Dnevnik 2.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 2. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23545 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

jo[ uvek aktuelni novosadski Gradona^elnik iGor pavli^i] ne odbaCuje opCiju uvo\eWa prinudne uprave

U gradu mogu}i i novi izbori Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} iz ja vio je za „Dnev nik” da }e De mo krat ska stran ka i we ni ko a li ci o ni part ne ri sva ka ko po {to va ti no vu ve }i nu uko li ko se ona po tvr di u Skup {ti ni gra da. On je, me |u tim, do dao da bi se kri za vla sti u No vom Sa du mo gla okon ~a ti i van red nim iz bo ri ma uko li ko se ne for mi ra no va ve }i na.

pored „ta[na-ma[na” lopurdi, koje su nas ojadile za stotine miliona evra, sve je vi[e i prestupnika s marGine

I socijalni kriminal udario na Srbiju

– Ne is kqu ~u jem mo gu} nost pre vre me nih iz bo ra u No vom Sa du. Bi lo bi do bro da vi di mo {ta na {i su gra |a ni mi sle o svim ovim de {a va wi ma, pri ti sci ma i na ru {a va wu iz bor ne vo qe. Uosta lom, no vi iz bo ri su i je di na op ci ja uko li ko u grad skom pa ra le men tu ne bu de us po sta vqe na no va ve }i na, a pre ne ko li ko da na smo vi de li da taj po ku {aj ni je us peo. A, ako se

no va ve }i na ne us po sta vi u Skup {ti ni gra da, sle de pri vre me ne me re i ras pi si va we van red nih lo kal nih iz bo ra – re kao nam je Pa vli ~i}. Komentari{u}i optu`be koje je na wegov ra~un izneo lider SNS-a i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i}, novosadski gradona~elnik ocenio je da se radi o klasi~noj politi~koj pretwi i pritisku. str. 2

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: Grad u kojem @eli[ da bude[ sam, ali ti je za to potrebno dru[tvo

Trst je na{! Ne u mo qi vo pre ci zna sta ti sti ka srp ske sva ko dne vi ce upo zo ra va da ta ko re }i gde god se ma lo za gre be, is kr sa va ju „so fi sti ci ra ni“ fi nan sij ski pre stu pi te {ki mi li o ne evra. Na dru goj stra ni, sve je pri sut ni ji i ta ko zva ni „so ci jal ni kri mi nal”: od

NASLOVI

I daqe vru}e

naj ra zli ~i ti jih pre va ra, obi~ nih kra |a svu da i sve ga – ~ak i gar de ro be sa {tri ko va, na mir ni ca iz am ba ra i pu {ni ca u se li ma, le ti ne s wi va, sto ke i `i vin ~a di, pa do ra zno vr snih raz boj ni {tva i za pa wu ju }e bi zar nih imo vin skih de li ka ta. str. 6

najvi{a temperatura 32°s

nezaboravna lumperajka ameri^kiH astronauta na petrovaradinskoj tvr\avi

intervju nedeQe

Silvia Dra`i}

str. 8

Teofil Pan~i}

Deoba grafitne pravde

\or|e Randeq Na nas vi{e ni mi nismo nalik

Bora Oti} Skrjano

Janiku su zapamtili i qudi s Meseca

str. 10

str. 12

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

CITATI

„

Kao bo{wa~ki ministar u Vladi `elim da se zahvalim svima koji su finansirali i organizovali ovaj kolektivni sunet. To je ne{to {to je deo na{e nacionalne kulture i to je ne{to {to nas ve`e Sulejman Ugqanin, ministar u Vladi Srbije, povodom ju~era{weg sune}ewa 150 de~aka

”

Ko sov ske vo za~ ke do zvo le za Sr be

Ka {i}: Srp ska vla da pro gre siv na

Na Ko so vu su od ju ~e pre sta le da va è vo za~ ke do zvo le ko je je iz dao MUP Sr bi je gra |a ni ma ko ji ima ju pre bi va li {te na Ko so vu. Mi ni star unu tra {wih po slo va Ko so va Baj ram Re xe pi je iz ja vio Ta nju gu da su srp ske vo za~ ke do zvo le ko je su iz da le pod ru~ ne je di ni ce srp skog SUP-a sa Ko so va ne va è }e i da vo za ~i ko ji ima ju ta kve do zvo le ne }e mo }i da upra vqa ju auto mo bi li ma na Ko so vu. On je re kao da su srp ske vo za~ ke do zvo le ko je su iz da te u Sr bi ji za vo zi la sa ta mo {wim re gi stra ci ja ma va è }e i na Ko so vu, a za ta kve auto mo bi le vla sni ci pri li kom ula ska na Ko so vo tre ba da pla te osi gu ra we. Za me nik ko sov skog mi ni stra unu tra {wih po slo va Sa {a Ra {i} iz ja vio je da }e mo gu} nost da se na osno vu po se do va wa srp ske vo za~ ke do zvo le do bi je ko sov ska uz za dr à va we srp ske do zvo le, bi ti i da qe na sna zi.

Gu ver ner Oha ja, re pu bli ka nac Xon Ka {i} sma tra da je no va Vla da Sr bi je pro gre siv na i re form ski ori jen ti sa na, uz oce nu da Sr bi ja po ka zu je da è li da bu de po zi tiv na sna ga u me |u na rod noj za jed ni ci. “Ko li ko sam ja upu }en, no va vla da je pri li~ no pro gre siv na i re form ski ori jen ti sa na i moj stav bi bio da su Sr bi na pre do va li i po ka zu ju sve tu da è le da bu du ve o ma po zi tiv na sna ga u me |u na rod noj za jed ni ci, {to po zdra vqam”, re kao je Ka {i} u in ter vjuu za “Glas Ame ri ke”. On je oce nio i da su od no si SAD i Sr bi je po boq {a ni. “Ne ma sum we da su bo qi. Sr bi ja je ima la te àk put pred so bom, ali su sa da u{li u me |u na rod nu za jed ni cu na po zi tiv ni ji na ~in i mi slim da su se ti od no si dra ma ti~ no po boq {a li”, ka zao je Ka {i}. “[to se ti ~e Bal ka na, i da qe po sto je ne re {e ni i na ne ki na ~in po sto ja ni pro ble mi”.

SOCIJALISTI SAGLASNI DA SE PREKOMPONUJU LOKALNE VLASTI

Ob ra do vi}: No vi Sad je pi ta we for mal no sti Pred s ed n i { tvo So c i j a l i sti~ ke par ti je Sr bi je sma tra da lo kal nu vlast tre ba pre kom po no va ti i na pra vi ti po mo de lu ko ji po sto ji na re pu bli~ kom ni vou, iz ja vio je si no} za me nik pred sed ni ka so ci ja li sta @ar ko Ob ra do vi}. „Po sto ji ap so lut na sa gla snot ~la no va Pred sed ni {tva da lo kal nu vlast, svu da ta mo gde ima mo do vo qan broj od bor ni ka tre ba pra vi ti po mo de lu na ko me je na pra vqe na re pu bli~ ka vlast”, re kao je Ob ra do vi} no vi na ri ma u se di {tu SPS-a. On je ka zao da je Pred sed ni {tvo raz go va ra lo o lo kal noj vla sti u No vom Sa du, ali ne i u osta lim lo kal nim sa mo u pra va ma, do dav {i da „~im po sto ji sa g la s nost svih, on d a ne m a uop {te po tre be za is ti ca wem ne kih lo kal nih sa mo u pra va”.

Na pi ta we da li su ta~ ni no vin ski nat pi si da su „od bor n i c i SPS (skup { ti n e No vi Sad) bi li u ka ran ti nu u ho te lu na Fru {koj go ri”, Ob ra do vi} je od go vo rio od re~ no. „Znam da je po sto jao pro blem ne d o v oq n og bro j a od bor ni ka, ali da ni je po sto ja la ni k a k va ne d o u m i c a ni t i ne s a g la s nost ko a l i c i j e oko SPS i SNS da tre ba for mi ra ti lo kal nu vlast. In for mi sa ni smo na sed ni ci Pred sed ni {tva da ima mo do vo qan broj od bor ni ka i to je sad sa mo pi ta we for mal no sti od stra ne qu di ko ji for mal no za k a z u j u sed n i c u skup { ti n e gra da”, na gla sio je Ob ra do vi}. Na sed ni ci Pred sed ni {tva SPS, ka ko je ka zao, bi lo je re ~i i o ra du Vla de Sr bi je u

po sled wih me sec da na, evrop skim in te gra ci ja ma, kao i o to me ka ko re {i ti pi ta we de fi ci ta u bu xe tu Re pu bli ke. Ob r a d o v i} je re k ao da je Pred sed ni {tvo oce ni lo da je vla da u pro te kle 4,5 ne de qe ra di la do bro i da je „ap so lut no ra di la tim ski”, ali i da ima do sta za da ta ka na ko ji ma se mo ra ra di ti u na red nom pe ri o du. Pred sed ni {tvo SPS-a je raz go va ra lo i o na stav ku evrop s kog pu t a Sr b i j e i evrop skim in te gra ci ja ma, re kao je Ob ra do vi} i pod se tio da pred sed nik SPS i pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} sle de }e ne de qe pu tu je u Bri sel, gde }e raz g o v a r a t i o to m e, ali i o di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, „raz go vo ri ma ko je tre ba oba vi ti i spo ra zu mi ma ko je tre ba spro ve sti”.

Pa ro vi}: Ni smo u ka ran ti nu [ef od bor ni~ ke gru pe „No vi Sad - od mah„ u Skup {ti ni gra da No vog Sa da i do sko ra {wi ~lan Po kre ta Dve ri Mi ro slav Pa ro vi} de man to vao je pi sa we li sta „Blic„ u ju ~e ra {wem bro ju da su stran ke ko je po ku {a va ju da pre u zmu vlast u No vom Sa du po sla le od bor ni ke u „ka ran tin„, u ho tel „Nor cev„ na Fru {koj go ri, ka ko bi se iz be gla mo gu} nost da ne ki od wih pre |u u su prot ni ta bor i ta ko iz gu be ve }i nu. Pa ro vi} je u iz ja vi za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne re kao da je ta~ no da su se svi od bor ni ci sa sta li u pe tak u ho tel „Nor cev„ ka ko bi po tvr di li je din stvo opo zi ci je i do go vo ri li na red ne ko ra ke oko odr `a va wa sed ni ce Skup {ti ne Gra da, te da se ju ~e uju tro pro bu dio u svom kre ve tu. Pa ro vi} je do dao i da jo{ uvek ak tu el na no vo sad ska vlast ma hi na ci ja ma i ne i sti na ma po ku {a va da po mu ti ina ~e ~vr sto je din stvo opo zi ci je, te da u tom kon tek stu vi di i pi sa we be o grad skog li sta, ko je tre ba da stvo ri uti sak o ne ka kvim „ka ba da hi ja ma„ ko je za tva ra ju i skla wa ju svo je „la bil ne i po vo dqi ve„ od bor ni ke. Pa ro vi} je po tvr dio iz ja vu pred sed ni ka Grad skog od bo ra SNS Mi lo {a Vu ~e vi }a, da }e se

IGOR PAVLI^I], NOVOSADSKI

U gra du mo gu }i rado na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} iz ja vio je da bi se kri za vla sti u No vom Sa du mo gla okon ~a ti i van red nim iz bo ri ma uko li ko se ne for mi ra no va ve }i na. On je u in ter vjuu za “Dnev nik” oce nio da bi bi lo do bro da se pro ve ri {ta gra |a ni No vog Sa da mi sle o sve mu {to se u gra du de {a va po sled wih ne ko li ko ne de qa, od ka ko je, ka ko je na veo, po kre nu ta kam pa wa “upo do bqa va wa grad ske vla sti ko a li ci ji us po sta vqe noj na re pu bli~ kom ni vou”. – Ne is kqu ~u jem mo gu} nost pre vre me nih iz bo ra u No vom Sa du. Bi lo bi do bro da vi di mo {ta na {i su gra |a ni mi sle o svim ovim de {a va wi ma, pri ti sci ma i na ru {a va wu iz bor ne vo qe. Uosta lom, no vi iz bo ri su i je di na op ci ja uko li ko u grad skom pa ra le men tu ne bu de us po sta vqe na no va ve }i na, a pre ne ko li ko da na smo vi de li da taj po ku {aj ni je us peo. A, ako se no va ve }i na ne us po sta vi u Skup {ti ni gra da, sle de pri vre me ne me re i ras pi si va we van red nih lo kal nih iz bo ra – re kao nam je Pa vli ~i}. On je, me |u tim, po ru ~io i da }e De mo krat ska stran ka u No vom Sa du i da qe in si sti ra ti na od bra ni iz bor ne vo qe gra |a na od 6. ma ja: – Pa ni je na ma Srp ska na pred na stran ka da la vlast da joj je mi pre da mo. Na ma su vlast po ve ri li gra |a ni No vog Sa da. Ako na sle de }oj sed ni ci Skup {ti ne gra da vi {e ne bu de mo ima li tu ve }in sku po dr {ku, na rav no da }e mo se po vu }i s vla sti. I ne vi dim raz lo ga za ova kvu po li ti~ ku hi ste ri ju ko jom se na ru {a va ugled i sta bil nost gra da, sa mo za to da bi vlast pre u ze le stran ke ko je vla da ju i na re pu bli~ kom ni vou i da se po de li plen. Pa, ne osva ja se vlast si lom. ^e mu on da iz bo ri? l Da li }e do 12. septembra biti zakazan nastavak sednice koja je odlo`ena pre nekoliko dana, a na ~emu insistiraju iz SNS-a kojima su se prikqu~ili

i va{i dosada{wi partneri iz SPO-a i SPS-a? – Ve }i na se do bi ja i gu bi u skup {ti ni. I mi }e mo sva ka ko po {to va ti no vu ve }i nu uko li ko se ona po tvr di u Skup {ti ni gra da. A {ta }e se u tom po gle du de {a va ti, vi de }e mo. Vi de li smo da je ini ci ja ti va ko ju su oni pod ne li pre ne ko li ko da na pro pa la jer ni su obez be di li ni kvo rum. A pred sed ni ca Skup {ti ne gra da je po stu pi la po za ko nu i u naj kra }em ro ku za ka za la sed ni cu ko ju su oni tra `i li, ali se tad vi de lo da ne ma no ve

tu bi lo ozbiq no sti, ne bi se vaq da slu ì li ta kvim me to di ma kao {to je le pqe we pla ka ta sa nat pi som “go tov je” i po grad skoj ku }i i po zgra di u ko joj ì vim sa po ro di com. l IZ SNS-a, me|utim, optuùju vas da poku{avate da o~uvate vlast kupovinom odbornika. Kako mislite da aktuelna vlast nastavi da funkcioni{e kad ste ipak ostali bez ve}inske podr{ke? – Uko li ko ne bu de no ve ve }i ne, op ci ja su no vi iz bo ri. A op tu `be

Vu~i}eve izjave – politi~ke pretwe l Kako komentari{te to {to vas je potpredsednik Vlade Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vu~i} u kontekstu polemike o promeni vlasti u Novom Sadu optuìo za ume{anost u korupciona{ke afere? – To mo gu da do ì vim sa mo kao po li ti~ ku pret wu. Jer, kad je ne ko u opo zi ci ji on mo è ~ak i da iz no si ta kve po li ti~ ke iz ja ve, ali kad to ~i ni ne ko sa me sta pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je, i to ne ko ko ko or di ni {e svim slu `ba ma bez bed no sti, on da je to po li ti~ ki pri ti sak. Sva ko od nas ima ne ke re zul ta te ko ji su mer qi vi, a ja sam uvek spre man da bra nim sve {to sam ra dio i ra dim na me stu gra do na ~el ni ka No vog Sa da. I tvr dim da iza grad ske vla sti ko ju sam vo dio ni je bi lo afe ra, ni ti ne re a li zo va nih ugo vo ra ili du go va. ve }i ne. Za to smo sad do {li i u prav ni pro blem, i vi de }e mo {ta }e se de {a va ti na red nih da na, mo gu }e su sve op ci je. Pre ma Za ko nu o lo kal noj sa mo u pra vi, po sto ji od re |e ni rok u ko jem in ci ja ti va za sme nu ove vla sti mo è po no vo da se po kre ne. No, vi de }e se ka ko }e se to prav no pi ta we re {i ti i u kom ro ku }e bi ti odr à na na red na sed ni ca. To je pro blem onih ko ji su po kre nu li ovu ini ci ja ti vu, tra ì li hit nu sed ni cu, i on da ni su us pe li da obe zeb de kvo rum. I na kon to ga op tu ù ju vlast u gra du da je kri va za ne do sta tak kvo ru ma za to {to im je iza {la u su sret i br zo za ka za la sed ni cu. Mi slim da je to kraj we neo zbiq no. Onaj ko è li da pro me ni vlast i for mi ra no vu ve }i nu vaq da mo ra da ima do vo qan broj od bor ni ka za to. Uosta lom, da je

o ku po vi ni gla so va ko je do la ze od na pred wa ka go to vo su sme {ne. Pa, mi smo for mi ra li vlast u gra du, a ku po vi ne i pri ti sci po ~e li su on da kad su oni na ja vi li ru {e we na {e ko a li ci je. Ap surd no je da ne ko ko pra vi ko a li ci ju s oni ma ko je je op tu `i vao za iz bor nu kra |u, i s oni ma ko ji su is kqu ~e ni iz svo jih stra na ka, sad op tu `u je De mo krat sku stran ku za ku po vi nu man da ta. Ni ko od od bor ni ka ko ji su s na ma u ko a li cij ni je is kqu ~en iz svo je stran ke, dok na dru goj stra ni ima mo vr lo neo bi~ ne kom bi na ci je. To je ka o li ci ja ko ja ne ma ni pro gram ska na ~e la ni ide o lo gi ju, ve} im je je di ni ciq po de la ple na i pre u zi ma we vla sti. l Da li su izgla|eni sukobi izme|u DS i LSV, i ako jesu, zna~i li to da ste i vi spremni da podnesete ostvaku na me-

SOCIJALISTI^KA INTERNACIONALA NE MARI ZA SPS, BA[ KAO NI SPS ZA INTERNACIONALU

Sve je bi la sa mo far sa e }a te li se ~u ve ne fo to gra fi je iz ju la 2008: za gr qe ni i ve se li Ta di}, Da ~i} i Mr ko wi} po zi ra ju u sr cu Ati ne u pa u zi rad ne se si je 23. kon gre sa So ci ja li sti~ ke in ter na ci o na le. Ta da je Da ~i} po tvr dio i da je pod neo zva ni ~an zah tev za pri jem So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je u SI. „Pro gram ski ciq SPS-a od osni va wa stran ke je ~lan stvo u So ci ja li sti~ koj in ter na ci o na li. Na ma je bit no i da po sto ji po li ti~ ka sa gla snost vo de }ih par ti ja so ci ja li sti~ ke i so ci jal de mo krat ske ori jen ta ci je da taj pro ces po~ ne i ne sum wam da }e nam vra ta In ter na ci o na le {i rom bi ti otvo re na u do la ze }oj go di ni”, iz ja vio je tom pri li kom li der SPS-a, na vo de }i da je sna `nu po dr {ku wi ho voj kan di da tu ri do bio od pr vog ~o ve ka In ter na ci o na le Jor go sa Pa pan dre ua, pa So ci ja li sti~ ke rad ni~ ke par ti je [pa ni je, ne ma~ kog SDP-a... ali i, {to je Da ~i} po seb no is ta kao, ~la ni ce SI iz Sr bi je – De mo krat ske stran ke. Da ka ko, to je bi lo vre me ka da su se so ci ja li sti lo mi li ko jem }e se car stvu pri vo le ti: an ti e- vrop skom, ko ji su pred vo di li ra di ka li i DSS, ili evrop skom na ~e lu sa DS-om. Is hod je po znat, ba{ kao {to je po znat i re zul tat wi ho ve od lu ke s kra ja ju na 2012. Tek, na 24. kon gre su In ter na ci o na le, ko ji je ju ~e za vr {en u Kejp ta u nu, srp skih so ci ja li sta ni je bi lo nig de. I ~e ti ri go di ne po sle atin skog agi to va wa SPS ima tek sta tus po sma tra ~a u SI, pa su u stran ci pro ce ni li da je „be smi sle no da po te `u na ta ko da lek i skup put” – sa mo da bi po sma tra li. Ta ko je bar od su stvo de le ga ci je SPS-a sa kon gre sa SI ob ja sni la Na ta {a Ga }e {a,

sa ~e ka ti tu ma ~e we prav ni ka iz Mi ni star stva za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu o na stav ku spor ne sed ni ce, ko ja je bi la za ka za na za sre du 29. av gu sta. Van red na sed ni ca Skup {ti ne gra da No vog Sa da na ko joj je tre ba lo da se ras pra vqa i gla sa o sme ni ak tu el nog gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a i ~la no va grad skog ve }a od lo `e na je u sre du zbog ne do stat ka kvo ru ma.

PO@ARI NA DESETAK LOKACIJA U SRBIJI

Naj te è na Ta ri Sa ko sov ske stra ne pre ma na se qu Mer da re u op {ti ni Kur {u mli ja {i ri se po àr du ì ne pre ko de set ki lo me ta ra, re kao je ju ~e Ta nju gu \or |e Ba bi} iz Sek to ra za van red ne si tu a ci je MUP-a Sr bi je i is ta kao da su u Sr bi ji tre nut no na de se tak lo ka ci ja ve }i i ma wi po à ri. Po àr sa ko sov ske stra ne ni ko ne ga si pa se eki pe pri pre ma ju da de lu ju, re kao je Ba bi} i na veo

INTERVJU

da je na svim lo ka ci ja ma an ga ò va no vi {e od 700 va tro ga sa ca, a da su u ga {e we ukqu ~e ni i ru ski avi o ni, le ti li ce po qo pri vred ne avi ja ci je, he li kop te ri, me {ta ni i da za sa da nig de ne ma eva ku a ci je sta nov ni {tva. Ka ko je re kao, ga {e we po à ra na Ta ri i da qe ote à va ma gla i ve li ka kon cen tra ci ja di ma, ali je po pod ne si tu a ci ja ma lo bo qa. U ga {e we su ukqu ~e na tri

Izgoreo mu{karac u vo}waku Je dan mu {ka rac iz go reo je u se lu Ra ko va kod â~ ka, ka da je u we go vom vo} wa ku iz bio po àr, re kao je na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je MUP-a Sr bi je Pre drag Ma ri}. Ma ri} je ka zao da se ne sre }a do go di la oko 14 sa ti, kao i da taj po àr ne ma ni ka kve ve ze sa po à ri ma ko ji ve} ne ko li ko da na buk te na ne ko li ko lo ka ci ja {i rem Sr bi je.

avi o na „be ri jev” i „iqu {in”, re kao je Ba bi} i na veo da je ru ski avion ko ji je oko po dne va sle teo na ni {ki aero dorm ve} u funk ci ji. ê ti na ri na Ta ri i da qe go re, a naj te è je na de lu ka Mo kro gor skim {u ma ma, Kr {aw skoj gla vi ci gde je i na vi {e qu di ka ko bi se za u sta vi lo {i re we va tre ka Ive ru i Mo kroj go ri, ja vqa re por ter RTSa. U Vla so tin cu je po àr lo ka li zo van, ali i da qe dej stvu ju tri avi o na po qo pri vred ne avi ja ci je. Po àr u na se qu Ru dar ska ko sa u bli zi ni Le skov ca je lo ka li zo van, jer je dej stvo va la po qo pri vred na avi ja ci ja. Ta ko |e, lo ka li zo van je i po àr na Ba bi {koj Go ri, iz me |u op {ti na Ga xin Han i Le sko vac, kao i po à ri u Sur du li ci.

Atina, jul 2008: Vreme qubavi

in ter na ci o nal ni se kre tar stran ke. Ona je isto vre me no us tvr di la da je SPS is pu nio sve uslo ve za pri jem u In ter na ci o- na lu i da „ne po sto ji ni {ta spor no”, ali uz na po me nu da taj ko rak sada mo `e da blo ki ra ista ona ~la ni ca SI iz Sr bi je – De mo krat ska stran ka. Za po li ti~ kog ana li ti ~a ra \or |a Vu ka di no vi }a ce la pri ~a o SPS-u i So ci ja li sti~ koj in ter na ci o na li za pra vo je – far sa. On pri to me pod se }a da je i pre ~e ti ri go di ne upo zo ra vao ka ko se ra di lo tek o „iz go vo ru ko jim je tre ba lo pri pre mi ti te ren za ula zak SPS-a u ko a li ci ju sa de mo kra ta ma”. Po we go vim re ~i ma, u pi ta wu je bi la „na iv na mon di ja li sti~ ka pri ~a ko ju su da ni ma i me se ci ma gu sla li po je di ni ana li ti ~a ri i me di ji, na du va va ju }i zna ~aj ula ska SPS-a u In ter na ci o na lu, a za pra vo pra ve }i na taj na ~in dim nu za ve su za Da ~i }ev ma ne var”. – Su {ti na je, da kle, u to me {to je ta pri ~a o So ci ja li sti~ koj in ter na ci o na li u vre me

for mi ra wa vla de do bro do {la i Da ~i }u i Ta di }u da oprav da va ju ve li ki za o kret so ci ja li sta, a za pra vo u ne ku ru ku i pre va ru bi ra ~a, i to ne sa mo SPSa ne go i DS-a. Uosta lom, kao {to se ta da na plat for mi SI de mo kra te i so ci ja li sti ni su sre li, ta ko se ni sa da na toj plat for mi ni su raz i {li. Pa sva ka grad ska i op {tin ska vlast u Sr bi ji va `ni ja je za wi ho ve me |u sob ne od no se od So ci ja li sti~ ke in ter na ci o na le – tvr di Vu ka di no vi}. – Dru ga je, me |u tim, stvar {to ja mi slim da taj dvo stru ki lu ping SPS-a ni je bez ri zi ka i da na kra ju mo `e da se obi je o gla vu i Da ~i }u i so ci ja li sti ma. Ali ako taj ri zik po sto ji, on ni je po sle di ca ~i we ni ce da bi DS mo gao da blo ki ra pri jem SPS-a u In ter na ci o na lu, ve} pre sve ga od re |e ne per cep ci je ko ja bi se mo gla raz vi ti kod evrop skih so ci ja li sta i so ci jal de mo kra ta: da je SPS ne so li dan i ne po u- zdan part ner. n Miroslav Staji}

nedeqa2.septembar2012.

c m y

dnevnik

GRA DO NA ^EL NIK I FUNK CI O NER DS-a

KARMA KOMA

i novi izbori sto gra do na ~el ni ka, za rad op stan ka va {e ko a li ci je, s ob zi rom da su i iz Li ge ne dav no otvo re no sa op {ti li da vi {e ne }e te ima ti wi ho vu po dr {ku? – Mi smo sa Li gom u No vom Sa du part ne ri od 1996. go di ne, i ti od no si ima li su svo je uspo ne i pa do ve. Ali, ne mo gu da raz u mem ka ko to da smo do bro funk ci on si a li u grad skoj vla sti u pret hod nom man da tu iako ni ta da ni smo ima li pot pi san ko a li ci o ni spo ra zum, te da smo se po no vo do go vo ri li o for mi ra wu ko a li ci je u gra du na kon maj skih iz bo ra, a da sam on da od jed nom ja po stao pro blem za sa rad wu unu tar te ko a li ci je. I to u tre nut ku kad sam bio na go di {wem od mo ru. Ali, to su pit wa na ko je tre ba da od go vo re LSV i SPO ko ji je man da te osvo jio na wi ho voj li sti, a po tom iza {ao iz na {e ko a li ci je. Da sam ja bio pro blem, vaq da ne bi ni pri sta li na to da me po no vo iza be ru za gra do na ~el ni ka pre me sec i po da na. Me |u tim, ni kad ni sam uslo vqa vao ni op sta nak ko a li ci je, ni bi lo {ta dru go ti me da mo ram bi ti na ovom me stu. To je bio deo na {eg ko a li ci o nog do go vo ra. A {ta }e bi ti u bu du} no sti, vi de }e mo. Ni sam u{ao u po li ti ku da bih se bo rio sa bi lo kim, ve} za to da bih ne {to ura dio. Vo dio sam No vi Sad naj bo qe {to sam umeo, i mi smo da nas fi nan sij ski naj sta bil ni ji grad u ze mqi, sa kre dit nim rej tin gom ko ji je bo qi od kre dit nog rej tin ga na {e ze mqe. Mi smo grad za ~i je je mu ni ci pal ne ob ve zni ce ga rant Tre zor Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va! l Ipak, kqu~ ne pri med be su da u gra du ni je

bi lo do voq no stra nih in ve sti ci ja. Uz to, ka ko vi di te to {to je i va {a stran ka ovih da na, uz is ti ca we va {ih za slu ga u funk ci o ni sa wu gra da, iz ne la pri med bu i na va{ pi-ar? – Ni sam ~o vek ko ji se ba vi po pu li zmom. Ta kav sam ka kav je sam, ni sam sklon da se pre te ra no po ja vqu jem u me di ji ma, ni sam me wao pri ja te qe, ni ti broj te le fo na. I ni sam vo dio po pu li sti~ ku kam pa wu, iako su mi mno gi su ge ri sa li da bi tre ba lo da imam dru ga ~i ji jav ni na stup. Me |u tim, to mi ni je bio pri o ri tet. Bi lo mi je bit no da ra dim po sao za ko ji sam do bio po dr {ku No vo sa |a na na naj bo qi mo gu }i na ~in. Mo ram da ka `em i da je u isto ri ji ovog gra da ret ko

da ne ko do bi je po dr {ku i za dru gi man dat, a mi smo je do bi li, jer je na {a li sta osvo ji la naj vi {e gla so va, i to u naj te è vre me. Pa i kad je re~ o in ve sti ci ja ma, i tu mo è mo, upr kos kri zi ko ju smo ima li, da se po hva li mo u od no su na pret hod nu vlast ko ja je No vim Sa dom upra vqa la od 2004. do 2008, a ko ju su vo di li oni ko ji da nas po ku {a va ju da pre u zmu vlast u gra du. Ina ~e, mi smo grad ko ji u tom po gle du ima objek tiv ne pro ble me jer ne ma mo gra |e vin sko ze mqi {te ko je mo è mo da po nu di mo na pro da ju. To je na{ naj ve }i pro blem ko ji mo ra da se re {a va u na red nom pe ri o du. A o~e ki va ti ve li ke in ve sti ci je u ova kvoj kri zi ni je re al no. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

INTERVJU

De o ba gra fit ne prav de

ma tamo na jednom zidu na po~en ili gurnut preko ograde, nego da se ~etku, ili na kraju, novosadske u ambis bacio sam, vaqda iz nekog nejaulice Pap Pavla, tamo kad prosnog suicidalnog poriva. Mo`da se |e{ Reformatsku crkvu prema centru, pre~itao egzistencijalisti~kih kwiga, jedan grafit, malko ukoso ispisan, ko{ta li. Pa se pi{e naveliko o nepravji kaè „Nismo ga gurnuli, sko~io je di, o reviziji procesa, o ~emu li sve do{li sa drugog kraja sveta tu gde sesam“. Ne garantujem za sasvim ta~an pove}. âk ni {ef vlade i policajminidite, pa neka ste i putuju}i podràvaredak re~i, ali sve navedene re~i su star nije uspeo, ili se nije dosetio, da lac tamo nekakvog fudbalskog kluba tamo, na tom zidu, u toj re~enici. Stomudro o}uti na tu temu. koji je na gostovawu. I zamislite da ji taj grafit na onom zidu, ù}kastom Hajde da se malko uozbiqimo, ipak vas najedared okruì grupa mladih, jaili okerastom ~ini mi se, ve} par gose o mnogo ìvota i o jednoj smrti ovkih, besnih mu{karaca punih mr`we, s dina, i vidim da nikome ne smeta, a i de radi. Pravda se vr{iti mora i zanamerom da ubije boga u vama samo zaza{to bi, ta u wemu se ne „poziva na kon se mora sprovoditi, pa makar proto {to im se ne dopada va{e iskorimr`wu“ niti se ~ini bilo kakvo drugo pao svet. Niko ko je neduàn ne sme da {}eno pravo da mirno budete to {to krivi~no ili skaredno delo. Tek jedna robija, i niko ko je kriv ne sme da robijeste, bilo gde, pa i na onome {to u gola tvrdwa, o nekome neimenovanom ja za vi{e nego za onoliko koliko je wihovom paraìvotiwskom sistemu ko da nije ba~en odnekud, nego je sam nekriv. Ina~e pravda i ne bi bila pravda vrednosti figurira kao „wihova tekuda sko~io, vrag }e ga znati za{to. nego odmazda, i to slepa, bezumna. Ako ritorija“. Zamislite, dakle, da vas se Osim {to svi, dakako, iz kontakvi do~epaju i po~nu da vas teksta znamo i o kome se tu radi, mlate kako i ~ime stignu? Bi}e Bez te divqe horde u zverskom lovu da }ete poku{ati da pobegnete i ko je taj ko je sko~io ili su ga na qude Bris bi Taton danas negde sko~ili. Ima tu i nekakav potpis, od tog zla koje vas je sna{lo. Moneke „navija~ke grupe“ (tako se da`da }e to va{e bekstvo uspeti, grickao svoj baget s rokforom nas, u ovo sterilno vreme polii ispijao ~a{u kabernea uz nedeqni a mo`da i ne}e. Mo`da }ete, kao ti~ke korektnosti, prequbazno {to je – opet mo`da! – u~inio i ru ~ak. I zato nemojte da se laèmo: nesre}ni Taton, u tom bekstvu nazivaju skupine beslovesnih mu`jaka na gomili, pritisnutih ti koji su ga jurili, ti su ga i bacili u~initi i pogre{an korak, u obpr{te}om agresijom kao nuspojanevideloj panici za sopstveni preko ograde vom hroni~ne nejebice), tek da ne ìvot. Je li i to mogu}e? Jeste, bi {tagod ostalo nejasno. Tako, sasvim. Samo, ima i ne{to {to dakle, tvrde preìveli, a mrtvi }ute, stvarno ima ne{to novo oko Tatonovog je nemogu}e: nemogu}e je da bi Taton kao {to ve} mrtvi }ute oduvek. Jer taj ubistva, neka se to raspravi; istina je zavr{io u ambisu, s licem na golom sko~eni vi{e nije ìv, nije me|u nama jedino va`na, kakva god ona bila i kome betonu, da ga divqa horda nije pojurida nam objasni {ta je on to imao skakugod prijala ili smetala. la. Ne, bez te divqe horde u zverskom tati po ulicama na{ih gradova; zvao se Me|utim, ima tu ne{to drugo, ima tu lovu na qude Bris bi Taton danas neBris Taton, i po smrt je ovde do{ao, onaj zamra~eni element pri~e koji bi gde grickao svoj baget s rokforom i prate}i nekakav fudbalski klub, ~ak rado da ugu{e jastukom, da ovaj ne bi ispijao ~a{u kabernea uz nedeqni ruiz Francuske. Bogo moj, kao da smrti slu~ajno kmeknuo ne{to {to se izre}i ~ak. I zato nemojte da se laèmo: ti nema i negde bliè, nego se morao po ne sme. A ba{ tu treba osvetliti, ba{ koji su ga jurili, ti su ga i bacili prewu potucati sve do Balkana? to mesto koje odvi{e napadno guraju u ko ograde. Da li su pri tome koristiPa dobro, grafit ko grafit, i na tamrak i u ti{inu. Evo o ~emu se radi. li svoje ili wegove ruke, u nekom je virabi moè pisati da je sladoled pa je Recimo da nesre}noga Francuza ko- {em i dubqem smislu sasvim, ali saniko ne}e lizati, {to re~e onaj na{ veji nije znao da je ba{ u Beograd do{ao svim svejedno. seqak, kuvarski arbitar elegancije. Ne po smrt, uistinu niko nije bacio ni Ko ovo ne}e da razume, ne mora se ni bi to, dakle, bilo predmetom moje pagurnuo, nego da je ovaj sko~io sam, ne- truditi ni praviti da razume ni bilo `we da izgleda nije do{lo vreme kada svestan u magnovewu da ska~e u smrt. {ta drugo. Taj neka i daqe slobodno }e Srbijom vladati grafiti, kada }e Pitawe glasi: a za{to li je uop{te ostavqa po zidovima brabowaste trazidne „parole {to stra{no zvu~e“ izsko~io? Ako nije usled neizdrìvog gove sopstvene pameti, qudskosti i ~anova ovde deliti pravdu od nepravde. ose}awa apsurdnosti egzistencije, a sti. Pa, koliko je u sebi ima, toliko neJer, evo, vidim da se sada i izvr{na sve se nekako ~ini da nije, onda tome ka je i u drugima prona|e, kad mu zatrenam vlast upela da dokaè kako je onaj mora postojati neki drugi razlog. Za- ba. Gora ga kazna od toga ne moè snagrafit u pravu, i kako „ima novih svemislite, recimo, da mirno sedite ne- }i izme|u zemqe i neba. n Te o fil Pan ~i} do~ewa“ da onaj sko~eni mogu}e nije bagde i ìvite svoj ìvot, pa neka ste i

BO JAN \U RI], ^LAN PRED SED NI [TVA LDP-a

U Srbiji se politika svela na plakat re kom po no va we vla sti u No vom Sa du i dru gim lo kal nim skup {ti na ma, na ne ki na ~in je ste do kaz da u srp skim okol no sti ma pred iz bor ne ko a li ci je ne ma ju ne kog zna ~a ja, po go to vo na kon kam pa we ka kvu smo ima li pred ove iz bo re, ka `e za „Dnev nik“ ~lan Pred sed ni {tva LDP-a Bo jan \u ri}. – U toj kam pa wi je bi lo naj ma we po li ti ke i po li ti~ kih te ma, pa je na sam iz bor ni dan bi lo te {ko iz vu }i za kqu ~ak ka kve su ide o lo {ke, ili pro gram ske pre fe ren ci je po je di nih par ti ja. Zbog to ga je u na {em si ste mu i mo gu }e da na kon po li ti~ kog ze mqo tre sa ko ji se de sio na iz bo ri ma 20. ma ja, po li ti~ ka sce na iz gle da ova ko – na vo di \u ri}. Po we go vim re ~i ma, ~i we ni ca da da nas na sva ki na ~in po ku {a va da se pre sli ka sa stav re pu bli~ ke vla da ju }e ko a li ci je na lo kal ni je ni {ta no vo i eks klu ziv no po sle ovih iz bo ra, jer isto se, ka `e, de {a va lo i pre ~e ti ri go di ne. – To sve po ka zu je i ko li ko su po vr {ni zah te vi za de cen tra li za ci jom. S jed ne stra ne, ima te par ti je ko ji ma je to man tra u po li ti~ kom na stu pu, a sa dru ge se po ka zu je da lo kal ni od bo ri i lo kal ne po li ti ke ne ma ju mno go auto ri te ta u sa moj stran ci, ne go se s vr ha par ti ja na me }u sa sta vi ko a li ci ja. Uz to, mo gu} nost da se ova kve ko a li ci je, ili ova kvi pre o kre ti u ko a li ci ja ma pra ve u po sled wih ne ko li ko ne de qa, uslo vqe na je jo{ jed nom ~i we ni com. U pi ta wu je, na i me, od su stvo bi lo ka kvih su {tin skih

po li ti~ kih raz li ka oko kqu~ nih pi ta wa iz me |u SNS-a i DSa. Te dve stran ke su se u svo jim pro gra mi ma i na stu pi ma to li ko pri bi `i le, da zbog to ga pre la sci sa jed ne na dru gu stra nu da nas iz gle da ju ma we re vo lu ci o- nar ni. l Ka ko ko men ta ri {e te ~i we ni cu da je va{ part ner, s ko jim ste ima li za jed ni~ ku li stu – SPO, u No vom Sa du na pra vio ta kav za o kret da ide u ko a li ci ju sa „Dve ri ma“ i DSS-om? – Naj pre, LDP u No vom Sa du ni je na stu pi la u ko a li ci ji sa SPO, oni su ta mo i{li s Li gom. Ina ~e, mi slim da je si tu a ci ja u Voj vo di ni i No vom Sa du po go to vo, do ve de na do ta~ ke usi ja wa

stvar: u SAD se me se ci ma ras pra vqa o pro gra mu, po li ti ci, sve to na zo ri ma Mi ta Rom ni ja; u Sr bi ji, ~i ja je pa ra dig ma No vi Sad, po li ti ka se svo di na iz ja {wa va we o tri vi ja ma kao {to su pla ka ti sa li kom Rod ni ja iz „Mu} ki“. l Da li je, na kon {to je SPO na pra vio po me nu ti za o kret, „Pre o kret“ kao po kret pre stao da po sto ji? – Bi li smo vr lo ja sni ka da smo kra jem pro {le go di ne pra vi li taj po kret oko kon kret nih pro e vrop skih ide ja. Mi smo svo ju re pu bli~ ku li stu sa ~i ni li uz do go vor da SPO ima mo gu} nost da for mi ra svoj po sla ni~ ki klub. Mno go to ga se pro me ni lo i na kon {to su raz go vo ri o sa -

U SAD se mesecima raspravqa o programu, politici, svetonazorima Mita Romnija; u Srbiji, ~ija je paradigma Novi Sad, politika se svodi na izja{wavawe o trivijama kao {to su plakati sa likom Rodnija iz „Mu}ki” i da tu ima jo{ mno go ele me na ta ko ji }e od re di ti sa stav bu du }e ko a li ci je. Mo ram da ka `em da mi ni je sim pa ti ~an ni na ~in na ko ji je for mi ra na vlast u No vom Sa du, ni na ~in na ko ji se ona sad pre u zi ma, ni to ka ko se DS bra ni u tom su ko bu. Ne mi slim da bi lo ko ima ta pi ju na bi lo ko ji grad, pa ta ko ni na No vi Sad. S dru ge stra ne, ne vi dim ni u oni ma ko ji po ku {a va ju da vlast pre u zmu, {ta je wi ho va su {tin ska raz li ka u od no su na po na {a we do sa da {we vla sti. Me ne tu za pra vo u`a sa va jed na

sta vu no ve ko a li ci je po pri mi li tok ko ji je na kra ju re zul ti rao for mi ra wem ova kve vla de. U sva kom slu ~a ju, LDP }e i da qe na stu pa ti pod svo jim ime nom i pro gra mom, ali su {tin ski, ide je „Pre o kre ta” su na ne ki na ~in po be di le po sle ovih iz bo ra. Na ja ve iz vla da ju }e ko a li ci je o re de fi ni sa wu ko sov ske po li ti ke, o dru ga ~i jem po na {a wu u evrop skim in te gra ci ja ma, za pra vo su i po sle di ca to ga da je „Pre o kret“ oba vio mi si ju. Da kle, ne ma vi {e ono li ko za kli wa wa iza pa ro le „I Ko so vo i Evro pa“,

ona se ne po mi we po sle iz bo ra. U tom smi slu je spo red no ka kvi su bi li iz bor ni re zul ta ti i ko li ko je man da ta ili pro ce na ta osvo ji la ko a li ci ja ko ja se zva la „Pre o kret“. l Da li je to {to stran ke mo gu sa sva kim na lo ka lu stvar ne kog opre de qe wa, ili tr go vi ne? – Srp ski po li ti~ ki si stem sve den je odav no na tr go vi nu. Na ~in na ko ji su uki nu te blan ko ostav ke to me je sva ka ko do pri neo, kao i na ~in na ko ji je for mi ra na re pu bli~ ka ko a li ci ja. Naj ve }i je pro blem {to tu ima ja ko ma lo, ma go to vo da je uop {te ne ma, po li ti ke. Po sle iz bo ra sve se svo di na bro ja we man da ta. To je do ve lo do to ga da ta ko iz gle da ju lo kal ne ko a li ci je, bez ob zi ra da li ih pra ve jed na ili dru ga stran ka, DS ili SNS. Ko na~ no, ne ma ni mno go raz li ka iz me |u tih qu di na lo ka lu, po {to su ~e sto po li ti~ ke isto ri je po je di na ca obe le `i li pre la sci iz stran ke u stran ku po sle sva kih iz bo ra. Naj go ra po sle di ca je {to su qu di prak ti~ no ogu gla li na to, {to to o~e ku ju od po li ti ~a ra i {to ta kvo po na {a we da je za pra vo oni ma ko ji tvr de da je srp ska po li ti~ ka sce na pre tvo re na u bu vqu pi ja cu. Mi lo zvu~ ni iz raz za taj bu vqak je ste „pre kom po no va we vla sti“. l Da li je va {a stran ka na re pu bli~ kom ni vou ipak o{te }e na ti me {to su SPO i Za ha ri je Tr nav ~e vi} iza {li iz po sla ni~ kog klu ba LDP-a? – Ima mo vi {e po sla ni ka ne go u pro {lom sa zi vu, ali sa da ni je ni kqu~ no ko ima ko li ko man da -

ta, sa dva-tri vi {e ili ma we po zi ci ja je ista i za vi si od to ga ko li ko ste sprem ni da se u par la men tu po na {a te na ozbi qan i kon struk ti van na ~in. Po sto je stran ke ko je ima ju ~e ti ri ili pet pu ta vi {e man da ta od nas ovom sa zi vu, re ci mo DS, ali mi slim da je svi ma ja sno da je u ovih pr vih ne ko li ko ne de qa LDP mno go ja sni ja, ~vr {}a, di rekt ni ja opo zi ci ja ne go {to je to De mo krat ska stran ka. Bro je vi ne ma ju ve ze ka da je for mi ra na vla da ju }a ko a li ci ja ko ja ima ja snu ve }i nu. Su {ti na je u to me ka ko }e te na stu pa ti u par la men tu, ka ko }e te ra di ti i ka kav uti sak osta vi ti u jav no sti. l Ko li ki vek tra ja wa prog no zi ra te ovoj vla di? – No va vla da ve} na po ~et ku pra vi istu gre {ku kao i pro {la, ta ko {to je po ~e la da in si sti ra na to me da }e op sta ti ~e ti ri go di ne, ~i tav man dat. To sa mo po

se bi ni je ni ka kva pred nost. Ne spa dam u ne po pra vqi ve op ti mi ste ko ji sva koj vla di ko jom su ne za do voq ni pro gon zi ra ju {est me se ci. Ne }e ova vla da tra ja ti sa mo po la go di ne po {to je na pra vqe na na pri li~ no ~vr stim in te re si ma, ali ne znam da li }e tra ja ti ~e ti ri go di ne. Ali ono {to vi dim je ste da je ve} su o ~e na sa kqu~ nim pro ble mi ma kao i pret hod na – ne do sta tak nov ca i ne sprem nost da se spro ve du ozbiq ne re for me, aq ka vost u ra du, ista vr sta iz go vo ra… Bo jim se da no va vla da ju }a ko a li ci ja jo{ uvek vo di bor bu sa sta rim re ì mom - ka ko oni vo le da ka ù, iako su i ne ke par ti je sta rog re ì ma u ak tu el noj vla di - a ni je u sta wu da po nu di ni {ta no vo. Za LDP je to od li~ na po zi ci ja. Ni ti smo deo no vog, ni ti sta rog re ì ma, i ne ma mo ni ka kve oba ve ze ni pre ma DS, ni pre ma SNS. n Sve tla na Stan ko vi}

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

T E M A „ D N E V N I K A ” : SR BI JA ZE MQA BEZ PO LI TI^ KIH IDE O LO GI JA

Ul tra de sni ca i à bo kre ~i na e}ina na{ih politi~ki bitnih stranaka nalikuju jedna drugoj po promociji, unutra{woj „demokrati~nosti“, liderstvu, pragmati~nosti, prilagodqivosti, prevrtqivosti... toliko da ih je postalo zaludno ideolo{ki razlikovati. A ako toliko li~e, zdravorazumno je upitati ~emu wihovo mno{tvo (u sada{wem sazivu Skup{tine na desetine) na finansijskom teretu gra|ana. Stranke u Srbiji su daleko od toga da ih ~ine „qudi s istim politi~kim ube|ewem“, {to je polazi{te i logika politi~ke borbe. To su vi{e „udruèwa qudi sa istim trenutnim interesom“ koji podrazumeva sve oblike li~nog interesa. Ova promena strana~ke su{tine desila se uz jedan veliki gubitak – nestanak ideologije. Ovo su re~i dr Slobodana Orlovi}a, docenta Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji na pitawe „Dnevnika“ koje su posledice ~iwenice da stranke li~e kao jaje jajetu i vi{e nisu u stawu da pokrenu energiju promene i izlaska iz pat pozicije nude}i jasnu orijentaciju bira~ima, kaè da je prva posledica gubqewa ideologija nestanak razlike izme|u pozicije i opozicije. Vlast vi{e nema kriti~ara ve} partnera: stranke postaju

sti wihov surogat - populizam. „Pokazalo se da kopija deluje boqe od originala a i mawe ko{ta“, tvrdi Orlovi}. „Narodu i obi~nom pojedincu - glasa~u, re~ima i merama se uga|a. Trenutno. A sutra, po silasku s vlasti - {ta bude“. Populizam postoji svuda, ali je kod na{ih stranaka ve} dugo manir. Fraze i marketing koji veli~aju sportske i druge uspehe nacije,

Evropski parlament. Pitawe je {ta deli politi~ki prostor u jednoj zemqi poput Srbije, kakav je kvalitet politi~kih aktera i koji je nivo politi~ke kulture samih gra|anki i gra|ana. Partije kada se formiraju, u nazivu isti~u svoju osnovnu poentu i orijentaciju, i to je neka vrsta releja na kojem stranka hvata bira~ko telo. S druge strane, politika je

Zato Stojiqkovi} voli da parafrazira bugarskog sociologa Ivana Krasteva, koji je rekao da „sve stranke na Balkanu u vreme izborne kampawe u|u u strasnu qubavnu vezu sa bira~ima, a kada do|u na vlast u brak sa me|unarodnim finansijskim organizacijama“. Naprosto, mo`ete da obe}avate {ta god – evo vam ga prazan buxet, evo vam ga MMF.

