Dnevnik 2.decembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 2. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23276 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLA DA SRBIJE I NE MA^ KI GI GANT UGO VO RI LI VE LI KU IN VE STIC I JU

„Bo{” u Pe}incima otvara fabriku za 620 radnika str. 4

Vla da Sr bi je: Uklo ni ti ba ri ka de

str. 2

NASLOVI

Vojvodina 10 Znawe kao najboqa za{tita od side 11 Razvojni potencijal u blatu Orlova~e 12 Kad publika mewa predstavu i obrnuto

Ekonomija

Reporta`e

4 Ve`u nas biznis i evropska budu}nost 5 Za mutne kamate velike i jasne kazne

Dru{tvo 6 Zdravstveni radnici nezadovoqni reformom

Novi Sad 7 Molinarijev park krasi Petrovaradin

13 I Pele je kupovao slike mama Zuzane

Crna 15 Blaga kaznena politika za trgovinu qudima

Lov 21 No}no zavijawe {akala u @iti{tu ledi krv me{tanima

ZRE WA NIN SKA FA BRI KA ZA VR [I LA RE MONT LO KO MO TI VE VRED NE 30 MI LI O NA DI NA RA

Dr `a va spa s la „[in voz” str. 4

str. 9 HAP [E WE I PRI JA VE U SME DE RE VU ZBOG ILE GAL NOG PRO ME TA GO RI VA

Zlo u po tre be u NIS-u i „Lu ko i lu” str. 15

str. 16 – 20

SPORT

n MIHAIL DUDA[ NAJBOQI NA BALKANU

Mal i{ an i „U park u det iws tva”

Foto: N. Stojanovi}

Politika 2 Predrag Simi}: Srbija bez dr`avotvornog i nacionalnog plana 3 I{tvan Pastor: O~ekujemo da Vlada ispo{tuje sopstvene zakone

n SUSPENDOVAN STADION CRVENE ZVEZDE

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Magla ve}i deo dana

Najvi{a temperatura 6 °S

2

POLiTikA

petak2.decembar2011.

dnevnik

Vla da Sr bi je: Uklo ni ti ba ri ka de Vla da Sr bi je raz ma tra la je ju ~e si tu a ci ju na Ko so vu i Me to hi ji i oce ni la da bi tre ba lo pred u ze ti sve da bi se iz be gla eska la ci ja na si qa i obez be dio op sta nak Sr ba u ju `noj po kra ji ni, kao i da je ukla wa we ba ri ka da va `no za sta bi li za ci ju `i vo ta na se ve ru Ko so va i Me to hi je. Vla da Sr bi je po zi va pri pad ni ke Kfo ra i me |u na -

rod nih mi si ja, ko ji na Ko so vu i Me to hi ji de lu ju u okvi ru man da ta Uje di we nih na ci ja, da ne pri me wu ju na si qe pre ma sta nov ni {tvu, da obez be de si gur nost i nor ma lan `i vot u Po kra ji ni, sa op {ti la je pres-slu `ba Vla de Sr bi je.

Vla da Sr bi je ape lu je na Sr be na Ko so vu i Me to hi ji da iz be ga va ju kon flik te s pri pad ni ci ma

INTERVJU

me |u na rod nih mi si ja i mu drim od lu ka ma do pri ne su re {a va wu su {tin skih `i vot nih pi ta wa Sr ba na ce loj te ri to ri ji Po kra ji ne. U sa op {te wu se oce wu je da je di ja log naj si gur ni ji put za re {a va we spor nih pi ta wa i traj nu sta bil nost.

Ka ko se na vo di, Vla da je iz da la na log svim nad le `nim mi ni star stvi ma da obez be de

pot pu no re dov no funk ci o ni sa we in sti tu ci ja i snab de va we svim na mir ni ca ma i le ko vi ma neo p hod nim sta nov ni {tvu na Ko so vu. Ta ko |e, Vla da Sr bi je je po zva la sve po li ti~ ke fak to re u ze mqi da od go vor nom po li ti kom do pri ne su smi ri va wu sta wa u ju `noj po kra ji ni i po mog nu Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji.

DR PREDRAG SIMI], PROFESOR FAKULTETA POLITI^KIH NAUKA

Sr bi ja bez dr `a vo tvor nog i na ci on al nog pla na – Plan re a li za ci je stra te {kog i na ci o nal nog in te re sa ula ska u EU i o~u va wa su ve re ni te ta na KiM, od no sno ne pri zna va wa ne za vi sno sti Ko so va, u ovom tre nut ku ne po sto ji, ve} mo gu vi de ti sa m o po j e d i n e par t i j e, ak t e r e u Be o g ra d u, ko j e ko ri ste kri zu na se ve ru Ko so va za svo je po z i c i o n i r a w e – iz ja vio je u in ter vjuu za na{ list pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o g ra d u dr Pre d rag Si m i}. – Ne ka kvog da le ko se `ni jeg, dr `a vo tvor ni j eg pla n a, na ` a lost, ne ma, i bo jim se da }e mo mo ra ti da sa ~e ka mo iz bo re i sle de }u vla du da bi smo ima li ~i stu si tu a ci ju. ^i ni mi se da je, na `a lost, Ko s o v o, po lo { em sta r om obi ~ a j u, i da qe ne {to {to je pred iz bor ni slo gan, ali ne i mno go vi {e od to ga.

On ka `e da je bi lo po tre be za sa zi va wem Skup {ti na Sr bi je s te mom Ko so va i Me to hi je, {to opo zi ci ja i da qe tra `i, ali is ti ~e da ne vi di da bi ni vlast ni opo zi ci ja mo gle par la men tu pred lo `i ti plat for mu s naj ma wim za jed ni~ kim sa dr `a o cem oko ko jeg bi se oku pi la ube dqi va ve }i na.

– Bez to ga bi za ka za na Skup {ti na sa mo po ka za la sla bost Be o gra da u ovom tre nut ku i u~i ni la Sr bi ju jo{ pod lo `ni jom pri ti sci ma ne go {to ve} je ste. Po treb na je ras pra va u par la men tu, ali i vlast i opo zi ci ja mo ra le bi da ima ju plan ko jim bi se stva ri ko li ko-to li ko do ve le pod kon tro lu, da

ne pre t e eska l a c i j om i ne ugro `a va ju sta bil nost Sr bi je – is ti ~e Si mi}.

On sma tra da je Sr bi ja u ovom tre nut ku i u bri sel skom pre go va ra~ kom pro ce su pod ve -

li kim pri ti skom, po seb no vo de }ih ze ma qa EU, ali da one po te ze ne vu ku bez kon sul ta ci ja s Va {ing to nom, ko ji za sa da „}u ti“. l Ka ko sa gle da va te ak tu el n u si t u a c i ju na se v e r u KiM i o~e ki va wa Sr bi je da 9. de cem bra do bi je kan di da tu ru za ~lan stvo u EU?

zi tiv nu od lu ku. I u tom slu ~a ju bi pred Sr bi ju bio po sta vqen uslov za da tum po ~et ka pre go vo ra. Mi slim da je Ko so vo vi {e ne go do sa da uslov, ako je to uop {te mo gu }e, za da qi na pre dak Sr bi je pre ma EU. l [ta bi vla sti u Be o gra du kon k ret n o tre b a l o da u~i n e da bi za d o v o q i l e Bri sel i ~el ne ze mqe EU, pr ven stve no Ne ma~ ku?

– Tu po sto ji jo{ je dan ve li ki pro blem. Be o grad }e u ovim pre g o v o r i m a s Pri { ti n om, ko ji jo{ uvek tra ju, oti }i naj da qe {to mo `e. No, pro blem je {to im ple men ta ci ja sve ga do go vo re nog u ve li koj me ri za vi si od Sr ba na se ve ru Ko so va, ko ji su ume |u vre me nu iz gu bi li po ve re we u Be o grad i {e fa pre go va ra~ kog ti ma Bo ri sla va Ste fa no vi }a, {to se sve vi de lo. Pri tom sve sve do ga |a u pred iz bor nom mo men tu Sr bi je, ta ko da ne ma mno go raz lo ga za op ti mi zam. l Ka da ste po me nu li {e fa pre go va ra~ kog ti ma, do ka kvog je to za o kre ta do {lo ka da vi {e ni on, a ni mi ni star za KiM Go ran Bog da no vi}, ni su sa go vor ni ci Kfo ra, ve} su to pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra. Da li to u su {ti ni pred sta vqa po ~e tak pri m e n e pla n a Kar l a Bil ta?

– Bilt je iz n eo od r e | e n e ide je i mi slim da je s wi ma na stu pio u svo je li~ no ime. Ne

Pro sto su se raz dvo ji li in te re si lo kal nih Sr ba i dr `av nih struk tu ra Sr bi je – Mi slim da je pred sed nik Bo ris Ta di} pre dva da na bio u pra vu ka da je re kao da je Sr bi ja da nas da qe od kan di da tu re ne go ju ~e, i po me ni bi bi lo ve li ko iz ne na |e we ako bi Sa vet EU 9. de cem bra do neo po -

ve ru jem da on u ovom tre nut ku ima ne ku ne dvo smi sle nu po dr {ku ve li kih za pad nih si la, i za vi si da li }e tih pre go vo ra, ko je on pred la `e, uop {te i bi ti. Karl Bilt je, pak, ve te ran ju go slo ven ske kri ze i od li~ no

po zna je lo gi ku su ko ba na Bal ka nu i pro ce nio je da sa da {wi for mat pre go vo ra u Bri se lu ne vo di re {e wu pro ble ma, ko ji su ume |u vre me nu eska li ra li, de li mi~ no i zbog na ~i na na ko ji su vo |e ni. U na red nom pe ri o du vi de }e mo u ko joj me ri }e se ta we go va ide ja ostva ri ti, ali u ovom tre nut ku jed no je ja sno: da pred stav ni ka Be o gra da vi {e stvar no ne ma na ba ri ka da ma s ta mo {wim Sr bi ma i da je ~i tav te ret kri ze pao na ~e ti ri pred sed ni ka op {ti ne se ve ra, od ko jih se ne mo `e o~e ki va ti ne ko ve li ko di plo mat sko is ku stvo. Ov de po sto ji ve li ki pro blem iz me |u Be o gra da i Sr ba sa se ve ra KiM, i we go vo re {e we je pred u slov sva ke im ple men ta ci je do go vo re nog u Bri se lu. l Ako ni je po ~e tak pri me ne Bil to vog pla na, zbog ~e ga on da ne ma Ste fa no vi }a i Bog da no vi }a u pre go vo ri ma s Kfo rom?

– Pro sto su se raz dvo ji li in te re si lo kal nih Sr ba i dr `av nih struk tu ra Sr bi je. Za Sr bi ju je ve o ma bit no da 9. de cem bra do bi je kan di da tu ru da bi odr `a la tem po do sa da {wih re f or m i i na s ta v i l a put evrop skih in te gra ci ja, ko ji je ge ne ral no za o {tren zbog kri ze u EU. Sr bi sa se ve ra KiM stra hu ju da bi mo gli do `i ve ti sud bi nu kra ji {kih Sr ba i sma tra ju da su te ba ri ka de je di ni va `an fak tor u wi ho voj pre go va ra~ koj po zi ci ji. U ovom tre nut ku te {ko mo `e mo go vo ri ti da Be o grad to mo `e da kon tro li {e. Ka da ka `em Be o- grad, mi slim u kraj woj li ni ji vla da ju }e par ti je, me |u ko ji ma ta ko |e ima raz li ka. Ka da je u pi ta wu opo zi ci ja, tu se ~u ju pot p u n o dru g a ~ i j i sta v o v i, {to ce lu si tu a ci ju ~i ni mno go na pe ti jom i slo `e ni jom.

D. Milivojevi}

VESTI E{ton: Ve ru jem u Ta di }a Vi so ka pred stav ni ca EU Ke trin E{ton iz ja vi la je da su mi ni stri spoq nih po slo va ze ma qa EU na ju ~e ra {wem sa stan ku „kon sta to va li na pre dak ne sa mo u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne ne go i u pri me ni do go vo re nog”. E{to no va je ta ko |e re kla da ve ru je da je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} re {en da za u sta vi na si qe na se ve ru i da o~e ku je da Be o grad iz vr {i „mak si mal ni pri ti sak” da se uklo ne ba ri ka de.

– U stal nom sam kon tak tu s pred sed ni kom Ta di }em i pro {le ne de qe sam s wim bi la na ve ~e ri. Ne sum wam u to da je on re {en da za u sta vi na si qe na se ve ru. O~e ku je mo da Be o- grad iz vr {i mak si mal ni pri ti sak na po ~i ni o ce na si qa da se uklo ne ba ri ka de – re kla je E{to no va na pi ta we {ta su mi ni stri spoq nih po slo va ~la ni ca EU na sa stan ku ko jem je i ona pri su stvo va la raz go va ra li u ve zi sa Sr bi jom.

Ona je do da la da }e mi ni stri spoq nih po slo va na sa stan ku u po ne de qak raz mo tri ti {ta je Sr bi ja do sa da ura di la. Ona je ta ko |e re kla da je de ba ta ko ja je vo |e na na mi ni star skom sa ve tu bi la „me {a na”.

– Ima mo ose }aj da se stva ri kre }u, ali ho }e mo vi {e – is ta kla je E{to no va.

Da ~i}: Usa gla si ti sta vo ve Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je po treb no

hit no usa gla {a va we sta vo va dr `av nog ru ko vod stva Sr bi je i Sr ba sa se ve ra Ko so va, za to {to sva ko ne je din stvo „mo `e sku po da nas ko {ta”. Da ~i} je re kao da }e Sr bi sa se ve ra Ko so va ima ti sred stva za da qu po li ti~ ku bor bu, a da li }e to bi ti ba ri ka de ili ne {to dru go, oni }e sa mi od lu ~i ti. On je upo zo rio na to da je mo gu }e da Be o grad ne }e mo }i da ube di Sr be s Ko so va da sklo ne ba ri ka de.

– Sr bi na Ko so vu i Sr bi ja ne mo gu po be di ti u ra tu pro tiv Kfo ra i Eulek sa – uka zao je Da ~i}, i do dao da je zbog to ga po treb no po sti }i do go vor Be o gra da i Sr ba sa se ve ra da bi po sle to po sta lo deo re {e wa po stig nu tog s Kfo rom, po sle ~e ga ne bi bi lo po tre be za ba ri ka da ma.

Jak {i} za ba ri ka de Pot pred sed nik Skup {ti ne za jed ni ca srp skih op {ti na i na se qa i vi so ki funk ci o- ner De mo krat ske stran ke Sr bi je Mar ko Jak {i} „li~ no je pro tiv ukla wa wa ba ri ka da jer sma tra da ni su is pu ni le ciq”, po {to su ca ri ni ci i KPS-a po li ci ja i da qe na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Ja ri we i Br wak. On ve ru je da }e pred sed ni ci ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va po zva ti skup {ti ne op {ti na ko je su ih bi ra le da bi se do ne la od lu ka o to me {ta da qe ~i ni ti.

– Ka kva }e ta od lu ka bi ti ne znam, ali znam da }u se ja za la ga ti za to da ba ri ka de ba ri ka de osta nu – na gla sio je Jak {i}. – Uzrok i da qe po sto ji i on se na la zi na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma.

Ste fa no vi}: Po sto je {an se – Po sto je {an se da se do go vo ri mo o pro ble mu re gu li sa wa pro me ta pre ko ad mi ni stra tiv nih pre la za, ali to }e, kao i do sa da, za vi si ti od sprem no sti dru ge stra ne – iz ja vio je ju ~e u Bri se lu {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da Bo ri slav Ste fa no vi} uo~i na stav ka raz go vo ra s Pri {ti nom, ko ji su po ~e li u sre du.

Ste fa no vi} je iz ja vio da je kan di da tu ra Sr bi je za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji jed na od va `nih stva ri i da je Sr bi ja na tom pu tu u~i ni la mno go, ali da ne mi sli da je di ja log iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne od ve li kog zna ~a ja za do bi ja we kan di da tu re.

Ne ma mo gu} no sti za ru sko dr `a vqan stvo – Ru si ja ni je u mo gu} no sti da od go vo ri na zah tev ko smet skih Sr ba za do bi ja we dr `a vqan stva – re kao Ta nju gu port pa rol ru skog Mi ni star stva spoq nih po slo va Alek san dar Lu ka {e vi~ na bri fin gu u tom mi ni star stvu. – Pred sed nik Ru si je Dmi trij Me dve dev pro u ~io je zah tev ko smet skih Sr ba za do bi ja we ru skog dr `a vqan stva, ali, po Za ko nu o dr `a vqan stvu Ru si je, ne mo `e da od go vo ri na we ga. Pred sed nik Me dve dev je re kao da }e Ru si ja po sla ti sve vr ste hu ma ni tar ne po mo }i Sr bi ma na se ve ru Ko so va i da }e, po sred stvom UNE SKO-a, po mo }i ob no vu po ru {e nih srp skih pra vo slav nih sve ti wa.

PoSlani^ke teme

Ba ri ka de i Mer kelova U Skup {ti ni Sr bi je te ma u `i `i i da qe je si tu a ci ja na se ve ru Ko so va i Me to hi je, ka ko u po sla ni~ kim pi ta wi ma, ta ko i u iz ja va ma za me di je. De mo krat ska stran ka Sr bi je, No va Sr bi ja i Srp ska ra di kal na stran ka za tra `i le su i ju ~e da par la ment ras pra vqa o si tu a ci ji na Ko so vu. ^e ka ju }i ka da }e ta te ma do }i na dnev ni red, po sla ni ci DSS-a i NS-a ni su u~e stvo va li u ra sr pa vi o amand ma ni ma na pred lo `e ne za ko ne, a to pra vo su, kao {to je slu ~aj od po ~et ka ove sed ni ce, ko ri sti li ra di ka li.

Po sla nik SRS-a Zo ran Kra si} pi tao je ka da }e Vla da da se iz ja sni, oba ve sti Skup {ti nu i jav nost o to me ka kve me re pre ma Sr bi ma na ba ri ka da ma spre ma “pre ili po sle 9. de cem bra jer je to sle de }i zah tev An ge le Mer kel”.

Uz kon sta ta ci ju da ve} ~e ti ri me se ca tra je “ago ni ja srp skog na ro da na KiM, po sla nik DSS-a Zo ran [a mi pi tao je pred sed ni cu Sla vi cu \u ki}-De ja no vi} da li u “ova ko dra ma ti~ nim pri li ka ma, kao tre }i ~o vek u dr `a vi, ima te na me ru da sa zo ve te sed ni cu Skup {ti ne.

Raz u me }e Sr bi [e fi ca po sla ni~ kog klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja po no vi la je ju ~e u iz ja vi no vi na ri ma da Sr bi sa se ve ra Ko so va tre ba da se po vu ku s ba ri ka da da bi se sa ~u va li bez bed nost i `i vo ti qu di, is ti ~u }i da re {e we kri ze tre ba tra `i ti “kroz pre go vo re i di ja log”.

– Mi slim da }e Sr bi s Ko so va raz u me ti svo ju ulo gu u ovim pro ce si ma – da je to po dr {ka na po ri ma Sr bi je da ostva ri na ci o nal ne in te re se u ju `noj po kra ji ni, ali i da sa ~u va `i vo te qu di – na ve la je Na da Ko lun xi ja, uz upo zo re we na to da bi, “uko li ko bi ba ri ka de op sta le i

uko li ko bi ten zi je ra sle, a bez bed nost gra |a na i pri pad ni ka me |u na rod nih sna ga bi la ugro `e na, to mo glo ugro zi ti pro ces pre go va ra wa”.

Isto vre me no, Na da Ko lun xi ja je op tu `i la opo zi ci ju da pi ta we KiM ko ri sti za sti ca we po li ti~ kih po e na.Ona je od ba ci la tvrd we opo zi ci je da je pre go va ra~ ki tim u di ja lo gu s Pri {ti nom for mi rao pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, uz kon sta ta ci ju da je to na mer no ob ma wi va we jav no sti, po {to je to te lo, u skla du s po li ti kom ko ju vo di, for mi ra la Vla da Sr bi je.

Pre li va we i apel iz San ya ka Po sla nik Li ste za San xak Baj ram Ome ra gi} po zvao je ju ~e sve ak te re na se ve ru Ko so va da mir no re {a va ju spo ro ve, i dao po dr {ku pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u i Vla di da is tra ju u di ja lo gu. Na kon fe ren ci ji za no vi na re u par la men tu on je pod vu kao da se kri za na se ve ru Ko so va od ra `a va i na po li ti~ ku i eko nom sku si tu a ci ju u San xa ku.

– Ape lu je mo da se ova si tu a ci ja {to pre re {i jer is ku stvo nam go vo ri da su nas ba ri ka de i bal va ni, kao i ne sa rad wa s me |u na rod nom za jed ni com, u isto ri ji mno go ko {ta le – upo zo rio je Ome ra gi}, na vo de }i da u San xa ku ne ma mno go in ve sti ci ja i da je tran sport na pri vre da, ko ja je bi tan ~i ni lac eko no mi je u toj re gi ji, “u ko lap su zbog ba ri ka da”.

Po sla nik SDP-a Me ho Ome ro vi} sa ve to vao je svo je ko le ge iz San xa ka da “ne tre ba do li va ti uqe na va tru u tre nut ku ka da je si tu a ci ja na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma te {ka”.

Di rek tor SPO-a Alek san dar Ju go vi} upo zo rio je na to da bi u “lan ~a noj re ak ci ji mo glo do }i do ozbiq nih pro ble ma, ko ji bi se mo gli od ra zi ti na ceo re gion, pa mo `da i na Re pu bli ku Srp sku, {to ni ko ne `e li”.

Za me nik {e fa po sla ni~ kog klu ba SRS-a Alek san dar Mar ti no vi} pro ce nio je da “ne ko ima na me ru da ovaj pro stor de sta bi li zu je”, a kri za na se ve ru KiM mo gla bi se pre li ti ne sa mo u Ra {ku oblast ne go i u Voj vo di nu.

Mi ni stre u red Li der NS-a Ve li mir Ili} za pi tao je: “Da li ima mo Vla du?

Da li je Sr bi ja brod ko ji plu ta na otvo re nom mo ru? Ko vo di ovu dr `a vu?”, za me ra ju }i na to me {to par la ment ne ras pra vqa o kqu~ nim pi ta wi ma.

– Da li se ov de vla da ured ba ma i te le fon skim sed ni ca ma, u ova ko te {koj si tu a ci ji za Sr bi ju, ne sa mo zbog Ko so va ve} i zbog eko nom skih pro ble -

ma? – na veo je Ili}, zah te va ju }i da se obe lo da ne iz ve {ta ji sa sed ni ca Vla de i od go vor na pi ta we gde je bu xet za 2012. go di nu.

– Daj te da par la ment pre u zme ne ka kvu ulo gu, da po re |a mo tu ~la no ve Vla de i da vi di mo da li oni funk ci o ni {u, da li go vo re me |u so bom, da li su spo sob ni da re {e bi lo ko ji pro blem – zah te vao je Ili}.

Za me na u DS-u Par la ment je ju ~e kon sta to vao pre sta nak man da ta po sla ni ku De mo krat ske stran ke iz Som bo ra Dra go mi ru Ci me {i ko ji je pod neo ostav ku zbog su ko ba in te re sa. Ci me {a je ime no van za di rek to ra Fon da za zdrav stvo

Voj vo di ne, a za me nio ga je Stan ko Jov ~i} iz La za rev ca.

Ci me {a je je dan od ret kih par la men ta ra ca ko ji se li~ no po ja vio na sed ni ci Od bo ra i za hva lio se ko le ga ma na do sa da {woj sa rad wi. S. Stankovi}

PREDLOG VLADAJU]E KOALICIJE I LDP-a

[a bi }u jo{ je dan man dat

Par la ment Sr bi je iz ja sni }e se u po ne de qak, 5. de cem bra, o pred lo gu da Ro do qub [a bi} pro ve de na funk ci ji po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti jo{ je dan man dat. Re sor ni od bor za kul tu ru i in for mi sa we jed no gla sno je ju ~e po dr `ao [a bi }ev re i zbor.

Kan di da tu ru je iz neo DS, a po dr `a le su ga sve ~la ni ce vla da ju }e ko a li ci je i opo zi ci o ni

LDP. Osta li ~la no vi od bo ra iz re do va opo zi ci je ni su pri su stvo va li sed ni ci.

Po Za ko nu o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja, Skup {ti na bi ra po ve re ni ka na pred log Od bo ra za kul tu ru i in for mi sa we. [a bi }u ak tu el ni man dat is ti ~e 22. de cem bra, a ista oso ba na ovu funk ci ju mo `e bi ti bi ra na naj vi {e dva pu ta, na man dat od se dam go di na.

S. St.

c m y

politika

dnevnik

OD OSAM MILIJARDI DINARA IZ REPUBLI^KE KASE U POKRAJINSKU PRENETO SVEGA DVE MILIJARDE

Pastor: O~ekujemo da Vlada ispo{tuje sopstvene zakone Iako je re ba lan som bu xe ta Sr bi je utvr |e no da }e se po kra jin skoj ka si do 1. de cem bra pre ne ti no vac ko ji je Re pu bli ka Voj vo di ni du go va la za ka pi tal ne ras ho de, do ju ~e je u po kra jin ski bu xet le glo sve ga dve mi li jar de di na ra od po treb nih osam.

Ti me je, uz jed nu mi li jar du ko ja je Po kra ji ni pre ne ta u pr voj po lo vi ni go di ne, iz mi re na prak ti~ no tek tre }i na od ukup no oko de vet mi li jar di di na ra ko li ko u ovoj go di ni iz no si oba ve za Re pu bli ke, a ko ju pro pi su j e sam Ustav jer pred v i | a da bu x et APV iz no si se dam od sto re p u b li~ k og, od ~e ga je tri sed mi ne na me we no za ka pi tal ne in ve sti ci je u Voj vo di ni.

Pot pred sed nik voj vo |an ske vla de I{tvan Pa stor iz ja vio je za „Dnev nik” da je na osno vu upla ta ko je su sti gle u po kra jin ski bu xet na kon re ba lan sa mo gu }e iz mi ri ti tek po lo vi nu na sta lih po tra `i va wa broj nih iz vo |a ~a ra do va ko je je na raz li ~i tim in ve sti ci ja ma an ga `o vao Po kra jin ski fond za ka pi tal na ula ga wa.

– Iako o~i gled no ro ko vi i di na mi ka pre no sa nov ca utvr |e ni Za ko nom o re ba lan su bu xe ta ni su is po {to va ni, pre o sta je nam da se na da mo da }e do kra ja go di ne Re pu bli ka is pu ni ti tu oba ve zu, od no sno da }e

sti ci ja ma u Po kra ji ni ni ka ko ni je sve jed no ni ne po {to va we di ni ma ke pre no sa nov ca, zbog ne za vid ne si tu a ci je u ko joj su se na {li jer ne mo gu da na pla te ra do ve ko ji su za vr {i li. A jo{ ma we im je, ka ko je na veo, sve jed no zbog ne iz ve sno sti da li }e no vac uop {te do bi ti.

Pa s tor je oce n io i da je obes h ra b ru j u } e to {to se ustav na oba ve za pu we wa po kra jin skog bu xe ta sve vi {e kr {i i {to du go vi Re pu bli ke Po kra ji ni iz go di ne u go di nu sa mo ra stu. Po we go vim re ~i ma,

skim re ka ma, most na Ti si u Adi i pre ko Sa ve kod Srem ske Ra ~e, iz grad wa stu denst kih do mo va u No vom Sa du i Som bo ru, sport ske ha le u In |i ji i Be o- ~i nu, adap ta ci ja zgra de Srp skog na rod nog po zo ri {ta kao i 1.500 ki lo me ta ra iz gra |e nih ili ob no vqe nih sa o bra }aj ni ca u Voj vo di ni.

Pod s e t i m o, zbog za k i d a w a po kra jin ske ka se, po tvrd wa ma voj vo |an skih zva ni~ ni ka, do vo d e n a je u pi t a w e sud b i n a kom plet ne gra |e vin ske ope ra ti ve u Po kra ji ni, ali i ve li -

Za proteklih pet godina od usvajawa Ustava, vojvo|anska kasa zakinuta za oko 64 milijarde dinara

Vla da Sr bi je po {to va ti sop stve ne za ko ne – ka zao je Pa stor.

Do dao je i da uku pan dug gra |e vin skoj ope ra ti vi ko ju je an ga ` o v ao Fond za ka p i t al n a ula ga wa iz no si ne {to vi {e od 3,5 mi li jar de di na ra. Re~, ka ko je po ja snio, is kqu ~i vo o ra do vi ma ko ji su za vr {e ni, a ne i oni ma ko ji su u to ku.

On je na po me nuo da za ~e tr de se tak iz vo |a ~a ra do va na in ve -

ta ko je za pro te klih pet go di na od usva ja wa Usta va, voj vo |an ska ka sa za ki nu ta za oko 64 mi li jar de di na ra, ko li ko pri bi l i ` no iz n o s i je d an go d i {wi bu xet APV. Ina ~e, me |u in ve sti ci ja ma ko je se fi nan si ra ju iz Fon da za ka pi tal na ula ga wa su, ka ko sto ji na wi ho vom zva ni~ nom saj t u, iz g rad w a i opre m a w e Ur gent nog cen tra u No vom Sa du, no va de~ ja bol ni ca, „Ka me ni c a 2”, re k on s truk c i j a od bram be nih li ni ja na voj vo |an -

kog de la pri vre de ko ja je ve zan za wu. Pri li kom usva ja wa re ba lan sa pre oko dva me se ca, zbog uslo vqa va wa po sla ni ka Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, Vla da Sr bi je oba ve za la se na to da dug Po kra ji ni iz mi ri kroz tri ra te, od ko jih je po sled wa tre ba lo da leg ne 1. de cem bra. Me |u tim, od ta da je upla }e no sve ga dve mi li jar de di na ra, ta ko da s ju ~e ra {wim da n om Re p u b li k a Po k ra j i n i du gu je jo{ {est mi li jar di di na ra.

B. D. Savi}

REKLI SU Nikoli}: Nisam ja taj Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je da ni je on taj ko ji bi tre ba lo da ka `e Sr bi ma na Ko so vu da li bi tre ba lo da se po vu ku s ba ri ka da ili da osta nu ta mo.

– Ja ne `i vim na Ko so vu, a ni mo ja de ca. To je pi ta we za Sr be s Ko so va, jer su oni na ba ri ka da ma i sa mo oni mo g u da gi n u – re k ao za Ni k o l i} za „Blic„.

Na pi ta we ka ko to da svoj stav ne ma naj ja ~a opo zi ci o na stran ka, ko ja po sle sle de }ih iz bo ra ho }e da do |e na vlast, Ni ko li} je od go vo rio: „Ka da do |e mo na vlast, ta da }e mo ima ti taj pro blem. Sa da ga ima dr `a va i ona tre ba da ga re {a va”.

[arovi}: Izdaja ^lan Pred sed ni~ kog ko le gi ju ma Srp ske ra di kal ne stran ke Ne ma wa [a ro vi} iz ja vio je ju ~e da ta stran ka po dr `a va sve ak tiv no sti Sr ba s Ko so va i Me to hi je, i oce nio da po ziv pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da se sklo ne ba ri ka de pred sta vqa „iz da ju srp skih na ci o nal nih in te re sa”. [a ro vi} je oce nio da ne ma ni ka kve raz li ke iz me |u po li ti~ kih po ru ka Ta di }a i li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a. „Ni ko li} je iz ja vio da pi ta we ba ri ka da ni je pi ta we za we ga. Ta di} je po ru ~io da su Sr bi s Ko so va i Me to hi je pre pu {te ni sa mi se bi. Wi ho va za jed ni~ ka po ru ka je da Sr bi sa mi od lu ~u ju o svo joj sud bi ni i sa mi sno se po sle di ce”, re kao je [a ro vi}, na vo di se u sa op {te wu s kon fe ren ci je za no vi na re.

Qaji}: Ne}e biti tragedija Pred sed nik SDPS-a Ra sim Qa ji} iz ja vio je da ju ~e da Sr bi ja tre ba da na sta vi re for me i pro ces evrop skih in te gra ci ja i u slu ~a ju da 9. de cem bra od lu ka o kan di da tu ri za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji bu de ne ga tiv na. On je oce nio da 9. de cem bar je ste va `an da tum, ali da ne }e bi ti tra ge di ja ako Sr bi ja ne do bi je kan di da tu ru, ni ti }e bi ti ogro man uspeh za ak tu el nu vlast ako kan di da tu ra bu de odo bre na. Qa ji} ne mi sli da }e even tu a lan po zi ti van is hod o kan di da tu ri Sr bi je opre de li ti bi ra ~e da gla sa ju za stran ke vla da ju }e ko a li ci je, ali }e bi ti mi nus za vlast ako kan di da tu ra ne bu de odo bre na. On je oce nio da je po ziv Bo ri sa Ta di }a ne tre ba po sma tra ti sa mo s po li ti~ kog sta no vi {ta ve} i s qud skog.

petak2.decembar2011.

3

URS: Podr{ka poslodavcima Pred sed nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e, po sle raz go vo ra s pred sed ni kom Uni je po slo da va ca Sr bi je Ne boj {om Ata nac ko vi }em, da su u eko nom sku plat for mu ove stran ke ukqu ~e ni ne ki pred lo zi po slo da va ca, pre sve ga o pro me ni na ~i na pla }a wa po re za na do da tu vred nost.

Din ki} je po sle sa stan ka re kao da }e si stem „na pla ti, pa pla ti”

omo gu }i ti ma lim i sred wim pred u ze }i ma da PDV pla }a ju na na pla }e nu re a li za ci ju, od no sno kup ci ma PDV tre ba da se od bi ja tek ka da pla te ro bu. On je re kao da se URS za la `e i za pred log po slo da va ca da se sma wi na met za mu zi~ ki di nar, ko ji je u Sr bi ji ve }i ne go u Ve li koj Bri ta ni ji, Slo ve ni ji i Hr vat skoj, a svi pla }a ju taj na met li ne ar no, i u Be o gra du i Tr go vi {tu.

STRANKA VUKA DRA[KOVI]A NAJAVQUJE IZMENE STATUTA

SPO mewa kosovsku pri~u – Srp ski po kret ob no ve }e je dan od svo jih pro gram skih ci qe va iz Sta tu ta stran ke ko ji go vo ri o „di plo mat skoj bor bi za o~u va we Ko so va i Me to hi je u sa sta vu Sr bi je i bor bi za sve stra nu za {ti tu srp skog na ro da na Ko so vu” za me ni ti no vim, na sed ni ci svog glav nog od bo ra 10. de cem bra u No vom Sa du – re kao je port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi} za „Dnev nik”.

No vi ~lan Sta tu ta }e, po we go vim re ~i ma, gla si ti da se SPO za la `e „za za {ti tu pra va i in te re sa srp skog na ro da na KiM kao i kul tur no-isto rij skog na sle |a u Sr bi ji, uz ga ran ci je EU, a bez pri zna va wa Ko so va i bez us po sta vqa wa di plo mat skih od no sa”.

Sta ro vi} je na veo da je to teh ni~ ko usa gla {a va we Sta tu ta s

Ne ma wa Sta ro vi}

dr `a ve jer }e se ko na~ no po ka za ti da li smo po ko zna ko ji put pro pu sti li pri li ku i us pe li da ne {to {to nam je Evrop ska ko mi si ja u sep tem bru prak ti~ no ve} ga ran to va la, pro koc ka mo – re kao je Sta ro vi}.

Sa DS-om najboqe Port pa rol SPO-a ne o~e ku je da }e Glav ni od bor 10. de cem bra u No vom Sa du ras pra vqa ti o iz bor nom na stu pu stran ke na na red nim iz bo ri ma.

– Na rav no, Glav ni od bor je je di ni vla san da od lu ~u je o iz bor nom na stu pu. Me |u tim, iz bo ri zva ni~ no ni su ra pi sa ni, pa pre ma to me mo `e od lu ~i va ti tek po {to se iz bo ri ras pi {u – ka zao je Ne ma wa Sta ro vi}.

Do sa da, po we go vim re ~i ma, ni ka kav pred log o pot pred sed ni ku SPO-a i mi ni stru ve ra i di ja spo re Sr |a nu Sre} ko vi }u ni je upu }en Glav nom od bo ru.

Sre}kovi}, ina ~e, sma tra da je za SPO naj bo qe da i na na red nim iz bo ri ma na stu pi za jed no sa DS-om. pro gra mom stran ke, usvo je nim na po sled wem Sa bo ru u de cem bru 2010. go di ne.

Port pa rol je is ta kao da }e Glav ni od bor SPO-a, na sed ni ci ko ja }e se odr `a ti u sa li no vo sad ske grad ske skup {ti ne, do ne ti i ne ke ve o ma va `ne od lu ke, s ob zi rom na to da se sa sta je sve ga dan na kon 9. de cem bra, ka da se o~e ku je od lu ka Evrop skog sa ve ta o kan di da tu ri Sr bi je za ~lan stvo u EU. – Taj da tum sma tra mo va `nom i sim bo li~ kom vo do del ni com po pi ta wu evrop skih in te gra ci ja na {e

S tog aspek ta, do dao je on, Glav ni od bor }e 10. de cem bra ana li zi ra ti po li ti~ ku si tu a ci ju u Sr bi ji i za u ze ti stav, ali ni je mo gao da pre ju di ci ra za kqu~ ke ko je }e, ob ja snio je, pred lo `i ti Pred sed ni {tvo SPO-a.

On je re kao da u SPO-u „ni su sre} ni” zbog to ga {to se „po ka za lo ono na {ta ve} dva me se ca upo zo ra va ju SPO i part ne ri u Po kre tu za pre o kret”, a to je „da smo da nas da qi od kan di da tu re za ~lan stvo ne go {to smo bi li u sep tem bru”.

S. Nikoli}

4

ekonomija

petak2.decembar2011.

„ELEKTROVOJVODINA” OVU GODINU ZAVR[AVA POZITIVNO

Do bra na pla ta do ne la pro fit

– „Elektrovojvodina„ }e, nakon ~etiri godine gubitaka, poslovati pozitivno i ovu godinu zavr{iti s milijardu dinara dobiti – rekao je direktor Tihomir Simi}.

Po wegovim re~ima, „Elektrovojvodina„ je za prvih deset meseci ove godine smawila gubitke na osnovu neovla{}ene potro{we struje za oko 600 miliona dinara, {to je iskori{}eno u bilansnoj strukturi za poboq{awe finansija i investicije. Istovremeno, pove}ana je naplata, koja je ve}a od 97 odsto i najboqa je za posledwih 20 godina, boqom organizacijom pove}ana je efektivnost rada, smaweni su tro{kovi, javne nabavke su transparentne, a pove}ana je i efikasnost sudske naplate potra`ivawa za kra|u elektri~ne energije.

U ovom preduze}u imaju za ciq da i daqe unapre|uju svoj rad i odnose s potro{a~ima pa su, radi pove}awa energetske efikasnosti i za{tite interesa potro{a~a, Tihomir Simi} i direktor Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kova~i} potpisali Memorandum o razumevawu i saradwi s Agencijom za energetsku efikasnost Srbije, dok je s predsednikom Udru`ewa za za-

{titu potro{a~a Vojvodine Goranom Papovi}em Simi} potpisao sporazum o poslovnoj saradwi.

Potpisivawem ovih dokumenata postignuto je sinergijsko partnerstvo koje omogu}ava razvijawe zna~ajnih projekata i poboq{awe energetske efikasnosti. Kroz partnerstvo }e biti promovisane i aktivnosti kojima }e se spre~avati kra|a elektri~ne koji mo`e ugroziti kontinuiranu, stabilnu i sigurnu isporuku struje. Bi}e pove}ana i saradwa u oblasti energetske efikasnosti i obnovqivih izvora energije, podizawu i razvijawu svesti i navika kupaca o efikasnom iskori{}ewu elektri~ne energije.

Tako|e, bi}e omogu}nena obuka i obrazovawe vezano za energetsku efikasnost i obnovqive izvore energije, {to }e doprineti unapre|ewu odr`ivog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine i dati podr{ku ravnomernom regionalnom razvoju Srbije.

Zahvaquju}i strate{kom partnerstvu s potro{a~ima, preko wihovog udru`ewa i podizawem svesti o potrebi racionalnog kori{}ewa energije, stvori}e se preduslovi da snabdevawe strujom bude pouzdano i sigurno.

D. Ml.

Ege re {i i But s gra do na ~el ni kom No vog Sa da Igo rom Pa vli ~i }em

DAN SLOVENA^KE PRIVREDE U NOVOM SADU

Ve `u nas bi znis i evrop ska bu du} nost U Novom Sadu ju~e je odr`an „Dan slovena~ke privrede”, tokom kojeg su privrednici iz Slovenije i Vojvodine razgovarali o daqoj saradwi. Ukazano je na to da su mogu}nosti za saradwu privreda dve zemqe velike, a da interes da se ona pro{iri postoji.

– Organizovawe „Dana slovena~ke privrede” u vi{e gradova Srbije ima za ciq povezivawe poslovnih qudi obe dr`ave i uspostavqawe razli~itih vidova saradwe u obostranu korist – rekao je ambasador Republike Slovenije u Srbiji Franc But u Novom Sadu. – Slovena~ki privrednici prisutni su u Srbiji i Vojvodini i sigurno je da }e ih biti sve vi{e, a o~ekujemo i ve}u prisutnost privrednika iz Srbije u Sloveniji.

Po re~ima predsednika Skup{tine Vojvodine [andora Egere{ija, perspektive za saradwu izme|u ekonomija Slovenije i Vojvodine su izuzetne – o ~emu svedo~e i

dosada{wi rezultati – jer ih povezuju tradicija, ali i evropska budu}nost, te da }e Vlada Vojvodine dati punu podr{ku daqoj saradwi privrednika.

– Slovenija po visini ulagawa u Vojvodini zauzima ~etvrto mesto, a u Pokrajini radi 36 kompanija iz ove zemqe, ulo`eno je 566 miliona evra i zaposleno 7.600 qudi – rekao je direktor Fonda za privla~ewe investicija u Vojvodini Branislav Bugarski. – Vojvodina i Srbija imaju niz prednosti koje su interesantne investitorima – od kapaciteta, poreskih olak{ica, kvalitetnog kadra, subvencija za zapo{qavawe... i o~ekujemo da }e se ve} postoje}a saradwa s firmama iz Slovenije nastaviti.

Bugarski je istakao da su najve}e mogu}nosti za investirawe u Vojvodini ulagawe u metalski sektor, sektor prate}e automobilske industrije, elektronika i IT-sektor, te agrobiznis.

D. Mla|enovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 101,9095 77,4624

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 103,9893 79,0433

106,3811 80,8613

101,5975 77,2253

Kanada

dolar

1

74,3159

75,8326

77,5767

74,0885

Danska

kruna

1

13,6966

13,9761

14,2976

13,6546

Norve{ka

kruna

1

13,1210

13,3888

13,6967

13,0809

[vedska

kruna

1

11,1989

11,4274

11,6902

11,1646

[vajcarska

franak

1

82,8466

84,5373

86,4817

82,5929

V. Britanija

funta

1

118,8449

121,2703

124,0595

118,4811

SAD

dolar

1

75,7467

77,2925

79,0702

75,5148

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 12. 2011. godine

dnevnik

ZREWANINSKA FABRIKA ZAVR[ILA REMONT LOKOMOTIVE VREDNE 30 MILIONA DINARA

Dr `a va spa s la „[in voz”

Preduze}e za remont {inskih vozila “[invoz” iz Zrewanina zavr{ilo je remont elektrolokomotive, vredan 30 miliona dinara, saop{teno je ju~e iz ove fabrike, i navedeno da je posao realizovan u sklopu programa o`ivqavawa srpske vagonogradwe koji finansira Vlada Srbije. Po re~ima nadle`nih u firmi, prvi put je u zrewaninskoj fabrici remontovana elektrolokomotiva, i u pitawu je prvo prevozno sredstvo te vrste dobijeno po programu Vlade Srbije.

Generalni direktor “[invoza” Radomir Miqu{ izjavio je ju~e da je ova lokomotiva budu}nost fabrike, i da o~ekuje da }e u narednom periodu biti remontovano jo{ vi{e. Miqu{ je istakao da je u “[invozu” trenutno zaposleno 250 radnika, a po procenama poslovodstva, o~ekuje se da naredna godina bude dobra u poslovnom smislu, {to zna~i da }e biti stvoreni uslovi za pove}awe broja radnika.

– Dobili smo ovih dana ponude za remont dva elektrovoza i verujem da }emo obaviti taj

posao. Postoje i nagove{taji grada Beograda da }e, za potrebe tamo{weg gradskog saobra}aja, biti servisirana jo{ dva elektromotorna voza. Dva elektromotorna voza, tako|e, planiraju da nam isporu~e i “@eleznice Srbije”, tako da o~ekujemo da nam idu}e godine na remont stigne ukupno {est vozila – naglasio je Miqu{.

Po wegovim re~ima, naknadno ukqu~ivawe “[invoza” u program o`ivqavawa srpske vagonogradwe, po~etkom februara ove godine, zna~ajno je doprinelo upo{qavawu proizvodnih kapaciteta kompanije.

– Sve investicione opravke koje su se ticale “@eleznica Srbije” finansirala je Republi~ka vlada iz buxeta, a tokom 2009. i 2010. godine nismo bili uvr{}eni u taj program.

Po~etkom ove godine imali smo ne{to mawe od sto zaposlenih, a tek ukqu~ewem u projekat dobili smo vredne poslove. Jedan od wih je i ova lokomotiva koju smo zavr{ili – obja-

snio je Miqu{. Od aktuelnih poslova kojima su posve}eni radnici “[invoza”, direktor fabrike je naveo proizvodwu deset plato-vagona za prevoz kontejnera. Trebalo bi da budu zavr{eni i predati kupcu iz Turske do kraja godine. Miqu{ je dodao da je mogu}e potpisivawe novog ugovora, ~iji bi predmet bila izrada jo{ 50 takvih vagona. @. Balaban

VLADA I NEMA^KI GIGANT UGOVORILI VELIKU INVESTICIJU

„Bo{” u Sre mu pra vi bri sa ~e za ko la Predstavnici Vlade Srbije i nema~kog giganta „Bo{„ potpisali su ju~e okvirni sporazum o investiciji u fabriku u Pe}incima koja }e proizvoditi sisteme brisa~a za automobile. Planirano je da investicija iznosi 70 miliona evra.

Predvi|eno je da izgradwa fabrike povr{ine 22.000 kvadrata po~ne po~etkom 2012. godine i bude zavr{ena 2019. godine. Kako je planirano, proizvoodwa u toj fabrici po~e}e po~etkom 2013. godine. U po~etku bi zapo{qavala 60 radnika, a kasnije 620.

Srpski ministar ekonomije Neboj{a ]iri} ocenio je da je dolazak „Bo{a” pokazateq da je Srbija atraktivna za investitore, da je politi~ki stabilna i da ono {to Vlada godinama radi daje rezultate. „To pokazuje i ~iwenica da je Srbija ove godine lider u regionu po stranim direktnim investicijama i da je u proteklih godinu i po vi{e od 100 kompanija i automobilskog sektora po~elo ulagawa„, kazao je. ]iri} je kazao i da je investicija Bo{a ve}a od 70 miliona evra i vi{e od 600 qudi koji }e dobiti posao samo uvod u veliku i dugu saradwu Bo{a i Srbije. „Uveren sam da }emo uskoro imati i nove investicije i to je pravi i jedni na~in kako da se borimo protiv ekonomske krize”, istakao je ]iri}.

Generalni direktor firme „Robert Bo{„ u Srbiji Jovanka Jovanovi} kazala je da se o realizaciji grinfild investicije u Pe}incima razgovaralo vi{e od godinu dana i da je Srbija izabra-

Iz Pe}inaca za Evropu Predsednik poslovnog segmenta „Bo{a” za elektri~ne pokreta~e Udo Volc kazao je da }e novi pogon u Srbiji pro{iriti proizvodnu bazu „Bo{a” za evropsko tr`i{te. „Otvarawe novog postrojewa u Srbiji stvorena je atraktivna poslovna lokacija za {irewe kompanije”, kazao je Volc.

Predstavnici „Bo{a” su istakli da se pogon u Pe}incima otvara da se zadovoqi dodatna tra`wa proizvo|a~a vozila a kupci }e biti proizvo|a~i iz automobilske industrije, locirani uglavnom u Evropi.

Novi proizvodni pogon u Pe}incima, koji }e se zvati „Rober Bo{ Beograd”, bi}e deo „Bo{ovog” poslovnog sistema koji se bavi proizvodwom motora za pode{avawe sedi{ta u automobilima, za pomerawe prozora i komponenti za brisa~e. Bo{ov sistem za elektri~ne motore ima 12 pogona u svetu i zapo{qava oko 12.000 qudi. na za ulagawa posle pa`qive analize nekoliko tr`i{ta u centralnoj i isto~noj Evropi. Kako je re~eno prilikom potpisivawa, pogon za proizvodwu sistema brisa~a na po~etku }e se prostirati na 22.000 kvadratnih metara, a kasnije }e biti pro{iren na 40.000 kvadratnih metara.

Predsednik Srbije Boris Tadi} ka`e da se danas u svetu najve}a borba vodi za radna mesta. Tadi} je naglasio da }e Vlada Srbije ostati do kraja posve}ena ciqu zapo{qavawa gra|ana. „U veoma kompleksnim okolnostima dolazak investitora je veliki uspeh i zato }emo nastaviti

da radimo na dovo|ewu novih investitora. Ve} slede}ih dana ima}emo razgovore sa novim potencijalnim investitorima iz Nema~ke i Italije”, rekao je Tadi} na sve~anosti potpisivawa okvirnog ugovora o investiciji nema~kog „Bo{a” u Srbiji. Dolazak nema~kih privrednika u Srbiju je od posebnog zna~aja ne samo za na{u ekonomiju ve} i za politiku i ugled na{e zemqe u svetu, kazao je Tadi}. „Danas imamo izuzetan primer saradwe u oblasti privrede, ali sa Nema~kom diskutujemo mnoga pitawa, neka su kompleksna, i nadam se da }emo za neka pitawa uspeti da prona|emo odgovore u vremenu pred nama„, rekao je Tadi}.

Predsednik Srbije ka`e da dolazak nema~kog „Bo{a” u Srbiju predstavqa veliki uspeh i pove}ava performanse srpske ekonomije i privrede. „Od danas je ’Bo{’ i srpska kompanija”, istakao je Tadi}.

Okvirni ugovor o investiciji Bo{a u Srbiji potpisali su ministar ekonomije Srbije Neboj{a ]iri}, predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov i predstavnici „Bo{a”. „Bo{„ se bavi proizvodwom bele tehnike, alata i delova za automobile. Ve}inski vlasnik je Humanitarna fondacija „Robert Bo{„ sa 92 odsto, dok je preostalih osam procenata u vlasni{tvu porodice Bo{. Prema podacima kompanije, prodaja u pro{loj godini prema{ila je 47 milijardi evra. U Nema~koj ima 112.000 zaposlenih, a u inostranstvu zapo{qava 164.000 radnika.

E. D.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Impregnacija, Beograd

20,00

420

1.586.760

Neoplanta, Novi Sad

16,00

290

80.330

Inos sinma, Sevojno

15,74

500

1.500

Lasta, Beograd

14,96

315

88.167

14,29 Promena %

800 Cena

1.510.400 Promet

-11,97

1.162

133.630

Jugoelektro, Beograd Pet akcija s najve}im padom Usluga, Beograd Novosadski sajam, Novi Sad

BELEX 15 (492,65

Promet

Naziv kompanije

0,22)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

1.501

6.039.617

NIS, Novi Sad

0,32

622

9.157.353

Komercijalna banka, Beograd

0,46

1.730

473.980

Imlek, Beograd

2,24

2.146

1.416.590

Soja protein, Be~ej

-1,19

500

843.000

Energoprojekt holding, Beograd

-1,22

404

439.811

Agrobanka, Beograd

1,77

3.514

66.516

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,21

486

822.740

Jubmes banka, Beograd

-0,40

14.046

252.826

0,00

2.400

0,00

-11,82

1.305

2.610

Projektbiro, Sombor

-9,57

520

52.000

Galeb GTE, Beograd

-5,66

200

2.000

-1,85 Promena %

530 Cena

96.990 Promet

Univerzal banka, Beograd Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.655

0,00

NIS, Novi Sad

0,32

622

9.157.353

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-1,05

5.011

667.426

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,81

12.500

1.437.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,19

500

843.000

Tigar, Pirot

2,09

439

6.585

PIK Kovin, Kovin

0,00

1.300

331.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

330

16.500

Fabrika sto~ne hrane, Crvenka

0,00

250

156.500

Go{a FOM, Smederevska Palanka Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

ZA KON O ZA [TI TI KO RI SNI KA FI NAN SIJ SKIH USLU GA DO NO SI BROJ NE PRO ME NE

Za mut ne ka ma te ve li ke i ja sne ka zne Gra|ani Srbije koji koriste usluge banaka i lizing kompanija bi}e od naredne sedmice boqe za{ti}eni jer po~iwe primena Zakona o za{titi korisnika finansijskih usluga. Ovaj propis stupio je na snagu jo{ 4. juna pa je bankarima ostavqen dovoqan rok da se pripreme i usaglase stare ugovore te pripreme nove obrasce.

