Dnevnik 2.oktobar 20009. by jovan radosavljevic

[ANDOR EGERE[I, PREDSEDNIK SKUP[TINE APV

REPUBLI^KI TU@ILAC NAJAVQUJE

Zabrana okupqawa navija~a „Partizana”, „Zvezde”, „Rada”

I statut Vojvodine u izve{taju EK

str. 13

str. 2

NOVI SAD *

PETAK 2. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22499 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GRA\ANI PROTESTNOM [ETWOM BEOGRADOM TRA@ILI BRZ OBRAÛN DR@AVE S KRIMINALOM Vi{e od 5.000 qudi u~estvovalo je sino} u {etwi protiv nasiqa, koja je u Beogradu organizovana u znak protesta zbog ubistva Francuza Brisa Tatona, a skup se bez incidenata zavr{io na Kalemegdanu, gde su gra|ani ispred spomenika zahvalnosti Francuskoj upalili sve}e. Skup koji je organizovala Koalicija mladih protiv nasiqa po~eo je na platou kod Filozofskog fakulteta, gde su predstavnici koalicije pro~itali proglas, u kojem je od dràvnih organa zatraèna odlu~na akcija protiv narastaju}eg nasiqa u dru{tvu. U proglasu je zatraèno i brzo hap{ewe i su|ewe nasilnicima koji ugroàvaju druge, bez obzira na to da li se radi o pretwama ili o fizi~kom napadawu qudi koji pripadaju mawinskim grupama. str. 13

NASLOVI

VLADA SRBIJE PREDLO@ILA DA @IVOT PLAVIM PUTNIM ISPRAVAMA BUDE PRODU@EN

Stari paso{i do kraja 2010.

Politika 3 Mitrovi} podneo ostavku u G17 plus, mewa ga Kauri} 3 Endre Pap: Saveti Ligi samo o nauci i obrazovawu

str. 2

TRANZICIJA DRMA I FINANSIJSKI SEKTOR

Dvesta mora iz DDOR-a

Ekonomija 5 ^inovnici preskupi i kad odlaze

Novi Sad 8 Bez korpe i povoca nema {etwe

Vojvodina 11 Hrana na to~kovima za sto porodica

Crna 12 O{tetili „8. oktobar” za 110 miliona?

Dru{tvo 14 Nevine, po {esti put

Sve`e i ki{no

Najvi{a temperatura 22°S

Foto: S. [u{wevi}

str. 4

POSLE PRIVO\EWA ZBOG KRA\E VOZILA

BRUCO[I NAÊLI AKADEMSKU GODINU: Akademska 2009/10. godina zvani~no je po~ela ju~e, pa iako je na nekim fakultetima nastava za bruco{e otpo~ela u ponedeqak, ve}ina se dràla 1. oktobra. Sve~ani prvi ~as, a ponegde odmah i nastavu, ju~e su imali bruco{i ve}ine fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Posebno je bilo sve~ano na novosadskom Odeqewu Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji je obeleìo po~etak {kolovawa svoje 50. generacije studenata. Na studije na ovom fakultetu ove godine upisalo se 1.000 bruco{a, od kojih polovina studira u Subotici, a pola u Novom Sadu. V. ^.

Sko~io s tre}eg sprata policije

str. 12

SPORT

str. 16 – 20

Foto: J. Pap

c m y

LUKAVI PREDATOR LAGANO OSVAJA PANONSKU RAVNICU, A LOVCIMA NIJE INTERESANTAN

[akali u ofanzivi na Vojvodinu

str. 15

[AHTJOR PREJAK ZA PARTIZAN

JANKOVI]EVA U POLUFINALU

POMO] KLADIONI^ARIMA

POLITIKA

petak2.oktobar2009.

c m y

PREDSEDNIK SKUP[TINE APV [ANDOR EGERE[I POTVRDIO PISAWE „DNEVNIKA”

VLADA SRBIJE PREDLO@ILA DA @IVOT PLAVIM PUTNIM ISPRAVAMA BUDE PRODU@EN

I statut u izve{taju EK

Stari paso{i vaì}e jo{ godinu dana Vlada Srbije usvojila je ju~e predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, kojim se rok vaèwa starih paso{a produàva do 31. decembra 2010. godine. Tim zakonom se predvi|a i da se osobama mla|im od tri godine izdaju paso{i ~ija je va`nost tri godine, dok se osobama starosne dobi od tri do 14 godina izdaju putne isprave s rokom vaèwa pet godina. Nije zgoreg podsetiti na to da od ju~e u ve}inu dràva EU gra|ani Srbije ne mogu da u|u sa starim paso{em, sve i da imaju vizu, ve} samo s biometrijskim.

Vlada je, ina~e, ju~e usvojila i Strategiju razvoja elektronske uprave za period od 2009. do 2013, koja podrazumeva primenu informaciono-komunikacionih tehnologija radi postizawa efikasnijeg rada organa uprave i smawewa tereta administracije. Kabinet Mirka Cvetkovi}a je doneo i odluku o ukidawu Koordinacionog tela za regionalni razvoj i Saveta za ravnomerni regionalni razvoj i regionalne kapitalne investicije, a poslove iz oblasti regionalnog razvoja obavqa}e Nacionalni savet za regionalni razvoj.

VESTI Ni{ta o statusu

Podr{ka

[ef srpske delegacije na zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope Dragoqub Mi}unovi} izjavio je da ju~e, tokom diskusije o Kosovu, nije bilo ni re~i o statusu, {to su predstavnici Pri{tine poku{ali da izdejstvuju, nego samo o katastrofalnom stawu qudskih prava u pokrajini. “Za pitawe statusa nije nadle`an SE. To je stvar koja je na Me|unarodnom sudu pravde”, rekao je Mi}unovi}.

Sjediwene Dràve podràvaju evropske integracije Srbije, izjavio je zamenik pomo}nika ameri~kog dràvnog sekretara Stjuart Xons. On je pri tome ponovio ocenu da je Srbija od kqu~ne va`nosti za regionalnu stabilnost i saradwu. “Moèmo da se sloìmo da se ne slaèmo u pogledu Kosova, ali zajedno treba da tragamo za pragmati~nim re{ewima za poboq{awe ìvota srpske mawine”, kazao je Xons.

Perspektiva

Jo{ samo...

Novi generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland ocenio je da Srbija ima jasnu evropsku perspektivu. “@elim da jasno ka`em da sam prijateq Srbije i da }u u~initi sve {to je u mojoj mo}i da wen put olak{am. Problemi s kojima se suo~ava nisu mali, ali su weni odgovori evropski”, rekao je Jagland, ukazuju}i na to da je Kosovo svakako najve}i problem Srbije.

Bjorn Lirval, zvani~nik ministarstva inostranih poslova [vedske koja predsedava Evropskom unijom, izjavio je da o~ekuje brzu integraciju Srbije u EU. “Srbija }e, ~im re{i problem saradwe s Ha{kim sudom, {to je nadohvat ruke, podneti aplikaciju za ~lanstvo. I zbog veoma sna`nih administrativnih kapaciteta, verovatno }e brzo dosti}i druge zemqe”, obrazlo`io je Lirval.

DNEVNIK

RTS NE ODUSTAJE OD SVOG TRO[KOVNIKA

Slikawe ko{ta

Medijski javni servis Srbije marketin{ke dobiti i da pokrije dobio je ono {to mu pripada, Natro{kove svojih zaposlenih. Uz rodna skup{tina ono {to joj treisticawe da ne postoji zakonska ba. U ovu re~enicu direktora obaveza prenosa sednica, Tijani} RTS-a Aleksandra Tijani}a moè je bio izri~it da „vra}awe parlase saèti rezultat razgovora vomentu milion evra od novca pri|enih na sastanku radne grupe koja kupqenog od samih gra|ana zna~i je trebalo da izna|e re{ewe da se svojevrsno oporezivawe“ na koje direktni televizijski prenosi on li~no i menaxment RTS-a neskup{tinski sesija nastave. Kamemaju pravo, ve} bi se ~ak moglo re dràvne televizije bi}e tako podvesti i pod krivi~no delo. Diukqu~ene i u utorak, 6. oktobra. rektor RTS-a poru~io je poslaniPredstavnici opozicionih cima i da nisu ta~ne wihove pristranaka nisu do{li na sastanak, ~e o velikoj gledanosti prenosa, a osim poslanika vlasti, za stojer zvani~na istraìvawa kaù da lom s Tijani}em sedeo je samo Vlasvaki 15 gra|anin povremeno gledan Bati} (DHSS). Ono {to dida skup{tinsku sesiju, 1,3 odsto u rektno niko od ~lanova nije èproseku, 6,6 odsto u rejtingu. leo da izgovori, a stajalo je iza – Niste gledani, èlim da to wihovog o{trog protivqewa i ra{~istimo. Nismo do{li da se pomisli da se cewkamo, spremni ukine direktan smo da razgovaramo, Niste gledani, prenos zasedada radimo kao i do sawa, izgovorio da, vi samo preuzmite da to ra{~istimo je generalni se- (Aleksandar Tijani}) obavezu, a plati}ete kretar Veqko kada se steknu uslovi Odalovi}, upo– poru~io je Tijani}. zoravaju}i na to da bi tako ne{to Svi ~lanovi radne grupe zahte„opteretilo politi~ku scenu“. U vali su nastavak prenosa sednica, slobodnom prevodu – da bi iskqunevoqno govore}i o bilo kavoj ~ene kamere zna~ile i blokadu u finansijskoj obavezi Skup{tine, samom radu Skup{tine. koja ina~e i nema svoj buxet. PoIna~e,Tijani} je pred poslanislanica DS-a Vesna Marjanovi} ke do{ao s jasnim zahtevom da RTS upozorila je na to da je neprimeod Skup{tine traì za godi{we reno pretvarati protokol s RTSpreno{ewe sednica pola miliona om u trgovinski sporazum, uz opaevra. Tro{kovi za godinu dana po, sku da je „svima jasno da je cifra kako je naveo, zvani~nom trokoju potraùje dràvna televizi{kovniku dostiù milion EU, ja prevelika za ovu skup{tinu“. ali je RTS spreman da se odrekne S. Stankovi}

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i potvrdio je da }e nestavqawe vojvo|anskog statuta u proceduru Narodne skup{tine biti razmatrano kao deo izve{taja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija sredinom oktobra. On je u izjavi za “Dnevnik” napomenuo i da je jo{ u aprilu Evropska komisija ustanovila da nepo{tovawe ustavnih rokova u tom pogledu ukazuje na izostanak politi~kog konsenzusa o pravcima strate{kog razvoja Srbije. Predsednik pokrajinskog parlamenta ipak je izrazio nadu da

On je istakao da je dono{ewe Zakona o nacionalnim savetima mawinskih zajednica pozitivan korak Srbije u tom procesu, jer to omogu}ava o~uvawe identiteta nacionalnih zajednica. Egere{i je, me|utim, dodao da gra|ani Vojvodine tako|e zasluùju ve}i stepen autonomije unutar Srbije. A da je ja~awe poloàja Vojvodine unutar Srbije, uz negovawe identiteta mawinskih zajednica i ja~awe me|uregionalne saradwe me|u osnovnim ciqevima pokrajinske amdinistaracije, Egere{i je ju~e preneo i dràvnom sekretaru ministarstva

Najavqeno otvarawe kancelarije Baden-Virtemberga u Novom Sadu jer }e to biti „dobar osnov za ja~awe postoje}e saradwe i lak{u komunikaciju” }e proces prenosa nadle`nosti Vojvodini uskoro biti okon~an, kao i da }e predlog statuta dobiti saglasnost Skup{tine Srbije. – Ja sam uveren u to da je Vojvodina {ansa Srbije u pogledu evropskih perspektiva i da joj zato treba omogu}iti nesmetani ekonomski razvoj unutar dràvno-pravnog sistema Srbije. I o~ekujem da }e republi~ki parlament ipak u najskorije vreme ispo{tovati odredbe Ustava Srbije i Ustavnog zakona, jer se na primeru predloga statuta Vojvodine najboqe demonstriraju i institucionalni kapaciteti u po{tovawu na~ela pravne dràve, {to je tako|e jedan od uslova na putu ka EU. Zato o~ekujem da }e republi~ki parlament dati saglasnost za predloèni statut i usvojiti zakon o nadle`nostima – kazao nam je Egere{i.

za nauku iz nema~ke pokrajine Baden-Virtemberg Ditrihu Birku, navodi se u saop{tewu iz kabineta predsednika vojvo|anskog parlamenta. Egere{i je na tom sastanku s predstavnikom pokrajine s kojom APV ima dugogodi{wu saradwu, najavio i otvarawe kancelarije BadenVirtemberga u Novom Sadu, uz napomenu da bi to bio “dobar osnov za ja~awe postoje}e dobre saradwe i lak{u komunikaciju”. Birk je, s druge strane, ocenio da je Vojvodina pokrajina evropskih mogu}nosti. Tako|e, istakao je i da su Baden-Virtemberg i Republika Srbija ve} formirale zajedni~ku komisiju koja treba da radi na osmi{qavawu i realizaciji zajedni~kih projekata, pri ~emu je posebno istakao zna~aj popularizacije ideje formirawa Dunavskog regiona. B. D. S.

NI BEOGRAD NI MITROVICA ZA SADA NEMAJU NI[TA PROTIV IMENOVAWA MAJKLA \IFONIJA ZA PREDSTAVNIKA EU ZA SEVER KOSOVA

Ako je neutralan, bi}e od koristi

Zvani~ni Beograd u na~elu pozdravqa imenovawe Majkla \ufonija za posrednika Evropske unije za severni deo Kosova, ~iji }e zadatak biti da olak{a i pospe{i dijalog EU s kosovskim Srbima. Po re~ima dràvnog sekretara u Ministarstvu za KiM Olivera Ivanovi}a, angaòvawe italijanskog diplomate, koji slovi za dobrog poznavaoca prilika u regionu, svedo~i o tome da je Brisel re{io da pomeri stvari s mrtve ta~ke. Pri tome je posebno apostrofirao i to {to \ufoni ne}e biti podre|en specijalnom predstavniku EU Piteru Fejtu, ve} }e smernice dobijati direktno iz Brisela – Evropska unija o~ito èli da poja~a svoje prisustvo na severu Kosova i Metohije, ocewuju}i da misija Pitera Fejta nije ispunila o~ekivawa. Sve su prilike da su u Briselu shvatili da Fejta, i to upravo zbog wegovih nepromi{qenih i kompromituju}ih izjava, kosovski Srbi nikada ne}e prihvatiti kao sagovornika – kaè Ivanovi} za „Dnevnik”. On, pri tome, dodaje da bi bilo jo{ boqe kada bi \ufoni bio „kontakt osoba” za sve kosovskometohijske Srbe, a ne samo za one sa severa. Jer, obja{wava, Euleks jeste adresa za pitawa iz oblasti carine, policije i pravosu|a, ali kada je u pitawu re{avawe politi~kih pitawa, Srbi i severno i ju`no od Ibra mogu da se obrate samo Unmiku, koji, naàlost, ubrzano smawuje svoje prisustvo u Pokrajini. – Predstoje}i lokalni izbori na Kosovu, 15. novembra, mislim da su inicirali \ufonijevo imenovawe. Jer, na wih Srbi u velikoj ve}ini ne}e iza}i, nastavi}e se ja~awe srpskih institucija, {to }e dovesti do dodatne polarizacije izme|u dve etni~ke za-

Poku{aj EU da ispegla sve nezgrapne i neobjektivne akcije Euleksa (Milan Ivanovi})

Brisel o~ito ocewuje da misija Pitera Fejta nije ispunila o~ekivawa (Oliver Ivanovi})

jednice, a to je dugoro~no potencijalna opasnost – navodi Ivanovi}. Sagovornik „Dnevnika” je, ina~e, potvrdio da }e \ufoni, tako|e za razliku od Fejta, biti prihvatqiv sagovornik i za Beograd, naravno pod uslovom da se potpuno razjasni wegova uloga na Kosmetu. – Od toga {ta }e italijanski diplomata staviti sebi u zadatak, odnosno kako }e predstaviti svoju misiju, zavisi}e i kako }e se prema wemu postaviti Srbija. Ako se postavi statusno neutralno i to bude jasno definisano u wegovom mandatu, mislim da nema razloga da s wim ne komuniciramo isto onako kao {to komuniciramo sa {efom kancelarije EU u Beogradu Piterom Sorensenom – zakqu~uje Oliver Ivanovi}. Ni politi~ki predstavnici Srba sa severa Kosova ne odbacuju apriori dijalog sa \ufonijem, uz ocenu da bi wegovo imenovawe ipak moglo biti korak u dobrom pravcu, pogotovo ako je u pozadini tog poteza „poku{aj EU da ispegla sve dosada{we nezgrapne i neobjektivne akcije Euleksa”.

– Imenovawe Majkla \ufonija moè da zna~i priznawe Brisela da je Euleks napravio niz gre{aka zbog kojih do sada nije do{lo do napretka u odnosima te misije i kosovskih Srba – rekao je za „Dnevnik” predsednik Srpskog nacionalnog ve}a severnog Kosova Milan Ivanovi}. On je, izme|u ostalog, naveo da se Euleks ne pridràva obaveze da bude statusno neutralan i da deluje u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, ve} izlazi iz poverenog mu mandata i nelegalno sprovodi Ahtisarijev plan. Pri tome se, nagla{ava Ivanovi}, veoma represivno postavqa prema Srbima a veoma pristrasno u korist Albanaca. – Ako \ufoni doprinese promeni takvog pona{awa, odnosno ako kroz wegove postupke dobijemo jasne dokaze da se Euleks vra}a u statusno neutralan okvir, Srbi bi mogli pokazati dobru voqu i na tim osnovama s wim razgovarati. Ali mora biti jasno da nikada i ni pod kakvim okolnostima ne}emo priznati kosovsku nezavisnu nazovidràvu i wene institucije – poru~io je Ivanovi}. M. S.

POLITIKA

DNEVNIK

PROMENE U VRHU VOJVO\ANSKOG ODBORA G17 PLUS

Mitrovi} podneo ostavku, mewa ga Goran Kauri} Vojvo|ansku organizaciju G17 plus vi{e ne}e voditi Branimir Mitrovi}, po{to je u utorak na sesiji Predsedni{tva PO podneo ostavku. Kako „Dnevnik” saznaje, za vr{ioca du`nosti prvog ~oveka PO imenovan je jedan od potpredsednika ovog odbora Goran Kauri}. Mitrovi} je, ina~e, za na{ list potvrdio da je podneo ostavku na funkciju predsednika Pokrajinskog odbora G17 plus, ali nije `eleo da obja{wava motiv, rekav{i samo da je on “li~ne prirode”. Mitrovi} je, podsetimo, i potpredsednik Skup{tine APV, ali po saznawima na{eg lista, wegov odlazak sa strana~ke pozicije u Vojvodini ne}e imati implikacije na poziciju koju ima u pokrajinskom parlamentu. Na mesto prvog ~oveka G17 plus u Vojvodini on je izabran pre samo pet meseci na izbornoj skup{tini pokrajinske organizacije. Tada je, kao jedini kandidat, funkciju preuzeo od Ivane Duli}-Markovi}, koja je

Branimir Mitrovi}

ostala na mestu potpredsednica G17 plus. Zanimqivo je da je ovo druga ostavka najvi{ih funkcionera G17 plus u Vojvodini za mawe od mesec dana, po{to je upravo Ivana

SR\AN SRE]KOVI], MINISTAR DIJASPORE I POTPREDSEDNIK SPO-a, ZA „DNEVNIK”

Statut vratiti na teren prava – Srpski pokret obnove }e uvek podr`ati stav DS-a kada je u pitawu zakon o prenosu nadle`nosti Vojvodini. Za nas je najva`nije da Vojvodina dobije punu autonomiju, ali bez ikakvih

prerogativa dr`avnosti. Mislim da je veoma va`no da se ovo pitawe definitivno stavi na pravni teren i da stru~waci za ustavno pravo daju svoje mi{qewe. I u tom smislu o~ekujem da }e uskoro o tom pitawu biti postignuta saglasnost – izjavio je za „Dnevnik“ ministar dijaspo-

re i potpredsednik SPO-a Sr|an Sre}kovi}, komentari{u}i izjavu predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi} da pojedina ministarstva ko~e okon~awe procesa dono{ewa ovog zakonskog teksta. Sre}kovi}, ina~e, ne o~ekuje da se na Vladi otvori pitawe rehabilitacije, koje je nakon slu~aja premijera Kraqevine Jugoslavije Dragi{e Cvetkovi}a pokrenuo zamenik predsednika Vlade Srbije i lider SPS-a Ivica Da~i}, najavquju}i razgovore o tome u kabinetu Mirka Cvetkovi}a. Na{ sagovornik, naime, podse}a na to da je Zakon o `rtvama politi~kog progona usvojen jo{ 2005. godine i da je wime stavqena ta~ka na jedno veliko nacionalno pitawe. – Mislim da je on dobar znak i da pokazuje spremnost dr`ave Srbije da se stavi ta~ka na politi~ki rat koji je trajao du`e od pola veka. Veoma je va`no {to su doma}i sudovi krenuli veoma efikasno da se bave ovim slu~ajevima i savim bespotrebno je o tome otvarati bilo kakvu raspravu na Vladi – zakqu~uje ministar Sre}kovi}. D. Milivojevi}

REKLI SU

Kostre{: Za statut su odgovorne demokrate Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostre{ izjavio je da odgovornost za usvajawe statuta Vojvodine najvi{e le`i na Demokratskoj stranci. “DS je vladaju}a u Vojvodini, a oni su obe}ali borbu za evropsku Vojvodinu, i kada su usvajali Ustav Srbije, i pozivaju}i se na evropske standarde, i kada su izradili Platformu Izvr{nog ve}a Vojvodine koja ukqu~uje zakonodavnu, izvr{nu i sudsku autonomiju, pravo na imovinu i izvorne prihode”, rekao je Kostre{, i ponovio da }e LSV uskratiti podr{ku nekim zakonskim predlozima, ukoliko iza wih stoje ministarstva koja ko~e proces prenosa ustavnih nadle`nosti Vojvodini.

\uki}-Dejanovi}: Nema vi{ka u parlamentu Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} protivi se otpu{tawima u republi~kom parlamentu. „Parlamentu objektivno nedostaju kadrovi, a treba imati u vidu i to da najve}i broj zaposlenih u stru~nim slu`bama ima izuzetno male plate”, obrazloìla je Slavica \uki}-Dejanovi}, dodaju}i da to ne zna~i da SPS, ~iji je ~lan, remeti plan racionalizacije u dràvnoj administraciji, ali da „ni{ta ne moè da ih spre~i da se u razgovorima s partnerima bore za argumente”. Ona je ukazala i na to da u ovakvim okolnostima ne}e biti ni pove}awa, ali ni smawewa poslani~kih plata, uz ocenu da su plate poslanika u Srbiji najmawe u okruèwu.

Goran Kauri}

Duli}-Markovi} pre nekoliko nedeqa tako|e odstupila, dodu{e s dr`avne funkcije u Izvr{nom ve}u, gde je bila potpredsednica i pokrajinska sekretarka za regionalnu i me|unarodnu saradwu.

U pokrajinskoj organizaciji G17 plus odbacuju postojawe bilo kakve veze izme|u ova dva ~ina, a Goran Kauri} je za “Dnevnik” kazao da, uprkos pomenutim ostavkama, vojvo|anski G17 plus funkcioni{e “timski”, demantuju}i spekulacije o sukobima unutar PO. Kauri}, koji je ina~e zamenik gradona~elnika Zrewanina, potpredsednik je Pokrajinskog odbora ove stranke ve} dva mandata, a na ~elnoj poziciji osta}e do aprila slede}e godine, odnosno do redovne izborne skup{tine u pokrajinskoj organizaciji. – Ne}e biti vanredne izborne skup{tine, po{to imamo redovnu u aprilu slede}e godine, do kada }u ja, zajedno s Predsedni{tvom PO, voditi ovde strana~ku organizaciju – kazao nam je Kauri}, i dodao da o~ekuje dobru saradwu i s koalicionim partnerima u pokrajinskoj vlasti, s kojima, kako je naveo, ve} ima vrlo dobru komunikaciju. B. D. S.

DVE VLADAJU]E STRANKE U SUBOTICI JO[ TRA@E RE[EWE ZA REBALANS GRADSKOG BUYETA

Jo{ nema dogovora DS-a i SVM-a

– Nije upitno da }emo dogovor o rebalansu posti}i za pet-{est dana, ali je pri tome veoma va`no da se re{avawu tog pitawa pristupi tako da ni kod koga ne bude izazvan ose}aj nepravde – izjavio je za „Dnevnik” gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} (DS), dodaju}i da rebalans buxeta jo{ nije donet, jer se vode pojedina~ni razgovori s predstavnicima javnih (komunalnih), te dru{tvenih preduze}a.

Predsednik Skup{tine grada Jene Maglai (SVM), koji je pro{le sedmice rekao da }e dogovor o rebalansu biti postignut „za sedam dana”, ju~e ve} nije mogao da garantuje za svoju pre|a{wu izjavu. – Nismo napravili nikakav korak napred. Nadam se da }e slede}ih dana gradona~elnik sazvati sednicu Gradskog ve}a posve}enu rebalansu – rekao nam je Jene Maglai. Z. R.

USS pisao parlamentu Ustavni sud Srbije odlu~io je da zatraì mi{qewe Skup{tine Srbije o Zakonu o politi~kim strankama, povodom inicijative za ocenu ustavnosti vi{e odredaba tog zakona. Izme|u ostalog, osporene su odredbe zakona prema kojima politi~ku stranku moè osnovati najmawe 10.000 dràvqana Srbije, odnosno najmawe 1.000 dràvqana za osnivawe stranke mawina. Kako je navedeno u inicijativi, ovom odredbom onemogu}eno je osnivawe politi~kih stranaka ~ije bi delovawe bilo ograni~eno na podru~je jedne op{tine ili regiona.

petak2.oktobar2009.

INTERVJU PROF. DR ENDRE PAP, PREDSEDNIK VANU

Saveti Ligi samo o obrazovawu i nauci Liga socijaldemokrata Vojvodine nedavno je saop{tila da je prof. dr Endre Pap, predsednik VANU, izabran u Politi~ki savet stranke. Akademik Pap u intervjuu za “Dnevnik” kaè, me|utim, da je on LSV savetovao samo o pitawima iz oblasti visokog obrazovawa i nauke. – Oni su me konsultovali u vezi s visokim obrazovawem i naukom, po{to sam tu profesionalno angaòvan i ~lan sam akreditacione komisije. Bilo mi je drago da ih savetujem i da predstavim rad VANU. U tome je moja saradwa s wima. A {to se ti~e daqeg anga`mana, prili~no sam zauzet obavezama koje se ti~u obrazovawa i nauke i o~igledno se tu ne mogu angaòvati – obja{wava akademik Pap. z Po statutu LSV-a, ~lan Politi~kog saveta ne mora biti ~lan stranke. Koju ste mogu}nost odabrali? – Nisam ~lan stranke. U svakom slu~aju, samo sam ih konsultovao u vezi s pomenutim stvarima. z Koliko takav anga`man moè biti dobar za samu Akademiju, kao nau~nu i kulturnu instituciju? – U svakom slu~aju, nisam politi~ki angaòvan. Imao sam konsultacije u vezi s naukom i obrazovawem, i to je su{tina. Malo su ishitreno iza{li s tim prave}i, mo`da, od toga marketing. Spreman sam da pomognem bilo kojoj partiji koja je raspoloèna da razvija i obrazovawe i nauku, specijalno na podru~ju Vojvodine. z Ba{ bilo kojoj partiji? – Onoj koja jeste za razvijawe nauke i obrazovawa. Onda moète sami izvu}i zakqu~ak koje su to partije. z Po statutu LSV-a, predsednik Politi~kog saveta predstavqa taj savet i u javnosti i odgovoran je predsedniku LSV-a i Kongresu. Da li ste onda i vi, kao predsednik VANU, podredili instituciju jednoj stranci?

DSS JO[ JEDNOM ZATRA@IO PAJTI]EVU OSTAVKU

Izbori ili paradr`ava Demokratska stranka Srbije jo{ jednom je ponovila stav da, zbog toga {to jo{ nije donet pokrajinski statut, predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} treba da podnese ostavku i da se odmah raspi{u vanredni pokrajinski izbori. Portparol Pokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov ocenio je da je pokrajinska vlast, s Pajti}em

na ~elu, najodgovornija {to Vojvodina jo{ nema svoj osnovni akt, jer su, kako je rekao, „weni predstavnici napravili predlog statuta suprotan Ustavu Srbije”. „Sada nastoje da se iz ove te{ke situacije izvuku razli~itim metodama, pa i na taj na~in {to ispod `ita ve} sprovode pojedine odredbe svog predloga statuta Vojvodine”, rekao

je Jovanov i kao primer za tu tvrdwu naveo nedavno usvajawe odluke u pokrajinskoj skup{tini, kojom se fakti~ki formira Razvojna banka Vojvodine. Po wegovim re~ima, upravo zato gra|ani na izborima treba da kaù da li èle da “Vojvodina bude bogata i napredna regija u okviru Srbije, ili da postane paradràva”.

LIGA SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE NAJAVILA SUDSKO GOWEWE DU[ANA [IJANA

Tu`ba zbog poziva na ru{ewe ustavnog poretka Liga socijaldemokrata Vojtobra do|u u Staji}evo i Begejxelatom, a xelata amnestira“ i vodine najavila je ju~e da }e tuce, predstavnici pomenutih sli~no. On se na{ao na udaru ìti predstavnika porodica udruèwa sukobiti sa srpskom ovih udruèwa, zato {to je poginulih, udruèwa ratnih policijom. svojevremeno primio predstavvojnih invalida i boraca Du– Ovo je otvoren poziv na runike Udruèwa pravnika „Vu{ana [ijana, ina~e biv{eg {ewe ustavnog poretka Repukovar 1991“ koji su najavili da funkcionera Srpske radikalblike Srbije i dràva mora da }e 3. oktobra do}i u Staji}evo ne stranke, kao i sve one koji reaguje – poru~ili su iz LSV-a. i Begejce i postaviti spomensu u posledwe vreme obele`ja na mestima klevetali predsedgde su 1991. godine nika Skup{tine postojali logori za Ratni vojni invalidi su i ju~e grada Zrewanina i dràvqane Hrvatdeùrali u Staji}evu i Begejcima potpredsednika ske. LSV-a Aleksandra Ratni vojni invaMartona. Liga{i su, ujedno, Ina~e, ratni vojni invalidi lidi su zapretili da }e na sve pozvali nadle`ne dràvne orposledwih dana izneli su niz na~ine spre~iti da se to dogogane da reaguju na [ijanovu izuvreda na Martonov ra~un, opditi, a kako saznajemo, i ju~e su javu da }e se, ako ministarstva tuùju}i ga da je „lokalni deboravili u Staji}evu i Begejunutra{wih i spoqwih poslospot“, „osioni i razmaèni cima da bi fizi~ki spre~ili va Srbije dopuste biv{im hrklon“, „agent hrvatske slueventualni raniji dolazak hrvatskim logora{ima da 3. ok`be“, da „progla{ava `rtvu vatskih zarobqenika. @. B.

– Ne, nikako. Mene stvarno malo ~udi ta wihova reakcija i ja }u s wima razgovarati o tome mo`da malo marketin{kom anga`manu. Moje je bilo samo da prezentujem i Ligi, koja je tra`ila i koja je, naravno, podr`a-

vala VANU, ono {to je postignuto u petogodi{wem radu Akademije. Sad smo imali konferenciju u Subotici o inteligentnim sistemima i prezentaciju petogodi{weg rada VANU koja je vrlo bogata – ima oko 30 izdatih monografija, kwiga, odr`an veliki broj konferencija koje su vezane direktno za Vojvodinu. To je bila su{tina kontakta s Ligom. A neko dubqe anga`ovawe prepu{tam politi~arima. z Pitamo vas za politi~ku konotaciju i zbog ranijeg politi~kog anga`mana qudi iz Akademije, va{eg prethodnika Julijana Tama{a. – Nisam ni u jednoj partiji, sem u nauci i obrazovawu. To je moja partija. S. Nikoli}

Sva|a zbog para Taman {to je vicepremijer Bo`idar \eli} ~vrsto obe}ao potpredsedniku Evropske komisije @aku Barou da }e Vlada obezbediti finansijske i sve druge uslove za nesmetan rad Agencije za borbu protiv korupcije, po~eo je rat saop{tewima izme|u Ministarstva finansija i tog antikorupcijskog tela. Ministarstvo, naime, tvrdi da je izvr{ilo sve finansijske obaveze prema Agenciji i da joj je na raspolagawu jo{ gotovo {est miliona dinara, {to je, ocewuju, dovoqno za nesmetano funkcionisawe tog tela do kraja 2009. godine. S druge strane, iz Agencije odgovaraju da to nije ta~no i da novca za daqi rad nema, odnosno da su rebalansom buxeta uskra}eni za 3,5 miliona dinara i da to {to imaju na ra~unu nije dovoqno ~ak ni za isplatu plata za direktorku i wenog zamenika. Tu tvrdwu pratila je i opaska: Nadamo se da se i u pripremi buxeta za 2010. godinu nisu potkrale gre{ke i previdi. Kako je te{ko o~ekivati da }e ovakvu prozivku ministarka finansija Diana Dragutinovi} pre}utati, sve su prilike da }e ta~ku na sukob morati da stave ili \eli} ili premijer Mirko Cvetkovi}. Q. M.

EKONOMIJA

petak2.oktobar2009.

DNEVNIK

ZAJEDNI^KO PREDUZE]E JP „SRBIJAGAS” I „GASPROMA” U OSNIVAWU

„Ju`ni tok” jo{ u [vajcarskoj ODR@ANA VANREDNA SEDNICA SKUP[TINE AKCIONARA NIS-a

Pan~eva~koj rafineriji 396 miliona evra Ministar rudarstva i enrgetike Srbije dr Petar [kundri} je i posle vanredne sednice Skup{tine akcionara Naftne industrije Srbije predsednik Skup{tine akcionara ove kompanije. Naime, odlukom Skup{tine akcionara, [kundri} je reizabran na ovu funciju u NIS-u Na istoj sednici, isti~e se u saop{tewu iz NIS-a, Skup{tina akcionara je potvrdila izbor

ponu|a~a za izgradwu kompleksa za hidrokreking i hidrodoradu u Rafineriji nafte „Pan~evo“ – kompanije CB&I-Lummus, s kojom je NIS a.d. sklopio ugovor u vredan 396 miliona evra. Ovo je u skladu s programom modernizacije prera|iva~kih kapaciteta kompanije, te obavezama AO „Gaspromweft“ iz Ugovora o kupoprodaji 51 odsto akcija NISa a.d. D. Ml.

JEDNA ZREWANINSKA FIRMA STAJE NA NOGE

Zajedni~ko preduze}e JP “Srbijagas” i “Gasproma” za gasovod “Ju`ni tok” jo{ nije formirano, a kada }e se to desiti, za sada se pouzdano ne mo`e re}i. Naime, bilo je najavqeno da }e potpisi biti stavqeni do kraja septembra jer su sva dokumenta za osnivawe tog preduze}a u [vajcarskoj

ugovor nije potpisan i gde je zapelo, a negde je zapeti moralo. [to se ti~e vlasni{tva partnera u zajedni~kom preduze}u, udeo “Gasproma” je 51 odsto, a JP “Srbijagas” 49. Ina~e, ruski partner osnova}e zajedni~ka preduze}a u [vajcarskoj sa svim dr`avama kroz koje }e prolaziti trasa ovog

Koji je ~iji deo Jo{ uvek nije osnovano ni zajedni~ko preduze}e JP “Srbijagas” i “Gasproma” za podzemno skladi{te u Banatskom Dvoru. Po re~ima Du{ana Bajatovi}a, za sada se ne zna kada }e do potpisivawa do}i, a partneri su pregovarali o imovini JP “Srbijagas” u zajedni~kom preduze}u. Bajatovi} je kazao da je to pitawe re{eno, a da li }e sve ostati kao {to je bilo planirano ranije – da vlasni~ki deo JP “Srbijagas” bude 175 miliona kubika gasa, dok je u~e{}e ruskog partnera 350 miliona kubika, uz dodatne investicije koje }e omogu}iti postizawe punog kapaciteta skladi{ta u Banatskom Dvoru, vide}e se. spremna. Ipak, na osnovu onoga {to je nedavno rekao generalni direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajatovi}, pregovori izme|u partnera o osnivawu preduze}a u [vajcarskoj su zavr{eni i ni~eg spornog nema, ali nije odgovorio na pitawe za{to, kada je sve tako,

gasovoda, odnosno komapnijama koje su ukqu~ene u realizaciju “Ju`nog toka”. I dok se ~eka na potpisivawe dokumenata o osnivawu zajedni~ke firme, studija izvodqivosti za gasovod “Ju`ni tok” kroz Srbiju, po Bajatovi}evim

IPOK ponovo radi

Tek posle vi{e od mesec dana od kada je Trgovinski sud u Zrewaninu odlu~io da obustavi ste~ajni postupak u Industriji prera|evina od kukuruza IPOK, u zrewaninskoj skrobari startovala je proizvodwa. Pogoni su po~eli da rade u utorak, a predstavnici zaposlenih na sastanku s direktorom Slavoqubom Kne`evi}em dogovorili su se o tempu isplate zaostalih zarada, za jun, jul i avgust. – Ako do danas ne bude ispla}ena junska zarada, posle podne }emo zapo~eti pra`wewe fabrike i prekinu}emo proizvodwu. Tako|e, zdravstvene kwi`ice nam jo{ nisu overene – rekao je za „Dnevnik“ jedan od radnika IPOK-a. Podsetimo, sud je 20. avgusta obustavio ste~ajni postupak u skrobari, navode}i da je firma novosadskog biznismena Zorana ]opi}a ispunila sve uslove iz plana reorganizacije. Me|utim, i tog dana kada se na sudu raspravqalo o daqoj sudbini fabrike, znalo se da u woj nema proizvodwe, ali to niko, pa ni ste~ajni upravnik, nije ni spomenuo. Umesto toga, on je izjavio da su mere usvojenog plana reorganizacije ispuwene, a stru~no lice je potvrdilo da su u celosti obavqene investicije i nabavke neophodne opreme i rezervnih delova. Posle toga, ]opi} je obe}ao da }e proizvodwa po~eti ve} narednog dana i da }e pozvati novinare da se uvere u to kakvo je stawe u preduze}u. Nijedno obe}awe tada nije ispuweno, a radnici su upu}eni ku}ama, gde su do pre nekoliko dana ~ekali da fabrika zapo~ne rad. @. B.

PREVIRAWA U ZREWANINSKOJ KOMPANIJI

Kriza otpu{ta 50 radnika „Luksola”? Hemijska industrija “Luksol” iz Zrewanina demantovala je ju~e da su ~etiri radnice u petak dobile re{ewa o otkazu ugovora o radu zato {to su tu`ile fabriku zbog neispla}enih zarada, obja{wavaju}i da je to u~iweno iskqu~ivo zato {to predstavqaju tehnolo{ki vi{ak. Sada ve} biv{e radnice tvrde da su otkazi samo nastavak represije koju prema wima sprovodi novi menaxment, koja je po~ela onog trenutka kada su odlu~ile da sudskim putem zatra`e plate koje im nisu ispla}ivane od februara. Kako su rekle, sudu je u aprilu podneto vi{e od 70 tu`bi,

– “Luksol” je trenutno u te{koj ekonomskoj situaciji. Smaweni plasman i veoma ote`ana naplata dospelih potra`ivawa doveli su do toga da moramo da smawimo tro{kove. Prvo smo ukinuli reprezentaciju, putne tro{kove i tro{kove marketinga, ali razmere krize toliko su duboke i {iroke da moramo preduzeti i dodatne mere u ciqu smawewa tro{kova. Radnici koji su, ili }e biti progla{eni tehnolo{kim vi{kom, dobili su i dobi}e otpremnine u skladu sa zakonom – izjavio je Zlatanovi} za na{ list, i napomenuo da }e, ukoliko se ne prilagodi sada{woj

Optu`be Povodom optu`bi otpu{tenih radnica, ju~e se oglasila i predsednica Samostalnog sindikata u “Luksolu” Sowa Pe{i}, napomiwu}i da one “ve} duè vode medijsku kampawu protiv firme, la`no se predstavqaju}i kao ~lanovi UGS ’Nezavisnost’”. Sowa Pe{i} je naglasila da je jedino Samostalni sindikat reprezentativan u ovoj fabrici i da je to u maju potvrdila i tada{wa predsednica “Nezavisnosti” Dragana Backovi}, ina~e jedna od radnica koja je dobila otkaz. – Dragana Backovi}, Branka Furtula i \ina Dabi} traìle su da pristupe Samostalnom sindikatu, {to im je omogu}eno 20. avgusta. Od tada, one su ~lanice Samostalnog sindikata i nisu traìle, niti usmeno, niti pismeno, da ga napuste. Da bi sebe za{titile, one se sada, bez osnova, predstavqaju kao ~lanovi Nezavisnog sindikata i sindikalni borci. Wihovi motivi “borbe” su iskqu~ivo li~ni, da bi sebi obezbedile poziciju koja im ni po jednom osnovu ne pripada. “Luksol” se bori za ekonomski opstanak, te jedino iz tih razloga mora da smawi broj zaposlenih – poru~ila je Sowa Pe{i}. jer je to bio jedini na~in da zaposleni ostvare svoja zakonom garantovana prava. V. d. direktora “Luksola” Vladimir Zlatanovi} potvrdio je za “Dnevnik” da }e do kraja godine, ukoliko kriza potraje, fabriku morati da napusti jo{ pedesetak od ukupno oko 150 radnika. Ovo su planovi menaxmenta koji poku{ava da stabilizuje stawe u preduze}u, a jedna od mera bi}e i smawewe obima posla, pa }e se raditi samo ~etiri dana u sedmici.

ekonomskoj situaciji, “Luksol” zapasti u poziciju iz koje ne}e biti izlaza. On je istakao da je proizvodwa u fabrici stabilna, da je obezbe|en repromaterijal za naredni mesec i da se nabavqaju sirovine za novembar i decembar. – Nadamo se da }e se ekonomska situacija u narednom periodu popraviti, {to predstavqa preduslov za pove}awe broja zaposlenih. Do tada, broj radnika mora}emo da prilago|avamo o~ekivanoj situaciji – naglasio je Zlatanovi}. @. Balaban

re~ima, ve} se radi i ka{wewe formirawa pomenute zajedni~ke firme ne}e imati negativne posledice na to. Na tom poslu anga`ovani su stru~waci JP “Srbijagas”, koji su u neprestanoj konsultaciji s partnerima iz Rusije. Ina~e, trasa gasovoda “Ju`ni tok”, koji polazi od obale Crnog mora u Rusiji i preko Bugarske sti`e u na{u zemqu, kroz Srbiju bi trebalo da bude duga~ka oko 450 kilometara i da ve}im delom prati Koridor 10. Planiranoje da gasovodom “Ju`ni tok” gas potekne 2016. godine, a zna~aj prolaska ovog gasovoda kroz na{u ze-

mqu je veliki. Wime se trì{tu Evrope nude potpuno nove koli~ine gasa, Srbija }e imati znatno boqi poloàj u energetskom smislu u regionu i bi}e obezbe|ena diverzifikacija i interkonekcija sa svim dràvama u regionu. Uz to, Srbija }e obezbediti ve}u stabilnost snabdevawa, a bi}e omogu}en i razvoj doma}e privrede. [to se ti~e kapaciteta gasovoda “Ju`ni tok”, on je sada zna~ajno pove}an u odnosu na ranije planirani. Dok su prve najave govorile o kapacitetu od oko 30 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, sada se najavquje kapacitet od oko 63 milijrade. D. Mla|enovi}

TRANZICIJA DRMA I FINANSIJSKI SEKTOR

Dvesta mora iz DDOR-a Od prvog dana oktobra u DDORu “Novi Sad” po~eo je da te~e rok za prijavqivawe radnika za dobrovoqno napu{tawe ove kompanije. Procene menaxmenta su da u ovom trenutku u kompaniji ima dve stotine zaposlenih vi{ka od ukupno 2.100, koliko ih sada tamo prima platu (1.600 stalno zaposlenih i 500 na odre|eno vreme). Osim zakonskog minimuma, oni }e dobiti otpremnine koje }e dosezati i do 26 wihovih mese~nih zarada. U osiguravaju}oj ku}i, koju je pre gotovo dve godine u privatizaciji kupila italijanska ku}a “Fondijarija SAI”, kaù da ovom ponudom ne naru{avaju nijednu obavezu koju su preuzeli kada su u{li u DDOR. Prvi ~ovek DDOR-a “Novi Sad” Kristija Oto Noi kaè da ih je na ovaj potez naterala jaka konkurencija i nova situacija na trì{tu osigurawa. – U posledwe dve-tri godine konkurencija na srpskom trì{tu osigurawa je izuzetno oja~ala – navodi Noi. – Ba{ te godine, koje su bile kqu~ne za nas u DDOR-u, izgubqene su zbog procesa privatizacije. Zato smo izgubili deo trì{ta. Mi èlimo da ostanemo u vrhu srpskog osigurawa, a da bismo to postigli, moramo da se prilagodimo trì{tu. To zna~i da moramo biti efikasniji, konkurentniji, okrenuti klijnetima. Proces reorganizacije smo po~eli pre godinu dana. Zato smo mnoge poslove centralizovali, otvorili nove filijale van APV. Uveli smo novi elektronski sisitem i postigli da se svi admini-

Nema prisile Kad je ugovor o privatizaciji potpisan, jedna od ta~aka je predvi|ala da ne}e biti otpu{tawa tri godine. Taj rok isti~e u novembru 2010, {ta posle toga? Noi obja{wava da ova ponuda vaì za one koji se jave dobrovoqno i da nikakve prisile nema. Kada su u{li u DDOR “Novi Sad”, obavezali su se da garantuju odre|en broj radnih mesta, ali potrebe }e se tu mewati u skladu sa zahtevima trì{ta, a o tome {ta }e biti naredne godine te{ko je sada davati prognoze. Sve }e zavisiti od zarade i situacije na srpskom trì{tu. stativni poslovi obavqaju efikasnije. Novi vlasnici smatraju da je ovo kqu~an trenutak za racionalizaciju poslovawa ku}e. Na tro{kove vezane za zaposlene ode 50 odsto prihoda i to se mora racionalizovati. Da bi to izmenili, pregovarali su sa sindikalnom organizacijom, a rezultat je novi kolektivni ugovor, ~ija je primena po~ela ju~e. Sada je svaki posao

vrednovan na osnovu slo`enosti zadataka, smaweni su prekomerni tro{kovi jer je DDOR ranije pla}ao poslove i do 150 posto vi{e nego {to je to kod nas uobi~ajeno. A minuli rad se od ju~e vrednuje 0,5 odsto po godini sta`a, kao {to je predvi|eno zakonom, a ne jedan odsto kao donedavno. Novina je i {ema za isplatu otpremnina. – Nakon analize, procenili smo da deo qudi nije produktivan,

drugi ne vole da rade, a tre}i su, zbog promene tehnolo{kih procesa, ostali bez radnih zadataka. Istovremeno, zbog tog balasta ne moèmo da qude koji rade nagradimo onoliko koliko bi trebalo, pa se pla{imo da bi mogli potraìti posao u konkurentskim ku}ama za ve}u zaradu, {to nam nikako ne ide u prilog – obja{wava Noi. Radnici koji procene da im odgovara dobrovoqni odlazak uz otpremninu imaju rok da se prijave do 31. decembra. Oni koji se jave i dobiju zeleno svetlo kompanije za odlazak, uz zakonski minimum dobi}e i zarade plus. A ta bonus otpremnina iznosi}e odre|en broj wihovih zarada. Dogovoreno je da to moè biti od nijedne pa do 26 plata – najmawa suma koja se moè dobiti je 300 evra, a makismalnu je te{ko definisati jednom brojkom. Oni koji imaju mawe plate, bi}e ispla}eni po trì{nim standardima, a oni ~ija su radna mesta bila prepla}ena dobi}e mawe. Osim novca, DDOR }e platiti i agenciju koja }e radnicima koji nisu bili dovoqno produktivni pomo}i da na|u novi posao ili da vode sopstveni. D. Vujo{evi}

30. 09. 2009.

1.105,02226

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (818,03 -0,96%)

Promet

Planinka, Kur{umlija

17,22

11.488

114.880

ZIF Fima SEE Activist, Beograd

13,63

8.887

17.774

AIK banka, Ni{

-2,14

3.018

10.080.843

Vital, Vrbas

10,32

1.700

35.700

Komercijalna banka, Beograd

-1,71

37.858

2.082.206

Jugocentar, Beograd

10,00

1.100

233.200

Energoprojekt holding, Beograd

1,64

1.053

1.540.303

5,88 Promena %

90 Cena

13.500 Promet

Univerzal banka, Beograd

-1,56

9.001

2.844.420

Agrobanka, Beograd

0,53

10.299

3.523.924

Radio Sombor, Sombor

-12,11

167

Soja protein, Be~ej

-1,48

1.195

885.373

Energoprojekt Visokogradwa, BG

-12,09

400

80.000

Imlek, Beograd

0,69

1.460

131.400

Grme~, Kraji{nik

-12,05

810

40.500

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,36

2.912

291.170

Metals banka, Novi Sad

Srbolek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Putevi, Po`ega TP Zvezda, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Metals banka, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-12,00

308

15.400

-0,10

8.733

2.113.270

-12,00 Promena %

5.368 Cena

32.208 Promet

Tigar, Pirot

0,00

950

23.750

Privredna banka, Beograd

-4,45

901

3.862.624

-0,10

8.733

2.113.270

Bambi Banat, Po`arevac

4,43

9.399

46.995

Veterinarski zavod, Subotica

1,37

592

903.748

Alfa plam, Vrawe

-4,68

10.009

50.045

Soja protein, Be~ej

-1,48

1.195

885.373

Telefonija, Beograd

-6,93

2.231

1.237.950

Albus, Novi Sad

-0,47

420

117.600

Veterinarski zavod, Subotica

1,37

592

903.748

Pobeda holding, Petrovaradin

0,00

160

102.400

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK RAZGOVARALI PREMIJER I SINDIKALCI

petak2.oktobar2009.

PROCENA ME\UNARODNE AGENCIJE ZA KREDITNI REJTING

Srbija i daqe rizi~na

Otpu{tawem do moderne dr`ave

Me|unarodna agencija za utvr|ivawe kreditnog rejtinga “Dan i Bredstrit” ocenila je ju~e da se privreda Srbije stabilizovala, ali da je i daqe slaba i rizi~na. “Dan i Bredstrit” je u oktobarskom izve{taju Srbiju ponovo svrstao me|u zemqe visokog rizika, s rejtingom DB5a, pi{e u saop{tewu bonitetne ku}e “Rejting”, zastupnika agencije “Dan i Bredstrit” za Srbiju. Kako se ukazuje, Misija Me|unarodnog monetarnog fonda je Srbiji u posled-

Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetkovi} i ministri ekonomije i rada Mla|an Dinki} i Rasim Qaji} razgovarali su s predsednikom Saveza samostalnih sindikata Sr-

woj nedeqi avgusta dala ohrabruju}e znake da ekonomski i finansijski pad moè biti ublaèn. Analiti~ari DiB-a su ocenili da je neizvesno da li }e Srbija u 2010. godini zabeleìti planirani rast i da }e strane investicije i krediti, {to su do 2008. bile kqu~ni pokreta~i potro{we i investicija, ostati smaweni, dok }e se nezaposlenost ubrzano rasti. Blagi oporavak potra`we u Evropskoj uniji, gde ide vi{e od polovine izvoza iz Srbije, ne}e biti dovo-

qan da to promeni, ocenili su u agenciji “Dan i Bredstrit”. U “Dan i Bredstritu” su istakli da je bankarski sistem u Srbiji ostao zdrav po{to su strane banke, vlasnici gotovo celog finansijskog sektora, nastavile da podr`avaju poslovawe u Srbiji. Prema navodima te agencije, “Dan i Bredstrit” je prva i najve}a bonitetna ku}a na svetu, osnovana pre vi{e od 160 godina.

JOVAN KRKOBABI]

Tri tima peglaju penzije

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} izjavio je ju~e da su formirane tri ekspertske grupe koje }e poku{ati da usaglase penzije i u~ine ih pravednijim, tako {to }e najni`e penzije biti pove}ane, a najvi{e smawene.

EKONOMSKI OPORAVAK NEZAMISLIV BEZ RASTA INDUSTRIJE

bije Qubisavom Orbovi}em i predsednikom Ujediwenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislavom ânkom o reformi javnog sektora, saop{teno je ju~e iz Vlade Srbije. Predsednicima dvaju sindikata predstavqene su radne verzije nacrta zakona o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u republi~koj i lokalnoj administraciji, kao i aktivnosti Jedinice za sprovo|ewe sveobuhvatne reforme propisa u ciqu uvo|ewa jedno{alterskog sistema i ukidawa nepotrebnih procedura. Premijer Cvetkovi} je istakao je da je re~ o va`nom projektu, ~iji je ciq stvarawe efikasnijeg javnog sektora. – Nije re~ samo o smawewu broja zaposlenih ve} i o uvo|ewu jasnih i me|unarodno uporedivih standarda u pogledu veli~ine administracije, kao i racionalizaciji tro{kova dràve u skladu s ekonomskom snagom privrede Srbije – naglasio je premijer. Predsednici sindikata sloìli su se da se moderna dràva ne moè napraviti bez kvalitetne i efikasne administracije i da je ovo dobar korak u tom smeru. Istakli su da }e sugestije i predloge na radne verzije nacrta zakona dostaviti u narednih nekoliko dana, i ocenili da je dobro {to postoji dijalog izme|u predstavnika vlasti i sindikata. Kako je saop{teno, u vezi s najavqenom reformom javnog sektora sastanke s granskim sindikatima obavqaju i resorni ministri.

Nema izvoza s parnim ma{inama Za prvih sedam meseci 2009. bruto doma}i proizvod (BDP) opao je za 4,1 procenta. To je najre~itiji izraz krize u kojoj je Srbija, ali ako bi se posmatrala samo ta stopa, onda bi se ~ak moglo zakqu~iti da stvari nisu toliko stra{ne, a da je ose}aj ve}ine nas da je situacija mnogo gora – subjektivni doìvqaj. Statistika je surova i hladna, ona ne meri na{a ose}awa i pojedina~ne sudare sa ìvotom, tako da ~etiri odsto pada i ne izgledaju mnogo, iako su u wima sublimirane sve te{ko}e s kojima se ovo dru{tvo suo~ava. Mnogo vi{e neugodnosti nudi drugi segment statisti~kih podataka, onaj koji govori o kretawima industrijske proizvodwe u Srbiji. Najva`niji segment realnog sektora bio je u avgustu ove godine, u odnosu na isti lawski mesec, na deset odsto nièm nivou. Ako se posmatra odnos industrijskog u~inka u osmom mesecu i prose~na proizvodwa u 2008. godini, onda je pad jo{ ve}i i iznosi 14,8 procenata. Jo{ neugodnije saznawe daje upore|ivawe industrijske proizvodwe u periodu januar–avgust s istim lawskim razdobqem, jer je tada pad ~ak 16,2 procenta. Industrija je pretrpela najsna`nije udare krize. Urednik Internet-stranice “ekonomija.org” dr Miroslav Zdravkovi} kaè da je tokom najteìh {est meseci (ok-

Srovine nas ne}e izvu}i Osnovni problem Srbije je u tome {to wena privreda, posebno u delu prera|iva~kog sektora i sektora novih tehnologija, nema dovoqno razmewive robe. Tokom prvih osam meseci ove godine Srbija je izvezla robe za 5,2 milijarde dolara. Od toga su sirovine i repromaterijali (proizvodi za reprodukciju) ~inili 59,3 odsto (3,67 milijardi dolara), dok su roba {iroke potro{we i oprema ~inili preostalih 40,7 procenata. tobar 2008 – mart 2009. godine) posao izgubilo oko 200.000 qudi i da je najve}i broj oti{ao iz najvitalnijeg sektora, onog proizvodnog i preduzetni~kog. Taj sektor je u uslovima konjunkture, koja je trajala sve do pro{logodi{we jeseni, usisao najve}i deo nevoqnika iz posustale dr`avne i dru-

AGONIJA DOMA]EG AVIOPREVOZNIKA

„Jat” jo{ na pisti Zbog {trajka “Jat tehnike“, avioni „Jat ervejza“ ve} tre}i dan ne lete. Putnici jo{ nemaju informacije o tome da li }e mo}i da otputuju, i kada. Tre}i dan zaredom avioni “Jata” stoje na pistama i u hangarima. I ju~e su svi letovi nacionalnog avio-prevoznika otkazani. Neke putnike “Jat” je preusmerio na letove drugih avio-prevoznika, ali ve}ina jo{ ~eka u redovima, nadaju}i se da }e mo}i da odu do `eqene destinacije. Dok “Jatovi“ avioni stoje na pisti, “Jat tehnika“ priprema avione drugih aviokompanija. Ne proveravaju ispravnost samo “Jatovih“ aviona jer im ta kompanija duguje 110 miliona dinara. U sindikatu “Jat tehnike“ posebno su iznervirani izjavom direktora “Jat ervejza“

Sr|ana Radovanovi}a koji ih optuùje za aqkavost u obavqawu posla. – [rafovi jesu bili odvrnuti, ali to ni na koji na~in nije ugrozilo bezbednost, {to je i sam Radovanovi} rekao. A da se desi propust koji bi ugrozio bezbednost – to nikada nije bilo i ne}e mo}i da se desi – kaè Stevan Mrkoni} iz sindikata licenciranih avio-mehani~ara. Dok se dvoje sva|aju, neki imaju priliku i da zarade. Najve}a niskotarifna aviokompanija u sredwoj i Isto~noj Evropi “Viz er” saop{tila je da }e pruìti alternativna preusmeravawa putnicima, ponudiv{i letove iz Budimpe{te i Temi{vara. Poseban paket ukqu~uje kartu, ~ija cena iznosi 40 evra u jednom smeru.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,2245

93,0862

95,2272

90,9452

Australija

dolar

54,9511

56,0726

57,3623

54,7829

Kanada

dolar

58,2309

59,4193

60,7859

58,0527

Danska

kruna

12,2503

12,5003

12,7878

12,2128

Norve{ka

kruna

10,7897

11,0099

11,2631

10,7567

[vedska

kruna

8,9357

9,1181

9,3278

8,9084

[vajcarska

franak

60,0912

61,3176

62,7279

59,9073

V. Britanija

funta

99,4706

101,501

103,835

99,1661

SAD

dolar

62,3587

63,6313

65,0948

62,1678

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 10. 2009. godine

{tvene industrije. Srbija je u procesu tranzicije do`ivela deindustrijalizaciju nevi|enih razmera. Sli~no se de{avalo i u drugim tranzcijskim zemqama, i tamo je padala industrijska proizvodwa i ga{eni su nerentabilni pogoni, ali je proces nastajawa nove i savremene industrije bio

znatno brì. Pro{le godine nivo industrijske proizvodwe bio je tek ne{to iznad 50 odsto (50,7) ostvarewa iz 1990. godine. Vremenska matrica industrijskog u~inka tokom posledwe dve decenije (1990–2009. godine) pokazuje kakav je strmoglav pad imala osnovna privredna delatnost. Ve} 1991. godine, kada su se veliki problemi Srbije tek mogli nazreti, industrijska proizvodwa je pala za 18 odsto, a naredne 1992. za dodatnih 16,4 procentnih poena. Dno je dodirnuto u 1999, kada nas je bombardovao NATO, jer smo tu godinu zavr{ili na samo 39 procenata ostvarewa iz 1990. godine. Sve posle toga bili su poku{aji da se, malo-pomalo, vratimo na onaj nivo s kojeg smo startovali kao najsna`nija industrija nekada{we SFRJ. Tokom grozne posledwe decenije 20. veka srpska industrija je gubila trì{ta, tehnolo{li snagu i kadrove. Ekonomski analiti~ar Stojan Stamenkovi} raspolaè podacima koji govore da su godinama investicije bile toliko niske i da se, kao po pravilu, krckala i amortizacija. Slikovito do~aravaju}i situaciju u kojoj se na{la industrija, on je pomiwao tekstilne fabrike u Zemunu, koje su na po~etku novog milenijuma jo{ uvek koristili pogonske parne ma{ine. V. Harak

Srbiji ima 1.640.000 penzionera, od kojih 900.000 prima penzije od oko 21.000 dinara, dok 500.000 ima penzije koje su niè od 13.000 dinara, {to je ispod granice siroma{tva, rekao je on u Domu penzionera u Vr{cu, i naglasio da se sistem penzionog fonda reformi{e nezavisno od MMF-a i Svetske banke. – Radi se i na tome da se ujedna~e godine staà za mu{karce i ène. Poku{a}emo da uskladimo penzije s onim {to Evropa traì i da uskladimo mere i zakone da se penzije valorizuju u skladu s normama i popisima Evropske unije – rekao je potpredsednik Vlade. – Ako kriza potraje i naredne godine, razmi{qamo o tome da predloìmo Vladi ili pove}awe najniìh penzija ili jednokratnu pomo} kategoriji najugroènijih penzionera. Krkobabi} se sastao s predsednikom op{tine Vr{ac êdomirom @ivkovi}em, penzionerima i ~lanovima PUPS-a, a posetio je i Gerontolo{ki centar i Crveni krst. Uz potpredsednika Vlade, Vr{ac su posetili i komesar za izbeglice Vladimir Cuci}, sekretar Crvenog krsta Vojvodine Simka Somer i dr Rade Dubaji}.

RA^UNICA KRESAWA ADMINISTRACIJE

înovnici preskupi i kad odlaze Od prvobitne najave da }e bez posla ostati 14.000 ~inovnika barem u narednoj godini ne}e biti ni{ta jer je ve} sada jasno da }e se u prvom krugu racionalizacije dràvne administracije na}i oko 3.000 qudi kako bi se broj zaposlenih s 31.000 smawio na 28.000. Da bi se otpustilo ~ak i tih 3.000 ~inovnika, prvo se mora izmeniti Zakon o dràvnim slu`benicima, a da bi se to uradilo, neophodno je ~uti i sindikate koji zastupaju prava zaposlenih. Naime, po postoje}em zakonu dràvni slu`benici ne mogu biti otpu{teni na isti na~in kao drugi radnici jer imaju druga~iji status i u pogledu obaveza, ali i prava. Konkretno, to zna~i da, ako se postigne saglasnost i utvrdi tehnolo{ki vi{ak, mora biti izmewen Zakon o dràvnim slu`benicima i oni izjedna~eni po pravima na otpreminu sa svim drugim radnicima. Da se upravo radi na tome kako bi se obezbedio novac za wihove otpremine – jer koliko god da su skupi dok rade, ~inovnicima i za odlazak treba mnogo para – ukazuje i nedavna izjava ministra za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovi}a da }e svi koji budu otpu{teni dobiti otpremine u skladu sa Zakonom o radu. Ako to bude tako, zna~i da }e se i na wih primeniti odredbe koje su vaìle i za desetine hiqada radnika koji su prethodnih godina ostajali bez posla, odnosno da bi mogli dobiti otpremni-

nu, koja ne moè biti nià od zbira tre}ine zarada za svaku navr{enu godinu rada za prvih deset godina i ~etvrtinu zarade za svaku narednu godinu preko toga. Pri tom, zaradom se smatra prose~na mese~na zarada zaposlenog ispla}ena za posledwa tri meseca pre otkaza. Upravo zbog toga {to se otpremine ispla}uju prema godina rada, posledwih dana iskristalisao se stav nadle`nih da se na spisku za vi{ak ne na|u oni koji imaju pet godina do penzije. Dakle, koji imaju vi{e od 30 godina staà. I,

Iz foteqe u fotequ Iako se ve} danima pri~a o vi{ku zaposlenih i otpreminama koje treba da im se isplate u slu~aju otkaza, malo je ministara i ekonomskih stru~waka, ali i sindikata, koji pomiwu da bi u zakonske propise u pripremi morala biti uneta odredba da se onima koji sada iz dràvnog buxeta budu dobili otpremine na neki na~in mora “zabraniti” da se odmah ili za nekoliko meseci ponovo zaposle u nekoj drugoj dràvnoj slu`bi ili javnom sektoru. Naime, ve} je postalo moderno da se s jednog nivoa vlasti odlazi uz dobre otpremine, ali ne na trì{te rada ve} na rad u druge slu`be, koje se opet finansiraju iz buxeta, odnosno iste kase. dok neki tvrdi da je takva odluka prihva}ena da bi se sa~uvali stari i iskusni kadrovi, ekonomisti tvrde da je to zapravo stvar proste ra~unice jer je lak{e isplatiti otpreminu onima s malo staà nego ovima s mnogo, odnosno da }e se pre obezbediti male nego velike otpremine. Osim toga, ukazuju stru~waci, ~inovnici s velikim radnim staòm }e se ve} za

nekoliko godina vratiti na dr`avnu kasu jer }e ispuniti uslove za penziju. Nadle`ne zabriwava i to {to se isplatom otpremina za vi{ak ~inovnika ne zavr{ava obaveza prema wima jer svi koji ostanu bez posla, po Zakonu o radu, sti~u pravo da nakon prijave na evidenciju nezaposlenih ostvare nov~anu nadokanadu od jedne do dve go-

dine, u zavisnosti od ukupnog staà. To bi zna~ilo da opet idu na teret dràve. Zbog toga se razmi{qa o uvo|ewu pravila po kojem }e svi ~inovnici koji ostanu bez posla dobiti mogu}nost da se prekvalifikuju preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i programa “Otpreminom do posla”, a ako to odbiju, gube pravo na nov~anu naknadu. Me|utim, ako bez posla ostanu oni koji imaju od pet do 20 godina radnog staà, i za to dobiju otpreminu od nekoliko hiqada evra, prognoza je da bar polovina od wih ni{ta ne bi mogli da uradi s tim novcem pa bi se iz “opravdanih” razloga ponovo na{li na tro{ku dràve kroz primawe nov~ane nadoknade za nezaposlene. Posebna pri~a je i to {to po Zakonu o radu dràva kao poslodavac ne moè tek tako pre no}i da odlu~i da nekom uru~i otkaz. Procedura za utvr|ivawe vi{ka je vi{emese~na i traì ukqu~ivawe u ceo postupak i sindikata i wegovu ocenu. Bez saglasnosti i mi{qewa sindikata veliki je rizik otpusititi nekoliko hiqada radnika jer niko ne moè garantovati da oni ne}e iza}i na ulice i zapo~eti {trajk, ali i da ih sud, zbog nepo{tovawa zakonske procedure sutra ne}e vratiti na posao. Pogotovo {to sami sindikalci tvrde da ih niko nije pitao kada su se mnogi nepotrebno zapo{qavali preko partijskih linija i kada se pravio vi{ak. Q. Male{evi}

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

NAUKA, DRU[TVO S I EVROPSKE INTEGRACIJE Pi{e: PROF. DR MIROSLAV VESKOVI] We’ve arranged a civilization in which most crucial elements profoundly depend on science and technology. *Carl Sagan Stvorili smo civilizaciju ~iji najzna~ajniji elementi su{tinski zavise od nauke i tehnologije. *Karl Sagan

apori Srbije da se pridruì Evropskoj uniji ne smeju da budu samo na politi~kom nivou, ve} isto tako i na ekonomskom, sociopoloti~kom, kulturnom i tehnolo{kom, i siguran sam da se svi slaèmo u tome da je poloàj univerziteta i obrazovne i istraìva~ke delatnosti veoma vaàn u tom smislu. Istovremeno, moramo da na~inimo ~itav niz promena bez obzira na na{ stav prema Evropi. Te reforme su neophodne kako bi na{a zemqa bila na odrìv na~in konkurentnija na svetskom privrednom prostoru, ali uz mogu}nost da svojim gra|anima ponudi primeren kvalitet ìvota, dobar zdravsteni sistem, ~istu okolinu, nove proizvode i usluge, kao i pristup novim tehnologijama koje omogu}uju brù i kvalitetniju komunikaciju Smatra se da postoje tri izvora tehnolo{kog napretka: nau~na otkri}a, industrijske inovacije i protok novih ideja izme|u industrije i akademske zajednice. Ovi odnosi nisu bez napetosti (tenzija), ali razmena ideja moè da napreduje samo ako postoji odgovaraju}i stav u privredi i pogodno tlo za akademske inicijative. Privreda mora da gradi takav odnos postavqaju}i pred akademsku zajednicu fundamentalne (specifi~ne) nau~ne izazove koji mogu da doprinesu istovremeno i budu}em razvoju privrede (industrije), ali i boqoj usmerenosti nau~nog rada. Ukoliko ne postoji ovakav odnos me|usobnih zahteva, akademska zajednica }e biti u isku{ewu da razvija istraìvawa koja nemaju veliki zna~aj za industrijsku komercijalizaciju, a veliko je pitawe sposobnosti dràva da finansiraju takav, neselektivan pristup tehnolo{kim inovacijama. îni mi se, me|utim, da ni industrija ~esto ne uspeva da prepozna sopstvene interese, zanemaruju}i odgovornost da postavi zahteve za nau~nim i tehnolo{kim istraìvawima na na~in koji podràva i razvija nau~nu izvrsnost (izuzetnost, kvalitet). Inicijativa mora da dolazi iz privrede, ne samo kroz novac, ve} jasnim definisawem budu}ih potreba predstavqenim na takav na~in da zagolica inventivnost akademske i istraìva~ke zajednice. [to se samog istaraìvawa ti~e, posle oko tri godine prisutnosti u Sedmom okvirnom programu (FP7) Evropske unije, Srbija je adekvatno pozicionirana u evropskoj nau~noj zajednici. Iako, naravno, postoji jo{ puno prostora za poboq{awa, verujem da }e se to posti}i kada se Srbija, usvajaju}i svoje priorite u Strategiji nau~nog i tehnolo{kog razvoja, jo{ vi{e pribliì ciqevima Evropskog istraìva~kog prostora (ERA). Akcijama kojima }emo na nacionalnom nivou oja~ati na{e istraìva~ke potencijale, isto tako }emo oja~ati i sposobnost u~e{}a u FP7. Postizawe ciqeva Evropskog istarìva~kog prostora zahteva da se preduzimaju kvantitativne i kvalitativne mere i akcije na svim nivoima: evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom. To isto tako zahteva i koordinaciju ostalih instrumenata i politika kao {to su obrazovawe, politika industrijskog i poqoprivrednog razvoja (privrednog razvoja) i inovaciona politika. Saradwa na regionalnom planu je u tom smislu tako|e veoma zna~ajna, jer vrlo ~esto delimo iste ili sli~ne izazove i probleme, ali i ovde regionalni dijalog o istraìvawu treba da ukqu~imo u {iri kontekst, obuhvataju}i i obrazovawe i inovacije. Saradwa i podr{ka istraìvawu ne dolazi i ne sme da dolazi samo kroz FP7, ve} u zna~ajnoj meri i kroz pretpristupne instrumente IPA. Zato moramo da koristimo sinergiju svih instrumenata i ~inilaca koji nas vode istom ciqu: ja~awu kapaciteta regiona kroz unapre|ewe trougla znawa (obrazovawe-inovacije-istraìvawe). Kako je Evropski komesar za nauku i istarìvawe Janez Poto~nik u junu 2009, tokom svoje posete Srbiji, poru~io: Moè se dugo nabrajati za{to je istaìvawe va`no, ali je na vama (Srbiji) da to i prepoznate!!! Poto~nok je, tako|e, pomenuo i to da ne smemo da zaboravimo da je Evropska komisija ovde ne da nam defini{e {ta i kako treba da radimo, ve} (samo) da nam pomogne kada je to mogu}e, ali je isto tako dodao da on ima duboko poverewe u na{e potencijale. U tome se u potpunosti slaèm sa wim. (Autor je rektor Univerziteta u Novom Sadu)

Irci se danas ponovo izja{wavaju o sudbini Lisabonskog sporazuma. Prema posledwim anketama, pristalice sporazuma, koji je odba~en na lawskom referendumu, ovoga puta su u ubedqivoj ve}ini. Naime, 68 odsto ispitanika je odgovorilo da }e glasati „za”, wih 17 procenata se izjasnilo „protiv”, dok je neodlu~nih bilo 15 odsto. Kampawa za podr{ku Lisabonskom sporazumu, u koju su se ukqu~ili i vode}i irski biznismeni, toliko je sna`na da sada ~ak i najo{triji protivnici veruju da }e on biti prihva}en. I u Briselu ra~unaju da }e se Irci izjasniti za reformu evropskih institucija, {to bi ne samo oja~alo ulogu EU na svetskoj sceni, nego bi se izbegla kriza Unije, koja bi, kako se strahuje, mogla ~ak da parali{e evropski blok. Prema procenama analiti~ara, odbacivawe Lisabonskog sporazuma moglo bi, naime, da odlo`i daqe pro{irewe EU, oslabi poverewe investitora, ali i da poquqa evro

VESTI

vakog utorka do kraja ove godine 13 |aka pet novosadskih sredwih {kola u Skup{tini Vojvodine }e u okviru projekta Evropskog pokreta u Srbiji “Zvoni za Evropu!”sticati nova saznawa o vrednostima Evropske unije, wenoj strukturi, istoriji i procesima pridruìvawa na{e zemqe. „U ksenofobi~nom dru{tvu je potrebno mlade nau~iti va`nosti interkulturnog dijaloga, prihvatawu razli~itosti, toleranciji, a ovoj program upravo to ~ini. Mladi u Srbiji nemaju odgovaraju}e informacije o EU i to dovodi do rasta nacionalizma”, rekla je direktorka Fonda za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine Ana Segedinski. Koordinatora projekta u Novom Sadu Sr|an Vezmar kaè da }e nova znawa sredwo{kolci sticati na predavawima, radionicama i u razgovoru s ambasadorima evropskih zemaqa, a sve nau~eno prezentovati vr{wacima na evropskom ~asu u svojim {kolama, te u eseju koji je i kruna obuke. Projekat “Zvoni za Evropu!”, koji finansijski podràva nema~ka Fondacija „Fridrih Ebert“, zapo~et je pre dve godine i, kako kaè jedan od idejnih tvoraca Sr|an Bogdanovi}, do sad su obuku zavr-

{ila 62 |aka 21 beogradske {kole. Ove godine je pro{iren, osim Novog Sada, na Suboticu i Novi Pazar, trenutno je u wega ukqu~eno 74 sredwo{kolca, uz `equ da obuhvati jo{ polaznika u vi{e lokalnih sredina, kako bi se mladi pripremili za Evropsku uniju. D. D. 5. oktobra, Ambasada U ponedeqak, Savezne Republike Nema~ke i Evropski pokret u Srbiji priredi-

}e prijem za prvih 30 studenata, pobednika na konkursu „Dobrodo{li u Nema~ku“, koji }e put Berlina i posle Regensburga krenuti ve} ovog meseca. Druga grupa od 30 studenata na dvonedeqni studijski boravak u Nema~ku otputova}e tokom novembra. Podsetimo, konkurs „Dobrodo{li u Nema~ku“ pokrenut je sa ciqem da dru{tveno aktivni studenti druge, tre}e i ~etvrte godine fakulteta, upoznaju dr`avu osniva~a Evropske unije, kao i wene politi~ke, ekonomske i kulturne osobenosti.

wiga “Moderno kraqevstvo bez kraK qa” autorke Mile Vuji} objavqena je u sklopu istoimenog projekta posve}enog promociji i popularisawu ideje Evropske

Javni poziv za novi program prekograni~ne saradwe, koji se odnosi na Ma|arsku i Srbiju, otvoren je i traja}e do 31. decembra. Sa 16,6 miliona evra koji su na raspolagawu za zajedni~ke projekte partnera s obe strane granice, „ma|arski program” od svih dosada{wih vu~e najve}i buyet i najzahtevniji je po programskim i finansijskim pravilima, kaè zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i me|unarodnu saradwu Vladimir Pandurov. Zbog toga ovaj pokrajinski sekretarijat nudi pomo} i poziva zainteresovane neprofitne organizacijeiz Vojvodine da s wima kontaktiraju, koriste obrasce sa wihove internet prezentacije i podnesu svoje predloge za projekte u kojima bi eventualno u~estvovali i pokrajinski organi. „Mi bismo napravili selekciju i u dva-tri projekta u{li kao partneri”, kaè Pandurov. Uz to, u Novom Sadu }e 28. oktobra u Gradskoj skup{tini biti organizovan Info-dan, kako bi svi zainteresovani mogli da se dodatno informi{u. Projekte, ina~e, mogu da predlaù i udruèwa gra|ana, kao i lokalne samouprave, wihova udruèwa, fondacije, obrazovne institucije, komore... Uslov je da imaju partnera iz ùpanije Ba~-Ki{kun ili ôngrad, kao i garanciju da }e u okviru zajedni~kog projekta sami finansirati 15 procenata. Programski prioriteti su infrastruktura i za{tita ìvotne sredine, kao i privreda, obrazovawe i kultura S. N.

okrajinski sekretar za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj posledwa dva-tri meseca intenzivno radi na tome da identifikuje odre|ene partnere u Vojvodini koji bi se ukqu~ili u prekograni~nu saradwu, odnosno u pripremu projekata vezanih za IPA fondove. – Kontaktirali smo i potencijalene partnere u susednim zemqama, da vidimo moèmo li sa wima ne{to konkretno da dogovorimo – kaè za na{ list pokrajinski sekretar za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj dr Slobodan Puzovi}. – Pre svega, usmereni smo ka posledwim pozivima za IPA program sa Hrvatskom i Bosnom i Herecegovinom, odnosno za projekte koje treba zavr{iti do po~etka, odnosno do sredine oktobra.

– Intenzivno radimo na pripremi projketa koji }e, najverovatnije, voditi na{ Sekretarijat, s jedne strane, a @upanija vukovarsko-sremska, s druge, dok }e partneri koji poma`u relizaciju biti Institut za bilogiju i ekologiju Prirodno matemati~kog fakulteta u Novom Sadu i Institut “Ru|er Bo{kovi}” iz Zagreba – ka`e Puzovi}. – Osnovni ciq projekata, limitiranog na 200.000 evra, jeste da se sagleda ekolo{ki status vodenih ekosistema koji imaju prekograni~ni aspekt, a to je Dunav, Bosut, Sava i wihovo slivno podru~je. Prati}e se kvalitet voda, napraviti katastar zaga|ewa, radi}e se na re{avawu problema zaga|ewa i sanacije nekih kriti~nih ta~aka, a definisa}e se i akcije koje treba da pomognu u podizawu ekolo{ke svesti. Ukoliko ovaj pro-

unije me|u mladima, koji u na{oj zemqi, pod pokroviteqstvom Ministarstva omladine i sporta, zajedni~ki realizuju Evropski pokret iz Ni{a i Internacionalni univerzitet iz Novog Pazara. Kwiga je predstavqena krajem pro{le nedeqe u Izvr{nom ve}u Vojvodine, jedne iz kruga institucija i nevladinih organizacija koje su podràle akciju. Izuzetno pose}enu promociju “Kraqevstva”, kojoj su pored autorke, predstavnika organizatora i ~elnika pokrajinskih sekretarijata za kulturu Milorada \uri}a i za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina prisustvovali u~enici novosadskih gimnazija i predstavnici politi~kog ìvota u Novom Sadu, obeleìo je govor vrsnog glumca Irfana Mensura koji je poruku i ciq projekta i kwige sublimirao u iskaz: Ja znam da smo i mi Evropa, i jedva ~ekam da se to i zvani~no verifikuje. U kwizi “Moderno kraqevstvo bez kraqa” autorka se kroz pri~u o {estoro mladih qudi iz razli~itih delova Evrope bavi isprepletanim sudbinama, zajedni~kom pro{lo{}u i univerzalnim vrednostima svih naroda kontinenta, koje su dovele do aktuelnog trenutka u kome se Evropa ujediwuje, dok je ~iweni~nu potporu radwi kroz istorijsko istraìvawe pripremio predsednik Evropskog pokreta u Srbiji @ivorad Kova~evi}. Hronologija nastanka Evropske unije, od poratne 1948. godine pa do na{ih dana, data je uz pri~u i sa wom ~ini kompaktnu celinu. I. S.

Teritorija obuhva}ena programom Okruzi u Srbiji: Zapadnoba~ki, Severnoba~ki, Severnobanatski, Ju`noba~ki i Sredwobanatski (Ju`nobanatski okrug i Srem se tretiraju kao prikqu~eni regioni) @upanije u Ma|arskoj: ^ongrad i Ba~–Ki{kun

ja–Ma|arska, vredan ukupno 16,6 miliona evra. – Sa predstavnicima Ministarstva ìvotne sredine iz Budimpe{te nedavno smo razgovarali o projektu koji ve} te~e, a ti~e se za{tite slatina u Panonskoj niziji – kaè dr Puzovi}. – Kod nas su tu zna~ajni Slano kopovo, Okaw, Rusanda i jedna slatina kod Barande. Kolege iz Budimpe{te su izrazile èqu da zajedno sa nama i Zavodom za za{titu prirode realizujemo u skorije vreme jedan prekograni~ni projekat na tu temu i da se te kqu~ne slatine sa~uvaju. Puzovi} isti~e da je, u odnosnu na ranije konkurse, situacija sada ne{to lak{a, po{to se za obavezno doma}e u~e{}e od 15 odsto ne insistira se da se novac obezbedi odmah, na po~etku projekta. Sada postoji mo-

PRIRODA NE ZNA ZA GRANICE U tom kontekstu, navodi dr Puzovi}, nedavno se na sastanku sa predstavnicima vukovarsko-sremske `upanije pri~alo o mogu}em prekograni~nom projektu vezanom za spa~vanske {ume u Hrvatskoj i bosutske {ume, s na{e strane. Dogovoreno je da partneri u projektu budu dr`avne i stru~ne institucije iz Vojvodine i Hrvatske, a delom }e u wemu u~estvovati lokalne samouprave, odnosno korisnici i slu`be, u ovom slu~aju {umari, kao i neke nevladine organizacije. Na sastanku je bilo re~i i o ciqevima i zadacima projekta, o pripremi projektne dokumentacije... Kako saznajemo, pi{e se i projekat izme|u Dru{tva za prou~avawe ptica Vojvodine i Parka prirode “Kopa~ki rit” u okviru kojeg bi se razradila metodologija monitoringa osnovnih prirodnih vrednosti na tim podru~jima, kao i pravci i zadaci na promociji prirodne ba{tine.

jekat pro|e, na{ Sekretarijat }e biti nosilac projekata za Srbiju. Distrikt Br~ko i Op{tina Pe}inci pregovaraju o ekolo{kom projektu u okviru koga bi se na reci Savi, kod Kupinova, napravile dve ekolo{ke stanice koje bi pratile odre|ene parametre ìvotne sredine, pre svega kvalitet voda i vazduha. Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata se u~estvovali u pregovorima u kojima je predloèno da se prate i neki drugi parametri ìvotne sredine. – Nisam siguran da }e do oktobra biti zavr{enena dokumentacija za ovaj projekat, ali ukoliko ne bude kompletirana za ovaj poziv, bi}e za naredni i svakako ga treba uraditi – isti~e Puzovi}. – Distrikt Br~ko je jako zainteresovan da ne{to zajedno uradimo u oblasti ekologije. Po~etkom nedeqe otvoren je i javni poziv za Program prekograni~ne saradwe Srbi-

gu}nost da taj novac angaùje tek na kraju i da se pravda, recimo, kroz plate onih koji su angaòvani na tom projektu. – Budu}nost Izvr{nog ve}a, na{eg sekretarijata i drugih institucija je upravo u IPA projektima, kategori~an je dr Slobodan Puzovi}. – To je prava prilika da se domognemo, ne malih para, koji se nude za ìvotnu sredinu. U perspektivi svi ti prekograni~ni projekti }e biti veoma za~ajni za unapre|ewe stawa ìvote sredine u Vojvodini. Ujedno, kroz wih ja~amo parterstvo sa institucijama i stru~nim zavodima i institutima koji se bave istim poslom - za{titom ìvotne sredine i o~uvawem prirode. Ne treba zaboraviti i va`nu ~iwenicu da se tim sredstvima angaùju odre|eni potencijali u lokalnim zajednicama i wihovo stanovni{tva, a da se wihovom realizacijom zna~ano uti~e na podizawe ekolo{ke svesti. Aleksandra Brzak

Besplatni pregledi u Bloku Kampawa “Otvorena vrata Doma zdravqa” nastavqa se u subotu, u Mesnoj zajednici «Omladinski pokret», u Ulici Omladinskog pokreta 11. Tog dana svi zainteresovani gra|ani mo}i }e da od 10 do 14 sati besplatno provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da

IZ JKP „INFORMATIKA”

Jo{ 15 dana za izmirewe dugova

izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa timovima lekar. Svi posetioci ima}e prilike da saznaju ne{to vi{e o potrebi redovnog pregleda mlade`a i donorstvu organa a zainteresovane `ene mo}i }e da se edukuju kako da urade samopregled dojke. B. M.

Gra|ani koji nisu izmirili dugovawa za komunalno - stambene usluge do 30. septembra, imaju mogu}nost da to u~ine do polovine oktobra, saznajemo u “Informatici”. Kako obja{wavaju u ovom preduze}u, do sredine meseca se o~ekuje da pristignu izve{taji o uplatama koje su gra|ani obavili na {alterima banaka i po{ta, posle ~ega }e biti napravqen pre-

sek stawa i tu`eni oni koji nisu platili sve ra~une od oktobra 2008. do jula ove godine. Portparol menaxer u “Informatici” Gordana Gale{ev poziva gra|ane da iskoriste ovu {ansu i plate dugove i tako izbegnu tu`be, uz preporuku da to u~ine ne nekom od {altera ovog preduze}a, ~ime }e uplata biti odmah prikazana na ra~unu.

Novosadska petak2.oktobar2009.

Kako }e ìveti propis kwiìcu - ne pi{e. Daqe, veli propis, povodac ne duì od dva metra, korpa za svaka usta (pretpostavqamo i ~ivavina) postoji li korpica “Luj Viton” za estradne umetnice sklone mikro psima ? Ne znamo, no lepa prilika da se selektivna primena propisa stavi na test. Najzanimqivije }e svakako biti uklawawe pse}ih zaostav{tina, {to se mora ~initi uvek i svuda. Pozdravqamo kere}u kulturnu revoluciju, iako }e se mnogi od nas zapitati ~emu evropski pas kad im gazde ìve lo{e. Ig. Mihaqevi}

Sme{taj arhiva goru}i problem ^lan Gradskog ve}a za kulturu Andrej Bursa} odr`ao je sastanak sa pokrajinskim sekretarom za kulturu Miloradom \uri}em, saop{teno je iz kabineta gradona~elnika. Poseban akcenat bio je na goru}em problemu sme{taja arhivske gra|e Novog Sada, pa je zato dogovoreno da }e naredne godine biti u~iweno sve kako bi se prona{lo re{ewe za ovaj problem. B. M.

Iskqu~ewa struje Sremska Kamenica od 8.30 do 9.30 Ivana Franka, Ladislava Dem{ara i Bogdana Gavrilovi}a. Kisa~ od 8.30 do 11.30 deo naseqa od centra prema Stepanovi}evu. ^enej od 8 do 12.15 Me|unarodni put od aerodroma

prema Sirigu. Od 8.30 do 12 Me|unarodni put oko sala{a Brzakovi i Vuka Karaxi}a do broja 54. [angaj od 8.30 do 12 ^etvrta ulica. Veternik od 8 do 13 Nova 40, Nova 54 i nastavak Nove 18.

V REMEPLOV

Pauk prvi put u gradu Gra|ani, koji su se 2. oktobra 1974. zadesili oko 10 ~asova u centru grada, pa sve do kasno popodne, mogli su da posmatraju scene koje su do tada mogli da vide u nekom drugom, ve}em gradu, ili na televiziji. Naime, u nemo}i da razre{e veliki ~vor saobra}ajnih problema u gradu, koji se brzo razvijao, nadle`ni su poku{ali bar da onemogu}e voza~e koji su svoja vozila ostavqali na trotoarima gradskih ulica. Pozajmili su od svojih beogradskih kolega jednog wihovog

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

zvesna televizija lepo je primetila, pre podosta vremena, a povodom izvoza teletine u Evropsku uniju, da }e tim na{im kontinentom i `ivo i ne`ivo pre slobodno putovati nego gra|ani ove zemqe. Trenutno komunalna inspekcija radi na tome da upristoji pse i wihove gazde. Pr{te mandatne kazne, a psi}i se imaju pona{ati pravo evropski. Da tr~e slobodno mogu na za to odre|enim mestima, ima ih 11 u gradu. Gazda mora nositi ausvajs za qubimca, za vakcine i sli~no. Mora li pas imati li~nog veterinara i overenu

Gra|anima su na raspolagawu uplatna mesta u Ulici Du{ana Vasiqeva 8, na bulevarima Jovana Du~i}a 5 i Mihajla Pupina 2, kao i u centrali, na Bulevaru cara Lazara 3. “Informatika” je uz priznanice za avgust poslala i vi{e od 53.000 opomena naredovnim plati{ama s rokom pla}awa do 30. septembra. Z. Ml.

pauka za samo jedan dan. I ~im je ~etvorokrako ~udovi{te ispred robne ku}e “Nork” kao od {ale podiglo prvog trista}a, koji se ba{kario tik ispred izloga i nekuda odnelo, posmatra~i su se podelili u dva tabora. Dok su jedni likovali {to je kona~no na|en lek protiv nesavesnih voza~a, drugi su grdili op{tinu {to umesto da gradi parkinge, dovodi gvozdenu gamad u grad. A za svaki slu~aj, u blizini pauka stajala su stalno dva-tri milicionera. N. C.

VLASNIK „STILES NAME[TAJA” NEZADOVOQAN TRASOM BUDU]EG SOMBORSKOG BULEVARA

Blokadom raskrsnice tra`i svoju pravdu [leper i kamion koji su blokirali raskrsnicu Ulice Melhiora Erdujheqija i budu}eg Somborskog bulevara, ispred preduze}a “Stiles name{taj”, ju~e su spre~ili radnike “Putinvesta” da u ovom delu gradili{ta obavqaju svakodnevne zadatke. Vozila pripadaju preduze}u “Stiles”, a wegov zastupnik i osniva~ Dragoqub [e{i} ka`e da }e ona tu i ostati dok se ne pojavi neko ko }e odgovarati za uni{ten parking ispred firme i {to je preduze}e ostalo bez zadweg kolskog ulaza. Naime, prema dokumentima koje je izneo pred novinare, [e{i} tvrdi da je parking pred firmom u Ulici Melhiora Erdujheqija, koji je “Stiles” izgradio, u granicama urbanisti~kog plana, a da mu je on sada sru{en bez najave i ikakve potrebe, jer je, po wemu, linija puta bez razloga iskrivqena. - Plac na kojem je firma kupili smo 1992. godine, u posed smo u{li ~etiri godine kasnije, a Zavod za izgradwu grada nam nije izgradio prilaznu infrastrukturu, iako je bio obavezan da to u~ini. Mi smo to uradili na svoju ruku, pa smo i izgradili

Foto: F. Baki}

odeqewe MUP-a, od kojih su do{li ovi posledwi da bi prekontrolisali pogon. Po wegovim re~ima, preduze}e nije u stawu da napravi prolaz izme|u dve parcele, koje su fakti~ki spoje-

„Stiles” najavquje blokadu radova dok se ne pojavi neko ko }e odgovarati za uni{ten parking ispred firme, ZIG tvrdi da se radovi izvode u skladu s planovima i projektnom dokumentacijom parking. Pre {est godina smo kupili i parcelu u dnu ove koja je u na{em vlasni{tvu i tu smo izgradili pogon za preradu drveta, kolski izlaz kao i letwi put koji nam je sluìo za izno{ewe visokozapaqive drvne pra{ine i protivpoàrni prilaz pogonu - naveo je [e{i}. Izgradwom Somborskog bulevara taj kolski put vi{e ne postoji, kao ni prilaz kapiji koju je “Stiles” izgradio. [e{i} je o razvoju situacije dopisima obavestio ZIG i Portivpoàrno

ne pod jednim krovom, te [e{i} tvrdi da su mu u ZIG-u obe}ali da }e dobiti taj stra`wi izlaz na Somborski bulevar. Me|utim, rukovodilac slu`be za saobra}aj u Zavodu za urbanizam mr Aleksandar Jev|eni} ka`e da “Stiles” nije mogao da dobije izlaz ka Somborskom bulevaru, jer tu do sada nije bilo ulice. Tako|e, ni parcele koje se nalaze iza “Stilesa” nisu mogle da imaju izlaz, jer nije bilo saobra}ajnice na koju bi izlazile.

GRA\ANI I „^ISTO]A” ZAJEDNO U AKCIJI

Veliko spremawe na Limanu 1 Savet Mesne zajednice Liman 1 u saradwi sa “^isto}om” organizuje akciju pod nazivom “O~istimo Liman na{“. Akcija }e biti organizovana sutra, u 10 ~asova, a zborno mesto je Ulica Drage Spasi} 1, ispred Mesne zajednice. B. P. P.

- “Stiles” je bespravno izgradio zgradu na susednoj parceli, za koju je 2006. zatraìo mi{qewe od nas kako bi je legalizovao. Jedina mogu}nost da legalizuje tu halu, bio je da spoji parcele, kako bi parcela u dnu imala izlaz na Ulicu Melhiora Erdujheqija po{to, ponavqam, nije bilo druge ulice na koju bi izlazila. Sada se preduze}e fakti~ki nalazi na jednoj parceli i izlazi na pomenutu ulicu, a ne na Somborski bulevar i grad nema obavezu da mu omogu}i izlaz na novu saobra}ajnicu kazao je Jev|eni}, napomiwu}i da }e ostale parcele u nizu dobiti izlaz na Somborski bulevar, kada wihovi vlasnici to i zatraè. [to se ti~e parkinga, Jev|eni} je rekao da su oni ura|eni po urbanisti~kom planu iz 1992. godine, koji je u me|uvremenu mewan nekoliko puta, te da je [e{i} mogao da uputi primedbe na sada vaè}i akt, ali on to nije u~inio, te je sada kasno da se àli.

Iz ZIG-a poru~uju da }e obavestiti gra|evinsku inspekciju kako nisu u mogu}nosti da rade na tom delu trase, te da se radovi izvode u skladu s planovima i projektnom dokumentacijom. - Prema va`e}oj planskoj i projektnoj dokumentaciji, nisu predvi|eni prilazi sa strane Somborskog bulevara do “Stilesa”. Nama mora biti omogu}ena nesmetana gradwa u ovom delu grada, a kako je doti~ni gospodin poslao dopis Zavodu, mi }emo zajedno sa Zavodom za urbanizam razmotriti da li postoji planski osnov za gradwu prilaza i obavestiti ga o tome - rekao je pomo}nik direktora za tehni~ke poslove ZIG-a \or|e Kuqan~i}, dodaju}i da je raskrsnica Ulice Melhiora Erdujheqija ura|ena po projektu i s lepezama za pristup, i da }e, ukoliko je sru{eno ne{to {to mo`e da opstane, to biti i popravqeno. S. Krsti}

U MZ „BISTRICA”

Komisija poma`e gra|anima U Mesnoj zajednici “Bistrica” konstituisana je Komisija za predloge re{avawa gra|anskih inicijativa, koju je Savet mesne zajednice imenovao kao svoje radno telo. Komisija }e se baviti predlagawem re{ewa za pojedina~ne inicijative

gra|ana i drugim aktivnostima koje su u interesu stanovnika ovog dela grada. Po~ev{i od 6. oktobra, svakog utorka od 17 do 20 ~asova gra|ani }e mo}i da iznesu svoje inicijative. B. M. „@ELEZNI^AR” ORGANIZUJE U NEDEQU

Pe{a~ewe u prirodi

Planinarsko-smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” u nedequ, 4. oktobra, organizuje pe{a~ewe od Ledinaca preko Zmajevca na Gradac i Brankovac i nazad do Ledinaca. Polazak je u 7.30 ~asova ispred @elezni~ke stanice autobusom 76. I. S.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak2.oktobar2009.

DEVOJ^ICA POVRE\ENA NA ADICAMA, KAKVE SU POUKE

Niko nije kriv za opasan {aht?! [aht kroz koji je u sredu prepodne propala i povredila se u~enica petog razreda Vawa L. (12) u Jesewinovoj ulici na Adicama, do tog trenutka delovao je potpuno bezbedno i sa te lokacije nije bilo nikakvih prijava Komunalnoj inspekciji, kazao je ju~e za “Dnevnik” komunalni inspektor za kontrolu komunalnih sistema Slobodan Kolbas. Na spornom mestu, kako tvrdi, ~ak je i dan pre nezgode inspektor kontrolisao stawe {ahtova, ali sve je izgledalo normalno. - Taj {aht je tamo postavqen pre godinu i po dana i delovalo je da je u potpuno ispravan. Ipak, po{to je propao ceo sistem sa poklopcem i ramom, izgleda da je problem nastao jo{ pri wegovoj izgradwi. êsto se de{ava da profil poklopca ne odgovara veli~ini rama, pa nastane problem, ali ovde to nije bio slu~aj – rekao je Kolbas i dodao da su ekipe odmah po saznawu u sredu obezbedile to mesto. Preko rupe na asfaltu navu~ena je betonska plo~a koja se samo ja~om silom moè pomeriti i na tom mestu }e se nalaziti dok se {aht ne zameni novim. Ina~e, kako kaè, komunalni inspektori redovno proveravaju bezbednost {ahtova u gradu, i reaguju na svaku prijavu o eventualnoj neispravnosti.

Ina~e, devoj~ica se u sredu sa kompletnom konstrukcijom survala u rupu dubine oko metar i po, dok je i{la na ~as nema~kog jezika. Izvukli su je radnici “Elektrovojvodine” koji su u blizini ne{to radili, i slu~aj je zavr{io u Urgentnom centru, gde su konstatovane povrede desne noge, predela ispod rebara i ruke. Iz komunalne inspekcije potvr|eno je ju~e da je za ovaj {aht nadle`no preduze}e “Vodovod i kanalizacija”. [ef slu`be za odnose sa javno{}u tog preduze}a Davor Santra~ rekao je u sredu za “Dnevnik” da do wih nije stigla ni jedna prijava u vezi sa {ahtom u Jesewinovoj, ali da su ekipe odmah po saznawu iza{le na teren. Uz to, preduze}e apeluje na Novosa|ane da Komunalnoj inspekciji prijave svaki slu~aj nesigurnog {ahta, kako bi ekipe ragovale i da bi se izbegle sli~ne situacije. Godi{we timovi “Vodovoda i kanalizacije” zamene oko 300 poklopaca i 220 betonskih plo~a na {ahtovima. Prijave nedostatka poklopca ili nesigurnog {ahta mogu}e su na telefon nadle`ne inspekcije - 6621-600 ili na telefon sektora kanalizacije 442-145 i 443-502. S. Tanuryi}

c m y

DNEVNIK

KOMUNALNI INSPEKTORI PO^ELI DA KA@WAVAJU VLASNIKE PASA

U {etwu samo s korpom i povocem Komunalna inspekcija je napisala ve} dvadesetak zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka Op{tinskom sudu za prekr{aje protiv vlasnika pasa, jer qubimce nisu ~uvali kako je to propisano gradskom Odlukom o uslovima za dr`awe i za{titu doma}ih `ivotiwa, saznali smo od na~elnika gradskih inspekcija @eqka Radulovi}a. - U nekim slu~ajevima vlasnici pasa su platili i mandatnu kaznu od 2.500 dinara - rekao je Radulovi}, dodaju}i da kazna za prekr{ajni postupak iznosi do 25.000 dinara. Nadzor nad ku}nim qubimcima, komunalna inspekcija po~ela je da sprovodi zbog u~estalih pritu`bi gra|ana, izre~enih na ra~un vlasnika pasa. Za sada, nagla{ava na~elnik Radulovi}, inspektori nailaze na otpor vlasnika pasa, ali je to, po wegovoj oceni, ne{to {to se i o~ekivalo. Bez obzira na to, naveo je, istraja}e se, da se uvede red i u ovu oblast. Ra-

Mesta namewena psima Psi se mogu izvoditi u {etwu: kod autobuske okretnice u Ulici Ive Andri}a, uz Bulevar cara Lazara kod univerzitetskog parka, kod @elezni~ke stanice, na uglu Bulevara Jovana Du~i}a i produètka Bate Brki}a, na uglu Bate Brki}a i Seqa~kih buna, prostor na uglu ulica Obla~i} Rada, Bo{ka Vrebalova i Milenka Gr~i}a, ugao Bulevara oslobo|ewa i Bulevara despota Stefana, deo Omladinskog parka - prostor {irine 12 metara od stope nasipa u duìni od 228 metara i u Petrovaradinu - prostor izme|u Bloka 8 i èlezni~ke pruge.

dulovi} je podvukao da se psi moraju voditi u {etwu na povocu ne duèm od dva metra, qubimci moraju imati korpu na wu{ki, a vlasnici pasa treba da nose sa sobom potvrdu da je pas obeleèn i vakcinisan. - Formirana je posebna grupa inspektora koja kontroli{e kako vlasnici pasa izvode u {etwu svoje qubimce - naveo je Radulovi}. On je skrenuo pa`wu da se psi mogu izvoditi u {etwu na 11 lokacija u gradu, uglavnom na odre|ene povr{ine u parku, koje }e biti posebno obeleène. - Vlasnici pasa mogu qubimce pu{tati s povoca, ali moraju nadzirati wihovo kretawe i ne smeju ih pu{tati bez korpe na wu{ki - kazao je Radulovi}, dodaju}i da je, ukoliko pas zaprqa javnu povr{inu ili stepeni{te u objektima gde ìvi vi{e porodica, wegov vlasnik duàn da bez odlagawa povr{inu o~isti i opere; a po potrebi i dezinfikuje. Z. Deli}

OBELE@EN ME\UNARODNI DAN STARIH

Promocija penzionerskih rukotvorina

Foto: R. Hayi}

Ve~erwa ~orba najboqa Na pres-kotli}u koji je za sportske novinare ju~e organizovao restoran “Parobrod”, prvo mesto osvojio je novinar „Ve~erwih novosti” Slobodan Baji}. Da podsetimo i pohva-

^ITAOCI PI[U SMS

limo se, na pro{lom takmi~ewu prvo mesto je osvojio “Dnevnikov” novinar Sava Savi}, a drugo mesto glavni i odgovorni urednik lista Aleksandar \ivuqskij. A. V.

Gerontolo{ki centar Novi Sad ju~e je na Trgu slobode promovisao usluge domova za stara lica i rad penzionerskih klubova. Povod je bio Me|unarodni dan starih koji je ju~e obele`en. Medicinske sestre iz Slu`be za pomo} i negu u ku}i merile su prolaznicima krvni pritisak, a predstavqeni su i ru~ni radovi, slike i predmeti od papira i drveta. Povod za izlagawe rukotovorina bio je, kako su rekli iz Ge-

Ko je najstariji Novosa|anin Gradska organizacija Crvenog krsta Novog Sada i ove godine organizuje akciju „Za sun~anu jesen `ivota“ posve}enu najstarijim sugra|anima. U okviru akcije proglasi}e se najstariji Novosa|anin ili Novosa|anka, bra~ni par koji je najdu`e zajedno, kao i najstariji aktivista Crvenog krsta. Prijave se primaju do 20. oktobra u Crvenom krstu Novog Sada, u Pionirskoj ulici 12. B. M.

065/47-66-452 & 063/366-977

Detelinarci }ore u mraku Po~iwu radovi na Keju, a meni se ledi krv u `ilama i muka mi je. Opet }e pose}i stabla i ugaziti sve {to je zeleno! Nemojte! Molim vas! 063/545... *** Sramota! U ulici Milenka Gr~i}a od „Pume“ do stare robne ku}e ve} vi{e od 4 meseca nema uli~ne rasvete. Za{to? 062/8117... *** Da li je u francuskoj bio dan `alosti kada su 1999. godine ra-

zarali Srbiju, ubijali na{e gra|ane, a me|u wima i devoj~icu od tri godine u kupatilu na no{i? 064/4150... *** Bravo za ~lanak „Go se ne skida“ od 29. septembra. Bravo za sasvim ispravne, razumne i qudske odgovore na pitawa novinarke Qubinke Male{evi}, ~lanu upravnog odbora Fonda PIO Mariji Todorovi}! 064/1789...

rontolo{kog centra, da se sugra|anima predstavi ~ime se sve bave penzioneri u domovima i klubovima penzionera. U ~ast Me|unarodnog dana starih, Gerontolo{ki centar je pripremio tokom oktobra manifestaciju „Sun~ana jesen `ivota“ koju ~ine dru`ewa, sportska takmi~ewa i zabavni programi. Manifestacija se prire|uje pod pokroviteqstvom Skup{tine grada i sino} je otvorena u restoranu

Tragi~na smrt nevinog, pretu~enog francuskog dràvqanina pruìla je priliku politi~arima i dràvnim mo}nicima, direktno i indirektno odgovornim za wegovu smrt, da izjavama „iskrenog àqewa“ i sau~e{}a sa sebe speru jasnu krivicu. Ne tako davno, ti isti su ismevaju}i odbili zvani~ni zahtev Nenada ânka za zabranu fa{isti~kog i huliganskog delovawa, koje je poprimilo opasne razmere. Ako polupismeno i ostra{}eno bira~ko telo nema ose}aj da treba kazniti neke svoje politi~ke vo|e. Oni sami sigurno ne}e postupiti kao ~asni qudi i podneti ostavke. 064/3713...

Foto: A Erski

„Oaza“. U sklopu ove manifestacije danas }e na Limanu 1, u 10 sati, korisnike Doma za stara lica posetiti ~lanice Kola srpskih sestara Eparhije ba~ke, kada }e biti prire|en i muziki program.

U Klubu penzionera „Kozara“ u 17 ~asova nastupi}e peva~ka grupa kluba. U isto vreme u Klubu penzionera na Novom nasequ odr`a}e se takmi~ewe u kvizu „Ko zna vi{e“. Z. Deli}

USKORO U CENTRU GRADA

Beì~ni internet na izvolte Za desetak dana u centru grada bi}e postavqena i pu{tena u rad oprema za povezivawe na beì~ni internet, koju }e gra|ani mo}i da koriste besplatno. Prema re~ima pomo}nika direktora za tehni~ke poslove u JKP “Informatika” Vladimira Kneèvi}a, potrebno je samo da gra|ani imaju PDA ure|aj, laptop ra~unar ili mobilni telefon s mogu}no{}u povezivawa na internet. êtiri do {est ekses point ure|aja bi}e instalirano u prvoj fazi na Trgu slobode, u Dunavskoj i Ulici

Modene a, po mi{qewu Kne`evi}a, u drugoj fazi mogli bi da do|u u obzir turisti~ki atraktivni delovi grada, kao {to su Tvr|ava, kej i parkovi. Inicijativa za ovaj posao potekla je od gradona~elnika Igora Pavli~i}a i Gradske uprave. Postavqawe ure|aja povereno je “Informatici”, pri ~emu se koristi postoje}a opti~ka komunalna infrastruktura grada. Be`i~ni internet u centru ne}e mo}i da se koristi u poslovne svrhe. Z. Ml.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

petak2.oktobar2009.

OPET PROPADA AUKCIJA „ZVEZDA FILMA”?

Nema kupca, `ive}e filmovi u „Jadranu” Preduze}e “Zvezda film” ne}e biti prodato na dana{woj, ~etvrtoj aukciji koja po~iwe u 11 ~asova u Beogradu, budu}i da niko nije zainteresovan da ga kupi po aktuelnim uslovima, nezvani~no smo saznali u Agenciji za privatizaciju. U Agenciju nije pristigla nijedna ponuda za firmu, ~ija je po~etna cena 7,6 miliona dinara. Pre 15 meseci po~etna cena “Zvezda filma” bila je 224 miliona dinara, ali je firma tada u posedu imala i bioskop “Arenu”. Wega je u me|uvremenu preuzela beogradska firma “Art vista”, vlasnik “Roda sinepleksa”, koja }e ga najkasnije do aprila 2010.

pretvoriti u moderan bioskop sa {est sala, ukupnog kapaciteta 1.015 sedi{ta. Inicijativom radnika “Zvezda filma”, uz pomo} Udruèwa gra|ana za za{titu Petrovaradina, Petrovaradinske tvr|ave i Podgra|a, pokrenuta je akcija „Ponovo radi bioskop“ zahvaquju}i kojoj „Jadran“ od pro{le nedeqe daje tri projekcije dnevno. Vlada Srbije ju~e je na redovnoj sednici imala priliku da iz privatizacije „Zvezda filma“ izdvoji bioskope „Jadran“ i „Letwi“, kako je traìla Pokrajina, odnosno Grad. A Grad, ukoliko èli da pripoji “Letwi” bioskop

Kulturnom centru, mora}e da pregovara sa Rimokatoli~kom crkvom. Ta crkva }e po Zakonu o povra}aju crkvene imovine gotovo sigurno dobiti nazad prostor u Katoli~koj porti, gde je ina~e bioskop. Situacija je mawe dramati~na kada je bioskop “Jadran” u pitawu, po{to se ne zna gde su i da li ima potomaka jevrejske porodice koja je pre rata posedovala tu zgradu. Prodaja “Zvezda film” trebalo bi da bude odlo`ena do daqweg, a od Vlade zavisi da li }e “Jadran” i “Letwi” praviti dru{tvo “Reksu”, maloj sali “Arene” i “Narodnom” u Futogu.

NASLEDNICI NACIONALIZOVANE IMOVINE I SPO ZAJEDNO PROTESTOVALI

Bez restitucije ni{ta od Evrope

- Pitam one koji rasprodaju otetu imovinu da li su svesni koliko }e to da ko{ta dràvu, odnosno poreske obveznike kada zakoniti vlasnici sutra pred sudovima pokrenu tu`be za wen povra}aj - rekao je predsednik Udruèwa gra|ana za povra}aj nacionalizovane imovine na teritoriji Vojvodine Nikola Tanurxi} na ju~era{wem protestu protiv prodaje nekada{weg bioskopa „Reks“ koja je najavqena za danas u sklopu aukcije “Zvezda filma”. ^lanove Udruèwa podràli su predstavnici Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove i podpredsednik ove stranke i narodni poslanik @ika Gojkovi}, koji je najavio da }e se SPO u Vladi i u Narodnoj skup{tini insistirati da se stopira prodaja imovine oduzete od vlasnika posle Drugog svetskog rata oduzete, ~ija je krivica, kako je naglasio, bila jedino u tome {to su mislili druga~ije. Podsetio je da se SPO od uvo|ewa vi{estrana~ja zalaè za restituciju nepravedno oduzete imovine, {to je uostalom i jedan od osnovnih preduslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Daqi odnos prema aktuelnoj Vladi Srbije, SPO }e odrediti u zavisnosti od odnosa Vlade prema ovom problemu, po-

ru~io je potpredsednik GO SPO Nemawa Starovi}. Protest je odr`an ispred zgrade u Ulici Modene koju Novosa|ani i danas zovu „Tanurxi}eva palata“, u kojoj se nalazi bi-

imovinu i o tome obavestio predstavnike Saveta Evrope. Smatra da je wegova najavqena prodaja nezakonita i neodgovorna, jer se u novembru o~ekuje novi Zakon o restituciji.

Foto: A. Erski

oskop „Reks“, pre petnaestak godina pretvoren u tr`ni centar. Nikola Tanurxi} je tokom akcije evidentirawa oduzete imovine, koju je sprovela Republi~ka direkcija za imovinu, bioskop prijavio kao nacionalizovanu

- Besmisleno je sada na brzinu rasprodavati imovinu za milion evra, ako }e po slovu novog zakona, koji je uslov za Evropu, sud odrediti od{tetu za realnu vrednost od, recimo, tri miliona - poru~io je Tanurxi}. I. Sabado{

Po{to zakon o denacionalizaciji oduzete imovine jo{ nije usvojen, to dodatno komplikuje poloàj potencijalnih vlasnika zgrade “Jadrana”. Sli~nim se povodom nedavno oglasio i Nikola Tanurxi} iz Udruèwa gra|ana za povra}aj nacionalizovane imovine na teritoriji Vojvodine. Naslednik Tanurxi}eve palate i bioskopa “Reks” u woj smatra da bi dràva u~inila veliku nepravdu ukoliko bi iz privatizacije selektivno izdvajila objekte, poput dva bioksopa, ne mare}i ukoliko se istom prilikom prodaje tu|a imovina. Ig. Mihaqevi} U TONS STIGLA PLATA ZA AVGUST

Dobrodo{le pare, ho}e i dijalog Zaposlenima u Turisti~koj organizaciji Novog Sada (TONS) upla}ena je i plata za avgust. Tako|e, dobili su i platne liste za septembar, koje ranije nisu dobijali prilikom isplata zarada. Predsednica sidnikata „Solidarnost“ u TONS-u Gordana Stojakovi} je kazala je da je sporan koeficijent za jednu koleginicu u {trajku, te da }e danas tim podovom biti sindikalni sastanak. Podse}amo, da je prekju~e radnicima TONS-a, gde pet turizmologa od ukupno 10 zaposlenih {trajkuje od ponedeqka, upla}en i drugi deo li~nog dohotka za jul. Mada su zarade ispla}ene, {to je bio jedan od zahteva {trajka~a, obustava rada u ovoj javnoj slu`bi Grada se nastavqa. Predsednica sindikata u TONS-u ka`e da je i ju~e poslat zahtev gradskim ocima da se odobrovoqe i da otpo~ne razgovor ne samo o materijalnom polo`aju radnika, ve} i o razvoju turizma u gradu. U me|uvremenu turizmolozima podr{ku potpisima daje sve vi{e kolega iz struke, turisti~kih radnika, agencija i kulturnih radnika. Z. Deli}

Nakon opomena koje je Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo“ uputila roditeqima oko 500 mali{ana koji nisu redovno pla}ali boravak u vrti}ima, do ju~e je polovina roditeqa du`nika izmirila obaveze. Iako je postavqen rok istekao ju~e, o~ekuje se da preostala dugovawa, kako je za „Dnevnik“ rekao direktor ove ustanove Borislav Samarxi}, budu izmirena u narednim danima. - Desetogodi{wa je praksa da opomiwemo roditeqe da plate dugovawa time {to na kraju ispisujemo decu ~iji roditeqi u odre|enom roku ne izmire dug, pa ih ponovo upi{emo kada roditeqi izvr{e upla-

Ispit za budu}e taksiste Pismeni deo ispita iz poznavawa grada Novog Sada i propisa koji reguli{u taksi prevoz kandidati za taksiste mogu polagati 19. oktobra od 15.30 ~asova u Skup{tini grada, u Ulici @arka Zrewanina 2. Obave{tewa i formulari za podno{ewe prijava za polagawe ispita mogu se dobiti na portirnici zgrade gradskog parlamenta. Prijave za ispit podnose se sekretaru Komisije za polagawe ispita o poznavawu grada i poznavawu propisa koji reguli{u taksi prevoz. Komisija se nalazi u Gradskoj upravi za saobra}aj i puteve u Ulici @arka Zrewanina 2, a prijave se podnose od 13 do 14 ~asova. M. P.

tu. Nije to neki novi drasti~ni potez, jer svu decu ~iji roditeqi plate ra~une uvek ponovo upi{emo, ali je to jedini na~in da dobijemo novac koji je ustanovi potreban da bi dobro funkcionisala - objasnio je Samarxi} i dodao da svi imaju razumevawa za krizu, ali da ovakvu opomenu upu}uju samo onima koji boravak ne pla}aju po nekoliko meseci. Ovaj put je dug roditeqa prema „Radosnom detiwstvu“ iznosio {est miliona dinara. Najve}i broj nepla}enih ra~una pripisuju zaboravnosti roditeqa, koji se tokom letweg raspusta ne sete da moraju da pla}aju boravak deci u vrti}ima. A. V.

VESTI O~uvawe istorijskog nasle|a Dru{tvo za zdravu ishranu i za{titu ìvotne sredine „Vrelo“ predstavi}e sutra od 19 ~asova Projekat o~uvawa istorijskog nasle|a Novog Sada. Predavawe }e se odràti u Mesnoj zajednici „Bo{ko Buha“ na Limanu 1, a o ovoj temi govori}e generalni sekretar Vojvo|anskog dru{tva za èleznicu Miodrag \uki}. T. \.

Vikend posmatrawa ptica Povodom Evropskog vikenda posmatrawa ptica, Pokret gorana Novog Sada i Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Vojvodine 4. oktobra organizuju posmatrawe ptica mo~varica. Posmatrawe po~iwe u 8 sati ujutru, kada }e se brodi}ima iz Sremskih Karlovaca po}i preko Dunava do lokaliteta Kozijak u Koviqsko-petrovaradinskom ritu. Ovaj doga|aj deo je manifestacije Eurobirdwatch, a wen ciq je popularizacija posmatrawa ptica, boravka u prirodi i istra`ivawa `ivog sveta, kao i edukacija i podizawe ekolo{ke svesti qudi. M. P.

Foto: A. Erski

USKORO HUMANITARNI KONCERT

Sav prihod za osobe s autizmom Povodom organizovawa humanitarnog koncerta “8 puta 8”, ~iji je kompletan prihod namewen Dru{tvu za pomo} osobama sa autizmom grada Novog Sada, ju~e je u Skup{tini AP Vojvodine prezentovana ideja i najavqen program. O doga|aju su govorili predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i, predsednica Dru{tva za pomo} osobama sa autizmom Olivera Brki}, organizator koncerta Ako{ Gimpel i izvr{ni producent Aleksandar Dujin. Uz stav da autizam nije bolest ve} stawe koje se mo`e me-

wati, i da ga treba shvatiti kao razli~itost, a ne kao ograni~enost, {to je ujedno i odlika svakog demokratskog dru{tva, Egere{i je izneo zadovoqstvo povodom u~e{}a Skup{tine Vojvodine u organizaciji ovakvog koncerta. Osmo~asovni nastup osmorice doma}ih dixejeva odigra}e se 17. oktobra od 22 sata u hali 1 Novosadskog sajma. U pretprodaji, ulaznice }e se prodavati po ceni od 300 dinara, dok }e na dan koncerta ko{tati 200 dinara vi{e. S. T.

GRAD HO]E DA PREGOVARA S KOMUNALCIMA BEZ MIRITEQA

Sindikat podozreva podvalu Na prvom sastanku u mirnom re{avawu spora izme|u Grada i sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti Novog Sada predstavnici Grada su ocenili da miriteq nije potreban u sporu dve strane, te da }e se sa sindikatom dogovoriti neposredno. ^lan Gradskog ve}a za upravu i propise Milena Popovi} - Subi} izjavila je da ne postoje prepreke da se sa sindikatom pregovara, po{to je prethodno utvr|eno ko su ovla{}eni predstavnici sindikata komunalaca. - Bila je rasprava kada smo izneli stav da nam miriteq nije potreban i o~ekujemo wegovu preporuku, mo`da ve} danas - rekla je gradska ministarka za upravu i propise. Spor je nastao, podse}amo, po{to je grad jednostrano otkazao delove kolektivnog ugovora u javno-komunalnim preduze}ima u delu finansijskih primawa radnicima.

- Izra`avamo sumwu u dobre namere predstavnika gradske vlasti, koji sada ho}e da pregovaraju, a za dijalog nisu bili spremnu od aprila kada su otkazali delove kolektivnog ugovora i zbog ~ega je sindikat morao da se obrati za pomo} Agenciji za mirno re{avawe sporova - kazao je sindikalni predvodnik komunalaca Zoran Radosavqevi}. On je izrazio zabrinutost da gradske vlasti ho}e da odugovla~e, i{~ekuju}i 8. oktobar, kada isti~e {est meseci od datuma kada je Grad jednostrano otkazao delove kolektivnog ugovora. Naime, prema Zakonu o radu, otkazni rok traje pola godine. - Po{to za pola godine nije uspostavqen socijalni dijalog, a pola godine isti~e 8. oktobra, gradski oci bi sada, ukoliko imaju dobre namere, trebalo da potpi{u sa sindikatom sporazum da je kolketivni ugovor i daqe na snazi; dok se druga~ije ne dogovorimo naveo je Radosavqevi}. Z. Deli}

PIJA^NA VAGA: TRAJE VREME ZIMNICE

JU^E BIO POSLEDWI DAN ZA IZMIREWE OBAVEZA PREMA „RADOSNOM DETIWSTVU”

Dug pla}en, deca ostaju u vrti}ima

I Skup{tina Vojvodine u~estvuje u organizaciji koncerta

Cene ba{ {arene Novosadskim doma}icama koje pripremaju zimnicu dobile su pomo}. Mawe vi~ne, ili pak prezauzete kuvarice, ju~e su na Ribqoj pijaci mogle pazariti svakojake pripremqene i celofanom zapakovane doma}e |akonije od sugra|anke Goce. Litru kuvanog paradajza ona prodaje za 100 dinara, a tegla ajvara ko{ta 150 dinara vi{e. Kilogram tur{ije ili me{ane salate kod Goce se prodaje za 150 dinara, dok je iseckana i pripremqena salata od cvekle za 30 dinara jeftinija. - Nova sam na pijaci, pa stalne mu{terije jo{ nemam, ali mislim se da }u ih imati. Sigurno osete da sam sve srcem spremala – ka`e ona i stidqivo obja{wava da je biznis zapo~ela zbog te{ke besparice, ali i da bi ne{to radila. Trud, vreme i sastojci koje ulo`i u svaku teglicu, kako tvrdi, ko{taju jedva malo mawe od cene po kojoj svoje proizvode

Foto: B. Lu~i}

prodaje. Ipak, zadovoqna je jer se nada da }e za osnovne potrebe para biti.

Ribqa pijaca

Futo{ka pijaca

plavi patliyan

40 dinara

35 dinara

boranija

50-70 dinara

100 dinara

karfiol

60-80 dinara

50-60 dinara

jabuke

20-40 dinara

35-40 dinara

banane

60-75 dinara

45-65 dinara

jaja

5-9 dinara

7-11 dinara

Na Futo{koj i Ribqoj pijaci, ju~e je vrvelo od kupaca u potrazi za crvenom paprikom koja ko{ta izme|u 40 i 50 dinara, krastavcima koji se prodaju za od 40 do 70 dinara i paradajzom koji ko{ta izme|u 40 i 60 dinara. Na vo}nim tezgama najzastupqeniji su gro`|e i {qive po ceni od oko 70 ili 80 dinara. U delu sa vitrinama pravo izobiqe mle~nih proizvoda. Mladi sir na Ribqoj se prodaje za 200 dinara, a na Futo{koj za 250 do 300, podliveni i {vapski sir na obe pijace ko{ta 250 dinara. S. Tanuryi}

VOJVODINA

petak2.oktobar2009.

OP[TINSKI SAVET ZA BEZBEDNOST U RUMI BRINE O MLADIMA

Da se mladost ne otme kontroli RUMA: U Rumi, u posledwe dve godine, nema masovnih tu~a i ve}ih ispada, ali, zato ima divqawa s motorima, preglasne muzike iz kafi}a, {kripe guma u kasnim satima, na {ta se gr?|ani redovno `ale, pa je op{tinski Savet za bezbednost re{io da krene u preventivne akcije, kako se stvari ne bi otele kontroli.

postoje normalni uslovi, tako|e zna~ajno uti~e na zdrav razvoj maldih, a u Rumi su ove godine sportskim dru{tvima i klubovima iz bud`eta izdvojili 35 miliona, obezbedili su klubovima besplatno treninge u halama u Rumi i Plati~evu, grade nova igrali{ta za male sportove u gradskim i seoskim mesnim zajednicama, i sve to ko{ta lo-

I devoj~ice konzumiraju alkohol Veliki problem u Rumi predstavqa i konzumirawa alkohola, pa jedan od pravaca edukativne delatnosti prema mladima bi}e i pri~a o {tetnosti alkohola. U Rumi je sve vi{e devojaka i devoj~ica koje konzumiraju alkohol, {to tarì hitnu akciju. - Lak{e je danas, predavawima, razgovorima, posetama kafi}ima, diskotekama i drugim mestima gde mladi provode slobodno vreme, organizovati preventivne akcije, nego, da se situacija otme kontroli, pa da imamo probleme. Savet i lokalna samouprava imaju dobru saradwu sa policijom, èlimo da je uspostavimo sa svim institucijama koje se na bilo koji na~in brinu o mladima, sa {kolama, sportskim klubovima, Centrom za socijalni rad, privatnim preduzetnicima, roditeqima – obja{wava zamenik predsednika op{tine Dragan Karda{, po funkciji i zamenik predsednika Saveta za bezbednost. Narkomanija je prisutna kao i u drugim sredinama i samo hvatawe dilera, a ne preduzimawe preventivnih akcija, bez upornog obja{wavawa pogubnosti uticaja droge, deci i roditeqima, te{ko moè da se vodi uspe{na borba protiv ovog zla. îwenice pokazuju da bavqewe amaterskim sportom, kada za to

kalnu samoupravu, ali ve} daje dobre rezultate. - Planiramo da uspostavimo video nadzor na mestima gde se mladi okupqaju i zabavqaju – pri~a Dragan Karda{.- O ovim pitawima smo na predlog predsednika op{tine Gorana Vukovi}a raspravqali i na Op{tinskom ve}u i postigli punu saglasnost da se mora povesti vi{e brige o mladima. Op{tina Ruma je nedavno Policijskoj stanici u Rumi dala na kori{}ewe jedan automobil, koji je kompletno remontovala i ulo`ila vi{e od sto hiqada dinara za nabavku opreme za potrebe policije – fotoaparate i kompjutere. U stalnom su kontaktu sa policijom, a ~lan Op{tinskog ve}a Radisav Novakovi}, ina~e i ~lan Saveta za bezbednost ka`e, da policija u gradu dobro radi, da je weno preventivno delovawe za svaku pohvalu i da u~estvuje u svim akcijama, kada je re~ o bezbednosti, te da posebno vodi brigu o mladima. S. Bojevi}

BIOSKOPI

„^ita~”

PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Prokletnici” (20, 22) ZREWANIN SINEMA „Ledeno doba 3” (19, 21) RUMA KULTURNI CENTAR „Ledeno doba 3” (19) „^ita~” (21)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop “Vojvodina” na Spensu. Festival de~jeg filma (od 11) “Hari Poter i polukrvni princ” (20.30). Bioskop “Jadran”, “Australija” (18.30), “Operacija Valkira” (21.15)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}”: festival “Balkan dens platform”, “Yinovske `ene” (19), Kamerna scena, Grifon dens kompani “Meso” (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 30. septembra, u sedam ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE (devoj~ice): Jelena Stefanovi} iz Novog Sada. DEVOJ^ICE: Ivana ]eli}, Dragana Koji}, Jelena Medi}, Kristina Obradovi} i Biqana Vje{tica iz Novog Sada, Nadica Vu~kovi} iz Be~eja, Zorica Mili~evi} iz Rume i Marija ]uk iz Radi~evi}a. DE^AKE: Gabriela Novakovi}, Milica A}imovi}, Svetlana Keleman, Mirjana Mitrovi}, Tawa Milovac i Dejana Todorovi} iz Novog Sada, Danka Be~anovi} i Zorica Ba{i} iz Veternika, Vladimira Tepi} iz Gospo|inaca, Sawa Vlaisavqevi} i Radmila Jakovqevi} iz Ba~ke Palanke, Sla|ana Ron~evi} iz Futoga, Vesna Grabe` iz @abqa i Mira Savi} iz Koviqa.

DNEVNIK

c m y

NOVI DIREKTOR U EKONOMSKO-TRGOVINSKOJ [KOLI U KIKINDI

Vi{e prostora za u~enike KIKINDA: Za v.d. direktora sredwe Ekonomsko-trgovinske {kole u Kikindi imenovan je Tomislav Bartoli}. Wegovo imenovawe usledilo je na predlog {kolskog odbora; nakon {to je dosada{wa direktorica Ilinka \uran podnela ostavku na ovu funkciju. Iako su ~ar{ijske pri~e koje su kru`ile o smeni direktora navodile na to da je re~ o politi~koj smeni, s obzirom na to da je Tomislav Bartoli} ~lan Lige socijaldemokrata Vojvodine, a Ilinka \uran Demokratske stranke Srbije, nadle-

`ni isti~u da politi~ka pripadnost nije bila motiv da se pokrene smena dugogodi{we direktorice Ilinke \uran. Naime, pre nego {to je podnela ostavku, smenu Ilinke \uran pokrenuo je {kolski odbor. Novi direktor ka`e da je pokrajinski sekretarijat za obrazovawe podr`ao wegovo imenovawe, a planovi u narednom periodu su da se obezbedi vi{e prostora za sve u~enike Ekonomsko-trgovinske {kole. Ovu {kolu poha|a vi{e od 600 |aka, a zgradu dele sa Gimnazijom „Du{an Vasiqev”. U ciqu

obezbe|ivawa novih prostora, Op{tinsko ve}e nalo`ilo je {koli da iz prostorija koje pripadaju {koli, a u wima se sada nalaze dve prodavnice, iseli zakupce i na taj na~in bar delimi~no re{i nedostatk prostora. V.d. direktora Tomislav Bartoli} objasnio je da }e sa zakupcima razgovarati i poku{ati da na|e povoqno re{ewe za sve. Tako|e, dodaje on, sala za fizi~ko je u lo{em stawu i treba je adaptirati. S. B.

PO^ELA DA RADI NARODNA KUHIWA U ZREWANINU

Za po~etak – pasuq s kobasicom ZREWANIN: Ju~e je po~ela da radi Narodna kuhiwa u Zrewaninu i u popodnevnim satima podeqeni su prvi kuvani obroci. Pravo na hranu ima}e 240 korisnika koje je ovda{wi Centar za socijalni rad okarakterisao kao najugro`eniju kategoriju stanovni{tva. Obroci }e se deliti jedanput i to svakog radnog dana, u prostorijama Crvenog krsta u centru grada i u prigradskom nasequ Mu`qa. Prvog dana korisnici Narodne kuhiwe dobili su pasuq sa kobasicom. - Bi}e i kupusa, gula{a, i svih onih standardnih obroka koji su u te~nom stawu. Svakom korisniku dnevno sleduje po pola litre obroka. Gleda}emo da jelovnik, koliko je to mogu}e, bude raznovrstan, ali je uglavnom ve} ustanovqen zbog javne nabavke za pripremawe hrane koja je bila raspisana – rekla je ju~e za „Dnevnik” direktorka zrewaninskog Crvenog krsta Aleksandra Tanasijevi}, dodaju}i da je posao pripremawa obroka poveren Domu u~enika „Angelina Koji} Gina”, kao najpovoqnijem ponu|a~u. Po re~ima Tanasijevi}eve, izuzetno se vodi ra~una o kvalitetu i bezbednosti hrane, a ju~e je raspodelu obroka nadgledala i sanitarna inspektorka. Ve} polovinom oktobra o~ekuje se i prva podela lan~ paketa za 300 korisnika. Od toga stotinu }e biti distribuirano u gradu, a ostatak u okolnim selima. Pakete sa namirnicama dobija}e qudi koji su stari i bole-

sni ili iz bilo kog drugog razloga ne mogu da do|u u Crveni krst po kuvani ru~ak. Direktorka Centra za socijalni rad Vesna Stankov nedavno je naglasila da pravo na besplatne obroke imaju osobe starije od 60 godina koje su korisnici socijalne pomo}i ili dodatka za tu|u negu, zatim lica koja su bolesna ili

trebalo da se na|e u buxetu. Me|u onima koji su ju~e stajali u redu pred zgradom Crvenog krsta, kako bi dobio obrok bio je i \oka Dimi} (58), `iteq Surdu~ke ulice. Veli da su mu se sinovi o`enili, zasnovali svoje porodice, mada ni oni nigde ne rade. Supruga mu je umrla pre vi{e godina i sada je prepu{ten sam sebi. Posle u~e-

Narodna kuhiwa pomo} siroma{nima

nesposobna za rad, i na kraju besku}nici kojima je neophodan ovakav vid za{tite. Nije bilo konkursa, niti prijavqivawa, nego je Centar sam, po slu`benoj du`nosti, doneo re{ewa o pravu na kori{}ewe usluga. Grad Zrewanin, ina~e, obezbedio je novac za rad Narodne kuhiwe do kraja godine, posle ~ega bi ta stavka ponovo

stvovawa u ratu u Hrvatskoj se razboleo, dobio je {e}ernu bolest, a nije stekao pravo na penziju. Na pitawe kako se do sada snalazio za hranu, Dimi} je odgovorio da je i{ao po kontejnerima, deponijama... - Neko ne{to baci, ti uzme{ to, malo dune{ i pojede{ - ka`e Dimi}. @. Balaban

ZASEDALA SKUP[TINA OP[TINE KIKINDA

Usvojen rebalans buyeta KIKINDA: Novi zamenik predsednika op{tine Kikinda je Milo{ Latinovi}, dosada{wi ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za kulturu i informisawe, odlu~ili su odbornici na sednici SO Kikinda. Dosada{wi zamenik Stevan Grbi} podneo je ostavku na ovu funkciju, jer kako je istakao wegovo imenovawe bilo je prelazno re{ewe nakon formirawa nove vlasti. S obzirom na to da je mesto u Op{tinskom ve}u ostalo nepopuweno za novu ~lanicu imenovana je Gordana Trni} koja }e biti zadu`ena za sport. Odbornici su doneli odluku o rebalansu buxeta op{tine Kikinda za 2009. godinu. Umesto 1.527.604.073 dinara, koliko je bilo planirano, ukupni prihodi i primawa, kao i rashodi i izdaci sada iznose 1.240.097.589 dinara, tako da je buxetska potro{wa umawena za blizu 300 miliona dinara: - Priliv sredstava koja se iz republi~kih kasa vra}aju u op{tinsku umawen je za 44 odsto od planiranog, a buxet optere}uju i otplate milionskih kredita koje je uzima-

la prethodna vlast - rekao je predsednik op{tine Kikinda Ilija Vojinovi}. - Iz buxeta }e biti finansirane one stavke koje su zakonska obaveza lokalne samouprave, a najvi{e je rebalansom buxeta smawen prihod JP „Direkcija za izgradwu grada” jer ukoliko nema sredstava nema ni investicija. Vrlo brzo zapo~e}emo projekciju buxeta za narednu godinu koji }e biti izra|en u skladu sa iskustvima koje imamo u ovoj godini. Opredeqewe }e biti da op{tina finansira samo ono {to je nu`no za funkcionisawe i razvoj op{tine. Predsednik kikindske op{tine dodao je da je i pored te{ke situacije pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa usmerio najvi{e novca u op{tinu Kikinda tako da }e biti i investicija. [ef odborni~ke grupe stranke G 17 plus Vladimir Srdi} istakao je da se nada da ne}e biti neophodno da se uradi jo{ jedan rebalans buxeta za ovu godinu, jer i sa umawewm buxeta po wegovom mi{qewu ne}e biti mogu}e sa milijardu i 200 miliona zavr{iti godinu.

Protiv predloga rebalansa buxeta glasali su odbornici Demokratske stranke Srbije, jer kako je rekao {ef ove odborni~ke grupe Svetislav Vukmirica buxet je potro{a~i, a ne razvojni. Po{to je usvojen Zakon o socijalnom stanovawu, to otvara mogu}nost za osnivawe Op{tinske stambene agencije ~ija }e delatnost biti priprema, sprovo|ewe i realizacija programa socijalnog stanovawa. Na zamerku Vukimirice iz Demokratske stranke Srbije da Kikinda ve} ima Javno stambeno preduze}e i da joj ne trebaju dve ustanove koje }e se baviti sli~nim poslovima odgovorio je na~elnik Op{tineske uprave Branko Quboja koji je rekao da }e Javno stambeno preduze}e biti uga{eno, odnosno da }e nova agencija preuzeti ve}i deo polova, dok }e mawi deo obaveza pre}i u nadle`nost Direkcije za izgradwu grada. Odbornici su doneli i odluku o raspisivawu referenduma i uvo|ewu mesnog samodoprinosa u svih devet sela kikindske op{tine. A. \uran

[est i po decenija slobode BE^EJ: Mada su svi ostali digli ruke od 8. oktobra, dana kada je Be~ej oslobo|en od fa{izma, Op{tinski odbor SUBNOR Be~ej i daqe na skroman na~in obele`ava taj dan. - Op{tinski odbor SUBNORA preuzeo je na sebe obavezu da organizuje komemoraciju kraj Spomen zida na Gradskoj ku}i. Skup je zakazan za 11 sati, kojem }e, pored be~ejskih boraca, prisustvovati predsednik Pokrajinskog odbora

SUBNOR APV Svetomir Atanackovi}, predstavnici lokalne samouprave, Op{tinskog ve}a SSSS, politi~kih stranaka i verujemo brojni sugra|ani – rekao je Predsednik Op{tinskog odbora SUBNOR Be~ej Gradimir Xigurski. - Posle programa u centru grada, organizujemo dru`ewe u Ribolova~kom kampu na obali Tise. Pozivamo saborce da nam se pridru`e na ru~ku, a zainteresovani treba da se prijave do 5. oktobra u

na{im prostorijama. Kotizacija za ru~ak, na ~ijem meniu }e biti ragu ~orba, gove|i gula{, salata i desert, iznosi 250 dinara I Mesno udruèwe SUBNOR u Ba~kom Petrovom Selu }e 8. oktobra organizovati program obeleàvawa oslobo|ewa od fa{izma, dok }e Mesno udruèwe SUBNOR u Ba~kom Gradi{tu to uraditi 22. oktobra, kada je wihovo mesto do~ekalo slobodu u Drugom svetskom ratu. V. J.

VA@NE ODLUKE GRADSKOG VE]A U ZREWANINU

Ukida se dimni~arina ZREWANIN: ^lanovi Gradskog ve}a u Zrewaninu izglasali su na ju~era{woj sednici odluku da dimni~arina ubudu}e ne bude obavezna komunalna delatnost. Ako ovakav stav potvrdi i ve}ina odbornika Skup{tine grada, ubudu}e Zrewaninci ne}e imati obavezu da pla}aju mese~ne ra~une za ~i{}ewe oxaka, {to je od wih donedavno zahtevano. Naime, lokalni parlament je pro{le godine izglasao da dimni~arina bude obavezna, a posao odràvawa oxaka poveren je preduze}u „Dimni~ar”. Od tada, firma je zahtevala da joj se plate usluge, iako ih nije pruàla, a ~ak je i pretila gra|anima podno{ewem tu`bi. Nedavno je, ipak, Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor sa privatnikom Jovanom Popovi}em, a kapital „Dimni~ara” koji je bio u wegovim rukama preba~en je u Akcijski fond. Gradski ve}nici podràli su i nameru da Zrewanin podigne kredit od 100 miliona dinara, a taj novac trebalo bi da bude utro{en za zavr{etak radova na novoj Hali sportova i izgradwi infrastrukture u Industrijskoj zoni „Jugoistok”. Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov pokrenu}e postupak javne nabavke i odabira najpovoqnije banke kod koje }e grad dugoro~no da se zaduì. Hala sportova na Kara|or|evom trgu, iako pre par meseci sve~ano otvorena, jo{ uvek nije u potpunosti zavr{ena. Gra|ena je sredstvima Fonda za kapitalna ulagawa i grada Zrewanina. Za zavr{etak radova na ovom objektu potrebno je izdvojiti jo{ 69 miliona dinara koji bi bili obezbe|eni iz kreduta. U Industrijskoj zoni „Jugoistok” gradi se infrastruktura koju finansira Delegacija evropske komisije (DEK) i grada. Do kraja godine potrebno je izgraditi elektroenergetsku, kanalizaciono – kablovsku i mreù gasovoda, a za to nedostaje 31 milion dinara. @. B.

Izlo`ba slika amatera RUMA: U Zavi~ajnom muzeju u Rumi, ve~eras, u 19 sati bi}e otvorena izlo`ba radova s op{tinske smotre likovnih stvaralaca amatera. Od 228 radova pristiglih na smotru, bi}e izloèno 47 odabranih radova. Izlo`ba moè da se pogleda do 10. oktobra, a po zatvarawu, ovi radovi idu na pokrajnsku smotru. Organizator izlo`be je Udruèwe likovnih stvaralaca Rume uz pomo} Zavi~ajnog muzeja. N. K.

Donacija za vodovod ADA: Lokalnoj samoupravi op{tine Ada i JKP „Standard” iz Ade odobrena je donacija Nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu GTZ za sufinansirawe rekonstrukcije dotrajale vodovodne mre`e u Adi i Molu. A|anima je odobrena donacija u iznosu od 1,410.000 dinara, a op{tina u finansirawu ovog projekta u~estvuje sa ~etvrtinom sredstava. M. Mr.

VOJVODINA

DNEVNIK

petak2.oktobar2009.

NOVKA MOJI] U POSETI VRBASKOM GERONTOLO[KOM CENTRU

Hrana na to~kovima za 100 porodica VRBAS: Povodom svetskog Dana starih osoba i {est godina od osnivawa Gerontolo{kog centra Vrbasu, ovu ustanovu je posetila Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku Novka Moji}, koja je ovom prilikom sve~ano otvorila kabinet za fizikalnu terapiju, u kojem }e se le~iti {ti}enici vrbaskog Gerontolo{kog centra. -Za ovu namenu Pokrajinski sekretarijat je izdvojio oko 970 hiqada dinara i mi mo`emo biti zadovoqni time kako je taj novac ovde u Vrbasu utro{en. Naravno, pacijenti su ti koji }e dati posledwu

re~ o ovoj novoj usluzi u Gerontolo{kom centru u Vrbasu. Istina je da je prostorija ne{to mawa, ali obzirom da se planira pro{irewe objekta koje }e tako|e podr`ati Pokrajinski sekratarijat sigurno }e se na}i i neki ve}i prostor za kabinet fizikalne terapije - rekla je Novka Moji}. Prema re~ima direktorice Gerontolo{kog centra Radmile Musi}, fizikalna terapija nije jedina novina u pru`awu usluga Gerontolo{kog centra koji uskoro uz podr{ku sekretarijata pokre}e Slu`bu ku}ne nege i pomo}i po selima vrbaske op{tine.

OTKUP I PRERADA ZA^INSKE PAPRIKE U HORGO[KOM „VITAMINU”

Dovoqno zapr{ke i semena HORGO[: U Prehrambenoj industriji AD „Vitamin” u Horgo{u u toku su otkup i prerada za~inske paprike, a direktorka Veselinka Popovi} izjavila je da }e se od proizvo|a~a preuzeti ugovorena proizvodwa od oko 6.000 tona sirove paprike. U

Puno dvori{te za~inske paprike

„Vitaminu” isti~u da kompletan otkup sirovina za ovu kampawu realizuju sopstvenim sredstvima bez zadu`ivawa bankarskim kreditima, {to je pokazateq solidnog poslovawa koje se ostvaruje uprkos ekonomskoj krizi. Za kilogram paprike prve klase „Vitamin” pla}a 26 dinara, plus PDV, isplata je 30 odsto prilikom preuzimawa, a ostatak u roku od 60 dana. Direktorks Popovi} napomiwe da je deo proizvodwe avansiran proletos, da bi se proizvo|a~ima olak{ala situacija u uslovima besparice i ekonomske krize, da bi mogli ulagati u proizvodwu, {to je doprinelo u~vr{}ivawu tradicionalno dobrih odnosa i me|usobnog poverewa izme|u proizvo|a~a i prera|iva~a. - Otkup i prerada za~inske paprike odvijaju se planiranom dinamikom, a proizvo|a~i nam isporu~uju sav rod sa ugovorenih povr{ina, tako da ima dovoqno sirovina za mlevenu horgo{u za~insku papriku, brend koji je postao sinonim za „Vitamin” i Horgo{. Paralelno se odvija i otkup i prerada semenske papri-

ke, jer „Vitamin” iz svoje proizvodwe podmiruje skoro sve potrebe doma}eg tr`i{ta za semenom za~inske paprike - nagla{ava direktorka Popovi}. Horgo{ki „Vitamin” ima {est za{ti}enih horgo{kih sorti za~inske paprike, od kojih

Foto: M. Mitrovi}

su ~etiri slatke i dve qute, pa je tako i za ovogodi{wu proizvodwu na vojvo|anskim poqima isporu~eno 10 tona semena, {to je oko 95 odsto od potreba. Iz „Vitamina” najavquju da }e i za narednu setvu biti dovoqno kvalitetnog semena horgo{kih sorti za~inske paprike. - Zadovoqni smo plasmanom za~inske paprike ali i ostalih na{ih proizvoda na doma}em i inostranom trì{tu, jer je fizi~ki obim prometa zadràn na pro{logodi{wem nivou, a u pojedinim regionima na{e zemqe zahvaquju}i poja~anim marketin{kim aktivnostima i ve}im angaòvawem komercijalne slu`be uspeli smo i da pove}amo prodaju. Jako dobro na trì{tu se pozicionira na{ univerzalni dodatak jelima „Horgo{ki za~in”, bez obzira na veoma izraènu konkurenciju ovih proizvoda doma}ih i inostranih proizvo|a~a. Dobra je i naplata na{e robe od kupaca, izme|u ostalog i od velikih trgovinskih lanaca i marketa - kaè Popovi}. M. Mitrovi}

Bez saobra}aja na mostu kod Be{ke BE[KA: Zbog radova na mostu kod Be{ke, saobra}aj }e biti potpuno obustavqen u oba smera i to danas od 8 do 9 ~asova i od ponedeqka do subote od 9 do 10 sati. Svim u~esnicima u saobra}aju preporu~uju se alterna-

tivni pravci: petqa Novi Sad i Kovin (ka Beogradu), petqa Be{ka (ka Novom Sadu), put Beograd – Ruma – Novi Sad, odnosno magistralni put M-22.2 Beograd – Novi Sad. N. K.

Otvoren salon slika ZREWANIN: Umetnice iz Novog Sada @eqka Momirov i Bosiqka Zirojevi}, i Zrewaninac Zoran Te{anovi}, laureati su ovogodi{weg salona „30 sa 30”, koji su po ~etvrti put organizovali Savremena galerija Zrewanin, Kulturni centar i autor projekta, akademski slikar Milutin Mi}i}. @iri, u kojem su pored autora projekta bili kustos Savremene galerije

Slavica Popov i akademski slikar Milenko A}imovi}A}im, odluku o nagra|enim autorima saop{tio je na otvarawu salona u Savremenoj galeriji. Za ovogodi{wi salon konkurisalo je vi{e od 140 likovnih stvaralaca iz zemqe i inostranstva, a izlo`ba obuhvata 104 rada od 85 autora. Salon }e biti otvoren do 30. oktobra. @. B.