RE [A VA WE SPOR NIH PRI VA TI ZA CI JA:

Gra |a ni si stem sku ve ono {to je izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin tokom ovonedeqne posete Srbiji izrekao o spornim privatizacijama nikako nije prijalo na{oj politi~koj eliti, ali jeste obi~nim gra|anima. Pri tome, nije Kacin, zapravo, rekao ni{ta novo niti ne{to {to se ovde ne zna, ve} je samo “zabo” prst u oko onima koji su naivno verovali da jednog dana ne}e morati da istra`e istinu i stvari nazovu pravim imenom. Jer, ma koliko se sada qutio premijer Ivica Da~i}, o spornim se privatizacijama ovde odavno sve zna. Savet za borbu protiv korupcije je sa~inio izve{taje, slao ih na nadle`ne adrese, ali su ih svi gurali pod tepih nadaju}i se da }e ostati tamo i da }e na wih pasti pra{ina zaborava. Sada kada je Evropa iste te izve{taje o spornim privatizacijama – dakle, ni-

to zna~ilo da se moraju hapsiti i “mangupi” u sopstvenim redovima. Da ima i takvih, Kacin nije pre}utao, poru~iv{i novoj vlasti da „hapsi redom”. – Odugovla~ewe samo gomila kolateralnu {tetu. I na kraju, kad slu~ajevi dospeju na sud u Strazburu, sve }e to Srbija morati da plati i da vrati. Mora}e da plati i vrednost i kamate i od{tetu – upozorio je izvestilac Evropskog parlamenta. Uostalom, mnoge nesre}e radnika, koji su upravo zbog spornih privatizacija ostali bez posla, ve} su stigle do Strazbura. U protekloj deceniji bez posla je u Srbiji ostalo skoro pola miliona radnika od kojih je deo stigao do penzije, neki su jo{ na biroima rada, a deo wih vi{e nije me|u ìvima. Oni “najìlaviji”, koji su naivno verovali da }e jednog dana dràva ispraviti sve ono {to je nezakonito ura|eno, a koji su ~ak

Sr bi ja mo ra ti da pla ti ne sa mo ono {to se du gu je rad ni ci ma, ve} i sud ske tro {ko ve, pa i ka ma tu za sve go di ne na ko je se tu `be od no se. Na od lu ku Su da u Stra zbu ru Sr bi ja ne }e ima ti pra vo pri go vo ra ni ti }e mo }i da je od la `e i odu go vla ~i

„europolis“, „brze pruge“, „koridore 10 i 11”, „transparentnost“, „reforme“, „otvarawe tr`i{ta“, „borbu protiv korupcije i kriminala“, „nacionalno dostojanstvo“, „standard

proces upravqawa dràvom u kome margine i manevarski prostor mogu biti jako suèni. S tre}e strane, politika je prostor gde se ostvaruju konkretni interesi, ukqu~uju}i uè interese politi~kih elita i strana~kih rukovodstava. To nije jednostavno, ina~e bi sve bilo re{ivo pravnom ili socijalnom strukturom, pa kaète: seqak glasa za seqa~ku stranku itd... Prema Stojiqkovi}u na{ je politi~ki prostor fakti~ki izdeqen na tri vrste velikih podela ili politika. Prva se ti~e identiteta. To pitawe je u svim drugim zemqama u tranziciji mawe vi{e zatvoreno, ali kod nas nije – najpre zbog produèwa dràvne zajednice sa Crnom Gorom, a sada zbog problema s nezavisno{}u Kosova. Po toj liniji podele na jednoj strani su svi ostali, a na drugoj DSS, vanparlamentarni radikali i Dveri, kojima je za nokat falio parlamentarni status. Drugo veliko pitawe je konstitucije, {to tako|e moè da se re{i za dve, tri godine nakon promena, ali je kod nas jo{ uvek otvoreno. „Ustav nije pro{ao u Vojvodini. Mi nemamo dominantan koncept decentralizacije i regionalizacije i oko toga se formiraju autonomisti~ke stranke u Vojvodini, pa stranke mawina, a

– Bira~ko telo je ve}inski siroma{no. Kada se radi o socijalnim pitawima, ako ho}ete da zastupate bogate, ne ra~unajte na parlamentarni status. A ako niste na marginama oko problema decentralizacije, regionalizacije, statusa KosoPo li ti ka kao bi znis va, sve druge razlike su vam u Politika u Srbiji odavno je postala biznis, na~in zapoprakti~nom politi~kom ìvo{qavawa. Ni portir vi{e ne moè da se zaposli ako ga neko tu mawe-vi{e komplementaru ovoj zemqi optere}enoj siroma{tvom i krizom ne gura poline. ti~ki. Na sve to dolazi i zbog pro– Ako sam u vladaju}oj parlamentarnoj ve}ini u Novom Sapor ci o nal nog iz bor nog si du, zna~i da mogu da ra~unam na neko mesto u javnim preduze}istema izuzetno ra{ireno poma, u nekoj socijalnoj instituciji, direkciji... Na nivou Srbiliti~ko trì{te, pri ~emu je, kroz analizu vo|ewa registra republi~kih funkcionera, je, po{to imamo afirmativnu pokazalo se da se od 21 do 22 hiqade pozicija mogu podeliti politiku za mawine, za uladirektno, plus pomo}nici direktora, zamenici, na~elnici za zak u parlament dovoqno ve} ovo ili ono... Koliko se samo mesta u javnim preduze}ima po0,4 po sto gla so va (iz me |u puwava birawem ili imenovawem iz politi~kih struktura? 12.000 i 15.000). Tako dobijaKoliko ima direktora osnovnih {kola, pa politi~ki se dele mo 44 politi~ka subjekta u ~ak i mesta glavne medicinske sestre po domovima zdravqa! – parlamentu! poentira Stojiqkovi}. – To je onda divna prilika da se namiruje politika na ovom drugom nivou, tj. u intedeo velikog poduhvata – „neogra|ana“... jesu primeri popuresu onih koji se wome bave. grani~enog koalicionog polisti~ke komunikacije stranaSvako ko u Srbiji prikupi 10, tencijala“. Sve se uliva u jednu ka s narodom, bez konkretnog 15, 20 hiqada glasova ve} ima stranku, interesnu organizaboqitka. Sve to uz jednokratna talon za ucewivawe. A sa ravciju, kojoj gra|ani periodi~no, robna i nov~ana davawa gra|anoteòm snaga izme|u velina izborima, daju legitimitet. nima u izbornoj godini, povekih aktera, to je stra{no na– Posledwi srpski izbori su }awe plata i penzija nerealplativo. Imate stranke koje u na svim nivoima pokazali da nom emisijom novca ili zadupoziciji jezi~ka na vagi dobinije ~ak ni va`no za koga glaìvawem dràve... jaju ponude i s jedne i s druge samo. Neka se listi} zaokru– Razmere populizma se mostrane da preveslaju na drugu ì, a nekakva ve}ina }e se u toj raju svesti na podno{qivu meobalu, pa uvek morate da vodikoli~ini prikupqenih glasoru, a ideologija i doslednost te ra~una o mla|im partneriva ve} formirati. Ali, polimoraju postati prvo merilo u ma u vlasti. A imate i stranke ti~ki neo~ekivana ve}ina nopoliti~koj borbi. Samo tada koje su svedene na lidera i onsi paradokse i zbuwuje bira~e, vi{estrana~ki sida namirujete wega prave}i ih, po starogr~kim mestem, slobodni izi we go vog naj bo rilima, apoliti~nim bi}ima bori i narodna suqeg pri ja te qa – Sve stran ke na Bal ka nu u vre me iz bor ne (tj. „idiotima“, onima koji se verenost imaju smika è Sto jiq ko kam pa we u|u u stra snu qu bav nu ve zu sa ne razumeju u politiku). Tako sla. Za to je potrebvi}. bi r a ~ i m a, a ka d a do | u na vlast Ta ko se kro ji je stranka koja je podràla izano vreme, politi~u brak sa me |u na rod nim ko mot no ide o lo branog predsednika Republike ka zrelost i jo{ do{ko odelo i onima i prakti~no presudila te izbosta toga iz prava i fi nan sij skim or ga ni za ci ja ma koji do|u na vlast re - DSS - ostala u opoziciji. morala – zakqu~uje s porukom „da }e Obratno, stranke koje su podrSlobodan Orlovi}. àle kandidata koji je izgubio Profesor dr Zoran Stojiqsada vidimo i da URS koristi biti druga~iji“. Ekonomski, predsedni~ke izbore su u vlakovi} sa Fakulteta politi~ogromne regionalne razlike socijalno, neki boqitak ne sti (SPS, URS, SDP i druge) i kih nauka u Beogradu, ipak mikao dobar politi~ki kapital moè se preko no}i obezbedito zajedno sa strankom protiv sli da ne treba preuraweno za partijsko organizovawe“, ti, a dok ne po~ne da raste zaposlenost pro}i}e jo{ barem ~ijeg su predsedni~kog kandisko~iti na zakqu~ak da su ideprime}uje Stojiqkovi}. data glasale (SNS). Nedostaologije mrtve i da programi i – Kao tre}e veliko pitawe, dve-tri godine. I {ta drugo tak ideologije i politi~ke doideje danas vi{e ne igraju niimate ono {to bi po pravilu nego za to vreme dati narodu slednosti dovodi i do toga da kakvu ulogu. trebalo da bude najve}i osnov da vidi ono {to voli, a to je mawe stranke na le|ima ve}e – Mi smo kao neka letargi~politike: transfer od bogatih transparentnija vlast koja se stranke u|u u predstavni~ko na politi~ka provincija i ne ka siroma{nim. U politi~kim ob ra ~u na va s ko rup ci jom? telo, a onda s nekom drugom vidimo da je ovom krizom i programima uvek postoji neka Naravno, kod onih drugih. A prave posleizborni savez. Niz prethodnom globalizacijom razlika vi|ewa tog pitawa, za sve to vreme mi i daqe neje takvih primera i na repudo{lo do talasa reideologizaali je manevarski prostor kod mamo jasnu delatnu ideju kud bli~kom nivou i u lokalnim cije, povratka velikih pitawa nas toliko uzak, da kada do|ete se zapravo Srbija denula, kosamoupravama – ukazuje Orlou politi~ke kampawe. Nisu to na vlast i kad nudite operativ- ji su weni razvojni ciqevi i vi}. vi{e razlike oko visine pore- ne politike ili vodite vladu, {ta }e biti s nama za pet goPo re~ima na{eg sagovorniske stope, {to se i vidi na iz- tu se ne pokazuju nekakve zna- dina – decu i unuke da ne poka, kao zamena za nestale ideoborima u Evropi od 2008. i ~ajne razlike – obja{wava na{ miwemo. n Re qa Kne è vi} logije ve} se dugo kod nas kori2009-te, ukqu~uju}i i izbore za sagovornik.

{ta novo niti izmeweno – uvrstila me|u uslove koje Srbija mora da ispuni da bi “~ista” i”umivena” u{la u evropsku porodicu, niko nema pravo da se quti niti da podse}awe na ove brqotine smatra “{amarima sa strane”. Kacin je, zapravo, samo jo{ jednom podsetio na to da je Savet za borbu protiv korupcije odavno identifikovao 24 slu~aja spornih privatizacija koje treba preispitati, da su oni ukqu~eni u izve{taj Evropskog parlamenta i Evropske komisije, i pri tome jasno poru~io da EU `eli da se sve to ra{~isti odmah, a ne da se odugovla~i i stvaraju komplikacije. Naravno, Kacina ne zanima – niti treba da ga zanima – cena koja mora biti pla}ena da bi se sporne privatizacije ra{~istile, pa makar

imali i sudske odluke o pravu na nadoknadu, na kraju su presavili tabak i tuìli istu tu dràvu cene}i da im je upravo ona, svojim postupawem ili nepostupawem, oduzela pravo na rad i zaradu. Obratili su se, dakle, Sudu u Strazburu i prva ~etiri slu~aja radni~ke muke ve} su stigla Srbiji na naplatu. Po istom {ablonu, jer je i Sud u Strazburu zauzeo op{ti stav, sve izvr{ne sudske odluke prema kojima se radnici moraju obe{tetiti zbog mahom neizvr{enih obaveza u privatizovanim preduze}ima, a koje jo{ nisu realizovane, re{avaju se u wihovu korist. Drugim re~ima, spor }e dobiti svi radnici iz Srbije koji se obrate sudu, a on }e samo kona~nu odluku proslediti na{oj dràvi na naplatu. Tako }e Srbija morati da

BAN KE NE MO GU

Po nor eneralni sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali} upozorio je pre nekoliko dana da je najve}i problem ovda{wih banaka lo{i krediti koji su u privredi ve} prema{ili 24 procenta. Podsetimo, naj~e{}e se u kategoriju „problemati~nog” kredita ubraja kada du`nik kasni sa otplatom glavnice ili kamate 90 i vi{e dana od inicijalnog roka dospe}a, kao i kada du`nik kasni mawe od 90 dana, ali je banka procenila da je wegova sposobnost da otplati dug pogor{ana i da je stoga izmirewe obaveza u punom iznosu dovedeno u pitawe. U svakom slu~aju, ekonomska kriza i problem nelikvidnosti privrede proizveli su da u bankama, i to ne samo u Srbiji, rapidno poraste broj ovakvih nenaplativih kredita – u Evropi sa prose~nih 2 posto na gotovo 20 procenata – {to se direktno odrazilo i na poslovawe celog bankarskog sektora. Prema aktuelnom preseku stawa, banke u Srbiji odobrile su 1.637,5 milijardi dinara kredita, od ~ega je 1.297 milijardi bilo odobreno privredi, 91 milijarda preduzetnicima i 602 mili-

jarde dinara su bili krediti gra|ana. Najve}e ka{wewe u izvr{avawu obaveza prema bankama imaju preduze}a i wihovo u~e{}e u ukupno odobrenim kreditima u toj kategoriji iznosi pomenutih 24,3% {to predstavqa najve}u stopu u regionu. Bankarska statistika ka`e i da problemati~ni krediti privredi (zajedno javni i privatni sektor) sa nivoom od ~ak 237,4 milijarde dinara, trenutno ~ine 61,3% ukupnih problemati~nih kredita. Da se razumemo, banke uvek ra~unaju s odre|enim procentom nenaplativih kredita, ali je sa ekonomskom krizom postalo veoma te{ko kontrolisati rast tog portfolija. Kao posledica, banke su do{le u situaciju da im tzv. kreditni volumeni stagniraju ili – mnogo ~e{}e – padaju, a da u isto vreme lo{i krediti rastu. Tako lo{a struktura direktno ugro`ava kvalitet portfolija banke i poskupquje ga. Istovremeno, dodatni plasman u ciqu pove}awa kreditnog volumena je limitiran, i to zbog velikih tro{kova postoje}eg portfolija. Krajwi rezultat je da banke moraju da u cenu budu}ih kredi-

Gra |a ni vo de ra ~u na o obra zu Svi statisti~ki pokazateqi ukazuju na to da je portfolio nenaplativih kredita kod fizi~kih lica zna~ajno mawi, iako zaposleni dele sudbinu preduze}a u kojima rade. Prema bankarskim analizama, ovo je zapravo pitawe ~iste psihologije i ose}awa vezanog za dug. Naime, strah od gubitka stambenog prostora, koji je stavqen pod hipoteku, ili od gubitka ugleda zbog plenidbe zna~ajno je ve}i kod obi~nih gra|ana nego kod vlasnika preduze}a. Ovi se potowi, naime, ~esto pona{aju vrlo relaksirano, pa ~ak i preterano komotno kada treba izmiriti svoje obaveze – jer u zalog gotovo nikada ne stavqaju li~nu, ve} imovinu firme.

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

SRPSKO ILI EVROPSKO UMIVAWE

PO OCENI PROFESORA KOSTE JOSIFIDISA, SRBIJI JE NU@AN NOVI STENDBAJ ARAN@MAN

pla }a ju ko rup ci ju plati ne samo ono {to se duguje radnicima, ve} i sudske tro{kove, pa i kamatu za sve godine na koje se tu`be odnose. Na tu odluku Srbija ne}e imati pravo prigovora niti }e mo}i da je odla`e i odugovla~i, jer {to se du`e bude opirala ceh }e biti ve}i.

Da je to tako, nedavno je upozorio i ombudsman Sa{a Jankovi}, koji je u pismu Vladi Srbije istakao da nesprovo|ewe pravosna`nih i izvr{nih sudskih odluka, donetih u korist radnika dru{tvenih preduze}a obuhva}enih postupkom privatizacije, predstavqa veliki problem. Evropski sud za qudska prava u Strazburu, navodi daqe Jankovi}, to smatra povredom prava na mirno u`ivawe imovine i pravo na su|ewe u razumnom roku. Stoga za{titnik gra|ana smatra da treba utvrditi da li je ekonomski opravdano, ali i moralno, da se obaveze prema radnicima, naro~ito kada je re~ o privatizovanim preduze}ima, zbog odluka Su-

MMF nam je, na `a lost, po tre ban

da u Strazburu svale na ple}a poreskih obveznika. Jer to zna~i da }e obi~ni gra|ani na kraju morati da pla}aju ono {to dràva nije htela ili mogla da na pravi na~in re{i. A sudske presude o neispla}enim pravima iz radnog odnosa odnose se na itekako konkretna privatizovana preduze}a. Dakle, samo od vlasti ove dràve zavisi da li }e poreski obveznici u Srbiji ni krivi ni du`ni pla}ati ceh koji su napravili pojedinci zarad li~ne koristi – jer je sasvim izvesno da radnici od svojih zahteva ne}e odustati. Tim pre {to je postupak pred Sudom u Strazburu kada su u pitawu prava iz rada besplatan i {to ta pravna instanca tro{kove napla}uje od dràve, a to opet zna~i od poreskih obveznika. O~igledno je da je aktuelna vlast svesna “tereta” koji je prihvatila na svoja le|a, kao i ~iwenice da Evropa ne}e odustati od zahteva da se sporne privatizacije re{e i da krivci budu izvedeni pred sud. To je, uostalom, pre Kacina jasno stavio do znawa i {ef delegacije EU u Srbiji Vensan Deèr, isti~u}i da Brisel sporne privatizacije smatra samo za “jedno od pitawa za koje se o~ekuje da bude re{eno u okviru poglavqa koja se odnose na vladavinu prava”. On je podsetio da se privatizacija u Srbiji u pro{losti odvijala uz velike te{ko}e i da oni znaju da je oko 25 odsto privatizacija Agencija za privatizaciju poni{tila, {to je izuzetno visok postotak za postupak koji je morao da se pa`qivo obavqa. Naàlost, u Srbiji to nije bio slu~aj. Na kraju krajeva, ispitivawe spornih privatizacija, koje su unesre}ile nekoliko desetina hiqada radnika – i to svih, a ne samo ove 24 koje pomiwe Evropa – u interesu je same Srbije i nikako ne bi smelo da se dogodi da se to radi samo da bi se ispunili neki uslovi za pribliàvawe Evropi. Uostalom, da je to uslov znala je i prethodna Vlada Srbije ali ni{ta nije u~inila: bila je svesna da i neki woj bliski qudi moraju zavr{iti iza re{etaka. Nevoqa je {to su mnogi od wih bliski i sada{woj vladi, pa ako i ona bude rezonovala isto i sve nastavi da gura u stranu, ili odgovornost po~ne da meri po partijskoj liniji, onda ovoj dràvi pomo}i zaista nema. To {to svi znamo i {to se vidi golim okom, kako to re~e Da~i}, da je re~ o “lopovskoj privatizaciji”, samo po sebi ni{ta ne zna~i, niti je uteha za o{te}ene radnike, ako posle svega ne usledi veliko ~i{}ewe. Jer ~isti moramo biti sami pred sobom, a sve ostalo }e i}i svojim tokom. n Qubinka Male{evi}

isija Me|unarodnog monetarnog fonda najavila je skoru posetu Beogradu, ali ne i konkretne razgovore o novom aran`manu. U ekonomskim krugovima odmah je tim povodom otvorena debata da li to predstavqa odre|enu poruku MMF-a novim srpskim vlastima, ili je u pitawu rutinski postupak gde misija èli prvo da snimi stawe, pa tek onda sedne da pregovara sa na{im zvani~nicima – Trebalo bi razlikovati posete koje se odnose na snimawe stawa u ekonomiji od pregovora o budu}em aran`manu, kao god i kasnijih rutinskih poseta koje se odnose na provere pridràvawa dogovorenog aran`mana – obja{wava profesor dr Kosta Josifidis za „Dnevnik”. – A {to se ti~e poruka, one su uvek u igri, ~ak i kada se ni{ta ne doga|a. Potrebno ih je samo blagovremeno i pravovaqano de{ifrovati l Da li je Srbiji neophodan novi stendbaj aran`man sa MMF-om? – S obzirom na to da se javne finansije u dràvi nalaze u ozbiqnoj i strukturalnoj i cikli~noj zoni defici- smejkerse na buxetsku ravnoteù, pre svega, mada i to ne ta - prvoj zbog hroni~no ekspanzivne diskrecione fi- u kratkom roku. skalne politike, a drugoj usled niske, ili sada ve} receDrugim re~ima, bez obzira na stezawe kai{a koje }e sione stope ekonomskog rasta - kao i zbog ~iwenice da od- verovatno uslediti, nije mogu}e bez visokih stopa rasta govaraju}i aran`man sa MMF-om emituje relaksiraju}u bruto proizvoda i zaposlenosti - dakle, bez investicija poruku investitorima u vezi sa atraktivno{}u i sigur- - obezbediti prihvatqive stope deficita, {to podrazuno{}u ulagawa u srpsku ekonomiju, meva duè rokove. Istovremeno, situo~igledno je da je aran`man sa MMF, acija u kojoj se i{~ekuje i datum za naàlost, preko potreban. Kaèm ’napregovore sa EU, ukazuje da je Srbija „Ko pla}a muziku, àlost’, jer je fondovska politika uveliko u konvergiraju}em procesu ka diktira i pesme” uvek prorecesiona, po{to se izri~ito Evropskoj uniji - dugoro~no, i moneinsistira na makroekonomskim ravnotarno - {to saobrazno implicira i teàma, a to je u na{im uslovima mogu}e samo ako se vode usagla{ene normativne okvire na mnogim podru~jima restriktivna fiskalna i restriktivna monetarna poli- pravnog, ekonomskog i politi~kog ìvota. tika. A to je drugi izraz za recesione politike - u kratl Uveliko se najavquje isplata 13. penzije, povekom roku, naravno. Dugi rokovi kasnije ispeglaju i stope }awe plata u prosveti, zdravstvu... Da li je mogu}e rasta bruto doma}eg proizvoda i stope nezaposlenosti, prona}i balans izme|u ovih obe}awa i mera Me|usamo ih je potrebno do~ekati. narodnog monetarnog fonda, ili }e dràva, ako èli dogovor sa MMF-om, morati da se odrekne l U pojedinim ekonomskim krugovima ve} se najavquju novi uslovi koje }e MMF postaviti Srbiji. tih, ali i mnogih drugih davawa? Da li se zaista radi o novim zahtevima, kao {to je, – U tom kontekstu o~ekuju se ne{to tvr|i pregovori. recimo, korigovawe spornih izmena Zakona o NBS, Premda, koliko se sada vidi, pregovori }e se odvijati ili su primarno u pitawu stari koje ranije zbog trposle najavqenih eventualnih isplata. Dakle, balansivewa unutar vladaju}e koalicije ali i dolaze}ih ra se u kontinuitetu, sagledava {ta je mogu}e, me|utim, izbora nismo bili radi da ispunimo? mi smo svakako u cajtnotu, i ne bi trebalo zaboraviti – U razgovorima sa MMF-om suèn je prostor za ma- ~iwenicu da ko pla}a muziku, diktira i pesme. nevrisawe, jer Fond ima svoju jasnu i prepoznatqivu l Moè li se dogoditi da nas MMF odbije? I kaneoliberalnu politiku - koja se, istina, ne{to prilagokve bi to imalo posledice? dila tokom globalne krize, u smislu da su postali tole– Ne verujem u scenario odbijawa aran`mana od strarantniji prema, recimo, buxetskim deficitima, po{to na MMF-a, a posledice bi sigurno bile velike, kako sa ih je ekonomska stvarnost na to prinudila. Upravo tu se stanovi{ta rejtinga dràve, tako i sa aspekta privlanalazi mogu}nost da se tokom budu}ih pregovora insi~ewa investitora, bez kojih je svaka pri~a suvi{na. Zastira na kompleksnosti i hroni~nosti ekonomske situpravo, uveren sam u to da }e se na}i odgovaraju}e re{eacije u na{oj, ali i globalnoj ekonomiji, koje bi MMF we i ugovoriti aran`man, jer ni Fondu nije u interesu trebalo da uvaì. A to zna~i i primeri aran`man koji da prepusti neku ekonomiju kriznom plutawu. Mada... ne bi ugu{io ekonomski rast, ali bi primorao polin Miroslav Staji}

DA NAPLATE GOTOVO ^ETVRTINU KREDITA DATIH PRIVREDI

du bok 237 mi li jar di ta ukalkuli{tu premije rizika, prema proseku problemati~nih kredita, {to u osnovi poskupquje svaki budu}i plasman. Recimo, kada se ima u vidu aktuelna stopa od 24,3 % nenaplativih kredita, to automatski generi{e rast cene kredita, odnosno pokre}e se nova faza u kreditirawu po vi{im kamatnim stopama koje moè da prihvati samo mali deo klijenata. – U su{tini, rast u~e{}a problemati~nih kredita uzrokuje pove}awe opreznosti banaka i vi{u kamatnu stopu i generi{e kao rezultat smawewe kreditnog potencijala, ali i spremnosti banaka da pove}avaju kreditnu izloènost – poja{wewe zbivawa na finansijskom trì{tu dao nam je ~lan Izvr{nog odbora Razvojne banke Vojvodine Goran Kosti}. – A to prakti~no zna~i da }e privreda sve teè dolaziti do kredita. U uslovima ionako slabe likvidnosti privrede, rezultat }e biti daqi zastoj u novom odobravawu kredita, rigorozniji uslovi, ponovni rast u~e{}a problemati~nih kredita i ka{wewa u otplati uop{te, sve ve}i broj blokada ra~una preduze}a i, posledi~no, pove}an broj ste~ajeva. Naravno, kqu~no je pitawe {ta banke mogu da preduzmu pa da pokriju barem deo lo{ih plasmana? Mere u teoriji nisu nepoznate: naplata potraìvawa, sporazumno restrukturirawe, ustupawe problemati~nih potraìvawa, limitirawe iznosa devizno indeksiranih kredita, osigurawe kredita… Me|utim, isto tako nisu nepoznate ni „kontraindikacije”, kako bi to rekli doktori. Recimo, naplata potraìvawa, u situacijama kada to zahteva aktivirawe sredstava obezbe|ewa (poput hipoteke), ima svojih ograni~ewa. êsto je, na primer, slu~aj da procene objekata, pravqene u vreme odobravawa kredita, u trenutku valorizacije budu u neskladu sa aktuelnom trì{nom vredno{}u, pa prodajom imovine ne moè da se naplati puni iznos po-

tra`ivawa. Naprosto, ako je re~ o hipoteci, tra`wa za stambenim kvadratima je danas u stagnaciji ili padu, za privrednim objektima ~ak u zna~ajnom padu, i zapravo je jedino tra`wa za zemqi{tem konstantna. Ali ne mo`e ba{ svako da stavi wivu kao zalog za kredit... U svakom slu~aju, pitawe problemati~nih kredita je sistemsko i od wegovog uspe{nog re{avawa korist }e imati ne samo banke ve} i dru{tvo u celini. Jer, ne treba zaboraviti da banke odobravaju

naplate lo{e aktive, odnosno specijalizovane su za re{avawe pitawa problemati~nih kredita. One omogu}avaju rukovodstvu banke da se fokusira na osnovni bankarski posao, a ne na re{avawe problemati~nih kredita – navodi Kosti}. – Potrebno je unaprediti i poreske propise kako bi uskladili poreski tretman finansijskog restrukturirawa, cesije problemati~nih kredita i izdvojenih rezervi za pokri}e potencijalnih gubitaka. Tako|e je va`no una-

VESTI Pri mer za ~i tav re gion „Ovo je najboqi primer kako jedna banka moè da u~estvuje u sudbini firme s kojom sara|uje. Rukovodstva mnogih na{ih poslovnih banaka, umesto da se bave {pekulacijama na trì{tu i finansirawem sumwivih ili nepostoje}ih projekata, mogla bi da se ugledaju na Evropsku banku za obnovu i razvoj, koja je u Be~ej do{la da kreditira fabriku, potom je pomagala da je druge banke kreditiraju, a onda shvatila da moè da bude i sudbinski vezana za ovu firmu kao deoni~ar”, izjavio je ju~e predsednik Srbije Tomislav Nikoli} prilikom posete Fabrici za preradu soje „Sojaprotein” u Be~eju i susreta s novim predsednik EBRD-a Sumom âkrabartijem. Dvojic predsednika ugostio je generalni direktor „Viktorija grupe” Zoran Mitrovi} i upoznao ih sa dosada{wim rezultatima kompanije, srpskog lidera u agrobiznisu. Potom su zajedno obi{li fabri~ki kompleks „Sojaproteina”, me|u kojima i novi pogon za proizvodwu sojinih proteinskih koncentrata za ishranu ìvotiwa, investiciju vrednu oko 30 miliona evra, koji se zvani~no otvara prekosuta u podne. „Iz na{eg ugla, ovo je najinteresantnije partnerstvo koje imamo, pri ~emu smo investirali preko 100 miliona evra. Za{to? Zato {to imamo poverewe u menaxment i radnu snagu ’Viktorija grupe’. U novoj investiciji u~estvujemo kao akcionari, {to je dobro za kompaniju, za poqoprivredni sektor, za Srbiju i odli~an primer za ceo region”, poru~io je Suma âkrabarti. n V. Jankov

Ni {ta od ku ku ru za

kredite i da od wihove procene kreditne sposobnosti klijenta, kao i budu}e ekonomska situacije i wenog uticaja i na klijenta i na dru{tvo u celini, zavisi da li }e neki kredit biti odobren. Druga je, pak, pri~a {ta na tom planu dr`ava objektivno mo`e da uradi. – Izme|u ostalog, potrebno je utvrditi regulatorni okvir za poslovawe kompanija za upravqawe imovinom, tzv. aset manaxment. Te kompanije se, naime, osnivaju sa ciqem otkupa, upravqawa i

prediti pravni okvir iz segmenta obezbe|ewa, vansudskog namirawa, izvr{ewa i poreskih obaveza. Naravno, ogromnu ulogu u regulatornom okviru ima i NBS kroz izmenu Odluke o upravqawu rizicima, Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki… Ali, od svega je najva`nije stvoriti takav ekonomski ambijent u kojem }e privreda zara|ivati i onda bez problema izmirivati preuzete obaveze. n Miroslav Staji}

[tete na kukuruzu zbog su{e, prema prvim procenama Privredne komore Vojvodine, bi}e oko 70 odsto. „Od predstoje}e berbe ne treba o~ekivati lepe vesti, jer ima povr{ina kod kojih ne}e biti ekonomski isplativo da kombajni uop{te u|u u wive, jer nema ni klipa, ni zelene mase”, naveo je sekretar Udruèwa za poqoprivredu PKV \or|e Bugarin. Po wegovim re~ima, dobro su uradili sto~ari koji su na vreme primetili da }e rod biti slab, pa su silirali zelenu masu i tako pripremili pove}ane koli~ine silaè. Ina~e, kada je re~ o ceni kukuruza, ona izvesno ne}e nadoknaditi ono {to }e paori izgubiti zbog su{e na poqima. „Zbog toga je dràva du`na da omogu}i da po jeftinijim uslovima zasnuju novu proizvodwu”, rekao je Bugarin, naglasiv{i da }e, u suprotnom, „sredwi i mali seqak” prakti~no biti onemogu}en da pokrene bilo kakvu proizvodwu zbog nedostatka novca. On kaè da bi dràva trebalo da regresira seme, |ubrivo i gorivo i da, uz regres dela kamata, obezbedi kratkoro~na kreditna sredstva preko zadru`nih organizacija jer se, kako je kazao, mali seqak sam te{ko moè obratiti poslovnoj banci. Sve ove mere su, smatra sekretar Udruèwa za poqoprivredu PKV, neophodne da bi se mogla izvr{iti jesewa obrada zemqi{ta, da bi se nova proizvodwa zasnovala i da bi se obezbedili normalni uslovi za prole}nu setvu naredne godine. A ada je re~ o samoj novoj proizvodwi, Bugarin ocewuje da bi bilo jako va`no da proizvo|a~i pove}aju povr{ine pod p{enicom. „Dobro bi bilo pove}ati povr{ine i pod ozimim je~mom i tritikaleom zato {to je to strnina koja moè uz redukovanu obradu zemqi{ta biti zasejana i koja }e obezbediti, odnosno nadomestiti nedostaju}e koli~ine kukuruza od ètve do nove berbe idu}e godine”, obrazloìo je Bugarin.

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

2009 2010 Ubistvo i poku{aj ubistva 13 14 Razbojni{tvo 26 18 Silovawe 9 1 Te{ka kra|a, kra|a, prikrivawe i sl. 36 36 Telesne povrede 2 Prevara Zloupotreba droga 2 4 Nasiqe u porodici 4 4 Posedovawe oru`ja i ugro`avawe sigurnosti 1 2 Ugro`avawe saobra}aja 2 Dela sa elementima org. kriminala Ratni zlo~in Ostalo 1 5 Struk tu ra kri vi~ nih de la ma lo let ni ka upu }e nih u KPD

2011. 15 27 6 47 1 5 2 1 3 -

KAKO SE MLADI SNALAZE ILI NE SNALAZE POSLE IZLASKA IZ VASPITNO-POPRAVNOG DOMA

Sivilo sivog doma i la sam klin ka od ne kih de se tak go di na ka da se na TV ekra ni ma po ja vi lo li ce dom ca Cr nog. Naj u pe ~a tqi vi ji lik se ri je „Si vi dom“, uvek u pro ble mi ma, uvek sa re {e wi ma iz spek tra lo {ih iz bo ra, uvek u cen tru pa `we, po ne kad agre si van, po ne kad na sme jan, ali ni kad mi ran. Na su prot we mu sta jao je [i qa, onaj ko ji ni ka ko ni je mo gao da se sna |e, ni po iz la sku iz si vi la. Lik ko ji je ver no do ~a rao @ar ko La u {e vi}, ni ne slu te }i da }e de ce ni ju ka sni je i sam do pa sti istih mu ka. Da li je to sud bi na il ko zna {ta li je? Uglav nom, svi smo mi u tom pe ri o du, gle da ju }i se ri ju, po ma lo è le li da po sta ne mo dom ci. Mi sli li smo da je za ni mqi vo, da je tu slo bo da, ne ma ro di te qa, ne ma do sad nih kom {i ja ko ji pre no se sva ki tvoj ne va qao po kret i re~. Mi sli li, pa se pre va ri li, ni smo ni slu ti li ni zna li {ta je to u stva ri „Si vi dom“. Bi li smo de ca, ne {to mla |a od onih ko ji su u we mu pro vo di li svo je „osu |e ni~ ke da ne“. A da ne {to stra {no i ta mo mo è da se de si shva ti li smo po sle ve} ~u ve ne re ~e ni ce „rik nu la Bo ra ni ja“. Da, to su de ca ko ja su u od re |e nom pe ri o du svog ì vo ta na pra vi la od re |e ne pro ble me i od re |e no im je po sma tra we u od re |e nim usta no va ma. Ako je za ne ku ute hu, bo ra vak u „si vom do mu” im se ne be le ì, iz we ga iz la ze kao li~ no sti – bez mr qe. Oni ma lo sta ri ji, ko ji su pre {li {e sna e stu, za vi sno od de la, za vr {a va ju ili u Do mu u Kru {ev cu ili u za tvo ru u Va qe vu. Tu ve} ni je ista si tu a ci ja, jer uko li ko se na |u u Va qe vu, ne }e iza }i ~i sti i bez obe le` ja. Ka da im ne ko pri li kom za po {qa va wa bu de tra ìo po tvr du da ni su osu |i va ni, ne }e je do bi ti, za si gur no. Bi lo ka ko bi lo, na |oh se i ja u Vas pit no-po prav nom do mu, ne zbog ne de la ve} zbog ra do zna lo sti, no vi nar ske na rav no. I sret nem ta mo mla di }a iz Kru {ev ca, ju ni or skog pr va ka Evro pe u ka ra teu, „de~ ka ko ji obe }a va“. Zbog svo je mla de-lu de gla ve do bio je tri go di ne re ha bi li ta ci je . – Sva ke se kun de ka jem se {to sam na pra vio to {to sam na pra vio. Ne mo gu se bi da opro stim, jer ni sam imao raz lo ga to da ura dim, ali eto iz gle da da je to ona kla si~ na pri ~a „mla dost-lu dost“ – re ~i su ko ji ma je svo ju pri ~u za po ~eo A. V. (21). Dok je skru {e no se deo is pred me ne i spo ro iz go va rao re~ po re~, ni sam mo gla da ve ru jem da is ped se be imam po ten ci jal no vr hun skog spor ti stu. We go va pri ~a po ma lo je pod se }a la na film „Bu le var re vo -

lu ci je“ u ko me, iz bun ta pre ma stro gom ocu, klin ka s be o grad skog as fal ta smrt no stra da. Jer i A. V. je od ra stao u po ro di ci u ko joj do mi nan tu ulo gu ima otac, pen zi o ni sa ni po li ca jac. Maj ka, pa tri ja hal na mu sli man ka iz No vog Pa za ra, ro di la mu je jo{ de ve to ro bra }e i se sta ra. A. V. je naj sta ri ji od si no va, za vr {io je sred wu Eko nom sku {ko lu tr go va~ ki smer, a ka ko je sam pri znao, naj vi {e je raz o ~a rao ro di te qe. Iz gle da da ga je to i do ve lo do Do ma – raz o ~a re we. A. V. je na pra vio kri vi~ no de lo te {ke kra |e ba{ za to {to je bio raz o ~a ran. Raz o ~a ran za to {to su od ma lih no gu, on, bra }a i se stre, ra di li sve i sva {ta ka ko bi po mo gli ocu i maj ci da se pre hra ne i obu ku. Te `ak

Je dan od psi ho lo ga iz Do ma opi sa la mi je A.V. kao to plog, ne `nog i skrom nog mom ka, ko ji mo `da i ni je za slu ìo ka znu ko ju je do bio, jer za tri go di ne, ko li ko je tre ba lo su du da do ne se pra vo sna `nu pre su du o we go vom slu ~a ju, on ni je na pra vio ni jed no kri vi~ no de lo – Ta stro gost ko ju on ima pre ma sa mom se bi, je ste ne {to {to me ne stal no dir ne, i kao rad ni ka i kao psi ho lo ga i kao ro di te qa. Otac tog mom ka ne è li da se ~u je s wim, ko li ko god da smo po ku {a va li da us po sta vi mo kon takt. Te {ko mu je zbog to ga, a jed na re ~e ni ca ko ju je iz go vo rio osta }e mi ure za na za ~i tav ì vot. Jed no ga da na maj ka je do {la da ga po se ti i pri ~a li smo svi za jed no o jed nom od we go ve bra }e. Maj ka se à li la ka ko je pro ble ma -

Veliki broj recidiva Je dan od rad ni ka VPD-a iz neo je ne zva ni ~an po da tak o ~ak 70% re ci di va u Sr bi ji. To je iz u zet no ne po vo qan pro ce nat, i ka ko ka è, ~e sto ma lo let ni ke ko ji su pr vo bi li u Kru {ev cu, ka sni je za ti ~e u za tvo ru u Va qe vu. Ina ~e, me ra upu }i va wa u VPD se ne be le ì, je di no je mo gu vi de ti rad ni ci MUP-a, i to u iz u zet nim si tu a ci ja ma. rad je naj bo qeg me |u wi ma ote rao u kri mi nal. Sa dru go vi ma iz de tiw stva, A.V. oti {ao je kod jed nog od wih u ku }u na se lo, a oda tle... – Sa dru ga ri ma sam iz vr {io de lo te {kog raz boj ni {tva. Upa li smo u ku }u jed nom sta ri jem bra~ nom pa ru i tra ì li smo im no vac. Ne znam {ta me je na ve lo na ta kav po stu pak, ni sam imao ne kih po seb nih raz lo ga. Ono {to je A. V-u, sti dqi vom i skrom nom mom ku iz Kru {ev ca bi lo te {ko da ka è, je ste da su on i we go vi dru go vi ve za li dvo je sta ra ca ko je su opqa~ ka li i osta vi li ih ta ko. Da li je u tom ~i nu vi deo osve tu ocu ili je to stvar no sa mo mla da la~ ka lu dost, ni sam ne zna da ob ja sni. – Mo jim ro di te qi ma je bi lo vr lo te {ko ka da su ~u li da }u mo ra ti u Dom. Maj ka je pla ka la, pr vo joj ni je bi lo sve jed no {to sam ura dio to {to je sam, a po tom i {to }u za vr {i ti u Do mu. Otac mi je bio po li ca jac. Ceo ì vot se bo rio pro tiv kri mi na la i na kra ju je do ~e kao da ja odem u Dom zbog raz boj ni {tva. On je i è leo da ja do |em ov de, da bih na u ~io ì vot nu lek ci ju. Mno go sam ga raz o ~a rao. Ne è li da me po se ti i od bi ja da se ~u je mo te le fo nom. A eto, tu sam, na ko ji ki lo me tar od ku }e. Ka da iza |em odav de, na dam se da }u se po mi ri ti s wim – iz go va rao je sa su za ma u o~i ma mla di} za ko jim bi se sva ka cu ra okre nu la ka da ga vi di na uli ci.

Kako i za{to u VP dom? VP dom u Kru {ev cu po sto ji pre ko {e zde set go di na, spe ci fi ~an je po svo joj or ga ni za ci ji, struk tu ri, ali i po mno go ~e mu jo{. Ma lo let ni ke u Dom na re ha bi li ta ci ju {a qu su di je iz okru `nih su do va u Sr bi ji, ko je su edu ko va ne za rad sa ma lo let nim li ci ma. Upu }i va we u vas pit no-po prav ni dom je, ina ~e, naj te à za vod ska vas pit na me ra ko ju su di je mo gu da im iz rek nu. Po sto je si tu a ci je u ko ji ma sud kao pr vu me ru iz rek ne VPD, a to se obi~ no de {a va ka da ma lo let nik, sta ri ji od 14 go di na, po ~i ni te è kri vi~ no de lo. Tu spa da ju ubi stvo, po ku {aj ubi stva, si lo va we i sl. Vas pit no-po prav ni dom je usta no va za iz vr {e we za vod skih sank ci ja u ko ju se upu }u ju po ~i ni o ci kri vi~ nih de la sta ro sne do bi od 14 do 23 go di ne, kod ko jih je, po red iz dva ja wa iz do sa da {we sre di ne, neo p hod no pri me ni ti po ja ~a ne me re nad zo ra i po seb ne stru~ ne pro gra me re ha bi li ta ci je. Iz re ~e na vas pit na me ra mo è tra ja ti od 6 me se ci do 4 go di ne, s tim da sud sva kih {est me se ci raz ma tra da li po sto ji osnov za ob u sta vu iz vr {e wa me re ili za ne ku za me nu dru gom vas pit nom me rom. Funk ci o ni sa we te usta no ve za sni va se na uve re wu o spo sob no sti za pro me nu i re ha bi li ta ci ju mla dih ko ji su u su ko bu sa za ko nom. Ne ka da, u vre me sta re Ju go sla vi je, u Do mu se na la zi lo i po hi qa du ma lo let ni ka, i uvek je pro ce nat bio oko 5% ma lo let ni ca i 95% ma lo let ni ka. Ni da nas se taj od nos pu no ne raz li ku je, s tim da je sa da sve ve }i broj mla dih ko ji su po ~i ni li naj te à kri vi~ na de la.

ti ~an, da ga ona i otac opo mi wu, a de ~ak je na wi ho ve pri med be od go vo rio ka ko ’mno go ra di’. Maj ka je na àl be de ~a ka da mno go ra di re kla pre da mnom: „Pa ne ka, i tre ba da se mu ~i“. I on da je A. V. sko ro ja uk nuo: „Pa do kle vi {e, maj ka?“ Do kle vi {e, u smi slu da su oni od ma le na ra di li i mu ~i li se. Sa ma re ~e ni ca ni je stra {na, ali na ~in na ko ji ju je iz re kao, me ne je pot pu no do tu kla, i mi slim da ta kvo de te tre ba da iza |e odav de –- re kla mi je psi ho log. Ovo je sa mo jed na od mno go broj nih pri ~a iz Vas pit no-po prav nog do ma u Kru {ev cu. Ve li ko je pi ta we {ta je s tim mom ci ma i de voj ka ma ka da iza |u iz VPD-a. Ve }i na wih se te {ko sna |e u xun gli na as fal tu, onoj is toj ko ja ih je i na te ra la na kri vi~ na de la. Mno gi se vra }a ju kri mi na lu, {to sit nom, {to ma lo krup ni jem. Do bar deo wih i ne ma gde da se vra ti, do mo vi su im ra zo re ni, ro di te qi ih ne è le. Pro blem je i to {to ne ma si ste mat skog pra }e wa onih ko ji su u Do mu pro ve li ne ko vre me. Kon tak ti ra se je di no s cen tri ma za so ci jal ni rad, ili sa pred stav ni ci ma su do va ko ji obi la ze one ko ji ma su iz re kli vas pit no-po prav ne me re. Me |u mla di ma ko ji „re ci di vi ra ju”, na à lost, ve li ki je broj onih ko ji su ste kli maj stor ske di plo me ili za vr {i li sred wu {ko lu. Ali te {ko se sna la ze u okru è wu i ose }a ju se si gur ni je u usta no vi. Je dan od onih ko ji je kao ma lo let nih za ra dio ka zne, bio u za tvo ru i zbog istih de la se vra }ao ne ko li ko pu ta u raz ne usta no ve tog ti pa je \. J. On jed no stav no ne mo è da se pro na |e u stvar nom sve tu. – Ka da sam iza {ao iz za tvo ra, kom {i ja me je za po slio u svom auto ser vi su na Vo `dov cu, iako je znao da sam bio na od slu è wu ka zne. We mu to ni je sme ta lo, è leo je da mi pru ì {an su i da mi po mog ne. Pro blem je u me ni. Pr vi dan sam nor mal no ustao, oti {ao na po sao, ra dio kao ma ga rac i po {te no od ra dio dnev ni cu. Bio sam sre }an, ku pio sam maj ci na mir ni ce za ku }u. Dru gi dan sam je dva ustao, vu kao sam se na po slu, vi {e ni sam ra dio ne go {to je sam. Tre }i dan ni sam ni mo gao da usta nem, kom {i ja je do la zio, bu dio me, bio je upo ran. Jed no stav no sam od u stao. Lak {e mi je bi lo u za tvo ru – iskre no mi je pri znao \. J. n Zo ri ca Dra go je vi}

e u mo qi vo pre ci zna sta ti sti ka srp ske sva ko dne vi ce po vla ~i cr ve nu kri vu qu kad je re~ o svim vr sta ma de li ka ta, po go to vo imo vin skih. S jed ne stra ne, ta ko re }i gde god se ma lo za gre be, is kr sa va ju „so fi sti ci ra ni“ fi nan sij ski pre stu pi te {ki mi li o ne evra, za ko ji ma su, ka ko po ka zu ju raz li ~i ti pro ce si, po se za li broj ni ot kri ve ni sta na ri nu {i }ev skog „mi ko fo {i we la“, a bi }e i mno gi jo{ uvek nad le `nim or ga ni ma ne pro ka za ni. Na dru goj stra ni, u „an ti no bles mi qe i ma“, po go to vo dru {tve no so ci jal nih mar gi na na ko ji ma je sve ve }a gu `va, pri me tan je ta ko zva ni “so ci jal ni kri mi nal”: od naj ra zli ~i ti jih pre va ra, obi~ nih kra |a svu da i sve ga – ~ak i gar de ro be sa {tri ko va, na mir ni ca iz am ba ra i pu {ni ca u se li ma, le ti ne s wi va, sto ke i ì vin ~a di, do ra zno vr snih te {kih raz boj ni {tva i za pa wu ju }e bi zar nih imo vin skih de li ka ta. Uosta lom, to za ~im sve qu di mo gu da po seg nu zbog nov ca dra ma ti~ no ilu stru ju tri me |u sob no ne po ve zna sud ska pro ce sa, ne dav no okon ~a na pra vo sna `no pre su da ma Ape la ci o nog su da u Be o gra du: pro tiv gru pe osmo ro pqa~ ka {a grob ni ca, za tim slu ~aj kra dqi va ca ba kra, a tu je i afe ra u jed noj {ko li u unu tra {wo sti gde je na stav ni ca od de ce tra ì la mi to, ali i iz nu |i va la no vac. Pre su da mor bid noj osmor ki po tvr |u je op tu `be da su od apri la 2009. do apri la 2010. go di ne paj se rom obi li 63 grob ni ce na me snim gro bqi ma u 12 pri grad skih be o- grad skih na se qa, ali i u Pa ra }i nu, ]u pri ji, La po vu... Ukup no su or di ni ra li na 20 gro ba qa {i rom Sr bi je! Pre su dom je utvr |e no da su okri vqe ni iz ve }eg bro ja grob ni ca po kra li sve vred ne stva ri ko je su po tom pre pro da va li: zlat ne min |u {e, pr ste no ve, mu {ke i èn ske bur me, u po jed nim slu ~a je vi ma lan ~i }e, ogr li ce, du ka te, zlat ni ke, sa to ve, kri stal ne va ze, ali i raz li ~i te svo te nov ca – di na re, evre, austrij ske {i lin ge, ne ma~ ke mar ke, mo bil ne te le fo ne... U dva slu ~a ja su s po koj ni ka ski nu li na o ~a re s di op tri jom, a u jed nom “ar ma ni je ve” cvi ke re za sun ce. Gru pa }e pro ve sti u za tvo ru ukup no 33 go di ne. Pod jed na ko je {o kan tan i slu ~aj na stav ni ce u jed noj {ko li u unu tra {wo sti, ko ja je sa da pra vo sna `no osu |e na na 6 me se ci za tvo ra za kri vi~ no de lo pri ma wa mi ta, i to zbog pre stu pa u pe ri o du od 2006. do 31. mar ta 2008. go di ne. Na stav ni ca je, ka ko se tvr di pre su dom, 2008. go di ne od jed ne u~e ni ce tra ì la 200 evra za ope ra ci ju, uz obe }a we da }e

PORED „TA[NA-MA[NA” LOPURDI, KOJE NAS SVE JE VI[E I TZV.

I socijalni udario na joj za kqu ~i ti pe ti cu za kraj {kol ske go di ne, te da ni {ta ne pri ~a ro di te qi ma. Ovu skan da lo znu pro svet nu rad ni cu op tu `ba te re ti da je i ra ni je od jo{ tri u~e ni ka zah te va la no vac, ta ko |e na vo de }i da joj pa re tre ba ju za ope ra ci ju i le ko ve, a dvo je ko ji su to od bi li, ka zni la je upi sav {i im je di ni ce u dnev nik, iako iz we nog pred me ta ni su ni od go va ra li. Oli ~e we bi zar no sti su i raz boj ni {tva {e sto ri ce kra dqi va ca ba kra, osu |e nih po op tu `bi da su 26. de cem bra 2010. go di ne, u Be o- gra du, upo tre bom si le, od jed nog rad ni ka pred u ze }a „@e le zni ce

su, tvr di op tu `ba, i 2. no vem bra 2010. u Be o gra du sa vla da li rad ni ka obez be |e wa pred u ze }a „BB“, ote li mu ne u tvr |e nu ko li ~i nu elek tro-ma te ri ja la, ra znih ka blo va za stru ju i dve ba kar ne {i ne, 8 kom pju te ra bez mo ni to ra, 2 lap to pa, jed nu te le fon sku cen tra lu, je dan hard disk i te ret ni kom bi. Ova dru `i na }e iza re {e ta ka pro ve sti sko ro 22 go di ne. Pro fe sor Alek san dar Ju go vi} sa Fa kul te ta za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju ka `e da u si tu a ci ja ma so ci jal no-eko nom skih kri za – ko ja je ite ka ko po go di la Sr bi ju – ra stu ta ko zva ni so ci jal -

Sve vi{e nasilnih delikata i kod maloletnika i kod odraslih Pro fe sor Alek san dar Ju go vi} ka è da sta ti sti ke be le è po rast bro ja na sil nih de li ka ta, i kod ma lo let ni ka i kod od ra slih. Po we go vim re ~i ma, to je, ta ko |e, „po sle di ca so ci jal nih ten zi ja, unu tra {wih ten zi ja, ve li kih li~ nih osu je }e wa ko ja po sto je u dru {tvu ili, pak, ne ga tiv nih mo de la“. „Su {tin ska ulo ga dr à ve je da ne do pu sti vi sok ste pen ko rup ci je, da kle da ja sno sta vi do zna wa da po sto ji gra ni ca. Ve o ma je opa sno ì ve ti u dru {tvu ko je ne ma gra ni ce. On da qu di ko ji su u so ci jal noj kri zi, ko ji pa da ju u si ro ma {tvo, mo gu po mi sli ti da je upra vo ~i we we kri vi~ nog de la – na ro ~i to imo vin skog ti pa jer on do mi ni ra – naj bo qi na ~in da iza |u iz pro ble ma, be de”, upo zo ra va dr Ju go vi}. Sr bi je“ ote li dva ko tu ra ba kra te {ka ukup no 5 to na, ba kar nu ì cu, kao i ceo bu baw na ko me se na la zi lo no se }e uè, pro vod nik i oko 100 ko ma da ta ko zva nih za vr {nih ste zaq ki. Pe to ri ca iz ove gru pe

ni ob li ci kri mi na la. Oni su, ob ja {wa va, „po sle di ca re ak ci je qu di na ma te ri jal no osu je }e we”. – Po sto ji me |u sob na ko re la ci ja iz me |u „so ci jal nog kri mi na la“ i ta ko zva nog „kri mi na la be lih oko -

ZEMAQSKI DANI TEKU

Na nas vi{e ni mi nismo nalik

nam da vam nikad nisam ispri~ao, da ni pomenuo nisam, da mi je zimus umro otac, u svojoj 83. godini, a mogao sam, znam i kako bih, samo ne znam – za{to bih. Da, oti{ao mi je otac ba{ na moj ro|endan, tako da ga nikad vi{e ne}u slaviti, a nisam ne{to ba{ ni dotle, do tog mi pravoslavni nikad nismo ne{to oba{ka ni dràli. Ne}u dakle na taj zimski dan obeleàvati svoj po~etak, kojeg naravno nisam mogao da zapamtim, nego }u uvek oti}i na Uspensko grobqe da pomenem o~ev svr{etak, koji nikad ne}u mo}i, a naravno ni hteti, da zaboravim. I ne bih vam to pri~ao ni danas, da mi onomad, u svojoj 83. godini, nije umro i moj duhovni otac Milenko Funduruqa, moj profesor kwièvnosti i razredni stare{ina u „Zmaj Jovinoj“ gimnaziji i da nije oti{ao, kao u nekom savr{enom scenariju, istog dana kad i junak moje mladosti – onaj skaj-voker, tj. nebeski pe{ak, kosmonaut Nil Armstrong, prvi ~ovek na Mesecu. Onaj {to je napravio „mali korak za wega, a veliki za ~ove~anstvo“, a to nam ponavqaju 53 godine, tako da i vrapci na grani znaju, samo ove na{e „kokakola“ i tehno-generacije ne znaju. A i on je tako|e umro – u 83. godini. I ja na to htedoh da kaèm: povorka, ali mi se prosto nametnuo otkos, ili odmah u mnoìni – otkosi, ba{ kako su jo{ oni plameni revolucionar-

ni pesnici dodavali – „neuveli otkosi“. Da, priznajte, ta sintagma je, kao i ve}ina wihovih revolucionarnih kovanica, jaka i glupa, ali je ipak puna i neke neizrecive tuge. A ta~no je da nam, otkako i sami starimo, najbli`i saputnici vi{e ne odlaze napre~ac, zbog bolesti, neke nesre}e na radu ili u saobra}aju, nego nam cela pokoqewa odlaze ba{ kao otkosi i zato su vaqda i najve}i umetnici smrt predstavqali sa kosom u ruci. Kosidba je, gospodo, kosidba, a nije ni vr{idba, ni prosidba, ni rat i pogibija. Pa onda vidi{ da to i nije neka velika nepravda {to qudi umiru – i to kakvi qudi, eto, ~ak i takvi – nego je stra{no ono prethodno: nepodno{qivo (mi) je i neprihvatqivo – to {to su uop{te smrtni. Novinari su na vest o smrti Nila Armstronga reagovali Al le gro ma non tro po (brzo, ali ne jako), a ja bih to, samo da opet nisam na godi{wem odmoru, radije u~inio An dan te pi an ge re (polako i pla~no). Mada, da ne gre{im du{u, ni ovo wihovo nije oskudevalo u patetici, poetici, etici i tici, prvom vazduhoplovcu, pa tako vaqda i Nilovoj koleginici. („Ja se vi{e divim tici nego avionu, i vi{e ribi nego podmornici...“ pevao je, ne tako davno, Quba Simovi}, srpski [ekspir.) Pa su sro~ili i ovo, a ba{ lepo: „Prvi ~ovek na Mesecu, junak iz Mora ti{ine, uplovio je u jedno drugo, jednako tiho more iz ko-

jeg se niko ne vra}a.“ I setili se da je Armstrong ~etvrti preminuli astronaut od ukupno dvanaest koliko ih je do sada hodalo jedinim Zemqinim satelitom, ali samo o jednom je direktor NASA mogao da izjavi a da to ne bude prejako: „Sve dok postoje istorijske kwige, Nil Armstrong }e biti u wima”, rekao je ârls Bolden, direktor NASA, „se}a}emo ga se kao ~oveka koji je u ime ~ove~anstva u~inio prvi korak ka novim svetovima.“ I slaèm se sa brojnim hroni~arima i ~etnim evidenti~arima da je to wegovo sletawe na Mesec i ono nekoliko koraka po wemu bio „doga|aj veka, u deceniji obeleènoj zemqotresima koji su izmenili planetu na kojoj ìvimo: ubistvo Yona Kenedija i Martina Lutera Kinga, Bitlsi, studentski protesti, rat u Vijetnamu, mirovni pokret, trka u kosmosu...“ Tu zemqotresnu deceniju posle koje svet vi{e nikad nije bio onakav kakav je bio pre we, ja nisam gledao (samo) kroz studentske proteste u Evropi i Beogradu, ili kroz Bitlse, hipi-pokret i rat u Vijetnamu. Dok je sto hiqada ~e{kih turista zakr~ilo sve na{e bratstveno-jedinstvene puteve i „vlakove bez voznog reda“, ja sam mislio samo na Olimpijadu u Meksiku i na{e vaterpoliste i ko{arka{e. „Plavi“ su se na vaterpolo-turniru pozlatili, ali je najve}i podvig bio ko{arka{ki polufinale sa Sovjetima i dva

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

OJA DI [E ZA STO TI NE MI LI O NA EVRA PRE STUP NI KA S MAR GI NE

SUSRETI: LA ZA ]UR Î], ISTO RI ÂR STA RE SRP SKE KWI GE I HRO NI ÂR NA [IH DA NA

Do bri duh {tam pa ne re ~i

kri mi nal Sr bi ju

is ko ri {}e na slo bod na ba ca wa Vla di mi ra Cvet ko vi }a sa mo se kund pre kra ja, {to nam je sa sa mo po la ko {a raz li ke (63:62) do ne lo pr vo na {e fi na le u tom spor tu. On da je na fe sti va lu za bav ne „gla zbe“ Split sko le to je dan na{ pe va~, al ba{ le po tan po ime nu Da li bor Brun za pe vao pe smu „\ur |a, \ur |a...“ i kad je u re fre nu sti gao do kre {~en da – si {ao do pu bli ke i po di gao jed nu le pu da mu iz pr vog re da i po qu bio joj ru ku. A ta le pa da ma bi la je ni ko dru gi do \ur |i ca Bje dov, Spli }an ka ko ja je ne ko li ko da na ra ni je u Mek si ku osvo ji la zla to na 100 me ta ra pr sno i bron zu na 200. I bi lo mi je kao da me je ceo sve mir gur nuo lak tom, zna te ono – ona ko u pro la zu, pa se za qu qa te. Po sle sam, jed no 20 go di na ka sni je, da kle pre ovih 20 go di na, kad je to jo{ ne kom bi lo va `no, ~i tao da je ta na {a \ur |i ca – Srp ki wa. Po re klom iz Mo krog Po qa u tzv. Knin skoj Kra ji ni. Mo{ mi sli ti, ime wa ki wa mo je ma me, pa jo{ i Srp ki wa. Pa u to sam vre me vi {e vo leo Mi ro sla va Ce ra ra i Ma tu Par lo va ne go po la Sr bi je i svih ovih Sr ba oko me ne. I Bra ne ta Obla ka i Aqo {u @or gu, i Kri `a ja i Fran ka, a da mi je ne ko re kao da je onaj ~u ve ni mo star ski BMV (Ba je vi}, Ma ri} i Vla di}) srp skohr vat sko-mu sli man ska kom bi na ci ja, ja bih mu re kao da to znam i sam i da mi to uop {te ni je va `no, po go to vo {to je na{ Du {an Ba je vi} lep {i i od Fra we (Vla di }a) i En ve ra (Ma ri }a). Pa us ta lom ko ga to ta mo zo vu „Princ sa Ne re tve“? We ga,

ba{ we ga, a ne onu dru gu dvo ji cu. Ja sam tad, kao ma li Ka }an, iz naj ru ko met ni jeg se la na sve tu, naj vi {e vo leo Hr vo ja Hor va ta iz Bje lo va ra, jer je bio naj bo qi ru ko me ta{ na sve tu. Ni je mi pa lo na pa met da bi ~o vek sa ime nom Hr vo je i sa pre zi me nom Hor vat mo gao da bu de – Hr vat. Ili bi lo {ta dru go, {to je dru ga ~i je od ovog {to sam ja. Od svih hr vat skih spor ti sta mr zeo sam sa mo Ni ko lu Ple }a {a, ko jem su sa tri bi na vi ka li „Sve ti Ni ko la“, jer je bio (a i sad je) Sr bin iz Li ke. Ni sam ga vo leo jer je bio naj bo qi u Lo ko mo ti vi (da na {woj Ci bo ni), a ti su ume li mo ju Zve zdu da ras tu re... i ta ko da qe. Ali gde smo kre nu li opi su ju }i onu ze mqo tre snu de ce ni ju po sle ko je svet vi {e ni kad ni je bio ona kav ka kav je bio pre we i ono „var qi vo le to 1968“? Pa vi di te da ni je vi {e ona kav, ni je ni na lik na onaj svet iz na {eg de tiw stva. Na lik smo sa mo mi – na sa me se be u mla do sti. Da, {to bi rek’o ~i ka Jo va Zmaj: „Kad bi je len im’o kri la, ka ka bi to ’ti ca bi la!“ Ili, dru gim re ~i ma, na nas vi {e ni mi ni smo na lik. n \or |e Ran deq

ru ke. Slo bo da na Jo va no vi }a o a we ga je jo{ uvek pa ra dig ma „ju na ka na {eg do Sve to za ru Mar ko vi }u - ni {ta ba“ Mi }a Sko je vac ro ma to ni sam raz u meo, Re mar ka „Na no pi sca i pe sni ka Oska ra Da vi za pa du ni {ta no vo“... Do {li do ~a. Hm, ima ne {to u to me, tek ta me ne Ge te o vi „Ja di mla dog Ver we go va mi sao od sli ka va pri ro te ra“. I ja po mi slim: bo è moj du po li hi sto ra ko me su bli ska ko je tu sa da lud, Ge te, [va be raz li ~i ta vre me na, a ~i ja mi sao ili ja? Oni di sci pli no va ni, pul si ra, pa pre ko ak tu el nog ka idu sve pod ko rak, a on pa ti... sta ri jem, ta mo - ova mo... Dok ska ]ur ~i} se se }a s fa kul te ta ~e mo s te me na te mu, we go ve aso Pe tra Xa xi }a, Ste va na Ra i~ ko ci ja ci je su br ze i ~e sto ne u hva vi }a, Ra de ta Kon sta ti no vi }a, tqi ve, ali se ipak ne gde, po sle Slo bo da na @. Mar ko vi }a, Va se pe te i de se te re ~e ni ce, ukr {ta Mi lin ~e vi }a, Ve qe Bo {ko vi }a ju. U Ma ti ci srp skoj je pro veo („do sta do bar pi sac o ko me se rad ni vek, po stao al fa i ome ga ma lo zna“), Sve te Man di }a, ro Bi bli o te ke, za pra vo Ode qe wa dom iz Mo sta ra, do brog pe sni ka za sta ru i ret ku kwi gu: do voq no i po to weg kon zer va to ra... Upo je re }i – La za ]ur ~i}. Ti tel mu re do s wi ma tu su bi li i fi lo je od vaj ka da, pa i sa da u pen zi ji – zo fi: Ni ko la Mi lo {e vi}, „le ì vot i pri kqu ~e ni ja. Pi {e po rek i pun sar ka zma“, pa Gvi do ~lan ke i kwi ge, dr ì kwi èv ne Tar ta qa. I pro fe so ri Ta ra nov ve ~e ri i pre da va wa o je zi ku, pi ski i Be li} – „pra ve gr do si je“. smu, sta rim bu kva ri ma, o kwi ga Ve} 1950. go di ne Vas ko Po pa i ma i {tam pi... Evo sa da, od svo Mi ja Pa vlo vi} ~i ta ju pe sme, a La za ]ur ~i}: Mo ra{ da ima{ i sre }e, a sre }a je sme {na jih pa ra je ob ja vio „ogled ni broj Mi hiz do la zi da go vo ri o kwi 1“ no ve se ri je in for ma tiv nih èv no sti... Pa na {eg ju na ka uhva ti gla vo - le ve stra ne su gr~ ke kwi ge, pu no vi na „Ti tel da nas“ (go di na – Ja sam ih sve za te kao i po ~i - bo qa: evo, Alek sa Ili} nu di na ~e ti ri zi da. I ni je pro pr va, iz la ze po vre me no, ce na 15 we ono {to se zo ve mo der ni zam. sta re kwi ge, Pa vle Ivi} jo{ {lo15 mi nu ta kad je pro na {ao di na ra), ko ji je sam na pi sao i Oni se de le, mi se de li mo. De li sta ri je... I s Pe trom Vu ji ~i }em, jed nog Hri sto fo ra @e fa ro vi ure dio, u svo joj 86-toj. mo se i jer su ne ki bi li go spod - ko ji je ra dio u Bi li o te ci kao }a. We go vo uz bu |e we je bi lo „Ako ni si za ne se wak za no vi ska de ca. Sve ta Lu ki} je bio kao {ef na bav ke, Mi hi zom kao rav no Men del so no vom ka da je nar stvo kao {to je bio Du {ko par ~e ‘le ba, Pe ra Xa xi} je no - uprav ni kom, kre }e u va tre no kr - ot krio ge ni jal ne Ba ho ve no te Po pov, on da se ma ni tog po sla“, sio pi sa }u ma {i nu po Be o gra du. {te we. Pro da vac po ka zu je kwi - na ta va nu. ka è. I ~u di se sve tu ko ji ~i ta A mi je de mo „ke rov“ pu ter i ja ja. ge, a ti, bra le, pi {i pred ra ~un. – Din ko (Da vi dov) je ta mo, na „ta blo id no sme }e u ve li kom ti I ja sam po sle u No vi Sad iz Be – I ka èm: to {to je on po nu - dru gom kra ju bi bli o te ke, kod ra ù“. A ovih da na ga uz bu |u je o gra da do {ao kao mo der ni sta: dio vre di ne ko li ko mi li o na di - srp ske kwi ge. Po ku {a vam da ga }i ri li~ no pi ta we. osni vao Tri bi nu mla dih i „Po - na ra. A Mi hiz ni {ta ne go vo ri, do vi ~em, ni ko me ne ~u je, za kqu – Op {te je me sto da je }i ri li qa”, ali za po slio se u Bi bli o - gle da Pjo tra (Vu ji ~i }a) ko ji je ~an. Ka ko sam do ~e kao se dam sa ca slo ven sko pi smo, a ni je. Sve te ci Ma ti ce srp ske. Bu kval no vo lio da ima no vu kwi gu iz be - ti uve ~e od po la dva, ne znam. ti ]i ri lo So lun ski je za Slo na uli ci me na |e fi lo zof ]u - log sve ta. Mi hiz ka è: 300 hi - Otvo re oni me ni, po ka èm kwi ve ne na ~i nio gla go qi cu. Bio je lum, ode kod Mla de na Le skov ca qa da - i za to li ko ku pi mo. Ili gu, Din ko ne ve ru je, ni ko ne ve bi bli o te kar ca ri grad ske Sa i ka è mu da me za po sli. dok tor Mi haj lo vi} iz In |i je, ru je, i po~ ne mo da pi je mo. I po bor ne cr kve Sve te So fi je i Tre ba lo je da ra di na sta roj pro da vao je kwi ge iz 18. ve ka uz po vi s na ma, ra du ju se. znao je pi sma hri {}a na Jer me na, kwi zi, gde se uka za lo slo bod no ko je mi je bi lo lak {e da u|em u Po tom mu do |e Mi lan Da vi Gru zi ja ca, Kop ta, Eti o pqa na, i me sto. U~io je za nat: kod Ki ri - pro ble ma ti ku. Kod sta rih kwi - do vi}, an ti kvar: ka kva je ovo ima ju }i na umu wi ho va pi sma, lo vi }a {ta je ka ta lo gi za ci ja, ga do bi je{ psal tir, li tur gi je, ru ska kwi ga, pi ta. A La zu sr raz li ~i ta od gr~ kog, na ~i nio je sjaj nog na u~ ni ka ko ji je umro ve} mi ne je, pro lo ge i to ni je jed no - ce „ot ku ca lo“: po ~eo je da drh tzv. gla go qi~ no slo ven sko pi go di nu da na po sle La zi nog do la - stav no: mo ra{ da zna{ je zik ali ti. @e fa ro vi}! Ka ko se mo smo. Znao je je zik Slo ve na oko ska u Ma ti cu. i ne {to dru go, a ne sa mo ono glo de si ti da od je di na dva So lu na, ko ji mu je bio bli zak, je – Ta ko ja osta nem sam. I {ta {to mi sli{ da je kwi ga. Ali ka - pri mer ka na sve tu, oba do |u u zik s gla so vi ma ko je ni je imao sad: Apo sto li iz 13. ve ka, Be~ ke - da u 18. ve ku do |e{ do Or fe li na we go ve ru ke? gr~ ki... Za to da nas oni ko ji è re~ ki ti pik iz 14, pa Ko za ~in - o ko me sam naj vi {e pi sao, to je – Bo {ko Pe tro vi} je on da le da ugu ra ju }i ri li cu u pi ta we ski... ka ko sam sve to pre ì veo pra va li te ra tu ra. bio uprav nik i ka è: vaq da na ci o nal nog iden ti te Dok tor Mi haj lo vi} ni ste re kli Mi la nu {ta je ta ta gre {e, jer je ono ci je, ka è, bio ve li ki kwi ga? Ali Mi lan uop {te ni vi li za cij sko – du ma La {pe ku lant, nu dio je je ni gle dao u kwi gu ne go u me za u let we pred ve ~er je kwi ge i Ma ti ci i Na - ne, a ja po ~eo da drh tim. On je dok se di mo na ti tel skoj rod noj bi bli o te ci gde je tu kwi gu do bio od pro te ve ran di i bra ni mo se od ê da Min de ro vi} bio Alim pi ja Po po vi }a, zna li su su ma nu tih ti skih ko ma uprav nik. se jo{ iz {kol skog raz re da. I ra ca. – Ide mo zbog to ga Mi - pri ~a se za vr {i ta ko {to po Tja, ]i ri lo bi si gur hiz, Pjo tr i ja kod dok - sle cew ka wa Mi lan ba ci kwi no us peo u svom na u mu da to ra. Mi hiz po sle ka è gu na sto be san: mi sli te da }e je osta vio gr~ ke bro je „mr ka ka pa, ne }e ov de Mi lan pro pa sti? I ta ko nam ve, ko ji su bi li naj pre bi ti ni {ta“. A dok tor je po klo ni. I {ta je tu mo ja ci zni ji. Tre ba lo je i on ko ji dan ka sni je do |e za slu ga? Sa mo sam slu ~aj no da tr go va ti, pla }a ti po kod me ne u Ma ti cu i ka - bio tu. rez i u Vi zan ti ji i ni je è „pro da jem kwi ge“. Ipak, jed no ne mo è da raz u- bi lo uput no u jed nom de Pi ta mo, ko li ko, a on }e: me: ka ko to da su vred ne kwi ge lu car stva pi sa ti ova 3 mi li o na. Mi hiz po~ ne iz Dvor ske bi bli o te ke ne dav ko, a u dru gom ona ko... da se cew ka, ali ni {ta no za vr {i le u be o grad skom Ne ide to ta ko, uvi |a mo ni je vre de lo. I on da ka - kon tej ne ru, o ~e mu je {tam pa za jed ni~ ki, kao da se sve è: ku pu je mo! Ka ko? Pa na {i ro ko pi sa la. Po {to su pre 15 mi nu ta de {a va lo, ceo bu xet Bi bli o te ke je Nem ci bom bar do va li Be o grad a ne na ve li koj svet skoj bio 2,5 mi li o na, sa sve 1941. i Na rod nu bi bli o te ku, po zor ni ci ne kad dav no. pla ta ma! Ali Mi hiz ode we na ob no va je po ~e la ta ko – Da nas po sto ji dru kod Ste ve Do row skog {to su, iz me |u osta log, ta mo {tvo u No vom Sa du ko je ko ji je bio iz we go vog do ne te i kwi ge iz Dvor ske bi tra ì da se za bra ni la raz re da u gim na zi ji u bli o te ke. Bi bli o te ka se po ti ni ca. To je ne bu lo zan Kar lov ci ma i ka è: tom se li la. Da va li su we ne du po sao: ta Vu ko va }i ri „Ste vo, pla ti }e{ ovo – pli ka te, iz me |u osta lih i bi li ca je bi la za bra we na svi du pli ka ti }e oti }i bli o te ci na Prav nom fa kul i go we na, pa {ta? – do u Su bo ti cu“. Mi hiz, te tu u No vom Sa du. Ne kih de Uni {te na je bi bli o te ka Va se da je. – A arap ski bro je {pe ku lant, ra ~u na da se tak kwi ga je za vr {i lo u An Sta ji }a, Te ke li ji na, Te ke li ja num ska, srp vi sti gli ~ak u Ki nu, Ja ska kwi ga tre ba da ti kvar ni ci Ma ti ce srp ske, pa kwi ge su iz ba ci va ne da bi se do bio stig ne u Su bo ti cu. I ih je La za ]ur ~i} pre se lio u pan... Eto, po sto ji ne ka pro stor. Me ni je zbog to ga ào... lo gi ka ko ja ba{ ni je la Ste va da tri mi li o na. A Bi bli o te ku i ta ko spa sao zle ko uhva tqi va. to je naj ve }a zbir ka ko ja sud bi ne. A mo `da je ba{ ta je ikad po sto ja la. – Pra vio sam u Ma ti ci skri ve na lo gi ka ku mo va la du ne mo gu da ti ka èm. Do la ze mi Kod sta rih psal ti ra ]ur ~i} zbir ke: kwi ge s pe ~a ti ma ~i hov noj avan tu ri La ze ]ur ~i }a. ra zni znal ci, a ja uglav nom ne je ot krio da po sto je ra zni „ori - ta o ni ca i bi bli o te ka, pa one s – Vre me na stu di ja ma u Be o raz u mem {ta oni go vo re. A to gi na li“: ista go di na iz da va wa po sve ta ma, kwi ge SNP-a, Zma gra du kra jem 40-tih i po ~et kom mi je po sao. I eto ti lo gi ke: ka - na jed nom pri mer ku na pi sa na je vu zbir ku... Uni {te na je bi 50-tih sam pro vo dio naj vi {e u da sam bio stu dent, naj vi {e sam arap skim bro je vi ma, na dru gom bli o te ka Va se Sta ji }a, Te ke Na rod noj bi bli o te ci. Ta mo je se bu nio pro tiv sta ro slo ven - cr kve nim. O~i to su pre {tam pa - li ji na, Te ke li ja num ska, kwi ge uvek bi lo to plo, a mo gao sam da skog i upo red ne gra ma ti ke slo - va ni, pa us put me wa na pi sma. Za su iz ba ci va ne da bi se do bio ~i tam pu no. Re ci mo, Dra gan Ni ven skog je zi ka, ko ji ba{ ni kom u bi bli o gra fi ju to ne ma zna ~a ja, pro stor. Me ni je zbog to ga ki to vi} je iz mo je ge ne ra ci je, dve ge ne ra ci je pre i po sle ni su ali za isto ri ju kwi ge i te ka ko ào. Po sto ja la je bi bli o te ka kao sport ski no vi nar ra no je po tre ba li – sa mo me ni je ste! U~io – da li je ra ri tet ili sa mo an ti - To ne Ha xi }a, kwi ge u fi nim ~eo da pi {e, ali je vo leo da ide sam op {ti sta ro slo ven ski, a sa - kvi tet, da li za kqu ~i ti da je to po ve zi ma, s eks li bri si ma... na te re ne u bli zi ni bi bli o te ke da mi je tre bao srp sko slo ven - ista kwi ga ili ka sni je pre - Ka ko ta kvu kwi gu mo è{ da ko ja je bi la kraj Ka le meg da na. ski, da na u ~im da pre po znam srp - {tam pa va na... Ve} je [a fa rik je uni {ti{ – ~u di se La za ]ur Ta mo su bi li te re ni za boks, ko - sku kwi gu, Du {a nov za ko nik ili pi sao o to me. ~i}. – A dvor ska bi bli o te ka u {ar ku... Za vre me ra ta u Ti te lu, {ta mi ve} do |e pod ru ku. Le – I te stva ri mo ra{ da na u - Pa ri zu je da nas na ci o nal na, sem „No ve po {te“ ni smo ima li sko vac ode iz Bi bli o te ke, do |e ~i{: da ima{ i sre }e, a sre }a je isto ta ko i u Austri ji. A {ta ni {ta, bi bli o te ke su bi le od ne - Mi hiz za uprav ni ka. A ja ta ko sme {na. smo mi to ura di li? Kwi ge u te, i {kol ska i so kol ska, pa sam me |u sta rim kwi ga ma, u~im i U Hi lan da ru ga za kqu ~a li u kon tej ne ru. Stra vi~ no. po sle ~i tao sve {to mi do |e u dan i no}, bu kval no. bi bli o te ku: od ma log ula za s n Re qa Kne è vi}

Foto: V. Vukmanovi}

vrat ni ka“ i to naj ma we na dva ni - ve li ki deo kri mi na la ko ji spa da u voa – na gla {a va u raz go vo ru za tam nu broj ku“ „Dnev nik“ pro fe sor Ju go vi}. – Pu no je kod nas kri vi~ nih de On, ina ~e, s jo{ dvo je ko le ga la ko ja ni su ot kri ve na ili ni su pot pi su je na u~ ni rad „So ci jal ne pri ja vqe na, pro ce ne se ~ak kre }u ne jed na ko sti i si ro ma {tvo kao od 30 do 40 po sto. Ne ki uti sak je dru {tve ni kon tekst kri mi na la“ sto ga da sa ma po se bi ka zne na po – Pr va ve za iz me |u ta dva ob li - li ti ka ne do pri no si ge ne ral nom ka je ono {to se ka è: kad mo è sma we wu kri mi na la i da se ipak u onaj mo }an, mo gu i ja ma li. Zna ~i, tim so ci jal nim re la ci ja ma vred u pi ta wu je jed na vr sta le gi ti mi - no snih si ste ma na la ze ko re ni gde za ci je ~i we wa kri vi~ nih de la, tre ba pre ven tiv no de lo va ti. Na {to je ve o ma opa sna si tu ci ja. Dru - pro sto, ne mo è sve da pad ne na taj ga ve za je {to i je dan dru gi kri mi - re pre siv ni deo dru {tva – upo zo nal pro is ti ~u iz sli~ nog ko re na, ra va dr Ju go vi} a to je sta we kri ze Na u~ na is tra vred no sti, ne u re ì va wa o ten den Puno je kod na s |e no sti si ste ma, ci ja ma ove pro ble kri vi~ni h del a k oj a ma ti ke po ka zu ju da, in sti tu ci ja, sla bog dru {tve nog nisu ot kriven a ili uop {te uzev {i, re a go va wa na pre tre ba po sma tra ti nisu p ri javqena, stup ni~ ka po na i efek te ono ga proc ene se ~ak kre}u {to bi se mo glo {a wa – ob ja {wa va od 30 do 40 posto dr Ju go vi}. na zva ti ì vot ni On do da je da stil, po seb no kad zbog od re |e nih so ci jal nih ten zi ja je kao ne pri ko sno ven na met nut u in di vi du al nim ì vo ti ma ra stu mo del „po sta ti bo gat - ì ve ti na i oni ob li ci kri mi na la ko ji u se - vi so koj no zi“. bi sa dr è ele men te na si qa, kao – Ima li smo pri me re da po je di {to su raz boj ni {tva, ili ne ki bi - ni ci na je dan ne pri ro dan, o~i to zar ni ob li ci kra |a. mal ver za cij ski na ~in, do la ze do – Mo è se ta ko de si ti – na pom - ve li kog bo gat stva – ka è Ju go vi}. we pro fe sor – da i onim qu di ma – Ta kvo br zo i na glo bo ga }e we od ko ji u uobi ~a je nim ì vot nim si - li ka je svih tran zi co nih dru {ta tu ci ja ma ne bi ula zi li u kri mi - va. Ali po sle di ce su ozbiq ne jer nal, so ci jal na kri za bu de oki da~ i se na taj na ~in bit no ra za ra si da do ve de do to ga da se qu di opre - stem dru {tve nih vred no sti: gu bi de le za ~i we we po je di na~ nih kri - se vred nost i zna ~aj ra da, tru da, vi~ nih de la. Na rav no, stvar je re la ti vi zu je se {ta je nor mal no, kom plek sna i ne mo è se sa mo ma - {ta je do pu {te no, {ta je pri stoj te ri jal nom si tu a ci jom ob ja sni ti no, {to sve ima ve li ki uti caj na ge ne ral no ~i we we kri vi~ nih de - vred no sna uve re wa, po go to vo kod la, jer oki da ~i mo gu bi ti i vred no - mla dih. sni si stem, ì vot no is ku stvo, gru Uosta lom, u da na {woj Sr bi ji u pa u ko joj se ~o vek na la zi, in di vi - ko joj je do bar deo gra |a na na ka za du al ni ste pen pri hva ta wa od re |e - ni ma, a mno gi u re du da do we ga do nih vred no sti... Ali, ne sa mo da se |u, go to vo se eta bli rao mo to da je po ve }a va kri mi nal u si tu ci ja ma naj va `ni je {to br è usko ~i ti u eko nom sko-so ci jal nih kri za, ne go „ar ma ni“ i do mo }i se {to vi {e vi di mo i dru ge de vi ja ci je. Re ci mo, ci fa ra na ra ~u nu. po ja ~a nu agre si ju ili, pak, auto a- – Pro sto se i kroz na {e me di gre si ju u smi slu su i ci dal nog po na je, po go to vo ne ke ko ji su ve o ma {a wa. gle da ni, sve sno ili ne sve sno {a Stru~ wa ci, me |u tim, sma tra ju i qe upra vo ta vr sta po ru ke. î ni da je te {ko pro ce ni ti da li re pre mi se da je pu {ten duh iz bo ce, da siv ne me re ka zne ne po li ti ke de lu se ni ko ti me ne ba vi, kao da se ne ju na sma we we „so ci jal nog kri mi bi ula zi lo u slo bo du me di ja i iz na la“. Ju go vi} uz to na vo di i da „u ra à va wa. A moj je uti sak da je dr à va ma ko je ne ma ju efi ka san si to duh vre me na i to de struk ti stem so ci jal ne kon tro le, a u wih van. se sva ka ko ubra ja i Sr bi ja, po sto ji n Jaska Jakovqev i}

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

[ O R O M

B O R O M

Skr ja no

Naj ma wa mu ka je ako se ko god skr ja s bi ci kla pa sa mo is kri vi kor man, to se naj lak {e opra vi. Ne tre ba tu ni ta le nat ni alat me |u no ga ma

da stig ne do ku }e. Po sle u avli ji ima ka de i da ga pri vr ne i da ga do teg ne, da ga ne gle da svet i da mu se ne sme ju ka ko se skr jo. Ko skr ja ru du, to se te {ko opra vqa. Mo è, ni je da ne mo è, al ni kad po sle ne va qa i na vek o}e da se od va li tu di je skr ja na. Za to se to i ne ra di. Ako si skr jo, daj no vu i vo di ra ~u na da i tu ne skr ja{. S bu xom je mal ko druk ~i je bi lo. Tu su bi le dve mo de, da se o tom di va ni. Jed na je bi la da se fa li a dru ga da se à li. Bu de da ko god od u sta ne, pa kad se pro ~u je po se lu da ga ne ma, on da be }a ri pi ta ju, ako ko ne zna, ona ko iz o ko la, pa kad wi’ pi ta ju {ta je bi lo, ka ù da je taj i taj skr jo bu xu. So tim bu xa ma ni kad ~o vek ni je bio na ~i sto o ~e mu se di va ni, dal da se osvr }e oko se be il da oma ka è da je {te ta. [te ta ako ko god skr ja bu xu pa ga vi {e ne ma. Al ako se ko god fa li da je oto ju~ skr jo bu xu, on dak se na vek bi lo na opre zu, o tom ba{ i ni je bio red da se gla sno di va ni i da se fa li, al je go di lo da svi zna ju. Kad god se tu ni je te ra la mo da i bi lo je dva ro da, da se zna ko je ko me skr jo bu xu. Sad je mo da druk ~i ja, ne ma vi {e ro do va. Zna lo se kad god i kol ko ko me sle du je, ni je bi lo sve jed no kol ko se skr ja. Naj ma we je bi lo sa mo na vr ~ak, on dak ide do po lak a kad bu de do bal ~a ka to je bi lo za pra vo. Tu ni je bi lo da se ko -

pet do {la mo da da se skr ja va. Mal ko, mal ko pa se ko god skr ja il mu skr ja ju. Ne bu de to na vek stra {no kad bu de skr ja va wa, al ume i da bu de. Val da se i to me wa, ka ko ide vre me i ka ko se me wa mo da. Jed ne go di ne to bu de le po, on dak po~ nu da di va ne ka ko do go di ne tre ba druk ~i je, pa kad ode sneg do |e ta no va mo da, kad ono od la ne vi {e ni je le po i ta ko ukrug, ko kad se opi je mo od okre }a wa na rin gi {pi lu. Kad sta ne rin gi {pil jo{ se svi ma okre }e u gla vi pa kad kre nu pe {ke ne ko oma pad ne, ne ki se dr è upra vo a oni naj go ri idu ukrug. Ti na vek ima ju rin gi {pil u gla vi. Bi lo je i da se skr ja rin gi {pil, ni je da ni je. To on d ak ne bu d e le p o, ume ko god i da stra da. On dak se opa me te svi pa se ma nu cur ku zi ra wa, al bu de doc kan. Skr ja va lo se kad god i ova ko i ona ko. Ne ko je ba{ ta ko teo, a ne ko se ni na do ni je. Kad se di va ni lo o tom, na vek se zna lo dal se ko god sam skr jo il su mu skr ja li, il je on ko me skr jo. Ni je na vek ~e qa de mo ra lo da se skr ja va, bi lo je tu sve ga, od me sa do gvo `|a, od ko - Ne ki na vek ima ju rin gi {pil u gla vi sti ju do dr va, od zu ba do zup ~a ni ka, od god pre do mi {qa il da pri go va ra, kad vr~ ka do bal ~a ka. Ume lo je i da bo le al je do bal ~a ka. Ni je po sle tre ba lo da je ume lo i da go di. ve }a ju je lil il ni je. Ko je umo i bio Na vek je ve li ka ku bu ra bi la kad ko ka dar da skr ja do bal ~a ka taj je bio god skr ja ru du il pe da lu. Mo glo se i ta glav ni. Jed ni su ga se bo ja li i be ga li ko na pred, al se ni je mo glo te ra ti ko od we ga, al oni dru gi su bi li na ce ni. svet. Di bi bez ru de il pe da le. Kad bu E, al i te {to su vo le le i ti {to su be de ta ko, to na vek ta ko is pad ne kad se ga li, i{li su kod oni {to se skr ja ju s ko god skr ja ali i cir ku zi ra, on dak il ta va na. Red je da ih obi |u i da vi de ka da qe gu ra il {e pa vo te ra bi ci kli, ako ko su, da ~u ju ka ko su se skr ja li i ko ja je ka dar s jed nom no gom i s jed nom pe da je pre ~a ga upu sti la il di su gle da li lom. Mo{ i s ko li ma da qe, al on dak vi kad su pro ma {i li pre ~a gu na mer de vi {e ni si ko ~i ja{, neg ide{ pe {ke i vo na ma. Naj te è je bi lo uku }a ni ma, ne di{ ko we. Naj ma wa mu ka je ako se ko tol ko {to su te skr ja ne s ta va na dvo god skr ja s bi ci kla pa sa mo is kri vi ri li, naj go re je bi lo da isti di van slu kor man, to se naj lak {e opra vi. Ne tre {a ju sva ki dan kad ko god do |e da obi |e ba tu ni ta le nat ni alat me |u no ga ma. ugru va nog. Tra je taj di van kol ko i mo Ako ne ugru va ko le na, on dak steg ne to dri ce, dok ko mo vi ca ne iz vu ~e te gec ku ~ak izmed no gu, al vo di ra ~un da i tu far bu. Kad ve} vu ku vi {e ona ko na ze {to god ne skr ja, pa ona ko na lad no i len ka sto i kad je taj ka dar da usta ne, brez kqu ~a vra ti kor man ka ko je bio, ma we mu i do la ze da ga obi |u. îm pr -

vi put na {or iza |e, vi {e mu ni ko ni ne do |e, vi di svet da je pre ku ìo, svi ve} zna ju ka ko se skr jo i on dak bo le sa mo we ga. Ka ù da je to naj go ra fa za bo lo va wa, al sre }a da ne tra je du go. Naj du è bo lu ju oni s va {a ra, kad im skr ja ju zbog ka kve tr go vi ne, pe vaq ke, od o r a n e wi v e, ka d a su bi l i zdra v o o`de ra ni i pre ke na ra vi. To je kad god bi lo ~a skom. U to do ba je bi la mo da da se is pod ka ji {a opa {e ì ca, ako ko god skr ja do bal ~a ka da vi {qe od ì ce ne mo è. Ko me god su skr ja li na va {a ru a ni je imo ì cu pod ka ji {om, taj ni je dan ni je osto. Ta ko je bi lo vre me i ta ka je mo da bi la do {la. â skom mi li ci ja uva ti tog bi~ ka {a, al bu de doc kan. Ro bi ja lo se kad god za skr ja va we, al za pra vo ni su to bi le ro bi je ko ove da na ske, zna lo se da je taj {to je skr jo ne kom do bal ~a ka na va {a ru, skr jo i bur gi ju kad ga uva te. U tom na {em di va nu, ko nas ne zna ka ko tre ba, ni je ba{ umo da se sna |e. I s tim bur gi ja ma ni je na vek bi lo na ~i sto o ~e mu je di van, ka ko je ko skr jo bur gi ju. Ka kva god da je bi la bur gi ja, na vek je bi lo sku po. Ni je kad god ko {to je sad, da ima bur gi ja di god o}e{ i sva ko ja ki. On dak je bi lo ku bu ra za bu gi je pa kad {e grt skr ja bur gi ju, bo qe da je skr jo ru ku, ma we bi ga bo le lo i pre bi i on i maj stor za bo ra vi li {ta je bi lo. I dru ga fe la, kad ko god skr ja bur gu ju, ni je va qa la. Oma se zna lo da ni taj ni je do bro pro {o. Onaj tre }i slu ~aj kad skr ja bur gi ju i ni je bio ta ko stra {an. Ni je bi lo do bro ako po sle ne bu de sva to va, pa on dak jed no vre me ni su di va ni li. Po sle sa mo ne di va ne ma to ri, mla di se iz mi re pa vo de ra ~u na ka ko s bur gi jom ru ko vo de i gle de da ma to ri za to ne zna ju, da ne bu de di va na. Kad ko god oma to ri, za b o r a v i ka k o je bi l o kad god i je lil i ko god od wi ta ko skr jo {to god. Ima ode kod nas u [aj ka {koj i di se do bar dan ka è na dva na ~i na. Pr vi na ~in je da bu de te û ru àn, a dru gi da zna te da kad ~u je te „skr jo“ – to vam je u û ru gu ko do do bar dan. E, al to va ì sa mo u û ru gu i nig di vi {e na sve tu, oni su to za {ti ti li ko svoj brend i na o pa ko da ko god to pro ba na dru gom me stu, skr jo je bur gi ju. Ne {to mi ovi da na ba{ i ne go di, skr ja lo se {to god, al jo{ ne vi dim ni di ni {ta, al kan da da je ta ko. Kan da se i va ma ta ko ~i ni, al ne bi ba{ o tom da di va ni te, ni je zgod no dok se ne vi di. Vi di }e mo sad je sul nam do bal ~a ka, je lil ru da il je sa mo pe da la. Naj ve} ma me bri ne kad bu de se co va we, ko ju }e mo bur gi ju se co va ti i kad }e mo pr vi put sme ti na {or da iza |e mo, da vi de da smo bo qe. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

U pev cu je isti na

i me se sve ìv ~o vek, da re ~em in ter ne te, pa tr ke qaj dan-no} po we mu p r e u z e po li ti ~ar, ne }e mo ra ti ba vi ti, ne bi’l ne {to va qa no i pa met no na {li. le glav bra }a la moj!? Sa mo da se ne ka ko Sva ku no}, do pr vih pe tlo va, i ni {ta! nu re~. op sta ne i pre ì vi. Mi slim ne to li ko ê kaj bre! Pe tlo vi? To je to. Ta mo po Ali za to u onoj Ame ri ki na sva kom zbog sa mog se be, ko li ko zbog ovog na {eg Ba~ koj ima ju ne ku iz lo `bu ì vi ne, u Ba - ve }em saj mu ì vi ne i ro ga te mar ve na ro da, ko ji tre ba usme ra va ti na put na tu gu sko ve te ra ju da se tu ku, ko ko {i - ima ju tak mi ~e we u ku ku ri ka wu, po de pre o spe ri te ta i vas ko li kog na pret ka. jim ja ji ma se tu ca ju, ima i ovih po Sre - set ‘iqa da do la ra im je pr vo me sto, Evo, ta ko ti se ja ovih da na ba vim, da mu {to za bi ja~ ke, di sno to re, kar bi we pa ti vi di. Do du {e wi ho vi pev ci ku ku pro sti{, ì vi nom. Op se da ju me ne ki i sviw ske da }e pra ve, ali ni ko ne pra - ri ~u kad im se ho }e, jer ame ri kan ski mo ji ~la no vi stran ke, ka ù ne ma pre da - vi tak mi ~e we u ku ku ri ka wu pe va ca. To pe tlo vi kad god da za pe va ju, uvek pe va je, ne ma po vla ~e wa, ne go se ni zom ak - ti je ba{ ve lik pos’o u tom raz vi je nom ju u pra vo vre me. Sad, ni ka u bo ji ni su tiv no sti mo ra po ka za ti tom ne kom na - sve tu, ne mo’{ ve ro va ti ko li ki, a mi k’o {to su ne kad bi li i zbog to ga mo ra {em na ro du da jo{ mr ju da uvo ze pev ce, pa se ne tre ba ~u di ti {to su im naj gr la ti ji pe da mo u{i ma, da smo ì Ru si i da nas sve dr è u taj no sti ili je {tos tlo vi sor te Ko e jo {i i To ma ru. vi i na kon iz bo ra. u to me da im pev ci is pod gla sa ku ku ri ~u Sti glo im iz Ki ne, via Ja pan. Da klem, na va li lo to Ka ù ti upu }e ni u ku ku ri ka we, na me ne da or ga ni zu je ovi su pev ci naj bo qi, maw‘ ako im, mo ne ku ma ni fe sta ci ju ko ja bi ce lom k’o pro ve re no se qa~ ki na rod, na vi kli mo} nim gla sa wem, sla vu ne po mu ti onaj sve tu po ka za la da smo ci vi li zo van da pr vi ku ku ri ~e mo, pa i ne ka u lon cu ja wi ~ar, Den zi li ko kot iz Ana do li je, svet, a opet uva ì la i ne ke na {e oso - ~e rez to ga za vr {a va mo. za ko jeg tvr de da je za pra vo iz Bo sne. be no sti. Jer, kak’i bi smo mi to bi li, Evo, na pri mer, {ta fa li tim Nem Da ne ke ve ze sa Bo snom ima tvr de i za da ni smo ba{ ona ko oso bi ti. Ajd do - ci ma? To je, bre, ci vi li zo van svet, ne ku ku ri ku-zve zdu u uspo nu, Dre ni ca-ko bro, ka kvu to ma ni fe sta ci ju? Ma ne pqu je po uli ci, zna se red, [va ba je to, ko tom sa KiM, ko ji ti je ta mo pra vi dr zna ju ni oni, ali mo ra da bu de raz li ~i - ali ba vi se pe tlo vi ma i wi’ovim ku ku à vo tvor ni pe tao, a to ve} ni je ma la ta od svih, a opet da je za na{ na rod i ri ka wem na ozbi qan, evrop ski na ~in. stvar za jed nu ì vi nu. EU in te re sant na. Uh, maj ku mu, pa da di Na u~ ni, da re ~em. A zna se da su ne ma~ Hteo sam ja da vi dim i {ta je sa ru }u smi sli ti ne {to ta kvo? Ja da sam ki pe tlo vi, naj bo qi pev ci na sve tu. Sa skim pe tlo vi ma, ve li ka je Ru si ja, si ba{ tol’ko pa me tan u Vla di bi se deo, a mo kad ka è{ „Ber gi {e Kre her“, sve gur no i ta mo ima ne ki mno go jak pe vac, ne se zlo pa tio sa ovom mo jom lo kal nom ti je ja sno. Ne {to su sla bi ji na ku ku ri ali zna{ Ru se. Oni sve to i da nas dr è sa mo u pra vom! [ta }u, kud }u, od mah ka wu ovi fran cu ski, ma da, ako in ter u taj no sti ili je {tos u to me da im pev po zo vem Mi le ta in è we ra iz Vo do vo - ne ti ne la ù, ima ju ja ko ve li ko is ku ci is pod gla sa ku ku ri ~u. da, a i u Grad skom mi se di ve} ce lu stvo u tom, da re ~em spor tu. Vaq da su Alek sa pl. Ade to vi} ve~ nost, on se raz u me u te kom pju te re i ma lo za ne mo }a li ili su im ko ko {ke

I N T E R V J U N E D E Q E : SIL VIA DRA @I],

Is pred sve go ri ma tra da je iz ja va gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a za we go vog pr vog man da ta, po ko joj }e nov ce do bi ja ti sa mo is pla ti ve kul tur ne in sti tu ci je i ma ni fe sta ci je, do ve la u pi ta we smi sao po sto ja wa ne za vi sne sce ne i we ne kul tur ne vred no sti. „Bi lo je do sta o{tro, za bo le lo je ne sa mo ’Art kli ni ku’, kao eg zem plar sve ta ko ji je pa ra le lan in sti tu ci ja ma kul tu re. Bi li smo u lo {oj si tu a ci ji, jed nom ru kom nam da ju, dru gom uzi ma ju. Bi li smo pri nu |e ni da pro gla si mo ban krot, {to je bi lo je din stve no i uz bu dqi vo u kul tu ri. Ma da, ta iz ja va je bi la oki da~ da se do go de ne ke do bre stva ri, {to na rav no ni je po tra ja lao. Ne za vi sna sce na se kon so li do va la i kre nu la u za jed ni~ ke ak ci je. Ima li smo pla to fr mu ’Po li ti ka kul tu re’, gde smo tra ì li da se pro me ne ne ke stva ri u funk ci o ni sa wu Upra ve za kul tu ru., tran spa rent nost pre svih. Bi lo je di ja lo ga, pri ti sa ka, da li se ne {to iz me ni lo – ni je. Te in sti tu ci je ne ma ju sa mo ra zu mqi vost, pa mi sli te ’mo ram da bu dem po slu {an da bi nam da li ne ke pa re’, ne raz mi {qa ju }i da su te pa re na me we ne ba{ za to. To ni je mi lost ili do bra vo qa ne kog Bur sa }a ili Pa vli ~i }a, ve} no vac ko ji dru {tvo iz dva ja da bi kul tu ra po sto ja la”, ka è nam Sil via Dra ì}, te o re ti ~ar ka i dru {tve na ak ti vist ki wa s ko jom se dru ì mo ne po sred no na kon od bra we nog dok to ra ta „Stvar ni i ima gi nar ni sve to vi Ju di te [al go”. – Ju di ta je bi la na {a su gra |an ka, spi sa te qi ca ko ja je pre ra no umr la, osta viv {i nam ma li ali vr lo zna ~a jan opus, po ma lo ne u klo piv u na {u kwi èv nost glav nog to ka. Neo a van gard ni po kret, po e ti ka, pra va i ak ti vi zam bi li su mar gi na li zo va ni u zva ni~ nom dis kur su isto ri je kwi èv no sti i umet no sti, pre {li u po qe lo kal nih, ur ba nih mi to lo gi ja. Po sled wih osam go di na se to pro me ni lo, jer je Mu zej sa vre me ne umet no sti imao niz iz lo `bi ko je su si ste ma ti zo va le rad ak te ra, ali su se oni fo ku si ra li na vi zu el no kri lo. Ju di ta [al go je ob li ko va la neo a van gard ni sen zi bi li tet, bi la ured ni ca Tri bi ne, ali skraj nu ta. Mi ko ji se ba vi mo rod nim stu di ja ma vo li mo da is tak ne mo da je i u sa moj neo a van gar di, u ko joj su bi li pre te `no mu {kar ci, ona bi la ne ka ko bo~ no – pri ~a nam sa go vor ni ca ko ju pr vo pi ta mo za {to su re ~i Ju di te [al go ne u klo pi ve u glav ni tok? – Ju di ta [al go je spi sa teq ski od ra sla u no vo sad skom umet ni~ kom im pul su 60-ih go di na pro {log ve ka. Umet ni~ kom i po li ti~ kom in ter ven ci jom bi la je sme wi va na, za bra wi va na... Opet, we no pi smo ni je pit ko, ne otva ra se la ko, po seb no u vre me ko mer ci ja li za ci je la kog {ti va i àn rov skih obra za ca ko ji su na ce ni. Ona jo{ ni je do bi la pra vo me sto u kwi èv nom ka no nu, a pra vo je pi ta we da li ona uop {te tre ba da bu de tu.

l Tre ba li? – Si gur no da tre ba da se iz u ~a va i ana li zi ra, ali ta bo~ na po zi ci ja woj od go va ra. Za èn sko pi smo je od nos pre ma ka no nu pro ble ma ti ~an. Go vo rim „ka non”, a zna mo da su to uglav nom mu {kar ci ko ji ga us po sta vqa ju, i èn sko pi smo tu ima po ma lo spoq nu ili sum wi vu po zi ci ju. Tu je i fe mi ni za ci ja kwi èv no sti; è ne su pre po zna le ko mer ci jal nu ma tri cu i àn rov ski obra zac, i to se, na à lost, ja ko do bro pro da je, one su zve zde. Per fid ni su oni ko ji ka ù „eto, to je èn sko pi sa mo”. î nom ko jim ga pri zna ju, oni ga i od ba cu ju, istog tre nut ka ka da se „ovo„ na zo ve èn skim pi smi ma i ka da se ko mer ci ja li zu je èn sko is ku stvo i ru ti na. l Mi qu de po put [al go i da qe ga zi mo? – û la sam da je do bi la uli cu, ne ko so ka ~e kod Ve ter ni ka. Ne ma mo mi ta ko mno go to ga ~i me bi smo se di ~i li i si gur no da ona mo è ima ti ube dqi vi je, do sto jan stve ni je me sto u na {oj kwi èv no sti. l Vre di li pri ~a ti o woj ka da ne pam ti mo du è od dva da na? – Mi sli te? (smeh) l Pa, pred sed nik ze mqe je u~e stvo vao u et ni~ kom ~i {}e wu Sre ma? – Da, to je ta~ no. Ta po li ti ka je mra~ na ru pa na {e isto ri je. Za Sr bi ju je ina ~e ka rak te ri sti~ no da kre }e is po ~et ka. Do la ze no vi, pa gu ra ju pret hod ne, ru {i mo spo me ni ke, ni smo u sta wu da iz gra di mo tra di ci ju, pa ma kar je i kri ti ko va li, ali da osta ne ì va. U po li ti~ kom smi slu to je ozbiq na kri za in sti tu ci ja, iz lo è ni smo sa mo vo qi, po li ti~ kom tra ~er stvu, ne gde to uslo vqa va i na {u sop stve nu ne sta bil nu po zi ci ju, na{ kul tur ni i po li ti~ ki iden ti tet je uz dr man. l Sad ste ob ja sni li i za {to ne ma mo eli tu? – Ne mo è mo je ima ti, eli ta tra ì kon ti nu i tet. î ni mi se da ka ko vre me na pre du je is pred nas su sve go ri i go ri, pra vi se ne ga tiv na se lek ci ja. l Po me nu li ste vru }u te mu – iden ti tet? – To je ozbiq na te ma ko ja po tre sa te o rij sku mi sao 20. ve ka, po sle di ca post mo der ne de kon struk ci je. Te o ri ja ne raz mi {qa vi {e o iden ti te tu kao o ne ~em sta bil nom, ne ma unu tra {weg iden ti te ta ne ke oso be, ne ke su {ti ne ko ja se po tom is po qa va. Iden ti tet je sa mo niz par ti ku la ri za ci ja, po ja va. Moj aka dem ski iden ti tet je mo `da ne spo jiv s mo jim „ar tkli ni~ kim„ iden ti te tom, ko ji je za mi {qen da pod ri va in sti tu ci je. Pri ~a o gu bit ku iden ti te ta je va è }a sa mo ako ~vrst iden ti tet po sto ji, ali we ga ne ma. U na {em slu ~a ju to bi bio ro man ti~ ni mit o na ci o nal nom iden ti te tu. l Ka ko pre ki nu ti taj ro man ti~ ni mit iz 19. ve ka?

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

UPOTREBA @IVOTA

Ne ko li ko le pih re ~i o èn skom Sre mu gle dam za po tre be ove ru bri ke u prav cu kla di o ni ~a ra i raz mi {qam o o sto ji li èn ski Srem? O mu {kom Sre mu na slu {a li smo se tom mu {kom brat stvu: se de za sto lo vi ma po red zi da na tro to a ru, jo{ je pri ~a! Po sto ji, na rav no. I, s wim u ve zi, da nas }e bi ti re ~i – dan pa ra lel ni svet za vi sni ka i stra sni ka, fa mi li ja ko ja je ta ko |e us po ne ko li ko le pih re ~i – o onim sva ko me do stup nim i po nu |e nim sta vi la i raz vi la svo ju fi lo zo fi ju, si ste me i pra vi la. To su ma hom qu (naj ~e {}e na po slu àv ni ku ili na tac ni), pa ipak sa mo ne ki ma vi dqi di u zre lim go di na ma, pa i sta ri ji, za vi sni ci ko je ni na stu pa ju }a sun ~e vim ~e sti ca ma, de ta qi ma i frag men ti ma sva ko dnev nog ì vo ta; bi }e re va me }a va ni je spre ~i la da iza |u u svoj “klub”, {ta vi {e, mo `da ih je obe ~i, da kle, o onim obi~ nim slu ~aj nim mo men ti ma u jav nim mu {ko-èn }a na vru }i na do dat no i mo ti vi sa la, a to su ta ko |e i qu di ko ji ~e ka ju – skim kon tak ti ma, ka da u jed nom je di nom ge stu (re ~i, po gle du, osme hu) ~e ka ju svo ju sre} nu kom bi na ci ju, i u me |u vre me nu ras pra vqa ju, ana li zi oso be ko ju pr vi put vi di te, ose ti te – jer, to se ose }a – ne {to du bin ski ra ju i te o re ti {u (na ~uo sam u pro la zu). Po red sto lo va, uli~ ni pas mu kul ti vi sa no, strikt no i sa mo sve sno, {ar mant no i pre fi we no, ne {to {kog po la, is pru ìo se ko li ko je du ga ~ak na sred tro to a ra pod otvo re ci vi li za cij sko, ne {to ~e mu bi pri sta jao po jam: gra |an ska u~ ti vost. nim sun cem, oma mqen to plo tom, i o~i to bez bri àn u tom kla di o ni ~ar Pro sto re ~e no, to je ono ka da za ne ko ga ka è te da ima “{li fa”. Ra di se, skom dru {tvu, ko je ga, pret po sta vqam, po zna je. Po red kla di o ni ~a ra, za da kle, o u~ ti vo sti od one sva ko dnev ne vr ste ko ja ne oba ve zu je ni ko ga i u o be la ze }i ke ra na tro to a ru, a za tim i iza le |a tak si sta, pro la zi eks stva ri ne ko {ta ni {ta. Ra di se o na ~i nu po na {a wa ko je je kao po sle di trem no zgod na èn ska na {ti kla ma. Ni ko se ni je ni osvr nuo. Sa mo je ker ca ku} nog vas pi ta wa ta ko re }i u{lo u ko lek tiv ni “ge net ski kod” jed ne pri di gao gla vu i na sta vio da dre ma. Ko ono re ~e: Ka da bi van ze maq ci et ni~ ke gru pe. Gra |an ska u~ ti vost kao po ja va naj vi {eg ko mu ni ka cij skog si {li na ze mqu, po mi sli li bi da su mu {kar ci i è ne dve vr ste. re da, ko ju sam – ako mi je ve ro va ti, po sle sko ro de set go di na is tra ì va~ Ka fe “Re tro”, sa mo mu ime ka è, osmi {qen je u za pad nom du hu in te kih lu ta wa po kon ti nen tu Sre mu! – naj ~e {}e de tek to vao u sa mo sve snoj lek tu al ne gra |an ske ar ha i~ no sti (bez dran gu li ja da nas ta ko agre siv ne qu ba zno sti {id skih i sta ro pa zo va~ kih Slo va ki wa. et no ma ni je), opre mqen iz nu tra na dva ni voa u su zdr à noj i pa met no U [i du sam bio, gla vi wam po Pa zo vi. Go spo |i ca Tea Ba le ji, ko no ba uskla |e noj kom bi na ci ji te sa nog, la ko va nog ka me na (stu bo vi) i ì ve ci ri ca (s di plo mom eko nom ske {ko le) u pri god noj sve tlo si voj ma ji ci na gle ({ank), la ko va ne lam pe ri je (zi do vi) i ko balt-pla ve bo je (sto li ce, bre te le s gra fi~ kom ap strak ci jom spre da, dva de set dvo go di {wa Slo va zi do vi), s du bo kom i aso ci ja tiv no este ti zo vi nim “bi bli o te~ kim” pri ki wa cr ven ka ste rav ne ko se bli sta vog sja ja s raz deq kom po vi {e vi so kog ze mqem – ta ko da se s uli ce u po gon ka fea si la zi ste pe ni {tem – ko jim ~e la, ko se ko ja se sli va do po la le |a i, za tak nu ta iza de snog uha (s okru do mi ni ra zi da ni {ank (ura |en po me ri ~o ve ka) s dr ve nom, sjaj nom bra glom be lo-pla vom min |u {om kao kon fe tom na sre br noj dla ci), pra me on skom plo ~om i, da ka ko, s piv skom sla vi na ma u {an ku. Ali iden ti tet nom ob li zu je vrat i kli zi kao svi la niz go lo ra me, s al kom bo je sre bra ka fea “Re tro”, we go vo Ja, no se }i stub ide je pro sve }e ne ar ha i~ no sti, de na pal cu de sne {a ke i s cr nom na ru kvi com oko ko re na iste {a ke, upra fi ni san je na zi do vi ma pri ze mqa vo iz la zi u svom ele men tu sa okru ob lo è nim vi tri na ma s du ho vi toglim ù tim po slu àv ni kom na dla iro ni~ nom, us pe lom imi ta ci jom nu – vi dim je kroz sta kle ni iz log sta rih, pre te `no de be lih i pre te ka fea “Re tro” – pe we se ste pe ni `no la ti ni~ nih kwi ga. I s dve {i {tem iz du bo ke unu tru {wa sti sa zi va }e ma {i ne sin ge ri ce, ~i je pri su da nim {an kom, stu pa na se no vi ti stvo je ov de sa svim ume sno. Gor wi, po di jum ba {te pod ten dom (tog mo dis kret ni ji ni vo bi fea, pak, ko me men ta s ne ko li ko go sti ju od ko jih se pri la zi rav no s vra ta ste pe ni sva ko se di sam), pri la zi naj pre mom {ti ma sa me tal nim ru ko hva ti ma s sto lu – s ob zi rom da sam joj naj bli le ve i de sne stra ne zi da, iz ve den je ì – i osmeh nuv {i se uz dis kret ni kao uza na tro stra na kon struk ci ja s na klon (“Iz vo li te. Pri jat no.”), ne ko li ko sto lo va, sa sta rim fo to espre so u be loj {o qi spu {ta na dr gra fi ja ma na zi do vi ma, i s ogra di ve nu plo ~u ni skog sto la. Go spo |i ca com od pla vih ce vi, s ko je se pru à Ba le ji, za tim, pri la zi sta ri joj da mi fa na ta sti ~an pa no ram ski po gled na sa {e {i rom – go {}a pre li sta va pri ze mqe sa {an kom i “bi bli o te “Srem ske no vi ne” – i na sto Ma ri je kom”. I evo me za {an kom. ]a skam Lu znar (s ko jom }u se ubr zo upo zna pre ko pul ta sa go spo |i com Te om ti), ta ko |e s osme hom i ta ko |e s na Ba le ji. klo nom, spu {ta {o qi cu espre sa, “Ka ko je to bi ti ko no ba ri ca u pre ne go {to }e na isti na ~in pri Sta roj Pa zo vi?” }i mla |em, de be lom bum ba ru, ko ji je Tea Ba le ji (sme je se): “Pa, u su upra vo za vio s tro to ra pod ten du. I {ti ni, na por no je kao i dru gde... ma {io se mo bil nog. Ubr zo po tom, Ali, zna te, me ni je ov de le po, ja sam go spo |i ca Tea opet iz la zi na po di na vi kla u ovom ka fi }u, i ka da uju jum ka fea “Re tro” s istom onom ù tru do la zi ma na po sao u ’Re tro’ – ve tom tep si jom na dla nu, spu {ta {o ro va li ili ne – do la zim kao u svo ju qi cu espre sa is pred mu {kog tvr do ku }u... Ha-ha-ha... ûd no? Dve ipo go kril ca, kon cen tri sa nog na raz go vor di ne ko no ba ri {em u ovom ka fi }u i sa xep nim te le fo nom (ta ko da ko no to je vaq da do voq no da vas uve ri da ba ri cu ni je ni de tek to vao), i po vla mi je ov de sa svim do bro. Imam ko le ~i se s po di ju ma ba {te u ka fe, gu bi gi ni cu ko ja ra di ~e ti ri go di ne. Da, se iz vi do kru ga, do pr ve po rux be. da, da.” Gu tam espre so i po sma tram svo ju “Ova iz ja va ja ko }e se do pa sti va mu {ku vr stu. Ne ko li ko za ve sla ja Tea Ba le ji: „Nas ~e ti ri Slo va ki we ra di mo u ka fi }u...” Fo to: @. Mar ko vi} {em ga zdi.” di ja go nal no od ba {te ka fea “Re “Pa, ga zda Sr |an Ga ji} je fan ta sti ~an ~o vek!” re ~e go spo |i ca Tea. “A tro” i u naj bli èm gra vi ta ci nom ra di ju su sko ro za mr log ma gi stral nog i on sam ka è da je iz u zet no za do vo qan sa na ma... Ra ni je je imao mu {ke ras kr {}a, par king-plac kao ne ka kav as falt ni ru ka vac ob re zan ivi~ wa ko no ba re, a sa da ra di nas ~e ti ri Slo va ki we: Vla sta Po qov ka, Ma ri na kom po red bu le var ske ar te ri je (ovog pro le }e raz mo ta ne kroz sr ce Sta Kri~ ko, Mar ga re ta Zol naw i ja!” re Po zo ve), i no vi kan de la bri vi so ki kao jar bo li sa za hef ta nim ta bla “I to sva ka ko ni je slu ~aj no.” ma ko je obe le à va ju ovo na ro ~i to grad sko me sto: “Tak si”. I, tog mo men “U su {ti ni, ni je... Vred ne smo! Ha-ha-ha... Go sti su na vi kli na nas. ta, pet pri pad ni ka ovog ko tr qa ju }eg esna fa – ~i ni se, sko ro u bez na de Sko ro svi se po zna je mo. I ovo je pri stoj no, mir no me sto.” `nom o~e ki va wu mu {te ri ja – sto je na “Tak si” sta ni ci, za pra vo cup ka ju “A ko ste vi, Tea?” i ba lan si ra ju na ivi~ wa ku u ter mal nom hla du o{u re ne kro {we, po re |a “Ko sam ja? U su {ti ni, obi~ na de voj ka... Ha-ha-ha... Ve dra i ko mu ni ka ni je dan do dru gog, tro ji ca lak to vi ma oslo we na na krov pur pur ne li mu tiv na. Ono {to se vi di, ta ko je ste! Otac mi je Vla di mir Ba lej, obu }ar, zi ne, na lik kor wa ~i, dvo ji ca sa {a ka ma u xe po vi ma i na ku ko vi ma. Po a ma ma mi je Jar mi la, ro |e na Bi ra{, pa zo va~ ki Slo va ci. Imam i se stru sma tram ih s le |a, pre ko ru ba {o qi ce ka fe. To su qu di ko ji ~e ka ju i ko Kri sti nu, ra di eto tu u }e vab xi ni ci... Ha-ha-ha... Ro di te qi su nam div ji ma je ~e ka we u opi su rad nog me sta, qu di ko ji su od ~e ka wa, a po vre me ni i kao naj bo qi pri ja te qi... Opro sti te, mo ram u ba {tu!” no i od do sa |i va wa, stvo ri li ma le in di vi du al ne i grup ne fi lo zof ske Na pu tu do Grad ske bi bli o te ke, mo ti vi san vru }i nom, pra vim pa u zu u si ste me. U mo joj per cep ci ji, tak si sti su kao u ne ka kvoj lo ì, i s ove svo ba {ti ka fe-pi ce ri je “De me tra”, gde svra }a ju op {ti na ri i po li ti ~a ra, je osma tra~ ni ce, okre nu ti bu le va ru i, ta ko po re |a ni, tu `no-sme {ni i i pri la zi mi po lu o smeh nu ta ko no ba ri ca sa mo sve snog po gle da. ap surd ni u do sa |i va wu ~e ka ju }i mu {te ri je na ne ki uvr nut be ke tov ski “Da po ga |am”, upi tah (u svoj stvu no vi na ra). “Slo va ki wa?” na ~in, ne ma ju od ju tros ni {ta da vi de (pa sa mim tim ni {ta da ko men ta “Da”, re ~e cu ra i pra snu u smeh. “Ta tja na Lan ko! – Iz vo li te, go spo di ri {u) a, ka ko stva ri sto je, ne ma ju da nas ni ~e mu da se na da ju, s ob zi rom ne, {ta }e te po pi ti?” na to da je vru }i na, na ja vqe na isto rij ska vru }i na – prem da tek u fa zi U Grad skoj bi bli o te ci do ~e ku je me vi {a bi bli o te kar ka Na ta {a Fi pre po dnev nog re à wa – sko ro opu sto {i la bu le var s mi ri som ka tran ske lip, di na mi~ na, pri~ qi va i du ho vi ta Sre mi ca {i ro kog, je drog osme ha, smo le, osla bi la ener gi ju gra da i sa te ra la qu de, qu de ko ji su me te o ro lo ko joj pre da jem dve svo je kwi ge iz re por ter skog ro ma na “Kon ti nent {ku pro pa gan du bu kval no shva ti li, ili pod ro let ne ili u pro ble ma ti~ Srem”. Moj do pri nos wi ho voj bi bli o te~ koj ga lak si ji. Uz vra }a mi s ne nu hla do vi nu ka fan skih ba {ti. ko li ko kwi ga ko je oni pot pi su ju kao iz da va ~i... U da qi ni fik si ram gru pu kla di o ni ~a ra. Na i me, ma lo ~as, pre ne go “Po pre zi me nu bih re kao da ste Slo va ki wa?” upi tah Fi li po vu. “A po {to sam od lu ~io, vo |en ka fan skom in tu i ci jom i in stink tom step skog ime nu i srem skoj ì vah no sti da ste Srp ki wa?” kur ja ka, da po la ~a sa svog ì vo ta po tro {im pod ten dom ka fea “Re tro” – “Po lu tan ka”, uz vra ti Na ta {a Fi lip kroz smeh. “A ma ma mi je Slo va obje kat ko ji mi se slu ~aj no na {ao na pu tu pre ma re skr {}u i Sve to sav ki wa. No sim we no pre zi me.” skom {o ru – pro {ao sam pr vo, sti ca jem pe {a~ kih okol no sti, po red Tvr dim da kao po sle di ca slo va~ kog uti ca ja naj èn stve ni je è ne Sre sport ske kla di o ni ce, uda qe ne ne ko li ko de se ti na me ta ra od ba {te ka ma ì ve u [i du i Sta roj Pa zo vi. fea. I, sa da, za u zev {i bu si ju u sen ci ten de (ta ko da u oku imam {to {i n @eq ko Mar ko vi} ri i du bqi plan), s uda qe no sti ko ja mi ne do zvo qa va ula è we u de ta qe,

l O~istimo Srbiju! Pokupimo ~aure ispaqenih bira~a! snajpersko.

NAOPA^KE

pro jek ti ma s kri ti~ kim po ten ci ja lom. To pu bli ka od mah pri me ti i na woj se to pri me ti. l Od liv mo zgo va ili jo{ ne {to? – Bes per spek tiv nost. Mla di ko ji idu na za jed ni~ ke i sa mo stal ne iz lo `be vi de to kao je dan ste pen u gra |e wu si–vi ja. Ne svi, na rav no. l Po me ni te pra ve? – Slo bo dan Sto {i}, An drea Pa la {ti i tri Iva ne: Aran |e lo vi}, Smi qa ni} i Sto ja no vi}. Ima ih... l Sven ka Sa vi} na ovom me stu re ~e da je po lo àj è ne sli ka Sr bi je? – @i vim u sve tu u kom ta opre si ja ni je ta ko vi dqi va, ali ne znam da li bih i{la na ta ko ja ku for mu la ci ju. Mi slim da je Sr bi ja u go rem po lo à ju ne go è ne u woj. @en ski po kret se stal no tru di da vi {e è na bu de u po li ti ci, na jav nim funk ci ja ma, a ja bih tu po sta vi la pi ta we da li je do voq no bi ti è na da bi se mi sli lo kao èn sko

l Za 250 poàra krivci gore od àrke èqe da ugase è| za govornicom.

Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” umet nik Igor An ti} pi tao je „na ne vi |e no” Sil viu Dra `i} da li zna {ta je „He pi tre{„? – Mo gu da pret po sta vim, po {to je u umet no sti du go ak tu el na re ci kla `a, da se ra di o pre ra di, re kon tek stu i ra wu stva ri ko je su ima le pa iz gu bi le upo treb nu vred nost i po sta le umet ni~ ki pro iz vod.

l Priplodno grlo zave{tava organ ili glas.

Iz ve de na for mu la

(smeh). Ko li ko je to pa ra dok sal no! To ni je pra vi lo, ali mno ge è ne ~im se od mak nu is ko ri ste to kao ste pe ni cu za dru gi svet i od mah za bo ra ve da bu du è ne. Skli znu u dru gi mo del po na {a wa gde ovo po sta ne ma we bit no. l Pre ne go smo mu {kar ci i è ne, svi smo mi opor tu ni sti? – Na à lost je ta ko. Ima ih ko je se do sled no, hra bro bo re i to bi tre ba lo is pra ti ti u svim seg men ti ma dru {tva, te sit ne igre mo }i. Ka ko je Fu ko re kao, ni su sad go re mu {kar ci a do le è ne, mo} je po sta la mno go fi ni ja, sup til ni ja: struk tu ra ko ja ide kroz dru {tvo. Od no si mo }i se us po sta vqa ju i mo gu se ~i ta ti na svim ni vo i ma dru {tva. l Pra va svih nas se ostva ru ju ma lim po be da ma? – Vi {e ne po sto ji ma sov ni su bjekt ko ji bi po veo re vo lu ci ju, kao rad ni {tvo ne ka da. Tu su mi kro uto pi je i stra te gi je ko je me wa ju ne ki seg ment dru {tva. No ve te o ri je eko no mi je i po li ti ke, su o- ~e ne s kri zom, ori jen ti {u se na ma le po ma ke i pro me ne. Ovaj svet je du go tra jao, kao da gra bi ka kra ju i do vo di se u pi ta we na svim ni vo i ma. Ra slo ja va we je sve ra di kal ni je. l „Pu si ra jot„ i pre su da ? – To je, na rav no, pre ja ka ka zna, sme {na mi je bi la Pu ti no va iz ja va da ih ne ka zne ja ko, pa ga, kao, ne za vi sno sud stvo ni je po slu {a lo. l Tom ~o ve ku mi di è mo spo me ni ke? – Se }am se ka da je bio ov de, pro ~i ta la sam ko men tar „do bar ~o vek”. Ka ko qu di uop {te do |u do to ga? To je isti ro man ti ~an stav ko ji nas te ra da se okre }e mo u pro {lost, mit o slo ven stvu. Ta mi to lo gi ja ne ma ve ze sa stvar no {}u, a pra ti ovu ze mqu, na le è na wu. Tu je i iz mi {qa we tra di ci je. Qu di su na ~i ni li tra di ci je da bi svi po mi sli li ka ko su pri rod ne i se ù u da le ku pro {lost, a po ka za lo se da su pro iz vod 19. i 20. ve ka. I na {i mi to vi ko ji ma smo op te re }e ni, ne sa mo da su krat ko ro~ ni, ve} su i pro zi ve de ni. l Su de }i po ko men ta ri ma, gra |a ni Sr bi je è le ti ra ni na? – To po ka zu je ozbiq nu sla bost in sti tu ci ja. Na{ gra |a nin è li upo ri {te, ne ka kvu si gur nost. Ne do sta je mu po ve re we u sop stve nu ze mqu. To je ne gde u men ta li te tu, da qu di uva à va ju ono ~e ga se pla {e. [ta ih ne ugro à va sklo ni su da eli mi ni {u, jer to ne tra ì na por od wih, a {ta ih pla {i – po {tu ju. Po tla ~e ni vi {e uva à va ju tla ~i te qe, ne go sa pat ni ke. n Igor Mi ha qe vi}

Ilija Markovi}

– Stvar no ne znam, ali to je ste ~i sti 19. vek. On je is kon stru i san, a we go va osnov na pret po stav ka je da je pri rod no dat. Kon stru i san je pri ~a ma, se }a wi ma, on je dru {tve ni pro iz vod. Stal no pret po sta vqa mo da to po sto ji, ne gde ta mo ili ona mo, da mi ~u va ju }i pro stor ~u va mo i iden ti tet. l Mla di mi sle kao Ja {a To mi} i Sve to zar Mi le ti}? – I ~e znu za tim! l Ka ko se „Art kli ni ka” sna la zi da nas? – Funk ci o ni {e mo. Do bi li smo no vac za pro jek te, ali sa da po sto ji dru ga kri za. Svi smo se na u ~i li da se slu `i mo {ta pom i ka na pom, pa je fan ta sti~ no ka da do bi je mo no vac, ni ne raz mi {qa mo da bi mo glo bi ti vi {e – ni ti smo me di ji ma za ni mqi vi, ali je sve ma we mla dih. Oni bi tre ba lo da ima ju in te res da se pri dru `e ne za vi snim

l Molimo Vladu da ne ukida TV pretplatu! Plati}emo samo da ih ne gledamo!

nas su i go ri

l Ko udene konac u udarnu iglu, ima oko

TE O RE TI ^AR KA I DRU [TVE NA AK TI VIST KI WA

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

SU SRE TI: BO[KO ^OLAK-ANTI], POLIGLOTA KOJI JE RE^I NILA ARMSTRONGA PREVODIO NA SRPSKI

Ja ni ku su za pam ti li i qu di s Me se ca

o{ko ^olak-Anti} ugostio me je u svom domu, divnoj staroj ku}i koju je na Savskom vencu, u [ekspirovoj, izgradio wegov deda Vojin, divizijski |eneral i a|utant kraqa Petra I Kara|or|evi}a. Dok sedimo na terasi koja gleda na park-{ume Bencion Buli, svodimo listu zajedni~kih poznanika, me|u kojima je, dakako, najvi{e novinara, poput Mite Boarova i Jana Brize. Moj doma}in je ~etvrt veka, od 1956. pa do 1981, radio u agenciji Tanjug, s tim da ga one malo starije generacije pamte i kao nenadma{nog simultanog prevodioca, uz ~iji su glas pratili razgovore svetskog politi~kog krema sa Josipom Brozom, zbivawa na Festu, Bitefu, ali i sva ~ovekova pute{estvija na Mesec u okviru programa „Apolo”. Uostalom, od Ameri~ke svemirske agencije NASA dobio je specijalnu nagradu za najboqe pra}ewe i komentarisawe ovih letova u medijima van engleskog govornog podru~ja… – Pokojni in`ewer Aleksandar Aca \uleji} pozvao me je da na Radio Beogradu realizujemo prenos sletawa prvih qudi na Mesec. Odmah sam odjurio u Ameri~ku ~itao-

nicu da prona|em sav mogu}i materijal o kosmi~kim letovima i posebno programu „Apolo”. Uo~i po~etka direktnog prenosa 20. jula 1969. u pola dvanaest uve~e u studio smo uneli dva televizora, prvi za me|unarodni ton i sliku, dok je drugi bio za program TV Beograda. U etru smo potom bili punih 13 sa-

modul „Orao” na zaslu`eni odmor pred poletawe ku}i. Za sve to vreme u studiju su se smewivali profesori Tatomir An|eli}, Rudi Debija|i i jo{ neki stru~waci, tako da sam tu i tamo uspevao da do|em do daha – nisam morao non stop da pri~am, mada je moj mikrofon sve vreme bio ukqu~en…

Bo{ko, Janika, Al Vorden i Milivoj Jugin na Tvr|avi

ti bez prestanka; po~eli smo kada su Nil Armstrong i Baz Oldrin dobili odobrewe da iza|u na Mese~evu povr{inu, a zavr{ili kada su astronauti ve} uveliko vratili u

Dedin portret Dok u salonu pregledamo uspomene iz vremena „Apola”, bri`qivo sloène u velikim kovertama, sa centralnog nas zida posmatra portret Vojina ôlak-Anti}a, rad Petra Dobrovi}a, s kojim se Bo{kov deda upoznao u Barawi dok je bio komesar Kraqevske vlade za razgrani~ewe s Ma|arskom. Tu je i mno{tvo porodi~nih fotografija, a posebno mesto zauzima oficirska sabqa pukovnika Ilije ôlak-Anti}a, pradede mog doma}ina, ina~e prvog upravnika pu{karnice i topolivnice u Kragujevcu, iz koje je izrasla dana{wa fabrika „Zastava”. Na o{trici je ugravirano wegovo ime, a bal~ak je od ~istog srebra i predstavqa kraqevski grb Srbije. Sabqa je, zapravo, trebalo da bude poklon, ali pukovnik nije hteo da taj dar primi sve dok ga uredno, do u banku, iz svog xepa nije platio majstoru-kova~u.

Na{ divan povremeno prekida zvowava telefona. Bo{ko ôlakAnti} je, naime, inicijator peticije kojom ìteqi Savskog venca poku{avaju da o~uvaju celovitost parka Bencion Buli, ~ije bi dobar deo trebalo da zameni parking, pa ga kom{ije redovno izve{tavaju o tome kako te~e prikupqawe potpisa... – Na televiziji su spu{tawe na Mesec komentarisali Milivoj Jugin, kao stru~ni konsultant, i novinar Jova [}eki} – nastavqa moj doma}in pri~u dok se, uz izviwewe, vra}a u svoju udobnu fotequ okruènu zelenilom. – U jednom trenutku, posle neka dva sata prenosa, primetim da Jova ponavqa moje re~i. Posle sam saznao da se neki general javio i sugerisao im da obrate pa`wu na prenos koji

smo mi radili, pa je [}eki} traìo da mu se u slu{alice pusti ton Radio Beograda. Sutradan po{to se ceo taj cirkus zavr{io, mene zove tada{wi glavni urednik TV Beograd i ponudi transfer: Koliko vas pla}a Radio Beograd, mi nudimo duplo! I u dogovoru sa Acom \uleji}em, koji mi je bio prijateq i nisam èleo da ga izneverim, ponudu na kraju prihvatim. Od tada sam na televiziji radio sve prenose vezane za program „Apolo”, od povratka „jedanaestice” na Zemqu, pa do „Apola 17”, nakon kojeg su ostale misije otkazane zbog smawewa buxeta. Tri meseca nakon {to su napravili prve korake po povr{ini Meseca, Armstrong, Oldrin i Kolins posetili su Beograd, gde ih je u Belom dvoru primio li~no Josip Broz. Bo{ko nije bio s wima kod Tita, ali jeste i pre i posle tog prijema, zakqu~no sa emisijom na TV Beogradu, gde je simultano prevodio wihov razgovor s Juginom i jo{ nekim doma}im stru~wacima koji su bili u studiju. – Kada je pre nekoliko dana Nil umro, otvorim novine i samo se iznerviram: Barak Obama je o wemu govorio kao o ameri~kom heroju koji je èleo da pokaè svetu da „ameri~ki duh moè da vidi daqe od onoga {to izgleda nezamislivo”. Koje{ta. Kada smo ovde razgovarali, on je stalno ponavqao da je wihova misija zapravo uspeh svih istraìva~a, uspeh cele planete. Pri tome nisam propustio ni da ga otvoreno pitam o kosmi~koj trci koju su tada vodili Ameri i Rusi, ali on se nije dao pokolebati; po Armstrongu, ciq nije bio da pobedi neka nacija, ideologija, ve} da pobedi nauka. Uostalom, i poruka koju je uputio sa Meseca jasno odraàva wegov stav: „Ovo je

Bo{ko ^olak-Anti}: Nilov ciq je bio da pobedi nauka

mali korak za ~oveka, ali divovski skok za ~ove~anstvo”. Kada je re~ o „qudima sa Meseca”, najintenzivnije druèwe ipak je bilo sa posadom „Apola 15”, koja je u januaru 1972. provela u SFRJ punih deset dana. Dejvid Skot i Xejms Ervin su u Beograd doveli i supruge, dok je Alfredu Vordenu dru{tvo pravila – sekretarica. – Ameri~ko obezbe|ewe je bilo straobalno, ali sam jedno ve~e uspeo da ih izvu~em i odvedem na Skadarliju. Do{li su najpre ovde kod mene, i dok su tajni agenti sedeli u kolima ispred kapije, mi smo utekli kroz kom{ijsko dvori{te i taksijem oti{li u kafanu. No, nismo dugo sedeli, jer su moje goste brzo prepoznali. Sutradan smo se uputili ka Novom Sadu, gde je najpre prire|en prijem u Banovini, a pozdravio ih je tada{wi potpredsednik Skup{tine Vojvodine Tibor Minda. Posle toga su astronauti odràli neko predavawe na fakultetu i po protokolu je sledio ru~ak na Tvr|avi. Kako su oni bili li~ni gosti predsednika Tita, ru~ak je posluèn gore u salonima, i to u „majsen” posu|u, uz zlatni escajg i kristalne ~a{e. Nakon predjela konobari su po~eli da iznose supu s rezancima, a sa supom su stigli Janika Bala` i tambura{i. I dok su wegovi svirali, pri|e mi Janika, s kojim sam se dobro znao jer sam ~esto dolazio na Tvr|avu, i upita: „Gosn Bo{ko, da mi kaè{, jesu ovi stvarno bili na Mesec?”

Bo{ko (prvi s leva): I Tita je prevodio

Snala`qivi Broz Bo{ko ôlak-Anti} ~esto je bio simultani prevodilac tokom Titovih susreta sa dràvnicima i stranim novinarima. Tito, naime, nije govorio engleski, ali ga je razumeo, a i „snalazio se”, kako bi to rekao Bo{ko kroz smeh. „Negde sredinom {ezdesetih letimo za Delhi. U delegaciji nas je bilo dvadesetak. No, ubrzo po{to smo stigli, tamo se pojavio i predsednik Indonezije Sukarno, koji je pozvao Tita da do|e na odmor na Bali. I Tito prihvati. Jovanka nije bila s wim, a kako se radilo o potpuno privatnoj poseti, put Balija krenemo samo Titov a|utant i ja kao prevodilac. Me|utim, posle prvog poluzvani~nog susreta Tita i Sukarna, meni se oni zahvale: Niste nam potrebni, sna}i }emo se sami. I ja sam tih nekoliko dana, dok se oni snalazili, ìveo kao bog, u vlastitom bungalovu sa bazenom, sa dve Indoneànke koje su imale zadatak da mi uga|aju”...

„Jesu”... „Ma zna{, gosn Bo{ko, svi pri~aju da su to la`ne fotografije”... „Janika, ja ti kaèm da su bili”.. „Tebi verujem. E, sad }e oni ovaj dan da zapamte”... Po veoma striktnom protokolu, ru~ak je trebalo da traje od 12.57 do 13.45. Dru{tvo je, me|utim, ostalo sve do pola sedam... – U jednom trenutku Al Vorden se nagne preko stola i priupita me kako da pokaè da mu se sve ovo dopada. „Jel’ da vadim lovu?” êkaj, kaèm, da pitam doma}ina. I okrenem se prema Tiboru Mindi. A on }e: „Zna{, ne mogu ja prvi da po~nem da lumpujem, ipak je ovo dràvni kristal”. Time mi je dao {lagvort pa }u Vordenu: „Znate {ta, kad je ovako veselo, mi obi~no lupamo ~a{e”. Na to se astronaut nasmeje, uzme ~a{u sa stola i zafrqa~i je u zid: „Jel’ ovako”. „Ne tako”, pokaè mu drug Minda, „nego ovako” - i uzme onu ~a{u, iskapi je i elegantnim pokretom zavrti tako da ona sama padne sa stola. Posle toga je krenula takva lumperajka da je na kraju reagovalo i ameri~ko obezbe|ewe... U decembru iste te 1972, kao svojevrsnu nagradu za vrhunsko pra}ewe programa „Apolo”, Bo{ko je od USIS-a (Uni ted Sta tes In for ma tion Ser vi ce) dobio poziv da bude wihov gost i da uìvo iz Kejp Kenedija prati lansirawe „Apola 17”, posledweg leta na Mesec. – Atmosfera je bila kao na trci formule 1. Sre}om, lansirawe je odloèno za jedan sat, zbog nekih dodatnih provera, i ja pri|em organizatorima i pitam da li mogu za to vreme da me odvedu na tribinu gde su sme{teni astronauti. Hteo sam da ih pozdravim, po{to sam osim ~lanova posada „Apola 11” i „Apola 15”, upoznao i ostale u~esnike programa, {to u belom svetu, {to zahvaquju}i mom prijatequ Milojku Majku Vuceli}u, na{em ~oveku koji je bio projektni menaxer „Apola” a posle je postao i jedan od direktora NASA. I tako, odvedu mene do te VIP tribine, da bi me tamo to kosmi~ko dru{tvo na ~elu sa Bazom Oldrinom, koji je i privatno bio sjajan tip, odmah napalo za{to nisam i wih vodio u Novi Sad kada su bili u Jugoslaviji. Tako se na kraju ispostavilo da je sa svih tih silnih wihovih postlunarnih pute{estvija, a obi{li su vi{e od trideset zemaqa {irom sveta, austronautima najupe~atqivija bila lumperajka na Tvr|avi uz muziku Janike Balaà i wegovih tambura{a! n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

PO GLED IZ ZA GRE BA NA SU KOB JO SI PO VI]-PU PO VAC

Vo |e u ma gli Pi{e: Ana Dasovi} o vodi Srbe u Hrvata? Koga Srbi èle da ih vodi? Je li problem pricipijelne prirode, ili one mnogo prizemnije, nov~ane? Ovih dana to je postala jedna od najuàrenijih politi~kih tema u Hrvatskoj, barem ako se gleda u smeru Pantov~aka, odnosno razli~itih organizacija srpske mawine. U otvoreni dvoboj u{li su, ni vi{e ni mawe, sam predsednik RH Ivo Josipovi} i predsednik Srpskog narodnog vije}a, te saborski zastupnik Milorad Pupovac, kojeg se odavno percipira kao neformalnog vo|u srpske mawine u Hrvatskoj. Ili mo`da ne? Wegova stranka SDSS godinama dobija najve}i broj glasova na parlamentarnim izborima na mawinskim listama, tokom zadweg mandata HDZ-a sedeli su u koalicionoj vladi Ive Sanadera i Jadranke Kosor, Pupovac je ve} decenijama relevantan ~lan hrvatskog politi~kog i intelektualnog kruga... No, Josipovi} mu je sada poru~io: Milorade, preterao si! S druge strane, poznavaoci prilika kaù, hrvatski predsednik ima dosta li~an interes u ovom sukobu koji sam èli svrstati u principijelnu politi~ku raspravu. Javni sukob, koji, prema svemu vi|enom, tiwa ve} dugo, krenuo je u prole}e, kada je nedeqnik „Novosti”, kojeg finansira Pupov~evo Srpsko narodno vije}e (i koji je, ne sme se to izostaviti, okupio neka od najeminentnijih hrvatskih novinarskih imena), sistematski po~eo pratiti takozvani slu~aj ZAMP. Naime, HDS ZAMP je agencija pod okriqem Hrvatskog dru{tva skladateqa koja monopolisti~ki prikupqa i raspodequje naknadu za autorska prava sve objavqene muzike u Hrvatskoj ({to se odnosi i na televizije, ugostiteqske objekte, trgova~ke lance, pa ~ak i prazne CD-e), a prema Zakonu o autorskim pravima, u ~ijoj je izradi u~estvovao i Ivo Josipovi} 2007. Neki od medija u Hrvatskoj, poput portala In dex.hr, o toj su problematici pisali jo{ tokom predsedni~ke kampawe i ve} tada Josi-

mejnstrim mediji, sve se pretvorilo u nekoliko usputnih tuma~ewa procedura i demantija. A onda se odjednom prestalo pri~ati o ZAMP-u, a po~elo pri~ati o Miloradu Pupovcu. Nije bilo te{ko prebaciti lopticu. Pupov~evo Srpsko nacionalno vije}e finansira „Novosti”, ali novcem koji dobija iz hrvatskog buxeta i drugih dr`avnih fondova. I to novcem dobijenim bez konkursa, pri ~emu o svemu odlu~uju tela u kojima sedi Pupovac – kako je to ovih dana otkrio sam Josipovi} u intervjuu „Novom listu”, otvaraju}i tako najnoviji front. No, ono {to je vi{e iznenadilo od svih objavqenih ~iwenica, zapravo je najpre nervozna, pa onda

sve `e{}a reakcija ina~e naoko smirenog predsednika. Da, kritike na wegov ra~un jesu o{tre. Ali, gospodin Josipovi} je predsednik. I to predsednik koji je u mandat u{ao kampawom o „novoj pravednosti“, zavidnim intelektualnim i politi~kim renomeom. A sada ga se razvla~i kao nekog tamo Mesi}a. Koji je vodio ~udne, naj~e{}e vrlo li~ne bitke na svim nivoima. [to je upravo po~eo raditi i Josipovi}, pri ~emu je problem Srba u

Ba{ kao i Pupovac u svojoj argumentaciji, i Josipovi} je u pravu. Ali za boqitak svih nas najva`nije je samo jedno: da se ovako va`ne i osetqive teme ne otvaraju iskqu~ivo zbog plitkih li~nih razloga povi}u nije bilo drago da se Zakon o autorskim pravima spomiwe u negativnom kontekstu. No, pravu predsednikovu nervozu izazvao je niz objava, prvo In dex.hr-a, a potom i „Novosti“, po~etkom ove godine, prema kojima je Ivo Josipovi} zapravo mnogo dubqe upleten u igre oko ZAMP-a nego {to se znalo. Prema dokumentaciji koju su „iskopali“ novinari In dex.hr-a i „Novosti”, Josipovi} je bio ~lan Predsedni{tva Hrvatskog dru{tva skladateqa u vreme kad je to isto Predsedni{tvo, bez konkursa ili tendera, odobrilo da se sav posao naplate naknada od autorskih prava odvija preko firme wegovog dobrog prijateqa Marka Vojkovi}a. Istovremeno je u predsedni{tvu HDS-a sedela i sestra istog tog Vojkovi}a, a Josipovi}eva prijateqica. A onda je na videlo iza{lo i da su Vojkovi}eve firme od 2008. do 2010. na tom finom poslu ostvarile vi{e oko 36 miliona kuna dobiti (gotovo 5 miliona evra). Josipovi} se, istina, oglasio nekoliko puta na tu temu, koja mu o~ito nije nikad bila draga. No, kako se wome nisu bavili najve}i

Hrvatskoj idealna podloga za prikrivawe onoga o ~emu ne `elite da se govori. A onda je prigodno stigla i godi{wica Oluje, tako osetqivo pitawe i za Hrvate i za hrvatske Srbe. Josipovi} je pozvao predstavnike srpske mawine da do|u u Knin da proslave Dan pobede. No, ne{to {to bi trebalo biti put ka pomirewu s tragi~nim ~iwenicama, poku{aju oprosta s obe strane, dijalogu, pretvorilo se u tragikomi~nu, neshvatqivo lo{e re`iranu sapunicu, s blago re~eno kontroverznim likom Veqka Xakule koji daje izjave po Kninu. Ali pozornost je zapravo bila usmerena na nekog drugog: Pupovca. Kao i svake godine, Pupov~ev SNV izdaje saop{tewe u kojem jo{ jednom isti~e kako Hrvatska ignori{e srpske `rtve tokom te vojno-policijske akcije, ali o dolasku u Knin nije bilo govora. Na trenutak se u~inilo da Pupovac bahato odbija predsedni~ku ruku pomirewa. No, odmah je usledila i zapitanost jeli to bila ruka pomirewa, ili samo jeftin pi-ar trik? Uostalom, kako je Pupovac pojasnio u ovonedeqnom intervjuu za televiziju

„24sata“, poziv je do{ao dva dana pre proslave, i to od predsednikovog savetnika. A dolazak u Knin, Pupovac }e, za SNV nije piknik, ro{tiq, na koji }e ih neko pozvati telefonom. – Ukoliko se slavi mir, mogu}nost da se qudi vrate, uspostava politi~ke i druge suverenosti, bi}emo prisutni; ali ukoliko se jasno ne ka`e {ta se dogodilo, da su proterani qudi, zapaqene ku}e, ubijeni qudi i da su qudi spre~avani da se vrate, onda imamo problem – kazao je Pupovac. I tu je u pravu. No, vaqda su u pravu i drugi pripadnici srpskih organizacija, koji su dali podr{ku Josipovi}u, optu`iv{i Pupovca da je prigrabio status vo|e Srba u Hrvata, da je stvorio monopol, po Josipovi}u i finansijski i politi~ki. Ako ni{ta, imaju pravo da izraze svoje mi{qewe o problematici koja se ti~e wih, a ~iwenica je da ni Pupovac nije

cveti}. Tek, Josipovi} u ovom trenutku dobija vaqda {ta je hteo. Pozornost medija na temu koja mu odgovara i u kojoj se snalazi. Dobio je i visoku podr{ku s kontradiktornih strana, jer, osim Srba u Hrvatskoj, podràvaju ga i braniteqska udruèwa, desni i levi analiti~ari. Ali zar je ovo zaista tema oko koje sada treba biti bitku na predsedni~kom nivou? U ovako lo{em ekonomskom i socijalnom trenutku za sve koji ìve u Hrvatskoj (a Srbi u Hrvatskoj vrlo verovatno ìve lo{ije od Hrvata)? Josipovi} smatra da jeste. „Ja sam, kao predsednik ove dràve, vo|a Srba u Hrvatskoj”, poru~io je preko „Novog lista”, jasno stavqaju}i do znawa Pupovcu gde mu je mesto. – Mislim da }e rezultat rasprave koja se vodi biti vrlo pozitivan, bez obzira {to pojedini u~esnici nastoje zamagliti glavnu temu. Bez sumwe je da su najve}i problemi na{eg dru{tva danas vezani uz ekonomiju. Ali, i izgradwa politi~kih institucija i demokratskog dru{tva paralelan je i vaàn zadatak svih nas. Rasprava o funkcionisawu SNV-a i demokratskih odnosa u okviru tzv. mawinske politi~ke scene deo je toga. Tema je dozrela za raspravu i otvorila bi se, pre ili kasnije. Ona je, zapravo, i ekonomske, i politi~ke prirode. I, ba{ kao i Pupovac u svojoj argumentaciji, i Josipovi} je u pravu. U krajwem, wegova politi~ka funkcija i jeste upravo ja~awe demokratskih procesa i otvarawe delikatnih tema. Ali za boqitak svih nas najva`nije je samo jedno: da se ovako va`ne i osetqive teme ne otvaraju iskqu~ivo zbog plitkih li~nih razloga, zbog, da citiramo samog predsednika, zamagqivawa drugih va`nih i delikatnih tema. Jer tada u vodu pada sve. I za Hrvate i za Srbe u Hrvatskoj, ma ko da se proglasio wihovim vo|om. (autorka je novinarka televizije „24sata”)

VESTI Do dik: Da se mir no ra zi |e mo

Ne svr sta ni: „Da” nu kle ar noj ener gi ji

„BiH svakodnevno pokazuje hroni~nu nesposobnost da egzistira i da preìvi kao zemqa”, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Po wemu, vi{e nije pitawe postoji li BiH, ve} je pitawe kako obezbediti da se, kako kaè, na miran na~in razi|emo. „To je jedino i su{tinsko pitawe ako neko ho}e da bude racionalan. U suprotnom, moèmo se ovako mrcvariti godinama i decenijama”, naveo je Dodik.

Predstavnici 120 zemaqa Pokreta nesvrstanih usvojili su na samitu u Teheranu dokument koji omogu}ava Iranu i drugim zemqama kori{}ewe nuklearne energije u miroqubive svrhe. Tim dokumentom se tako|e podràva i stvarawe palestinske dràve. Skupu u Teheranu prisustvovao je i {ef srpske diplomatije Ivan Mrki}. Naredni samit Pokreta nesvrstanih bi}e odràn u Karakasu 2015. godine

AME RI^ KA PRE SED NI^ KA KAM PA WA: DE MO KRA TI JA I DE MO GRA FI JA

Ra |a we no ve na ci je U

zahuktaloj kampawi za budu}eg predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva republikanski kandidat Mit Romni nije daleko iza aktuelnog predsednika Obame. Ovo tvrde brojni analiti~ari znaju}i na koju vrstu glasa~a se obojica oslawaju. Beli konzervativni glasa~i su listom za Romnija, dok Obama moè da ra~una, uz belu liberalnu, i na bezmalo ~itavu crnoputu populaciju. Kako stvari stoje, jezi~ak na vagi presudi}e glasa~i poreklom iz Sredwe i Latinske Amerike, popularno zvani Latinosi. Prema merewima pulsa bira~a, za Obamu }e glasati 67%, a za Romnija samo 26% tih glasa~a. U tradiciji demokratije nije retka pojava da kada su dve dominiraju}e partije (sa sve koalicijama na osnovu udruìvawa na sli~nim interesima) podjednako zastpqene brojem glasova, presu|uje neka mala, autsajderska partijica. Kada je Nikola Sarkozi na nedavnim izborima u Francuskoj osetio da mu nedostaje malo glasova za pobedu, odmah se okrenuo ideolo{kim ustupcima ekstremnoj desnici. Nije upalilo, ali je model primewen. Uostalom i u Srbiji vidimo {ta se dogodilo presudnom ulogom „malog Slobe”. U SAD ono {to se zove mawina, kako stvari stoje, nije samo igra jezi~ka na vagi, ve} jedan mnogo dubqi proces. Lako se mogla proma{iti vest pu{tena usred leta, kako je, prvi put u istoriji ove zemqe, ro|eno vi{e beba „nebela~kog” porekla. Afroamerikanci i populacije poreklom iz Ju`ne Amerike i Azije prebacili su broj belaca po natalitetu. Podatak je apsolutno zvani~an, po{to ga je dao US Census Bureau, institucija zaduèna za popis stanovni{tva. Znaju}i da je rasno izja{wavawe individualna i li~na stvar svakog popisanog, podatak o boji koè je dobrovoqan i zato slu`ben. Da bi nam sve bilo jasnije, poseèmo za demografskim projekcijama, nastalim na osnovu vi{edecenijskih tendencija. Naime, 2050. godine se o~ekuje da dana{we mawine brojno prevazi|u dana{we bele, kako ovde kaù „evropskog porekla” stanovnike. To zna~i za samo ~etiri decenije, {to je u ìvotu jedne generacije danas polovina ìvotnog veka. Poreklom latinoameri~ka populacija intenzivira}e se na jugu, ali }e se nastawivati i atlantskom obalom do kanadske granice, a isto~nom do iznad Bostona. Obojena populacija intenzivira}e se ve} gde je, ali i {iriti po centralnim dràvama gde je bivala zanemarqiva glasa~ka mawina. Stanovni{tvo azijatskog porekla {iri}e

se svuda, bez posebnih koncentracija. Ve} dans su u ~etiri dràve belci mawina (Kalifornija, Teksas, Novi Meksiko i Havaji) ili u aglomeraciji Kolumbije (Va{ingtonski distrikt), a o velikim gradovima kao {to su Wujork, Las Vegas ili Memfis, ve} je odavno ova statistika poznata. Sa Barakom Obamom, koga demografske dràvne kategorije svrstavaju u „me{anu rasu”, zapo~eo je, dakle, proces kojim se sluti da u bliskoj budu}nosti, ameri~ki predsednik vi{e ne}e mo}i da bude bele koè. A za{to bi i bio, ako demokratija pretpostavqa zbir ve}inskih glasova izbornog tela. Koliko izazova pred ovim podacima ~eka SAD te{ko je pretpostaviti. Uzmimo da politika koju danas zagovara Romni (zasnovana na religioznoj krutosti, zaustavqawu emancipacije èna zabranom abortusa ili ìgosawu vi{emilionske grupacije homoseksualaca, ili favorizaciji ekonomskog takmi~ewa mo}nih koji gutaju mawe i tako ogroman broj populacije sateruje na ìvot na minimumu, na primer) na izborima u budu}nosti podeli stanovni{tvo po rasnom principu. Odgovor je jasan, s obzirom da demokratija ne poznaje nijanse koè osim zakona prebrojanih glasova. Mogu}nost da }e i ove budu}e dominantne, nebela~ke populacije, biti religiozno koherentne, nije mala. Samo {to }e se raditi o katoli~koj, budisti~koj, islamskoj, hinduisti~koj… veri. Protestanti i jevan|elisti i u ovoj konfiguraciji }e ispasti gubitnici. Kako re~e Vilijam Frej, demograf u presti`noj grupi Brookings Institution, treba o~ekivati „prelazak iz jedne zemqe dominantno belih baby-bo o me ra u multietni~ku, mondijalizovanu Ameriku”. Aktuelne demografske promene profesor specijalizovan za migracije Mar~elo Suarez-Orosko s Wujor{kog Univerziteta obja{wava time da je migracija koren Amerike, sr` wene istorije. Za razliku od Evrope gde su „rasne” migracije konstitutivnog karaktera veoma nova pojava. Evropqani jo{ uvek imaju viziju istorijski autohtonog stanovni{tva. U Americi, naprotiv, mewa se sam smisao nacije. Kada za decenijudve beli Amerikanci ostare, i definitivno ih preteknu natalitetom i useqavawem „obojadisane populacije„, pojam etni~ke pripadnosti i porekla ili }e izazvati uàse rasnog trvewa, ili }e pripadnost naciji morati da se o~isti od svake etni~ke karakteristike, daju}i naciji jedan vi{i, za sada nepredvidiv smisao. n Du{an Simin

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : JeDInI VaqanI raZlog Za boraVak

Grad u kojem ali ti je za D

PUT OKO SVETA

MA LO MU: Do nald Lo son, in `e wer iz Mi ~i ge na, po bu nio se jer dve tre }i ne od 337 mi li o na do la ra, ko je je osvo jio na lu tri ji „Pa u er bol”, mo ra da ti ame ri~ koj po re skoj slu `bi. Ipak, ma ko li ko po sled wih da na dre ~ao po me di ji ma, tu po mo }i ne ma: uosta lom, ka da se ras kvi ta s po re zni ci ma, pre o sta }e mu „sa mo” 158,7 mi li o na do la ra. Ina ~e, do bit ni ci „Pa u er bo la” mo gu bi ra ti ho }e li da im se do bi tak po de li ti na 29 go di {wih ra ta, {to im je is pla ti vi je zbog po re za, ili pri mi ti ce lo ku pan iz nos od jed nom.

NIL I GOR SKI: Raz gled ni ca s pot pi som Ni la Armstron ga, po sla ta s Flo ri de, pro da ta je na auk ci ji za 2.384 do la ra, {to je tri pu ta vi {e od po ~et ne ce ne. Bi la je to pri li ka za pod se }a we na ~u ve nog astro na u ta i we go vu mi ste ri o znu re ~e ni cu: „Sre} no, go spo di ne Gor ski”, iz go vo re nu ne po sred no pre po vrat ka „Apo la 11” na Ze mqu. Go di na ma se ni je zna lo ko je Gor ski, dok to Armstrong ni je sam ot krio na kon {to je do ti~ ni go spo din umro. Ka da je bio kli nac, Nil je u dvo ri {tu ~e sto igrao bej zbol s dru go vi ma. Jed nom je lop ti ca do le te la do is pod pro zo ra spa va }e so be we go vih kom {i ja – go spo |e i go spo di na Gor ski. Ka da je pri {ao da uzme lop ti cu, Nil je na ~uo ka ko go spo |a vi ~e na mu `a: „Oral ni seks? Ho }e{ oral ni seks?! Do bi }e{ oral ni seks kad kli nac iz ku }e pre ko pu ta bu de ho dao Me se com!”

o lu~kog grada moralo bi se stizati morskim putevima. Samo tako direktno bi u{li u wegovu utrobu ne tro{e}i vreme na, po pravilu, nezanimqivo zale|e. Trst je i ovde izuzetak. U potragu za wegovim identitetom, tek prvi korak da se uhvati triestinitá, preporu~qiv je prolazak kra{kim terenom ili Krasom (Karst, Car so) zale|em koje je, u velikoj meri, oblikovalo multietni~ki Trst vezuju}i ga pet vekova za Mit te le u ro pu. Brzina autoputa i magnetna privla~nost odredi{ta drasti~no smawuju mogu}nost doìvqaja prostora, ali treba verovati tr{}anskom piscu Scipiju Slatoperu (1888-1915) koji je kra{ko tr{}ansko zale|e u romanu „Moj Kras“ (1912) opisao kao sredinu u kojoj i wegovo prezime lako poprima oblik Zla to per ili Pen na do ro. U programu istoimene predstave u Slo ven skem stal nem gle da li šću (SSG) u Trstu iz 2006. godine stoji da je „Moj Kras“ temeqno delo tr{}anske kwièvnosti...“bure, more, poqa, kr~ma, me{avina tr{}anskih varijanti slovena~kog i italijanskog, podvojeni identitet glavnog junaka...“ Kao da je re~ o Trstu u smawenoj, ruralnoj varijanti. Pet kilometara pre gradskog jezgra je Ne reo Roc co, gradski stadion izgra|en 1992. za 32.500 gledalaca. Nazvan je po lokalnom fudbaleru, daleko poznatijem kao treneru milanskih rosonera u wihovim slavnim 60-tim pro{log veka. Stadion je danas doma}in tr{}anskom timu Triestina koji je doìveo tu`nu sudbinu: od premijer liga{a 1929-1956 (drugo mesto u prvenstvu 1947/8), danas je to amaterski klub koji se takmi~i u regionalnoj ligi koja je {esti nivo italijanskog fudbala. Najslavnije klupsko ime je legenda Milana ]ezare Maldini (~iji roditeqi su se prezivali Maldi~ ali im je prezime, sa jo{ oko tri hiqade drugih slovenskih, krajem dvadesetih godina XX veka italijanizirano) dok su u Triestini karijeru zavr{avali Franko Kauzio i Dino Ba|o.

ni Boss mu nije odoleo Prolaze}i kraj stadiona zapitao sam se za{to je Boss, od tri apeninska termina ovogodi{we evropske turneje odabrao Trst (uz Milano i Firencu) ostavqaju}i po strani nekoliko puta ve}e gradove (\enovu, Bolowu, Torino...)? Da li je grad, kada ve} ne mogu da ga napune lokalni klubovi, kona~no hteo da vidi pun stadion ? Ili je gradona~elnik, demokrata Roberto Kozolini, `eleo da svoje 45 (!) NO] S AL FLO ROM: Kad je Bri ta nac Pe ter Ho ken hal ku pio `drep ca po ime nu Al flor, ve ro vat no ni je ni po mi {qao da }e se ta akvi zi ci ja pre tvo ri ti u jed nu od naj i spla ti vi jih u we go vom `i vo tu. Ka ko se Al flor ni je pro sla vio na tr ka ma, dao mu je dru gu ulo gu u ko joj se ovaj sna {ao ne u po re di vo bo qe ne go na hi po dro mu. Za jed nu „no} s Al flo rom”, Ho ken hal je, na i me, na pla }i vao 3.700 evra, {to mu je, ka ko pre no si „Dej li mejl”, do sad do ne lo za ra du od oko pet mi li i o na evra. „U svo jim naj bo qim da ni ma, mo gao se pa ri ti s pet ko bi la dnev no u in ter va li ma od po tri sa ta”, iz ja vio je po no sni vla snik. Al flo ri da nas ima 23 go di ne, u „pen zi ji” je i po no sni je otac ~ak 1.331 `dre be ta

Umberto Saba: [ta pesnicima preostaje? Da pi{u po{tenu poeziju!

prisustvo Springstinovom koncertu vidi u svom gradu? Ili su irski koreni Bossa hteli da vide za{to je Trieste jedan od najpoznatijih irskih literarnih toponima ? Bi}e ipak da je triestinitá poprimila na kratko rokersku dimenziju. Trebalo je videti registracije i ~uti jezike: Zagreb, Beograd, Qubqana,

oca mo`e lako da pre|e u fa{izam sina. Prelazak rive i ulazak na Piazza Venezia. Na zgradi na desnoj strani trga diskretna bela mermerna plo~a obele`ava mesto Andri}evog konzularnog slu`bovawa u Trstu 1923-4. godine. Nije Andri} prvi veliki pisac koji je konzulske dane proveo u Trstu. Marie-Henri

„Za uncu vrhunskog espresa treba vam pedeset zrna kafe. Ako je samo jedno pokvareno ima}ete u ustima isti ukus kao da vam je u omletu od tri jajeta jedno bilo mu}ak” Budimpe{ta, Split, Grac, Rijeka, Pula... i svima se mesto doga|awa odnekud ~inilo poznatim. Springstinovih tri sata i dvadest minuta 11. juna kao da su odzvawali ostacima tr{}anskog kosmopolitskolu~kog duha od pre jednog veka. Uostalom, koncert je, u mraku, po~eo Morikoneovom arhetipsko-nostalgi~nom „C’era Una Volta Il West“. Na putu do centra ni traga od Springstinovog olujnog prolaza kroz grad. Plakati, bilbordi...sve uredno skloweno. Bar polovina uspomena pre{la je granicu.

