Dnevnik 2.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 2. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23246 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OVOG ME SE CA STI @E OBE]A NO PO VE ]A WE PEN ZI JA I PLA TA U JAV NOM SEK TO RU OD 300 DO 500 DI NA RA

In fla ci ja dav no po je la ok to bar sku po vi {i cu

str. 5

NASLOVI

T O P L A N I N E M U [ T E R I J E U @ I V A J U N A S P E N S U

Politika 2 Zbog balvana i preseqewa prozvani politi~ari 3 Otvoren lov na „sigurne glasove”

Ekonomija 4 Uz NIS prodadosmo i rudnu rentu i ko zna {ta jo{

Poqoprivreda

Isti~e rok za izbor lekara

6 Proveravaju se mu}ke u 32 preduze}a i zadruge

Novi Sad

str. 13

9 Pavli~i}: Neka Holan|ani „Ajaksu” na|u sponzora

Vojvodina 11 Toplana odselila, obu}ari se smrzavaju

Dru{tvo 13 [kolarine smawiti za 75 odsto

Crna 15 Sudarili se predsednik kawi{ke op{tine i potpredsednik „Partizana”

Reporta`e 21 Harmonika{ naslednik Zmaja od No}aja

S ra~unom besplatno plivawe i klizawe str. 7

Evropa trqa nos Srbiji zbog putara

str. 4

ZBOG UBISTVA SINI[E HRWEZA I SVE ^E[]IH NAPADA NA POLICIJU

Protestna {etwa u Novom Sadu

IZ ME \U KOC KE I ZA VI SNO STI TAN KA JE NIT

Strast koja se (ne) mo`e kontrolisati str. 12

str. 14

Najvi{a temperatura 16° S

NE SRE ]A U IGM „JU GO BA NAT” U BA NAT SKOM KAR LOV CU

Ma {i ni sta po gi nuo u mli nu

SPORT

str. 15

Foto: S. [u{wevi}

Sun~ano

SVI SVETI I DU [NI DAN

n EVROPSKI [AMPIONI OKUPILI SE n NAPOLITANCI NI[ANE REMI ZA SVETSKI KUP U MINHENU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM str. 16 – 20

Ka to li ci oda ju po {tu po koj ni ma

str. 7 i 10

POLiTikA

sreda2.novembar2011.

PREDSEDNIK RUMUNIJE TRAJAN BASESKU U BEOGRADU

[to pre u EU Ru mu ni ja }e na sta vi ti da po dr à va Sr bi ju u pro ce su evro in te gra ci ja, za kqu ~e no je u raz go vo ru pred sed ni ka Tra ja na Ba se skua i Bo ri sa Ta di }a. Ru mun ski pred sed nik bo ra vi u dvo dnev noj zva ni~ noj po se ti Sr bi ji. Ba se sku je po ru ~io da we go va ze mqa bez re zer vno po dr à va Sr bi ju na we nom pu tu ka EU, i na gla sio da u ovom tre nut ku ne po sto ji ni je dan uslov pod ko jim bi Ru mu ni ja pri zna la ne za vi snost Ko so va. – Sr bi ja je kqu~ mi ra na Bal ka nu. Obi~ ni Sr bi, ali i srp ski po li ti ~a ri, tre ba da zna ju da Ru mu ni ja bez re zer vno po dr à va na pre dak Sr bi je ka EU. Sma tra mo da Sr bi ja tre ba da po sta ne ~la ni ca EU {to je mo gu }e pre – re kao je Ba se sku.

Na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re Ta di} je re kao da se na da da }e Sr bi ja u de cem bru do bi ti sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU. – Mol ba na {im ru mun skim pri ja te qi ma i pred sed ni ku Ba se skuu bi la je da Ru mu ni ja po dr `i Sr bi ju u pro ce su evro in te gra ci ja u bu du} no sti kao {to je to ~i ni la i do sa da – re kao je Ta di}. S ru mun skim pred sed ni kom raz go va ra li su i pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} i pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. To kom raz go vo ra s pre mi je rom, za jed ni~ ki je oce we no da su Sr bi ja i Ru mu ni ja zna ~aj ni eko nom ski part ne ri ~i ja rob na raz me na be le `i rast.

dnevnik PRO[LO PET GODINA OD USVAJAWA SPORNOG USTAVA SRBIJE

Glasali na brzinu, kajemo se natenane

Tan ka, a za pred stav ni ke po je di nih stra na ka i sum wi va, ve }i na gra |a na Sr bi je iz gla sa la je sep tem bra 2006. go di ne no vi Ustav Sr bi je, ko ji je za pet go di na, ume sto prav ne dr `a ve usta no vio par tij sku, pre pu nu pro ble ma i za kon skih ne su gla si ca, ne do re ~e no sti i ap sur da. Od pre am bu le o Ko so vu, ig no ri sa wa in te gra ci je Sr bi je u EU, pre ko spor nih pi ta wa o gra |a ni ma, je zi ku, osnov nim qud skim pra vi ma, me |u na rod nim za kon skim ak ti ma pa do una za |i va wa

go di ne kre nu ti u pro ces ustav nih pro me na – ka za la je Ma ja Se dla re vi}. Pot pred sed ni ca Po kra jin ske skup {ti ne na gla si la je i neo p hod nost pro me ne pre am bu le ko ja se ba vi po lo `a jem Ko so va u okvi ru Sr bi je. Pro fe sor ka Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du Ma ri ja na Paj van ~i} re kla je da Sr bi ja ima iz ra zi to lo{ Ustav, do net po pro ce du ri u ko joj gra |a ni ni su u~e stvo va li, a par la men tar ci ga vr lo ka -

ZBOG ODSUSTVA PREDSTAVNIKA VLADE SEDNICA ODBORA ZA KiM NASTAVQA SE DANAS

Zbog balvana i preseqewa prozvani politi~ari Skup {tin ski Od bor za Ko so vo i Me to hi ju, za ka zan ju ~e da bi ras pra vqao o Vla di nom iz ve {ta ju o ak tiv no sti ma na sta bi li zo va wu si tu a ci je u Po kra ji ni, za se da }e da nas jer se opet, sed mi put, pred wi me ni su po ja vli pred stav ni ci Vla de. Sed ni ci Od bo ra, iako su po zva ni, ni su pri su stvo va li mi ni star za KiM Go ran Bog da no vi} i {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da Bo ri slav Ste fa no vi}. ^la no vi Od bo ra iz opo zi ci je, ali i iz vla da ju }e ko a li ci je,

skri va od jav no sti do go vo re po stig nu te u Bri se lu. Po sla nik DSS-a s KiM Vla di mir Me len ti je vi} ~ak je op tu `io ak tu el nu vlast da je „po sti gla do go vor da KiM tram pi za EU“. Po sla ni ci vla da ju }ih stra na ka s KiM o{tro su re a go va li na iz ja ve po je di nih po li ti ~a ra i ana li ti ~a ra da su na se ve ru „bal va ni, kri mi nal ci, bal van-re vo lu ci ja“, od no sno da Sr be tre ba pre se li ti sa se ve ra Po kra ji ne u is to~ nu Sr bi ju.

è le da ì ve u svo joj dr à vi Sr bi ji, ko ju je di ni pri zna ju. – Mi smo is pa li pro blem i ka da je Al ba nac oti {ao da ubi je Sr bi na Mi {ka Ko ma ti nu na wi vi. I on da su Be o gra |a ni, na mer no ak cen tu jem, re kli da tih ubi sta va ima svu da. Dru gi nas po zi va ju da u is to~ noj Sr bi ji ~u va mo ov ce i ko ze i ob ra |u je mo wi ve. Hva la du {e bri `ni ci ma i ne ka pri ma ju te apa na è, ko zna od ko ga – po ru ~io je \o ko vi}. U sli~ nom to nu go vo ri la je i po sla ni ca URS-a Sto jan ka Pet ko vi}, is ti ~u }i da je 50.000 Sr ba sa se ve ra Ko so va je din stve no i

lu, us kra ti go sto prim stvo Eulek su, a da se pre go vo ri i pro ble mi u ve zi s Ko so vom re {a va ju ta mo gde su i na sta li. Pre pu ca va wa, u ko ji ma su se po mi wa la i „{i {a wa do gla ve“, i re pli ke, bi li su obe le` je za se da wa Od bo ra, ali i kon sta ta ci ja da se za se da we Skup {ti ne na mer no od la è i da se sa mo tra ìo iz go vor da je po tre ban iz ve {taj Od bo ra jer se i ra ni je od i- gra va lo bez we ga. Ka ko se ~u lo, ob ja {we wa pred sed ni ce par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} i pot pred sed ni ce Gor da ne ô mi} u pret hod nim slu ~a je vi ma

Izbora }e biti i u Pokrajini Po sla nik DS-a Sr |an Mi li vo je vi} ob ja snio je da Od bor ne mo è gla sa o iz ve {ta ju Vla de, ali da mo è pre po ru ~i ti par la men tu ka ko da for mu li {e akt ko ji bi bio pri hva tqiv i oba ve zu ju }i za sve. On je ju ~e iz ja vio da }e iz bo ri bi ti odr à ni i na Ko so vu i Me to hi ji, ka da i u osta lim de lo vi ma Sr bi je, u skla du sa za kon skim pro pi si ma. Ju ~e su u pred lo è nim za kqu~ ci ma, ko je je Od bor od bio, po sla ni ci DSS-a tra ì li da Skup {ti na od Vla de zah te va pi sme nu ga ran ci ju za odr à va we iz bo ra i na KiM, {to je po dr ào sa mo Bo ri slav Pe le vi} iz NS-a.

iz ra zi li su ne go do va we zbog ova kvog od no sa Vla de Sr bi je pre ma Od bo ru i par la men tu i wi ho vog ne po ja vqi va wa da po sla ni ci ma obra zlo `e sop stve ni iz ve {taj. Opo zi ci ja je iz ve {taj Vla de ka rak te ri sa la kao “po li ti~ ki pam flet ko jim se ob ma wu ju gra |a ni“, tak sa tiv no re |a we do ga |a ja bez pri ka za po te za ko ji su ~i we ni i op tu `i va la je da ku pu je vre me i

– Na se ve ru ni su ni bal va ni, ni kri mi nal ci ve} Sr bi ko ji bra ne svo je, ne ugro `a va ju }i, pri tom, ni ~i je pra vo, bi lo da su to Al ban ci, Bo {wa ci, Hr va ti, ve} za se be `e le ista pra va ko ja ima ju i dru gi – re kao je po sla nik DS-a Dra gi {a \o ko vi}. On je is ta kao da je ne do pu sti vo {to po je di ni uti caj ni qu di iz Be o gra da vre |a ju gra |a ne ko ji sa mo

da me |u wi ma „ne ma stran ~a re wa kao ov de i sti ca wa jef ti nih po li ti~ kih po e na na mu ci Sr ba na KiM“. Ona je po ru ~i la da pri ~a o bal va ni ma i hu ma ni tar nom pre se qe wu du bo ko vre |a srp ski na rod u Po kra ji ni. Pred sed nik Od bo ra Qu bo mir Kra go vi} (SRS) iz ja vio je to kom ras pra ve da na kraj tek sta Vla di nog iz ve {ta ja, po we go vom mi {qe wu, tre ba do da ti da se su spen du ju svi pre go vo ri u Bri se -

bi lo je da ni je ni po tre ban za ple nar no za se da we. Od la ga we sed ni ce za 24 sa ta za jed no su pred lo `i li ~la no vi Od bo ra iz DSS-a i SNS-a, dok je za me nik pred sed ni ka Od bo ra De jan Ra den ko vi} sma trao da bi pred sed ni ca par la men ta tre ba lo Vla di da upu ti zah tev da Skup {ti ni do sta vi oba ve zu ju }i akt o ko jem bi se po sla ni ci iz ja {wa va li. D. Milivojevi}

Drevs: Mirnim putem, ili... Si tu a ci ja na se ve ru Ko so va i Me to hi je je ne pro me we na – Sr bi su i da qe na ba ri ka da ma, a vo zi la se usme ra va ju na al ter na tiv ne put ne prav ce. Ko man dant Kfo ra Er hard Drevs oce wu je da tre nut na si tu a ci ja tre ba da bu de re {e na mir nim pu tem ili }e Kfor tra `i ti dru go re {e we. Ovaj pro blem bi tre ba lo da bu de re {en kroz di ja log. Ako di ja lo gom ne bu de pro na |e no ade kvat no re {e we on da je na Kfo ru za da tak da pro na |e dru -

go re {e we”, re kao je Drevs to kom da na {we po se te Uro {ev cu, pre no si Ta njug . Drevs ni je po mi wao ro ko ve za de blo ka du pu te va. Gru pa voj ni ka Kfo ra je ju ~e oko pod ne pri {la bli zu ba ri ka de u se lu Zup ~e, u op {ti ni Zu bin Po tok, i fo to gra fi sa la oku pqe ne gra |a ne. Voj ni ci su xi pom do {li do punk ta Kfo ra, na pu tu ko ji vo di ka su sed nom al ban -

Bajatovi}: Ne moè nova sednica Od bor za od bra nu i bez bed nost ju ~e ni je pri hva tio pred log NS-a da to te lo jo{ jed nom ras pra vqa o do ga |a ji ma na se ve ru Ko so va i ad min stra tiv nom pre la zu Ja ri we od 27. sep tem bra. Ve }i deo opo zi ci je tra ì no vu sed ni cu. Pred sed nik od bo ra Du {an Ba ja to vi} je, od go va ra ju }i na pred log po sla ni ka NS-a Mi ro sla va Mar ki }e vi }a da se Od bor po no vo sa sta ne, re kao da jo{ uvek ne ma pro ce du ral nih mo gu} no sti za za ka zi va we no ve sed ni ce, ali da }e bi ti odr à na sed ni ca par la men ta, gde }e svi ima ti pri li ku da iz ne su svo je sta vo ve.

Ve }i na opo zi ci o nih stra na ka, kao i SPO, za tra `i la je za ka zi va we no ve sed ni ce skup {tin skog Od bo ra za od bra nu i bez bed nost, na ko joj bi se ras pra vqa lo o de {a va wi ma na Ja ri wu od 27. sep tem bra. Pred stav ni ci DSS-a, NS-a, LDP-a i SPO-a re kli su no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je da je ta sed ni ca po treb na, bu du }i da se Vla din iz ve {taj o ak tiv no sti ma na sta bi li zo va wu si tu a ci je na Ko so vu i Me to hi ji, ko ji je do sta vqen par la men tu, raz li ku je od in for ma ci ja ko je su iz ne te na sed ni ci Od bo ra za od bra nu i bez bed nost, odr `a noj iza za tvo re nih vra ta pre me sec da na.

skom se lu ^a bra, da bi po tom pet voj ni ka pe {ke pri {lo na oko 50 me ta ra od ba ri ka de, oda kle su fo to gra fi sa li oku pqe ne gra |a ne. Gra |a ni na ba ri ka da ma pret po sta vqa ju da te fo to gra fi je voj ni ci Kfo ra ko ri ste ka ko bi upot pu ni li svo je iz ve {ta je ko je {a qu nad le `nim ko man da ma o de {a va wi ma na se ve ru Ko so va. Me |u tim, stra hu ju da mo gu bi ti is ko ri {}e ne i za iden ti fi ka ci ju.

po lo à ja AP Voj vo di ne i lo kal - sno do bi li u ru ke, a da ga ni su ni nih sa mo u pra va, Ustav pro sto va - pro ~i ta li. pi za pro me na ma, slo ì li su se ju – Stru~ na jav nost je i ta da re a ~e u~e sni ci okru glog sto la u or - go va la, a ono {to da nas mo è mo ga ni za ci ji JU KOM-a odr à nog u re }i o we mu go vo ri li smo i on da. Skup {ti ni Voj vo di ne. S ovim Usta vom mi u Evrop sku Ustav je do net u Skup {ti ni Sr - uni ju ne }e mo u}i, i to je kqu~ na bi je bez pret hod ne jav ne ras pra ve, stvar. On ne po {tu je stan dar de po sla ni ci su tekst do bi li pred EU i ne ma in te gra tiv nu kla u zu lu. sed ni cu, a ni je bi lo ni skup {tin - On mo ra bi ti pro me wen – na gla ske ras pra ve. si la je prof. Paj van ~i}. Mi lan An to ni je vi} iz JU Ka ko je is ta kla, dr à va je ima KOM-a re kao je da je u Usta vu pri - la ogro man pro blem s iz bo rom su mat me |u na rod nih pro pi sa ura |en di ja, {to je pro blem pro is te kao ve o ma lo {e, kao i iz Usta va. po lo àj Voj vo di – Ovaj ustav ne ne, a za {ti ta qud - Pla {im se da, ako se }e bi ti la ko me u po stu pak re vi zi je wa ti s ob zi rom na skih pra va je ne {to zbog ~e ga su se pro p or c i o n al n e Usta va u|e u vr lo od lu ~i li na to da, iz bo re i struk tu tur bu lent noj na kon pet go di na, ru ko ja }e, ova ko po no vo otvo re ovu po li ti~ koj si tu a ci ji, ili ona ko, mo ra ti on ne }e iz gle da ti te mu. da re zul ti ra ko a – Ve }i na po li li ci ja ma. Pla {im bo qe ne go sa da ti ~a ra se ve} iz ja - (Ma ri ja na Paj van ~i}) se da, ako se u po sni la o to me da stu pak re vi zi je Ustav tre ba me wa Usta va u|e u vr lo ti i ne vi dim za {to ne bi smo mo - tur bu lent noj po li ti~ koj si tu a ci gli do }i do kon sen zu sa o we go voj ji, on ne }e iz gle da ti bo qe ne go sa pro me ni. On je te sti ran, vi de se da – re kla je Paj van ~i}. we go ve maw ka vo sti, a is hi tre Go vo re }i o naj ve }im pro ble mi nost u do no {e wu po ka za la je niz ma Usta va, Ma ri ja na Paj van ~i} se lo {ih po sle di ca – re kao je An to - osvr nu la i na maw ka vo sti zbog ko ni je vi}. jih je pot pu no ne ja sno ka ko se ne ka Po we go vim re ~i ma, po je di na pra va ostva ru ju. qud ska pra va Ustav uop {te ne de – Ustav u po stup ku usva ja wa fi ni {e, ne ka su lo {e re {e na. Sta tu ta APV ne ka è {ta se de Sto ga, na gla {a va, è le da for mu - {a va ako re pu bli~ ki par la ment li {u pet pri o ri te ta ci vil nog ne da sa gla snost. Ne gde }e ne ko da

Gde je zakon o Kosovu? Vla da se oba ve za la na to da }e, po do no {e wu Usta va, do ne ti za kon o su {tin skoj auto no mi ji Ko so va i Me to hi je. Pro fe sor ka Ma ri ja na Paj van ~i} ka `e da ne vi di da ne ka rad na gru pa ra di na tom za kon skom re {e wu. – Vi dim da se pre go va ra o Ko so vu, a za to man dat u pre am bu li u ko ju su se kle li – ne po sto ji – re kla je prof. Paj van ~i}. dru {tva, za {ta ima ju po dr {ku po je di nih par ti ja, ko ja }e pred sta vi ti pri do no {e wu no vog Usta va. Pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne Ma ja Se dla re vi} is ta kla je da su sa da {wim Usta vom iz ne ve re na o~e ki va wa gra |a na Voj vo di ne, {to su oni i po ka za li, re kav {i „ne” na re fe ren du mu 2006. go di ne. – Ta da ni je pri hva }e na plat for ma Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne pa Po kra ji na ni je do bi la za ko no dav nu, iz vr {nu i de li mi~ nu sud sku vlast, kao ni pri ho de ni imo vi nu. Sve to se re {a va za ko ni ma, a mi ni da nas ni smo za do voq ni ova kvim re {e wem – re kla je Ma ja Se dla re vi}. Ona je na po me nu la da je Ustav do ma }e pra vo sta vio is pred me |u na rod nog, {to je do dat ni raz log zbog ko jeg su stru~ wa ci sve vre me go vo ri li da pred log ni je do bar. – Usvo ji li smo ga bez jav ne ras pra ve pa ni gra |a ni ni wi ho vi pred stav ni ci ni su bi li u pri li ci da uti ~u na we gov iz gled. Na dam se da }e mo po sle iz bo ra na red ne

se do go vo ri, a to smo ve} vi de li. Na da qe, for mi ra we no vih po kra ji na iz gle da kao da dr `a va do zvo qa va, ali ra di sve da se to ne do go di. Ka ko se for mi ra no va re gi ja? Po ko jim kri te ri ju mi ma? To ga u Usta vu ne ma. Da li su nam jed no pra zno pra vo, a pro ce du ru ni su re {i li, {to go vo ri o ne sprem no sti vla sti da se de cen tra li zu je – na gla si la je prof. Paj van ~i}. Ona je pod vu kla da je ne do pu sti vo sve {to se sa da ra di sa sud stvom. Po we nim re ~i ma, sud stvo je gra na vla sti s ko jom se par ti je tre nut no igra ju. – O to me ko li ko je bi lo ne zna we pi sa ca Usta va go vo ri ~i we ni ca da po sto ji jed na nor ma ko ja uop {te ni je po li ti~ ka. „Sva ko slo bod no od lu ~u je o skla pa wu i raz vo du bra ka”, gla si nor ma. O tim stva ri ma od lu ~u je sa mo sud na osno vu ne kih objek tiv nih raz lo ga, a ne sva ko. To je te ma s dru ge go di ne pra va. Ta kvih bi se ra ima ko li ko ho }e te. Ko na br zi nu od lu ~u je, ka ja }e se na te na ne, a mi s ovim usta vom mo `e mo sa mo to – da se ka je mo na te na ne. P. Klai}

c m y

politika

dnevnik

STRAN KE SE PO LA KO ZA LE ]U NA IZ BO RE

Otvo ren lov na „si gur ne gla so ve” Izbori jo{ nisu raspisani, ali se stranke svakako pona{aju kao da je trka odavno u toku. Odràvaju se strana~ke konvencije, predstavnici partija obilaze gra|ane, po~iwu da evidentiraju takozvane sigurne glasove... Prava kampawa rascveta}e se tek kad budu raspisani izbori, slaù se u oceni sagovornici „Dnevnika”, a tvrde i da }e ovo biti jedna od najduìh, ako ne i najduà do sada predizborna trka. Demokratska stranka, ako se stave u stranu aktivnosti wihovih ministara, predsednika op{tina i pokrajinskih funkcionera, ve} je krenula u klasi~nu kampawu. Aktivisti i ~lanovi obilaze doma}instva, popisuju sigurne glasove i prenose poruke koje }e krasiti naredne izbore. Za sada se, kako tvrde u ovoj stranci, fokusiraju na lokalne zajednice i wihove probleme, dok }e prava kampawa startovati odmah po raspisivawu izbora. Wihov najve}i rival, Srpska napredna stranka ne zaostaje ni za pedaq. Predsednik Pokrajinskog odbora SNS-a Igor Mi ro -

vi} za „Dnevnik” kaè da je ova partija predizbornu kampawu prakti~no otvorila velikim strana~kim skupom u Ni{u pro{le nedeqe. – Obeleìli smo trogodi{wicu osnivawa stranke i samim tim zapo~eli kampawu koju }e obeleìti sli~ni veliki skupovi na

Mir ~i}: Ide mo od se la do se la Prvi ~ovek Pokrajinskog odbora Srpske radikalne stranke Mi lo rad Mir ~i} za na{ list kaè da za pravu opozicionu stranku, poput wegove, kampawa nije ni prestajala od pro{lih izbora. – Naàlost, zbog nemogu}nosti da se probijemo do medija u Srbiji, prinu|eni smo na to da sprovodimo kampawu kao u sredwem veku. Sada moramo bukvalno da idemo od sela do sela i obja{wavamo qudima uzroke krize i kako iz we iza}i – kaè Mir~i}. Po wegovim re~ima, SRS tribine odràva redovno, a kako }e izgledati prava predizborna kampawa ne moè da kaè. – Mi smo u startu hendikepirani jer predsednik na{e stranke nije u Srbiji, {to }e se odraziti na rezultate. To je nepravda koju trpimo ve} niz godina. Ono {to znam je da }emo se truditi da {to ve}em broju qudi predstavimo na{, prepoznatqiv, program kao i re{ewa za izlazak iz politi~ke, ekonomske i duhovne krize – najavquje Mir~i}.

Potpredsednica Izvr{nog odbora Glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Ma ja Se dla re vi} za „Dnevnik” kaè da je ova stranka uveliko u pripremi za predstoje}e izbore. Liga je, naime, jo{ krajem juna oformila Centralni izborni {tab, koji predvodi zamenik predsednika stranke Bo jan Ko stre{. – Trenutno smo fokusirani na vi{e aktivnosti koje }e nas uvesti u ozbiqnu predizbornu kampawu. Odabrali smo {iru listu kandidata za odbornike koji prolaze kroz obuku. Oni imaju i sastanke s Predsedni{tvom stranke da bismo usaglasili stavove za predizbornu kampawu – kaè Maja Sedlarevi}. LSV je, ina~e, odabrao da }e naredna predizborna kojima }emo predstavqati na{ kampawa koju sprovode biti fokuprogram uz aktivnosti op{tin- sirana na borbu protiv fa{izma. skih odbora koji }e biti u di- Maja Sedlarevi} kaè da }e i drurektnom kontaktu s bira~ima – ge teme biti od kqu~nog zna~aja. rekao je Mirovi}. – Glavni odbor Po wegovim restranke jo{ nije ~ima, kampawa od De mo kra te kre nu le od doneo odluku o tovrata do vrata u vra ta do vra ta, LSV me kako }e kampaSNS-u ve} traje i wa te}i na pojedijo{ kra jem ju na to je stalna akcija nim nivoima, ali koja se sada samo ofor mi la Cen tral ni je jasno da }e uz poja~ava. glavni lajtmotiv, iz bor ni {tab, ko ji – Oformili smo koji smo najavili, pred vo di za me nik organizacioni odposebno mesto pred sed ni ka stran ke ima bor koji je sa~inio ti i autonomiBo jan Ko stre{ programska na~ela ja Vojvodine, iza za svaku op{tinu koje stojimo 20 goponaoosob, a skoro dina – obja{wava smo utvrdili i {ire liste kandi- sagovornica „Dnevnika”. data na svim nivoima – naglasio Do raspisivawa izbora ostao je je Mirovi}. jo{ koji mesec, ali sude}i po angaOn kaè da }e kampawa biti òvanosti stranaka, oni bi se monajduà do sada, {to }e posebno gli odràti i ranije nego {to je iscrpsti stranku kojoj pripada planirano. Rat plakatima, TVjer ona jedina ne dobija novac za programe preplavqene politi~predizborne aktivnosti. Svi kim porukama, mitinge i kongrese tro{kovi ove izborne trke, tvr- moèmo o~ekivati tek posle Nodi Mirovi}, pokriva}e se iskqu- ve godine. ~ivo privatnim donacijama. P. Kla i}

SPO: Voj vo di ni neo p ho dan za kon o fi nan si ra wu nad le `no sti Vlada Vojvodine trebalo bi da {to pre sa~ini predlog zakona o finansirawu nadle`nosti Pokrajine i uputi ga Skup{tini Vojvodine na usvajawe, izjavio je ju~e ~lan Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove Mi lan \u ki}. On je u saop{tewu rekao da bi Skup{tina Vojvodine, nakon {to utvrdi predlog zakona, u {to kra}em roku tu zakonsku inicijativu trebalo da pro sle di Vla di Sr bi je i Skup {ti ni Sr bi je. „Pred log zakona bi svakako morao da se na|e u proceduri pre dono{ewa

re pu bli~ kog bu xe ta da ni vo sredstava koji pripada Vojvodini ne bi bio predmet dnevnopoliti~kih rasprava”, ocenio je \uki}. Funk ci o ner SPO-a sma tra da}e, ukoliko wihov predlog ne nai|e na razumevawe, institucije Vojvodine ponovo biti su{tinski zaobi|ene u dono{ewu najva`nijeg zakona, a razli~ite politi~ke organizacije }e „snagom svog u~e{}a u Skup{tini Sr bi je oprav da no mo }i da se pred sta vqa ju kao za {tit ni ci interesa Vojvodine”.

REKLI SU

Tri van: Pri li~ no ne u o bi ~a je na di plo mat ska prak sa

Smi qa ni}: Ne }u se od re }i ni jed ne funk ci je

– To je prili~no neuobi~ajena diplomatska praksa, po Be~koj konvenciji, da ambasadori uzimaju aktivno u~e{}e u politi~kom `ivotu zemqe – ocenila je ju~e nastup ambasadora Rusije Alek san dra Ko nu zi na na skupu Srpske napredne stranke potpredsednica DS-a Je le na Tri van na B-92. Ona je navela da se „lo{e ose}a” zbog ~iwenice da u Srbiji ambasadori imaju ve}i zna~aj nego {to im pripada i da je wihovo prisustvo na skupovima „merilo uspeha”. Jelena Trivan smatra da je ~iwenica da niko iz opozicije danas ne bi preuzeo vlast jer ne bi hteo da u|e u vladu u vreme ekonomske krize i ne}e da re{ava problem Kosova.

– Ne}u se odre}i nijedne funkcije – izjavio je za emisiju „Politbiro” RTV-a ~lan IO SPS-a, pokrajinski poslanik i predsednik apatinske op{tine @i vo rad Smi qa ni}. – Kada su od mene tra`ili da se izjasnim o tome koju funkciju zadr`avam, rekao sam da ostajem predsednik op{tine, a sve druge funkcije neka mi oduzmu oni koji smatraju da za to imaju zakonski osnov. On isti~e da kod wega svi pritisci i pretwe dovode do inata, kao i da mnoge funkcije obavqa volonterski, „{to se nekada smatralo du`no{}u, a danas se smatra da je ~ovek koji to radi ili neuropsihijatrijski slu~aj ili lopov”.

Ili}: „Be {ku” sam ja na pra vio Predsednik Nove Srbije Ve li mir Ili} izjavio je ju~e da }e do kraja mandata Vlade Srbije biti zavr{eno 60 kilometara autoputa na putnom koridoru, a da je za vreme vlade u kojoj je on bio ministar izgra|eno 69 kilometara autoputeva i 3.701 kilometar regionalnih, magistralnih i lokalnih puteva. – Most „Be{ka„ sam ja napravio – rekao je Ili}. – Obezbedio sam sredstva, tendersku i projektnu dokumentaciju, dodeqen je posao, na{ao investitore. Ili} je naglasio da se most „Be{ka„ gradio godinu dana pre aktuelne vlade. – „Gazela„, to je moj projekat, Avalski toraw, kompletno moj projekat, koji sam kompletno zavr{io, a projekat ove vlade je kamen temeqac Kineskog mosta – izjavio je Ili}.

sreda2.novembar2011.

Po vla ~e we iz Skup {ti ne evrop skih re gi ja Sedam regiona iz dr`ava Evropske unije povla~i se iz Skup{tine evropskih regija (SER), u kojoj je Vojvodina ~lanica od 2002. godine. Istovremeno, ~etiri regiona iz Azerbejxana, Turske i Hrvatske `ele da pristupe toj organizaciji. Regioni koji su podneli zahtev za istupawe iz ~lanstva su Banska Bistrica (Slova~ka), Burgow (Francuska), Kalabrija i Sicilija (Italija),

za evropske integracije i me|uregionalnu saradwu, navodi se i da su zahtev za prijem u SER podneli regioni BakuSurakani (Azerbejxan) i Bursa (Turska) kao i `upanije [ibensko-kninska i Vukovarsko-srijemska (Hrvatska). Skup{tina evropskih regija bavi se pitawima regionalizacije i decentralizacije u Evropi, izazovima s kojima se regioni susre}u i wihovim razvojem.

Bri sel sko-ne ma~ ki kviz Predsednik Skup{tine Vojvodine [an dor Ege re {i }e 21. novembra krenuti na sedmodnevni slu`beni put u Brisel, gde }e posetiti Evropski parlament i briselsku kancelariju nema~ke pokrajine Baden-Virtemberg. Za tu priliku najavqena je saradwa predstavni{tva Baden-Virtemberga i Skup{tine Vojvodine oko dunavskih programa. Tako|e, najavqeno je da }e Ministarstvo unutra{wih poslova Baden-Virtemberga i Skup{tina Vojvodine realizovati zajedni~ki program kviza i razmene mladih. Konstanca (Rumunija), Heraklion (Gr~ka), Kent (Velika Britanija), Vesprem (Ma|arska), navodi se u Izve{taju potpredsednice Skup{tine Vojvodine Ma je Se dla re vi} sa slu`benog puta u Brisel, gde je od 28. do 30. septembra odr`ano jesewe zasedawe Biroa SER-a. U tom izve{taju, koji je na ju~era{woj sednici usvojio Odbor Skup{tine Vojvodine

^lanice SER-a pla}aju godi{wu ~lanarinu, a ona za Vojvodinu ove godine iznosi 17.961,79 evro, ili 1.869.132,61 dinara, koliko je toj organizaciji upla}eno iz pokrajinskog buxeta. U novembru se o~ekuje izbor novog generalnog sekretara SER-a, a predlo`eno je da to bude Pa skal Ge or gen, umesto Kla u sa Kli pa koji je svoju kandidaturu povukao. S. N.

poSLani^Ke teme

DSS o ta bli ca ma Po sla nik De mo krat ske stranke Srbije Slo bo dan Sa mar xi} pitao je ju~e Vladu Srbije kako }e Srbi na Kosovu da preregistruju svoja vozila i koja dokumenta }e za to morati da prilo`e, „srpska ili albanska„. U delu sednice za postavqawe pitawa u Skup{ti ni Sr bi je, Sa mar xi} je upitao da li }e Srbi morati da se odreknu svog identiteta da bi dobili tablice da se kre}u {irom Kosova. Poslanici DSS-a u~estovali su u delu sednice tokom kojeg po-

sla ni ci po sta vqa ju pi ta wa, ali }e, za jed no s osta lim stran ka ma opo zi ci je, osim Srp ske ra di kal ne stran ke, bojkotovati rad po dnevnom redu zbog nezakazivawa rasprave o situaciji na Kosovu i Metohiji. Samarxi} je naveo da je mi ni star unu tra {wih poslova Kosova Baj ram Re xe pi ju~e na srpskom pozvao Srbe da preuzmu nove tablice, ali da se ne zna kako }e Srbi preregistrovati svoja vozila na Kosovu i ima li dogovora o tome.

SRS o [e {e qu Poslanik Srpske radikalne stranke Bo ris Alek si} pitao je premijera Mir ka Cvet ko vi }a i ministre pravde, spoqnih poslova i qudskih i mawinskih prava Sne `a nu Ma lo vi}, Vu ka Je re mi }a i Mi la na Mar ko vi }a, kada }e Vlada Srbije da reaguje povodom, kako je ocenio, kr{ewa prava lidera SRS-a Vo ji sla va [e {e qa kome se sudi u Ha{kom tribunalu, i drugih Srba pritvorenika. Aleksi} je naveo da [e{eq od petka nema vi{e

privilegovanu komunikaciju, odnosno pomo} svojih savetnika iz Beograda, ni tehni~ku pomo}. – Neopravdano su zabranili privilegovanu komunikaciju, {to je kr{ewe statusa Ha{kog tribunala. Posle devet go di na pri tvo ra [e {e qa, vreme je da Vlada Srbije ne{to ka`e – naveo je Aleksi}, i upitao do kada }e Vlada Srbije da toleri{e to {to velike za pad ne si le zlo u po tre bqavaju Ha{ki tribunal.

DS o azi lan ti ma Po sla nik De mo krat ske stranke Mi haj lo Pu ri} pitao je Vladu Srbije i Ministarstvo unutra{wih poslova ko je do zvo lio da to li ki broj azilanata u|e u Srbiju i do|e u Bawu Koviqa~u, {to je izazvalo proteste gra|ana, i kako smawiti broj azilanata do zakonske mere s obzirom na to da u Centru za azilante u

Bawi Koviqa~i ima izme|u 80 i 100 mesta. Puri} je naveo da je to pitawe veoma zna~ajno i da ga je potrebno re{iti {to pre, i upozorio na to da su gra|ani Ba we Ko vi qa ~e i Lo zni ce najavili da iz bezbednosnih razloga ne}e u narednom periodu dozvoliti deci da idu u {kolu.

Ka dro vi Posle pitawa, parlament je po~eo raspravu o prestanku funkcije ~lanu Komisije za hartije od vrednosti Dra gu ti nu Ra do sa vqe vi }u. Raspravqalo se i o izboru Ni ko le Mar ti no vi }a za ~lana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, na period od {est godina. S. St.

ekonomija

sreda2.novembar2011.

dnevnik

KO ME SAR EU [TE FAN FI LE RE A GO VAO ZBOG IG NO RI SA WA RAD NI KA „NI BENS GRU PE”

Evro pa tr qa nos Sr bi ji zbog pu ta ra U sklopu aktivnosti na za{titi prava na rad i zaradu radnika „NIBENS grupe„, u ~ijem sastavu su novosadski „Vojvodinaput–Ba~kaput” i preduze}a za puteve iz Beograda, Ni{a, Vrawa i Kragujevca, Samostalni sindikat putara Srbije se obratio za pomo} Evropskoj federaciji radnika gra|evinarstva i drveta. Evropska federacija se u vezi s tim obratila komesaru za pro{irewe EU [te fa nu Fi leu, koji se oglasio pismom. File nagla{ava da je neophodno da srpske vlasti primewuju evropske standarde i pravila {to pre je mogu}e. Me|utim, primena standarda mora se odnositi i na za{titu radnika i unapre|ewe odnosa – kako u oblasti gra|evinarstva, tako i komunikaciji s vlastima.

Ako se ima u vidu da je vi{e hiqada radnika „NIBENS grupe„ danima protestovalo ispred zgrade Vlade, a, po re~ima predsednice Republi~kog odbora sindikata So we Vu ka no vi}, niko od vlasti nije hteo da razgovara s wima – sem jednog izuzetka, onda

nih partnera na nivou EU„, ka`e se u Fileovom pismu. „Na svom putu ka ~lanstvu u EU, Srbija }e morati da usvoji sve va`e}e zakone tako {to }e unaprediti i obezbediti boqu za{titu zaposlenih u skladu sa standardima EU„.

Na svom putu ka ~lanstvu u EU Srbija }e morati da usvoji sve va`e}e zakone tako {to }e unaprediti i obezbediti boqu za{titu zaposlenih u skladu sa standardima EU ([tefan File) bi Fileova poruka ubudu}e mogla da izmeni tu praksu jer sindikat putara ne odustaje od borbe za svoja prava. „U skladu sa ~lanovima 152 i 154 Sporazuma, Evropska komisija ima zadatak da olak{a socijalni dijalog izme|u socijal-

Jo{ je gore ako propisi postoje, a ne primewuju se. U pismu [tefana Filea se navodi da „Evropska komisija, sa svoje strane, namerava da nastavi obezbe|ivawe novca kroz pretprijemnu pomo} da bi se podr`ali nacionalni socijalni partneri, naro~ito imaju}i u vidu ja~awe wihovih kapaciteta”.

Spor oko „NIBENS grupe„ potvr|uje zna~aj i korist socijalnog zakonodavstva EU u smislu za{tite zaposlenih, pa bi, s tim u vezi, Komisija mogla poslati poruku srpskim vlastima o neophodnosti uskla|ivawa zakona sa zakonima EU u toj oblasti.

PO DR [KA SOM BOR SKIM OBU ]A RI MA IZ VLA DE VOJ VO DI NE

„GA SPROM WEFT” ]E NAF TU I DA QE VA DI TI SKO RO ZA BA DA VA

Uz NIS pro da do smo i rud nu ren tu i ko zna {ta jo{ – Iako se o~ekuje da }e uskoro biti pove}ana naknada za kori{}ewe mineralnih sirovina, odnosno rudna renta, Naftna industrija Srbije ne}e pla}ati novi iznos te rente za eksploataciju nafte i gasa sve dok traju investicije u modernizaciju Rafinerije u Pan~evu – rekao je ministar ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li} na me|unarodnoj konferenciji o investicijama u rudarstvo. – Razlog za to je u Me|udràvnim sporazumu izme|u Srbije i Rusije, kojim je definisano da se promena rudne rente ne}e odnositi na NIS sve dok investicije, koje sprovodi ta kompanija, ne budu zavr{ene. Nakon toga }e i NIS po~eti da pla}a ve}u rudnu rentu, predvi|enu novim zakonom o energetici, koji }e biti usvojen za dve nedeqe. Ina ~e, no vi za kon o ru dar stvu pred vi |a po ve }a we iz no sa rud ne ren te za eks plo a ta ci ju naf te i ga sa s tri na se dam od sto pri ho da od pro da je tih si ro vi na, a Duli} je ukazao na to da }e to obezbediti zna~ajan prihod u buxetu. Usvojenim predlogom zakona o rudarstvu, uz pove}awe naknade za va|ewe nafte i gasa, bi}e vi{e i naknade za druge sirovine – za rude metala – pet odsto, a za ugaq s jedan na tri odsto prihoda od prodaje. Da podsetimo, „Gaspromweft” za pro{irewe i modernizaciju prera|iva~kih kapaciteta NIS-a mora do 2012. godine uloìti, po istom ugovoru na koji se poziva Duli}, najmawe 548 miliona evra da bi se proizvodili derivati

[te tu ju lo kal ne sa mo u pra ve

evropskog standarda i kvaliteta. Tek kad ulagawa budu zavr{ena, umesto tri procenta, i ova kompanija }e za eksploataciju nafte i gasa pla}ati sedam, {to je verovatno opet malo. Dakle, rudna renta u Srbiji sada se kre}e od jedan do tri odsto prihoda od prodaje sirovina, a ove godine o~ekuje se da prihodi od we budu 2,5 milijarde dinara, dok bi 2012. godine, kada se usvoji zakon, mogli biti udvostru~eni. To ne zna~i ni{ta drugo osim da smo, u

Bes ca rin ski iz voz u Ame ri ku Sjediwene Ameri~ke Dràve su u okviru produètka Generalnog sistema preferencijala potvrdile da je Srbija na listi zemaqa kojima je dozvoqen preferencijalni reìm izvoza u tu zemqu do avgusta 2013, saop{tila je ju~e Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza Srbije (SIEPA). Nakon odluke Senata i Kongresa SAD, kompanijama iz Srbije omogu}en je bescarinski izvoz vi{e od 4.000 proizvoda u SAD do 31. jula 2013. godine, navodi se u saop{tewu agencije SIEPA. Direktor SIEPA-e Bo ì dar La ga nin ocenio je da je to dobra vest koja }e dodatno ohrabriti ameri~ke uvoznike srpske robe, ali i doma}e izvoznike da intenzivnije izvoze na to trì{te. On je naveo da „kompanije iz Srbije i wihovi uvoznici u SAD nisu koristili ove olak{ice u dovoqnoj meri”, i naglasio da }e se SIEPA truditi da u narednim godinama pove}a prisutnost doma}ih kompa-

nija na teritoriji SAD, {to kroz sajamske nastupe, {to kroz direktne kontakte preduze}a s potencijalnim partnerima. Globalni sistem preferencijala je sredstvo trgovinske politike koje predvi|a da putem primene carinskih povlastica razvijene zemqe – davaoci preferencijala – podsti~u izvoz, industrijalizaciju i pove}awe stope ekonomskog rasta zemaqa u razvoju – korisnika preferencijala. Preferencijalna trgovina podrazumeva da se u SAD mogu uvoziti proizvodi iz vi{e od 140 zemaqa bez carina ili s minimalnom carinom. Bescarinski izvoz (ukupno 4.650 proizvoda) odnosi se na najve}i broj industrijskih i poqoprivrednih proizvoda, s izuzetkom ve}ine tekstilnih proizvoda, ode}e i obu}e, satova, ru~nog putnog pribora, radnih rukavica, ko`ne ode}e, ~elika i proizvoda o ~elika, stakla i proizvoda od stakla i elektronske robe.

Za u sta vi ti ras pro da ju „Bo re li ja”

{li, izme|u ostalog, i zbog pove}awa proizvodwe nafte i gasa od ~ak 26 posto u odnosu na pro{lu godinu. Naravno, veliki deo ovog kola~a donela je i vojvo|anska nafta jer se, da podsetimo, ona i daqe vadi s poznatih poqa u Vojvodini – „Velebit„, „Mokrin„, „Martono{„, „Elemir„, „Turija„, „Kikinda„, a u toku su daqa istraìvawa i u Banatu, ali i centralnoj Srbiji. NIS je u prvih {est meseci ove godine ispumpao oko 730.000 tona nafte vredne oko 456 miliona dolara. Za to je, kroz rudnu rentu, dràvi morao da uplati samo tri odsto, a isti procenat pla}a}e najverovatnije i cele slede}e godine jer investirawe nije zavr{eno. Da podsetimo, ruska kompanija „Gaspromweft”, koja je ve}inski vlasnik NIS-a, za 51 odsto akcija ove kompanije platila je 400 miliona evra, uz obavezu ulagawa od vi{e od 500 miliona u modernizaciju rafinerijskih postrojewa. Nije, naravno, NIS jedini koji za eksploataciju rudnog bogatstva pla}a onoliko koliko pla}a, ve} to vaì i za sve druge kompanije koje to ~ine – gotovo zabadava. Pla}awe rudne rente nije, naravno, jedina obaveza koju nafta{i i rudari imaju prema dràvi, ali rudna renta od jedan ili tri odsto zaista je zanemaqriva s obzirom na ekonomsko i strate{ko zna~ewe koje energenti i pojedine rude imaju za svaku zemqu na planeti, a to pogotovo vaì u godinama krize, kakve su nas zadesile. D. Mla |e no vi}

Najve}i deo prihoda od rudne rente usmerava se ka lokalnim samuopravama gde se kopa ruda, deo naknade ide u buxet Vojvodine, a deo u buxet Srbije. Novac koji pripada lokalnim samoupravama ula`e se u otklawawe posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina. Budu}i da NIS jo{ neko vreme ne}e pla}ati vi{u rudnu rentu, najvi{e gube upravo lokalne samouprave. doba najve}e ekonomske krize, zbog sme{no niskih rudnih renti izgbubili 2,5 milijarde dinara. O ~emu se ovde radi najboqe pokazuje upravo primer NIS-a, koji je za prvih devet meseci ove godine ostvario fantasti~nu zaradu od 27,1 milijardi dinara, {to je oko 270 miliona evra. Profit kompanije je, bez dobiti po osnovu kursnih razlika, iznosio 22,7 milijarde dinara, {to je 71 posto vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Do tog rezultata u NIS-u su do-

Putari „NIBENS grupe„ su, ina~e, 24. oktobra prekinuli proteste ispred Vlade Srbije, koje je Sowa Vukanovi} nazvala besmislenim, ali nastavqaju borbu za svoja prava. Radnici smatraju da se re{ewe mora na}i, ali, kako je re~ o su{tinskom problemu putne privrede, on prevazilazi nadle`nosti Ministarstva za infrastruktu-

ru i energetiku. Kao {to je poznato, ra~uni preduze}a „NIBENS grupe„ blokirani su zbog dugova od 180 miliona evra, od ~ega 130 miliona evra bankama. Radnici kojima se duguju od dve do ~etiri plate i koji odràvaju oko 40 odsto puteva u Srbiji, traè da se banke odreknu previsokih kamata i da im se obezbedi vra}awe kredita u narednih deset godina da bi mogli da nastaviti da rade. Vlasnik „NIBENS grupe„ Mi lo \u ra {ko vi} uhap{en je u maju zbog sumwe da je zloupotrebio slu`beni poloàj i za 32 miliona evra o{tetio Fabriku maziva u Kru{evcu koju je kupio, izvla~e}i pare iz drugih firmi, ~iji radnici zahtevaju da se istraga pro{iri. I sedam rukovodilaca te grupacije tako|e je R. Da u to vi} uhap{eno.

Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin primio je ju~e predstavnike DP ‘’Boreli’’ iz Sombora i lokalne samouprave, koju su predvodili generalni direktor ovog preduze}a Mir ko Vu ja no vi} i gradona~elnik Ne ma wa De li}. Vasin je i ovaj put potvrdio stav da Vlada AP Vojvodine podr`ava zahteve ovog preduze}a u kojem je zaposleno 650 radnika, a ~i-

kovodstva preduze}a, gradona~elnika grada Sombora i republi~kog resornog ministra, postigne dogovor i u vezi s obustavom prodaje imovine ovog preduze}a, kao i u pogledu restrukturirawa i sudbine „Borelija„, koje u narednom periodu, kao i svako preduze}e koje je u ovoj fazi, treba da prona|e strate{kog partnera. Predstavnici DP „Boreli” istakli su da je re{avawe ovog zna~ajnog problema pre svega u inte-

je poslovawe se na{lo u problemima. Osnovni zahtev je da se {to pre postigne dogovor i zaustavi prodaja imovine i objekata za koje jo{ nije utvr|eno da li pripadaju „Boreliju„ ili „Borovu„, do razgrani~ewa odnosa izme|u Republike Srbije i Republike Hrvatske, te kona~nog dogovora ovih preduze}a. Resorni sekretar je naglasio da o~ekuje da se tim povodom, u petak na sastanku u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, na kojem je najavqeno u~e{}e predstavnika sindikata, ru-

resu 650 zaposlenih u ovoj firmi i wene daqe egzistencije. Kako su kazali, ova pitawa mogu}e je re{iti u okviru zakonskih propisa i normi, koje propisuje dràva. Vaèwe Uredbe o razgrani~ewu odnosa izme|u Republike Srbije i Republike Hrvatske u okviru me|usobnih odnosa preduze}a produèno je do 31. marta 2012. godine, odnosno do tada je ostavqen rok da se preduze}a iz Srbije i Hrvatske dogovore o na~inu raspodele imovine koja se nalazi u na{oj zemqi.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Uniprom, Novi Pazar

20,00

480

34.080

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

17,95

4.600

77.450.630

FPM Agromehanika, Boqevac

13,22

137

804.190

6,98

72.102

3,59 Promena %

1.300 Cena

9.100 Promet

Industrijske nekretnine, Beograd

-19,97

469

Institut za za{titu na radu, NS

-11,36

Velefarm, Beograd Dunav Re, Beograd

Progres, Beograd Filip Moris Operej{ns, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Dunavprevoz, Ba~ka Palanka Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (540,75 -0,97)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,51

1.787

82.220

NIS, Novi Sad

-3,92

637

3.112.251

Komercijalna banka, Beograd

-1,15

1.890

94.700

Imlek, Beograd

2,05

2.389

1.720.620

Soja protein, Be~ej

0,00

560

0,00

3.283

Energoprojekt holding, Beograd

0,45

442

125.560

3.200

6.400

Agrobanka, Beograd

1,31

4.090

-11,11

400

20.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-4,04

523

341.507

-9,09

20.000

100.000

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.970

0,00

-9,09 Promena %

500 Cena

39.500 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.815

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.801

221.506

-3,92

637

3.112.251

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-1,85

5.201

260.027

Novosadski sajam, Novi Sad

-1,14

1.480

633.440

Alfa plam, Vrawe

-5,66

7.500

22.500

Pobeda, Boka

0,00

400

607.600

Tigar, Pirot

0,89

565

80.230

Zobnatica, Ba~ka Topola

0,00

900

297.900

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

361

0,00

\uro Strugar, Kula

0,00

1.100

187.000

Svi iznosi su dati u dinarima

sreda2.novembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

OVOG MESECA STI@E OBE]NO POVE]AWE PENZIJA I PLATA U JAVNOM SEKTORU OD 300 DO 500 DINARA

NEDEQA [TEDWE I KOMISIJA ZA ZA[TITU KONKURENCIJE

In fla ci ja dav no po je la ok to bar sku po vi {i cu

Ne sme bi ti do go vo ra o ka ma ta ma Komisija za za{titu konkurencije ukazala je na to da banke u Srbiji prilikom utvr|ivawa kamata na {tedne uloge u Nedeqi {tedwe treba da sa~uvaju samostalnost. Komisija je navela da wihove odluke nikako ne bi smele da budu rezultat dogovarawa ili „xentlmenskih sporazuma”. Dogovor ba-

naka o kamatnim stopama na {tedne uloge, kako je saop{tila Komisija, ograni~io bi slobodu konkurencije na bankarskom trì{tu i naneo {tetu korisnicima bankarskih usluga. „Ukupna aktivnost poslovnih banaka koja ima za ciq popularizaciju i promociju bilo kojeg vida {tedwe gra|ana svakako je usmerena ka ekonomskom napretku i dobrobiti dru{tva, a naro~ito koristi potro{a~a. Istim ciqevima teì politika za{tite konkurencije, a isto tako i Komisija sprovo|ewem propisa o za{titi konkurencije”, navela je Komisija na svom sajtu. Svetski dan {tedwe obeleàva se 31. oktobra, kada po~iwe Nedeqa {tedwe u kojoj banke nude pogodnosti za svoje klijente koji se odlu~e na oro~ewe {tednih uloga. Ove godine je Narodna banka Srbije apelovala na banke da povodom Svetskog dana {tedwe ne odobravaju previsoke kamate da bi privukle {tedi{e jer to uti~e na rast kamata na kredite.

Zaposleni u javnom sektoru i penzioneri mo}i }e u novembru da potro{e ne{to malo vi{e novca nego prethodnih meseci jer na red stiè tre}e ovogodi{we usagla{avawe wihovih prihoda s inflacijom i rastom bruto dru{tvenog proozvoda, a sve i prema dogovoru sklopqenim s MMF-om. Takozvana oktobaraka povi{ica, koja }e biti ispla}ena s novembarskim ~ekom, u su{tini }e zna~iti da }e se primawa za pomenute kategorije u proseku pove}ati od 300 do 500 dinara. Za zaposlene u privatnim kompanijama, kod preduzetnika i u preduze}ima gde je dràva nakon neuspele privatizacije postavila upravnike ovo usagla{avawe ne vaì. Evo {ta ~eka penzionere i javni sektor. Zakon o buxetskom sistemu predvideo je da se

Koliko }e se ove godine, a i naredne, penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru to isplatiti zavisi}e najvi{e od stope inflacije. [to ona bude nià, to }e i u plate mo}i da stane vi{e robe i usluga. Mogu li se zaposleni u privatnom sektoru i preostalim preduze}ima kojima zbog lo{e privatizacije upravqa dràva, nadati sli~nom poklonu? To zavisi od rezultata poslovawa, a jo{ ~e{}e od voqe gazde ili upravnika kog je dràva postavila. Jedan poklon mogao bi obuhvatiti i wih i zaposlene u javflacije u prethodnih {est meseci, zakqu~no s oktobrom, i polovina stope rasta dru{tvenog bruto proizvoda u pro{loj godini. Potowa brojka je bila skromni jedan posto, a inflacija se zaustavila na 0,7 posto.

Za zaposlene u privatnim kompanijama kod preduzetnika i u preduze}ima gde je dr`ava nakon neuspele privatizacije postavila upravnike ovo usagla{avawe ne va`i penzije i plate u javnom sekotru pove}aju tri puta ove godine. U januaru i aprilu je to bilo fiksno dva posto, odnosno 5,5 procenata, u oktobru se izra~unava po specijalnoj formuli: procenat pove}awa in-

Tako sti`emo do pove}awa od 1,2 posto. Prose~na penzija kod nas je 23.000 dinara pa oni koji su u tom nivou mogu o~ekivati da }e im se na ra~un sliti 300 dinara vi{e. [to se ti~e zaposlenih u pomenutim javnim ka-

PODBACILA VLADINA UREDBA

Dr `a va za po sli la sa mo 7.000 rad ni ka Potpredsednica Vlade Srbije za privredni i regionalni razvoj Ve ri ca Ka la no vi} izjavila je ju~e da Vladina uredba o podsticawu zapo{qavawa nije dala o~ekivane rezultate u smawewu rada u „sivoj” zoni, i ocenila da je za takve slu~ajeve potrebna o{trija kaznena politika i reforma inspekcijskih slu`bi. Prilikom posete preduze}u „Zlatarplast„ u Novoj Varo{i, ona je ocenila da je Srbija ~esto po raznim merewima uslova poslovawa i privrednog ambijenta na dnu lestvice i da postoji mnogo problema, ukazuju}i na to da je jedan od najve}ih „siva” ekonomija koja se mora dovesti u realne i prihvatqive okvire. Potpredsednica Vlade je podsetila na to da je Vladinom uredbom iz maja o podsticawu zapo{qavawa predvi|eno osloba|awe poreza i doprinosa poslodavaca za novozaposlene, odnosno prevo|ewe radnika iz „sive” ekonomije u legalne tokove. Od maja do septembra ukupno je po

toj uredbi zaposleno blizu 7.000 radnika. – Za preduze}a koja i daqe posluju van sistema i van pravila igre, koja i daqe, i pored Vladine uredbe, zapo{qavaju radnike u sivoj zoni, mora da postoji kazna. Za to je potrebna reforma inspekcijskih slu`bi – poru~ila je Verica Kalanovi}, i naglasila da inspekcija mora da bude „istovremeno servis i kazna jer bez sistema kazne nijedna stimulativna mera ne mo`e dati svoj pun efekat„.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

98,8937

100,9119

103,2329

98,5909

Australija

dolar

74,7609

76,2866

78,0412

74,5320

Kanada

dolar

71,4859

72,9448

74,6225

71,2671

Danska

kruna

13,2819

13,5530

13,8647

13,2413

Norve{ka

kruna

12,8223

13,0840

13,3849

12,7831

[vedska

kruna

10,9690

11,1929

11,4503

10,9355

[vajcarska

franak

81,4073

83,0687

84,9793

81,1581

V. Britanija

funta

114,8991

117,2440

119,9406

114,5474

SAD

dolar

71,5946

73,0557

74,7360

71,3754

Kursevi iz ove liste primewuju se od 01. 11. 2011. godine

Kako je objasnila, inspekcija mora da bude servis onima koji posluju legalno, koji po{tuju zakone i procedure i prijavquju radnike. – Takvim privrednicima inspekcija mora da bude na usluzi i ona je tu za wih, a ne obrnuto. Ali, zato, s druge strane, inspekcija mora da postoji i za sve one privrednike koji posluju van sistema, ne po{tuju}i pravila igre – zakqu~ila je potpredsednica Vlade Srbije.

SI E PA vo di na saj mo ve Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) pozvala je doma}e kompanije da se prijave za u~e{}e na sajmovima gra|evine „Mos bu ild 2012 i „Yug Bu ild 2012“, koji }e biti odr`ani slede}e godine u Moskvi i Krasnodaru. SIEPA ~etvrti put organizuje nastup srpskih preduze}a na najve}em i najpoznatijem sajmu iz oblasti gra|evinske industrije (Mos bu ild 2012), dok }e prvi put organizovati nastup na sli~nom sajmu u Krasnodaru.

Dogodine ista formula Naredne godine }e na snazi biti ista formula pa nije lo{e podsetiti na to {ta ~eka penzionere i javni sektor. Ako se inflacija i BDP budu kretali po zacrtanom scenariju, pove}awa bi trebalo da budu oko 3,75 posto. Koliko }e to ta~no bit, zna}emo kada se ova godina zavr{i i podaci srede. tegorijama, prosek je 40.000 dinara, a to po formuli daje plus od 500 dinara. To }e malo pomo}i da se amortizuju brojna najavqena poskupqewa, a to malo treba shvatiti bukvalno. Brojke za pove}awe su skromne pa se ve} sada moglo ~uti da nadle`ni ne}e morati da tra`e pare u buxetu da bi ih bilo dovoqno – one }e se obezbediti teku}im u{tedama.

nom sektoru. Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja stigla je najava da bi doprinosi za plate i penzije mogli biti umaweni 24 odsto, sa sada{wa 64 procenta na 40. Mera je osmi{qena da bi se podstaklo zapo{qavawe, obezbedila redovna uplata dorpinosa, a otvara vrata da i zaposlenima kane ne{to vi{e para na ra~un, bez obzira na sektor u kojem rade. D. V.

SREMSKA MITROVICA

„Mi tros” sve bli `i pro da ji

Ste~ajni upravnici „SLMitrosa„ i „Takovo agrara„ narednih desetak dana treba da usa gla se me |u sob na po traìvawa da bi se stekli uslovi za prodaju „Mitrosa„. To je dogovoreno na sastanku posve}enom ubrzawu okon~awa ste~ajnog postupka „SL-Mi tros„, ko jem su pri su stvo va li ste ~aj ni upravnici ova dva preduze}a. Sa sta nak je odr àn u Sremskoj Mitrovici na inicijativu predsednika Saveza sa mo stal nih sin di ka ta za taj grad i za [id, Ste va na Ro ma ko va. Ovakav zakqu~ak je donet jer su upravo nere{eni imovinskopravni odnosi dva preduze}a najve}i kamen spoticawa za okon~awe ste~ajnog postupka. – Kada se ovi odnosi re{e, „SL-Mitros„ }e biti spreman za prodaju – kaè Romakov za Tanjug. Ina~e, beogradski biznismen Ro do qub Dra {ko vi} je u po stup ku pri va ti za ci je postao vlasnik „Mitrosa„, koji je decenijama bio u vrhu na{e klani~ne industrije. Po de lio je do ta da je din stve no pred u ze }e na dve firme – „SL-Mitros„ i „Takovo agrar„, nad kojima se sada vodi ste~ajni postupak u privrednim sudovima u Beogradu i â~ku.

INVESTICIJE STI@U U OP[TINU S FRU[KE GORE

Irig po la ko be ì iz si ro ma {tva Nekada u dnu lestvice razvijenih, danas op{tina Irig spada u sredwe razvijene op{tine i dobitnik je ovogodi{we nagrade „Kapetan Mi{a Anastasijevi}” za najboqu lokalanu samoupravu u Sremu. Ovu nagradu Iriàni vide kao potvrdu ubrzanog razvoja. U prethodnih nekoliko godina u op{tinu Irig slilo se vi{e od 40 miliona evra investicija, i to najvi{e u oblasti vo}arstva, a znamo da su preduslov razvoja svake op{tine upravo investicije. – Sve ove investicije dovele su do otvarawa novih radih mesta i podizawa standarda ìvota na{eg stanovni{tva. U odnosu na broj stanovnika, kojih iri{ka op{tina broji oko 11.000, broj investicija je zaista veliki – kaè predsednik op{tine Irig Vla di mir Pe tro vi}. U prethodnoj godini zaposleno je 320 nezaposlenih s teritorije iri{ke op{tine, ali je i daqe jo{ oko 1.700 nezaposlenih. Po re~ima predsednika Petrovi}a, najve}i broj nezaposlenih je bez sredwe {kole ili s tre}im stepenom stru~ne spreme. – Bez obzira na trend pove}awa zapo{qavawa, jo{ uvek postoji veliki broj nezaposlenih. Delom je problem i u tome {to je najve}i broj poqoprivrednih proizvo|a~a, koji se vode i kao nosioci poqoprivrednog gazdinstva, prijavqen kao nezaposlen. Drugi deo nezaposlenih, i to onih bez kvalifikacije, nekada je bio zaposlen u poqoprivdenoprehrambenom kombinatu „Irig” koji je oti{ao u ste~aj, i to su uglavnom qudi koji su kvalifikovani za vo}arsku i vinogradarsku bran{u – kaè predsednik Petrovi}. Sjajan geografski poloàj za uzgoj vo}arskih i vinogradarskih vrsta, ali i bawski turizam, prepoznali su investitori koji su ve} do{li u iri{ku op{tinu. Tu su svoje mesto prona{li „Rudnap agrar”, koji je inve-

stirao 14 miliona evra u 130 hektara zasada vo}a i izgradwu hladwa~e kapaciteta 8.200 tona, „Atos vinum”, koji je zemqu za svojih 60 hektara zasada vo}a i hladwa~u kapaciteta 3.200 tona vrednu preko pet miliona evra,

U nadaleko poznatu termalnu bawu Vrdnik i hotel „Termal” investirano je dva miliona evra, a u posledwih nekoliko godina dolazi sve vi{e gostiju. Tako je u 2010. godini u Vrdniku, koje u hotelu, koje u privatnom sme{taju,

Jo{ 70 miliona evra... – Postoje dogovori o tome da u naredne tri godine u poqoprivrednu proizvodwu bude investirano oko 70 miliona evra, ali i oko 20 miliona evra u nove pogone u industrijskoj zoni. U narednoj godini o~ekujemo po~etak izgradwe nekoliko novih pogona u industrijskoj zoni, a po~e}e i sadwa vo}a na 500 hektara dr`avne zemqe koju smo dali u zakup. Plan nam je da na taj na~in re{imo problem nezaposlenih – isti~e predsednik Petrovi}. prona{ao u Maloj Remeti. „Vlabons” je 1,5 milion evra investirao u Jazak, u zasad vo}a na 25 hektara i hladwa~u kapaciteta 1.600 tona. „Grou rasad” i „Planten” su investirali vi{e od ~etiri miliona evra u 1,1 hektar staklenika i hidroponiju salate na otvorenom u industrijskoj zoni u Irigu, gde je sme{tena i fabrika za proizvodwu drvene ambala`e vredna 1,5 milion evra ~ije se pro{irewe planira u naredne dve godine. U Irigu je nikla i fabrika za proizvodwu sto~ne hrane „Lira miks”, a mesto su prona{li i mnogobrojni vinari i ugostiteqi.

evidentirano vi{e od 120.000 no}ewa, dok je ove godine taj broj uveliko prema{en i o~ekuje se da }e biti oko 20 procenata ve}i nego lane. Zavr{etak izgradwe novog hotela, u koji je novosadska „Promont grupa” ulo`ila vi{e od devet miliona evra, planiran je za juni naredne godine, a 300.000 evra je ve} izdvojeno za adaptaciju zatvorenog bazena u hotelu „Termal”. – Naravno, i daqe su nam uzori mnoge lokalne samouprave u Sremu i zahvaquju}i wihovim iskustvima i partnerskim odnosima smo ovde gde smo – ka`e predsednik Petrovi}. J. Anti}

POQOPRivRedA

sreda2.novembar2011.

dnevnik

SE TVA P[E NI CE STI GLA DO PO LA

@i to za se ja no na oko 300.000 hek ta ra – Op ti mal ni rok za je se wu se tvu p{e ni ca je pro {ao, a do sa da je u Sr bi ji `i to po se ja no na oko 300.000 hek ta ra, {to je po lo vi na

pla ni ra nih po vr {i na – iz ja vio je sa rad nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi} agen ci ji Be ta. – Osnov ni raz log

sla be se tve je pre sve ga ne do sta tak ki {e u pret hod nom pe ri o du, zbog ~e ga ze mqi {te ni je mo glo da se pri pre mi bla go vre me no,

Ro ko vi po me re ni, tro {ko vi ve }i Se tva p{e ni ce na pod ru~ ju Sred wo ba nat skog okru ga oba vqe na je na po lo vi ni od pla ni ra nih 50.000 hek ta ra, pro ce wu ju agro no mi Po qo pri vred ne stru~ ne slu `be u Zre wa ni nu. Po sle du `eg su {nog pe ri o da, ko ji je ote `a vo se tvu, po ve }ao tro {ko ve ob ra de ze mqi {ta i po me rio ro ko ve, po ~et kom pro {le sed mi ce na sred wo ba nat skim po qi ma pa lo je iz me |u 20 i 25 li ta ra vo de nog ta lo ga po kva drat nom me tru, {to je stvo ri lo po voq ni je uslo ve za na sta vak naj va `ni jeg je se weg po sla, iako je op -

ti mal ni agro teh ni~ ki rok pro {ao 25. ok to bra. Se tva ozi mog je~ ma oba vqe na je na vi {e od 2.500 hek ta ra, od pla ni ra nih 3.000, {to zna ~i da }e usko ro bi ti okon ~a na, kao i ber ba ku ku ru za, na po vr {i ni od oko 90.000 hek ta ra. Po po da ci ma iz op {ti ne Se ~aw, od 8.270 hek ta ra ku ku ru za, do sa da je ob ra no oko 7.000, uz pro se ~an rod od 7,3 to na. Kao i ra ni jih go di na, bo qi rod je na za dru `nim wi va ma, gde je pro sek 8,7 to na, dok su ra ta ri na pri vat nim ima wi ma u toj po gra ni~ noj op {ti ni ove go di ne do bi li pri nos od 6,7 to na po hek ta ru.

ali ne tre ba pa ni ~i ti jer se na wi va ma ra di sva ko dnev no i o~e ku jem da }e se tva bi ti za vr {e na do 20. no vem bra”. Stan ko vi} je na veo da je ove go di ne pla ni ra no da se po se je oko 600.000 hek ta ra, od no sno oko 100.000 hek ta ra vi {e ne go pro {le go di ne. Po we go vim re ~i ma, pla ni ra na se tva p{e ni ce za ovu je sen tre ba lo bi da omo gu }i ve }i rod od pret hod na 2,1 mi li o na to na, {to bi obez be di lo do voq no `i ta za do ma }e po tre be, ali i za iz voz. – Tre nut na ma wa se tve na po vr {i na ve} je uti ca la na rast ce ne p{e ni ce na no vo sad skoj Pro dukt noj ber zi na 17,8 di na ra ki lo gram – ka zao je Stan ko vi},

ali je do dao da ne o~e ku je „da }e ce na ra sti pre ko te vred no sti,

od no sno da }e to uti ca ti na po ve }a we ce ne hle ba i pe ci va”.

[I RI SE IS TRA GA PRI VA TI ZA CI JA U VOJ VO \AN SKIM PO QO PRI VRED NIM FIR MA MA

Pro ve ra va ju se mu} ke u 32 pred u ze }a i za dru ge UMI RE STO ^AR STVO VOJ VO DI NE

Ku ku ruz iz vo zi mo, a obo ri pra zni Sto ~ar stvo Voj vo di ne ve} ne ko li ko de ce ni ja je u kri zi, o ~e mu sve do ~i ~i we ni ca da ta gra na u bru to-dru {tve nom pro iz vo du po qo pri vre de Po kra ji ne u~e stvu je sa sve ga 23,9 od sto, ob ja vqe no je u „Ko ra ku”, ~a so pi su Pri vred ne ko mo re Sr bi je. Ka ko je is tak nu to, ni sko u~e {}e sto ~ar stva u BDP-u voj vo |an ske po qo pri vre de do kaz je ne do voq ne raz vi je no sti po qo pri vre de i eks ten ziv ne pro iz vod we. – Do kaz da umi re sto ~ar stvo Voj vo di ne je po da tak da je u sta ja ma 1962. go di ne bi lo 497.000 gr la, a od to ga 228.000 pri plod nih go ve da. Na po ~et ku ove go di ne u sta ja ma je bi lo sa mo 224.808 gr la, a od to ga 101.665 pri plod nih gr la – iz ja vio je se kre tar Udru `e wa za po qo pri vre du Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne \or |e Bu ga rin. – Ne sta ju nam go ve da, sve ih je ma we u sta ja ma pa ni smo u sta wu ni da is pu ni mo kvo tu iz vo za be bi-bi fa u EU. Pri me ra ra di, ta kvo ta iz no si 8.875 to na, a la ne je iz Sr bi je iz ve ze no sa mo 1.000 to na.

Bu ga rin je uka zao na to da je te la di sve ma we u to vu, „ono ma lo {to ima mo mi iz vo zi mo”. – Sli~ na si tu a ci ja je i sa svi wa ma – re kao je Bu ga rin, do da ju }i da sad u obo ri ma ima sa mo 1,3 mi lion svi wa, od ~e ga je sve ga 152.055 pri plod nih gr la. Po we go vim re ~i ma, ni je do bra po li ti ka da se ku ku ruz iz vo zi u su sed ne ze mqe, dok su obo ri za tov sto ke u Sr bi ji pra zni. Bu ga rin je kao pri mer na veo iz voz ku ku ru za iz Sr bi je u Ma ke do ni ju, a po tom uvoz to vqe ni ka iz te ze mqe. On je is ta kao i da bi agrar ni bu xet na red ne go di ne tre ba lo da iz no si naj ma we {est od sto re pu bil~ kog, kao i da je po treb no obez be di ti pod sti ca je pro iz vod we kva li tet nog ju ne }eg me sa u si ste mu „kra va–te le” i bo qe is ko ri {}a va we pa {wa ka i li va da. – Ka da se kre ne u ve }i tov svi wa, mo ra se obez be di ti uvo |e we pla }a wa svi wa na li ni ji kla wa pre ma kva li te tu me sa, a uz sve to mo ra ot po ~e ti pro iz vod wa sit nih `i vo ti wa, }u ra ka, pa ta ka, gu sa ka – na veo je Bu ga rin.

PO QO PRI VRE DA U TEF TE RU

U Sr bi ji oko 800.000 do ma }in sta va – Po pis po qo pri vre de u Sr bi ji spro vo di se od 1. ok to bra do 15. de cem bra 2012. go di ne i po pre li mi nar nim po da ci ma iz po pi sa sta nov ni {tva, mo è se o~e ki va ti da u na {oj ze mqi ima oko 800.000 po qo pri vred nih do ma }in sta va – iz ja vio je di rek tor Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vi}. – Po pis po qo pri vre de je od ogrom nog zna ~a ja, ne sa mo za do ma }u jav nost ne go i za na {e evrop ske in te gra ci je – na gla sio je on, i na po me nuo da }e mo jed no ga da na, kao ze mqa – ~la ni ca EU, bi ti u oba ve zi da sva kih de set go di na spro vo di mo po pis po qo pri vre de. Vuk mi ro vi} je pod se tio na to da EU ima naj ve }e fon do ve upra vo za po qo pri vre du i ne è li da u po qo ri vre du bi lo ko je ze mqe ulo ì ije dan evro pre no {to do bi je sta ti sti~ ke po dat ke iz agra ra. – Po pis po qo pri vre de ni ka da se ne ra di za jed no s po pi som sta nov ni {tva, i to su stro ge pre po ru ke me |u na rod nih eks pe ra ta – do dao je on. Po pis po qo pri vre de u Sr bi ji se na sla wa na po pis sta nov ni {tva, jer je to kom tog pro ce sa RZS iden ti fi ko vao ko ja su to do ma }in stva ko ja tre ba ob u hva ti -

ti po pi som po qo pri vre de, re kao je Vuk mi ro vi} i iz ra zio ocec ki va we da }e po pi som u po qo ri vre di bi ti ob u hva }e no oko 800.000 do ma }in sta va u Sr bi ji. Naj ve }i pro blem u po pi su po qo pri vre de, kao {to je bio i u po pi su sta nov ni {tva, bi }e ka ko us po sta vi ti od nos po ve re wa sa po qo pri vred ni ci ma. – Na{ ~o vek ne ma po ve re wa i de {a va lo se da po pi si va~ u|e u dvo ri {te, vi di trak tor, pi ta vla sni ka: ima te li trak tor – ne mam. Pa ~i ji je ovaj is pred? – pa kom {i jin – sli ko vi to je ob ja snio Vuk mi ro vi}, i do dao da }e RSZ-u tre ba ti po mo} me di ja da po qo pri vred ni ci ma ob ja sni da su do bi je ni po da ci pot pu no in di vi du al ni, za {ti }e ni od svih, pa i od Za vo da. – Ne po sto ji mo gu} nost da ti po da ci bu du is ko ri {}e ni u ad mi ni stra tiv ne svr he – na gla sio je di rek tor RZS-a. Kao ilu stra ci ju za {ti }e nih in di vi du al nih po da ta ka, Vuk mi ro vi} je na veo da je u po pi su sta nov ni {tva usta no vqe no da je naj sta ri ji ì teq Sr bi je jed na è na ko ja ima 117 go di na, ali wen iden ti tet RZS ne sme da ob ja vi, ~ak i da je ona to è le la.

– Is tra ga o kri mi nal nim rad wa ma ko je su, po tvrd wa ma ma lih ak ci o na ra, pra ti le pri va ti za ci ju voj vo |an skih po qo pri vred nih pred u ze }a i za dru ga, vo di se u 32 ov da {wa pred u ze }a – iz ja vio je za „Dnev nik” pred sed nik Od bo ra za pred stav ke i pred lo ge u Skup {ti ni Sr bi je Sa {a Du jo vi}. Do ne dav no je na ta pe tu dr àv nih or ga na bi lo de set voj vo |an skih za dru ga, a po Du jo vi }e vim re ~i ma, u po sled wih pet na e stak da na is tra ga je za po ~e ta u jo{ ne ko li ko pred u ze }a ko ja su ma li ak ci o na ri na ve li kao spor na. – Po li ci ja je u{la u jo{ ne ka pred u ze }a, pro ve ra va na vo de ma lih ak ci o na ra. Is tra ga je u to ku i ne mo gu }e je bi lo {ta re }i dok se taj pro ces ne za vr {i. Uglav nom, u po stup ku su 32 pri vred na su bjek ta, a ma te ri jal za sva ku po je di na~ nu za dru gu ili pred u ze }e pro sle |en je Spe ci jal nom tu ì la {tvu za or ga ni zo va kri mi nal i MUP-a, od no sno we go voj Upra vi za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. Re zul ta te o~e ku je mo do kra ja no vem bra – ka è Du jo vi}. – Ako sum we ma lih ak ci o na ra o kri mi nal nim rad wa ma u pro ce su pri va ti za ci je bu du po tvr |e ne, o~e ku je mo da sva ko ra di svoj po sao. Da kle, da se pri va ti za ci je ras ki nu i da dr à va pre u zme oba ve zu po sta vqa wa za {tit ni ka dr àv nog ka pi ta la, da se ze mqa vra ti ma lim ak ci o na ri ma i oni ma ko ji su osno va li za dru ge. Po tom o~e ku je mo i da se Mi ni star stvo po qo pri vre de ukqu ~i u taj seg ment i da ne kim pro jek ti ma i pro gra mi ma po mog ne re vi ta li za ci ju za dru ga i pred u ze }a. Pod se ti mo, ma li aci o na ri su se, uka zu ju }i na pro blem pri va ti -

za ci je u po qo pri vred nim pred u ze }i ma i ze mqo rad ni~ kim za dru ga ma u Voj vo di ni, obra ti li na ne ko li ko adre sa, a ovim pi ta wem na kon wi ho vih `al bi ozbiq no se po za ba vio Od bor za pred stav ke i pred lo ge Skup {ti ne Sr bi je. Oni, na i me, tvr de da su pri va ti za ci ju u po qo pri vre di pra ti le broj ne kri mi nal ne rad we. U pi ta wu je naj pre bi lo de set voj vo |an skih pred u ze -

„Mi le ti }u” iz Srp skog Mi le ti }a, „Zma je vu” iz Zma je va, „Zob na ti ci” iz Ba~ ke To po le, a naj go ra je si tu a ci ja u „Rat ko vu”, ~i ja je kom plet na do ku men ta ci ja pre da ta Tu ì la {tvu i MUP-u. Me |u tim, Od bor za pred stav ke i pred lo ge, od no sno ma li ak ci o na ri, za tra ì li su do dat ne in for ma ci je o jo{ 50 za dru ga, a sa da je is tra ga dr àv nih or ga na pro {i re na.

Opet pred Vla du – Ma li ak ci o na ri na ja vqu ju da }e usko ro opet oti }i pred Vla du Sr bi je i po ja ~a ti pri ti sak – ka `e Sa {a Du jo vi}. On, ina ~e, o~e ku je da }e, ka da je o za dru `noj ze mqi re~, no vi za kon o za dru ga ma do ne ti bo qi tak ma lim ak ci o na ri ma kao za dru ga ri ma. }a, od no sno za dru ga, za ko je je iz ve {taj da la i Agen ci je za pri va ti za ci ju, na vo de }i da za ve }i nu spor nih slu ~a je va ni je nad le `na. Pro ble mi su evi den ti ra ni u „Ma gli }u” iz Ma gli }a, „Voj vo |an ki” iz Ma log I|o {a, „Fe ke ti }u” iz Fe ke ti }a, „We go {u” iz Lov }en ca, Agro kom bi na tu „Su bo ti ca”, „Voj vo di ni” iz Ba~ kog Bre stov ca,

S re pom go to vo do 22. no vem bra Za hva qu ju }i do brom vre me nu, ali i bro ju trak to ra, kom baj na i dru ge po qo pri vred ne me ha ni za ci je, je se wi ra do vi na wi va ma u te me rin skom ata ru do bro na pre du ju. Pre po ~et ka

Po re ~i ma pred stav ni ka [e }e ra ne u @a bqu, ko ja je ugo vo ri la pro iz vod wu slat kog ko re na na 6.500 hek ta ra, od to ga 742 hek ta ra na pod ru~ ju Te me ri na, Ba~ kog Jar ka, Si ri ga i ^e ne ja, Imrea

ve li kih je se wih ra do va vla sni ci te {ke po qo pri vred ne me ha ni za ci je rav na li su i ure |i va li poq ske pu te ve. Ta ko }e se skra ti ti pe riod kam pa we va |e wa i tran spor ta {e }er ne re pe i znat no sma wi ti tro {ko vi go ri va i ma zi va.

Ma jo ro {a, o~e ku je se da }e kam pa wa va |e wa {e }er ne re pe bi ti za vr {e na do 22. no vem bra. Do bro na pre du je ber ba ku ku ru za, ko ji je i da qe naj do mi nant ni ja kul tu ra u ata ru. Agro no mi sa ve tu ju ra ta ri ma da se tvu p{e ni ce mo gu oba vqa ti do 15. no vem bra. M. M.

– Od re |e ne ste ~aj ne su di je sa ste ~aj nim uprav ni ci ma su pri va ti zo va le za dru `nu imo vi nu mi mo za ko na, ko ji iz ri ~i to ka `e da se za dru ge ne mo gu pro da va ti – na vo di kao sr` pro ble ma Sa {a Du jo vi}, a re~ je sto ti na ma hi qa da hek ta ra ze mqi {ta. – Ob i {li smo broj ne za dru ge, tru di li se {to po drob ni je sa gle da mo sve te pro ble -

me po je di na~ no. Si tu a ci ja u se li ma u ko ji ma su ne ka da te za dru ge bi le oslo nac raz vo ja, vi so ko ran gi ra ne u pri vred nom si ste mu ze mqe, da nas je ka ta stro fal na. Wi ve se ne ob ra |u ju, pre pro da ju se ili iz da ju u za kup, broj rad ni ka je dra sti~ no sma wen. Elem, na sto ja li smo da utvr di mo da li su u pro ce su pri va ti za ci je po {to va ni ugo vo ri i do {li smo do sa svim su prot nog za kqu~ ka. Du jo vi} na po mi we da po kra jin ski i re pu bli~ ki od bor za pred stav ke i pred lo ge sa mo uka zu ju na pro blem a da je za da tak dr àv nih or ga na, pre sve ga Re pu bli~ kog tu ì la {tva i po li ci je, da se ti me po za ba ve. Po we go vim re ~i ma, naj dra sti~ ni ji pri mer sum wi vih rad wi u vre me pri va ti za ci je mo ga bi bi ti AIP „We go{„ iz Lov }en ca, ko ji je 2003. go di ne u{ao u pro ces vla sni~ ke tran sfor ma ci je, a gde je ste ~aj ni po stu pak otvo ren 2007. „Zob na ti ca” je, re ci mo, na pr voj auk ci ji 2008. go di ne pro da ta za 21 mi lion evra ali je tu pri va ti za ci ju Agen ci ja po ni {ti la. Dru ga auk ci ja je bi la u de cem bru 2010. go di ne, ka da se po ja vio sa mo je dan ku pac – „Wu kom pa ni” ~i ji je di rek tor An dri ja Ra i ~e vi}, i ku pio je za ne pu na dva mi li o na evra. „Rat ko vo” DPP na auk ci ji je 2003. go di ne ku pio Bo ri sav Ili} iz Oxa ka. Vred nost dru {tve nog ka pi ta la za pro da ju bi la je 2,1 mi li o na evra, a ku pac je ku pio za 432.569 evra. Sa da {wa struk tu ra ka pi ta la je ta kva da u woj „No vi agrar” iz Osi je ka u~e stvu je s 96 od sto, ili de set mi li o na evra, a „Al fa ì to” iz Oxa ka s oko ~e ti ri od sto, ili 398.842 evra... S. Glu {~e vi}

Mla di agro no mi do bi li po sao u Sre mu U okvi ru pro jek ta Mi ni star stva po qo pri vre de Sr bi je za za po {qa va we di plo mi ra nih ne za po sle nih agro no ma u Sr bi ji, na du da do bi je po sao is ka za lo je i 20 agro no ma iz sta ro pa zo va~ ke op {ti ne, od ko jih je sve ga ~e tvo ro bez rad nog is ku stva, dok su osta li ste kli zna ~aj no is ku stvo u Po qo pri vred nom do bru „Na pre dak“ do pri va ti za ci je. Ipak, an ga `o va no je 14, dok je {est osta lo ne ras po re |e no. Na sa stan ku ko ji je or ga ni zo va la Op {tin ska upra va op {ti ne Sta ra Pa zo va, agro no me je po zdra vio pot pred sed nik op {ti ne Go ran Vra we{, na gla siv {i da je Sr bi ja po qo pri vred na ze mqa i da se na da da }e to bi ti i ubu du }e, a za da tak agro no ma ko ji su do bi li po sao u okvi ru ovog pro jek ta je da stru ku i na u ku une su u sva ko po qo pri vred no ga zdin stvo.

Ru ko vo di lac Ode qe wa ko mu nal nih de lat no sti Mi len ko Bu bo wa, ina ~e i sam agro nom, na ja vio je da }e na sli ~an na ~in bi ti za po sle ni i ve te ri na ri, a za stru~ wa ke an g a ` o v a n e na ovaj na ~ in pred vi |e na je pla ta od 40.000 di na ra, 15.000 di na ra za put ne tro {ko ve ili sta no va we iz van po ro di ce i mo gu }i bo nus od 20.000 di na ra. – Uzi ma ju }i u ob zir da u sta r o p a z o v a~ k oj op { ti n i ima 2.000 re gi stro va nih po qo p ri v red n ih ga z din s ta v a, to zna ~i da sva ki stru~ wak tre ba da po kri je oko 200 – is ta kao je Bu bo wa, na gla siv {i da pro je kat ne }e tra ja ti sa mo jed nu go di nu i da }e prak ti~ na is ku stva uti ca ti na da qu or ga ni za ci ju, a an ga `o va nim agro no mi ma obe }ao po dr {ku Op {tin ske upra ve za re {a va we svih pro ble ma s ko ji ma se sret nu na te re nu. A. Ma li

„Sedmica” novim putem do 15. novembra

Ri mo ka to li ci da nas pra znu ju Du {ni dan, pra znik po sve }en mr tvi ma, a ju ~e su obe le `i li pra znik Svi sve ti po sve }en sve ci ma. Ve} dva da na pri me tan je ve }i broj po se ti la ca na Ka to li~ kom, kao i na Grad skom gro bqu, po {to je obi ~aj je da se po se }u ju gro bo vi srod ni ka i na gro bo ve po la `u sve }e i ven ~i }i. Na

Grad skom gro bqu ju ~e je bio or ga ni zo van pre voz vo zi }em, dok pri vat na ko la ni su mo gla da u|u, jer su sa hra ne bi le u to ku. Naj ve }a gu `va je bi la ju ~e na Ka to li~ kom gro bqu, gde se is pred glav nog ula za mo glo ku pi ti cve }e, ven ~i }i, kan di la i sve }e. Z. D.

Novosadska sreda2.novembar2011.

Pre pro da ja bez kra ja U “Lisju” nemaju mehanizam za to, jer se radi o velikom prostoru, pa ga je zato ne mogu}e pokriti video kamerama, dok ~uvari opet ne mogu da stignu da budu svuda i na svakom mestu. To, razume se, `alosti srodnike, jer wihovi pokojnici ne mogu mirno da po~ivaju ni na najsvetijem mestu. I tako dani teku. Z. Deli}

Foto: R. Hayi}

na spomenicima, bista, vaza, pa do sveèg cve}a upravo poloènog na grobove. Ven~i}i i cve}e budu pokradeni, pa preprodavani. Ru`noj navici nikako da se stane na put, mada gra|ani s pravom prime}uju da dugim prstima na put treba da stanu upravo oni koji odràvaju grobqa, a to je JKP “Lisje”.

JO[ JE DAN VE LI KAN STI @E U CEN TAR

Spomenik Mihajlu Pupinu 9. novembra Spo me nik Mi haj lu Pu pi nu tre ba lo bi da bu de po sta vqen 9. no vem bra na trav na toj po vr {i ni na uglu Uli ce Mo de ne i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na. Rad ni ci ZIG-a po ~e li su sa ure |e wem me sta na ko jem }e spo me nik sta ja ti, a bi }e vi sok bli zu tri me tra i iz li ven u bron zi. - Tru di }u se da mak si mal no do ~a ram lik na {eg na u~ ni ka, ta ko da }e skulp tu ra sa dr `a ti i

de ta qe, po put na o ~a ra na pri mer. On tre ba da bu de sa gle div sa ne ko li ko de sti na me ta ra i za to }e bi ti si gur no vi {i od dva i po me tra. @e lim da u ce lo kup nu sli ku ukom bi nu jem i we go ve ka le me, od no sno da po ka `em ne sa mo fi zi~ ko ob li~ je ve} i ono {to je Mi haj lo Pu pin ra dio - re kao je pre ne ko li ko me se ci autor skulp tu re, va jar Sa va Ha lu gin. J. Z.

V remeploV

„Sloboda” se dizala i padala List „Slo bo da”, or gan Sr ba so ci ja li sta u Ugar skoj, po kre nut 1910. u Bu dim pe {ti bio je kao i sve srp ske no vi ne za bra wen po sle na pa da Austro Ugar ske na Sr bi ju i po ~et ka Pr vog svet skog ra ta 1914. Od mah po okon ~a wu tog ra ta i ras -

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ra|e na grobqima, na `aK lost, vi{e nisu nikakva novost. Sve se krade. Od slova

Foto: S. [u{wevi}

Katolici odaju po{tu pokojnima

pa da Dvoj ne mo nar hi je, u No vom Sa du je 2. no vem bra 1918. {tam pan pr vi broj ob no vqe ne „Slo bo de” i to kao dnev nog li sta. Zbog ma te ri jal nih te {ko }a i jo{ vi {e po li ti~ kih ne pri li ka, „Slo bo da” se uga si la 1925. N. C.

TO PLA NI NE MU [TE RI JE U@I VA JU NA SPEN SU

S ra~unom besplatno plivawe i klizawe “No vo sad ska to pla na” ko ri sni ci ma svo jih uslu ga od ju ~e po kla wa ula zni ce za ba zen i kli za li {te. Svi No vo sa |a ni ko je gre je To pla na mo gu sa svo jim po ro di ca ma, bes plat no da ko r i s te ba z en i kli z a l i { te Spen sa. Po treb no je da sa so bom po n e s u po s led w i ra ~ un “In for ma ti ke” i do |u u Ko ri sni~ ki cen tar “No vo sad ske to pla ne” na pr vom spra tu Spen sa da pre u zmu kar te. - S ob zi rom na to da je Spens go di na ma una zad naj ve }i du `nik To pla ne i da u ta kvoj si tu a ci ji ne mo `e da iz mi ri svoj dug, od lu ~i li smo da u za me nu za deo du go va wa omo gu }i mo na { im ko r i s ni c i m a bes plat n o ko r i { }e w e ba z e n a i kli za li {ta. Na ovaj na ~in, `e li mo da se za hva li mo su gra |a ni m a ko j i re d ov n o iz m i r u j u oba ve ze To pla ni, jer ti me omo gu }u ju we no ne sme ta no funk ci o ni sa we – na gla {a va di rek tor “No vo sad ske to pla ne” Vla di mir Je li}. Svi oni ko je gre je “No vo sad ska to pla na” mo gu sa svo jim po ro di ca ma ko ri sti ti uslu ge ba ze na i kli za li {ta jed nom ne deq n o. Gra | a n i ko j i ima j u “zlat nu ku gli cu” na svo jim ra ~u ni ma “In for ma ti ke”, od no -

Svi koje greje “Novosadska toplana” mogu sa porodicama da koriste bazen i klizali{te jednom nedeqno. Karte, uz posledwi ra~un “Informatike”, mogu da se preuzmu na prvom spratu Spensa u Korisni~kom centru Toplane

Promocija audio-vizuelne opreme Pro mo ci ja opre me za audio-vi zu el nu pre zen ta ci ju mu ze ja za oso be sa fi zi~ kim in va li di te tom odr `a }e se da nas, u 12 ~a so va, u Mu ze ju gra da na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Po mo }u opre me po se ti o ci sa fi zi~ kim in va li di te tom mo }i }e da po gle da ju iz lo `bu koj a

im je fiz~ki ne do stup na. na bav ku je po mo gao Ro ta ri klub „Du nav”, a u okvi ru pro jek ta „Oso be sa smet wa ma u fi zi~ kom i men tal nom raz vo ju i mu ze ji Za pad nog Bal ka na” ko ji je or ga ni zo va la {ved ska NVO „Kul tur no na sle |e bez gra ni ca”. A. J.

sno re dov no pla }a ju ra ~u ne u po sled wih {est me se ci, ima ju pra vo da po me nu te uslu ge ko ri ste sva ki dan. Ula zni ce za ba zen i kli za li {te gra |a ni mo gu pre u ze ti sva kog rad nog da na od 8 do 19.30 i su bo tom od 9 do 13 ~a so va. B. M.

Deo Kampusa bez vode Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i bez vo de }e da nas od 8 do 15 ~a so va bi ti Uli ca bra }e Gru lo vi}. Od 8 do 14 ~a so va vo de ne }e bi ti u Uli ci Dr Zo ra na \in |i }a i Uli ci Dr Ili je \u ri ~i }a, od Dr Zo ra na \in |i }a do Si me Mi lo {e vi }a. A. Va. Foto: S. Mileti}

Grad ska li ni ja 7 Li man 4 - @e le zni~ ka sta ni ca - Li man 4 do 15. no vem bra ne }e sa o bra }a ti Bu le va rom Evro pe, ve} Uli com ca ra Du {a na i Fu to {kim pu tem, u oba sme ra. Tra sa je pri vre me no pro me we na zbog ra do va na iz grad wi kru `ne ras kr sni ce od Uli ce bra }e Gru lo vi} do Bu le va ra ca ra La za ra. Na iz me we nom de lu pu ta „sed mi ca” ko ri sti po sto je }a auto bu ska sta ja li {ta. Z. D.

DA NAS JE DU [NI DAN

Pregled liftova Go di {wi pre gled lif to va da nas }e se ra di ti na Ke ju `r ta va ra ci je 4/6, 4/7, 6, 8/1, 8/2, 8/3, 8/4, u Uli ci Voj vo de Mi {i }a 2, 32/1, 32/2, na Tr gu ne zna nog ju na ka 1, 4, 6, u uli ca ma Voj vo de Put -

ni ka 6, 9, Vla di ke Pla to na 10 i u Ive Lo le Ri ba ra 2 i 2a. Lif to ve pre gle da In sti tut za za {ti tu na ra du po na lo gu JKP „Stan”. Z. D.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 10 do 12 ~a so va par na stra na ]ir pa no ve uli ce 22-34. Ki sa~: od 8 do 17 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Srem ski Kar lov ci: od 9.30 do 11.30 ~a so va Uli ca So we Ma rin ko vi} i deo Uli ce bra }e An |e li}; deo na se qa od Uli ce bra }e An |e li} pre ma ^e ra tu i Do ki; od 12 do 14 sa ti Du da ra i vi k end na s e q e E{i k o vac i Stra ` i l o vo. Ba n o {tor: od

11.30 do 13 ~a so va deo na se qa Pr qu {a od TS do Ba no {to ra. Bu di sa va: od 8 do 13.30 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Le din ci ma. Ka}: od 8 do 10 ~a so va deo Ne ma no va ca, Ne ma nov ci od 21 do 63 i do bro ja 18. Pe ji }e vi sa la {i: od 8 do 10 ~a so va. Rim ski {an ~e vi: od 8 do 10 ~a so va.

Na Novom nasequ najezda buba? ^ud ne bu be pri me }e ne su na dr ve }u na No vom na se qu na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a. Ka kve su i ot kud u ovo do ba go di ne? To, na rav no, in te re sje gra |a ne,

tim pre, {to ka ko ka `u ula ze i u zgra de. U „Ze le ni lu” ju ~e ni su zna li da nam ka `u {ta je ta~ no po sre di. Z. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda2.novembar2011.

dnevnik

EKONOMSKA KRIZA UZIMA DANAK

U ka fi }i ma pro met sve ta wi

Fo to: R. Ha yi}

Sun ce raz i gra lo de cu Sun ce ne }e po pu sti ti bar jo{ ne ko vr me, ka `u me te o ro lo zi, pa se de~ je ak tiv no sti na igra li {ti ma mo gu odr `a va ti bez po te {ko }a. Iako da nas ma li {a ni sve ~e {}e od lu ~u ju da slo bod no vre me pro vo de u ku }i „ka sa pe }i„ svo je vr {wa ke za ra ~u na rom na „Kan te ru”, mo `da ova, sve iz ve sni je, pre sko ~e na zi ma i do la zak no vog pro le }a ne ke pri vo li da spo zna ju ~a ri „tr ~a wa po pra {i ni”. Jer me lan ho li~ na de ca op skr pqe na za bav nim ku} nim apa ra ti ma za uni {ta va we vre me na zi mi tek hi ber ni ra ju. A. L.

OMBUDSMAN NA SAJLOVU

Iz me na pro jek ta do no si ka na li za ci ju Ne re {e ni imo vin sko - prav ni od no si na Saj lo vu naj ve }i su pro blem sta nov ni ka ovog de la gra da, jer pred sta vqa ju pre pre ku u iz grad wi ka na li za ci o ne mre `e za ko ju ve} po sto ji pro je kat. Ovo je sa mo jed na od stav ki o ko ji ma je bi lo re ~i pri li kom bo rav ka za po sle nih iz Kan ce la ri je za {tit ni ka gra |a na No vog Sa da pro {le ne de qe u MZ „Ju go vi }e vo”. Ka ko je ovom me snom za jed ni com ob u hva -

Iz grad wa ka na li za ci je na Saj lo vu tre ba lo bi da po~ ne do kra ja go di ne, {to }e znat no uti ca ti na kva li tet `i vo ta sta nov ni ka ovog na se qa, s ob zi rom na to da sva ka ku }a ima dve ili tri sep ti~ ke ja me, ko je se br zo pu ne i iz li va ju ka `e se u iz ve {ta ju Kan ce la ri je za {tit ni ka gra |a na. Usko ro bi tre ba lo da po~ nu i ra do vi na elek tri fi ka ci ji Saj lo va, a po sto ji i pro blem ne as fal -

Za{titnik gra|ana danas u Adicama Za po sle ni u Kan ce la ri ji za {tit ni ka gra |a na sva ke sre de u me se cu bo ra ve u dru goj me snoj za jed ni ci u okvi ru pro gra ma obi la ska MZ na te ri to ri ji Gra da. Da nas }e po se ti ti MZ „Adi ce„ od 10 do 12 sa ti. U tom pe ri o du sta nov ni ci ove me sne za jed ni ce mo }i }e da pod ne su pri tu `bu uko li ko sma tra ju da im je ra dom ili ne kim dru gim ak tom grad skih upra va, pred u ze }a i or ga ni za ci ja ~i ji je osni va~ Grad, po vre |e no ne ko pra vo. }e na i te ri to ri ja Saj lo va, is po sta vi lo se da vi {e pro ble ma ima ju Saj lov ~a ni, ne go sta nov ni {tvo Ju go vi }e va. - U to ku je pri ku pqa we sa gla sno sti gra |a na ka ko bi pre ko wi ho vih par ce la pro {la ka na li za ci o na mre `a. Ura |en je pro je kat, no {est vla sni ka par ce la ne `e li da da sa gla snost, ta ko da je re {e we pro na |e no u iz me ni pro jek ta.

ti ra nih uli ca ko je su tre nut no na su te tu ca ni kom. Ka ko je ob ja {we no u MZ „Ju go vi }e vo”, ka da se za vr {i iz grad wa ka na li za ci je u Saj lo vu, ta da }e se as fal ti ra ti uli ce. U Ju go vi }e vu ne ma ve }ih pro ble ma, ko mu nal no su do bro opre mqe ni i sta nov ni {tvo sva pi ta wa uglav nom re {a va na zbo ro vi ma gra |a na. J. Zdjelarevi}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Majn Kampf” Sve ti sla va Ba sa re Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Majn Kampf” Svetislava Basare. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Jed na bol ni~ ka so ba, ne ko li ko ne po kret nih bo le sni ka, je dan „sre ski {pi jun“, pi sac i Apr co vi}, fi lo zof i mi sli lac op {teg sme ra i mra~ ne sud bi ne – ~i ne

dra ma tru {ki pro stor ro ma na Mein Kampf. To je sva ka ko pro stor sum we u eg zi sten ci ju ali i sfe ra neo bi~ nog i ori gi nal nog is ku stva vol {eb ni ka i pro ka `e nih u ko me Sve ti slav Ba sa ra is pi su je pri ~u o bol ni~ kim da ni ma, uspo me na ma, gor kom is ku stvu i li ko vi ma ko je je bo lest i skraj nu tost po ve za la u ne ku vr stu nad stvar no sti. Re mi ni scen ci je po je din ca u dru {tve noj i isto rij skoj shi zo fre ni ji, ide o lo {kim eks pe ri me ti ma i po li ti~ kim du bi o za ma i eks pe ri men ti ma ov da {wim osno va su pri ~e pre pu ne in spi ra tiv ne sum we u Po tem ki no va se la ide o lo gi je i po li ti ke, qu di, li ca i na li~ ja na ci je ko ja po ku {a va da iz mi sli i do ma {ta isto vre me no svo ju pro {lost i bu du} nost. N. R.

Ur ba ni sti~ ki planovi pred gra|anima Tri bi na „Ur ba ni sti~ ki plan raz vo ja i ure |e we stam be nih zgra da” odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u ve li koj sa li MZ „Ju go vi }e vo”, u Uli ci Te ra sa [ev ~en ka 1. O ovoj te mi go vo ri }e di rek tor JKP „Ur ba ni zam” Aleksandar Jevti}, di rek tor JKP „Stan” Rajko Boj~i} i ~la ni ca Iz vr {nog od bo ra Grad skog od bo ra LSV Jasmina Nik~evi}. Or ga ni za to ri su me sni od bo ri „Ju go vi }e vo”, „De te li na ra” i „Rad ni~ ki” Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne No vi Sad. A. Va.

O ka na li za ci ji na Te le pu Tri bi na „Iz grad wa ka na li za ci je na Ju `nom Te le pu” ko ju or ga ni zu je Me sni od bor „Ju `ni Te lep” Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne odr `a }e se su tra od 18 ~a so va u ve li koj sa li MZ „Ju `ni Te lep”, Ja no {i ko va 1a. Na tri bi ni }e go vo ri ti di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Branko Bjelajac i ~lan Iz vr {nog od bo ra Grad skog od bo ra LSV Dragoslav Gavran~i}. B. M.

Iz da na u dan sve je ma wi pro met u ka fi ^lan Uprav nog od bo ra Udru è wa ugo me na o za bra ni pu {e wa, slo `ni su, po za }i ma, a ugo sti te qi iz laz vi de sa mo u iz la - tva ra }e lo ka le. sti te qa No vog Sa da Dragan Stanojevi} ka sku iz eko nom ske kri ze i opo rav ku pri vre - Ta~ no se ose ti po pro me tu ka da stig nu è da sa mo de set od sto ugo sti te qa po slu je de. Za wi hov op sta nak, ka ù, mo è je di no pri ma wa go sti ma - ka è iz „Ku ba li - po zi tiv no. da im po mog ne po ve }a we pla te è ne mo }i bre”Nikola Bubowa. - Na na {e lo {e po slo va we uti ~u sa da sa gra |a na i ni {ta vi {e. U pro se ku je pro met We gov lo kal je „pu {a~ ki”, ma wi je od 80 mo fi nan sij ske te {ko }e na ro da i ni {ta opao oko 20 do 30 od sto, dok je lo ka li ma gde kva dra ta, ali ka ko is ti ~e, na pad pro me ta vi {e. Qu di ne ma ju vi {e nov ca da od la ze u se slu ì hra na, broj go sti ju pre po lo vqen. ni je uti cao po me nu ti za kon, ve} sa mo bes - ka fi} da bi se li, po je li ko la~ i po pi li ka fu. U po sled we vre me sva ke go di ne nam Na pad pro me ta ni je uop {te uti cao pa ri ca. opa da pro met za tre }i nu - pri Za k on o za { ti t i sta n ov n i me }u je Sta no je vi}. {tva od du van skog di ma. Za We gov ko le ga iz „Lon do na” u pri me nu te re gu la ti ve, is ti ~u Pre ma po da ci ma Udru è wa ugo sti te qa No vog Sa da Uli ci La ze Te le~ kog Milan ugo s ti t e q i, na vre m e su se sa mo de set od sto ugo sti te qa po slu je po zi tiv no Suba{i}, ka è da su we go vi go pri pre mi li i objek te po vr sti i da qe stu den ti. {i ne ve }e od 80 kva dra ta, po - I da qe mi do la ze isti go sti, ali se ose de li li za ne pu {a ~e i one ko ji spa da ju u - Imao sam pri me ra da go sti re zer vi ka t e g o r i j u pu { a ~ a. Ugo s ti t e q i, sa d a {u sto, a on da ce lo ve ~e pi ju jed nu tu ru ti pad stan dar da.Stu den ti ne ma ju pa ra. pak s ne ve ri com o~e ku ju pri me nu Za ko na pi }a. Ka da pri me ti mo da la ga no is pi ja ju, Pro met mi je opao oko 15 od sto u od no su na o za bra ni pu {e wa uop {te u ka fa na ma, qu ba zno im ka è mo da iza |u, ka ko bi isti pe riod la ne. Da bi za dr ào go ste sma ko ji bi tre ba lo da stu pi pr vog da na na dru gi mo gli da u|u, jer u lo ka lu ima mo wio sam mar ù na {te tu mo je za ra de, ma da red ne go di ne, na da ju }i se da se ne }e pri sve ga ne ko li ko sto lo va - is ti ~e Bu bo - je pi }e vi {e pu ta po sku pe lo - na gla {a va Su ba {i}. Z. Deli} me wi va ti. Uko li ko ne do |e do ne kih iz wa.

ZAKON KA@E JEDNO, A U PRAKSI JE DRUGA^IJE

Te sno u „Ra do snom de tiw stvu” Pre ma Za ko nu o pred {kol skom obra zo va wu u gru pa ma bi za uz rast od go di nu do dve go di ne tre ba lo da bu de 12 de ce, od dve do tri go di ne gru pa bi tre ba lo da bro ji 16 ma li {a na, a od tri do ~e ti ri go di ne 20 de ce. Za uz ra snu gru pu od ~e ti ri do pet i po go di na za kon pro pi su je da u gru pi bo ra vi 22 ma li {a na, dok bi op ti ma lan broj de ce od pet i po go di na do po la ska u {ko lu u pri prem noj gru pi tre ba lo da bu de 26 ma li {a na. Me |u tim, ovaj broj u No vom Sa du da le ko pre ma {u je op ti ma lu, po seb no ako se ima u vi du da u gru pa ma od ja sli ca do pred {kol skog bo ra vi i po 35 do 36 ma li {a na. Raz log to me su li ste ~e ka wa, ko je su od 2005. go di ne na ova mo sve ve }e, pa je grad kao osni va~ do neo Od lu ku da se od re dov nog bro ja upi {e i 20 od sto pre ko nor ma ti va. Di rek tor Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” Borislav Samarxi} ka `e za „Dnev nik” da ve} u ja sli ca ma ima upi sa nih po 30 ma li {a na, ali na vo di da se do sa da ni je de si lo da ih je to li ko, jer je uvek ne ko bo le stan ili ne do |e iz ne kog dru gog raz lo ga.

Pro blem su sta ri ja de ca i pred {kol ci ko ji mo ra ju da do la ze u vr ti}, jer bez po tvr de da su za vr {i li pri prem ni pro gram ne mo gu da se upi {u u {ko lu. Wih u po je di nim vr ti }i ma ima mo i po 36 u jed noj gru pi. Ovaj pro blem re {a va mo s „le te }im” vas pi ta ~i ma - ob ja {wa va sa go vor nik. Ka `e da su ti vas pi ta ~i ustva ri u ovoj usta no vi pri mqe ni na od re |e no vre me i od la ze u ta ko ve li ke gru pe, kao tre }i vas pi ta ~i. Pri me ra ra di, uko li ko u ne ku gru pu do |e 20 ma li {a na, a u dru gu 34, ti vas pi ta ~i se {a qu kao is po mo}. Ovi le te }i vas pi ta ~i se po po tre bi {e ta ju i iz vr ti }a u vr ti}. - Ovo bi bi lo ide al no, ka da na {e vas pi ta ~i ce ne bi i{le na bo lo va we, pa ta da na sta je pro blem, jer mi ne ma mo pra va da pri ma mo za me nu, po {to ne mo mo ni no va ca za wi ho ve pla te. Naj ~e {}e bo lo va we uzi ma ju na ne de qu da na, ka da im se na re dov nom sa ni tar nom pre gle du utvr -

di da su po zi tiv ne na ne ku bak te ri ju, pa im u tom slu ~a ju sa ni tar na in spek ci ja za bra ni da do la ze na po sao dok se ne iz le ~e. I ta bo lo va wa idu na te ret po slo dav ca, pa smo na dvo stru kom gu bit ku, jer sva ku za me nu pla }a „Ra do sno de tiw stvo„ iz sop stve nih pri ma wa - ka `e Sa mar xi}. Do da je da broj vas pi ta ~a do bi ja -

„Voj vo |an skom baj kom” do in ku ba to ra Ma ni fe sta ci ja „Voj vo |an ska baj ka” odr `a }e se su tra u 18.30 ~a sva u Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Ovom pri li kom bi }e pred sta vqe ne ~a ri Voj vo di ne, obi ~a ji, kul tu ra i ga stro no mi je Po kra ji ne. Bi }e otvo re na i iz lo `ba fo to gra fi ja „Voj vo |an ska baj kane ka bu de sve tlost” Lazara Lazi}a. ^ast da je otvo ri ima }e Dra{ko Re|ep. Na kon otva ra wa, usle di }e pro gram o tu ri sti~ kim po ten ci ja li ma Voj vo di ne, a

^ITAOCI PI[U SMS

uve ~e }e bi ti pred sta vqe na ku hi wa ove re gi je. Ula zni ca ko {ta 500 di na ra, a mo `e se ku pi ti pre ko te le fo na 064/147-8824 i 064/135-35-46. Pri ku pqen no vac bi }e is ko ri {ten za ku po vi nu 100 in ku ba to ra u ak ci ji „Bit ka za be be”. Or ga ni za tor je De part man za ge o gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta, a auto ri su An|elija Ivkov Xigurski i Igor Stamenkovi}. A. J.

ju na osno vu bro ja gru pa, a ne bro ja de ce, pa i tu na sta je pro blem. U vr ti }i ma ima 619 gru pa, ko je ima ju da le ko ve }i broj ma li {a na od pred vi |e nog. - Be o grad je to mno go bo qe re {io, oni do bi ja ju vas pi ta ~e na osno vu bro ja de ce, pa kod wih ne ma le te }ih vas pi ta ~a - za kqu ~io je Sa mar xi}. Q. Nato{evi}

De ba ta o kul tu ri de ve de se tih Ras pra va o kul tu ri 90 - ih i we nim po sle di ca ma da nas, u okvi ru iz lo `be „Gla sa~ ka ma {i na”, odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u pro sto ru „Fa bri ka”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. U de ba ti u~e stvu ju Borka Pavi}evi}, @elimir @ilnik, Dinko Gruhowi}, Luna Lu, Uro{ \uri}, mo de ra tor Jovan Gvero. Iz lo `ba „Gla sa~ ka ma {i na” na in ter ak ti van, mul ti me di ja lan na ~in da je pri kaz me dij skih kam pa wa ko je su pra ti le pred sed ni~ ke iz bo re u pe ri o du od 1992-1997. u Sr bi ji/SRJ. Q. H.

065/47-66-452

Sa ko la i to~ ko vi ne sta ju Tre }u ne de qu Li man 3 je u mra ku. Raj za kra |u na par kin zi ma. Sva ke no }i ne sta ju ta bli ce, aku mu la to ri, sve {to se na |e. Ko la osta ju i bez to~ ko va. Pi ta mo se {ta pred u ze ti, a ka ko te ku ra do vi bi }e jo{ oja |e nih vo za ~a. 064/0081...

* * * Ova ko gla si do bit ni oglas pro da je JAT-a. Pro da jem „Te le kom Sr bi je”sva ka is pla ta u ro ku po vla ~i kao gra tis „JAT”. Za dru ge in for ma ci je po zva ti Mir ka Cvet ko vi }a i kom pa ni ju AD Sr bi ja. 064/2491...

* * * Ka da se iz ra ~u na ko e fi ci jent ko ji se ob ra ~u na va na ku bik ga sa, tro {ko vi za gas su ve }i 10 od sto. Mo gu da ra de {ta ho }e, jer ima ju mo no pol. 064/1126...

* * * Ni je la`! Ni je pre va ra! Na po za ma {an ra ~un JKP „In for ma ti ka„, re dov nim pla }a wem, za sep tem bar do bi li smo 0,00 din. 063/537...

* * * Ov de je sve O.K. Pu no po zdra va Mi lo {e vi }i ma. ^i sti ra ~u ni sa Be o gra dom. Sre }an put. Ba ba spre ma ma kov wa ~u za ma e stra. 063/7007...

* * * Piplme tar, kod obj avqi va wa gle da no sti na po je di nim TV sta ni ca ma, s ob zi rom {ta gle da mo, u ve }i ni slu ~a je va je ble si me tar. 060/6394...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda2.novembar2011.

GRAD SPREMAN DA POMOGNE, ALI POD JEDNIM USLOVOM

Pa vli ~i}: Ne ka Ho lan |a ni „Ajak su” na |u spon zo ra Am ba sa dor Ho lan di je u Sr bi ji Lo ran Sto kvis po slao je pre po ru ku gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u da po mog ne fud bal skom klu bu “Ajaks” sa Saj mi {ta da na sta vi sa ra dom. Pi smo je upu }e no na kon pro -

{lo ne deq nog sa stan ka iz me |u am ba sa do ra Ho lan di je i gra do na ~el ni ka No vog Sa da. Go vo re }i o de ta qi ma raz go vo ra sa sa stan ka Pa vli ~i} ka `e za na{ list da je bi lo ne ko li ko pred lo ga re {e wa ovog pro ble ma.

- U na ~e lu, Grad je vo qan da po mog ne ovom klu bu. Na sa stan ku je re ~e no da }e Grad ra do iza }i u su sret i da ti grad sko gra |e vin sko ze mqi {te za no vi sta dion, ko ji bi tre ba lo da bu de ve }i, uko li ko Ho lan |a -

ni na |u do na to ra ili spon zo ra ko ji bi ula gao da qe u ovu in ve sti ci ju - ot kri va Pa vli ~i}. Pod se ti mo, “Ajaks” je sa Saj mi {ta ise qen zbog du ga od 800.000 di na ra, ko li ko od wih po tra `u je Spens. Q. Na.

PROSE^NA STAROST VODOVODNE MRE@E 35 GODINA

Ce vi za gri zao zub vre me na No v o s a | a n i su u po s led w e vre me su o ~e ni s ~e stim ha va ri ja ma na vo do vod noj mre ì, {to do vo di do za mu }e wa vo de, ili sla bog pri ti ska vo de u zgra da ma, po seb no na vi {im spra to vi ma. Raz log to me je sva ka ko sta ra vo do vod na mre à u ~i ta vom gra du. - Vo do vod ni si stem ko ji op slu ù je na {e pred u ze }e dug je oko 1.500 ki lo me ta ra. Pro se~ na sta rost vo do vod ne mre è je oko 35 go di na. Stan dard za we no me wa we je pet od sto mre è go di {we, od no sno na sva kih 20 go di na - oba {wa va za „Dnev nik” PR me na xer u „Vo do vo du i ka na li za ci ji” Da vor San tra~. Na gla {a va da sta rost mre è ne pra vi pro ble me u kva li te tu vo do snab de va wa, ali do vo di do ~e {}ih ha va ri ja i do po ve }a nih gu bi ta ka. - I vo do vod ni i ka na li za ci o ni si stem bi li su pro te klih de ce ni ja za ne ma re ni u in ve sti ci o nom smi slu, {to do dat no kom pli ku je iona ko te {ku si tu a ci ju. Te o rij ski, na go di {wem ni vou tre ba lo bi ob no vi ti oko 75 ki lo me ta ra vo do vod ne mre è da bi smo bi li na ni vou od pet od sto ko ji zah te va stru ka is ti ~e sa go vor nik. Tre nut na si tu a ci ja u fir mi, kad je ovaj pro blem u pi ta wu, je ta kva da u naj ja ~oj in ve sti ci o- noj go di ni u pro te klih ne ko li ko de ce ni ja ne mo gu da do stig nu ni vo od jed nog pro cen ta ob no ve vo do vod ne mre è. Raz log za to je ma wak nov ca.

No se kru pan ot pad Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas u Fu to gu, su tra u Ve ter ni ku, a pre ko su tra u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u. Gra |a ni ovo sme }e tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Po treb no je da ot pad bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we ve za no u sno po ve, uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti. Ta ko |e, kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni od da nas do pet ka u MZ „Vi dov dan sko na se qe”. Je dan }e bi ti sta vqen na uglu uli ca Ja na Hu sa i Vi dov dan ske, kod ob da ni {ta, a dru gi na uglu uli ca Ema nu i la Jan ko vi }a i Bo re Stan ko vi }a. Dru ga dva }e se na la zi ti na uglu uli ca @i vo ji na ]u lu ma i Ma lo be o grad ske i u Ve li kom ri tu, u Uli ci maj ke Ju go vi }a. A. J.

Klup ska iz lo `ba fo to gra fi ja Klup ska iz lo `ba fo to gra fa, pr va po re du, bi }e otvo re na u pe tak, 4. no vem bra u 19 ~a so va u ga le ri ji „Fu xi”, u Uli ci na rod nog frn ta 55. Or ga ni za tor je fo to graf ski klub „Voj vo di na”. A. J.

Kwi ga o auto no mi ji Voj vo di ne Pro mo ci ja kwi ge „Ste van Do row ski- od bra na auto no mi je Voj vo di ne”, auto ra Ran ka Kon ~a ra i Di mi tri ja Bo a ro va, odr `a }e se su tra, u 18 ~a so va, u Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35. Go vo ri }e isto ri ~a ri Alek san dar Ka sa{ i Slo bo dan Bje li ca, ge ne ral Du {an Ma ti}, Du {an Bog da nov Sen ko i auto ri. A. J.

U najja~oj investicionoj godini u proteklih nekoliko decenija ne mo`e da se dostigne nivo od jednog procenta obnove vodovodne mre`e. Razlog je mawak novca - Ja sno je da bi smo mo ra li ob na vqa ti na go di {wem ni vou i vi {e od pred vi |e nih pet od sto ka ko bi na dok na di li pret hod ne de ce ni je. Po treb no je u na red nom pe ri o du ima ti i eko -

nom sku ce nu vo de i do dat na ula ga wa iz grad skog bu xe ta i, po po tre bi, no vac iz evrop skih fon d o v a da bi s mo tim rit mom ra da do {li za ne ko li ko go di na u re la tiv no za do vo -

qa va ju }u si tu a ci ju - pre do ~a va San tra~. Po se ban pro blem pred sta vqa oko 300 ki lo me ta ra ne le gal no sa gra |e ne vo do vod ne mre è kao na sle |e iz pret hod nih vre me na. Objek ti pri kqu ~e ni na ta kvu mre ù sa da su u po stup ku le ga li za ci je i ta }e se mre à ubu du }e tre ti ra ti kao le gal na. U naj ve }em bro ju slu ~a je va re~ je o mre ì ne da kvat nog pro fi la, ko ja ni je u sta wu da pod mi ri po tre be gra |a na pri kqu ~e nih na wu. ê sto je bez hi dra na ta kroz ko ju bi je bi lo mo gu }e is pra ti. Ta mre à i ti pri kqu~ ci }e pre ma re ~i ma San tra ~a, kao i objek ti ko je snab de va ju, pro }i pro ces le ga li za ci je, a ta ko do bi jen pu tem mo ra }e da bu de is ko ri {}en za re kon struk ci ju po me nu te mre è. Naj zah tev ni ji deo vo do vod ne mre è je onaj na srem skoj stra ni gra da. Zbog pri ro de te re na tu se se ha va ri je te è i spo ri je sa ni ra ju. Vo do vod i ka na li za ci ja po ja ~a no ra di na ob no vi vo do vod ne mre è a ciq je da se sma we gu bi ci vo de. - Pre dve go di ne osno va no je po seb no ode qe we i efek ti ra da su ve} vi dqi vi.gu bi ci na vo do vod noj mre ì su sa oko 30 od sto sve de ni na 24 od sto, sa ten den ci jom da qeg pa da - za kqu ~io je San tra~. Do dao je da po tim pa ra me tri ma, ovo pred u ze }e je me |u naj bo qi ma u Sr bi ji i na ni vou pro se ka u sve tu. Q. Nato{evi}

PQU[TALE @ALBE NA KOMISIJI ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE

Ku }a u Pre ra do vi }e voj zre la za ru {e we Tro {na ku }a u Pre ra do vi }e voj uli ci iz me |u bro je va 106 i 108 u Pe tro va ra i nu mo è bi ti uklo we na uko li ko gra |a ni po kre nu ini ci ja ti vu, za kqu ~e no je na sed ni ci Ko mi si je za pred stav ke i pred lo ge ju ~e u Skup {ti ni gra da. Po vo dom ovog pi ta wa à lio se Pa vle Zo ri}, pi ta ju }i da li bi po me nu ti obje kat mo gao da se re kon stru i {e, ili uklo ni. Pred stav ka je pod ne ta Grad skoj upra vi za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve ko ja je u do pi su na ve la da re gu la co ni plan pod ra zu me va da se ovi objek ti uklo ne i na tom pro sto ru po dig ne tr go va~ ki obje kat i za {tit no ze le ni lo. „S ob zi rom na to da je u pri pre mi na crt Pla na ge ne ral ne re gu la ci je Pe tro va ra di na sa Pe tro var din skom tvr |a vom, ko ji bi tre bao bi ti iz lo èn na jav ni

Skup {ti ni sta na ra u Uli ci Ve s e l i n a Ma s le { e 38 bi } e omo gu }e no da sklo pi ugo vor o pri k qu ~ e w u i pri v re m e n oj is po ru ci di rekt no sa „To pla -

I danas slu{aju muke gra|ana Ko mi si ja za pred stav ke i pred lo ge sa sta je se i da nas, u 13 ~a so va, u Ma loj sa li Skup {ti ne gra da u Uli ci @ar ka Zre wa ni na 2. To je otvo ren sa sta nak sa gra |a ni ma, ko ji mo gu do }i i iz lo ì ti pro ble me sre di ne u ko joj ì ve i, na rav no, tra ì ti wi ho vo re {e ne uvid do kra ja god ne, sva za in te re so va na li ca mo gu pod ne ti pred log na ur ba ni sti~ ko re {e we„, re ~e no je u do pi su. Ta ko |e, Upra va je na ve la da Zo ri} tre ba da se obra ti i Grad skoj upra vi za in spek cij ske po slo ve po vo dom ovog pi ta wa.

nom”. Na i me, sta na ri su tvr di li da zbog du ga in ve sti to ra pre ma jav nim ko mu nal nim pred u z e } i m a ni s u mo g li sa m o stal no da pla }a ju ra ~u ne {to im je za ve de no kao dug, te su tra `i li po se ban ra ~un. Na ~i wen je ugo vor o ko jim }e skup -

{ti na sta na ra mo }i taj dug od pre ko 2,5 mi li o na di na ra da iz mi ri u tri ra te. Na osno vu pi ta wa Bran ka Mi lu ti no vi }a iz Som bor ske uli ce 10 o oze le wi va wu Som bor skog bu le va ra, Za vod za iz grad wu gra da re kao je da }e sa na stav kom ra do va do }i i do to ga, na kon ure |e wa sa o ba }aj nih po vr {i na i jav nog osve tqe wa. Ra to mir ka i Bran ko Mi li }e vi} iz Uli ce Do si te ja Ob ra do vi }a 2 u Bu kov cu `a li li su se na za ~e pqe we ka na li za ci je. Upra va za in spek cij ske po slo ve na ve la je da ka na li za ci ja ni je jav na jer je iz gra |e na udru ` e n im sred s tvi m a MZ „Bu ko vac” i gra |a na te da je pred stav ka upu }e na gra |ev:in skoj in spek ci ji na uvid. A. J.

Fo to: R. Hayi}

OMLADINA JAZAS I SREDWO[KOLCI PROTIV NARKOMANIJE

Bu di ~ist pred so bom Ra do vi no vo sad skih sred wo {ko la ca iza bra ni na kon kur su „Bu di ~ist pred so bom” iz lo `e ni su ju ~e u Osnov noj {ko li „\u ra Da ni ~i}”, a u na red nih {est me se ci ra do vi }e obi }i i osta le osnov ne i sred we {ko le. Kon kurs je ras pi sa la Omla di na Ja zas po vo dom obe le `a va wa me se ca bor be pro tiv bo le sti za vi sno sti. Pri sti gla su 43 ra da, oda bra no je 13 a na gra |e no pet. - Ide ja je da kroz vi |e we sred wo {ko la ca pri vu ~e mo pa `wu i osta loj de ci tog uz ra sta ka ko da se bo re pro tiv nar ko ma ni je i da

im skre ne mo pa `wu na po ten ci jal ne opa sno sti ko je bo le sti za vi sno sti no se sa so bom - re kao je pot pred sed nik Omla di ne Ja zas Dar ko La za re vi}. Kam pa wu je po dr `a la Skup {ti na gra da, a sred wo {kol ci ko ji su osvo ji li pr vih pet me sta sa svo jim ra do vi ma na te mu bo le sti za vi sno sti nov ~a no su na gra |e ni. Na gra |e ni sred wo {kol ci su De jan Mi lo va no vi}, Ste fan Ke zmi}, ko ji de le pr vo me sto, Jo van Vo ji no vi}, Lu ka De ja no vi}, Mi lo{ Ba lac i @e li mir Ju rik. I. D.

PO[TA GRA\ANIMA OLAK[ALA PODIZAWE PAKETA

Pre u zi ma we po {iq ki na se dam me sta Is po ru ka po {iq ki od da nas }e bi ti ra |e na na vi {e lo ka ci ja u gra du ka ko bi se gra |a ni ma olak {a lo wi ho vo pre u zi ma we, ja vqe no je iz PTT sa o bra }a ja „Sr bi ja”. Ume sto na do sa da {we tri lo ka ci je, No vo sa |a ni }e mo }i da pa ke te po di `u na se dam. @i te qi Cen tra, Pod ba re, Sa laj ke, Adi ca, de la Gr ba vi ce i de la Te le pa rad nim da ni ma od 8 do 19 i su bo tom od 8 do 14 ~a so va po {iq ke }e mo }i da pre u zi ma ju u uli ci Na rod nih he ro ja 2. Sta nov ni ci Li ma na i de la Gr ba vi ce }e, u po me nu tom pe ri o du, pa ke te na }i u Voj vo |an skoj uli ci 5. Od 8 do 19 ~a so va

rad nim da ni ma i od 8 do 13 ~a so va su bo tom za oko li nu Saj ma ra di }e po {ta u Uli ci haj duk Veq ka 11, a za De te li nar ce obje kat u Uli ci bra }e Mo gin 2. Te lep ~a ni mo gu svo je po {iq ke da po dig nu u Uli ci Fe je{ Kla re 42, dok }e sta nov ni ci No vog na se qa i Sa te li ta to ~i ni ti u Uli ci Sto ja na No va ko vi }a 4. Kli sa, Vi d ov d an s ko na s e q e i Sla na ba ra ima }e or ga ni zo va n u is p o r u k u na Sen t an drej skom pu tu bb. Na po me ni mo, na iz ve {ta ju o pri spe }u po {iq ke bi }e na ve de na po {ta gde se pa ket mo `e pre u ze ti. A. J.

SINDIKAT JKP „PUT”

Da li {an su di ja lo gu Sin di kal na or ga ni za ci ja u JKP „Put” da la je {an su po slo vod stvu i osni va ~u pred u ze }a Gra du, da u di ja lo gu na |u re {e we za iz la zak iz kri ze fir me pre ne go {to se od lu ~e {ta }e da qe, or ga ni zo va ti ili od u sta ti od ge ne ral nog {traj ka. Pred sed nik sin di ka ta u „Pu tu” Vla di mir Pla vi {i} ka zao je ju ~e da je Iz vr {ni od bor sin di kal ne or ga ni za ci je od lu ~io da za su tra za ka `e sa sta nak s pred stav ni ci ma pred u ze }a i osni va ~a. Ka ko je is ta kao, po ziv za sa sta nak }e upu ti ti gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u, a on, re kao je Plav {i}, ako ne mo `e da do |e, ne ka po sop stev nom iz bo ru po {a qe pred stav ni ka. Sin di kal ce za ni ma, is ta kao je Pla v i { i}, de v o t o m e s e~ n o

po slo va we „Pu ta„, po {to je op {te po zna to da fir ma gr ca u du go vi ma u iz no su od vi {e sto ti na mi li o na di na ra. Sin di kal ce in te re su je ka ko se pla ni ra iz la zak iz du go va, ali i ka da }e sti }i pr vi deo li~ nog do hot ka za ok to bar i bi ti na mi re ni u nov cu put ni tro {ko vi za tri me se ca. Dru gi deo za ra de za sep tem bar i deo re gre sa u „Pu tu„ je is pla }en po na ja vi {traj ka. Iz fir me sti `u uve ra va wa da se ~i ni sve da bi se po slo va we ra ci o na li zo va lo i po ve }a la li kvid nost pred u ze }a, te da se ra di na to me da i deo pla te za ok to bar bu de is pla }en. Ne kri ju da su du `ni, ali ne na vo de vi si nu mi nu sa. Z. D.

VESTI „Mo ja le va no ga” Pro mo ci ja kwi ge „Mo ja le va no ga” odr `a }e se su tra u 18 ~a so va na „Tri bi ni mla dih” u Kul tur nom cen tru gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Go vo ri }e re ce zent ki we Qi qa na Pe {i kan Qu {ta no vi} i Sla vi ca Ni ko li}, pe snik Si ni {a Tu ci}, iz da va~ Zo ran Ko lun xi ja i pre vo di teq ka Mi li ca Mi ma Ru `i ~i}-Nov ko vi}. Or ga ni za to ri su KCNS, „Pro me tej” i ce tar „@i ve ti za jed no”. A. J.

Pri ~a o ve ku jav nog pre vo za Sto go di {wi ca grad skog jav nog pre vo za u No vom Sa du bi }e te ma ve ~e ra {weg sku pa u No vo sad skom klu bu, u Zmaj Jo vi noj 3/1. Od 18 sa ti o toj te mi go vo ri }e ku stos Mu ze ja gra da No vog Sa da dr Ag ne{ Ozer, di rek tor Ar hi va gra da No vog Sa da Bo go qub Sa vin i Ju go slav Veq kov ski iz Grad skog ar hi va. Bi }e pred sta vqe na i Mo no gra fi ja JGSP - a No vi Sad. Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda2.novembar2011.

DNEVNIK

c m y

УСАИД ПОМАЖЕ КИКИНДИ, НОВОМ БЕЧЕЈУ И ЗРЕЊАНИНУ

При пре ма за бу ду ће про јек те

Делегација Сремске Митровице полаже венац у Лаћарку

ОБЕЛЕЖЕНА 67. ГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ И ЛАЋАРКА

Да се жртве не забораве

ЛАЋАРАК: Јуче је у Лаћарку обележена 67. годишњица од ослобођења Сремске Митровице и Лаћарка у Другом светском рату. Тим поводом су, поред градоначелника Сремске Митровице Бранислава Недимовића, венце на спомен обележје положиле и многобројне делегације СУБНОР-а, како из целог Срема, тако и из Србије, представници многих политичких партија, али и гости из Бугарске. - Ово је прилика да се сетимо људи који су дали своје животе за слободу. Године иза нас биле су различите и много је учињено да на неке догађаје падне сенка. Kао градоначелник Сремске Митровице потрудићу се да одржи поштовање према жртвама које не треба заборавити - казао је градоначелник Недимовић. Ј. А.

Савети о правима грађана

КУЛА: Кулску општину ће у четвртак, 3. новембра посетити заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров. Грађани општине Кула биће у прилици да добију савете о могућностима остваривања својих права у одно-

су на покрајинске и општинске органе управе, јавна предузећа и службе. Заменица покрајинског омбудсмана примаће грађана у периоду од 11,45 – 13 часова у Услужном центру у згради Општинске управе у Кули. М. Кк.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (13,16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20.15), „^eli~na borba” (22.20), „Tri musketara” (16.10, 19, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (20.30, 22.35), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.30), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45 16.30), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20, 22.40), „Zaraza” (20.05, 22.40), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (22.25), „Parada” (20, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” drama „]elava peva~ica” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Xe qa na To pli ca, Mi re la Vu ko ji ~i}, Bi qa na Ni ko li} i Zo ri ca Sto ja no vi} iz Novog Sada, Ma ri na Ga ò i Ve ra \u ri} iz Bege~a, Bran ka Dra gi ~e vi} iz Veternika i Ti ja na Pa nin iz Silba{a, DEÂKE: Qu bi ca Ki jac i Sne à na Ig wa to vi} iz Novog Sada, Na ta li ja Ga vri}-Uga rak iz Ade i Bran ka Ra di ~e vi} iz In|ije.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni \ura Josipa Baro (1929) u 10.30 ~asova, Milena Novaka Beqanski (1926) u 11.15 i Velinka Stevana Jakovqevi} (1929) u 12 ~asova. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Nevenka Slavka Babi} (1955) u 13 ~asova, a na Tranyamentu u Petrovaradinu Stevan Nikole Mom~ilovi} (1926) u 13 ~asova.

КИ КИН ДА: По средством конкурса отвореног у августу ове године Општина Кикинда заједно са градом Зрењанином и општином Нови Бечеј постала је део новог програма Америчке агенције за међународни развој – УСАИД. „Пројекат локалног одрживог развоја” траје четири године и вредан је 22 милиона долара. - Спроводиће се у пет области: међуопштинској сарадњи, реформи управе, развоју омладине, учешћу јавности и унапређењу пословног окружења. Разлог за учешће у пројекту је тај што ће нашој земљи након стицања статуса кандидата бити на располагању већа средства европксих фондова. Неопходно је конкурисати са већим пројектима који обухватају већа средства - рекао је на представљању начелник Општинске управе Бран ко Љу бо ја. Кикинда, Зрењанин и Нови Бечеј очекују финансијску подршку за ревитализацију железничког

Са представљања пројекта сарадње три општине и УСАИД

правца и канала који повезује три општине, подршку пољопривредној производњи и формирање пољопривредних кластера, кори-

шћење алтернативних извора енергије са посебним акцентом на термалним изворима, затим развој туризма, те развој људских

ресурса неформално образовање и учешће јавности у доношењу одлука. Ово је други пројекат који кикиндска општина реализује у сарадњи са УСАИД-ом, а први је био отварање Услужног центра, рекао је Пи тер Еп стајн, директор „Пројекта локалног одрживог развоја” УСАИД-а. - Пројекат се уклапа у општи оквир рада УСАИД-а, чији је циљ да помогне настојања Србије да се прикључи Европској унији. Треба честитати председнику Општине Кикинда на успешном и добро осмишљеном предлогу сарадње трију локалних самоупрва. Данас на прави начин почињемо сарадњу и очекујем да вас за годину дана известимо о постигнутим резултатима, рекао је Епстајн. Активно сти везане за пројекат спроводиће се кроз техничку помоћ, тренинге, као и финансијску помоћ. А. Ђуран

СУБОТИЧКО ЈКП „ПОГРЕБНО” ПРОШИРИЛО ДЕЛАТНОСТ

Уређена гробља за Све свете СУБОТИЦА: Католички верници у Суботици јуче су обележили дан Свих светих, а данас је Дан мртвих, када је обичај да се обилазе гробови родбине и пријатеља. Овдашње ЈКП „Погребно” уредило је гробља још за викенд уочи веће посећености за дане празника. - Гробља смо уредили, а ове године смо и много улагали. Два милиона динара је уложено у инвестиције и то: раскладну витрину на Сенчанском гробљу, реконструкцију и адапрацију мртвачница, озелењавање, изградњу паркинга и друго. Поред тога, смо реновирали наше просторије, а град је уложио још два милиона динара за проширење делатности. Сада можемо да сахрањујемо, обављамо услугу превоза, односно све оно што је

неопходно приликом сахрањивања - рекла је директорка ЈКП „Погребно” Весна Прчић. Комунална полиција ових дана је проверавала да ли продавци имају дозволе за заузимање јавне површине коју издаје град. Поред тога, и даље је актуелан проблем са азилантима који према речима командира комуналне полиције, Зорана Габрића када их виде - побегну. До сада није било инцидената, никога нису дирали нити су уништавали имовину на гробљу. Осим у римокатолика, овај празник поштују англиканци и евангелисти, али у различитим облицима. На улазима градских гробља се на овај дан продају шарени бонбони, кестење, цвеће и свеће. С. И.

TElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vOJvOdinA

dnevnik ОПШТИНСКО ВЕЋЕ КАЊИЖЕ ОДБИЛО ЗАХТЕВЕ ЗА ПОВЕЋАЊЕ ЦЕНА

Ко му нал не услу ге, ипак, не ће по ску пе ти

КА ЊИ ЖА: Општинско веће Кањиже је на последњој седници једногласно одбило захтеве за повећање цена комуналних услуга. Одлучан став чланова Општинског већа је да се због тешке економске кризе и материјалног положаја грађана, да Скупштина

њиже се наводи да је, с друге стране, чињеница да су повећани трошкови привредних друштава и јавних предузећа која пружају услуге, пошто су поскупели електрична енергија, гориво и друго, али да пружаоце услуга ипак моли да имају обзира за насталу си-

„Брантнер” тражио поскупљење изношења смећа за четвртину

општине Кањижа до даљнег не ставља на дневни ред поскупљење комуналних услуга. Нису прихваћени захтев за повећање цена изношења смећа ДОО „Брантнер” из Новог Бечеја и услуга водоснабдевања ДОО „Потиски водоови” из Хоргоша, а на „леду” су и слични захтеви јавних предузећа чији је оснивач општина - ЈП за уређење насеља општине Кањижа и ЈП „Комуналац”. Како сазнајемо највећи захтев имао је „Брантнер” тражећи поскупљење од 25 одсто, док су захтеви осталих били скромнији. Међу аргументима наведеним у прилог одбијања поскупљења комуналија је пробелем незапослености и примања грађана. У саопштењу Општинског већа Ка-

туацију, те да своје захтеве за повећање цена одложе за идућу годину. Према оцени Општинског већа, поскупљењем водоснабдевања и изношења смећа, као и других комуналних услуга, изазвао би се енергичан и оправдан протест грађана који већином примају ниске плате и пензије, а у зимском периоду су им повећани и трошкови грејања. Констатује се да би се тиме и смањила укупна наплата услуга, што није у интересу предузећа. Општинско веће је замолило погођене фирме и јавна предузећа за разумевање, да и поред одложеног повећања цена као и до сада врши квалитетене услуге, на задовољство свих грађана. М. Митровић

sreda2.novembar2011.

НОВИ ПРОБЛЕМИ ЗАПОСЛЕНИХ У СОМБОРСКОЈ ФАБРИЦИ ОБУЋЕ „БОРЕЛИ”

Топлана одселила, обућари се смрзавају

СОМБОР: Мада већ муку муче са проблемима сукцесије, односно чињеницом да им некадашња матична фирма, хрватски комбинат „Борово”, уз, како овде тврде, прећутну сагласност државе распродаје имовину широм Србије, радници сомборске фабрике обуће „Борели” боре се и са ниским температурама. Наиме, услед отварања нове сомборске топлане, односно пресељења производних погона Јавног комуналног предузећа „Енергана” до чега је дошло пре неколико дана, сомборски обућари чија је фабрика смештена у Индустријској зони Југ, остали су без функционалног прикључка на систем даљинског грејања. Још 21. јануара прошле године фабрика је писмено обавестила градске власти, тачније градоначелника Немању Делића, да ће доћи до овог проблема пресељењем градске топлане, каже генерални директор ове фабрике Мирко Вујановић. - Једино решење које нам је преостало је да, након довођења гаса

до мерно-регулационе станице у фабрици, што смо иначе дужни да платимо „Сомборгасу” 20 хиљада евра, уградимо и гасне котлове у постојећу подстаницу, што би нас коштало додатних три милиона динара. О томе колико би нас стајало пројектовање и исходовање потребних дозвола код органа локалне самоуправе не смемо ни да размишљамо у тренутку док се боримо за опстанак - каже први човек сомборског „Борелија”, Мирко Вујановић. Синдикални представник сомборских обућара Стипан Езгета појашњава да раднице, које чине већину од око 650 запослених у „Борелију” на посао долазе „забундане” не би ли истрпеле ниске темпреатуре у фабричким халама. - Ујутро сачекамо сат-два не би ли температура природним путем порасла до нивоа који дозвољава колико-толико несметани рад, иако смо сви обучени у неколико слојева поткошуља, прслука и џемпера, па и не чуди што је скоро 20 одсто запослених на боловању - каже

Заборављена обећања о „коначном решењу” грејања „Борелија”

Езгета напомињући да се због оваквих услова у којима раде, производња у „Борелију” одвија у само једној, дневној смени до 14 сати. Занимљиво је да је својевремено сомборска варошка власт, најављујући отварање нове топлане, прилично помпезно обелоданила и наводно „коначно решење” проблема

ШАНДОР ЕГЕРЕШИ НА КОМЕМОРАЦИЈИ У СЕНТИ

Јачањем поверења до помирења

СЕНТА: Поводом католичког празника Сви свети и Дана мртвих Председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши и општински челници Сенте и велики број житеља на Градском гробљу у Сенти јуче су положили венце и цвеће на Калварији и спомен обележјима одајући пошту свим невино страдалим жртвама 1944/45. године. Помен је служио жупник римокатоличке цркве Оскар Селеш, учеснике комеморације је поздравила председница сенћанске општине Анико Ширкова, а говорили су Шандор Егереши и председник Скупштине општине Сента Ласло Рац Сабо. - Покрајинска скупштина од 1.новембра 2000. године сваке године полаже венац невиним жртвама у Војводини и веома је важно да на основу наше резолуције о непризнавању колективне кривице коју је Скупштина АП Војводине једногласно усвојила, радимо на успостављању правог, истинитог историјског помире-

Са комеморације на Градском гробљу у Сенти

ња свих народа. То је основа за будућност и јачање поверења у нашој вишенационалној заједници. Сваке године долазим на комеморацију у Сенту јер мислим да је важно да пошаљемо поруку да нам је будућност у томе да никако не заборављамо наше невине жртве - рекао је Егереши.

Венци и цвеће положени су на спомен обележја недужним жртвама из 1944. и мађарске револуције из 1848/49. године. Успомене на жртве евоцирао је истраживач локалне историје Ласло Тари, а у програму је учествовао Мешовити хор „Делибаб”. Текст и фото: М. Митровић

У БАЧКОМ ГРАДИШТУ

Др Воја Вуковић и Бранко Гајин

Обновљена апотека у Надаљу НАДАЉ: Након дуготрајне реконструкције, у Надаљу је почела да ради обновљена апотека, крај сеоске амбуланте. Апотеку су отворили председник општине Србобран Бранко Гајин и директор србобранског Дома здравља „Др Ђорђе Бастић” др Воја Вуковић. - Објекат је адаптиран и реновиран по стандардима које од нас тражи Министарство здравља и друге релевантне организације. До овога не би дошли без локалне самоуправе, која је пружила несебичну помоћ нашем Дому здравља – истакао је Вуковић. За реконструкцију апотеке у Надаљу из буџета општине Србо-

бран издвојено је око два милиона динара. - Ово је само један у низу објеката у који улажемо у Надаљу. Недавно смо отворили ново забавиште, сада опремили апотеку, а следи постављање расвете од почетка Надаља до раскршћа са путем Темерин - Бечеј, како би подигли безбедност саобраћаја на овој деоници. Жао нам је што објекат апотеке није урађен још прошле године када смо издвојили новац за радове, али никада није касно – рекао је председник србобранске општине Бранко Гајин и истакао да је циљ руководства ове општине да се унапреди живот на селу. М. Кк.

Набавка канти за смеће

ТЕМЕРИН: Сва домаћинства у главној, Новосадској улици, која се километрима протеже кроз Бачки Јарак, Темерин и Сириг, добила су током ове године пластичне канте за кућно смеће, капацитета од 120 килограма. У магацину ЈКП „Темерин” налази се још 1.000 канти, а размишља се о набавци 6.500 канти наредне године. Тако би свако од 9.256 домаћинстава у општини, колико је евидентирано недавним пописом, добила по једну. То би много значило и мештанима, елиминисали би се џакови са улица и олакшао рад сакупљачима кућног смећа. Директор ЈКП „Темерин” Мирослав Кљајић информисао је чланове Управног одбора о неопходним средствима за набавку типских канти за смеће. М. М.

Хитна санација у школској згради БАЧКО ГРАДИШТЕ: Гледано споља зграда ОШ „Светитар Марковић” у Бачком Градишту, изграђена 1967. године, у солидном је стању, али када се завири унутра наилази се на низ проблема. Нај-

Зграда ОШ „Светозар Марковић” у Бачком Градишту

хитније решавање захтева проблем санитарног чвора у приземљу и на спрату, јер је толико пропао да је коришћење, готово, немогуће. Локална самоуправа је упутила санитарног инспектора на лице места да би се утврдило чињенично стање и документовала потреба да се хитно обезбеде средства за санацију и ван општинског буџета. - Иако је зграда школе у Бачком Градишту, као и све на територији државе, формално-правно власништво Републике Србије и за сваку инвестицију је потребно тражити одобрење, овога пута немамо превише времена за процедуралне ствари. Морамо брзо да радимо, па нећемо тражити одобрење од Министарства просвете. За санацију санитарног чвора треба обезбедити око три милиона динара и покушавамо да их пронађемо, иако ово улагање није било у плану. Важно је што пре реаговати због деце у Бачком Градишту - рекао је председник општине Бечеј Петер Кнези. Остаје још да се процени да ли се радови могу одвијати уз редовну наставу или ће све морати да се одложи до зимског распуста. В. Ј.

Новчана подршка студентима ВРБАС: Врбаско Општинско веће донело је одлуку о исплати новчаног подстицаја најбољим студентима са територије ове општине. Право на месечну надокнаду од 7.000 динара имају студенти са најмање три године дугим пребивалиштем на територији општине Врбас, који се школују на терет буџета у високошколским установама чији је оснивач Република Србија и АП

Војводина, почев од друге године основних академских студија до последње године дипломских академских студија – мастер, укључујући и последњу годину, који у току школовања нису обнављали ни једну годину и који имају просечну оцену студирања 9,00 и више. Донета је и одлука којом се одобрава право на бесплатну ужину у школској 2011/12. години за ученике

у основним школама и то: деци без родитељског старања, са сметњама у развоју, за ученике из породица које су корисници новчане социјалне помоћи, за ученике из породица бораца и војних инвалида, као и за ученике из породица са статусом избеглих и расељенх лица. Право да ужину плаћају упола цене имају ученици који су корисници дечјег додатка. М. Кк.

грејања сомборске фабрике обуће „Борели”. Испоставило се да се целокупна „идеја” локалне самоуправе исцрпла у пуком довођењу гасног прикључка сомборским обућарима, док су остале „ситнице”, као што су котлови, препуштене већ исцрпљеном колективу. М. Миљеновић

Трибина о родним правима

ПЕЋИНЦИ: Трибина о родној равноправности и надлежностима покрајинског омбудсмана у овој области биће одржана данас од 13.30 у Пећинцима. Представницима локалне самоуправе, јавних предузећа и установа, и заинтересованим мештанима ове општине обратиће се заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров. Присутни ће имати прилику да поставе питања, затраже савет и на лицу места поднесу представку овој институцији. Грађани ће, такође, моћи и да добију савете о могућностима остваривања својих права у односу на покрајинске и општинске органе управе, јавна предузећа и службе. Ј. А.

Референдуми у три села

ВРШАЦ: Скупштина општине Вршац донела је одлучила је да распише референдуме за увођење самодоприноса за наредних пет година у Павлишу, Шушари и Избништу за 19. и 20. новембар. Председник општине Чедомир Живковић је рекао да се овим грађани тих места својевољно ангажују на обезбеђењу својих пара за комуналну инфраструктуру у месту. Макар и да нису велике своте које се на овај начин прикупе, ипак значајно је што мештани сами знају шта им у селу најпотребније и у то улажу. При том, у реализацији пројеката могу рачунати на помоћ са општинског, покрајинског, па и републичког нивоа. Тако ће се у Шушари градити објекти за развој туризма, у Павлишу канализација и фабрика воде за пиће, док у Избишту имају планове за путеве и друге комуналије. Р. Ј.

dru[tvo

sreda2.novembar2011.

c m y

dnevnik

POKRAJINSKA OMBUDSMANKA PRIMALA PREDSTAVKE I @ALBE U SENTI

IZME\U KOCKE I ZAVISNOSTI TANKA JE NIT

Do ka zi va we na si qa Strast ko ja se (ne) mo è kon tro li sa ti bez za ka zi va wa i upu ta Iz Spe ci jal ne bol ni ce za le ~e we bo le sti za vi sno sti u Be o gra du sti è vest da je od po ~et ka go di ne po ve }an broj oso ba ko je tra è po mo} za le ~e we od za vi sno sti od koc ka wa. Ka ko ka ù u toj bol ni ci, to ne zna ~i da se po ve }ao broj onih ko ji su u pro ble mu s koc kom ve} da se raz vi ja i po di è svest kod qu di da se ra di o bo le sti ko ja se le ~e wem mo è po be di ti. Po ne zva ni~ nim pro ce na ma, Sr bi ja je pri vr hu li ste koc kom za ra è nih evrop skih ze ma qa, a is pred nas je sa mo Bo sna i Her ce go vi na, gde po sto ji jed na kla di o ni ca na 2.500 sta nov ni ka. ne za vi san od ova kvih iga ra. Ka 80.000 di na ra i pre ko no }i po Pro ce wu je se da u Sr bi ji na jed ko ka è na{ sa o vor nik, po ne se stao sla van, ne ko ~i ji se sa ve ti nu kla di o ni cu „do la zi” 4.300 vas po ~et ni~ ka sre }a i do bi ci u ve zi s koc kom po {tu ju i slu gra |a na. Ka da se ove ci fre upo nov ca pa se ka sni ji gu bi ci, ko ji {a ju. Na à lost, sla va je krat ko re de, na pri mer, sa si tu a ci jom u po ne kad zna ~e i gu bi tak kro va tra ja la. Ubr zo su po ~e li gu bi Ve li koj Bri ta ni ji, gde je jed na nad gla vom, auto mo bi la ili na ci, a s wi ma i pra vi ko {mar ko kla di o ni ca re gi stro va na na ~ak ki ta, sma tra ju sa mo tre nut nim ji, eto, tra je ve} de se tak go di na. 7.000 sta nov ni ka, on da je ja sno ne u spe hom, {to vas „na vla ~i” na Ni sam ne znam ko li ko sam do ko li ko je koc ka na na {im pro da qe po ku {a je. Ve li ki broj qu sa da iz gu bio. Pot pu no sam ra zo sto ri ma uze la ma ha. di se s vre me nom pot pu no po sve rio po ro di cu, a se be sam pot pu – Qu de je uvek pri vla ~i la mo ti kla |e wu, sve pod re |u ju to me, no uni {tio. Je di ni do bi tak o gu} nost la ke za ra de bez ne kog za po sta vqa ju }i i po ro di cu i po ko jem sa wam je ka ko da se iz vu po seb nog tru da, a u kri znim vre sao. ~em iz ovog pa kla“... me ni ma no vac jo{ vi {e do bi ja Ter min «ovi snost» do ne dav no – Kao i kod svih dru gih bo le na zna ~a ju – ka è so ci o log Zo se upo tre bqa vao za he mi ka li je sti za vi sno sti, ni je la ko od re ran Sta ni}. – Igre na sre }u pre kao {to su al ko hol, dro ge ili di ti gra ni cu ka da igra po ~i we ko TV-a da nas su po da se pre tva ra u za vi sta le mo da i u raz snost. Bo lest se ma Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja je vi je nim ze mqa ma, a ni fe stu je tek ka da jo{ 1980. go di ne de fi ni sa la koc ka we kao po {to je in te re so ~o vek vi {e ne mo è va we za wih ve li ko, da kon tro li {e svo je bo lest po re me }a ja na vi ka im pul sa, kao broj ne TV-sta ni ce obo qe we sli~ no klep to ma ni ji, pi ro ma ni ji po na {a we i ka da ga, su ih pri hva ti le sem koc ke, ni {ta dru i dru gim bo le sti ma za vi sno sti kao do bar na ~in za go ne in te re su je. Ta da ra de. Go to vo da ne vi {e i ni je va àn ma TV-sta ni ce ko ja ne or ga ni zu ni ko tin. Po ka za lo se da i koc sam no vac i do bi tak ve} strast je igre na sre }u. ka we mo è pre ra sti u za vi po sta je sa ma se bi ciq, a uz bu |e Sport sko kla |e we du go je snost. Svet ska zdrav stve na or we ko je koc ka we do no si ne u po sma tra no be za zle nim ob li kom ga ni za ci ja je jo{ 1980. go di ne re di vo je s bi lo ko jim dru gim uz koc ka wa ko ji se po ve zu je s na vi de fi ni sa la koc ka we kao bo lest bu |e wem i in te re so va wem. ja~ kim stra sti ma i qu ba vqu za po re me }a ja na vi ka im pul sa, kao Ovih da na Vla da Sr bi je je fud ba lom. Me |u tim, da nas se obo qe we sli~ no klep to ma ni ji, usvo ji la pred log za ko na o igra kla de i oni ko je ovaj sport i ne pi ro ma ni ji i dru gim bo le sti ma ma na sre }u ko ji pred vi |a ve }u za ni ma, a je di ni ciq je ka ko do za vi sno sti. Sve je vi {e ti nej xe za {ti tu ma lo let ni ka i pre ven }i do kom bi na ci ja ko je mo gu do ra ko ji po ~i wu da se koc ka ju jo{ ci ju od bo le sti za vi sno sti od ne ti ve li ku za ra du. O to me ko u {kol skoj klu pi. Ta ko se na in iga ra na sre }u. Tim za ko nom se li ko se iz gu bi – ma lo ko raz mi ter ne tu mo è na }i is po vest jed po ve }a va dru {tve na od go vor {qa. nog ~e tr na e sto go di {wa ka ko ji nost u ovoj obla sti, kao i nad Kla |e we je za iz ve stan broj ka è: „Bio sam he roj u {ko li i zor, i sma wu ju ri zi ci od zlo u po qu di kao dro ga: s vre me nom to va ro {i ci jer sam s ne pu nih 14 tre ba, pre va ra i pra wa nov ca. li ko „u|e u krv“ da ~o vek po sta go di na na kla di o ni ci osvo jio J. Barbuzan

Po kra jin ska om bud sman ka Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih u Sen ti je pri ma la pred stav ke i àl be gra |a na, ~i me je na sta vqen obi la zak op {ti na i gra do va u Voj vo di ni s ci qem da se u ne po sred nom kon tak tu raz go va ra o pro ble mi ma u ostva ri va wu i za {ti ti qud skih pra va. – In ten zi vi ra li smo obi la ske op {ti na i gra do va, gde li~ nim i ne po sred nim kon tak tom s gra |a ni ma uzi ma mo pred stav ke i pri tu `be na li cu me sta – ka è po kra jin ska om bud sman ka ko ja je je pre Sen te bo ra vi la u Som bo ru, [i du i Be loj Cr kvi. – U Sen ti smo do bi li naj ma we pred stav ki, {to je, pret po sta vqam, ne sum wi vo znak da su ov de gra |a ni naj za do voq ni ji ra dom Op {tin ske upra ve i op {tin skih or ga na, me |u tim, in sti tu ci ja po kra jin skog om bud sma na ni je stra na Sen }a ni ma jer i odav de ima mo pi sme nih obra }a wa. Neo spor no je da gra |a ni raz u me ju ka da mo gu da se obra te om bud sma nu jer su sve predstvke u okvi ri ma na {ih nad le `no sti, a pret hod nih da na na ro ~i to je bi la ak tu el na te ma u ve zi s gre ja wem, po ko joj smo i po stu pa li. Ona uka zu je na za ni mqi vu pred stav ku, o ko joj je ras pra vqao i op {tin ski Sa vet bez bed no sti, po ko joj oso ba ko ja je bi la `r tva na si qa u po ro di ci, ka da se obra ti la svom le ka ru ni je pri mqe na, s obra zlo è wem da ni je za ka za la pre gled, a po sle to ga u hit noj slu -

`bi su je od bi li uz obra zlo è we da se ne ra di o hit nom slu ~a ju. Na na red nom ko ra ku u Op {toj bol ni cu u Sen ti su je od bi li jer ni je ima la uput pa je è na od u sta la od do ka zi va wa na si qa. – Na Sa ve tu bez bed no sti je do go vo re no da se ovo ubu du }e ne }e po na vqa ti i da }e se svi an ga ò va ti u okvi ru svo jih nad le `no sti da od mah pri me gra |a ni na, oba ve ste pol ci ci ju i Tu ì la {tvo i po stu pe ka ko je pred vi |e no pot pi sa nim pro to ko lom – na po mi we Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih. Po kra jin ski om bud sman je do neo pre po ru ku po pri tu `bi gra |an ke pri li kom iz bo ra di rek to ra u Sen }an skoj gim na zi ji i upu tio je Na ci o nal nom sa ve tu Ma |a ra (NSM) i nad le `nom Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za obra zo va we. – Ras pi san je no vi kon kurs, pri mqen je no vi di rek tor i NSM je is po {to vao i pri hva tio na {u pre po ru ku i iz ja snio se o kan di da tu, da ju }i po zi tiv no mi {qe we, kao i po kra jin ski se kre tar, pa Sen }an ska gim na zi ja ko na~ no ima di rek to ra, a ne vr {i o ca du `no sti – ka è om bud sman ka. Ona do da je da je jo{ na su du spor iz me |u lo kal ne sa mo u pra ve i

U pro{loj godini 800 slu~ajeva Po kra jin ski om bud sman je u pro {loj go di ni imao 800 pred me ta, a u ovoj je odav no pre ma {en taj broj pred stav ki i pri tu `bi gra |a na. – Ve li ki broj pri tu `bi je na spo rost u ra du pra vo sud nih or ga na, gde ni smo nad le `ni. Do mi ni ra ju pri tu `be na rad op {tin skih upra va u obla sti ur ba ni zma, gra |e vi nar stva, ko mu nal nih uslu ga, vra }a wa po qo pri vred nog ze mqi {ta, le ga li za ci je i ru {e wa bes prav no po dig nu tih gra |e vin skih obje ka ta, iz vr {a va we pra vo sud nih iz vr {nih re {e wa i pre su da, pri ~e mu se op {ti ne naj ~e {}e bra ne da ne ma ju nov ca za ove na me ne. Tu mi na stu pa mo i da je mo pre po ru ke o to me na ko ji na ~in da se pa re obez be de. Ve li ki je broj pred me ta ve za nih za vra }a we po qo pri vred nog ze mqi {ta, za rad, od no sno ne rad ko mi si ja ko je su ve} go di na ma u pa si vi, a uvek su u op {ti na ma ak tu el ne pri tu `be na sve vr ste ko mu nal nih uslu ga. Po seb no su ak tu el ne pri tu `be na jav no is ti ca we spi sko va du `ni ka za ko mu nal ne uslu ge i za {to svi tre ba to da zna ju, da li ima ju ovla {}e wa da to ra de ili ne – na gla {a va om bud sman ka.

NSM-a o kon sti tu i sa nom [kol skom od bo ru Sen }an ske gim na zi je, a da je u me |u vre me nu Za ko nom pred vi |e no da NSM pred lo `i tri ~la na ume sto jed nog u [kol ski od bor, ali dok Sud ne do ne se od lu ku, za ko nit i nad le `an je po sto je }i [kol ski od bor. U Voj vo di ni sve ga {est op {ti na i gra do va ima lo kal nog om bud sma na, a uvo |e we ove in sti tu ci je je pred vi |e no Za ko nom o lo kal noj sa mo u pra vi sa mo jed nom re ~e ni -

com i ne ma ni jed nog dru gog pro pi sa ko ji bi se ba vio we go vim nad le `no sti ma. – U Za ko nu o lo kal noj sa mo u pra vi ne sto ji da li je on sa mo sta lan, ne za vi san or gan ili sli~ no, a je di ni ce lo kal nih sa mo u pra va u ve }i ni slu ~a je va u nor ma tiv nim ak ti ma da ju lo kal nom om bud sma nu i ve }a ovla {}e wa ne go {to mu za pra vo pri pa da ju. Ima ju nad le `no sti da kon tro li {u spro vo |e we od lu ka lo kal ne sa mo u pra ve, ali vi di mo u prak si da se oni ba ve i nad zi ra wem ra da or ga na ~i ji je osni va~ op {ti na, na pri mer cen tra za so ci jal ni rad i sli~ no, {to je u nad le `no sti po kra jin skog om bud sma na. Mi slim da om bud sma ni na op {tin skom i grad skom ni vou ne mo gu bi ti do voq no sa mo stal ni i ne za vi sni i da ne mo gu obez be di ti objek tiv nost u do voq noj me ri, bu du }i da su u rad nom od no su u op {tin skoj upra vi i da je ve o ma te {ko da spro vo de kon trol nu ulo gu – sma tra Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih. M. Mitrovi}

MUKE PO POREZU

La ka nam ze mqa! Se dam je sa ti a pred Po re skom upra vom ve} se ote gao red. Ju tar wa hlad no }a na te ru je su ze na o~i i drh ta je ko ji tre su ~i ta vo te lo. Oku pqe ni po cup ku ju ne bi li se za gre ja li, ru ke su du bo ko za vu kli u xe po ve jak ni i ka pu ta, a is pod ple te nih ka pa iz bi ja pa ra da ha i dim pr vih, qu tih ci ga re ta po sle ko jih sle di „zdrav pu {a~ ki ka {aq“. Sre do ve~ ni gra |a ni i (ne voq no) sre do ve~ ne gra |an ke po me {a ni su sa oni ma sta ri ji ma, po gr bqe ni ji ma, u ka pu ti ma ko ji su naj bo qe da ne vi de li pre tri i vi {e de ce ni ja. Raz go vo ra go to vo da i ne ma, tek po ne ko klim ne gla vom ili {mrk ne. Ipak, ka ko se gru pa uve }a va pri do {li ca ma ta ko i pri ~e me |u sa pat ni ci ma kre }u sa me od se be. - [to ne otvo re vra ta - pro ze blo pi ta go spo |a u naj bo qim go di na ma. - [al te ri ra de tek od osam po u~ no }e do bro dr è }i go lo gla vi pen zi o ner. - Mo gli su bar u hod nik da nas pu ste. Da se ne smr za va mo i po raz bo qe va mo. - Kao da je wih pa bri ga za nas. Zna ju da mo ra mo mi wi ma na no ge, pa im se mo è da iz vo qe va ju. Vaq da ne vo le da ih gle da mo ka ko sr ~u ka fu, {min ka ju se i ogo va ra ju... - Je ste. Wi ma je to plo, a na ma... - Ma, ni su oni jo{ ni sti gli na po sao... Ne ù ri im se. Zna ju da }e ceo dan da ima ju gu `vu -

tvr di go spo din u de mo di ra nom grom bi ka pu tu. - Pa sa mi su kri vi za gu `vu. Da ni su sla li sva ta oba ve {te wa ne bi smo mi mo ra li sad ov de da dre `di mo. Ne go, uz bu ne na rod, a po sle jo{ ku ka ju. Gle da la sam pre ne ko ve ~e na te le vi zi ji ka ko wi hov {ef ob ja {wa va da „gra |a ni mo ra ju da bu du str pqi vi“, da }e se „gre {ke is pra vi ti“, ali da si gur no „ne ma osno va za op tu ì va we da se ne ko na mer no mal tre ti ra jer se sve ra di u in te re su gra |a na“. Ni je – ne go! A ja sam do bi la da pla tim po rez na pi qar ni cu ko ju sam za tvo ri la pre 15 go di na! Ni ma we ni vi {e ne go 15 go di na! I on da je sve bi lo u re du, pla ti la sam po re ze i do pri no se, upi sa la sta` u kwi ì cu i - sve za bo ra vi la. A sad - cap! - 300 hi qa da di na ra du ga! Ni ma we ni vi {e. - Pa, vaq da su iz ra ~u na li da im od vas to li ko tre ba. - Sad ja mo ram da mo lim ga zdu da me pu sti s po sla ili da uzmem dan od go di {weg od mo ra da do |em ova mo i raz ja snim se. - Ako us pe te da se raz ja sni te. I ako ho }e da vas sa slu {a ju. Od me ne tra è po la mi li o na di na ra za do pri no se za pen zij sko osi gu ra we. A moj po koj ni mu` je pla }ao to pa or sko osi gu ra we i pri mao par go di na pen zi ju pa on da umro, la ka mu ze mqa. Ja sam pre ~e ti ri go di ne do bi la po ro di~ nu pen zi ju, {est hi qa da di na ra me se~ no. I ni ko ni je re kao za bi lo ka kav dug. Kad

sam do bi la pa pir, odem kod kom {i ni ce, we ne su o~i bo qe, da mi to pro ~i ta i, kad sam ~u la {ta pi {e, ma lo me {log ni je stre fio. To li ke pa re! Pa sam po pi la ta ble tu za smi re we i se la u auto bus, do {la na {al ter, a oni me ni: idi te u Pen zij sko. Odem ta mo, ~e kam, do |em na red, oni po gle da ju pa pir pa ka `u - to ni je za nas, idi te u Po re sko. Ja se vra tim, a oni opet: idi te u Pen zij sko. I ta ko ve} tri da na. Tra `i la sam da me pri mi {ef, ali je on stal no za u zet. Da nas }u da sed nem pred we go vu kan ce la ri ju i ne idem

dok mi ne raz ja sne {ta je po sre di. - E maj ko, ba{ ste na {li ko }e da vam ob ja sni. Pa ni {ef ne ma poj ma. Zvao sam ja te le fo nom a on ka `e: raz ja sni te sa slu `be ni kom na {al te ru. Ja na va lio, te „ka kav je to na ~in“, te „oda kle vam ti po da ci“, te „ka ko to ni je ra ni je re ~e no ne go ste sad na to va ri li to li ke ka ma te“. On opet - ja vi te se na {al ter. On da ja we mu: ne mam ja vre me na za dan gu bu. Dug je za sta reo, to i }o rav vi di. A on ka `e „ne znam ja i ni je me bri ga, mi smo po dat ke do bi li iz

cen tral“,’ i spu sti mi slu {a li cu. Ka `em vam, ne ma ju oni poj ma. To su go re sve za ku va li, na {li ne ke ba ze po da ta ka, mr ze lo ih da pro ve ra va ju da li su is prav ne, pa re {i li da to gra |a ni o svom tro {ku raz ja sne. I ta ko ti od re `u dug, a ti se prav daj da si to pla tio. Ako uspe{ - ni kom ni {ta. Ako ne ma{ do ka ze - pla ti }e{ tu |u ne bri gu. - [ta ako ni si sa ~u vao uplat ni ce? - Otva raj nov ~a nik i pa re na sun ce! - Ih...

- Na ma tu ni ka kvo „ih“. Dr à vi tre ba ju pa re za ~i nov ni~ ke pla te i za pen zi je. I to }e da na mak nu od nas. Ko li ko wih }e, ako je si tan dug, da pla te iako ni su du `ni sa mo da ne do la ze pred {al ter? Pla te i ski nu be du s gla ve. To je ~ist }ar za dr à vu. Od ni {ta jo{ i za ra di{. Ko se bu ni mo ra da do k a z u j e da je u pra v u, pod uslo vom da ima pa pi re. Ako uspe, oni se iz vi ne i te raj da qe ko da ni {ta ni je bi lo... Ma, se ti te se - kad ste do bi li re {e we za po rez na vre me? Uvek ka sne pa ka ù, „pla ti te pr vu ra tu kao iz pro {le go di ne“. A dr à va kad smi sli ko li ko }e da nas reb ne do ne se re {e wa. Ma aj te mo lim vas, ka kva je to dr à va ko ja, sa svim tim kom pju te ri ma i sil nim ~i nov ni ci m a, ne mo ` e na vre m e da {tam pa re {e wa za po rez. Ne go, wi ma se ne ù ri, zna ju da na rod sve tr pi, pa ga mal tre ti ra ju ka ko im se svi di. I stal no su oni u pra vu, a mi is pa da mo gr ba vi. Ih, do bar je ovo na rod - sa vi je gr bu i sta ne u red da ga ko ov cu {i {a ju do go le ko è. - E, sin ko moj, ko ì vi u ze mqi Sr bi ji taj zna da ov de ni {ta ne ide bez ~e ka wa u re du. Bez to ga ne mo è. Ta kva nam je sud bi na. Na ovu gor ku re~ svi u re du, jad ni i bed ni, po kor no obo ri {e po gle de da, jo{ jed nom, ne mo ra ju isti ni da po gle da ju u o~i. Ilija Baki}

DRU[TVO

DneVnik

PREDLOG DEKANATA SOMBORSKOG PEDAGO[KOG FAKULTETA

[ko la ri ne sma wi ti za 75 od sto Pe da go {ki fa kul tet u Som bo ru pred srp sku jav nost je iza {ao s pred lo gom ko ji }e sva ka ko ob ra do va ti sve one ko ji ima ju am bi ci ju da po sta nu pro svet ni rad ni ci sa ko ji ma }e de ca u ovoj dr `a vi do }i u pr vi do dir. Na i me, de kan ovog fa ku le te ta je, u sa rad wi sa pred stav ni ci ma stu de na ta, pred lo `io da se {ko la ri ne na toj vi so ko {kol skoj usta no vi sma we sa tre nut no ak tu el nih 50.000, na 12.500 di na ra, ~i me se ova usta no va oda zva la

na po ziv i pre po ru ku rek to ra no vo sad skog Uni ver zi te ta prof.dr Mi lo ra da Ve sko vi }a da sma wi dax bi ne za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te. Pe da go {ki fa kul tet u Som bo ru ima na pr voj go di ni kao upi sa nih bu du }ih aka dem skih gra |a na oko 130 sa mo fi nan si ra ju }ih stu de na ta i ovim uma we wem {ko la ri ne ne mi nov no }e se “li {i ti” oko pet mi li o na di na ra pri ho da. Ipak, Fa kul tet bi ta ko po dr `ao zah te ve svo jih

Vi{ak u~iteqa re`e {kolarine Pe da go {ki fa kul tet u Som bo ru, ko ji je i do sa da imao jed nu od naj ni `ih {ko la ri na u Sr bi ji, kao svoj pri mar ni za da tak ima obra zo va we bu du }ih u~i te qa, od no sno pro fe so ra raz red ne na sta ve, u ovom mo men tu ima ~ak osam de se tak aka de ma ca ko ji ~e ka ju na po sao na evi den ci ji fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we u Som bo ru, ko ja “po kri va” ~e ti ri op {ti ne Za pad no ba~ kog uprav nog okru ga (Som bor, Ku la, Apa tin, Oxa ci). Do dat ni pro blem pri li kom opre de qi va we na ovoj vi so ko {kol skoj usta no vi je sva ka ko i ~i we ni ca da ne dav no iz gra |e ni stu dent ski dom ovog fa kul te ta, “Dr Zo ran \in |i}”, ni do da nas ni je us peo da is ho du je od re pu bli~ kog Mi ni star stva pro sve te da se sred stvi ma bu xe ta fi nan si ra, ina ~e po sto je }a, ku hi wa ovog objek ta stu dent skog stan dar da, pa se stu den ti som bor skog fa kul te ta hra ne “na ka za nu” Do ma u~e ni ka sred wih {ko la u ovom gra du.

Pe da go {ki fa kul tet u Som bo ru

stu de na ta zbog ko jih i po sto ji, a pre ma re ~i ma de ka na prof. dr Alek san dra Pe to je vi }a, ipak bi mo gao da ne sme ta no funk ci o ni {e. - Ne mo è mo mi pro fe so ri uni ver zi te ta da ì vi mo u jed noj, a na {i stu den ti u dru goj dr à vi. Mi mo ra mo da de li mo sud bi nu svo jih stu de na ta i wi ho vih ro di te qa - stav je de ka na Pe to je vi }a, ko ji je na gla sio da de ka ni i sa ve ti svih fa kul te ta u Sr bi ji mo ra ju da pre u zmu pu nu od go vor nost za

svo je stu den te ko ji su u te {kom ma te ri jal nom po lo à ju, jer od sred sta va ko je upla }u ju sa mo fi nan si ra ju }i stu den ti ne fi nan si ra ju se is kqu ~i vo ma te ri jal ni tro {ko vi fa kul te ta, ve} se deo tih sred sta va tro {i i za po ve }a wa pri ma wa za po sle nih. Sed ni ca Sa ve ta Pe da go {kog fa kul te ta na ko joj }e se od lu ~i va ti o ovom pred lo gu de ka na, po dr à nog i od stra ne stu de na ta, tre ba la bi bi ti odr à na u to ku da na {weg da na. M. Miqenovi}

sreda2.novembar2011.

OP[TINA KAWI@A I FTN U NOVOM SADU USPOSTAVQAJU SARADWU

Za jed ni~ ko hva ta we „ze le ne ener gi je” Pro de kan Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du pro fe sor dr Vla di mir Ka ti} i pred sed nik ka wi {ke op {ti ne Mi haq Wi la{, u pri su stvu di rek to ra i sa rad ni ka Cen tra za ob no vqi ve iz vo re i kva li te te elek tri~ ne ener gi je mr Bo ri sa Dum ni }a i mr Zol ta na ôr be, pot pi sa li su u Ka wi ì pi smo o na me ra ma o bu du }oj sa rad wi u obla sti ob no vqi ve ener gi je. Ka wi {ka op {ti na i FTN su pre po zna li za jed ni~ ke in te re se jer, ka ko je is ta kao Wi la{, u ovoj op {ti ni je u to ku pri pre ma vi {e pro je ka ta u obla sti ob no vqi ve ener gi je za ko ri {}e we so lar ne ener gi je i ener gi je ve tra. - Po treb na nam je od go va ra ju }a stru~ na po dr {ka i po mo} u pri pre ma ma za re a li za ci ju pro je ka ta u kon tak ti ma sa in ve sti to ri ma i taj za jed ni~ ki in te res smo uob li ~i li u spo ra zum o sa rad wi. Na dam se da }e se ova sa rad wa raz vi ja ti na obo stra nu ko rist. Sem pro je ka ta za ko ri {}e we ob no vqi vih vi do va ener gi je, sa rad wa je mo gu }a i u dru gim obla sti ma, jer bi è le li da mla di sa na {eg pod ru~ ja sve vi -

pro iz vod wom “ze le ne ener gi je”. Cen tar za ob no vqi ve iz vo re i kva li tet slek tri~ ne ener gi je FTN u No vom Sa du ve} niz go di na se ba vi ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je, pa su kroz me |u na rod ne pro jek te i sop stve na is tra ì va wa raz vi je ni od re |e ni ka pa ci te ti ko ji su po sta vqe ni u tri prav ca. Ka ti} na gla {a va da je je dan pra vac is tra ì va~ ki ka pa ci tet u okvi ru la bo ra to ri je za ob no vqi ve iz vo re, gde je us po sta vqen niz po stav ki za ko ri {}e we ener gi je ve tra, sun ca i ma lih hi dro e lek tra na, a s dru ge stra ne po kre nu te su stu di je iz obla sti ener ge ti ke spe ci ja li zo va ne za ob no vqi ve iz vo re ko je na stru kov nom ni vou omo gu }a va ju stu den ti ma da po sle za vr {e ne sred we {ko le za tri go di ne stek nu di plo mu in è we ra iz ove obla sti sa spe ci fi~ nim prak ti~ nim zna wi ma, {to naj vi {e od go va ra i am bi ci ja ma op {ti ne Ka wi à, a na po seb nom sme ru obez be |e no je obra zo va we i na aka dem skim, ma ster i dok tor skim stu di ja ma. Ka ti} je pod se tio da je jo{ 2008. go di ne FTN ra dio atlas

OKO 15.000 GRA\ANA SRBIJE BOLUJE OD PSORIJAZE

Dis kri mi na ci ja naj vi {e bo li Od pso ri ja ze, hro ni~ nog ko `nog obo qe wa, da nas u sve tu bo lu je oko 125 mi li o na qu di. U Sr bi ji sa ovom bo le {}u re gi s tro v a n o je oko 15.000 bo l e s ni k a. Uzrok na stan ka pso ri ja ze jo{ uvek je ne po znat, ali sve upu }u je na to da su ge ni za slu `ni za na sta nak bo le sti. Is tra ì va wa po ka zu ju da na sta nak pso ri ja ze mo è bi ti pod stak nut in fek ci ja ma ili stre som. Pro me ne na ko ì iza zva ne pso ri ja zom naj ~e {}e se po ja vqu ju na ko le ni ma, lak to vi ma, gla vi i tor zu, ali i na bi lo kom dru gom me stu, ukqu ~u ju }i nok te, dla no ve, ta ba ne, li ce ili zglo bo ve. Obi~ no se ja vqa ju si me tri~ no, na istom me stu na le voj i de snoj stra ni te la, a ne bo le i ne svr be. O ovoj bo le sti u na ro du se ne zna do voq no, {to po tvr |u je po da tak da ve li ki broj qu di iz be ga va bi lo ka kav kon takt s obo le lom oso bom sma tra ju }i da }e

se na taj na ~in za ra zi ti. Dis kri mi na ci ja je je dan od naj ve }ih pro ble ma obo le lih od pso ri ja ze. - Qu di ma obo le lim od pso ri ja ze po treb na je po dr {ka ka ko bi se raz bi le za blu de i dez in for ma ci je ve za ne za tu bo lest, a jed na od wih je da je pso ri ja za za ra zna - ka `e mi ni star zra vqa prof. dr Zo ran Stan ko vi}. - Za to bi va qa lo mno go vi {e ra di ti na in for mi sa wu gra |a na o pso ri ja zi i spro vo di ti edu ka tiv ne pro gra me. Ka ko ka `u u Dru {tvu obo le lih od pso ri ja ze Sr bi je, ose }aj od ba ~e no sti je naj stra {ni ji i on ~e sto do vo di do de pre si je i po vla ~e wa. Qu di iz be ga va ju da se ru ku ju s obo le li ma i da do di ru ju pred me te po sle wih ili da ih pri me na po sao, po go to vo uko li ko se ra di sa stran ka ma. Za ovu bo lest da na {wa me di ci na ne ma lek, ma da se pre pa ra ti ma, bo rav kom u va zdu {nim ba -

wo ma ili sun ~a wem simp to mi bo le sti mo gu ubla ì ti. Uzrok na stan ka pso ri ja ze jo{ uvek je ne po znat, ali sve upu }u je na to da su ge ni za slu `ni za wen na sta nak. Is tra ì va wa po ka zu ju da na sta nak pso ri ja ze mo è bi ti pod stak nut in fek ci ja ma ili stre som. - Nor mal ne }e li je ko è sa zre va ju za 28 do 30 da na i ski da ju se, qu {te sa po vr {i ne ne pri met no - ka è der ma to log dr Zo ra na Ko sti}. - Ta ko se ko à ne pre stal no ob na vqa. Kod pso ri ja ze }e li ja ma ko è su po treb na sa mo tri do ~e ti ri da na da sa zru, pa se na go mi la va ju i for mi ra ju cr ve ne le zi je. Da kle, }e li je se raz mno à va ju mno go br è ne go {to uspe va ju da pro iz ve du ke ra tin, en zim ko ji je za slu àn za tvr du po vr {i nu ko è. Pso ri ja za se ne pre no si do di rom ni ti pre ko pred me ta. J. B.

NEMA NI RECEPTA NI UPUTA ZA BOLOVAWA BEZ IZABRANOG LEKARA

Rok – do kra ja go di ne Go to vo po lo vi na zdrav stve nih osi gu ra ni ka u Sr bi ji se ni je iz ja sni la o to me kod ko ga }e se le ~i ti. Sa mo oko 958.000 `e na iza bra lo je svog gi ne ko lo ga, svog sto ma to lo ga u do mo vi ma zdra vqa ima je dva 573.000 gra |a na, a pe di ja tra 919.900 osi gu ra ni ka. Po {to su iz me nom Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu pred vi |e na dva uslo va za ove ru zdrav stve ne kwi `i ce – upla ta do pri no sa za zdrav stvo i da se pa ci jent iz ja snio o iza bra nom le ka ru – osi gu ra ni ci su u oba ve zi da iza be ru le ka ra op {te me -

di ci ne, oni ko ji ima ju pra vo na sto ma to lo {ke uslu ge u do mo vi ma zdra vqa a o tro {ku zdra stve nog osi gu ra wa – svog sto ma to lo ga, `e ne od pet na e ste go di ne `i vo ta – svog gi ne ko lo ga i de ca – svog pe di ja tra. Iako je iz ja {wa va we gra |a na o iza bra nom le ka ru pro ces ko ji tra je ne ko li ko go di na, nad le `ni na ja vqu ju da }e do kra ja go di ne svi oni ko ji ni su is pu ni li for mu lar ko jim su se opre de li li za svog le ka ra, to mo ra ti da u~i ne. In sti tu ci ja iza bra nog le ka ra zna ~aj na je iz dva raz lo ga. Ona

Kako do svog lekara Le kar se bi ra u ne kom od do mo va zdra vqa na pod ru~ ju ma ti~ ne fi li ja le Za vo da za zdrav stve no osi gu ra we, a u slu ~a ju ka da pre bi va li {te ni je na pod ru~ ju ma ti~ ne fi li ja le ko ja je osi gu ra ni ku iz da la zdrav stve nu kwi `i cu, on ima pra vo da iza be re le ka ra u me stu svog pre bi va li {ta. Li ca ko ja pri vre me no bo ra ve van me sta svog pre bi va li {ta (u~e ni ci i stu den ti, li ca sme {te na u usta no ve so ci jal ne za {ti te, de ca u hra ni teq skim po ro di ca ma) le ka ra bi ra ju u me stu pri vre me nog bo rav ka i on je wi hov le kar dok tu bo ra ve.

omo gu }a va pa ci jen tu da se le ~i kod istog le ka ra, {to je vid mo de la po ro di~ nog le ka ra ko ji po sto ji u mno gim ze mqa ma Za pad ne Evro pe. Sma tra se da }e iza bra ni le kar bi ti bo qe po ve zan sa svo jim pa ci jen tom i da }e bi ti u mo gu} no sti da kva li tet ni je pra ti we go vo zdrav stve no sta we. Iz ja {wa va we

pa ci je na ta o iza bra nom le ka ru omo gu }a va da se i kod nas uve de prin cip ka pi ta ci je, od no sno za ra de po bro ju pri ja vqe nih pa ci je na ta. Ali su de }i po pro cen tu gra |a na ko ji su se do sa da iz ja sni li za svog le ka ra, ka pi ta ci ja }e jo{ mo ra ti da se sa ~e ka. Iza bra ni le kar op {te me di ci ne mo `e ima ti od 1.100 do 2.000 otvo re nih kar to na, a pe di ja tar od 500 do 1.000. Iza bra ni le kar je du `an da pri mi sva kog osi gu ra ni ka ko ji ga iza be re, osim uko li ko je po pu nio pred vi |en broj pa ci je na ta. Ta da pa ci jent mo ra da bi ra dru gog le ka ra kod kog jo{ uvek ima me sta. Uko li ko pa ci jen tu tre ba me di cin ska po mo} le ka ra, re cept, uput za bol ni cu, bo lo va we, pre ven tiv ni pre gled... neo p hod no je da ima svog iza bra nog le ka ra. Bez ova kvog iz ja {wa va wa ne ma ni ostva ri va wa na ve de nih pra va osi gu ra ni ka, a iz u ze tak su sa mo hit na sta wa. J. B.

Ne sta {i ca po tro {nog ma te ri ja la za di ja be ti ~a re Odu go vla ~e we u na bav ci le ko va i me di cin skih po ma ga la i od la ga we po nov nog otva ra wa sa ve to va li {ta za di ja be ti ~a re u do mo vi ma zdra vqa do vo de do ozbiq nih po sle di ca, upo zo ri la je Bo ja na Mar ko vi} iz Udru è wa za bor bu pro tiv di ja be te sa “Pla vi krug”. Ona je uka za la na niz zdrav stve nih kom pli ka ci ja ko je di ja be tes iza zi va i ko je ì vot no ugro à va ju oso be sa di ja -

be te som, ~i me se znat no uve }a va ju i tro {ko vi le ~e wa, ho spi ta li za ci je i iz o sta na ka sa po sla, a {to sve ide na te ret dr à ve. Uo~i Svet skog da na bor be pro tiv di ja be te sa, 14. no vem bra, ~la no vi “Pla vog kru ga” su uka za li da u apo te ka ma vi {e od tri me se ca ne ma po tro {nog ma te ri ja la ko ji ko ri ste di ja be ti ~a ri, {to di rekt no ugro à va wi hov ì vot.

Port pa rol ka Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Sa wa Mi ro sa vqe vi} je iz ja vi la da }e taj fond ve} da nas pre ba ci ti deo sred sta va du ga apo te ka ma za po ma ga la i po tro {ni ma ter jal za di ja be ti ~a re, ~i me bi pro blem tre ba lo da bu de re {en. Ona je do da la da }e apo te ke deo tog nov ca ta ko |e pre ba ci ti do ba vqa ~i ma da bi se re {i lo pi ta we na bav ke po tro {nog ma ter ja la za in su lin ske pum pe.

Vla di mir Ka ti} i Mi haq Wi la{

{e stu di ra ju na FTN-u jer su nam neo p hod ni stru~ wa ci u obla sti ko ja do bi ja sve ve }i zna ~aj, pa }e mo to me te `i ti i po li ti kom sti pen di ra wa stu de na ta - re kao je Wi la{. Ka wi {ka op {ti na je, pre ma re ~i ma pro fe so ra dr Vla di mi ra Ka ti }a, jed na od pr vih ko ja je po ka za la in te re so va we za no ve teh no lo gi je u obla sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je i po to me je me |u naj pre du zi mqi vi ji ma u Voj vo di ni i Sr bi ji, pa je `e qa da se us po sta vqa wem sa rad we za jed ni~ ki ostva re kon kret ni re zul ta ti ko ji }e do pri ne ti raz vo ju ove sre di ne

ener gi je ve tra za pod ru~ je Voj vo di ne za po tre be Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne, pa je do brim de lom i taj do ku ment do pri neo da se je dan broj in ve sti to ra opre de li i is ka `e in te re so va we da in ve sti ra u ovoj obla sti i u Voj vo di ni. - To nam da je ja ku ba zu da po nu di mo stru~ ne uslu ge op {ti ni i `e li mo da po mog ne mo am bi ci o zne pla no ve ka wi {ke op {ti ne, a voq ni smo i da po mog ne mo da |a ci ostva re svo ja hte wa da u~e na FTN-u u No vom Sa du, da bu du pra vi stru~ wa ci i pra te raz voj op {ti ne - na gla sio je Ka ti}. M. M.

PRIZNAWE ZA NAJBOQEG BIBLIOTEKARA OPET OTI[LO U ZREWANIN

^i ta we us po sta vqa rad ne na vi ke Gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov pri re dio je pri jem u Grad skoj ku }i za Va le ri ju Jo va nov, ovo go di {wu do bit ni cu na gra de “Mi na Ka ra xi}” za naj bo qeg bi bli o te ka ra u svim osnov nim {ko la ma u ze mqi, ko ju do de qu je Dru {tvo {kol skih bi bli o te ka ra Sr bi je. Va le ri ja Jo va nov ra di u {kol skoj bi bli o te ci ~e tvrt ve ka - po sled wih go di na na tri me sta: u ma ti~ noj {ko li “So wa Ma rin ko vi}” u Zre wa ni nu, i u we nim or ga ni za ci o nim je di ni ca ma u Mi haj lo vu i u Lu ki nom Se lu. U oba se la Va le ri ja pu tu je auto bu som i ~i ta o ci ma no si kwi ge ko jih ta mo ne ma, ka ko za u~e ni ke, ta ko i za me {ta ne. U pro te kloj 2010. go di ni iz da la je bli zu 5.300 kwi ga i pu bli ka ci ja, a bi bli o te~ kih ~la no va ima 364. - Tru dim se da pod sti ~em qu bav de ce pre ma kwi zi, jer ~i ta we us po sta vqa rad ne na vi ke, {to je osno va za si stem ski rad – re kla je Va le ri ja Jo va nov. Pri je mu kod gra do na ~el ni ka pri su stvo va li su i di rek tor Grad ske na rod ne bi bli o te ke “@ar ko Zre wa nin” Vla di mir Va si qev, ru ko vo di lac

ma ti~ nog ode qe wa bi bli o te ke Du {i ca Man di}, di rek tor ka O[ “So wa Ma rin ko vi}” Gi ze la Ka to na De bre ce ni, kao i po mo} ni ca gra do na ~el ni ka za dru {tve ne de lat no sti Zo ri ca Den da. Ka ko je is ta kao Vla di mir Va si qev, pri zna we za naj bo qeg bi bli o te ka ra ve} tre }u go di nu za re dom osva ja ju bi bli o te ka ri ma ti~ nog ode qe wa zre wa nin ske bi bli o te ke, {to ne mo `e bi ti slu ~aj no, ve} je re zul tat sa ve snog i pre da nog ra da. Po re ~i ma Du {i ce Man di}, ov da {wa usta no va je ma ti~ na za 96 {kol skih i spe ci jal nih bi bli o te ka, i sva ke go di ne otva ra i po jed nu no vu. - Mi smo ser vis i pr va adre sa za sve te bi bli o te ke za stru~ ne po slo ve, a i za pro ble me sa ko ji ma se su o ~a va ju u ra du. Re zul ta ti su vi dqi vi, po tvr |u ju ih i na gra de – is ta kla je Man di }e va. Gra do na ~el nik Mi haj lov je obe }ao po mo} lo kal ne sa mo u pra ve u stva ra wu bo qih uslo va za rad bi bli o te ka, a Osnov noj {ko li “So wa Ma rin ko vi}” i po klon za osvo je nu na gra du - kli ma ure |aj za u~i o ni cu u ko joj se bi bli o te ka na la zi. @. Balaban

crna hronika

sreda2.novembar2011.

Vi{e od 1.500 qudi ju~e je na mesnom grobqu u Gajdobri, kod Ba~ke Palanke, uz muziku policijskog orkestra i po~asne plotune, ispratilo telo policajca Sini{e Hrweza, ubijenog u nedequ u Starim Ledincima, kod Novog Sada. Od svog kolege oprostilo se nekoliko stotina policajaca, a sahrani su prisustvovali direktor srpske policije Mi lo rad Ve qo vi}, zamenik na~elnika PU Novi Sad Ste van Kr sti}, kao i veliki broj predstavnika MUP-a. O Sini{inoj slu`bi u redovima policije govorio je De jan Mi {ko vi}, wegov biv{i stare{ina, koji je istakao predanost nastradalog kolege jo{ od jula 1992. godine kada je postao policajac, zbog ~ega je i nagra|en ordenom Hilandarskog zlatnika. – Bio je primer dobrog policajca, uvek spremnog da uputi mla|e kolege i prenesi im iskustvo koje je imao. U policiji je pro{ao sve – i rat i mnoge druge situacije, pre desetak godina je pre{ao u stanicu u Petrovaradinu, gde je trebalo mirno da privede kraju radni vek, ali je, na`alost, izgubio `ivot na du`nosti – rekao je Mi{kovi}. Porodica i prijateqi jo{ uvek ne mogu da se pomire s onim {to se desilo. Sini{in brat od ujaka Mi lan Te le bak obratio

NA ME SNOM GRO BQU U GAJ DO BRI SA HRA WEN PO LI CA JAC SI NI [A HR WEZ, KO JI JE U NE DE QU U STA RIM LE DIN CI MA STRA DAO NA DU @NO STI

Jo{ du go je tre ba lo da ho da{ s na ma mu se posledwi put vrlo potresnim govorom koji je i „najtvr|ima„ naterao suze u o~i. Po wegovim re~ima, Je le na i Sini{a

dnevnik

c m y

– Jo{ je dugo trebalo da hoda{ s nama, da gleda{ svoju decu kako postaju qudi, ali iako }emo te predati onom svetu, zauvek }e{ ostati s nama – u suzama je Sini{i posledwu poruku predao brat. Supruga Jelena, vidno potre{ena, zajedno sa svojom decom ispratila je muà do ve~ne ku}e. S obzirom na svu muku koja ju je sna{la, predstoji joj najteà borba – da bez glavnog oslonca u ìvotu podigne troje dece. Iz policijskog sindikata Hrwezima je ve} upu}ena neka pomo}, a predstavnici Ministarstva unutra{wih poslova su obe}ali da }e porodica poginulog policajca biti zbrinuta i da `rtva koju je Sini{a podneo za slu`bu nikad ne}e biti zaboravqena. Podsetimo, u porodi~noj tragediji, koja je kulminirala ekplozijom ru~ne bombe, u nedequ posle podne u Starim Ledincima ìvot su izgubili policajac Sini{a Hrwez (1972) i Jovo Marti} (1949), dok su te{ko povre|eni policajac Sa {a Ma rin ko vi} (1971) i osumwi~eni Sre} ko Mar ti} (1971) koji se tereti da je aktivirao ekplo-

su se zaqubili jedno u drugo jo{ u vrti}u, da bi svoju qubav krunisali petnaestak godina kasnije brakom i decom.

KO ME MO RA CI JA U NO VO SAD SKOJ PO LI CIJ SKOJ UPRA VI

Ve qo vi}: Ve }a ovla {}e wa po li ci ji U Policijskoj upravi Novi Sad ju~e je odràna komemoracija policijskom slu`beniku Sini{i Hrwezu, koji je pre tri dana nastradao na slu`benoj du`nosti, tokom intervencije u Starim Ledincima. Od Hrweza, u prisustvu neute{ne porodice, brojnih kolega i prijateqa, oprostili su se direktor policije Mi lo rad Ve qo vi} i glavni policijski inspektor Zo ran Ku zma nov. Hrwez je ro|en 1972. godine u Ba~koj Palanci, a nakon zavr{ene Sredwe {kole unutra{wih poslova u Sremskoj Kamenici po~eo je, kao dvadesetogodi{wak, svoju policijsku karijeru. Najpre je tri godine radio u novosadskoj stanici milicije Centar 1, zatim pre{ao u Policijsku stanicu za deùrstva i intervencije, a od 2008. je u Policijskoj ispostavi Petrovaradin, gde je radio do tragi~nog dana, kada je na wega i kolegu ba~ena ru~na bomba. Za izuzetne rezultate na poslovima o~uvawa bezbednosti 1999. godine je nagra|en zlatnikom manastira Hilandar. Kolege }e ga pamtiti kao hrabrog, iskusnog i po`rtvovanog policajca, kojima je bio uzor, izvanredan saradnik i prijateq, istaknuto je na komemoraciji. Direktor policije Milorad Veqovi} se ponovo zaloìo za dono{ewe novog zakona o policiji, koji bi dao ve}a ovla{}ewa ~uvarima reda. Veqovi} je, u izjavi novinarima nakon ko-

memoracije, istakao da probleme vezane za bezbednost ne moè re{avati samo policija ve} ~itavo dru{tvo. On je izrazio ~u|ewe {to niko od pokrajinskih i gradskih funkcionera nije prisustvovao opro{taju od hrabrog policajca. – Izuzetno te{ko mi padaju ovi tragi~ni slu~ajevi u kojima su `rtve policajci. Pogovoto ovaj najnoviji, jer je Hrwez zaista bio primer pravog, iskusnog i obu~enog profesionalca i dobrog ~oveka – dodao je Veqovi}. Po wegovim re~ima, policija ne moè re{avati sve probleme dru{tva jer na op{te stawe i bezbednost uti~u brojni faktori. – Uprkos te{kom poloàju, policija uspe{no i ~asno obavqa svoj deo posla. Mislim da su se sada stekli uslovi da ona dobije status kakav zasluùje, a u novom zakonu o policiji bi policajcima trebalo dati ve}a ovla{}ewa u upotrebi oru`ja i drugih sredstava prisile – ukazao je Veqovi}. Direktor policije je priznao da ponekad i policajci prekora~e granicu, ali uz opasku da su takvi incidenti nezasluèno dobijali mnogo ve}i publicitet od napada na ~uvare reda. – Pitam se kakav bi odjek u javnosti bio da je policajac po pravilu slu`be intervenisao i nekog li{io ìvota? Tu se policija ose}a mnogo mawe za{ti}enom nego, recimo, u Zapadnoj Evropi ili SAD, {to se pod hitno mora promeniti – rekao je Veqovi}.

Okri vqe nom Mar ti }u pri tvor bez sa slu {a wa De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Ta tja na \u ra {a ko vi} odredila je ju~e, bez saslu{awa, pritvor do 30 dana okrivqenom za te{ka ubistva po~iwena u nedequ u Starim Ledincima Sre} ku Mar ti }u (1975) s borav{tem u tom mestu jer on nije bio u mogu}nosti, zbog izrazito te{kog zdravstvenog stawa, da komunicira i iznese odbranu. Sudija \ura{kovi} je prehodno pribavila medicinsku dokumentaciju okrivqenog, koji se nalazi na Odeqewu intenzivne nege u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu. Tako|e, ona je izdala nare|ewe da od ju~e posle 17 ~asova, kada je osumwi~enom istekla mera policijskog zadr`avawa do 48 sati, obezbe|ewe okrivqenog u bolnici od policije preuzmu zatvorski ~uvari. Sre}ku Marti}u je odre|en branilac po slu`benoj du`nosti. Kako nezvani~no saznajemo, u najboqem slu~aju, o~ekuje se da }e on biti u mogu}nosti da da izjavu tek za deset dana, i to iz bolni~ke posteqe. M. V.

Pro test na {et wa u No vom Sa du U Novom Sadu je ju~e, u organizaciji tri policijska sindi kata, odr `ana pro testna {etwa policijskih slu`benika i gra|ana zbog ubistva policajca Sini{e Hrweza, ali i sve ~e{}ih napada na policajce. Predsednik Sindikata srpske polici je Ne n ad Qu b i {i} je rekao da je ciq protesta da se javnosti i rukovodstvu dr`ave skrene pa`wa na „blagu kaznenu politiku sudstva prema po~iniocima krivi~nih dela napada na policijske slu`benike”. On je, ispred zgrade Policijske uprave u Novom Sadu, odakle je krenula protestna {etwa ulicama do zgrade suda, podsetio na to da je u proteklom pe to go di {wem peri o du evi dentirano vi{e od 9.000 napada na policijske slu`benike

tokom izvr{ewa redovnih zadataka i obaveza. – Rukovodstvo dr`ave i MUP-a uvek najo{trije osu|uje napade na policajce, ali to

uvek ostane samo na re~ima – ka`e Qubi{i}. – Sve dok se napad na policiju ne bude smatrao napadom na samu dr`avu,

policajci }e biti izlo`eni ovakvim situacijama. Policijski slu`benik mo`e da upotrebi vatreno oru`je samo u situaciji kada mu je neposredno

ugroèn ìvot ili ìvot drugog lica, {to u realnosti zna~i da ne sme da potegne oru`je dok ne zapucaju na wega. Tako je

i kolega Sini{a Hrwez prakti~no video napada~a s bombom i, po postoje}im ovla{}ewima, nije smeo da upotrebi oru`je. On nagla{ava da, osim lo{e odre|enih ovla{}ewa, policijski slu`benici nemaju nijedan pravilnik o konkretnom postupawu na licu mesta u zavisnosti od toga kakva je intervencija u pitawu, tako da je svakom ponaosob ostavqeno da odlu~i o tome kako }e postupiti i datoj situaciji. – Kada se tome doda da retko koja patrola ima kompletnu opremu, koja podrazumeva pancire i dugo naoru`awe, jasno je da su policajci kod nas postali „glineni golubovi” na koje puca ko stigne – rekao je Qubi{i}. Protestnu {etwu organizovali su Sindikat srpske policije, Nezavisni sindikat policije i Policijski sindikat Srbije. Na ~elu kolone koja je pro{la novosadskim ulicama bili su petnaestogodi{wi Vu ka {in Hr wez, stariji sin poginulog policajca, i Qu bi {a Hr wez, brat stradalog Sini{e

zivnu napravu, ina~e sin poginulog Jova. Po prvim saznawima na licu mesta, dvojica pripadnika MUPa su u ku}u Marti}a u Ulici Vuka Karaxi}a do{li po pozivu uku}ana koji su prijavili slu~aj porodi~nog nasiqa. Navodno, Sre}ko, koji je izbegao iz Knina 1995. godine, tog dana je pijan maltretirao svoje najbli`e, oca, majku i sestru. Po pri~i o~evidaca, on je po dolasku patrole u{ao u gara`u u prizemqu ku}e, a kad su ka wemu po{li policajci i otac, bacio je bombu koja je na licu mesta usmrtila wegovog oca i jednog policajca dok su majka i sestra ostale nepovre|ene. N. Per ko vi} Foto: B. Lu~i}

So li dar nost Su bo ti ~a na Suboti~ki policajci su se pridruìli kolegama iz svih gradova Srbije i odràli miran protest ispred zgrade Policijske uprave i na taj na~in odali po~ast poginulom kolegi Sini{i Hrwezu. @eleli su da skrenu pa`wu javnosti na sve ~e{}e napade na policajce, ali i dràvi na blagu kaznenu politiku prema po~iniocima krivi~nih dela napada na policiju. U toku polu~asovnog protesta {alteri nisu radili. – Apelujemo na Vladu Republike Srbije da {to pre izmeni zakon i najstroè kazne i sankcioni{u svako i najmawe vre|awe policajca, a posebno napade na wih – rekao je policijski slu`benik Mar ko Ra du lo vi}. Podsetimo, 11. novembra pro{le godine u zgradi PU Subotica otkrivena je spomen-plo~a suboti~kim policajcima nastradalim na du`nosti. S. I. koji je i sam policijski slu`benik u PU Subotica. – Ne moèmo da se pomirimo s tim {to se desilo na{em tati, mami je jako te{ko i sestri i najmla|em bratu koji ima devet godina i jo{ uvek mu nije jasno {ta se desilo. Na ovaj protest sam do{ao sa stricem koji je tako|e policajac jer ho}emo da pokaèmo da policajcima trebaju boqi uslovi da jo{ neki qudi ne bi ostali bez svog oca ili brata. Ho}u da se zahvalim svim tatinim kolegama jer wihova podr{ka nam je pokazala koliko je moj otac bio po{tovan me|u wima – rekao je Vuka{in, koji je ove godine upisao prvi razred Saobra}ajne {kole, ali, kako kaè, verovatno }e jednog dana postati policajac.

Protestu policije prikqu~ilo se i nekoliko porodica policajaca koji su poginuli na du`nosti u posledwih nekoliko godina. Po re~ima Sr bo sla ve Gran di}, majke Vladimira Grandi}a, policajca koji je ubijen na du`nosti u aprilu 2009. godine, pod hitno treba poo{triti kazne za napada~e na policiju. – Na{ sin je poginuo na du`nosti i tada se govorilo da ne{to mora da se preduzme, ali pro{le su dve godine, a situacija je jo{ gora. Momci ginu i daqe, wihova ovla{}ewa su minimalna, oprema lo{a, a sve vi{e ih napadaju na du`nosti. Mislim da treba vratiti najstroù kaznu za takve zlo~ine jer ih jedino tako moèmo za{tititi – kaè Srbislava Grandi}. N. Per ko vi}

crna hronika

dnevnik

sreda2.novembar2011.

UDES NA PU TU HOR GO[–KA WI @A

Su dar ko li ma pred sed ni ka ka wi {ke op {ti ne i pot pred sed ni ka „Par ti za na”

Po gon u ko jem je po gi nuo Qu bi {a ^an ~a re vi}

NE SRE ]A U IGM „JU GO BA NAT“ U BA NAT SKOM KAR LOV CU

Ma {i ni sta po gi nuo u mli nu Preksino} oko 20 sati u Industriji gra|evinskog materijala „Jugobanat“ iz Banatskog Karlovca dogodila se te{ka nesre}a. Na radnom mestu poginuo je ma{inista Qubi{a ân~arevi} (53) koji je radio na prvoj pregradi na ma{ini kolni mlin zajedno s radnikom Go ra nom Ca ra nom iz ovog mesta. Na uvi|aj su iza{li deùrni sudija Op{tinskog suda iz Pan~eva Moj se Ko sti} i zamenik javnog tuìoca Jon Mun }an iz Javnog tuìla{tava u Pan~evu. Deùrni sudija Kosti} je nakon uvi|aja za „Dnevnik“ rekao da je nesre}ni ân~arevi}, rade}i na kolnom mlinu u pogonu, upao u vaqke i tako izgubio ìvot. Naglasio je da su to nezvani~ni podaci i da je zatraìo obdukciju i nalaz ve{ta~ewa Nacionalne kriminalisti~ke slu`be iz Beograda, posle ~ega }e se znati detaqi ove nesre}e na radu u „Jugobanatu“. Po pri~ama onih koji su upu}eni u ovaj nesre}ni doga|aj, ovde se do jutarwih sati radilo na izvla~ewu tela nastradalog ispod vaqkova te{kih oko 25 tona, a potom je odneto u Op{tu bolnicu „Pan~evo„ na obdukciju. O~evidac doga|aja Goran Caran, po re~ima wegove majke Ve ron ke, pobegao je od ko{marnih slika ove nesre}e na wivu, nije ni mobilni poneo. Ina~e, po pri~ama wegovih kolega, ân~arevi} je bio izuzetan ~ovek i dobar radnik. A

IGM „Jugobanat“, kao da je ukleta firma: minulog leta na jednom od ciglarskih jezera, gde je va|ena glina, udavio se dvanaestogodi{wi de~ak. U maju prethodne godine u krugu fabrike, pri~aju radnici, kroz krov je propao jedan radnik i izgubio ìvot. U porodi~noj ku}i poginulog prekopreko puta ciglane muk. Supruga Mi le na s prijateqima preìvqava teàk bol za nastradalim suprugom. – Qubi{i je trebalo pet{est godina do penzije, rano je po~eo da radi. Bio je zaposlen u pan~eva~kom „Minelu“, ovda{woj „Pe{~ari“ i „Banatu“, a od pre 14 godina je u „Jugobanatu“. Radio je od jutra do sutra. Ovde mu je radno mesto bilo na vratima, zvali su ga uvek kad im je bio potreban. Ne, nije koristio alkohol, bio je trezvewak. Otkako smo zajedno, trudili smo se da se sku}imo, radili smo oboje gde god je bilo nekog posla. I taman kad sam pomislila da }emo mo}i lepo da ìvimo, dogodila se ova nesre}a. Nismo imali sre}e da poìvimo kako smo mislili... On iz prvog braka ima odrasle i zbrinute sina i }erku, ja dva punoletna sina. Oni svojim putem, a nama se, eto, nije dalo da nam starost bude lepa – uplakano pri~a o svojoj tu`noj qubavi i nesre}noj sudbini Qubi{ina supuga Mi le na Mi tov. R. Jo va no vi}

IN CI DENT U NO VOM SA DU

Na pad nut gej-mu {ka rac Gej-mu{karac I. J. (23) napadnut je u Novom Sadu, pretu~en i ostavqen da le`i bez svesti, a napada~i su pobegli, saop{tili su ju~e Novosadska lezbejska organizacija (NLO) i Grupa za podr{ku gej-mu{karcima „Iza|i”. U saop{tewu se navodi da je jedan od napada~a udario I. J. u glavu i kada je pao nastavili su da ga tuku dok nije izgubio svest, a zatim su pobegli. „Nakon susreta s inspektorom novosadske policije zakqu~eno je da je re~ o nasiqu na ulici i tragawe za napada~ima se nastavqa”, navodi se u saop{tewu, i precizira da je I. J. napadnut prekju~e rano ujutro u Temerinskoj ulici. NLO i grupa „Iza|i” pozvali su javnost da reaguje na nasiqe ko-

je se doga|a nad lezbejkama i gejmu{karcima u Novom Sadu. Te organizacije su navele da se nasiqe ignorisawem legitimi{e i postavqa kao „vrednost” dru{tva, i pozvale gra|ane, organizacije civilnog dru{tva i institucije dr`ave na qudskost i odgovornost. Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) najo{trije je osudila napad na mladi}a kog su u Novom Sadu pretukle nepoznate osobe, a potom pobegle. „Niko ne sme da bude napadnut zbog toga {to pripada bilo kojoj mawini, ukqu~uju}i i seksualne mawine, a podse}amo na to da je pre samo dve nedeqe u Beogradu devojka napadnuta no`em samo zato {to je nosila majicu s oznakom LGBT-populacije”, navodi se u saop{tewu. E. D.

SU BO TI ^A NIN UHAP [EN U AK CI JI „AR MA GE DON”

Ma lo let ni~ ka por no gra fi ja u ra ~u na ru Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala u nastavku akcije „Armagedon” li{ili su slobode Mi ha qa W. (1982) iz Subotice, osumwi~enog za prikazivawe, pribavqawe i posedovawe pornografskog materijala i iskori{}avawe maloletnog lica za pornografiju, saop{teno je ju~e iz MUP-a. On je, kako navodi policija, osumwi~en da je od 2010. godine do li{ewa slobode na svoj ku}ni ra~unar s interneta preuzeo i

uskladi{tio ve}e koli~ine pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem maloletnih lica. Prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje koristi osumwi~eni, prona|ena je ve}a koli~ina pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem maloletnih lica uzrasta od pet do 14 godina. Mihaq W. }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. (Ta njug)

Biv{i na~elnik Severnoba~kog okruga, biznismen i aktuelni potpredsednik Fudbalskog kluba „Partizan” Mi le Jo vi ~i} iz Ba~ke Topole zadobio je te{ke povrede ali mu ìvot nije ugroèn, a predsednik kawi{ke op{tine Mi haq Wi la{ iz Oroma lak{e je povre|en u saobra}ajnoj nesre}i koja se ju~e oko 15.40 sati dogodila na regionalnom putu R-119 izme|u Horgo{a i Kawiè. Po informacijama koje su nam nezvani~no potvr|ene u Policijskoj upravi Kikinda, do nesre}e je do{lo kada su se sudarili putni~ki automobili kojim su upravqali Wila{ i Jovi~i}, koji su sami

Mi le Jo vi ~i}

Mi haq Wi la{

bili u vozilima. Wila{ se kretao iz pravca Horgo{a prema Kawiì, a po nezvani~nim informacijama, do udesa je do{lo kada je Jovi~i}, kre}u}i se u suprotnom smeru, prema Horgo{u, preticao jedno vozilo te je do{lo do direktnog sudara. Povre|eni Wila{ i Jovi}i} su posle udesa odmah preba~eni u Op{tu bolnicu u Subotici. Uvi|aj su izvr{ili saobra}ajna policija iz Kawiè i deùrni istra`ni sudija u prisustvu tuìoca. Sve okolnosti se utvr|uju, a iz PU Kikinda su za danas najavili zvani~no saop{tewe. M. Mr.

BIV [I GA ZDA „AGRO @I VA” MI RO SLAV @I VA NOV JU ^E U ZRE WA NIN SKOM SU DU IZ NO SIO OD BRA NU

Kom pa ni ja za ma le pa re oti {la u ru ke dr à vi Izvo|ewem dokaza ju~e je pred ve}em Vi{eg suda u Zrewaninu, kojim predsedava sudija Ile{ Ba ko{, nastavqeno su|ewe biv{em suvlasniku kompanije “Agroìv” Mi ro sla vu @i va no vu i devetnaestorici wegovih saradnika – direktora iz ovog poslovnog sistema. Kao i na ranijem glavnog pretresu, i ovog puta je bilo re~i o transkriptima prislu{kivanih razgovora. Radi se o ukupno 38 tajno snimqenih telefonskih razgovora, vo|enih s prole}a i po~etkom leta 2007. godine, iz kojih se moè razaznati da su @ivanov i ostali naslu}ivali da ih policija kontroli{e. Branioci @ivanova i drugih prethodno su traìli da se ti transkripti ne koriste kao dokaz. Argument odbrane je glasio da po novom Zakoniku o krivi~nom postupku Tuìla{tvo nije u roku od {est meseci od pribavqawa dokaza pokrenulo postupak, ali ovakav stav nije pro{ao kod sudskog ve}a. Sudija Bako{ je ju~e istakao da su ve{taci potvrdili autenti~nost glasova svih optuènih, ~ije razgovore je prislu{kivala BIA. Podsetimo, okrivqeni su tvrdili da ne mogu da prepoznaju svoje glasove i da nisu sigurni

Mi ro slav @i va nov

da pripadaju wima jer, navodno, nikada ranije nisu ~uli kako zvu~e preko telefona. Zbog toga je sudsko ve}e odlu~ilo da se obavi ve{ta~ewe glasova. @ivanov je, tako|e, u utorak zapo~eo izno{ewe svoje dopunske odbrane, ali jo{ se nije dotakao prislu{kivanih razgovora. Uglavnom je polemisao s navodima iz optu`nice i ve{tacima iz Novog Sada, za koje je izjavio da su povr{ni, zlonamerni i da su namerno stvorili ru`nu sliku o wemu. A za medijsku haj-

ku optuìo je policiju i Tuìla{tvo. – Gotovo ni iz ~ega sam stvorio privredni gigant, koji je zapo{qavao 3.500 radnika i bio lider na trì{tu mesa u Srbiji i regionu – poru~io je @ivanov, tvrde}i da je u nasrtajima na wegovu imovinu u~estvovala i Agencija za privatizaciju, koja je, dok je bio u pritvoru, poni{tila kupoprodajne ugovore za nekoliko dru{tvenih preduze}a. Nekada{wi gazda “Agroìva” je izjavio da je zbog toga tuìo Agenciju i dobio spor pred Privrednim sudom u Beogradu. “Agroìv” je, kako je naveo @ivanov, nakon wegovog hap{ewa i izbijawa afere, uni{ten zahvaquju}i nedoma}inskom poslovawu. Naveo je da je “Srbijagas”, novi vlasnik kompanije, platio doma}eg lidera u proizvodwi ìvinskog mesa 11,3 miliona evra, a da je direktor “Srbijagasa” Du {an Ba ja to vi} izjavio da je dràva napravila dobar posao jer je “Agroìv” kupqen po ceni tri puta mawoj od stvarne. – Da je “Agroìv” prodat i po tri puta ve}oj ceni, to bi bilo malo u odnosu na to koliko je firma vredela pre mog hap{ewa. Banke, uglavnom strane, davale su

nam kredite ne zbog “naduvanih” bilansa poslovawa, kako tvrdi tuìlac, nego zbog stalnog pove}awa obima proizvodwe, prometa, trì{nog u~e{}a... Kada sam uhap{en, banke su u samo jednom danu zatraìle naplatu svih kredita zbog medijske hajke, a to ne bi preìvelo nijedno preduze}e na svetu. Pa ipak, sve banke su na sudu potvrdile da nisu o{te}ene – rekao je pred sudom @ivanov, koji }e na dana{wem glavnom pretresu nastaviti izno{ewe dopune svoje odbrane. Optu`nicom Vi{eg javnog tuìla{tva u Zrewaninu, wemu i ostalim okrivqenima se stavqa na teret da su se dogovarali o radwama koje treba preduzeti da se prikriju finansijske transakcije o trgovini udelima zavisnih preduze}a iz sistema “Agroìv”, za koje optu`nica tvrdi da su od 2004. do 2008. posluìli za fiktivno stvarawe kapitalne dobiti kompanije. A na osnovu ~ega su @ivanov i trojica suvlasnika neosnovano naplatili dividendu od preko 1,5 milijardi dinara, ali i zaduìli “Agroìv” kod poslovnih banaka za skoro 100 miliona evra, pa je posle izbijawa afere kompanija zavr{ila u ste~aju. @. Ba la ban

SU \E WE ZA UBI STVO GRU JI CE MI TRO VI ]A U NO VOM SA DU

O~e ku ju se no vi sve do ci Glavni preteres povodom ubistva Grujice Mitrovi}a pro{le godine na novosadskom Novom nasequ odràn je ju~e pred velikim ve}em Vi{eg suda, kojim je predsedavala sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}. Saslu{ani su svedoci, a sudski ve{taci davali su iskaze. Dokazni postupak bi}e nastavqen 8. decembra u 11 sati. Iz novosadskog Okru`nog zatvora privedeni su optuèni za te{ko ubistvo i nedozvoqeno dràwe oru`ja Go ran Mi tro vi}, zvani Go ga, iz Novog Sada (1983) i wegov sugra|anin Mar ko Po po vi}, zvani Ha mer (1984), koji su ve} osu|ivani. Na klupu je pristupio i Bo jan Du ki} (1983) iz Futoga koji se brani sa slobode, a kome se stavqa na teret pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela. Svedoci se ju~e nisu prisetili bitnijih detaqa i pravdali su se da je sve bilo muwevito i da je od doga|aja pro{lo dosta vremena. Svedok N. R. je kazao da je ~uo ranije da je, sada pokojni Grujica svojevremeno pretukao Marka Popovi}a, dok je svedok I. B., koji je u istrazi izjavio da je kod mesta zlo~ina video kako pored wega tr~e dvojica od kojih jedan ima vidqivu tetovaù na desnoj strani

Sed ma la `na do ja va o bom bi – Ju~era{wa anonimna dojava o bombi postavqenoj u zgradi pravosudnih organa u Novom Sadu bila je la`na i to je sedma takva dojava ove godine – izjavila je portparolka Osnovnog suda Bi qa na La zi}. – Zasad nepoznata osoba obavestila je policiju, ju~e ujutro ne{to pre devet sati, da je u zgradi suda postavqena bomba, pa je vi{e od 1.000 zaposlenih i klijenata napustilo prostorije i iza{lo na ulicu. Posle pretrage, koju su obavili pripadnici protivdiverzione jedinice MUP-a, radnici suda i gra|ani su po~eli da se vra}aju u zgradu oko 10.30 sati. Ona je napomenula da su, zbog krivi~nog dela izazivawa panike i nereda, u Novom Sadu donete dve osu|uju}e presude, od tri i devet meseci zatvora plus nov~ana kazna od 100.000 dinara, i dodala da je jedan krivi~ni postupak te vrste u toku.

vrata, sada nije mogao da potvrdi da je to okrivqeni na klupi koji ba{ na tome mestu ima ilustraciju. U nastavku pretresa o~ekuje s saslu{awe novopredloènih svedoka i onih koji se do sada nisu pojavili pred ve}em iako su uredno pozvani, najavila je presednica ve}a sudija Tomi}-Joki}. Po navodima optu`nice, 24. septembra pro{le godine oko 14.30 ~asova u Ulici Todora Jovanovi}a, nakon fizi~kog sukoba u ranijem periodu izme|u sad pokojnog Grujice Mitrovi}a i Marka Popovi}a, okrivqeni su se, kad je Grujica Mitrovi} iza{ao iz diskonta, uputili ka wemu, a on je poku{avao da pobegne kada ih je ugledao. Okrivqeni Marko Popovi} je u tom trenutku ispalio tri hica u Grujicu, u zadwu slabinu i butinu, usled ~ega je raweni mladi} pao na zemqu. Potom je Marko dao isti pi{toq Goranu, koji je pri{ao Grujici koji je leào na le|ima i ispalio u wega hitac u predwu stranu butine. Napadnutom mladi}u su tom prilikom nanete dve ustrelne i dve prostrelne rane, {to je dovelo do nepovratne faze {oka i smrti slede}eg dana, kaè se u optu`nici. M. V.

SPORT

sreda2.novembar2011.

dnevnik

c m y

SU TRA U JA PA NU PO ^I WE 11. SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [I CE

Pr vi fil ter za Lon don

JE LE NU JAN KO VI] NE NA PU [TA VE DAR DUH

Pred me~ vo lim da cug nem Je le na Jan ko vi} u Be o gra du krc ka svo je po sled we da ne od mo ra od se zo ne u ko joj je igra la sve ga dva fi na la. Za na red nu }e se pri pre ma ti u Ame ri ci. Ka è da joj je ciq da od i- gra bo qe na grend sle mo vi ma, gde je, pre ma sop stve nom pri zna wu, pod ba ci la ove go di ne. - Ipak sam ja sa mo qud sko bi }e, ne ma {i na, i nor mal no je da po sle ~e ti ri, pet go di na u sa mom vr hu is pad nem iz de set, ili imam za ni jan su lo {i ju go di nu od pret hod ne - osvr nu la se na me se ce iza se be tre nut no 14. te ni ser ka sve ta, ko ja }e pr vi put po sle ~e ti ri go di ne se zo nu za vr {i ti van top 10. - Za è nu ni je la ko da iz dr ì ovaj pri ti sak, stres i na po re ko je te nis no si. Mo ram da pri ku pim sna ge da bu dem po zi tiv na, jer naj lak {e je

se be ubi ti u po jam - pri zna je Je le na. A ona je ste osta la ve drog du ha. Jo{ uvek ume do bro da se na {a li i to na svoj ra ~un. - Pre ne go {to iza |em na te ren da bih se opu sti la vo lim da pe vu {im ne ku pe smu, a de {a va se da se to na sta vi i to kom me ~a, pa zbog to ga iz gu bim kon cen tra ci ju. Jed nom sam ve} re kla da pred me~ vo lim da po pi jem po ko ju, pa mi je on da sve rav no kroz smeh je is pri ~a la 26-go di {wa Be o gra |an ka. Ipak, ima na te re nu i mo me na ta ka da je ne vi di mo sa pre po zna tqi vim osme hom. - Ja sam oso ba ko ja se ne li bi da na te re nu po ka `e svo je emo ci je. Isti na, po ne kad opsu jem, ali na dam se da }e mi na rod opro sti ti - do da la je sa svim iskre no Jan ko vi }e va.

Su tra u Ja pa nu po ~i we 11. svet ski Kup za od boj ka {i ce, u~e stvu je 12 re pre zen ta ci ja, a sa mo tri naj bo qe }e na }i me s to na Olim p ij s kim igra ma u Lon do nu na red ne go di ne. Po red do ma }i na Ja pa na, de vet me sta su za u ze le se lek ci j e na osno v u pla s ma n a sa kon ti nen tal nih {am pi o na ta i or ga ni za tor je dao dve vajldkar te. U Na ga nu, Hi ro {i mi, To aj mi, Sa po rou, Oka ji mi i To ki ju }e u~e stvo va ti: Sr bi ja i Ne ma~ ka (Evro pa), Ki na i Ko re ja (Azi j a), Ke n i j a i Al ` ir (Afri ka), SAD i Do mi ni kan ska Re pu bli ka (Se ver na i sred -

Bra zil ke bez ti tu le Iako se u po sled woj de ce ni ji od boj ka {i ce Bra zi la do mi nant ne u sko ro svim tak mi ~e wi ma, do sa da im ni jed nom ni je po {lo za ru kom da osvo je Svet ski kup. Ovo tak mi ~e we, kao naj kva li tet ni ja pred i gra Olim pi ja de, usta no vqe no je 1973. go di ne i pre mi je ra je bi la u Mon te vu deu, a svi osta li bi li su u Ja pa nu. Ku ban ke su osvo ji le ~e ti ri Svet ska ku pa (1989, 1991, 1995. i 1999. go di ne), pra ti ih Ki na sa tri zla ta (1981, 1985. i 2003.), a po jed nu ima ju Ja pan (1977.), SSSR (1973.) i Ita li ja (2007.).

Od boj ka {i ce Sr bi je ima ju la gan po sao na star tu

wa Ame ri ka) i Bra zil (Ju `na Ame r i k a), dve po z iv n i c e su pri pa le Ita li jan ka ma i Ar gen tin ka ma, i do ma }in Ja pa na. O~e ki va lo se da }e obe po ziv n i c e or g a n i z a t o r a bi t i uru ~ e n e evrosp k im eki p a m a, naj p re Ru s i j i, Ita l i j i ili Poq skoj, ali su Ru ski we kao ak tu el ne pr va ki we sve ta osta le krat kih ru ka va, kao i Po qa ki we, a do ma }in se od lu ~io, na ve li ko iz ne na |e we, za dru -

gu eki pu Ju `ne Ame ri ke Ar gen ti nu. Od b oj k a { i c e Sr b i j e, vla dar ke Evro pe i tre }a se lek ci ja sa Gran pri ja (sli ~an si stem tak mi ~e wa kao i na Svet skom ku pu), u pr voj run di u Na ga nu ima }e re la tiv no la gan za da tak. U dru goj su pro tiv ni ce Ne mi ce i Bra zul ke, u tre }oj Ja pan, Ki na i Ita li ja i u ~e tvr toj run di Do mik snaks Re pu bli ka, Are gen ti na i Al `ir.

RANG-LI STA ZA EVROP SKE KU PO VE

OTVO RE NA TE NI SKA AK DE MI JA NO VAK

Za pro fe si o nal ce i ama te re Te ni ska aka de mi ja No vak otvo re na je u Be o gra du sa ci qem da na jed nom me stu obez be di vr hun ske uslo ve za tre ning i `i vot igra ~a. - Ulo ga aka de mi ja, ko ja no si ime naj bo qeg srp skog i svet skog te ni se ra No va ka \o ko vi }a, je ste u stru~ nom upot pu wa va wu tre nin ga te ni skih pro fe si o na la ca, kao i ta len to va ne de ce - re kao je ko or di na tor aka de mi je Go ran Bu baw. On je na gla sio da }e se u pr voj fa zi ra da ove aka de mi je igra ~i te sti ra ti, a da se na pro le }e o~e ku je ve li ki broj pro fe si o nal nih te ni se ra. - Aka de mi ja }e u po ~et ku ra di ti sa te ni se ri ma mla |eg uz ra sta, a na pro le }e o~e ku je mo do la zak igra ~a ko ji bi se spre ma li za fju ~er se i dru ge pro fe si o nal ne tur ni re.

Bu baw je do dao da je ce na na me se~ nom ni vou oko 1.300 evra, dok je go di {wi pa ket 12.000 evra. Na kon sta ta ci ju no vi na ra da je taj iz nos za na {e uslo ve pre vi sok, Bu baw je od go vo rio da je ce na u od no su na re gion ni `a za 30 do 50 od sto. - U ovu ce nu su ura ~u na ta dva tre nin ga dnev no, sme {taj u ho te lu , kao i is hra na u re sto ra nu po do vu kao je Bu baw. On je do dao da po sto ji mo gu} nost da se u ak de mi ji pri pre ma ju i ta len to va na de ca, ~i ji ro di te qi ni su do voq no pla te `no spo sob ni. U rad aka de mi je No vak bi }e ukqu ~e ni tre ne ri Ana Jo va no vi} i Dar ko Ma |a rov ski, kon di ci o ni stru~ wak Mi lo{ So ko lo vi} i psi ho log Bo jan Gli go ri je vi}.

GO LI [AV KA LEN DAR SKI JA [KIH ZVE ZDA: Ski ja {ke zve zde spre mi le su za svo je fa no ve no vu po sla sti cu, ali ne u vi du fan ta sti~ nih tr ka, ve} go li {a vog ka len da ra. Na slov nu stra nu ka len da ra kra si biv {a olim pij ska {am pi on ka Yu li ja Man ku zo (na sli ci), ko ju mno gi sma tra ju jed nom od naj lep {ih ne sa mo ski ja {i ca, ve} i spor tist ki wa na sve tu. - Ve o ma sam po no sna {to sam do bi la tu ~ast da se na |em na na slov noj stra ni no vog ka len da ra, ko ji je estet ski od li~ no ura |en, a ni ko se ne raz me }e - re kla je Man ku zo. Ipak, ono {to }e mno ge we ne fa no ve raz o ~a ra ti je da je ona za u ze ta, ve} ne ko li ko go di na je u ve zi sa ko le gom, Nor ve `a ni nom Ak se lom Lun dom Svin da lom. Ka len dar je sni man na fan ta sti~ nim lo ka ci ja ma, na sne gu, a ski ja {i i ski ja {i ce su ve o ma oskud no ode ve ni, jer su u pot pu no sti od ba ci li svo je kom bi ne zo ne. Ura |en je u dve ver zi je, sa ski ja {i ma i ski ja {i ca ma, a glav na zve zda onog za ne `ni ji pol je Austri ja nac Raj ner [en fel der.

Na olim pij skom tur ni ru u Lon do nu u~e stvo va }e 12 naj bo qih svet skih re pe reznta ci ja, a za sa da se sa mo kva li fi ko vao do ma }in Ve li ka Bri ta ni ja. Sa Svet skog ku pa }e i}i tri se lek ci je, pa po jed na naj bo qa sa pet kon ti nen tal nih tur ni ra i na kra j u jo{ tri po s led w eg kva l i f i k a c i j o n og tur n i r a, ko ji }e se odr `a ti u Ja pa nu od 19. do 27. ma ja sle de }e go di ne. M. Ri sti}

Sr bi ja sa de vet klu bo va

PR VA CI EVRO PE NA OKU PU: Mu {ka se ni or ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je po ~i we pri pre me za 12. Svet ski kup, ko ji }e se od i- gra ti od 20. no vem bra do 4. de cem bra u Ja pa nu. Se lek tor Igor Ko la ko vi} sa op {tio je spi sak igra ~a (16) ko ji }e se pri pre ma ti za pr vi kva li fi ka ci o ni tur nir za Olim pij ske igre u Lon do nu. Na spi sku su:teh ni ~a ri: Vla do Pet ko vi} (Um bri ja vo lej, Ita li ja), Mi haj lo Mi ti} (Cr ve na zve zda) i Ni ko la Jo vo vi} (Fri drihsha fen, Ne ma~ ka). Ko rek to ri: Ivan Miq ko vi} (Fe ner bah ~e, Tur ska) i Alek san dar Ata na si je vi} (Bel ha tov, Poq ska). Li be ra: Ni ko la Ro si} (Fri drihsha fen, Ne ma~ ka) i Fi lip Vu ji} (Cr ve na zve zda). Blo ke ri: Dra gan Stan ko vi} (Lu be, Ita li ja),

Mar ko Pod ra {~a nin (Lu be, Ita li ja), Mi lan Ra {i} (ACH vo lej, Slo ve ni ja) i Bo ri slav Pe tro vi} (Po a ti je, Fran cu ska). Pri ma ~i: Ni ko la Ko va ~e vi} (Wi `ni Nov go rod, Ru si ja), Mi lo{ Ni ki} (Ga be ka, Ita li ja), Mi lo{ Ter zi} (Tur, Fran cu ska), Uro{ Ko va ~e vi} (ACH vo lej, Slo ve ni ja) i Mi lo{ Ve mi} (Fri drihsha fen, Ne ma~ ka). Sr bi ja }e u Na go ji u okvi ru 1. ko la A gru pe igra ti pro tiv Ar gen ti ne, Poq ske i Ira na. U dru goj run di, u Osa ki, pro tiv Ja pa na i Ku be. U okvi ru tre }e run de, u Ha ma ma cuu pro tiv Ru si je, Ita li je i Bra zi la, u ~e tvr toj run di, u To ki ju, pro tiv Egip ta, Ki ne i SAD-a. Pla sman na Olim pij ske igre u Lon do nu iz bo ri }e tri pr vo pla si ra ne re pre zen ta ci je.

Evrop ska od boj ka {ka kon fe de ra ci ja (CEV) ob ja vi la je rang li ste ze ma qa za Evrop ske ku po ve 2012./2013. Na naj no vi joj rang li sti Sr bi ja je u `en skoj kon ku ren ci ji na {e stom me stu sa 253 bo da i u Evrop skim ku po vi ma 2013. ima }e pet pred stav ni ka: u Li gi {am pi o na i u Ku pu CEV igra }e po dve eki pe, a u Ku pu iza zi va ~a jed na. U mu {koj kon ku ren ci ji Sr bi ja je na 12. me stu sa 199 bo da i u Evrop skim ku po vi ma ima }e ~e ti ri pred stav ni ka: u Li gi {am pi o na i u Ku pu CEV igra }e po jed na eki pa, a u Ku pu iza zi va ~a dve eki pe. U `en skoj kon ku ren ci ji pr va je Ru si ja sa 409 bo do va, dru ga Ita li ja sa 408,67, a tre }a Tur ska sa 355,33 bo da. Po red Sr bi je, po dve eki pe u Li gi {am pi o na ima }e Ita li ja, Tur ska, Fran cu ska i Poq ska, dok }e Ru si ja je di na ima ti tri eki pe. U mu {koj kon ku ren ci ji Ita li ja je pr va sa 503,66 bo do va, dru ga Gr~ ka sa 349,66, a tre }a Ru si ja sa 345,99 bo do va. Ita li ja }e u Li gi {am pi o na ima ti tri eki pe, a Gr~ ka, Ru si ja, Poq ska, Bel gi ja, Tur ska i Fran cu ska po dve eki pe.

Jo ka no vi} oku pio ju ni o re Tre ner ju ni or ske ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Slo bo dan Jo ka no vi} ju ~e je oku pi igra ~e u okvi ru EHF ne de qe. Ra di se o igra ~i ma ko ji su po sle SP u Ar gen ti ni za vr {i li ka det ski sta` (1992. i mla |i) i sa da za po ~i wu ju ni or sku ka ri je ru i to tur ni rom u Du gom Se lu, gde }e igra ti pro tiv re pre zen ta ci je do ma }i na Hr vat ske i se lek ci je Slo ve ni je. Pr vu utak mi cu na {i ju ni o ri igra ju da nas u 18 ~a so va sa Hr vat skom,

dru gu su tra u 10 ~a so va sa Slo ve no jim. Na Jo ka no vi }e vom spi sku na la ze se - gol ma ni: Mi haj lo Ra do va no vi} (Par ti zan), Vla di mir Cu pa ra (SC Vo `do vac), Lu ka Ar se ni} (Voj vo di na), le va kri la: Va wa Ili} (Par ti zan), Vik tor Ma ti ~i} (No vi Be o grad), de sna kr la: Slo bo dan Pa vi} (Cr ve na zve zda), Bog dan Ra di vo je vi} (Par ti zan), Alek san dar Ra do va no vi} (Par ti zan), pi vo ti: Mi haj lo Mar se ni} (Par ti zan), Du {an An dre je vi} (Ze mun), Ne ma wa Vu -

~i }e vi} (Ju go vi} Uni met), de sni be ko vi: \or |e Go lu bo vi} (Par ti zan), Ste fan Ra du lo vi} (Bo rac M-tel, BiH), Ni ko la Po ti} (Par ti zan), sred wi be ko vi: Mla den Kr sman ~i} (Ju go vi} Uni met), Igor Mr {u qa (Par ti zan), le vi be ko vi: Ste fan Ili} (Ju go vi} Uni met), Ni ko la Da mja no vi} (Voj vo di na). Po po vrat ku iz Hr vat ske ju ni o ri }e na sta vi ti da ra de 4. i 5. no vem bra u Tre na `nom cen tru RSS, gde }e im se pri kqu ~i ti jo{ 13 vr {wa ka, i to - gol ma ni: Jan ko Ge ma -

qe vi} (Rad ni~ ki, Kg), Ni ko la No va ko vi} (Ba~ ka Pa lan ka), le vo kri lo: Ili ja Stan ko vi} (Le sko vac 54), de sna kri la: Lu ka Mi ni} (Par ti zan), Dar ko \u ki} (Na i- sus), pi vo ti: Mi la {in Tri vi} (Ko lu ba ra), De jan Ba bi} (Cr ve na zve zda, Mo krin), de sni be ko vi: Pre drag Ve jin (Apa tin), Ni ko la Cr no gla vac (Ju go vi} Uni met), sred wi be ko vi: Du {an Me di} (Apa tin), Rast ko Spa so je vi} (Me ta lo pla sti ka), le vi be ko vi: Ne ma wa Pra {~e vi} ([a mot) i Ne nad Sta noj ~i} (Ba ne). J. G.

SPORT

c m y

dnevnik

Posledwa de{avawa u prvenstvu Jelen superlige nedvosmisleno su pokazala da je superliga{ Hajduk iz Kule na ne~ijem tapetu. Kako druga~ije objasniti ~iwenicu da u susretu s Vojvodinom u Novom Sadu dosu|en penal za doma}ine, uz crveni karton igra~u Hajduka, a prekr{aj se( ukoliko ga je i bilo) dogodio van {esnaesterca. Ili, u susretu sa Metalcem u Kuli nisu dosu|ena ~ak tri penala za ekipu Hajduka. O~igledno je da klub, koji je letos bio prakti~no pred ga{ewem zbog nagomilanih problema a koji je dolaskom nove upravqa~ke garniture na po~etku sezone bio i hit, nekome smeta, pa je to bio povod da se Upravni odbor Hajduka javnosti obrati saop{tewem. „Fudbalski radnici, a i sportska javnost veoma dobro znaju da je Hajduk prakti~no bio

pred ga{ewem. No, dolaskom novog rukovodstva klub je dignut iz pepela, ali smo svedoci da neko èli da spre~i na{e nastojawe da od Hajduka stvorimo novi brend. S razlogom se pitamo - kome smeta Hajduk! Naime, i kada smo preuzeli klub potencirali smo nesporni ciq da èlimo da stvorimo uslove da Hajduk preuzme inostrani sponzor. Posle ovih nemilih doga|aja obratio nam se sponzor sa kojim smo bili pred potpisivawem ugovora i izrazio zabrunutost zbog svega {to nam se de{ava, te doveo u pitawe potpisivawe ugovora. Dakle, ne~ijom voqom, sada smo u poziciji da strepimo ho}e li od tog posla i{ta biti, jer je uslov da potpi{emo ugovor o sponzorstvu bio da budemo superliga{i, {to mi, uz ovakvo su|ewe ne moèmo garantovati. Nije to jedina {teta

koja nas navodi na pitawe kome smeta Hajduk! Naime, taj zainteresovani sponzor, a re~ je o jednoj mo}noj inostranoj kompaniji, je bio i te kako voqan da uloì vi{e desetina miliona evra u izgradwu bawsko-turisti~kog kompleksa u Kuli, kao i drugih privrednih objekata, tako da zbog onoga {ta se de{ava Hajduku moè da trpi cela op{tina i da bude doveden u pitawe privredni razvoj kulske op{tine. Zatim, na{a ideja je bila da Hajduk postane fudbalski lider regiona i zbog toga smo krenuli u akciju uspostavqawa saradwe sa fudbalskim centrima, od Sombora, Oxaka, Ba~ke Palanke, Vrbasa, Ba~ke Topole do Subotice, naravno uz svesrdnu pomo} koju pruàmo klubovima iz kulske op{tine. I to na{e nastojawe }e, zbog toga {to Hajduk nekom smeta, biti dovedeno u pitawe. I ono {to nam daje za pravo da ovako mislimo potvr|uje i to {to u klupske prostorije dolazi veliki broj gra|ana koji èle da organizuju potpisivawe peticije kojom bi se traìla za{tita Hajduka. Naime, i gra|ani i navija~i Hajduka su spoznali da bi otkazivawem ugovora o sponzorstvu tog mo}nog inostranog investitora, a re~ je o licima li~nim prijateqima novog klupskog rukovodstva, bio ugroèn privredni razvoj cele op{tine, a time indirektno i wihova egzistencija, te je jasno da sve ovo {to se Hajduku de{ava u posledwe vreme moè izroditi neprilike sa {irokim implikacijama, a da ne znamo zbog ~ega! Najlak{e bi bilo od svega di}i ruke. Mo`da to oni koji nam prire|uju sve ovo i èle, ali mi to ne}emo uraditi, jer i sportsku javnost podse}amo da }e naredne godine biti proslavqena stogodi{wica fudbala u Kuli, a da Hajduk ove godine proslavqa dve decenije neprekidnog igrawa u superligi. Mi }emo sve u~initi da superliga{ Hajduk bude centar tog slavqa” kaè se u saop{tewu, koje je potpisao predsednik Upravnog odbora Veselin Paska{. \. B.

Na po li tan ci ni {a ne re mi u Min he nu Pre dve ne de qe Napoli i Bajern su igra li ne re {e no (1:1) u tre}em kolu Lige fudbalskih {ampiona. Tako su nebesko plavi zaustavili veliku seriju Bavaraca, a i primorali Manuela Nojera da posle 900 minuta izvadi loptu iz mre`e.Napolitanci planiraju novi podvig, `ele novi remi koji bi ih verovatno u~vrstio na drugoj poziciji u grupi. - Mislim da u Minhenu imamo mo`da i lak{i zadatak ego kada smo bili doma}ini– smatra trener Napolija Valter Macari. – Bajern }e napadati, pa }e nama ostati dosta prostora za kontre. Uostalom, i u prvom me~u smo se mi prete`no branili. [teta {to ne Gru pa A Ba jern - Na po li (20.45) Vi qa re al – Man ~e ster s. (20.45) 1. Ba jern 2. Na po li 3. Man. si ti 4. Vi qa re al

3 3 3 3

2 1 1 0

1 2 1 0

0 0 1 3

Gru pa B Trab zon - CSKA (M) In ter – Lil 1. In ter 2. CSKA 3. Trab zon 4. Lil

3 3 3 3

2 1 1 0

0 1 1 2

5:1 4:2 3:4 1:6

7 5 4 1

(20.45) (20.45) 1 1 1 1

4:3 7:5 2:4 3:4

6 4 4 2

Gru pa C Man ~e ster j. – Ote lul (20.45) Ben fi ka - Ba zel (20.45) 1. Ben fi ka 2. Man ~e ster j. 3. Ba zel 4. Ote lul

3 3 3 3

2 1 1 0

1 2 1 0

0 0 1 3

Gru pa D Ajaks - Di na mo Olim pik (L) - Real 1. Real (M) 2. Ajaks 3. Olim pik (L) 4. Di na mo

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 1 0

4:1 6:4 5:6 1:5

7 5 4 0

(20.45) (20.45) 0 1 1 3

8:0 2:3 2:4 0:5

9 4 4 0

Kros posti`e vode}i gol za Bajern u Napuqu

mo`emo da ra~unamo na Paola Kanavara, ali verujem da ne}emo imati problema da i bez wega ostvarimo ciq. Bavarci su u stra{noj formi, u pro{lu subotu su bez problema s ~ertiri gola ispra{ili Nirnberg (4:0),a blistao je, kao i u ranijim me~evima, Gomez. - U sjajnoj smo poziciji – obja{wava prvi strelac Bajerna Mario Gomez. – Nama je i bod do vo qan, ali ne }e mo kalkulistai. Poku{a}emo pobedom da re{imo sve dileme, u odli~noj smo formi i uveren sam da }emo pobediti Napoli . U drugoj utakmici A grupe na Madrigalu sastaju se Viqa re al i Man ~e ster si ti. [panci nemaju sre}e ove sezone u Ligi {ampiona, u Man~esteru primili su gol u posledwim sekundama (Aguero, 1:2),a u subotu su im se povredila dvojica kqu~nih igra~a Rosi i Sena.

Voj vo di na – Ka bel 8:0 (4:0)

Atvi Jao

sti}, Karan, Sila|i, Meleg, [. Kordi}. KA BEL: Galovi}, Qubi~i}, Milosavqevi}, Malidzan, Sserf, Ssarenac, Beri}, Zamaklar, Ccepi}, Pupavac, Brkqa~a.Igrali su jo{: Kuli}, Petrovi}, Radoji~i}, Radanovi}, Oki-

}a @oze Muriwo (izdrào kaznu), pa Francuze o~ekuje teàk zadatak. - Lako smo se predali u Madridu (4:0)– iskren je trener Olimpika Lemi Garde. – Sada se igra novi me~, nadam se da smo nau~ili lekciju i da }emo uspeti da pariramo Ronaldu i drugovima. Uzdamo se i u tradiciju, {to zna~i da se nadam i pobedi. Real u Lion stiè oslabqen , protiv Sosijedada (1:0) povredili su se Arbeola i Kaka,a i Serhio Ramos se àli na povredu. - Imamo dovoqno kvalitetnih igra~a koji mogu da se suprostave Olimpiku – samouveren je @oze Muriwo. – Siguran sam da ne}emo izgubiti. Francuzi nisu mogli bog zna da promeniti za dve nedeqe, a mi smo napravili jo{ jedan iskorak, zaposeli smo vrh tabele, {to nam daje dodatnu sigurnost. G. Ko va~

Osam kan di da ta iz Bar se

Ras pu can su per li ga{ qevi}, Kla{wa, Perovi}, Ccovi}, \uki}. Golgeterski veoma rasploèni bili su rezervisti Vojvodine, koji su do vrha napunili mreù Kabela. Samo u prvih pola sata me~a mreè su mirovale, a onda je krenula kanonada superliga{a. U razmaku od 31. do 38. minuta crvenobeli su postigli tri gola, od toga je dva puta ciq pogodio Marko Qubinkovi}. Ipak, najlep{i trenutak zbio se u 36. minutu, kada je Vuk Mito{evi}, posle dobrog centar{uta Qubinkovi}a, iz voleja zahvatio loptu, a wegov {ut golman Kabela Galovi} samo pogledom je ispratio u mreù. U nastavku su treneri izvr{ili dosta izmena, ali mlada postava Vojvodine bila je re{ena da ne zaostane za starijim saigra~ima, pa je i ona ~etiri puta matirala golmana Kuli}a. Najraspoloèniji je bio Kordi} koji je dva puta pogodio mreù, a i u ovom delu me~a videli smo jedan gol za TV {pice. On je bio delo Vladimira Brakovi}a, koji je topovskim i veoma praciznim {utom pogodio Kabelov gol. Trener Vojvodine Dejan Vuki}evi}, ba{ kao i oko 200 gledalaca ove utakmice, imao je razloga da bude zadovoqan na~inom na koji su igra~i pri{li duelu s objektivno slabijim rivalom, zalagawem, kao i efikasno{}u svojih u~enika, od kojih su mnogi pokazali da sve ozbiqnije konkuri{u za najboqi sastav. A. Pre do je vi}

- Iz ove koè se ne moèmo – kaè trener Viqareala Huan Karlos Garido. – Moramo zbiti redove i poku{ati da pobedimo. Znamo da Siti na strani igra slabije i da ima problema u centralnom delu odbrane. Ako se Rosi oporavi gotovo sam siguran da }emo pobediti. Siti igra dobro, vodi na tabeli Premijer lige, ali u Ligi {ampiona igra bleduwavo. - Trebalo nam je vremena da ukomponujemo tim – veli trener Sitija Roberto Man}ini. - Sada su se kockice sloìle, igramo sve boqe, nadam se da }emo i na Madrigalu pruìti zapaènu partiju. Zanimqiv duel o~ekuje se i u Lionu, gde Olimpik do~ekuje madridski Real. Ranijih sezona Olimpik na @erlanu nije imao problema s kraqevskim klubom, ali mnogo toga se promenulo u posledwih godinu dana. Sada Rreal ima mo}an tim, uz to na klupu se vra-

IZ BOR ZA ZLAT NU LOP TU

PRI PREM NA UTAK MI CA

VE TER NIK: Igrali{ste u SC “Vujadin Bo{kov”, gledalaca: 200. Sudija: [utulovi} (Novi Sad). Strelci: Qubinkovi} u 31. i 38., Mito{evi} u 36, Novakovi} u 45, Jao u 60, Kordi} u 69. i 72. i Brankovi} u 71. minutu. VOJ VO DI NA: Jano{evi}, Smiqani}, Brankovi}, A|uru, Frimpong, Kova~evi}, Novakovi}, Qubinkovi}, Mito{evi}, Bilbija, Jao.Igrali su jo{: La zo vi}, Be ~e li}, Na -

DA NAS PRE O STA LE UTAK MI CE ^E TVR TOG KO LA LI GE [AM PI O NA

KUL SKI SU PER LI GA[ IZ DAO SA OP [TE WE

Ko me sme ta Haj duk?

sreda2.novembar2011.

Nikolina Pi{ek u Zemunelu

NA TRE NIN GU PAR TI ZA NA BI LO BA[ ZA NI MQI VO

Ni ko li na Pi {ek pro dr ma la fud ba le re Fudbaleri Partizana odradili su ju~e dva treninga, a na terenu je bio i Marko [}epovi}. Mladi napada~, koji je u subotu ponovo imao sukob sa navija~ima, pomilovan je od od trenera Stanojevi}a, a kao kaznu dobio je opomenu .Trener Beogra|ana ne `eli da vu~e radikalne poteze jer ceni igra~ke kvalitete svog {pica. - Suspenzijom bismo postigli kontraefekat. Marko igra dobro, a ovakve situacije nau~i}e ga kako treba da se pona{a u velikom klubu. Ne odustajem od wega – rekao je Stanojevi}. Dodatni motiv fudbalerima na jutarwem treningu dala je i hrvatska voditeqka Nikolina Pi{ek. U okviru pripreme za emisiju ,, Najve}i neprijateqi `ena’’ obrela se u Zemunelu, apostrofiraju}i upravo wih kao jedne od ,,gre{nika’’.

- Dame ne postoje za mu{karce kada se igra velika utakmica. Zato sam pik bacila ba{ na fudbalere – obrazlo`ila je Hrvatica. Na sebi je nosila opremu crno – belih, a u razgovoru sa novinarima objasnila je za{to je ba{ izabrala Partizan. - Red je da krenem od najboqih. Odu{evqena sam Zemunelom, dresovima i radom na treningu i priznajem da sam postala navija~ crno – belih. U Hrvatskoj, razumqivo, navijam za Dinamo jer sam iz Zagreba. Na pitawe koji joj je omiqeni strani fudbaler dala je zanimqiv odgovor. - Fredi Qungberg. Ne zbog igra~kih kvaliteta, ve} zbog dobrog izgleda. Dejvid Bekam nije wen tip. - Previ{e je metroseksualan – objasnila je Pi{ek. I. La za re vi}

FIFA je objavila spisak 23 dok je na spisku i urugvajski kandidata koji su nominovani napada~ Liverpula Luis Suaza Zlatnu loptu, a na wemu se rez. nalaze osmorica igra~a BarNa listi kandidata za treselone i petorica iz madrid- nera godine su Pep Gvardiola skog Reala. Na listi nomino- iz Barselone, Aleks Ferguson vanih, drugu godinu zaredom, iz Man~ester junajteda, @oze ne ma ni jed nog ita li jan skog Muriwo iz Reala i selektor fudbalera. [panije Visente del Boske. Kan di da ti iz Barselone su Lionel Mesi, Erik Abi dal, \e rar Pi ke, Sesk Fa bre gas, An dres Ini je sta, ]a vi Ernandes, David Viqa i Dani Alve{. Iz madridskog Reala nomino va ni su Kri stijano Ronaldo, Ka rim Ben ze ma, ]a bi Alon so, Me sut Ozil i Iker Kasiqas. Je di ni en gle ski kan di dat je na pa da~ Man ~e stera Vejn Runi. Na spi sku je i Najbliì Zlatnoj lopti: Lionel Mesi we gov klup ski kolega Portugalac Nani, zaKona~ni spiskovi od po tri tim Argentinac Serhio Ague- kandidata u obe kategorije biro iz Man~ester sitija, Kame- }e objavqeni 5. decembra u runac Samjuel Eto iz Anìja Parizu, a sve~ana ceremonija i Brazilac Nejmar iz Santo- dodele nagrada odrà}e se 9. sa. Ita li jan ski fud bal }e januara 2012. u Cirihu. predstavqati dvojac iz InU glasawu }e u~e{tvovati tera, Urugvajac Dijego For- selektori i kapiteni svih relan i Holan|anin Vesli Snaj- prezentacija, kao i novinari der.Iz min hen skog Ba jer na koji }e dobiti poziv od koorno mi no va ni su Ba sti jan ga ni za to ra, ~a so pi sa Frans [vajn{tajger i Tomas Miler, fudbal.

sport

sreda2.novembar2011.

OP[TINSKA LIGA IN\IJASTARA PAZOVA

Li pov ~an pro ma {io pe nal ^SK - Borac (J) 1:0 (0:0)

^OR TA NOV CI: Igrali{te ^SK-a, gledalaca 100. Sudija: Dragojlovi} (In|ija). Strelac: Mirkovi} u 78. minutu. @uti kartoni: Bakvi}, Dragi}evi} (^SK), Radovanovi} (Borac). Crveni karton: Radovanovi} (Borac). ^SK: Vojnovi} 8, Lap~i} 8, Bota 7, Lipov~an 8, Bakvi} 8, Dragi^OR TA NOV CI: ^SK-Bo rac (J) 1:0, MA RA DIK: Slo ga-Du nav 0:2, NO VI KAR LOV CI: Po let-Fru {ko go rac 1:1. 1. ^SK 9 6 2 1 16:4 20 2. Du nav 9 5 1 3 13:11 16 3. Po let 9 4 2 3 11:12 14 4. Bo rac (J) 9 4 1 4 16:9 13 5. Fru {ko go rac 9 3 3 3 10:11 12 6. Slo ga (M) 9 0 1 8 8:27 1

}evi} 7, Tica 8 , Marjanovi} 8, Simi} 8 (Mirkovi} 8), Joki} 9, Arsi} 8. BORAC: Kne`evi} 7, M. Novkovi} 7 (Radovanovi} ), Veqovi} 6, Dimitrijevi} 7, Lazi} 6, Radulovi} 7, Naranxi} 7, Petrovi} 7, Jawanin 8 (Ogwenovi} ), Sto{i} 8, Savi} 7 (Mraovi} ). Slavaro{ki tim je jo{ jednom slavio. Minimalno, ali zaslu`eno. Doma}i nisu iskoristili penal posle faula nad Joki}em. Lipov~an je proma{io ceo gol. D. Bota

Polet - Fru{kogorac 1:1 (0:0) NO VI KAR LOV CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 50. Sudija: ]iri} (In|ija). Strelci: Todorovi} u 72. za Polet, Pejakovi} u 57. minutu za Fru{kogorac. @uti karton: Filipovi} (Fru{kogorac). POLET: Pa{i} 6, Markovi} 7, Kalezi} 6, ]ali} 6, Kukoq 7, @ivkovi} 7, Mihi} 6 (Sirixanski 6 ), Mari} 8, Todorovi} 8, Mr|a 6 (Popovi} 6), Jovi} 7. FRU[KOGORAC: M. Vu~i} 7, Livaja 7 (Petkovi} ), Srbijanac 6, Batalov 7, Ranitovi} 7, Filipovi} 7, Petkovi} 7, Pejakovi} 6, Obradovi} 7, Lili} 8, S. Mi{~evi} 7. U ravnopravnoj igri i nere{en rezultat je najrealniji ishod ove zanimqive utakmice. B. Ra|enovi}

Sloga (M) - Dunav 0:2 (0:1) MA RA DIK: Igrali{te Sloge, gledalaca 50. Sudija: Radi} (In|ija). Strelci: Tomi} u 33. i @e`eq u 88. minutu. @uti karton: Jakovqevi} (Dunav). SLOGA: G. Ipa~, Milakovi}, Jovanovi}, Petakov, Hajnal, Milivojevi}, M. [kori}, Du}ak, Milo{evi}, Kusi} (Kukoq), D. [kori}. DUNAV: Jelovac, Vojvodi}, Najdanovi}, Badovinac, [kori}, Radulovi}, @e`eq, Vuka{in, Tomi}, Jakovqevi}, Kiti}. Slabi gosti savladali su jo{ slabije doma}ine. S. Pavlovi} PRVA LIGA–@ENE

Gre {ka ma u po raz Novi Be~ej - [abac 0:2 (0:1) KU MA NE: Sportski centar, gledalaca 100, sudija: Zorana Puno{evac (Kragujevac). Strelci: Zordi} u 17. Risti} u 83. minutu. @uti karton: Radi{i} (Novi Be~ej). NOVI BE^EJ: Sekuli} 7, Popov 6, Radosavqev 7, Sopka 6, Jankov 7, Pap 7, Deli} 6, Doroslova~ki 6, Marinkovi} 7, Lazi} 7, Radi{i} 7. [ABAC: Stankovi} 7, Tomi} 6, Rudi} 6, Star~i} 7, Spasojevi} 7, Makevi} 6 (Kova~evi}), Te{i} 7, Mijailovi} 7 (Ivanovi}), Ma{i} 7, Zordi} 8, Risti} 7 (Mijatovi}). Mlade i nekompletne Novobe~ejke nisu izdr`ale pritisak. U 17. minutu gre{ku u doma}oj odbrani iskoristitila je Katarina Zordi} i donela prednost [ap~ankama. Imale su doma}e inicijativu, uz put su pogodile tri puta pre~ku, bez realizacije. S. M. P.

dnevnik

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

OP[TINSKA LIGA RUMA-IRIG (I RAZRED)

Se dam go lo va u der bi ju za ~e qa

Iskustvom do bodova

Srem - Borac (VR) 4:3 (3:3) SREM SKA RA ^A: Igra li {te Sre ma, gledalaca 100. Sudija: Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelci: Le{i} u 20. i 25, Stefanovi} u 32. i [upuri} u 48. (iz penala) za Srem, Cerovac u 19. i Jovanovi} u 42. i 45. minutu (iz penala) za Borac. SREM: Mitrovi} 7, Vasiqevi} 7, [upuri} 7, Le{i} 8, Raji} 7, Bu}ko 7, Jovi} 7 (Gvero 7), Trivuni} 7, [ivoqicki 7, [aganovi} 7, Stefanovi} 7. BORAC: Bo{wak 6, Nikoli} 6, Nedi} 6, Filipovi} 7, Cvjeti} 7, Peri} 6, \uri~i} 6, Stani{i} -, Jovanovi} 8, Cerovac 7, Eri} 6. U derbiju za~eqa vi|eno je sedam golova, a doma}in je ostva rio po be du. Zbog po vre de Stani{i}a, gosti su ostali sa deset igra~a, i to je odlu~ilo pobednika. I pored toga, iako, su doma}ini vodili sa 3:1, i sa igra~ mawe gosti su izjedna~ili, ali nisu mogli izbe}i poraz. B. La}arac

Borac (R) - Sloga (^) 2:0 (1:0) RA DEN KO VI]: Igrali{te Borca, gledalaca 100. Sudija: Kresojevi} (Be{enovo). Strelci: Jankovi} u 28. i Stanisavqevi} u 70. minutu. @uti kartoni: Stani} (Borac), Vetmi} (Sloga). BORAC: Joki} 8, Beri} 8, Jezdi} 8, M. Rudi} 8, Stanisavqevi} 8, S. Rudi} 8, Jankovi} 8, Stani} 8, J. Vladisavqevi} 8 (Turudi} ), M. Vladisavqevi} 8, Jovanovi} 8. SLOGA: Pan|en 8, Pejakovi} 6, Zec 6, Vetmi} 7, Bojani} 8, Antoni} 7, Bogosavqevi} 6, Draganovi} 6, Sekuli} 6, Majstorovi} 6, Kere{evi} 6 (Mocowa ).

Gosti mogu da zhvale svom golmanu Pan|enu, koji ih je spasao prave katastrofe. M. Rudi}

Hajduk - Zmaj 1:1 (1:0) DI VO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100. Sudija: Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: [u{ilovi} u 42. za Hajduk, \uri} u 72. minutu za Zmaj. @uti kartoni: Kqaji}, [u{ilovi}, Vidovi}, \or|evi}, Mari~i} (Hajduk), Babi}, Ogwenovi}, Zackalicki (Zmaj). HAJDUK: V. Vukoli}, Andri}, [u}ak, Vidovi}, [u{ilovi}, Stevan~ev (Mari~i}), Petkovi}, [evi}, Ili}, \or|evi}, Kqaji}. ZMAJ: Miqevi}, Bo`jakovi}, Toji}, Vu~enovi}, Zackalicki, R. Sretenovi}, \uri}, I. Bugarski, Babi}, Ogwenovi}, M. Bugarski. Divo{ani su stvarali {anse i proma{ivali, a gosti iz jedne jedine postigli gol i osvojili bod. V. Ratkovi}

Fru{kogorac - Sremac 0:1 (0:1) MAN \E LOS: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150. Sudija: Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelac: Mari~i} u 3. minutu (iz penala). @uti kartoni: Ko~i}, Bogosavac (Fru{kogorac), Petrovi}, Mocowa (Sremac). FRU[KOGORAC: Kuqa 8, Todi} 7, Bogosavac 7, ]ori} 7, Du{an Grabi} 8, Ko~i} 7, Bojani} 7 (Vukojevi} 7), Trni} 7, Dragoqub Grabi} 7, Maslari} 7, Duki} 7 (Laketi} 7). SREMAC: Jan~i} 7, Trifunovi} 7, Gvoka 7, Kne`evi} 7 (Petrovi} 7), Mari~i} 8, Gruji} 7, M. Simovqevi} 7, Mocowa 7, S. Simovqevi} 8, Cuki} 7, Stanojevi} 7.

PSK Putinci - OFK Kraqevci 1:2 (0:1)

DI VO[: Haj duk-Zmaj 1:1, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros-Slo bo da 2:2, MAN \E LOS: Fru {ko go racSre mac 0:1, RA DEN KO VI]: Bo racSlo ga (^) 2:0, SREM SKA RA ^A: Srem-Bo rac (VR) 4:3. 1. Slo bo da 9 7 1 1 18:13 22 2. Sre mac 9 7 0 2 27:14 21 3. Mi tros 9 5 4 0 20:10 19 4. Bo rac (R) 9 5 0 4 20:15 15 5. Fru {ko go rac9 4 1 4 18:19 13 6. Haj duk 9 3 2 4 12:11 11 7. Slo ga (^) 9 3 1 5 12:20 10 8. Zmaj 9 1 3 5 20:22 6 9. Bo rac (VR) 9 2 0 7 15:24 6 10. Srem 9 2 0 7 15:29 6

Rano vo|stvo gostiju poremetilo je planove doma}ina, koji su `arko `eleli pobedu. Me|utim, nisu mogli posti}i ni izjena~uju}i gol, toliko su gosti imali sre}e. S. Roqi}

Mitros - Sloboda 2:2 (0:1) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Mitrosa, gledalaca 200. Sudija: Gali} (Sremska Mitrovica). Strelci: Pani} u 52. i Lazi} u 75. (iz penala) za Mitros, Kulpinac u 46. i Stanojevi} u 50. minutu za Slobodu. @uti kartoni: P. ânaxija, Dokmanovi}, Tep{i} (Sloboda). MITROS: Vukovi} 6, Novakovi} 6, Mataruga 7 (Alimanovi} 7), Markovi} 7 (Ivkovi} 7), Simi} 7, Pani} 7, Luki} 6, Lazi} 7 (Beneàn 7), Mijatovi} 6, Tubi} 7, ]iri} 7. SLOBODA: S. Popovi} 7, Petrovi} 7, Stanojevi} 7, Antoni} 7, P. ânaxija 7, Malenkovi} 6, Damjanovi} 7, M. Popovi} 6, Kulpinac 7 (Milutinovi} 7), Dokmanovi} 7, Zmijanac 7. Mesari nisu uspeli slaviti u duelu sa borbenim [a{in~anima. Gostima je bilo dovoqno i bod pa da postanu jesewi prvaci. Gosti, smatraju da su prvi gol primili i ofsajd pozicije, a drugi iz penala, bio je mawe vi{e ~ist. R. Petkovi}

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA

Ras po lo `e ni Apa tin ci Mladost (A) – Dunav 8:0 (3:0) APA TIN: Stadion Mladosti, gledalaca 100, sudija: Fina (Kula). Strelci: Petrovi} u 4, Mar~eta u 7, Deli} u 21, Marin u 62, 68, Rapaji} u 66, B. Jelisavac u 75. i 80. minutu. @uti karton: Petrovi} (Mladost) OFK MLADOST APA: \umi}, Deli}, ]opi}, Todorovi}, Vujin, R. Jelisavac, (Divjak), Petrovi}, (Marin), Mar~eta, Bursa} (Uzelac), Rapaji}, B. Jelisavac. DUNAV: Ivkov, Qimani, Vako{ (Grabor), Ivaki}, Peri{ki}, Jager (V. Forgi}), G. Forgi}, Ili}, Anti}, Golub, Bala`. Veoma dobra igra Apatinaca. M. Jovi}evi}

Aleksa [anti} – Panonija 4:0 (1:0) ALEK SA [AN TI]: Igrali{te Rekreacionog centra. Gledalaca 100. Sudija: Ratko Mojsovi} (Apatin). Strelci: Sjeran u 6, 60, 61, N. Pejak u 88. minutu. @uti kartoni: Mati} (Aleksa [anti}), Marjanovi} (Panonija) ALEKSA [ANTI]: S. \ur|evi}, Tomi} (Mar~o), Pokrajac, N. Pejak, S. Pejak, M. \ur|evi}, Sjeran, Mati}, Gavri}, (Dujmovi}), Paji} (Ivani{evi}), Raji}. PANONIJA: Pavlin, Marjanovi}, (Farka{), Dobri}, Ku`i}, ([ipka), Milosavqevi}, Vamo{, ]iri}, Stanisavqevi}, B. Stojanovi}, Bradi}, Bud. Stojanovi}. Odli~na igra Sjerana. M. Jo.

Radni~ki - Rusin 5:1 (2:0)

RAT KO VO: Stadion Radni~-

kog, gledalaca 80, sudija Be}anovi} (Sombor), strelci: Preli} u 28. J. Hardi u 37. (autogol), Zec u 76. 83. i 89. za Radni~ki, a J. Hardi u 54. minutu (iz penala) za Rusin. @uti kartoni: Hrn~jar, Bodnar (Rusin). Crveni karton: Hrn~jar (Rusin). RADNI^KI: ]eran 7 (Koci} -), Aleksi} 8, Igwatovi} 7, D. Crwanski 8, Radoji~i} 7, Pavlovi} 7, Kardinal 7, Mu{iki} 7 (Zec 9), Stojanovi} 7 (B. Crwanski 7), Preli} 8, Ivovi} 7. RUSIN: V. Hardi 6, Plan~ak 7, D. Oros 7, Bodnar 7, J. Hardi 7, Romawski 6, Batrovi} 6 (Na| -), Kolbas 7, êrnok 7 (Te{ovi} -), B. Oros 7, Hrn~jar -. Ratkov~ani su igrali vrlo dobro i efikasno. Pobeda je potpuno zasluèna, a Preli} i Zec bili su najboqi na terenu. A. î~i}

Dinamo - Metalac 3:1 (2:0)

SON TA: Igrali{te Dinama, gledalaca 50, sudija Mani} (Karavukovo), strelci: Kmezi} u 30. i 41. Tadijan u 58. za Dinamo, a Jovanovi} u 52. minutu za Metalac. @uti kartoni: Tadijan, Ba~i}, Karajkov (Dinamo), Jovanovi}, Vukovi} (Metalac). Crveni karton: Balog (Dinamo), Ran~i} (Metalac). DINAMO: Balog, Krstin, Vidakovi}, Ba~i}, Krpijan, A. Durakovi} (D. Durakovi}), Tadijan, Karajkov (Mihaqev), Kmezi} (Barunov), I. Mihaqev, Brkin. METALAC: Wegomir, Mari~i}, Ran~i}, Aperli}, Mijatovi}, Jovanovi}, Mihajlovi} (Tordi), Komazec, Stojisavqevi} (Vukeli}), Vukovi}, Nikoli}.

APA TIN: Mla dost - Du nav (Ba~ ki Mo no {tor) 8:0, RI BA RE VO: Je din stvo - Ras ti na 0:1, SON TA: Di na mo - Me ta lac (Som bor) 3:1, LI PAR: Li par - [i ka ra (Som bor) 1:0, OYA CI: Oya ci - Te re kve{ (Svi lo je vo) 1:1, ALEK SA [AN TI]: Alek sa [an ti} - Pa no ni ja (La li}) 4:0, RAT KO VO: Rad ni~ ki - Ru sin (Ru ski Kr stur) 5:1. 1. Mla dost 11 9 2 0 37:3 29 2. Rad ni~ ki 11 8 1 2 31:13 25 3. Li par 11 7 1 3 24:14 22 4. Me ta lac 11 6 2 3 25:11 20 5. Pa no ni ja 11 5 2 4 18:12 17 6. Te re kve{ 11 5 1 5 25:16 16 7. A. [an ti} 11 5 1 5 22:22 16 8. [i ka ra 11 4 3 4 12:12 15 9. Ru sin 11 4 3 4 14:21 15 10. Ras ti na 11 4 2 5 13:15 14 11. Oya ci 11 3 3 5 6:14 12 12. Du nav 11 3 0 8 13:43 9 13. Di na mo 11 2 1 8 11:25 7 14. Je din. 11 1 0 10 7:37 3

U ravnopravnoj igri Somborci su pretrpeli zaslu`en poraz. Pred oba gola bilo je nekoliko prilika. Doma}i su bili spretniji pred protivni~kim golom.

PU T IN C I: Stadion PSK Putinaca, gledalaca 65. Sudija: Gra o vac (Ru ma). Strel ci: Alimpi} u 80. za PSK Putince, Z. ^vorkov u 12. i Rikanovi} u 66. (iz penala) za OFK Kraqevce. @uti kartoni: M. Graovac (PSK Putinci), Joki}, Spasojevi}, G. ^vorkov, Milovanovi} (OFK Kraqevci). PSK PUTINCI: Stanisavqevi} 6, M. Graovac 7, B. Graovac 6 (Al~akovi} 6), Ribi} 7, Alimpi} 7, Brkovi} 6 (Karanovi} 6), Mudri} 5, Gwatovi} 6, Miqkovi} 6, Vukoti} 6 (Latas 6), Mihajlovi} 7. OFK KRAQEVCI: Joki} 9, Balind 6, Spasojevi} 7, Gaji} 7, Jovanovi} 6, Petkovi} 6 (Tutu{ 6), G. ^vorkov 8, Z. ^vorkov 8, Milovanovi} 7, Rikanovi} 6, Stri~evi} 6 (Aranicki 6). Doma}i nisu uspeli da razbiju zamke u odbrani gostiju. Iskustvo u ovom susretu odigralo glavnu ulogu, a gosti su tu u prednosti bili. T. Stani{i}

Kru{edol - Jedinstvo (R) 0:1 (0:0)

KRU [ E D OL: Igra li {te Kru{edola, gledalaca 50. Sudija: \oki} (Ruma). Strelac: Vasiqevi} u 87. minutu. @uti kar to ni: Radulo vi}, Li so vac (Kru {e dol), Ra ko{ (Je din stvo). KRU[EDOL: Pardovicki 7, N. Anti} 6 (Bugarski), Lisovac 7 (Zeki}), Belanovi} 7, Vukojevi} 7, Radulovi} 7, Peri} 6, Qepoja 7, M. Anti} 6 (Rajli}), Baji} 7, @ivi} 7. JEDINSTVO: Qubinkovi} 7, Opa~i} 7, Cviji} 7, Joki} 7, De jan Qu bi {i} 8, Ra ko{ 7 (Sudar), Grbi} 7 (Plav{i} ), Gwatovi} 7, P. Sabo 7 (Basara), Vasiqevi} 9, Danijel Qubi{i} 7. Izvanredne {anse propustili su napada~i iz obe ekipe. U fini{u susreta Vasiqevi} je pri mio lop tu na 16 me ta ra krenuo nekoliko meteri potom napred i opalio po lopti koja se zakoprcala u mre`i doma}ina. S. Radulovi}

Napredak - Polet 7:1 (3:1) @AR KO VAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 100. Sudija: ]ulibrk (Ruma). Strelci: M. Devrwa u 11, Bo`i} u 18, 64. i 67, Star~evi} u 22. i 46. i Buza{ u 82. za Napredak, Stevanovi} u 42. za Polet. @uti kartoni: Sekuli}, G. Miqkovi} (Napredak), Trni}, Lozan~i} (Polet). NAPREDAK: Krni} 8, Stankovi} 8, R. Devrwa 8 (S. Vi{wi} 8), G. Miqkovi} 8, Sekuli} 8, Vu~eti} 8, M. Devrwa 8, Star~evi} 9, Lazi} 8, Beukovi} 8 (Buza{ 8). POLET: Tordaj 5 (Meni~anin 6), Lozan~i} 7, Jovanovi} 6, Dragi}evi} 6, Liki} 6, Trni} 7, Burmuxija 6, Mraki} 6, Stevanovi} 6 (Stojkovi} ), Cvijanovi} 7, Nonkovi} 6. Razigrani, raspolo`eni i efikasni doma}ini, zaustavili

KRU [E DOL: Kru {e dol-Je din stvo (R) 0:1, KLE NAK: Bo rac-Slo ga (V) 2:2, PU TIN CI: PSK Pu tin ciOFK Kra qev ci 1:2, @AR KO VAC: Na pre dak-Po let 7:1, RU MA: Fru {ka go ra-Fru {ko go rac 1:3.Mla dost iz Bu |a no va ca je bi la slo bod na. 1. Je din. (R) 9 7 2 0 15:5 23 2. Na pre dak 9 6 2 1 18:5 20 3. Mla dost (B) 9 6 0 3 19:10 18 4. Bo rac (K) 9 4 3 2 14:13 15 5. Pu tin ci 10 4 2 4 12:10 14 6. Slo ga (V) 9 3 3 3 10:9 12 7. Fru {ko g. 9 3 3 3 8:7 12 8. Kru {e dol 9 4 0 5 7:7 12 9. Fru {ka go ra 9 2 0 7 9:20 6 10. Kra qev ci 9 1 1 7 12:24 4 11. Po let 9 0 4 5 9:24 4

su se na sedmici, a mogli su danas do}i i do rekordne pobede, recimo mogli su posti}i jo{ bar jo{ pet {est golova. N. Lazi}

Borac (K) - Sloga (V) 2:2 (0:2) KLE NAK: Igrali{te Borca, gledalaca 100. Sudija Lazi} (Kraqevci). Strelci: Kula~in u 63. i V. Mati} u 86. za Borac, M. Maleti} u 27. i Radivojevi} u 41. za Slogu. @uti kartoni: Golubovi}, V. Mati}, Kula~in (Borac), Popovi}, Pupovac (Sloga). BORAC: M. Milenkovi} 6, [ok~ani} 7, Sto{evski 7, Vujaklija 8, Kula~in 8, @ivkovi} 7, Jovi} 7, Golubovi} 7 (Andri} 7), V. Mati} 7, M. Mati} 7, B. Milenkovi} 7 (Brankovi} 7). SLOGA: Balog 7, M. Maleti} 6, Popovi} 7, Pupovac 6, Baki} 7, Krsti} 6, Radivojevi} 7, Spasojevi} 6, Be`anovi} 6 (Tufegxi}), Lazi} 7, Nenadi} 7. Bila je to borbena i dosta kvalitetna utakmica. Prvi deo gosti iz Vogwa re{ili su u svoju korist. Iskoristili su sve svoje {anse. U nastavku doma}ini mnogo boqi rival. Posle izjedna~ewa nisu iskoristili jo{ dve povoqne {anse i time su ispustili pobedu koju se prema igri, ipak, zaslu`ili. B. Jovi}

Fru{ka gora - Fru{kogorac 1:3 (0:1)

RU MA: Stadion Fru{ke gore, gledalaca 150. Sudija: Vrani} (Ruma). Strelci: ]irkovi} u 61. za Fru{ku goru, Baji} u 28, 67. i 73. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Milinkovi} (Fru{ka gora), Stojakovi} (Fru{kogorac). FRU[KA GORA: Radivojevi} 5, Putica 5 ([iqkovi} 5), \api} 5, ]irkovi} 5, Dejanovi} 6, Grubje{i} 6, Badà 5, Novakovi} 5 (Bome{tar, Mi{kulin), Boì} 6, Milinkovi} 6, Simeti} 6. FRU[KOGORAC: Cvetkovi} -, Radvaw 6, Vasi} 7, Stojakovi} 7, Obrenovi} 7, Stojkovi} 7 (Pavi}), Miokovi} 7, Stepanovi} 7, Pavlovi} 8, Jovanovi} 7, Baji} 8 (Kneèvi} ). Obu}ari nisu mogli zaustaviti Pavlovi}a i Baji}a, glavne poluge gostiju, i to je odlu~ilo utakmicu. Uistinu, i ostali deo sastava, gostiju bio je mnogo boqi, a doma}in nikad slabiji. D. û~in

MFL KIKINDA – NOVI BE^EJ

Ro di} uko ~io lo ko mo ti vu @AK - Polet 0:1 (0:0) KI KIN DA: Stadion Va{ari{te, gledalaca 150, sudija Kova~evi} (Kikinda), strelac Rodi} u 52. minutu. @uti kartoni: Sabo, Horvat, Mutavxi} (@AK), D. Zori}, S. Tubin, Mudrini} (Polet). @AK: An|eli}, Horvat, Blanu{a, Sabo, Adamov, Bo{waov, Pani}, Mutavxi}, Barbat (Ninkovi}), Rankov (Draganov), Va`i}. POLET: Drini}, Jawi}, S. Tubin, Rodi}, [}epanovi}, Bi-

ki}, Cari} (Mitrovi}), D. Tubin, D. Zori}, Mudrini} (Ma~ki}), Jeli~i} (Sokola). U prvih 45. minuta prilike nisu iskori{}ene. U 52. minutu u kaznenom prostoru `elezni~ara najboqe se sna{ao Mile Rodi} i postigao pogodak. M. S.

Napredak - Borac 1:2 (0:1)

RU SKO SE LO: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 50, sudija: Laki} (Banatsko Veliko Selo),

stelci: Nikoli} u 76. za Napredak, [ibul u 43. i [ugi} u 51. minutu za Borac. @uti kartoni: Be}agul, Mili}ev (Borac). NAPREDAK: Suboti}ki. @ ]iri}, M. ]iri}, I. Feher, Mr|an, Petrovi}, Tintor, Vojnovi}, Dukatarov, Ig. Feher, Nikoli}. BORAC: Batan~ev, [ibul, Dragan, Mladenovi}, Mili}ev, Stepanov, [ugi}, Mirkov, Be}agul, Markov, Spahi}. Gosti iz I|o{a brzo su i lako stigli su do vo|stva, a onda uspeli da se odbrane. M. Ra~i}

SPORT

c m y

dnevnik

sreda2.novembar2011.

EVRO LI GA: PAR TI ZAN SU TRA S BEL GI JAN CI MA

Vre me je za pr vu po be du Dra gan Ra do sav, Slo bo dan Bo ka ni}, Mi le ta Mi haj lov i Go ran Ka u ri}

UO^I VE LI KOG ME \U NA ROD NOG TAK MI ^E WA U ZRE WA NI NU

Ba zen bli sta pu nim sja jem

Me |u na rod no LEN tak mi ~e we Sr bi ja gran pri – Kup Zre wa nin 2011, ko je or ga ni zu ju Pli va~ ki klub Pro le ter i Pli va~ ki sa vez Sr bi je, bi }e odr à no od 10. do 13. no vem bra, u go di ni ka da Zre wa nin obe le à va vre dan ju bi lej – 130 go di na pli va wa u gra du. Po ~e tak jed ne od naj ve }ih pli va~ kih ma ni fe sta ci ja na Bal ka nu, na ko joj }e u~e stvo va ti naj po zna ti ja ime na iz ze mqe i re gi o na, obe le ì }e i sve ~a no otva ra we re kon stru i sa nog, nat kri ve nog ba ze na, la ne za tvo re nog re {e wem gra |e vin ske in spek ci je zbog pro ce ne da je opa san po ì vot i zdra vqe ko ri sni ka. Tim po vo dom, odr à na je kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj su, osim pred stav ni ka lo kal ne sa mo u pra ve, go vo ri li i pred sed nik PS Sr bi je Slo bo dan Bo ka ni} i pred sed nik PS Voj vo di ne i zre wa nin skog Pro le te ra Dra gan Ra do sav. - Od re kon stru i sa nog za tvo re nog ba ze na, na ko me }e bi ti odr à no me |u na rod no tak mi ~e we, ko -

rist za grad je vi {e stru ka. Pr vo {to jed na ova kva sre di na, sa za i sta du gom pli va~ kom tra di ci jom, za slu `u je da we ni vr hun ski spor ti sti, kao {to su Ivan Len |er, ^a ba Si la |i i dru gi, ima ju gde da tre ni ra ju. Ne mo gu} nost da u pret hod nom pe ri o du ve `ba ju u Zre wa ni nu bi la je lo {a sli ka ko ja je sla ta u jav nost – oce nio je Bo ka ni} i na gla sio da }e kroz nat kri ve ni ba zen me se~ no pro }i na hi qa de de ce i da }e za hva qu ju }i we mu bi ti is ko re we na pli va~ ka ne pi sme nost. Gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov ka zao je da je re {en je dan od go ru }ih pro ble ma, ko ji je po di gao ve li ku pra {i nu u do ma }oj jav no sti. Po we go vim re ~i ma, lo kal na sa mo u pra va je u av gu stu obe }a la da }e ba zen svo ja vra ta otvo ri ti u no vem bru, i to se i do go di lo. Iako je ve} spre man za ku pa ~e, od lu ~e no je da sve ~a no otva ra we bu de 10. no vem bra, ka da po ~i we tak mi ~e we Sr bi ja gran pri – Kup Zre wa nin. - Grad je za sa na ci ju iz dvo jio 50 mi li o na di na ra, jer za tri de set go -

di na, ot ka da je iz gra |en, ni {ta ozbiq ni je ni je ula ga no u ba zen. Ura |e ni su no va ko tlar ni ca i si stem gre ja wa, a re kon stru i sa ne su {koq ke de ~i jeg i ba ze na za od ra sle – na po me nuo je Mi haj lov, dok je we gov za me nik Go ran Ka u ri} is ta kao da su ma od 50 mi li o na di na ra ni je ma la za grad, ali da je lo kal na vlast ovim do ka za la da bri ne o spor tu. O pred sto je }em nad me ta wu go vo rio je Dra gan Ra do sav, ko ji je na ja vio da }e u naj ve }em ba nat skom gra du, to kom ~e ti ri da na, bo ra vi ti oko 700 tak mi ~a ra iz Sr bi je, Slo ve ni je, Hr vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne i Cr ne Go re. - Ugo sti }e mo i ne ko li ko osva ja ~a me da qa, a naj in te re sant ni ja tr ka bi }e po sled weg da na, 13. no vem bra, u ka te go ri ji 50 m del fin, ka da }e se u ba ze nu nad me ta ti Mi lo rad ^a vi} i Ivan Len |er. Ve ru jem da je to do ga |aj ko ji }e po bu di ti pa `wu u gra du, kao i go sto va we dru gih tak mi ~a ra, po put Na |e Higl i Du je Dra ga wa – re kao je Ra do sav. @. Ba la ban

PO ZNA TI SVI U^E SNI CI EP U AJ NDHO VE NU

Smo tra bez Ru sa Pro te klog vi ken da od i gra ni su re van{ me ~ e v i ba r a ` a za pla sman na Evrop sko pr v en s tvo za va t er p o l i s te, ko je }e se u ja nu a ru sle de }e go di n e od i g ra t i u ho l and k om gra du Aj ndho ve nu, ta ko da su po zna ti svi u~e sni ci EP. Naj p ri j at n i j e iz n e n a | e w e pri re di la je re pre zen ta ci ja Ma ke do ni je ko ju s klu pe vo di Igor Go ~a nin, a sa sta vqe na je ma hom od srp skih, hr vat skih i cr no gor skih igra ~a, me |u ko ji ma je i dvo j ac no vo s ad s ke Voj vo di ne Mi lo{ Ma rin ko vi} (gol man) i Mi ro slav Ran |i}, ko ji je u ovom me ~u dao ~e ti ri go la. Oni su u Sko pqu po be di li Fran cu sku 12:4. Uz PR VO KO LO LI GE VOJ VO DI NE

In |ij ci ma i No vo sa |a ni ma po tri ti tu le Mla d i strel c i Mla do sti iz In |i je i SD No vi Sad osvo ji li su po tri ti tu le u pr vom ko lu Li ge Voj vo di ne odr ` a n om na stre l i { tu u Pan ~e vu. U In |i ju su oti {le ekip na i po je di na~ na zlat na me da qa ko ju je osvo jio Di mi tri je Ga }e {a u kon ku ren ci ji ka de ta se rij skom va zdu {nom pu {kom, kao i ekip na ti tu la kod mla |ih ju ni or ki stan dard nom va zdu {nom pu {kom. No vo sa |a ni su bi li naj bo qi stan d ard n om va z du { nom pu {kom za mla |e ju ni o re, a po je di na~ ne ti tu le osvo ji li su mla |i ju ni or Lu ka Le ko vi}, kao i mla |a ju ni or ka Jo va na Mi la {i no vi} sa od li~ nih 385 kru go va. Naj bo qa ka det ki wa se rij skom va zdu {nom pu {kom bi la je Jo va na Sto ja di nov iz Uq me, a u ekip noj kon ku ren ci ji ti tu la je pri pa la Je din stvu iz Sta re Pa zo ve. U ga |a wu pi {to qem za mla |e ju ni or ke sa mo je „Ra de Kon ~ar“ iz Apa ti na imao eki pu. U po je di na~ noj kon ku ren ci ji za mla |e ju ni o re Mi la na Ni {i} („Ra de Kon ~ar“) i Vu k a { in Pe t ro v i} (Pan ~e vo) bi li su naj bo qi.

Mi ro slav Ran |i}, re pre zen ta ti vac Ma ke do ni je

Po bed ni ca ma Evrop skog ku pa u ku gla wu 2000 go di ne, tak mi ~ar ka ma KK Je din stvo iz No vog Be ~e ja i jo{ po lo vi ni klu bo va Pr ve li ge pre ti dis kva li fi ka ci ja iz evrop skih i svet skih tak mi ~e wa. Ku gla {ki sa vez Sr bi je, u skla du sa zah te vom Me |u na rod ne ku gla {ke fe de ra ci je o po {to va wu me |u na rod nih pra vil ni ka, do neo je od lu ku da od ove tak mi ~ar ske go di ne svi klu bo vi Su per li ga Sr bi je (mu {kar ci i `e ne) svo je utak mi ce kao do ma }i ni mo gu igra ti sa mo na ku gla na ma ko je ima ju ser ti fi kat (ANER KEN NUNG SUR KUN DE) iz dat od stra ne ovla {}e nog li ca NBC. Ve li ki broj ku gla na u Sr bi ji ne is pu wa va ju uslo ve za odr `a va we tak mi ~e wa pro pi sa ne me |u na rod nim pra vil ni ci ma. Svi klu bo vi naj vi {eg ran ga mo ra ju da is pu ne neo p hod ne uslo ve i bi li su du `ni da do 1. ju la 2011. go di ne po {a qu do kaz (ser ti fi kat) o is prav no sti ku gla ne u se kre ta ri jat NBC-a. Eki pe ko je ne obez be de od go va ra ju }i ser ti fi kat za ku gla nu na ko joj }e bi ti do ma }i ni ne }e mo }i da se tak mi ~e u Su per li gi Sr bi je na red ne se zo ne. Uko li ko se ovaj uslov ne is pu ni, klu bo vi na {e ze mqe na red ne se zo ne ne }e mo }i da u~e stvu ju u evrop skim ku po vi ma. Jo vo Po po vi}, pred sed nik @en skog ku gla {kog klu ba Je -

Ma ke don ce, na EP su se pla si ra li [pan ci, ko ji su iz ba ci li Ru se (pr vi put u isto ri ji iz o sta ju sa EP), Tur ci, Ru mu ni, Nem ci i Gr ci. Oni su se pri dru `i li re pre zen ta ci ja ma ko je su se pla i ra le u Aj ndho ven sa pret hod nog EP, a to su Hr v at s ka, Ita l i j a, Sr b i j a, Ma |ar ska i Cr na Go ra. Di rek tan u~e snik je do ma }in Ho lan di ja. @reb za EP je 11. no vem bra. Re zul ta ti ba ra `a: Ma ke do ni ja Fran cu ska 12:4 (6:8 pr vi me~), Slo v a~ k a - Gr~ k a 3:9 (7:13, Ru mu ni ja - Gru zi ja 18:6 (11:5), Tur ska - Slo ve ni ja 9:9 (7:5), [pa n i j a - Ru s i j a 11:4 (13:6), Mal ta - Ne ma~ ka 6:15 (5:21). G. M.

Tre ner ko {ar ka {a Par ti za na Vla da Jo va no vi} re kao je da se we go vi igra ~i za duel pro tiv bel gisjkog [ar lroa spre ma ju kao da im je to naj va `ni ji me~ u ka ri je ra ma. - Po sto ji im pe ra tiv po be de nad [ar lroa, ali ne `e lim pot pu no da op te re tim igra ~e, jer }e to kom ka ri je re igra tii va `ni je utak mi ce. Ipak, spre ma mo se za Bel gi jan ce kao da je to utak mi ca ka ri je re. Op ti mi sta sam i ve ru jem u eki pu ko ja do bro ra di - re kao je Jo va no vi}. On je pod se tio da je bel gij ski tim na pra vio ve li ki uspeh sa mim pla sma nom u Evro li gu. - Oni ni su zvu~ no ime, ali upr kos svim prog no za ma pro {li su kva li fi ka ci je. U{li su ras te re }e e no u tak mi ~e we po gru pa ma, po ime ni ma igra ~a ne spa da ju u naj kva li tet ni je eki pe, ali ne tre ba za bo ra vi ti da ima ju pet Ame ri ka na ca i da ovaj tim du go igra za jed no . Par ti zan je iz gu bio po sled we dve utak mi ce od Ma ka bi ja, u Evro li gi i Ja dran skoj, a uko li ko do `i vi jo{ je dan po raz u naj e lit ni jem tak mi ~e wu zna ~aj no }e sma wi ti {an se za pro laz ka u Top 16.

Uz na vi ja ~e do uspeha: Mi lan Ma ~van

- Igrom pro tiv Ma ka bi ja mo `e mo da bu de mo de li mi~ no za do voq ni, ali mo ra }e mo da po dig ne mo igru na ste pe nik vi {e, bu de mo agre siv ni ji i pro na |e mo he mi ju. Po ku {a }e mo da na sve mo gu }e na ~i ne do bi je mo ovu utak mi cu - is ta kao je Jo va no vi}. Kril ni cen tar Par ti za na Mi lan Ma ~van o~e ku je te {ku utak mi cu, ali i bo qi is hod ne go u pr va dva ko la Evro li ge. - Bi }e ovo ve o ma te {ka utak mi ca, pro tiv ri va la ko ji je po be dio Efes u Is tan bu lu. Mo ra mo da bu -

de mo mno go agre siv ni ji i da uz po mo} pu bli ke do bi je mo ovu utak mi cu - re kao je Ma ~van. Pa ti zna je upo zo rio na vi ja ~e da bi uko li ko se po no ve in ci den ti sa uba ci va wem pred me ta na te ren, kao u pr vom ko lu pro tiv Efe sa, klub mo gao da bu de ka `wen nov ~a no, ali i od i gra va wem utak mi ce 300 ki lo me ta ra od Be o gra da. Utak mi ca tre }eg ko la C gru pe Evro li ge Par ti zan - [ar lroa igra se u ~e tvr tak od 20.45 u ha li Pi o nir.

NA TUR NI RU U CR NOJ GO RI

Zre wa nin ci ma 13 me da qa Sa osam zlat nih, tri sre br ne i dve bron za ne me da qe vra ti li su se ka ra ti sti Zre wa ni na iz Pqe vqe, gde je, u or ga ni za ci ji ta mo {weg klu ba Po to ci, odr `an tra di ci o nal ni me |u na rod ni tur nir. U~e stvo va lo je oko 500 tak mi ~a ra iz pre ko 30 klu bo va iz {est ze ma qa, Slo ve ni je, Hr vat -

ske, BiH, Ma ke do ni je, Sr bi je i Cr ne Go re. - U ge ne ral nom pla sma nu eki pa Zre wa ni na ca osvo ji la je tre }e me sto i nov ~a nu na gra du. Za po seb nu po hva lu je re zul tat ko ji smo po sti gli u ekip nim nad me ta wi ma. Bez prem ca smo bi li u ekip nim na stu pi ma mu {kih i `en skih na da i mu {ke ka det ske eki pe – sa op {tio je

Zre wa nin ski ka ra ti sti su bi li uspe {ni u Cr noj Go ri

tre ner Zre wa ni na Si mo Sa la pu ra. Pr va me sta osvo ji li su \or |e Sa la pu ra, Ni ko la Man ~ev, Alek san dra Vu ja si no vi}, Ni ko la Na i}, Mar ko Mi haj lo vi}, mu {ka eki pa na da (M. Mi haj lo vi}, N. Na i}, \. Sa la pu ra i M. Vu ko vi}), za tim `en ska eki pa na da (A. Ko va ~e vi}, A. Vu ja si no vi} i S. Olah), kao i mu {ka ka det ska eki pa (F. Pe jo vi}, I. Iz gar jan i N. Man ~ev). Dru ga me sta pri pa la su Sa ri Olah, Mar ku Vu ko vi }u i Ani Ko va ~e vi}, dok su tre }e pla si ra ni, is pred zre wa nin skih tak mi ~a ra, bi li Ivan Iz gar jan i Stra hi wa Stoj {in. Bli zu me da qe u `e sto koj kon ku ren ci ji ju ni o ra bio je i Da vid Vu le ta{. Ka ra ti ski we la za re va~ kog Za dru ga ra ta ko |e su u~e stvo va le na ovom tak mi ~e wu. Pr vu po zi ci ju iz bo ri le su Sa wa Cvr ko ta, ko ja je u ap so lut noj ka te go ri ji bi la po bed nik i osvo ji la nov ~a nu na gra du, i Jo va na Ili}, a tre }e me sto pri pa lo je Ma ri ni Ra di ~e vi}. @. B.

KU GLA [KI KLU BO VI U VE LI KIM PRO BLE MI MA

Zah te vi mak si mal ni, pa ra ne ma din stvo iz u zet no je re vol ti ran ovom ne pra ved nom po stav kom, po slao je zah tev pred sed ni {tvu Ku gla {kog sa ve za Sr bi je da se od lu ka jo{ jed nom raz mo tri i da se na |e bo qe re {e we.

Do ma }a ko mi si ja za do ma }i {am pi o nat „ To su iz u zet no ve li ka ula ga wa ko ja ve }i na klu bo va u Sr bi ji ne }e mo }i da obez be di. Pre dve go di ne su nam tra `i li da me wa mo sta ze (plo ~e), je dva smo

us pe li i to da ura di mo, ula ga wa su bi la oko 20 hi qa da evra, a ovo je du plo sku pqe. Sla `em se da ne ki stan dar di mo ra ju bi ti is po {to va ni. I sla `em se da utak mi ce evrop skih i svet skih tak mi ~e wa igra mo na

sert fi ko va nim te re ni ma, ali se ne sla èm sa tim da se utak mi ce u na ci o nal noj li gi mo ra ju ta ko |e igra ti na ser ti fi ko va nim te re ni ma po pra vi li ma me |u na rod ne ko mi si je, ne go tra ìm da na {e te re ne pre gle da na {a ko mi si ja . Mi ne mo è mo da za me ni mo svo ju elek tro ni ku i sa da mo ra mo da pu tu je mo u su sed no me sto i pla }a mo ter mi ne za tre nin ge i tak mi ~e wa. Ni u jed nom spor tu te re ne za tak mi ~e wa ne pre gle da ju me |u na rod ne ko mi si je za do ma }i {am pi o nat. Za to smo tra ì li od KS Sr bi je da ra di na to me da se ta od lu ka iz me ni i da ko na~ no za stu pa in te re se svo je ze mqe“- na pi sao je Po po vi}. Po po vi} tvr di da se iza ova kve od lu ke kri ju dva pod jed na ko lo {e na me re. Jed na je da se ta len to va ni spor ti sti iz Sr bi je, ko ji ve} go di na ma osva ja ju naj sjaj ni ja od li~ ja, pri mo ra ju da na pu ste evrop ska i svet ska tak mi ~e wa zbog ne mo gu} no sti da pa ri ra ju fi nan sij skim sred stvi ma ko ja su do stup na klu bo vi ma na Za pa du. Dru gi raz log je taj {to je po we go vim in for ma ci ja ma ku -

gla {ka re per zen ta ci ja Sr bi je do bi la sred stav od pro iz vo |a ~a opre me za ku gla ne (Vol mer i Funk), uz uslov da se svi ku gla {ki klu bo vi na te ra ju da pro me ne opre mu u svo jim ku gla na ma.

Svi sa wa ju no vu ku gla nu We go vo mi {qe we de li i ko le ga iz Zre wa ni na Dra gan Fa to vi}, tre ner zre wa nin skog pr vo li ga {a Kri sta la. “ Pre dve go di ne uslov je bio da u Su per li gi ne mo gu da igra ju utak mi cu ako ne ma ju plo ~e na sta zi. Mi smo te {kom mu kom us pe li da obez be di mo fi nan sij ska sred stva i na pra vi li smo te plo ~e, ali ni smo an ga `o va li od go va ra ju }u ku }u ko ja ima ser ti fi kat da iz vo di te ra do ve. Sve je ura di la do ma }a fir ma, a da smo an ga `o va li, na pri mer, ne ma~ ku ili slo ve na~ ku pla ti li bi kud i ka mo vi {e. Sa da se zah te va da ku gla ne mo ra ju bi ti ser ti fi ko va ne od Me |u na ra od ne fe de ra ci je i KS Sr bi je je to pri hva tio. To zna ~i da na {e eki pe ne }e mo }i bez ovih uslo va da se tak mi ~e na me |u na rod noj sce ni, {to je ve li ka ne prav da„, stav je Fa to vi }a.

Kir ki \en |i, ku gla {i ca Je din stva se ve} 27 go di na ba vi ku gla wem. „ Ko ne bi vo leo da igra u no voj ku gla ni? Ali, ako ne ma pa ra bo qe je da igra mo i u ovim na {im skrom nim uslo vi ma ne go da se ku gla we po la ko uga si kao sport. Sam nom ku gla ju è ne ko je, kao i ja, po sle rad nog vre me na i oba vqe nih ku} nih po slo va do la ze da se tak mi ~e i dru è. Ne ke od wih su ve} uve li ko ma me i ba ke, ali osva ja mo od li~ ja i vi so ko smo ko ti ra ni u na {oj li gi. Ima mo qu bav, en tu zi ja zam i mo `da ma lo ta le nat i to je ono {to do no si re zul ta te i sport ski duh, a ne go mi le pa ra i naj sa vre me ni je teh no lo gi je“, is ta kla je Kir ki \in |i. Jo{ je dan de taq u pri log ovoj pri ~i je i da se mno gi te re ni za ku gla we klu bo va u Ma |ar skoj, Slo va~ koj i Ru mu ni ji na la ze u sli~ nom sta wu kao i na {i, ali wih ni ko ne uce wu je i ne pri mo ra va wem da se uve de no va elek tron ska opre ma po ba sno slov no vi so kim ce na ma, {to je po tvr dio i Za var ko Vil mo{, svet ski se ni or ski pr vak. Zah te ve ve }i ne klu bo va po dr ào je i [un ka Ra do van, pred sed nik Ku gla {kog sa ve za Voj vo di ne.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda2.novembar2011.

REJTING TURNIR U SOMBORU

Troj ka na vr hu U Somboru se igra tre}i ovogodi{wi rejting turnir. U~estvuju igra~i iz Sombora i okoline. Posle ~etri odigrana kola u vo|stvu su tri igra~a sa po 3,5 poena koje predvodi Dragan î~a, vrsni problemista. Sledi ih grupa od ~etri igra~a me|u kojima su i dve dame: Jelena Milivojevi} i Simana Matkovi}. Glavni favorit po rejtingu Miodrag [quki} zaostaje poen za vode}ima. Plasman: 1-3. Dragan î~a, Milo{ Staji}, Slavko Milovanovi} 3,5, 4-7. Jurica Glamuzina, Drago Kur~ubi}, Jelena Milivojevi}, Simana Matkovi} 3, 8-11. Zoran Joti}, Miodrag [quki}, Milo{ Divni}, Vladimir Cvetkovi} 2,5, 12-20. Budimir @akula, Dragoqub \uri}, Peter Loknar, Sini{a Gaj~in, Radovan Arsi}, Janko Kneèvi}, Todor Stri~evi}, Slobodan Cvetkovi}, Vladimir [}eki} 2, 21-22. Zoran Pe{i}, Ilija Vlaisavqevi} 1,5, 23-28. Ivan Gali}, Slobodan Bogdanovi}, Miroslav Lali}, \or|e \uro{ev, Marina Gaj~in, Du{an Keli} 1, 29. Jozo Pavi} 0,5 poena. OTVORENO PRVENSTVO BA^KE TOPOLE

Pre li mi nar ne pri ja ve U organizaciji Skup{tine op{tine Ba~ke Topole, te Ba~kotopolskog {ah kluba, Ba~ke iz Pa~ira i @aki Jo`ef iz Stare Moravice od 11-30. novembra u prostorijama Crvenog krsta u Ba~koj Topoli odr`a}e se Otvoreno prvenstvo Ba~ke Topole u {ahu. Po~etak odigravawa kola je od 18 ~asova. Igra se na digitalnim satovima 90 minuta po igra~u uz bonus od 30 sekundi po odigranom potezu. Pravo u~e{}a imaju registrovani igra~i sa takmi~arskog podru~ja severne Ba~ke. Nagradni fond od 33.000 dinara raspore|en je na 7 nagrada + 1 specijalna nagrada. Upisnina iznosi 800 dinara. Prijave se primaju na telefon 024/744091 ili 064/215167 (I{tvan Brindza) ili na e-mail: brindzai@stcable.net. Potrebno je da se do 4. novembra prijavi okviran broj u~esnika iz svakog kluba. Za ostale informacije obratiti se na tel. 024 715 443 ili 063 117 8143 (Mladen Ohwec).

[AHOVSKI FESTIVAL U RUMI

Ba ra` Bo go sa vqe vi }u i Dra ì }u U Domu kulture u Rumi je proteklog vikenda, povodom dana oslobo|ewa grada, odràn {ahovski festival. Prvog dana odigran je kvalifikacioni turnir ~etiri prvoplasirana igra~a sa ovogodi{weg prvenstva Vojvodine. Posle velike borbe oba me~a u klasi~nom {ahu zavr{ena su nere{enim rezultatima (po jedna pobeda) pa je odluka pala u doigravawu u ubrzanom {ahu u kome su uspe{niji bili Bogosavqevi} protiv To{i}a (0, 1, 1) i Draì} protiv Bodiroge (1, 0, 1, 1) i time se kvalifikovali za pojedina~no prvenstvo Srbije za narednu godinu. Drugog dana odràna su dva brzopotezna turnira: jedan za seniore, 5 minuta po igra~u (13 kola), a drugi je bio de~iji turnir, 10 minuta po igra~u (7 kola). Na seniorskom turniru prvo mesto podelila su tri igra~a a za pobednika je progla{en Sini{a Draì} iz Novog Sada zahvaquju}i boqem uspehu prema dodatnim kriterijumima. Konkurenciju juniora obeleìla je dominacija Nikole Pani}a iz novosadske {kole „Kosta Trifkovi}“ koji je napravio fi{erovskih 7 iz 7! Organizator je pripremio posluèwe svim u~esnicima a na kraju posle odli~nog paprika{a, dar u~enika poqoprivredne {kole u Rumi, podeqene su ~ak 23 nov~ane nagrade i

12 predmetnih, a svi u~esnici su dobili i poklon pakete, dar SO Ruma. Plasman seniora: 1-3. Sini{a Dra`i}, Milan Jeremi}, Boban Bogosavqevi} 10, 4. Dejan Leskur 8,5, 5-10. Miodrag Jevti}, Petar Benkovi}, Gojko Laketi}, Dragan Te{i}, Nenad Dimitrijevi}, Dejan Mar~ak 8, 11-13. Sa{a Panteli}, Tomislav Navratil, Milan Popovi} 7,5, 14-19. Branko Stanojevi}, Neboj{a Milovanovi}, Miroqub Stojkovi}, Radoslav Jovanovi}, Dragan Boban Bogosavqevi} Rodi}, Du{an Spasojevi} 7, 20vratil (Vrbas) 5,5, 4-5. Jovan Be29. Milan Skoko, Aleksandar li}, Du{an Dra`i} 5, 6-7. Uro{ Topalov, Dragi{a Kova~evi}, Doro{kov, Milo{ Todorovi} Nikola Elez 6,5, Tigran Okiq, 4,5, 8-13. Tomislav Navratil, AnSlobodan Kosijer, @ivojin Ko- drej \ur|evi}, Nemawa Juzba{a, sti}, Dragan Radi}, Dragi{a Ja- Miodrag Bugarski, Predrag Petki}, Du{an Vi{wi} 6, 30-32. kovi}, Milorad Prole 4, 14-15. Slavko Popovi}, Radivoj Proda- Stefan \oki}, Zoran Ne|ipovnovi}, Lazar Doro{kov 5,5, 33ski 3,5, 16-22. Tara Stoli}, Mi34. Milica Laketi}, Milan Ju- hajlo Strajin, Slavko Krsti}, zba{a 5, 35-37. Simeon Popi}, Aleksandar Simi}, Radovan CviBo{ko Ivo{evi}, Aleksandar janovi}, Du{ko \urovi}, Marko I|u{ki 4,5, 38. Neboj{a Andri} Krsti} 3, 23-25. Milan Kolunxi4, 39. Luka Beli} 2, 40. Ivan Paja, Stefan [imulak, Uro{ Steni} 1 poen. fanovi} 2,5, 26-28. Milo{ DrqaPlasman juniora: 1. Nikola ~a, Nikola Qubinkovi}, NikoPani} (Novi Sad) 7, 2. Mihajlo lina Ba{i} 2, 29. Milo{ VojiMatovi} ([id) 6, 3. Matilda Na~i} 1 poen.

DE^JI TURNIR U BANOVCIMA DUNAV

Za do voq stvo dru è wa [K Banovci Dunav i O[ „Slobodan Savkovi}“ ve} drugu godinu za redom organizuju turnir za decu osnovnih {kola. Turnir se igrao u subotu i organizovan je da bi se deca {to boqe pripremila za predstoje}e kadetske dràvne turnire a posluìo je i za {ahovske radnike da razmene me|usobna iskustva. Poruka roditeqa i trenera {ahovskim funkcionerima je da budu u slu`bi {aha ili da prepuste mesto drugima jer roditeqi, treneri i siroma{ni klubovi ne mogu vi{e sami da se upu-

`estoka, pobedio je Velimir Ivi} iz Beogarad, a u konkurenciji de~aka od 5. do 8. razreda u izjedna~enoj borbi, prvi je bio Vasilije Ostoji} iz Male rokade Beograd. Za prvoplasirane pored pehara i medaqa dodeqivane su i kwige. I za ostalu decu obezbe|en je veliki broj ute{nih nagrada u vidu majica, biltena, hemijskih olovaka i kwiga. De~aci (1-4. razred): 1. Velimir Ivi} 7, 2. Ogwen Stefanovi} 6, 3. Mateo Vasi} 5,5, 4-9. Aleksa Savin, Jovan Vukajlovi}, \or|e Ma-

TURNIR U ALIBUNARU

]ir ja ni} od ma kao

U Alibunaru je u toku rejting turnir koji se igra po Bergerovom sistemu (svako sa svakim). Posle 5 odigranih kola u ubedqivom vo|stvu nalazi se Velibor ]irjani} sa svih pet pobeda, ~ak 1,5 poen ispred drugoplasiranog Du{ana Jovanovi}a. Plasman: 1. Velibor ]irjani} 5, 2. Du{an Jovanovi} 3,5, 3-5. Goran Leko, Nikola Marinkov, Trajan Romanovi} 3, 6. Jon Ardeqan 2,5, 7. Sebastijan Kotrla 2, 8. Stefan Kotrla 1,5, 9. Bo{ko Stanimirovi} 1, 10. Marija Stanimirovi} 0,5 poena.

PROBLEM BR. 361

Be li da je mat u dva po te za Valentin Rudenko „Due Mosse“, 1959.

S takmi~ewa mladih u Banovcima

ste u borbu sa svetskim tokovima. Na turniru se okupilo 87-oro dece te je turnir nadma{io po masovnosti pro{logodi{wi. Odazvali su se mladi {ahisti iz Smedereva, Zrewanina, Sremske Mitrovice, Iriga, Jaska, Stare i Nove Pazove, Vojke, Novog Sada, Beograda, Zemuna itd, pa se na kraju turnira osetilo zadovoqstvo i velika `eqa da se i idu}e godine odr`e ovakvi susreti. U konkurenciji devoj~ica od 1. do 4. razreda pobedila je Nada Trajkovi}, ina~e ~lan [K Banovci Dunav, od 5. do 8. razreda pobedila je Teodora Raci} iz Zrewanina. Kod de~aka od 1. do 4. razreda, gde je nastupilo 39 takmi~ara i gde je konkurencija bila zaista

le{evi}, Stefan Brocilovi}, Mihailo Trajkovi}, Lazar Ivi} 5, 10. Vuka{in Gr~i} 4,5, itd. De~aci (5-8. razred): 1. Vasilije Ostoji} 5,5, 2. Danilo Besede{ 5,5, 3. Aleksandar Ivi} 5,5, 4-5. @ivojin Perovi}, Viktor Georgijev 5, 6-7. Predrag Danilovi}, \or|e Blesi} 4,5, itd. Devoj~ice (1-4. razred): 1. Nada Trajkovi} 6,5, 2. Valerija Georgijev 6,5, 3. Katarina Nestorovi} 5, 4-6. Milana Jovanovi}, Bojana Robal, Tijana Stankovi} 4, itd. Devoj~ice (5-8. razred): 1. Teodora Raci} 6,5, 2. Katarina Ostoji} 6, 3. Aleksandra Arsenijevi} 5, 4. Ivana Stanimirovi} 4,5, 5-6. Jelena [upeqak, Darinka Zobenica 4, itd. M. Stankovi}

ZORNI^KA OPEN U KULPINU

Zla to za Da ni e la i Ma til du U Kulpinu je odigran de~iji turnir “Zorni~ka open”. Igralo se u dve grupe: mla|a od 1-4. razreda i starija od 5-8. razreda. U starijoj grupi ubedqivo je pobedio Daniel Hr}an iz Jano{ika a u mla|oj Matilda Navratil iz Vrbasa. Posle odigranog pojedina~nog turnira odigran je po tradiciji me~ za apsolutnog pobednika u kojoj je stariji Daniel uspeo da savlada Matildu. Posle progla{ewa pobednika i dodele vrednih nagrada i poklona u~esnici su se zasladili {ahovskom tortom i time je spu{tena zavesa na ovogodi{wem turniru. Plasman (starija grupa): 1. Daniel Hr}an (Jano{ik) 5, 2. Miroslav Majtan (B. Petrovac) 4, 3. Ondrej Hlpka (Glo`an) 4, 4-6. Jan Bala`, Rastislav [irka, Daniel Petrik 4, 7-8. Adrian Poqak, Jan Paulini 3,5, 9-15. Jano Guqa{, Dejan Jakovqevi}, Vladimir Kri{ka, Toni Hri~, Jaroslav Vewarski, Branislav Petra{, Marko Kovar~ek 3, 16-17. Marek \uri{, Jan Vida 2,5, itd. (34 de~aka). Plasman (mla|a grupa): 1. Matilda Navratil (Vrbas) 4,5, 2. @eqko Farka{ (Kova~ica) 4, 3. Tomislav Navratil (Vrbas) 4, 4. Aleksandar Fabok 3,5, 5-8. Vladimir Valenta, Darko Hanula, Vladimir Gajdo{, Jan Hr}an 3, 9-10. Samuel Supek, Jovan Tomi} 2,5, itd. (18 igra~a).

REJTING TURNIR NS LIGE

Jo vi} sto po sto Re{ewe problema br. 360 (Z. Mihajloski & B. Milo{eski, „A. Popovski – 65 JT“, 1999.) sa pozicijom: beli – Kh1, Dg8, Ta5, Sd4, Sf1, pe{aci: f3, h3; crni – Kf4, Ld3, Sg5, pe{aci: b7, f5; je 1.Dd5! Na 1...L:f1 sledi 2.De5 mat. Na 1...Lb5 (Se4) sledi 2.D:f5 mat. Na 1...S:f3 (S:h3) sledi 2.Se6 mat.

U prostorijama N[K-a jo{ jedna manifestacija. Ovog puta igra se otvoreni rejting turnir igra~a novosadske lige. Organizatori su Novosadski {ahovski savez i {ahovski klub Bubamara iz Novog Sada. Uz nekoliko gostiju vi{ih liga koji su dali ton ja~ini turnira vode se bespo{tedne borbe pa se de{avaju i iznena|ewa. Posle ~etiri odigrana kola sa maksimalnim u~inkom izdvojio se Stevan Jovi}, ~lan Jugovi}a iz Ka}a. Plasman: 1. Stevan Jovi} 4, 2. Vladimir Kawuh 3,5, 3-7. Miodrag Dra`i}, Bojan Lukaji}, Ramo Mujagi}, Stevan Mu{icki, Ivan Titov 3, 8-18. Slobodan Ko-

stadinovski, Aleksandar Aleksi}, Miroslav Poprèn, Krasoje Notaro{, Sini{a Drowi}, Davorin Vrane{, Boìdar Karli~i}, Novica Mati}, Cvetko Vukovi}, Marko Joci}, Milan Popovi} 2,5, 19-26. Bo{ko Zlatkovi}, Nenad \uri}, Tomislav Buàn~i}, Vojislav Veqkovi}, Miroslav âbarkapa, Vladan Petrovi}, Zdravko Jakovqevi}, Petar Pjetlovi} 2, 27-28. Zoran Rati}, Ivan Banovi} 1,5, 29-37. Jasmina Milivojevi}, Miodrag Milosavac, Branislav Popovi}, Borivoje Ili}, Jovo Petovi}, Neboj{a Antoni}, @arko Simovi}, Momir Ilin~i}, Danilo Sukwaja 1, 38-39. Petar Borba{, Branislav Dobri} 0,5.

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

Is ku {e wa jed nog ama te ra Elem, posle par stotina obra|enih priloga, potpisnik ove rubrike usudio se da iznese i svoj li~ni doprinos istoriji vojvo|anskog {aha kroz isku{ewe u~e{}a u drugoliga{koj ekipi u vidu simbola deteline sa tri lista. Naime, na izvesnoj kontraverznoj {ahovskoj farmi, ve} pomiwanoj na ovim stranicama, za{ti}eni bezli~nim nikovima u bogohulnoj oholosti sa mnogo zavisti, mr`we, la`i, podlosti i kakogod to nazvali obru{ili su se, ni~im izazvani, na to moje, silom prilika, igra~ko prisustvo na ovogodi{wem ekipnom takmi~ewu Druge lige u Vrbasu. Situacija se smirila kada sam tim nikovima (bez “t”) raznih neidentifikovanih nali~ja zadovoqio sujetu javnim priznawem da sam amater-vulgaris {to potvr|ujem i narednim prilozima i komentarima o svojim izgubqenim partijama.

a:b5 39.D:b5 Dd3 40.D:b7 Kg6 41.a5 g4 42.a6 De2 43.e5 Crni predaje.

Dankovi} – FM Borko Vuja~i} 1.d4 Sf6 2.Sc3 d5 3.Lg5 c5 4.e3 Sc6 5.Sf3 Lg4 6.L:f6 g:f6 7.Le2 e6 8.d:c5 L:c5 9.Sd4 L:d4 10.e:d4 Lf5 11.Lb5 Tg8 12.g3 Tc8 13.0–0 Db6 14.L:c6+ T:c6 15.Sa4 Dc7 16.c3 b6. Poznata konstalacija figura na daminom krilu.. Plan za uvo|ewqe skaka~a u igru je: Tac1 – b3 – Sb2 – Sd3. 17.Df3 Tg6 18.Tfe1 Kf8 19.De3 Za prethodni plan sam mislio: “ima kade”. 19…h5

FM D. Kova~evi} – Dankovi} Karo-Kan

Iako Kova~evi} trenutno ima ne{to niì rejting, cene}i ga kao iskusnog majstora, moja taktika je u ovoj mirnoj varijanti bila izmena {to vi{e figura – do golih kraqeva! 1.e4 c6 2.Sf3 d5 3.Sc3 d:e4 4.S:e4 Lg4 Odabranom varijantom beli je omo}io crnom da bezbolno re{i pitawe razvoja belopoqnog lovca. 5.Le2 e6 6.Se5 Neuobi~ajen potez skaka~em {to je omo}ilo crnom da ve} u samom otvarawu izjedna~i igru. Ovo je bio ~ist gubitak tempa. 6…L:e2 7.D:e2 Sd7 8.Sf3 Sgf6 9.d3 Le7 10.0–0 0–0 11.b3 Da5 12.Lb2 Fric preporu~uje 12…Tad8 13.a3 Dh5 14.Tfe1 S:e4 15.d:e4 s jednakom igrom. 12…S:e4 13.d:e4 La3 U prvi mah ~inilo se da beli ne moè da izbegne izmenu lovaca, ali lovac je vol{ebno ostao u igri do kraja partije. 14.Tad1 Tfd8 15.La1 Le7 16.c4 Sf8 Opet je bilo boqe 16…Dh5. Beli sada koristi priliku da prebaci lovca na mnogo aktivnije e3-poqe. 17.Ld4 Sg6 18.Db2 Lf8 19.Le3 T:d1 20.T:d1 Td8 21.Tf1 Minimalna prednost crnog (0.31). Kada sam ve} èleo da izmenim crnopoqne lovce trebalo je igrati 21…La3 pa uz 22…Lc5 beli ne bi mogao da izbegne izmenu. 21…Le7 22.h3 Td7 23.g3 Lf6 24.Dc2 Se5 Crni ispu{ta minimalnu prednost. Trebalo je igrati pe{acima na daminom krilu: a5, b6 ili b5. 25.S:e5 L:e5 26.Td1 T:d1+ 27.D:d1 h6 28.a4 a6 29.Dd7 Dc7 30.De8+ Kh7 31.Kg2 c5 32.h4

Pribliàvamo se kraju partije. Remi? Bio bi zasluèn. Ravnoteà crnim figurama u ~itavoj partiji protiv majstora! Moè da se igra 32…h5 33.f4 Ld4 34.L:d4 cd 35.Kf2 Kg6 36.Ke2 Db6 37.De7 (0.0) ili 32…Ld4 33.Lf4 Db6 34.D:f7 D:b3 35.D:e6 D:a4 36.Df5+ Kg8 37.De6+ Kh7. Ali ono {to bi bilo neobja{wivo za velemajstore obja{wivo je za amatere ono {to sledi: 32...g6? (32…h5!) 33.Df8 i ~un se quqnu - ode sanak pusti! Gotovo! Neobja{wivo je {ta se to u nekom trenu s nama de{ava. Nedoku~ivi su na{i putevi razmi{qawa! Brà ruka od pameti! Odigrao sam po inerciji jo{ par poteza ne shvataju}i {ta mi se dogodilo. 33.Df8 Lg7 34.D:c5 Dd7 35.Db6 Lf6 36.b4 g5 37.h:g5 h:g5 38.b5

20.Kf1? Kraq je moj ali da mi je samo znati kud je kren’o? Pravi odgovor je 20…h4! Opet taj h-pe{ak! 20…Dc8 21.f3??? Da6+ i beli predaje. Ako mislite da je partija la`irana – nije! Istog trenutka kada je crni odigrao Da6+ dobio sam temperaturu 40! Ili, {to bi rek’o Lala: - strefio me {log!

Marinovi} (2405) – Dankovi} Karo-Kan

Na ovu partiju mo`e se primeniti ona uzre~ica: ne mo`e{ mu poteza pogoditi - obostrano. Tako je, uglavnom, bilo sa prvih 48 poteza ove partije. Ajde {to moj protivnik nije uspeo da mi pogodi potez, to je normalno - ja sam amater. Normalno je i {to ni ja nisam mogao da mu pogodim potez, jer on je profesionalac. Ali nije normalno da ni Fric nije mogao da nam pogodi poteze - a on je kompjuter! I tako dogurasmo do ove pozicije:

Da sam ovu partiju igrao za sebe davno bih je predao. Ali, za ekipu se mora igrati do posledwe mogu}nosti za spas poena. 49...Se2+ 49.Ke3 Sc3 50.Tc1? d4+! Svom visoko rejtingovanom protivniku “prodam” geometriju! Na 4.K:d4 ide Se2+ 5.Ke3 S:c1 6.h5 Sd3 7.Ke4 Sf2+ 8.Kf3 Sh3 9.h6 Sg5+ 10.Ke3 Lc8 11.h7 S:h7 12.S:h7 L:g4 (-0.91). 51.Kd2 Sd5 52.Tg1? Partija je jo{ uvek dobijena za belog. Ali… 52…Sf4 53.h5 c3+ 54.Kc2 Lc4?? Tu sam nameravao da sa 55…Ld3+ 56…Lc4+ dr`im remi a ako beli ode kraqem na prvi red ~ak i da dobijem ovu ~udnu partiju. Me|utim, previ|am odgovor belog: 55.Td1! i uskoro sam se predao. Umesto poteza 54…Lc4 propustio sam drugu geometriju za kona~an remi: 54…d3+! 55.K:c3 Se2+ 56.K:d3 S:g1 57.Ke3 Sh3 58.h6 Sg5 59.Kf4 Sh3+ 60.Kg3 Sg5 61.h7 S:h7 62.S:h7 Kd5 63.Kf4 Kc4 64.Sf8 Ld5 65.Kf5 Kb3 66.e6 f:e6+ 67.S:e6 K:a3 68.g5 Lb3 69.Sd4 Lg8 70.Sc6 Ld5 remi. Pripremio: B. Dankovi}

RePORTA@e

c m y

dnevnik

sreda2.novembar2011.

MODERNI SREMCI MOGU SAMO DA ZAVIDE NA KOMODITETU RIMQANIMA IZ CARSKOG SIRMIJUMA

Har mo ni ka{ na sled nik Zma ja od no }a ja e mo ra ju Srem ci da, po put za pad nih kom {i ja, iz mi {qa ju svoj za vi ~aj re ci mo u Ira nu, po red to li ko to ga {to je od Sir mi ju ma, jed ne od ~e ti ri pre sto ni ce slav nog

(pe }i su bi le svu da oko dvo ri {ta i lo `e ne su spo qa), tr pe za ri ju, fon ta nu, kraj ko je su na |e ni osta ci sta kla i nov ~i }i – vaq da je i on da po sto jao obi ~aj wi ho vog ba ca wa za sre }u, dvo ra -

Voj vo da cr kvu di gao u svo joj avli ji

car stva i jed nog od naj sta ri jih gra do va u Evro pi, u Srem skoj Mi tro vi ci osta lo, pa da do ka zu ju pa tri cij ske te me qe. Si ste mat ska is tra `i va wa na tom lo ka li te tu za po ~e la su 1957. kad je 350 kva dra ta mo za i ka ot kri ve no. Sad su u Vi zi tor skom cen tru, pod slo jem pe ska, ra di za {ti te i ~e ka ju da ozdra vi mo od hro ni~ ne boq ke – bes pa ri ce – pa da bu du o~i {}e ni, kon zer vi ra ni i sprem ni za pri ka zi va we. Na tri su ni voa i uglav nom ge o me trij ski. Car ska pa la ta, ka ko je “Kom pa so voj” gru pi put ni ka ob ja snio ku stos iz Za vo da za za {ti tu spo me ni ka Sre ma, bi la je sprat na, {to se mo glo vi de ti jo{ i u 16. ve ku, ali je ma te ri jal s we, kao, uosta lom, i s mno gih sta rih gra |e vi na {i rom sve ta, ko ri {}en za iz grad wu no vih, te se sa da vi de sa mo te me qi. Pa la ta je ima la pod no gre ja we to plim va zdu hom

nu za audi jen ci je i trem. U dvo ri {tu su osta ci hra ma, sa mo se ne zna kom bo àn stvu po sve }e nom. Na spra tu su bi le pri vat ne oda je. U dvo ri {tu pa la te iz lo è na je ma ke ta ko ja pred sta vqa iz gled ce log Sir mi ju ma, sa de be lim zi di na ma ko je su, osim od ne pri ja te qa, bra ni le i od Sa ve. Tu su, osim sprat nih stam be nih zgra da, ali i luk su znih vi la, bi le i Li ci ni je ve ter me, fo ru mi, ìt ni trg, far me, hi po drom i akva dukt, ko ji je do vo dio pi ja }u vo du di rekt no s iz vo ra Vra wa{ na Fru {koj go ri. U tr go va~ ko-za nat skom cen tru,

ne sa mo u rim sko vre me, po sto ja le su i ra di o ni ce za pro iz vod wu sta kla, oru` ja, sar ko fa ga. Na obo du `it nog tr ga su i osta ci de be lih grad skih zi di na, a na dru goj stra ni vi di se i ka na li za ci ja. Od akva duk ta osta ta ka ne ma, po sled wi su sru {e ni pre po la ve ka. Na ma ke ti se jo{ vi de i ostr va, Ka si ja i Kar bo na ri ja, ko ja su da nas spo je na, jed no s ma ~van skom stra nom, a dru go sa srem skom. Ne po sred no iz van zi di na bi la je be ne fi ci jar ska sta ni ca, vr sta ca ri ne, sa sve ti li {tem po sve }e nim Ju pi te ru i u we mu ot kri ve na 83 `r tve ni ka. Sa mo jo{ jed no ta kvo ot kri ve no je u Evro pi – u Ne ma~ koj! U vre me pro cva ta, da kle te trar hi je, ko ju je uveo Di o kle ci jan 293. da okon ~a kri zu u car stvu a tra ja lo je do 313, Sir mi jum je imao iz me |u 50.000 i 100.000 sta nov ni ka. Da nas ih je tek oko 35.000, a u gra du i ata ru svo je vre me no je ro |e no {est rim skih ca re va. Sir mi jum su,

Sun ~a ni sat za bo go ve i qu de

po sle tro go di {we op sa de, 582. osvo ji li Ava ri, jer su iz glad ne li sta nov ni {tvo, ko je je od lu ~i lo da je bo qe i da se pre da i ode ma kar sa mo sa “ì vom gla vom na ra me ni ma”. Ra se li lo se u Dal ma ci ju i Pa no ni ju, no, ni avar ska ni je “do zo re go re la”. Ve} sle de }e go di ne grad je u ogrom nog po à ru ve o ma stra dao i to je bio i kraj an ti~ ke epo he u Pa no ni ji. Na se qe na pod ru~ ju Mi tro vi ce po sto ja lo je ve} pre 7.000 go di na, iz Star ~e va~ ke kul tu re, a po tom Vin ~an ske i me tal nih ko je su usle di le, do |o {ke kelt ske, o ~e mu sve do ~e pred me ti iz lo è ni u Mu ze ju Sre ma, po ~ev jo{ od onih iz ra |e nih od ko sti ju. No, naj ve }i deo mu ze ja je la pi da ri jum, gde su i `r tve ni ci iz Ju pi te ro vog hra ma, sar ko fa zi, ste le, mi qo ka zi, ali i sun ~a ni sat iz 1. ve ka, ukra {en ta ko da sim bo li zu je da vre me jed na ko pro la zi i bo go vi ma i qu di ma. Po tre san eks po nat je ci gla s ure za nim tek stom: “Hri ste bo è, po mo zi gra du i za u sta vi Ava -

re, spa si Rim sko car stvo i ono ga ko ji je ovo pi sao, amin”. A on da 260 me ta ra du gim, naj du ìm u Evro pi pe {a~ kim mo stom, na me stu ne ka da {weg Ar te mi di nog, pre ko Sa ve pa u Ma ~vu, Sa la{ No }aj ski. Kod Sve ti sla va, po tom ka slav nog Zma ja od No }a ja, voj vo de iz Pr vog srp skog ustan ka Sto ja na û pi }a. U we go vu spo men, na me stu cr kve ko ju je u svom i {kol skom dvo ri {tu po di gao 1809, sto go di na ka sni je, u vre me zi da wa Oplen ca, po dig nu ta je no va, po ugle du na we ga, a ka pi ta lom Sto ja no ve za du `bi ne. Is pred je spo me nik voj vo di, ubi je nom u Po sle var va ra i po àr opu steo me tro po lu Ve li kom Zvor ni ku

DOSADILO PALAN^ANIMA DA POSTE PA RIBU ZAMENILI [KEMBI]IMA

Si ro ti wa opet uje di ni la Sr ba i Hr va te o ja dio Pa lan ~a ni ma jo{ od askur |e la na sle |en je lov nik pa re {i li da gur man sku tra di ci ju ma lo is tum ba ju. Ne ta ko dav no, pri ~a lo se da od Bez da na do Ba~ ke Pa lan ke `i ve naj bo qi maj sto ri var ja ~e za ri bqu ~or bu i pa pri ka{, a ve ro vat no je i da nas ta ko. Ali,

pre o ri jen ti {u na ne kad ~u ve na si ro tiw ska je la, ka kva su ju tri ma slu `e na ra di tre `we wa bo e ma ko ji su svra }a li u sta ri re sto ran „Gur man“ u cen tru gra da. Ta mo se oko „de set ke“ od la zi lo na po la ili ce lu por ci ju paj {le ili {kem bi }a, od no sno na ki se lo i pa pre no sku va nih iz nu tri -

Op {ti na spon zo ri {e hra nu za bo e me

kao da su se qu di s oba le Du na va za si ti li ri be: u Pa lan ci je po no vo or ga ni zo va no tak mi ~e we u ku va wu „Be }ar skog {kem bi }a“. Zo ran Haj ri} iz Udru `e wa gra |a na „Zlat ni ka ra{ BP“ upri li ~io ga je pred sta rom ~ar dom „Du nav“ i kraj sta rog skel skog pre la za za Ilok i Hr vat sku. Ne ta ko dav no, ku va ri iz Pa lan ke po be |i va li su {i rom biv {e Ju go sla vi je u ku va wu ri bqih {pe ci ja, a on da ih je ova na {a si tu a ci ja, pri mo ra la na to da se

ca. Ne kad se to sma tra lo ba rap skom hra nom, ali ona je da nas, iz gle da, ste kla sta tus spe ci ja li te ta nad spe ci ja li te ti ma, ~ak bo qim od ri bqeg pa pri ka {a u ko jem pli va ju {a ran, som, li wak, mre na... Pe si mi sti su sta ti sti~ ki pre ci zno iz ra ~u na li da je i {kem be po sta lo ~ist luk suz pa ma sov nost na „[kem bi }i ja di“ ti me tu ma ~e. Jer, do {lo je ~ak oko 300 tak mi ~a ra iz No vog Sa da, Vin ko va ca, Ilo ka, Br {a di -

na, pri de do mo ro ci, svr sta nih u dva de se tak ti mo va s po osam ~la no va. „De gu sta to re“ ni je bi lo mo gu }e iz bro ja ti. Pr vo me sto osvo ji la je eki pa „Tar ke ta“, po zna te fa bri ke pod nih oblo ga, a za wih je ku vao Va so Vu ji}. Po oce ni ì ri ja, ko ji je imao o{tre kri te ri ju me jer, ve le da è le da ova ma ni fe sta ci ja po sta ne tu ri sti~ ki brend gra da (ri bqi tra di ci o na li sti se to me pro ti ve), dru go me sto pri pa lo je op {tin skom Cen tru za so ci jal ni rad, pred vo |e nom ku va rom Alek san drom Vu le ti }em, a tre }e je osvo jio La zar Da ni lov ko ji je pred sta vqao me snu Di rek ci ju za raz voj. Svi ma je ge ne ral ni spon zor bi la op {ti na, „Se ba sti jan“ je sva koj eki pi do de lio po ve li ki ro {tiq, a grad ski Sport ski sa vez pe ha re naj bo qi ma. I dok se ku va lo i je lo {kem be iz ko tli }a i ora ni ja, ra di li su i ro {ti qi i ta lan da re, a at mos fe ru, da se ugled ~ar de ne oka qa, do pu wa va le su dve tam bu ra {ke ban de. Ceo do ga |aj ni je mo gao pro }i bez so ci o lo {ko-po li ti~ kih ko men ta ra, po put ono ga da su do bro sto je }a pred u ze }a i dr àv ne fir me, od no sno za po sle ni u wi ma, ote li si ro ti wi jo{ jed no od ret kih je la ko je za wih bi lo re zer vi sa no. Ka ù da bi to iz gle da lo kao ka da bi se ov da {wi so ci jal ni slu ~a je vi tak mi ~i li u spre ma wu ka vi ja ra ili pe ~e wu ja ga wa ca pa bi on da do {li ala vi bo ga ta {i i po je li sve. Da Pa lan ~a ni ni su od u sta li od ri bqih ko tli }a, po ka za }e, vaq da, ~im mal ko za’la di. M. Suyum

Sve ti slav ^u pi} po no san na pre tka

1818. po sle iz da je ma ~van skih kme to va. Sve ti slav je 1992. osno vao Za vi ~aj no dru {tvo “Sto jan ^u pi}” ko je sva ke go di ne pr ve ne de qe sep tem bra, kad je vo vjo da ubi jen, or ga ni zu je Sa bor. No, pred u zi mqi vi Sve ti slav je u spo men na svog pre tka u Ma ~van skoj Mi tro vi ci po di gao Et nozda we “Zmaj od No }a ja”, re pli ku Sto ja no ve ku }e, od ci gle i dr ve ta, po kri ve no bi ber-cre pom, a u sti lu sred wo ve kov nih utvr |e nih ku la. Tu je i spo men-so ba usta ni ci ma, s wi ho vim sli ka ma, oru` jem i opre mom, a u ostat ku zda wa su na rod ne no {we, po su de i pred me ti ko ri {}e ni u se o skom do ma }in stvu. Na svom ima wu Sve ti slav }e po di }i i ma na stir, ko pi ju pr vo bit ne cr kve s tr {~a nim kro vom. I, ka ko ka `e, sve je to po sti gao sa svo jih de set pr sti ju i har mo ni kom – a uve ri li smo se i za {to i ka ko, kad nam je za svi rao uz ru ~ak! Maja Rajkov

ZABORAVILI I QUDI I DR@AVA NEKAD ELITNI RESTORAN „VIGADO” U KAWI@I

na rod wa ci aler gi~ ni na {arm bur ò a zi je z gra |e no pre vi {e od jed nog ve ka kao me {a vi na vi {e ar hi tek ton skih sti lo va, zda we „Vi ga do” je de ce ni ja ma do mi ni ra lo Na rod nim par kom kraj ka wi {ke ba we kao me sto ro man ti~ nih za ba va, sve dok ni je do ~e ka lo ne slav nu su bi nu da ga za bo ra ve i qu di i dr à va. A bi la je to ne kad ne za o bi la zna {ta ci ja da mu {kar ci svra te na ozbiq ne raz go vo re i ape ri tiv pre ru~ ka ne de qom i o pra zni ci ma, dok su im se da me i po tom ci ~a sti li ko la ~i ma u obli `woj po sla sti ~ar ni ci. Sa mo se naj sta ri ji Ka wi à na s no stal gi jom se }a ju igran ki, ban ke ta i ba lo va na ko ji ma je, iz me |u dva svet ska ra ta, bio ne za o bi la zan or ke star ma e stra Mi ha qa Ra da ~a. Ni no ve, so ci ja li sti~ ke vla sti, ni su

ba{ bi le imu ne na dis kret ni {arm bur `o a zi je pa je “Vi ga do” pri pao Ugo sti teq skom pred u ze }u „Li pa”, ~i je mu je am bi ci o zno ru ko vod stvo ~ak i te ra su pro {i ri lo. Da u`i va

sav na rod, a ne sa mo po ra è ne sna ge. Od 1952. tu su po ~e le da se oku pqa ju li te ra te to kom „Ko lo ni je kwi èv ni ka”, ali ka da je se dam de se tih go di na na pra vqen re sto ran “[trand” na oba li Ti se, „Vi ga do” bi tek po vre me no ìv nuo, do la skom

pi ja na Ban de ra Vi Si O @i Ci: Vole Bana}ani, i kad za to nemaju povoda, da nagla{avaju da su mimo sveta, ali selo Novo Milo{evo ima za to i pravi dokaz. Da ìce vise na banderi je podrazumqivo, ali u prometnom sokaku Novobe~ejski put je skroz obrnuto. Mesecima se na „pijani” stub, koji samo {to se nekom od prolaznika ne strmekne na glavu, me{tani àle nadle`nim dràvnim preduze}ima i wihovim filijalama, ali uzalud. Nijedna se ne ose}a prozvanom. V. Jankov

sva to va, ko ji ni su è le li, ka ko je po sta lo uobi ~a je no, da na rod wa~ ki ma sov no sve ~a re pod {a trom. Po sle je pri pa dao pred u ze }u „Ba wa Ka wi à”, pa po stao op {tin ski. Vre me nom je opu steo i za po sta vqen pro pa da, ma da je zva ni~ no pod za {ti tom dr à ve kao kul tur no do bro. Isti na, bi lo je i pla no va za te meq no {min ka we objek ta, ali sa mo je jed nom (sre} nom) pri li kom on do bio no vi crep, bez ko jeg bi si gur no bio jo{ u go rem sta wu. Pro pao je i po ku {aj op {ti na ra da na |u in ve sti to re voq ne da ulo è u ob no vu “Vi ga doa”, ko ja bi mu vra ti la ne ka da {wi sjaj i obo ga ti la tu ri sti~ ku po nu du ba we na gla su. M. Mitrovi}

kULTURA

sreda2.novembar2011.

PRЕМИЈЕРА FILMА „PARADA”У CENTRU „SAVA” И НОВОСАДСКОЈ „АРЕНИ”

Qubav i tolerancija

Igrani film „Parada” rediteqa i scenariste Sr|ana Dragojevi}a nai{ao je na veoma dobar prijem publike na premijeri preksino} u prepu-

venom tepihu, a posle gotovo dvosatne projekcije poklonili su se gledali{tu koje je burnim aplauzom pozdravilo tridesetak ~lanova ekipe, s Dragojevi}em na ~elu. Glavne uloge igraju Milo{ Samolov (gej aktivista), Nikola Kojo (ratni veteran) i Hristina Popovi} (wegova verenica). U velikom ansamblu su Goran Jevti}, Nata{a Markovi}, Mladen Andrejevi}, Reqa Popovi}, Radoslav Milenkovi} i drugi srpski glumci, kao i gosti iz regiona - Goran Navojec, Dejan A}imovi} i Toni Mihajlovski, koji su doputovali na premijeru i dobili ovacije za svoje uloge. Na kraju je poznati slovena~ki muzi~ar Zoran Predin („La~ni Franc”) otpevao „Bile}anku”, jednu od pesama iz Akteri paradiraju crvenim tepihom veoma raznovrsnog noj velikoj dvorani Centra muzi~kog repertoara koji se „Sava”, kao i sino} u novosad- ~uje u „Paradi”. skoj „Areni”. Odavno na nekom doma}em Glumci su na beogradskoj filmu nije bilo toliko glapremijeri u salu stigli po cr- snog smeha. Dragojevi} je od-

lu~io da jednu te{ku i osetqivu temu prika`e uz puno humora, ali tim ja~e deluje tragi~na zavr{nica. Poku{aj organizovawa gej parade kao okosnica filma predstavqa samo povod za {iru sliku dru{tva u kome dominiraju predrasude i nasiqe. Autor je „Paradu” opisao kao tragikomediju koja ukazuje na problem, ali nudi i re{ewe, a to su qubav i tolerancija. Film, u produkciji „Delirijuma” iz Beograda, sufinansirala su ministarstva kulture i filmski centri Srbije, Hrvatske, Makedonije i Slovenije, a dobio je i sredstva evropskog fonda „Eurima`”. Za „Paradu” je spremqeno deset kopija za distribuciju po Srbiji. Slede premijere u Bawaluci 10. i Zagrebu 28. novembra, a zatim u Sloveniji i Crnoj Gori. U publici su preksino} bili i predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi}, ministar kulture Predrag Markovi} i druge ugledne li~nosti iz javnog i kulturnog `ivota.Premijera je protekla bez incidenata, koji su prethodnih dana pomiwani kao mogu}nost zbog osetqive teme filma - organizovawa gej parade u Beogradu. (Ta njug)

МОДЕРНИЗАЦИЈА БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Дигитализовано девет колекција Ди ги тал на збир ка Би бли о те ке Ма ти це срп ске по ста вље на je не дав но на адре си digital.bms.rs . Ди ги та ли зо ва не пу бли ка ци је рас по ре ђе не су у де вет це ли на – Срп ске књи ге 18. ве ка, Срп ске књи ге 19. ве ка, Ру ко пи сне књи ге, Об ја вље ни ја, Ча со пи си, Но ви не, Раз глед ни це, Пла ка ти и Из да ња Би бли о те ке. По ве за не су са за пи си ма у елек трон ској ба зи Би бли о те ке, са COBIB.SR и штам па ним ка та ло зи ма Би бли о те ке. Пу бли ка ци је се у це ло сти мо гу пре ли ста ва ти, а пре тра жи ве су пре ма ауто ру, на сло ву, из да ва чу, ме сту, го ди ни из да ва ња и дру гим па ра ме три ма. Ди ги тал на БМС ре зул тат је ре а ли за ци је ду го роч ног Про јек та

ди ги та ли за ци је збир ки Би бли о те ке Ма ти це срп ске чи ји је циљ да се нај вред ни је пу бли ка ци је на још је дан на чин за шти те и исто вре ме но учи не до ступ ним ко ри сни ци ма у ди ги тал ном фор ма ту. Ди ги та ли за ци ја се у Би бли о те ци од ви ја од 2006. као део си сте ма за шти те ста рих и рет ких пу бли ка ци ја у Оде ље њу за шти те пу бли ка ци ја, а у са рад њи са Оде ље њем ста ре и рет ке књи ге и ле га та. Ди ги тал на БМС се сва ко днев но до пу ња ва но вим ди ги тал ним пу бли ка циј ма На дан по ста вља ња би ло их је 712, а до кра ја про шле не де ље- 782. У пр вих не ко ли ко да на Ди ги тал ној БМС при сту пи ло је 628 ко ри сни ка из Ср -

би је, Бо сне и Хер це го ви не, Хр ват ске, Цр не Го ре, Ма ке до ни је, Ма ђар ске, Бу г ар ске, Не мач ке, Аустри је, Грч ке, Аустра ли је, Ка на де, Аме ри ке, Изра е ла и Ја па на. На из ра ди Ди ги т ал не БМС уче сто ва ли су би бли о те ка ри, ин фор ма ти ча ри, кон зер ва то ри и фо то гра фи Би бли о те ке Ма ти це срп ске. Веб пре зен та ци ју и софт вер за ад ми ни стри ра ње ди ги т ал не збир ке са ба зом по да та ка ура дио је кон сул тант ски сту дио ин фор ма ци о них тех но ло ги ја FalconTech из Но вог Са да на осно ву Про јек та ди ги та ли за ци је збир ки Би бли о те ке Ма ти це срп ске. Р. Л.

dnevnik

ДОДЕЉЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА

Добитница Гордана Ђилас Kњижевна награда „Mилица Стојадиновић Српкиња” за 2011. годину, додељена је новосадској песникињи Гордани Ђилас за збирку песама „Сећање које се није догодило“ објављену на српском језику, између два последња Књижевна сусрета „Милици у походе“.Одлуку је једногласно донео жири Сусрета у саставу: др Зоран Ђерић, председник, мр Драгана Белеслијин, Фрања Петриновић, књижевник, мр Александра Ђурић и Владимир Рис, професор. Између 53 приспела наслова жири је у ужи избор уврстио књиге песама: Стане Динић Скочајић, Владиславе Војновић, Марије Миџовић и Гордане Ђилас. Награда ће добитници бити свечано уручена на отварању 35. Књижевних сусрета Милици у походе, у петак, 25. новембра у Заводу за културу Војводине. Гордана Ђилас је рођена 1958. године у Накову, крај Кикинде. Филозофски факултет, група за Југословенске и општу књижевност завршила je у Новом Саду. Објавила је књиге поезије Пред огледалом

(Матица српска, Нови Сад, 1985), Господине, господине (Матица српска, Нови Сад, 1989), Царски врт (Друштво књижевника Војводине, Нови Сад, 1996), Звезда југа (Светови, Нови Сад, 2002), Успутна станица (Браничево, Пожаревац, 2005), Учитељ сећања (Нови Сад, ауторско издање, 2009) као и књиге Шест посленика Библиотеке Матице српске (Библиотека Матице српске, Нови Сад, 1998), Мапа света Петроварадинске тврђаве (са Б. Попржаном, Н. Мамулом, Ђ. Писаревим, Нови Сад, Ликовни круг, 2005), Библиографија ИНДИС 1976-2009 (са Светланом Вуковић, Нови Сад, Факултет техничких наука, 2010). Приредила књиге Речи и време (изабрани текстови Милана Пражића, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 2002), Отворени свет (изабрани преводи Душка Вртунског, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 2003) и Трибина младих: 1954-

1977 (са Н. Мамулом, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2004). Приредила је и објавила

преко педесет селективних библиографија савремених српских писаца. За књигу „Учитељ сећања“ добила је награду Печат вароши сремскокарловачке 2010.

ОБЕЛЕЖЕНО ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ И ДВЕСТА НАСЛОВА ПОПУЛАРНЕ ЕДИЦИЈЕ

Двоструки јубилеј Библиотеке XX век Међународни сајам Библиотеке XX век одржан је прошле недеље у Центру за културну деконтаминацију у Београду, поводом објављивања 200. наслова и прославе 40 година од оснивања те едиције. Београдској публици представљено је 200. јубиларно издање - књига „Нога у вратима„ ауторке Дубравке Стојановић, која читаоца води кроз историју Библиотеке али пише и о кризним и тешким тренуцима прошлог времена.Представљена су и три најновија наслова Библиотеке -”Звуци границе (Популарна музика, рат и национализам у Хрватској после 1991)” Кетрин Бејкер, „Увод у Макса Вебера„ Фолкера Хајнса и „Дуга сенка прошлости (Култура сећања и политика повести)” Алаиде Асман. Према речима професора Ранка Бугарског 40 година и 200 издатих књига је „биланс који у условима за ове просторе изазива дивљење али и неверицу”. „Сав 20. век у подручју друштвених наука стао је међу корице тих 200 књига„, истакао је Бу-

гарски и честитао оснивачу Библиотеке Ивану Чоловићу овај јубилеј. Љубитељи књига могу од сада да приступе онлајн архиви Библиотеке, која садржи документа о историји едиције, а на интернет страници www.bi bli o te kaX Xvek.com. могу се пронаћи и детаљи о новим и старим издањима, књигама у продаји, као и о ауторима. Међународни сајам Библиотеке XX век организовао је Дистрибутивни центар књига Круг Комерц, Центар за културну деконтаминацију и издавач. Библиотеку XX век основао је Иван Чоловић 1971. године, а прва објављена књига била је студија Пола Ланграна „Увод у перманентно образовање„. Та едиција објављује научна и есејистичка дела домаћих и страних писаца који се баве широким кругом антрополошких тема.Намера изавача је да публици представи најважније ауторе, идеје и тенденције у подручју интердисиплинарног истраживања човека, друштва и кул-

туре, и то искључиво оне који нису били превођени на српски језик. Научни сарадник у Етнографском институту САНУ Иван Чоловић дипломирао је општу књижевност, магистрирао романистику на Филолошком факултету у Београду и докторирао етнологију на Филозофском факултету. Аутор је десетак књига, међу којима су „Књижевност на гробљу” (1983), „Дивља књижевност„ (1985), „Еротизам и књижевност” (1990), „Бордел ратника„ (1993) и „Политика симбола” (1997). Добитник је награде „Константин Обрадовић„ за допринос унапређењу културе људских права и признања Витез позива које се додељује на Дан људских права. Награду за неговање и унапређење културних односа на истоку и југоистоку Европе и допринос европској култури добио је 2000, а 2001. одликован је француским орденом витеза Легије части. Неке од његових књига преведене су на немачки, енглески, француски, италијански, пољски и грчки језик.

ОБЈАВЉЕНА БИОГРАФИЈА ЧУВЕНЕ ФРАНЦУСКЕ УМЕТНИЦЕ

Књига о вајарки Камиј Клодел У едицији “Клепсидра”, издавачка кућа “Клио” објавила је књигу Жака Касара “Случај Камиј Клодел” (Београд, 2011). Када се чинило да је контроверзна вајарка осуђена на потпуни заборав, јавност се суочила са занимљивим открићима о њеном животу до којих је дошао историчар Жак Касар. Комплексни односи у по-

коме је живела буде занемарена од најближих али и од стручне јавности. Пуних дванаест година, Касар је обилазио библиотеке и музеје, претраживао архиву коју му је на располагање ставила породица Клодел и све брижљиво бележио. Његова истраживања живота и рада чувене уметнице пружила су већ 60-тих година 20. ве-

Филмске биографије уметника Крај прошлог и почетак овог века у жанру биографског филма обележиле су животне приче сликара - од “Преживети Пикаса”, преко “Баскијата”, “Полока”, “Фриде”, “Девојке са бисерном минђушом”, до “Модиљанија”, “Климта” и коначно “Гојиних утвара”. Првог покушаја преношења живота вајарке Камиј Клодел на филм, подухватио се Клод Шаброл, са Изабел Ипер у главној улози. Следећи, знатно успешнији, са Изабел Ађани у насловној улози и Жераром Депардјеом у улози Родена, реализован је крајем 1988. године. Редитељ Бруно Нојтен (иначе камерман и некадашњи сапутник Изабел Ађани), дебитовао је са елитном филмском биографијом још недовољно познате француске вајарке. Отуда, не изненађује што је и поред значајних признања (пет Цезара, Сребрни медвед у Берлину), овај филм једино у матичној земљи побрао успех. Иначе, сценарио је писан према књизи Рејн-Мари Пари унуке Пола Клодела, чији су избори поезије доступни на српском језику (преводи Милована Данојлића, Коље Мићевића). Пол Клодел је значајан и као драмски писац, а нашој публици је први пут представљен комадом “Размена”, који је 1962. у Атељеу 212 поставио Предраг Бајчетић.

родици, љубавна веза с Роденом, скандалозно и хировито понашање, њена уметничка оригиналност, учинили су да у времену у

ка, основну документацију која је омогућила да се изнесу објективнија мишљења о судбини и значају Камиј Клодел (1864-1943).

У потрази за неосветљеним трагедијама из прошлости, заборављена личност скулпторке све више је постајала предмет интересовања и дивљења романописаца и историчара уметности. Ова несрећна жена која је преко тридесет година свог живота провела у психијатријском азилу, дуго је искључиво помињана као вишегодишња љубавница чувеног скулптора Огиста Родена и сестра песника и дипломате Пола Клодела. Можда је баш због тога остала на маргини француске културе или чак била сасвим заборављена. И петотомни велики “Ларус”, посветио јој је само неколико штурих редова, што је сматрано за једну од највећих националних уметничких неправди. Последње две деценије, животна прича Камиј Клодел побуђује огромно интересовање у француским уметничким круговима. После изврсне књиге романсијерке Ан Делбе (1982) о трагичном животу Камиј Клодел уследили су нови романи, монографске студије, велике изложбе њених скулптура. Камиј Клодел је рођена у угледној породици у Фер-анТарденоу, и још као сасвим млада показала је велики таленат за ликовну уметност. Када је имала шеснаест година родитељи су је

довели на париску Ликовну академију код директора Пола Дибоа, који је био одушевљен талентом младе уметнице. Помињано је да су јој рани радови настали под утицајем Родена, мада Камиј тада још није чула за великог вајара. Три године касније успела је да се сретне с њим, што је по свему судећи многоструко утицало на њен живот и дело. Била је то обострана љу-

бав, која је трајала следећих десет година. Клодел је преживљавала срећне тренутке заједничког живота и рада, врло брзо је постала Роденова муза инспиришући га да уради многа значајна дела (“Пољубац”, “Жена која чучи”). Иако јој је несебично помагао дајући јој да уради делове његових скулптура, али и неке од својих најбољих дела, она више није могла да остане поред свог учитеља и љубавника. Бројни разиласци, сукоби са Розом Бере (Роденова невенчана жена са којом је имао сина), сталне материјалне неприлике полако су растапали њену снагу. Растанак је био фаталан по Камиј, која се потпуно осамила и прекинула све везе са спољним светом. Дуго је боравила у свом атељеу на Бурбонском кеју, што је изазвало подозрење комшија који су тражили “интервенцију”. Пол Клодел је позвао амбулантна кола која су је заувек одвезла у психијатријски азил. Остало је забележено да ју је брат тих тридесет страшних година посетио само неколико пута, штитећи породичну част тако што је јавно на-

падао Родена и његово дело. Истовремено, Камиј је породици писала потресна писма, молећи их да је ослободе. Њен психијатријски досије је нестао, а њена писма из азила породица Клодел је дуго година чувала од јавности. Ни после готово седам деценија од смрти нису расветљене многе тајне живота Камиј Клодел, али је са њене уметности скинута свака сумња. Увелико се приређују велике изложбе њених скулптура, пишу историјско-уметничке студије, а њено дело добило је заслужено место у самом врху француске уметности прве половине 20. века. Књига Жака Касара садржи потпуни преглед архивске грађе о животу Клоделове, а многи документи, писма, фотографије објављени су први пут. Нажалост, Касар је преминуо 1981. нестигавши да објави своје дело. “Случај Камиј Клодел” објављен је 1987. захваљујући члановима његове породице и сарадника. Захваљујући обимном материјалу сакупљеном марљивошћу једног историчара, читалац је у прилици да се упозна не само са фасцинантном животном причом већ и са стваралаштвом велике уметнице, о којој је Шарл Морис рекао: “Таленат Камиј Клодел је истовремено сјај и срамота наше земље”. Синиша Ковачевић

kultura

c m y

dnevnik

sreda2.novembar2011.

У НО ВО ГО ДИ ШЊЕМ ЦИ КЛУ СУ МУ ЗИЧ КЕ ОМЛА ДИ НЕ НО ВОГ СА ДА

Го спел хор, ду хо ви ти Игу де сман и Џу, ру мун ски Ро ми Му зич ка омла ди на Но вог Са да на ја вљу је не ко ли ко про гра ма за но во го ди шње пра зни ке, али нај пре у но вем бру пу бли ку оче ку је кон церт на ше углед не пи ја нист ки ње Ри те Кин ке. Она ће одр жа ти кон церт 10. но вем бра у Си на го ги, на ко јем ће сви ра ти Бе то ве но ву Со на ту оп.109 у Е ду ру, пре ра ду ци клу са со ло пе сми „Да ле кој во ље ној“ Бе то ве на – Ли ста, Ли сто ву Фан та зи ју – со на ту „По сле чи та ња Дан теа“ из ци клу са „Го ди не хо до ча шћа“, „Од је ке“ Ва си ли ја Мо крањ ца и „Кар не вал“ Шу ма на. Од 1975. го ди не до да нас, Ри та Кин ка је одр жа ла око 700 ре си та ла и на сту па ла као со ли ста с ор ке стри ма у го то во свим европ ским зе мља ма, као и у САД, Тај ва ну, Изра е лу, Ка на ди и Аустра ли ји. Но си лац је ни за ју го сло вен ских на гра да и при зна ња, до бит ни ца на гра да на мно гим ме ђу на род ним так ми че њи ма пи ја ни ста. Ба ви се пе да го шким ра дом као ре дов ни про фе сор на Ака де ми ји умет но сти у Но вом Са ду. На кон овог но вем бар ског, сле де кон цер ти у де цем бру и ја -

ну а ру, ко је Му зич ка омла ди на Но вог Са да тра ди ци о нал но ор га ни зу је за на сту па ју ће но во го ди ш ње и бо жић н е пра зни ке. Ци клус „Бо жић ноно во го ди ш њи кон ц ер ти„ отва ра 14. де цем бра кон церт аме рич ког го спел хо ра под на зи вом „Аngelic voices of praise“ ко ји из во ди го спел му зи ку. „Је дан од во де ћих хо ро ва да ња шњи це ко ји оби ла зи пла не ту, хва ле ћи бо га по сред ством моћ ног деј ства му зи ке и гла сник по ру ка го спе ла ми ли о ни ма љу би те љи ма му зи ке ши ром све та...“. Хор ком би н у је ра з но в р сне рит мо ве и бо га те хар мо ни је ка ко би на нај бо љи мо гу ћи на чин из ра зио сву екс пре си ју и енер ги ју го спел му зи ке. Амерички госпел хор До сад су на сту па ли са го спел За тим 20. де цем бра у Но ви хо ром „Хар лем“ и му зи ча ри ма Сад и Си на го гу сти же нео би чан по пут Џе си ке Сим сон, гру пом ду ет Игу де сман и Џу, с „је дин „Темп тејшнс“, Ши нед О’ Ко нор, стве ним шо уо м, пу ним вир ту о- „Тирс фор фирс“, Ро би ном Гиб - зно сти, оча ра ва ју ће му зи ке и от сом, и дру ги ма. ка че ног, не чу ве ног ху мо ра“. И Це на ула зни ца за овај кон церт на зив шо уа је сво је вр сна па ро ди је 1.200 ди на ра за цен трал ни део ја и игра ре чи с име ном Мо цар у пар те ру и на га ле ри ји, а 1.000 то вог де ла и гла си: „A Little са стра не у пар те ру. Nightmare Music“.Овај шоу, иде -

а лан за пу бли ку од 8 до 88, ће вас оча ра ти и до ве сти до нер вног сло ма би ло да сте за не се њак за кла сич ну му зи ку или бе жи те гла вом без об зи ра при са мом спо ми ња њу Мо цар та – та ко на ја вљу ју овај за ни мљи ви на ступ у Му зич кој омла ди ни Но вог Са да. Овај сен за ци о нал ни дуо ви о ли ни сте Алек се ја Игу де сма на и

Ри чар да Хјунг-ки Џуа је по ди гао свет на но ге сво јим је дин стве ним и за бав ним умет нич ким про јек ти ма у ко ји ма се удру жу ју ко ме ди ја, умет нич ка му зи ка и по пу лар на кул ту ра. „Игу де смен и Џу су не са мо му зич ки вир ту о зи већ и ма е стри ко ме ди је”, ре као је за њих ви о лон че ли ста Ми ша Мај ски, а и глу мац Ро џер Мур их то пло пре по ру чу је. Ула зни це за овај кон церт ста ју за цен трал на ме ста у пар те ру и на га ле ри ји 1500 ди на ра, а 1200 са стра не у пар те ру. Ци клус но во го ди шњих кон це ра та на ста вља се у Си на го ги 27. де цем бра на сту пом на шег по зна тог ви о ли ни сте Сте фа на Ми лен ко ви ћа и „Гу да ча Св. Ђор ђа“.На про гра му овoг кон цер та су „Го ди шња до ба за ви о ли ну и гу да че“ Асто ра Пја цо ле, Па га ни ни је ва „Ла кам па не ла“ и „Се ре на да за гу да че“ Чај ков ског. Кар те за њи хов на ступ ста ју 1200 ди на ра за цен трал на ме ста, а 1000 са стра не у пар те ру. На кон Но ве го ди не, 3. ја ну а ра 2012. у но во сад ској Си на го ги оче ку је нас још јед на атрак ци ја – „Тaraf de haidouks“, oрке стар на -

род не му зи ке ру мун ских Ро ма – ла у та ра из Кле жа ња, нај по зна ти ји са став тог ти па у пост ко му ни стич кој Ру му ни ји. Гру па је на сту па ла ши ром све та, оства ри ла не ко ли ко хва ље них и ви со ко оце њи ва них ал бу ма и ДВД из да ња. Ме ђу ве ли ким обо жа ва о ци ма овог са ста ва су и чу ве ни Је ху ди Ме њу хин, квар тет “Кро нос” са ко јим су сни ма ли и на сту па ли, глу мац Џо ни Деп, ко јем су би ли парт не ри у фил му „Чо век ко ји је пла као“, за тим мод ни кре а тор Јо чи Ја ма мо то, на чи јим су ре ви ја ма уче ство ва ли у Па ри зу и То ки ју. За њи хов кон церт ула зни це ста ју 1000 ди на ра за цен трал на ме ста у пар те ру и на га ле ри ји, а 800 са стра не у пар те ру. Већ су у про да ји ула зни це за кон церт Ри те Кин ке ко је ста ју 500 ди на ра, а за но во го ди шње кон цер те ће би ти у про да ји од 10. но вем бра. За све на сту пе кар те се про да ју у Му зич кој омла ди ни Но вог Са да (Ка то лич ка пор та 2/2, тел. 021 452 344) рад ним да ни ма од 8 до 14 ча со ва. Мо гу се ку пи ти и пре ко сај та www.muzickaomladina.org. Н. Пejчић

НОВА ПРОЗА

ЗБИРКА ТЕКСТОВА И СЕЋАЊА НА РАНО ПРЕМИНУЛУ ГЛУМИЦУ

Уклетост малих градова

Отворена страница о Соњи Савић

У историји књижевности има много писаца чији су животи једнако узбудљиви као и њихова литература. Тако је литерарна опсесија Зорана Славића постао Вал-

тер Бењамин, немачки филозоф, критичар и теоретичар модерне уметности. Славић је истраживао његов живот, његову, скоро усамљеничку борбу против нацизма и трагичан крај. Потом је настао узбудљив, вишеслојан роман „Валтер Бењамин у међуградском аутобусу“( „Агора- библиотека „Календар“, Зрењанин, 2011.) , али не о Бењаминовом, већ о нашим животима у протеклих неколико деценија. Славићев алтер-его, главни јунак романа је писац Мирослав Владимир, запетљан је у рукописе које чита, пише или их је некада давно написао. Његов мали живот у провинцији меша се са великим историјским збивањима чија је, исто тако велика позорница, у Београду и у Новом Саду. Ту су и шездесето-

смашка гибања и „јогурт-револуција“, распад велике Југославије, НАТО бомбардовање и петооктобарски преокрет. И како то већ бива у животу, па се претопи и у литературу, главни актери углавном невеселих времена су модерни „родољупци“, националисти, аутономаши, које је Славић насликао иронично-фарсичним вокабуларом. -Нису пред нама паралелни светови давних дана, него преплет жанрова који једнако маре путопис и документарну серију, репортажу и есеј, наводи се у рецензији.-Уклетост малих градова, себељубива могућност пристајања, млаки додир великих збивања, вечито негде другде. Зоран Славић (1945) живи у Зрењанину, пише поезију, прозу, књижевну критику, публицистику. Објавио је петнаестак наслова, а „Валтер Бењамин у градском аутобусу“ је његов четврти роман. Р. Лотина

ФЕСТИВАЛ АНГАЖОВАНИХ ФИЛМОВА ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА

Мики Манојловић отвара „Слободну зону” Филмски фестивал „Слободна зона„ биће одржан седми пут, од 4. до 9. новембра као и до сада у Дворани културног центра (ДКЦ) Београда и први пут у реновираном Дому омладине. Манифестацију која окупља ангажоване игране и документарне, дугометражне и кратке филмове из целог света отвориће наш славни глумац Предраг Мики Манојловић. На програму је 40 филмова о актуелним друштвеним и политичким темама, које су одабрали Бранка Павловић и Рајко Петровић. На отварању, у петак у ДКЦ-у, биће приказан филм иранског редитеља Џафара Панахија под насловом „Ово није филм„, који је прошверцован из Ирана а премијеру је имао у Кану ове године. Панахи је осуђен из политичких разлога на шест година затвора и 20 година забране рада, јер верује да човек може и има право да мења и преиспитује систем у коме живи. Његов нови филм одликују нужни минимализам, али и својеврсна афирмација живота, људског духа и потребе за стварањем. Пажњу у програму привлачи и бразилско-британска продукција ауторке Луси Волкер „Депонија„, кандидат за Оскара у категорији дугометражног документарца. Биће приказани и најважнији ангажовани филмови из овогодишње фестивалске понуде „Блек пауер микстејп 1965-1970”, „Бомбај бич„, „Црвена капела„, као и добитници награда на значајним фестивалима „Заустављен на путу„, „Зидови„ и „Опроштај крви”. У посебом циклусу највећи шведски фестивал документараца „Темпо„ из Стокхолма представиће,

Књига „Соња Савић отворена страница„ представљена је јуче у Музеју југословенске кинотеке, поводом 50 година од рођења и треће годишњице смрти те глумице. Редитељ Станко Црнобрња рекао је да књига о Соњи Савић садржи изузетно богатство интелигентног размишљања, љубави, поезије и искуства које је прошло кроз њен живот и оставило траг. Књига коју су приредиле Миломирка Јововић и Зденка Голубовић, представља збирку текстова и сећања сарадника и пријатеља Соње Савић, а богато је опремљена фотографијама и илустрацијама, рекао је Црнобрња. Према симболици година живота Соње Савић, књига садржи два блока по 47 ауторских текстова, а серијал је започет записом њених родитеља Микаине и Милована Савића. О Соњи Савић писали су Душан Ковачевић, Раде Шербеџија, Драган Николић, Дарко Рундек, Суада Капић, Мира Фурлан, Пуриша Ђорђевић, Влада Дивљан, Оливера Катарина, Лазар Ристовски, Миша Радивојевић, Светозар Цветковић и други.

Режисер Милош Радивојевић рекао је да је Соња Савић заслужила да о њој буде објављена књига, као и да би неко место у Београду требало да буде названо њеним именом. „Не би то требало да буде велико, ни трг или улица, него нешто скромно што би јој се допало. Она је била луталица и то би могло да буде неко место до кога се долази ћорсокаком„, рекао је Радивојевић. Он је казао да би било потребно да се на неки начин сачува сав капитал Кинотеке, да би тиме би-

ло сачувано и сећање на глумце које је угрожено, јер нема новца да се осигура снимљена заоставштина. Радивојевић је додао да је неопходно наћи и сачувати ране радове Соње Савић, истичући да има много таквих снимака. Уз подсећање на скромност, интелигенцију и вансеријски таленат глумице познате по оштрим критикама савременог друштва и категоричном одбијању стереотипа, учесници промоције сложили су се да се Соњи Савић не би допао тај догађај, посвећен искључиво њој.

ПРИЛИКА ЗА НЕАФИРМИСАНЕ МУЗИЧАРЕ

Млади Џезин фестивал

у присуству аутора, најбоља остварења шведске документарне продукције - „Љубав у доба рата„, „Покајници„, „Моје срце таме„ и „Зов крви”. Најављене су и програмске целине „Женска линија„ и „Јуниори - селектори„, где свој избор представљају полазници кампа „Слободна зона јуниор”. Проширење фестивала на две сале омогућило је и пратеће програме, међу којима је обележавање 20 година рада у Србији Фонда за отворено друштво. Биће приказан избор филмова чије је снимање помогао Фонд - „Видимо се у читуљи„ Јанка Баљка, „Полудели људи„ Горана Марковића, „Марбл ас„ Желимира Жилника...

Млади Џезин фестивал, на којем ће наступати неафирмисани џез уметници, биће одржан у Новом Саду 5. и 6. новембра, најавили су јуче организатори из продуцентске куће Огледало. Првог дана фестивала наступиће соло уметница Тања Ђурић из Руме која ће изводити нумере познатих џез певача и певачица у свом аранжману без музичке пратње. Истог дана наступа и бенд Брдланд проџект из Суботице, као и Никола Стајић трио, чији је предводник стипендиста америчке Беркли академије. Други дан фестивала на бини ће се наћи Мистер њу трио из Београда и бенд Џезбука из Ниша, настао на иницијативу Нишвил фестивала. Уредник фестивала Никола Марковић рекао је на конференцији за новинаре да је Млади Џе-

зин фестивал замишљен као простор у којем ће млади музичари моћи да се упознају, остваре сарадњу и буду „главни фокус програма, а не само споредне тачке”. „Велики фестивали немају довољно простора да се посвете младим, новим бендовима. Наша идеја је да фестивал буде мобилан и да се сваке године одржава у другом граду, да би смо стигли и у средине у којима џез није афирмисан и где нема фестивала„, рекао је Марковић. Он је додао да музичари морају да се селе из мањих средина у веће градове да би могли да се баве музиком, а ако за то немају могућности њихов таленат остаје непримећен и најчешће пропада. Извршна продуценткиња фестивала Ивана Инђин рекла је да млади музичари данас немају довољну подршку медија, као ни

структура власти које су задужене за уметност и културу. „Градска управа за културу Новог Сада ове године издвојила је за Џезин фестивал 100.000 динара, док је Новосадском џез фестивалу додељено 10 милиона динара. Сигурна сам да је буџет могао другачије да се распореди и да фестивал за младе добије више новца”, рекла је Ивана Инђин Млади Џезин фестивал биће одржан у просторијама Омладинског центра ЦК 13 у Новом Саду, а улазнице се могу купити на улазу по цени од 100 динара. Куповином улазнице подржава се наставак одржавања овог фестивала. Фестивал је подржала Градска управа за културу Новог Сада, а партнери су нишки џез фестивал Нишвил и Џезик фестивал из Суботице.

svet

sreda2.novembar2011.

dnevnik

ARAP SKA LI GA

UKRATKO

Strah od ira~ ke re pri ze u Si ri ji

Po to nuo brod sa imi gran ti ma YAKAR TA: Najmawe {est qudi je poginulo i dvadesetak je nestalo kada se ju~e ujutro u indoneànskim vodama prevrnuo drveni brodi}, prepun imigranata iz Avganistana, Irana i Pakistana koji su èleli da se domognu ostrva Timor. Kako je saop{tila policija Indonezije, na brodu je bilo oko 70 qudi ~iji je krajwi ciq bila Australija, a nesre}a se dogodila nakon isplovqavawa iz luke Silakap na jugu zemqe. Iz vode je spaseno 48 qudi, a izvu~ena su i mrtva tela ~etiri ène i dvoje dece koji su se udavili. Indonezija se uglavnom sastoji od ostrva - na wenoj teritoriji ih ima 17.000. Brojni vodeni putevi i delovi morske obale su bez kontrole, pa su postali kqu~ni tranzit za {vercovawe qudi.

Su dar auto bu sa i vo za KI [I WEV: U sudaru autobusa i voza u Moldaviji poginulo osam putnika a na desetine je povre|eno, saop{tila je moldavska policija. Portparol regionalne policije Aleksandru Kotet saop{tio je da je do nesre}e verovatno do{lo kada je voza~ autobusa zanemario crveno svetlo na pru`nom prelazu i udario u lokomotivu koja je u tom trenutnu prolazila prugom. Sve `rtve saobra}ajne nesre}e su putnici iz autobusa. Saobra}ajna nesre}a se dogodila u gradu Aneni Noi, na 40 kilometara ju`no od prestonice Ki{iwev, prenela je agencija AP.

Za dr `a va we NA TO-a KA BUL: Avganistanski poslanici iz Kandahara izjavili su da bezbednosne snage wihove zemqe jo{ nisu spremne da od NATO preuzmu potpunu odgovornost bezbednosti u ju`noj provinciji. Poslanici su ju~e izjavili da bi Kandahar - rodno mesto talibana - morao biti jedna od posledwih oblasti koje }e NATO napustiti i potpuno predati Avganistanu. Kandaharski poslanik Halid Pastun istakao je da incidenti koji su se dogodili u posledwe vreme svedo~e o nesigurnosti te oblasti. Talibanski napada~i ju~e su na kontrolnom punktu u Kandaharu detonirali vozilo-bombu, a dva napada~a su zatim izvr{ila napad na zgrade u kojima su sme{tene kancelarije Ujediwenih nacija. U kombinovanom napadu poginulo je pet osoba, me|u kojima tri zaposlena u Ujedinwenim nacijama. NATO treba da povu~e sve svoje trupe iz Avganistana do kraja 2014.

AL @IR: Alìrski ministar spoqnih poslova Murad Medelsi potvrdio je ju~e da je Komitet Arapske lige postigao dogovor sa sirijskim zvanicnicima o razgovorima za okon~awe vi{emese~nih nemira, javila je ju~e arapska televizija Al Arabija, a Rojters je precizirao da }e do razgovora do}i u nedequ, 6. novembra. Delegati Komiteta, organa Arapske lige koji je ve} izvesno vreme zaduèn za mirovnu inicijativu za Murad Medelsi okona~awe nemira u Siriji, razgovara}e sa sirijskim zvaske lige i otpo~ne dijalog sa oponi~nicima u Kataru u nedequ, zicijom u zemqi. prenela je agencija Rojters. Sukobi izme|u snaga reìma al Arapski diplomata objavio je Asada i demonstranata koji trada plan ukqu~uje pozivawe Damaè politi~ke reforme izazivaju ska da odmah oslobodi uhap{ene veliku zabrinutost u svetu, pogoiz zatvora, povu~e bezbednosne tovo u regionu. Strahuje se da bi snage sa ulica gradova, dozvoliti produbqivawe krize moglo da doraspore|ivawe posmatra~a Arapvede do „ira~ke reprize” - gra|an-

skog rata izme|u pojedinih sekti i ekstremisti~kih grupa, {to bi moglo da izazove poreme}aj u celom regionu Bliskog istoka. Sirija je po~ela da postavqa mine du` granice sa Libanom, saop{tili su ju~e svedoci sa obe strane sirijsko-libanske grani~ne linije. Zvani~nik u Damasku upoznat sa strategijom sirijske vlade rekao je da se mine postavqaju u ciqu spre~avawa krijum~arewa oru`ja u Siriju, dok svedoci s druge strane tvrde da je prisutan egzodus Sirijaca u nameri da pobegnu od racija koje se povezuju sa protestima protiv vlasti predsednika Asada, prenela je agencija AP. „Sirija je preduzela mnoge mere za kontrolu granica, ukqu~uju}i i postavqawe mina”, naveo je sirijski zvani~nik koji je `eleo da ostane anoniman. (Ta njug)

PRO TEST U NI CI UO^I SA MI TA G20

„Pr vo na rod, ne fi nan si je” NI CA: Na hiqade demonstranata pristiè u Nicu uo~i odràvawa Samita Grupe 20 (G20) vode}ih ekonomija u nameri da ukaù na potrebu ravnopravnijeg raspore|ivawa globalnog bogatstva, umesto za{tite banaka i finansijskih trì{ta. Po~etak masovnog okupqawe, pod sloganom „Prvo narod, ne finansije” ,planiran je u jednom od najpoznatijih gradova francuske rivijere, a nastavak protestne {etwe je predvi|en u Monaku poznatom po „labavim” poreskim zakonima. Namera je da se izvr{i javni pritisak i stavi ta~ka na taj „poreski raj”, prenela je agencija AP. Dok se neki od ciqeva dana{weg protestne {etwe poklapaju

sa globalnim pokretom „Zauzmite Vol strit” koji se pro{irio iz SAD u Evropu, organizatori navode da su oni planirali ovaj skup mnogo meseci ranije i da se zalaù za svoje ciqeve ve} dugo, pa se ne}e prikqu~uju tom globalnom pokretu. Organizatori o~ekuju odziv od 5.000 do 15.000 qudi, a policija je ve} rasporedila vi{e Protest u Nici oko 12.000 svojih pripadnika, kao i brze patrolne ~amrala ìcom. Ju~era{wi protest ce ispred luksuznih jahti u marise odràva uo~i Samita G20 koji ni. Delove poznatog Bulevara je planiran za ~etvrtak i petak u Kroazet u Kanu policija je bloki- Kanu. (Ta njug)

SAD ne fi nan si ra UNE SKO ABU DA BI: Rusija se nada da }e SAD ponovo razmotriti svoju odluku o prestanku finansirawa UNESKO-a zbog toga {to je ta organizacija primila Palestince u punopravno ~lanstvo, rekao je ju~e ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za {tampu u Abu Dabiju. Mi verujemo da je palestinski zahtev za ~lanstvom u UNESKO-u legalan, rekao je on dodav{i i da je glasawe bilo legalno. Nema sumwe da ~lanstvo Palestinske uprave u UNESKO-u, kao i wihov zahtev za prijem u UN,

palestinske vlasti nisu preduzele kao alternativu za razgovore (sa Izraelom), rekao je Lavrov, preneo je Itar- Tass. [teta je {to su SAD donele takvu odluku, rekao je ruski diplomata. On je ukazao da to nije korak koji bi pomogao da se odr`i atmosfera potrebna za nastavak razgovora izme|u Palestinske uprave i Izraela. Lavrov je na kraju izrazio nadu da }e odluka SAD biti ponovo razmotrena. UNESKO je ju~e Palestince primio u punopravno ~lanstvo po{to je na sastanku Generalne konferencije 107 ~lanova glasalo za, 14 protiv, a 52 su bila uzdr`ana.

LIBIJA

Iza bran no vi pre mi jer pre la zne vla de TRI PO LI: Libijske prelazne vlasti izabrale su preksino} in`ewera elektronike Abdela Rahima al-Kiba za premijera prelazne vlade, prenose agencije. Al-Kib, iz Tripolija, izbran je u prvom krugu me|u pet kandidata i narednih dana }e imenovati svoj kabinet. Dobio je 26 od 51 glasa ~lanova Prelaznog nacionalnog saveta. Prethodni predsednik prelazne vlade Mahmud Xibril je ranije rekao da ne}e ostati na toj du`nosti, niti planira da se kandiduje na izborima koji predstoje. Prema „mapi puta” koju je objavio Prelazni nacionalni savet, prelazna vlada treba da bude formirana najdaqe mesec dana posle osloba|awa zemqe od prethodne vlasti, {to se zvani~no desilo 23. oktobra. Izbori za ustavotvornu skup{tinu treba da se odr`e za najvi{e osam meseci od tog datu-

Abdel Rahim al-Kiba

ma, a godinu dana kasnije op{ti izbori. Portparol Prelaznog saveta rekao je da je to telo htelo da formira novu prelaznu vladu posle pada Moamera Gadafija zato {to je prvobitni sastav bio improvizovan. Vo|a Prelaznog nacionalnog saveta Mustafa Abdel Xalil rekao je da ovo glasawe pokazuje da Libijci mogu sami da grade svoju budu}nost.

KIRGISTAN

Atam ba jev: Ame ri~ ka ba za pred sta vqa ri zik BI [KEK: Novoizabrani predsednik Kirgistana Almazbek Atambajev izjavio je ju~e da ta biv{a sovjetska republika zbog ameri~ke vojne baze rizikuje vojne udare odmazde i da zato mora biti zatvorena 2014. godine. Atambajev, koji je na nedeqnim izborima osvojio vi{e od 60 odsto glasova, rekao je da }e Kirgistan ispo{tovati ugovor po kome su SAD iznajmile vazduhoplovnu bazu do sredine 2014. godine. Posle toga ugovor se ne}e obnavqati, rekao je on.

Vazduhoplovstvo SAD koristi bazu Manas, na glavnom civilnom aerodromu u zemqi, kao glavni logisti~ki ~vor za operacije u susednom Avganistanu od 2001. Ameri~ko prisustvo u bazi je razgnevilo neke stanovnike Kirgistana i uznemirilo Rusiju, koja do`ivqava Kirgistan kao deo svoje tradicionalne sfere uticaja. Rusija, tako|e, ima vojnu bazu u toj dr`avi centralne Azije koja se grani~i sa Kinom. Atambajev nije spomiwao tu bazu, navodi agencija AP. (Ta njug)

TURSKA

Pri tvor zbog ve za s Kur di ma IS TAN BUL: Turski sud odredio je ju~e pritvor za 23 osobe, ukqu~uju}i poznatog izdava~a i jednog profesora pod optu`bom za pripadnost oruànim teroristi~kim grupama, prenose mediji. Oni su optuèni u okviru istrage o vezama izme|u aktivista i zabrawene Kurdistanske radni~ke partije (PKK) zbog kojih se ve} sudi stotinama qudi ukqu~uju}i neke biv{e gradona~elnike. Me|u uhap{enima je Ragip Zarakolu, izdava~ protiv koga je vi{e puta pokretan postupak zbog objavqivawa kontroverznih kwiga. Optuèn je i profesor Busra Ersanli koji je bio ~aln pro-kurdske Stranke mira

i demokratije (BDP), preneo je Rojters. U sredi{tu istrage je organizacija Savez kurdistanskih zajednica (KCK) koju je PKK osnovala 2005. godine. U optu`nici iz 2009. godine navodi se da je ciq PKK bio da formira sopstveni Kurdski politi~ki sistem. Oko 100 qudi je uhap{eno pro{log meseca vezano za istu istragu. PKK, koju su Turska i ve}i deo me|unarodne zajednice proglasili teroristi~kom organizacijom, bori se za nezavisnu dr`avu Kurda na jugoistoku Turske od 1984, a u tom konfliktu je dosada poginulo vi{e od 40.000 qudi. Evropska unija pa`qivo prati pomenutu istragu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RI ÂRD GOLD STOUN Ju`noafri~ki sudija Ri~ard Goldstoun, koji je pre dve godine optuìo Izrael za ratne zlo~ine, brani sada jevrejsku dràvu od tvrdwi da vodi politiku aperthejda. Pripisivawe takvog termina Izraelu je „nefer i neta~na kleveta” i koristi se da unazadi, umesto da unapredi mirovni proces, smatra Goldstoun, biv{i tuìlac Ha{kog tribunala, ina~e je Jevrejin.

AN GE LA MA ER KEL Nema~ki kancelar Angela Merkel je, povodom pola veka od potpisivawa sporazuma o zapoq{avawu gra|ana Turske u Nema~koj, pohvalila wihov doprinos nema~kom blagostawu i rekla da su oni postali deo Nema~ke. „Oni su postali deo na{e zemqe”, rekla je u ovonedeqnoj video-poruci Merkel, ali i ukazala na probleme i apelovala na spremnost za integraciju i nema~kog dru{tva i stranaca.

RU DOLF HUND STOR FER U Austriji je u oktobru vi{e od 300.000 qudi bilo bez posla, pokazuju zvani~ni podaci, {to prema nacionalnoj ra~unici odgovara stopi nezaposlenosti od 6,4 odsto. Situacija na trì{tu rada na jesen je ponovo postala ne{to teà, priznao je ministar za socijalna pitawa Rudolf Hundstorfer. “Ukoliko se ekonomsko okruèwe i uslovi na trì{tu rada i daqe budu pogor{avali mi }emo reagovati ”.

PO ZIV POQ SKIH UL TRA NA CI O NA LI STA

Kao po ja ~a we i hu li ga ni iz Sr bi je VAR [A VA: Radikalni poqski nacionalisti iz Nacionalno-radikalnog bloka (ONR) i ultrakatoli~ke Svepoqske omladine uputili su apele istomi{qenicima iz ekstremisti~ke desnice {irom Evrope da do|u u Var{avu 11. novembra na Mar{ nezavisnosti, a kao poja~awe o~ekuju i huligane iz Srbije. Svepoqska omladina, podmladak ultrakatoli~ke Lige poqskih porodica i radikalni nacinalisti iz ONR organizuju svake godine pohod Var{avom na poqski nacionalni praznik na kome se redovno ~uju slogani „Poqska cela bi}e bela” ili „Dosta jevrejske okupacije”. Svake godine mar{ ekstremista nastoje da blokiraju anarhisti, podmladak levi~arskih partija ili najja~a poqska nevladina organizacija koja se bori za prava seksualnih mawina, Kampawa protiv homofobije. Oni su se za blokadu mar{a ove godine okupili u inicijativu Dogovor 11. novembra. Pro{le godine 11. novembra policija je imala pune ruke posla jer je pohod preko 2.000 radikala blokirala masa od oko 3.000 anarhista, aktivista za qudska prava i simpatizera poqske levice, a o~ekuje se da }e ovog godine biti zaista vru}e jer

Var{ava

se obe strane utrkuju ko }e za 10 dana u Var{avu dovesti vi{e me|unarodnih istomi{qenika. Dolazak na blokadu mar{a ve} su najavili nema~ki antifa{isti koji zajedno sa gra|anim Drezdena u tom gradu uspe{no blokiraju pohode neonacista, {to je u medijima bliskim poqskim konzervativcima oceweno kao podsmeh istorije da ba{ na dr`avni praznik Poqske Var{avom mar{iraju Nemci. „ONR i

Svepoqaci nas optuùju da mi organizujemo bojovnike, a sami dovla~e na Mar{ ekstremisti~ke organizacije iz Ma|arske i huligane iz Srbije”, kazao je za ju~era{wu Gazetu vibor~u Luka{ Korda, jedan od organizatora blokade mar{a. „Na{ mar{ je mar{ nezavisnosti, nacionalni, dràvni. A ko je na drugoj strani? Gomila anarhista, homoseksualaca i feministkiwa”, kazao je listu lider Svepoqske omladine Robert Viwicki. Za sada ni policija ni mediji nemaju informacije ko }e sa evropske neonacisti~ke i esktremisti~ke scene iza}i u susret apelu poqskih radikala i do}i u Var{avu, ali ve} je sigurno da }e se na dràvni praznik na ulicama Var{ave pojaviti fudbalski huligani. O~ekuju se huligani iz malih poqskih klubova, ali i zloglasni huligani Jagelonije iz Bjalistoka i oni iz oba fudbalska kluba iz Lo|a. Oni }e doputovati razli~itim autobusima, jer je wihova uzajamna mr`wa tolika da u isto prevozno sredstvo ne moè da ih okupi ni Mar{ nezavisnosti.

BALkAn

dnevnik

PO SLE NEO ^E KI VA NE NA JA VE RE FE REN DU MA O NO VOM EU SPO RA ZU MU

Pa da vla da u Ati ni? BRI SEL, ATI NA: [est istaknutih ~lanova PASOK traè od premijera Gr~ke Jorgosa Papandreua da podnese ostavku posle neo~ekivane najave referenduma o novom EU sporazumu o pomo}i. Zemqi je hitno potrebna politi~ki legitimna vlada i plan za nacionalni oporavak, poru~ili su istaknuti ~lanovi vladaju}eg PASOK-a. Prethodno je poslanica PASOK-a Milena Apostolaki napustila svoju parlamentarnu grupu, ~ime je smawila broj poslanika koji podràvaju vladu na 152 od ukupno 300. Istovremeno, istaknuti socijalisti~ki poslanik Vaso Papandreu traì formirawe vlade nacionalnog jedinstva i sazivawe prevremenih izbora. „Pozivam predsednika republike da okupi politi~ke lidere radi formirawa vlade nacionalnog jedinstva kako bi se sa~uvao paket pomo}i, usvojen 27. oktobra, i potom sazvali prevremeni izbori”, rekao je Vaso Papandreu. Papandreu je preksino}, neo~ekivano, saop{tio da }e Gr~ka odràti referendum o sporazumu o pomo}i, postignutom pro{le sedmice sa EU, kao i da }e

Jorgos Papandreu

zatra`iti da parlament glasa o poverewu vladi u petak. Gr~ki premijer, me|utim, o toj odluci nije obavestio ministra finansija Evangelosa Venizelosa, izjavio je ju~e jedan zvani~nik vlade u Atini. „Venizelos nije ni{ta znao o referendumu. Znao je samo za glasawe o poverewu vladi”, rekao je Rojtersu taj zvani~nik, koji je `eleo da ostane anoniman. „On je rekao Papandreuu da bi trebalo da obavesti strane partnere i rano ju~e je sa~iwen nacrt pisma.”

I opozicija poziva na raspisivawe prijevremenih izbora tvrde}i kako referendum ugro`ava Gr~ko ~lanstvo u EU, pi{e Bi-Bi-Si. Redovni izbori u Gr~koj bi trebalo da budu zakazani tek 2013. godine. Posledwe ankete u Gr~koj su pokazale da je ve}ina stanovni{tva protiv novih mera. Prve reakcije na najavu referenduma su bile da se Papandreu kocka sa gr~kom budu}no{}u i bankrotstvom. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik

Evropske komisije @oze Manuel Barozo izjavili su da od Gr~ke o~ekuju da po{tuje obaveze prema EU, uprkos najavqenom referendumu. Gr~ki premijer Jorgos Papandreu je {okirao Evropu svojom najavom da }e „paket pomo}i” staviti na referendum, jer bi takav potez mogao pogor{ati krizu evrozone. Rojters prenosi da je nema~ku kancelarku Angelu Merkel „i`ivcirala” najava gr~kog premijera. Papandreu je u nedequ najavio da }e wegova vlada raspisati referendum o sporazumu sa EU po kome bi gr~ki dr`avni dug privatnim bankama bio prepolovqen, dok bi Gr~ka, zauzvrat, trebalo drasti~no da smawi javnu potro{wu. Prema anketama, oko 60 odsto Grka taj sporazum smatra {tetnim. Vo|e zemqe evrozone pro{le nedeqe su se dogovorile o otpisu 50 posto duga Gr~ke kao i da se toj zemqi da drugi paket pomo}i od 130 milijardi evra. Rejting Papandreuove vlade znatno je ugrozilo nedavno usvajawe zakona o dodatnim merama {tedwe, koji predvi|a smawewe plata, ve}e poreze i nova otpu{tawa radnika

Mawa vred nost evra i ak ci ja ATINA, FRANKFURT: Evropska finansijska trì{ta po~ela su ju~e radni dan uz gubitke. Berzanski indeksi pali su od {oka iz Atine: premijer Jorgos Papandreu prepustio je narodu da na referendumu odlu~i o novom finansijskom sporazumu sa Evropskom unijom. To se ocewuje kao veoma riskantan potez, jer su Grci uglavnom protiv sporazuma. Najo{triji kriti~ari zameraju Atini da poku{ava da izvrda sporazum koji predvi|a otpis polovine dugova, ali uz jo{ stroù {tedwu. Berzanski indeksi su na po~etku radnog dana pali od dva do ~etiri odsto, iz straha da finansijski sporazum ne}e mo}i da se ostvari, jer je raspoloèwe Grka poznato – bezmalo dve tre}ine je protiv stroge {tedwe kao uslova za pomo} i nisu se libili da to pokaù èstokim protestima. Gra|ani smatraju da vlada re-

ferendumom poku{ava da svoj neuspeh svali na narod. Tako|e, ocewuju da }e referendum sru{iti Papandreuovu vladu i da ga je trebalo odràti pre nego {to je zatraèna strana pomo}. Datum referenduma nije objavqen, ali se ne o~ekuje do kraja godine. To zna~i da se primena sporazuma odlaè, a bez wega su izgledi da se evrozona izbori sa du`ni~kom krizom – lo{i „Berze su frustrirane, jer kad god se pojavi tra~ak nade, politi~ari ga uni{te. Nemamo mi vremena da ~ekamo do prole}a, kada }e mo`da gr~ka vlada odràti referendum ho}e li

ostati u evrozoni”, ka`e Robert Halver sa Frankfurtske berze. Halver navodi da je nivo nesigurnosti na berzama visok, dok traje kriza. Evropski lideri nezadovoqni su Papandreuovim kockawem sa sporazumom

HRVATSKA

Is tra ga pro tiv HDZ-a za ko ni ta ZA GREB: DORH odbacio spekulacije pojedinih medija da donosi politi~ki motivisane odluke i istaklo da je istraga protiv HDZ pokrenuta u skladu sa zakonom. Tuìla{tvo u saop{tewu objavqenom na svojim internet stranicama navodi da su tek u posledwa dva meseca istragom u slu~aju „Fimi medije” pribavqeni neosporni dokazi da je deo novca kori{}en za potrebe HDZ-a u vreme dok je tada{wi predsednik vlade Ivo Sanader bio i predsednik stranke. Po hrvatskom Zakonu o odgovornosti pravnih osoba za krivi~na dela mora se sprovesti jedinstveni postupak i protiv odgovorne i pravne osobe, obja{wava tuìla{tvo. U saop{tewu se podse}a da je nalog za sprovo|ewe istrage u slu~aju Fimi-medije donet pre oko godinu i po, a da se istraga mora zavr{iti u roku od godine i {est meseci. U protivnom se, navodi DORH, po zakonu smatra da je dràvno tuìla{tvo od-

Jadranka Kosor

ustalo od krivi~nog progona. „Dràvno tuìla{tvo ni na koji na~in ne donosi politi~ke odluke niti ih moè donositi”, poru~ili su iz tuìla{tva. Krajem pro{le sedmice potvr|eno je da je HDZ, kao pravna osoba, pod istragom u sklopu istrage o crnim strana~kim fondovima. Re~ je o pro{irewu antikorupcijske istrage u slu~aju „Fimi media” - izvla~ewu na desetine miliona kuna preko marketin{ke agencije

istog naziva iz dràvnih preduze}a i ministarstava. Istraga se u tom slu~aju vodi i protiv biv{eg premijera Ive Sanadera, a navodno je istragom obuhva}eno i nekoliko biv{ih i sada{wih funkcionera HDZ-a. Predsednica stranke nije na popisu osumwi~enih, ali je navodno pod istragom finansirawe wene predsedni~ke kampawe iz 2005. godine. Na zahtev DORH-a, @upanijski sud u Zagrebu doneo je odluku o privremenoj blokadi imovine vladaju}e stranke. Zgrada centrale u Zagrebu postala sudski zalog za 32 miliona kuna protivrpravne imovinske koristi za koju se sumwi~i HDZ. Dràva se tako osigurava kako bi, ako se HDZ-u dokaè krivica, mogla naplatiti {tetu koju je stranka po~inila, navodi se. Politi~ki analiti~ari ocewuju da je re~ o jakom udarcu vladaju}oj stranci {to }e se itekako osetiti na predstoje}im parlamentranim izborima 4. decembra.

PO SLE SLE TA WA U MIN SKO PO QE

Pa ra glaj di sta u te {kom sta wu SA RA JE VO: Slovena~ki paraglajdista Simon Vogrinec, koji je u nedequ, na Jahorini, sleteo u minsko poqe, nalazi se u te{kom stawu i ìvotno je ugroèn. „Pacijentu su amputirane leva natkolenica i desna potkolenica. @ivotno je ugroèn i pod stalnim nadzorom lekara”, re-

kla je medijima portarolka bolnice Ko{evo u Sarajevu Biqana Jandri}, preneli su bosanski mediji. Tokom ju~era{weg dana se spomiwalo da bi Vogrinec mogao biti izme{ten u Sloveniju na le~ewe, ali se od toga odustalo, jer mu se dodatno pogor{alo zdravstveno stawe.

„Zasad nema govora o bilo kakvom wegovom izme{tawu te }e i u narednih barem sedam dana ostati u bolnici Ko{evo”, dodala je Jandri}eva. Nesre}a se dogodila u nedequ popodne kad je Vogrinec s prijateqem sleteo paraglajderom u minsko poqe na obroncima Jahorine. Na minu je nagazio kad su se vra}ali na vrh.

koji su dugo i uz muke dogovarali. U Nema~koj su iziritirani i ka`u da }e referendumsko „ne” zna~iti gr~ki bankrot i da }e Grci, u stvari, glasati o svom ~lanstvu u evrozoni. „Grci }e re}i ’ne’ i to je dobra vest, jer onda ne}e mo}i da ostanu u evrozoni. Ako ne odu, evrozoni predstoji kraj”, ka`e Robert Halver. Gr~ki mediji i opozicija kritikuju premijera i ponovo su glasni u zahtevima za vanredne izbore. Referenduma u Gr~koj nije bilo bezmalo ~eti ri de ce ni je, od ka da se 1974. glasalo za ukidawe monarhije.

Ukra de no 73 ki lo gra ma ura ni ju ma BU K U R E[T: Iz rudarske kompanije na zapadu Rumunije ukradeno je 73 kilograma sirove rude radioaktivnog urani ju ma, sa op {ti la ru munska policija Portpa rol po li ci je Ali na Dinu rekla da je neoboga}eni uranijum bio ~uvan u osam metalnih cevi u bunkeru u skladi{tu kompanije u Stei na zapadu Rumunije i da je kra|a otkrivena 26. oktobra, prenela je agencija AP. Zva ni~ nik ru mun ske Nacionalne komisije za nu kle ar nu ak tiv no sti Florin Dobra rekao je da je „mogu}nosot radioak tiv ne kon ta mi na ci je u okru `e wu iz u zet no ogra ni ~e na”. Ru mun ska policija istra`uje kra|u koja je, prema pretpostavkama, mogla da se dogodi i pre tri meseca. Ura ni jum je osnov no go ri vo za nu kle ar no oru`je i elektrane na nuklearni pogon, ali ruda u sirovom obliku mora da pro|e kroz nekoliko iz uzetno komplikovanih procesa pre nego {to se dovoqno obogati za upotrebu.

sreda2.novembar2011.

BOSNA I HERCEGOVINA

SI PA pre tre sa ku }e ve ha bi ja SA RA JE VO, ZA GREB: Policija BiH u no}i izme|u ponedeqka i utorka upala u selo O{tve kod Maglaja, gde ìvi nekoliko desetina vehabija. Kako pi{u bosanska i hrvatska {tampa, u tom nekada srpskom selu u sredi{woj Bosni, ìve vehabije koje predvodi Izet Hadì}, koji je povezan s Nusretom Imamovi}em, vo|om vehabijske zajednice u Gorwoj Mao~i. Haxi} je, kako pi{e „Dnevni avaz”, mewao Imamovi}a kada je bio uhap{en u policijskoj akciji „Svetlost” u februaru pro{le godine.

prikupqenim od stru~waka za bezbednost, vehabije naj~e{}e borave i deluju u pograni~nim delovima BiH, gde „uspevaju da nesmetano sprovode svoje aktivnosti”. Upori{ta vehabija u BiH su, prema pisawu Nezavisnih novina, na podru~ju op{tina Zenica, @ep~e, Kalesija, Travnik, Bugojno, Zavidovi}i, Maglaj, Te{aw, Br~ko, Sarajevo, Mostar, Kowic, Jablanica, Sanski Most, Tesli}, Doboj i Doboj Istok. U tekstu se navodi da je broj pripadnika vehabijskog pokreta u BiH mnogo ve}i od onog koji su ranije objavile pojedine bezbedno-

Vehabije

Akcija je usmerena na prove- sne agencije. Obave{tajno sigurru delovawa razli~itih zajed- nosna agencija BiH (OSA) ranije nica koje okupqaju pripadnike je saop{tila da u BiH ima oko radikalnog islamskog vehabij- 3.500 pripadnika ovog pokreta. skog pokreta, pi{e „Jutarwi „Pokret je puno ve}i i predlist”. stavqa pet odsto bo{wa~ke po„Od petka kada se dogodio napulacije. Nisu, naravno, svi tepad na ameri~ku ambasadu te akroristi”, rekao je za „Nezavisne tivnosti su innovine Xevad Gatenzivirane u lija{evi}, ~lan Po kret je pu no ve }i Ekspertskog tima smislu pove}anog i pred sta vqa pet broja pretraga, Jugoisto~ne Evrouzimawa izjava pe za borbu prood sto bo {wa~ ke od osoba koja se tiv terorizma i po pu la ci je. Ni su, mogu dovesti u organizovanog na rav no, vezu sa terorikriminala. svi te ro ri sti zmom i koje o toStru~wak za bezme mogu ne{to bednosna pitawa znati. Plene se Predrag ]erani} materijali koji mogu poslu`iti smatra da nije slu~ajno da su vekao dokazi”, izjavila je portpahabije sme{tene u pograni~nim rolka Dr`avne agencije za ispredelima i na me|uentitetskoj trage i za{titu BiH (SIPA) liniji razdvajawa. @eqka Kujunxija. „Vehabijski pokret treba poA kako pi{u bawalu~ke „Nesmatrati kao politi~ku organizavisne novine”, u BiH postoji zaciju i, gde god da se pojave u najmawe 17 op{tina koje su uposvetu, deluju po ustaqenoj {emi. ri{ta pripadnika vehabijskog Organizuju enklave u ruralnim poketa. Re~ je uglavnom o ruralsredinama, te{ko pristupa~nim predelima gde retko zalaze nim. Me{tani ih se uglavnom me{tani i policijske agencije. klone, pla{e”, rekao je ]eraPrema podacima ovog lista, ni}.

Ce ri} po zi va na su `i vot i to le ran ci ju SA RA JE VO: Reis ul ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa Ceri} }e u petak proslediti svim hatibima u domovini i dijaspori poruku, koja }e biti ~itana u svim xamijama, o osudi nasiqa. U bajramskom obra}awu on }e pozvati na su`ivot i toleranciju me|u svim qudima i narodima u Bosni i Hercegovini, regionu i Evropi, saop{tila je Informativna slu`ba Rijaseta. Poruke }e biti upu}ene povodom teroristi~kog napada Mevilia Ja{arevi}a, koji, kako je potvr|eno, pripada radikalnom vehabijskom pokretu, na zgradu ambasade SAD u Sarajevu. Kako je saop{tila Informativna slu`ba Rijaseta, Islamska

zajednica u BiH kontinuirano se bavi pitawem pogre{ne interpretacije vere, nasiqa i mr`we. Dokaz tome je, dodaje se, fetva (naredba) reisu-l-uleme od 13. decembra 1993. godine o obaveznosti pridr`avawa propisa verskih obreda u xamijama, mesxidima, tekijama i na svim vrstama islamskih skupova. Tako|e, Rijasetova Rezolucija o tuma~ewu islama, od 27. marta 2006. godine, kao i dopuna Rezolucije od 7. novembra, 2006. godine i dono{ewe Ku}nog reda u xamijama, od 16. oktobra 2007. godine. U tom ciqu je bilo i odr`avawe seminara i stru~nih rasprava na razli~itim nivoima unutar Islamske zajednice, navodi se u saop{tewu.

Du po vac: Ja {a re vi} ni je u sa mi ci SA RA JE VO: Vehabija Mevlid Ja{arevi}, koji je u petak izveo teroristi~ki napad na ameri~ku ambasadu u Sarajevu, nije u samici Centralnog zatvora i pod poja~anim je medicinskim nadzorom, izjavio je danas wegov branilac po slu`benoj du`nosti. On je sarajevskim medijima rekao da je Ja{arevi}eva supruga Mirela nakon istrage pu{tena i da se nalazi na za{ti}enoj lokaciji, ~ija je adresa poznata Tu`ila{tvu, osumwi~enom teroristi i wemu kao braniocu. Advokat jo{ ne zna da li }e se Ja-

{arevi} braniti }utawem, kako je najavio na prvom pojavqivawu pred sudom. Dupovac kaè da je od Tuìla{tva BiH, koje u ovoj fazi upravqa postupkom, o~ekivao da Ja{arevi} bude sme{ten u neku psihijatrijsku kliniku, bolnicu na Sokocu ili u Jagomiru, gde bi bio izloèn posmatrawu i stru~nom ve{ta~ewu. Prema wegovim re~ima, to stru~no posmatrawe trebalo je da bude ve} sprovedeno, dok Tuìla{tvo BiH sprovodi istragu i obra|uje predmet.

svet poznatih

sreda2.novembar2011.

c m y

Сил ве стер Ста ло не оп ту жен за кра ђу сце на ри ја

dnevnik

PAPARACO

лумац Силвестер Сталоне оптужен је да је украо сценарио по којем су снимљени „Плаћеници”, филм о групи „жестоких момака” ангажованих да ликвидирају диктатора. генција Ројтерс преноси да је сценариста Маркус Веб поднео тужбу против холивудског глумца, јер је сценарио Сталонеовог блокбастера из 2010. године, „веома сличан, ако не и идентичан” са сценаријом „Генерал из Кордобе” који је написао 2006. „Генерал из Кордоне” је прича о елитним плаћеницима чији је задатак да се обрачунају са Гарзом, генералом из мале латиноамеричке државе. „Плаћеници” Силвестера Сталонеа, у којем играју Брус Вилис, Арнолд Шварценегер, Џет Ли и Долф Лундгрен, остварио је зараду од 275 милиона долара широм света. У току је снимање наставка филма „Плаћеници 2”, који у биоскопе стиже 2012. године.

Трећи случај Шерлока Холмса

Анђелина с татом Џоном Војтом

Није Перл Џем за тебе

пот за песму „Није за С тебе„, који се састоји углавном од архивских

Ужи ван ци ја са Со фи јом Вер га ром

Вирџинија Мадсен

Доли Партон

ди на ни је би ла за до вољ на својим изгледом. „Наравно, супер је имати велике груди сада, у 39. години. Али, зами-

OUT

Софија Вергара (39) поставила је на свој Твитер налог фотке са одмора у Мек сику, а они који је прате на том сајту уживали су у погледу на њено изазовно тело у бикинију. „Уживанција, предиван одмор! Обожавам Мексико”, написала је звезда серије „Модерна породица”. Између осталог, за све оне који мисле да Софија идеалну линију одр жа ва гла до ва њем, поставила је и слике у којима ужива у пилећем такосу и маргаритама. Лепа Колумбијка раније је са фановима поделила и чињеницу да током својих тинејџерских го-

слите ме када сам имала 13 и изгледала овако, то је заиста била непријатно”, нашалила се она.

снимака бенда током година, рађен је у овиру кампање којом Перл Џем прославља 20 година постојања на светској музичкој сцени. Спот бенда Перл Џем за песму „Нот фор Ју„, као и документарни филм под називом „Пел Џем Твенти„” режирао је Камерон Кроу.

Н е к а буд е с ветлос т

Џорџ Мајкл одржао је 25. октобра у Ројал Алберт Холу у Лондону концерт са симфонијским оркестром, на бини која је била светлосни спектакл.

Брус Вилис поново тата

оливудски глумац Брус Вилис (56) и његова супруга Ема Хеминг (35) чекају бебу. „Пар је пресрећан због принове на путу”, саопштили су портпароли Бруса и Еме. Звезда серијала „Умри мушки” и манекенка доњег веша венчали су се пре две године. Брус Вилис има три ћерке са бившом женом Деми Мур - Румер (23), Скаут (20) и Талулу (17).

Чије су ово руке?

Погодите који је холивудски фрајер дошао на премијеру свог новог филма са ноктима лакираним у више боја. Понекад држи гусарски мач, понекад бритву или има маказе уместо прстију... А овога пута, лакирао је нокте.

(Џони Деп)

ако се премијера филма „Шерлок Холмс: Игра сенки” очекује тек у децембру ове године, продуценти филма планирају снимање трећег дела. Студио „Ворнер Брос” ангажовао је сценаристу Друа Пирса („Ајрон мен„) да осмисли радњу за трећу авантуру Шерлока Холмса и доктора Вотсона, чак два месеца пре премијере другог филма. Први „случај” Роберта Даунија Јуниора је инкасирао 300 милиона долара. У другом делу Холмс и Вотсон у борбу против генијалног Моријартија добијају помоћ од сараднице Наоми Рапас.

GLOBUS

dnevnik

sreda2.novembar2011.

Ко каже да градски превоз није романтичан

Е, то су незвани гости

лада је ту, као и младожења, као и стотинак „лудака” који уживо играју „Каунтер страјк”... Кинески младенци мислили су да ће провести романтично поподне за памћење пар сати пре своје свадбе, када су у једном парку у Нанџингу заказали сликање званичних свадбених фотографија. Ли Су (26) и њен супруг Јип Минг одабрали су сликовити шумарак парка Форест за фотографисање, и почели да позирају фотографу. Загрљај, пољупци, замишљени погледи, држање за руке... Све би било оличење романтике у природи, да се одједном нису

нашли окружени младићима у маскирним униформама, који су урлали витлајући лажним оружјем. Младенци нису знали да се истог дана у парку одржава „уживо” партија борбене игрице „Каунтер страјк”, у којој је учествовало стотинак фанова игре. „У једном тренутку били смо пресрећни, у следећем престрављени. Изгледало је као војна инвазија”, рекла је љутита млада. „Каунтеровце” је на крају отерала њена мајка, не толико бираним речима, па је пар могао да настави фото-сешн.

ише од двадесет запослених у једној аутобуској компанији у Кини венчало се исти дан. Када су 22 радника покуцала на врата својих претпостављених како би затражила слободан дан за венчање, нико није могао ни да претпостави да ће се сви они венчати истог дана, као ни то да је свако од њих своју бољу половину упознао баш у аутобусу. Укупно 15 парова је истог дана изговорило судбоносно „да”, а поносни директор компаније им је један од аутобуса „преправио” у лимузину која их је одвела до матичара, а потом на свадбено весеље.

„Упознали су се у нашим аутобусима и желели смо да учинимо све за њих”, рекао је портпарол компаније и додао да се нада да

Ионако сам пошао у затвор...

ушкарац из Тенесија опљачкао златару на паузи суђења за пљачку... Марк Бурген из Френклина у Тенесију, ухапшен је након што је опљачкао златару и однео накит у вредности од 30.000 долара. Оно што је интересантно у целом случају је време када је извршио пљачку - у паузи заседања суда о случају пљачке у којој је учествовао 2009. године. Бурген је паузу искористио да прошета до оближње златаре...Он није попут „опасних криминалаца” претио пиштољем, већ се „господски” нагао иза пулта и украо неколико дијамантских наруквица и „ролекс” сат. Када је покушао да изађе из златаре, зауставила га је радница и тражила му да врати сат, који је видела да је ставио у џеп. „Извинио ми се, вратио ми сат у руку, а онда побегао”, рекла је радница Џули Волтон. Након пљачке, Бурген се вратио у суд, али не пре него што је извадио и сакрио „садржај из џепова” како детектори за метал на улазу у суд не би запиштали. Оптужен за прву пљачку, а убрзо су полицајци, на пријаву власника златаре, успели да му „пришију” и пљачку на паузи за ручак.

вом наступу, „сто гостију преседело свадбу са прстима у ушима”.„Једном нашем госту је физички било лоше док их је слушао како вриште”, рекла је Вирџинија Линч. „Ми волимо оперу, али њихов наступ би се могао описати само као катастрофа”. Након разочаравајуће музике на свадби, младенци су поднели тужбу против умет-

ничког друштва So pra no Bel la, којем припадају оперски певачи „који вриште док гости не попадају”. Брачни пар је тражио да им се врати новац који су дали певачу и двема певачицама као хонорар, али је суд наложио да им се исплати тек хиљаду и по фунти.

Где вам је авантуристички дух

ородица из Бостона звала је полицију јер се изгубила у лавиринту у пољу кукуруза, пише „Телеграф”. Четворочлана породица чије име није саопштено посетила је лавиринт на Конорс фарми у Денверсу, Масачусетс. Лавиринт у пољу кукуруза већ годинама је својеврсна туристичка атракција, и посетиоцима обично треба око 45 минута да пронађу излаз. Локална полиција примила је хистеричан позив од мушкарца из Бостона, који је рекао да се у лавиринту изгубио са женом и двоје деце, и да не може да пронађе излаз. „Послали смо позорника са псомтрагачем, који их је пронашао после буквално минут и по”, рекао је наредник Боб Бетенкорт из полиције Денверса. Посетиоци лавиринта кажу да је невероватно да је неко позвао полицију, јер је цела суштина лавиринта да се у њему „изгубите” и тражите излаз, али породица из Бостона очигледно није тако мислила.

Ипак, нико није одустао. Лет је снимио је члан екипе који је скочио последњи, а цео скок је је трајао 25 секунди. Приликом доскока чули се се уздаси олакшања и аплауз од знатижељних пролазника. Особље хотела и локално становништво су се већ навикли на сличне скокове јер се већ четири године у популарном шпанском летовалишту одржава Светско првенство у скоковима са падобраном.

Да ли је то твој ко на чан од го вор?

ак ми чар ка у по ро дич ном кви зу да ла во ди те љу ви ше не го „шка кљив” од го вор на јед но пи та ње... „По ро дич ни об ра чун” је квиз на аме рич кој те ле ви зи ји у ко јем се чла но ви две по ро ди це так ми че јед ни про тив дру гих. Циљ је да по го де што ви ше тач них од го во ра, ко је

Акција воћа, медведа и поврћа! Медведа!?

Пингвин „криминалац”

окументарац телевизије БиБи-Си „Залеђени свет” приказао је необичну склоност једног пингвина. Пингвини за своја гнезда знају и по цео дан да пажљиво бирају каменчиће, али једног је мрзело да хода по залеђеној површини и копа, када може и да украде. Пажљиво је осмотрио околину, брзо дотрчао до најближег гнезда у изградњи и украо један камен, затим и други, трећи... Када се пингвин од којег краде врати у своје гнездо, „лопов” би му окренуо леђа и правио се да га не види. Међутим, брзо је раскринкан.

Младост, глупост

ри младића скакала падобраном са врха хотела „Бали” на Мајорци. Не само да су младићи из видеа ризиковали животе скоком са врха зграде, већ и пењањем на кров. Они су се у „освајање крова хотела” упутили стојећи на спољашњем лифту који нема заштитну ограду. Како су се приближавали „небу под облаке” једном се отело: „Сав се тресем”.

Певали на свадби, завршили на суду перски певачи унајмљени да увеличају славље Вирџиније и Алена Линча, завршили на суду јер су „звучали очајно”. Менди Дунстал, Бернардин Причет и Николас Лестер, добили су хонорар две и по хиљаде фунти да наступе на венчању Вирџиније (76) и Алена (74) из Велике Британије. Неколико месеци након њиховог наступа добили су и тужбу, јер је, захваљујући њихо-

младенци неће одједном отићи и на медени месец. „У том случају не бисмо имали ниједан аутобус на улицама ”.

еба медведа ушетала у супермаркет на Аљасци и увукла се у фрижидер са воћем и поврћем. Купци у једном супермаркету у

граду Кечикан на Аљасци, непријатно су се изненадили када су међу шаргарепама и јабукама угледали маленог медведа. Младунче је успело да се ушуња у радњу и упути ка „клопи”, где су га први видели купци којима је било сумњиво „померање брда поморанџи”. Када су га открили, запањени купци су устукнули, а малишан се охрабрио и кренуо да шета по полицама. Запослени у радњи су позвали обезбеђење, али их је предухитрио један од купаца који је пришао медведу, зграбио га и изнео из супермаркета.

су ан ке ти ра них 100 љу ди да ли на не ко пи та ње. Ан ке та је ово га пу та би ла „Шта се ста вља у уста, а не гу та се”, а јед на од так ми чар ки да ла је свој ко на чан од го вор - „спер ма”. Во ди тељ Стив Хар ви од мах је по чео да је „про зи ва” за то што је, иако је све ште ни ко ва же на и го сту је у по ро дич ном кви зу, да ла та кав од го вор. „Ја имам де цу! Не ћеш ме уву ћи у свој бо ле сни ма ли свет”, ре као је Хар ви, док се пу бли ка у сту ди ју „ва ља ла” од сме ха. Њен од го вор, на рав но, ни је био та чан.

sreda2.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav Posledwi pozdrav kom{inici

Nevenki Babi} Neni od porodice ]eran.

od strica Mi}e sa porodicom.

40683

40682

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi sestri

Vasilija Jovanovi}

voqenoj

Neni Babi}

1924 - 2011.

VLASNIK prodaje dvoiposoban nov, neuseqavan stan 77 m2, pred ukwi`ewem Cara Du{ana, peti sprat, nije posledwi. Telefon 064/4671049. 40624 PRODAJEM trosoban stan u Petrovaradinu blok 8 75m2, IV sprat, lift, sigurnosna vrata, kablovska, internet, ... Telefon 069/1127-115. 40599

pozdrav

Sahrana }e se obaviti 2. 11. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ka}u.

Neno, bila si moje o~i, srce i du{a. Kako }u bez tebe?

O`alo{}ena porodica Jovanovi}.

Sestra Nada sa porodicom.

40690

40681

Sa tugom i bolom obave{tavamo prijateqe i ro|ake da je preminula na{a voqena

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i deda

Nevenka Babi} Nena

Baro \ura 1929 - 2011.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 40278

PRIRODNI PREPARAT za le~ewe hemoroida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, le~ewe 7 dana. Deda Rado{ telefon: 037/490-797. 40653

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 40158 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa uslugom rezawa. Prevoz gratis. Telefoni: 069/691-722, 064/28-54-782. 40365 KUPUJEM razne sitne stvari iz doma}instva: alate, kwige, porcelan, kristal, igra~ke.. Telfon: 064/99-45002. 40571 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/57-95-753, 063/12-43-190, 065/57-96-056. 40634

Sahrana je danas, 2. 11. 2011. godine, u 12.30 sati, na Dowem starom grobqu u Futogu.

Ispra}aj je danas, 2. 11. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: otac Slavko i sin Zoran sa porodicom.

O`alo{}eni: Valerija, Dragan, Marko i Aleksa.

40678

40685

Posledwi pozdrav plemenitom prijatequ

Nena Babi} Keka Kekice na{a, tvoj lik }e zauvek biti u na{im o~ima, a tvoje srce }e kucati u na{im srcima. Nikad te ne}emo zaboraviti.

Ranku Potkowaku

Porodica [iqegovi}. Tvoji: Gaga, Zoka i Bata. 40680

40639

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Velinka Jakovqevi} 1929 - 2011. Sahrana }e se obaviti 2. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 40688

^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda2.novembar2011.

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

POMEN

Vlado Cveti}

prof. dr Stevanu Milovanovi}u redovnom profesoru Poqoprivrednog fakulteta u penziji

10. 3. 1942 - 1. 11. 2011.

Vladi Cveti}u

Upu}uju}i mu posledwe re~i pozdrava, iskazujemo mu duboku zahvalnost za sve {to je u~inio za Fakultet i istovremeno izra`avamo veliku tugu {to vi{e nije sa nama. Wegov lik osta}e u trajnom se}awu brojnih generacija studenata i radnika Poqoprivrednog fakulteta. Zaposleni i studenti Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

od Branka sa porodicom.

1530/P

40674

Posledwi pozdrav prijatequ

POMEN na{em voqenom ocu i suprugu

Darku Mitrovi}u 2. 11. 1996 - 2. 11. 2011.

Vladi Cveti}u

Deda, neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji unuci: Nemawa, Vujadin, Milica i Jelena.

SE]AWE Navr{avaju se dve godine od kako nas je napustio na{

Dragan Jovanovi}

Aleksandar Kova~ev

Titel

2009 - 2011.

Pro{lo je dvadeset godina, ali dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti u nama. Svetlana, Qubi{a i Zoran.

40670

Danas, 2. 11. 2011. godine, navr{ava se nedequ dana od smrti na{e drage mame, svekrve i bake

Uvek u mislima i se}awu wegovih najmilijih: supruge Olgice, }erke Tamare, sina Branimira, unuka Stefana i Reqe, zeta \ure i Nata{e.

40608

Posledwi pozdrav ocu, dedi i pradedi

Stevanu Mom~ilovi}u

Frajs Katalin

40640

Posledwi pozdrav ocu i dedi

Stevanu Mom~ilovi}u

1943 - 2011. koji nas je 31. 10. 2011. godine napustio u 86. godini.

Sa beskrajnom qubavqu tvoje: Verka i Dragica.

Smrt je ja~a od `ivota. Malo je re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{. S ponosom te spomiwemo, s qubavqu ~uvamo od zaborava i sa tugom u srcima `ivimo bez tebe. Neute{ni: sin Laza, snaja Qiqa, unuka Katarina i unuk Petar.

40679

40602

40656

40657

Obave{tavamo porodicu i prijateqe da je 31. oktobra preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

S tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 92. godini preminula na{a voqena supruga, majka i baka

Stevan Mom~ilovi}

Vida Zagor~i}

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Dragi na{i roditeqi

od prijateqa Savanovi}a.

Za wim tuguju: }erka Nedeqka, unuk Slobodan, snaha Joana i praunuka Artemis.

od: sinova \or|a i Nenada, snaha Hilde i Qubice i unu~adi: Jelene, Ane, Stevana i Milana.

40687

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Milomiru Xida

od Du{ana Xida sa porodicom.

Er`ebet Jovanov

Jovan Jovanov

ro|. Faludi 2001 - 2011.

1926 - 2011.

2010 - 2011.

Uspomenu na vas ~uvaju: sinovi Pavle i \or|e, snaje i unuci.

Sahrana je danas, 2. 11. 2011. godine u 13 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. O`alo{}ena porodica.

40655

40665

Ispra}aj urne obavi}e se u petak, 4. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica Zagor~i}.

40654

40666

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi.

PE TNAE S TOG OD I[ WI POM E N

Vlado Cveti}

Darko Mitrovi}

10. 3. 1942 - 1. 11. 2011.

Posledwi pozdrav

Preminuo je na{ otac, suprug, brat, svekar, tast i deda

Milomiru Xida

Milomiru Xida od: brata Miladina i snaje Savete sa decom Katicom i Zoricom. od brata Budimira sa porodicom.

Sahrana je danas, 2. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na ka}kom grobqu. O`alo{}ena porodica Cveti}.

pozdrav

dragom

Xida Milomiru

40663

Posledwi pozdrav deveru i stricu

dragom

40672

40675

Posledwi pozdrav dragom tetku

Opra{tamo se od na{eg Malog Bude

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. 10. 2011. godine posle te{ke bolesti preminuo moj dragi suprug

Xida Milomiru

Milomiru Xida

Milomir Xida 1939 - 2011.

od stanara zgrade br. 17 u Ul. Lasla Gala u Novom Sadu.

od: snajke Mileve, Sofije, Dragana, Jelene i Milana.

Sahrana je danas, 2. 11. 2011. godine, u 13 sati, na seoskom grobqu u Ba~kom Novom Selu.

od wegovih: Stanislave i Strahiwe sa porodicama.

O`alo{}ena supruga Petra. 40645

Uvek sa tobom u mislima, tvoj tata Gruja sa porodicom.

40669

40662

Posledwi kom{iji

]erka Vesna, zet Ra{o i unuci Nemawa i Vujadin Milanovi}.

Danas, 2. 11. 2011. godine, odr`a}emo pomen na{em Darku u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

40651

40644

40643

Xida Milomira 1939 - 2011. Rastanak predstavqa po~etak ra|awa uspomena. S tugom: Novak Marjanovi}, Zorica Marjanovi}-Kne`evi} sa suprugom Darkom Kne`evi}em, Koviqka Niki} sa decom. 40660

Свет око нас У најновијој емисији сазнаћете: Како је спасен евро и која је улога Кине у обезбеђивању будућег фонда монетарне сигурности Европске уније. Немци су пронашли сакривених 55 милијарди евра, а Аустралијанци направили новчић од тоне чистог злата... (РТВ 1, 22.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 12.35 12.50 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 20.40 21.00 22.00 22.30 23.00 00.40 01.05 02.00 02.30 02.55

06.50 07.15 08.40 09.30 10.15 10.40 11.05 11.30 12.30 12.40 13.10 14.10 15.00 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

tv program

sreda2.novembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Политбиро-страначка хроника Вести Стање на путевима Центар света Вече са звездама Кухињица Вести Знање Знамените жене Новог Сада Косидбени дани у Војловици, док. филм Љубавници и тајне Вести Заједно Дунав заувек Вести за особе са оштећеним слухом Радар Вече са звездама ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник НАТО у региону, док. серија Здравље за 21. век Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Незавршена композиција за механички клавир, филм Један на један Концерти са Егзит-а Заједно Знање Знамените жене Новог Сада

Кухињица (мађ) Таблоид НС Без упута Трансплантације Хајде са мном у обданиште Питам се питам Кад зазвони Свирац свира, срце дира Вести (мађ) Македонско сонце ТВ Баштина Европа за почетнике Центар света Добро вече Војводино (ром) Прошлост обавезује, док. емисија (мађ) Музички програм (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Седморица дивљих, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Аналија Све о животињама Била једном једна недеља За корак испред Бели лук и папричица 7. дан Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери

08.00 08.15 09.00 09.04 09.43 10.00 10.27 11.00 11.05 11.51

Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Гастрономац Траг Странац у Србији Вести Атлас света Евронет

ФУДБАЛ: ЛИГА ШАМПИОНА

Бајерн–Наполи (РТС 1, 20.40) 12.00 12.15 12.32 13.16 14.46 15.00 15.53 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.11 20.40 00.15 00.30 01.16 01.26 02.12

Дневник Спорт плус Злочиначки умови Мекбрајд - убиство камелеона, филм Гастрономад Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал: Лига шампиона, спортски програм Фудбал: Лига шампиона, Бајерн-Наполи, пренос Дневник Злочиначки умови Евронет Јединица Ноћни биоскоп: Мекбрајдубиство камелеона, филм

НАПОМЕНА: На РТС 2 у 10.00 могућ је пренос Скупштине Републике Србије 08.03 08.27 08.30 08.40 09.06 09.17 09.46 10.00 10.31 11.01 11.31 12.00 12.28 13.00 14.03 14.29 14.39 15.08 15.22

Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Плава птица Између игре и математике Шешир без дна Арс практика Е-ТВ ТВ мрежа Кругови поезије Одгонетање 32. Бемус: Џоана Мекгрегор Читање позоришта Трезор Невен Између игре и математике Шешир без дна Арс практика Сексперти

Храна и вино Интерна истрага Вести Вреле гуме Истрага Др Мартин Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Дунавска салетла Повратак у рај Др Мартин Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Интерна истрага Неон сити Објектив Др Мартин Неон сити Године пролазе

Једрење – 34. Амерички куп АТП Мастерс Базел Фудбал мондијал магазин Аргентинска лига Швајцарска лига Португалска лига Преглед Шампионата Евролига Тенис Базел АТП Мастерс Базел Тенис Базел Евролига: Каха Лаборал – Олимпијакос 00.50 Евролига: Монтепаски – Галатасарај

09.00 10.00 12.00 12.30 13.30 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 22.00 22.30

Пипи шоу У овој емисији такмичиће се ОШ „Милош Црњански” из Српског Итебеја и ОШ „Свети Сава” из Стајићева. Видећете и креативну радионицу „Енци Менци”, у којој сви малишани могу да искажу своје идеје и креативност. Упознаћете се са занимањем пчелара и са једним занимљивим спортом - голфом. А сви ви који волите животиње, видећете једну интересантну животињу – ноја. (КТВ, 20.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 П ипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Дете 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25

Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Дођи на вечеру Срећне вести Домаћине, ожени се Моје ново ја Тајна старог моста Ексклузив Експлозив

Бруно и Соња су момак и девојка. Он има двадесет, а она осамнаест година и врло су незрели. Време проводе шалећи се, делећи цигарете. У тој заиграности добију и дете, По изласку из породилишта, па Соња захтева од Бруна да се уозбиљи. Улоге: Жереми Реније, Дебора Франсоа Режија: Жан Пјер и Лик Дарден (РТС 2, 22.01) 15.54 16.41 17.07 18.08 18.39 18.48 18.53 19.27 20.01 20.28 21.00 22.01 23.45 00.11

Ви и Мира Адања Полак Линк Породица Сопрано 46. мокрањчеви дани: Неготинско благо Мунз Ози бу Пчелица Маја Беокулт У свету Андрићева хроника Породица Сопрано Дете, филм 52. Октобарски салон Била је тако лепа: Песме Драгана Стојнића

Љиљана Несторовић

Пирамида Ове среде своја мишљења на пет врућих тема које су обележиле протеклу недељу суочиће позоришни редитељ Љубиша Ристић, публициста Драгослав Бокан и Јелена Милић из Центра за Евроатлантске студије. Водитељка: Љиљана Несторовић (Прва, 22.15) 19.00 19.20 20.00 21.15 22.15 00.00 00.30 00.45 01.45

Вести Забрањено воће Кад лишће пада Паклена кухиња Пирамида Експлозив Ексклузив Трачара Паклена кухиња

07.05 07.30 08.00 08.30 09.35 10.00 10.40 11.05

Сунђер Боб Коцкалоне Цртани филм Вести Б92 Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Цртани филм

08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Коферче Отворени студио Милица² Филм: Измишљени јунаци Вести Иза вести Породица Серано Злочиначке намере Чист рачун Вести Двоугао Коров Без трага Иза вести Милица² Филм: Запитај прашину НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Вечерња звезда

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.20 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 11.40

Брендон Ли

Обрачун у Малом Токију

Дебора Франсоа 08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.00 17.30 19.30 19.45 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.10 23.20

dnevnik

c m y

Кенер је бескомпромисни полицајац из Лос Анђелеса чији је живот обележен трагедијом - његово безбрижно одрастање у Јапану прекинула је смрт оба родитеља. Кенерови родитељи били су невине животе убице званог Јошида, који је у међувремену напредовао и попео се на највише место у хијерархији банде јакуза. Улоге: Долф Лундгрен, Брендон Ли, Тиа Карере Режија: Марк Лестер (Б92, 21.15) 11.45 14.00 15.05 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 21.00 23.00 23.35 00.05 00.10 01.15

12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак Малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеори - моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорселанд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Меда Чарли Торк Срећна звезда - Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Телешоп Вести Небеска удица, филм Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Једна жеља, једна песма Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ1 7 живота Једна жеља једна песма Насловна страна, квиз

Филм: Сам против свих Истражитељи из Мајамија Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Истражитељи из Мајамија Филм: Обрачун у Малом Токију Вести Б92 Између две ватре Шта да обучем? Доушници Саут Парк

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Добро вече Србијо 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.30 Квиз, породични обрачун 15.00 Гојковићи 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Тито и Дража 21.00 48 сати свадба 22.00 Брачни судија 23.30 Црна хроника 00.00 Наслеђе једне даме 01.00 Ноћ у јуну 02.00 Филм: Легенда

Тијане Марковић

Једна жеља, једна песма У вечерашњој мисији гости водитељке Тијане Марковић биће живе легенде народне музике: Шеки Турковић, Нада Топчагић, Дејан Ђекић, Снежана Копуновић. У новом амбијенту и уз подршку оркестра Мише Мијатовића, поменути великани народне музике испуњаваће музичке жеље гледаоцима... (Хепи, 20.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda2.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пише: Милан Живановић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Све о псима Грађевинске интервенције Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима, мачкама, љубимцима Грађевинске интервенције Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова

08.00 Мистерије историје 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Охбергови сирочићи 11.00 Слика девојчице са напалмом 12.00 Уметност Русије 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Торински покров. нови докази 15.00 Заборављена убиства 16.00 Шекспирови портрети 17.00 Тајне Партенона 18.00 Вајат Ерп 19.00 Једна ноћ у Торину 20.30 Велике британске војсковође 21.00 Лежаки 1942. 22.30 Велики научници 23.00 Заборављена убиства 00.00 Шекспирови портрети 01.00 Тајне Партенона

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Афрички врисак Паника у ваздуху После секса Торањ смрти Чувар Хаос Еротски филмови

Хаос Млади и богати брачни пар, Хелен и Пол, присуствује бруталној сцени возећи се ноћу кроз град: неколико младића је напало проститутку, Малик, док су они мирно седели у колима... Улоге: Вин сент Лин дон, Ке трин Фрот, Ра ши да Брак ни Ре но Режија: Ко лин Се ро (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Краљ винограда 10.08 Путовање у далеке крајеве, док. серија 11.00 Код Ане 11.10 Опра шоу 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.20 Све ће бити добро 14.18 Реч и живот 14.50 Алиса, слушај своје срце 15.35 Индекс 16.05 ХАЗУ Портрети 16.25 Хрватска уживо 17.40 8. спрат, ток шоу 18.23 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 19.56 Спорт 20.10 Стипе у гостима 20.50 Мисија 21.45 Паралеле 22.15 Отворено 23.00 Дневник 3 23.30 Други формат 00.20 Шаптач псима 01.10 Опра шоу 01.50 Жица

Нен си Тре вис

Флук У једном леглу се нађе штене чији је први додир с светом нежно лизање његове мајке. Ко зна какав би био његов живот да он и његова мама нису одведени у шинтерај. Врло је интелигентан и успе да се ослободи, али не успе да ослободи и своју мајку, па светом лута сам... Улоге: Ме тју Мо дин, Се му ел Л Џек сон, Макс По ме ранс, Нен си Тре вис, Ерик Столтз Режија: Кар ло Кар ли (ХРТ 2, 10.45) 07.50 08.20 08.45 09.30 10.00 10.45 12.20 13.15 13.50 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.20 16.50 17.05 18.00 18.20 18.35 19.05 19.30 20.00

22.35 23.25 00.20 00.50 01.20

17.25 20.05 21.50 22.40 00.15 01.45 03.20 04.55

Вечера за глупане Чаробњаков шегрт Тони Кертис: Пут до звезда Кардиофитнес Драги Џоне Евет, пристајем Величанствена петорка: Тексашки скандал с навијачицама Аватар Борба Титана Права крв Притајено зло: Живот после смрти Тајни прозор Турнир Симон Кониански Свет по Јону Б.

07.35 09.45 10.30 11.25 13.15 14.10 16.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.40 23.55 01.35 02.35

Кобра 11 Ексклузив таблоид Вечера за 5 Емператриз Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Кости ЦСИ Њујорк РТЛ Вести Пут освете Астро шоу Кости

ЦСИ: Њујорк

21.40

06.00 07.50 09.35 11.15 12.40 14.25 16.00

Дијагноза убиство Неш Бриџис Закон и ред Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Дијагноза: убиство Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Плаве крви Хаваји

СЕРИЈА

20.40

Ке трин Фрот

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20

Мала ТВ Плесне ноте Школски сат Четворо против З Глобално село Флук, филм Потрошачки код Мирогој - град тишине, док. филм Бриљантин Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Изазови Руперт Мала ТВ Цртана серија Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама 4 зида Патак Фрка Музика, музика... шансоне Фудбалска Лига првака емисија Фудбалска Лига првака: Ајакс - Динамо, 1. полувријеме Фудбалска Лига првака: Ајакс - Динамо, 2. полувријеме Фудбалска Лига првака - емисија Жица Гевин и Стејси Моја породица Монк

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00

Повратак у будућност Фаџ Невероватне приче Земља Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Породица Кременко Хари и Хендерсонови Фаџ Невероватне приче Земља Породица Кременко 2 Пустоловина у Рок Вегасу 23.00 Сиквест

06.00 Тихи пад 08.00 Откачени професор 2: Клампови 10.00 Скупље од драгуља 12.00 Авантуре Рокија и Булвинкла 14.00 Ејс Вентура, шашави детектив 16.00 Ејс Вентура, зов природе 17.30 Једина права ствар 20.00 Бели песак 22.00 Инкогнито 00.00 Милф о Маниацс

Меку је ишчашен зглоб и сломљено неколико ребара након што га је осумњичени, којег је вијао, гурнуо преко ограде у опери. Мало касније, док лежи у свом стану, Мек примети да комшија у апартману преко пута његовог прима посетиоца који му доноси сребрни кофер с металном лименком... Улоге: Ло ренс Фиш брн, Ге ри Си нис, Скит Ур лих, Са ра Кар тер, Едвард Фур лонг, Да ни ца Па трик (РТЛ, 21.50)

Са ра Кар тер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица У потрази за забавом Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Врхунски војник Најбољи остају Мајстори за оружје Погранична полиција Разоткривање митова Врхунски војник Најбољи остају

08.30 08.45 10.15 11.30 15.00 16.50 17.00 19.00 19.35 19.45 21.45 21.50 23.20 23.25 23.55 00.05

Мотоспортови Уметничко клизање Билијар Фудбал Билијар Фудбал Фудбал Олимпијске игре Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Једрење Фудбал

Због гимнастике и књаз мора да чека

ај ка шка ди ка, ка ко су Ла зу зва ли, ни је био У тим суд бо но сним го ди на ма Ла зу не фа сци ни ра ју са мо ро ђе ни пе сник већ и пра во чу до у све - ни цар, ни Бог, ко ли ко сло бо да. О ње го вој ре ли ги о зно ту обич них ско ро је ви ћа и но во пе че них ма - сти нај ви ше је знао Си мо но вић: ло гра ђа на. При ро да га је об да ри ла из у зет ним ста сом „Ла за ни је био ни ма ло су је ве ран, али је ми слио да па је ње го ва по ја ва још у мла до сти увек би ла при ме - мо гу по сто ја ти ви дљи ви зра ци све тло сти, ко ји ке миј ће на, али и ме та ра зних, па и злу ра дих ко мен та ра. ске про ме не мо гу ство ри ти, па кад зна мо да по сто ји Ње гов при ја тељ др Ра ди вој Си мо но вић ова ко га је при влач на сна га, елек три ци тет и маг не ти зам, те ле опи сао: граф, те ле фон и дру го, исто та ко мо же по сто ја ти и ду „Још као го ло бра до мом че у Но вом Са ду, био је ’чу - ша. Ла зи на ве ра у бо га ни је био страх од па кла као у дан све тац’ ко ји је у дру штву све ола ко узи мао и у сва - сред њем ве ку, не го чи сто убе ђе ње да има бо га ко ји чем био ле же ран, и у оде лу и у по на ша њу. Из гле дао је вла да це лим све том. Ње го ва ве ра ни је осно ва на на те ге ни јал но не у ре дан, имао је ду гу раз ба ру ше ну ко су о ри ји о ве чи тим, не про ме њи вим, при род ним за ко ни ко ју ни је мно го ма зио ни че шљао; кра ва та на вра ту, ма, ко ји све ве жу и сте жу и це лом ва се ље ном вла да ју, ако је ма ло кри во сто ја ла, или ци пе ла упра ља на би ла, то ње му ни је мно го сме та ло. Ка пут или ду шан ку че сто ни је за коп ча вао по про пи су, а ру ка ви це је но сио са мо кад је баш мо рао. Ше шир је ку по вао увек што та њи и лак ши па га је згу жвао и но сио у џе пу на ка пу ту спо ља на гру ди ма, а ишао го ло глав.” Ма та вуљ по ми ње да су Цр но гор ци зва ли Ла зу „они чу па ви ви ло сов ва зда иде го глав.” Иако је ра но по чео да гим на сти ци ра и тр чи, стал но па зе ћи на склад ду ха и те ла, из гле да ло је да упор но не где бе жи, од не ко га се скри ва и та ко про на ла зи па ра лел ни свет у ко јем се бо ље сна ла зи. Сло бод но се мо же ре ћи да је ан ти ци пи рао оно што се да нас зо ве џо гинг, а он да је би ло но вост на Бал ка ну, а по себ но у Цр ној Го ри. „Од мла до сти је имао оби чај да се ују тро го сву че и по це лом Цр но гор ци се чу ди ли чу па вом Пре ча ни ну те лу ис пљу ска хлад ном во дом, па кад се обри ше, узео не го је то пра ва, чи ста ве ра у бо га. За то је и упо тре је гво зде не ку гле и њи ма мла та ра ју ћи ве жба ру ке и бља вао она ко ре зиг ни ра но сво је уз ре чи це: Ако бог да! гру ди, а чу ча њем и уста ја њем но ге. То је ра дио и на Ка ко бог да! или „Е па, фа ла бо гу!” Це ти њу. Књаз Ни ко ла му је је да ред то за ме рио. По Свом при ја те љу, сли ка ру и књи жев ни ку Но ва ку Ра слао је пер ја ни ка у 10 са ти да Ла за од мах до ђе, али до ни ћу, ко га је од ми ља звао Со крат, по ве ри ће сво ју овај је тек био устао, сву као се го и тек кад је сво ју ди ле му: „Је л’ те да ми не зна мо има ли по сле смр ти гим на сти ку свр шио оти шао је ка кво га жи во та?„ на ауди јен ци ју. Вла дар је мо Ипак, хтео је „све да сме„ и Србујући кад су Шајкаши 1848. он да кад је знао да сва ко пре те рао стр пљи во да га че ка. Био је и до бар пли вач, у Но вом заузели Сомбор, седмогодишњи ри ва ње, у ан тич кој Грч кој зва Са ду се ле ти ра до ку пао и ви - Лаза је пао у канал код Врбаса. но хи брис, во ди ди рект но у ше пу та пре пли вао Ду нав„, тра ге ди ју и би ва ка жња ва но и Извукли су га јер су само дуге бе ле жи др Си мо но вић. од бо го ва. Као ства ра лац, не власи вириле из дубоке воде. Све се мо гло ре ћи, а и го во са мо што је хтео да „над му дри ри ло се за Ла зу, осим да је био Од тад је веровао у мит о моћи бо го ве„ већ и „над шек спи ри не при сто јан и про стак. Сви ма Шек спи ра„. Самсонове косе и ретко Ко стић је ве ро вао у на че ло се уч ти во ја вљао, а по себ но чешљао своју гриву ле по те као основ но на че ло. Но, го спо ђи ца ма, ко је су га гле да с ле по том је по ве за на и тра ги ка, ле љу бо пи тљи во, па и иза зи вач ки. По себ но је па жњу при вла чи ла ње го ва буј на ко - а тра гич ни су и вр хун ски до ме ти чо ве чан ства. О то ме са, ко ја је увек оста ја ла по ду жа, али и за то по сто ји об - је Ла за оста вио по тре сно све до чан ство јер је ме ђу ње ја шње ње. То ком Бу не 1848. сед мо го ди шњи Ла за је, ср - го вим пе сма ма нај ма ње ра до ван ки, а нај ви ше ту го ван бу ју ћи кад су Шај ка ши за у зе ли Сом бор, у ко јем ће ње - ки. Го лу би је ћу ди и до брог ср ца, ма ло је ма рио за ма те гов отац по ста ти ко ман дант, пао у ка нал код Вр ба са. ри јал не ства ри, по себ но на сле ђе но има ње, о ко јем су се Из ву кли су га за хва љу ју ћи ду гим вла си ма ко је су је ди - ста ра ли ње го ви дру го ви, чак је усту пио и свој по сла но ви ри ле из ду бо ке во де. Од та да је још ви ше ве ро вао нич ки ман дат при ја те љи ма. До бро се ни је увек до брим у мит о мо ћи Сам со но ве ко се. Ина че, за ње го ву по зна - вра ћа ло. Убр зо ће осе ти ти нај го ру вр сту из да је, по ти ту пе сму „Сам сон и Да ли ла„ Ми лан Ка ша нин је твр - ски ва ња, пот пу ни бој кот и изо ла ци ју. Али у све му то ме дио да „има ви ше по е зи је не го у свим сти хо ви ма ко је он је на ла зио сто ич ку ну жност под но ше ња све га, као и је Змај сро чио за де кла мо ва ње по шко ла ма и за на род - не по ход ност бор бе за соп стве ну мо рал ну сло бо ду. Бли ста во обра зо ван, са зна њем се дам-осам је зи ка, не чи тан ке.” Ре во лу ци о нар на зби ва ња 1848. ду бо ко су га по тре - пра ви Евро пља нин, Ла за је у сва ком сми слу да ле ко од сла и се ћао се: „Гра ни ча ри су ве за ли ка пе та на ко ји ни - твр до гла вог тра ди ци о на ли сте. Сам је го во рио да гу је хтео с њи ма на Ма ђа ре. Од ве зли су га у Кар лов це да сла ри не ма ју ви ше шта да ка жу, њи хо во је пе ва ње јед му су ди на род ни од бор. Ни ка да ви ше у жи во ту ни је но смер но, те гу сле тре ба ма ло ока чи ти о клин да се „од мо ре„. ми би ло ја сно шта је сло бо да.”

Књигу Милана Живановића “ЛА ЗИН КРОС ЖИ ВО ТУ УЗ НОС 1841–1910” у издању “Прометеја” и „Тиског цвета„ можете уз попуст од 20 одсто купити за 640 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 529–899) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda2.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION Ра ди те и чи ни те по свом пла ну и 24.10- 23.11. ме ри ли ма ко је сте за цр та ли. Не у мо љи ви сте у оно ме што же ли те па и у од но су на парт не ра. Не ма ком про ми са с ва ма. И то је са свим ОК. Учвр шћу је те ма те ри јал ну осно ву.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

2. novembar 2011.

Ве о ма ха о ти чан дан за мно ге па и за вас. Мо же те ићи та мо где вам се хо ће, ра ди ти шта вам се хо ће, ди са ти пу ним плу ћи ма. По рив за сло бо дом до ла зи до из ра жа ја. До бри кон та ти с ино стран ством.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Не од у ста је те од во ље не осо бе. Има вас та мо и ова мо, сву да по ма ло, с дру штвом на ко јем вам мно ги мо гу по за ви де ти. При ват ни по сао из и ску је сву ва шу па жњу и вре ме. Кал ку ла ци је.

Ме сец је упло вио у ва зду шни знак Во до ли је па би се оче ки ва ло од вас да бу де те ви спре ни и па мет ни. Из не на ђе ња вас вре ба ју на сва ком ко ра ку. Не пла ни ра но пу то ва ње и су срет ће вас уз не ми ри ти.

Раз ре ша ва те од ре ђе не си ту а ци је у ве зи с нов цем или љу ба вљу. Али пи та ње је на ко ји на чин! Уко ли ко бу де те и су ви ше на ме тљи ви и агре сив ни, мо гло би до ћи до сва ђе и про бле ма ко је ће те те шко пре ва зи ћи.

Во ди те ра чу на о све му оно ме што до жи вља ва те као угро жа ва ју ће јер вас мо же по го ди ти мно го ја че но што на слу ћу је те. Здрав стве но ста ње вам ни је нај бо ље па по се ти те док то ре. Ви ше од мо ра!

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не ма то га што би вас мо гло сми ри ти ових да на. Не мо же те из бе ћи иза зо ве, по го то во оне љу бав не, па ла ко мо же те за па ти у кри зу, ко ју ће те од ра ми ти на свој на чин. Парт нер је дис тан ци ран.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју! Ми сли вам ле те по пут ба ло на. Ми сли су ма ли мај му ни ко ји са ми не ста ну и оду уко ли ко се не ве же те за њих. Пу сти те их, осло бо ди те се нер во зе. За пам ти те су шти ну.

Не ко вам ве дри и обла чи ових да на у ме ри у ко јој то са ми до пу сти те. Не мој те пот це њи ва ти ту ђу ха ла пљи вост и ис кљу чи вост. Ово је дан ка да мо же те по бе ћи у не из ве сност и аван ту ру.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ово је ве о ма бур но и зна чај но вре ме за вас. Исто вре ме но сте и па сив ни и мо би ли са ни. Ус по ста ви те ба ланс из ме ђу са вре ме ног и бр зог на чи на ра да и му дрог, ис ку сног пла ни ра ња. Да нас – не по треб ни про бле ми.

По слов на си ту а ци ја зах те ва ви ше прак тич ног тру да не го са мих иде ја. Ра до би сте се дру жи ли с они ма ко ји су вам ин те ре сант ни, за ни мљи ви, и ко ји вам от кри ва ју и про ши ру ју ви ди ке. Чи ни те ка ко вам па ше.

Бр зо ће про ћи и овај дан, и све сте бли жи ви кен ду. Ипак, дај те сми сао све му што ра ди те и што сле ди до тог ви кен да. Ра ди те кам пањ ски, ви ше по сло ва у исто вре ме, и то је ОК. Бу ди те фи зич ки ак тив ни.

TRI^-TRA^

Брак од 72 дана V REMENSKA

PROGNOZA

Магловито

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 12 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 17 Niш

Аме рич ка стар ле та Ким Кардашијан пот пи са ла је у по не де љак па пи ре за раз вод од су пру га на кон са мо 72 да на бра ка, ко шар ка ша Криса Хамфриса. Иако су гла си не о њи хо вом раз во ду кру жи ле не де ља ма, од по не дељ ка је то и слу жбе но. Бра ку је на вод но до шао крај због не по мир љи вих раз ли ка из ме ђу Ким и Кри са, али стар ле та ни је тра жи ла по ни ште ње већ раз вод. Да је Ким за тра жи ла раз вод по твр дио је про ду цент ње ног ри ја ли ти шо уа Рајан Секрест. На вод но, кап ко ја је пре ли ла ча шу би ла је сва ђа око ње ног ри ја ли ти шо уа. Крис је ре као Ким да му је му ка од то га да га ка ме ре стал но пра те и да сма тра да шоу уни шта ва њи хов брак, а она се ра ди је од ре кла ње га не го из во ра при хо да.

јутро , тоПао дан

Evropa Madrid

НО ВИ САД: На кон све жег и ма гло ви тог ју тра, то ком да на сун ча но и Rim то пло вре ме. Ду ва ће слаб до уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на до 16 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру хлад но и по не где са ма глом на за па ду и се ве ру Вој во ди не. То ком да на сун ча но и то пло за ово до ба го ди не, а са мо Cirih се по Сре му ма гла мо же ду же за др жа ти. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и- Berlin сточ ни ве тар, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -1 до 17 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Ују тру хлад но и по не где са ма глом. То ком да на то пло за Varшava ово до ба го ди не и сун ча но, а на за па ду Ср би је се по не где ма гла мо же ду же за др жа ти. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар, у По мо ра вљу Kijev и По ду на вљу уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту Moskva ра -3, а мак си мал на 18 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: На ред них да на оста је су Oslo во и ста бил но вре ме уз тем пе ра ту ре ма ло из над про се ка за ово до ба го ди не. Ју тра ће би ти ма гло ви та са мо на за па ду и ју гу Ср би је, а у По - St. Peterburg мо ра вљу и По ду на вљу ће ду ва ти уме рен ју го и сточ ни ве тар уз ве дро Atina вре ме. Pariz

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ре ла тив но по вољ на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја за ве ћи ну љу ди. Ипак се из ве стан опрез пре по ру чу ју аст ма ти ча ри ма и кар ди о ва ску лар ним бо ле сни ци ма, на ро чи то у ју тар њим ча со ви ма.

16 21 16 15 14 15 11

VIC DANA Пи та при ја тељ дру га: - Шта би би ло кад бих ја спа вао са тво јом же ном? - Би ли би смо квит.

9 7 11 11 19 18

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

51 (-3)

Slankamen

175 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

121 (-6)

Zemun

237 (-2)

Bogojevo

118 (-7)

Panчevo

264 (-2)

Baч. Palanka

146 (0)

Smederevo

446 (0)

Novi Sad

127 (-1)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

220 (-2)

Beograd

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencijaporasta

Titel

162 (-2)

NERA

Hetin

64 (2)

TISA

14 (4)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 161 (30)

Kusiћ

193 (0)

36 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja