Dnevnik 2.decembar 2012.

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 2. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23636 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TEMA „DNEVNIKA”: BROJ OBO LE LIH OD RA KA U VOJ VO DI NI I DA QE RA STE

Ubi{e nas stres i lo{ `ivot U Voj vo di ni se od ma lig nih bo le sti go di {we re gi stru je oko 10.000 no vo o bo le lih i to oko 5.000 mu {ka ra ca i oko 4.700 `e na.

Od ra ka je u Po kra ji ni, na pri mer 2008. go di ne, umr lo 3.438 mu {ka ra ca i 2.476 `e na. Kod `e na naj za stu pqe ni ji je rak doj ke, gr li }a ma te ri ce i de be log cre va, a kod mu {ka ra ca rak plu }a, de be log cre va i pro sta te. Od pr vih de set ma lig nih tu mo ra na „rang li sti“ naj za stu pqe ni jih, svi po ka zu ju trend ra sta osim ra ka `e lu ca, ko ji jedini ima trend pa da. [ta je uzrok ra sta bro ja obo le lih od ra ka?

– Po ve }a we se tu ma ~i ubr za nim i stre sni jim na ~i nom `i vo ta, sta re wem po pu la ci je, jer se zna da se ma lig ni tu mo ri da le ko ~e {}e ja vqa ju u tre }em `i vot nom do bu ne go kod mla |ih qu di, i zna ~aj nim po boq {a wem di jag no sti ke pa se ma lig ni tu mo ri ra ni je ot kri ju. I po red bo qe di jag no sti ke i da qe, kod nas i u sve tu, oko 5 od sto ma lig nih tu mo ra pro na la zi mo i le ~i mo sa mo kao me ta sta ze, jer ne mo `e mo da ot kri je mo gde se na la zi pri mar ni tu mor – ka `e nam di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne prof. dr Du {an Jo va no vi}. str. 6

AL KO HO LI ZAM I MLA DI POD DR @AV NIM TE PI HOM

U~estalo brzo o`deravawe N edav no ob zna we ni po da ci o al ko ho li zmu me |u mla di ma Evro pe sme {ta ju Sr bi ju na sed mo me sto po u~e sta lo sti br zog opi ja wa. Na sa mom vr hu ove ne slav ne topli ste na {li su se dan ski tinejyeri, me |u ko ji ma ~ak 60 od sto de ~a ka i 53 od sto de voj ~i ca na gi we br zin skom o`deravawu. Na dru gom se na la zi Hr vat ska, pa sle de ^e {ka, Slo ve ni ja, Fran cu ska i Poq ska. Sla ba je ute ha od “tek” sed mog me sta, jer po da tak da ~ak 44 od sto ma lo let nih de ~a ka i 29 od sto de voj ~i ca u Sr bi ji upra `wa va eks pre sno opi ja we to kom iz la za ka da je mno go ma te ri ja la za za bri nu tost. str. 7

NASLOVI

Fascinantna premijera prvog dela epske fantazije Pitera Yeksona o avanturama Bilba Baginsa „Hobit: Neo~ekivano putovawe”, koja je pred oko 100.000 qudi odr`ana 28. novembra u Velingtonu na Novom Zelandu, zaintrigirala je poklonike sedme umetnosti, pogotovo nakon prvih ocena da }e film nadma{iti ~ak i „Gospodara prstena”. „Hobit” u doma}e bioskope sti`e slede}eg ~etvrtka.

^EKAJU]I HOBITA

OKRUG Hobiton (Bilbovo selo)

@ARKO KORA]

Srbija zemqa puze}eg nasiqa

Maglovite planinee (Golumova pe}ina))

N

Erebor (Samotne planine) dom zmaja [mauga

Rivendal

NOVA LICA U NOVOJ TRILOGIJI

str. 2

Gvozdena brda

str. 13

Bilbo Bagins sa 13 patuqaka, koje vodi ratnik Torin, kre}e u epsku misiju spasavawa wihovog kraqevstva (Erebor) od zmaja [mauga Bilbo Bagins – Martin Frimen (Ijan Holm ponavqa ulogu starog Bilba)

Balin Ken Skot

Bifur Vilijam Kir{er

Bofur Yejms Nesbit

Bombur Stiven Hanter

Dori Mark Hedlou

Dvalin Grem Mektevi{

Fili Din O’Gorman

Gloin (Gimlijev otac)* Piter Hamblton

Kili Ejden Tarner

Nori Yed Brofi

Oin Yon Kalen

Ori Adam Bruin

Torin Oaken{ild Ri~ard Armitay *Gimli: Patuqak, ~lan

str. 4

LIKOVI ZNANI NAM IZ „GOSPODARA PRSTENA”

Dru`ine prstena, tuma~io ga je Yon Rajs-Dejvis

MARIO MA@I]

Mora se ~uti glas `rtava str. 11

Gandalf Ijan Meklin

Galadriel Kejt Blan{et

I Dinki} sad merka rudnu rentu

str. 4

Ponesite ki{obran Najvi{a temperatura 9°S

ALEKSANDAR QUBI]

Za nameran ste~aj – }orka

DR @A VA IZ GLE DA JO[ NI JE PRE LO MI LA HO ]E LI SE ZA ME RI TI RU SI MA

Elrond Hjugo Viving

Saruman Kristofer Li

Gollum Endi Serkis

2

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

EP: Sr bi ji {to pre da tum pre go vo ra

CITATI

„

Si tu a ci ja u Sr bi ji je do sta te {ka, ali ova vla da uspe va da pre bro di sve pro ble me i da Sr bi ja ipak ~vr sto sto ji na no ga ma. Pro ble ma ima i bi }e ih, ali mo ra mo ih re {a va ti, zbog to ga su nam po treb ne `e ne, a `e ne Sr bi je, kad uzmu stvar u svo je ru ke, i}i }e to mno go br `e

”

Ve li mir Ili}, pred sed nik No ve Sr bi je i mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma na Iz bor noj skup {ti ni Sa ve ta `e na NS

Evrop ski sa vet se po zi va da Sr bi ji {to pre od re di da tum po ~et ka pre go vo ra o ~lan stvu u EU pod uslo vom da Be o grad na sta vi s unu tra {wim re for ma ma i una pre |e wem od no sa sa su se di ma, ka `e se u na cr tu re zo lu ci je Evrop skog par la men ta ko ji }e u po ne de qak bi ti pred sta vqen po sla ni ci ma. “Par la ment po zdra vqa po sve }e nost no ve srp ske vla de evrop skim in te gra ci ja ma i na gla {a va po tre bu za da qim spro vo |e wem re for mi”, pi {e u na cr tu re zo lu ci je u ko ji je Ta njug do bio uvid. Na crt, ko ji u stva ri pred sta vqa go di {wi iz ve {taj EP o Sr bi ji, }e u po ne de qak ~la no vi ma Spoq no po li ti~ kog ko mi te ta pred sta vi ti iz ve sti lac za Sr bi ju Jel ko Ka cin. U ve }i ni od 25 ta ~a ka pred lo ga re zo lu ci je hva le se na po ri ko je su vla sti u Be o gra du ulo `i le na do sti za wu Ko pen ha {kih kri te ri ju ma i u bor bi pro tiv ko rup ci je. U na cr tu se osu |u je za bra na ovo go di {we Pa ra de po no sa.

Ubr za ni ra do vi na Ja ri wu Rad ni ci jed nog no vo pa zar kog pred u ze }a ko ji ra de na ure |e wu put ne in fra struk tu re neo p hod ne za us po sta vqa we in te gri sa nog pre la za Ja ri we na se ve ru Ko so va, ka ko bi is po {to va li ro ko ve ra di }e i to kom ve ~er wih sa ti. In ter gi sa ni pre laz Ja ri we ko ji bi od 10. de cem bra tre ba lo da u pot pu no sti za `i vi ima }e ukup no po dve pri la zne tra ke iz me |u ko jih }e bi ti ostr vo i na we mu objek ti u ko ji ma }e ra di ti za po sle ni na ovom pre la zu. Do pi snik Ta nju ga ja vqa da su ra do vi na us po sta vqa wu put ne in fra struk tu re na me stu gde }e bi ti in te gri sa ni ad mi ni stra tiv ni pre laz Ja ri -

we na sta vqe ni. Po ~e lo se sa na si pa wem, ka ko bi na red nih da na bio pri pre mqen te ren za as fal ti ra we ~e ti ri pri la zne tra ke, po dve sa obe stra ne. Ka mi o ni i bul do `e ri ra de kod Ja ri wa a u ne po sred noj bli zi ni na la ze se pri pad ni ci MUP-a Sr bi je, dok se sa o bra }aj iz me |u Ra {ke i Le po sa vi }a od vi ja neo me ta no. Pre laz Ja ri we je uz pre laz Mer da re ko ji se na la zi na pu tu iz me |u Po du je va i Kur {u mli je i Kon ~uq kod Bu ja nov ca pr vi na ko jem bi od 10. de cem bra tre ba lo da u pot pu no sti bu de im ple men ti ran do go vor o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma.

INTERVJU

PROF. Dr @AR KO KO RA], POT PRED SED NIK

Sr bi ja je dr`ava r bi ja se da nas na la zi u ve o ma mu~ nom i te {kom po li ti~ kom tre nut ku, za pra vo u u`a sno in ten ziv nom pre vi ra wu – oce na je pot pred sed ni ka Na rod ne skup {ti ne i li de ra SDU prof. dr @ar ka Ko ra }a.

– Naj pre, pre su de Ha {kog tri bu na la, ko je je ve }i na gra |a na do `i ve la kao du bo ko ne pra ved ne, mo gu bi ti uvod u eska la ci ju pot pu no an ti za pad nog ras po lo `e wa, ko je se u Sr bi ji i ina ~e do sta la ko kre i ra. Dru go, bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la se vo di na na ~in ko ji je du bo ko va nin sti tu ci o na lan, {to po ka zu je da ona ima iz ra zi to po li ti~ ki ka rak ter. I tre }e, sve do ci smo te {ke ro vov ske bor be za pre ra spo de lu mo }i unu tar vla sti, gde se Vu ~i} u ovom tre nut ku po ka zao da le ko uspe {ni ji od Da ~i }a. A za sve to vre me naj ve }i broj gra |a na sta ti ra i pa siv no po sma tra {ta se de {a va, jer „ne `e li da se me {a”, pre pu {ta ju }i svo ju sud bi nu ma lom bro ju qu di ko ji ima ju ogrooomne li~ ne am bi ci je – na vo di pro fe sor Ko ra}. Sve do ci smo i bu ja ju }eg na ra sta wa na ci o na li sti~ ke de sni ce?

– Ne }e nam bi ti ute ha ako ka `e mo da to ga sve vi {e ima di qem Evro pe, od Ma |ar ske do Ho lan di je. U Sr bi ji te eks trem ne de sni ~ar ske gru pe sa da jo{ cr pu do dat nu sna gu iz at mos fe re stvo re ne zbog spor nih ha {kih pre su da, {to obi la to ko ri ste i de lo vi vla da ju }ih stra na ka. I tu na de lu, za pra vo, vi di mo du bo ku kon fu zi ju vla da ju }e ko a li ci je po pi ta wu evrop skih in te gra ci ja. Jer, ra do bi da po li ti~ ki ka pi ta li zu ju taj na ci o na li sti~ ki gnev, ali smo isto vre me no to kom ras pra ve u Na rod noj skup -

S

{ti ni od pred stav ni ka vla sti ~u li da ne bi smo mo gli da is pla ti mo pla te i pen zi je bez po mo }i MMF-a i Evro pe.

Ako je za ne ku ute hu, u Sr bi ji je tre nut no sa mo jed na par la men tar na stran ka eks pli cit no pro tiv evrop skih in te gra ci ja – DSS. ^ak se u wi ho vom pro gla su „Sr bi ja je ugro `e na” od ba cu ju ne sa mo evrop ske in te gra ci je, ne go on u su {ti ni pred sta vqa

– Iako su ti od no si, pre sve ga iz me |u Be o gra da i Za gre ba, ja ko za hlad ne li, ipak se na dam da to ne }e pre du go tra ja ti. Jer, naj ve }u ce nu ta kvih od no sa pla ti }e iz be gli ce, da kle upra vo oni u ~i je se ime, na vod no, sve i ra di.

Ta~ no je da su ti od no si te {ki i slo `e ni, ali isto ta ko obe stra ne mo ra ju bi ti sve sne ~i we ni ce da do bro su sed stvo pred sta vqa jed nu od kqu~ nih de ter mi -

Na ~e lo re al no sti Da ~i} se do sa da dva pu ta sa stao sa Ta ~i jem, a la ko je mo gu }e da }e u bu du} no sti mo ra ti da raz go va ra i sa Ha ra di na jem?

– Bez ob zi ra na svu mo ju kri ti~ nost, mo ram da odam pri zna we Da ~i }u na po li ti~ koj hra bro sti {to se sa stao sa Ta ~i jem, dok je ra ni je DS to od bi jao, {to po me ni ni je bi la do bra od lu ka. Mi }e mo, na `a lost, mo ra ti da se sa sta je mo sa li de ri ma Ko so va, ko god da su oni. Po ne kad }e to za i sta bi ti vr lo gor ka pi lu la, ali dru gog pu ta ne ma. Ni smo mi bi ra li te li de re, ne go gra |a ni Ko so va, kao {to ve ro vat no ni oni ne bi vo le li da se sa sta ju sa To mi sla vom Ni ko li }em, ali }e mo ra ti, jer su we ga iza bra li gra |a ni Sr bi je. Dru gim re ~i ma, pri hva ta we na ~e la re al no sti, da mo ra{ da pre go va ra{ sa ne kim ko od lu ~u je, {ta god ti mi slio o we mu, pred sta vqa da qe po li ti~ ko sa zre va we Sr bi je. U sva kom slu ~a ju, va `no je da se di ja log na sta vi, jer bi za u sta vqa we tog pro ce sa Sr bi ju, ko ja je i ova ko je dva na ko lo se ku ko ji vo di ka EU, pot pu no iz ba ci lo iz evrop skog vo za.

ide o lo {ku osu du Za pa da. Ali osta le par ti je se ba rem de kla ra tiv no za la `u za na sta vak pu ta ka EU, je di no {to ni je iz ve sno da li to pod ra zu me va i usvo ja we evrop skih stan dar da po na {a wa i funk ci o ni sa wa dr `a ve, ili se tek ra di o li ce mer nom sta vu da nam je Evro pa po treb na sa mo da bi smo eko nom ski pre `i ve li. Na kon po me nu tih ha {kih pre su da re gi o nal ni od no si na li ku ju onim iz de ve de se tih, je di no {to ne pu ca ju to po vi?

nan ti dr `a va ko je se vra }a ju u nor ma lu. I dok na tom fo nu hr vat ska mi ni star ka spoq nih po slo va Ve sna Pu si} sa da po ku {a va da smi ri ten zi je, naj ve }i broj iri tant nih iz ja va za pra vo je dao pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}. On, na `a lost, sve ~e {}e iz no si sta vo ve u ko ji ma ne sa mo da ne pre po zna jem svest o to me da su od no si u re gi o nu od kqu~ nog zna ~a ja, ve} ne pre po zna jem ni da je on sam sve stan to ga ko ja je ulo ga {e fa dr `a ve.

U po zo ri li ste na opa snost va nin sti tu ci o nal ne bor be pro tiv ko rup ci je?

– Na oprav da ne zah te ve da se is tra `e slu ~a je vi mo gu }e ko rup ci je u pro te klih de set i vi {e go di na od go va ra se ne ta ko {to se oja ~a va ju in sti tu ci je, tu `i la {tva, su do vi, po li ci ja... ve} na na ~in u ko jem ima i ele me na ta kri vi~ nih de la. Ka ko je, re ci mo, mo gu }e da se u no vi na ma una pred na ja vqu je ko }e bi ti uhap {en? Pa sva kom je ja sno da ta blo i di te in for ma ci je do bi ja ju ili iz po li ci je ili od vr ho va vla da ju }ih po li ti~ kih stra na ka. Ne zna ~i da mno ge od tih sum wi ni su oprav da ne, ali ra di se po mo de lu du bo ko su prot nom prin ci pi ma ci vi li zo va nog dru {tva, lin ~o va wem qu di pre no {to je utvr |e na wi ho va kri vi ca.

Ko na~ no, ta se „bor ba” vo di zbog pro mo ci je po je di nih qu di, bez na me re da su dim o to me ko li ko su oni is kre ni ili ne. Ali ~i we ni ca da je li der jed ne stran ke no si lac svih tih ak tiv no sti, ume sto tu `i o ca, ve} sa mo po se bi ce lu pri ~u ~i ni po li ti~ kom. No, ono {to du bo ko za bri wa va je ~i we ni ca da ve }i na gra |a na ne vi di ku da to vo di. A i oni ko ji vi de, ne usu |u je da to otvo re no ka `e ka ko bi iz be gli eti ke tu „pro tiv ni ka bor be pro tiv kri mi na la i ko rup ci je”.

Me |u tim, mo ra mo shva ti ti da Sr bi ja ne ma dru gi put bor be pro tiv ko rup ci je do in sti tu ci o nal ni, a ne po li ti~ kim i me dij skim „ak ci ja ma”. De mo krat ska stran ka se u tom smi slu na {la na naj ve }em uda ru. [ta sad mo `e DS sa Dra ga nom \i la som kao pred sed ni kom?

– De mo krat ska stran ka se na la zi u ve o ma te {kom po lo `a ju, s

CRNA

Pet pri pad ni ka JSO pu {te no iz pri tvo ra Spe ci jal ni sud u Be o gra du uki nuo je pri tvor pe to ri ci biv {ih pri pad ni ka Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je (JSO) ko ji ma se su di zbog oru `a ne po bu ne u no vem bru 2001. go di ne, re kao je Ta nju gu advo kat Bo `o Pre le vi} ko ji bra ni op tu `e nog u tom po stup ku Ve se li na Le ~i }a. Mi lo rad Ule mek, Zve zdan Jo va no vi} i Du {an Ma ri ~i} osta ju u za tvo ru u kom iz dr `a va ju vi {e de ce nij ske ka zne. Da se bra ne sa slo bo de iz Okru `nog za tvo ra u Be o gra du pu {te ni su to kom ove sed mi ce Dra go slav Kr sma no vi}, Dra gi {a Ra di}, Vla di mir Po ci} i Mi }a

Pe tra ko vi}, dok je Ve se lin Le ~i} iz pri tvo ra pu {ten uz jem stvo pre dva me se ca, re kao je Le ~i }ev advo kat. Ule mek, Jo va no vi} i Ma ri ~i} u za tvo ru u Po `a rev cu slu `e mak si mal ne ka zne za tvo ra zbog naj te `ih kri vi~ nih de la, me |u ko ji ma je i ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Sle de }e su |e we, na kom bi tre ba lo da kre ne sa slu {a we sve do ka, ma hom po li ti ~a ra i rad ni ka BIA, za ka za no je za 28. ja nu ar 2013. go di ne. Op tu `e ni ma se sta vqa se na te ret iz vr {e we kri vi~ nog de la oru `a na po bu na iz ta da va `e }eg Kri vi~ nog za ko na SRJ.

Za pe sni ~e we `e ne do smr ti 18 go di na za tvo ra Ape la ci o ni sud u Be o gra du pra vo sna `no je osu dio na 18 go di na za tvo ra Veq ka @i va di no vi }a (33) ko ji je do smr ti pre tu kao svo ju ne ven ~a nu su pru gu Qer ku Ko va~e vi} (38) u ma ju 2011. go di ne, ob ja vqe no je na saj tu tog su da. Od biv {i `al be tu `i la {tva i od bra ne, Ape la ci o ni sud je po tvr dio pr vo ste pe nu pre su du Vi {eg su da u Za je ~a ru i @i va di no vi }a osu dio zbog kri vi~ nog de la te {ko ubi -

stvo. @i va di no vi} je u to ku no }i iz me |u 27. i 28. ma ja 2011. go di ne u sta nu u Bo ru, u sta wu sma we ne ura ~un qi vo sti, svo ju ne ven ~a nu su pru gu, a ko ju je pret hod no zlo sta vqao, pre bio pe sni ca ma od ~e ga je za do bi la te {ke po vre de gla ve od ko jih je pre mi nu la. Na kon zlo ~i na po be gao je sa li ca me sta sa wi ho vom {e sna e sto me se~ nom }er kom, a po li ci ja ga je pro na {la ne ko li ko sa ti ka sni je.

Pi jan pu cao u No vom Sa du No vo sad ska po li ci ja je li {i la slo bo de i od re di la me ru za dr `a va wa G.J. (34) sa pod ru~ ja Gra da No vog Sa da, ne po sred no po {to je u pe tak u uli ci Ar s e n i j a ^ar n o j e v i } a, u No vom Sa du, pod dej stvom al ko ho la pu cao u vis iz pi {to qa, ko ji je u le gal nom po se du we go vog oca, sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve No vi Sad. Po l i c i j a je kod we g a, ka k o sto ji u sa op {te wu, pro na {la

pi {toq sa 19 me ta ka, kao i pet me ta ka za auto mat sku pu {ku. U sa op {te wu se na vo di da je G.J. uhap {en zbog po sto ja wa osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la ne do zvo qe no dr `a we oru` ja i ekpsplo ziv nih ma te ri ja i iza zi va we op {te opa sno sti. On }e u za ko nom pred vi | e n om ro k u, uz kri v i~ n u pri j a v u bi t i do v e d en is t ra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du.

I N T E R V J U : MI LAN IVA NO VI], JE DAN OD LI DE RA SR BA SA SE VE RA KiM

Ne }e mo da se pro bu di mo u ne za vi snom Ko so vu P

red stav ni ci Sr ba sa se ve ra Ko so va na ja vi li su da }e, u slu ~a ju da spo ra zum o in te gri sa nom upra vqa wu ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma do ve de do de fak to us po sta vqa wa gra ni~ ne li ni je pre ma Sr bi ji, „o`i ve ti” ba ri ka de.

– Mi ne mo `e mo pri hva ti ti ni {ta {to nas odva ja od na {e dr `a ve. Dru gim re ~i ma, ne pa da nam na pa met da na sve {to se de {a va gle da mo mir no i }ut ke i on da se sa mo jed no ju tro pro bu di mo u tzv. ne zav ni snoj ko sov skoj dr `a vi. Da kle, ne mo `e mo i ne }e mo pri hva ti ti ni ka kvu gra ni cu, ca ri nu, ni ti al ban ske po li caj ce i ca ri ni ke – ob ja {wa va za „Dnev nik” je dan od li de ra Sr ba sa se ve ra Mi lan Iva no vi}.

A za ostva re we te od lu ke Sr bi }e se, do da je na{ sa go vor nik, bo ri ti svim le gal nim sred stvi ma: od pro te sta do blo ka da pu te va i pre la za.

– Sva ki po ku {aj da pro tiv u stav no za `i vi ne ka kva gra ni ca unu tar dr `a ve Sr bi je bi }e spre ~en ta ko {to }e mo sva ki ta kav pre laz u~i ni ti pot pu no ne funk ci o nal nim. A to mo `e mo da ura di mo jer me |u na ma po sto ji pot pu no je din stvo, bez ob zi ra na stra na~ ku pri pad nost, i za to {to je na rod od lu ~an da se iz bo ri za svo je vi tal ne in te re se ko ji ni ka da ni su bi li ugro `e ni ji ne go da nas – na vo di Iva no vi}.  Ka da su pro {log le ta blo ki ra ni pu te vi, za taj ko rak ste do bi li po dr {ku opo zi ci je, ko ja da nas ~i ni vlast.

I sa da te po dr {ke vi {e ne ma?

– Ta~ no je da smo ta da ima li po dr {ku naj ve }eg de la opo zi ci je, pa ~ak i pri vid nu po dr {ku vla sti, ko ja je vr lo br zo i{ ~i li la pod pri ti skom Bri se la i Va {ing to na. Na `a lost, ~i we ni ca je i da smo sa da pot pu no sa mi,

osim ja snog od re |e wa DSS-a i jo{ ne kih ma wih po li ti~ kih gru pa ci ja. Ak tu el na vlast to ob ja {wa va na vod nom oba ve zom da u de lo spro ve de spo ra zu me ko ji u svo joj su {ti ni ugro `a va ju na ci o nal ne i dr `av ne in te re se, spo ra zu me ka ta stro fal ne ne sa mo sa srp ski na rod na KiM, ne go i za sa mu Sr bi ju. I to sve za rad ne ka kvog vir tu el nog pu ta ka EU. Po

{ta ni je pro me ni lo. Ni je bi lo ni pra vih raz go vo ra sa {i rim kru gom pred stav ni ka ko sov skih Sr ba, ni ti smo ukqu ~e ni u iz ra du to li ko na ja vqe ne ko sov ske plat for me, a ne ma ni sig na la da }e mo bi ti deo pre go va ra~ kog ti ma. S dru ge stra ne, mi smo ho mo ge ni zo va li svo je sta vo ve jer ja sno ose }a mo da nas ugro `a va tre nut na po li ti ka pri hva ta wa sve -

na ma, to ni su istin ski in te re si ni ze mqe ni na ro da, a ~i ni mi se da to po la ko uvi |a ju i u Be o gra du i da jo{ po sto ji mo gu} nost za za u zi ma we dru ga ~i jeg kur sa. O ~e ku je te li da bi pre ko su tra, ka da }e se pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra po no vo sa sta ti sa pred sed ni kom Ni ko li }em, mo glo do }i do od re |e nog ot klo na vla sti upra vo u tom prav cu? Ho }e te li ga pod se ti ti na pred iz bor no obe }a we da }e „po ni {ti ti Bor ko ve spo ra zu me”?

– Sa da {wa vlast je for mi ra na i na te me qu pred iz bor nih obe }a wa, a jed no od wih je i to da }e se po ni {ti ti svi spo ra zu mi ko ji ugro `a va ju srp ske in te re se na KiM. Na `a lost, od ta da ni -

ga {to je Bor ko pa ra fi rao. I o~e ku je mo da, po sle SPC i SA NU, zva ni~ ni Be o grad i nas ko na~ no po zo ve na raz go vo re o tim i svim dru gim te ma ma ko je se ti ~u KiM. Uosta lom, i na {e sud bi ne.  [ta o~e ku je te od pred sto je }eg su sre ta Da ~i }a i Ta ~i ja?

– Sr bi sa se ve ra Ko so va vo de te {ku bor bu ve} 13 go di na i za to smo do bi li pri zna we i od po koj nog pre mi je ra \in |i }a, ka sni je ~ak i od Ta di }a, iako je on umno go me od go vo ran za sve {to sa da pre `i vqa va mo jer je kre a tor pot pu no po gre {ne po li ti ke.

U sva kom slu ~a ju, ta na {a bor ba jo{ uvek dr `i Sr bi ji otvo re na vra ta da re {a va pi ta we KiM. I

mi naj bo qe zna mo {ta je to {to mo `e pro }i, a {ta ni ka da ne }e bi ti pri hva tqi vo, jer bi zna ~i lo ne mo gu} nost da qeg na {eg op stan ka na ovom pro sto ru. Sto ga `e li mo da bu de mo deo Da ~i }e vog ti ma, da i nas pi ta pre ne go {to i{ta do go vo ri sa Ta ~i jem, jer bez na {eg zna wa i sa gla sno sti te {ko da i{ta od to ga mo `e bi ti spro vo dqi vo na te re nu. Na pro sto, ne `e li mo vi {e da bu de mo sle po cre vo, na mar gi na ma sve ga {to se de {a va, i da nas stal no sta vqa ju pred svr {en ~in. A li da li bi ste mo gli hlad ne gla ve da se di te za istim sto lom i pregovarate sa Ta ~i jem a usko ro ve ro vat no i Ha ra di na jem?

– Sr bi ja ko do bro zna ju da su i Ta ~i i Ha ra di naj po ~i ni li rat ne zlo ~i ne. I za i sta bi bio pro blem pri hva ti ti ih kao sa go vor ni ke. Ma da, imao sam ja pri li ku da s Ta ~i jem raz go va ram i 1999, ka da ga je pred stav nik Un mi ka do veo u se ver ni deo Mi tro vi ce sa go mi lom na o ru `a nih qu di. I pre po ~et ka tih raz go vo ra mi smo naj pre us pe li da iz ba ci mo sve te na o ru `a ne li ko ve iz zgra de Zdrav stve nog cen tra, gde smo se sa sta li, a po sle je i re zul tat sa mih raz go vo ra bio taj da Ta ~i ju vi {e ni je pa da lo na pa met da do la zi. Ta~ ni je, spre ~i li smo na sil nu in te gra ci ju se ve ra. To sa mo go vo ri da ima mo pu no is ku stva u tim raz go vo ri ma i sa pred stav ni ci ma Al ba na ca i sa me |u na rod nom za jed ni com. I da smo us pe li da se iz bo ri mo za to da si tu a ci ja na se ve ru bu de ipak ne u po re di vo bo qa ne go ju `no od Ibra, gde su po li ti~ ka vo| stva Sr ba iz li~ nih raz lo ga „le gla na ru du” i po sta la fi kus u al ban skim in sti tu ci ja ma, a re zul tat je su rov `i vot u en kla va ma. n Miroslav Staji}

nedeqa2.decembar2012.

c m y

dnevnik

NA ROD NE SKUP [TI NE I LI DER SDU

KARMA KOMA

pu ze }eg na si qa

obzirom na to da sve ove afere u velikoj meri uti~u i na rejting DS-a. I jasno je da DS trenutno nije efikasna opozicija svemu {to se de{ava. Zapravo, Srbija u ovom trenutku funkcioni{e kao zemqa bez demokratske opozicije.

A to je veoma, veoma opasno.

Na`alost, pokazalo se da su Boris Tadi} i neki qudi oko wega bili arhitekte najve}eg politi~kog uspeha DS-a, ali i najve}eg wenog pada. A {to se ti~e \ilasa, priznajem da u ovom trenutku ne mogu da procenim wegove domete na ~elu DS-a. Prime}ujem samo da ga posledwih dana ne ~uje mo, i pored svega {to se de{ava sa strankom. S druge strane, tek je izabran, treba mu dati neko vreme, jer pitawe je koliko kon troli{e i svoj poslani~ki

3

klub, a kamoli druge stvari u stranci. Ipak, ponavqam, u ovakvoj biste situaciji o~ekivali da lider DS-a odlu~nije reaguje.

vo di ne. Ali to, na rav no, ne zna~i da vlast ne}e Vojvodinu udariti na neki drugi na~in.

Kada je, pak, re~ o Beogradu, ~ini mi se da ni sama vladaju}a koalicija jo{ nema Na `a lost, po ka za lo se da su jasnu ideju o tome da li `e li da sru {i \i la sa Bo ris Ta di} i ne ki qu di oko ili ne. Me|utim, ono {to we ga bi li ar hi tek te naj ve }eg je sveukupno mu~no, to je po li ti~ kog uspe ha DS-a, uop {te in si sti ra we na ali i naj ve }eg we nog pa da uskla |i va wu lo kal nih vla sti sa re pu bli~ kom, jer neodoqivo podse}a na O ~e ku je te li, po sle „pre Milo{evi}evu kra|u iz 1996, kom po no va wa” lo kal nih vla kada je i on „malo upodobqasti, udar vla da ju }ih stra na - vao” ne `e qe ne re zul ta te na ka na Be o grad i Voj vo di nu? lokalnim izborima. Na`alost, – [to se Vojvodine ti~e, od - Srbija se o~igledno suo~ava sa nos snaga u pokrajinskom par - puze}im politi~kim nasiqem lamentu prili~no je jasan i i diktaturom jednog ~oveka, a ubedqiv i svako „prekomponoda gra|ani to jo{ uvek ne privawe” predstavqalo bi te{ko me}uju. nasiqe nad voqom gra|ana Vojn Mi ro slav Sta ji}

O

Ko no bar je kre nuo

naj ko ne {to upr ska, ili onaj ko naj vi {e i naj - po jed nog ta kvog, ali sa mo te me qi ti je upr ska od svih ko ji su upr ska li, je we mu za pa lo da ra di sve taj bi tre ba lo i da va di fle ke, pa i po ce nu to {to ra di ne s vo lon ter da se sav ufle ka, a da fle ke ne iz va di, jer su u me skog po lo `a ja na {eg uja ka |u vre me nu po sta le ne iz va di ve, ne na po slet ku i we - ili stri ca ne go s po gla vi go vom za slu gom. Mo `da i ni je do bro za nas osta le, tog me sta sve op {teg dr a sva ka ko ni je pri jat no za gle da we, ali ima to me `av nog po gla va ra. Za {ta nam on ve} ni je kriv te se vaq da i ne ke vi {e prav de. Ili bar ne zvu ~i sa svim tu na we ga ni ne vre di je di ti: uqud no se pri ja vio, a ne u be dqi vo kad se ~o vek te {i ti me kao mo gu }im mi smo ba{ mo gli i da ga od bi je mo, ali eto ni smo, tra gom pri su stva ra zum nog i lo gi~ nog, ako ne ve} i no smo se smi lo va li upor nom we go vom mo qa ka wu, do brog, u ono me {to se zbi va. tre }em ili ~e tvr tom, mr ze lo me vi {e i da vo dim Sr bi ja je opet, ako ne na ko le ni ma, a on da sva ka evi den ci ju. ko kle ca i sa mo {to se ne str mek ne. De set go di na Ose }a ju }i i sam da ova stvar ne }e do bro svr {i smo zi da li na pe sku pa nam je maj ski „idi ot wind“ sve ti, da re {e we ne ma ni ti slu ti ko ga ima, a mo `da to raz bu cao, a o onih pret hod nih de set go di na bo qe ~ak i stra hu je da do brog re {e wa vi {e ni ne ma u po je ni ne za po ~i wa ti, ama ni pro slo vi ti, jer se to ne nu di ({to bi pak zna ~i lo da mu je us pe lo da jed nom i mo `e bez jed ne na ro ~i te vr ste mu~ ni ne. I na kon on bu de u pra vu), To mi slav je Ni ko li} ne dav no po sve ga, kao da smo na pra vi li pun krug, eto nas po no zvao aka de mi ke SA NU da se „ukqu ~e u re {a va we pro vo uhva }e nih u stu pi cu sa onim istim qu di ma s ko ble ma Ko so va“ sad ka da su, je li, te {ke od lu ke i ve ji ma je su no vrat i po ~eo da do bi ja ova ko mah ni to li ka is ku {e wa pred na ma, ta ko re }i mo bi li sao ih, ubr za we. Te {ko je to pod ne ti, na sva ki mo gu }i na pro gla sio to wi ho vom pa tri ot skom du `no {}u; ~in, eti~ ki i estet ski ako ho }e te, ali opet, ka `em, uosta lom, u~e ni su qu di, ta {ta je za wih pro na }i ima ne kog ude la |a vo la jed no je di no tri ~a vo re ko ji ni {ta ne za bo ra vqa {ew ce, ne pi ta mo {ta Vr da wu su is te kli svi ro ko vi, u to me da }e ba{ oni, ka ko {ta? Aka de mi ci se, a va la su i po tra ja li ko sto je stva ri, sta vi ti me |u tim, vr po qe i ne} svo je pot pi se pod za vr ka ju, ose }a ju i klop ku i pre ko sva ke me re pod no {qi vo sti. {ni ra ~un jed nog du go ve zam ku, zna ju da bi to ve Ne go, go spo do, kog sa mo sro za va wa. Ono, se la eki pa iz VIP sa lo na da se pla ti {to smo ima li je ste da }e mo sve jed no sa mo da po de li za vr {ni ceh plsti ti ko lek tiv no, ra ~un s wi ma sad kad je ali ni je lo {e da se ipak zna ko je bio de `ur ni po - ve} pri sti gao na na pla tu. Pa odre {i ti ji me |u wi ma slo vi o |a kad je sve ras fu} ka no. ve} i ja sno po ru ~u ju da od te ra bo te ne ma ni {ta, i da Zna ju to i oni, ne moj te mi sli ti da ne zna ju, pa sa onaj ko je hteo vlast (a i ni je mu ba{ pr vi na da je na da gle da ju da se ne ka ko iz mi go qe, ali bi }e da to vla sti) ima sa da i sam sno si ti od go vor nost, a aka ipak ne }e i}i. Ra do bi oni da ih ta ~a {a mi mo i |e, de mi ke ne ka se iz vo li le po pu sti ti da sta ra~ ki pa iz mi {qa ju za o bi la zne stra te gi je do bla `e nog drem ka ju na lo vo ri ka ma, to im uosta lom naj bo qe i za bo ra va, ali ne {to mi ka `e da je to ipak uza lu dan sto ji. Eh, ali ka ko sa da pre u ze ti od go vor nost, ka da trud. Je dan se evo uhva tio ga wa wa pra vih i na be |e je u „po li ti~ koj kul tu ri“ na ko joj su se ovi na {i ve nih lo pu `a kao pre ven tiv ne me re ne bi li ga svi sel ni ci od ga ja ni, ovi {to su po no vo ob ja ha li Sr bi ju sil no za vo le li, dru gi ma lo pe va ma lo pri ~a me han - ma da je pret hod ni krug ja ha wa je dva pre `i ve la, ske vi ce ve, a tre }i ni sam ne zna vi {e ku da uda ra, vlast sa mo slast i mast, a od go vo ran je i kriv je i a ka ko bi ja dan i znao kad mu je za pa nu lo da ra di ne za du `en je za pla }a wa svih vr sta uvek ne ko dru gi? {to {to ga u sva kom smi slu da le ko pre va zi la zi, a Tih „dru gih“, me |u tim, kao da vi {e ne ma. Ni su im iona ko ga pre va zi la zi go to vo sve. Ili bar sve {to to ni po li ti~ ki kon ku ren ti, ni „pa tri ot ska“ i „iz ni je se qa~ ko fi lo zo fi ra we uz ka zan ~e s ra ki jomdaj ni~ ka“ in te li gen ci ja, a evo je i vr la SA NU ab di po br qa vu {om. ci ra la sad kad im je bi la naj po treb ni ja... Vr da wu su Sva ko od nas, da se ne la `e mo, ima bar po jed nog is te kli svi ro ko vi, a va la su i po tra ja li pre ko sva ta kvog u fa mi li ji, ka kvog ve se log uja ka ili stri ca ke me re pod no {qi vo sti. Ne go, go spo do, da se pla ti ko ji sla bo {ta zna i sla bo {ta raz u me, ali sil no {to smo ima li. Ne po ma `e tu ni ra ki ja, ni „Mi qac vo li da bi stri po li ti ku za slav skom tr pe zom ili ka“, ni `an da ri sa we nad pret hod ni ci ma. Ko no bar je pred lo kal nom pro dav ni com ro be {i ro ke po tro ve} na pu tu ka sto lu, i ovaj put }e te to mo ra ti da {we i uskih vi di ka. Svi, ka `em, ima mo i zna mo bar oba vi te sa mi. n Te o fil Pan ~i}

„ D N E V N I K O V ” D O S I J E : KA KO PRO ME NI TI PO LI TI^ KI TIM KO JI JE IZ GU BIO TR KU

Ne u speh vri {ti i ne mo `e se sa kri ti ako provetriti vlastite redove i izboriti se za novu du{u stranke? Po{to je Dragan \ilas postao novi lider Demokratske stranke i potom saop{tio delegatima na vanrednoj izbornoj skup{tini pro{le nedeqe da svi ministri iz redova demokrata, koji su bili u pro{loj vladi, treba da razmisle da li je logi~no da sede u Skup{tini i predstavqaju DS, redovi nekad najja~e stranke u zemqi su se dobrano ustalasali. U petak je biv{a ministarka Sne`ana Malovi} podnela ostavku na poslani~ku funkciju pokazuju}i da je shvatila poruku, a prethodno je to uradio i Oliver Duli} koji se nalazi pod optu`bama u aferi „opti~ki kablovi” i wegovo prisustvo u parlamentu, najbla`e re~eno, {teti imixu stranke. I Malovi} je iz istih razloga kona~no prihvatila ~iwenicu da se refoma pravosu|a koju je sprovodila nasukala, da su velike pare ba~ene uludo, te da bi wen daqi ostanak u skup{tinskim klupama samo iritirao javnost i u~inio DS predmetom lakih poena protivnika. S druge strane, wen saradnik Slobodan Homen uveren je da se \ilasov zahtev ne odnosi na wega iako je bio dr`avni sekretar u mini starstvu koje je vodila Malovi}, jer je, bo`e moj, \ilas prozvao ministre, a ne i dr`avne sekretare...

Dragan [utanovac se tako|e nije osetio prozvanim, a Dragoqub Mi}uno vi} re~e da se \ilasova poruka odnosi samo na Vuka Jeremi}a. Sam Jeremi} poru~io je iz Wujorka da ne}e poslu{a ti savet \ilasa i vratiti poslani~ki mandat bez obzira {to slede}ih 10 me seci ne}e biti u zemqi. Bo`idar \e li}, pak, smatra da je svoj moralni dug odu`io jo{ 9. decembra pro{le godine kada je podneo ostavku na mesto pot predsednika Vlade jer nije dobijen sta tus kandidata za ~lanstvo u EU. Na li sti prozvanih su i nekada{wi premijer Mirko Cvetkovi}, Du{an Petrovi}, Milan Markovi}... koji se nisu ogla {avali. A \ilas je rekao ba{ “svi”: “Svi ministri koji su sedeli u Vladi koja nije dobila od gra|ana prelaznu ocenu treba da razmisle o tome da li i

K

daqe treba da sede u parlamentu i predstavqaju DS, i to bez obzira {to su neki od wih dobro radili svoj posao”.

Prili~no jasno da je za na{e prilike taj zahtev krajwe neobi~an. Lekcija broj jedan iz poraza koju su izvukle demokrate, drugim re~ima, jeste da ni ve}a politi~ka mobilizacija onoga {to je bilo mrtvo more strana~kog `ivota – pa su ve} bili predmet sprdwi da se wihov Glavni odbor pretvorio u nekada{wi Centralni komitet SK, s ve~itim predsednikom i kadrovima koji se „rotiraju” – ne mogu o`iveti stranku i podi}i wen ugled. Ni{ta ne mo`e da zameni korenitu obnovu: nove kandidate, nove qude na ~elnim mestima u DSu, novu generaciju koja tek s novim na~elima delovawa mo`e da otvori prostor za povratak na liderske pozicije –

vornosti zarad druga~ijeg do`ivqaja stranke.

Da, ovde se radi o uvo|ewu novog na~ela u na{ politi~ki `ivot, nalik onom koje se primewuje u zemqama razvijenije demokratije: da se tim koji gubi izbore – mewa. Kod nas to ranije nije bio slu~aj, pa bi rukovodstva stranaka ostajala netaknuta i pored vi{e puta izgubqenih izbora, ukazuje i politi~ki analiti~ar, profesor Slavi{a Orlovi}.

– Kod na{ih politi~ara ne postoji kultura, praksa, a izgleda ni svest o sopstevnoj odgovornosti za neuspehe, poraze, lo{e rezultate i ugled, kako svoj, tako i stranaka u kojima deluju – ka`e dr Orlovi} za na{ list. – U ve}ini stranaka, predsednici su na ~elu od osnivawa nezavisno od toga {to su po nekoliko puta gubili izbore. Ako su

Ka kvi su ti Bri tan ci...

Ed Miliband, sada{wi lider opozicionih britanskih laburista je to postao 2010. pobediv{i na strana~kim izborima svog ro|enog brata Dejvida koji je bio biv{i {ef diplomatije u vladi Gordona Brauna, naslednika Tonija Blera. Ali Dejvidov problem je bio ve} to {to se nalazio na tako istaknutom mestu u kabinetu koji je izgubio bitku. „Crveni Ed” sada je „premijer u senci“ vlade u senci laburista, {to na Ostrvu predstavqa inkubator za kadrove ko ji bi ve} na slede}im izborima mogli da preuzmu odgovornost.

I premijer Dejvid Kameron i lider Konzervativne partije, u junu 2003. postao je „ministar u senci”, pa potpredsednik torijevaca, a predsednik u maju 2005. kada je lider konzervativaca Majkl Hauard dao ostavku posle pobede la burista na izborima. Kameron je prvo {to je uradio sastavio A-listu svojih perspektivnih kandidata za parlamentarne izbore, koju su odmah napali ~lanova stranke zbog “diskontinuiteta s tradicionalnim vrednostima” – tj. raz laza sa seniorima u stranci. Ostatak je istorija: torijevci 2010. pobe|uju, pr vi put posle 1992. A Kameron je u kampawi kritikovao Gordona Brauna da je “analogni politi~ar u digitalnoj eri” i “betonski blok na reformisti~kom autoputu” i – pogodio u metu. a to se ve} ukazuje izborom novih potpredsednika. Jer kako druga~ije reago vati na gre{ke koje skupo ko{taju, po put one pretwe gra|anskim ratom port parolke Jelene Trivan u kampawi „ako DS ne pobedi na izborima“, koja je rezultirala zna~ajnim padom rejtinga stranke? Potrebna je nova komunika cija s javno{}u, pragmati~nost ali i druga~ije tuma~ewe politi~ke odgo-

bira~i dali svoj sud na izborima, moralno je povu}i se. Tako treba razumeti i poruku novog predsednika DS-a, da se podvu~e crta i krene sa novim principima delovawa ove stranke i u ovoj stranci. \ilas je svojim porukama na izbornoj skup{tini DS-a naglasio da ho}e kontinuitet s svim onim {to je bilo dobro, ali i diskontinuitet sa svim onim {to je neprimereno DS-u.

Na pitawe da li bi po wegovoj oceni eventualna smena qudi iz Tadi}evog okru`ewa u Skup{tini Srbije mogla da doprinese brzom povratku poverewa apstinenata i razo~aranih bira~a DSa koji u maju nisu hteli da glasaju za stranku, Orlovi} ocewuje da je pro~i{}avawe vlastitih redova neizbe`no.

– Mo`da nije precizan izraz „qudi iz ne~ijeg okru`ewa“, jer se radi o funkcionerima stranke a ne privat nim licima. U ciqu vra}awa izgubqe nog ili poquqanog poverewa, verovatno je dobar na~in i priznavawe sostvenih gre{aka, samokritika i davawe li~nih primera. To je neka vrsta katarze ili pro~i{}ewa, odnosno osloba|awa partije tereta sumwi i optu`bi koje su se nad wom nadvile. Mo`e se desi ti da su neki kadrovi dobri ali je slika u javnosti o wima lo{a.

Po wegovim re~ima, nije neobi~na ni hitra reakcija SNS-a koja opet najavquje promenu vlasti u Beogradu, motivisana `eqom da predupredi upravo takav scenario i ne dopusti \ilasu da „naraste”, povrati pozicije stranke i nametne se kao uverqiva alternativa napredwaka.

– Vladaju}oj koaliciji, ili wenoj sto`ernoj stranci, nije u interesu jaka opozicija, ali je to u interesu demokratije i gra|ana Srbije, jer je vlast bez opozicije kao kola bez ko~nica – nikada ne znate gde }e da udari. Politika legitimizirawa nove vlasti neuspesima prethodne je kratkog dometa.

Neuspesi prethodne vlasti ne mogu biti ve~ni izgovor niti alibi nove vlade Srbije. Gra|ani su zaista gladni pravde, ali nismo daleko od stvarne gladi u Srbiji. A tu parole ne poma`u – izri~it je profesor Orlovi}.

U razvijenim demokratijama princip politi~ke odgovornosti je na prvom mestu. Primera ima bezbroj a odnose se i na najuspe{nije politi~are u jednom trenutku, koji ve} u slede}em moraju da predaju {tafetu drugima – ~esto qutim rivalima. I pragmati~ni ne ma~ ki pre mi jer, so ci jal de mo krata Gerhard [reder kada je 2005. izgubio izbore, shvatio je da je time ujedno izgubio pravo da bude politi~ar u punom radnom vremenu.

A [reder je za Nema~ku postigao mnogo: svojom Agendom 2010 sproveo je realne strukturne reforme. Za vreme svojih mandata od 1998. do 2002. i od 2002. do 2005. kreirao je dugoro~no povoqan razvoj, sla`u se danas mnogi, i nema~ka privreda je i danas usred svetske ekonomske krize zdrava, sa samo 5 posto nezaposlenih. Prvo [rederovo pravilo glasilo je: reforme vrede jedino ako ujedno generi{u politi~ku nepopularnost; drugo: kreatori promena obi~no gube vlast pre nego {to rezultati u ekonomiji i dru{tvu po~nu da rade wima u prilog.

Na`alost, dragi doma}i politi~ari bi se verovatno zblanuli pred ~iwenicom da neko razmi{qa na takav na~in. n Re qa Kne `e vi}

4

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

INTERVJU

ALEK SAN DAR QU BI],

Dr `a va ni je Po da ci po ka zu ju i da pri r bi ja je jo{ pre ne ko li ko po re ze, tak se, na me te, a svim osta go di na usvo ji la Na ci o nal nu lim in sti tu ci ja ma se to strikt no osni va wu ma lih i sred wih prestra te gi ju za raz voj ma lih i za bra wu je. d u ze }apre ko 92% po ~et ni ka ne sred wih pred u ze }a (MSP), ali  Me |u tim, broj ne li kvid nih mo `e da ra ~u na na start-ap kre ma lih i sred wih pred u ze }apo - di te ili bi lo ka kvu dru gu kre ume sto pro jek to va nog za maj ca ko ji }e po kre nu ti srp sku pri vre du i br - ras tao je u pro te kle ~e ti ri go dit nu po dr {ku, jer ko mer ci jal di ne za oko 40.000, a za to ipak zo otvo ri ti sto ti ne hi qa da no vih ne ban ke ne kre di ti ra ju po ~et rad nih me sta, sta ti sti ka ne dvo - ni su kri vi sa mo pa ra fi skal ni ni ke u bi zni su... na me ti? smi sle no po ka zu je da se taj sek tor – Te pri med be sto je i mi po ku – Ve o ma va `an ko rak na tom pla - {a va mo da i taj pro blem re {i mo. na la zi u du bo koj kri zi. Pre ma po da ci ma Uni je po slo da va ca, od po - nu je ve zan za pred lo `e ni Za kon o Je dan mo del su kre di ti sa sub ven ro ko vi ma iz mi re wa nov ~a nih oba - ci o ni sa nom ka mat nom sto pom. Na ~et ka 2008. do ove go di ne uga {e no je vi {eod 120.000 ma lih pred u ze }a ve za u ko mer ci jal nim tran sak ci ja - i me, ka mat ne sto pe u Sr bi ji da nas ma, ko ji u svo jim te me qi ma ima i rad wi, a pre ko 100.000 rad ni ka su da le ko od ni skih i mi smo se ide ju da se uve de red u fi nan sij ski osta lo je bez po sla... kroz mo del sub ven ci o ni sa nih ka si stem. Taj akt pred vi |a oba ve zu ma ta po tru di li da upra vo MSP – Mno go je ura |e no u pro te kla dr `a ve da sve svo je oba ve ze iz mi ri ~e ti ri me se ca upra vo na pla nu ure omo gu }i mo po voq ni je kre di te. Da |e wa am bi jen ta unu tar ko jeg funk - za naj vi {e 45 da na, dok je za pri - je to uro di lo plo dom po ka zu je po ci o ni {u MSP, jer su i na {e da tak o go to vo mi li jar du ana li ze po ka za le da za taj ne evra, ko je je pri vre da po vu Pri vre da je za ma we od tri ga tiv ni trend ni je kri va sa mo kla za ma we od tri me se ca, eko nom ska kri za, ve} umno go od sep tem bra do kra ja no me se ca, od sep tem bra do kra ja me od go vor nost sno si i dr `a vem bra, od ~e ga je bez ma lo no vem bra, po vu kla go to vo va – ka `eza „Dnev nik” dr `av po lo vi na, od no sno 480 mi li ni se kre tar u Mi ni star stvu mi li jar du evra, od ~e ga je bez ma lo o na evra, oti {la upra vo ka po lo vi na, od no sno 480 mi li o na fi nan si ja i pri vre de Alek ma lim i sred wim pred u ze san dar Qu bi}. – Iz me |uosta }i ma. evra, oti {la ka ma lim log, pred u zet ni ci do sa da na Dru ga mo gu} nost ko ja se i sred wim pred u ze }i ma pro sto ni su mo gli da pla ni ra nu di MSP je po sred stvom ju po slov nu go di nu, jer ni ka da stro go na men skog kre di ta za ni su zna li iza kog }e ih }o {ka sa - vred ne su bjek te taj rok 60 da na. To po mo} ma lim i sred wim pred u ze }e, iz me |u osta log, omo gu }i ti pre~e ka ti ne ka no va da `bi na. Bi lo je, }i ma, ko ji je Re pu bli ka Sr bi ja uze d u zet ni ci ma, ko ji su se, re ci mo, za pre vi {e za di ra wa u wi hov xep, s la od Evrop ske in ve sti ci o ne ban du `i li ka ko bi po kre nu li pro iz - ke, i taj se no vac pla si ra pre ko po ob zi rom na to da je ra znim pa ra fi vod wu, da sa ve }om iz ve sno {}u slov nih ba na ka. Tre }i vid po dr skal nim na me ti ma od wih uzi man pla ni ra ju da qe ko ra ke, jer }e sa da {ke od no si se na pro je kat po mo }i no vac ka ko bi se fi nan si ra le ne ke ipak mo }i da ra ~u na ju s tim ka da }e za sa mo za po {qa va we, ko ji se re a dru ge stva ri. I mi smo od mah uki na pla ti ti svo ju ro bu, {to do sa da nu li 138 ta kvih na me ta, ko ji ma je li zu je pre ko Na ci o nal ne slu `be go di {we pred u zet ni ci ma u pro se - ni je bio slu ~aj. Ono {to je taj akt za za po {qa va we. Ipak, mo `da naj ku iz bi ja no iz xe pa oko 200.000 di - do neo je ste i ka `wa va we di rekt no ve }iis ko rak je na pra vqen ka da su od go vor nih za pre ko ra ~e we ro ka, na ra. No, ono {to je jo{ va `ni je, u pi ta wu start-ap kre di ti pre ko bi lo da se ra di o di rek to ru, pred pro pi sa no je da sa mo Mi ni star Fon da za raz voj. No vi na je da smo stvo fi nan si ja mo `eda re gu li {e sed ni ku op {ti ne ili mi ni stru. ne dav no u Fon du usta no vi li po se ban tim qu di sa za dat kom da po ma `u ma lim i sred wim pred u ze }i ma u Man gup ska „de fi ska li za ci ja” pre pre mi po treb ne do ku men ta ci je, – Ne mo `e te sve pro ble me s ko ji ma se pred u zet ni ci su sre }u ka ko bi {to kva li tet ni je apli ko sa gle da ti iz kan ce la ri je, na pro tiv – na vo di Qu bi}. – Re ci mo, va li i ti me po ve }a li {an su da do tek to kom raz go vo ra sa pred u zet ni ci ma i za na tli ja ma sa zna li bi ju po vo qan kre dit. U sva kom slu smo da Sr bi jom {par ta ju ne ki qu di ko ji „de fi ska li zu ju” wi ho ~a ju, za pred u zet ni ke je naj va `ni je ve fi skal ne ka se. Mi smo za 35 de lat no sti uki nu li oba ve zu evi to da }e svi ti pro gra mi bi ti na den ti ra wa pro me ta pre ko fi skal ne ka se, a on da se ne ki do se ti sta vqe ni i u 2013. li i po ~e li da uzi ma ju pa u {al ci ma i do 5.000 di na ra na ime ta Ka ko sti mu li sa ti pred u zet ni ke da se ba ve pro iz vod nim ko zva ne „de fi ska li za ci je” – ~u pa wa ka bla iz stru je. To je sa mo de lat no sti ma, a ne da no vac, je dan od raz lo ga zbog ~e ga smo stal no na te re nu, jer ni {ta ne ako ga ima ju, ula `u u tr go vi nu? vre de do pi si i pred stav ke, pred u zet ni ci mo ra ju ima ti ko me da u – In ten ci ja je da se sve ve }ibroj o~i ka `ukon kret no {ta ih ti {ti, bo li, gde je ne prav da, {ta bi odo bre nih kre di ta usme ra va u pro tre ba lo po pra vi ti i ka ko... Iz istih raz lo ga smo pri Mi ni star iz vod wu. Ma la i sred wa pred u ze }a stvu fi nan si ja i pri vre de ofor mi li i Sek tor za pred u zet ni su zna ~a jan deo pri vre de, ali ona {tvo, ~i ja su vra ta uvek otvo re na. kao ta kva ni su sa mo stal na, ve} se

S

DR @A VA IZ GLE DA JO[ NI JE PRE LO MI LA HO ]E LI SE ZA ME RI TI RU SI MA I PO VE ]A TI NIS-u RUD NU REN TU

Sad je i Din ki} u{ao u pri ~u la da Sr bi je, o~i to je, i da qe ne ma je din Ova ra ~u ni ca te me qi se, ina ~e, na po da ci ma o stven stav oko to ga ko ji iz nos rud ne ren te obi mu pro iz vod we NIS-a iz pro {le go di ne, te - 3 ili 7 po sto - NIS tre ba da upla }u je na pro se~ noj ce ni naf te i ga sa u 2011. Ono {to se, me ime eks plo a ta ci je naf te i ga sa u na {oj ze mqi. |u tim, vi di iz iz ve {ta ja NIS za tre }i kvar tal Ta kav za kqu ~ak ne dvo smi sle no pro iz i la zi iz 2012. go di ne, a ko ji nam je pre do ~en u Vla di Voj vo istu pa dvo je mi ni sta ra to kom ovo ne deq ne ras di ne, je ste da u od no su na isti pe riod pro {le go di pra ve u Skup {ti ni Sr bi je. Pod se ti mo, “Dnev ne ni je do {lo do dra ma ti~ nih pro me na: pro iz vod nik” je pro {le ne de qe uka zao na to da se oko pri wa naf te je ne znat no po ve }a na, dok je pro iz vod wa vi le go va nog sta tu sa NIS po pi ta wu vi si ne rud ne ga sa ne znat no opa la. Ipak, NIS je za hva qu ju }i ren te mi ni star Mi lan Ba ~e vi} i mi ni star ska pro me ni ce na za be le `io za oko 5 mi li jar di di na Zo ra na Mi haj lo vi} ozbiq no raz mi mo i la ze. Od ra ve }i pri hod od naf te, od no sno za 1,3 mi li jar de go va ra ju }i na no vo po sla ni~ ko pi ta we po sla ni ka di na ra od ga sa. Sa mim tim, u tre }em kvar ta lu ove LDP Bo ja na \u ri }a, mi ni star ru dar stva Ba ~e vi} go di ne od rud ne ren te ko ju je NIS upla tio na ra je po no vio stav da }e rud na ren ta od 3 po sto va `i ~u ne 23 lo kal ne sa mo u pra ve u AP Voj vo di ni, le ti za NIS do is te ka Ener get skog spo ra zu ma, od glo je oko 700 mi li o na di na ra. U istom pe ri o du no sno do 2038. go di ne i da je to “prav no sta we pro {le go di ne upla }e no je oko 515 mi li o na di na stva ri”. ra.