Slavni konzuli i nesre}ni car

Poku{aj nala`ewa parkinga izvan rive bilo bi samoubistvo. Zauzvrat, na rivi, u du`ini od nekoliko stotina metara, uvek ima mesta. Treba parkirati na delu koji nosi ime italijanskog heroja Nazarija Zaura koji u rodnom Kopru nema ulicu, jer re~ iredentista na razli~itim stranama nekada{we kra{ke granice ima d r u g a ~ i j e zna~ewe (mudri i cini~ni Peki} bi rekao da je ono {to je jednima oslobo|ewe drugima okupacija). S l a v q e n i nacionalista ostaje Italo Zvevo (Aron Ettore Schmitz): Verujem, iskreno Zauro verujem, da je najboqi put koji vodi ozbiqnom primer kako pisawu svakodnevno {krabawe nacionalizam

Beyle poznatiji pod literarnim pseudonimom Stendal je gotovo celu drugu polovinu (kratkog) ìvota proveo u Italiji. Hiqaduosamstotridesete dolazi u Trst kao konzul ali mu ve} slede}e godine be~ki kancelar Meternih uskra}uje gostoprimstvo (oduvek su apsolutisti liberale tolerisali samo u tu|oj ku}i) {to Stendala samo preme{ta iz Trsta u îvitavekiju, rimsku luku na Tirenskom moru. Venecijanskim trgom dominira spomenik Maksimilijanu Habzbur{kom, nekada{wem komandantu austrijske flote, zaqubqeniku u Trst i nesre}niku koji je poverovao da }e ga narod Meksika prihvatiti za cara. Umesto da uìva u lepoti zamka Miramare, koji je izgradio u tr{}anskom zalivu, oti{ao je u Meksiko na nagovor jednog Francuza (Napoleona III) da bi ga, pred streqa~kim strojem Huarezovih pristalica, u istoriju umetnosti sa~uvao drugi Francuz (Eduar Mane). Veli~anstveni Miramare, osam kilometara od Trsta, je ostao, ba{ kao i dvorac Duino ispod kojeg se padine Krasa strmoglavquju u more i u kojem je Rilke 1912. zapo~eo Duino elegije.

kafane i Yojs Nigde kao u Trstu literatura nije toliko, gotovo organski, srasla sa kafanama. Ako je za pisawe potrebna osamqenost, onda je po re~ima Alfreda Polgara, austrijskog (kasnije holivudskog) novinara i hroni~ara Wiener Kaffeehausa, kafana idealna, jer je to...„mesto za one koji `ele da budu sami ali im je za to potrebno dru{tvo“. Prve tr{}anske kafane, po ugledu na venecijanske, otvaraju

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

U TRSTU JE POkU[AJ dA SE dOPRE dO wEgOvOg TE[kO UhvATqIvOg dUhA - TriesTiniTá

`e li{ da bu de{ sam to po treb no dru {tvo se u drugoj polovini XVIII veka, ali veoma brzo poprimaju be~ki {timung. Caffe Tommaseo, od 1830. na istoimenom trgu na ulazu u Korzo Italija, jedan je od nekoliko koji su ugo{}avali slavna tr{}anska literarna imena – Itala Zveva, Umberta Sabu, Fulvija Tomicu.... Re}i }e vam da danas dolaze Klaudio Magris i Huan Oktavio Prens, a da su gosti bili i Stendal i Kafka, iako su Stendalov kratki dendijevski boravak i Kafkino tek proputovawe kroz Trst 1913. te{ko dostatni da bi se proglasili stalnim gostima. Poput ostalih kafana posebno }e ista}i Xejmsa Xojsa, ali on je, tvrdi autor „Paklene pomoranxe“ i Xojsov odli~an poznavalac Entoni Berxiz – „bio u svim kafanama jer je pio vi{e nego {to je zara|ivao“. A da su kafane, naro~ito one koje vrve piscima, oduvek bile sumwive vlastima svedo~i dokument iz buntovne 1848. u kojem austrijske vlasti Caffe Tommaseo ozna~avaju kao „...centar nacionalisti~kog pokreta koji predvode entuzijasti (!) za slobodu Italije“. Istim posetiocima di~i se i Caffe degli Specchi od 1839. na Piazza Grande koja je od 1918. Piazza Dell’ Unita d”Italia. Lepoti kafea nisu odolele ni savezni~ke trupe koje su 2. maja 1945. u{le u Trst i odmah rekvirirale klasi~ni Belle Époque ambijent kojim dominiraju veli~anstvena ogledala.

Nepouzdan partner Da mistifikacije idu uz kafane, jer no}i su duge a mamurluk ni{ta kra}i, svedo~i i ovda{wa novinska epizoda vezana za Caffe Stella Polare sme{ten na izlasku ulice Dante Aligijeri na San Antonio trg, tik uz srpsku pravoslavnu crkvu Sv. Spiridona. U kafani je 2006. godine obeleèna 200. godi{wica odlaska Dositeja iz Trsta u Beograd. Ugledni beogradski dnevnik izvestio je da je doga|aj obleèn u kafani iz koje je najobrazovaniji Srbin tog vremena krenuo da se pridruì Kara|or|evim ustanicima. Lepo zvu~i, ali Dositej napu{ta Trst 1806. a Stella Polare (jedna od Xojsovih

T R E N D R A P O R T : LETO PRO\E, JESEN SAMO [TO NIJE

Mod ni miks za „ne {to iz me |u” oram priznati da sam se ja, za razliku od onih koji se bolno i setno opra{taju od sunca, leta i letwih {ema, uvek radovala prvim danima septembra, meni najdraèm periodu u godini. Razloga je vi{e: priroda je tih dana bo àn stve na, tem pe ra tu ra savr{ena, kona~no se zavr{ava i uvek pomalo histeri~ na let wa “ùr ka bez prestanka”, otvaraju se pozori{ne sezone, budi kulturni ìvot u gradu i, {to je veoma bitno, u ovom se “ne{to izme|u” periodu najlak{e i najlep{e modirati. Za razliku od vrelog i sparnog leta, kada bismo najradije skinuli sa sebe i vlastitu koù i kao da nam zbog tropskih vru }i na uglavnom nije do ìvota, a kamoli do nekakvog terawa mode, prvi dani jeseni su kao stvoreni za ono {to modni sladokusci {irom sve ta jed no stavno oboàvaju, za slojevito odevawe. Kona~no moè mo da miksamo le pr {a ve i ro man ti~ne letwe ha qi nice sa mekanim xemperom, {orts (koji je ve} neko vreme zapravo “novi mini}”) s ~izmama, aktuelni su i sakoi, lagane jakne i kardigani. Ukratko, u ovom periodu zapravo imamo najvi{e stvari na raspolagawu i u prilici smo da svoj garderober maksimalno iskoristimo. S tim u vezi bi bilo zgodno da krenemo od letwih krpica koje }e biti u trendu i u narednom periodu. Bez svake sumwe, to je peplum kroj, zahvalan pre svega zato {to podjednako dobro pristeje svakoj gra|i, iako se mo`da na prvi pogled ne ~ini tako. Razlog je vrlo jednostavan – ovaj kroj nagla{ava struk, istovreme no pri kri va ju }i ne do statke. Peplum majice ili ko{uqe je najboqe kombinovati s pantalonama {ireg ili uèg kro ja, kao i sa farmerkama i “pensil” sukwama, a {to se ti~e peplum sukwe, nosite je sa majicama ili bluzama uèg kroja. Ni{ta mawe aktuelno nije ni ta ko zva no pi à ma ode lo, koje je ovog prole}a apsolut no za vla da lo mod nom scenom. Ista pri~a je bila i tokom leta, a ove jeseni savr{en izbor }e biti “piàma pantalone”. Wihova je velika prednost {to su izuzetno prijatne za no{ewe, te ne ~udi {to su nakon modnog dvojca “Dol~e i Gabana” ovaj trend brè- boqe prihvatili i svi ostali “in” kreatori, poput Done Karan i Stele Makartni. Trend sa kojim, tako|e, ne mo è te po gre {i ti su i

Triestina i Ponziana Na ogradi gradili{ta pored parkinga na rivi Nazario Zauro grafit „Trieste e territorio libero“! Kako je te{ko poverovati da iko priziva stawe u kom su grad i okolina bili od 1947. do 1954. podeqeni na Zone A i B, preostaje da je u pitawu delo nekog calcio ovisnika koji àli za mitskim vremenima kada su dva tr{}anska fudbalska kluba igrali u dve prve lige: Triestina u italijanskoj seriji A, a Ponziana u prvoj ligi FNRJ! Nigde se ne nalazi vi{e Xojsa nego u Caffe Pasticceria Pirona na adresi Largo della Barriera Vecchia od 1900. Xojsovi portreti, tvrdwa da je „Uliks“ osmi{qen, verovatno i zapo~et, ba{ tu dok je Xojs uìvao u presnitzu (i vinu, dakako!), tr{}anskoj varijanti suve vo}ne {trudle kojoj ni bogovi ne bi prona{li zamerku. Pirona je, uz Stella Polare, na Xojsovom tr{}anskom itinereru koji ima 45 odrednica, ra~unaju}i i 9 adresa na kojima je stanovao. [etwa „Xojsovim Trstom“ ( za koji Berxiz kaè da je „ jadranski Dablin, samo ve}i“) vodi i do ku}e kompozitora Fran~eska Sinika kod kojeg su bogati srpski ìteqi 1840. naru~ili prvu srpsku polifonu liturgiju. U wegovoj ku}i je Xojs uzimao ~asove pevawa od Fran~eskovog sina \uzepea. Prema svedo~ewu Xojsove sestre Ajlin, naro~ito je voleo nema~ke klasike, stare italijanske pesme i Vagnera {to upu}uje da je izvesno 20. januara 1912. bio na tr{}anskoj premijeri „Parsifala“.

Predgra|e Istorije Ali (via Battisti 18) Caffe San Marco! Dok su ostali ugo{}avali literate koji su u wima traìli svoje junake, San Marco jeste, i to gotovo glavni, protagonista Magrisovih Mikrokosmosa jer „...San Marco je prava pravcata kafana, predgra|e Istorije obeleèno konzervativnom verno{}u i liberalnim pluralizmom svojih posetilaca. La`ne su kafane one u kojima se utabori jedno jedino pleme...“ Poput Stella Polare i San Marco je delo Istrijana, Marka Lovrinovi}a iz Funtane, koji je, uprkos protivqewu vlasnika tr{}anskih kafana 3. januara Yojs, Ponteroso, Uliks nesre}ne 1914. primio „...prve primerke tr{}anskog kosmopolitskog gra|anakog sloja“ Yojs filmom zaraèn (Magris). Onog sloja na koji U trstu se Xojs „zarazio“ filmom do te mere da je, sa se poziva Berxiz u dvojicom partnera, 1909. u jednom od retkih povrataka „Tr{}anskim tragovima u Dablin, otvorio bioskop “Volta” koji je propao ve} Xejmsa Xojsa“ iz 1982...“Iako naredne godine. Hronike beleè da je u maju 1912. godikompletiran i objavqen u ne u Trstu bilo 16 bioskopa sa po 7-8 predstava dnevno. Parizu, Uliks je proizvod 1930. godine bilo ih je 33! Danas sa 50.000 hiqada stagoleme kulture ~iji je centar novnika mawe nego 1930. ima ih 6 od kojih su tri u ulici bio Be~, ali su joj ekstremi20. septembra. teti dodirivali Jadran. Uliks jeste o Irskoj, ali samo je turbulentni i kosmoomiqenih) je otvorena 1865. Se}awe je naj- politski Trst mogao Xojsu biti podsticaj za wegov nastanak“. nepouzdaniji partner. Da su Istrani oduvek Magris filmski kadrira atmosferu San bili majstori kafana svedo~i i podatak da Marca...“u kojem likuje vitalna i punokrvna su oni, sve do 1959. vodili Stellu. I ovde su Anglo-Amerikanci u poratnim raznolikost. Stari kapetani duge plovidgodinama ostavili trag. Sala je pretvorena be, studenti koji pripremaju ispite i u plesnu dvoranu iz koje su mnoge Tr{}anke prou~avaju qubavne strategije, {ahisti neosetqivi na doga|aje {to ih okruùju, u naru~ju mornara prenete u Ameriku. Iako je u Trstu proveo gotovo 12 godina, nema~ki turisti koji èle znati {ta grad se malo spomiwe u Xojsovim romanima. pi{e na plo~icama posve}enim velikim i Farwoli-Gilespijev fantasti~ni dekoder malim kwièvnim slavama koje su nekad Xojsa („Xejms Xojs od A do @“, Agora) Trst sedile za tim stolovima, tihi ~ita~i nalazi tek na dva mesta: u 16. poglavqu novina, vesele druìne sklone bavarskom „Uliksa“ i u „Fineganovom bdewu“ („Ah pivu ili vinu verduzzo, naborani starci koji prokliwu pakost vremena, sveznaju}i Trst, ah Trst, pojedoh ja sopstvenu jetru!“).

prigovara~i, neshva}eni genijalci, pokoji kreten yuppie, ~epovi {to ska~u poput po~asne paqbe...“. I kafana Marka Lovrinovi}a (za kojeg Magris kaè da je otvarao kafane i skladi{ta vina kao {to drugi pi{u pesme, a pri tom doìveo devedeset~etvrtu) je, naro~ito u ratno predve~erje bila sumwiva vlastima, a kada se doznalo da se u woj dobijaju, a verovatno i prave, la`ni paso{i za italijanske rodoqube koji su beàli od austrougarske mobilizacije (jer svaka kafana ima svoje dou{nike), desilo se {to se o~ekivalo: kafana je demolirana, ali se, za razliku od carstva kojem to nije uspelo, vratila u punom sjaju, onom koji joj, po Hermanu Baru, daje status platonske akademije.

Triestinitá Nema ozbiqnijeg teksta o Trstu koji je ne doti~e. Katja Pici je nalazi u paradoksu da je Trst “{to je vi{e bio italijanski to vi{e sebe pronalazio razli~itim, druga~ijim... kao triestinitá. Mo`da zato {to je tr{}ansko-italijanski odnos pre{ao put od „omiqene }erke“ do „surove ma}ehe“. Ako je triestinitá najvidqivija u literaturi, uputno je, pi{e prof. Franko Moreti, razlikovati Trst u literaturi od Trsta i wegove literature koja ishodi{te ima u unikatnom tr{}anskom duhu poznatom kao triestinitá – lokalnoj kulturnoj specifi~nosti, naj~e{}e definisanoj kao prona|ena tradicija sa izra`enom nostalgijom prema sopstvenoj pro{losti i identitetu. Herman Bar je jo{ po~etkom pro{log veka bio direktniji: „U Trstu se ose}am dobro jer se ose}am kao da sam nigde, ni na kojem mestu“.

Ma|arske veze Povratak iz San Marca, ~im se pre|e Via Carducci vodi do Caffè Illy (Via delle Torri 1) kafe ku}e Illy koju je osnovao Ferenc (Francesco) Illy, austrougarski oficir iz Temi{vara koji je nakon Prvog rata ostao u Trstu. Tridesetih godina XX veka po~iwe da uvozi kafu, pravi prvi automat za espreso i gradi lokalnu kafe-imperiju koju sin Ernesto, tr{}anskim ukusom i ma|arskom pedantno{}u, dovodi na vrh. Kada je Ernesto u februaru 2008. umro, nekrolog „Wujork Tajmsa” nadma{io je one koji se posve}uju holivudskim zvezdama sve zbog Ernestove devize: „Za uncu (2,8 ml) vrhunskog espresa treba vam pedeset zrna kafe. Ako je samo jedno pokvareno ima}ete u ustima isti ukus kao da vam je u omletu od tri jajeta jedno bilo mu}ak“. Trst je pun espresa, ali samo ovde i kafom se moè zavr{iti dan. Na tr{}anskim parkinzima postoji hvale vredan obi~aj. Pla}ena, a do kraja neiskori{}ena kartica se, u slu~aju ranijeg odlaska, obavezno daje voza~u koji ulazi na parking. Pruàm karticu kom{iji iz Segedina pitawem „Na more?“ – „Hvala za karticu. Idemo u Toskanu“. Trenutna asocijacija na Xorxa (György) Mike{a, najduhovitijeg Ma|ara koji je 1938. iz Budimpe{te oti{ao u London da izve{tava o Minhenskoj krizi i jednostavno ostao. Na pitawe „[ta je to Evropqanin?“ odgovarao je „Ma|ar sa engleskim paso{em koji ìvi u Toskani“. n Vitomir Simurdi}

kragnice, atraktivne kako u dnevnim, tako i u ve~erwim kombinacijama. Na}i }ete ih u raznim varijantama: od platnenih do ko`nih i metalnih, od onih {qoki~astih do ~ipkastih i {arenih. Bez obzira koja }e biti va{ izbor, jedno je sigurno – osveì}e svaku dosadnu majicu i haqinu i dati joj jedan sasvim novi {mek. Postoji i jedno pravilo: ako nosite ne{to {areno, birajte jednostavnije i jednobojne kragnice. U suprotnom, dajte ma{ti na voqu. Produèni rok trajawa u prve dane jeseni ima}e i letwe krpice jarkih boja, koje }e na najlak{i i najefekt ni ji na ~in osve ì ti kom bi naciju neutralnih nijansi, posebno i da qe ak tu el ne pu de ra ste to no ve. Probajte i ne}ete pogre{iti: tanak kai{ ili pismo torbica u neonskim i jarkim ni jan sa ma u~i ni }e pra vo malo ~udo i od jed ne sa svim prose~ne odevne kombinacije. Ne}ete pogre{iti ni ako letwi jarki ko mad ostavite u opticaju i za je se we varijante, naprosto stoga {to }emo, ako je verovati dizajnerima, jo{ dugo biti veselog raspoloèwa. A za one koji su, osim za reciklirawe, raspoloèni i za malo {opinga, evo nekoliko smernica kako da pametno investiraju u jesewu kupovinu. Tako su, recimo, vredne svakog potro{enog dinara cipele s printom, bilo da je re~ o cvetnom, animal ili grafi~kom uzorku. Isto tako, u pametne investicije ubraja se i kupovina kaputa ili jakne bo je tru le vi {we,jer je upravo tamno crvena nova “cr na”. In su i smo king pan ta lo ne sa pru ga ma na bo~noj strani, koje }e se kom bi no va ti sa svi le nom bluzom i visokim potpeticama u elegantoj, odnosno, {irokom puloverom u ne{to opu{tenijoj varijanti. Pored toga, novac je pametno potro{iti i na kupovinu ne{to ve}e pismo (kla~) torbice, ba{ kao i ne~eg toplog i belog, pri ~emu su na vrhu “mast hev” liste ka{mir i vuna. I za kraj, najva`nije. Ako vam leto na izmaku nije (kao nekim na{im vi|enijim sugra|anima) donelo vereni~ki prsten, prosidbu, bebu i ako niste prona{li “qubav svog ìvota”, gledajte da na tome poradite pre prvih ki{a i upitne grejne sezone. I vrapci znaju da se zimnica mora blagovremeno pripremiti kako ne bismo, kad jednom krene da veje i mrzne, ostali gladni. n Jasna Budimirovi}

SPORT

nedeqa2.septembar2012.

dnevnik

DA NAS U KVA LI FI KA CI JA MA ZA EP U POD GO RI CI SE SA STA JU CR NA GO RA I SR BI JA

Or lo vi sprem ni da vra te du go ve Po raz u po sled wim se kun da ma me ~a u is pu we noj be o grad skoj Are ni jo{ uvek bo li naj bo qe ko {ar ka {e Sr bi je. Cr na Go ra je, troj kom s po la te re na, mla dog Ni ko le Iva no vi }a, upi sa la po be du pro tiv „or lo va” i kre nu la pu nim ga som da lo mi ri va le u Gru pi A. Iza bra ni ci Du {a na Iv ko vi }a po sle tog me ~a upi sa li dve po be de i po raz, ali sve vre me raz mi {qa ju }i o go sto va wu u Cr noj Go ri i po mo gu} stvu, re van {u u dvo ra ni Mo ra ~a. - To nam je naj bit ni ja utak mi ca do sa da. Pre sve ga se bi du gu je mo da u Pod go ri ci od i gra mo do bro i po be di mo - ka è Mi lo{ Te o do si} sve stan da bi {ut za tri po e na mo gao bi ti glav no oru` je pro tiv li de ra Gru pe A. Mi smo do bro {u ti ra li u No vom Sa du pro tiv Esto ni je pa smo oti {li u Iz rael i is pro ma {i va li se. [ta se tu de {a va?! Ne mo gu da ka èm da {u ti ra mo lo {i je ka da smo pod pri ti skom. Ali tre ba lo bi mo `da ma lo da se ras te re ti mo pred utak mi ce. To bi mo gao da bu de kqu~. Te o do si} je upo znat sa in for ma ci jom da su sve ula zni ce za me~ Cr ne Go re i Sr bi je u dvo ra ni Mo ra ~a ras pro da te. - Ne ma di le me da }e to bi ti te {ka utak mi ca. Mo `da }e Cr na Go ra bi ti ma lo ras te re }e ni ja jer je ve} prak ti~ no obez be di la pla sman na Evrop sko pr ven stvo. Ali bez ob zi ra na sve, tre ba lo bi da od i gra mo kao tim i da na po kon po ka è mo stvar ni kva li tet. Za nas }e od lu ~u ju }a utak mi ca bi ti pro tiv Izra e la kod ku }e. Ali, Cr no gor ci su na {i ve li ki du `ni ci i ide mo ta mo da im se odu ì mo - po ru ~io je plej mej ker srp ske re pre zen ta ci je. Du {an Iv ko vi}, se lek tor ko {ar ka {a Sr bi je ~e sti tao je se lek ci ji Cr ne Go re, kom plet nom stru~ nom {ta bu na ~e lu sa se lek to rom Lu kom Pa vi }e vi }em na

sjaj nim igra ma i od li~ nim re zul ta ti ma ko je su ostva ri li u do sa da {wem to ku kva li fi ka ci ja. - Ve ru jem da smo iz vu kli po u ke iz po ra za u Be o gra du i da }e mo bi ti znat no sprem ni ji za ovaj duel pro tiv Cr ne Go re. Do sta je pro sto ra za na pre dak u na -

ve l i k u bor b u u dvo r a n i Mo ra ~ a. - O~e ku jem te {ku utak mi cu, na ma li re zul tat, gde }e u pr vom pla nu bi ti ~vr ste od bra ne. Ra du je me {to }e dvo ra na bi ti pu na i {to }e bi ti od li~ na at mos fe ra. Sva kom igra ~u to pred -

Mi lo{ Te o do si}

{oj igri, ali ve li ko je ohra bre we {to su Ne nad Kr sti} i Zo ran Er ceg opo ra vi li i {to su sprem ni da pru `e pun do pri nos. Sa dru ge stra ne mi smo ve} se dam da na na pu tu. Po sle utak mi ce u Tel Avi vu, di rekt no smo do pu to va li u Ni{ gde smo igra li sa Islan dom. U pe tak smo odr `a li dva tre nin ga ka ko bi se {to bo qe pri pre mi li za go sto va we u Pod go ri ci - is ta kao je Iv ko vi}. Ne n ad Kr s ti}, ka p i t en or l o v a o~e k u j e te ` ak me~ i

sta vqa do dat ni mo tiv da pru ì mak si mum. Cr no gor ci su us pe li da odo le u pre pu noj Kom bank Are ni, po ka ù ka rak ter i do |u do tri jum fa, ve ru jem da mo è mo da im na isti na ~in uz vra ti mo u Pod go ri ci - za kqu ~io je Kr sti}. Da ni lo An |u {i}, je dan od naj mla |ih re pre zen ta ti va ca s ne str pqe wem o~e ku je me~ u Mo ra ~i. - To nam je utak mi ca se zo ne! Bi }e te {ko, ~e ka nas pu na dvo ra na. Mo ra mo da se iz bo ri mo sa

A gru pa Island - Slova~ka Estonija - Izrael Crna Gora - Srbija 1. Crna Gora 2. Srbija 3. Estonija 4. Izrael 5. Island 6. Slova~ka

6 6 6 6 6 6

(15.45) (20) (20.30) 6 4 4 3 1 0

0 2 2 3 5 6

485:428 12 419:374 10 480:462 10 512:467 9 376:447 7 435:529 6

pri ti skom i da tri jum fu je mo. Mi slim da mo è mo do po be de, ali mo ra mo da se mak si mal no kon cen tri {e mo. Re pre zen ta ti vac Mi lan Ma ~van ne pra vi ra ~u ni cu po ko joj bi Sr bi ja mo gla da iz bo ri pla sman na EP 2013. u Slo ve ni ji. - Ni smo se ba vi li ma te ma ti kom i gle da li {ta }e bi ti ako oni po be de ili ako Iz rael do bi je. Ima mo jo{ ~e ti ri utak mi ce i wih mo ra mo da do bi je mo. Na ma sa mo to igra. Ako bi smo ra ~u na li mi slim da bi to bio sa mo ve li ki pri ti sak za nas - sma tra Ma ~van. U Cr noj Go ri, ~i ni se, spu {ta ju lop tu na ze mqu uo~i go sto va wa re pre zen ta ci je Sr bi je. - I po red tre nut nog pla sma na, sta tu sa je di ne ne po ra è ne eki pe i do brih iga ra, mi se be ne do ì vqa va mo kao fa vo ri te u su sre tu sa Sr bi jom, ko ja }e è le ti re van{ - sve stan je Lu ka Pa vi }e vi}, se lek tor Cr ne Go re. - Sr bi ji su po treb ni bo do vi, bi }e sil no mo ti vi sa na. ta ko da je pred na ma ve li ki tak mi ~ar ski me~. Pi ta we je da li }e mo po sle ~e ti ri go sto va wa bi ti u sta wu ener get ski da od go vo ri mo iza zo vu. Mi zbog pu bli ke ima mo im pe ra tiv da igra mo naj ja ~e mo gu }e i da tra ì mo {an su da do bi je mo, ali za ta ko ne {to mno ge za dat ke mo ra }e mo da is pu ni mo re kao je za Pa vi }e vi}. Utak mi ca Cr ne Go re i Sr bi je, u okvi ru sed mog ko la Gru pe A, kva li fi ka ci ja za EP 2013. igra }e se da nas od 20. 30 sa ti.

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA BEL GI JE

Ba ton iz ne na dio fa vo ri te Vo z a~ Me k la r e n a Xen son Ba ton star to va }e sa pol po zi ci je na 12. tr ci ovo go di {weg {am pi o na ta For mu le 1, Ve li koj na gra di Bel gi je. Bri ta nac je do svog pr vog po la u Me kla re nu, a pr vog uop {te od tr ke u Mo na ku 2009. go di ne, do {ao sjaj nim kru gom na sta zi „Spa Fran kor {amp“ u vre me nu od 1:47.573 mi nu ta. Uz Ba to na u pr vom re du na star tu tr ke, da nas u 14 ~a so va na }i }e se Ka mui Ko ba ja {i u Za u be ru, dok }e tre }i bi ti Pa stor Mal do na do u Vi li jam su. Lo {i vre men ski uslo vi to kom slo bod nih tre nin ga u pe tak i ma lo vre me na ko je su vo za ~i pro ve li na sta zi une li su do zu ne iz ve sno sti u kva li fi ka ci je. Od po ~et ka se vi de lo da je Ba ton ne ve ro vat no brz, a to je po tvr dio i u bor bi za pol po zi ci ju, sa ko je }e i star to va ti na svo joj ju bi lar noj, 50. tr ci za Me kla ren. Ipak, re zul tat Bri tan ca ni je naj ve }e iz ne na |e we kva li fi ka ci ja, ve} dru ga po zi ci ja Ko ba ja {i ja, ko ji ni j ed n og tre n ut k a do po sled wih mi nu ta ni je us peo da pri pre ti vo za ~i ma na vr hu. Ja pa nac je na kra ju imao tri de se tin ke sla bi je vre me od Ba to na, dok je Mal do na do bio sa mo 22 hi qa di tin ke iza we ga.

Yen son Ba ton

Vo z a ~ u Vi l i j am s a u dru g om start nom re du pri dru `i }e se Ki mi Ra i ko nen u Lo tu su, ko ji je je di ni us peo u po je di nim tre nu ci ma da pri pre ti Ba to nu, dok }e iza wih sle di ti dru gi vo za~ Za u be ra Ser hio Pe res i vo de }i u ge ne ral nom pla sma nu Fer nan do Alon so. Vo za~ Red Bu la Mark Ve ber imao je sed mo vre me u kva li fi ka ci ja ma, ali }e zbog pro me ne me wa~ ke ku ti je bi ti po me ren na 12. po zi ci ju. We go vo me sto ta ko }e na sle di ti Lu is Ha mil ton u dru gom Me kla re nu, is pred dru gog vo za ~a Lo -

tu sa Ro ma na Gro `a na, Po la di Re ste u bo li du Fors In di je i bra ni o ca ti tu le Se ba sti ja na Fe te la, ko ji je eli mi ni san u dru gom de lu kva li fi ka ci ja, ali }e bi ti de se ti na star tu zbog ka zne svog tim skog ko le ge. Ve} u pr vom de lu kva li fi ka ci ja vi |e no je iz ne na |e we, po {to je ve} ta da eli mi ni san vo z a~ Mer c e d e s a Ni k o Ro zberg. Ne mac je imao ve li kih pro ble ma sa svo jim bo li dom i to k om po s led w eg tre n in g a, zbog ~e ga je bio pri mo ran na pro me nu me wa~ ke ku ti je, {to

zna ~i da ne }e star to va ti sa 18. po zi ci je, ko ju je za u zeo u kva li fi ka ci ja ma, ne go pet me sta iza. Uz to {to je Ro zberg ra no za vr {io kva li fi ka ci je, u tom de lu ni je bi lo vi {e ni ka kvih iz ne na |e wa, ve} su ta da eli mi ni s a n i i vo z a ~ i Ka t er h e m a, Ma ru sje i Hi spa ni je. Zbog ka zne ko ju je do bio vo za~ Mer ce de sa, na 18. me stu na }i }e se He i ki Ko va la i nen, is pred Vi ta li ja Pe tro va, Ti ma Glo ka, Pe dra de la Ro se i [ar la Pi ka, dok }e po sled wi start ni red za u ze ti Ro zberg i Na ri jan Kar ti ke jan. Sa iz ne na |e wi ma se na sta vi lo i u dru gom de lu, za hva qu ju }i to me {to su kva li fi ka ci je bi le go to ve za Fe te la i sed mo stru kog svet skog {am pi o na Mi ha e la [u ma he ra. Mla dom Nem cu je pro laz u tre }i deo iz ma kao za sa mo 12 hi qa di tin ki, ali }e bi ti de se ti na star tu, dok }e [u ma her bi ti tri po zi ci je iza. Iz me |u wih dvo ji ce na }i }e se Ni ko Hil ken berg u bo li du Fors In di je i Ve ber, dok }e se [u ma he ru u sed mom re du pri dru `i ti biv {i tim ski ko le ga iz Fe ra ri ja Fe li pe Ma sa. Iza wih bi }e dvo jac eki pe To ro Ro so, @anErik Verw i Da ni jel Ri kar do, i Bru no Se na u Vi li jam su.

Va wa i Fi lip u Rad ni~ kom? Ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je Va wa Udo vi ~i} i naj bo qi va ter po li sta sve ta u 2011. Fi lip Fi li po vi} pred vo di }e kra gu je va~ ki Rad ni~ ki pi {e na saj tu Va ter po lo sa ve za Sr bi je. - Tre nut no sam u Ita li ji i jo{ uvek ne mo gu ni {ta da ka `em po pi ta wu svog no vog

klu ba. Ne mo gu ni {ta da po tvr dim sa da jer ni ko me ni {ta ni sam jo{ uvek po tvr dio po tom pi ta wu, vi {e }e se zna ti u po ne de qak - re kao je Fi li po vi}. Rad n i~ k i je u pe t ak kao de v e t i ~lan pri k qu ~ en Pr v oj li g i Sr b i j e, a ta k o | e je iz d ej s tvo v a n o da Kra g u j ev ~ a n i na r ed -

ne se z o n e u~e s tvu j u u Evro p a ku p u, ne ka d a { wem Tro f e j u LEN. Na zva n i~ nom saj t u VSS ta k o | e sto j i da je na taj na ~ in da t a po d r { ka Rad n i~ k om u na sto j a w u da stvo r i jak tim ko j i bi bio kon k u r en t an i na do m a } oj i na me | u n a rod n oj sce n i.

MI HAJ LO VI] DA NAS OTVA RA KAR TE

Po vre da Ku zma no vi }a re me ti pla no ve Zdrav ko Ku zma no vi} je po vre dio but ni mi {i} na tre nin gu ne ma~ kog bun de sli ga {a [tut gar ta, sle di mu dvo ne deq na pa u za pa ne }e bi ti u pri li ci sa se oda zo ve se lek to ru Si ni {i Mi haj lo vi }u na pro ziv ci re pre zen ta ti va ca pred start kva li fi ka ci ja u Gru pi A za pla sman na Svet sko pr ven stvo 2014. u Bra zi lu. Mi haj lo vi} }e spi sak kan di da ta za dr `av ni tim u kva li fi ka ci o nim utak mi ca ma Gru pe A sa op {ti ti da nas, a ve} za su tra za ka za no je oku pqa we re pre zen -

ta ti va ca u Sport skom cen tru Fud bal skog sa ve za Sr bi je u Sta roj Pa zo vi. U po po dnev nim sa ti ma bi }e odr `an i pr vi tre ning. Pr vu utak mi cu Gru pe A u kva li fi ka ci ja ma za SP 2014. Sr bi ja }e igra ti 8. sep tem bra. Or lo vi }e go sto va ti u [kot skoj, na sta di o nu Hemp den park, me~ je na pro gra mu od 16 ~a so va po srp skom vre me nu. Dru gi me~ kva li fi ka ci ja iza bra ni ci se lek to ra Mi haj lo vi }a igra ~e 11. sep tem bra, od 20,30 ~a so va, na sta di o nu „Ka ra |or |e” u No vom Sa du, ugo sti }e Vels.

PAR TI ZAN GO STU JE NA KA RA BUR MI

Ver me zo vi} kom bi nu je U ~e tvr tom ko lu Je len su per li ge Par ti zan go stu je OFK Be o gra du. Iz me |u me ~a sa Trom som i pa u ze zbog oba ve za re pre zen ta ci je cr no – be li è le da ostva re po be du ko ja bi le po le gla po sle tri jum fa nad Nor ve à ni ma. - Sva ka ko jo{ je dan is pit za na {e gla ve. Kao {to vam je ve} po zna to ve li ki je pro blem pre ba ci ti se sa evrop skog u srp sko tak mi ~e we, ali tru di }e mo se da utak mi cu sa OFK Be o gra dom od i gra mo sa istom è qom i ener gi jom kao pro tiv Trom sa. Tru di }e mo se vda za bo ra vi mo Nor ve à ne {to pre uko li ko è li mo da na pra vi mo ne {to. Jer ja sam re kao da je na ma do ma }a li ga pri o ri tet, a ovo sve osta lo su utak mi ce za sti ca we neo p hod nog is ku stva, za ono {to è li mo da na pra vi mo u na red nom pe ri o du. Eki pa OFK-a ni je u za vid noj si tu a ci ji, me |u tim po zna va ju }i mog ko le gu Ste vi cu Ku zma nov skog znam da }e pri pre mi ti do bro igru. Eki pa ko ja

igra pro tiv Par ti za na ima uvek po se ban mo tiv. Pla vo – be li }e po ku {a ti da is ko ri ste na {u fi zi~ ku i psi hi~ ku is pra `we nost, ali mi do vo qan broj kva li tet nih igra ~a, ta ko da uko li ko i bu de iz me na u na {em sa sta vu igra mo `e bi ti na za vid nom ni vou. Ver me zo vi} }e da nas ve ro vat no od ma ra ti ne ke igra ~e. - Eki pa ko ja je pro tiv Trom sa igra la ceo me~ ima la je sa mo ma sa `u dok su osta li od ra di li tre ning. Ima mo i Sre te na Sre te no vi }a na ras po la ga wu. Sre te no vi} je od ra dio tri tre nin ga sa eki pom, pi ta we je ho }e li mo `da po ~e ti da na {wu uta mi cu. - Pa, vi de }e mo, po {to mi tre ba da pri pre ma mo eki pu i za Li gu Evro pe, a po zna to je da u pr vom me ~u Osto ji} ne }e igra ti zbog tri kar to na, a nor mal no je da mu je Sre te no vi }a pr va za me na ta ko da }e mo po ku {a ti da ga uigra mo. I. La za re vi}

ZVE ZDA VE ^E RAS DO ^E KU JE NI [LI JE

Po be da za hval nost za po ve re we Ma ko li ko bio bo lan na ~in na ko ji je Zve zda u dra ma ti~ nom du e l u pro t iv Bor d oa osta la bez Evro pe, pu no je i po zi tiv nih efe ka ta iz ovog po ra za. Jed no stav no, eki pa je po ka za la za vi dan kva li te te i ka rak ter ko ji sa da tre ba da do |e do pu nog iz ra à ja na do ma }oj po zor ni ci. Pr va pre pre ka je Rad ni~ ki iz Ni {a ko ji ve ~e ras (19) sti è na Ma ra ka nu. - Na la zi mo se u spe ci fi~ nom mo men tu po sle meg da na u Fran cu skoj u ko jem se tim emo tiv n o i fi z i~ k i pri l i~ n o “po tro {io”. Duel sa Ni {li ja ma je va àn u re zul tat skom po gle du, bo do vi su nam neo p hod ni. Po be dom tre ba da oprav da mo po ve re we i po dr {ku ko ju smo do bi li na kon eli mi na ci je od Bor doa. Ri val je no vaj li ja u eli ti, {to zna ~i da ima ju pu no en tu zi ja zma i è qu da is ko ri ste na{ umor,iz ne na de nas. Ve ru jem da }e mo pra vim pri stu pom oba ve za ma is pu ni ti ciqis ta kao je tre ner be o gra |a na, Alek san dar Jan ko vi}. Jo{ uvek je ne iz ve sno za ko ju po sta vu }e se opre de li ti {ef stru ke za su sret sa Rad ni~ kim. - Vi de }e mo ka kav je zdrav stve ni bil ten. Ima ne kih mu sku lar nih po vre da sa ko ji ma se ne tre ba igra ti, ma da se na dam da }e sve bi ti u naj bo qem

Pan ti} po sled we po ja ~a we Na kon Mu drin skog i Mi li ja {a, tek dva sa ta pre is te ka pre la znog ro ka Zve zda je anag ò va la, po è qi tre ne ra Jan ko vi }a, jo{ jed no po ja ~a we. Re~ je o de fan ziv cu Ra da i mla dom re pre zen ta tiv cu. Alek san dru Pan ti }u. re du. Od no vaj li ja u kon ku ren ci ji }e bi ti Mi li ja{ i Mu drin s ki, dok Pan t i} ne m a pra vo na stu pa- kon sta to vao je Jan ko vi}. Dra k o La z a o v i} i Fi l ip Ka sa li ca na po me nu li su da im je po raz u Fran cu skoj te {ko pao, ali da je sa da naj bit ni je da se osva ja ju bo do vi u pr ven stvu. Ta ko |e, izar zi li su na du da }e tri bu ne bi ti oset no po pu we ne, jer su na vi ja ~i za do voq ni iz da wem pro tiv Bor doa. -Svi de li mo tu gu za jed no sa klu bom i Zve zdom, ali mi slim da ima mo raz lo ga da bu de mo po no sni na ono {to smo pru ì li na te re nu. @e li mo da po ka è mo en tu zi ja zam i da se okre ne mo na {im ci qe vi ma u do m a } im tak m i ~ e w i m a- za kqu ~io je Jan ko vi}. Z.Ran ge lov

SPORT

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE - 4. KO LO NO VI SAD: Do wi Srem - Voj vo di na KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki 1923 SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad PO @A RE VAC: Sme de re vo - No vi Pa zar JA GO DI NA: Ja go di na - Slo bo da Po int BOR ^A: BSK Bor ~a - Ja vor

(si no}) 0:0 2:3 (1:1) 0:0 2:0 (0:0) 1:0 (1:0)

Da nas BE O GRAD: OFK Be o grad - Par ti zan BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (N) 1. Ja go di na 4 3 0 2. Rad 4 2 2 3. Do wi Srem 3 2 1 4. Voj vo di na 3 2 1 5. Par ti zan 3 2 0 6. Ja vor 3 2 0 7. BSK 4 2 0 8. No vi Pa zar 4 1 2 9. Cr ve na zve zda 2 1 1 10. Slo bo da Po int 4 1 1 11. Rad ni~ ki (N) 3 1 1 12. Rad ni~ ki (K) 4 0 3 13. Sme de re vo 4 0 3 14. Haj duk 4 0 2 15. OFK Be o grad 3 0 1 16. Spar tak ZV 4 0 0

(Are na sport, 17.00) (Are na sport, 19.00) 1 4:1 9 0 7:4 8 0 5:3 7 0 2:0 7 1 9:2 6 1 7:1 6 2 2:8 6 1 5:3 5 0 4:3 4 2 4:5 4 1 3:5 4 1 2:4 3 1 0:5 3 2 1:3 2 2 0:2 1 4 2:8 0

U sle de }em ko lu (15/16.sep tem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Ja go di na, BE O GRAD: Par ti zan - Haj duk, U@I CE: Slo bo da Po int - OFK Be o grad, IVA WI CA: Ja vor - Do wi Srem, BE O GRAD: Rad - BSK Bor ~a, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Spar tak ZV, NI[: Rad ni~ ki - Sme de re vo, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Cr ve na zve zda.

Pra zne mre `e u Ku li Haj duk – Rad ni~ ki (K) 0:0 KU L A: Sta d ion Haj d u k a, gle da la ca: 1.500 su di ja: Ob ra do vi} ( Ja go di na). @u ti kar to ni: Ve se li no vi} ( Haj duk), a Pe tro vi}, Pa vlo vi}, Mu tav xi} i Si ki mi} ( Rad ni~ ki). HAJDUK: Bra} 7 , Mi lu ti no vi} 7 ( od 46. Ko va ~e vi} 6,) Cr no gla vac 7, Bu la to vi} 7, Cvet ko vi} 6, ]u lum 6, ( od 73. Var ga -), Se ku li} 6, ]o vin 6, ( od 70. Je ri ni} -), Ada mo vi} 6, Ve se li no vi} 7 i Po po vi} 6. RAD NI^ KI: ^an ~ a r e v i} 7, Pa vlo vi} 6, Ra do sa vqe vi} 6, Tin tor 6, Ota {e vi} 6, Mu tav xi} 6, Pe tro vi} 6 ( od 46. Ne do vi} 6,) Pej ~i} 6, Mi lo {ko vi} 7, Si mo vi} 6, i Si ki mi} 6 ( od 57 Spa le vi} 6). Ni u ~e tvr tom ko lu pr ven stva u Je len su per li gi fud ba le r i Haj d u k a ni s u ose t i l i slast po be de. No, ka da se ne na pla ti do bra igra, po go to vo u pr vih 45 mi nu ta on da, pro tiv ~vr ste eki pe Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca vi {e od bo da i ni je mo glo. Pr vo po lu vre me je pro te klo u ap so lut noj do mi na ci ji do ma }i na. Na kon po ~et nog is pi ti va wa sna ga od 12. mi nu ta fud ba le ri Haj du ka su za go spo da ri li te re nom i stvo ri li ne ko li ko obe }a va ju }ih si tu a ci ja. U 20. mi nu tu od li~ no je po bo k u pro { ao Cvet k o v i} i cen tri rao pred gol Kra gu jev ~a na, ka pi ten Haj du ka Ve se li no vi} je sa de se tak me ta ra {u ti rao kraj go la. U 27. mi nu tu

do m a } i igra ~ i su pre s e k li lop t u na po l o v i n i go s ti j u, Ada mo vi} je le po po slu ìo Se ku li }a ko ji sa 22 me tra tu kao kraj de sne sta ti ve. Ve} u sle de }em mi nu tu Ve se li no vi} je upo slio svog cen tar fo ra Po po vi }a ko ji sa 17 me ta ra {u ti ra u ân ~a re vi }a. U 38. mi nu tu ]o vin je {u ti rao sa 20 me ta ra pre ko go la go sti ju, a je di ni di rek tan uda rac ka go lu Ku qa na go sti su upu ti li u 44. mi nu tu ka da je Si mo vi} is ko sa {u ti rao, a Bra} bio si gu ran. U dru gom po lu vre me nu pri nud na iz me na u re do vi ma do ma }ih ( Mi lu ti no vi} po vre |en), od ra zi la se na igru, pa su go sti str pqi vo pre u zi ma li ini ci ja ti vu i bi va li opa sni ji. No, ru ku na sr ce, stva ra li su iz g led n e si t u a c i j e, ali bez onog za vr {nog pa sa ili udar ca. Be le ì mo 54. mi nut ka da je sev nu la kon tra go sti ju, Mi lo {ko vi} pro bio po bo ku i vra tio ide al nu po vrat nu Si ki m i } u, no ovaj pro m a { u j e lop tu. U 58. i 59. mi nu tu vi de li smo dva po ku {a ja uda ra ca ]o vi na, oba bez re zul ta ta, a po sled we ozbiq ni je uz bu |e we na utak mi ci u Ku li be le ì mo u 73. mi nu tu ka da se Spa le vi} oslo bo dio Cr noglvca u{ao u {e s na e s te r ac Ku q a n a i sa dva na e stak me ta ra {u ti rao u bli ` u ugao gol m a n a Bra } a, ali je lop ta za vr {i la u golautu. \. Bo ja ni}

No vi bod Pa za ra ca Sme de re vo - No vi Pa zar 0:0 SME DE RE VO: Sta dion Sme de re va, gle da la ca 2.000, su di ja N. \o ki} (U`i ce). @u ti kar to ni: Og wa no vi}, Osman, Ti o do ro vi} (Sme de re vo), Rni}, Ja ko vqe vi} (No vi Pa zar). SMEDEREVO: M. @iv ko vi} 7, Og wa no vi} 7, Ni ko li} 6, Kr mar 7, Sto ja ko vi} 6 (Vu ka {i no vi} 6), La za rev ski 6, Lu ka{ 6 (Ti o do ro vi} 6), Osman 6 (Miq ko vi} -), Opan ~i na 6, Veq ko vi} 6, Ome ga 7. NOVI PAZAR: \o ga to vi} 7, Rni} 7, Lu pi nac 6, Ja ko vqe vi} 6, Vu sqa nin 7 (Po pin -), Bo gu no vi} 6, Ri sto vi} 6 (Ha xi bu li} -), Ali vo di} 7, Da mja no vi} 6, @ar ko vi} 6, Ra {~i} 6. Vi {e od 2.000 gle da la ca raz o ~a ra no je na pu sti lo sta dion kraj Va {a ri {ta u Po za rev cu

gde su Sme de rev ci do ~e ka li eki pu No vog Pa za ra. Ima li su do ma }i ni bla gu ini ci ja ti vu ali o~i gled no zna ~aj me ~a za obe eki pu u~i nio je svo je pa, ako se iz u zmu dve iz gled ne pri li ke su sret je pro {ao u bez u- spe {nim po ku {a ji ma. U is to ku pr vog de la Ve qo vi} je iz be gao pa `wu go sti ju i kre nuo sam sa cen tra igra li {ta, ali su br zi bi li No vo pa zar ci i osu je ti li we gov po ku {aj. [an s u utak m i c e je pro p u stio Kr mar u 72. mi nu tu, du bin skom lop tom ga je pro na {ao Vu ka {i no vi} a on da je Kr mar is ko sa sa de sne stra ne si lo vi to {i ti rao i pra vo je ka ko je gol man \o ga to vi} us peo da sa ~u va svo ju mre `u. T. Gli {i}

Mi lin ko vi} na iz la znim vra ti ma Spar tak Zla ti bor vo da – Rad 2:3 (1:1) SU BO TI CA: Grad s ki sta dion, gle da la ca oko 1.500. Su di ja: Ve se li no vi} (Va qe vo). Strel ci: Nov ka o vi} u 29. i Bra ti} u 66. za Spar tak, a Ko ji} 40. i 72. mi nu tu, Lu ka u 50. mi nu tu za Rad. @u ti kar to ni: Ko va ~e vi} (Spar tak Zla ti bor vo da), Ko ji} (Rad). SPAR TAK ZLA TI BOR VODA: Alek si} 6, Pu {ka ri} 6, Bra ti} 7, G. Ada mo vi} 6, Mi l e n o v i} 6, Ko v a ~ e v i} 6, De spo to vi} 6 (67. No sko vi} 6), No va ko vi} 7, Tor bi ca 6, M. Ada m o v i} 6, Ve s e l i n o v i} 6 (64. Mi li vo jev 6). RAD: Kqa ji} 7, ]ir ko vi} 7, Vi tas 7, Mi tro vi} 6, An ti} 7, Lu ka 7 (86. Mr ke la), Gwa ti} 6, â u {i} 7, Pr {o 6 (85. Ro ga~-), Pe ro vi} 7, Ko ji} 7 (90. Le ko vi}). Fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de ni po sle ~e tvr tog ko la ni su za be le ì li po be du. U go le a di na Grad skom sta di o nu u Su bo ti ci, sla vio je Rad, pre sve ga za hva qu ju }i do broj igri Ko ji }a, Pe ro vi }a i Lu ke. Iako je Spar t ak otvo r io utak mi cu po lu vre me nom, u pr vih de se tak mi nu ta go sti su ima li bla gu ini ci ja ti vu, ali sem dva kor ne ra ni su us pe li da ura de ni {ta vi {e. Spar tak je ubr zo pre u zeo ri tam igre, stvo ri li su do ma }i dva ve za na kor ne ra, a po sle dru gog su i po v e l i. No v a k o v i} je iz v eo kor ner, lop ta je po no vo do {la sa we ga, a on evro-go lo, sa dva de se tak me ta ra is ko sa po ga |a sam le vi gor wi ugao gol ma na Kqa ji }a za ko na~ no vo| stvo Spar ta ka od 1:0. Ni je Spar tak us peo da du go za dr ì vo| stvo, go sti ma se is pla tio pri ti sak,

Sla vqe fud ba le ra Ra da u Su bo ti ci

a Ko ji} u 40. mi nu tu po sle gu `ve u ka zne nom pro sto ru Go lu bo va i ka sne re ak ci je od bra ne do ma }ih po rav na va na 1:1. Ima li su go sti jo{ ne ko li ko pri li ka, ali je Alek si} za u sta vio {u te ve Pe ro vi }a i ^a u {i }a. Mo gao je Spar tak da go lom otvo ri po lu vre me, ali je lo {e {u ti rao Pe ro vi}, a po tom go sti do la ze do pre o kre ta. Igrao se 50. mi nut ka da su du pli pas iz me ni li Lu ka i Pe ro vi}, na kon ~e ga Lu ka do vo di Rad u vo| stvo od 2:1. No vo po rav na we na ja vi li su do brim udar ci ma No va ko vi} i Ada mo vi}, a po tom i Tor bi ca ko ji se u 66. mi nu tu iz -

bo rio za kor ner. Kor ner, sed mi po re du za Spar tak, upra vo je iz veo Tor bi ca, ta~ no je pro na {ao Bra ti }a ko ji gla vom po rav na va na 2:2. Na `a lost do ma }ih na vi ja ~a, Rad je od 72. mi nu ta po no vo vo dio. Ko ji} se po i grao sa od bra nom Spar ta ka i po go dio za 3:2. Alek si} je spa sao svo ju eki pu od si gur nog po ra za mi nut ka sni je, ovo ga pu ta je Pe ro vi} la ko pre {ao od bra nu Spar ta ka, ali ne i gol ma na Alek si }a. U 83. mi nu tu, po sle od bi je ne lop ti ce iz pr ve je {u ti rao Tor bi ca, ali pra vo u gol ma na Kqa ji }a ko ji je sa ~u vao pred nost svo je eki pe. Sam fi ni{

ZA VR [EN PRE LA ZNI ROK

Del Pje ro u Austra li ji Zvu~ n ih tran s fe r a ni je bi lo, a u To ten he mu mo gu da bu du za do voq ni po {to su do ve li Klin t a Demp s i j a iz Fu la ma. Klu bu sa „Vajt Hart Lej na” }e se pri dru ì ti i gol man fran cu ske re pre zen ta ci je Ugo Lo ris, ra ni je je sti gao i Mu s a Dem b e l e, ali @oa Mu ti wo ne }e za i gra ti u Pre mi jer li gi. Por to je pri hva tio po nu du od ~ak 28 mi li o na evra za ve znog fud ba le ra, ali se Mu ti wo ni je do go vo rio sa Upra vom „pe v a c a” oko svo j ih pri ho da. Mi kael Esi jen }e po no vo sa ra |i va ti sa @o ze om Mu ri wom po {to }e ka ko pi {u {pan ski me di ji sle de }e se zo ne igra ti u ma drid skom Re a lu kao po z ajm q e w i igra~ pr v a k a Evro p e êl s i j a. Man ~ e s ter si ti je iz gle da us peo da do ve de ]a vi ja Gar si ju za 18 mi li o na fun ti iz li sa bon ske Ben fi ke. Od bram be ni igra~ Mar se ja Ste fan Mbi ja po ja ~a }e Kvins Park Ren xers, a pro ble ma ti~ ni Xoi Bar ton }e na Azur nu oba l u. No v i na p a d a~ Aston Vi le je Bel gi ja nac Kri sti jan Ben te ke, Izra e lac Jo si Be na jun }e po sled wu se zo nu ugo vo ra sa êl si je od ra di ti u Vest He m u kao po z ajm q en igra~. Biv {i na pa da~ Cr ve ne zve zde An dri ja Ka lu |e ro vi} }e igra ti u Ra sin gu iz San tan de ra. Do sa da {wi na pa da~ Ar se na la Niklas Bentner novo je poja~awe ’stare dame’. Raf ael Va n d er Vart iznenada napu{ta Totenhem i vra}a se u svoj biv{i klub Hamburger. Mladi {kotski napada~ X ordan R o u d s najsk u pq e je

poja~aw e u istor i ji Blak burna, on je u ’rov erse’ stigao iz no vo g ~lana ^emp io n{ ipa, Ha de rsfilda. Man~ester Siti je ve}i deo prelaznog roka ’}utao’, ali odlu~io da se aktivira dovo|ewem Maikona iz Intera, Skota Sinklera iz Svonsija i Matije Nastasi}a iz Fiorentine. Klub je u toku dana napustio Holan|anin Najxel De Jong koji je poja~ao vice{ampiona italije, Milan. Krilni napada~ Barselone Ib rahim Afelaj nov o je p oja~aw e [alke a, o n }e u [ al keu proves ti slede }i h go dinu dan a kao p oz aj mqen igr a~ U drugom delu Londona ambiciozni ~elnici Vest Hema su dogovorili pozajmicu napada~a Liverpula Endija Kerola. @iva legenda Juventusa, Alesandr o De l Pje ro nastav i}e karijer u u Austra liji. ’P -

in turikio’ }e nastupati za ekipu Sidneja za rekordnu sumu u austalijskom fudbalu. Stouk je poja~ao svoj vezni red ^a rli je m Adamom , d ok je ekip a Bo ltona , i st o s a ’Enfilda’, dovelaXeja Spiringa. Everton se sa Kopenhagenom dogovorio oko dovo|ewa Kostarikanca Ovieda. Maqorka je dovela \ov an ija Dos Santo sa iz T ot enhema, dok j e Havi jer Savi ol a poja~ao redove Malage . Povratnik u Primeru, ekipa Selte je dovela na pozajmicu Parka iz Arsenala. [kotski Harts vratio je svog veznog igra~a Rajana S tiven so na sa k oj im je potpisao t ro godi{wi ugovor. Italijanska Fiorentina otkupila je od \enove polovinu ugovora srpskog fudbalera Nenada Tomovi}a, te }e on slede}e sezone igrati za klub iz Firence. Napada~ Man~ester Sitija Santa Kruz preselio se na jednogodi{wu pozajmicu u {pansku Malagu.

me ~ a po n o v o do n o s i {an s e Spar ta ku, a naj bo qu je imao Pu { ka r i} i pr v om mi n u t u pro du `et ka, ali Kqa ji} spa sa va po be du svo je eki pe. Na kon f e r en c i j i za {tam pu Zo r an Mi l in k o v i}, tre ner Spar t ak Zla t i b or vo d e, is t a k ao je da pre u z i m a od g o vor n ost za lo{ re z ul t at to kom ~e t i r i ko l a, te da }e ima t i is k re n i i otvo r e n i sa sta n ak sa ru k o v od s tvom, a da se no v e in f or m a c i j e mo g u ubr z o o~e k i v a t i. Ka k o tre nut n o sto j e stva r i, Mi l in k o vi} je na iz l a z nim vra t i m a iz Spar t a k a. N. S.

