30 Веслање, пренос 11.00 Пливање: 100 м, делфин, пренос 11.10 Веслање, четверац, полуфинале и финале, пренос 11.30 Стрељаштво(м), ваздушни пиштољ, 25 м, пренос 12.30 Тенис, четвртфинала, пренос 13.10 Веслање, финала, снимак 14.00 Рукомет: Шпанија - Кореја, снимак 15.30 Бокс, до 75 кг, укључење у пренос 15.40 Коњички спорт 16.20 Стрељаштво (ж), појединачно, финале, пренос 17.00 Летње олимпијске игре 2012 17.30 Гимнастика (ж), финале, пренос 19.30 Једрење, снимак 20.30 Пливање, полуфинала и финала, пренос

(РТС 1, 20.25) 06.05 08.00 09.00 09.54 10.26

ФУД БАЛ

Вој во ди на–Ра пид

ОДБОЈКА: ЛОИ 2012. (м)

dnevnik

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 12.30 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.30 Азбука родитељства 16.00 Дунавска салетла 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 Река наде 23.55 Украдена срца

10.15 Фудбал: Малезијан ЏИ - Манчестер Сити 12.00 Фудбал мондијал магазин 12.30 ЦХ ТВ: ПСГ – Челси 14.15 Најбољи голови 14.30 Фудбал: Норвич – Ајакс 16.15 Фудбал: Тотенхем – Ливерпул 18.00 Квалификације Лиге Европе: Арсенал Кијев - Мура 20.45 Премијер лига Магазин 21.15 Специјал на лицу места: Мото ГП Мугело 22.00 АТП Вашингтон 1/8 Финале 02.00 Једрење

Ток шоу Ка кво ми шље ње има Ми ле на Плав шић о при ја тељ ству и при ја те љи ма, Бе ти Ђор ђе вић вам от кри ва ка кве се за ку ли сне рад ње де ша ва ју на му зич кој сце ни. Хо се Фе ре рас при ча ка ко је сте к ао но ве при ја те ље, а Бран ко Ви шњић при зна је да бр зо пла не. (КТВ, 22.30)

12.00 12.15 12.31 13.23 13.47 14.00 15.05 16.15 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.25 22.00 22.14 23.35 23.23 00.08 01.05 02.46

Јутарњи програм Јутарњи дневник Камионџије Сасвим природно Одбојка: ЛОИ 2012 (м): Србија-Немачка, пренос Дневник Спорт плус Касл Дизни на РТС Гастрономад Срећни људи Ватерполо: ЛОИ 2012: Србија - Црна Гора, пренос Ово је Србија Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Шести круг Рукомет: ЛОИ 2012: Србија Данска, пренос Шести круг Касл Дневник Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Бумеранг 2. део Камионџије Фудбал - Квалификације за Лигу Европе: Војводина - Рапид (р)

Фи лип Мла де но вић

ФУД БАЛ

Цр ве на зве зда – Омо ни ја

Ми ло рад Ча вић

ЛОИ 2012:

Пли ва ње – 100 м, дел фин (РТС 2, 11.00) 20.39 Пливање (ж), прсно, финале 22.00 Фудбал - Квалификације за Лигу Европ’е: Војводина - Рапид, снимак 01.05 Олимпијски ритам 01.35 Ватерполо - ЛОИ 2012: Србија - Црна Гора (р) 02.45 Рукомет - ЛОИ 2012: Србија Данска (р)

07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Буђење пацова 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Злочиначке намере 15.00 Мућке 15.40 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Кућа поред пруге 20.00 Мућке 20.30 Ало, ало 21.00 Филм: Крвава недеља: Бели мантили 23.00 Удовице 00.00 Мућке 00.30 Ало, ало

(Пр ва, 20.00) 06.00 06.15 06.45 07.45 08.45 09.45 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 20.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Вајат Ерп Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Фудбалска утакмица: Црвена звезда - Омонија 22.40 Филм: Бомбаш 01.00 Трачара 01.55 Срећне вести

Га бри је ла де ла Га рц а

СЕ РИ ЈА

Ма ри он Ко ти јар

Так си Да ни јел је раз но сач пи ца у Мар се ју. Ње го ва ве ли ка љу бав је бр за во жња а убр зо до би ја до зво лу за так си ра ње. Иако све из гле да као оства ре ње сна, Да ни је ла за у ста вља по ли ци ја због огром ног пре ко ра че ња бр зи не. Да би се на го дио, он при ста је да во зи Еми ли је напла шљи вог и не спо с об ног по ли цај ца ко ји на све то не уме да во зи. Уло ге: Се ми На се ри, Фре де рик Ди фен тал, Ма ри он Ко ти јар Ре жи ја: Же рар Пи ре (Б92, 21.10) 06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 11.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.05 21.10 23.30 00.05 00.25 00.45 02.45 03.05

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Гладијатори Филм: Такси Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Оркански висови Саут Парк Филм: Летњи детективи

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 20.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Брачни судија Недељно поподне Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Сељаци Академија дебелих - уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица 48 сати свадба Академија дебелих- преглед дана Све за љубав Немогућа мисија Филм: Краљеви Саут Бича Књига о Данијелу

23.00 00.30 01.00 02.45

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Генератор Рекс Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Јелена, серија Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Ада, филм Агенција Мелроуз Плејс Љубавни сигнали Мелроуз Плејс Голи живот Насловна стран – квиз Јелена Моја Србија

Зо ја Одак

Ада Мла да про фе сор ка ла тин ског и фран цу ског је зи ка већ ду го не ма по сао и бе со муч но га тра жи. Њен ам би ци о зни су пруг, мла ди док тор, не ча сним сред стви ма се би обез бе ђу је спе ци ја ли за ци ју у Аме ри ци и њу оста вља са му с де те том. Уло ге: Зо ја Одак, Алек сан дар Бер чек, Ади Ка ра лиц, Ве сна Чип чић, Бо ра То до ро вић, Ру жи ца Со кић, Ве ли мир Жи во ји но вић, Бо ро Стје па но вић Ре жи ја: Ми лу тин Ко со вац (Хе пи, 20.05)

Удо ви це

Radio Novi Sad

Уло ге: Га бри је ла де ла Га р ца, Хи ме на Ру био, Лис Га љар до, Ма ри ја дел Ка р мен Фа ри јас Ре жи ја: Мо и сес Ор тис Ур ки ди, Ро дри го Ку ри јел (Ава ла, 23.00)

PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak2.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈОВАН ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др Са ша Мар ко вић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Соул фуд породица Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем

08.00 Један дан у борби 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Историја америчких индијанаца: Пут плача 11.30 Деца Стаљинграда 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Лондонска болница 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Царство мора 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Средњи век 20.00 Тајни рат 21.00 Вучице 22.00 Један дан у борби 23.00 Царство мора 00.00 Хероји, култ и кухиња 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Свет духова Црвена прашина Паре кваре Алиби Заклон Врана Еротски филм Еротски филм

Заклон Преварант Чарли Милер, хладнокрвна заводница Тифани и оштрооки картарош Вернон чине трио варалица који се намерачио да намести највећу партију карата у граду и да одшета са пленом. Међутим, прво им треба улог, а симпатичних 250.000 долара је оно што им је потребно да уђу у игру са Деканом... Улоге: Ге бри јел Бирн, Џеј ми Фокс, Ме ла ни Гри фит, Сил ве стер Ста ло не Режија: Де ми јен Ни мен (Си не ма ни ја, 20.00)

07.40 10.05 11.15 12.15 12.40 13.35 14.10 16.05 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 00.35 03.25 05.30

Езел Кисмет - окови судбине Штиклама до врха Ексклузив таблоид Вечера за 5 Бибин свет Пороци Мајамија Бибин свет РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Штиклама до врха Срце и душа, драма РТЛ вести Манџуријски кандидат, филм Астро шоу

Река сећања Улоге: Крег Ше фер, Бред Пит, Том Ске рит, Еми ли Лојд , Брен да Бле тин Режија: Ро берт Ред форд (ХРТ 1, 22.45) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Хартленд 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.05 Тајни живот примата, док. серија 12.00 Дневник 12.10 Спорт 12.33 Моћ судбине 13.20 Порука с мобилног телефона, филм 14.40 Фотографије у Хрватској 15.15 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 18.00 Луди римски цареви, док. серија 18.35 Универзум ума 19.07 Наврх језика 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.09 Кратки сусрети 20.35 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо: Хрватска - Италија 22.00 Дневник 3 22.45 Река сећања, филм 00.55 Секс и град 01.55 Прелудијум за пољубац, филм

06.50 07.35 08.00 08.25 08.55 10.10 10.25 11.40 12.15 13.45 14.10 14.40 15.20 17.10 17.40

20.40 22.50 23.30 00.10 01.15 01.50 02.15

06.00 Упознајте мале Фокерове 07.35 Звер 09.00 Легија изузетних плесача: Побуна почиње 10.25 Феномен 12.25 Утишана песма. Пад авганистанске звезде 13.00 Краљица на потезу 14.40 Артур 3: Рат два света 16.20 Друштвена мрежа 18.15 Циркус наказа. Вампиров помоћник 20.05 Отмица 21.50 Камелот, еп. 1 22.40 Камелот, еп. 2 23.30 Прави секс екстра: Кејти Морган: Разоткривање порно звезде 23.55 Предатори 01.40 Адвокат из Линколна 03.35 Дечаци не плачу

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Трупа Ледено доба. 2012 Медијум

Бред Пит

19.25

Ме ла ни Гри фит

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Моћ судбине Телетабис На крају улице Амика ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж): Хрватска - Русија, снимакос Енглески доручак ОИ Лондон 2012.: Бициклизам - кронометар, снимак ОИ Лондон 2012.: Дизање тегова до 77 кг, снимак ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Шпанија - Кореја, снимак ОИ Лондон 2012.: Пливање квалификације, снимак ОИ Лондон 2012.: Веслање финала, снимак ОИ Лондон 2012.: Стони тенис - полуфинале (М), снимак ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Хрватска - Мађарска, пренос Време за чај, емисија ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М): Бразил - Русија, пренос ОИ Лондон 2012.: Стони тенис - финале (М), снимак Европска лига, 3. претколо: Хајдук - Интер, пренос ОИ Лондон 2012.: Пливање финале, снимак ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан, емисија Европска лига, 3. претколо: Атлетик Б - Славен Белупо, снимак Битанге и принцезе Сестра Џеки Др Хаус

07.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 09.00 Биографија - метју пери 10.00 Светилиште - према роману Норе Робертс 11.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 13.00 Биографија - Оливија ЊутонЏон 14.00 Магла 16.00 Цревна напаст 17.30 Биографија - метју пери 18.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 20.00 Биографија - Оливија ЊутонЏон 21.00 Вук 23.00 Готика 00.30 Окрутна жеља

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Слушкињина прича Не без моје кћерке Бинго Септембар Ф/X – Убиство триком Ф/X – Убиство триком 2. Заборављени злочин Пљачка Менхетн Еротски филм

Срце и душа Година је 1920. Логан је студент из Оксфорда који жели да постане велики писац. Иако је обећао оцу на смрти да ће наставити породични посао, тј. водити фирму за производњу усољене говедине, сусрет с Ернестом Хемингвејем био је тај који га је одредио и распламсао му страст према писању. Улоге: Џим Бро ад бент, Ме тју Мек фај ден, Џи ли јан Ан дер сон, Ким Ка трал, Том Хо лан дер, Сем Кла флин Режија: Мајкл Са мју елс (РТЛ, 20.50)

Џи ли јан Ан дер сон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Мајстори за оружје Ништа лично Амерички чопери Смртна казна Обнова Њујорка Мајстори за оружје Ништа лично

05.00 06.00 08.30 09.30 11.00 13.15 14.00 15.30 16.40 16.45 17.30 19.10 19.15 20.30 22.00 22.30 23.45 01.00

Уметничка гимнастика Олимпијске игре Пливање Мултиспортови Пливање Веслање Мултиспортови Кануинг Олимпијске игре Кануинг Уметничка гимнастика Олимпијске игре Мултиспортови Пливање Олимпијске игре Мултиспортови Кошарка Пливање

По треб на но ва стран ка

а збору у Великом Бечкереку је у пуној ме- тетом залагања и стратегијом истрајно сти у нацири мани фе стована срп ска наци онал на оналном раду. Лалошевић се слагао и са Политсвест и једнодушно је осуђен нападај на Де санчићевим ставовима који су се одно силе на националне светиње. Борби мушкараца придружи- приоритете тзв. народно сне политике Срба у Угарле су се и српске жене. Њихов по себан протест ској. Истицање културно-образовног рада на изпротив Берзевицијева а сада Апоњијева закона градњи идентитета српског народа било је, за Лапотписало је преко 30.000 српских матера које су лошевића, не сумњива вредност Полит-Де санчићекрикнуле од бола када је њиховој деци требало да вих говора у Угарском парламенту и његових насе одузме њихов матерни језик. Тај свој протест стојања да се национално питање Срба што озбиљпредале су збору са захтевом да се до стави народ- није уважи. ној скупштини’’. Констатација Јаше Томића о Полит-Де санчићеКритикована је политизација образовних и про - вим говорима да су ‘’тако елегантни..., а у ствари светих питања, као и однос према немађарским на- строги, али се уједно и веома љубазно осмехују’’ родима, и заузет је јединствен став којим се пред- била је Томићева критика напуштене револуциолагало неусвајање тог занарно-романтичарске ретоконског предлога. Но, упррике Светозара Милетића, кос очи гледно сти наци о која је, у новонаста лим налне унификације који је околно стима, била осуђена такав закон но сио са сона неуспех. За Лалошевибом, међу српским заступћа, међутим, тип Политове ницима у Угарском сабору, реторике уливао је наду у иако су се огласили повоуспешну, прагматичну и дом његовог спровођења, образовању при кладни ју по Лалошевићу, по стојала политичку манифе стацију је неприхватљива подређесрп ске наци она ле идеје, ност условељена политизакоја је одговорна и спремна цијом и страначким разлиза многе изазове. Отуд је кама које су се на српском произ лази ла потреба за народно-црквеном сабору стварањем једне нове, мооствари ле. ‘’Епи скопат дерне странке с прикладнаш скрштених руку мора нијим политичким компрода гледа како нам хоће шкомисом. Њен задатак био би ле да униште, Мора, јер у решавање при вредних и влади ним рукама лежи културно-образовних проодобрење за уништење за- Ја ша То мић, кри ти чар По лит-Де сан чи ћа блема с којим са српско кључака по следњег жало становништво у Угарској сног нам народно-црквеног сабора. Радикали, који сусретало, насупрот вишедеценијском декларативсу под закуп узели народно поверење, морају исто ном настојању на решавању државно-правних питако да мирно по сматрају опасан нападај владин тања које није показивало никакав напредак. Став на школе наше. Морају, јер ће иначе изгубити бла- о заштити сопствених регионалних интере са као гонаклоност владину, те се лако може догодити да једино могуће полазиште заштите националних се униште по њих одвећ важни закључци народно- интере са целокупног српства Лалошевић је заузицрквеног сабора. Интелигенција немоћно мора да мао и у каснијем свом политичком ангажману у гледа рану декаден ци ју Краљевини Југо славији. нашу. Мора, јер је растроЛалошевићево убеђење Црквено-школска аутономија јена, раштркана, неоргау неопходност нове српнизована, слаба и без наске странке у Угарској поза Лалошевића одавно је била рода’’. тврдила је сарадња радипитање сукоба страначких Само питање црквенокала с Кошутовом странинтереса и добровољно школ ске аутономи је за ком. Сарадња са странком самоускраћивање слободнијег Лалошевића одавно је бикоја је гасила српске школо питање сукоба страле и национални идентиполитичког израза начких интере са и добротет и унификовала нациовољно самоускраћивање нално сти била је недопуслободнијег политичког израза. Управо такво ста- стива и више је говорила о мотивима који покрећу ње самообмане највише је одговарало Угарској представнике Радикалне странке у њиховом поливласти која је, подржавајући овакав status quo, за- тичком деловању. Такав профил карактера политиправо чувала своју политичку доминацију и на њој чара који се уподобљавао народу, а који није, својзасновану стабилност државе. Једино признање ствено свом образовању и интелекту уколико га је Лалошевићево и његових истомишљеника преко развијао и неговао, креирао народно становиште, Сло ге за истрајност и политички наступ било је био је доминантан и, по Лалошевићу, узрок зао упућено Михајлу Полит-Де санчићу. ‘’У земаљ- стајања и суноврата српског националног интере ском сабору, као на најнадлежнијем ме сту, чули са због непромишљеног и интере сног странчаресмо мушку реч старога нам народнога борца ки- ња. ‘‘Једина врлина и једина заслуга коју ми прикиндског по сланика дра Михаила Полита, где је знајемо; једино својство које ми од јавнога раденискоро у свакој прилици енергично устајао у зашти- ка захтевамо је сте то да држи са народом. Нека дрту и одбрану народностни интере са, када је то по- жи са народом, то јест нека иде увек и у свему са треба захтевала’’. За Лалошевића он је био искра незрелом и непро свећеном масом, и ми ћемо га која истовремено покреће и даје елан и наду свим признавати за меродавна првака, за позванога вооним политичким снагама које сматрају да је де- ђу... А нека се усуди не разабирати шта се свиди у кларативно и демагошко родољубље радика ла заведеној и слепој маси; нека се усуди поћи стазом ствар прошло сти. Форма интерпретације и садр- која је непозната про стом народу и нека се усуди жина тактички и дипломатски изречене представ- делати свагда по зрелом разуму и по чистој саве ке Михајла Полит-Де санчића били су у складу с сти, а не по отрцаном калупу народних дрекаваца, Лалошевићевом концепцијом третирања, модали- и ми ћемо га анатемисати’’.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak2.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Друштвени сте, подложни туђим утицајима и захтевима околине. Ипак, морате имати неко време само за себе и своје изазове, ма шта то било и значило. Краћи пут.

BIK 20.4-20.5.

Четвртак ће вам донети разноврсне сусрете и могућности, што само по себи значи да неће све тећи по неком плану или навикама. Имате добре пословне могућности.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. avgust 2012.

Односи с иностранством вам проширују видике па можете путовати и дружити се путем компјутера с целим светом. Живот је занимљив ових дана, љубав такође.

Месец је уронио у ваздушни и импулсивни знак Водолије па је све неизвесно, може бити, не мора да значи. Препустите се том истраживању могућности. Комуникација.

Време је за летње шеме, авантуре и годишњи одмор, с породицом или пријатељима. Путовања су под повољним утицајем, поготово на дестинацију где сте раније већ били.

По сао иза затво ре них врата може бити веома напоран, али отвара одређене могућности. Немојте претеривати ни у чему, чак ни у очекивањима, већ се прилагодите.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Борите се за друге, за везу, везе, повезаност, однос с изабраном особом која вас инспирише и мотивише. И то је све ОК јер резултата има и биће их. Доследност.

Јавност вам је наклоњена јер умете да представите ствари на прави начин. Изгледа да је форма важнија од суштине, нажалост. Укључите друге у своје планове и посао.

Данас су лако могући промашени потези и изненадни сусрети у пословању, а пре свега финасијски трошкови. Не држи вас место, ни време. Не верујте свему што видите.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Путовање у иностранство с драгим бићима или партнером, друштвом, под повољним је околностима. Слободно се одважите на активан одмор и уживање, па и љубав!

Необуздани сте и хировити. Све бисте сада и одмах, без дуготрајне концентрације на било шта. Потребан вам је благи авантуризам и промене, дружење и фасцинација.

Уколико имате несаницу, то су живци или хормони, који вас узнемиравају. Будите физички активни, али се клоните директног сунца. Стрпљиво у ономе што није лако реализовати.

TRI^-TRA^

Вас пи та ње Су ри V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 32 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

На кон раз во да од То ма Кру за, Кеј ти Холмс се на вод но до бро сна ла зи у уло зи са мо хра не мај ке, те је по че ла да до во ди у ред и сво ју не мо гу ћу кћер Су ри. - Од лич но се сна ла зи. Та ко је ја ка и не за ви сна. До бро је - ре као је из вор бли зак Кеј ти Холмс. Не са мо да је до бро, не го, ако је ве ро ва ти упу ће ни ма, глу ми ца је спрем на да на пра ви још је дан ве ли ки рез и поч н е да ди с ци п ли н у ј е ше с то го д и шњу Су ри, ко јој је до са да све би ло до пу ште но. Кеј ти је од лу чи ла да про ме ни вас пи т а ње кће ри на кон што је схва ти ла ко ли ко је она по ста ла зах тев на и раз ма же на.

Evropa

НО ВИ САД: Топлије и претежно сунчано време са мало облака. Ветар слаб северни и источни. Притисак изнад нормале. Температура од 18 до 32 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Топлије и претежно сунчано време са мало облака. На истоку је могућа ређа појава пљускова после подне. Ветар слаб северни и источни. Притисак изнад нормале. Температура од 17 до 33 степена. СР БИ ЈА: Претежно сунчано и топлије време. После подне само понегде на западу и истоку ће доћи до развоја облака који ће условити ређе пљускове. Дуваће слаб северни и источни ветар. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 15, а максимална 34 степена. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак и за викенд опет сунчано и вруће, уз температуре око и мало изнад 35 степени, а у недељу око 40 степени. Пљускови су могући само понегде у планинским пределима на југозападу.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошке прилике и даље могу имати неповољан утицај на особе са срчаним тегобама. Метеоропатске реакције су могуће у виду нервозе, несанице и болова у мишићима. Саветује се адекватна заштита од UV зрачења.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 22 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Шта радиш по цео дан у граду - упита отац кћер. - Тражим мужа. - Ма, пусти мужеве. Потражи ти, кћери моја, неког неожењеног.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

226 (-7)

Slankamen

276 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

320 (-8)

Zemun

299 (-3)

Bogojevo

310 (-9)

Panчevo

310 (-4)

Smederevo

476 (-4)

Baч. Palanka 306 (-5) Novi Sad

276 (-4)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

198 (1)

S. Mitrovica

49 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

268 (0)

Beograd

243 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

260 (-3)

NERA

Hetin

90 (0)

TISA

-52 (-6)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

42 (2)

Reшeњe iz proшlog broja