– U ~la nu 13. (Ener get skog spo ra zu ma iz me |u Ru Da kle, pret po sta vio, pri istom obi mu go di {we si je i Sr bi je) tak sa tiv no je na ve de no {ta se sve pro iz vod we, oprost Ru si ma 30-ak mi li o na evra sma tra pod po gor {a nim uslo vi ma po slo va wa. ^i pod go di ni do kra ja va `e wa Ener getstkog spo ra zu we ni ca je da je 3 po sto rud ne ren te pri vi le gi ja ko ma mo gao bi se po pe ti i do mi li jar du evra. Ko men ri sni ka tog pra va. To je ne {to {to je ova vla da za ta ri {u }i spe ku la ci je o to li kom iz no su, mi ni star te kla – na veo je, pre ma ste no gra mu sa te sed ni ce, Ba ~e vi} je re kao po sla ni ci ma da ta kva ma te ma ti mi ni star Ba ~e vi}. Pod se ti mo, Za ko nom o ru dar ka “pa da u vo du” ako is tra `i va wa po ka `u da u na stvu iz pro {le go di ne na kna da za ko ri {}e we mi {oj ze mqi ne ma do voq no naf te i ga sa. Ipak, on je ne ral nih si ro vi na, kad je po tom do dao da ni je spre re~ kon kret no o ek plo a ta man da tvr di da taj iz nos do ci ji naf te i ga sa, po ve }a na kra ja va `e wa Spo ra zu ma ne Kod Ru sa je ren ta je sa 3 na se dam po sto. mo `e da bu de ~ak i ve }i od pre k o 20 po s to Spor ni ~lan 13. Ener mi li jar du evra.

Mi ni star ska Zo ra na Mi haj lo vi} iz ja vi get skog spo ra zu ma, ina ~e, Po kra jin ska se kre tar ka la je pred na rod nim po sla ni ci ma da je na go vo ri o uslo vi ma opo re za ener ge ti ku i mi ne ral ne ne dav no odr `a nom sa stan ku Me {o vi tog ru - si ro vi ne is ti ~e da je u ci zi va wa, ta~ ni je o iz u ze }u sko-srp skog ko mi te ta do go vo re no da je po - qu o~u va wa rud nog bo gat od na knad nog opo re zi va wa treb no utvr di ti me to do lo gi ju is pla ti vo kom pa ni ja ko ji u~e stvu ju u stva ze mqe ali i ade kvat sti in ve sti ci ja “Ga sprom wef ta” u Sr bi ji, pro jek ti ma ko ji je su pred nog na pla }i va wa eks plo a i da }e se tek na kon to ga mo }i go vo ri ti o met Ener get skog spo ra zu ta ci je tog bo gat stva, neo p vi si ni rud ne ren te. „Rud na ren ta je mno go ma: iz grad wa ga so vo da “« Ju hod no da rud na ren ta iz no vi {a u svim dru gim ze mqa ma, pa ~ak i u Ru `ni tok” kroz Sr bi ju, iz si naj ma we se dam po sto. si ji, gde ne sa mo {to je pre ko 20 pro ce na ta, grad wa pod zem nog skla di – Mi smo jo{ to kom iz ra ne go se ~ak pla }a i iz vo zna tak sa”, na ve la {ta ga sa “«Ba nat ski dvor”, de sa da {weg Za ko na o ru je mi ni star ka, uz na po me nu da se Sr bi ja „s te re kon struk ci ja i mo der dar stvu tra `i li da se rud du `nom pa `wom mo ra po na {a ti pre ma vla ni za ci ja kom plek sa ko ji na ren ta po ve }a sa 3 na 12 sti tim pri rod nim re sur si ma”. pri pa da AD NIS. Pre ma po sto, du bo ko sve sni ko li toj od red bi, do do sti za wa ko Sr bi ja gu bi zbog ni skih is pla ti vo sti na ve de nih iz no sa ko ji se pla }a ju na pro je ka ta opo re zi va we u~e sni ka u tim pro jek ti ma ime na kna de za ko ri {}e we mi ne ral nih si ro vi na – “vr {i }e se u skla du sa za ko no dav stvom Re pu bli ke pod se }a Na ta {a Pa vi }e vi} Ba ji}.

Sr bi je ko je je bi lo na sna zi na dan pot pi si va wa Iako se pri vi le go van sta tus NIS-a ti ~e i bu Ener get skog spo ra zu ma”. xe ta voj vo |an skih lo kal nih sa mo u pra va te bu xe ta A da je Ener get ski spo ra zum, ili ba rem fa mo APV, ali i od no sa pre ma rud nom bo gat stvu o ko jem zni ~lan 13. pi san u du hu „Pi ti ji nih pro ro ~an sta go vo ri po kra jin ska se kre tar ka, Vla da Voj vo di ne va”, osta vqa ju }i ve li ki pro stor za pre slo bod no ne }e, za sa da, pred u zi ma ti ni ka kve ko ra ke u prav tu ma ~e we, po tvr di la je mi ni star ka Zo ra na Mi haj cu ospo ra va wa po vla {}e nog sta tu sa NIS-a. U Ba lo vi} pru `a ju }i, na i me, po sla ni ci ma Na rod ne no vi ni, me |u tim, sma tra ju da s ob zi rom na va `nost skup {ti ne svo je tu ma ~e we te od red be Spo ra zu ma.

Ener get skog spo ra zu ma, svo je prav no tu ma ~e we mo – ^i we ni ca je – is tu pi la je mi ni star ka – da je ra da da Vla da Sr bi je, na kon ~e ga bi se tek mo glo po tom Ener get skom spo ra zu mu rud na ren ta bi la 3 zna ti – da ci ti ra mo mi ni stra Ba ~e vi }a – prav no po sto, i u tom ~la nu ko ji apo stro fi ra mi ni star sta we stva ri.

Ba ~e vi} se na vo de tak se i po re zi ko ji ne mo gu da se Ako ni zbog ~e ga dru gog, Vla da Sr bi je bi to tre me wa ju. Me |u tim, ozbiq no je pi ta we da li je rud ba lo da ura di i zbog svo jih mi ni sta ra, ko ji upor no na ren ta tak sa? Mi sli mo da ni je! za stu pa ju di ja me tral no su prot ne sta vo ve. A ko ji [ta za bu xe te Sr bi je i AP Voj vo di ne, te za bu }e od ta dva na kra ju pre vla da ti, vi de }e se ve} pri xe te lo kal nih sa mo u pra va na te ri to ri ji Voj vo di do no {e wu no vog za ko na o ru dar stvu, ali i jo{ jed ne, oda kle NIS va di 90 po sto naf te i ga sa, zna ~i nog, ko jeg pri pre ma Din ki }e vo Mi ni star stvo fi po {te da te kom pa ni je od po ve }a wa rud ne ren te na nan si ja - za ko na o na kna da ma za ko ri {}e we jav nih se dam po sto? Na {u pro {lo ne deq nu ra ~u ni cu da do ba ra. bi zbog ta kvog sta va pri hod od rud ne ren te bio ma – Za ko nom o na kna da ma za ko ri {}e we jav nih do wi za oko 30 mi li o na evra go di {we, po tvr |e na je ba ra bi }e, po red osta log, pro pi sa ne i na kna de za u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za ener ge ti ku i mi ko ri {}e we mi ne ral nih si ro vi na, te ko }e sve i u ne ral ne si ro vi ne. kom pro cen tu bi ti kraj wi ko ri snik te na kna de – – Ako ima mo u vi du da je NIS la ne na ime rud ne re kla nam je Na ta {a Pa vi }e vi} Ba ji}, iz ra `a va ren te upla tio oko 2 mi li jar de di na ra po sto pi od ju }i na du da }e se u po kra jin ski bu xet i na da qe 3 po sto, sa sto pom od 7 po sto taj bi iz nos, pre ma na sli va ti 10 po sto od ukup nog iz no sa rud ne ren te. {oj ra ~u ni ci, bio za 2,6 mi li jar di di na ra ve }i – Uko li ko, me |u tim, na cr ti tih za ko na ne bu du re kla je za na{ list Na ta {a Pa vi }e vi} Ba ji}, po - po voq ni po Voj vo di nu, Vla da APV }e u ci qu za kra jin ska se kre tar ka za ener ge ti ku i mi ne ral ne {ti te rud nog bo gat stva Po kra ji ne pred u ze ti sve si ro vi ne. Ona je isto vre me no po tvr di la na {e na za ko nom do zvo qe ne me re da do to ga ne do |e. „I ja vo de da bi, uko li ko se ni {ta ne pro me ni, bu xe ti sam uve re na da }e mo u to me us pe ti”, po ru ~i la je po lo kal nih sa mo u pra va osta li kra }i za mi li jar du kra jin ska se kre tar ka za ener ge ti ku i mi ne ral ne di na ra, a po kra jin ski bu xet za oko 200 mi li o na di si ro vi ne. n De nis Ko lun yi ja na ra..

V

KA KO ZA I STA IZ GLE DA

VESTI Par la ment usvo jio bu yet sa 138 gla so va „za” Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je bu xet za na red nu go di nu, ko ji pred vi |a de fi cit od 121,9 mi li jar di di na ra. Za bu xet je gla sa lo 138 po sla ni ka vla da ju }e ve }i ne, 69 po sla ni ka opo zi ci je je bi lo pro tiv, a tro je po sla ni ka ni je gla sa lo. Pre ma usvo je nom bu xe tu, eko nom ska i fi skal na po li ti ka u 2013. go di ni bi }e usme re na na ma kro e ko nom sku sta bil nost, ubr za we pri vred nog ra sta i uspo ra va we pa da za po sle no sti, sma we we fi skal nog de fi ci ta i uspo ra va we ra sta jav nog du ga i struk tur ne re for me. Pro ce wu je se da }e sto pa re al nog ra sta bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) u Sr bi ji u 2013. go di ni iz no si ti dva od sto, a sto pa in fla ci je 5,5 od sto. Ume ren eko nom ski rast u 2013. o~e ku je se na osno vu opo rav ka ak tiv no sti u ve }i ni sek to ra pri vre de i po boq {a wa sta wa pri vre de ze ma qa ko je su glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri Sr bi je. Fi skal na kon so li da ci ja u ce li ni u 2013. za sni va se na po re skoj re for mi, ogra ni ~e nom ra stu pla ta za po sle nih u jav nom sek to ru i pen zi ja, u{te da ma kroz spro vo |e we re for mi, te po ve }a we efi ka sno sti jav nog sek to ra. Za hva qu ju }i me ra ma fi skal ne kon so li da ci je, de fi cit re pu bli~ kog bu xe ta u na red noj go di ni tre ba lo bi da bu de 3,3 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, a kon so li do va ni de fi cit, ko ji ob u hva ta i bu xe te po kra ji ne, lo kal nih sa mo u pra va i or ga ni za ci ja oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa 3,6 od sto BDP-a, od no sno 132,3 mi li jar di di na ra.

Evrop ska od na{e

o sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je usvo ji li su bu xet za 2013. go di nu za ko ji vlast tvr di da je pro jek to van „po me ri si ro ma {nih”, a da pri tom ni ko ni je iza {ao s ta~ nim po da ci ma ko li ko je za i sta si ro ti we u ovoj dr `a vi. Jer da je ste, on da bi i la i ku bi lo ja sno da ni tri ova kva bu xe ta ni su do voq na da se be da ko ja iz go di ne u go di nu vr to gla vo ra ste pod mi ri – a o bo qem `i vo tu da se i ne pri ~a.

Na i me, i pre ne go {to je eko nom ska kri za sti gla za pro se~ nog gra |a ni na Sr bi je, na ime so ci jal ne za {ti te iz dva ja no je mno go ma we od evrop skog pro se ka, a ka da je 2008. go di ne bi lo ja sno da nas kri za ne sa mo ne }e za o bi }i ve} da }e nas do ku su ri ti – ni {ta ni je u~i we no za si ro ti wu. Jer da je ste, on da da nas ne bi smo bi li tu gde smo: da je si ro ma {an sva ki de se ti sta nov -

P

nik Sr bi je, a da nad gla vom sva kog pe tog vi si Da ma klov ma~ si ro ma {tva. Do voq no je da sa mo jed nog me se ca osta ne bez pri ho da pa da mu vo da pre |e pre ko gla ve.

Da nas u Sr bi ji sva ka de se ta oso ba do bi ja ne ku vr stu so ci jal ne po mo }i iz bu xe ta: 656.202 oso ba do bi ja de~ ji ili do da tak za tu |u ne gu i po mo}, ili nov ~a nu so ci jal nu po mo}. No, pro blem je {to je ta so ci jal na po mo} ma wa i od mi ni mu ma od 8.500 di na ra me se~ no ko li ko se uzi ma kao me ra za si ro ma {tvo, i {to wu ne do bi ja ju mno gi ko ji ne ma ju ni ka kvih pri ma wa ali ni pri li ku da se ukqu ~e u so ci jal nu za {ti tu.

Pod se ti mo, u Sr bi ji je, pre ma sta ti sti ci, si ro ma {an sva ko ko za ra |u je ma we od 8.500 di na ra ili 80 evra me se~ no, {to je do voq no tek da se pla ti utro {e na stru ja i dnev no ku pi vek na hle -

Dr `e se sa mo di rek to ri Pre ma re zul ta ti ti ma is tra `i va wa In sti tu ta za so ci o lo {ka is tra `i va wa, do ma }in stva u Sr bi ji da nas su ma we eko nom ski ak tiv na ne go pre 10 go di na. Du bin ska ana li za sta wa uka zu je na trend po gor {a wa ma te ri jal nog sta tu sa svih slo je va u dru {tvu, a po go to vo onih ko ji ne ma ju vi so ki ru ko vo de }i po lo `aj ili pred u zet ni~ ku fir mu. Na i me, po ka za lo se da sa mo ma li broj do ma }in sta va, onih ko ja pri pa da ju naj bo ga ti jim slo je vi ma dru {tva, uspe va ju da iz beg nu ili ubla `e udar eko nom ske kri ze ti me {to mo gu da o~u va ju svo ju imo vi nu i pri ho de, dok su svi osta li su o ~e ni sa vid nim po gor {a wem si tu a ci je u od no su na 2003.

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

5

DR @AV NI SE KRE TAR U MI NI STAR STVU FI NAN SI JA I PRI VRE DE

tu da sle `e ra me ni ma

ipak mo ra ju na slo ni ti na ve li ke si ste me.

Uko li ko ne ma te ta kvih ve li kih pri vred nih si ste ma ili su oni u pro ble mi ma, po sle di~ no se sma wu je i broj pro iz vod nih pred u ze }a u sek to ru MSP i oni se on da ori jen ti {u na uslu ge. Ilu stra ci je ra di, na jed nog rad ni ka u po go ni ma „Fi ja ta” u Kra gu jev cu do la ze jo{ 4-5 za po sle nih u MSP iz tzv. dru gog pr ste na, ko ji ~i ne fir me ko je pro iz vo de od re |e ne kom po nen te, ili pru `a ju uslu ge odr `a va wa opre me, re mon ta... Dru gim re ~i ma, sva ki do la zak ve li ke kom pa ni je po pra vi lu zna ~i o`i vqa va we ~i ta vog jed nog pri vred nog seg men ta ko ji je op slu `u je. Za to mi i ra ~u na mo da }e ovo go di {wi trend pa da in du strij ske pro iz vod we bi ti ne sa mo za u sta vqen u 2013. ne go o~e ku je mo i rast od 2 pro cen ta. A ko, pak, go vo ri mo i o ve li kim dr `av nim si ste mi ma kao po ten ci jal nom sta blu iz ko jeg se ta ko |egra na ju MSP, ho }eli dr `a va ko na~ no dir nu ti u osi we gne zdo wi ho vog re struk tu ri ra wa?

– Naj pre, mo ra bi ti ja sno da sa mo pra vo rad no me sto mo `e da ge ne ri {eno vo rad no me sto. A u ve }i ni pred u ze }ako ja

su tre nut no u po stup ku re struk tu ri ra wa mi ima mo „ima gi nar na” rad na me sta, wih sko ro 60.000, jer u tim pred u ze }i ma qu di „ra de”, a u stva ri ne ra de. I na {a je na me ra da sta vi mo ta~ ku na taj pro ces ko ji tra je ve} 12 go di na i ne vo di ap so lut no nig de. Ogrom ne sub ven ci je, ko je je do sa da dr `a va da va la tim pred u ze }i ma, sa mo su jed na stra na nov ~i }a; jer, pre ma na {oj ana li zi, ono {to ta pred u ze }a i da qe pro du ku ju kao dug na go di {wem ni vou na ime ne pla }e nih po re za i do pri no sa, tak si, ra ~u na za stru ju i gas... do sti `eci fru od 720 mi li o na evra! E, mi `e li mo da tu pri ~uko na~ no za vr {i mo.

Po stu pak }e se okon ~a ti 30. ju na 2014, a u me |u vre me nu }e mo vi de ti ko }e u ste ~aj, za ko ja se mo `e na }iku pac, a ko ima pro iz vod i po zi ci ju na tr `i {tu, ali ~i je nor mal no po slo va we gu {i ne ki isto rij ski dug pa }e se tim na sle |em po za ba vi ti dr `a va.

Ka da je, pak, re~ o osta lim jav nim pred u ze }i ma, ona ta ko |emo ra ju do }i na dnev ni red. Pr vi ko rak je ve} na ~i wen kroz pred lo `e ne iz me ne Za ko na o jav nim pred u ze }i ma, ko ji vo di wi ho voj pro fe si o na li za ci ji, od no sno dru ga ~i jem i od go vor -

ni jem upra vqa wu. No vim na ~i nom ra da i  Ho }e li to us pe ti i da „pre ve de” pro fe si o nal nim me nax men tom, bez upramno ge pred u zet ni ke iz „si ve zo ne” u v nih od bo ra, a sa di rek to ri ma ko ji ni su le gal ne to ko ve? par tij ski funk ci o ne ri, stva ra ju se uslo – Jed na od kqu~ nih pri med bi pred u zet vi da se ova pred u ze }anaj pre kon so li du ju, ni ka, pri vred ni ka, za dru ga ra i po qo pri pa da on da vi di mo ka kva je za i sta si tu a ci vred ni ka od no si se upra vo na ne lo jal nu ja u wi ma. Jer, po sa da {wim „pra vi li ma kon ku ren ci ju. U vre me ni ma iza nas su zbi igre” vi ta mo za pra vo ni ne mo `e te sa gle ja wem „si ve eko no mi je” su se is kqu ~i vo da ti pra vo sta we. A on da, ka da za i sta bu - ba vi li tr `i {ni in spek to ri. A s ob zi rom de mo ima li ja snu sli ku, bi }e lak {e i na to da wih u ce loj Re pu bli ci ima sve ga utvr di ti na ~in na ko ji }e ta pred u ze }a par sto ti na, to je bi la go to vo ne mo gu }a on da bi ti re struk tu ri ra na. mi si ja. I za to smo mi sa da iz u ze li „si vu Pre ma po da ci ma Po re ske upra ve, zo nu” ili „cr nu” – jer cr wa ne mo `ebi ti – du go va we na re pu bli~ kom ni vou za po - iz nad le `no sti tr `i {ne in spek ci je i re ze iz no si 967 mi li jar di di na ra, od pre ba ci li je u nad le `nost Po re ske upra ~e ga je 340 mi li jar di glav ni ca, a ~ak ve. A po re zni ka ima vi {e od 7.000, i oni 627 mi li jar di ot pa da na ka ma te? pri to me ta~ no zna ju gde je sve „si vo”.

– Upra vo sto ga je u pri pre mi Za kon o Isto vre me no, po sla li smo i „po ru ku mi uslov nom ot pi su ka ma ta i mi ro va wu po - ra”, po zi va ju }i sve ko ji se ni su re gi stro re skog du ga ko jim je pred va li da to u~i ne do No ve go vi |e no da se svi ma ko ji di ne, a po sle to ga }e oni ko Iz da va we od mah upla te po re ski ji bu du uhva }e ni u si voj zo bez vred nih pa pi ra ni, a bi dug, auto mat ski ot pi su ju }e si gur no uhva }e ni kao sred s tvo za te zne ka ma te. Ko to ne – sno si ti kon se kven ce. obez be |e wa bi }e mo `e, ali se oba ve `e da Uosta lom, sve po me nu te me }e ubu du }e re dov no iz mi re, po ~ev od „po re ske am ne tre ti ra no kao ri va ti svo je oba ve ze me sti je” pa na da qe, za pra vo i ozbiq no kri vi~ no sec za me sec, i to ~i ni u pred sta vqa ju deo pa ke ta ko de l o za ko j e }e se na red ne dve go di ne, we mu ji u kraj woj li ni ji ima za i}i na ozbiq nu }e bi ti ot pi sa na ka ma ta, ciq i da vra ti „si vu zo nu” u dok }e glav ni cu du ga mo le gal ne to ko ve. ro bi ju }i da iz mi ri na 24 ra te.  A ka ko dr `a va pla Sve to prak ti~ no zna ~i da }e mo onim su ni ra da se iz bo ri sa bjek ti ma ko ji ra de omo gu }i ti da no vac, fan tom skim fir ma ma? ko ji bi ina ~emo ra li da iz dvo je za pla }a – U pot pu no sti nam je ja san va paj pri we za te znih ka ma ta, ulo `e u pro iz vod wu, vre de dok na taj pro blem upo zo ra va, jer ka u traj na obrt na sred stva, u po di za we teh da ne ko sve {to ima ulo `i u bi znis, a on no lo {kih ka pa ci te ta svo jih fir mi ka ko da se po ja ve man gu pi i ope qe {e ga, upro bi se jo{ bo qe po zi ci o ni ra li na tr `i - pa ste, to je ne {to o ~e mu na pro sto mo ra da {tu. vo di ra ~u na dr `a va. Ne ma tu sle ga wa ra Isto vre me no se ra di i na re for mi sa - me ni ma. I za to }e mo vr lo br zo, naj ka sni je me Po re ske upra ve, ka ko joj su pri vred ni po ~et kom sle de }ego di ne, iza }i sa po seb ci naj vi {e i okre nu ti pri ne koj sva ko nim za ko nom, u ko jem }e, iz me |uosta log, dnev noj ko mu ni ka ci ji. Na me ra nam je da iz da va we bez vred nih pa pi ra kao sred stvo tu upra vu de bi ro kra ti zu je mo i da pot pu no obez be |e wa bi ti tre ti ra no kao ozbiq no uki ne mo one su ma nu te re do ve pred {al te - kri vi~ no de lo za ko je }e se i}i na ozbiq ri ma, u ko ji ma se gu be sa ti i sa ti pro duk - nu ro bi ju. Tim }e ak tom bi ti `e sto ko tiv nog vre me na. I}i }e se u prav cu mak si - sank ci o ni sa no i na mer no te ra we fir mi u mal nog po jed no sta vqe wa si ste ma, da bi ste ~aj ka ko bi se iz be glo iz mi ri va we pre smo u per spek ti vi, za ot pri li ke go di nu i u ze tih oba ve za. To vi {e ne }ebi ti pre kr po, do {li do to ga da sva ko mu ni ka ci ja iz {aj ve} kri vi~ no de lo zbog ko jeg }e se ta me |upri vred ni ka i Po re ske upra ve mo `e ko |e vu }i bu ka gi je. Na rav no, sve sni smo da se oba vqa elek tron skim pu tem. Po re da je pre va ra na ta uvek bi lo i da }e ih bi ska upra va ne sme da bu de ba uk, osim za one ti, ali na {eje da stvo ri mo ta kav si stem na me re ne da u~i ne kri vi~ no de lo uta je. gde ta kvi ne }e ima ti pu no ma ne var skog Za sve osta le pred u zet ni ke, ko ji po {te no pro sto ra, a qu di ma ko ji ~e sti to i po {te iz mi ru ju svo je oba ve ze, po re znik ne tre ba no ra de omo gu }i mo da to {to lak {e i bo da bu de ba ba ro ga, ve} ne ko ko im mo `epo qe ra de, pre sve ga na do bro bit wi ho vih mo }i ob ja {we wem, su ge sti jom ili sa ve - po ro di ca. Jer ako je do bro wi ho vim po ro tom u ci qu una pre |e wa wi ho vog po slo va di ca ma, do bro je i dr `a vi. wa. n Mi ro slav Sta ji}

KRO JE WE BU YE TA PO ME RI SI RO MA [NIH?

po mo} si ro ti wi ve }a se dam pu ta ba i li tar mle ka. Isto vre me no je, po re |e wa ra di, prag si ro ma {tva u Evro pi 598 evra me se~ no, sa ko li ko je dan Evro pqa nin mo `e ne sa mo da se pri stoj no hra ni, ve} i da pla ti ko mu na li je i pri u {ti po ne ko za do voq stvo. Uosta lom, to li ka so ci jal na po mo} je i uzrok ogrom nog bro ja azi la na ta sa ovih pro sto ra, ko ji ma {ta ju da se do ~e pa ju ne ke od evrop skih dr `a va i ostva re pra vo na dr `av nu po mo} od ko je mo gu pri stoj no da `i ve a da pri to me ne mo ra ju ni {ta da ra de.

Ja sno je da ni u be di ni smo jed na ki s evrop skim bed ni ci ma i da mo `e mo sa mo da im za vi di mo. No, to je ta ko od u vek i te {ko je bi lo o~e ki va ti da }e se ne {to dra sti~ ni je pro me ni ti, ali da se mo ra ra di ti na po boq {a wu po lo `a ja si ro ti we, to se ne sa mo o~e ki va lo ve} i obe }a va lo. ^ak su nas pre ne ko li ko go di na iz Svet ske ban ke upo zo ri li da mo ra mo po ve }a ti iz dva ja wa za so ci jal nu za {ti tu, jer su ne do zvo qi vo ma la u od no su na eko nom sku mo} ve }i ne stov ni ka.

Upo zo re wa, me |u tim, ni je imao ko da ~u je, a u bu xe tu se ni ka da ni je na {lo do voq no nov ca da se ra di na ve }oj so ci jal noj za {ti ti i ve }im iz dva ja wi ma, iako su se svi kle li u to da raz u me ju si ro ma {tvo i da }e se „svim si la ma tru di ti

da ga sma we”. Tre ba se pri se ti ti da je si ro ma {tvo dra sti~ ni je po ~e lo da ra ste od 2008. go di ne, s eko nom skom kri zom. Po da ci, na i me, go vo re da je do 2007. pro ce nat si ro ma {tva u Sr bi ji bio is pod {est od sto, a da je ve} 2009. sto pa ap so lut nog si ro ma {tva po ve }a na na 6,9 pro ce na ta, da bi 2010. do ma {i la 9,2 od sto.

La ne je pre ma {i la 10 od sto.

ko ji su osta li bez po sla za pro te klih ne ko li ko go di na.

Na `a lost, u me |u vre me nu su se u si ro ti wu po ~e li ubra ja ti i oni ko ji ima ju rad no me sto i ra de, ali ne pri ma ju pla tu.

Gu bi tak po sla i ne mo gu} nost pro na la `e wa istog – a na bi rou ve} ima oko 800.000 zva ni~ no ne za po sle nih, dok je ne zva ni~ no ta broj ka jo{ mno go

Po sla ne ma pa ne ma Do ma }in stva u Sr bi ji ove go di ne ima la su mno go ma we pri li ke da bu du eko nom ski ak tiv na ne go pre de set go di na. Jer, ove go di ne ~ak kod 30 od sto do ma }in sta va, ko ja ima ju ~la no ve rad nog uz ra sta, ni je re gi stro va na ni for mal na ni ne for mal na za po sle nost, dok je 2003. bi lo 25 od sto ta kvih do ma }in sta va. To, pak, zna ~i da je Sr bi ja za pro te klu de ce ni ju iz gu bi la ve li ki eko nom ski po ten ci jal, a da su sa ma do ma }in stva po ve }a la fak tor ri zi ka od si ro ma {tva, i to ne svo jom kri vi com. Jer, ako su hte la da ra de pret hod nih go di na, ~i ni la bi to i sa da ka ko ne bi `i ve la u be di. Me |u tim, po sla ne ma, a ve li ko je pi ta we da li }e ga bi ti i na red ne go di ne.

Jo{ pri li kom is ka zi va wa sto pe si ro ma {tva sta ti sti ~a ri su upo zo ri li da je sko ro mi lion qu di sa mo ne znat no iz nad li ni je si ro ma {tva i da je la ko mo gu }e da se i oni na red nih go di na “uda ve” u be di.

Od we ih de li sa mo gu bi tak re dov ne pla te, ma ko li ko ona mi zer na bi la. A kri za je do pri ne la da mno gi iz gu be i tu pla tu, s ob zi rom na to da pro ce ne go vo re o 400.000 rad ni ka

ve }a – sveo je do bar deo srp skih po ro di ca na pre `i vqa va we od pen zi ja sta ri jih ge ne ra ci ja i to je ujed no i raz log zbog ko jeg mno gi `i ve u za jed ni~ kom do ma }in stvu s ro di te qi ma ko ji ih iz dr `a va ju. Jer, po ka za ju ova vre me na – pen zi o ne ri su dra go ce ni u po ro di ci za to {to ima ju ka kva-ta kva re dov na pri ma wa i ka da se pri ~a o wi ma i te re tu ko ji, na vod no, pred sta vqa ju za ovo dru {tvu,

ni ka ko ne bi sme lo da se za bo ra vi da bi bez wi ho vih pen zi ja si ro ti wa bi la jo{ ve }a.

Sve u sve m u, sto p a si r o m a {tva u Sr bi ji od iz b i j a w a eko nom ske kri ze do da nas po ra sla je za 40 od sto a do bar deo onih ko ji to pret h od n ih go di na ni su bi li sa da }e po sta ti zbog ra sta ce na hra ne, ko mu na li ja i sve ga dru gog {to je po sku pe lo pro te klih me se ci. Is tra `i va ~i In sti tu ta za tr `i {na is tra `i va wa sma tra ju da }e mo bi ti sve do ci po tre be po ja ~a nog an ga `o va wa na ra d u na rod n ih kuj n i zbog pri t i s ka sve ve }eg bro ja qu di ko ji ma }e ~ak i taj vid po mo }i bi ti po tre ban. Na pro sto, u In sti tu tu o~e ku ju da qi po rast ne za po sle no sti, ali i rad ni ka ko ji ra de a ne pri ma ju pla tu, kao i onih ko ji pri ma ju pla tu ali za wu na pro sto ne mo gu da pod mi re osnov ne `i vot ne po tre be. Jer, pro se~ no do ma -

}in stvo u Sr bi ji i da qe naj vi {e nov ca tro {i na hra nu, od no sno na to ode ~ak 44 od sto pri ho da na {ih do ma }in sta va od la zi u tom prav cu dok je u EU taj pro ce nat 16 od sto. [to, na ` a l ost, ni k a k o ne zna ~i da se kod nas bo qe i kva li tet ni je je de, na pro tiv. n Qu bin ka Ma le {e vi}

Po gled ka is to ku re ma pro jek ci ja ma Or ga ni za ci je za evrop ski raz voj i sa rad wu (OECD), pro se~ ni glo bal ni rast u sle de }ih pet de ce ni ja, do 2060. go di ne, bi }e tri od sto, a Ki na i In di ja }e pre te }i SAD po eko nom skoj sna zi. SAD da nas ~i ne sko ro jed nu ~e tvr ti nu glo bal ne eko no mi je, dok je udeo Ki ne u glo bal nom BDP-u 17 pro cen ta, ko li ko i evro zo ne, a In di je se dam od sto. Po la ve ka ka sni je, o~e ku ju prog no sti ~a ri OECD-a, ame ri~ ka eko no mi ja }e ~i ni ti “sa mo”17 od sto glo bal ne, dok }e ki ne ski udeo u svet skom BDP-u bi ti 28 od sto, a in dij ski 18 pro ce na ta. U~e {}e ze ma qa iz sa da {we zo ne evra pa {}e na de vet pro ce na ta.

Po da ci Kon fe ren ci je UN o tr go vi ni i raz vo ju, ob ja vqe ni na In ter net saj tu ma kro e ko no mi ja.org, po ka zu ju da je udeo Sr bi je u svet skom sta nov ni {tvu 0,1 od sto - se dam mi li o na na se dam mi li jar di.

Ali, udeo srp ske eko no mi je u svet skoj je 0,069 od sto, {to zna ~i da je Sr bi ja 30 pro ce na ta is pod pro se~ ne svet ske raz vi je no sti. Je di ne dve gra ne pri vre de u ko ji ma ima mo bo qe re zul ta te od svet skog pro se ka su po qo pri vre da i sa o bra }aj i ko mu ni ka ci je. Prog no ze o to me ka ko }e se srp ska eko no mi ja ko ti ra ti za po la ve ka, ne po sto je.

Ina~e, tre ba uo~i ti da u OECD-u pred vi |a ju da }e se do }i do sma we wa bo gat stva u po je di ni ze mqa ma “sta re” EU ko je se i sa da na la ze u ve li koj fi nan sij skoj i kri zi jav nog du ga ko je su raz ot kri le broj ne sla bo sti tih eko no mi ja. Me |u wi ma su i ne ki od naj zna ~aj nih spoq no tr go vin skih part ne ra Sr bi je – po put Ita li je, {to }e sva ka ko zna ~aj no uti ca ti i na na {u pri vre du i te ra }e nas da ro bu po ku {a mo da pro da mo i na ne ka no va tr `i {ta. S dru ge stra ne, do zna ~aj nog po ve }a wa ku pov ne mo }i ne }e do }i sa mo u no vim la vo vi ma svet ske pri vre de kao {to su Ki na, In di ja, Ju `na Afri ka i Bra zil, ve} i ne kim do ne dav no si ro ma {nim evrop skim ze mqa ma, po put ^e {ke.

Na rav no, ova kve prog no ze, ~ak i kad do la ze od vr lo re le vant nih or ga ni za ci ja, uvek tre ba uzi ma ti sa ve li kom do zom skep se: uko li ko bi smo mo gli da pred vi di mo sve fak to re ko ji }e u bu du} no sti uti ca ti na pri vred ni rast, la ko bi smo mo gli da iz beg ne mo eko nom ske kri ze. A to nam, kao {to zna mo, ne uspe va. n Vla di mir ^vor kov

P

6

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

S U S R E T I : RUDOLF VAJS, STARI-NOVI PREDSEDNIK NEMA^KOG NARODNOG SAVEZA

Verujem u istorijsko pomirewe Srba i Nemaca udlof Vajs, dosada{wi predsednik Nema~kog narodnog saveza, jednoglasno je ponovo izabran na tu funkciju, ~etvrti put za redom.

Glavni ciq u narednoj godini bi}e, ka`e nam, rad sa mladima, omladinska razmena i „anga`ovawe ve}eg broja qudi na terenu kako bi se ostvarivali ciqevi Nema~kog narodnog saveza”.

Vajs za “Dnevnik” obja{wava da su, uo~i izbora, anonomni ~lanovi NNS-a protiv wega vodili kampawu nazivaju}i ga Jevrejem, jer se u svom dosada{wem radu pribli`io i drugim nacionalnim zajednicama u Srbiji. Me|utim, wegov rad govori vi{e od anonimnih pisama, ka`e Vajs.

– Najbitnije je podmla|ivawe Nema~kog narodnog saveza. Kon solidovali smo redove i na Skup{tini su ~lanovi pokazali {ta misle o antisemitskoj politici. Bio sam odu{evqen {to je ~lanstvo pokazalo jedno zrelo razmi{qawe i nije naselo na provokacije. Nema~ki narodni

R

za nazna~io je i ostvarivawe svih ciqeva i dogovora postignutih prilikom wegovo posledwe posete nema~kom parlamentu, Bundestagu. Po wegovim re~ima, matica nije zaboravila nema~ku nacionalnu mawinu, stoji iza we i Nemci u dijaspori vi{e nisu sami, jer je, ka`e, do{lo do strate{kog obrta u pristupu Nema~ke sunarodnicima van matice.

– Mi se apsolutno zala`emo za pomirewe u regionu. Potrebno je utvrditi istorijske ~iwenice i istinu, a najboqi put je dijalog istori~ara. Period ko-

Besplatno u~ewe nema~kog Rudolf Vajs nam je potvrdio da }e od slede}e godine ponovo svi zainteresovani gra|ani u prostorijama Nema~kog narod nog saveza mo}i da besplatno u~e nema~ki. Dvojezi~na nastava u suboti~kim vrti}ima i {kolama ve} postoji, tako da Vajs zakqu~uje da bi su`ivot u ovom gradu trebalo da bude primer mnogima u Evropi. savez postoji i radi 16 godina i ciq nam je bio i ostao da se borimo protiv svakog oblika rasne, verske i druge vrste mr`we – rekao je nam Vajs.

Kao svoje glavne ciqeve u 2013. godini, reizabrani predsednik Nema~kog narodnog save-

ji je iza nas ne bi trebalo da nas vi{e optere}uje i mora do}i do pomirewa. Istorijske ~iwenice treba zajedno da utvrdimo, kroz iskren, otvoren razgovor, pa i napor da se saslu{aju sve strane. To je jedini na~in da se ostvari pomirewe. Sve mo`e da

se postigne strpqivim dijalogom i zato sam uveren da }e do}i do istorijskog pomirewa Srba i Nemaca.

Plan je predsednika NNS je da se poja~a i saradwa sa nevladinim sektorom, mawinskim organizacijama i drugim delovima civilnog dru{tva...

– Naredne godine planiramo da akcenat stavimo na omladinske kampove, razmenu mladih.

Jednostavno, namera nam je da omogu}imo da Nemci iz drugih gradova i zemaqa Evrope vide kako mi to negujemo tradiciju i na{u kulturnu ba{tinu. Bi}e to prilike da oni vide kako `ivimo, s koliko nacija i koliko imamo zajedni~kih manifestacija i doga|aja. Naravno, o~ekujemo i uzvratne posete. Na ovaj na~in }emo uputiti i dobre po-

ruke, jer ne mo`e se procewiva ti neko dru{tvo na osnovu ekstremista.

Vajs daqe obja{wava da su kolege iz drugih zemaqa skrenule pa`wu na to da on uvek daje iste poruke u Beogradu, Be~i ili Berlinu. A predsednik Nema~kog narodnog saveza isti~e da i on sam, i svi wegovi sunarodnici, ali i svi gra|ani Srbije, `ele isto – standard, boqi `ivot.

– U Berlinu se jo{ uvek pri~a da }e Srbiji ponovo biti uveden vizni re`im. Rekao sam im da to ne bi bilo dobro. Mnogi mladi nikada nisu putovali, a ako se vrate vize, ne}e ni putovati.

Dakle, vra}awe Srbije na crnu {engensku listu ne bi smelo biti re{ewe, jer nije ni u ~ijem interesu. Meni je najbitnije da

ovaj stav listom dele ~lanovi NNS, {to jo{ jedan dokaz da je na{e ~lanstvo itekako sazrelo.

Na pitawe {ta o~ekuju od povra}aja imovine, Vajs je kratko prokomentarisao da koliko drugi dobiju, dobi}e i nema~ka zajednica.

– Mi imamo na{a potra`ivawa. Novi zakon je u pripremi i vide}emo {ta }e se promeniti.

Veoma je dobro {to je donet zakon o restituciji i rehabilitaciji. Sada svako ko misli da mu je predak bio nevino optu`en mo`e da podnese zahtev za wegovu rehabilitaciju. Pri tome `elim da naglasim da mi zastupamo interese nema~ke mawine u Srbiji. Dakle, svako ko `eli da vrati dedovinu mora sam da pribavqa dokumenta - ne mo`emo mi to da radimo umesto wega.

Govore}i o samoj nema~koj imovini, Vajs napomiwe da svi koji danas `ive u ku}ama Nemaca, a koji su u wima posle Drugog svetskog rata stvorili novi `ivot, ne mogu i ne smeju biti izba~eni na ulicu.

– Zato i ka`em da }emo dobiti koliko i drugi, odnosno adekvatnu zamenu. Ima na tu temu mnogo pri~a. Bili smo u jednom selu i prijateq se setio svoga detiwsta i ku}e gde je `iveo.

Doma}inima, koji sada tamo `ive, rekao je da se se}a {arenih plo~ica. Doma}in je oti{ao u dvori{te i doneo mu plo~icu, koju je moj prijateq odneo ku}i u Nema~ku. Qudi se razumeju u sre}i i nesre}i, i kako su Nemci napustili svoja ogwi{ta u Vojvodini, tako su i mnogi Srbi i drugi narodi napustili svoja i do{li u Vojvodinu. n Sandra Ir{evi}

VESTI „Jugoslavija od po~etka do kraja” U Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu ju~e je otvorena izlo`ba pod nazivom “Jugoslavija od po~etka do kraja: 1919-1990”, koja }e predstavqati osnovu budu}e stalne postavke tog muzeja. Koncept izlo`be se sastoji od 10 fenomena, koji su podeqeni po nazivima kao {to su “Jugoslavija-li~na karta”, “Teritorija i dr`avni simboli”, “Atentati”, “Narodi Jugoslavije”, “Hrvatski ‘prole}ari’ i srpski ‘liberali’”, “Lice i nali~je re`ima”, “Kraj Jugoslavije”... Izlo `ba }e trajati tri meseca uz otvoren poziv na dijalog, a nakon reakcija stru~ne i akademske javnosti kao i publike, rezultira}e budu}om stalnom postavkom o istoriji Jugoslavije.

Mi{kovi} bez advokata

Miroslav Mi{kovi} je na razgovor u policiju pozvan kao gra|anin i tamo }e u ponedeqak oti}i bez advokata, potvrdio je zastupnik vlasnika „Delte” Nenad Popovi}. Ina~e, B92 saznaje da }e vlasnik „Delte” biti ispitan o slu~aju firme „Delreal”. Ime Miroslava Mi{kovi}a pomiwano je u mnogim slu~ajevima spornih privatizacija kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije, mediji i nezavisna tela. Uloga wegove poslovne imperije istra`ivana je i u slu~ajevima Luke Beograd, Nibens grupe i C marketa. Osim Mi{kovi}a, bi}e saslu{ani i qudi iz wegove kompanije koji su ume{ani u ove privatizacije, navodi B92.

T E M A „ D N E V N I K A ” : BROJ OBOLELIH OD RAKA U VOJVODINI I DAQE RASTE

Ubi{e nas stres i lo{ `ivot roj obolelih i umrlih od raka u na{oj zemqi u posledwih nekoliko decenija je u neprekidnom porastu, uz izuzetak par lokaliteta gde broj obolelih pokazuje trend pada. Kod mu{karaca su naj~e{}i rak plu}a, debelog creva, `eluca i prostate, a kod `ena dojke, debelog creva, grli}a materice, plu}a i tela materice. U pore|ewu sa drugim delovima Evrope na{a zemqa je me|u vode}im po u~estalosti raka plu}a i grli}a materice, dok su stope oboqevawa od drugih malignih bolesti u rangu zemaqa sa sredwe visokim vrednostima.

U Vojvodini se od malignih bolesti godi{we registruje oko 10.000 novoobolelih i to oko 5.000 mu{karaca i oko 4.700 `ena. Od raka je u Pokrajini, na primer 2008. godine, umrlo 3.438 mu{karaca i 2.476 `ena ili oko 7.000 qudi. Kod `ena najzastupqeniji je rak dojke, grli}a materice i debelog creva, a kod mu{karaca rak plu}a, debelog creva i prostate. Od prvih deset malignih tumora na „rang listi“ najzastupqenijih svi pokazuju trend rasta osim raka `eluca koji ima trend pada.

Maligni tumori u Vojvodini su u porastu, {to se bele`i i u razvijenim zemqama sveta, ali bitno je da je ve} nekoliko godina trend umirawa bolesnika od raka spori ji od trenda broja novootrivenih slu~ajeva. To zna~i da se tumori ranije otkrivaju, kao i da se boqe le~e. Samo pre pedesetak godina to je u pravom smislu re~i bila smrtonosna dijagnoza. Karcinom je jo{ uvek neizle~iv, ali ovakva konstatacija sve se opreznije izno si, a bolest „prelazi“ u hroni~no oboqewe koje se terapijom mo`e dr`ati pod kontrolom dugi niz go dina. Napredak nauke i medicine u le~ewu raka je o~it, ali uprkos to me i daqe se bele`i rast broja obolelih. Mo`emo li pobediti

B

rak ili je bitka s wim unared izgubqena? [ta je uzrok rasta broja obolelih od raka na pojedinim lokalitetima? U javnosti se naj~e{}e pomiwe bombardovawe osiroma{e nim uranijumom.

– Prema podacima Prirodno matemati~kog fakulteta u Novom Sadu i daqe stoji da na ovim prostorima nije bilo bombardovawa bombama sa osiroma{enim uranijumom i pove}awe broja obolelih od raka ne mo`e se time tuma~iti – ka`e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. – Pove}awe se tuma~i ubrzanim i stresnijim na~inom `ivota, starewem populacije jer se zna da se maligni tumori daleko ~e{}e javqaju u tre}em `ivotnom dobu nego kod mla|ih qudi, i zna~ajnim poboq{awem dijagnostike pa se maligni tumori ranije otkri ju. I pored boqe dijagnostike i daqe, kod nas i u svetu, oko 5 odsto malignih tumora pronalazimo i le~imo samo kao metastaze, jer ne mo`emo da otkrijemo gde se nalazi primarni tumor .

Na pojednim lokalitetima do{lo je do trenda pada broja obole lih. Unazad petnaestak godina u Srbiji se sprovodi le~ewe bakterije „helikobakter pilori“ koja se nalazi u `elucu. Ona spada u kancerogene prve kategorije.

– Izme|u ~etiri i {est puta je ~e{}i rak `eluca kod osoba koje su zara`ene tom bakterijom u odnosu na one koje nisu. S druge strane, ishrana qudi je daleko kvalitetnija nego nekada, u namirnicama je zna~ajno mawe konzervansa, pre svega nitrita koji se koristio za preradu mesa i wegove pripremu za su{ewe, a vi{e se tro{i sve`e meso ili ono dubinski zamrznuto – ka`e dr Jovanovi}.

Bele`i se i po~etak pada broja obolelih od raka grli}a materice {to je rezultat du`eg perioda

sprovo|ewa akcije ranog otkrivawa raka grli}a materice, odnosno pronala`ewa promena koje prethode raku. Odstrawewem tih promena prakti~no se spre~ava rak.

Od akcija koje bi trebalo uskoro da krenu, a to su akcija ranog otrivawa raka debelog creva i dojke, tako|e se o~ekuje pad broja obolelih od malignih tumora tih lokaliteta.

Karcinom je jo{ uvek neizle~iv, ali ova se konstatacija sve opreznije iznosi. Naime, poznato je i dokazano da su prevencija, da kle nastojawe da do karcinoma ne do|e ili da se wegov nastanak odlo`i za kasnije `ivotno doba, i `e rano otkriti je tumor debelog rano otkrivawe tumora kada je on creva, i to hemotestom gde se movrlo mali, daju odli~ne rezultate kroskopskim putem otkriva priu borbi protiv ove opake bolesti. sustvo krvi u stolici. Kod pacijeSprovo|ewe {irokog skrinigna nata kod kojih se dva puta ponovi kod stanovni{tva jeste skupa akpozitivan test radi se endoskopcija koja zahteva odli~nu organiski pregled gde se otkrivaju mazaciju zdravstvene slu`be, ali religni tumori, polipi ili neke zultati na ranom druge promene koje otkrivawu karcikrvare. ^etvrti noma daleko prevamalignitet je rak Karcinom je zilaze materijaljo{ uvek neizle~iv, plu}a, koji je na ne zahteve. On pod`alost kod nas voali ova se razumeva da se prode}i malignitet konstatacija mene otkriju dok kod mu{karaca, a jo{ ne daju simpto sve izra`eniji je i sve opreznije me bolesti, da pre kod `ena. iznosi ventivni pregled – Posledwih gopro|u zdravi qudi. dina primetili Za ~etiri lokalizacije karcinosmo blag porast broja novootkrima rano otkrivawe mo`e zna~ajno venih bolesnika od karcinoma da dovede do poboq{awa pre`ibronha od oko 5 odsto godi{we, vqavawa i u ovim slu~ajevima {to je zabriwavaju}a ~iwenica, a skrining daje odli~ne rezultate. ono {to jo{ vi{e brine je da je meTo su kod `ena karcinom dojke, a |u obolelima sve ve}i broj `ena – najboqi skrining se radi masov - ka`e pomo}nik direktora za nom mamografijom posle 45. odnozdravstvenu delatnost i upravnik sno 50. godine `ivota u odre|enim Klinike za pulmolo{ku onkolovremenskim razmacima. Karcinom giju Instituta za plu}ne bolesti grli}a materice tako|e je „pogo - Vojvodine prof. dr Branislav Pedan“ za skrining. Redovan ginekorin. – Primetili smo tako|e da je lo{ki pregled i PAPA test, koji pove}an broj obolelih `ena od su jeftini i dostupni svakoj `eni, karcinoma bronha i me|u nepu{aostaju nezamewivi preventivni ~ima, {to govori da se kao faktopregled. Tre}i tumor koji se mori rizika sve vi{e pojavquju i ne-

ki drugi faktori od onih o~ekivanih. Naime, imamo sve vi{e adenokarcinoma koji je dominantan kod `ena, a koji se ne povezuje toliko za pu{ewe duvana. Kada se govori o oboqevawu nekada je odnos izme|u mu{kog i `enskog pola bio 5 pa i 6 prema jedan, a sada je 2 prema jedan, {to govori da se polako izjedna~ava broj obolelih od karcinoma bronha izme|u mu{karaca i `ena.

Posledwih godinu dana po~eo je da se primewuje najnoviji vid terapije, tzv. ciqana terapija, za koju je potrebno prehodno ustanoviti da li lekovi deluju na odre|en tip karcinoma. Po re~ima dr Perina ovo je vid personalizovane terapije jer se smatra da vi{e nije dovoqno svim pacijentima dati isti protokol lekova.

– Na{i rezultati govore da ta terapija daje boqe rezultate le~ewa: bolesnici imaju boqe pre`ivqavawe i du`i je period do pojave novih simptoma bolesti. Na`alost i daqe je problem {to dobijamo bolesnike kod kojih je bolest dijgnostikovana u uznapredovanoj fazi. Preko 60 odsto bolesnika dobijamo u poodmakloj fazi bolesti kada su terapijske mogu}nosti ograni~ene – ka`e dr Perin. n Jasna Barbuzan

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

7

[TA RA DE NO @E VI, BOK SE RI, SE KI RE... U „KO LEV KA MA ZNA WA”

[kol ska dvo ri {ta kao Ju `ni Bronks a kon in ci den ta u ko jem je pre dva de se tak da na ma lo let ni u~e nik K.V. iz Ka }a iz bo no `em dvo ji cu mla di }a ko ji su ga na pa li u dvo ri {tu ma {in ske {ko le “Mi le va Ma ri}” u No vom Sa du, i zva ni~ no ne po tvr |e nog vi ja wa se ki rom u dvo ri {tu Sred we teh ni~ ke {ko le „Pa vle Sa vi}“, pi ta we bez bed no sti u~e ni ka u no vo sad skim {ko la ma iz bi lo je u pr vi plan. Sti ~e se uti sak da, upr kos ne kim in ci ja ti va ma ko je su po kre nu te po sled wih da na, re {e we ovog sve pri sut ni jeg pro ble ma o~i gled no ne }e i}i ta ko la ko.

Pod se ti mo, zbog pri tvo ra do 30 da na, ko ji je od re |en de ~a ku iz Ka }a, gru pa ro di te qa je or ga ni zo va la pro test pred no vo sad skim su dom. Osim {to su tra `i li pu {ta we K.V. iz pri tvo ra i we go vo oslo ba |a we kri vi ce – jer sma tra ju da je po stu pio u sa mo od bra ni – oni su po kre nu li i ini ci ja ti vu sa zah te vi ma upu }e nim na adre se Mi ni star stva pro sve te, MUP-a, Grad ske upra ve... od ko jih se tra `e od lu~ ne ak ci je u ci qu po ve }a wa bez bed no sti u~e ni ka.

Pre ne ko li ko da na i di rek to ri no vo sad skih osnov nih {ko la po kre nu li su ini ci ja ti vu da se zbog sve u~e sta li jeg na si qa me |u u~e ni ci ma an ga `u je mo bil na pa tro la po li ca ja ca ko ja bi obi la zi la sve {ko le. Jer, ka ko ob ja {wa va Sve to zar Ko za rov, di rek tor ru me na~ ke O[ „Sve ti Sa va“ i pred sed nik Ak ti va di rek to ra osnov nih {ko la No vog Sa da, bez pu ne po dr {ke po li ci je ne mo gu }e je us po sta vi ti bez bed nost za sve u~e ni ke.

– [kol ski po li caj ci su an ga `o va ni u {ko la ma ko je ima ju naj vi {e u~e ni ka i ko je su u naj ur ba ni jim de lo vi ma gra da. U ma wim {ko la ma po gra du, kao i u pri grad skim na se qi ma, to ni je slu ~aj. Sve sni smo da ne ma do voq no po li ca ja ca da je dan de `u ra u sva koj {ko li, i ba{ zbog to ga smo Grad skom ve }u za obra zo va we pod ne li ini ci ja ti vu da oni pred lo `e Po li cij skoj upra vi No vi Sad da se ofor me mo bil ne pa tro le ko je bi obi la zi le sve {ko le – ka `e Ko za rov.

Na grad skom pod ru~ ju, u 17 osnov nih i 12 sred wih {ko la, tre nut no je ras po re |e no sve ga 18 {kol skih po li ca ja ca. Kao osnov ni raz log zbog ko jeg ni su po kri ve ne sve {ko le, u PU No vi Sad na vo de ne do sta tak od oko 300 po li ca ja ca. Ilu stra ci je ra di, po li ca jac ko ji je za du `en za {ko lu „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn“, ba{ je tog da na, ka da je K.V. iz bo dvo ji cu mla di }a ko ji su ga na pa li, bio slo bo dan. ^la na Grad skog ve }a za obra zo va we Ra do mir Da be ti}, ka `e da su se vi deo-nad zor, ko ji ima ju {ko le, kao i {kol ski po li ca ja ci, po ka za li ne do voq nim za ade kvat no obez be |i va we u~e ni ka. Zbog to ga }e se, na ja vqu je, tra `i ti do dat ne me re ka ko bi se bez bed nost de ce po di gla na naj vi {i ni vo. Iako ve }i na {ko la ima an ga `o va no i pri vat no obez be |e we, zbog ne ja snih pro pi sa u ovoj obla sti wi ho va nad le `nost i in ter ve ni sa we ~ak i u slu ~a je vi ma ka da se do go di ne ki in ci dent, pri li~ no je ogra ni ~e no.

Po re ~i ma Rat ka Vu ja di no vi }a, biv {eg pu kov ni ka MUP-a i vla sni ka Agen ci je za fi zi~ ko-teh ni~ ko obez be |e we “RPD”, bez no vog za ko na ko ji bi re gu li sao ovu oblast, rad ni ci pri vat nih agen ci ja mo ra ju bi ti iz u zet no opre zni, po go to vo uko li ko su an ga `o va ni u {ko la ma. Na i me, ka ko ob ja {wa va Vu ja di no vi}, ~e sto se de {a va da zbog ne ke in ter ven ci je rad nik obez be |e wa ka sni je sno si po sle di ce.

– Ne ma di le me da ade kvat nu za {ti tu u~e ni ka mo `e da obez be di je di no po li ci ja. Isti na je da po si ste ma ti za ci ji ne do sta je od re |en broj po li ci ja ca, ali bez bed nost |a ka bi mo ra la da bu de je dan od pri o ri te ta i tre ba lo bi na }i na ~in da se an ga `u ju do dat ni qu di i da se po ja ~a ju pa tro le oko {ko la. Uz jo{ ne ke do dat ne me re, to je je di ni na ~in da se sta we po boq {a. Mo `da to ma lo gru bo zvu ~i, ali s ob zi rom na sva ta de -

N

AL KO HO LI ZAM I MLA DI POD DR @AV NIM TE PI HOM

U~e sta lo br zo o`de ra va we ma ono me {to je na veo, u pr vom re e dav no ob zna we ni po da ci kob no za vr {a va ju, uni {ta va se jav du je sma wen broj ma lo let ni ka ko ji o al ko ho li zmu me |u mla na imo vi na, re me ti mir... Ta kvom su za vr {i li na “is pi ra wu” u hit di ma Evro pe sme {ta ju tren du ni su us pe li da sta nu ni re noj slu `bi. Ta ko |e, za 40 od sto je Sr bi ju na sed mo me sto po u~e sta lo strik ti van za kon o pro da ji al ko sma wen broj de li kve na ta ko ji su sti br zog opi ja wa. Na sa mom vr hu ho la, kao ni svo je vre me ne od lu ke po ~i ni li ne ko zlo de lo pod dej ove ne slav ne top-li ste na {la se po je di nih gra do va da za bra ne pro stvom al ko ho la, a za 25 od sto broj dan ska de ~ur li ja, me |u ko ji ma ~ak da ju pi }a u pro dav ni ca ma na kon 23 ma lo let ni ka ko ji su pra vi li iste 60 od sto de ~a ka i 53 od sto de voj ~i sa ta. pro ble me. ca na gi we br zin skom opi ja wu. Na Pod se ti mo, u Kri vi~ nom za ko nu I po red to ga, op {te je po zna to dru gom se na la zi Hr vat ska, pa sle Re pu bli ke Sr bi je po sto ji od red ba da do bar deo tr go va ca ni je po {to de ^e {ka, Slo ve ni ja, Fran cu ska i ko ja za bra wu je slu `e we i pro da ju vao ured be, da su ma lo let ni ci al Poq ska. al ko hol nih pi }a ma lo let nim li ko hol bez smet we ku po va li pre tog Sla ba je ute ha od “tek” sed mog ci ma mla |im od 16 go di na. Tu pi ro ka ili ga do bi ja li u ka fa na ma i me sta ako se ima u vi du da je na li {e: “Ko u ugo sti teq skoj ili ne koj klu bo vi ma. Psi ho lo zi se sla `u da sti ran gi ra no 37 ze ma qa na kon ti dru goj rad wi u ko joj se pro da ju al se mla di te {ko sna nen tu. Da su u pi ta wu la ze u dru {tvu, a da Olim pij ske igre, svi bi Stra {an je po da tak da od ukup nog bro ja sva ko vo li da se ose bi li za do voq ni pla sma nom. Ova ko, po da tak da le ~e nih al ko ho li ~a ra po lo vi nu ~i ne mla di }a omi qen. Uko li ko to iz o sta ne, on da se ~ak 44 od sto ma lo let nih od 25 do 30 go di na pri kla wa ju gru pi de ~a ka i 29 od sto de voj gde ne mo ra ju mno go ~i ca u Sr bi ji upra `wa da se do ka zu ju i da po ka zu ju svo je va eks pre sno opi ja we to kom iz la ko hol na pi }a po slu `i ma lo let no kva li te te. Ima ju ni sko sa mo po za ka, da je mno go ma te ri ja la za za li ce, ko je ni je na vr {i lo 16 go di na {to va we. I to su pro ble mi ko ji bri nu tost. `i vo ta, `e sto kim al ko hol nim pi mo gu da po ti ~u iz po ro di ce.

Pre ma lo kal nim re zul ta ti ma }em ili ga po slu `i dru gim al ko Pra vo me ri lo po ra sta al ko ho is tra `i va wa, ko ja se po vre me no hol nim pi }em u ko li ~i na ma ko je li zma kod mla dih su po da ci iz hit spro vo de u Sr bi ji, sko ro sva ki ~e mo gu do ve sti do opi ja wa tog li ca, ne slu `be. Dok rad ni da ni pro la ze tvr ti 16-go di {wak re dov no pi je ka zni }e se nov ~a nom ka znom ili bez ve li kih iz ne na |e wa, vi ken dom al ko hol, a pr vo pi jan stvo mla di ka znom za tvo ra u tra ja wu do {est se u No vom Sa du rad ni ci Hit ne po do `i ve ve} sa 13 go di na. U uz ra stu me se ci.” mo }i i po li caj ci su sre }u s ne ko li ka da klin ci tek za vr {e osnov nu Istu pro ble ma ti ku re gu li {e i ko sto ti na pi ja nih mla di }a i de vo {ko lu, na stu pa ju i pr va ve li ka pi Za kon o jav nom re du i mi ru ko ji ja ka, {to ni je i ko na~ na ci fra. Le jan stva ko ja se ne ret ko za vr {e u pro pi su je i nov ~a ne ka zne. Pro ka ri u Ur gent nom cen tru u No vom hit noj slu `bi. blem je {to su slu ~a je vi da je ne ki Sa du sve do ~e da je me |u oni ma ko ji Po ka za lo se, za pra vo, da je i Sr ugo sti teq od go va rao zbog pro da je do spe ju u tu usta no vu sko ro po lo vi bi ju za hva tio trend me |u mla di ma al ko ho la ma lo let ni ci ma re |i od na de vo ja ka, ko je mno go te `e pod no da u {to kra }em vre men skom ro ku do bit nih kom bi na ci ja za Lo to. se pi jan stvo. po pi ju {to ve }u ko li ~i nu al ko ho Dru gim re ~i ma, go to vo da ne po sto A dr `a va sa svo je stra ne, ba rem la, {to put do sta tu sa al ko ho li ~a ji slu ~aj po znat jav no sti u ko jem su do sa da, osim ne ko li ko me dij skih ra pri li~ no skra }u je, a ~i ta vu ova dva za ko na spro ve de na u de lo. kam pa wa, u osno vi ni je ima la uspe pro ble ma ti ku do vo di na vi {i ni Ka da su u pi ta wu od lu ke gra do va {nu stra te gi ju za bor bu pro tiv al vo. Stra {an je u tom kon tek stu po po put No vog Sa da i Be o gra da da ko ho li zma me |u mla di ma. Sti ~e se da tak da od ukup nog bro ja le ~e nih ogra ni ~e pro da ju pi }a po sle 23 sa uti sak da se ~i ta vom ovom pro ble al ko ho li ~a ra po lo vi nu ~i ne mla ta, po zna to je da su one obo re ne mu pri la zi sti hij ski i “in ci dent di od 25 do 30 go di na. pred Ustav nim su dom Sr bi je. I da no”, a da ni {ko la ni dr `a va, po Po sle di ce su da le ko se `ne. Uli ni su, dok su bi le na sna zi ni su us naj ma we po ro di ca, ne ma ju od go vor ce, ka fa ne i klu bo vi su vi ken di ma pe le da re {e pro blem, iako gra do ka ko ovu po {ast za u sta vi ti. pre pu ni al ko ho li sa nih ma lo let na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las ni ka, sve su u~e sta li je tu ~e ko je se tvr di da su bi le svr sis hod ne. Pre n Petar Klai}

N

{a va wa po {ko la ma, po li ci ja na pro sto mo ra bi ti mno go pri sut ni ja – ka `e nam Vu ja di no vi}.

Po we go vim re ~i ma, u ma wim sre di na ma pri vat no obez be |e we u {ko li mo `e do sta do bro da funk ci o ni {e, ma da do sta to ga za vi si i od sa mog rad ni ka obez be |e wa.

– Uko li ko slu `be nik obez be |e wa do bro po zna je ve }i nu |a ka, ali i oso be iz okru `e wa {ko le, mno go mu je lak {e da stva ri dr `i pod kon tro lom. U ve }im, pak, gra do vi ma je to mno go te `e i do sta to ga za vi si od auto ri te ta ko je rad nik obez be |e wa stek ne me |u

Po lo vi na |a ka vi de la oru` je u {ko li Pre ma is tra `i va wu Cen tra za pre ven ci ju de vi jant nog po na {a wa, spro ve de nom pret hod ne {kol ske go di ne u ko jem je u~e stvo va lo oko 3.500 u~e ni ka iz 24 {ko le, dve tre }i ne u~e ni ka u no vo sad skim osnov nim {ko la ma je bar jed nom u tri me se ca bi lo iz lo `e no na sil nim po na {a wu u {ko li, a wih ne {to vi {e od 44 od sto je re klo da su bar jed nom bi li i `r tve i na sil ni ci. ^ak po lo vi na wih, od no sno sva ko dru go de te je u od go vo ri ma na ve lo da je ono sa mo do ne lo ili je vi de lo da je drug u {ko lu do neo hlad no ili va tre no oru` je. Ma da je, ka ko su po ka za li re zul ta ti ove ano nim ne an ke te, tre }i na u~e ni ka tr pe la na si qe, to ni ka da ni su pri ja vi li, a kao raz log zbog ~e ga to ni su u~i ni li, od go vo ri li su da su }u ta li iz stra ha ili da ni su zna li ko me da ga pri ja ve. Ka da se pro ble mu bez bed no sti do da i sve ve }a pri sut nost nar ko ti ka, ~ak i me |u osnov ci ma, ja sno je da je pod hit no po treb no ob je di ni ti sve in sti tu ci je u op se `noj ak ci ji po boq {a wa sta wa u {ko la ma. |a ci ma. Me |u tim, tu opet do la zi mo do ogra ni ~e wa ko je po va `e }im pro pi si ma ima ju rad ni ci pri vat nih agen ci ja. Sto ga se po ja ~a no an ga `o va we po li ci je se opet na me }e kao naj bo qe re {e we za pro blem bez bed no sti u {ko la ma – ka `e Vu ja di no vi} i do da je da kon tro le, pre tre si i sli~ ne in ter ven ci je u sa moj {ko li i oko we mo `da ni su po pu lar ne me re, ali su, s ob zi rom na eska la ci ju na si qa u {ko la ma po sled wih go di na, iz gle da neo p hod ne da bi se sta we po pra vi lo. n Niko Perkovi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

M

o `da }e se jed nog da na po ka za ti ~ak i da na{ pro fe sor dr Sa va Ba bi} ni je bio naj ve }i pro mo ter ma |ar ske kwi `ev no sti i kul tu re na sve tu ce lom, {to da ne, i to je sa svim mo gu }e, „`i vot nas ~e ka da nas ras trg ne“, go vo rio je i pi sao naj tu `ni ji ~o vek XX ve ka, ru mun ski pe snik i fi lo zof Emil Si o ran, ili ka ko su ga na {i is to~ ni su se di iz go va ra li – Emil ]o ran. Pe si mist ko jem je sva ka vo da po red ko je je pro {ao ima la „bo ju da vqe wa“.

Mo `da }e se taj ne pra ved ni po re dak i is hod tak mi ~e wa – da je dan po koj ni Her ce go vac Sa va Ba bi} ni je naj ve }i i naj va `ni ji Ma |ar da na {wi ce – pri mi ti i odr `a ti i ako je dan mla di grof, fud ba ler-ve te ran i, po sle smr ti one ne be ske i ur ne be sne ~e {ke troj ke: Ha {e ka, ^a pe ka i Bo gu mi la Hra ba la, naj du ho vi ti ji i naj {ar mant ni ji `i vi pi sac sta ri ce Evro pe Pe ter Ester ha zi ne do bi je No be lo vu na gra du (ona we mu vi {e i ne tre ba, po treb ni ji je on No be lo voj fon da ci ji).

Jer je pret hod nog i do sad je di nog ma |ar skog no be lov ca u obla sti kwi `ev no sti Imrea Ker te sa pre veo na{ No vo sa |a nin Alek san dar Ti {ma, ko jem }e sad u fe bru a ru bi ti ve} de se to go di {wi ca smr ti.

Ipak, svi oni, i La slo Ve gel i Ar pad Vic ko, i Da ni lo Ki{, pa i Zmaj-Jo va Jo va no vi}, osta }e u sen ci ne kih na ma sa svim ne po zna tih qu di-udar ni ka, mu ~e ni ka, maj sto ra svog za na ta i (mo no)ma ni ja ka svo jih

Gra ni ce i{ ~e za va ju, zar ne? uopro pa {}e nih ili ~ak i pro tra }e nih `i vo ta, maj sto ra ko ji tu za i sta ve li ku, je din stve nu i sve stra nu ma |ar sku li te ra tu ru pre vo de na ve li ke je zi ke.

A {to se ti ~e Sa ve Ba bi }a i ma |ar ske kwi `ev no sti i ci vi li za ci je (da, na pi sao je, sa sta vio i kod Vla de Baj ca u „Ge o po e ti ci“ jo{ 1996. go di ne ob ja vio „Ma |ar sku ci vi li za ci ju”), da kle {to se ti ~e Sa ve i Ma |a ra, me ni se vi {e do pa da ona sta ro stav na i (za sad, za `i vo ta) ne pro ver qi va mi sao da Bog pla }a po na po ru, a ne po re zul ta tu.

Sta ro je i ak si o mat ski ne pro ver qi vo mi {qe we da je pre vo |e we naj du bqa vr sta ~i ta wa, gde se za i sta me ri i pre i spi tu je sva ka re~. Ta ko bi, do du {e, tre ba lo ~i ta ti i kad ne ma mo pre vo di la~ kih pla no va i am bi ci ja, ali ako i one po sto je – on da se i mo ra ta ko ~i ta ti. A ~o vek uglav nom naj bo qe ra di ono {to mo ra, to je u su {ti ni svih pri rod nih za ko na pa i one Dar vi no ve bor be za op sta nak. Kao da nam i Dar vin po ru ~u je da sva ko mo ra da ra di ono za {ta je stvo ren. Ka ko se ele men ti po na {a ju po Men de qe je voj ta bli ci, isto ta ko i `i vi or ga ni zmi mo ra ju po za ko nu ko ji zo vi te ka ko ho }e te, a ja }u ga zva ti Za kon Bo` ji.

Re zul ta ti do |u ili ne do |u, ako do |u – vi de se, ili ne vi de. Po no sio sam se, plu -

}a su mi se na du va la, u ime svih Sr ba i svih No vo sa |a na oba {ka, kad smo pre ne ko li ko me se ci ugo sti li tog gro fa Pe te ra Ester ha zi ja, ko ji i ni je bio mno go sta ri ji od me ne, a da i ne go vo ri mo da se grof ne mo `e bi ti u dr `a vi sa re pu bli kan skim ob li kom vla da vi ne. Sa va ga je gle dao sa di vqe wem, a Ester ha zi we ga sa qu ba vqu.

On mu uosta lom i svo je no ve kwi ge uvek {a qe sa ne kim ot pe va nim po sve ta ma. Na pri mer: „Du nav, Ti sa, Sa va i Dra va... da pro ~i ta Ba bi} Sa va!“ Vo le li bi ste da vam ta kvu kwi gu i sa ta ko ve se lom, man gup skom po sve tom po {a qe naj du ho vi ti ji evrop ski pi sac? To ni je te {ko za slu `i ti. Sa mo mu pre ve de te 10-15 kwi ga na de se tak hi qa da ku ca nih stra ni ca, za sve te pre vo de na |e te iz da va ~e, bdi je te nad pro ce som iz ra de kwi ge i o po ~et ku we nog `i vo ta kad iza |e, or ga ni zu je te pro mo ci ju ili se ri ju kwi `ev nih ve ~e ri u Be o gra du, No vom Sa du, Kra gu jev cu, Ni {u... pa u gra do vi ma i se li ma gde ima ma |ar skog `i vqa, re ci mo u Su bo ti ci, No vom Kne `ev cu, Ka wi `i, Sen ti, Adi, Be ~e ju, Ba~ kom Gra di {tu, To po li il Te me ri nu, ili ta mo gde Ma |a ra ba{ i ne ma, u Vr {cu, Pan ~e vu, Ru mi ili Zre wa ni nu, na pi {e te kwi gu-mo no gra fi ju o tom svom auto ru, a po tom i dru gu kwi gu ko ja je za -

pra vo va{ li~ ni pre vo di la~ ki dnev nik, pun bde ni ja, ne sa ni ca, be sa ni ca i ne do u mi ca, pri pre mi te de se tak pri ka za u dnev nim no vi na ma i kwi `ev nim ~a so pi si ma, „za pqu ne te se“ i u Ma ti ~i nom le to pi su, pa ako do spe te osnu je te i Ka te dru za ma |ar ski je zik i kwi `ev nost na Fi lo lo {kom fa kul te tu u Be o gra du... a sve je to na{ Sa va ura dio.

I kad je osno vao tu hun ga ro lo gi ju u Be o gra du, {ta mi sli te ko su bi li pre da va ~i na toj no voj ka te dri, na ka te dri u po vo ju?

Ni je bi lo ka dro va i Sa va Ba bi} je dr `ao pre da va wa iz go to vo svih pred me ta ve za nih za ma |ar sku kwi `ev nost i kul tu ru.

Kad sam se ono po sle ra ta i pre vra ta vra tio u moj „Dnev nik“ za glav nog ured ni ka Kwi `ev nih iz da wa, eto ti Sa ve pr vo ju tro u mo joj kan ce la ri ji. Do veo i Zo ra na Ko lunyiju, di rek to ra „Pro me te ja“, naj va `ni jeg pri vat nog iz da va ~a u (ta da {woj) Ju go sla vi ji. Ima ju za jed ni~ ki pro je kat: ma |ar ska kwi `ev nost u 150 kwi ga. Sa va, na rav no, pre veo 90 od sto. Ja se odu {e vim, sve me to po ne se, Ko lunyija to po ka zu je ti ho, ali osmeh mu bli sta... I ja kre nem da se hva lim po gra du. Ve} dru gi dan su me pre se kli, ne }u re }i ko, jer mi je po mo gao: „Pa je ste li vi nor mal ni? Ma ti ca i Pro sve ta su dva put iza {li sa ko lek ci jom

’Srp ska kwi `ev nost u 100 kwi ga’, a vi ho }e te da iz da te jed nu ipak ino stra nu - u 150 to mo va! Po je {}e vas po li ti ~a ri.“ I da vi di te, ja se trg nem. Ni kad mi to ne bi pa lo na pa met. [tam pao bih ja, da ima no va ca i ~i ta la ca, ame ri~ ku u 150 kwi ga, ne ma~ ku u 200, fran cu sku u 200, ali ru sku u 300, iz da vao bih Mar ke sa, Qo su, Kar pen tje ra, Sa ba ta, Kor ta sa ra, pa nek me pro gla se za ju `no a me ri~ kog auto no ma {a, al ~ar {i ja je ja ~a od kwi `ev ne pu bli ke. I ne sa mo u mo joj otaybi ni, te {im se. Pa mi le po is pra ti mo Sa vu Ba bi }a, nek se pa ti na dru goj stra ni, nek mo qa ka par ~e po par ~e. [to sam po sle sa ve li kim, mo `da i zlu ra dim, za ni ma wem pra ti mo.

To je bi la jed na aneg do ta o upra vo upo ko je nom pro fe so ru Sa vi Ba bi }u.

Sa va Ba bi} je umro, ali pro laz ma |ar ske kwi `ev no sti sa na {e stra ne - ni je za tvo ren. Za to {to Sa va i ni je ostao sa mo pre vo di lac, ne go je osno vao Ka te dru za hun ga ro lo gi ju u Be o gra du. Za no ve pre vo di o ce, ko ji ma }e se isto ~i ni ti da „gra ni ce i{ ~e za va ju, zar ne“, ka ko se zo ve jed na od po sled wih kwi ga wi ho vog (i na {eg) pro fe so ra Sa ve Ba bi }a. n \or |e Ran deq

8

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Landarawe I kadgod se ode terala moda.

Bilo je dve mode, jedna za svaki dan i jedna za sve~ano, kad se doteraju a bi {to god lan da ra lo mo ra oko we ga da bu de ko mot no i da se ne {to mr da. Mo{ da se mr da i to {to lan da ra a mo{ i ono na ~im se dr `i to {to lan da ra.

Naj go re je kad zi mi ne {to lan da ra, on dak jo{ ve} ma ume da oze be. Kad god o{i ne ja ka zi ma, ne va qa ako {to god lan da ra. Kad lan da ra on da oko lo du va, ume i pro ma ja da vu ~e tu da pa bu de jo{ ve} ma lad ni je. Ako ko god ne za kop ~a sve dug ma de pa ta ko sed ne na bi ci kli il sta ne di god na }o {ak da mal ko di va ni i ~u je {ta ima no vog, taj we gov iber ci ger o}e da le ke di.

Gor we ka pu te su ode kad god zva li iber ci ger, ne ke su no si li za kop ~a ne a ne ke ona ko sa mo na ba ce na le |a, kao ne }e du da le ko, ~a skom }e du, pa mo `e i ta ko, da se sad ne za kop ~a va du i da ne dan gu bi du.

Tom sta ri jem sve tu kan da ni je bi lo ta ko zdra vo lad no, ko ovim da na ske {to drk }u ~im ne ma ma kar de set ste pe ni. Mo ra ju drk }a ti kad se zi mi umo ta va ju u te wi ne ko mar ni ke i kad su im pup ko vi go li {a vi, kad idu ras pa sa ni i kad se mo di ra ju da sve oko wih i na wi ma lan da ra i le ke di.

I kad god se ode te ra la mo da.

Bi lo je dve mo de, jed na za sva ki dan i jed na za sve ~a no, kad se do te ra ju. Za sva ki dan se no si lo ono {to je bi lo naj go re a {to je taj {to to no si naj ve} ma i vo lo. Ti {to su ima li dve mo de, na vek si ve} ma vo le li onu dru gu, {to su uku }a ni zva li „sa ~u vaj bo `e“. U tim sva ko dnev nim po slo vi ma ni kad se ni je i{lo po red ogle da la il nuz ka kav iz log, da se mo{ tu da i ogle da ti, pa ni je bi lo ni ta ko

zdra vo va `no „ka ko mi sto ji“. Naj va `ni je je bi lo da ne lan da ra. Ko je imo i ka ji{ za sva ki dan, taj je bio i bo qe opa san od onih {to su oko se be ve zi va li ma ni lu, da im be na, do la mi ca, ko `u’ il ne ki sta ri tren ~kot ne le ke de i da ne lan da ra oko wih kad su po slu. Ume li su ta ku mo du da te ra ju go di na ma, sa mo su me wa li ma ni lu {to se no si la ume sto ka ji {a. Ona pr va iz da, pa su me }a li no vu, da se bo qe opa {u, da ne oze bu.

Iber ci ge ri su se uglav nom na sle |i va li, ~u va li su se sa mo za

vor bio isti: “Aj de ti ba bo, ti ima{ ko `uv“. On dak je ba ba imo i ~i zme, ka ba ni cu, ce le opan ke i we go vu {u ba ru ni su po je li moq ci, ni ko ba bi ni je ra van bio pa je mo go {to mlo gi ni su. Ni je ma rio ni za lad no }u ni za sneg ni za bla to.

I{lo je to ta ko sve dok ni je oko ba be po ~e lo da lan da ra i ume sto dve ma ni le, do sta mu je bi la i jed na da se opa {e. On dak je i na toj jed noj ve zi vo sve ve }e i ve }e ma {ne, da je mal ko skra ti i lak {e odre {i. Na kra ju je i ta jed na mo -

D

Danas je kanda neka tre}a moda...

sve ~a ne pri li ke pa su tol ko i tra ja li. Kad god je sve ~a nih pri li ka bi lo zdra vo ma lo a pri li ke za po so i da se ra di bi lo je sva ki dan i ma kar kol ko, sa mo ako je ko god teo. Da nas je kan da ne ka tre }a mo da, da se ni {ta ne ra di a da se mo di ra mo i da sve ~a ri mo ko dam ni je ni {ta i da nam je sve ta man, ko da nam ni {ta ne lan da ra. Naf ta lin se kod nas odav no iz luf ti ro, sa mo jed nu mo du te ra mo i ni o~i na ne ra di mo sem da jed ni dru ge je de mo ko cr vo to ~i na i da wu i no }u.

Kad za i ve ri na po qu on dak se mal ko i ki bi co va lo da ba{ ne iz la zi ko ne mo ra. Ka `u da je taj {to je imo {ta da ogr ne na vek iz vu ko de bqi kraj, al se ni ko za to sr dio ni je, umo je ba ba da raz u me i ~e qad i zi mu. Di va ne da je kad god, kad ba ba pi ta: “Ko }e da ide u avli ju da na mi ri va“, na vek od go -

gla du plo, dok se ba ba ni je skroz osu {io. Iz go ro na zi mi, al ne od zi me ve} od po sla. Lan da ra lo mu sr ce al to on dak ni ko ni je umo da iz me ri. Osto ka pi tal, ba bi na sli ka u sve ~a nom tren ~ko tu s astra gan skom krag nom, osto tren ~kot, po de ra ne ~i zme, oba ve ze i obe }a wa da se ka pi tal ne pro }er da i da se taj {to ide na po qe do bro ob u ~e, da ne lan da ra na we mu.

Tren ~kot il grom bi ka put ni kad ni su pu to va li. Kad ko god ot pu tu je, obu ku ga u dr ve ni ka put, tu nit lan da ra nit le ke di, taj je na vek pa sent. Nit tre ba ka ji{ nit ma ni la, za ku ju ~e tir ek se ra na po klo pac i za sva ki slu ~aj me tu ~e lo no gu {e {ir za sve ~a no. Ako kre ne di god, ~a skom, da obi |e one {to su o~ li pre we ga. I za `i vo ta je di va nio: „Daj mi {e {ir, da se ob u ~em“. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Od dreka pita

A

aaa, svaka ~ast kolege! Mi- Tries{es pod hitno asfaltiraslim, i ja sam se u ovoj moti. Ko }e u zaba~ene sala{e i}i joj lokalnoj samoupravi sa col{tokom u ruci i razmera verzirao kako da radim na polzu vati jel’il asfalt {irok tri i narodnu, ali stvarno su me ovi po ili tri metra i trie’s santibrda-si{av{e investitore koji pre{i{ali. Dakle, na pustom ma. Dvaes santima, to puta mepatike ~ak tamo iz Singapura, ej dreku, pa bio on i ve{ta~ki, totara-kilometara, pa ti vidi, a bre Singapura, brodovima dogo liku paru napraviti, to se, braizvo|a~ radova ako me se seti, ne i obuvaju na{ bosonogi narod }ala moj, zove kunst. Jo{ da se seti se.... A ako ve} taj zidarski i zlatnu omladinu. I onda da mi nije na{ao neko preterano qubometer, col{tok, ne nose sa soinvesticija propadne, jer je neko pitqiv, opu{tale bi se kolege bom da mi vr{qaju po kapital - zapeo, ko nepismen na bukvar, da na Arubi ili bi od ta{te dobijanim infrastrukturnim investise ~oveku gromadi-investiciji li jahte, bez da ih iko i{ta pita, cijama, ne}e bogami sigurno ni lokal napla}uje. Pa on da ho}e da koliko do slede}ih izbora, a onbu{ilicu nositi da ~a~kaju demu se napla}uje i ko`a s le|a da se, da re~em, ni{ta vi{e ne bqinu asfalta. Tri-~etiri san - skida, oti{ao bi u EU, a ne bi dobi ni ra~uwalo. tima na debqinu, pa puta tisu}e lazio kod nas da zapo{qava naKad pogledam te trgova~ke makvadrata, to je, obligatno... ma - {u zaludnu i zgubidansku omlagove, koji ne{to kupe za 12, prolo, brate. dinu. Kakav smo pogan narod, jo{ daju za osam, i zarade Boga-oca, Onda, lokali. Ovi dre~e da im }emo u ovoj eri krize tra`iti i mislim se – pa Amerika nas nese vrati dedovina, i ja se s tim da deli plate onim devoj~urcima ma! Tamo, bre, da bi neku banku potpuno sla`em, ali zna{ i sam {to ‘nako umilno cvrku}u kad zaradio mora{ da posle sezonskog sekupi{ jeftinije, a ~ewa noktiju na no Kad pogledam te trgova~ke magove, koji ne{to gama, u|em u cipelproda{ skupqe. Pa kupe za 12, prodaju za osam, i zarade Boga-oca, butigu. toj ameri~koj gologuziji treba po ne A i ta na{a odmislim se – pa Amerika nas nema! koliko generacija, marali{ta po bive da bi do{li u po {im bratstveni~ziciju da praunucima obezbede u kakvom nam je haosu adminikim republikama. Pa jel zna{ budu}nost, a kod nas to ide ko stracija. Pa to vi{e ne bi ni go - ti, ro|o, kol’ko ko{ta odr`arazvijotka. Raz, dva, tri i eto spod bog prona{ao sve papire i vawe onog na{eg skija{kog ho vikendice na Bodenskom jezeru. prebrojao narodnu imovinu koja tela? Pa to samo dok ga ofarI tu se najboqe vidi kako je na{ ima tako nestabilno agregatno ba{, ne isplati ti se ni da ga ~ovek uspe{an i snala`qiv i stawe, o ~emu ina~e najvi{e zna ima{... Ovako, objavi{ u „Buja pod nepovoqnim uslovima primoj {ogor @ika iz katastra. Ve} nova~koj gazeti“, i to odmah po vre|ivawa i ove, da re~em, SE - o poplavi u podrumu gde dr`imo sle sporta, oglas za najam odKE. arhivu ne bi da divanim. Nema marali{ta, javi{ gde i kome to Zna~i, pametan ~ovek treba da izbornog ciklusa a da se koji lo - ve} treba, qudi se prijave, priu~i od jo{ pametnijeg, ali da pri kal nije vlasni~ki premundurio hvati{ wihovu velikodu{nu potome strogo pripazi da ga u tom u smislu sitne potrebice za ove, nudu od sto evri}a mese~no i kopirawu ’knov-hav’ – il kako se da re~em, vi{we ciqeve pobede to onda samo kapqe u buyet. Pa ve} ka`e – ne uvate, pa sam i sam demokratije i na{ih vaskolikih boqe da kupim koju kilu pasuqa uzeo da preispitam svoje plano - stremqewa oslowenih na ~etiri za narodnu kujnu, nego da cele ve za slede}u fiskalnu godinu. stuba spoqne politike. godine razmi{qam kako da naDaklem, onaj atarski put prema Pa ‘de bi nam u tom smislu punim tih 200 le`aja. kojem se odnosimo kao koridoru du{a bila da odbijamo ovakve sn Aleksa pl. Adetovi}

UTISCI SA GOSTOVAWA DRAME SRPSKOG NARODNOG

Brod doplovio do Isto~ne reke je sta l o do pre z en t a c i j e ov da {we kul tu re na me |u na rod nom pla nu pre po zna ti go sto va we SNP-a kao naj zna ~aj ni ji iz la zak do ma }e umet no sti u svet u 2012. go di ni.

Shva ti la je to Vla da AP Voj vo di ne, shva tio i DDOR, ali ne i Mi n i s tar s tvo kul t u r e Sr bi je. Otu da je na {e pre ko o ke an sko pu te {e stvi je bi lo ne iz ve sno bu kval no do po sled weg ~a sa. Dva da na pre za ka za -

Pri to me, La Ma Ma ni je bi lo ka kvo po zo ri {te! Osno va la ga je po ~et kom 60-ih go di na mi nu log sto le }a Elen Stju art, ~u ve na Ma ma svih hra brih te a tar s kih stva r a l a c a {i r om sve ta, do voq no sme lih da se upu ste u te meq na po zo ri {na is t ra ` i v a w a. Elen Stju a rt ni je vi {e sa na ma, ali wen le gat jo{ uvek po sto ji i zra ~i ener gi jom, do bro tom i kre a tiv no {}u. Da nas ga na umet ni~ kom pla nu vo di Mia Jo, ~vr sti nom i si gur no {}u do stoj nim svo je pret hod ni ce.

U do ba na stan ka ovog te a tra Sje di we ne Dr `a ve su pro la zi le kroz `e sto ku kri zu ko ja }e

nog le ta mi, na i me, jo{ ni smo zna li da li }e mo u}i u avion.

E pa u{li smo!

Ni je ne va `no na po me nu ti da su nam u po sled wi ~as fi nan sij ski po mo gli i or ga ni za to ri iz La Ma Me, jer ni su `e le li da wu jor {ka pu bli ka bu de li {e na za do voq stva ko je pru `a jed na od dve evrop ske pred sta ve ko je su po be di le na kon kur su na ko jem je u~e stvo va lo tri de set se dam te a ta ra sa Sta rog kon ti nen ta.

kul mi ni ra ti kon cem {e zde se tih, ta~ ni je ‘68, a sva ta ener gi ja na do la ze }eg bun ta bi la je ka na li sa na sve stra nim an ga `ma nom Stju ar to ve. Ma ma je, na i me, bi la otvo re na za te a tar ske kre a tiv ce bez ob zi ra na wi ho vu bo ju ko `e, pol, sek su al no opre de le we, us put je osmi s li l a u ono do b a no v i pro duk ci o ni mo del funk ci o ni sa wa po zo ri {ta, u te a tar ski `i vot je uve la mno ge po to -

Pi {e: Alek san dar Mi lo sa vqe vi} a da smo pre ne ko li ko go d i n a s Bro d om za lut ke go sto va li u Vi zba de nu, na pre sti `nom fe sti va lu No va evrop ska dra ma, tog je da na fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je po be di la Ne ma~ ku. ^e tvr tak, 29. no vem bar, ka da je Dra ma Srp skog na rod nog po zo ri {ta iz ve la pr vo od ~e ti ri igra wa Bro da u wu jor {kom Te a tru La Ma Ma slav ne Elen Stju art, osta }e za be le `en kao dan ka da se, na kon du gog ni za go di na, u Wu jor ku ni je do go di lo ubi stvo. Ovu vest su pre ne le svet ske agen ci je, pa i one iz Sr bi je.

Ne znam da li bi or ga ni za to ri vi zba den skog fe sti va la pla ti li do la zak na {e pred sta ve, kao {to je su, da su zna li da }e fud ba le ri Sr bi je ono mad po be di ti wi ho vu re pre zen ta ci ju, ali sam si gu ran da se Wu j or ~ a n i m a is p la t i l o {to su ulo `i li pa re da bi pu bli c i La Ma M e pri k a z a l i Brod za lut ke - em im je sma we na sto pa kri mi na la, em su vi de li od li~ nu pred sta vu ko ja je pret hod no tri jum fo va la na svim tak mi ~ar skim fe sti va li ma gde je pri ka za na, ali i u Nan tu, Be ~u, Bra ti sla vi, Bu dim p e { ti, Ege r u, Kra j o v i, Plze nu, He bu, Za gre bu, Qu bqa ni, Ma ri bo ru, Br~ kom, Ri je ci, Pu li...

A da bi smo sti gli u La Ma Mu mo ra li smo se do bra no po mu ~i ti, ani mi ra li smo spon zo re, na pi sa li do ku men ta ci ju obi ma Tol sto je vog Ra ta i mi ra, a sve u na di da }e ne ko ko me

K

ASTRONAUTKIWA MAR[A AJVINS

U kombiju, u u gla so ka od na ran xe ko ja leb di u pro sto ri ji. So i bi ber u te~ nom ob li ku. Pi sta }i ko ji se gra be usti ma dok leb de oko vas. ^o vek ko ji jed no stav nim i sit nim sko kom od le }e ka pla fo nu. Fo to gra fi je sta rih i no vih le te li ca ko je su pu to va le u sve mir, fo to gra fi je astro na u ta ne ka da i sad...

Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet u No vom Sa du po se ti la je ne ka da {wa astro na ut ki wa or ga ni za ci je NA SA Mar {a Aj vins (61), odr `av {i pre zen ta ci ju „Sve mir o~i ma astro na u ta“. Pri sut ni su ima li pri li ke da ~u ju pri ~e iz sve mi ra iz pr ve ru ke, sa slu {a ju ka kav je ose }aj bi ti me |u zve zda ma, ka ko je to `i ve ti vi {e ne de qa u kap su li u bes te `in skom sta wu, jer je ova

K

`e na u sve mi ru pro ve la 1.318 sa ti!

– Ako mo `e te da za mi sli te pet ili se dam oso ba za tvo re nih u je dan kom bi ~i ja se vra ta ne mo gu otvo ri ti i osta vqe nih usred di vqi ne na dve ili tri ne de qe, on da mo `e te za mi sli ti ka ko to iz gle da. Sa mo, po gled u sve mi ru je da le ko bo qi – na {a li la se Mar {a Aj vins. – ^u de sno je, ali ni je sve ta ko za ni mqi vo kao na sli ka ma. Ze mqa je ~e sto pre kri ve na obla ci ma i on da se ne mo `e vi de ti kop no ve} sa mo vo da.

Go vo re }i o svo jim is ku stvi ma, pri se }a la se ka ko je iz gle dao `i vot u sve mir skom {a tlu.

Hra na je kom pre so va na i spa ko va na u vre }i ce, a sve `e vo }e i po vr }e sti `e kar gom ~e ti ri pu -

ta go di {we. Sme }e se kom pre so va no ~u va u vre }a ma i {a qe na zad na Ze mqu kar gom, ko ji ta ko |e do la zi ~e ti ri pu ta u go di nu da na. Sva ki dan se ve `ba mi ni mum dva sa ta jer, ka ko je ob ja sni la go {}a, sr ce, kao i sva ki dru gi mi {i}, mo `e da osla bi u uslo vi ma ka kvi su u sve mi ru pa je ve `ba neo p hod na.

– U {a tlo vi ma ima mo lap to po ve te nam je omo gu }e na ko mu ni ka ci ja s po ro di com, na pri mer, mo `e mo ostva ri ti i vi deokon fe ren ci ju. [to se ti ~e ku pa wa, to se ~i ni ta ko {to se is ce di ba lon vo de, ko ji leb di oko vas, i vi se za pqu sne te wi me.

Sa ve to va li su nas da, na kon pra wa zu ba, tu te~ nost {to je u usti ma pro gu ta mo jer je ne ma mo gde iz ba ci ti. Mi smo je ipak

„Na Mesecu bi trebalo izgraditi stanice za prou~avawe uslova u svemiru”

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

POZORI[TA U WUJORKU

9

UPOTREBA @IVOTA

Po sle sve ga osta ju sa mo fo to gra fi je (2) rup ni fo to graf ski por tret u sre di {tu sma rag dno-ze le ne, flo uz ne mi re ne i uozbi qe ne o~i u ko je se sva ki ~as za ba da ju pa lac i ka `i ral ne i se no vi te sce no gra fi je rum skog dvo ri {ta ob lo `e nog kr prst ka ko bi za u sta vi li su ze i je caj ko ji se otrg ne iz du {e – dok pri ~a o znom od tra ve, oklo pqe nog s unu tra {we stra ne be lo okre ~e nim po koj noj su pru zi s ko jom je `i veo ~e tr de set go di na – we go va na pe ta ge be de mom i za klo we nog do @e le zni~ ke uli ce krup nom ku }om s du bo kim sti ku la ci ja i ner vo zna ci ga re ta ko ju sti {}e me |u usna ma i pr sti ma, sve aj nfor tom i vi so kom sle pom ka pi jom – Cor pus de lic ti iz po ro di~ nog al bu to go vo ri o emo tiv nom ~o ve ku pod hro ni~ nom unu tra {wom ten zi jom. ma Sto ja na Voj no vi }a iz Ru me – sli ka {kqo ca na kon cem av gu sta 1989.

Po sle di ca smr ti vo qe nog bi }a i emo tiv nih i so ci jal nih po tre sa ko je je go di ne, sve do ~an stvo je pr vog i, sa mim tim, isto rij skog (i je di nog) po ro taj gu bi tak pro u zro ko vao (“Sa mo }a je go ra od bo le sti!”)«.» Po sle di ca du di~ nog sa mi ta u Ru mi srp sko-fran cu ske de ce bu |a no va~ kog «“«» iz gu bqe nog go go di {weg ose }a ja fru stra ci je, ne prav de i raz o ~a re wa zbog ~ud nog, za si na” i fran cu skog ze mqo po sed ni ka Bran ka Voj no vi }a (1911–1988). Na gu qe nog ka rak te ra we go vog oca Bran ka, ~i ja je eks cen tri~ nost i emo fo to gra fi ji je dva na e sto ro qu di ko je je stvo rio sa dve ven ~a ne `e ne tiv na de fekt nost, obe le `i la ceo Sto ja nov `i vot. Po sle di ca ne ja sne ovaj svo je gla vi si ro ma {ni se qa~ ki sin iz Bu |a no va ca i mi ste ri o zni, si tu a ci je sa osmo ro bra }e i dve se stre u Fran cu skoj, ko ji vi {e ne od go her me ti~ ni i imu} ni stra nac iz fran cu skog se la Kon den Nort hen (kod va ra ju na we go va pi sma.

Me ca), dvo stru ka li~ nost par ex cel len ce! Uosta lom, po gle daj mo ko je na “Da li su Fran cu zi svi na bro ju?»”» upi tah Voj no vi }a. sli ci i na pi {i mo to u du hu we go ve dvo stru ke ras ce pqe ne li~ no sti. De “Svi su `i vi... Da!” ca Bran ka Voj no vi }a i we go ve SRP SKE su pru ge An ki ce (Bu |a nov ci, “Ka da ste se po sled wi put ~u li sa wi ma? Po zna to mi je da ste naj ~e Sr bi ja): Sto jan i Sto jan ka, uda ta Ko {}al. De ca Branca Wojnowitsha i we {}e ko mu ni ci ra li sa Ma ri ja nom.»” go ve FRAN CU SKE su pru ge Anne Marie Sto jan zgwe ~i opu {ak u pe pe qa ri.

(Conde-Northen, France): Mariana, Pierre, “Da, naj ~e {}e sa wom... I sa Po lom. Od Paul, Andre, Jacques, Jon Daniel, Roger, Micmah po {to je Ne na umr la 4. no vem bra hel, Jean Marie i Marie France. Na sli ci je 2010. go di ne, ja vio sam Ma ri ja ni u Kon i Ne ven ka, Sto ja no va `e na. den Nort hen. Iz ra zi li su sa u ~e {}e i po Re~ ju, krat ko pod se }a we sa mo za ~i ta sla li jed nu su mu evra za sa hra nu, hva la o ce ko ji su pro pu sti li pro {lo ne deq nu im, svi su u~e stvo va li u to me... Od ta da se epi zo du: Bran ko Voj no vi} iz Bu |a no va vi {e ni smo ~u li. Dok je Ne ven ka bi la ca, ote ran ~e tr de set pr ve u ne ma~ ko za `i va, Ma ri ja na bi me se~ no bar jed nom ro bqe ni {tvo, o`e nio je ~e tr de set pe te na zva la, te le fon za zvo ni oko je da na est Anu Ma ri ju, k}er ze mqo po sed ni ka @o uve ~e, i raz go va ra mo na ne ma~ kom i po ze fa i @o ze fi ne Ha u dot iz fran cu skog sat vre me na. Dru ga je go di na ka ko se sa se la Kon den Nort hen (gra ni ca Fran cu Ma ri ja nom ne ~u jem. U mar tu 2011, kad ske i Ne ma~ ke), na ~i jem ima wu je pre sam se ma lo po vra tio, pi sao sam Po lu da gom bao Dru go svet sko ubi ja we op slu `u mi fi nan sij ski po mog nu... Re ko, dra gi ju }i kra ve i svi we u sta tu su rat nog za bra te, dra ga bra }o i se stre, dra ga rod bi ro bqe ni ka (slu ge, ro ba), `e nid bom na no, si tu a ci ja je ta ka i ta ka, spao sam na sle dio deo imo vi ne Ha u do to vih i, spo `i vot od sto pe de set evra, Sa {a i Pre so ban, se qa~ ki in te li gen tan i srem ski drag su bez po sla, je dva pre `i vqa va mo, ban do glav, uve }ao ka pi tal ku pu ju }i ze pa ako mo `e te da mi ma lo po mog ne te, ako mqu, {u me i ku }e u oko li ni Me ca, stvo ne mo `e te, ne ma qut we... Od go vor ni sam rio sa Anom Ma ri jom de se to ro de ce – do bio. On da sam smo go sna ge i ma ja 2011. taj no se bez ma lo po la ve ka do pi si vao sa go di ne sli~ no pi smo po slao Ma ri ja ni. svo jom srp skom su pru gom i de com u Ru Ni od we ni sam do bio od go vor. De ca smo mi! – i umro u Fran cu skoj (gde je i sa hra istog oca, ali dru ga je to na rav, dru ga je wen), a da fran cu skoj fa mi li ji ni je ot to krv... Raz mi {qo sam, da je ne ko od wih krio taj nu svog `i vo ta da u Sr bi ji ima od me ne za tra `io po mo}, po slo bi mu od ven ~a nu `e nu i dvo je de ce. Ne ko li ko me ove mo je si ro ti we bar pet evra! Dok je se ci po sle we go ve smr ti 1988, pa to lo Ne ven ka bi la `i va...” {ku taj nu svog srp skog oca, pu kim slu ~a “[ta se u stva ri sa Ne ven kom do go di jem, pro va li la je we go va }er ka Ma ri ja lo? Se }am se da je pre de set go di na `a li na. U Ru mi mi je is pri ~a la: “Sre |i va la la na sr~ ne pro ble me.” sam o~e ve pa pi re i me |u pi smi ma iz Ju Sto jan za pa li ci ga re tu. “@eq ko, ve ruj go sla vi je, ko ja su sva po ~i wa la sa «’Dra mi, dve go di ne za wom pla ~em!” iz u sti i gi uja ~e’, ’Dra gi pri ja te qu’ ili ’Dra gi o~i mu za su zi {e. “@i vi li smo bez ga la ro |a ~e’ ot kri la no vo go di {wu ~e stit ku me, nit sam joj uda rio {a mar, nit sam je ko ju mu iz Be o ~i na {a qe ne ka ’ro |a ka’. Stojan Vojnovi}: „Zaustavio sam sat onog trenutka po slo u ma te ri nu... Sr ce, da-da... Tih da na Foto: S. [u{wevi} Uz vra ti la sam joj te le gra mom – otac je kada mi je umrla supruga...” `a li la se da joj ni je do bro. Sr ce je po pu umro, oba ve sti la sam `e nu – i upi ta la je ko je ona i da li moj po koj ni sti lo, arit mi ja, te {ko di sa we, bo lo vi... Ja se no }u pro bu dim, a ona se di otac ima jo{ `i ve rod bi ne u Ju go sla vi ji? Is po sta vi lo se da je ’ro |a ka’ za sto lom i pu {i. Ne mo `e da spa va. Ci ga re te ni je osta vi la do smr ti! o~e va }er ka Sto jan ka iz bra ka o ko jem mi u Fran cu skoj ni smo ima li po Le `a la je tu na kre ve tu. I ni je te la da zo vem hit nu. I ne moj zva ti, Sto ji ma.» » Umro je, ni je nam re kao.” ja ne, i ne moj, ne moj.... Bi li su dva da na ra ni je, mi sli la je pro }i }e... Me I ta ko su Bran ko va fran cu ska de ca, av gu sta 1989, do pu to va la u Ru mu, sec da na pre to ga ot pu sti li su je iz mi tro va~ ke bol ni ce u go rem sta wu od no sno u Be o ~in, kod svog srp skog bra ta i svo je srp ske se stre. I, pre ma ne go kad sam je do ve zo!... Ni je mo gla na no ge, gu rao sam je do auta u ko li to me, onog da na ka da su pro {li kroz aj nfort ku }e Sto ja na Voj no vi }a u ci ma. I te sre de, uve ~e, zvao sam hit nu, dva pu ta su qu di do la zi li, i on da @e le zni~ koj uli ci, na sta la je u dvo ri {tu po me nu ta grup na fo to gra fi sam za mo lio da je pre ba ci mo u Ka me ni cu. Ne {to pred po no}, kad su je po ja! Dva de set tri go di ne od mo je pr ve eks klu ziv ne no vin ske pri ~e i ob ja sle pre gle da sme sti li u so bu na In sti tu tu, pi tam kad mo gu da joj do |em u vqi va wa te fo to gra fi je (Are na), ~e tr na est go di na od mo je dru ge pri ~e po se tu? Ka `e: ’Ob zi rom na wen slu ~aj, do |i te kad o}e te...’ I pre ne go (Svet) i de vet go di na od mo je po sled we pri ~e (Dnev nik), pre ne ki dan {to }e me wen brat oko po no }i autom vra ti ti u Ru mu, se dim po red we nog vra }am se u Ru mu da vi dim {ta je osta lo od srp sko-fran cu skog slu ~a ja kre ve ta, a ona pri kqu ~e na na in fu zi ju... Go vo rim, ne re a gu je. I, re ko, Voj no vi}, zvo nim na aj nfor tu Sto ja na Voj no vi }a i ka pi ju otva ra ne po Ne ven ka, ja se sa da vra }am ku }i, su tra }u ti opet do }i, i sva ki dan }u ti zna ti mu {ka rac. Me wa li su ku }e. do la zi ti... Le `i ne po mi~ na... I nit ona me ne ~u je, nit ona me ne vi di...”

Ru mqa nin, se dam de set dvo go di {wi tr go vac u pen zi ji, ~i ju “film sku” Sle de }eg ju tra oko de set ~a so va u ku }i Voj no vi }a za zvo nio je te le bi o gra fi ju, za hva qu ju }i we go vom raz u me va wu i po ve re wu, pra tim de ce fon. No ge su mu se od se kle. ni ja ma, pa bi se ova no vin ska Sa ga o Voj no vi }i ma, pod vrg nu ta slo bod nom “Do bar dan. – Do bar dan. – Pi ta ju za Sto ja na Voj no vi }a. Ja sam, re ko, `an rov skom od re |e wu, mo gla pod ve sti pod me |u `a nr re por ter skog ro iz vol te. «’» Go spo di ne Sto ja ne, mo ra mo vam sa op {ti ti tu `nu vest... Su pru ma na, `i vi sam u ku }i pod cr ve nim cre pom u uli ci Ata na si ja Stoj ko vi ga je pre mi nu la ju tros u 9.47 ~a so va. Za do dat ne in for ma ci je obra ti te se }a, rum skog na u~ ni ka i oca “pr vog ro ma na u srp skoj kwi `ev no sti”».» Sin na taj i taj broj te le fo na...’ Bri znuo sam u pla~. Ni je pro {lo dva de set Pre drag `i vi sa su pru gom u Ru mi na dru goj adre si, i ove go di ne do bi li mi nu ta, po {tar do la zi na ka pi ju i do no si te le gram iz In sti tu ta, iz ja su si na Uro {a (“Pr va be ba ro |e na u Ru mi po sle No ve go di ne, bio je i na vqu ju sa u ~e {}e...” – Sto jan upi re ru kom u sat na zi du. – “Za u sta vio sam Srem skoj te le vi zi ji...”). Dru gi sin Alek san dar ra di u Be o gra du. Sve tlo ka zaq ke ka da je umr la... Tog pet ka sam oti {o u Ka me ni cu da je do ve zem. si va ku }a ma wih ga ba ri ta i jed no stav nih kon tu ra, s jed nim pro zo rom na I kad sam je vi dio u mr tva~ ni ci – a gu {io sam se u su za ma – kad sam vi za ba tu (spu {te nih ro let ni), opre mqe na me tal nom ka pi jom i nat kri ve dio mo ju Ne nu, a ona kao da ni je umr la, kao da }e se sva ki ~as pro bu di ti, nom ve ran dom – ku }a u ko ju su se Sto jan i Ne ven ka Voj no vi} use li li obra zi joj ru me ni, na sme ja na... Pla ko sam od Ka me ni ce do Ru me! Sa hra 2006. go di ne – ku di ka mo je skrom ni ja od wi ho ve ku }e s aj nfor tom u Ale ni li smo je tu na gro bqu kod @e le zni~ ke, «i » mam ta mo jed no grob no me sto, ji di vqih ke ste no va na @e le zni~ kom bu le va ru, pri me }u jem s uli ce, da sin nam je sa ra wen na jed noj par ce li jo{ se dam de set sed me go di ne... Sva bi mi on unu tra re kao, kao s tr nom u gr lu, da ga je ne ma {ti na pri mo ra ke su bo te od la zim na gro bqe.” la da za me ni ku }u (“Kad sve po pla }am, tri da na do pen zi je ne mam ni di “Ni ste mi re kli da vam je je dan sin umro.” na ra...”). U me |u vre me nu, umr la mu je ro |e na se stra Sto jan ka Ko {}al, “Ni sam? – Dva si na su mi umr la! Ovaj ov de {to je sa ra wen, Dra gan se uda ta u Be o ~i nu, umr la mu je maj ka An ki ca, ko ja je ta ko |e `i ve la u Be o zvao, bio je dru gi osnov ne kad je umro... A pr vi sin mi je sa pro {lom `e ~i nu, umro mu je i {o gor, a umr la mu je 2010. go di ne i su pru ga Ne ven ka, nom, umro je sa osam na est me se ci i sa ra wen je u Hr vat skoj. Zvao se Bra we go va Ne na. ni slav. Bran ko. Dao sam mu ime po ocu.”

Sce no gra fi ja ku hi we, sve de na sa mo na ono bez ~e ga se ne mo `e, i «“» mu Na zi du su dve ura mqe ne fo to gra fi je. Dve iko ne Sto ja na Voj no vi }a. {ka” »a» t mos fe ra u ko joj raz go va ra mo za go lom dr ve nom plo ~om sto la sa Por tret su pru ge Ne ven ke i, na su prot nom zi du, por tret unu ka Uro {a. dve pe pe qa re ospod upa qe nog lu ste ra, dok se no vem bar ski su mrak uvla Tre }a iko na, grup ni por tret dva na e sto ro Voj no vi }a, fo to gra fi ja iz ~i kroz ro let ne dvo ri {nog pro zo ra iza za ve se, is pu we ni su onom spe ci 1989. go di ne, osta la je sa mo ilu stra ci ja u mo jim no vin skim pri ~a ma. Po fi~ nom hlad no }om ko ja se kao pod zem na vo da u{u wa u zi do ve ku }e bez sle sve ga osta ju sa mo fo to gra fi je. `e ne. Iz raz i iz gled ble du wa vog i neo bri ja nog li ca Sto ja na Voj no vi }a, n @eqko Markovi}

G

l Обрачун код ОК Морала: Ол Рајт – Ол Брајт.

l Није време за панику због клипова кукуруза, већ због клипана.

NAOPA^KE

pqu nu li u ma ra mi cu – opi sa la je deo svog sve mir skog `i vo ta ova go {}a iz Ame ri ke.

Ona je po ne la do sta fo to gra fi ja, me |u ko ji ma su bi le i one ko je su pri ka za le ka ko od re |e ne ze mqe, re ke i gra do vi iz gle da ju iz sve mi ra. Na po me nu la je da su pri rod ne gra ni ce ko je se u~e na ~a so vi ma ge o gra fi je, ne vi dqi ve iz va si o ne, te da le ti li ca obi la zi Ze mqu na sva kih 90 mi nu ta, {to zna ~i da ~la no vi po sa de vi de 60 iz la za ka i za la za ka Sun ca. Ipak, za sve te go di ne ra znih mi si ja, ona ni kad ni je do `i ve la ni {ta stra {no „ta mo go re“.

– Bi lo je tre nu ta ka ka da ni je sve i{lo po pla nu, ne u spe lih eks pe ri me na ta, ali za sve to smo tre ni ra ni, i sna la zi li smo se po Uzbu|ewe beste`inskog stawa pro to ko lu. Fru stri ra ju }i i sna `ni mo men ti, ali la, ali da je teh no lo gi ja u prin ni {ta stra {no. Ka da pr vi put ci pu ista, da ni je kao u na u~ no le ti te, to je za i sta uz bu dqi vo. fan ta sti~ nim fil mo vi ma, ali Me |u tim, sve te go di ne tre nin - se na da da }e se to pro me ni ti. ga ni su ni bli zu kao pra va – Ono {to ja li~ no vi dim u stvar. Ka `e te se bi da je to isto bu du} no sti je ste od la zak na Me kao u si mu la to ru, ali gla si} iz sec. Ta mo bi tre ba lo da se iz pod sve sti vi ~e „ne, ovo je stvar gra de sta ni ce, da se ve `ba, pro no!“ – ka za la je Mar {a Aj vins, u ~a va ju uslo vi u sve mi ru. Je di no do da ju }i da sve mir ne do sta je ta ko }e mo se utre ni ra ti za od sva ko me ko je ikad u we ga kro la zak na Mars, do ko jeg nam tre ~io, pa ta ko i woj. ba {est me se ci pu ta, a mo `da }e Ipak, we no pre da va we sa dr nam to otvo ri ti vra ta i za od la `a lo je i gor ku isti nu. Ka ko je zak u da qe de lo ve sve mi ra, na re kla, i po red sve mo gu }e mo dru ge pla ne te, u dru ge ga lak si je der ni za ci je, i da qe se za let u – za kqu ~i la je ova fa sci nant na va si o nu ko ri ste teh no lo gi je ko - ve te ran ka NA SA-e ko ja se na je su upo tre bqi va ne i pre 50 go - kon 37 go di na sta `a pen zi o ni sa di na. Na vo di da su iz gra |e ne bo - la 2010. go di ne. qe ma {i ne od bo qih ma te ri ja n Andrea Jerini}

l Кука и мотика.

sve mi ru

l Ја је заменица. У коалицији – именица.

U NOVOM SADU

Ilija Markovi}

si ime Elen Stju art, `e ne ko ja je pr ko si la mo} nom Bro dve ju, stvo ri la Of Bro dvej i Of of Bro dvej. U La Ma Mi nas je do ~e ka lo sve: i sce no gra fi ja na ~i we na u Wu jor ku (da ne tro {i mo pa re na pre voz sop stve ne), i re kvi zi ta, i ele men ti teh ni ke neo p hod ni da na{ Brod uspe {no za plo vi. Sa ~e ka la nas je i Alek san d ra Vre b a l ov, kom p o z i tor ka ko ja ve} de se tak go di na `i vi i ra di u Ve li koj Ja bu ci, po vre me no svra }a ju }i u Sr bi ju da bi nam po da ri la svo ju mu zi ku - bi lo kao ope ru Mi le va, ko ja je u iz vo |e wu Ope re SNP-a bi la mu zi~ ki do ga |aj go di ne, bi lo da nas po ~a sti go sto va wem Kro nos kvar te ta, ~i ji je je dan od eks klu ziv nih kom po zi to ra, bi lo da s na ma po de li svo ju po zi tiv nu ener gi ju.

Da kle, evo nas u Wu jor ku.

Na `a lost, ni smo kom plet ni jer ni je bi lo pa ra da do |e mo u pu nom sa sta vu. A o osta lom, o to me ka ko smo pro {li i ka ko su Wu jor ~a ni do `i ve li na{ Brod ~i ta }e te sle de }e ne de qe u na stav ku ko ji sle di. (autor je upravnik SNP-a)

l Буџе не знају колике су буџе у буџету.

Uspe{na wujor{ka plovidba „Broda za lutke”

we zna ~aj ne auto re, a kroz we no po zo ri {te su pro {li ra zni - od Se ma [e par da i An dre ja [er ba na, pre ko Ro ber ta de Ni ra, pa do we ne ov da {we “de c e” - Slo bo dan ke Ca c e Alek si}, Bran ka Mi li }e vi }a Koc ki ce, Do bri le Stoj ni} i Iva ne Vu ji}.

U La Ma Mi je KPGT Qu bi {e Ri s ti }a igrao slav n o Oslo bo |e we Sko pqa, pred sta vu ko ja je tom pri li kom do bi la pre s ti `nu na gra du Obi, Elen Stju art je pri ja te qe va la sa Mi rom Tra i lo vi} i Jo va nom ]i ri lo vim, po ho di la je Bi tef, ba{ kao i dru ge te a tar s ke de sti na ci je ne k a d a {we Ju go sla vi je, a jed nu od tur n e j a svog po zo ri {ta po ovim pro sto ri ma ko ji m a je upra vo mi nuo rat, is ko ri sti la je da za lo `i svoj auto ri tet ape lu ju }i da na no vo bu du us po sta vqe ne umet ni~ ke re la ci je iz me |u ne ka da {wih su na rod ni ka.

I da nas, na kon {to je na pu sti la ovaj svet, Elen Stju art na sta vqa da zra ~i. La Ma Ma ima tri sce ne, a SNP-ovom Bro du za lut ke je pri pa la naj ve }a, ona {to po no sno no -

10

prkos bu ri ko ja se di gla u Hr vat skoj oko Vla di nog pred lo ga o uvo |e wu po re za na imo vi nu, ta mo {wi bi gra |a ni od apri la sle de }e go di ne mo gli da sa da {wi iz da tak na ime ko mu nal ne na kna de za me ne no vim na me tom. Iako pred la ga ~i za ko na o po re zu na ne kret ni ne tvr de da no va stav ka ne bi tre ba lo ozbiq ni je da op te re ti bu xet ve }i ne gra |a na, pr ven stve no onih ko ji u svom vla sni {tvu ima ju ne kret ni nu u ko joj `i ve ili ko ju iz najm qu ju – na su prot oni ma ko ji po se du ju vi {e pra znih sta no va, ku }a ili vi ken di ca – ipak, ni ko ni je si gu ran {ta ga ~e ka na pro le }e, za ka da je na ja vqe na pri me na no vog pro pi sa.

Ka ko u Sr bi ji ima vi {e sto ti na hi qa da gra |a na ko ji u Hr vat skoj po se du ju ku }e, sta no ve ili vi ken di ce, po seb no na te ri to ri ji Voj vo di ne ku da su do {le i gde su osta le broj ne iz be gli ce, sve in te re su je ~e mu da se na da ju, po seb no oni ko ji su iz be gli u vre me rat nih de {a va wa i iza se be osta vi li pra zne do mo ve. Tim pre {to se ovih da na mo glo ~u ti da je za stan ili ku }u u ko joj ni ko ne `i vi pred lo `e no da se pla }a i do 20 pu ta vi {e (!) ne go {to sa da iz no si ko mu nal na na kna da.

Za raz li ku od do sa da {weg mo de la opo re zi va wa ko mu nal nom na kna dom, ko ja se pla }a la u za vi sno sti od po vr {i ne i lo ka ci je ne kret ni ne, no vi po rez }e se pla }a ti u za vi sno sti od vred no sti ne kret ni ne. No va bi se fi skal na vred nost od re |i -

U

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

KOM[IJE ZA SLE DE ]U GO DI NU NA JA VQU JU OPO RE ZI VA WE NE KRET NI NA, IZ BE GLI CE PRED NO VIM PRO BLE MOM

Po rez na pra zne ku }e ve }i do 20 pu ta!? va la pre ma lo ka ci ji, ti pu ne kret n i n e, go d i n i iz g rad w e, kva li te tu i po vr {i ni. U hr vat skoj po re skoj upra vi ka `u da ras po la `u pro se~ nim tr `i {nim vred no sti ma ne kret ni na u gra do vi ma una zad dve go di ne, a jo{ pre o sta ju ru ral na pod ru~ ja, za {ta }e tre ba ti vi {e vre me na zbog ma weg pro me ta.

Za to }e se ta mo, uglav nom, i}i fi zi~ ki na pro ce nu.

Jed nom ka da se utvr di fi skal na vred nost, opo re zo va }e se 70 po sto vred no sti ne kret ni ne po sto pi od 1,5 po sto. Me |u tim, pred lo `e no je vi {e olak {i ca, a naj ve }e se od no se na one ko ji u sta nu `i ve ili ima ju pod sta na ra. Sva ka je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve }e, shod no so ci jal nom pro gra mu, mo }i oslo bo di ti po je di ne ka te go ri je gra |a na kao {to su pen zi o ne ri, bra ni o ci ili ne za po sle ni, uz uslov da po se du ju sa mo jed nu ne kret ni nu, a pro blem }e ima ti oni s vi {e sta no va u ko ji ma ni ko ne `i vi i vi {e vi ken di ca.

Je din stve na po re ska sto pa od 1,5 po sto ob ra ~u na va }e se na fi skal nu vred nost ne kret ni ne, onu ko ja pred sta vqa pro se ~e nu

Jo{ je ra no za bri gu Po re ~i ma sa bor skog za stup ni ka iz re do va SDSS-a Dra ga na Cr no gor ca, pred met ni za kon jo{ ni je pro {ao ni Vla du, ve} su od re |e na we go va re {e wa do spe la u jav nost kao svo je vr stan „prob ni ba lon” ka ko bi vlast is pi ta la re ak ci ju gra |a na. „Kao re zul tat, od mah je do {lo do spo ra i unu tar sa me ’Ku ku ri ku’ ko a li ci je, jer ne ke stran ke, po put HNS-a, tra `e zna ~aj ne iz me ne po je di nih od red bi. To po ka zu je da, ba rem u ovom tre nut ku, ne de lu je da bi akt mo gao pro }i u pred lo `e noj for mi. U sva kom slu ~a ju, i SDSS }e in si sti ra ti na od re |e nim ko rek ci ja ma ko je sma tra mo pri me re nim, od no sno na to me da se spor ne za kon ske od red be, ako na kra ju ipak osta nu u fi nal noj ver zi ji tek sta, ne od no se na po vrat ni ke i iz be gli ce”, iz ja vio je Cr no go rac za „Dnev nik”.

Sli~ no je i sa sta nom od 110 kva dra ta u sre di {tu Za gre ba. Ako je we go va pro ce we na fi skal na vred nost 1.867.870 ku na, i ako se od tog iz no sa odu zme 30 po sto, do bi ja se po re ska osno vi ca od 1.307.509 ku na. Na kon {to se od we odu zmu raz ne olak {i ce, osta je iz nos u ra spo nu od 65.375 pa do 156.901 ku ne, na ko ji se ob ra ~u na va go di {wa po re ska sto pa od 1,5 po sto, {to zna ~i da }e vla snik u vred nost tr `i {ne vred no sti i ko ja }e se me wa ti sva kih pet go di na, a ko ja }e ve} u star tu bi ti uma we na za 30 po sto, ko li ko tre ba pri zna ti gra |a ni ma kao tro { ak zbog odr ` a v a w a ne kret ni na. Za ku }u ili stan u ko jem ne ko `i vi ili ga iz najm qu je, ko na~ na vi si na po re za za vi si }e od od lu ke gra do va ili op {ti na ko ji ma je Vla da da la ras pon olak {i ca od 88 do 95 od sto, za ko li ko }e se uma wi ti po re ska osno vi ca.

Ako, pak, u ne kret ni ni bo ra ve po vre me no (vi ken di ce, ku }e za od mor), po re ska osno vi ca }e se uma wi ti za 70 do 85 pro ce na ta (tu spa da naj ve }i deo stra na ca ko ji su u Hr vat skoj ku pi li ku }e za od mor). Naj go re }e pro }i oni ko ji po se du ju ne kret ni nu u ko joj ni ko ne `i vi, jer za wu ne sa mo {to ne ma po pu sta, ne go }e se po rez u ne kim slu ~a je vi ma po ve }a ti i do 2.000 od sto u od no su na sa da {wu ko mu nal nu na kna du.

Pre ma ra ~u ni ci Mi ni star stva fi nan ci ja Re pu bli ke Hr vat ske, za stan od 63,51 kva dra ta u za dar skom Vi {wi ku, ~i ja

Ska ~e ce na kva dra ta?

Pro blem s po re zom za bri nuo je i gra |e vin ske kom pa ni je, jer bi po rez mo ra le da pla }a ju na sva ki ne pro da ti stan, pa mi sle da bi to po ve }a lo ce ne. Po rez }e, ka `u in ve sti to ri, na kra ju i}i na te ret kup ca. Pro blem bi ima le i ban ke ko je bi na sve sta no ve ko je ima ju u svom vla sni {tvu mo ra le da pla }a ju po rez. Eko nom ski ana li ti ~a ri mi sle da bi ipak mo glo bi ti i po zi tiv nih po sle di ca, jer }e iz najm qi va ~i ma sta no va bi ti is pla ti vi je ako to ubu du }e ra de le gal no – po {to se sa da ve }i nom ra di u si voj zo ni. Me |u tim, mu ke vla sni ka sta no va s pod sta na ri ma bi }e ne iz be `ne, jer ta man {to ih pri ja ve, oni odu, iza se be osta ve ne pla }e ne i re `i je i sta na ri nu, a sta no da vac jo{ mo ra da pla }a i po rez na wih. je pro ce we na fi skal na vred nost 589.521 ku na, vla snik sta na u lo kal ni }e bu xet go di {we pla }a ti od 309 do 743 ku ne, za vi sno od olak {i ca na ko je }e ima ti pra vo. Na i me, 70 po sto fi skal ne vred no sti tog sta na iz no si 412.664 ku ne, a ka da se na to ob ra ~u na ju i raz ne olak {i ce, po re ska osno vi ca iz no si }e iz me |u 20.633 i 49.519 ku na, za vi sno o to me ra di li se o pr vom ili dru gom sta nu vla sni ka. Ko mu nal na na kna da za isti stan da nas iz no si 438 ku na.

grad ski bu xet me tro po le mo ra ti upla ti ti iz me |u 980 i 2.354 ku ne. To je za ne ke na ni vou sa da {weg iz no sa ko mu nal ne na kna de, ko ja iz no si 1.151 ku nu, a za dru ge dvo stru ko vi {e.

Znat no }e sku pqe pro }i vla sni ci „tre }e“ ne kret ni ne (u ko joj ni ko ne `i vi). Ta ko }e vla snik sta na od 103 kva dra ta u Ru de {u u Za gre bu, ~i ja je fi skal na vred nost 1.176.081 ku nu, ima ti po re sku osno vi cu od 823.257 ku na, ko ja se do bi je ka da se od fi skal ne vred no sti odu zme 30 po -

sto. Na taj iz nos ob ra ~u na va }e se po rez po sto pi od 1,5 po sto, pa }e vla snik sta na u za gre ba~ ki bu xet mo ra ti da upla ti go di {wi iz nos od ~ak 12.349 ku na. Za isti objekt da nas pla }a ko mun la nu na kna du od sa mo 866 ku na.

Sli ~an udar po xe pu ~e ka i vla sni ka tre }e ne kret ni ne u, na pri mer, Spli tu. Ako u naj ve }em dal ma tin skom gra du ima apart man od 80 kva drat nih me ta ra, ~i ja je fi skal na vred nost pro ce we na na 1.012.000 ku na, po re ska osno vi ca, po {to se od fi skal ne vred no sti odu zme 30 po sto, iz no si 708.400 ku na, i na wu }e se ob ra ~u na va ti po re ska sto pa od 1,5 po sto, da kle bez olak {i ca.

Sto ga }e vla snik te ne kret ni ne u bu xet gra da Spli ta mo ra ti da upla ti 10.626 ku na, ume sto sa da {wih 518, ko li ko pla }a na ime ko mu nal ne na kna de.

Po rez na ne kret ni ne pla }a }e i dr `a va, te je di ni ce re gi o nal ne i lo kal ne sa mo u pra ve, ko je ta ko |e ras po la `u znat nim fon dom ne kret ni na. Na me ra je dr `a ve, ka ko ob ja {wa va ju u Mi la no vi }e voj vla di, da pod stak ne ban ke i gra |e vin ske fir me ko je dr `e ve lik broj pra znih sta no va da ih pro da ju i ta ko uti ~u na pad ce na ne kret ni na. Isto ta ko, u Mi ni star stvu fi nan si ja u no vom za ko nu o po re zu na ne kret ni ne, ko ji bi se pred Sa bo rom mo gao na }i kra jem ove ili po ~et kom sle de }e go di ne, vi de sred stvo le ga li za ci je pod sta na ra i le ga li za ci je bes prav no sa gra |e nih obje ka ta, ali i br `eg re {a va wa imo vin sko-prav nih od no sa. Me |u tim, ova na me ra ite ka ko po ga |a sve na {e gra |a ne ko ji u Hr vat skoj ima ju pra znu ku }u ili vi ken di cu. n Ranka Dautovi}

VESTI Gr~ ki mi tro po li ti mi li o ne ri?

In for ma ci je ko je su po te kle iz Cen tral nih po re skih or ga na Gr~ ke da ne ki gr~ ki mi tro po li ti na ban kov nim ra ~u ni ma u ze mqi i ino stran stvu de po nu ju mi li o ne evra ~i je po re klo ne mo gu da do ka `u, iza zva lo je sna `an po tres u Pra vo slav noj cr kvi Gr~ ke. Dvo ji ca mi tro po li ta za ko jih je u jav nost pro dr la in for ma ci ja da ima ju pre ko pet mi li o na evra, o{tro su de man to va la «in si nu a ci je».

Po zna ti mi tro po lit di mi tri ja di ja dij ski (Vo los) Ig na ti je iz ja vio je da ne bi «sta vio ru ku u va tru» za sva kog ar hi je re ja. Mi tro po lit Pi re ja, Se ra fim ob ja vio je iz vod sta wa svo ga ra ~u na, na ko me ima vr lo ma lo nov ca.

Mi tro polt te sa lo ti do ski Ki ril, za ko ga je ja vqe no da je je dan od mi li o ne ra, tvr di da je to «la`», on ima tri ra ~u na, na jed nom je 35.000 evra, na dru gom 122, a na tre }em 50. Pe ri ste rij ski mi tro po lit Hri zo stom, ar hi je rej rad ni~ ke atin ske ~e tvr ti Pe ri ste ri, u me di ji ma po me nut kao «bo ga ta{», tvr di da on to ni je. Sve {te ni~ ko udru `e we tra `i da se Si nod {to pre po za ba vi te mom «ile gal nog bo ga }e wa kli ri ka», ka ko bi se iza {lo sa isti nom, da li to ga ima ili ne. Pr vo je rarh Je ro nim se sa stao sa pred stav ni ci ma po re skih vla sti, za tra `iv {i da obe lo da ne po dat ke ko je po se du ju, ka ko

se ne bi sum wa lo na sva kog ar hi je re ja. «Ako ima kri vih, ne ka se ka zne», re kao je Jeronim.

Tur ska – si la u re gi o nu Tur ska je jed na od naj zna ~aj ni jih eko nom skih i po li ti~ kih si la u re gi o nu, za Sr bi ju nu `an ali va `an fak tor zbog bu ja ju }e eko no mi je, ali i po ten ci jal no ve li ki pro blem usled „dr `a wa stra ne” na {im ne pri ja te qi ma u su ko bi ma pro te kle dve de ce ni je, oce na je i upo zo re we u~e sni ka ju ~e ra {we kon fe ren ci e „Tur ska-re gi o nal na si la?”. „Pri ~a o Tur skoj” se tek otva ra - ve li kom br zi nom {i ri svo ju mo} u svim sfe ra ma dru {tva. Ta ko mo} na, du go ro~ no je od ve li kog zna ~a ja za Sr bi ju i to ne sa mo sa aspek ta bi la te ral nih od no sa, ve} i zbog mo de la we nog raz vo ja kao smer ni ce za de lo va we na pu tu pro spe ri te ta na {eg dru {tva”, mi {qe we je Mi {e \ur ko vi }a, pred stav ni ka or ga ni za to ra jed no dne ve ne kon fe ren ci je In sti tu ta za evrop ske stu di je. „Tur ski po li ti~ ki uti caj ra ste, we na ulo ga na Bal ka nu se da nas mo `e opi sa ti kao vr lo in ter a sant na, ali po na {u ze mqu i ve o ma po ro ble ma ti~ na”, sla `e se i na u~ ni sa rad nik In stu tu ta za no vi ju isto ri ju Sr bi je Alek san dar Ra ko vi} i pod se }a da 80 mi li o na Tu ra ka ~i ni jed nu od naj zna ~aj ni jih dr `a va 21. ve ka, po trenutnim performansama 16. eko no mi ju sve ta.

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

INTERVJU

11

VESTI

MA RIO MA @I], BO RAC ZA QUD SKA PRA VA IZ HR VAT SKE

Hr vat ska jav nost mo ra ~u ti glas `r ta va ce li ni je vi dqi vo da u Hr vat skoj po sto ji po li ti~ ka blo ka da ka da je re~ o pro ce su i ra wu rat nih zlo ~i na nad Sr bi ma. Ipak, ve ru jem da }e usko ro bi ti oba vqe na re for ma pra vo su |a i na dam se da Evrop ska uni ja ne }e do zvo li ti da Hr vat ska u|e u ovu in te gra ci ju bez da se za i sta uhva ti u ko {tac s rat nim zlo ~i ni ma i s iskre nom na me rom da se rat ni zlo ~i ni raz re {e, oce nio je ne kih go di nu da na pre oslo ba |a ju }e pre su de hr vat skim ge ne ra li ma u Ha {kom tri bu na lu ko or di na tor Ini ci ja ti ve mla dih za qud ska pra va Hr vat ske Ma rio Ma `i}.

A po vo dom iz ri ca wa pre su de @al be nog ve }a MKSJ-a u slu ~a ju “Olu ja”, ko jom su hr vat ski ge ne ra li oslo bo |e ni kri vi ce, Ma `i} je pot pi sao sa op {te we u ko me tvr di da, „iako je Tri bu nal utvr dio ka ko se ne ra di o udru `e nom zlo ~i na~ kom po du hva tu, ja sno je iz broj no sti utvr |e nih zlo ~i na, ve li kog bro ja iz be glih oso ba, te spa qe nih i uni {te nih obje ka ta, da se ne ra di ni sa mo o po je di na~ nim izo lo va nim slu ~a je vi ma. Ovo sta we sta vqa pred do ma }e pra vo su |e i te `i za da tak da pro ce su i ra ne sa mo ne po sred ne po ~i ni o ce zlo ~i na, ne go da na sto ji da utvr di i ko mand nu od go vor nost onih ko ji su do zvo li li si tu a ci ju u ko joj su po ~i we ni ova ko broj ni zlo ~i ni.“ Ma `i} u in ter vjuu „Dnev ni ku“ tvr di i da u re gi o nu Hr vat ska i Cr na Go ra ka ska ju {to se ti ~e pro ce su i ra wa rat nih zlo ~i na i da naj sla bi je sto je po tom pi ta wu, a da u BiH i Sr bi ji to pri li~ no do bro funk ci o ni {e. Ina ~e, we go va Ini ci ja ti va je i ~la ni ca Re ko ma, re gi o nal ne ko mi si je ko ja se ba vi ot kri va wem zlo ~i na de ve de se tih i {ti ti pra vo `r ta va da se ~u je wi hov glas, kao pred u slov pro ce sa po mi re wa po sle ra to va na sta lih na tlu biv {e Ju go sla vi je.  Re kom, na rav no, ni ko me ne mo `e da su di, ali mo `e da

U

ime nu je po ~i ni o ce zlo ~i na i od go vor ne za ne de la, pa ta ko i to kom ak ci je „Olu ja“. Da li mo `e te da uka `e te na ne ka od wih s ob zi rom da su opi si ~i we ni~ nog sta wa iz pre su de Ras prav nog ve }a o zlo ~i ni ma u le to 1995. i da qe va `e }i?

– Ova pre su da sva ka ko je osta vi la tra ga na pro ces po mi re wa.

No, do pri nos Re ko ma ne tre ba gle da ti sa mo u tom kon tek stu. Ja sam du bo ko uve ren da bi Re kom zna ~io mno go vi {e za po mi re we ne go su |e wa, po seb no za to {to bi bio ori jen ti san na `r tve, ali bi

– Mi pla ni ra mo pri ka za ti sve do ~e wa `r ta va „«Olu je“» u Hr vat skoj. Raz mi {qa mo o to me ko ji je naj bo qi na ~in da se to u~i ni, da ima naj ve }i uti caj, jer u Hr vat skoj se jav no sti mo ra ja sno vi de ti ta stra na pri ~e. Na ne ki na ~in, spo mi wa we `r ta va «“Olu je“» da nas se u Hr vat skoj u ve li kom de lu jav no sti tu ma ~i kao de lo va we pro tiv Hr vat ske ili n « a {ih ge ne ra la». To je pot pu no ne pri hva tqi va si tu a ci ja.

Za su `i vot je sa da va `no da do ma }e in sti tu ci je pre u zmu od go vor nost i pro ce su i ra ju oso be od -

i ra oso be od go vor ne za zlo ~i ne u „Olu ji“, ako je do sa da mo ra lo da sa ~e ka zbog MKCJ? Da li bi, ako i to iz o sta ne, even tu al no ne za do voq ni mo gli da se obra te Evrop skom su du za qud ska pra va u Stra zbu ru?

– Oprav da wa za hr vat ske in sti tu ci je da pro ce su i ra ju od go vor ne za zlo ~i ne iz „«Olu je“» ne ma. Oni to mo ra ju sa da ura di ti. Upra vo }e im to bi ti test na ko jem }e po ka za ti je su li stvar no ne za vi sne. Ipak, u tom smi slu ohra bru ju na ja ve pred sed ni ka Jo si po vi }a i pre mi je ra

Su di je ni su sle di le lo gi ku do ga |a ja

– Ono {to je jo{ va `ni je, Re kom bi tre ba lo da sa zna wa o zlo ~i ni ma i po ~i ni te qi ma pro sle di in sti tu ci ja ma ko je se ba ve ka zne nim pro go nom i na taj na ~in da do pri ne se i za do vo qe wu prav de za ove zlo ~i ne. Broj ni su zlo ~i ni utvr |e ni u pre su di Ras prav nog ve }a, a oni ukqu ~u ju ubi stva, pqa~ ke, pa qe vi nu i sl. ka ko za vre me, ta ko i ne po sred no na kon ope ra ci je «“Olu ja“».  Na ko ji na ~in bi Re kom mo gao da po kre ne tre nut ni led i da se dve di ja me tral no su prot sta vqe ne sli ke o tim do ga |a ji ma pri bli `e, da se ta ko pot po mog ne na sta vak me |u dr `av nog pro jek ta po mi re wa ko ji je ako ne ba{ vra }en u de ve de se te, pro {lo ne deq nom pre su dom pre tr peo jak uda rac?

i stvo rio jav nu plat for mu za wi hov glas i ti me omo gu }io da jav nost u re gi ji ne po sred no ~u je sve do ~e wa, ne sa mo `r ta va sa s« vo je stra ne, ne go i onih s one dru ge». To bi za si gur no po mo glo raz vo ju so li dar no sti na re gi o nal nom ni vou, a to je, pak, od iz u zet ne va `no sti za po mi re we. Sa da mi pri me }u je mo tu ge ne ral nu ne za in te re so va nost za `r tve ‘s d« ru ge stra ne‘», kat kad i pot pun ot por wi ho vom spo mi wa wu.  Da li pla ni ra te ne ka kvo jav no sve do ~e we pre `i ve lih o ono me {ta im se do ga |a lo za rad re al ni je sli ke u hr vat skoj jav no sti? Na ko ji na ~in je, po va ma, s ob zi rom na ja ku fru stra ci ju s jed ne stra ne, eufo ri ju s dru ge i ose }a wa ne prav de s tre }e, naj bo qe de lo va ti u funk ci ji su `i vo ta?

@al be no ve }e sru {i lo je na laz Ras prav nog ve }a o udru `e nom zlo ~i na~ kom pot hva tu sa ci qem traj nog ra se qa va wa hr vat skih gra |a na srp ske na rod no sti s ra ni je oku pi ra nih pod ru~ ja Re pu bli ke Hr vat ske. Te {ko je raz u me ti ova kvu od lu ku u kon tek stu broj nih do ka za o ma sov nom bro ju iz be glih s ra ni je oku pi ra nih pod ru~ ja te o ve li kom bro ju zlo ~i na, iz ve de nih u pr vom ste pe nu po stup ka. U ovom za kqu~ ku, ve }i na su di ja sta vi la je zna ~a jan na gla sak na is pi ti va we even tu al ne pro tiv prav ne pri ro de gra na ti ra wa ~e ti ri gra da. Isto vre me no je vr lo ma lo pa `we u pre su di sud ska ve }i na po sve ti la ana li zi osta lih ele me na ta ko je su Ras prav no ve }e, te su di je @al be nog ve }a ko ji su pod ne li su prot na mi {qe wa, is ta kli kao re le vant ne ele men te udru `e nog zlo ~i na~ kog pot hva ta: (a) bri on ski sa sta nak, (b) zlo ~i ne po ~i we ne u ju lu i av gu stu, (c) dis kri mi na tor sku po li ti ku one mo gu }a va wa po vrat ka, (d) imo vin ski za kon, ali i ka sni je iz ja ve hr vat skih po li ti ~a ra ko je se ja sno na sta vqa ju na na me re bri on skog sa stan ka. Upra vo iz ovih raz lo ga, su prot na mi {qe wa su di ja Fa u sti na Po ka ra i Kar me la Agi ju sa na me }u po tre bu za pre i spi ti va wem pre su de iz per spek ti ve pra va `r ta va. (iz saop{tewa Inicijative mladih za qudska prava Hrvatske) go vor ne za ove zlo ~i ne. Do ku men ta ci ja u ve li koj me ri po sto ji, sve do ci su voq ni sve do ~i ti – da kle oprav da wa vi {e ne ma. S dru ge stra ne, ve ru jem ka ko je sad na po li ti~ kom vr hu, ali i na ci vil nom dru {tvu, da ra di mo na to me da eks tre mi zam ne eska li ra. Eks tre mi zam je uvi jek po gu ban za ma wi ne i ni kad ne do no si do bro.  Da li ve ru je te da je hr vat sko pra vo su |e do voq no ne za vi sno da bi mo glo da pro ce su -

Mi la no vi }a, ali sa da tre ba da vi di mo ka ko to s re ~i pre la zi na de la. Ve ru jem da }e pro ce su i ra ti ne ka od ubi sta va iz „«Olu je“», ali sam kraj we skep ti ~an oko to ga da }e pro ce su i ra ti i ne ke oso be ko je no se ko mand nu od go vor nost, iako mi slim da je to od iz u zet ne va `no sti – ka ko bi se za u sta vi la ova za blu da da je u „«Olu ji“» bi lo sa mo ‘ne {to zlo ~i na‘ i da su oni bi li pot pu no izo lo va ni in ci den ti.  Reqa Kne`evi}

Al ba no fo bi ja sen ka Bal ka na Pre mi jer Al ba ni je i pred sed n ik De m o k rat s ke par t i j e Sa li Be ri {a re kao je na Fo ru mu mla dih De mo krat ske par ti je da je na c i o n al n o pi t a w e glav no pi ta we par ti je na ~i jem ~e lu se na la zi i is ta kao da Al ba no fo bi ja da nas kru `i re gi jom Bal ka na kao sen ka. “Na ci o nal no pi ta we je u osno vi pro gra m a De m o k rat s ke par t i j e.

Al b a n o f o b i j a, ili strah od Al ba na ca da nas kru `i re gi jom Bal ka na kao sen ka. U pro {lo sti su nas na {e kom {i je tre ti ra li kao gra |a ne dru gog ili tre }eg re da. Ni su hte li pri hva ti ti Al ban ce kao slo bo dan na rod”, re kao je Be ri {a. Da nas su Al ban ci slo `ni ji i uje di we ni ji ne go ika da ra ni je u pro {lo sti, re kao je on. “Et ni~ ki te ri to rij Al ba ni je tre ba da bu de u na ci o nal noj sve sti sva kog Al ban ca. Sva ko zna na{ ciq, a to je ja ~a we i ko he zi ja al ban ske na ci je. Mi da nas de lu je mo kao jed na sna `na na ci ja”, is ta kao je Be ri {a. Is ta kao je da su u ne dav noj pro {lo sti po sto ja li ozbiq ni pro gra mi i po ku {a ji da se is tre bi al ban ska na ci ja, pre no si Ana do li ja. Pre ma we go vim re ~i ma, “u pro {lo sti su kom {i je na sr ta le na nas ka ko bi po de li al ban sku te ri to ri ju i ka ko bi je u pot pu no sti uni {ti li. Me |u tim, da nas je sve dru ga ~i je. Da nas je i Ko so vo slo bod no. Ali po red sve ga, nu di mo kom {i ja ma pri li ku za di ja log i sa rad wu”, re kao je Be ri {a.

SU S RE T I: ORI A NO OTO ^AN, NA ^El NIK UPRAV NOg ODE lE wA ZA ME \U NA ROD NU SA RAD wU I EU IN TE gRA CI JE ISTAR SKE @U PA NI JE

Dok nas pla {e Bri se lom, Istri ja ni idu u Wu jor k ve ren sam da }e se stra sti smi ri ti – pr vo je {to mi je u da nu ka da je, zbog od lu ke Ha {kog tri bu na la, ko jom su oslo bo |e ni ge ne ra li Go to vi na i Mar ka~, po ~e lo no vo usi ja va we od no sa iz me |u Hr vat ske i Sr bi je, re kao Ori a no Oto ~an, ~o vek ko ji je u Istar skoj `u pa niji za du `en za me |u na rod nu sa rad wu i EU in te gra ci je.

Moj je sa go vor nik ~lan Istar skog de mo krat skog sa bo ra, stran ke po zna te ne sa mo po za la ga wu za re gi o na li za ci ju Hr vat ske, ve} i po iz ra zi to an ti na ci o na li sti~ koj i an ti rat noj po li ti ci, te sprem no sti za po di za wem no vih mo sto va sa rad we na tlu biv {e Ju go sla vi je. Sa rad wu sa Voj vo di nom Istri ja ni su ta ko us po sta vi li jo{ 2001. od ka da se sva ke go di ne odr `a va ju ma ni fe sta ci je “Da ni Voj vo di ne u Is tri”, od no sno “Da ni Is tre u Voj vo di ni”.

Zna ju }i sve to, bi lo je kraj we o~e ki va no da od we ga ne ~u jem ni {ta {to ne bi bi lo zvu ~a lo tre zve no i s op ti mi sti~ kim po gle dom u bu du} nost.

– Hr vat ska i Sr bi ja su su sed ne ze mqe i nor ma li za ci ja od no sa je ne sa mo `e qa, ve} i po tre ba, za rad nor mal nog fun ci o ni sa wa sva ke sa rad we pa ta ko i pri vred ne - uve ren je Oto ~an a po tom po cr ta va: “Ta pre su da, uosta lom, ne go vo ri o to me da se zlo ~i ni ni su do go di li, ve} o to me da ta dvo ji ca ge ne ra la ni su od go vor na, a na Hr vat skoj je sa da da is tra `i i pro ce su i ra po ~i ni o ce tih zlo ~i na”.

Ka da }e se tih od no si vra ti ti ma kar na sta we pre pre su de Tri bu na la, za sa da je vi {e no ne iz ve sno, ali ono {to u ovom tre nut ku je ste iz ve sno to je da }e na red nog le ta Hr vat ska po sta ti 28. ~la ni ca Evrop ske uni je. Moj sa go vor nik ka `e da je to kom pro ce sa pre go va ra wa Hr vat ska do `i ve la zna ~aj ne pro me ne – po pi ta wu funk ci o ni sa wa in sti tu ci ja, jav ne upra ve te u po gle du

U

funk ci o ni sa wa prav ne dr `a ve, pa otu da na umu da go to vo ne po sto ji oblast gde se ne se od lu ke do no se na ni vou ne o~e ku je ni ka ve spek ta ku lar ne pro me ne mo gu is ko ri sti ti nov ci iz evrop ske ka si ko ji je bli `i gra |a ni ma: na po pri je mu u ~lan stvo. ce pra si ce. Istri ja ni, ob ja {wa va, ta ko ta kvom ni vou oni ko ji od lu – Ali ula zak u jed nu ta kvu za jed ni cu, s pla ni ra ju pro jek te ko ji ma bi fi nan si ra li ~u ju bi li bi da le ko od go vor dru ge stra ne, sva ka ko do no si od re |e ne eko ob no vqi ve iz vo re ener gi je i ener get sku ni ji i mo ti vi sa ni ji za do no nom ske do bi ti, kao i svest o to me da ze mqe efi ka snost, ma lo i sred we pred u zen ti {e we kva li tet nih od lu ka, a Uni je, bez ozbi ra na pro ble me s ko ji ma se {tvo, te ru ral ni raz voj. sa mi gra |a ni ima li bi ve }i su o ~a va ju, upra vo za jed ni~ ki lak {e i pre I dok se kod nas qu di jo{ uvek pla {e uti caj na sa mo do no {e we od vla da va ju broj ne pro ble me. Isti nu go vo re “stvar nom mi si jom” voj vo |an skog ofi sa u lu ka. Sve sni smo da to pi ta }i, iako fon do vi EU ni su glav ni raz log Bri se lu, Istri ja ni idu i ko rak da qe – u we ni je jed no o bra zno re {e ula ska u Uni ju, wi ho vim ko ri {}e wem bi za vr {noj su fa zi otva ra wa ofi sa u Wu jor no unu tar EU, i sto ga je po }e mo u pri li ci da stvo ri mo kva li ta tiv ne ku! treb no opre de li ti se za naj pret po stav ke za da qi raz voj. Za tu ri ste, a – Ta kan ce la ri ja tre ba lo bi da oja ~a od kva li tet ni ja is ku stva. U to je za nas u Is tri po seb no va `no, to }e no se s broj nim ise qe ni ci ma iz Is tre, da sva kom slu ~a ju, hra bri ~i zna ~i ti ose }aj da ne pu tu ju u ino stra stvo, a im po ma `e u re {a va wu prav nih pi ta wa, a we ni ca da se za raz li ku od za in ve sti to re ga ran ci ja da po sto ji prav na u pri vred noj funk ci ji da po mog ne oko pla pre 15 go di na ka da je IDS si gur nost za ula ga we. sma na istar skih vi na i si re va na ame ri~ ko bio usa mqen u to me, da nas Osim funk ci je u @u pa ni sve re le vant ne ji, moj sa go vor nik je i no mi p o l i t i ~ k e nal no {ef ofi sa Is tre u stran ke za la `u za de cen tra Da nas je Hr vat skoj go di {we do stup no oko Bri se lu. Od 2005. go di ne 150 mi li o na evra, a po ula sku u EU sa mo iz fon do va li za ci ju, a o po tre bi da do Istra je us pe la da ulo gu bri we do |e sve sni su i sa mi gra ko he zi o ne po li ti ke mo }i }e da po vu ~e ~i ta vu sel skog ofi sa pot pu no de mi |a ni. mi li jar du. A mi u Is tri o~e ku je mo da }e mo sti fi ku je u hr vat skoj jav no Oto ~an ta ko |e pri me }u je sti, i da u me |u vre mu kroz u na red nom bu yet skom pe ri o du EU od 2014. do 2020. da IDS vi {e ni je usa mqen 190 pro je ka ta po vu ~e re spek bi ti u sta wu da pri pre mi mo pro jek te u vred no sti ni ka da je u pi ta wu za la ga we ta bil nih 45 mi li o na evra. za re gi o na li za ci ju Hr vat od naj ma we 200 mi li o na evra – To je kap u mo ru na spram ske, a kao po dr {ku u tom pro mo gu} no sti ko je pru `a ju ce su vi di po svim dru gim pi struk tur ni fon do vi na kon ula ska u EU – tr `i {te, te da pro mo vi {e istar ski tu ri ta wi ma po li ti~ ki ne srod ni Hr vat ski de na po mi we Oto ~an. – Da nas je Hr vat skoj go - zam, s ob zi rom na to da sma tra mo da po sto mo krat ski sa bor Sla vo ni je i Ba ra we. Na di {we do stup no oko 150 mi li o na evra, a ji pro stor za do la zak da le kog ve }eg broj po mi we da re gi o na li sti~ kih ini ci ja ti va po ula sku u EU sa mo iz fon do va ko he zi o ne tu ri sta iz SAD ne go {to je to sa da slu ~aj. ima i u dru gim de lo vi ma ze mqe. Uve ren je po li ti ke mo }i }e da po vu ~e ~i ta vu mi li Do ti ~e mo se, pri rod no, i pi ta wa bu du }e da bi, ako bi do {lo do re gi o nal ne po de le jar du. A mi u Is tri o~e ku je mo da }e mo u na de cen tra li za ci je Hr vat ske. U pred iz bor Hr vat ske, je dan od re gi o na – a to me ko li ko red nom bu xet skom pe ri o du EU od 2014. do nom pro gra mu tre nut no vla da ju }e ko a li ci bi ih bi lo u ta mo {woj jav no sti po sto je 2020. bi ti u sta wu da pri pre mi mo pro jek te je “Ku ku ri ku” ja sno je na zna ~e no opre de qe raz li ~i ti pred lo zi – sva ka ko tre ba lo da u vred no sti od naj ma we 200 mi li o na evra. we da se ide u tom prav cu i Oto ~an ne vi di bu de i Istra. Jer Istra, is ti ~e Oto ~an, Kao iz ra zi to tu ri sti~ ka re gi ja Istra raz log da sum wa da }e se to pi ta we usko ro is pu wa va dva bit na kri te ri ju ma za for mi se pri oda bi ru pro je ka ta s ko ji ma je kon ku na }i na dnev nom re du. ra we re gi o na: ima, s jed ne stra ne, sna `an ri sa la za sred stva iz fon do va fo ku si ra la – To je ste pi ta we ne po sred no skop ~a no s po li ti~ ki, ge o graf ski, kul tur ni i isto na tu ri zam. Sma tra da bi to tre ba lo da ~i raz vo jem, ali ta ko |e i sa de mo kra ti za ci rij ski iden ti tet, a, s dru ge stra ne, za do vo ni i Voj vo di na, ali i da bi tre ba lo ima ti jom ze mqe. De cen tra li za ci ja omo gu }a va da qa va i kri te ri jum eko nom ske odr `i vo sti.

Istra je, na i me, na kon Za gre ba naj ra zvi je ni ji deo Hr vat ske.

– Na {a ide ja je da pre even tu al ne re gi o nal ne po de le Hr vat ske, Istra bu de prob ni mo del, pa ako se po ka `e da je to uspe {no, da se on da kre ne u da qu re gi o na li za ci ju ze mqe. Even tu al ne nad le `no sti jo{ ni su te ma, ali se ja li~ no za la `em, iako to u ovom tre nut ku zvu ~i pre vi {e op ti mi sti~ no, za obim nad le `no sti ka kve ima ju ita li jan ske i {pan ske re gi je, da kle sa za ko no dav nom vla {}u. A mi u Is tri ima mo qud skih po ten ci ja la i za to.

Ko ri ste li Is tri is ku stva Voj vo di ne, pi tam ga na kra ju.

– S qu di ma iz Voj vo di ne raz me wu je mo is ku stva na raz li ~i tim sku po vi ma po sve }e nim re gi o na li za ci ji i de cen tra li za ci ji, a sa mo u pro te kle dve go di ne bi lo ih je ne ko li ko. Kad je, pak, re~ o us pe si ma na tom pla nu, na ~e mu obe na {e re gi je in si sti ra ju, tu, na `a lost, jo{ uvek ba{ i ne ma mo ~i me da se po hva li mo – za kqu ~u je Oto ~an.  Denis Kolunyija

12

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

GE BEL SO VI DNEV NI CI: MON STRU O ZNI HI TLE ROV MI NI STAR PRO PA GAN DE POM NO PRA TIO PRI LI KE

Pa ve li} na spram Ti ta „bed na o zef Ge bels, ozlo gla {e ni mi ni star pro pa gan de u na ci sti~ koj Ne ma~ koj, po ~eo je da vo di dnev ni kjo{ 1923. Ovo pi sme no u po ~et ku ni je osku de va lo naj so~ ni jim, in tim nim pri po ve sti ma, na bi je nim ~ak na stra nom sek su al no {}u, ali u go di na ma ko je sle de cen tral na li~ nost dnev ni ka po sta je – Adolf Hi tler. Zbog to ga su ove Ge bel so ve sve ske zna ~a jan iz vor i za pro u ~a va we za ku li snih ak tiv no sti Tre }eg Raj ha. Da ka ko, osta je pi ta we ka ko da nas gle da ti na we go ve dnev ni~ ke za pi se: ko li ko ih je, na i me, pi sao zna ju }i da }e se oni ~i ta ti po sle we go ve smr ti – da kle s ja snom pro pa gand nom ide jom – a sa dru ge stra ne, ko li ko je bio re a lan u pro ce na ma si tu a ci je na te re nu.

Be smi sle no bi bi lo ~ak i o~e ki va ti da je naj po u zda ni ji Hi tle rov sa rad nik to kom svih bur nih rat nih go di na iz ra zi tu pa `wu po sve }i vao pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je, ali ni je ih ni za ne ma ri vao. Lo gi~ no, in ten ziv ni ji dnev ni~ ki za pi si usme re ni ka ovom de lu Bal ka na po ~i wu s pri pre ma ma za voj nu ak ci ju, pa ta ko 4. apri la 1941. Ge bels na vo di da je pro tiv Ju go sla vi je „osmi {qe na sna `ni ja kam pa wa”. „U Be o gra du se ko ra ~a ti {e. Strah je is pred vla sti te hra bro sti. Ma ~ek ob ja {wa va da je u{ao u ka bi net sa mo ka ko bi o~u vao mir. Na rav no, `e li nas ti me pri vu }i. Mi, me |u tim, `e li mo vi de ti de la”...

Dva da na ka sni je Ge bels ova ko opi su je „Bal kan feld zung”: „Mo bi li za ci ja u Ju go sla vi ji do ve de na do sa vr {en stva. To im vi {e pu no ne mo `e po mo }i. Sve je bes ko ri sno i pre ka sno. Be o grad to kom da na jo{ jed no pre ko Ma ~e ka i Ri ma po ku {a va s na ma raz go va ra ti. To bi pre ne de qu da na jo{ ima lo svr he; sa da je pre ka sno.

Ve} smo na pra vi li ra dij ske fan -

J

fa re za voj ni po hod na ju go i stok.

Po ~et na mu zi ka ’Princ Euge na’.

Sa da po no vo za po ~i we ofan ziv ni `i vot”...

Za ni mqiv je i we gov osvrt na pr vu po se tu fi re ru po glav ni ka NDH An te Pa ve li }a, ko ja Ge bel sa uop {te ni je im pre si o ni ra la.

A ka ko se ~i ni, pre ma dnev ni~ kom za pi su, ni je ni Hi tle ra. S dru ge stra ne, Ge bels }e vr lo po voq no pi sa ti o Pa ve li }e vom za me ni ku Slav ku Kva ter ni ku («iskren i ne ko ri sto qu biv pri ja teq ne ma~ kog na ro da”) i usta -

ju za no vu dr `av nu struk tu ru”...

Me sec da na ka sni je, 13. sep tem bra 1941, Ge bels bez za dr {ke na vo di di vqa {tva usta {a po hr vat skoj pro vin ci ji po vla ~e }i pa ra le lu s po ~e ci ma na ci o nal so ci ja li sti~ kog po kre ta u Ne ma~ koj (i alu zi jom na «’No} du gih no `e va’) i ana li zi ra hr vat sko-srp ske od no se na te re nu.

Za ni mqi vo, ta kav opis usta {kih zlo ~i na Ge bels re dov no za dr `a va do kra ja dnev ni ka: “«^i tam broj ne iz ve {ta je o tre nut nom sta wu, pre sve ga s ju go i sto ka. Onaj

Dnev ni ci na mi kro fil mu Ge bels je u po sled wim da ni ma op sa de Ber li na na re dio da se svi we go vi dnev ni~ ki za pi si mi kro fil mu ju i iz ne su iz bun ke ra u ko jem je, na kon Hi tle ro vog sa mo u bi stva, na krat ko pre u zeo ti tu lu kan ce la ra Raj ha. Ori gi na le su pro na {li voj ni ci Cr ve ne ar mi je uz te la Ge bel sa, we go ve su pru ge Mag de i wi ho vo {e sto ro de ce, ko je su ro di te qi otro va li pre no {to su i sa mi po ~i ni li sa mo u bi stvo. Ove su sve ske bi le do sta o{te }e ne u po `a ru ko ji je za hva tio bun ker i u frag men ti ma su pu bli ko va ni ve} 1948. na en gle skom, ne ma~ kom i ru skom. Me |u tim, ce lo vi ti mi kro fil mo va ni za pi si, doc ni je pro na |e ni u Pots da mu, sta vqe ni su na ras po la ga we is tra `i va ~i ma tek 2009. Ta da je, na i me, za vr {en ve li ki ne ma~ ko-ru ski pro je kat ob na vqa wa svih ras po lo `i vih stra ni ca Ge bel so vog dnev ni ka, od no sno 98 pro ce na ta sa ~u va nog ma te ri ja la. A sa da je ovaj ma te ri jal po stao do stu pan i „obi~ nim smrt ni ci ma”... {kom ve li ka {u Mi li Bu da ku (“vr lo ko mu ni ka ti van, iz ra zi to in te li gen tan, i du hov no `iv ~o vek, ve li ki pri ja teq Ne ma~ ke, ve ran Si la ma oso vi ne, vr lo od me ren u svom na stu pu, s oso bi to do brim op {tim obra zo va wem i po taj nom mr `wom pre ma Ita li ji”).

Ge bels je u za pi su od 5. av gu sta 1941. na veo da “u Hr vat skoj jo{ uvek vla da ju ko mu ni sti~ ki ne mi ri. Ve }im de lom raz log to me le `i u ~i we ni ci da ov de jo{ u ve li kom bro ju `i ve Sr bi, a s dru ge stra ne, Hr va ti ni ma lo ni ne odo bra va ju ni ne pro na la ze sim pa ti -

Svetska agenda

WORLD AGENDA

DECEMBER 2012 decembar 2012 SAD, Dec 31, 31.United decembra: States: Predsednik Barak Obama i President Barack Kongres morajuhave na}i na~in and Congress da smawe tro{kove until the end of thei zapu{e u buyetu month torupu remove the od 600 milijardi threat of $600bn dolara, koja bi zbog of tax increases potencijalnog and spending fiskalnog cuts set to begin sloma mogla da ameri~ku in gurne 2013 that could ekonomiju u recesiju push the economy over the “fiscal cliff” and into recession

Early-mid do December, Va{ington, sredine decembra: Dr`avnaWashington: sekretarka Hilari Klinton Secretary }e svedo~iti u Kongresu o upravqawu of State Hillary Clinton krizomtestifies 11. septembra oveCongress godine before kada je u napadima u Bengaziju on the handling of the ubijeno ~etvoro Amerikanaca September 11 attack this ukqu~uju}i i ambasadora u Libiji year that killed four Kristofera Stivensa.

Americans, including Kriti~ari tvrde da U.S. ambassador ameri~ka vlada nije na vreme uputila Chris Stevens , in upozorewe svojim Benghazi, Libya. diplomatama Critics say the administration should have heeded warnings

Dec 6, SAD, 6. United decembra: Posedovawe uncean States: Owning (31,1 marihuane ouncegram) of marijuana postaje becomeslegalno legal inu dr`avi Va{ington, Washington state, uprkos saveznom despitekoji a federal zakonu zabrawuje law banning the drogu.

Ovim potezom drug.

The move se omogu}ava is designed to „rekreativno kori{}ewe” trave, legalise recreational dok ostaje nezakonita use, prodaja though selling it remains unlawful Early Al`ir, po~etkom December, decembra: Algiers: French Francuski predsednik PresidentFrançois Fransoa ide u posetu HollandeOland visits Algeria in Al`iru da bi u~vrstio a bid to improve relations. odnose u nadi da }e dobiti He hopesza thevojnu country will podr{ku intervenciju back anislamskih African-led military protiv interventionnaagainst ekstremista severuIslamic Malija, zbog kojih Pariz strahujeMali, militants in northern da mogli da krenu as bi Paris fears extremists uthere napade may launch na Francusku attacks on France Dec 9, Bucharest: Romanians Bukure{t, 9. decembra: Rumuni izlaze napolls birali{ta go to the afterposle months of vi{emese~ne bitke izme|u in-fighting between the right-wing desni~arskog predsednika president,Traian Basescu Trajana (right), Baseskua i levi~arskog premijera and leftist prime minister Victor Viktora Pante, koji poku{ava da ga Ponta who tried to impeach him. izazove.

Druga najsiroma{nija The EU’su second-poorest country je zemqa Evropskoj uniji suo~ena austerity to da sfaces merama {tedwemeasures da bi mogla complysporazum with an IMF aid deal sklopi s MMF-om

ko ji sti `e iz Hr vat ske oda je jo{ jed nom po pri li~ no o~a jan po lo `aj. Po glav nik sad ni je u po zi ci ji da mo `e da okon ~a svoj sop stve ni usta {ki po kret. Usta {e su se na sta ni le po ze mqi kao di vqa ci, do pu {ta ju sa mo voq ne smrt ne pre su de, {i re se na sve stra ne, vr {e eg ze ku ci je ka ko im je vo qa, i ta ko vo de ce lo kup ni si stem u jo{ ve }e ne pri li ke. Na na red be po glav ni ka go to vo da se ne oba zi ru. No, on ne ma po treb nu ener gi ju, kao ni mo}, da bi se su prot sta vio tim di vqa ci ma po ze mqi...”»

Ge bels pi {e da qe: “Vr sni po zna va o ci si tu a ci je ka `u da

ustan ci de lu ju iz pu kog o~a ja.

Nas ovaj raz voj si tu a ci je ni ka ko ne mo `e osta vi ti rav no du {nim.

Jer na kra ju i ko na~ no, opet na {i voj ni ci mo ra ju ta mo us po sta vi ti mir. Sto ga, ~i ni se da je kuc no ~as ka da bi se tre ba lo in ten ziv ni je po za ba vi ti s tim pro ble mom, a hr vat sku vla du upo zo ri ti da ko na~ no po nu di po dr {ku za raz u zda na usta {ka kre ta wa pre ma pro vin ci ji...”»

Na ci sti~ ki mi ni star pro pa gan de za tim na vo di da su mu cr kve ni pred stav ni ci po da str li do ku ment o okrut no sti Hr va ta nad Sr bi ma. “Taj do ku ment sa dr `i ta ko |e je zi vo stra {an ma te ri jal. I gle da no s qud ske stra ne, kad je re~ o tim gnu snim po -

Japan, decembra: Liberalno Dec 16,16.

Japan: The Liberal Democratic demokratska partija, koja je bila na vlasti demokrat neprekidno vi{e od polaare veka sve do 2009, a century until 2009, expected to regain op{tim izborima ponovo o~ekuje se da na op{t power, but without a majority, in a general formira vladu, ali bez apsolutne ve}ine.

Leader Shinzo Abe , prime minister Wen lider election. [inzo Abe, koji je bio premijer od 2006. do from 2006-07,2007, would return to the helm vra}a se na to mesto Dec 1, Kuwait City: Kuwait holds Los An|eles, 18. decembra: Pismo pisano rukom, koje je potpisao Yon Lenon i poslao year amid escalating protests against legendarnom gitaristi Eriku new voting rules which opposition Kleptonu predla`u}i mu da parties say favour pro-government sastave zajedni~ki bend, moglo candidates.

The emir-led state has bi dosti}i na aukciji 30.000 so farPismo avoided the mass dolara. je napisano pro-democracy unrest seen 29. septembra 1971, in other countries godinu danaArab po{to su se raspali Bitlsi

DecAn|eles, 15-16, Los Los 15.Angeles: i 16. decembra: Fotografije sa The snimawa filma Photo stills from Mountain Alfreda orao“, Eagle , oneHi~koka of the „Planinski British Film koje potra`uje Britanski Institute’s most searchedfilmski for lost institut,are o~ekuju se datodostignu na movies, expected fetch over aukciji cenu od preko 25.000 dolara. $25,000 auction. The film was the Film je at rediteqevo drugo delo second of50, 50 koliko by director od ukupno ih jeAlfred snimioHitchcock tokom karijere Pictures: Getty Images, AP Research: Kate Edgley

stup ci ma, sve se uglav nom po no vo svo di na to, da je u ovom pod ru~ ju mir za i sta te {ko do sti `an. Sr bi sma tra ju sa svim ja snim da je smrt s pu {kom u ru ci za wih naj bo qe re {e we. Oba ve {ten sam ta ko |e, da po glav ni ku ni je po {lo za ru kom da se sa svo jim usta {kim po kre tom afir mi {e u hr vat skom na ro du. Eks ce siv ne po ja ve re vo lu ci o nar nog po kre ta, ko je su i kod nas tu i ta mo za be le `e ne 1933. go di ne, do {le su mu do gla ve, pa je uvi deo da ne po se du je do vo qan auto ri tet i ener gi ju, da pro tiv wih pre du zme, ka da je po treb no i bru tal ne, me re. Tu bi mo gle bi ti od po mo }i je di no ka zne, a po po tre bi i stre qa wa od go vor nih

usta {a, ko ja bi po slu `i la kao pri mer”.

Isto vre me no i par ti zan ski po kret do bi ja sve vi {e pro sto ra u Ge bel so vim dnev ni~ kim za pi si ma. Ta ko, re ci mo, iz za be le {ke od 7. ja nu a ra 1943. ~i ta mo ka ko par ti za ni neo gra ni ~e no vla da ju tre }i nom NDH, ras po la `u iz da {nim za li ha ma (ve }i nom ita li jan skog) oru` ja, sa mi pro iz vo de mu ni ci ju... Pod ru~ je ko jim vla da ju par ti za ni, na sta vqa Ge bels, ustro je no je pre ma boq {e vi~ kom mo de lu, „a ka ko su usta {e tu pre ma sta nov ni {tvu spro vo di le stra {an re `im, ono je sad vi {e na stra ni par ti za na, „ko ji se kraj we do bro od no se pre ma wi ma, ne go na stra ni le gal ne vla de“.

Ge bels pr vi put po mi we Ti ta tek 13. sep tem bra 1943. go di ne. I ne sa mo to, ne go }e mu od ovog da tu ma po kla wa ti zna ~aj nu pa `wu, ne ret ko ga na zi va ju }i Sta qi no vim na me sni kom u Ju go sla vi ji.

Na vo di ta ko Ge bels ita li jan skopar ti zan ski spo ra zum o ne na pa da wu, Ti tov strah i neo r ga ni zo va nost u pe ri o du na kon Pe te ofan zi ve (Su tje ska), ame ri~ koen gle sko-so vjet sku oba ve {taj nu po mo} Ti tu i glav nom {ta bu kao i par ti zan sku rat nu tak ti ku: “Uz po mo} ve li kog de la svo jih tru pa, Ti tu je, na `a lost, us pe lo uma }i na {em na pa du. On sa da vr lo mu dro vo di svo je ban de, ko je se svim svo jim sna ga ma tru de da iz beg nu ozbiq nu kon fron ta ci ju s na {im tru pa ma. Na taj na ~in }e, {to je sa svim ra zu mqi vo, jo{ du go stva ra ti ne pri li ke. No, na da mo se ka ko }e zim ska hlad no }a ve lik deo we go vih voj nih je di ni ca po te ra ti na zad u ma wa se la, gde bi nam za tim mo gli po sta ti lak plen”.

Po seb no je za ni mqiv upis od 23. de cem bra 1943. u ko jem je po sta lo ja sno da je Ti to o{tro is tu pio pro tiv Dra `e Mi ha i lo vi -

SLO BO DAN [I JAN: VI ZU EL NI EKS PE RI MEN TI, 1960 – 2012.

T

Opre~ nih de lo va spoj

o li ko qu di je bi lo iz ne na |e no mo jom ni mi za je dan istin ski slo `en umet ni~ ki opus od lu kom da po sle li kov ne aka de mi je u kom se, po red fil mo va ko je ve} svi zna mo, odem na film sku, a to je sa mo po sle di [i jan opro bao i kao sli kar, kon cep tu al ni i ca ~i we ni ce da se kod nas su vi {e glo ri fi ku pro ce su al ni umet nik, vi zu el ni eks pe ri men ta ju ti po zi vi na aka de mi ja ma. Ta pro me na je, kad tor, is tra `i va~, te o re ti ~ar umet no sti, pi su umet ni~ ki po zi vi u pi ta wu, je dan nor ma lan sac, iz da va~... pro ces i nig de se ne pod ra zu me va da }e{ se Kre ta we od umet ni~ kog de la (sli ke, cr te ba vi ti onim {to si stu di rao. Stu di ra we ne `a, fo to gra fi je, fil ma) ka umet ni~ kom ra du, ke umet ni~ ke aka de mi je ja shva tam, da ta ko ka u [i ja no vom slu ~a ju svoj pu ni smi sao do bi ja `em, uvo |e wem u kul tu ru. upra vo u me |u od no si ma ka ko s du hom vre me na, (Slo bo dan [i jan) dru gim umet ni ci ma i wi ho vim ra do vi ma, ta ko Ni je li sva ko ba vqe we umet no {}u za pra vo i sa sa mim [i ja no vim opu som kao pret po sta po tra ga za svo jom „pra vom“ bi o gra fi jom? U vqe nom ce li nom. Ta ce li na, me |u tim, vi {e do ba mo der ni zma osnov ni na log sva kom umet ni je lo gi ~an niz ve} je pre spoj raz li ~i tih, ni ku bio je da po sve }e nim tra ga wem do pre do po ne kad me |u sob no pro ti vu re~ nih, de lo va. sop stve nog, je din stve nog i auten ti~ nog li kov U svom ra du u okvi ri ma psi ho de li~ ne umet nog ili ob li kov nog je zi ka, ~i ji bi sva ki iz raz no sti [i jan ni je eks plo a ti sao po ten ci ja le no sio tra go ve we go ve autor ske li~ no sti. Raz voj ni put ko ji je umet nik pre la zio tu ma ~en je kao put in di vi du a ci je. Po sta ja we umet ni kom zna ~i lo je upra vo do se za we ta kvog je zi ka ~i je gra ni ce bi (p)osta le i gra ni ce umet ni ko vog sve ta. U tom kon tek stu, ar ti sti~ ka bi o gra fi ja pred sta vqa la je sled ko ra ka ka pre vla da va wu tu |ih uti ca ja i for mi ra wu sop stve ne je zi~ ke te ri to ri je, ko jom umet nik su ve re no vla da. Iz te bi o gra fi je, da bi bi la „pra va“ i da bi bi la stub umet ni ko vog su ve re ni te ta, bri sa na su po i gra va wa s ne kim dru gim je zi ci ma.

Re di teq, pi sac, vi zu el ni umet nik A {ta je sa umet ni ci ma ko ji Slo bo dan [i jan (Be o grad, 1946) je film ski re di teq, su igra li vi {e je zi~ kih iga ra pi sac i vi zu el ni umet nik. Autor je ne ko li ko naj po pu lar isto vre me no? Da li oni mo gu da ni jih srp skih igra nih fil mo va i ni za pu bli ka ci ja i kwi ima ju sa mo jed nu bi o gra fi ju?

Ko li ko bi o gra fi ja (iden ti te - ga o fil mu i vi zu el noj kul tu ri. Pr vu sa mo stal nu iz lo `bu „Pa pi ri-cr te `i“ [i jan je odr `ao 1974. go di ne, na kon to ta) ~o vek uop {te mo `e da ima? ga bi lo ih je jo{ je da na est. Svo jim po zna ti jim ra do vi ma iz Da li je umet nost sred stvo/po obla sti vi zu el nih umet no sti [i jan je pre i spi ti vao fe sred nik za raz u me va we li~ no no men fil ma, po kret nih sli ka kao i fo to graf ske re gi sti umet ni ka ili je, mo gu }e, stra ci je i re pro duk ci je pri zo ra. upra vo su prot no!? [ta, da kle, Oko sni cu po stav ke u MSUV ~i ne [i ja no vi ra do vi na [i ja no va umet nost go vo ri o we pa pi ru – od no sno vi zu el ni eks pe ri men ti u do me nu psi ho mu? I ko li ko [i ja na uop {te de li~ ne i kon cep tu al ne umet no sti, od ko jih se mno gi iz la po sto ji? Bri sa we gra ni ca iz me `u po pr vi put, po seb na iz lo `ba u iz lo `bi „Mje sto pod |u me di ja i `an ro va, umno `a va Sun cem“ (za To mi sla va Go tov ca) kao i naj no vi ji ci klus ra we iden ti te ta, si mul ta no kre do va „Film ske po ze“. ta we u vi {e (raz li ~i tih) umet ni~ kih pra va ca – sve su to si no -

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

13

U JU GO SLA VI JI

fi gu ra” }a – ti me, pi {e da qe Go e bels, pa `wa ko ju iza zi va. On je ne pri po sta je ja sno ka ko Sta qin do bi ja ko sno ve ni vo |a ban di, te uz to i ve }i uti caj na Bal ka nu ne go Ru ~o vek od for ma ta. Bi lo bi ite zvelt i ^er ~il. Do ta da je Ge bels ka ko po `eq no da u na {im re do po mi wao Mi ha i lo vi }a kao vo |u vi ma de ka dent nih ge ne ra la ima po bu ne (bez dru gih de ta qa), na vo mo ne ko li ko ta kvih mar {a la. de }i we go vu po ve za nost s ju go Oni bi za si gur no dru ga ~i je vo di slo ven skim kra qev skim dvo rom li rat i na za pa du i na is to ku, ne u lon don skom eg zi lu i ^er ~i lo go {to je da nas mno go pu ta slu vu na klo nost. Me |u tim, sa da Dra ~aj“. `a Mi ha i lo vi} pa da u dru gi Bi lo bi za ni mqi vo vi de ti plan, a to je onaj kqu~ ni mo me nat {to bi on da {wa usta {ka vlast u ko jem se sa ve zni~ ka po mo} re kla na ta kvu oce nu svog naj qu okre }e par ti za ni ma (ume sto, kao }eg ne pri ja te qa – iz pe ra svog sa do tad, ~et ni ci ma). ve zni ka. Ne ~u di sto ga {to po Po seb nu pa `wu Ge bels ovim sled wi va `an za pis Ge bel so vog pro sto ri ma po no vo po sve }u je dnev ni ka ve za nog za NDH mo `e kra jem apri la mo za pra vo sa gle 1944. go di ne, ka da da ti go to vo kao Do 1943. je Ge bels do la zi do ve li kog fi nal nu pre su du pomiwao Dra`u za hla |e wa ne ma~ – 7. mar ta 1945. ko-hr vat skih od Ge bels spek ta ku Mihailovi}a kao no sa. Ge bels pi {e lar no za kqu ~u je: vo|u pobune (bez ka ko je Hi tler od „U Hr vat skoj, dru gih de ta qa), we ga za tra `io da pre ma iz ve {ta ju navode}i wegovu na Pa ve li }a vi {e ko ji sam do bio, povezanost s ne obra }a pa `wu, vla da stra ho vi ti jer, ka da je re~ o ne red. Usta {e jugoslovenskim po ve re wu na ro da u kraqevskim dvorom spro vo de te ro ri we ga, se di na “tan sti~ ki re `um, koj gra ni”. O~i to u londonskom egzilu ko ji je is pod sva i ^er~ilovu Hi tler (a ti me i ke kri ti ke. Dok Ge bels) uvi |a ju da se dru gi sva |a ju, naklonost. Posle wi hov trud ne ma Ti to se sme je to toga ^i~a pada re ci pro ci te ta u me. Ta ko |e, po ka u dru gi plan Hr vat skoj – bar ne zu je se pri tom dok je vo di ne spo kao vo |a na ro da sob ni po glav nik, i na sta vqa: naj vi {eg ran ga. Upo re di li se “Po seb nog da va wa pa `we Hr va po glav nik s wim, ~i ni se sa mo ti ma vi {e ne }e bi ti”. po put jed ne odi sta jad ne, bed ne Ge bels po tom sve ma we pi {e o fi gu re. On se sa mo jo{ dr `i za Pa ve li }u a sve vi {e o Ti tu. Ta - hva qu ju }i ne ma~ koj voj noj si li. ko 11. no vem bra 1944. pr vi put iz Uosta lom, ne mo gu se ote ti uti ra `a va svo ju od re |e nu fa sci na sku da na {i voj ni ci u tom pro ci ju Ti to vom li~ no {}u i na vo di sto ru ju go i sto ka sa mo i jed no ka ko je „mar {al Ti to ob ja vio ma bra ne – ha os“». ni fest, ko ji ‘o~a ra va’ iz u zet Po sled wi Ge bel sov dnev ni~ ki nom dr sko {}u. On se ta mo obra }a za pis bio je 10. apri la 1945. go di Slo va~ koj i ^e {koj pre ma ko ji ne. Ve} 1. ma ja 1945. ne ma~ ki mi ma se po sta vqa kao le gal na ni star pro pa gan de i po sled wi vlast. Tom se ta ko zva nom mar {a kan ce lar Raj ha bio je mr tav. lu ne mo `e ospo ri ti od re |e na n Daniel Rafaeli}/„Globus”

Iz lo `bu otva ra La zar Sto ja no vi} Auto ri iz lo `be Slo bo dan [i jan: „Mo ra }u da skre nem! Vi zu el ni eks pe ri men ti, 1960 – 2012.“ u no vo sad skom Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne su Ste van Vu ko vi}, te o re ti ~ar umet no sti i Ne boj {a Mi len ko vi}, vi {i ku stos MSUV. Iz lo `bu u ~e tvr tak, 6. de cem bra u 19 sa ti, otva ra La zar Sto ja no vi}, film ski re di teq, a po stav ku }e po klo ni ci umet no sti mo }i da obi |u do 28. de cem bra. sli ke da stva ra ha lu ci na tor ne op ti~ ke efek te, ve} se pre vas hod no ba vio od no som ba nal nog sva ko dnev nog i ono stra nog, to jest mo men ti ma epi fa ni je ko ji bi ih po ve zi va li. Pre uz i ma ju }i, u pred stav nom smi slu, i ska lu bo ja i sim bo li ku svoj stve nu po kre tu ko ji je, kra jem {e zde se tih go di na pro {log ve ka, iz pot kul tu re pro di rao u sve sfe re `i vo ta, on je u rad uvo dio pro ce su al ne ele men te kroz po na vqa we mo ti va i be le `e we is ku sta va, kao i ko ri {}e wem efe mer nih pod lo ga ko je je bu kval no sa ku pqao na uli ci. U do ba ka da je ko mer ci jal ni gra fi~ ki di zajn uve li ko pre u zi mao ko do ve psi ho de li~ ne pot kul tu re i sta vqao ih u slu `bu aku mu la ci je ka pi ta la, [i jan je te iste ko do ve uvo dio u do men „si ro ma {ne umet no sti“, ra de }i na re ci kli ra nim, od ba ~e nim ma te ri ja li ma.

Kao kon cep tu al ni umet nik, [i jan bi se s mno go raz lo ga mo gao svr sta ti me |u naj zna ~aj ni je pred stav ni ke tzv. ana li ti~ ke stru je ov da {weg kon cep tu a li zma.

Kao na sta vqa~ ne kih stre mqe wa u be o grad skoj no voj fi gu ra ci ji, u kqu ~u ko ji pre u zi ma od Le o ni da [ej ke i(li) Ili je Sa vi }a s jed ne, od no sno @i vo ji na Pa vlo vi }a, s dru ge stra ne, Slo bo dan [i jan re a li zu je sli ke, cr te `e i fil mo ve sa te ma ti kom |u bri {ta.

On iz be ga va fan ta sti ku i ne pod le `e no stal gi ji za epo ha ma in te gral ne sli ke. U na sle |u ko je cr pi, [i jan u stva ri pre po zna je ot por pre ma estet skom ra ci o na li zmu i ~i stoj sli ci iz ko je su ne sta li svi tra go vi na ra ci je, sve de nu na pu ku igru vi zu el nih ele me na ta.

Raz li ~i te ti po ve ra da i umet ni~ kih iz ra za Slo bo dan [i jan, isto vre me no, po sma tra kao po seb ne `an ro ve sa se bi svoj stve nim pra vi li ma i raz li ~i tim per cep tiv nim i ko mu ni ka cij skim o~e ki va wi ma ko ja se po sta vqa ju i spram pu bli ke kao sa i gra ~a u tim je zi~ kim igra ma. n Stevan Vukovi} n Neboj{a Milenkovi}

I[ ^E KU JU ]I FILM „HO BIT - NEO^EKIVANA AVAN TU RA“

Po vra tak sta nov ni ka kom for nih ru pa a `qi vo mar ke tin {ki pod g re v a n a tem p e r a tu ra oko fil ma „Ho bit“, no vog hi ta Pi te ra Xek so na, kriv ca za me ga u spe {nu tri lo gi ju „Go spo dar pr ste no va“, do ve de na je do kqu ~a wa.

Pre mi je ra je odr `a na, fa no vi su u tran su, na in ter ne tu su osva nu li eks klu ziv ni ko ma di fil ma (re~ je, ipak, o la `wa ci m a), elit n e je d i n i c e ’pa blik ri l ej{n’ voj s ki ra d e non-stop, fi nan sij sko-film ska vr hu {ka tr qa ru ke, bi o sko pi su {i rom otvo ri li vra ta a vi d eo-pi r a t i glan c a j u svo j e kam k or d e r e ko j i m a }e usli ka ti bi o skop sku pred sta vu i oka ~i ti je na fo ru me za one iz si ro ma {ni jih pred gra |a be lo svet skih gra do va... Sva ova uj dur ma po tvr |u je ka ko je film bio i ostao, pre sve ga, ve li ki cir kus i za ba va za o~i i u{i, sen za ci ja {to od u zi ma dah i gle da u gru pi (ko ja de li svo je emo ci je/do bre i lo {e vi bra ci je i pri ja joj {to je na go mi li).

A naj po `eq ni ji sa dr `aj za sve tlo sne pred sta ve po kret nih sli k a je s u fan t a s ti~ n e pri ~e sa mno go neo bi~ no sti i ta jan stve no sti. Sve to „Ho bit“ obil no nu di i pru `a svi ma, od po slo vi~ nih 7 do 77 (pa i vi {e) go di na, ko ji ma u sve tu ci ni zma, xan gri za vo sti, ste ril n o-ra s ip n i~ k og `i v o t a sred we kla se Za pa da (pro pa gi r a n og kao ideal qud s kog `i vqe wa), tre ba s vre me na na vre me ma lo be z a z le ne, le po upa ko va ne i sli ka ne eg zo ti ke.

Su de }i po broj ka ma gle da la ca i za ra di od „Go spo da ra pr ste no va“ ta kvih je pu no, {to obe }a va jo{ ma snog pro fi ta pro dav ci ma kor po ra cij ske za ba ve.

Ro man „Ho bit ili ta mo i na zad“ ob ja vqen je dav ne 1937. go di ne. Pro fe sor na Oks for du, Xon R. R. Tol kin (18921973) sta vio je na pa pir ono {to je pri ~ao svo joj de ci (le gen da ka `e da je za po ja vu kwi ge pot pu no ne po zna tog pi sca „kriv“ i sin iz da va ~a ko ji je pro ~i tao ru ko pis i iz mo lio oca da kwi gu ob ja vi); pri ~e su bi le in si ri sa ne ta ti nim van red n im po z na v a w em ger m an skih i nor dij skih baj ki i sa ga, ali i kwi ga ma En dru Lan ga (1844-1912), {kot skog pro fe so ra i pi sca sklo nog nat pri rod nom. Na te me qu tih svo jih zna wa Tol kin je iz ma {tao sa mo svo jan svet Sred we ze mqe i na se lio ga mno {tvom fan ta sti~ nih bi }a. U cen tru pri ~e

P

su ho bi ti (re~ je Tol ki no va ko va ni ca sta ro en gle skih re ~i za ’ru pu’ i ’ko pa ti’ i 1970-tih je u{la u re~ ni ke en gle skog je zi ka). Da kle, ho bi ti `i ve u ru pa ma u ze mqi ali ne pr qa vim, gad nim i vla `nim ili go lim, su vim ru pa ma ve} u fi no na me {te nim i u{u {ka nim jer ho bit ska ru pa je si no nim za udob nost.

Ho bi ti su vi so ki ot pri li ke po lo vi nu vi si ne qu di a ma wi od bra da tih pa tu qa ka; ho bi ti ne ma ju bra du, sklo ni su go je wu, po seb no u pre de lu sto ma ka, vo le da igra ju i pe va ju, vo le da se obla ~e u jar ke bo je, ne no se ci pe le jer na wi ho vim sto pa li ma ra stu pri rod ni ko `ni |o no vi i gu sta, to pla sme |a dla ka na lik qud skoj ko si, ima ju

com, pri dru `i ti dru `i ni ko ja se upu ti la do Sa mot ne pla ni ne u ~i jim je pe }i na ma skri ve no bla go zma ja [ma u ga. Po du hvat }e bi ti pri li ka da se upo zna svet iz v an ho b it s kog Okru ga, da se sret nu ra zna bi }a i da Bil bo na |e ma gi~ ni pr sten ko ji }e bi ti za log ne kih no vih avan tu ra...

Kwi ga pre pu na ~u de snih bi }a i ma gi je na i {la je na vr lo po vo qan od jek kod de ce ali i kri ti ke (o woj je po hval no pi sao C. S. Lu is, ka sni je autor „Hro ni ka Nar ni je“). „Ho bit“ je no mi no van za Kar ne gi je vu me da qu i do bit nik Wu jork He rald Tri b ju n a za naj b o q u omla din sku kwi gu. Iz da va~ je, na kri li ma uspe ha, za tra `io od Tol ki na no vu kwi gu a on mu

Em bar go na kri ti ke Obo `a va o ci re di te qa Pi te ra Xek so na je dva su do ~e ka li pret pre mi je ru fil ma o Ho bi tu u sre du uve ~e, i jo{ uvek su u o~e ki va wu “pre su de” ko ju }e da ti kri ti ka, bu du }i da je stu dio u Ve ling to nu sta vio em bar go na ob ja vqi va we bi lo ka kvih oce na o pr ven cu u bu du }oj tri o lo gi ji. Ovo sto ga {to se ve ro vat no pro ce wu ju pr vi uti sci i iz gle di za we go vu da qu di stri bu ci ju. Ina ~e, film }e se 14. de cem bra po ja vi ti sin hro ni zo va no na plat ni ma 1.000 bi o sko pa {i rom sve ta.

Je di no se fil ma xi ja Bra jan Sin ger dr znuo da pre kr {i em bar go, odu {e vqen no vom teh no lo gi jolm vi so ke re zo lu ci je sli ke, ko ja je u od no su na “Go spo da ra pr ste no va” mno go sve tli ja, dok se ma lo po zna ti austra lij ski blo ger Kaj li Klajn po `a lio da je do ka ra ta bi lo go to vo ne mo gu }e do }i: pre ko sto hi qa da obo `a va la ca ti ska lo se oko cr ve nog te pi ha uo~i tog pr vog pri ka zi va wa. U “Va ra je ti ju” i “Ho li vud skom re por te ru” od ko jih se obi~ no o~e ku ju pr ve kri ti ke ni je ob ja vqe ni ni re dak, kao ni u osta loj “sve pri sut noj” svet skoj {tam pi. Ipak, Itan Saks je u Wu jork dej li wu zu na pi sao du ga ~ak po zi ti van ~la nak o tom pr vom fil mu u no vom Xek so no vom opu su, na zi va ju }i ga “pra vim ~a rob wa kom”.

“Film nu di teh no lo {ko ~a rob wa {tvo za hva qu ju }i for ma tu od 48 frej mo va u se kun di... ko ji po sle mi nut dva pri la go |a va wa oka na vi so ku re zo lu ci ju, bu di uti sak kao kod pr vog gle da wa HD te le vi zi je. Vi so ka re zo lu ci ja ima i dru gu stra nu: te ra vas da trep }e te dok gle da te op sce no ogrom nog Go bli na Kin ga, ta ko kri stal no ja snog. “Ho bit: Neo ~e ki va na avan tu ra” pri zi va svet fan ta zi je ko ji je po sled wi put vi |en u oska rov cu iz 2003. “Kra qu pr ste no va: po vra tak kra qa”. Re zul tat je bli zu blok ba ste ra s naj bo qim spe ci jal nim efek ti ma.

Blo ger Klajn je ovo me do dao da “li ko vi bli sta ju u fil mu. Sa vr {en ka sting i wi ho vo tu ma ~e we to kom ~i ta ve pro jek ci je”.

To je sve {to se mo `e sa zna ti do 5. de cem bra ka da se em bar go okon ~a va. du ge pr ste, do bro }ud na li ca i sme ju se ~e sto, du bo kim, pri jat nim sme hom (po seb no po sle ru~ ka, ko ji uzi ma ju dva pu ta dnev no). Ho bi ti su po ro di~ ni qu di, ve za ni za svo ju za jed ni cu i kraj u ko me su ro |e ni, uop {te ni su avan tu ri sti jer se to ko si sa wi ho vim he do ni sti~ kim kon cep tom `i vo ta. Ipak, ho bit Bil bo Ba gins }e se, na ma mqen Gan dal fo vom ~a rob wa~ k om pre v a r om/smi c a l i -

je po n u d io de l o „Sil m a r i lion“ {to je iz da va~ od bio jer je hteo jo{ pri ~a o ho bi ti ma.

Tol kin je za po ~eo no vu kwi gu ali se rad na woj odu `io ka ko zbog iz bi ja wa Dru gog svet skog ra ta ta ko (i vi {e) zbog to ga {to se pri ~a „ote la“; ipak, ka da se kwi ga po ja vi la, 1950. pod na slo vom „Go spo dar pr ste no va“ po sta la je ne sa mo hit ve} i no vi li te rar ni kla sik i je dan od te me qa `an ra ep ske fan ta -

sti ke (uz Ha u ar do vog „Ko na na“ i Lu i so vu „Nar ni ju“). Rad na no voj kwi zi na te rao je Tol ki na da te meq ni je osmi sli ~i tav pret hod ni kon cept pa je pro me nio i ka rak ter Go lu ma, u~i niv {i ga agre siv ni jim; zbog to ga je pre ra dio pe to po gla vqe („Za go net ke u ta mi“) u „Ho bi tu“ i ume sto mi ro qu bi vog ra stan ka, u usta Go lu ma sta vio op tu `be da je Bil bo lo pov ko ga }e za u vek mr ze ti, {to }e bi ti je dan od te me qa za ple ta u „Go spo da ru pr ste no va“.

Ta ko je svet za mi {qen za za ba vu de ce evo lu i rao u tvo re vi nu na me we nu ozbiq ni jim ~i ta o ci ma, sa kom plek snim za ple tom i mno {tvom ju na ka raz li ~i tih ra sa/vr sta. „Ho bit“ je za ~e tak Tol ki no vog `i vot nog epa (ma da je on, po ~et kom 1930tih, ve} ob ja vio po e mu „Go bli no va sto pa la“), sme {te nu u pe riod iz me |u pa da Vi le wa ka i uspo na Qu di, kr ca tog isto ri ja ma po ro di ca, za jed ni ca, ra to vi ma i pe ri o di ma mi ra. U osno vi sve ga le `i pra sta ra pri ~a o bor bi Do bra i Zla, Sve tla i Ta me, o ^a sti i Iz da ji, ali i o Vo |a ma i Po da ni ci ma, Hra bro sti i Ku ka vi~ lu ku re~ ju o ide a li ma/prin ci pi ma ko ji od re |u ju `i vo te po je di na ca. „Ho bit“ je po stao kla sik de ~i je li te ra tu re mal te ne od mah po s le ob j a v qi v a w a; we g o v a sla va je po ma lo po ti snu ta „Go spo d a r om pr s te n o v a“ jer se uglav n om po m i w e kao la k i uvod u ovu tri lo gi ju. Do sa da je „Ho bit“ do `i veo pre vo de na bez m a l o sve svet s ke je z i k e (kod nas je ob ja vqen 1975. u edi ci ji „Ras pust“ be o grad skog „No li ta“, u pre vo du Me ri i Mi la na Mi li {i }a), a po we mu je na ~i we no i ne ko li ko ma we ili vi {e uspe lih adap ta ci ja u stri pu, cr ta nom fil mu, ra dio dra mi od no sno u sve pri sut nim kom pju ter skim igra ma. Xek so no va ide ja da od „Ho bi ta“ na pra vi ni ma we ni vi {e ne go tri l o g i j u, bu d i ra z u m qiv oprez ali i strah od me ga lo ma ni je. Re `i ser sva ka ko ra ~u na na uspeh „Go spo da ra pr ste no va“ i na ra dost pu bli ke zbog su sre ta sa sta rim znan ci ma.

Zna ju }i Xek so na, mo gu da o~e ku ju le po sli ka ne, im po zant ne pej za `e No vog Ze lan da, kao i pu no di na mi~ nih sce na - ali da li }e to bi ti do voq no za do bre fil mo ve? Dok film ne do |e i do nas naj ne str pqi vi ji mo gu se pri hva ti ti i ori gi na la, da kle kwi ge. n Ilija Baki}

14

nedeqa2.decembar2012.

SPORT

dnevnik

JELEN SUPER LIGA

Noskovi} igra~ preokreta Spar tak Zla ti bor vo da – Par ti zan 2:2 (0:1)

Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Igra se u pet konkurencija Sve je spremno za jubilarni 50. „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu, kao i pro{le godine turnir }e se igrati u maloj sali Spensa, gde su uslovi za igra~e i pu bliku idealni. [to se ti~e propozicija, ni{ta se ne}e mewati u odnosu na prethodne turnire, igra}e se s pet igra~a u poqu i sa golmanom ,a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra}e se u pet konkurencija: seniori, veterani ( igra~i koji su napunili 35 godina), kadeti ( 1996. i mla|i), pioniri (1998. i mla|i) i mla|i pioniri (1999. i mla|i).

Ve} sada je interesovawe za na{ turnir ogroman, svakodnevno nas zovu ekipe, naravno oni najmla|i su i najnestrpqiviji, oni `ele prvi da obezbede u~e{}e na najstarijoj smotri mini fudbala u Srbiji.

Kotizacije za seniorske ekipe iznosi 15.000 dinara,

veterani }e pla}ati 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara.

Nagradni fond }e ove godine biti ve}i nego na prethodnom turniru, prvaku }e pripasti 500.000 dinara, a bi}e nagra|ena i drugoplasirana i tre}eplasirana ekipa. Nov~anu nagradu smo predvideli i veteranima, a u mla|im kategorijama, pored medaqa, najboqe ekipe dobi}e i sportsku opremu. Podrazumeva se, kao i ranijih godina, da }e se ove nagrade podeliti pod uslovom da se prijavi oko 100 ekipa.

Prijave za turnir prima}emo od sutra (3. decembar) u Sport skoj ru bri ci „Dnev nika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat soba broj 14, od 10 do 14 sati i na `iro ra~un [ah klu ba „Dnev nik” 340-2511-60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe. Informacije se mogu dobiti i na telefon 021/480-6827.

G. K.

KUP KON FE DE RA CI JA

Brazil u grupi sa Italijom @rebom su u Sao Paolu odre|ene grupe za Kup konfederacija koji }e od 15. do 30. juna biti odr`an u Brazilu.

U grupi A su Brazil, Japan, Meksiko i Italija, a grupu B ~ine aktuelni svetski i evropski {ampion [panija, Urugvaj, Tahiti i {ampion Afrike koji }e biti odlu~en 10. februara.

Blater posetio Pelea Pred sed nik Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) Sep Blater posetio je legendarnog fudbalera Pelea koji se oporavqa posle operacije kuka u Sao Paolu. [vajcarac je posetio Pelea u wegovom domu u petak.

- Uvek je veoma posebno sastati se sa Peleom kraqem i sa wim razgovarati o fudbalu - kazao je predsednik FIFA.

Blater je rekao i da }e obavesti Pelea o pripremama Brazila za Kup konfederacija i Svetsko prvenstvo 2014. Kao ambasador Svetskog prvenstva 2014, Pele }e propustiti `reb za Kup konfederacija zbog opera cije kojoj je uspe{no podvrgnut pre dve nedeqe. Pele je rekao da }e wegovo „srce biti na `rebu”.

Kup konfederacija igra}e se od 15. do 30. juna 2013. u Brazilu.

PR VEN STVO JA PA NA

Osaka ispala Osvaja~ azijske Lige {ampio na 2008. Gamba Osaka ispala je iz Prve japanske lige, po{to je posledweg dana prvenstva izgu bila od Xubilo Ivate sa 2:1.

Ovo je prvi put u istoriji kluba da se Osaka na|e u drugoliga {kom dru{tvu. Frapantan je podatak da je Gamba dala 67 golova i ispala iz lige, dok je {ampion Hiro{ima dao ~etiri gola ma we. Naravno, prvak je primio 31 mawe gol od Osake.

Pobedni~ke golove za Ivatu postigli su Rijoi~i Maeda u

petom i Juki Kobaja{i u 80. minutu. Po~asni gol za Osaku dao je u 40. minutu [u Kurata.

U drugu ligu ispao je i Visel Kobe koji je izgubio od Hiro{ime sa 1:0, a ranije je iz Xej lige ispao Saporo. U ostalim me~evima Albireks Nigata je izbegao ispadawe pobedom nad Saporom od 4:1, dok je Jokohama bila boqa od Sagan Tosua sa 1:0, go lom iz slo bod nog udarca [unsukea Nakamure.

Tre}eplasirani Urava Reds savladao je Nagoju sa 2:0.

SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca oko 5.000, sudija: Gogi} (Novi Sad), strelci: Noskovi} u 78. i Brati} u 83. za Spartak Zlatibor vodu,a L. Markovi} u 13. i M. [}epovi} u 57. minutu za Partizan. @uti kartoni: Pu{kari}, Popara, ^ovi} (Spartak Zlatibor voda), Smiqani}, Miqkovi} (Partizan).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 7, Antoni} 7, Brati} 8, G. Adamovi} 7, Pu{kari} 7, [arac 7, Novakovi} 7, Kova~e vi} 7 (Popara -), Torbica 7, M. Adamovi} 7 (Noskovi} 8), Despotovi} 7 (^ovi}).

PAR TI ZAN: Petrovi} 7, Miqkovi} 7, Volkov 7, Ostoji} 7, Ivanov 7, Smiqani} 7, Joji} 7, Tomi} 7, L. Markovi} 7 (Ili}), M. [}epovi} 7 (S. Markovi}-), Mitrovi} 7 (S. [}epovi}).

Fudbaleri Spartak Zlatibor vode su zavr{ili jesen na najboqi na~in. Pred punim tribinama Gradskog stadiona u Subotici golubovi su odoleli Partizanu koji je posle 57. minuta imao dva gola prednosti. Ulazak xokera Noskovi} pokrenuo je Spartak, a bod doma}inu doneo je is kusni Brati}.

Gosti su, prema o~ekivawima, boqe po~eli utakmicu, a ve} u prvom napadu je Joji} bio u prilici. Spartak je pripretio u 8. minutu, nakon asistencija Novakovi}a Despotovi} glavom poslao loptu preko gola.

Partizan je do prednosti do{ao u 13. minutu, nije najboqe reagovala odbrana Spartaka, Mitrovi} je glavom spustio loptu ka Lazaru Markovi}u koji je mogao da bira gde }e da po{aqe loptu za vo|stvo Beogra|ana.

U nastavku me~a novu {ansu je imao Joqi}, a potom i Miqkovi} u 38. minutu, ali je Aleksi} bio siguran. Spartak je dve najboqe prilike imao u 34. i 36. minutu. Prvo je u {ansi bio Brati} koji je dva puta dobro poku{ao glavom, ali je Petrovi} u oba navrata dobro reagovao. Drugom prilikom {ansi je prethodila lepa akcija Suboti~ana u kojoj su u~estvovali Adamovi}, Novakovi} i Torbica, odli~no je {utirao Despotovi}, ali je Petrovi} jo{ boqe odreagovao.

Miq ko vi} atrak tiv no {u ti ra na gol Spar ta ka

Vermezovi}: Neverovatno Trener Patizana ne mo`e da veruje kako su wegovi igra~i odigrali non{a~antno posle vo|stva od 2:0 protiv Spartaka.

- Neverovatno! Upozoravao sam na prekide u poluvremenu, a kod tog momenta sam vikao, svi na stadionu su me ~uli, osim onih koji je trebalo da ~uju. Ipak, to je fudbal, a mi smo priliku da overimo pobedu prokockali u prvom poluvremenu. Umor nije opravdawe. Okre}emo se utakmici sa Rubinom u Ligi Evrope - rekao je Vermezovi} posle utakmice.

Od dolaska Petra Kur}ubi}a na mesto trenera Spartak igra kao preporo|en. Suboti~ani su „odrali” Crvenu zvezdu (3:0), a sada su se vratili iz izgubqene utakmice.

- Nagra|eni smo za upornost u drugom poluvremenu. Igra~i su dali sve od sebe, verovali i na 2:0 da mogu do pozitivnog rezultata i uspeli smo. Gledali smo dobru utakmicu, ruku na srce Partizan je imao vi{e {ansi u prvom poluvremenu, ali u nastavku smo uspeli da se slo`imo i osvojimo bod - rekao je Kur}ubi}.

Fini{ prvog poluvremena pripao je Partizanu, a nakon pritiska {ansu da duplira prednost Partizana imao je Miqkovi}, nakon gre{ke Brati}a, ali {utira pored leve stative.

Spartak je boqe po~eo drugo poluvreme. Adamovi} je prvo u 56. minutu dobro {utirao sa distance, a potom je dobar pro-

dor Torbice okon~an prvi kor nerom za Suboti~ane. Kapiten Spartaka je dobro nabacio iz ugla, Brati} nije uspeo da zahvati loptu, Volkov je sa svog peterca poslao dugu loptu, [}epovi} je bio br`i od odbrane Spartaka, Aleksi} je kasno krenuo, napada~ Partizana je pre stigao do lopte, a posle lepog

Gre{kama u poraz Do wi Srem - Ja go di na 0:2 (0:2) NO VI SAD: Sta dion „Kara|or|e“, gledalaca: 500.

Strelac: Stojanovi} u 2. i 45. minutu. Sudija: Vukadinovi} (Be o grad). @u ti kar to ni: Tomi} i Lepovi} (Jagodina).

DO WI SREM: \uri~i} 7, Josimov 7, Mileti} 6, Laki} Pe{i} 6, Ko{uti} 7 (od 70. minuta Nemawa To{i} 6), ]iri} 7, ^orda{i} (od 20. minu ta Ristov 7), Damwanovi} 7, Laki}evi} 7, Milosavqevi} 6 (od 56. minuta Prqevi} 6), Milutinovi} 7.

JA G O D I N A: Bon xu li} 7, Duki} 7, Proji} 6, Tomi} 7, @ivanovi} 7, \eni} 7 (od 87. mi nu ta \u ri}), Cvet ko vi}, Le po vi} 7 (od 89. mi nu ta Kosti}), Stojkov 7, Gogi} 7 (od 90. minuta Ili}), Stojanovi} 8.

Pe}in~ani su se nadali bodovima protiv Jagodine, kako bi se tokom zimske pauze u mirnijoj atmosferi pripremali za nastavak sezone.

Me |u tim, raz voj do ga |a ja i{ao je drugim tokom. Gledao-

ci se nisu ni smestili na svo ja sedi{ta, a gposti su poveli.

Te`ak kiks Mileki}a, koji je poslao prekratku loptu \u ri~i}u, iskoristio je Stojanovi}.

U nekoliko navrata tokom pr vog po lu vre me na, igra ~i posled we li ni je od bra ne Doweg Srema pokazivali su ve li ku ne si gur nost. Sjaj nu priliku Sremci su imali u 16. minutu.

Milutinovi} je divno proigrao Dam wa no vi }a, ko ji se, jednostavno, spetqao ispred gola Bonxuli}a.

Ula skom Ri sto va u igru napadi Doweg Srema postali su daleko ubojitiji, a igra te~nija.

U 32. minutu Ristov je {utirao pod samu pre~ku Jagodinaca, a Bonxuli} je krajwim naporom odbio loptu u korner. Nekoliko minuta kasnije Ristov nije kaznio pospanost gostruju}e odbrane.

Kada su gledaoci o~ekivali da sudija Vukadinovi} ozna~i

kraj prvog poluvremena \eni}a je proa{o po desnoj strani, odli~no centrirao i na pravom mestu ponovo je bio Milo{ Stojanovi}, koji je postigao svoj drugi gol.

Do ma }in u na sta vak me ~a kre nu li da le ko od lu~ ni je. ]iri} je u 52. minutu izbio sam ispred Bonxili}a, koji je bio br`i za deli} sekunde.

Pet minuta kasnije u {ansi je bio @ivanovi}.

Trener Doweg Srema, Bogi} Bo gi }e vi}, iz me na ma je po ku{avao da ne{to promeni, po sle vi {e me se~ na pa u ze, zaigrao je Prqevi}, a napad je poja~an s Nemawom To{i}em.

Upravo je taj igra~ u 80. minutu bio u prilici da postinge gol, ali su gosti prakti~no sa same gol linije izbacili loptu u poqe.

Do kraja utakmice, \eni} je bio u polu{ansi u 84. minutu, a par minuta kasnije Ristov {utira pored gola. @. Ra di vo je vi}

udarca, lopta je zaigrala u golu Suboti~ana.

Trener Suboti~ana Kur}ubi} je, kako je to i logika nalagala, odlu~io da rizikuje, poja~ao je ofanzivni red Suboti~ana, {ansu su dobili ^ovi}, Noskovi} i Popara, a taj potez se i isplatio.

Upravo je Popara u 76. minutu uposlio Noskovi}a koji je protutwao kao brzi voz i savladao Petrovi}a i vratio nadu Spartaka da bi mogli da ostanu nepora`eni. Da tako bude pobrinuo se Vidak Brati}. Noskovi} je oboren u prodoru, slobodan udarac sa leve strane izveo je Pu{kari}, a iskusni Brati} odvojio od svojih ~uvara i neometan sa dva metra poravnao rezultat.

Fini{ me~a doneo je dosta ner vo ze, pro du `e tak ko ji je trajao i vi{e od pet minuta, veliku {ansu Sa{e Markovi}a koji je zadrmao pre~ku i nesportske poteze igra~a Partiza na. U to me je pred wa ~io Miqkovi} koji je nakon duela sa Antoni}em uhvatio defanzivca Suboti~ana za gu{u, a od sudije je dobio samo `uti karton. ^arke su se nastavile i posle utakmice, sre}om, bez ve}ih N. Stan ti} incidenata.

Stali na kraju Rad ni~ ki (N) - Rad 1:1 (1:0) NI[: Stadion ^air, gledala ca 1500, sudija: Bogdanovi} (Kragujevac). Strelci: Stojanovi} u 29. za Radni~ki, a \ur|evi} u 88. minutu za Rad. @uti kartoni: @ivkovi}, Stamenkovi} (Radni~ki), a Vitas (Rad).

RAD NI^ KI: Peri}, Stamen kovi}, Vukomanovi}, @ivkovi}, Ran|elovi}, Luki}, Pej~i}, Stojanovi} (\or|evi}), Jovanovi} (Mitrovi}), Stefanovi} (Pavli~i}), Stefanovi}, Petrovi}.

RAD: Kqaji}, Vitas, ^au{i}, Pr{o (Mrkela), Luka, Qubinkovi}, Perovi}, Mitrovi}, Koji} (\ur|evi}), Milo{evi}, Lekovi} (Anti}).

Ni{ki Radni~ki je do samog kraja imao pobedu u xepu protiv Rada jer je vodio golom Stojanovi}a u 28. minutu. Ipak, na samo minut do kraja \ur|evi} je doneo bod gra|evinarima.

Tako se zavr{ila tu`na jesen za Ni{lije, koje su mnogo vi{e o~ekivali od svoje ekipe. A fudbeleri Rada }e neo~ekivano prezimiti na visokom mestu.

Kragujev~ani poveli pa stali Rad ni~ ki 1923 - Ja vor 1:2 (1:0) KRAGUJEVAC: Stadion ^ika Da~a, gledalaca 1000, sudija: Jovaneti} (Vaqevo). Strelci: Milo{evi} u 25. za Radni~ki, a Milovanovi} u 60. i Silva u 89. minutu za Javor. @uti kartoni: Petronijevi}, \uri~kovi} (Radni~ki), a Milinkovi}, Ostoji} (Javor).

RAD NI^ KI 1923: Kne`evi}, Varja~i} (Zoranovi}), Fejsa, Ota{evi}, Milo{evi}, Nedovi} (Sikimi}), Petronijevi}, Petrovi}, Milo{kovi}, \uri}kovi} (Zimovi}), Spalevi}.

JA VOR: Nikoli}, Milovi}, Mom~ilovi}, Novakovi}, Vla -

{i}, Ostoji}, Vidi}, Milinkovi} (\oki}), Silva, Milovanovi} (Kolakovi}), Josovi} (Mi{i}).

Radni~ki je vodio protiv Javora, ali je na kraju ostao bez bo do va na svom „^i ka Da~i”.

Ivawi~ani su preokrenuli i potvrdili odli~nu formu ove jeseni, koja ih je dovela u red kandidata za izlazak u Evropu.

Pred Dejanom \ur|evi}em je veliki posao u predstoje}oj zimskoj pauzi.

SPORT

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

15

JELEN SUPER LIGA SRBIJE 15. KOLO BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Voj vo di na 0:3 (0:2) SU BO TI CA: Spar tak ZV - Par ti zan 2:2 (0:1) NO VI SAD: Do wi Srem - Ja go di na 0:2 (0:2) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Haj duk 0:2 (0:0) BOR ^A: BSK Bor ~a - OFK Be o grad 0:2 (0:1) NI[: Rad ni~ ki - Rad 1:1 (1:0) SME DE RE VO: Sme de re vo - Slo bo da Po int 0:1 (0:0) KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja vor 1:2 (1:0) 1. Par ti zan 15 12 1 2 45:12 37 2. Cr ve na zve zda 15 10 1 4 31:22 31 3. Ja go di na 15 9 2 4 17:10 29 4. Voj vo di na 15 7 7 1 13:7 28 5. Rad 15 7 4 4 18:11 25 6. Ja vor 15 7 2 6 22:14 23 7. Slo bo da 15 6 5 4 19:20 23 8. Spar tak ZV 15 6 4 5 21:16 22 9. OFK Be o grad 15 6 3 6 19:16 21 10. No vi Pa zar 15 3 6 6 17:20 15 11. Do wi Srem 15 4 3 8 13:20 15 12. Rad ni~ ki (N) 15 3 5 7 14:27 14 13. BSK Bor ~a 15 4 2 9 14:34 14 14. Haj duk 15 3 4 8 14:20 13 15. Rad ni~ ki 1923 15 2 6 7 12:22 12 16. Sme de re vo 15 1 5 9 6:24 8 U sle de }em ko lu (27. fe bru a ra 2013.) sa sta ju se - SME DE RE VO: Sme de re vo - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Ja go di na, NO VI SAD: Do wi Srem - OFK Be o grad, BOR ^A: BSK Bor ~a - Par tizan, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Slo bo da Po int, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ja vor, NI[: Rad ni~ ki - No vi Pa zar, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Rad.

Abu ba kar uga sio Zve zdu Crvena zvezda - Vojvodina 0:3 (0:2) BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 13.751, su di ja: Ma `i} (Vr bas).

Strel ci: Abu ba kar u 22, 45 . i Ste va no vi} u 47. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ba ji}, Mla de no vi}, Ve {o vi} (Cr ve na zve zda), a Traj ko vi} (Voj vo di na).

nad i grav {i je u svim elem nti ma, a uz po mo} istin skog ju na ka me ~a Oamu ru Abu ba ka ra. Ka me ru nac se po i gra vao sa Zve zdi nom od bra nom, ~i nio {ta je hteo, bio ne u hva tqiv, stre lac dva po got ka. O~i gled no da se Zve zdin si stem upot pu no sti ras pao, a par ti ja Voj vo di ne je

pre tio je Mi li ja{ iz slo bod nog udar ca u 6. mi nu tu, pa po tom i Ka sa li ca ko ji ni je do bro re a go vao iz iz gled ne po zi ci je.

No vo sa |a ni su u 11. mi nu tu iz ve li br zu i osmi {qe nu ak ci ju ali Ste va no vi} ni je bio do voq no pre ci zan u za vr {ni ci.

Uz vra ti li su Be o gra |a ni u 18.

Jan ko vi} pod neo ostav ku Po sve mu su de }i „mi si ja” Alek san dra Jan ko vi }a na Zve zdi noj klu pi je okon ~a na. On je od mah po sle za vr {et ka utak mi ce, jo{ u svla ~i o ni ci pod neo neo po zi vu ostav ku.

Ada mo vi} za na du Novi Pazar - Hajduk 0:2 (0:0) NO VI PA ZAR: Sta dion pod Jo {a ni com, gle da la ca 2000, su di ja: Je re mi} (Be o grad). Stre lac: Ada mo vi} u 67. i 78. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vu {qa nin, Ha xi bu li}, Ri sto vi}, Rni} (No vi Pa zar), a Bu la to vi}, Cvet ko vi}, [ve qo (klu pa), ]u lum (Haj duk).

Fud ba le ri Haj du ka su u fi ni {u je se weg de la pr ven stva pro na {li for mu, us pe li su u vr lo va `nom me ~u da sa vla da ju eki pu No vog pa za ra i ta ko na go ve ste b oqe da ne. Ju nak me ~a pod Jo {a ni com bio je mla di Ne nad Ada mo vi}, 23-go di {wi fud ba ler sre di ne te re na, do neo je po be du

NO VI PA ZAR: \o ga to vi}, Rni}, Lo ti nac, Vu {qa nin, Bo gu no vi} (Ke cap), Ri sto vi}, Ali vo xi}, Dam wa no vi}, Ha xi bu li} (Sto ja no vi}), @ar ko vi}, Ra {~i} (Po pin).

HAJ DUK: Bra}, Mi lu no vi}, Bu la to vi}, Ob ro vac, Ada mo vi} (Ko va ~e vi}), ]u lum, Ve se li no vi}, Se ku li} (Var ga), La li}, Ki{ (Kr {i}), Cvet ko vi}.

Ku qa ni ma. Pr vi po go dak po sti gao je u 68. mi nu tu, a po be du svog ti ma ove rio je u 83. mi nu tu.

Bi la je to tre }a po be da Ku qa na u pr ven stvu.

Pod Jo {a ni com igra lo se do sta `u stro Pa zar ci su ima li in ci ja ti vu, ali su Ku qa ni kon tra ma pre ko La za ra ve se li no vi }a i Ne na da Ada mo vi }a opa sno pre ti li \o ga to vi }u.

R. D.

Oklop ni ci zar |a li Smederevo - Sloboda Point 0:1 (0:0) SME DE RE VO: Sta dion Sme de re va, gle da la ca 500, su di ja: Glo |o vi} (Vr bas). Ste lac: Ran |e lo vi} u 85. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Kr war, Mo mi}, Ra do va no vi} (Sme de re vo), a Kr sti} (Slo bo da).

SME DE RE VO: M. @iv ko vi} 6, Og wa no vi} 6, Miq ko vi} 6, Opan ~i na 6, Kr mar 6, D. @iv ko vi} 7, Mo mi} 6(Ra do sa vqe vi}), Sto ja no vi} 6 (Ti o do ro vi} 5), Ve qo vi} 7, Ra do va no vi} 6, Bo gi} 6 (Sta noj ~i}).

SLO BO DA PO INT: Ran ko vi} 7, V. Va so vi} 7, Ran |e lo vi} 7 (Jo va no vi}), Pe jo vi} 6, Ja ni }i je vi} 6, Goj ko vi} 6, Pu ri} 7 (Me me do vi}), Kr sti} 7 (Ko va ~e vi}), Ti a go 8, Lo vri} 7, ]u li brk 7.

Jo{ jed nom su Sme de rev ci raz o ~a ra li i na ne sla van na ~in okon ~a li je se wi deo se zo ne. Isti ni za vo qu, ovog pu ta igra li su mno go bo qe, ne go na ne kim pret hod nim

su sre ti ma, ali je u lo {oj re a li za ci ji po raz bio ne mi no van. Po sle ne ko li ko po lu pri li ka sa obe stra ne De jan @iv ko vi} je gla vom sa {est me ta ra ci qao do wi de sni ugao, ali je Ran ko vi} us peo da sa ~u va svo ju mre `u. Naj po voq ni ju pri li ku u pr vom po lu vre me nu po no vo je imao @iv ko vi} u 44. mi nu tu, ka da je sa pet me ta ra po go dio u no ge gol ma na Ran ko vi }a i ta ko pro pu stio pri li ku da Sme de rev ci ma do ne se za slu `e no vo| stvo. U na stav ku su sre ta Ve qo vi} i Mo mi} ni su bi li pre ci zni ba{ kao i Ti a go u 57. mi nu tu ka da je sa po la me ta ra pro ma {io pra zan gol.

Tam no pu ti fud ba ler U`i ~a na is ku pio se na is te ku 84. mi nu ta, ka da je is ko ri stio neo d lu~ nog Ra do va no vi }a ko ji ga je sa pleo pa je su di ja Glo |o vi} po ka zao na be lu ta~ ku. Si gu ran sa 11 me ta ra bio je Ran |e lo vi} i ta ko U`i ~a ni ma do neo za slu `e ni uspeh. T. Gli{i}

BSK – OFK Be o grad 0:2 (0:1) BOR ^A: Sta dion BSK-a, gle da la ca 500, su di ja: Gru ji} (Be o grad).

Strel ci: Gr bi} u 19. i Bo ga vac u 53. mi nu tu. @u ti kar to ni: So tirovi}, Sav ko vi}, Stan ~e ski, Bo {ko vi} (BSK), a Bo ga vac (OFK Be o grad).

BSK: Gru ji ~i}, Pla ni}, Bo {ko vi}, Mi lo je vi}, Mi lu ti no vi}, Nu hi, Sav ko vi} (\ur |e vi}), ^e sa re vi} (@iv ko vi}), So ti ro vi}, Bu la to vi} (Stan ~e ski), \u ki}.

OFK BE O GRAD: Lu ka~, Pet ko vi}, Ro di}, Axi}, Va si qe vi}, Ni ko li}, Pa vlo vi} (Pa vlov ski), Tri vu no vi}, Jo va no vi} (Mi ji}), Gr bi}, Bo ga vac (Ba ti o ha).

sna `no {u ti rao po ze mqi ali je Baj ko vi} no gom spre ~io po go dak.

I on da u pr vom mi nu tu su dij ske na dok na de pra vi {ou ne u hva tqi vog Abu ba ka ra. Kao vi hor kre nuo je ka Zve zdi nom go lu sa go to vo 30 me ta ra, osta vio iza se be ne ko li ko pre pre ka, i pre ci znim udar cem ma ti rao po dru gi put Baj ko vi }a.

Br zo su sve di le me oko ko na~ nog is ho da raz re {e ne. Ve} u 47. mi nu tu jo{ jed nom je po kle kla Zve zdi na po ro zna od bra na. Po sle kor ne ra ko ji je iz veo Ka tai,

Abu ba kar po sti `e vo de }i gol na Ma ra ka ni

CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 5, Ve {o vi} 5, Mak si mo vi} 5, Di mi tri je vi} 5 (Mi lu no vi}), Mi li vo je vi} 6, La zo vi} 5 (Ka du), Mi li ja{ 6, Ka sa li ca 6 (Asa moa), Mu drin ski 5.

VOJ VO DI NA: Su pi} 8, Vu li }e vi} 8, Traj ko vi} 7, \u ri} 7, Pa vlo vi} 7, Ra do ja 8, A|u ru 8, Ste va no vi} 8, Ko so vi} 7 (Mo re i ra), Ka tai 7, Abu ba kar 9.

Fud bal ski ples Voj vo di ne na Ma ra ka ni, za efek tan kraj ne ba{ bli sta ve po lu se zo ne. No vo sa |a ni su u der bi ju ko la ube dqi vo po o be di li Cr ve nu zve zdu,

mo `da do kaz da je eki pa do se gla pu nu i pra vu for mu.

U uver ti ri utak mi ce ~i ni lo se da su Zve zdi ni mo ti vi ja ~i, Par ti zan je iz bo rio tek re mi u Su bo ti ci, pa su cr ve no-be li mo gli na pa u zu sa „mi nus tri bo da”. Ali na te re nu sa svim du ga ~i ja sli ka...

Od pr vog mi nu ta Voj vo di na je na met nu la svoj stil igre.

Vi so kim pre sin gom za da va li su pu no mu ka cr ve no-be li ma ko ji do brih de se tak mi nu ta ni su us pe li da pri |u ka zne nom pro sto ru go sti ju. Isti na, za -

mi nu tu ka da je re zan tan uda rac Di mi tri je vi }a sa 15 me ta ra za u sta vio Su pi}.

Zre lu par ti ju go sti su u 22. mi n u t u kru n i s a l i po g ot k om.

Vu li }e vi} je po slao upo tre bqiv cen tar {ut, u ve li koj gu `vi u ka zne nom pro sto ru ne spret no je in ter ve ni sao Baj ko vi}, {to je na pra vi na ~in is ko ri stio Abu ba kar i bez pro ble ma sa ne ko li ko me ta ra lop tu uba cio u mre `u. Vo| stvo je da lo kri la pu le ni ma Ne boj {e Vig we vi }a. Usle di la je pot pu na do mi na ci ja na tra vi Ma ra -

na dru goj sta ti vi na {ao se usa mqe ni Ste va no vi} ko ji je ru tin skim udar cem jo{ jed nom ma ti rao Baj ko vi }a. I tu je pri ~a za vr {e na. Na da li su se sim pa ti ze ri cr ve no-be lih da je mo `da, kao i ne ko li ko pu ta ove je se ni, mo gu} pre o kret. Ipak ni je bi lo u re do vi ma do ma }i na ni sna ge ni vo qe ni zna wa da se na ade kva tan na ~in su pro sta ve ras po lo `e noj Voj vo di ni. Uosta lom, svu ne mo} a vaq da i ak tu el ni tre nu tak Zve zde na sli kao je 75. mi nut ka da Mi lu no vi} sa dva me tra pre ba cio pra zan gol.

Za do voq ni vi so kim vo| stvom No vo sa |a ni su mir no pri ve li me~ kra ju, a mo gli su da obez be de i jo{ ube dqi vi ji tri jumf jer su Abu ba kar i Mo re i ra ima li za i sta od li~ ne pri li ke.

Sve po hva le fud ba le ri ma Voj vo di ne i tre ne ru Vig we vi }u na za i sta bli sta vom iz da wu na na {em naj ve }em sta di o nu. Is ko ri sti li su sve gre {ke Cr ve ne

Vig we vi}: Ve li ka po be da Ra zu mqi vo je bi lo raz li ~i to ras po lo `e we dvo ji ce tre ne ra po za vr {et ku der bi ja. Mno go raz lo ga za za do voq stvo imao je u~i teq No vo sa |a na Ne boj {a Vig we vi}.

- U na ja vi utak mi ce re kli smo da ide mo u Be o grad bez kal ku la ci ja, na po be du. Bi li smo ve o ma agre siv ni na pr vu Zve zdi nu li ni ju, spre ~i li smo la ga ni ula zak na na {e po qe wi ho vih opa snih {u te ra, a na rav no pre sud ni su bi li go lo vi. Pa da li su u pra vo vre me, po seb no dru gi i tre }i. Mo ji igra ~i ura di li su pu no do brih stva ri i ovo je zna ~aj na po be da pro tiv ve li kog ri va la. Sve ~e stit ke mo jim mo ci ma - is ta kao je Vig we vi}.

Voj vo di na se ba{ ras pu ca la na kra ju se zo ne - Ima li smo pro ble ma sa re a li za ci jom to kom je se weg de la se zo ne. Po ne kad re zul ta ti i igra ni su bi li u ade kvat nom skla du, ose }a li su i na pa da ~i pri ti sak. Me~ sa Zve zdom bio je spe ci fi ~an jer je to ri val ko ji nam je osta vio vi {e pro sto ra za igru.

Pro ce nat re a li za ci je je bio od li ~an a epi log za i sta ve li ka po be da - kon sta to vao je Vig we vi}.

Tre ner cr ve no-be lih Alek san dar Jan ko vi} krat ko je pro ko men ta ri sao tok me ~a i ube dqiv po raz.

- Za slu `e na po be da Voj vo di ne ko ja je is ko ri sti la sve na {e sla bo sti ko je su o~i gled ne u po sled we vre me. Ni smo us pe li da ih sa kri je mo, iz di rekt nih gre {a ka opet smo pri mi li go lo ve.

Ka da je tre ba lo da bu de mo agre siv ni ji da po ku {a mo da pre o kre ne mo re zul tat ve} na star tu dru gog po lu vre me na pao je i tre }i gol. Uvu kla se ner vo za i ni smo vi {e de lo va li kao ozbi qan tim.

Ra dost fud ba le ra Voj vo di ne

ka ne, dok je Zve zda de lo va la iz gu bqe no i pri li~ no ne mo} no. Po ku {a li su cr ve no-be li, uz po mo} po dr {ke sa tri bi ne, da sti hij skim na pa di ma obez be de iz jed na ~e we, ali ubr zo je sti gla ka zna. Naj pre je pro ma {io zi cer u 42. mi nu tu Ka tai, ko ji je kao ta ne u{ao u ka zne ni pro stor is ko sa sa le ve stra ne

Fo to: O. Ade mov ski

zve zde, o~i gled nu de mo ti vi sa nost i pri re di li ve li ko za do voq stvo svo jim sim pa ti ze ri ma ko ji su ih sdu {no bo dri li i na Ma ra ka ni. Zve zdu o~e ku je vru }a zi ma, ko re ni te pro me ne u klu bu, a u na sta vak se zo ne kre nu }e i sa de be lim mi nu som za o stat ka od {est bo do va u od no su na Par tizan.

Z. Rangelov

NEMA^KA BUNDESLIGA

Der bi bez po bed ni ka Fud ba le ri Ba jer na i Bo ru si je Dort mund igra li su ne re {e no 1:1 u ve li kom der bi ju 15. ko la ne ma~ ke Bun de sli ge. Ba var ci su po ve li go lom To ni ja Kro sa u 67. mi nu tu, iz jed na ~io je Ma rio Ge ce se dam mi nu ta ka sni je.

Po sle 15. ko la bo dov na raz li ka iz me |u dva ti ma osta je ista, Ba jern je pr vi sa 11 bo do va pred no sti u od no su na ’mi li o ne re’.

Pr vo po lu vre me na Ali janc are ni pro te klo je bez ozbiq ni jih pri li ka, dok su u dru gom de lu pr vi do {an se do {li go sti.

Me |u tim, Mats Hu mels ni je is ko ri stio pri li ku. A 15 mi nu ta ka sni je, Kros je pre va rio Hu mel sa i Su bo ti }a i do neo pred nost svom ti mu. Me |u tim, bra ni lac ti tu le je sa mo se dam mi nu ta ka sni je iz jed na ~io na kon kor ne ra ste lac je bio Ge ce. Srp ski

re pre zen ta ti vac i de fan zi vac Bo ru si je Ne ven Su bo ti} za me wen je u 81. mi nu tu zbog po vre de.

Je dan gol u Le ver ku ze nu i Fir tu, po dva za re mi je u Aug sbur gu i Gel zen kir he nu i jed na „troj ka” u Majn cu. Ukup no de vet go lo va na pet me ~e va, a na dva ko la od zim ske pa u ze. Da le ko is pod pro se ka Bun de sli ge za se zo nu 2012/13, ko ji je do ovog ko la bio 2,93 go la po su sre tu. [al ke ni ~e tvr tu utak mi cu za re dom ni je do bio, ve} se go lom mla dog asa Ju li ja na Drak sle ra u 86. mi nu tu spa sao po ra za od Bo ru si je iz Men hen glad ba ha ko ja ni je po be di la u Gel zen kir he nu od 1992. go di ne - 1:1. Po sle gre {ke od bra ne do ma }ih na stan dard no ras pro da toj „Fel tins Are ni”, Igor De Ka mar go po sti gao je no vi gol ove se zo ne, igrao se 62. mi nut. ^e ti ri mi nu ta

pre ula ska u na dok na du, [al ke je pro bio go ste po de snoj stra ni, a Drak sler na o{tar cen tar {ut ve {to po sta vio no gu u pu nom tr ku i sa dva me tra po ce pao mre `u za bod ko ji [al ke osta vqa u vr hu, ali uda qa va od po mi sli da bi mo gao da se stig ne Ba jern.

Ko rak za li de rom dr `i Ba jer iz Le ver ku ze na. Gol [te fa na Ki slin ga u 37. mi nu tu bio je do vo qan da Le ver po be di Nir nberg na „Baj Are ni” po sle dve go di ne pa u ze - 1:0.

Re zul ta ti: Ba jer Le ver ku zen - Nir nberg 1:0 (1:0) /Ki sling 37/, Aug sburg - Fraj burg 1:1 (1:1) /Ver ner 9 - [mid 29/, [al ke - Bo ru si ja Men hen glad bah 1:1 (0:0) /Drak sler 86 - De Ka mar go 62/, Majnc - Ha no ver 2:1 (1:1) /Mi ler 10, Sa laj 89 - [ulc 28/, Groj ter Firt - [tut gart 0:1 (0:1) Oka za ki 45+1/, Bajern - Borusija 1:1.

16

SPORT

nedeqa2.decembar2012.

dnevnik EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

PR VA LI GA SR BI JA

Te {ko Be ni te zu, te {ko i Ven ge ru

Nu la na De te li na ri No vi Sad - Mla de no vac 0:0 NO VI SAD: Sta dion De te li na ra, 300, su di ja: @iv ko vi} (Ni{). @u ti kar to ni: Mi ji}, Bi `i ~i}, Ba la ba no vi}, Ra do ja (No vi Sad), Kr sti}, Te {i}, Spa si} (Mla de no vac). Cr ve ni kar ton: Ili} u 66. mi nu tu (No vi Sad).

NO VI SAD: Ri sti} 7, Mi ji} 7, Sko pqak 6, Ba bi} 6, Bo `i ~i} (od 57. Ili} -), Ba ji} 7, Ba la ba no vi} 7, Ra do ja 6, Rok sa 6 (od 68. Je li} 6), Bo gu no vi} 6, Ne deq ko vi} 6 (od 55.

Sta ~e ti} 6).

MLA DE NO VAC: Ra di} 8, Mi tru {i} 8 (od 86. Ste van ~e vi} ) Mi la {i no vi} 7 (od 23. Mak si mo vi} 7), Kr sti} 8, Ste fa no vi} 7, Ka {i} 8, Mi ro vi} 7, ]i ri} 7, Je vi} 7, Te {i} 8, Spa si} 6 (od 57. Kr sto ni je vi} 7).

Fud ba le ri No vog Sa da za vri li su fud bal sku je sen re mi jem pro tiv od li~ ne eki pe Mla de nov ca 0:0, ~i me su na sta vi li ne ve ro va tan gol ge ter ski post ko ji sa da uo~i zim ske pa u ze bro ji 555 mi nu ta. Iza bra ni ci tre ne ra Ko ra ka po sled wig po la sa ta igre do ~e ka li su na te re nu s igra ~em ma we, jer je Bo jan Ili} ne po sred no po ula sku u igru zar dio cr ve ni kar ton zbog ne po treb nog uda ra wa Je vi }a u li ce.

Go sti iz Mla de nov ca po ~e li su su sret s vi so kom pre sin gom i bi li bo qi u pr vih po la sa ta igre. Ima li su Mi la {i no vi} i Te {i} pri li ku da sa vla da ju Ri sti }a, ko ji je u oba na vra ta bio na vi si ni za dat ka.

Bod sla ba ute ha: Mi lo rad Ba la ba no vi}

Ka na rin ci su do du {e po sti gli dva go la, ali su oba po ni {te na. Pr vi u 30. mi nu tu ka da je Bo gu no vi} za tre sao mre `u, a dru gi u 33. ka da se u strel ce upi sao Ne deq ko vi}. Na in ter ven ci ju po mo} ni ka Po po vi }a, glav ni ar bi tar @i va no vi} ni je pri znao po got ke.

U dru gom po lu vre me nu igra lo se mno go an ga `o va ni je i bor be ni je. U 49. mi nu tu Te {i} je od li~ no upo slio Kr sti }a na pet me ta ra, ali je we gov uda rac gla vom za vr {io tik iz nad go la `u tih. U si tu a ci ji sa

Ra dost s pe na la Slo ga - Ba nat 1:0 (1:0) KRA QE VO: Grad ski sta dion, gle da la ca 300, su di ja: Ili} (]u pri ja), Stre lac: Tr na vac u 25. mi nu tu ( iz je da na e ster ca). @u ti kar to ni:Dra {ko vi}, Go be qi}, Rov ~a nin (Slo ga), Ta si}, Ras do sa vqev, Ta di}, Rat ko vi} (Ba nat).

SLO GA: Bo `o vi} 7, Mla de no vi} 7, Mi lo va no vi} 7, Dra {ko vi} 7 (od 62. Vu ko ti} 7), Ra do sa vqe vi} 7, Ma ru {i} 7, Go be qi} 7, An to ni je vi} 8 (od 76. Vu li} -), Tr na vac 8 (od 87. An |el ko vi} -), Rov ~a nin 7, Jo va no vi} 7.

BA NAT:Ba ji} 6, Ta si} 5, Jo vi} 6, Ce ni} 6, Mi le ti} 6, Ko zi} 5, Sto {ko vi} 6 (od 76. Rat ko vi} -),

22. mi nu tu pro pu stio je i Go be qi} ka da je po sle ve li ke gu `ve u ka zne nom pro sto ru go sti ju, sa de se tak me ta ra is ko sa {u ti rao po red go la.

U sle de }em na pa du Slo ge, de fan zi vac Ba na ta Ta di} je ne pro pi sno za u sta vio An to ni je vi }a u svom {e sna e ster cu, pa je su di ja Ili} oprav da no do su dio je da na e ste rac.

Si gu ran re a li za tor naj stro `e ka zne bio je is ku sni Tr na vac, za ve li ku ra dost i igra ~a i na vi ja ~a Slo ge.

Do od la ska na od mor Slo ga je mo gla i da du pli ra pred nost, ali je {ut Tr nav ca, po sle od li~ nog so lo pro do ra An to ni je vi }a ko ji je pra -

igra ~em vi {e, Mla de nov ~a ni su ozbiq no ugro zi li No vo sa |a ne.

Naj pre je u 75. mi nu tu Ka {i} du bin skom lop tom upo slio Mi tru {i }a ~i ji je uda rac za vr {io iz nad go la, da bi dva mi nu ta ka sni je, na kon pro do ra Te {i }a po le voj stra ni, Ri sti} ma e stral no za u sta vio uda rac agil nog fud ba le ra go sti ju.

Na kra ju za slu `e na po de la bo do va, s ko jom vi {e mo gu bi ti za do voq ni go sti, dok ve li ka gla vo bo qa osta je upra vi i stru~ nom {ta bu No vo sa |a na, ko ji mo ra ju pu no to ga

No vi Sad - Mla de no vac Rad ni~ ki (NP) - Pro le ter Je din stvo Pu te vi - In |i ja Slo ga - Ba nat Be `a ni ja - Te le op tik Ti mok - Mla dost (L) Na pre dak - Vo `do vac ^u ka ri~ ki - Bo rac Me ta lac - Ko lu ba ra

0:0 1:1 2:0 1:0 1:0 2:2 2:1 1:0 3:0

1. Na pre dak 2. ^u ka ri~ ki 3. Vo `do vac 4. Bo rac 5. Je din stvo 6. Pro le ter 7. Me ta lac 8. In |i ja 9. Mla d. (L) 10. Te le op tik 11. Mla de no v.

12. Be `a ni ja 13. Rad n. (NP) 14. Slo ga (K) 15. Ti mok 16. No vi Sad 17. Ba nat 18. Ko lu ba ra

41 32 31 29 29 27 25 25 21 21 20 18 18 18 18 14 13 11

17 13 17 9 17 8 17 8 17 7 17 7 17 7 17 6 17 5 17 5 17 5 17 5 17 4 17 4 17 4 17 3 17 3 17 2

2 2 5 3 7 2 5 4 8 2 6 4 4 6 7 4 6 6 6 6 5 7 3 9 6 7 6 7 6 7 5 9 4 10 5 10

41:12 21:12 23:6 22:11 20:14 20:18 21:15 15:13 18:23 14:19 11:14 18:18 13:18 12:22 13:25 11:24 8:26 11:22

Pro le} ni deo pr ven stva na sta vqa se 9. mar ta utak mi ca ma 18. ko la, a sa sta ju se: No vi Sad - Be `a ni ja, Rad ni~ ki (NP) - Ba nat, Te le op tik - Pro le ter, Slo ga - Ko lu ba ra, Me ta lac - Bo rac, ^u ka ri~ ki Vo `do vac, Na pre dak - In |i ja, Je din stvo Pu te vi - Mla dost (L), Ti mok - Mla de no vac.

Pu ni {i} is pra vio na pa da ~e Rad ni~ ki (NP) - Pro le ter 1:1 (0:1) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 400, su di ja: ]e ra mi lac (Be o grad). Strel ci: Pu ni {i} u 78. za Rad ni~ ki, a Ra {i o van u 27. mi nu tu (iz pe na la) za Pro le ter. @u ti kar to ni: Ra {i o van, D. Dri ni}, Dra go je vi}, Zec (Pro le ter). Cr ve ni kar ton: @i gi} u 24. mi nu tu (Pro le ter) RAD NI^ KI: Uro {e vi} 7, Pe jo vi} 7, Bon xi} 7 (Ro mi}), Bo {ko vi} 6 (^e pr wa 6), Pu ni {i} 7, Ko {u ti} 6, Ra din 6, Pa vlo vi} 7, A{}e ri} 6 (Bu la to vi}), Ga ji} 7, ^e ~a ri} 7.

PRO LE TER: D. Dri ni} 6, Ta na sin 6, Dra go je vi} 6, Vu ka so vi} 7, @i gi}, Ko va ~e vi} 7, Ra {i o van 7, Ob ra do vi} 7, Da. Dri ni} 6 (Ba bi}), Iva ni} (Kra si} 6), Zec 7.

Da su na pa da ~i Rad ni~ kog bi li opa sni ji vi di se po to me {to je @i gi} mo rao o{trim star to vi ma da spre ~i pro do re do ma }ih fud ba le ra, pa je na kon pro do ra Pe jo vi }a u 24. mi nu tu do bio dru gi `u ti kar ton i mo rao je da na pu sti utak mi cu.

Od mah po tom Zec je po be gao svo jim ~u va ri ma, pa ga je Pe jo vi} obo rio u {e sna e ster cu, pa je su di ja to oka rak te ri sao kao pe nal. Ra {i o van je bio ne po gre {iv i ne u mo qiv sa be le ta~ ke. To kom ce log dru gog po lu vre me na Rad ni~ ki je igrao na po lo vi ni Pro le te ra, ali we go vi igra ~i ni ka ko ni su uspe va li da po go de mre `u. To je raz qu ti lo Da li bo ra Pu ni {i }a ko ji je u 78. mi nu tu us peo da iz jed na ~i re zul tat.

J. Vu ko vi}

Je din stvo Pu te vi - In |i ja 2:0 (0:0)

Ra do sa vqev 6, Mi haj lo vi} 6 (od 55.

Ra do sa vqe vi} 5), Stoj ko vi} - (Ta di} 5), An ta na si je vi} 6.

Mi ni mal cem” vred nim tri bo da Slo ga je za slu `e no sa vla da la vi {e ne go skrom ni Ba nat. Od pr vog su dij skog zvi `du ka Kra qev ~a ni su za go spo da ri li te re nom, a ve} u {e stom mi nu tu sna `an {ut Go be qi }a sa ivi ce {e sna e ster ca za u sta vi la je pre~ ka. Tri mi nu ta ka sni je, na od li ~an cen tar {ut Tr nav ca sa de sne stra ne Jo va no vi} je za ma lo za ka snio.

Re |a li su se na pa di igra ~a u be lim dre so vi ma, a do bru pri li ku u

U@I CE: Igra li {te Kr ~a go vo, gle da la ca 400, su di ja: Jo va no vi} ( Be o grad). Stre lac: Je re mi} u 64. i u 70. (iz je da na e ster ca) mi nu tu. @u ti kar to ni: Vuk mi ro vi}, Jo va no vi}, Je re mi} (Je din stvo Pu te vi), Di mi trov, To ma no vi}, Du ka nac, @iv ko vi} (In |i ja). Cr ve ni vio pra vi ma li dar-mar po de snoj kar ton: Di mi trov (In |i ja) u 32. stra ni, za u sta vio gol man Ba ji}. mi nu tu.

U, po sa dr `a ju, mno go si ro ma JE DIN STVO PU TE VI: Ze ~e {ni jem dru gom po lu vre me nu, go sti vi} -, Mar ja no vi} 7, Jok si mo vi} 7, su za i gra li ma lo an ga `o va ni je, Gru ji ~i} 8, Jo va no vi} 7, Pla ni} 8, ali ni jed nom ni su ozbiq ni je pri Vi ri} 7 (od 84. Ni ki to vi}), Je re pre ti li go lu do ma }i na. Je di ne dve mi} 8, (od 88. Mu dri ni}-) , Ar si} 6, do bre ak ci je, ko je su ko li ko-to li Vuk mi ro vi} 7, (od 57. Vu ji} 6), Si ko mi ri sa le na gol, iz ve li su Kra mi} 7. qev ~a ni. Po sle du plog pa sa sa Go IN \I JA: Mi li no vi} 7, @iv be qi }em, Jo va no vi} je go to vo iz ko vi} 7, Du ka nac 7, Sa vi} 6, Tom mr tvog ugla po go dio spoq ni deo ~i} 7, To ma no vi} 8, Stan ko vi} 7 mre `e, a de se tak mi nu ta pre kra ja (od 78. Vu ja sin -), Kor do lup 6 (od isti igra~ je na asi sten ci ju Tr nav 45. Ada mo vi} 6), Pe tro vi} 7 (od 80. ca {u ti rao po red go la.

Pav ko vi} -), Di mi trov 6, Du ba ji} S. R. 8.

Od li ~an me~ u Kr ~a go vu, utak mi ca pu na tem pa i du e la, bez opu {ta wa do po sled weg su dij skog zvi `du ka. Do ma }in je bio kon kret ni ji pred go lom, po mo glo mu je is kqu nog fud ba la zbog pro ble ma sa ~e we Di mi tro va, ma da su In |ij ci sr cem. i po sle to ga ko ri sti li sva ku pri - Tu `ni smo zbog pre ra ne smr - li ku da se pri bli `e Ze ~e vi }u. ti Mi ~e la Ko la. Na {e mi sli su In |i ja je od mah na pa la, do pr ve sa we go vom po ro di com i pri ja - pri li ke do {ao je Du ba ji} u 11. mi te qi ma - ob ja vi la je En gle ska nu tu, ka da ga je na de set me ta ra od fud bal ska li ga na Tvi te ru. go la, u po sled wi ~as iz blo ki rao Kol je bio o`e wen se strom Jok si mo vi}. Usle di la je kon tra biv seg en gle skog re pre zen ta Si mi }a i Ar si }a, go sti su pre kr tiv ca Xoa Ko la. {a jem na ivi ci ka zne nog pro sto ra

Pre mi nuo Mi ~el Kol En gle ski fud ba ler Mi ~el Kol pre mi nuo je u 27. go di ni od po sle di ca sr ~a nog uda ra, ob ja vi la je En gle ska fud bal ska li ga. Kol je pr vi po sti gao gol na no vom Vem bli sta di o nu u fi na lu FA tro fe ja 2007. u utak mi ci we go vog Sti ve ni xa pro tiv Ki der min ste ra. Kol se po vu kao pro {le go di ne iz pro fe si o nal -

Man ~e ster si ti i Ro ber to Man }i ni ne zna ju sa Ever to nom. Od kad je Ita li jan pre u zeo „gra |a ne” iz gu bio je ~e ti ri od pet utak mi ca sa ti mom Gre je ma Mo je sa. Ni u su bo tu ni je sla vio - 1:1. Ma ruan Fe la i ni do veo je u 33. mi nu tu „ka ra me le”, go lom po sle od bit ka. [am pion En gle ske iz jed na ~io je u fi ni {u pr vog po lu vre me na, iz pre stro go do su |e nog je da na e ster ca.

Stre lac pr vog po got ka dr `ao je Edi na D`e ka pri cen tar {u tu iz kor ne ra. Ar bi tar Li Pro bert po ka zao je na be lu ta~ ku, iako ni je mo rao. Pre ci zan je bio Kar los Te vez. Go sti su u fi ni {u la ko mo gli da opet po ve du, ali je D`o Hart spret no od bra nio {ut Ni ki ce Je la vi }a iz slo bod nog udar ca. Man ~e ster si ti ne }e u naj bo qem ras po lo `e wu do ~e ka ti ve li ki man ~e ster ski der bi sle de }eg vi ken da, iako je jo{ ne po ra `en u pr ven stvu.

Te {ko je Be ni te zu, ne pri jat no Man }i ni ju, a ve li ke pro ble me ima i Ar sen Ven ger. We gov

da pro me ne to kom zi me, ako i na red ne se zo ne `e le da se na |u u pr vo li ga {kom dru {tvu.

I. Gru bor

Di mi trov is kqu ~en

Dalibor Puni{i}

Ra fael Be ni tez je pr vi tre ner ^el si ja u eri Ro ma na Abra mo vi ~a (od 2003. go di ne) ko ji ni je us peo da do bi je pr ve tri utak mi ce u Pre mi jer li gi!

Dva re mi ja i po raz u lon don skom der bi ju pro tiv Vest He ma 1:3 do dat no je raz qu tio na vi ja ~e ^el si ja ko ji su po no vo is ti ca li tran spa ren te „Ra fa out” i sli~ ne. Da, `e le da vi de le |a [pan cu, a tek {to je do {ao u klub po sle ot ka za Ro ber tu di Ma teu. ^el si ne zna za po be du u po sled wih se dam utak mi ca u Pre mi jer li gi, {to je naj lo {i ji niz pla va ca u po sled wih 18 se zo na. Do ve den je Ra fael Be ni tez da raz mr da eki pu, ali ni je ni bli zu tog ci qa. ^el si je bio bo qi ri val u pr vom de lu, uosta lom ta da je i po sti gao vo de }i gol, (ak ci ja Fer nan da To re sa i Hu a na Ma te), ali dru go po lu vre me je pot pu no pri pa lo eki pi sa Ap ton Par ka.

Sve je po {lo lo {e po ^el si od 63. mi nu ta ka da je Karl ton Kol po sti gao iz jed na ~u ju }i gol, ma -

pre ki nu li ak ci ju. Sre di nom po lu vrem na jo{ dve po lu kon tre, sa sla bim za vr {ni ca ma Pet ko vi }a i Ar si }a.

U 30. mi nu tu zbog si mu li ra wa pre kr {a ja `u ti kar ton do bio je Vuk mi ro vi}, od mah za tim u ka zne nom pro sto ru do ma }ih Di mi trov se ba ca na ze mqu, ali se su di ja Jo va no vi} ni je dao pre va ri ti. Po ka zu je i na pa da ~u In |i je `u ti kar ton, po {to je to bio dru gi mla di re pre zen ta ti vac je pre vre me na mo rao pod tu {e ve.

Dru go po lu vre me otva ra ju dve pri li ke Je din stvoi Pu te va. Pu ta ri su do vo| stva do {li u 64. mi nu tu. Po {to su do ma }i te {ko pro na la zi li put lop ti u pro tiv ni~ ki {e sna e ste rac, Je re mi} se iz ne na da od lu ~io na {ut sa pre ko 25 me ta ra, uza lud na je bi la Mi li no vi }e va pa ra da, lop ta je za vr {i la u gor wem le vom uglu. Po be da je osi gu ra na {est mi nu ta ka sni je. Po uba ci va wu lop te iz slo bod nog udar ca, u gu `vi pred go lom ne ko od igra ~a In |i je je obo rio Si mi }a i su di ja je po ka zao na kre~. Je re mi} je si gur nim {u tem sa 11 me ta ra sa mo po tvr dio od li~ nu par ti ju.

Do kr ja bi lo je jo{ ne ko li ko do brih {u te va do ma }in, ali Si mi}, Vu ji} i Mar ja no vi} ni su us pe li da nad mu dre pri prav nog Mi li no vi }a.

S dru ge stra ne ak ci ju In |i je Du ba ji} je za vr {io jo{ jed nim {u tem po red go la.

Z. @e rav ~i}

Va zdu {ni duel Kej hi la i Di ja me

da se mo ra pri me ti ti da je na pra vi io o~i gle dan faul nad Bra ni sla vom Iva no vi }em. U po sled wih ~e ti ri-pet mi nu ta pra va ago ni ja za plav ce, ka da su Di ja me i Mo di bo Ma i ga upot pu ni li jo{ je dan lo{ dan na po slu za Ra fa e la Be ni te za.

- Uju tru }e{ do bi ti ot kaz skan di ra li su na vi ja ~i Vest He ma {pan skom tre ne ru, ali ta vest bi sil no ob ra do va la i wi ho ve su par ni ke na tri bi na ma, ko ji su u ve li koj ve }i ni ap so lut no pro tiv sa da {weg tre ne ra eki pe sa Stam ford bri xa.

- Mi slim da je bio faul nad Iva no vi }em kod iz jed na ~u ju }eg go la, ali to ne tre ba da nam bu de iz go vor. Mo ra li smo da re a li zu je mo na {e {an se u pr vom po lu vre me nu i re {i mo utak mi cu.

Mo ra mo da ra di mo na ot kla wa wu gre {a ka, tre ba nam vi {e sa mo po u zda wa - re kao je Be ni tez.

Ar se nal po ra `en je od Svon si ja (0:2) na svom te re nu, pr vi put od 1982. go di ne. Igra~ od lu ke bio je [pa nac Mi ~u, po sti gao je pr vi gol u 88. mi nu tu, a dru gi u na dok na di vre me na. Ko li ko je po be da Svon si ja za slu `e na do ka zu je i ~i we ni ca da su na vi ja ~i Ar se na la apla u zom is pra ti li go stu ju }e igra ~e u svla ~i o ni cu.

Re zul ta ti: Vest Hem - ^el si 3:1 (0:1) /Kol 63’, Di ja me 83’, Ma i ga 90’ - Ma ta 13’/, Ar se nal Svon si 0:2 (0:0) /Mi ~u 88’, 90’/, Fu lam - To ten hem 0:3 (0:0) /San dro 56’, De fo 72’, 77’/, Li ver pul - Sa u temp ton 1:0 (1:0) /Ager 43’/, Man ~e ster si ti Ever ton 1:1 (1:1) /Te vez 43’ (p) Fe la i ni 33’/, Kvins Park Aston Vi la 1:1 (1:1) /Ma ki 18’ Hol man 8’/, Vest Brom vi~ Sto uk 0:1 (0:0) /Vaj thed 75’/, Reding - Man~ester 3:4.

SVET SKI KUP U KROS KAN TRI JU U FIN SKOJ

Po be da Ma rit Bjor gen

Nor ve {ka ski ja {i ca Ma rit Bjor gen po bed ni ca je kros kan tri tr ke za Svet ski kup ko ja je na pet ki lo me tra slo bod nim sti lom odr `a na u fin skom Ku sa mu. Bjor gen je kroz ciq pro {la u vre me nu 12:02,9 mi nu ta, dok je da le ko iza we za o sta la dru go pla si ra na Ame ri kan ka Ki kan Ren dal - 12: 25,6. Tre }a je

bi la Ru ski wa Ju li ja ^e ka le va u vre me nu 12:27,4 mi nu ta.

U kon ku ren ci ji mu {ka ra ca na 10 ki lo me ta ra po be dio je Rus Alek san dar Leg kov u vre me nu 21:52,8 mi nu ta, is pred Nor ve `a ni na Pe te ra Nor tu ga sa za o stat kom od 6,8 se kun di. Tre }e me sto za u zeo je Fran cuz Mo ri os Ma ni fi ka ko ji je za po bed ni kom za o stao 7,9 se kun di.

Vo no va ube dqi va u Lejk Lu i zu Ame ri~ ka ski ja {i ca Lind zi Von po be di la je na pr vom spu stu ovo go di {weg Svet skog ku pa, ko ji je vo `en u ka nad skom Lejk Lu i zu.

Vo no va je do pr vog tri jum fa ove se zo ne do {la u vre me nu od

1:52,61 mi nu ta, dok je dru go me sto, sa se kun dom i 73 sto tin ke za o stat ka, za u ze la je Stej si Kuk, ta ko |e iz SAD. Tre }e me sto po de li le su Ma ri ja Hef-Ri{ iz Ne ma~ ke i Ti na Vaj ra ter iz Lih ten {taj na.

SPORT

dnevnik U UTO RAK PO ^I WE EVROP SKO PR VEN STVO

Us pe la ge ne ral ka

Go di na na iz ma ku, 2012. po ~e la je ru ko me tom i bi }e za vr {e na u zna ku ovog spor ta. U ja nu a ru su nas ob ra do va li ru ko me ta {i, ko ji su u svo joj ku }i us pe li da se do mog nu evrop skog sre bra. Sa da su na po te zu de voj ke. Na pra vi le su i le pu uver t i r u. U pe t ak uve ~ e u Pan ~e vu sa vla da le su se lek ci ju Ru mu ni je 26:20 (12:10) u po -

nam je da sada, iako je `enski sport ni`eg profila, ponovimo isto, ali i da oborimo rekord po broju gledalaca.

Moji saradnici i ja na vidnim mestima imamo ispisan broj 11.142, to je za jedan vi{e od rekorda {ampionata postavqen pre dve godine i `elimo da ga oborimo.

Pozivam navija~e da ispune

Rukometa{ice Srbije

sled woj pro ve ri pred Evrop sko pr ven stvo, ko je }e od 4. do 16. de cem bra bi ti odr `a no u Be o gra du, No vom Sa du, Vr {cu i Ni {u. Srp ske de voj ke }e pr vi me~ igra ti pro tiv Nor ve {ke u uto rak, 4. de cem bra, od 20.15 ~a s o v a u be o g rad s koj Are ni.

Devojke su snimile i spot kojim su pozvale publiku da ih podr`i. Nadaju se istom onakvom navijawu kao {to su ih imali rukometa{i, koji su u januaru ove godine uspeli da se okite srebrnom medaqom. [ta mogu devojke?

- Mu{karci su nam dali doma}i zadatak, a mi }emo se potruditi da damo svoj maksimum na terenu. Ciq nam je prvenstveno da pobedimo sami sebe, a {to se devojaka ti~e, sve su u odli~noj formi i svih 16 }e dati svoj doprinos kako bismo pro{li u drugi krug izjavio je selektor Sa{a Bo{kovi}.

Organizatori ka`u da je sve spremno.

- Nadam se da }e rukometa{ice odigrati bar {est utakmica u Areni i da }e

Arenu, a me~ sa Norve{kom je idealna prilika, jer su Norve`anke u `enskom rukometu ono {to je [panija u fudbalu, pa i vi{e od toga rekao je on.

Osim Srbije i Norve{ke u Beogradu }e igrati selekcije Ukrajine i ^e{ke.

Veoma zanimqivo bi}e u Novom Sadu, ponajvi{e zbog ~iwenice da }e u tom gradu svoje utakmice igrati selekcija Hrvatske, zajedno sa Nema~kom, [panijom i Ma|arskom. Prodato je vi{e od 65 odsto karata za me~eve u Srpskoj Atini.

U Ni{u se, ba{ kao na mu{kom {ampionatu, o~ekuje invazija Makedonaca, s obzirom da }e selekcija susedne zemqe opet igrati u tom gradu, uz [vedsku, Francusku i Dansku. Tako|e, u ve}em broju bi}e prisutni navija~i Danske, dok se ne{to mawe navija~a o~ekuje se iz Franncuske i [vedske.

Vr{ac }e do~ekati selekcije Crne Gore, Rumunije, Rusije i Islanda.

Rukometa{ice Jugoslavije osvojile su zlatnu medaqu na

Nor ve {ka ni je ne do po be di va Ru ko me ta {i ca Sr bi je Je le na Po po vi} ka `e da na {a se lek ci ja ima {an se pro tiv Nor ve {ke u pr vom ko lu Evrop skog pr ven stva ko je se odr `a va u na {oj ze mqi. Nor ve `an ke su olim pij ske, svet ske i evrop ske {am pi on ke i fa vo rit ki we na pred sto je }em tak mi ~e wu. U gru pi A su jo{ i se lek ci je Ukra ji ne i ^e {ke, a utak mi ca sa Nor ve {kom na pro gra mu je u uto rak od 20.15 ~a so va.

- Ima mo svo je {an se. Bi }e te {ka utak mi ca, ali Nor ve {ka ni je ne po be di va. Gle da mo vi deo, pri pre ma mo tak ti ku i raz mi {qa mo da igra mo na na {em te re nu, pred na {om pu bli kom, i to nam da je mo tiv vi {e da pru `i mo naj bo qe {to zna mo i ume mo, za kqu ~i la je Pop ka i o|u ri la u za gr qaj po ro di ce i pri ja te qa - re kla je Je le na Po po vi}.

Sr bi ja je u pe tak ima la ge ne ral nu pro bu pro tiv Ru mu ni je i po be di la sa 26:20 u Za je ~a ru, rod nom gra du Je le ne Po po vi}.

- Ima la sam po zi tiv nu tre mu, ni je mi bi lo sve jed no. Pre vi {e od tri go di ne sam igra la u Pan ~e vu, mi slim da je to bi lo jo{ sa Za je ~a rom dok je po sto jao `en ski ru ko met ni klub Di na mo. Ovo je ipak bi lo dru ga ~i je jer pr vi put igram u na ci o nal nom dre su na ovom te re nu gde sam mal te ne za po ~e la svo je pr ve ru ko met ne ko ra ke. I ve za no za to, mo ram da na gla sim jo{ jed nu za ni mqi vu stvar, a to je da mi je ve ~e ras su di la Bran ka Ma ri} ko ja je ina ~e moj pr vi tre ner - ka `e re pre zen ta tiv ka Sr bi je. se prodaja ulaznica intezivirati posledwih dana. Nismo planirali otvarawe ~etvrtog nivoa dvorane i kapacitet }e biti do 10.000 qudi. Mislim da tribine ne}e biti popuwene na po~etku, ali se nadamo da }e narod prepoznati kvalitet i voqu na{ih devojaka, {to je bio slu~aj u januaru kod mu{karaca - rekao je u direktor takmi~ewa za Beograd Sa{a Kuburovi}.

On je otkrio da organizatori imaju poseban ciq na {ampionatu.

- Iz EHF su nam rekli da smo u januaru podigli standarde na vi{i nivo, a `eqa

Svetskom prvenstvu u Beogradu 1973. godine, a na {ampionatima Starog kontineta, koja se igraju od 1994. nisu imale ve}ih uspeha.

Najboqi plasaman ostvaren je pre 10 godina u Danskoj, kada je zauzeto {esto mesto.

Plasman u drugu fazu obezbedi}e po tri prvoplasirane reprezentacije iz svake grupe, a prenose se bodovi osvojeni protiv ekipa koje nastavqaju takmi~ewe.

U narednoj rundi takmi~ewa ukr{taju se grupe A i B, odnosno C i D, a u novoformiranim grupama prve dve ekipe plasira}e se u polufinale.

nedeqa2.decembar2012.

17

RE VAN[ UTAK MI CA 3. KO LA EHF KU PA

^a stan opro {taj od Evro pe Voj vo di na - Na tur ha us La Ri o ha 26:22 (10:9) NO VI SAD: Ha la Sla na ba ra, gle da la ca: 700, su di je: Jo han son i Kli ko ([ved ska). Sed mer ci: Voj vo di na 6 (4), Na rut ha us La Ri o ha 1(1). Is kqu ~e wa: Voj vo di na 10, Na tur ha us La Ri o ha 6 mi nu ta.

VOJ VO DI NA: Aba xi} (13 od bra na), B. Ra di {i}, Da mja no vi}, Po pov 4, M. Ra di {i}, Ve se li nov, L. Ar se ni} (2 od bra na), Stje pa no vi}, Sto ja no vi} 7 (3), ^up ko vi}, Jo {i} 2, Mar ja nac 3, Mi lo {e vi} 5, Mi tro vi}, Stan ko vi} 4 (1), ]ur ko vi}.

NA TUR HA US LA RI O HA: Agi nal de (15 od bra na), Gon kal ves, Mar ti nez, Min de gua 1, Ve la sko 2, Ti u men cev 6, Pa van 4, Lo pez, Bo zon ga lo, Fu en tes 3, Kvar te ro 1(1), ]u ru vi ja 1, Ro dri gez 4, Da Ko sta.

Ru ko me ta {i no vo sad ske Voj vo di ne po be dom nad {pan skom Na tur ha us La Ri o hom 26:22, opro sti li su se od da qeg tak mi ~e wa u EHF ku pu za ovu se zo nu.

No vo sa |a ni su pri ka za li do bru igru i sla vi li Pi ro vu po be du, s ob zi rom da su u pr voj utak mi ci u Lo gro wu po ra `e ni 28:19.

Ima li su iza bra ni ci tre ne ra Mo mi ra Rni }a u dva na vra ta pet go lo va vi {ka (16:11 u 39. i 19:14 u 48. mi nu tu), na da je ta da ti wa la, objek tiv no is ku sni ja i kva li tet -

Milo{ Milo{evi}

Fo to: F. Ba ki}

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Od lu ~i la pr va utak mi ca Sr bin u re do vi ma La Ri o he, Mar ko ]u ru vi ja imao je sa mo re ~i hva le na ra ~un do ma }i na: - Mi smo la vov ski deo po sla od ra di li u pr voj utak mi ci ka da smo sla vi li s de vet go lo va raz li ke. Obe eki pe su odi ra le do bru od bra nu, a gol ma ni su ima li svo ju no}. Voj vo di na ima sjaj nu eki pu, pre sve ga kril ne igra ~e i gol ma na i uve ren sam da bi u {pan skoj Aso bal li gi sa ovim ti mom bi li na pe tom, {stom me stu. Po ka za li su jak ka rak ter i `e qu za do ka zi va wem i za slu `e no su sla vi li. Mi smo us pe li da od ra di mo ono {to smo za mi sli li i sa da nam sle de no vi iza zo vi u na stav ku li ge - ka zao je ]u ru vi ja. [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne, Mo mir Rni} za do vo qan je iz da wem svo je eki pe i po be dom: ni ja eki pa La Ri o he, pred vo |e na Ti u men co vim, Pa va nom i Ro dri ge zom, ni je da la cr ve no - be li ma da u|u u ne iz ve snu za vr {ni cu.

- ^e s ti t am ri v a l u na sjaj n oj ru k o m e t oj pred sta vi. [pan ci su oprav da li re no me. Mi smo po ka za li da mo `e mo da se no si mo sa ta ko ja kim ri va lom, a ne tre ba za bo ra vi ti da smo utak mi cu po ~e li s re zul ta tom 9:0 za la Ri o hu. Igra li smo bez Ba ri {i }a, ima li u dva na vra ta pred nost od pet go lo va, ali re al no ni smo mo gli da od i gra mo u ja kom rit mu svih 60 mi nu ta.

Upr kos eli mi na ci ji od ra di li smo do ba ro sao, ima mo jo{ da ra di mo do sta na igri una pa du, a ova po be da eki pi }e na psi ho lo {kom pla nu i te ka ko zna ~i ti do kra ja do ma }eg {am pi o na ta - bi le u re ~i stra te ga No vo sa |a na.

U pr vom po lu vre me nu na go lu go s ti j u bri q i r ao je gol m an Agi lan de, pa ri rao mu je na dru goj stra ni Aba xi}, pa je pr vo

po lu vre me za vr {e no re zul ta tom 10:9.

Ka ra ter si ti~ no za pr vi deo igre su se ri je, naj pre go sti ju, a

VE ^E RAS U KA ]U PO SLA STI CA: JU GO VI] UNI MET - PAR TI ZAN (18)

[am pi o na uva `a va mo, ali tra `i mo {an su Bran ka Maq ko vi }a upra va Ju go vi} Uni me ta do ve la je u vr lo te {koj, de li kat noj si tu a ci ji, po sle ~e ti ri od i gra na ko la ka da su Ka }a ni ima li sve ga je dan bod. Po pu lar ni Ba ca je tre ner sko kor mi lo ka} kog ru ko met nog su per li ga {a pre u zeo sve ga dva–tri da na pred te `ak, pre lom ni okr {aj sa Rad ni~ kim.

We go va de vi za sa mo da pre `i vi mo Kra gu jev ~a ne pre tvo ri la se u tri jum fal ni po hod, u ko jem je Ju go vi} Uni met od osam mo gu }ih osvo jio ~ak se dam bo do va.

- I osmi smo za slu `i li - ma lo u {a li vi {e u zbi qi ka `e sta lo `e ni, od me re ni stru~ wak Bran ko Miq ko vi}. [ta se to de si lo za ta ko krat ko vre me?

- Sa gle dao sam si tu a ci ju.

Imao sam ja san ciq {ta `e lim, a to je da po boq {am od bra nu, na ~in i pri stup, {to je naj br `e i naj jed no stav ni je za ta ko kra tak pe riod ko ji sam imao pred so bom. Za tim, gle da ju }i utak mi ce ko je su do ta da igra li uo~io sam u ~e mu je pro blem. Po sle se dam osvo je nih bo do va do {lo je i do eufo ri je, ko ja po la ko sad ve} tre ba da pre |e u sta bi li za ci ju.

Re zul tat ski niz do bro do |e da po vu ~e igra ~e da u na red ne me ~e ve idu jo{ bo qe i ja ~e. U na pa du ima mo jo{ pro sto ra za na pre dak, sa mo je po treb no da po -

ne }e mo pre pu sti ti la ke bo do ve. Mno go za vi si od to ga ko li ko }e na {a od bra na bi ti sprem na da iz dr `i wi ho ve na le te. Do sa da {wi bo do vi i do bra igra bi }e pod sti caj da bar od i gra mo na vi {em ni vou, a da li }e to bi ti do voq no za osva ja we bo do va vi de }e mo.

Zna ~i, i po red to ga {to Be o gra |a ni do la ze osla bqe ni, pre pu {ta te im ulo gu fa vo ri ta?

- Oni su ap so lut ni fa vo ri ti ne sa mo ve ~e ras, ne go i u sva kom me ~u u na Uneo preporod: Branko Maqkovi} {oj su per i ci. Naj slu {a ju ono {to od wih tra `im. va `ni je je to da mo ja eki pa od i Sle di pra va ru ko met na po - gra kva li tet no u od bra ni, da po sla sti ca, me~ sa ak tu el nim ka `e ja snu na me ru na te re nu i da {am pi o nom i u~e sni kom Li ge mak si mal no is ko ri sti tre nut ne {am pi o na Par ti za nom ? adu te, on da ne ma raz lo ga da se - Do la zi nam naj bo qa eki pa u bri ne mo da li }e mo sku po pro li gi, ko ju mak si mal no re spek tu da ti na {u ko `u - sma tra Bran ko je mo i ce ni mo. Ne po treb no je o Maq ko vi}. wi ma i wi ho voj igri tro {i ti Me~ iz me |u Ju go vi }a Uni met re ~i. Po ku {a }e mo da im se mak - i Par ti za na igra se da nas od 18 si mal no od u pre mo, tra `i }e mo sa ti u Ka }u. {an su. Na dam se da Par ti za nu J. Ga li}

za tim i do ma }ih od 3 - 0, re zul tat ska klac ka li ca se na kra ju za u sta vi la na mi ni mal cu do ma }ih.

U dru gom po lu vre me nu, kre nu la je Vo {a si lo vi to. Agre siv na od bra na 6 - 0 do bro je funk ci o ni sa la, po ga |a li su Jo {i} kroz sre di nu i Sto ja no vi} i Stan ko vi} s kri la pa se do ma }i za ti li ~as na pra vi li plus pet. Ipak, se ri ju je pre ki nuo Pa van. U 48. mi nu tu go lo vi ma Po po va i Mi lo {e vi }a, No vo sa |a ni su po dru gi put ste kli ozbi qan ka pi tal (16:11). Upr kos sjaj nom Aba xi }u, pro ra dio je na tu ra li zo va ni Rus u re do vi ma go sti ju, Ti e men cev i se ri jom od ~e ti ri go la opa sno sma wio pred nost cr ve no - be lih. Ipak u fi ni {u Po pov i dru go vi uspe va ju da ma te ri ja li zu ju dve kon tre, Sto ja no vi} je bio ne po gre {iv sa se dam me ta ra i po be da je bi la osi gu ra na.

I. Gru bor

SVET SKA LI GA

Sr bi ja s Ru si jom i Ita li jom Od boj ka {i Sr bi je }e u svom 16. na stu pu, u Svet skoj li gi 2013. igra ti u B gru pi sa Ru si jom, Ita li jom, Ku bom, Ne ma~ kom i Ira nom, od lu ~e no je na sa stan ku Sa ve ta Svet ske li ge u se di {tu FIVB u Lo za ni, ko jim je pred se da vao Alek san dar Bo ri ~i}, pred sed nik OSS i pot pred sed nik FIVB za du `en za rad Sa ve ta Svet ske li ge.

U Svet skoj li gi 2013. igra }e 18 re pre zen ta ci ja po de qe nih u tri gru pe, a igra }e se po jed no kru `nom bod si ste mu.

U A gru pi }e igra ti Bra zil, Poq ska, SAD, Bu gar ska, Ar gen ti na i Fran cu ska, a u C gru pi Ka na da, Ko re ja, Fin ska, Ho lan di ja, kao i naj ve ro vat ni je Ja pan i Egi pat, re pre zen ta ci je ko je su po ra `e ne u 2. ko lu kva li fi ka ci ja za Svet sku li gu 2013. Od lu ka o se lek ci ja ma ko je }e igra ti u C gru pi bi }e do ne ta na sa stan ku Iz vr {nog od bo ra FIVB, 15. de cem bra.

Fi nal ni tur nir }e se od i gra ti od 16. – 21. ju la, a or ga ni za tor }e bi ti po znat kra jem ja nu a ra 2013. Na Fi nal nom tur ni ru }e igra ti osam se lek ci ja po de qe nih u dve gru pe. Pla sman na Fi nal ni tur nir }e, po red or ga ni za to ra, iz bo ri ti po tri re pre zen ta ci je iz A i B gru pe, kao i po bed nik C gru pe.

18

SPORT

nedeqa2.decembar2012.

dnevnik

VI NER [TE DI [E MU [KA SU PER LI GA

No vo sa |a ni bo qi od Sve to za re vi }a Voj vo di na NS se me - \er dap 3:2 (31:33, 25:23, 21:25, 25:23, 15:12) NO VI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca: 400, su di je: Si mo no vi} (Kra gu je vac), Miq ko vi} (Be o grad).

VOJ VO DI NA NS SE ME: ^u bri lo 2 (2 bl), Mar ti no vi} 15 (1510, 5 bl), Stru ga 1, Ro qi} 15 (2510, 3 bl, 2 as), Ve se li no vi}, Vr ban 5 (4-3, 1 bl, 1 as), @i va no vi} 3 (11, 2 as), Br za ko vi}, Bo {ko }e vi}, Lu bu ri} 20 (43-13, 6 bl, 1 as), Stan ko vi} 22 (33-21, 1 bl), Ka pur (l). \ER DAP: [kun dri} (l), Ada mo vi} 3 (6-2, 1 as), Iv ko vi} 1, Ba sta 6 (13-6), Mi ro sa vqe vi} 9 (13-7, 2 bl), Kr sma no vi} 15 (15-11, 4 bl), Da u to vi}, To mi}, Ju has, Pan ti}, Sve to za re vi} 46 (82-40, 4 bl, 2 as), Opa ~i} 3 (3-3).

Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me za be le `i li su tre `i ovo se zon ski tri jumf, ali pr vi put re zul ta tom 3:2 i ko na~ no raz bi li ma ler gu bit ka pe tih se to va. Dru go pla si ra ni tim pr ven stva i no vaj li ja u li gi \er dap po ka zao se kao so li dan pro tiv nik, vre dan po zi ci je na ta be li, ali ~o vek-tim, Dra gan

No vi re kord Sa 46 osvo j e n ih po e n a (~ak 40 iz na pa da ~ak 40 iz na pa da), Dra gan Sve to za re vi} no vi je re kor der na {eg pr ven stva. Ta ko je ne ka da {wi re pre zen ta tiv ni ko rek tor obo rio re kord ko ji je s 40 po e na dr `ao @eq ko Doj ~i lo vi}.

Trojni blok Vojvodine zaustavqa Svetozarevi}a

Sve to za re vi}, ni je mo gao sam da po be di svoj biv {i klub.

Bio je ovo su sret sa da {wih i ne ka da {wih igra ~a Voj vo di ne, jer u ta bo ru Kla dov ~a na ima ~ak pet igra ~a ko ji su na stu pa li za no vo sad ske cr ve no-be le, a ka ko se ra di o pro tiv ni ci ma sli~ ne kla se, re al no je bi lo da po bed ni ka od lu ~i taj-brejk. Mla di no vo sad ski sa stav je ko na~ no po ka zao no vu di men zi ju u igri, onu po bed ni~ ku.

Dva pu ta su Vo {i ni klin ci bi li u za o stat ku u se to vi ma, ~ak su ve o ma bli zu po ra za (6:10 u pe tom se tu), ali su smo gli sna ge i ne ra va da ko na~ no tri jum fu ju na taj - brejk lu tri ji.

PR VA MU [KA LI GA - SE VER

Ki kin |a ni spret ni ji Cr ve na zve zda - @SK 25:24 (10:11) KI KIN DA: Ha la SC „Je ze ro”, gle da la ca 300, su di je: Bu ra i Pe ren di ja (No va Pa zo va).

Sed mer ci: Cr ve na zve zda 2 (2), @SK 3 (1), is kqu ~e wa: Cr ve na zve zda 10, @SK 14 mi nu ta.

CR VE NA ZVE ZDA: Te pa vac (2 od bra ne), La zi}, Te rek, Ko ma rek 2, ^vo rak, Du ka ta rov, Ve ki} 1, Be lo{ 7, To ki} 1, Ne deq kov, Ve li~ kov 4, Go li} 1, Mi {kov (20 od bra na, sed me rac), Pa {i} 6 (2), Ba bi} 3. @SK: Ko tla ja (10 od bra na), M. Bo ja ni}, A. Mar ko vi} 2, Bo sni} 7 (1), B. Mar ko vi} 3, Stra `buk, Ste va no vi} (5 od bra na), Smo qan 3, Mi ja to vi} 1, Ma ki gan, U. Bo ja ni} 8, Bo `i}, Vi tez.

Ru ko me ta {i mo krin ske Cr ve ne zve zde po be dom nad eki pom @SKa iz @a ba qa opro sti li su se od

svo jih na vi ja ~a i od pr vog de la pr ven stva. Go sti su u fi ni {u po sti gli vo de }i gol i oti {li na od mor sa go lom pred no sti. U na stav ku igre do ma }in je bio bo qi, a u 44. mi nu tu ima li su vo| stvo od 20:16 ali su go sti iz @a bqa za sa mo pet mi nu ta po rav na li re zul tat i po ve li. Po sle to ga igrao se gol za gol da bi dva mi nu ta pre kra ja do ma }in po sti gao svoj 25 po go dak.

Go sti su po ku a {a va li da iz jed na ~e, ali ni su us pe li.

U po bed ni~ koj eki pi Cr ve ne zve zde od li ~an je bio gol man Slav ko Mi {kov, ju ni or ski re pre zen ta ti vac Be lo{ a kao i ve te ran Pa {i} sa {est go lo va. U eki pi go sti ju tre ba po hva li ti ubo ji tog strel ca Uro {a Bo ja ni }a sa osam po stig nu tih go lo va za tim Bo sni }a i gol ma na Ko tla ju.

M. Se ku li}

Fo to: F. Ba ki}

Kla dov ~a ni su do {li u No vi Sad da po be de, vi de lo se to od star ta. Sve to za re vi} je ~i nio ~u da, na pa dao sa svih po zi ci ja i do ma }i ni su ima li re {e we za we ga.

We go va si mul tan ka bi la je na sna zi to kom ~i ta vog su sre ta, a bi lo je sa mo pi ta we ko li ko }e ga sa i gra ~i is pra ti ti. Ka da je i osta li deo ti ma bio an ga `o van, \er dap je do bro igrao i osva jao se to ve.

S dru ge stra ne, od boj ka {i Voj vo di ne NS se me bi li su fo ku si ra ni na Sve to za re vi }a, tra `i li lek za we ga, a ser vi si ma su na pa da li svo je biv {e igra ~e Ba stu i [kun dri }a. U ne iz ve snoj za vr {ni ci pr vog se ta do ma }i ni su is ko ri sti -

li ~e ti ri set lop te (na dve kon tre za osva ja we se ta Ro qi }a je blo ki rao Sve to za re vi}), pa su Kla dov ~a ni po ve li. Vo {a je uspe va la da se vra ti. Mla di Lu bu ri} ko me je na ple }a pa la od go vor nost igre na me stu ko rek to ra (od la skom Mr da ka) bio je ve o ma do bar i ak ti van ka da je to tre ba lo we go vom ti mu.

U za vr {ni ca ma dru gog i ~e tvr tog se ta, do bar po sao za No vo sa |a ne od ra dio je Mi haj lo Stan ko vi} i de fi ni tiv no no si epi tet igra ~a utak mi ce u do ma }em ti mu. Stan dard no do bri ka pi ten Vo {e Ro qi}, dr `ao je eki pu na oku pu, od li~ no je dr `ao pri jem ser vi sa, a po e ni ma u bit nim mo men ti ma skre tao pa `wu na se be u na pa du.

Igra go sti ju bi la je jed no di men zi o nal na, ali ni je Vo {a ima la le ka za 40-go di {weg Sve to za re vi }a. Tek ka da je |a vo od neo {a lu, sre di nom pe tog se ta, ka da su se na {li o~i u o~i s jo{ jed nim po ra zom 2:3 (do sa da pet pu ta iz gu bi li tim re zul ta tom) do ma }i su pre o kre nu li re zul tat.

Od re zul ta ta 10:6 za \er dap, do ma }i su na pra vi li se ri ju 6:0 i pre lo mi li me~. Dva pu ta su Lu bu ri} i Mar ti no vi} iz blo ki ra li Sve to za re vi }a, pot kra la se i po ne ka gre {ka go sti ju, a za tim je Ro qi} od li~ nim ser vi si ma na pra vio dva asa i Vo {a je po ve la. Po ku {a li su go sti tajm-autom da se vra te u igru, ali je od 12:11 za Vo {u, Sve to za re vi} jo{ dva pu ta iz blo ki ran, Stan ko vi} je bio do bar u na pa du i No vo sa |a ni su osvo ji li ve }i deo bo dov nog ko la ~a.

M. Ri sti}

ABA li ga - BE O GRAD: Cr ve na zve zda Di va - [i ro ki (17), ZA GREB: Ce de vi ta - Kr ka (17), QU BQA NA: Olim pi ja - Ci bo na (19), ALEK SAN DO VAC: Igo kea - Par ti zan (20.30).

Dru ga mu {ka li ga Sr bi je VE LI KA PLA NA: Pla na Par ti zan (19).

Dru ga mu {ka li ga - se ver SOM BOR: SO ko{ - Cr ven ka (20).

Dru ga mu {ka li ga - se ver/jug - PAN ^E VO: Di na mo - Kris kros (18.30), ZRE WA NIN: Pe trov grad - Omla di nac (16).

M@RK li ga - BE O GRAD: Par ti zan Ga le ni ka - Vr {ac (18).

Dru ga `en ska li ga - se ver SI VAC: Si vac - Spar tak (16), RU MA: Ru ma - Ba sket star (14).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce – KA]: Ju go vi} Uni met - Par ti zan (18).

Pr va mu {ka li ga, se ver NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va – La vo vi (17.30).

Pr va `en ska li ga, se ver – SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Pro le ter Su per pro tein (17.30).

Dru ga mu {ka li ga, se ver – KA ^A RE VO: Je din stvo - Rad ni~ ki ([) (19), CR VEN KA: Cr ven ka 2 - Je din stvo (NB) (18), ZRE WA NIN: Na pre dak – Haj duk (16), Na pre dak – Haj duk (16).

Dru ga `en ska li ga, se ver SOM BOR: Ra van grad – Spar tak (18), BU DI SA VA: Mi le ti} – Vr bas (10).

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska Su per li ga – FU TOG: Va ra din – Di na mo (P) (20), OBRE NO VAC: TENT – Ko lu ba ra (20).

Vi ner {te di {e mu {ka Su per l i g a – SU B O T I C A: Spar tak – Par ti zan (19).

Ane li ja i Bo ris pr va ci Se ni or sko pr ven stvo Voj vo di ne odr `a no je u Be ~e ju, a ba{ kao i na ne dav nom me mo ri ja lu „Vi lim Ha ran go zo” o pre sti `nom pe ha ru od lu ~i va le su na {e re pre zen ta tiv ke, ~la ni ce No vog Sa da i Sen te, Ane li ja Lu pu le sku od no sno Ane ta Mak {u ti. Po no vo je Ane li ja Lu pu le sku po be di la sen }an ku Ane tu Mak {u ti sa 3:1 i ta ko na ja vi la da ula zi u for mu ko ja }e joj mno go zna ~i ti i u za vr {ni ci pr vog de la se zo ne u Su per li gi Sr bi je jer }e se upra vo po me nu te igra ~i ce ve ro vat no sa sta ti i ume ~u iz me |u No vog Sa da i Sen te (22. de cem bar). Bron za ne me da qe osvo ji le su Bra ni sla va Po pov iz Ba~ ke To po le i Alek san dra Ra do wi} iz Voj vo di ne (No vi Sad).

Raz li ka u kla si Voj vo di na - Su bri na Ili ri ja 80:45 (27:7, 15:5, 20:11, 18:22) NO VI SAD: Ha la Sla na ba ra, gle da la ca 100, su di je: Mi la ^a va ra, Ka ro vi} i Bi li} (BiH).

VOJ VO DI NA: Po po vi} 16 (6-4), ^or to 5, Bo {ko vi} 10 (2-1), Stu par 5 (4-3), Ze ko vi}, Pi per, Ma run ki}, [e sni} 12, Bu ~e vac 13 (2-2), Ivan ~e vi} 9 (4-3), Ha li mi} 10.

SU B RI N A ILI R I JA: Pa vi~ 2, Klav `ar 5 (1-1), Ko tar 2, Pa ni~ 3, Sve ti~ 3, Me den 2, Kro ti vi {ek 13 (2-1), Ka ra ka { e v i} 6, Jev t o v i} 9 (6-3), Mi } u n o v i}, Ho xi}.

Sam ko na ~an re zul tat go vo ri o od no su sna ga na te re nu Sla na ba ra. Od pr ve se kun de do ma }e ko {ar ka {i ce su na met nu le ri tam ko je sim pa ti~ na eki p a iz Qu b qa n e ni je mo gla da pra ti. Jo va n a Po p o v i}, San d ra Bo { ko v i} i Na t a { a Ivan ~e vi} su da va le ton igre No vo sa |an ki, ali i osta le igra ~i ce, jer je tre n er Se l i m o v i} dao {an su svi ma.

M. Sa vi }e vi}

[u ter ski tre ning del fi na Sr bi ja - Pe ru 26:2 (9:0, 7:0, 6:1, 4:1) PERT: ^e lenx sta di j um, gle d a l a c a: 300, su di je: Dam ~ev ski (Ma k e d o n i j a) i Re zva ni (Iran). Igra~ vi {e: Sr bi ja 6 (4), Pe ru 1 (0).

SR BI JA: Vi to ro vi}, Asa no vi} 2, Mak si mo vi} 4, Go gov 4, Ra du lo vi} 1, Ili} 2, Man di} 2, Ma noj lo vi} 2, Ob ra d o v i} 2, Ta n a s ko v i} 2, Sto ja no vi} 3, Jak {i} 2, Do bo `a nov.

PE RU: Vi dal, Pi za ro, A. Ro dri gez 1, Re ka ba rev, Gran des, Ka sti qo, Ro lav do, Pad no, N. Ro dri gez, Vi lar 1, Ote ro, Mo ra les, An gu lo.

Omla din ska va ter po lo Sr bi j e sa v la d a l a je se l ek c i j u Pe rua re zul ta tom 26:2 u pr vom ko lu Svet skog pr ven stva u austra lij skom Per tu. Igra ~i

ro |e ni 1994. go di ne, ko je tre ni ra De jan Sa vi}, ima li su la gan {u ter ski tre ning pro tiv Pe ru a na ca. Po sle 9:0 u pr voj ~e tvr ti ni u dru goj su po sti gli jo{ se dam za 16:0 na po lo vi ni me ~a.

U pre o sta le dve ~e tvr ti ne Pe ru an ci, ko ji su de bi to va li na SP po sti gli su po je dan po go dak.

U dru goj utak mi ci u na {oj D gru p i Ita l i j a je nad i g ra l a Ka zah stan 25:6. U dru gom ko lu Sr bi ja se da nas sa sta je sa Ka zah sta nom.

A gru pa: Ma |ar ska - Ka na da 20:6, B gru pa: Ko lum bi ja - Ju `na Afri ka 11:4, Hr vat ska Austra li ja 8:6, C gru pa: Ru mu ni ja - Gr~ ka 5:8, Tri ni dad i To ba go - Iran 7:9.

G. M.

Pr va `en ska li ga – SREM SKA MI TRO VI CA: Voj vo di na – Rad ni~ ki (B) (15).

Pr va mu {ka li ga – NO VI PA ZAR: No vi Pa zar ju ni or – Klek (18).

Dru ga `en ska li ga – se ver – VR BAS: Vr bas – Omla di nac (14.30), KI KIN DA: Ki 0230 – Vr {ac (16.30), NO VI SAD: NS vo lej tim – Ru ma (19).

Dru ga mu {ka li ga – se ver – NO VI SAD: Voj vo di na NS se me 2 – In |i ja (12), KO VIN: Ba v a n i { te – FOK (16.30), VR B AS: Vr b as – Fu t og (16.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga – cen tar – NO VI SAD: Va ra din 2 – FOK (13.30), No vi Sad – ^emp 07 (12.45), @A B AQ: @a b aq – Gr b i} (16.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga – se ver – SOM BOR: Vo lej stars – NIS Spar tak 2 (17), CVS – Tu ri ja (19), BE ^EJ: Be ~ej – Apa tin (15).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga – Srem – SREM SKA MI TRO VI CA: Slo ga – Maks (13.45), Ra din ci – Mi tro vi ca (16.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga – Ba nat – VR [AC: Ko ral – Ki kin da (14.45).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – cen tar – NO VI SAD: Bo ta fo go – Vo {a (11), [ID: Vest – [id (20).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – se ver – BE ^EJ: Be ~ej – Spar tak 2 (19), BA^ KA PA LAN KA: Mer kur – Mla dost (T) (15.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – jug – PAN ^E VO: Gor wi grad – Rad ni~ ki (14), RU MA: Slo ven 2 – Ba nat (12), SREM SKA MI TRO VI CA: Pr vi tem po – Her ce go vi na (15).

Va ter po lo Pr va B li ga - OBRE NO VAC: [a bac - Na is (20.45).

U fi na lu u kon ku ren ci ji se ni o ra Bo ris Mi ha i lo vi} po be dio je klup skog dru ga iz zre wa nin skog Ba na ta Ili ju Maj sto ro vi }a sa 3:1. Bron za na od li~ ja pri pa la su Mar ku Pet ko vu, ta ko |e, iz Ba na ta i Vla di mi ru Ra do wi }u iz Voj vo di ne. Ti tu lu u `en skim pa ro vi ma osvo ji le su Alek san dra Ra do wi} i Aliz \ur ~ik (Voj vo di na - Sen ta) ko je su u fi na lu sa 3:2 po be di le Ane li ju Lu pu le sku i Ane tu Mak {u ti. Pe har na me wen naj bo qem mu {kom du blu pri pao je Imre tu Bu {u i Bran ku Anu {i }u (Ada - Ki kin da) ko ji su u fi na lu sa 3:2 sa vla da li Vla di mi ra Ra do wi }a i Ni ko lu Gr bi }a (Voj vo di na - Spar tak (Su bo ti ca).

D. Fran ci le

@EN SKA RE GI O NAL NA LI GA

SVET SKO PR VEN STVO ZA OMLA DIN CE U PER TU

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko {ar ka

SE NI OR SKO PR VEN STVO VOJ VO DI NE

Jovana Popovi}

NBA LI GA

Po be da Lej ker sa U na stav ku pr ven stva ame ri~ ke pro fe si o nal ne ko {ark {ke li ge (NBA) Lej ker sis u Los An |e le su sa vla da li Den ver sa 122:103.

U pre o sta lim me ~e vi ma po stig nu ti su ovi re zul ta ti: To ron to - Fi niks 101:97, [ar lot -

Fi la del fi ja 98:104, Or lan do Bru klin 86:98, Bo ston - Por tland 96:78, Wu jork - Va {ing ton 108:87, Atlan ta - Kli vlend 111:113, Mem fis - De tro it 90:78, Okla ho ma - Ju ta 106:94, Mi ne so ta - Mil vo ki 95:85 i Sa kra men to - In di ja na 92:97.

ZA VR [EN 17. ME MO RI JAL BO RA KO STI]

Sve tu {kin po bed nik Spu {te na je za ve sa na 17. me mo ri jal Bo re Ko sti }a u Vr {cu. Pr vi su svo ju par ti ju za vr {i li Cvi tan i Se dlak – re mi, po sle mi ni mal nih 30 po te za. Ti me je Cvi tan pro mo vi sao Sve tu {ki na iz Mol da vi je u po bed ni ka po sled weg me mo ri ja la.

Cvi tan je osvo jio dru go me sto vi {e za hva qu ju }i pre sve ga, pr vom de lu tur ni ra ka da je imao ne ve ro va tan u~i nak od 4,5 po e na iz 5 par ti ja. Za slu `e no je skrom ni Sve tu~ kin osvo jio po bed ni~ ki pe har jer je da vao ton bor be no sti na tur ni ru: od de set par ti ja do bio je {est, jed nu iz gu bio i tri re mi zi rao. Ka da smo po me nu li we go vu bor be nost, i op {ta ka rak te ri sti ka me mo ri ja la je bor be nost svih u~e sni ka jer oba ve znih 30 po te za igra wa da va la su mo gu~ nost da se par ti je ras plam sa ju i iako je me mo ri jal bio pro pa gand nog i sla vqe ni~ kog ka rak te ra mo `e se re }i da su svi u~e -

sni ci svo jim za la ga wem i igrom is po {to va li i Bo ru Ko sti }a, i pu bli ku – i se be. Dva ma ta do ra {a ha, Ni ko li} i Ge or gi jev, ni su bli sta li, ~ak {ta vi {e iz gu bi li su rej ting po e ne, ali wi hov od nos pre ma tur ni ru je bio za sva ku po hva lu.

Qu bi mac do ma }e pu bli ke, ve le maj stor Bo ban Bo go sa vqe vi}, mla da la~ ki je pla tio da nak am bi ci o znom po du hva tu da mo `e sve u isti mah: od or ga ni za ci je tur ni ra, an ga `o va wa i de fi ni sa wa li ste u~e sni ka, da vo di bri gu o sve mu: od sme {ta ja do sa le za igru, itd. itd.

I na rav no, naj ma we vre me na imao je za pri pre mu za par ti je {to se i od ra zi lo na we gov u~i nak, na ro ~i to u pr vom de lu tur ni ra.

Re zul ta ti 10. ko la: Ni ko li} – Ge or gi ev re mi, Cvi tan – Se dlak re mi, Bo go sa vqe vi} - Sve tu {kin 0:1. Pla sman: 1. Sve tu {kin 7,5 2.

Cvi tan 6, 3-4. Se dlak, Ni ko li} 5, 5. Ge or gi ev 4,5, 6. Bo go sa vqe vi} 2.

B. Dan ko vi}

dnevnik drav ~o vek ima hi qa de `e qa, bo le stan sa mo jed nu: da ozdra vi. Ni je ova iz re ka tek ta ko na sta la, a jo{ te `e pa da oni ma ko ji su ~i tav `i vot bi li zdra vi a u tre nut ku ne pa `we – svo je ili tu |e – bez tog istog zdra vqa osta li. Wi ma je mo `da jo{ i te `e, na ro ~i to ako su bi li ak tiv ni spor ti sti, oni ko ji su do se gli zve zde pa mu we vi to pa li. Wi ho va bor ba da po no vo sta nu na no ge upor na je, te `a od svih sport skih ko je su ima li, na da bes po go vor na, ali mo gu} no sti, na ro ~i to fi nan sij ske – ma le. Jer, za ta kav po vra tak ~e sto je i ono {to su za ra di li to kom ka ri je re sa mo sme {na ci fra. Ne ki bit ku jo{ uvek bi ju, ne ki su je iz gu bi li. Ko li ko smo u`i va li u wi ho vim bra vu ra ma, sport skim us pe si ma, ko li ko su nas kao na ci ju ra do va li, to li ko smo ih br zo za bo ra vi li ili ih se ne se }a mo do voq no. U stva ri, se ti mo se ka da ne ko po kre -

nedeqa2.decembar2012.

SPORTISTIMA KOJI SU NAS ZADU@ILI – MALO SMO SE ODU@ILI

Z

Za bo ra vi mo ih kad im je naj te `e Cr ve ne Zve zde? Na te re nu i van we ga bio je pra vi {e ret, sa i gra ~i su ga obo `a va li a tre ne ri pri `eq ki va li we go vo ve ~e. Jer ka da je Bo ba imao svo je ve ~e, bi la je to jo{ jed na si gur na po be da, da li u Zve zdi, Voj vo di ni ili Pa ni o ni su za ko je je igrao. Me |u tim, ba{ ta kav emo ti vac, ~o vek ko ji je vo leo da za ba vi pu bli ku svo jim neo bi~ nim da le ko met nim {u te vi ma, na pra vio je kob nu gre {ku zbog ko je

Boban Jankovi}: Grci su pokazali vi{e razumevawa

Suze na opro{taju Saleta \or|evi}a Po sled wi put Bo ban Jan ko vi} je na par ke tu Pi o ni ra bio na opro {ta ju Sa {e \or |e vi }a. Tom pri li kom Sa le je ne ka da {wem qu tom ri va lu iz kom {ij skog ta bo ra po klo nio dres, a Bo ban ni je us peo da sa kri je su ze.

- Sa le je je dan od ma log bro ja qu di ko ji me ni su za bo ra vi li ni jed nog tre nut ka, ~ak kad mi je bi lo i mno go te `e ne go da nas. Ovo ve ~e }e mi osta ti ne za bo rav no, a is po sta vi lo se da su mi naj vi {e po mo gli mo ji qu ti ri va li iz Par ti za na - \or |e vi} i Da ni lo vi}, ko ji su svo je vre me no zbog me ne or ga ni zo va li hu ma ni tar nu utak mi cu u No vom Sa du. Kad te iz naf ta li na iz vu ku igra ~i kao {to su \or |e vi}, Da ni lo vi}, Di vac, Ra |a, Ku ko~, vaq da to zna ~i da si i sam kao re pre zen ta ti vac i igra~ Zve zde bio ne ko i ne {to - re kao je ta da Jan ko vi}. ne ak ci ju pri ku pqa wa po mo }i za wi ho vo le ~e we... Da li je u pi ta wu sa mo kri za nov ca ili i kri za ose }a wa?

Se }a te se Slo bo da na Bo be Jan ko vi }a, ne ka da {weg ko {ar ka {a

je do pre ra ne smr ti ostao ne po kre tan. Tog 29. apri la 1993. go di ne, na utak mi ci iz me |u Pa ni o ni sa i Pa na ti na i ko sa, iz ner vi ran sud skom od lu kom, Jan ko vi} je uda rio gla vom u kon struk ci ju ko {a,

e {ko je na }i le pe re ~i za ~o ve ka ko ji je slo vio za naj ve }eg sport skog ve li ka na, a on je, za pra vo, go di na ma ceo svet vu kao za nos... Pro ko men ta ri sao je ta ko je dan vi so ki funk ci o ner Olim pij skog ko mi te ta sud bi nu Len sa Armstron ga, kog su, na kon {to je ot kri ve no da je sta tus naj bo qeg bi ci kli ste svih vre me na i us put go to vo po la mi li jar de do la ra, ste kao uz „ma lu po mo}“ do pin ga. Sa da se „he ro ja na ci je“ svi od ri ~u, ze za ju ga ~ak i klin ci iz „Sa ut par ka“, a austra lij ski Ade laid sim bo li~ no mu je od u zeo kqu ~e ve gra da, da ro va ne mu 2009. ka da je ta mo od ve zao po sled wu pro fe si o nal nu tr ku.

Mo `da je pri ~a o Armstron gu naj ve }i do ping skan dal ika da, ali je pi ta we ko li ko }e du go za dr `a ti tu „ti tu lu“, jer ne tre ba za bo ra vi ti da je ot kri va we ce le afe re tra ja lo – bez ma lo de ce ni ja ma.

Sto ga se ve ro vat no ni ko ne bi za ~u dio ako usko ro na na slov nim stra ni ca ma ame ri~ ke, bri tan ske i ine sport ske {tam pe osva ne jo{ ko je zvu~ no ime, uz oba ve zni pra te }i nat pis: Jo{ jed na do ping afe ra. U me |u vre me nu, pod se ti mo se ne kih sli~ nih slu ~a je va ko ji su do te me qa po tre sa li svet spor ta.

Is to~ na Ne ma~ ka je sre di nom 70-ih i po ~et kom 80-ih go di na pro {log ve ka za ve o ma krat ko vre me po sta la svet ska sport ska si la, ra me uz ra me sa naj ve }im sport skim xi no vi ma Sje di we nim Dr `a va ma i ta da {wim SSSR-om. Vo de }i qu di ove dr `a ve, na sta le po okon ~a wu Dru gog svet skog ra ta kao po sle di ca ka zne po ra `e noj na ci sti~ koj Ne ma~ koj, to li ko su bi li od lu~ ni u na me ri da ostat ku sve ta za ve o ma ma lo vre me na po ka `u sop stve nu atlet sku su per i or nost, da se u toj na me ri ni su su spre za li ni od ~e ga, pa ni od taj nog do pin go va wa spor ti sta – i to di rekt no od stra ne tre ne ra i re pre zen ta tiv nih le ka ra! Plan je u pr vi mah us peo, me da qa i tro fe ja ni je ne do sta ja lo, no na kon ne kog vre men is to~ no ne ma~ ki spor ti sti su na glo po ~e li po bo qe va ti od ra ka je tre, o{te }e wa unu tra {wih or ga na, hor mon skih po re me }a ja, kao i psi hi~ kih pro ble ma.

T

19

kao {to je to ra dio bez broj pu ta do ta da.

Me |u tim, ume sto sun |e ra, po go dio je me tal ni deo i pao na par ket ob li ven kr vqu. S po vre dom ki~ me Jan ko vi} je do `i vot no ostao ve zan za in va lid ska ko li ca. Usle di la je mu ko trp na bor ba ka ko bi po no vo pro ho dao, ali je po vre da bi la ja ~a.

Gr~ ka jav nost po ka za la je mno go vi {e raz u me va wa i `e qe da po mog ne sport skom asu od nas. De se ti ne hi qa da qu di do la zi lo mu je u po se tu, or ga ni zo va ne su mno go broj ne hu ma ni tar ne utak mi ce (kod nas sa mo jed na, vaq da nas ni je do voq no za du `io). Ka da je pre mi nuo, svi su ga se po no vo se ti li... Na krat ko.

Ne ka da je nas sta ri je ko ji mr vu du `e pam ti mo, ob u zi ma la je za ka da bi se Ma ra ka nom pro lo mi lo iz ne ko li ko de se ti na hi qa da gla so va „Mi lo je, Mi lo je“. Da nas je taj huk utih nuo, na Zve zdi nom go lu su ne ki dru gi, mla di, am bi ci o zni mom ci.

Mi lo je je odav no po di gao pe har, onaj o ko me ge ne ra ci je pri ~a ju, po ku pio ko fe re i oti {ao tr bu hom za kru hom. Za we ga bi se ~u lo i bio bi spo mi wan sva ke go di ne kra jem ma ja, pri li kom obe le `a va wa osva ja wa ti tu le pr va ka Evro pe i sve ta.

Ta da ni ko ni je {te deo ni dla no ve ni re ~i. A on da...

Mi lo je u stva ri Zvon ko Mi lo je vi} ne gda {wi gol man Cr ve ne Zve zde do `i veo je 2007. go di ne sa o bra }aj nu ne sre }u i ostao ne po kre tan.

Bar za sa da. We go va bor ba za opo ra vak po sle vi {e dnev ne ko me za in tri gi ra la je ~i ta vu srp sku sport sku jav nost. Svi su bi li na no ga ma, sla li te le gra me po dr {ke, ju ri li kao bez gla ve u bol ni cu, i... on se opo ra vio, stao na no ge, bo qe re ~e no seo u ko li ca, i on da je me dij ska i sva osta la vr sta pa `we na pro sto ne sta la. Na rav no, opet go vo ri mo o Sr bi ji. U Bri se lu su or ga ni zo va li auk ci ju dre so va ka ko bi pri ku pi li po mo} za we go vo le ~e we ma ti~ nim }e li ja ma, a kod nas, kao i uvek – re a go va li su sa mo po je din ci.

- Na kon uspe {ne te ra pi je ma ti~ nim }e li ja ma u sta wu sam da na pra vim ne ko li ko ko ra ka osla -

Bojana Gladovi}: Od presudne je va`nosti da nastavim terapiju

Utakmica za Bojanu U Ha li rum skog Sport skog cen tra od i gra na je pri ja teq ska utak mi ca mla dih ko {ar ka {kih re pre zen ta ci ja Sr bi je i Slo ve ni je. Po red go to vo dve hi qa de gle da la ca i mno go broj nih ko {ar ka {kih ve li ka na, utak mi ci je pri su stvo vao i ovla {}e ni mi ni star i za me nik am ba sa do ra Am ba sa de Re pu bli ke Slo ve ni je u Sr bi ji Mi lan Pre dan. Pre dan je na gla sio da Slo ve ni ja i Ru ma ve} du `i niz go di na ne gu ju do bre od no se za hva qu ju }i i od li~ noj sa rad wi sa Dru {tvom Slo ve na ca iz Ru me.

- @e li mo da oja ~a mo sa rad wu Slo ve ni je i Ru me, da po ve `e mo slo ve na~ ke kom pa ni je i in ve sti to re s Ru mom i da na sta vi mo kul tur nu i sport sku sa rad wu - ka zao je Pre dan.

Ova sport ska ma ni fe sta ci ja je ima la i hu ma ni tar ni ka rak ter. Na i me, nov ~a nim do bro voq nim pri lo gom sva ki po se ti lac je mo gao da po mog ne mla doj Ru mqan ki Bo ja ni Gla do vi} da na sta vi svo je le ~e we u Ru si ji. wa ju }i se na {ta ke. I da qe imam po te {ko }a pri li kom sa vi ja wa ko le na, jer su mi but ni mi {i }i atro fi ra li, ali mo gu da pro {e tam 10 - 15 me ta ra. Tret ma ni ma ti~ nim }e li ja ma, ko ji ma sam bio pod vrg nut sve ga ~e ti ri pu ta na jed noj kli ni ci u Ne ma~ koj, iz u zet no su sku pi, ali na sre }u moj ve li ki pri ja teq De jan Stan ko vi} mi uvek po ma `e - iz ra zio je svo ju za hval nost Zvon ko Mi lo je vi}.

U slu ~a ju mla de Ru mqan ke Bo ja ne Gla do vi} jav nost se ne {to bo qe po ka za la. Ova de voj ka, ne ka da {wa ko {ar ka {i ca, na stra da la je 21. mar ta 2005. go di ne u sa o bra }aj noj ne sre }i na pu tu za Kli ni~ ki cen tar u No vom Sa du gde je ra di la kao me di cin ska se stra. Ima la je de vet na est go di na i `i vot pred so bom, `i vot ko ji joj se u tre nut ku pre tvo rio u utak mi cu u ko joj ni je po be di la. A

SPORTISTI PRED ISKU[EWEM DOPINGOVAWA

Kraq za je dan dan, bu da la za ceo `i vot Za ~i tav skan dal se sa zna lo tek po sle ^i ta va Ka na da je sla vi la ka da je na ru {e wa Ber lin skog zi da, ka da su se ko naj ve }em do ga |a ju sva kih let wih Olim na~ no mno gi spor ti sti usu di li da pro go pij skih iga ra, u fi na lu tr ke na sto me vo re ka ko su im svo je vre me no, kroz tre ta ra u Se u lu, wi hov ze mqak Ben Xon na `ni pro ces da va ne pi lu le za ko je ni sa mi ni su zna li {ta le ~e, kao i in jek ci je s ne po zna tim sup stan ca ma. Ne dav no je i vla da u Ber li nu od lu ~i la da pru `i fi nan sij sku po mo} u le ~e wu spor ti sta ne ka da {we Is to~ ne Ne ma~ ke ko ji su obo le li na kon uzi ma wa do pin ga.

Era po ~et ka op se `nih kon tro la do pin ga za po ~e la je za vre me Pa na me ri~ kih iga ra 1983. go di ne u Ve ne cu e li. Gru pa na u~ ni ka, pred vo |e na he mi ~a rem i {e fom ode qe wa za su zbi ja we do pin ga Nem cem Man fre dom Do ni ke om, raz vi la je no vu me to du ot kri va wa ste ro i da u te lu, a ono {to je po tom usle di lo utr lo je put te sti ra wu na ne do zvo qe ne sup stan ce ko je tra je i da nas. Ka na |a nin Gaj Gre vet je bio pr vi pro fe si o nal ni spor ti sta ko ji no si ne slav nu ti tu lu pr vog ot kri ve nog spor ti ste u mo der noj eri. Gre vet se tak mi ~io u di za wu te go va, a na kon te sti ra wa po za vr {et ku tak mi ~e wa on i we gov re pre zen ta tiv ni ko le ga Majkl Vi jau su su spen do va ni sa svih tak mi ~e wa u na red ne dve go di ne, i od u ze te su im do ta da sve osvo je ne me da qe. Za ni mqiv je po da tak da je do po sled weg da na tra ja wa Pa na me ri~ kih iga ra jo{ za ~ak 19 spor ti sta do ka za no da su Lens Armstrong: Od obo`avawa do mr`we uzi ma li do ping.

son kao aut saj der u ve li kom sti lu po be dio s obo re nim svet skim re kor dom do ta da ne pri ko sno ve nog Kar la Lu i sa. Sve je li ~i lo na baj ku sa film skim za vr {et kom ko ji za vr {a va he pi en dom i ni ko ni je mo gao ni na slu ti ti ka ko }e se ve o ma br zo is po sta vi ti da je naj ve }i he roj Olim pij skih iga ra u Se u lu – za pra vo naj o bi~ ni ji pre va rant.

Ve o ma br zo je usta no vqe no da je Ben Xon son bio po zi ti van na ne do zvo qe nu sup stan cu „sta no zo lol“ ko ja mu je omo gu }i la da po sta ne olim pij ski po bed nik i svet ski re kor der. I iako se ne sre} ni Xon son bra nio i ne ve {to opo vr ga vao sve op tu `be za ko je se te re tio, Me |u na rod na atlet ska fe de ra ci ja ga je bez ima lo mi lo sti, su spen do va la na dve go di ne tak mi ~e wem na svim atlet skim mi tin zi ma, od u ze la mu osvo je no olim pij sko zla to i po ni {ti la svet ski re kord ostva ren u toj tr ci. Od ta da je Ben Xon son po stao si no nim za onu ~u ve nu uz re ~i cu – kraq za je dan dan, bu da la za ceo `i vot.

Ir ska pli va ~i ca Mi {el Smit osvo ji la je tri zlat ne i jed nu bron za nu me da qu na Olim pij skim igra ma u Atlan ti 1996. go di ne.

Upu }e ni ji ma u ak tu el no sta we u pli va we bi lo je, naj bla `e re ~e no, ~ud no {to je do ta da pot pu ni ano ni mus i pro se~ na pli va ~i ca pre ko no }i po ko ri la ~i tav pli va~ ki svet. No isti na je ve o ma br zo is pli va la na po vr {i nu. Smi to -

da bi i ovu bit ku do bi la po treb ne su ogrom ne svo te nov ca, ko je na rav no ne ma. Sve {to su ima li ro di te qi i brat da li su. I vi {e od to ga. ^i ta va ku }a pri la go |e na je Bo ja ni i pre tvo re na u te re ta nu, ona stal no ve `ba, mi {i }i joj ni su atro fi ra li i otud i na da da }e uz po mo} le ~e wa ma ti~ nim }e li ja ma, kao i Mi lo je, po no vo sta ti na no ge.

- Kra jem 2008. go di ne ~u la sam za kli ni ku „Ne u ro vi ta“ u Mo skvi. Na kon ope ra ci je u Ru si ji, ot po ~e la sam te ra pi ju ma ti~ nim }e li ja ma. Sa da mo gu da sto jim, a po ~e la sam i da ose }am bol u no ga ma. Od pre sud ne va `no sti je da na sta vim te ra pi ju, jer je to je di na {an sa da po no vo pro ho dam ob ja {wa va Bo ja na.

Ona ka `e da je do sa da na le ~e we u Ru si ji po tro {i la 105.000 evra, ali da joj je za kom plet nu re ha bi li ta ci ju po treb no jo{ 60.000 evra, ko je ne ma. In va li di tet je pri hva ti la, sa mo sa `a qe we od bi la. We na bor ba da pro ho da tra je i da nas uz po vre me nu po dr {ku su gra |a na, pri ja te qa i ro di te qa. n Zorica Dragojevi}

voj, ko joj je do 1996. go di ne naj ve }i uspeh bio osvo je no 17. me sto u di sci pli ni 200 me ta ra le| no, na kon do ping kon tro le u or ga ni zmu je pro na |en to li ki ni vo adre na lin skih sup stan ci po put al ko ho la od ko ga bi sva ki nor ma lan ~o vek ve} odav no pre mi nuo.

Ame ri~ ka sprin ter ka Me rion Xons je bi la jed na od he ro i na kra qi ce spor to va, sve dok ni je ot kri ve no da je 2000. go di ne, u pri pre mi za let we Olim pij ske igre u Sid ne ju, ko ri sti la ne do zvo qe na sti mu la tiv na sred stva zbog ko jih je osta la bez osvo je nih olim pij skih zla ta u sprin tu na 100 i 200 me ta ra kao i u {ta fe ti 4x100.

Re pu ta ci ja joj je na kon ob ja vqe nih re zul ta ta to li ko na ru {e na, da je bi la pri mo ra na pot pu no da se po vu ~e iz jav no sti, u ko ju se tek po sled wih go di na po la ko vra }a i to pre ko `en ske pro fe si o nal ne ko {ar ke. Ba sket je igra la jo{ pre po ~et ka ba vqe wem atle ti kom, ali sen ka sum we }e je pra ti ti ve ro vat no do kra ja `i vo ta.

Iden ti~ nu stvar, sa mo u mu {koj kon ku ren ci ji, ura dio je ame ri~ ki sprin ter Xa stin Ge tlin, po ka zav {i svo jim pri me rom da ipak ni {ta ni je na u ~io na gre {ka ma Me rion Xons. Ge tlin je jo{ 2001. op tu `en da je ko ri stio am fe ta mi ne, no po sle ulo `e ne `al be we go vog ti ma, oslo bo |en je opu `bi. Tri go di ne ka sni je, na Olim pij skim igra ma u Ate ni, on je osvo jio ~ak tri me da qe, zla to na 100 me ta ra, bron zu na 200 me ta ra i sre bro kao deo {ta fe te na 4h100 me ta ra, no ve} 2006. sve je pa lo u vo du. Na do ping kon tro li u kr vi su mu pro na |e ne ne do zvo qe ne sup stan ce i usle di la je ~e tve ro go di {wa za bra na pro fe si o nal nim ba vqe wem atle ti kom. Ali i ono jo{ go re – do kra ja ka ri je re osta je spor ti sta ko ji je uhva }en u pre va ri. Ge tlin je, i po red ogrom nog pri ti ska jav no sti, ko je }e za u vek sum wa ti u „~i sto }u“ we go vih re zul ta ta, us peo na ovo go di {wim Olim pij skim igra ma u Lon do nu da osvo ji bron za nu me da qu u tr ci na 100 me ta ra, is pred ne do hva tqi vog ja maj ~an skog dvoj ca Bolt/Blejk, kao i sre bro u {ta fe ti 4h100 me ta ra. n Aleksandar Devetak

Novosadska nedeqa2.decembar2012.

poZorI[TA Po zo ri {te mla dih : mala sala „Veseli muzi~ari„ (11).

BIoSKopI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.40), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (13.10), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14.30), „Artiqero” (20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20.15, 22.15), „Razbija~ Ralf” (11.10, 11.15, 15.10, 15.15,), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (17.10, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Oteta” (22.50), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 20.10, 22.20), „@elim te” (16.45, 19, 20, 22.15), „Pet legendi” (12.30, 14.45).

mUZeJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7 do 20 sa ti. No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Iz bo ri na Sa laj ki je MZ „Sa laj ka” na la ze se u [aj ka {koj uli ci 26, a gra |a ni se mo le da po ne su li~ na do ku men ta.

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Alek san dro va {i fra” Vi la Adam sa Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Alek san dro va {i fra” Vi la Adam sa.

Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765. ^i ta o ci kwi ge mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va.

Slu ~aj no ot kri }e drev ne grob ni ce u Alek san dri ji po kre }e la vi nu do ga |a ja. Avan tu ri sta i po mor ski ar he o log Da ni jel Noks, uvi |a da je to slu ~aj no ot kri }e da -

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

ZO NA BEZ DIS KRI MI NA CI JE U CEN TRU GRA DA

DANAS U GRADU

Iz bo ri za ~la no ve Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra Me sne za jed ni ce „Sa laj ka” bi }e odr `a ni da nas od 7 do 20 sa ti. Pro sto ri -

hronika

le ko zna ~aj ni je ne go {to to iko pret po sta vqa i da sa dr `i zna ko ve ko ji vo de ko na~ nom ot kri va wu jed ne od naj ve }ih svet skih mi ste ri ja. Su prot sta vqe ni i po sva |a ni ar he o lo zi, egi pat ski zva ni~ ni ci, lo kal ni ma fi ja {i i gr~ ki na ci o na li sti kre }u u po tra gu za naj ve }om na gra dom – grob ni com Alek san dra Ve li kog, ko ja za sva kog od wih na po se ban na ~in pred sta vqa ne pro ce wi vo bla go.

Ovaj na pet i uz bu dqiv ro man, ko ji ple ni sna gom za ple ta i la ko }om pri po ve da wa, ~i ta se u jed nom da hu, a sa zna wa ko ja pru `a da le ko su od pu ke za ba ve.

A. L.

V remeploV

Lo {a vre me na za ber be re No vo sad ski ber be ri, ko ji su svo je mu {te ri je ne sa mo {i {a li i bri ja li, ve} im jo{ krv pu {ta li i ~i ni li dru ge „hi rur {ke” uslu ge, zva ni~ no su tra `i li po mo} Ma gi stra ta. Jer, is ti ca li su, jo{ 2. de cem bra 1845. go di ne, ka da je u gra du `i ve lo 20 hi qa da qu di, grad ske vla sti su od lu ~i le da je do voq no da ih op slu `u je 12 maj sto ra. A sa da, po sle Bu ne i bom bar do va wa va ro {i ju na 1849. ka da je u gra du naj vi {e do se dam hi qa da qu di, u we mu ra di 20 ber be ra, vi {e od po lo vi ne wih bes prav no. Uz to, zbog no ve mu {ke mo de, ima ma we po sla za ber be re, pa sta ri „ce hov ski” maj sto ri po sta ju pro sja ci.

N. C.

In for mi sa wem pro tiv pred ra su da o si di Jav na ak ci ja „Zo na bez dis kri mi na ci je” po vo dom 1. de cem bra, Me |u na rod nog da na bor be pro tiv si de i po dr {ke oso ba ma ko je `i ve sa HIV in fek ci jom, odr `a na je ju ~e u cen tru gra da. Ak ci ju je or ga ni zo va lo Udru `e we Cr ve na li ni ja uz sa rad nju sa Eku men skom hu ma ni tar nom or ga ni za ci jom, Omla di nom Ja za sa, No vo sad skim hu ma ni tar nim cen trom i Cr ve nim kr stom No vog Sa da, a otvo rio ju je po mo} nik gra do na ~el ni ka Va nja Vu ~e no vi}. To kom ak ci je pro la zni ci ma su de qe ni pro mo tiv ni i edu ka tiv ni ma te ri jal, kao i in for ma ci je o ovoj bo le sti.

- Grad No vi Sad }e i ubu du }e po dr `a va ti sve ak ci je ko je do pri no se pre ven ci ji i bor bi pro tiv ove opa ke bo le sti to kom ce le go di ne i bi ti ak tiv ni za go vor -

nik pro me ne od no sa dru {tva pre ma obo le lim oso ba ma. Kraj we je vre me da se re {i mo pred ra su da o oso ba ma ko je `i ve sa HIV in fek ci jom, a to mo `e mo po sti }i upor nim in for mi sa wem jav no sti o bo le sti i na ~i ni ma we nog pre no {e wa – re kao je tom pri li kom Vu ~e no vi} i do dao da svi obo le li uz od go va ru ju }u te ra pi ju i re `im `i vo ta mo gu da vo de nor ma lan `i vot za ko ji im je po treb na po dr {ka oko li ne, a ne osu da i iz be ga va we.

Grad ska upra va za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu za re a li za ci ju pro gra ma „Po dr {ka oso ba ma ko je `i ve sa HIV in fek ci jom i edu -

Foto:N. Stojanovi}

ka ci ja lo kal ne za jed ni ce„ i ovu ak ci ju, obez be di la je ukup no 500.000 di na ra, a za rad Klu ba za po dr {ku oso ba ma ko je `i ve sa si -

OSNOV NA [KO LA „SO WA MA RIN KO VI]” ZA PRI MER

Rad sa |a ci ma i na film skom plat nu Osnov na {ko la “So wa Ma rin ko vi}” po sta la je pri mer mo de la {ko le za in klu ziv no obra zo va we i je di na usta no va u Sr bi ji o ko joj je Uni cef sni mio film. Re~ je o pri ka zu na ~i na ra da u ovoj {ko li ko jim se gra di vo pri bli `a va de ci sa smet wa ma u raz vo ju, a obra zo va we ~i ni dost pu ni jim. Film }e bi ti pred sta vqen u fe bru a ru u Wu jor ku na kon gre su Uje di we nih na ci ja za bri gu o de ci. Ka ko je ob ja sni la u~i te qi ca pr vog raz re da i ko or di na tor ka Mre `e za in klu ziv no obra zo va we za Ju `no ba~ ki okrug So wa Pa ri po vi} u po me nu toj {ko li ~i ta va pri ~a za po ~e ta je 2005. go di ne, a na red ne su ve} upi sa ni pr vi |a ci sa smet wa ma u raz vo ju. Tre nut no ih ima 20 i oni po ha |a ju re dov nu na sta vu, ba ve se fi skul tu rom, idu na eks kur zi je, iz le te i ra de sve {to i wi ho vi vr {wa ci, {kol ski dru go vi.

-[ko la je iden ti fi ko va la ovu de cu kao onu ko ji ma je po treb no ili pro stor no pri la go |a va we ili pi sa we in di vi du al nog obra zov nog pla na. To zna ~i da im se na sta va pri la go |a va ka ko bi mo gli da na pre du ju svo jim tem pom. In di vi du al no se ra di vi {e, me wa ju se kon struk ci je gra di va, uba cu je se vi {e vi zu a le nih sa dr `a ja. Ra di se ta ko da se lak {e sa vla da gra di vo, a na na stav ni ku je da vi di ka ko }e to ~i ni ti - ob ja sni la je Pa ri po vi}.

Do da la je da se stil ra da na stav ni ka u su {ti ni ne me wa, ali da po sto ji pro me na u oslu {ki va wu de te to vih po tre ba ka ko bi mu se po mo glo da bo qe na pre du je. Pre ma we nim re ~i ma,

So wa Pa ri po vi}

de ca ko ja su ukqu ~e na u re do van si stem ne sa mo da ima ju do bit u smi slu so ci ja li za ci je i ukqu ~e no sti, bez bo ja zni da }e jed nog da na osta ti usa mqe ni, ne go i dru ga de ca ima ju pri li ku da se upo zna ju sa raz li ~i to sti ma i ot klo ne pred ra su de od ma lih no gu.

NA FI LO ZOF SKOM FA KUL TE TU

Vi deo link sa Va {ing to nom

Pre nos do ga |a ja „TEDxWo men„ iz Va {ing to na odr `a }e se da nas u 16 sa ti na Fi lo zof kom fa kul te tu. Ova kon fe ren ci ja oku pqa ne ke od vo de }ih svet skih mi sli la ca i prak ti ~a ra iz raz li ~i tih di sci pli na, a po pr vi put bi }e or ga ni zo va na „TEDx No vi Sad Wo men„ kon fe ren ci ja. Po red pre no sa se si ja i u~e sni ka iz Va {ing to na na kon fe ren ci ji }e u~e stvo va ti i lo kal ni go vor ni ci Alek san dra Iz gar jan i Gor da na ^o mi}. U~e {}e je bes plat no, a pri ja vqi va we je na mejl: pri ja va@ tedxno vi sad.com.

A. L.

-U ovom slu ~a ju do {lo je do to ga da je {ko la pro me ni la si stem. Su {ti na in klu ziv nog obra zo va wa je da de ca ne bu du is kqu ~e na ni iz jed ne ak tiv no sti. Qu di ~e sto tra `e oprav da wa i iz go vo re, u sti lu “ako ne ma mo uslo ve, mi }e mo to de te is kqu ~i ti”, i idu li ni jom ma weg ot po ra, ali u na {oj {ko li je to pre va zi |e no- re kla je na {a sa go vor ni ca.

Ipak, ona is ti ~e tim ski rad kao jed nu od neo p hod no sti da bi se in klu zi ja spro ve la ka ko tre ba. Ka ko na vo di, za po sle ni u {ko li }e se po tru di ti da pre du zmu sve ko ra ke ka ko bi de te usme ri li ta mo gde }e se naj bo qe sna }i, u sred wu {ko lu gde }e na stav ni ci bi ti pri pre mqe ni za we gov do la zak.

-Po treb no je da se na vre me us po sta ve kon tak ti me |u {ko la ma, da se pre u zmu in di vi du al ni pla no vi, a da bi in klu zi ja za `i ve la, naj va `ni ji je tim ski rad. Tu tre ba da se ukqu ~e i po je din ci ko ji ni su, po put u~i te qi ce, u di rekt nom kon tak tu sa de te tom, ali mo gu da da ju svo ju po dr {ku - pre do ~i la je So wa Pa ri po vi} uz na du da }e se na sta vi ti sa rad wa sa Uni ce fom na ovom po qu.

A. Je ri ni}

dom, ko ji je otvo ren 20. de cem bra 2010. go di ne, iz dvo ji la je 300.000 di na ra.

I.D. U KAR LOV CI MA

Po ~i wu Va ve dew ski da ni Po vo dom pra zni ka Va ve de wa pre sve te Bo go ro di ce, hra mov ne sla ve Gor we srem sko kar lo va~ ke cr kve da nas u Srem skim Kar lov ci ma po ~i we tro dnev na ma ni fe sta ci ja „Va ve dew ski da ni”. ^ast da otvo re pr ve „Va ve dew ske da ne” ima }e de ca Gor we pa ro hi je i po la zni ci ve ro na u ke u O[ „23. ok to bar”. Oni }e da nas od 16.30 sa ti u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je iz ve sti pred sta vu „Je `i}, sta zi ca i zve zda Ro `de stva”.

Pro gram se na sta vqa su tra, ka da }e od 16.30 sa ti u Gor woj cr kvi bi ti slu `e no pra zni~ no bde ni je.

Na kon to ga, u 19 ~a so va u sve ~a noj sa li Bo go slo vi je bi }e odr `a na aka de mi ja „Oso bi to za Pre sve tu...” U uto rak, 4. de cem bra na pra znik Va ve de wa pre sve te Bo go ro di ce, ko joj je i po sve }e na Gor wa cr kva, u 9.30 sa ti bi }e sve ta ar hi je rej ska li tur gi ja. Li tur gi ju }e slu `i ti vla di ka srem ski Va si li je sa kar lo va~ kim sve {ten stvom i ozna ~i ti po ~e tak obe le `a va wa sto go di {wi ce smr ti pa tri jar ha Lu ki ja na Bog da no vi }a, ko ji je sa hra wen u krip ti ove cr kve.

U za vr {ni ci ma ni fe sta ci je, u So kol skom do mu u 19 sa ti po ~i we pra zni~ no pre lo. Na stu pi }e OKUD „Bran ko vo ko lo” iz Kar lo va ca, KUD „Mla dost” iz ^or ta no va ca, KUD „Je din stvo” iz Ma ra di ka, te pe va~ ka gru pa Kar lo va~ ke bo go slo vi je.

Ula zni ce se ne }e na pla }i va ti, ali po se ti o ci mo gu da osta ve do bro voq ni pri log za ob no vu Gor we cr kve, ko ja je u to ku.

Z. Ml.

O~i ta va ju utro {e nu stru ju O~i ta va we bro ji la i utro {e ne stru je po ~e lo je ju ~e, a iz Elek tro di stri bu ci je”No vi Sad” ape lu ju na su gra |a ne da omo gu }e pri stup ~i ta ~i ma, ka ko bi utro {e na stru ja bi la a`ur no ob ra ~u na ta i ra ~u ni bi li bla go vre me no do sta vqe ni. Po seb no se ape lu je na kup ce

ko ji }e u to ku pe ri o da o~i ta va wa bi ti od sut ni od ku }e, a po seb no na po tro {a ~e ko ji ima ju vi ken di ce, da sta we sa bro ji la do sta ve Kon takt cen tru „Elek tro voj vo di ne„ bes plat nim po zi vom na broj 0800/220-021. Rad no vre me Kon takt cen tra „Elek tro voj vo di ne” rad nim da ni ma je od 7 do 22 ~a sa i su bo tom od 8 do 15 sa ti.

B. M.

SAHRANE Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Milorad Branka Mandi} (1958) u 11 sati, a na Centralnom grobqu u Futogu u 13 sati bi}e sa hrawen Bo{ko Dragutina Vola{ (1941). Na mesnom grobqu u Veterniku danas }e biti sahrawen Du{an Stevana La|evi} (1937) u 13 sati.

oglasi

dnevnik

KU PU JE MO stan 35 - 50m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!! Samo ozbiqni prodavci. Telefoni: 021/526-387, 062/518-545.

678919 KU PU JE MO ~etvorosoban i ve}i stan 100 - 150m2 u centru Novog Sada, po`eqno oko Ribqe pijace i Kosovske ulice.

Brza ke{ isplata!!! Telefoni: 021/526-387, 062/518-544.

678921

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefoni: 063/301-975, 063/370787.

63184

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305.

65048 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i.

Profesor. Telefon: 021/6399305.

65049 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce - vi{egodi{we iskustvo. Profesor dolazim. Telefoni: 6-311-482, 064/322-19-49.

65221

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305.

65050 PE DI KIR Oqa, kora~ajte lako, dolazim na adresu, 300 dinara tretman. Telefon: 061/1159264.

65078 ME \U NA ROD NI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon: 021/496-333.

65182 NO VO u na{em salonu sa dugogodi{wim iskustvom i tradicijom, vrhunska masa`a samo sa Vas. Ul. radni~ka 26, telefoni: 021/547-444, 060/5500356.

65258

IZ DA JE SE name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

65067

IZ DA JEM u centru jednosoban komforan stan, 38m2, name{ten, po~ev od 1. 12. 2012. godine. Telefon 063/899-8999.

64311 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, Maksima Gorkog br. 6, ispred SPENS-a.

Telefon 063/511-939.

64686

SU PER KOM FOR NA garsowera u Petrovaradinu, nova, sa grejawem, name{tena, u prizemqu. Telefon: 064/2394354.

64814 IZ DA JEM jednosoban stan ul.

Vladike ]iri}a, Novo Naseqe. Telefon: 505-531.

65253 IZ DA JE SE na du`e, zaposlenoj `eni komforan jednoiposobni stan na Keju, sa pogledom na Dunav. Telefon 520-271, posle 22 ~asa.

65032 IZ DA JEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace.

Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276.

65097 JED NO SO BAN, komforan name{ten stan u ulici dr. Ribara (kod Merkatora), cena 140E. Telefon 064/5755987.

65098 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan na Limanu 55m2 - 190E. Telefon: 062/786678.

65137 IZ DA JEM jednosoban stan [ekspirova 39m2 - 150E. Telefon: 062/786678.

65138 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

65175 IZ DA JEM name{tenu garso weru od 20m2, na Podbari, Patrijarha ^arnojevi}a 15, nove stvari, grejawe na struju, vlasnik. Telefon 063/288-684.

65191 IZ DA JEM jednoiposoban stan 36m2, za kuhiwskim elementima ul. Avijati~arska, sa veoma malim tro{kovima. Cena 110 E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

65193 IZ DA JEM dvosoban 60m2 komforan name{ten stan visoki parter u centru Novog Sada, cena 160E. Telefoni: 021/456765, 069/4456765 i 064/1381313.

65196 IZ DA JEM nov name{ten dvosoban stan 45m2, Cara Du{ana, dvori{no orijentisan, drugi sprat, lift, terasa, ve{ ma{ina, 185 evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

65200 IZ DA JEM name{tenu garso weru u strogom centru grada.

Telefon: 063/561-659.

65218

IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru kod Medicinskog fakulteta, Ul. Mi~urinova 36, noviji name{taj, ve{ ma{ina, mali tro{kovi, 110Evra.

Telefoni: 021/544-540, 063/517290.

65197 IZ DA VA WE I ZA KUP stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!!! Nazovite, do|ite...

Telefoni: 062/518-544, 021/526387, 062/518-545.

678920 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com.

678887 IZ DA JEM, Radni~ka, novija zgrada, 32m2 name{ten i Grbavica dvosoban name{ten 45m2.

Telefon 063/811-7331.

680330 IZ DA JEM kod Socijalnog dvoiposoban stan 57m2 name{ten, noviji, komunalije se pla}aju na 44m2, slobodan od 01.12.

Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

680331

OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon: 063/1616300.

65139 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra.

Brza realizacija. Tel: 063/519533, 063/522-202.

65176 PO TREB NI U ZA KUP: re prezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. Telefon: 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 65177 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefoni: 063/522-202, 063/519-533.

65178 MLA DOM bra~nom paru iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu.

Pla}amo unapred... Telefoni: 021/6622-746, 062/518-544.

678917 ^E TVO RO ^LA NA PO RO DI CA iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvosoban - trosoban stan u Novom Sadu. Na du`i period. Pla}amo unapred!!! Telefoni: 021/526-387, 062/518-545.

678922

KU PU JEM trosoban stan na Limanu bez posrednika. Telefon 062/9620349.

64989 KU PU JEM mawi dvosoban stan, od 1. do 4. sprata u zgradi sa liftom, ukwi`en od vlasnika. Bez posrednika. Telefon 063/528-759.

65101 KU PU JEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680332 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

680289 KU PU JE MO garsoweru, lokal, vikendicu ili vi{e gara`a - do 25.000E u Novom Sadu, dajemo audi A-4 S-line + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!!

Telefoni: 021/66-22746, 063/518-546.

678918

CEN TAR 43m2 dvori{ni stan, Futo{ka 3. Telefoni: 021/505287, 063/808-6669.

64962 NA NO VOJ DE TE LI NA RI dva odli~na dupleksa 95m2 i 105m2 svaki ima + 30m2 terase, cena 85.000 i 95.000 evra ima povrat PDV-a direktno od investitora. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 065/85-06616, 451-318.

680285

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

63799 PRO DA JEM jednosoban stan od 33m2 u Fru{kogorskoj 19-B na drugom spratu, pored Ekonomskog fakulteta na Limanu 1. Sve jedinice odvojene. Ukwi`en 1/1, telefon, interfon, kablovska, podrumski prostor, cena 1340E/m2. Igor. Telefon 063/580302.

64992 STRO GI CEN TAR - Ribqa pijaca, prodajem odli~an jednosoban stan ukwi`en. 36m2 V sprat sa liftom. Povoqno, bez posrednika. Telefoni: 063/563077, 021/462-364.

65092 PRO DA JE MO jednosoban ukwi`en stan 29m2 u blizini {kole i pijace za 21.600, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540- 165.

65206 PRO DA JEM garsoweru 24m2 za 16.500 eura i garsoweru 18m2 za 12.500 eura, novogradwa. Telefon: 060/7411-971.

65058 SA JAM, garsowera, 28m2, 2. sprat, 29.000; Grbavica, garsowera, 25m2, 3. sprat, 24.000, Sremski Karlovci, garsowera, 26m2, prizemqe, 17.000. Telefon: 063/587-602.

65075 PRO DA JE MO ukwi`enu garsoweru u Gunduli}evoj ulici za 26.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

65203 NO VI JI, komplet name{ten stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwi`en, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena:20.000 evra i nije fiksna. Telefoni: 063/182-7627, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com [ifra 24009.

678892 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici kod Medicinske {kole 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena 26.000 evra. [ifra:24164. Tel.: 064/112-6239; 021/451-570, www.solis-nekret nine.com.

678893 UKWI @E NA garsowera, 26m2, drugi sprat, zgrada 2009, odmah useqiv, Nova Detelinara, gradila „Budu}nost”. Cena 27.500 evra. [ifra:24331. Telefoni: 021/520-231; 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com.

678894 GAR SO WE RA 24m2, Tolstojeva ulica, drugi sprat, lift, terasa, ukwi`ena garsowera, u odli~noj zgradi... [ifra: 24305. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com.

678895 GAR SO WE RA od 25m2 na No vom bulevaru. Stan je ukwi`en, kvalitetno gra|en. Zavr{eno 2010. U odli~nom stawu. Cena 32.500. [ifra:24264. Telefoni: 021/520-231; 063/132-1470, www.solis-nekretnine.com.

678896

nedeqa2.decembar2012.

OD LI^ NA garsowera 27m2, Antona Urbana, II sprat, renovirana, u odli~nom stawu, sa pripadaju}om ostavu na tavanu, ukwi`ena, 26.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. [ifra: 1021115.

678959 PRO DA JE MO ekskluzivan stan 27m2, Bulevar oslobo|ewa, V sprat sa liftom, dvori{no, kompletno name{ten i opremqen stan, ukwi`en, izdaje se za 200 evra mese~no. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. [ifra: 1021117.

678960 UKWI @E NA garsowera 24m2 - odvojena kuhiwa, odmah useqiva, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena 25.800E. Telefoni: 064/823-6601, 542-779.

678942 USE QI VA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 god. Cena 27.000 evra. Telefoni: 064/8236610, 021/6614-200.

678935 UKWI @E NA garsowera na [onsiju, 28m2, 2. sprat, lift, terasa, CG, PTV, ukwi`ena, useqiva. Cena 28.900 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614200.

678936 LI MAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom.

Telefon 63-68-429, www.bomil.rs.

680290 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, ukwi`ena garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.terfnekretnine.co.rs.

678949 GAR SO WE RA u centru u novoj zgradi ukwi`ena 23m2 u odli~nom stawu, cena 24.750. [ifra 1004265, www.nekretninemojdom. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16.

680262 GAR SO WE RA u Gunduli}evoj 21m2 na II spratu ukwi`ena, ima terasu. Telefoni: 062/88295-88, 523-193, www.nekretninemojdom.com.

680263 PRO DA JEM dve garsowere: Gunduli}eva 21m2 ukwi`ena, useqiva 27.000 i Nova Detelinara 29m2, odli~na, 26.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680334 DAL TON KA!!! Garsowera sa odli~nom terasom!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

680315 GAR SO WE RA, centar, 30m2 27.900E, garsowera, Park City, luks 27m2 - 41.200E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

680376 UKWI @E NA garsowera na Novom nasequ - [onsi, kvalitetna zgrada od fasadne cigle, ~etvrti sprat - nije posledwi, lift, 23 m2, cena 23.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

680381

21

UKWI @E NA garsowera na Grbavici, u novijoj zgradi iz 1998. godine, tre}i sprat - minimalne kosine, 26m2, cena 25.750E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600 www.total-nekretnine.rs.

680382 OD LI ^AN noviji stan 26m2 Kosan~i} Ivana u blizini Futo{ke pijace. Ima terasu. Cena 28.500. Telefon 060-6211685.

680351 OD MAH USE QI VA, novija garsowera 20m2 na Futo{kom putu. Uredni papiri. Cena 17.500. Telefon 063-504-799.

680352 OD LI^ NA novija garsowera u blizini Futo{kog puta 27m2 zidala „Budu}nost”, II sprat, bez ulagawa! Uredni papiri.

Cena 23.000. Telefon 063-504799.

680353 BU LE VAR OSLO BO \E WA, novija ukwi`ena garsowera, I sp, terasa, odvojena kuhiwa, 23m2 - 27.900E. Odli~an! Tel. 063/444-743, 021/526-622.

680396 HIT NO! Odli~na GA 24m2, Futo{ka, III sprat, terasa, dvori{na strana, u odli~nom stawu, cg, ukwi`ena, cena 24.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

680403 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv nov JS 26m2, Telep, 400 m od Limana, II sprat, lift, dvori{na strana, perfektan raspored, ekstra gradwa, odvojena kuhiwa sa trpz, cena sa PDV-om 27.600. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

680405 OD MAH USE QIV jednosoban stan sa urednim papirima 25m2 Milenka Gr~i}a. Odli~na prilika! Cena 19.700. Telefon 063-10-10-664.

680354 JED NO SO BAN, Liman I, 39m2, III sprat, ekstra, ukwi`en. Telefoni: 021/450-417; 064/996-9755, www.kvart-nekretnine.com.

680374 NO VO NA SE QE 1.0 stan 40m2 u neposrednoj blizini {kole i vrti}a prvi sprat, hitno i povoqno!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680335 MI LEN KA GR ^I ]A jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, 19.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680336 OD LI ^AN noviji stan 31m2 u najstro`em centru kod Ribqe pijace, [umadijska ulica. Stan ima terasu 8m2. Cena 28.000.

Telefon 063-10-880-17. 680350 NA LI MA NU I klasi~an jednosoban stan kod fakulteta i Keja 39m2 na III spratu, ukwi`en 43.000. Telefoni: 451-318, 060/075-37-82, www.nekretninemojdom.com. [ifra 1004511.

680265 JED NO SO BAN stan 29m2 ukwi`en jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom kod Satelitske pijace 21.600. www.nekrenine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 065/850-66-16.

680266

22

nedeqa2.decembar2012.

NA NOVOM NASEQU jednosoban stan 29m2 podnih 35m2 na IV spratu, cena 24.000. [ifra 1004546, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 063/101-0661, 523-193.

680267 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

680291 LIMAN III, 33m2 - jednosoban, klasi~an raspored, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG. Cena 32.000E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779.

678928 JEDNOSOBAN, 30m2 - gradi la „Budu}nost”, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG. Odli ~an raspored, odvojena kuhiwa sa prozorom. Cena 26.800 evra.

Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

678930 NOVIJI jednosoban, 31m2, pe{a~ka zona, Zmaj Jovina ulica, pasa`, I sprat, centralno grejawe, idealan za izdavawe, mo`e i za kancelarije, ukwi`en. Telefon 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs. [ifra: 1021123.

678961 UKWI@EN jednosoban stan u Janka Veselinovi}a, 31m2, 2. sprat, odmah useqiv, gradila „Budu}nost”. Cena 33.000 evra.

Telefoni: 064/823-6610, 542779.

678945 STEVANA MOKRAWCA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa 32.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

678951 MILENKA GR^I]A 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv 28.000 Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

678952 KLASI^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, 30m2, cena 28.500 evra. [ifra: 23937. Telefoni: 064/2003-103, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

678897 PRODAJEM stan 36m2 na Na sequ, ukwi`en bez tereta, odmah useqiv, cena 27.000 evra. [ifra:24130.

Telefoni: 064/134-0459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

678898

PRODAJEM i izdajem name{ten dvosoban stan u ~ika Stevinoj, prizemni, centralno grejawe. Budu}nost gradila.

Telefon: 063/127-86-25. 63253 PRODAJEMO bez posrednika, dvosoban ukwi`en stan 66m2.

Novi Sad, Kej `rtava Racije 4.

Telefon: 021/886-989, mobilni 064/244-62-58.

64614 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49.

64871 PRODAJEM dvosoban stan u FRelegi Tivadora, kod @. Sta nice. Odamah useqiv. 45.000E. Telefon: 062/16-15-561, 6-430420.

65140 NOVOGRADWA! Dvosoban stan 50m2, odvojena kuhiwa, terasa, lift, PTV. Telefon 062/404-870.

65156 SAJAM, Pariske komune 9, vi soko prizemqe, 53m2, dvosoban - mo`e u trosoban. Renoviran, odli~an raspored za poslovni prostor. 47.700E. Telefon 063/7035-924.

65168 PRODAJEMO klasi~an dvoso ban stan 57m2 na Limanu za 48.000, ukwi`en. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

65207 PRODAJEM komforan stan, 46m2, Ulica Nade`de Petro vi} 2a. Cena po m2 800 evra. Te lefon 064/28-62-184, Novi Sad. 65242

PRODAJEMO jednoiposoban stan na Salajci za 24.000, prvi sprat. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

65209 GRBAVICA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, do Bulevara, delom sa name{tajem, mo`e kredit, ukwi`en, cena 47.000evra. [ifra:24019. Telefoni: 064/11262-39; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

678899 ODMAH USEQIV jednoiposoban stan do Sajma, 41m2, Kopernikova ulica, cena 37.500 evra, uredni papiri, ukwi`en objekat. [ifra:20851, Telefoni: 064/112-62-39; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

678900 ODLI^AN jednoiposoban stan na N. Detelinari u kvalitetnoj zgradi iz 2006. godine, bez ulagawa, ukwi`en, cena 44.300E. [ifra:24279. Telefoni: 0631321-470, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

678902 JEDNOIPOSOBAN 44m2, 3. sprat, terasa, lift, CG. Ukwi`en, useqiv, bez ulagawa. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/8236604, 542-779.

678944 JEDNOIPOSOBAN stan u novijoj zgradi 32m2 - odli~an raspored - neprolazne sobe, terasa, lift, CG, cena 34.600. Telefoni: 064/823-6601, 021/424963.

678931 UKWI@EN 40m2, useqiv, 1. sprat, lift, CG, delimi~no renoviran, kupatilo, odli~an raspored. Cena 34.000 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779.

678933 CENTAR-ZGRADA stara 4 godine, 43m2 - jednoiposoban, ukwi`en stan sa terasom. Odli~an raspored, CG, lift perfektno stawe. Cena 44.300 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779.

678939 SAJAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

680292 BULEVAR, okolina @ele zni~ke stanice, prelepoj mirnoj ulici, renoviran 1.5 stan po ceni od 38.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

680293 BULEVAR, okolina Novosadskog sajma, odli~an noviji ukwi`en 1.5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 41.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

680294 NOVA DETELINARA, ukwi `en noviji jednoiposoban stan na I spratu, cena 39.100. Tele fon 636-6952, www.bomil.rs.

680296 NOVO NASEQE - [onsi, od li~an 1.5-2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Telefon 636-8429, 063/828-8377, www.bo mil.rs.

680298 CENTAR, okolina Ribqe pija ce i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

680301 NA AVIJACIJI 47m2, lift, terasa, ukwi`en, povoqno 37.000. Telefoni: 451-318, 523193. [ifra 1004254, www.nekretnine-mojdom.com.

680268

oglasi

NA LIMANU 41m2 na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, odvojena trpezarija. [ifra 1004467, www.nekrenine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

680264 MOKRAW^EVA 44m2, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

678950 U NOVOJ ZGRADI pred useqewem odli~an jednoiposoban stan na Bulevaru Evrope 36,5m2 na prvom spratu, cena 38.000. Telefoni: 451-318, 523193, 060/075-37-82, www.nekrenine-mojdom.com.

680271 BETANIJA: nov jednoiposoban stan, 40m2, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv. Odli~an raspored - kuhiwa odvojena, sa prozorom. Cena 46.400 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963.

678947 UKWI@EN jednoiposoban stan na Grbavici, u novijoj zgradi iz 2004. godine, ~etvrti sprat - nije posledwi, terasa, lift, 32 m2, cena 38.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

680383 SVETISLAVA KASAPINOVI]A, nov 44m2, I sprat, po vrat PDV, odli~an, kvalitetna gradwa.

Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

680389 HITNO ukwi`en jednoiposoban stan u centru, novija kvalitetna zgrada, prvi sprat, terasa, lift, 43m2, cena 44.300E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

680385 ODMAH USEQIV, kompletno renoviran stan 41m2 Gunduli}eva „Ekolo{ka” zgrada.

Odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en! Telefon 063-108-8017.

680355 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en stan od 39m2 u Ulici Pariske komune. I sprat, lift, terasa.

Cena 38.000 dogovor. Telefon 060/621-1685.

680356 BULEVAR EVROPE, nov useqiv jednoiposoban stan od 36,5m2, I sprat, lift, uredni papiri. Cena 36.000 evra. Telefon 063-706-1341.

680357 BUL. JOVANA DU^I]A 34m2 ukwi`eno i 11m2 pro{iren za jednu sobu u potkrovqu.

Lift, „1. maj” zidao. Cena 31.000. Telefon 063-108-8017.

680358 GRBAVICA, odli~an jednoiposoban stan 32m2 \or|a Servickog, lift, terasa, ukwi`en!

Telefon 060-6211-685.

680359 HITNO! Brzo useqiv JIS 45m2, Stra`ilovska, III sprat, nov, u toku zavr{ni radovi, pla}ene komunalije u celosti, dvori{na strana, cena 41.800.

Telefoni: 021/523-700, 063/536212.

680407 SOMBORSKI BULEVAR, 30m2 - 24.000E, odli~an, novo!

Tel. 063/444-743, 021/526-622.

680394 KOD SOCIJALNOG, dvoso ban ukwi`en, renoviran stan, I sprat, 50m2 - 47.500E. Tel. 063/444-743, 021/522-177.

680395 SAJAM, dvosoban, odli~an, II sp, lift, 43m2 - direktno od investitora. Tel. 064/215-60-90, 021/522-177.

680392

KOD @EL. STANICE, ukwi`en dvosoban kompletno renoviran stan, 49m2 - 42.500E. Od li~an, odmah useqiv! Tel. 064/215-60-90, 021/526-622.

680393 HITNO! Perfektan DS 64m2, Balzakova, III sprat, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena 55.900! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

680402 DVOSOBAN, Bulevar - „Erkerova” zgrada, 51m2, novo, useqivo, ekstra povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

680379 ODMAH USEQIV, ukwi`en noviji stan 60m2 Cara Du{ana.

Lift, terasa, hitno! Cena 45.500. Telefon 063-108-8017.

680360 LIMAN III, klasi~an komforan dvosoban stan 64m2 u najboqoj zgradi, III sprat, lift, dve terase, ukwi`en. Cena 59.000.

Telefon 063-108-8017.

680361 LIMAN I, dvosoban stan pored fakulteta 47m2, III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Cena 46.500. Telefon 060-6211-685.

680362 ODLI^AN, noviji dvosoban stan 50m2 Laze Kosti}a, II sprat, lift, terasa. Bez ulagawa! Cena 51.500. Telefon 063108-8017.

680363 LIMAN II, kompletno renoviran dvosoban stan 50m2 Blagoja Parovi}a. Ukwi`en, lift. Cena 51.500. Telefon 063-1010664.

680364 UKWI@EN dvosoban stan u novijoj zgradi, cena sa PDV-om, drugi sprat, terasa, lift, Nova Detelinara, 43 m2, cena 46.500E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekret nine.rs.

680386 NOV - odmah useqiv dvosoban stan u centru, cena sa PDV-om, kvalitetna zgrada, odli~no iskori{}en prostor, 44m2, tre}i sprat, terasa, cena 49.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

680384 U CENTRU kod Foruma i Keja 50m2 na drugom spratu, cena 51.500. [ifra 1004351. Telefoni: 451-318, 523-193, 065/85066-16, www.nekretnine-mojdom.com.

680272 U RADNI^KOJ ULICI klasi~an dvosoban stan 67m2 sa dve velike sobe, odvojena velika kuhiwa sa trpezarijom, kupatilo sa prirodnom ventilacijom, cena 69.000. [ifra 1003626, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

680273 U NIKOLAJEVSKOJ ULI CI 45m2 dvosoban. Povoqno 51.500. Telefoni: 523-193, 060/0753782. [ifra 1004502, www.nekretnine-mojdom.com.

680274 UGAO BUL. OSLOBO\EWA i M. Gorkog 61m2 gleda na dvori{te, klasi~an, dvosoban, ukwi`en, povoqno 56.600. Telefoni: 451-318, 063/10-10-661, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1004500.

680275 PRODAJEM u centru, dvoso ban stan 40m2, na I spratu. Terasa od 10,5m2. Useqiv odmah.

Noviji. Cena 47.000. Vredi vi deti. Telefoni: 021/451-318, 060/07-305-77. [ifra 1000986, www.nekretnine-mojdom.com.

680269 BULEVAR OSLOBO\EWA, 49m2, ~etvrti sprat, za renovirawe 44.300. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 523193, 065/850-66-16. [ifra: 1002498.

680270 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en, cena 37.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

680299 BULEVAR, okolina @ele zni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

680300

dnevnik LIMAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

680297 U ]IRPANOVOJ ulici 54m2 u novoj zgradi zidanoj 2008. godine, stan u suterenu, cena 31.000. [ifra 1004134, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 063/10-10-661, 523-193.

680281 KLASI^AN dvosoban stan 50m2 kod @. stanice, ukwi`en, cena 39.200. Tel. 6615-117.

680325 NOV, luksuzan dvosoban stan 52m2 na Grbavici, ukwi`en.

Tel. 6615-117.

680326 LIMAN I, ukwi`en dvosoban stan 47m2, bez ulagawa, ni`a spratnost, povoqno. Tel. 6615117.

680327 CENTAR noviji dvosoban stan 42m2 na drugom spratu, odli~an raspored, novija zgrada, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680337 NOVA DETELINARA dvoso ban stan 42m2, tre}i sprat, lift, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena sa prozorom.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680338 LIMAN dvosoban stan 58m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en, ima terasu, za 48.100. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 680339 LIMAN u jako dobroj zgradi, dvosoban stan 64m2 lako mo`e biti dvoiposoban, tre}i sprat, lift, terasa, 58.800. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680340 DETELINARA!!! Klasi~an dvosoban stan od 52m2 na tre}em spratu u izuzetno dobrom stawu za 39.500E. Pozovite!!!

Telefon 065/250-02-13. 680316 LIMANSKA PIJACA!!! U neposrednoj blizini okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban povoqno. Telefon 063/500-213.

680317 PARISKE KOMUNE!!! Dvosoban stan od 43m2 na drugom spratu sa terasom klasi~na gradwa za 36.500E!!! Telefon 065/250-02-13.

680318 HITNO!!!!!! 48m2, ukwi`en, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, za renovirawe. Ce na 30.900 evra. Telefoni: 064/823-6604, 424-963.

678940 DANILA KI[A: 45m2, dvosoban, ukwi`en stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv.

Cena 53.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 661-4200. 678943 NOVA DETELINARA - Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, odvojena kuhiwa. Ukwi`en. Cena 43.300 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200.

678934 EKSTRA PONUDA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila „Budu}nost”. Cena 52.500 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

678923 CENTAR. Luks dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana - jugozapad. Cena 58.000 evra. Telefon 063/1650-245.

678927 DETELINARA 51m2, klasi ~an dvosoban, terasa, ukwi`en 34.200. Telefoni: 444-107, 6337853.

678953 KLASI^AN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwi`en 51.500.

Telefon 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs. [i fra:1021101.

678962 NOVIJI dvosoban 50m2, strogi centar, Nikolajevska, 50m2 na V spratu, potkrovqe, predsobqe, kuhiwa, trpezarija, kupatilo, dnevna soba, spava}a soba, pogled na centar i Tvr|avu, centralno grejawe, ukwi `en, useqiv, 36.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. [ifra: 1013274.

678963

RENOVIRAN dvosoban 50m2, Bra}e Jovandi}, izme|u gradskog SUP-a i Socijalnog, I sprat, lift, odvojen wc, dve terase, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv, bez ulagawa, 46.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs. [i fra: 1021112.

678964 LIMAN, klasi~an 2.0 ukwi`en stan od 56m2, cena 52.500.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

680295 ODLI^AN dvosoban stan kod Limanskog parka na prodaju. [ifra:24370. Pozovite tel.

063/77-26-845, www.solis-nekretnine.com.

678903 BULEVAR OSLOBO\EWA, „Erker gradwa”, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo 56.500 evra. [ifra:20353.

Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

678904 PRODAJEM odli~an dvosoban stan bez ulagawa u blizini Keja, u ulici sa puno zelenila i parking mesta 64m2 za 70.000 evra. [ifra:24094. Telefoni: 065/20-19-010; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

678905 NOVA DETELINARA, 51m2, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... pozovite... [ifra:21347.

Telefoni: 021/427-277; 063/520296, www.solis-nekretnine.com.

678906 ODMAH USEQIV dvosoban stan povr{ine 61m2 na uglu Maksima Gorkog i Bulevara, IV sprat, terasa, lift. Ukwi`en, mogu}a kupovina na kredit.

Hitna prodaja, povoqno! Mo`e se prepraviti u 2.5-soban. Telefoni: 064/134-04-59; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. [ifra:24367.

678907 DVOSOBAN stan 52m2 u blizini Keja na 4. spratu, nema lift, ukwi`en, cena 46.400E. Telefoni: 065/20-19-011, 021/520-231, www.solis-nekretni ne.com.

678908 NOV novcat ukwi`en dvosoban stan na Somborskom bulevaru 46m2, na 3. spratu, lift, terasa, sa PDV-om cena 47.400E. [i fra:20949. Telefoni: 065/2019-011, 021/6624-325, www.solisnekretnine.com.

678901

NA LIMANU III prodajem trosoban stan. Ukwi`en, bez tereta, parket, tri terase, mirno mesto. Bez agencija. Telefon 061/22-47-987.

64961 PRODAJEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2, cena 70.000E. Telefon 064/357-2510.

65069 PRODAJEM stan u novoj zgradi B. Ribnikar II, sprat 55m2 i stan u novoj zgradi u Somborskoj trosoban 86m2. 063/11-52660.

65143 PRODAJEM stan u novoj zgradi u ulici Koste Racina 78m2.

Telefon: 063/596-189.

65144 SEGEDIN, trosoban stan 72m2 u blizini „Teska”. Cena 32.000E. Mo`e i na rate. Telefoni: 021/66-12-600, 063/535944.

65151 UKWI@EN! Odmah useqiv, 3.0-soban, 62m2, novija gradwa.

Bez ulagawa. Telefon 062/404870.

65154 PRODAJEM stan u Novom Sadu, Turgeweva 9, drugi sprat.

75m2, cena 68.000E. Telefon 064/233-7980.

65158 HITNO prodajemo dvoiposoban nov stan na Novoj Detelinari za 51.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

65205 LIMAN 1, u blizini [tranda, mawi dvoiposoban stan od 63m2, renoviran, ukwi`en i useqiv po dogovoru, cena 64.000 evra. [ifra:24132. Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com.

678909

oglasi

dnevnik

KA TO LI^ KA POR TA, dvoiposoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i Tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Telefon 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs. [ifra: 1013295.

678965 PRO DA JE MO klasi~an dvoiposoban stan, 68m2 kod @elezni~ke stanice za 59.500E. Bez ulagawa. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165.

65204 LI MAN I 63m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa, dvostran 60.800, cena nije fiksna. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

678954 NO VI BU LE VAR 62m2, dvoiposoban, IV sprat, lift, terasa, ukwi`en, nov 68.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 678955 ALEK SE [AN TI ]A: 71m2, dvoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle.

Hitno!!! Cena 63.800 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/8236604, 021/6614-200.

678924 LI MAN II!!! Dvoiposoban stan ni`e spratnosti za renovirawe!!! Hitno i povoqno!!!

Telefon 063/500-213.

680320 CEN TAR, u Maksima Gorkog, odli~an 2.5 stan na II spratu lepo sre|en, cena 76.200. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

680304 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj� zgradi prodajem odli~an ukwi`en 2.5-3.0 stan.

Hitno! Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

680305 NO VO NA SE QE kod Crkve odli~an 2.5 stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwi`en, dvostrano orjentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528137, 063/538-166.

680341 LI MAN lep 2.5 stan, odli~nog rasporeda 68m2 na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa, pozovite. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680342 CEN TAR, originalno dvoiposoban stan 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 6615-117.

680328 NO VA DE TE LI NA RA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kupatilo, cena 63.000, nova kuhiwa ostaje u ceni.

Telefon 6366-952, www.bo mil.rs.

680302 NA GR BA VI CI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv. Hitno, 63.800. [ifra 1004100, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193, 060/30-88993.

680276 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA u vojnoj odli~noj zgradi 78m2 na 4. spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 71.000. Telefoni: 063/10-10-661, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

680277 UKWI @EN dvoiposoban stan u centru u blizini pe{a~ke zone, novija kvalitetna zgrada iz 2009. godine, drugi sprat, terasa, centralno gradsko grejawe, 67m2, cena 63.850E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 680387 LI MAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en! 58.000. Tele fon 063-7776-233.

680365 OD LI ^AN dvoiposoban stan kod Limanske pijace 72m2, II sprat, lift, terasa. Ukwi`en.

Cena 64.000. Telefon 060-6211685.

680366 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa na me{tajem 59.000E. Telefon 063/108-8017.

680367 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwi`en, ima te rasu. Hitno! Cena 51.500. Tele fon 060-6211-685.

680368

HIT NA PRO DA JA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa, III sprat, lift, terasa, ukwi`en.

Povoqno! 62.000 evra. Telefon 060-6211-685.

680369 TRO SO BAN, Grbavica - A. [anti}a, 71m2, II sprat, lift, ukwi`en, odli~an raspored, cena odli~na. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

680378 NO VO NA SE QE, K. Dejanovi}, ukwi`en trosoban, 87m2, V sprat, lift, terasa, luks, komplet renoviran. Tel. 021/526622, 063/780-99-09.

680391 HIT NA PRO DA JA! Perfek tan TS 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, odv. kuhiwa, 2 san. ~vora, ukwi`en, cena 92.700.

Telefoni: 021/523-700, 063/536212.

680404 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, pvc stolarija, sig. vrata, ukwi`en cena samo 14.500. Telefoni: 021/523-700, 065/5536-212.

680406 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 92.700. Tel. 021/451318, 523-193, 065/85-06-616, 1004101, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

680278 U JE VREJ SKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine. [ifra 1004376.

Telefoni: 060/07-53-782, 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com.

680279 NA BUL. EVRO PE 82m2 idea lan trosoban stan gleda na dve strane, veliki dnevni boravak, cena 950 E/m2. Telefoni: 451318, 523-193, 063/550-387, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

680280 NO VO NA SE QE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 680303 U DU [A NA VA SI QE VA 74m2 ukwi`en bez ulagawa, cena 67.000. Telefoni: 065/85-06616, 451-318, www.ne kret ni nemoj dom.com.

680282 LI MAN III, sre|en, trosoban, bez ulagawa 75m2, povoqno.

Tel. 6615-117.

680329 BU LE VAR EVRO PE odli~an, nov, ukwi`en, trosoban stan 71m2, odmah useqiv na drugom spratu 67.000, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680343 KOD IZ VR [NOG VE ]A tro soban salonac 95m2 na prvom spratu, mirna ulica, povoq no!!!

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680344 U MIR NOJ ULI CI u blizini Bulevara oslobo|ewa ekstra trosoban stan 97m2, ima gara`u 28m2, mo`e kompletno mame {ten.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680345 LI MAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, no ve vodovodne i strujne instala cije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-83-77.

680306 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog raspo reda, dvostran, odli~an polo `aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952.

680307

BU LE VAR OSLO BO \E WA!!!

Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom. Hitno i povoqno!!! Telefon 065/250-0213.

680319 PER FEK TAN trosoban stan od 78m2 u novijoj zgradi u Ulici Maksima Gorkog - kod Spensa. Ukwi`en, useqiv, CG, terasa, lift... Cena dogovor! Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

678926 HIT NO!! Trosoban 70m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4 god, luksuzno ura|en. Cena 63.800 evra.

Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

678932 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, 75m2 - klasi~an trosoban, 1. sprat, terasa. CG... Ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, trostrano orijentisan, renovirano kupatilo... Cena 56.650 evra.

Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200.

678929 LI MAN IV, trosoban 77m2, ukwi`en, useqiv, ju`na strana, 2 terase, lift, CG, proto~na topla voda. Cena 71.100 evra.

Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

678937 SA VE KO VA ^E VI ]A 74m2, klasi~an trosoban stan, dva sanitarna ~vora, dve terase, prvi sprat 68.600. Telefoni: 444107, 633-7853. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs.

678956 NOV, ukwi`en trosoban stan u Koste Racina, 80m2, potkrovqe (kosine u spava}im sobama).

Odmah useqiv. Cena 66.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

678946 TRO SO BAN 86m2, Rumena~ki put, I sprat sa liftom, fasadna cigla, dve terase, lepo kupatilo, posebno wc, velika kuhiwa sa trpezarijom, dve ostave, dvo strano, ukwi`en, 65.000. Telefon 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs. [ifra: 1021124.

678966 KLA SI ^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 68.000 evra. [ifra:22774. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19-013, www.so lis-ne kret ni ne.com.

678910 HIT NA PRO DA JA, Liman 1, klasi~an trosoban stan, odli~an raspored 77m2, osmi sprat i nije posledwi, ukwi`en, vredi videti! Cena 67.000 evra. [ifra:12833. Telefoni: 065/20-19013; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

678911 IZ U ZET NA PRI LI KA. Odli~an trosoban stan u Maksima Gorkog. Klasi~an, renoviran, sa lepom terasom, zgrada od fasadne cigle.

Telefoni: 065/2019-010; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. [ifra:24352.

678912 GR BA VI CA - ukwi`en nov trosoban stan 82m2, odli~an komforan, cena 76.000 i nije fiksna! [ifra:13915. Tel.: 063/182-7627, 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com.

678913

UKWI @EN! Centar, Ul. Sowe Marinkovi}, 104m2. Mo`e zamena za mawi. Telefon: 062/404-870.

65155 DU PLEKS 93m2, ~etiri sobe, trpezarija sa kuhiwom, sva kupatila, terasa, peti sprat, lift, kablovska, ukwi`en, nadzor, vlasnik, 90.000E. Telefon 065/298-75-74.

65180

PRO DA JEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

62768 OD LI ^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena 77.000 evra. [ifra:23835. Tel.: 021/520-231; 065/20-19-010, www.so lis-ne kret ni ne.com.

678914 PRO DA JEM ili mewam, 3.5soban stan povr{ine 86m2 u Seqa~kih buna. Sre|en, 3. sprat, blizu osnovne {kole, lepa terasa, okrenut na sun~anu stranu-jugoistok. Mogu}a zamena za ve~i dupleks u centru. Telefoni: 064/134-04-59, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. [i fra:24354.

678915 SA LON SKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, moze zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Telefon 063/517846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs. [ifra:1013277.

678967 EKS KLU ZI VAN troiposoban 86m2, Seqa~kih buna, Novo naseqe, III sprat, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen stan, tri spava}e sobe, velika terasa, mirna ulica, ostaje ugra|en name{taj, ukwi`en, 79.000. Telefon 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs. [ifra:1021108.

678968 MAK SI MA GOR KOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m 83.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

678957 LI MAN, odli~an, ukwi`en 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel.: 6368429, www.bo mil.rs.

680309 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA 94m2 u vojnoj zgradi troiposoban stan ukwi`en, prazan, na ~etvrtom spratu, 87.500. [ifra 1004352, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefo ni: 451-318, 063/10-10-661.

680283 U CEN TRU u @elezni~koj ulici salonski troiposoban stan 85m2. Povoqno, 82.500. Telefon 060/07-53-782. [ifra 1004517, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

680284 U VOJ NOJ ZGRA DI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwi`en. Cena 87.000. Telefon 063-7776-233.

680370 LI MAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan 125m2. ^etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa. Izuzetan! Telefon 0637776-233.

680371 OD MAH USE QIV salonski stan 136m2 kod Dunavskog parka. II sprat, Ukwi`en, lift, tri terase. Retka prilika! Cena 125.000. Telefon 063-1088017.

680372 NA GR BA VI CI ~etvorosoban stan 105m2 nov, ukwi`en u odli~nom stawu. [ifra 1004317, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 060/07-53-782.

680286 KOD SKUP [TI NE salonski stan 137m2 na drugom spratu, zgrada je sa liftom, ukwi`en, odli~na cena 113.000. [ifra 1003338. Tel. 523-193, 065/85-06616, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

680287 ^E TVO RO SO BAN stan 83m2 na Novoj Detelinari, ukwi`en, dupleks. Hitno i povoqno, 60.000, jednoiposoban u dowoj eta`i i u gorwoj eta`i dve sobe. Tel. 065/85-06-616, 451318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

680288 GR BA VI CA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 87.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

680310 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

680311

nedeqa2.decembar2012.

BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

680308 DU NAV SKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

680321 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

680322 DU NAV SKI PARK!!! Salonski stan od 900 evra po m2, kompletno za adaptaciju u odli~noj zgradi, dvostran!!! Tel. 063/500-213.

680323 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!!

Tel. 065/25-00-213.

680324 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680346 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan 106m2 na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

680347 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867, Tel.: 063/520-296; 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

678916

PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2, potez Mala Testera.

Telefon: 060/7668810.

64958 PA RA GO VO, plac 1085m2, 10E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate.

Aca. Telefoni: 063/ 532-362, 021/6624-269.

65110 PO PO VI CA - Lova~ka ulica, vikendica na 2.200m2 placa, 50m od glavnog puta, voda, plin, telefon, dozvoqena gradwa, 22e/m2. Telefon 063/585-076.

65189 PRO DA JEM plac u Rumenki 586m2, povoqno. Telefon 060/180-8044.

65159 3,5 HEK TA RA zemqe na Banstolu, blizu puta, 2,5 jutra u Karlovcima, blizu mesta, povoqno, vikendica na Stra`ilovu 8.000. Telefon 064/0438702.

65161 PLAC - zemqi{te, na putu Novi Sada - Ba~ki Jarak, 20.950m2, izlazi na asfalt sa dve strane, hitno. Telefon 063/1289-797.

65184 PRO DA JEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon: 064/1789-789.

64340 GRA \E VIN SKI PLA CE VI 300 - 1800 uz svu infrastrukturu, 5 km od centra. Telefon 064/115-06-39.

65145 GRA \E VIN SKI PLA CE VI - 4 komada, ukupno 3000m2, mo`e i u komadu, cena 30E/m2. Naseqe Veliki rit - Klisa. Telefoni: 021/6500-051, 062/8760536.

65164 PRO DA JEM ku}u u Sremskim Karlovcima, 2 odvojene stambene jedinice.

Telefon: 062/864-0174.

65271 PE TRO VA RA DIN - plac 1.000m2, front 35m2, sre|en, sa starom ukwi`enom ku}om, 100m od glavne ulice. Telefon: 063/585-076.

65186 PE TRO VA RA DIN - glavna ulica, ru{evna ku}a 120m2 na placu 730m2, dozvoqena gradwa 1000m2, cena 85.000E. Telefon: 063/152-052-1.

65187 PE TRO VA RA DIN - placevi: 750m2, 900m2, 1300m2, 2100m2, dozvoqena gradwa, dobra lokacija. Telefon: 063/152-052-1.

65190 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

65057

23

PRO DA JEM ku}u na Vidov danskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 061/249-8409, 062/107-29-96.

65060 KLI SA, me|unarodni put, dve ku}e 230m2, plac 1000m2 izlazi na dve ulice. Za vulkanizere, tehni~ki pregled i sl. Telefon 063/587-602.

65077 KU ]A 50m2, Alekse Nenadovi}a 23, legalizovana, plac 700m2, pomo}ni objekti, velika ba{ta, cena 25000E. Telefoni: 021/6500-051, 062/876-0536.

65165 PRO DA JE MO ku}u od 150m2 na Salajci za 120.000E sa eta`nim grejawem, ~vrst materijal, gara`a. Telefon 063/540165.

65208 BE O ^IN ku}a 120m2 stambene prostorije na spratu, plin, telefon, kablovska, gara`a, tri lokala u posebnoj ku}i. Cena dogovor.Telefon 063/845-87-57.

64944 PE TRO VA RA DIN ku}a monta`na, 80m2, nusprostorija 40m2, plac 500m2. Rakovac ku}a monta`na 90m2 sa gara`om, ukwi`ena, plac 870m2. Hitno.

Telefon 063/587-602.

65076 PE TRO VA RA DIN - uli~ni deo ku}e sa dva lokala u radu, predvi|eno za ru{ewe, Preradovi}eva 11, kod {kole. Telefon: 063/534-127.

65094 PE TRO VA RA DIN - novija ku}a sa vi{e stanova na velikom placu i dobrim papirima. Ekstra lokacija. Telefon: 063/585076.

65188 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810.

64957 KA ME NI CA - ku}a 100 m2 (4 sobe), plac 350m2, parket, centralno grejawe, pogled na Dunav, 33.000E. Mo`e zamena za stan - lokal. Telefon 064/14654-74.

65150 VE TER NIK - prodajem 2 ku}e na placu, vlasnik, ukwi`eno 95.000E, mo`e zamena mawi stan i doplata. Telefon 065/823-89-60.

64450 PRO DA JEM ku}u 180m2, Ba~ki Petrovac, 7 ari, dvori{na, velika hala za izradu metli.

Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781-242.

64866 TE LEP, blizu Limana IV, ma wa ku}a za ru{ewe na placu od 750m2, front 15 metara. Zona porodi~nog stanovawa. Cena 70.000 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6604, 6614-200.

678941 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77.

680312 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 680313 KU ]A, Telep, odli~na lokacija, 215m2/620m2, novija, odli~na gradwa, prelepo dvori{te. Telefoni: 021/450-417; 063/665-230, www.kvart-ne kret ni ne.com.

680380 TE LEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

680388 HIT NA PRO DA JA - Novi Sad - Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, dvosoban stan, 47m2 i JIS - 33m2 (zasebne ce line), sa posebnim brojilom.

Gara`om od 15m2 i plac 150m2, 30.000E. Tel. 063/11-24-911, 021/526-622.

680398 NO VI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 2 komforna trosobna stana 73m2 i 63m2 (zasebne celine), sa posebnim brojilom, 2 gara`e po 15m2 i placem 350m2, cena 50.000 evra. Hitna prodaja. Tel. 063/11-24-911. 021/526-622.

680399 KU ] A, Pe tro va ra din, 110/500m2, odli~na lokacija.

Telefoni: 021/450-417; 064/99697-55, www.kvart-ne kret ni ne.com 680373

24

nedeqa2.decembar2012.

KU]A Sr. Kamenica, 118m2 na placu od 700 m2, odli~na nekretnina, blizina centra, super cena 54.500E. Tel.: 021/450417; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com.

680377 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 85.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Te l.: 444-107, 633-7853.

678948 ODLI^NA {estosobna ku}a na ^ardaku, 180m2, plac 1000m2 - kvadratnog oblika, ukwi`ena - odmah useqiva, gradwa sendvi~ zid... Cena 125.000 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779.

678938 SREMSKA KAMENICA, {iri centar, dobra prizemna trosobna ku}a, stambene povr{ine 110m2, ravan plac od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwi`ena, mirna ulica, eta`no grejawe, suteren, gara`a, pe~ewara! Cena 75.000 evra. [ifra:119. Telefoni: 064/134-0459; 065/20-19-006, www.solis-nekretnine.com.

678890 VETERNIK, odli~na ukwi`ena spratna ku}a, 260m2/510m2. Prelepa! Cena 110.000E. Tel. 021/522-177, 064/215-60-90.

680390 AGENCIJA „Lider” kupuje za poznate kupce ku}e na selu, seoska imawa i poqoprivredno zemqi{te u Vojvodini. Isplata u gotovini. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs.

678958 ^ORTANOVCI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063-7776-233.

680349 KUPUJEM obradivo zemqi{te od 5-50 ha u Ba~koj. Tel. 063/11-24-911.

680397 LOKACIJA na Novoj Detelinari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... cena 200.000 evra, mogu i kvadrati. Za vi{e informacija 064/2003-103. 678891 PRODAJEM obradivo zemqi{te od 200 ha. Povoqno. Tel. 021/522-177, 063/11-24-911.

680401 NOVI KNE@EVAC, 15 ha obradivog zemqista - III i IV klasa. Tel. 021/526-622, 063/1124-911.

680400 PLACEVI, Popovica, Bocke, gra|evinski, odli~no locirani, pogled. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97, www.kvartnekretnine.com.

680375 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Cena 10.000. Telefon 063-10-880-17.

680348 KU]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zi dano ciglom. Brzo useqiva.

Cena 63.800 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963.

678925

IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/2850517.

65117 LOKAL 120m2 kod ma{inske {kole, Bul. Kraqa Petra I 33.

Telefon: 063/822-0161.

65119 IZDAJEM uli~ni lokal na Grbavici 28m2, klima, re{etka, kuhiwa, toalet. Telefon 063/504-893.

65198 IZDAJEM lokal 50m2 ul, Mi~urinova kod Sajma izlog do ulice, tri odvijene celine, pogodan za kancelarije. Cena 150E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

65199

OGLASi l ^iTUQe PRODAJEM dobru i razra|enu radwu na autobuskoj stanici, na Limanu III, Ulica Narodnog fronta 28, Novi Sad. Telefon 063/500-345.

64640 CENTAR Novog Sada, pe{a~ka zona, mesto ekskluzivno prodajem ukwi`en lokal 52m2 povoqno. Telefoni: 063/8-923168, 061/621-44-24.

65122 PRODAJEM lokal u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno...

Telefon 063/538-166.

680333 PRODAJEM ili izdajem uli~ni lokal u prizemqu Master centra novosadskog sajma.

Lokal se sastoji od prizemqa + galerija, ukupne povr{ine 250m2. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel.: 063/527-459; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. [ifra:80389.

678888 PRODAJEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena: 80.000 evra. [ifra:80027. Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

678889 NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 063/550387, www.nekretnine-mojdom.com.

680260 ULI^NI lokal sa portalom u Petra Drap{ina u blizini B. oslobo|ewa 31m2. Hitno i povoqno! Telefoni: 063/10106-61, 523-193, www.nekrentnine-mojdom.com.

680261

STOLAR popravqa name{taj, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefoni: 897168, 062/837-19-94.

64900 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

65270 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65275

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Tel.: 063/8318-180, 021/451-409.

58595

POTREBNA `ena bez obaveza za negu starije `ene na selu.

Tel.: 064/301-35-11.

64931 RADNIK u proizvodwi Alu i PVC stolarije na odre|eno vreme, 2 izvr{ioca. Uslovi: iskustvo u proizvodwi Alu i PVC stolarije sa ugradwom.

Tel.: 021/6393-275.

64942

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Jakova Stojanovi}a Ja{e

Hegedi{ Johana 1927 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 3. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni sinovi Laslo i Vilmo{ sa porodicama.

ZETOR 7011, predwi amortizeri, hidro volan, 83. godi{te.

Telefon 064/50-395-13.

64999

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

62935 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/454157, 063/540-596.

63506

PE]KAR: zidamo kaqeve pe}i, kamine, nove, polovne pe}i. Kotlovi za kaqeve pe}i.

Idemo i van grada. Telefon: 064/1757-053.

64573 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefoni 6612-570 od 9-12 i od 1519.

65096

Bila je velika ~ast i sre}a imati te za prijateqa. Tvoj odlazak odneo je i deo nas koji smo te voleli.

Tvoj prijateq Slavoqub Zlatanovi} sa porodicom.

65295

65307

Posledwi pozdrav po{tovanom {ogoru

Posledwi pozdrav

Hegedi{ Johani

Jovici Stojanovi}u

od: sestre Vilme, zeta Steve i porodica Stoj{in i Raji}.

od {ogorice Smiqe i {ogora Vlade.

65308

U 64. godini prestalo je da kuca veliko srce

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/33-77-695, 062/ 82312-98, 824-611.

65052 JUGO IN 2007, kao nov, penzioner vozio, 30.000km, cena: 1.700E. Telefon 064/11-22-706.

65135 ZASTAVA 101 - JUGO 55 50 kom 2000 - 2005. godi{te, plin - atest, auto-plac, cena dogovor. Telefon 064/8600-231.

65160 PRODAJEM Golf II, 1989. god, 62m2, 1978ccm3, benzin gas, registrovan do 2. 4. 2013. u solidnom stawu. Telefon: 065/5753033.

65260

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od dobrog i ~estitog ~oveka

65296

Posledwi pozdrav

Qubice Milanov FRI ZER SKO-KO ZMETI^KOM salonu potrebna iskusna manikirka. Mogu} svaki dogovor. Zvati na telefon 060/66287-87.

64994 EVROPA: potrebni zidari, tesari, armira~i, kuvari, kuvarice, konobarice, medicinske sestre, gerontonegovateqice, vaspita~ice, bebisiterke, guvernante sa ma|arskim paso{em. Telefon 021/496333.

65181 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, pedijatrisku sestru, za korisnike u zemqi, inostranstvu. Telefon 021/400-148.

65183 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

680314

Puni bola obave{tavamo sve koji su je po{tovali i voleli da je sahrana mile Qube u ponedeqak, 3. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Starom grobqu, u Futogu.

O`alo{}ena }erka Ru`ica sa porodicom.

od drugarice Marice Kragi} sa porodicom.

Neka te an|eli ~uvaju.

65293

OG2

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i deda

Stanko Pavlovi} Duda KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/9945002, Savi}.

64794 PROIZVODWA i prodaja svih vrsta vo}nih sadnica ukrasnih ~etinara i li{}ara.

Telefoni: 021/6614-380, 021/6619-236, 063/8-351-900, 063/8946-619.

64899 PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3.500 din. metar.

Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142.

65051 SENZACIJA, hrana za velike i male papagaje po proizvo|a~koj ceni, kilogram samo 120 dinara, Futo{ka pijaca tezga 189. Navalite Novosa|ani.

65202 OTKUPQUJEMO polovne {amotne kupole (}upove) iz kaqevih - pe}i elektro radionica - Novi Sad. U Futo{koj br. 30. Telefoni: 548-140, 069156-8319, 063/538-602.

65243 PRODAJEM stubaste i smaragdne tuje od 1 do 2 m, mo`e kompenzacija. Telefon: 062/304-531.

65252

Mariji Le|anac

iz Bano{tora 1933 - 2012.

Opro{taj je danas, 2. 12. 2012. godine, u 13.00 ~asova, u porodi~noj ku}i, u Bano{toru.

Posledwi pozdrav

Mariji Le|anac od wenih najmilijih porodica Le|anac Ivke, Vesne i Miroslava.

Wegovi najmiliji.

65294

OG1

Svi smo zanemeli od tuge i bola pred stra{nom ve{}u da na{ kum

Radoslav Guzina nije vi{e sa nama. Bio je to divan ~ovek, retko vedrog duha i izuzetne inteligencije.

Nikada ga ne}emo i ne mo`emo zaboraviti.

Koji} Uro{, Julijana i Tadija.

65311

^iTUQe l POMeni

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

25

S tugom i po{tovawem oprostili smo se od dragog prijateqa i druga

Danas, 2. 12. 2012. godine, navr{ava se tu`na godina od kada je preminuo na{ najmiliji suprug, otac i deda

Radeta Duki}a

Nemawa Milkov

1921 - 2012.

2011 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak 3. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. ]erka Nevenka, zet Rade i unuci Miroslava i Miroslav.

POMEN

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 29. 11. 2012. godine napustila na{a voqena

U ponedeqak, 3. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, odr`a}emo petogodi{wi pomen na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu, mojoj dragoj mami

Milica Sedlan Nadica, Jonta-Enigma, Miroslav M. M, Remecki, Sloba, Ne{a.

Dragi tata, vreme prolazi, dani su sve te`i.

Ani Jelki}

Tvoji najmiliji, porodica Milkov.

ro|. Ali|uki}

65268 65215

65131

POMEN

POMEN

Pro{le su tri godine od kako nisi sa nama. Vreme ne}e izbrisati se}awe na tebe

2. 12. 2007 - 2. 12. 2012.

Draga mama, u na{im srcima uvek }emo ose}ati prazninu i bol koji se ne}e nikada ugasiti.

Na{oj dragoj

O`alo{}en sin Zoran.

65292

Posledwi pozdrav prijatequ

Kova~ Jano{ Ivan Radoj~i} 2009 - 2012.

Tvoji najmiliji: sin Nikola, }erka Ivana, unuke Teodora i Andrea i supruga Seka.

Sne`ani Haxi Pavlov

Posledwi pozdrav dragom

Pet je godina bola. Prazno je tvoje mesto kod na{eg stola.

U grudima nam bolno srce tu~e, boli jo{ vi{e nego da si oti{ao ju~e.

Vole te tvoji: supruga Olga i sin Dejan.

danas, 2. 12. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kada je preminula, ali na{a qubav ostaje ve~na.

Zauvek Tvoja porodica, }erka @ana i sin Sa{a sa porodicama.

65298

64982

65000

3

Vola{ Bo{ku

Vola{ Bo{ku

1941 - 2012.

od porodice Mali}.

65300

Stevan Jerkov

Ilinka Jerkov

17. 12. 1996 - 2012.

ro|. Petri} 4. 12. 2011 - 2012.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Oti{ao si bez pozdrava, bez posledweg zbogom.

Tvoja plemenitost i dobrota osta}e zauvek u na{im srcima.

Veliko hvala za sve.

Posledwi ispra}aj na{eg Boleta je 2. 12. 2012. godine, u 12.30 ~asova, iz porodi~ne ku}e.

Tvoji najmiliji: supruga Lela, sin Goran i }erka Gordana sa porodicama.

Ni{ta vi{e nije kao {to je bilo, ali }e opet jednom biti.

Luka, Vojin, Nata{a, Ogwen, Dobrila i Nikica.

Najdra`a na{a bakice, s puno topline, dobrote i qubavi si nas uzgajala i stalno si mislila na nas, bri`na i nasmejana. Ostalo nam je toliko lepih uspomena na tebe koje se nikad ne mogu zaboraviti.

Mi te neizmerno volimo i uvek }emo misliti na tebe i deku.

Tvoje unuke: Sandra i Tamara.

65290

65045

65299

SE]AWE

Vola{ Bo{ku

TROGODI[WI POMEN

Dragica Pa{i}

Posledwi pozdrav voqenom deveru i stricu

2. 12. 2009 - 2. 12. 2012.

Stanko Skenxi} sa porodicom.

65305

Marija Balen - Cvitko

Nedeqko Pavlovi}

Qubu T. Samarxi}u 1929 - 2012.

4. 12. 2010 - 4. 12. 2012.

Tu`na je pomisao da te vi{e nema. Godine prolaze, ali tvoj lik i dela ni{ta ne mo`e da izbri{e. S qubavqu te pomiwemo, a se}awe na tebe daje nam snagu da idemo daqe.

„Izdaleka divimo se svemu�.

Tvoji najmiliji: supruga Darinka, }erke Boja, Cvijeta i Radenka.

Snaja Darinka i bratanac Dejan Samarxi} sa porodicom.

Silvija, Marko, Sa{ka i Zoran.

65297

65133

Milorad Jeli} POMEN Danas, 2. 12. 2012. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em an|elu

Nemawi Burgija{evu

65063

1967 - 2012.

Dana, 2. 12. 2012. godine navr{ava se devet godina od kada nije sa nama

Nada Jeli}

Milica Beli} - Kanazir

2005 - 2012.

Pro{lo je ~etrdeset najtu`nijih i najbolnijih dana od kad si se iskrao od nas sre}o, nado, ponosu, an|ele na{.

Vreme prolazi, a bol nikad prestati ne}e.

Ve~no neute{ni tvoji: majka Bosa, otac Milosav i brat Stefan.

65116

U mom srcu i mislima osta}ete zauvek.

Va{a Qiqa.

65090

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj voqenoj

JEDNOGODI[WI POMEN voqenoj majci

Mari Radi}

Mari Radi} ro|. Despeni}

Nikad ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i qubav koju si nesebi~no davala.

Tvoji najmiliji: sestra Vinka i brat Radoslav sa porodicama.

U srcu se nismo oprostili s tobom, a re~ zaborav za nas ne postoji.

Svaki dan s tobom u mislima, a u srcu zauvek.

Tvoji koje si volela: suprug Mitar, sin Ranko i }erka Rada.

Jo{ jedan tu`ni pozdrav koji ne}e{ ~uti, i jo{ mnogo suza koje ne}e{ videti.

Neka te an|eli ~uvaju kao {to si ti ~uvala nas.

Tvoja }erka Rada sa porodicom.

64937

64933

64932

26

07.00 08.00 08.05 08.30 09.00 09.25 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.25 01.15 02.10

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Академац Увек медаља Зелено, волим те зелено квиз Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Цилкус француских ТВ новела: Касица, филм Државни посао ТВ Дневник Дивља Скандинавија Бесни пси Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: У забити, филм Грување Циклус француских ТВ новела: Касица, филм Балкан експрес: Обрачун код „Бел Епока“

Таблоид Гости емисије „Таблоид“ су ТВ водитељка Сања Маринковић и певач поп музике Сергеј Ћетковић. У емисији ће гости испричати зашто им је Лондон у срцу и шта им је емотивно значила песма „Погледи у тами“. Ту је и специјална прича о томе како је Кемал Монтено реаговао на лажну таблоидну причу са интернета и из медија да је умро. Уредник и водитељ емисије је Александар Филиповић. (РТВ 1, 14.00)

07.30 08.00 08.30 09.00 09.55 10.15 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa2.decembar2012.

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Баклан експрес: Обрачун код „Бел Епока“ Како... Лулу Траговима давне прошлости, док.образ.серија (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Такмичење војвођанских мађарских хорова Под истим кровом Пријатељство без граница, док.филм (рус) са српским титлом Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Мој гост (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Широки план (рус) ТВ Спорт (мађ) Пандорина кутија, филм

06.00 09.00 09.30 11.00 13.00 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Меридијанима Више од откоса Ћаскање Здравље и ви И неwс Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Глас Америке Ноћни програм

06.30 Документарни програм 07.00 Цртани филм 07.30 Путовања сербез задовољства и уживанције 08.20 Сремски Карловци од суботе до суботе 09.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм: Рат мирочувара 1. део 16.00 Вести 16.10 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Сећања 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм: Рат мирочувара 2. део

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.37 13.00 13.15 13.23 14.08 14.48 15.00 15.11 15.56 16.00 17.00 17.06 17.31 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 22.15 22.20 00.15 00.33 02.12 03.00 03.06 03.18 03.57 04.45 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Шабан и Илда Шаулић Време је за бебе Гастрономад Вести САТ Вести Јагодићи Вести Задња кућа, Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Ја имам таленат Вести Клопка,филм Дневник Егзит Шљивик Вести Гастрономад Балканском улицом САТ Јагодићи Верски календар

Јелена Јовић са сином Урошем

Вре ме је за бе бе Уче сни ци да на шње епи зо де су Је ле на (28) и Не бој ша Јо вић (30), ме шта ни на се ља Но ви Ба нов ци ко ји су 4. сеп тем бра по тре ћи пут по ста ли ро ди те љи. Је ле на је Не бој ши, по сле си на Ду ша на (3) и кћер ке Те о до ре (2), ро ди ла и си на Уро ша. На по чет ку бра к а ду гог че ти ри го ди не, мла дим Јо ви ћи ма до го ди ле су две труд но ће, али су се обе за вр ш и л е не у с пе ш но. Иако по тре се на гу бит ком, Је ле на је би ла упор на у же љи да баш у пр вој го ди ни бра к а до би је сво ју пр ву бе бу... (РТС 1, 14.08)

Азбука родитељства (Новосадска ТВ, 12.30) 06.00 07.15 08.30 09.45 06.00 Шпанска лига: Валенсија Сосиедад 09.30 Преглед Евролиге 10.30 Руска лига: Анжи – ЦСКА 12.30 СК студио 13.30 ФА Куп: МК Донс – АФЦ Вимблдон 15.30 НБА уживо 15.40 НА данашњи дан 16.00 Аустријска лига: Салсбург – Аустрија 18.00 НБА: Њујорк - Феникс 20.30 Премијер лига голови 21.00 Шпанска лига: Мајорка – Сарагоса 23.00 Одбојка: Трентино – Копра Пиакенза 00.45 Премијер лига: Норич – Сандерланд

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Бибер плус, 21.30 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

12.00 13.00 14.00 15.45 19.00 19.15 20.30 22.30 01.00 02.00

Домаћин Жене Галилео Филм: Индијана Џонс и крсташки поход Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Будва на пјену од мора Фолк Филм: Пољубац за лаку ноћ Досије Став Србије

Лазар Сакан и Ана Коњовић

dnevnik

07.25 07.50 09.50 10.30 11.00 11.35 14.20 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55 03.05

Јелен Топ 10 Ове недеље питамо се како се данас живи од рокенрола у Србији! Сигурно сте се и ви питатали на који начин опстају наши музичари. Да ли се у време “скидања” песама са интернет уопште купују ЦД издања домаће рок музике и ко их купује. Је ли је свирка једини начин за домаће рок звезде да опстану и колико су неки од њих приморани да свој таленат, зарад примарног посла који им обезбеђује егзистенцију, ставе у други план... Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић. (РТС 2, 22.19) 06.02 07.00 07.45 07.49 08.00 09.00 09.24 09.28 09.43 09.59 10.26 10.30 11.00 12.00 12.33 13.05 13.31 14.00 14.31 15.10 15.54 17.03 17.37 17.52 18.17 18.42 19.53 20.00 21.00 21.52 22.19 23.04 23.36 00.00 00.27 00.50 01.14 01.53 03.04 03.59 04.47 05.32

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Дозволите.. Попај Бернард Поштар Пат Тамиријево лето, ЕБУ драма Проветравање Датум Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Тема Србије на вези Београд-вечити град Вече севдалинке ТВ фељтон Рукометна фантазија Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Жарково прича која траје Датум Недељом увече Запамти ме Ликовна колонија РТС Јелен топ десет Фестивал науке 2012 Проветравање Викенд евронет Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Београд-вечити град Жарково прича која траје Севдалинке Запамти ме Јелен топ десет Мој љубимац

07.00 11.00 12.00 12.30 13.00 15.00 16.15

Добро јутро Слике живота Топ спид Прељубници Филм: Војникова љубав Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник Курсаџије Тренутак истине Модна полиција ВИП рум Филм: Зачаран Филм: Звездана прашина

18.15 19.30 20.00 21.00 22.40 23.15 00.15 01.45

Цртани филм Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Два и по мушкарца Филм: Нацо либре Вести Спортски преглед Сити и витки Свет на длану Вести Филм: Роки 3 Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Крађа Мона Лизе Укључење у Б92 Инфо

Свет на длану: Бутан Контикијева екипа серијала „Свет на длану” овога пута нашла се у Бутану, једној од чаробних хималајских земаља. Због божанствене природе и хармоничног начина живота зову га „Шангрила” - последњи рај на земљи. Представљена су два града, главни Тимпу и много мањи Паро, веома сличан по архитектури првом... Аутори: Слободан Мићић, Марија Шкиљаица Мићић и Ратко Кушић. (Б92, 18.00)

08.00 10.00 11,00 12.30 13.00 15.00 16.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 01.00 03.00 05.00

Филм: Пчелица Бери медић Амиџи шоу Филм: Норбит Сити новости Филм: Ратник олује Филм: Изгнаник Тријумф љубави Филм: Пљачком до Харварда Биљана за вас Тешка реч Филм: Стражар Тријумф љубави Сити новости Филм: Метро Филм: Стражар Биљана за вас

Љубинка Кларић

Нормални људи Предграђе у Београду - гето у гету. Безнадежност, клаустрофобија, послератна атмосфера, депресија и усамљеност једне генерације у последњим месецима 2000те године... Улоге: Љубинка Кларић, Небојша Глоговац Режија: Олег Новковић (Хепи, 19.30) 05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.55 14.05 16.00 17.25 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 00.00

Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби у Крцку Орашчићу Моћни ренџери Нинџа корњаче Легенда о Неши Бакуган 3 Бен 10 Изненађење! То је невероватно јестиво Вести Викенд поподне - Брвнара Балканска браћа, филм Позајми ми ауто Подвиг Телемастер Нормални људи, филм Једна жеља једна песма Луда кућа Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa2.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

23

27

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс Алесандрова кухиња Венчаница из снова Савршен стил Луди за кућом - Америка Луксузни дом Новац на јеловнику Мисија „Мени” Карсонов свет Опсесивно-компулзивни поремећај 22.45 Шминкање са Клио 23.40 Карсонов свет 01.40 Опсесивно-компулзивни поремећај

07.40 10.25 11.20 15.00 15.55 16.50 17.15 19.05 20.55

09.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 10.00 Александрова највећа битка 11.00 Животиње које су ушле у историју 11.30 Преживети напредак 13.00 Наполеон 15.00 Јелена Тројанска 17.00 Брдо храма 18.00 Лондонска болница 20.00 Уврнути Лули 21.30 Деца Стаљинграда 22.00 1066.

23.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 00.00 Тајм тим година 01.00 Јелена Тројанска

07.10 Одмори се, заслужио си 07.48 Златна кинотека. Седам година верности, филм 10.01 Ни ДА ни НЕ: Хомосексуални парови и посвајање дјеце 10.57 Истраге госпођице Фисхер 12.29 Плодови земље 13.23 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.43 Пустињска прича - Ел Шат, док. филм 17.14 Вртларица 17.48 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.58 Спорт 20.08 Лото 6/45 20.14 Све у 7!, квиз 21.13 Стипе у гостима 21.45 Недељом ујутро 22.18 Дамин гамбит 23.30 Вести из културе 23.47 Недељом у два 00.50 Истраге госпођице Фишер

08.00 10.00 14.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 02.15

Филм: Пољубац у поноћ Видовњак Монк Филм: Деца шпијуни Пандури новајлије Хаваји 5-0 Плаве крви Краљевски болесници Пандури новајлије Филм: Пасје поподне Ђаволова љубавница

07.45 Ју-Ги-Ох!

09.00 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.45 Галилео 10.55 Љубав је на селу, док. сапуница 12.15 Смртоносних 60, док. серија 13.25 Мајстор Џек, филм 15.15 За љубав или лову, филм 17.10 Бибин свет 17.45 РТЛ екстра Магазин, 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сулејман Величанствени 21.15 Антонија Билић - нестали осмех, док. филм 22.20 ЦСИ Мајами 01.05 Књига искупљења, филм 03.00 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Ма ја ми До ка зи упу ћу ју ка ко би жр тва, ко ју је на пао и убио ме двед, мо гла би ти ма мац. Уско ро по ста је ја сно да је уби ца же лео овим чи ном да са кри је дру га уби ства: елит не про сти тут ке и ње зи ног чу ва ра, ко ји су би ли део лан ца про сти ту ци је... Уло ге: Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 22.20)

08.00 Вилењаци 09.30 Хајди 10.30 Ускршња бајка 12.00 Филм: Византијско плаво 14.00 Филм: Било једном у Кини 1 16.00 Филм: ТТ синдром 18.00 Филм: Ледени амбис 20.00 Филм: Чудо у Ливерпулу 22.00 Филм: У измаглици 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

ТТ син дром То ком јед не но ћи 2001. го ди не, гру па мла дих љу ди кре ће у про вод у Бе о гра ду. Је дан од мо ма ка је оп сед нут сни ма њем ви део ка ме ром јер му та ко ствар ност из гле да сно шљи ви ја. Дру ги пак, од лу чу је у име ко лек ти ва да улеп ша ве че с не што бе лог пра ха. При мо пре да ја је за ка за на у бив шем тур ском ку па ти лу... Уло ге: Ни ко ла Ђу рич ко, Со ња Да мја но вић, Бран ко Ба не Ви да ко вић, Не бој ша Гло го вац, Фе ђа Сто ја но вић, Ду ши ца Же га рац, Љу бин ка Кла рић Ре жи ја: Де јан Зе че вић (Си не ма ни ја, 16.00)

Том Хјулк

Ама де ус Не ка да шњи слу жбе ни беч ки двор ски ком по зи тор Са ли е ри по ку шао је са мо у би ство у луд ни ци. Све ште ни ку ко ји је до шао да га ис по ве ди при ча о сво јој, лич но до жи вље ној, кри ви ци за пре ра ну смрт мла дог му зич ког ге ни ја Мо цар та... Уло ге: Ф. Ма реј Абра хам, Том Хјулк, Ели за бет Бе риџ, Рој До трис, Џе фри Џонс Ре жи ја: Ми лош Фор ман (ХРТ 2, 21.35) 07.52 08.58 10.40 10.52 11.00 12.06 13.35 14.11 16.00 17.40 18.25 18.46 19.15 20.40 21.35 00.34 01.38

Со ња Да мја но вић

Судије за стил Књижарка Суперзвезде плеса Да, драга Шапат духова Али Мекбил Пројекат Модна писта Секс и град Штиклама до врха Богобојажљиве намигуше Очајне домаћице Тело је доказ Џордан Модна полиција Паранормална искуства познатих лицности 00.05 Суперзвезде плеса 01.05 Књижарка 01.35 Да, драга

06.00 06.25 06.50 07.35 09.30 11.10 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Концерт класичне музике Циклус пустоловних филмова Библија Портрет цркве и места Илок: Миса, пренос Победнички круг, филм Бабyбонус Плес са звездама Олимп Бивер Крик: Светски скијашки куп - велеслалом, пренос 1. вожње Таеквондо - Светски куп Магазин Лиге првака Бели планет, док. филм Бивер Крик: Светски скијашки куп - велеслалом, пренос 2. вожње Амадеус, филм Давор Радолфи и Ревијски оркестар ХРТ-а Ноћни музички програм

06.00 Били Елиот 08.00 Оженио сам убицу 09.30 Дани славе 11.30 Ени 14.00 Злочини и преступи 16.00 Џет лег 18.00 Осуђеници 20.00 Тежак избор 22.00 Обучена да убије 00.00 Анђеоске очи 01.00 Еротски филм 01.50 Еротски филм

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Пространо је море Момци с Мадисона Дете беса Прва забрањена љубав На самом дну океана Неухватљива истина Адвокат са плаже Момци с Мадисона Екстремно крупан план Подстанарка Основне ствари Неухватљива истина Адвокат са плаже

Еми ли Прок тер

07.15 08.10 09.05 09.30 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Трговци Лет изнад Аљаске Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Пут око света са 80 превозних средстава Ураган Сенди Изуми и открића који су променили свет Чудовишта из реке Чудо да сам жив

08.30 Бијатлон 09.30 Скијање 10.30 Скијање 11.15 Ски скокови 11.30 Скијање, крос кантри 12.30 Бијатлон 13.15 Скијање 14.15 Бијатлон 15.15 Сви спортови 15.30 Коњички спорт 17.00 Билијар 17.45 Скијање 18.45 Скијање 20.15 Скијање 21.45 Билијар

Т

Са мит ве ли ких и рђа вих

оком разговора с Милошевићем, бука демонВеома бесан на међународну заједницу, Милострација се чула кроз његов прозор, што је до- шевић се све дубље повлачио у свој лагер. Савети принело (као и значајно конзумирање виски- су му све више долазили од тврдолинијаша из круја) његовом све већем гневу. Тврдио је да је број де- га око његове супруге. Демонстрације су се настамонстраната далеко мањи од оног које наводе стра- виле. Милошевић је неуспешно покушавао да срени медији. Много се трудио да објасни да се научне ди ствар са студентима (класичан титовски трик) и процене могу извршити увећавањем ТВ-снимака. игнорише главне демонстрације. На крају, после Један страни новинар ми је рекао да се намерно го- стотинак дана попустио је, увео тзв. лекс специјавори о огромном броју демонстраната да би се стра- лис. Заобишавши правне финесе, коначно је донео ни уредници убедили у то да због тога још вреди др- политичко решење за кризу које су припремили њежати дописнике на терену. Мој аташе за одбрану ме гови сарадници. Није му то донело никакав полије свакодневно, након научних процена, извештавао тички кредит код опозиције у земљи, ни демократо трећини демонстраната у односу на број који у из- ског света у иностранству. Ретко кад је изгледао вештајима наводе страни дописници. Ма шта било слабије. истина, нисам имао потребе да Милошевићу пруНо, тад му је у помоћ притекла опозиција. Пожим задовољство. Још нервознији и са честим ска- што су се гостили по Европи (током помало проредностима, наставио је: „Ако сте дошли овде да блематичне посете Лоднону Ђинђић се надао да ће представљате своју земљу, онда у реду; али ако би- бити дочекан као знаменита личност), лидери Коасте да сређујете ствари у Србији, нисте добродо- лиције „Заједно“ су заборавили пиштаљке и кренушли. Верујте ми, да ја нисам овде, ствари би се вр- ли да се нађу с Медлин Олбрајт у Њујорку. Кад су ло лоше одвијале по Србију.“ „Наравно“, одговорио сам, „Србија би била сасвим другачије место да нема Вас“. Образлажући Форин офису ту изузетну размену мишљења, рекао сам да се Милошевић понаша као рањена животиња сатерана у ћошак. Да ли стварно верује у то да је увређена страна или је све то ствар фантазије, готово је небитно. Он би се у садашњем расположењу могао понашати потпуно ирационално, против својих интере са и интере са своје земље. Закључио сам да је важно одржати дијалог. Вршење притиска на њега у сада опасном расположењу могло би дове сти до же стоке експлозије негде другде (рецимо, на Ми лу ти но вић нај по год ни ји да бу де про гла шен за „из дај ни ка” Ко сову) да би се одвратила пажња од догађаја у са- се вратили, њихово крхко јединство коначно се расмој Србији. пало. Ђинђић је морао признати да се тајно с МиОбојица смо имали доста времена да пажљиво лошевићем састао неколико недеља раније; Драразмислимо о нашем разговору. Доживео сам Ци- шковић је био све неповерљивији према коалициомерманову судбину. Био сам стављен на црну листу ним савезницима, а нарочито је сумњао да ће Ђини нисам примљен пет месеци. Видећу га кратко тек ђић подржати његову кандидатуру за председника крајем априла, на пријему код савезног председни- Србије. Чак је и Весни Пешић дојадила Драшковика поводом Дана Устава. Било је то велико окупља- ћева тактика наметања ултиматума коалиционим ње великих и рђавих. Сви министри су били свеча- партнерима, говорило се, често на инсистирање но обучени, као и савезни и републички председни- моћне супруге Данице. Тако је Милошевићев брод, ци и премијери. Милошекоји беше практично потовић се само осмехивао, бинуо, успео да уплови у Је дан стра ни но ви нар ми је ло му је жао што се нисмо мирније воде. „Заједно“ је дуго видели – због презаупобеду претворило у пооб ја снио да он и ње го ве ко ле ге зетости – и предложио да пре у ве ли ча ва ју број де мон стра на та раз, разочаравши стотине се видимо чим се врати с хиљада присталица. у Бе о гра ду зи ме 1997. да би сво је одмора због „нашег правоПодстицан дија лектиуред ни ке убе ди ли у то да славног Ускрса“ (занимљив ком своје марксистичке суизбор за убеђеног атеисту). пруге, Милошевић је сталјош увек вре ди др жа ти Убрзо после бурног сано настојао да изазива судо пи сни ке на те ре ну станка с Милошевићем, кобе међу непријатељима, министар спољних послоали понекад и наводним ва Милутиновић, пристојним гестом према међуна- пријатељима. Свака анализа његове мотивације мородној заједници, позвао је бившег шпанског преми- рала је да почне од премисе да му је склоп генетски јера Фелипеа Гонзалеса да предводи делегацију погрешан. Рузвелт је сјајно, мада смејући се, оцеОЕБС-а која ће истражити кризу око изборних ре- нио да Стаљин има неке атрибуте хришћанског зултата и препоручити решње. Муњевитом посетом џентлмена, можда јер се школовао за свештеника. пред Божић 1996. он је властима дао јасан задатак да Мада је Милошевићев отац стварно био православпониште изборну превару, отворе државне медије, ни поп, нико није био склон томе да у њему види реформишу судство и започну искрен демократски било какве нијансе хришћанског господина. Милодијалог с опозицијом. Како је иницијатива за увође- шевићу су недостајале хришћанске вредности и ње ОЕБС-а припала Милутиновићу, природно је да истовремено је био опседнут потребом да сачува он буде окривљен за оно што Милошевић и његови власт по сваку цену. Наћи се ван власти, за њега је тврди сарадници виде као катастрофу. Били су очи- значило довести у опасност сопствену будућност, а гледно бесни што је опет неко, сматрали су, страно с обзиром на намере Међународног трибунала за тело дошло да се меша у послове Југославије. ратне злочине – и слободу.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa2.decembar2012.

dnevnik

2. decembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Са мо за то што сте уз не ми ре ни тре нут но то не зна чи да тре ба да бу де те уз не ми ре ни и су тра или оста так да на. По сто је од ре ђе ни ко ра ци ко је мо же те пред у зе ти да би сте уми ри ли сво ју не мир ну ду шу.

BIK 20.4-20.5.

Има те тен ден ци ју да се стр мо гла во упу сти те у но ви про је к ат. Ипак, не по се ду ју и сви оста ли исту ко ли чи ну ен ту зи ја зма. При па зи те са мо да не за по ста ви те оне осо бе до ко јих вам је нај ви ше ста ло.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

Осло бо ди те се ста рог да би сте на пра ви ли ме сто за но во. Чи ни се да ће то да нас би ти ве о ма ва жно, по себ но ка да је ваш дом у пи та њу. Ис ко ри сти те енер ги ју и мо ти ва ци ју ко је су да нас по себ но из ра же не.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

За слу жи ли сте сло бо дан дан. За што не по бег не те од све га и окру жи те се пре див ним умет нич ким де ли ма? Још бо ље, по ку шај те са ми да на пра ви те јед но. При знај те се би да жу ди те да се кре а тив но из ра зи те. Оче куј те да нас ве о ма уз бу дљив и ин тен зи ван дан. Ва ша ра до зна лост је на вр хун цу, а да нас је ис ком би но ва на са жи во пи сном ма штом. То вас чи ни иде ал ном осо бо за од ре ђе на ис тра жи ва ња. Ка да не што не же ли те свим ср цем, те шко вам је да се то ме и по све ти те. Не ко ли ко да на од мо ра и ре лак са ци је ће вас под мла ди ти и осве жи ти. Мо жда не би би ло ло ше да оде те на кра так из лет ван гра да.

RAK 22.6-22.7.

По кло ну се не гле да у зу бе, ка ко ста ра из ре ка ка же. Ве ро ват но ће те да нас до би ти до бре ве сти. Не мој те на га ђа ти шта би то мо гло би ти или по ми шља ти да ни сте вред ни то га. Опу сти те се и ужи вај те!

JA RAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Да ли сте јед на од оних осо ба ко ја ми сли да не мо же пре ко ра чи ти сво је мо гућ но сти све док има че ко ва у сво јој че ков ној књи жи ци? Ва ша фи нан сиј ска си ту а ци ја је оно ли ко ло ша ко ли ко ми сли те да је сте.

VO DO LI JA Ко ли ко год же ли те да про ме ни те 21.1-19.2. сво ју фи нан сиј ску си ту а ци ју, ипак не пре на гљуј те. Ако раз ми шља те о ви ше оп ци ја, би ло би му дро да не до но си те би ло ка кву од лу ку све док вам ми сли не бу ду ис кри ста ли са не.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Да на шњи дан је ве о ма до бар за све вр сте од но са. Без об зи ра на то да ли је у пи та њу при ват ни или по слов ни жи вот, мо же те оче ки ва ти мно го до брих ства ри. Оче куј те по зив за рад на од ре ђе ном груп ном про јек ту.

RI BE 20.2-20.3.

Вре ме је да про ши ри те сво је ви ди ке. Не ма по тре бе да че ка те да се до га ђа ји про ме не по соп стве ној во љи. Уко ли ко ствар но же ли те да се про ме не де се, по треб но је да то са ми омо гу ћи те.

По тру ди те се ко ли к о год мо же те да ве ћи део да на не го во ри те ни шта. Ово је је дан од оних да на ка да све што ка же те да би сте раз ја сни ли за бу ну, са мо на пра ви још ве ћу кон фу зи ју и не ла год ност.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Понесите кишобран

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

4

Sombor

4

Kikinda

6

Vrbas

6

B. Palanka

7

Zreњanin

13

S. Mitrovica

6

Ruma

6

Panчevo

9

Vrшac

9

Srbija Beograd

9

Kragujevac

10

K. Mitrovica 12 Niш

Ба ле ри на Сан дра Ви до вић у „Плеј бо ју”

12

Evropa

NOVI SAD: Obla~no sa ki{om povremeno. Krajem dana je mogu}a susne`ica. Vetar slab severnih i isto~ nih smerova. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna oko 7 stepeni.

VOJVODINA: Preovla|uju}e obla~ no sa ki{om povremeno, pre svega u drugom delu dana. Na severu Vojvodine hladnije uz mogu}u susne`icu, a na jugu malo toplije. Vetar slab do umeren jugoisto~ ni i isto~ ni. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 1 do 4, a maksimalne od 4 stepena na severu Vojvodine do 9 na jugu Banata.

SRBIJA: Preovla|uju}e obla~no sa ki{om povremeno, pre svega u drugom delu dana. Na severu Srbije hladnije uz mogu}u susne`icu, a na jugu toplije za 6 do 8 stepeni. Vetar slab do umeren jugoisto~ni i isto~ni. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 1 do 5, a maksimalne od 4 stepena na severu Vojvodine do 12 u ju`noj Srbiji.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak svugde hladnije i obla~ no sa ki{om, susne`icom i snegom. U utorak ujutru hladno uz slab mraz, a tokom dana suvo, ali popodne i uve~e ki{a. U no}i ka sredi ki{a koja prelazi u sneg. U sredu u ve}ini predela susne`ica i sneg. U ~etvrtak slab mraz ujutru i suvo tokom dana. Hladno vreme se nastavqa do kraja sedmice.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Zbog o~ekivane biometeorolo{ke situacije poja~ane tegobe i daqe mogu osetiti cerebro-vaskularni bolesnici, osobe sa variraju}im krvnim pritiskom i astmati~ari. Poreme}aj sna, glavoboqa i reumatski bolovi su mogu}e meteoropatske reakcije.

Svim u~esnicima u saobra}aju je neophodan dodatan oprez.

Madrid

9

Rim

14

London

5

Cirih

0

Berlin

1

Beч

4

Varшava

2

Kijev

3

Moskva

1

Oslo

-9

St. Peterburg -3 Atina

20

Pariz

5

Minhen

0

Budimpeшta

4

Stokholm

-3

Сан дра Ви до вић, бале рина београдског Позоришта на Теразијама, кореограф и инструктор пле са, показала је све своје атрибуте на насловној страни и у при ло гу де цем бар ског броја магазина за мушкарце „Плејбој”. Главни адут јој је, каже, задњица, коју пореде са задњицом Џе ни фер Ло пез.

- Волим своју гузу, коју не истичем јер за тим нема потребе. Волим свој осмех и уста, које, пак, истичем. Стално сам насмејана и позитивна - каже Сандра.

VIC DANA Mujo i Haso sjede u kafi}u. Pita Mujo Hasu: - „Ej bolan, ~ujem da si dobio trojke! ^estitam!”

- „Aha, `ena mi je dok je bila trudna ~itala Tri Musketara.”

Mujo pokupi stvari i krene prema vratima. Zaustavi ga Haso i pita: - „[ta ti je bolan?”

- „@urim ku}i, moja je trudna, a ~ita Alibabu i 40 razbojnika!”

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

44 (-2)

Slankamen

180 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

122 (-3)

Zemun

250 (-9)

Bogojevo

120 (-2)

Panчevo

276 (-4)

Smederevo

454 (0)

Baч. Palanka 138 (-4) Novi Sad

130 (-6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

156 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

228 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

170 (-8)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-59 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 192 (11) Beograd

Kusiћ

203 (-4)

- (-)

Reшeњe:

DUNAV