Dnevnik 2.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 2. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23606 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U RAZVOJNOJ BANCI VOJVODINE TVRDE DA NIKAKVIH ZLOUPOTREBA NEMA

Kri mi nal ostao u Me tals ban ci

str. 5

ZA P RA ZN I K SVI SVE TI

NASLOVI

DRAGOQUB MI]UNOVI] UO^I GO DS-a ZA „DNEVNIK”

Sve do go vo re no, \i las vo di stran ku

Politika 2 Ova vlada }e re{iti i Kosovo i EU 3 Nova faza odnosa s Ruskom Federacijom

Ekonomija 4 Trgovci kojima se ne svi|a, neka idu iz Srbije

str. 3

POKRAJINSKA VLADA RASPISALA ^ETIRI KONKURSA

Dru{tvo 6 Javni dug kao lek za farmaceute

No vim rad nim me sti ma u Voj vo di ni 117 mi li o na dinara

Novi Sad

str. 4

7 Ko{ava kosila stabla 9 Sve sumwive tu`be za ujede pasa pod lupu

NOVI SAD RASTE, TREBA REAGOVATI

Vojvodina 10 Donacija hraniteqicama

Kwiga 18 Srpsko-rumunsko pesni~ko ogledawe

Foto: S. [u{wevi}

Reporta`e 11 Francuska po{tuje gospo|e s repom

Hit noj Odat a pomo}i po{ ta mrt v i m a fa le le ka ri str. 7

Pre podne sun~ano Najvi{a temperatura 21 °S

str. 8

OBJAVQENA PRESUDA U SLU^AJU „ZREWANINSKA AFERA”

Go ran Kne `e vi} oslo bo |en svih op tu `bi

str. 13

NEKADA[WI SAVETNIK PREMIJERA ZORANA \IN\I]A I DIREKTOR PREDUZE]A „KARGO LOGISTI^KI CENTAR BRODOGRADILI[TA BEOGRAD” LI[ENI SLOBODE

Ja wu {e vi} i Miq ko vi} uhap {eni zbog zlo u po tre be

str. 12

NA IZLO@BI POSVE]ENOJ MILANSKOM EDIKTU

str. 14 – 17

SPORT

[lemovi iz Berkasova u Milanu

str. 19

n SPORT PRIBLI@ITI MLADIMA

n PARTIZAN U FINANSIJSKO KRIZI

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak2.novembar2012.

dnevnik

PREMIJER IVICA DA^I] OBE]AVA

Ova vla da }e re {i ti i Ko so vo i EU

PosLanI^ke teme

Pri ti sci (ne) tra è hit nost Tri me se ca na kon usva ja wa, po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je po no vo po hit nom po stup ku raz ma tra ju iz me ne Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je. Gu ver ner ka NBS-a Jor go van ka Ta ba ko vi}, uz na po me nu da su pri med be Evrop ske cen tral ne ban ke, Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da i Evrop ske ko mi si je na Za kon o NBS-u pre di men zi o ni ra ne u jav no sti, re kla je da je raz log hit nih iz me na è qa da se re {e wa iz tog pro pi sa pri bli è od -

Pre m i j er Sr b i j e Ivi c a Da ~i} iz ja vio je ju ~e da su Vla da i pred sed nik Sr bi je sprem ni na pro na la è we ko na~ nog re {e wa za Ko so vo do kra ja man da ta, i na ja vio da }e sle de }i sa sta nak s ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem naj ve ro vat ni je bi ti odr àn 7. no vem bra. – Mi za i sta sma tra mo da sva otvo re na pi ta wa mo ra da re {i na {a ge ne ra ci ja, {to zna ~i da u ovom man da tu Vla de i pred sed ni ka re {i mo sva kqu~ na pi ta wa – pre go vo re o ~lan stvu u EU i sve ve za no za Ko so vo i Me to hi ju – re kao je Da ~i}. Pre mi jer je no vi na rin ma u Vla di Sr bi je po sle sa stan ka s di rek to rom Di rek to ra ta za pro { i r e w e EU Ste f a n om Sa ni nom re kao da je spre man da u Bri se lu s Ta ~i jem raz go va ra i o naj te ìm te ma ma. On je do dao da je po sred ni ca Evrop ske uni je u pre go vo ri m a vi s o k a pred s tav n i c a Ke trin E{ton na gla si la da ne }e na me ta ti te me za raz go -

red ba ma Ugo vo ra o EU. Po we nim tvrd wa ma, ni je bi lo pri ti sa ka da se za kon iz me ni ni od MMF-a, ni ti od Svet ske ban ke. Zva ni~ no, hit nost usva ja wa pred lo è nih iz me na tra ì se jer 5. no vem bra is ti ~e rok za iz bor ~la no va Sa ve ta ~i ja se du ì na man da ta ovim iz me na ma me wa. Ne zva ni~ no, to se ra di i zbog MMF-a, s ko jim pre go vo ri po ~i wu za de se tak da na i ko ji je ta ko |e imao kri ti ke na ra ni je iz me ne.

DS: Po li ti ~ar ka vo di NBS Po sla nik De mo krat ske stran ke Bo `i dar \e li} na ja vio je da ta stran ka ne }e po dr `a ti pred log iz me ne Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je jer ta re {e wa ne od go va ra ju na kqu~ ne pri med be EU i pri vred ne za jed ni ce i gra |a na Sr bi je, a to je da su iz me na ma u av gu stu u ve li koj me ri sma we na ne za vi snost NBS-a, na we no ~e lo do ve de na po li ti ~ar ka, raz vla {}en Sa vet NBS-a i uve de no dvo vla {}e. \e li} je re kao da tri me se ca po sle „na ka rad nih” pro me na Za ko na o NBS-u, sa da cen tral na ban ka pre ko no }i

pred la `e po prav ke, a o~i gled no je da su one sa mo ko zme ti ka ko ja ne mo `e is pra vi ti ono {to je „kri vo i gr ba vo ro |e no”. Eks pot pred sed nik Vla de \e li} je zah te vao da gu ver ner ka Jor go van ka Ta ba ko vi} pod ne se ostav ku na me sto za me ni ka pred sed ni ka SNS-a. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja je da nas je di na ze mqa gde je gu ver ner cen tral ne ban ke isto vre me no i za me nik pred sed ni ka stran ke na vla sti. Jor go van ka Ta ba ko vi} pod se }a da je za mr zla funk ci ju u stran ci.

Ra di li se pod pri ti skom Po sla nik SVM-a La slo Var ga sma tra da je iz u zet no lo {e {to je ovaj za kon sti gao u skup {tin sku pro ce du ru dan na kon po se te Hi la ri Klin ton i Ke trin E{ton i da zbog tih stva ri „mno gi gra |a ni sma tra ju da se mno ge stva ri de {a va ju pod pri ti skom“. – Po zi tiv no je to {to i pred lo zi dru gih pred la ga ~a, ne sa mo Vla de, ubr zo do la ze pred Skup {ti nu – sma tra Var ga. – Na dam se da }e se i pred log Skup {ti ne Voj vo di ne o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu ta ko br zo na }i na dnev nom re du. To bi bio ne ki lo gi ~an red po te za. Funk ci o ner ka LSV-a Alek san dre Jer kov je uka za la na to da

su ~la no vi Od bo ra za evrop ske in te gra ci je ju ~e do bi li za jed ni~ ko mi {qe we EK-a, MMF-a i Evrop ske cen tral ne ban ke, ko ji iz ra à va ju kri ti ke go to vo sva kog ~la na pred lo è nih iz me na i do pu na, i do da la da LSV ne }e po dr à ti taj za kon. Ka ko na vo di po sla nik LDP-a Bo jan \u ri}, kqu~ ni ne do sta tak je „to ka ko ste pro me ni li Za kon o NBS-u da bi ste vi po sta li gu ver ner“, a da se „taj pro blem ne mo è ot klo ni ti iz me nom za ko na“. IZ DSS-a po ru ~u ju da }e, ka ko je is ta kao Ra de Ob ra do vi}, na oson vu od no sa vla sti pre ma wi ho vim amand ma ni ma, od lu ~i ti da li }e gla sa ti za taj za kon.

DSS: Hap si te i dru ge Po sla nik DSS-a Mar ko Jak {i} upi tao je MUP Sr bi je da li }e srp ska po li ci ja i da qe „da do la zi na Ko so vo i hap si i dru ge, a ne sa mo Sr be, i da li }e, na pri mer, uhap si ti Ha {i ma Ta ~i ja, za kim je jo{ 1996. ras pi sa na po ter ni ca”. Na vo de }i da je Sla vo qub Jo vi} uhap {en od srp ske po li ci je u kru gu bol ni ce u Ko sov skoj Mi tro vi ci, a da je po tom od ve den u za tvor u Kra qe vo, Jak {i} je na veo da „do la zak srp ske po li ci je i iz o sta nak re ak ci je ko sov ske po li ci je i

Eulek sa ja sno i gla sno go vo ri da je na pra vqen do go vor iz me |u MUP-a Sr bi je i ko sov sko-po li cij skih sna ga u Pri {ti ni”. – Si gur no je da ta kav do la zak srp ske po li ci je s pro sto ra Ko sme ta ne po zdra vqa ju, a na ro ~i to ne s fan tom ka ma, ka ko je to od ra |e no – po ru ~io je Jak {i}, is ti ~u }i da to {to se hap {e we de si lo u vre me do la ska Hi la ri Klin ton i Ke trin E{ton mo `e da se pro tu ma ~i kao „jo{ je dan do pri nos na vod noj evrop skoj bu du} no sti i per spek ti vi dr `a ve Sr bi je„. S. Stankovi}

vo re i da }e sve o ~e mu se do go vo re dve stra ne u pre go vo ri ma bi ti pri hva }e no od EKa, od no sno EU. – Ve r o v at n o }e se raz g o v a ra t i o raz l i ~ i t im te m a m a. Si g ur n o da je obi ~ aj da se kre n e od lak { ih, ali ne be ì m o od raz g o v o r a o naj t e ìm te m a m a. Mi smo sprem ni da pri ~ a m o ne sa m o o stru j i i te l e f o n i m a ve} i o ko n a~ n om re { e w u – ka z ao je Da ~ i}. Sa n i n o je po r u ~ io da je Evrop s ka ko m i s i j a ve o m a za d o v oq n a na ~ i n om na ko j i je di j a l og po ~ eo, su s re t om Ta ~ i j a i Da ~ i } a u Bri s e l u. On ni j e è l eo da po s eb n o ko m en t a r i { e di j a l og jer wi m e po s re d u j e E{to n o v a, ali je na v eo da EK è l i da vi d i pro g re s iv n u nor m a l i za c i j u od n o s a Be o g ra d a i Pri { ti n e. – Mi ni smo ov de da na me }e mo uslo ve ne go da ra di mo na za jed ni~ kom ci qu da Sr bi ja po sta ne ~la ni ca EU – po ru ~io je Sa ni no.

Sanino: Podela Kosova ne bi bila dobro re{ewe Ste fa no Sa ni no ju ~e je u raz go vo ru sa sa vet ni kom pred sed ni ka Sr bi je Mar kom \u ri }em oce nio da to kom pred sto je }eg di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne vre men ski ro ko vi tre ba da bu du flek si bil ni da bi se ra di lo bez pri ti sa ka i da po de la Ko so va ne bi bi la do bro re {e we. \u ri} je na ja vio sko ri na sta vak pre go vo ra s Pri {ti nom na naj vi {em po li ti~ kom ni vou, i iz ra zio o~e ki va we da }e u na red nim da ni ma bi ti uokvi ren na crt dr `av ne plat for me za na sta vak pre go vo ra, u ~i ju iz ra du bi tre ba lo da se ukqu ~i i Na rod na skup {ti na.

POKRAJINSKI ODBOR LDP-a

Ne ma pre vi ra wa me |u li be ra li ma Voj v o | an s ki od b or Li b e è ne od ma zdom vla da ju }e ko a „Na { i ar g u ral no-de mo krat ske par ti je sa li ci je i Vla de Sr bi je pre ma men t i i na { a op {tio je ju ~e da su „ap so lut Voj vo di ni„. sna g a su jed n o ne ne ta~ ne i neo zbiq ne in si „U tre nut ku ka da su evrop stav ni i zbog to nu a ci je„ o pre vi ra wi ma u toj ske in te gra ci je ugro è ne, a ga su p er i o r n i. stran ci i ne za do voq stvu Po auto no mi ja Voj vo di ne na pad Mi smo bi l i kra jin skog od bo ra tret ma nom nu ta sma wi va wem ~ak i mi ni - pro t iv Usta v a stra na~ ke cen tra le, te mo gu mal n ih ustav n ih ga r an c i j a, ko ji su na si lu }em for m i r a w u frak c i j a u LDP i we gov Po kra jin ski od - na m et n u l i Voj LDP-u. bor za jed no ra de na po li ti~ - vo di ni na po kra Ta re k a c i j a iz Po k ra j in koj mo bi li za ci ji svih po ten - de n om re f e r en skog od bo ra LDP-a usle di la je ci ja la za su prot sta vqa we toj du m u. Da n as je na k on pi s a w a „Dnev n i k a” o an ti ci vi li za cij skoj po li ti~ - svi ma ja sno da }e taj ustav uni ta la sa wi ma u toj stran ci, a koj kam pa wa ga è wa Voj vo di - {ti ti i Voj vo di nu i Sr bi ju„, po vo dom jav nog pi sma we nog ne, we nih pra va, spre ci fi~ - is ti ~e se u sa op {te wu, uz oce funk ci o ne ra Ne na da Pro ki - no sti i le gi tim nih in te re sa. nu da je LDP bio u pra vu ka da }a, ali i lo mo va u grad skom Ne po sto je ni ka kve po li ti~ ke je „in si sti rao na ~i stoj po zi od bo ru LDP-a u Su bo ti ci, za - raz li ke me |u na ma. Za jed ni~ - ci ji i tvr dio da se kom pro mi tim ras pra ve ko ja je vo |e na na ki nam je ciq i u~i ni }e mo sve som s ra di ka li ma, s be xom ili sed n i c i stra n a~ k og Glav n og da Voj vo di na bu de no vi li der bez we ga, DSS-om i dru gim ar od bo ra pro {log vi ken da i in - oslo b a | a w a Sr b i j e od no v e ha i~ nim po li ti ka ma ne mo gu for ma ci ja do bi je nih od iz vo - izo la ci je i pro pa da wa u ko je pra vi ti zdra vi te me qi nor ra u toj stran ci o ne za do voq - je su ma nu to gu ra osve to qu bi - mal ne Sr bi je i re for mi sa ne i stvu me |u voj vo |an skim li be - va, se b i~ n a i ne p o s ob n a uspe {ne Voj vo di ne„. Uka zu je ra li ma zbog ne po se i da su ime na qu sto ja wa de mo krat di ko ji da nas po dr Ime na qu di ko ji da nas po dr à va ju LDP skih pro ce du ra u à va ju LDP u Voj u Voj vo di ni ga rant su da }e od go vor LDP-a do no {e wu od lu ka vo d i n i ga r ant da na po li ti~ ku oku pa ci ju Voj vo di ne bi ti u toj stran ci. }e „od go vor LDP-a U sa o p { te w u na po li ti~ ku oku ona kav ka kav je LDP bio uvek – brz, LDP-a oce wu je se, pa c i j u Voj v o d i n e ener gi ~an i kre di bi lan na i me, da je re~ o bi ti ona kav ka kav „na p a d i m a” na tu je LDP bio uvek – stran ku ko ji „do la ze u tre nut - vlast„, tvr di se u sa op {te wu. brz, ener gi ~an i kre di bi lan„. ku ka da je LDP naj pro fi li sa Po kra jin ski LDP na vo di i „Pro ba }e da usvo je no vi bu ni ja pro e vrop ska, mo der ni za - da su u toj stran ci za bri nu ti za xet ko jim se Voj vo di na po no vo tor ska i re form ska stran ka u sud bi nu i ì vot u Voj vo di ni i kra de – LDP }e se to me, kao i Sr bi ji, par la men tu i jav no sti Sr bi ji, ali da ni su upla {e ni uvek u pret hod nih {est go di i par ti ja ko ja ima naj ja sni ju jer sma tra ju da je „ovo no va po - na, o{tro su p rot s ta v i t i i po li ti ku spa sa va wa i {i re wa li ti~ ki pri li ka i za voj vo |an - gla sa ti pro tiv. Po ku {a }e da auto n o m i j e Voj v o d i n e, ugro ski LDP i za LDP uop {te„. is ko ri ste be du u Sr bi ji da do -

dat no osi ro ma {e Voj vo di nu – LDP }e to me bi ti naj o {tri ja opo zi ci ja. Pro ba }e da Voj vo di nu ugu {e u ti {i ni i na ta la su pre u zi ma we svih po lu ga vla sti u Sr bi ji – LDP }e bi ti naj e f i k a s ni j a pre p re k a to me„, po ru ~u je se u sa op {te wu. LDP na vo di i da u toj bor bi ne }e bi ti se bi~ ni i okre nu ti sa mo se bi, te da }e bi ti „sa ve znik i oslo nac” svi ma ko ji bu du è le li da se pri dru è i voj vo |an skom LDP-u i stran ci uop {te. „Oni ko ji za ta ko ne {to ni su spo sob ni ili ne è le da bu du deo za jed ni~ ke bor be, ne ka nam u to me ne sme ta ju or ga ni zo va nim me dij skim pod me ta wi ma ili po ku {a ji ma da nas osla be. @i vot }e ih su ro vo de man to va ti, ona ko ka ko ih je uvek de man to vao ka da ni su bi li do voq no hra bri ili sprem ni da pri hva ti isti ne o ko ji ma je LDP pr vi pro go vo rio„, za kqu ~u je se u sa op {te wu. B. D. Savi}

TVIT CRTICA Ah, taj kvo rum Ni su pra zne po sla ni~ ke klu pe pro blem sa mo u Sr bi ji ve} i u naj vi {oj svet skoj in stan ci. Ali kod wih je raz log ura gan.

ga ne po ~i wem sed ni cu... Mo ra li bi smo da po~ ne mo, pred sed nik Me |u na rod nog su da in si sti ra.. A po lu pra zna sa la, do sta qu di je i da qe blo ki ra no po gra du...„

Ko to ta mo pri slu {ku je Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} se pi ta: „Ka da pred sed nik Re pu bli ke iz ja vi da je we ga i pr vog pot pred sed ni ka Vla de ne ko pri slu {ki vao, shva ta te li u ka kvom je ha o su ova dr `a va? Ko to i za {to pri slu {ku je po Sr bi ji? Nad le `ni or ga ni mo ra ju da re a gu ju„, zah te va \u ka no vi}.

Ka ko ja vqa na laj ni pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN Vuk Je re mi} ju ~e pre pod ne, „svet se u ve o ma ma lom bro ju po ja vio u GS, jo{ zbog to -

Sit ni ~ar Ne ka da {wi sa vet nik eks pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} kon sta tu je na laj ni: „Ka `e, Do dik od u stao od kan -

di da ta s pro ble ma ti~ nom di plo mom. Ka kav sit ni ~ar“. O di plo ma ma go vo ri i LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi}: „[ta je bi lo s onim pro fe so ri ma s Prav nog fa kul te ta u Kra gu jev cu op tu `e nim za ko rup ci ju? Da li su na gra |e ni u me |u vre me nu? Vi dim da su ne ki i u pred sed ni~ kom ka bi ne tu. Le po, le po :)„

Na ro de srp ski... Po sla nik Po kre ta ve te ra na Sr bi je Sa {a Du jo vi} ja vqa se na laj ni: „Do bro ju tro, na ro de srp ski, po la `e mo po prav ni iz pred me ta NA ROD NA BAN KA SR BI JE. Vaq da }e mo po lo `i ti........... Kre nu lo je i s ozbiq ni nim hap {e wi ma, mo gao bi ovaj sa vet nik da pro pe va {to {ta, bi }e in te re sant no na red nih da na.............„

Tu `ni Ti rol

Sja jan (li) je dan

Na „Tvi te ru“ uvek ne ko pro go vo ri i o Ko so vu. Funk ci o ner SPO-a Mi lan \u ki} ima ko men tar: „Su per mi je iz ja va Dre cu na da su SAD ubla `i le stav o Ko so vu, je su, ne kad su bi li za ne za vi sno Ko so vo, sad su bla `i jer su za Ko so vo ne za vi sno„. A film ski kri ti ~ar Di mi tri je Voj nov }e na istu te mu: „Ako se kon cept Ju `nog Ti ro la pri me ni na Ko so vu, mo }i }e da se zo ve Tu `ni Ti rol„.

Be o grad ska od bor ni ca Gor da na Ka ri}, }er ka Sre te na Ka ri }a, ju ~e je me wa la ras po lo è we: „Ne ki ma ko ji se be sma tra ju vr hun skim stru~ wa ci ma na ozbiq nim funk ci ja ma u na {oj dr à vi, u or ga ni zo va nim dr à va ma ne bi da li da slu è ni ka fu!„ Ne ko li ko sa ti ka sni je dru ga ~i ja sli ka: „Sja jan dan... us pe {an dan... sja jan tre ning... a sa da pri jem pa sla va kod mo je div ne ku mi ce e ee... :)))„

Li~ no sti i kul to vi

Kul tu ra i auto mo bil ~i }i

De mo kra ta Vla di mir Pe {i} ju ~e je za vi rio u dvo ri {te LDP-a: „Za {to mi slim da se LDP-u de {a va pot pu no isto kao i DS-u? Za to {to se stva ra ju kul to vi li~ no sti od pred sed ni ka stra na ka„.

Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac ma lo-ma lo pa „do ka ~i„ svog mi ni stra: „Bi lo bi za bav no vi de ti kwi `i cu ’Sto da na man da ta’ mi ni stra kul tu re i auto mo bil ~i }a“, krat ko }e Ta so vac na laj ni. S. St.

politika

dnevnik

DRA GO QUB MI ]U NO VI] UO^I GO DS-a ZA „DNEV NIK”

Sve do go vo re no, \i las vo di stran ku – Ni {ta dra ma ti~ no se ne }e de si ti s DS-om jer je ipak po stig nut ne ki do go vor, i za to ne o~e ku jem da }e do }i do ce pa wa stran ke, a DS }e bi ti ono li ko de mo krat ska ko li ko we ni ~la no vi bu du de mo kra te. To zna ~i da ima ju svoj in te gri tet, svo je mi {qe we, da su sklo ni de ba ti i raz go vo ru i ako se ko ri ste de mo krat ske vred no sti i prak sa. U tom slu ~a ju opa sno sti za DS ne ma – iz ja vio je za „Dnev nik“ pred ne deq no oku pqa we GO de mo kra ta pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta DS-a Dra go qub Mi }u no vi} na pi ta we {ta se de {a va s DS-om u do sad naj te `im tre nu ci ma u we nom ra du, i da li po sto ji opa snost, ka ko ne ki

vo ra ko ji obe lo da wu je Mi }u no vi} bi li glav ni pre ten den ti za li der sko me sto na Iz bor noj skup {ti ni DS-a, po me re noj za 25. no vem bar. Po Mi }u n o v i } u, ko j i je je d an od osni va ~a i pr vi pred sed nik ob no vqe nog DS-a, „ni je ne ki pro blem“ ako Iz bor na skup {ti na iz ne dri ru ko vod stvo s ma lim sta `om par tij ske kwi `i ce. – Stran ka se pod mla |u je i nor mal no je da mla di qu di u|u u ru ko vod stvo. No, vi de }e mo, ne znam ko }e bi ti iza bran. Na dam se, ako bu du iza bra ni oni ko ji se na ja vqu ju, bi }e to re s pek t a b i l an tim, ko j i bi mo `da mo gao nor mal no vo di ti stran ku. Vi de }e mo... – re kao je

upo zo ra va ju, od we ne „ber lsu ko ni za ci je“. Mi }u no vi} ni je `e leo da ot k ri v e de t a q e do g o v o r a pred sed ni ka DS-a Bo ri sa Ta di }a i we go vog za me ni ka Dra ga na \i la sa, ko ji su do do go -

Mi }u no vi}, po tvr |u ju }i da je ipak po stig nut do go vor Ta di }e vog i \i la so vog ta bo ra. Za „Dnev nik“ to po tvr |u je i ~lan \i la so vog ti ma, ko ji ka `e da }e Ta di} sa sed ni com GO u ne de qu de fi ni tiv no re }i da

po v la ~ i kan d i d a t u r u jer su Ka ko je pre ci zi rao na{ iz pri hva }e ni svi uslo vi ko je je vor, Pred sed ni {tvo }e do bi ti za tra ìo za taj po tez, i po dr - ve }a i {i ra ovla {}e wa, mo} à ti \i la sa. Ti me dru gi pre - li de ra bi }e sma we na, pri tom ten dent za stra na~ ki „pre sto“ i pro ve }an broj pot pred sed ni gu bi glav nog ri va la, {to je ka, s kan di da ti ma Na ta {om bio i uslov ak tu el nog gra do - Vu~ k o v i} i Go r a n om ]i r i na ~el ni ka Be o }em, ko j e je gra da za is ti ca - Ni je ne ki pro blem ako pred l o ` io Ta we pred sed ni~ di}, uz Bo j a n a iz bor na skup {ti na Paj ti }a ko ji je ke DS kan di da iz ne dri ru ko vod stvo bio pred log obe tu re. – Ta di }u je, stra ne, te Ve snu s ma lim sta òm na rav no, sem li Mar ti no vi} iz par tij ske kwi ì ce der ske po zi ci je Pan ~e va i De ja po nu |e no da bi na Ni ko li }a iz ra {ta }e bi ti u stran ci, ali So ko ba we i Jo va na Mar ko vi da li }e pri hva ti ti ijed nu po - }a iz Uì ca, ko ji su \i la sov zi ci ju, mi slim pre sve ga na me - pred log. Pri hva }e na je so ci sto pred sed ni ka Po li ti~ kog jal d e m o k rat s ka ori j en t a c i j a sa ve ta, osta je da se vi di, ma da stran ke, a ka ko sa zna je mo, taj ~i sto sum wam – kon sta tu je sa ming odr ` a v a w a skup { ti n e go vor nik ko ji je tra ìo ano DS-a tre ba lo da se vra ti na nim nost, i na ja vqu je da }e na sta ro, na sva ke dve go di ne. S sed ni ci GO DS-a bi ti do ne ta i Ta di }e vim {e fo va wem DS-om od lu ka da s iz bor nom bu de odr man dat ru ko vod stva i sa mog à na i sta tu tar na skup {ti na, li de ra pro du èn je na ~e ti ri ko ja }e do ne ti iz me ne osnov nog go di ne. do ku men ta de mo kra ta. D. Mi li vo je vi}

NI KO LI] I DA ^I] SI NO] U PAN ^E VA^ KOJ RA FI NE RI JI

No va fa za od no sa s Ru skom Fe de ra ci jom Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je si no} da je pu {ta wem u rad ob no vqe ne Ra fi ne re i je u Pan ~e vu po ~e la no va fa za od no sa Sr bi je s Ru skom Fe de ra ci jom. Ni ko li} je no vi na ri ma, po za vr {et ku ce re mo ni je pu {ta wa u rad ob no vqe ne Ra fi ne ri je, re kao da je za taj spo ra zum gla sao pre ne ko li ko go di na, u vre me ka da je bio u opo zi ci ji, uve ren i ube |en u to da }e to du go ro~ no do ne ti do bro Sr bi ji. – Gla sao sam za spo ra zum i ka da sam bio u opo zi ci ji, ube |en u to da }e on du go ro~ no do ne ti do bro na {oj de ci i wi ho voj de ci - re kao je Ni ko li}.

Pred sed nik Sr bi je je ~e sti tao svi ma ko ji su ra di li na ob no vi i mo der ni za ci ji Ra fi ne ri je, i po ru ~io „da se spre me jer }e ova kvih pro je ka ta u Sr bi ji bi ti jo{ mno go”. Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da je je dan od pri o ri te ta spoq ne po li ti ke Sr bi je raz vi ja we {to bli `ih i bo qih od no sa s Ru skom Fe de ra ci jom, a ob no va ra fi ne ri je u Pan ~e vu po ka za }e da je Sr bi ja do bro iza bra la po u zda nog part ne ra za Naft nu in du stri je Sr bi je. Pre mi jer je pod se tio na to da je ru ski part ner „Ga sprom weft„ ulo `io vi {e od po la mi li jar de evra u mo der ni za ci -

ju ra fi ne ri je u vre me eko nom ske kri ze, kao {to je i obe }ao. To je, ka ko je na gla sio, jo{ jed na po tvr da da je Sr bi ja iza bra la po u zda nog part ne ra. – Va `no je da se na ovo me ne sta ne i da se in ve sti ra we na sta vi. Na sta vak in ve sti ra wa u sve seg men te po slo va wa NIS-a kqu ~an je za raz voj pri vre de u Sr bi ji i ~i ni pod sti caj za raz voj in du sti je na te ri to ri ji Sr bi je – ka zao je Da ~i}. Pred sed nik Ru si je Vla di mir Pu tin po zdra vio je pi smom iz Mo skve sve u~e sni ke sve ~a ne ce re mo ni je u Pan ~e vu i na ja vio no ve in ve sti ci je NIS-a od 1,5 mi li jar de evra.

On je uka zao da se za jed ni~ kim na po ri ma ru ske i srp ske stra ne, za sve ga ne ko li ko go di na, NIS pre tvo rio u sa vre me ni ener get ski hol ding. „Kom pa ni ja, u ko joj za jed no ra de gra |a ni dve ju ze ma qa, sta bil no po ve }a va do bit, po ve }a va pla }a we u bu xet Sr bi je i sprem na je da osvo ji no va tr `i {ta Bal kan skog re gi o na. Skla dan uza jam ni rad pri re a li za ci ji ovog pro jek ta – to je naj bo qi do kaz da su po slov ni kru go vi Ru si je i Sr bi je spo sob ni da za jed no pre tvo re u `i vot naj am bi ci o zni je pla no ve”, na ve de no je u pi smu pred sed ni ka Ru ske Fe de ra ci je.

Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da je Vla da na sle di la te {ko sta we u fi nan si ja ma, ali je, s pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em, us pe la da „stvo ri ta kav am bi jent da Sr bi ja ni ka da ni je bi la po pu lar ni ja u me |u na rod nim od no si ma”. Mar ko vi} je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je re kao da je u ovom tre nut ku kqu~ ni pro blem u ze mqi ne do sta tak nov ca, a da se u na red nom pe ri o du mo ra iz na }i re {e we za to, ali i omo gu }i ti otva ra we no vih rad nih me sta. – Mo ra mo svi ra di ti na pri vla ~e wu stra nih in ve sti to ra – re kao je Mar ko vi}, i uka zao na to da i dru ge lo kal ne sa mo u pra ve tre ba da sle de pri mer Ja go di ne. On je na veo da je uve ren u to da je Sr bi ja na pra gu da do bi je i da tum za po ~e tak pre go vo ra za ula zak u EU, po seb no ka da se re {i pro blem na Ko so vu i Me to hi ji, a da pri to me Sr bi ja ne pri zna ne za vi snost Po kra ji ne.

ANA LI TI ^A RI O PR VIH STO DA NA VLA DE SR BI JE

Kri zna sa mo krup na pi ta wa

Po sle sto da na ra da Vla de Sr bi je, po je di ni ana li ti ~a ri oce wu ju da sa mo krup na po li ti~ ka pi ta wa, u ve zi s eko no mi jom i s Ko so vom, od no sno evro in te gra ci ja ma ze mqe, mo gu do ve sti u pi ta we we nu sta bil n ost i op s ta n ak u sa d a {wem sa sta vu. A pr vih sto da na Vla de Sr bi je obe le ì lo je, po oce ni po li ti~ kog ana li ti ~a ra Slo bo da na An to ni }a, unu tra {we od me ra va we sna ga i hva ta we u ko {tac s ne ki ma od naj ur gent ni j ih na s le | e n ih pro b le m a. On, na i me, sma tra da su u utvr |i va wu ni voa mo }i u Vla di glav n i pro t a g o n i s ti bi l i pre mi jer Ivi ca Da ~ i} i vi c e pri m i j er Alek san dar Vu ~i}, a da je Vu ~i} tre nut n o u bla g oj pred no sti. – Osim upo zna va wa, ko or di na ci je i ure |i va wa me | u s ob n ih od no s a, Vla d a je mo ra la da re {i kri zu fi nan si ja i bu xe ta, i to je re {i la uspe {no pri ba viv {i kre di te za nor mal no funk ci o ni sa we dr à ve – iz ja vio je An to ni} Ta nju gu. Jo{ jed na od ve li kih ini ci ja ti va Vla de je, ka ko je pri me tio, bor ba pro tiv ko rup ci je, u ko joj, me |u tim, za sa da ve }i us pe si jo{ ni su po stig nu ti. – Svi pro ble mi ko je ima ova vla da su na sle |e ni, s tim {to se s ne ki ma uhva ti la u ko {tac, ma we ili vi {e uspe {no, a re {a va we ne kih od la è. Je dan od tih pro ble ma ko ji je stal no od la gan, a ko ji je ur gen tan, je ste pro blem Ko so va. On jo{ ni je ni bli zu da Vla da po~ ne da ga ozbiq no re {a va – re kao je An to ni}. Ana l i t i ~ ar De j an Vuk Stan ko vi} sma tra da }e Vla da mo ra ti da re du ku je o~e ki va wa gra |a na jer se ve} na po ~et ku man da ta su o ~i la s pro ble mi ma ko ji su go mi la ni ~i ta vu de ce ni ju i sa da ima su èn ma ne var ski pro stor, ka ko na po li ti~ kom, ta ko i na so ci jal noeko nom skom pla nu. Stan ko vi} je iz ja vio da su vi so ko po sta vqe ni am bi ci o zni ci qe vi iz eks po zea pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a neo stvar qi vi u sa da {wim okol no sti ma, ali da Vla da ima pro sto ra za de lo va we na us po sta vqa wu sta bil no sti na so ci jal no-eko nom skom pla nu, stva ra wu pred u slo va za bu du }i di na mi~ ni ji eko nom ski raz voj i re {a va wu ko sov skog pi ta wa. Kao naj ve }i uspeh Vla de do sa da Stan ko vi} sma tra to {to je obez b e d i l a fi n an s i r a w e bu xet skih ko ri sni ka i ser vi si ra we du ga ino stran stvu do

kra ja go di ne. S dru ge stra ne, on pri me }u je da se u evro in te gra ci ja ma i re {a va wu pro ble ma Ko so va Vla da su o ~i la s di rekt n im i ne d vo s mi s le n im zah te vi ma EU, ~i me je wen po li ti~ ki ma ne var ski pro stor ma wi od onog ko ji je ima la vla da Mir ka Cvet ko vi }a. – Stva ri }e ve ro vat no i}i u prav cu ubr za wa ka da je re~ o ko na~ noj od lu ci o to me da li }e Sr bi ja pri hva ti ti evrop sko sta no vi {te o Ko so vu i taj pro blem re {a va ti u skla du s evrop skim o~e ki va wi ma, ~i me }e omo gu }i ti put ka di na mi~ ni jim evro in te gra ci ja ma, ili }e Ko so vo bi ti ta~ ka po li -

ti~ kog su ko ba s EU – re kao je Stan ko vi}. Po vo dom ne su gla si ca u vla da ju }oj ko a li ci ji ko je su iz bi le zbog ne u sa gla {a va wa ko a li ci ja u po je di nim op {ti na ma s vla di nom ve }i nom, Slo bo dan An to ni} je re kao da to ni je pra va kri za Vla de ve} sa mo bor ba oko ko li ~i ne mo }i. Op sta nak Vla de, ka ko je is ta kao, mo è ugro zi ti sa mo su kob oko eko nom ske po li ti ke ili ko sov sko-evrop skog pi ta wa. Stan ko vi} je, osvr }u }i se na pr ve zna ke ne sla ga wa u vla da ju }oj ko a li ci ji, oce nio da je re~ o pri rod nom pro ce su us po sta vqa wa unu tra {weg po ve re wa i da je Vla da mno go vi {e do vo |e na u pi ta we u me di ji m a ne g o {to je istin s ki ugro è na ko a li ci o nim od no si ma. – Su vi {e je ve li ki ulog bio u po li ti~ kom smi slu ka da se pra vi la ova ko a li ci ja da bi se ona spo ta kla o ka men lo kal ne sa mo u pra ve u ne kom gra du ili op {ti ni ili o pi sa we bu le var ske {tam pe da se spre ma hap {e we ne kog od mi ni sta ra – re kao je Stan ko vi}. Sta bil nost Vla de, ka ko je uve ren, u pi ta we mo gu do ve sti sa mo krup na po li ti~ ka pi ta wa: jed no je ra zi la è we o bu du} n o s ti evro i n t e g ra c i j a, a dru go je ne mo gu} nost da se ser vi si ra ju bu xet ski ko ri sni ci i iz mi ru ju du go vi ino stran stvu. Vla da je, ka ko je za kqu ~io, naj o zbiq ni je ne do stat ke po ka za la u ka drov skoj po li ti ci, a iz ve snu po li ti~ ku ne do sled nost is po qi la je po pi ta wu „Pa ra de po no sa”. E. D.

Ste va no vi}: ZZ[ van Skup {ti ne zbog po li ci je

REKLI SU

Mar ko vi}: Sr bi ja ni kad po pu lar ni ja

petak2 . novembar2012.

Kra si}: Idu po gub nim pu tem Funk c i o n er Srp s ke ra di kal ne stran ke Zo ran Kra si} oce nio je da se ak t u e l n a Vla d a ne raz li ku je od pret hod ne jer, ka ko je oce nio, ze mqu i da qe vo di po gub nim pu tem u Evrop sku uni ju. – Ali, vre me me dij skih ma ni pu la ci ja je na iz di sa ju i ova pro za pad na iz daj ni~ ka vlast }e se sru {i ti za ne ko li ko me se ci – ka zao je pot pred sed nik SRS-a na kon fe ren ci ji za no vi na re i po zvao gra |a ne da se od rek nu na met nu tih evro in te gra ci ja i okre nu po ten ci ja li ma svo je ze mqe. On je oce nio da je Vla da iz ne ve ri la sva pred iz bor na obe }a wa o pro me na ma u Sr bi ji. – Obe }a li su da }e uki nu ti sve spo ra zu me ko ji su po stig nu ti s Pri {ti nom, ali su ih pri hva ti li – na veo je Kra si}.

Sa maryi}: Za slu ì li ne ga tiv nu oce nu [ef po sla ni~ ke gru pe De mo krat ske stran ke Sr bi je Slo bo dan Sa mar xi} iz ja vio je ju ~e da je Vla da za pr vih 100 da na ra da za slu ì la ne ga tiv nu oce nu zbog „go to vo is kqu ~i vog evrop skog pu ta” ko ji se, ka ko sma tra, na sta vqa ta mo gde je stao s pret hod nom vla dom, ali i kon ti nu i te ta u po li ti ci pre ma Ko so vu i Me to hi ji. Sa mar xi} je, me |u tim, u iz ja vi Ta nju gu, is ta kao da su u pret hod na tri me se ca ura |e ne i ne ke po zi tiv ne stva ri kao {to je ne {to ve }e okre ta we pre ma ru skim in ve sti ci ja ma i po ~e tak bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je. – Za 100 da na se mo è oce ni ti u ko jem prav cu }e Vla da ra di ti svoj po sao. Ima i po zi tiv nih stva ri, ali ge ne ral no, oce na je ne ga tiv na. Osnov ni raz log je taj {to ni je na pu {ten onaj go to vo is kqu ~i vi put ka evrop skim in te gra ci ja ma, ko ji je za pra vo }or so kak za ovu ze mqu, i eko nom ski i te ri to ri jal no gle da no – sma tra Sa mar xi}.

Po sla ni ci stran ke „Za jed no za [u ma di ju„, ko ji su deo vla da ju }e ve }i ne, ne }e u~e stvo va ti u ra du par la men ta „do raz re {e wa alar mant nog sta wa u Kra gu jev cu”. Oni su o to me oba ve sti li i pred sed ni ka Skup {ti ne Sr bi je. Stran ka „Za jed no za [u ma di ju„, ko ju pred vo di gra do na ~el nik Kra gu jev ca Ve ro qub Ste va no vi}, op tu `u je na ~el ni ka kra gu je va~ ke Po li cij ske upra ve Iva na \o ro vi }a za ko rup ci ju i za pre bi ja we jed nog funk ci o ne ra stran ke. Oni tra `e sme wi va we \o ro vi }a, a re gru to va li su 2.000 ~la no va stran ke da od, ka ko su re kli, „ba ha tih po li ca ja ca” {ti te grad ske funk ci o ne re i gra |a ne.

Da ~i}: Ne ì vi mo u po li cij skoj dr à vi Pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da ni ko iz po li ti~ kih struk tu ra ne mo è uti ca ti na rad po li ci je ni ti od re |i va ti ko }e bi ti {ef po li ci je u ne kom gra du, ali i da po li ci ja mo ra da se pri dr à va za kon skog opi sa svog po sla. Pre mi jer je, od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra u Vla di Sr bi je u ve zi s od no som po li ci je i lo kal nih vla sti u Vra wu i

Kra gu jev cu, re kao da ne ì vi mo u po li cij skoj dr à vi i da za to mo ra da po sto ji red. – Mo ra mo da ima mo u vi du da na rad po li ci je ni ko iz po li ti~ kih struk tu ra ne mo è i ne tre ba da uti ~e – re kao je Da ~i}. – Po li ci ja mo ra da se pri dr à va za kon skih od red bi i opi sa svog po sla. Kao {to ni ko ni je ja ~i od dr à ve u obla sti kri mi na la, isto ta ko ni po li ci ja ni je iz nad dr à ve.

ekonomija

petak2.novembar2012.

PA DA OP TI MI ZAM PRI VRED NI KA

dnevnik

DIN KI] NA JA VIO OGRA NI ^E WE RO KO VA PLA ]A WA NA 45 I 60 DA NA I PO RU ^IO:

Fir me naj vi {e pla ni ra ju ot ka ze

Tr gov ci ko ji ma se ne svi |a, ne ka idu iz Sr bi je

– Pri vred ni ci u Sr bi ji uglav nom ni su u mo gu} no sti da za po {qa va ju no ve rad ni ke, a kao glav ne pro ble me u po slo va wu na vo de ne li kvid nost i kom pli ko va ne ad mi ni stra tiv no-bi ro krat ske pro ce du re – iz ja vio je ju ~e di rek tor Pro jek ta za bo qe uslo ve po slo va wa USAID Xo zef La u ter. On je re kao da je ovo go di {wa an ke ta ko ja je spro ve de na me |u pri vred ni ci ma po ka za la da su oni u od no su na pro {lu go di nu ma we op ti mi sti~ ni i da je vr lo ma li broj kom pa ni ja ko je uop {te ima ju u pla nu i mo gu da za po sle no ve rad ni ke,

fi nan si ra ju no ve pro iz vo de i po ve }a ju pri ho de. – Oko 82 od sto pred u zet ni ka je iz ja vi lo da je mo ra lo da ot pu sti rad ni ke – na veo je pri mer iz spro ve de ne an ke te La u ter. On je ka zao da su to kom raz go vo ra, od no sno an ke te ko ju je spro veo USAID, pred u zet ni ci u Sr bi ji kao glav ne pro ble me na vo di li ne li kvid nost, du go va wa ko ja se ne iz mi ru ju, ali i ve li ke prav ne pre pre ke, te {ko okru `e we za za po ~i wa we i raz voj bi zni sa... – Pri vred ni ci ka `u da se ma we su o ~a va ju s ko rup ci jom, od no sno wi hov uti sak je da je ona ove go di ne ma wa ne go la ne – re kao je La u ter, do da ju }i da u ne kim obla sti ma po ma ka u od no su na pro {lu go di nu ni je bi lo.

Po kra ji na pra vi ~e tvr ti nu BDP-a Po pre li mi nar nim re zul ta ti ma ob ra ~u na re gi o nal nog bru to do ma }eg pro iz vo da za 2011. go di nu, vred nost BDP-a za Be o grad ski re gion iz no si 1.270 mi li jar di di na ra, a we go vo u~e {}e u na ci o nal nom je 39,6 od sto. Vred nost BDP-a za re gion Voj vo di ne je 858 mi li jar di di na ra, a u~e {}e u na ci o nal nom je 26,8 od sto, BDP [u ma di je i za pad ne Sr bi je je 609 mi li jar di di na ra, a u~e {}e 19 od sto, dok je BDP re gi o na ju `ne i is to~ ne Sr bi je 466 mi li jar de di na ra, s u~e {}em od 14,6 od sto. Re gi o nal ni BDP po sta nov ni ku za Be o grad ski re gion je 771.000 di na ra i 74,6 po sto je ve }i ne go pret hod ne go di ne, dok je za Voj vo di nu 441.000 di na ra – ostao na istom ni vou, za re gion [u ma di je i za pad ne Sr bi je 301.000 i sma wen je 32 od sto, a za re gion ju `ne i is to~ ne Sr bi je 284.000 di na ra i ma wi je 35 od sto.

Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da }e do kra ja no vem bra bi ti usvo jen za kon ko jim }e se uve sti di sci pli na u iz mi ri va wu nov ~a nih oba ve za dr à ve pre ma pri vat nom sek to ru kao i u okvi ru sa mog pri vat nog sek to ra. Din ki} je, na jav noj ras pra vi po vo dom na cr ta tog za ko na, is ta kao da to zna ~i da je mak si mal ni rok da dr à va iz mi ri oba ve ze pre ma pri vre di 45 da na, a rok pla }a wa u okvi ru pri vat nog sek to ra 60 da na, ko li ki je i rok za iz mi ri va we oba ve za pri vat nog sek to ra pre ma dr à vi. Mi ni star je na gla sio da ne }e bi ti „raz bla ì va wa” tog za ko na ni ti }e se od we ga pra vi ti „{e }er na vo di ca” jer }e on ili bi ti strog ili se uop {te ne }e do no si ti. On je po ru ~io da tr go vin ski lan ci ko ji ne mo gu da pra te te ro ko ve pla }a wa i da is pu wa va ju oba ve ze pre ma ma lim pred u zet ni ci ma slo bod no mo gu i}i iz Sr bi je i ustu pi ti me sto oni ma ko ji mo gu po {to va ti po me nu te ro ko ve. On je is ta kao da }e za kon va ì ti od 31. mar ta idu }e go di ne da bi se dr à va i pri -

vre da pri pre mi li za we go vu pri me nu i ne }e se pri me wi va ti re tro ak tiv no. Ka ko je na gla sio Din ki}, pri vred ni ci ve} dve go di ne tra è da se ogra ni ~e ro ko vi pla }a wa i da se pre ki ne la nac ne li kvid no sti u pri vre di i s pra vom su op tu ì va li dr à vu da je ge ne ra tor te ne li kvid no sti, zbog ~e ga }e

Kon tro la na svim ni vo i ma Mi ni star Din ki} je re kao da je sa da pro se ~an rok na pla te u Sr bi ji 134 da na, u re gi o nu 69, a u EU 40 da na. Ta ko |e, bi }e uve de na kon tro la pla }a wa oba ve za na svim ni vo i ma vla sti, pre sve ga u po qo pri vre di i ko mu nal nim pred u ze }i ma. Po mi ni stro vim re ~i ma, sve to }e pra ti ti za kon ko ji omo gu }a va uslov ni ot pis za te znih ka ma ta za po re ze i mi ro va we po re skog du ga za one ko ji re dov no iz mi ru ju te ku }e oba ve ze.