Ipak, aneksi na stare ugovore koje su ovih dana dobijali klijenti zbunili su mnoge pa je na ju~era-

Vi ce gu ver ner ka Mi ra Eri}-Jo vi}

{woj konferenciji za medije u Narodnoj banci Srbije viceguvernerka Mi ra Eri}-Jo vi} objasnila su{tinu novina i na~in na koji }e se primewivati.

– Uskla|ivawe starih ugovora sa Zakonom je u interesu korisnika, nemojte izbegavati potpisivawe aneksa, ali ga pre toga pa`qivo pro~itajte – rekla je ona.

Zakon obezbe|uje ravnopravan odnos ugovornih strana i pravo na za{titu od diskriminacije. Kod nas su tome bili posebno izlo`eni stariji sugra|ani, kojima su mnoge usluge bile nedostupne.

Propis je donet u skladu s Direktivom EU 43/ez, a sem kredita obuhvatio je i druge pozajmice, kao {to su depoziti, kartice.

Mnoge novine su prethodnih sedmica bile dosta obja{wene, kao to da korisnici usluga imaju pravo na isti metod obra~una kamate na kreditni depozit i na zajam, kao i isti tip kursa. Oni se ne mogu obra~unavati na vi{em nivou u korist banke.

Informacije prilikom ogla{avawa moraju biti razumqive, jasne i nedvosmislene. Ukoliko je kamata nula odsto, klijent se mora precizno obavestiti o tome pod kojim uslovima se ona primewuje.

Zabraweno je ozna~avawe usluga besplatnim ako su uslovqene zakqu~ivawem drugog ugovora koji nosi dodatni tro{ak. Svakom klijentu kome prestaje oro~ewe uloga banka je du`na da 15 dana pre dostavi ponudu o novoj kamatnoj stopi i produ`ewu ugovora. On ima 30 dana od prijema obave{tewa da odlu~i o tome. U slu~aju da banka tro{kove uve}a iznad ugovrenog iznosa, klijenta mora o tome da obavesti 15 dana pre primene.

Kod teku}ih ra~una klijent ima

Od ugovora klijent mo`e odustati u roku od 14 dana bez obrazlo`ewa u pisanoj formi, a s wim u roku od 30 dana, ali tada vra}a kamatu ili lizing naknadu za taj period. Isto tako, snosi i {tetu nastalu na predmetu lizinga. Kod

Uskla |i va we sta rih ugo vo ra sa no vim za ko nom je u in te re su ko ri sni ka, ne moj te iz be ga va ti pot pi si va we anek sa, ali ga pre to ga pa `qi vo pro ~i taj te, po ru ~i la je kli jen ti ma bana ka vi ce gu ver ner ka Mi ra Eri}-Jo vi} pravo da do 60.000 dinara podigne odmah po prilivu, a preko toga najkasnije za dva dana.

Izmene vezane za platne kartice primewiva}e se od 1. januara 2012. U slu~aju gubitka, klijent snosi najvi{e iznos do 15.000 dinara ukoliko je zloupotrebu prijavio odmah, a najkasnije u roku od 45 dana. Ne snosi posledice gubitka ako mu banka nije omogu}ila da ga u svakom trenutku prijavi.

stambenih zajmova mogu}e je odustati samo ako novac nije kori{}en.

Najvi{e pa`we klijenata izazvale su odredbe aneksa koji se odnose na kamatu. Banke su se `alile da je to retroaktivna primena.

Stav NBS-a je da to nije obaveza unazad jer se odnosi na budu}e rate a ne ve} pla}ene. To va`i za sve ugovore zakqu~ene pre 5. decembra ove godine. Kamate iz starog ugo-

PO RA @A VA JU ]I RE ZUL TA TI GLO BAL NOG IS TRA @I VA WA „TRAN SPA REN SI IN TER NE [ NE LA”

Sve vi {e ko rup ci je u Sr bi ji Srbija je nazadovala i wen indeks percepcije korupcije pao je sa pro{logodi{wih 3,5 na 3,3, {to Srbiju stavqa na 86. mesto od 183 zemqe koje su ove godine rangirane, izjavio je ju~e predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vla di mir Go a ti.

9,4 i [vedska koja ima indeks percepcije korupcije 9,3. Zemqe koje su percipirane kao najkorumpirawe su Avganistan i Mjanmar sa indeksom 1,5 i Severna Koreja i Somalija sa indeksom 1,0.

On je podsetio da se ispituje percepcija, a ne ~iwenice i da

Ne ma po li ti~ ke vo qe Ekonomista Mi ro slav Pro ko pi je vi} ocenio je da je pad Srbije na listi me|unarodne organizacije Transparensi interne{nel o indeksu percepcije korupcije „lo{a vest i u politi~kom i ekonomskom smislu”. „Pogor{awe plasmana na toj listi zna~i ne{to mawe ulagawa, ne{to slabiju poslovnu reputaciju i ne{to vi{e sredstava koja }e biti potro{ena u neproduktivne svrhe, jer korupcija je kao lopovska aktivnost. Kroz wu se ne stvara novi dohodak, nego se samo preraspodequje postoje}i”, rekao je. Prokopijevi} je istakao da su izve{taji TI najpoznatji pokazateqi kretawa korupcije u zemqama u svetu i da su vrlo zna~ajni jer ta merila u procenama koriste i Svetski ekonomski forum, Svetska banka i razne fondacije. „Lo{a vest je to {to smo do sada imali stagnirawe, a ovog puta imamo nazadovawe”, rekao je Goati. On je rekao da su zemqe koje su percipirane kao najmawe korumpirane Novi Zeland sa indeksom 9,5, Danska i Finska sa indeksom

ocenu daju poslovni qudi, stru~waci i analiti~ari rizika, kao i da se smatra da je indeks percepcije korupcije do pet - endemska stvar.

Kada je re~ o biv{im jugoslovenskim republikama, istakao je

Goati, kod Slovenije, Hrvatske i Makedonije je tako|e zapa`eno nazadovawe sa 6,4 na 5,9, odnosno sa 4,1 na 4,0 i u slu~aju Makedonije sa 4,1 na 3,9. Crna Gora je napredovala sa 3,7 na 4,0, dok Bosna i Hercegovina ima isti indeks percepcije korupcije kao i 2010. godine - 3,2.

Prema re~ima Goatija, indeks percepcije korupcije uti~e na odluku investitora, banaka da li }e do}i u odre|ewu zemqu. Goati je naglasio da su neki od glavnih problema kada je re~ o borbi protiv korupcije u Srbiji: spora reforma pravosudnog sistema, nejasne akcije pravosudnih organa, selektivna sporost pravosudnog sistema, ali i najavqeno pripajawe Uprave za javne nabavke Ministarstvu finansija.

Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} rekao je da za Srbiju nije dobro {to je nazadovala na listi Transparensija po indeksu percepcije korupcije, ali da su u izve{taju Evropske komisije iznete druga~ije ocene. „Nije dobro da se na takav na~in Srbija ocewuje, ali u izve{taju Evropske komisije su druge ocene. Uz du`no po{tovawe, mislim da svi pre ~ekaju izve{taj Evropske komisije nego neke druge”, rekao je Da~i}.

Direktor Uprave za javne nabavke Pre drag Jo va no vi} izjavio je da je bilo o~ekivano da }e zbog javnih nabavki Srbija ove godine biti lo{ije ocewena u izve{taju organizacije Transparensi interne{enel na osnovu indeksa percepcije korupcije. „Javne nabavke su, zajedno sa finansirawem politi~kih stranaka, dve kqu~ne oblasti koje su najvi{e doprinele da Srbija padne na listi 183 zemqe na osnovu toga kako se do`ivqava korupcija”, rekao je Jovanovi}.

vora po ankesu ne mogu biti ve}e od wene visine u trenutku zakqu~ewa ugovora. U neodredive elemente spada i ona ~uvena o uskla|ivawu kamate s poslovnom politikom banke. Banka je zato obavezna da klijentu dostavi obave{tewe o tome da je deo ugovora o kamati usaglasila sa Zakonom. Konkretno, fiksna kamatna stopa mora sada biti kao u trenutku zakqu~ewa ugovora. Kada se radi o kamati vezanoj za referentnu stopu, na wu se dodaje mar`a koja je va`ila u trenutku zakqu~ewa. Ako to ne pomogne, sledi obra}awe NBS-u.

Ukoliko on ustanovi o~igledne nepravilnosti, da}e nalog za wihovo otklawawe kao i re{ewe o nov~anom ka`wavawu, a kazne se kre}u u rasponu od 500.000 do 800.000 dinara. Ukoliko ni nakon toga finansijska institucija ne ispravi propust, sledi dvostruka nov~ana kazna. NBS }e o tome dati javne informacije, a prvi ovakvi izve{taji mogu se o~ekivati za dva-tri meseca.

D. Vu jo {e vi}

petak2.decembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

OLI VER DU LI]

Ka ta star go tov do kra ja go di ne Ministar `ivotne sredine Oli ver Du li} ka`e da se u posledwih 30 godina u Srbiji nije gradilo koliko danas. Duli} je naveo da je u toku izgradwa autoputeva, mostova, raznih objekata i na hiqade stanova, u okviru programa za pomo} gra|evinskoj industriji u uslovima ekonomske krize.

On je najavio da }e Srbija do kraja godine prvi put dobiti jedinstven katastar nepokretnosti sa savremenom svojinskom evidencijom, koja }e stvoriti uslove za br`i razvoj zemqe. Duli} je kazao da je do sada ve} digitalizovano gotovo 40 odsto katastra i da }e ceo posao biti gotov u 2013. „Srbija je ostvarila ogroman napredak u ovoj oblasti u prethodne tri godine”, rekao je ministar, navode}i da je nere{ena imovinska evidencija dosta ograni~avala investicije. Duli} je kazao da je Srbija zahvaquju}i kreditima Svetske banke i Vlade Francuske postala lider u oblasti upisa prava na nepokretnosti, zbog reforme koju sprovodi Republi~ki geodetski zavod (RGZ) i nabavke najasavremenije opreme.

Zahvaquju}i modernijoj svojinskoj evidenciji, uspe{no se re{avaju i imovinsko-pravni odnosi koji se ti~u velikih privatizacija, kazao je Duli} i kao primer naveo Naftnu industriju Srbije.

Direktor Svetske banke u Srbiji Lu Bre for je izjavio da je RGZ ostvario impresivne rezultate u izradi katastra nepokretnosti, navode}i da se ve} pregovara o odobravawu novog kredita Srbiji za dodatno unapre|ewe u toj oblasti. Brefor je kazao da podaci o nepokretnosti imaju veliki zna~aj za privredu svake zemqe, da nepokretnosti ~ine oko dve tre}ine bogatstva svake dr`ava, a dobit od nekretnina u~estvuje i do 50 odsto u bruto doma}em proizvodu.

Gu ver ner pri ~ao o pri vredi Na sastanku predstavnika vi{e udru`ewa privrednika, koji su nedavno uputili javni apel Vladi Srbije i NBS, i guvernera centralne banke De ja na [o {ki }a, analizirane su mogu}e mere kojima bi se situacija u privredi mogla unaprediti, uva`avaju}i ograni~ewa koja proisti~u iz nadle`nosti NBS definisanih zakonom.

Kako je saop{teno iz Centralne banke, sastanak je protekao u konstruktivnoj atmosferi, ali je

konstatovano i da razgovore treba nastaviti uz prisustvo predsednika Vlade, kao kqu~nog sagovornika.

Sastanku sa guvernerom, prisustvovali su predsednik PKS Mi lo{ Bu ga rin, predsednik Udru`ewa poslodavaca Srbije „Poslodavac” Mi o drag Ko sti}, potpredsednik Udru`ewa „Poslodavac” Du {an Ba ja to vi} i predsednik Unije poslodavaca Srbije Ne boj {a Ata nac ko vi}.

6

dRU[TvO

petak2.decembar2011.

Tajni kupci testirali Po{tu U prvom nezavisnom merewu kvaliteta slawa pismonosnih po{iqaka, koje je sprovela tokom oktobra, agencija za istra`ivawe tr`i{ta, javnog mwewa i medija „Medijum–Galup„ je analizirala vreme isporuke i kvalitet prenosa, na osnovu uzorka od

2.026 pisama koje je poslalo 135 „tajnih kupaca’’.

Direktorka istra`ivawa ove agencije Mi la na Alek si} ka`e da je slawe test-pisama obavqeno iz 121 po{te u 44 grada, dok su pisma dostavqana u 140 jedinica po{te u 45 gradova. Sa {altera je poslato 95 odsto pisama, dok su ostala poslata preko sandu~eta. Od ukupnog broja

pi sa ma, 78,18 od sto do sta vqeno je u D+1 roku, koji podrazumeva dan kada je predata po{iqka plus jo{ jedan dan dostave. U D+2 roku dostavqeno je 96,05 odsto pisama, 98,57 odsto u D+3 roku, a 99,85 odsto po{iqki u D+5 roku, dok su sva poslata pi-

sma dostavqena u D+6 roku.

Kada je re~ o vrsti slawa, dostava D+2 je ne{to br`a prilikom slawa preko {altera nego putem po{tanskog sandu~i}a.

Korisnici usluga Po{te u proseku ~ekaju u redu 3,28 minuta, pri ~emu je najdu`e vreme ~ekawa u Negotinu – 18,33 minuta, Aran|elovcu – 9,61 i Bujanovcu – 8,94 minuta.

NAKON ZREWANINA, I NOVI SAD DOMA]IN UDRU@EWU MEX

Vojvo|anski tulumi o kojima se na{iroko pri~a Posle Zrewanina, udru`ewe MEX, organizacija koja postoji nekoliko meseci i koja okupqa mlade entuzijaste, predstavi}e se i u Novom Sadu. Posetioci novosadskog kluba “Amnezija” 16. decembra mo}i }e prvi put na jednom mestu da vide sve potencijale ovog udru`ewa, poput sjajnih audioperformansa poznatih DJ-imena, vizuelnog {oua s LED-ekranima i nastupa u`ivo na podijumu s artistima. Na manifestaciji “MEX

showcase” nastupi}e Mar ko Na sti} i Mar ko Mi lo sa vqe vi}, dvojac koji je ove godine zatvorio “Egzit” festival i pustio posledwu traku na dens areni.

– Za samo nekoliko meseci postojawa pokazali smo da }emo i te kako izrasti u veliki brend, koji }e biti sinonim za odli~an provod i organizaciju raznovrsnih alternativnih kulturnih doga|aja – ka`e za “Dnevnik” menaxer i jedan od vode}ih qudi udru`ewa MEX Mar ko Po pov. – Podseti}u vas na to da smo letos u Zrewaninu organizovali kulturno-muzi~ki spektakl, manifestaciju “Nasty garden”, na kojoj su poseticima, a bilo ih je vi{e od 1.500, pravu poslasticu priredili DJ Marko Nasti}, DJ Damjan Eltech i drugi. Medijsku podr{ku pru`io nam je MTV, tako da smo prvi put u Banat doveli najpoznatiju muzi~ku televiziju.

On isti~e da je ekipa ove organizacije u posledwe vreme bila ukqu~ena i u mnoge druge poznate projekte, izme|u ostalog i “No} istra`iva~a” u Novom Sadu, iskazuju}i voqu da animira mlade qude da u {to ve}em broju pose}uju kulturno-obrazovna de{avawa.

– Ciqna grupa na{eg novog projekta “MEX showcase” nisu samo mladi iz Novog Sada ve} i stanovnici okolnih mesta i gradova koji u takvim sadr`ajima pronalaze svoje interesovawe. Me|u dugoro~nim ciqevima je uspostavqawe nove vrste kulturno-muzi~kih doga|aja koji objediwuju vi{e umetni~kih aspekata, kao {to je video/audio animirani do`ivqaj, ili nesvakida{wi performans u`ivo koji je sinhronizovan s video-animacijom, svetlosnim efektima i odli~nom muzikom koju prire|uju najboqi di-xejevi s na{ih prostora – obja{wava Popov {ta to nude qudi okupqeni oko ove organizacije.

Uspostavqawem ove vrste kulturno-muzi~kih doga|aja, veli na{ sagovornik, podsti~e se i razvoj alternativne kulture novosadske omladine, koja je sve zastupqenija na ovom podru~ju i koju karakteri{u odre|eni stil obla~ewa, vid dru`ewa i socijalizacije.

– Novi Sad je jedan od retkih gradova koji pokazuje zavidan stepen dru{tvene odgovornosti prema po{tovaocima ovog aspekta kulture, elektronske muzike i sportu koji ga karakteri{e, kao {to su skejtbording, parkur i sli~no. Osim pomenutog, ina~e, na{e udru`ewe ima za ciq i da organizuje mlade i ukqu~i ih u volonterske projekte i dru{tveno odgovorne aktivnosti, a sve to zarad podsticawa svesti o kulturi `ivota i toleranciji. Efekti koji se `ele posti}i ovakvim delovawem jesu smawewe broja mladih koji konzumiraju narkotike i alkohol – nagla{ava Marko Popov. @. Balaban

dnevnik PROTEST ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Zaposleni nezadovoqni najavqenom reformom Vi{e stotina zdravstvenih radnika iz nekoliko gradova u Srbiji protestovalo je ju~e ispred Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu povodom najavqenih reformi u zdravstvu.

Okupqeni oko sindikata „Nezavisnost” govornici su kritikovali najavqene izmene Zakona o platama u javnim slu`bama i dr`avnim organima, koji ure|uje i lekarske zarade, ali i ko rup ci ju i po li ti za ci ju u zdravstvu, nagla{avaju}i da na ~elo zdravstvenih ustanova kona~no treba da sednu sposobni, odgovorni i kompetentni, a ne strana~ki poslu{nici. Sindikat „Nezavisnost” najavio je i radikalizacaju protesta, kakva do sada nije vi|ena. U kritikama najavqenih izmena Zakona o platama re~eno je, izme|u ostalog, da }e li~ni dohoci no-

Fo to: B. Lu ~i}

vom regulativom sniziti plate deset odsto prvo u domovima

zdravqa, a za pola godine i u drugim ustanovama.

– Nismo protiv reformi. Naprotiv, zahtevamo da se sprovedu, ali ne na na~in kako predla`e nadle`no ministarstvo. Ne mo`e se plata lekara odre|ivati po broju pacijenata. Svaki pacijent ne zahteva isto vreme za pregled. Pacijenti imaju razli~ite istorije bolesti pa shodno tome oduzimaju i vreme – objasnio je predsednik Okru`nog odbora Granskog sindikata zdravstva i socijalne za{tite sindikata „Nezavisnost” Mi ro slav Mu was.

Na protestu je re~eno i da se zarade u zdravstvu nisu pove}avale tri godine i da su realno ni`e 30 do 40 odsto. Nagla{eno je da su zdravstveni radnici pretrpani poslom te da se radna mesta ne popopuwavaju ni prilikom odlaska u penziju.

Z. Deli}

MINISTAR ZDRAVQA ODBACIO PRIMEDBE ZAPOSLENIH

Plate na osnovu rezultata Nakon najave ~etiri sindikata zaposlenih u zdravstvu da }e stupiti u {trajk ukoliko bude usvojen predlog zakona o platama u javnom sektoru i uredba o korektivnom koeficijentu u zdravstvu koji, kako ocewuju, donosi smawewe plata od deset odsto ali i direktnu zavisnost zarade lekara od broja pacijenata, ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} odgovorio je da plate u zdravstvu ne}e biti smawene onim lekarima koji ispune prosek koji predvidi zdravstvena ustanova u kojoj rade, odnosno da }e biti odre|ivane na osnovu rezultata ostvarenih u mati~noj zdravstvenoj ustanovi.

Naime, obja{wava ministar Stankovi}, norme za lekare ne}e biti odre|ene na republi~kom nivou da se ne bi do{lo u situaciju da lekari u malim sredinama ne ispu-

ne normu pa je zato predlo`en prose~an u~inak u zdravstvenoj ustanovi. On tvrdi da nakon dono{ewa zakona sledi usvajawe podzakonskih akata i uredba koja je, kako isti~e, dogovorena s predstavnicima reprezentativnih sindikata. To, dodaje, pod-

razumeva da se svakog meseca s predstavnicima sindikata odr`avaju sastanci da bi se sve nejasno}e korigovale i na{lo najboqe re{ewe za eventualne probleme.

Ina~e, Stankovi} ne ostavqa mogu}nost, bez obzira na to {to je to uslov sindikata zaposlenih u zdravstvu da ne stupe u {trajk, da zakonski akt bude povu~en iz skup{tinske procedure jer, kako isti~e, Srbija mora da usvoji taj zakon zbog obaveza koje je preuzela od me|unarodnih institucija.

– Po mom mi{qewu, u saradwi sa sindikatima izna{li smo najboqu formu da qudi u zdravstvenom sistemu ne do|u u poziciju da im se plata smawi – istakao je Stankovi}.

Q. M.

NA UNIVERZITETU EDUKONS

Fond za stipendirawe najboqih Pod motom „Znawe je lepo jedino kad se deli” ju~e je na sve~anoj sednici na Univerzitetu Edukons osnovan Fond za stipendirawe studenata Edukons.

Zajedno s poslovnim partnerima iz javnog i privatnog sektora, Edukons je do sada obezbedio 14 stipendija, a u Fondu o~ekuju da do kraja ove {kolske go di ne za narednu obez bede ukupno 50 stipendija. Stipendije Fonda Edukons u potpunosti }e po kri vati tro {ko ve {kolarine na ovom univerzitetu, a to je na osnovnim studijama oko 1.300 evra godi{we, a na master studi jama oko 2.500 evra. Naredne {kolske godine one }e biti dodeqene najboqim maturantima koji se upi{u na ovaj univerzitet, ali i wegovim najboqim studentima na zavr{nim godinama osnovnih i master studija.

Studenti stipendisti ima}e i {ansu da po zavr{etku studi-

ja zapo~ nu po slovnu karijeru u kompanijama osniva~ima Fonda, ali i u nekoj od 50 kompanija i javnih insti tuci ja s ko ji ma Edukons ima potpisane ugovore o poslovnoj saradwi.

– Ovaj fond je pokazateq da znawe i preduzetni{tvo moraju da na|u zajedni~ki interes u razvoju novih znawa i wihovoj prakti~noj primeni u savremenim tr`i{nim komunikacijama – rekao je rektor Univerziteta Edukons profesor dr Alek san dar An dre je vi}.

Osniva~i Fonda za stipendirawe su, osim Edukonsa, i „Dunav osigurawe„, Slobodna carinska zona „Novi Sad„, „Univereksport„ i Pri-

Fo to: S. [u {we vi}

vredna komora Vojvodine, a o~ekuje se da im se prikqu~e i druge kompanije i javne institucije

koje imaju potpisan ugovor o saradwi s Edukonsom.

D. Deve~erski

VESTI U Srbiji registrovano 1.600 zara`enih HIV-om U Srbiji `ivi 1.600 qudi zara`enih HIV-om, a procewuje se da zbog nedovoqnog broja testiranih jo{ 3.500 osoba ne zna da je zara`eno tim virusom, saop{teno je ju~e u Beogradu u Gradskom zavodu za jav no zdra vqe po vo dom obe le `a va wa Svetskog dana borbe protiv side. Direktorka Kancelarije za HIV/AIDS u Institutu za javno zdravqe Srbije Da ni je la Si mi} ka`e da je ove godine registrovano 96 zara`enih HIV-om u Srbiji, od kojih su 22 umrla, a 44 obolela od side. Po wenim re~ima, u Srbiji su do sada registrovane 2.692 osobe zara`ene HIV-om,

od kojih je 1.100 umrlo, a 1.585 obolelo od side.

Tadi}: HIV pozitivni ne treba da budu izop{teni Predsednik Srbije Bo ris Ta di} razgovarao je ju~e s delegacijom qudi koji `ive s HIV-om i predstavnicima Omladine JAZAS-a, povodom Me|unarodnog dana borbe protiv side. Bilo je re~i o iskqu~ivawu iz dru{tvenog `ivota, diskriminaciji i drugim pote{ko}ama s kojima se susre}u HIV pozitivne osobe. Predsednik Tadi} je naglasio da je stalnom edukacijom mogu}e posti}i da HIV pozitivne osobe ne budu izop{tene iz dru{tva.

Petru{i}: Oboleli su diskriminisani Poverenica za za{titu ravnopravnosti Ne ve na Pe tru {i} upozorila je, povodom obele`avawe Me|unarodnog dana borbe protiv side, da su osobe obolele od te bolesti ili inficirane HIV virusom, u Srbiji izlo`ene razli~itim vrstama diskriminacije: od tretmana u zdravstvenim centrima, reakcija okoline i porodice, do sfere rada i zapo{qavawa. Stanovni{tvo Srbije pokazuje visok stepen netolerancije prema osobama koje `ive s HIV virusom, pokazala su i istra`ivawa, po kojima tre}ina smatra da oboleli od side treba da dobije otkaz, bez obzira na to {to svoj posao obavqa odgovorno i profesionalno, dok ~ak 90 odsto ne bi `ivelo u zajednici s bolesnim.

Pro mo ci ja kwi ge o Mla de no vu Pro mo ci ja kwi ge „Hro ni ka ba~ kog se la na Du na vu Mla de no vo (Bu kin)” auto ra dr Koste Duvwaka odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u Ga le ri ji Pro me tej, Trg Ma ri je Tran da fil 11.

Kwi ga pred sta vqa obim nu do ku men ta ci ju o Mla de no vu sa pre ko 200 fo to gra fi ja. Po red auto ra u pro mo ci ji u~e stvu ju aka de mik ^edomir Popov i kwi `ev nik Nenad Gruji~i}.

J. L.

NA [TRANDU

Od da nas kli za we na pla `i Kli za li {te „Grad skog ze le ni la“ na cen tral nom pla tou [tran da bi }e otvo re no da nas u 17.30 sa ti. Kli za we }e da nas 17.30 do 19.30 bi ti bes plat no, kao i iz da va we kli zaq ki. Od su tra }e se ko ri {}e we kli za li {ta i iz najm qi va we kli zaq ki na pla }i va ti. Za sme nu u tra ja wu od sat i po bi }e po treb no iz dvo ji ti 160 di na ra, a za

iz najm qi va we kli zaq ki 100. Rad nim da ni ma kli za li {te }e ra di ti u pet sme na - od 10 do 19.30 sa ti, a vi ken dom }e bi ti or ga ni zo va na i do dat na sme na od 20 do 21.30 ~a so va. ^e tvr tu go di nu uza stop no bi }e or ga ni zo va na i {ko la kli za wa „Pr vi ko ra ci“, na me we na de ci uz ra sta od pet do de set go -

di na. Pe to dnev ni kurs sta ja }e 1. 000 di na ra. Pr vi kurs po ~i we 19. de cem bra, dru gi od 26, tre }i od 9. do 13 ja nu a ra i po sled wi ~e tvr ti, od 16. do 20. ja nu a ra. Ter min re zer vi san za obu ku ma li {a na je od 9 do 10 ~a so va. Pri ja vqi va we mo `e da se oba vi na bla gaj ni kli za li {ta, a bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti te le fo nom na 455-719.

Novosadska petak2.decembar2011.

{qi vu gra ni cu, pa i ne ~u di {to ima mo ~e po ve u sa o bra }a ju na lik pre sto ni ci. Po sta la je ne mo gu }a mi si ja na }i slo bod no par king me sto na No vom na se qu, ili Li ma ni ma.

A, sme ja li su se ~o ve ku ka da je pro jek to vao Bu le var oslo bo |e wa sa tri tra ke, a sad bi nam do bro do {la i ~e tvr ta.

Do bi ja mo no ve bu le va re, kru `ne to k o v e, ur b a n i s ti i vlast te ra ju tran zit ni sa o bra }aj iz cen tra, ali ni tu po sao ni je ura | en do kra ja.

Stva ra ju se no vi ~e po vi, jer bu le va ri ne ma ju ni ~e ti ri, ni tri tra ke, ve} ima slu ~a je va i sa jed nom.

D. Ig wi}

U GRADU SNIMQENO 25 OBJEKATA

Ka me re lo vi le gde su zgra de naj ta we No vo sa |a ni su pro te klog me se ca ima li pri li ku da sa zna ju ka ko da u{te de ener gi ju u svo jim objek ti ma, za hva qu ju }i ti mu stru~ wa ka iz Be o gra da. U okvi ru pro jek ta „[te di mo ener gi ju - in ve sti raj mo u bu du} nost” obez be |e no je 50 bes plat nih pre gle da stam be nih i po slov nih obje ka ta, od no sno sni ma wa ter mo graf skim ka me ra ma. Ove ka me re utvr |u ju ko li ko su i ka ko zgra de ili ku }e izo lo va ne, a sni ma wa su or ga ni zo va na u No vom Sa du, ^a~ ku, U`i cu i Kra gu jev cu.

U na {em gra du pri ja vi lo se naj vi {e vla sni ka obje ka ta, wih 25, a ju ~e su stru~ wa ci, iz me |u osta lih, ob i {li i Osnov nu {ko lu „Sve to zar Mar ko vi} To za„.

Ko or di na tor pro jek ta Mirko Bun~i} ka `e da su se od lu ~i li za ovu ak ci ju jer je Sr bi ja, {to se ti ~e ener get ske efi ka sno sti, na po sled wem me stu u Evro pi.

- U na {oj zme qi se po me tru kva drat nom tro {i ~ak 65 od sto vi {e ener gi je ne go u svim raz vi je nim ze mqa ma. Mi smo tu da im uka `e mo i da mo sa ve te o ener get sko efi ka snim me ra ma, od no sno {ta je naj bo qe da pri me ne, za me ne sto la ri ju, izo lu ju zi do ve ili krov ka `e Bun ~i}.

G. ^.

Fo to: S. [u {we vi}

Ve li ki–ma li grad

N

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o vi Sad je na ra stao u sva kom smi slu. Ko u to ni je ve ro vao, de man to vao ga je po pis sta nov ni {tva.

Ne sa mo da je po ve }an broj sta nov ni ka, ne go smo na vr hu i po bro ju pri vre me nih No vo sa |a na. Mno gi gra vi ti ra ju ka na {oj va ro {i i grad je pre ra stao u ko {ni cu.

Me |u tim, in fra struk tu ra ni je u pot p u n o s ti pra t i l a raz voj No vog Sa da i pri liv qu di, pa je po sta lo ma lo te sno. Fa li nam osnov nih {ko la, ne do sta ju vr ti }i, u auto bu si ma grad skog pre vo zni ka po sta lo je te sno. I broj auto mo bi la je pre {ao ne pod no -

[ko lu „Pr vi ko ra ci“ vo di }e in struk tor kli za wa Svetlana Tre{wi}.

Za u~e ni ke osnov nih {ko la „Grad sko ze le ni lo“ }e u dva na vra ta or ga ni zo va ti bes plat nu {ko lu kli za wa ko ja }e mo }i da bro ji do 20 po la zni ka. Pr vi kurs pred vi |en je od 3. do 23. de cem bra od 10 do 11.15 ~a so va i od 11.30-12.45, a dru gi od 16. ja nu a- ra do 15. fe bru a ra u istim ter mi ni ma.

I ove zi me JKP „Grad sko ze le ni lo“ or ga ni zo va }e dva hu ma ni tar na ma sken ba la na kli za li {tu i to 24. de cem bra i 6. ja nu a ra od 16 do 17. 30 sa ti.

B. M.

U AMBULANTI NA NOVOM NASEQU

Bes plat ni pre gle di oso ba s in va li di te tom Fo to: S. [u {we vi}

NA RASKRSNICI KOD „MERKATORA”

Na mi gu ju no vi se ma fo ri Na ras kr sni ci Bu le va ra oslo bo |e wa i Bu le va ra Ca ra La za ra rad ni ci pred u ze }a „Put” me wa li su ju ~e pre pod ne stu bo ve se ma fo ra pa }e se na po me nu toj ras kr sni ci na }i no va sig na li za ci ja. Ovaj po sao ma lo je us po rio sa o bra }aj, ali se ni su stva ra le ve }e gu `ve.

B. M.

V remeploV

@i lin ski hu ma nost pla tio gla vom En dre Baj ~i @i lin ski, po sla nik Stran ke ma lih po sed ni ka, 2. decembra 1942. po ku {ao je u par la men tu Ma |ar ske da go vo ri o zlo ~i na~ koj ra ci ji u No vom Sa du, ja nu a ra 1942. Ni je us peo da iz u sti ni tri~e ti ri re ~e ni ce jer su ga fi zi~ ki na pa li wi la {i, pri pad ni ci ma |ar ske na ci sti~ ke par ti je. Oni su ga i ubi li u po sled wim da ni ma svo je vla sti pred sam ula zak Cr ve ne ar mi je u Bu dim pe {tu.

N. C.

En dre Baj ~i @i lin ski

Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” bi }e or ga ni zo va na u su bo tu u ho lu Do ma zdra vqa na No vom na se qu, Bu le var Slo bo da na Jo va no vi }a 9. S ob zi rom da se tog da tu ma obe le `a va Me |u na rod ni dan oso ba s in va li di te tom, u ovoj ak ci ji ak ce nat je sta -

vqen na bes plat ne pre gle de oso ba sa in va li di te tom, ali pra vo pre gle da ima }e svi No vo sa |a ni.

U ak ci ji ko ja se odr `a va od 9 do 13 ~a so va gra |a ni }e mo }i bes plat no da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak,

ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju mla de `e, pro ve re gu sti nu ko sti ju i po sa ve tu ju se s me di cin skim rad ni ci ma.

Ovo je 25. ak ci ja ko ja se pri re |u je ove go di ne i do sa da je pre gle da no 13.457 qu di.

I. D.

Mo li na ri jev park kra si Pe tro va ra din Pr vi ure |e ni park u Pe tro va ra di nu, re kon stru i sa ni Mo li na ri jev park, ju ~e je sim bo li~ no otvo ren, na kon ne pu nih me sec da na od po ~et ka ra do va. Ure |e we par ka pod ra zu me va lo je iz grad wu pe {a~ kih sta za, po sta vqa we tri ka pi je od ope ke i par ter no ure |e we.

- Ovaj pro stor je do ne dav no bio pot pu no za pu {ten, jer u we ga ni je ula ga no od 1967. go di ne. Na ini ci ja ti vu MZ „Pe tro va ra din”, uz po mo} Gra da i Pe tro va ra di na ca, u pot pu no sti je ure |en i ople me wen i sa da bi tre ba lo da po sta ne me sto oku pqa wa sta nov ni ka ovog de la gra da. Plan je se u cen tru par ka po sa di jel ka ko ja }e bi ti oki }e na za No vu go di nu - re kao je gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, ko ji je ju ~e ob i {ao Mo li na ri jev park.

Pre ma re ~i ma di rek tor ke JP „Grad sko ze le ni lo” Nata{e Ra{ete ovo pred u ze }e je od Re pu -

Ga je va uli ca bez vo de Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj me `i, da nas od 11 do 15 ~a so va vo de ne }e bi ti u Ga je voj uli ci (od Je vrej ske do Pap Pa vla). Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 0800-333-021. A. J.

Raz me na zim ske opre me Raz me na zim ske opre me odr `a }e se su tra od 9 do 13 ~a so va u SPC „Voj vo di na”, na pla tou is pred Grad ske ka fa ne. Pro daj no me sto ko {ta 100 di na ra, a za po se ti o ce ulaz je bes pla tan. G. ^.

Iz lo `ba Mi la na Bu kov ca Iz lo `ba pod na zi vom „Ka ri ka tu ra, strip, ilu stra ci ja” auto ra Milana Bukovca bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u Ga le ri ji KIC “Mla dost” u Fu to gu u Uli ci ca ra La za ra 42.

I. J.

Is kqu ~e wa stru je

Fo to: S. [u {we vi}

bli~ kog fon da za za {ti tu `i vot ne sre di ne do bi lo mi lion i ~e tri sto hi qa da di na ra za ure |e we par ka. Uklo we na su ~e ti ri tru la sta bla, a po sa |e no je se dam de set no vih. Po sta vqe no je pet -

na est klu pa i isto to li ko kor pi za ot pat ke. Po se ban do pri nos iz grad wi par ka dao je sta nov nik Pe tro va ra di na Cvijo Kr~mar ko ji je do na tor ka pi ja i cen tral nog de la par ka. J. Zdjelarevi}

Novi Sad: od 7.30 do 13.30 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na Kli si; od 8.30 do 10.30 sa ti Ka me war, Po du nav ska uli ca i deo na se qa Fe {ter. Sremska Kamenica: od 9 do 12.30 sa ti Uli ca voj vo de Put ni ka od 1 do 73 i od 46 do 68, Zma je vac 1. Rakovac: od 8.30 do 13 sa ti deo na se qa Sa lak si ja od tra fo sta ni ce pre ma Le din ci ma. Koviq: od 9 do 11 sa ti pred u ze }e „Ra ga ji”, pred u ze }e za `i to i ku ku ruz, Ze mqo rad ni~ ka za dru ga Ko viq. Ledinci: od 8.30 do 12 sa ti Ka ra |or |e va uli ca u Sta rim Le din ci ma.

c m y

8

petak2.decembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

KO LI KO ]E „ZE LE NI LO” OVE GO DI NE ULO @I TI U OZE LE WA VA WE

Sa mo za 784 sad ni ce 12,2 mi li o na dinara Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i ko {ar ka{ Dar ko Mi li ~i} Fo to: R. Ha yi}

PO SLE HU MA NI TAR NOG KON CER TA ZA DE CU OBO LE LU OD BA TE NO VE BO LE STI

Tri mi li o na po ma `u le ~e we Kona~an obra~un prihoda od prodatih ulaznica na Humanitarnom koncertu za decu obolelu od Batenove bolesti potpisao je ju~e u Gradskoj ku}i proslavqeni ko{arka{ i organizator koncerta Dar ko Mi li ~i}.

Time je sa ra~una Spensa - na koji je upla}ivan novac od kupqenih ulaznica - oko tri miliona dinara preba~eno na ra~un Udru`ewa gra|ana za borbu protiv retkih bolesti kod dece „@ivot”.

Potpisivawu je prisustvovao i gradona~elnik Igor Pa vli ~i}, koji se zahvalio sugra|anima na odzivu i doprinosu u prikupqawe dela novca za le~ewe ove dece.

-Uspeli smo da sakupimo deo novca zahvaquju}i pre svega Darku Mili~i}u koji nas je i okupio. Nadam se da }e biti jo{ dobrih qudi, koji }e `eleti da pomognu i daju deo sebe za drugog-rekao je Pavli~i}.

Novosa|anima se zahvalio i Mili~i}, koji je sumiraju}i utiske sa koncerta naglasio da je prikupqena suma kako wegova tako i zasluga svih izvo|a~a i Novosa|ana koji su kupili karte.

-Atmosfera je bila odli~na i hvala svim qudima koji su kupovinom karata jedan deo tereta skinuli sa le|a roditeqa ove dece. Nadam se da }e biti jo{ ovakvih akcija- istakao je Mili~i}.

Potpisani obra~un je u ime navedenog udru`ewa preuzela majka devoj~ice koja boluje od Batenove bolesti Bo ja na Mi ro sa vqe vi}. Mirosavqevi} je rekla da }e im novac pomo}i da decu odvedu na le~ewe mati~nim }elijama u Kinu. Prema wenim re~ima nedostaje jo{ novca da bi se sakupila potrebna suma, te }e iz tog razloga nastaviti sa akcijama.

N. R.

U „ARE NI SI NE PLEK SU”

Nagrada dvestahiqaditom gledaocu filma „Parada” Posetioci „Arene sinepleks„ koji danas i sutra budu gledali film „Parada” Sr|ana Dragojevi}a, uz kupqenu ulaznicu za ovaj film dobija}e vau~ere na osnovu kojih }e u~estvovati u nagradnoj igri u kojoj }e biti izvu~en 200.000 gledalac ovog filma. Glavna nagrada je putovawe koje dodequje agencija “Xambo travel”. Izvla~ewe dobitnika zakazano je za sutra na projekciji u 20 sati.

I. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„^aj ni klub pro fe so ra Ni ko li }a” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve

kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „^ajni klub profesora Nikoli}a” koje je napisao Bo jan Me di}. Dobitni-

ci }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Nakon izbavqewa iz albanskih vrleti, Srbi }e nakratko zastati na obali Skadarskog jezera, dok }e Hobiti, nakon bekstva iz Morije, spletom neobi~ne povezanosti sa Srbima, zastati kraj Jezera Ogledala.

No, po{to }e ih neprijateqi progoniti u stopu, i jedni i drugi }e nastaviti svoje potucawe. Srbi }e krenuti put jadranske obale u susret Saveznicima, a Hobiti }e kro~iti u {ume Lotlorijena u susret Vilovwacima. Pobuna |aka u jednoj palilulskoj {koli zbog pismenog zadatka stvorila je u medijima novu sintagmu „mladohobiti sa Palilule“. [ta je zaista razlog u~eni~ke pobune?

Za{to „mladohobit“ Du{an ne}e da odustane od teza koje je izneo u svom radu? Ali to je tek po~etak odiseje stranicama Gospodara prstenova X. R. R. Tolkina i fascinantnih podudarnosti sa mnogim va`nim epizodama iz srpske istorije.

N. R.

Tri bi na o mo bin gu Za{titnik gra|ana Novog Sada Alek san dar Gru ji} zakazao je za ~etvrtak 8. decembar tribinu na temu „Mobing u radnom okru`ewu„. Tribina po~iwse u 10 ~asova u Plavoj sali Skup{tine grada.

Namera za{titnika gra|ana je da se predstavnici gradskih uprava, posebnih organizacija, slu`bi, javnih preduze}a i ustanova upoznaju s pojmom mobinga i razlozima koji dovode do nastanka ove pojave.

Na tribini }e u~estvovati eminentni stru~waci iz pravnih i medicinskih nauka i predstavnici sindikata.

Z. D.

Preduze}e „Gradsko zelenilo” platilo je novosadsoj firmi “Grin lend Komarov” 12,2 miliona dinara za nabavku drvorednih sadnica. Kako tvrde u „Zelenilu”, za ovaj novac kupqeno je ukupno 784 sadnica, a re~ je o osam razli~itih vrsta.

Najskupqi je stubasti grab, kojeg je ujedno nabavqeno i najvi{e 280 komada, a jednu sadnicu „Zelenilo” je platilo 19.500 dinara. U proseku ostale mladice su pla}ene oko 15.000 dinara, me|u kojima su patuqasti i japanski javor, koprivi}, vrste gloga i klen.

Na in ter ne tu, na ber za ma sadnica, mo`e da se kupi japanski javor za 30 evra, a „Zelenilo” ga je platilo ~ak 12.500 dinara. Jasno je da cenu odre|uje starost mladice i budu}i pre~nik sta bla, ali raz li ka je

ogromna. Tako|e, od suboti~ke firme „Fiori” za 542.000 dinara su kupqeni visoki i sredwi ~etinari, a u preduze}u navode da je re~ o 500 komada tuje, pa tako ispada da jedna mladica

bi}e zasa|eno oko 10.000 novih stabala u gradu, a procenat zelenih povr{ina pove}a}e se na 10 odsto, dok je pre tri godine bio ispod pet. Proizvodwa sadnica u na{em rasadniku se pla-

„Ze le ni lo” ku pilo osam vr sta dr vo red nih sad ni ca. Stu ba sti gra b pla ti lo 19.500 di na ra, a osta le mla di ce su oko 15.000, me |u wi ma: pa tu qa sti i ja pan ski ja vor, ko pri vi}, glo g i klen staje 1.000 dinara. Od iste firme kupqeno je i li{}arsko i ~etinarsko {ibqe za 878.000 dinara, ali u „Zelenilu” nisu naveli o kojim biqkama i koli~inama je re~.

- Ve}ina tih sadnica ve} je posa|ena {irom grada, a ostatak }e biti u narednih petnaestak dana. U toku ove godine

nira u skladu sa potrebama i mogu}nostima, ali treba znati da je za razvoj sadnica koje su namewene drvoredima u gradu, potrebno i vi{e od pet godina - obja{wavaju u „Zelenilu”.

Me |u tim, u pred u ze }u nam ni su re kli ko li ko je nov ca utro{eno za kupovinu sadnica ove godine, kao i koliko se

planira para za narednu godinu, a znaju o koliko novih stabala je re~. Umesto odgovora, re~eno nam je da }e se podatak o utro{enim parama na}i u poslovnom izve{taju preduze}a, koji }e se pred odbornicima Skup{tine grada na}i naredne godine.

- Nabavka zelenila kojeg u odre|enom trenutku nema u na{em rasadniku ili jo{ nije dovoq no od ne go va no za sad wu, oba vqa se pre ma po tre ba ma. „Zelenilo„ u~estvuje na tenderima i ne mo`e se unapred znati koji }emo posao dobiti. Nabavke se finansiraju iz razli~itih izvora, kao {to su Grad i fondovi, a sve zavisi od naru~ioca posla - probali su da ubla`e izbegavawa odgovora u „Zelenilu”.

D. Ig wi}

OBE LE @EN ME \U NA ROD NI DAN BOR BE PRO TIV SI DE

[i ri se zo na bez dis kri mi na ci je „Zona bez diskriminacije” naziv je ju~era{we akcije, koja je prire|ena ispred Informativnog centra Turisti~ke organizacije Novog Sada u Ulici Modene, a povodom obele`avawa Me|unarodnog dana borbe protiv side i podr{ke osobama koje `ive sa HIV infekcijom. Volonteri Udru`ewa Crvene linije, Ekumenske humanitarne organizacije, Omladine Jazasa, Novosadskog humanitarnog centra i Crvenog krsta izvodili su performanse i delili promotivne materijale.

- Udru`ewe Crvena linija, koje je ove godine nosilac projekta u borbi protiv side, pru`a psihosocijalnu pomo} osobama koje `ive sa HIV infekcijom tako {to na{i volonteri odlaze na Kliniku za infektivne bolesti kako bi razgovarali s obolelima - kazao je predsednik pomenutog udru`ewa Go ran Kqa ji}. ^lanica Gradskog ve}a za socijalnu i de~ju za{titu prof. dr Sa wa Sto ja no vi} napomenula je da je diskriminacija osoba obolelih od side veliki dru{tveni problem.

Jav ni ~as Oko stotinu novosadskih sredwo{kolaca prisustvovalo je ju~e javnom ~asu u Skup{tini grada povodom obele`avawa Me|unarodnog dana borbe protiv side. Javni ~as o sidi organizovao je predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi}. O bolesti i wenim posledicama govorili su predsednik pokrajinske Komisije za borbu protiv side dr Pre drag \u ri}, predstavnik Udru`ewa „Crvena linija” Raj ko Gre si} i {ef kabineta Pokrajinskog ombudsmana Pa vel Do mo wi.

- Veoma je va`no da mladi uvide zna~aj odgovornosti prema sebi i drugima i saznaju preventivne mere u borbi protiv side - istakao je predsedik gradskog parlamenta.\acima su predo~ene naj~e{}e predrasude i neistine vezane za ovu bolest.

I. D.

Fo to: N. Sto ja no vi}

- Osoba koja je HIV pozitivna strahuje od gubitka posla, izolacije iz dru{tva i sli~no. Ciq akcije je da objasni qudima da je ta osoba zdrava, ali je nosilac potencijalnog opasnog oboqewa i da zbog toga mora da sledi odre|eni broj stvari u pona{awu, kako bi sa~uvao sebe i druge. Isto tako, gra|ani treba da znaju da ne mogu da se zaraze ovom infekcijom usled ru-

SU TRA NA SPEN SU

Ra di ka li de le prav ne sa ve te

[ko la aran `i ra wa cve }a Prva radionica „Male {kole aran`irawa cve}a“, tradicionalanog programa Pokreta gorana Novog Sada, koji se realizuje po 34. put, odr`a}e se sutra u 10 ~asova na prvom spratu Spensa. In`eweri hortikulture i pejza`ne arhitekture Ja sna Ata nac ko vi}, dr Ag nes Pot ko wak, Ol gi ca Ma rin ~i} i Iva na Jef ti} }e se tru-

diti da polaznike upoznaju sa istorijom umetnosti aran`irawa, razli~itim stilovima i elementima aran`mana, ~uvawem i su{ewem biqnog materijala, priborom i alatom koji se koristi.

Obavezan deo radionica }e biti i prakti~an rad, gde }e deca u okviru svoje ekipe samostalno

^ITAOCI PI[U SMS

kovawa i dru`ewa i da je u dana{we vreme takav vid diskriminacije nedopustiv - ukazala je Stojanovi}.

Gradska uprava za socijalnu i de~ju za{titu, za realizaciju Programa „Podr{ka osobama koje `ive sa HIV infekcijom i edukacija lokalne zajednice”, u okviru kojeg se odr`ava pomenuta akcija, obezbedila je 500.000 dinara.

I. D.

primeniti svoje ste~eno znawe za izradu stonih i zidnih aran`mana, buketa, ven~i}a i ekolo{kih ukrasa za jelku. U~esnici programa su po troje u~enika {estih razreda iz 22 novosadske osnovne {kole. Vi{e informacija mo`e se dobiti na brojeve 523-865, 451-788 ili 060/0451-788.

A. Va.

Pravne savete gra|anima dava}e Savet za prava i propise Gradskog odbora Srpske radikalne stranke danas od 16 do 18 ~asova u prostorijama te partije. GO SRS-a nalazi se na Bulevaru Mihajla Pupina 18b.

A. L.

065/47-66-452

Pli va }e ri ba sa mo u se }a wu Zatra`imo od nadle`nih da hitno zabrane svaki ribolov i lov u slivu Dunava. Pokrenite akciju dok jo{ ima ne{to riba, ptica i divqih stvorewa. Pecaro{ 064/1165... *** Neverovatno da se u praksi GSP-a ni {ta ni je pro meni lo.

Primeri- voza~ autobusa 866 u subotu oko 13 sati na liniji 5 ka Klisi pravi nekoliko prekr{aja i ne ka`wava se, vozi prebrzo, putnici reaguju, on ih kulira, ne staje na svim stanicama, u toku vo`we na Temerinskom mostu otvara vrata i Romu koji vozi bicikl s motorom psuje. Odakle mu pravo? Gradona~elni~e reagujte, molim Vas. 065/8337... *** Taman sam se odmorila od komentara ~itaoca 064/1141... kad do|e novi 064/ 5230......Je

li to isti ~italac? Dajte prostora za komentare drugih.

065/8651... *** Za 063/5230... „ S po{tovawem „ ^esta vam je tema policija. U broju od srede su vam objavqene ~ak dve takve SMS poruke. Obe vrlo negativne!

064/6109...

*** Najzad izabra{e novog predsednika Privredne komore Vojvodine i to ~oveka koji je nedavno propao na izborima za predsednika sremske komore.

Zna~i, ne vaqa u Sremu, a wihov je ,,kadar’’, ali je dobar za Vojvodinu.

061/7007... *** Pi{ete za Bulevar Evrope da }e biti gotov do 15. decembra i lepu ste sliku stavili, ali on nije ba{ takav kod “Manuela” i zato taj novoizgra|en deo i nije bulevar. Zakqu~ak “Manuel” je ja~i od grada.

063/6352… *** Ne mogu da verujem da je istina da }e lekari zaista primati platu onako kako sam jutros ~ula na TV. Te{ko nama sa wihovim glupostima.

064/1202...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak2.decembar2011.

9

ZA VR [E NA IN VE STI CI JA TR @NI CE NA NAJ LON PI JA CI

Hlad wa ~a na red ne ne de qe otva ra vra ta Hlad wa ~a na Na lon pi ja ci, ko ja }e ima ti uslo ve za skla di {te we oko 600 to na po qo pri v red n ih pro i z v o d a, zva ni~ no }e po ~e ti s ra dom od na red n e ne d e q e. Ta ~ an da t um sve ~ a n og otva r a w a ovo g o d i {we naj ve }e in ve sti ci je „Tr `ni ce” ni je jo{ po tvr |en.

U iz grad wu ras hlad ne ha le na Naj lo nu ulo `e no je 12 mi li o na, dok je za opre mu iz dvo je no {est i po mi li o na di na ra. Tr gov ci }e tu mo }i da la ge ru ju svo ju ro bu, a s dru ge

Fo to: N. Sto ja no vi}

stra ne „Tr `ni ca” }e se ospo so bi ti za ve le tr go vi nu po qo pri vred nih pro iz vo da. Plan ovog pred u ze }a je da u to ku na red ne go di ne sa mi ot po~ nu da ku pu ju pro iz vo de na ve li ko, po jef ti ni joj ce ni, da ih ~u va ju u hlad wa ~i, pa po tom u od re |e no vre me pre pro da ju.

Ce na iz da va wa pro sto ra u hlad wa ~i na Naj lo nu za vi si }e od pe ri o da na ko ji za ku pac `e li da od lo `i svo ju ro bu i do dat nih uslu ga, kao {to je tran sport ro be.

I. D.

Ni ~e i re zer vo ar pit ke vo de na Po po vi ci od 600 me ta ra, od uli ce Jer ne ja Ko pi ta ra do Pre {er no ve, vred ni su oko 60 mi li o na di na ra. Na Ju `nom Te le pu }e na {e pred u ze }e ~a sti ti gra |a ne pri kqu~ nim {ah tom, {to zna ~i da ne }e oni mo ra ti da ga ugra |u ju - ka `e za na{ list PR me na xer u „Vo do vo du” Da vor San tra~. Do da je da je je dan od raz lo ga taj {to je u bli zi ni od bram be ni na spip, pa su stro ga pra vi la ko je je pro pi sa lo pred u ze }e „Vo de Voj vo di ne”.