No vaj li je u Ja go di ni, Uì cu, Pa za ru Po sled weg da na {re la znog ro ka Ja go di na je do ve la jo{ jed no po ja ~a we. Re~ je o Ni ko li Va len ti }u (29), de snom be ku, ko ji do la zi iz ru skog Si bi ra, a igrao je za An ì i Ala ni ju, a pre to ga u Izra e lu. Pot pi sao je ugo vor na go di nu da na. - Bio sam sa eki pom na Zla ti bo ru, a ka da je po sta lo iz ve sno da od tran sfe ra pre ko gra ni ce ne ma ni {ta, od lu ~io sam da pri hva tim po ziv Ja go di ne. @e qa mi je da se na met nem tre ne ru i po mog nem eki pi da do |e do ci qa - iz ja vio je Va len ti}. Osim Ja go di na ca u fi ni {u pre la znog ro ka ro ster su osve ì li i Uì ~a ni. Oni su po ja ~a li kon ku ren ci ju u {to per skoj li ni ji do vo |e wem Aj di na Mak su mi }a. Mak su mi} (27) sti è iz {vaj car skog Stad Ni o na a igrao je jo{ za Sa ra je vo, ru ski Him ki, ru mun sku Pan du ri ju i dru gi tim Di na ma iz Bu ku re {ta. No vi Pa zar je ta ko |e an ga ò vao no vog igra ~a, re~ je o Ra mi nu Rah ma no vi }u, mla dom re pre zen ta tiv cu BiH. - Ra di se o iz u zet no ta len to va nom fud ba le ru ko ji igra na po zi ci ji cen tral nog ve znog. Ve ru jem da }e bi ti po ja ~a we re kao je Dra go qub Be kva lac, tre ner No vog Pa za ra. U BSK je do {ao Pe ri ca Stan ~e ski (27) po vre me ni re pre zen ta ti vac Ma ke do ni je, ne ka da {wi omla di nac Par ti za na. Pot pi sao je ugo vor par mi nu ta pre is te ka ro ka, a pro {le se zo ne igrao je za sa ra jev ski @e qe zni ~ar. Stan ~e ski }e se bo ri ti za me sto u ti mu na po zi ci ji ve znog igra ~a.

SPORT

nedeqa2.septembar2012.

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJE

SUPERKUP EVROPE

Na pla }e ni du go vi Proleter - Borac 2:1 (0:1) sti} 6, @ivkovi} 7, Pavi~evi} 6, Ra{kovi} 7 (Jovan~i} 6). Fudbaleri Proletera naplatili su ^a~anima sve dugove iz pro{le sezone kada su nezaslu`eno na penal ruletu ispali u osmini finala Kupa. U{li su doma}i u me~ boqa`qivo, {to se i te kako osetili na igru pa sem dva centar{uta koje je uputio Dragan Kva~i}

Fo to: D. Iva ni}

NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 700, sudija R. ^eromilac (Beograd), strelci: Drini} u 47. i Zec u 80. za Proleter, Ra{kovi} u 36. minutu za Borac. @uti kartoni: Kav~i}, Bo{kovi} (Proleter), Mili}i}, Masla}, Kosti}, @ivkovi}, Pavi}evi}, Dimitrijevi} (Borac).

Bo{kovi} je bio jedan od najboqih u redovima Proletera

PROLETER: Jeli} 7, Krasi} 7 (Tanasin -), Kav~i} 8, Vukasovi} 8, @igi} 7, Kova~evi} 7, Ra{iovan 7 (Tanu{ev 8), Obradovi} 8, Drini} 9 (Babi} -), Bo{kovi} 8, Zec 9. BORAC: Babaq 7, Mili}i} 6, Radanovi} 7 (Dimitrijevi} 6), Masla} 7,. Atanackovi} 6, @ivanovi} 7, Stani} 6 (Jovi~i} 6), Ko-

prema svojim napada~ima nije ozbiqnije ugrozio gol \or|a Babaqa. Trenutak dekoncentracije u`e odbrane doma}ih u 36. minutu kaznio je Ra{kovi}. Prihvatio je loptu i prizemnim udarcem sa desetak metara primorao Jeli}a na kapitulaciju. [ta je u poluvremenu trener Nenad Lalatovi} rekao

Ka na rin ci bez da ha Jedinstvo Putevi - Novi Sad 2:1 (0:1) U@I CE: Stadion Kr~agovo, gle da la ca: 800, su di ja: Stojilkovi}, strelci: Savi} (iz jedanaesterca) u 71, Vukovi} u 76. za Jedinstvo Puteve, Balabanovi} u 38. minutu za No vi Sad. @u ti kar to ni: Marjanovi} (Jedinstvo Putevi), Balabanovi}, Maksimovi}, Ili}, ôbanov, Jovanovi} (Novi Sad). JE DIN STVO PU TE VI: Ze ~e vi} 7, Mar ja no vi} 7, ân ~a re vi} 7, Gru ji ~i} 6, Plani} 7, Jovanovi} 6, Timi} 7, Nikitovi} 6, Vuji} 5 (od 46. Vukovi} 7), Mudrini} 6 (od 61. Milivojevi} -), Savi} 7 (od 75. Vukmirovi} -). NOVI SAD: Risti} 6, Miji} 6, Ili} 7, ôbanov 6, Babi} 6, Radoja 7, Balabanovi} 6 (od 80. Stan~eti} -), Maksimovi} 6 (od 80. Baji} -), Roksa 7 (od 72. Jovanovi} -), Bogunovi} 7, Boì~i} 6. U prvom poluvremenu, ~ija je osnov na ka rak te ri sti ka previ{e respekta sa obe strane, do pred odlazak na odmor samo dve polu{anse, kod doma}ih Vuji} a u redovima gostiju ôbanov, neuspe{no su poku{avali glavom iz blizine.

Novi Sad je do prednosti do{ao posle slobodnog udarca. Pred golom loptu je Balabanovi} samo okrznuo glavom, dovoqno da prevari Ze~evi}a i zavr{i u maloj mreì. Pred kraj prvog i na po~etku drugog poluvremena Simi} je poku {a vao sa ivi ce {e sna e sterca, oba puta bio je za malo neprecizan. Novosa|ani su se do sredine drugog poluvremena visokim presingom uspe{no branili i neutralisali poku{aje doma}ina, ali nisu imali snage da u istom ritmu izdrè do kraja. U 71. minutu na ân~arevi}u je metar unutar kaznenog prostora, neoprezno i preo{tro startovao ôbanov - penal. Savi} je bio siguran realizator najstroè kazne. Samo pet minuta kasnije, posle Nikitovi}evog ubacivawa lopte iz kornera, Vukovi} je bio najvi{i u skoku i sa ne ko li ko me ta ra gla vom loptu skrenuo u mreù. Do kraja Novi Sad je bezuspe{no poku{avao da izbegne ~etvrti uzastopni poraz. Z. @erav~i}

Po be dio is ku sni ji Radni~ki (NP) - Vo`dovac 0:2 (0:0) NO VA PA ZO VA: Gradski stadion, gledalaca 1.000, sudija V. Nedeqkovi} (Jagodina), strelci: Haski} u 69. i \o ki} u 75. mi nu tu. @u ti kartoni: Bonxi}, Markovi}, Pejovi} (Radni~ki), \oki}, Haski} (Vo`dovac). RAD NI^ KI: Mi lo {e vi} 7, Gaji} 7, Pejovi} 7, Bo{kovi} 6, Puni{i} 6, ^eprwa 7 (Bale{evi} -), Bonxi} 7, Isailovi} 7, Bulatovi} 7 (A{~eri} -), Pavlovi} 7 (Jovi} -), Markovi} 7. VO@DOVAC: Popovi} 7, Ja{i} 6, [arac 7, Sin|i} 6, Stojkovi} 7, Ostojin 6, Maru{i} 7 (Petronijevi} -), Novkovi} 7 (Balo~evi} -), \oki} 8, Milovac 7, Haski} 8 (\uri~i} -). Radni~ki je tokom prvog dela, dok su igra~i imali snage bio je ravnopravan rival sna`noj i ~vrstoj ekipi Vo`dov-

ca. Fudbaleri doma}eg tima propustili su dve-tri povoqne prilike. Najboqe je imao Bonxi} u 30. minutu i Markovi} u 40. Me|utim, u drugom po lu vre me nu sna `na eki pa Vo`dovca za 15 minuta je uspela da re{i {pitawe pobednika. Prvi gol je nakon \oki~evog pogotka u stativu postigao Haski}. Doma}i se nisu predavali, me|utim u 75. minutu Puni{i} je napravio gre{ku, \oki} je uleteo ispred istr~alog Milo{evi}a i volej udarcem poslao loptu u mre`u. Doma}i se nisu predavali nastojali su brzim akcijama da iz jed na ~e re zul tat, Mar ko vi} je {utirao pored gola, a Bon xi} je po go dio gol ma na Vo`dovca. Dobra i borbena utakmica u kojoj je zaslu`enu pobedu ostvario beogradski tim. J. Vukovi}

igra~ima ostaje tajna, ali je bilo evidentno da je u nastavku igrao samo jedan tim. Krenuli su doma}i furiozno, Bo{kovi} je oduzeo loptu Atanackovi}u u prazan prostor uposlio je Zeca koji je kao tane uleteo u {esnaesterac gostiju i povratnom loptom prona{ao Darka Drini}a. Vrsni napada~ bio je sa desetak metara neumoqiv, pa je do{lo je do promene rezultata. Izjedna~uju}i gol dao je krila igra~ima Proletera, pa su se re|ale prilike, Ra{iovan je iz slobodnog udarca prona{ao Krasi}a koji glavom {utirao pored gola. Ono {to je u 63. minutu uradio Marko Vukasovi} dugo }e se pamtiti. Presekao je loptu na polovini terena, stu{tio se ka {esnaestercu, izdrào je duel sa Dimitrijevi}em, {utirao je a Babaq je krajwim naporom spasio svoju mreù. Pet minuta kasnije nakon kontre Bo{kovi}a i Drini}a, Tanu{ev je prihvatio loptu ali je odbrana gostiju otklonila opasnost. Tek u 71. minutu gosti su ugrozili Jeli}a, @ivanovi} je sa petnaestak metara {utirao kraj stative. A onda je u 80. minutu usledila erupcija odu{evqewa. Novajlija u redovima Proletera \or|i Tanu{ev poigrao se sa Mili}i}em, do{ao je do ivice kaznenog prostora, odli~no je {utirao a Babaq krajwim naporom izbio loptu do Zeca koji je poslao loptu u mreù.

Ba nat - Ko lu ba ra Pro le ter - Bo rac Rad ni~ ki (NP) - Vo `do vac Je d. Pu te vi - No vi Sad Slo ga - In |i ja Me ta lac - Mla dost (L) û ka ri~ ki - Mla de no vac Na pre dak - Be à ni ja Te le op tik - Ti mok 1. Vo `do vac 4 2. Na pre dak 4 3. Je din stvo 4 4. û ka ri~ ki 4 5. Pro le ter 4 6. Bo rac 4 7. Ba nat 4 8. Te le op tik 4 9. Be à ni ja 4 10. Ti mok 4 11. Mla de no vac 4 12. In |i ja 4 13. Rad ni~ ki (NP) 4 14. Me ta lac (GM) 4 15. Slo ga (K) 3 16. Ko lu ba ra 4 17. No vi Sad 4 18. Mla dost (L) 4

3 3 3 3 2 2 2 2 1 2 1 1 1 1 0 0 0 0

1 1 1 1 2 1 1 1 1 0 1 1 1 0 2 2 0 0

0 8:1 0 11:5 0 7:4 0 4:1 0 8:5 1 6:3 1 4:3 1 4:4 2 6:6 2 4:4 2 5:6 2 2:4 2 2:6 3 4:6 1 1:4 2 2:4 4 3:8 4 3:10

1:0 2:1 0:2 2:1 0:0 3:1 1:0 2:2 1:0 10 10 10 10 8 7 7 7 4 6 4 4 4 3 2 2 0 0

U sle de }em ko lu (8. sep tem bra) sa sta ju se: No vi Sad - Na pre dak, Ti mok - Je din stvo Pu te vi, Be `a ni ja - ^u ka ri~ ki, Mla de no vac - Me ta lac (GM), Mla dost (L) - Slo ga, In |i ja - Rad ni~ ki (NP), Vo `do vac - Pro le ter, Bo rac - Ba nat, Ko lu ba ra Te le op tik.

Do kraja utakmice mogao je Tanu{ev da potigne gol, me|utim {utirao je kraj same stative na kraju za sasvim zaslu`enu i vrednu pobedu Proletera nas biv{im superliga{em. M. Popovi}

Kar to ni ja da u Zre wa ni nu Banat - Kolubara 1:0 (1:0) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 300, sudija M. Mili}evi} (Ivawica), strelac Milojevi} u 7. minutu. @uti kartoni: Jankovi}, Oègovi}, Milojevi}, Mihajlovi} (Banat), Igwatovi} (Kolubara). Crveni kartoni: Spasi}, Mihajlovi} (Banat), Filipovi} (Kolubara). BANAT: Baji} 7, Spasi} 7, Jovi} 7, Vukovi} 7, Mileti} 7 (Mihajlovi} -), Jankovi} 7, Oègovi} 8, Milojevi} 8, Radosavqevi} 7, îgoqa 7 (Ceni} 7), Arsenijevi} 7. KOLUBARA: Rankovi} 7, Jankovi} 6, Radoj~i} 6, Mi{~evi} 6, Igwatovi} 7, Simunovi} 6, Marinkovi} 6 (Jovanovi} -), Milunovi} 7, Radovanovi} 6, Medi} 6, Mladenovi} 6 (Filipovi} 6, Stankovi} -). Zrewaninci su u borbenoj i ne ba{ lepoj fudbalskoj predstavi stigli do druge uzastopne pobede na svom terenu pogotkom

Milojevi}a u prvom delu me~a. Po~etak susreta pripao je doma}inu koji je u 7. minutu posle duge lopte Jankovi}a i preciznog udarca sa desetak metara Milojevi}a poveo. U nastavku me~a i jedni i drugi pretili su iz prekida. U 52. minutu posle centar{uta Mileti}a glavom je poku{ao Milojevi} a lopta je oti{la pored stative. Tri minuta kasnije su i gosti poku{ali, ali je Medi} bio neprecizan. U 64. minutu glavni sudija Mili}evi} pomalo preo{tro je dao crveni karton Spasi}u, a desetak minuta kansije i Filipovi}u koji je u{ao u raspravu sa publikom. U 90. minutu arbitar iz Ivawice opravdano je pokazao drugi `uti karton Mihajlovi}u i put u svla~ionicu i pokvario utisak ~udnim kriterijumom su|ewa u ovoj, pre svega borbenoj i tvrdoj utakmici. N. Jowev

Ni go lo va, ni {an si Sloga - In|ija 0:0 KRA QE VO: Gradski stadion u Kraqevu, gledalaca: 500, sudija:Nikola Miladinovi} (Jagodina), @uti kartoni:Mileti} (Sloga), Tom~i}, Stevan~evi}, Zeli}, Adamovi} (In|ija). SLOGA: Nasti} -, S.Mladenovi} 6 (od 65.Stefanovi} -), Milovanovi} 6, Mileti} 7, Maru{i} 7, Radosavqevi} 6, Gobeqi} 6, Rov~sanin 6, Antonijevi} 6, An|elkovi} 6, D. Mladenovi} 6 ( od 55. Vuli} 6). IN\IJA: Milinovi} 6, Tom~i} 6, Stevan~evi} 6, Dukanac 6 (od 59. Adamovi} -), Tomanovi} 6, Zeli} 6, @ivkovi} 6, Kordolup 6 (od 76. Livaja -), Dubaji} 6, Dimitrov 6 (od 90. Vujasin -). Ni u {estom poku{aju Sloga nije uspela da savlada In|iju i tako sru{i neugodnu tradiciju u me|usobnim okr{ajima, ali ni da prekine seriju od deset utakmica bez pobede u takmi~arskim me~evima. U siroma{noj fudbalskoj predstavi, borbenoj, ali nedorasloj prvoliga{kom rangu takmi~ewa, Sloga je tokom svih 90 minuta imala inicijativu, ali nije uspela da napravi ni jednu stoprocentnu priliku, dok su gosti imali samo jedan

ozbiqniji poku{aj prema golu totalno besposlenog Nasti}a. Prvo uzbu|ewe vi|eno je u 13. minutu posle dobrog prodora Du{ana Mladenovi}a po levom boku, ali je Antonijevi} za malo zakasnio da realizuje idealan centar{ut i loptu ubaci u praznu mre`u. Posle pola ~ase igre, Antonijevi} je zatresao mre`u gostiju, ali je gol opravdano poni{ten zbog ofsajda. Kapiten In|ije Dubaji} je u fini{u prvog poluvremena prome{ao doma}e defanzivce, a potom sa dvadesetak metara {utirao slabo i neprecizno. Nastavak je doneo identi~nu sliku, Sloga je jalovo napadala, a gosti su nezainteresovani da u napadu u~ine ne{to vi{e, koristili svaku priliku da se vaqaju po terenu. I ovaj period igre pokazao je da je najve}a boqka Kraqev~ana neefikasnost, a da novinarska bele`nica ne ostane potpuno prazna potrudili su se Radosavqevi} koji je iz solidne pozicije {utirao preko gola, i Maru{i} koji je iz gu`ve posle kornera uputio solidan udarac, ali je golman gostiju Milinovi} pravovremeno intervenisao i spre~io ve}u opasnost. G. ]irovi}

Atle ti ko po ni zio êl si Radamelu Falkau bilo je potrebno jedno poluvreme da pobedi i ponizi evropskog {ampiona u Superkupu Evrope: Atletiko Madrid - êlsi 4:1 (3:0). Do prvog odlaska na odmor postigao je het-trik (drugi put ove nedeqe) i jo{ jednom ugravirao ime svog kluba na presti`ni trofej. Preciznije re~eno - do poluvremena {utirao je pet puta, postigao tri gola, jednom pogodio pre~ku i jednom stativu. Suo~en sa neopisivo efikasnim Falkaom, razigranim Turanom i Kokeom, Bane Ivanovi} i drugi nisu znali {ta ih je sna{lo. „Jorgandìje” su stvarale prilike, proma{ivale ih, a skupoceni tim Romana Abramovi}a nije znao kako da odgovori. êlsi je u nezanimqivom nastavku imao priliku da smawi prednost, to je i u~inio golom Gerija Kejhila (u 75’ minutu), ali je {toper Miranda ve} ugasio nadu u preokret, pola sata pre kraja.

Radamel Falkao

Atletiko je pobedom drugi put uneo presti`ni trofej u svoje vitrine. Prethodno je to u~inio 2010. godine, trijumfom nad Benitezovim Interom iz Milana. ATLETIKO MADRID: Kurtoa - Huanfran, Miranda, Godin, Filipe Luis - Mario Suarez, Gabi - Adrijan (od 56’ Rodrigez), Koke (od 81’ Raul Garsija), Turan - Falkao (od 87’ Emre). ^ELSI: ^eh - Ivanovi}, Kejhil, Lui`, Kol (od 90’ Bertran) - Ramire{ (od 46’ Oskar), Obi Mikel, Lampard, Mata - Azar - Tores.

NEMA^KA BUNDES LIGA

[am pion stao u Nir nber gu Jirgen Klop nije uspeo da skrene pa`wu svog tima sa `reba sa Lige {ampiona. U ~etvrtak je u Monte Karlu odlu~eno da {ampion Nema~ke narednih meseci igra protiv Reala, Man~ester sitija i Ajaks, a „milioneri” o~igledno nisu prestali da razmi{qaju o (ne)sre}i koja iz je zadesila. Posle {est uzastopnih pobeda nad Nirnbergom (posledwa ~etiri rezultatom 2:0) odigrali su nere{eno. Ne}e imati mnogo razloga za zadovoqstvo, iako su ponovo ostali nesavladani i pribli`ili se obarawu Hamburgovor rekorda od 36 utakmica bez poraza. Vezni fudbaler reprezentacije Poqske Jakub Bla{~ikovski poni{tio je krajem prvog poluvremena vo|stvo doma}ih, ali wegovi saigra~i nisu imali snagu za ne{to vi{e. Reprezentativac Srbije Neven Suboti} bio je na terenu od prvog minuta.

Ajntraht je pregazio Hofenhajm u gostima 4:0, a pomogli su mu prvotimci doma}ih Sejad Salihovi} i Stefan [rok, ostaviv{i zbog crvenih kartona na terenu svojih devet saigra~a u posledwih 15 minuta. Verder je slavio kod ku}e protiv Hamburgera, a Aron Hunt iskupio se golom za 1:0 za prethodno proma{eni jedanaesterac. Kona~an rezultat postavio je biv{i centarfor Energi Kotbusa i Bajern Minhena Nils Petersen. Rezultati: Majnc - Grojter Firt 0:1 , Bajer - Frajburg 2:0 (1:0) /Kastro 8’, Vol{ed 54’/, Hofenhajm Ajntraht 0:4 (0:2) /Komper 39’ (ag), [vegler 43’, Mejer 82’, Lanig 90’/, Nirnberg - Borusija D. 1:1 (1:1) /Perhart 32’ - Bla{ikovski 40’/, [alke - Ausburg 3:1 (1:0) /Papadopulos 33’, D`ons 46’, Huntelar 72 Erl 79’/, Verder - Hamburger 2:0 (0:0) /Hunt 51’ (p), Petersen 57’/, Fortuna - Borusija (M) 0:0.

ODR@ANA KONFERENCIJA KLUBOVA GFS NOVI SAD

Po dr {ka ini ci ja ti vi Sre ma ca

Uz prisustvo svih delegata klubova u prostorijama OFK Futog odr`ana je Konferencija klubova Gradskog fudbalskog saveza Novog Sada. Za novog predsednika s jednogodi{wim mandatom izabran je Petar Nikoli} Dudija (OFK Futog), dok }e potpredsednik Konferencije biti Du{ko Balaban (Vinogradar). Klubovi su jednoglasno dali podr{ku inicijativi Podru~nog saveza Srema da se formira Tre}a vojvo|anska liga koju bi popunili klubovi sa novosadskog i podru~ja Srema. Isto tako upu}en je zahtev FS Vojvodine da se oformi Podru~na liga koju bi

~inili klubovi gradskog podru~ja Novi Sad. Inicijative i odluke je u ime Izvr{nog odbora pojasnio tehni~ki sekretar Sa{a @ivkovi}. – Formirawu Podru~ne lige Novi Sad u kojoj bi igrali klubovi GFS Novi Sad, zna~ajna je za klubove jer bi prvak imao direktan prolaz u Vojvo|ansku ligu. Po statutu ovom Savezu takva ingerencija i pripada pa bi takmi~ewe ove lige bilo pod ingerencijama Kancelarije GFS Novog Sada. To su ve} uradili veterani Podru~ne lige koji su se vratili u okriqe FS grada Novog Sada. M. Po.

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Srpska liga Vojvodina - ^ELAREVO: ^SK Pivara - Cement, STARA PAZOVA: Jedinstvo - Srem, OCAXI: Tekstilac - Radni~ki ([), BA^KA JARAK: Mladost - Pali}, SOMBOR: Radni~ki - Sloga (T), PAN^EVO: Dinamo - Ba~ka Topola, SENTA: Senta - Dunav, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Dolina. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Vojvo|anska liga Istok - LAZAREVO: Zadrugar - Jedinstvo (NB). Utakmica po~iwe u 16.30 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad - BE[KA: Hajduk - Borac (NS), TU-

RIJA: Mladost - Mladost (BP). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada ZMAJEVO: Obili} - Jedinstvo, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Metalac , BA^KO DOBRO POQE: Sutjeska - Hercegovac, TEMERIN: TSK - Borac ([). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Gradska liga Novog Sada BANO[TOR: Proleter - Susek, ^EREVI]: Sremac - ^enej, SIRIG: Sirig - Slavija, FUTOG: Futog - Fru{kogorac, LEDINCI: Vinogradar - Tatra, BEGE^: Ba~ka - Mladost, BUDISAVA: Dinamo - Fru{kogorski partizan. Sve utakmice po~iwu u 16.30.

SPORT

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

PARAOLIMPIJSKE IGRE U LONDONU

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE - US OPEN

Bo ri sla va i Zlat ko Ag we {ka u fi na lu za u sta vi la Je le nu (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) Sto no te ni ser ka Sr bi je Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi} i sto no te ni ser Zlat ko Ke sler la si ra li su se u fi na le Pa ra o lim pij skih iga ra u Lon do nu. Pe ki} Ran ko vi} je u

po lu fi na lu po be di la Ki ne ski wu Mi ao Xang sa 3:2 (6:11, 13:11, 3:11, 11:7, 11:7), a Ke sler je za sa mo 14 mi nu ta sa vla dao To ma sa [mid be rer ge ra (Ne ma~ ka) sa 3:0( 11:6, 11:9,

11:9). Po sle iz gu bqe nog pr vog se ta srp ska sto no te ni ser ka ko ja se tak mi ~i u kla si 4 do bi la je dru gi set na raz li ku 13:11, a za tim ube dqi vo iz gu bi la tre }i set sa 11:3. Me |u -

Borislava Peri} Rankovi} i Zlatko Kesler

Mi tro vi} osmi Atle ti ~ar Sr bi je Dra `en ko Mi tro vi} za u zeo je osmo me sto u ba ca wu ku gle, na Pa ra o lim pij skim igra ma u Lon do nu. Mi tro vi}, ko ji je na ce re mo ni ji sve ~a nog otva ra wa no sio za sta vu Sr bi je osvo jio je 917 bo do va, a ostva rio je i naj bo qi li~ ni re zul tat se zo ne sa 9,15 me ta ra. tim Pe ki} Ran ko vi} je us pe la da do bi je na red na dva se ta i obez be di no vu me da qu za Sr bi ju. Fi na le je na pro gra mu da nas od 19 ~a so va, a pro tiv ni ca srp skoj sto no te ni ser ki }e po no vo bi ti Ki ne ski wa Jing @u. Ki nesnki wa je u dru gom po lu fi na lu la ko u tri se ta do bi la Sung Hje Mun iz Ju `ne Ko re je sa 11:7, 11:9, 11:7. Pe ri} Ran ko vi} je na pro {lim Pa ra o lim pij skim igra ma u Pe kin gu osvo ji la sre br nu me da qu. Ke sler je la ko sa vla do Nem ca ,a pro tiv nik u da na {wem fi na lu bi }e Ki nez Pang Feng ko ji je po be dio Fran cu za Flo ri ja na Ma ri e na sa 11:8, 11:5, 14:12. Sava Savi}

Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} za vr {i la je u}e {~e na US ope nu u tre }em ko lu, po {to je bo qa od we bi la dru ga no si teq ka Ag we {ka Ra dvaw ska sa 6:3, 7:5. Je le nu je u du e lu sa Po qa ki wom sku po ko {tao ve li ki broj ne iz nu |e nih gre {a ka – ~ak 37, uz 23 vi ne ra. Sa dru ge stra ne, Ra dvaw ska je ima la po 15 di rekt nih po e na i gre {a ka, a u osmi ni fi na la igra }e sa Ita li jan kom Ro ber tom Vin ~i. ko ja je ta ko |e u dva se ta do bi la Do mi ni ku Ci bul ko vu iz Slo va~ ke. Te ni ser ke su bez ve }ih pro ble ma osva ja le ge mo ve na svoj ser vis do ~e tvr tog ge ma, a on da je Po qa ki wa sti gla do 0:40 i re a li zo va la dru gu brejk lop tu za pred nost od 3:1. Me |u tim, ni Je le na ni Ra dvaw ska ni su po zna te kao igra ~i ce sa ubo ji tim ser vi som, pa ni brej ko vi ni su ve li ko iz ne na |e we. Ve} u sle de }em ge mu Jan ko vi }e va je od li~ no ri ter ni ra la i bez iz gu bqe nog po e na je vra ti la brejk. Tu ni je bio kraj brej ko vi ma, Po qa ki wa je po ve la sa 4:2, a on da je us pe la da sa ~u va svoj ser vis iako je Je le na ima la tri brejk {an se, od to ga dve uza stop ne. To se is po sta vi lo kao kqu~ ni tre nu tak se ta – Je le na je sma wi la na 5:3, u na red nom ge mu je spa sla dve set lop te, ali je tre }u set

Jelena Jankovi}

lop tu Ra dvaw ska is ko ri sti la i do {la do vo| stva u se to vi ma za 44 mi nu ta igre. Je le na je bi la za agre siv ni ja od ri val ke, ali je bi la neo d lu~ na u ne kim si tu a ci ja ma, {to je uz spo sob nost Po qa ki we da vra ti mno go te {kih lop ti ca bio kqu~ ni raz log za gu bi tak pr vog se ta. Jan ko vi }e va je istom tak ti kom po ~e la i dru gi set – bi la je ja ko agre siv na na ri ter nu i za slu `e no je na pra vi la brejk za 2:0. Me |u tim, srp ska te ni ser ka ni ka ko ni je uspe va la da za dr `i vi sok ni vo igre u kon ti nu i te tu – sle de }i

Si gur ni Jan ko Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} po be dio je Ame ri kan ca Bra jan Bej ke ra sa 6:4, 6:3, 6:4 u me ~u dru gog ko la US ope na. Jan ko }e u tre }em ko lu iga ti sa Slo ven cem Gre gom Ze mqom ko ji je sa 6:4, 2:6, 6:4, 6:4 po be dio Se dri ka-Mar se la [te bea. Tip sa re vi} je do po be de u pr vom me ~u u ka ri je ri sa Bej ke rom, tre nut no 70. na ATP li sti, sti gao ta ko {to je u pr va dva se ta us peo da na pra vi brejk ve} u tre }em ge mu, a

bio do bar na dru gom ser vi su (9/14) i na pr vom ka da bi do bro od ser vi rao (12/15). Tip sa re vi} po sle tre }eg se ta ni je ugro `a vao ser vis Bej ke ra, ali ni je bi lo ni po tre be. Ame ri ka nac je u de se tom ge mu po veo sa 30:0 i bio na poen od tri brejk lop te, ali je Jan ko sa ~e ti ri po e na u ni zu, od to ga dva as udar ca, re {io pr vi set u svo ju ko rist. Kao i u pr vom se tu Tip sa re vi} je i u dru gom us peo da na pra vi brejk u tre }em ge mu. Iz dra `o je pri ti -

ENGLESKA PREMIJER LIGA

San der lend pri ze mqio Svon si Per fek tan niz Svon si ja je pre ki nut. Po sle dve po be de na po ~et ku pr ven stva, uz gol raz li ku 8:0, eki pa Mi ka e la La u dru pa re mi zi ra la je sa San der len dom. Naj za slu `ni ji za ta kav is hod je biv {i na pa da~ Vul ver hem to na Sti ven Fle ~er, ko ji je „po ni {tio” jo{ jed nu sjaj nu par ti ju {pan skog ve zi ste Mi ~ua i po go dak Vej na Ru tli xa. La bu do vi su me~ za vr {i li sa igra ~em ma we zbog is kqu ~e wa biv {eg {to pe ra Ma jor ke ^i ka Flo re sa, u 71. mi nu tu. Vest Hem je u pr voj utak mi ci da na si gur nom igrom po be dio Fu lam, ~i ji su na pa da~ ki tan dem ~i ni li Mla den Pe tri} i

Ugo Ro da le ga. To ten hem je imao po be du „u xe pu” do 85. mi nu ta, ka da je Ro bert Sno dras is ko ri stio cen tar {tut Ra se la Mar ti na i asi sten ci ju Gren ta Hol da, po sta viv {i ko na~ nih 1:1. Eki pa An dre Vi qa{ Bo a {a ose ti la je od la zak Lu ke Mo dri }a i Ra fa e la van der Var ta, a por tu gal ski stru~ wak iz veo je na te ren ve zni red u sa sta vu: Bejl, Li ver mur, San dro, Le non, uz ma lo is tu re ni jeg Si gurd so na. U dru gom po lu vre me nu za i grao je i Mu sa Dem be le i po sti gao gol na de bi ju. Ta ko je u{ao u klup sku isto ri ju, kao dru gi igra~ po sle Egip }a ni na Mi da ko ji je u eri Pre mi jer li ge za tre sao mre `u u pr vom me ~u za To ten hem.

Voj vo |an ska li ga Is tok Ko za ra - Rad ni~ ki (B), AFK - Vr {ac, Bu du} nost - Bo rac (S), Ki kin da - Ko lo ni ja, Rad ni~ ki - Ba~ ka 1901, Bi le }a nin - Je din stvo (BK), Pro le ter - Slo bo da.

Voj vo |an ska li ga Za pad Slo ga - Po let (S), Ju go vi} - Sr bo bran, Ba~ ka - Pr vi maj, Cr ve na zve zda - In deks, Cr ven ka - Bu du} nost (M), Sta ni {i} - Omla di nac.

Vest Brom osvo jio je i sed mi bod od do sa da mo gu }ih de vet. Po be dio je Ever ton 2:0 i de fi ni tiv no ostva rio naj bo qi po ~e tak se zo ne u po sled we 34 go di ne. Sa klu pe ga pred vo di Stiv Klark, biv {i asi stent @o zea Mu ri wa. Re zul ta ti: Vest Hem - Fu lam 3:0 (3:0) /No lan 2’, Rid 29’, Tej lor 41’/, Svon si - San der lend 2:2 (1:2) /Ru tlix 45’, Mi ~u 66 - Fle ~er 40’, 45’/, To ten hem - No ri~ 1:1 (0:0) /Dem be le 69’ - Snod gras 85’/, VBA - Ever ton 2:0 (0:0) /Long 66’, Me ga li 83’/, Vi gan Sto uk 2:2 (1:1) /Me lo u ni 5’ (p), Di San to 49’ - Val ters 40’ (p), Kra u~ 76’/ , Man ~we ster si ti Kvins park ren xers 3:1.

Ba lo te li ide na ope ra ci ju Na pa da~ Man ~e ster si ti ja u uto rak }e bi ti pod vrg nut hi rur {kom za hva tu na o~i ma, sa op {tio je me na xer klu ba Ro ber to Man }i ni. Me na xer Man ~e ster si ti ja Ro ber to Man }i ni sa op {tio je da se 22-go di {wi fud ba ler od lu ~io na taj po tez jer mu je pre ve li ko op te re }e we da igra sa kon takt nim so ~i vi ma.

gem bio je is pu wen gre {ka ma i Ra dvaw ska je vra ti la brejk. Po tom je Po qa ki wa osvo ji la jo{ dva ge ma u ni zu pre ne go {to je Je le na na pra vi la brejk za 3:3. Ni jed na od te ni ser ki ni je uspe va la da stvo ri dva ge ma pred no sti, Jan ko vi }e va je po ve la sa 5:4, ali je on da iz gu bi la osam po e na u ni zu i Ra dvaw ska je ser vi ra la za me~. I u tom ge mu Je le na je mno go gre {i la, ukqu ~u ju }i i re la tiv no lak vo lej na me~ lop ti, pa je Po qa ki wa za slu `e no sla vi la po sle 98 mi nu ta igre.

Janko Tipsarevi}

Ame ri kan cu ni je do zvo qa vao da do |e do brejk lop te. Po sle uvod na dva ge ma ko ja su te ni se ri do bi li na svo je ser vis, a pr vi je ser vi rao Bej ker, Tip sa re vi} je ve} u tre ~em ge mu sti gao do tri brejk lop te. Pr vu ni je is ko ri stio, dru gu je ste i po veo je sa 2:1. Jan ko je ra no ste ~e ni brejk pred no sti us peo da sa ~u va do kra ja pr vog se ta ko ji je do bio sa 6:4 po sle 38 mi nu ta igre. Srp ski te ni ser je imao sa mo 52% uba ~e nog pr vog ser vi sa, ali je

sak Bej ke ra u {e stom i osmom ge mu, a on da je Bej ker ser vi rao za osta nak u dru gom se tu, Tip sa re vi} je sti gao do dve brejk lop te, pr vu je is ko ri stio i po sle 37 mi nu ta igre do bio dru gi set sa 6:3. Za raz li ku od pr va dva se ta, Jan ko je u tre }em se tu pr vi ser vi rao po veo sa 1:0, imao brejk lop tu za 2:0, ali je Bje ker us peo da iz jed na ~i. Ipak kao i u pret hod nim se to vi ma Tip sa re vi} je us peo da do |e do brej ka ko ji je ~u vao sve do 5:3 ka da je de ve ti te ni ser sve ta ser vi rao

Re zul ta ti Mu {kar ci: Stiv Xon son Er nest Gul bis 6:7, 7:6, 6:3, 6:4, Igor Sajs ling - David Ferer 2:6, 3:6, 6 :7, Lean dro Maj er Tomi Robredo 6:1, 6:4, 4:6, 7:5, Ri{ar Gaske - Brajan Klan 6:3, 6:3, 6:1, @il Miler - Lejton Hjuit 6:3, 6:7, 7:6, 5:7, 4:6, Ro`erio Dutra d a Silva Novak \o kovi} 2 :6, 1:6, 2:6, Huan Martin del Pot ro - Raj an Heriso n 6:2, 6 :3, 2:6, 6:2, Stiven Darsis - S tanisl as V avrinka 7 :6, 3:6 , 6:4, 1:6, 5:7, @ulijen Bene to - D en is Novikov 3 :6, 6:4, 7:6, 7:5, Aleksan dr Dolg opol ov - Mar kos Bagdatis 6:4, 3:6, 6:0, 7:6, J arko N ie minen - Xo n Izne r 3:6, 7:6, 4:6, 3:6, Filip Kol{rajber - Benu Per 6:7, 6:3, 3:6, 6:2, 7:6, Fabio Fowini Giqermo Garsija Lopes 6:4, 6:4, 6:2, Janko Tipsarevi} - Brajan Bejker 6:4, 6:3, 6:4, Grega Zemqa - Sedrik-Marsel [tebe 6:4, 2:6, 6:4, 6:4, Endi Rodik Bernard Tomi} 6:3, 6:4, 6:0 @ene: Azarenka - @eng 6:0, 6:1, Vin~i -Cibulkova 6:2, 7:5, Radvawska - - Jankovi} 6:3, 7:5, S. Vilijams - Makarova 6:4, 6:0. za osva ja we me ~a. Me |u tim u tom ge mu Jan ka je „iz dao” pr vi ser vis, Bej ker je sti gao do tri brejk lop te. Jan ko je us peo da se vra ti u gem, stig ne do 30:40, ali je Bej ker u va `nom tre nut nku us peo da na pra vi pr vi brejk na me ~u. To ipak ni je po ko le ba lo Ti pa sre vi }a ko ji je po ka zao psi hi~ ku sta bil nost i ve} u na red nom ge mu na ser vis Bej ke ra sti gao do dve me ~e lop te. Dru gu je is ko ri stio sjaj nim for hend udar cem na ko ji ni je mo gao da od go vo ri Bej ker ko ji je is tr ~ao na mre `u.

No vak i Ma rej fa vo ri ti za ti tu lu Vo di teq ka Evro spor ta Ana bel Kroft sma tra da je En di Ma rej glav ni fa vo rit za ti tu lu na US ope nu, ali ne ot pi su je ni No va ka \o ko vi }a. - Ma rej je bio moj iz bor pre Sin si na ti ja, on da sam ma lo po sum wa la u to po sle onog u`a snog me ~a sa [ar di jem, ali to je ne gde i ra zu mqi vo s ob zi rom na Olim pij ske igre. Neo d lu~ na sam, mi slim da bi \o ko vi} mo gao da iz ne na di i da od go vo ri na raz o ~a ra wa ko ja je imao to kom go di ne re kla je Ana bel Kroft.

- Ni je ta ko dav no bi lo ka da smo gle da li \o ko vi }a u po te ri za ~e tvr tim uza stop nim GS tro fe jom, a on da je br zo sve to ne sta lo. Ni ka da ne sme mo da pot ce ni mo No va ka, igra za i sta do bar te nis. Ako bu de mo gle da li fi na le \o ko vi} – Ma rej, bi }e to ne ve ro va tan me~, pra vi rat - do da la je ne ka da {wa pro fe si o nal na te ni ser ka. Ana bel Kroft jo{ je re kla da je Lo ra Rob son po ten ci jal za Top 10, da je Se re na Vi li jams wen iz bor za ti tu lu kod `e na.

Novosadska nedeqa2.septembar2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7 do 20 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

NE SRE ]A U ^E RE VI ]U

Po gi nu la de voj ~i ca @e qa na T. (13) iz ^e re vi }a po gi nu la je ju ~e oko {est sa ti u tom srem skom se lu na do mak Be o ~i na. Pre ma re ~i ma de `ur nog is tra `nog su di je Osnov nog su da u No vom Sa du Zdravke Pisari},

ne sre }a se do go di la ka da je ne sre} na @e qa na T. iza {la iz auto bu sa. Ona je, za tim, pre la ze }i Srem sku uli cu u ^e re vi }u is pred zgra de broj 15, pod le te la pod dru gi, na do la ze }i auto bus auto pre vo zni ka iz Be ~e ja. M. B.

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Pla vi me sec” Ali son Noel

Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Pla vi me sec” Alison Noel. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta -

la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765. Kwi ge ~i ta o ci mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od

7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va. Ever se pri vi ka va na mo }i be smrt ni ka, po {to sku pa sa svo jim vo qe nim Dej me nom sve du bqe za la zi u za vo dqiv i mra ~an svet onih ko ji ve~ no ì ve. Me |u tim, Dej me nu po ~i we da se do ga |a ne {to stra {no. Ka ko spo sob no sti ko je Ever po se du je ra stu, ta ko Dej me no ve mo }i ble de, a mi ste ri o zna bo lest na pa da we go va se }a wa i we go vo po na {a we, pre te }i da mu ugro zi ì vot. U è qi da sa ~u va i spa si svog vo qe nog, Ever od la zi u mi sti~ nu di men zi ju Sa mer len da, gde ot kri va taj ne Dej me no ve pro {lo sti — bru tal nu i mu~ nu isto ri ju na stan ka be smrt nih — ali i an ti~ ki spis, ko ji ot kri va taj ne upra vqa wa vre me nom. Ubr zo }e Ever bi ti sta vqe na na pro bu jer }e mo ra ti da bi ra da li da vra ti vre me una zad i spa si svo ju po ro di cu ili da sa ~u va svog vo qe nog, ko ji sva kim da nom po sta je sve sla bi ji. Pri bli à va se no} Pla vog me se ca i vre me od lu ke do la zi... A. L.

V remeploV

Otvo re na ve li ka va ro {ka bol ni ca Ma gi stra tu No vog Sa da je 2. septembra 1854. upu }e no pi smo upra v e Voj v od s tva Sr b i j e i

hronika

Ta mi {kog Ba na ta u Te mi {va ru. U we mu je po dr `a na na me ra no vo sad ske lo kal ne vla sti da se, u okvi ru ob no ve sko ro sa svim raz ru {e nog gra da to kom Ve li ke ma |ar ske bu ne, po dig ne jed na ve }a bol ni ca za pri pad n i k e svih ve r o i s po v e s ti, ume sto do ta da {we pra vo slav ne, ka to li~ ke i je vrej ske bol ni ce. Ka to li ci su se uza lud no bu ni li zbog ova kvog re {e wa. Pr vo je, 1859. otvo re na pri vre me na „ma la grad ska bol ni ca” u ku } i tr g ov c a Lo r en c a Men ra ta, da bi, ko na~ no, 1873. u na men ski iz gra |e noj zgra di, po ~e la rad „ve li ka va ro {ka bol ni ca”. N. C.

POR TAL ZA PRA ]E WE I KON TRO LU SPRO VO \E WA BU YE TA GRA DA

Gde to idu na {i nov ci? Ak ci jom „[ta vlast ra di sa va {im pa ra ma?” Cen tar za is tra `i va we, tran spa rent nost i od go vor nost – CR TA, ju ~e je na Tr gu slo bo de gra |a ni ma pred sta vio por tal www.pratipare.rs. Na ovom internet domenu Novosa|ani mogu da prate kako lokalna vlast upravqa buxetom, koliko se novca izdvaja za koje projekte i da li se i kako oni realizuju. Na portalu se mogu na}i i informacije o investicijama koje lokalna samouprava finansira i wihovoj realizaciji poput, @e`eqevog mosta ili objekta za sme{taj arhivske gra|e Istorijskog arhiva grada. Ciq ovog projekta je da kroz ukqu~ivawe gra|ana i {ire javnosti u pra}ewe lokalnih

buxeta i investicija doprinese pove}anoj transparentnosti buxetskog procesa. - Novac u buxetu je novac svih nas - izjavila je direktorka Centra za istra`ivawe,

Pro mo tiv ne ra di o ni ce za de cu Bes plat ne pro mo tiv ne ra di o ni ce „Tink cen tra”, ko je su na me we ne de ci od 5 do 12 go di na, odr à }e se od 3. do 5. sep tem bra u pro sto ri ja ma cen tra, Je vrej ska 15. Ro di te qi mo gu pri su stvo va ti ovim ra di o ni ca ma i od lu ~i ti se za onu ko ja naj vi {e od go va ra de te tu. Raz voj na ra di o ni ca odr à }e se 3. sep tem bra od 17 ~a so va, a li kov na po ~i we u 18 ~a so va. Sle de }eg da na u 17 ~a so va odr à }e se mu zi~ ka, a u 18 ~a so va ra di o -

ni ca en gle skog je zi ka. U sre du, 5. sep tem bra, u 18 ~a so va odr à }e se dram ska, dok je u 19 ~a so va za ka za na fla men ko ra di o ni ca. Za sve ko ji bu du za in te re so va ni i è le de cu da upi {u u ove ra di o ni ce, pri ja ve se pri ma ju pre ko mej la thin cen tar@g mail.com ili na te le fo ne 063/801-65-38 i 063/8455438. Ra di o ni ce tra ju sat vre me na i odr à va ju se 8 pu ta ne deq no, a me se~ na ce na je 2.400 di na ra. G. ^.

|anski poduhvat koji ima ciq da aktivnostima i sadr àjem na portalu uspostavi efikasan mehanizam za kontrolu buxeta lokalnih samouprava i podstakne gra|ane i medije da aktivno u~estvuju u tom procesu. Ovaj pilot projekat podràla je Ambasada Kraqevine Norve{ke u Srbiji, a pored na{eg grada usmeren je i na pra}ewe lokalnih buxeta u Beogradu, Zaje~aru, Vaqevu, â~ku, Prijepoqu, Les kovacu, Ni{u, Paliluli i Zvezdari. Foto. F. Baki} Pored ostalog, transparentnost i odgovornost gra|ani na portalu uz pomo} – CRTA Vukosava Crwanski aplikacije „Od prvog do [abovi}. - Svako od nas ima prvog“ mogu da saznaju koliko pravo da ta~no zna {ta se, kada i na {ta odlazi deo wihove i kako finansira na{im para- plate pod stavkom porezi. ma. Portal „Prati pare„ je gra A. L.

I da nas se pro da ju mar ki ce za pre voz Ki o sci grad skog pre vo zni ka u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i na @e le zni~ koj sta ni ci ra di }e i da nas od 8 do 15 ~a so va. Ko ri sni ci uslu ga mo }i

}e da ku pe sep tem bar ske mar ki ce i red vo `we, da pre da ju zah te ve za iz ra du po ka znih ka ra ta za |a ke i stu den te i da pre u zmu iz ra |e ne po ka zne kar te. Z. D.

Po no vo ra di „Par ti zan 2” Dru {tvo za fi zi~ ko vas pi ta we i sport sku re kre a ci ju “Par ti zan 2”, Uro {a Pre di }a 6, po sle let we pa u ze su tra po ~i we da ra di. Su gra |a ni ma se nu de pro gram ske ak tiv no sti za sve uz ra ste - op {te fi zi~ ko za pred {kol ski uz rast, xez ba let za {kol ski, kao i od boj ka, ko {ar ka, kao i ve `be ob li ko va wa za `e ne i mu {kar ce. Za vi {e in for ma ci ja za in te re so va ni mo gu da se obra te na broj te le fo na 548066 rad nim da ni ma od 18 do 21 ~as. A. Va.

NEO BI^ NO TAK MI ^E WE U JAV NOM RE CI TO VA WU PO E ZI JE

Da ni lo Baj ~e ta naj bo qi sle mer Dim ci ga re ta ko ji pre pla vqu je pro sto ri ju, sto lo vi pre tr pa ni piv skim kri gla ma, ~a {a ma od so ka i è sto kih pi }a, sva me sta po pu we na... O~i mla dih qu di upr te u ~o ve ka ko ji na sce ni re ci tu je po e zi ju. Sva ka ko ne sva ki da {wa at mos fe ra za ~i ta we ili ka zi va we sti ho va, ali je upra vo ta ko iz gle dao ~u ve ni „Bi stro” u ko me je u ~e tvr tak uve ~e odr à no, pe to po re du, na ci o nal no tak mi ~e we „Slem Sr bi je”, u okvi ru Me |u na rod nog no vo sad skog kwi èv nog fe sti va la. Po bed ni ka ovo ga pu ta ni je bi rao ì ri, ne go pu bli ka, ko ja je gla sno ne go du ju }i ili uz apla u ze po ka zi va la ~i ji sti ho vi su im do pi ra li do sr ca. Na kon te sne bor be, ove go di ne je po be dio Danilo Baj~eta iz Le skov ca, ko ji je svoj za nat

Pre bro ja va we gla so va

pr ven stve no is pe kao u hip – ho pu, ko ji mu je ovog pu ta do neo pr vu na gra du. Iako su svi u~e sni ci fi na la po ka za li vr sno ume }e, ko pqa su se lo mi la oko dva u~e sni ka, po bed ni ka i Marjana Todorovi}a iz Ni {a, ko ji je pr vo me sto osvo jio na ovom tak mi ~e wu pre dve go di ne. Ovo go di {wi la u re at ka `e da je na tak mi ~e we do {ao bez pre ve li kih o~e ki va wa i da je iskre no iz ne na |en po be dom. - Dra go mi je {to sam po be dio od lu kom pu bli ke i za hva lan sam im na to me. Ni sam hteo da im se pod vla ~im pod ko `u, da im bu de sme {no ili da im se do pad nem, ne go sam re ci to vao one pe sme za ko je sam mi slio da su naj bo qe. Ma lo sam ri zi ko vao, po go to vo u po lu fi na lu, ali mi je ciq bio da iskre no

Da ni lo Baj ~e ta osvo jio zah tev nu pu bli ku

po ka èm ko sam ja i o~i gled no je to upa li lo. In te re sant no je {to sam u fi na lu sna ge od me rio sa dru ga rom, sa ko jim sa ne kad ra dio hip - hop, a ne sa ne kim ne po zna tim - ka è Baj ~e ta. Slem po e zi ja, mo `da i ne to li ko po zna ta {i roj jav no sti, pro te klih go di na uze la je ma ha i u na {oj ze mqi, pa se ta ko tak mi ~e wa odr à va ju sko ro u svim ve }im gra do vi ma Sr bi je. Ovaj à nr je pr ven stve no jav no go vo re we po e zi je, od no sno od raz ak tu el nog sve ta i de {a va wa, dru {tve ne, po li ti~ ke i re li gi o zne sve sti. ^lan stru~ ne ko mi si je Branislav @ivanovi} ka è da je ovo tak mi ~e we, bez la `ne skrom no sti, naj ve }e slem tak mi ~e we u na {oj ze mqi i da o

to me naj bo qe go vo re uti sci i ko men ta ri u~e sni ka ko ji su se tak mi ~i li pro te klih go di na. - Slem po e zi ja svo ju pu bli ku pre te `no na la zi u mla |oj po pu la ci ji, ma da to ni je pra vi lo. Ovaj na ~in re ci to va wa je i pri mer de mo kra ti za ci je po e zi je, ko ja je i ver bal na ar ti ku la ci ja po et skog tek sta i ko ja pod ra zu me va kva li tet kwi èv nog iz ra za i jav nog na stu pa, ko ji u pa u za ma pra ti mu zi~ ki pro gram. Li te rar ne pre ten zi je i re flek siv nost u slem po e zi ji ni su im pe ra tiv, ali sva ka ko su pre po ru~ qi ve i do bro do {le, pre sve ga sa vred no snog sta no vi {ta i umet ni~ ke do sled no sti - ka è @i va no vi}. G. êt nik

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

U BUKOVCU ZAVR[ENO PLANINSKO SKEJTBORD TAKMI^EWE

Iza zo vi na sta zi adre na li na i pra {i ne Za vr {ne tr ke tak mi ~e wa pod na zi vom „Evrop ski iza zov u pla nin skom skej bor du” odr `a ne su ju ~e po pod ne na sta zi u Bu kov cu u or ga ni za ci ji Klu ba pla ni na skog skej bor ta „ATV”. Ova eks trem na ma ni fe sta ci ja ko ja tra je od pet ka, po pe ti put je oku pi la tak mi ~a re sa svih stra na sve ta. Fru {ko gor ska pa di na oku pi ra na pra {i nom ko ja se od to~ ko va ra znih ve li ~i na po -

di `e u ne be sa, ugo sti la je ta ko 32 vo za ~a u mu {koj ka te go ri ji, ~e t i r i od v a ` ne skej t er k e u `en skoj i tri mla |a vo za ~a, za

- Sta za je sva ke go di ne sve bo qa i sre |e ni ja i sa mim tim do la zi nam sve vi {e vo za ~a iz ra znih ze ma qa. Ve} ceo svet zna

Ono {to izdvaja bukova~ku stazu od odstalih u Evropi, ali i u svetu je du`ina od 700 metara, jer su obi~no ovakve staze duplo kra}e ko je or ga ni za to ri ka `u da su wi h o v e bu d u } e na d e u ovom spor tu.

za Bu ko vac i ovu sta zu. Pe ti put se oku pqa mo, a ove go di ne smo na pra vi li i ska ka ko ni cu,

AKCIJA „SA^UVAJMO LEPE KU]E I BA[TE SREMSKIH KARLOVACA”

Na gra de osvo ji le po ro di ce Ne na do vi} i Dra go vi} Na gra da za naj lep {u tra di ci o nal nu ba {tu u sklo pu ak ci je „Sa ~u vaj mo le pe ku }e i ba {te Srem skih Kar lo va ca” ove go di ne pri pa {}e Bi ser ki i Sve ti sla vu Ne na do vi }u iz Uli ce bra }e An |e li }a 36, od -

ko mi si ja je pro gla si la za naj lep {u sa vre me nu ba {tu ko ja sa mo d er n om ar h i t ek t u r om stam be ne zgra de ~i ni iz u zet no le pu ce li nu. - Biq ni ma te ri jal je oda bran s me rom, tu su za stu pqe -

Ba{ta porodice Nenadovi} obiluje lepim detaqima

je su od li~ no o~u va ni trav wak i bi qe to kom eks trem no su {nog le ta. Ko mi si ja kao i pret hod nih go d i n a po h va q u j e vla s ni k e ku }a sa le po ure |e nim fa sa da ma. Ove go di ne su to Da ni ca i \or |e Be bi} iz Stra `i lov ske 18, te vla sni ci ku }a u Uli c i bra } e An | e l i } a 51 i Uli c i mi t ro p o li t a Stra t i m i ro vi }a 76. Ko mi si ja sma tra da le po iz gra |e ne, ob no vqe ne i odr `a va ne ku} ne fa sa de pred s ta v qa j u ukras i do pri nos le p o t i ce l o k up nog am b i j en t a Kar l o v a c a kao tu r i s ti~ k og me sta i da ih kao ta kve tre ba is ti ca ti kao do bar pri mer. P o b e d n i c i m a ove du go go di {we

lu ~i la je ju ~e na kon obi la ska pri ja vqe n ih kan d i d a t a stru~ n a ko m i s i j a na ~e lu sa pred sed ni com, in è we rom hor t i k ul t u r e Ja snom Ma { i r e v i} Ata n ac k o v i}. Po re ~ i m a pred s ed n i ce ko mi si je, ba {ta N e n a d o v i } e v i h obi lu je le pim de ta qi ma za {ta su is ko ri {te ni ele men ti sta re ar hi tek tu re, kao {to su ve ran da, pro zo ri, te ra sa. - Na pri kla dan na ~in ukom po no va ni su hor ti kul tur ni sa ar hi tek ton skim ele men ti ma - ra Vrt Neboj{e Dragovi}a ~ini izuzetno lepu celinu znim bi qem, ka me wem, neo bi~ nim àr di we ra ma ni ki ne ski bor, mag no li ja i ak ci je ko ju or ga ni zu je Dru - ka è Ja sna Ma {i re vi} Ata - mno g e dru g e vr s te - ka ` e {tvo za ne go va we tra di ci ja i nac ko vi}. - Ba {ta se sa sto ji pred s ed n i c a ko m i s i j e. - I raz voj Srem skih Kar lo va ca u iz tri te ra se, ka ko dik ti ra pra te }i obje kat je sa vr {e no sa rad wi sa op {ti nom, a od sam te ren i ka da se sve sa gle da, uklo pqen u ba {tu i do pri no - ove go di ne i Po kre tom go ra pri me }u je se od li ~an spoj hor - si jo{ lep {em iz gle du ce log na Voj vo di ne, na gra de }e bi ti ti kul tur nih sa dr à ja i re qe - vr ta. Fa sa da je ukra {e na sa uru ~e ne za vre me „Kar lo va~ fa, ku }e i po mo} nih obje ka ta. iz u z et n o do b ro ne g o v a n im ke ber be gro `|a”, kra jem sep Vrt Ne boj {e Dra go vi }a iz sur fi ni ja ma i ono {to ov de tem bra. Uli ce Si me Mi lu ti no vi }a 3, po seb no do la zi do iz ra à ja Z. Ml.

na ko joj }e se po sle tak mi ~e wa u bor der kro su, odr à ti i tak mi ~e wa u sko ko vi ma u fri staj lu ka è je dan od or ga ni za to ra Pre drag Mar ci ki}. Pra vi la u bor der kro su su jed no stav na, od ~e tvo ri ce tak mi ~a ra ko ji kre nu sa vr ha, pr vih dvo je ko ji u pod no` ju pro |u kroz fi ni{, na sta vqa ju nad me ta we, i ta ko do fi na la. U obe ka te go ri je pr vo me sto je osvo jio Bri ta nac Xejms Ven klin ko ji je bio i naj br ì i naj spret ni ji ta mi ~ar. Ono {to iz dva ja bu ko va~ ku sta zu od od sta lih u Evro pi, ali i u sve tu je du ì na od 700 me ta ra, jer su obi~ no ova kve sta ze du plo kra }e, mno go je i zah tev ni ja i br à, pa sa mim tim i uz bi dqi vi ja. I ove go di ne tu su svo je ume }e po ka za li tak mi ~a ri, pu ni sna ge i an dre na li na. - Mi smo je di ni ko ji se ba ve ovim spor tom u Sr bi ji. To je

Yez ba la de u Du nav skom par ku Gru pa “Park trio” na stu pi }e ve ~e ras u okvi ru pro gra ma “Du nav ske sa le tle” u 20 ~a so va u Du nav skom par ku. ^la no vi ben da Alek san dar Du jin, Mi ro slav Kar lo vi} i Ro bert Si~ svi ra }e xez ba la de. U slu ~a ju lo {eg vre me na na ja vqe ni pro gram }e se odr `a ti u an treu Mu ze ja Voj vo di ne. A. Va.

od li~ na za me na za sno u bord, jer to je ne ka kom bi na ci ja sno u bor da i skej ta, ma da je vi {e li ~i na ovo pr vo. Ko ri ste se isti te re ni, ide se niz br no, no ge su ve za ne za da sku, isti su sti lo vi vo `we, tak mi ~e wa i pra vi la, je di no {to ne tre ba sneg, do voq na je niz br di ca i pra {i na ob ja {wa va Mar ci ki}. A pra {i ne i niz br di ce od ove upe kle zve zde oko Bu kov -

ca ima gde god se osvr ne{, sa mo tre ba iza bra ti stra nu. Ka da se no} spu stla i umi ri la tak mi ~a re sku pqe ne iz Slo ve n i j e, Ru m u n i j e, Ita l i j e, Fran cu ske, Bra zi la, Ru si je i mno gih dru gih ze ma qa, svo jim pro gra mom ovo tak mi ~e we su obe le `i li i na stu pi po pu lar nih do ma }ih di-xe ji va. A. L. Fo to. F. Baki}

nedeqa2.septembar2012.

MU [KA RAC slobodan 70 godina, èleo bih da upozna ènu pribli`nih godina radi druèwa. Tele59499 fon 453448.

PRA VI OD MOR u prirodi, dvokrevetne sobe i dvokrevetni izdvojeni apartmani. Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon 063/751159416 606. IZ DA JEM komforan apartman u centru bawe Koviqa~e. Telefon 063/7113186. 59470

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 59406 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 59407

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.59408 PE DI KIR OQA, dolazim na ku}nu adresu, tretman 300 dinara. Telefon: 061/115-9264. 59452 ME \U NA ROD NI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496333. 59537

IZ DA JEM sobu za jednu studentkiwu na Beogradskom Keju. Telefon 524-854. 59376 IZ DA JEM name{tenu sobu sa upotrebom kupatila u naju`em centru Novog Sada, blizu svih fakulteta. Telefon 064/2615846. 59156 NA LI MA NU izdajem sobu studentkiwi. Uslovi povoqni, topla voda, centralno grejawe i mirno mesto. Telefon 021/521-206, 064/384-70-65. 59574 IZ DA JEM sobu u zgradi kod `. stanice za mladi}a ili devojku studente ili sredwo{kolce. Telefoni: 021/6334-537, 063/804-7650. 59658

IZ DA JEM komforan name{tenu garsoweru 30m2 centar kod pozori{ta, centralno, telefon, ve{ ma{ina, kablovska. Telefon 021/552270, 064/11-36-076. 59428 IZ DA JEM name{ten stan dvori{ni poseban ulaz ima gfrejawe, telefon blizu Hemiske {kole. Salajka. Telefon 021/442-723, 060/442-7230. 59414 IZ DA JEM jednosoban, 40m2, nename{ten stan u Ulici [ekspirovoj, kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534276. 59512 DVO SO BAN name{ten stan sa TV-om, kablovskom, ve{ ma{inom u ulici Pariske komune (blizu Sajma i med. fakulteta. telefon 063/749-55-86. 59531 IZ DA JEM jednosoban konforan stan, kod Sajma, 45m2, dve odvojene sobe studentima ili mladim zaposlenim osobama odmah useqiv. Telefon 6390-326, 063/1267-358. 59405 IZ DA JEM kompletno opremqenu de luks garsoweru, u Ulici Toplice Milana, u blizini Futo{ke pijace. Telefon 063/845-66-48. 59555 IZ DA JEM stan u Alekse [anti}a, odli~na lokacija i spratnost, sa liftom. Telefon 064/20-85-562. 59552 IZ DA JEM komforan, nename{ten stan, 50m2 u ulici Bra}e Jovandi} 9. Telefon 063/ 514-418. 58485 IZ DA JEM jednosoban stan u zgradi kod fakulteta za studente iz Vojvodine. Telefon 063/8072928. 59132 IZ DA JEM lep jednosoban stan od 37m2 kod sajma, pored ambulante, CG, telefon, lift, KTV. Telefon: 063/837-8247. 59135

IZ DA JEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru ili studentkiwama. Telefoni: 021/790090, 063/8794148. 59236 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u Novom Sadu, {iri centar, I sprat, CG, moè na duì period. Telefon 064/155-75-10. 59357 IZ DA JEM jednosoban, name{ten stan, u centru grada blizu fakulteta, zaposlenoj osobi. Telefon 062/534-352. 59373 IZ DA JEM prazan jednosoban stan, na drugom spratu, u Ulici Stevana Musi}a, pogodan za kancelariju. 59374 Telefon 062/534-352. IZ DA JEM name{tenu garsoweru, 22m2, u @elezni~koj ulici, za jednu osobu, prvi sprat, cg, kablovska, telefon. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/77-17-884. 59429 IZ DA JEM jednosoban, name{ten dvori{ni stan 30m2, u centru, Pava Papa ulica. Telefon 061/616-3670. 59437 IZ DA JEM stan u Novom Sadu u Ul. Danila Ki{a br. 39, novogradwa, name{ten, centralno grejawe, parket. Telefon: 023/524-735 i 062/221-004. 59455 43M2+16M2 komplet opremqen jednoiposoban kod Limanske pijace Narodnog fronta. Nova bela tehnika, dvori{no orjentisan, useqiv 1.9. cena 200e/mesec+depozit. Telefon 065/69-18-100. 59465 IZ DA JEM superkomfornu garsoweru sa internetom na Novom nasequ na duè vreme. Telefoni: 402491, 064/241-92-05, od 1. 9. 2012. godine. 59466 IZ DA JEM jednosoban stan, prazan Bul. kraqa Petra I 64, drugi sprat br. 8. Novi Sad. Telefon 6416785. 59467 JED NO SO BAN noviji dupleks u ku}i, poseban ulaz, za dve studentkiwe iz vojvodine, Ulica Jovana Cviji}a. Cena 100e+depozit. Telefon 064/30-78-076. 59475 KOM FOR NA name{ten agarsowera, Grbavica, Aleksandar gradwa, nov name{taj, klima. Telefon 064/888-26-30. 59476 IZ DA JEM kompletno name{ten jednoiposoban i jednosoban stan u Jevrejskoj ulici 23. Studentski grad udaqen 1000m. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460. 59482 IZ DA JEM dvosoban 60m2 komforan name{ten stan i mawi jednosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Telefoni: 021/456-765, 069/4456765 i 064/1381313. 59556 IZ DA JEM potpuno opremqenu garsoweru u neposrednoj blizini fakulteta. Telefoni 063/814-2234, 064/1585-191. 59562 IZ DA JEM garsoweru kod Medicinske {kole. Telefon 063/77-62588. 59563 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan kod Gra|evinske {kole. Telefon 064/348-77-90. 59564 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Telefon 063/815-04-77. 59565 IZ DA JEM dvosoban nename{ten stan od 56m2, u Ulici Lasla Gala. Telefon 063/516-180. 59566 IZ DA JEM kompletno opremqen troiposoban stan od 80m2, Ulica Laze Kosti}a, kod Sepnsa. Telefon 063/77-22-321. 59567 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan od 65m2 kod Limanske pijace. Telefon 064/896-25-20. 59569 IZ DA JEM dva jednoiposobna stana name{tena, Sremska Kamenica. Telefon 064/565-91-91. 59571 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u Ulici Pariske komune 36. Cena 160 evra. Telefon 063/890-4901. 59577 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan, povoqno za dve u~enice, dve zaposlene radnice ili jednu ozbiqnu ènu. Telefoni: 061/6768650, 021/6315162. 59597 IZ DA JE se stan u centru 40m2, parno grejawe, prvi sprat. Telefon 6364-181. 59601 PO TRE BAN cimer u okolini centra u dvosobnom name{tenom stawu, ima CG. Telefon 021/ 6619 263. 59613 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522533, 021/523-380, 063/522-202. 59616 IZ DA JEM dvosoban stan u Ul. Kraqa Petra, name{ten, 54m2 tri kau~a. telefon 6330.891, 062/8586667. 59632

oglasi

IZ DA JEM dvosoban prazan stan, 60m2, Liman IV, tre}i sprat, CG, topla voda, kablovska, telefon, klima. Telefon 063/501-273. 59637 IZ DA JEM name{tenu garsoweru dvema studentkiwama ili studentima, zaposlenoj devojci na du`e vreme. Telefon 064/495-2319. 59638 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895362. 59639 IZ DA JEM trosoban stan na Limanu I, za studentkiwe, jeftino. Telefon 021/530-396, 021/6335-024. 59655 IZ DA JEM dvosoban stan u Bulevaru oslobo|ewa, 56m2, kopletno opremqen. Telefon 064/1147-741. 59381 IZ DA JEM garsoweru kod stanice prizemqe u novoj zgradi. 12.500 eura. Telefon 060/0888-565. 59417 TE LEP - izdajem jednosoban stan komplet name{ten, mese~no sa tro{kovima 150 eura. Telefon 062/277-290. 646898 IZ DA JEM poluname{tenu garsoweru u Arse Teodorovi}a, CG, 28m2, cena-110 evra i 24m2 - odvojena kuhiwa, 1. sprat, CG - Somborski bulevar. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 646560 NO VO NA SE QE, izdajem name{ten stan, 54m2, II sprat, 150E - kuhiwa name{tena. Telefon 063/1124-911. 646789 IZ DA JEM u Radni~koj jednosoban stan 32m2 i na Limanu dva jednoiposoban stan 40m2, oba kompletno name{tena. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 646610 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici kod Sajma. Telefon 064/147-39-50. 59700 IZ DA JEM dvosoban stan na Limanu 4. Telefon: 062/893-7079. 59709

OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan. Pla}awe devizno. Telefon 063/16-16-300. 59579 PO TRA @WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo ku}u do 60.000E u Kamenici ukwi`enu. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 59580 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 59617 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522202, 063/519-533. 59618 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202. 59619

PRO DA JEM nov ukwi`en neuseqavan dupleks 109m2 na 3. spratu sa liftom, CG, na po~etku Bulevara Evrope. Cena 87.000E. [ifra:23404. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 646925 HIT NO prodajem dobar dupleks 64m2 kod Betanije, novija gradwa, ukwi`en. Cena 54.400. [ifra:19694. Telefoni: 064/134-0459, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 646921

GAR SO WE RA, 28m2, ukwièna, terasa, preko puta Futo{ke pijace, ]irpanova ulica, cena 31.700E. Telefon: 060/418-32-23 i 064/11-4373-0. 59765 HIT NO prodajem ukwièn odmah useqiv jednosoban stan 26m2, peti sprat, u Ul. Dragi{e Bra{ovana. Telefon: 063/519-429. 59711 DVA jednosobna stana, ul. Mi{e Dimitrijevi}a, 23m2 visoko prizemqe 25.000e i 28m2 tre}i sprat, 33.000e. Agencije nemojte zvati. Telefon 064/3052950. 59062 PRO DA JEM jednosoban stan 29m2, u centru - visoko prizemqe - ukwièn. Telefon 063/1544-292. 59443 PRO DA JE MO jednosoban ukwièn i odmah useqiv stan u novijoj zgradi za 31.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 59642 PRO DA JEM garsoweru u Pa{i}evoj ul. komplet name{ten 25m2 ukwièna 26.000 E. Telefon 064/41-414-456. 59167 PRO DA JEM 27m2, J. ^melika, lep, terasa, lift, IV sprat, 2003. zgrada ukwiènam „Budu}nost” 27.500E. Telefon 063/8738-610. 59524 PRO DA JEM garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 63-41521. 59598 PRO DA JE MO garsoweru od 22m2 Salajka, nova, drugi sprat, cena 18.000. Telefon 063/540-165. 59641 PRO DA JEM ukwiènu garsoweru u ~ika Stevinoj ulici, 25m2 na drugom spratu, cena 29.500e. Telefon 060/02-01-000. 59683 GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 32.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 646492 BUL. OSLO BO \E WA, u novijoj zgradi, ukwièna kompletno name{tena garsowera, cena 27.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 646493 LI MAN, noviji, odli~an, ukwièn, stan od 25m2 sa odvojenom kuhiwom. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs. 646494 SA TE LIT, novija ukwièna garsowera, cena 18.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 646495 NA NO VOJ DE TE LI NA RI garsowera 19m2 na prvom spratu u novoj zgradi pred useqewem. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 646519 NO VA DE TE LI NA RA, Haxi Ruvimova 26m2, prvi sprat, ukwièn, kqu~ u ag. [ifra 1003616, cena 28.900. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451318. 646520 GAR SO WE RA - Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace 23m2-prodaje se komplet name{tena sa el. aparatima, ukwièna-useqiva, isto~na-dvori{na strana cena-26.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614200. 646546 UKWI @EN, 27m2-28.000 evra, odvojena kuhiwa, zgrada Budu}nosti i 26m2 za 25.900 evra, CG, lift, 4. sprat, nova odmah useqiva garsowera sa PDV-om. Tel. 064/823-6610, 021/424-963. 646549 HIT NO!!!! Nova Detelinara 18m2 - garsowera, 1. sprat, lift, CG, useqivo, cena 19.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 646556 JAN KA ^ME LI KA, 19m2 16.000E, garsowera u zgradi, V sprat, bez lifta, sa name{tajem, predato na legalizaciju. Telefoni: 063/441-663, 021/526-622. 646788

dnevnik GAR SO WE RA, 29m2, III sprat. Hitna prodaja. Nova Detelinara. Telefoni: 021/526-622, 064/215-6090. 646784 B. ]O SI ]A, odli~na ukwièna garsowera, I sprat, 28.000E. Telefoni: 062/522-177, 062/89-56-705. 646785 SOM BOR SKI BU LE VAR nova, I sprat, 27m2 - 22.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/444-743. 646781 PRE KO PU TA „DNEVNIKA” u mirnoj ulici lepa garsowera 26m2, ima terasu za 29.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 646611 BU LE VAR ukwièna garsowera u novijoj zgradi, 22m2, drugi sprat, terasa, centralno gradsko grejawe, cena 27.200E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 646771 SA JAM 24m2 prvi sprat, terasa, ukwièno u idealnom delu. Telefoni: 444-107, 633-7853. 646564 PRO DA JEM nove ukwiène garsowere 24m2 na I i III spratu. Lift, terasa, izvanredna zgrada. Janka Veselinovi}a kod Sajma. Povoqno! Telefon 063-108-8017. 646571 GAR SO WE RA!!! Kod Medicinskog fakulteta od 21m2!!!Hitno i Povoqno!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 646594 GAR SO WE RA, blizina Sajma, ukwièna, 28m2, 30.000E, garsowera, Liman III Park City 28m2, 45.000E, garsowera Liman I 22m2, 23.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 646804 U PO NU DI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004, 062/277290, www.solis-nekretnine.com. 646897 DE TE LI NA RA, ukwièna 27m2, I sprat+terasa 8m2, 21.000E. Telefoni: 063/444-743, 021/526-622. 646793 IDE AL NO kao investicija za izdavawe, mala ukwièna garsowera u samom centru grada, kod Izvr{nog ve}a, cena samo 18.000 evra. [ifra:14588. Telefoni: 021/427277; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 646905 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna nova garsowera 26m2 kompletno name{tena sa 2 leàja na 1. spratu. [ifra: 23792. Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 646906 PRO DA JE SE komforna nova garsonera u zgradi vrhunskog kvaliteta sa povratom PDV-a, na Grbavici, blizina Spensa i fakulteta, povr{ina 27m2, na 3. spratu za 36.500 eura. [ifra:23614. Telefoni: 060/018-9422, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 646907 UKWI @E NA garsowera na Limanu 2 u blizini fakulteta 26m2 za 33.000 eura. [ifra:23656. Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 646908 PRO DA JE SE odli~na nova garsowera 27m2 na Somborskom bulevaru, 2. sprat, lift, terasa, cena 30.000 eura. [ifra:22371. Telefoni: 065/2019-011, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 646909 JED NO SO BAN Liman I, ukwièn, prvi sprat bez ulagawa 40m2, cena sa name{tajem 41.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 646800 KOD MER KA TO RA i Limanskog parka jednosoban stan od 28m2 niè spratnosti mirno okruèwe odmah useqiv ukwièn. Pozovite 063/500-213. 646595 JED NO SO BAN stan, 41m2, Bulevar oslobo|ewa, u blizini Medicinskog fakulteta i Stanice. Miran deo. Povoqno.!!! Telefon 063/500-213. 646596 OD LI ÂN, renoviran jednosoban stan od 28m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanskog parka. Brzo useqiv, ukwièn. Cena 27.000E. Telefon 063/777-6233. 646575 [EK SPI RO VA ULI CA, kod Limanskog parka, u zgradi sa liftom, ukwièn, prazan, odmah useqiv stan od 35m2. Cena 31.000E. Telefon 063/504-799. 646572 OD MAH USE QIV jednosoban stan 29m2 Antona Urbana. Ukwièn, hitno! Cena 20.000. Telefon 063-108-8017. 646573 NO VO NA SE QE 35m2 jednosoban stan na drugom spratu, lift, terasa 29.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 646565 DA NI LA KI [A odmah useqiv stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwièn za 38.200. Telefoni: 528137, 063/538-166. 646618 NO VI JI, odmah useqiv stan 31m2 na Bulevaru kraqa Petra kod SUP-a. Terasa, ostava. Cena sa kompletnim name{tajem 28.900E. Telefon 063/108-8017. 646570

NA LI MA NU III kod Limanskog parka, 28m2, jednosoban stan, ukwi`en, cena 28.000. Tel. 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003950. 646521 S. DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 646496

PRO DA JE MO ukwièn jednoiposoban stan na Novoj Detelinari za 43.500. Telefon 6447-622. 59643 PRO DA JEM jednoiposoban ukwièn stan na drugom spratu kod Futo{ke pijace za 41.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 59645 CA RA DU [A NA jednoiposoban stan 36, 5m2 u drugi sprat, dvori{no orjentisan, odmah useqiv. Telefon 063/ 8822 950. 59675 PRO DA JEM ili izdajem stan u centru Novog Sada, Ul. Dunavska, 40m2 na spratu, bez posrednika. Telefon: 064/130-5292. 59368 NO VO NA SE QE, dvosoban 62m2, IV sprat, bez lifta, dve terase, tavanska {upa, 45.000E. Telefon 065/888-5636. 59383 VLA SNIK prodaje 53,4m2 dvosoban nov stan u centru, 53.500. - eura. Telefon 062/6222-49. 59401 LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 59572 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, tre}i sprat, kuhiwa - prozor, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefoni: 421-437, 063/534-505. 59589 KOD BOL NI CE dvosoban stan 49m2, I, 38.500e Grbavica, nov 42m2, I, 45.000 sa PDV-om, Sajam nov, 53m2, III, dogovor.Telefon 063/587602. 59592 DOR ]OL, 33m2, studio, III, lift, ukwièno, od investitora. Telefon 063/107-11-11. 59620 PRO DA JEM na Novom nasequ dvosoban stan od 48m2 za 37.000, blizu obdani{te i ambulante. Telefon 6447-622, 063/540-165. 59648 PRO DA JEM dvosoban stan na Limanu 52m2 za 46.500, ukwièn. Telefon 6447-622, 063/540-165. 59649 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 646497 @. STA NI CA, ukwièn, odmah useqiv, 1,5 stan od 43m2 po ceni od 32.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 646498 NO VA DE TE LI NA RA, ekstra kvalitetna zgrada, prodajem nov odmah useqiv 1,5 stan od 38m2 odli~nog rasporeda, na II spratu, hitno!!! Tel. 636-8429. 646499 OD LI ÂN JIS 36m2, P. ârnojevi}a, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa + garaà, odmah useqiv, cena samo: 38.000. Tel. 021/523700, 063/536-212. 646481 HIT NO! Brzo useqiv JIS 56m2, Novo naseqe, Bul. S. Jovanovi}a, III sprat, lift, terasa, klima, odv. kuhiwa, odli~an! Cena samo: 48.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 646483 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 34m2, B. ]opi}a - po~etak Adica, II sprat, terasa, nov-neuseqavan, PVC, kl. parket, ukwièn, cena: 23.800. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 646486 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1,5 stan na I spratu, cena 46.400. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 646503 SA JAM, odli~an ukwièn 1,5 stan, cena 44.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 646505 JED NO I PO SO BAN - 39m2-2. sprat, lift, ukwièn-useqiv-odli~an raspored, cena-36.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-20. 646557 GR BA VI CA, 37m2 - jednoiposoban stan, nova zgrada, CG, prazan-odmah useqiv, cena-38.100 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200. 646558 HIT NO!!! Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace 41m2-jednoiposoban, useqiv-ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-42.250 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 646545 PER FEK TAN jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, 36.000 evra 1. sprat, terasa, CG, Lift, odli~na gradwa-sendvi~ zid, ukwièn na 30m2. Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 646552

oglasi

dnevnik

BR ZO USE QIV JIS 29m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, odli~nog rasporeda, blage kosine, odv. kuhiwa, dve sobe, ukwièn, cena samo: 22.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 646489 VOJ VO DE MI [I ]A, ukwièn 37m2, jednoipsoban, I sprat, 40.000E. Telefoni: 021/522-177, 062/89-56-705. 646786 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528137, 063/538-166. 646612 BU LE VAR OSLO BO \E WA preko puta „Dnevnika” nov, ukwièn stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 646613 BU LE VAR OSLO BO \E WA odli~an kompletno name{ten jednoiposoban stan 38m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 646614 NO VO NA SE QE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528-137, 063/538166. 646615 GA GA RI NO VA jednoiposoban stan 43m2 u veoma korektnom stawu, ukwièn za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 646616 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 39m2 u neposrednoj blizini {kole i vrti}a, ukwièn, zgrada sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 646617 BU LE VAR ukwièn jednoiposoban stan, 32m2, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om 30.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 646772

TE LEP - Somborski bulevar nov odmah useqiv jednoiposoban stan, 37m2, redovan sprat, terasa, lift, cena 32.500E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 646773 NO VA DE TE LI NA RA, 50m2, noviji odmah useqiv jednoiposoban stan, uredni papiri - upotrebna dozvola, cena 42.250E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 646775 GR BA VI CA, 40m2, ukwièn noviji jednoiposoban stan u kvalitetnoj zgradi, redovan sprat, terasa, lift, cena 45.300E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 646776 HIT NO, Narodnog fronta, Liman III, 40m2, mogu}nost adaptacije u jednoiposoban. Ukwièn. 37.000E. Telefon 063/777-6233. 646574 OD LI ÂN, nov, ukwièn stan od 35m2 u delu ku}e na Podbari u Ulici Save Vukovi}a. Bez ulagawa, hitno, 20.000E. Telefon 063/7776233. 646582 OD LI ÂN, renoviran stan 41m2 Felegi Tivadara kod @. stanice. Useqiv, ukwièn, terasa. Cena sa kuhiwom i klimom 35.000. Telefon 063-1088-017. 646576 IZ VAN RE DAN potpuno nov stan 41m2 ]irpanova, I sprat, lift, terasa. Uredna dokumentacija. Ima i povrat PDV-a! Cena 46.500. Telefon 063-108-8017. 646577 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 646910 OD LI^ NA ponuda, jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru, odovojena kuhiwa sa svojim prozorom, IV sprat. [ifra:22362. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, www.solisnekretnine.com. 646911 PA @WA, hitno i povoqno prodajem noviji ukwièn jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici blizu Limanske ambulante i piajce. Stan je odmah useqiv. Cena 39.000. [ifra:23053. Telefoni: 021/520-231, 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com. 646912

HIT NA PRO DA JA! Dvosoban 43m2, Trg mladenaca, PR, kolski ulaz, cg, salonski, ukwi`en, cena: 31.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 646488 HIT NO! Brzo useqiv DS 42m2, Ilije Bir~anina, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, cena sa povratom PDV-a: 39.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 646484 LI MAN, klasi~an 2,0 stan od 54m2 u prizemqu, cena 38.100. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 646500 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwi`en na 47m2, cena 34.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 646501

HIT NA prodaja, za renovirawe dvosoban stan 52m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, starija zgrada, odmah useqiv, cena 43.900 evra. [ifra:23072. Telefoni: 021/451-570; 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 646913 PRO DA JEM 55m2 dvosobnog stana na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena:53.500 evra. [ifra:22515. Telefoni: 021/520-231; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 646914 PRO DA JEM ukwièn stan 51m2 na N. Detelinari na 3. spratu, parking mesto! Moè prodaja i na kredit. [ifra:21347. Telefoni: 021/6624-325, 063/520-296, www.solisnekretnine.com. 646915 DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena 38.500E. [ifra:10077. Telefoni: 063/77-26845, www.solis-nekretnine.com. 646916 DVO SO BAN stan u blizini Keja, 52m2 na 4. spratu sa terasom, ukwièn. Cena 51.500 evra. [ifra:13226. Telefoni: 065/2019-011, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 646917 PRO DA JEM komplet name{ten dvosoban stan na atraktivnoj lokaciji ukwièn bez tereta. Novija gradwa. [ifra:23766. Telefoni: 063/433-738, 021/427-277, www.solis-nekretnine. 646918 [A FA RI KO VA, 45m2 - 38.000E. Odmah useqiv. Telefon 063/780-9909. 646794 NI KO LA JEV SKA, II sprat, ukwièn, 44.000E. Odli~an stan. Telefon 062/89-56-705. 646795 DVO SO BAN Liman II 61m2, moè dvoiposoban, dvosoban Liman III 62m2, V sprat; i 58m2 I sprat, Liman III izuzetan, ukwièn stan, hitno povoqno! „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97. 646796 HIT NA prodaja dvosobnog stana 53m2 Seqa~kih buna, III sprat, terasa ukwièn. Cena 41.500. Telefon 063-692-917. 646578 NA LI MA NU III, kod Merkatora, ukwièn, komforan dvosoban stan od 61m2 po povoqnoj ceni, 46.500E. Lift, terasa. Telefon 063/1088017. 646579 HIT NA prodaja ukwiènog dvosobnog stana od 53m2na Limanu III u neporednoj blizini Merkatora. Prazan, odmah useqiv, 38.100E. Telefon 063/775-9121. 646580 VE O MA PO VOQ NO! Odli~an, odmah useqiv stan 50m2 Bul. oslobo|ewa. Ukwièn, lift. Cena sa kompletnim name{tajem i tehnikom 41.000. Telefon 063-108-8017. 646581 KLA SI ÂN dvosoban stan, ukwièn 53m2, u dobrom stawu, bez ulagawa, blizina @. stanice, povoqno. Telefon 6615-117. 646606 GR BA VI CA, odli~an dvosoban stan 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwièn, dobrog rasporeda. Telefon 6615-117. 646607 GR BA VI CA!!! Dvosoban stan u novoj zgradi odli~nog rasporeda od 55m2 niè spratnosti sa garaòm. Pozovite 063/500-213. 646597 U CEN TRU, prodajem nov, odmah useqiv stan 51m2 Vuka Karaxi}a, 200m od pe{a~ke zone, I sprat, lift, terasa. Odli~an! Telefon 060-6211-685. 646583 OD MAH USE QIV, komforan dvosoban stan 52m2 Mi{e Dimitrijevi}a, III sprat, terasa, ukwièn. Cena 43.000. Telefon 0606211-685. 646584 PA RI SKE KO MU NE 43m2, odvojena kuhiwa, I sprat, ukwizen, prazan, odmah useqiv 37.700. Telefoni: 444-107, 633-7853. 646566

@E LE ZNI^ KA 47m2, klasi~an dvosoban, odvojene sobe, dvostran, lift, terasa, ukwièn 51.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 646567 PO VOQ NO - odmah useqiv dvoiposoban dupleks stan 67 m2, Bulevar Evrope, peti sprat, lift, uredni papiri, cena 46.350E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 646777 SA JAM, 43m2, ukwièn dvosoban stan odli~nog rasporeda na prvom spratu, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, komotne sobe, potrebna izvesna ulagawa, cena 37.650E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 646774 HIT NO!!! 45m2-dvosoban-ukwièn-useqiv, fasadna cigla, cena41.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610, 021/424-963. 646547 NA NO VOM NA SE QU dvosoban stan 52m2 u Seqa~kih buna, III sprat za renovirawe, cena 41.200. 451-318, 523-193, Telefoni: www.nekretnine-mojdom.com. 646525 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA kod Maksima Gorkog odli~an dvosoban 56m2 u lepoj novoj kvalitetnoj zgradi sa kompletnim novim name{tajem i belom tehnikom, u stanu niko nije ìveo. [ifra 1003843, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523193. 646526 OD LI ÂN dvosoban stan, 53m2 kod stanice, ukwièn i komplet renoviran na III spratu, cena 47.400. Tel. 451-318, 523-193. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003866 646527 HIT NA PRO DA JA - dvosoban Liman-ukwièn-useqiv, 54m2, lift, terasa. CG, odli~an raspored, zgrada od fasadne cigle cena 46.350 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 646550 LI MAN II kod Spensa dvosoban sre|en ukwièn stan povr{ine 50m2, lift, VI sprat, nije posledwi, cena 51.500. Tel. 451-318, 523193. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003931. 646529 BU LE VAR OSLO BO \E WA, dvosoban stan kod Stanice, 50m2, ukwièn, lift, terasa, povoqno 41.200. Tel. 451-318, 523-193. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003840. 646530 GR BA VI CA, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a 52m2, III sprat, ukwièn prazan za renovirawe, cena 43.300. Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 646531 DVO SO BAN stan 66m2 na Grbaviti, prazan, ukwièn, odmah useqiv, 51.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 646532 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.800, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 646507 CEN TAR, Straìlovska, kod Radni~ke ulice, novija zgrada, II sprat, lift, terasa, dvosoban, 42m2, cena 47.000. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 063/550387, 523-193, 451-318. 646522 BU LE VAR, ]irpanova, 41m2, prvi sprat, nov odmah useqiv, 47.500. [ifra 1003595, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193, 065/850-66-16. 646523 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn 55m2, cena 53.600. Tel. 063/828-83-77. 646504 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 60m2, Novi bulevar, V. Masle{e, odv. kuhiwa, 2 terase, lift, cg, TPV, dvori{na strana, ostava, ukwièn, cena samo: 42.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 646487

LUK SU ZNI trosoban dupleks 83, 4m2 na Novoj Detelinari sa garaòm 17m2. Bez posrednika Telefon 062/6222-49. 59400 U TUR GE WE VOJ prodajem stan na drugom spratu od 75m2 + 5m2 terase, cena 70.000E bez posrednika. Telefon 060/180-80-44. 59602 PRO DA JEM trosoban stan, Liman III, drugi sprat, lift, bez posrednika, vlasnik. Telefon 061/2692066. 59626 PRO DA JEM trosoban stan od 62m2 za 45.000. Stan je ukwièn i odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 59650 HIT NO prodajemo trosoban stan od 72m2 kod èlezni~ke stanice za 51.000, odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 59651 PRO DA JEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, cena 63.000e. Telefon 060/02-01-000. 59681 DVO I PO SO BAN 70m2, bez posrednika, vlasnik. Telefon 59627 061/269-20-66. PRO DA JE MO ukwièn dvoiposoban stan u ]irpanovoj ulici na drugom spratu za 65.000. Telefon 6447-622. 59644 PRO DA JE MO, nov, ukwièn dvoiposoban stan u Bra}e Ribnikara ulici za 70.000. Telefon 6447-622. 59647 PO VOQ NO dvoiposoban stan, 75m2, Gagarinova ulica, kvalitetna gradwa, dvostran, terasa, lift, klima, 62.000e, cena nije fiksna, nije agencija. Telefon 060/7137070. 59654 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 646502 CEN TAR, Radni~ka, visoki parter, 67m2 idealno za kancelarije. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003626. Telefoni: 523-193, 451-318, 062/882-95-88. 646524 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 646509 GR BA VI CA, 63m2, „Aleksandar”, dvoiposoban, prazan odmah useqiv, 60.800. [ifra 1003488. Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretninemojdom.com. 646533 NO VA DE TE LI NA RA 67m2, visoki parter, nov, odmah useqiv, 59.000, {ifra 1003612, kqu~ u agenciji. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/85066-16. 646534 DVO I PO SO BAN stan 63m2 na drugom spratu, ukwièn, renoviran, 51.500. [ifra 1003781. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 646535 U MAK SI MA GOR KOG ulici kod Foruma, 64m2, na VP salonski stan idealan i za kancelarije. Ukwièn, prazan, povoqno. Tel. 451-318, 523-193. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003860. 646528 DVO I PO SO BAN, 82m2-zgrada 6 god. stara, lift, terasa, ukwiènuseqiv odmah, odli~an raspored, cena-63.900 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 646548 RU ME NA^ KA kod doma zdravqa dvoiposoban stan 61m2, klaso~na gradwa, ukwièn, moè kredit za 46.500. Telefon 063/538-166. 646619 LI MAN, ukwièn dvoiposoban stan, 57.000E. Bez ulagawa. Telefoni: 021/526-622, 063/444-743. 646783 NO VA DE TE LI NA RA, 39m2 original dvoiposoban-perfektan raspored, ukwièn-useqiv, CG, cena-34.000 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 646554 RAD NI^ KA ul. 67m2-funcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter-idealno za poslovni prostor-uli~na orjentacija, standardna ulagawa, ukwièn-prazan cena-69.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 646555

nedeqa2.septembar2012.

LA ZE KO STI ]A, ukwièn dvoiposoban,76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09. 646779 HIT NO i povoqno, prazan, odmah useqiv, renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwièn. Cena 50.000. Telefon 063/777-6233. 646585 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm.Cena sa name{tajem 63.000E. Telefon 063/108-8017. 646586 DRA GE SPA SI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Telefon 063/500213. 646598 NO VO NA SE QE!!! Dvoiposoban stan od 65m2 na prvom spratu kompletno sre|en u ekstra stawu, brzo useqiv ukwièn. Telefon 065/2500-213. 646599 ZGRA DA „BU DU] NO STI”!!! Na Podbari izuzetno lep dvoiposoban stan od 63m2 sa odli~nom terasom u perfektnom stawu!!! Telefon 065/2500-213. 646600 „BU DU] NOST”, odli~an dvoiposoban stan 68m2, bez ulagawa, odli~nog rasporeda, Nova Detelinara. Telefon 6615-117. 646608 PRO DA JEM noviji 2.5-soban stan 57m2 kod Betanije, ukwièn, odli~an raspored. [ifra:22175. Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 646919 KLA SI ÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra:22773. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 646920 TRO SO BAN, Liman II, 90m2, novija zgrada, odli~na lokacija, odli~na cena. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 646797 TRO SO BAN, Grbavica, ukwièn, II sprat, A. [anti}a, lift, 71m2, cena 65000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 646805 U BLI ZI NI BU LE VA RA trosoban stan 98m2 dvostrano orejntisan na 2. spratu. Ugra|eni elementi, garaà. [ifra:23380. Telefoni: 021/520-231, 063/520-296, www.solisnekretnine.com. 646922 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m2, lift, ukwièn odmah useqiv gleda na dvori{te. Pozovite! Telefon 063/500-213. 646601 UKWI @EN, kompletno renoviran trosoban stan 76m2, Gagarinova ulica. Lift! Terasa, ukwièn. 65.000E, hitno! Telefon 063/7776233. 646587 GR BA VI CA, odli~an odmah useqiv trosoban stan 75m2 Milana Simovi}a, II sprat, terasa, ukwièn. Povoqno! Telefon 063-6211685. 646588 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwièn, ima terasu. Hitno! Cena 51.500. Telefon 0606211-685. 646589 PO VOQ NO prodajem izvanredan trosoban stan Omladinskog pokreta 70m2+7m2 terasa. Ukwièn. Kupatilo i wc odvojeni. Cena 51.500. Telefon 063-7776-233. 646590 LI MAN I Fru{kogorska 81m2, trosoban, ukwièn 72.100. Telefoni: 444-107, 633-7853. 646568 NO VI JI trosoban stan u blizini Futo{ke ulice, 71 m2, kvalitetna gradwa, redovan sprat, terasa, lift, cena 65.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 646778 @. STA NI CA, 75m2 - trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwièn-useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo, cena-56.650 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com. 646551

LI MAN 2, Resavska 82m2, prodajemo trosoban ekstra luks stan u odli~noj zgradi i prelepoj lokaciji. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 646536 ULI CA PE TRA DRAP [I NA, nov trosoban stan u jednoj etaì pred useqewe 82m2, II sprat, hitno i povoqno. Tel. 451-318, 523-193. [ifra 1003891. www.nekretninemojdom.com. 646537 NA NO VOJ DE TE LI NA RI, 82m2, na jednoj etaì u novoj zgradi pred useqewe, veliki lep dnevni boravak, dvostran izuzetan stan, cena 900/m2. Tel. 451-318, 523-193 . 646538 NO VO NA SE QE, ukwièn 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, 646506 www.bomil.rs. HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Straìlovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, moè biti i ^S, novija zgrada, ukwièn, cena: 98.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 646485

PRO DA JE MO kod sajma ukwièn troiposoban stan od 82m2 za 62.000. Telefon 6447-622. 59646 CEN TAR 17m2, Pavla Papa 7, odli~na velika garaà u zgradi, uli~ni ulaz, visina 3,5m. Moè da bude i magacin. 9750E. Vlasnik. Telefon 063/560-298. 59606 CEN TAR, 165m2, petosoban, fantasti~an, odli~an raspored, veliki dnevni boravak i trpezarija, odvojena kuhiwa, dva kupatila, terasa, lift, III sprat, novija zgrada, parking, kapija, Pavla Papa 7, sto metara od pozori{ta, 900e/m2, vlasnik. Telefon 063/560-298. 59607 CEN TAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, 116m2, cena 105.000e. Telefon 060/02-01-000. 59682 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièn noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 646510 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 646511 LI MAN, odli~an, ukwièn 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 646512 KEJ, odli~an 3,5 stan na II spratu, cena 82.400. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 646514 NA LI MA NU III u zgradi od fasadne cigle, troiposoban stan 93m2, odràvan, lift, terasa, ukwièn, cena 87.7000 - nije fiksno. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003766. Telefoni: 451-318, 523-193. 646539 KOD SKUP [TI NE salonski stan na prvom spratu 90m2, odli~an i za poslovni prostor, cena 73.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003845. 646540 LI MAN Ê TI RI lep troiposoban stan 93m2, odli~nog rasporeda, ukwièn, moè redovan kredit. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 646620 HIT NA prodaja novijeg, troiposobnog, ukwiènog stana od 83m2 u Haxi Ruvimovoj ulici kod Sajma. Lift, terasa. Cena 62.500E. Telefon 063/108-8017. 646591 TUR GE WE VA ULI CA, ukwièn troiposoban stan od 76m2 na drugom spratu. Lift, dve terase. Cena 72.000E. Telefon 063/775-9121. 646592 LI MAN!!! Troiposoban stan od 93m2 klasi~nog rasporeda u klasi~noj gradwi, odli~no stawe, ukwièn useqiv po dogovoru. Telefon 063/500-213. 646602 „BU DU] NOST”, odli~an troiposoban stan 86m2 u Pasterovoj ulici, povoqno. Telefon 6615-117. 646609

nedeqa2.septembar2012.

TRO I PO SO BAN stan, Liman II, novija zgrada, 84m2, bez ulagawa, cena 84000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 646803 HIT NA prodaja, ~etvorosoban stan 154m2 u strogom centru grada. Noviji, ukwièn, useqiv, sam na spratu. [ifra:20196. Telefoni: 021/451-570, 064/134-0459, www.solisnekretnine.com. 646923 U NE PO SRED NOJ blizini Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 646924 BU LE VAR, penthaus u blizini Futo{ke pijace, nov {estosoban stan u 2 nivoa bez kosina sa prelepim terasama i pogledom na grad, povr{ine 156m2, na V spratu. Cena 177.500 sa PDV-om, odmah useqiv. [ifra:23732. Telefoni: 060/0189422, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 646926 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 154m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 646603 DU NAV SKI PARK!!! êtvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 646604 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 646605 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Telefon 063/777-6233. 646593 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538166. 646621 RA VA NI^ KA, ukwièn petosoban luks, 155m2, cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 646780 NO VA DE TE LI NA RA, 130m2 direktna prodaja od investitora „Moj dom”, terasa 30m2, fenomenalan dupleks, cena dogovor sa PDVom. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 646541 KEJ, 100m2, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle, prelep stan, bez ulagawa, 117.000. [ifra 1003139, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 646542 KEJ, 112m2, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, 129.000, {ifra 1003110. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine.com. 646543 Ê TVO RO SO BAN stan kod Poliklinike Papi} na Limanu II, 106m2, ~etvrti sprat od sedam, ukwièn, odràvan. Tel. 451-318, 060/075-37-82, www.nekretnine-mojdom.com. 646544 LI MAN - 4-soban 90m2-komplet renoviran-PVC stolarija, ukwièn-useqiv, odli~an raspored, 2 terase, lift, CG, cena-83.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 646559 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, novija ukwièna zgrada odli~nog kvaliteta, luks 4,0 stan (nije dupleks) od 108m2 dvori{no orjentisan + mogu}nost kupovine i garaè u istoj zgradi. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 646515 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 646513 BU LE VAR EVRO PE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4,0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 646508 HIT NA PRO DA JA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, ukwièn, klima, sig. vrata, cena samo: 69.300. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 646482

PRO DA JEM vikendicu sa 32 ara placa, iznad Sremskih Karlovaca. Telefon 063/702-10-73. 59421 U BA^ KOM JAR KU hitno prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja i plin. Telefoni: 6363-723 i 062/8170-802. 59093

PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 59461 BE GE^ KA JA MA, plac 600m2, na lepom mestu. Plo~a sa podrumom plus 5000 cigala. Cena 10.000 evra. Telefoni: 021/65-00-051, 062/87605-36. 59560 U RU MEN KI prodajem ogra|en plac od 580m2 ima gradska voda, pro{la struja, cena 11.000e. Telefon 060/1808044. 59604 PO PO VI CA, ekstra povoqno odli~an ravan plac uz osfalt, 971m2, samo 8500E, le{nici, moè zamena za auto do 3000E. Telefon 060/6777982. 59223 PRO DA JEM placeve, Petrovaradin, asfalt, struja, voda, gas, 6500E i na Popovici 7.000E. Moè zamena za stan ili auto. Telefon 064/146-5474. 59573 3.5 HEK TA RA zemqe na Banstolu, cena dogovor. Ku}a u Sremskim Karlovcima, trosobna, komforna, useqiva, 25.000e. Telefoni: 063/1477-181, 064/043-87-02. 59596 PE T RO V A R A D IN plac 1.050m2/14em2 i plac 2.500m2/10em2, asfalt, dozvoqena gradwa, blizu Novi Sad, 3km. Telefon 063/585076. 59550 PLAC od 3.000m2, naseqe Veliki rit, 25e/m2. Telefoni: 021/65-00051, 062/876-05-36. 59559 PRO DA JEM zemqu K.O. Novi Sad- 4, Gorwe Sajlovo 15h3855.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za zgrdawu objekata u funkiciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefon 021/66-17415, 063/811-43-40. 59633 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29996. 59418 KU ]A, ukwièna, 50m2, pomo}ni objekti sa velikom ba{tom, A. Nenadovi}a 23, plac 650m2. Hitno! Cena 25.000evra. Telefoni: 021/6500-051, 062/876-05-36. 59557 KLI SA, me|unarodni put, dve ku}e 230m2, plac 1000m2 izlazi na dve ulice. Za vulkanizere, tehni~ki pregled i sl. Telefon 063/587-602. 59594 PRO DA JA - ZA ME NA komforne ku}e u Salajci, 150m2 potkrovqe, nusprostorija 20m2, garaà 40m2, 600m2 placa, . Mogu} svaki dogovor. Telefon 021/6330-016. 59610 PRO DA JE se porodi~na ku}a na Telepu, na placu od 240m2 povr{ine. Dobra lokacija. Telefon 063/86-72-01. 59679 PE TRO VA RA DIN - pijaca, ku}a 1/1 220m2 + 100m2, plac 930m2, useqiva, 56000 = 10.000 kapara + ostalo za godinu dana. Telefon 063/152052-1. 59549 PE TRO VA RA DIN - 33.000 evra, ku}a 90m2 za renovirawe. Ukwièna, dozvoqeno P+1+M, kod ambulante i milicije. Telefon 063/585076. 59551 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 59462 PRO DA JE MO porodi~nu ku}u od 180m2, plac 1.000m2 na ârdaku, eta`no grejawe. Telefon 063/540165. 59652

oglasi

PRO DA JEM ku}u u Zmajevu oko 120m2 sa placem od 8 ari i 71m2, bez posrednika. Telefon: 065/526-9795. 59367 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Tel. 063/828-83-77. 646516 NO VA ku}a na Somborskom bulevaru - ukwièna, eta`no na gas, trosobna, odli~an raspored-2 kupatila, parking, cena-59.000 evra-nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/424-963 (www.avenia-nekretni646553 ne.com). KU ]A Salajka - [ajka{ka 143m2, ukwièno, plac 400m2, blizina Temerinskog puta, pogodna za firme. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 646802 PRO DA JEM odli~nu novu ~etvorosobnu spratnu ku}u 200m2 u blizni SC Vujadin Bo{kov, na placu od 600m2. Sve zajedno sa mawom mesnicom. Od lep{ih u kraju, u mirnoj asfaltiranoj ulici. Prodaja hitna zbog odlaska u inostranstvo. [ifra: 30674. Telefoni: 065/2019006, 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 646904 PE TRO VA RA DIN Ka~i}eva ulica, prodaje se prelepa {estosobna vila od 350m2 izgra|ena na placu od 500m2. Garaà u sastavu objekta. Pun komfor. Moderan projekat, kvalitetna gradwa! Odli~na {iroka mirna ulica! [ifra:30183. Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 646901 KU ]A Petrovoradin, 220m2/725m2-plac/cena dogovor, ukwièna, odli~na gradwa. Telefoni: 021/522-177, 063/11-24-911. 646791 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 646563 PRO DA JEM novu lepu porodi~nu ku}u na lepoj lokaciji u Sr. Kamenici na placu od 490m2 po ceni od 93.000 eura. [ifra: 31310. Telefoni: 065/2019-011, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 646903 PO PO VI CA - kod Mo{ine vile, prodaje se potpuno nova, tek useqena trosobna prizemna ku}a sa visokim tavanom, na placu od 800m2, svi prikqu~ci, 100m od grad. prevoza, pogled na grad. Ukwièn. [ifra: 31229. Telefoni: 064/134-0459, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 646902 KU ]A iz ôrtanovaca, 170m2, ~etvorosoban, plac1500m2 - 33.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526622. 646787 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv I sprat ku}e na Sr. Kamenica Bockama ^S 80m2+terasa od 40m2 u PR, pripadaju}i deo placa 350m2, kolski ulaz, parket, 3 sistema grejawa, telefon, kablovska, 20m2 {upa, ostava, ukwièno, cena samo: 21.000! Tel. 021/523-700, 063/536212. 646490 NO VI SAD, Slana Bara, 215 m2, plac 480 m2, CG, Fasadna cigla, parket, 2 el. brojila, dva kolaska ulaza, tri garaè. Cena, dogovor, a moè i zamena za JIS stan i doplata. Telefoni: 021/526-622; 063/1124911. 646782 SPORT SKI CEN TAR - prodaja. Na prodaju SP Centar na po~etku Adica, plac 5.000m2, 3 terena, odobrewe za izgradwu hale 33m h 52m! Za vi{e pozovite: 064/134-0459, 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 646900

PRO DA JEM obradivo zemqi{te, 20 hektara na potezu N. KneèvacKikinda. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 646792 PO PO VI CA 710m2 na okretnici, najlep{e mesto. Asfalt, voda, struja. Cena 16.000. Telefon 063646569 7776-233. BOC KE, ukwièn plac, sa pogledom na grad i Dunav, ukupno 951m2, struja do placa, bunar na placu, kod ku}e srpsko-ruskog prijateqstva, cena samo 16.000 evra. Telefon 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 646899 PLAC Popovica, blizina Mo{ine vile, 10 ari, ukwièn, gra|evinska zona, moè kupovina pola, cena „Kvart” 021/450-417; 25.000E. 063/128-97-97. 646798 PLAC Bocke, odli~no lociran, ukwièn, 10 ari, gra|evinska zona, 22.500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 646799

CEN TAR, ugao Petra Drap{ina i Vase Pelagi}a, izdajem lep, komforan lokal, 24m2, povoqno, odmah - za sve namene. Telefon 063/72931-35. 59217 IZ DA JEM lokal u novoj zgradi u Haxi Ruvimovoj - 24m2. Telefon 064/1147-741. 59382 IZ DA JEM salonski stan, @elezni~ka 40, 100m2, I sprat, kao poslovni prostor, za advokate, lekare, {kole, firme. Telefoni: 064/27-80-303, 021/527-258, 021/6621791. 59436 IZ DA JEM lokal veli~ine 32m2, u Novom Sadu, Temerinska 34. Telefon 066/410-673. 59583 ZA IZ DA VA WE ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bu. Oslobo|ewa, 600m2, poslovna zgrada useqiv. Telefoni: 421-437, 063/534-505. 59590 PO SLOV NO - kancelarijski prostor, Nova Detelinara 120m2 u dva nivoa, cena sa name{tajem 49.500E i poslovni prostor Lasla Gala, Grbavica 35m2, cena 31.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 646801 LO KAL Bul. cara Lazara, 38m2 35.000E, uli~ni veliki portal. Noviji. Telefoni: 021/526-622, 063/1124-911. 646790 CEN TAR, Zmaj Jovina 14m2, prizemqe, poslovni prostor u Lupusu 21.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 646561 LO KAL, Bulevar oslobo|ewa 27m, ukwi`en, odmah useqiv 28.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 646562 NO VA DE TE LI NA RA 150m2, lokal u na{oj zgradi na uglu Veselina Masle{a i Koste Racina u jednoj eta`i, www.nekretnine-mojdom.com, direktna prodaja od investitora. Telefoni: 451-318, 523193. 646518

PRO DA JEM ili izdajem poslovni prostor od 220m2 do 740m2 u Novom Sadu, Salajka. Telefon 061/1402000. 58272 MAGACINSKI PROSTOR ili RADIONICA na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11x7 i dvori{te 20 m2. Telefon 064/19-22001. 57272 SKEN DER BE GO VA 3, poslovni prostor, 53m2, I, CG, lift, direktno od investitora, 107.590. Telefon 063/107-11-11. 59624

KU PU JEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni; 021-822-714 i 063708-19-39. 59082 KU PU JEM motor za stojadina 1300m2. Telefon 066/458-362. 59666 KU PU JEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 062/8231298, 064/337-7695, 824-611. 58555 JU GO 60 koral, prvi vlasnik, gas, nov atestiran, registorvan do 14. 7. 2013. godine, alu felne, akumulatori. Telefon 6624-151, \oka. 59541

PU N I L I C U po lu a u to mat sku za agre siv ne ki se li ne i pe sti ci de, ka pa ci te ta 500-550 l/h. Jef ti no pro da jem. Te le fon 064/614-17-72. 59422 TRAN SPOR TER, EI Ni{, 3m du`ine, traka 20cm {irine sa varijatorom. Prodajem. Telefon 064/61417-72. 59423

dnevnik

PRO DA JEM dvokrilni kompresor za farbawe sa monofaznim motorom i Sata pi{toq. Cena 400 evra. Telefon 064/506-91-56. Pera. 59463 PRO DA JEM ~etvorostranu ma{inu za obradu drveta i tri gazi{ta od belog mermera. Telefon: 021/890-216. 58114

PRO DA JEM Ceragem aparat za masa`u ki~me. Telefon 064/30-23156. 59584

STRA NOJ KOM PA NI JI potrebno 5 menaxera prodaje Uslovi: komunikativne osobe do 35 godina sa vi{im ili visokim obrazovawem. Telefoni: 063/516-153, 063/516-154. 58682 EVRO PA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti sa paso{em EU i znawem nema~kog. Telefon 021/400-148. 59535

KU PU JEM Samsung, Soni i ostale televizore sa neispravnim ekranima, svu belu tehniku, dobro pla}am. neispravno. Telefon Mo`e 061/713-43-95. 59653

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 59545 KU PU JEM polovan name{taj garniture, isplata odmah. Marijana. Telefoni: 021/451-032, 063/8626542. 59609

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 59448 VO DO IN STA LA TER pruà sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 59454 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te. Telefon 6612-570 od 912 15 -19. 59485 MAJ STOR za popravke krova, zida dimwaka, ograde, septi~ke jame, pomo}ne objekte i garaè. Telefon 6434-313, 064/157-1-404 59527 KA DA SER VIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321332, 500-155, 065/543-6896. 59615 KU] NI MAJ STOR - montaè, demontaè name{taja, sanitarija, popravke, vrata, prozori, rolet ne, bra ve, {ar ke, kre ~e we, far ba we, ra sve ta. Te le fon: 065/6824-398. 59631 MO LER SKO - FAR BAR SKE usluge. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstor Miki. 59634 PE] KAR zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje - moj materijal. Telefoni: 064/155-40-29, 021/6301-524. 59693 SER VIS montaà roletni tendi venecijanera rolo komarnika trakasti zavesa, svih brava na vratima i prozorima Telefon 021/6434-199, 066/6434-199 59426 SA MO za penzionere i prosvetare povoqno molersko - farbarski radovi. Telefon 6435-231, 064/230-6898. 59427 HI DRO I ZO LA CI JA svih vrsta ravnih krovova, podruma, garaà, skidawe vlage sa zidova. Moè i odloèno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731-895, 060/0731-895 i 064/128-94-87. 59767

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 44684

KU] NA NE GA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerentonegovateqice, gerentodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu.Telefon 021/400-148. 59536 AGEN CI JA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: bebisiterke, dadiqe, guvernante, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 59538 AGEN CI JI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 646517 PEN ZI O NER (75) `eli upoznati ozbiqu {lang `enu (60) za ku}nu pomo}nicu. Telefon 064/439-47-18. 59547

Î STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 59444 KU PU JEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 59447 PRO DA JEM pe} na gas za eta`no grejawe. Telefon 63-41-521. 59599 BU KVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/62-63-212. 59635 DR VO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 064/40-21-425. 59636 PEN ZI O NE RU bih pla}ao doìvotnu dotaciju za dom u zamenu za nekretninu. Telefon 021/6362-647. 59640

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dra gi na{

nedeqa2.septembar2012.

Pro |o {e dve tu `ne go di ne od ka ko ni je sa na ma na{ de ~ak krup nih o~i ju, ve li kog sr ca i ogrom ne du {e

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu

Po sled wi po zdrav bra tu i uja ku

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je po sle kra }e i te {ke bo le sti pre mi nuo na{ otac i de da

Mi ja de Mi lo ra du

Raj ko Ran ko vi}

osta }e{ ve~ no u na {im se }a wi ma.

od we go ve se stre Na de sa po ro di com. Mi ja de moj, ne ka te an |e li ~u va ju.

Ni ko li Ra do sa vqe vu

Tu gu ju tvo ji: tet ka, te ~a, se stra i brat sa po ro di com.

Tvo ji: Mi la, Da da i Pe ra sa po ro di ca ma.

Po sled wi po zdrav dra goj se stri

Po sled wi po zdrav bra tu

1929 - 2012.

59770

59758

59760

Ni ko la Ra do sa vqev Dun |a

Umro je na{ vo qe ni i dra gi su prug, otac, de da i sve kar

Se stra Dra go sla va i se stri} Ni ko la Vi no ki} sa po ro di com.

Sa hra na je da nas, 2. 9. 2012. go di ne, u 12 ~a so va na Sta rom gor wem gro bqu u Fu to gu.

O`a lo {}e na po ro di ca.

59769

Mi lo rad Mi tro vi} Be kri ja

Sne `a ni Kre me no vi}

Mi lo ra du

Po sled wi po zdrav

59742

Po sled wi po zdrav mi loj â&#x20AC;&#x17E;Na niâ&#x20AC;?

19. 4. 1949 - 31. 8. 2012. Sa hra na je da nas, 2. 9. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na Ka} kom gro bqu.

od se stre Mi le ve Ga vri lo vi} sa po ro di com.

od: se ke Ci ce, ze ta Mir ka i se stri }a Da de i Bu de.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ma ri ja, si no vi Mi lo mir i Mi len ko, sna je Slo bo dan ka i Ra da, unu ci Jo va na, Ti ja na, Ne ma wa i Te o dor. 59754

59761

59764

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Po sled wi po zdrav uja ku

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Je le ni Gu qa{

ku mu Mi lo ra du

15. 4. 1920 - 28. 8. 2012. S tu gom se opra {ta mo.

od ku mo va Raj ka i Vi te La ki} sa de com.

Unu ka Ti ja na i Mi haj lo.

59753

Ni ko la Ra do sa vqev

Mi lo ra du Mi tro vi }u

Isla mu Li ma nov skom

Po ~i vaj u mi ru, nek te an |e li ~u va ju jer si ti to za slu `io. Bol i tu ga su ve~ no ure za ni u na {im sr ci ma.

1954 - 2012.

Po sled wi po zdrav dra gom uja ku od: @ar ka, Mi ki ce, Ta ma re i Na ta {e.

od: Ma je, So we i Slav ka.

59766

59748

Po sled wi po zdrav uja ku

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Brat Mi ro slav, sna ja Sa ra, si no vi ce Ta wa i Sa wa.

Mi lo ra du Mi tro vi }u

Pro {lo je go di nu da na od tvo je smr ti.

od pri ja te qa Pet ka i Ko viq ke To pi}.

59756

Po sled wi po zdrav svom dra gom bra tu

59732

59755

Islam Li ma nov ski 1954 - 2012.

Ni ko li Ra do sa vqe vu od po ro di ce Sta ra ~ek.

Sa hra na je 3. 9. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Ru `i ca, sin Dra gan, unuk Isi dor i snaja.

59768

Mil ka Ban di}

Mi lo ra du

1955 - 2002.

od: bra ta Dra ge i Ko viq ke Mi tro vi} sa po ro di com.

59747

Da nas se na vr {a va 10 go di na od ka ko nas je na pu sti la na {a dra ga maj ka i su pru ga.

59757

59694

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi po zdrav ta ti

Mir ja na Me da ko vi} Vre me ko je bri {e sve ni je iz bri sa lo pra zni nu, tu gu, bol i qu bav ko ju ose }am pre ma te bi.

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo da je 31. 8. 2012. go di ne pre mi nu la na {a dra ga se stra i tet ka

Tvoj o`a lo {}e ni sin Da mir.

Mi ka ni

Isla mu Li ma nov skom

Sne `a na Kre me no vi}

1954 - 2012. od: }er ke Dra go sla ve, unu ke Mi li ce, ze ta Sa {e i pri je Mil ke. 59749

Sa hra na }e se odr `a ti 3. 9. 2012. na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u 14.15 ~a so va. O`a lo {}e ni: brat i sna ja sa de com. 59723

od kom {i ja: [mi gi }a, Zo ri }a, Tru di }a, Pa ni }a i @u ni }a.

Po ~i vaj u mi ru. 59762

59546

^iTUQe l POMeni

nedeqa2.septembar2012.

POMEN Pro{lo je {est tu`nih godina od kada nije sa nama na{ voqeni

U utorak, 4. 9. 2012. godine navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama na{a

Dra gi ca Voj no vi} Se ka

To mi slav Voj vo di} 1935 - 2006.

1922 - 2011.

Sa qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji najmiliji, po ro di ca Voj vo di}.

Uspomenu na wu ~uvaju: suprug Ivan, ro |a ci i pri ja te qi.

59736

5. 9. 2003 - 5. 9. 2012.

Fon ta wi An ta la To ni ja Godine prolaze, a ti nam sve vi{e nedostaje{. Po~ivaj u miru, a na{a }e te qubav ~uvati od zaborava. Supruga Kejd, }erka Ga bri e la i unuk Bo jan.

Slav ko Je vri} S qubavqu i ponosom ga zauvek ~uvamo u na{im mislima i srcima. Wegovi: supruga Ma ra sin \or |e, }erka Zo ri ca sa po ro di ca ma. 59731

59477

POMEN

Pe tar Ran kov

Ve ber Ivan

Zvo ni mir Hla |ik

Neka po~iva u miru pored svojih roditeqa i sestre Mirjane.

di plo mi ra ni prav nik pen zi o ni sa ni se kre tar Vr hov nog su da Voj vo di ne

3. 9. 2011 - 3. 9. 2012.

@ivi{ i daqe u na{em srcu i mislima. Tvoji naj mi li ji.

POMEN Navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{ dragi

TROGODI[WI POMEN dragom ocu i suprugu.

POMEN

Bo jan Ko si}

Dana 5. 9. 2012. godine navr{i}e se devet godina od smrti na{eg

59503

Oti{ao je od nas moj brat

dnevnik

Sestra Du {an ka sa po ro di com i strina An |el ka.

Postoji ne{to {to ne umire, a to su qubav i se}awe na tebe. Zauvek }e{ `iveti u nama. Tvoja supruga Ga bri e la, }erka Zi ta i Be la.

59740

59375

59662

Posledwi pozdrav drugu

Godina pro|e, a bol nikada, stalno si u na{im mislima, i u na{im srcima. Tvoji: supruga Na da, }erka Mi re la sa po ro di com. 59734

SE]AWE

POMEN

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 28. 8. 2012. godine preminula na{a draga mama i baka

29. 8. 2010 - 29. 8. 2012.

Mi lo{ Po po vi}

Be lom

No vak Gar ~e vi}

Mili moj, ve} {est godina te sa puno qubavi ~uvam od zaborava.

dipl. prav nik S qubavqu i po{tovawem, porodica Gar ~e vi}.

od: Be bi wa, Ma~ ka, ]o {ka, Ki }e i Slav ka.

59473

S qubavqu, tvoja Kse ni ja - Ne na.

ro|. Mak 15. 4. 1920 - 28. 8. 2012. Sahrawena je 29. 8. 2012. godine na Beo~inskom grobqu. Sa bolom i tugom u srcu ostaju o`alo{}eni: }erka Ma ri ja i unuka Ti ja na Ba {i}. 59730

59362

59744

Danas, 2. 9. 2012. godine se navr{avaju ~etiri tu`ne godine od kada sa nama nije

Je le na Gu qa{

PETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Boj ka Se keq Pet godina je pro{lo ali nije ubla`ilo bol, tugu i prazninu. S ponosom te spomiwemo i sa qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima. Suprug Fe renc, }erke Ka ta ri na i Zo ri ca.

Du {a nu Me di }u od: sina \or |a, unuka Mar ka, Alek se i Le ne. Sa bolom i tugom u srcu ~uva}emo te od zaborava. 59726

59739

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Mi ra{ Vla di sla va Mr dak 18. 7. 1944 - 2. 9. 2008.

Supruga Mi li ca, sinovi Vla di mir i Ve sko sa po ro di ca ma.

Mi len ko Smu |a 1925 - 2012. Sahrana je u ponedeqak, 3. 9. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena fa mi li ja.

59743 59699

Du {an Me di} preminuo 31. 8. 2012. godine posle kratke i te{ke bolesti u 67. godini. Sahrana preminulog obavi}e se na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 3. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova. O`alo{}ena po ro di ca. 59725

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu `na sr ca opra {ta mo se od na {eg ve li kog pri ja te qa

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav

nedeqa2.septembar2012.

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav na {em dru gu

Po sled wi po zdrav

Ba log Go ra nu Du {a na Me di }a Qu bi ca, Mi ra, Go ca, Da ca, Mi le, Mi ca, Mi lan, Zvon ko, \or |e, Sa va, For gi}, Mi ra i Du le, Pi ri ka, Wam-wam, Ni ko la, Mi me, Ru `a, osta li pri ja te qi iz â&#x20AC;&#x17E;Qu bi ce i Mar kaâ&#x20AC;?.

Du {a nu Me di }u Ne ka te na ne bu an |e li ~u va ju, a ja }u te za u vek ~u va ti u svom sr cu.

Du le tu

od po ro di ce Vuj kov.

Stan ka.

Dra gi moj ta ta, za u vek }u se se }a ti tvo je mi li ne.

Ba log Go ra nu - Ge zi

od uj ne Ma re i se sta ra Mi ce i Ja smin ke sa po ro di com.

od dru go va s po sla: Dra ga na, Mr ~e i Ze me.

Po ~i vaj u mi ru. 59727

59759

59724

Go ra nu

I Z J A V A Z A H V A L N O S T I

59763

S E ] A W E na na {e dra ge ro di te qe.

1965 - 2012. S tu gom i bo lom oba ve {ta va mo da je na{ su prug i otac tra gi~ no pre mi nuo, 31. 8. 2012. go di ne. Sa hra na je da nas, 2. 9. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Pra vo slav nom gro bqu u \ur |e vu. O`a lo {}e ni: su pru ga Bi qa na, k}i Ma ri ja na i sin Ni ko la.

59746

59745

T U @ N O S E ] A W E

P O M E N na na {e dra ge ro di te qe

Da na, 24. av gu sta 2012. go di ne je pre mi nuo, a 28. av gu sta smo se opro sti li od mog dra gog su pru ga

Mi le va Ra di vo je vi} ro|. [u {war 8. 3. 1926 - 29. 3. 1968.

\or |e Pe jak 1932 - 1992.

Gru ju Ata nac ko va

Mi li ca - Mi ka La ki}

1996 - 2012.

1931 - 2010.

Qu bi cu Ata nac kov

Sto jan - ]o ja La ki}

Ke le man Alek san dra - [a ce

Du {an Me di}

dipl. in`. arh. 1924 - 2012.

Qu bi ca Pe jak

Tvo ja }er ka Du {ka sa su pru gom An |el kom i unu kom Ni nom.

1934 - 2011. Sa qu ba vqu i po {to va wem ~u vam uspo me nu na mo je dra ge ro di te qe.

Ovim pu tem `e lim da se za hva lim svi ma u ime ce le po ro di ce, na iz ja va ma sa u ~e {}a, te le gra mi ma, pri su stvu na is pra }a ju kao i le pim re ~i ma opro {ta ja, te ta ko u~i ni li do sto jan stve nim ovaj tu `an ra sta nak. We go va su pru ga Ilon ka.

K}er Oli ve ra sa po ro di com. 59689

59728

59751

Ne deq ko Ra di vo je vi} 2. 8. 1927 - 27. 8. 2002. S qu ba vqu i po no som uspo me nu na vas ~u va ju: }er ka Sla vi ca Jan ku lov ski i sin @eq ko Ra di vo je vi} sa po ro di ca ma. 59737

ro|. Na sta si} 1991 - 2012.

1929 - 2003.

Uspo me nu na Vas ve~ no }e ~u va ti va {i: si no vi, sna he i unu ~ad.

Sa qu ba vqu i po no som ~u va }e mo uspo me nu na vas. Si no vi Zdrav ko i @iv ko sa po ro di ca ma.

59540

59690

Po sled wi po zdrav dra gom ko le gi

Go ra nu Ba lo gu od ko lek ti va Alas Ra kov ca. 59860-P

tv program

nedeqa2.septembar2012.

07.00 08.00 08.05 08.20

Верски недељник Вести Цртани филм Представљамо вам денс студио Професионал 08.40 Све о животињама 09.05 Академац 09.30 Увек медаља 09.50 Страшне приче за плашљиву децу 10.00 Уличаролије 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Зелени сат 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.55 1001 Ноћ, филм 2.део 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Мидлмарч 21.00 Краљица 22.00 Војвођански дневник 22.35 Спортска хроника 23.05 Грување 23.55 Краљица 00.45 1001 Ноћ, филм 2.део 02.15 Исус-права верзија 03.00 Све(т) око нас

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 16.00

Глас Америке Књижевни магазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Писма из Херцег Новог Здравље и Ви

14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Исус - права верзија Како...? Закуцана машта Лето за све Траговима давне прошлости Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Дуриндо 2012., - мађарска народна музика Под истим кровом Документарни филм на словачком језику, са титл. на српски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Цимбора – Москва (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Фестивал у Ђурђеву (рус) ТВ Спорт (мађ) Јато, филм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Сто година српског војног ваздухопловства: Међународни еромитинг, пренос са аеродрома Батајница Дневник Спорт плус Сат Срећни људи Јордан Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Кошарка: Квалификације за ЕП 2013, Црна Гора - Србија, спортски програм

(Панонија, 17.00) 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Док. емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Обојени програм

Јелен топ 10

СТО ГО ДИ НА СРП СКОГ ВОЈ НОГ ВА ЗДУ ХО ПЛОВ СТВА

Ме ђу на род ни аеро ми тинг, пре нос

1001 ноћ

07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.00 10.15 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30

15.00 15.15 15.30 16.23 17.20 17.45 18.27 19.02 19.30 20.05

Ноге на пут - пут под ноге

Спек та к у лар ни ме ђу на род ни аеро ми тинг на аеро дро м у Ба тај ни ца оку пи ће пред став ни ке из 17 др жа ва. У ле тач ком де лу про гра ма пред ста ви ће се око 40 ле ти ли ца, ави о на и хе ли коп те ра, Ва зду хо плов ства и ПВО Вој ске Ср би је и 27 ино стра них. (РТС 1, 10.35)

Млади багдадски султан Шахријар је полудео, пошто су његова прва жена и његов рођени брат Шахземан покушали да га убију и преотму му трон. Ипак, закон налаже да мора да се ожени пре следећег пуног месеца... Улоге: Мили Авитал, Ален Бејтс, Џејмс Фрејн, Чеки Карјо, Џејсон Скот Ли, Џон Легуизамo, Ванеса Меј, Дагреј Скот Режија: Стив Барон (РТВ 1, 17.55)

Мили Авитал

06.05 08.00 09.06 10.35

08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Серијски програм 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Документарни програм 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.10 Конак 12.20 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 15.00 Дивља планета 15.30 Време је на мојој страни 16.00 Вести 16.10 Дечји фестивал фолклора Лицидерско срце 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Серијски програм

20.25 Кошарка: Квалификације за ЕП 2013, Црна Гора - Србија, пренос 22.10 Вести 22.15 Мистична пица, филм 00.05 Дневник 00.20 Егзит 01.34 Луд, збуњен, нормалан 02.37 Јордан 03.06 Време је за бебе 03.40 Сасвим природно 04.14 САТ 05.07 Ансамбл Свилен конац 05.48 Верски календар

07.00 08.00 09.00 09.25 09.29 09.44 09.59 10.32 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.23 14.33 15.00 16.30 16.30 17.45 18.32 20.00 21.00 22.01 22.46 23.10 23.40 00.04 01.35 02.45 03.30 03.53 04.48 05.33

КОШАРКА: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП 2013.

Црна Гора - Србија (РТС 1, 20.25)

11.15 Премијер лига: ВБА – Евертон 13.00 СК студио 14.00 Ф1 Белгија – Трка 16.15 Премијер лига голови 17.00 Премијер лига: Саутемптон – Манчетсер јунајтед 18.30 Руска лига: Локомотив - Спартак 20.30 Мото ГП Мугело 3 21.15 Португалска лига: Бенфика - Национал 23.15 Премијер лига: Ливерпул - Арсенал 01.00 Холандска лига: ПСВ – АЗ

Након паузе од три недеље, емисија стартује у добро познатом термину и саставу. На првом месту, ове недеље, према вашим гласовима нашао се бенд Обојени програм с нумером „Само да ти кажем постало је све невидљиво“, док је на другом месту бенд Негатив са песмом „Изненади ме“. Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић (РТС 2, 22.01)

05.00 06.00 08.30 10.30 12.00 14.45 17.00 19.00 19.15 21.30 23.30

Домаћин Рањено срце Галилео Филм: Незаконит улазак Езел Филм: Нова полицијска прича Филм: Колатерална штета Вести Филм: Жена мачка Филм: Присни пријатељи Трачара

06.30 08.00 09.20 09.50 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.30

Амен ађес Дозволите.. У фраголанији Бернард Поштар Пат Мој властити коњ Под отвореним небом Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Верски календар Наши сусрети Ансамбл Свилен конац Магазин Лиге шампиона Одбојка на песку, финале ВИП бич мастерс, пренос 49. љубичевске коњичке игре, пренос Параолимпијске игре: стони тенис, атлетика, додела медаља, снимак Недељом увече Узми па ће ти се дати Јелен топ десет Вита студентис Викенд Евронет Магазин Лиге шампиона Кошарка: Квалификације за ЕП 2013, Црна Гора - Србија (р) Одбојка на песку, финале ВИП бич мастерс (р) 49.љубичевске коњичке игре (р) Српски источници Узми па ће ти се дати Јелен топ десет Мој љубимац

Маратон Филм: Мадагаскар Србија у ритму Европе Универзум Топ шоп Филм: Сувишни извештај Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Обични људи Мини серија Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Универзум Еурека Мућке специјал Филм: Кад ђаво дође по своје Мини серија Мућке специјал Филм: Кад ђаво дође по своје

dnevnik

08.30 10.30 11.00 11.35 13.55 15.25 16.00 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55 01.35 03.05 04.45

Добра земља Топшоп Вести Б92 Филм: Ема 3. и 4. део Интернат Филм: Легенда о Тарзану Вести Вести Филм: Мафијаш на терапији Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Духови Сарајева Интернат Филм: Иштар Документарна серија

07.00 10.00 12.00 12.30 14.00 15.00 16.00

Добро јутро Филм: Астерикс на олимпијади Топ спид Шопингхоличарке Смешно ћоше код Ђоше Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Три пута да Национални дневник Север Југ Тренутак истине Академија дебелих - полуфинално избацивање Филм: Град греха Филм: Модиљани Филм

18.15 19.30 20.00 22.00 23.30 00.30 02.30 04.35

Дебора Кара Унгер

Анђео и лош човек Лу Дајмонд Филипс игра Квирта Еванса, суровог ролвераша који почиње са животним прeиспитивањима након што се заљубљује у прелепу, добронамерну квекерову удовицу, Темперанс, и то све док га прати и уходи његов највећи непријатељ... Улоге: Лу Дајмонд Филипс, Дебора Кара Унгер, Лук Пери, Бранден Вејн Режија: Тери Интаграм (Хепи, 22.30) 05.30 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10

Ојку Карајел

СЕРИЈА

21.00 22.30 00.00 02.00 03.30 04.00

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Змајеви – метално доба Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Документарни програм Телешоп Вести Летњиковац Вести Телешоп Играна серија Телемастер Моја Србија Последњи скретничар узаног колосека, филм Једна жеља једна песма Анђео и лош човек, филм Агенција Ћирилица Моја Србија Играна серија

Север - Југ У центру пажње су два брата, Север и Југ. Браћа су потпуна супротност: Север је непредвидив, диваљ и увек спреман на тучу, док је старији Југ миран и стидљив дечко, а и одличан ђак. Наравно, ствари се мењају када се у њихов комшилук досели фатална Чемре у коју се обојица заљубљују. Улоге: Киванц Татлитуг, Бугра Гулсој, Ојку Карајел (Пинк, 20.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa2.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УспОн И пАД сРп сКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО нОМ сКе пО ЛИ ТИ Ке”

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 Оци 09.00 Келтско наслеђе 10.00 У потрази са рудницима Краља соломона 11.00 Исус пре Исуса 12.00 Мистериозни Мачу пичу 13.00 средњи век 15.00 Изгубљени древни градови 16.00 Исток-Запад 17.00 Вучице 18.00 спасавање Титаника 19.30 Шпански грип – заборављене жртве 20.30 Бомбардери 22.00 снимање рата 23.00 Човекова историја 00.00 свете животиње фараона 01.00 Тутанкамон. тајне дечака краља

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.00 10.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Мали људи, велики свет паклена Кели Венчаница из снова Луди за кућом - Америка спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Затрпани Шминкање са Клио Уштедети купујући Венчаница из снова проблематичне будуће мајке породилиште 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар навијачи Л.А. Инк породилиште

сем и Макс Ози Бу пера петлић Буре барута Жикина женидба Византијсо плаво Торенте 3 силом стрипер Торенте 2 еротски филм еротски филм

Ви зан тиј ско пла во по тра га за не у ни шти вом пла вом бо јом са ви зан тиј ских цр кве них фре са ка пре тва ра се у сен зу ал ну љу бав ну при чу у ко јој евро па сре ће Бал кан... Ба зи ра на је на при чи Ми ло ра да па ви ћа, ин тер на ци о нал но при зна тог ауто ра „Ха зар ског реч ни ка”. Уло ге: Ла зар Ри стов ски, Ка та ри на Жу тић, Уликс Фех миу Ре жи ја:Дра ган Ма рин ко вић (Си не ма ни ја, 16.00)

08.25 Моји џепни љубимци 09.35 Бен 10: Ултимејт ејлијен 10.15 судија ејми, филм 12.40 Дуга, филм 14.25 Њени покрети, филм 16.10 Господин и госпођа смит, филм 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Чарли Врајт, филм 21.40 ЦсИ Мајами 00.20 Астро шоу 01.20 РТЛ Данас 01.55 судија ејми, филм 03.30 Катастрофа, филм

Ке ри Кон дон

Вер ни Де ни Де ни је тре ни ра ни уби ца ко га ње гов го спо дар Барт тре ти ра бу квал но као пса. Уве жбав ши га за иле гал не бор бе до смр ти, Барт над зи ре Де ни је ве бо ри лач ке ве шти не пре ко огр ли це чи јим ски да њем ак ти ви ра ње гов уби лач ки на гон... Уло ге: Џет Ли, Мор ган Фри мен, Боб Хо скинс, Ке ри Кон дон, Вин сент Ре ган, Ди лан Бра ун Ре жи ја: Лу ис Ле те ри ер (ХРТ 1, 22.45)

14.05 15.35 16.52 18.15 18.45 19.45 20.10 21.51 22.10 01.41

06.00 08.05 09.50 12.05 13.45 15.50 17.45 18.15 20.05 22.00 23.25 00.15 01.50 03.50 05.30

Хамлет Штрумпфови продуценти Карта милости Други живот Моја назови жена Холивуд на снимању Аутомобили 2 промена игре 30 минута или мање Чаробни град експеримент плениоци Оружје Холивуд на снимању

Чар ли Рајт Чар ли Рајт је ми ли о нер и фи нан сиј ски ге ни је, а за пра во пре ва рант. Ње го во цар ство сру ши се као ку ла од ка ра та, а он по бег не у Ти ху а ну, у Мек си к о. За њим кре не ФБИ агент Хобс. У по тра зи за же ном ко ју је оста вио пре 20ак го ди на, Чар ли са зна да је пре ми ну ла пре не ког вре ме на, али да је из њи хо ве ве зе ро ђе на Ме ри... Уло ге: Еј дан Квин, Џор дан Бли фи, Ен ди Гар си ја, Ма рио ван Пи блес, Кла у ди ја Фе ри, Ђи на Гер шон Ре жи ја: Р. Елис Фреј зер (РТЛ, 20.00)

07.30 нормалан живот 08.10 Златна кинотека: смешна страна историје 1, филм 09.39 Резервисан термин 09.45 Вести из културе 10.10 скице за портрет 10.22 Убиства у Мидсамеру 12.00 Дневник 12.30 плодови земље 13.25 сплит: Море 14.00 недељом у два 15.05 Бити заљубљен, филм 17.15 Мир и добро 17.45 Баштованка 18.18 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Јадранске игре: паг 22.05 Дневник 3 22.45 Верни Дени, филм 00.30 Др Оз 1б, ток шоу 01.07 недељом у два 02.07 Бити заљуљен, филм

07.47 08.45 09.12 09.33 10.20 10.30 12.34

Ка та ри на Жу тић

Филм:: наш први Божић Дијагноза убиство Филм: Јуниор Филм: Лажов, лажов Три реке поморска патрола скандал Филм: Оги Роуз Филм: Цвећарка

пријатељи Веселе тројке Аниманиијаци Мерлин Библија Лудбрег, пренос мисе Филмски матине: прозор у двориште, филм случајно пријатељство, филм Шериф у Њујорку Магазин Лиге првака параолимпијске игре Лондон 2012: пливање, пренос параолимпијске игре Лондон 2012: стони тенис, снимак Шато Монти, док. серија Циклус фестивалских победника: Мед, филм параолимпијске игре Лондон 2012 - сажетак Рајска земља, филм ноћни музички програм

06.00 пери Мејсон: смртоносан начин живота 07.30 Изван сумње 09.00 Чудна фреквенција 10.30 Божићни поклон 12.00 Моја девојка 14.00 Основне ствари 15.30 Утеха и радост 17.00 Човек са звезде 19.00 Биографија - ема Томпсон 20.00 Медаљон 22.00 нити видим, нити чујем 00.00 повратак на улице сан Франциска

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.30 02.20

поноћни експрес Кадилак мен Месечина и Валентино стела Бени и Џун Откуцаји срца Дани славе Мистериозно убиство на Менхетну Буђења Осумњичени еротски филм еротски филм еротски филм

Ен ди Гар си ја

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 15.50 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Амерички чопери Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Трговци аутомобилима прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Краљеви аукција производња спортске опреме То могу и ја Моћни авиони Опасан лов преживљавање удвоје Како се прави? Моћни авиони Оружје које је променило свет 22.00 Чудовишта из реке 23.00 страствени риболовци 00.00 Чудо да сам жив

03.00 05.00 07.00 09.00 09.30 10.00 11.00 11.45 12.30 13.00 14.00 15.00 17.45 01.00

Тенис Тенис Тенис Гп3 Гп3 Рели Бициклизам Аутомобилизам Рели Рели Тенис Бициклизам Тенис Тенис

Скок из тесне коже

ли по сле де мон стра ци ја ’68, на че ло СК Ср би - по сле Ти та. При па да ла сам кру гу љу ди ко ји је у це лој је до ла зи ре форм ски ори јен ти сан врх, Ни ке зић Ју го сла ви ји то осе ћао. И у Сло ве ни ји, ре ци мо. Кав чи као пр ви и ви као дру ги чо век пар ти је. ћу сам го во ри ла: „Ја сам Срп ки ња, има љу ди ко ји се ЛА ТИН КА ПЕ РО ВИЋ: Да, ’68. је, с јед не стра не, осе ћа ју као Хр ва ти, Сло вен ци, Ср би, што је њи хо во за у ста ви ла при вред ну ре фор му, али и омо гу ћи ла да у де мо крат ско пра во. Не мо же то да се амал га ми ше свим ре пу бли ка ма на че ло пар ти је до ђу дру ги љу ди. уни та ри змом“. А он ће ме ни: „Ти си рет ка осо ба у Ср Сме на на вр ху би ла је, у ства ри, од јек тих по ни ште них ре фор ми. Тад је уве ден и тзв. де ле гат ски прин цип да ре пу бли ке од ре ђу ју ко их пред ста вља у пар тиј ском вр ху, а не да он би ра ко ће из ре пу бли ке до ћи. До шло је до сме не ге не ра ци ја, чи ни ло се без бол не. Ни ке зић је до шао на че ло ЦК Ср би је, а „Еко ном ска по ли ти ка„ на на слов ној стра ни пи ше за што је он но ви чо век. Уче сник је ре во лу ци је, али по зна је свет, обра зо ван и има ди пло мат ско ис ку ство. Али, још ни је ни пре шао у ЦК а на Ко со ву су из би ле де мон стра ци је. Наш став је био да се с Ал бан ци ма раз го ва ра. Је ди но да се не ме ња гра ни ца. То је по ку шај да се ства ри сме сте у по ли тич ки оквир а од ба ци си ла. То вре ме из гле да тур бу лент но чак и на ма с ис ку ством де ве де се тих. – Ју го сла ви ја је би ла вр ло сло же на. Се ћам се еко но ми сте Љу би са ва Мар ко ви ћа, ко ји је че сто раз го ва рао Но ви чо век Мар ко Ни ке зић на на слов ним стра на ма с Ми лен ти јем По по ви ћем о то ме да се тр жи ште мо ра бр же осло ба ђа ти. Јед ном му Ми лен - би ји ко ја та ко го во ри. Оно дру го је раз лог на шег не ти је ка же: „Па ти хо ћеш да ми иза ђе мо из вла сти те ко - по ве ре ња“. И да нас, кад слу ша те љу де из Хр ват ске, же“. А Мар ко вић ће: „Је сте, то хо ћу“. уче сни ке тих до га ђа ја, они ка жу: „Ми ни смо хте ли да Сви ти про гра ми ре фор ми фор му ли са ни су у ре ла - ру ши мо Ју го сла ви ју. Хте ли смо рав но прав ност“. Би тив но уским гру па ма уну тар пар ти је. То је че сто ло је мно го отво ре них пи та ња: ве ли ки си сте ми, цен швер цо ва но и ни је ре зул тат од но са сна га ни у дру - три мо ћи, де ви зни ре жим, хи пер тро фи ра на уло га штву ни у пар ти ји. То је до шло од љу ди ко ји су раз у - ЈНА, па и лич на власт ко ја обе сми шља ва ин сти ту ци ме ва ли вре ме и по тре бу за про ме ном, што и је сте по - је. Ми из пар тиј ског вр ха Ср би је смо го во ри ли и на сао ели те. Срп ски фи ло зоф Бо жи дар Кне же вић го во - са стан ци ма с Ти том: мо ра мо ство ри ти усло ве да се о рио је да суд би на на ро да не за ви си од ма се – она је то ме рас пра вља у са ве зним те ли ма. Али, то се од би иста у свим на ро ди ма, већ ква ја ло. Си стем је био ри ги дан, ни ли те та ви ших кла са, од то га да је мо гао да пра ти дру штве не ли су оне ком по но ва не од све про тив реч но сти. За то Ти то сно У зе ни ту Бре жње вље ве сни јих и ху ма ни јих или си ро ви си нај ве ћу од го вор ност што ни је док три не о огра ни че ном јих и его и стич них љу ди. фор му ли са на ал тер на ти ва не го су ве ре ни те ту, фи ло зоф Не ки ше зде се то сма ши сад ка се све све ло на сме ну вла сти. Љу ба Та дић пи ше да је жу: „Ни шта по сле ’68. ни је би ло Ни је до шло до по ме ра ња на исто“. Тач но, али не због де мон пред, не го до окре та ња ле ђа вре про тив де цен тра ли за ци је, стра ци ја, већ због Че хо сло вач ке. ме ну. На 8. сед ни ци ЦК СКС ко ју схва та као У зе ни ту је би ла Бре жње вље ва 1987. је отво рен пут у ка та стро ре ф е у д а л и з а ц и ј у, а ако док три на о огра ни че ном су ве ре фу и тра ге ди ју. И Ти то је осе ћао тре ба, он је и за по ли ти ку ни те ту. Тад фи ло зоф Љу бо мир да га раз вој на не ки на чин пре ва огра ни че ног су ве ре ни те та Та дић пи ше да је он про тив де зи ла зи. Али, у Ср би ји је тра жен цен тра ли за ци је, ко ју је схва тао но ви Ти то. као ре фе у да ли за ци ју, а ако тре ба, он је и за по ли ти ку Ми сли те на но ви мо дел Ју го сла ви је? огра ни че ног су ве ре ни те та. То су ре ал ни окви ри у ко – Ту се пре ла ма ло: шта с Ју го сла ви јом? Хо ћеш ли ји ма се срп ско пар тиј ско ру ко вод ство кре та ло: Ка ко да кон цен три шеш власт у цен тру, да је ср би зу јеш, ства ри по ме ра ти на пред а да се не ри зи ку је вра ћа ње или идеш на спо ра зум, да са чу ваш не ки кров а пу на зад. стиш да се ма ни фе сту ју и по себ ни ин те ре си. Да за Прет по ста вљам да сте мно го пу то ва ли по Ср би - јед нич ке функ ци је све деш на ми ни мум. Већ на чин на ји, па сре та ли и мно ге ди рек то ре. Шта су вам го во - ко ји је оти шло хр ват ско ру ко вод ство био је по ра зан. ри ли? Ти то се спо ра зу мео с де лом срп ског ру ко вод ства да се – Они ко ји су за ви си ли од др жа ве и, ка ко је го во рио то ура ди. Дра жа Мар ко вић и Пе тар Стам бо лић то ни Ни ке зић, „жи ве ли на ве штач ким плу ћи ма“, тра жи ли су учи ни ли због лич не вла сти већ су ми сли ли да се су, на рав но, по др шку др жа ве. Али Ни ке зић је био та ко чу ва Ју го сла ви ја. За то су мо ра ли ићи из срп ског кон цен три сан на еко ном ску мо дер ни за ци ју. Ту је ви - ру ко вод ства они ко ји на то ни су при ста ја ли. У ме ђу део зна чај Аме ри ке. Кад је, као ам ба са дор, тра жио по - вре ме ну, Ти то се ко ле ба. Иде у Мо скву а да за то не моћ од Ке не ди ја, ре као му је: „То је по моћ да се осло - зна са ве зни врх. Оси гу ра ва се та мо, ка ко се ов де су бо ди на ша при вре да и по ста не део ме ђу на род не еко - жа вао про стор за тај тип вла сти. То је ра дио пре ко вој но ми је“. А Ке не ди ка же: „Мо је се стре су ско ро по се - ске. Вељ ко Ми ћу но вић, ам ба са дор у Мо скви, пи сао је ти ле Ју го сла ви ју и има ле ути сак да се не што та мо ме - ка ко је до шао Љу би чић на че лу вој не де ле га ци је и ња“. И по ка зао је до бру во љу да САД одо бри кре ди - они иду код Ко си ги на, пре ми је ра СССР-а. Пред вра те. ти ма ка би не та Љу би чић му ка же: „Ја код Ко си ги на У ве ли ком де лу пар ти је по сто ја ла је свест о то ме да имам раз го вор у че ти ри ока“. Зна чи, већ тад су се ус је то од лу чу ју ће вре ме у ко јем се од лу чу је о раз до бљу по ста вља ле па ра лел не ве зе. Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис пРеД ВРе Ме нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: Донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa2.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Скло ни сте нер во зи и пре на гље ним ре ак ци ја ма. Има те по тре бу да ме ња те свет и све око се бе. То ло ше ути че на парт нер ске од н о с е. Бу д и те па ж љи в и пре ма сво јој де ци.

BIK 20.4-20.5.

Не де ља је па мо же те опу ште но и ду го да се раз бу ђу је те и од ма ра те. Тим пре што вас че к а ју ди на мич ни и на пор ни рад ни да ни. Не ко вас да нас ири ти ра и уз не ми ра ва.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

2. septembar 2012.

Дру штво вам мо же по ре ме ти ти пла но ве или уне ти но ве са др жа је. У сва к ом слу ча ју, не мо же те им удо во љи ти па уго ди те се би, сход но окол но сти ма. Це ни те љу бав. Ме сец у зна ку ва тре ног Ов на да је вам ини ци ја ти ву и бор бе ни дух, так м и ч ар с ки по р ив, уз бу дљи ва осе ћа ња и бр зе ре ак ци је. Кри зан дан за вас, ка ко год по гле да те. Ве сти и кон так ти из ино стран ства ни су по у зда ни и не обе ћа ва ју озбиљ ну са рад њу и ре а ли за ци ју. Пре по знај те сво је шан се у тре ну и ис ко ри сти те их од мах и са да. Стрес. Са мо ра ци о нал но, без пре ви ше уз бу ђе ња! То се зо ве емо тив на ин те ли ген ци ја. Не укљу чуј те ни шта ви ше од ми сли. Осо ба од ауто ри те та вас ви со ко це ни и по др жа ва.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ак тив ни сте, вред ни и рад ни, го то во по си ли за к о на и инер ци је. Љу бав не ре а ли за ци је, по ва шим же ља ма, су на ви ди к у. Не ће те од у ста ти, ни тре на. Дру штво и де ца. Скло ни сте ри зи ци ма и аван ту р а м а. Љу бав н и од н ос би у тре ну мо гао по при ми ти са свим не пла ни ра ни ток и зна чај. Из ла сци до но се но ве су сре те, али и иза зо ве. Ат мос фе ра у до м у је ди на мич на, на тре ну так стре сна и на пе та. Сми ри те стра сти у ку ћи, ме ђу уку ћа ни ма. Не к о до ла зи и од ла зи, бр же но што се по ја вио. Се о ба?

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Оку пља те фа ми ли ју око се бе ове не д е љ е и пред с та в ља т е стуб ку ће, стуб у по ро ди ци. Из гле да да то баш сви ма од го ва ра. Тро ши те но вац на ле пе ства ри и ути ске.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и од но си ма с род би ном. Мо гли би сте го то во ин стик тив но не к ог оте ра ти од се бе, искаzати бунт, ре волт и бес. Бу ди те са ми, сво ји. Чу вај те но вац, док га има те, ко ли к о га има те. Не пла ни ра ни тро шко ви ће вас не при јат но из не на ди ти да нас. Ипак, мо гли би сте иза ћи не где у ре сто ран уз ре к у, на ру чак.

TRI^-TRA^

При ча ће, ми лом или си лом! V REMENSKA

PROGNOZA

И даље

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

Evropa

вруће

NOVI SAD: Prete`no sun~ano i vrlo toplo. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 17, a maksimalna oko 32 stepena. VOJVODINA: Toplo i prete`no sun~ano. Vetar umeren jugoisto~ ni, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 15 do 20, a maksimalne od 30 do 32 stepena. SRBIJA: Vrlo toplo za ovo doba godine i prete`no sun~ano. Samo }e na zapadu biti umerene obla~nosti popodne. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 12 do 20, a maksimalne od 29 stepeni u Timo~koj Krajini do 34 na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana ostaje toplo, ali uz par stepeni ni`e temperature na krajwem severu i zapadu Srbije i uz vrlo retku pojavu kratkotrajne ki{e ili lokalnih pquskova na tom podru~ ju. U ostalim predelima Srbije suvo i toplo. BIOmeTeOROlO[kA pROgNOzA zA SRBIJu: Biometeorolo{ka situacija }e i daqe nepovoqno uticati na hroni~ne bolesnike i osetqive osobe. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu glavoboqe, zamarawa i nervoze. Toplotni uslovi zahtevaju opreznost i kod zdravih i obolelih, pa im se preporu~uje smawewe fizi~kih aktivnosti, kao i adekvatna za{tita od o~ekivano visokih vrednosti UV zra~ewa. U saobra}aju je neophodna poja~ana pa`wa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 17 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Зва нич ни ци сту ди ја „Са мит” ин си сти ра ју на по ми ре њу зве зда сво је ис пла ти ве са ге „Су мрак” Кри стен Стју арт и Роб Па тин сон, ко ји су се рас та ли на кон што је пу кла бру ка око ње не афе ре са ре жи се ром фил ма „Сне жа на и ло вац” Ру пер том Сан дер сом, и та бло и ди има ју пу не ру ке по сла са на вод ним сва ђа ма и по ми ре њи ма. Сту дио је у про бле му због за ка зи ва ња про мо тив них ак тив но сти ве за них за „Су мрак са гу”, по што се не зна да ли ће глав ни глум ци мо ћи да „де ле” цр ве ни те пих, ни ти ка ко да за у зда ју но ви на ре ко је ће ви ше од фил ма за ни ма ти њи хов тре нут ни од нос. - Чел ни ци „Са ми та” на ре ди ће Стју ар то вој и Па тин со ну да се срет ну и из гла де од нос да би про мо ци ја фил ма те кла глат ко. Уко ли ко то не ура де, про мо ци ја ће све јед но ићи пу ном па ром, а не ће би ти то ле ри са на њи хо ва из во ље ва ња због рас ки да - ре као је из вор бли зак сту ди ју. Пре ми је ра дру гог де ла „Су мрак са ге” за ка за на је за но вем бар.

VIC DANA Оти шао чо век код док то ра и ка же ње му ле кар: - Ис пру жи ру ке. Аууу, мно го ти се тре су ру ке, пи јеш ли не што? - Шта имаш?

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

122 (12)

Slankamen

150 (24)

Jaшa Tomiћ

Apatin

180 (15)

Zemun

216 (9)

Bogojevo

154 (20)

Panчevo

240 (8)

Smederevo

430 (0)

Baч. Palanka 165 (23) Novi Sad

121 (25)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

170 (0)

S. Mitrovica

-2 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (1)

Beograd

162 (8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

134 (22)

NERA

Hetin

74 (2)

TISA

-86 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe iz proшlog broja