Vla da sa da na pra vi ti ko re ni tu pro me nu u tom smi slu. On je na gla sio da }e se u slu ~a ju kr {e wa tih ro ko va pri me wi va ti za te zne ka ma te, kao i nov ~a ne ka zne, i re kao da on pre u zi ma od go vor nost da di sci pli nu je dr àv ne or ga ne u po {to va wu pro pi sa nih ro ko va pla }a wa. Din ki} je na veo i da po sto je od re |e ni iz u ze ci od tih ro ko va: u slu ~a ju da ugo vo re ne oba ve ze zah te va ju is pla tu u ra ta ma rok za iz mi re we oba ve ze je 90 da na u dve jed na ke ra te, {to }e se pre sve ga od no si ti na sek tor tr go vi ne. On je re kao i da su tr go vin ski lan ci po de qe ni oko od red bi tog za ko na i da se po lo vi na iz ja sni la da mo è is po {to va ti te ro ko ve, a po lo vi na je tra ì la do dat nu re lak sa ci ju uslo va. On je na veo i da }e ugo vo ri ko ji bu du pred vi |a li iz mi ri va we oba ve za u ro ku du èm od 60 da na bi ti sma tra ni ni {tav nim i ne }e se

pri me wi va ti. Din ki} je na gla sio da je ide ja tog za ko na o ro ko vi ma iz mi re wa nov ~a nih oba ve za u ko mer ci jal nim tran sak ci ja ma da se uve de ozbiq na di sci pli na u dr `a vi, i na ja vio da }e ka zne u slu ~a ju ne po {to va wa, za vi sno od ni voa vla sti, sno sti mi ni stri, po kra jin ski se kre ta ri, gra do na ~el ni ci i pred sed ni ci op {ti na, kao i di rek to ri jav nih pred u ze }a. OB JA VQEN GO DI [WI IN DEKS PRO SPE RI TE TA

PO KRA JIN SKA VLA DA RAS PI SA LA ^E TI RI KON KUR SA

No vim rad nim me sti ma u Voj vo di ni 117 mi li o na dinara – Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du ras pi sao je ju ~e kon kurs za sub ven ci o ni sa we otva ra wa no vih rad nih me sta u Voj vo di ni – iz ja vio je re sor ni ~lan Vla de Voj vo di ne Mi ro slav Va sin. On je na veo da je za te po tre be u re ba lan su ovo go di {weg bu xe ta iz dvo je no 117 mi li o na di na ra. – Upu ti li smo jav ni po ziv po s lo dav ci ma da kon ku ri {u za sub ven ci je za otva ra we no vih rad nih me sta – ka zao je Va sin, do da ju }i da su sub ven ci je ko je Po kra ji na da je za otva ra we jed nog rad nog me sta 130.000 di n a r a, od n o s no 150.000 uko li ko se ra di o rad nim me sti ma za oso be sta ri je od 50 go di na. On je na veo da je oba ve za po slo da va ca ko ji uzmu sub ven ci ju da ne sma wu ju broj

ka pa ci te ti ma ba wa u Voj vo di ni, za po dr {ku do ma }oj ra di no sti i sta rim zna ti ma, te za una pe |e we po lo `a ja `e na u Voj vo di ni.

Sub ven ci ja ko ju Po kra ji na da je za otva ra we jed nog rad nog me sta je 130.000 di na ra, od no sno 150.000 posao za oso be sta ri je od 50 go di na

za po sle nih u na red ne dve go di ne, i do dao da je si gu ran da }e se na kon kurs ja vi ti vi {e

Sta ri za na ti i udru è wa è na Tre }i kon kurs od no si se na ne vla di ne i ne pro fi ta bil ne or ga ni za ci je iz obla sti do ma }e ra di no sti i sta rih za na ta, a za tu na me nu, ka ko je ka zao Mi ro slav Va sin, opre de qe no je 5,8 mi li o na di na ra. ê tvr ti kon kurs, u ko jem su na ras po la ga wu dva mi li o na di na ra, od no si se na una pre |e we po lo à ja è na na se lu i za te pa re mo gu kon ku ri sa ti udru è wa è na u Voj vo di ni. Va sin je pre ci zi rao da se ra di o bes po vrat nim sred stvi ma u iz no su do 100.000 di na ra, ta ko da bi prak ti~ no no vac s tog kon kur sa mo glo do bi ti dva de se tak ili vi {e udru è wa.

po slo da va ca ne go {to je pred vi |e no. – Ti m e }e m o omo g u } i t i otva ra we no vih 800 do 850 rad nih me sta u Voj vo di ni do kra ja ove go di ne – ka zao je Va sin, i do dao da je kon kurs otvo ren do 9. no vem bra i da no vac za tu na me nu mo ra bi ti utro {en do kra ja go di ne jer je i opre de qen iz bu xe ta za 2012. Va sin je na veo da je Se kre ta ri jat za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va ju ~e ras pi sao jo{ tri kon kur sa – za po dr {ku tu ri sti~ kim

Za ukup no 13 mi li o na di na ra na me we nih po ve }a wu tu ri sti~ kih po ten ci ja la ba wa u Voj vo di ni mo gu kon ku ri sa ti op { ti n e u Po k ra j i n i ko j e ima ju sta tus ba wa. – To se ne od no si na le ~i li {ta ve} is kqu ~i vo na pro {i re we tu ri sti~ kih po ten ci ja la – re kao je Va sin, pre ci z i r a j u } i da su lo k al n im sa m o u p ra v a m a ve} po s la t i po zi vi da pri pre me pro jek te za pro { i r e w e tu r i s ti~ k e po nu de, kao {to su vi no te ke ili fit nes cen tri na otvo re nom. V. ^v.

Sti go smo do 79. me sta na sve tu Sr bi ja za u zi ma 79. me sto na li sti go di {weg in dek sa pro spe ri te ta, ko ju sa sta vqa ne za vi sna sa ve to dav na or ga ni za ci ja „Le ga tum in sti tut”. Na toj li sti Slo ve ni ja je 24, Hr vat ska 50, Cr na Go ra 57, Ma ke do ni ja 75, dok su Al ba ni ja i Bo sna i Her ce go vi na na 92. i 99. me stu. In deks pro spe ri te ta iz ra ~u na va se u po sled wih {est go di na u 142 ze mqe i za sno van je na osam ka te go ri -

ja, me |u ko ji ma su eko nom ska sna ga, obra zo va we i ru ko vo |e we ze mqom. In deks po kri va 96 od sto svet ske po pu la ci je i pred sta vqa po ku {aj {i reg me re wa eko nom skog zdra vqa ze ma qa, po red in di ka to ra kao {to je bru to do ma }i pro zi vod. Nor ve {ka i Dan ska za dr à le su vo de }e po zi ci je, ko je su za u zi ma le i 2011, dok je [ved ska pre sko ~i la Austra li ju i No vi Ze land i na {la se na tre }em me stu. Pre o sta la me sta me |u pr vih de set za u zi ma ju Ka na da, Fin ska, Ho lan di ja, [vaj car ska i Ir ska. Na po sled wem me stu li ste je Cen tral no a fri~ ka Re pu bli ka. Za ni mqi vo je da su Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve pr vi put ove go di ne is pa le s li ste vo de }ih de set naj pro spe ri tet ni jih ze ma qa, za u- zev {i 12. po zi ci ju. „Le ga tum in sti tut” je is tra ì va~ ka gra na „Le ga tum gru pe”, pri vat ne in ve sti ci o ne fir me sa se di {tem u Du ba i ju, ko ju je 2006. osno vao no vo ze land ski mi li jar der Kri sto fer ên dler.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

111,1564

113,4249

116,0337

110,8161

38,41

3.600

180.000

3.800

11.400

AIK banka, Ni{

0,00

1.415

35.375.000

Progres, Beograd

11,11

480

NIS, Novi Sad

0,00

648

3.095.579

3,08

569

331.745

Imlek, Beograd

0,00

3.000

0,00

1,37 Promena %

740 Cena

196.100 Promet

Komercijalna banka, Beograd

-2,69

1.051

2.664.995

Energoprojekt holding, Beograd

-16,67

12.500

375.000

3,08

569

331.745

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Privredna banka, Beograd

-7,61

1.785

0,00

427

151.324

Soja protein, Be~ej

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-7,54

527

126.025

0,00

462

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.696

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.387

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-4,15

416

88.124

Tigar, Pirot

0,00

195

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

88,8967

90,7109

92,7973

88,6245

Kanada

dolar

85,7027

87,4517

89,4631

85,4403

Pionir PP Srbobran, Srbobran

Danska

kruna

14,8980

15,2020

15,5516

14,8524

15,0416

15,3486

15,7016

14,9956

[vedska

kruna

12,9293

13,1932

13,4966

12,8898

[vajcarska

franak

92,0016

93,8792

96,0384

91,7200

Veterinarski zavod, Subotica Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

138,2714 85,7688

141,0933 87,5192

144,3384 89,5321

137,8482 85,5063

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 11. 2012. godine

BELEX 15 (449,30 -0,02)

15,05

dolar

Promet

Meser Tehnogas, Beograd

Australija

kruna

Cena

Zdravqe, Leskovac

Komercijalna banka PB, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Norve{ka

Promena %

Pionir PP Srbobran, Srbobran Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-4,15

416

88.124

-2,69 Promena %

1.051 Cena

2.664.995 Promet

0,00

648

3.095.579

-16,67

12.500

375.000

-7,54

527

126.025

Veterinarski zavod, Subotica

-4,15

416

88.124

Vojvodina{ped, Novi Sad

0,00

310

121.830

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak2.novembar2012.

U RAZ VOJ NOJ BAN CI VOJ VO DI NE TVR DE DA NI KA KVIH ZLO U PO TRE BA NE MA

Kri mi nal ostao u Me tals ban ci Upr kos to me {to je ovih da na u cen tru me dij ske pa `we, Raz voj na ban ka Voj vo di ne ra di uobi ~a je no. Me nax ment je pro me wen, a po vu ~e ne su i no ve me re ko je uti ~u na sta bi li zo va we po slo va wa. Ali RVB ni ka ko da pre va zi |e afe re. Naj no vi ju je po kre nuo pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i}. – U Raz voj noj ban ci Voj vo di ne pro ne ve re no je na de se ti ne mi li o na evra – re kao je Da ~i}. – In si sti ra }u na to me da se ta pqa~ ka is tra `i jer se ra di o jed noj od naj ve }ih u Sr bi ji. Oni ko ji su pro ne ve ri li taj no vac mo ra }e da od go va ra ju. Ta iz ja va pr vog ~o ve ka srp ske Vla de iz ne na di la je nad le `ne u RBV-u. Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra te ku }e Go ran Ko sti} ka `e da se ve ro vat no ra di o ne spret noj in ter pre ta ci ji te da je pre mi jer ve ro vat no mi slio na pe riod ka da je Raz voj na bi la Me tals ban ka. Isto ve tan stav ima i Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man.

Go ran Ko sti}

– Mo gu }e da je bi lo kri mi na la u vre me ka da je to bi la Me tals ban ka, ali ot ka ko Po kra ji na upra vqa ban kom, kri mi na la si gur no ne ma – ka `e on. – Uko li ko su u to ku is tra `ne rad we, ~ud no je da ne ko una pred zna da je bi lo kri mi na la.

Ban ka je ju ~e do bi la no vog kli jen ta: Zo ran Ra do man otvo rio je di nar ski i de vi zni ra ~un na {al te ru RBV-a u cen tru No vog Sa da. De vi ze je oro ~io na 15 me se ci. Pot pi si va we su pra ti li me di ji. A na pi ta we da li }e iz da va we ob ve zni ca u iz no su od 150 mi li o na evra i sve {to se de {a va u Raz voj noj ban ci uti ca ti na fi nan si je u ce loj APV i mo `e li da ih de sta bi li zu je, Ra do man je za „Dnev nik” re kao: – Sve to ne mo `e uti ca ti na de sta bi li zo va we ni Raz voj ne ban ke, a ka mo li fi nan si ja u Po kra ji ni. Skup {ti na Voj vo di ne je do ne la od lu ku o iz da va wu ob ve zni ca na 30 go di na, ali jo{ ni smo kre i ra li ni wi hov iz gled. Sa mim tim, ni smo

Va sin: Pa u {al ne op tu `be s po zi ci je mo }i Po kra jin ski se kre tar za pri vre du Mi ro slav Va sin po zvao je ju ~e vi so ke dr àv ne funk ci o ne re da pre sta nu da da ju „pa u {al ne i iz ja ve ko je se ne mo gu do ka za ti” ko je na no se {te tu Raz voj noj ban ci Voj vo di ne. – Ka da vi so ki dr àv ni funk ci o ne ri iz ja vqu ju da u RBV-u po sto ji kri mi nal, da je od lu ka Skup {ti ne Voj vo di ne o do ka pi ta li za ci ji te ban ke su lu da, to pred sta vqa di rek tan vid pri ti ska na de po nen te i kli jen te ban ke i na no si joj {te tu. Sa svim je nor mal no da kli jen ti ban ke, ka da ~u ju ta kve iz ja ve od, na pri mer, mi ni stra fi nan si ja, ose te zeb wu – re kao je Va sin no vi na ri ma u No vom Sa du. On je do dao da se ti me kr {i pre zump ci ja ne vi no sti a da, uko li ko nad le `ni or ga ni do ka ù da je bi lo kr {e wa za ko na, od go vor ni tre ba da sno se sve po sle di ce. – Na ro ~i to mo lim mi ni stra fi nan si ja da ne {a qe ta kve po ru ke s po zi ci je mo }i ko ju ima – ka -

zao je Va sin, i pod se tio na po sto ja we prav nog in sti tu ta na kna de {te te. – Tra `im da se pre sta ne ta kvim iz ja va ma ili da se oni ko ji ih da ju iz ja sne: da li kad go vo re o kri mi na lu mi sle o pe ri o du Me tals ban ke, ili i o vre me nu ka da je ona po sta la Raz voj na ban ka Voj vo di ne, od no sno od ka da je Po kra ji na u{la u we nu vla sni~ ku struk tu ru. Na i me, sve to vre me, od kad je Vla da Voj vo di ne u{la u RBV na po ziv ta da {weg gu ver ne ra Ra do va na Je la {i }a, po sto ji te sna sa rad wa s Na rod nom ban kom Sr bi je. Ta ko da, ako ne ko go vo ri da je bi lo kri min la u RBV-u, na taj na ~in s wim u ve zu do vo di i NBS. On je re kao da je pri li kom pre u zi ma wa Me tals ban ka ima la pro blem s ne na pla ti vo {}u ~ak 80 od sto kre di ta, i do dao da je taj pro ce nat sa da sma wen, a da svi pro ble ma ti~ ni kre di ti vu ku ko re ne iz Me tals ban ke.

jo{ pre ci zi ra li pod ko jim uslo vi ma }e se iz da va ti i s ko jim ro ko vi ma do spe }a. Za bu xet Po kra ji ne to ne }e bi ti ve li ko op te re }e we, na pro tiv, bi }e mi ni mal no. Od po kra jin skih ula ga wa u Raz voj nu ban ku o~e ku jem po zi tiv ne efek te. Sa da se ve} vi de pro me ne na bo qe jer se ja vqa ju no vi de po nen ti. [to se ti ~e mo gu} no sti da ban ka u bu du} no sti do bi je stra te {kog part ne ra, ni je is kqu ~e no da }e mo usko ro raz go va ra ti sa za in te re so va ni ma i na tu te mu. Ali pr vo tre ba da za vr {i mo emi si ju ob ve zni ca i da sta bi li zu je mo RBV u pot pu no sti. Da za RBV do la ze bo qa vre me na sma tra i pr vi ~o vek ku }e Go ran Ko sti}. O to me da li o~e ku je da im Na rod na ban ka Sr bi je odu zme do zvo lu za rad ka `e: – Nad le `ni iz NBS-a si gur no ne }e do }i da odu zmu do zvo lu – uve ren je Ko sti}. – Sve ak tiv no sti ko je smo do sa da pred u ze li, ra di li smo u sa rad wi s wi ma. Su per vi zo ri NBS-a su ve} go to vo dve go di ne u RBV-u. Oni su u ma ju pro {le go di ne pr vi put do ne li re {e we o pri vre me nim me ra ma. A 17. av gu sta ove go di ne Raz voj na ban ka je oba ve sti la NBS da je znat no pot ka pi ta li zo va na. Na kon to ga usle di la je wi ho va od lu ka o pri vrem noj me ri i re {e we o to me. Ta da je i zva ni~ no de fi ni sa no da ne ma mo od go va ra ju }i ni vo ka pi ta la. Ve }in ski vla snik je ta da od lu ~io da do ka pi ta li zu je ban ku. Ko sti} ob ja {wa va da su pret hod nih me se ci u ban ci na pra vqe ne broj ne pro me ne. Iz me wen je me nax ment, ali i po slov na po li ti ka ku }e. Ka da se odo bra va ju no vi zaj mo vi, naj bit ni ja stav ka ko ja se gle da pre do no {e wa od lu ke je kre dit ni ri zik kli jen ta. Pro la ze sa mo oni ko ji is pu ne uslo ve A ka te go ri je.

– Da bi is pu nio uslo ve da kod nas do bi je kre dit kli jent na pro sto tre ba da nas ube di u to da mu za jam ni je po tre ban – ka `e Ko sti}. – Osim to ga, ban ka je ak ti vi ra la sred stva obez be |e wa, za to je sa da ve }i broj kli je na ta ko ji ni su is pu wa va li

po mi li jar de di na ra. To je i ve li ki is ko rak ka sma we wu lo {e ak ti ve. Ra di se na efi ka sni joj na pla ti sta rih kre di ta, a no ve zaj mo ve mo gu do bi ti sa mo kli jen ti A kla se. Nad le `ni iz Vla de Voj vo di ne i sa me ban ke sa gla sni su u jed nom: ako

Da ~i}: Pro ne ve re ne de se ti ne mi li o na evra Pre mi jer Ivi ca Da ~i} re kao je da je u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne pro ne ve re no na de se ti ne mi li o na evra, kao i da }e in si sti ra ti na is tra zi te pqa~ ke. – In si sti ram na toj is tra zi – iz ja vio je Da ~i} za „In for mer”, na vo de }i da se ra di „o jed noj od naj ve }ih pqa~ ki u Sr bi ji”. – U RBV-u je pro ne ve re no i po kra de no na de se ti ne mi li o na evra. O to me sam ve} go vo rio u jav no sti, ali ko li ko vi dim, ta is tra ga ide sla bo, a na tre nut ke iz gle da kao da ne ko po ku {a va da za {ti ti ne ke po li ti~ ke mo} ni ke – re kao je pre mi jer, do da ju }i i da }e oni ko ji su pro ne ve ri li taj no vac mo ra ti da od go va ra ju. On je pre ci zi rao i da po li ci ja i Tu ì la {tvo naj pre tre ba da od ra de svoj deo po sla, ali je na po me nuo i da se „Spe ci jal no tu ì la {tvo u ovom slu ~a ju, naj bla è re ~e no, po na {a vr lo neo bi~ no”. – Ono {to znam je ste da su u RBV-u pro ne ve re ne ozbiq ne pa re i da ta pqa~ ka ni je ni ma lo ma wa od one u Agro ban ci. Ko li ko sam oba ve {ten, ~ak oko 75 od sto pla sma na RBV-a je ne na pla ti vo – na veo je Da ~i}. – Ce nu tog lo po vlu ka svi za jed no pla }a mo kroz do ka pi ta li za ci ju na ko joj in si sti ra po kra jin ska vlast, iako smo svi mi u Be o gra du pro tiv to ga. Pla {im se da ne ko po ku {a va da pri kri je ne ke tra go ve. oba ve ze u blo ka di. Na pla ta se od vi ja bo qe ne go u pret hod nom pe ri o du. Na pla ti vost kre di ta sa da je 60 od sto, {to je iz u zet no vi so ko na na {em tr ì {tu. Sve {to je do spe lo na na pla tu u pret hod na dva me se ca, na pla ti li smo sto od sto. Po pra vqe na je i na pla ta sta rih po tra ì va wa: od le tos je tu na pla }e no dve i

je i bi lo kri mi nal nih rad wi, one su ve za ne za pret hod ni ka RBV-a a to je sta ra Me tals ban ka. Kli jen ti ima ju po ve re wa u ovu fi nan sij sku ku }u pa je u ban ci ovih da na za be le `en rast de po zi ta i u sek to ru sta nov ni {tva i u sek to ru pri vre de. Sta ri de po nen ti ne od la ze, a no vi se ja vqa ju. D. Vu jo {e vi}

dRU[TvO

petak2.novembar2012.

ZDRAV STVO DU GU JE FAR MA CE U TI MA 25 MI LI JAR DI DI NA RA

Jav ni dug kao lek Ne to du go va wa na {eg zdrav stva pro iz vo |a ~i ma le ko va do sti `u 25 mi li jar di di na ra, od ~e ga Re pu bli~ ki fond zdrav stve nog osi gu ra wa du gu je 15 mi li jar di, a bol ni ce de set. Da bi se iza {lo iz za ~a ra nog kru ga du go va gde go to vo sva ko du gu je sva kom i da bi se o~u va lo funk ci o ni sa we zdrav stve nih usta no va i obez be di lo re dov no snab de va we le ko vi ma, na za jed ni~ kom sa stan ku mi ni star ke zdra vqa prof. dr Sla vi ce \u ki}De ja no vi} i mi ni stra fi nan si ja

}a wi ma, ~i me bi se obez be di lo sta bil no funk ci o ni sa we zdrav stve nog sek to ra, ali i li kvid nost u po slo va wu far ma ce ut skog sek to ra. Do go vo re no je i da se s far ma ce ut skim kom pa ni ja ma usa gla se du go va wa dr `a ve, te da se dr `a vi obez be di po pust od 50 od sto za iz mi ri va we du ga za le ko ve ko ji su is po ru ~e ni bol ni ca ma, a ni su pla }e ni u pret hod nim go di na ma. Pred log je i da se sva du go va wa RF ZO-a za kqu~ no s 31. ok to brom 2012. go di ne pre tvo re u jav ni dug

Cen tra li zo va ni si stem snab de va wa Ka ko je ne dav no iz ja vi la mi ni star ka zdra vqa dr \u ki}-De ja no vi}, dr `a va je, ipak, fi nan sij ski mo} ni ja od re so ra zdrav stva, i to je ve }a i bo qa ga ran ci ja za sve one ko ji ma se du gu je. Kao me re da se ubu du }e spre ~i na go mi la va we du go va, mi ni star ka je na ve la uvo |e we cen tra li zo va nog si ste ma snab de va wa i iz me ne Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu ko je se pri pre ma ju. Po we nim re ~i ma mo ra }e da se na pra ve u{te de u zdrav stvu, du go vi vi {e ne }e sme ti da pra ve ni zdrav stve ne usta no ve jed ne dru gi ma, ni do ba vqa ~i ma. i pri vre de Mla |a na Din ki }a s pred stav ni ci ma far ma ce ut skih kom pa ni ja u Sr bi ji re ~e no je da je dr `a va sprem na da far ma ce ut skim ku }a ma is pla ti sve du go ve

re pu bli ke i da RF ZO u na red nu go di nu u|e bez du go va. Isto vre me no, bi la bi spro ve de na i re for ma u fi nan si ra wu na bav ke le ko va i sa ni tet skog ma te ri ja la, ta ko {to

dnevnik

PO LO VI NA MLA DIH U SR BI JI NE MA PO SAO

Ge ne ra ci je ko je ne pam te bo qa vre me na U Sr bi ji da nas sva ka dru ga mla da oso ba ne ma po sao i sto pa ne za po sle no sti ove ka te go ri je sta nov ni {tva jed na je od naj ve }ih u Evro pi. Tre nut no je na tr ì {tu ra da 206.00 mla |ih od 30 go di na. Od tog bro ja ~ak 40.000 wih ne ma ni ka kve kva li fi ka ci je. Pro se ~an mla di Evro pqa nin sa 24 go di ne je ve} za vr {io {ko lo va we, vo lon ti ra pet sa ti ne deq no i ima plan ka ko }e iz gle da ti we gov ì vot u na red nih ne ko li ko go di na, po ka za le su ana li ze ra |e ne u okvi ru EU. Na {i mla di u tim go di na ma ima ju za vr {en fa kul tet ili sred wu {ko lu i tra è po sao uve re ni da ga ne }e na }i u sko roj bu du} no sti, a i ako ga do bi ju pre to ga mo ra ju pro }i stra na~ ke re do ve i opre de li ti se za one par ti je ko je im mo gu po nu di ti po sao bez ob zi ra {to se u na ~e lu, ~e sto, ne sla ù sa wi ho vim po li ti~ kim opre de qe wem. U ta kvoj si tu a ci ji ni su neo ~e ki va ni re zul ta ti is tra ì va wa me |u mla di ma ko ji po ka zu ju da su oni apa ti~ ni i de mo ti vi sa ni, da su ma lo to ga sprem ni sa mi da po kre nu i da è le da odu iz Sr bi je. Ge ne ra ci ja mla dih u Sr bi ji, a tu se ubra ja ju oni od 15 do 30 go di na, iz ra sli su u rat nim i po rat nim go di na ma i stal no se su sre }u sa pro ble mi ma ko je ili ima ju sa mi ili su u wi ma i ro di te qi. Dru gim re ~i ma, sta sa le su ge ne ra ci -

je ko je ne pam te bo qe vre me, jer je za wih kri za ko ja je po ~e la de ve de se tih go di na je di no sta we za ko je zna ju. Is tra ì va we je po ka za lo da je kod ve }i ne mla dih iz ra è na sla ba mo bil nost i strah od po kre ta wa bi lo ka kvog sop stve nog bi zni sa. Na i me, ne ke lo kal ne sa mo u pra ve po ma ù mla di -

da je uslov za to da ima ju par tij sku kwi ì cu, za ko ju sma tra ju da je bo qa pre po ru ka za do bi ja we po sla ~ak i od di plo me fa kul te ta. Is tra ì va we je po ka za lo da je za sa mo go di nu da na znat no po ra slo in te re so va we mla dih da po sao tra è ula skom u po li ti~ ku stran ku, ali ne za -

Ne zna ju da ras po la ù nov cem Is tra ì va we je po ka za lo i da je je dan od osnov nih pro ble ma sa ko jim se da nas mla di u Sr bi ji su o ~a va ju u to me {to ne zna ju da ras po la ù nov cem, te da je to po sle di ca ~i we ni ce da ga ni su ni za ra di li. Da kle, ne zna ju da ga ce ne {to do vo di do to ga da tro {e za ono za {ta re al no wi ho vi ro di te qi ne ma ju no vac i ~e ga bi, jer kri za je pod jed na ko te {ka za sve, mo ra li da se od rek nu. Kod mla dih pre o vla da va stav da su ro di te qi oba ve zni da im da ju no vac jer im je on po tre ban upra vo za to {to su mla di i {to je sa da vre me za wi ho vo uì va we jer }e ka sni je osta ri ti pa im on ne }e ni tre ba ti. ma da po kre nu svoj bi znis, ali ma lo je onih ko ji to pri hva ta ju jer se una pred pla {e ri zi ka. Upra vo zbog stra ha od ri zi ka sa po kre ta wem sop stve nog bi zni sa ve }i na mla dih sma tra da je naj si gur ni ja dr àv na slu `ba. Is tra ì va ~e za kqu ~u ju da su oni u ve li koj me ri pa siv ni i na u ~e ni da ne mo gu ni {ta da pro me ne. Sve ga wih 11 od sto sprem no je da me wa stva ri u dru {tvu. No, ti ko ji su sprem ni da me wa ju stva ri u dru {tvu sma tra ju

to {to sma tra ju da mo gu da pre u zmu od go vor nost za po boq {a we sop stve nog po lo à ja, ve} zbog to ga {to ve ru ju da im je to si gu ran put do rad nog me sta i to upra vo u ne kom od jav nih pred u- ze }a ili dr àv noj in sti tu ci ji. S dru ge stra ne, mla di bez po sla is ka zu ju raz o ~a ra nost i u po li ti~ ke stran ke i u dr àv ne in sti tu ci je i or ga ne, ali im to ne sme ta, jer se oce wu je kao je di ni na ~in u Sr bi ji, da pre ko wih do |u do po sla.

Mo del vla da vi ne ko je su po li ti~ ke par ti je na met nu le od de ve de se tih do da nas do pri no si da mno gi od u sta ju od da qeg {ko lo va wa i i usa vr {a va wa. Ta ko Sr bi ja osta je bez kva li fi ko va ne mla de rad ne sna ge ka kvu da na {wi po slo dav ci tra è. Ogrom na ne za po sle nost i ne sprem nost mla dih da se uhva te u ko {tac sa pro ble mom do vo di do to ga da oni da nas i da qe ì ve kod ro di te qa i da ih oni iz dr à va ju i u tre }oj de ce ni ji ì vo ta. S dru ge stra ne, ro di te qi, sve sni da mla di ma dr à va ne obez be |u je per spek ti vu, gle da ju da im {to vi {e po mog nu pa ~e sto gre {e i u vas pit nom sti lu u ko jem su oni pre za {ti }e ni do te me re da i ne è le da tra è po sao. Ne mo gu} nost za po {qa va wa i za ra de od la è za sni va we po ro di ce pa se da nas mla di sve ka sni je è ne i uda ju. U tri de se tim i ~e tvr de se tim go di na ma, po oce na ma psi ho lo ga, qu di uglav nom ve} ima ju iz gra |en ì vot, for mi ra ne sta vo ve, vi {e su po sve }e ni ono me {to ho }e i è le pa te è pra ve kom pro mi se i ustup ke. Upra vo zbog to ga je sve vi {e usa mqe nih mla dih mo ma ka i de vo ja ka jer ka da im “pro |e vre me”, oni se mno go te è od lu ~u ju na za sni va we po ro di ce pa sa mim tim i li {a va ju de ce. Q. Ma le {e vi}

IZ BOR NA SKUP [TI NA SRP SKE AKA DE MI JE NA U KA I UMET NO STI

Pri mqe no 20 no vih ~la no va Le ko vi na re cept i u pri vat nim apo te ka ma Mi ni star ka je na ja vi la da }e od 1. ja nu a ra gra |a ni mo }i na re cept da po di ù le ko ve i u pri vat nim apo te ka ma. Pred sed ni ca Sa ve za pri vat nih apo te ka ra Sr bi je Alek san dra Sa lom re kla je da pri vat ni apo te ka ri po dr à va ju tu ide ju, bu du }i da se go di na ma za la ù da im se to omo gu }i: - Va `no je ipak da se vi di ka ko }e se sve to or ga ni zo va ti i da ne do |e do to ga da sav fi nan sij ski te ret pad ne na pri vat ne apo te ke, jer bi to mo glo do ve sti do kra ha far ma ce ut skog si ste ma i stru ke. Ka ko je na ja vi la mi ni star ka, lek na re cept od ja nu a ra mo }i }e da se na ba vi i u pri vat nim apo te ka ma, ko je tre ba da pot pi {u ugo vor sa RF ZO, a mo ra }e da ras po la ù stru~ nim ka drom, da ima ju od re |e ne teh ni~ ke ka rak te ri sti ke, opre mu... U dr àv nim apo te ka ma ve} ne ko vre me ne do sta ju po je di ni le ko vi, a sli~ na si tu a ci ja je i u pri vat nim, ka za la je Sa lom, na vo de }i da po vre me no ne do sta ju me di ka men ti po put ne kih an ti bi o ti ka, ali i ne ko li ko vr sta le ko va za sr ce... RF ZO-a, kao i du go ve bol ni ca. Sva po sto je }a du go va wa bi }e pre tvo re na u jav ni dug, a Vla da Sr bi je }e pro iz vo |a ~i ma u na red ne tri go di ne, po ~ev od 2013, kvar tal no is pla }i va ti za o sta le oba ve ze. Na me ra dr à ve je da u na red nu go di nu u|e bez du go va u zdrav stvu i uve de di sci pli nu u bu du }im pla -

bi se za bol ni ce spro vo di la cen tra li zo va na jav na na bav ka, a apo te ke bi RF ZO-u ob ra ~u na va le ne to ce nu le ko va (a ne bru to iz nos kao {to je slu ~aj da nas). Ta kvom re for mom obez be di le bi se u{te de i do 20 od sto i spre ~io na sta nak no vih du go va wa, sma tra ju nad le `ni. J. Bar bu zan

ME DI JI I PRA VA DE TE TA

Fo to gra fi je kr {e ko deks Bli zu tre }i ne tek sto va o naj su ro vi jim zlo sta vqa wi ma, na si qu nad i me |u de com, pla si ra nih uglav nom na na slov nim stra na ma {tam pa nih me di ja, is po qa va ju sen za ci o na li sti~ ke na me re i po pra vi lu kr {e eti~ ke stan dar de i no vi nar ski ko deks, po ka za lo je is tra ì va we Udru è wa no vi na ra Sr bi je i Unicefa spro ve de no od 15. ju la do 20. sep tem bra ove go di ne. Is tra ì va wem me dij skog iz ve {ta va wa o na si qu nad i me |u de com ob u hva }e ni su tek sto vi ob ja vqe ni u li sto vi ma „Po li ti ka„, „Da nas„, „Blic„, „Pres„, „Ve ~er we no vo sti„, „Ku rir„ i „Alo„, kao i pri ka zi na RTS-u, B-92, Pr voj te le vi zi ji i „Stu di ju B„. Is pod pri vi da te mat ske ra zno vr sno sti u ov da {wim me di ji ma jo{ do mi ni ra „ro di teq -

ski“ od nos ko ji ver no pra ti uko re we na pra vi la mo }i u kon zer va tiv nom pa tri ja hal nom dru {tvu – de ca su uglav nom objek ti za {ti te od ra slih, pri ~e o wi ma su naj ~e {}e on da ka da ni su bez bed na i za {ti }e na ili ka da se dru {tvo wi ma „ba vi“, kao u tre nu ci ma ka da po ~i we no va {kol ska go di na. Ka da je na si qe u pi ta wu, naj vi {e slu ~a je va be le ì se u po ro di ci i {ko li, u dve tra di ci o nal no pri ja teq ske sre di ne za de cu, na ve de no je u sa op {te wu UNS-a. Za ni mqi vo je da je 40 od sto tek sto va pra ti la fo to gra fi ja ko jom su naj ~e {}e kr {e ni ko deks i pra va de te ta. âk 87 od sto ob ja vqe nih fo to gra fi ja ja sno po ka zu je ku }u u ko joj ì vi zlo sta vqa no de te, we go vi sta ra te qi, ili ot kri va na se qe i ~i ni oko li nu pre po zna tqi vom.

U Srp sku aka de mi ju na u ka i umet no sti ju ~e je pri mqe no 20 no vih ~la no va: 13 do pi snih i se dam ino stra nih, a za re dov ne ~la no ve, aka de mi ke iza bra no je 22 do sa da {wa do pi sna ~la na. Iz bor noj skup {ti ni SA NU pri su stvo va lo je 124 aka de mi ka ko ji su ova ko od lu ~i li bi ra ju }i taj nim gla sa wem, me |u 82 pred lo `e na kan di da ta. Pred sed nik SA NU Ni ko la Haj din na gla sio je da „svi pred lo `e ni kan di da ti ima ju sja ne bi o gra fi je. Svi su vr hun ski stru~ wa ci i umet ni ci„. Za iz bor re dov nog ~la na bi la su po treb na 43 gla sa, dok je za do pi sne i ino stra ne ~la no ve mo ra lo da gla sa naj ma we 66 ~la no va SA NU. Re dov ni ~lan po sta la je i kom po zi tor ka Isi do ra @e bqan, naj mla |i ~lan SA NU, iz ja vi la je da je iz bo rom za

aka de mi ka SA NU do bi la do dat ni pod strek za da qi ra di. O kan di da ti ma za no ve ~la no v e pret h od n ih me s e c i de taq no je ras pra vqa no i gla sa no u osam ode qe wa SA NU i Ogran k u u No v om Sa d u. Od ukup no {est kan di da ta ko je je pred lo ìo Ogra nak u No vom Sa du (je dan za re dov nog i pet za do pi sne ~la no ve) iza bran je sa m o Mi l o r ad Ra d o v a n o v i}, lin g vi s ta i to za re d ov n og ~la na. Ta ko |e, ali na pred log Ode q e w a SA N U za je z ik i kwi èv nost za do pi snog ~la na iza bran je Ja no{ Ba wa ji, ta ko |e iz No vog Sa da. Za ino stra n og ~lan ovog ode q e w a iza bran je po zna ti austrij ski pi sac Pe ter Hand ke. Sle de }i iz bo ri za SA NU bi }e odr à ni za tri go di ne.

[AN SA ZA GRA \A NE SR BI JE, HR VAT SKE, CR NE GO RE I MA KE DO NI JE DA SE NAD ME ]U U VI DEO-PO RU KA MA

Kli mat ske pro me ne kao in spi ra ci ja Sva ko dnev no smo ne po sred no ili po sred no su o ~e ni s ma we ili vi {e te {kim, pa i tra gi~ nim po sle di ca ma kli mat skih pro me na kod nas, kao i u dru gim ze mqa ma {i rom sve ta, a o po lo vi ma na {e pla ne te da i ne go vo ri mo. Go di na ma smo na vi kli da iz „~i za ma uska ~e mo u san da le„ i obr nu to, jer tzv. pre la zna go di {wa do ba, ne ka da za na {u kli mu vr lo iz ra zi ta i s „ka rak te rom”, sa da se ni ne pre po zna ju, osim {to ka len dar ski zna mo kad je po ~e tak i kraj pro le }a i je se ni. U jed nom da nu, pa i u istom sa tu, tem pe ra tu ra va -

zdu ha |i pa i sur va va se. Sve ~e {}e su su {e, po to pi, po à ri, a qu di ume sto kur to a zne raz me ne odu {e vqe wa ka kvim „div nim da nom”, sve ~e {}e za bri nu to ko men ta ri {u: ko ovo pre ì vi, pri ~a }e. Ho }e li se ~o ve ~an stvo, biq ni i ì vo tiw ski svet adap ti ra ti na ove pro me ne, ili…? I ba{ za to u to ku je i kon kurs s na zi vom „Kli ma se pro me ni la. A ti?”, ko ji je ob ja vio Fo rum za adap ta ci ju na kli mat ske pro me ne u Ju go i sto~ noj Evro pi i po zvao sve gra |a ne Sr bi je, Hr vat ske, Cr ne Go re i Ma ke do ni je,

bez ogra ni ~e wa u uz ra stu, da u~e stvu ju u nad me ta wu za naj bo qe vi deo-po ru ke o toj te mi. Vi deo-po ru ke mo ra ju da ob ra |u ju jed nu od obla sti ko je su u fo ku su Fo ru ma: vo da i kli mat ske pro me ne, ener gi ja i kli mat ske pro me ne, bi o di ver zi tet i kli mat ske pro me ne, zdra vqe, sma we we ri zi ka od ka ta stro fa i kli mat ske pro me ne. Oni ko ji od lu ~e da u~e stvu ju, svo ju po ru ku mo gu sni mi ti ama ter skom teh ni kom, mo bil nim te le fo nom, di gi tal nim fo to a pa ra tom ili ama ter skom vi deo-ka me rom

i po sla ti je naj ka sni je do 16. no vem bra, a po bed ni ci }e bi ti pro gla {e ni 25. no vem bra. Vi {e in for ma ci ja mo è se na }i na: www.seeclimateforum.org. Fo rum za adap ta ci ju na kli mat ske pro me ne Ju go i sto~ ne Evro pe je mre à od 80 ci vil nih dru {ta va iz re gi o na i ob u hva ta ~e ti ri na ci o nal ne mre è: Sr bi je, Hr vat ske, Cr ne Go re i Ma ke do ni je, ~i ji je ciq, ka ko is ti ~u, „po di za we sve sti o hu ma ni tar nim, so ci jal nim, eko nom skim, zdrav stve nim i eko lo {kim pro me na ma„. V. ^.

VESTI Pe tro vi}: Ne ma zah te va za pro ve ru di plo ma „Edu kon sa” – Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku, nad le àn za vi so ko {kol ske usta no ve u Voj vo di ni, do da nas ni je do bio ni je dan zva ni ~an zah tev da se pre i spi ta na ~in sti ca wa di plo ma na pri vat nom Uni ver zi te tu „Edu kons„ u Srem skoj Ka me ni ci – iz ja vio je za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne po kra jin ski se kre tar Dra go slav Pe tro vi}. On ka è da se in spek ci ja ne mo è sla ti u te usta no ve sa mo na osno vu me dij skih na pi sa o sum wi vim di plo ma ma ko je je na tom fa kul te tu na vod no ste klo ne ko li ko funk ci o ne ra Re pu bli ke Srp ske.

– Ka da bu de sti gao zah tev da se pre i spi ta ju even tu al ne ne re gu lar no sti ili akre di ta ci ja fa kul te ta, Po kra ji na }e istog tre nut ka po sla ti in spek ci ju – re kao je Pe tro vi}. Re dov na in spek cij ska kon tro la „Edu kon sa„, ka ko je na ja vio, pla ni ra na je za ja nu ar na red ne go di ne.

Cen tar za dnev ne ak tiv no sti sta ri jih oso ba Cr ve ni krst Sr bi je na sta vqa spro vo |e we pro jek ta „Bri ga za sta ri je u lo kal noj za jed ni ci„ kroz otva ra we cen ta ra za dnev ne ak tiv no sti sta ri jih oso ba. Ta kav

cen tar sa da je otvo ren u Kra gu jev cu, a na re du je otva ra we jo{ jed nog u In |i ji. Pr vi Cen tar za dnev ne ak tiv no sti sta ri jih oso ba “Ku tak za kva li tet ni je sta re we” otvo ren je u Pi ro tu. Ti cen tri na sta li su u okvi ru MA TRA pro jek ta ko ji Cr ve ni krst Sr bi je raz vi ja u part ner stvu s NVO iz Ho lan di je, a ko ji fi nan sij ski po dr `a va Mi ni star stvo ino stra nih po slo va te ze mqe. U ok ci ru Cen tra za dnev ne ak tiv no sti sta r i j ih oso b a sta r i m a se obez b e | u j u klup ske ak tiv no sti, edu ka ci ja za rad na ra ~u na ru, po je di na~ ni sa ve ti prav ni ka, so c i j al n og rad n i k a, psi h o l o g a, zdrav stve ni pre ven tiv ni pre gle di, re kre a ci ja i za ba va. Q. M.

U STUDIJU „M”

Et no-xez sa stav „Le pi Jo va bend” odr `a }e kon cert ve ~e ras od 20 ~a so va u Stu di ju „M”. Ulaz

V remeploV

Se }a we na @or `e Ama da

Svi ra „Le pi Jo va bend” je bes pla tan, a go sti kon cer ta bi }e pe va~ ka gru pa „Zvu ci s ka me na”. B. M.

Po vo dom obe le à va wa sto go di {wi ce ro |e wa bra zil skog pi sca @or è Ama da, Ma ti ca srp ska opr ga ni zu je pre da va we „Ak tu el no sti i kul tur ni zna ~aj ro ma na @or è Ama da”, ko je }e odr à ti se kre tar Bra zil ske aka de mi je za kwi è vost aka de mik Domisio

PORED STADIONA „KARA\OR\E”

Go tov te nis na otvo re nom Novosadski te ni se ri od da nas ne mo gu vi {e da igra ju na otvo re nim te re ni ma po red sta di o na. Sport ski i po slov ni cen tar „Voj vo di na” pod se }a da je te ni ska se zo na na te re ni ma po red sta di o na „Ka ra |or |e” za vr {e na. G. ^.

Proensa Fiqo. Pre da va we }e bi ti odr `a no u po ne de qak, 5. no vem bra u 12.30 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske. Po zdrav nu re~ ima }e am ba sa dor Re pu bli ke Bra zil u Be o gra du Ale{andre Ador Neto i pred sed nik Ma ti ce srp ske prof. dr Dragan Stani}. I. D.

Novosadska petak2.novembar2012.

Sve {te nik di ri gent Ste v an Po p o v i} (18901969), sve {te nik i mu zi~ ki po sle nik, iz po ro di ce no vo sad skog pa o ra ko ja je u po sled wih sto go di na iz ne dri la vi {e is tak nu tih in te lek tu a la ca i po li ti ~a ra, po sta vqen je 1. novembra 1962. za pa ro ha cr kve „Sve ti \or |e” u Be ~u i tu du `nost is pu wa vao sko ro do

pred smrt. Bio je je d an od osni va ~a No vo sad ske fil har mo ni je i gla so vi tog sve {te ni~ kog ho ra Epar hi je ba~ ke, s ko jim je kao di ri gent na stu pao u vi {e evrop skih ze ma qa, u Va se qen skoj pa tri jar {i ji u Ca r i g ra d u i na Hri s to v om gro bu u Je ru sa li mu. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Mo} znawa sve mawa ma ona fudbalska repliI ka „Udri glavom, nije za fakultet” i ona bi uskoro mo-

gla da prevazi|e kontekst sporstkog re~nika i ustali se u srpskom dru{tvu kao jedna velika istina. Preko pet hiqada mladih qudi sa zavr{enim fakultetom u gradu danas tra`i posao, a kako stvari stoje taj broj jedino mo`e da se pove}a. Fakulteti su skupi, tro{e i godine a dono-

se perspektivu tromese~nih poseta slu`bi za zapo{qavawe. I diplomu naravno. Uzroci tome su sa raznih strana, ali kad zanemarimo privredu na koju jo{ ne mo`emo da se oslonimo, ostaje izostanak ikakve strategije viskog obrazovawa. Dodatni teg svemu je {to najboqi studenti odlaze razli~itim na~inima u razli~itim smerovima, van na{ih granica. A. Latas

„ZELENILU” ZBOG RA[^I[]AVAWA BILE PUNE RUKE POSLA

Ko {a va ko si la sta bla Zbog oluj nog ve tra ko ji od sre de uve ~e du va u No vom Sa du, rad ni ci „Grad skog ze le ni la„ su od ju ~e uju tro ne pre sta no na te re nu i ukla wa ju sru {e na sta bla i gra ne. Do ju ~e u 13 ~a so va za be le `no je 15 pa lih sta ba la i vi {e de se ti na gra na. Na sre }u, po vre |e nih ne ma a pri ~i we na je ma te ri jal na {te ta na ne ko li ko auto mo bi la, ko ja se utvr |u je. Po lo mqe nih sta ba la ima u svim de lo vi ma gra da i pri grad -

skim na se qi ma: u bli zi ni Po qo pri vred nog fa kul te ta po lo mqe na je vr ba, na Bu le va ru Slo bo da na Jo va no vi }a sru {i la se li pa, u Uli ci An to na Ur ba na ja blan je pao na par ki ra ni auto mo bil, u Uli ci Te o do ra Kra ~u na na De te li na ri ta ko |e se sru {io ja blan, a le ska je pa la i u Pa ste ro voj 28. U Fu to {kom par ku u bli zi ni De~ je bol ni ce od lo mi le su se dve ogrom ne gra ne, a {te te ima i u Li man skom par ku.

Zbog ve li ke su {e ko ja je le tos vla da la, osu {i lo se mno go sad ni ca {i rom gra da. Sa mo uz glav ne sa o bra }aj ni ce re gi stro va no je 295 sta ba la ko je je po treb no hit no uklo ni ti zbog bez bed no sti gra |a na. Na ce loj te ri to ri ji gra da tre ba obo ri ti 1.280 sta ba la zbog su {e i pre sta re lo sti. Iz me |u ~el ni ka Gra da i ru ko vod stva „Grad skog ze le ni la„ po sled wih da na u to ku su in ten ziv ni raz go vo ri o obez be |i vawu nov ca

Mar ki ce za kar lo va~ ke |a ke

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

za ovaj po sao (32,5 mi li o na di na ra). Ra do vi su ve} po ~e li pre ne ko li ko da na zbog o~u va wa bez bed no sti gra |a na i imo vi ne, a kod ~el ni ka Gra da na i {li smo na ve li ku po mo} i raz me va we za re {a va we ovog pro ble ma, ka `u u „Grad skom ze le ni lu”. Po sle oba ra wa tru lih i bo le snih sta ba la, pla ni ra se sad wa mla dih i zdra vih sad ni ca, pro iz ve de nih u ra sad ni ku po me nu tog pred u ze }a. B. M.

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

No vem bar ske mar ki ce, po ce ni za 700 di na ra ni `oj od re dov ne, sred wo {kol ci i stu den ti iz Srem skih Kar lo va ca mo gu da ku pe na {al te ru u Me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci. Pra vo na po pust ima ju |a ci i stu den ti ko ji su na vre me pod ne li zah tev i pri lo `i li do ka ze da is pu wa va ju uslo ve za to. Z. Ml. Fo to: S. [u {we vi}

JU^E BIO KATOLI^KI PRAZNIK SVI SVETI

Oda ta po {ta mr tvi ma Ka to li~ ki cr kve ni pra znik Svi sve te ju ~e je obe le `en po se tom gro bo va bli `wih na Ka to li~ kom gro bqu i na dru gim gro bqi ma. Ve }e gu `ve za be le `e ne su u po po dnev nim sa ta ma, dok je zbog ja kog ve tra, ju ~e pre pod ne bi lo ma we po se ti la ca. „Li sje” se spre mi lo za ovaj pra znik, kao i za Mi trov ske za du {ni ce, ko je

su su tra. Sva gro bqa su ure |e na, a slu `be pred u ze }a ra di ale su ju ~e pro du `e no do 17 ~a so va. Ta kvo rad no vre me }e bi ti i da nas i su tra da bi se po greb ni ci na {li na uslu zi gra |a ni ma. Grad ski pre vo znik }e i da nas i su tra ima ti u re du vo `we do dat ne po la ske auto bu sa na li ni ji 14 ka Grad skom gro bqu. Z. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak2.novembar2012.

DNEVNIK

GRAD RA STE, TRE BA RE A GO VA TI

Hit noj pomo}i fa le le ka ri

Foto: N. Stojanovi}

KU TAK U KOM JE DE MO LI RA WE LE GAL NO I PO @EQ NO

„So ba be sa” qut wu is tre sa Borbu sa besom Novosa|ani mogu sada re{iti i demolirawem name{tene sobe, prigodno poslagane samo za ovakvu priliku. Dvojica mladi}a, po ugledu na sli~nu prostoriju u ameri~kom Dalasu, pokrenili su „Sobu besa” u Alma{koj ulici 20, a kako tvrde ovako ne{to za sada u Evropi postoji samo kod nas. - Tretman razbijawa traje pola sata i ko{ta petsto dinara. Qudi do|u ovde da se oslobode, iskale neka ose}awa, a ponekad se i zabave. Imamo tri tipa prostorija; studentsku, kancelarijsku i kombinovanu, a gra|ani mogu doneti i neke stvoje stvari koje ho}e da razbiju - ka`e jedan od suvlasnika “Sobe besa” An drej Ke ki}. On i wegov partner Ni ko la Pa u {i} sami prave name{taj za uni{tavawe, a kako vreme odmi~e usavr{avaju wegove karakteristike kako bi efekat

razbijawa izgledao {to spektakularnije. Klijenti na ulasku u prostoriju dobijaju i rukavice, za{titnu kapu i nao~are ali i kabanicu ako ne èle da se isprqaju. Psihijatar Ne boj {a Ba ra~ kov kaè za “Dnevnik” da ovakav vid relaksacije i oslobo|ewa besa traje veoma kratko i da bi qudi trebalo da prona|u ne{to kreativnije za li{avawe ovakvih problema, kao {to je hobi, bavqene sportom, ili umetno{}u. No „Soba besa” kao ventil za brzopotezno ispu{tawe emocija moè posluìti. - Qudi na ovaj na~in mogu kratkoro~no da spuste tenziju i to }e im pomo}i dan, dva ili do momenta dok ih neko opet ne iznervira. Kao nacija dosta smo stresni, {to nam pokazuje velika koli~ina, duvana, kafe, alkohola i droga koju koristimo izjavio je Bara~kov. A. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 9 do 12 Zgrada „Dnevnika”, Petra Drap{ina od 50 do 56 i od 45 do 59. Srem ska Ka me ni ca od 8.30 do 13 deo Paragova od podvo`waka prema ^ardaku. Ka} od 8.30 do 12 Novosadska i Vinogradarska od Prvomajske do Novosadske. ^e nej od 8 do 15 deo naseqa od mesne zajednice prema Novom Sadu i Me|unarodni put od crkve do aerodroma. Srem ski Kar lov ci od 9 do 12 karlova~kih |aka od 38 do 42a i 29a.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (12.20, 15.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (12.15, 14.15, 16.15), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (22.20), „Ubica iz budu}nosti” (18.15), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12.30, 14,14.30,16.10), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Marko Makako” (12.05, 13.45), „Pazi koga bira{„ (20.30), „Bez zakona” (22.25) „Artiqero” (16.20, 18.15, 20.15, 22) „Skajfol” (14.15, 17, 20, 22.45)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih: mala sala „Mu{ke stvari” (20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Bo ri sla va Br ki}, Ka ta ri na To mov, @eq ka Vu le ti} iz Novog Sada, Alek san dra Ka ra no vi} iz Ba~ke Palanke i Mi la Ba u ra nov iz Obrovca, DEÂKE: San dra A}i mo vi}, Sto jan ka Mi ja to vi}, Je le na Tu li} iz Novog Sada, Gor da na Gru ji} iz \ur|eva, Sne à na în ~u rak-Ko sti} iz Savinog Sela, Mar ta Dra gi ~e vi} iz Crvenke, Di ja na Kqa ji} iz Sremskih Karlovaca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Milan Qubi{e Beqanski (1920) u 9.45 sati, Slobodan Stevana Mili}evi} (1948) u 10.30, Dane ^edomira Brdar (1955) u 11.15, Natalija Pere Kozarev (1919) u 12, Milka Koste Rajkovi} (1933) u 12.45, Olga \or|a Jovanovi} (1954) u 13.30, Dragan Mihajla Ostoji} (1961) u 14.15 i Marko Stanka Zuber (1937) u 15 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Slobodan Mite Govor~in (1949) u 13 ~asova.

Zavodu za hitnu medicinsku pomo} Novi Sad nedostaju lekari, medicinski tehni~ari i voza~i, po{to je wihov broj ograni~en republi~kim normativom, koji nala`e jednog lekara na 6.000 stanovnika. Me|utim, treba uzeti u obzir veliki broj studenata koji borave u Novom Sadu, a nisu obuhva}eni popisom stanovni{tva, oko 170.000 turista kojih godi{we pro|u kroz grad, kao i vi{e od dva miliona automobila koji svrate u Novi Sad preko Koridora 10, a to je mesto potencijalnih saobra}ajnih nesre}a. Sve ovo navedeno, direktor Zavoda dr Bog dan @i va no vi} }e prilo`iti Ministarstvu zdravqa kako bi se omogu}ilo neophodno pro{irewe kadra. Iako na teritoriji Novog Sada rade ~eti-

ri ekipe i isto toliko u okolnim mestima, Hitna pomo} do pacijenata sti`e za mawe od deset minuta, {to je evropski standard, me|utim to vreme se produ`ava kako se pove}ava broj stanovnika i teritorija grada. U gradu se dve urgentne ekipe nalaze na Limanu, jedna u Vr{a~koj ulici, a druga u Ulici Save \isalova. Van grada, jedna ekipa se nalazi u Petrovaradinu, druga u Futogu, tre}a u Ka}u i ~etvrta u Kisa~u. - Poseban problem imamo pri pokrivawu sremske strane zbog razu|enosti teritorije. Naime, jedno vozilo u Petrovaradinu pokriva Sremsku Kamenicu, Stare i Nove Ledince, Rakovac, pa onda Popovicu, Bukovac, do vrha Venca, potom Petrovaradin, Sremske Karlovce, sve do ~ortanova~-

La `ni po zi vi ko {ta ju ne ko ga ì vo ta Po re~ima {efa dispe~erskog centra Zavoda za hitnu medicinsku pomo} dr Sr |a na ô ba no va, veliki broj uznemiruju}ih i la`nih poziva remeti rad Hitne slu`be, {to moè da ugrozi pacijenta kojem je pomo} zaista neophodna. Za deset meseci ove godine bilo je 9.848 poziva uznemiravawa, a 41.033 nenamernog uznemiravawa, odnosno okretawa pogre{nog broja. Dakle, ukupan broj poziva koji oduzimaju vreme lekarima iznosi 50.881. Ekipe Hitne slu`be su u toku deset meseci imale 34.663 izlazaka na teren, a lekari u dispe~erskom centru su pruìli 83.366 telefonskih saveta.

PO ^E LO O^I TA VA WE, ELEK TRO DI STRI BU CI JA APE LU JE

Omogu}iti pri stup bro ji lima

ke table i to zaista te{ko posti`e jedna ekipa - istakao je @ivanovi} dodaju}i da je neophodno jo{ 10 lekara, tehni~ara i voza~a za dve ekipe, jednu u Petrovaradinu, a drugu u gradu. [to se ti~e prostornog kapciteta Zavoda za hitnu medicinsku pomo}, planira se obnova ambulante u Wego{evoj, kao i preseqewe punkta u Futogu, koji je trenutno na neadekvatnom mestu. Postoji namera, kada se useli novi Dom zdravqa, {to se o~ekuje krajem naredne nedeqe, da se tamo

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Olu ja na ob zor ju – deo pr vi”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sar ¬ ad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e „Elektrodistribucija Novi Sad” je po~ela sa o~itavawem dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj brojila i utro{ene elektri~ne energije, te apeluju na gra|ane te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, da omogu}e pristup ~ita~ima kako bi potro{ena struja bila a do sada nisu dobijali kwige u ovoj a`urno obra~unata i ra~uni bili blagovremeno dostavqeni. akciji, do¬bi¬ti kwigu „Oluja na obzorju Gra|ani koji ne}e biti kod ku}e i oni koji imaju vikendice - deo prvi“ Bren do na San der so na i Ro treba stawe brojila da dostave preko Kontakt centra Elek- ber ta Xor da na. Dobitnici }e kwige trovojvodine besplatnim pozivom na broj 0800/220-021. Radno preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulivreme Kontakt centra radnim danima je od 7 do 22, a subotom ci kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i od 8 do 15 ~asova. I. D. ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

U ovom veli~anstvenom epu otpo~iwe dramati~na zavr{nica najve}eg fantazijskog serijala na{eg vremena. Rand al’Tor, Prvoro|eni zmaj, uspiwe se da ujedini zamr{enu mre`u zava|enih naroda, kako bi ih pripremio za predstoje}u Posledwu bitku. Ali dok on istovremeno poku{ava da zaustavi sean{ansku najezdu, nadaju}i se da }e uspeti da sa wima sklopi privremeni savezni{tvo, wegovi prijateqi nemo}no i u`asnuto posmatrju kako se srcem Prvoro|enog zmaja {iri tama. N. R.

065/47-66-452

Ko je uga sio sve tlo Sreda, 31.10. u 17 sati totalni, totalni mrak na potezu od Limanskog parka, kako se ide pored studentskih domova, pa sve do zgrade Balzakova 64, tj. kraja Despota Stefana. 064/0400... * * * Neki na{i ministri neprekidno ponavqaju kako su svojevremeno (pre dvadesetak godina) bili najboqi |aci i studenti. Koliko vidimo, posle toga

Narode, podr`imo Aleksandra Vu~i}a. 069/1410... * * * Onomad moj gari{a tra`io energetski subvencioni kredit i ba{ RBV pitao za uslove. Kakav kredit? Energetski subvencioni kredit , ~ekajte, ja ni{ta ne znam. Alo, trebam en.sub.kredit! Nema? 065/9137... * * * Imala sam crnu persijsku macu Ameliju, na vratima me ~ekala

nisu postigli ni{ta drugo osim {to su postali politi~ari. To jasno pokazuje da su bili klasi~ni {treberi u pravom smislu te re~i, a na to najboqe ukazuje i wihovo sada{we delovawe. 061/7007...

kada dolazim sa posla, sedela sa nama za stolom dok ru~amo, spavala sa mnom i mu`em u krevetu, samo nije znala da pri~a. Iza{la je u dvori{te da pase travu (ma~ke moraju da jedu travu zbog varewa) i tri psa lutalice su provalili

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

prona|e i prostor za Hitnu slu`bu. Kada je u pitawu projekat postavqawa defibriltora, ure|aja za normalizaciju rada srca u slu~aju infarkta, koji se realizuje u saradwi sa Gradom, u planu je da se do kraja godine postave jo{ tri aparata, na Medicinskom i Fakultetu tehni~kih nauka i na Futo{koj pijaci. Ovi aparati ve} se nalaze na slu`benom ulazu Spensa, u {alter sali Gradske ku}e, u holu @elezni~ke stanice, na glavnom ulazu [tranda, u zgradi Apelacionog suda i na Limanskoj pijaci. Do sada je oko 200 zaposlenih u odre|enim ustanovama pro{lo obuku upotrebe defibrilatora, kako bi mogli da pomognu ugro`enima. U pripremi je novi projekat za narednu godinu, a re~ je o edukaciji mladih kako da se pona{aju i reaguju u masovnim nesre}ama, najavio je direktor Zavoda. Edukacija }e se sastojati od predavawa i prakti~nih kurseva. I. Dra gi}

kroz ogradu i ubili je. Hvala Veterinarskoj ambulanti na Futo{kom putu, koji su sve u~inili da je spasu. 063/5070... * * * Za{to Spens preti klubovima zbog navodno nepla}enih ra~una za kori{}ewe sportskih hala za trening i takmi~ewa? Dobro se zna da je ove tro{kove preuzeo grad, kao svoj doprinos razvoju sporta u gradu. Za{to je taj novac ostao u okviru Uprave grada, a nije upla}en na ra~un Spensa, lako je proveriti. Nadam se da }e se po ovom pitawu javiti i Urava grada, a naro~ito sekretarijat za sport. 063/5243... * * * Sla`em se sa 063/7818... da u svoje savetodavno telo za re{avawe problema autobuske stanice ATP ,,Vojvodina ,, ukqu~i i starijeg Vu~evi}a i Mirovi}a, koji su u vreme nastajawa problema bili predsednik SG i direktor ZIG-a. Ali, tu su jo{ i Vu~eta, To{kovi} i Vladimir Stojkovi} tada{wi gradski ,,ministar,, saobra}aja i na~elnik Sekretarijata za saobra}aj, a sada su narodni poslanik (i clan GO SNS) i specijalni savetnik gradona~elnika. 061/7007... * * * Bila „Kupusijada” i pro{la nije bilo rekorda za „Ginisa”(sarme). Ali po{to je sarma bila? 065/9137... * * * Poku{ajte da odete u {alter salu PU „Radosno detiwstvo“, pa da vidite kako su im {alterske radnice „qubazne„. 063/1190...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak2.novembar2012.

DIREKTOR „^ISTO]E” DRAGAN BO@I] APELUJE NA NADLE@NE

Sve sum wi ve tu `be za uje de pasa pod lu pu Zbog {est miliona evra, koje }e “îsto}a” u naredne dve godine morati da isplati za pokrenute sudske sporove, a na ime od{tete za ujede pasa lutalica, direktor tog preduze}a Dra gan Bo ì} rekao je za “Dnevnik” da }e apelovati na nadle`ne organe da preispitaju sve sumwive tu`be. Boì} isti~e da su mnoge tu`be protiv preduze}a sumwive, jer se de{ava da cele porodice tuè “îsto}u”, kao i da pojedini advokati vode po 200 sporova protiv tog preduze}a. Tako|e, u izve{tajima sa lekarskih pregleda stalno se pojavquju isti potpisi lekara, {to navodi na zakqu~ak da se radi o jednoj vrsti organizovanog kriminala, kaè direktor “îsto}e” - U 1.000 tu`bi pojavquju se ista imena lekara, koji daju dijagnoze, kao i ista imena advokata, koji pokre}u tu`be. De{ava se da lutalice ugrizu nekog,

ali taj broj je daleko mawi od broja podnetih tu`bi protiv “îsto}e” - kaè Boì}. Po wegovim re~ima nadle`ne institucije trebale bi da se pozabave re{avawem ovog problema, jer }e u suprotnom preduze}e bankrotirati.

nost u gradu. Sav novac i}i }e na sudske sporove i ne}emo mo}i da se bavimo ~i{}ewem grada, {to je na{a osnovna delatnost - obja{wava Bo`i}. Problem sa isplatom od{teta za ujede pasa lutalica, po re~ima Bo`i}a, mogao bi donekle

Od 13. septembra, kada je na ~elo preduze}a stupio Boì}, „îsto}a” je za ujede lutalica isplatila oko 15 miliona dinara. Trenutno se protiv preduze}a vodi 1.500 procesa, a gra|ani svakog dana pokrenu tri - ~etiri nove tu`be - Apelova}emo na nadle`ne, a to su Policijska uprava i drugi dràvni organi, koji se bave privrednim kriminalom, da se ovi slu~ajevi ispitaju, jer je ne~ija lakomost pre{la sve granice. Ukoliko se nastavi sa ovim tempom isplate od{teta bi}e ugroèna cela komunalna delat-

biti re{en i osnivawem novog preduze}a, koje bi se iskqu~ivo bavilo zbriwavawem pasa lutalica. - Prema Zakonu o dobrobiti `ivotiwa, koji je donet 2009. godine, trebalo je da se oformi i novo preduze}e, koje bi se bavilo uklawawem pasa lutalica

sa ulica grada. To preduze}e jo{ nije osnovano, a na narednoj sednici Skup{tine grada trebalo bi da se razgovara o osnivawu tog preduze}a - kaè Boì}. Od 13. septembra, kada je na ~elo preduze}a stupio Boì}, “îsto}a” je za ujede lutalica isplatila oko 15 miliona dinara, {to je, kako Boì} kaè, enormno velika suma. - Trenutno se protiv “îsto}e” vodi 1.500 procesa, a gra|ani svakog dana pokrenu od tri do ~etiri nove tu`be. Ako se nastavi ovim tempom, do kraja godine bi}e jo{ 300 novih tu`bi, a kada se saberu cifre, koje }e preduze}e platiti dobija se ogromna suma novca - kaè Boì}. - Za {est miliona evra, koliko }emo platiti za ve} pokrenute tu`be, mogao bi da se obnovi vozni park “îsto}e” i uradi jo{ korisnih stvari. N. Radman

PRO[LO SEDAM MESECI OD PROVALE U MAGACIN JKP „STAN”

Ukra de nim no vo go di {wim ukra si ma jo{ ni tra ga Policijska Uprava Novi Sad nije jo{ prona{la po~inioce koji su krajem marta, u vreme dok se rekonstruisala Ulica Lasla Lala, provalili u magacin JKP „Stan” i odnela ukrase za novogodi{we ki}ewe grada. Prema re~ima portparolke Policijske uprave Mi le ve To mi} Osnovno tu`ila{tvo u Novom Sadu provalu u magacin je svrstalo u krivi~no delo te{ke kra|e. - Provala je prijavqena 29. marta, od{tetni zahtev JKP „Stan” je oko 266.000 dinara, a istraga je toku - rekla je portparolka Tomi}. Biv{i direktor „Stana” Raj ko Boj ~i}, iako na godi{wem odmoru, ju~e se javio na poziv

„Dnevnika” i saop{tio da je nestanak ukrasa prijavqen po nabavnoj vrednosti. Kako je Boj~i} objasnio, “Stan” nema pravo otpisa vrednosti na kori{}enu robu, jer su preduze}u ukrasi povereni na ~uvawe. - Me|u nestalim ukrasima su i ukrasi iz 2004. godine, kao i oni koji su bili za jednokratnu upotrebu - naveo je Boj~i}. „Stan” jeu proteklih nekoliko godina bio od strane Grada zadu`en za novogodi{we i bo`i}no ki}ewe grada. I ove godine trebalo bi da Grad taj posao poveri svom komunalnom preduze}u, i da kupi nove ukrase, {to je do sada ~inio svake godine. Z. Deli}

Fo to: R. Hayi}

Je dan SMS zo ve de vet tak si udru `e wa stavnici ovog sistema u normalnim uslovima verovatno}a da dobijete vozilo, za prose~no vreme od 60 sekundi, je preko 95 odsto. Da bi postali korisnici sve {to je potrebno da se registrujete na sajtu preko i - mejl adrese, preko tekstualne poruke ili aplikacije na android telefonima. - Trenutno imamo preko 5.000 korisnika iz Novog Sada, ali je primetno da se sve vi{e qudi odlu~uje da naru~uje vozila preko

ZBOG OTKLAWAWA KVARA NA TOPLANI „JUG”

Li ma ni i Gr ba vi ca bez gre ja wa

Radnici „Novosadske toplane” }e danas u 9 ~asova po~eti da saniraju havariju na Toplani „Jug” i zbog toga grejawa ne}e biti na Limanima 1, 2, 3, 4 i na Grbavici. Zavr{etak radova i ponovni dolazak grejawa o~ekuje se danas u poslepodnevnim ~asovima. B. M.

Gre de ri u ni skom star tu ^lan Gradskog ve}a za saobra}aj i puteve Ne ma wa Vuk ~e vi} sa saradnicima, predstavnicima nadzornih organa Grada, saobra}ajne policije i rukovodstva preduze}a

„Put” obavio je smotru opreme i mehanizacije pomenutog preduze}a za potrebe Zimske slu`be u nared-

noj sezoni. Direktor „Puta” Dar ko Ra di} i predstavnici {taba Zimske slu`be su informisali prisutne o obavqenom remontu, servisu potrebama mehanizacije. Pose}en je i punkt Zimske slu`be, konstatovano stawe zaliha soli, demonstrirana funkcionalna proba komunikacije u {tabu i spremnost vozila planiranih za deùrstvo u „nultom” stepenu pripravnosti. Redovno deùrstvo za intervencije na dràvnim i lokalnim putevima i saobra}ajnicama u gradu i prigradskim naseqima, po~iwe 15. novembra. B. M.

GRAD I REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA ZAJEDNO PRIVLA^E STRANE INVESTICIJE

Br `e do gra |e vin skih do zvo la

Grad Novi Sad i Regionalna privredna komora Novi Sad ubudu}e }e tesno sara|ivati na privla~ewu stranih investicija, kojih u proteklom periodu nije bilo. Kao prvi korak na zajedni~kom zadatku bi}e nala`ewe mogu}nosti da investitori lak{e i br`e do|u do gra|evinske dozvole, re~eno je prilikom ju~era{weg potpisivawa protokola o saradwi izme|u Grada i Regionalne privredne komore Novi Sad. Potpise na ovaj dokument stavili su gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} i predsednik komore Dra gan Lu ka~. Re~eno je da saradwa treba da promovi{e privredu sa ovog podru~ja u zemqi i u inostranstvu i da pa`wu usmeri ka prekograni~nim projektima. Novinare je zanimalo da li }e javna i javno komunalna preduze}a ~iji je osniva~ Grad biti u komorskom sistemu. Re~eno je da

Komora treba da defini{e odnos sa takvim preduze}ima. - Od 1. januara poku{a}emo da uvedemo druga~iji odnos direktora komunalnih preduze}a prema poslu, da direktori snose odgovornost za poslovawe firme koju vode. Do sada su se direktori krili iza le|a Gradskog ve}a, {to vi{e ne}e mo}i - predo~io je gradona~enik i naglasio da to ne zna~i da Grad ne}e voditi ra~una o osnovnim komunalnim delatnostima. Gradona~elnik Vu~evi} kazao je da posle potpisivawa protokola o saradwi o~ekuje konkretne rezultate. - Grad planira da promeni dosada{wi odnos prema novosadskim privrednicima, da im bude na usluzi i da privatnici iz Novog Sada i okoline u predstavnicima Grada imaju sagovornike u ostvarivawu poslovnih planova kazao je gradna~elnik. Z. Deli}

Gra do na ~el nik osu dio gra fit mr `we

„TAKSI PROKSI” PROTIV GUBQEWA VREMENA I NERAVA

Sistem „Taksi Proksi” za naru~ivawe taksija, jedinstven u na{oj zemqi i svetu, po~eo je s radom u februaru. Naime,re~ je o sistemu preko kojeg korisnik preko SMS-a, aplikacije, ili interneta jednim slawem poruke {aqe zahtev na devet udruèwa, koliko ih je trenutno umreèno na ovaj sistem, na jedinstven broj. Pogodnosti su razli~ite, od toga da ne morate znati brojeve vi{e taksi slu`bi, {tedite vreme i novac, a kako kaù pred-

Fo to: R. Hayi}

nas. Korisnici imaju ve}u mogu}nost da dobiju vozilo, ali i u kra}em vremenskom periodu, dok taksi udru`ewa nemaju dodatne tro{kove - ka`e Rast ko Pa ji} iz „Taksi Proksija”. Jedinstven broj na koji Novosa|ani mogu naru~iti taksi je 069/ 5555 - 021 ili se mogu prijaviti na sajtu Tak si Prok si.com. Tako|e, ovaj sistem }e po~eti da se od ponedeqka koristi i u Beogradu. G. ^.

SMOTRA ZIMSKE SLU@BE U KARLOVCIMA

Sprem ni da po so le zi mu U Sremskim Karlovcima ju~e je odràna smotra mehanizacije i drugih materijalnih sredstava koje }e tamo{we Javno - komunalno preduze}e „Belilo” koristiti za ~i{}ewe snega tokom zime. Prema re~ima direktora „Belila” \or |a Hor va ta, ovo preduze}e }e prilikom odràvawa saobra}ajnica i javnih povr{ina za vreme zime koristiti dva traktora i univerzalnu ma{inu „daevu„. Traktori su opremqeni prikqu~cima neophodnim za ~i{}ewe i odvoèwe snega.

Predvi|ena je nabavka 90 tona soli i 10 tona rizle a od pro{le godine ostalo 13 tona soli i tri tone rizle. Do polovine novembra o~ekuje se isporuka naru~enih 25 tona soli i sedam tona rizle. Preostalu koli~inu }e prema potrebi naba vqa ti, jer ne ma do voq no prostora za lagerovawe. Zimska slu`ba „Belila” delova}e prema spisku prioriteta. Ulice su podeqene u tri grupe, a nakon {to budu ~istili sneg u wima, na red }e do}i i ostale. Z. Ml.

U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Mu zi~ ki ta len ti Sr bi je pred pu bli kom Smotra najboqe plasiranih i najtalentovanijih u~enika i studenata Srbije u oblasti muzike bi}e odr`ana danas i sutra u Sremskim Karlovcima. Danas od 11 sati na programu su nagra|eni na takmi~ewima iz klavira, violine, viole, violon~ela i kontrabasa, a sutra od 10 ~asova nastupi}e najtalentovaniji u disciplini flaute, klarineta, fagota, trube, trombon horne, saksofona, gitare, harfe i tambure. Zavr{ni koncert i podela nagrada je sutra u 18 sati. Z. Ml.

Gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} najo{trije je osudio ispisivawe grafita mr`we „Smrt romskoj partiji – Bukovac Srbima„ koji je osvanuo na zidu Doma zdravqa u Bukovcu, ali i sve druge grafite mr`we, saop{teno je iz kabineta gradone~elnika. - U Novom Sadu nema mesta za govor mr`we i netoleranciju, jer ovo je grad poznat po skladnom su`ivotu qudi razli~itih vera i nacija. Svi zajedno treba da po{tujemo razli~itosti i ne sme biti diskriminacije po bilo kom osnovu. O~ekujem da se po~inioci ovakvih nedela otkriju i sankcioni{u u skladu sa zakonom – istakao je gradona~elnik Milo{ Vu~evi}. B. M.

VESTI Spen so va {ko la spor to va Po~eo je upis u Spensovu {kolu fudbala, ko{arke i rukometa. Cena {kole je 2.000 dinara. Treninzi se odr`avaju u velikoj dvorani JP „Sportski i poslovni centar Vojvodina” ponedeqkom, sredom i petkom od 8 do 9 i od 15.30 do 16.30 ~asova. Upis je na blagajni klizali{ta ranim danima od 15 do 20 ~asova, a dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 488-2-300 i 069/866-8-030. A. J.

No vi Sad i Ulm ja ~a ju ve ze Predsednik Skup{tine Grada Si ni {a Se vi} primio je ju~e u Gradskoj ku}i gradona~elnika Ulma Ivu Ge ne ra. Na sastanku kojem je prisustvovao i generalni koordinator Saveta dunavskih gradova i regiona Pe ter Lan ger, razgovaralo se o na~inima saradwe dunavskih regija. Kao prioritetne

oblasti saradwe dunavskih regija odre|eni su ekologija, odnosno odr`ivi razvoj, privreda i turizam, ali i promocija bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala. Predsednik Skuptine grada Sini{a Sevi} istakao je da su mobilnost i me|usobno upoznavawe gra|ana, odnosno razmena kulturnih vrednosti, od velikog zna~aja za sprovo|ewe zajedni~kih aktivnosti, ali i da je neophodno u~vrstiti institucionalne aspekte saradwe me|u regijama. B. M.

Pro mo ci ja [e {e qe ve kwi ge Najnovija kwiga dr Vo ji sla va [e {e qa „Ha{ki globolisti~ki obrazac totalitarnog pravosu|a” bi}e predstavqena ve~eras u 18 sati u prostorijama Srpske radikalne stranke u Sremskim Karlovcima. Sedi{te karlova~kog odbora SRS je u Ulici patrijarha Raja~i}a 27. Ulaz je besplatan. Z. Ml.

vOJvOdinA

petak2.novembar2012.

ЗА СЕ ДА ЛО ГРАД СКО ВЕ ЋЕ У ЗРЕ ЊА НИ НУ

Из ме ни ти на чин об ра чу на га са у Ба на ту

ЗРЕ ЊА НИН: Градско веће у Зрењанину усвојило је на јучерашњој седници закључак о покретању иницијативе да се измени начин обрачуна цене гаса за потрошаче у Зрењанину и средњобанатском региону. Ово је учињено на предлог зрењанинских привредника који тврде да се корисницима у средњем Банату испоручује домаћи природни гас лошег квалитета у знатно већим количинама у односу на увозни из Русије. Помоћник градоначелника Дар ко Ка ран изјавио је да локална самоуправа жели да допринесе томе да сви потрошачи у Србији плаћају исту цену за исту количину и квалитет испорученог гаса. Закључак Градског већа наћи ће се и на дневном реду наредне Скупштине града, а након тога захтеви о преиспитивању начина обрачуна цене гаса биће упућени Министарству енергетике, Агенцији за енергетику и Јавном предузећу “Србијагас”.

Привредници окупљени у удружење “Зрењанински пословни круг” (ЗРЕПОК) пожалили су се на недавном састанку са представницима локалне самоуправе да због лошег квалитета гаса у средњем Банату трпе огромну штету. Бизнисмен Бу ди мир Јо ва но вић казао је да његова фирма “Неимар” трпи штету која се мери десетинама милиона динара на годишњем нивоу. Процене су, додао је Јовановић, да за подручје средњег Баната та штета износи преко два милиона евра. - Зрењанинско тржиште снабдева се домаћим гасом из банатских налазишта. Тај гас је изузетно лошег квалитета и ни у једној другој земљи не био могао да буде дистрибуиран као такав. За разлику од овог дела Баната, у остатку Србије користи се гас из Русије, који је одличног квалитета – објаснио је Јовановић. Ж. Б.

ПОТ ПИ САН КО А ЛИ ЦИ О НИ СПО РА ЗУМ У КИ КИН ДИ

Со ци ја ли сти ма и ПУПС-у ва жна са рад ња

КИ КИН ДА: Представници оп-

штинских одбора Социјалистичке партије Србије и Партије уједињених пензионера, Ми лош Ла ти но вић и Не ђо Ке ца, потписали су коалициони споразум. Жеља да се овај документ потпише када није предизборна кампања проистекла је из тога што је сарадња са Партијом уједињених пензионера важна, рекао је Латиновић и додао да је ово уједно и припрема свих изазова који следе у наредним месецима и годинама -Коалициони споразум реализоваће се већ приликом избора за председнике месних заједница расписаних за 9. децембар. Договори већ постоје и тада ћемо, на неки начин, тестирати нашу преговарачку и изборну моћ - рекао је Латиновић и дода да очекује да ће у наредном из-

борном циклусу ова коалиција наступити заједно. Председник Општинског одбора Партије уједињених пензионера Србије Неђо Кеца истакао је да је одбор у Кикинди поново оформљен пре три месеца - Наша жеља је да републичку коалицију пресликамо на локални ниво. Споразумом смо регулисали односе и проблеме који се могу јавити током два изборна циклуса. С обзиром на то да у лоаклном парламенту нема одборника партије уједињених пензионера Србије, Социјалистичка партија ће заступати ставове, интересе, предлоге и сугестије ове странке, те ће учешће Партије уједињених пензионера Србије у општинској власти бити индиректА. Ђ. но.

До на ци ја хра ни те љи ца ма АЛЕК САН ДРО ВО: Активисти зрењанинске хуманитарне организа-

ције “Војвођанска иницијатива” уручили су вредну донацију хранитељицама у Александрову, селу у општини Нова Црња. Раније започета сарадња добила је свој наставак испоруком преко 40 школских торби за ученике основне и средње школе. Истовремено су уручени и уређаји за опремање кухиње у дому Удружења хранитељица “Мало до среће – Мића Влаховић”. “Овај сусрет искоришћен је и за договор о будућем заједничком раду. То се најпре односи на израду пројекта који би допринели томе да неколико десетина деце која су нашла свој нови дом и породицу у Александрову, имају што боље услове за одрастање”, саопштили су из “Војвођанске иницијативе”. Ж. Б.

Не ма па ра за ратаре

ПАН ЧЕ ВО: Пољопривредници су у про сторијама Градске управе одржали састанак са представницима градске управе. Проблеми су се јавили јер у буџету нема пара за паоре који су претрпели штету од града 2011. године, а надлежни из градске управе траже стрпљење за превазилажење овог проблема. - Закључком Градског већа од 3. маја предвиђено је да се исплати осам хиљада динара по хектару за штету. Та средства нису обезбеђена у буџету. Пољопри-

вредници се с разлогом интересују шта је са тим парама. Средстава за ту намену нема у буџету - објаснио је члан Градског већа Го ран Пан ду ров. Штета настала прошле године вероватно ће бити исплаћена тек следеће, јер је 2012. била изузетно тешка и сушна. - Локална самоуправа не да неће, него не може да исплати та средства, зато што се ребаланс буџета не може сад радити - изјавио је Горан Пандуров, након састанка са паорима. З. Дг.

dnevnik

ПО КРА ЈИН СКИ СЕ КРЕ ТАР ЗА КУЛ ТУ РУ И ИН ФОР МИ СА ЊЕ У КИ КИН ДИ

Но вац за „Тер у” мо ра се обез бе дити

КИ КИН ДА: Покрајински секретар за културу и јавно информисање Сла ви ша Гру јић посетио је Кикинду и том приликом састао се с председником општине Кикинда Са вом До бра ни ћем. Повод доласка покрајинског секретара су културни садржаји у кикиндској општини и улагање у објекте културе. - Кикинда је један од бољих партнера покрајинске администрације, конкретно секретаријата који водим. У први план ставили смо “Теру”, коју сви Кикинђани доживљавају као један од најважнијих сегмената културе у граду. Постоји добра визија на који начин завршити све што је везано за “Теру”. То коша, али део новца већ је уложен те би било веома лоше да се сада стане. Морамо наћи средства преко фондова, Покрајине, Републике, локалне самоуправе. Славиша Грујић са својим сарадницима обишао је Симпозијум “Теру”, Народни музеј, Народни архив и Народну библиотеку “Јован Поповић”. У свим овим установама покрајински

секретар упознат је са плановима и пословима који су неопходни да би поменуте установе културе добро функционисале. Добранић је нагласио да очкује добру сарадњу са овм секретаријатом и у наредном периоду. - Ми смо локална самоуправа која је највише ослоњена на по-

крајинску владу. У току је велик број конкурса које су расписали други секретаријати и Кикинда ће на свим конкурисати ради добијања додатних средстава. Култура је важан сегмент живота града те ћемо и за ову област пронаћи најбоља решења. А. Ђу ран

ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВА ОП ШТИ НЕ ОЏА ЦИ

Удру жи ва њем по љо при вред ника до бо љит ка

ОЏА ЦИ: Општа констатација да је пољопривреда наш ослонац у будућем привредном развоју, још увек не доводи до статуса ове гране привреде који би задовољио захтеве пољопривредника. Капацитети у пољопривредној производњи нису ни близу искоришћени да би конкретно пољопривреда заузела место које јој припада. Нестанком многих земљорадничких задруга створена су газдинства која су требала преузети ову улогу, али то није учињено и многа пољопривредна газдинства се на тржишту пољопривредних производа и репро материјала, појављују самостално. Поводом ове констатације, у општини Оџаци је покренута иницијатива и израда пројекта за оснивање Удружења пољопривредника. Покрајински секретаријат за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу је по конкурсу, одобрио милион динара, а локална самоуправа 20 одсто од овог износа, за оснивање оваквог једног удружења. Циљ је удруживање пољопривредних произвођача унапређење пољопривредне производње и остваривање заједничких циљева пољопривредника на територији општине Оџаци. Израда

Стратегије пољопривредног развоја на територији оџачке општине, је документ од великог

крајинског секретаријата за међурегионални развој и локалну самоуправу, а на крају добијање

РУ МА: Данас у Руми почиње 49. фестивал музичких друштава Војводине, а трајаће до недеље. У три фестивалске вечери, први пут ове године учествовује 18 ансамбала, шест више него ранијих година. То из разлога што је квалитет ансамбала ове године знатно виши него ранијих година, што је разлика у квалитету наступа знатно смањена и што сви традиционално велики ансамбли из Војводине поново наступају на Фестивалу. Жири у саставу проф. др Ми ра За кић, етномузиколог, мр Ја сна Бје ла ди но вић Јер гић, етнолог, мр Гор да на Ро га но вић, етномузиколог, Ми ло ван Ог ња но вић, кореограф и Љу бо мир Вуј чин, кореограф одлучиће о златним, сребрним и бронзаним одличјима као и специјалним наградама које ће бити додељене последње фестивалске вечери. Новина на Фестивалу је и проглашење ансамбла вечери што ће учинити уметнички руководиоци ансамбала који наступају на фестивалу. Поред њих, жири новинара и жири публике такође ће прогласити свог фаворита вечери.Сви наступи су у великој дворани Културног центра у Руми, програм данас и сутра почиње у 18 часова, а у недељу у 17 В. Х. сати.

Бес прав на га ра жа у цен тру Ки кин де КИКИНДА: У центру града, у дворишту блока Ц2 никла је бесправно изграђена још једна гаража. Монтажну гаражу уочила је грађевинска инспекција и донела решење о уклањању. - Према закључку који је донела Комисија која је оформљена 2010. године у једном ставу се наводи да се забрањује постављање гаража на јавним површинама, грађевинском земљишту, стамбених и стамбено пословних зграда – рекао је грађевински инспектор Милан Мирковић. Бесправне гараже ничу током ноћи и на територји града има их више од две стотине. Највише их је у Микронасељу, али и у двориштима зграда у Немањиној, Улици браће Татић , Светосавскоји и Хајдук Вељка, као и на другим локаА. Ђ. цијама.

Да ни ја пан ске кул ту ре

За јед но ће би ти ја чи

значаја за развој ове веома важне гране привреде, која ће бити донета ускоро, а од Удружења пољопривредника се очекује да уче ствује у изради стратегије као најважнији чинилац. Такође да буде партнер општини у доношењу локалног аграрног буџета за наредну 2013. годину. Позитивна искуства других општина су довела до покретања иницијативе, израду пројекта и аплицирање на конкурс По-

Фо то: сајт Ка ра ву ко во

средстава по конкурсу је утицало да се припремом општих аката за оснивање Удружења, реализује добро искуство других. Општина Оџаци је упутила јавни позив свим заинтересованим пољопривредницима да се укључе у оснивање Удружења пољопривредника, а носилац активности је општинска Канцеларија за локални економски развој. С. Ми лер

ОД ЛУ КОМ ГРАД СКОГ ВЕ ЋА СОМ БО РА

Зим ској слу жби 19 ми ли о на ди на ра

СОМ БОР: Након недавне одлуке варошких власти да послове у оквиру зимске службе без тендера и јавног позива убудуће уступи овдашњим комуналним предузећима, на 16. седници Градског већа Сомбора прихваћен је план рада зимске службе за одржавање локалних путева и улица у Сомбору у зимском периоду за ову сезону. У информацији „Зимска служба за сезону 2012./2013. године“ наведено је да је ЈП Дирекција за изградњу града Сомбора закључила уговор о обављању зимске службе са Јавним комуналним предузећем „Чистоћа“, а вредност уговора износи безмало19 милиона динара.

Три да на вр хун ског фол кло ра

Према предложеном плану радова, које су чланови Градског већа прихватили, зимска служба би радила од 15. новембра 2012. до 15. марта 2013. године, односно у зависности од временских прилика, што практично значи да зимска служба може, уколико буде обилнијих снежних падавина, почети да ради и раније, али и касније од 15. новембра. На истој седници именован је и Градски штаб за организацију и спровођење Зимске службе на локалним путевима и одређеним градским улицама током зиме 2012./2013. године, за чијег је председника именован Лу ка Ра шић, а његовог заменика Ха сиб Се ли мо вић, обојица запослени у

ЈП „Дирекција за изградњу града Сомбора“, док је као представник Градске управе за члана Штаба именован Вла ди мир Кр зна рић. Како је члан Градског већа задужен за комуналну област и урбанизам Ра ди слав Је ла чић обавестио варошку владу, зимска служба спроводиће се на 13 локалних путева, чија је дужина 115 километара као и у 26 улица у граду, у дужини од 25 км. зимска служба ће се као и претходних година спроводити у улицама у којима се налазе одређене јавне службе, односно амбуланте, болница, полицијска управа, ватрогасци и друге јавне службе - појаснио је Јелачић образлажући ову одлуку ГВ. М. Ми ље но вић

БЕ ЧЕЈ: Данас у Бечеју почињу Дани јапанске културе, па ће тим поводом вечерас у 19 сати, у изложбеном салону Градског музеја бити отворена изложба „Јапанска графика 18. и 19. векаслике ефемерног света“, из приватне колекције Ваљевца Нин ка Ра до са вље ви ћа. Улаз је бесплаВ. Ј. тан.

Про мо ци ја књи ге „Мај ке по зна тих” БА НАТ СКО АРАН ЂЕ ЛО ВО: Удружење грађана „Сећање на неког„ из Банатског Аранђелова приређује данас, у 18 сати књижевни сусрет на коме ће познати театролог и књижевник Јо ван Ћи ри лов из Београда представити своју књигу „Мајке познатих„. Сусрет ће се одржати у свечаној сали у Дому културе. М. Мр.

RePORTA@e

dnevnik

petak2.novembar2012.

SRP SKI AGRAR NI EKS PER TI I DA QE TRE TI RA JU KO ZE KAO SI RO TIW SKE KRA VE

Fran cu ska po {tu je go spo |e s re pom

Bran ko Jeg di} sa svo jim bla gom

a li zato {to je tretirana kao „sirotiwska krava”, tek, koza je u Vojvodini uvek imala status niè kaste. Pogotovu {to je nakaradna posleratna agrarna politika Titovih „stru~waka“ gotovo ukinula s na{ih prostora blagorodne ìvuqke koje brste sve {to na|u na ispa{i. I ne traè repete. Ni oni koji treba da sad podstaknu i tu granu sto~arstva, o woj gotovo ni{ta ne znaju, niti brinu. Cehovsko udruèwe iz Kawiè okupqa desetak ozbiqnijih uzgajiva~a, ali se predsednik Joèf Bohata vajka da broj koza stalno opada. – Za mleko nemamo prera|iva~e a kozarstvo bi se sigurno razvijalo kad bismo mogli da osnujemo mlekaru – smatra Bohata, koji s familijom drì tridesetak koza, ali namerava da ozbiqnije pristupe poslu. Nalozbiqniji uzgajiva~i su u Srpskom Krsturu i Malim Pijacama, ali dosta je onih koji po nekoliko koza drè iz hobija. – Sve se od koze koristi: meso, koà, ~ak i surutka kao dodatak u ishrani. Mleko i sireve za sad prodajemo od ku}e, na kawi{koj pijaci i po raznim smotrama – veli Bohata, kome pomaù supruga Iboja i }erka Dora.

Kozari smatraju da im dr`ava mora pomo}i pri podizawu modernih farmi i prera|iva~kih kapaciteta po evropskim standarima, umesto da dolaze multinacionalne kompanije i ucewuju proizvo|a~e.

– U posledwe vreme, naàlost, nismo imali subvencija, kao recimo 2007, kad smo kupili laktofrizove i druge neophodne ure|aje. Od tad nismo ni{ta dobili na konkursima, mada smo se stalno prijavqivali. Dràva treba da nam bar malo pomogne jer nudimo vrhunski doma}i proizvod, za koji garantovano imamo trì{te. Na{i ~lanovi trenutno gaje oko 500 koza, a kad bismo imali mlekaru u kojoj bismo spravqali sireve i druge proizvode od mleka, broj koza bi se brzo vi{estruko pove}ao – optimista je ~elnik kozara. Dodaje i da koza u razvijenim evropskim zemqama nije tako potcewena kao kod nas.

– Nemci, Holan|ani, a naro~ito Francuzi, i te kako po{tuju kozu, gotovo kao gospo|u s repom. Francuska je prva u svetu, ima moderne farme i stotinak registrovanih vrsta sireva od kozjeg mleka. S pedesetak koza jedna ~etvoro~lana porodica moè dobro da ìvi a ne samo opstaje. Kozje mleko je najbliè sastavu maj~inom i najpogodinije je za ishranu qudi. Ranije uop{te nije ni bilo proizvodwe kravqeg mleka, ve} samo ov~ijeg i kozjeg. U me|uvremenu se to zaboravilo. U retkim delovima Srbiji organizovan je otkup kozjeg mleka, najvi{e u Sremu, jer postoje prera|iva~i u In|iji i Kukujevcima. Naàlost, na severu Vojvodine nije tako, naj-

bli`a mlekara je u Zrewaninu, udaqenom vi{e od sto kilometara. Imamo gotove projekte da se prave doma}i kozji sirevi, oboga}eni za~inima, su{enim povr}em i pikantnim dodacima iz na{eg podnebqa – optimista je Bohata. Najpriznatija francuska rasa koza je „alpino” pa su gotovo sva zna~ajnija stada u Srbiji te rase. Ponos familije Bohata je trogodi{wi jarac [amu, na ~ijoj potenciji se zasniva budu}nost farme. – Alpino koze mogu dati dnevno i do osam litara mleka, ali samo ako se vodi ra~una o kvalitetnoj ishrani. No, isplati se i ako da dve litre. Litar mleka se od ku}e prodaje za 60 dinara, ki-

Sa pun iz po ro di~ ne ma nu fak tu re Ada mov

Pa su i {to ni ko dru gi ne }e Familija Branka Jegdi}a iz Srpskog Krstura ve} je stekla znatnu reputaciju. Uzgojem „alpino” koza bave se deceniju i po, za {ta je ove godine Branko dobio i priznawe povodom Dana op{tine Novi Kneèvac, a pre i mnoga druga. Jegdi}i imaju oko sto koza i jaradi, selekciju grla rade pod nadzorom stru~waka, najve}i deo podmlatka prodaju za priplod, pro{iruju farmu i ulaù u gradwu objekata za preradu mleka. – Kozje mleko i sir dobri su za zdrav ìvot. Koze pasu vi{e od 300 vrsta trave, sve {to druge ìvotiwe ne}e, pa se mogu dràti i tamo gde samo kopriva raste – veli Branko, koji svoje stado od ranog prole}a do kasne jeseni napasa kraj Tise a asistiraju mu pulini. Vesna i Igor Adamov su se pre neku godina iz Subotice preselila u Srpski Krstur. Kad su ostali bez posla, uz pomo} roditeqa kupili su ku}u pa krenuli da prave doma}i sapun od kozjeg mleka. Za porodi~nu manufakturu sirovinu dobiju od tri doma}e sanske koze, naprave oko 9.000 sapuna godi{we i prodaju po sajmovima {irom Vojvodine. – Hladnim procesom, od mleka, biqnih i eteri~na uqa, pravimo ~etiri vrste sapuna i sve prijaju svim vrstama koè – tvrdi Adamov.

Jo `ef Bo ha ta i ra sni ja rac [a wu

Svu da ima mu {te ri ja za si re ve fa mi li je Bo ha ta

iz grad wi do mo vi ne, na si pa wu tra sa dru mo va od Tri gla va do Var da ra, ko je }e, ono mad, s to li ko uì va wa raz ro va ti ne ki dru gi omla din ci. î je oru` je ni su ko li ca i qu bav pre ma iz grad wi. Ve} ru {e wu. Tra ga ~e su, vaq da, ve ko vi ma pre no si le lak {i te ret u ta ko zva nim eko nom skim dvo ri {ti ma ra ta ra i dru gih se qa na. Ali i po so ka ci ma. Mo gle su da pri me i dvatri xa ka ì ta, je~ ma, ku ku ru za, bli zu po la ku bi ka le po slo è nih ce pa ni ca, de se tak sno po va ogri zi na ili ku ku ru zo vi ne... sva ka kav espap ko ji je do bro ve zan i upa ko van, da se ne ra si pa. No ve tra ga ~e su dr à ne ~i stim, skla wa ne pod krov da ne ki snu, a sta re su bi le ne za me wi ve u ~i {}e wu {ta le. Do gu ra{ ih do ula za u {ta gaq, okre ne{ na po qe, na zi da{ na wih |u bre ta do vr ha (vi {e sla me do le, fri {ke ba le ge od go re),

pravim farmu, {to bi mi pojeftinilo proizvodwu mleka – planira Bohata. Mi lo rad Mi tro vi}

NU KLE AR NI FI ZI ^AR SVI RA U AL TER NA TIV NOM ROK BEN DU

PRE^ANSKA LEKSIKA im je ~o vek ot krio to ~ak (vaq da ni je bi lo obrat no) na pra vio je se bi – tra ga ~e. Od dr ve ta. To ~ak na pred, krat ka oso vi na, ugla vqe na u jak ram od ~vr stog dr ve ta, naj bo qe ba gre ma, dve ra ku ni ce, dr `a qi ce, iza to~ ka na slon, iz me |u ru ~i ca pet-{est le tvi ca kao ne ka po ste qi ca – go to va ko li ca. Ja ka i du go ve~ na. Kad sto je, osla wa ju se na dve no ge od sa vi je nog ple ka, a kad se gu ra ju, sve je na to~ ku. I ru ka ma. Ta ko se no sio te ret. I ka li li sta ri ak ci ja {i, ~i ja jed na pe sma gla si: A{ov, lo pa ta, pi juk i ko li ca / To je oru` je sva kog omla din ca! Na ma sa se la gu ra we ko li ca bi lo je pra va la ga ni ca na

logram sira je 700, a u gradovima cene su mnogo vi{e. Po{to `ivim u Kawi`i, ne mogu da koristim ispa{u, ali nameravam da

Tra ga ~e ili ka ko se no sio te ret obri {e{ qu {ti kom ru ~i ce i pra vac na |u bre, na gum no. Ako je |u bre ve li ko, po lo ì{ do bru da sku-dve, na pra vi{ ~vrst put, pa uz br do, za ~as na sre di nu |u bre ta. Za ~as i bez mno go na po ra, na kra ju tra ga ~e sa mo okre ne{, spu sti{ do le i osta vi{. Ki {a }e ih opra ti ili ve tar / sun ce osu {i ti. Ka da tra ga ~e po~ nu da {kri pe (a to se de s i kadtad), na ma ù ih sla ni nom, ili gur nu u le ì {ta oso vi ne ma lo to vat ma sti, ko lo ma sti. Na to~ ku tra ga ~a ret k o bu d e ke w a ~ e, ma da se i to do ga |a. Tra g a ~ a jo{ ima, ne ke i slu è ili su avan zo va le u – ukra se. Ma lo ori ba ne ili pri d e ofar b a n e, atrak tiv ne su kao po sto qe za cve }e u sak si ja ma ili ve }im }u po vi ma, a na {i {a nom trav w a k u, ili ukraj ba {ti ce. Na sled ni ci tra ga fo to: Ste van Kra gu je vi} ~a su me tal na ko li ca s gu me nim to~ kom, sva ka ko prak ti~ ni ja i vr lo ko ri sna. Bli zak ro |ak je i ja pa ner, isto ima je dan to ~ak, ali i san duk u ko ji se si pa ~ak i ìt ka ma sa, uga {e ni kre~, za me {a ni mal ter, pa se to do gu ra do gra |e vi ne u iz grad wi. Sta ri bi cikl se po ne kad na zo ve tra ga ~om, za to {to je ve} zar |ao i {to se na we go vom pak tre ge ru ili {tan gli pre no se po me nu ti xa ko vi i dru gi te re ti. Spra va sli~ na tra ga ~a ma (re |e ih zo vu i dra ga ~e) su ta li~ ke, a na ma |ar skom. Ta ko se ime nu je i de~ ja igra, vi {e ve `ba sna ge, kad jed no de te ide na ru ka ma a dru go wi me “upra vqa” dr è }i ga za no ge. Pa vle Ma le {ev (Kwi ge ovog auto ra iz se ri je „Di va ni o re ~i ma” mo gu se ku pi ti u no vo sad skim kwi à ra ma „Most”, „Ma la ve li ka kwi ga” i „Le mi je va kwi à ra”)

Ne mam raz lo ga da osta nem, ali ne }u pre ko gra ne ad neko re|a desetke u indeksu, uobi~ajeno je da ga smatraju {treberom, ali to nikako ne vaì za najboqeg akademca iz Apatina Davida Kneèvi}a. Zavr{io je novosadski PMF sa ~istom desetkom, pri kraju je master studija nuklearne fizike, planira da ubrzo i doktorira, usput pi{e pesme, svira i komponuje za svoj bend. – Da sam upisao pravo ili ekonomiju, ko zna kako bih zavr{io – kaè David. – Sem fizike, volim matematiku, ali ne i tehni~ko crtawe. Poslu{ao sam jednog profesora koji mi je savetovao da ne upisujem fakultet na kojem ga ima, ali i sebe, pa iz izbora iskqu~io i dru{tvene nauke. Po{to mi je fizika zadovoqstvo, mogao sam dosta vremena da posvetim i drugim interesovawima, a ne samo da spremam ispite. Nakon prva poetske zbirke „Soba s pogledom na ìvot“, ve} je spremio drugu a po~eo da pi{e i roman. Naravno – o muzici. – Na{ bend traga za alternativnim pravcima. Sviram ritam-gitaru i pi{em tekstove za grupu sastavqenu od informati~ara, gra|evinaca i elektro-

Sa mo de set ke u in dek su Da vi da Kne `e vi }a

tehni~ara – pri~a David, uveren u to da su fizi~ari poseban spoj. – Zavr{io sam istra`iva~ku, za master upisao nuklearnu fiziku i mada to sad nije potrebno nijednoj doma}oj firmi, verujem da }u na}i posao koji }e me usre}iti – uveren je Kne`evi}.

– Ne razmi{qam o odlasku u inostranstvo, iz nekog razloga èlim da ostanem u zemqi. Ne znam za{to, jer me ni{ta posebno ne veè. Za rad na doktoratu verovatno }u, ipak, morati preko grane – pri~a David, koji te~no govori engleski a savladao je i ruski zbog stru~ne literture. – Bez pomo}i novosadskog Humanitarnog fonda „Privrednik“, Republi~kog fonda za razvoj nau~nog podmlatka i stipendije op{tine Apatin, ìvot bi mi bio mnogo teì – zahvalan je donatorima David, koji je, uprkos materijalnoj oskudici porodice, uspeo bude vrhunuski akademac. Od ro|ewa je ìveo u mnogim mestima {irom biv{e Juge jer je glava familije bio vojno lice, ali Novi Sad mu je najdraì. – To je grad otvoren za sve, od inovantnih muzi~kih trendova do mogu}nosti za dobro obrazovawe – obja{wava Kneèvi} tokom kratkog boravka u Apatinu i poseti majci. Dok pri~amo, prstima {parta po laptopu, da neki minut ne izdangubi. J. Prel ~ec VOJ VO \AN SKA VE NE CI JA NA SE DAM KA NA lA: Law ski no vo sad ski Sa jam tu ri zma la u re a ti ma za ru ral ni tu ri zam iz som bor skog ata ra pro gla sio je Ba~ ki Mo no {tor i Sta par, a ne dav no i Bez dan. To naj ve }e i naj mno go qud ni je na se qe u ata ru je osvo ji lo pri zna we Du nav skog kla ste ra „Is tar 21„ i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za pri vre du kao naj sprem ni je za do ~ek go sti ju. Ina ~e, Bez dan je na „Is tar po pi su„ voj vo |an skih se la i me |u naj zna ~aj ni jim na u ti~ kim de sti na ci ja, {to i ne ~u di jer “Voj vo |an ska Ve ne ci ja”, ka ko je od mi qa lo kal pa tri o ti zo vu, ne sa mo {to je u ne po sred noj bli zi ni Ve li ke re ke ve} le ì na ~ak se dam ka na la. M. Mi qe no vi}

crna hronika

petak2.novembar2012.

dnevnik

NE KA DA [WI SA VET NIK PRE MI JE RA ZO RA NA \IN \I ]A I DI REK TOR PRED U ZE ]A „KAR GO LO GI STI^ KI CEN TAR BRO DO GRA DI LI [TA BE O GRAD” LI [E NI SLO BO DE

Ja wu {e vi} i Miq ko vi} uhap {eni zbog zlo u po tre be – Pri pad ni ci po li ci je uhap si li su ju ~e di rek to ra pred u ze }a „Kar go lo gi sti~ ki cen tar bro do gra di li {ta Be o grad” Pa vla Miq ko vi }a (50) i spe ci jal nog sa vet ni ka u tom pred u ze }u Zo ra na Ja wu {e vi }a (49) zbog sum we da su po ~i li ni kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja – iz ja vio je pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}. Da ~i} je re kao da su ak ci ju hap {e wa iz ve li pri pad ni ci MUP-a Sr bi je i Po li cij ske upra ve Be o gra da, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom u Be o gra du. Miq ko vi} se sum wi ~i da je od 1. ja nu a ra 2006. do 1. ja nu a ra 2010. go di ne, uz pod stre ki va we Ja wu {e vi }a, da vao na lo ge fi nan sij skoj slu `bi da odo bra va pla }a wa na te ret tog pred u ze }a za ra do ve na ku }i u Tol sto je voj uli ci 7, ~i ji je vla snik Ja wu {e vi}. Ti me je po men tom pred u ze }u na pra vqe na {te ta od 800.000 evra. Zo ran Ja wu {e vi} jav no sti je po stao po znat kao sa vet nik pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, naj pre za po qo pri vre du, a ka sni je za bez bed nost. To kom pret hod ne de ce ni je vi {e pu ta je bio pod is tra gom, ali je naj po zna ti ja bi la afe ra „Sej -

Zo ran Ja wu {e vi}

{el ska ostr va” – zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u ve zi s pri va ti za ci jom fa bri ke ce men ta „No vi Po po vac” kod Pa ra }i na. Me |u tim, po sle vi {e od {est go di na is tra ge, 30. ju na 2010. go di ne Vi {e tu ì la {tvo u Be o gra du od u sta lo je od kri vi~ nog go we wa Ja wu {e vi }a i osta lih osum wi ~e nih zbog ne do stat ka do ka za. Tom is tra gom bi li su ob u hva }e ni i ne ka da {wi {ef \in |i }e vog ka bi ne ta Ne ma wa Ko le sar, kao i Dar ko Kri àn i Mi ro qub Ja ko vqe vi}.

RA SVE TQE NA KRA \A S RU MUN SKE BAR @E KOD LU KE U SME DE RE VU

Se dam to na |u bri va od ne to ~am cem? Sme de rev ska po li ci ja ra sve tli la je te {ku kra |u na Du na vu, kod sta re lu ke u Sme de re vu, u~i we nu na {te tu ru ske kom pa ni je

„Bi o fert LTD” i li {i la slo bo de osum wi ~e ne Vla du D. (32) i Da ni je la N. (26) iz Ko vi na. Ka ko je pre ci zi ra no u sa op {te wu Po li cij ske upra ve u Sme de re vu, oni su osum wi ~e ni da su s ru mun ske bar `e, usi dre ne kod Sme de re va, 26. ok to bra

ukra li se dam to na ve {ta~ kog |u bri va, vla sni {tvo ru ske fir me „Bi o fert LTD”, vred nog 4,2 mi li o na di na ra. \u bri vo su u rin fu zi lo pa ta ma uto va ri li u ~a mac, za tim u ne na se qe nom pri o ba qu Du na va spa ko va li u xa ko ve od po 50 ki lo gra ma i od ve zli u Ko vin. Deo |u bri va, 72 xa ka ukup ne te `i ne 3.600 ki lo gra ma, na |en je u ma ga ci nu jed ne pri vat ne fir me u Ko vi nu, ~i ji vla snik je osum wi ~en da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri kri va wa. Vla di D. je od re |e no po li cij sko za dr `a va we na kon ~e ga }e bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Sme de re vu, a osta la dvo ji ca osum wi ~e nih su, na kon sa slu {a wa, pu {te ni iz pro sto ri ja Po li cij ske upra ve Sme de re vo. (Ta njug)

NA @E LE ZNI^ KOJ STA NI CI U PRE [E VU

Ot kri ve ni no vi ile gal ci

Ca ri ni ci su ju ~e, u za jed ni~ koj ak ci ji s ko le ga ma iz Gra ni~ ne po li ci je, na è le zni~ koj sta ni ci u Pre {e vu, pri li kom pre gle da kom po zi ci je te ret nog vo za ko ji iz Gr~ ke sa o bra }a {i rom Za pad ne Evro pe, ot kri li ~e tvo ri cu dr à vqa na Pa le sti ne i pe to ri cu dr à vqa na Si ri -

je ko ji su na me ra va li da ile gal no pre |u gra ni cu, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Ile ga la ni mi gran ti su ot kri ve ni u va go nu na ko jem su bi le dve ka mi on ske po lu pri ko li ce ko ji ma su tran spor to va ni alu mi ni jum ski pro fi li u Austri ju. M. B.

U zah te vu za is tra gu Tu ì la {tvo je ta da tvr di lo da su se Ko le sar i Kri àn 2001. go di ne, u vre me ras pi si va wa ten de ra, do go vo ri li s „Hol ci mom” da wi ho vo pred u ze }e „Braj ten bur ger” bu de pro gla {e no za naj po voq ni jeg kup a. Na vo di se i da je {vaj car ska kom pa ni ja „u ne ko li ko na vra ta” upla ti la oko 2.000.000 do la ra na ra ~un fir me „Maj ron sejls li mi ted” sa Sej {el skih ostr va ~i ji je vla snik Ja wu {e vi}. S to ga ra ~u na 355.000 do la ra pre ba ~e no je, ka ko se tvr di, na pri vat ni ra ~un Ko le sa ra, 250.000 na Kri à nov i 860.000 na Ja ko vqe vi }ev. Pre o sta li iz nos je za vr {io na „ne ri zi den ci jal nom” ra ~u nu fir me „Maj ron sejls li mi ted”. Me |u tim, po sle vi {e go di {we is tra ge, Tu ì la {vo je za kqu ~i lo da ne ma do voq no do ka za pa ni je po di glo op tu `ni cu. Me di ji i is tra `ni or ga ni su Ja wu {e vi }a po ve zi va li i s afe rom „Mob tel”. U me di ji ma je do -

vo |en je u ve zu i s afe rom „De li mu sta fi}” i sum wi da je, kao ste ~aj ni uprav nik be o grad skog bro do gra di li {ta, biv {em mi ni stru po li ci je Bo sne i Her ce -

gra du na uslov nu ka znu od go di nu da na i osam me se ci za tvo ra zbog uta je vi {e od se dam mi li o na di na ra po re za. Osim to ga, iz re ~e na mu je i nov ~a na ka zna od 800.000

Ra dio u DB-u RS Svo je vre me no su ba wa lu~ ke „Ne za vi sne no vi ne” ob ja vi le Ja wu {e vi }e vu bi o gra fi ju u ko joj je na ve de no da je ro |en u Sa ra je vu 22. av gu sta 1960, a da u Be o gra du `i vi od 1993. go di ne. Ka ko je na veo u svo joj bi o gra fi ji, za vr {io je Elek tro teh ni~ ki fa kul tet u Sa ra je vu, ali su me di ji na vo di li da je ra dio na me sti ma sa sred wom {kol skom spre mom. Bio je pri prav nik u po zna toj sa ra jev skoj fir mi „Ener go in vest”. Po na vo di ma „Ne za vi snih”, od ma ja 1992. do po ~et ka 1993. bio je vo za~ {e fa DB-a u Is to~ nom sa ra je vu Dra ga na Kij ca. U vre me iz bi ja wa ta da po zna te „afe re De li mu sta fi}” i sum wi da je, kao ste ~aj ni uprav nik be o grad skog bro do gra di li {ta, biv {em mi ni stru po li ci je Bo sne i Her ce go vi ne Ali ji De li mu sta fi }u iz dao po slov ni obje kat u tom bro do gra di li {tu, Ja wu {e vi} je, ka ko su pi sa le „Ne za vi ne”, po tvr dio da je bio rad nik DB-a RS, ali da mu je po ~et kom 1993. go di ne Ki jac pot pi sao spo ra zum ni ras kid rad nog od no sa. Ja wu {e vi} je iz ja vqi vao da u vre me ra ta u BiH ni ka da ni je sreo De li mu sta fi }a jer su bi li na su prot nim stra na ma. go vi ne Ali ji De li mu sta fi }u iz dao po slov ni obje kat u tom bro do gra di li {tu. Ja wu {e vi} je 3. mar ta 2007. pr vo ste pe nom pre su dom osu |en u Tre }em op {tin skom su du u Be o -

di na ra. Sud sko ve }e, ko jim je pred se da va la su di ja Zo ri ca Mi lo sa vqe vi}, ta da je utvr di lo da je Ja wu {e vi} od fe bru a ra do ju la 2003. go di ne s ra ~u na svo je fir me „Maj ron sejls LTD”, re gi stro va -

ne na Sej {e li ma, ne ko li ko pu ta pre ba cio no vac na pri vat ni de vi zni ra ~un u Cep ter ban ci. On je u pot pu no sti iz be gao da pla ti po rez na pri ho de u ukup nom iz no su od 7.702.665 di na ra. U svoj stvu biv {eg ste ~aj nog uprav ni ka be o grad skog pred u ze }a „Bro do teh ni ka”, Ja wu {e vi} je na su |e wu u Dru gom op {tin skom su du 2005. go di ne ne gi rao da je po ~i nio kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i iz be ga va wa pla }a wa po re za, ko ja su mu op tu `ni com sta vqe na na te ret. Ja wu {e vi }a je op tu `ni ca te re ti la i da je, za jed no sa za me ni kom ste ~aj nog uprav ni ka „Bro do teh ni ke” Da rin kom Isa i lo vi}, uno {e wem ne ta~ nih po da ta ka u obra zac za ob ra ~un po re za iz be gao pla }a we po re za na pro met i uslu ge, kao i po re za na do ho dak za po sle nih i pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we od ukup no oko 9,5 mi li o na di na ra. On je pre go di nu i po pod neo kri vi~ nu pri ja vu za kle ve tu pro tiv ta da {we po sla ni ce Jor go van ke Ta ba ko vi}, sa da {we gu ver ner ke NBS-a, ko ja je za skup {tin skom go vor ni com we ga i Ne ma wu Ko le sa ra op tu `i la za ko rup ci ju. (Ta njug)

OPQA^ KAN PO ZNA TI NO VO SAD SKI GO LU BAR JO VAN PE RU [IN

Dva da na le ào ve zan u ku }i – Do bro se to sve za vr {i lo sa mo kad sam ostao, po sle sve ga, ìv. Bi lo je, bo ga mi, gu sto. Mi slio sam da }e me ubi ti, po go to vo {to sam jed nom raz boj ni ku raz bio nos pre ne go {to su me ve za li – pri ~a Jo van Pe ru {in (81) iz No vog Sa da o pqa~ k a { kom na p a d u ko j i je pre ` i v eo u ne d e q u, na k on ~ega je jo{ dva da na pro veo vezan u ku }i dok ga ni je pro na {ao pri ja teq ko ji mu je do {ao u po se tu. Iako u de ve toj de ce ni ji ì vo ta, Jo van se br zo opo ra vqa od po vre da ko je su mu za da li na pa da ~i i upr kos pre ì vqe noj tra u mi, ve drog du ha ob ja {wa va ka ko se sve do go di lo. – Is pra tio sam pri ja te qi cu, vra tio se u ku }u i na zvao jed nog ko le gu da se ne {to do go vo ri mo. Dok sam pri ~ao te le fo nom, vi deo sam jed nog da je utr ~ao u ku }u i ule teo u spa va }u so bu. Po {to sam mi slio da je u{ao sa mo je dan lo pov, pre ki nuo sam ve zu i kre nuo da se ob ra ~u nam s wim i ni sam ko le gi re kao {ta mi se de {a va u ku }i i da po zo ve po li ci ju. Jed nog sam uda rio, ali on da su se po ja vi la jo{ dvo ji ca ma ski ra nih i sru {i li su me i sve za li tra kom – pri ~a Pe ru {in, ko ji je kod nas po znat kao us pe {an go lu bar, ali i kao pr vi Sr bin ko ji je sni mao fo to gra fi je „za od ra sle” jo{ da le ke 1958. go di ne. Raz boj ni ci su ta da po ~e li tor tu ru i pre tu ra we ku }e u po tra zi za nov cem i vred no sti ma, a po re ~i ma Jo ve Pe ru {i na, u jed nom tru nut ku su ga po li li ne kom te~ no {}u i uz pret wu da }e ga za pa li ti, tra ì li od we ga da im ka è gde je no vac. – Re kao sam im da me za pa le ako ho }e, ali sa mi su na {li pa re i zlat ne sa to ve. Od ne li su bli zu 2.000 evra i na kit i sa t o v e ko j i vre d e ne k o l i k o hi qa da evra, ali to su sa mo pa re, va `no je da sam ostao ìv, a za pa re }e mo la ko – ka è ~i ka Jo va. Po sle tro ~a sov ne pre me ta ~i ne i pret wi, raz boj ni ci su s ple nom na pu sti li ku }u, a Jo -

va na su osta vi li u ku hi wi sve za nih ru ku i no gu s tra kom pre ko usta. – Kad su mi ve zi va li no ge, bio sam pri se ban pa sam us peo da ih za dr `im ra {i re ne {to mi je ka sni je po mo glo da ba rem no ge ma lo oslo bo dim pa sam mo gao ne ka ko da pu zim i da se ko tr qam po ku }i. Pr vi dan sam ne ka ko iz ku hi we do {ao do spa va }e so be, jer sam mi slio da }e mi ta mo bi ti to pli je, ali lo po vi su iza {li kroz pro zor ko ji su osta vi li otvo r en, pa sam se smr z ao. Dru gi dan mi je bi lo jo{ go re, jer su mi ru ke od steg nu te tra ke ja ko ote kle i po ~e le da me

bo le, bio sam è dan i gla dan i ta da sam po ~eo da se pla { im da ne } u osta ti ìv. Me |u tim, pri j a t eq je do {ao u po se tu i ~uo sam da je is pred ku }e pa sam ne ka ko us peo no ga ma da drm nem za ve s u i on d a je u{ao i na {ao me u ku }i – ka è Jo van. Po we go vim re ~i m a, pqa~ k u su iz vr {i li pro fe si o n al c i, jer su vr lo br zo pre tu -

Jo van Pe ru {in

Is pre tu ra na so ba

ri li ce lu ku }u, a pre ne go {to su iza {li kroz pro zor, od se kli su ì cu fik snog te le fo na i na vu kli za ve se da se spo qa ne vi di is pre tu ra na so ba. On tvr di da su mu raz boj ni ci upa li u ku }u uz po mo} ili na na go vor ne ke è ne, ko jih je bi lo do sta u we go vom ì vo tu. – Ja uvek imam po ne ko li ko è na s ko ji ma se vi |am i pret po sta vqam da je ne ka bi la qu bo mor na {to sam je osta vio ili je hte la da mi uzmu pa re, pa je na {la ove ti po ve da mi upad nu u ku }u. Ali ne ma rim, ja }u na sta vi ti po svo me, a pare do |u i odu... – ka è ~i ka Jo va. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, raz boj ni ci su, upr kos fan tom ka ma i ru ka vi ca ma ko je su no si li, osta vi li od re |e ne tra go ve, na osno vu ko jih }e po li ci ja po ku {a ti da ih pro na |e i po hap si. N. Per ko vi}

crna hronika

dnevnik PR VI PUT BI RA NE SU DI JE SE PRE VO DE NA STAL NU FUNK CI JU

U~i nak ne bi tan Sve su di je ko je su iza bra ne na man dat od tri go di ne bi }e po hit nom po stup ku iza bra ne na stal nu funk ci ju bez vred no va wa do sa da {weg ra da uko li ko se usvo je re {e wa iz rad ne ver zi je za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o su di ja ma, ko ji je ju ~e pred sta vqen na jav noj ras pra vi u Pa la ti „Sr bi ja”. – Na i me, pred lo `e no je da su di je su do va op {te nad le `no sti i pre kr {aj nih su do va ko ji ma is -

{a je sa su di ja ma op {te nad le `no sti – od no sno da }e im bi ti po tre ban sta` od tri go di ne ra da po sle po lo `e nog pra vo sud nog is pi ta – na po me nuo je Si mi}. – Pred lo `e ne su i od red be u ve zi s pre me {ta jem i upu }i va wem su di ja, ko ji ma bi se olak {a lo wi ho vo ras po re |i va we, ima ju }i u vi du ve li ki broj su di ja vra }e nih po sle od lu ke Ustav nog su da u ve zi s op {tim iz bo rom.

petak2.novembar2012.

IN SPEK CI JA RA DA O PO GI BI JI DVO JI CE RAD NI KA NA GRA DI LI [TU U BA^ KOJ PA LAN CI

Ni su po {to va ne me re za {ti te In spek ci ja ra da uo~i la je pro pust u or ga ni zo va wu po slo va na gra di li {tu po slov nog objek ta u Ba~ koj Pa lan ci, gde su dve oso be smrt no stra da le, a dve po vre |e ne, zbog ~e ga }e pro tiv po slo dav ca i od go vor nih li ca bi ti pred u ze te me re u skla du sa za ko nom. Ka ko je ju ~e sa op {tio ka bi net pot pred sed ni ka Vla de i mi ni stra ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Jo va na Kr ko ba bi }a, u sre du, 31. ok to bra, oko 15 ~a so va do go di la se ko lek tiv na po vre da na ra du kod po slo dav ca „Ra dun in `e we ring” d. o. o., sa se di {tem u Ba~ koj Pa lan ci. In spek ci ja ra da je utvr di la da je u de {a va wi ma ve za nim za po vre du na ra du u~e stvo va lo pet rad ni ka. ^e ti ri li ca su pre tr pe la po vre de – smrt no su stra da li Sa {a Pa lin ka{ (30) i Ste vi ca Ko ji} (40), obo ji ca iz Ne {ti na, a Mi }o Mak si mo vi} iz Ba~ ke Pa lan ke i Mi lo van Ru je vi} iz Ob rov ca su po vre |e ni. Do ko lek tiv ne po vre de na ra du do {lo je na gra di li {tu po slov -

nog objek ta u Ba~ koj Pa lan ci (No vo sad ski put bb), gde su rad ni ci iz vo di li li mar ske ra do ve na ha li ~i je ra do ve in ve sti ra „Nek tar” d. o. o. Ba~ ka Pa lan ka. U tre nut ku po vre de, za po sle ni su pre me {ta li la ku po kret nu ske lu, vi so ku oko 7,5 me ta ra, ra di or ga ni zo va wa ra do va s dru ge stra ne objek ta. U jed nom tren tu ku ske lom su me ha ni~ ki do dir nu li vod vi so kog na po na, ja ~i ne 10 kv. Do {lo je do struj nog uda ra ko ji je pro u zro ko vao ko lek tiv nu po vre du na ra du. „In spek ci ja ra da je uo~i la pro pust u or ga ni zo va wu po slo va jer ni su po {to va ne od red be Pra vil ni ka o op {tim me ra ma za {ti te na ra du od opa snog dej stva elek tri~ ne stru je u objek ti ma na me we nim za rad, rad nim pro sto ri ja ma i na ra di li {ti ma u de lu me ra za bez be dan rad u bli zi ni na po na. Ni je obez be |en neo p hod ni si gur no sni raz mak iz me |u de lo va pod na po nom (struj nog vo da) i pred me ta ko ji se upo tre bqa va (u ovom slu ~a ju rad ne ske le)„, is -

Me sto tra ge di je

ti ~e se u na la zu in spek ci je. Do da je se da }e „zbog u~i we nog pro pu sta pro tiv po slo dav ca i od go vor nih li ca bi }e pred u ze te me re u skla du sa za ko nom”.

In spek cij ski nad zor je i da qe u to ku u de lu utvr |i va wa rad no prav ne do ku men ta ci je za za po sle ne ko ji su pre tr pe li po vre de, na ve de no je u sa op {te wu. M. B.

OB JA VQE NA PRE SU DA U SLU ^A JU „ZRE WA NIN SKA AFE RA”

ti ~e tro go di {wi man dat na ko ji su iza bra ni kra jem 2009, bu du od mah pre ve de ne u sta lan sa stav i da se wi hov rad vred nu je po op {tim kri te ri ju mi ma iz za ko na – re kao je po mo} nik mi ni stra prav de Voj kan Si mi}. On je is ta kao da je pred lo `e no da ta od red ba ide na usva ja we po hit nom po stup ku jer bi smo u su prot nom osta li bez su di ja na red ne go di ne. – Rad n om ver z i j om za k o n a pred lo `e no je iz jed na ~a va we uslo va za iz bor su di ja za pre kr -

Ta ko |e se, po re ~i ma po mo} ni ka mi ni stra, pred vi |a ju iz me ne u po stup ku iz bo ra pred sed ni ka Vr hov nog ka sa ci o nog su da kao naj zna ~aj ni jeg me sta u sud stvu. – Kan di dat za pred sed ni ka du `an je da pod ne se Vi so kom sa ve tu sud stva pro gram me ra i ak tiv no sti o sta wu sud stvu i svo je vi |e we ka ko da se sta we una pre di i po boq {a. Ta ko |e je pred vi |e no da se taj pro gram pred sta vi jav no da bi se stru~ na i {i ra jav nost s wim upo zna la – ka zao je Si mi}. (Ta njug)

U ZRE WA NIN SKOM SU DU DA NAS NA STA VAK PRO CE SA BI ZNI SME NU MI LE TU DRA GI ]U

Sa slu {a we no vih sve do ka iz Mi ni star stva od bra ne Na sta vak po no vqe nog su |e wa Me |u tim, do to ga ni je do {lo jer po zna tom srp skom bi zni sme nu ugo vo ri ni su re a li zo va ni. Mi le tu Dra gi }u, vla sni ku kom Mi le Dra gi} je u ju nu 2010. pa ni je “Pro iz vod wa Mi le Dra - go di ne u zre wa nin skom Osnov gi}” ko ja se ba vi iz ra dom voj ne i nom su du oslo bo |en svih op tu po li cij ske opre me, bi }e odr àn `bi ko je su mu se sta vqa le na da nas u Osnov nom su du u Zre wa - te ret u po zna toj „afe ri pan ni nu. Iz Dra gi }e ve kom pa ni je je cir“, ~i ji je je dan od ak te ra i sa op {te no da je za da na {we biv {i mi ni star od bra ne Pr vo glav no ro ~i {te, u po stup ku zna - slav Da vi ni}. nom kao “afe ra pan cir”, pla ni Ka da je re~ o neo vla {}e nom ra no iz la ga we pot pu no no vih dr à wu va tre nog oru` ja, ukqu sve do ka. ~u ju }i i ono ~i je na ba vqa we i “Bi }e to pri li ka da se ~u ju po se do va we gra |a ni ma uop {te i sve do ~e wa li ca iz Mi ni star - ni je do zvo qe no, i to dve pu {ke stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i jed nog pi {to qa, sud je u pr vo i kom pa ni je ’Pro iz vod wa Mi le ste pe nom po stup ku sma trao da Dra gi}’ ko ja do sa da ni su da va la iz ja ve”, sa op {te no je iz ovog pred u ze }a. Dra gi} se te re ti za dva kri vi~ na de la – zlo u po tre bu ovla {}e wa u pri vre di u po ku {a ju i ne do zvo qe no dr à we va tre nog oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. Po na vo di ma Tu ì la {tva, on je 25. av gu sta 2005. go di ne u Be o gra du, kao di rek tor kom pa ni je „Pro iz vod wa Mi le Dra gi}“ iz Zre wa ni na, a u na me ri da pri ba vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist za to pred u ze }e, po ku {ao da pre va ri Mi ni star stvo od bra ne pri li kom za kqu ~e wa ku po pro daj nog ugo vo ra. Na vod no, Mi le Dra gi} do veo je u za blu du na ~el ni ka ni taj deo op tu `ni ce ni je do ka Upra ve za snab de va we pri mi ni - zan. Ape la ci o ni sud u No vom star stvu, pu kov ni ka Mi le ta Sa du, me |u tim, uki nuo je pr vu Bog da no vi }a. Bi zni smen se sum pre su du ko jom je Dra gi} bio wi ~io da je pu kov ni ku pri krio oslo bo |en op tu `bi pa se su |e ~i we ni ce da je ce na voj ne opre we po na vqa. me, ko ja je bi la pred met ugo vo Dra gi} sve vre me tvr di da je u ra, bi la znat no ve }a od tr ì pi ta wu po li ti~ ki pro ces ko ji {ne. Na taj na ~in za svo ju fir je is kon stru i san pro tiv we ga i mu pri ba vio bi imo vin sku ko da iza sve ga sto ji mi ni star Mla rist od oko 6,7 mi li o na evra. |an Din ki}. @. Ba la ban

Go ran Kne è vi} oslo bo |en svih op tu `bi – Ne ma do ka za ko ji po tvr |u ju hi qa da ra znih do ku me na ta, ni jed nu ta~ ku op tu `ni ce ko je tran skri pa ta 120 sni mqe nih te Go ra na Kne è vi }a kao gra do na le fon skih raz go vo ra ko je su vo ~el ni ka Zre wa ni na i jo{ dva de di li okri vqe ni, te is ka za vi {e set oso ba, uglav nom iz op {tin od sto ti nu sve do ka, kao i sa me skih slu `bi, te re te za zlo u po od bra ne okri vqe nih. tre bu slu `be nog po lo à ja u ve – Ne ma do ka za za ot pu `be da zi s da va wem in ve sti to ri ma u je Kne è vi} kao gra do na ~el nik za kup grad skog gra |e vin skog ze - Zre wa ni na or ga ni zo vao kri mi mqi {ta od 2006. do 2008. go di ne nal nu gru pu, a da su osta li okri i po je di nim po stup ci ma jav nih vqe ni po sta li we ni ~la no vi – na bav ki, za to se oslo ba |a ju od ka za la je pred sed ni ca ve }a. – Ta op tu `bi – ka za la je su di ja Spe ci jal nog su da Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, iz re kav {i ju ~e oslo ba |a ju }u pre su du. Go ran Kne è vi}, ina ~e mi ni star po qo pri vre de u no voj Vla di Sr bi je, sto je }i po red op tu è ni~ ke klu pe, sa slu {ao je pre su du bez ika kve re ak ci je, a ta ko i osta li okri vqe ni, svi gle da ju }i stal no pre ma sud skom ve }u, is pred ko jeg je, ce lom du ì nom pul ta, bi lo na sla ga no oko osad me dest re gi stra to ra s ne ko li ko de se ti na hi qa da spi sa pred me ta. Na kon {to je pred se da va ju }a ve }a Ma ja Ko va ~e vi}-To mi} iz go vo ri la pre sud no „oslo ba |a ju se od op tu `be“, bi lo je pri met no da su se li ca op tu è nih oza ri la, dok su se Go ran Kne è vi} po iz la sku iz sud ni ce

Kne è vi}: Opet bih isto ura dio Mi ni star Go ran Kne è vi} je po sle oslo ba |a ju }e pre su de, iza {av {i is pred zgra de Spe ci jal nog su da, gde su ga pri ja te qi i po zna ni ci do ~e ka li apla u zom, iz ja vio da se po tvr di lo ono {to je go vo rio i kad je uhap {en, da ni je u~i nio ni {ta pro tiv za ko ni to. – Kad bih opet bio u pri li ci, opet bih ura dio sve isto, u in te re su dr à ve i gra |a na. Ovo je po tvr da ono ga {to sam go vo rio. Od su tra me ~e ka ju no vi za da ci jer ima mno go pro ble ma u po qo pri vre di i na dam se da }e mo bar deo us pe ti da re {i mo – iz ja vio je Kne è vi} no vi na ri ma is pred Spe ci jal nog su da. Bu du }i da je ovo pr vo ste pe na pre su da, Kne è vi} ni je è leo da od go vo ri na no vi nar sko pi ta we da li }e tu ì ti dr à vu za na kna du {te te jer je pro veo 13 me se ci u pri to vo ru. Kne è vi }ev bra ni lac Kr sto Bo bot je iz ja vio da je „oslo ba |a ju }a pre su da je di na za ko ni ta i pra ved na“, te da „ovaj po stu pak po tvr |u je sta ru mak si mu – prav da je spo ra, ali do sti `na“. – Pre su da po tvr |u je ono {to smo mi go vo ri li to kom ~i ta vog po stup ka – da je Kne è vi} ne vin ~o vek. O~e ku jem da }e i Ape la ci o ni sud po tvr di ti oslo ba |a ju }u pre su du – ka zao je Bo bot. Advo kat Vi }en ti je Da ri je vi}, ta ko |e Kne è vi }ev bra ni lac, re kao je da pre su da po tvr |u je da je po stu pak pro tiv Kne è vi }a bio „po li ti~ ki i po li cij ski in stru i ran”. wi ho vi pri ja te qi i rod bi na u pre pu nom odeq ku za pu bi li ku, ti ho ra do va li. To kom obra zla ga wu pre su de, ko je je po tra ja lo oko dva sa ta, glav na su di ja Ko va ~e vi}-To mi} je na ve la da je sud sko ve }e pre su du do ne lo na osno vu de taq ne ana li ze svih ve o ma broj nih iz ve de nih do ka za, me |u ko ji ma, po pred lo gu Tu ì la {tva, de se ti ne

ko |e, ne ma do ka za ko ji bi po tvr di li op tu `be da su po ~i we ne zlo u po tre be u ve zi s de set ob u hva }e nih slu ~a je va da va wa grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta u za kup in ve sti to ri ma, ni ti za op tu `bu da su Kne `e vi} i osta li do bi ja li na gra du od in ve sti to ra, kao ni za na vod o pri ~e we naj {te ti bu xe tu Zre wa ni na od 150 mi li o na di na ra.

Su di ja je na ve la da su ve {ta ci u na la zi ma o ve {ta ~e wu utvr di li da je u na ved nih de set po stu pa ka da va wa ze mqi {ta in ve sti to ri ma u za kup u zo ni „Ba gqa{„, u ata ru Zre wa ni na, pra vil no pri me we na op {tin ska od lu ka da se ce na utvr |u je ela bo ra tom, i to {est i se dam evra po kva drat nom me tru, a ne na osno vu ra ni je do ne te Od lu ke o kri te ri ju mi ma i me ri li ma za vred -

ra znih ak tiv no sti stran ke, za {ta je on, kao pr vi ~o vek te stran ke u Zre wa ni nu, bio za du `en. Sud je, po obra zlo `e wu, ana li zom do ka za na {ao da ni su po tvr |e ne ni op tu `be da je agen ci ja za fi zi~ ko-te hi~ ko obez be |e we „Gvo zden“ iz No vog Sa da okri vqe nog Ugqe {e Gr gu ra, pod spor nim okol no sti ma do bi la ne ko li ko ~u var skih po slo va za Tu ri sti~ ku or ga ni za ci ju Zre wa ni na. Ta ko |e, na ve la je su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, ni su po tvr |e ne ni op tu `be da je fir ma „Auto ba nat“ okri vqe nog Mi le ta Jer ko vi }a pod ne re gu lar nim uslo vi ma do bi la po sao lo kal nog jav nog pre vo za u Zre wa ni nu. Op tu `bi su oslo bo |e ni ne ka da {wi po mo} nik gra do na ~el ni ka za pri vre du Ivan De vi}, biv {i na ~el nik fi nan si ja u grad -

Je di no Ni ko la Ha las osu |en Je di no je, ka ko je obra zlo `i la su di ja, bi lo do ka za za op tu `bu pro tiv biv {eg na ~el ni ka Ode qe wa za ur ba ni zam Zre wa ni na Ni ko le Ha la sa, da je po sle oba vqe ne slu `be ne rad wu ko ju je u okvi ru svo jih slu `be nih ovla {}e wa i mo rao da iz vr {i, pri mio na gra du od 10.000 evra od sa da po koj nog Bo ja na Se li mo vi }a, pa sud Ha la sa osu |u je po op tu `bi za kri vi~ no de lo pri ma wa mi ta na ka znu od jed ne go di ne za tvo ra. Sud je na lo `io da se Ha la su odu zme po me nu ti iz nos, od no sno da ga po pra vo sna `no sti pre su de upla ti u bu xet Sr bi je.

no va we ze mqi {ta ko ja se pri me wi va la za uù grad sku zo nu. Ka ko je na ve la su di ja, po na la zu o ve {ta ~e wu, pri me nom ela bo ra ta je, re ci mo, in ve sti tor ko map ni ja „Fult gar“ za za kup ze mqi {ta pla ti la 360.000 evra, dok bi, da je pri me we na Od lu ka o kri te ri ju mi ma i me ri li ma, pla ti la 169.000 evra. Fir ma „Al pin“ je po ela bo ra tu za kup pla ti la 92.000 evra, a pri me nom Od lu ke bi pla ti la 26.630 evra. Ista si tu a ci ja je i s osta lim ob u hva }e nim slu ~a je vi ma. Kad je re~ o jed nom se fu u ban - skoj upra vi Da vid Dim ki}, ne ka ci u Zre wa ni nu, u ko jem bi lo da {wi di rek tor JKP „Vo do vod 76.000 evra, te dru gom, u ban ci u i ka na li za ci ja„ Bra ti slav To No vom Sa dum u ko jem je bi lo mi}, di rek tor Tu ri sti~ ke or ga 160.700 evra, to kom do ka znog po - ni za ci je Zre wa wi na Mi lan Mi stup ka, po sta vu su da, ne ma do ka za lo {ev, advo kat \or |e Ma ti}, ko ji bi, shod no op tu `bi, taj no - Mi lo rad Po no} ko, Bo ì dar vac do ve li u ve zu s po stup ci ma da - \u ri ca, La slo Fuks, vla snik i va wa za mqi {ta u za kup in ve sti - sa rad ni ci agen ci je za obez be de to ri ma. Glav na su di ja je obra zlo - we „Gvo zden„ Ugqe {a Gr gur, ì la da su to kom su |e wa sa slu - Ma ri ja na [a re nac. {a ni in ve sti to ri i da su svi tvr Ta ko |e su oslo bo |e ni op tu `bi di li da im ni ko ni je tra ìo mi - bi zni smen iz No vog Sa da Mi le to, ni ti da su ga ikad ikom da li. Un ~a nin, vla snik ne ko li ko pre Ta ko |e je na po me nu la da je u vo znih pred u ze }a Mi le Jer ko vi}, od bra ni Go ran Kne è vi} re kao zre wa nin ski pred u zet ni ci Mi da je u se fu u Zre wa ni nu bi la lo rad Smiq ko vi}, Mla den @iv we go va po ro di~ na u{te |e vi na, ko vi} i Mi lo{ Ba `dar, kao i bi a da su u se fu u No vom Sa du bi - zni smen iz Cr ne Go re Ran ko Ba le pa re we go ve ta da {we stran - bo vi} i be o grad ski in ve sti tor ke, DS-a, do bi je na od do na ci ja, a Bran ko Sav ko vi}. ko ja su ko ri {}e na za pla }a we J. Ja ko vqe vi}

SPORT

petak2.novembar2012.

dnevnik

En gle zi ma ni su sti gle tu `be

DA NAS @REB FI NA LA FED KU PA U PRA GU

Sr bi ja za isto ri ju Re pre zen ta ci je ê {ke i Sr bi je pred sto je }eg vi ken da od i gra }e ju bi lar no, 50. fi na le Fed ku pa. Sr bi ja }e se pr vi put u isto ri ji bo ri ti za pe har pre sti `nog tak mi ~e wa, dok }e ê {ka po ku {a ti sed mi put da tri jum fu je u ve li kom fi na lu. Za pra vo, ê hi we su pod tim ime nom ostva ri le sa mo je dan tri jumf, i to pro {le go di ne, nad i grav {i Ru si ju u fi na lu, dok su pet pe ha ra osvo ji le pod ime nom ê ho slo va~ ka - 1975, 1983, 1984, 1985. i 1988. go di ne. Tak mi ~e we èn skih te ni skih re pre zen ta ci ja je pr vi put od i gra no 1963. go di ne u Lon do nu, a pr vi put pod ime nom Fed kup

odr à no je 1995. go di ne. Ta da je usta no vqe no tak mi ~e we èn skih se lek ci ja po uzo ru na Dej vis kup. Sa da {wi si stem tak mi ~e wa, u ko jem su uve de ne Svet ska gru pa sa osam re pre zen ta ci ja i Svet ska gru pa dva sa, ta ko |e, osam se lek ci ja, u upo tre bi je od 2005. go di ne. Osta le ze mqe na stu pa ju u tri kon ti nen tal ne zo ne. Sr bi ja }e u Pra gu, 3. i 4. no vem bra, po ku {a ti da po sta ne ~e tr na e sta ze mqa ko ja se do ko pa la tro fe ja Fed ku pa. Naj vi {e uspe ha do sa da ima le su te ni ser ke SAD, ko je su 17 pu ta osva ja le pe har, a sle di ih Austra li ja sa se dam tro fe ja. Te ni ser ke ê ho slo va~ ke {est pu ta su bi le naj bo qe, [pa ni ja je

pe har po di za la pet pu ta, Ru si ja ~e ti ri, Ita li ja tri, Fran cu ska dva, a Ju `na Afri ka, Ne ma~ ka, SR Ne ma~ ka, Bel gi ja, Slo va~ ka i ê {ka po jed nom. ê {ka i Sr bi ja }e u „O2 Are ni” ovog vi ken da pr vi put od me ri ti sna ge, dok su biv {e ze mqe ê ho slo va~ ka i Ju go sla vi ja od i gra le tri du e la u isto ri ji. ê ho slo va ki we su sva ki put od ne le po be du (1980, 1984. i 1987). Da nas u Pra gu oba vi }e se i `reb, bo je re pre zen ta ci je ê {ke bra ni }e Pe tra Kvi to va, Lu si Sa fa ro va, Lu si Hra dec ka i An drea Hla va~ ko va, a Sr bi ju }e re pe re zen to va ti Ana Iva no vi}, Je le na Jan ko vi}, Bo ja na Jo va nov ska i Alek san dra Kru ni}.

NBA LI GA

No vi po raz Je ze ra {a Por tland nad i grao Los An |e les, Hju ston pred vo |en sja nim Har de nom slo mio De tro it. Ne ide, pa ne ide ko {ar ka {i ma Los An |e les Lej ker sa, lo {e su od ra di li pred se zon ske me ~e ve, za be le ì li osam po ra za. Po istom re cep tu na sta vi li otvo ri li su i li gu, po sle Da la sa, Ko bi ja i eki pu nad i grao je Por tland. Me~ je obe le ì la po vre da ve te ra na Sti va Ne {a, on je ozle dio ko le no u su da ru sa ru ki jem Blej zer sa, Li lar dom, pa je u pr vom po lu vre me nu na pu stio te ren. Je ze ra {i se jo{ ni su ogla {a va li sa in for ma ci ja ma o te ì ni po vre de.

Upra vo je Li lard bio naj bo qi u po be di Por tlan da (23 po e na, 11 asi sten ci ja), Lej ker se su pred vo di li Ha u ard (33) od no sno Ko bi Bra jant (30) ko ji je na kon me ~a, kao raz lo ge po ra za na veo, ne e fi ka snot u od bra ni. - Mo ra mo da ra di mo na to me da po ma è mo jed ni dru gi ma, de fi ni tiv no ni smo naj br ì tim na sve tu, dru gi su po ka za li da od re |e ne stva ri ra de bo qe od nas, bo qe ~u va ju svoj ko{. Tri jum fu Por tlan da do pri neo je i na{ in ter na ci o na lac, Alek san dar Pa vlo vi}, ko ji je imao za vid nu mi nu ta ù na ovom me ~u, za 18 mi nu ta uba cio je 7 po e na. Ve ~e je de fin tiv no obe le ìo de bi Xej msa Har de na u dre su Hju -

sto na u po be di nad De tro i tom. Bio je iz u zet no in spi ri san, na pre mi je ri je uba cio 37 uz 12 asi sten ci ja, 6 sko ko va i 4 ukra de ne lop te! Ovo je je dan od naj im pre siv ni jih de bi ja u li gi ika da. Har den je pre ne ko li ko da na trej do van iz Okla ho me u Hju ston, ~i ni se da se pro {lo go di {wi fi na li sta la ko od re kao naj bo qeg {e stog igra ~a li ge. NBA, re zul ta ti: Fi la del fi ja - Den ver 84:75, To ron to - In di ja na 88:90, De tro it - Hju ston 96:105, ^i ka go - Sa kra men to 93:87, Wu Or le ans - San An to nio 95:99, Ju ta - Da las 113:94, Fi niks - Gol den Stejt 85:87, LA Kli pers - Mem fis 101:92, Por tland - LA Lej kers 116:106.

Ni je dan od ~la no va mla d e en g le s ke fud bal ske re pre zen ta ci je osum wi ~en za u~e {}e u in ci den ti ma na kon me ~a sa Sr bi jom u Kru {ev cu 16. ok to bra ni je do bio iz Sr bi je zva ni~ no oba ve {te we o op tu `ba ma. Kri vi~ ne pri ja ve zbog tu ~e na k on su s re t a mla d ih fud bale r a Sr b i j e i En g le s ke podne te su pro tiv en gle skih fudba le ra Sti ve na Ka ul ke ra i To ma sa Li za, kao i po mo }og tre ne ra re pre zen ta ci je Sti ve na Vi gli ja (Ste ve Wi gley). Pri ja ve tre ba da bu du pro sle |e n e en g le s kom tu ` i l a {tvu ali one jo{ ni su sti gle pre no si BBC. Za po me nu te fud ba le re do ne to re {e we o ustu pa wu kri vi~ nog go we wa stra noj dr `a vi u skla d u sa Za k o n om o pru`a wu me |u na rod ne prav ne po mo }i. BBC pi {e da je Lids, klub osum wi ~e nog Li za, sa op {tio da ni igra~, ni en gle ski fud bal ski sa vez (FA) ni su zva -

ni~ no do bi li op tu `be. Klub na vo di da je FA obe }a la da }e naj br è mo gu }e po ku {a ti da sa zna ta~ nu pri ro du op tu `bi pro tiv Li za i obez be di ade kvat nu prav nu po mo}. U iz ve {ta ju se do da je da je To ten hem iz dao sli~ no sa op {te we po vo dom op tu `bi na ra ~un svog igra ~a Sti ve na Ka ul ke ra. BBC je na veo da bri tan ska am ba sa da u Be o gra du o~e ku je da do bi je i zva ni~ ne op tu `be pro tiv fud ba le ra. Vi {e jav no tu ì la {tvo u Kru {ev cu pod ne lo je ju ~e op tu `ni pred log i pro tiv fud ba le ra re pre zen ta ci je Sr bi je Go ra na â u {i }a, Og we na Mu drin skog, \or |a i De spo to vi }a i Alek san dra Ki rov skog. Op tu `ni pred log pod net je i pro tiv kon di ci o nog tre ne ra re pre zen ta ci je An dre ja Mi lu ti no vi }a. Oni se te re te za na si qe na sport skoj pri red bi ili jav nom sku pu. Kri vi~ na pri ja va je, pre ma na v o d i m a po l i c i j e, pod n e t a zbog su ko ba ko ji se do go dio 16.

ok to bra na sta di o nu Mla dost u Kru {ev cu na me |u na rod noj fud bal skoj utak mi ci mla dih re pre zen ta ci ja Sr bi je i En gle ske. En gle zi su na kon tu ~e fud ba le ra tvr di li da su i to kom utak mi ce vre |a ni na ra snoj osno vi, dok je igra~ De ni Ro uz, oko ko ga su i po ~e li in ci den ti, ka zao da je po go |en dva pu ta ka me nom iz pu bli ke to kom dru gog po lu vre me na. Fud bal ski sa vez Sr bi je je od ba cio pri med be o ra si zmu i na veo da su in ci den ti po ~e li ka da je Ro uz ne pri stoj no ge sti ku li rao ka pu bli ci na kra ju me ~a ko ji su En gle zi do bi li 1:0. F S S je re pre zen ta tiv ce Ni ko lu Nin ko vi }a i Og we na Mu drin skog ka znio sa go di nu da na ne i gra wa u re pre zen ta tiv nim se lek ci ja ma zbog u~e {}a u in ci den tu. Kon di ci o ni tre ner An dre ja Mi l u t i n o v i} i tre n er gol mana Sr |an Mak si mo vi} su spen do va ni su na po dve go di ne ra da u svim na ci o nal nim se lek ci ja ma.

Osim na pu {ta BiH fud bal Le gen da bo san sko-her ce go va~ kog i ju go slo ven skog fud ba la Ivi ca Osim kra jem go di ne od la zi sa funk ci je pred sed ni ka Ko mi te ta za nor ma li za ci ju Fud bal skog sa ve za BiH. Po vla ~e wem sa ove funk ci je Osim ne }e ima ti ni ka kvu dru gu ulo gu u struk tu ra ma fud bal ske or ga ni za ci je, pre ne li su me di ji u BiH. Ivi cu Osi ma su, pre go di nu i po da na, ka da su bi li su spendova ni Sa vez, klu bo vi i re prezen ta ci ja, FI FA i

UEFA ime no va le za pred sed ni ka ovog te la. - Sma tram da je u~i we no ono {to je tre ba lo da se u~i ni. Ski nu ta je su spen zi ja, omo gu }i li smo re pre zen ta ci ji i klu bo vi ma da se tak mi ~e, a sta bi li zo va li smo i fi nan sij sku si tu a ci ju u Sa ve zu - is ta kao je Osim pod se }a ju }i da je re pre zen ta ci ja Bo sne i Her ce go vi ne uspe {no otvo ri la kva li fi ka ci je za SP 2014. go di ne. Skup {ti na Fud bal skog sa ve za BiH, na ko joj }e bi ti iza -

bran pred sed nik i dva pot pred sed ni ka, kao i Iz vr {ni od bor, bi }e odr `a na 13. de cem bra ove go di ne. Ivi ca Osim se ni je kan di do vao ni za jed nu od ovih funk ci ja. Osim je pro sla vqe ni tre ner, vo dio je Par ti zan, Pa na ti na i kos, [turm i Xef Ju naj ted, bio je i se lek tor re pre zen ta ci je Ju go sla vi je i Ja pa na. Is ku sni stru~ wak je kra jem 2007. do ` i v eo mo ` da n i udar ali je us peo da se opo ra vi i vra ti fud ba lu.

Drog ba naj bo qi Na vi ja ~i ^el si ja iza bra li su na pa da ~a iz Oba le Slo no va ~e Di di jea Drog bu za naj bo qeg fud ba le ra u isto ri ji klu ba sa Stam ford Bri xa. Drog b a je 2004. sti g ao u ^el si i na 341 uta ki ci po sti gao 157 go lo va. On je pret hod nog ma ja sa be le ta~ ke do neo plav c i m a pr v u ti t u l u Li g e {am pi o na u isto ri ji. Sjaj ni cen tar for je do bio vi {e gla so v a od Fren k a Lam p ar d a, Pite r a Os g u d a, \an f ran k a Zo le i Xo na Te ri ja.

MI NI STAR KA SPOR TA I OMLA DI NE ALI SA MA RI]

Sport pri bli ì ti mla di ma Mi ni star ka omla di ne i spor ta Ali sa Ma ri} re kla je da je vr hun ski sport u Sr bi ji pri li~ no ure |e na oblast i da }e we no mi ni star stvo u na red nom pe ri o du ak ce nat sta vi ti na raz voj {kol skog spor ta, kao i pro jek te ko ji }e kroz prak su omo gu ci ti mla di ma da se {to bo qe sna |u u po slu po okon ~a wu {ko lo va wa. U In ter vjuu Ta nju gu po vo dom 100 da na ra da Vla de, Ma ri }e va je is ta kla po seb nu è qu da se sport {to vi {e pri bli ì mla di ma, jer kao ne ko ko je to li ko go di na pro veo u spor tu zna ko li ko je on va àn za mla dog ~o ve ka, ka ko ih u~i fer-ple ju, po {to va wu pra vi la, po {to va wu pro tiv ni ka, ali i ko li ko je va àn za op {te zdra vqe i jed nom re~ ju - ~i ni ~o ve ka bo qim. - Ni je bi lo po treb no 100 da na da sa gle dam si tu a ci ju u na {em spor tu. U mi ni star stvu od pr vog da na ra di mo tim ski na una pre |e wu na {eg spor ta i ono {to mo gu da ka èm je ste da je to pri li~ no ure |e no po qe, ma da, na rav no, mo gu} no sti za po boq {a wa uvek po sto je. To ka èm zbog pred ra su da ko je su pri sut ne, a ti ~u se to ga da ne ka da qu di mi sle da su spor -

ti sti pre pu {te ni sa mi se bi u ostva ri va wu vr hun skih re zul ta ta - re kla je Ma ri }e va. Mi ni star ka je na ve la da za raz li ku od vre me na ka da je ona gra di la sport sku ka ri je ru sa da po sto ji ure |en si stem, uz zna ~aj nu po mo} dr `a ve. - Za po sti za we vr hun skog re zul ta ta po tre ban je pre sve ga ta le nat i ve li ki rad, ali i po dr {ka sre di ne, a ta po dr {ka do la zi u naj ve }oj me ri od dr `a vi. Mo ja ide ja bu du} no sti srp skog spor ta je je dan mi ran or ga ni zo van si stem ko ji je okre nut ka po sti za wu sport skih re zul ta ta. Vr hun ski sport je pri li~ no ure |e na oblast i ja bih ak ce nat sta vi la na raz voj {kol skog spor ta. Ak ci je po tom pi ta wu ve} po sto je, ali su pla no vi mno go ve }i i ja se na dam da }e se oni spro ve sti is ta kla je Ma ri }e va.

Una pre di ti {kol ski sport Mi ni star stvo je u in ten ziv nim kon tak ti ma sa sa ve zom za {kol ski sport i za jed ni~ ki }e se ra di ti na istom ci qu. - Ka da ro di teq bu de mo gao svo je de te da usme ri ka sport skim ak tiv no sti ma ko je }e dru -

è pro jek te ko je mla di sa mi osmi {qa va ju. - Ka da je u pi ta wu sek tor omla di ne is ta kla bih da po dr àv mo pro jek te ko je mla di osmi {qa va ju, è li mo da pod stak ne mo mla de da se or ga ni zu ju, jer kroz prak su mo }i }e ka sni je u ì vo tu bo qe da se sna |u u po slu ko jim }e se ba vi ti. Mi ni star stvo omla di ne i spor ta obez be |u je sta bil no fi nan si ra we Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je i Sport skog sa ve za Sr bi je, fi nan si ra pro gra me grad skih sport skih sa ve za, pri pre me spor ti sta, or ga ni za ci ju tak mi ce wa, se mi na ra, kam po va za per spek tiv ne spor to ve, sti pen di ra spor ti ste......

Ali sa Ma ri}

{tvo da po nu di, a da ne }e tra ì ti ni ka kva uslo vqa va wa za uz vrat ili ne ka do dat na ula ga wa mo }i }u da ka èm da smo u~i ni li zna ~a jan na pre dak. Ak ci je usme re ne ka {kol skoj de ci ve} po sto je, Olim pij ske igre u Lon do nu pro mo vi sa le su no ve {am pi o ne i mi smo è le li wih da is tak ne mo kao no ve uz o re mla di ma. Po po ~et ku {kol ske go di ne spro ve li smo pr vu ak ci ju „Te kvon do ~as {am pi o na”, ovu ak ci ju pred vo di la je Mi li ca Man di}, ali i

osta li te kvon do olim pij ci ko ji su u vi {e od 30 {ko la Sr bi je de mon stri ra li ovaj sport. Re ak ci ja de ce bi la je od li~ na i si gur na sam da je uti ca la na po ve }a no in te re so va we za te kvon do. U to ku je jo{ jed na sli~ na ak ci ja gde se na {i vr hun ski spor ti sti dru`e sa {kol skom de com i pro mo vi {u ru ko met, od boj ku, va ter po lo, ko {ar ku... Mi ni star ka je po seb no na gla si la ak ci je iz sek to ra omla di ne ko je ima ju za ciq da po dr -

Bor ba pro tiv na si qa Ka da su u pi ta wu pri o ri te ti za na red ni pe riod Ma ri }e va je iz dvo ji la na po re na po boq {a wu sport ske in fra struk tu re i bor bu pro tiv na si qa na {port skim ma ni fe sta ci ja ma. - Ono {to sam za po ~e la i na ~e mu }u is tra ja ti je ste iz grad wa za tvo re ne atlet ske dvo ra ne ko ju su `eq no i{ ~e ki va le ge ne ra ci je atle ti ~a ra. Pro blem in fra -

struk tu re je pi ta we ko jim }e mo se ba vi ti, uko li ko ne po sto ji do voq no nov ca da se gra de no ve fi skul tur ne sa le ili sport ske ha le mo è mo da ob no vi mo te re ne ko ji ve} po sto je. Tu je ve o ma va `na sa rad wa dr àv nih i lo kal nih in si tu ci ja jer iz te sa rad we mo gu da se osmi sle naj bo qi i naj re al ni ji pro jek ti - re kla je mi ni star ka. Ona je po seb no na gla si la bor bu pro tiv na si qa na sport skim ma ni fe sta ci ja. - Od mah po ne mi lom do ga |a ju na fud bal skoj utak mi ci iz me |u Sr bi je i En gle ske u Kru {ev cu po hit nom po stup ku za tra ì la sam for mi ra we Na ci o nal nog sa ve ta za bor bu pro tiv na si qa na sport skim te re ni ma. Na ~e lu tog sa ve ta je pre mi jer Ivi ca Da ~i}, dru gi ~o vek sa ve ta je pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}. Ve o ma je va `no da naj od go vor ni ji qu di ove dr à ve pri |u ovom pro ble mu i da ono ~e mu ni je me sto na sport skim utak mi ca ma eli mi ni {e mo. Sport ski sta di o ni su me sta gde tre ba da uì va mo u sport skom nad me ta wu, a ne me sta za vre |a we i bi lo ko je vr ste pro vo ka ci ja - za kqu ~i la je mi ni star ka Ma ri}.

SPORT

dnevnik PAR TI ZAN NEO ^E KI VA NO IS PAO IZ KU PA

petak2.novembar2012.

VOJ VO DI NA SE PRI PRE MA ZA NE DEQ NI DER BI S RA DOM U BE O GRA DU

Re zer vi sti raz o ~a ra li Vr hun skim pri stu pom Eksperiment Partizana da u osmini finalafudbalskog kupa Srbije igra sa rezervistima obila mu se o glavu. Crno – beli su na svom stadionu izgubili od Borca iz ^a~ka 1:2 (1:2). Trener Vermezovi} je na teren iz veo {arenu po stavu. Strateg {ampiona hteo je da vidi koliko mogu igra~i koji su do sada retko nastupali. Ispostavilo se da su gotovo svi daleko od prve postave. Jednostavno nisu uspeli da ispo{tuju taktika, pa je tako poraz bio neminovan. Naravno, poraz se mo`da ne bi desio da na drugoj strani nisu bili inspirisani

â~ani koji su od prvog trenutka znali {ta ho}e. U prvom poluvremenu â~an i su bili i boqi rival. Partizanu sada ostaje da se skoncentri{e na prvenstvo i Ligu Evrope kako bi se ovaj neuspeh {to pre zaboravio. Trener Beogra|ana Vladimir Vermezovi} sa nevericom je rekao. - Nisam o~ekivao ovakav rezultat. Mislio sam da su momci koje sam ubacio motivisani da mi pokaù da su za prvi tim, ali to nisu uradili. Malo je re}i da sam iznena|en, pre svega razo~aran sam ovakvim ishodom. Momci nisu ispunili o~ekiva-

wa – rekao je Vermezovi}. - Nismo imali igru ni zalagawe za boqi rezultat. Momci koji su igrali protiv Borca moraju jo{ puno da rade. Uradi}emo analizu jer nam kroz tri dana sledi te`ak duel u prvenstvu protiv ni{kog Radni~kog. A, prvi utisak je slede}i. -Lo{e smo odigrali celu utakmicu, a pogotovo drugo poluvreme kada je Borac dobio samopuzdawe. Gre{ili smo, a i onih nekoliko {ansi koje smo imali uspe{no je re{avao golman Borca Petri} – zakqu~io je Vladimir Vermezovi}. I. La za re vi}

Fi nan sij ska kri za u Par ti za nu Finansijska situacija u Fudbalskom klubu Partizan nije sjajna. [tavi{e. Prvotimci su nedavno imali sastanak sa direktorom Qubi{om Tumbakovi}em, ali je, uprkos svemu, trener Vladimir Vermezovi} svestan da cela situacija negativno uti~e na raspolo`ewe igra~a. - Te{ka je motivisati igra~e u takvim situacijama - priznaje trener parnog vaqka. - Svesni smo mi situacija u dr`avi i klubu. Isplate nisu redovne... Igra~i su imali sastanak sa di-

oni vezani jakim ugovorima. Ve} sam sastavio listu `eqa za januar i znam 100 posto {ta `e li mo da ura di mo. Za vi si mnogo toga i od ponuda iz inostranstva, ali i zainteresovanosti doma}ih klubova za pozajmice. Postoji realna mogu}nost da crno-beli ne prikupe dovoqno novca za poja~awa, jer ni odlazaka u posledwe vreme nije bilo {to sigurno, u na~inu na koji funkcioni{e Parti zan, pred sta vqa udar na klub.

Vladimir Vermezovi}

rektorom i obe}ano im je da }e sve biti regulisano u narednom periodu. Nemam ja posebne mehanizme da ih motivi{em u tim situacijama. Ja im stalno govorim: ‘Hajde da odradimo na{ deo posla, pa }emo posle da razmi{qamo o tome’. Me|utim, podsvest je ne{to drugo i to je ja~e od wih. Ne znam koliko wih dugo mu~i taj problem, jer sam je ovde tek ~etiri meseca. Vermezovi} je definitivno postao svestan problema na posledwem putovawu. - Vidim da su nezadovoqni i da im je to veliko optere}ewe. U Milanu nisu imali da odu do grada i eventualno kupe sebi ne{to, ostali su u hotelu. Te{ko im je. Kompletan klub zavisi od igra~a i mislim da mora ne{to da se u~ini da oni budu zadovoqni - rekao je Vermezovi}. Situacija oko pojedinaca pred prelazni rok je mnogo jasnija. - Ne mogu da ka`em {ta }e se doga|ati sa wim, jer svi su

- To je lista èqa za pod jelku. Te{ka je situacija i u dràvi. Kolika je rupa u buxetu ne znam i da li to jedan transfer moè da zatvori. Niko vam u Evropi ni kada kupuje igra~a za nekoliko miliona ne daje pare odmah. Ve} to ide na tri ~etiri godine u isto toliko rata. Naravno, dosta toga zavisi i od ume{nosti pregovara~a. Na{a jedina stavka za popuwavawe buxeta je prodaja. Iako je Vermezovi} svestan te{ke situacije i da je prodaja najboqih igra~a neminovnost, on se ne bi odlu~io za takav potez. - Mu~io bih se i ~ekao, {to vi{e vremena pro|e to }emo mo}i da im pove}amo cenu. Ipak, sila Boga ne moli. Partizan hrani oko 200 porodica i one ìve od nas. Meda Kamara opet pravi probleme. - On jo{ uvek odbija novi ugovor. Ne znam iskreno {ta }e se de{avati. Igra jake me~eve jer je to {ansa da ga neko

vidi i eventualno kupi. Znam ja kakav je igra~ Meda i koliko grize kada igra za reprezentaciju. @elim da bude takav i kod nas. Da li zbog wegove èqe da ode, on igra jake utakmice boqe ili ne... Posebno razo~arawe za Vermezovi}a je Filip Kneèvi}. - Pona{awem na treningu me nije ubedio da ga stavqam u tim. Na pitawe, {ta radi na treninzima, usledio je odgovor: „Ne radi ni{ta! Pri~ao sa sa wim, jer ima problem. U â~ku je bio zvezda, a ovde na wegovom mestu igraju dva reprezentativca. îni mi se da ga izdaje strpqewe i vide}emo {ta }emo sa wim u prelaznom roku. Poseduje on igra~ki potencijal, ali xaba mu to ako ne ume da ga pokaè. Jasno je i za wega i Branka Pauqevi}a da mi nismo kupili gotov proizvod, ve} ne{to {to treba tek da oblikujemo. I nezaobilazni Sa{a Ili}. Jo{ jednom se pokazalo da kada kapitena nema u timu ili blizu wega da Partizanu ne ide na terenu. - Sale je odigrao mnogo utakmica, a u sredu nisam hteo da ga stavqam u ekipu jer sam verovao u te momke. Ne moèmo Saleta da teramo da igra do 40 godine. Prioritet je napraviti wegovog naslednika. Na novinarsku konstataciju da Sa{a Ili} ve} ima naslednika, Vermezovi} je nastavio: - Onda }emo u tom slu~aju morati da ga ~ekamo jo{ 15 godina, dok mali ne stasa. Svakako da Sa{a zna~i timu. Pri~ali smo mi ve}, on ima druge zamisli od mojih i onoga {to ja ho}u. Iskreno, ja sam planirao i ove godine da on samo sa klupe uska~e da pripomogne, ali igra tako da mora da bude u timu - rekao je Vladimir Vermezovi}. Uprkos dobrim igrama i rezultatima poseta na utakmicama Partizana u Humskoj je razo~aravaju}a. Me~ protiv Borca gledalo je tek nekoliko stotina navija~a. - Mi smo igrali dobro i nije mi jasno za{to nema publike. Mo`da hladno vreme i komfor na na{em stadionu ne zadovoqavaju sve. Jasno je i meni da kada se u isto vreme na televiziji emituje me~ êlsi - Man~ester junajted i Partizan Novi Pazar, da }e ve}ina radije sesti kraj televizora i gledati Premijer ligu. Qudski je to - zakqu~io je trener Partizana. (Mon do)

^ist ka u Sme de re vu @arko Pavlovi}, izvr{ni direktor smederevskog superliga{a, precrtao osmoricu igra~a, oni vi{e ne}e konkurisati za dres „oklopnika.” Na spi sku onih ko ji vi {e ne }e bi ti u igri za dres „oklop ni ka” su Mi lan Vu ka{i no vi}, Sr |an Uro {e vi}, Bra zil ci Paulo Go mes @o ao i Lu kas Da Sil va, zatim Vladi mir Sta no jevi}, Neboj {a Stanoj lo vi}, Vla di mir Miq ko vi} i talen to va ni Luka Sa vi}

ko ji se kao po zaj mi ca vra }a u Sin ga pur. Koz Smederevo je tokom pripremnog perioda i letweg prelaznog pro{lo mnogo igra~a, skoro 80 potencijalnih prvotimaca, od kojih se do nedavno zadr`alo wih 31. - Odlu~ili smo da revidiramo spisak igra~a i svedemo ga na razumnu meru. Ovog leta doveli smo dosta mladih perspektivnih i iskusnih igra~a, ali o~igledno da nam je, pored ostalog, ne-

dostajala i fudbalska hemija. Neke nismo mogli da licenciramo, drugi su bili nezadovoqni statusom, a za pojedince smo procenili da i pored ukazane {anse ne daju o~ekivani u~inak. Sa svima smo sporazumno raskinuli ugovore, a nije iskqu~eno da }emo se jo{ nekima zahvaliti na saradwi - izjavio je izvr{ni direktor Smedereva, @arko Pavlovi} koji ima aspolutno poverewe u {efa stru~nog {taba, Milo{a Velebita.

do ru {e wa tra di ci je

Pred fudbalerima Vojvodine u nedequ je derbi susret s rivalom koji je i te kako neugodan rival za crveno-bele. Novosa|ani, gostuju Radu, ekipi koja je tokom posledwih sezona bila ba{ uspe{na u due li ma s Voj vo di nom. Ipak, tradicije, ma koliko neugodne bile, sluè da se ru{e i s tom mi{qu }e tim trenera Neboj{e Vigwevi}a u}i u duel s „gra|evinarima”. Beogra|ani se trenutno nalaze na ~etvrtom mestu tabele Jelen Superlige, ali su iza wih tri mi ni mal na po ra za (OFK Be o grad, Par ti zan i Sloboda), dok je novosadski superliga{, koji je trenutno petoplasiran, u pro{lom kolu napokon upisao sva tri boda u me~u s Javorom. Ta ~iwenica ovoj utakmici daje dodatnu dra`, jer je izvesno da }e obe ekipe u utakmicu u}i sa èqom da pobede. - Na{ nedeqni rival igra s puno samopouzdawa kada je doma}in - rekao je Neboj{a Vigwevi}. - To pred nas stavqa imperativ da se Beogra|anima suprotstavimo snagom ekipe i od svih igra~a traì}u }u da u utakmicu u|u s vrhunskim pristupom obavezama. Kada to kaèm, podrazumevam disciplinu u igri i veliku dozu po`rtvovanosti i odgovornosti. To je, po meni, jedini na~in da do|emo do pozitivnog rezultata. Istorija kaè da Vojvodina na Bawici nije slavila dugih 15 godina i da je posledwi trijumf nad Radom u gostima ostvarila dalekog 1. novembra 1997. godine. Mogu li Novosa|ani da napokon prekinu ovu pomalo riplijevsku domina-

Dejan Meleg (desno)

ci ju „gra |e vi na ra”, pi ta li smo De ja na Me le ga, mla dog igra~a ~ija je uloga u timu iz Novog Sada sve zapaènija: - Naravno da verujemo da moèmo da sru{imo tu tradiciju i pobedimo Rad na wegovom terenu - kategori~an je bio Meleg. - Uz to, verujem da moèmo da, posle toga, u|emo u seriju dobrih rezultata. Ovih dana na treninzima uigravamo postavu za nedequ i ~ini mi se da imamo {ansu da dobijemo tu utakmicu. Jeste li o~ekivali da }e te se ustaliti u postavi Vojvodine, ako se zna da je iza vas bila duà pauza? - Iskreno, nisam to o~ekivao, kao ni to da }u igrati do-

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

sta dobro s obzirom na to koliko sam pauzirao - odgovorio je Meleg. - Nadam se da }u u istom stilu nastaviti i igrati sve boqe. Trudi}u se da to poka`em ve} u duelu s Radom, koji tako|e ima mlad tim i kojeg dobro poznajemo. Uz to, trener „gra|evinara” Nikoli} bio je selektor Nasti}u i meni u mla|im kategorijama i poznajemo wegov stil rada i zahteve u igri. Kada tome dodamo da je i na{ trener Vigwevi} nosio dres tog kluba, jasno je da tajni ne}e biti, a na nama je da pru`imo dobru igru i prekinemo tradiciju. Duel Rad - Vojvodina igra se u nedequ, od 13 ~asova. A. Pre do je vi}

ZVE ZDA JU ^E TRE NI RA LA PO JA KOJ KI [I

Po ki sao i La zo vi} Trener Crvene zvezde Aleksandar Jankovi} mek{eg je srca od svog prethodnika Roberta Prosine~kog. Ju~e ujutro, po jakoj ki{i i vetru, nije hteo da zadr`i ekipu na celom treningu, pa je posle 45 minuta povukao igra~e u zatvoreno, odmah posle zagrevawa i „{eve” u dve grupe.

Mladi ^a~anin dugo je pauzirao zbog povrede butnog mi{i}a (boleo ga od prve utakmice bara`a mladih reprezentacija Srbije i Engleske), pa od povratka u klub pro{le nedeqe nije radio sa ostatkom ekipe. Jasno je da su wegovi izlaskom na igrali{te zna~ajno pove}ane

Fudbaleri Crvene zvezde na ju~era{wem treningu

U`asni i skoro nemogu}i uslovi za rad odobrovoqili su wegov tim (mo`da ne samo to), pa su se smejali i kad bi zavr{avali u blatu. - Ustaj Mla|o sa zemqe, hladno je. Ajmo, igraj! - komandovao je Jankovi} Filipu Mladenovi}u, kome mokar teren nije smetao da se uz osmeh vaqa po wemu. Na zadovoqstvo navija~a Crvene zvezde, na terenu je posle desetak dana bio i Darko Lazovi}.

Da nas `reb za Kup U Sportskom centru FS Srbije u Staroj Pazovi danas }e biti obavqen `reb za ~etvrtfinale Kupa Srbije. Po~etak `reba zakazan je za 12 ~asova, a listu u~esnika zavr{nice ovog takmi~ewa ~ine Crvena zvezda, Borac, Vojvodina, Jagodina, Spartak, OFK Beograd, Javor i Rad. ^etvrtfinale }e na programu biti u sredu, 21. novembra.

{anse da u subotu odigra prvu utakmicu u crveno-belom dresu posle gostovawa Spartaku, sedmog oktobra. Pored wega, nedoumica postoji i oko spremnosti Ogwena Mudrinskog. On jo{ nije u takmi~arskom ritmu zbog nejasne povrede le|a i izvesno je da za vikend ne}e igrati protiv svog biv{eg kluba. Najmawe je neizvesno ko }e igrati u odbrani. Ve} na treningu

u sredu bilo je jasno da Jankovi} prvi put ove sezone uigrava zadwu liniju: Panti}, Jovanovi}, Maksimovi}, Mladenovi}. Zanimqivo je da je to deseta varijanta odbrane Crvene zvezde od po~etka sezone. Ta~nije - deseta kombinacija {topera i desnih bekova, po{to je Filip Mladenovi} proveo na levom boku svaki sekund. Prosine~ki i Jankovi} pru`ali su priliku kraj desne aut linije Nikoli Miki}u (14 puta po~eo) i Marku Ve{ovi}u (~etiri starta). [topere su igrali Jovan Krneta (tri puta), Sr|an Mijailovi} (dva), Milan Jovanovi} (11), Aleksandar Panti} (sedam) i najvi{e Nikola Maksimovi} - 13. Uprkos brojkama, dolaskom Panti}a iz Rada po~etkom septembra Maksimovi} je primoran da se ponovo name}e za mesto u startnoj postavi i ~eka svoju priliku. Odluka Zvezdinog {efa struke da gripoznog Nikolu Miki}a ne zameni Markom Ve{ovi}em omogu}i}e mu jo{ jednu priliku da doka`e kvalitet, kao i Panti}u na desnom beku, gde nije igrao od dolaska na Marakanu. Cela zadwa linija ima}e zadatak u subotu da spre~i kontranapade Jagodinaca i pogodak wihovog ponajboqeg igra~a Milo{a Stojanovi}a. Tim pre {to je ove sezone pravilo da kada on postigne gol - „}urani” prolaze dobro. Ta~nije - pobe|uju.

Me si ju ri re kord Pe lea Napada~ Barselone Argentinac Lionel Mesi mogao bi uskoro da obori dva svetska rekorda - ukupni broj golova, kao i broj interncionalnih pogodaka u jednoj godini. Mesi }e nadma{iti Peleov rekord od 75 pogodaka postignutih 1958. godine, ukoliko na predstoje}em me~u sa Seltom tri puta

pogodi protivni~ku mre`u. Jedan od dvojice najboqih golgetera sveta na ni{anu ima i rekord od 25 internacionalnih pogodaka, ~iji je vlasnik ve} 109 godina Englez Vivijan Vudvord. Mesi za sada ima 22 me|unarodna gola - deset za klub i 12 za Argentinu.

SPORT

petak2.novembar2012.

dnevnik

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO

SVETSKA LIGA

Or lo vi na mi {i }e Po be da na star tu Nema~ka - Srbija 10:12 (1:4, 4:4, 3:3, 2:1)

Srbija - Rusija 30:29 (15:12) NI[: Ha la â ir, gle da la ca 4.000, su di je: bra }a Di nu (Ru mu ni ja). Sed mer ci: Sr bi ja 8 (6), Ru si ja 5 (4). Is kqu ~e wa: Sr bi ja 8, Ru si ja 12 mi nu ta. SR BI JA: Mar ja nac, Dra ga{, [e {um 8 (1), Vu jin 3 (1), Nik ~e vi} 5 (3), Kr sman ~i} 2, \u ki}, To ski} 2, Sta ni} (13 od bra na), Ili}, Vu~ ko vi} 1, Mi tro vi}, Stan ko vi} 2, Ne na di} 6, Mi tro vi}, Mar te ni} 1. RU SI JA: Grams (1 od bra na), Mi {kin, Ko va lev 8 (4), Er do ki mov, At man 1, Bog da nov, Gor bok 5, @it ni kov 1, Ras tvor cev 1, Lev {in, Asla wan, î pu rin, Na si rov, [el men ko 1, Di bi rov 9, Gro pu lov 3. Ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je ostva ri la je pr vu po be du u kva li fi ka ci ja ma za EP u Dan skoj po {to je sa vla da la Ru si ju 30:29. Pod mla |e ni sa stav na {eg dr àv nog ti ma us peo je u pa kle noj at mos fe ri â i ra da sa vla da ve li kog ri va la i stek ne ve li ko sa mo po u zda we pred na red ne su sre te. U pr vom po lu vre me nu igra lo se gol za gol, sve do 20. mi nu ta, ka da Ne na di} i Kr sman ~i} Sr bi ji do no se pred nost od (10:7). Sa pred no {}u od tri go la na{ dr àv ni tim oti {ao je na od mor (15:12). Dru go po lu vre me re pre zen ta ci ja Ru si je je otvo ri la mno go bo qe, se ri jom od 6:1 i do la zi do pred no sti (18:16), a ne {to ka sni je i (20:17). Na {a od bra na ni je ima la re {e wa za ubi ta~ na ru ska kri la Di bi ro va i Ko va le va. Ipak, ne {to an ga ò va ni ja igra u od bra ni omo gu }i la je or lo vi ma da do |u do iz jed na ~e -

HAM BURG: Al ster {vim ha le, gle da la ca: 1.000. Su di je: Tka ~en ko (Ru si ja) i Va si leu (Gr~ ka). NE MA^ KA: Kong, [ulc 1, [e der, Ril 2, [tam 1, Mirs, No sek 1, [oj ler 1, Krojc man 2, Oj ler, [lo ter bek, Bu kov ski 1, Gla ser 1. SR BI JA: B. Mi tro vi}, Man di}, Go ci} 2, Udo vi ~i} 1, ]uk, Ubo vi} 2, Ni ki} 3, Alek si} 1, Ra |en, Fi li po vi}, Pr la i no vi} 2, S. Mi tro vi} 1, G. Pi je tlo vi}.

Re zul ta ti pr vog ko la A grupa: Hrvatska - Crna Gora 10:13, Gr~ka - Turska 22:2 B grupa: Nema~ka - Srbija 10:12, slobodna je [panija C grupa: Rumunija - Ma|arska 9:12, Italija - Rusija 13:6 Va ter po li sti Sr bi je star to va li su po be dom u ovo go di {wem tak mi ~e wu Svet ske li ge. Del fi ni su u Ham bur gu po be di li Ne ma~ ku 12:10 u pr vom ko lu B gru pe. Upr kos svim pro ble mi ma ko ji su u po sled -

Zrewa nin ci naj u spe {ni ji wa (20:20) pre k o Vu~ k o v i } a, [e {u ma i Nik ~e vi }a. Od tog mo men ta pa sve do kra ja me ~a na{ dr `av ni tim imao je fan -

Hva la pu bli ci Dar ko Sta ni}, gol man re pre zen ta ci je Sr bi je, po sle utak mi ce is ta kao je: - Za hva qu ju }i fe no me nal noj pu bli ci us pe li smo da na mi {i }e do bi je mo ve li kog ri va la. Zna li smo da }e bi ti te {ko. Ru si su sjaj na eki pa. Iskren da bu dem, ni sam se na dao da }e mo po be di ti, s ob zi rom na sve pe ho ve ko je su nas pra ti li u to ku me ~a. Ova po be da da je nam ve li ki mo tiv u pred sto je }im du e li ma u kva li fi ka ci ja ma.

ta sti~ nu po dr {ku, pu bli ka ko ja je, ~i ni se, ma lo zbu ni la Ru se, pa iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a odr à va ju pred nost od jed nog do dva go la. U na pa du je ulo gu re a li za to ra pre u zeo od li ~an Ne na di}, pa je pred nost od dva go la bi la kon stant na. Ru si se ni su pre da va li, di sa li su kon s tant n o za vrat, ali ipak, pred vo |e ni fe no me nal nim Sta ni }em srp ski or lo vi su iz dra à li sav pri ti sak i na kra ju za slu è no sla vi li po be du. Na red ni me~ re pre zen ta ci ja Sr bi je igra u ne de qu u Sa ra je vu pro tiv BiH. S. Anti}

SRBI I HRVATI ZOVU FRANCUSKOG REPREZENTATIVCA

Ka ra ba ti} na pri pre ma ma tri ko lo ra Pre ne ko li ko da na Hr va ti a za wi ma i Sr bi, gla sno raz mi {qa ju na te mu an ga `o va wa Ni ko le Ka ra ba ti }a. Po kre nu ta je ini ci ja ti va da u re pre zen ta ci ji Sr bi je za i gra je dan od naj bo qih igra ~a sve ta ko jem bi bio po nu |en srp ski pa so{ sa po zi vom da igra u dre su or lo va. Na {i ru ko met ni rad ni ci, kao i oni u Hr vat skoj, vo de se ak tu el nom si tu a ci jom u ve zi sa Ka ra ba ti }em, pro tiv ko jeg se vo di po stu pak zbog kla |e wa i na me {ta wa utak mi ca i zbog ~e ga mu je bi lo za bra we no da na stu pa za klub a ni je bio po zvan ni u re pre zen ta ci ju. - Ima ju }i u vi du da je Ni ko la Ka ra ba ti} ro |e ni Ni {li ja, pred lo `io sam ~el ni ci ma na {eg sa ve za da se {to pre stu pi u kon tat sa wim i da mu se po nu di da do |e u Be o grad gde bi do bio srp ski pa so{ i ti me ste kao mo gu} nost da za i gra za na{ tim - iz ja vio je se lek tor Sr bi je, Ve se lin Vu ko vi}.

I Ve li mir Mar ja no vi}, pred sed nik RSS po tvr dio je ovu ini ci ja ti vu. - Ni ko la bi mo gao da za i gra za Sr bi ju ve} u dru goj po lo vi ni 2014. go di ne. Kod nas je uvek do bro do {ao. Ma kar se to i neo stva ri lo. Ina ~e, po zva }e mo ga, u ime sa ve za i Par ti za na, uko li ko ne bu de igrao za Mon pe qe, da bu de na{ gost na utak mi ci fran cu skog ti ma sa cr no-be li ma u Ni {u - ot krio je Mar ja no vi}. Me |u tim, iz Fran cu ske sti `u ne po voq ne ve sti. Na i me, Ni ko la Ka ra ba ti} se pri kqu ~io pri pre ma ma tri ko lo ra na po ziv se lek to ra Klo da One ste i od ra dio pr vi tre ning sa na ci o nal nim ti mom. Se lek tor }e na Ka ra ba ti }a ra ~u na ti u me ~e vi ma kva li fi ka ci ja za EP, pro tiv Li tva ni je i Tur ske.

DANA[WI SPORTSKI PROGRAM Prva liga Srbije (M) U@ICE: Sloboda - Radni~ki (FMP) (17.30) Prva liga - sever (M) NOVI SAD: Vojvodina - Nova Pazova (19.30), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Dunav (19) Druga liga - sever/jug (M) - VOJKA: Vojka - Kris Kros (19)

Rukomet

Superliga za dame – NI[: Naisa – BMS Milenijum (18) Prva `enska liga, sever – BAJMOK: Radni~ki - Jabuka 95 (17), SREMSKA MITROVICA: Srem – Temerin (18.30),

po got ka us pe li da sma we na sa mo gol (11:10), ali je na{ tim do kra ja jo{ jed nim go lom An dri je Pr la i no vi }a obez be di la vred nu po be du. Vr {i lac du `no sti se lek to ra De jan Sa vi} je bio za do vo qan uz kon sta ta ci ju da su na {i igra ~i ne shva tqi vim gre {ka ma u tre }em de lu vra ti li Nem ce u igru. - Sre }om, na kra ju je, ipak, kva li tet do {ao do iz ra `a ja. Mir nom igrom smo utak mi cu pri ve li kra ju - re kao je Sa vi}. U sle de }em ko lu Sr bi ja igra u su bo tu, 3. no vem bra, na be o grad skom Ta {maj da nu pro tiv [pa ni je od 18 ~a so va. G. M.

TROFEJ BANATA ZA INVALIDE

DARKO STANI]:

Ko{arka

Tro stru ki stre lac Slo bo dan Ni ki}

we vre me za de si li na{ tro fej ni sport igra ~i su smo gli sna ge i mla te ne bez tre nin ga od Olim pij skih iga ra u Lon do nu us pe li da sa vla da ju pan ce re. Za ni mqi vo je bi lo to da su oba ti ma vo di li v. d. se lek to ra, Nem ce Ne boj {a No vo se lac, a Sr be De jan Sa vi}. Naj ve }i po sao na {i va ter po li sti od ra di li su jo{ u pr voj ~e tvr ti ni. U tom pe ri o du su igra li od li~ no i po ve li 4:1, a ve} po ~et kom dru ge de o ni ce bi lo je i 5:1. U na stav ku me ~a igra lo se gol za gol, da bi uo~i po sled we ~e tvr ti ne del fi ni ima li tri go la pred no sti 11:8. Nem ci su sa dva uza stop na

DOLOVO: Dolovo – Vojvodina (20.30) Druga mu{ka liga, sever – RI\ICA: Dalmatinac - Jedinstvo (NB) (20), ^ESTEREG: Napredak - Potisje Pleteks (20) Druga `enska liga, sever – SOMBOR: Ravangrad – Unirea (19.30)

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - BEOGRAD: Partizan - \erdap (18), KRAQEVO: Ribnica - @elezni~ar (19) Prva `enska liga - KRAGUJEVAC: Sme~ 5 - Crnokosa (19)

Udru `e we pa ra ple gi ~a ra Ba na ta bi lo je do ma }in 6. ko la Li ge oso ba sa in va li di te tom Sr bi je u ga |a wu se rij skom va zdu {nom pu {kom u po je di na~ noj i ekip noj kon ku ren ci ji, pod na zi vom “Tro fej Ba na ta 2012”. Na zre wa nin skom grad skom va zdu `nom stre li {tu oku pi li su se pred stav ni ci 15 eki pa, od no sno ukup no 50 tak mi ~a ra, pa je ovo bi lo jed no od naj ma sov ni jih nad me ta wa do sa da. U ekip noj kon ku ren ci ji naj u spe {ni ji je bio Stre qa~ ki klub oso ba sa in va li di te tom Olimp iz Zre wa ni na sa 1.089 kru go va, dru go me sto za u ze li su So ko lo vi iz Lo zni ce (1.063), a tre }e Stre lac iz No vog Sa da (1.062). U kon ku ren ci ji se ni o ra, u gru pi SH -1, pr vo me sto pri pa lo je Zo ra nu Po u~ kom iz Olim pa (373 kru ga), a i dru ge dve po zi ci je bi le su re zer vi sa ne za tak mi ~a re ovog zre wa nin skog klu ba – Sla vi {u Sar va ka (364) i La sla [u ra wi ja (361). Zdrav ko Sa va no vi} iz lo zni~ kih So ko lo va, sa osvo je nih 368 kru go va, bio je naj bo qi u se ni or skoj kon ku ren ci ji u gru pi SH – 2, dru go pla si ra ni je bio @iv ko To fi lo vi} iz no vo sad ske Stre qa~ ke dru `i ne Stre lac (365), a tre }e pla si ra ni Veq ko Jo va no vi} iz sme de rev skog klu ba R-50 (343).

U kon ku ren ci ji se ni or ki pr vo me sto je iz bo ri la Je le na Pan to vi} iz R-50 iz Sme de re va (364 kru ga), dru go Gor da na Pe {i} iz SK So ko lo vi Lo zni ca (357), a tre }e Su za na Po pov Ta pa vi~ ki iz zre wa nin skog Olim pa (355). Po sle 6. ko la sta we na ta be li je sle de }e: Se ni o ri, gru pa SH -1: 1. Zo ran Po u~ ki (120 bo do va), 2. Sla vi {a Sar vak (92), 3. Sre do Ra do vi} (84), 4. Ste van Pa vli ca (82,5) i 5. Zdrav ko Hr {um (80). Se ni o ri, gru pa SH – 2: 1. Rast ko Jo ki} (110), 2. Zdrav ko Sa va no vi} (110), 3. Zo ran Ba wac (94), 4. @iv ko To fi lo vi} (85,5) i 5. Veq ko Jo va no vi} (84). Po je di na~ no – se ni or ke: 1. Gor da na Pe {i} (115), 2. Je le na Pan to vi} (110), 3. Su za na Po pov Ta pa vi~ ki (90,5), 4. Zo ri ca Iva no vi} (84) i 5. Sne `a na ^e gar (83,5). Ekip no – ko na~ ni pla sman za 2012. go di nu: 1. Po bed nik iz Be o gra da (163,5 bo do va), 2. Olimp Zre wa nin (148,5), 3. So ko lo vi Lo zni ca (136), 4. R – 50 Sme de re vo (127,5) i 5. Stre lac No vi Sad (117,5). @. Balaban

SAVEZ SPORT ZA SVE VOJVODINE MODERNIZUJE SVOJE ^LANICE

Umre `a va we re gi o na

Sa sa ta nak s pred sed ni ci ma i se kre ta ri ma re gi o nal nih sa ve za Spor ta za sve odr `an je u No vom Sa du. Pred se da vao je pred sed nik Sa ve za sport za sve Voj vo di ne Mi lo rad Pe ri {i} a raz me we ne su in for ma ci je o do sa da {wim ak tiv no sti ma na svim ni vo i ma i ka ko se spro vo di pro gram za 11. SORV, ka ko idu tak mi ~e wa u Ku pu Voj vo di -

kod APR-a kra ju i usko ro bi tre ba lo da odr `i sa sta nak UO za re gi o- nal na tak mi ~e wa idu }e go di ne. Po ti sje je sve ura di lo ra ni je i sa da re gi stru je ogran ke i is ti ~e da sve funk ci o ni {e u svih se dam op {ti na. Sva tak mi ~e wa su za vr {e na ili su pri kra ju i do 31.de cem bra bi }e po zna ti svi u~e sni ci Pr ven stva Voj vo di ne (PV) idu }e go -

MASTERS U PARIZU

Zi mo wi} i Lo pez is pa li Ne nad Zi mo wi} i Fran c i s ko Lo p ez ([pa ni ja) ni su us pe li da se pla si ra ju u po lu fi na le Ma sters tur ni ra u Pa ri zu. Oni su u ~e tvrt fi na lu po sle ve li ke bor be iz gu bi li od pa ra Ku re {i (Pa ki stan) Ro jer (Ho lan di ja) s 4:6, 7:6, 15:17. U tre }em od lu ~u ju }em se tu vo di la se ve li ka bor ba, ne ko li ko pu ta Zi mo wi} i Lo pez su ima li me~ lop tu, ali ni su us pe li da pre lo me okr {aj. .

Se kre tar re gi o na Ju go za pad na Ba~ ka Vla di mir Svi la rov pre u zi ma opre mu

ne i do kle se sti glo s re gi stra ci jom i pre re gi stra ci jom sa ve za i dru {ta va i da li se pri pre ma ju pro gra mi i pla no vi za 2013. go di nu. Pred stav ni ci re gi o na su re fe ri sa li o ono me {to su do sa da ura di li. Srem pri vo di kra ju re gi stra ci ju a usko ro }e bi ti osno van i sa vez Srem ske Mi tro vi ce i da je u ak tiv no sti ukqu ~e no svih se dam srem skih op {ti na. Ju go za pad na Ba~ ka ta ko |e pri vo di po stu pak

di ne. Se kre tar re gi o na Mla den ko \u ra no vi} is ta kao je da je od ziv bio iz u ze tan, sa pre ko 700 tak mi ~a ra do sa da. Qu bo mir Ob ra do vi} je iz neo da }e Se ver na Ba~ ka do sre di ne no vem bra za vr {i ti sva tak mi ~e wa i da }e ima ti pred stav ni ke u svim di sci pli na ma na PV. Je di no je lo {a si tu a ci ja u ju `no ba nat skom re gi o nu ko ji ni je re gi stro van ni ti se od vi ja ju tak mi ~e wa po pro gra mu, pa je pred sed nik Fra wa Ore -

{ko vi} po zvao pred sed ni ka Sa ve za Mi lo ra da Pe ri {i }a da jo{ je dan put po se ti Pan ~e vo i da ta da po ku {a ju da raz re {e sve na sta le pro ble me. Raj ko Pa u no vi}, pred sed nik Sport sko-tak mi ~ar ske ko mi si je je is ta kao da je sve {to je bi lo pred vi |e no do sa da ur |e no, da su utvr |e na sva ak ta za 11. SORV kao i pla no vi za na red ne go di ne sve do Olim pi ja de 2015. Kup Voj vo di ne se od vi ja u {est di sci pli na i fi nal na tak mi ~e wa pred stav ni ka re gi o- na igra }e se u no vem bru i de cem bru, a po sle de }em ras po re du – 10. no vem bar: pi ka do (m+`, @a baq) i ku gla we (m+`, No vi Be ~ej), 17. no vem bar: ma li fud bal (Sr bo bran) i {ah (Be ~ej), 24. no vem bar: od boj ka (m+`, Srem ska Mi tro vi ca) i 1. de cem bar: stre qa {tvo (m+`, No vi Sad). Is tak nu to je da }e se kup tak mi ~e wa odr à ti sa mo uko li ko u ekip nom de lu u~e stvu je naj ma we osam eki pa, a u po je di na~ noj kon ku ren ci ji se dam tak mi ~a ra. Po sled wi rok za pri ja vu eki pa i po je di na ca je 2. no vem bar, a sva tak mi ~e wa }e se okon ~a ti u jed nom da nu. Mi nu lih me se ci ra |en je pro je kat teh ni~ kog opre ma wa re gi o nal nih kan ce la ri ja sa ve za sport za sve Voj vo di ne i pr va fa za je za vr {e na, is ta kao je Pe ri {i}. Sle de }a tre ba da bu de obu ka i rad u si ste mu sa ve za, a po sled wa fa za je da se dru {tva i sa ve zi po op {ti na ma snab de ju po treb nom opre mom. Na sed ni ci u No vom sa du pred stav ni ci ma re gi o na uru ~e ni su lap to po vi i po treb na opre ma za umre à va we ~la ni ca zbog lak {e i br è me |u sob ne ko mi ni ka ci je, ali i s kan ce la ri jom u No vom Sa du. S. Jakovqevi}

SPORT

dnevnik ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Man ~e ster j. - Ar se nal Fu lam - Ever ton Nor vi~ - Sto uk San der lend - Aston Vi la Svon si - ^el zi To ten hem - Vi gan Vest Hem - Man. si ti Nedeqa Kvins Park - Re ding Li ver pul - Wu kasl Ponedeqak VBA - Sa u temp ton 1. ^el zi 2. Man ~e ster J. 3. Man ~e ster S. 4. To ten hem 5. Ever ton 6. Ar se nal 7. Fu lam 8. VBA 9. Vest Hem 10. Wu kasl 11. Svon si 12. Li ver pul 13. Sto uk 14. San der lend 15. Vi gan 16. No ri~ 17. Aston Vi la 18. Re ding 19. Sa u temp ton 20. Kvins Park

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 8 9 9 9 8 9 9

7 7 6 5 4 4 4 4 4 3 3 2 1 1 2 1 1 0 1 0

1 0 3 2 4 3 2 2 2 4 2 4 6 6 2 4 3 4 1 3

(14.30) (17) (21) 1 2 0 2 1 2 3 3 3 2 4 3 2 1 5 4 5 4 7 6

21:9 24:13 18:9 17:13 17:11 14:6 19:14 13:11 13:11 11:13 14:13 12:14 8:9 6:8 10:16 7:18 7:14 11:17 14:26 7:18

22 21 21 17 16 15 14 14 14 13 11 10 9 9 8 7 6 4 4 3

NA[ PREDLOG

Tobyije love |avole Ovog vikenda {irom Evrope igra se veliki broj derbija i zanimqivih fudbalskih okr{aja. Favoriti su pro{log vikenda padali kada se to najmawe o~ekivalo, neki su te{kom mukom i uz obilatu pomo} sudija uspeli da pregrme duele sa rivalima i ubele`ili ipak o~ekivane pobede. Na Ostrvu u cenru pa`we ponovo }e biti fudbaleri Man~ester

ENGLESKA–^EMPION[IP

Danas Braj ton - Lids Subota [e fild V. - Pi ter bo ro Ha der sfild - Bri stol No tin gem F. - Mil vol Bir min gem - Ip svi~ Barn li - Vul ver hemp ton Vat ford - Le ster Der bi - Blek pul Kri stal P. - Blek burn Hal - Barn sli ^arl ton - Midlzbo ro Bol ton - Kar dif 1. Kar dif 2. Le ster 3. Midlzbro 4. Kri stal 5. Blek burn 6. Hal Si ti 7. No tin gem 8. Vul ver hemp. 9. Ha der sfild 10. Braj ton 11. Lids 12. Blek pul 13. Der bi 14. Barn li 15. Mil vol 16. Vot ford 17. Bir min gem 18. Bol ton 19. Barn sli 20. ^arl ton 21. Pi ter bo ro 22. [e fild 23. Bri stol 24. Ip svi~

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

9 8 8 7 6 7 5 6 6 5 5 5 4 5 4 5 4 4 4 3 4 3 3 1

1 1 1 3 5 1 6 3 2 4 4 3 5 2 4 1 4 3 3 5 0 3 2 4

(20.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 3 4 4 3 2 5 2 4 5 4 4 5 4 6 5 7 5 6 6 5 9 7 8 8

26:15 20:12 21:18 23:21 19:14 20:18 20:14 18:14 18:19 16:9 20:19 22:18 18:18 26:29 23:24 17:21 15:21 19:22 15:20 14:15 16:20 18:23 24:28 10:26

28 25 25 24 23 22 21 21 20 19 19 18 17 17 16 16 16 15 15 14 12 12 11 7

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Ajn traht - Gro jer F. Subota Bo ru si ja (D) - [tut gart Bo ru si ja (M) - Fraj burg Ha no ver - Aug zburg Nir nberg - Volf sburg Ho fen hajm - [al ke Ham burg - Ba jern (M) Nedeqa Ba jer (L) - For tu na D. Ver der - Manjc 1. Ba jern (M) 2. [al ke 04 3. Ajn traht 4. Bo ru si ja (D) 5. Ba jer (L) 6. Majnc 7. Ham bur ger 8. [tut gart 9. Bo ru si ja (M) 10. Ha no ver 11. Ver der 12. Fraj burg 13. For tu na 14. Ho fen hajm 15. Nir nberg 16. Volf sburg 17. Aug sburg 18. Groj ter F.

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 6 6 4 4 4 4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 1

0 2 1 3 3 2 1 3 3 2 2 2 4 2 2 2 3 3

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 1 1 2 2 2 3 4 3 3 4 4 4 3 5 5 5 5 5

27:4 18:8 20:13 20:11 15:12 12:10 11:11 10:15 12:18 18:16 15:14 13:12 7:12 13:20 7:15 6:16 5:13 6:15

24 20 19 15 15 14 13 12 12 11 11 11 10 8 8 8 6 6

HRVATSKA

Danas Di na mo (Z) - Istra Subota In ter - Ci ba li ja Sla ven - Split Ri je ka - Za greb Haj duk (S) - Za dar Nedeqa Osi jek - Lo ko mo ti va 1. Di na mo 2. Sla ven 3. Haj duk 4. Osi jek 5. Ri je ka 6. Split 7. Lo ko mo ti va 8. Istra 9. In ter 10. Ci ba li ja 11. Za greb 12. Za dar

13 10 13 7 13 6 13 5 13 6 13 6 13 5 13 4 13 3 13 3 13 2 13 1

2 2 3 6 3 2 4 4 5 2 3 4

(18) (15) (15) (15) (19) (19) 1 4 4 2 4 5 4 5 5 8 8 8

30:11 22:20 21:13 16:9 20:18 20:16 19:17 10:12 17:19 12:21 8:26 13:26

32 23 21 21 21 20 19 16 14 11 9 7

[PANIJA–PRIMERA

POMO] KLADIONI^ARIMA

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Ro bin van Per si

junajteda. Nakon pobede u Londonu protiv ^elsija 3:2 u diskutabilnom me~u koji je obilovao golovima, iskqu~ewima i gre{kama sudije Klatenburga, |avoli na Old Trafordu do~ekuju tobxije iz Lon-

dona. Derbi }e sigurno obeleìti Robin van Persi koji }e prvi put igrati protiv svog biv{eg kluba. - O~ekuje nas te{ka utakmica protiv zaista nezgodnog rivala. Dosta smo se istro{ili u dva duela sa êlsijem, ali sa uveren da }emo pred svojim navija~ima prikazati dobru partiju i nastaviti trku za titulu. Bi}e ovo zaista poseban me~ za mene, jer }u se na}i na kontra strani od mojih doju~era{wih drugova. Ipak emocije ostavqam u drugom planu, mislim samo na golove i osvajawe nova tri boda - kazao je Persi. Italijansku Seriju A obeleì}e derbi u Torinu izme|u lidera na tabeli Juventusa i sve boqeg Intera. Izabranici trenera Karere u~ini}e sve kako bi ostali neporaèni i nastavili siguran hod ka novoj titulu, dok }e puleni trenera Strama}onija poku{ati da na~nu lidera. - Dueli Juventusa i Intera uvek su imali veliku dra`. Tako }e biti i ovoga puta, pogovo {to oba tima pretenduju na osvajawe titule. Mi smo slabo otvrili sezonu trebalo je vremena da se kockice sloè ali sam uveren da moèmo do zacrtaog ciqa. Bi}e te{ko sru{iti staru damu na wenom terenu ali ne i nemogu}e. U~ini}emo sve da prekinemo seriju derbija bez pobede - kazao je Argenti-

nac u redovima plavo-crnih Dijego Milito. Na Pirinejskom poluostrvu najzanimqiviji okr{aj trebalo

Sigurno

PS@ - Sent Etjen Por to - Ma ri ti mo To ten hem - Vi gan Ham bur ger - Ba jern (M) Sal zburg - Ad mi ra Ajaks - Vi te se

1 (1.40) 3+ (1.60) 1 (1.40) 2 (1.45) 3+ (1.60) 1 (1.50)

Realno

Ajn traht - Groj ter F. Man ~e ster j. - Ar se nal Dan di - Harts Ba zel - Jang Bojs Na ci o nal - Ba i ra Mar Kaj zer sla u tern - Aue Fu lam - Ever ton Tven te - Fe je nord CSKA - Lo ko mo ti va Aja ~io - Mar sej Bor do - Tu luz Se tu bal - Spor ting

ono {to nas raduje. Ipak ako `elimo da na~inimo ne{to vi{e na kraju sezone i izborimo plasman u Evropu moramo da pobe|ujemo. Ma-

1 (1.75) 1 (1.70) 2 (1.75) 1 (1.80) 1 (1.80) 1 - 1 (2.10)

Iznena|ewe

bi da bude susret izme|u Valensije i madridskog Atletika na Mestaqi. - Nakon kiksa protiv Betisa svu pa`wu usmerili smo na pripremu utakmice s Atletikom. Mnogo boqe igramo na svom stadionu i to je

RUSIJA

FRANCUSKA

Danas Brest - Lo ri jen Subota PS@ - Sent Etjen Troa - Mon pe qe Evi jan - Lil Ni ca - Nan si Ren - Rems Va len si jen - So {o Nedeqa Aja ~io - Mar sej Lion - Ba sti ja Bor do - Tu luz

dri|ani su u sjajnoj formi, predvode ih Falkao, Rudi Garsija i Rodrigez, ali sam uveren da }e na{i defanzivci odraditi sjajan posao i zaustaviti udarne igle Atletika - kazao je Roberto Soldado napada~ Valensije. I. G.

1. PS@ 2. Tu luz 3. Mar sej 4. Lion 5. Sent Etjen 6. Va len si jen 7. Rems 8. Bor do 9. Lo ri jen 10. Lil 11. Ba sti ja 12. Ren 13. Mon pe qe 14. Aja ~io (-2) 15. Brest 16. Ni ca 17. Evi jan 18. So {o 19. Troa 20. Nan si

10 10 9 9 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 9 9 10 10

6 5 6 5 4 4 4 3 3 3 4 4 3 3 3 1 2 2 1 1

4 4 1 3 3 3 3 6 6 5 2 1 2 4 1 6 2 1 3 2

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20) (14) (17) (21) 0 1 2 1 3 3 3 1 1 2 4 5 5 3 6 3 5 6 6 7

16:5 18:10 12:8 14:8 17:7 20:11 12:8 12:10 19:19 13:12 15:21 12:14 15:15 10:13 9:17 13:16 10:15 8:14 10:19 3:16

22 19 19 18 15 15 15 15 15 14 14 13 11 11 10 9 8 7 6 5

BOSNA I HERCEGOVINA

Subota Ru dar - Rad nik Gra di na - Zriw ski Olim pik - Sla vi ja Ve le` - Zvi je zda Le o tar - Bo rac Nedeqa GO[K - ^e lik Sa ra je vo - @e qe zni ~ar [i ro ki - Trav nik 1. Sa ra je vo 11 2. @e qe zni ~ar 11 3. Sla vi ja 11 4. Bo rac 11 5. Zriw ski 11 6. [i ro ki 11 7. Olim pik 11 8. Ru dar 11 9. Le o tar 11 10. ^e lik 11 11. Trav nik 11 12. Ve le` 11 13. Zvi je zda 11 14. Rad nik 11 15. GO[K 11 16. Gra di na 11

8 8 6 6 6 5 4 5 4 3 3 3 3 1 2 0

2 2 3 1 1 3 4 1 3 3 3 2 2 6 3 3

(13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (13.30) (16.30) (16.30) 1 1 2 4 4 3 3 5 4 5 5 6 6 4 6 8

24:7 17:7 10:8 16:9 9:9 18:10 10:8 12:14 13:14 12:12 8:15 17:16 12:16 8:13 9:20 10:27

26 26 21 19 19 18 16 16 15 12 12 11 11 9 9 3

1. CSKA 2. An `i 3. Ze nit 4. Te rek 5. Ku ban 6. Spar tak 7. Lo ko mo ti va 8. Ru bin 9. Am kar 10. Kra sno dar 11. Di na mo 12. K. So vje tov 13. Ro stov 14. Ala ni ja 15. Mo do vi ja 16. Vol ga

13 10 13 9 13 8 13 8 13 7 13 7 13 6 13 7 13 5 13 4 13 5 13 3 13 2 13 2 13 2 13 2

0 2 3 1 1 1 3 0 3 4 0 4 4 4 2 2

(16) (10) (12.30) (15) (10.30) (12.45) (15) (16) 3 22:11 2 25:14 2 26:11 4 17:17 5 20:15 5 23:20 4 20:15 6 19:14 517.17 5 21:19 8 13:21 6 15:22 7 10:20 7 18:23 9 14:28 9 13:26

30 29 27 25 22 22 21 21 18 16 15 13 10 10 8 8

MA\ARSKA

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

8 8 6 4 5 5 5 5 4 3 3 3 2 3 2 0

3 1 4 6 3 2 2 2 4 5 5 4 7 4 5 3

Danas Is tan bul - Ga la ta sa raj Subota Kaj ze ri - Ka ra buk Ak hi {ar - Fe ner bah ~e Eski {e hir - Ga zi an tep Nedeqa Gel ~ler bir gi li - Ela zig spor Be {ik ta{ - Mer sin Or dun spor - Si vas Ponedeqak An ta li ja - Trab zon Bur sa - Ka {im pa sa

PORTUGAL

1. Ga la ta sa raj 2. An ta li ja 3. Gan ~lerb. 4. Eski {e hir 5. Or dun spor 6. Ka {im pa sa 7. Bur sa 8. Fe ner bah ~e 9. Trab zon 10. Be {ik ta{ 11. Si vas 12. Is tan bul 13. Ga zi an tep 14. Ak hi {ar 15. Ka ra buk 16. Mer sin 17. Kaj ze ri 18. Ela zig

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

5 6 3 4 3 4 3 3 3 3 3 3 3 2 2 1 2 0

3 0 5 2 5 1 4 4 4 3 3 2 2 4 3 5 1 5

1 3 1 3 1 4 2 2 2 3 3 4 4 3 4 3 6 4

(19) (15) (18) (18) (15) (18) (18) (19) (19)

22:12 17:11 16:10 17:13 12:10 14:10 13:10 11:8 7:5 16:13 11:12 8:8 8:11 5:12 10:17 12:14 8:19 5:17

18 18 14 14 14 13 13 13 13 12 12 11 11 10 9 8 7 5

BELGIJA

Danas Ke~ ke met - Di{ |er Uj pe{t - Eger Subota MTK - Fe ren cva ro{ Lom bard - Ha la da{ Pe ~uj - [i o fok De bre cen - Pak{ Nedeqa Ka po {var - Vi de o ton \er ETO - Hon ved 1. \er ETO 2. De bre cin 3. MTK 4. Fe ren cva r. 5. Vi de o ton 6. Hon ved 7. Ke~ ke met 8. Di o `|er 9. Ka po {var 10. Uj pe{t 11. Pe ~uj 12. Ha la da{ 13. Pak{ 14. Lom bard 15. Eger 16. [i o fok

brixu vodio 1:0, 2:1 i 3:2, sve dok u 93. minutu jedan od brojnih poletaraca koje je na teren poslao ser Aleks Ferguson, Skot Vuton, nije s le|a oborio Ramire{a. Rezervista Eden Azar odmah je stao na belu ta~ku insistiraju}i da on izvede penal, u~inio je to sjajno, sa~ekao je da Andreas Lindegard baci i onda saqmo lagano pogodio mreù. U dodatnih pola sata, vi{e suvog kvaliteta na terenu imao je êlsi, ~iji je menaxer Roberto di Mateo u drugom poluvremenu uveo i Azara i Oskara Mouru i Ramire{a i to se itekako osetilo. Prvo je Starix u 97. minutu pogodio mreù, a onda je Azar napravio vanserijski potez, vukao loptu 40 metara, izbacio ~uvara i umesto {uta poslao Ramire{a pravo pred Lindegarda, a ovaj ga zaobi{ao i re{io sve u 110. minutu - 5:3! Ni to nije bilo sve, jer je uskoro bio dosu|en i tre}i penal, koji je, ipak prekasno, u gol pretvorio Gigs - 5:4. I kraj, uz napomenu da je êlsi u produètku imao i pre~ku Luiza i stativu Azara.

TURSKA

Danas Ze nit - Ro stov Subota Am kar - Ku ban K. So vje tov - Spar tak Mor do vi ja - Ru bin Nedeqa CSKA - Lo ko mo ti va An `i - Te rek Kra sno dar - Di na mo Ponedeqak Ala ni ja - Vol ga

(17) (19) (14) (16) (16) (18.30) (16.30) (18.30) 1 3 2 2 4 5 5 5 4 4 4 5 3 5 5 9

27:12 21:10 18:12 17:13 16:13 20:20 16:17 9:13 13:15 16:16 11:13 16:14 16:15 12:20 9:16 7:28

27 25 22 18 18 17 17 17 16 14 14 13 13 13 11 3

Subota Me he len - An der leht Gent - Genk Ber {ot - Be ve ren [ar lroa - Lo ke ren Kor trijk - Lirs Mons - Serkl Bri` Nedeqa Klub Bri` - Va re gem Stan dard - Le u ven 1. An der leht 2. Klub Bri` 3. Genk 4. Va re gem 5. Kor trijk 6. Le u ven 7. Gent 8. Lo ke ren 9. Me he len 10. Stan dard 11. Mons 12. Ber {ot 13. [ar lroa 14. Lirs 15. Be ve ren 16. Serkl Bri`

13 7 4 12 6 4 12 5 7 12 7 1 12 6 3 12 5 5 12 5 4 12 5 3 12 5 2 12 5 1 12 4 3 12 4 2 12 4 1 12 1 7 12 1 4 12 11 10

(18) (20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 2 2 0 4 3 2 4 4 5 6 5 6 7 4 7 5

25:12 28:19 21:13 21:16 14:11 28:19 17:19 20:18 21:17 23:22 22:23 16:21 13:23 11:17 11:23 10:28

25 22 22 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 10 7 4

Subota Ma la ga - R. Va qe ka no Bar se lo na - Sel ta Real (M) - Sa ra go sa Va len si ja - Atle ti ko (M) Nedeqa So si je dad - Espa wol De por ti vo - Ma jor ka Osa su na - Va qa do lid Gra na da - Atle tik (B) Se vi qa - Le van te Ponedeqak He ta fe - Be tis 1. Bar se lo na 2. Atle ti ko (M) 3. Ma la ga 4. Real (M) 5. Be tis 6. Le van te 7. Se vi qa 8. He ta fe 9. Sa ra go sa 10. Va qa do lid 11. Va len si ja 12. Ma jor ka 13. Sel ta 14. So si je dad 15. R. Va qe ka no 16. Atle tik (B) 17. Gra na da 18. De por ti vo 19. Espa wol 20. Osa su na

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 8 5 5 5 5 4 4 4 3 3 3 3 3 3 2 2 1 1 1

1 1 3 2 1 1 2 1 0 2 2 2 1 1 1 2 2 4 3 2

(16) (18) (20) (22) (12) (16) (17.50) (19.45) (21.30) (21.30) 0 0 1 2 3 3 3 4 5 4 4 4 5 5 5 5 5 4 5 6

29:11 22:9 13:5 21:7 13:13 12:14 12:11 10:12 9:11 14:11 11:12 10:14 10:11 10:14 11:22 12:19 8:15 14:20 11:15 8:14

25 25 18 17 16 16 14 13 12 11 11 10 10 10 10 8 8 7 6 5

[PANIJA–SEGUNDA

2 (2.70) H (3.45) 1 (2.05) 2 (2.00) 1 (2.00) H (3.15)

Opet spektakl: êlsi–Junajted 5:4 U nedequ u prvenstvu, u burnom derbiju sa dva crvena kartona i neregularnim pobedonosnim golom: êlsi - Man~ester junajted 2:3. Tri dana kasnije, na istom mestu, dodu{e bez crvenih kartona i neregularnih pogodaka, ali sa tri dosu|ena penala: êlsi - Man~ester junajted 5:4 posle produètka, 3:3 (1:2). Ta~no je - Liga kup na dnu je prioriteta velikih engleskih klubova, ali mo`da je ba{ ta opu{tenost i otvorenost preko potrebna dana{wem fudbalu prepunom taktike, zadataka, markacija, kretwi u oba smera, itd. Da ne zaboravimo, tako|e u sredu uve~e, pobednik Liga kupa iz pro{le sezone, Liverpul, izgubio je kod ku}e od Svonsija, kojem je pro{log leta uzeo menaxera Brendana Roxersa. Na Enfildu, bilo je 1:3. Vratimo se najva`nijoj stvari... Posle kontroverzne i nezasluène pobede u Premijer ligi, Junajted je u uzavreloj atmosferi na Stamford

petak2.novembar2012.

Danas Por to - Ma ri ti mo Subota Bra ga - @il Vi sen te Ben fi ka - Gi ma ra e{ Nedeqa Na ci o nal - Be i ra Mar P. Fe re i ra - Ol ha nen se Mo re i ren se - Rio Ave Aka de mi ka - Esto ril Se tu bal - Spor ting 1. Ben fi ka 2. Por to 3. Bra ga 4. Rio Ave 5. Gi ma ra e{ 6. P. Fe re i ra 7. @. Vi sen te 8. Aka de mi ka 9. Ma ri ti mo 10. Spor ting 11. Se tu bal 12. Mo re i ren se 13. Ol ha nen se 14. Esto ril 15. Na ci o nal 16. Ba i ra Mar

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

5 5 4 3 3 2 2 1 2 1 1 1 1 1 1 0

2 2 2 2 2 4 3 5 2 4 4 3 3 3 2 3

(21.15) (19.30) (21.30) (17) (17) (17) (19) (21.15) 0 19:6 0 17:5 1 17:10 2 9:9 2 7:10 1 10:7 2 6:8 1 9:8 3 4:8 2 5:7 2 5:10 3 10:11 3 12:14 3 11:13 4 9:15 47.16

17 17 14 11 11 10 9 8 8 7 7 6 6 6 5 3

HOLANDIJA

Danas Ro da - Den Hag Subota Ajaks - Vi te se Vi qem - Utreht PSV - He ra kles Nedeqa Gro nin gen - NEC AZ Alk mar - Ven lo He ren ven - Cvo le Tven te - Fe je nord Bre da - RKC 1. Tven te 2. PSV 3. Vi te se 4. Ajaks 5. Fe je nord 6. Utreht 7. He ra kles 8. Den Hag 9. NEC 10. AZ Alk mar 11. Gro nin gen 12. He ren ven 13. RKC 14. Ro da 15. Cvo le 16. Bre da 17. Vi qem 18. Ven lo

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

8 8 6 4 5 5 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 0

1 0 3 6 3 3 5 5 4 3 2 4 4 3 2 2 3 3

(20) (18.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 1 2 1 0 2 2 2 2 3 4 5 4 4 5 6 6 6 7

21:6 33:9 19:9 25:12 18:13 12:8 22:18 19:15 14:17 16:19 11:20 15:18 12:15 10:16 7:17 9:21 7:19 10:28

25 24 21 18 18 18 14 14 13 12 11 10 10 9 8 8 6 3

Subota Mi ran de{ - Bar se lo na B Nu man si ja - Vi qa re al Mur si ja - Hi ro na Ra sing - Al kor kon Nedeqa Her ku les - He rez Kor do ba - Gva da la ha ra Hu e ska - Ka ste qon Las Pal mas - Pon fe ra di na Lu go - El ~e Hi hon - Sa ba deq Re a kre a ti vo - Al me ri ja 11 1. El ~e 11 2. Al me ri ja 3. Al kor kon 11 11 4. \i ro na 11 5. Vi qa re al 6. Re kre a ti vo 11 7. Mur si ja 11 8. Bar se lo na B 10 9. Sa ba deq 11 10. Ka sti qa 11 11. Kor do ba 11 11 12. Hi hon 13. Kse rez 11 14. Pon fe ra di na11 15. Nu man si ja 11 11 16. Lu go 17. Las Pal mas 11 18. Hu e ska 10 19. Ra sing 11 20. Her ku les 11 21. Mi ran de{ 11 22. Gva da la ha ra 11

9 7 7 6 6 6 5 5 4 5 4 4 4 4 3 3 3 2 2 2 1 1

1 2 1 3 3 1 2 1 3 0 3 2 2 1 4 4 3 5 5 2 3 3

1 2 3 2 2 4 4 4 4 6 4 5 5 6 4 4 5 3 4 7 7 7

(16) (16) (18) (18) (12) (12) (12) (18) (18) (20) (20.30) 22:7 21:13 17:11 24:10 13:9 18:19 15:12 21:15 14:12 23:24 10:11 15:18 11:17 13:15 9:12 10:15 14:22 9:9 7:8 7:15 8:16 12:23

28 23 22 21 21 19 17 16 15 15 15 14 14 13 13 13 12 11 11 8 6 6

ITALIJA–SERIJA A Subota Mi lan - Kje vo (18) Ju ven tus - In ter (20.45) Nedeqa Pe ska ra - Par ma (12.30) Bo lo wa - Udi ne ze (15) Ka ta ni ja - La cio (15) Fi o ren ti na - Ka qa ri (15) Na po li - To ri no (15) Samp do ri ja - Ata lan ta (15) Si je na - \e no va (15) Ro ma - Pa ler mo (20.45) 1. Ju ven tus 2. In ter 3. Na po li 4. La cio 5. Fi o ren ti na 6. Par ma 7. Ro ma 8. Ka qa ri 9. Udi ne ze 10. Ka ta ni ja 11. Ata lan ta 12. Mi lan 13. To ri no 14. Samp do ri ja 15. Kje vo 16. \e no va 17. Pe ska ra 18. Pa ler mo 19. Bo lo wa 20. Si je na

10 10 10 10 9 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 9 10 10 10 10

9 8 7 6 4 4 4 4 3 3 4 3 2 3 3 2 2 1 2 2

1 0 1 1 3 3 2 2 4 3 2 2 5 2 1 3 2 5 1 3

0 2 2 3 2 3 4 4 3 4 4 5 3 5 6 4 6 4 7 5

22:5 19:9 15:6 16:11 11:7 14:14 22:19 10:13 13:15 11:16 8:12 12:12 11:9 12:14 9:16 10:13 6:17 8:13 11:16 11:14

28 24 22 19 15 15 14 14 13 12 12 11 10 10 10 9 8 8 7 3

ITALIJA–SERIJA B

Subota Bre {a - Ter na na Em po li - Pro Ver }e li Gro se to - Asko li Vi }en ca - Lan }i a no Li vor no - Ba ri No va ra - Ci ta de la Pa do va - ]e ze na Re |i na - Va re ze Spe ci ja - Kro to ne Ponedeqak Mo de na - Ju ve Sta bia Ve ro na - Sa su o lo 1. Sa su o lo 12 10 2. Ve ro na 12 7 3. Li vor no 12 7 4. Pa do va (-2) 12 5 5. Ju ve Sta bi ja 12 5 6. ]i ta de la 12 5 7. Ter na na 12 4 8. Va re ze (-1) 12 4 9. Mo de na (-2) 12 4 10. Bre {a 12 3 11. Asko li (-1) 12 5 12. Spe ci ja 12 4 13. Ba ri (-7) 12 5 14. Vi }en ca 12 2 15. Em po li (-1) 12 3 16. ]e ze na 12 3 17. Kro to ne (-2) 12 3 18. Pro Ver }e li 12 3 19. No va ra (-4) 12 3 20. Re |i na (-3) 12 3 21. Lan }a no 12 1 22. Gro se to (-6) 12 1

1 4 2 5 3 2 4 5 5 6 1 3 4 6 4 3 4 2 5 3 6 6

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (19) (21) 1 1 3 2 4 5 4 3 3 3 6 5 3 4 5 6 5 7 4 6 5 5

23:5 22:10 22:19 16:11 18:16 16:16 11:11 14:18 17:12 15:15 15:16 13:14 17:13 12:14 18:24 9:19 11:13 12:19 17:16 11:15 8:16 12:17

31 25 23 18 18 17 16 16 15 15 15 15 12 12 12 12 11 11 10 9 9 3

kWiGA

petak2.novembar2012.

dnevnik

ИЗ НО ВО САД СКЕ „АДРЕ СЕ”

TOP-LISTA

На сло ви за чи та о це ко ји ми сле

актуелном времену о издаваштву не можемо говорити оптимистички. Тривијалност и тржишни разлози и у сфери књиге постали су доминатни, каже главни уредник ИП „Адреса“ Јован Зивлак из Новог Сада. У међусајамској години ова кућа је објавила планираних петнаест наслова. То је збир белетристичких и филозофских књига, енциклопедијских речника и сличних наслова који подржавају мишљење. Тон овој години, према Зивлаковом мишљењу, дала је књига Алена Бадјуа „Похвала љубави“. Познати француски филозоф напада стари мит о тој великој теми као фузији,

сједињавању у једно, заступајући тезу да је у љубави увек реч о двоје, о авантури и ризику. Бадју уз дијалошку помоћ Николаса Трунга развија рефлексије о љубави. Књига познатог италијанског филозофа Ђорђа Агамбена „Диспозитив и други есеји“ говори о интимној упућености филозофије на пријатељство. Алпар Лошонц је свакако један од најзначајнијих политичких филозофа у нас. Његова књига «Отпор и моћ» бави се проблематиком отпора,

побуне и еманципације. Лошонц је мислилац који следи традицију критичког мишљења о темама демократије. Посебно је занимљива двојезична енглеско-српска антологија српске поезије новијег доба: «Девет српских пе сника», коју је приредио и поговор написао Владимир Гвозден, професор комапаративне књижевности на Фи-

Са јам књи га у Бе о гра ду по ста је без ду шна тр жни ца - Од телевизије, медија до филма и књиге, јавни живот је под пресијом нове перцепције живота, а предност се даје брзини, потрошњи, утапању идентитета у спољно наметнуте конзумеристичке обрасце, каже Јован Зивлак. -Тај окрет је елиминисао књигу као ризницу мудрости и дијалога и наметнуо је као забаву, потрошњу, митологизацију, производњу бесконачног приповедања о успеху, срећи, богатству, каријери . У складу с тим и код нас се све мање производи књига која обавезује на мишљење и проблематизацију живота, него се под притиском околности промовише продајa успехa наводних писаца, наводни живот, псеудобиографије, истoријa и глобалне бајке које нуде заборав, у условима локалне и глобалне

кризе Све ово демонстрирао је овогодишњи Сајам књига у Београду, највећа манифестација књиге у региону, који убрзано напушта поље културе, постајући несентиментална и бездушна тржница.

Најтраженији наслови у књижари „Љубитељи књиге“

лозофском факултету у Новом Саду. Он инсистира на репрезентантима промена у српској поезији у последњих пет деценија.Ту су песници Стеван Тонтић, Раша Ливада, Војислав Деспотов, Радмила Лазић и др. Од песничких књига ваља издвојити наслове меланхоличног лиричара Ранка Рисојевића и младог аутора Бранимира Живановића, који је пре две године добио Бранкову награду за прву књигу, као и «Антологију српске хаику по е зије», приређивача Александра Павића. До краја године под знаком «Адресе» појавиће се и богато илустрован «Речник италијанске ренаесансе», који је уредио Џ. Р. Хејли. То је капитални наслов о политичком и друштвеном развоју, интелектуалим и креативним постигнућима ренесансне Италије која се не може упоредити ни са једном земљом по разноликости догађаја између 1320. и 1600. Такође и «Филозофски речник», једног од најеминетнијих савремених филозофа Сајмона Блекбурна. Радмила Лотина

ОДР ЖА НИ 23. „СУ СРЕ ТИ ПИ СА ЦА НА ГРА НИ ЦИ”

Срп ско-ру мун ско пе снич ко огле да ње

Темишвару су протеклог викенда одржани 23. по реду „Сусрети писаца на граници“, уз учешће дваде сетак књижевника из Румуније и Србије. У новим про сторијама Саве за Срба Румуније у темишварској улици Мангалија уче снике су поздравили српски конзул Лазар Манојловић, српски по сланик у парламенту Румуније Душко Попов и председник Савеза Срба Румуније Огњен Крстић. Сусрети писаца на граници су међународна књижевна манифе стација коју од 1993. године заједнички организују Културно-про светна заједница Сечањ и Савез Срба Румуније, под покровитељством локалне самоуправе Сечња и Извршног већа Војводине. Уче сници сусрета присуствовали су литургији у Саборној цркви коју је на Дан светог Лукијана служио епископ темишварски Лукијан. Такође су на Темишварском гробљу обишли гроб Теодора Радичевића, оца великог пе сника Бранка Радичевића. На ово годи шњем Су сре ту писаца уче ствовали су темишварски писци Славомир Гвозденовић, Љубомир Степанов,

Драга Мирјанић, Иво Мунћан, Сте ван Бу гар ски, Ср бо љуб Ми шко вић и Го ран Мра кић, док су го сти са српске стране границе били Ве сна Шијачки, Радмила Гикић Петровић, Гордана Ђилас, Соломон Миок,

BA[TINA

Књи жев ни пре глед за вас пи та че Лист „Нови васпитач, орган за педагошку књижевност“, покренут је у Новом Саду 1888. и излазио је месечно до 1913. године. Власник и уредник био је Мита Нешковић. Посвећен је педагошким питањима. Уз сваки број излазио је „Књижевни преглед Новог васпитача“. Од 1891. до 1913. уз сваки други број објављиван је прилог „Педагошки весник“. Власници су били Васа Витојевић и Зора Нешковић, а уредници Радован Малушевић (од св. 4/1895) и Јефта Бајин (од св. 3-4/1912). Од бр. 4/1895. излази у Сремским Карловцима. У Библиотеци Матице српске лист постоји и претражив је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

Иле ана Урсу Ненадић, Милан Не на дић, Сло бодан Ман дић, Александар Бјелогрлић, Петар Лазичић и Валентин Мик. Овом приликом приказан је и нови број двојезичног, српскорумунског књижевног гласила

„Огледало-оглинда“, а директорка покрајинског Завода за рав но прав ност поло ва Ве сна Шијачки представила је антологију „Друге очи Војводине” у којој су сабрани радови 121 пе сникиње. А. Б.

1. „Педесет нијанси - Сива”, Е. Л. Џејмс - „Лагуна” 2. „Живети слободно”, Ник Вујичић - „Моно и Мањана” 3. „Дама из Санторинија”, Исидора Бјелица - „Љубитељи књиге” 4 „Плес са змајевима”, Џорџ Мартин - „Лагуна” 5. „Писмо госпође Вилме“, Јелена Бачић-Алимпић - „Лагуна” 6. „Моћ подсвести”, Џозеф Марфи - „Моно и Мањана” 7. „Горила”, Душан Савковић - „Marks & Ble eds” 8. „Сенка ветра“, Карлос Руиз Сафон - „Чаробна књига” 9. „Педесет Нијанси - Мрачније”, Е. Л. Џејмс - „Лагуна” 10. „Дуге ноћи и црне заставе”, Дејан Стојиљковић - „Лагуна”

РО МА НИ НО БЕ ЛО ВА ЦА

При ча о по че ци ма роп ства у САД

здавачка кућа „Лагуна” објавила је недавно роман добитнице Нобелове и Пулицерове награде Тони Морисон - „Милосрђе”, причу о почецима ропства у САД.Кратки роман из 2008. године, једне од најзначајнијих књижевница данашњице, „Милосрђе”, у преводу Дубравке Срећковић Дивковић, говори о мајкама и ћеркама, али и првим данима ропства у Америци. Јакоб Варк је англо-холандски трговац који је преживео путовање преко Атлантика и населио се на суровом северу Вирџиније. Његова супруга Ребека, је „поштом поручена” невеста која стиже из Енглеске. Јакоб путује до Мериленда како би од власника плантаже Д’Ортеге наплатио дуг. Уме сто новца, Д’Ортега му нуди неког од својих робова. Варк је згрожен том идејом, али из мило срђа узима девојчицу Флоренс „с рукама робиње а стопалима португалске госпође„. Варк улаже у ново тржиште - плантажу на Барбадо су, што представља одлучујући моменат у историји Америке (радња се дешава 1680-их) и почетак уносне трговине робљем.Уз Варка ту су и Флоренс, која је сада одрасла, Лина, њихова слушкиња домородачке крви и Туга, ћерка поморског капетана која је провела превише година на мору да би била потпуно „нормална”. Ова четири лика представљају, у очима Морисонове, будућност нације. Свака од жена у роману заточена је у сопственом свету. Ребека је морала да бира између тога да буде проститутка, служавка или жена, Лина је видела уништење свог села, Туга мења име

током целог романа и када роди ћерку постаје Довршена, Флоренс мења један вид ропства за други, заљубивши се у ослобођеног роба из Новог Амстердама који је не жели. Свет четири жене балансира на ивици. Без Ребеке њене служавке ће бити изгубљене, без њих, она ће умрети. Пред Флоренс леже све могућности - да ли ће га наћи, да ли ће се вратити на време, хоће ли успети? На овом парадоксу Морисонова гради своју визију постанка модерне Америке.

Aмерички књижевни критичари пишу да је дело Тони Морисон „препуно лепоте, ексцентричности, метежа, смеха, сензуалности, несебичне нежности„. Такође наглашавају да „Милосрђе“ јесте роман о ропству, али о ропству у најунивер залнијем значењу те речи, јер говори о границама које сви ми себи постављамо и о стегама које трпимо у туђим рукама. К. Р.

Оруж је ме ђу ко ри ца ма а леп по вод као што је ак ци ја по кла ња ња књи га би бли Д о те к а ма и чи та о ни ца ма мо же да се пре тво ри у три лер, по к а зу је при ча из аме рич ке др жа ве Ин ди ја на. На и ме, рад -

ни ци Јав не би бли о те ке Вал па ра и зо ме ђу ко ри ца ма по кло ње не књи ге от кри ли су пра ви прав ца ти ре вол вер.Ли сто ви хар ти је би ли су ме ђу соб но за ле пље ни, и но жем на пра вље но уду бље ње у ко јем се на ла зио пи штољ ка ли бра .31. По моћ ник ди рек то ра би бли о те ке Фи лис Нел сон ре кла је да је ре вол вер от крио би бли о те к ар ко ји је упи си вао књи гу у ре ги стар. Пре ма оби ча ју, сва к а по кло ње на књи га до бро се пре гле да, да се утвр де евен ту ал на оште ће ња или за слу чај да су њи хо ви прет ход ни вла сни ци за бо ра ви ли не што ме ђу ли сто ви ма. Ипак, ни ко ни је мо гао ни да прет по ста ви да ће за бо ра вље на ствар би ти цр ни ре вол вер АСМ са др ве ном др шком. По кло ње на књи га, ина че, би ла је „Outerbridge Reach“, ауто ра Ро бер та Сто на, ко ја за див но чу до ни је три лер већ ин тро спек тив ни ро ман.

[E O ] T Пред став ни ци Јав не би бли о те ке пре - N E

да ли су ре вол вер по ли ци ји, ко ја ис пи ту је оти ске пр сти ју и тра жи дру ге зна ке ко ји би до ве л и до ори г и н ал н ог вла с ни к а овог оруж ја. На жа лост, књи ге мо гу да се по кла ња ју и ано ним но, а док ре вол вер ни је от кри вен, књи га је про шла кроз ви ше ру ку, та ко да је узи ма ње оти са к а с ње них ко ри ца бе сми сле но. Оста је им са мо да се на да ју да ће на ре вол ве ру на ћи до вољ но до к а за ко ји ће их од ве сти до пра вог вла сни к а. Иако нам це ла при ча ми ри ше на до бро осми шљен три лер, ре вол вер мо жда ни ка да ни је упо тре бљен, а ње гов вла сник мо жда са мо са крио од уку ћа на. Ина че, ово ни је пр ви пут да ова би бли о те ка до би је књи гу „обо га ће ну“ на овај на чин. Фи лис Нел сон ре кла је да је пре не ко ли ко де це ни ја у би бли о те ку та ко ђе као по клон сти гла књи га с ре вол ве ром. Из гле да да ста нов ни ци Ин ди ја не не ма ју нов ца за се фо ве, и не во ле мно го да чи та ју, па се сна ла зе. И. В.

kultura

dnevnik НА ИЗЛОЖБИ ПОСВЕЋЕНОЈ МИЛАНСКОМ ЕДИКТУ У МИЛАНУ

Шлемови из Беркасова међу 231 експонатом У Милану је 24. октобра отворена изложба под називом „Константин, 313. година, Милански едикт и време толеранције“ (Co stan ti no 313 d. C., l’edit to di Mi la no e il tem po del la to le ran za), посвећена обележавању 1.700 година од Миланског едикта, на којој су, међу осталим експонатима, изложени и шлемови из Беркасова, предмети Музеја Војводине из Новог Сада. - Смештено на Пиаци дел Дуомо, велелепно здање Палацо Реале и један од најатрактивнијих миланских изложбених простора, овом поставком нуди јединствен доживљај времена Константина Великог и његовог едикта о толеранцији. Године 313, када је Медиоланум (Мила-

но) био једна од престоница Римског царства, два августа, Лициније и Константин, изнели су на светлост дана едикт којим је проглашена верска равноправност. Тиме је гарантована слобода вероисповести и заустављен дотадашњи страшни прогон хришћана – подсећају у Музеју Војводине. На изложби су се нашли најрепрезентативнији предмети (231 предмет) из бројних европских и светских музеја. Помоћу њих су аутори изложбе, Џема Сена Кијеза, професор класичне археологије са Универзитета у Милану и Паоло Бискотини, директор Музеја дијецезе у Милану, испричали шест различитих прича како би публику вратили у време када је настао Милански едикт. наводе у Музеју Војводине. - Пролазећи из једне у другу салу, посетиоци имају прилику да виде и доживе: археологију и реконструкције моћног Медиоланума; тетрархе и време послед-

њих великих прогона хришћана; рађање Христовог монограма као симбола вере; доба верске толеранције и разноврсност религија; протагонисте Константинове ере – војску, двор и цркву. Са нарочитим поносом, ауторка Џема Сена Кијеза истиче причу о царици и светитељки Јелени, Константиновој мајци, која је била инспирација како за античке скулпторе, тако и за потоње сликаре чија су ремек-дела такође изложена указују у Музеју Војводине. Константинова војска илустрована је помоћу неколико надгробних споменика и легенде на којој се може видети реконструкција војне опреме тог времена. У том делу изложбе највећу атракцију свакако представљају раскошни

шлемови из Беркасова, предмети Музеја Војводине из Новог Сада. - Постављени под изузетним осветљењем, покрај два тек делимично очувана шлема из Аугзбурга и једне маске парадног шлема из Карнунтума, плене пажњу, а посетиоце не остављају равнодушним. Цела поставка као илустрација владавине првог хришћанског цара, не би била могућа без излагања предмета који се чувају у нашим музејима. Тако су за ову изложбу, поред Музеја Војводине, своје драгоцене предмете позајмили Народни музеј у Београду и Народни музеј у Зајечару. Учешће наших експоната може се сматрати својеврсним успехом наше културе- сматрају у Музеју Војводине. Ова изложба се може видети до 17. марта 2013, када ће у делимично измењеном облику бити премештена у Рим, у изложбене просторије Колосеума и Курије Јулије. Н. Пејчић

У СУБОТИЧКОМ ПОЗОРИШТУ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ”

Радионица савременог плеса У Позоришту „Костолањи Деже“ у Суботици, данас почиње тродневна радионица на којој ће предавати кореографкиње и плесачице Хени Варга (Србија) и Кетлин Рејнолдс (Француска). Обе се професионално баве извођачким уметностима и савременим плесом, на чему ће бити нагласак радионице. Како је најављено, током рада ће се истраживати „архитектура“ људског тела, вежбаће се затезање и опуштање мишића, координација и држање, проласци кроз простор и обликовање материјала за перформанс. И. Б.

petak2.novembar2012.

ПРЕМИЈЕРА У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ – „САЛОМА_RE LO A DED”

Разарајуће страсти У копродукцији са Народним позориштем Сомбор, у Српском народном позоришту сутра ће бити изведена друга премијера ове сезоне – представа „Салома_Re lo a ded“, како је познату драму Оскара Вајлда, адаптирајући је, пренасловио редитељ Предраг Штрбац. У Сомбору је представа већ имала премијеру, крајем прошле недеље. Прича о Саломи позната је из Библије, и то у контексту дворске сплетке којом је Јовану Крститељу одрубљена глава. Редитељ представе је јуче објаснио да је код Оскара Вајлда њена улога није инструментализована од стране њене мајке Иродијаде, иако одлука „врелог срца и хладне главе“ њене кћерке да затражи Јованов живот јој и те како иде на руку. - „Салома“ се код нас зове „Re lo a ded“ и зато што смо избегли поетске моменте из Вајлдовог текста који би данас на сцени звучали „препоетски“ – одговорио је Штрбац на питање проблематичности структуре текста. – Класика и јесте класика зато што је издржала тест времена, а ја у њој никад не видим проблеме него креативне изазове. Штрбац је додао да је прича о Саломи, о великим љубавним, политичким страстима које знају да делују разарајуће и по друштво и по појединца, актуелна и данас, а да је за место радње изабрао ВИП салон, јер је и Иродова палата својевремено била нешто слично – простор у који није могао свако да уђе.

Соња Дамјановић која тумачи насловну улогу рекла је да је доста лутала, размишљала, прилагођавала се, али да је сада то то. Након процеса рада, поново је схватила шта за глумца значи „драгоцено искуство“: - Салома је размажена принцеза која мисли да зна шта је љубав.

Ка продукционој мрежи Управник СНП Александар Милосављевић је на јучерашњој конференцији за новинаре копродукцију са сомборским позориштем навео као модел по којем би једна представа стизала до две групе публике, односно зарађивала на две касе, уз мање, подељене трошкове. Директор Драме СНП Борис Исаковић није желео да говори о развијању тог модела у војвођанску мрежу, јер је он још увек у фази настајања, али је рекао да проток енергије међу позориштима мора да постоји како се не би затварали свако у свој ансамбл и парложили заједно са осталим сегментима друштва који се приклањају површности.

Она јесте опседнута, али, попут других ликова, није болесна, па ме је највише занимало то у каквом стању може да се буде да би убио некога. Моћног Ирода игра Милан Ковачевић који се на људске квалитете лика осврнуо као на позитивне особине, јер нико о себи не мисли да је лош, па ни Ирод. Ковачевић се осврнуо и на копродукционе околности јер су оне донеле да се више труде него кад се ради са колегама у СНП, у већ уиграном ансамблу, где се многе ствари често одиграју „на прву“, због чега их сада јако занима пријем представе. И за Бранислава Јерковића (Шеф обезбеђења, Сиријац), глумца сомборског позоришта, веома значајна су била дружења на сцени и ван ње, размена енергије.

Сања Микитишин се вратила на тему изазова, које би као глумица увек волела да има. Играти „хитмена“ (убицу, џелата), лика који не проговара, за њу је свакако био велики изазов, поготово страст са којом ради свој посао. У представи још играју: Душан Јовић (Јован), Татјана Шанта Торлаковић (Иродијада), Небојша Савић (Иродијадин паж), Срђан Алексић (Први Иродов телохранитељ), Немања Бакић (Други Иродов телохранитељ), Марко Савић (Ј), Лућија Травичић (Робиња). Предраг Штрбац је урадио и сценографију, костиме је креирала Драгица Лаушевић, композитор је био Марко Грубић, кореограф Иста Степанов Павловић, дизајнер видеа Миле Кескеновић, лектор Дејан Средојевић, преводилац Јасна Митић. И. Бурић

GRU PA „AZIL 5” PO NO VO PRED NO VO SAD SKOM PU BLI KOM

Sni ma we kon cert nog DVD-ja Na kon dve go di ne kon cert nih na stu pa po Evro pi, ma ti~ no no vo sad ski bend „Azil 5“ sni mi }e kon cert ni DVD pred do ma }om pu bli kom. Pr vi na stup odr `a li su 31. ok to bra u Do mu kul tu re „Stu dent ski grad“ u Be o gra du, a dru gi kon cert za ka zan je za сутра u no vo sad skom „Stu di ju M“. Gru pa je ovih da na ob ja vi la i naj no vi ji singl-spot za pe smu “Ne ma ~o ve ka da ni ma” (sa al bu ma “Ne ma ~o ve ka da ni ma” – SKC NS / MTV Sr bi ja fri da un lod). Ma te ri jal za spot je sni man u Ne ma~ koj (Ber lin) to kom tri tur ne je i pred sta vqa uvod u do ku men ta rac o “ne pla ni ra nom” pu tu ben da u ino stran stvo i wi ho vim im pre si ja ma ta mo {wom

kul tur nom i umet ni~ kom sce nom i na ~i nom `i vo ta. Al bum pod na zi vom “Ne ma ~o ve ka da ni ma” iz dat je u sa rad wi sa Stu dent skim kul tur nim cen trom iz No vog Sa da i na we mu se

na la zi osam autor skih pe sa ma. Tek sto ve pe sa ma pot pi su je pe va~ gru pe Sa va Ni ki}, dok je mu zi ka re zul tat ra da pe to ~la ne eki pe ben da ko ji uz Ni ki }a ~i ne i Bor ko Ba sa ri} – bas, Ne nad Ko -

ji} – bub we vi, Vla di mir Voj no vi} – kla vi ja tu re, Mla den Tr ku qa – gi ta ra i Pe tar Alar gi} – gi ta ra. Azil 5 je do sa da ob ja vio dva stu dij ska al bu ma: “Stra stan, go i bos” (Ma skom-auto ma tik Re kords, 2008.) i “Ne ma ~o ve ka da ni ma” (MTV Sr bi ja/SKCNS, 2011.), kao i jed no mi ni lajv CD iz da we pod na zi vom “Iz Li ve No u ti {i nu”. To kom pro te kle dve go di ne bend je na stu pao u kon cert nim pro sto ri ma {i rom Evro pe sa broj nim kon cer ti ma u Ne ma~ koj, Ma |ar skoj, Slo ve ni ji, ze mqa ma re gi o na… Tre nut no je u pri pre mi wi hov tre }i stu dij ski al bum. Q. Nato{ev}

ЈЕСЕЊИ МУЗИЧКИ ПРОГРАМИ У БЕРЛИНУ

Концерт Ансамбла „Медитеран” и балет „Оњегин” (Специјално за „Дневник” из Берлина) У Камерној сали Берлинске филхармоније, која је кружног облика и са свих страна обгрљује позорницу, Ансамбл „Медитеран“ јубиларним концертом прославио је десетогодишњицу рада, после дугих турнеја широм Европе (гостовали су и у Сарајеву) и по земљама Јужне Америке. Ансамбл израста од трија до камерног оркестра. Сви музичари су реномирани оркестарски извођачи, чланови немачких филхармонија и радио оркестара. Свирали су Вагнерову Симфонијску идилу „Зигфрид“ за 13 инструмената, јер је композитор и инсистирао на пасторалном фону (за разлику од бљештавог оркестарског сјаја оперске партитуре). После две кћери Листова ћерка Козима родила је сина коме су дали име Зигфрид, а Вагнер је, преплављен емоцијама супружанске и родитељске љубави написао своју најпоетичнију и најнежнију партитуру, без икаквих динамичких

или било каквих других ефеката, крећући се у благим таласањима мецопијана. Средишњи део поверио је обои која је преузела мелодију једне немачке песмице („Спавај, детенце, спавај“) и Ансамбл „Медитеран“ је доиста са својих 13 инструмената испевао крајње лирску успаванку, развијајући бесконачни мелодијски след од почетних тактова, поверених гудачком квартету, до завршних секвенци. Чули смо и Малерове „Песме путујућег младића“, својеврсну аналогију Шубертовом циклусу „Зимско путовање“ у којима се осећа пролећни дах, а 25-годишњи композитор посветио је плавоокој сопранисткињи Јохани Рихтер, у коју је тада вероватно био заљубљен. Теме ових песама касније је инкорпорирао и у своју Прву симфонију, а његов колега, Арнолд Шенберг задивљен лепотом ове музике чију је атмосферу донекле пренео и у етерич-

Из балета „Оњегин”

ну „Озарену ноћ“, начинио је транскрипцију овог дела за глас и камерни ансамбл. Мецосопранску деоницу интерпретирала је Пољакиња Каролина Гумос, која се специјализирала за дела савремених композитора, Шенберга, Џона Кејџа и Луто-

славског, мада у Комичној опери у Берлину пева и дела стандардног репертоара. Посебно импресивна била је у четвртој песми са репликом соло-флауте у којој се развија типично малеровска атмосфера на моменте подсећајући на Адађето из Пете симфоније и „Песме о умрлој деци“. Чули смо и „Ручни рад“ турског композитора Хасана Усарсуа, рођеног 1965, коју је посветио овом ансамблу, Сен-Сансов „Септет“, у коме труба има водећу деоницу, а играчки ставови се ређају као у барокним свитама Баха и Рамоа, такође и четвороставачну „Шпанску свиту“ Исака Албеница коју је 2009. транскрибовао Бруно Боралхинхо, задржавајући хроматску хармонску основу, народску мелодику и пулс Андалузије и импресионистички дух.

У извођењу Берлинског државног балета видела сам на сцени Шилеровог театра (јер се Државна опера реновира) представу „Оњегин“ по истоименом Пушкиновом роману у стиховима и музици Чајковског, у кореографији Џона Кранка, са диригентом Робертом Рајмером. Класична сценографска и костимографска решења поставила је Елизабет Далтон, а руским играчима Дмитрију Семионову, Алексеју Ориенку и Красини Павловој поверене су водеће улоге (Оњегина, Ленског, Олге). Веома су ми се допала поједина музичкокореографска решења: у другој сцени – сцени Татјаниног писма – која би по садржају била исувише статична – Татјана сања Оњегина и он, као мађионичар улази на сцену кроз огледало играјући у поетичном љубавном дуету, што је слику зближило са сном Марије у балету „Шчелкунчик“ истог композитора.

Избачена је трећа слика у којој Оњегин одбија Татјану и то је пренесено у други чин у коме он цепа њено писмо које у последњој слици поново оживљава и сада га цепа Татјана. Уведени су и комични елементи у игри старих особа код Ларине на балу. Али места комици овде нема, све је ужасно трагично, посебно наредна сцена, сцена двобоја у којој се уместо секунданата појављују Татјана и Олга. Веома ми се допало инкорпорирање „Октобра“ из „Годишњих доба“ Чајковског у транскрипцији за соло виолину, док Ленски чека Оњегина, а последњи трзаји живота песника Ленског прате такође завршни тактови овог, најлепшег месеца из клавирске свите. На крају балета појављују се сви извођачи (чак и мајка и дадиља) а оркестар не напушта рупу док се дефинитивно не спусти завеса. Гордана Крајачић

svet

petak2.novembar2012.

dnevnik

PO SLE NAJ VE ]E OLU JE KO JA JE PO GO DI LA JED NU AMERI^KU OBLAST

@ivot se polako vra}a u normalu WU JORK: Superoluja „Sendi”, koja je protutwala isto~nom obalom Sjediwenih Ameri~kih Dràva, odnela je najmawe 82 ìvota, saop{tili su ju~e zvani~nici najnovije podatke. Pove}awu broja stradalih doprineo je porast `rtava u Wujorku. Petnaest tela prona|eno je na Stejten ajlendu ~iju je jugoisto~nu stranu oluja pogodila svom silinom, prenosi Rojters. Grad Wujork i severoistok SAD se polako vra}aju u normalu posle oluje „Sendi”, koja je u ponedeqak pogodila obalu sa vetrovima brzine 130 kilometara na ~as kao retka hibridna superoluja, koja je nastala spajawem sa drugim olujnim sistemom. To je bila najve}a oluja koja je pogodila jednu oblast SAD u posledwih nekoliko generacija. Ona je pre toga u formi uragana usmrtila 69 qudi na Karibima. „Sendi” }e verovatno biti jedna od najskupqih oluja u ameri~koj istoriji. Jedna kompanija za procenu {tete od katastrofa objavila je da je „Sendi” napravila {tetu koja bi mogla iznositi 15 do 20 milijardi dolara. Policija savezne dràve Wu Xerzi navela je da je broj poginulih dostigao 12 i da spasioci i daqe pretraùju po go |ena podru~ja, preneo je Rojters. U saveznoj dr àvi Wujork je ukupno ìvot izgubilo 42 qudi, u Merilendu devet, u Pensilvaniji {est, Zapadnoj Virxiniji pet, Konektikatu ~etvoro, Virxiniji dvoje, dok je u Severnoj Karolini i u kanadskom gradu Torontu stradala po jedna osoba.

Finansijska tr`i{ta su ponovo otvorena, a wujor{ka berza, koja je prvi put od 1888. bila dva dana zatvorena zbog vremenskih uslova, radi pomo}u agregata. Pretrpani autobusi vozili su Wujor~ane na posao po{to je metro zatvoren zbog toga {to su poplavqeni tuneli. Wujor{ki

stribucija „Konsolidejtid Edison Ink” ukqu~ila je u sredu posle podne struju u oko 2.000 domova u dowem Menhetnu i 28.200 ku}a u oblasti Brajton Bi~a u Bruklinu. Dve podzemne elektri~ne mre`e, koje su iskqu~ene u ponedeqak uve~e zbog poplave, ponovo su pu{te-

firmi na Menhetnu i 74.000 u Bruklinu. Si-En-En je objavio da je u toku ~i{}ewe oko 1.136.000 litara dizela koji se izlio u vode kod obala Wujorka posle prolaska superoluje „Sendi”. Do izlivawa je do{lo zbog pucawa tan kera za skladi {tewe u

Oba ma i Rom ni opet u kam pa wi VA [ING TON: Dvojica kandidata na predsedni~kim izborima u SAD Barak Obama i Mit Romni vra}aju se kampawi, tri dana po{to je oluja „Sendi” protutwala isto~nom obalom. Obama je ostavio politiku po strani i proveo tri dana organizujuju}i odbranu od oluje, a Romni je morao da se uzdr`i od kritika kako ne bi delovao bezose}ajno prema qudima koji se bore protiv posledica oluje. Pet dana pred izbore, Obama i Romni su u tesnoj trci, a wihovi {tabovi predvi|aju vlastitu pobedu. Ipak, ankete pokazuju da je Obama u blagoj prednosti u devet kqu~nih saveznih dr`ava koje nisu jasno opredeqene ni za republikance ni za demokrate. U SAD se predsednik ne bira ukupnim brojem glasova u celoj zemqi, nego nadmetawem od draerodromi „Xon F. Kenedi” i „Wuvark” ponovo su otvoreni posle otkazivawa vi{e hiqada letova, zbog ~ega su putnici danima bili „zarobqeni” na aerodromima. Tre}i veliki aerodrom „LaGvardija” trebalo je da bude otvoren ju~e, navode agencije. Wujor{ka elektrodi-

àve do dràve. Svaka dràva ima odre|en broj elektorskih glasova, a oni pripadnu kandidatu koji dobije ve}inu u toj dràvi. Svaka dràva ima po jedan elektorski glas za svako mesto u Predstavni~kom domu, i po dva elektorska glasa za svakog senatora. Ukupno ima 538 elektorskih glasova, i jo{ tri za glavni grad Va{ington. Pobedni~ki kandidat mora da ima 50 odsto plus jedan, ili 270 glasova. Obamini savetnici tvrde da je pauza od bavqewa kampawom imala minimalne posledice na wegove izglede za pobedu. Obama je, tako|e, zahvaquju}i oluji dobio priliku da se pokaè kao odlu~an vo|a u vreme krize. Vi{e od 19 miliona qudi ve} je glasalo na predsedni~kim izborima, imejlom ili li~no. Glasovi se ne}e prebrojavati do 6. novembra.

ne u rad. Me|utim, neke zgrade jo{ nemaju struju zbog poplavqenih podruma ili {tete na opremi. Elektrodistribucija je saop{tila da je preksino} bez struje bilo oko 719.000 potro{a~a u Wujorku i susednom okrugu Vest~ester. Tim brojem je obuhva}eno i 227.000 ku}a i

obli`woj ranfineriji kojom upravqa „Motiva”, ~iji je deo u vlasni {tvu veli ke naftne kompani je „[el”. Ameri~ ka obalska stra`a nadgleda ~i{}ewe u kome u~estuje oko 100 radni ka ko ji po ku{avaju da ograde naftnu mrqu kako se ne bi daqe {irila.

Ve ne ci ja pod vo dom ve} {est da na VE NE CI JA: Venecija je poplavqena ve} {esti dan, a nivo vode, koji se tokom no}i popeo sa 110 na 143 centimetra, u me|uvremenu je tek neznatno opao - za pet centimetara. Prizemqa ku}a i zgrada, kao i radwe u „gradu mostova i kanala”, i daqe su pod slanom vodom koja je iz lagune prelila kanale i probila pontonske brane postavqene ispred ulaza, javila je italijanska agencija Ansa. Celo podru~je Italije zahva}eno je ki {nim olujama, a jesen ozna~ava po~etak sezone visokog vodostaja, koji je ove godine naro~ito izra`en. Meteorolozi ka`u da se opasnost od visokog vodostaja pove}ava proteklih godina zbog

sve obilnijih ki{a na severu Italije, pove}awa nivoa mora, kao i po merawa jadran ske tek ton ske plo~e, zbog kojeg se teren spu{ta. Venecija se godinama bori s problemom porasta nivoa mora {to uti~e na nivo vode u brojnim gradskim kanalima, pa su gradske vlasti jo{ pre nekoliko godina pokrenule ambiciozan plan da se iz grade „mo bil ne bari jere” na u{}u u lagunu radi za{tite grada. Oko 3.000 qudi je ukqu~eno u taj projekat koji ko{ta 5,4 milijardi evra i ~iji je zavr{etak planiran do 2014. godine. U Veneciji je najte`e stawe bilo 4. novembra 1966. kada je nivo morske vode u laguni dostigao 194 centimentara.

Kad po be sni Me dlin Ol brajt PRAG: Grupa prosrpskih demonstranata ozbiqno je razbesnela biv{u dràvnu sekretarku SAD Medlin Olbrajt, tokom promocije wene kwige „Pra{ka zima”, pa je nekada{wa {efica Stejt departmenta ustala i po~ela da vi~e na wih nazivaju}i ih „odvratnim Srbima”. Incident se dogodio tokom nedavnog predstavqawa wene kwige u Pragu, a demonstrante je iz kwiàre u kojoj je promocija odràna, udaqilo obezbe|ewe. Grupa demonstranata je

upala na predstavqawe kwige Medlin Olbrajt, tra`e}i od we da potpi{e svoje fotografije sa Ha{imom Ta~ijem, ali i slike NATO bombardovawa na kojima je pisalo „Oteto Kosovo”.

ARGENTINA

Na gla sa we i sa 16 go di na BU E NOS AJRES: U Argentini je usvojen zakon o spu{tawu starosne granice za glasawe na 16 godina i ovaj potez bi mogao oja~ati populisti~ki blok predsednice Kristine Kir{ner uo~i parlamentarnih izbora slede}e godine. Predstavni~ki dom je preksino} usvojio zakon, koji je napisao biv{i {ef kancelarije argentinske predsednice, senator Anibal Fernandes, a Senat ga je ve} usvojio. Za wega je glasao 131 poslanik doweg doma, dva su bila protiv, a jedan uzdr`an. Glasawe za punolet-

ne Argentince, kojih ima oko 29 miliona, obavezno je, a bi}e dobrovoqno za one koji imaju 16 i 17 godina kojih ima oko milion, navodi AFP. „Ovo je veoma va`na inicijativa zato {to se wome pro{iruje granica prava”, ka`e Agustin Rosi, {ef vladaju}eg bloka u dowem domu parlamenta. Kir{nerova poku{ava da privu~e glasove mla|e populacije i najnoviji potez bi mogao pomo}i wenoj partiji da dobije ve}u ulogu u parlamentu posle izbora u oktobru 2013.

UKRATKO Oslo bo |e ni ru ski mor na ri LA GOS: [est ruskih i jedan estonski mornar, koji su oteti sa broda francuske kompanije „Burbon” kod obala Nigerije, oslobo|eni su, saop{teno je ju~e iz te kompanije. Naftna kompanija sa sedi{tem u Parizu saop{tila je da je zdravstveno stawe svih oslobo|enih dobro i da }e u narednim danima napustiti Nigeriju. Detaqi o wihovom osloba|awu nisu navedeni. Naoru`ani qudi napali su 17. oktobra brod francuske kompanije „Burbon” i oteli sedam mornara. U delti Nigera nasiqe je smaweno 2009, po{to je vlada donela program amnestije koji je ponudio biv{im borcima mese~ne nadoknade i obuku za posao. Ipak, otmice se i daqe de{avaju, a ve}ina talaca bude pu{tena po{to wihovi poslodavci plate otkup.

Kr va va No} ve {ti ca LOS AN |E LES: Najmawe ~etiri osobe su rawene, od ~ega je jedna u kriti~nom stawu, u pucwavi na `urci povodom No}i ve{tica u Univerzitetu Ju`ne Kalifornije u Los An|elesu. Kako javqa Bi-BiSi, napada~ je uhap{en, a univerzitetski kampus je zatvoren i poli-

cija je potpuno blokirala oblast. Lokalni mediji navode da mu{karac osumwi~en za napad nije student ovog univerziteta i da je do pucwave do{lo zbog sva|e. On je otvorio vatru na osobu koja je sada u kriti~nom stawu, a tom prilikom su rawene jo{ tri osobe. Policijski izvori navode da ni me|u rawenima nema studenta tog univerziteta. „Na `urci je bilo mnogo qudi koji su do{li sa strane. Tri osobe su slu~ajno rawene kada je napada~ otvorio vatru i one su van `ivotne opasnosti. Verujemo da je pucwavi prethodila sva|a koja nema veze ni sa proslavom ni sa univerzitetom”, rekao je jedan policajac za „LA tajms”.

Po gi nu li u eks plo zi ji RI JAD: Najmawe 22 osobe su poginule, a vi{e od 110 je povre|eno, kada je u glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu eksplodirala cisterna sa gorivom Cisterna je prethodno udarila u deo mosta, naveli su zvani~nici i o~evici. U eksploziji su sru{ene obli`we zgrade, i zapaqeni su mnogi automobili, nedaleko od zgrade saudijske Nacionalne garde, u industrijskom delu grada. Gust dim izdi`e se iznad tog dela Rijada.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YORY KLU NI Politika je, kako se ~ini, u krvi Xorxa Klunija genetski upisana, budu}i da je sajt koji se bavi genealogijom otkrio da je poznati glumac daleki ro|ak ameri~kog predsednika Abrahama Linkolna. Kluni, jedan je od najja~ih holivudskih pristalica Baraka Obame, za koga je organizovao ve~eru u svom domu u Los An|elesu na kojoj je za potrebe Demokratske stranke prikupqeno 15 miliona dolara.

MON SEF MAR ZU KI Predsednik Tunisa Monsef Marzuki produìo je vanredno stawe u zemqi, na snazi od revolucije, do januara idu}e godine iako se o~ekivalo da vi{e ne}e biti produìvano. Ova odluka je usledila nakon obnovqenih nasiqa u Tunisu i posledweg incidenta u Duar Hi{eru, gde je vi{e desetina salafista napalo kasarnu Nacionalne garde. U tom napadu je izgubio ìvot fundamentalisti~ki imam.

VLA DI MIR PU TIN Pres sekretar ruskog predsednika potvrdio je da {ef Kremqa Vladimir Putin ima staru sportsku potvredu. Tako je prokomentarisano pisawe lista „Vedomosti“ da Putin ne ide u posete inostranstvu zbog stare povrede koja se pogor{ala posle predsednikovog leta sa `dralovima na motodeltaplanu., Putin je u~estvovao u eksperimentu i pokazivao pticama pravac leta do zimovali{ta.

ê {ki rum i vot ka bi li kob ni za 31 oso bu PRAG: U ê{koj je registrovana 31. `rtva afere sa legalno kupqenim èstokim pi}ima sa metil-alkoholom. Jedan 53-godi{wi mu{karac je preminuo, a dvojica êha koji su pili zajedno s wim sme{teni su u bolnicu u Ostravi s te{kim trovawem, i s velikom verovatno}om da }e imati trajne posledice, saop{tila je portparol ka lo kal ne po li ci je Ga bri je la Hol~akova. Zbog afere sa pi}ima u koje je zbog zarade i maweg poreza me{an otrovni metil-alkohol policija je ve} optuìla 29 qudi. Me|u optuènima su vlasnici i menaxeri fabrike èstokih pi}a „Drak„, ~iji su rum i votka bili naj~e{}i krivci trovawa. Za sada je 16 me|u wima u istra`nom zatvoru, a policija je zaplenila i velike koli~ine metil-alkohola i fla{i ranih pi }a sa metil-al ko ho lom spremnih za isporuke ugostiteqima i u

Po li ci ja je sa mo pro {le ne de qe spro ve la ra ci ju na 22 me sta i uhap si la osmo ro qu di za ko je ima osno va ne sum we da su ume {a ni u afe ru

prodavnice. Afera zbog koje je ê{ka uvela delimi~nu prohibiciju na dve nedeqe izbila je 3. septembra, kada je preminula prva `rtva. Nekoliko zemaqa zabranilo je tada uvoz èstokih pi}a iz ê{ke, a zvani~ni Prag zatim reagovao privremenom zabranom izvoza u zemqe Evropske unije i uvo|edwem novog sistema kontrola i ozna~avawa fla{iranog alkohola. Po li ci ja je samo pro {le nedeqe sprovela raciju na 22 mesta i uhapsila osmoro qudi za koje ima osnovane sumwe da su ume{ani u aferu. Wih osmorica su prema tvrdwama policije i carinika pored toga {to su ugrozili ìvote i zdravqe hiqada qudi koli~inama otrovanog pi}a koje se kod wih na{lo o{tetili dràvu za osam miliona evra na mahinacijama sa porezom. Za ta krivi~na dela preti im od pet do 10 godina zatvora.

BALkAn

dnevnik

AME RI^ KA DR @AV NA SE KRE TAR KA U AL BA NI JI

petak2.novembar2012.

NE U SPEO APEL EVROP SKOG KO ME SA RA

Klintonova ohrabrila Bugarska protiv ulaska Makedonije u EU vlast u Tirani TIRANA: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton pozvala je u Tirani albansku vlast i opoziciju da prevazi|u politi~ku krizu koja ko~i napredovawe zemqe ka EU. Albanski zvani~nici mora}e da izgrade kulturu sarad-

mo}i da izgrade trajnu demokratiju”. „Ali, mora}ete da odmah delate”, poru~ila je ona. Od parlamentarnih izbora 2009. Albanija je u politi~kom }orsokaku zbog nepoverewa koje vlada izme|u vladaju}e desnice i

Hilari Klinton

we i prevazi|u politi~ke nesuglasice”, rekla je Klintonova u albanskom parlamentu. Dr`avna sekretarka SAD je kazala da }e albanski politi~ari, ako uspeju da „interese zemqe stave ispred sopstvenih interesa,

opozicionih socijalista. Hilari Klinton ohrabrila je Albaniju da nastavi sa reformama, posebno kad je re~ o organizovawu slobodnih i po{tenih izbora, nezavisnosti pravosu|a, ja~awa institucija dr`ave i borbi protiv korupcije.

Ameri~ka zvani~nica je, me|utim, pozdravila napredak koji je Albanija ostvarila od pada komunizma 1991. godine i pruìla podr{ku Va{ingtona u predstoje}im naporima zemqe. „Pre{li ste dug put, nemojte sada da stanete”, rekla je Klintonova. Povodom obeleàvawa 100 godina nezavisnosti Albanije, Klintonova je rekla da su „SAD na wenoj strani u prvih 100 godina nezavisnosti”. „Bi}emo na va{oj strani i u narednih 100 godina i u vekovima koji dolaze”, poru~ila je ona. ^lanica NATO od 2009. godine ~lanica NATO, Albanija je iste godine podnela zahtev za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU, ali je Brisel u dva navrata odbio da joj ga odobri. Klintonova je posle obra}awa poslanicima razgovarala sa {efom dràve Bujarom Ni{anijem, premijerom Saqijem Beri{om i liderom opozicije Edijem Ramom. Dràvna sekretarka SAD boravkom u Tirani zavr{ava balkansku turneju tokom koje je posetila Sarajevo, Beograd, Pri{tinu i Zagreb.

CRNA GORA

Krivokapi}: O novoj vladi do kraja sedmice PODGORICA: Lider Socijaldemokratske partije i predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapi} o~ekuje da }e do kraja sedmice biti postignut dogovor o formirawu vlade. On o~ekuje da }e u toku nedeqe biti postignut dogovor koalicije „Evropska Crna Gora” i stranaka mawinskih naroda o formirawu nove vlade. „Razgovori su u toku, a lider na{e koali ci je i predsednik Demo kratske par ti je so ci jali sta (DPS) Milo \ukanovi} i ovih dana ima razgovore. O~ekujemo brzo da }e se zavr{iti, jer ve} idu}e sedmice imamo konstituisawe Skup{tine Crne Gore”, rekao je on. Krivokapi} nije `eleo da se izja{wava o tome ko bi trebalo da bude mandatar za sastav nove izvr{ne vlasti u Crnoj Gori. „Ono {to je ~iwenica jeste da }emo o vladi Crne Gore raspravqati kada budemo znali mandatara. Mandatar uvek ima prava

da slo`i ministarstva po onome potreban je 41, zbog ~ega je podrkako misli da }e najboqe funk{ku tra`ila kod Bo{wa~ke cionisati i tek onda }e se oba- stranke koja ima tri mandata, viti kona~ni razgovori oko ras- odnosno Hrvatske gra|anske poreda funkcija u izvr{noj vlasti”, kazao je Krivokapi}. Konstitutivna sednica novog saziva Skup{tine Crne Gore zakazana je za 6. novembar. Na izborima u Crnoj Gori 14. oktobra koalicija koju predvodi DPS dobila je najvi{e glasova, ali nedovoqRanko Krivokapi} no za ponovno osvajawe apsolutne vlasti, zbog inicijative i dve albanske na~ega je kqu~ za formirawe bu- cionalne partije sa po jednim du}e vlade u rukama stranaka mandatom. mawinskih naroda. To je prvi put nakon izbora Koalicija Evropska Crna Go- 2001. godine da koalicija koju ra osvojila je 39 poslani~nih predvodi DPS nije osvojila apmandata, a za formirawe vlade solutnu vlast u Crnoj Gori.

HRVATSKA

Ciklon „Ladislav” uzdrmao Jadran ZAGREB: U no}i izme|u srede i ~etvrtka Hrvatsko primorje pogodio je sna`an ciklon „Ladislav”, koji se razvio nad severnom Italijom i severnim Jadranom. Ciklon je tokom no}i dostigao orkansku snagu , a delovawem plime poplavqena je riva u Ka{telu Starom i Novom kao i jedna marina u Splitu. Najgore je bilo u Istri, Rije~kom primorju i podru~ju Splita. U Istri je zbog jake ki{e, koje je, na primer u Pazinu, u 24 sata palo 140 litara, prekinut saobra}aj na nekoliko puteva, a obale mnogih mesta su pod vodom. Pulski vatrogasci uklawali su odlomqene grane s ulica, a u Rijeci se Split velik deo grada zbog visoke plime na{ao pod vodom jer se morska voda preko kanalizacije izlila na ulice. Poplavqeni su brojni podrumi, poslovni prostori i magacini u prizemqima zgrada.

O jakom vetru, visokim talasima i poplavama obale izvestili su i iz Rijeke, Bakra i Crikvenice, s tim da se u Rijeci more podiglo pola metra i vatrogasci su ~ekali da se voda povu~e kako bi mogli da interveni{u.

Jaki jugo duvao je i u Dalmaciji, pa su na otvorenom moru zabele`eni talasi visoki pet metara. U Splitu je jugo vi{e sati imao olujnu snagu, s brzinom od 112 kilometara na ~as. Vetar je

lomio grane i stabla, o{tetio mnoge automobile, a razmere {tete zna}e se kasnije. Jaka plima i visoki talasi poplavili su niè delove obale, pa su se tako pod morem na{li splitska riva, rejon Mateju{ka, veliki deo ACI Marine i brojni drugi delovi grada uz samu obalu, izvestili su lokalni mediji. Na ostrvu Lastovo je najja~i udar juga iznosio 119 kilometara na sat na Palagruì 115, Mqetu 116, a na ostrvu Visu zabeleèn je udar vetra od ~ak 133 kilometra na sat. Pretpostavqa se da je vetar na~inio mnogo {tete na ostrvima, ali i to tek treba ustanoviti. Zbog nevremena su u prekidu trajektne i katamaranske linije prema ostrvima na Kvarneru, ali i iz Splita prema sredwodalmatinskim ostrvima Hvaru, Kor~uli i Bra~u.

SOFIJA: Bugarska je zauzela tvr|i stav u vezi sa mogu}im ulaskom svog suseda Makedonije u EU, tokom posete evropskog komesara za pro{irewe [tefana Filea Sofiji. „Mi ne mo`emo da dodelimo ‘sertifikat EU’ aktivnostima lidera u Skopqu, koji sistematski primewuju ideologiju mr`we prema Bugarskoj”, izjavio je u sredu bugarski predsednik Rosen Plevnelijev posle susreta sa Fileom. On je pozvao Skopqe da „okon~a svoju antibugarsku kampawu” i prekine sa, kako je rekao, „sklonosti ka jednostranoj intepretaciji istorije na izrazito nacionalisti~ki na~in”, preneo je AFP. Bugarska je prva priznala Republiku Makedoniju pod wenim ustavnim imenom posle raspada Jugoslavije 1991, ali se dve dr`ave spore oko interpretacije zna~ajnih perioda svoje istorije od Sredweg veka. [ef bugarske diplomatije Nikolaj Mladenov iz-

javio je da Makedonija „treba da zadovoqi zahteve EU...u pogledu dobrih odnosa sa svojim susedima

sva otvorena pitawa kroz konstruktivni dijalog i me|usobno razumevawe. Nastojawa Makedo-

[tefan File

kako bi se pridru`ila evropskoj porodici”. File je izrazio uverewe da dve dr`ave mogu da re{e

nije da postane ~lanica EU blokira Gr~ka zbog spora oko imena biv{e jugoslovenske republike.

BOSNA I HERCEGOVINA

Postignut dogovor Dodika i Lagumyije SARAJEVO, BAWALUKA: Lideri SNSD i SDP, Milorad Dodik i Zlatko Lagumxija, dogovorili su se o programskoj i projektnoj saradwi, koja se bazira na konkretnim merama za ubrzawe ekonomskog razvoja i za efikasnu i racionalnu javnu upravu Sa postignutim dogovorima, kako je saop{teno, bi}e upoznati wihovi partneri - SDS, HDZ BiH, HDZ 1990 i SBB - ~ime je indirektno saop{teno ko treba da ~ini novu parlamentarnu ve}inu, odnosno da je zaobi|ena SDA. „Mislim da stvaramo jedan pristup dogovoru koji je mogu} na nivou BiH, a zna~ajno poboq{ava efikasnost samog sistema. U ovom pogledu SNSD nastavqa saradwu sa politi~kim partijama, pre svega SDSom u RS na pitawima na zajedni~kom nivou i kroz partenerstvo sa SDP-om, dva HDZ-a i partnerima koje je SDP izabrao, dakle SBB-om, u}i }emo u ono {to je potrebno da se u~ini sa stanovi{ta efikasnijeg i boqeg upravqawa Savetom ministara BiH”, naglasio je Dodik. Nakon gotovo sedmo~asovnih razgovora u Sarajevu, Dodik i Lagumxija su postigli niz dogovora o izmenama i dopunama Zakona o dràvnim slu`benicima, koje }e omogu}iti da se mandati ~elnih qudi u ministarstvima veù za mandat ministra, da dràvni slu`benici budu kvartalno ocewivani, a ako tokom godine u dva kvartala budu lo{e oceweni, gube posao. Usagla{ena je da konkursna procedura kod izbora glavnih tuìlaca koju i daqe sprovodi Visoki sudski i tuìla~ki sa-

vjet (VSTS), s tim da tu`ioce na svim nivoima imenuju zakonodavna tela, odnosno skup{tine i parlamenti, na predlog vlada i to sa liste koju utvrdi VSTS. „To je u skladu s praksom u Hrvatskoj i drugim zemqama. Tu`ioci moraju odgovarati struci i parlamentima, a imaju slobodu da biraju saradnike”, rekao je Lagumxija na zajedni~-

sebno je istakao dogovor o ukidawu valutne klauzule, koja kod davawa kredita podrazumeva vezivawe za neke valute izvan BiH, i dogovor o izmeni Zakona o Centralnoj banci BiH, Spoqnotrgovinskoj komori i Koridoru 5C. Dogovor je pao i oko Elektroprenosa, odnosno konstatovano je da je sada{wa elektroprenosna mre`a potpuno neade-

Milorad Dodik i Zlatko Lagumyija

koj konferenciji za novinare, preneli su bawalu~ki i sarajevski mediji. Dogovorene su izmene Izbornog zakona BiH kojima se uvode zatvorene liste i ukida glavni centar za brojawe. Dvojica lidera su konstatovala da je Zakon o javnim nabavkama usko grlo i generator korupcije, i da }e biti definisane mere koje predvi|aju uvo|ewe administrativnih taksi za one koji ulaù àlbe, a koje }e biti vra}ene ako àlba bude opravdana. Lider SNSD-a po-

kvatna. Dogovoreno je na koj na~in isplatiti dividendu Elektroprenosa vlasnicima, kako bi entitetske vlade do{le do jeftinog kapitala. „Dogovorili smo da se 100 miliona KM dobiti podeli izme|u dve entiteske Vlade za podr{ku javnim finansijama. Jo{ 156 miliona usmeri}e se ka investicionim projektima koje }e utvrditi dve Skup{tine”, kazao je Dodik. Postignut je i dogovor o Visokom sudskom i tu`ila~kom ve}u.

Iz {e{ira u odborni~ku klupu BAWALUKA: Po{to su dva kandidata na lokalnim izborima u mestu Kne`evo u RS dobili isti rezultat, odluku ko }e od wih sesti u odborni~ku klupu „done}e” {e{ir. Iako su sve nade polagali u bira~e, kandidat SNSD-a Biqana Svjetlanovi}-Blagojevi} i NDS-a Slavko Mari} sada o~ekuju da }e im se osmehnuti sre}a. Naime, wih dvoje imaju identi~an koli~nik nakon sabirawa rezultata izbora170. A prema Izbornom zakonu BiH u takvim slu~ajevima mandat se dodequje `rebom, pi{e „Glas Srpske”. Predsednik Op{tinske izborne komisije Radojko Veleu{i} je

rekao da se dogodila retka situacija da dva kandidata imaju identi~an koli~nik i da se u takvim slu~ajevima mandat dodequje tako {to se prilikom kona~ne overe izbornih rezultata iz {e{ira izvu~e ime jednog od ova dva kandidata. „Tako }emo i mi u ovom slu~aju postupiti. Kona~ni rezultati lokalnih izbora bi}e poznati 6. novembra i tada }e biti obavqeno `rebawe, odnosno izvla~ewe iz {e{ira. ^ije ime iz {e{ira bude izvu~eno taj }e biti odbornik”, kazao je Veleu{i}.

LOv

petak2.novembar2012.

LOVCI PONOVO POD MEDIJSKOM HAJKOM

dnevnik

NA PRUZI IZME\U SONTE I PRIGREVICE

Ima li leka za neznawe i zatucanost U Srbiji se tehnolo{ke inovacije i progresivne ideje nikada nisu lako primale, pa je ostalo upam}eno strahovawe od èleznice i automobila, scene iz bioskopa kada se voz na platnu pribliàva a u publici krene cika i beàwe... Delom zbog gore navedenog ju~e su u nekim srpskim medijima na tapetu bili lovci, sa mno{tvom negativnih komentara, a sve zbog toga {to nekolicina lovaca jednog LU iz centralne Srbije ne èli, „jer im je morbidno”, da vade o~i odstreqenim ze~evima, kako bi se obavila stru~na analiza prirasta ove divqa~i. - Pre desetak dana kada smo do{li po lovnu listu za taj dan re~eno nam je da od svakog ulovqenog zeca moramo da izvadimo oko - re~i su Analiza o~nih so~iva ze~eva u laboratoriji jednog tamo{weg lovca. - Dobimalnom ~oveku te{ko da uradi. li smo detaqno uputstvo kako Za{to nam ne dozvole da odneseto da uradimo ka{i~icom ili mo meso na analizu ili da to oni viqu{kom, da ga odmah stavimo urade kad je to tako jednostavno u alkohol i da donesemo u lova~- i lako - pitaju lovci, i dodaju ko udruèwe. Re~eno nam je da da 90 odsto wih, od 1.200 lovaca ukoliko to ne uradimo, ne}emo u tom LU, ne}e postupiti po tadobiti lovnu listu za neki dru- kvom nalogu. gi dan, {to prakti~no zna~i da Podse}awa radi, na analizu ne bi mogli vi{e da lovimo. Ve- se nosi meso, recimo, zaklanih }ini nas je to morbidno i za nas sviwa, kako bi se utvrdilo da to zna~i da treba da masakrira- li je bezbedno za ishranu, a kada mo ìvotiwe. To je svakom nor- su ze~evi u pitawu, na analizu

se predaju o~na so~iva, kako bi se utvrdilo u~e{}e mladih ze~eva u populaciji. To je izuzetno korisna informacija na osnovu kog neko lova~ko udruèwe sti~e uvid u starosnu strukturu ze~je populacije u svom lovi{tu, pa na osnovu toga eventualno koriguje (smawuje ili ~ak pove}ava) planirani odstrel tako da ne remeti mati~ni fond i normalnu reprodukciju zeca za slede}u godinu. Bez tih podataka, sve je prepu{teno „odokativnoj” analizi i(li) ne~ijoj samovoqnoj proceni. O~i se naj~e{}e vade noèm, to rade oni lovci kojima to nije morbidno, naravno na ve} odstreqenim ìvotiwama. U Vojvodini, treba podsetiti, analize o~nih so~iva ze~eva po~ela su da se rade pre 42 godine, a pre 38 godina taj posao je masovan i ozbiqan, i od tada se radi u kontinuitetu. Na ovu vrstu neznawa nadovezalo se i novinarsko, sa nepotrebnim senzacionalizmom. Ali, ni{ta novo, naàlost. Jo{ je mnogima u se}awu kada su pre tri godine kraj Temerina lovokradice ubile desetak srnda}a, a u mnogim novinama se pojavila informacija da su u pitawu - jeleni... D. Kneì}

U LOVNIM REVIRIMA SEVERNOG POTISJA

Mawe divqa~i nego lane, ali turisti dolaze Po~etak ovogodi{we sezone na fazane i ze~eve u lovi{tima severnog Potisja mnogo je skromnija nego prethodna. Uprvanik lovi{ta u LU „Srpski Krstur” u istoimenom mestu Ra den ko Cve ja nov - Be ka potvr|uje da je i u ovda{wim revirima divqa~i mnogo mawe, nagla{avaju}i da je o~ito su{a uzela danak. - Imali smo do sada jedan izlazak na zeca u kome je svaki od 20 lovaca za sat vremena imao

istom smo nebeskom kapom kao okru`ewe, tako da je ze~eva mawe - priznaje Cvejanov. Lovci Srpskog Krstura su ve} otpo~eli zimsku prehranu divqa~i, za {ta imaju dovoqno hrane. Cvejanov dodaje da je ta mera je preduzeta jer je uo~eno da je zbog dugotrajne su{e na terenu mawe hrane nego {to je uobi~ajeno, da fazani ne bi migrirali na druga podru~ja. - U lovi{tu Srpskog Krstura nismo pu{tali fazane iz ve-

pun ranac. Poslali smo uzorke o~nih so~iva na analizu, da se utvrdi koliko je u~e{}e mladih u populaciji na terenu, pa }emo se prema tome organizovati za nastavak lova - ka`e Cvejanov. Krsturci su odvek ponosno isticali da u wihovom ataru „ze~eva ima kao {a{e”. - Stawe i na na{em terenu nije kao pro{le godine. Pod

{ta~kog uzgoja i svi su iz prirodnog legla. Mada je divqa~i mnogo mawe u odnosu na pro{lu godinu, imali smo tri grupe turista, o~ekujemo u narednih desetak dana jo{ dve. Prethodnih godina na terenu imali smo dovoqno fazana, a vide}emo kakva }e biti ova sezona. Malo }e se du`e loviti i nadam se da }e bez obzira na sve, lovci ku}i dola-

Foto: J. Pap

ziti zadovoqni iz lova - uvereva Cvejanov. Lovnu sezonu su na vreme po~eli i u LU „Senta” dolaskom doma}ih turista na pernatu divqa~ i zeca, a prema re~ima predsednika Dra ga na To do ro vi }a, uo~qivo je da divqa~i nema kao prethodne sezone. - Ne znam {ta je razlog, ali o~ito da je i na na{em terenu su{a u~inila svoje. Mi smo letos na na{em terenu pustili 5.000 fazana od {est do 12 nedeqa i jedva ih vidimo. Teren je zbog su{e ~ist i o~ito da je divqa~ migrirala. Tamo gde smo po{umqavali teren i podizali remize i uz reku divqa~ se zadr`ava, a na nema je na ~istinama gde nema vegetacije, tako da }e ova lovna sezona biti izuzetno te{ka. Pored svega uo~qivo je da ima i puno predatora - smatra Todorovi}. Sen}ansko lovi{te prostire se na 25.000 hektara, a u su{nom periodu kakav je bio minulog leta, divqa~i je najvi{e pogodovalo na parcelama sa sistemima za navodwavawe, ali prema re~ima Todorovi}a, veliki problem predstavqala je ~iwenica da su kanali presu{ili, {to se do sada nije de{avalo. On dodaje da su bunari bili nedovoqni da utole `e| divqa~i. U LU „Senta” su za svoje ~lanove odredili osam izlazaka na fazane i pet na zeca, ali ako se potvrdi da divqa~i nema dovoqno lov }e se prekinuti. M. Mitrovi}

PONOVO RAWAVAWE U LOVU

Ga|ao sviwu – ranio prijateqa Mi lan G. (35) uhap{en je zbog sumwe da je pucaju}i iz pu{ke te{ko povredio svog prijateqa, misle}i da puca u divqu sviwu. On je u nedequ 21. oktobra pre podne kod svrqi{kog sela Pirkovac ispalio dva metka koja su povredila wegovog prijateqa. Hici su M. M. pogodili u dowi desni deo le|a.

- Oni su po{li u grupi u lov na divqe sviwe. Wih dvojica su dobri prijateqi i Milanu se u~inilo u lovu da bi mogao da puca, {to je i u~inio. Sudija je predlo`io da okrivqeni ne ide u pritvor {to je potvrdilo i vanraspravno ve}e ka`u u sudu. (www.juznevesti.com)

Voz pregazio sedam divqih sviwa Da pored krivolova, paqevina i pesticida divqa~ moè da strada i u saobra}aju, nije retkost, ali u èlezni~kom saobra}aju, to je ve} kuriozitet. U to su se, ne svojom voqom, uverili i somborski èqezni~ari, kada je u no}i izme|u utorka i srede, sa 23. na 24. oktobar, na èlezni~koj liniji Oxaci - Sombor dizel motorni voz koji saobra}a na ovoj relaciji naleteo na krdo divqih sviwa, pri ~emu je nehoti~no „odstrelio“ ~ak sedam odraslih primeraka ove divqa~i. - Mada je ma{inovo|a na vreme zapo~eo ko~ewe, inercija je neminovno u~inila svoje - potvrdio je Pe tar Po pi}, {ef èlezni~ke stanice u Prigrevici.- Ceo incident se dogodio na delu pruge izme|u Sonte i Prigrevice, kada se, voze}i propisanom brzinom, nakon udara u celo krdo

divqih sviwa kompozicija uspela zaustaviti celih 1,2 kilometra nakon udara - kaè Popi}, po ~ijim je re~ima nakon ovog „odstrela“ i obave{tavawa stanice policije u Prigrevici i tamo{weg Lova~kog udruèwa, kao i nadle`ni dràvni organi. Obavqen uvi|aj nakon ~ega je nedvosmisleno ustanovqeno da za ovaj incident nema nikakve krivice zaposlenih na èleznicama Srbije. Kako kaù u Somboru, ovo nije prvu put da je neka od, ina~e prore|enih, èlezni~kih kompozicija pregazila divqa~i, ali i pitome ìvotiwe, koje su sve brojnije u ovom ataru, pa se tako ovde jo{ pamti pro{logodi{we naletawe èlezni~ke kompozicije na veliko stado ovaca. M. Miqenovi}

U MOKRINU PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA

Nekad se lovilo i po 4.000 ze~eva godi{we U banatskom selu Mokrinu minule subote predstavqena je monografija „Lovstvo u Mokrinu 1872 - 1941.” autora Ste va na Pe tro vi }a. Ova monografija, izme|u ostalog, sadr`i interesantne zapise iz istorije lova u pomenutom selu, na terenima koji se pomiwu kao najbogatiji za sitnu divqa~i ne samo u Vojvodini, ve} i biv{oj Jugoslaviji. Tako je, recimo, tridesetih godina pro{log veka, ozna~enih kao zlatno doba mokrinskog lovstva, godi{we odstreqivano skoro 4.000 ze~eva (jedne sezone ta~no 3.950)! U velikom broju su se tada lovile i dropqe, `dralovi, jarebice (lov na wih je odavno zabrawen), a koliko je lovi{te bilo

bogato svedo~i i podatak da je u Mokrinu u jednom momentu bilo angaòvano ~ak 12 lovo~uvara. Lova~ko dru{tvo u Mokrinu je osnovano 1921. godine. Mokrin~ani su, ina~e, i ako je bilo nesloge u vlastitim redovima, bili vrlo slo`ni kada je trebalo odbraniti interese svog sela i svog lovi{ta, pogotovo kada „pretwa” stiè iz kom{iluka. Tako je zabeleèno da je pre Drugog svetskog rata jedna bogata kikindska porodica godinama poku{avala da zakupi bogato mokrinsko lovi{te, ali i pored velikog truda i silnih àlbi i lobirawa, nikada im to nije po{lo za rukom. D. Kneì}

odmor

dnevnik

Чији су туристи најбољи

ваки пети Британац на путовању у иностранство неће знати да проговори ни реч на страном језику, док су немачки туристи најбољи познаваоци страних језика, показује ново истраживање сајта “Tri pA dvi sor”. Чак седамдесет посто Немаца течно говори бар један

страни језик, док свега један проценат њих говори искључиво немачки. Тако су се ови туристи показали као најбољи познаваоци страних језика, док су британски путници прошли неславно. Нешто више од половине Италијана служи се страним језиком док су на путовању, као и половина Француза и нешто мање Шпанаца (43%). Свега једанаест

посто Британца говори страни језик, док двадесет два процента њих не зна ниједну реч ван енглеског језика. Позитивно је то што 67% британских туриста познаје основе бар једног страног језика, док сваки пети Британац на путовању очекује да ће домаћини говорити енглески језик. Међутим, велики број њих (74%) очекује да ће на путовањима у друге земље важне информације бити исписане на енглеском језику. Менаџерка за односе са јавношћу сајта “ Tr i p A d v i s o r ” Ема Шо каже да је веома лако изгладити ситуацију тиме што је енглески језик готово “универзалан” па га већина странаца користи на путовањима, те је ово истраживање њих показало у позитивнијем светлу. Она ипак додаје да је несхватљиво то што Британци очекују да ће у иностранству све информације бити доступне и на енглеском. Извор: www.b92.net

petak2.novembar2012.

И непристојни су тражени Ј

есте ли се на неком путовању нашли у држави у којој се нисте осећали нимало добродошло, као да се тамо не уклапате, да то није ваш свет и да сте непрестано некоме на путу? Интернет страница специјализована за путовања Skyscan ner.com објавила је листу земаља које су поређане по недостатку гостопримства. Истраживање је обухватило више од 1.200 туриста који су се нашли у споменутој ситуацији, а резултати су више него занимљиви. Најнепристојније су земље, судећи према резултатима овог истраживања: Француска, Русија, Велика Британија и Немачка. С обзиром на давно стечену репутацију да је помало снобовска, ни не чуди да се Француска нашла на првом месту ове скале с готово петином гласова. ‘’Изгледа се да је ово уобичајен стереотип који не мора нужно бити истина‘’, упозорио је Сем Болдвин, уредник споменуте интернет стране, напомињући да је вишевековно ривалство англофила и франкофила у овоме могло одиграти важну улогу. На другом и трећем месту налазе се Русија и Велика Британија, с тим да су чак 60 посто испитаника били Британци. Чини се да Британци нису само

непристојни, него су и самокритични. У ранијем истраживању, које је такођер провела ова страница, Британци су сами себе прогласили најгорим туристима на свету. Што се тиче Русије, Татјана Данилова, Скyсцаннерова мар-

кетиншка менаџерка за подручје Русије, напомиње да се ова земља можда нашла на другом месту због културних разлика. ‘’Руски језик није пристојан као енглески, па кад Руси преводе директно с руског на енглески, то би Енглезима могу

звучати непристојно, иако није постојала таква намера‘’, упозорила је. Америка се нашла на седмом месту ове листе, одмах након Кине, док су Кариби, Филипини и Бразил проглашени најпристојнијим земљама.

Обична храна необичних ресторана

УПРКОС КРИЗИ

Крит добија еколошко луксузно одмаралиште

рчка влада је поједноставила и убрзала процес за изградњу туристичког пројекта на острву Крит, вредном 267 милиона евра, јавили су медији у Атини. Пројекат, који је покренула „Минојска групација”, један је највећих туристичких пројеката у Европи. Када буде изграђено на парцели од 2.500 хектара у области познатој као Каво Сидеро, одмаралиште ће имати 2.000 лежаја, терен за голф,

низ хотела и широк спректар погодности. Изградња еколошког луксузног одмаралишта је више пута одлагана због мноштва бирократских процедура. Поједностављење процеса изградње има за циљ да буду превазидјене такве потешкоће и одобре пројекти, укључујући „Минојски комплекс”, вредан више од 6,9 милијарди евра. Овај комплекс ће се налазити на парцели која има више од 28 километара обале, скри-

вене увале и друге унутрашње пејзаже које су дом аутохтоној вегетацији, укључујуцхи мајчину душицу и оригано. Групација планира да повећа диверзитет локалне вегетације и унапреди природна станишта, али и да сачува археолошке остатке на том подручју. Како медији закључују, „Минојска групација„ планира да изгради једно од еколошки најодговорнијих и најатрактивнијих места у читавој Европи.

екада је квалитет хране била најважнија код избора ресторана, али велика конкуренција натерала је власнике ресторана да измишљају пропратне занимљивости и тако привуку госте. Борити се за госта значи нудити пуно више од хране, а необични ресторани постали су правило широм света. Управо такве ресторане је обилазио канадски кувар и ТВзвезда Боб Блумер представио их је у кулинарско-путописном схоwу „Најчуднији ресторани света„ (World’s We i r d e s т Resтauranтs). Боб је тако у Чешкој испробао купку од пива, азијску фузију сервирале су му Ниње, кари је јео из WЦ шоље у Тајпеју, вечерао је у мрачној соби на Менхетну и пио је пића која служе тајвански мајмуни. Чак постоје и ресторани само за псе...

OGLASi l ^iTUQe

petak2.novembar2012.

Posledwi pozdrav

dnevnik

Preminuo je moj otac

Slobodanu Govor~inu

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

Slobodan Govor~in

od: strica Steve, strine Dese i brata Branislava sa porodicom.

Trivun Vuceqa

Sahrana je danas, 2. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Sahrana je danas, 2. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

Sin Aleksandar.

O`alo{}ena porodica: supruga Nevenka, }erke Zora, Maja i Marijana sa porodicama. 63539

63591

Dana, 31. 10. 2012. preminuo je na{

godine

63583

Se}amo se sa qubavqu po{tovawem na{eg tate

Neboj{e Simonovi}a

Marko Zuber 1937 - 2012. Sahrana je danas, 2. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav kom{iji

Trivunu Vuceqi

2. 11. 1992 - 2. 11. 2012. ]erke: Doda, Beba i Biba sa porodicama.

]erka Zlata i stanari zgrade Olge Petrov 34.

od Obrada sa porodicom.

63540

63589

Trivunu Vuceqi Paoru od Baji} Stevice sa porodicom.

63548

Posledwi pozdrav bratu

63550

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 63366 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63395

Trivunu Vuceqi

Draganu Ostoji}u

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 63428

od porodice Kunda~ina.

od Slobodana sa porodicom.

od Dragi{e sa porodicom.

63584 63547

63546

Posledwi pozdrav

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{em zetu

dragom

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren eleminisan za 7 dana.Telefoni: 064/24055-49, 032/490797. 63450

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe â&#x20AC;&#x161;prasi}e, polovan kavez za kokoe nosiqe. dostava na adresu. Povoqno. Telefon 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 63370

Trivunu Vuceqi

Olgici

Qubomiru \eki}u

mojoj najboqoj drugarici od: kume Dude, kuma Ivana i porodice Cvetinov.

Posledwi pozdrav kom{iji

Tri{i

Qubomir Kukuruzovi}

Qubi

od porodica Ga{evi} i Vasi}.

POMEN Navr{ava se tu`nih dvadeset godina od kada nisi sa nama

od porodica Vajagi} i Raki}.

Stanarevi} Ja{o, Jelena, Gojko, Olgica, Ilija i Lazo.

Uvek nam nedostaje{. Tvoji najmiliji.

63578

63588

63587

Posledwi pozdrav voqenom sprugu, ocu i dedi

Dragom prijatequ.

Vladimiru Suvari

1956 - 2012.

Doìvqali smo te iskreno na{im, jer to si od srca bio, naàlost premalo smo se druìli, ali ostaje iskreno sje}awe i po{tovawe jednoj plemenitoj i iskrenoj du{i - po~ivaj u miru! Branko Mudrini} sa kolektivom. 63600

63545

Posledwi pozdrav

Qubomiru \eki}u

Dragan Ostoji}

63528

Sahrana je 2. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. @ive}e{ u na{em najlep{em se}awu sa ogromnim bolom u srcu i velikim ponosom {to si bio deo i glava na{e porodice. O`alo{}eni: supruga Milka, }erke Bojana i Svetlana, zetovi Milomir i Branislav i unuk Sergej. 63585

1979 - 2012. kapitenu Jugovi}a, kolovo|i KUD-a, bri`nom ocu, perspektivnom finansijskom stru~waku, a iznad svega ~estitom i plemenitom ~oveku od Zdravka Novakovi}a. 2112012/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana 3. novembra navr{ava se {est najtu`nijih i najdu`ih meseci od smrti na{e mezimice i jedinice

petak2.novembar2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Draga na{a majko i bako, hvala ti na beskrajnoj qubavi i dobroti kojima si nas darovala.

na{oj dragoj i voqenoj

Katarina Primovi}

Tawe Moskaq

8. 8. 1934 - 29. 10. 2012.

Jeleni Karapetrovi}

1992 - 2012.

Ispra}aj je u subotu, 3. novembra 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11 ~asova.

Nedostaju tvoje lepe re~i, osmeh i razgovor. Vole Te tata Nikola i majka Radojka.

Tvoji: Stojan, Milan, Bogdan, Milo{, Maja i Sandra.

Pomen }emo obele`iti 3. 11. 2012. godine, u 10 ~asova, na Starom grobqu, u Kuli.

63460

63558

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. U subotu, 3. 11. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e drage

Neka te An|eli ~uvaju.

Sa neizmernom tugom se opra{tamo od najboqe kume

Sa po{tovawem se opra{tam od oca mog drugara Nikole

Olge Jovanovi}

Slobodana Mili}evi}a ]i}ija

Weni najmiliji: otac Mile, majka Ilinka, sin Bruno i sestra Slavica sa porodicom.

63191

Posledwi pozdrav

Jelene Kne`evi} ro|. Novkovi}

Wen lik u na{im srcima bi}e zauvek veliki, neizbrisivi trag...

Pomen }e se odr`ati u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

Du{an Bajat sa porodicom.

Porodice Isakov i Sabo.

63501

POMEN Danas, 2. 11. 2012. godine, navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{a voqena

Posledwi pozdrav bratu

Draganu Ostoji}u

63554

63551

Posledwi pozdrav Tawinom bratu

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i dobroj `eni

Danetu Brdaru

Olgi - Gogi Jovanovi}

od Marka Markovi}a sa porodicom.

63534

Draganu Ostoji}u

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

\ur|ica Kamatovi} ro|. Apatovi} Oti{la si iznenada ali }e{ ve~no biti u na{im srcima.

od: bra}e Mi}e i Milutina Laj{i} sa porodicama.

od wenih kolega i koleginica sa posla.

63553

63552

od kom{ije Branka Tatalovi}a sa porodicom.

Tvoji najmiliji. 63526

POMEN na{em voqenom ocu i suprugu

Darku Mitrovi}u

Posledwi prijatequ

pozdrav

63525

dragom

Draganu Ostoji}u

2. 11. 1996 - 2. 11. 2012. S beskrajnom qubavqu i tugom, Tvoje Verka i Dragica.

od: Dese, Olgice, Alekse i Marinka.

63530

63544

GODI[WI POMEN

Draganu Ostoji}u

na{oj mami

od stanara Bulevara cara Lazara br. 63.

od: Sini{e i Dijane Kova~evi}.

63529

63543

Nadi Simi}

3 Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti ispustio plemenitu du{u, 1. novembra, u 89. godini na{ voqeni brat, stric i ujak

obele`i}emo u subotu, 3. 11. 2012. godine u 12 ~asova, na Gorwem starom grobqu, u Futogu. Draga mama, ~uva}emo te od zaborava u vremenu koje je pred nama. Porodice Berbakov i Zari}. 63537

Vi, koja ste najsvetlije Ti

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

bili

moje

SE]AWE Tri godine od kada nije sa nama na{ tata i suprug

Danilo Kora} Dane Sahrana je danas, 2. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, u Ba~kom Sokolcu. S qubavqu }emo ~uvati plemenitost i dobrotu.

Draganu Ostoji}u od osobqa i prijateqa iz â&#x20AC;&#x17E;[ekspiraâ&#x20AC;?.

uspomenu

wegovu

Sestre i bra}a: Bogdanka, Milena, Dragica, Du{ica, Milan, Du{ko sa porodicama.

Marija Tomi} - Babi} 2011 - 2012. Mila Cico, odneli ste sa sobom pola moje du{e. Batrgam osaka}ena. Va{a Qubinka.

63535

63555

63268

Aleksandar - Sawa Kova~ev Uvek u se}awu i mislima tvojih najmilijih: supruge Olgice, }erke Tamare, unuka Stefana i Reqe, zeta \ure, sina Branimira sa Nata{om. 63536

06.30 09.00 09.05 09.35 10.10 11.00 11.30 12.10 13.00 13.30 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 00.45 01.10

tv program

petak2.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Фолдер култура Плави круг Биоскоп Комшилук Кухињица Треће доба Српски екран-емисија МТВ-а на српском Пословни успех, емисија (мађ).са титл.на српском Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Парадокс Сучељавање Временска прогноза Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Парадокс Премијерка Војвођански дневник Петказање Један на један Комшилук Све странци Концерт Хариса ЏиновићаГрожђенбал

СЕ РИ ЈА

Пре ми јер ка

07.30Глас Америке 08.00 Панонско јутро 09.00 Лола 12.00 Здравље је лек 12.30 Портрет привредника 13.00 Др Мартин 13.35 Вју 13.45 Путоманија 15.05 Бели лук и папричица 15.30 Војвођанске вести

Бе ли лук и па при чи ца

Ал пи ни ста

(Па но ни ја, 15.05) 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Бор ген је атрак тив на драм ска се ри ја о бор би за по ли тич ку моћ и по сле ди ца ма то га. „Бор ген“ на дан ском зна чи „за мак“, а Дан ци та ко зо ву Кри сти јан сборг па ла ту у ко јој се на ла зе све три гра не дан ске вла де: Пар ла мент, кан це ла ри ја пре ми је ра и Вр хов ни суд. Уло ге: Сид су Беј бет Нуд сен, Бир ги те Јорн Сјо рен сен, Пи лу Ас бек Ре жи ја: Со рен Краг-Екоб сен, Ру мле Ха ме рих (РТВ 1, 21.00)

Бир ги те Јорн Сјо рен сен

06.20 06.50 07.50 08.45 10.00 10.30 11.55 12.30 12.40 13.10 14.00 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 00.00

Кухињица – мађ. Вршачки венац Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Кад зазвони Вести (мађ) Лепота румунске народне ношње, док.филм на рум.титл.на срп. Вршачки венац Биографије У првом лицу науке Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Лутер Биографије ТВ баштине ТВ Продаја

Џе нин Тар нер

Гејб Во кер био је члан гор ске слу жбе спа са ва ња све до не сре ће по сле ко је на пу шта по сао. Ма ко ли ко се тру дио да спа се де вој ку свог нај бо љег при ја те ља од па да у ам бис, она је до слов но ис кли зну ла из ње го вих ру ку. На кон што се вра тио у Ден вер, Гејб по ку ша ва да на го во ри сво ју де вој ку Џе си да на пу сти по сао и вра ти се у град. Уло ге: Сил ве стер Ста ло не, Џе нин Тар нер, Џон Лит гоу, Мајкл Ру кер Ре жи ја: Ре ни Хар лин (РТС 1, 21.07) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.47 10.00 10.07 10.34 10.55 11.00 12.00 12.15 12.31 13.15 13.21

06.30 Новосадско јутро 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.35 Серија 10.30 Документарни програм 11.00 Вести 11.05 Лична грешка 11.35 Дунавска салетла 12.00 Неми сведок 13.05 Опчињени 14.05 Витраж 14.30 Вреле гуме 15.05 Серија 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Документарни програм 17.30 Новосадско поподне 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Ленија 21.30 Серија 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Серија

09.30 Евролига: Фенербахче – Панатинаикос 11.00 Евролига: Барселона – Партизан 13.00 СК студио 14.00 АТП Мастерс Париз 1/4 финала 17.30 ВТА Софија –1/4 финала 19.15 На данашњи дан 19.30 АТП Мастерс Париз 1/4 финала 23.00 Најава шпанске лиге 23.30 Најава Премијер лига 00.00 Евролига: Бамберг – Лијетувас 01.45 Свет фудбала

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Фарма, 14.55 Инфо К9, 15.30 Оф Роад, 16.00 Забавни програм, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Герила, 22.45 Бибер, 23.00 Инфо К9, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

02.45 03.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отписани Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Збогом другови Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус-документарна драма: Лицем у лице у Напуљу Задња кућа, Србија Ово је Србија Непобедиво срце Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Алпиниста, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Гвоздени орао 3, филм Отписани Вести(04.00,05.00)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 23.00 23.15 01.15 01.20 02.10 02.35

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

14.32 15.05 15.55 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 23.06 23.09 23.55 00.10 00.19 01.05

РТС 2 06.02 Концерт за добро јутро 06.52 Слагалица 07.11 Датум 07.17 Верски календар 07.28 Викинг Вики 07.52 Томас и другари 08.02 Ози бу 08.07 Добро вече, децо 08.16 Зујалица 08.39 Књижевност старе и јужне Србије 09.14 Арс практика 09.29 Острво орангутана 09.50 Београд-Вечити град 10.00 Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос програм зависи од трајања преноса 10.33 Мој љубимац 11.04 Метрополис 11.34 Место за нас 12.04 Бардови театра: Даница Максимовић 12.56 Хваум камерни оркестар 13.33 Трезор 14.31 Зујалица 14.54 Књижевност старе и јужне Србије 15.28 Арс практика 15.43 Острво орангутана 16.06 О родној равноправности 16.37 Еко фајл 17.07 Праг села Србије 17.38 Елиза из Ривомброзе 18.32 Градске приче 18.55 Пред белином 19.43 Добро вече, децо 19.57 Право на будућност 20.40 Лов и риболов 21.11 Елиза из Ривомброзе 22.08 Контекст 22.40 Видик 23.40 Арт зона 00.27 Београдски синдикат 01.30 Трезор 02.26 О родној равноправности

dnevnik

07.35 Најбоље године 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.35 Цртани филмови 11.55 Нинџа ратници 12.50 Топшоп

Ни ко лас Кејџ

Гла сни ци ве тра Ком пли к о ва ни, не ра зу мљи ви је зик На ва хо Ин ди ја на ца Аме ри к ан ци ко ри сте као ши фру за ен крип ци ју по да та к а на ра ди ју. Ве те ран Дру гог свет ског ра та Џо Ен дерс вра ћа се на ду жност на кон ва ра ња на ме ди цин ском пре гле ду. Уло ге: Ни ко лас Кејџ, Адам Бич, Марк Ру фа ло Ре жи ја: Џон Ву (Б92, 21.00)

05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.05 22.00 23.30 00.00 00.15

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Црвени орао Телешоп Истина или правда Насловна страна – квиз Моја Србија Телемастер На тајном задатку, док. серија Црвени орао Долина вукова Вести Љубавни сигнали Луда кућа Гламур Вести Беверли Хилс

13.05 Амерички топ-модел 14.00 Дневни магазин 16.40 Спортски преглед 17.00 Пријатељи 18.00 Пут око света 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: Гласници ветра 23.30 Вести 00.05 Спортски преглед 00.25 Никита 01.15 Амерички топ-модел

Ил да Ша у лић

Ви дик: Страх и стреп ња „Ви дик” у но вој еми си ји го во ри о стра ху и стреп њи, осе ћа њи ма ко ја на би тан на чин од ре ђу ју људ ску ре ал ност... Го сти: пси хо лог др Пе тар Је вре мо вић и фи ло зоф др Ми лан ко Го ве да ри ца. Уред ни ца: Ја сми на Вуј но вић-Ми ло ше вић (РТС 2, 22.40)

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.00

Улови трофеј Маратон Цртани филм Љубав у залеђу Удовице Мирослав Лазански Топ шоп Слике живота Љубав у залеђу Одељење за специјалне јединице Филм: Моја фенси девојка Обични људи Филм: Дечко који обећава Филм: Кад чујеш звона Филм: Ефекат лептира Удовице Еротска серија Филм: Погрешно скретање на језеру Тахо Домаћа музика Одељење за специјалне јединице

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Папарацо лов

Гла мур Ил да Ша у лић еки пи „Гла му ра” при ча о то ме да по ред ја ко ску пих ко ма да гар де ро бе ко је по се ду је има и јеф ти ну гар де ро бу ко ју но си. Ка та ри на Жив ко вић нам от кри ва ка ко се сна шла на сли ка њу за је дан му шки ча со пис, а Ива на Се ла ков о но вом ал бу му ко ји је пре пар да на пу штен у про да ју. (Хе пи, 23.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak2.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Ду шан Кец ма но вић 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

06.20 07.20 08.20 09.20

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Гојазни тинејџери Обрачун посластичара Соул фуд породица Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Супруге мафијаша Уклета кућа Ургентни центар Мајами инк Медијум са Лонг Ајланда

11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 22.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Седам Синбадових авантура Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Велико стопало Монк Филм: Велика лига 3 Плаве крви Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

Ели за бет Бер кли

Плесачице 08.00 Ловци на нацисте 09.00 Геније дизајна 10.00 Монголија у сенци Џингис Кана 11.00 Трачко злато 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Дневник скулптура 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Тајм тим година 16.00 Геније дизајна 17.00 Упознајте Римљане 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Афера Каравађо 20.00 Героуов закон 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Упознајте Римљане 00.00 Средњи век 01.00 Хероји, култ и кухиња

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Филм: Гости из галаксије Филм: Гувернанта Филм: Бади, светски првак Филм: Збогом, Бафана Филм: Поноцна врелина Филм: Црна вода Еротски филм Еротски филм

Црна вода Грејс, њени муж и сестра су на одмору у северној Аустралији и одлучују се на речну туру. Приликом уласка у мочвару њихов чамац се преврне, а водич више не израња... Улоге: Да јен Глен, Ме ве Дер мо ди, Ен ди Ро до ре да Режија: Деј вид Нер лих (Си не ма ни ја, 22.00)

Да јен Глен

06.00 07.45 10.10 11.50 13.20 14.45 16.05 17.40 18.10 20.05 20.35 21.35 22.30 00.15 02.15 03.55

Аутомобили 2 Почетак Срцоломац Кунг Фу Панда 2 Водоноша Медвед Јоги Париз експрес Филмови и звезде Живот као такав Епизоде Царство порока Права крв Равница у пламену Плениоци Тринаести спрат Последње истеривање ђавола

Лепа Номи Малон, на путу према слави, стопира на путу који води у Лас Вегас. Али слаткоречиви возач је опљачка, па Номи у блистави град коцке стиже без ичега. Срећом, у стан је прими Моли, девојка изразито несређеног приватног живота... Улоге: Ели за бет Бер кли, Кајл Ме кла хлан, Ђи на Гер шон, Глен Пла мер, Ђи на Ра ве ра Режија: Пол Вер хо вен (ХРТ 1, 23.30) 07.00Добро јутро, Хрватска 10.12 Митским путевима 3, док. серија 11.07 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.39 Пркосна љубав 13.31 Др Оз, ток шоу 14.14 На врх језика 14.31 Јеловници изгубљеног времена 14.54 Друго мишљење 15.28 Научна петица 16.01 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.23 Иза екрана 18.53 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.09 Певај моју песму 21.44 Царство порока 22.45 Дневник 3 23.30 Филмски маратон: Плесачице, филм 01.36 Филмски маратон: Дневник с мотоцикла, филм

07.06 Мала ТВ 07.36 Бетмен и храбри суперјунаци 07.58 Телетабис 08.22 Девојчица из будућности 08.46 Олујни свет 09.10 Школски сат 09.55 Сан за животом, филм 11.37 Идемо на пут с Гораном Милићем 12.24 Јеловници изгубљеног времена 12.44 Глобално село 13.10 Индекс 13.43 Дијана, краљица срца, филм 15.13 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.41 Директ 17.10 Бриљантин 17.55 Дач, филм 19.42 Цртани филм 20.00 Деца сунца 20.52 Књига или живот 21.17 Опера бокс 21.45 Концерт класичне музике 23.04 Неми сведок 00.46 24 01.29 Којак 02.17 Дарма и Грег 02.38 Ноћни музички програм

07.30 Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија 09.00 Биографија - Кирсти Ели 10.00 Смртна опасност 11.30 Божић за ожењене 13.00 Биографија - Марио Пузо 14.00 Њушкала 16.00 Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија 17.30 Биографија - Кирсти Ели 18.30 Град без Божића 20.00 Биографија - Марио Пузо 21.00 Билокси блуз 23.00 Јутарњи клуб

10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15

Бинго Друмска кафана Светла велеграда Мртав као ја: Живот после смрти Апартман Издани Удар Секси тела Гледај ме

07.40 Бен 10 08.05 Галилео 09.10 Флешпоинт 11.20 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 12.50 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпоинт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Будва на пјени од мора 22.00 Шакал, филм 00.25 Планет таме, филм 02.25 РТЛ Данас

Шакал Пошто заменик управника ФБИ-а Картер Престон и руска оперативка Валентина Кослова успеју да ликвидирају главну фигуру руске мафије, брат мафијашког боса се заклиње на освету и упошљава професионалног убицу, Шакала да смакне водећег америчког политичара... Улоге: Брус Ви лис, Ри чард Гир, Сид ни По а тје, Да јен Ве но ра, Ма тил да Меј Режија: Мајкл Ки тон Џонс (РТЛ, 22.00)

Брус Ви лис

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Пен и Телер – Лаж или истина 21.00 Обмана са Китом Беријем 22.00 Дајнамо, чудесни мађионичар 00.00 Ништа лично

09.30 10.00 11.30 12.30 15.30 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 21.00 22.45 23.00 23.30 23.45 00.45

Аутомобилизам Фудбал Билијар Билијар Футсал Футсал Сви спортови Куглање Најјачи човек Сви спортови Билијар Коњички спорт Рели Мотоспортови Футсал Сви спортови

Љу ди ван кон тро ле

ме ћа је? Тре ће, да ли ано ми ја иза зи ва или де к лан ши ко уоп ште има лу дих ко лек ти ва, они ни су лу ра ду шев не по ре ме ћа је? Че твр то, да ли код ве ли ког ди за то што је лу да ве ћи на чла но ва тог ко лек или са мо ма њег бро ја љу ди ко ји жи ве у ано мич ном ти ва. Али да ли се о па то ло шкој при ро ди ко дру штву? лек ти ва мо же су ди ти на осно ву то га ка ко ко лек тив Лио Сро ул је са чи нио ска лу ано ми је: (1) пер цеп ути че на сво је чла но ве? Ако иза зи ва па то ло шке про ци ја да дру штве ни ли де ри не ха ју за мо је по тре бе, ме не код чла но ва, го во ри ло би се о па то ло шком ко (2) пер цеп ци ја да се ма ло шта мо же по сти ћи у дру лек ти ву. Док се у ин ди ви ду ал ној (пси хо)па то ло ги ји штву ко је се ви ди као у осно ви не пред ви дљи во и без про су ђу је о то ме да ли је не ко по ре ме ћен пр вен стве ре да, (3) пер цеп ци ја да љу ди на пу шта ју жи вот не ци но на осно ву ефе ка та ко је од ре ђе но ин ди ви ду ал но ље ве уме сто да их оства ру ју, (4) осе ћа ње за луд но ста ње има на са мог по је дин ца, на ње го ву тзв. со ци сти, и (5) убе ђе ње да чо век не мо же ра чу на ти на то јал ну функ ци о нал ност и пси хич ку до бро бит, о то ме да ће му они с ко ји ма је бли зак пру жи ти со ци јал ну и да ли је ко лек тив „па то ло шки“ мо же се за кљу чи ва ти пси хо ло шку по др шку. Ра ди ло би се, да кле, не са мо о пр вен стве но по то ме ка кав је ефе кат ста ња у од ре ђе ном ко лек ти ву на ње го ве чла но ве. Та ква је прет по став ка. Ко ли ко год ми је бли ско схва та ње да су по је дин ци и гру пе – јер сва ки чо век је члан ве ћег бро ја раз ли чи тих гру па – ди на мич ки по ве за ни, све стан сам да мо же до ћи до про м е н а у струк ту р и и ди на ми ци ве ли ких и ма лих гру па ко ји ма чо век при па да. Та да се мо же го во ри ти о ути ца ју гру пе на по је дин це и ка ко по је дин ци ре а гу ју на про ме не. Ано ми ја је при мер „по ре м е ћ е н ог“ ко л ек т и ва. Емил Дир кем од р е ђ у ј е ано м и ј у као со ц и ј ал н у си ту а ц и ј у кад до ђ е до сло ма со ци јал ног ре да и због на ру ша ва ња ко лек тив н ог ре д а ни ш та не Крат ко су хи пи ци успе ва ли да иг но ри шу дру штве не нор ме огра ни ча ва и не кон тро ли пер цеп ци ји ста ња у дру штву већ и о су бјек тив ном ше прох те ве љу ди. Та ко ђе со ци о лог, Ро берт Мер тон, ис ку ству ста ња у дру штву. По се би се раз у ме да ис де фи ни ше ано ми ју као не склад из ме ђу кул тур них ку ство за луд но сти, из о стан ка по др шке дру штве них ци ље ва и ин сти ту ци о нал них сред ста ва за њи хо во ли де ра и бли ских осо ба, као и на пу шта ње жи вот них по сти за ње. Дир кем са мо у би ство – и то сто пу у од ре ци ље ва ис хо ди по ја вом не за до вољ ства, по вла че њем, ђе ној сре ди ни – до во ди у ве зу са сте пе ном ње не уну стра хом, по ра стом на пе то сти и раз дра жљи во сти, гу тра шње ин те гри са но сти. Мер тон, пак, сма тра да не бит ком са мо по што ва ња, цр ним пред ви ђа њи ма. у са гла ше ност со ци јал них ци ље ва и одо бре них сред А да ли ано ми ја иза зи ва пси хо тич не или неп си хо тич ста ва за њи хо во по сти за ње иза зи ва адап тив не од го не по ре ме ћа је? Во рен Дан хем је, на кон што је раз мо во ре љу ди у ви ду раз ли чи тих об ли ка де ви јант ног по трио мно ге аспек те од но са ано ми је и схи зо фре ни је, пре на ша ња. ви ше од 40 го ди на, за кљу чио: „Су ви ше је ра но да би се И ду шев ни по ре ме ћај је је дан од об ли ка со ци јал ства ра ле би ло ка кве прет по став ке у ве зи с од но сом ду не де ви ја ци је и пред ста вља об лик по вла че ња. Ду шев ног по ре ме ћа ја и ано шев но по ре ме ће но по на ша мич ног ста ња у дру штву“. ње је дво стру ко не га тив но. Као последица искуства Од вре ме на кад је Дан хем то По вла че ње – ко ји, осим ду на пи сао до да нас ни је се шев но по ре ме ће них, укљу залудности и изостанка подршке про ме ни ло гле да ње на евен чу ј е ва г а бун д е, хро н ич н е лидера „поремећеног” колектива, ту ал ну по ве за ност ано ми је и ал ко хо ли ча ре, нар ко ма не – код људи се јављају пре све га пси хо тич них ду ка рак те ри ше не при хва т а ње, незадовољство, страх, пораст шев них по ре ме ћа ја. тач н и ј е, иг н о р и с а њ е дру Да ли по сто ји не ки тип штве н их ци љ е ва и дру напетости и раздражљивости, неп с и хо т ич н ог ду ш ев н ог штве но де фи ни с а них сред губитак самопоштовања по ре ме ћа ја чи ја би по ја ва ста ва за њи хо во по сти за ње. и црна предвиђања би л а усло в ље н а ано м ич Но, ду шев ни по ре ме ћај се ним дру штве ним ста њем? бит но раз ли ку је од оста лих Не. Ин ди ви ду ал не ре ак ци је на ано ми ју су, у ства ри, об ли ка со ци јал не де ви ја ци је, као и од оних об у хва ре ак ци ја на су коб по је дин ца и дру штва. За што? За то ће них пој мом по вла че ња. (С из у зет ком хро нич ног што ано ми ја – иако је пр вен стве но со ци о ло шка ка те ал ко хо ли зма и нар ко ма ни је). Со ци јал ни де ви јант го ри ја – под ра зу ме ва ту вр сту су ко ба. Нпр., кад Дир ко ји ни је ду шев но по ре ме ћен бар је до из ве сне ме ре кем твр ди да се ано ми ја по ја вљу је због сло ма со ци сло бо дан да то не бу де. Ду шев но по ре ме ће на осо ба, јал ног ре да па дру штво ни је (ви ше) у ста њу да кон пак, не мо же ода бра ти да ли да бу де здра ва или по тро ли ше ин ди ви ду ал не аспи ра ци је, ре ак ци ја љу ди ре ме ће на. И ме ре со ци јал не по ли ти ке мо гу ути ца ти на тај дру штве ни не до ста так или сла бост са став ни је на сма ње ње со ци јал но де ви јант них ма ни фе ста ци ја део де фи ни ци је ано ми је. На и ме, Дир ке мов кон цепт у ко лек ти ву. ано ми је, ма да он то не твр ди, не под ра зу ме ва су коб Да ли ано ми чан ко лек тив иза зи ва ду шев не по ре из ме ђу дру штва и по је дин ца. При ма ран је слом кон ме ћа је код сво јих чла но ва? Да би се од го во ри ло на трол не функ ци је дру штва. Он до би ја сми сао тек по то пи та ње, по треб но је да нај пре раз мо три мо: пр во: то ме што, као по сле ди ца сло ма дру штве не кон тро ле, ка кав је од нос ано ми је као објек тив не со ци јал не чи љу ди пу шта ју на во љу сво јим же ља ма и аспи ра ци ја ње ни це и ду шев ног по ре ме ћа ја као су бјек тив ног ма. Кад се то до го ди а дру штво и ње го ви чла но ви су ста ња? Дру го: да ли се под пој мом ду шев ног по ре су ко бу, он да је ано ми ја пот пу на. ме ћа ја ми сли на пси хо тич не или неп си хо тич не по ре Књигу Душана Кецмановића „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak2.novembar2012.

dnevnik

2. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

У ва шем слу ча ју реч „пре крет ни ца“ има но во зна че ње. Тај пре о крет мо го би до ћи у об ли ку но ве осо бе или кључ ног до га ђа ја ко ји ће про ме ни ти ваш жи вот за у век.

BIK 20.4-20.5.

Мо гу ће је да сте се с ду гач ког пу то ва ња вра ти ли ду бо ко про ме ње ни. На рав но, пу то ва ње нас про ме ни све у из ве сној ме ри, али је у ва шем слу ча ју про ме на ве о ма ду бо ка.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ако осе ћа те да вас љу бав на ве за гу ши, да јој не што не до ста је или да је пре ви ше тра ди ци о нал на, за што је се јед но став но не осло бо ди те? Да на шња пла не тар на енер ги ја по мо ћи ће вам да чак и нај лу ђе иде је пре тво ри те у ре ал ност. Упо зна ли сте не ке чуд не љу де ко ји су под ве ли ким ути ца јем ва шег ста ва о бра ку или парт нер ству. Не ким љу ди ма је по треб но ви ше сло бо де. Ти љу ди су под од ре ђе ним ути ца јем, али то не би тре ба ло да ути че на вас. Ако сте же ле ли да про ме ни те не што у ва шем сва ко днев ном жи во ту, ура ди те то са да. Пла не тар на енер ги ја вам го во ри да је куц нуо час да на пра ви те кон крет не про ме не, би ло да је у пи та њу по сао или при ва тан жи вот. Пла не тар но по ме ра ње ве ро ват но ће би ти не при мет но да нас, али на ред ни ме се ци по ка за ће вам ка ко та про ме на ути че на вас. Ве ро ват но ће вас по го ди ти сна жна же ља за сло бо дом.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Овај дан би тре ба ло да бу де при лич но по зи ти ван за вас. По че ће те да осе ћа те нај фи ни је на го ве шта је ве ли ке про ме не. Та фа за ће тра ја ти не ко ли ко ме се ци. У то ку то га осе ти ће те ве ћу сло бо ду из ра жа ва ња. Про ме не ће би ти фо ку си ра не на на чин ко ји ко ри сти те да би сте би ли ис пу ње ни ка да су ка ри је ра и љу бав ни жи вот у пи та њу. Ако се осе ћа те за ро бље ни оче ки ва њи ма и вас пи та њем, мо же те оче ки ва ти да ће се то ре ши ти. Ово је од ли чан дан за вас. Иако се не ће де си ти не ки ве ли ки до га ђа ји, на ред ни ме се ци обе ћа ва ју ве ћу сло бо ду. Основ ни по мак ће се де си ти у ства ри ма ко је вас за ни ма ју као и у љу бав ном жи во ту.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не оче куј те да нас би ло ка кве ве ли ке про ме не. Про цес ко ји сте за по че ли пре не ко ли ко го ди на са да ће се ма ло убр за ти. Ме ња те ко рен свог иден ти те та, иде ја је да ствар но спо зна те ко сте.

Да би сте раз у ме ли сме не ко је се де ша ва ју да нас, мо ра те по гле да ти на до га ђа је из уз ви ше не пер спек ти ве. Спо ри осло ба ђа ју ћи про цес је у за ма ху. Осло бо ди те се оп се сив ног де ла ва ше про шло сти. Бла ги ве тро ви про ме не ду ва ју кроз ваш жи вот у овом тре нут ку. Има те осе ћај као да сте по но во ро ђе ни, а та ко ђе вас кра си отво рен став пре ма све ту. Чи ни се на пре ду је те на кон кре тан на чин.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 20 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 21 Niш

На утакмици америчког фудбала На т а ли Порт ман привукла је пажњу својим новим (?) бујним попрсјем. На многим друштвеним мрежама пало је упоређивање и присећање како су јој изгледале груди раније, на пример у филму „Црни лабуд„, када носи трико. Портманова је на стадион дошла с Мај клом Фас бен де ром, како би снимила сцену филма у коме заједно глуме. Била је опуштено обучена, али јој је мајица некако била претесна за њене можда нове и три броја веће груди.

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

На та ли Порт ман угра ди ла си ли ко не?

Evropa

и СуНчаНо

Madrid

НО ВИ САД: То пло и сун ча но пре под не, а по том облач но и мо гу ћа крат ко трај на ки ша. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни, па ју го Rim за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8 сте London пе ни, а мак си мал на 19. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло и сун ча но пре под не, а по том облач но и Cirih мо гу ћа крат ко трај на ки ша. Ве тар слаб до уме рен ју жни и ју го и сточ Berlin ни пре ла зи у ју го за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на Beч тем пе ра ту ра 6 сте пе ни, а мак си мал на 20. СР БИ ЈА: То пло и сун ча но у пр вом де лу да на, а по под не раз вој Varшava обла ка и мо гу ћа крат ко трај на ки ша на се ве ру и у цен трал ним пре Kijev де ли ма ра но уве че. Ве тар слаб до уме рен ју жни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4 сте пе на, а мак си мал на 22. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд то пло и Oslo пре те жно сун ча но уз днев ну тем пе ра ту ру око 20 сте пе ни. У не де љу кра јем да на на о бла че ње и ки ша на се ве ру Ср би је. У по не де љак то - St. Peterburg пло уз ју жни и ју го и сточ ни ве тар и ки шу по под не. У уто рак и сре ду Atina про мен љи во с по вре ме ном ки шом, уз по сте пе ни пад тем пе ра ту ре. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Релативно повољно за већину хроничних болесника и осетљивих особа. Благи опрез се саветује особама са срчаним тегобама. Могући су главобоља и поремећај сна. Препоручује се слојевито одевање и избегавање већих физичких напора.

16 21 11 10 10 10 8

VIC DANA До ђе де вој ка у те ре та ну и гле да згод ног м ла ди ћа, па му при ђе: - До па даш ми се. Шта ра диш у су бо ту уве че? - Би цеп се и ра ме на - од го во ри мла дић.

8 3 5 4 26

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

97 (25)

Slankamen

188 (18)

Jaшa Tomiћ

Apatin

178 (36)

Zemun

262 (26)

Bogojevo

168 (24)

Panчevo

279 (29)

Smederevo

460 (20)

Baч. Palanka 148 (10) Novi Sad

145 (17)

Tendencija stagnacije i porasta

SAVA

N. Kneжevac

169 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

183 (23)

NERA

Hetin

58 (-4)

TISA

-46 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 248 (76) Beograd

Kusiћ

213 (28)

34 (-2)

Reшeњe:

DUNAV