Novka Moji} u gerontolo{kom centru

-Pokre}emo i projekat popularno nazvan „hrana na to~kovima” kojim je predvi|eno da se za 20 socijalno najugroènijih porodica dostavqa ru~ak na ku}nu adresu. Ovom projektu }e se pridruìti i lokalna samouprava u Vrbasu koja }e obezbediti dodatnih 80 obroka za najugroènije - rekla je Radmila Musi}. Povodom {este godi{wice, Gerontolo{ki centar je obi{ao i predsednik Privremenog organa op{tine Vrbas dr @eqko Vidovi} koji je ustanovi uru~io 10 novih televizora, obezbe|enih

„LU^I] PRIGREVICA” SVE USPE[NIJA NA TR@I[TU

Povr}e oporavilo preduze}e PRIGREVICA: Me|u privatizovanim poqoprivrednim preduze}ima na podru~ju apatinske op{tine samo dva su uspe{na, jedno u Apatinu - „Jedinstvo” i drugo je „Lu~i} Prigrevica” u Prigrevici, {to je posebno zna~ajno, jer je svojevremeno, pre nego {to je zapalo u te{ko}e, pre privatizacije, ovo nekada{we poqoprivredno preduze}e bilo pred kolapsom. Firma obra|uje oko 2.100 hektara zemqe, od ~ega oko 1.800 hektara vlastite, a ostalo je u zakupu. - U firmi radi 125 radnika, uglavnom mladih i stru~nih kadrova i s obzirom na to da smo se preorijentisali na uzgoj povr}a, godi{we anga`ujemo i oko 300 sezonaca za koje smo lane izdvojili 20 miliona dinara. Osim iz Prigrevice, sezonci dolaze i iz Bogojeva, Sonte i Apatina.Tako smo od firme koja je na po~etku, zbog racionalizacije proizvodwe, otpu{tala radnike i imala oko dva miliona evra duga, postali firma koja ponovo zapo{qava ne mali broj qudi, kupili novu kvalitetni mehanizaciju i na-

Deo zalivnog sistema

Postojali su planovi da se u nekada{woj ciglani, koja je na`alost upola sru{ena, izgradi doradni centar za semensku robu, dok se centar za doradu povr}a planira na mestu sada{weg ma{inskog parka, me|u-

Automatsko va|ewe {argarepe

stojimo da izgradimo i doradni centar za povr}e, kako bismo {to vi{e proizvoda prera|ivali i plasirali na tr`i{tu ka`e menaxer u firmi Zoran Crnogorac.

tim, za sada nema novca, pa se doradni poslovi obavqaju u prostoru somborske „Panonke” koja je uzeta u zakup. Od ukupno 2.100 hektara, kojima raspola`e ova firma, oko

Pomo} starima SUBOTICA: Povodom Me|unarodnog dana starih na centralnom trgu u Subotici najstariji gra|anima meren je {e}er u krvi i krvini pritisak. Koordinator „Karitasa” suboti~ke biskupije Gabor Ric je rekao da su oni prvi put organizovali jednu takvu akciju. - Pomo} starima pruàmo preko slu`be za pomo} i negu u ku}i, a imamo 278 korisnika. Mogu nam se za pomo} obrati svi, a pruàmo medicinske usluge, pomaèmo u ku}i i or-

ganizujemo dru`ewa na{ih starih – isti~e Gabor Ric. Subotica je grad starih. Prema statitsti~kim podacima, Srbija, sa 15,7 odsto stanovni{tva starijeg od 65 godina, je ~etvrta na listi demografski najstarijih zemaqa u svetu. Stru~waci UN predvi|aju da }e do 2050. godine prvi put u istoriji ~ove~anstva broj starih u svetu prema{iti broj mladih, dok je u Srbiji broj stanovnika mla|ih od 15 godina ve} gotovo izjedna~en sa brojem starijih od 65 godina. A. A.

70 posto je pokriveno zalivnim sistemom. - Zalivni sitem je dug 5,5 kilometara na kojima je 110 pogonskih motora, 250 guma i vi{e od 20 dizel pumpi i agregata. U {picu sezone angaòvana snaga je 1,5 megavata i dnevno se potro{i deset tona dizela - kaè Crnogorac. - Pod {argarepom je bilo 120 hektara i ostvaren je prinos od pet vagona po hektaru industrijske i ~etiri vagona konzumne {argarepe. Lukom je bilo zasa|eno 89 hektara i dobijen je prinos od 3,5 vagona, 110 hektara bilo je pod krastavcima, 120 pod boranijom i 285 hekatara pod gra{kom, oko 457 hektara je pod {e}ernom repom, ~ije va|ewe je u toku, soja je bila na 197 a suncokret na 180 hektara. Oko 70 odsto proizvoda je za poznatog kupca – kaè Nikola Basari} iz „Lu~i} Prigrevice”. Ovako uspe{ne rezultate u proizvodwi ne prati i ve}a finansijska dobit, me|utim, kako isti~u ne}e odustati, ve} }e nastojati da poboq{aju kavlitet proizvoda. Najva`nije je da se obaveze prema dràvi i radnicima redovno izmiruju. U toku su i razgovori sa Fondom za razvoj, kako bi obezbedili kredit za izgradwu kapaciteta za preradu povr}a, {to }e omogu}iti zapo{qavawe dodatnih 50 radnika. J. Prel~ec

putem privatnih donacija, koji }e biti raspore|eni u sobe. -@elimo da pomognemo Gerontolo{kom centru da podigne nivo kvaliteta svojih usluga i ova donacija je deo onoga {to planiramo da u~inimo u Gerontolo{kom centru - rekao je dr Vidovi}. Nakon posete Gerontolo{kom centru u Vrbasu, Novka Moji} je obi{la i Gerontolo{ki centar u Kucuri, za ~ije je kompletno renovirawe, Pokrajinski sekretarijat tokom pro{le godine izdvojio 7,1 milion dinara. N. Perkovi}

VESTI „Koka-Kolini” volonteri ~iste Tisu NOVI BEÊJ: Preko 100 „Koka-Kolinih” volontera, zajedno sa partnerima, danas }e ~istiti obalu Tise kod Novog Be~eja. Ovo je deo ekolo{kog projekta, koji se od 28. septembra do 2. oktobra sprovodi {irom Evrope, u okviru panevropske inicijative zaposlenih u „Koka-Kola” sistemu {irom Evrope. Osnovni ciq akcije je podsticawe na odgovornu upotrebu ambalaè i reciklirawe, s ukazivawem na va`nost odrìvog razvoja u svim lokalnim zajednicama. U akciji ~i{}ewa obala reka i jezera, koja }e biti sprovedena u preko 38 zemaqa, u~estvova}e preko 10.000 zaposlenih u „Koka-kola” sistemu. Predvi|eno je da se u~esnicima obrate pokrajinski sekretar za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj dr Slobodan Puzovi}, predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov, predsednik regije „Koca-Kola” kompanije Tim Bret, direktor za komunikacije i odnose sa javno{}u „KokaKola Helenik” Sanda Parezanovi}, {ef odseka za strate{ko planirawe, Republi~ke direkcije za vode Dragana Milovanovi} i predstavnik WWF, Svetskog fonda za za{titu prirode Du{ka Dimovi}. U Srbiji, akcija ~i{}ewa je organizovana u saradwi sa Ministarstvom poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede - Direkcijom za vodu, Svetskim fondom za za{titu prirode, Pokrajinskim sekretarijatom za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj, Sekopakom i nevladinom organizacijom „Zelena patrola”. N. K.

Vesela subota BEÊJ: Posle tri uspe{ne sezone, projekat „Vesela subota” u Pozori{nom klubu Be~ej zapo~iwe novo druèwe sa onima koji od 22 do 2 sata posle pono}i èle da uìvaju u elektronskoj muzici. U dosada{wih stotinak izdawa, nastupali su kvalitetni DJ iz cele Srbije, a bilo je i gostiju iz inostranstva. Tako }e biti i ubudu}e. Be~ejski „subotari”, kako kraj Tise popularno nazivaju qubiteqe ovakve vrste zabave, planiraju da, u ciqu pronalaèwa novih mladih talenata ovakvog ànra muzikog izraàvawa, organizuju DJ radionice. V. J.

Festival folklorne tradicije VRBAS: Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} otvori}e danas, u Sportskom centru u Vrbasu, u 17 sati, 31. festival folklornih tradicija Vojvodine. Posetioci }e imati priliku da vide rekonstrukciju raznih obi~aja: svadbe, slave, setve, `etve, ra|awa, kr{tewa... i igre, peva~ke grupe, narodne peva~e, instrumentaliste na oko 10 razli~itih instrumenata, zdravi~are, ali i stara narodna jela, stare zanate, graditeqe instrumenata,

majstore narodnih no{wi i sli~no. U tri festivalska dana, danas, sutra i u nedequ predstavi}e se 20 de~jih i 98 grupa odraslih iz razli~itiz mesta Vojvodine. Festival je revijalnog karaktera, tako da `iri svakom u~esniku daje stru~no mi{qewe o autenti~nosti i kvalitetu prikazanog programa, a bi}e izabrane grupe i solisti koji }e predstavqati Vojvodinu na 37. saboru narodnog stvarala{tva Srbije 9. i 10. oktobra u Topoli. N. K.

CRNA HRONIKA

petak2.oktobar2009.

POLICIJA U BE^EJU PODNELA PRIJAVE PROTIV OSUMWI^ENIH SUPRU@NIKA IZ SUBOTICE

UHAP[EN ZBOG PQA^KI PO NOVOM SADU

O{tetili „8. oktobar” za 110 miliona? Policija u Be~eju podnela je krivi~nu prijavu protiv supru`nika I{tvana i @eqke M. iz Subotice zbog sumwe da su o{tetili preduze}e „8. oktobar“ iz Be~eja za 110 miliona dinara, saop{teno je ju~e u Novom Sadu. Kako se navodi u saop{tewu policije, ve}inski vlasnik „8. oktobra“ I{tvan M. je osumwi~en da je s direktorkom tog preduze}a, svojom suprugom @eqkom M, potpisao ugovor na osnovu kojeg je be~ejsko

preduze}e vratilo kredit od 110 miliona dinara namewenih firmi I{tvana M. „Minekstrejd“ iz Subotice. U saop{tewu se navodi da je taj ugovor o pristupawu dugu u suprotnosti s odlukom Upravnog odbora „8. oktobra“ i privatizacionim ugovorom, koji je posle te transakcije raskinut. Nadle`ni istra`ni sudija Op{tinskog suda u Be~eju odredio je za oboje pritvor u trajawu do 30 dana, navodi se u saop{tewu. M. V.

ZA POKU[AJ UBISTVA NA MAH PRE DECENIJU I PO U VRBASU

Peta presuda, prva uslovna kazna Jene Tel~er je pre 15 godina, nakon incidenta u vrbaskom lokalu „Lord“, prema stavu sudskog ve}a, u stawu jake razdra`enosti prekora~io nu`nu odbranu i na mah poku{ao da ubije sada ve} pokojnog @eqka Svorcana, zbog ~ega je u novosadskom Okru`nom sudu ka`wen uslovno – jednogodi{wim zatvorom, ali se kazna ne}e aktivirati ukoliko u naredne tri godine ne po~ini krivi~no delo. Ovo je, ina~e, peta presuda za doga|aj koji se zbio 11. avgusta 1994. u pomenutom lokalu. Prethodne ~etiri prvostepene presude su ukinute i postupak je vra}an na po~etak: u dva slu~aja Tel~er je osloba|an, dva puta mu je presu|ena godina zatvora. Prema optu`nici, pomenutog dana oko 23 sata u Vrbasu, Tel~er je „bez svoje krivice doveden u jaku razdra`enost“. Tome je prethodila ~iwenica da je Svorcana, nakon {to ga je dva puta opomenuo

da ne razbija fla{e, poku{ao da izbaci iz objekta kojim je formalno gazdovala wegova supruga. Me|utim, Svorcan ga je udario, a u incident su se ume{ala i tri (tada) maloletnika, pa su wih ~etvorica zajedno udarali Tel~era. Jedan od maloletnika je izvadio pi{toq i ispalio tri hica – dva u vazduh i jedan u zemqu. Tel~er je, upla{iv{i se za svoju sudbinu i ìvote sina, supruge i majke koji su tada bili u lokalu, izvadio pi{toq i ispalio metak prema Svorcanu, koji se u tom trenutku bio u ba{ti „Lorda“, i pogodio ga u glavu, nanev{i mu te{ke telesne povrede opasne po ìvot, s dugotrajnim posledicama. Svorcan je tada zadobio oduzetost li~nog ìvca i trajno o{te}ewe sluha. Da li je pomenuta, peta po redu presuda, ujedno i ta~ka na ovaj slu~aj, ostaje da se vidi nakon odluke Tuìla{tva (i)li odbrane o eventualnoj àlbi Vrhovnom sudu. D. Kn.

U PETROVARADINU

Alarm bomba{a u zoru Ekplozija nepoznate naprave odjeknula je ju~e ujutro oko ~etiri sata u dvori{tu ku}e u Petrovaradinu u Ulici patrijarha Raja~i}a, saop{tava novosadska policija. Povre|enih nema, ali pri~iwena je materijalna {teta. Policija je obavila uvi|aj i radi na rasvetqavawu svih okolnosti ovog doga|aja. Kako nezvani~no saznajemo, vlasnik ku}e u ~ije dvori{te je, navodno, ba~ena bomba, ne dovodi se u vezu s kriminalom. Nije iskqu~ena mogu}nost da je bomba{ pobrkao adresu. E. D.

OPET PAQEVINA U VRBASU

Goreo „pasat” na parkingu Za sada nepoznata osoba namerno je, uz pomo} zapaqive te~nosti, zapalila „pasat“ me{tanina @. G. (1974) u Vrbasu, na parkingu u Ulici palih boraca, kaè se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. Plamen je zahvatio predwi deo vozila, a lokalizovan je u ranoj fazi i time je spre~eno {irewe poàra na ostale automobile. Materijalna {teta procewena je na oko 40.000 dinara, a vatru je ugasio radnik iz obli`weg lokala priru~nim aparatom za ga{ewe poàra. M. V.

DNEVNIK

Tuce dela na grba~i Novosadska kriminalisti~ka policija uhapsila je Mileta G. (1978) iz ^elareva zbog sumwe da je u septembru, uz pretwu no`em i pi{toqem, po~inio 12 razbojni{tava na podru~ju Novog Sada. On je li{en slobode prekju~e rano ujutro, i to, kako se tvrdi u saop{tewu novosadske Policijske uprave, neposredno nakon

Plakati podsetili na hap{ewe Kneèvi}a Na ulazu u Zrewanin ju~e su se, na godi{wicu hap{ewa biv{eg gradona~elnika Gorana Kneèvi}a i grupe wegovih saradnika, pojavili plakati na kojima pi{e „Uhap{eni grad 1.10.2008 – 1.10.2009“. Kneèvi} je od 1. oktobra pro{le godine u pritvoru, a protiv wega i jo{ 21 osobe u aprilu ove

godine podignuta je optu`nica zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, primawa i davawa mita. Specijalno tu`ila{tvo navodi da je delovawem te grupe op{tina Zrewanin o{te}ena za 150 miliona dinara. Specijalni sud je najavio po~etak su|ewa za 26. oktobar, a sudskim ve}em predsedava}e Maja Kova~evi}-Tomi}. @. B.

osnovano sumwi~iti za jo{ najmawe 12 razbojni{tava u prodavnicama, pekarama i kioscima pa protiv wega sledi odgovaraju}a prijava. Okrivqeni Mile G. je saslu{an i odre|en mu je pritvor do mesec dana, saop{tio je sino} za „Dnevnik“ de`urni istra`ni sudija novosadskog Op{tinskog suda Vidoje Mitri}. M. V.

POSLE PRIVO\EWA ZBOG SUMWE U VEZI SA KRA\OM VOZILA

Sko~io kroz prozor tre}eg sprata zgrade novosadske policije Milan M. (1985) iz Novog Sada zadobio je ju~e oko 10 sati te{ke telesne povrede prilikom pada s tre}eg sprata sedi{ta novosadske Policijske uprave na Bulevaru kraqa Petra Prvog 11. On je, po svoj prilici, sko~io kroz zatvoren prozor kancelarije u koju priveden na razgovor zbog sumwe da se mo`e dovesti u vezu s kra|ama vozila, saznajemo nezvani~no. Navodno, osumwi~eni se, kada je wegov branilac po slu`benoj du`nosti iza{ao iz prostorije, zaleteo i probio duplo pleksiglas staklo. Sre}om, pao je na travwak metar od tro-

Pre tri meseca pao Tur~in Prilikom bega s tre}eg sprata, ali na drugom kraju zgrade, pre tri i po meseca, odnosno 17. juna oko osam ~asova, pao je turski dr`avqanin Mehmet S. (1987) i tom prilikom zadobio te{ke telesne povrede. On je tada bio priveden na salu{awe s jo{ dvojicom sunarodnika zbog ilegalnog ulaska u Srbiju.

Zgrada s koje je sko~io osumwi~eni Foto: N. Stojanovi}

IZ POLICIJSKE UPRAVE SREMSKE MITROVICE

[id: Yipom u ba{tu kafi}a Dalibor M. (34), dràvqanin BiH, prove{}e u zatvoru 30 dana, zbog reme}ewa javnog reda i mira i ugroàvawa bezbednosti saobra}aja, jer je osumwi~en da je xipom, vlasni{tvo firme „PCM-Beograd“ pro{le ve~eri nekoliko puta ulazio na terasu kafi}a „Biznis“ u [idu, o{tetiv{i name{taj i jedno putni~ko vozilo. Kako saop{tava Policijska uprava iz Sremske Mitrovice, postoji i osnovana sumwa da je Dalibor M. po~inio krivi~no delo nasilni~kog pona{awa, kada je pre ulaska xipom na terasu kafi}a, u alkoholisanom stawu drskim i bezobzirnim pona{awem naru{avao javni red i mir i ugroàvao goste i osobqe kafi}a. Posle privo|ewa istra`nom sudiji Op{tinskog suda u [idu i saslu{awa, sudija je odredio da se osumwi~eni brani sa slobode, posle izdràvawa kazne od 30 dana u KPZ-u [abac, koju mu je izrekao sudija za prekr{aje.

Qukovo: Pucali i uni{tavali inventar

POVODOM GODI[WICE PRITVARAWA BIV[EG GRADONA^ELNIKA ZREWANINA

{to je opqa~kan kiosk „Grinet“. Maskiran ka~ketom i belim {alom, razbojnik je zapretio radniku, dr`e}i ruku ispred majice, i zahtevao novac, a potom je pobegao s otetim pazarom, ali su ga pripadnici MUP -a uhapsili na novosadskom Bulevaru oslobo|ewa. Operativnim radom policija je utvrdila da se Mile mo`e

@eqko B. (31) iz In|ije odgovara}e pred sudom zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela nasilni~kog pona{awa i nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih naprava, a wegov kompawon Sr|an O. (24) osumwi~en je za nasilni~ko pona{awe. Wih dvojica su osumwi~eni da su se prethodne no}i u „BB sportkafeu“ u Qukovu, u alkoholisanom stawu, sva|ali s konobaricom i razbijali sitni inventar. Kada je konobarica iza{la iz kafea, @eqko B. je potegao gasni pi{toq i ispalio {est projektila u tavanicu. U daqem {enlu~ewu spre~ila ih je policija, a protiv @eqka B. i Sr|ana O. podnete su krivi~ne prijave Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u In|iji u redovnom postupku.

La}arak: Osumwi~en za zlostavqawe deteta Miroslavu K. (34) iz La}arka kod Sremske Mitrovice odre|eno je policijsko zadr`avawe zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nasiqa u porodici, jer je utvr|eno da je od jula ove godine zlostavqao i tukao svoje jedanaestogodi{we dete. Posle policijskog zadr`avawa, Miroslav K. je s krivi~nom prijavom predat istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Sremskoj Mitrovici, koji je posle saslu{awa pustio osumwi~enog da se brani sa slobode. S. Bojevi}

toara. On se odmah pridigao, bio je u krvi, ali sve vreme svestan i ubrzo mu je ukazana lekarska pomo}. Lice mesta, na kojem je ostala samo patika i sr~a, odmah je ogra|ano, a uvi|aj je obavio deùrni istra`ni sudija. Ina~e, s ovim okrivqenim priveden je istim povodom i wegov sugra|anin Milan. B. (1986) koji }e po isteku mere zadràvawa do 48 sati biti priveden deùrnom istar`nom sudiji na saslu{awe. Prema re~ima Pi-Ar menaxerke Klini~kog centra Vojvodine Gordane Umi~evi}, povre|eni mladi} ima vi{estruke povrede i prelome i sme{ten je na Odeqewu za intenzivnu negu, ali je wegovo stawe stabilno i nije ìvotno ugroèn. M. V.

SU\EWE BIV[EM DIREKTORU SUC-a MIHAQU KERTESU U AFERI „KIPARSKE PARE”

Begovi}: Primopredaja du`nosti obavqena sa Zabunovi}em U nastavku su|ewa biv{em direktoru Savezne uprave carina Mihaqu Kertesu u predmetu „kiparska afera“, svedok Vladan Begovi}, ~lan tro~lane privremene uprave SUC-a, uspostavqene posle demokratskih promena, izjavio je da je taj prelazni organ „primopredaju du`nosti obavio s Du{imirom Zabunovi}em, koji je vr{io upravu na carini od 6. do 7. oktobra 2000. godine“. Svedo~e}i ju~e pred Specijalnim sudom u Beogradu, Begovi} je rekao da je tro~lana prelazna uprava, ~iji je rukovodilac bio, imenovana od DOS-a 7. oktobra 2000. godine, te da su istog dana oko 18 ~asova oti{li u SUC da obave primopredaju. – Bili smo na sastanku kod gospodina Miroquba Labusa, koji nam je dao papir u kojem je pisalo da mene, Dragana Jerini}a i Zorana Vukoti}a imenuju da preuzmemo upravqawe Carinom, obavimo primopredaju i da obezbedimo daqi kontinuiran i zakonit rad. Dao nam je i jedan papiri} na kojem je bio broj mobilnog telefona i ime Du{imira Zabunovi}a – kazao je Begovi}. Svedok je naveo da je tek imenovana tro~lana uprava obave{tena o tome da bi primopredaja trebalo da bude obavqena sa Zabunovi}em i jo{ dvojicom qudi. Kazao je da nema konkretna saznawa o tome kako su Zabunovi} i qudi koji su s wim vr{ili tu

prvu privremenu upravu u SUC-u od 6. do 7. oktobra, obavili primopredaju od dotada{weg direktora Mihaqa Kertesa. – Kasnije sam ~uo neke pri~e da je to tada bio {iri krug qudi sa strane, me|u kojima se pomiwao i Kapetan Dragan. Bilo je pri~a da su neki do{li naoruàni, da se tr~alo po prostorijama, da su ispitivani zaposleni, a da su neki ~ak i {amarani – kazao je Begovi}. Kasnije, tokom postavqawa pitawa, te svedokove re~i potvrdio je i optuèni Kertes. – Meni su tada neki qudi sve vreme dràli pi{toq u ustima – rekao je Kertes. Svedok Begovi} je kazao da prilikom odlaska u SUC 7. oktobra 2000. privremena uprava, ~iji je ~lan bio, u zgradi nije zatekla nikoga od trojice qudi s kojima je trebalo da obave primopredaju. – Pozvali smo na mobilini Zabunovi}a i on je do{ao posle nekih pola sata, sam, sav razbaru{en. Predao nam je neku sve{~icu s nekoliko re~enica u kojima se govorilo o tome da je obavqana primopredaja Uprave od Kertesa. To sve je izgledalo veoma neozbiqno i stekao sam utisak da je Zabunovi} jedva ~ekao da ode. U kabinetu nismo zatekli nikakve priznanice, a Zabunovi} to nije ni pomiwao. [ta je bilo pre nas, ne znam – rekao je Begovi}. J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak2.oktobar2009.

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] POLO@IO CVET I UPALIO SVE]U ZA BRISA TATONA

Borba protiv nasiqa va`nija i od evrointegracija Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da je borba protiv nasiqa, koje ima korene u nasiqu devedesetih godina pro{log veka, najva`niji prioritet jer nasiqe vodi u fa{izam. – Borba protiv nasiqa je prioritet i va`nija je i od evropskih intergacija i svakog drugog pitawa u Srbiji danas jer nasiqe konsekventno vodi u fa{izam – rekao je Tadi} novinarima u centru Beograda. On je na Trgu Republike poloìo cvet i upalio sve}u u znak se}awa na navija~a Brisa Tatona, francuskog dràvqanina koji je nasmrt pretu~en u Beogradu. – Vidim neprekinutu nit izme|u nasiqa koje se de{avalo devedesetih, zverskih zlo~ina na prostoru biv{e Jugoslavije, podr{ke {trajkovima Jedinice za specijalne operacije, politi~kog jezika koji je proizvodio bes prema takozvanim izdajnicima i stalnog tragawa za neprijateqima u dru{tvu – rekao je Tadi}. Ta nit nasiqa je vi{e nego o~igledna i o tome ne moè da se }uti, naveo je Tadi}, ali je dodao da situacija ne sme politi~ki da se zloupotrebqava ve} mora da se na|e racionalno re{ewe. Poru~io je da je zbog toga veoma va`no da se identifikuju grupe i pojedinci koji su inspiratori i izvr{ioci nasiqa i ideje koje inspiri{u nasiqe u dru{tvu. O tome, ocenio je Tadi}, treba da govore intelektualci, predstavnici dru{tva, kulture, crkve. Naglasio je da nema dileme o tome da nijedna institucija ne sme da stvara atmosferu nasiqa jer je to dovelo do tragedije kao

{to je ubistvo Brisa Tatona ili bilo kog drugog gra|anina. Predsednik Srbije je ocenio da }e tragedija imati nekog smisla ako iz we iza|emo boqi, s vrednostima i idejom pomirewa i mira, i poru~io da }emo u suprotnom biti krivi {to na tra-

Nastadalom ulica u Beogradu Boris Tadi} je u ime `rtve Brisa Tatona predlo`io gradskim vlastima da jedna ulica u Beogradu ponese wegovo ime. gediju nismo odreagovali na pravi na~in. – Ovaj doga|aj treba da bude velika lekcija za svakog u Srbiji – rekao je Tadi}, i za inicijativu za zabranu pojedinih desni-

~arskih organizacija rekao da se ne}e me{ati u rad pravosu|a, ali da tra`i da svaka institucija po{tuje Ustav i zakone koji nala`u najodlu~niju i apsolutno beskompromisnu borbu protiv nasiqa, nasilni~kih grupa i ideologije nasiqa. – Svaka idelogija nasiqa nas vodi u fa{izam – istakao je Tadi}, i naveo da se i druge zemqe u Evropi suo~avaju s tim isku{ewem, ali da Srbija danas ima obavezu i odgovornost da s tim zavr{i. Tadi} je ocenio da je vrhunski nemoral da oni koji {tite nasilni~ke grupe i koji se bore protiv wihovih zabrana danas oplakuju `rtve koje su posledica nasiqa i ideje nasilni{tva. On je upozorio sve poslenike javne re~i na to da vode ra~una o tome {ta govore jer, kako je naveo, svaka poruka nasiqa da treba ve~no tragati za neprijate-

qima i izdajnicima dru{tva vodi ka uru{avawu osnovnih vrednosti i izolaciji dru{tva. Tadi} je rekao da je Savet za nacionalnu bezbednost najavio najstroè mogu}e mere u borbi protiv nasiqa, i istakao da to nije poruka pretwe nego jasna odlu~nost dràve da se uvede red i da borba protiv nasiqa bude centar svih prioriteta. – Zemqe i narodi koji se ne suprotstavqaju nasiqu na organizovan na~in, unutar prava i zakona, preuzimaju odgovornost za bujawe nasiqa na vlastitom tlu i ono postaje najve}i problem s kojim se suo~avamo – rekao je Tadi}. On je dodao da je ju~e razgovarao s francuskom dr`vanom sekretarkom za sport Ramom Jad, koja je pruìla Srbiji punu podr{ku za borbu protiv nasiqa i posvedo~ila da se i Francuska suo~ava s tim problemom. Predsednik Srbije je istakao da nasiqe postoji me|u svim generacijama i svim profesijama, po~ev od politi~ara koji promovi{u jezik nasiqa i {tite i proizvode ideje blagotvorne za nastajawe nasilni~kih grupa i nepo{tovawe prava me|u gra|anima na razli~itost. – Srbija danas ima posebnu obavezu da se bori protiv nasiqa i stvarawa atmosfere mr`we prema mawinama, bilo da je re~ o nacionalnim mawinama, mawinama polne orijentacije ili mawinama u mi{qewu ili nasiqe jedne navija~ke grupe prema drugim navija~kim grupama – rekao je on. (Beta)

Kwiga `alosti i u Somboru U organizaciji somborske Kancelarije za mlade, i u Somboru je otvorena kwiga `alosti povodom smrti mladog Francuza Brisa Tatona. U kwigu, ina~e postavqenu na Trgu svetog \or|a, pored RK „Beograd“, ta~no u podne me|u prvima su se upisali gradona~elnik Sombora mr Du{an Jovi}, predsednik Skup{tine grada Nemawa Deli} i wegov zamenik Zoran Miler.

REPUBLI^KI TU@ILAC SLOBODAN RADOVANOVI] NAJAVQUJE

Zabrana okupqawa navija~a „Partizana”, „Zvezde” i „Rada” Republi~ki javni tuìlac Slobodan Radovanovi} podne}e MUP-u Srbije zahtev za zabranu organizovanog okupqawa, organizovanog odlaska i organizovanog prisustva na sportskim utakmicama navija~ima „Partizana“, „Crvene zvezde“ i „Rada“. – [to se ti~e fudbala, to podrazumeva pra`wewe severa i juga, a za to postoje vi{e nego ozbiqni razlozi, jer sve ono {to se desilo ovih dana predstavqa najgori vandalizam – ukazao je Radovanovi}. – Svako ko je pogledao zahtev za sprovo|ewe istrage i ~iweni~no pravni opis onoga {to se desilo u centru grada kada je izgubio ìvot Bris Taton, vidi da to prevazilazi najgore mogu}e divqa{tvo. Radovanovi} je rekao da sprema inicijativu, koju }e podneti Ustavnom sudu Srbije, za zabranu i brisawe iz registra odre|enih navija~kih grupa. – To nisu navija~i, navija~i su qudi koji podràvaju sport iz humanih razloga. Ovo su organizovane grupe koji se bave kriminalom, {to se vidi iz policijskih izve{taja koje sam pribavio ovih dana i koje }u iskoristiti kao dokazni materijal koji }u podneti

Ustavnom sudu kako bi oni bili zabraweni i brisani iz registra – napomenuo je Radovanovi}. On je objasnio da se tu ne radi samo o „ grobarima“ i „delijama“ ve} je re~ o nizu „navija~kih grupa i grupica koje se bave kriminalom, a koriste slobodno vreme da se okupqaju po gradu i da nekog ubiju ili pretuku“. Tuìlac je napomenuo da je protiv wih pokrenut veliki broj krivi~nih postupaka i podneto veoma mnogo krivi~nih prijava u vezi s drugim doga|ajima, dok se iz pojedinih dosijea vidi da je masa wih prijavqena za nedozvoqeno dràwe i no{ewe oru`ja i municije. – Ovih dana }emo prekontrolisati sve te krivi~ne prijave i videti wihov ishod, da li se po wima postupalo ili su u nekom zape}ku – kazao je Radovanovi}. On je naveo da je tu re~ o „jednostavnim i brzim postupcima“ i da }e proveriti da li su oni okon~ani, a ako nisu, za{to nisu, da li za to postoji odgovornost tuìlaca i sudija. – To moè ukazati na to da mo`da postoje intervencije za neke qude da ne budu procesuirani – zakqu~io je Radovanovi}. (Tanjug)

INCIDENT U CENTRU SUBOTICE

Potukle se pristalice „Spartaka” i „Partizana”

êlnicima grada i somborskim omladincima su se u izrazima àqewa zbog monstruoznog ubistva mladog Francuza pridruìli i brojni Somborci, pa se samo u prvom satu potpisivawa na ovaj na~in oglasilo pedesetak Somboraca i Somborki. Kwiga àlosti }e biti postavqena na istom mestu i danas od 11 do 14 sati. M. M}

Suboti~ka policija je brzom i efikasnom akcijom li{ila slobode i odredila zadr`avawe do 48 sati Nenadu B. (22), Igoru B. (22), Marku K. (20) i Ogwenu S. (23), svi iz Subotice, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nasilni~kog pona{awa. Osumwi~eni su u~estvovali u tu~i u centru Subotice, do koje je do{lo u sredu izme|u 17 i 18 ~asova izme|u grupe navija~a fudbalskih klubova „Spartak – Zlatibor voda“ i „Partizan“, navodi se u saop{tewu suboti~ke policije. Oni }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti sprovedeni istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Subotici. A. A.

SRPSKI POKRET OBNOVE SUTRA OBELE@AVA TU@NU GODI[WICU POGIBIJE SVOJA ^ETIRI ^LANA

Decenija od zlo~ina na Ibarskoj magistrali Sprski pokret obnove obele`i}e sutra desetogodi{wicu pogibije ~etvorice funkcionera te stranke u insceniranoj saobra}ajnoj nesre}i na Ibarskoj magistrali. Tog dana 1999. godine poginuli su Veselin Bo{kovi}, Zvonko Osmajli}, Vu~ko Rako~evi} i Dragan Vu{urovi}, a predsednik SPO-a Vuk Dra{kovi} je povre|en. Za zlo~in na Ibarskoj magistrali su|eno je ukupno ~etiri puta, a posledwu presudu doneo je Vrhovni sud Srbije 19. juna 2008. godine i izrekao kazne u trajawu od ukupno 257 godina i deset meseci zatvora. Na po 40 godina zatvora osu|eni su biv{i na~elnik Dr`avne bezbednosti Radomir Markovi}, biv{i pukovnik DB-a i komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek, kao i pripadnici JSO-a Nenad Ili} i Branko Ber~ek. Pripadnik rasformiranog JSO-a Nenad Bujo{evi} osu|en je na 35

Vuk Dra{kovi}

godina zatvora, a wegove kolege Du{ko Mari~i} i Leonid Milivojevi} na po 30 godina zatvora. Biv{i direktor Savezne uprave carina Mihaq Kertes osu|en je na godinu i po dana za-

tvora za pomagawe u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela. Biv{i na~elnik Uprave saobra}ajne policije Dragi{a Dini} i biv{i {ef beogradske saobra}ajne policije Vidan Mijailovi} osu|eni su za isto delo na deset meseci, odnosno {est meseci zatvora. Biv{i na~elnik Beogradskog centra DB-a Milan Radowi} i biv{i {ef beogradske policije Branko \uri} oslobo|eni su optu`be da su pomagali u ubistvu, zbog nedostatka dokaza. Osu|eni na 40 godina zatvora imaju pravo àlbe i Vrhovni sud }e krajem oktobra i po~etkom novembra odràti sednicu po wihovim àlbama, dok je za ostale presuda pravosna`na. Predsednik peto~lanog sudskog ve}a Vrhovnog suda Dragomir Milojevi} rekao je prilikom izricawa presude da su optuèni izvr{ili te{ko ubistvo s umi{qajem i u saizvr{ila{tvu i da su znali da }e

Zvonko Osmajli}

Veselin Bo{kovi}

qudi biti ubijeni, te da se za najte`e krivi~no delo izri~e i najstro`a kazna – 40 godina zatvora. Dra{kovi} je posle zavr{etka su|ewa izrazio zadovoqstvo zbog izre~enih presuda, rekav{i da se takva presuda ~ekala

Vu~ko Rako~evi}

sedam godina, od po~etka prvog su|ewa, presuda zasnovana na ~iwenicama i utemeqena na zakonu. – Presuda je istorijska u tom smislu {to prvi put od 1945. godine {ef tajne policije biva osu|en za zlo~ine i uz to mu se

Dragan Vu{urovi}

izri~e maksimalna zatvorska kazna – kazao je Dra{kovi}. Desetogodi{wi pomen }e u subotu biti odr`an u 11 sati na Top~iderskom grobqu u Beogradu, a u 12 sati u hramu svetog Luke u beogradskom nasequ Ko{utwak. (Beta)

DRU[TVO

petak2.oktobar2009.

DNEVNIK

U SRBIJI SE OKO 1.000 DEVOJAKA GODI[WE PODVRGAVA OBNOVI HIMENA

Nevine, po {esti put Udara se posledwi glanc

Urgentni centar pred useqewem

Svakim danom nova zgrada Urgentnog centra Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu, koju gra|ani Pokrajine ~ekaju vi{e od 25 godina, sve je bli`a useqewu. Finalni radovi su u toku, kao i tenderi za nabavku nedostaju}e opreme, jer su mnogi medicinski apa-

rati ve} stigli. Ovih dana se poravnava teren za veliki parking, kao i prilaz zgradi. Direktor KCV-a prof. dr Dragan Dra{kovi} ka`e da za dve-tri nedeqe po~iwe uno{ewe name{taja, a za mesec Urgentni centar }e biti kompletno zavr{en. J. B.

Veterani UNS-a bi nove izbore Aktiv novinara veterana Udruèwa novinara Srbije smatra da to udruèwe treba da organizuje novu izbornu skup{tinu jer je Policijska uprava Beograda poni{tila re{ewe o upisu izabranih u maju, Qiqawe Smajlovi} kao predsednice i Nina Brajovi}a za generalnog sekretara UNS-a, u Registar ovla{}enih lica na ~elu udruèwa gra|ana. @urnalisti seniori ocewuje da je ta odluka “zasnovana na ukazivawu Aktiva novinara veterana UNS-a da su sva glasawa na izbornoj skup{tini u Vrwa~-

koj Bawi bila nezakonita i vi{estruko neregularna”. Brajovi} smatra da nisu potrebni novi izbori zbog formalnog akta MUP-a. – Ne bira predsednika UNS-a policija nego skup{tina udru`ewa, koja je izabrala Qiqanu Smajlovi} sa 195 glasova, dok je wen protivkandidat imao 52. Dakle, izbor potpuno legalan i legitiman. A MUP nema nikakve su{tinske nadle`nosti nad udru`ewim gra|ana i nevladinim organizacijama – zakqu~io je Brajovi}.

@ene imaju la`nu boju kose, nose la`ne nokte, pu}e la`na usta, isti~u la`ne grudi, obla~e la`nu firmiranu ode}u, a neke se kite i la`nom nevino{}u. Iako je sve navedeno ve{ta~ko, ne mo`e se „provaliti“ samo ovo posledwe. Himenoplastika, hirur{ki zahvat kojim se `eni vra}a nevinost, postoji samo zato da bi pripadnice lep-

tra`e}i da se kvota od 60 mesta, utvr|ena aktom o akreditaciji ovog studijskog programa, pove}a bar na 80, jer je u ovoj generaciji na osnovne akademske studije (trogodi{we) upisano vi{e od 100 studenata. Ve}ina wih je i vrlo uspe{no studirala i u roku zavr{ila osnovne studije, pa ih je ~ak 69 ju~e polagalo prijemni za upis na master. Studenti podse}aju na to da su u maju wihovi predstavnici sa svojim zahtevima za pove}awe kvote upoznali i Senat UNS-a. Kako su im nadle`ni na wiho-

{eg pola mogle ubediti mu{karca da je ba{ on taj s kojim }e izgubiti nevinost. U Srbiji se devi~anstvu vra}a oko 1.000 devojaka godi{we, a operacije ko{ta 500 do 2.000 evra. – Naj~e{}e se tome podvrgavaju devojke, izme|u 18 i 25 godina. Razlog je uglavnom problem s udajom, koji imaju devojke u ruralnim sredinama i ju`noj Srbiji. Sve dolaze sa {ablonskom pri~om tu`nog kraja. Ka`u, imale su momka, kome su se podale jer je ven~awe bilo u planu, ali je on iznenada poginuo, a drugog mu`a te{ko mogu da na|u ako nisu nevine – pri~a za “Dnevnik” specijalista plasti~ne i estetske hirurgije dr Predrag Matejin, koji u novosadskoj poliklinici “Peki}” godi{we uradi oko 15 ovakvih zahvata. Mada je ponekad wihova pri~a istinita, jer devojke dolaze

vom fakultetu rekli da nije bilo nikakvih zakqu~aka o tome da se od Akreditacione komisije traì pove}awe broja mesta, studenti su, kaù, angaòvali advokate, kojima je wih sedamdesetak potpisalo punomo}. Studenti i sada isti~u da je wihov najve}i problem {to sa zavr{enim trogodi{wim studijama psihologije ne mogu da se zaposle po{to na trì{tu rada ne postoji takav profil, te da tek nakon master studija sti~u naziv diplomiranog psihologa. V. ^.

PROF. DR MILENKO A. PEROVI] PROTIV MR SAYAKOVA NAJAVIO TU@BU ZA KLEVETU

„Moju li~nost poku{ao je da kriminalizuje” Povodom protesta mr Slobodana Saxakova, asistenta na Odseku za filozofiju novosadskog Filozofskog fakulteta i javnih optu`bi protiv {efa ovog odseka prof. dr Milenka A. Perovi}a, o ~emu je “Dnevnik” pisao, Perovi} je ju~e, u svojstvu {efa Odseka za filozofiju, uputio saop{tewe za javnost. On isti~e da na osnovu dobijenih informacija o deklarisanim razlozima za {trajk Saxakova u prostorijama Odseka nije uspeo da shvati da li on ima neke zahteve i kome su usmereni. Jo{ ukazuje da je u prostoru koji je “nezakonito izabrao za {trajk” Saxakov istakao tekst u kojem “izno-

Dr Milenko A. Perovi}

Sva neosporna prava profesora “Od kad postoji institucija asistenta na evropskim univerzitetima postoji i neprikosnoveno nau~no i stru~no pravo univerzitetskih profesora da procewuju i na osnovu suverenih i autonomnih procena donose mi{qewa i odluke o stru~nim i nau~nim kvalitetima asistenata... Mr Saxakov implicitno, jer je o~igledno nije svestan potowih konsekvenci svojih stavova i zahteva, ve} mesecima zahteva da se taj odnos preokrene”, isti~e Perovi} u svom saop{tewu. si niz te{kih optu`bi protiv mene kao wegovog predmetnog nastavnika i {efa Odseka. Tim optu`bama poku{ao je da kriminalizuje i stigmatizuje moju li~-

nost, tako da }u mu dati priliku da u sudskom postupku, koji }u incirati na temequ tu`be za uvredu i klevetu, poku{a dokazati svoje optu`be.”

nogama mnogim mu{karcima jo{ uvek jedini uslov za ènidbu. S druge strane, ène su tu èqu mu{karca, zahvaquju}i himenoplastici, iskoristile, i to “dragoceno” par~e ipak delile s drugima. No, himenoplastika je vrlo delikatan zahvat i mora da se radi po odre|enim pravilima. – De{avalo se da hirurzi previ{e ~vrsto za{iju devi~wak, pa nije moglo da do|e do

U arapskim zemqama devi~anstvo se nagra|uje s vi{e od 5.000 evra, pa ne ~udi {to je nekim devojkama himen vi{e puta za{ivan. Profit je znatan, jer se himenoplastika u Srbiji izvodi i za 500 evra

Studenti angaòvali i advokate Iako su studenti prve “bolowske generacije” (2006/7) na Odseku psihologije novosadskog Filozofskog fakulteta jo{ u prvoj polovini maja brojnim apelima, pa i {trajkom, traìli od nadle`nih da se pove}a broj mesta za upis na diplomske master studije, a i omogu}i buxetsko finansirawe odre|enog broja diplomaca (u tome su ih podràli i profesori), ni{ta se nije promenilo. Zato su studenti i ju~e protestovali na svom fakultetu, neposredno pre prijemnog koji su polagali za upis na master,

pod nadzorom majki, dr Matejin ka`e da kod wega, pa i u ordinacije kolega, neke cure svra}aju vi{e puta. U arapskim se zemqama, kako saznajemo, devi~anstvo nagra|uje s

Perovi} tvrdi da wegovim odlukama kao predmetnog nastavnika etike i {efa Odseka kao i odlukama samog Odseka Saxakovu nije povre|eno bilo koje qudsko ili radno pravo. “Me|utim, mr Saxakov ve} mesecima povre|uje moja prava kao ~oveka, nastavnika univerziteta i ~oveka koji je utemeqio studije filozofije na Univerzitetu u Novom Sadu, jer neprestano {iri la`ne informacije o meni i mom radu”, nagla{ava Perovi}. On ukazuje da su se u javnosti, zbog wegovog dugogodi{weg javnog kriti~kog anga`mana, profilirali najrazli~itiji odnosi prema wemu, od mr`we do apsolutnog prihvatawa, ali da, za 22 godine nastavni~kog sta`a na Filozofskom fakultetu, “nikada niko, pre mr Saxakova, nije izrazio bilo kakvu sumwu u moj nastavni~ki integritet, profesionalnu savesnost, principijelnost, niti u moje qudsko po{tewe. Sumwu je izrazio jedino mr Saxakov onoga momenta kada sam ja izrazio i nau~nim argumentima dokumentovao svoju sumwu u pogledu wegovih mogu}nosti da izradi doktorsku disertaciju koja bi ispuwavala potrebne nau~ne uzuse kvaliteta”, zakqu~uje dr Perovi}. V. ^eki}

Isplativa vi{estruka ~ednost

vi{e od 5.000 evra, pa ne ~udi za{to je nekim devojkama himen vi{e puta za{ivan. Profit je veliki, ako se uzme u obzir da se himenoplastika u Novi devi~wak poklon za ro|endan lokalnoj anesteziji pla}a od 500 do 700 evra, a le da ponovo budu nevine i iz u op{toj od 1.000 do 2.000 evra. zdravih razloga. Plasti~ni hirurg iz Beogra– Na krpqewe devi~waka se da, koji nije èleo da javnosti odlu~uju i kad smatraju da su neoda svoje ime, kaè da se dve vinost izgubile s pogre{nom drugarice u Dubaiju zajedno baosobom, ali i kad èle da izneve ovim unosnim biznisom, a nade svog dugogodi{weg partkod wega dolaze na rekonstruknera za ro|endan ili godi{wiciju himena svake godine bar cu. Ipak, ubedqivo su naj~e{}i pet-{est puta. On im operaciju slu~ajevi kad devojka zarad udanapla}uje samo 400 evra, jer su je mora da bude, toboè, netakstalne mu{terije, i kaè da su nuta – kaè ovaj doktor. mu devojke otkrile da svoju „neU nedoumici da li je tu`no, vinost“ uspeju da prodaju nekad sme{no ili ispravno, ali, iako i za 8.000 evra. Me|utim, tvrdi smo u 21. veku, ~iwenica je da je on, postoje mlade dame koje èmalo par~e tkiva me|u ènskim

– Znam da je nekima devojkama „nevinost“ unosan biznis. Do|u u Srbiju gde im se rekonstrui{e devi~wak, a potom odu u inostranstvo, gde je ~ednost na ceni, i prodaju je. Kad se vrate u ordinaciju da bismo ponovili zahvat, moram ih odbiti jer ne èlim da u~estvujem u pospe{ivawu prostituisawa. To devojkama, naravno, ne predstavqa problem jer lako na|e drugog hirurga, kod kog jo{ nisu bile – obja{wava dr Predrag Matejin. toboè prvog seksualnog odnosa. Na kraju se morala raditi medicinska defloracija – kaè dr Matejin. Laici, tvrde na{i sagovornici, nikako ne mogu da znaju i osete da himen nije pravi. I ko je na kraju lud, a ko zbuwen? Ivana Brcan

DVE VAKCINE PROTIV MEKSI^KOG GRIPA DOBILE DOZVOLU U EU

Amerikanci se uzdaju u ku}nu radinost Evropska komisija je odobrila je upotrebu dve vakcine protiv virusa novog gripa A-H1N1, farmaceutskih kompanija “GlaksoSmitKlajn” i “Novartis”, pod nazivom “pandemriks” i “focetrija”. Posle vi{emese~nih napora da se naprave i pro|u sva neophodna klini~ka ispitivawa, dobijawem dozvole za promet stvorena je mogu}nost za po~etak masovnog vakcinisawa uo~i predstoje}e sezone gripa. Dozvola Komisije zna~i da }e ove vakcine biti uskoro dostupne u 27 zemaqa ~lanica EU, kao i na Islandu, u Lihten{tajnu i Norve{koj. I pre nego {to je vakcina protiv “meksikanca” si{ala s traka,

Srbija kaparisala tri miliona doza

Banat spreman za pandemiju Sve zdravstvene ustanove u Sredwobanatskom okrugu sa~inile su akcioni plan za slu~aj pandemije A-H1N1. One raspola`u s 502 le`aja, od ~ega oko 300 u zrewaninskoj Op{toj bolnici, a da je to dovoqno u slu~aju {irewa virusa zakqu~io je Okru`ni stru~no-operativni tim u kojem su direktor Gradskog zavoda za javno zdravqe dr Mirko Ba~i} i ~elnici Op{te bolnice, specijalisti~kih bolnica i domova zdravqa. Ovaj tim ima i svoju logistiku, u kojoj su predsednici lokalnih vlasti i na~elnici Sanitarne inspekcije i [kolske uprave. Kao i ranije, obezbe|en je dovoqan broj doza vakcina protiv sezonskog gripa, koje }e se prvenstveno davati rizi~nim grupama stanovni{tva. @. Bn veliki broj zemaqa ju je naru~io od proizvo|a~a kako bi je obezbedio na vreme i za{titio svoje gra|ane od virusa. Srbija }e, kako je najavqeno, kupiti oko tri miliona doza, ali ta~na koli~ina koja

}e biti uskoro nabavqena, sazna}e se narednih dana. Vakcinacija protiv A-H1N1 kod nas, kako ka`u u Radnoj grupi za pandemiju gripa, mo`e da po~ne u decembru. Pre toga potrebno je da vakcina

dobije dozvolu za promet i od doma}e Agencije za lekove i medicinska sredstva. Dobra vest je da }e jedna doza biti dovoqna da se obezbedi imunitet. Ina~e, vakcinacija protiv novog gripa ve} je po~ela u pojedinim dr`avama. Prva je krenula Kina, koja svoje stanovni{tvo vakcini{e doma}om vakcinom, a “kod ku}e” proizvedene odobrene su i u Australiji i SAD. Svetska zdravstvena organizacija saop{tila je da farmaceuti {irom sveta mogu proizvesti godi{we tri milijarde vakcina protiv AH1N1. Me|utim, ve} sad se zna da to ne}e biti dovoqno za populaciju od 6,8 milijardi qudi, jer su proizvodni kapaciteti za pravqewe vakcine protiv gripa ograni~eni, neodgovaraju}i i nisu redovno uve}avani. J. Barbuzan

Yabe upis Roma u mati~ne kwige U narednih 18 meseci u Srbiji se nastavqa besplatan upis Roma u mati~ne kwige ro|enih, {to treba da im olak{a ostvarivawe osnovnih qudskih prava. Za drugu fazu projekta “Socijalno ukqu~ivawe i pristup pravima Roma, A{kalija i Egip}ana na Zapadnom Balkanu” UNHCR i Evropska komisija su izdvojili 352.000 evra. Izvr{ni partner bi}e im organi-

zacija “Praksis”, ~ija direktorka Ivanka Kosti} ka`e da }e se projekat sprovoditi u 23 op{tine, i navodi da su lica neupisana u mati~ne kwige “pravno nevidqiva”, a to najvi{e poga|a Rome. U prvoj fazi, od 1. februara 2008. do 31. jula ove godine, weni timovi su posetili 76 romskih naseqa u 20 op{tina i u ime 1.200 klijenata podneli vi{e od 2.500 zahteva

za izdavawe li~nih dokumenata. Ivanka Kosti} je to {to nisu uspeli da privole dràvu da sistemski re{i problem “nevidqivih”, mada je Ministarstvu za qudska i mawinska prava ponu|en model zakona, istakla kao neuspeh. Sneàna Sazdi} iz UNHCR-a upozorava na to da na Zapadnom Balkanu ìvi od 700.000 do milion Roma.

LOV

c m y

DNEVNIK

VRU]A TEMA SRPSKOG LOVSTVA

LUKAVI PREDATOR LAGANO OSVAJA PANONSKU RAVNICU, A LOVCIMA NIJE INTERESANTAN

Foto: J. Pap

Da li imamo svetskog prvaka - Ako se ispostavi da je srnda} u redu, blago nama! Pohrli}e ovamo Nemci, Italijani... Procveta}e nam lovni turizam. Ako se ispostavi da nije, malo ko }e nam do}i slede}ih par godina - re~i su jednog iskusnog lova~kog poslenika koje verovatno najboqe odslikavaju aktuelni trenutak i vru}u temu srpskog lovstva: da li je srnda} odstreqen 14. jula ove godine u ataru Srpskog Krstura novi svetski prvak, ili ne daj boè „fal{„ nekada uzgajan na farmi, pa kao takav ne moè biti {ampion? Podse}awa radi, doma}a komisija je srnda}a, kog je odstrelio poznati lovac iz Kr~edina Premil Popovi}, ocenila sa 277,16 CIC poena! Dosada{wi rekord odstreqen je u [vedskoj davne 1983. imao je 246,90 poena. Opravdana bojazan i sumwa ili pak tipi~no srpska zavist, tek pojavile su se pri~e o nekoj fotografiji te jedinke u Austriji, te ~ar{ijske o navodnom „kqukawu“ hormonima.... Popovi} je, blago re~eno, razo~aran takvim insinuacijama koje odbacuje kao „gnusne laì“ i „nevi|ene gluposti“. Mo`da je srnda} zaista nekada bio na farmi, pa je pu{ten? Mo`da je do{ao iz Ma|arske, s

petak2.oktobar2009.

Popovi} sa trofejom

obzirom da je odstrerqen blizu granice. Mo`da je... Ne vredi praviti konstrukcije. U drugoj polovini ovog meseca o~ekujemo dolazak me|unarodne CIC komisije i [ve|ene (kao predstavnika zvani~nog prvaka sveta), te wihovo stru~no mi{qewe. Da dilema bude ve}a, ~ak ni na{im najboqim lovnim stru~wacima nije poznata metoda koja pouzdano mo`e da „provali“ da li je srnda} produkt prirode ili farmskog uzgoja. ^ekamo Evropqane... D. Kn.

[akali u ofanzivi na Vojvodinu Iz vojvo|anskih lovi{ta mesecima stiù informacije o tome da su {akali sve ~e{}e vi|eni {irom panonske ravnice. Iako su to ìvotiwe koje se kre}u i love ~e{}e no}u nego dawu, lovci ih vi|aju sporadi~no (ili samo ~uju kako zavijaju), ali retko i odstrequju. Jednostavno, Vojvodina je, kada je {akal u pitawu, postala podru~je na kojem je, kao i u mnogim predelima Evrope, {akal u ofanzivi. Situacija, sre}om, nije alarmantna, ali bi vremenom mogla postati ukoliko bi se ovaj predator prenamnoìo, jer to bi dovelo do smawewa populacija sitne divqa~i, te podmlatka one krupnije. Vi{ak {akala zna~i mawak ze~eva, fazana, ja-

ni: na{i lovci em nisu naro~ito zainteresovani za wega, em ve}ina nije opremqena za no}ni lov, ili ne voli da lovi kad se smrkne.

gom, grubom dlakom. Sivo`ut je odozgo, odozdo je svetliji, a noge, vrat i obrazi su svetlori|i. Dawu se mahom skriva, predve~e kre}e u lov. ^e{}e u lov ide za-

Po re~ima Jadranke Deli} iz Zavoda za za{titu prirode Vojvodine, {akal je prakti~no nestao iz na{ih podru~ja pedesetih godina pro{log veka, kada je i on platio ceh masovnim trovawima vukova. Ipak, u posledwe vreme registrovana je pove}ana

jedno nego sam. @ivi u brlozima u grmqu iznad ili ispod zemqe. [akali se pare po~etkom prole}a, a ve} nakon 63 dana bremenitosti `enka okoti pet do osam mladih, u aprilu ili maju. Mladunci se osamostale s tri-~etiri meseca, a polno su

Vuk iz tr{}aka na panonskim wivama

Po{tovani ~itaoci, U va{em „Dnevniku“, od danas, svakog petka }e izlaziti strana posve}ena lovu. Pozivamo sve lovce, lova~ka udru`ewa i qubiteqe prirode na saradwu, kako bi, na obostrano zadovoqstvo, lova~ka strana bila interesantna i kvalitetna. Svoje sugestije i primedbe mo`ete slati na mejl: dusan.knezic@dnevnik.rs ili tel: (021) 48-06-882.

nije atraktivan, a naravno, nije ni „jestiv“. Poznato je, tako|e, i kako su se zavr{ile neke pompezno najavqivane hajke na ovog lukavog predatora – bez ijednog

rebica, srna... Niko u Vojvodini (ni celoj Srbiji) trenutno ne zna koliko {akala ima. Zbog toga, utisak je, treba {to pre makar grubo proceniti brojnost ovog meso`dera, kako bi se znalo da li je – a ako jeste, u kojoj meri – potreban odstrel, kako nam se ne bi desilo ono {to je Bugarima: veliki gubici i nedostatak divqa~i po lovi{tima koji se pripisuju upravo {akalu! Me|utim, to ne}e i}i lako jer ni doma}im lovnim stru~wacima za sada nije poznato kako bi se procena brojnosti efikasno i jeftino izvela. S druge strane, sam {akal mnogim lovcima

ulovqenog primerka! Naravno, evidentna ekspanzija {akala ne zna~i da ga treba besomu~no istrebqivati, jer svaka vrsta ima svoje mesto u prirodi. [akal je koristan kao strvinar, kao predator koji se hrani slabim, bolesnim i ostarelim ìvotiwama koje moè da ubije te je u tom smislu koristan, ali samo ukoliko mu je brojnost na ograni~enom novou, ukoliko ga nema previ{e. Mnogi lovci, rekosmo, retko nailaze na {akala, neki ga nikada nisu ni videli, ali ima i suprotnih primera. – Pro{le godine, Lova~ko udruèwe „Podunavqe“ – obuhvata lovce Veternika, Futoga i Bege~a – odstrelilo je 13 {akala – kaè futo{ki lovac Dejan Milkov, koji je ustrelio tri primerka. – Primetili smo ekspanziju ove ìvotiwe, tako da je {akal prakti~no nadomak Novog Sada. Mi smo dobro organizovani, trudimo se da ga odstrelimo, ali to uop{te nije lako. To je vrlo lukava ìvotiwa, koja je daleko aktivnija no}u. I u ~iwenici da je „no}obdija“ leì veliki deo uspeha {akalove lagane najezde u Vojvodi-

Foto: Jaroslav Pap

Onaj koji zavija [irom sveta, {akala (Canis aureus L.) su krstili raznim imenima. Stari narodi su ga zvali „zlatni vuk“, qudi u ravnici „vuk iz tr{}aka“, a u Boki Kotorskoj nazivaju ga „~agaq“. Arapi su ga nazivali imenom koje zna~i „onaj koji zavija“, jer je zavijawe {akala toliko specifi~no da se ne moè zameniti ni s jednim drugim zvukom u prirodi. brojnost ovih ìvotiwa u okvirima drevnog areala – karpatska i balkanska Srbija, Srem i ju`ni Banat, a sve je ~e{}i i po Ba~koj. [akal pripada rodu zverova, porodici pasa. Rastom, ali i izgledom je negde izme|u vuka i lisice. Li~i na malog vuka ili kratkorepu lisicu s dugim nogama. Visok je oko pola metra, s repom duga~ak oko 120 centimetara, teàk 15-20 kilograma. Telo mu je pokriveno sredwe du-

zreli nakon jedne godine. @ivotni vek {akala je 12 do 14 godina. Sli~no lisicama, ovi predatori se hrane sitnim glodarima, gmizavcima, sitnom divqa~i i pticama. Imaju veliku naklonost ka strvinama, a obo`avaju da se „zaslade“ svim vrstama vo}a do kojih mogu da do|u. Ponekad, ako su u prilici, mogu zaklati vi{e sitne stoke nego {to mogu pojesti. Du{an Kne`i}

FRU[KOGORSKI JELENI NAPREDUJU U UTORAK PO^IWE SAJAM LOVA, RIBOLOVA I SPORTA

Lorist po~iwe 6. oktobra Me|unarodni sajam lova, ribolova i sporta, 42. Lorist, bi}e odr`an na Novosadskom sajmu od 6. do 11. oktobra. [ta lovci mogu o~ekivati na Loristu? Sude}i po najavama – mnogo toga.

Cene ulaznica Za kolektivne posete lova~kih i ribolova~kih udru`ewa cena ulaznice je 200 dinara. Pojedina~na karta ko{ta 300, a kolektivna za grupe ve}e od 15 qudi 270 dinara. Za u~enike i studente, penizonere i decu od 7 do 12 godina ulaznica za Sajam ko{ta 190 dinara. Ovogodi{wi Sajam okupi}e u Hali 1 oko 70 izlaga~a, a bi}e u znaku noviteta lova~ke opreme najpoznatijih svetskih brendova i sajamskih popusta. Nove artikle na tr`i{tu – lova~ke karabine LKM-808 i LK „stainless steel“ predstavi}e „Zastava oru`je“. Digitalna kamera za spektiv DEC 5,0 MINOX vrhun-

skih opti~kih mogu}nosti, pogodna za sve vremenske uslove – prvi put }e biti predstavqena u Srbiji, i to na {tandu beogradskog „Trofeja“. Premijeru na srpskom tr`i{tu ima}e i malokalibarska pu{ka IZH 161-K, koju }e predstaviti beogradski „Snajper“. Me|u bogatom ponudom opti~kih pomagala, namewenih pre svega lovcima, bi}e vrhunskih proizvo|a~a iz Austrije – „Swarovski Optik“, ^e{ke – „Meopta“, Italije – „Conus“, Nema~ke – „Leica“, „Norconia“, „Minox“, „Zeiss“, SAD – „Bushnell“, beogradski „Trofej“ i „Snajper“, kao i „Capriolo“ iz Ba~ke Topole. Veliku pa`wu privu}i }e i izlo`ba lova~kih pasa, koja je na programu u subotu, 10. oktobra. Bi}e i stru~nih okupqawa, me|u kojima i Seminar o savremenim tendencijama u turizmu, hotelijerstvu i gastronomiji, gde }e se govoriti o edukaciji menaxera u lovnom turizmu, o zna~aju mesa divqa~i u ishrani, kao i o modelu lovno-turisti~ke valorizacije lovi{ta SRP „Gorwe Podunavqe“.

Nema rike, al’ bi}e teladi Za razliku od svojih „kolega“ iz mono{torskih {uma i ritova, koji su se nadaleko ~uli prethodnih nedeqa, fru{kogorski jeleni u ti{ini su obezbedili svoje potomstvo: dva najstarija mu`jaka u populaciji, s obzirom na to da nisu konkurencija jedan drugom, nisu rikali, ali su bili aktivni u svojim haremima. Sve to iz prikrajka su posmatrala tri mla|a jelena (jedan ~etvorogodi{wak, dva dvogodi{waka), pa se na prole}e o~ekuju nova telad u nacionalnom parku Fru{ka gora, kao plod kvalitetnog rada. Trenutno, nakon {to je zimus iz Ma|arske uvezeno 35 ko{uta i pet jelena, na Fru{koj gori ima 56 grla jelenske divqa~i! Naravno, lov je ovde zabrawen, a o Lepotan s Fru{ke gore Foto: J. Pap lovnom turizmu mo}i }e, po nekim procenama, da se razgovaevropskog jelena“, s idejom da ra tek za ~etiri do pet godina. se, nakon vi{e od tri decenije, Prema povr{ini tamo{weg loove ìvotiwe vrate na vojvovi{ta, maksimalan broj grla je |ansku planinu gde su vekovima procewen na 170. ìveli. Rasulo lovnog terena za Podse}awa radi, nakon uvoza jelene na Fru{koj nastupilo je mati~nog zapata od na{ih sesedamdesetih godina pro{log vernih kom{ija, proletos se veka, pogotovu nakon izgradwe otelila 21 ko{uta. Jedno tele je puta ôt–Vizi} i urbanizacije uginulo, ali 20 je opstalo, {to planine. Ipak, jeleni polako je izuzetan procenat. Sve to je zauzimaju ono {to im pripada. deo projekta „Introdukcija D. Kn.

KALENDAR LOVA Jelen evropski mu`jak - jelen i mladun~e tele, od 01. 08. do 15. 02 ènka-ko{uta od 16.08 do 10.02 Jelen lopatar mu`jak jelen od 16.09 do 01.02 ènka-ko{uta i mladun~e tele od 01.10 do 01. 02. Srnda} mu`jak-srnda} od 16.04 do 01.10 ènka-srna i mladun~e lane od 01.10 do 01.02. Divqa sviwa mu`jak-vepar od 01.05 do 01.02 ènka krma~a od 01.07. do 01.01. mladun~e prase od 01.07 do 01.02. Zec od 16.10 do 15.12, a u periodu od 16.12 do 31.12. dozvoqen je lov iskqu~ivo hvatawem ìvih ze~eva Divqa guska lisasta od 01.10 do 15.02 Divqa guska glogovwa~a od 01.10 do 14.02 osim na podru~ju centralne Srbije Divqa patka (gluvara, krùqa, ri|oglava, pap~anica, zvi`dara) od 01.09. do 15.02 Poqska jarebica od 16.10. do 01.12. Prepelica od 01.08. do 01.10. Fazan od 16.10. do 15.01. u otvorenim lovi{tima, osim u lovi{tima u kojima se fazani pu{taju neposredno pred lov na ure|ene povr{ine za izlovqavawe od 50 do 300 hektara u periodu od 16.10 do 01.03. Liska crna od 01.09. do 15.02. [umska {quka od 01.10. do 01.02. Bekasina od 01.10. do 01.02. Divqi golub - grivna{ od 01.08. do 15.02. Gugutka od 01.08 do 01.10. osim na podru~ju AP KiM Grlica od 01.08. do 01.10.

SPORT

petak2.oktobar2009.

LIGA EVROPE

SVETSKI KUP

Beogra|ani u polufinalu! Kugla{i Beograda „Po{tanske {tedionice“ osvojili su tre}e mesto u kvalifikacijama Svetskog kupa u Budimpe{ti i plasirali se u polufinale gde }e im rival biti {ampion Nema~ke Rot vajs. Drugi polufinalni par je Segedin- Fojt Sent Pelten (Austrija) koji je plasmanom me|u ~etiri najboqa evropska kluba priredio malu senzaciju! Polufinalni me~evi su na programu danas. Beograd „Po{tanske {tedionica“, ovogodi{wi {ampion Srbije i pobednik Kupa Srbije, plasirao se i u Ligu {ampiona, jer je sa Svetskog kupa prolaz imalo sedam klubova... Srpski predstavnik u Svetskom kupu za kugla{ice, tako|e odr`anom u Budimpe{ti, {ampion suboti~ki Pionir zauzeo je {esto mesto, ali je i on izborio u~e{}e u Ligi {ampiona. Suboti~anke su lane u Ligi {ampiona osvojila drugo mesto!

Troickom prija Tajland Viktor Troicki plasirao se u tre}e kolo Tajland opena. Drugi reket Srbije je u svom prvom izlasku na teren u Bankoku savladao Brazilca Tomaza Belu~ija - 6:3, 7:6. Troickom je bio dovoqan jedan brejk da dobije prvi set, a u drugom je odlu~io taj-brejk. Srbin je na turniru, ~iji je nagradni fond 608.500 dolara, u prvom kolu bio slobodan, a u ~etvrtfinalu }e se sastati sa pobednikom me~a Xon Izner (8) - Mi{a Zverev. Ukoliko Amerikanac stigne do tre}eg kola, bi}e mu to prvi me~ sa Troickim, koji je ve} jednom igrao sa Nemcem. Zverev je bio boqi 2008. godine u Moskvi. Pobedniku Tajland opena pripa{}e 100.100 dolara i 250 ATP poena.

Vaqak mora na remont [ahtjor - Partizan 4:1 (2:0) DOWECK: Stadion Donbas arena, gledalaca 30.000, sudija: Kolun ([kotska). Strelci: Lomi} (autogol) u 23, Adrijano u 38, @adson u 53. i Rakicki u 67. za [ahtjor, a Qaji} u 86. minutu za Partizan. [AHTJOR: Pjatov 7, Hub{man 7 (Duqaj), Ku~er 7 (Ni{~enko 6), Fernandiwo 8, @adson 8, Ilziwo 8, Adrijano 8, Vilijan 8, Rac 7, Srna 7 (Kobin), Rakicki 7. PARTIZAN: Radosavqevi} 5, Stevanovi} 6, \or|evi} 5, Gavran~i} 6, Krstaji} 6, Fejsa 6, Petrovi} 5 (Kleo 6), Moreira 6, Lomi} 6 (Tomi} 6), Ili} 6 (Qaji} 6), Diara 7. Fudbaleri Partizana u drugom kolu Grupe J lige Evrope do`iveli su te`ak poraz od [ahtjora 4:1 (2:0). Prvo poluvreme pokazalo je da crno-beli nemaju potrebnu dr~nost za Evropu. Partizan se povukao u svoj {esnaesterac, a tek povremeno prelazio na polovinu protivnika. Rezultat toga su i dva sme{no primqena gola. Nesigurnost je Aleksandar Radosavqevi} pokazao ve} u

J grupa

[ahtjor - Partizan Tuluz - Bri`

4:1 (3:0) 2:2 (0:0)

1. [ahtjor 2. Tuluz 3. Bri` 4. Partizan

0 0 1 2

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

8:2 5:4 3:6 3:6

6 4 1 0

3. minutu kada je posle {uta Vilijana dozvolio da mu lopta pro|e kroz noge, na sre}u na gol liniji bio je spreman Gavran~i}. Golman crno-belih bio je krivac za prvi gol [ahtjora. Posle kornera sa leve strane ostao je ukopan na petercu pa se

Radost Adrijana posle drugog gola za tim iz Dowecka

lopta odbila od Marka Lomi}a i u{la u mre`u. Partizan je me~ po~eo u formaciji 4-2-3-1. U odbrani je to izgledalo jako lo{e, a u napadu je i bilo dobrih poku{aja. U 12. minutu Krstaji} je centrirao sa leve strane, a Diara na petercu glavom ga|ao pored gola. Senegalac se u 26. minutu lepo oslobodio dvojice ~uvara, zatim je {utirao, ali je lopta pro{la pored desne stative. I Moreira je imao jedan dobar dribling, ali potom i lo{ centar{ut na Nenada \or|evi}a. [ahtjor je kontrolu me~a preuzeo od 20.

minuta i do poluvremena dao jo{ jedan gol. Indisponirani Petrovi} poklonio je loptu Ukrajincima, a Adrijano je, posle centar{uta, glavom dao gol. Odbrana Partizana bila je zbuwena i u 53. minutu. @adson je pred buketom igra~a lobovao istr~alog Radosavqevi}a i povisio na 3:0. Ta~ku na i stavio je Rakicki, na drugoj stativi kazniv{i nesmotrenost svog ~uvara. Partizan je u drugom poluvremenu poku{ao da napadne, ali uglavnom je to bilo stihijski. U igru je u{ao i Kleo i upravo on

LIGA EVROPSKIH [AMPIONA Grupa A Bajern – Juventus Bordo – Makabi (H) 1. Bajern 2. Bordo 3. Juventus 4. Makabi

2 2 2 2

1 1 0 0

1 1 2 0

0 0 0 2

3:0 2:1 1:1 0:4

0:0 1:0 4 4 2 0

Grupa B CSKA – Be{ikta{ Man~ester j. – Volsburg

1.Man~ester j 2. Volsburg 3. CSKA 4. Be{ikata{

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

3:1 4:3 3:4 1:3

2:1 2:1 6 3 3 0

Grupa C Milan – Cirih Real (M) – Olimpik 1. Real 2. Milan 3. Cirih 4. Olimpik

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

8:2 2:2 3:5 0:4

0:1 3:0 6 3 3 0

1. ^elzi 2. Porto 3. Apoel 4. Atletiko

2 2 2 2

2 1 0 0

0 0 1 1

0 1 1 1

2:0 2:1 0:1 0:2

0:1 2:0 6 3 1 1

Zabriwavaju povrede Odbojka{i NIS Vovjodine samo sedam dana pre prvog me~a sa Mladim radnikom na svom terenu nalaze se u nezavidnoj situaciji. Mnogobrojne povrede usporile su stavqawe finalne glazure na pripremni period, ali se trener crveno-belih Nikola Salati} nada najboqem. - Petrovi} se oporavio i bi}e sto odsto spreman za po~etak lige, ali imamo drugih pote{ko}a. Gotovo svi igra~i koji su bili ukqu~eni u rad reprezntacije vratili su se s povredama. Kapiten Vemi} ima malu, ali veoma bolnu povredu {ake i gotovo da ne moè da kompletira nijedan trening. ûbrilo je zaradio “skaka~ko koleno”, Jovovi} ima problema s prstom, Januzovi} je bolestan, a Radi} jo{ nije potpuno spreman, ali to smo znali kod wegovog angaòvawa. Odradili smo veliki deo priprema i nadam se da }e se sve povrede sanirati pre po~etka lige - rekao je Salati}. Dobor su odigrali Novosa|ani mnogobrojne kontrolne utakmice, posledwu s Ribnicom, ali }e ponovo u ligu u}i kao jedan od najmla|ih sastava. - Kroz kontrolne utakmice do{li smo do igre i verovatno vi{e ne}emo imati provera do liga{ke premijere. Mislim da }e liga ove sezone biti mnogo ujedna~enija, ne}emo vi{e dominirati Radni~ki, Crvena zvezda i mi, verovatno }e se u vrh tabele ukqu~iti i Partizan, Mladi radnik i Ribnica nastavio je pri~u Salati} i za trenutak se okrenuo poja~awima. - Radi} odli~no trenira i s wim u timu dobi}emo neophodno iskustvo, jer }emo u ligu u}i mla|i nego lane. Mla|ani Ivovi} svakako je neprocewiv talenat, ali je mlad i nema neophodno iskustvo. Svakako }e nam biti pravo poja~awe - zavr{io je Salati}. M. Risti}

Bez rasprave o Partizanu Disciplinska komisija Evropske fudbalske unije (UEFA) ne}e raspravqati o mogu}noj kazni za Partizan zbog smrti navija~a Tuluza Brisa Tatona, preminulog u utorak od povreda koje mu u Beogradu 17. septembra naneli huligani. -Ne}e biti sastanka Disciplinske komisije povodom tog slu~aja. Incident se desio izvan stadiona zbog ~ega komisija ne}e pokretati istragu i raspravqati o eventualnoj kazni. - re~eno je u ~etvrtak Beti u odeqewu za odnose sa medijima UEFA. Pojedini srpski mediji u sredu su objavili da }e Displinska komisija UEFA slede}e nedeqe raspravqati o smrti Tatona i odgovornosti Partizana, po{to su osumwi~eni za ubistvo imali obele`ja kluba. Kao mogu}a kazna pomiwana je i suspenzija Partizana iz evropskih takmi~ewa. Crno-beli su 2007. ve} bili suspendovani iz Evrope na godinu dana, posle navija~kih

nereda u Mostaru na utakmici protiv Zriwskog. Mogu}nost kazne za Partizan u sredu je odbacio i generalni sekretar tog beogradskog kluba Darko Grubor. - Sigurno je da }e UEFA biti pod velikim pritiskom da nas izbaci posle ove tragedije, ali ne preti nam takva opsanost. Nema propisa koji predvi|aju diskvalifikaciju zbog incidenata koji su se dogodili van stadiona - rekao je Grubor novinarima. - Me|utim, bojimo se da }emo posle smrti navija~a biti na meti i da }e UEFA drasti~no ka`wavati i najmawi incident dodao je on. Navija~ Tuluza Bris Taton preminuo je u utorak u Beogradu posle te{kih povreda koje su mu naneli fudbalski huligani u centru glavnog grada Srbije, uo~i utakmice izme|u Partizana i Tuluza u prvom kolu Grupe J Lige Evrope.

Foto: M. Mitrovi}

LIGA [AMPIONA AZIJE

FINALE KUPA OFS KAWI@A–SENTA–ADA

Molcima pobedni~ki pehar Ba~ka - Randi~ki Gladiolus 4:3 (0:0, 0:0) nar, Jak{i}, Jeli}, Sel, Peko, Jablan (Prekajski), Lali}i}, Markovi}. RADNI^KI GLADIOLUS: Gubik, Sabo, Tot Horgo{i, Katona, Fabrik, Kornel Fekete (Kristijan Fekete), R. [arkezi, H. Horvat, R. Horvat, I. [arkezi (Homoqa), Kelemen. Finale Kupa OFS Kawi`aSenta-Ada ~lanovi Suboti~ke podru~ne lige Ba~ka iz Mola i

mogao je da smawi na 3:1, ali je posle kornera {utirao glavom pored gola. Ne{to ranije Diara je u {esnaestercu napucao defanzivca doma}ina. Ute{ni gol postigao je Adem Qaji}, posle jedne dobre akcije crno-belih. I pored te{kog poraza Partizana ne treba sada dizati mnogo galame oko toga. Crno-beli su se izmerili s ja~im klubom, videli gde su, i vaqda }e izvu}i nauk. Tim od pro{le godine je zaboravio da igra fudbal i verovatno mu predstoji remont ve} naredne zime. I. Lazarevi}

NIS VOJVODINA U PROBLEMIMA

U UEFA POTVRDILI

Grupa D Apoel – ^elzi Porto – Atletiko

Ekipa Ba~ke iz Mola sa osvojenim peharima

UTRINE: Igrali{te u Utrinama, gledalaca 150. Sudija: M. Stanimirovi} (Ada). Strelci izvo|ewem penala: Lali~i}, Gavri}, Jak{i} i Peko za Ba~ku, a Kelemen, R. Horvat i Kr. Fekete za Radni~ki Gladiolus. @uti kartoni: Markovi} i Dongo (Ba~ka), a Fabrik i Sabo (Randi~ki Gladiolus). BA^KA: Plavqanin, Vrba{ki (Gavri}), Stra`me{terov, Mol-

DNEVNIK

c m y

Radni~ki Gladiolus iz Torwo{a odigrali su na neutralnom terenu u Utrinama, kako bi se podstaklo ponovno aktivirawe fudbalskog kluba u ovom mestu a|anske op{tine, uga{enog pre skoro dve decenije, o ~emu su ~elnici OFS razgovarali sa predstavnicima Mesne zajednice i sportskim entuzijastima. U ravnopravnom nadigravawu i pored vi{e povoqnih prilika pred oba gola mre`e su ostale ne-

taknute jer su strelci oba tima zatajili, pa je pobednik odlu~en izvo|ewem penala, pri ~emu su bili uspe{niji Molci, pa im je pripao pobedni~ki pehar i veliki prelazni pehar OFS. Prilikom izvo|ewa penala iz ekipe Torwo{ana stativu je pogodio Sabo, dok je {ut H. Horvata uspeo da odbrani mladi golman Ba~ke Plavqani}, a od Molaca Prekajcki je {utirao pored gola. M. Mitrovi}

Piksijeva Nagoja u polufinalu Iako mu s ekipom Nagoje u japanskom {ampionatu ne ide najboqe, Dragan Stojkovi} Piksi je s klubom u kojem je kao igra~ bio qubimac navija~a uspeo da se plasira u polufinale Lige {ampiona Azije. Nagoja je u prvom me~u ~etvrtine finala kao doma}in izgubila od Kavasakija sa 1:2, ali je u revan{u u gostima uspela da pobedi sa 3:1 i plasira se u polufinale gde }e se sastati sa Al-Itihadom iz Saudijske Arabije. - Igra~i su fenomenalno odigrali i uz veliki trud zabele`ili sjajnu pobedu. Za mene je ovakav ishod sasvim logi~an jer smo bili boqi. Prikazali smo lepu igru, u najve}em delu smo kontrolisali

Dragan Stojkovi}

igru i tehni~ki i takti~ki. Svi u klubu smo ponosni na ovaj uspeh jer nije mala stvar plasirati se me|u ~etiri najboqa kluba u Aziji - izjavio je posle pobede Dragan Stojkovi}, trener Nagoje.

SPORT

DNEVNIK ORLOVI PROVERENIM SNAGAMA NA RUMUNE I LITVANCE

Panteli} mewa Lazovi}a Ta~ku na kvalifikacioni ciklus za pslaman na Svetsko prvenstvo reprezentacija Srbije stavi}e dvome~om protiv Rumunije, 10. oktobra na Marakani, odnosno ~etiri dana kasnije gostovawem u Litvaniji. Ra~unica je veoma jednostavna, jer tri boda overavaju vizu za Ju`nu Afriku. Prvu me~ loptu protiv Francuza smo delimi~no

Marko Panteli}

iskoristili, na redu je ona druga protiv Rumuna. Trijumf donosi slavqe, orlove svrstava u samu elitu svetskog fudbala... Omiqena deviza selektora Anti}a da probleme ne re{ava suzama bi}e aktuelna i pred posledwu takmi~arsku akciju u ovoj godini. Jednostavno, u formiranom sastavu nacionalnog tima koji bele`i odli~ne rezultate veliki je broj igra~a koji kubure sa minuta`om u svojim klubovima. Svakako, najbolnije je mesto golmana i status Vladimira Stojkovi}a u Sportingu. Pauza ostavqa traga, videlo se to i protiv Francuza, mada niko nema nameru da ospori visok u~inak na{eg

standardnog ~uvara mreè u reprezentativnom dresu. Di{qenkovi} se oporavio od povrede, u stroju je. Verovatno }e opet {ansu dobiti i Isailovi}... Defanzivni bedem drì zavidan nivo forme: Vidi}, Ivanovi}, Suboti}, Lukovi}, Kolarov donekle Rukavina i Dragutinovi}, dok mla|ani Obradovi} prolazi kroz proces adaptacije u [paniji. U manevru predwa~i kapiten Stankovi}, prate ga Ninkovi}, Ka~ar i nadahnuti Krasi}. To{i}, ali i Miqa{ greju klupu na Ostrvu, Kuzmanovi} tek po~iwe da se upoznaje sa Bundesligom, dok je Petrovi} van forme. Jovanovi} trese mreè u Standardu ali ima problema sa povredom kolena. Stièmo i do napada~a, gde se selektor napraviti prinudnu rokadu. Danko Lazovi} je pod suspenzijom zbog crvenog kartona na me~u sa Francuskom, a u tim se vra}a iskusni Marko Panteli} koji je „probio led“ u Ajaksu, a presko~io je megdan protiv trikolora jer je tek u smiraj prelaznog roka uspeo da prona|e klub u kojem }e posle Herte nastaviti karijeru. Nikola @igi}, jedan od kqu~nih {rafova nacionalnog tima, i daqe dobija priliku „na ka{i~icu“ u Valensiji, dok mladi reprezentativac Milinkovi} dobro gura u Ko{icama. Dakle, selektor }e se osloniti na proverene snage, a tokom mini priprema poku{a}e da sklopi kockice, izvu~e maksimum od svakog pojedinca bez obzira na ~iwenicu da su daleko od top takmi~arske forme. Zadatak nije jednostavan, ali dodatni motiv je svakako ulog na talonu i zna~aj pobede nad Rumunima koja nas direktno vodi na Mondijal. Z. Rangelov

Oven van terena tri nedeqe Fudbaler engleskog premijerliga{a Man~ester Junajteda Majkl Oven odsustvova}e sa terena naredne tri sedmice zbog povrede prepona, saop{tio je klub sa „Old Traforda“. Napada~ aktuelnog {ampiona Engleske po`alio se na bol u preponama i zamewen je ve} tokom prvog poluvremena utakmice drugog kola B grupe Lige

{ampiona, u kojoj je wegov tima na doma}em terenu savladao nema~ki Volfzburg sa 2:1. Menaxer Man~estera, Aleks Ferguson, podsetio je da je 30 - godi{wi fudbaler i prethodnih dana imao probleme sa preponama, ali je naglasio da povreda nije ozbiqnije prirode i da o~ekuje da }e Oven kroz tri sedmice biti spreman za povratak na teren.

Bolivijci bojkotuju reprezentaciju Sindikat bolivijskih fudbalera (FABOL) odlu~io je da reprezentativci te zemqe zbog neispuwenih zahteva bojkotuju kvalifikacione utakmice protiv Brazila i Perua za odlazak na {ampionat sveta 2010. godine u Ju`noj Africi. Predtavnici FABOL-a su u septembru zahtevali od bolivijske fudbalske organizacije da se, umesto dosa-

da{wa tri regulatorna tela koji vode brigu o takmi~ewema u toj zemqi, formira jeidnstvena institucija. - Niko od igra~a ne}e se odazvati pozivu u reprezentaciju, dok god svi na{i zahtevi ne budu ispuweni - izjavio je generalni sekretar FABOL-a Milton Melgar, oceniv{i da se bolivijski fudbal nalazi u „dubokoj krizi“.

ZANIMQIVOST

Zbog Arsenala prelazi 15.000 kilometara Navija~ Arsenala Nesan Sinadurai svakog drugog vikenda pre|e mar{rutu od blizu 15.000 kilometara kako bi gledao omiqeni klub na londonskom „Emirejtsu“. [ezdesettrogodi{wi Sinadurai, koji radi kao samostalni IT konsultantant i `ivi u ameri~kom gradu Kolumbusu u saveznoj dr`avi Xorxija, standardnom mar{rutom ve} 42 godine putuje u London kako bi bodrio ekipu „tobxija“! Od 1967. godine ovaj Amerikanac, poreklom sa [ri Lanke,

krene petkom prepodne avionom iz Atlante, pa letom preko Hjustona za 15 ~asova stigne na londonski aerodrom „Hitrou“. Londonskom „Sanu“ je priznao da je dosad pre{ao vi{e od deset miliona kilometara kako bi mogao da uìvo posmatra voqeni tim. - Moja èna kaè da sam potpuno lud - rekao je Sinadurai, koji pre emigrirawa u SAD, 12 godina nije propustio nijedan me~ Arsenala na starom stadionu „Hajberi“.

petak2.oktobar2009.

NEMA SMENE TRENERA U VOJVODINI

Stepi ne pomi{qa na ostavku [to se Dragoslava Stepanovi}a ti~e, za wega nema dileme. Iskusni fudbalski trener nije prihvatio predlog o sporazumnom raskidu ugovora koji su mu, posle odluke Upravnog odbora FK Vojvodina, na troipo~asovnom sastanku u sredu uve~e, predo~ili predsednik kluba Ratko Butorovi}, direktor Miodrag Panteli} i generalni sekretar Radisav Rabrenovi}. Podse}amo, nezadovoqni dosada{wim u~inkom (eliminacija iz kvalifikacija za Ligu UEFA, remi sa Smederevom i porazi od Partizana i Crvene zvezde) kao i vo|ewem ekipe na treninzima i utakmicama, u FK Vojvodina odlu~ili su da Stepanovi}a kazne sa 40.000 evra, ponudiv{i mu nagodbu, prema kojom bi wegove obaveze prestale ve} pre sutra{we utakmice s BSK-om. Stepanovi} je imao rok da se izjasni do ju~e u 12 ~asova, ali on to zvani~no nije u~inio klupskom rukovodstvu. Ju~e je iz FK Vojvodina usledio redovan poziv za dana{wu konferenciju za novinare u FC “Vujadin Bo{kov” a najavqeni su sagovornici: Dragoslav Stepanovi} i igra~i Darko Lovri} i Janko Tumbasevi}. Ve} taj podatak nagovestio je da Stepanovi} ne namerava da prihvati ponu|eni predlog o sporazumnom raskidu ugovora.

Dragoslav Stepanovi}

- Radim najredovnije svoj posao. Odr`ao sam trening, to isto }u u~initi i sutra, zatim }u prisustvovati konferenciji za novinare, da bismo uve~e oti-

BUTOROVI] I PANTELI]

Bez komentara Predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi} i direktor Miodrag Panteli} o~igledno zate~eni ignorisawem ponude o sporazumnom raskidu ugovora od strane {efa stru~nog {taba Dragoslava Stepanovi}a, nisu imali adekvatan komentar. - Nemam komentar, sada je na Upravnom odboru kluba da povu~e slede}i potez – rekao je Butorovi}. - Sve ste ~uli od Stepanovi}a, mi {to smo imali da mu predo~imo, rekli smo mu na sastanku. Sada }emo videti {ta i kako daqe da ~inimo – dodao je Panteli}.

{li u karantin pred me~ s BSK u Beogradu – smireno je rekao Stepanovi}. Da li to zna~i da }ete sedeti na klupi Vojvodine u utakmici s BSK? - Naravno, usredsre|en sam na svoj posao maksimalno. U bogatoj karijeri susretao sam se sa sli~nim situacijama, a u sportu se gubi i dobija. Ekipa sada jeste u rezultatskoj krizi, ali ima vremena da se oporavi. Verujem u ovaj tim i mislim samo na utakmicu s BSK – poru~io je Stepanovi}. Evidentno je to da nemate vi{e podr{ku predsednika Ratka Butorovi}a, direktora Miodraga Panteli}a i generalnog se-

kretara Radisava Rabrenovi}a. Koliko }e vas ta ~iwenica ometati u daqem radu? - Wihovo je pravo da misle ono {to èle. Vojvodina nije smela da dozvoli ovakvu halabuku i boqe bi bilo da svi radimo na smirivawu tenzija. Na mi{qewe Butorovi}a, Rabrenovi}a i Panteli}a ne mogu da uti~em i da ga mewam, a ~ak je i dobro {to je bilo disonantnih tonova. Jedino me brine to kako }e se cela ova situacija odraziti na igra~e i tim u celini – jasan je Stepanovi}. O~igledno je to da posle trenerove odluke FK Vojvodina, ta~nije weno rukvodstvo i operativa, ulazi u ozbiqan problem. S obzirom na to da godi{wa plata {efa stru~nog {taba iznosi 120 hiqada evra uz bonuse za svaku pobedu u iznosu od 1.500 evra i predvi|ene nagrade za osvajawe titule (300 hiqada evra) i Lav kup Srbije (200 hiqada), kori{}ewe ku}e i slu`benog automobila, jasno je koliko Stepanovi} ko{ta novosadske crveno-bele. Ipak, jasno je i to da niko ~elnike Vojvodine nije primorao na angaòvawe Stepanovi}a pod uslovima dostojnim onima koje evropski klubovi pla}aju svoje trenere. Kako }e se sve ovo odraziti na igra~e koji su na istom sastanku sami predloìli da budu ka`weni za rezultatske neuspehe sa po 4.500 evra, ostaje da se vidi. Tek, dana{wi dan }e pokazati da li }e se predsednik Ratko Butorovi} i Upravni odbor FK Vojvodina odlu~iti na radikalan potez, a to je da bez obzira na ugovor, uskrate poverewe Dragoslavu Stepanovi}u i povere tim nekome od klupskih trenera. Time bi “poàr” bio samo privremeno uga{en, jer bi se otvorilo novo pitawe: {ta }e ubudu}e Dragoslav Stepanovi} raditi u klubu i koje je to radno mesto vredno mese~ne plate od 10.000 evra? S. Savi}

Lazovi} ka`wen ~etiri utakmice Disciplinski organi Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) kaznili su reprezentativca Srbije Danka Lazovi}a sa ~etiri utakmice neigrawa zbog toga {to je bio iskqu~en na nedavnom me~u protiv selekcije Francuske. Lazovi} }e pauzirati dve naredne utakmice, a preostala dva me~a je ka`wen uslovno na {est meseci. U slu~aju da ponovi sli~an prekr{aj Lazovi} }e biti naknadno suspendovan na dve utakmice. U SUBOTICI UTAKMICE VISOKOG RIZIKA

Nema karata u nedequ Iz Fudbalskog kluba Spartak Zlatibor voda obave{tavaju da je nedeqna utakmica u kojoj se od 15 sati na Gradskom stadionu sastaju Spartak i Partizan progla{ena kao visokorizi~na. Sboti~ki superliga{ moli qubiteqe fudbala da karte za utakmicu kupe do nedeqe, 4. oktobra, jer na osnovu Pravilnika o bezbednosti na fudbalskim manifestacijama to ne}e biti mogu}e u~initi na dan me~a. Karte za utakmicu se mogu kupiti u prostorijama Kluba (u zgradi Jadrana), ili kod uli~nih kolportera, kod zgrade Pozori{ta ili kod Tramvaja. Iz Kluba tako|e pozivaju obe grupe navija~a na fer i korektno navijawe tokom me~a. N. S.

POLO@EN KAMEN TEMEQAC ZA SRPSKU KU]U FUDBALA: Ministarka omladine i sporta Sneàna Samaryi} - Markovi}, predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karayi}, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac, predsednik Skup{tine op{tine Stara Pazova Goran Jovi} i visoki predstavnici UEFA i FIFA poloìli su kamen temeqac za izgradwu srpske ku}e fudbala koja treba da bude zavr{ena u narednih godinu dana. Na povr{ini od 12.000 hektara, prema re~ima predsednika F{ Tomislava Karayi}a, za godinu dana treba da nikne {est travnatih terena sa rasvetom, jedan teren koji }e biti pokriven ve{ta~kom travom i mini stadion sa 3.000 mesta. Osim toga, Karayi} je najavio da }e }e se izgraditi hotel sa 65 soba, zgrada za medicinsko osobqe, bazeni, teniski tereni i hala od 1.500 metara za trening i druge sportiste. - Za izgradwu ovog sportskog objekta, u prvoj fazi, bi}e neophodno oko 10 miliona evra i nadam se da }e biti jedan od najlep{ih u Evropi - rekao je Karayi}. Ministar Samaryi} - Markovi} je istakla da je ovo „veliki dan za srpski sport“, jer je fudbal od nacionalnog interesa za Srbiju, kao i da predstavqa veliki brend u svetu. U ime Evropske fudbalske unije ovom ~inu prisustvovao je direktor Paskal Porez, a u ime Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) Eva Paskije. Ovom izuzetnom doga|aju prisustvovao je veliki broj zvanica, gostiju iz kulturnog, javnog i politi~kog ìvota Srbije. A. N.

SPORT

petak2.oktobar2009.

DNEVNIK

TURNEJA [AMPIONA SRBIJE PO AMERICI

TURNIR U TOKIJU

Druga pobeda Partizana

Jankovi}eva u polufinalu

Partizan - Midvest ol-stars 101:81 (19:14, 19:19, 30:17, 33:31) PARTIZAN: Sinovec 9, Kecman 13, Milo{evi} 8, Ra{i} 16, Lu~i} 8, Be{ovi} 2, Mitrovi} 10, Mari} 18, Rako~evi} 13, Veseli 2, \eki}, Vrane{ 2. MIDVEST OL-STARS: Grejs 10, Rajt 2, Berdiel 18, Braun 2, Ofoegbu 3, Famutimi 12, Batler, Polard 1, Klivs 12, Krabenhof 7, Trejlor 14. Ko{arka{i Partizana ostvarili su i drugu pobedu na ameri~koj turneji. Posle trijumfa nad ol star timom Sredweg zapada u ^ikagu, crno-beli su i u Detroitu savladali istog protivnika, ovoga puta jo{ ubedqivije. U pobedi ekipe Du{ka Vujo{evi}a, koja je bila oslabqena neigrawem Bo`i}a i u ve}em delu utakmice Veselog i \eki}a, najefikasniji su bili Aleks Mari} s 18, Ra{i} sa 16 i Kecman i Rako~evi} sa po 13 poena. Pred oko 800 svojih navija~a, {ampion Srbije je pitawe pobednika re{io u tre}oj ~etvrtini, kada je prvo serijom od 10:0 stigao do dvocifrene prednosti (48:38), a ubrzo vo|stvo podigao i

Strahiwa Milo{evi} poentira u me~u u Detroitu

U VR[CU ME\UNARODNI TURNIR „VELIKI ZA MALE”

Posledwa provera Hemofarma Ve} je postala tradicija da pred sam po~etak sezone, ko{arka{ki klub Hemofram [tada, organizuje jedan od najkvalietnijh turnira na ovim

Kragujevca ( biv{i Lajonsi ) i Cedevita iz Zagreba kao i gr~ki PAOK. Posebnu dimeniziju vr{a~kog turnira daje wegov humanitarni karakter. Organi-

Stefan Markovi}

prostorima - Veliki za male. Danas, po deveti put na parketu Milenijuma okupi}e se i ovog puta veoma kvalitetne ekipe. Pored doma}ina turnira Hemofarma igra}e jo{ Radni~ki iz

zatori su odlu~ili da ovog puta prikupqena sredstva budu namewena za rekonstrukciju postoje}e instalacije za centralno grejawe u vr{a~kom vrti}u „P~elica“.

Ove utakmice bi}e posledwa provera ko{arka{e Hemofarma [tada pred po~etka sezone. - U pripremnom periodu odigrali smo vi{e utakmica nego {to je prvobitno bilo planirano, ~ak 14, - obja{wava Marko Ivanovi}. -Turnir Veliki za male je posledwa provera ekipe pred po~etak prvenstva, ali i prvo okupqawe kompletne ekipe i promocija pred doma}om publikom.Pripremni period odradili smo bez na{a dva reprezentativca, Markovi}a i Ma~vana, koj su se prikqu~ili ekipi po~etkom nedeqe. Utakmice na turniru bi}e prve utakmice na kojima }emo biti kompletni. Uprava ko{arka{kog kluba Hemofarm Stada, uz saglasnost stru~nog {taba je odlu~ila da od ove godine kapitensku traku dodeli Miqanu Pavkovi}u.Turnir u Vr{cu bi}e Pavkovi}ev debi u ulozi kapitena farmaceuta. - Velika mi je ~ast, zadovoqstvo, motivacija, ali i obaveza dodeqena sa kapitenskom trakom - rekao je Pavkovi}. - Pred ekipom je jak turnir. Ve} u prvoj utakmici do~ekujemo iskusni PAOK i o~ekujem pobedu. To }e biti prava predstava za publiku i prilika da im se kao kompletna ekipa predstavimo pred sezonu. Deveti me|unarodni humanitarni turnir „Veliki za male“ odr`a}e se u dvorani SPC Milenijum danas i sutra. Danas su na programu polufinalni me~evi,a sastaju se: Radni~ki – Cedevita ( 17.30 ), Hemofarm [tada – PAOK ( 20, TV), sutra se igraju me~evi za plasman , za tre}e mesto (17.30 ), finale ( 20, TV). J. Turkoane

Na{i slabo krenuli 4. Kozolg (Ma|arska) 1.195, 5. Sporting (Francuska) 1.183, 6. Novska (Hrvatska) 1.170, 7. Po{tar (Hrvatska) 1.169, 8. Centropen (ê{ka) 1.162, 9. Slavoj Prag 1.144, 10. CS CFR (Rumunija) 1.143, 11. Triglav Kraw 1.134,12. Kawià 1.133 (Goran Veki} 584, Novica Mati} 549), 13. Tatran Slova~ka 1.126, 14. Partizan Beograd 1.103 (Aleksandar Kuzmanovi} 567, Petar Kneèvi} 536), 15. @eqezni~ar (BiH) 1.087, 16. GTC Skopqe 1064, 17. Talin 1.029. @ene, posle ~etiri igra~ice: 1. Valhala Regenzburg (Nema~ka) 2.177. Posle tri igra~ice: 1.

Blansko (ê{ka) 1.680, 2. [tudgart Nord 1.677, 3. Eta Kamnik 1.670, 4. Konpet Ploe{ti (Rumunija) 1.675, 5. Kegeltref [lajning (Austrija) 1.633, 7. Sloboda Tvin Virovitica 1.642, 8. Kromerì` (ê{ka) 1.637, 9. Gas Metan (Rumunija) 1.634, 10. Polonija Lesno (Poqska) 1.626, 11. SPC Vojvodina Novi Sad 1.618 (Jovana Kilibarda 535, @eqana Mastikosa 544, Milena Turika 539), 12. Kristal Zrewanin 1.598 (Milena Subin 561, Ksenija Milosav 552, Dijana Brahna 483), 13. Veseli (Austriaj) 1.578, 14. Brests Cerknice 1.575, 15. Ferencvaro{ (Ma|arska) 1.542 itd.

Jelena Jankovi} je prekinula seriju poraza u duelima s Marion Bartoli i plasirala se u polufinale VTA turnira koji se igra u Tokiju za nagradni fond od dva miliona dolara. Najboqa srpska

Srpska teniserka je pojasnila za{to je ove godine mnogo oscilirala. - Mnogo toga mi se dogodilo ove godine. Moja majka je imala operaciju, umrla mi je baka i sve to me je dosta poremetilo. Tenis mi u tim trenucima

EVROPSKA FEDERACIJA ODLU^ILA

Marta Domingez najboqa

Aktuelna svetska {ampionka na 3.000 metara stipl, [pawolka Marta Domingez, najboqa je evropska atleti~arka u 2009. godini prema izboru Evropske atletske asocijacije (EAA). Domingez je na ovogodi{wem prvenstvu sveta u Berlinu osvojila zlatnu medaqu u trci na 3.000 metara stipl, oboriv{i nacionalni rekord [panije rezultatom 9:07,32 minuta. [panska atleti~arka je bila jedina Evropqanka koja je na Mondijalu u Berlinu pobedila u nekoj od trka~kih disciplina. Drugo mesto u anketi EAA osvojila je svetska prvakiwa u skoku u vis, Hrvatica Blanka Vla{i}, dok je tre}eplasira-

Jelena Jankovi}

teniserka je u ~etvrtfinalu savladala Francuskiwu rezutatom 2:0, po setovima 6:4, 6:3. Prvi set je bio izjedna~en, a Jeleni je bio dovoqan brejk vi{ka da povede sa 1:0. U drugom setu Srpkiwa je povela sa 5:1 i prakti~no re{ila pitawe pobednika. Bartoli, koja je u posledwa ~etiri me|usobna me~a bila boqa od Jankovi}eve, uspela je u drugom setu da pri|e na 5:3, ali na{a teniserka nije dozvolila preokret. Posle plasmana u polufinale Jankovi}eva je izjavila da je bila potpuno koncentrisana na me~ s Bartoli {to joj je donelo sigurnu pobedu. - Kada su mi misli na terenu, igram na potpuno drugom nivou. To nije bio slu~aj u nekim ranijim me~evima. Kontrolisala sam me~ i nisam dozvolila Francuskiwi da igra wenu igru - objasnila je Jankovi}eva.

[arapova sve boqa U me~evima ~etvrtfinala turnira u Tokiju koji se igra za nagradni fond od dva miliona dolara postignuti su slede}i rezultati: (7) Jankovi} (Srbija) - (14) Bartoli (Francuska) 6:4, 6:3, (15) Na (Kina) (8) Azarenka (Belorusija) 7:6, 4:6, 7:6, [arapova (RUS) - Bene{ova (^e{ka) 6:4, 6:3, A. Radvanska (Poqska) - Ribarikova (Rusija) 6:3, 6:1. nije bio najva`niji u `ivotu. Sada se polako vra}am u pravi ritam i nadam se da }u na najboqi na~in zavr{iti godinu, a zatim napraviti dobar start u 2010. godini. Jankovi}eva u polufinalu }e igrati protiv Kineskiwe Li Na koja je pobedila Azarenku.

Nadal se vra}a igrom u [angaju Marta Domingez

POLUFINALE KUPA NBC

Srpskim predstavnicima u Kupu NBC u Bawi Junakovi} kod Apatina predstoji te{ka borba za plasman u polufinale. Posle prvog dana ni jedan od na{ih klubova nije u gorwem domu. Rezultati posle prvog dana, mu{karci sa tri igra~a: 1. Qubqana 1.676, 2. Lakta{i (BIH) 1.669, 3. SKC Zonenze Ricing (Austrija) 1.628, 4. Molika (Bitoq, Makedonija) 1.558. Sa dva igra~a: 1. Viktorija Bamberg 1.239, 2. Ferencvaro{ (Ma|arska) 1.227, 3. SKC Bergfalken Koblah (Austrija) 1.205,

na 19 poena razlike (68:49). Crno-bele nije izbacio iz ritma ni sna`an sudar Veselog i \eki}a u prvoj ~etvrtini, posle kojeg ova dva igra~a vi{e nisu ulazila u igru. - Veoma sam zadovoqan. Prvo {to je sudar Veselog i \eki}a mogao da se zavr{i mnogo gore, na sre}u, nije ostavio te{ke posledice. Zadovoqan sam i {to smo adekvatno reagovali i dobro odigrali. Protivni~ka ekipa je do{la u punom sastavu, ja~a nego na pro{loj utakmici. Za ovaj momenat i na{u mladu ekipu bili su dobar partner. Istakao bih da smo u dobrom periodu igrali s mladim igra~ima, gde bih posebno pohvalio Lu~i}a, ali i Mitrovi}a i Sinoveca. Raduje me {to su oni bili na parketu kada se utakmica prelamala i {to su imali kvalitet da `equ realizuju. Ko{arka{e Partizana narednih dana o~ekuju me~evi s NBA timovima. U subotu, 3. oktobra, crno-beli su gosti Denver Nagetsa, a tri dana kasnije igraju protiv Feniks Sansa.

na svetska rekorderka u skoku motkom, Ruskiwa Jelena Isinbajeva. Pobednik izbora za najboqeg atleti~ara Evrope bi}e progla{en u nedequ. Poredak deset najboqih atleti~arki Evrope: 1. Marta Domingez (3.000 m stipl, [panija), 2. Blanka Vla{i} (skok u vis, Hrvatska), 3. Jelena Isinbajeva (skok motkom, Rusija), 4. Xesika Enis (sedmoboj, Velika Britanija), 5. Anita Vlodar~ik (kladivo, Poqska), 6. Ana Rogovska (skok motkom, Poqska), 7. Tatjana Lebedeva (troskok, Rusija), 8. Olga Kaniskina (20 km hodawe, Rusija), 9. [tefi Nerius (kopqe, Nema~ka), 10. Liza Dobriski (1.500 m, Velika Britanija).

[panski teniser Rafael Nadal vrati}e se na teren naredne nedeqe na turniru u Kini, stoji na wegovom sajtu. Drugi teniser sveta nije nastupao od US Opena zbog problema sa stoma~nim mi{i}em. Posle uspe{nog oporavka on }e u~estvovati na presti`nom turniru u {angaju ~iji }e nagradni fond iznositi 6.600.000 dolara. “Rafael Nadal vrati}e se na teren naredne nedeqe na turni-

ru u [angaju. Posle dugih pregleda i medicinskih testova do{lo se do zakqu~ka da je Nadal potpuno psihi~ki i fizi~ki spreman za najve}e napore”, saop{teno je na wegovom sajtu. Tako|e, navedeno je da }e Nadal u~estvovati i na Mastersu u Parizu, kao i da }e braniti boje svoje zemqe u finalu ovogodi{weg Dejvis kupa u kojem se [panija, ina~e branilac titule, sastaje sa ^e{kom.

SLOVENA^KA LIGA

Crno–beli slavili u Zagrebu Hokeja{i Partizana su zabele`ili drugu pobedu u Slovena~koj ligi i to nad ekipom zagreba~ke Mladosti. Crno-beli su u glavnom gradu Hrvatske pobedili Mladost rezultatom 5:1 u

me~u 3. kola takmi~ewa u kojem, uz pojedine slovena~ke klubove, u~estvuju i predstavnici Srbije, Hrvatske i Austrije. Golove za Partizan su postigli Gabri}, Voling i Xejkob, dok se Sretovi} dva puta upisao u strelce.

SPORT

DNEVNIK

Alonso je na{ Dvostruki {ampion sveta u Formuli jedan, [panac Fernando Alonso, od 2010. godine }e voziti bolid Ferarija, potvrdio je u sredu italijanski tim. Alonso (28) je potpisao trogodi{wi ugovor i bi}e novi klupski

Fernando Alonso

popuni Poqak Robert Kubica iz BMV Zaubera. “Bi Bi Si sport” saznao je iz izvora u Ferariju da }e Alonsova godi{wa plata iznositi izme|u 19 i 25 miliona evra. [ef Ferarija Stefano Domenikali rekao je da Alonso, svetski prvak 2005. i 2006. godine, poseduje “zapawuju}i talenat”, dok se Raikonenu zahvalio na svemu {to je uradio za tim, pre svega na tituli u svojoj prvoj sezoni u Maranelu (2007). Ferari u svom saop{tewu nije dostavio izjavu Alonsa, za kojeg se nezvani~no pri~alo da je pristao na transfer iz Renoa jo{ u julu 2008! [panac je debitovao u “najbr`em cirkusu” 2001. godine, u timu Minardija, a od 2003. je nastupao za Reno, sa izuzetkom 2007, kada je imao neuspe{an izlet u Meklaren. U debitantskoj sezoni postao je najmla|i pobednik

Posledwa stanica Dvostruki {ampion u Formuli jedan, {panski voza~ Fernando Alonso, koji je ove nedeqe pre{ao iz Renoa u Ferari, najavio je da }e italijanski klub biti posledwi tim za koji }e voziti u karijeri. - Siguran sam da }e Ferari biti posledwa ekipa za koju }u voziti. Odlazak iz Ferarija uvek predstavqa korak unazad. Ferari je institucija i ja u wemu èlim da zavr{im karijeru - rekao je Alonso. [panski sportista je podsetio da je potpisao ugovor na tri godine, s opcijom produèwa na jo{ tri. - Nadam se da }u ostati u dobroj formi i da }e Ferari èleti da me zadrì u timu. Siguran sam da }u u tako dobro organizovanoj ekipi postizati jo{ boqe rezultate - kazao je dvostruki {ampion u Formuli jedan. drug trenutno povre|enog Brazilca Felipea Mase. Rezerva u timu “crnog kowa” bi}e iskusni \ankarlo Fizikela. Odlazak Kimija Raikonena iz Ferarija time je postao gotova stvar. Pretpostavqa se da }e wegov novi tim biti Meklaren. [to se ti~e upra`wene pozicije u Renou, trebalo bi da je

gran pri trke u istoriji F1, a 2005. najmla|i {ampion. Te rekorde su kasnije potukli Sebastijan Fetel, odnosno Luis Hamilton. Sve ekipe trenutno se nalaze u Japanu, gde }e u nedequ na stazi Suzuka biti odr`ana prva od preostale tri trke u {ampionatu F1.

AKO NE NA\E PRAVI TIM

Raikonen ide u reli voza~e Posle vesti da }e naredne sezone za Ferari voziti Felipe Masa, ali i novajlija, biv{i svetski {ampion Fernando Alonso, postavilo se logi~no pitawe: {ta }e biti sa Kimijem Raikonenom, posledwim voza~em koji je italijanskom timu doneo titulu prvaka? Za sada je sigurno samo da po zavr{etku sezone, Raikonen odlazi iz Ferarija, ali nije precizirano gde: da li nazad u Meklaren iz kojeg je do{ao 2007. godine ili u penziju ve} u 30. godini? Prethodnih nedeqa, pisalo se o tome da Raikonena ~eka ugovor sa Meklarenom za koji je vozio od 2002. do 2006. godine, u

zabele`io 16 pol-pozicija i 18 pobeda na 154 trke. Pro{le sezone bio je tre}i, a trenutno zauzima petu poziciju u {ampionatu, sa jednom pobedom na 14 trka, bez {ansi da u posledwe tri VN ove sezone konkuri{e za titulu. Posle “{ut karte” iz Ferarija, tima koji je ozvani~io saradwu sa svetskim prvakom iz 2005. i 2006. godine Fernandom Alonsom, Raikonenu ostaje samo da sa~eka zvani~nu ponudu Meklarena. - Ja sam sa Meklarenom imao prijateqski odnos i kada sam oti{ao u Ferari, ali u ovom trenutku ne znam da li }u voziti

26. EVROPSKO PRVENSTVO ODBOJKA[ICA U POQSKOJ

Poraz na opro{taju Srbija - Italija 0:3 (19:25, 18:25, 22:25) KATOVICE: Hala Spodek arena, gledalaca 4100, sudije: Grider ([vajcarska), Rodrigez ([panija). SRBIJA: Nikoli} 9, Brako~evi}, \erisilo 11, Krsmanovi}, Majstorovi}, Molnar 5, Antonijevi}, Vesovi}, Ogwenovi} 4, Veqkovi} 8, Ra{i} 9, ]ebi} (l). ITALIJA: Rondon, Baraca 9, Sekolo, Karduqo (l), Ortolani, Pi}inini 10, Arugeti, Lo Bjanko 3, Del Kore 6, Boseti, \oli 15, Aguero 14. Odbojka{ice Srbije zavr{ile su drugu fazu takmi~ewa na Evropskom prvenstvu isto kako su je zapo~ele - porazom. U posledwem me~u u Poqskoj na{e odbojka{ice polo`ile su oru`je pred aktuelnim prvakom Evrope reprezentacijom Italije iako je to bila najboqa predstava Srpkiwa u ~etvtfinalnoj grupi. Pre posledweg kola, uprkos ranijem porazu od Nemica, imale su na{e devojke tra~ak nade za plasman u polufinale, ali je prvi preduslov bio da se trijumfuj nad Italijankama. Po{to smo s wima odadili gotovo ~itavi pipremni period u pojedinim trenucima me~a osetilo se da Italijanske pred nama nemaju nikakvih tajni, ali su u posledwem kolu na{i glavni puca~i ostali u sivilu. Mnogo se vi{e o~ekivalo do Nikoli}eve, Molnarove, posebno od \erisilove, ali su sve tri bile daleko ispod svog nivoa. Sa ogromnim pritiskom smo zapo~eli me~ i veoma brzo se na{li u zaostatku. Prijem ponovo nije bio dobar, Ogwenovi}eva nikako nije mogla da pove`e na{e redove, a sve lopte pu-

1. Holandija 2. Rusija 3. Poqska 4. Bugarska 5. [panija 6. Belgija

1. Italija 2. Nema~ka 3. Srbija 4. Turska 5. ^e{ka 6. Azerbejyan

Nedovoqna za trijumf: Stefana Veqkovi}

ca~a zavr{avali su na na{oj strani mre`e. Vremenom je pritisak pre{ao u opu{tenost, ali pre svega zbog nemo}i da se ne{to vi{e uradi. Kao da su se

Goran Ili}

plasira u finale. Borba za neki trofej bi nam mnogo zna~ila posle nekoliko godina apstinencije od sli~nih ambicija. Momci dobro rade na treninzima i nema prepreka da tako ne bude i na utakmici – istakao je Ili}. N. S.

Bez dama

Kimi Raikonen

za taj tim 2010. godine. Mogu}nost postoji, ali prvo moram da razmislim o svemu - ostao je nedore~en Raikonen, kojeg bi ~elnici Meklarena mo`da rado videli ponovo u timu, ali je pitawe da li bi mu navija~i oprostili prelazak u omra`eni Ferari. Ukoliko se sve izjalovi, Raikonen ima drugu opciju, a to je da pre|e u reli voza~e, {to je wegova velika `eqa. Naravno, ta mogu}nost i daqe postoji - nadovezao se Raikonen, koji verovatno ni sam ne zna {ta }e se dogoditi na kraju ove sezone.

4 3 3 2 1 0

0 1 1 2 4 5

12:0 10:6 9:7 6:9 7:14 7:15

8 7 7 6 6 5

F grupa (Katovice)

Rumqani posledwa prepreka

Jubilarno, deseto po redu, ve~e retrospektive be~ejske ko{arke odr`a}e se ve~eras u „hramu sportova“ kraj Tise. Za razliku od nekoliko prethodnih fe{ti pod obru~ima o oko wih, ve~eras na parketu sportske dvorane OSC Mladost ne}e biti dama, mada su ba{ one sredinom pro{le decenije izdigle ovu igru do {ampionskih visina. O~ito da je aktuelna ekonomska kriza ume{ala prste i u ovoj sferi revijalnih sportskih de{avawa, pa izostaje tradicionalno gostovawe ko{arka{ica novosadske Vojvodine i wihov sudar s be~ejskim „rodama“. - Ovoga puta }e snagu odmeriti dve generacije ko{arka-

4 4 4 4 5 5

2:3 (sino}) (sino})

Srbija - Italija 0:3 Nema~ka - Azerbejyan (sino}) Turska - ^e{ka (sino})

SPARTAK U POLUFINALU KUPA VOJVODINE

Odbojka{i Spartaka po~eli su prve takmi~arske utakmice. U okviru Kupa Vojvodine odigrani su ~etvrtfinalni me~evi, a Spartak je u ovom delu takmi~ewa sa 3:1 (25:17, 22:25, 25:21, 25:16) savladao Mladost u Novoj Pazovi. – Dobro smo igrali u ovoj utakmici, svi igra~i su odradili svoj posao i nije se postavqalo pitawe koja }e se ekipa radovati na kraju – kratko je rekao Goran Ili}, trener Spartaka. Pobedom su „golubovi” stekli pravo u~e{}a u narednom krugu takmi~ewa, u polufinalu Kupa Vojvodine. Me~ koji bi Spartaku omogu}io prolazak u finale igra se danas od 18 sati u Hali sportova. Protivnik Spartaku bi}e ekipa Rume, a Goran Ili} je uveren u dobar rezultat: – Verujem da Spartak ima dovoqno potencijala da zabele`i pobedu u polufinalu i da se

E grupa (Lo|)

Belgija - [panija Holandija - Rusija Poqska - Bugarska

RETROSPEKTIVA BE^EJSKE KO[ARKE

kojem bi trebalo da ~ini tandem sa aktuelnim svetskim {ampionom Luisom Hamiltonom. Ali... - Mo`da }u nastaviti da vozim trke u Formuli jedan, ali mo`da i ne}u - sve je rekao Finac, koji je od osvajawa titule prvaka 2007. godine u posledwoj trci sezone u Brazilu delovao kao voza~ bez motivacije. - Ako budem odlu~io da vozim i naredne sezone, to }e biti samo u timu koji }e mo}i da se bori za titulu. Posle svega {to sam ostvario u karijeri, sve ispod toga bilo bi pogre{no - objasnio je Raikonen, koji je u karijeri

petak2.oktobar2009.

{a OKK „8. oktobar“, one iz predposledwe i posledwe decenije minulog veka. Trener starijih @arko Gr~i} pozvao je 19 igra~a, dok }e Radoslav Vasin sa klupe voditi 12 igra~a mla|e generacije. O~ekujemo da }e se na tribinama okupiti znatan broj qubiteqa ko{arke i podsetiti se lep{ih, uop{te, sportskih vremena u na{oj sredini, rekao nam je u ime organizatora atraktivne utakmice Gustav Peter. Ve~era{wa utakmica zakazana je za 18 sati i vodi}e je sudije Aleksandar Grozdanovi} i bra}a, Marjan i Sa{a, Gujanica. Po zavr{etku utakmice, dru`ewe se nastavqa u Pozori{nom klubu. V. Jankov

na{e devojke pomirile s novim porazom i fijaskom na kontinentalnom {ampionatu, ap su zato po~ele malo da potse}aju na ekipu koja je pre dve godine

5 4 5 4 4 4

5 3 2 2 1 0

0 1 3 2 3 4

15:0 10 9:7 7 9:9 7 8:8 6 3:11 5 3:12 4

postala vice{ampion Evrope. Igrali smo na mahove i nekako uspeli da stignemo do 14:14 u prvom setu, ali to je bilo sve. Pi}inini i Aguero bile su za na{e devojke nere{iva enigma i ponovonom serijom Italija je povela. Jo{ jednom jedine dve svetle ta~ke u na{oj reprezentaciji bile su mlade sredwe blokerke Stefana Veqkovi} i Milena Ra{i}, ali bez adekvatne pomo}i napada~a s karjeva nije moglo da se parira najve}em pretendentu zlatne medaqe. Najboqe su Srpkiwe odigrale tre}i, posledwi period igre, ali ponovo zahvaquju}i sredwacima. Bili smo u zaostatku gotovo tokom ~itavog seta, ali nekoliko vezanih poena Ra{i}eve na mre`i, donele su nam zaostatak od svega jednog poena i kada je trebalo da sme~evima Nikoli}eva vrati na{ tim u egal, izblokirana je i maksimalno su Spkiwe po~i{}ene s terena. M. Risti}

U NEDEQU DUNAVSKI KUP 2009.

U~esnici iz Hrvatske, BiH i Ma|arske Finale 17. me|unarodne biciklisti~ke trke “Dunavski kup 2009” odr`a}e se u nedequ na stazi Srmaska Kamenica - Bano{tor - Koru{ka - Popovica. Na trci }e u~estvovati licencirani amateri i masteri, individualci i klubovi iz Hrvatske, BiH, Ma|arske i Srbije. Organizator takmi~ewa je Novosadski maraton i Biciklisti~ki klub Elit iz Novog Sada.

Trka }e voziti u dve poluetape Prva startuje u 11 ~asova na Ledina~kom putu u Sremskoj Kamenici, a zavr{ava se u Koru{koj. Druga poluetapa startova}e u 12.10 ~asova u centru Bano{tora, a zavr{i}e se na Popovici. Obe poluetape duge su 25 kilometara. Staza tokom trke ne}e biti zatvorena za ostali saobra}aj. Saobra}ajna policija vr{i}e obezbe|ewe trke. G. M.

DRUGA LIGA SRBIJE

Somborsko iznena|ewe U Somboru su odigrana jo{ tri kola. U dosada{wem delu prvenstva najprijatnije iznena}ewe priredila je ekipa doma}ina koja je uz jedan nere{en rezultat postigla pet pobeda. Da li su to Somborci na putu stare slave? Stara Pazova je posle po~etna dva poraza postigla ~etri uzastopne pobede i sada je druga na tabeli. Ipak, ambicije su im za korak vi{e, isto kao i Jugovi}u, ali za 4 koraka vi{e. Alibunar u bunaru. Srema~ki derbi pripao je Sremu. Rezultati 4 kola: Somborski [K - Radni~ki (Zrewanin) 3:3, “Ivan Kurja~ki (Pan~evo) - Stara Pazova 1:5, Spartak 2 (Subotica) Naftagas (Elemir) 3:3, Jugovi} Enerxi net (Ka}) - Mladost (Nova Pazova) 4,5:1,5, Srem (Sremska Mitrovica) – “Bora Kosti}” (Vr{ac) 2,5:3,5, Alibunar slobodan. Rezultati 5 kola: “Bora Kosti}” (Vr{ac) - Somborski [K 2:4, Mladost (Nova Pazova) – Alibunar 3:3, Naftagas (Elemir) - Ju-

govi} Enerxi net (Ka}) 2,5:3,5, Stara Pazova - Spartak 2 (Subotica) 4,5:1,5, Radni~ki (Zrewanin) - “Ivan Kurja~ki (Pan~evo) 2:4, Srem (Sremska Mitrovica) slobodan. Rezultati 6 kola: Somborski [K - “Ivan Kurja~ki (Pan~evo) 4:2, Spartak 2 (Subotica) - Radni~ki (Zrewanin) 2:4, Jugovi} Enerxi net (Ka}) - Stara Pazova 2:4, Alibunar - Naftagas (Elemir) 2:4, Srem (Sremska Mitrovica) - Mladost (Nova Pazova) 3,5:2,5, “Bora Kosti}” (Vr{ac) slobodan. Stawe posle 6. kola: 1. Somborski [K 16 (23,5,+), 2. Stara Pazova 12 (22,5,+), 3. Radni~ki (Zrewanin) 10 (20,+), 4. “Bora Kosti}” (Vr{ac) 9 (16,5), 5. Jugovi} Enerxi net (Ka}) 9 (16,5), 6. “Ivan Kurja~ki (Pan~evo) 9 (14), 7. Naftagas (Elemir) 7 (17,+), 8. Srem (Sremska Mitrovica) 6 (13,5), 9. Mladost (Nova Pazova) 4 (14,5,+), 10. Spartak 2 (Subotica) 4 (12,5), 11. Alibunar 1 (9,5). B. D.

SPORT

petak2.oktobar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A Subota

Bari - Katanija Inter - Udineze

(18) (20.45)

Atalanta - Milan Bolowa - \enova Fiorentina - Lacio Kaqari - Kjevo Roma - Napoli Sampdorija - Parma Sijena - Livorno Palermo - Juventus

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

Nedeqa

1. Sampdorija 2. Juventus 3. Inter 4. Fiorentina 5. Udineze 6. \enova 7. Parma 8. Kjevo 9. Roma 10. Lacio 11. Milan 12. Bari 13. Kaqari 14. Napoli 15. Palermo 16. Bolowa 17. Sijena 18. Katanija 19. Atalanta 20. Livorno

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

5 4 4 4 3 3 3 2 2 2 2 1 2 2 1 1 1 0 0 0

0 2 1 1 2 1 1 2 2 2 2 4 1 1 3 3 1 3 2 2

1 0 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1 3 3 2 2 4 3 4 4

11:5 15 11:4 14 12:4 13 7:4 13 10:7 11 11:10 10 7:8 10 7:5 8 12:12 8 6:7 8 3:6 8 6:4 7 5:6 7 8:11 7 7:8 6 4:5 6 7:11 4 6:10 3 2:8 2 1:8 2

ITALIJA – SERIJA B Subota

Bre{a - Vi}enca ]ezena - Salernitana Citadela - Le}e Krotone - Padova Galipoqi - Empoli Mantova - Groseto Modena - Re|ina Pja}enca - Frosinone Triestina - Albinolefe

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30)

Torino - Ankona

(20.45)

Ponedeqak

1. Frosinone 7 2. Torino 7 3. Askoli 7 4. Bre{a 7 5. Padova 7 6. ]esena 7 7. Ankona 6 8. Empoli 7 9. Le}e 7 10. Sasuolo 7 11. Groseto 7 12. Re|ina 6 13. Vi}enca 7 14. Citadela 7 15. Pja}enca 6 16. Triestina 7 17. Galipoqi 7 18. Modena 6 19. Albinolefe 7 20. Mantova 7 21. Krotone 7 22. Salernitana7

4 4 3 4 3 3 3 4 3 2 2 1 1 2 2 2 1 2 1 0 0 0

2 1 4 1 4 3 0 0 2 4 3 3 5 2 2 2 5 1 2 3 5 2

1 2 0 2 0 1 3 3 2 1 2 2 1 3 2 3 1 3 4 4 2 5

12:8 14 13:5 13 10:6 13 9:6 13 7:4 13 9:4 12 8:7 12 11:11 12 12:8 11 9:8 10 8:9 9 5:8 9 10:9 8 9:10 8 5:7 8 6:10 8 7:8 7 6:7 7 8:12 5 6:10 3 2:6 3 2:11 2

NEMA^KA BUNDES LIGA Danas

[alke - Ajtraht

(20.30)

Leverkuzen - Nirnberg Bajern (M) - Keln Bohum - Volfzburg Hanover - Frajburg Majnc - Hofenhajm Borus. (M) - Borusija (D)

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

[tutgart - Verder Herta - Hamburg

(15.30) (17.30)

Subota

Nedeqa

1. Hamburg 7 2. Leverkuzen 7 3. Hofenhajm 7 4. [alke 7 5. Verder 7 6. Volfzburg 7 7. Bajern 7 8. Majnc 7 9. Ajntraht 7 10. Frajburg 7 11. [tutgart 7 12. Borusija (M) 7 13. Bohum 7 14. Hanover 7 15. Borusija (D) 7 16. Nirnberg 7 17. Keln 7 18. Herta 7

5 5 4 4 3 4 3 3 2 3 2 2 2 1 1 1 1 1

2 2 2 1 3 0 2 2 4 1 2 1 1 3 3 2 1 0

0 0 1 2 1 3 2 2 1 3 3 4 4 3 3 4 5 6

17:7 17 14:5 17 14:5 14 9:5 13 12:6 12 15:14 12 13:7 11 10:12 11 8:8 10 11:12 10 9:10 8 9:15 7 8:14 7 6:8 6 6:13 6 4:8 5 5:10 4 6:17 3

FRANCUSKA Subota

Grenobl - Monpeqe Nica - Valensijen PS@ - Nansi Ren - Okser Sent Etijen - Bordo So{o - Le Man Lens - Lion

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Bulow - Lil Tuluz - Lorijen Marsej - Monako

(17) (17) (21)

Nedeqa

1. Bordo 2. Lion 3. Marsej 4. Montpeqe 5. Ren 6. PS@ 7. Monako 8. Lorijen 9. Nansi 10. Valensijen 11. Tuluz 12. Okser 13. Lens 14. Bolowa 15. Le Man 16. Sent Etijen 17. Lil 18. So{o 19. Nica 20. Grenobl

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 5 4 4 3 3 4 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 2 1 0

1 2 2 2 3 3 0 2 1 1 2 2 2 2 1 1 3 0 2 0

0 0 1 1 1 1 3 2 3 3 3 3 3 3 4 4 3 5 4 7

15:3 19 13:5 17 12:7 14 12:7 14 12:5 12 12:8 12 9:8 12 9:8 11 12:10 10 13:12 10 7:6 8 5:7 8 8:12 8 4:8 8 9:11 7 5:9 7 5:9 6 7:13 6 5:14 5 2:14 0

[PANIJA – PRIMERA

Galaktikosi napadaju (3.50) Seviqa - (3.00) Real (M) (1.90) Derbi {panske Primere igra se u Andaluziji na stadionu San~ez Picuan, gde }e snage odmeriti Seviqa i Real iz Madrida. Gosti u Seviqu s punop samoopouzdawa posle sjajne igre protiv Olimpika u Ligi {ampiona,a Seviqa je u dobroj formi to potvr|uje trijum u Glazgovu. Trener Seviqe Himenez ima na raspolagawu sve igra~e. Ni Pelegrini ne mo`e da se `ali, dodu{e Ronaldo je dobio neugodan udarac u me~u Francuzima, ali }e biti spreman za nedeqni me~. Zanimqivo je da su pro{le sezone ova dva rivala ostvarila po jedan trijumf i to na gostovawima, tako da i ovoga puta treba o~ekivati veliku borbu i dosta golova. Na{ predlog: +3

(1.75) Viqareal - (3.25) Espawol (4.25) Fdbaleri Viqareala posle tri vezana poraza do~ekuju ekipu Espawola, koja je pro{log vikenda remizirala sa novajlijom Kserezom (0:0) i tako prekinula seriju od dva uzastopna trijumfa. Puleni trenera Valverdea nemaju prava na gre{ku na svom El Madrigalu. Posle duèg vremena opravili su se Sena, Pirs, Godina, Cana i Franko. U redovima gostiju nema povre|enih igra~a, a Sahar i Nakamura poku{a}e da ostanu neporaèni i na ~etvrtoj utakmici za redom. Tradicija je na strani „ùte podmornice“ koja je na devet duela slavila pet puta uz tri remija i samo jedno slavqe gostiju. Na{ predlog: 1

(2.10) ^elzi - (3.00) Liverpul (3.10) Posle izazova u Ligi {ampiona, engleski velikani ^elzi i Liverpul odmeri}e snage u derbiju osmog kola Premijer lige. Posle duela na Stamford brixu bi}e jasno koja ekipa }e ostati u

trci za vode}im Man~esterom. U pro{lom kolu „plavci“ su doìveli prvi kiks u prvenstvu. Teri i drugovi poraèni su na gostovawu u Viganu 3:1, dok su gosti iz Liverpula do nogu potukli ekipu Hala (6:1), ali je poraz od Fiorentine 2:0 pokvario planove ~ete Rafe Beniteza. Pro{le godine oba duela u prvenstvu pripala su Liverpulu, ali je êlzi imao vi{e sre}e u drugoj fazi Lige {ampiona i izborio prolaz. êlzi }e igrati bez suspendovanog Bosingve i povre|enog Balaka. Na{ predlog: 2 - 3

(4.20) Lens - (3.20) Lion (1.80) Fudbaleri Liona pobedom protiv Tuluza 2:1, napravili su lepu uvertiru pred gostovawe na stadionu Feliks Bolear, gde ih o~ekuje Lens na{ih Kova~evi}a i Milovanovi}a. Doma}i tim porazom od Le Mana 3:0, nanizao je ~etiri utakmice bez pobede i na{ao se u dowem delu tabele. Trener Valeme ima poverewa u srpski tandem, a udarne igle u napadu bi}e Maluida i Boukari. Ekipa Olimpika je u

(1.80) Fiorentina (3.10) Lacio (4.00) Qubi~asti iz Firence pobedom u duelu sa Liverpulom 2:0, pokazali su da se nalaze u odli~noj formi, pa u dobrom raspolo`ewu do~ekuju Rimqane. Fudbaleri Lacija za koji nastupa na{ Aleksadar Kolarov, remizirala je protiv nezgodnog Palerma 1:1, a trener Balardini se nada da }e wegova ekipa ostati nepora`ena i na tre}em gostovawu u sezoni. Pro{le godine Fiorentina je slavila na Artemio Frenkiju (1:0), a gosti su se reva{irali sa kamatom na Olimpiku (3:0). Na{ predlog: 1

(4.20) Bohum - (3.50) Volfzburg (1.80) Ekipa Bohuma je nakon tri poraza uspela da savlada Nir-

U utakmicama drugog kola Svetskog prvenstva za fudbalere do 20 godina, koje se igra u Egiptu, postignuti su slede}i rezultati - Grupa A: Italija - Trinidad i Tobago 2:1 (1:0), Egipat - Paragvaj 1:2 (1:1), grupa B: Nigerija - [panija 0:2 (0:1), Tahiti - Venecuela 0:8

Danas Gent - Miskron Subota Mehelen - Lokeren Ruselar - Serkl Bri` Sent Truden - Varegem [arlroa - Kortrijk @erminal - Vasterlo Nedeqa Klub Bri` - Anderleht Standard - Genk 1. Anderleht 2. Klub Bri` 3. Sen Truden 4. Standard 5. Mehelen 6. Gent 7. Varegem 8. @erminal 9. Serkl Bri` 10. [arlroa 11. Genk 12. Lokeren 13. Vesterlo 14. Kortrijk 15. Muskron 16. Ruselar

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

6 5 5 4 5 4 3 3 3 3 2 3 3 2 1 0

2 3 2 5 0 2 3 3 2 2 5 1 1 3 3 3

1 1 2 0 4 3 3 3 4 4 2 5 5 4 5 6

nberg (1:0) i tako prenine „crnu“ seriju. Puleni trenera Hajnemana imaju novi izazov, na Revir stadion dolazi prvak Nema~ke ekipa Volzburga. „Vukovi“ su posle nekoliko slabih igara vezali dve pobede, posledwu u duelu sa Hanoverom 4:2 i tako najavili da se polako vra}aju u pro{logodi{wu formu. Od sedam duela na Revir stadionu, gosti su slavili na samo jednom me~u, doma}inu je pripalo ~ak pet. Na{ predlog: 2, 3+

(4.00) Herta - ( 3.20) Hamburg (1.80) Debakl u duelu sa Hofenhajma (5:1) ko{tao je trenera Herte Lusijena Favrea mesta {efa stru~nog {taba. O~ajne igre Berlinaca donele su „fewer“ ekipi Ka~ara i Pej~inovi}a. Novi trener Hajne debituje protiv lidera prvenstva ekipe Hamburga koja je pro{log vikenda slavila protiv Bajerna (1:0) i sigurno da mu ne}e biti lako. U sastavu Herte najverovatnije ne}e biti Ka~ara, dok je Pej~inovi} standardan. Na{ predlog: 2, 3+

Gana deklasirala Englesku

BELGIJA

1 0 35:3 25 3 1 10:4 18 3 1 11:6 18 2 2 11:3 17 2 3 17:11 14 2 3 16:16 14 2 3 14:17 14 415:19 13 3 3 10:8 12 2 4 7:13 11 2 4 6:13 11 1 5 9:15 10 3 4 11:20 9 2 5 9:10 8 3 5 10:17 6 0 9 4:20 0

odli~noj formi {to je potvrdila i pobedom u Ligi {ampiona protiv Debrecena 4:0. Tandem Govu - Gomi{ uz Pjani}a, Karlstroma i Tulalana trebalo bi rutniski da prebrodi gostovawe u Lansu. Na{ predlog: 2

SVETSKO PRVENSTVO (DO 20)

HRVATSKA

8 5 5 5 4 4 4 1 3 3 3 3 2 2 1 0

(17) (17) (17) (17) (17) (19) (21)

Nedeqa

5 5 4 3 3 3 2 2 2 2 1 2 2 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 1 0 0 2 1 1 1 3 0 0 2 2 1 0 3 2 1

0 0 1 1 2 2 1 2 2 2 1 3 3 2 2 3 4 2 3 4

Subota

Fudbaleri Reala raduju se pobedi

Pre wega, to je po{lo za nogom legendarnom Bobiju ^arltonu (247 golova), Denisu Louu (236), Xeku Bouliju (208), Xorxu Bestu (178), Denisu Vajoletu (178), Xou Spensu (168), Marku Hjuzu (162) i Rudu van Nistelroju koji je tako|e postigao 150 golova.

9 9 9 9 9 9 9 4 9 9 9 9 9 9 9 9

Hetafe - Osasuna Kserez - Malaga Sporting - Majorka Vaqadolid - Bilbao Viqareal - Espawol Santander - Valensija Seviqa - Real (M)

16:2 15 16:3 15 12:3 12 10:3 10 9:6 9 5:7 9 11:9 8 7:7 7 5:6 7 5:7 7 5:5 6 3:9 6 3:9 6 4:7 5 7:12 5 5:10 4 5:7 3 7:13 3 4:8 2 0:11 1

[PANIJA – SEGUNDA

Gigs u „klubu 150”

1. Dinamo (Z) 2. Karlovac 3. [ibenik 4. Cibalija 5. Rijeka 6. Osijek 7. Slaven 8. Me|imurje9 9. Hajduk (S) 10. Varteks 11. Zadar 12. Lokomotiva 13. Istra 14. Inter 15. Kroacija 16. Zagreb

(19) (20) (22)

1. Real (M) 5 2. Barselona 5 3. Seviqa 5 4. Majorka 5 5. Deportivo 5 6. Bilbao 5 7. Valensija 5 8. Saragoza 5 9. Osasuna 5 10. Espawol 5 11. Almerija 5 12. Hetafe 5 13. Tenerife 5 14. Sporting 5 15. Santander 5 16. Vaqadolid 5 17. Malaga 5 18. Atletiko (M)5 19. Viqareal 5 20. Herez 5

Fudbaler Man~ester junajteda Rajan Gigs (35) postao je deveti igra~ u istoriji kluba koji je uspeo da postigne 150 golova u dresu crvenih |avola. Vel{anin je postigao izjedna~uju}i gol u me~u protiv Volfsburga (2:1) u 2. kolu Lige {ampiona ~ime je probio magi~nu granicu. - Iskreno, bio je to o~ajan slobodan udarac koji sam izveo, ali imao sam sre}e da lopta u|e u gol. [to se brojke od 150 golova ti~e, nije to ni{ta specijalno. Statistika za istoriju kluba, ali moram da priznam da mi je drago {to sam u takvom dru{tvu - rekao je Gigs engleskim medijima. Rajan Gigs je u dosada{woj karijeri odigrao ukupno 814 utakmica za Junajted, zakqu~no sa sino}wim duelom. Postigao je ravno 150 golova. Subota Me|umurje - Lokomotiva (15) Kroacija - Rijeka (15) Zadar - Slaven (15) Istra - Hajduk (S) (20.30) [ibenik - Cibalija (20.30) Karlovac - Zagreb (20.30) Osijek - Inter (20.30) Nedeqa Dinamo (Z) - Varteks (20.15)

Subota

Tenerife - Deportivo Barselona - Almerija Atletiko (M) - Saragosa

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (16) (20.30)

16:7 20 19:11 18 13:11 17 19:8 17 15:14 15 18:12 14 14:15 12 9:10 12 15:14 11 10:15 11 13:12 11 15:17 10 9:16 10 8:11 9 8:15 6 9:22 3

(0:3), grupa C: Koreja - Nema~ka 1:1 (0:1), SAD - Kamerun 4:1 (1:0), grupa D: Urugvaj - Uzbekistan 3:0 (1:0); Gana - Engleska 4:0 (1:0), grupa E:Australija - Kostarika 0:3 (0:1), Brazil - ^e{ka 0:0, grupa F: Ma|arska - Ju`na Afrika 4:0 (0:0), UAE - Honduras 1:0 (1:0).,

Leonardo ostaje trener Milana Predsednik fudbalskog kluba Milan Adrijano Galijani potvrdio je da }e i pored sramnog poraza te ekipe od Ciriha (0:1) na svom terenu u 2. kolu Lige {ampiona Leonardo ostati trener. - Milan je veliki klub i takav }e uvek biti. Bilo je puno uspeha u posledwe vreme, a sada je stiuacija takva da stvari ne idu onako kako smo zamislili. Imamo

velikih problema, ali nameravamo da se izborimo s wima. Znam da sada sve u Italiji zanima da li }e Leonardo dobiti otkaz. Ne}e! Imamo puno poverewe u wega i Milan kao klub nije sklon brzim reakcijama. Sezona je tek po~ela i ima dosta da se igra na svim frontovima. - rekao je Galijani za italijanske medije.

Sepuja poja~ao Mladi radnik Biv{i fudbaler ûkari~ki Stankoma Juxin Sepua novo je poja~awe Mladog radnika iz Poàrevca. Sepua je potpisao ugovor na godinu dana, a pravo nastupa za {etoplasirani tim Jelen Superlige stekao je odmah. Sepua je pro{le polusezone nosio des ûkari~kog u kojem je postigao {est golova. Raskinuo je ugovor sa klubom sa Banovog brda na arbitra`noj komisiji pre nekoliko dana.

Zadovoqni smo anga`ovawem Sepue. On je dokazan igra~ u na{em prvenstvu, a prvi u na{em klubu igra}e jedan A reprezentativac svoje zemqe. Sepua je najve}e poja~awe u istoriji na{eg kluba. - rekao je sportski direktor Mladog radnika Milorad Rajkovi}. Juxin Sepua je standardni reprezentativac Ugande, a pro{le zime je bio na pragu prelaska u BSK Bor~u, ali se ipak odlu~io za ^ukari~ki.

R. Vaqekano - Betis Kartagena - Viqareal 2 Herkules - El~e Rekreativo - Selta Real Union - Kartagena Levante - Mursija Hueska - \irona

(12) (16) (18) (18) (18) (18) (18)

R. Vaqekano - Betis Numansija - Sosijedad Salamanka - Gimnastik Kordoba - Las Palmas Albasete - Kadiz

(12) (17) (17) (17) (17)

Nedeqa

1. Kartagena 5 2. Betis 5 3. R. Vaqekano 5 4. Numansija 5 5. Herkules 5 6. Sociedad 5 7. Levante 5 8. Rekreativo 5 9. Las Palmas 5 10. Gimnastik 5 11. Albasete 5 12. Kordoba 5 13. Salamanka 5 14. Hueska 5 15. Kadiz 5 16. Viqareal 2 5 17. Mursija 5 18. Real Union 5 19. El~e 5 20. \irona 5 21. Selta 5 22. Kasteqon 5

3 3 3 3 3 2 2 3 2 2 2 2 1 1 1 1 0 1 1 0 0 0

2 1 1 1 1 3 3 0 2 1 1 1 3 2 2 2 4 1 1 3 2 1

0 6:2 11 1 11:4 10 1 9:4 10 1 8:4 10 1 5:3 10 0 7:4 9 0 7:5 9 2 5:5 9 1 4:3 8 2 4:4 7 2 9:11 7 2 4:7 7 1 6:6 6 2 4:5 5 2 2:3 5 2 7:9 5 1 4:5 4 3 3:5 4 3 7:10 4 2 4:7 3 3 3:6 2 4 5:12 1

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota

Barnli - Birmingem (16) Bolton - Totenhem (16) Hal - Vigan (16) Vulverhempton - Portsmaut (16) Man~ester j. - Sanderlend (18.30)

Nedeqa

Arsenal - Blekburn Everton - Stouk Vest Hem - Fulam ^elzi - Liverpul

(14.30) (16) (16) (17)

Ponedeqak

Aston Vila - Man. siti 1. Man~ester j. 7 2. ^elzi 7 3. Liverpul 7 4. Totenhem 7 5. Man.siti 6 6. Arsenal 6 7. Aston Vila 6 8. Sanderlend 7 9. Everton 6 10. Vigan 7 11. Barnli 7 12. Stouk 7 13. Bolton 6 14. Birmingem 7 15. Blekburn 6 16. Vulverhem. 7 17. Fulam 6 18. Vest Hem 6 19. Hal 7 20. Portsmut 7

6 6 5 5 5 4 4 4 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 1 1 1 1 0 1 1 0

1 1 2 2 1 2 2 3 3 4 4 3 3 4 3 4 4 4 5 7

(21)

17:6 18 16:6 18 22:10 15 17:10 15 14:7 15 18:8 12 9:5 12 14:11 12 8:10 9 7:13 9 5:15 9 5:9 8 8:9 7 4:6 7 6:9 7 7:13 7 4:8 6 6:9 4 6:19 4 3:13 0

HOLANDIJA Danas

Vitese - Sparta

(20.45)

Den Hag - Groningen AZ Alkmar - Breda Viqem - NEC Fejenord - RKC

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

Roda - Ajaks Herakles - Tvente Herenven - Venlo Utreht - PSV

(12.30) (14.30) (14.30) (14.30)

Subota

Nedeqa

1. PSV 2. Tvente 3. Ajaks 4. Fejenord 5. Utret 6. AZ Alkmar 7. Herakes 8. Den Hag 9. Breda 10. NEC 11. Vitese 12. Venlo 13. Groningen 14. Sparta 15. Roda 16. Herenven 17. Viqem 18. RKC

8 8 8 8 7 8 8 8 8 7 8 8 8 8 8 8 8 8

6 6 6 5 5 4 3 3 3 2 2 1 2 2 2 2 2 1

2 2 1 2 1 0 2 1 1 2 2 5 2 2 2 1 0 0

0 0 1 1 1 4 3 4 4 3 4 2 4 4 4 5 6 7

22:10 20 14:6 20 25:5 19 14:6 17 10:5 16 15:8 12 7:8 11 10:11 10 7:15 10 8:9 8 11:14 8 12:16 8 7:11 8 4:10 8 8:16 8 4:11 7 10:14 6 7:20 3

SVET

DNEVNIK

petak2.oktobar2009.

KOMANDANT SNAGA NATO-a U AVGANISTANU, GENERAL STENLI MEKRISTAL

INDIJA

Gradona~elnik prosjak KAIKERI: Novoizabrani gradona~elnik indijskog grada Kaikeri prosi po ulicama da bi obezbedio investicije za gradske razvojne projekte. Darmver Bora, novi gradona~elnik gradi}a Kaikeri na severu Indije, pre izbora na to mesto nije radio, ve} je sebe i porodicu izdr`avao prosja~ewem po ulicama. Nakon izbora na mesto gradona~elnika, Bora je odbio da se odrekne prosja~ewa i nastavio je da prosi po ulicama, sa namerom da veliki deo izmoqenog novca nameni za nove razvojne projekte u gradu,

javqa slovena~ki portal “24ur”. “Zahvalan sam svim nesebi~nim qudima koji daju novac. Ube|en sam da se i gra|ani ose}aju dobro jer znaju da tako doprinose razvoju na{eg kraja”, kaè Bera i navodi da je ve} isprosio ve}u koli~inu novca kojom namerava da poboq{a gradsku infrastrukturu. Gra|ani Kaikerija veruju svom gradona~elniku da }e za sebe zadràti samo onoliko novca koliko mu je i do sada bilo potrebno za ìvot, a da }e ostatak uloìti u razvoj grada.

[iri se pobuna talibana, uspeh misije pod znakom pitawa KABUL, VA[INGTON: Komandant ameri~kih i NATO snaga u Avganistanu, general Stenli Mekristal upozorio je da se pobuna talibana {iri, opisav{i trenutnu situaciju u zemqi kao veoma ozbiqnu. “Ni uspeh ni neuspeh vojne misije ne mogu biti zagarantovani”, istakao je Mekristal.omandant zdru`enih snaga je rekao da postoje veliki izgledi da misija propadne, ukoliko uskoro ne dobije dodatni broj vojnika,

General Stenli Mekristal

ME\UNARODNA GRUPA NASTAVQA RAZGOVORE S PREDSTAVNICIMA IRANA

@enevski test za Teheran @ENEVA: Predstavnici Irana i me|unarodne {esto~lane grupe dogovorili su, na sastanku u @enevi, da nastave razgovore pre kraja oktobra. “Iran i {esto~lana grupa postigli su dogovor da odr`e nove razgovore pre kraja oktobra”, javila je iranska televizija na engleskom jeziku Pres TV, ne navode}i izvor informacija. Predstavnici SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije, Kine i Nema~ke zavr{ili su prvi krug razgovora sa predstavnicima Irana. [estorku je predvodio visoki predstavnik EU za spoqnu politiku i bezbednost Havijer Solana. Glavni iranski pregovara~ Saed Xalili rekao je Solani da wegova dr`ava ne}e odustati od svojih prava. “Islamska Republika nipo{to ne}e biti odvra}ena od svojih zagarantovanih prava”, izjavio je Xalili u toku pregovora o spornom nuklearnom programu Teherana. Iranski pregovara~ detaqno je objasnio predloge koje je wego-

Skup o Iranu u @enevi

va zemqa dostavila predstavnicima {est sila pro{log meseca, nagla{avaju}i neophodnost kompletnog nuklearnog razoru`awa na globalnom nivou. Paket predloga koji je Iran izneo na ju~era-

{wem sastanku obuhvata ekonomske, bezbednosne i politi~ke aspekte, ali se u wemu ne pomiwu nuklearne aktivnosti Irana, naveo je Rojters. Xalili je ponovio da je neophodno da svet odbaci nu-

klearno oru`je i pozvao na utvr|ivawe strategija za spre~avawe nuklearnog naoru`avawa. Xalili je razgovarao i sa ameri~kim podsekretarom za politi~ka pitawa Vilijamom Bernsom van zvani~nog programa u @enevi, ali ni ameri~ki ni iranski zvani~nici nisu izneli vi{e detaqa o wihovom sastanku. Saop{teno je samo da je to sastanak predstavnika dve zemqe na najvi{em nivou za posledwe tri decenije, od kada je Va{ington prekinuo diplomatske odnose sa Teheranom 1979. godine. “@elimo da ovi razgovori budu uspe{ni i da budu vo|eni logi~nim rasu|ivawem”, izjavio je za Rojters neimenovani zvani~nik Irana. Iranski pregovara~ je uo~i sastanka dao uveravawa da ima “pozitivan” stav prema pregovorima, dok je iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad rekao da }e wegova zemqa iza}i sa ovog sastanka “bez ikakve {tete”.

FINANSIJSKI EFEKTI KLIMATSKIH PROMENA

^etiri decenije po 100 milijardi dolara godi{we BANGKOK: Zemqe u razvoju }e morati da tro{e ~ak 100 milijardi dolara godi{we u slede}e ~etiri decenije da bi se prilagodile promenama klime, ocewuju u Svetskoj banci. Siroma{nije zemqe }e morati da investiraju u velike infrastrukturne projekte da bi se izborile sa poplavama, su{om, `arkim talasima i ~e{}im i obilnijim ki{nim padavinama ukoliko temperature na Zemqi porastu za dva stepena Celzijusa do 2050, re~eno je u izve{taju Svetske banke.

Prethodne prognoze tro{kova za prilago|avawe promenama klime koje su dale druge grupacije kre}u se od devet milijardi dolara do 104 milijarde dolara, ali Svetska banka ukazuje da ova najnovija projekcija tro{kova predstavqa do sada najdubqu analizu uticaja klimatskih promena. U izve{taju je predo~en raspon tro{kova od 75 do 100 milijardi dolara, zasnovan na dva razli~ita scenarija. Prvi predvi|a su{nije uslove koji }e zahtevati mawe investicija od drugog, ki-

{ovitijeg koji bi zahtevao mere kao {to su izgradwa bedema za odbranu od prodirawa morske vode ili dubqih kanala za odvodwavawe. Na skupu UN o klimi, koji se odr`ava u Bangkoku, delegati 180 zemaqa su poku{ali da izglade razlike vezane za podelu tro{kova u borbi protiv klimatskih promena, pre decembarskog roka za postizawe sporazuma o klimi koji bi zamenio Protokoj iz Kjota, ~ija prva faza isti~e 2012. godine.

prenela je agencija Rojters. Pod wegovom komandom se trenutno nalazi 100.000 vojnika, od kojih su 60.000 ameri~ki. “Ovo je veoma slo`en, te`ak teren, i kada je re~ o zemqi i kada je re~ o stanovni{tvu. Re~ je o dru{tvu ~ija se kultura umnogome razlikuje od one sa kojom je ve}ina nas upoznata”, rekao je Mekristal. General je dodao da }e “opovrgnuti tvrdwe onih

koji pojednostavquju problem, nude neko drugo re{ewe ili ka`u da najboqe znaju {ta treba da uradim”, dodaju}i da te osobe nisu dovoqno upu}ene u probleme sa kojima se suo~avaju me|unarodne bezbednosne snage u Avganistanu. Predsednik SAD Barak Obama razgovara sa svojim visokim savetnicima o situaciji u Avganistanu, ali se ne o~ekuje da u narednih nekoliko nedeqa izvr{i bilo kakve izmene postoje}e strategije u borbi protiv talibana, naveo je Rojters.

KINA

Parada za jubilej PEKING: Kina je obele`ila 60 godina od dolaska Komunisti~ke partije na vlast. Ta~no 1. oktobra 1949. godine tada{wi lider partije Mao Cedung proglasio je osnivawe NR Kine. Sve~ana pro-

te{ko}e, ali danas izgleda stabilna kao i na po~etku svoje vladavine. Zemqa se, u me|uvremenu, razvila iz izrazito poqoprivredne u najve}eg industrijskog proizvo|a~a dana{wice.

Kineskiwe na paradi

slava je obele`ena velikom vojnocivilnom paradom u Pekingu, koju izve{ta~i porede sa veli~anstvenim otvarawem Olimpijskih igara u Kini pro{le godine, uz vanredne mere obezbe|ewa u ~itavom gradu. Predsednik Hu \intao je u govoru pred okupqenima rekao da je ponosan na kineski razvoj i da je uveren da }e on biti nastavqen. Komunisti~ka partija Kine je za {est decenija pre`ivela mnoge

SAD su ju~e ~estitale Pekingu povodom 60. godi{wice osnivawa Narodne Republike Kine. Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton ocenila je da je “u proteklih 30 godina Kina pro{la kroz izuzetnu ekonomsku transformaciju”.U saop{tewu ameri~ke dr`avne sekretarke se navodi da ekonomske promene u Kini, koje su znatno smawile siroma{tvo, predstavqaju “istorijsko dostignu}e”.

HONDURAS

Mi~eleti odustao od ultimatuma TEGUSIGALPA: Predsednik privremene vlade Hondurasa Roberto Mi~eleti odustao je od ultimatuma datog Brazilu da odlu~i o statusu svrgnutog predsednika Manuela Zelaje.Zelaja je pre deset dana po povratku u domovinu uto~i{te na{ao u brazilskoj ambasadi u Tegusigalpi. Privremena vlada je pro{le sedmice dala Brazilu rok od deset dana da odlu~i da li }e da preda Zelaju da bi mu se sudilo za izdaju, ili }e da mu pru`i azil. Mi~eleti je ipak odlu~io da povu~e ultimatum, navode}i da o tome nije bio konsultovan. “Ne}emo ni{ta u~initi {to bi zna~ilo nepo{tovawe me|unarodnih zakona koje imamo. Samo nam je potrebno da Brazil pru`i garancije da se wegova misija ne upotrebqava za politi~ku kampawu”, rekao je Mi~eleti. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BERNAR KU[NER Ministar spoqnih poslova Francukse Bernar Ku{ner ukazao je ju~e na visok nivo razumevawa izme|u Rusije i Francuske.Ukazuju}i na visok stepen razumevawa, Ku{ner je posle razgovora sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom u Moskvi dodao da je „kao i uvek me|u prijateqima uobi~ajeno da se ka`u i neprijatne stvari“, u koje je svrstao i sitauciju u Gruziji.

OLI REN Finska vlada je saop{tila da nominuje Oli Rena za kandidata nordijskih zemaqa za narednu Evropsku komisiju, a kao mogu}e funkcije navodi ekonomske poslove ili spoqnu politiku EU. Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo odredi}e budu}e pozicije kada bude bude dobio spisak svih 27 nominovanih kandidata. Nova Komisija po~iwe da radi 1. januara naredne godine.

AN\ELINA YOLI Iako u posledwe vreme u wenom braku sa Bredom Pitom ima dosta problema, slavna glumica An|elina Xoli odlu~ila je da usvoji jo{ jedno napu{teno dete. Bred je suprugu optu`io da se pona{a poput deteta u prodavnici ku}nih qubimaca.”@elim da usvajam decu, jer ih spasavam od toga da budu siro~ad”, rekla je An|elina.

NOVI POTRESI U INDONE@ANSKOM ARHIPELAGU

Stotine `rtava zemqotresa na Sumatri

YAKARTA: U zemqotresu ja~ine 7,6 stepeni Rihtera koji je prekju~e pogodio Padang, glavni grad indone`anske provincije Zapadna Sumatra poginulo je 529 qudi. Ne{to ranije ju~e indone`anski ministar zdravqa Siti Fadilah Supari izjavio je novinarima na aerodromu u Xakarti, pre leta za Padang, da bi, imaju}i u vidu obim nanete {tete, broj `rtava ju~era{weg zemqotresa mogao da bude i vi{e hiqada. Posle prvog potresa, Sumatru je ju~e pogodio i drugi zemqotres ja~ine 6,6 stepeni po Rihteru. Epicentar prvog zemqotresa je bio u Indijskom okeanu, a drugog na kopnu, 155 kilometara severozapadno od grada Bengkulua. U Padangu, lu~kom gradu od 900.000 qudi, nestala je struja, a ve}i broj telefonskih linija je u prekidu, preneo je Rojters.

Sru{en je i veliki broj stambenih zgrada, hotela, {kola i prodavnica, kao i glavna bolnica. Indone`anski arhipelag le`i unutar takozvanog “Pacifi~kog vatrenog prstena”, za koji je, zbog sudarawa kontinentalnih tektonskih plo~a, karakteristi~na ~esta seizmi~ka i vulkanska aktivnost. (Tanjug)

KULTURA

petak2.oktobar2009.

DNEVNIK

BARITON @EQKO LU^I] NASTUPIO U NASLOVNOJ ULOZI VERDIJEVOG „RIGOLETA” U NARODNOM POZORI[TU

IZLO@BOM MIMA PALADINA MSUV OTVARA SEZONU U NOVOM-STAROM PROSTORU

Blistavi trenuci operske umetnosti

Italijanska transavangarda

Osnovnim i vrlo prepoznatqivim osobinama, a to su, pre svega, plemenitost i toplina jednog od najlep{e obojenih verdijanskih baritona dana{wice, ali i izuzetnom prirodno{}u glume i scenskog pokreta, a nadasve dubokom humanisti~kom notom, pleni qudska i umetni~ka li~nost @eqka Lu~i}a, na{eg {irom sveta proslavqenog barda, koga s rado{}u do~ekujemo pri svakom, naàlost, retkom dolasku na doma}u scenu. Prilikom najnovijeg gostovawa u Beogradskoj operi, u naslovnoj ulozi Verdijevog „Rigoleta“, nakon martovskog u „Nabuku“, te koncertnog nastupa sa Beogradskom filharmonijom, i ovog puta retko dugim, odu{evqenim i konzistentnim aplauzima pozdravqan omiqeni umetnik, doneo je u na{ glavni grad duh i dah svetske operske scene. Sa àqewem ne i u Novi Sad, gde je pre petnaestak godina zapo~eo mo`da i najuspe{niju karijeru od svih vokalnih zvezda poteklih s nekada{wih jugoslovenskih prostora. Pamtimo ga kao Silvija, Valentina, Mi{onea, Mocartovog grofa Almavivu, grofa Lunu, Owegina, @orà @ermona, Nabuka, Rodriga od Poze, ~ije je storije oìveo na novosadskoj i beogradskoj sceni. Niz likova iz Simona Bokanegre, Mo}i sudbine, \okonde, Magbeta, Otela, i jo{ neke kojima osvaja pozornice Metropolitena, Kovent gardena, Pariske i Be~ke dràvne opere, i jo{ niza presti`nih teatarskih pozornica, mo`da }emo, ako bude imao slobodne termine, i ako ga blagovremeno pozovu, upoznati i mi. Prilika da se pojavi u novosadskom „Trubaduru“ ovog meseca nepovratno je, usu|ujemo se re}i, zbog neaùrnosti i neobave{tenosti na{ih organizatora, propu{tena. Jednoj od najpotresnijih operskih uloga, Rigoletu \uzepa Verdija, @eqko Lu~i} se posvetio na vrhuncu umetni~ke zrelosti i upravo wegovim maestralnim tuma~ewem izaziva sna`na emocionalna uzbu|ewa, postiù}i, s PREMIJERA U BEOGRADSKOM DRAMSKOM POZORI[TU

An|eli u Americi Predstava „An|eli u Americi“ po tekstu Tonija Ku{nera u reìji Gor~ina Stojanovi}a, premijerno }e biti izvedena ve~eras u Beogradskom dramskom pozori{tu.Rediteq Gor~in Stojanovi} rekao je da je „An|eli u Americi: Gej fantazija na nacionalne teme“, vi{estruko nagra|ivan komad, u kome pisac bez trunke samilosti, vivisecira dru{tvo savremene Amerike, postavqa dijagnozu bolesti koje ga nagrizaju, kroz pojedina~ne, li~ne pri~e usamqenih qudi u potrazi za samoodre|ewem.Prema wegovim re~ima, u predstavi se prepli}u kompleksne teme, kao {to su qubav, emocije, milosr|e, prijateqstvo, ~ulnost, seksualno opredeqewe, ali i metafizi~ke teme kao {to je religija i odnos prema Bogu. Glumica Cvjeta Mesi} kaè da je predstava veoma kontraverzna, za gra|ansku ali i malogra|ansku sredinu i ima dru{tvenu, socijalnu, politi~ku i qubavnu osnovu.A pored we u komadu igraju i Boris Komneni}, Pavle Peki}, Jelena ]uruvija, Vladimir Aleksi}, Miki Damjanovi}, Milan û~ilovi}, Dejan Mati} i Danijela [tajnfeld. Scenografiju je radio Gor~in Stojanovi}, kostime Lana Cvijanovi}, a muzi~ki aran`man Vesna [ouc. Toni Ku{ner je za ovaj komad dobio Pulicerovu nagradu za najboqu dramu, ~etiri Toni priznawa, nagradu kruga britanskih kriti~ara, a televizjska ku}a HBO je snimila mini seriju.

uglednim partnerima, izuzetne uspehe gde god je kreira. Lu~i}ev do`ivqaj tragi~nog junaka satkan je od istan~anog skupa najizra`ajnijih psiholo{kih i vokalnih nijansi, dopuwenih vizuelnom snagom wegove uverqive, pomenute prirodne glume, adekvatnim scenskim pokretom i gestom, ~ija ekpresivnost, bez imalo mogu}e pateti~nosti, raste u kontrapunktskim duetnim i skupnim odnosima. Izdvajaju}i se ve} od prve pojave glasom specifi~ne sonornosti, prelepog, so~nog tembra i bar{unastih

@eqko Lu~i}

preliva, wegov Rigoleto sve vreme zra~i ogromnom snagom, podjednako izgaraju}i zapretenim bolom, koliko i beskrajnom roditeqskom qubavqu, ali i izraènim smislom za grotesku i ironiju, a u trenucima besa i èqe za osvetom, saìè vulkanskom èstinom i gotovo apokalipti~kim dejstvom. Pri tom, {to posebno impresionira, ostaje razumqiv i intonativno besprekoran u svakoj ispevanoj re~i, igraju}i do kraja, na svojoj nekada{woj mati~noj sceni, bez padova i s izvanrednim nadahnu}em. Razumqivo je {to je na taj na~in inspirisao i sve ostale u~esnike predstave i ansambl u celini, koji je pokazao optimalnu formu, uprkos prethodnog duèg letweg odmora. U prvom redu is-

ti~emo Sawu Kerkez, koja je likom Rigoletove }erke \ilde, lepo ispunila zahteve lirskog i romanti~nog oblikovawa uloge, grade}i je postupnim rastom, ose}ajno i muzikalno. Wen glas, iako pomalo subretskog karaktera, i u visinama mo`da previ{e o{tar, dobro je ispuwavao scenski prostor, i kada je to trebalo, plenio iskrenom dramati~no{}u. Upe~atqiv je, premda ne i sudbinski dovoqno zloslutan, bio i Aleksandar Stamatovi} kao nesre}ni grof Monterone, mo`da i zbog svog lepog baritonalnog glasa, autoritativan, ali za nas potpuno druga~iji no do sada, i u vizuelnom i peva~kom pogledu, bas Ivan Toma{ev, u partiji bandita Sparafu~ilea, a nije bez efekta protekao ni nastup Nata{e Jovi} Trivi} u roli Madalene. Upravo autoritet u izrazu, i naro~ito intonativna i tekstualna ~isto}a vokalne deonice, nedostajali su tenoru Dejanu Maksimovi}u u ulozi vojvode od Mantove, korektnijeg tek u ~uvenoj ariji @ena je varqiva. U dramatur{ki celovito osmi{qenoj predstavi sve se uglavnom re`ijski i muzi~ki dobro odvijalo (izuzev ~uvenog vokalnog kvarteta u 3. ~inu), uigrano i u koreografskim elementima i scenski funkcionalno re{enim i muzi~ki kompaktno donetim horskim ta~kama. Orkestarski part, koji je muzikalno i temperamentno vodio Dejan Savi}, ostvaren je s adekvatnom ritmi~no{}u i tempima, i pored po~etnih nesigurnosti u limenom korpusu. Postignuti izvo|a~ki maksimum svakako je u skladu s Lu~i}evim nezaboravnim tuma~ewem Rigoleta, a wegova pak interpretacija rezultat je nepatvorenog, izuzetnog talenta, ali i umetni~ke upornosti i voqe, te zato, svaki budu}i susret s na{im, jer on to jeste, i svetskim velikim baritonom ovog vremena, o~ekujemo, nadamo se i u Novom Sadu, kao nove blistave trenutke operske umetnosti. Marija Adamov

KLADIONI^ARI PREDVI\AJU NOVOG LAUREATA PRESTI@NOG PRIZNAWA

Amos Oz glavni favorit za Nobela? Londonski kladioni~ari uveliko pozivaju zainteresovane da se klade na ime ovogodi{weg dobitnika Nobelove nagrade za kwièvnost koje }e biti saop{teno tokom ovog meseca, daju}i i ove godine veliku prednost izraelskom piscu Amosu Ozu. Kao glavni favorit Oz ve} ima prednost od 4:1 kod londonske kladioni~arske agencije „Ladbrokes“. Ro|en u Jerusalimu 1939, ovaj izraelski autor, poznat pre svega po romanu „Pri~a o qubavi i tami“, isti~e se i aktivnim zalagawem za mir izme|u Izraela i Palestine. Premda ubedqivi favorit u kladionicama, Ozova pobeda nije izvesna. Pro{logodi{wi dobitnik presti`nog priznawa francuski kwièvnik @an-Mari Gistav Le Klezio bio je autsajder sa kvotom od 14:1. Me|u ostalim favoritima kod Ladbrokesa su Alìrka Asija \ebar, [panac Luis Gojtisolo, Amerikanci Xojs Kerol Outs i Filip Rot kao i Japanac Haruki Murakami, koji su svi boqe pozicionirani od Boba Dilana (25:1), Milana Kunde-

re (50:1), Pola Ostera i Patrika Modijana (100:1). Dodelu Nobelove nagrade, osim velikog interesovawa koje izaziva, redovno prati i nepredvidivost pri odabiru laureata. Sve~ano uru~ewe Nobelovih nagrada u Stokholmu i Oslu (za mir) obavi}e se 10. decembra na godi{wicu smrti Alfreda Nobela (1833-1896) utemeqiva~a nagrada.

Pedesetak grafika velikih formata italijanskog likovnog umetnika Mima Paladina, izvedenih razli~itim tehnikama od litografije do akvatinte, od sino} su pred novosadskom publikom u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Ovom izlo`bom MSUV otvara jesewu sezonu, nastavqa dobru regionalnu i me|unarodnu saradwu, istovremeno predstavqaju}i novi galerijski prostor u staroj zgradi Muzeja Vojvodine/ Muzeja revolucije, u Dunavskoj 37. Izlo`ba grafika Mima Paladina realizovana je u saradwi s Gallerie Costiere Pirano (Slovenija) i Muzejom suvremene umjetnosti Istre. Mimo Paladino (1948) pripada grupi italijanskih umetnika koji su na ~elu s teoreti~arem Bonitom Olivom postavili temeqe umetni~kog pokreta transavangarde. Kustoskiwa zbirke crteà i grafika MSUV Svetlana Mladenov u prate}em tekstu izlo`be navodi da su Paladinova istraìvawa krajem sedamdesetih godina obeleìla evropsku i svetsku umetni~ku scenu, a da ih karakteri{e nagla{ena emocionalnost, nova ekspresija, nomadizam, tajanstvenost i nedoku~ivost. „Na wegovim velikim grafi~kim listovima sa prizorima sna`ne simbolike, mo`da najistaknutijim u wegovom grafi~kom opusu, postiè „miran’ suìvot razli~itih postupaka: serigrafije, litografije, suve igle, bakroreza, ksilografije, akvatinte... Uspeva da sve wihove razli-

~ite izra`ajne odlike usmeri ka zajedni~kom ciqu - tehni~kim i formalnim rezultatima, koji su jedinstveni me|u sli~nim poznatim iskustvima u savremenom

umetni~kom izra`avawu“, stoji u pozivu na izlo`bu Mima Paladina u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine koja }e biti otvorena do 1. novembra. I. B.

SINEMANIJA U NOVOM SADU OD 31. OKTOBRA DO 7. NOVEMBRA

Nedeqa premijernih filmova Priliku da uhvate korak sa majstora akcionog filma Xona svetskim bioskopskim repertoaVua, drama „Trijaà“ sarajevskog rom, Novosa|ani }e dobiti od 31. oskarovca Danisa Tanovi}a sa oktobra do 7. novembra kada }e se Kolinom Farelom i Brankom \uu Art bioskopu „Vojvodina“ u ri}em u glavnim ulogama. Na proSPC „Vojvodina“ odràti revija gramu su jo{ jedan mjuzikl „Slapremijernih filmova Sinemanija va“ rediteqa Kevina Tan~erona, (L’Oreal Paris Cinemania 2009). Ova ve} tradicionalna manifestacija (odràna je vi{e od deset puta u Beogradu i Novom Sadu ) na kojoj doma}i distributeri predstavqaju filmove koji }e se narednih meseci na}i na repertoarima bioskopa u Srbiji. U terminima od 17, 19.30 i 22 sata ( ulaznice }e se prodavati po ceni od 250 i 300 dinara) bi}e prikazana 22 ostvarewa svih ànrova koje potpisuju neka od najpoznatijih rediteqskih imena danas, ali i oni koji tek treba da se izbore za svoju poziciju u glavama kriti~ara i srcima gledalaca. „Sinemanija“ u Novom Sadu po~iwe najnovijim filmom Pedra Almodovara „Prekinuti zagrqaji“ sa Penelope Kruz. Re~ je o drami u kojoj je kritika solid- Plakat filma „Prekinuti zagrqaji“ no ocenila i u woj prepoznala komedija „Dou{nik“ Stivena Soautorovu posvetu filmu kao umetderberga sa Metom Dejmonom u nosti. Prve ve~eri „Sinemanije“ glavnoj ulozi, SF akcioni „Gejje na programu i SF horor „Panmer“ Marka Neveldine, komedija dorum“ Kristijana Alvarta, sa „A kad brak nije lak“ Pitera Denisom Kvejdom i Benom FosteBlingslija sa Vinsom Vonom i rom u glavnim ulogama. Xejsonom Batmenom, drama „BaNarednih dana usledi}e, prema ria - Kapija vetrova“ u reìji najavqenom programu, muzi~ka \uzepea Tornatorea, koji je glavkomedija „Borba bendova“ u reìne uloge poverio Moniki Belu~i, ji Toda Grafa, istorijski spekRaulu Bovi i Anheli Molini, hotakl „Bitka kod Crvene stene“ ror „Opasna Xenifer“u reìji

Karin Kuzme sa Megan Foks i Amandom Sejfrajd. Ovo je tek polovina od onoga {to }e nam „Sinemanija“ ponuditi. U wenom drugom delu o~ekuju nas: SF triler „Push“ Pola Mekgugana sa Krisom Evansom i Dakotom Faning, komedija „Moja velika gr~ka avantura“ Donalda Petrija sa Nijom Vardalos i Ri~ardom Drajfusom, triler „U izmaglici“ Bertrana Tavernijea sa Tomijem Li Xonsom i Xonom Gudmanom u glavnim ulogama, zatim komedija „Dobro do{li u Zombilend“ u re`iji Rubena Flaj{era, sa Vudijem Harelsonom i Bilom Marejem, romanti~na komedija „Neo~ekivana qubav“ Brendona Kempa u kojoj igraju Aron Ekart, Xenifer Aniston, Martin [in, drama „Grofica“ rediteqke i glumice Xuli Delpi, koja ovde igra uz Vilijama Herta. Slede pretposledweg dana „Sinemanije“ komedija „Gradsko ostrvo“ Rejmonda De Felite sa Endijem Garsijom i Alenom Arkinom, drama „Xuli i Xulija“ Nore Efron sa Meril Strip, Ejmi Adams, Stenlijem Tu~ijem i triler „Drugi ~ovek“ Ri~arda Era u kojem igraju Antonio Banderas i Lajam Nison. Na kraju „Sinemanije“ u Novom Sadu , 7. novembra, preostaju drama „Izvan svake sumwe“ Pitera Hejmsa sa Majklom Daglasom i novi dokumentarac Majkla Mura „Kapitalizam: Qubavna pri~a“, posve}en aktuelnoj svetskoj ekonomskoj krizi. V. Crwanski

U GALERIJI BEOGRADSKE TVR\AVE

Izlo`ba grafika Lazara Markovi}a U Galeriji JP Beogradske tvr|ave u Stambol kapiji, ve~eras }e biti otvorena samostalna izlo`ba novosadskog likovnog umetnika Lazara Markovi}a koji }e predstaviti devet grafika. Umetnik kroz svoja dela svedenih i jasnih oblika, minimalisti~kog likovnog izraza, ispoqava kontinuiranu te`wu za istra`ivawem mogu}nosti umetni~kog govora i tendenciju da odre|ene

stavove prika`e razli~itim umetni~kim sredstvima. Markovi} (49) je diplomirao i magistrirao na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, na odseku grafika. Imao je 47 samostalnih izlo`bi i u~estvovao na 170 kolektivnih postavki u zemqi i inostranstvu. Izlo`ba }e biti otvorena do 23. oktobra.

KWIGA

DNEVNIK

GLAS IZDAVA^A

petak2.oktobar2009.

ZORAN GUTOVI], „PRAVOSLAVNA RE^”

Luksuz me|u koricama o zavr{etku studija u Sarajevu, Zoran Gutovi} se zaposlio u tada velikom jugoslovenskom izdava~kom preduze}u “Veselin Masle{a”; bliìle su se devedesete, postalo mu je jasno {ta se sprema, pa se na vreme preselio u Novi Sad. I ovde, 1992. godine osnovao sopstvenu izdava~ku ku}u “Pravoslavna re~”, u kojoj je, sem brojnih saradnika, zaposleno desetoro qudi. - Oduvek sam èleo da izdajem lepe i kvalitetne kwige, koje nemaju rok trajawa, kaè na{ sagovornik. Radio sam kao komercijalista i iskustvo me je nau~ilo da na trì{tu postoji stalna potreba za luksuznim kwigama u

Parizu, naravno i u Beograd. Ve}ina na{ih naslova je na srpskom i na engleskom jeziku, a ve} godinama sara|ujemo sa italijanskim izdava~em “Vajt star”, pa su mnoga wihova kapitalna dela i autori postali dostupni ovda{wim ~itaocima. Sva zajedni~ka izdawa se i {tampaju u Italiji. Malo u {ali, a vi{e ozbiqno, volim da ka`em kako nisam dovoqno bogat da {tampam jeftine kwige. Pore|ewa radi, proizvodwa jednog primerka neke vrhunski opremqene monografije u punom koloru, na izvanrednoj hartiji, ko{ta koliko i 200 do 250 obi~nih kwiga. Na{e kwige {tampa suboti~ka

Dràva ne mari za nas - Od dràve o~ekujemo da bude ozbiqna i da napokon donese zakon o izdava~koj delatnosti, kaè Zoran Gutovi}. Tako|e i da po{tuje ono {to odlu~i. Mislim na ugovore o otkupu kwiga koje smo sa dràvom potpisali i kwige isporu~ili, a pare nismo dobili. Ove godine najve}i otkup je imala “Pravoslavna re~” (5,7 miliona dinara), ali je i nama i ostalim izdava~ima , protivno ugovoru, prepolovqen iznos novca. Druga polovina }e, navodno, biti ispla}ena do kraja teku}e godine. Nisam na to pristao, a ako mi celokupni iznos ne bude pla}en u roku, tuì}u Republi~ko ministarstvo kulture. Od dràve ne moèmo da dobijemo povoqne kredite, pa nas gu{i nelojalna konkurencija. Tu prvenstveno mislim na slovena~ku “Mladinsku kwigu”, koja je pre dve godine u Srbiji zaradila vi{e nego svi ovda{wi izdava~i-oko 20 miliona evra. Po svemu sude}i, i ove godine izdava~i iz Vojvodine }e, u odnosu na beogradske, biti u drugom planu na Beogradskom sajmu kwiga. Za Beogra|ane, bez obzira na izdava~ku produkciju, obezbe|uju se boqa mesta i ve}i prostor, a i cena kvadratnog metra je previsoka. Uz sve to, u na{u bran{u se uvukla politika. Jedva ~ekam da se Beogradski sajam privatizuje i da trì{te reguli{e odnose, zakqu~uje Gutovi}. kojima su predstavqeni spomenici kulture. Da sam bio u pravu, govore brojne nagrade koje su dobile na{e monografije, kao i ~iwenica da “Pravoslavna re~” postoji ve} 17 godina na doma}em i inostranom trì{tu. Odlazimo na najve}e evropske sajmove kwiga u Frankfurtu i u

KWIGA ZAUVEK

“Rotografika”za koju tvrdim da je najboqa doma}a {tamparija, tvrdi Gutovi}. Iz saradwe sa Italijanima nastale su luksuzno opremqene monografije “Najlep{a blaga sveta-zlatarska umetnost od drevnog Egipta do 20. veka”, “Dvorci sveta”, “Put

ZORAN \ERI], KWI@EVNIK I TEATROLOG

Uticaj biblijskih verseta - Mnogo je kwiga za kojima sam posegnuo u svom `ivotu. Od onih prvih, iz kojih sam sricao slova, do ovih koje sam napisao. Znamo koje su nam bile prve, ali ne znamo koje }e nam biti posledwe, u rukama, pa u mislima. Ima puno kwiga, naizgled neuglednih korica i naslova, iz kojih sam nau~io mnogo. Ima i drugih, za kojima sam posezao privu~en wihovom spoqa-

{wo{}u. Jo{ uvek se mogu setiti boje wihovih korica, ilustracije na wima, ali ne vi{e i wihovog sadr`aja. Malo je kwiga kojih se zaista mogu verodostojno setiti, a nisu negde na policama u mojoj biblioteci. Mnogo je vi{e onih koje sam zaboravio. I jedne i druge su, verujem, ostavile po ne{to u meni, {to me je vodilo i zavodilo ka drugim kwigama, novim, koje su {tampane iz godine u godinu i osvajale me svojim izgledom i svojim {tivom. Ipak, samo je jedna od wih ona koju sam ~uvao poput relikvije i nosio svuda sa sobom, na svojim putovawima i stranstvovawima. To je Biblija ili Sveto pismo. Dobio sam je na kr{tewu, kao prvoro|eni, od sve{tenika koji me je krstio. Bio sam dovoqno od-

rastao da bih shvatio {ta ona zna~i, mada ne i dovoqno zreo da bih je razumeo. Mo`da sam je, ba{ zato, nosio sa sobom skoro ~etrdeset godina, nastoje}i da u woj prona|em odgovor na pitawa i probleme sa kojima sam se susretao. Moji u~iteqi su, jo{ u osnovnoj {koli, primetili uticaj biblijskih verseta na moju mladala~ku poeziju. Kasnije sam, na studijama, na ispitu iz Svetske kwièvnosti, kao jedno od pitawa imao „Pjesmu nad pjesmama“. A u obaveznom programu su bile, uz wu, „Kwiga o Jovu“ i „Kwiga propovjednikova“. Nisam mogao da presko~im ni „Psalme Davidove“. Kasnije, vi{e puta sam se vra}ao „Svetom jevan|equ po Jovanu“, ali i drugim kwigama, kako Starog, tako i Novog zavjeta. Iz ovih navoda vidi se da su u pitawu prevodi \ure Dani~i}a i Vuka Stef. Karaxi}a, i jedno od izdawa britanskog i inostranog biblijskog dru{tva u Beogradu. Imao sam u rukama i mnoga druga izdawa i novije prevode Srpske pravoslavne crkve, ali mi je ostala privrènost upravo ovom izdawu, s tamnoplavim platnenim koricama, na biblijskoj hartiji. Drhtao sam, u strahu, i sada drhtim, dok listam stranice ove Svete kwige, ne samo da ih ne izgu`vam ili pocepam, jer su providne i tanke, tako u suprotnosti sa svojim sadràjem, ali i zbog toga, ve} u strahu da ni sada, kada ih ponovo ~itam, s nekom namerom, novom znatièqom, s novim nedoumicama, nisam dostojan wihove sadrìne, i ne}u mo}i da ponesem mnogo toga od wihove teìne, zahvatim iz same srì, nadahnem se mudro{}u i lepotom.

oko sveta kroz 80 ~uda”, “Narodi sveta”, “Veliki svetski gradovi”i druge. Mada “Pravoslavna re~” nema formalne veze sa SPC, sara|uje sa mnogim li~nostima iz crkvene nomenklature. Jedan od wih je bio i pok. dr Slobodan Mileusni}, direktor Muzeja SPC. On je autor reprezentativne monografije “Hilandar”, koja je {tampana na srpskom, engleskom, gr~kom, ruskom, francuskom, nema~kom i italijanskom. Dvotomna monografija grupe autora “Hram svetog Save” sa “Imenoslovom” hronolo{kim redom predstavqa istoriju izgradwe do zavr{nih radova. U drugom tomu su imena svih ktitora, zadu`binara, prilo`nika i dobrotvora tokom jednog veka , od 1896. do 2004. godine. Zoran Gutovi} ponosno isti~e da je i on me|u wima. Vredna hvale su i priznawa Beogradskog sajma kwiga za izdava~ki poduhvat godine, a bilo ih je {est. Prvo je nagra|ena monografija “Kulturna riznica Srbije”(1996.), a zatim “Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske” u sedam tomova (1997.), “Spomenici kultu-

re Crne Gore” (1998.), “Svetiwe Kosova i Metohije” (1999.) i “Pravoslavna enciklopedija” (2000.). Gutovi} nagla{ava da izvanredno sara|uje sa Zoranom Kolunxijom, pa su “Pravoslavna re~” i “Prometej” suizdava~i nekoliko dragocenih naslovakultne Jansonove “Istorije umetnosti” “Manastira Srbije”, “Op{te crkvene istorije” Jevsevija Popovi}a i drugih. Zanimqivo je i fototipsko izdawe studije iz 1887. godine “Srbija-opis zemqe, naroda i dràve” Vladimira Kari}a, koji je bio u~iteq Jovana Cviji}a. Kao plod saradwe sa Istorijskim institutom SANU iza{li su naslovi “Evropa i Srbi”, “Bosna i Hercegovina od sredweg veka do novijeg vremena” i druge. - Za predstoje}i Beogradski sajam kwiga pripremamo trotomno izdawe “Srbi-velikani svetske nauke”, posve}eno Mihajlu Pupinu, Milutinu Milankovi}u i Nikoli Tesli, kaè na{ sagovornik. Tako|e i monografsko izdawe “Manastir Ostrog”. U saradwi sa “Orfeusom” , a povodom 70. ro|endana Matije Be}kovi}a, objavqujemo monografiju sa wegovim odabranim pesmama. Sa na{im italijanskim partnerom izdajemo “Remek dela svetske umetnosti”, “Osamdeset destinacija koje treba posetiti” i “Kulturna blaga sveta”. Planova ima mnogo: nastavqamo sa Srbima, velikanima svetske nauke, objavi}emo monografiju o Jerusalimu i jo{ desetak naslova o kulturnoj ba{tini. Sve zavisi od uslova na trì{tu kwiga. Ekonomska situacija je haoti~na, pa vi{e na{a izdawa ne prodajemo u kwiàrama, jer one ne pla}aju. Imamo sopstvene komercijaliste, a mogu}a je i kupovina direktno od “Pravoslavne re~i”. Radmila Lotina

TOP-LISTA Najtraèniji naslovi u kwiàri „Mala velika kwiga“ 1. „Novi po~etak“, Toni Parsons, „Laguna“ 2. „Koliba“, Vilijem Pol Jang, „Laguna“ 3. „Otmenost jeza“, Mjuriel Barberi, „ârobna kwiga“ 4. „Preobrazite svoje slabosti u snagu“, Jasmina Kova~ev, „Ju top agencija“ 5. „Lovac na zmajeve“, Haled Hoseini, „Laguna“ 6. „Filozofija vina“, Bela Hamva{, „Slova Tardis“ 7. „Pobednik je sam“, Paulo Koeqo, „Paideia“ 8. „Etika zapadnih medija“, Slobodan Vukovi}, „Izdava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a“ 9. „Tajna“, Ronda Birn, „Dejadora“ 10. „Mo} sada{weg trenutka u praksi“, Ekart Tol, „ârobna kwiga“

NOVO IZ „PROMETEJA”

Proza iz potaje Ovih dana u izdawu novosadskog „Prometeja”, pojavio se roman-prvenac Nenada Gruji~i}a “Mu`a du{a”. Na neki na~in mu je pre tri godine prethodila

kwiga pripovedaka “Pri~e iz potaje” kod istog izdava~a. Gruji~i} se sve vreme razvijao pre svega kao originalan pesnik, i to do antologijskih visina. Prevo|en je na petnaestak jezika, oven~an brojnim priznawi-

ma. Uz dvadesetak kwiga poezije, ogleda, eseja, kritika i polemika, „u potaji“ je pisao pri~e i roman. “Muà du{a” je roman o qubavi i opsenama, o isku{ewima i pro~i{}ewu, navodi recenzent Petar V. Arbutina. Narator osnovne linije pripovedawa u koju je ve{to pohraweno „znawe“ romana, ujedno i glavni junak, jeste psiholog-neèwa, zaqubqen u udatu kroja~icu-slikarku o ~ijem ìvotu i „tajnama du{e“, posredstvom profesionalnih i intuitivno-iskustvenih puteva, zna gotovo sve. Takva pozicija inicira otvorenu strukturu dela, ali unutar zaumnih „puteva du{e’’ stvara kompleksnu prirodu qubavnog odnosa sa zamr{enim lavirintima. Tu se reflektuju svi ìvotni oìqci i ushiti, padovi i uzleti – da bi se na kraju ukazala katarzi~na spoznaja glavnog junaka da psihologija kao nauka, bez religioznih uvida, ne moè objasniti komplikovani odnos mu{kog i ènskog principa, zakqu~uje Arbutina. Ve{to grade}i poeti~ke, tematske i opsesivne smernice romana, Gruji~i} otvara i {iri ve~ne teme qubavi, patwe i slobode qudskog bi}a.

KWI@EVNA BA[TINA

Sredwovekovna umetnost bakroreza Bakrorezna kwiga “Stematografija” ili Izobraènije oruìj iliri~eskih” Hristofora Xefarovi}a, otisnuta u bakroreznoj radionici Tomasa Mesmera u Be~u, 1741. godine, u osnovi je prevod sa latinskog originala istoimene kwige Pavla Ritera Vitezovi}a, sa izvesnim dopunama i preradama. Ona nije samo heraldi~ki zbornik, ve} je tome dodato 29 likova ju`noslovenskih vladara i svetiteqa, portret patrijarha Arsenija êtvrtog, duga~ka pesma wemu posve}ena, dve kompozicije sa carom Du{anom i na kraju pesma u kojoj se veli~a Xefarovi}evo delo.

Kwigu je preveo i stihove patrijarhu i Xefarovi}u napisao onovremeni u~eni sekretar Pavle Nenadovi}. Likove ju`noslovenskih svetiteqa i portret patrijarha crtao je i rezao Hristofor Xefarovi}, dok je Tomas Mesmer rezao grbove, tekstove i obe kompozicije sa carom Du{anom, za koje je crte`e na~inio, tako|e, Hristofor Xefarovi}. Kwiga se pojavila u dva izdawa, od kojih svako ima po dve varijante, a primerci iz zbirke Biblioteke Matice srpske opisani su u seriji Katalog starih i retkih kwiga Biblioteke Matice srpske (kw. 2).

Nedeqa zabrawenih kwiga

vake godine, posledwe nedeqe septembra, stotine biblioteka i kwiàra {irom Sjediwenih Ameri~kih Dràva izlagawem “problemati~nih kwiga” i brojnim aktivnostima vezanim za wih obeleàvaju Nedequ zabrawenih kwiga. Ove godine, proslava slobode misli i {tampe traje od 26. septembra do 3. oktobra. Kampawa za oslobo|ewe kwiga od svake vrste cenzure traje od 1982. godine, a ciq joj je da istakne va`nost da se omogu}i druga~ijim umetni~kim vi|ewima stvarnosti da se ~uju i vide, u skladu s ameri~kom proklamovanom slobodom govora i ostalim li~nim i umetni~kim slobodama. Ove nedeqe, biblioteke i kwiàre trude se da izazovu ~itaoce na to da zavire u kwige, zabrawene iz politi~kih, socijalnih, seksualnih i religijskih razloga i time ukaù na va`nost mo}i literarnog izraàja i opasnost od ograni~avawa umetni~kih sloboda u dru{tvu koje

sebe doìvqava kao slobodno. Ameri~ko bibliote~ko udruèwe spremilo je prigodne postere i beyeve, a vlasnici kwiàrai bibliotekari organizuju razne akcije, me|u kojima su i kwièvne ve~eri autora zabrawenih kwiga, i izlozi koji kotroverznim naslovima privla~e pa`wu prolaznika i prosto teraju na reakciju. Jer, kad vidite da je va{a omiqena kwiga negde zabrawena, prosto ne moète a da ne reagujete… Ove godine neke biblioteke pa`wu su posvetile klasi~nim delima svetske kwièvnosti, koje su u nekom trenutku, a mo`da negde jo{ uvek, zabrawene. Me|u wima su “Isto~no od raja” Yona [tajnbeka, “Yoni je krenuo u rat” Daltona Trumba, “Obi~ni qudi” Yudit Gest i “Lolita” Vladimira Nabokova, a tu je i serijal o Hariju Poteru, koji su anatemisale brojne ameri~ke hri{}anske organizacije. Iako je ~esto na meti kriti~ara, jer mnoge “zabrawene kwige” u stvari nisu

O[E ] T NE

zabrawene, ve} samo predloène za zabranu ili ignorisawe, Nedeqa zabrawenih kwiga predstavqa borbu za autonomnost umetnosti i nepodilaèwe politi~kim, sociolo{kim ili religijskim uticajima. Nedeqa zabrawenih kwiga rezultat je dugogodi{we borbe aktivistkiwe Yudit Krug protiv cnezure u literaturi. Ova direktorka Ameri~kog bibliote~kog udruèwa svoj intelektualni ìvot posvetila je borbi za slobodu izraàvawa, kao jedan od ~elnih qudi Kancelarije za intelektualnu slobodu. Akciju protiv zabrane kwiga danas u Americi podràvaju najve}a i najva`nija udruèwa pisaca, novinara, bibliotekara i kwi`ni~ara, a imaju podr{ku i od Kongresne biblioteke. I. Vujanov

BALKAN

petak2.oktobar2009.

O[TRI ZAKQU^CI SKUP[TINSKE VE]INE U BAWALUCI

Parlament RS odbacio Inckove zakone BAWALUKA: Parlament Republike Srpske }e zakazati javno izja{wavawe, a srpski predstavnici povu}i }e se iz zajedni~kih organa BiH, ako visoki predstavnik u BiH nastavi da name}e zakone i wihovo sprovo|ewe, zakqu~ila je poslani~ka ve}ina u Narodnoj skup{tini RS. “U slu~aju da visoki predstavnik nastavi sa poku{ajima nametawa i sprovo|ewa pomenutih

akata, Narodna skup{tina zakaza}e javno izja{wavawe o tome. U tim okolnostima svi srpski predstavnici u zajedni~kim organima BiH povla~e se iz rada tih organa, zbog toga {to ne mogu davati podr{ku upravqawu BiH od strane nezakonite vlasti OHR-a i

onih koji to podràvaju”, navodi se u zakqu~cima koji su predlozile poslani~ki klubovi vladaju}ih stranaka. Poslanici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Demokratskog narodnog saveza (DNS) i Socijalisti~ke partije (SP RS) podràli su i ranije usvojene zakqu~ke Vlade RS kojima se ne prihvata set zakona koji je 18. septembra nametnuo visoki predstavnik Valentin Incko i odbija se sprovo|ewe tih zakona. Incko je 18. septembra nametnuo set zakona koji se odnose na elektroenergetski sektor i distrikt Br~ko. Poslanici opozicionih stranaka - Srpske demokratske stranke (SDS) Partije demokratskog progresa (PDP) i Srpske radikalne stranke (SRS RS) nisu glasali za zakqu~ke koje je predloìla vladaju}a ve}ina, jer su stranke na vlasti prethodno odbile da zajedno sa opozicijom usaglase zakqu~ke u vezi sa odlukama koje je nametnuo visoki predstavnik. SDS je predloìla da parlament usvoji zakqu~ke da je “neprirodno i neprihvatqivo i za Dejtonski sporazum pogubno, daqe

odràvawe dvovla{}a materijalizovanoh kroz OHR, na jednoj strani, i demokratski izabranih predstavnika i vlada, na drugoj strani”. PDP je traìla da parlament usvoji zaklu~ke kojima se traì da premijer RS i lider SNSD-a Milorad Dodik povu~e svoj potpis sa zajedni~ke izjave “prudske trojke”, kojima se BiH organizuje u ~etiri teritorijalne jedinice. Premijer RS Milorad Dodik se u zavr{noj re~i zahvalio svima koji su podràli stavove Vlade RS u ovim va`nim pitawima i {to rasprava nije iskori{tena za dnevnopoliti~ke aspiracije bilo koje politi~ke ili neke druge opcije. “Zato sam zahvalan svima koji su u~estvovali u raspravi, koja je pokazala demokratski kapacitet ovog parlamenta, koji izraàva razli~itost mi{qewa, stavova i predloga koji su zadràni u razli~itim zakqu~cima”, rekao je Dodik. Kazao je da Vlada ostaje pri tome da stavovi koji su iskazani u uvodnom izlagawu, kao i o onome {to je bio wen predlog u vezi zakqu~aka. “Ono {to su predloìle tri politi~ke partije odslikava sve {to parlament treba da usvoji”, kazao je Dodik.

Dodik i Jeremi} o krizi u BiH BAWALUKA: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik i {ef diplomatije Srbije razgovarali su u Bawaluci o aktuelnoj politi~koj krizi u BiH. Dodik je izjavio ju~e da je tokom preksino}nih razgovora sa ministrom Jeremi}em, Vuk Jeremi} izra`en interes Sr- Milorad Dodik bije da pomogne u deblokirawu poproblemima”, rekao je Dodik. On liti~ke krize, nastale nakon neje naveo da je {efa srpske diplodavnih odluka visokog predstavmatije upoznao sa stavovima vlade nika u BiH Valentina Incka. povodom najnovijih odluka viso“Srbija ima odgovornost za kog predstavnika u BiH u vezi s sprovo|ewe Dejtonskog sporzuma, funkcionisawem Elektroprenojer je jedan od wegovih garanta i u sa BiH i seta zakona u vezi s okonokviru toga razgovarali smo o ak~awem supervizije u distriktu tuelno politi~kim pitawima i Br~ko.

“Saglasili smo se da je potrebno ispuniti potrebne uslove za zatvarawe Kancelarije visokog predstavnika u BiH kako bi se dala {ansa da se aplicira ka ~lanstvu u EU”, rekao je Dodik. On je rekao da mu je Jeremi} sugerisao da se ulo`e maksimalni napori na re{avawu svih ovih otvorenih pitawa. Dodik je kazao da je tokom razgovora sa Jeremi}em bilo re~i i o napretku Srbije, koji se ostvaruju na evropskom putu, kao i o nekim posetama, koje }e se narednih meseci desiti ovde i u Beogradu.

CRNA GORA

\ukanovi} negirao susret sa Sejdijuom PODGORICA: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} negirao je ju~e da se u Wujorku, tokom 64. zasedawa Generalne skup{tine Ujediwenih nacija, sreo sa kosovskim premijerom Fatmirom Sejdijuom i najavio da }e diplomatski odnosi sa Kosovom, koje je jednostrano proglasilo nezavisnost, uskoro do}i na red. \ukanovi} je, na konferenciji za novinare povodom 100 dana vlade, izjavio da je crnogorska izvr{na vlast do sada odgovorila na oko 85 odsto pitawa i potpitawa iz Upitnika Evropske komisije, od ukupno oko 4.000, i da je realno o~ekivati da }e Crna Gora naredne godine zavredeti status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. On je rekao da je Crna Gora na najboqem putu da ostvari ciq, odnosno dobije viznu liberalizaci-

ju, kako bi weni gra|ani od 1. januara mogli bez viza putovati u zemqe [engena. \ukanovi} smatra realnim da }e u Godi{wem izve{taju EK biti evidentiran napredak Crne Gore u “mawe-vi{e svim oblastima” va`nim za dostizawe strate{kog ciqa - ~lanstva u EU, kao i da }e dr`ava postati deo Akcionog plana za ~lanstvo u NATO (MAP). \ukanovi} je negirao da je tokom boravka u SAD najavio da }e se povu}i s funkcije premijera pre kraja mandata, nazivaju}i to spekulacijama. Osvrnuv{i se na ocene, kako je rekao, “navodno opozicije i intelektualaca o navodno nedemokratskom re`imu u Crnoj Gori” i pismo lidera Pokreta za promene Neboj{e Medojevi}a ameri~kom ambasadoru Roderiku Muru, \ukano-

Novi pozivni brojevi PODGORICA: U Crnoj Gori od ju~e telefonirawe mo`e da se obavqa samo uz nove pozivne brojeve za gradove u toj zemqi. Korisnici su godinu dana mogli da koriste i stare, i nove pozivne brojeve, da bi se pripremili za prelazak na nove. Tako|e, od 1. oktobra prestaje da u internet komunikaciji va`i dosada{wi domen cg. yu koji }e biti zamewen novim domenom co.me. Pozivni broj za Podgoricu, Kola{in i Danilovgrad je 020 umesto 081, za Bar 030 umesto 085, novi pozivni broj za Budvu je 033, Herceg Novi 031, Kotor i Tivat 032, Nik{i} 040, Bijelo Poqe i Mojkovac 050, Cetiwe 041, Berane 051, Pqevqa i @abqak 052...

vi} je naveo da je odavno prestao da prati “inflaciju politi~kih proma{aja” Medojevi}a na doma}em i me|unarodnom planu. On je ocenio da je Medojevi}evo otvoremo pismo Muru jedan od “posledwih kami~aka u mozaiku sve ble|eg autopotreta Medojevi}a”, dodaju}i da “sa prezirom” odbacuje insinuacije lidera PzP-a da je denuncirao crnogorsku opoziciju u SAD. “To nije moj manir”, rekao je premijer. „@alosno je da Medojevi} na sve qude u svom okru`ewu gleda kroz prizmu vlastitog moralnog profila. On je poznat kao ~ovek koji u razgovoru sa me|unarodnim sagovornicima o dr`avi iz koje dolazi govori sve najgore, na wihovo op{te ~u|ewe i zaprepa{}ewe“, kazao je \ukanovi}. On je dodao da je “o~igledno” da je Medojevi} voleo da ode u SAD i da “popravi utisak od prethodnog puta”.\ukanovi} je negirao i da se sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdiuom zvani~no susreo u Wujorku, navode}i da su se sreli u prolazu u zgradi UN. „Za{to bih imao razloga da bilo {ta krijem?“, kazao je \ukanovi} i dodao da je crnogorska javnost o svim wegovim zvani~nim susretima blagovremeno informisana. (Tanjug)

DNEVNIK

Pala rumunska vlada BUKURE[T: Rumunska koaliciona vlada pala je po{to su ministri iz redova socijaldemokrata podneli ostavke zbog smene vicepremijera i ministra policije Dana Nike. Nika je izjavio da su ministri podneli ostavke premijeru Emilu Boku, a lider socijaldemokrata Mir~a \oana prethodno je najavio taj potez i optu`io Boka za kr{ewe protokola o partnerstvu. Bok je u ponedeqak smenio Niku, a predsednik Trajan Basesku potpisao je

Emil Bok

ju~e dekret o wegovom smewivawu. Vlada je pala uo~i predsedni~kih izbora u zemqi, zakazanih za 22. novembar, na kojima }e, kako se o~ekuje, snage odmeriti {ef dr`ave Basesku i predsednik gorweg doma parlamenta \oana. Liberalnodemokratska stranka rumunskog premijera i weni socijaldemokratski partneri, iz ~ijih je redova i Nika, oformili su koaliciju po dolasku na vlast u decembru. (Tanjug)

MAKEDONIJA

Enciklopedija povu~ena SKOPQE: Makedonska enciklopedija bi}e korigovana u spornim delovima o Albancima i daqa distribucija tog izdawa bi}e prekinuta.Takva odluka Makedonske akademije nauke i umetnosti usledila je nakon burnih reakcija partija Albanaca u Makedoniji, intelektualaca i albanskih nevladinih organizacija kao i reakcija kosovskih i albanskih politi~ara. U enciklopediji, izdatoj pre desetak dana, a koju je finansirala makedonska vlada, za Albance se ka`e da su “br|ani”, “[iptari” i “Arnauti”. Predsni{tvo Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU) nalo`ilo je da u najkra}em roku bude napravqena ispravka odrednica o albansko-makedonskim odnosima, o Albancima u Makedoniji, kao i delova koji se odnose na Oslobodila~ku narodnu armiju (ONA) iz 2001. godine i delova o majci Terezi. U spornom izdawu napisano je da su britanski i ameri~ki instruktori trenirali Oslobodila~ku narodnu armiju, koja je delovala 2001. u konfliktu sa makedonskim bezbednosnim snagama. Isprav-

ka }e se raditi zajedno sa albanskim akademicima koji nisu u~estvovali u prethodnom izdawu. Izdavawe enciklopedije izazvalo je proteste Albanaca u Makedoniji. U Tetovu su protestovali studenti i nevladine albanske organizacije, a za danas je najavqen protest vanparlamentarnih partija Albanaca u Skopqu.

DNEVNIK

OGLASI

petak2.oktobar2009.

OGLASI z ^ITUQE

petak2.oktobar2009.

DNEVNIK

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade osamnaestonedeqne koke nosiqe sa veterinarskim uverewem i cepane polutke, povoqno, dostava. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 85192

POTREBAN mesar sa iskustvom za rad u mesari. Telefon 822-872. 84938 HITNO potrebna devojka ili mla|a `ena za brigu o dvoje dece ni`eg {kolskog uzrasta. Stalan posao. Telefon 064/640-1510. 84576

^ISTIM podrume tavane odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618-646, 6614-274 84835 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 84460 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 85006 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-194, 065/4655-194, 062/8110041. 85007 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 062/8110069, 063/7378-261, 063/7376-768. 85008

Posledwi pozdrav dragom bratu

Gojku od sestre Goce i zeta Vitomira.

85417

Posledwi pozdrav dragom bratu i stricu

Gojku telefon, blizu @. stanice. Telefoni: 021/878-186, 064/12027-63. 85028

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 85005 NAU^ITE matematiku i fiziku, postanite ~vrsta li~nost. Profesor sa iskustvom za sve {kole i fakultete, garancija. Telefon 063/73-53326. 85054

POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 85109 IZDAJEM jednosoban stan, komforan, opremqen odvojena kuhiwa, centralno grejawe,

od: brata Mi}e, snaja Jace i Mile, Gorana, Jelene, Brankice i Lene.

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E.ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 85003

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 85004

IZDAJE SE poslovni prostor, Liman, namewen za magacinskoskladi{ni prostor ili veletrgovinu. Prostor poseduje mernu grupu sa 35 KW instalisanom snagom. Veli~ina 430m2. Cena 4e/m2+PDV. Telefon 063/534083. 85061

85418

Posledwi pozdrav ocu

PRODAJEM garderobere 2.000 komad, 5 novih trpezarijskih stolica, ima polovnih, ve{ ma{inu, {poret elektri~ni, fri`ider, zamrziva~, kau~eve. Telefon 6413-716, 064-12-84999. 45422

VODOINSTALATER - izvo|ewe instalacija, popravka starih, popravka bojlera, slavina, kotli}a, odgu{ewe kanalizacija /ma{inski. Telefon 021/6317-587, 065/31-50-198 85068

MOLER fasader, iskusan majstor, nepije alkohol, najpovoqnije kre~ewe, gletovawe, demit fasade, adaptacija. Telefoni: 063/518-346, 021/882133. 85163 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 85168 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 84333

Pavlu Vuji~i}u

od sina Andreja.

85431

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi i sestri

pozdrav

}erki

Posledwi pozdrav

Rastajemo se od na{e kume i velikog prijateqa, koja }e zauvek ostati u na{em se}awu.

Posledwi kom{iji

petak2.oktobar2009.

pozdrav

na{em

Dragom prijatequ, kolegi Tehni~ke ma{inske {kole

direktoru

sredwe

Nenadu @ikovi}u dipl. in`. ma{instva 1913 - 2009.

An|i Kizi}

Sa{i Klasi}u

Jelena Mrki} od: oca Pere, brata Marka i sestara Bosiqke i Bojanke sa porodicama.

od devera Tihoslava sa porodicom.

85381

85380

Hvala ti na zajedni~kom radu, tvojoj ~estitosti i dobro~instvu. Porodica Ga~i}.

Porodica Strikovi}. Porodica Ristanovi}.

85299

Voqenom zetu

Posledwe zbogom burazeru

85394

Zauvek je zaspala na{a

85400

Posledwi pozdrav najdra`em dedi

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti preminuo na{ tatika

An|a Kizi} 1957 - 2009.

Marku Trifunovi}u Voqeni ne umiru. Oni ìve sve dok ìve oni koji ih vole. Ti si Marko bio voqen i ìve}e{ u na{im srcima. Neka te an|eli ~uvaju.

Pavlu Vuji~i}u Sa bolom u du{i i divnim se}awem, Vesko Vuji~i}.

Bo`ana, Dragan, Jovana, An|ela i Zorica. 85392

85410

Posledwi pozdrav dedi i pradedi

POMEN

Hrabro i gordo je kora~ala kroz svoj teàk ìvot. Nesebi~no nam je darivala svoju qubav, po`rtvovanost i plemenitost. Sahrana je danas, 2. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na ênejskom grobqu. Tvoji najmiliji: suprug \uro, deca Rade, Nevenka, Pero i Tihoslav.

voqenom

Lazi ^elanovi}u

pozdrav

dragom

Jovo Simi}

Da po~iva u miru i bude na{ an|eo ~uvar.

koji }e nam ostati u lepom se}awu.

S qubavqu: unuka Sara, sin Ivan i snaja Marina.

Kolektiv i penzioneri Osnovne {kole „\ura Dani~i}”.

85405

5651-P

85379

Posledwi bratu

Savi Raketi}u

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Dragi deda

Sahrana }e se obaviti danas, 2. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu. Wegove: Marija i Mirjana. 85361

Posledwi pozdrav dragom kumu

Mir~eta Arsi} Dragi na{ kume, osta}e{ ve~no u na{im srcima, pamti}emo tvoju dobrotu i po{tewe. Hvala ti za sve najboqi prijatequ. Tvoji kumovi: Mi{a, Qiqa i deda.

Gojku

od: unuke Nata{e sa suprugom @ivanom i praunukama Svetislavom i Teodorom Verki}.

Posledwi dedi

pozdrav

voqenom

Posledwi suprugu

neka Te An|eli ~uvaju. Hvala ti {to si bio na{.

Iliji Klaji}u

od prije Mire sa sinom Draganom Grli}em.

od: unuka Tamare i Nemawe sa mamom Zvezdanom.

85402

Porodica Gelo.

85384

85403

85362

85279

dragom

Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

Posledwi pozdrav na{em poslovnom partneru, saradniku i na{em gostu i prijatequ

Posledwi pozdrav starom drugu i iskrenom prijatequ

pozdrav

Sahrana je danas, 2. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Tvoje: Marija i Mirjana.

Supruga Mira.

85398

85370

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

preminuo 1. 10. 2009. godine, u 84. godini. Sahrana na{eg dragog supruga, oca i dede je danas, 2. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na grobqu u @abqu. Tvoji najmiliji: supruga Kovinka i }erka Slavica sa porodicom. 85406

Danici Paripovi} Tetici od: porodice Miqanovi} i Perke Pribi}evi} sa porodicom.

85404

Ilija Klaji}

od kuma Braneta Majstorovi}a sa porodicom.

od brata Gordana i snaje Svetlane.

Jovanu Medovarskom Iliji Klaji}u

Tomislavu Raketi}u

Lazi ^elanovi}u

85401

85409

Posledwi pozdrav prijatequ

Jovo

Iliji Klaji}u

Jovanu - Loli Medovarskom od: Sa{e, Valike, Tamare i Robike.

85399

Sa{i Klasi}u Saletu „Nau~io si nas da razdvajamo i razlikujemo bitno od nebitnog”.

Pozdravi mi kume tata Slavka.

Sa{i Klasi}u

Zoran Rosi} i Gordana Vojvodi} sa osobqem restorana iz Novog Sada i Temerina.

Mato sa porodicom.

85351

85356

Tu`nim srcem i neizmernim bolom javqamo svim prijateqima i rodbini da je na{ dragi i nikad pre`aqeni suprug, otac i deda

[ESTOMESE^NI POMEN obele`avamo u subotu, 3. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Dobrom Poqu.

Gojko Rodi}

Du{anka K. Bulatovi}

preminuo 30. 9. 2009. u 68. god. Sahrana je 2. 10. 2009. god. u 14.00 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Ve~na mu pamjat. O`alo{}eni: supruga Marija, }erke Vesna i Jasna, unuci Kosta, Jovan i Sara. 85365

ro|. Osmaji} Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{a voqena i nezaboravqena supruga, majka, sestra i baka. S ponosom i qubavqu te pomiwemo, po dobroti pamtimo i sa ve~nom tugom u srcima bez tebe `ivimo. Porodica Bulatovi}. 85310

^ITUQE z POMENI

petak2.oktobar2009.

Posledwi pozdrav na{em voqenom uj~etu

DNEVNIK

Bol u mom srcu za jedinim bratom nikada ne}e prestati.

Sa neizmernim bolom opra{tamo se od voqenog brata, {uraka i ujaka.

Sa{a Klasi}

Sa{i

Tvoj lik i vedar duh `ive}e uvek u nama.

Mnogo }e{ nam nedostajati.

Sa{a

Tvoji: sestra Nata{a, zet Brana, sestri}i Tamara, Vladimir, Ingo i Elina.

Tvoji, Ta{a i Vlada. 85282

85281

Dal’ je mogu}e? Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom i nezaboravnom prijatequ

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

Skrhana bolom sestra Nata{a.

85283

Sa{a Klasi} Hvala ti \enerale za sve trenutke sre}e, smeha, radosti i tuge koje smo s tobom delili. Po~ivaj u miru dragi prijatequ.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge bolesti preminula na{a draga majka, svekrva i baba

Saletu od Laleta sa porodicom.

Pavlu Vuji~i}u

JEDNOGODI[WI POMEN Sutra, u subotu 3. 10. 2009. godine, navr{ava se godinu dana od smrti na{e voqene mame i bake

glumcu Pozori{ta mladih

Sa{i Mnogo smo izgubili tvojim odlaskom. od porodice Srdi}.

Vlatko Dr~a sa porodicom.

Kolektiv Pozori{ta mladih.

85239

85292

Posledwi pozdrav dragoj babi i ta{ti

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj mami, ta{ti i babi

85230

Umro je moj brat

5650/P

Posledwi pozdrav kom{iji

Danica Paripovi} Tetica

Danici Paripovi} od unu~adi: Ru`ice, Nemawe, Ranke i zeta Paje.

Danici Paripovi}

ro|ena Bozejac 1925 - 2009.

Jasenke Ristovi} - Jovanovi}

Sahrana je u petak, 2. 10. 2009. godine. Polazak iz ku}e `alosti je u 13 sati, Kara|or|eva 91, Bukovac.

Pomen }emo davati na grobqu, u Sremskoj Kamenici, u subotu, 3. 10. 2009. godine, u 11 sati.

O`alo{}en sin \or|e, snaja Biqana i unu~ad Danijela, Lazar i Luka.

Kosta, Maja i Milo{.

85273

85343

85276

Posledwi pozdrav dragoj babi i prabaki

Prosta mu zemqa bila.

Paji Kom{ije iz Balzakove 28 i 26.

Nikola.

Posledwi pozdrav mojoj dragoj sestri

Dragoj na{oj od: }erke Ru`ice, zeta Slobodana i unuka Miodraga.

Pavle S. Vuji~i}

85237

85257

Posledwe zbogom deveru i stricu

85275

Jeleni - Jeki Mrki}

Posledwi pozdrav

Danici Paripovi} od: unuka Milana, snaje Goge i praunuke Nikoline.

1922 - 2009.

Jeleni Mrki}

Hvala na beskrajnoj qubavi i dobroti.

Po~ivaj u miru i u carstvu nebeskom.

Porodica Popovi}: Nenad, Nada i Du{ko.

Za tobom tuguje sestra Milka.

85259

85253

85277

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Pavlu Vuji~i}u od: snahe Du{anke, brati~inki @eqane i Jovane sa porodicama. Ve~ni mu pomen. 85236

Na{oj dragoj

Preminula je na{a draga i plemenita

dr Nevenki Tom~ov stomatologu

Nenadu @ikovi}u 1913 - 2009.

Po~ivaj u miru.

dugogodi{wem direktoru ma{inske tehni~ke {kole.

Kolektiv Tehni~ke {kole „Mileva Mari} - Ajn{tajn”.

2698/P

Jeleni - Jeki Mrki}

Za tobom tuguje dr Vera Filipovska - Obradovi}.

Nikoli Nikoli}u [eletu od stanara iz ulice Stevana Milovanova br. 6.

85330

85221

Ve~ni mir du{i tvojoj. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoja dobrota }e `iveti u na{im srcima. Tvoji: sestri~ina Nada, sestri} Nenad i zet Uro{. 85255

Jelena - Jeka Mrki} 1922 - 2009. u 88. godini Sahrana je 2. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Ispra}aj je iz ku}e `alosti u Veterniku ul. Kraqa Aleksandra 32. u 14 ~asova. S tugom i bolom, porodica. 85260

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

S tugom i bolom javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{ dragi

Jo{ jedno se}awe na tebe tajo

petak2.oktobar2009.

2. 10. 1999 - 2. 10. 2009. DESETOGODI[WI POMEN

U subotu, 3. 10. 2009. godine, u 11 sati, da}emo {estomese~ni pomen na{oj voqenoj

Slavoqub Jovanovi}

Mileni Ba}anovi}

Marko

preminuo 30. 9. 2009. godine, u 75. godini. Sahrana je u rodnom selu Vasiq, kod Kwa`evca, u subotu, 3. 10. 2009. godine, u 13 ~asova. O`alo{}eni: supruga Borka, sin Branislav, }erke Biqana i Radmila, snaja Tatjana i unuci Nemawa, Tamara i Vuka{in.

1985 - 2009.

Milevi Balaban Mnogo nam nedostaje{. ]erka Mina i supruga Dajana.

Uspomenu na tebe ~uvaju: tvoji sinovi Milutin i Branislav sa porodicama.

85240

85208

U na{im srcima u na{im mislima i kada sunce za|e i kada sunce iza|e, uvek si sa nama. Tvoji najmiliji: sestra Jelena, mama Radmila i tata Nemawa.

85254

Sa neizmernim bolom obave{tavamo prijateqe i poznanike da je na{ tata

rodbinu,

SE]AWE

85032

^ETRDESETODNEVNI POMEN,

DESETOGODI[WI POMEN

2. 10. 1999 - 2. 10. 2009.

mom dragom

Danilka - Beba Mili}

Lazar ^elanovi} iznenada preminuo 29. septembra 2009. godine, na svom imawu u rodnom selu Kava~ kod Tivta. Sahrana je na seoskom grobqu u Kav~u. Wegovi, Nikola i Ivan.

Petar Teofilovi} ]uran Mir~eti Arsi}u

1936 - 2007. Zaslu`ila si ve~no se}awe i nezaborav.

Dragi Mir~e, nema re~i, nema utehe.

Tvoji najmiliji.

Tvoj Slavko.

85266

85269

U na{im srcima uvek }e{ imati posebno mesto, beskrajno po{tovawe i zahvalnost za svaki trenutak koji si podelio sa nama.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pro{lo je deset tu`nih godina, ali se}awe na tebe ne bledi. S qubavqu i ponosom ~uva}emo te zauvek u na{im srcima. Tvoji najdra`i: supruga Jelka, }erke Slavica i An|elka sa porodicama.

85268

SE]AWE

2. 10. 1993 - 2. 10. 2009.

Sa dubokom tugom i trajnim se}awem opra{tamo se od na{eg

Danas se navr{ava 16 godina od kako je u saobra}ajnoj nesre}i `ivot izgubio moj suprug

na{em dragom

85165

^ETRDESETODNEVNI POMEN Na{em

Mir~eti Arsi}u Laze

Boba Od zaborava ga ~uva, supruga Slavica.

Sa{a Klasi}

Porodice Sokolovi} i Nedu~in.

85102

Seka, Svetlana i Pavle.

Sa tugom i bolom od: ujaka Save, ujne Slavice, brata Borisa, sestre Olivere i wihovih porodica.

85243

85271

potpukovnik u penziji

85270

TU@NO SE]AWE

POMEN

2. 10. 1999 - 2. 10. 2009.

2. 10. 2002 - 2. 10. 2009.

SEDMODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Arsi}u Nikada ne}emo pre`aliti {to smo te izgubili, tebe bezrezervne qubavi i dobrote.

na{em dragom Na{a draga

Tvoji: Awa, Miqan i Jelena.

85274

uvek u na{im srcima i mislima, voqena i po{tovana. Weni najmiliji.

pozdrav

dragom

Jovan Radovi}

S qubavqu, tvoji najmiliji.

Supruga Nena i sin Mi}a.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 3. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, odr`ati pomen na Gradskom grobqu mom milom sinu

Mir~eti Arsi}u 1972 - 2009. god.

85047

85280

Posledwi prijatequ

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milesa - Mila Tonkovi}

Anka Simovi}

GODI[WI POMEN

85016

SEDMODNEVNI POMEN @ali}emo te dok smo `ivi, a pre`aliti ne}emo nikad mo}i. An|elu na{, po~ivaj u miru sa svojim voqenim tatom.

Kirilo Serafimovski Lazi ^elanovi}u Porodica Matanovi}.

Po{tovanom suprugu, ocu i dedi, dajemo godi{wi pomen u subotu, 3. 10. 2009. godine, u 12 ~asova, na Tranxamentskom grobqu. Qubav nikada ne umire.

O`alo{}eni: tetka Zora, te~a Lazar, bra}a Dragan i Zoran sa porodicom.

Jovan Radovi}

Mir~eti Arsi}u ^uva}u te sine, i dawu i no}u, u mojim mislima i snovima i mojoj rawenoj du{i. Po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju.

Tvoja ve~no o`alo{}ena mama Slavica.

]erka Jovanka, zet Miroslav, unuci Nemawa i Aleksandar i prijateqi Vukica i Laza.

Porodica. 85360

85012

85017

85272

85267

07.00 08.40 09.00 09.35 10.00 10.50 11.00 11.30 11.35 12.00 12.30 13.00 13.30 13.35 14.25 15.15 15.30 15.35

Dobro jutro Vojvodino Tarzan Gruvawe Muzi~ka tragawa Kauboju nikad udovoqiti Crtani film Sredina Vojvo|anske vesti Kuhiwica ûdesni svet Zoltana Horvat, dok. prog. âri ribolova Kultura zdravqa Vojvo|anske vesti Pitawe savesti Rej~el Rej Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frejèr

Putevi nade U novom izdawu emisije poverenik za izbeglice op{tine [id, Ivica Jovi}, predo~i}e gledaocima kakvo je sada stawe u ovoj pograni~noj op{tini koja je u vreme rata devedesetih godina, prihvatila veliki broj izbeglih lica... Urednik: Zorka Bakovi} (RTV 1, 19.00) 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.35 21.00 22.00 22.30 23.40 00.10 00.55 01.45 02.15

07.00 07.25 08.10 08.30 09.05 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.15 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.20 22.30

TV PROGRAM

petak2.oktobar2009.

Kauboju nikad udovoqiti Tajna hrane: Per{un TV Dnevnik Hop, hop, kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Putevi nade TV Dnevnik Na{i stranci Frej`er Majstor i Margarita Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Sawari, umetni~ki program Kauboju nikad udovoqiti Doba zlo~ina No}na smena Gruvawe

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Pustolovine Marka i Maje Belo blato (slov) Verska (slov) Dobro ve~e Vojvodino (rus) Taksistkiwa Vesti (ma|) Sva Gojkova blaga Agromozaik Doba zlo~ina Molin, selo... Gransewar na Dunavu, umetni~ki program IV memorijal Isidor Baji} - Temi{varska filharmonija, muz. prog. Altajski spomenar ^emu, skulptura Mali koncert Me|uprostor - specijal TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) [turovvnci (slov) Op~iwen, film

Yon Netles

Ubistva u Midsameru (Panonija, 22.40) 08.00 09.00 11.00 12.30 14.30 15.30 16.00 18.00 20.00 20.30 22.00 22.40 00.30

10.00 10.30 11.00 11.15 12.00 13.35 14.05 15.00 15.15 15.40 16.10 16.45 17.10 18.00 18.30 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

07.00 09.00 11.00 11.30 12.00 14.00 19.00 19.30 22.00 23.45

U susret suncu U ogledalu Lice s naslovnice Hedonist Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

Hrana i vino Denis napast Objektiv Pod suncem Sen Tropea Crta Sprint Luna-sirena sa Kariba Objektiv [ira, princeza mo}i Najboqi lek Razgoli}eni Objektiv (slov) Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) [ira, princeza mo}i Lenija Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

ATP Tajland 1/4 finale Liga {ampiona: Apoel - ^elzi Atletika Poverbot klasa 1 Liga {ampiona: Barselona – Dinamo Kijev ATP Tajland 1/4 finale Francuska liga Superkopa: [panska ko{arka 1/2 finale: Barselona - Gran Kanaria Superkopa: [panska ko{arka 1/2 finale: Caja Laboral Real Madrid Moto GP Portugal - Trening GP

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.05 08.00 09.06 09.22 09.37 10.05 10.34 11.00 12.00 12.13 12.15 12.31 12.47 13.32 14.15 15.07 15.09 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.58 19.00 19.30 20.03 20.10 21.05 22.10 23.15 00.00 00.30 01.12 03.09 04.05 04.25 04.52

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.00 15.15 15.30 16.25 17.20 18.00 18.35 19.05 20.00 21.30 23.05 23.10 23.11 01.00 02.00 03.00 05.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica: Egipat Na skriveno te vodim mesto Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem Mrtva ta~ka Vreme je za bebe 2. SAT Na{ auto na{im gledaocima TV lica... kao sav normalan svet Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Raweni orao Visoki napon Da, mo`da, ne Mrtva ta~ka Dnevnik Progowen No}ni bioskop: film Visoki napon, kviz Putokazi vere Oko Razglednica: Egipat

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: @rtva lutalica Krtice Foks vesti Slomqeno srce Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Na ivici smrti Nepobedive Banzuke Film: Zmajevo srce Foks vesti No}ni program - Foks non-stop Film: Tunel Sibil Krtice Film: Tunel Na ivici smrti

07.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.08 09.33 09.57 10.03 10.29 10.41 10.51 11.57 12.34 13.00 14.00 15.27 16.00 16.35 16.51 18.02

Kuvati srcem Dosije o... @ivot i standardi Kontekst Enciklopedija Robot boj Gomboce [umska {kola Tri medveda Srpsko slikarstvo 1900-1941 Sva|alice Sne`ni leopardi Bemus Metropolis Trezor ju~e Zavodnik, film Lov i ribolov: E~ka - Prepelice i {tuke Ovo je Srbija Svetska politika Jugoslavija u ratu 1941-1945 Srpski isto~nici

[utka – kwiga rekorda Stanovnici [utke, romske svetske prestonice, dele istu strast: `ele da postanu {ampioni. To je mali grad na Balkanu, verovatno najsiroma{niji u celoj Evropi. Ali u [utki bogatstvo se ne odre|uje novcem. Re`ija: Aleksandar Mani} (RTS 2, 22.45) 18.30 18.55 19.20 19.29 19,55 21.00 22.45 00.05 00.21 00.33 01.07 02.27 03.23

Gomboce Robot boj [umska {kola Verski kalendar Ko{arka - Humanitarni turnir „Veliki za male“: Hamofarm - Paok, prenos Kapri Festival festivala: [utka - kwiga rekorda, film Putokazi vere Hronika Salona stripa Over Joyed&Big bend Zavodnik, film Trezor ju~e Ko{arka - Humanitarni turnir „Veliki za male“: HEmofarm - Paoik (r)

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 13.00 13.05 15.00 15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.05 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35 00.00 01.05 01.25

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, uìvo Hitna 94 Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat Vesti B92 Liga UEFA: [ahtjor - Partizan Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronika krokodila Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, uìvo Vesti B92 Pregled Lige UEFA Potraga Patrola Veliki brat - Izbacivawe Vesti B92 Veliki brat, uìvo Moje drage kom{ije Saut Park Film: Roditeqi

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.30 12.30 12.45 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.30 20.00 20.45 21.00 23.00 00.00 00.20 00.30 02.30 04.15

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Anali Haf Farma (ìvo) Nevina Siti Farma Petkom u dva Siti Farma (ìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo Anali Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Farma (ìvo) Mu}ke Siti Film: Yeronimo Film: Prokletstvo Omege Film: Jaha~i pod senkom Vawa Buli}

Biseri (Ko{ava, 23.00)

Tijana Dap~evi}

Emili ^u

Zmajevo srce ên igra mladi}a koji se brine i stara o svom bratu koji je ometen u razvoju. Ova dirqiva drama je jo{ jedan u nizu filmova koji je omogu}io Yekiju ênu da pokaè svoje ume}e u borila~kim ve{tinama. Uloge: Samo Hang, Yeki ên, Emili û, Dik Vei Reìja: Samo Hang (Foks, 21.30)

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 18.00 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Ju`ni Bruklin Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Ju`ni Bruklin Film: Bi}e skoro propast sveta 23.00 Slavni 23.30 Svi vole Rejmonda 00.00 No}ni program horor film: No} ve{tica 2 02.00 Glas Amerike 02.30 SMS 03.00 Milica na kvadrat 03.15 Qubav za sva vremena 04.00 Doma}a muzika 05.30 Na tragu prirode

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Sport iz drugog ugla, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Hajfaj, 01.15 Fokus.

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Profa, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Maksimalno opu{teno, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Profa, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan Klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

07.45 Bili superheroj 07.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 08.30 Kaskaderi 09.00 Zentriks 09.30 Spajder rajderi 09.50 Papirmanija 10.00 Smucalice 10.05 Top {op 10.20 Skloni{te 11.15 [aman king 11.40 Viva piwata 12.00 Denis napast 12.30 Nodi 12.45 Mala princeza 13.00 Skupijeve avanture 13.25 Kliford 13.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.20 Kaskaderi 14.50 Smucalice 15.00 Spajder rajderi 15.25 Zentriks 16.00 Akuantura 16.45 Skloni{te 17.20 [aman king 17.45 Viva piwata 18.05 Smucalice

Petkom u dva Ovoga petka gosti su: Tijana Dap~evi}, Dragan Brajovi} Braja, Antoni Seremos, Du{an Ivkovi} (selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije) Urednik i voditeq: Jelena Ba~i}-Alimpi} (Pink, 14.00)

18.30 18.55 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.00 23.55 00.05 00.15 01.20 02.20 03.20 04.20 05.35 06.20

Brzotrz, kviz Telemaster Afrika od vrha do dna Akvantura Telemaster Istra`iva~ka jedinica Zabrawena qubav (Klon) Biseri Telemaster Vremenska prognoza Budi faca, rijaliti {ou Prvi talas Istra`iva~i Biseri Budi faca Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

12.00 Rusinski magazin, 12.40 Mobile, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Sremske pri~e, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Sport STV-a, 22.50 Kazivawa, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak2.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

NOVOSADSKA BELA BANOVINA

Donka Stan~i} i Mi{ko Lazovi}

Anet Bening

Ameri~ki predsednik Endu [eferd je ameri~ki predsednik koji se igrom slu~aja zaqubi u Sidni Vejd, lobistu za za{titu okoline. Kako bi korektno obavqao svoju politi~ku funkciju on mora da prebrodi svoje ose}aje na koje ima pravo kao i svaki prose~an gra|anin, ali ne kao i predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava… Uloge: Majkl Daglas, Anet Bening, Ri~ard Drajfus, Majkl Foks, Martin [in Re`ija: Rob Rejner (Nova TV, 23.35) 08.30 08.40 09.40 11.15 12.15 13.15 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.30 23.35 01.40 03.25 04.25

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Provereno Tajna bermudskog trougla, film Vesti Inspektor Reks IN baj Bele udovice Dnevnik Supertalent Nevidqivi ratnik, film Ameri~ki predsednik, film Zemqa tigrova, film Ezo TV Holkroftova nagodba, film

08.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 09.00 Normani 10.00 Drevna otkri}a 11.00 Triler u Manili 12.30 Crkva i dr`ava u moderno vreme 13.00 Staqingrad 14.00 Pri~a o hobitu 15.00 Kolonijalni svet 16.00 Raj na zemqi 16.30 Tajne Renesanse 17.00 Normani 18.00 Misterije mumija 18.30 Qubavni problemi 19.00 Sigmund Frojd 20.00 Trenuci u posleratnoj istoriji: 60 godina u slikama 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Net King Kol: Kona~na pri~a 23.00 Kwiga koja je {okirala svet 00.00 Raj na zemqi 00.30 Tajne Renesanse 01.00 Normani

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.50 09.30 11.00 11.35 12.55 14.45 16.30 17.55 19.35 20.05 20.50 22.30 00.25 02.00 03.45

Ultramen – Doba kuge Plavoprsti vilewak Ek{en men Ultramen- Nemesis Vanzemaqci susedi Tali~ni Tom 15. Operacija ticijan Grad radosti Krv na suncu \avolova ki~ma Jedra na horizontu Pravilo 100 miqa RRRrrr!!!

Spasilac Debele devojke Gas do daske 3 Holivud: Na snimawu Neko drugi Cimeri Bez rezervacije ^ile to mo`e Nensi Dru Bioskop, bioskop, bioskop Obdaren Ja sam legenda Prava krv Telohraniteq: Novi po~etak S koje si ti planete? Tenacious D. Trzalica sudbine 05.20 Holivud: Na snimawu

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Hodo~a{}e, ve~na trgovina, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 16.10 Hrvatska u`ivo 17.45 Iza ekrana 18.15 Kuvajte s Anom 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Vulkan, film 21.55 Nije tovar be{tija, dok. film 23.20 Izve{taj sa berze 23.55 Posebni dodaci 00.50 @iveti u Perilu, film 02.20 Parcela sa pogledom, film 03.55 Ksena - princeza ratnica

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Trag do Hopea Rosea Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Mu` za iznajmqivawe Gardijan Sudija Ejmi Yordan Zakon i red Yordan @ivi jedanput, umri dvaput

08.20 08.50 09.40 11.45 12.10 12.40 13.05 13.20 13.45 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.45 00.10 02.00

Korak po korak Pod istim krovom Astro {ou Kako sam upoznao va{u majku Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Pod istim krovom Kako sam upoznao va{u majku Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom @ena ma~ka, film Ja, ja i Irena, film Sahara, film Astro {ou

@ena ma~ka

Rob Lov

@iveti u Perilu Volter Vuds je ambiciozni mladi arhitekta iz Sijetla, u braku s Lindom koja uskoro treba da se porodi. Stiè na vaàn poslovni sastanak u Los An|eles gde ga je za projektovawe svoje rasko{ne nove ku}e angaòvao bogata{ Harison… Uloge: Rob Lov, Yejms Belu{i, Din Stokvel, Dejna Viler-Nikolson, Aleks Meneses, Ri~ard Mol Reìja: Yek Ersgard (HRT 1, 00.50)

08.10 Platno, boje, kist 08.20 Puni krug 08.35 Lagodan ìvot Zaka i Kodija, serija za decu 09.00 Na prvi pogled 09.25 Vip muzi~ki klub 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.30 Dragi Yone 13.55 Prijateqi 14.15 Ksena - princeza ratnica 15.00 Kod Ane 15.15 TV vrti} 15.50 Puni krug 16.05 Izazovi: Pravi talas, dok. film 16.20 Zvezdane staze: Vojayer 17.05 Posebni dodaci 18.20 @upanijska panorama 18.47 Dva i po mu{karca 19.08 Simpsonovi 19.30 Vip muzi~ki klub 20.05 Borba za ìvot, dok. serija 21.15 Zlatne ìce Slavonije ve~e pesme i vina 22.50 Bu|ewe mrtvih 00.35 Mali fudbal, kvalifikacije za LP - reportaà

04.00 06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.10

Park Gorki Dragstor kauboj U dometu Biloksi bluz Predator Bufalo Bil i Indijanci Doktor Detroit Pqa~ka{ banaka Psiho Park Gorki Izme|u Marsa i Venere Vru}e devojke

07.00 Ku}a na ukletom brdu 08.30 Intermeco 1 10.00 Moja slatka debequca 11.00 @ene fudbalera 12.30 Intermeco 2 13.00 Nastrane pri~e 15.00 Moja slatka debequca 16.00 Saut Park 17.00 @ene fudbalera 18.30 Intermeco 3 19.00 @iveti kao sav normalan svet 21.00 Saut Park 22.00 La`ov 00.00 Nastrane pri~e 01.00 Posledwi ~ovek na zemqi

U Gotam Sitiju, povu~ena i dobrodu{na grafi~ka umetnica Pej{ns Filips je zaposlena kod Heder Bjutija, ogromne kozmeti~ke kompanije koja upravo planira da na tr`i{te izbaci revolucionarni produkt protiv starewa. Kada Pej{ns nenamerno nabasa na mra~nu tajnu vlasnika fabrike, napadnuta je i ubijena… Uloge: Hale Beri, Benyamin Bret, [eron Stoun, Lamber Vilson, Fransis Konroj (RTL, 20.00)

Hale Beri

10.05 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Kako se pravi? Vremenska kriva [egrt za hotrod automobile Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Gamadatori Majami ink Vremenska kriva Razotkrivawe mitova Kako to radi Kako se pravi? Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Napravi prototip U deli}u sekunde O~evidac Generalka [egrt za hotrod automobile

08.30 09.00 09.30 11.00 12.30 15.00 16.00 17.00 18.10 18.25 20.45 21.30 23.30 23.45 00.15 00.30 00.40 00.55 01.25

Olimpijske igre Reli Fudbal Fudbal Tenis Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Reli Ekstremni sportovi Fudbal Fudbal Reli Svi sportovi

Slaba vajda od zemqa~ke veze

prkos sramnim napadima esnafskih kolerekao ovog svog dela, a drugi da je, izuzetno osega, maestro arhitekta Dragi{a Bra{ovan tqiv na kvalitet prostora i okruèwa na kojima je imao snage da u ~asovima popodnevnog su gra|eni wegovi objekti, na spomiwawe Po{te odmora, sede}i ispred kamina u svom udobnom dosamo odmahivao rukom. Istina je da je wemu ova mu, zatvorenih o~iju prstom po vazduhu projektupozicija nametnuta. Bila je to 1958/9, vreme kada je Beogradsku operu, projekat koji je ostao jo{ jeautori projekata nisu imali veliku mo} odlu~idan wegov neostvareni san. Oboleo je od raka i vawa. Gradwa je trajala oko ~etiri godine, sve do umro 10. juna 1965. u mnogokrevetnoj bolni~koj so1963. Vreme sumorne, jeftine „o-ruk estetike“ bi, okruèn nepoznatim „cimerima“, iz ne ba{ polako je ustupalo mesto plemenitijoj i humanireprezentativnih socijoj. Novi Sad je, izgleda, jalnih slojeva. Svrstan u èleo da ima jedan verdeset najzna~ajnijih artikalni reperni gradihitekata moderne izmeteqski znak, poput beo|u dva rata i izabran gradske palate „Alba1953. za po~asnog ~lana nija“. Bila je to belim RIBE – Kraqevskog inmermerom obloèna stituta britanskih arPo{ta, premda nesre}hitekata, tek je 1961. no izabranog poloàja. uvr{}en me|u „besmrtPo svojoj funkciji ona nike“ SANU, i to kao – je strogo poslovna paladopisni ~lan. ta, u ~ijem se parteru Naklonost novosadske posetilac susre}e s ulasredine prema Bra{ovaznim tremom, formiranu datira jo{ od 1929, nim monumentalnim crkad je grad raspisao konnim stubovima. Smeo kurs za gradwu Srpskog kontrast, toliko ve{to narodnog pozori{ta. primewen, da to zapravo Wemu je bio namewen vei nije. S pojedinih ta~aliki plac uz Bulevar ka pa`qivim posmatrakraqice Marije, na mewem zgrade, mogu se sastu dana{weg Dunavskog gledati i otkriti fiparka. Ovaj, za istoriju niji odnosi, posebno iz arhitekture ~uveni i nipravca Trga mladenaca, kad realizovani kongde je Bra{ovan imao da kurs, bio je tada jedan od re{i sloèn problem najva`nijih dru{tvenih spoja novog sa starijim doga|aja. Od prijavqeeklekti~kim objektom nih 38 radova nijednom hotela „Central“. U nije dodeqena prva navreme nastanka, novograda, drugu je pripala sadska Po{ta bila je Lazi Dun|erskom, a tremo}na, luksuzna palata, }a \or|u Tabakovi}u. Bra{ovanov potpis i faktura primerena tada{wem Pozori{nom odboru ìstilsko-arhitektonri je predo~io da nijedan rad nije zadovoqavajuskom trenutku. Kad se sve okolnosti uzmu u obzir, }eg kvaliteta, ali je izdvojio planove dr DilfeBra{ovan se zbog we i nije morao ba{ toliko pora, profesora nirber{kog univerziteta, i Brasipati pepelom. {ovanov. Po Dilferu, cena gradwe trebalo je da Krajem {este decenije Bra{ovan je ostavio bude 11,25, a po Bra{ovanu 9,5-10 miliona dinara. kreativni pe~at i na Petrovaradinskoj tvr|avi. Predloèn je ipak Bra{ovan, kao jeftiniji, a i [iroj javnosti, pa i stru~nim krugovima, ovaj zbog toga „{to je na{ zemqak i dràvqanin“. Do wegov posao ostao je mawe poznat. Nekada{wi barealizacije nikad nije do{lo, najvi{e jer je rokni Oficirski paviqon (1718) uz otvarawe arfond za gradwu, ina~e davno obezbe|en, ustupqen kada ka novoizgra|enoj velikoj terasi, adaptiran za druge potrebe. je, u parternom prostoVi{e sre}e Bra{ovan ru, u popularni restoGrade}i nesre}ni soliter je imao s Radni~kom koran (otvoren 1959). morom na Bulevaru kra- novosadske po{te, Bra{ovan je morao Prostorije na spratu, u qice Marije, zavr{enom kojima su tokom 18. i 19. ispuniti i neizre~en, ali strogo 1930. O~igledno da je noveka odràvani balovi podrazumqiv zahtev lokalnih vosadska sredina ve} bii ceremonijali, u zimi politi~ara – da zakloni pogled la spremna na to da prisupruge oficira dolana kupole Sinagoge hvati modernu arhitekzile na ~aj i igranke, turu jer Bra{ovanov Bra{ovan je uredio u projekat naveliko hvale, a od ukrasa, posebno je nove reprezentativne prostore prilago|ene za istaknuto, bi}e samo statua savremenog radnika funkciju protokolarnog okupqawa. Sam je, tom autora Tome Rosandi}a. Ugaona ~etvorospratniprilikom, nabavio vredan i odgovaraju}i nameca je predstavqala veliku stilsku inovaciju u ar{taj. hitektonskom okruèwu Novog Sada. Ova palata Vremenu Bra{ovanovqevog rada u Novom Sadu je trijumf Bra{ovana kao moderniste jer nije pripada i gradwa vile u ôrtanovcima za kraba{ uobi~ajeno da autor, posle promene „kursa“, qevskog namesnika dr Radenka Stankovi}a. Wih na samom po~etku dostigne vrhunski domet u opudvojica su ~esto igrali {ah ili {etali i jednom su, po kojem }e biti svrstan u sam vrh evropske arprilikom dospeli u ôrtanovce, koji su Stankohitekture. vi}u (bio je plu}ni bolesnik), preporu~eni kao Tre}i objekat u Novom Sadu je Po{ta, koja je i kraj Fru{ke gore s dobrim vazduhom. U Potkarazavr{nica Bra{ovanovqeve novosadske trilogi{u Stankovi} je ugledao izuzetno zanimqiv plac je. Koliko je Radni~ki dom i laicima omiqen i poèleo da tu sebi izgradi vilu, a da je projekobjekat, toliko je Po{ta neomiqena. Dominanttuje wegov prijateq. Gradwa je zavr{ena 1938. u na zgrada Po{te, sa svojih 12 spratova centralne nekoj vrsti simbioze elemenata lombardijskih „kule“ i dva bo~na, zakrivqena i nejednaka krila, tvr|ava i srpske sredwovekovne arhitekture. imala je da ispuni i neizre~eni, ali zna~ajan zahBra{ovan je u vili, osim arhitekture, osmislio tev – da zakloni pogled na vizuru kupole i krova i kompletan enterijer (lamperija, stolarija i Sinagoge. Jedni kaù da se Bra{ovan gotovo odname{taj), koji, naàlost, vi{e ne postoji.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak2.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Sve {to vredi i {to ima zna~aja, de{ava se u tajnosti ili iza zatvorenih vrata. Kako posao, tako i qubavni odnos. ^uvajte svoje namere i planove samo za sebe. Treba prvo u~initi, pa tek onda re}i: hop!

[KORPION 24.10- 23.11.

Va{a bogiwa Venera se pribli`ava, polako ali sigurno, u zagrqaj hladnog Saturna, {to ve} uti~e na nedostatak emocija, trezvenost, racionalnost i vernost. Nije vam do provoda, ve} do sigurnosti.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

VAGA 23.9- 23.10.

Ne{to se de{ava iza va{ih le|a, pa proverite {ta bi to moglo biti. Istovremeno, intuitivni ste, pa mo`ete naslutiti pona{awe pojedinih osoba. I daqe ste porodi~no anga`ovani. Qubavni odnos je aktuelan.

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

2. oktobar 2009.

Imate dobru saradwu s jednom pouzdanom i hrabrom osobom, na koju se mo`ete osloniti. Dugogodi{we prijateqstvo vas podsti~e na to da budete sigurniji i uspe{niji. U svemu ste istrajni i sna`ni, uporni.

STRELAC 24.11- 21.12.

Imate koncentraciju za ozbiqne poslove i projekte. Kvalitet je va`niji od kvantiteta, pa se usredsredite na jedno, ali vredno. Tako i u partnerskom odnosu, vi{e pa`we poklawate me|usobnom razumevawu.

Mnogo hteo, mnogo zapo~eo, ka`e Branko Radi~evi}, ali da li je uspeo, pitawe je sad?! Potrudite sa da privedte kraju ono {to zapo~nete, bez obzira na to u kojoj meri to zavisi ili ne zavisi samo od vas.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec plovi kroz vodeni znak Riba, {to je u ovo vreme mihoqske jeseni prava prilika da s dragom osobom {etate ili iza|ete u neki restoran pored reke. Romantika petkom je uvek dobrodo{la. Nemiri.

Ambiciozni ste sve vi{e i vi{e kako vreme prolazi. Na radnom mestu pro{irujete svoj uticaj, kapacitete i mogu}nosti, pa je mnogo toga novog prisutno i mogu}e. Ipak, budite obazrivi i realni.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Dominantni ste i sugurni u sebe, u ono {to radite. Na poslu imate stabilnu poziciju, i niko vam ni{ta ne mo`e! Finansijska situacija se popravqa, iz dana u dan. Ipak ste {tedqivi. Ambiciozni planovi i projekti.

O~ekujete toliko mnogo da, i ako se deo toga ostvari, bi}e dobro. Dru`equbivi ste i pomalo nerealni, dare`qivi iznad svega. Pru`ate vi{e no {to imate energije i kapaciteta. [tedite svoje resurse!

RIBE 20.2-20.3.

Jo{ samo ovaj mesec vam je ostao kao te`i na putu li~nog razvoja i sazrevawa, sam po sebi. A zatim }ete zakora~iti u sasvim druga~iju pri~u. Zbog toga izdr`ite juna~ki, isplati}e se u budu}nosti.

Jedan po jedan posao i obaveza polaze vam za rukom i prolaze, tako da mo`ete gledati u budu}nost, planirati i i}i ispred svog vremena. Avangarda! U qubavi vlada me|usobno razumevawe i sklad.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Govorne ve`be Dejvid i Viktorija Bekam poha|aju govorne ve`be, kako bi nau~ili ameri~ki akcenat i tako pridobili Amerikance. Nakon {to je postala ~lanica `irija u TV {ou â&#x20AC;&#x17E;Ameri~ki idolâ&#x20AC;?, Viktorija je odlu~ila da popravi izgovor, a nagovorila je i Dejvida da joj se pridru`i. Bekamovi misle da u Americi ne ostavqaju dobar utisak zbog svog britanskog izgovora, a po{to se trude da osvoje Amerikance, u~ini}e sve da u tome uspeju. Slavni fudbaler se nije do sada pokazao na terenu, pa je izgubio naklonost Amerikanaca, ali mo`da mu novi naglasak pomogne da ga zavole.

VIC DANA

Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 18 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 25 Ni{

I KI { NO

Evropa

NOVI SAD: Obla~no i sve`e uz kratkotrajnu ki{u. Vetar slab severni. Pritisak oko normale. Temperatura od 14 ujutru do 19 stepeni po podne. VOJVODINA: Hladnije i prete`no obla~no sa povremenom ki{om. Na jugoistkou Banata mogu}i i sun~ani intervali. Bi}e vrlo malo padavina i u mnogim mestima suvo. Vetar slab severni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 11, a maksimalna 22 stepena. SRBIJA: Na severu Srbije hladnije i prete`no obla~no vreme sa povremenom ki{om koja }e zahvatiti i zapadne i centralne predele. Samo na jugu ostaje toplo i ve}i deo dana suvo vreme. Vetar slab severni na severu, a na jugu ju`ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 5, a maksimalna 26 stepeni na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu sve`e vreme u celoj zemqi. Na severu sun~ano, a u centralnim i ju`nim predelima obla~no sa povremenom ki{om. U nedequ i ponedeqak toplije vreme tokom dana, ali uz hladna jutra. Idu}e sedmice suvo i umereno toplo vreme za po~etak oktobra.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awe vremenskih prilika oseti}e hroni~ni bolesnici, pa im se preporu~uje striktno pridr`avawe saveta lekara. Oprez u saobra}aju!

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

Atina

28 18

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

DUNAV

TAMI[

Bezdan

36 (-9)

Slankamen

146 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

113 (-5)

Zemun

204 (-18)

Bogojevo

113 (-3)

Pan~evo

240 (-8)

Smederevo

434 (-8)

Ba~. Palanka 128 (-7) Novi Sad

111 (-10) Tendencija stagnacije

SAVA 166 (0)

S. Mitrovica

11 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

238 (1)

Beograd

161 (-11)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

135 (-15)

NERA

-74 (0)

Tendencija stagnacije

Kusi}

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

prva ~etvrtina

po podne

pre podne

veoma dobro

SUDOKU 9

7 5

2 2

9 5 2

24 (0)

subota

najboqe

N. Kne`evac

Hetin

70 (4)

TISA

petak

Za{to se `ene trude da izgledaju lepo, a ne da budu pametne? - Zato {to je ve}ina mu{karaca tupava, a malo ih je slepih.

7 VODOSTAWE

4 17~ 57â&#x20AC;&#x2122;

St. Peterburg 8 Pariz

8 3

4 7

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

www.ribolovacki-magazin.co.rs

SVE`E

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 2

Re{ewe iz pro{log broja