Ob na vqa se ka na li za ci o na mre `a u [kol skoj uli ci a ra do vi vre de oko 12 mi li o na di na ra i gra di se vo do vod na Bu le va ru Evro pe do Uli ce Bra }e Gru lo vi} i de lu Som bor skog bu le va ra, u vred no sti od oko 42 mi li o na di na ra - Gra di se vo do vod na mre `e u Uli ci Sen te le ki Kor ne la, od

Usko ro grad wa li man skog ko lek to ra U to ku na red ne ne de qe o~e ku je se po ~e tak ra do va na iz grad wi li man skog ko lek to ra. Ukup na vred nost ra do va je oko 50 mi li o na di na ra, rok za za vr {e tak ra do va je 60 ka len dar skih da na.

Ra do vi pu nom pa rom i na Som bor skom bu le va ru

Som bor skog bu le va ra do Uli ce ]i ri la i Me to di ja, u vred no sti od oko 10 mi li o na di na ra, a radi se i na re kon s truk ci ji vodo vod ne mre ` e u uli ca ma Tran xa ment ska, Tu ni sa va Pa u- no vi }a i Dra gu ti na [en ka u Pe tro va ra di nu, u vred no sti od

Za pe tar de na cr no pa pre na ka zna - Ipak u ve }i ni slu ~a je va ima }e mo or ga ni zo va ne ak ci je s po li ci jom. Kao i pro {le, i ove go di ne ko mu nal na po li ci j a sem {to ka ` wa v a ima pra vo i da od u zi ma ro bu, {to ni je bio slu ~aj s in spek ci ja ma – is ta kao je sa go vor nik.

ili da ih ba rem ne pro da ju de ci. Ne smo tre no {}u se mo `e do g o d i t i da iz be z a z le n ih de~ jih iga ra na sta nu te `e po vre de ko je }e ih pra ti ti kroz ~i tav `i vot.

Za one ko ji neo vla {}e no ba ca j u pe t ar d e pred v i | e n e su

^e ti ri kla se pi ro teh ni ke Pi ro teh ni~ ka sred stva de le se na ~e ti ri kla se. Pr vu i dru gu mo gu da ku pu ju gra |a ni, a tre }u i ~e tvr tu sa mo oso be ko je ima ju odo bre we za na bav ku od MUP-a.

Pr vu kla su mo gu da ku pu ju i de ca do 18 go di na, a to su za pra vo ma le pe tar de sli~ ne {i bi ci. U dru gu kla su spa da ju ze le ne pe tar de.

Pe tar de i ra ke te u ma lo pro da ji mo ra ju ima ti na lep ni cu na srp skom je zi ku, ko ja sa dr `i na ziv pi ro teh ni~ kog sred stva, na ziv uvo zni ka i uput stvo za upo tre bu.

I le k a r i Do m a zdra v qa „No vi Sad” ape lu ju na ro di te qe da ne do zvo qa va ju de ci ba ca we pe tar di i dru gih eks plo ziv nih na pra va, kao i da na red nih da na, po go to vo oko No ve go di ne i Bo `i }a, stro go kon tro li {u de~ je xe po ve i tor b e. Le k a r i ape l u j u i na vla sni ke tr go vi na i pi ja~ nih te zgi da ne na ba vqa ju pe tar de i sli~ ne eks plo ziv ne na pra ve

pre to ~e no u li kov ne ra do ve, ko ji su da nas ov de iz lo `e ni ka `e stru~ ni sa rad nik za li kov no iz PU „Ra do sno de tiw stvo” Dra gan Ja ji}.

Na pro le }e }e bi ti or ga ni zo va ne eko lo {ke ra di o ni ce za de cu u Ka me ni~ kom i no vo sad skim par ko vi ma, kao i u de~ jim vr ti }i ma.U Za vo du je pla ni ra no da se 5. ju na na Dan za {ti te `i vot ne sre di ne odr `i ve li ka iz lo `ba li kov nih ra do va, na sta lih u okvi ru ovog eko lo {ko- edu ka tiv nog pro gra ma za de cu.

A. Va.

Sred wo {kol ci da nas vo lon ti ra ju

oko tri mi li o na di na ra - is ti ~e San tra~.

U to ku je re kon struk ci ja ka na li za ci je u Uli ci Bog da na Ga ra ban ti na, vred nost ra do va je oko tri i po mi li o na di na ra, a zza vr {e tak svih ovih ra do va se o~e ku je to kom de cem bra. Q. Na to {e vi}

KO MU NAL NA PO LI CI JA U NI SKOM STAR TU

I ove go di ne }e pra zni~ nu gro zni cu obe le `i ti pri god ne pro s la v e pro p ra } e n e ne v e rovat nim ko li ~i na ma pe tar di i sve tle }ih ra ke ta. Ma li broj qu di zna oda kle se ta kve stva ri na ba vqa ju, ali je si gur no jo{ ma we onih ko ji su upu }e ni u za ko ne ko ji pra te pro da ju i upo tre bu pi ro teh ni ke.

Na grad s kim pi j a c a m a i uli ca ma, te oko {ko la usko ro }e se ~u ti {a pu ta we „pe tar de, pe tar de”. Ova ro ba, ve} pred pra zni ke mo `e se na }i na go to vo sva kom }o {ku i ka ko to ve} ide, de ca su naj bo qe mu {te ri je. Zbog sve ga ovo ga ko mu nal na po li ci ja pri pre ma ak ci ju, kon tro le uli~ nih pro da va ca, ko ji po red osta le ro be pro da ju i pe tar de.

Na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac ka `e za na{ list da }e po ja ~a na kon tro la kre nu ti usko ro, a da }e ko mu nal ni po li caj ci mo }i da ka `wa va ju one ko ji ih proda ju, ali is kqu ~i vo po Od luci gra da, u okvi ru ko je sto ji da ko m u n al n a po l i c i j a mo`e da odu zme ro bu od no sno pred me te.

Ma li {a ni „U par ku de tiw stva” Po k ra j in s ki za v od za za {ti tu pri ro de, Pred {kol ska usta n o v a „Ra d o s no de t iw stvo”, De~ je se lo „Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” i Udru `e we „Ka spar” pot pi sa li su ju ~e u Za vo du za za {ti tu pri ro de spo ra zum o sa rad wi ko ji se od no si na re a li za ci ju eko lo {koedu ka tiv nog pro gra ma za de cu „U par ku de tiw stva”.

- Pri ~a o sa rad wi po kre nu ta je u ok to bru, u okvi ru De~ je ne de qe, ka da su ma li {a ni po se ti li Za vod, gle da li film i slu {a li o qu di ma ko ji ~u va ju na {u oko li nu. To is ku stvo je

RA DO VI „VO DO VO DA” [I ROM GRA DA VRED NI 130 MI LI O NA

Na Po po vi ci su ju ~e po ~e li ra do vi na no vom re zer vo a ru pit ke vo de i pump noj sta ni ci u vred no sti od 24 mi li o na di na ra. Rok za za vr {e tak ra do va je 120 ka len dar skih da na.Po ~et kom sle de }e ne de qe kre nu }e ra do vi na re kon struk ci ji ka na li za ci o ne mre `e u Ni ko la jev skoj uli ci u No vom Sa du.

Ra do vi u du `i ni ce le uli ce vred ni su oko tri mi li o na di na ra, a rok za za vr {e tak ra do va je 30 ka len dar skih da na. U to ku iz vo |e wa ra do va na re kon struk ci ji ka na li za ci je Ni ko la jev ska uli ca }e bi ti za tvo re na za sa o bra }aj.

- Tre nut no su u gra du otvo re na gra di li {ta s ra do vi ma vred nim 130 mi li o na di na ra. Ra do vi na iz grad wi se kun dar ne ka na li za ci je na Ju `nom Te le pu – sliv uli ce Si me Ma ta vu qa u du `i ni

Fo to: N. Sto ja no vi}

nov ~a ne ka zne do 20.000 di na ra ili za tvor ska ka zna do 60 da na. U okvi ru ak ci je ko mu nal na po li ci ja }e ~e {}e pa tro li ra ti oko {ko la, na tr go vi ma i dru gim me sti ma gde bu du jav na oku pqa wa. U No vom Sa du do zvo lu za pro da ju pi ro teh ni~ kih sred sta va ima ne ko li ko pro dav ni ca, a je da na od wih je i „[i me – spe ci jal ni efek ti“.

Q. Na to {e vi}

Hu ma ni tar ni kon cert ver skih za jed ni ca

Ret ke bo le sti uha i gr la

Tra di ci o nal ni Hu ma ni tar ni kon cert ver skih za jed ni ca No vog Sa da, u or ga ni za ci ji Je vrej ske op {ti ne No vi Sad i Srp ske pra vo slav ne cr kve ne op {ti ne No vi Sad, odr `a }e se 5. de cem bra u Si na go gi, sa po ~et kom u 19 ~a so va.

Ulaz je slo bo dan, a po se ti o ci }e mo }i da da ju pri lo ge Fon du za po mo} pre ra no ro |e noj de ci, {to je ciq or ga ni zo va wa kon cer ta.

J. P.

Tri bi na pod na zi vom „Ret ke bo le sti u oto ri no la ri ni go lo gi ji” odr `a }e se ve ~e ras u 19 sa ti u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du, Du nav ska 1. Po vod za odr `a va we tri bi ne je ob ja vqi va we kwi ge „Atlas ret kih bo le sti u oto ri no la ri ni go lo gi ji” autor ke prof. dr Je le ne Udo vi~ ki.

Po red autor ke, o kwi zi }e go vo ri ti prof. dr Ra di voj To po lac, prof. dr Vla di slav Ni ko li} i prof. dr Bran ka Ha xi}.

I. J.

U sklo pu pro jek ta “Sred wo {kol ci za sred wo {kol ce” ko ji je po kre nu la Uni ja sred wo {ko la ca Sr bi je, da nas }e bi ti re a li zo van Dan vo lon ti ra wa.

Ide ja pro jek ta je da od re |e ni broj sred wo {ko la ca je dan dan u {kol skoj go di ni ne po ha |a na sta vu, ve} vo lon ti ra u pred u ze }i ma. U No vom Sa du bi to bi le ma we pe ka re, fri zer ski sa lo ni, Grad ska bi bli o te ka…

Ta ko }e da nas u pro jek tu u~e stvo va ti 200 vo lon te ra iz No vog Sa da, u~e ni ka Gim na zi je “Jo van Jo va nov} Zmaj”, Teh ni~ ke {ko le “Mi le va Ma ri}

Ajn {tajn”, Gim na zi je “Isi do ra Se k u l i}”, Me d i c in s ke {ko le “7. april”, Gim na zi je “La za Ko sti}”, Teh ni~ ke {ko le “Pa vle Sa vi}” i Sred we eko nom ske {ko le “Sve to zar Mi le ti}”.

Dnev ni ce ko je oni za ra de upla }i va }e se na pr vi sred wo {kol ski fond „Sred wo {kol ci za sred wo {kol ce” ko ji je osno va la Uni ja sred wo {ko la ca Sr bi je. Sred stva sa fon da }e za tim bi ti ras po de qe na u~e ni~ kim par la men ti ma, kroz kon kurs na te mu „Kul tu ra mla dih u {ko la ma”.

A. Va.

OD PO ^ET KA GREJ NE SE ZO NE

Lo po vi za o bi {li pod sta ni ce U to ku ove go di ne do go di lo se 29 sit ni jih kra |a u to plot nim pod sta ni ca ma na De te li na ri i No vom na se qu, a one su se, ma hom, de {a va le u let wem pe ri o du, to kom go di {wih od mo ra. [te ta ko ja je tom pri li kom pri ~i we na, po je di na~ no, iz no si iz me |u dve i dve i po hi qa de di na ra, a u pi ta wu su bi le po su de od ba kra i ba kar ne ce vi. Od po ~et ka grej ne se zo ne, od ok to bra, ka ko ka `u u “No vo sad skoj to pla ni”, ni su pri ja vqe ne no ve kra |e.

Ipak, kra |e u pod sta ni ca ma su ne {to u~e sta li je po sled wih go di na, a jed na od ve }ih do go di la se u zgra di Rad ni~ kog uni ver zi te ta ka da je 20. apri la ove go di ne ne sta la kom plet na pod sta ni ca vred no sti bli zu 167 hi qa da di na ra. Ta da su ukra de ni re gu la tor pri ti ska, re gu la tor pro to ka, si gur no sni ven til, osam ku gla stih sla vi na, dva ma no me tra, `i vin ter mo me tar i hva ta~ ne ~i sto }e.

B. M.

Po mo} na pred wa ka Do mu u Ve ter ni ku U sklo pu hu ma ni tar ne ak ci je „I ja vo lim `i vot” Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke, {ti }e ni ci ma Do ma za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku pre da ta je ju ~e po mo}, sred stva za li~ nu hi gi je nu i po lov na gar de ro ba. Po mo} ko ju su pri ku pi li ~la no vi stran ke uru ~io je pred sed nik GO SNS-a Mi lo{ Vu ~e vi}.

- Na kon pet me se ci mi smo opet u ovom do mu i za hva qu ju }i na {im ~la no vi ma iz Ve ter ni ka do ne li smo hu ma ni tar nu po mo}, ko ja za do vo qa va ne ke me se~ ne po tre be. To je na{ skrom ni do pri nos i ko ji se u kon ti nu i te tu od vi ja na po qu hu ma ni tar nog ra da i po ka zi va wa da po li ti~ ke stran ke mo ra ju ima ti dru {tve nu od go vor nost u ra znim

U KAR LOV CI MA

Sla va Gor we cr kve Gor w a cr k va u Srem s kim Kar lov ci ma pro sla vi }e hra mov nu sla vu, Va ve de we pre sve te Bo go ro di ce u ne de qu. Pro gram pro sla ve po ~i we ve} ve ~e ras u 19 sa ti aka ti stom pre sve toj Bo go ro di ci, ko ji }e bi ti slu `en u cr kvi.

Su tra }e u 16.30 sa ti u cr kvi bi ti pra zni~ no bde ni je, a u sve ~a noj sa li Bo go slo vi je u

19 sa ti po ~i we kon cert du hov ne mu zi ke. Na stu pi }e Cr kve no pje va~ ko dru {tvo „Ostrog” iz No vih Ba no va ca.

U ne de qu na pra znik Va ve de wa pre sve te Bo go ro di ce u hra mu }e od 9.30 ~a so va epi skop srem s ki Va s i l i j e sa sve{ten stvom slu `i ti ar hi je rej sku li tur gi ju.

Z. Ml.

Sim fo ni ~a ri u Si na go gi Kon cert sim fo nij skog or ke stra Aka de mi je umet no sti odr `a }e se u ne de qu u 20 sa ti u Si na go gi.

Or ke star i so li sta na kla ri ne tu Kri sti jan Bo ro{ }e pod vo| stvom di ri gen ta An -

dre ja Bur sa }a iz vo di ti de la Mo car ta i Be to ve na. Kon cert or ga ni zu je Aka de mi ja umet no sti, De part man mu zi~ ke umet no s ti i Mu z i~ k a omla d i n a No vog Sa da. Ulaz je bes pla tan.

I. J.

ob li ci ma so ci jal nog de lo va wa re kao je Vu ~e vi}.

Pred sed nik no vo sad skih na pred wa ka tom pri li kom di rek to ru Do ma za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju Dra ga nu Mi lo {e vi }u po `e leo je sve naj boqe za sko ri ro |en dan ove usta no ve i obe }ao po mo} i u bu du} nosti.

A. L.

VESTI Pank ka ra van U okvi ru „Pank rok ka ra va na”, ko ji sti `e iz Ba wa Lu ke, ve ~e ras u Omla din skom cen tru CK13 na stu pa ju ben do vi „Is pad!„ i „RGK”.

Po dr {ku }e im pru `i ti no vo sad ski ga ra` rok bend „Brik heds”.

Svir ka po ~i we u 22 ~a sa, a ula zni ca ko {ta 250 di na ra.

J. Z.

„Eva Braun” u „Ru tu 66” Pro mo ci ja no vog al bu ma pod na zi vom „Plej bek” be ~ej skog ben da „Eva Braun” odr `a }e se su tra u klu bu „Rut 66„ u 22 ~a sa.

Ula zni ce u pret pro da ji za ovaj kon cert po ce ni od 500 di na ra mo gu se na }i u CD {o pu „Mun gos”. Na dan kon cer ta kar ta }e ko {ta ti 600 di na ra.

A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak2.decembar2011.

КИКИНДСКА БОЛНИЦА У ПРОЈЕКТУ ПАЛИЈАТИВНОГ ЗБРИЊАВАЊА БОЛЕСНИКА

АКЦИЈЕ МЛАДИХ НА ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ-а

Знање као заштита

Олак ша ва ју нај те же да не

КИ КИН ДА: Ки кинд ска Бол ни ца јед на је од три на е ст у Ср би ји ко ја ће пру жа ти услу гу па ли ја т ив н ог збри њ а ва њ а бо л е сни ка, од но сно збри ња ва ња те шко обо ле лих па ци је на та. Тим по во дом ју че су Оп шту бол ни цу по се ти ли про фе сор док тор Џон Или из Аме ри ке и при ма ри јус док тор На та ша Ми ли ће вић, ко ор ди на тор ка за им пле мен та ци ју

БЕЧЕЈ: У оквиру обележавања Међународног дана борбе против сиде, јуче су активисти Бечејског удружења

делили промотивни материјал, кондоме...

- За мале матуранте у две бечејске основне школе, „Здравко

Па ли ја тив но збри ња ва ње је ак тив на и све о бу хват на бри га о па ци јен ти ма обо ле лим од не из ле чи вих бо ле сти и спро во ди се у ти мо ви ма. Спе ци ја ли ста фи зи кал не ме ди ци не и ре ха би ли та ци је др Пер са Си мић, је ме ђу ле ка ри ма ко ји ће ра ди ти на па ли ја тив ном збри ња ва њу.

- Па ли ја тив на не га под ра зу ме ва кон тро лу бо ла и дру гих симп -

Про је кат је за по чет ове го ди не и до 2013. го ди не по че ће па ли ја тив но збри ња ва ње. Про сто ра има, те је мо гу ће да у на ред ном пе ри о ду бу де и ви ше по сте ља. Док тор Џон Или, ко ји је ле кар спе ци ја ли ста за па ли ја тив но збри ња ва ње и члан про јект ног ти ма, ре као је: - Дра го ми је што је ки кинд ска бол ни ца пре по зна ла да је под јед на ко ва жна и бри га о па ци јен ти ма ко ји бо лу ју од не из ле чи вих бо ле сти, као и бри га о они ма чи је су бо ле сти из ле чи ве. Ко ор ди на тор ка за им пле мен та ци ју па ли ја тив ног збри ња ва ња у Ср би ји др На та ша Ми ли ће вић, ин тер ни ста, он ко лог и суп спе ци ја ли ста па ли ја тив не ме ди ци не, до да ла је да ће нај ве ћи део нов ца од ре ђе ног за овај про је кат би ти утро шен за уса вр ша ва ње ти мо ва.

- Па ли ја тив на ме ди ци на не ба ви се не из ле чи вом бо ле шћу, не го чо ве ком ко ји је обо лео. Пра те се сви симп то ми и пат ња фи зич ка и пси хич ка. Па ли ја тив но Нови пројекат у кикиндској болници збри ња ва ње не до да је па ли ја тив ног збри ња ва ња у Ср - то ма ко ји се ја вља ју код та квих да не жи во ту, али до да је ква ли тет. би ји. Го сте је по здра вио ди рек - па ци је на та, као и пси хо ло шку и За уса вр ша ва ње око хи ља ду про тор ки кинд ске Бол ни це др Ду - со ци јал ну по др шку обо ле ли ма и фе си о нал ца у Ср би ји би ће утро шан Ко ла ре вић, ко ји је ис та - њи хо вим по ро ди ца ма. Циљ збри - ше но 2,7 ми ли о на евра. Из ки као: ња ва ња ова квих па ци је на та је сте кинд ске бол ни це на сва три ни - Ми ни стар тсво здра вља по - да се у нај те жим тре ну ци ма омо - воа уса вр ша ва ће се осам осо ба. кре ну ло је кон курс за опре ма ње гу ћи ква ли тет жи во та до сто јан Пред ви ђе но је да па ци јен ти у па је ди ни ца за па ли ја тив но ле че ње чо ве ка. У окви ру је ди ни це за про - ли ај тив ној је ди ни ци бу ду сме у бол ни ца ма. Про грам фи нан си - ду же но ле че ње у ки кинд ској Бол - ште ни до 14 да на. Ова кво збри ра Европ ска уни ја. Ве ли ки успех ни ци обез бе ди ли смо две со бе са ња ва ње фи нан си ра ће Ре пу блич за нас је што је наш про је кат че ти ри по сте ље и опре мом што је ки фонд за здрав стве но оси гу ра одо брен, јер ће по мо ћи на шим фи нан си ра но сред стви ма Европ - ње, од но сно би ће бес плат но. нај те же обо ле лим су гра ђа ни ма. ске уни је - ре кла је Пер са Си мић. А. Ђуран

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Ri go le to” (19), sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Le po ti ca Li nej na„ (19.30), Ka mer na sce na dra ma „Do bar de ~ak” (21) No vo sad sko po zo ri {te „De set za po ve sti Ru dol fa He sa”, mo no dra ma Ta ma {a Haj dua (19)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10,14.30, 15.10), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Be smrt ni ci” (16, 22.35), „Kung fu pan da 2 3D” (14), „Auto mo bi li „ (13.15), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.10), „Pa ra da” (15,17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (13), „Pqa~ ka s vr ha” (18.10), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (15.20, 17.40, 20.15, 22.25), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12.45, 14, 15.40, 16.30, 17.10, 18.15, 18.45), „Eli ta ubi ca” (20.25, 22.45), „For mu la uspe ha” (20.05, 22.40)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Sa wa Ke le man, Iva na Kr go vi}, Alek san dra Vi {e kru na, Ma ri ja Mi lo sa vqe vi}, Gor da na Ma to vi na-Br ko, Bran ki ca Ta si} i Mir ja na @i va nov iz Novog Sada, Iva na Zlo ko li ca iz \ur|eva, Ta ma ra Tot iz Be~eja, Je le na Hlpka iz Ba~kog Petrovca, Sa wa Ja go di} iz Veternika i Iva na Cvet ko vi} iz Oxaka, DE^AKE: Jo va na Xam bas, Alek san dra Ne di}-Iva ni {e vi}, Mir ja na Dra go qe vi}, Han ka Be ri {a, Dra ga na Ko va~, Ve sna Ko ~i}-Vug de li ja, Kri sti na Bjra mi, Ma ri na Vu lo vi} i Sen ka Ne deq ko vi} iz Novog Sada, Ha mi da Je tis hi iz Veternika, Ma ri na Du ki} iz Ledinaca, Ma ri na Ja wu {e vi} iz Sremske Kamenice, Sa wa Mi {ko vi} i Mi le na Dra gi {a-Ko tur iz Obrovca, Iva na Vr ba {ki-Pi qa gi} iz In|ijem, Zo ra na Mil kov iz Petrovaradina i Bra ni sla va Sta no je vi} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Srbislav Timotija Rabijac (1944) u 10.30 ~asova (urna), Vladimir Vasiqa Hemon (1943) u 11.15, Svetlana Stanka Vukovi} (1941) u 12, Radovan Krsta Dra{kovi} (1929) u 12.45 i Milan Stevana Kne`evi} (1934) u 13.30.

Na Starom grobqu u Petrvaradinu u 13 ~asova bi}e sahrawen ]iro Jordana Ilijevski (1920).

Штанд Саветовалишта за адолесценте у центру Бечеја

младих - БУМ имали пуне руке посла. У сарадњи са новосадском Омладином Јазас организовали су едукације, анкете,

Гложански” и „Север Ђуркић”, држали смо едукације примерене њиховом узрасту, а у три средње школе, Гимназији, Еко-

номско-трговинској и Техничкој, вршили смо анкете, делили више врста промотивног метеријала везаних за преносиве биолести и заштиту и поделили 4.000 кондома „дурекс” - рекао је председник бечејских бумоваца Александар Ђекић. У обележавању Дана борбе против сиде укључило се, као и ранијих година, и Саветовалиште за адолесценте. Током преподнева „медицинари” су вршили едукацију у Дечијем диспанзеру бечејског Дома здравља и одржали час едукације за седмаке у ОШ „Север Ђуркић”, а у време када се смењују две школске смене имали су на централном градском тргу штанд где су разговарали на тему превенције ХИВ/АИДС, делили промотивни материјал и кондоме. В. Ј.

Предавање средњошколцима АПАТИН: Поводом Светског дана борбе против сиде, волонтери Канцеларије за младе Апатин спровели су акцију бесплатног дељења кондома и едукативног материјала који садржи информације о превенцији и начинима заштите од сиде. Наредне недеље Канцеларија за младе ће, у сарадњи са невладином организацијом Омладином Јазаса из Новог Сада, организовати и предавање за ученике средњих школа на тему превенције ХИВ/АИДС-а, али и на тему унапређења репродуктивног здравља младих у окружењу Ј. П.

TElEfONI

Му зи ком про тив си де

КИ КИН ДА: Чла но ви Омла дин ске те рен ске је ди ни це Цр ве ног кр ста ју че су на цен трал ном ки кинд ском тр гу су гра ђа ни ма де ли ли про па ганд ни ма те ри јал, а из ве ден је мју зикл ко ји су осми сли ли мла ди ове ху ма ни тар не ор га ни за ци је.

- Ова ак ци ја одр жа на је у са рад њи са За во дом за јав но здра вље- ре као је пред сед ник Омла дин ске те рен ске је ди ни це Жељ ко Бо го са вљев. - Омла ди на Цр ве ног кр ста су тра ор га ни зу је ху ма ни тар ну жур ку „Му зи ком про тив си де” у ноћ ном клу бу ПА ЗИА за ко ју је ула зни ца слат киш. При ку пље ни слат ки ши би ће уру че ни де ци из Днев ног цен тра и де ци на Де чи јем оде ље њу бол ни це. А. Ђ.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~arautoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ОБЕЗБЕЂЕНЕ ПАРЕ ЗА ЗАВРШНЕ РАДОВЕ НА ХАЛИ У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ

ДОНАЦИЈЕ ИЗ НЕМАЧКЕ ЗА ДОМ У СТАРОЈ МОРАВИЦИ

СТАРА МОРАВИЦА: Дому за особе ометене у менталном развоју у Старој Моравици, стигла је помоћ из Немачке. Прехрамбене и хемијске производе и 18 кревета прилагођених потребама људи који бораве у Дому послали су породица Холц из Леверкузена и Роберта Лара из Егенфелдена. Помоћ је дому уручио председник Скупштине Војводине Шандор Егереши указавши том приликом да је Дом у Старој Моравици пример сиромаштва у Србији, а директорка Дома Жужана Станко пожалила се на финансијске проблеме и недостатак особља. Житељи Дома су извели неколико рецитација на мађарском и српском језику, као и кратку адаптацију бајке „Црвенкапа”. Дом за лица ометена у менталном развоју у Старој Моравици основан је 1946. године и збрињава старије од 18 година. Капацитет дома је 345 људи. В. Х.

АЛИБУНАР: Одборници Скупштине општине Алибунар усвојили су ребаланс општинског буџета којим су обезбеђене паре за довршетак радова на спортској хали у Банатском Карловцу. Овај спортски објекат је почео да се гради пре више година и требало је да се заврши још пре две године, али криза је учинила своје, није било пара у Фонду та капитална улагања АПВ и радови су стали. Било је потребно да се угради подна облога, поставе трибине и опрема за семафоре. На то се чекало пуне две године. По речима покрајинског посланика Недељка Коњокрада тек сада су се стекли услови да Фонд за капитална улагања обезбеди око 13 милиона динара и цео посао треба да се заврши до 20 децембра ове године. Тада ће халу обићи такмичарска комисија Европског првенства у рукомету ради пријема за

ЗАХВАЉУЈУЋИ СУБВЕНЦИЈАМА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ И САМОЗАПОШЉАВАЊЕ

Посао за 40 Новобечејаца

су најефикасније спровеле локални акциони план запошљавања. Пројекат траје годину дана и очекује се да ће послодавци и након његовог завршетка, задржати на радном месту оне који се буду показали као добри радници, а да ће они који су добили средства по основу конкурса о самозапошљавању успети да развију своју делатност и наставити њоме да се баве. Власница трговинске занатске радње “Јана“ Анђела Петровић казала је да њеној фирми помоћ од

Уручивање уговора за запошљавање

управи веле да је ово, такође, један од начина да се задрже стручњаци са високим образовањем који недостају Новом Бечеју. Председник новобечејске општине Миливој Вребалов изјавио је приликом уручивања уговора новозапосленима да је један од критеријума за доделу средстава за запошљавање био и успех на факултету.

-Конкретно, једна девојка, са просеком оцена 10 на Економском факултету, управо је захваљујући овим уговорима добила посао и према нашим информацијама, послодавац је задовољан и задржаће је и након годину дана, када ови уговори о субвенцијама истичу – нагласио је Вребалов. Општина је на основу Локалног акционог плана запошљавања издвојила око три милиона динара за ове намене, док је Национална служба за запошљавање учествовала са 2,95 милиона. Вребалов је нагласио да је са тих шест милиона запослено четрдесеторо младих људи што је Нови Бечеј, по његовим речима, сврстало међу општине које

Јубиларне награде и више стипендија

100.000 динара, за радницу коју је раније запослила, значи много јер ће тај новац моћи да уложи у нове пројекте.

-Раније сам сама радила у трговини, готово 20 часова дневно, и нисам више физички могла то да издржим. Морала сам да запослим нову радницу. Тренутно ради само продавница, али ћу са овом субвенцијом коначно моћи да отворим и други део фирме, а то је конфекцијска радионица, што је и било у плану. Без ове помоћи не бих могла да купим машине. После тога ћу запослити бар још двоје радника – рекла је Петровићева. У јануару ће, иначе, бити расписан конкурс за 2012. па сви који нису успели овог пута да добију субвенције, могу покушати следеће године. У НСЗ истичу да је важно добро испратити услове. Јер, ове године је било поднето чак 13 неуредних захтева у групи за самозапошљавање што је, у односу на укупно двадесет захтева, јако велик број. Ж. Балабан

Нови тренд „Двери”

АПАТИН: Покрет „Двери“ одржао је у Апатину, у препуној сали Скупштине општине, трибину на којој су говорили Иван Костић, Бошко Обрадовић и Мирослав Паровић.

- „Српске Двери” се 12 година боре за очување српске породице, српског идентитета. Желимо да се сво српство на овим просторима обједини - рекао је, између осталог Иван Костић. Бошко Обрадовић је рекао да су „Двери” ушле у политичку арену да успоставе потпуно нови тренд - улагање у све што је домаће: домаће банке, производњу, културу...„Двери” су имали трибине у више од сто општина у Србији, канцеларије су отворили у преко 30 градова, а од недавно имају канцеларију и у Апатину. Ј. П.

Биће завршена до почетка Европског првенства у рукомету

утакмице такмичарске групе која ће се надметати и вршачкој хали Миленијум. Првобитно је било планирано да се ова дворана у Банатском Карловцу због близине користи за тренинге учесника ЕП из ове групе. Најновија је вест је да ће се овде одиграти и једна утакмица

11

ПО ОДЛУЦИ СКУПШТИНЕ КАЊИЖЕ

Недостају под, семафор и трибине

Уручена неопходна помоћ

НОВИ БЕЧЕЈ: У општинском здању у Новом Бечеју уручени су уговори о додели субвенција за остваривање мера новог запошљавања, самозапошљавања и запошљавања приправника, које финансира локална самоуправа, у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Новобечејска општина је за осам година изгубила више од 2.000 становника и ово је једна од мера коју је утврдила локална самоуправа како би се тај негативан тренд зауставио. У општинској

petak2.decembar2011.

и то рукометних сила Данске и Норвешке. Завршетку радова највише се радују карловачки рукометаши који своје утакмице у Другој лиги већ десетак година као домаћини играју у Јабуци, Качареву или у Банатском Новом Селу. Р. Ј.

КАЊИЖА: Трећи ребаланс буџета општине Кањижа за ову годину усвојен је на седници СО уз непромењен досадашњи утврђени оквир средстава од једне милијарде динара, него је само извршена прерасподела на појединим позицијама и код прихода и расхода. Ребалансом је између осталог обезбеђено око 8,8 милиона динара за испату јубиларних награда запосленима код свих индиректнх и других буџетских корисника. Начелник Одељења за буџет и локалну пореску администрацију Тибор Домонкош очекује да ће се у овој години планирани приходи буџета остварити до 83 одсто, што је за три одсто слабије него лане, али напомиње да је то боље за пет до седам одсто него претходних година. Ребаланс буџета усвојен је гла-

совима владајуће Мађарске коалиције (МК), а против су гласали одборници опозиције из Демократске странке, који су имали примедбе на утрошак средстава за неке намене. Измењена је одлука о стипендирању студената, па је број стипендија са 50 повећан на 60. Саболч Каваи (МК) је предлог за повећање броја стипендиста образложио лошом економском ситуацијом и намером да се помогне родитељима. Са повећањем броја стипендија омогућиће се да уз 27 досадашњих корисника стипендије добије 33 нових. У расправи је указано да је у раду Комисије за образовање приликом бодовоња и састављање ранг листе било проблема, те да би та искуства требало користити у наредном периоду. М. Мр.

ИСТРАЖИВАЊЕ ВОДЕ У МОЛУ ПОТВРДИЛО ОЧЕКИВАЊА

Развојни потенцијал у блату Орловаче МОЛ: Покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију АП Војводине др Атила Ченгери боравио је јуче у Молу, где се у разговору са челницима МЗ Мол, председником ађанске општине Золтаном Билицким, покрајинским послаником Јожефом Тобијашем и члановима пројектног тима ПАРЕС упознао са фазама имплементације и реализације пројекта прекограничне сарадње који Мол остварује са болницом „Др Диосилађи Шамуел” из мађарског града Макоа. Менаџер пројекта Јован Шевић предочио је да се ради о пројекту вредном 258. 000 евра на испитивању лековитог блата (пелоида) и високо минерализоване воде на локацији Орловача у Молу. Финанасира се из ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србије средствима Европске уније, а у првој фази Мол је добио подршку Покрајинског секретаријата за здравство у износу од шест милиона динара. И локална самоуправа општине Ада препознаје потенцијал Орло-

ваче као велику могућност за развој. Више од једног века зна се за лековитост блата и воде на локалитету „Орловача” у Молу, била је то једна од већих војвођанских бања, подсетио је Шевић, али услед поплаве пре 70 година је срушена. Он је додао да су 80-тих година прошлог века рађена разна испитивања, али је остало пуно тога недореченог, јер није никада прецизно утврђен квалитет и резерве лековитог блата. Пројекат је започет 2009. са Болницом из братског града Макоа, а у испитивање је укључена и Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију „Русанда” из Меленаца. Како је нагласио Шевић установљено је да локалитет Орловача располаже пелоидом и високоминерализованом водом изузетног квалитета и лековитих својстава, а пред надлежним покрајинским органима је одбрањен елаборат о њиховим резервама, којих има за експлоатацију у дужем периоду.

- Од великог је значаја што је локална самоуправа препознала мо-

ОДАБРАНО РЕШЕЊЕ STALNE ПОСТАВКЕ КИКИНДСКОГ МУЗЕЈА

Анекс за нове садржаје и радионице КИКИНДА: Рад архитектонског тима из Београда у саставу: Катарина Самарџија, Никола Самарџија и Милан Шпањевић, проглашен је најбољим идејним решењем нове сталне поставке Народног музеја у Кикинди. Проглашење победника и изложба идејних архитектонско дизајнерских реше-

чинила седам чланова за најбољи рад одабрала је идејно решење архитектонског тима из Београда којем је припала и награда од 130 хиљада динара. Другопласирани рад награђен је са 80, а трећепласирани са 50 хиљада динара. Исплатом награда Народни музеј откупио је два идејна решења које може да користи у целости или парцијално. Када ово решење реализујемо то ће ставарно бити „нов” музеј са измењеном сталном поставком, али и простором за увођење нових садржаја и већег броја радионица. Члан победничког тима Милан Шпањевић појаснио је да идејно решење происСва идејна решења биће изложена до 5. децембра тиче из детаљне анања нове сталне поставке отворена је лизе и Музеја и Трга, а полазиште је до 5. децембра. Радови су присти- било унутрашње двориште као негли на конкурс који је расписан на искоришћени потенцијал.

- Створили смо кружну комунирепубличком нивоу, а назив изложбе је „Нови музеј” истакла је ди- кацију отварањем још једног улаза ректорка кикиндског Музеја Лиди- и анексом који подржава двориште - рекао је Шпањевић. ја Милашиновић: Током радова у Народном музеју - На конкурс је пристигло 25 идејних решења, а једно је дискфа- ће се трудити да ова установа што ликовано јер није испуњавало све мање буде затворена за посетиоце. А. Ђ. услове конкурса. Комисија која је

Др Атила Ченгери у разговору с домаћинима из Мола, гостима из Макоа и пројектним тимом ПАРЕС

гућност аплицирања за коришћење средстава фондова ЕУ, како би се истражила лековитост блата на „Орловачи” - указао је Атила Ченгери. - Сада се испитује квалитет и количина расположивог лековитог блата и воде. Општина Ада је такође помогла овај пројекат препознајући га као могућност за развој

бањског туризма, не очекујући све од покрајинске власти. На нама је, када већ знамо о каквим потенцијалима се ради, да сагледамо идеје и могућности за коришћење лековитог блата, да ли дистрибуцијом у друге центре или изградњом бањских садржаја, то ће се још видети. Текст и фото: М. Митровић

ПОЗИВ НА НИКОЉДАНСКИ ФЕСТИВАЛ РАКИЈЕ

Бира се најбоља капљица

СЕНТА: Удружење пољопривредника Сенте са својом Секцијом воћара и члановима сенћанског реда витезова ракије свети Никола, припрема се за традиционални 11. међународни „Никољдански фестивал ракије”, очекујући да ће број учесника надмашити лањски рекорд. У оквиру такмичарског дела фестивала оцењиваће се природне ракије регистрованих дестилерија које се производњом баве за даљу продају, као и индивидуалних произвођача ракије за сопствене потребе. Оцењиваће се петнаестак врста природних воћних ракија, а достављају се такмичарски узорци у паковању не мањем од пола литре. Регистроване дестилерије плаћају котизацију од 1.000, а индивидуални произвођачи 500 динара по узорку. Узорци се могу доставити до 5. децембра у канцеларију Удружења пољопривредника Сенте, Улица Дожа Ђерђа 34, а преузимају се и у канцеларијама Удружења пољопривредника северне Војводине на Палићу (Хоргошки пут 3) и Општинске уније произвођача у Бачкој Тополи (Маршала Тита 30). Детаљније информације могу се добити и путем телефона код организатора Миклоша Нађа (063/520-516) и Ференца Шотија (063/293-079) у Сенти.

- Интересовања произвођача има и очекујемо да се надмаши лањски

број од 239 узорака - каже Миклош Нађ. - Поред ракија наших произвођача у конкуренцији ће у великом броју бити учесници из Мађарске, Словачке, неколицина из Румуније, а интересују се и произвођачи из околине Осијека из Хрватске. Оцењивање ће се обавити 10. децембра у ресторану „Јаил” у Сенти. Најбоље оцењене ракије награђују се златним, сребреним и бронзаним медаљама, а она са највише бодова носи титулу најбоље ракије фестивала. Проглашење резултата и додела признања биће 17. децембра у изложбеној сали Дома културе у Сенти, када ће се уприличити изложба пољопривредних и прехрамбених производа и рукотворина и дегустација ракије. М. Митровић

vojvodina

petak2.decembar2011.

dnevnik

c m y

12

ДАНАС НАСТУП МЛАДИХ РОМА

Кад публика мења представу и обрнуто

Амбициозни планови за наредни период

ЗАБАВНИ ЗИМСКИ ВИКЕНДИ У НОВОМ БЕЧЕЈУ

„Тиски цвет” проширује туристичку понуду

НОВИ БЕЧЕЈ: Општина Нови Бечеј, можда понајвише од свих осталих средњобанатских комуна, посветила се развоју туризма, а као једну од понуда издвојила је летње забавне викенде, током којих гости могу обићи новобечејске знаменитости, уживати у природи и традиционалној банатској кухињи. Али, Новобечејци су сада одлучили да организују и зимске викенде, а њихов програм представљен је у овдашњем хотелу „Тиски цвет”. Директор хотела Драгољуб Дорошков казао је да је „Тиски цвет” препознао евидентан развој туризма коме се посветила локална самоуправа. То се, објаснио је он, рефлектовало кроз вишеструко увећан промет хотела, па су зимски викенди логичан наставак двогодишње успешне акције „Викенди у Новом Бечеју”, који су се одвијали у летњем периоду.

- Желимо да туристичку понуду учинимо још лепшом и прихватљивијом. Свима је већ познато да Нови Бечеј има увелико посећене манифестације у организацији локалне самоуправе, које се одвијају током пролећа, лета и јесени. Зима је, некако, остала непокривена, а ми желимо да испунимо и тај период са атрактивним догађајима у хотелу - рекао је Дорошков.

За ову годину, у оквиру зимских викенда, планирано је неколико догађаја. За 31. децембар предвиђен је дочек Нове године, 6. јануара биће уприличена прослава Бадње вечери, 13. јануара дочек Српске нове године, 27. - Светосавски бал, 14. фебруара – обележавање Светог Трифуна или Дана заљубљених у кафићу „Венеција”, 15. фебруара музичарско - угоститељска нова година… Такође, за 3. март је планирано предузетничко вече, 8. март биће посвећен дамама, 13. априла биће обележен Велики петак и православни Ускрс, а 26. маја одржаће се ловачко вече. Поред организовања зимских викенда постоје и други амбициозни планови за наредни период.

- Радимо на томе да већ следеће године изградимо два отворена и један затворени базен, тако да ће туристичка понуда Новог Бечеја добити сасвим нову концепцију додао је Дорошков. Хотел „Тиски цвет” постоји од 1985. Приватизован је пре три године, а лане је започето његово реновирање. У склопу хотела, у септембру 2009. године, изграђен је кафе „Венеција”. Хотел је капацитета 38 соба, које су модерног дизајна. Кључеви једног од четири апартмана дати су познатој хрватској поп певачици Северини. Ж. Балабан

БЕЧЕЈ: Група ромских средњошколаца и студената имаће данас у Градском позоришту Бечеј претпремијеру представе „Ја желим, да ли ти желиш?”, коју су припремили у оквиру форум театра. Улаз је бесплатан и заинтересованим Бечејцима, без обзира на узраст, отворен је позив да дођу у 18 сати и прате, а касније се и сами укључе у ток представе. Форум театар је облик позоришног рада где публика учествује и то не само предлозима и ко-

ментарима, већ јој се, уласком на сцену, пружа прилика да промени представу, али и да представа промени њих.

- Представе форум театра, па и ова наша, имају за циљ да с једне стране укажу на проблеме, а са друге да отворе простор за дијалог и тражење конструктивних решења. Глумачки ансамбл наше актуелне представе броји девет младих људи, који су у минула три месеца вредно радили под вођством београд-

ских глумаца Тиње Дошен и Мирослава Николића. Представа је рађена у оквиру пројекта „Иницијатива за образовање ромских девојчица”, који је почео да се реализује пре четири године захваљујући норвешким донацијама. Ова представа има за циљ да прикаже на које све препреке млади Роми наилазе у жељи да се образују - рекла нам је координатор за ромска питања у бечејској општини Ангела Славнић. В. Ј.

НЕ ШТИН У РАЗ ВОЈ НИМ ПРО ЈЕК ТИ МА ФРУ ШКЕ ГО РЕ

Срем ска ку ћа че ка ет но-се ло НЕ ШТИН: Општине Бачка Паланка, Беочин, Инђија, Ириг, Петроварадин, Рума, Сремски Карловци, Сремска Митровица и Шид још од 2004. године, од када је Скупштина Војводине усвојила Просторни план подручја посебне намене Фрушке горе, а недавно светло дана угледао и План развоја, пуно су очекивале. Општина Бачка Паланка чија се два села, Нештин и Визић са припадајућим катастарским општинама, налазе на десној обали Дунава, односно обронцима Фрушке горе, још увек рачуна на специфично сти овог свог дела. У последње две-три године у Нештину је пуно инвестирано. У центру села изграђена је нова зграда у коју се смештене све јавне службе, асфалтиране су све улице, уложено је у водовод, у чесмама је изворска вода, урађена јавна расвета, стигао је и природни гас, регулисано корито планинског потока чије су пролећне бујице правиле велику штети домовима у нижим деловима села...Међутим, по Просторном плану Фрушке горе Нештин је требало да постане етно село са едикативним музејом, односно Сремском кућом из 18 века. До 2006. године требало је да се уради идејни пројекат, а комплетан посао да се заврши до 2012. године па је извесно да тако неће бити.

Сремска тршчара, овде познатија као Савићева кућа из 18. века (некада познате трговачке породице), кажу стручњаци, представља развијени тип сеоске куће, чија је појава карактеристична за подручје Срема

та, полупаним прозорима, почупаном дворишном оградом, подрумом коме прети урушавање... Ова се кућа водила као музеј на отвореном, али испада да је од ње мало шта остало.

Вре ме на гри за Срем ску ку ћу у Не шти ну

у 17. веку. Од 60-тих година прошлог века, нема станара и налази се под за заштитом државе, односно Завода за заштиту културно историјских споменика Војводине. Данас јадно изледа с попуцалим гредама, отпаднутом фасадом од бла-

У Месној заједници кажу да су пре месец дана кућу снимали неки људи и рекоше да су из Завода, па се овде надају да би ускоро дошли и рестауратори. Мада, у каквом је стању, комшије се боје да ће се срушити. Могло би и село да помогне,

јер полупана стакла на прозорима кроз које киша, а вероватно и снег, пада у собе и кваси зидове и под од блата, коштају пар стотина динара. Ограду од дебелих цепаних стабала није дошао да однесе и положи неко из суседног села. Постојао је и пројекат прекограничне сарадње општине Бачка Паланка и суседног града Илока у Хрватској, а по њему требала је да се из предприступних фондова ЕУ уреди и ова кућа. Тај пројекат, међутим, није прошао. По Просторном плану Фрушке горе, Нештин би требало да буде једна од пет дестинација где би се изградило пристаниште на обали Дунава. Односно, планирана је својеврсна марина за јахте и чамце, а предвиђен је и аласки центар. Планирани су и специјални капацитети, намењени ексклузивној продаји и дистрибуцији производа, карактеристичних за ово подручје, као што су вино, ракија, воће, поврће, али и млечни производи, лековито биље. Нештин би постао етно село, као један од центара руралног и винског туризма. Због тога је и планирана адаптација сеоских кућа за смештајне капацитете у туризму. Како сада ствари стоје, једино је питање да ли ће Сремска кућа из 18. века дочекати да се уклопи у етно-Нештин, јер каква је сада, мало је јунака који би у њој смели заноћити. М. Су џум

БИРА СЕ СУВЕНИР РУМЕ

Еколошки прихватљив симбол

Поносна на награду

НА КОНКУРСУ ДЕЧЈЕГ ЛИКОВНОГ СТВАРАЛАШТВА У ЛИДИЦАМА

Награда Доротеи Долхаи БЕЛА ЦРКВА: Ученица осмог разреда основне школе „Жарко Зрењанин” у Белој Цркви Доротеа Долхаи освојила је награду на конкурсу дечјег ликовног стваралаштва у чешком граду Лидице, на коме је учествовало 25.000 радова. Лидице су место у Чешкој где су у Другом светском рату највише страдала деца и у спомен на њих оформљен је фестивал који спада међу четири најјача у свету. Тема конкурса је била „Ту живим и то сам ја”, а наставница ликовног, академски сликар Тереза Стаменковић, и њени ученици припремили су радове разних облика и формата, од дводимензионалне слике дечје собе у техници колажа и темпера, преко тродимензионалних радова који су представљали делове

играчака или намештаја из дечјих соба, па до мајица са штампаним мотивима из Беле Црква и фотографија које је урадила Доротеа Долхаи, а које представљају њено краљевство и краљевство њених љубимаца. Доротеа Долхаи није очекивала награду, али је заиста поносна на овај успех, а награду јој је уручила конзул у амбасади Републике Чешке у Београду Валерија Фулова. Доротеа се фотографијом бави две године, а најчешћа тема њених фотографија су инсекти и цвеће. За 10. децембар припрема се прва Доротеина самостална изложба фотографија у Народној библиотеци. Један мањи број фотографија биће изложен, а остале, којих има преко пет стотина, посетиоци ће моћи да виде на видео биму. М. В.

РУМА: Туристичка организација расписала је конкурс за избор сувенира Руме који би био намењен туристичкој промоцији и то по принципу еколошких стандарда. Право учешћа имају сва заинтересована правна лица и физичка лица из Србије, конкурс траје до 20. јануара, а награде су 15, 10 и пет хиљада динара за прва три места.

- Сувенир би требало да буде лако препознатљив, да представља одраз традиције, културне, историјске и материјалне баштине Руме, те може имати и употребну вредност, односно да у границама доброг укуса буде стилизован као предмет са одређеном употребном вредношћу. Сувенири могу бити урбани (роковници, привесци, оквири за фотографије, мајице, подлога за компјутерског миша), затим традиционални (слике и предмети од сла-

Ма ли кор зо пр во укра шен СУ БО ТИ ЦА: Радници „Расвете” већ увелико украшавају центар Суботице за предстојеће празнике. Декоративно осветљење је постављено прво у околини малог корзоа у центру града и Улици Матка Ву-

Креативна радионица писања НОВИ БЕЧЕЈ: Уредници водећих дневних новина позивају матуранте, студенте, незапослене и ПР менаџере, да у новобечејској Креативној радионици писања открију да ли је позив новинара и ПР менаџера занимање за њих.Уколико јесте, за наредних неколико месеци, док чекају посао, могли би стећи још једну корисну вештину. Од децембра ове, до јуна идући годи-

не, једном недељно ће писати, разговарати, размишљати, заједно са уредницима водећих дневних листова и још неким занимљивим медијским личностима. Прва ће са будућим радионичарима разговарати уредница војвођанске хонике у „Блицу“ Душица Анастасов. Пријављивање у Креатину радионицу писања је до 15 у месецу, а уплата је 2.000 динара . М. К.

ме, украсни предмети и колекционарске лутке од кукурузовине, бели вез и ткани предмети, лицитерска срца) а могу да конкуришу и уметнички сувенири као што су употребни и украсни предмети од керамике, односно шоље, чиније, флаше, украсне вазе. Дакле, сви који мисле да имају идеју за нешто што би могао да буде сувенир Руме, нека се јаве - рекла је директорка румске Туристичке организације Милена Којић. Сваки учесник може конкурисати са више радова и у том случају се сваки рад доставља као посебан. Учесници треба да доставе и текстуални опис сувенира који подразумева димензије, боје, квалитет материјала са освртом на врсту материјала који би био најпогоднији за израду сувенира и који је еколошки прихватљив. Ј. А.

ковића. У Дирекцији за изградњу града кажу да ће на сличан начин бити украшен и центар Палића, као и друге месне заједнице.

- Ове године издвојили смо два милиона за празнично украшавање. Купили смо нових 30 светлећих тела у облику звезда, полумесеца и

друге светиљке. Сваке године се трудимо да нам град буде што лепши и уређенији, а нарочито у време празника - објашњава директор Дирекције за изградњу града, Јо сип Ко вач Стри ко. Суботица је ранијих година била проглашена за један од најлепше украшених градова за Божић и Нову годину, а суграђанима се допада како град изгледа током децембра и јануара.

- Ја волим када све шљашти и бљешти. То носи дух празника. Волела бих када би нам град био још светлији и украшенији - рекла је Хај нал ка Ми клош. Једина замерка грађана се односи на украшавање јелки, које се секу и након празника бацају. Без обзира на то, очекује се да до 5. децембра буду завршени сви радови на новогодишњем украшавању града и да Суботица заблиста. С. И.

Врањ ски пре да је сли ке сом бор ском Град ском му зе ју

ЗО РАН СТО ШИЋ ВРАЊ СКИ ДО ПУ НИО СВОЈ ЛЕ ГАТ У СОМ БО РУ

Пре ко сто ти ну екс по на та за во ље ни град

СОМ БОР: Као што се Сомбор, одвајкада, дичио својим уметницима, а напосе сликарима, тако ни они њему нису и не остају дужни. Један од таквих примера је и сликар Зо ран Сто шић Врањ ски, који већ 19 година допуњавања својим делима легат отворен у Градском Музеју. Легат који носи његово име садржи документацију о наградама и признањима, самосталним изложбама, и текстовима који су објављени у монографијама и другим издањима о овом уметнику којем поред родног Врања „другу половину срца” заузима Сомбор где већ деценијама живи и ради. Приликом сваке годишње допуне легата Стошић поклони и своја три дела, па је тако на пригодној свечаности почетком седмице директору сомборског Градског Музеја Бра ни сла ву Ма -

шу ло ви ћу предао три уља на платну настала 2009. и ове године. Са овом последњом донацијом, Врањски је Градском музеју поклонио укупно око осамдесетак слика и 40 цртежа, тако употпуњавајући фундус ове установе.

- Из велике љубави, одлучио сам да граду сваке године поклоним по три слике - рекао је јуче Врањски у Градском музеју, приликом предаје слика, на чему му се захвалио и први човек сомборског Музеја, Бранислав Машуловић. Уз Стошићева дела легат садржи око стотину експоната везаних за рад овог уметника, који је још 1992. склопио уговор о поклону којим се обавезује да ће сваке године оставити по три своја рада Завичајној збирци ликовног одељења Градског Музеја у Сомбору. М. Ми ље но вић

Квиз о Чесима

БЕЛА ЦРКВА: У оквиру културне манифестације „Дани чешке културе”, коју организује Културно-просветно удружење „Чеси Јужног Баната”, у сарадњи са Основном школом „Доситеј Обрадовић”, биће организован квиз под називом „Шта знамо о Чесима – колико се познајемо”. Квиз почиње сутра, а учествују деца од петог до осмог разреда. У су-

боту ће бити одржано финално такмичење, а учесници су се спремали на основу материјала који је припремила и обрадила етнолог из Новог Сада Драгана Латиновић. Победничка екипа ће као награду добити петодневни боравак у граду Хлубока над Влатвом. Награду је дао градоначелник Хлубоке, града који је иначе партнерски град Белој Цркви. М. В.

reporta@e

dnevnik

petak2.decembar2011.

13

[TA SE DE SI KAD NA IV NI NO VI NAR PO VE RU JE U OZBIQ NE NA ME RE NVO-a, ME GA KON CER NA I MR KO WI ]E VOG RE SO RA

Ener get ski udar ni ci osta li i glad ni i `ed ni

Ne }e ni ko {a va da du va zaba da va

e ma to, bra le moj. Ne }e se, bre, Sr bi ja opa me ti ti dok ne vi di ka ko raz vi je ni svet ra di. Ta ko sam po seb nim po no som bio is pu wen kad mi je za zvo nio mo bil ni, te me cvr ku tav glas `en skog ~e qa de ta, na mje {te ni ce iz ve snog „Bo van kon sal tin ga“ oba ve stio da sam do bio na gra du na kon kur su ne ~e ga {to se zo ve CE DEF, ko ju, je l’ te, imam pri mi ti u va ro {i pa ra }in skoj. Sum wi ~av ~im se spo me nu bi lo ka kve ne vla di ne udru ge (tim pre {to na kon kurs ni sam ni kon ku ri sao), ipak sa ~e kam i zva ni~ nu elek tron sku po {tu pre ne go {to po ~a stim eki pi cu s po sla.

Lep i-mejl, qu bi ga maj ka, jed no stav no uli va si gur nost, od ma’ se vi di da to ni je ne ki top-{op „su per sec ko„, ve} mno o o go oo ozbiq na stvar. Elem, po stao sam udar nik, go to vo he roj, srp skog no vi nar stva u pro mo vi sa wu ener get ske efi ka sno sti i al ter na tiv nih iz vo ra ener gi je (ve tar, sun ce, sme }e...) ~e rez le to {we re por ta `i ce o iz ve snoj som bor skoj fir mi ko ja od is ko ri {}e -

N

nog je sti vog uqa bi o di zel pra vi. Jes’ maj ku mu, se tim se da me zbog to ga i s B-92 i RTV-a zva lo, ne bi’ l’ im kon takt sa ~o ve kom dao. A da sam la u re at, svo jim vi so kim po kro vi teq stvom po tvr |u je Mr ki jev spa hi luk za in fra struk tu ru i ener ge ti ku. Do bro, ni je mi ja sno {to se NVO zva na CE DEF (Cen tral no e vrop ski fond za raz voj) Sr bi jom ba vi kad i Mi ni star stvo ino stra nih poslova zna da smo na ju go i sto ku Evro pe, ali opet...

Mi te le u ro pqa nin som bor ske pro ve ni jen ci je sam po ro |e wu pa se ni ne bu nim. Da ne po mi sli ne ko da se ra di o ne koj pi ra mi dal noj pre va ri, na gla si lo to da je pr va na gra da put i sed mo dnev ni bo ra vak u Bri se lu, a dru ga i tre }a do bi ja pla ke tu i na gra du ce ment-mul ti na ci o nal ke {vaj car skog po re kla „Hol cim“. Po kro vi te qi su i dru gi be lo svet ski gi gan ti, kao „Ce re zit“ i Folk sban ka. Le po. Ma li pro blem je {to nam je pre voz do Pa ra }i na or ga ni zo van tek iz Be o gra da, ali ne ma pro ble ma, jed nu od tri na gra de („Zna }i ko ju, ne

smem, zna }i, da vam ka `em“) do bi la je i ko le gi ni ca Zla ta Va si qe vi} iz do pi sni {tva „Bli ca“ pa }u s wom do pre sto ni ce.

Je smo kre nu li u po la ~e ti ri uju tro, ma gla kao te sto, ali put br zo od mi ~e u {a la ma ti pa „do bi }e mo kri stal nu pe pe qa ru iz Pr ve srp ske fa bri ke sta kla“. U

ring u pa u zi. Ja o oo, ba{ nam je `ao, Cve le tov pre mi jer ni sa vet nik za ener ge ti ku, her [kun dri} je spre ~en, ali je tu gosn Ko va ~i}, za me nik di rek to ra srp ske Agen ci je za ener get sku efi ka snost, pa se wor Gu sta vo Na va ro, di rek tor „Hol ci ma„ za Sr bi ju i oba {ka g|a Mi li ca Bi si}, eks ga zda ri ca Po re ske upra ve Re pu bli ke Srp ske, eks \e li }e va do mi ni star ka, eks {e fi ca srp skog bren ~a „Fi li pa Mo ri sa„ a ak tu el na ~la ni ca UO Udru `e wa ce men ta ra Sr bi je.

Kra tak pa nel o pri me ni al ter na tiv nih go ri va u ind su tri ji pa da se pri stu pi glav nom do ga |a ju – da ri va wu no vi na ra.

Iha a aj, tre }a na gra da. Jed na od pet istih. [ta joj fa li, mi slim se dok se pe wem na bi nu, sa mo mi je tre ba lo da me vu ~e u Bri sel pa u do dat ni tro {ak ba ci. Se -

Nije mi bilo sumwivo ni {to me je za jednog od laureata konkursa na kojem nisam u~estvovao proglasila nevladina organizacija zvana CEDEF (Centralnoevropski fond za razvoj), mada i Ministarstvo inostranih poslova zna da se Srbija jo{ nije odselila s jugoistoka Evrope Be lom gra du de san tu je mo za nas na me we ni kom bi „Da ba-ko merc“, i kol’ko za dva sa ta smo u Pa ra }i nu. Do ~e ku je nas ga zda ri ca „Bo van ko mju ni kej {nsa“ go spa Ana (ko ja je, gle ~u da, ujed no i pre{ jed ni ca CE DEF-a), ba{ se ob ra do va la, sa mo {to nas ni je i i`qu bi la. Osve `i te se ka fi com, pra vi espre so, maj stor ga ku va u ~e zvi od tri li tre, ima za sve. Ne bri ni te, bi }e i ke te -

wor Gu stav pre u zi ma iz ru ku pred sed ni ce UO CE DEF-a pla ke ti cu ve li ~i ne ve }e do pi sni ce s po zdra vi ma iz Ri bar ske ba we u jef ti nom pla sti~ nom okvir ~i }u i uz dve pa pir ne pro mo-vre }i ce pre da je la u re a ti ma, ko ji ma pri stoj nost na la `e da ne zve ra ju u sa dr `aj. Vra }a mo se na me sta, dok nas kao zve zda da na na sce ni me wa Ja pan ~i} ko ji ho da po sve tu i sa di dr ve }e, {i re }i

mir i eko lo {ku svest.

Di va ni ne {to uz o~a jan pre vod du go no ge pla voj ke, tek, ra za bi re se we go va na da da }e Sr bi ja po sta ti svet ski li der u {i re wu tog mi ra i eko lo gi je. Auuu, ro |a ~e, ti si k’o kan da ja ko dav no kre nuo iz Ja pa na!

Uglav nom, po bo de dva dr ve ta ro |ak s Da le kog is to ka uz ma nu el nu po mo} ma jor do ma pa da se ma lo i za lo `i mo. Kad ke te ring, ’na ko. Na ni vo ju. Voq’ ti ka fu }i no iz ~e zvu, voq’ ti ko za~ ke {u ba re i prin ces krof ne. Da, bi lo je i ne kih cr nih stva ri za ko je se br zo {i ri la le gen da „Hol ci mo va” fi li ja la u Po pov cu da su ~o ko lad ne koc ke, a kraj Pa ra }i na ma da iz gle dom li ~e na in te sti nal ni pro iz vod obo le - je dan) i bren di ra nom zna~ kom za log od kan ce ra de be log cre va. u re ver (ko ma da dva). Sve bren Ako o’{ ne {to sla no, pe ka ra je di ra no nat pi som „Hol cim„. Ja pre ko pu ta. l’ CE DEF, ja l’ in fra struk tur Pro |e i ta na {a br zo po te zna no mi ni star stvo, ni sam ba{ naj edu ka ci ja, pa ’na ko si ti i na pi - si gur ni ji, do dat no se otvo ri lo ti se da mo u „Da ba ko merc„ ne za pla sti~ nu he mij sku s nat pi bi smo li se do hva ti li Cen tral - som „^i sta ener gi ja 2010“, ro ne Evro pe. Is ko ri sti mo tre nu - kov ni kom za 2011. i pan tqi kom tak ne pa `we or ga ni za to ra, oli - za te le fon. Da pro {i ri mo svo ja ~e nih u ker be ri ma du gih no gu i zna wa iz evro e ner get ske efi ka sr ne }ih o~i ju, te is tr ke qi {e - sno sti, do bi li smo i pet ki la mo one ke se. Da kle, in ven tar - bro {u ra od ko jih smo osta li ski, za put dug 760 km i gi gant - odu {e vqe ni na da sve ko ri snom ski do pri nos ener get skoj efi - „Upra vqa we su bar ter skim bu ka sno sti maj ke Sr bi je je dan od na ri ma u Vo do vo du Le sko vac“ i naj ve }ih kon cer na ce men ta na {ti vom „Odr `i va ener gi ja u sve tu nas da ri vao bren di ra nom Evro pi 2005–2008“. Da, pod se ti pla sti~ nom he mij skom, bren di - lo nas i da utu li mo si ja li cu. ra nom ku ti ji com za vi zit-kar te, Pa, jes’. Po sled wi ko ji iza |e i bren di ra nom pa mu~ nom ma ji com tre ba da uga si sve tlo. mo del „Mr ki 1999“ (sve ko ma da Mi li} Mi qe no vi}

KO VA ^I CA OBE LE @A VA DE CE NI JU OD OD LA SKA U VE^ NOST SVET SKI SLAV NE UMET NI CE ZU ZA NE HA LU PO VE

I Pe le je ku po vao sli ke ma ma Zu za ne De~ ja du {a Zu za ne Ha lu po ve

aj po zna ti ja sli kar ka na iv ne umet no sti Zu za na Ha lu po va (1925–2001) iz Ko va ~i ce si gur no je naj vi {e do pri ne la da se ta ju `no ba ta ska va ro{ na svet sku ma pu ube le `i kao kul tur na me tro po la.

Ma ma Zu za na, ka ko su je svi zva li, pro no si la je sla vu ko va ~i~ ke na i ve od pr ve iz lo `be u Du brov ni ku, pre ko Pa ri za, Be ~a, @e ne ve, Ci ri ha, Di zel dor fa, Bri se la, Wo jor ka, sve do To ki ja. Po vo dom de se to go di {wi ce we ne smr ti, Ga le ri ji na iv ne umet no sti u Ko va ~i ci su tra otva ru iz lo `ba we nih de la.

– Ha lu po va je jed na od naj po zna ti jih sli ka ra na i ve u ~i ta vom sve tu.

Sa ra |i va la je s Une skom, Uni ce fom, Cr ve nim kr stom i Cr ve nim po lu me se com. Ni jed na ga le ri ja na iv ne umet no sti u sve tu na bi lo ko jem kon ti nen tu ni je kom plet na ako ne ma we nu sli ku. Une sko joj je or ga ni zo vao osam sa mo stal nih iz lo `bi u naj ve }im svet skim me tro po la ma, {to je do sa da re kord – na gla {a va di rek tor ka Ga le ri je Ma ri ja Ras pir.

Ta ko je u vre me ka da je ~u de snim ko v a ~ i~ k im mo ti vi m a za p qu s nu l a svet, na iz lo `bi u To ki ju svih 80 sli ka Ha lu po ve „ras pro da to” za re kord na dva i po mi nu ta! Kup ci, jed no stav no, ni su pi ta li za ce nu. Bi la je vr lo tra `e na i pri zna ta umet ni ca, po seb no u me | u n a r od n im hu m a n i tar n im

N

kru go vi ma. Uni cef je we ne sli ke kao raz gled ni ce {tam pao u vi {e mi li on skim ti ra `i ma.

– Ka da je ne dva no umr la na {a slav na sli kar ka Oqa Iva wic ki, na i {la sam na po da tak da su ona i Ha lu po va sli ke u hu ma ni tar ne svr he pro da va le za pri li~ no ve li ke su me ~ak i to kom avi on skih le to va „kon kor da” na li ni ja ma Pa riz–Wu jork, Pa riz – Rio de @a ne i ro i dru gim. Ha lu po va je bi la po zna ta po hu ma ni tar nom ra du. Sve pa re ko je je u `i vo tu za ra di la, da va la je u hu ma ni tar ne svr he. Opre ma la je {ko le, de~ je vr ti }e, bol ni ce, si ro ti {ta i mno ge usta no ve. Ka rak te ri sti~ -

no je da no vac ni je sla la po me na xe ri ma, ne go je ta mo gde je tre ba lo po mo }i od la zi la li~ no – pri ~a di rek tor ka.

Iz za o stav {ti ne Ma ma-Zu za ne ga le ri ja, ko ju go di {we po ho di vi {e od 20.000 po se ti la ca, po se du je 31 de lo

bar sto ti nak sli ka. Ma ma Zu za na, je di na jo{ uz Mar ti na Jo na {a u Ga le ri ji ima svo ju stal nu po stav ku. U stal noj po stav ci su i wen {ta fe laj, me da qe i pre gr{t dru gih pri zna wa, ta ko |e i bi sta iz li ve na jo{ za `i vo ta.

Za prili~no velike sume podavala je Halupova u humanitarne svrhe svoje slike. U Tokiju je svih 80 eksponata planulo za rekordna dva i po minuta we ne svet ski pre po zna tqi ve po e ti ke.

Di rek tor ka Ras pir i ku stos Ana @ol naj-Bar ca su se pret hod nih da na svoj ski po tru di le da se na oku pu na |e

Mo gao je to Da Vin ~i i bo qe Sli ka ri ma iz Ko va ~i ce di vi le su se mno ge svet ski po zna te li~ no sti, iz me |u osta lih fran cu ski pred sed nik Mi te ran, slav ni fud ba ler Pe le, Ur su la An dres, Alen De lon, {pan ski kraq Huan Kar los, pa i Mik Xe ger.

A Ha lu po va je, kad su je jed nom od ve li u Lu vr, za sta la is pred Da Vin ~i je ve „Mo na Li ze”. Fran cu ski do ma }i ni su je upi ta li {ta mi sli o sli ci, ona je du go za gle da la mit ski po tret, od mah nu la ru kom i od go vo ri la: „Mo gao je Le o nar do i bo qe!” Su tra je „Fi ga ro” na ce loj stra ni ob ja vio ovu iz ja vu i ve li ku fo to gra fi ju ati pi~ ne umet ni ce.

Di rek tor ka Ga le ri je na i ve Ma ri ja Ras pir

– Ha lu po va je bi la ve li ka do bro tvor ka pa we nih sli ka ima u {ko li, za ba vi {tu, me snoj za jed ni ci i dru gim in sti tu ci ja ma u Ko va ~i ci, a sva ta de la va qa lo je pri ku pi ti na re vers da mo gu na red nih me sec da na bi ti u ga le rij skoj po stav ci – pri ~a di rek tor ka Ras pir. – Na sto ja li smo da obez be di mo {to vi {e sli ka i s raz li ~i tim mo ti vi ma. U Ko va ~i ci ima do sta ostva re wa Ha lu po ve i u po se du pri vat ni ka, ko ji su ih od we ku po va li za `i vo ta. U eko nom skoj kri zi ne ki ko ji ma da nas tre ba ju pa ra, a ima ju Ma ma-Zu za ni ne sli ke, nu de ih na pro da ju da bi re {i li ne ku `i vot nu po tre bu. Nu de ih i pri -

Za vi ~aj na ga le ri ja ~u va i sli kar kin {ta fe lej

vat ni ga le ri sti, a u po nu di je i na auk ci ja ma pu tem in ter ne ta.

Ce ne za vi se od for ma ta i pe ri o da u ko jem su na sta le. Naj sku pqe su one iz se dam de se tih i osam de se tih go di na pro {log ve ka ko je se pro da ju za 2.000 do 3.000 evra, a one ra ni je ili oko 2000. mo gu se pa za ri ti i jef ti ni je – 1.000 do 1.200 evra. Ko li ko je de la Ha lu po va na sli ka la ni ko sa si gur no {}u ne mo `e da ka `e jer je mno ge po kla wa la ili sku po pro da va la, a evi den ci ju o u~in ku ni je vo di la ni ona, pa ni we ni me na xe ri.

Ha lu po va je bi la jed no stav na umet ni ca ve li kog sr ca i do bre du {e, s mno go qu ba vi. Bog joj je dao sli kar ski dar i sr ce pu no do bro te pa je mno go sli ka po kla wa la. Vo le la je da se dru `i, a u vre me kad se pro ~u la, mno go je pu to va la i ret ko bi la u Ko va ~i ci. Do svet ske sla ve uz di gla se sa sa mo pet raz re da za vr {e ne osnov ne {ko le. Pe de se tih go di na, kao ~la ni ca ko va ~i~ kog Dru {tva `e na, ve zla je ma ra me, ko {u qe i go ble ne i bi la na gla su kao naj bo qa jer je tra di ci o nal ne mo ti ve do pu wa va la sop stve nim or na men ti ma.

Uqa ne bo je za sli ka we na plat nu ku pi la je ka da je go blen pro da la za 5.000 di na ra. Pr vo uqe iz 1964. bi lo je „Mla }e we ko no pqe”, a me te or ski us pon usle dio je po sle pr ve sa mo stal ne iz lo `be u Du brov ni ku, gde su odu {e vqe ni stran ci ot ku pi li sve ra do ve.

Ma ma Zu za na ni je ta ji la da se u mo der nu umet nost ne raz u me ve} su joj naj bli `i sli ka ri we nog sen zi bi li te ta. Sa ma je gra di la svoj stil. De ce ni je ima la, ali su ona bi la glav ni mo tiv we nog stva ra la {tva. ^ak je i od ra sle sli ka la kao de cu, sa mo s br ko vi ma. ^e sto je sli ka la i sva ko dnev ni se o ski `i vot, zi mu, qu bav, ko va ~i~ ku cr kvu i bi blij sku te ma ti ku.

Mi lo rad Mi tro vi}

crna hronika

petak2.decembar2011.

dnevnik

c m y

14

SAOP[TE WE HA [KOG TRI BU NA LA

Su|ewe Hayi}u u oktobru 2012.

DRU [TVO SU DI JA SR BI JE UPO ZO RA VA

Visoki savet sudstva bez kvoruma Visoki savet sudstva nema kvorum za dono{ewe odluka o prigovorima neizabranih sudija posle ostavke ~lana tog tela sudije Mi li mi ra Lu ki }a, smatra Dru{tvo sudija Srbije. „VSS nema ve}inu od {est glasova neophodnu za dono{ewe odluka u postupku revizije odluka o izboru sudija, niti sastav u kojem sudije ~ine bar polovinu ~lanova, {to je suprotno standardima i dovodi u pitawe legitimitet drugih odluka koje Savet treba da donese„, navodi se u saop{tewu Dru{tva.

Dru{tvo sudija navodi da je „legalnost i legitimnost odluka VSS-a u reviziji reizbora

ozbiqno naru{ena” neizvr{avawem pravnosna`ne odluke Agencije za borbu protiv korupcije od 9. decembra 2010, kojom je konstatovano da Pre dra gu Di mi tri je vi }u „javna funkcija ~lana VSS-a prestaje po sili zakona, o ~emu }e odluku doneti Narodna skup{tina“, kao i pritvarawem ~lana VSS sudije Bla go ja Jak {i }a. „Nedavna ostavka sudije Luki}a potkrepquje sumwu da se postupak preispitivawa odluka prvog sastava VSS-a vr{i na proizvoqan na~in i pod pritiscima”, navodi se u saop{tewu.

(Ta njug)

U BE O GRA DU OSU \EN DU [KO KE SAR

Za zlo~in u Prijedoru ponovo 15 godina zatvora Odeqewe Vi{eg suda u Beogradu za ratne zlo~ine ponovo je ju~e na 15 godina zatvora osudilo biv{eg pripadnika MUP-a Republike Srpske Du {ka Ke sa ra zbog ubistva troje muslimana u Prijedoru 1994. godine.

Sud je i posle ponovqenog su|ewa na{ao da je Kesar kriv jer je sa saborcima Dra gom Ra da ko vi }em, Dra {kom Krn di jom i Ra do sla vom Kne `e vi }em u no}i izme|u 30. i 31. marta 1994. godine, po dogovoru da „idu da ubiju muslimane”, prvo bacio bombu i zatim drugu eksplozivnu napravu na ku}u Faruka Rizvi}a. Potom su wih ~etvorica udarcima tupim predmetima i o{trim se~ivom ubili Faruka i Refiku Rizvi} i Fadilu Mahmuqin.

Radakovi}, Krndija i Kne`evi} pravosna`no su osu|eni pred Okru`nim sudom u Bawaluci.

Kesar, kao i Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, ima pravo da ulo`i `albu Apelacionom sudu u Beogradu.

Pr vom pre su dom Ode qe wa Vi{eg suda za ratne zlo~ine Kesar je tako|e bio osu|en na 15 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo tu presudu i nalo`io novo su|ewe. „Prvostepeni sud je pojedine odlu~ne ~iwenice utvrdio ~itawem pravnosna`ne presude Okru`nog suda u Bawaluci bez izvo|ewa dokaza na osnovu kojih se utvr|uje postojawe tih ~iwenica. Osim toga, propustio je da da jasne razloge i izvede zakqu~ke koji se odnose na vezu izme|u radwe okrivqenog, oru`anog sukoba i o{te}enih civila„, navodi se u odluci Apelacionog suda.

(Ta njug)

PO TRA GA ZA NE STA LI MA NA KO SO VU I ME TO HI JI

Euleks }e istra`iti 36 lokacija Euleks }e zajedno s beogradskim i pri{tinskim timom za nestale, idu}e godine istra`iti 36 mesta na kojima bi se, kako se pretpostavqa, mogli na}i posmrtni ostaci nestalih tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. „Euleksovi forenzi~ki eksperti iz Odeqewa za sudsku medicinu ispita}e tokom idu}e godine vi{e od 30 potencijalnih lokacija kao deo wihovog stalnog tra`ewa za nestalima za vreme i posle sukoba na Kosovu”, navodi se u saop{tewu Euleksa, prenosi agencija Beta.

Odeqewe planira da ispita lokacije i sprovede ekshumacije u regionu \akovice, Pe}i, Kline, Prizrena, Mitrovice, Srbice i Podujeva.

Predstavnik pri{tinske delegacije Pa ja zit Nu {i najavio je pro{le nedeqe u Beogradu, posle sastanka radnih grupa Beograda i Pri{tine za nestale, da }e 2012. godine biti istra`eno 36 lokacija na Kosovu na kojima se sumwa da postoje grobnice.

- Euleksovi sudsko-medicinski eksperti nastavi}e intenzivni rad na proceni lokaliteta, ekshumacijama, obdukcijama i identifikovawem - izjavio je korukovodilac Euleksovog Odeqe-

wa za sudsku medicinu Alan Ro bin son.

Odeqewe za sudsku medicinu }e nastaviti da odr`ava veze s relevantnim organima vlasti kad je u pitawe otkrivawe mogu}ih lokaliteta izvan Kosova.

Euelks o~ekuje da }e naredne godine biti zavr{eno ispitivawe neidentifikovanih ostataka u Odeqewu sudske medicine. „Radi projekta revizije tog slucaja bila je potrebna istraga koja je trajala du`e od dve godine, koja je za rezultat imala vi{e od 30 novih identifikacija. Tokom sledece godine bi}e ispitano jo{ 85 slu~ajeva”, navodi Euleks.

Euleks }e nastaviti da podr`ava modernizaciju sudske medicine na Kosovu, kroz blisku saradwu sa lokalnim stru~wacima sudske medicine i drugim specijalistima.

Robinson je, naveo da je u toj oblasti ostvaren zna~ajan napredak.

Predsedavaju}a radne grupe za nestale Li na Mil ner izjavila je pro{le nedeqe u Beogradu da na Kosovu i Metohiji postoji jo{ 1.799 nestalih, i da je proces rasvetqavawa wihovih sudbina suvi{e spor. Na sastanku je oceweno da }e pronalasku nestalih doprine}e nepristrasna istraga navoda iz izve{taja Di ka Mar ti ja.

Su|ewe ha{kom optu`eniku Go ra nu Ha xi }u moglo bi po~eti u oktobru 2012, a ne u januaru 2013. godine, kako je prethodno najavqeno, saop{teno je ju~e iz kancelarije Ha{kog tribunala za medije.

Kancelarija za medije izdala je ju~e ispravku saop{tewa iznetog na konferenciji za novinare ove sedmice u vezi s planom pretpretresnog postupka u slu~aju Haxi}a. U prvobitnoj odluci sudije Ga ja Del vo a jea stoji da bi Tu`ila{tvo trebalo da podnese svoj predraspravni akt u maju 2012, odbrana u junu 2012, a da bi su|ewe moglo po~eti u januaru 2013. godine.

Okvirni datum za po~etak su|ewa je oktobar 2012, a ne januar

2013, a obe strane u postupku i daqe imaju rok da eventualne prigovore na raspored iznesu do 6. decembra ove godine, navodi se u saop{tewu kancelarije Ha{kog suda za medije.

Haxi} se, po optu`nici Ha{kog tribunala, tereti da je bio u~esnik udru`enog zlo~ina~kog poduhvata s predsednikom Srbije Slobodanom Milo{evi}em na ~elu, ~iji je ciq bio da se nasilno i trajno uklone Hrvati i drugo nesrpsko stanovni{tvo s tre}ine hrvatske teritorije.

Haxi} je tokom rata prvo obavqao du`nost predsednika vlade SAO Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, a nakon toga

bio je i predsednik Republike Srpske Krajine. Uhap{en je 20. jula u Srbiji, nakon sedam godi-

na bekstva, kao posledwi begunac kog je tra`io Ha{ki sud.

(Ta njug)

PO STU PAK ZA PRI VRE ME NO OD U ZI MA WE IMO VI NE SRE TE NA KA RI ]A I SROD NI KA

Punomo}nici osporavaju dokaze Tu`ila{tva Punomo}nici Sre te na Ka ri }a i wegovih srodnika osporavali su ju~e pred Vi{im sudom u Beogradu nove dokaze Tu`ila{tva o wihovoj nelegalno ste~enoj imovini, tvrde}i da su zakoniti prihodi Kari}a vi{estruko ve}i od vrednosti imovine ~ije se privremeno oduzimawe zahteva.

Vi{e javno tu`ila{tvo dostavilo je po~etkom oktobra nove izve{taje finansijske jedinice MUP-a o imovini Kari}a, koji se ti~u stana u ulicama Kraqa Milana i Izeta Mujazinovi}a u Beogradu, kao i ku}e u Ora{cu od 870 kvadratnih metara. Advokati porodice Kari} rekli su da policijski izve{taji nisu ta~ni jer rashode prikazuju kao prihode.

Postupak za privremeno oduzimawe imovine protiv Kari}a po~eo je krajem januara, po{to je Tu`ila{tvo predlo`ilo da im se zapleni imovina vi{emilionske vrednosti jer postoji nesrazmera izme|u wihovih zakonitih prihoda i vrednosti wihove imovine, a

Sre ten Ka ri}

odbrana, ukoliko `eli da do toga ne do|e, treba da doka`e da su prihodi ste~eni legalno.

Sreten Kari} je, zajedno s bratom Bo go qu bom, optu`en za malverzacije u „Mobtelu” kojima su sa saradnicima o{tetili tu kompaniju i dr`avu za oko 60 miliona evra, ali su obojica u bekstvu pa su za wima raspisane me|unarodne poternice.

Punomo}nici Kari}a su na svim do sad odr`anim ro~i{tima tvrdili da su wihovi zakoniti prihodi znatno ve}i od vredno sti imo vi ne ~i je privremeno oduzimawe zahteva Tu`ila{tvo i poku{avali da svoje navode potkrepe dokazima.

Vi{e tu`ila{tvo tra`i da se od Sretena Kari}a privremeno oduzme neizgra|eno zemqi{te u selu Be~men kod Zemuna povr{ine 200 ari i 4,5 odsto udela u vlasni{tvu firme „Junet interne{enel”, ukupne vrednosti 120.000 evra. Tako|e, predla`e da se od Go ra na Ka ri }a zaplene automobili „ferari 599” i „fijat 500 abart”, kao i stan povr{ine 150 kvadratnih metara u strogom centru Beograda. Tra`i se i oduzimawe stana koji je Sreten Kari} 2000. godine kupio za 4,3 miliona dinara, a te godine je imao prihod od 541.000 dinara, navelo je Tu`ila{tvo.

Zahtevom za privremenu zaplenu imovine obuhva}eni su i ~lanovi wegove u`e porodice Sla vi ca Ka ri}, Bo jan Ka ri},

Ste fan Ka ri} i Gor da na Ka ri}.

Sumwa se da je pomenuta imovina proistekla iz krivi~nog dela jer postoji nesrazmera izme|u zakonitih prihoda biv{eg direktora „Mobtela” i vrednosti imovine. Nakon pokrenutog krivi~nog postupka za malverzacije u „Mobtelu” 2006. godine, Sreten Kari} je po~eo da prodaje imovinu znatne vrednosti i novac iznosi u inostranstvo, tvrdi Tu`ila{tvo u obrazlo`ewu razloga za zaplenu imovine.

Po{to razmotri predlog Tu`ila{tva i navode odbrane, sud }e doneti odluku o privremenoj plenidbi imovine kojom bi upravqala Direkcija za oduzetu imovinu. Posle pravosna`nosti presude koja }e Kari}u biti izre~ena po optu`nici za zloupotrebe u „Mobtelu” od 17. septembra 2010. godine, Tu`ila{tvo mo`e podneti zahtev za trajno oduzimawe zaplewene imovine za koju Kari}i ne doka`u da je legalno ste~ena. Su|ewe po toj optu`nici jo{ nije zakazano.

(Ta njug)

Stefan Kari} zatra`io odlagawe odlaska u zatvor Ste fan Ka ri} (25), sin odbe glog bi zni sme na Sre te na Kari}a, koji je ju~e trebalo da se javi na odslu`ewe jednogodi{we kazne zatvora u Kazneno-popravni zavod u Padinskoj Skeli, zatra`io je odlagawe izvr{ewa te kazne.

– Stefan Kari} je molbu za odlagawe izvr{ewa kazne Prvom osnovnom sudu podneo 25. novembra – rekla je Tanjugu portparolka suda Iva na Ra mi}, i dodala da o toj molbi jo{ nije odlu~eno jer je zatra`ena dodatna dokumentacija neophodna za odlu~ivawe. – Dok se o zahtevu ne odlu~i, Stefan Kari} nije du`an da se javi na izdr`avewe kazne.

Shodno Zakonu o izvr{ewu krivi~nih sankcija, o zahtevu treba da odlu~i predsednik suda iz pojedina~no nabroja-

nih razloga, me|u kojima su te{ka bolest, zavr{etak {kolovawa ili neodlo`ni posao i drugi.

Stefan Kari} je pro{log decembra presudom Apelacionog suda pravosna`no osu|en na godinu dana zatvora jer je „bez ob zir nom vo `wom” pod dejstvom alkohola 2005. godine izazvao saobra}ajnu nesre}u u kojoj je te{ko povre|ena wegova saputnica Sta ni sla va Pa vlo vi} (35).

Apelacioni sud je tom odlukom pre i na ~io pr vo ste pe nu presudu Prvog osnovnog suda kojom je Kari} bio ka`wen nov~anom kaznom od 800.000 dinara. Potom je Prvi osnovni sud u Beogradu 15. jula ove godine usvojio Kari}ev predlog i dozvolio mu da kaznu izdr`i u ku}nom zatvoru – tako

{to ne sme napu{tati prostorije u kojima stanuje, uz primenu mere elektronskog nadzora, ali je Apelacioni sud i

tu odluku pobio i u septembru potvrdio svoju raniju pravosna`nu presudu da Kari} mora da ide u „klasi~ni” zatvor.

Ste fan Ka ri} osu |en je zbog te{kog dela protiv bezbednosti saobra}aja u~iwenog iz ne ha ta jer je 29. apri la 2005. godine, kada je imao 20 godina, vozio auto „be-em-ve” brzinom od 148 kilometara na sat, u alkoholisanom stawu, udariv{i u banderu na Dediwu. Tom prilikom Stanislava Pavlovi} je zadobila te{ke te le sne po vre de. Vla snik auto mo bi la je we gov ro |ak Bojan Kari}.

Zatvor u Padinskoj Skeli je otvorenog tipa, i u wemu borave osu|enici na kazne do godinu dana zatvora, bez obzira na to da li su ranije osu|ivani.

NE SRE ]A U BLI ZI NI [AP CA

Poginuo traktorista Jedna osoba je poginula, a druga te`e povre|ena u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u selu Jelen~a kod [apca, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave [abac.

Nesre}a se dogodila preksino}, kada je Alek san dar P. (34) iz [apca, usled neprilago|ene brzine, predwim delom put-

ni~kog automobila udario u tawira~u koju je nosio traktor. Traktor se potom prevrnuo u odvodni kanal, a voza~ Miroqub J. (55) iz Jelen~e preminuo je na licu mesta.

Aleksandra P. policija je prona{la kasnije u wegovoj ku}i u [apcu i on je

zbog te{kih povreda zbrinut u {aba~koj op{toj bolnici.

Uvi|aj je, u prisustvu pripadnika saobra }aj ne po li ci je, iz vr {io is tra `ni sudija Osnovnog suda u [apcu, koji je nalo`io i obdukciju, navedeno je u saop{tewu.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik PRO CES ZA PA QE WE BAJ RA KLI YAMI JE U BE O GRA DU MAR TA 2004.

Po li ci ja ni je do bi la na re |e we za su za vac – Pri pad ni ci po li ci je, ko ji su bra ni li Baj ra kli xa mi ju u Be o- gra du od hu li ga na u no }i iz me |u 17. i 18. mar ta 2004. go di ne, ni su do bi li na re |e we da upo tre be su za vac – po sve do ~io je ju ~e u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du na su |e wu op tu `e ni ma za pa qe we

Pu no mo} nik o{te }e nih (Islam ske za jed ni ce u Be o gra du) Raj ko Da ni lo vi} re kao je su du da ne mo ra da zna ~i da je isti na to {to je is pri ~ao Vu li}, „jer je we mu na re |e no da to ka `e”.

– Ne su di te pra vim qu di ma, ov de tre ba da bu du ta da {wi mi -

petak2.decembar2011.

15

HAP [E WE I PRI JA VE U SME DE RE VU ZBOG ILE GAL NOG PRO ME TA GO RI VA

Zlo u po tre be u NIS-u i „Lu ko i lu” In spek to ri Ode qe wa kri mi na li sti~ ke po li ci je Po li cij ske upra ve u Sme de re vu, u sa rad wi sa slu `ba ma in ter ne kon tro le NIS-a a. d. i „Lu ko i la Sr bi ja”, u tri odvo je ne ak ci je su zbi ja wa ile gal nog pro me ta ak ci znim pro iz vo di ma uhap si li su jed nu oso bu, a pro tiv vi {e oso ba pod ne te su kri vi~ ne pri ja ve.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu Po li cij ske upra ve Sme de re vo, uhap {en je Bra ni slav S. (57) iz Sme de re va, po slo vo |a ben zin ske sta ni ce NIS-a „Le {tar 094”. On je osum wi ~en da je to kom ove go di ne iz vr {io kri vi~ na de la pro ne ve re i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve, ~i me je se bi pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od 4.730.450 di na ra na {te tu pred u ze }a NIS a. d. No vi Sad i Sa mo stal nog sin di ka ta NIS-a – sin di kal ne po dru `ni ce u Sme de re vu.

U sa op {te wu se na vo di da je Bra ni slav S. pred u ze }e o{te tio ta ko {to je fal si fi ko vao na lo ge za upla tu pa za ra, uno se }i u wih iz no se ma we od stvar nog pro me ta, a raz li ku za dr `a vao, pa je u ju lu i av gu stu ove go di ne na taj na ~in pri svo jio 3.737.450 di na ra.

Sin di kat je o{te tio ta ko {to je, od ja nu a ra do av gu sta ove go di ne, kao pred sed nik sin di kal ne po dru `ni ce NIS-a u Sme de re vu, ko ri ste }i fal si fi ko va ne od lu ke Iz vr {nog od bo ra, pro tiv prav no po di zao no vac s ra ~u na – ukup no 993.000 di na ra.

Kri vi~ ne pri ja ve pod ne te su pro tiv jed nog rad ni ka ben zin ske sta ni ce „Lu koil Sr bi ja” u Sme de re vu, kao i pro tiv jed nog vo za ~a ka mi o na pred u ze }a NIS „Pe trol” i tro je rad ni ka ben zin ske sta ni ce NIS-a „Ca ri na 788” u Sme de re vu, zbog osno va ne

sum we da su iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la pro ne ve re, zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve.

Po li ci ja je u dru goj ak ci ji pro tiv Go ra na B. (36) iz Sme de re va pod ne la kri vi~ nu pri ja vu za kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve zbog osno va ne sum we da je, to kom mar ta ove go di ne, kao pro da vac na ben zin skoj sta ni ci „Lu koil Sr bi ja” pri svo jio 510.797 di na ra. On je u soft ve ru fi skal ne ka se sma wi vao ce nu go ri va pa je kroz ka su evi den ti ran pro met vi {e od 4.000 li ta ra go ri va po ni `oj ce ni, a na pla }en po stvar noj. Raz li ku od evi den ti ra nog do stvar nog pro me ta osum wi ~e ni je uzi mao za se be.

U tre }oj ak ci ji ot kri ve ne su zlo u po tre be pri li kom to ~e wa

go ri va na ben zin skoj sta ni ci NIS-a „Ca ri na 788” od de cem bra 2009. do mar ta ove go di ne.

Kri vi~ na pri ja va je pod ne ta za kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve, pro tiv vo za ~a Bra ni sla va S. (44) i rad ni ka pum pe Ne na da D. (37), Di ja ne R. (31) i @eq ka @. (47).

Rad ni ci ben zin ske sta ni ce su, za pro vi zi ju od de set od sto, omo gu }a va li vo za ~i ma da pri li kom si pa wa go ri va po slu `be nom na lo gu u NIS-ove ka mi o ne, od re |e nu ko li ~i nu, obi~ no 20 do 30 li ta ra, si pa ju u svo je pri vat ne auto mo bi le ili u kan te, a u do ku men ta ci ji je evi den ti ra no da je ce lo kup na ko li ~i na to ~e na u re zer vo a re slu `be nih vo zi la, sa op {ti la je po li ci ja, uz sa gla snost is tra `nog su di je Vi {eg su da u Sme de re vu.

(Ta njug)

STRU^ WA CI IZ OHA JA U NO VOM SA DU PRED STA VI LI IS KU STVA U SU ZBI JA WU TRA FI KIN GA

xa mi je pri pad nik po li cij ske bri ga de Mla den \or |e vi}. – Za da tak nam je bio da li ca ne pro |u ka xa mi ji. Bi li smo pod pu nom opre mom, ima li smo gas-ma ske i he mij ska sred stva, ali ne i na red bu da ih upo tre bi mo.

Po we go vim re ~i ma, upo tre ba he mij skih sred sta va, od no sno su -

ni star po li ci je (Dra gan Jo ~i}) i pred sed nik Vla de (Vo ji slav Ko {tu ni ca) – ka zao je Da ni lo vi}.

U no }i iz me |u 17. i 18. mar ta 2004. go di ne, po sle na si qa ko je je iz bi lo nad Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji, de mon stran ti u Be o- gra du su pro bi li po li cij ski

„Ne sudite pravim qudima, ovde treba da budu tada{wi ministar policije (Dragan Jo~i}) i predsednik Vlade (Vojislav Ko{tunica)” rekao je advokat Rajko Danilovi} zav ca, za vi si la je od pro ce ne sta re {i na.

Po {to mu je su di ja Iva na Ra mi} pre do ~i la is kaz we go vog sta re {i ne Mi ro sla va Vu li }a od 3. de cem bra 2010. go di ne da po li ci ja ni je ima la ni su za vac, ni gasma ske, \or |e vi} je ipak ostao pri svo joj tvrd wi.

kor don na uglu uli ca Kra qa Pe tra i Go spo dar Je vre mo ve i, uz po vi ke „Ubij [ip ta ra!„, pro va li li u dvo ri {te xa mi je, a po tom je i za pa li li. De mon stran ti su po lu pa li pro zo re i in ven tar, a u po `a ru je iz go re la i bi bli o te ka s vi {e od 7.000 kwi ga ve li ke vred no sti.

(Ta njug)

NA KON [TO JE HA [KI TRI BU NAL IZ DAO NA LOG ZA HAP [E WE BIV [E PORT PA ROL KE

Art ma no va tra `i po mo} UN Biv {a port pa rol ka Ha {kog tu `i la {tva Flo rens Art man obra ti la se za po mo} po seb nom iz ve sti te qu Uje di we nin na ci ja na kon {to je Ha {ki tri bu nal iz dao na log za we no hap {e we zbog ne pla }a wa nov ~a ne ka zne na ko ju je osu |e na zbog ot kri va wa za {ti }e nih po da ta ka. „Art ma no va tra `i od po seb nog iz ve sti o ca UN-a da utvr di da pre su da su da u Ha gu pro tiv we kr {i me |u na rod ne stan dar de u za {ti ti slo bo de iz ra `a va wa te da bi iz vr {a va we na lo ga za hap {e we pred sta vqa lo da qu po vre du tih pra va”, sa op {tio je Od bor za po dr {ku Art ma no voj, pre ne li su sa ra jev ski me di ji.

Biv {a port pa rol ka Ha {kog tri bu na la se obra ti la po seb nom iz ve sti oc u UN-a za slo bo du iz no {e wa mi {qe wa i iz ra `a va wa pod ne skom ko jim se na 71 stra ni ci obra zla `u we ni pri go vo ri zbog po vre de pra va na iz no {e we po da ta ka ko ji su od jav nog i op {teg in te re sa.

Ha {ki tri bu nal je 16. no vem bra iz dao na log za hap {e we ne ka da {we port pa rol ke, ko ju ~e ka sed mo dnev na za tvor ska ka zna.

At ma no va je zbog ne po {ti va wa

su da ove go di ne pra vo sna `no pro gla {e na kri vom i ka `we na nov ~a nom ka znom od 7.000 evra, ali je ni je pla ti la pa je ona pre tvo re na u za tvor sku. Tri bu nal od Fran cu ske o~e ku je da je oba -

Flo rens Art man

ve sti o pra vi ma i da s Ho lan di jom sa ra |u je u we nom tran sfe ru u Ha {ki tri bu nal.

Art ma no va je u ju lu pra vo sna `no osu |e na za ne po {ti va we su da jer je ob ja vi la dve po ver qi ve od lu ke su da iz pro ce sa pro tiv biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Sud je tra `io da pla ti ka znu ili ga oba ve sti o raz lo zi ma ne mo gu} no sti pla }a wa.

(Ta njug)

PO KU [AJ UBI STVA U ZLO TU, KOD BO RA

Star cu no` u vrat De si mir S. (77) iz Zlo ta te {ko je ju ~e ra wen na auto bu skoj sta ni ci u cen tru tog se la kod Bo ra ka da ga je no `em na pa la Go ri ca B. (53) iz istog se la i na ne la mu te {ke te le sne po vre de u pre de lu vra ta, sa op {ti la je bor ska po li ci ja.

De si mir S. je hit no pre ba ~en na Ode qe we hi rur gi je bor ske bol ni ce.

Po li ci ja je Go ri cu B. li {i la slo bo de i ona }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti upu }e na u Vi {i sud u Za je ~a ru.

(Ta njug)

Bla ga ka zne na po li ti ka za tr go vi nu qu di ma – Ka zne na po li ti ka za tr go vi nu qu di ma u Sr bi ji i u SAD je pre vi {e bla ga – iz ja vio je ju ~e u No vom Sa du di rek tor me |u na rod nog pro gra ma za po mo} u obu ci i kri mi na li sti~ kim is tra ga ma ame ri~ ke dr `a ve Oha jo Xejms Lejn.

– Sli~ no kao u Sr bi ji, i u SAD je ka zne na po li ti ka pre vi {e bla ga. U Sr bi ji su ka zne za po ~i ni o ce ova kvih kri vi~ nih de la od tri do pet go di na za tvo ra, a tre ba ima ti na umu da je re~ o qud skim `i vo ti ma, a ne

ali je po treb no jo{ mno go ra di ti.

Na ~el nik ode qe wa po gra ni~ ne po li ci je za stran ce, su zbi ja we ile gal nih mi gri ra wa i tr -

Uhap {e no 30 osoba U pr vih de vet me se ci ove go di ne u Sr bi ji je uhap {e no vi {e od 30 qu di i pod ne ta 21 kri vi~ na pri ja va zbog tr go vi ne qu di ma. U istom pe ri o du u Sr bi ji su iden ti fi ko va ne 73 `r tve, od to ga u Voj vo di ni 23.

To kom de ve de stih go di na pro {log ve ka u Sr bi ji su se be le `i li slu ~a je vi tr go vi ne qu di ma, ali to su u naj ve }em bro ju bi li stra ni dr `a vqa ni, ko ji su uglav nom ov de bi li u tran zi tu. Da nas 85 od sto `r ta va ~i ne dr `a vqa ni Sr bi je, ~e mu je si gur no do pri ne la sve te `a ma te ri jal na si tu a ci ja na {ih gra |a na, {to je ujed no i naj ~e {}a kar ta na ko ju igra ju tr gov ci qu di ma. o pqa~ ka wu ban ke – re kao je Lejn na sku pu „Ko or di ni ra na ak ci ja pro tiv tr go vi ne qu di ma – ame ri~ ka is ku stva”.

Uz oce nu da bi ka zne mo ra le bi ti ve }e, on je re kao da je dru go kqu~ no pi ta we pro sti tu ci ja i da je iz u zet no va `no raz ot kri va we ova kvih slu ~a je va, wi ho vo pro ce su i ra we i ja ~a we za kon skog okvi ra. Lejn je oce nio da zva ni~ ni ci Sr bi je i mi ni star stva po li ci je i prav de svoj po sao oba vqa ju do bro,

go vi ne qu di ma u Po li cij skoj upra vi No vi Sad Si ni {a Hr gi} re kao je da je zbog kri jum ~a re wa qu di i tr go vi ne qu di ma ove go di ne no vo sad ska po li ci ja pod ne la de set kri vi~ nih pri ja va i ot kri la 22 `r tve ovih kri vi~ nih de la, uglav nom `e na.

– U po ~et ku, ka zna ma za po ~i ni o ce ni ko ni je bio za do vo qan, ali s ob zi rom na to da je do {lo do iz me na i do pu na za ko na, sa da i Tu `i la {tvo i su do vi ula `u na po re da ka zne bu du ve }e i da se mno go ozbiq ni je pri stu pa de fi ni sa wu i ka `wa va wu ovih kri vi~ nih de la – re kao je Hr gi}.

– Tr gov ci qu di ma su svu da do bro or ga ni zo va ni i te {ko ih je uhva ti ti i do ka za ti wi ho vo kri vi~ no de lo. Isto ta ko, pro fi li `r ta va, ali i po ~i ni la ca ovog de la ko je be le `i mo u Ame ri ci, po kla pa ju se s pro fi li ma u Sr bi ji. Naj vi {e se bi ra ju `r tve u te {koj ma te ri jal noj si tu a ci ji, ko je je ~e sto sra mo ta da pri zna ju da su se na {li u kan xa ma tr go va ca qu di ma, {to do dat no ote `a va na{ po sao – re kao je

po li cij ski sa vet nik Frenk Her bert.

On je is ta kao da je vr lo va `no da se re {a va we ovog pro ble ma po dig ne na dr `av ni ni vo jer su i

mo }i `r tva ma tr go vi ne qu di ma, a po seb no u slu ~a je vi ma ka da su `r tve tr go va ca de ca.

Po se ta ame ri~ kih stru~ wa ka za bor bu pro tiv tr go vi ne qu di ma Vla di AP Voj vo di ne re a li zu je se u okvi ru jed no ne deq ne po se te Re pu bli ci Sr bi ji to kom ko je }e se odr `a ti raz go vo ri s re le vant nim in sti tu ci ja ma i or ga ni za ci ja ma u No vom Sa du, Su bo ti ci, Be o gra du i No vom Pa za ru.

Ciq je da se raz mo tre mo gu} no sti da se pod ru ko vod stvom tu `i la ca for mi ra ju rad ne gru pe za bor bu pro tiv tr go vi ne qu di ma ko je bi oku pi le pro fe si o nal ce i ak ti vi ste na lo kal nom ni vou.

Po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin pri mio je ju ~e de le ga ci ju stru~ wa ka za su zbi ja we tr go vi ne qu di ma iz ame ri~ ke dr `a ve Oha jo. Va sin je s ~la no vi ma de le ga ci je raz go u Ame ri ci zna ~aj ni ji re zul ta ti va rao o pro ble mu tr go vi ne qu po stig nu ti tek ka da su se fe de di ma i ame ri~ kim is ku stvi ma ral ni agen ti ak tiv no ukqu ~i li ko or di ni ra ne ak ci je slu `bi u su zbi ja we tra fi kin ga, a ka zne nad le `nih u SAD za su zbi ja we za ova de la dra sti~ no po ve }a ne. tr go vi ne qu di ma.

Za u sta vqe ni u Su bo ti ci Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti La ti fu B. (1980) iz Su bo ti ce zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di.

Osum wi ~e ni se te re ti da je od 12 dr `a vqa na Pa ki sta na i Av ga ni sta na, ko ji ma je po mo gao da do |u iz Ba we Ko vi qa ~e u Su bo ti cu, uzeo no vac da bi ih ile gal no pre veo u Austri ju.

La tif B. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na.

S. I. Pre zen ta ci ji me to da i re zul ta ta ame ri~ kih bo ra ca pro tiv tr go vi ne qu di ma pri su stvo va li pred stav ni ci na {e po li ci je, su do va i Tu `i la {tva, a ak ce nat je sta vqen na te mu obu ke pro fe si o na la ca u ti mo vi ma za su zbi ja we tr go vi ne qu di ma. Osim to ga, pred sta vqe na su i ne ka re {e wa za pro gra me pru `a wa po -

De le ga ci ju iz Oha ja ~i ni li su fe de ral ni tu `i lac Dan kan Braun, spe ci ja list ki wa Fe de ral nog is tra `nog bi roa za rad sa `r tva ma Xe ni fer Me jers, {ef ope ra tiv nog ti ma FBI-ja za bor bu pro tiv tr go vi ne qu di ma Xejms Lejn i po li cij ski sa vet nik Frenk Her bert.

N. Per ko vi}

SU \E WE FAT MI RU QI MA JU I JO[ DE VE TO RI CI PRI PAD NI KA OVK

Iz no {e we do ka za 30. ja nu a ra Su |e we Fat mi ru Qi ma ju, ko ji se sa jo{ de ve to ri com pri pad ni ka OVK te re ti za rat ne zlo ~i ne u se lu Kle~ ka, na sta vqe no je ju ~e u Okru `nom su du u Pri {ti ni re {a va wem pro ce du ral nih pi ta wa, dok }e iz no {e we do ka za po ~e ti kra jem ja nu a ra, sa op {tio je advo kat od bra ne.

- Po stu pak (iz no {e wa do ka za) po ~e }e 30. ja nu a ra - re kao

je advo kat Ta hir Re ~aj no vi na ri ma i do dao da se o~e ku je da bi su |e we Qi ma ju mo glo da po t ra j e do ju l a, pre n eo je AFP. Me {o vi to sud sko ve }e, ko ga ~i ne ko sov ske su di je i su di je Eulek sa, za ka za lo je jo{ dva ro ~i {ta, u de cem bru i ja nu a ru, na ko ji ma }e bi ti raz ma tra na pro c e d u r al n a pi t a w a, ra d i

pri pre me za iz no {e we do ka za 30. ja nu a ra, ko je }e pred sta vi ti tu ` i l ac Eulek s a Ma u r i c io Sa lu stro.

Qi maj, ko ji je pot pred sed nik De mo krat ske par ti je Ko so va Ha {i ma Ta ~i ja, i we go vi sa bor ci, op tu `e ni su za rat ne zlo ~i ne u lo go ru OVK u se lu Kle~ ka kod Ma li {e va, av gu sta 1998. go di ne. U vre me za ko je se op tu `u -

je da je po ~i nio zlo ~i ne Qi maj je bio ko man dant je di ni ce OVK “Ku ma no va”.

Op tu `e ni su na po ~et ku su |e w a 10. no v em b ra ne g i r a l i kri vi cu. Qi ma ju se za rat ne zlo ~i ne jed nom ve} su di lo u Ha { kom tri b u n a l u, ali je oslo bo |en op tu `bi zbog ne do stat ka do ka za.

(Ta njug)

SPORT

petak2.decembar2011.

c m y

16

CRVENO-BELI SUTRA DO^EKUJU ^A^ANSKI BORAC

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E

Po be da za opro {taj

Sva ki bod va `an Po {to su odav no iz gu bi li {an se da se pla si ra ju me| pr ve tri eki pe na Svet skom ku pu u

sle d e } a kva l i f i k a c i o n a od red ni ca na {ih or lo va Bu gar ska i tur nir u So fi ji (8.-13.

maj), a ako tu ne osvo je pr vo me sto igra }e na jed nom od In ter kon t i n en t al n ih tur n i r a kao

Ivan Miq ko vi} igrao od li~ no pro tiv Bra zi la

Ja pa nu, od boj ka {i Sr bi je }e u po eld wa dva me ~a s Ki nom i SAD-om u}i s `e qom da po be de. Bo q i pla s man na ta b li Svet skog ku pa do no si i ve }i broj ran king bo do va za FIVB li stu ko ja }e bi ti ve o ma bit na za od re |i va we u~e ni ka pred sto j e } ih kva l i f i k a c i j a za Olim pij ske igre u Lon do nu.

U naj bo qem slu ~a ju, Sr bi ja mo `e da se pla si ra na {e sto ili sed mo me sto na Svet skom ku pu, u za vi sno sti od osta lih re zul ta ta, ali uz mak si ma lan u~i nak u po sled woj run di tak mi ~e wa. Ve} je po zna to da je

PRO GRAM ^E TVR TE RUN DE A grupa

B grupa

9. kolo (danas) Iran - Bra zil (3) Poq ska - Ita li ja (7) Ja pan - Ru si ja (10.20) 10. kolo (subota) Iran - Ru si ja (3) Poq ska - Bra zil (7) Ja pan - Ita li ja (10.20) 11. kolo (nedeqa) Poq ska - Ru si ja (3) Iran - Ita li ja (7) Ja pan - Bra zil (10.20)

9. kolo (danas) Sr bi ja - Egi pat (3) Ku ba - Ki na (7) Ar gen ti na - SAD (10.20) 10. kolo (subota) Sr bi ja - Ki na (3) Ar gen ti na - Egi pat (7) Ku ba - SAD (10.20) 11. kolo (nedeqa) Ku ba - Egi pat (3) Ar gen ti na - Ki na (6) Sr bi ja - SAD (9)

VOJVODINA NS SEME GOSTUJE U KRAQEVU

Uz igru i bo do vi Ima li su od boj ka {i Voj vo di ne NS se me go to vo dve ne de qe pa u ze (od go |e na je pr ven stve n a utak m i c a s Cr v e n om zve zdom) ko je su is ko ri sti li za tem pi ra we for me za de cem bar u ko jem ih o~e ku je ~ak de vet utak mi ca.

Ve }i nu me ~e va od i gra }e No vo sa |a ni u go sti ma, a da na {wi pro tiv nik cr ve no-be lih je kra qe va~ ka Rib ni ca i tra di ci o nal no vru} te ren. Bi }e me~ u Kra qe vu uver ti ra za iza zo ve ko je ih o~e ku ju na tri fron ta.

su sve to sit ne po vre de - is ti ~e tre ner Ni ko la Sa la ti}.

Ka pi ten No vo sa |a na An dri ja Ge ri} sma tra da je Rib ni ca uvek ne u go dan pro tiv nik.

- Rib ni ca je kod ku }e uvek bi la opa san ri val, ali to nas ne tre ba da op te re }u je. Pro {la se zo na je jed no, a ova ne {to sa s vim dru g o. Tre b a da pru `i mo igru na na {em ni vou i da pri me ni mo ono {to smo ra di li u pro te klom pe ri o du.

Is ko ri sti li smo pa u zu da vi {e ra di mo na fi zi~ kom pla nu ka -

1. Poq ska 2. Ru si ja 3. Ita li ja 4. Bra zil 5. Ku ba 6. Iran 7. SAD 8. Ar gen ti na 9. Ja pan 10. Sr bi ja 11. Ki na 12. Egi pat

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 7 6 5 5 5 4 3 2 2 1 1

1 1 2 3 3 3 4 5 6 6 7 7

23:7 21:6 20:11 20:12 17:13 15:16 14:12 13:18 12:19 11:21 6:21 5:21

22 21 17 16 14 12 12 9 8 6 4 3

jed na od tri naj bo qe pla si ra ne evrop ske re pre zen ta ci je. Tri in t er k on t i n en t al n a tur n i r a igra }e se u Ri mu (8.-10. jun), Ber li nu (8.-10. jun) i Ja pa nu (2.-10. jun).

Na {a od boj ka {ka re pre zen ta ci ja i da qe je u si tu a ci ji da na v i j a za Poq s ku, Ru s i j u i Ita li ju na Sve skom ku pu i za wih bi naj bo qe bi lo da se sve tri se l ek c i j e pla s i r a j u di rekt no na Olim pi ja du, jer u tom slu ~a ju za pre o sta le kva li fi ka ci je Sr bi ja bi la naj bo qe pla si ra na evrop ska se lek ci ja. Tre nut ni po re dak re pre zen ta ci ja Sta rog kon ti nen ta je Ru si ja,Ita li ja, Poq ska, Sr bi ja, Bu gar ska, Ne ma~ ka, Fran cu ska, ^e {ka...

Tek u fe bru a ru }e se oba vi ti `reb za In ter kon ti nen tal ne tur ni re, a ka da se bu de zna lo ko j a }e Sr b i j a bi t i na FIVB rang li sti, ta da }e se zna ti i na ko jem }e kva li fi ka ci o nom tur ni ru na stu pi ti. Za sve je ve o ma bit no da shva te da put do Olim pi ja de na no vi na ~in kva li fi ka ci ja ne }e bi ti olak {an, jer iz Evro pe za me sta u Lon do nu fi gu ri ra ju jo{ Bu ga ri, Fin ci, Fran cu zi...

M. Risti}

Du da{ naj bo qi na Bal ka nu Mi hail Du da{ pro biti u mogu}nosti da li~no gla {en je za naj bo qeg primi ovu presti`nu nagradu na mla dog atle ti ~a ra Bal Balkanskoj gala ve~eri koja se ka na u 2011. go di ni od organizuje u Pravetsu, u blizistra ne Aso ci ja ci je bal kan skih ni Sofije. atlet skih fe de ra ci ja (ABAF).

Umesto wega u Bugarsku su Srp ski re pre zen ta ti vac u de se - otputovali Slobodan Bran to bo ju do bio je naj vi {e gla so va u an ke ti na saj tu ABAF, u ko joj su pra vo gla sa ima li atlet ski me di ji na Bal ka nu, kao i ~la no vi od bo ra te fe de ra ci je, sa op {tio je Atlet ski sa vez Sr bi je.

U kon ku ren ci ji `e na za naj bo qu je iza bra na bu gar ska sprin ter ka Ivet La lo va, dok je naj bo qi atle ti ~ar Bal ka na za 2011. tur ski ba ca~ ko pqa Fa tih Avan.

Za naj bo qu mla du atle ti ~ar ku ime no Mihail Duda{ va na je ru mun ska ba ca ~i ca kla di va Bjan ka Pe rie. kovi}, generalni sekretar i Mihail Duda{, zbog priprema Dejan Nikoli}, direktor koje su ranije ispla nirane, ne}e Beogradskog maratona.

DEJVIS KUP: [PANIJA–ARGENTINA

Na dal i Mo na ko po ~i wu fi na le An dri ja Ge ri}

- U do sa da {wem de lu se zo ne Rib ni ca ni je osvo ji la mno go bo do va, za to ide mo u Kra qe vo kao fa vo ri ti, ali tre ba ima ti na umu da je taj te ren uvek vru} za nas. Do bro smo pro stu di ra li igru Kraq v~a na, ko ji ima ju dva in ter na ci o nal ca i do bre do ma }e igra ~ e. Tri bo d a bi nam mno go zna ~i la, po seb no uo~i se ri je go sto va wa. Na na ma je da osta n e m o u igri na sva tri fron ta i da u no vu go di nu u|e mo sa do brim re zul ta ti ma i is tak nu tim vi so kim am bi ci ja ma.

Zdrav stve ni bil ten ni je ba{ naj po voq ni ji, ali na da mo se da

ko bi smo se ade kvat no pri pre mi li za de cem bar, jer mno go vre me na za tre nin ge ne }e bi ti zbog ve li kog bro ja utak mi ca.

Mo r a m o na p ra v i t i naj b o q u kom bi na ci ju i po be di ti u Kra qe vu. Broj bo do va ni je to li ko bi tan, ne go je va `no ka ko igra mo. Za na {u psi ho lo gi ju je po treb no da kva li tet no od i gra mo i za be le `i mo tri jumf, da bi smo mir n i j e u{li u se r i j u utak mi ca od ko jih nam mo `da za vi si i se zo na. Jed no stav no, mo ra mo po ka za ti pra vo li ce po ru ~u je ka pi ten An dri ja Ge ri}.

M. R.

Ra fael Na dal i Huan Mo na ko otvo ri }e u pe tak od 14 sa ti fi nal ni duel te ni skih re pre zen ta ci ja [pa ni je i Ar gen ti ne u ovo go di {wem

dnevnik

Dej vis ku pu. Po sle tog me ~a, na te ren }e Huan Mar tin del Po tro i Da vid Fe rer, dok }e dru gog da na igra ti du blo vi Fe li si ja no Lo pez i Fer nan do Ver da sko pro tiv Da vi da Nal ban di ja na i Edu ar da [van ka.

U ne de qu su na pro gra mu jo{ dva me ~a, u sin glu se sa sta ju Na dal - Del Po tro i Fe rer - Mo na ko.

Fi na le Dej vis ku pa iz me |u [pa ni je i Ar gen ti ne igra se od 2. do 4. de cem bra u Se vi qi na {qa ka stoj pod lo zi. [pa ni ja je do sa da osvo ji la ~e ti ri ti tu le (2000, 2004, 2008, 2009), dok je naj ve }i uspeh Ar gen ti na ca fi na le, u ko jem su bi li tri pu ta.Pro {le gop di ne sla vi la je Sre bi ja.

Jo{ su sa mo dva pr ven stve na ko la osta la do zim ske pa u ze u fud bal skoj Je len Su per li gi. Voj vo di na `e li da pre zi mi na tre }em me stu, a da bi taj plan re a li zo va la po treb na joj je po be da u su tra {wem du e lu s Bor cem iz ^a~ ka, a on da, u der bi ju po sled weg ko la, i ba rem re mi u me ~u s Cr ve nom zve zdom na Ma ra ka ni.

Su tra po pod ne, po no vo pod sve tlo {}u re flek to ra, na „Ka ra |or |u” }e tim tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a od me ri ti sna ge s ^a ~a ni ma i u tom du e lu cr ve no-be li ima ju sa mo je dan ciq - da za be le `e po be du.

Tu `e qu po ve }a va ~i we ni ca da }e ova utak mi ca bi ti i opro {taj od no vo sad ske pu bli ke sve do pro le }a, pa pr vo tim ci no vo sad skog su per li ga {a zbog to ga po seb no `e le da ga obe le `e tri jum fom. Uz to, ulaz na tri bi ne no vo sad skog sta di o na bi }e bes pla tan, jer na taj na ~in ru ko vod stvo i igra ~i Voj vo di ne sim bo li~ no `e le da se za hva le na vi ja ~i ma na sjaj noj po dr {ci to kom je se weg de la se zo ne.

Bi }e to i le pa pri li ka da se pred sta ve gle da o ci ma u le pom sve tlu i na pra ve lep na go ve {taj pr vo za der bi sa Zve zdom, a on da i za pro le }e.

Kom bi no va ni tim od i grao je u sre du tre ning utak mi cu sa Sin |e li }em (1:0), dok su, na te re nu po red u Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov”, tre ni ra li pre o sta li pr vo tim ci. S wi ma je ra dio i Bra na Ili}, ko ji se po sle kup su sre ta s Ja vo rom `a lio na po vre du. Ras po lo `e we me |u igra ~i ma, gle da no sa stra ne, bi lo je ve o ma do bro, {to ta ko |e mo `e da na go ve sti do -

bru igru su tra pro tiv Bor ca, pro tiv ko jih }e No vo sa |a ni na stu pi ti, da kle, u kom plet nom sa sta vu.

- Je di no u kon ku ren ci ji za eki pu ni je Ga wa nin An tvi Jao ko ji je ot pu to vao u Vi jet nam na do go vo re s jed nom ta mo {wom eki pom - re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne Mi o drag Pan te li}. - Osta li igra ~i tre ni ra ju pu nim tem pom, s wi ma rav no prav no ra di i Bra na Ili}, ta ko da }e tre ner Vu ki }e -

Opo ra vqen Bra na Ili}

vi} su tra mo }i da iz ve de naj bo qi tim. In te re sant no je da su nam do la zak na dve po sled we utak mi ce na ja vi li tre ne ri i me na xe ri iz Austri je, Ukra ji ne i Fran cu ske, ko ji `e le da vi de na de lu po je di ne na {e igra ~e.

U sva kom slu ~a ju, su tra }e gle da o ci na sta di o nu „Ka ra |or |e”, ve ru je mo, ima ti le pu pri li ku da jo{ jed nom po zdra ve cr ve no-be le i mo gu} nost da im po mog nu na pu tu ka osva ja wu tre }eg me sta.

Duel iz me |u Voj vo di ne i Bor ca po ~i we u 16 ~a so va.

A. P.

Voj vo di na 261. na sve tu [am pion Sr bi je Par ti zan na la zi se na 110. me stu li ste naj bo qih fud bal skih klu bo va sve ta, ko ju sva kog me se ca ob ja vqu je ne ma~ ki In sti tut za isto ri ju i sta ti sti ku fud ba la (IFFHS). U od no su na pret hod ni me sec, cr no-be li su po pra vi li pla sman za 15 me sta i tre nut no ima ju 117 bo do va. Od srp skih klu bo va, na li sti se na la zi Cr ve na zve zda, ko ja je tre nut no 216. sa 84 bo da, {to je u od no su na pret hod ni me sec na pre dak za se dam po zi ci ja. No vo sad ska Voj vo di na je po pra vi la pla sman za 26 me sta i sa da je 261. sa 75 bo do va.

Li sta 10 naj bo qih klu bo va na sve tu: 1. Bar se lo na ([pa ni ja) 332 bo da, 2. Real Ma drid ([pa ni ja) 316, 3. Ve lez (Ar gen ti na) 279, 4. Man ~e ster ju naj ted (En gle ska) 267, 5. Por to (Por tu gal) 256, 6. Man ~e ster si ti (En gle ska) 245, 7. Ba jern Min hen (Ne ma~ ka) 239, 8. In ter (Ita li ja) 232, 9. [al ke (Ne ma~ ka) 231, 10. San tos (Bra zil) 226...

PARTIZAN SUTRA UGO[]UJE RADNI^KI

Va qak spre man Po be dom u ve ~i tom der bi ju fud ba le ri Par ti za na obez be di li su epi tet je se weg {am pi o na. Du e li sa Rad ni~ kim i Me tal cem od lu ~i }e sa mo sa ko jom }e pred no {}u cr no-be li oti }i na od mor.

Be o gra |a ni, ka ko tvr de, ve} od po ne deq ka mi sle o Kra gu jev ~a ni ma, ko ji su je di na ne po ra `e na eki pa u Je len su perli gi. Zvo ni mir Vu ki} upo zo ra va da duel ne }e bi ti ni {ta lak {i od onog sa Cr ve nom zve zdom.

- Na kri li ma sjaj nih re zul ta ta Rad ni~ ki nam do la zi u go ste. Si gur no da im je to ve li ki mo tiv kao i `e qa da se do ka `u pro tiv li de ra pr ven stva. O~e ku jem te `ak me~, u ko jem ~e mo `da i je dan gol od lu ~i ti po bed ni ka.

U pri log to me ide i ~i we ni ca da su Kra gu jev ~a ni na go sto va wi ma na se dam utak mi ca dva pu ta po be di li i pet pu ta igra li ne re {e no ?

- Da, osta li su ne po ra `e ni i pro tiv Voj vo di ne i pro tiv Cr ve ne zve zde (oba pu ta 1:1) a ube dqi vo su sa vla da li OFK Be o grad (3:1) i Ja vor (4:2). Sve to nas po zi va na oprez.

Ka kvu igru o~e ku je te od Kra gu jev ~a na ?

- Istu ka kvu su pri ka zi va li i do sa da, agre siv nu na sre di ni i u od bra ni. Su gur no je da }e kon tra ma po ku {a va ti da nas iz ne na de.

Dar ko Spa le vi} se do ka zao kao gol ge ter, a tu je i sjaj ni asi stent Fi lip Ko sti}.

U po sled wem ko lu igra te sa Me tal cem ?

- Na pa pi ru to bi tre ba lo da bu de lak me~, ali si gur no mu ne }e mo ta ko pri }i ve} vr lo od go vor no.

Usko ro vam is ti ~e ugo vor sa Par ti za nom. Ho }e te li ga pro du `i va ti ?

- Ve ruj te da se ne op te re }u jem ti me. Hum ska je mo ja ku }a i spre man sam za raz go vo re sa sport skim di rek to rom - za kqu ~io je Vu ki}.

Upra vo is ku sni ve zi sta mo gao bi da bu de naj ve }e po ja ~a we Par ti za na u zim skom pre la znom ro ku.

Tre ner Sta no je vi} iz ra zio je `e qu da ga za dr `i, ba rem do le ta, a na po te zu je sa da upra va Be o gra |a -

Se ma for u Ri je ci Se ma for ko ji }e od pro le} nog de la se zo ne bi ti na sta di o nu Par ti za na tre nut no se na la zi u Ri je ci, a u Be o grad bi tre ba lo da stig ne u na red nih ne ko li ko da na. Bi lo je pla ni ra no da ko ri {}e we no vog se ma fo ra po~ ne po ~et kom no vem bra. Ipak, ni od to ga ni {ta ni je bi lo ni ti }e bi ti do po ~et ka pro le} nog de la se zo ne i go sto va wa Slo bo de Po int u Hum skoj. na. [to se pre la znog ro ka ti ~e on, pre ma na ja va ma, ne bi tre bao da bu de mno go di na mi ~an. Si gur no je da }e na pri pre me i}i tro ji ca mo ma ka iz Te le op ti ka Mi lo{ Osto ji}, Ste fan A{kov ki i Mi lo{ Jo ji}, a cr no - be li su za in te re so va ni za de fan ziv ca Sme de re va Du {a na Br ko vi }a (22) i upra vo le vo kri lo Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca Fi li pa Ko sti }a (19). [to se od la za ka ti ~e klub, u slu ~a ju do bre po nu de, ne bi pra vio pro ble me Me di Ka ma ri, Ne ma wi To mi }u, La mi nu Di ja ri i Mar ku [}e po vi }u dok je go to vo iz ve stan pre la zak Alek san dra Ran ko vi }a u je dan azer bej xan ski klub.

I. Lazarevi}

c m y

dnevnik

U FUDBALU, IZGLEDA, NEMA YOKERA

Ni ko ne nu di no va re {e wa U smi raj go di ne obi~ no se pod vla ~i cr ta, ana li zi ra ju re zul ta ti, u~i nak me ri iz svih uglo va. I fud bal je pod ta kvom lu pom. I ono {to bo de o~i je ~i we ni ca da su svi ko ji iole ima ju do dir nih ta ~a ka sa lop tom ne za do voq ni. Jed no stav no, ne ma ne kih po zi tiv nih ele me na ta i tren do va ko ji bu de na du u lep {e su tra. Vi di se to po bu ri ko ja je za hva ti la Ma ra ka nu na kon no vog po ra za u ve ~i tom der bi ju, ali i ku }i fud ba la na Te ra zi ja ma po sle de ba kla u kva li fi ka ci ja ma za EP Na vo do no, svi {i re ru ke ne mo} no, u sti lu vre me na su te {ke, ura di li smo ono {to je bi lo u na {oj mo }i...

Ipak, ak tu el ni ~el ni ci u FSS i Cr ve noj zve zdi do ne kle se ko mot no po na {a ju, i pro da ju ma glu. Svi ra do nu de svo je fo te qe, funk ci je, ~e ka ju da se po ja vi ne ko bo qi, sa vi zi jom i nov cem, pa }e se oni po vu }i. Na rav no, lo jal nost is ka zu ju i ve} ste re o tip nim kon sta ta ci ja ma da klub ili Sa vez ne }e pre pu sti ti uli ci, ma da bi naj ra di je po ku pi li ko fe re i kre nu li svo jim pu tem. Iz bo ri, pa bi }e ih, sa mo tre ba is po {to va ti pro ce du ru, od lu ~i ti da li su re dov ni ili van red ni...

Pr ti sak tvr dog na vi ja~ kog je zgra u ta bo ru na {eg naj tro fej ni jeg klu ba ni je ni ma lo na i van. Re kli su svo je, ima li i ne ke ul ti ma tiv ne zah te ve, pa su ostav ke sport skog di rek to ra Iva na Axi }a ili ~la na UO, Go ra na Ve si }a iz nu |e ni po te zi.

Sve je oka rak te ri sa no kao nor mal na i ko rekt na ko mu ni ka ci ja na re la ci ji na vi ja ~i- upra va, ali da le ko je to od re al no sti...

U za ~a ra nom kru gu, raz li ~i tih in te re sa, mo ti vi sa nih uglav nom nov cem, ko jeg i da qe ima u fud ba lu ma da ne u ogrom nim ko li ~i na ma, ni je jed no stav no pro na }i pra vi put. Uosta lom, ne pam ti se ka da je na sce ni vla da la ovo li ka ose ka kva li tet nog ka dra ko ji bi za i sta mo gao iskre no da po mog ne fud ba lu da pre va zi |e sta we ko je je rav no ra su lu. Ni ko ne nu di re {e wa, ni iz sen ke ni ko ne vi ri i ne po ka zu je am bi ci ju da se

uhva ti u ko {tac sa na go mi la nim pro ble mi ma. Od go vor mo `da i ni je te {ko na slu ti ti.

Ak tu el ne gar ni tu re su ulo `i le pu no tru da da ne is to mi {qe ni ke ko ji su uka zi va li na pro pu ste u ra du uda qe sa Ma ra ka ne i Te ra zi ja. Mno go je biv {ih aso va pre cr ta no gu mi com, mno gi su sa mi di gli ru ke od bit ke sa ve tre wa ~a ma. Zbog to ga sa da mo `e te na pr ste jed ne ru ke na bro ja ti qu de ko ji su da li svoj do pri nos raz vo ju fud ba la u sva kom po gle du na ovim pro sto ri ma, a da su ak tiv ni na bi lo ko ji na ~in. Pol ti ~a ri, su pak za o ku pqe ni krup ni jim pro ble mi ma sa ko ji ma se su o ~a va dr `a va, za bo ra vi li su na fud bal nad ko jim su se nad vi li tmur ni obla ci, pa an ga `man u ova kvom tre nut ku ne bi bio pri kla dan pro mo ci ji. A, bli `e se i iz bo ri.

Taj ku ni ili bi zni sme ni pro ce ni li su da ne ma ju in te re sa za ula ga we u lop tu, jer i no va za kon ska re gu la ti va ne ide im u pri log i ne nu di ade kvat ne uslo ve da no vac ko ji bi usme ri li ka fud ba lu mo `e da im do ne se bi lo ka kav pro fit, na le ga lan na ~in.

U ta kvom am bi jen tu Lu ki} i Ka ra xi} mo gu da vir tu el nim de la wem hva le svoj u~i nak, bez stra ha da }e se usko ro po ja vi ti ne ki ja ~i i bo qi kan di da ti ko ji bi mo gli da ih po be de u iz bor noj tr ci. Ne {to je po voq ni ja fi nan sij ska ali i re zul tat ska si tu a ci ja u Hum skoj, sta bi li zo va ni su uda ri sa po ~et ka se zo ne, ma da je i cr no- be li mir na sta kle nim no ga ma.

Tak ti zi ra we }e se na sta vi ti, pro da va we ma gle ta ko |e. Iz bo ri }e osta ti kao po sled wa od no sno na vod no pr va op ci ja, re {e we da se man da ti po no vo ve ri fi ku ju na kon ko zme ti~ kih pro me na, ako se na ta vi mo no to ni ja iz ko je tre nut no ni ka ko da iz ro ne „xo ke ri“ po nu de ne ke kva li tet ni je pro gra me, ide je i prav ce de lo va wa. A, mo `da za i sta, u ovom ~a su, ni ko i ne mo `e vi {e od ono ga {to ~i ne re ci mo Vla dan Lu ki} ili To mi slav Ka ra xi}.

Zoran Rangelov

Vi di} kan di dat za Zlat nu lop tu Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} je di ni je srp ski fud ba ler na {i rem spi sku od 55 kan di da ta za na gra du „Zlat na lop ta” ko ja se do de qu je igra ~u go di ne u iz bo ru Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) i Svet -

Nemawa Vidi}

skog udru `e wa pro fe si o nal nih fud ba le ra (FI FPRO). Naj ve }i broj kan di da ta ima svet ski pr vak [pa ni ja, ~ak 12, a sle de Bra zil sa osam i Ne ma~ ka i En gle ska sa po pet igra ~a.

Po red naj bo qeg igra ~a, bi ra }e se i naj bo qi tim u go di ni na iz ma ku, a bi }e do de qe na i pri zna wa naj bo qem tre ne ru i na gra -

da za fer-plej. Sve ~a na ce re mo ni ja do de le na gra da odr `a }e se 9. ja nu a ra sle de }e go di ne u Ci ri hu.

Na {i rem spi sku kan di da ta sugol ma ni: \an lu i |i Bu fon, Iker Ka si qas, Ma nuel No jer, Vik tor Val des, Edvin van der Sar; od bra na: Erik Abi dal, Da ni Al ve{, Ri kar do Kar va qo, E{li Kol, Pa tris Evra, Rio Fer di nand, Vin sent Kom pa ni, Fi lip Lam, Lu sio, Da vid Lu iz, Ma i kon, Mar se lo, Ale san dro Ne sta, Pe pe, \e rar Pi ke, Kar los Pu jol, Ser hio Ra mos, Ti ja go Sil va, Xon Te ri, Ne ma wa Vi di}; sre di na te re na: Cha bi Alon so, Ga ret Bejl, Ser hio Bu skets, Sesk Fa bre gas, An dres Iwe sta, Ka ka, Frenk Lam pard, Na ni, Me sut Ozil, An drea Pir lo, Ba sti jan [vajn {taj ger, Da vid Sil va, Ve sli Snaj der, Ja ja Tu ra, ]a vi; na pad: Ser hio Agu e ro, Ka rim Ben ze ma, Edin son Ka va ni, Di di je Drog ba, Sa mjel Eto, Ra da mel Fal kao, Ma rio Go mez, Zla tan Ibra hi mo vi}, Li o nel Me si, Nej mar, Kri sti ja no Ro nal do, Vejn Ru ni, Lu is Su a rez, Ro bin van Per si, Da vid Vi qa.

Ka lu |e ro vi} u In ~o nu, vra }a se Pu ro vi} Fud ba ler Cr ve ne zve zde An dri ja Ka lu |e ro vi} ka ri je ru }e na sta vi ti u ju `no ko rej skom In ~o nu, a kao we go va za me na u klub sa Ma ra ka ne }e se vra ti ti Cr no go rac Mi lan Pu ro vi}.Tran sfer Ka lu |e ro vi }a, ko ji je po sti gao 13 go lo va na 31 me ~u u cr ve no-be lom dre su, iz no si }e 780.000 evra.

Iako se kao we go va za me na po mi wao Bra zi lac An dre Al ve{ iz ma |ar skog Vi de o to na, u Qu ti ce Bog da na }e sti }i Mi lan Pu ro vi}, ko ji je u pe ri o du od 2005. do 2007. go di ne na stu pao za Zve zdu.U tom pe ri o du cr no gor ski na pa da~ je osvo jio dve „du ple kru ne”.

Ka sni je je na stu pao u Spor tin gu iz Li sa bo na, Kaj ze ri ju, Vi de o to nu, Olim pi ji, Be le nen se {u, Serkl Bri `u i OFK Be o gra du, ~i ji je i da nas ~lan.

SPORT

petak2.decembar2011.

17

SASTANAK DISCIPLINSKE KOMISIJE FSS

Su spen do van sta dion Zve zde O~e ki va na od lu ka Di sci plin ske ko mi si je FSS - sta dion Cr ve ne zve zde }e bi ti pra zan do daq weg! Po stup ci pro tiv Zve zde i Par ti za na, de le gat ide na „do pun ski za da tak”.

Di sci plin ski or ga ni FSS otvo ri li po stu pak pro tiv ak te ra 141. „ve ~i tog der bi ja” i za sa da do ne li jed nu, ali va `nu od lu ku. Od lu ~i li su da su spen du ju sta dion Cr ve ne zve zde, {to zna ~i da je za bra we no da gle da o ci pri su stvu ju od i gra va wu pr ven stve nih i kup utak mi ca pr vog ti ma klu ba do do no {e wa ko na~ ne od lu ke.

Pro tiv Cr ve ne zve zde, kao or ga ni za to ra der bi ja, po kre nut je pre kr {aj ni po stu pak zbog sla be or ga ni za ci je utak mi ce, od lu ~i la je Di sci plin ska ko mi si ja FSS, osla wa ju }i se na iz ve {ta je de le ga ta i spe ci jal nih kon tro lo ra za bez bed nost.

Kom plet na sed ni ca Di sci plin ske ko mi si je FSS bi la je po sve }e na de {a va wi ma u 141. du e lu Cr ve ne zve zde i Par ti za na od i gra nom u su bo tu, 26. no vem bra (cr no-be li do bi li 2:0). In ci de na ta je bi lo pre, za vre me i po sle utak mi ce. Na vi ja ~i Cr ve ne zve zde ga |a li su svim i sva ~im igra ~e Par ti za na ka da su iz la zi li na za gre va we (po seb na me ta bio je gol man Vla di mir Stoj ko vi}), na po lu vre me nu utak mi ce fud ba le ri Par ti za na ni su oti {li u svla ~i o ni ce ve} su osta li na klu pi po red te re na iz bez bed no snih raz lo ga, {to je ne za pam }e no, a po tom su ih na vi ja ~i Zve zde ga |a li ra znim pi ro teh ni~ kim ar se na lom i po sle me ~a. Na vi ja ~i Par ti za na ta ko |e su ko ri sti li pi ro teh ni~ ka sred stva i ~u pa li su sto li ce.

Di si plin ska ko mi si ja FSS ni je do ne la ko na~ nu i kom plet nu od lu ku o ka zna ma, tra `e }i da se do pu ne iz ve {ta ji po je di nih slu `be nih li ca, kao i da se do -

Ven ger do la zi po Mar ko vi }a Me na xer fud ba le ra Ar se na la Ar sen Ven ger do }i }e u Be o grad ka ko bi po ~eo pre go vo re sa Par ti za nom u ve zi tran sfe ra Par ti za no vog vun der kin da La za ra Mar ko vi }a u Lon don. Po na vo di ma sa Pi ri ne ja, La zar Mar ko vi} je du go u no te su fran cu skog stru~ wa ka, ko ji je odu {e vqen igra ma i go lo vi ma ovog 17-go di {wa ka.

Iz tog raz lo ga, na ja vqen je we gov do la zak u Sr bi ju ka ko bi li~ no u~e stvo vao u pre go vo ri ma. Za La za ra Mar ko vi }a in te re so va we po ka zu je i ^el zi, kao i ita li jan ski klu bo vi Ro ma i In ter.

Rad – Cr ve na zve zda na Vra ~a ru Fud ba le ri Ra da ugo sti }e Cr ve nu zve zdu u pred sto je }em 14. ko lu Je len Su per li ge na sta di o nu Obi li }a na Vra ~a ru. „Gra |e vi na ri” su po ~et kom ove se zo ne ve} od i gra li ne ko li ko utak mi ca na Vra ~a ru, ukqu ~u ju }i i utak mi ce u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe.

Utak mi ca Rad - Cr ve na zve zda po ~e }e u ne de qu od 13 sa ti.

Se mi nar za tre ne re U or ga ni za ci ji Udru `e wa fud bal skih tre ne ra Voj vo di ne o In struk tor ske slu `be Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne da nas }e se u No vom Sa du u sa li Sred we gra |e vin ske {ko le „Mi l e v a Ma r i} Ajn { tajn” (Ga gri no va 1) odr `a ti se mi nar za tre ne re B i C li cen ce,a te ma je: Me to di ka tre ni ra w a, rad s ba z i~ nim uz ra stom, fi zi~ ka pri pre ma fud ba l e r a,a pre d a v a ~ i su in struk to ri Fud bal skog sa ve za Sr bi je.

pu ne iz ja ve. Ko na~ na od lu ka o~e ku je se u uto rak, 6. de cem bra.

Ali, po kre nut je po stu pak pro tiv Cr ve ne zve zde, kao i pro tiv Par ti za na zbog po na {a wa we go vih na vi ja ~a. Po stu pak je po kre nut i pro tiv za me ni ka sport skog di rek to ra Zve zde Go ra na Va si li je vi }a i sport skog di rek to ra Par ti za na Mla de na Kr sta ji }a.

Od de le ga ta utak mi ce Mi o dra ga Po po vi }a iz So po ta za tra `en je do pun ski iz ve {taj u ko jem on mo ra da se iz ja sni o sle de }im pi ta wi ma: - Ko je tra `io da igra ~i Par ti za na osta nu na te re nu i ne odu u svla ~i o ni cu u po lu vre me nu?

- Za {to je po stig nut do go vor da igra ~i ne odu u svla ~i o ni cu i ko jim su se raz lo zi ma ru ko vo di li de le gat, ko me sar za bez bed nost Par ti za na @iv ko [qu ki} i tre ner Par ti za na Alek san dar Sta no je vi} pri li kom do no {e wa od lu ke u po lu vre me nu da te ren pr vo na pu ste igra ~i i ru ko vod stvo Cr ve ne zve zde, a da po tom to u~i ne igra ~i i ru ko vod stvo Par ti za na?

- Da na ve de da li je od spe ci jal nih kon tro lo ra za bez bed -

nost - Slo bo da na Ra do sa vqe vi }a i Mi lo va na Lap ~e vi }a - upo zo ren da na sta di o nu ni je pri su tan do vo qan broj re da ra.

- Da se de taq no opi {e „ne pri stoj no po na {a we”, ka ko je u iz ve {ta ju na veo, tre ne ra Par ti za na Alek san dra Sta no je vi }a pre ma tre ne ru Cr ve ne zve zde Ro ber tu Pro si ne~ kom u 45. mi nu tu utak mi ce.

- Da se iz ja sni za {to je u sred stvi ma jav nog in for mi sa wa ko men ta ri sao spor ne mo men te pre ne go {to je nad le `ni di sci plin ski or gan do neo od lu ku. Ka da to bu de u~i nio ~la no vi Di sci plin ske ko mi si je }e od lu ~i ti o even tu al nom po kre ta wu di sci plin skog po stup ka pro tiv we ga.

- Di sci plin ska ko mi si ja za tra `i la je ta ko |e i do pun ske iz ve {ta je od spe ci jal nih kon tro lo ra za bez bed nost (Ra do sa vqe vi }a i Lap ~e vi }a), a u ve zi sa kon sta ta ci jom da re dar ska slu `ba ni je ima la do vo qan broj re da ra i da li su o to me oba ve sti li de le ga ta Po po vi }a.

Od ~e tvr tog su di je Dra ga na Kr sti }a za tra `en je do pun ski

iz ve {taj o to me {ta se de {a va lo na te re nu u 45. mi nu tu utak mi ce, od no sno kad je po ~e lo po lu vre me, kao i da li je iz vr {io kon t ro l u li c a na do d at n im teh ni~ kim klu pa ma obe eki pe.

On tre ba da ob ja sni i ka ko su se i oda kle po ja vi la ne po zna ta i ne slu `be na li ca u re strik tiv nom pro sto ru ko ji on kon tro li {e.

Kr sti} tre ba da na ve de i da li je bio bez be dan pro laz ka svla ~i o ni ca ma za pred stav ni ke obe eki pe u po lu vre me nu utak mi ce. I su dij ska troj ka tre ba da se iz ja sni o to me.

Osim to ga, di sci plin ci FSS su za tra `i li i iz ja vu od tre ne ra Par ti za na Alek san dra Sta no je vi }a, a kad je do bi ju od lu ~i }e da li }e i pro tiv we ga even tu al no bi ti po kre nut di sci plin ski po stu pak.

Pred sed nik Di sci plin ske ko mi si je Slo bo dan Pa jo vi} po sle sed ni ce je re kao da }e o po kre nu tim po stup ci ma od lu ka bi ti od ne ta na na red noj sed ni ci tog te la, ko ja je za ka za na za uto rak, 6. de cem bar.

Z. R.

EP U UKRAJINI I POQSKOJ

Da nas `reb gru pa Da nas u Ki je vu u 18 sa ti u Pa la ti umet no sti oba vi }e se `reb za Evrop sko fud bal sko pr ven stvo ko je }e se sle de }e go di ne odr `a ti u Ukra ji ni i Poq skoj.. Osim do ma }i na Ukra ji ne i Poq ske, na kon ti nen tal noj smo tri fud ba la tak mi ~i }e se: Ne ma~ ka, Ru si ja, Ita li ja, Ho lan di ja, [ved ska, Gr~ ka, Dan ska, En gle ska, Fran cu ska, [pa ni ja, Hr vat ska, ^e {ka, Re pu bli ka Ir ska i Por tu gal.

Na EP bi }e ~e ti ri gru pe sa po ~e ti ri se lek ci je, a ve} sa da je po zna to da }e do ma }i ni Poq ska i Ukra ji na bi ti no si o ci u gru pa ma A i D. U pr vom {e {i ru na }i }e se jo{ va `e }i evrop ski pr vak [pa ni ja i Ho lan di ja. Na rav no, ocva kva od lu ka Evrop ske ku ~e fud ba la, do na la je do sta ne ga tiv nih ko me ta ra, pa je mo gu }e da se u is topj gru pi na |u naj ja ~e re pre zen ta ci je na Sta rom kon ti nen tu.

Pr vi {e {ir: Ukra ji na, Poq ska, [pa ni ja, Ho lan di ja Dru gi {e {ir: Ne ma~ ka, Ita li ja, En gle ska, Ru si ja Tre }i {e {ir: Hr vat ska, Gr~ ka, [ved ska, Dan ska ^e tvr ti {e {ir: Por tu gal, Fran cu ska, Ir ska, ^e {ka.

Qa ji} na po zaj mi ci u Ka qa ri ju Srp s ki fud ba l er i ~lan F i o r e n t i n e Adem Qa j i} mo gao bi da bu de po z ajm q en Ka q a r i j u u zim skom pre la znom ro ku. Fi o ren ti na `e li Da n i j e l a Kon ti ja iz Ka qa ri ja, a kao deo tran s fe r a mo gla bi da po zaj mi Qa ji }a ti - Adem Qaji} mu sa Sa r d i n i j e u na r ed n ih {est me se ci.

Qa ji} ni je u pr vom pla nu u klu bu iz Fi ren ce ove se zo ne, naj pre kod tre ne ra Si ni {e Mi haj lo vi }a, a po tom i kod we go -

vog na sled ni ka De li ja Ro si ja.

Ita li jan ski me di ji pre no se da bi na po zaj mi cu u Ka qa ri Fi o ren ti na po sla la i Fe li pea, i da na vod no obo ji ca igra ~a pri hva ta ju tu op ci ju.

Evrop s ko pr v en s tvo, 14. u isto r i j i, igra } e se od 8. ju na do 1. ju l a 2012. go d i n e u osam gra d o v a: Var { a v i, Po zna w u, Gdaw s ku, Vroc l a v u, Ki j e v u, Har k o v u, Do w ec k u i Qvo v u.

G. K.

Pan te li} dvo stru ki stre lac Srp s ki fud b a l er Mar k o Pan te li} po sti gao je dva go la u ube dqi vom tri jum fu Olim pi ja ko sa nad Dra ma som re zul ta tom 6:0 u za o sta loj utak mi ci {am pi o na ta Gr~ ke.Pan te li} je do veo Pi rej ce u vo| stvo u 2. mi nu tu, a Sr bin je po sti gao i ~e tvr ti gol cr ve no-be lih, u 61. mi nu tu. U me |u vre me nu Si ka las je auto go lom u 31. po vi sio na 2:0, dok je tre }i gol za Olim pi ja kos de lo Mi ra qa sa u 53. mi nu tu. Pe ti gol po sti gao je Ha vi to u 87. mi nu tu, a ko na ~an is hod de lo je Mi ra qa sa u za u- stav nom vre me nu.

Olim p i j a k os je na tre } em me stu u gr~ kom pr ven stvu sa 21 bo dom, dva ma we od li de ra Pa na ti na i ko sa, ali i utak mi com vi {e.

18

sport

petak2.decembar2011.

MU[KA SUPERLIGA

dnevnik

HEMOFARM SE DVA DANA U LA[KOM SPREMAO ZA ME^ SA ZLATOROGOM

Vo {a ga zi bez par do na Vojvodina - Po`arevac 35:18 (17:8)

NO VI SAD: SC „Sla na ba ra„, gle da la ca: 150, su di je: Ma ri} (Pan ~e vo) i Ma {i} (Zre wa nin). Sed mer ci: Voj vo di na 5(4), Po `a re vac 4(2). Is kqu ~e wa: Voj vo di na 8, Po `a re vac 6 mi nu ta.

VOJ VO DI NA: Aba xi} (27 od bra na, 2 sed mer ca), Ra do sa vqe vi} 3(2), Vu ko vi} 3, Dam wa no vi} 1, Po pov 5, M. Ra di {i} 1, Ba ri {i} 3, Ve se li nov 1, Stje pa no vi} 3(2), Su xum 4, Lon ~ar 3, Da mja no vi}, B. Ra di {i}, ^up ko vi} 2, Mar ja nac 3, Mi lo {e vi} 3.

PO @A RE VAC: Ba bi} (5 od bra na), Gli {i} 3, B. Kne `e vi}, De li ba {i} 1, ^u pi} 1, Ko va ~e vi} (1), Je li} 2, M. Kne `e vi} 1, ^a va qu ga 1, Pe tro vi} (1), Di mi}, Ran ko vi} 3, Ne deq ko vi} 1, Vu~ ko vi}, @iv ko vi} (5 od bra -

Ste van Po pov

SUTRA SEMINAR U NOVOM SADU

Na u ka i ka ra te sport Ka ra te sa vez Voj vo di ne, u sa rad wi s Fa kul te tom za sport i tu ri zam (TIMS), or ga ni zu je su tra ve li ki me |u na rod ni se mi nar u No vom Sa du - Na u ka i ka ra te sport. Te ma se mi na ra je Psi ho lo {ka pri pre ma ka ra te spor ti sta. Se mi nar }e se odr `a ti u pro sto ri ja ma TIMS-a (Rad ni~ ka 30a).

Ovo na u~ no sa ve to va we na me we no je tre ne ri ma, su di ja ma i vr hun skim tak mi ~a ri ma u ju ni or skoj i se ni or skoj kon ku ren ci ji. Na se mi na ru }e bi ti sle de }a iz la ga wa – „Psi ho lo {ke ve {ti ne zna ~aj ne za po boq {a we men tal ne ak tiv no sti ka ra te spor ti sta“ (Stra hi wa Te pav ~e vi}), „Psi ho lo gi ja kao ka ri ka uspe ha u ka ra teu“ (Ma ri na Ti {ma), „Mo to ri~ ke spo sob no sti – fak tor psi ho lo {ke sta bil no sti ka ra ti sta“ (Mi lan Gu `vi ca), „“Ka ra te i psi ho lo {ka pri pre ma“ (Du {ko Bo ji}), „Psi ho lo {ka pri pre ma mla dih ka ra ti sta“ (Ju go slav Voj no vi} i Dra gan Do der), „Ve {ti ne ko mu ni ka ci je i wi ho va pri me na u ka ra te spor tu“ (Iva na Pa vlo vi}), „Tre ning funk ci o nal nih spo sob no sti u ka ra teu“ (Ma ri ja Kr sti} i Stra hi wa Te pav ~e vi}), „Mar ke tin {ki prin ci pi u ka ra teu“ (Mi lan Ne {i}), „Va `nost spor ta u raz vi ja wu self-kon cep ta i sa mo po {to va wa kod de ce“ (Na ta li ja Osto ji}), „Osi gu ra we spor ti sta“ (Si ni {a i Na ta li ja Osto ji}), „In klu zi ja pu tem spor ta“ (Ro ma na Ro ma nov) i „Pred u zet ni {tvo u ka ra teu“ (Iva [kr bi}).

Se mi nar po ~i we u 10. 45 ~a so va.

ULEB EVROLIGA A GRUPA: Bilbao - Nansi 97:75 B GRUPA: @algiris - Unikaha 67:65, Brose Baskets - CSKA 78:81, Panatinaikos - Zagreb 94:76 C GRUPA: Spiru - Anadolu Efes 62:66

na, 1 sed me rac), Pqe vaq ~i} 3.

U od lo `e nom su sre tu 10. ko la Mer kur Su per li ge ru ko me ta {i Voj vo di ne po ka za li su da po raz iz Ton ge re na ni je osta vio tra ga na wi ho vu igru i sa po la sna ge ube dqi vo su sa vla da li skrom nu eki pu Po `a rev ca sa ube dqi vih 35:18. Si no} wim tri jum fom na Sla noj ba ri, No vo sa |a ni su na sta vi li sja jan su per li ga {ki niz, upi sav {i osmu po be du, ~i me su se u~vr sti li na dru gom, me stu tik iza {am pi o- na Par ti za na. Us put su se re van {i ra li Po `a re vqa ni ma, s ka ma tom, za pro {lo g o di {wi po raz. Ono {to je mo `da i naj va `ni je je da su cr ve no-be lih to kom svih 60 mi nu ta de lo va li sin hro ni zo va no i sa mo u ve re no, {to uli va ve li ku na du pred su bot wi re van{ 3. ko la Ku pa po -

Foto: R. Hayi}

bed ni ka Ku po va s Ju naj ted Ton ge re nom na Sla noj ba ri.

Stru~ ni {tab Voj vo di ne {an su na su sre tu uka zao je ve }i ni igra ~a. Od pr vog mi nu ta od bra na je za tvo ri la sve pri la ze go lu Aba xi }a, ko ji je si no} uz ras po lo `e nog Po po va u pr vom i Su xu ma u dru gom po lu vre me nu, sa 27 od bra na i dva „ski nu ta”sed mer ca naj za slu `ni ji za ube dqi vu po be du Voj vo di ne. Po ~e lo je si lo vi to, go lo vi ma Mar jan ca, Po po va i pro jek ti li ma Ba ri {i }a cr ve no -be li su po ve li 4:1 u 7. i 10:4 u 20.mi nu tu, a ka ko se bli `io kraj pr vog de la igre pred nost do ma }i na je iz mi nu ta u mi nut vr to gla vo ra sla.

Na od mor su pu le ni tre ne ra ]ir ko vi }a oti {li sa vi {kom od de vet go lo va (17:8).

U na stav ku, stru~ ni {tab No vo sa |a na me {ao je kar te u po sta vi ko ja je is tr ~a la na te ren, a Stje pa no vi}, Da mja no vi}, Lon ~ar i osta li oprav da li su po ve re we. Ru ko me ta {i Po `a rev ca ni su ni ka ko us pe li da na |u put do go la Aba xi }a, a Vu ko vi} i Su xum su, na dru goj stra ni, is ko ri sti li ne ko li ko gre {a ka ri va la i br zim kon tra ma na ja vi li slom go sti ju. U 35. mi nu tu na se ma fo ru je sta ja lo 20:9, a naj ve }a pred nost iz no si la je i ve li kih 18 go lo va 30:12 u 49. mi nu tu.

Mo `e se re }i da go sti iz Po `a rev ca ni su do ra sli cr ve nobe li ma ni u jed nom seg men tu igre, a da su qu bim ci do ma }ih na vi ja ~a po ka za li da s pra vom i ve li kim op ti mi zmom i{ ~e ku ju su bot wi re van{ s Ju naj te dom, ka da }e po ku {a ti da iz bo re pro laz u 4. ko lo Ku pa ku po va i pre zi me u Evro pi.

I. Grubor

CEV LIGA [AMPIONA ODBOJKA[ICA

Cr ve no - be le po ra `e ne u Poq skoj Fakro Mu{ina - Crvena zvezda 3:0 (25:17, 25:23, 25:18) Od boj ka {i ce Cr ve ne zve zde po ra `e ne su u Poq skoj, u pr voj utak mi ci E gru pe, CEV Li ge {am pi o na. Fa kro Mu {i na je ostva ri la mak si ma lan tri jumf 3:0 (25:17, 25:23, 25:18).

Cr ve no be le su lo {e otvo ri le me~, ri val je od po ~et ka pr vog se ta imao ini ci ja ti vu, pred nost na oba teh ni~ ka tajm auta (8:4, 16:8).

La ko je sti gao do se dam set lop ti (24:17), a za vo| stvo od 1:0 is ko ri stio pr vu.

Ja ~i ot por pod mla |e ni tim Cr ve ne zve zde pru `io je u dru gom se tu. Po ve le su iza bra ni ce tre ne ra Rat ka Pa vli ~e vi }a (3:6), me -

|u tim, do ma }e su br zo od go vo ri le (10:8, 16:14, 19:15). U fi ni {u se ta vi {e stru ke {am pi on ke Sr bi je us pe le su da stig nu pred nost ri va la, ~ak ima le i poen vi {ka (22:23). Me |u tim, is ku sni poq ski tim blo kom je na ~i nio pre o kret i re {io set u svo ju ko rist (25:23).

U tre }em se tu re zul tat ska kac ka li ca je tra ja la do 10:10, po tom su do ma }e dik ti ra le ri tam, a do kra ja se ta pred nost Po qa ki wa je sa mo ra sla (25:18). Cr ve na zve zda na red nu utak mi cu u E gru pi CEV Li ge {am pi o na igra 7. de cem bra, ugo sti }e Ska vo li ni iz Pe za ra.

Far ma ce u ti lo ve po be du Ko {ar ka {i He mo far ma [ta da su jo{ u sre du uju tru auto bu som kre nu li put La {kog, gde }e ve ~e ras (20.00) od i gra ti pre mi jer ni me~ 10. ko la ABA li ge pro tiv fe we ra {a Zla to ro ga. Dva da na pri pre ma u po zna toj slo ve na~ koj ter mal noj ba wi do voq no go vo re o va `no sti ovog me ~a za tim @eq ka Lu ka ji }a, ko ji upra vo pro tiv po sled we eki pe na ta be li `e li da ostva ri pr vu po be du na go sto va wu ove se zo ne.

Ro man Li sac do `i veo dru gi in farkt Je dan od osni va ~a re gi o nal ne ko {ar ka {ke li ge Ro man Li sac do `i veo je dru gi sr ~a ni udar u sa mo dve ne de qe. Pr vi ope ra ti vac ABA li ge je pre ne {to vi {e od 10 da na imao pr vi in farkt, a ka da se ~i ni lo da mu se sta we sta bi li zo va lo, u sre du je imao i dru gi. On se tre nut no na la zi u bol ni ci, a ka ko pre no se me di ji u Slo ve ni ji, we go vo sta we je sta bil no.

- Sve sni smo da smo fa vo ri ti i `e li mo da po be di mo, ali smo isto ta ko sve sni da to ne }e bi ti la ko. Ne tre ba da nas opu sti ~i we ni ca da je Zla to rog po sled wa eki pa na ta be li. Us pe li su da iz ne na de Par ti zan na svom te re nu, ta ko da ima ju kva li tet da se su prot sta ve svim pro tiv ni ci ma – ka `e Ivan Ma ra{, kril ni cen tar He mo far ma.

Zla to rog je za krat ko vre me pre tr peo ve li ke pro me ne. Pre sko ro me sec da na su osta li bez plej mej ke ra Xo na Ro ber so na, a u

Ivan Ma ra{

sre du su pro me ni li i tre ne ra.

Ume sto Ra da Tri fu no vi ~a do {ao je Ivan Su na ra. Ta kav raz voj si tu a ci je, mo `da, i ne ide u pri log far ma ce u ti ma.

- Pro me na tre ne ra }e kod wih, ve ro vat no, pro u zro ko va ti po zi tiv ni {ok i si gur no }e pro ba ti sa tom no vom ener gi jom da nas po be de. Mi sa mo tre ba da po no vi mo na {u igru iz ne kih

pret hod nih du e la, da iz ja ke od bra ne pra vi mo pred nost. Zna mo da nam naj ve }a pret wa do la zi od wi ho vog naj bo qeg igra ~a Pa ni }a, a po ku {a }e mo jo{ vi {e da op te re ti mo pr vog ple ja Vu ja si no vi ~a, ko ji od la skom Ro ber so na no si naj ve }i te ret igre. Ve ru jem da mo `e mo da do |e mo do pe te po be de – za vr {a va Ma ra{.

J. Jovanovi}

LIGA EVROPE Grupa A Rubin – [amrok rovers Totenhem – PAOK

4:1 1:2

Grupa B Standard – Hanover Vorksla – Kopenhagen

2:0 1:1

1. PAOK 2. Rubin 3. Totenhem 4. [amrok

1. Standard 2. Hanover 3. Kopenhagen 4. Vorskla

5 5 5 5

5 5 5 5

3 3 2 0

3 2 1 0

2 1 1 0

2 2 2 2

0 9:5 11 1 10:4 10 2 5:4 7 5 4:15 0

0 1 2 3

8:1 6:5 5:8 3:7

11 8 5 2

Grupa C Rapid – Hapoel (TA) Legija – PSV

1. PSV 2. Legija 3. Hapoel 4. Rapid

5 5 5 5

4 3 1 1

1 0 1 0

1:3 0:3

0 11:4 13 2 7:7 9 3 8:9 4 4 4:10 3

Grupa G Malme – AZ Alkmar Metalist – Austrija (B)

1. Metalist 2. AZ Alkmar 3. Austrija 4. Malme

5 5 5 5

4 1 1 0

1 4 2 1

0:0 4:1

0 14:5 13 0 9:6 7 2 8:11 5 4 4:13 1

Grupa H Maribor – Klub Bri` Braga – Birgingem

3:4 1:0

Grupa I Ren - Udineze Seltik - Atletiko (M)

0:0 0:1

1. Braga 2. Klub Bri` 3. Birmingem 4. Maribor

1. Atletiko 2. Udineze 3. Seltik 4. Ren

5 5 5 5

5 5 5 5

3 3 2 0

3 2 1 0

1 2 1 1

1 2 2 3

1 11:5 10 1 11:8 10 2 7:8 7 4 6:14 1

1 1 2 2

8:3 5:6 5:6 4:7

10 8 5 3

Eklston dao {an su Ame ri kan ci ma Vla snik For mu le 1 Ber ni Eklston dao je no vu {an su or ga ni za to ri ma tr ke za Ve li ku na gra du SAD u Tek sa su. Eklston o~e ku je da ugo vor bu de pot pi san naj ka sni je za se dam da na, u su prot nom ne }e bi ti tr ke u Osti nu na red ne go di ne ka ko je pr vo bit no pla ni ra no.

Ame ri kan ci mo ra ju da pot pi {u ugo vor do 7. de cem bra, ka da Svet sko ve }e za mo to sport sa sta vqa ka -

len dar za na red nu se zo nu. Tr ka u Osti nu tre ba lo je da se odr `i od 16. do 18. no vem bra 2012. go di ne.

Eklston je jo{ jed nom po no vio da je je di ni pro blem no vac.

- Po sled wi ro ko vi ni su pro {li i obe stra ne ~i ne sve da se tr ka odr `i - iz ja vio je Eklston za Aso {i je ted pres.

Ako se tr ka u Tek sa su even tu al no ot ka `e, pr va tr ka na te ri to ri ji SAD bi }e vo `e na 2013. go di ne u Wu Xer si ju.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka ABA mu{ka liga - LA[KO: Zlatorog - Hemofam (20, TV Arena sport) Prva A mu{ka liga - SMEDEREVO: Smederevo - Proleter Naftagas (17) Prva B mu{ka liga - ^A^AK: Mladost (^) - Mladost (Z) (21).

Prva srpska mu{ka liga Sever - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas MT - Topola (21), FUTOG: Meredijana - Veternik (17), TEMERIN: Mladost Teletehnika - Velika Kikinda (17.30)

Druga srpska mu{ka liga Sever - VOJKA: Vojka - Apatin (19)

Rukomet Prva `enska liga - ZREWANIN: Proleter Superprotein - Vojvodina (19.30).

Druga mu{ka liga, sever FUTOG: Metalac AV - Titel XD (19.30), ADA: Potisje Pleteks - Jedinstvo (20), SOMBOR: Somborelektro - Hercegovina (19), @ABAQ: @SK Ruma (18.30).

Fud ba le ri Ti te la je se nas sa mo jed nom iz gu bi li utak mi cu

UZ DRUGO MESTO TITELA U POLUSEZONI

Ju bi lej in spi ri {e i oba ve zu je Je se wi deo pr ven stva u Me |u op {tin skoj li gi Ti tel-@a baq fud ba le ri Ti te la za vr {i li su ona ko ka ko su i star to va li - po be dom. Sa vla da li su u Mo {o ri nu Mi le ti} sa 4:1 i ta ko za vr {i li po lu se zo nu na de o bi pr vog me sta sa eki pom @SK iz @a bqa sa 33 bo da.

Pla vo-be li iz Ti te la su na 12 utak mi ca ostva ri li 11 po be da i po raz. Igra ~i se na la ze na od mo ru do po ~et ka fe bru a ra 2012. go di ne,

ka da }e po ~e ti pri pre me za na sta vak se zo ne.

U je se wem de lu pr ven stva Ti te qa ni su pru `i li do bre par ti ja, a da ni je bi lo ne sre} nog po ra za u 9. ko lu od @SK- a na svom te re nu (0:3) ve} sda bi mo gli da raz mi {qa ju o ba ra `u. Ova ko, pred sto ji im te {ko i ne iz ve sno pro le }e. Tre ner Jo van Pa la li} sa uspe hom je pred vo dio eki pu, a na ras po la ga wu je imao dva de se tak igra ~a: \u ri ~i}, Plav {a, Ce te wi, [u {a, Lo~ ki, Mra ~a jac, Pa ni}, Na sta si}, Pa ji} La zar, Pa -

ji} Mi lan, Huc ki, Ku qa, Ma ri}, Je lin, Mi la di no vi}, Tot, Ko va~, Mla de no vi}, [an dor i [o li}.

Za uspeh za slu `ni su svi igra ~i, ali su se ipak po seb no is ta kli mo tor eki pe @i van Je lin (igrao i za Di na mo iz Vra wa ka da se tak mi ~io me |u pr vo li ga {i ma) i ka pi ten La zar Pa ji}. U klu bu ve ru ju da }e u go di ni ju bi le ja (idu }e go di ne Ti tel sla vi 100 go di na po sto ja wa) ostva ri ti ciq, osvo ji ti pr vo me sto u li gi i kroz ba ra` se pla si ra ti u Pod ru~ nu li gu No vi Sad. @. M.

SPORT

c m y

dnevnik

petak2.decembar2011.

19

VOJ VO DI NA SU TRA DO ^E KU JE JU NAJ TED TON GE REN

No vo sa |a ni sprem ni za pod vig Va ter po li sti Voj vo di ne s tre ne rom Sta no je vi }em

Fo to: F. Ba ki}

Jo{ 24 ~a s a de l e ru ko me ta {e no vo sad ske Voj vo di ne od re van{ su sre ta 3. ko la Ku pa po bed ni ka Ku po va i du e la sa bel gij skim Ju naj ted Ton ge re nom, na kon ~e ga }e bi ti po zna to da li su cr ve no -be li ka dri da na dok na de mi nus od se dam go lo va maw ka iz Bel gi je i na ~i ne ogro man uspeh pla -

sma nom u 4.ko lo i pre zi me na evrop skoj ru ko met noj ma pi.

Stru~ n i {tab i igra ~ i, pro t e k lu ne d e q u po s ve t i l i su pro n a l a ` e w u uzro k a, i ana li zi sla be igre ko ja je do ve la do ube dqi vog po ra za, a pr v en s tve n i duel 10.ko l a Mer k ur Su p er l i g e pro t iv Po `a rev ca bio je „ge ne ral ka” ko ju su Po pov i dru go vi

uspe {no po lo `i li (35:18) i na ja vi li da u od li~ nom ras po lo `e wu i s pu nim pra vom is ~e ku ju su tra {wi su sret s Ju naj te dom (18).

Igra~ ko ji je le tos sti gao u re do ve Voj vo di ne, re pre zen ta ti vac Bo sne i Her ce go vi ne, Vla di slav Ve se li nov, op ti mi sta je uo~i su tra {we utak mi ce se zo ne:

FAJ NAL-FOR KU PA SR BI JE U BE O GRA DU

Voj vo di na ni {a ni fi na le Ovog vi ken da u Be o g ra d u na ba z e n u Bawi ca od i gra }e se faj n al-for Ku p a Srbi je za va ter po li ste. Su tra su na pro gra mu po lu fi nal ni du e li u ko ji ma se sa sta ju, bra ni lac tro fe ja, Par ti zan Raj f aj z en i Be o g rad (19.30), od no sno Voj vo di na i Cr ve na zve zda (21).

I dok je u pr vom po lu fi nal nom su sre tu ve} una pred po znat po bed nik, a ta ko i pr vi fi na li sta, u dru gom }e bi ti mno go ne iz ve sni je.

- Sam na stup u po lu fi na lu je ve} va `an i zna ~a jan, jer zna ~i da se eki pa na la zi me |u ~e ti ri naj bo qe u dr `a vi. Voj vo di na je po sled we ~e ti ri go di ne igra la i u fi na lu Ku pa Sr bi je, ta ko da se na {e am bi ci je i `e qe zna ju. Igra mo sa Cr ve nom zve zdom, ko ja kao i mi ima svo je ci qe ve i pla no ve, apo re zul ta ti ma ko je ostva r u j e mo ` e m o re } i da su oprav da ni. Kad je Cr ve na zve zda u pi ta wu sve je ve} po zna to, ali ono {to je me ni tre nut no va `ni je je to da ono {to u po sled we vre me po ku {a va mo

da is pra vi mo, po~ ne mo po la ko i da pri me wu je mo. Da ono {to naj bo qe ra di mo, {to smo tre ni ra li i za {ta se smo se bo ri li i da po ka `e mo - ka `e tre ner Voj vo di ne De jan Sta no j e v i} pred po l u f i n al n i duel Ku pa Sr bi je sa Cr ve nom zve zdom.

On na g la { a v a da je nor malno da eki pa ~i ji je pro sek go di na 19 i 20 ne mo `e da igra isto kao tim ko ji je pet ili vi {e go di na sta ri ji, ali da mo ra i da pru `i mak si mum.

- Mo ji mom ci mo ra ju „da ki da ju” u ba ze nu. Zna mo ko je su ka rak te ri sti ke i pred no sti Zve zde, ali i ko je su na {e. Ne sem nam se do go di ti da u su sret sa wi ma u|e mo kao {to smo to u~i n i l i u pro { loj utak mi ci ka da smo se sa sta li i da igra mo ona ko ka ko ri va lu od g o v a r a. Ka d a smo ima l i takav pri stup i ta ko igra li vi de li smo ka ko smo pro {li.

Vo leo bih da tri bi ne na ba zenu bu du pu ne, jer su to igra ~i za slu `i li i to je do bro za va ter po lo sport - za kqu ~io je Sta no je vi}.

G. Ma le no vi}

^a vi} i Len |er na te stu u Ho lan di ji Srp s ki pli v a ~ i u~e stvo va }e od da nas do 4. de c em b ra na Otvo r e n om pr v en stvu Ho lan di je u ma lim ba zeni ma u Aj ndho ve nu. Mi lo rad ^a vi} i Ivan Len |er }e na ovom tak mi ~e wu na stu pi ti u dve di sci pli ne - na 50 me ta ra i na 100 me ta ra lep tir stilom.

Ovo tak m i ~ e w e uvr { te n o je u ka l en d ar Me | u n a r od n e pli v a~ k e fe d e r a c i j e (FI NA) na ko jem je mo gu }e is pu ni ti „A” olim pij sku nor mu.

Oba srp ska pli va ~a odav no ima ju ostva rene „A” olim pij ske stan darde, ta ko da }e im ovo takmi ~e we po slu `i ti sa mo kao pro ve ra for me na pu tu za Lon don.

Ki pra ni na cen tru Re van{ utak mi cu 3. ko la Ku p a po b ed n i k a ku p o v a Voj vo di na - Ju naj ted Ton ge ren u No vom Sa du su di }e su di ja ska dvoj ka sa Ki pra, An gels Ar gi ri dis - Hri stos Mo u tas, a de le gat na me ~u je Ru mun Re mus Ko jo ka ru.

Pre voz za na vi ja ~e Or g a n i z a c i j a me | u n a rod ne utak mi ce pod okri qem EHF -a iz i sku je ve li ke na po re i ne pra {ta pro pu ste. ^el ni qu di no vo sad s kog su p er l i g a { a na vre me su is pu ni li sve po treb ne uslo ve da se go sti u No vom Sa du ose }a ju pri jat no i da utak mi ca pro tek n e u naj b o q em re d u.

Upra va Voj vo di ne po bri nu la se i za naj va tre ni je pri sta li ce, obez be di pre voz sa Sta di o na Ka ra |or |e gde se od 16 ~a so va igra fud bal ska utak mi ca Je len Su per li ge Voj vo di na - Bo rac, ka ko bi na vre me sti gli na ru k o m et n u po s la sti cu Voj vo di na - Ju naj ted Ton ge ren na Sla noj ba ri.

Uve ren u uspeh: Vla di slav Ve se li nov

KUP VOJ VO DI NE ZA MU [KAR CE I @E NE

U fi na lu Spartak– Pro le ter U fi na lu Ku pa Voj vo di ne sa sta }e se ru ko me ta {i Spar tak Voj pu ta (Su bo ti ca) i Pro le ter Agro `i va (Zre wa nin), a me~ }e se igra ti 14. de cem bra u 18 ~a so va u Vr ba su. U po lu fi na lu Su bo ti ~a ni su bi li bo qi od La vo va (Ba~ ka Pa lan ka) 35:19 (14:7), dok je Pro le ter Agro `iv po be dio Di na mo (Pan ~e vo) 26:23 (14:12).

Kod da ma, za sa da, je Voj vo di na iz No vog Sa da obez be di la pla sman u fi na le, dok }e se dru gi fi na li sta zna ti 7. de cem bra ka da se sa sta ju Ki kin da 2 - Pan ~e vo (20 ~a so va). Fi na le je pred vi |e no za 15. de cem bar u 18 ~a so va u Ki kin di. No vo sa |an ke su u po lu fi na lu po be di li 28:21 (11:6).

J. G.

PRED „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Naj mla |i ve} sprem ni za start sport ske le po ti ce, ma la sa la je pre op te re In te re so va we za tra di ci o nal }e na, pa je mo ra lo da do |e do po me ra wa ter ni 49. Dnev ni kov tur nir u ma lom mi na u od no su na pla ni ra no. Pred vi |a mo da fud ba lu je ve} sa da iz u zet no, na se fi nal ni me ~e vi igra ju 8. ja nu a ra, ali mo rav no, na mla |i su ve} nest pqi vi, `e le li bi {to pre na par ket ma le sa le SPC Voj vo di na. Uve li ko se ras pi tu ju za uslo ve u~e {}a. Za to jo{ jed nom po na vqa mo. da }e mo svi ma iza }i u su sret i da {ko lar ci ne }e igra ti u vre me ka da ima ju na sta vu. A ka ko }e se ovo go di qa svet ko vi na ma log fud ba la odr `a ti ka da su |a ci na od mo ru, ne }e mo ra ti da be `e iz {ko le.

Ve} ne ko li ko go di na na grad ni fond na tra di ci o nal nom Dnev ni ko vom tur nir u ma lom fud ba lu naj ve }i je u Sr bi ji, ta ko }e bi ti i ove go di ne. Naj bo qi tim na {eg tur ni ra do bi }e 400.000 di na ra. Je di ni uslov je kao i pret hod nih go di na je to da se pri ja vi oko sto ti nak eki pa. A tu iz gle da ne }e bi ti pro ble ma jer je ve} sa da in te re so va we izu zwet no. Sva ko dnev no nas zo vu Mo me nat s jed nog od ra ni jih tur ni ra ti mo vi i na ja vqu ju u~e {}e.

Da kle, tur nir }e, pre ma do go vo ru sa gu }e je da i tu do |e do po me ra wa ako se pri Sport skim i po slov nim cen trom Voj vo di na( ja vi ve li ki broj eki pa. Kao {to smo re kli, igra }e se u ma loj sa li Spen sa), po ~e ti 18. pr vak }e do bi ti 400.000 di na ra, a nov ~a nu ili 21. de cem bra. Ne {to ka sni ji start u od - na gra du do bi }e i naj bo qi u kon ku ren ci ji no su na ra ni je go di ne ove pre sti `e ne sport - vete ra na, a za mla |e ka te go ri je obez be di }e ske ma ni fe sta ci je je zbog za u ze to sti Spen - mo rob ne na gra de. sa. Zbog pred sto je }eg Evrop skog pr ven stva u U ovom tre nut ku za po ten ci jal ne u~e sni ru ko me tu i ra do va u ve li koj sa li no vo sad ske ke naj va `ni je je to da }e se igra ti po istim

pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man ,a jed nu eki pu sa ~i wa va ju 10 fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri.

Pri ja ve za tur nir pri ma mo sva kog rad nog da na u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka ( Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827.

Za ka de te mo gi na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i,a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te ra na osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na.

Pro {le gfo di ne smo po ku {a li da po de li mo ve te ra ne, ali oni sta ri ji se ni su pri ja vi li. I sa da smo voq ni da po ku {a mo sa sta ri jom ka te go ri jom (iz nad 45 go di na) , ima na zna ka da bi i oni `e le li da igra ju, pa ako se pri ja vi vi {e od pet eki pa uvr sti }e mo i sta ri je ve te ra ne u no vu ka te go ri ju.

G. K.

- U ime stru~ n og {ta b a, igra ~a i mo je li~ no ime mo gu da obe }am da }e mo se bes kom pro mi sno bo ri ti i da ti 100 po sto svo jih mo gu} no sti ka ko bi smo na ~i ni li uspeh i pla si ra li se u na red nu run du tak mi ~e wa. Uve ren sam da pla sman u na red nu run du Ku pa po bed ni ka ku po va ni je ne re a lan do met za ovu eki pu - ka `e sta me ni pi vot cr ve no-be lih.

Ru ko me ta {i Ju naj ted Ton ge re na put Srp ske Ati ne sti `u sa (ne)do sti `nom za li hom od se dam go lo va iz pr vog su sre ta (31:24), ali i na kri li ma po be de u der bi ju 11. ko la Bel gij skog pr ven stva u ko me su ove

ri li je se wu ti tu lu po be dom u du e lu sa eki pom KV Sa sje na (34:32). Go sti }e i u re van {u bi ti li {e ni uslu ga 35 - go di {weg de snog be ka Sa {e \u ki }a, ko ji je uo~i pr ve utak mi ce po lo mio kost {a ke.

No vo sa |a ni na dru goj stra ni, ne ma ju pro ble ma oko sa sta va eki pe. Zdrav stve ni blit ne cr ve no - be lih je bes pre ko ran, {to do dat no ohra bru je {e fa stu~ nog {ta ba mr \or |a ]ir ko vi }a ko ji je na kon osme su per li ga {ke po be de nad Po `a re v qa n i m a, na ko j oj je sve funk ci o ni sa lo bes pre kor no, mo gao da odah ne i fo ku si ra se sa naj bli `im sa rad ni ci ma na me~ su tra {wi me~ od lu ke.

Jed no je si gur no, ru ko me ta {i Voj vo di ne pu ca ju od op ti mi zma, `eq ni nad i gra va wa sa atrak tiv nim ri va lom, uve re ni da im se slab dan iz Bel gi je ne mo `e po no vi ti, a us put pri zi va ju ma lo sport ske sre }e i pu ne tri bi ne dvo ra ne na Sla noj ba ri.

I. Gru bor

20

sport

petak2.decembar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA Su bo ta

Wu kasl - ^el zi Blek burn - Svon si Man ~e ster Si ti - No ri~ Kvins Park - VBA To ten hem - Bol ton Vi gan - Ar se nal Aston Vi la - Man ~e ster j.

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Ever ton - Sto uk Vul ver hemp ton - San der .

(16) (17)

Ne de qa

Po ne de qak

Fu lam - Lu ver pul 1. Man. si ti 13 11 2. Man ~e ster j.13 9 3. To ten hem 12 9 13 7 4. Wu kasl 13 8 5. ^el zi 6. Li ver pul 13 6 7. Ar se nal 13 7 8. Aston Vi la 13 3 9. Ever ton 12 5 13 4 10. No ri~ 11. Kvins Park 13 4 13 4 12. Sto uk 13 3 13. Svon si 14. VBA 13 4 13 2 15. Fu lam 16. San der lend 13 2 17. Vul verh.

13 3 18. Bol ton 13 3 13 2 19. Vi gan 20. Blek burn 13 1

2 3 1 5 1 5 2 7 1 4 3 3 5 2 6 5 2 0 3 4

0 1 2 1 4 2 4 3 6 5 6 6 5 7 5 6 8 10 8 8

43:12 30:13 26:16 19:12 28:17 17:12 26:23 16:17 15:16 19:21 14:24 13:23 12:16 12:20 15:16 15:15 13:23 19:31 12:24 17:30

(21) 35 30 28 26 25 23 23 16 16 16 15 15 14 14 12 11 11 9 9 7

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP Su bo ta

Lids - Mil vol Ip svi~ - Vat ford Blek pul - Re ding Braj ton - No tin gem F. Vest Hem - Barn li Pi ter bo ro - Barn sli Don ka ster - Sa u temp ton Hal - Le ster Por tsmut - Ko ven tri Bri stol - Midlzbro

Ne de qa

Kar dif - Bir min gem 1. Sa u temp ton 19 13 3 2. Vest Hem 19 12 4 3. Kar dif 19 9 7 4. Midlzbro 19 8 8 19 9 4 5. Lids 19 8 5 6. Le ster 7. Braj ton 19 8 5 8. Blek pul 19 7 6 19 7 6 9. Re ding 10. Hal 18 8 3 11. Bir min gem 16 7 5 12. Kri stal P. 18 7 5 13. Pi ter bo ro 19 7 3 14. Barn li 19 7 3 15. Barn sli 18 6 6 19 7 3 16. Der bi 17. Mil vol 19 5 7 18. Vat ford 19 5 6 19. Por tsmut 18 5 5 20. Bri stol 19 5 5 21. Ip svi~ 18 6 2 22. No tin gem F.19 6 2 19 2 7 23.Ko ven tri 24. Don ka ster 19 3 4

3 3 3 3 6 6 6 6 6 7 4 6 9 9 6 9 7 8 8 9 10 11 10 12

(13.30) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) (13.30) 42:20 42 35:15 40 33:22 34 23:17 32 33:28 31 26:20 29 22:21 29 30:25 27 23:21 27 19:20 27 23:18 26 18:17 26 36:34 24 29:29 24 21:22 24 23:29 24 23:22 22 19:28 21 20:21 20 20:30 20 25:37 20 18:34 20 16:29 13 15:33 13

ITA LI JA – SE RI JA A Da nas

\e no va - Mi lan

(20.45)

In ter - Udi ne ze Na po li - Le }e

(20.45) (20.45)

Ka ta ni ja - Ka qa ri Bo lo wa - Si je na Kje vo - Ata lan ta Fi o ren ti na - Ro ma Ju ven tus - ]e ze na Par ma - Pa ler mo

(12.30) (15) (15) (15) (15) (20.45)

Su bo ta

Ne de qa

Po ne de qak

La cio - No va ra 1. Ju ven tus 12 2. Mi lan 12 3. Udi ne ze 12 4. La cio 12 5. Pa ler mo 12 6. Na po li 12 7. Ro ma 12 8. Ka ta ni ja 12 9. \e no va 11 10. Par ma 12 11. Kje vo 12 12. In ter 11 13. Si je na 12 14. Ata lan ta 12 15. Ka qa ri 12 16. Fi o ren ti na 12 17. Bo lo wa 12 18. No va ra 12 19. ]e ze na 12 20. Le }e 12

7 7 7 6 6 4 5 4 4 5 4 4 3 5 3 3 3 2 2 2

5 3 3 4 1 5 2 5 3 0 3 2 5 5 5 4 2 4 3 2

0 2 2 2 5 3 5 3 4 7 5 5 4 2 4 5 7 6 7 8

(20.45) 22:10 26 27:14 24 15:6 24 16:9 22 16:15 19 17:11 17 15:14 17 14:18 17 14:14 15 15:20 15 10:16 15 14:17 14 14:11 14 16:15 14 11:13 14 10:11 13 10:18 11 14:21 10 6:13 9 9:19 8

ITA LI JA – SE RI JA B Su bo ta

Al bi no le fe - No }e ri na Kro to ne - Sa su o lo Em po li - Asko li Ju ve Sta bia - Gu bio Li vor no - Ve ro na Mo de na - Vi }en ca Pa do va - To ri no Pe ska ra - Gro se to Va re se - Bre {a Re |i na - Samp do ri ja

Po ne de qak Ba ri - Ci da te la

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18)

(20.45)

1. To ri no 17 11 5 1 20:8 38 2. Pe ska ra 17 10 3 4 37:25 33 3. Sa su o lo 17 9 5 3 21:11 32 4. Pa do va 17 9 4 4 26:19 31 5. Ve ro na 17 9 4 4 24:19 31 6. Re |i na 17 8 4 5 31:20 28 7. Va re se 17 7 4 6 23:18 25 8. Samp do ri ja 17 5 9 3 25:16 24 9. Gro se to 17 6 5 6 19:22 23 10. Ju ve Sta bia 17 7 4 6 24:23 21 11. Ci ta de la 17 6 3 8 18:22 21 12. Li vor no 17 5 5 7 18:15 20 13. Kro to ne 17 5 6 6 16:19 20 14. Ba ri 17 6 4 7 14:18 20 15. Al bi no le fe17 5 4 8 23:31 19 16. Em po li 17 5 3 9 21:26 18 17. Vi }en ca 17 4 6 7 19:24 18 18. Bre {a 17 4 6 7 14:21 18 19. Mo de na 17 3 7 7 16:27 16 20. No }e ri na 17 3 5 9 24:30 14 21. Gu bio 17 3 5 9 15:29 14 22. Asko li 17 5 3 9 19:24 8

[PA NI JA – PRI ME RA Su bo ta

Svra ke na pa da ju Lon don ce

Hi hon - Real (M) Ra sing - Vi qa re al Bar se lo na - Le van te Va len si ja - Espa wol

Ne de qa

(3.35) Wu kasl - (3.30) ^el zi (1.95)

(12) Atle ti ko (M) - R. Va qe ka no (16) So si je dad - Ma la ga Osa su na - Be tis (18) (20) Ma jor ka - Bil bao Gra na da - Sa ra go sa (21.30)

Lon d on s ki plav c i slo m i l i su ot p or Vul v er h em t o n a (3:0) i ovog vi ken da o~e ku je ih no vi der bi pro tiv Wu ka sla na Sent Xejms Par ku. Wu ka slu je ovo tre }i der bi u ni zu, pre to ga su igrao je sa ime wa ci ma iz Man ~e ste ra i ostao ne p o r a ` en.Oba pro { lo g o d i {wa du e la ova dva ti ma za vr {e na su po de lom bo do va (2:2 i 1:1), a tra di ci ja je na stra ni pla va ca ko ji ni su po ra `e ni na pet po sled wih go sto va wa na Sent Xejms Par ku.

Na{ predlog: 2 - 3

Po ne de qak

Se vi qa - He ta fe 1. Real (M) 13 11 2. Bar se lo na 14 9 3. Va len si ja 13 8 13 8 4. Le van te 13 7 5. Ma la ga 6. Se vi qa 13 5 13 4 7. Osa su na 13 4 8. Bil bao 13 5 9. Espa wol 10. Atle ti ko (M)13 4 11. R. Va qe ka no 14 4 12. Vi qa re al 13 3 13. He ta fe 13 3 14. Be tis 13 4 12 3 15. Ma jor ka 16. Gra na da 12 3 17. So si je dad 13 3 18. Hi hon 13 3 19. Sa ra go sa 13 2 13 1 20. Ra sing

(3.05) Bo ru si ja (M) (3.10) Bo ru si ja (D) (2.45) U Dort mun du u der bi ju ko la sa sta ju se ime wa ci, dva vo de }a ti m a ne m a~ k og {am p i o n a t a.

Ze le no -cr ni sa iden ti~ nim sko rom kao i mi li o ne ri ula ze u ve li ki der bi sa `e qom da na sta ve se ri ju od ~e ti ri ve za ne po b e d e. Tra d i c i j a je na stra ni eki pe iz Dort mun da.

Na i me, mi li o ne ri su do bi li {est od po sled wih de set du e la, uz je dan re mi i tri sla vqa go sti ju. [am pion iz Dort mun d a sla v io je u mi n u l om kru gu u me ~u sa [al kea (2:0).

Na{ predlog: 3+

(1.30) To ten hem (4.15) Bol ton (9.60) To ten hem je u for mi, ali je pi t a w e ka k o }e uti c a t i na eki pu po raz od PA OK -a u Li gi Evro p e. Ni Bol t o n a ne igra ona ko ka ko se to o~e ki va lo. U mi nu lom ko lu To ten hem je bio bo qi od VBA 3:1, ~i me su igra ~i tre ne ra Red na pa na -

Ri kar do Mon to li vo

BEL GI JA Da nas Ber {o - Genk Su bo ta Sent Tru den - Mons Va re gem - Lo ke ren Lirs - Me he len Ve ster lo - Klub Bri` Serkl Bri` - Kor trijk Ne de qa An der leht - Le u ven Stan dard - Gent

(20) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18)

1. An der leht 15 11 2 2 32:13 35 2. Gent 15 10 2 3 38:18 32 3. Klub Bri` 15 8 4 3 28:18 28 4. Stan dard 15 8 4 3 22:20 28 5. Serkl Bri` 15 7 6 2 19:13 27 6. Kor trijk 15 7 3 5 21:18 24 7. Genk 15 6 5 4 28:22 23 8. Mons 15 5 5 5 28:25 20 9. Ber {o 15 4 6 5 25:23 18 10. Lo ke ren 15 4 5 6 21:23 17 11. Me he len 15 4 3 8 18:30 15 12. Le u ven 15 4 2 9 17:29 14 13. Va re gem 15 2 7 6 14:21 13 14. Lirs 15 2 6 7 10:19 12 15. Sent Tru d. 15 2 4 9 22:36 10 16. Ve ster lo 15 2 4 9 13:28 10

1 1 2 3 4 2 3 4 6 5 6 5 6 8 5 6 7 7 7 6

Da nas

46:10 42:7 21:13 23:12 17:16 13:10 16:25 19:16 10:15 18:20 15:19 11:19 14:19 12:19 10:17 5:12 12:20 12:21 12:27 9:20

(21) 34 31 27 26 23 21 18 17 17 16 16 14 13 13 13 12 12 12 10 9

Las Pal mas - Vi qa re al B

(21)

El ~e - Bar se lo na B Him na stik - Re kre a ti vo Hi ro na - Gva da la ha ra Mur si ja - Al ko ron Sel ta - Sa ba deq Al me ri ja - Her ku les Nu man si ja - Kar ta ge na Kse rez - Hu e ska

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

Su bo ta

Drog ba u obru ~u fud ba le ra Wu ka sla

sta vi li niz od 10 utak mi ca bez kik sa. Pro {le se zo ne oba su sre ta pri pa la su To ten he mu (2:1 i 3:1), a za ni mqi vo je da pev ci ni su po ra `e ni kao do ma }in jo{ od 2004. go di ne.

Na{ predlog: 1, 3+

(2.10) In ter - (3.15) Udi ne ze (3.15) Fud ba le ri In ter a te {kom mu kom su do {li do tri bo da na go sto va wu u Si je ni, a ovog vi ken da ima }e pri li ku da po pra ve o~a jan u~i nak na \u ze pe Me a ci u me ~u s Udi ne ze om. Eki pa na {eg in ter na ci o nal nca Du {a na Ba ste sa vla da la je Ro mu (2:0), ima tri ve za ne po be de i pet ko la ni je po ra `e na. Pro -

- U ovom tre nut ku ni {ta se ne de {a va, ne ma ni ka kvih pre go vo ra o tran sfe ru. U me di ji ma ima mno go spe ku la ci ja. Fi o ren ti na je sa op {ti la da ne `e li da ga pro da i ne vi dim za {to bi on na zi mu od la zio iz klu ba. re kao je Bran ki ni ita li jan skim me di ji ma.

Naj ve }e in te re so va we za Mon to li va do sa da je po ka zao ak tu el ni {am pion Ita li je Mi lan.

Ovom igra ~u na le to is ti ~e ugo vor i od bio je pr vu po nu du Fi o ren ti ne za pro du `e tak sa rad we.

Mon to li vo je u Fi o ren ti nu do {ao u le to 2005. i za „qu bi ~a ste” je do sad od i grao vi {e od 200 utak mi ca. On je za re pre zen ta ci ju Ita li je do sa da od i grao 30 utak mi ca i po sti gao je dan gol.

Da nas He ra kles - Ven lo Su bo ta Gro nin gen - NEC Den Hag - Bre da De Graf {ap - Ro da Ajaks - Eks cel zi or Ne de qa Fe je nord - PSV Vi te se - RKC Utreht - Tven te He ren ven - AZ Alk mar

{le se zo ne oba ti ma su is ko ri sti la pred nost do ma }eg te re na i upi sa la po be de. Tra di ci ja je na stra ni fud ba le ra In ter a ko ji ni su do `i ve li ne u speh na Me a ci u po sled wih osam me |u sob nih od me ra va wa sna ga.

Na{ predlog: 1

(2.45) Fi o ren ti na (3.00) Ro ma (2.70) Ve li ka ne iz ve snost o~e ku je se u Fi r en c i na Ar t e m io Fran ki sta di o nu, gde }e qu bi ~a sti ugo sti ti vu ~i cu iz Ri ma. Sme na tre ne ra Mi haj lo vi }a ni je do ne la mno go na pret ka u igri Fi o ren ti ne ko ja je po ra `e na na go sto va wu na Si ci li ji od Pa ler ma (2:0). Ri mqa -

ni su po kle kli na go sto va wu u Udi na ma iden ti~ nim re zul ta tom. Pro {le go di ne u Fi ren ci me~ je za vr {en bez po bed ni ka (2:2).

Na{ predlog:h

(2.15) Gra na da - (3.10) Sa ra go sa (3.10) Za oba ti ma me~ je od ve li kog zna ~a ja. Gra na da je na kon o~aj nog star ta u po sled wa tri ko l a upi s a l a dve po b e d e i osvo ji la se dam bo do va. Go sti iz Sa ra go se na la ze se na pred po sled wem, 19. me stu bez po be de na {est go sto va wa i pred sto ji im gr ~e vi ta bor ba za op sta nak.

Na{ predlog: 1 I. G.

Lu ka{ Le i va {est me se ci van te re na

HO LAN DI JA (20.30)

1 4 3 2 2 6 6 5 2 4 4 5 4 1 4 3 3 3 4 6

[PA NI JA – SE GUN DA

Mon to li vo osta je u Fi ren ci Fud ba ler sre di ne te re na Fi o ren ti ne Ri kar do Mon to li vo ne }e na pu sti ti taj klub u zim skom pre la znom ro ku, po tvr dio je we gov me na xer \o va ni Bran ki ni.

(18) (18) (20) (22)

Bra zil ski fud ba ler i ~lan Li ver pu la Lu ka{ Le i va mo gao bi da pa u zi ra {est me se ci na kon po vre de li ga me na ta u uto rak u me ~u ~e tvrt fi na la Li ga ku pa pro tiv ^el zi ja. Na kon du e la sa Ra ja nom Ber tra nom, Lu ka{ je na no si li ma iz net sa te re na, i na red ni da ni po ka za }e o ko li ko ozbiq noj po vre di se ra di.

- Lu ka{ je ve o ma va `an igra~ za na{ tim. Na da mo se da po vre da ni je to li ko ozbiq na. - re kao je me na xer ti ma sa „En fil da” Ke ni Dal gli{.

Lu ka{ Le i va je sti gao u Li ver pul 2007. go di ne. Kon stant nom for mom i fi zi~ kom spre mom odu {e vio je na vi ja ~e Li ver pu la, ko ji su ga pro {le se zo ne pro gla si li naj bo qim igra ~em klu ba.

EN GLE SKI LI GA KUP

Man ~e ster si ti – Li ver pul u po lu fi na lu Fud ba le ri Man ~e ster si ti ja i Li ver pu la igra }e u po lu fi na lu en gle skog Li ga ku pa, od lu ~e no je `re bom u Lon do nu.

Dru gi par ~i ne dva ti ma iz ^em pi on {i pa, Kar dif - Kri stal Pa las.

Pr vi me ~e vi po lu fi na la za ka za ni su za 9. ja nu ar 2012. go di ne, dok su re van {i 23. ja nu a ra.

HR VAT SKA (20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

1. AZ Alk mar 13 11 1 1 30:8 34 2. PSV 14 9 4 1 42:16 31 3. Tven te 14 7 6 1 33:13 27 4. Ajaks 14 6 6 2 37:22 24 5. Fe je nord 14 7 3 4 27:18 24 6. He ren ven 14 5 7 2 28:22 22 7. Vi te se 14 6 4 4 18:16 22 8. Gro nin gen 14 6 3 5 25:25 21 9. Bre da 14 5 3 6 22:23 18 10. Ro da 14 6 0 8 20:35 18 11. He ra kles 14 4 5 5 20:22 17 12. Utreht 14 4 4 6 24:26 16 13. RKC 14 4 3 7 14:22 15 14. Den Hag 14 4 3 7 17:27 15 15. NEC 14 4 1 9 12:22 13 16. De Graf . 14 3 3 8 14:30 12 17. Eks cel zi or 13 1 4 8 8:25 7 18. Ven lo 14 1 4 9 14:33 7

Da nas Lo ko mo ti va - In ter Su bo ta Va ra `din - [i be nik Lu~ ko - Ri je ka Kar lo vac - Za greb Sla ven - Split Ci ba li ja - Di na mo Ne de qa Haj duk - Za dar Osi jek - Istra 1. Di na mo 2. Haj duk 3. Split 4. Sla ven 5. In ter 6. Ri je ka 7. Osi jek 8. Lo ko mo ti .

9. Ci ba lia 10. Za dar 11. Za greb 12. Istra 13. [i be nik 14. Lu~ ko 15. Kar lo vac 16. Va ra `din

TUR SKA (14) (15) (15) (15) (15) (17) (15.30) (17.30)

16 13 2 1 37:5 41 16 10 3 3 32:12 33 16 9 4 3 27:18 31 16 8 4 4 22:17 28 16 7 3 6 18:18 24 15 6 5 5 18:14 23 16 6 5 5 22:20 23 16 6 4 6 18:16 22 16 6 4 6 14:19 22 16 6 4 6 18:25 22 16 6 3 7 15:22 21 16 4 5 7 14:19 17 16 3 5 8 15:18 14 16 3 5 8 13:19 14 16 4 2 9 12:27 14 16 1 2 13 9:32 5

Da nas Si vas - Trab zon Su bo ta Ga zi an tep - Sam sun Gel ~ler bir . - Ga la ta sa raj Fe ner bah ~e - An ka ra gu ~u Ne de qa An ta li ja - Ka ra buk Kaj ze ri - Is tan bul Mer sin - Ma ni sa Bur sa - Eski {e hir Po ne de qak Be {ik ta{ - Or du spor 1. Fe ner bah ~e 12 2. Ga la ta sa raj 12 3. Ma ni sa 12 4. Is tan bul 12 5. Be {ik ta{ 12 6. Trab zon 12 7. Mer sin 12 8. Or du spor 12 9. Eski {e hir 12 10. Bur sa 12 11. Gen ~ler. 12 12. Si vas 12 13. Kaj ze ri 12 14. An ta li ja 12 15. Ka ra buk 12 16. Sam sun 12 17. Ga zi an tep 12 18. An ka ra gu ~u 12

7 6 6 6 6 5 5 4 5 4 4 4 4 3 3 2 2 1

4 4 4 3 3 5 3 5 2 4 4 3 1 4 2 5 4 2

1 2 2 3 3 2 4 3 5 4 4 5 7 5 7 5 6 9

(19) (12) (15) (18) (12) (12) (15) (18) (18)

16:9 17:10 13:8 19:13 16:13 17.12 14:13 10:8 15:15 16:13 15:17 16:21 14:16 10:14 14:17 9:15 11:15 13:26

25 22 22 21 21 20 18 17 17 16 16 15 13 13 11 11 10 5

Ne de qa

Kor do ba - Al ko ja no Va qa do lid - De por ti vo 1. Her ku les 15 10 1 4 2. Va qa do lid 15 7 6 2 3. El ~e 15 8 3 4 4. Al me ri ja 15 7 5 3 5. De por ti vo 15 8 2 5 6. Kor do ba 15 7 4 4 15 7 2 6 7. Sel ta 8. Mur si ja 15 6 5 4 9. Sa ba deq 15 6 5 4 10. Bar se lo na B 15 6 4 5 11. Gva da la ha ra15 6 4 5 12. Al kor kon 15 6 3 6 13. Nu man si ja 15 5 6 4 14. Las Pal mas 15 5 5 5 15 4 5 6 15. He rez 16. Al ko ja no 15 3 7 5 17. Re kre a ti vo 15 4 3 8 18. Vi qa re al B 15 3 6 6 19. Him na stik 15 2 6 7 15 2 6 7 20. Hi ro na 21. Hu e ska 15 2 5 8 22. Kar ta ge na 15 2 5 8

(18) (20.30) 15:8 31 22:14 27 23:16 27 20:14 26 25:21 26 16:13 25 25:18 23 19:17 23 21:25 23 25:19 22 18:21 22 17:13 21 18:15 21 19:20 20 14:17 17 15:19 16 16:19 15 22:27 15 13:19 12 18:26 12 17:26 11 9:20 11

NE MA^ KA BUN DES LI GA Da nas

Ba jer - Ho fen hajm

(20.30)

Ba jern - Ver der Fraj burg - Ha no ver Kaj zer sla u tern - Her ta Volf sburg - Majnc Bo ru si. (M) - Bo ru si . (D) [tut gart - Keln

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

Su bo ta

Ne de qa

Ham burg - Nir nberg [al ke - Aug zburg 1. Bo ru si ja (D)14 9 2. Bo ru si ja (M)14 9 3. Ba jern 14 9 4. Ver der 14 8 5. [al ke 14 8 6. Ba jer (l) 14 6 7. [tut gart 14 6 8. Ha no ver 14 5 9. Ho fen hajm 14 5 10. Her ta 14 4 11. Keln 13 5 12. Volf sburg 14 5 13. Majnc 13 4 14. Nir nberg 14 4 15. Ham burg 14 3 16. Kaj zersl. 14 3 17. Fraj burg 14 3 18. Aug zburg 14 2

2 2 1 2 1 4 3 5 3 6 1 1 3 3 5 4 3 5

3 3 4 4 5 4 5 4 6 4 7 8 6 7 6 7 8 7

(15.30) (17.30) 29:9 29 23:9 29 34:8 28 25:21 26 28:20 25 20:19 22 20:15 21 18:22 20 16:16 18 21:22 18 20:29 16 19:28 16 19:25 15 14:24 15 18:26 14 10:18 13 19:30 12 12:24 11

FRAN CU SKA Kaen - Mar sej

Da nas

Su bo ta

Aja ~io - Lil Brest - Sent Etjen Di `on - So {o Evi jan - Va len si jen Mon pe qe - Lo ri jen Ni ca - Ren

Ne de qa

(20) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Bor do - Nan si (17) PS@ - Ok ser (17) Lion - Tu luz (21) 1. Mont pe qe 15 10 3 2 32:17 33 2. PS@ 15 9 3 3 26:15 30 3. Lil 15 7 7 1 24:13 28 4. Ren 15 8 4 3 27:19 28 5. Lion 15 8 2 5 25:17 26 6. Tu luz 15 7 5 3 15:12 26 7. Lo ri jen 15 6 5 4 17:14 23 8. Sent Etjen 15 6 5 4 17:17 23 9. Mar seq 15 5 6 4 20:15 21 10. Kaen 15 5 4 6 22:23 19 11. So {o 15 4 5 6 21:30 17 12. Di `on 15 5 2 8 17:29 17 13. Evi jan 15 3 7 5 19:22 16 14. Bor do 15 3 7 5 17:21 16 15. Brest 15 2 9 4 15:16 15 16. Ok ser 15 3 6 6 20:23 15 17. Va len si jen 15 3 5 7 15:17 14 18. Nan si 15 3 5 7 12:18 14 19. Ni ca 15 2 5 8 12:17 11 20. Aja ~io 15 1 5 9 13:31 8

lov

c m y

dnevnik

petak2.decembar2011.

21

ZE^ JE @I VOT NE NA VI KE I NA ^IN IS HRA NE U KO LI ZI JI SA SLU ^A JEM KO JI JE ZA DE SIO TE ME RIN SKE LOV CE

Ze ~e vi kraj Si ri ga – vr lo hra bri i vr lo ~ud ni?

Sudska presuda po kojoj Lova~ko udru`ewe „Temerin” iz istoimenog vojvo|anskog mesta treba da plati oko milion i sto hiqada dinara na ime od{tete jer su ze~evi na jednoj siri{koj parceli uni{tili zasad paprike i krastavaca, uzburkala je lova~ku javnost. Osim muke temerinskih lovaca koji pare za od{tetu nemaju, tiha muka je pritisla i mnoge lova~ke organizacije koje gazduju zecom, pla{e}i se da i u wihovom ataru ze~evi ne izgrickaju useve. S obzirom na situaci-

sto zasada krastavaca na 25 ari, 85 odsto zasada paprike na jednom hektaru, te da izgrizu i onesposobe zalivni sistem „kap po kap”. U vezi s tim, razgovarali smo sa dr Vu ko ma nom [el mi }em, penzionisanim profesorom beogradskog [umarskog fakulteta, koji va`i za vrhunskog stru~waka za ze~eve.

- Kada je zakon pisan, lovni stru~waci su, o~igledno, slabo konsultovani, a imam utisak da se neke zakonske odredbe tuma~e kako kome odgovara - ka`e dr

Na kra stav ci ma se naj lak {e uo~e oti sci ze~ jih zu ba

ju, ta~nije presudu, mnogi su u strahu da ona ne postane kalup po kom }e se re{avati eventualni od{tetni zahtevi u budu}nosti. I daqe lebdi sumwa da su ze~evi na parceli koja se naslawa na ku}u i dvori{te, u naseqenom mestu, uspeli da uni{te 100 od-

[elmi}. - Pla{im se da ova presuda mo`e da bude presedan po kom }e u budu}e svako ko ima i najmawu {tetu na usevima, tra`iti od{tetu od lova~kih organizacija.

Ne ulaze}i u pravnu kombinatoriku, od na{eg sagovornika

smo ~uli niz interesantnih pojedinosti u vezi sa ishranom, pona{awem i `ivotnim navikama ze~eva.

- Jedna od zabluda u vezi sa zecom je da on ne pije vodu. Pije, ali samo u retkim slu~ajevima, ako mu nije dostupna u ishrani zeqastim biqkama kojim se ina~e najvi{e hrani. Postoje i snimci i svedo~anstva o tome. U normalnim okolnostima, kada ima dovoqno zeqaste biqne hrane, ne pije vodu. Zec po~iwe da se hrani u sumrak i(li) rano jutro, dok je preko dana miran, u brazdama ili logama. Najvi{e {tete zna da napravi krajem leta, kada su dugo velike vru}ine, ali tada mahom napada bostan, ponekad na~ne krastavce, tikve, mahunarke. ^udi me, zaista, da su ze~evi tako veliku {tetu po~inili u maju, kada u to vreme ima obiqe zeqaste hrane {irom atara - ka`e sagovornik „Dnevnika”.

Ipak, s obzirom kako se, prema kazivawu tu`iqe i svedoka, {teta dogodila, postoji jedna mnogo ve}a nelogi~nost, koja se grani~i sa ~udom. Naime, prema kazivawu gore navedenih, oni su vi|ali ze~eve u parceli, a neuspe{no su poku{ali da ih oteraju lupaju}i u {erpe.

- Zec je vrlo pla{qiva `ivotiwa, be`i od qudi i pasa ~im ih primeti. Obi~an pas, vezan blizu parcele, bio bi garancija da ze~evi ne}e prilaziti. ^ak i pas u kom{iluku bi lave`om rasterao ze~eve Pla {qi va `i vo ti wa ko ja za zi re i od qu di i od pa sa Fo to: J. Pap ka`e dr [elmi}.

Ali, stvar nije tako jednostavgiji je poznato, a i u mi{qewu bac”, iza predwih zuba u gorwoj na. Ako nisu ze~evi napravili sudskih ve{taka stoji, da su kao vilici ima jo{ dva zuba koji se silnu {tetu, ko jeste? U biolovinovnici iskqu~eni voluharizovu paglodwaci. Na krastavcice, poqske tekunice, mi{evi i ma je najlak{e uo~iti otiske. hr~kovi. Za{to? Voluharice i Drugo, prisustvo ze~eva odaje i tekunice nastawuju neobra|ene wihov izmet. Ako je zaista u parOgra da si gur na za {ti ta povr{ine, ocedite parcele koje celi danima bilo mno{tvo ze~ese ne navodwavaju , a to svakako va, onda su u woj moralo biti go- Da je parcela bila ogra|ena, {tete od ze~eva sigurno ne bi nije slu~aj sa zasadima paprike i mile brabowaka. Tako|e, zec apbilo - smatra dr [elmi}. - Zec ne mo`e ni da presko~i, ni da krastavaca. Prisustvo poqskih solutno nije dru{tvena `ivotiprogrize ogradu. mi{eva i hr~kova je lako uo~qiwa, grupi{e se samo tokom pareOn je dodao da 18 ze~eva na 100 hektara, koliko je brojawem vo po karakteristi~nim rupama wa, mada se mo`e videti i vi{e utvr|eno stawe u temerinskom ataru, apsolutno nije mnogo. u zemqi, a wih na doti~noj parod pet jedinki u jednoj parceli Podse}awa radi, temerinski lovci tvrde da su o{te}enoj, kaceli nije bilo. ka`e na{ sagovornik. da im se po`alola na ze~eve, predlagali da ogradi ba{tu, ali - Zadatak ve{taka je da utvrdi Mnogo dilema i nepoznanica i ona to nije uradila. U presudi izme|u ostalog stoji da bi tada ko je napravio {tetu, a ne ko nidaqe ostaje, a kako }e se pomenu(2005. godine) ogra|ivawe parcele ko{talo oko 40.000 dinara. je - smatra dr [elmi}. - Najlakta presuda odraziti na budu}Ograde nije postavqena, a {teta je vi{e od 20 puta ve}a, plus {e je to utvrditi pomo}u otisanost lovstva u Srbiji, pokaza}e sudski tro{kovi... ka zuba. Konkretno, zec je „dvozuvreme.

D. Kne `i}

ZA DO VO QA VA JU ]A SE ZO NA U ATA RU SRP SKOG KR STU RA

SVE VI [E [A KA LA I U @I TI [TAN SKOM LO VI [TU

Ze ~e va u iz o bi qu, fa za ni No} no za vi ja we le di krv iz ma ti~ nog fon da me {ta ni ma ^lanovi Lova~kog udru`ewa „Srpski Krstur” iz istoimenog severnobanatskog mesta i ove sezone prilikom izlaska u bogato lovi{te koje se prostire na oko 5.000 hektara, ne vra}aju se bez ulova, jer ze~eva i fazana ima u izobiqu. Sekretar Du {an Il ki} i upravnik lovi{ta Ra den ko Cve ja nov uveravaju da je brojno stawe ze~eva dobro, {to su potvrdile i analize onih so~iva koje je sproveo Lova~ki savez Vojvodine, jer je odli~an prirast mladih, tako da se lovi prema utvr|enom planu gazdovawa.

- Osnov za povoqno brojno stawe je {to smo na po~etku pro{le sezona lov na zeca prekinuli odmah posle prvog izlaska, kada se videlo da je situacija lo{a, tako da smo uspeli da sa~uvamo mati~ni fond. Nedeqom u proseku u lov ide 30 do 35 lovaca, a Udru`ewe ima 62 ~lana. Do sada smo imali tri izlaska na ze~eve i predvi|ena su jo{ ~etiri. Ni jednom se nismo vrtaili sa terena da svaki lo-

vac ku}i ne ponese zeca - ka`e Ilki}.

Sli~no je i sa odstrelom fazana, u kojima atar Srpskog Krstura ne oskudeva, ali se sa odstrelom ne preteruje. Ve} dvadesetak godina fazani se ne unose u atar, jer nema turistikog odstrela, a prirodna reprodukcija je dobra pa za tim nema ni potrebe, po{to je mati~ni fond u ovda{wim revirima zadovoqavaju}i i uspeva se o~uvati.

Ilki} napomiwe da su ~lanovi ovda{weg udru`ewa uspeli da sa-

~uvaju fazansku i drugu divqa~, koja nema potrebe da sa ovog terena ide u potragu za hranom. Ve} je izneto vi{e od ~etiri tone zrnaste i kabaste hrane za srne}u i drugu divqa~. U lovi{tu je ure|eno 13 hranili{ta za visoku, 25 hranili{ta za nisku divqa~, kao i soli{ta i pojili{ta.

- Hranili{ta se obilaze svakih desetak dana, dopuwavaju se hranom, a tako }e biti i u narednom periodu, tako da obezbe|ujemo uslove da divqa~ prezimi bez pote{ko}a - dodaje Ilki}.

Gosti iz inostranstva dolaze da u`ivaju i love u ataru Srpskog Krstura. Do sada su ove sezone uglavnom lovili Austrijanci, Nemci i [panci, a posle pauze od vi{e godina u jesewi lov na zeeve, fazane i srnda}e su do{li i Italijani.

M. Mi tro vi}

Muke zrewaninskih lovaca prenele su se i na @iti{tane. Lane su ~lanovi Lova~kog udru`ewa “Zrewanin” tvrdili da se u lovi{tima namno`ilo puno {akala, koji prave veliku {tetu uni{tavaju}i plemenitu divqa~, poput srna, ze~eva i fazana. Sada na to upozoravaju i `iti{tanski lovci, napomiwu}i da se donedavno u wihovim lovi{tima nije ni mogla zamisliti ova `ivotiwa. Po re~ima lovca iz Me|e Dra ga na Pu {a re, {akala posebno ima u lovi{tu izme|u Me|e i Srpskog Itebeja, a ribwak “Trnovica” mu je glavno stani{te, odakle kre}e u pohode na ostalu divqa~.

- Ne znamo odakle je do{ao na na{e prostore. [akali uni{tavaju pre svega mladunce, ali i odraslu divqa~, a kako love u ~oporu, uz dobro organizovanu i prepredenu hajku, odabrana `rtva te{ko mo`e da mu umakne. U proteklih mesec dana u lovi{tu Me|e odstreqeno je sedam {akala, a no}no zavijawe u blizini sela izaziva strah i jezu kod qudi – rekao je Pu{ara.

Kako mu je jedini neprijateq ~ovek, ostaje da lovci u organizovanijem dejstvu smawe broj na razumnu meru, jer u potrazi za hranom {akal ne preza ni da u|e u selo, kao {to se to nedavno dogodilo. Mo`da bi u op{tini `iti{te mogli da se ugledaju na Gradsku upravu u Zrewaninu koja od po~etka godine, na osnovu odluke Grad-

[a ka li u ve li koj eks pan zi ji u sred wem Ba na tu

skog ve}a, za odstreqenog {akala lovcima iz buxeta ispla}uje po 5.000 dinara. Time se stimuli{e lov na {akala. Akcija na lovnom podru~ju Zrewanina naro~ito se sprovodi na lovnim terenima od Tami{a do Tise, i u okolini Ribarskog gazdinstva „E~ka“.

Sredwobanatski lovci ka`u da je {akala prvo bilo u jugoisto~noj Srbiji, zatim u Pomoravqu i dowem Sremu, posle ~ega su do{li i u banatske krajeve. Ova `ivotiw-

Fo to: J. Pap

ska vrsta te{ko se lovi, potrebno je vi{e vremena da bi se odstrelila, a sve to iziskuje velike tro{kove. Po uxbenicima, jedno wihovo leglo ima sedam – osam mladih, mada iskustvo zrewaninskih lovaca pokazuje da ovde u jazbini bude i 11-oro mladun~adi. U sredwem Banatu nema prirodnog neprijateqa, s obzirom na to da vukova nema na tertitoriji do 500 metara nadmorske visine. @. Ba la ban

NA KON PI RA PA SA LU TA LI CA KRAJ VETERNIKA

Od {tet ni zah tev zbog uda vqe ne sr ne Pravni zastupnik lovaca iz LU „Srnda}” Veternik podneo je nedavno od{tetni zahtev Gradu Novom Sadu, zbog toga {to su u zoru 13. oktobra, pored ograde novosadskog gradskog grobqa, nakon {to su jurili odraslu srnu i dva wena laneta, psi izgrizli i ubili mladu srnu. U`asan prizor videlo je nekoliko radnika JP „Lisje”, koji su jedino uspeli da galamom i po kojim kamenom nateraju pse da se odmaknu od `rtve, ali bilo je prekasno.

Po re~ima predsednika veterni~kih lovaca Ni ko le To mi }a, uz od{tetni zahtev prilo`ena su i dva nalaza sa Veterinarskog instituta: prvi da je mlada srna bila zdrava, a drugi da je uginula od posledica {oka izazvaog ugruzima i davqewem od strane pasa. Na ovaj korak lovci su se, ka`e Tomi}, odlu~ili jer su nemo}ni pred najezdom kerova lutalica kojih je sve vi{e u veterni~kom lovi{tu.

D. Kn.

22

kWiGA

petak2.decembar2011.

dnevnik

СТИ ХО ВИ И МУ ЗИ КА РУ СКИХ БАР ДО ВА

Пла не та скри ве ног ро ман ти зма Ј

едан потпуно нови и скоро непознат свет руских бардова српској публици отвара у својој последњој књизи „Без светло сти нема ноћи – руски стихoпeв“ књижевни преводилац и професор руског Миливоје Баћовић из Панчева. Врсни познавалац овог жанра препевао је поезију коју су написали и отпевали најчувенији руски бардови. Овај музички правац од краја 19. века па све до данас представља посебан свет, планету скриве-

Ми ли во је Ба ћо вић

ног романтизма. Књигу прати ЦД са 25 препеваних нумера, а интерпретирала их је Елена Рошкова Станисављевић, која је завршила Музичку академију у Москви, а ради у балетској школи „Лујо Давичо“ у Београду.

- Те пе сме одражавају најинтимније мисли и осећања аутора, објашњава Баћовић . Бардовска пе сма је сво је вр сна историја једне епохе и Руске империје, а бардовска естетика је вечна. Њен живот се наставља и у овом веку, без обзира на

зле језике који говоре да је бардовско стваралаштво превазиђено, јер је своју мисију завршило падом тоталитаризма. Новим, богатим штивом аутор је желео да иницира интересовање за ову врсту стваралаштва и нашој јавности приближи руску поезију која се пева. Један од мотива ове књиге је да код младих пробуди интересовање да пишу такве текстове, компонују и певају. Он наглашава да је обавешени русофил, који је опчињен културом и књижевношћу највеће земље на свету. Тајна успеха руских бардова је у тематској слободи, у дубини и истинито сти осећања и изражајних средстава која ломе ша бло не. Естет ски прин ци пи ове музике су примарност речи – поезије и шкртост инструменталне пратње.

- Дакле, све супротно од кантауторске – забавне песме, објашњава Баћовић . Јединство тројства: текст, музика, интерпретација, не мора имати достигнуће савршентва са тачке гледишта профе сионалног пе сника или

По е зи ја то пли не и искре но сти У књизи „Без светлости нема ноћи-руски стихопев“ су бардови који су по теоретичарима тог жанра најбољи: Владимир Висоцки, Александар Вертински, Александар Галич, Михаел Анчаров, Булат Окуџава, Јуриј Визбор… Већина од њих представљала је интелектуалну елиту Русије, јер су се поред писања поезије, компоновања и певања, бавили и глумом, писали књиге и сценарије, режирали. Одувек су били на мети власти и тајних служби, а њихов покрет добио је моћан импусл шездесетих година 20. века.Како истиче Баћовић без бардовске културе немогуће је разумети једну епоху, време постстаљинизма и совјетске Русије. Бардови су освајали искреношћу, отвореношћу погледа, толеранцијом, па су зато и данас популарни.

KWIGA ZAUVEK

ДРА ГА НА БЕ ЛЕ СЛИ ЈИН, КЊИ ЖЕВ НИ КРИ ТИ ЧАР

Уни вер зал ни ро ман људ ског усу да

Г

лад за књигама, то Монтаново зло снашло ме је већ у детињству, а као петогодишњакиња почела сам да их конзумирам без помоћи родитеља. Први роман који сам прочитала је „Судбина једног Чарлија“ Александра Поповића. Касније сам му се че сто враћала, по следњи пут недавно читајући га ћеркама. Са „Поп Ћиром и поп Спиром“ сусрела сам се када сам имала осам година и од тада сам овај изузетни Сремчев роман – хвало спев и Банату и хумору – читала много пута, сваки пут откривајући неку његову нову димензију. Романи Роберта Луиса Стивенсона били су ми најомиљеније штиво у основ ној школи. Ка сни је су дошли „Јад ни ци“ В. Игоа, „Идиот“ Ф. М. До стојевског, Пушкинов Евгеније Оњегин,

„Мадам Бовари“ Г. Флобера. По себно ме је фасцинирао „Чаробни брег“ Томаса Мана, то

KWI@EVNA BA[TINA

Веч не но во сад ске те ме Ч

асопис „Покрет“ излазио је повремено у Новом Саду, под уредништвом Тихомира Остојића. Укупно је штампано шест свесака: 1899, 1902, 1904, 1907, 1910. и 1912. године. Свака свеска посвећена је једној теми: Матици српској, соколству, Српском народном позоришту и др. Године 1927. објављено је друго скраћено издање шесте свеске. „Покрет“ је мењао штампарије, а осим у Новом Саду, штампан је и у Сремским Карловцима и у Земуну. У Библиотеци Матици српске постоје свеске „Покрета“ и оне су обрађене у електронском каталогу те установе.

музичара.. „Бард“ у руском језику у дословном преводу значи „ауторска песма“. Бардови који „поезијом за певање“ на један

уметнички начин описују стваран свет друштва, збивање, ситуације, упућују критику и на један поучни начин.

- Рецимо да је то поезија која представља специфичан жанр ствралаштва у Русији, објашњава професор Баћовић. Бардови су надасве храбри људи који су се усудили да пишу против окрутног режима. Међутим, иако их моћни политичари нису волели, на све начине покушавали су да им се приближе. Антологија „Без светло сти нема ноћи- руски стихопев“ биће представљена ових дана у Руском дому у Београду, а вече ће бити по свећено Денису Васиљевичу Давидову (17841839). То је и увертира пред годину јубилеја којом ће Русија 2012. обележити рат ротив Наполеона, у коме је Давидов, први бард велике Русије одиграо значајну улогу бојовника, теоретичара и практичара партизанског начина ратовања. Давидов је више страно забележен у историји, коју је исписивао мотом “Поезија је живот, а живот је поезија”. Инспирисан руском поезијом и бардовима, Баћовић, прави истраживач руске поетске душе једне епохе, превео је „Кад прште брезе“ – избор руске поезије 19. и 20. века, издао је збирке изабраних песама чувеног Владимира Висоцког (1938-1918), „Бела московска рода“ и „Разговор са џелатом“. Вла ди мир Ђу ри чић

ре мек-де ло модер не књижевно сти. Без „Три стра ма Шен ди ја“ Ло рен са Стерна и „Џозефа Ендруса“ Хенрија Филдинга, можда никада не бих заволела „Роман без романа“ Ј. С. Поповића и бавила се њиме. Можда не бих крунисала пародију за своју личну краљицу жанрова. Фаулсова „Женска француског поручника“, нарочито у новом преводу, такође је на почасном месту у мојој библиотеци. Не могу а да не поменем романе „Чапајев“ и „Празнина“ Виктора Пељевина,

„Без утехе“ Казуа Ишигура, „Историја света у десет и по поглавља“ Џулијана Барнса, „Бог малих ствари“ Арундати Рои, „Аустерлиц“ В. Г. Зебалда. У домаћој литератури издвоји ла бих још: Ви на ве ро ве „Пан толо ги је“, „Не почин-по ље“ Васка Попе, „Дервиш и смрт“ роман над романима меше Селимовића, Пекићев „Нови Јерусалим“, комедије Душана Ковачевића. Ипак, уз прилог „заувек“ везујем понајпре „Еп о Гилгамешу“, тај универ зални роман, роман људског усуда, пријатељства и љубави, моћи и немо ћи, ко ји је ан ти ци пи рао многе велике литерарне теме, који је императив чак и данашњим романџијама.

TOP-LISTA

Најтраженији наслови у књижари „Делфи” 1. „Тигрова жена”, Теа Обрехт - „Лагуна” 2. „Авантуре неваљале девојчице”, Марио Варгас Љоса - „Лагуна” 3. „Mein Kampf”, Светислав Басара - „Лагуна” 4. „Роман о прељуби”, Исидора Бијелица - „Лагуна” 5. „Руска зима”, Дафни Калотај - „Лагуна” 6. „Хиљаду чудесних сунаца”, Халед Хосеини - „Лагуна” 7. „Ловац на змајеве”, Халед Хосеини - „Лагуна” 8. „Смрт и њени хирови”, Жозе Сарамаго - „Лагуна” 9. „Рингишпил”, Јелена Бачић-Алимпић - „Лагуна” 10. „Од кад сам се заволела волим”, Ивана Кузмановић - „Лагуна”

НА УЧ НИ ЗБОР НИ ЦИ

Књи жев но по и ма ње Ба на та

И

нститут за културу Румуна у Војводини је у најновијем броју свог часописа „Пирамида“ отворио једно ново поље књижевних истраживања под заједничким именитељем „ Књижевност у Банату, Банат у књижевности“. Мада се о књижевности ретко говори регионално, први симпозијум на ову тему показује да је Банат одувек био инспирација писаца, како оних који су ту рођени тако и оних који су на свом животном путу дуже или краће боравили по банатским местима. Банатска свакодневица препуна je контрадикција: рурално-урбано, традиционално-савремено, језички и конфесионално шаролика, инспиративно делује на ствараоце. У Банату је једино земља равна као тепсија, док су душе људи наборане стотинама мука. Та мешавина каљуге и паорског зноја, псовки и бећарца, не оставља равнодушним ни путника намерника. Током времена је настао приличан опус књижевних дела инспирисаних Банатом. Идеја Института је била да у сарадњи са Одељењем у Темишвару Румунске академије наука из Букурешта, сакупи грађу за објављивање књижевне Енциклопедије Баната, оног историјског и данашњег, српског и румунског Баната. Први симпозијум чије радове садржи најновији број часописа “Пирамида“ потпуно је оправдао очекивања организатора. Историјски посматрано, банатски мотиви су јасно препознатљиви у опусу великог броја књижевника. О томе се мало зна. Показало се да има потреба да се расправе о књижевности Баната и о Банату у књижевности организује једном, а можда и два пута годишње. Истовремено се дошло до сазнања да народи који данас живе у подељеном Банату, поред свих међа, имају сву слободу да негују свој језик, да стварају на матер-

њем језику, да се друже и ороде. Међутим, када је реч о стваралаштву они се међусобно недовољно познају . Кришу Даскалу, директор Института за банатске студије „Титу Мајореску“ из Темишвара и координатор Банатске енциклопедиjе указује на значај објављивања монографских студија, студија историје књижевности и других радова који ће садр-

жати довољно информација о ауторима и вредностима насталим током векова о Банату и у Банату. То је шанса и обавеза за људе који се баве истраживањима и у Румунији и у Србији. Маријана Дан и Минерва Траиловић Кондан са Филозофског факултета у Београду у заједничком раду „Прихватање књижевних дела у већинским културама“ констатују да код аутора са југоистока Европе унутрашња вредност књижевног штива није довољна да би дело или аутор били опште прихваћени. У глобализованом свету вредно сти мали језици и културе често постају познате преко превода на такозване доминантне језике. Регионална истраживања су добородошла и пожељна да ту неправду исправе. П. Т.

Ху ма ност за за бо рав не чи та о це

П

ри па да те ли ар ми ји љу би те ља књи га ко ји на по ли ца ма од са мих се бе и сво је са ве сти кри ју пар књи га, по зајм ље них из би бли о те ке пре ми ли он го ди на и ни к ад не вра ће них? Да ли сте про шли све вр сте из го во ра и само о бја шње ња, у на ди да ће би бли оте к а ри за бо ра ви ти на вас и да по зајм ље не књи ге ни ком не ће за тре ба ти? Је сте ли од у ста ли од спре ма ња го во ра пред на мр ште ном би бли о те к ар ком ко јим би сте оправ да ли за к а шње ње од пет го ди на, а да вам је из ме ђу оста лог пао на па мет и чу ве ни из го вор: „хтео да вра тим, укра ли ми ауто, а књи га би ла у ње му?” Би бли о те к а ри ши ром све та си гур но су се на слу ша ли сва ко ја ких из го во ра и одав но од у ста ли од на пла те ка зни за не по слу шне. Оста ла је са мо же ља да се, мо жда рет ке књи ге, вра те на би бли о теч ке по ли це. За то је Окру жна би бли -

о те к а обла сти Јорк у Ју жној Ка ро ли ни од лу чи ла да „за бо рав ним чла но ви ма”, уме сто под се ћа ња на пла ћа ње ка зни, по ну ди да ка зне пла те у на ту ри, хра ном на ме ње ном си ро ма шним и бес кућ ни ци ма. „Хра на за пе на ле”, ка ко се ак ци ја зо ве, већ че твр ту го ди ну ор га ни зу је се у јав ним би бли о те к а ма, а од зив је из ван ре дан. За сва ку кон зер ву трај не хра не или сред ство за хи ги је ну, од пе на ла за пре ко ра че ње ро к а вра ћа ња књи ге од би ја се је дан до лар. Ова ак ци ја одр жа ва ће се до кра ја го ди не, у скло пу бо жић них и но во го ди шњих пра зни к а. Про грам је по че ла би бли о те к ар к а Ко лин Кеп хенгст, ко ја је уви де ла да због ло ше фи нан сиј ске си ту а ци је, мно ги чла но ви би бли о те ке из бе га ва ју вра ћа ње књи га с ко ји ма ка сне, јер су им ка зне ви со ке. Све до на ци је би ће рас по ре ђе не по окру гу, у за ви сно сти од по тра жње. Хра -

[E O ] N ET

на се са ку пља у кор па ма ко је сто је ис пред пул то ва, а са мо про шле го ди не на овај на чин са ку пље но је ви ше од хи ља ду ки ло гра ма кон зер ви са не хра не. Сред ства за хи ги је ну и ства ри за бе бе од ла зе до бро твор ним ор га ни за ци ја ма ко је има ју спи сак по ро ди ца ко ји ма је ова ква вр ста по мо ћи нео п ход на. За уз врат, њи хо ви шти ће ни ци укра си ће јел ке и оки ти ти про сто ри је би бли о те к а у бо жић ном ду ху. Са мо про шле го ди не са ку пље но је ви ше од ми ли он пред ме та, ме ђу ко ји ма су кон зер ве хра не, бра шно, уље, и ства ри за бе бе- нај че шћи по кло ни из ви ње ња. Од ли чан на чин да би бли о те ке вра те сво је књи ге, као и да се не по слу шни и не за бо рав ни ко ри сни ци ка зне чи ње њем до брог де ла на оп шту ко рист. И. Ву ја нов

c m y

dnevnik

kULTURA

petak2.decembar2011.

23

ИЗ ЛО ЖБА УМЕТ НИЧ КИХ ФО ТО ГРА ФИ ЈА МИ РО СЛА ВА БЕН КЕ У ХО ЛУ ВЛА ДЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Сли ке дав но за бо ра вље них пре да ка

Фо то: Р. Ха џић

МИН ТА НА КА ЗВЕ ЗДА ФЕ СТИ ВА ЛА „ДЕ ЗИ РЕ“ У СУ БО ТИ ЦИ

По крет пре не сен на дру ге Као и на многим другим мести- чему прича . До властитог стила дома где је био, а био је и радио ши- шао је гледајући и Хизикату, био је ром света (Њујорк, Лос Анђелес, импресиониран, али није желео да Париз, Будимпешта, Токио...), пле- студира његов начин, него да просач и ратар, како воли да нагласи, нађе свој и онда се осамио, читао, Мин Танака је отплесавши и соло тражио... Схватио је да земљорад(на почетку је то урадио са партнер- ници, дрвосече, рибари, имају поком Шихо Ишихара), дефинитивно крете који су корен плеса, али да би постао звезда трећег издања фести- спољашњи покрет заиста представала савремене позоришне уметно- вљао плес, мора се имати покрет и сти „Дезире“ у Суботици. Никако унутра, ослушкивати га, осетити не треба изоставити маестралног Лајка Феликса с којим већ дуго сарађује, без чије импровизоване музике, извођене прво на виолини, а затим и на цитри, његова уметност покрета као да не би била довољна, бар не на позорници. И Мин Танака воли да импровизује. У различитим секвенцама његовог перформанса било је евидентно да узима дах, тражи инспирацију, а затим из налета прелази у смирај, из широких и таласастих замаха почиње да се грчи, убрзава и успорава, укрупњава и уситњава број корака, све то са специфично источњачком експресијом тела коју ми на Западу данас зовемо буто. А шта о томе каже Танака сан? Каже да Европљани Мин Танака Фо то: Едвард Мол нар углавном немају појма и да је етимологија плеса и речи који- путем имагинације, што је лакше у ма се обележава веома сложена. За пољу, него у граду.

- Време је енергија ваздуха, а вато Танака оптужује новинаре, који су све врсте плеса почели називати здух је небо. Нема границе, нема буто, што је веома поједноставље- центра. Одмах изнад земље је небо, а центар се мења из момента у моно.

- Имамо „одоли“, плес рођен из менат – учење је Мина Танаке, племитова о стварању Јапана, затим сача светског гласа. „Полазнике“ на „маи“, „бујо“, „буто“... Све су то „Дезире академији“ Танака је науразличити плесови – објаснио је чио и то да тело покреће плес, а да Танака на „Дезире академији“. – На техника долази тек после тога. Запојаву бутоа је највише утицало датак тела је да интонира плес као отварање Јапана европској култури сан да се може досегнути неухваи друштвеним плесовима, а Тацуми тљиво, што не може ни да се објаХизиката је средином 20. века раз- сни: - Након једног од првих наступа вио сопствени стил који је назвао буто (тама), јер није имао јасну у Европи, пришли су ми многи са својом верзијом приче о изведби, а представу шта је он. Испрва шкрт, да би временом ја сам им све одушевљено потврђиразвио поверење према публици и вао. Кад ми кажу да нису разумели постајао све речитији, Танака је от- мој плес, ја их питам - а шта би они крио да плеше од четврте, пете го- хтели да разумеју?! Сигурно не мој дине, и то у религиозне плесове, плес, јер то није нешто што се разуобичајене у време фестивала и умева. Плес је покрет који се преконтакта са боговима. Касније се носи на друге, не нужно у истој бавио спортом, атлетиком, али је форми. Током плеса, себе видим имао исподпросечне резултате, да као треће лице, губим личност. За крај, Танака је пренео да поби се, сада свесно, заинтересовао за плес, истражујући америчке и следњих година много мање плеше на сцени, а више тамо где му се европске моделе.

- То ме је веома замарало, јер у свиди, где за публику има случајно Европи и Америци плесачи ужива- затечене људе или чак пролазнике. ју у властитој експресији покрета, а Као и његов велики узор и својеврја уживам у плесу – непосредан, стан учитељ, Тацуми Хизиката, „чудан“, помало шеретски шаљив, иако важи за великог уметника покао и током игре на сцени, знао је крета, нема жељу да буде институда буде Танака, с времена на време ционализован – жели да остане на Игор Бурић устајући и демонстрирајући оно о путу.

Изложба “Мирослав Бенка и пријатељи” или “Слике давно заборављених предака”, инспирисана етосом, митовима и легендама Војводине, отворена је синоћ у централном холу зграде Владе Вјоводине.Поставку коју је отворио покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић, чине уметничке фотографије великих димензија настале у продукцији Арт центра “Хлеба и игара”, који је примењени уметник, сценариста, глумац и редитељ Мирослав Бенка основао са пријатељима 2007. . Бенка је са уметничким фотографом Миралемом Чаушевићем, који живи и ствара на релацији Стара Пазова - Милано, и фотографом Браниславом Покорацким,

одабрао за изложбу 20 фотографија великог формата. Изложба ће у фебруару бити представљена у Будимпешти, а потом се сели у Беч, Братиславу, Ст. Мартин... Током аугуста моћи ће да је виде и грађани Ријеке, а у септембру ће бити представљена у Варшави, током октобра у Кракову... ”Ради се о великој организацији, осмишљеном кастингу, фотографисаном на брижно одабраним и, за ову прилику, специјално опреманим локацијама Војводине, аутентичним костимима старим више од 100 година, минуциозно простудираном осветљењу, нужном театралношћу... Фотографија је елегична уметност тренутка која се рађа из таме и носи са со-

бом терет извесне тескобе - фотографија је нешто између рађања, живота и смрти... Људи радо стају пред фото објективе у свечаној, пози, свечаном оделу, слуте да ће на известан начин бити овековечени и постати саучесници и сведоци - документ једног времена. На нама је да фотографисано сачувамо од заборава...”, саопштио је Бенка поводом изложбе. На том пројекту, захваљујући Министарству културе Србије, Секретаријату за културу Војводине и донацији Министарства културе Словачке, учествовало је више десетина људи, а настало је неколико хиљада снимака. Изложба ће бити отворена до 16. децембра. К. Р.

ВЕЧЕРАС СЕ ЗАТВАРА 40. НОВОСАДСКИ САЛОН

Велика награда Александру Димитријевићу Уручењем Велике награде Александру Димитријевићу, вечерас у 19 часова у Музеју савремене уметности Војводине у Дунавској 37, биће затворен јубиларни 40. Новосадски салон, који традиционално организује Новосадски отворени универзитет.Велику награду Новосадског салона, коју је Димитријевићу за рад „Артефакти (Реконструкција игре)“ доделио жири у саставу: Мирјана Благојев, Никола Мацура и Горан Деспотовски, уручиће члан Градског већа за културу Андреј Бурсаћ. По мишљењу жирија, „рад који је представио Алесандар Димитријевић као инсталација in situ доследно приказује његово истраживање у пољу игре и кроз јасан, упечатљив графизам указује на препознатљиву тему . Одабир игара које аутор третира у свом раду које се базирају на срећи, на одређен начин преиспитује позицију човека у друштву. Назив рада ‘Артефакти (Реконструкција

игре)‘ указује на реНа затварању Салона конструкцију догађаја ће бити промовисан кааналитичким путем талог овогодишње излоразоткривеног у свожбе који је дизајнирала јој слојевитости са Мирјана Душић Лазић. елементима игре која Биће представљено десе крије у самој речи ловање Центра за графиАрте-факти. На тај ку из Новог Сада и уметначин фактори друничке асоцијације УА из штва, среће и (матеЗрењанина. Такође ће матичке) анализе пребити уприличена и прва плићу се у свима поу серији панел дискусија знатом визуелном кона тему: “Уметничка ду. Постављањем продукција у контексту игре у овакав консавремене уметничке текст долазимо до топраксе”. Учесници су га да и онда кад миуметници, и чланови Саслимо да ми водимо вета Новосадског салона игру, игра уствари воНикола Мацура, Горан ди нас.“ Александар Деспотовски, ДрагоДимитријевић, рођен Александар Димитријевић, Артефакти (реконструкција игре) слав Вишекруна, Иван 1977. у Ужицу, где живи и ради, за- цртеж. Досад је имао шест само- Карлаварис и његов председник вршио је студије сликарства на Ака- сталних, а излагао је и на бројним Данило Вуксановић, модератор демији уметности у Новом Саду, а заједничким изложбама. Добитник разговора. затим и постидпломске на смеру за је неколико награда и стипендија. Н. Пејчић

НОВОСАЂАНКА МИЛИЦА ПАШИЋ КАО СОЛИСТКИЊА БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ

Беспрекорна техничка спремност и музикалност Пун репертоарски погодак да својим младим члановима пружи могућност солистичког огледања, односно прилику да стану пред оркестар и уз подршку колега прикажу своје завидне интерпретативне способности, учинило је уметничко руководство Београдске филхармоније у овој сезони, поверивши такву деликатну и одговорну улогу деветорици инструменталиста. Прва од њих је и најмлађа, харфисткиња Милица Пашић, некадашња ученица новосадске Музичке школе „Исидор Бајић“ у класи Жељке Спонзе, свршени дипломац и тренутно постдипломац Факултета музичке уметности у Београду, „власница“ 21 награде на домаћим и међународним такмичењима, и у сваком погледу узоран музичар. Част да свира с угледном немачком флаутисткињом Сузан Барнер и под вођством Мухаија Танга, актуелног шефа-диригента нашег националног оркестра, она је заслужила у пуној мери, а указано поверење оправдала у потпуности. Од првих тонова свог сигурног наступа, као једна од тумача солистичке партије у Моцартовом Концерту за флауту, харфу и оркестар у Це-дуру, Милица Пашић је беспрекорно приказала своју техничку спремност и изузетну музикалност, али и сасвим изграђен стил, пленећи и појавом и целокупним сценским држањем. Дело 22-годишњег композитора, по форми концертантна симфонија, плод је поруџбине француског војводе од Гинеа и његове ћерке, по речима аутора изврсног флаутисте, односно сјајне харфисткиње, те је стога и остварено као „пример нај-

финије француске салонске музике“ у којем се „два отмена инструмента шармантно надмећу међусобно и с оркестром“. Високо усаглашен удео Сузан Барнер и Милице Пашић у тумачењу Моцартове ретке партитуре, и то не само по раритетности комбинације водећих инструмената, огледао се првенствено у уравнотеженом, племенито уобличеном тон-

ње солистичких линија, при чему је харфа углавном играла улогу сигурног али и етеричног, раскошно арпеђираног пратиоца, уметнице су такође приказале врхунску извођачку форму, с кулминацијом у каденцама сваког од три става. Сарадња гудача малог оркестра (с обоама и хорнама), с јасно „пунктуализованим“ тоном брзих делова и заобљеном кантиленом у за соли-

С концерта Београдске филхармоније

ском складу већином унисоног мелодијског тока, у којем је лепо „заокругљен“, топло обојен тон флауте, „умножен“ специфичним звуком прецизно артикулисаног, јединствено колорисаног жичаног инструмента, био тако природно и лако надовезан. У тренуцима раздвојених, иначе „пикантно“, скоро бетовенски акцентованих деоница (посебно оквирних ставова), када је примат стављен на наизменично вође-

сте „декоративном и сензуалном“, али и емотивнијем Андантину, била је сигурна и „подржавајућа“. Да је „двоструки“ Моцартов концерт инспирисано и узорно представљен, сведочила је срдачна реакција публике, па су уметнице додале и један брзи и ефектни „Ентракт“ Жака Ибера. У другом делу вечери, а у години обележавања сто година од смрти Густава Малера, Београдска фил-

хармонија и Мухаи Танг су само недељу дана након Девете, извели и Симфонију број 5 у цис-молу, овог великана касне романтике. Већ од злослутног, упечатљиво одсвираног „војничког“ трубног сигнала у уводу „бунтовног“ и мрачног, „болним“ потезима обележеног посмртног марша, а потом силовитог, с огромном „жестином“ донетог другог става, било је јасно да ћемо присуствовати једном уверљивом, понесеном, са свим оркестарским и солистичким потенцијалима ка снажном патосу усмереном предавању. А оно је у свим сегментима узбуђивало и невероватном енергијом, и наглим, огромним контастима, великим успонима и емфазом, где су и цезуре, и разни „фактори изненађења“ добијали нарочито, управо судбинско значење. Посебно убедљиво деловало је тумачење Scher za с гротескним, али и „бечким“, скоро нехајним валцерским покретом прекинутим сигурним, опсежним солистичким иступом „стојеће“ прве, а затим и придружене јој друге хорне, па и најпопуларнији, чинило нам се, много драматичније доживљен и тонски „гушће“ остварен но што смо навикли, четврти став Симфоније, чувени Ada gi et to, с експресивном, „речито“ подвученом партијом харфе. Најзад, и без прекида надовезан финални Рондо, представљен као сјајна „синтеза“, односно „монтажа“ пасторалног, лендлерско-валцерског и перслифлажног, и још многих других расположења, као круна грандиозног и мајсторског „виђења“ Малерове бујне музике. Марија Адамов

24

svet

petak2.decembar2011.

UKRATKO

Ubi ta~ ni pti ~j i grip AM STER D AM: Holandski nau~nik Ron Fu{ije proizveo je u laboratoriji varijantu veoma opasnog virusa pti~ijeg gripa H5N1, koja mo`e da se {iri i usmrti vi{e miliona qudi, preneli su ju~e francuski mediji. Radi se o toliko opa snoj va ri jan ti vi ru sa H5N1, koji se ne prenosi sa ~oveka na ~oveka, da u odnosu na wu, kako smatraju nau~nici, „antraks” predstavqa „bezna~ajnu stvar”.

Da bi dobio tu varijantu koja je smrtonosna kao i H5N1, ali mnogo zaraznija, Fu{ije je izvr{io dve mutacije na genima kako bi virus prilagodio sisarima. Zaraziv{i tvorove tim virusom, Fu{ije je dobio novu vrstu virusa, „hiper” zaraznu, odnosno koja mo`e da usmr}uje kao i virus H5N1, ali i da se {iri kapqicama raspr{enim u vazduh.

Fu{ije je na taj na~in poku{ao da pripremi nau~ni svet za boqu odbranu, ako narednih godina do|e do mutirawa virusa pti~ijeg gripa. Wegovi radovi }e omogu}iti veoma brz razvoj vakcine i spasavawe vi{e miliona qudskih `ivota.

(Ta njug)

PAR LA MEN TAR NI IZ BO RI U EGIP TU

O{tri je sank ci je Si ri ji i Ira nu

[trajk ~e {kih pi lo ta PRAG: Zbog protesta pilota povodom prodaje aviona i restrukturirawa preduze}a ~e{ki avioprevoznik ^SA bio je prinu|en da ju~e otka`e 40 letova, {to je skoro polovina planiranih iz Praga. Piloti nisu u{li u klasi~ni {trajk ve} su za protest iskoristili mogu}nost iz kolektivnog ugovora da jave pred let da im nije dobro i da ne mogu da lete po{to bi ugrozili bezbednost putnika. „S obzirom na situaciju u ^SA posle jednostrane odluke menaxera da se tre}ina aviona prevede na firmu }erku, udru`ewe je preporu~ilo svim pilotima da razmotre svoje zdravstveno stawe i psihi~ke tenzije, dakle sposobnost da lete bezbedno”, kazao je ju~e portparol ~e{kog Udru`ewe transportnih pilota Franti{ek Ga{par. Pilotima se ne svi|a {to ^SA prebacuje tre}inu svojih aviona u preduze}e }erku u okviru novog ^e{kog Aeroholdinga u koji se udru`uju ^SA i Aerodrom Prag, kao ni ukidawe nekih letova. „Nije nam ciq da nanesemo {tetu preduze}u i poslovawu ni da zagor~amo `ivot putnicima.

Moramo, me|utim, da upozorimo vlasnika i javnost na poteze menaxmenta posle kojih nema povratka a koji su protiv dugoro~nih interesa kompanije i imaju sve odlike izvla~ewa novca iz ^SA”, kazao je u ime pilota Ga{par.

dnevnik

KA I RO: Sankcije Arapske lige Siriji pogodi}e 17 osoba iz najbli`eg okru`ewa predsednika Ba{ira el Asada, ukqu~uju}i i wegovog brata, izjavili su predstavnici ove organizacije. Na listi osoba koje ne}e mo}i da putuju u arpske zemqe i kojima }e biti zamrznuta sredstva nalaze se Maher el Asad, wegov ro|ak Makhluf, ministari odbrane i policije, general Daud Rajha i Mohamed Ibrahim, ali i ni`erangirane osobe iz bezbednosnih struktura.

Lista sa sankcionisanim predstavnicima izolovanog re`ima u Damasku treba da bude potvr|ena na sastanku u Dohi u subotu, ~iji je bojkot najavio Irak, prenela je agencija AFP. Re`im u Siriji od nedeqe se nalazi pod ekonomskim sankcijama Arapske lige. Sva sredstva Damaska u zemqama clanicama su zamrznuta, a ugovoreni projekti su zaustavqeni.^lanstvo Si-

rije u Arapskoj ligi u kojoj je donedavno bila jedna od zemaqa osniva~a je suspendovano.

I ministri spoqnih poslova zemaqa ~lanica Evropske unije odlu~ili su ju~e odlu~ili da poo{tre sankcije Iranu i Siriji. Odlu~ili su da uvedu sankcije za jo{ 180 iranskih kompanija i pojedinaca zbog odbijawa Teherana da odgovori na me|unarodne zahteve i prekine sa osetqivim nuklearnim aktivnostima. Prema re~ima diplomata, EU je ju~e poja~ala sankcije prema energetskom i finansijskom sektoru u Siriji kako bi kaznila re`im predsednika Ba{ara al-Asada zbog suzbijawa demonstracija.

Ministri EU su usvojili zabrane na izvoz gasa i opreme za naftnu industriju u Siriju, na trgovinu obveznicama vlade i prodaju softvera koji bi mogao da se koristi za nadzirawe telefonskih razgovora i interneta.

Kon gre sme ni SAD: Irak ru pa bez dna VA [ ING T ON: Ameri~ki kongresmeni o{tro su se usprotivili predlogu Stejt departmenta da se za obuku ira~kih policajaca u slede}oj godini izdvoji 887 miliona dolara, oceniv{i da je to „rupa bez dna” i da }e to biti uludo ba~en novac kada se krajem ove godine iz Iraka povuku ameri~ke trupe. Kritike su uputili i republikanci i demokrate, ujediniv{i se u oceni da je neprihvatqivo da ameri~kim poreskim obveznicima bude uzeto toliko novca.

Republikanski kongresmen iz Kalifornije Dejna Rorabaher je Ira~ane predstavio kao nezahvalne prema `ivotima i sredstvima koje su SAD polo`ile za wih. „Ne bi trebalo ni jedan dolar vi{e da potro{imo, ni jedan dan du`e da ostanemo tamo”, kazao je republikanski kongre-

smen. Wegov kolega iz Wujorka, demokrata Geri Akerman rekao je da u programu Stejt departmenta za obuku ira~ke policije nema detaqnih obja{wewa kako }e on izgledati, ni ciqeva koje bi na kraju programa trebalo ispuniti, kao ni roka koliko }e program trajati.

Na sednici odbora za spoqne poslove Kongresa u~estvovao je i specijalnog inspektor unutra{we kontrole Stjuart Bouen, koji je trebalo da istra`uje tro{ewe novca na policijsku obuku ira~kih policajaca, ali je kazao da ga je u tome opstruisao Stejt department. Bouen koji je bio u Iraku vi{e od 30 puta, rekao je da su stotine miliona dolara, umesto u obuku ira~ke policije, oti{le raznim privatnim kompanijama koje pru`aju za{titu ameri~kim diplomatama u Iraku.

(Ta njug)

Sve ma we nov ca za voj ne mi si je EU BRI SEL: Ministri odbrane zemaqa ~lanica Evropske unije su u Briselu razgovarali su ju~e o nedostatku sredstava za odr`awe vojnih misija EU u svetu usled drasti~nog smawewa izdvajawa za odbranu proteklih godina. Zbog toga u misiji Euleksa na Kosovu nema dovoqno policajaca za razbijawe demonstracija, dok u Somaliji nema dovoqno brodova za borbu protiv pirata, prenosi AFP. Iz istih razloga, za misiju u Ugandi ne mo`e biti na|en nijedan vojni lekar u zemqama EU, pa }e Unija najverovatnije morati da prihvati ponudu Srbije, koja nije ~lanica EU, da uputi vojnog lekara u Ugandu, naveo je isti zvani~nik. Ministri od-

brane zemaqa ~lanica Evropske unije odobrili su na sastanku u Briselu 11 programa za snabdevawe vazdu{nim putem aviona, satelita za komunikaciju, kao i za obuku pilota i za pomorsku kontrolu.

“Saradwa vi{e nije samo jedna od mogu}nosti, to je sada neophodno”, rekla je direktorka Evropske agencije za odbranu Klod Frans Arno. Ministri odbrane EU su na ju~era{wem sastanku razgovarali i o inicijativi za smawewe tro{kova putem poboq{awa efikasnosti vojske. Ve}a efikasnost mo`e da smawi zavisnost evropskih zemaqa od SAD u obavqawu vojnih operacija.

(Ta njug)

Ube dqi va po be da isla mi sta KA I RO: Prema prvim nezvani~nim rezultatima, ve}inu u novom parlamentu Egipta ima}e islamisti~ke partije. „Demokratski savez je osvojio izme|u 40 i 50 posto glasova, dok je Nour partija osvojila od pet do sedam posto” izjavio je ~lan partije Egipatski blok Basil Adel, prenela je agencija Rojters.

mogle osvojiti 65 procenata u prvom krugu glasawa” izjavio je {ef Ahram Centra Dia Ra{van za prodr`avni list „ Al Ahram”.

Nakon prvobitnog ka{wewa izborna komisija najavila je da }e objaviti zvani~ne rezultate za nezavisne kandidate. Rezultati za poslanike koji se nalaze na strana~kim listama ne}e bi-

Nezvani~ni podaci pristi`u uglavnom iz politi~kih organizacija od kojih Muslimanska bra}a tvrde da su osvojili oko 40 procenata glasova. Selafisti su tako|e zadovoqni rezultatom koji su postigli u Aleksandriji i regionu Kafr al [eik „Islamisti~ke stranke – ukqu~uju}i FJP (Muslimansko bratsvo), Nour, i nekoliko drugih mawih stranaka – zajedno bi

ti poznati do januara. Izbori za dowi dom parlamenta, koji se odr`avaju etapno, bi}e nastavqeni u dve faze 14. decembra i 3. januara.

Prvi krug glasawa za dowi dom parlamenta po~eo je u ponedeqak, kada su glasa~i iz 9 od ukupno 27 oblasti iza{li na izbore. Izbori za gorwi dom parlamenta po~e}e kada budi bili poznati rezultati glasawa za dowi dom.

(Ta njug)

Ben Ali osu |en na 66 go di na TU NIS: Svrgnuti tuniski predsednik Zinedin ben Ali osu|en je u odsustvu na kaznu od pet godina zatvora zbog mu~ewa armijskih oficira koji su navodno predvodili dr`avni udar protiv wega. Vojni sud je Ben Alija ju~e proglasio krivim, a osu|eni su i biv{i Ben Alijev ministar unutra{wih poslova Abdalah Kalal i {ef slu`be bezbednosti Mohamed Ali Ganzui.

Advokati odbrane su rekli da }e se `aliti na presude. Do sada je odr`ano 18 su|ewa Ben Aliju, uglavnom zbog ubistava i destabilizacije dr`ave. On je ve} osu|en na ukupno 66 godina zatvora.Tunis je od Saudijske Arabije zatra`io izru~ewe Ben Alija i wegove `ene Lie la Trabelsi.

(Ta njug)

EVRO ZO NA U SU SRET NO VOM SA MI TU

Da qa in te gra ci ja ili krah BRI SEL: Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitawa Oli Ren izjavio je da lideri evrozone moraju da preduzmu rizik i pokrenu zna~ajniju prekograni~nu integraciju na samitu slede}e nedeqe ili da budu svedoci raspada monetarnog bloka. „Do{li smo do trenutka u kome moraju da budu napravqeni ozbiqni izbori i donesu ozbiqne odluke”, kazao je komesar Ren u sredu u Evropskom parlamentu (EP) uo~i samita EU 8. i 9. decembra, na kome }e se raspravqati o predlozima za izmenu osniva~kih ugovora Unije, prenela je francuska novinska agencija AFP. „Ekonomska i monetarna unija }e morati da bude ostvarena kroz mnogo dubqu integraciju ili }emo morati da prihvatimo postepenu

dezintegraciju Unije koja postoji du`e od pola veka”, istakao je Ren. Uprkos pozivima EP da budu odr`ane javne konsultacije u periodu od {est meseci ukoliko ta institucija bude iskqu~ena iz pregovora koje kroje nema~ka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, diplomate veruju da }e EU izbe}i rizi~ni scenario.

Britanski premijer Dejvid Kameron je kancelarki Merkel predlo`io „delimi~nu” izmenu ugovora kada je bio u poseti Berlinu 18. novembra. Kameronova vlada a i opozicija sve su vi{e evroskepti~ni, tako da je Merkelova upozorena da bi Velika Britanija mogla da zahteva mnogobrojne povlastice u zamenu za pristanak na bilo kakav ugovor koji bi podrazume-

vao zna~ajniji prenos vlasti sa dr`ava na centralno telo Unije.

Biv{i belgijski premijer Gi Verhof{tat je, u parlamentarnoj debati optu`io lidere Nema~ke i Francuske da „igraju veoma opasnu igru” od koje zavisi budu}nost Evrope.“Wihova razmimoila`ewa danas prete samom opstanku Unije”, ocenio je Verhof{tat. „Sarkozi odbija da prihvati fiskalnu uniju koja bi podrazumevala transfer suvereniteta na zajedni~ki i objektivan organ koji bi vodio zdravu buxetsku politiku, poput Evropske komisije ili Evropskog suda pravde... U isto vreme nema~ka kancelarka jedne nedeqe poziva na bli`u politi~ku uniju, a slede}e blokira predloge koji vode tom ciqu”, primetio je belgijski politi~ar.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FI LIP RI KER Zamenik pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara Filip Riker smatra da je Zapadni Balkan kqu~na ta~ka Evrope, istorijski, geografski i kulturolo{ki . Nemogu}e je govoriti o slobodnoj i demokratskoj Evropi, ako nisu re{eni problemi Balkana. I pored napretka u evropskim i evroatlantskim integracijama, va`ni izazovi i daqe stoje pred Zapadnim Balkanom.

AL MA ZBEK ATAM BA JEV Biv{i premijer Almazbek Atambajev inaugurisan je ju~e kao predsednik Kirgistana u prvom mirnom prenosu predsedni~ke vlasti u postsovjetskoj istoriji republike. „Danas smo otvorili novu istoriji Kirgistana. Qudi o~ekuju po{tena pravila od nas. Danas nam je najva`nija stabilnost, jer bez we Kirgistan nema budu}nost”, rekao je Atambajev.

YERE MI KLARK SON Poznati voditeq BBC Xeremi Klarkson izazvao je bes britanske javnosti komentarom da sve {trajka~e iz javnog sektora treba poubijati. „Iskreno, sve bih ih poubijao pred wihovim porodicama”, rekao je Klarkson, komentari{u}i protest radnika javnih slu`bi, koji su u sredu {trajkovali {irom Britanije. BBC se ogradio od Klarksonovih komentara.

Za jed ni~ ke pa tro le pro tiv ban di ko je ha ra ju re kom Me kong PE KING: Kina i weni susedi u jugoisto~noj Aziji po~e}e sredinom decembra da zajedni~ki patroliraju rekom Mekong, kojom haraju bande, saop{teno je ju~e nakon sastanka na kome je odlu~eno da Peking po{aqe savetnike i pomo} u Mjanmar i Laos.

Kineska policija }e se udru`iti s kolegama iz Tajlanda, Laosa i Mjanmara kako bi se garantovala bezbednost na reci nakon napada na kineske brodove i ubistva 13 kineskih mornara pro{log oktobra.

Brodovi su napadnuti u „Zlatnom trouglu” na trome|u Mjanmara, Tajlanda i Laosa poznatom po proizvodwi i {vercu droge. Policija u Tajlandu je uhapsila devet vojnika za koje se sumwa da su u~estvovali u Re ka Me kong ubistvima mornara i da su bili povezani sa nici ~etiri zemqe dogovorili na sastan{efovima narkokartela iz Mjanmara. ku u Pekingu da „zajedni~ki organizuju i U sa op {te wu Mi ni star stva za jav nu spro vo de ope ra ci je ka ko bi su zbi li bezbednost Kine navodi se da su se zvani~- ozbiqne bezbednosne probleme koji ugro-

`avaju sigurnost du` Mekonga”.

Sporazumom je predvi|eno da Peking po{aqe „ekspertske timove za podr{ku” Laosu i Mjanmaru ukoliko te dve zemqe zatra`e pomo}.Policije ~etiri zemqe }e istra`iti jo{ na~ina za pove}awe bezbednosti na tom plovnom putu, a Kina }e pomo}i u opremawu i obuci policije u Laosu i Mjanmaru radi patrolirawa, navodi se u izve{taju.

Mekong na putu od 4.900 kilometara krivuda kroz ju`nu kinesku provinciju Junan i preko Mjanmara, Laosa i Tajlanda slu`i kao glavna trgovinska ruta za te zemqe, kao i za Kamboxu i Vijetnam. Posle oktobarskog napada, Kina je poslala patrolne brodove niz Mekong kako bi do ku}e bezbedno dopratili 28 blokiranih teretnih brodova sa 164 mornara.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

petak2.decembar2011.

25

EVROP SKO PRO [I RE WE NA BAL KA NU

Pri hva }en ugo vor o pri stu pa wu Hr vat ske ZA GREB: Poslanici Evropskog parlamenta ubedqivom ve}inom ju~e su prihvatili rezoluciju o Ugovoru o pristupawu Hrvatske Evropskoj uniji i nacrt rezolucije o hrvatskoj aplikaciji za ~lanstvo. Za prihvatawe rezolucije glasala su 564 poslanika EP, 38 je bilo protiv, a 32 poslanika su bila uzdr`ana, preneli su hrvatski elektronski mediji.

Nakon {to je Evropski parlament prihvatio Pristupni ugovor Hrvatske i EU, Savet EU trebalo bi, na sastawu 5. decembra, da potvrditi ulazak Hrvatske u Uniju. ^etiri dana kasnije, 9. decembra, predvi|eno je potpisivawe ugovora, a na samitu Evropskog saveta koji tada po~iwe Hrvatska }e imati status posmatra~a. U Briselu, povodom toga, boravi delegacija Hrvatskog sabora, sa predsendi-

kom Sabora lukom Bebi}em na ~elu. Ju~era{wem glasawu prethodila je (pre dva dan) rasprava u Saboru, na kojoj su svi poslanici osim jednog podr`a-

Bez na me ta wa re {e wa Bosni BA WA LU KA: Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za pro{irewe Stefano Sanino izjavio je u Briselu da problemi u BiH ne mogu biti prevazi|eni nametawem re{ewa spoqa i da se u tome ne mo`e previ{e napredovati ako nema podr{ke sva tri konstitutivna naroda. „Nema {anse da bilo {ta name}emo, jer smo to poku{ali nekoliko puta, na primer u Butmiru, ali nismo uspeli. Videli smo da ne mo`emo previ{e napredovati ako nema podr{ke tri konstitutivna naroda. Jedan od pokazateqa jeste i to da je na subdr`avnom nivou do{lo do dogovora bez hrvatske komponente i sada imamo posledice”, kazao je Sanino i ocenio da je ~lanstvo u EU jedina {ansa za izlazak iz ovakve situacije u BiH. Zato smo, dodao je, odlu~ili da strpqivo, polako, poma`emo ovoj zemiqi da se pribli`i Uniji.

Komesar za pro{irewe EU [tefan File je, na tom skupu, rekao da je u BiH do{lo do zna~ajnih pomaka, ali za sada „iza kulisa”, i da je „upravo sada i upravo zato, potrebna vlast na dr`avnom nivou”. Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc, ocenio je da procesuirawe ratnih zlo~ina u BiH nije zadovoqavaju}e, jer je pro{le godine otvoreno tek 18 predmeta, a na stotine ili hiqade nije otvoreno. „Uzroci za tako veliki zaostatak su u nedostatku finansija, ali i u ping-pongu izme|u kantona i entiteta. Osim toga, problem je i politi~ki”, rekao je Bramerc i naglasio da svuda u regionu politi~ari odbijaju da podr`e odluke Tribunala.On je naveo da u Hrvatskoj „visoki zvani~nici sa politi~kih skupova {aqu pozdrave Anti Gotovini koji je osu|en na prvoj instanci u Tribunalu.

(Ta njug)

li ulazak Hrvatske u EU. Prema utvr|enom redosledu, Hrvatska treba da postane punopravna ~lanica Evropske unije 1. jula 2013. godine.

Za bra na stra na ka ko je pro mo vi {u na si qe ZA GREB: Inicijativa mladih za qudska prava u Hrvatskoj zatra`ila je zabranu rada sedam politi~kih stranaka koje promovi{u nacionalizam i mr`wu. „Da nas smo kan ce la ri ji predsednika Hrvatske i dr`avnom tu`ila{tvu dostavili predlog za podno{ewe zahteva za zabranu rada sedam naci o na li sti~ kih po li ti~ kih stra na ka ko ji smo upu ti li Ustavnom sudu RH”, isti~u u Ini ci ja ti vi. Za po kre ta we zahteva za zabranu rada predlo`ene su Akcija za boqu Hrvat sku (pred sed nik @eq ko Sa~i}), Hrvatski rast (predsed ni ca @eq ka Mar ki}), Autohtona - Hrvatska stranka prava s predsednikom Dra`enom Keleminecom, Jedino Hrvatska - Pokret za Hrvatsku ~iji je predsednik Milovan [ibl.

Zahtev za zabranu predlo`en je i za stranke Hrvatska

RU MU NI JA JU ^E PRO SLA VI LA NA CI O NAL NI PRA ZNIK

Ba se sku: Pri vre da }e odo le ti fi nan sij skoj olu ji BU KU RE[T, BE O GRAD: RuPredsednik Basesku je procemunija }e biti u stawu da odoli nio da }e Rumunija ostvariti prifinansijskoj oluji i ostvari civredni rast od 1,5 odsto u 2012, a qeve rasta, izjavio je u Bukure{tu buxetski deficit dosti}i 1,9 odpredsednik Republike Trajan Basto.Ekonomski rast }e umnogome sesku. Predsednik Basesku koji je proiste}i iz prihvatawa struksvojevremeno bio oficir trgoturnih fondova Evropske unije va~ke mornarice, je po~etkom ne(EU) koji }e porasti sa 1,5 milideqe na konferenciji u organizajardi evra na {est milijardi u ciji londonskog nedeqnika „Ekonomist,“ uporedio Rumuniju sa brodom koji mora da ispo{tuje ugovor i stigne na odredi{te uprkos lo{im uslovima.

Basesku je govorio nekoliko dana uo~i 1. decembra kada Rumunija slavi nacionalni praznik, ujediwewe svojih provincija 1918. godine. [ef dr`ave je naveo da }e reformama koje je koaliciona vlada pred- Voj na pa ra da za Dan uje di we wa Ru mu ni je uzela kako bi poboq{ala javne finansije, broj radnika u 2012. po{to je zakonski mehanijavnom sektoru biti smawen do zam unapre|en.To bi trebalo da 2012 smawen sa 1,4 na 1,1 miliona. zna~i mawe oslawawe na strane U proteklih 10 meseci je u dr`av- direktne investicije (SDI), prinom sektoru ukinuto 180.000 radmetio je predsednik. nih mesta.

U Rumuniji, koja je iza{la iz Parlament Rumunije je nedavnajgore recesije po~etkom ove gono usvojio novi zakon o socijaldine, o~ekuju da }e rast ukupnog noj pomo}i kako bi smawio broj doma}eg proizvoda (BDP) biti programa sa 54 na samo devet.Sapotpomognut i potra`wom za proda, ukupni tro{kovi ovih proizvodima kao {to su automobili grama prema{uju cifru od 19 mimarke Da~ija SA, navedeno je u lijardi leja (blizu 4,37 milijarprognozi vlade u Bukure{tu i Medi evra), a Basesku je ocenio da je |unarodnog monetarnog fonda u proteklih pet godina socijalna (MMF). Predsednik Basesku je izpolitika kori{}ena kao izborneo i da vlasti trenutno rade na no oru|e. planu rekonstrukcije i privati-

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor ocenila je ju~e da je prihvatawe Ugovora o pristupawu Hrvatske EU u Evropskom parlamentu istorijski trenutak. „Ovo je istorijski trenutak, vreme je za slavqe... Ova vlada je najzaslu`nija {to Hrvatska postaje 28. ~lanica Unije, a hrvatski jezik 24. slu`beni jezik EU”, rekla je Kosorova u Zagrebu i dodala da taj sve~ani trenutak posve}uje prvom predsedniku Hrvatske Frawi Tu|manu i braniteqima.

U ime Hrvatske ugovor }e 9. decembra potpisati sada{wa premijerka Jadranka Kosor i predsednik Ivo Josipovi}. Kosorovoa kazala da }e ugovor u Briselu potpisati naliv perom, darom pape Benedikta [esnaestog, koji joj je u vreme blokade pregovora zbog spora sa Slovenijom jedini dao podr{ku.

zacije dr`avnih preduze}a. Basesku je iskoristio konferenciju londonskog “Ekonomista” i da izrazi nadu da je nedavno saop{tewe Centralne banke Austrije o mogu}em smawewu protoka kapitala za filijale u zemqama Centralne i Isto~ne Evrope, predstavqalo ili gre{ku, ili nerazumevawe mogu}ih posledica. „Ukoliko se spremate da ostavite Rumuniju bez finansija tokom ove krize, smatra}emo to kr{ewem fer pleja u uzajanim odnosima”, izjavio je Basesku. Predsednik je podsetio “evropske prijateqe” da je privatizacija bankarskog sistema u Rumuniji bila preduslov za prikqu~ewe EU, i da su finansijske institucije u posledwoj deceniji ostvarile velike profite u wegovoj zemqi. Basesku je upozorio da Rumunija ne}e pla}ati pohlepu bankarskih sistema, nesmotrenost i ogromne pozajmice.

Pro{le nedeqe regulatorna tela Austrije naredila su trima velikim dr`avnim bankama da ograni~e prekograni~ne pozajmice Isto~noj Evropi kako bi ispunile zahteve o kapitalu EU. Preko 30 odsto bankarskog sektora Rumunije je u rukama austrijskih banaka, Gr~ka je vlasnik oko 22 odsto, dok su portugalske, italijanske i francuske banke tako|e prisutne u Rumuniji.

(Ta njug)

~ista stranka prava ~iji je predsednik Josip Miqak, Hrvat ska stra `a pred sed ni ka Ivana Veki}a i Hrvatski demokratski savez Slavonije i Ba ra we ~i ji je pred sed nik Vladimir [i{qagi}.

Razlozi za predaju predloga za zabranu ovih stranaka su zago va ra we pre ki da sa rad we s Ha{kim sudom i neprihvatawe wegovih presuda, zalagawe za stavqawe pod kontrolu Hrvatske podru~ja susednih dr`ava i nepo{tovawe pravnog poretka Hrvatske.

Ini ci ja ti va sma tra da je „slobodno udru`ivawe jedan od osnova demokratije i otvorenog dru{tva, ali neodgovorni nacionalizam koji promovi{e mr `wu i na si qe mo ra bi ti sank ci o ni san”.Sve na ve de ne stranke pripadaju desnom delu politi~kog spektra. Stranka HDSSB je jedina parlamentarna stranka.

(Ta njug)

Bu di mir Lon ~ar opra {ta se od pre mi je ra u ~i joj je vla di bio mi ni star

Is pra }aj An te Mar ko vi}a ZA GREB: U Zagrebu je ju~e u prisustvu vi{e stotina qudi uprili~en ispra}aj posledweg premijera SFRJ Ante Markovi}a koji }e biti kremiran. Kako izve{tava „Ve~erwi list”, ispra}aju su prisustvovali biv{i predsednik Hrvatske Stjepan Mesi}, posledwi jugoslovenski {ef diplomatije Budimir Lon~ar, re`iser Lordan Zafranovi}, publicista Predrag Matvejevi} i brojne li~nosti iz javnog `ivota, kao i Markovi}evi prijateqi i po{tovaoci.

Ispra}aju je prisustvovao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Prisutnima su se obratili Budimir Lon~ar,

U Ma ke do ni ji lu stra ci je i hap {e wa SKO PQE: Makedonija nastoji da postane pravna dr`ava .Ju~e je po~eo proces lustracije novinara i sve{tenika. U slede}a dva meseca novinari i sve{tenici imaju obavezu da Komisiji za proveru ~iwenica, poznatijoj kao Komisija za lustraciju podnesu izjavu da nisu sara|ivali sa tajnim slu`bama u periodu od avgusta 1944. do dana{weg dana.

Iz me na ma od go va ra ju }eg zakona lustracijom su obuhva}eni urednici i novinari, ~lanovi Makedonske akademija nauka i umetnosti, medijatori, advokati, zaposleni u vi so ko o bra zov nim in sti tu cijama i u politi~kim i verskim organizacijama. Zakon

Ge ner al ni {trajk Gr ka pro tiv ot ka za ATI NA: Nova vlada nacionalnog jedinstva Gr~ke, koja je formirana pre tri sedmice, ju~e se suo~ila sa prvim generalnim {trajkom koji je, kako su najavili sindikati, paralisao zemqu. „Oni su stvorili situaciju koja vi{e ne mo`e da se toleri{e, niti da se podnosi. Narod je, na `alost, u sitiaciji izme|u siroma{tva i beznade`nosti”, izjavo je jedan od lidera sindikalne konferederacije zaposlenih u javnom sektoru (ADEDY) Ilijas Iliopulos, prenosi novinska agencija AP. Sindikati zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, koji imaju oko dva miliona ~lanova, ju~e su po~eli generalni 24-~asovni strajk koji je poremetio javni `ivot u zemqi. Nisu radile {kole, dr`avne bolnice, javni prevoz i druge slu`be i preduze}a.

Nezadovoqni gra|ani su ju~e organizovali masovni protestni miting u centru Atine, ispred zgrade parlamenta. Grci {trajkuju protiv otkaza i smawewa plata

potpredsednik boraca i antifa{ista Hrvatske Jovan Vejnovi} i glumac Josip Pejakovi}.

Mediji su ranije podsetili da je Markovi}, koji je preminuo 2. oktobra, prvi savezni premijer biv{e Jugoslavije koji je dinar u~inio konvertibilnom valutom u odnosu od sedam dinara za jednu nema~ku marku. Kao premijer je u relativno kratkom roku radikalnim merama, osmi{qenim uz pomo} ameri~kog makroekonomista Xefrija Saksa smawio spoqni dug zemqe sa 21 na 11,5 milijardi dolara i omogu}io otvarawe 60.000 kompanija, a zaslu`an je i za uvo|ewe akcionarstva.

(Ta njug)

u javnom sektoru, i protiv vanrednog poreza na imovinu uz pretwu hiqadama onih koji ga ne plate da }e wihova doma}instva ostati bez struje. Nova vlada, kao i prethodna, nema mnogo manevarskog prostora i merama {tedwe poku{ava da izbegne bankrot zemqe. To je zapravo preduslov za dobijawe finansijske pomo}i od Me|unarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke. „Vlada je odlu~na da nastavi proces poreske konsolidacije i strukturne reforme u ciqu finansijske stabilnosti i poboq{awa me|unarodne konkurentnosti zemqe”, istakao je premijer Lukas Papadimos u pismu koje je pre nekoliko dana uputio liderima EU i MMF-a.

Zemqe evrozone su Gr~koj u utorak odobrile novu tran{u kredita u iznosu od osam milijardi evra, tako da je nova vlada, zasad, izbegla bankrot zemqe. Nova gr~ka vlada trebalo bi da raspi{e prevremene izbore za kraj februara.

Gor ba ~o v u Al ba ni ji TI RA NA: Posledwi lider Sovjetskog saveza Mihail Gorba~ov do`iveo je velike po~asti u Albaniji, iako je boravio u Tirani u privatnoj poseti. „On (Gorba~ov) je hrabrost pro{log veka”, izjavio je albanski premijer Saqi Beri{a koji je primio biv{eg sovjetskog lidera u vreme ~ije vladavine se raspao Sovjetski savez i komunisti~ki sistem . „Gorba~ov je va`na li~nost, koja je inspirisala nade za eru promena i za pad gvozdene zavese u Albaniji”, izjavila je posle susreta sa biv{im sovjetskim liderom predsednica albanskog parlamenta @ozefina Topali, prenose agencije.Gorbacov je boravio u Tirani da bi uru~io pehar svetskoj prvakiwi u {ahu kineskiwi Hou Jifan, koja je na me~u u Tirani pobedila Indijku Humpi Koneru.

(Ta njug)

je prvobitno donet za lustraci ji svih no si la ca jav nih funkcija.

Ju~e je u policijskoj akciji nazvanoj „Kaldrma” uhap{eno je 86 zaposlenih na naplatnim rampama na putevima u Makedoniji. Prema informaci ji iz MUP-a, ak ci ja je spro ve de na na na plat nim rampama du` Koridora 10, a prethodno su kori{}ene posebne istra`ne mere za prikupqawe dokaza, kao {to je tajno snimawe. Uhap{eni se terete da su naneli {tetu dr`avnom buxetu od oko dva miliona evra. Pri pretresu je prona|ena oprema za falsifikovawe fiskalnih ra~una za naplatu putarine.

(Ta njug)

Cr no gor ski „stu den ti” pra li evre POD GO RI CA: ^etiri dr`avqanina Crne Gore uhap{ena su u Gr~koj, zbog sumwe da su se bavili „prawem” novca odbeglog Darka [ari}a ste~enog trgovinom narkoticima iz Latinske Amerike, javila je podgori~ka Televizija „Vijesti”.

Oni su uhap{eni u atinskom predgra|u Vula, a policija je prilikom pretresa dve ku}e zaplenila 65.000 evra i izvode iz banaka koji pokazuju transfer oko 20 miliona evra. ^etvoro uhap{enih koji su bili prijavqeni kao studenti, prali su novac tako {to su ulagali u nekretnine, saop{tila je gr~ka policija, navode}i da su uhap{ene osobe poha|ale gr~ku tehni~ku {kolu. Policija navodi da traga za Darkom [ari}em, Goranom Sokovi}em i Rodoqubom Radulovi}em iz Kotora, koje smatra vo|ama te mre`e, aktivne od 2005. godine.

U tri akcije gr~ke, italijanske i urugvajske policije 2009. godine zapleweno je vi{e od 2,7 tona kokaina koje je {vercovala ta narko mre`a. List navodi da Nacionalnom centralnom birou Interpola u Podgorici jo{ nije stigla zvani~na objava o hap{ewu ~etvoro crnogorskih studenta u Gr~koj. Gr~ka policija je saop{tila da je uhapsila ~etvoro Crnogoraca osumwi~enih da su „oprali” milione evra za me|unarodnu kriminalnu mre`u koja se bavi trgovinom droge. Osumwi~eni dr`avqani Crne Gore uhap{eni su u utorak u predgra|u Atine (Ta njug)

petak2.decembar2011.

@enska posla

dnevnik

c m y

26

О

Машна

ве сезоне модни креатори су машну ставили на одевне предмете, али и на ташне, обућу, накит...

Капут

Заборавите на дос а дн о црно

З

а предстојећу модну сезону дизајнери су ставили нагласак на капуте. Два су главна тренда кад су капути у питању. Један се темељи на реинтерпретацији класичног стила, а други на новим волуменима и кројевима. Дизајнери су на модним пистама представили мушкобањасте капуте и морнарске јакне, али и женствене капут-хаљине. Кад је у питању повратак на класични, мушки капут, они су сада мало масивнији. Могу се видети и инспирације у шездесетима, али и сасвим женствени капути. Капут до пода подразумева струкирани крој, али ако се одлучите за средњу дужину, дизајнери вам ове јесени препоручују балон форму... Заборавите на досадно црнило. Модни стратези што владају пистама Њујорка, Милана, Париза и Лондона сложили су се да ће у сезони јесен/зима 2011/2012. права фора бити капути у мало смелијим бојама, посебно оној наранџастој, или још боље – наранџастоцрвеној.

Коректори – мали помагачи за савршен изглед

У

психоделични принтo ви

Д

ивљи, богати, еклектични, помало психоделични принтo ви и ове јесени ће бити тотална модна фора, посебно када су у питању хаљине. На пистама Лондона, Милана, Париза и Њујорка видели смо очаравајући плес боја (које се неретко искључују) и раскошних детаља; сећање на сада већ легендарне Прадине пругице, иако доведено готово до непрепознавања, живи у креацијама за надолазећу сезону.

мор, несаница, стрес и нездрава прехрана остављају траг на кожи. Неугодне тамне колутове око очију, који понекад захвате и подручје целога капка је понекад немогуће спречити. На сву срећу, постоје коректори Много је разлога зашто долази до развоја подочњаке. Велик дeо жена их има генетски, а дeо подочњака настаје због умора и слабе циркулације. Пушење и нездрава прехрана такође могу временом узети свој данак. Главни проблем жена с подочњацима је што велик дeо времена изгледају уморно, а постићи свеж тен је готово немогуће. „Боја коректора овиси о подлози на коју га наносите. Шема је увек иста, било да га стављате на текући пудер или директно на кожу. Нека увек буде за једну нијансу свјетлији ако коригујете подочњаке или идентичне боја подлози ако су у питању мрље,црвенило и сл. недостаци на лицу. При одабиру боје будите пажљиви да не одете у пресветлу нијансу, иначе ћете добити ракун-ефект. Такође је важно да боја није превише беж, постићи ћете супротан ефект. Свакако је пожељно тестирати боју на кожи, по могућности при

дневном светлу.” Коректор се увек ставља поврх текућег пудера, а пре пудера у камену. Разлог томе је једноставан: нанесете ли коректор пре текућег пудера, размазат ћете га током наношење подлоге и његова моћ прикривања ће бити мања. Сада када знате како одабрати нијансу, питање је коју текстуру одабрати. Различити брендови имају различита паковања и текстуре од којих су најпознатији коректор у креми, коректор у туби, коректор са спужвастим апликатором или

четкицом, коректор у стику. Сваки од њих има своју функцију, па добро размислите који су надостаци ваше коже и према томе одаберете најбољи производ за себе. Подочњаци захтевају коректор у креми који је јаче пигментиран и гушће текстуре која може покрити и најизраженије подочњаке, а може послужити и за прикривање бубуљица.

dnevnik

oglasi

petak2.decembar2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

petak2.decembar2011.

Posledwi pozdrav stricu S tugom i bolom opra{tamo se od na{e kume

dnevnik

DVOGODI[WI POMEN

Danas, 2. decembra 2011. godine navr{ava se deset godina od kako nije sa nama

Hemon Vladimiru

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj supruzi, majci i baki

od: snajke Anice, dece Nade, Joakima, snajke Klare, unuka Nata{e, Stefana i Dejana.

42676

PRODAJEM ~etvorosoban stan, prvi sprat, u naju`em centru Novog Sada, 90m2, plus terasa sa CG. Telefon 063/569046.

42687

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e

Nedeqko Pavlovi} Vreme ne mo`e izbrisati se}awe na tebe.

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Svetlane Vukovi} Vlado Zelenovi} sa porodicom.

Stanisavi Lukovi} ro|. Raili} iz Sremskih Karlovaca

Milena Zli~i}

Pomen }emo odr`ati u subotu, 3. 12. 2011. godine, u 11 ~asova.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: suprug Mirko, sin Milenko i }erka Radmila sa porodicama.

1932 - 2001.

]erka Boja sa porodicom.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

42450 KU]NI MAJSTOR - monta`e, demonta`e name{taja, sanitarija, popravke, vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta. Telefon 065/6824398.

42607 VODOVODNE INSTALACIJE zamena cevi, ma{insko odgu{ewe i snimawe kanalizacije i sve vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 6393-737, 064/160-4725.

42611

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

42258 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-3409 i 6419-439.

42453 PRODAJA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer. Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 062/649000, 021/6413-210.

42507 KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu.

Telefon 064/9945002, Mile.

42538

42555

42698

POMEN

bave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Svetlane Vukovi}

Veliko ti hvala za svu qubav i sigurnost koju si nam pru`ala.

42657

POMEN Navr{ava se godina od kako nas je napustio na{

Porodica Zli~i}.

42438

Jovanka Panin

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini� doo.

1928 - 2011.

Sahrana je danas, 2. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Nikola i unuke Aleksandra i Milica.

Nedeqko Pavlovi}

POMEN

2009 - 2011.

9. 12. 2010 - 9. 12. 2011.

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na tebe.

Mnogo nam nedostaje{.

U subotu, 3. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, dajemo pomen.

Osta}e{ nam zauvek u srcu.

]erke: Boja, Cvijeta i Radenka.

Tvoji: supruga Vera, deca Vlada, Buba, Sa{a, Ne{a i Koka i unuka Tawa.

42674

42684

181/P

42556

S bolom u srcu se opra{tamo od prijateqa

Obave{tavamo vas da je u 61. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

POMEN Danas se navr{ava godinu dana od kada nije sa nama na{ dragi otac, svekar, deda i pradeda

Branka Dujkovi}a Po~ivaj u miru.

Prijateqi Toma i Ru`a.

Branko Dujkovi} Sahrana je u subotu, 3. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: supruga Bo`ana, k}erke Zorica i Vesna i zetovi Miodrag i Dragan i unuci Du{an i Duwa.

42686

Radomir ^ankovi}

Pavle Stepanov koji nam mnogo nedostaje i `ivi u na{im srcima.

Sin \or|e, snaja Margita sa unucima i praunucima.

42685

DVOGODI[WI POMEN

Predrag Pavlovi} mr dipl. gra|. in`.

U subotu, 3. 12. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu poseti}emo ve~nu ku}u na{eg Predraga, uvek voqenog, nikada pre`aqenog.

Sa sobom si odneo deo nas, na{u radost, sre}u i ostavio ve~nu ranu.

Sin Dejan i supruga Du{ica.

Nedeqko Pavlovi} S qubavqu koju smrt ne prekida, tugom koju vreme ne le~i, ~uva}emo uspomenu na tebe. ]erka Cvijeta sa porodicom.

42644

42571

42557

SE]AWE

Beskrajno nedostaje na{ voqeni

Umro je na{ dragi

Ilija Gle|a 2. 12. 2009 - 1. 12. 2011.

Novica Pejovi}

Wegovi: Petar, Biqana, Jelena, Lidia, Boka, Kaja i Stanka.

Tvojim odlaskom prekinuta je na{a sre}a koju smo gradili decenijama.

Ostala mi je qubav i ve~ita bol.

Supruga Jelena.

42694

42601

[estomese~ni pomen odr`a}e se u subotu, 3. 12. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Dana, 2. 12. 2011. godine navr{ava se osam godina od kada nije sa nama

Posledwi pozdrav |everu i stricu

iz Gajdobre od: snaje Mare i brati}a Tomislava i Milana sa porodicama.

1544-P

iz Vukovara Sahrana je u Vukovaru, danas, 2. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu.

Za wim tuguju wegovi Vukovarci iz Novog Sada.

42667

DVOGODI[WI POMEN

Nedeqko Pavlovi}

Milica Beli} - Kanazir

Bakmaz Risti

Jovan Kov~in

Nikad ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i qubav koju si nesebi~no davala.

Tvoji najmiliji: sestra Vinka i brat Radoslav sa porodicama.

42589

Ostavio si se}awe koje ne bledi i dobrotu koja se pamti.

Utehe nema, vreme na bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} naviku da sa bolom `ivimo i ~uvamo te u mislima i na{im srcima.

Tvoji najmiliji: supruga Darinka, }erke Boja, Cvijeta i Radenka.

42554

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

petak2.decembar2011.

Danas, 2. decembra 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{a draga

GODI[WI POMEN

4. 12. 1994 - 4. 12. 2011.

Miroslav Mar~eti} dr Dejan Vuki} specijalista za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Drago na{e dete, uspomene i se}awe na tvoju veliku qubav, dobrotu i razumevawe ~uva}emo s po{tovawem.

POMEN Pro{la je godina od kako nas je zauvek napustila na{a mama, baka i prabaka

Milanu Kne`evi}u

Du{ica Ristivojevi}

6. 12. 2010 - 3. 12. 2011.

Posledwi pozdrav

29

[tefica ]esarov

sa tugom do kraja, s qubavqu i po{tovawem ~uva}emo ve~nu uspomenu.

Pomen }emo davati 3. 12. 2011. u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji.

Uspomene na tebe ~uvaju tvoji, sin Bojan i suprug Igwat.

42552

42621

od kom{ija iz Fru{kogorske 27.

Dana, 3. 12. 2011. godine, u 11 ~asova dava}emo godi{wi pomen na Gradskom grobqu.

Porodica ]esarov.

42654

42648

Moja draga i voqena Sandra

Dana 3. 12. 2011. u 11 sati, na grobqu Le{}e, u Beogradu, okupi}emo se da damo ~etrdesetodnevni pomen na{oj voqenoj mami, ta{ti i baki

Vreme za nas kao da je stalo jer smo izgubili radost, qubav i nadu.

Ostali su samo tvoji nedosawani snovi.

Pomen }emo odr`ati u subotu, 3. 12. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Mari Bekan

Manastiru Jazak prigodne poklone.

ro|. Tanasilovi} 1926 - 2011.

darujemo

Neute{ni mama i tata.

Dr Aleksandra \aji} - Horvat

Ponosni smo {to smo te imali, a tuga za tobom je ve~na. Sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu na tebe. Po~ivaj u spokoju, neka te an|eli ~uvaju, an|ele moj.

K}erka Milojka sa porodicom.

42584

42639

Strahiwa Tohoq Godine prolaze, tugu ne odnose, ostaje bol u srcu i suza u oku.

Tvoji: deda Toma, baba Kosa, stric Ranko, strina Du{ka, brat Toma i sestra Rankica sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Brat Mom~ilo sa porodicom.

42640

42641

Tvoja teta Oga, teta Qiqa i ujak Dragan sa porodicama.

Sahrana je danas, 2. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, u Gajdobri.

Sahrana je 2. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Weni najmiliji.

42635

42619

O`alo{}ena porodica.

42647

Posledwi pozdrav na{oj snaji i ujni

Svetlani Vukovi}

Svetlana Vukovi}

od: brata Qubana, snaje Dobrile, Zorice i Zorana sa porodicama.

iznenada preminuo u 92. godini.

Sahrana je 2. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

42624

S tugom u srcu, obave{tavamo vas da je dana 30. 11. 2011. godine preminula na{a draga

dok `ivimo, misli}emo na tebe i ~uva}emo te u na{im srcima i msilima.

Sa dubokim bolom i tugom javqamo da je na{ mili

]iro Ilijevski

Sahrana je 2. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

42677

Risti Bakmazu

3

Srbobran, tetka Milica.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Rahima, }erka Lidija, zet Branko i unuci Nemawa, Marko, Stefan i Ma{a.

Mili na{

ostavqa{ me da ve~no tugujem, ali sre}na sam {to sam te imala.

Tetka Beba, Antika i Judita sa porodicom.

Milan (Stevana) Kne`evi}

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Deki

Posledwi pozdrav dragoj nam Sa{ki.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

Svetlani Vukovi}

42620

3

Dr Aleksandra \aji} - Horvat

1966 - 2011.

Tu`ni i nesre}ni zbog preranog odlaska na{e drage i plemenite Sandre, Sa{ke.

Vreme sahrane bi}e naknadno objavqeno.

Tetka Milica, Ka}a i Svetozar.

42616

^ETVOROGODI[WI POMEN

Dr Aleksandra \aji} - Horvat

Sarajevo 1966 - 2011.

Firenca

od: Pleme i Mom~ila Mastilovi}a sa porodicom.

42628

42643

POMEN

3

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

^ETVOROGODI[WI POMEN

Mikulesko Du{an Strahiwa Tohoq

Milica Bibi}

Strahiwa Tohoq ^etiri godine tuge i molitve...

Vole te: baka Nata, tetka, te~a, Jovica i Aca.

42637

Molitvama Presvete Bogorodice upokoj Gospode, ~edo na{e Strahinu u ve~nom Carstvu Tvome.

Sahrana je u subotu, 3. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Qube te i tuguju: tata Vlada, mama Sne`ana, bra}a Nemawa i Neboj{a.

O`alo{}ena porodica: suprug Qubomir, sinovi Predrag i Nenad sa porodicama.

42638

42646

Navr{ava se bolnih pola godine od kako nas je napustio na{ voqeni Du{an.

Pomen obele`avamo u subotu, u 11 ~asova, na wegovom grobu, na Gradskom grobqu.

Nikad te ne}emo zaboraviti.

Supruga Mira, sin Sr|an, snaja Jelena, }erka Ivana, zet Rade, unuka Sofija, majka Milica, brat Gordan.

42612

tv program

petak2.decembar2011.

Жили Гаје

Жена заробљена зимом

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Вести У огледалу Аналија Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Вреле гуме Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филм: Почети из почетка

Колико смо спремни да жртвујемо како бисмо задржали праву љубав? Експерт за квантну физику се заљубљује у жену о којој не зна много тога, заправо све што зна је њено име... Улоге: Жили Гаје, Џејми Сивс, Брајан Кокс Режија: Ричард Џобсон (РТВ 1, 23.40) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.05 11.20 11.30 12.00 12.10 13.07 14.00 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.40 01.20

Добро јутро, Војводино Један на један Фолдер култура Стање на путевима Питам се, питам се Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Европа за почетнике Вести Изблиза: Тактонс 2011. Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Живопис Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Фаца Балкан експрес Војвођански дневник Петказање Жена заробљена зимом, филм Један на један

03.15 04.04 04.19 04.49 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Отворена врата Гастрономад Разгледница На скривено те водим место Велика жетва на земљи Дневник Спорт плус Место злочина Трик са нестајањем, филм И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Ниске страсти, филм Место злочина Дневник Садамова кућа Ноћни биоскоп: Џон Доу: Трик с нестајањем, филм Отворена врата Гастрономад Око Породично благо Верски календар

Ниске страсти

06.30 08.30 09.05 10.00 10.05 11.05 12.00 12.07 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Интерна истрага Вести Ево нас код вас Крајња сила Вести Године пролазе Интерна истрага Вести Витраж Дунавска салетла Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Сокаче Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

Новосадско јутро 07.00 Српски екран,емисија МТВ-а на српском 07.25 Плави круг 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик, емисија (на хрв) 10.30 Концерт: Масимо Савић 12.15 Музички програм –мађарска музика 12.30 Вести на мађарском 12.40 Емисија (на слов) са титл. на срп 13.10 ТВ Баштина 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Верска емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.45 Цртани на словачком 20.00 Добро вече, Војводино (на слов) 21.10 Лекар умирућег времена (слов) 22.30 Савршено створење, филм

06.05 08.00 09.04 09.49 10.08 10.38 11.06 12.00 12.15 12.35 13.22 14.49 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 23.23 00.15 00.36 01.44

Тема емисије је рад Комуналне полиције и активности које ће обележити претпразничне дане. Гост је Небојша Радованац, начелник новосадске Комуналне полиције. Поводом Међународног дана особа с инвалидитетом (3. децембар) гошћа ће бити Снежана Николић, председница Скупштине Удружења грађана „Вера, нада и љубав”. (Новосадска ТВ, 06.30)

09.30 10.00 10.30 12.30 13.30 14.00 22.00 23.30 00.30 02.15

Најава ФА купа Најава Дејвис купа Евролига: Партизан – Макаби Преглед Евролиге Тенис Дејвис куп, финале: Шпанија – Аргентина Преглед Евролиге Најава Премијер лиге Украјинска лига: Шактар – Арсенал Евролига: Партизан – Макаби

Детективи одељења за убиства Сан Франциска, Ник Куран и Гас Морган, истражују убиство певача Џонија База. Њега је, наиме, током вођења љубави убила мистериозна плавуша. Баз је одржавао везу са књижевницом Кетрин Трамел, ауторке неколико бестселера. Улогњ: Мајкл Даглас, Шерон Стоун, Џени Триплхорн Режија: Пол Верховен (РТС 1, 21.06)

07.01 07.34 07.40 07.45 07.58 08.20 08.30

Слагалица Мунзи Ози бу Велики и мали Попај Томас и другари 2 Београд у музичким збивањима 20. века 08.57 Необично о биљкама 3 09.10 О китовима

Масони У првом делу емисије о слободним зидарима, како се они још зову, говори се о основним појмовима те организације, њиховој улози у формирању САД, Француској буржоаској револуцији, учешћу у Првом српском устанку, Првом светском рату, формирању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца... Уредник: Драган Коларевић (РТС 2, 20.25) 10.00 10.30 10.55 11.25 11.51 12.27 13.00 14.02 15.21 15.51 16.21 16.55 17.03 18.00 19.00 20.25 20.57 21.27 21.33 22.28 22.58 23.25 01.06 01.27 02.26

Контекст Метрополис Место за нас Досије о... Бемус ТВ фељтон Трезор Одбојка (м): Светски куп, Србија - Египат, снимак Пола века анимације у Србији Животна средина и здравље Руски кадети - и један војник чини војску Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Жреб за Европско првенство у фудбалу 2012, пренос Мила тражи Сениду Масони Лов и риболов Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Монсерт Кабаље у Београду Хроника фестивала науке Фестивал фестивала: Буђење Валхале, филм И ја имам таленат Трезор Одбојка (м): Светски куп, Србија - Египат (р)

Шерон Стоун

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.45 23.30 00.30 01.00 01.15

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Певај, брате Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

dnevnik

c m y

30

06.00 ВОА 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Фуснота 09.15 Мајсторски 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Другачија верност 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Монк 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Шта се управо догодило 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Земља чуда

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.05 07.30 08.00 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.30 12.00 13.50 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.30 00.10 00.15 00.45 01.45

Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Филм: Чувар закона Истражитељи из Мајамија УЕФА, Лига Европе - преглед Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Силверадо Вести Б92 Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

Розана Аркет

08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.30 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50

Мали меда Чарли Повратак малог Тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорселанд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеори моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Неочекивани живот Телешоп Вести Граница Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Главна улога Мувиленд Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1

Силверадо Пајден, Емет његов брат Џејк и револвераш Мал удружују се како би очистили стари град на западној граници од криминалца сточара Мекендрика и његовог помагача, корумпираног шерифа Коба, некадашњег Паденовог компањона. Улоге: Кевин Клајн, Скот Глен, Кевин Костнер, Дени Гловер, Розана Аркет Режија: Лоренс Касдан (Б92, 21.00)

05.45 Добро јутро 10.00 Скривена камера 10.10 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Тренутак истине 11.30 Тајна љубав 12.00 Двоструки живот 12.50 Сити 13.00 Сестре 14.00 Петком у два 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 15.50 Чаролија 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.15 Сити 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.15 Гранг шоу 22.30 Шопингхоличарке 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.15 Кеш на ноге 02.00 Филм: Карантин 04.00 Филм: Пламени обруч

Кристофер Полах

СЕРИЈА

Неочекивани живот Петнаестогодишња Лукс је цео свој живот провела одлазећи од једне до друге хранитељске породице. Једног дана, једноставно је одлучила да престане са начином живота који није сама одабрала и почиње да тражи правну помоћ како би могла да брине сама о себи. Улоге: Британи Робертсон, Шири Еплби, Кристофер Полах (Хепи, 19.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak2.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 08.35 Фризер за животиње са Беверли Хилса 09.30 Грађевинске интервенције 10.25 Посластичарски ас 11.20 Уштедети купујући 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Фризер за животиње са Беверли Хилса 18.10 Грађевинске интервенције 19.05 Мајами инк 20.00 Верујете ли у чуда?

20.55 Партнери у љубави и злочину 21.50 Смртоносне жене 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Верујете ли у чуда?

08.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 08.30 Велики научници 09.00 Древни доктори 10.00 Хитлеров омиљени племић 11.00 Азијске монархије 12.00 Господар Сипана 13.00 Један дан у борби 14.00 Тајм тим година X 15.00 Библијске загонетке 16.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 16.30 У крупном кадру 17.00 Човекова историја 18.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 19.00 Једнакост за све: Тусен Лувертир и Хаићанска револуција 20.00 Оство минотаура 21.00 Последњи бастион самураја 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 Библијске загонетке 00.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 00.30 У крупном кадру 01.00 Човекова историја

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Филм: Догодило се на данашњи дан Филм: Звезда водиља Филм: Дилижанса снова Филм: Тајна у њиховим очима Филм: Заоставштина беса Филм: Узбуркане воде Еротски филмови

До го ди ло се на да на шњи дан Згра да са не ко ли ко ула за и за јед нич ким дво ри штем у ко јиј жи ве мла ди љу ди, раз ли чи ти по свом со ци јал ном ста ту су и по на чи ну раз ми шља ња, али слич них ста во ва о љу ба ви, при ја тељ ству и са мо по твр ђи ва њу... Уло ге: Оља Бећ ко вић, Жар ко Ла у ше вић, Ср ђан То до ро вић, Ма ри ца Ву ле тић Ре жи ја: Ми ро слав Ле кић (Си не ма ни ја, 11.00)

Добро јутро, Хрватска Краљ винограда На воденом путу Код Ане Опра шоу Дневник Спорт Кад заволим, време стане Све ће бити добро Друго мишљење Алиса, слушај своје срце О дични свети Никола Скица за портрет Хрватска уживо Глобално село Путем европских фондова Иза екрана Документарни филм Дневник Спорт Забава - 90 секунди Избори 2011. - бонуси Одбегла невеста, филм Дневник 3 Пети дан, ток шоу Филмски маратон: Време освете, филм 03.35 Филмски маратон: Пресуда, филм

07.00 09.08 10.10 10.58 11.13 12.00 12.11 12.34 13.20 14.15 14.55 15.40 16.10 16.25 17.17 17.45 18.05 18.35 19.30 19.56 20.04 20.06 21.45 23.50 00.20 01.15

06.40 07.15 08.15 08.40 08.55 09.35 11.30 12.20 14.05 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00

РТЛ данас Емператриз Драгон Бол З Поп Пикси, цртани Ексклузив Таблоид Кобра 11 Вечера за 5 Емператриз Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ данас Крв није вода ТВ премијера: Згодна и не(згодна), филм Дантеов врх, филм Водени свет, филм Астро шоу РТЛ данас

Дан те ов врх Бред Пит

Вре ме осве те Од ра ста ју ћи у зло гла сној њу јор шкој че твр ти „Ку хи ња па к ла„ ше зде се тих го ди на, Ло ренц, Мајкл, Џон и То ми вре ме про во де у игри, оба вља њу сит них по сло ва за ло кал ног ганг сте ра и зби ја њу не ду жних ша ла. Јед но га да на игра се пре тва ра у хо рор.. Уло ге: Џеј сон Па трик, Бред Пит, Ке вин Беј кон, Ро берт де Ни ро, Ми ни Драј вер, Да стин Хоф ман, Бред Рен фро Ре жи ја: Бе ри Ли вин сон (ХРТ 1, 01.15)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.55 12.10 12.55 13.30 13.55 14.45 15.30 15.45 16.30 18.00

20.05 22.10 22.55 00.35 01.20 02.55 03.35

07.50 Породица је породица је породица: Прослава Роузи О‘Донел 08.35 Баариа 11.05 Ванредне мере 12.50 Сам у кући 14.30 Принц од Персије: Песак времена 16.25 Скуби Ду: Абракадабра ду 17.45 Филмови и звезде 18.15 Амелија 20.05 Досадно на смрт 20.35 Обдарен 21.10 Права крв 22.05 Камелот 22.55 22 метка 00.50 Нулти осумњичени 02.30 Погрешно скретање код Тахоа

Дијагноза: Убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Закон и ред Убиство у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиство у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Мистерије Хејвена Плаве крви Суперерупција Ерика

21.50 23.50 02.15 03.15

19.50

Жар ко Ла у ше вић

06.20 07.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20 02.20

06.45 08.30 10.00 11.55 13.30 15.00 16.40 18.05 20.05 21.45 23.15 00.40 02.20 03.50

06.20 08.00 10.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.30 02.00

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски програм Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Згоде и незгоде Шеширице и Шлапице, филм Фотографија у Хрватској Други формат Мала ТВ Избори 2011. - представљање изборних листа Серија за младе Школски сат Руперт Бриљантин Избори 2011. - сучељавање Кијев: Жреб за ЕП 2012, пренос Бивер Крик: Светски скијашки куп - спуст (М), укључење у пренос Корак у живот, пренос хуманитарног концерта Прљави секси новац 2 Убиство у Мидсимеру На рубу науке Време је за џез Закон и ред Трава зелена

Упозорење: Строга цензура Срце пуно кише Град без невиних душа Прва забрањена љубав У име народа Диван човек За сва времена Смртна опасност Породица Брејди у Белој кући Блеф слепог човека Бенг бенг мртав си Упозорење: Строга цензура Срце пуно кише Град без невиних душа

Бели песак Прва лига Прва лига 2 Замишљени злочини Ејс Вентура, шашави детектив Ејс Вентура, зов природе Дијаболик Анђелин пепео Увек заувек Милф о Маниацс

Хе ри је је дан од нај и ску сни јих ге о ло га у Аме ри ци, ко ји је пре че ти ри го ди не из гу био сво ју де вој ку то ком вул кан ске еруп ци је у Ко лум би ји. Иако не вољ но, при хва та по зив сво га ше фа По ла у гра дић Дан те ов врх, где исто и ме ни вул кан пре ти ста нов ни штву... Уло ге: Пирс Бро снан, Чарлс Ха ла хан, Лин да Ха мил тон Ре жи ја: Ро џер До налд сон (РТЛ, 21.50)

Лин да Ха мил тон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Обрачун са Тајсоном Суперљуди Стена Лија Успорен снимак Разоткривање митова Разоткривање митова Обрачун са Тајсоном

08.30 09.00 12.00 12.10 13.00 14.00 17.30 18.00 19.00 22.00 23.30 23.45 00.45 01.15

Санкање Биатлон Фудбал Крос-кантри скијање Скијашки скокови Биатлон Скијашки скокови Фудбал Алпско скијање Коњички спорт Мотоспортови Покер Скијашки скокови Сви спортови

О

Пи смо хи сте ри ка из Лон до на

Пред ло гу за раз ми шља ње о за јед нич ком је зи ку шег по ре ђе ња – пи сац ко ји је ле вом у ци пе лу обу ве ном Ср ба и Хр ва та Ми хиз је го во рио: но гом пре ко ра чио Ду нав, а де сном у бе лим ча ра па ма „Јед на гор ка и ре зиг ни ра на реч Де ни ја Ди дроа ка же: си шао с бр да, по што ва лац За па да и ње го ве тра ди ци је ’На овом све ту ни шта не мо же би ти ре че но да би би ло а син Евро а зи је, де мо кра та по опре де ље њу а со ци јал схва ће но та ко ка ко је ре че но и, што је још го ре, ни шта де мо кра та по ду жно сти, ар хи вар-исто ри чар по стра сти на овом све ту не мо же би ти учи ње но да би би ло схва - а књи жев ник по по тре би, хлад но кр ван у по на ша њу а ће но та ко ка ко је учи ње но’. Ипак го во рим. Не да се хи сте рик у ми шље њу усме стио ов де. Да не оду го вла бра ним, ни да об ја шња вам, већ да бих ја сно из нео сво - чим. За до во љан сам пре ко сва ког оче ки ва ња...“ је уче шће у под но ше њу ’Пред ло га’. Ак тив но сам уче ство вао у ства ра њу тек ста од са мог по чет ка и пот пи сао га. Је дан сам од љу ди ко ји је због то га оп ту жен за шо ви ни зам, уни о ни зам, ре ак ци о нар ство, се па ра ти зам, кон зер ва ти ви зам, би ро кра ти зам, хе ге мо ни зам. Све ове оп ту жбе од ре да ла ко оба ра ју мо ји је ди ни, али ме ро дав ни све до ци: не ко ли ко књи га, дра ма, дра ма ти за ци ја и сто ти не на пи са. Мо ја по след ња дра ма упра во је на пи са на као про тест про тив фа на ти зо ва ног на ци о на ли зма. Све стан сам да је пи та ње књи жев ног је зи ка Ср ба и Хр ва та (и не са мо је зи ка) круп но, озбиљ но, сло же но и ва жно. Убе ђен сам да се оно мо же и мо ра ре ша ва ти ис кљу чи во до го во ром и спо ра зу мом. Ни сам пла шљив чо век и имам до вољ но од го вор но сти да сво је ста во ве из не сем и спре ман сам да то учи ним увек кад се бу де мо гло рас пра вља ти на од го ва ра ју ћи на чин у кли ми ди ја ло га, а не ана те ме. Увек сам сма трао пра во да љу ди мо гу и по гре шно ми сли ти дра го це ни јим од пра ва на не по гре ши вост.“ От по чео је про гон пот пи сни ка. Ми хиз је за тра жио рас кид рад ног од но са с „Про све том„ да би сво јим при ја те љи ма уред ни ци ма олак шао оп ста нак. Због ан га жо ва ња око Пред ло га за раз ми шља ње из ба чен је из „Ни но вог„ жи ри ја, чи ји је био је дан од осни ва ча, пре 18 го ди на! Као вред ног са рад ни ка, „Ате ље 212 га 1968. во ди на Ми хи зов пор трет, рад Ми ће По по ви ћа го сто ва ње у СССР. С њим је на пут по шао и Да ни ло По чет ком ле та 1970. Пе кић му из Лон до на ша ље Киш, с ко јим се та да ин тен зив но дру жи. Ру си су Ки ша, по ста си то сти, по ре ди ли са сво јим ве ли ким пе сни ком сво је но ве ру ко пи се, али ни је је ди ни. Ми хи зу сти жу го ми ле ру ко пи са, ша љу их пи сци раз ли чи тих ори јен Бло ком. У ју ну се со ли да ри ше, од ср ца, с по бу ње ним бе о - та ци ја и убе ђе ња, сви са са мо јед ном же љом: да им он град ским сту ден ти ма за јед но с дру гим пи сци ма. У Ка - бу де пр ви чи та лац и су ди ја, да ка же да ли то што пи пе тан Ми ши ном зда њу др жи ва трен го вор. Жи ка Па - шу ва ља, да озна чи шта из ба ци ти, шта до пи са ти. А он вло вић је то, у свом днев ни ку „Ис пљу вак пун кр ви„, се бе не ште ди – на сто ји да са ве том по мог не сва ко ме. У вре ме же сто ке кам па ње у Цр ној Го ри да се сру ши ова ко ви део: „Др жи кра так, ро ман ти чар ски ин то ни ран го вор, с Ње го ше ва ка пе ла на Лов ће ну и ту по ста ви Ме штро ви лајт мо ти вом: Оно што је мо ја ге не ра ци ја мно го пу та ћев ма у зо леј – Ми хиз 1971. овај „под виг“ цр но гор ске про пу сти ла да учи ни, да нас чи ни те ви, и ми вам се вла сти озна ча ва као „об ре та ње гла ве вла ди ке Ра да“: „Јед не су са мо ко сти, уми бес крај но ди ви мо. Сту ден ти га ве не ми ром и ви ном, по чи ва ле ис пра ћа ју ова ци ја ма: Ми хиз, Док је уми рао, про ти Гој ку – чи ни ло се за веч ност – та мо Ми хиз...“ Из Ири га је 18. де цем бра Ми хај ло ви ћу је у со бу скру ше но где је ва ља ло, и где су са ме хте ле, ’где је зр но кли цу за 1970. сти гла вест да се у 79. го ушао је дан ви ђе ни Ири жа нин, мет ну ло’, да стра жа ре у ка ра у ди ни упо ко јио Гој ко Ми хај ло вић, про то је реј у пен зи ји, отац клек нуо пред по сте љу, по љу био ли-ка пе ли над ро дом и је зи му ру ку и кроз су зе мо лио за ком. Па ево ни њи ма не ма ми Ми хи зов. Био је та ко ре ћи на ра и не ће мо му ви ше мо ћи у са мр ти кад се на вра ти ма ње го опро штај због све га што му је ве со бе по ја вио чо век вр ло по не пра вед но учи нио ка да је био по хо де сло бод ном на Лов ћен, у су жањ ство се от пре ма ле па знат у ва ро ши ири шкој. Он је на вла сти Ње го ше ва гла ва.“ про ти ни цу за мо лио да га пу сти Ми ћа По по вић, ко ји с по ро до про ти не по сте ље, а он да је, при ча ве ли, „ушао скру ше но, по кло нио се, клек нуо ди цом бо ра ви у САД, пи ше при ја те љу Жи ки Стој ко ви пред по сте љу, по љу био про ти ру ку и кроз су зе мо лио ћу о све му, па и о Ми хи зу: „Од Ми хи за, пре ма оче ки ва њу, не мам ве сти. Не да му опро сти за све што му је не пра вед но учи нио у са мо у ве зи с пи са њем пи са ма, не го и у ве зи с пи са пр вим по сле рат ним го ди на ма док је био на вла сти“. По чет ком 1971. Ми хиз је при мљен за умет нич ког њем уоп ште, он је су ви ше све стан сво јих огром них са вет ни ка у „Ате љеу 212”, чи ји је је дан од осни ва ча и мо гућ но сти и та ле на та да би при стао да еми ту је кум био. По ста је, та ко, бли ски са рад ник управ ни це шту ре ве сти за ка кве би смо гао енер ги је. Он је је ди Ми ре Тра и ло вић, с ко јом ће се ва зда спо ри ти око умет - ни чо век на све ту ко га во лим без у слов но, и то не за нич ких пи та ња. Кад је Ми хиз јед ном бе сан на пу стио то што би би ла ве ли ка му ка ње га во ле ти под усло ви са ста нак, Ми ра је ис тр ча ла за њим и упи та ла га на ко - ма, не го и пре све га због то га што је овај чо век ве ли ке па ме ти, исто вре ме но и ве ли ке и рет ке до бро те. ју стра ну иде, а он од го во рио: „На су прот ну од Вас!“ Бо ри слав би мо рао да про ме ни на чин жи во та, што Бо ри слав Пе кић пи ше му из Лон до на 1971: „Прет по ста вљам да вас за ни ма ка ко се је дан срп ски би, знаш га, би ло исто што и тра жи ти од пти це да пи сац из Цр не Го ре, тач ни је – се ћа ју ћи се јед ног Ва - пре ста не да ле ти.“

Мо но гра фи ју Ра до ва на По по ви ћа „МИ ХИЗ – ОД ГО НЕ ТА ЊЕ ЈЕД НОГ ЖИ ВО ТА” мо же те у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто ку пи ти за 630 ди на ра или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak2.decembar2011.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Потребан вам је одмор. Могли бисте себи организовати продужени викенд, уколико раније завршите посао. То би био мој предлог. Недефинисан и нејсан однос с другима може вас скупо коштати.

BIK 20.4-20.5.

Диван дан за вас! Венерин дан, ваш дан, па уживајте у њему. Много приче, маште,али неке ствари треба усагласити и прилагодити. Брину вас приходи, а расходи још више. Будите дисциплиновани у раду.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. decembar 2011.

Обратите пажњу на то како делујете у јавности. Слободно погледајте шта се прича и дешава испред вашег носа. Да ли мислите исто као и партнер или не, питање је сад. Приметите и уважите знаке поред пута.

Месец је у воденом знаку Риба па сте интуитивни и помало романтични. Припремите се за сусрет с драгом особом. Склони сте да закључујете и радите на основу својих тренутних осећања.

Имате много радних активности па сте свесрдно ангажовани. Планирани посао би се, уз довољно труда, могао остварити и донети вам добит. Са сарадницима су могући сукоби и проблеми. Трошкови.

Прво испланирајте посао и проверите где улажете пре но што то и учините. Можете штедети или инвестирати у некретнине или капиталне пројекте. Активни сте и ангажовани па је другима тешко да вас следе.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Остварујете добру сарадњу с претпостављенима или неким мушким ауторитетом. Финансијска ситуација се поправља. Самим тим и ваше расположење. Љубавни однос је напет и драматичан.

Присутна је стална динамика у вашем окружењу, догађаји и сусрети који се понављају. Завршите започете активности и послове, што пре то боље. Не одлажите за сутра оно што можете данас.

Озбиљни сте и доследни, тврдоглави и бескомпромисни. То вам ствара љубавне проблеме. Све што се дешава иза затворених врата вреди труда. Додатна зарада и могућност путовања ће вам добро доћи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Дугорочно сте оријентисани, у свему, али је ово време затишја. Будите спокојни и опуштени, с Новом годином долазе боља времена. Тако и на личном плану. Рачуна се само оно што има перспективу.

Нигде нисте довољно присутни ни доследни. Многе околности би могле изгледати другачије но што стварно јесу. Однос с партнером идеализујете или занемарујете, готово свеједно. Тајне страсти.

Ситуација на радном месту је мање-више хаотична. Али, то вам даје могућност да се понашате и овако и онако, у зависности од тренутка и расположења. Трошите новац и пре но што вам пристигне.

TRI^-TRA^

Дру ги брак V REMENSKA

PROGNOZA

Магла

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

4

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zreњanin

6

S. Mitrovica

2

Ruma

1

Panчevo

5

Vrшac

6

Srbija Beograd

5

Kragujevac

9

K. Mitrovica 12 Niш

12

Ако је веровати анонимном извору, Џе ни фер Ани стон је спремна да пружи другу шансу браку, и то до краја године. Наиме, како јавља магазин ОК, Џенифер ће се крајем децембра удати за колегу Џа сти на Те ро уа.

- Џен прича о венчању на плажи у Кабо Сан Лукасу у Мексику, крајем децембра. То је дефинитивно готова ствар - рекао је упућени извор, објаснивши да овај пут глумица жели да церемонија буде што лежернија.

- Она жели да то буде што је спонтаније могуће, не жели да буде гламурозно и компликовано, какво је било венчање с Бредом - наводи анонимни извор. Наводно, Џенифер планира да се други пут уда боса и у летњој хаљиници.

Evropa

већи Део Дана

Madrid

НО ВИ САД: Хладно са маглом током већег дела дана. Ветар слаб јужни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, Rim максимална 3 степена.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Већи део дана остаје магла и сумаглица уз хладно време, а само понегде је могућа појава сунчаних периода уз тоCirih плије време. Ветар слаб северозападни. Притисак изнад нормале.

Berlin Температура од -4 до 6 степена.

Beч СР БИ ЈА: Ујутру слаб мраз и понегде магла. У току дана у централним и јужним пределима сунчано и топлије време, а на северу и Varшava током дана остаје магла и сумаглица уз хладније време и ређу појаKijev ву сунчаних периода. Ветар слаб јужни и југозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -7, а максимална је 14 степеMoskva ни на југу и југозападу.

Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Наредних дана суво уз пораст дневне температуре. Биће претежно сунчано. За викенд и у St. Peterburg понедељак врло топло за ово доба године. У понедељак поподне и Atina крајем дана киша и брзи пад температуре на северу, а у уторак свугде хладније са кишом, на планинама снег.

Pariz

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Временске прилике ће бити повољније за већину хроничних болесника. Због хладног и местимично магловитог јутра саветује се примена одговарајуће терапије.

11 17 8 10 12 1 7

VIC DANA Шта ради Пироћанац кад му гори кућа?

- Цимне ватрогасце да га позову.

4 0 1 3 18 11

Minhen

11

Budimpeшta

1

Stokholm

5

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-48 (-2)

Slankamen

84 (0)

Apatin

-4 (-1)

Zemun

185 (-1)

Bogojevo

3 (0)

Panчevo

220 (-10)

Baч. Palanka

34 (3)

Smederevo

428 (-2)

Novi Sad

4 (1)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (1)

S. Mitrovica

4 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (0)

Beograd

140 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

74 (1)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

80 (-2)

TISA

45 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja