Dnevnik 3.januar 2012.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 3. JANUAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DR @A VA TR GOV CI MA OGRA NI ^I LA MAR @E NA NAJ VA @NI JE NA MIR NI CE

VO J VO \ AN I V ES ELO U[ LI U NO VU 201 2. GO D IN U

Ne sme se toliko za ra |i va ti na hle bu i mle ku str. 4

Muzika, va tro met, poqupci

INTERVJUI JOR GO VAN KA TA BA KO VI], POT PRED SED NI CA SNS-a

Sr bi ji tre ba \in |i }ev stav o Ko so vu

st r . 7 i 12

str. 3

MA JA KO VA ^E VI]-TO MI], PORT PA ROL KA SPE CI JAL NOG SU DA

Pri prem no ro ~i {te pre glav nog pre tre sa

Foto: F. Baki}

Foto: R. Hayi}

str. 15

NASLOVI

Politika

Vojvodina

11 Pali} vra}a 2 Ko finansira stari sjaj la`ni patriotizam?

Dru{tvo

Ekonomija

OD MOR OD SLA VQA: Na kon naj lu |e no }i, re pri ze do ~e ka i mno go i}a i pi }a, dru gog ja nu ar skog da na ve li ki broj Voj vo |a na od lu ~io je da le po vre me pro ve de na po qu. Mnogo No vo sa |a na, a po seb no de ce, is kori stilo je pri li ku za re kre a ci ju na otvo re nom kli za li {tu na [tran du, dok su oni dru gi, ko ji ma ni je bi lo do spor ta, pra zno va we nasta vi li u ba {ta ma ka fi }a.

Q. Na.

4 Ukinute carine na kompjutere, fri`idere...

SPORT

6 Mu{karci rade ~etiri meseca du`e

str. 16 – 20

13 Ispod proseka ve}ina osmaka

Crna 14 Bra}a osumwi~ena za napad na policiju

Tre}e doba

Balkan

Novi Sad 9 Kroz gu`vu do izabranog lekara

25 Umro Kiro Gligorov 25 Hrvatska }e povu}i tu`bu protiv Srbije

Toplo n SJAJNI NOVAK ZAPO^EO, VIKTOR, n KRAQEVSKA IGRA KAFEA DVA KRAQA NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU JELENA I ANA NASTAVQAJU

GODINA LXX BROJ 23306 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Najvi{a temperatura 8 °S

2

POLiTikA

utorak3.januar2012.

KAKO SE TRO[I NOVAC NAMEWEN KOSOVU I METOHIJI

Ko finansira la`ni patriotizam?

Ka da je, kao i na kra ju sva ke ka len dar ske go di ne, pod vu ~e na tro {kov na cr ta u Sr bi ji, pr vi put u na {oj no vi joj isto ri ji de si lo se da dr `av ni funk ci o ne ri po sta ve pi ta we ka ko se tro {i no vac ko ji ve} go di na ma od la zi na Ko so vo i Me to hi ju. Od tre nut ka ka da su ba ri ka de osta le i na kon ape la naj vi {ih zva ni~ ni ka Sr bi je da bu du uklo we ne, sa skup {tin ske go vor ni ce {e fi ca

Po sla ni ca Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} upo zo ra va na to da se ne ~i ji la `ni pa tri o ti zam do ka zu je pod no {e wem pri ja va pro tiv onih ko ji su pri ma li du ple na kna de.

– O to me se go vo ri pret hod ne tri go di ne, ali ni ka ko da do bi je mo kon kret ne po dat ke – uka za la je ona. – Sve {to je la `no – ko {ta, ko li ko je ne {to la `no pr vo utvr |u je vlast, pr vo ona

dnevnik

VERICA KALANOVI], POTPREDSEDNICA VLADE I URS-a

Sledi te{ka, ali ne i apokalipti~na godina – Go di na po li ti~ kih i eko nom skih po tre sa je za na ma, ali vre me tur bu le ni ci je jo{ ni je za vr {e no i tra `i pri la go |a va we na no ve i sve te `e okol no sti.

Zbog to ga }e vre me ko je je pred na ma mo ra ti da do ne se no vu po li ti ku i u sve tu, i u Sr bi ji, ako `e li mo da qu di bo qe `i ve. Kad je u pi ta wu Sr bi ja, ja sno je da je 2011. go di nu obe le `io do la zak kri ze, pi ta wa Evro pe i Ko so va – oce wu je za “Dnev nik” pot pred sed ni ca Vla de i URS-a Ve ri ca Ka la no vi}, ko ja je pred sam kraj go di ne po ne la na gra du Zlat nik ca ra Kon stan ti na za ono {to je u~i ni la u sek to ru ko ji vo di.

Ka da je u pi ta wu Vla da Sr bi je, pot pred sed ni ca za pri vre du i re gi o nal ni raz voj kon sta tu je da “ni je dan uspeh po je di na~ no ni je obe le `io ovu go di nu”.

– Ali, bi lo je do brih po te za ko ji da ju op ti mi zam da Sr bi ja

mo `e bi ti ze mqa u ko joj se bo qe `i vi. Naj bo qu po ru ku Vla di Sr bi je upu ti la je gru pa mla dih aka de ma ca ko ji su u apri lu ove go di ne u Bri se lu po sti gli iz u- ze tan uspeh. Svo jim pro jek tom „so lar ni pu wa~„ osvo ji li su na gra du u ka te go ri ji pro mo ci je sma we wa jav ne po tro {we ener -

gi je. Wi ho va po ru ka je da upor no {}u, vo qom i ener gi jom mo `e mo ima ti uspe he i po be |i va ti – kon sta tu je vi ce pre mi jer ka.

Naj ve }i ne u speh Vla de, po woj, je to {to, upr kos po zi tiv noj oce ni Evrop ske ko mi si je, Sr bi ja ni je ve} do bi la sta tus kan di da ta.

– Za me ne li~ no kao naj ve }i po raz, ne sa mo ove ve} svih vla da od de mo krat skih pro me na do da nas, je su re zul ta ti po pi sa. Oni su u pot pu no sti da li pra vo po li ti ci URS-a, ko ja je uka za la na zna ~aj re gi o nal nog raz vo ja i de cen tra li za ci je, ali me to ne ~i ni sre} nom ako se trend ne stan ka gra |a na Sr bi je na sta vi – is ti ~e

sa go vor ni ca, ko ja, ka da su u pi ta wu i{ ~e ki va wa u 2012. go di ni, uka zu je na to da je vre me iza nas po ka za lo da ~ak ni krat ko ro~ ne prog no ze ni su iz ve sne.

– Si gur no je da }e 2012. go di na bi ti iza zov na. Ni sam od onih ko ji ve ru ju da }e bi ti apo ka lip ti~ na, ali sam si gur na da }e to bi ti te {ka go di na naj ra zli ~i ti jih iza zo va, i za pri vre du i za gra |a ne. Ali ja ve ru jem i u svo ju ze mqu i u qu de ko ji `i ve u woj – uno si do zu op ti mi zma u svo ju oce nu Ve ri ca Ka la no vi}, ko ja je svim gra |a ni ma i ~i ta o ci ma “Dnev ni ka” po `e le la mno go li~ ne sre }e u go di ni pred na ma.

– Jer, ka da je ~o vek li~ no za do vo qan, ta da mo `e da u se bi na |e sna gu i ener gi ju da se iz bo ri za bo qe su tra ko je za slu `u je – po ru ~u je pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je.

D. Milivojevi}

PARLAMENTARNE STRANKE RAZLI^ITO OCEWUJU U^INAK U PROTEKLOM MANDATU

po sla ni~ kog klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja zah te va la je da nad le `ne in sti tu ci je is pi ta ju ko zlo u po tre bqa va pro blem Ko so va da bi ste kao li~ nu ko rist.

– Po sta vqam pi ta we svim nad le `nim in sti tu ci ja ma da li is pi tu ju ko li ko Sr bi ju ko {ta ju oni po li ti ~a ri ko ji na Ko so vu za ra |u ju pa re, ko li ko je ko {ta ju oni ko ji, tvr de }i da bra ne Ko so vo i Me to hi ju, za ra |u ju za svoj li~ ni in te res i ko li ko je ko {ta zlo u po tre ba Ko so va da bi se ostva ri la li~ na ko rist? – na ve la je Na da Ko lun xi ja.

– Vi de li smo da se pa tri o ti zam ne kim qu di ma fan ta sti~ no is pla tio, mi slim da je od go vor no pre ma gra |a ni ma Sr bi je da se pre sve ga za u sta vi ta eks plo at ci ja ko sov skog pro ble ma, na ko joj ne ko sti ~e li~ nu ko rist i da

mo ra da do ka `e ko li ko se iskre no bo ri za Ko so vo, ko jim me ha ni zmi ma i ko li ko te za ko ne ko je do no si pri me wu je. A do ka za da se ova vla da bo ri pro tiv ko rup ci je sa mo ver bal no ima i pre vi {e, po ~ev od to ga da Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je u stva ri slu `i za ob ra ~un s po li ti~ kim ne is to mi {qe ni ci ma, do to ga da se bo ri za do vo |e we ve li kog „Fi ja ta„, a u bu xe tu u ko jem su is ta we na da va wa za ta len te, za de cu, zdrav stvo, {kol stvo, po no vo ima te no vac opre de qen za „Fi jat„. Da li je bor ba, pa tri o ti zam, pri me na za ko na la `na ili iskre na – to ni je za oce wi va we atri bu ti ma, za to po sto je kon kret ni do ka zi. Osnov no pi ta we je: gde da nas sta nu je isti na, ko me da ve ru je mo? – za kqu ~i la je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Novac za ustanove koje ne rade Ogro man no vac da je i MUP, ko ji je od 2002. do 2009. iz dvo jio iz bu xe ta vi {e od de vet mi li jar di di na ra za rad po li cij skih upra va \a ko vi ca, Pri {ti na, Ko sov ska Mi tro vi ca, Gwi la ne, Pe}, Pri zren i Uro {e vac. Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke je od 1999. do 2010. iz dvo ji lo vi {e od pet mi li jar di di na ra, od ~e ga go to vo po lo vi nu za po dr {ku po ro di ca ma s de com. Ovo mi ni star stvo je iz dvo ji lo ~ak 111 mi li o na di na ra za za po sle ne u usta no va ma ko je ne ra de. Dra sti ~an pri mer je Elek tro pri vre da Sr bi je, re kor der po tro {e wu nov ca za pla te „ne ras po re |e ni ma“. Vi {e od 24 mi li jar de di na ra dao je EPS od 1999. na osno vu za ra da svo jih 5.000 za po sle nih na Ko so vu. Mi ni star stvo za omla di nu i sport je pu nih pet go di na pla }a lo pla te za po sle ni ma u Sport skom cen tru „Bo ro i Ra miz“ u Pri {ti ni, ko ji od 1999. ni ti po sto ji pod tim ime nom, ni ti iko od Sr ba ta mo ra di. Ovo mi ni star stvo je od 2002. do 2007. iz dvo ji lo za ovu svr hu oko 45 mi li o na di na ra. Po da ta ka za po sled we tri go di ne ne ma. svi ko ji su od go vor ni – odo va ra ju za to – po ru ~i la je ona, uz opa sku da je „Vla da ve} otva ra la to pi ta we“ po {to „po mo} Sr bi je tre ba da omo gu }i gra |a ni ma da na Ko so vu `i ve nor mal no, a ne da po je din ci od to ga ima ju ko rist“.

Pre ne go {to je Na da Ko lun xi ja po kre nu la sa skup {tin ske go vor ni ce te mu, ka ko je na zva la „unov ~e nog pa tri o ti zma“, wen stra na~ ki ko le ga, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac na svom „Tvi ter„ pro fi lu je na pi sao: „O ko jem pa tri o ti zmu pri ~a mo? Pot pred sed nik Ta ~i je ve vla de Slo bo dan Pe tro vi} pri mao je i pla tu iz bu xe ta Sr bi je do av gu sta jer je bio por tir u Sport skom cen tru ’Bo ro i Ra miz’! Pa do kle vi {e!?„. Mi ni star od bra ne je na veo u svo joj pre pi sci na dru {tve noj mre `i po da tak da je „od 1999. go di ne s Ko so va slu `i lo voj sku sa mo 127 re gru ta, a kad je uki nu to oba ve zno slu `e we, u VS je do {ao do bro voq no sa mo je dan, slo vi ma: je dan“. „Od 44.000 Sr ba s KiM ko ji pri ma ju pla te iz bu xe ta, wih 24.000 `i vi u Sr bi ji„, sa op {tio je [u ta no vac svo jim fa no vi ma na „Tvi te ru„.

Po sla nik SRS-a Bo `i dar De li} tvr di da je pi ta we {e fi ce po sla ni~ ke gru pe ZES-a „iza zva lo zgra `a va we po sla ni ka SRS-a”. Isto vre me no, i on sma tra da gra |a ni i po sla ni ci tre ba da zna ju gde ide sva ki di nar ko ji se iz dvo ji za Ko so vo, i na vo di da dr `a va „ni je po tro {i la vi {e od 1,5 do dve mi li jar de di na ra za Ko so vo“.

Dok se vlast pi ta ko li ko ko {ta „la `ni pa tri o ti zam“, s dru ge stra ne LDP ima svo ju di le mu.

Po sla ni ka te stran ke Bo ja na \u ri }a in te re su je zbog ~e ga se iz dva ja no vac za Kan ce la ri ju za pre go vo re iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne ko ja oba vqa stru~ ne po slo ve za pre go va ra~ ki tim.

Ne raz mi {qa ju sa mo po li ti ~a ri o tro {ko vi ma za KiM. U mar tu pro {le go di ne Cen tar za prak ti~ nu po li ti ku po kre nuo je sajt s istim pi ta wem „Ko li ko ko {ta Ko so vo?“, po ku {a va ju }i da u|e u trag nov cu za ove na me ne, a dan od ko jeg je kre nu lo „ot ku ca va we“ je 10. ju ni 1999. go di ne. Wi ho va ra ~u ni ca je: Ko so vo nas ko {ta 16 evra u se kun di, ili po la mi li jar de evra go di {we, od no sno {est mi li jar di evra od po me nu tog da tu ma.

S. Stankovi}

[ta su radili, a {ta „odradili“ Ka ko je ra di la vla da ju }a ko a li ci ja, po seb no srp ski par la ment, stran ke u Skup {ti ni Sr bi je raz li ~i to oce wu ju. Po de le ko je va `e u po li ti~ kom `i vo tu Sr bi je uglav nom su se pre ne le i na uti sak ko ji iz no se par la men tar ci, pa vlast iz ra `a va za do voq stvo, dok opo zi ci o na ri na su prot wi ma vi de – ko laps.

Pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} sma tra da su „po sla ni ci in ten ziv no ra di li, {to se ne ogle da sa mo u bro ju do ne tih za ko na i dru gih aka ta ve} i u po ku {a ju da na {a nad zor na, par la men tar no-di plo mat ska funk ci ja, or ga ni za ci ja zna ~aj nih sku po va, kao {to je sed ni ca Par la men tar ne skup {ti ne OEBS-a i ~i ta vog ni za re gi o nal nih ini ci ja ti va ko je smo or ga ni zo va li – pro tek ne uspe {no“.

– Po sla ni ci su, ne {te de }i svo ju ener gi ju i ide je, po pra vqa li tek sto ve pred lo ga za ko na amand ma ni ma, ogro man broj amand ma na je usvo jen, {to je naj ne po sred ni ji do pri nos kva li te tu za ko na ko je smo do ne li. Vo le la bih da bu du }i sa ziv par la men ta bu de jo{ ener gi~ ni ji i kva li tet ni ji od ovog.

Kao in sti tu ci ju, ~e ka nas ja ~a we nad zor ne funk ci je jer va `no je ka ko se pri me wu ju za ko ni i ka ko po pra vqa ju kva li tet `i vo ta, {ta sva ki do ne ti pro pis zna ~i za gra |a ne. To je naj bit ni ji za da tak u ovoj go di ni. Ka da se u dru goj po lo vi ni go di ne, po sle iz bo ra, kon sti tu i {e no va vla da, vi de }e mo wen pro gram ra da, ali to su ne ki prav ci ko ji pro is ti ~u iz na {ih do sa da {wih ak tiv no sti – sma tra Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Pred sed ni ca Skup {ti ne mi sli da je „do bro {to ak tiv no sti par la men ta ne pre sta nu usva ja wem bu xe ta, ka ko se to pla ni ra lo“.

– Ima }e mo jav na slu {a wa, jed nu sed ni cu kra jem ja nu a ra i po ~et kom fe bru a ra, a mo `da i dve. Do ras pi si va wa iz bo ra po sla ni ci }e ima ti ne sa mo svo ju pred stav ni~ ku funk ci ju, ne sa mo kon takt s gra |a ni ma ko ji su ih bi ra li ve} i vr lo kon kre tan rad ov de u par la men tu – o~e ku je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Pot pred sed nik Skup {ti ne Ni ko la No va ko vi} (URS) oce wu je da se kva li tet ra da par la men ta po di gao vi so ko, „da smo tu le stvi cu po zi ci o ni ra li ta ko da }e sva kom sle de }em sa zi vu bi ti pro blem da je do stig ne, ali i oba ve za da je pre sko ~i i pre stig ne“.

– Par la ment je u ovom sa zi vu, po seb no u pro te kloj go di ni, ra dio bla go re ~e no iz van red no, ve o ma od go vor no, kva li tet no, a to se vi di u za ko ni ma, od lu ka ma, re zo lu ci ja ma ko je smo usvo ji li. @ao mi

je {to ne ke ko le ge iz opo zi ci je ~ak ni su u~e stvo va le u ra du, a one ko je su u~e stvo va le, po ku {a le su da to ma lo de struk tiv no vu ku na zad, ali to im ni je us pe lo. To je ta na {a srp ska de mo kra ti ja. Bo jim se da tre ba da po ra di mo ma lo na

da ta, ve} je pro blem bio po li ti~ ki. Vla da Sr bi je ni je us pe la da re {i pro ble me ve za ne za Ko so vo, od no sno za se ver KiM. Po sle to ga je pa la ten zi ja i ras po lo `e we za rad u ovom par la men tu. Mi slim, ina ~e, da je ova skup {ti na u fa zi ti -

de mo kra ti ji, na sve sti o to me {ta je in sti tu ci ja, ka ko se ona ne gu je i ga ji i da ubu du }e ne bu de mo vi {e u ne kim si tu a ci ja ma, ko je smo ima li pro te kle go di ne, do du {e mno go ma we, a po seb no ra ni jih go di na.

Ko se se }a uda ra wa u na me {taj, ba ca wa ci pe la, po li va wa, iz no {e wa… to po sto ji jo{ uvek kao eho, ali ba rem ga ne ma – ob ja {wa va No va ko vi}.

he hi ber na ci je, a ta ko }e bi ti sve vi {e u na red nim ne de qa ma i me se ci ma do iz bo ra. Naj ma we je tu bi tan broj za ko na, ve} da smo do ne li za ko ne ko ji su bi li po treb ni za do bi ja we sta tu sa kan di da ta, uz mno go na te za wa, mno go pro ble ma, uz po vre me ne is pa de u vla da ju }oj ko a li ci ji. Ne ki za ko ni ni su usvo je ni, kao onaj o `e le zni ci, ali ovo je ge ne ral na oce na. S dru ge stra -

SVM: Godinu obele`io „pad” `eleznice Po sla nik SVM-a Ba lint Pa stor ka `e da je go di nu za na ma obe le `i lo ne do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU, i pro ce wu je da je „to ve li ki po raz Vla de Sr bi je“.

– Na da mo se da }e Vla da u~i ni ti sve do po ~et ka mar ta da Sr bi ja do bi je kan di da tu ru – ka `e Pa stor. – Go di nu 2011. obe le `i lo je i ne do no {e we za ko na o `e le zni ci, od no sno pad tog za kon skog pred lo ga u da nu za gla sa we. Mi slim da je to je di ni ta kav slu ~aj ko ji se de sio pret hod nih go di na. Ra du je nas {to je taj, po na ma, an ti voj vo |an ski za kon o `e le zni ci, pao u Na rod noj sku {ti ni. Osim to ga, bi lo je ve o ma in ten ziv nog za ko no dav nog ra da, usvo je ni su ve o ma bit ni za ko ni iz ra znih sfe ra. Od ove go di ne o~e ku jem pri me nu za ko na o re sti tu ci ji i o re ha bi li ta ci ji, ko ji su za nas naj va `ni ji za kon ski ak ti iz 2011. go di ne. A o~e ku je mo i iz bor nu kam pa wu i iz bo re kra jem apri la ili po ~et kom ma ja, na kon ~e ga }e mo mo ra ti da na dok na di mo kao dr `a va, ili kao par la ment, sve ono {to }e mo iz gu bi ti zbog kam pa we i iz bo ra u pr voj po lo vi ni go di ne.

Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} sma tra da go di na za na ma mo ra da se po de li na dva de la, „pr vi je pe riod od po ~et ka ok to bra, ka da je sve bi lo usme re no na usva ja we za ko na s evrop ske agen de ko ji su bi li uslov za sti ca we sta tu sa kan di da ta“.

– Skup {ti na je usvo ji la mno ge od wih uz po dr {ku LDP-a. To, na `a lost, o~i gled no ni je bi lo do voq no za do bi ja we sta tu sa kan di -

ne, mi slim da je u jav no sti jo{ vi {e po ja ~a na ta sli ka o par la men tu kao te lu u ko jem se za pra vo ne do no se su {tin ske po li ti~ ke od lu ke ne go kao o me stu gde vla da ju }a ko a li ci ja ko ri sti svo ju ve }i nu za iz gla sa va we ap so lut no svih od lu ka. Pa ~ak i on da ka da me |u wi ma po sto je spo ro vi, na kra ju se ipak is po sta vi da se iza tih pre ga wa wa kri ju me |u stra na~ ka uce wi va wa. Me ni je za i sta fa sci nant na

re ~e ni ca jed nog po sla ni ka na sed ni ci Od bo ra za KiM, ko ji je pi tao „Za {to mi o ovo me uop {te ras pra vqa mo ka da se od lu ke ne do no se ov de, ne go u Ne ma wi noj?“ Mi slim da je pro pu stio da ka `e jed nu adre su ko ja je mno go bli `a Skp{ti ni, a to je An dri }ev ve nac – „pri me }u je“ \u ri}.

Li der NS-a Ve li mir Ili} ka `e: „Ovi iz vla da ju }e ko a li ci je gla sa li su sve {to su mo gli, sve {to im se da lo i is pu ni li za da tak“.

– A po sla ni ci opo zi ci je su go vo ri li, go vo ri li, ni ko to vi {e ni je slu {ao ni pra tio, ni ti je ko ga in te re so va lo. Par la ment kao in sti tu ci ja iz gu bio je svo ju funk ci ju, kqu~ ne stva ri se ne ras pra vqa ju u par la men tu. Vi de li ste oko si tu a ci je na Ko so vu raz ne od lu ke ko je su do no {e ne van ovog par la men ta, Vla da vla da ured ba ma… Tru di li smo se ko li ko smo mo gli, sve {to je bi lo u na {im ru ka ma ura |e no je, ali ni ko nas za bit ni je stva ri ni je ni {ta ni pi tao. Is pa da kao da je Vla da na red bo da vac par la men tu, ume sto da bu de obr nu to. Do |e Vla da ov de, {e pu ri se, do ne se {ta god ho }e i to sve pro |e. Ni ko iz vla da ju }e ko a li ci je i ne sme da pi ta za {to je to ta ko. Na rav no, Sr bi ja je jo{ da le ko od pra vog par la men ta ri zma, da se Skup {ti na pi ta za ne {to, da to bu de naj vi {a in sti tu ci ja u ko joj se od lu ~u je. A u Sr bi ji se, na `a lost, od lu ~u je u ne kim dru gim kru go vi ma. To tre ba {to pre da za bo ra vi mo i po sle no vih iz bo ra da se vra ti mo in sti tu ci ja ma dr `a ve, pr ven stve no par la men tu – sma tra Ili}. [ef po sla ni~ ke gru pe DSS-a u Skup {ti ni Sr bi je Mi lo{ Ali gru di} sma tra da su „de {a va wa na KiM i no vo u svo je ni bu xet re zi me vi {e go di {we vla da vi ne Bo ri sa Ta di }a“.

– Sr bi ja je do ve de na u si tu a ci ja da bi ra iz me |u ni ~e ga i stra {nog.

Od la zak ove gar ni tu re s vla sti {to pre bi re lak si rao gra |a ne.

DSS, da mo `e, spo ra zu me s Pri {ti nom bi ogla sio ni {ta vim, kao {to oni to je su. Ne bi zbog to ga bi la ni jed na {tet na po sle di ca za dr `a vu. Ka da je re~ o EU i ovom pu tu bez po vrat ka na dno u ko je nas vu ku… ova kve evrop ske in te gra ci je, ko je su in te gra ci je u ka ta stro fu, u je dan pot pu ni ko laps, ko je se za sni va ju na uce na ma i ko ma da wu na {e dr `a ve, su be smi sli ca. U iz u zet no te {koj smo si tu a ci ji, ko ja ima kriv ca, a taj kri vac ima ime i pre zi me, zo ve se Bo ris Ta di} i svi oni ko ji ga sle de na ovom pu tu bez po vrat ka – po u ~u je Ali gru di}.

S. Stankovi}

c m y

politika

dnevnik

KAKO VOJVO\ANSKI POLITI^ARI REZIMIRAJU 2011. GODINU

Go di na ko ju su obe le `i la kri vu da wa u to ko vi ma nov ca smatraju da su on izostali jer pokrajinskoj administraciji nije omogu}eno da iskoristi mehanizme koje je morala imati, ali koji su joj uskare}ni, pre svega kad je re~ o novcu koji je jedva kapao iz republi~ke kase. Da su sporewa o tokovima novca prema Vojvodini obele`ili 2011. godinu smatra i ve}i-

Dodao je i da je APV zakinuta i u samoj postavci buxetske ra~unice, jer se do sedam posto dolazi „raznim trikovima”, ali koji se izvode na osnovu planiranih prihoda u republi~koj kasi, dok bi, kako je ocenio, zapravo trebalo ovaj procenat izvoditi iz planiranih rashoda u republi~kom buxetu. Tada

– Dobro je {to su ekonomske teme bile ispred politi~kih. A verujem da }e tako biti i u narednom periodu i da }e opredeqewe APV biti ka ulagawu i razvoju poqoprivrede jer u toj grani je budu}nost razvoja i Vojvodini cele Srbije, posebeno zbog trenda rasta cena hrane u svetu – smatra on.

na opozicionih stranaka iz vojvo|anskog parlamenta.

Ti va dar Tot iz Saveza vojvo|anskih Ma|ara ocenio je da je 2012. godine Vojvodina bila u posebno poni`enoj ekonomskoj situaciju u odnosu prema Republici.

– Samo u ovoj godini Republika je Vojvodini ostala du`na {est milijardi dinara. A mi smo ustanovili da je, po va`e}em Ustavu, u

bi se, po wegovim re~ima, videlo da je Vojvodina zapravo zakinuta mnogo vi{e.

– Mo`emo mi otvarati razna gradili{ta, obe}avati i ove i one investicije, ali ni{ta od toga ne mo`e se uraditi bez novca. I gra|ani treba da zanaju za{to nema novca na koji smo ra~unali na osnovu va`e}ih propisa i {ta je uzrok tome – istakao je on.

Smiqani} ka`e da bi zato bilo nu`no da se re{i pitawe finansirawa Vojvodine, a s obzirom na to da je 2012. godina i izborna, veruje da ni u narednim mesecima ne}e mawkati ni „politi~ke zabave”.

Funkcioner Srpske napredne stranke Igor Mi ro vi} ocenio je da su 2011. godinu obele`ila pitawa na kojima se aktuelna pokrajinska vlast nije pokazala, odnosno „raskorak izme|u wihovih `eqa i mogu}nosti”.

– Pri~alo se o Statutu Vojvodine koji nije u praksi za`iveo. A najzna~ajnije pitawe vezano je za finansirawe APV, koje nije re{eno – naveo je Mirovi} u izjavi na{em listu.

On je kazao da je incijativu napredwaka tim povodom da se formira vi{estrana~ka komisija koja bi na osnovu konsenzusa sa~inila predlog kojim bi se definisali modeli finasirawa APV, vladaju}a koalcija }utke odbila. Mirovi} u 2012. godini o~ekuje zao{travawe ovih problema zato {to }e, kako je naveo „dugovi koje je ova vlast stvarala u kontinuitetu od 2008. godine do danas optere}ivati buxet i u narednom periodu„.

– I mora}e da se postavi pitawe mo`e li Vojvodina da tro{i koliko je tro{ila u ovom nesavr{enom sistemu. Naravno da ne mo`e. Posebno zbog toga {to je propu{tena {ansa da se pitawe finansirawa uredi na vreme – ocenio je on.

B. D. Savi}

Foto: N Stojanovi}

Sude}i po ocenama poslanika vladaju}e Demokratske stranke, odnosno poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu”, iznetim tokom nedavne rasprave o novom pokrajinskom buxetu, krizna 2011. godina u Pokrajini i nije pro{la tako r|avo. Naprotiv, podaci o smawewu broja nezaposlenih, izgra|e-

nim i obnovqenim saobra}ajnicama, komunalnoj infarstrukturnoj mre`i, zdravstvenim i sportskim objektima koje su navodili trebalo bi da uka`u na upravo suprotno.

Iako su pre nekoliko meseci iz Banovine upu}ena alramantna upozorewa o mogu}em kolapsu vojvo|anske privrede, kojoj Pokrajina, zbog nesporazuma s Republikom u transferu novca, ne mo`e da is-

^etojevi}: Akcije ga{ewa po`ara Pokrajinska poslanica iz opozicione Srpske radikalne stranke Ma ri ja na ^e to je vi} smatra da }e godina za nama u Vojvodini ostati upam}ena po tome {to je iz Banovine vo|ena politika koja se zasnivala na „akcijama ga{ewa po`ara, koja nije imala nikakvu strategiju i koja je pogre{no koncipirala buxet APV”. A sve to, po wenim re~ima, dovelo je do te{ke ekonomske situacije u Pokrajini.

– Postojala je ogromna te`wa vlastodr`aca u Vojvodini da izvla~e novac iz buxetskih tokova, koji su preko fondova plasirani kao kreditna sredstva iako ve}ina privrede i poqoprivrede u Vojvodini vi{e nije kreditno sposobna – kazala je plati dugove za izvr{ene radove na projektima Fonda APV za kapitalna ulagawa, na izmaku godine gra|evinci su umireni obe}awem da }e ti dugovi biti sanirani tokom januara 2012. godine.

Me|utim, u koaliciji vladaju}oj u Vojvodini ne dele svi uverewe da su 2011. godinu obele`ili pozitivni trendovi. Naprotiv, neki

ona za na{ list, dodav{i da je SRS u pokrajinskom parlamentu brojnim amandmanima bezuspe{no poku{avao „da promeni tokove novca” u razvojnom pravcu, odnosno da ga preusmeri u privredu i poqoprivredu. – Jasno je da tu treba tra`iti i uzroke za{to danas ima 73.500 mawe zaposlenih u odnosu na 2008. godinu.

Po wenim re~ima, takav manir omogu}en je usvajawem „protivustavnog Statuta Vojvodine”. Ona smatra da }e }e slede}a godina biti izuzetno te{ka, ali da nosi veliku nadu jer }e biti i izborna, te stoga veruje da }e doneti i promenu vlasti u Vojvodini.

kojem je ina~e ekspilcitno navedeno koliko Vojvodini pripada u odnosu na republi~ki buxet, za proteklih pet godina Pokrajina uskra}ena za ceo jedan buxet od oko 66 milijardi dinara. Tako da je potpuno jasno da te{ka situacija proizlazi iz nepo{tovawa Ustava kad je re~ o Vojvodini – ocenio je on u izjavi za „Dnevnik”.

Tot u 2012. godini o~ekuje „jedino to da republi~ka vlast po~ne da po{tuje Ustav i zakone koje je sama donela„.

Funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije @i vo rad Smi qa ni} ka`e za na{ list da su prethodnu godinu na politi~koj sceni Vojvodine obele`ile vi{e ekonomske nego politi~ke teme.

NOVOGODI[WI POLITI^KI TVI(S)T

Ro de u tri sme ne, oba ve zna sar ma Politi~ari su kraj protekle godine proveli dru`e}i se sa svojim fanovima na dru{venoj mre`i „Tviter„. „Sre}na svima Nova godina i da nam rode rade u tri smene„, poru~ila je prva dama srpskog parlamenta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. „Tvitera{i, gde god da ste, sre}na vam Nova godina, neka va{e dobre ideje, luda snaga i nevi|ena kreativnost zatala-

saju i promene Srbiju naboqe„, odaslao je poruku preko ove dru{tvene mre`e lider URS-a Mla |an Din ki}.

Pojedini poslanici komenarisali su i {palir gardista koji ih je ispratio na kraju zasedawa.

Tako se je lider LSV-a Ne nad ^a n ak bio u „di lemi“: „Ulaze vojnici u Skup{tinu, peva se himna… ili je kraj sednice, ili je dr`avni udar!,

zapisao je u svom maniru ^anak. „Ono kad nema{ drugi izlaz nakon sednice i mora{ da pogazi{ pricip i pro|e{ pored gardista jer je ’alternativni izlaz zatvoren„, „vajkao“ se poslanik SPS-a De jan Ra den ko vi}. Ovaj parlamentarac je imao i jedno pitawe nakon {to je buxet izglasan: „Da li je neko javio Mla|anu Dinki}u (opravdano odsutan) da je buxet usvojen?„

Tvitera{i su mogli da pro~itaju i poneku „pikanteriju“.

Dinki} je, dopisuju}i se sa svojim fanovima, ispri~ao: „Nemam gorile, niti sam ih ikada imao… vi{e volim rakiju i vino, nego pivo…“.

Funkcionerka SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} je jo{ dan uo~i proslave Nove godine „objavila“: “Spremila kola~e, sad pravim salatu… sarma je obavezna!“ S. St.

REKLI SU [u ta no vac: Vi de }e mo s kim }e mo

Ni ko li}: S DSS-om i ma wi na ma

Tri van: Pre ki dam jav nu po le mi ku

Potpredsednik Demokratske stranke Dra gan [u ta no vac uveren je u to da }e nova politika koju }e DS definisati na predstoje}im izborima vrlo brzo omogu}iti da se oseti i boqitak u xepu gra|ana. [utanovac je, u intervjuu agenciji Tanjug, najavio je da }e DS u narednih mesec dana odlu~iti o tome s kojim }e strankama napraviti predizbornu koaliciju, kao i da }e na strana~kim organima biti doneta odluka o tme da li }e DS predstaviti kandidata za premijera ili tim koji bi vodio slede}u Vladu. On je kao najpo`eqnije predizborne partnere naveo mawinske stranke, pre svega SDP Ra si ma Qa ji }a.

Potpredsednik DS-a je tako|e upozorio na to da budu}i predizborni partneri DS-a ne}e mo}i da odstupaju od dogovorene zajedni~ke politike, ali nije iskqu~io mogu}nost postizborne saradwe s URS-om, SPOom i LDP-om.

Lider SNS To mi slav Ni ko li} izjavio je da bi on budu}u vladu napravio u koaliciji s DSS-om i predstavnicima mawina. Na pitawe da li bi SNS i{ao u koaliciju s radikalima, Nikoli} ka`e da bi SRS-u „ponudio da napravimo koaliciju zato {to bi to bio znak da je wima sve opro{teno. Ipak, ne verujem da bi oni pristali na to”. Po wegovim re~ima, u toj koaliciji „sigurno ne}e biti DS, najverovatnije ni SPS po{to su oni veoma vezani, SPO, LDP, G17 i, pretpostavqam, SRS. S nekima od wih mi ne `elimo, a neke stranke ne `ele s nama”. Govore}i o EU, Nikoli} je za „Blic” rekao da Srbija sve do marta, a mo`da i posle toga, mo`e uspostaviti neku saradwu s Evropom, ali ne kao wena budu}a ~lanica ve} kao zemqa kojoj treba pomo} da uredi dr`avu.

– Imamo samo jednu ta~ku o kojoj nismo saglasni s Demokratskom strankom Srbije, a to je – kada prekinuti razgovore s Evropskom unijom – rekao je on.

– Moram da prekinem javnu polemiku koja se nepotrebno vodi – Demokratska stranka nije razgovarala o budu}im koalicijama – izjavila je u intervjuu FoNetu potpredsednica DS-a Je le na Tri van, i naglasila da wena stranka sasvim sigurno ne}e praviti koaliciju sa SNS. – Ta licitirawa u javnosti o tome s kim ho}emo, a s kim ne}emo, nepotrebna su i nesvrsishodna – rekla je jelena Trivan.

Ona je najavila da }e DS na po~etku godine u strana~kim organima odlu~iti o tome s kim `eli u koaliciju i potom po~eti razgovore o tome. Jelena Trivan smatra nepotrebnim da se {est meseci pred izbore politi~ki prostor „zaga|uje” pri~ama o mogu}im koalicijama.

Ona je odbacila mogu}nost pravqewa Vlade DS-a i SNS-a, i objasnila da bi to bio poku{aj da se SNS legitimizuje kao stranka s istim ciqevima i demokratskim kapacitetom kao DS, {to ona nije.

utorak3.januar2012.

3

INTERVJU JORGOVANKA TABAKOVI], POTPREDSEDNICA SNS-a

Sr bi ji tre ba \in |i }ev stav o Ko so vu

– Mo`da ima onih u Srbiji koji – Ispostavilo se da ~ak ni misle da bi bilo isplativo proda- Evropska komisija kao kolegijalti Kosovo i Metohiju, ali ne veru- ni organ nema takvu mo} kao jedna jem da ima dovoqno drskih ili ne- dr`ava, fundamentalni stub EU – pametnih qudi koji bi se usudili Nema~ka. Treba pitati ovu vlast da to javno ka`u ili, ne daj bo`e, i za{to nismo imali podr{ku Neurade. Kosovo i Metohija nisu na ma~ke, da li se i ovde trgovalo prodaju i za mene li~no ne postoji procesima privatizacije, ustupajucena za tako ne{to. Ne prodaje se }i politi~kim prijateqim prvenono {to nije va{e jer Kosovo nije stvo u~e{}a, umesto da ozbiqnoj nikoga od nas pojedina~no, ve} vla- dr`avi Nema~koj omogu}ite da sni{tvo dr`ave Srbije, dobijeno u~estvuju u regularnim postupcinasle|e i treba da se preda budu- ma, ne da dobiju ne{to na poklon, }im generacija, od jedne vlade, ka- xabe... I danas se pitate za{to neko ja ka`em, preda drugoj na revers mate podr{ku takvih zemaqa koje – izjavila je u intervjuu za na{ list potpredsednica SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi}.  [ta }e se desiti s dr`avnom politikom prema Kosovu, s obzirom na to da na izborima 2012. i napredwaci o~ekuju osvajawe vlasti?

– Ka`u, stotine razgovora i godina pri~e je vredno nekog dogovora koji se mo`e posti}i ili posti`e, a nijedan trenutak }utawa koji zna~i gledawe preko ni{ana ne mo`e biti vredan pa`we. Razgovori, ali s pravim predstavnicima naroda – mislim na qude koji su u smeli da ka`u divas upozoravaju n to da imate rarektno i otvoreno da ne mo`emo dobiti sve, ali ne treba ni da izgu- stu}u korupciju, da se protiv we ne bimo sve. Jedan, koji je govorio da borite i da su sve verbalna zalagamu nisu prijateqi samo oni koji ga wa. Onda ka`ete: Nemaci nam nisu podr`avaju onda kada to wima ide prijateqi – taman posla! Mi smo u prilog, bio je dovoqno hrabar da sami sebi neprijateqi, odnosno im to ka`e i da zatra`i pomo} da ova vlast, a zbog toga najvi{e trpi narod i svaki pojedinac kao gra|ase stvari reguli{u pre nego {to stvarnost na Kosovu bude takva da nin. nam se ka`e „ali tamo `ivi najve Postoji li mogu}nost da na}i broj onih koji nisu Srbi“, danas kon predstoje}ih izbora napranije me|u `ivima. Govorim o biv- vite vladu s DS-om?

– O tome u ovom trenutku ne mo{em premijeru Zoranu \in|i}u, koji 21. febrauara 2003. godine u gu da govorim, ali ovo mogu da kaintervjuu ka`e: ^ak i da Savet bez- `em: cenim svakog vrednog, po{tenog, pametnog, dobednosti UN pribronamernog ~ovezna Kosovo, to je otimawe i to nije Tre ba pi ta ti ovu vlast ka, a ima ih u svim strankama i uvereregularno. Srbija za {to ni smo ima li na sam i u DS-u. ne sme da prizna po dr {ku Ne ma~ ke Ali, na`alost, DS otimawe Kosova, i je u prvi plan istu~ak i da je re{eno pitawe bezbednosti Srba na Koso- rio qude koji su paradigma pohlevu, time nije re{en problem Srbi- pe i zloupotrebe povla{}enih informacija. Postoje vredni i paje na Kosovu„. Da li on zato danas nije `iv, ja ne znam, ali taj stav mo- metni ~lanovi DS-a s kojima je ra da bude `iv, pre svega me|u oni- uvek mogu}e raditi, a nemogu}e je s ma koji treba da nastave wegovu po- onima koji ne misle o svojoj dr`alitiku i koji treba u svima nama vi i koji su zaista spremni, mo`da koji mislimo da ne treba biti tvr- da prodaju, {to ka`u, „veru za ve~edoglav i }utqiv, ve} saradqiv, ali ru“. Samo se s takvima ne mo`e. ne na svoju {tetu, da na|e saradni A mo`e li SNS s Borisom Tadi}em? ke za takvu vrstu politike.

– Normalni qudi mogu jedni s  Lider va{e stranke Tomislav Nikoli} je rekao da ima drugima, ali mislim da bi svi more{ewe, pomiwan je i period rali da zadr`e dozu realnosti i da od {est meseci? shvate da ne postoji pojedinac od – Ne radi se o tome da neko ima koga zavisi univerzum. Ako se ovo neko re{ewe u xepu, re{ewe je u je- ~ini pregrubim, re}i }u da jedan dinstvenom stavu koji moraju da Putin, ili bilo koji dr`avnik, ne postignu stranke koje iza sebe ima- bi mogao postati taj i tako bitan ju najve}i broj gra|ana. Re{ewe i faktor da nije konstelacija okol-

@ao mi je {to je Vojvodina u senci Beograda  Na pro{lim izborima u Vojvodini je DS s koalicionim partnerima osvojio neprikosnovenu vlast. [ta o~ekujete u 2012. na pokrajinskim birali{tima?

– ^ini mi se da je Vojvodina u senci Beograda i ne tra`ite da i{ta vi{e o tome ka`em. @ivim u Novom Sadu i `ao mi je {to je tako. Mislim da Vojvodina nije dovoqno iza{la iz senke Beograda. To nije dobro ni za i jednu i drugu stranku koje pretenduju da sutra budu vlast, SNS da je osvoji, a DS da je nastavi. Mislim da mnogo toga jo{ treba uraditi i u na{oj stranci u Vojvodini. trenutna snaga albanske strane koja pregovara jeste u tome da iza sebe imaju jedinstvo onih u ~ije ime pregovaraju u Briselu. Srbija, da bi do{la na ravnopravan nivo, mora da postigne jedinstvo u svom narodu i ne sme da je pla{i podr{ka koju Albanci imaju od lobirane Amerike ili svojevremeno pla}enog Mar ti ja Ah ti sa ri ja, za koga je utvr|eno koliko je novca primio za taj plan. Kada ka`em da treba pregovarati s Albancima na Kosovu, to zna~i s onim koga taj narod priznaje za vo|u, taj je i za nas vo|a. Tako je i s Mi lom \u ka no vi }em, koji je bio legalno izabran u Crnoj Gori pa se povukao, i danas ima neku funkciju, i on je za nas relevantan faktor za razgovore.  [ta su rekli u Briselu i Va{ingtonu... gde su lideri SNS-a odlazili?

nosti i ukupnih de{avawa izbacila takve qude u prvi plan. Jedan bez tima ne mo`e, nijedna stranka bez podr{ke naroda. Mo`emo s onima koji su svesni da nisu centralna osa oko koje se okre}e ne Zemqa, nego ukupna vasiona.  S kim SNS ne bi mogao u vlast?

– Mo`emo sa svima koji misle dobro svome narodu, a danas se izja{wava o tome da ne misli da sa~uva u ustavnom odre|ewu Kosovo i Metohiju samo LDP.  A SPO? – Zar postoji ta stranka? Znate, ja sam zagovornik tr`i{ta ideja i mi{qewa, pri~e o programima, a ne koalicionog kapaciteta i kombinatorike, gde neko meri, po naru~enim ili ne naru~enim istra`ivawima, svoj rejting.

Dragan Milivojevi}

4

ekonomija

utorak3.januar2012.

ZA OBNOVU SAOBRA]AJNICA PO SRBIJI POTREBNO DVE MILIJARDE EVRA

Ne ma pa ra za kr pqe we dru mo va Da bi se obnovila kompletna putna mre`a u Srbiji neophodne su ~ak dve milijarde evra, {to, po re~ima generalnog direktora „Puteva Srbije” Zo ra na Drob wa ka, nije realno. Ve}ina novca koji se planira ulo`iti u puteve obezbedi}e se, na`alost, iz kredita. U planu je da se ove godine u obnovu magistralnih i regionalnih puteva ulo`i svega 400 miliona evra, koliko i u izgradwu putnih koridora 10 i 11.

Po Drobwakovim re~ima, dogovoren je kredit s Evropskom bankom za obnovu i razvoj od 100 miliona evra, s Evropskom investicionom bankom od 130 mi-

ku Balkana, me|utim, odgovora nema pa su na{i spremni da izgradwu ponude u koncesiju.

Za obnovu puteva od Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj zatra`en je kredit od ukupno 300 miliona evra, od kojih je za sada, po najavi Zorana Drobwaka, izvesno 230 miliona.

Da bi se oko 16.000 kilometara saobra}ajnica dovelo u dobro stawe potrebno je i vi{e od dve milijarde, mo`da 2,2 milijarde evra, tako da ih ve}ina ostaje na ~ekawu.

Uprkos nedostatku novca za obnovu putne mre`e, Drobwak

U planu je da se ove godine za obnovu magistralnih i regionalnih puteva ulo`i svega 400 miliona evra, koliko i u izgradwu putnih koridora 10 i 11 liona, a „Putevi” }e dati oko 100 miliona. Po{to to nije ni petina od ukupno potrebnih para, na putevima }e se raditi onoliko koliko bude novca, a to zna~i najhitnije popravke. Novina je da od ove godine lokalni putevi ne}e biti finansirani iz buxeta ve} }e o wima brinuti lokalne samouprave. JP „Putevi Srbije” uzeto je gotovo 100 miliona evra od akciza na gorivo i taj novac bi}e dat op{tinama.

Po{to u buxetu nema dovoqno novca, nije jasno iz kojih para }e se finansirati Koridor 11 jer strane banke ne `ele da daju novac za wegovu izgradwu zato {to nije na mapi evropske putne mre`e. Ministar za infrastrukturu Mi lu tin Mr ko wi} ka`e kako su od Evropske komisije tra`ili da se autoput Beograd – ju`ni Jadran uvrsti u mre`u evropskih koridora, s obzirom na to da se radi o najprometnijoj saobra}ajnici na jugoisto-

ocewuje da je putna infrastruktura u Srbiji relativno dobra.

Obja{wava da je po Me|unarodnom programu za ocewivawe puteva (IRAP) Srbija na 30. mestu u Evropi(!) i ima boqe puteve od Rumunije, Bugarske i Makedonije. To, na neki na~in, potvr|uju i vozila u tranzitu, koja, uprkos otvorenim granicama i slobodnom prolazu bez zadr`avawa radije voze Koridorom 10 kroz na{u zemqu, nego susednim Koridorom 4. Samo, dokle?

Kada je, pak, re~ o zimskom odr`avawu, u „Putevima Srbije”obe}avaju ~iste i prohodne puteve ove zime. Ka`u da je na odr`avawu kompletne putne mre`e anga`ovano 25 preduze}a. Planirana je nabavka ukupno 56.100 tona soli, {to bi sa zalihama bilo 72.546 tona. Obezbedi}e se i oko 160.000 tona kamenog agregata i rizle, {to bi trebalo da bude dovoqno za sigurnu vo`wu u dane poledice.

R. Dautovi}

NBS ne kon tro li {e me wa~ ni ce Izdavawe ovla{}ewa za obavqawe mewa~kih poslova i kontrola obavqawa mewa~kih poslova od po~etka ove godine su u nadle`nosti Deviznog inspektorata, organa uprave u sastavu Ministarstva finansija.

Prelazak nadle`nosti licencirawa i kontrole mewa~kih poslova s Narodne banke Srbije na Mini-

starstvo finansija – Devizni inspektorat, predvi|en je izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovawu.

Postupke izdavawa ovla{}ewa za obavqawe mewa~kih poslova, kao i poslove kontrole mewa~kih poslova koje je po~eo NBS, a koji nisu okon~ani do 31. decembra 2011, zavr{i}e Devizni inspektorat.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

102,5481

104,6409

107,0476

102,2342

Australija

dolar

1

80,4614

82,1035

83,9919

80,2151

Kanada

dolar

1

77,5880

79,1714

80,9923

77,3505

Danska

kruna

1

13,7899

14,0713

14,3949

13,7477

Norve{ka

kruna

1

13,1859

13,4550

13,7645

13,1455

[vedska

kruna

1

11,4675

11,7015

11,9706

11,4324

[vajcarska

franak

1

84,1939

85,9121

87,8881

83,9361

V. Britanija

funta

1

122,1102

124,6022

127,4681

121,7363

SAD

dolar

1

79,2489

80,8662

82,7261

79,0063

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 12. 2011. godine

dnevnik

ZAKAZANA PRODAJA SOMBORSKOG PREVOZNIKA

„Se ver trans” sti gao na ten de r Agencija za privatizaciju raspisala je tender za prodaju 53,28 odsto kapitala akcionarskog dru{tva za prevoz putnika „Severtrans” iz Sombora u restrukturirawu, a rok za dostavqawe obavezuju}ih ponuda je 10. februar 2012. godine.

Pravo u~e{}a na tenderu ima}e ponu|a~ koji ispuni uslov da se u posledwe tri

poslovne godine u kontinuitetu bavi prevozom putnika ili robe, da je ostario poslovni prihod od sedam miliona evra u posledwoj okon~anoj poslovnoj godini ili da ima registrovan lokalni, me|umeseni i me|unarodni linijski prevoz putnika od najmawe 45 linija, navodi se u javnom pozivu za u~e{}e na tenderu objavqe-

nom na sajtu Agencije za privatizaciju.

Minimalni investicioni program je obavezan zahtev koji svaki ponu|a~ mora u potpunosti da prihvati i ukqu~uje obavezu kupca da iz sopstvenih sredstava obezbedi minimalnu investiciju u iznosu od dva miliona evra u roku od tri godine nakon kupovine preduze}a.

DR@AVA TRGOVCIMA OGRANI^ILA MAR@E NA NAJVA@NIJE NAMIRNICE

Ne sme se enorm no za ra |i va ti na hle bu, mle ku...

– Uredba kojom se najvi{a ukupna stopa mar`e u prometu osnovnih `ivotnih namirnica ograni~ava na deset posto ne}e ugroziti poslovne interese trgovaca, a doprine}e stvarawu boqe tr`i{ne utakmice – izjavio je ministar poqoprivrede i trgovine Du {an Pe tro vi}.

Vlada Srbije je na telefonskoj sednici donela uredbu kojom se najvi{a ukupna stopa mar`e u prometu osnovnih namirnica, kao {to su p{eni~no bra{no tip 400 i 500, jestivo suncokretovo uqe, termi~ki ob ra |e no kra vqe mle ko, jo gurt, beli kristalni {e}er i sviwsko, gove|e i koko{je sve`e meso i slatkovodna riba, ogra ni ~a va na de set po sto.

Uredba o mar`ama stupa na snagu narednog dana od dana ob ja vqi va wa u „Slu `be nom glasniku Republike Srbije”, odnosno sutra, i va`i}e {est meseci od dana stupawa na snagu.

– Trgovci }e stupawem na snagu te uredbe zara|ivati ne{to mawe i sigurno je da nisu sre}ni zbog toga – rekao je ministar Petrovi}, isti~u}i da ne treba da se bune jer je uredba doneta u potpunosti u skladu sa Zakonom o trgovini. – Mi smo sigurni da smo doneli potpuno legitimnu i zakonitu odluku koja je u interesu gra|ana. Mi }emo {tititi gra|ane, ali to se ne}e negativno odraziti na bilo ~ije legitimne poslovne interese.

Petrovi} je objasnio da je Vlada donela uredbu o mar`ama zbog poreme}aja na tr`i{tu koji postoji zbog o~iglednog nedostatka prave konku-

Trgovcima (ne) odgovara Predsednica Centra potro{a~a Srbije Ve ra Vi da istakla je da udru`ewa za za{itu potro{a~a ve} godinu dana skre}u pa`wu i upozoravaju i Vladu i trgovce na visoke mar`e u odnosu na EU. – Sigurna sam da }e trgovci imati primedbe na odluku Vlade, me|utim, pojedini trgovci iznose i da su im mar`e ni`e od deset posto pa }e im ova uredba dobro do}i jer }e mo}i da ih podignu – rekla je Vera Vida. rencije na tr`i{tu u Srbiji.

– Nepostojawe konkurencije iskazuje se kroz visoke mar`e – dodao je Petrovi}, i naglasio da }e smawewem mar`i biti uspostavqena prava tr`i{na utakmica i obezbe|en razvoj tr`i{ta.

Odluka Vlade Srbije o ograni ~a va wu tr go va~ ke mar `e opravdana je intervencija jer su mar`e u zemqi neopravdano visoke, a potro{a~i }e prve pozitivne efekte osetiti ve} po~etkom januara, ocenili su stru~ wa ci i pred stav ni ci

udru`ewa potro{a~a. Eksperti su se slo`ili da je u pitawu mera privremenog karaktera, a da je za re{avawe tog problema na duge staze neophodan dolazak novih trgovinskih lanaca u Srbiju i uspostavqawe pravednog tr`i{ta na kojem }e delovati konkurencija i zakon ponude i tra`we.

Direktor Instituta za ekonomiku poqoprivrede dr Dra go Cvi ja no vi} izrazio je nadu da }e trgovci da se „prera~unaju” i razmisle o tme „na koji na~in da daqe imaju odnose s

pro iz vod wom i po tro {wom, odnosno kupcima”.

– Siguran sam u to da }e mera stimulisati dolazak jo{ ve}eg broja trgovaca koji }e napraviti konkurenciju, {to }e istinski re{iti probleme nagomilane du`i niz godina u odnosu proizvodwa – kanali prodaje, odnosno trgovina i potro{wa – naglasio je Cvijanovi}.

On je kazao da ne `eli da licitira ta~nim iznosom mar`i jer svaka trgova~ka ku}a ima svoje, i dodao da je nesumwivo da u ovom trenutku trgovci nisu racionalni kada je u pitawu visina mar`i, navode}i kao pri mer hleb, gde je mar `a i{la od 10 do 40 posto.

– O~ekujem da }e gra|ani osetiti prve pozitivne efekte te mere ve} po~etkom godine, odnosno u prvoj polovini januara – mi{qewa je Cvijanovi}.

Pro rek tor be o grad skog Uni ver zi te ta „Sin gi du num„ Mi lo rad Un ko vi} slo`io se da su mar`e u Srbiji nas mnogo ve}e nego u Evropskoj uniji.

– Postoje razne ra~unice, ali je sigurno da su mar`e na pre hram be ne pro iz vo de dvo struko ve}e nego {to je to slu~aj u Uniji – kazao je Unkovi}.

– Mar`e su u Srbiji ve}e i u odnosu na okru`ewe, iako je Srbija poqoprivredna zemqa i mawe-vi{e je hranila susedne dr`ave. Re~ je o opravdanoj intervenciji Vlade i ona je privremena, a delova}e pozitivno na potro{a~e i ne}e na{koditi ni trgovcima jer }e pove}ati obim prometa.

Un ko vi} ta ko |e o~e ku je prve rezultate po~etkom januara.

E. Dn.

SRBIJA NASTAVILA LIBERALIZACIJU UVOZA IZ EU

Uki nu te ca ri ne na kom pju te re, fri `i de re...

– Po Prelaznom trgovinskom sporazumu s Evropskom unijom, od po~etka ove godine se nastavqa liberalizacija carina za uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Unije s 1,42 na 0,81 odsto, a za poqoprivredne proizvode sa 7,02 na 5,23 odsto – izjavila je na~elnica sektora za carinski sistem i politiku u Ministarstvu finansija Na di ca Pan to vi}. – Najva-

kubnih cedntimetara carina }e biti 2,5 posto, dok se za „benzince” zapremine motora do 1.000 „kubika” od 1. januara 2012. napla}uje carina od pet odsto.

U grupi industrijskih proizvoda – na primer, kozmeti~ki proizvodi koji se koriste za {minkawe, tu{irawe, brijawe, toaletne vode i parfemi – stopa carine u ovoj godini bi}e sni`ene s 8,3 od-

Od {arana do jogurta – Kod poqoprivrednih proizvoda, za uvoz jogurta s procentom masno}e do tri odsto carina }e biti sni`ena s 12 na 10 posto, margarini }e imati stopu umawenu s 18 na 15 posto, dok }e se, recimo, na uvoz {arana, umesto 22,5 odsto primewivati stopa carine od 19,5 procenata – navela je Nadica Pantovi}. `nije novine su da se za uvoz kombinovanih fri`idera sa zamrziva~em, ma{ina za su{ewe ve{a, kompjutera, monitora i mobilnih telefona iz EU ne}e pla}ati carina, a za automobile s dizel-motorom, zapremine od 1.500 do 2.000

sto na {est posto, {ampona, sa {est na tri posto, pasti za zube sa ~etiri na dva posto – navela je na~elnica u Ministarstvu finansija, i dodala da }e kerami~ke glazirane plo~ice imati ni`u carinsku stopu s lawskih 11 na

osam posto. TV-prijemnici iz EU }e se cariniti sa {est, umesto s 8,3 posto i ista liberalizacija, odnosno sni`ewe carine, primewiva}e se i na radioaparate za vozila s CD-plejerom. U grupi bele tehnike, za kombinovane fri`idere sa zamrziva~em ne}e se pla}ati carina ni 2012. godine, a za fri`idere, bez obzira na to da li su samostalni ili ugradni, i zamrziva~e tipa sandu~ara, carina }e biti sni`ena sa ~etiri na dva posto. Za uvoz {tedwaka s pe}nicom iz EU carina }e biti umawena sa {est na tri procenta, a u grupi malih ku}nih aparata, me|u kojima su, na primer, mikrotalasne pe}nice, ugradne pe}nice i tosteri, tako|e }e imati ni`u carinu – s 8,3 na {est posto.

Nadica Pantovi} je navela da su ra~unari poreklom iz EU od 1. januara oslobo|eni pla}awa carine, kao i monitori za ra~unare, i napomenula da su u istoj kategoriji i mobilni telefoni poreklom iz EU. Grupa aparata za doma}instvo,

kao {to su ma{ine za su{ewe ve{a, ma{ine za prawe ve{a, zatim ma{ina za prawe ve{a kapaciteta od {est do deset kilograma, kao i kombinovana ma{ina za prawe i su{ewe ve{a, imaju sni`ewe stope carine sa ~etiri na dva posto. Usisiva~i za doma}instvo poreklom iz EU carini}e se sa {est, umesto s 8,3 posto...

E. D.

GU VER NER DE JAN [O [KI]

Ne za vi si sve od nas?

Gu v er n er Na r od n e ban k e Sr bi je De jan [o {ki} iz ja vio je da }e za cen tral nu ban ku pri o ri tet u ovoj go di ni bi ti da odr `i ni sku i sta bil nu in fla ci ju, dok }e za pri vre du i dr `a vu u ce li ni naj va `ni je bi ti ostva ri va we eko nom skog ra sta i no ve za po sle no sti. [o {ki} je, u iz ja vi Ta nju gu, is ta kao da }e 2012. bi ti go di na s broj nim iza zo vi ma, pre sve ga po pi ta wu ko li ka }e bi ti eko nom ska ak tiv nost

u Sr bi ji, kao i u ze mqa ma ko je su we ni glav ni tr go vin ski part ne ri jer to „u ve li koj me ri od re |u je, na iz ve stan na ~in, i na {u sud bi nu u pri vred nom smi slu”.

– Za ovu go di nu po la zi se od jed ne re la tiv no kon zer va tiv ne pro ce ne da }e eko nom ska ak tiv nost da ra ste po sto pi od 1,5 po sto. Me |u tim, i to se u ne kim ana li za ma mo `e do ve sti u pi ta we jer na {i glav n i spoq n o t r g o v in s ki part ne ri ima ju po ten ci jal no vr l o ozbiq n ih pro b le m a – uka zao je gu ver ner. – Je dan od wih je i Ita li ja, s ko jom smo na vi {e raz li ~i tih na ~i na po ve za ni u pri vred nom smi slu, kao i u fi nan sij skom, po pi t a w u di r ekt n ih stra n ih in ve sti ci ja i na dru ge na ~i ne, ta ko da ne iz ve sno sti za 2012. po sto je.

utorak3.januar2012.

5

DOK SE SNI @A VA JU OCE NE SLO VE NI JI, HR VAT SKOJ MA \AR SKOJ...

Srp ski kre di tni rej ting go to vo naj bo qi na Bal ka nu Pla te su nam go to vo naj go re u re gi o nu, isto je i s uslo vi ma po slo va wa, kon ku rent no {}u... Ima li ipak ne ~e ga po ~e mu je Sr bi ja me |u bo qi ma na Bal ka nu i u okru `e wu?

Na |e se: to je kre dit ni rej ting.

Agen ci ja „Stan dard end Purs” da la nam je oce nu BB, a to zna ~i da je bo qa od nas sa mo Bu gar ska, ko ja ima jed no B vi {e. Svi osta li su iza. Od biv {ih re pu bli ka SFRJ naj bo qa je Slo ve ni ja, ali i oni su na pret hod nom me rer wu do bi li ni `u oce nu ne go {to su ima li pret hod nih go di na. Oce ne ko je ra de naj re no mi ra ni je agen ci je „Mu diz”,”Stan dard end Purs” i „Fi~„ go to vo se ne raz li ku ju. Sre di nom mar ta na{ rej ting je po pra vqen i is pred dva B iz bri san nam je mi nus.

Na rav no da se sa da na me }e pi ta we ho }e mo li to za dr `a ti jer ovih da na po me nu te svet ske agen ci je pra ve no ve prog no ze pa }e se vi de ti i ko li ko smo is ko ri sti li bri sa we ne ga tiv nog pred za na ka is pred Sr bi je.

– Mi slim da smo to do bro is ko ri sti li ka da je Sr bi ja emi to va la svo je har ti je od vred no sti na me |u na rod nom tr `i {tu – ob ja {wa va eko nom ski stru~ wak dr Bo {ko @iv ko vi}. – Sma tram da smo rej ting po pra vi li za hva qu ju }i ni vou fi skal ne sta bil no sti ko ji smo po sti gli i pro ce ni ra sta bru to dru {tve nog pro iz vo da. U me |u vre me nu je pro ce na ra sta BDP-a sma we na.

Kre dit ne agen ci je }e uze ti u ob zir i po ve }a we jav nog du ga Sr bi je. Za to je re al no o~e ki va ti da pri sle de }em ob ja vqi va wu rej tin ga za dr `i mo ono {to ve} ima mo. Ali sa sli~ nim te {ko }a ma kao mi su sre }e se i ceo re gion, ta ko da su ve li ki

Po tra `wa za na {im har ti ja ma od vred no sti je bi la do bra jer su ka ma te bi le od li~ ne, a ne zbog po ve re wa in ve sti to ra i ve li kih o~e ki va wa ra sta pri vre de iz gle di da opet osta ne mo tu gde smo.

Me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi} ka `e da je Sr bi ja mo gla pro }i i bo qe sa za pi si ma i da je ka ma ta od 7,25 po sto na go di {wem ni vou pri li~ no vi so ka. Po seb no {to su na {i za pi si no mi no va ni u do la ri ma, a ta mo su sto pe ni `e ne go u evro zo ni. Po tra `wa za na {im har ti ja ma je bi la do bra jer su ka ma te bi le od li~ ne, a ne zbog po ve re wa in ve sti to ra i ve li kih o~e ki va wa ra sta pri vre de.

Ka ko u sve tu sto je stva ri s pro ce na ma kre dit nog rej tin ga jer tu su se ne ke pro me ne ne ve} do go di le a

SVE MA WE RAD NIH ME STA U GRA DU NA DU NA VU

I Apa tin bo lu je od ne za po sle no sti Kra jem pro {le go di ne na pod ru~ ju apa tin ske op {ti ne za po sle no je 2.358 rad ni ka u ne ka da {wim dru {tve nim pred u ze }i ma ko ja su pri va ti zo va na i na sta vi la da ra de, 1.413 ih ra di u van pri vre di a oko 800 u 470 ma lih pri vred nih dru {ta va, od no sno kod pred u zet ni ka. Ukup no ra di sve ga 4.571 gra |a nin a ne {to vi {e od tog bro ja je na evi den ci ji ne za po sle nih. Sta we se po sled wih dva de set go di na umno go me iz me ni lo, ~e mu su do pri ne le tran zi ci ja i ubr za na pri va ti za ci ja fir mi.

Od 34 fir me, u ko ji ma je ra di lo bli zu 10.000 in du strij skih rad ni ka, u pro te klih dva de set go di na ~ak 20 je uga {e no. U tih 20 pred u ze }a bi lo je 5.119 rad ni ka ko ji su svi za vr {i li na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we ili su oti {li u pen zi ju pa na pod ru~ ju apa tin ske op {ti ne sa da ima oko 7.500 pen zi o ne ra. Pri va ti zo va no je 21 pred u ze }e, a kod se dam je pri va ti za ci ja po ni {te na. To su „Apa teks“, ko ji je u ste ~a ju i imo vi na se pro da je, „Se ver na Ba~ ka“ – imo vi na je ras pro da ta, a re~ je o 20 obje ka ta, ho te la, ma ga ci na itd., kor pa ra „Kon stan ci ja plus“ je u ste ~a ju a imo vi na je de va sti ra na u toj me ri da se i ne ma {ta pro da ti. Mlin „Pr vi maj“ na kon ste ~a ja je pro dat [vaj car ci ma a oni su ga iz naj mi li i u we mu po vre me no ra di 19 rad ni ka, dok je pe ka ra po sle ste ~a ja pro da ta, i to u de va sti ra nom sta wu, i u objek ti ma se oba vqa sa svim dru ga de lat nost.

PPK „Son ta“ je ovih da na do bio no vog vla sni ka ko ji obe }a va na sta vak pro iz vod we, PIK „Pri gre vi -

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ca„ na kon ste ~a ja do bi ja no vog vla sni ka ko ji otu |u je si lo se i me {a o- nu sto~ ne hra ne, a „Mla di bo rac“ u Son ti po sle ras ki da ugo vo ra s kom pa ni jom „Jer ko vi}„ u fa zi je re struk tu ri ra wa. S 12 pred u ze }a iz obla sti po qo pri vre de na pod ru~ ju Sr bi je u{ao je u pro gram „Ze le nog pu la“ u na red ne dve go di ne i za sa da pred u ze }e ra di i re dov no iz mi ru je oba ve ze pre ma za po sle ni ma i dr `a vi.

Od pri va ti za ci je su iz u ze te dve fir me, i to Ze mqo rad ni~ ka za dru ga Svi lo je vo i „Snab de va~“ u Apa ti nu, dok je za sa da ne re {e no pi ta we „Li ka tran sa“ ~i ja pro da ja ni je

us pe la. De vet pred u ze }a je bri sa no iz sud skog re gi stra: „Mer kur“, „Uku sno ode va we“, Agro za jed ni ca, Re~ no bro dar stvo, tri obu }ar ske fir me – „Luk sor„, „Istra„ i „Ideal„, ~a ra pa ra „Vu ki ca Mi tro vi}“ i „Se ver na Ba~ ka“, u ko ji ma je ukup no ra dio 1.681 rad nik.

– Na kon ste ~a ja i ga {e wa fir mi Apa tin je ostao bez od re |e nih de lat no sti ko je su bi le tra di ci ja u ovom gra du i uz ma lo mo gu} no sti da se one ob no ve – re kao je Jo vo Bo kan, za du `en u op {ti ni za pri vre du. – Uga {e no je Re~ no bro dar stvo, ~i je se di {te je iz me {te no a

imo vi na ras pro da ta, kor pa ra, „Se ver na Ba~ ka“, ugo sti teq sko pred u- ze }e, „U`a ri ja„, ~i ja imo vi na pod ve li kom hi po te kom. Mo `e se o~e ki va ti da }e PPK „Son ta“ na sta vi ti rad, a o~e ku je mo da }e se ta ko po na {a ti i bu du }i no vi vla snik Bro do gra di li {ta.

Ne re {e no osta je pi ta we „Mlin pe ka“ iz Son te ko ji ne ra di a u vla sni {tvu je kom pa ni je „Jer ko vi}„.

Iako mal te ne sva ko dnev no u Apa tin do la ze za in te re so va ni za po kre ta we ne kog bi zni sa, za sa da te po se te ni su da le re zul ta ta, a sve ma we je i pred u zet ni ka ko ji po kre }u po slo ve. O~e ku ju se ve li ki in ve sti to ri, za ko je je pri pre mqen Rob no tran sport ni cen tar s in fra struk tu rom, me |u tim, za sa da je sa mo iz ve sno da }e Apa tin ska pi va ra u tom de lu gra di ti fa bri ku za pre ~i {}a va we ot pad nih vo da.

– Bez raz vo ja pred u zet ni {tva me |u na {im su gra |a ni ma te {ko }e mo iza }i iz ove kri ze, me |u tim, pre ma lo je ini ci ja ti ve i `e qe da se uhva ti u ko {tac s mno go broj nim pro ble mi ma na ko je sva ki pred u zet nik na i la zi a ~e sto ne ma ni raz u me va wa oko li ne i po mo }i dr `a ve – ka `e Dra gan Jo si} iz Agen ci je za ma la i sred wa pred u ze }a.

Ne ka da {wa dru {tve na pred u ze }a ko ja su na sta vi la rad po sle pri va ti za ci je sma wi la su broj za po sle nih, a s ob zi rom na sve te `e uslo ve po slo va wa, ne ka ve} sa da na ja vqu ju we go vo po nov no sma we we, de lom zbog sve u kup ne eko nom ske kri ze, a de lom zbog sma we ne po tra `we za pro iz vo di ma na tr `i {tu.

J. Prel ~ec

ne ke se na ja vqu ju. Naj vi {i kre dit ni rej ting je AAA, a ima ju ga ve o ma raz vi je ne ze mqe, re ci mo, Nor ve {ka, Dan ska. Naj go ra va ri jan ta je C, a tu je na dnu li ste Su dan.

Od biv {ih re pu bli ka SFRJ pr vim slo vom A mo `e se po hva li ti sa mo Slo ve ni ja. Po oce ni stru~ wa ka”Mu di sa”, oni ima ju oce nu A1, {to je ne {to go re jer su pre bi li na Aa3. Raz log je oce na da slo ve na~ ka pri vre da ne }e do dat no ra sti i da je ze mqa ~la ni ca EU i u zo ni evra te da }e i ona mo ra ti da po mog ne pre za du `e ni ma.

Od osta lih „biv {ih” vra ta EU su se naj vi {e otvo ri la pred Hr vat -

skom, ali oni su s BBB pro ce we ni na to isto ali s pred zna kom mi nus – a to je go re ne go pre. U „Stan dar du” su ovo jed no stav no ob ja sni li: ze mqa ka sni u hva ta wu ko ra ka s pri vre dom Evro pe.

Bo sni i Her ce go vi ni su „SiP” ta ko |e sni zi li pri vla~ nost s B2B na ~i sto B. Raz log su ne flek si bil na po li ti ka, da qe po gor {a we po li ti~ kih pri li ka, a uz to, ma la je ve ro vat no }a da }e se spro ve sti struk tur ne re for me. Sve to za jed no ze mqu ~i ni iz u zet no ne pri vla~ nom stra nim in ve sti to ri ma.

Ma |ar ska je ume sto BB plus do bi la mi nus. Fi nan sij ski pro ble mi s ko ji ma se se ver ni su sed sre }e su po zna ti. Na pad je do dat no uti ca la pro me na pro pi sa i sma we we ne za vi sno sti cen tral ne ban ke. Na{ slu ~aj s dva B je sa svim so li dan, ali... [ta nas ~e ka u 2012. go di ni? Svi obe }a va ju te {ku go di nu pa za rej ting mo `e da se ka `e – sa mo da ne bu de go re. Bo qe mo `e bi ti sa mo ka da ozbiq ni je kre ne mo u spro vo |e we re for mi. Ubr za we ~e ka sle de }u vla du. Za ute hu – ni smo je di ni ko ji ma su po treb ne pro me ne.

S dru ge stra ne, sve vi {e ~u ju se pri med be na rad tri naj re no mi ra ni je agen ci je sa se di {tem u SAD, a u mno gim dr `a va ma se po di gla ve li ka pra {i na na kon wi ho vih po sled wih oce na. Mno gi sma tra ju da su one bla `e ka da oce wu ju „svo je” ne go dr `a ve u Evro pi ili Azi ji.

Sve u sve mu, ma ko li ko wih nas pro ce wi va lo i oce wi va lo, pra vi uspeh ima }e mo tek ka da po~ nu da ra stu in ve sti ci je, iz voz, za po sle nost...

D. Vu jo {e vi}

MIR KO CVET KO VI]

Vla da ne }e pro da va ti Te le kom Pre m i j er Sr b i j e Mir k o Cvet ko vi} iz ja vio je da sa da {wa vla da ne }e si gur no do no si ti od lu ku o pro da ju Te le ko ma ko ji je opet 100 od sto u vla sni {tvu dr `a ve.

Pre mi jer Cvet ko vi} je is ta kao da }e no va vla da ko ja bu de for mi ra na po sle iz bo ra ima ti {an se da bez pro ble ma do ne se od lu ku o to me, po {to je dr `a va ot ku pi la ma win ski pa ket ak ci ja ko ji je u Te le ko mu ima l a gr~ k a kom p a n i j a OTE. Na pi ta we da li je ovaj ot kup uvod u pro da j u srp s kog ope ra te ra, Cvet ko vi} je uka zao na to da je to „sva ka ko uvod u dru ga ~i ji pri stup Te le ko mu u smi slu upra vqa wa, od no sno pro fe si o na li za ci je upra ve, ali i mo gu} no sti lak {e pro da je.”

Pre mi jer je ob ja snio da je gr~ k i OTE imao ma w in s ki udeo, ali zna ~aj na upra vqa~ ka pra va, i na gla sio da sa da dr `a va, uko li ko se od lu ~i na pro da ju, ne }e ima ti pro ble ma s tim {to se na la zi u pa ke tu ko ji pro da je.

Ge ne ral ni di rek tor Te le ko ma „Sr bi ja„ Bran ko Ra duj ko i pred sed nik i iz vr {ni di rek tor OTE-a Mi hael Ca maz pot pi sa li su kra jem pro {le go di ne u Ati ni ugo vor o ot ku pu 20 od s to ak c i j a srp s kog ope r a t e r a po 380 mi l i o n a evra, {to je bio i uku pan udeo OTE-a u Te le ko mu. Po ugo vo ru, tran sak ci ja }e bi ti za vr {e na do kra ja pr vog kvar ta la 2012.

EKO NO MI STI O^E KU JU TE [KU GO DI NU

Opo ra vak Sr bi je za vi si od iz vo za i bana ka

Ova go di na bi }e, {to se eko no mi je ti ~e, jed na ko te {ka, mo `da ~ak i te `a od pret hod ne, sma tra ju eko no mi sti. Stru~ wa ci na po mi wu da }e, osim hro ni~ nih boq ki do ma }e pri vre de, po seb nu opa snost po pri li ke u Sr bi ji ima ti ne ga tiv na kre ta wa u evrop skim ze mqa ma od ~i jih smo eko no mi ja pri li~ no za vi sni. Na i me, rast srp ske pri vre de ne ras ki di vo je ve zan za rast iz vo za, a vi {e od po lo vi ne na {eg eks por ta od la zi na tr `i {te Evrop ske uni je.

– Sve wi ho ve te {ko }e se nu `no od ra `a va ju i na Sr bi ju, ko ja je, kao ma la i vi so ko otvo re na eko no mi ja, u ve li koj me ri pod lo `na pre no {e wu {o ko va iz ino stran stva. Ta ko je bit no da se sa ~u va bar pri bli `no sli~ na sto pa eko nom skog ra sta kao la ne, od no sno da se ne upad ne u re ce si ju – ob ja {wa va pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du dr Ni ko la Fa bris.

part ner”.

Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke Du {an An to ni} ta ko |e je, go vo re }i o go di ni za na ma, na gla sio da je ona bi la vr lo te {ka {to se ti ~e fi nan sij skog sek to ra jer se efek ti i po sle di ce kri ze zna ~aj no vi {e od ra `a va ju na re al ni sek tor i na gra |a ne.

– Uop {te, svet ska eko nom ska sce na i si tu a ci ja i da qe se jo{ kom pli ku ju, {to zna ~i da ne vi di mo br zo ozdra vqe we i ve li ki deo tih pro ble ma se pre no si na ovu go di nu – uka zao je on.

Pot pred sed ni ca Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vi do sa va Xa gi} je oce ni la da }e 2012. go di na bi ti pu na

Ne za po sle nost osta je vi so ka Sr bi ja je u pret hod nih ne ko li ko kri znih go di na upe la da sa ~u va ka kvu-ta kvu ma kro e ko nom sku sta bil nost i eko no mi sti upo zo ra va ju na to da je od kqu~ nog zna ~aj da stva ri osta nu ta kve i u 2012. go i ni.

Ipak, ce na eko nom ske kri ze pla }e na je vi so kom ne za po sle no {}u, a stru~ wa ci ne o~e ku ju po zi tiv ne ko ra ke na tom po qu ni u na red nih 12 me se ci.

– [to se ti ~e kre ta wa na tr `i {tu ra da, mi slim da ni je re al no o~e ki va ti ten den ci ju ra sta za po sle no sti, a uspeh bi u ta kvim uslo vi ma bio i da se za u sta vi ten den ci ja da qeg ra sta ne za po sle no sti – na veo je Ni ko la Fa bris.

On je pro ce nio kao „sa svim si gur no” da u idu }oj go di ni spoq ne okol no sti ne }e bi ti po voq ni je ne go u ovoj, ve} da je mo gu }e da }e bi ti ne po voq ni je jer „sve prog no ze uka zu ju na to da }e EU sle de }e go di ne ostva ri ti ili nul ti rast ili upa sti u ni sku sto pu ne ga tiv nog ra sta, zna ~i u re ce si ju, a EU nam je ve li ki

„iza zo va i ogra ni ~e wa”, i na gla si la da se kao pri o ri te ti na me }u re {e we pro ble ma ne li kvid no sti na svim ni vo i ma, po ve }a we in ve sti ci ja u in fra struk tu ru, po qo pri vre du i ener ge ti ku i iz vo zno ori jen ti sa nu pro iz vod wu.

– U ovoj go di ni tre ba se usme ri ti na sma we we tro {ko va po slo va -

wa kroz sma we we ne po treb nih ad mi ni stra tiv nih pro ce du ra i pa ra fi skal nih op te re }e wa pri vre de, a od re |e ne pro me ne bi tre ba lo na pra vi ti i u mo ne tar noj po li ti ci – sma tra Vi do sa va Xa gi}.

Na pro blem ne li kvid no sti u pri vre di, kao je dan od kqu~ nih, uka zu je i An to ni}, na po mi wu }i da Agro ban ka ima ve li kih pro ble ma kod na pla te do spe lih po tra `i va wa.

– Sad je di le ma da li te or ga ni za ci je li kvi di ra ti i uga si ti pro iz vod wu ko ju no se ili na }i re {e we da se kroz re pro gra me i do dat nu in ter ven ci ju i dr `a ve i ba na ka ta pro iz vod wa odr `i da bi se pri vre da mo gla ospo so bi ti da {to vi {e iz vo zi i pro iz vo di, i sa mim tim se od bra ne i re al ni sek tor i eko no mi ja – is ta kao je An to ni}.

U tom smi slu, Fa bris uka zu je na to da }e ve li ki iza zov za Vla du i Na rod nu ban ku bi ti da se po kre ne kre dit na ak tiv nost ba na ka.

– Jer bez ve }e po dr {ke ba na ka pri vre di ni je re al no o~e ki va ti zna ~aj ni ji eko nom ski rast – na gla sio je Fa bris.

V. ^vor kov

6

TRe]e dOBA

utorak3.januar2012.

NO VI NE U PEN ZIJ SKOM SI STE MU

Paorima ~ekovi sutra, ostalima od nedeqe

Mu{karci rade ~etiri meseca du`e

Isplata prvog dela decembarske penzije paorima po~iwe sutra, dok }e biv{i zaposleni svoje prinadle`nost dobiti tek naredne sedmice, od 10. januara. Prvi }e se obradovati korisnici teku}ih ra~una, dok }e oni kojima po{tar dolazi na ku}ni prag ~ekati dan du`e.

Ina~e, iznos na ~eku je isti kao i prethodni.

Od po~etka ove godine poo{treni su uslovi za odlazak u penziju, ali samo za mu{karce, koje penziju moraju ~ekati ili raditi ~etiri meseca du`e. Novi uslovi va`e za one s beneficiranim sta`om dok se za starosne penzionere uslovi se ne mewaju.

Oni i daqe za odlazak u penziju, kao i pre, moraju imati najmawe 65 godina `ivota i 15 ili 40 godina sta`a. Uslovi za starosnu penziju `ena se tako|e ne mewaju: one moraju imati 60 godina `ivota i bar 15 godina sta`a.

Izmewenim zakonom o penzijskom i invalidskom osigurawu granice za odlazak u penziju postepeno }e se pove}avati do 2023.

Do tada starosna granica za `ene i mu{karce trebalo bi da bude izjedna~ena tako {to }e se u penziju i}i s najmawe 57 godina i {est meseci. Granica }e se narednih 12 godina dizati postepeno.

Osim mu{karaca s beneficiranim radnim sta`om, kojima se starosna granica pove}ava za ~etiri meseca, od po~etka godine

PR VIH [EST DE CE NI JA PE VA^ KOG STA @A NI KO LE TA TA LO VI ]A

Ruske romanse na repertoaru gradona~elnika Svoj nedavni tradicionalni godi{wi koncert apatinski Gradski hor „Jedinstvo“ posvetio je i svom najistrajnijem ~lanu, renesansno svestranom gospodinu Nikoli Tatalovi}u, koji peva jo{ od 1951.

– ^im sam se zaposlio kao predava~ u osnovnoj {kole, direktor me je pitao kakve su mi sklonosti i posle odgovora da sam tokom {kolovawa pevao u horu i bio ~ak solista, odmah me upisao. Ne samo mene nego i sve ostale kolege. Niko se, naravno, nije bunio, to se tada jednostavno prihvatalo kao bespogovorna direktiva. Znalo se da svako mora da popuni svoje radno vreme i u~estvuje u vannastavnim aktivnostima – se}a se Tatalovi}. – Danas, na`alost, nije tako. Apatin je nekad imao veoma razvijen muzi~ki `ivot, a zajedno sa Somborcima i filharmoniju, gde smo mi bili u znatnoj ve}ini.

Imali smo i jedan od najboqih zabavnih orkestara u ~itavoj Vojvodini. Tada je bio veoma popularan Glen Miler, a wegov repertoar izvanredno je svirao ovda{wi Vanzin orkestar.

dnevnik

isto {to i penzioni, tako da ono {to je upisano u radnu kwi`icu nije uvek i pokriveno penzijskim sta`om pa time onemogu}ava dobijawe kona~nog re{ewa o penzionisawu. Ako poslodavac, iz bilo kojeg razloga nije u prilici da plati zaostale penzione doprinose, onaj ko je podneo zahtev za

Bu {e we dr `av ne ka se

@e ne ove go di ne po {te |e ne stre sa

novi uslovi va`e i za porodi~ne penzije, gde je tako|e pove}ana starosna granica. Na wu }e mu{karac, odnosno `ena, mo}i ra~unati tek s 55 godina i {est meseci, odnosno 50 godina i {est meseci `ivota, da bi 2016. mu{karci ostvarivali pravo na po-

Uje di we ni ci vi li i voj ni ci Bard apa tin skog grad skog ho ra

Tatalovi} je veliki deo radnog veka proveo kao likovni pedagog.

– Hobi se bira iz zadovoqstva a posao da se obezbedi novac na `ivot. U slobodnom vremenu slikao sam i vajao, pa tako i danas. Radim koliko mi prija, ne da bi se nekome dopalo pa i nije bitno kada }e radovi iza}i iz ateqea – ka`e on.

Od pre tri dana Fond PIO preuzeo je vojne osiguranike pa }e brinuti i o 37.000 zaposlenih u sistemu odbrane i 47.000 biv{ih vojnika.

Vojni osiguranici ostvariva}e starosnu, invalidsku i porodi~nu penziju, pravo na nov~anu naknadu za pomo}, telesno o{te}ewe, tro{kove sahrane i sve drugo u Fondu PIO. Iuzetak }e biti samo administrativna penzija koju }e profesionalna lica mo}i da ostvaruju do kraja 2014. No, mada imaju ista prava kao i civili, ima i izvesnih specifi~nosti pa }e se wihova primawa uskla|ivati s propisima o VS-u. Tako }e se profesionalnim vojnicima beneficirani radni sta` ra~unati po istoj formuli kao i civilima, ali }e se za izra~unavawe iznosa penzije vojnih osiguranika uzimati zarada od 1996. umesto 1970, {to mahom vodi ka povoqnijoj ra~unici.

Isplata ~ekova za vojne penzionere ne}e se mewati ni ubudu}e. Tako }e decembarske biti podeqeni 6. i 21. januara.

rodi~nu penziju s 57 godina i {est meseci a `ene s 52 godine i {est meseci. To zna~i da se za wih pove}awe starosnih uslova zavr{ava 2017, kad }e za dobijawe ove prinadle`nosti `ene morati imati 53 godine a mu{karci 58.

Uslovi za penzionisawe, dakle, od ove godine mewaju se samo za mu{karce s beneficiranim sta`om koji su se do sada mogli penzionisati s 53 godine `ivota.

To se odnosi na policijske slu`benike, pripadnike BIA-e i VBA-e, kao i zaposlene u Ministarstvu spoqnih poslova, u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija, Poreskoj policiji i profesionalnim vojnim licima.

Jer samo oni mogu da imaju 40 godina radnog sta`a i 53,4 godine starosti po{to im se sta` uve}ava za {est meseci u svakoj godini.

No, i ove godine mnogi i pored ispuwenih starosnih i radnih uslova ne}e mo}i u penziju ako im nije redovno upla}ivan penzijski doprinos. Jer radni sta` nije

Privreda Srbije duguje Fondu PIO 250 milijardi dinara i taj dug dove{}e u pitawe odlazak mnogih radnika u penziju koji }e, silom prilika, dobijati privremeno re{ewe za penzionisawe sve dok neko ne uplati doprinose za wih – firma, dr`ava ili oni sami.

Po{to }e se problem redovne uplate doprinosa PIO nastaviti i ove godine, dr`ava }e i daqe, zbog svoje nesposobnosti i nespremnosti da se uhvati u ko{tac s onima koji izbagavaju pla}awe doprinosa za zaposlene, morati svakog meseca iz buxeta da dotira redovnu isplatu penzija. penziju mo`e to u~initi i sam. @ene }e ove godine u punu radnu penziju posledwi put mo}i da odlaze s 53 godine `ivota i 35 godina odra|enog sta`a. Od naredne godine, me|utim, za pripadnice slabijeg pola poo{travaju se svi uslovi: potreban radni sta` pove}ava}e se svake godine po ~etiri meseca dok 2021. ne dostigne 38 godina sta`a za penzionisawe i 58 godina `ivota.

Qu bin ka Ma le {e vi}

USA MQE NOST OPA SNI JA „BO LEST” OD PU [E WA I GO JA ZNO STI

I za praznike televizor jedini gost Ma e stro u ku} nom ate qeu

Samo po lepom pamti Tatalovi} ta vremena, ali i sve {to je potom do`iveo sa svojim mati~nim horom. Iako trenutno zbog porodi~nih problema re|e odlazi na probe, obe}ava da }e pevati sve dok bude mogao. Na re~ mu veruju i ~lanovi hora. Za sve wih je pravi u`itak kad on, dok se opu{taju posle koncerata, zapeva ruske romanse.

– Upamtio sam sve, ~ak i svoj prvi nastup u horu. Iz te postave vi{e niko nije aktivan. Ni moji ispisnici Edita Ta{evski i wen mu` Mitke, koje sam pre neki dan sreo na ulici. Sre}an sam {to dolaze mladi zavidnog glasa, o ~emu svedo~i ovogodi{we tre}e mesto osvojeno u Rumi – ka`e veteran.

A u~estvovao je na brojnim kolektivnima izlo`bama i kolonijama i wegova dela su u postavkama brojnih galerija {irom biv{e, velike Jugoslavije. U mesnoj galeriji „Meander“ nedavno je „obnarodovao” 11 pejza`a atara i isto toliko portreta prijateqa, osoba zna~ajnih za `ivot grada, ali i ~lanova svoje porodice.

Ina~e, Tatalovi} je ro|en u li~kom selu Dre`nica 1931. a detiwstvo proveo u Slavoniji. Ni`u gimnaziju je zavr{io u Kuli, U~iteqsku {kolu u Somboru i kasnije Vi{u pedago{ku. Od 1984. do 1990. bio je sekretar SIZ-a za socijalnu i de~ju za{titu, a u mandatu od 1992. do 1996. prvi ~ovek apatinske op{tine.

J. Prel ~ec

^etvrt miliona Britanaca dina, a razvodi me|u najstarijistarijih od 75 godina provelo je ma i jedini su u porastu u ovo dobo`i}ne praznike bez ikoga svoba krize. ga, pokazalo je istra`ivawe Brojke do kojih je do{ao Cenlondonskog Centra za socijalnu tar za socijalnu pravdu neprijatpravdu. Gotovo 370.000 qudi i ostale dane u godini provodi potpuno samo, iako ve}ina ima decu i unuke. Na to su uticali brojni faktori, ali najvi{e raspad osnovne porodice, po{to se procewuje da dva od pet brakova zavr{ava razvodom, {to na kraju dovodi do op{teg otu|ewa izme|u nekada{wih supru`nika i wihovih potomaka. Stvari se pogor{avaju narednom generacijom pa se sve ~e- De da Mraz, na `a lost, za o bi la zi vr {wa ke {}e de{ava da dede i bake nika- no su iznenadile javnost u Velida nisu videli svoje unuke. I koj Britaniji. tzv. „srebrni razvodi“, odnosno – Znali smo da mnogi na{i suraspadi brakova posle 25. godi- gra|ani sami do~ekuju Bo`i}, {wice, sve vi{e uti~u na otu|e- ali nismo bili svesni toga da je we porodice. U 2009. razvelo se ovaj problem uzeo toliko maha – 11.500 parova starijih od 60 go- rekla je direktorka dobrotvorne

organizacije „Indipendent ejx“ Xe net Mo ri son.

Qudima koji su sprovodili istra`ivawa mnogi odgovori naterali su suze na o~i: „Imam 88 godina i nemam ba{ nikog svoga. Sasvim sam sam“. „Ima dana kada je jedina osoba s kojom progovorim momak u radwi gde kupujem novine“.

Vi{e od polovine anketiranih seniora reklo je da je televizija wihovo glavno, a mnogima i jedino dru{tvo. [to je najgore, Bo`i} je za wih samo jo{ jedan usamqeni dan.

Usamqeni~ki `ivot donosi i ozbiqne socijalne, zdravstvene i finansijske probleme: povi{en krvni pritisak, slabqewe nervnog sistema i mentalnih funkcija, problemi sa snom, lo{ materijalni polo`aj, izgubqenost i nesnala`ewe u dru{tvu samo su neki od wih. Usamqenost je na vrhu liste zdravstvenih rizika, iznad

pu{ewa i prekomerne telesne te`ine, ka`u u Ministarstvu zdravqa, koje sve ozbiqnije razmi{qa o tme kako da re{i ovaj rastu}i problem. Da stvari budu

Se ni o ri su sve ~e {}e `r tve te le fon skih i dru gih pre va ra, u ko ji ma lo po vi, iz i gra va ju }i dav no iz gu bqe ne unu ke, oti ma ju po sled wi pe ni iz nov ~a ni ka ne sre} nih sta ra ca, to li ko `eq nih bar to ple re ~i jo{ sumornije, sve vi{e je policijskih izve{taja o prevarama usmerenim na starije, usamqene qude: od provala i pqa~ki do telefonskih i drugih prevara, u kojima lopovi izigravaju davno izgubqene unuke i otimaju posledwi peni iz nov~anika usamqenih staraca, `eqnih bar tople re~i.

I. Vu ja nov

KA KO LE KAR KA @E

Samo se od dedinih gena ne mo`e pobe}i Tek kada pro|u u~estale slave, bo`i}ni i novogodi{wi praznici, po~iwe na{ svet da se brine za holesterol, koji su stari Grci nazivali – ~vrsta `u~. On je zapravo masna supstanca prisutna u krvi, neophodna organizmu pre svega za stvarawe }elijskih opni, sintezu vitamina D i nekih hormona. Ali, ako se wegov nivo povisi, najve}a je opasnost za srce i krvne sudove.

U krvi ga prenose posebni lipoproteini – LDL i HDL. Prvi, nazvan „lo{„, ima zadatak da holesterol prenese od jetre do razli~itih organa. Drugi, „za{titni”, dovodi vi{ak do jetre koja ga uklawa. Ako je lo{eg previ{e, ugra|uje se u }elije unutra{weg sloja arterija, koje zbog toga slabe i postaju u`e. Ovaj proces ubrzavaju

i poma`u pu{ewe, visok krvni pritisak, povi{en adrenalin... Tako nastaju naslage, ateromi, u krvnim sudovima, upale i oticawa. Arterije postaju slabije i mawe elasti~ne, {to ote`ava protok krvi. Otkine li se komadi} naslage, mo`e da za~epi prolaz kroz krvni sud i izazove infarkt ili mo`dani udar. [ta ~initi da se opasnost otkloni? Ona ne zavisi toliko od vrednosti holesteorola izmerenih u krvi, koliko o drugim rizi~nim faktorima. [to ih je vi{e, ubojiti koktel je pogubniji po zdravqe. Na nasledne faktore ne mo`e se uticati, ali zdravi stilovi `ivota mogu mnogo u~initi da se izbegnu brojne posledice koje visok holesterol donosi. Jelovnik s mnogo zasi}enih

masti, namirnice `ivotiwskog porekla neprestano podsti~u jetru na to da stvara vi{e holesterola. Zabluda je da zamewivawe putera margarinom dobro za zdravqe. Oba su podjednako {tetna jer deluju na nastanak masnih naslaga.

Pu{ewe tako|e uti~e na pove}awe naslaga lo{eg holesterola i smawuje koli~inu dobrog, koji poma`e ~i{}ewu arterija od masnih naslaga. Osim toga, slabi zidove krvnih `ila. Gojaznost, hiperholesterolemija, hiperglikemija i visok krvni pritisak me|usobno se nadovezuju i poja~avaju negativne u~inke. Udru`eni, velika su opasnost za arterijski sistem i moraju se regulisati ishranom i lekovima.

J. Bar bu zan

„^vr sta `u~” s asta la uda ra na sr ce i mo zak

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak3.januar2012.

NO VO SA \A NI VE SE LO PRO SLA VI LI DO LA ZAK 2012.

U Novu u{li s muzikom i vatrometom Oko 20.000 No vo sa |a na i wi ho vih go sti ju do ~e ka lo je No vu 2012. go di nu na Tr gu slo bo de i okol nim uli ca ma u cen tru uz Bajaginu „Ve se lu pe smu„ i sti ho ve „Ja mo ram da pi jem da za bo ra vim, ja ne smem tre zan tu da bo ra vim…” i na rav no spek ta ku la ri va tro met ko ji je uve li ~ao sla vqe.

Bi lo je tu svih ge ne ra ci ja, od onih naj mla |ih, ko je su ro di te qi do gu ra li u de~ jim ko li ci ma, ne {to sta ri jih ma li {a na, pa sve do vre me {nih su gra |a na ko ji su pod jed na ko |u ska li

i uz tam bu ra {ku, ali i rok i pop mu zi ku. To kom naj lu |e no }i su gra |a ne na pre pu nom cen tral nom tr gu za gre jao je i zra zga lio tam bu ra {kim pe sma ma Zvonko Bogdan, a pro gram su uve li ~a li, ni {ta ma we po zna ti Ana Peri{i} i “Per pe tum mo bi le” i dixej Fanatik.

Ka da je po ~e lo od bro ja va we i ula zak u No vu go di nu, na sve stra ne su pr {ta li po qup ci, a No vi Sad je odi sao po zi tiv nim vi bra ci ja ma, jer su se mo gle ~u ti sa mo le pe i is kre ne `e -

Le ka ri ima li pu ne ru ke po sla To kom no vo go di {we no }i le ka ri u Ur gent nom cen tru Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne pri mi li su 235 pa ci je na ta. Ka ko je ob ja snio na ~el nik ode qe wa hi rur gi je Ur gent nog cen tra dr Aleksandar Gluhovi} naj ve }i broj pa ci je na ta ko ji su po tra `i li po mo} su bi li pa ci jen ti s hro ni~ nim obo qe wi ma. Me |u tim, pri mqe no je i 18 mla di }a u al ko ho li sa nom sta wu i oni su za dr `a ni na de tok si ka ci ji. Zbri nu to je i 36 pa ci je na ta sa po vre da ma, od to ga 23 su ih za do bi li u tu ~a ma s po zna tim oso ba ma, a sed mo ro je po vre |e no u na pa di ma od ne po zna tih oso ba. Bi lo je i {est sa o bra }aj nih ude sa, u ko ji ma je jed na oso ba te `e po vre |e na i na la zi se u kri ti~ nom sta wu. Jo{ je dan pa ci jent je osta vqen na bol ni~ kom le ~e wu, po vre |en je u tu ~i, a we go vo sta we je sta bil no – na veo je Glu ho vi}.

Ka ko smo sa zna li u no vo sad skom Za vo du za ur gent nu me di ci nu, eki pe Hit ne po mo }i su to kom no vo go di {we no }i na te re nu ima le pre ko 100 in ter ven ci ja, od ~e ga je ve li ki broj bio sa jav nih me sta. I re pri za no vo go di {we no }i i ne u o bi ~a je no le po vre me za ovo do ba go di ne do ne la je pu ne ru ke po sla eki pa ma no vo sad ske Hit ne po mo }i. Ima li su 120 iz la za ka, {to je za tri de set od sto vi {e ne go obi~ no. Po vre de u tu ~a ma, pro ble mi sa sr cem, sto ma~ ni vi ru si i al ko ho li sa nost ma lo let ni ka su naj ~e {}i raz lo zi po zi va wa bro ja 94.

Q. Na. qe, da svi ma ova go di na bu de bo qa ne go pret hod na. Na rav no, u gra du je bi lo i uli~ nih pro da va ca, ko ji su ma sov no pre da va li sve tle }e ro go ve po ce no od 150 di na ra, a kod pod zem nog pro la za mi ri sao je ku va ni ku ku ruz, ~i ja je ce na bi la 100 di na ra. Va qa na po me nu ti, da iako je Trg bio pre pun, obez be |e we, po li ci ja, ali i sa mi su gra |a ni po bri nu li su se da se ni jed na pe tar da ni je pu kla, {to je za sva ku po hva lu, a ni je bi lo ni in ci de na ta. An ga `o va no je oko 100 oso ba ko je su obez be |i va le pro sla vu i ko ji su ima le pra vo da pre tre sa ju gra |a ne i odu zmu im pi ro teh ni~ ka sred stva.

Ve se lo je bi lo i u no vo sad skim ka fi }i ma i ka fa na ma. Sve ~a ni do ~ek or ga ni zo va li si i broj ni ho te li, re sto ra ni i di sko te ke, a ce ne su se kre ta le od 1.000 do 5.500 di na ra. Ve }i na lo ka la u Uli ci La ze Te le~ kog pri re di le su lu de `ur ke uz di-xe je ve, gde su se uglav nom mla |i su gra |a ni za ba vqa li, a sa mo ulaz je sta jao 1.500 di na ra po oso bi, a sva ko se pi }e do dat no pla }a lo. Za ba va u re sto ra ni ma, uz `i vu mu zi ku ko {ta la je oko 3.000 di na ra, dok je naj sku pqi pro vod u Ho te lu „Park” - 5.500 di na ra po oso bi. Su gra |a ni ko ji su osta li kod svo jih ku }a, ni {ta ma we se ni su do bro pro vo di li, jer je iz sta no va tre {ta la na rod na, za bav na i rok mu zi ka…

To kom pro sla ve bi lo je za bra we no par ki ra we u sa mom cen tru gra da i to na par kin gu kod Srp skog na rod nog po zo ri {ta i na Trif ko vi }e vom tr gu, ko ji je bio re zer vi san za eki pe Hit ne po mo }i, po li ci je i va tro ga sne slu `be.

Or ga ni za to ri su re kli da pro sla va No ve go di ne na Tr gu slo bo de u No vom Sa du ko {ta de vet mi li o na di na ra, od ~e ga je sko ro po lo vi na na me we na za ho no ra re iz vo |a ~a.

Grad No vi Sad je po pr vi put or ga ni zo vao ma ni fe sta ci ju „No vi Sad sr cem” ko ja je tra ja la od 9. de cem bra do 29. de cem bra i u sklo pu ko je su na Tr gu slo bo de re a li zo va ne raz ne no vo g o d i { we hu m a n i t ar n e ak c i j e i pro gra mi.

Q. Na to {e vi} Fo to: F. Ba ki} i B. Lu ~i}

V remeploV

Komedija „Ve~na mladost” Na rod no po zo ri {te Du nav ske ba no vi ne u No vom Sa du pre mi jer no je 3. januara 1940. iz ve lo ko me di ju „Ve~ na mla dost”, mla dog do ma }eg pi sca Pa vla [e be {}a na, sko ro sa svim ne p o z na t og ov d a { woj kwi `e noj jav no sti. Sti ca jem

okol no sti, ovaj ko mad se pr vi put po ja vio na sce ni jed nog po zo ri {ta u Pa ri zu i igran ~ak 46 pu ta! Ko mad je od mah pri hva ti lo i jed no be o grad sko po zo ro {te, a za wim eto i no vo sad sko.

N. C.

7

8

utorak3.januar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Uda la se na {a Sne `a Blizanci Ele na i He le na - Bi qa ne i Slo bo da na Vra we {a, Vuk i Ma {a - Je le ne i Mi ro sla va Mi haj lo vi }a

Devoj~ice Le na - Alek san dre i Mi ro sla va Zor wa na, Ne ve na - Alek san dre i Sr |a na Ja wi}, Awa - Alek san dre La zu ki} i Pre dra ga Plu ka ve ca, Ni ko li na - Alek san dre i Pe tra Ko za ro va, Sta {a - An dre je Ba ji} i Bo ja na Cr no mar ko vi }a, Je le na Bar ba re i Ni ko le Tr ni ni }a, [o na - Bi qa ne i Dej vi da Hju Ha ~in so na, Sa ra - Bo ja ne i De ja na Uru mo vi }a, Da ri ja - Va we i Du {a na Ri sti }a, Len ka - Ve ro ni ke An tu no vi}-Ma ri} i Mir ka Ma ri }a, Na ta li ja - Ve sne i Alek san dra Asen ti }a, So fi ja - Ve sne i Mla de na Br kqa ~a, Mi li ca - Vla sti~ ke voc ke i Slav ka [trb ca, Le na - Da ni el le i Bog da na Ki }i }a, An drea - Dra ga ne i @i va na Bog da no vi }a, An drea - Dra ga ne i @i va na Bog da no vi }a, Sa {a - Dra ga ne La lo vi} i Zo ra na [ko ri }a, Al me di na - El vi re Ca ni} i Emi ra Zu bi }a, Mi li ca - Zo re i Slav ka [ko ri }a, Ja na - Iva ne i Alek san dra Vu kov ca, Mi le na - Iva ne i Pe tra Ma ti je vi }a, Oli ve ra - Ines i Ne na da Ra do va no vi }a, Ma ri na - JA smi ne i No vi ce ^o li}, Na dia - Ja smi ne Re puh-He ga zi i Ah med Mah moud Mo ha med He ga zi, Ni ko li ja - Je le ne i Goj ka Po po vic kog, Le na - Jo va ne iDu {a na Tu ca ko va, Lu na - Ka ta ri ne i Mi la na Lon ~a ra,

Lu cia - Kri sti ne Ke ven ske i Mi ro sla va Ke ven skog, Mia -La ne i Vla di mi ra Zec, Bi qa na - Qi qa ne i Zlat ka Be qin, Zo ra na - Ma ri je i Zo ra na @ar ki }a, An drea - Ma ri je i [te fa na Na sa |i, Ni ko li na - Ma ri ja ne i Go ra na Si mi }a, Na |a No e mi - Mar ti ne Li va je i Al ber ta Mar ti ne za Po li sa, Mi la - Mi li ce i Ili je Goj ko vi }a, Du wa - Mi li ce i Sa {e Ko sa ni }a, Ana sta si ja Mil ke iDe ja na Ma li ni }a, Jo va na - Mi re i De ja na Dra go sav ca, Mi li ca - Mir ja ne Bir val ski i @ar ka \a ko vi }a, Du wa - Mir ja ne i \u ri ce Ili ~i }a, Lu cia - Mo ni ke Ekres i Ati le He vi zi, Len ka - Na ta {e i Dra ga na Raj ta ro vi }a, Ka ta ri na - San dre i De ja na Slav ni }a, He le na San dre i Mar ka Cvet ko vi }a, Ivo na - Sa we i Alek san dra Ma mu to vi }a, Mi la - Sa we i Du {a na Pet ko vi }a, Iskra - Sa we i Ma ri ja na [trb ca, Ne da - Sa we i Ne na da Sto ja no vi }a, Ne da Sla |a ne i Bo ja na Di mi tri je vi }a, Na ta li - Slo bo dan ke i Mi ro sla va Ze le wa ka, Si mo na - Sne `a ne i Slo bo da na Pe ja ka, Ana sta si ja - Su za ne Ki{ i Mi lo va na Jo va no vi }a, Ivo na - Ta tja ne i Igo ra Rep ~e ka.

Ven~ani \ur|a Zrni} i Tihomir Duganyija, Dijana Vidi} i Marko Ka}anski, Stanislava Popov i Boris Popov, Kristina Kraja~evi} i Sa{a Petrovi}, Jovana Radoji~i} i Milan Jovanoi}, Tamara Bo{wak i Dragan Kuzmanovski, Danijela Stankovi} i \or|e Panzalovi}, Marina Konti} i Nikola Jovanovi}, Qiqana Beli} i Miroslav Zdravi}, Tamara Stojanovi} i Goran Malenkovi}, Vera \eri} i Dragan Nenin, Laura Erdei i Milan Reqin.

Sne `a na Ni ko li} i Da ni jel Ko va ~e vi}

De~aci Ma te ja - Alek san dre Hr }an i Dar ka [i ma ti }a, Ni ko la - Ane i Dra ga Ja wu {e vi }a, La zar Bi qa ne i Bo ja na Pe tro va~ kog, Emil - Bla `en ke i Ste va na No sa la, Mar ko - Bog dan ke i Ne na da Gvo zde no vi }a, Sr |an - Bra ni sla ve Pi li po vi} i Vla di mi ra Br ki }a, Aleks - Ve re i @eq ka Ke vre {a na, An drej - Ve sne Do ki} Pe ri ~i} i Sa {e Pe ri ~i }a, Ste fan - Ve sne i \or |a Ba ce qa, Ste fan - Ve sne i \u re Te pav ca, Ni ko la Ve sne i Ra do va na Nin ko vi }a, Dra gan - Gor da ne i Ili je An |e li }a, Ni ko la - Dra ga ne \u ki}-Pa vlo vi} i @iv ka Pa vlo vi }a, Ne ma wa - Dra ga ne i Bra ni mi ra Gru ji }a, Mi lan - Dra ga ne i De ja na Iva ni }a, Pa vle - Dra ga ne i Dra ga na Po po va, Da ni lo - Dra gi ce \u ri}, Ste fan - Du brav ke \or |e vi} i Mar ka Kec ma na, Mar ko - Du brav ke i Go ra na \e na di ja, Erik - Eve [i li, Ne ma wa @i va ne Mi li} Stan ko vi} i Vla di mria Stan ko vi }a, Alen - @u `a ne i Zo ra na Jo `e, Amar Zan fi re i El di na Mak su ti, Uro{ - Zo ri ce i La ze Oqa ~e, Bo ris - Iva ne Vr ba {ki-Pi qa gi} i \or |a Pi qa gi }a, Pe tar - Iva ne i Alek san dra Sa bo, Lu ka - Iva ne i Vla di mria [e vi }a, Mar ko - Iva ne Mi lo je vi} i Sa {e Kne `e vi}, Mar ko - Je le ne i Alek san dra Su bo ti }a, Ser gej

- Je le ne i Vla da na Jan ~i }a, Vu kan - Je le ne i Dra ga na Br sti na, Go ran - Je le ne i Ra do sla va [kr bi }a, Mi haj lo - Kor ne li je i @i ki ce @iv ko vi }a, Alek sej - Kri sti ne i Ale na Ame do va, Ni ko la - Qi qa ne i Go ra na Bla go je vi }a, Jo van Qu bi ce i Slav ka Ni ko li }a, Ma te ja - Ma ri je i Dra ga na Ma li }a, @ar ko - Ma ri je i Mal de na Pla~ ki }a, Pa vle - Ma ri je Pa vlo vi} i Qu bi {e Ko pli }a, Da niel - Ma ri ne So la rov i Da vi da Se wi, Mi haj lo - Mi le ne i Bo ri sa @e `e qa, Da mjan - Mir ja ne Vu ka {i no vi } i Sve to za ra Jo vi }a, Va si li je - Na ta {e i Mi ro sla va sla vu qa, Lu ka - Rad mi le Tr ni ni}, Mi lo{ - Ra ne i Da li bo ra Mar ti no va, Na ta nail - Ru `i ce i Adri ja na Sa bo, De nis - Sa bri ne Ibra im i ]e ri ma Pi re va, Ili ja - San dre Ve se li nov-Kqa ji} i ra de ta Kqa ji }a, Vuk - San dre i De ja na Stoj ko va, Stra hi wa - Sa ne le Ko ma rov i Zo ra na Sta na }e va, @ar ko - Sne `a ne i Mar ka Ma lu {i }a, Dra go slav - Sne `a ne i Ra do sla va Bog da no va, Veq ko Sne `a ne i Si ni {e Gro zni ce, An drej - Su za ne Bu rai i Zo ra na Kru ni }a, Vu ka {in - Ta we Joj ki}-Po lo vi ne i De ja na Po lo vi ne, Fi lip - Te o do re Di mi tri je vi}-Ko vin ~i} i Alek san dra Ko vin ~i }a, Teo - Tin de i Al fre da Ne me ta.

Umrli

Ma la Ele na pr va be ba u No vom Sa du Ma la Ele na je pr va be ba ro |e na u No vom Sa du u No voj go di ni. Zdra vu de voj ~i cu od ~e ti ri ki lo gra ma i 350 gra ma i du ga~ ku 52 cen ti me ta ra pri rod nim pu tem na svet je do ne la No vo sa |an ka Svje tla na Ni ni} (1981), a sre} ni otac je Dra go slav. Ona se po ro di la u 1 sat i 41 mi nut iza po no }i.

- U to ku 24 sa ta u no vo sad skom po ro di li {tu bi lo je 11 po ro |a ja, a ro |e no je se dam de ~a ka i ~e ti ri de voj ~i ce. Tri po ro |a ja su bi la iza po no }i. Mo gu da ka `em da su de `ur ne eki pe le ka ra ima le sre }e, jer je ovo re la tiv -

no ma li broj po ro |a ja. Pri me ra ra di, de {a va se da to kom 24 sa ta bu de i do 30 po ro |a ja – na gla si la je de `ur na le kar ka Qi qa na Iva no vi}.

Pr voj be bi ro |e noj u 2012. go di ni u no vo sad s kom po r o d i l i { tu grad }e do d e l i t i 100.000 di na ra. Osta lim be ba ma ko je su ro |e ne 1. ja nu a ra u No vom Sa du grad }e upla ti ti jed no krat nu nov ~a nu po mo} u iz no su od 50.000 di na ra. No vac bi }e upla }en na ra ~u ne ro di te qa pre ko Po {tan ske {te di o ni ce i to ~im maj ke do bi ju re {e we od Upra ve.

Q. Na.

Vla di mir \or |e vi} (1938), Mil ka Jo vi} ro|.

Ot ko vi} (1923), Sta ni ca Jo vo vi} ro|. Ku jo vi} (1922), Ra din ka ]e ra ni} (1940), Jo van ]u lum (1929), @o fi ja B. Var ga ro|. Bod nar (1920), Mi loj ko Ba la} (1939), Ja no{ Ba la ton (1955), Mi lan Ba nov ~a nin (1952), Smiq ka Bi bin ro|. Po pov (1949), Haj nal ka Bi stric ki ro|. Ta ka~ (1961), Jan ko Blat wic ki (1950), Imre Bog dan (1935), Zve zda na Bo {wa ko vi} ro|. Bo lu ma nac (1924), Ste van Bran kov (1944), Ne nad Vin |a no vi} (1965), Mi lo slav Vo zar (1950), Vo ji slav Ga vri} (1937), Alek san dar Dam wa no vi} (1971), Mi li vo je Dra gi }e vi} (1956), Bra ni sla va @dra le ro|. Vra ni} (1935), Slav ko @i va no vi} (1964), Di mi tri je Ivan ~e vi} (1948), I{tvan Ko rok nai (1948), Vlaj ko Ko sti} (1943), Mi o- drag Mak si mo vi} (1934), Qu bi ca Mar ti nov ro|.

Ule mek (1935), Ju li ja na Mi ku li nac (1920), No vak Mi tri} (1936), An |el ko Mi haj lo vi} (1952), Jo sip Mli na ri} (1939), Ma ri ja Mol nar ro|.

A~ai (1935), Ne ma wa Pa ni} (1940), Eva Pla~ kov (1923), @i va na Pu pa vac ro|. \or |e vi} (1940), Pre drag Pu {ka ri} (1967), Sla vo qub Rad mi lo vi} (1951), Da na Re qin ro|. Ja }i mo vi} (1941), Sta noj ka Ro si} ro|. An to ni} (1946), Zlat ka Ru man ro|. Be lan (1982), Ana Sa laj ro|.

Brt ka (1935), Ana Se lak ro|. Su ka ni ca (1957), Va le ri ja So viq ro|. Hor vat (1950), Ja go da So -

ko vi} ro|. Pa tar ~i} (1932), Raj ka Sre di} ro|.

Sa mar xi} (1939), Mi li ca Ste fa no vi} ro|. Ru `i} (1938), Iva na Stoj ko vi} ro|. Hu do let wak (1941), Jo van Stra ni} (1939), Za gor ka Ta ti} ro|. ^o ba nov (1917), Bo ri slav To do ro vi} (1941), Imre Tot (1926), Bra ni slav Tu ci} (1936), Ma ri ja Fi to{ ro|. Lo mjan ski (1929), Ka ta ri na Hi }il ro|. Ro ma nek (1921), Ma ri ca Co li} ro|. Boj ~i} (1950), Vla do Crn ~e vi} (1931), Ste van ^re mo {nik Pa ji} (1982), Fra wa [a gi (1952), Va le ri ja [e {er ro|. An dra {i} (1931), Bo siq ka De spo to vi} ro|. Le ka (1947), \u ro Pro li} (1926), Mi le Mi ri} (1954), Za gor ka Boj ko vi} ro|. Sa vi} (1924), Sa vo \u ri} (1932), Ma rin ko Je li} (1946), Jo `ef Var ga (1946), \u la Vra ~ar ro|. Da ra `i (1939), Mi lan Vu kov (1942), Ra de Gak (1934), Vi do sa va De spo to vi} ro|. Jok si} (1943), Ste vi ca Ka }u ra (1974), \or |e Kec ke no vi} (1935), Ra doj ka Kon di} ro|. Ka pe ta no vi} (1935), On drej Kra lik (1952), Va sa Kuq {a nov (1950), Mi le na Lon ~ar ro|. Dra gi ~e vi} (1958), Gru ja Mi ti} (1930), Da ni ca Nov ko vi} (1934), Slav ko Pet ko vi} (1949), \u ro Pe tro vi} (1947), An |a Pi li po vi} ro|.

Ba la ban (1940), Da ni ca Ra po{ ro|. Jan ko vi} (1946), I{tvan Si ber (1946), Ivan Sto ja nov (1946), Ivan Sto ja nov (1951), Ilo na Tot ro|.

Var ga (1944).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak3.januar2012.

9

ARHIV GRADA ^UVA SEDAM KILOMETARA DOKUMENTACIJE

No va zgra da kao po klon za ro |en dan Se dam ki lo me ta ra ar hiv ske gra |e de ce ni ja ma se ras pro sti re na oko dve hi qa de kva dra ta u zgra di Isto rij skog ar hi va gra da No vog Sa da na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Ali, ne za du go, jer uko li ko sve bu de i{lo po pla nu Isto rij ski ar hiv tre ba lo bi da pro sla vi 60 ro |en dan u no voj zgra di ko ja }e za do vo qi ti sve po -

ure |e wu- ka `e di rek tor Ar hi va Bogoqub Savin.

- Sa da Ar hiv gra da po kri va sko ro ceo Ju `no ba~ ki okrug, od no sno op {ti ne No vi Sad, Ba~ ka Pa lan ka, Te me rin, Ti tel, @a baq i Vr bas.

O no vom pro sto ru u ko ji bi Ar hiv bio sme {ten pri ~a se ve} dve

Severoisto~na fasada budu}e zgrade Arhiva

treb ne uslo ve za ade kvat no ~u va we do ku me na ta od va `no sti.

Isto rij ski ar hiv for mi ran je 1954. go di ne i ta da je bio sre ski ar hiv shod no ta da {wem dr `av nom

de ce ni je, me |u tim zbog po li ti~ kih pri li ka, raz re {e we ovog pro ble ma od la ga no je do ne dav no. Sa da, gra |e vin ski rad ni ci na par ce li u Uli ci Fi li pa Vi {wi }a 2a na si pa -

ju {qu nak, pe sak i tu ca nik, ka ko bi se sta bi li zo va lo tlo i te ren pri pre mio za iz grad wu.

- Ar hiv gra da va `an je ne sa mo zbog ar hi vi sti ke, ula ga wem u ovu oblast upot pu wu je kul tur na sli ka gra da, ko ji je na pu tu da se kan di du je za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2020. go di ne. Mi slim da }e ovo ula ga we u ve li koj me ri do pri ne ti ne sa mo kan di da tu ri, ve} i pre po zna va wu kul tu re kao ve li kog re sur sa ko ji mo `e do ne ti vi {e stru ku eko nom sku do bit - do da je Sa vin.

Gra |a Ar hi va go di na ma se na la zi u ne ko li ko grad skih sklo ni {ta i u sta roj zgra di na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Uslo vi za ~u va we ovih do ku me na ta ne za do vo qa va ju }i su po svim osno vi ma - sme {te ni su u objek te sta re 300 go di na ko ji ne ma ju od go va ra ju }u hi dro i zo la ci ju i ter mo i zo la ci ju, ne po sto ji mo gu} nost pra }e wa i uti ca ja na mi kro kli mat ske uslo ve, ni ti ade kvat nog si ste ma pro tiv po `ar ne za {ti te. Ova kvo sta we stva ri je alar mant no i ne pri hva tqi vo, s ob zrom na to da se u Ar hi vu ~u va ju do ku men ti Grad ske ku }e, Skup {ti ne gra da, svih grad skih upra va, su do va, obra zov nih usta no va i pri vred nih pred u ze }a. Pra vi lo je da sva ki do -

ku ment sta ri ji od tri de set go di na, mo ra da se pre da Ar hi vu.

- Naj sta ri ji do ku men ti po ti ~u iz 18. ve ka. Tu su Sta tu ti gra da No vog Sa da iz 1748. go di ne, a po seb nu vred nost ima ju i pr va ak ta Ma gi stra ta, iz vre me na ka da je for mi ran - ka `e Sa vin.

U Ar hiv go di {we stig ne dve hi qa de zah te va za uvid u do ku men te, a to kom go di ne ga po se ti oko sto is tra `i va ~a. Pre ma Sa vi no vim re ~i ma, od ne dav no je po ve }a no in te re so va we za ar hiv ske do ku men te zbog Za ko na o re sti tu ci ji. Po red to ga, naj vi {e zah te va sti `e iz PIO fon da jer qu di ma zbog utvr |i va wa rad nog sta `a i do bi ja wa pen zi je tre ba ju po da ci o fir ma ma ~i ji do ku men ti sto je ured no sa ~u va ni u Ar hi vu.

- Kom plet na gra |a Ar hi va do stup na je svi ma i to sva kog rad nog da na od 8 do 14 ~a so va, s tim {to smo zbog mno go broj nih zah te va iz PIO fon da pe tak od re di li sa mo za wih. Ima mo ma lu ~i ta o ni cu gde mo `e da se sed ne i po gle da `e qe ni do ku ment. U ar hi vi sti ci se sa da ja vqa pi ta we no vih teh no lo gi ja. Na stru~ nim sku po vi ma se oba ve zno raz ma tra pi ta we di gi ta li za ci je ar hiv ske gra |e, jer CD ni je traj no

Va`ni dokumenti sada se ~uvaju u nezadovoqavaju}im uslovima

re {e we. Ni {ta ni je vred no kao ori gi nal, ta ko da se oni oba ve zno mo ra ju ~u va ti - ob ja {wa va Sa vin.

Ciq sa vre me ne ar hi vi sti ke je da se di gi ta li za ci jom spre ~i do dir oso be sa do ku men tom. Pr vi raz log je spre ~a va we ha ba wa do ku me na ta, a dru gi raz log su bo le sti ko je mo gu da se pre ne su sa ~o ve ka na pa pir i obr nu to. Prak sa u sve tu je da se svi ma ko ji do la ze u kon takt sa ar hiv skom gra |om da ju ru ka vi ce ko je se ko ri ste dok god je oso ba u do di ru sa pa pi rom, a ne ret ko se do bi ja ju i ma ske za li ce. Sli~ na pra vi la, u skla du sa sa vre me nim svet skim ten den ci ja ma, mo `da }e se pri me wi va ti ka da se Ar hiv use li u no vu zgra du ko ja bi po pro ce na ma Sr|ana Crkvewakova iz JP „Po slov ni pro stor” tre ba lo da bu de go to va do

kra ja 2013. go di ne. No va zgra da ima }e {est hi qa da kva drat nih me ta ra, ras po re |e nih na su te ren, pri ze mqe i dva spra ta. ^e ti ri hi qa de kva dra ta na me we no je de po i ma za ~u va we isto rij ske gra |e, a osta tak pro sto ra na me wen je za kon zer va ci ju i re pa ra ci ju, sni ma we i pro u ~a va we gra |e. U je dan deo }e bi ti sme {te ne sa la za edu ka ci ju, bi bli o te ka, iz lo `be ni pro stor, pro sto ri je za pri jem stra na ka i kan ce la ri je. Obje kat }e bi ti opre mqen svim po treb nim in sta la ci ja ma, ukqu ~u ju }i i si stem za su vo ga {e we po `a ra, kom plet nu kli ma ti za ci ju i ven ti la ci ju, a kon to ro li sa }e se i mi kro kli mat ski uslo vi za ~u va we ar hiv ske gra |e.

J. Zdjelarevi} Fo to: F. Ba ki}, S. [u {we vi}

I OVE GODINE U SREMSKIM KARLOVCIMA

ZBOG STRAHA DA NE]E MO]I DA OVERE KWI@ICE GRA\ANI POHRLILI U AMBULANTE

Kroz gu `vu do iza bra nog le ka ra

Zbog ne dav ne iz me ne Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu, ko ja pred vi |a oba ve zu iz bo ra le ka ra ka ko bi se mo gle ove ri t i zdrav s tve n e kwi ` i c e, na pra vqe na je pra va po met wa.

Upr kos iz ja vi mi ni stra Zorana Stankovi}a da gra |a ni ne mo ra ju da iza be ru le ka ra do kra ja go di ne, ve} da to mo gu da u~i ne i u na red nih {est me se ci, ne ki po slo dav ci zah te va ju od za po sle nih da do ne su na uvid po tvr du da su iza bra li le ka ra u do mu zdra vqa kod ko jeg `e le da se le ~e. Za ove ru kwi `i ce va `no je iza bra ti jed nog, bi lo da je re~ o le ka ru op { te prak s e, sto m a t o l o g u, gi n e k o l o g u ili pe d i j a t ru.

Fi li ja la Fon da za zdrav stve no osi gu ra we du `na je da, pre iz d a v a w a mar k i c e za ove r u zdrav stve ne kwi `i ce, pro ve ri da li osi gu ra nik ima bar jed nog iza bra nog le ka ra.

Pu ne ~e ka o ni ce ni su neo bi~ na sli ka, ali ~e ka we is pred or di na ci ja ni je ni zbog ka {qa, ni po vi {e ne tem pe -

ra tu re, ve} su gra |a ni po hr li li da iza be ru dok to ra ko ji }e ih le ~i ti, iz stra ha da ne }e mo }i da ove re kwi `i cu.

Iako je to sa mo mi nut po sla oko ugo v o r a, ko j i tre b a da oba vi me di cin ska se stra, a pa ci jent sa mo da pot pi {e sa gla snost, pra ve se gu `ve ve }e od uobi ~a je nih, jer za ka za ni

ra slih gra |a na ima svog le ka ra op {te prak se ili me di ci ne ra da, 70.000 de ce ima svog pe di ja tra, 60.000 `e na le ~i se kod svog iazbra nog gi ne ko lo ga, a 50.000 gra |a na je iza bra lo sto ma to lo ga.

Le ka ra op {te prak se mo gu iza bra ti svi gra |a ni, za po sle ni, ne za po sle ni i pen zi o -

No vo sa |a ni svog le ka ra mo gu da bi ra ju od 2007. go di ne i do sa da je ovo pra vo i oba ve zu is ko ri sti lo 350.000 sta nov ni ka pa ci jen ti ne mo gu da do |u do se stre da ih re gi stru je, ka ko bi mo gli oti }i na le kar ski pre gled u svom ter mi nu. Jo{ je dan raz log po me ra wa ter mi na i ~e ka wa is pred or di na ci ja...

No v o s a | a n i svog le k a r a mo gu da bi ra ju od 2007. go di ne i do sa da je ovo pra vo i oba ve zu is ko ri sti lo 350.000 sta nov ni ka. Od to ga 180.000 od -

ne r i, dok le k a r a me d i c i n e ra da bi ra ju za po sle ni i biv {i za po sle ni. De voj ke sta ri je od 15 go di na i `e ne bi ra ju i svog gi ne ko lo ga, a mla |i od 18 go di na i sta ri ji od 65 go di na bi ra ju i svog sto ma to lo ga. Pra vo na iz bor sto ma to lo ga ima ju i trud ni ce dok de te ne na pu ni go di nu da na. De ca do 18 go di na bi ra ju svog pe di ja tra.

Od ukup no 116 le ka ra op {te prak se u no vo sad skom Do mu zdra v qa 20 je po p u n i l o nor mu, {to zna ~i da ima pot pi san ugo vor o le ~e wu 1.600 pa ci je na ta. Ne ko li ko pe di ja ta ra, ko jih ima 63, ta ko |e ne ma vi {e me sta da pri mi ma li {a na ko jeg }e da le ~i. Sli~ na si tu a ci ja je i na me di ci ni ra da, gde ima 33 le ka ra, na gi ne ko lo gi ji, ko ja bro ji 20 le ka ra i na sto ma to lo {koj slu `bi sa 49 sto ma to lo ga.

Iza bra ni le kar (dok tor i me di cin ska se stra) vo di ra ~u na o svim seg men ti ma zdra vqa pa ci jen ta, u re dov nom je kon tak tu s wim, bo qe ga po zna je i upu }en je u we go vo zdrav stve no sta we, dok pa ci jent do bi ja efi ka sni ju zdrav stve nu uslu gu, lak {e do la zi do le ka ra, ima mo gu} nost te le f on s kog za k a z i v a w a pre gle da ili stal ne te ra pi je kao i do bi ja we sa ve ta di rekt nim raz go vo rom pre ko bro ja u or di na ci ji ko ji sva ki pa ci jent do bi ja od ti ma.

I.Dragi}

Fo to: R. Ha yi}

^ITAOCI PI[U SMS

Osta ju sta re ce ne pi ja~ nih uslu ga Tre }u go di nu za re dom za kup ci pro daj nih me sta na pi ja ci u Srem skim Kar lov ci ma pla }a }e za kup po istom ce nov ni ku. Od lu ku o to me do neo je kra jem pro {le go di ne pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Milenko Filipovi}. Do sa da {wim za kup ci ma go di {wa re zer va ci ja pro daj nih me sta is ti ~e 15. ja na u ra i uko li ko je ne ob no ve do tog ro ka, wi ho ve te zge }e bi ti po nu |e ne dru gim pro dav ci ma. Ka ko sa zna je mo od na ~el ni ka ko mu nal nog ode qe wa Milivoja Duvwaka, ne }e bi ti iz da va ne kor pe u sre di {wem de lu pi ja ce. One }e naj ve ro vat ni je bi ti uklo we ne pri li kom re kon struk ci je pi ja ce.

Po ten ci jal ni za kup ci pre za kqu ~i va wa ugo vo ra tre ba da pri lo `e ne ki od do ku me na ta: le gi ti ma ci ju ili po tvr du o upi su u re gi star po qo pri vred nih ga zdin sta va,

re {e we o utvr |i va wu po re za na do ho dak na pri ho de od po qo pri vred nog ze mqi {ta, ovla {}e we ko jim ovla {}u je dru go li ce da pro da je wi ho ve po qo pri vred ne pro iz vo de na pi ja ci ili re {e we o upi su u re gi star Agen ci je za pri vred ne re gi stre.

Go di {wi za kup po lu te zge iz no si 5.700 di na ra, kor pe i pro daj nog pla toa 4.300, a na jam me sta na ta ko zva noj par king pro da ji za go di nu da na sta je 6.900 di na ra. Me tar kva drat ni ki o ska i pult ki o ska je 3.200 di na ra. Dnev na pi ja ~a ri na je 70 di na ra, osim za par king pro da ju, ko ja sta je 150 di na ra. Za u ze }e po lu te zge, kor pe i pro daj nog pla toa na dan je 90, a 150 di na ra tre ba pla ti ti dnev no za u ze }e za par king pro da ju. Ko ri sni ci go di {we re zr va ci je pla }a ju sa mo dnev nu pi ja ~a ri nu.

Z. Ml.

Mar ki ce u pro da ji Ja nu ar ske me se~ ne mar ki ce mo }i }e da nas da se ku pe od 8 do 15 ~a so va na ter mi na li ma grad skog pre vo zni ka u [a fa ri ko voj uli ci i kod Fu to {ke pi ja ce. Ki osk kod @e le zni~ ke sta na ce ra di }e od 12.30 do 19.30 ~a so va. Su tra, u ~e tvr tak i pe tak mar ki ce }e mo }i da se ku pe od 5.30 do 19.30 ~a so va na No vom na se qu, u Stra `i lov skoj uli ci kod fa kul te ta i u ki o- sku is pred Al fa ban ke pre ko pu ta Fu to {ke pi ja ce.

Od 10 do 17 ~a so va ra di }e ki o sci pre ko pu ta Li man ske pi ja ce, kod ne ka da {we Lu tri je Voj vo di ne, na pla tou Spen sa, na uglu uli ca Mak si ma Gor kog i Bu le va ra oslo bo |e wa i pre ko pu ta Rob ne ku }e „Ba zar”. Z. D.

065/47-66-452

Svi pro {li, sa mo „troj ke” ne ma

U MZ „OMLADINSKI POKRET”

Uz ku va no vi no po ~e li „Bo `i} ni da ni” Ak ti vi sti Me sne za jed ni ce „Omla din ski po kret” ju ~e su tra di ci o nal no or ga ni zo va li ma ni fe sta ci ju pod na zi vom “Bo `i} ni da ni - da ni qu ba vi i da ri va wa”.

Za jed no sa svo jim kom {i ja ma i pri ja te qi ma dru `i li su se uz mu zi ku, ali i uz ku va no vi no, ~aj i

hra nu, ko ju su pri pre mi li ak ti vi sti Me sne za jed ni ce. Za de cu su pri pre mi li pred sta vu “Ka pe tan Xo Piplfoks“, u ko joj gu sa ri spa sa va ju De da mra za. Po sle pred sta ve, svi ma li {a ni ima li su pri li ku da se sli ka ju i sa De da mra zom, ali i sa gu sa ri ma.

Q. Na.

[to je te {ko i}i po re du vo `we? Sto jim u cen tru i ~e kam auto bus na li ni ji 3. Pro la ze dve pe ti ce, tri osmi ce, tri dvoj ke, tri je di ni ce, sa mo troj ke ni ka ko ne ma? I to se ~e sto de {a va.

064/1844... *** „Par king ser vis” naj fir ma, po sta vqen pla to is pred In sti tu ta za on ko lo gi ju - sram no. Svi ko ji se ta mo par ki ra ju, tu do |u jer ih je zlo na te ra lo! Ima te li ne {to u gru di ma i ko vam je to do zvo lio?

064/6159... *** ^e sti tam no vo o form qe nom no vo sad skom Dru {tve nom cen tru i po dr `a vam wi hov rad u gra du sa cen trom u ka sar ni „Ar ~i bald Rajs” ko ju su, kao pre le pu gra |e vi nu, o`i ve li.! S’po {to va wem!

063/5230… *** Bra vo za mla de, ko ji su me tla ma osvo ji li voj nu ka sar nu. Ovom po spa nom gra du tre ba jo{ me tli i ener gi je. A da pod se ti mo vlast da ovu ka sar nu ni je gra di la ova voj -

ska, ni JNA, ve} Kra qe vi na Ju go sla vi je!

063/7081... *** Po bu ni te se!!! :( 064/3078... ***

Pre pa da ju me `u ti na uli ci i mo le pot pis, tra `e glas... A ja sam to kom wi ho ve vla da vi ne ostao bez po sla, upr kos pret hod nom sta `u, di plo mi fa kul te ta i go mi li do dat nih ser ti fi ka ta. ^a mim na bi rou dve go di ne, a kon ku ri sao sam

do sa da 135 pu ta. Ja sno je za ko ga ne }u gla sa ti.

063/5887.. *** Ne g. ^a nak, ni je Voj vo di na u ste ga ma BG par ti ja, neg’ ste Vi uz wi ho ve sku te. Da ni je po sla ni ka iz re do va ma wi na mi, Voj vo |a ni, ne bi ni zna li da nas ne ko pred sta vqa u pre sto ni ci. Sto ga se bo qe {}u }u ri te jo{ vi {e uz po me nu te sku te, jer od bom ba sti~ nih iz ja va na ma bo qe bi ti ne }e. NS’65 063/5203.. *** Ob ja sni nam mi ni star ka prav de pri me nu ~l. 6. st.2 Usta va. Jav no re ~e da ~lan Vi so kog sa ve ta sud stva (kao pro fe sor prav nog fa kul te ta) mo `e oba vqa ti i funk ci ju de ka na Prav nog fa kul te ta u Ni {u. Pa ka `e „da za kon do zvo qa va da ne ko bu de na dve funk ci je i da to ni je su kob in te re sa ve} aku mu li ra we funk ci ja”. U kom to za ko nu pi {e? Na ve de na ustav na nor ma to iz ri ~i to ne do zvo qa va kao za bra nu su ko ba in te re sa. [ta ka `u na {i om bud sma ni, po seb no Re pu bli~ ki?

063/1761..

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak3.januar2012.

DNEVNIK

c m y

10

ПРВА КИКИНДСКА БЕБА СТИГЛА С НОВОГОДИШЊИМ ЈУТРОМ

Јован комплетирао породицу

Расподела пакета у Молу

Пакети најугроженијима

АДА: Локална самоуправа општине Ада је уочи Нове године поделила 500 хуманитарних пакета са намирницама добијеним из Дирекције за робне резерве АП Војводине. Расподела хуманитарних пакета најугроженијим житељима организована је у Мо-

лу, Ади и Утринама, а у њој је учествовао и председник ађанске општине Золтан Билицки. Пакете са намирницама су добили старији људи са најнижим пензијама, као и они који се налазе у тешкој социјалној ситуацији. М. Мр.

Забава „Личког огњишта”

АПАТИН: Завичајно удружење „Личко огњиште” из Пригревице организовало је дружење са грађанима Апатина. Уз личку женску певачку групу посетиоци су уживали у изложби етно ручних радова и специјалитета лич-

ке кухиње попут уштипака и пројаре. Душан Новковић, председник Удружења, најавио је даље активности у едукацији младих, изради старих предмета и неговању традиција. Ј. П.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Bi o skop Are na re per to ar 3. ja nu ar „Pa ra da” (15.20, 17.50, 22.30, 22.20), „Naj mra~ ni ji sat” (18,20.15, 22.25 22.45), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (17.45, 20.10, 20.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.20, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12.10 13.45, 15.30, 16.10, 16.20), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45, 22.15), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Kung fu pan da 2” (14.30), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.30), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (11.30 i 13.30)

КИКИНДА: Првог дана у новој години, у 4,35 часова, у кикиндском породилишту рођена је прва беба – Јован Терек, тежак 2,7 килограма и дуг 46 центиметара. Јован је друго дете 29-годишње Љубице и Атиле Терека, а има и трогодишњег брата Немању. Љубица истиче да јој је термин био 20. јануара и да је веома изненађена што је Јован поранио: -Веома сам срећна, порођај је прошао у најбољем реду и сада нам је породица комплетнија. Захваљујем на поклонима локалне самоуправе, који ће нам пуно значити. Прву бебу и све породиље и бебе на Порођајном одељењу посетили су представници локалне самоуправе и Црвеног крста који су им уручили поклон пакете. Председник Општине Илија Војиновић рекао је : -Прво па мушко те очекујем да ће ова година бити добра. Кикиндска општина у 2012. години још више ће улагати средства у децу и младе с циљем да деце и младих који се враћају у родни град буде што више. Мајке које не раде, прва три

БЕЧЕЈ: Захваљујући упорности и маштовитости учитеља бечејске ОШ „Здравко Гложански” Ђорђа Сегединског - Уче, многи одбачени комади дрвета добијају, како је на отварању прве самосталне изложбе рекла његова колегиница из школе академска сликарка Тијана Грујић, неку врсту нове шансе. Популарни Уча налази и с дужном пажњом посматра сваки комад необрађеног дрвета, а онда све препушта машти и после кратког времена настају употребни предмети попут буренцета у шанку, вешалица за оде-

Пресрећна мама Љубица и беба Јован Терек

месеца након порођаја добијаће по 10.000 динара из буџета, што ће им помоћи. Желео бих да ове године имамо што више беба у нашој општини. Помоћница председника Општине Гордана Булатовић додала

је да је посета кикиндском породилишту прави начин да се започне Нова година: - Прворођене бебе у 2012. години, уместо у 15, добијаће 30 хиљада динара из локалног буџета, као једнократну помоћ. Расположива

Разиграно дрво ло, зидних и стоних лампи, огледала, полица, свећњака или, пак, икона. Део тог стваралаштва представио је суграђанима у матичној школи на првој изложби коју Бечејци могу погледати ових дана, до Нове године.

- Већ сам излагао на групним изложбама бечејског Удружења дрворезбара „Арс ин Лино”, а када сам сакупио довољно смелости, одлучио сам да се самостално представим суграђанима укупно 35 експоната - рекао нам је аутор Ђорђе Сегедински Уча. В. Ј. s

VODI^

telefOnI VA@nIJI BROJeVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOteKe No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

tAKSI

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Zorka Neda Ninkovi} (1942) u 10.30 sati, Mirjana Qubomira Jovanovi} (1935) u 11.15, Milorad Du{ana Samaryija (1949) u 12, Azize Jusufa [ingoli (1945) 12.45, Rajko Mitra Suba{i} (1943) u 13.30, Cveta Dragutina Dimitrijevi} (1935) u 14.15 i Olga Dragutina Momirovi} (1920) u 15 sati.

средства из буџета и све што будемо могли искористићемо да помогнемо Порођајном одељењу у и породицама. Као што је председник Србије Борис Тадић рекао, 2012. година биће година беба и потрудићемо се да и тако буде и у кикиндској општини. Маријана Мирков из Црвеног крста пожелела је добро здравље и срећу свим мајкама и новорођеним бебама: -Од запослених у кикиндском породилишту чули смо да је у 2011. години у кикиндкој општини рођено више дечака од девојчица, па је и прва беба у 2012. дечак. И ове године наставићемо са акцијама које ће помоћи нашим најмлађим суграђанима. У кикиндској општини 2011. године рођено је 497 беба, 22 мање него у 2010. Од тог броја 265 је дечака, а 232 су девојчице. Представници локалне самоуправе обећали су помоћ Порођајном одељењу, а како је особље истакло, најнеопходнији им је нови порођајни сто. А.Ђуран

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

utorak3.januar2012.

ДОБРА САРАДЊА ОПШТИНА СЕВЕРНОГ БАНАТА

ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ УСВОЈЕНИ ОПШТИНСКИ БУЏЕТИ

Изградњи града највише новца

КИКИНДА: На поселедњој седници Скупштине општине Кикинда у овој години већином гласова донета је одлука о предлогу буџета за наредну годину. Буџет је планиран у износу од 2,21милијарде динара, истакао је председник Општине Илија Војиновић. Секретарка секретаријата финансија Весна Бјелић Француски рекла је да ће буџет у наредној години бити увећан 19 одсто у односу на 2011.Одборник ДСС-а Владимир Пудар замерио је да буџет није јасан, рационалан, социјални.

-То што је буџет већи не значи да се све ставке повећавају линеарно. Буџет је реалан, као што је реалан био и буџет у овој години, чије је извршење преко 95 процената додао је начелник Општинске управе Беранко Љубоја. Председник савета за буџет и финансиије Горан Думитров казао је да буџет јесте амбициозан и

за његово остварење неопходно је да се сви потруде. Шеф одборниче групе СПС-а Стеван Грбић напоменуо је да ће ова странка гласати за предлог буџета. Дата је сагласност на програм пословања јавних предузећа за наредну годину: „Дирекције за изградњу града” који је планиран у износу 600 милиона динара, Општинске стамбене агенције -186 милиона, Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду – 3,3 милиона, ЈП Информативни центар Кикинда – 20 милиона, новоосновано Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаца” - 26 милиона, ЈП “Топлана” - 44 милиона, ЈП “Аутопревоз” - 114,5 милиона. Једногласно је донета одлука о проглашењу власника трговинске куће “Ангропромет” Рудолфа Валтера за почасног грађанина. Иницијатива је потекла од запослених у овој фирми, образложио

је чалан Општинског већа Ненад Грбић. Усвојена је и одлука о мрежи основних школа у општини Кикинда коју чини 17 школа од којих јке 15 редовних, једна је са прилагођеним и измењеним програмом И једна је основна музичка школа. Донете су одлуке о повећању родитељског додатка за прво дете са 15 хиљада на 30 хиљада динара, као и то да ће од 1. јануара незапослене породиље имати правно натромесечну накнаду од 10 хиљада динара месечно. Одборници су већином гласова изгласали и одлуку да се пренесу, без надокнаде ,основна средства од Општине Кикинда: општој болници, Прекршајном суду, Полицијској управи, Народном музеју, Удружењу пензионера, ЈП “Топлана” и месним заједницама Башаид и Мокрин за неопходну опрему и уређаје. А. Ђуран

БЕЧЕЈ: Буџет општине Бечеј за 2012. годину усвојен је на 41. седници Скупштине општине, већином од 27 гласова. Имајући у виду да је од укупно 36 одборника последњем лањском заседању локалног парламента присуствовало 29 одборника, велика већина била је за Одлуку о буџету, који би требало да буде око милијарду динара. Како су у расправи о поменутој тематици с негативним конотацијама учествовали само одборници коалиције Српска слога за Бечеј, радикал Небојша Коларски и мр

Душан Стефановић из Нове Србије, јасно је и ко од одборника није гласао за одлуку. Председник општине Петер Кнези је, као и недавној јавној расправи о Предлогу буџета, поновио да је буџет за нешто више од 200 милиона већи него остварени у тек истеклој години. Али, половина од тога само се технички појављује у буџету, а реално мора наменски да се пребаци Дирекцији за изградњу општине Бечеј, по извршеној делатности, у складу с програмом рада, који је нешто касније усвојен.

Друга половина је „здрав новац“ који се појављује као ефекат Измене и допуне Закона о финансирању локалне самоуправе, а користиће се само да поправи амбијент буџетских корисника. Преосталих 13 тачака дневног реда усвојено је већином гласова без икакве расправе, а ваља истаћи одлуке о мрежи предшколских установа и основних школа на територији највеће потиске општине, те Одлуку о измени и допуни Плана детаљне регулације бечејске бање. В. Јанков

Двеста милиона више него лане

У ПРИГРЕВИЦИ АКТИВНО ДРУШТВО „МИЋО ЧАБДАРИЋ”

Књижице за 58 донатора органа ПРИГРЕВИЦА: Друштво добровољних давалаца крви „Мићо Чабдарић” из Пригревице окупља 58 чланова који имају донаторске картице и регистровани су као донатори. Поједини чланови Друштва су већ донирали кожу, када је пре шест година њихова суграђанка имала трансплантацију на ВМА.Међу њима је и комунални редар у Месној канцеларији Милорад Катић.

пре свега лекара јер многи не знају када се органи донирају, односно да се то ради само у случају мождане смрти. Много је још непознаница - оцењује председник Друштва из Пригревице Милош Тадић и најављује читав низ трибина, на којима би се потенцијални донатори упознали са целокупном процедуром и о значају донирања органа.

- Нисам се двоумио око донирања коже. Имам четворо деце, ћерка је оперисала срце и познато ми је како је то када се помаже другима. Заједно са мном кожу је донирало још неколико чланова друштва и увек ћу се одазвати- каже Катић који је и крв дао 70 пута. У „Мићи Чабдарићу“, међу донаторима су лекари, радници, службеници, пољопривредници, пензионери. Најмлађи има 20 а најстарији је у седмој деценији живота.

- Органи који се могу донирати су срце, јетра, панкреас, бубрези и очна мрежњача. Очекујемо помоћ стручне јавности,

Донатори и даваоци крви не очекују финансијску подршку и материјалну корист за своје активности, али сматрају да би држава требало више да подстииче ову врсту људске солидарности.

- На годишњу скупштину позвали смо друштва из Новог Сада, Руме, Јагодине, Коцељева, Ниша, Малоф Иђоша, Гакова, из Републике Српске из Угљевика, Мораче и Бијељине, да се региструју за донирање органа. Ми дајемо крв када они организују акције, а они долазе код нас. Таква размена требало би да буде и у донирању органа - мишљања је Тадић. Ј. П.

ланти у Старом Врбасу и Куцури, затим реконструкција Евангелистичке цркве у центру града, као и завршетак изградње Дома културе, али и као социјални због изузетно тешке материјалне ситуације и велике незапослености. Са друге стране, радикали су критиковали власт да су буџетом пројектовања веома мала социјална давања односно само оних обавезних два посто од целокупног буџета. Такође, одборници Скупштине општине Врбас су после вишечасовне расправе изгласали и одлуку о ребалансу буџета за 2011. годину. Последње скупштинско заседање у години иза нас трајало је пуних 13 сати, а одборници локалног парламента су, између осталог усвојили и одлуку о Програму уређивања градског грађевинског земљишта за град Врбас и насељена места општине Врбас за 2012. годину, као и предлоге решења о давању сагласности на програме пословања ЈП за информисање „Врбас“, ЈП „Дирекција за изградњу“, ЈКП „Стандард“ ЈП за превоз путника „Врбас“, ЈП за дистрибуцију природног гаса „Врбас-гас“ и Јавне агенције за зоохигијену и пољопривреду општине Врбас, све за 2012. годину. М. Кековић

ГОДИНА ИНВЕСТИЦИОНОГ БУМА НА СЕВЕРУ БАЧКЕ

Палић враћа стари сјај ПАЛИЋ: Једном од омиљених летовалишта у Србији, Палићу ово је била година инвестиционог бума. Завршени су радови на Великој тераси, уређен је Велики Парк, а Женском штранду који је један од симбола Палића полако се враћа стари сјај. Прва фаза радова је завршена и распи-

лић”, Горан Габрић саопштио је да су 23. децембра завршени радови на првој фази и да уколико све буде текло по плану 2012. године, најкасније у марту, посао ће бити настављен.

- За стогодишњицу објекту ћемо вратити стари сјај. Друга фаза би обухватила сличне радове као

По условима заштите споменика Женски штранд изграђен је 1912. године по пројекту Марцела Комора и Деже Јакаба, а реконструкција је почела пре 10 месеци.

- Посебну пажњу извођачи радова су обратили на резбарење и обраду дрвета, изливање специјалних облика, уградњу разних декоративних елемената и фарбање украса и слично. Све што смо урадили било је по условима које је поставио Међуопштински завода за заштиту споменика. Ту су били посебни грађевинско-занатски радови, на сваки симбол се обраћала пажња. Када се изабере извођач радова за другу фазу исто ћемо тако радити да Женски штранд засија као по визији Јакаба и Комора, али са мало другачијом функцијом - истакао је Јасмин Шечић, председник Скупштине д.о.о. „Парк Палић”. Поред кабина и кафића, биће ту ВИП конгресна сала, интернет-кафе и други пословни садржаји. сан је тендер за другу фазу. Када се изабере извођач, средиће се А и Ц део, односно надстрешица на централном делу, као и два бочна крака. Директор д.о.о. „Парк Па-

Краси их хуманост

Соларна електрана заједнички пројекат

Развој и социјала

ВРБАС: Општина Врбас је у нову 2012. годину ушла са новом општинском касом, која је пројектована на око 1,3 милијарде динара, с обзиром на то да су одборници локалног парламента дан пре новогодишње ноћи усвојили буџет за ову годину. Одборници опозиционе Српске радикалне странке су највише замерали владајућој коалицији „За европски ВрбасСПС-ПУПС-ЛДП-ЛСВ“ што су у буџету за ову годину повећана издвајања за плате запослених у Општинскуој управи, док су подржали субвенције Националној служби за запошљавање и Јавном предузећу за информисање „Врбас“ које, како су истакли у више наврата са скупштинске говорнице, могле бити и много веће. Увећање општинске касе у односу на прошлу годину, заменик председника општине Врбас Драган Стијеповић објаснио је тиме што, између осталог, није утрошено 110 милиона динара кредитног задужења, које је усвојено пре неколико месеци, као и додатним средствима од пореза на зараде, јер се према новом закону локалним самоуправа, уместо досадашњих 40, сада враћа 80 одсто ових средстава. Владајућа коалиција је оценила буџет за ову годину као развојан, јер су планирани већи пројекти, попут изградњи амбу-

Обука књиговођа АПАТИН:Омладина Демократске странке организовала је обуку младих за књиговође. Уочи Нове године, 15 полазника је добило дипломе наставе коју су водили економисти Радован Куриџа и Ружица Ђукић. Такође је Форум жена ДС направио акцију „Празнично срце“, у којој су жене направиле велики број колача који су подељени најстаријим житељима и социјално угроженима. Ј. П.

и прва, само на другим деловима штранда. Објекат је тонуо и због тога смо почели његову реконструкцију. На другом крају Палића изградили смо канализациону

и водоводну мрежу. У улици Кањишки пут изграђена је водоводна мрежа укупне дужине 359,65 метара, траса канализационе мреже у улици Јожефа Хегедиша дуга је 123 метра, а канализација јужног дела бањског комплекса Палић, у улицама Новосадски пут и Омладински парк дуга је 383 метра - наводи Габрић. У оквиру система прикупљања и каналисања отпадних вода овог комплекса изграђена је и савремено опремљена црпна станица на углу између Кањишког пута и Барске улице. „Парк Палић” је за ове инвестиције издвојио преко 12 милиона динара, а део пројектно-техничке документације је обезбедила градска Дирекција за изградњу.

- Наведене канализациона и водоводна мрежа ће на основу споразума бити уступљене „Водоводу” на коришћење и управљање и они ће да преузму сва права и обавезе према будућим потрошачима, према важећој Одлуци о јавном водоводу и канализацији - рекао је директор „Парка Палић” Горан Габрић. С. Иршевић

Постављена винска сигнализација

СУБОТИЦА: Државни секретар за туризам Горан Петковић је обишао постављену таблу која означава Вински пут Суботице код петље Суботица исток - искључење са аутопута. У Суботици је постављено четири објекта туристичке сигнализације за путеве вина. Министарство је подржало пројекат са 4,5 милиона динара, а поред винске сигнализације постављена и нова туристичка сигнализација у пешачкој зони.

- Туристичка сигнализација је постављена крајем новембра. У првој фази пројекта постављања туристичке саобраћајне сигнализације за обележавање Винског пута Суботица обележене су четири винарије и то: „Звонко Богдан“, „Вински Двор“,

11

„ДиБонис винарија“ и вински салаш „Чувардић“. У пројекту су уврштене и друге винарије које се налазе на територији града, а биће постављене наредне године. Постављање туристичке саобраћајне сигнализације у пешачкој зони у Суботици обухвата постављање сигнализације на 15 локација у ужем центру града - објашњава в.д. директор Ивана Јовчић. Том приликом је Горан Петковић рекао да за реализацију Мастер плана Палића је већ неколико месеци заинтересован један страни инвеститор, чији идентитет није желео да открије, због пословне тајне.

- Сигурно ће план да заживи и биће реализован пројекат Бање Палић каже Петковић. С. И.

КИКИНДА: На пољу сарадње и заједничких пројеката прошла година била је успешна, оценио је начелник Севернобанатског управног округа Владимир Илић. Договори с инспекцијим службама били су свакодневни, те су инпектори увек превентивно деловали. Сваког другог месеца одржавани су састанци савета овог округа, којима су присуствовали представници свих општина и договарали су заједничке акције.

- На иницијативу МУП-а било је неколико континуираних акција. Усклађено је радно време кафића и продаја алкохолних пића у свих шест општина северног Баната. Начелник Тржишне инспекције Милосав Булатовић иницирао је да се локалне самоуправе укључе у праћење сиве економије, а пратили смо и увођење ХАСАП система - рекао је Илић. Интензивна је била и међународна сарадња, па се припрема изградња прве соларне електране у Војводини. Делегација из Кине два пута је, заједно са представницима покрајинских органа боравила у Кикинди и у току је формирање заједничког предузећа чија се регистрација очекује у фебруару.

- Заједничко предузеће формира Покрајинска влада, Секретаријат за енергетику и Национална компанија за производњу електричне енергије из Кине. Седиште фирме биће у Новом Саду, а њен задатак је да припреми и изведе студију изводљивости која би дала одговор обема странама о томе да ли је могуће изградити соларну електрану и ког капацитета - појаснио је Илић. - Кинески партнери су веома заинтересовани и иницијатива је њихова, а реч је о фабрици капацитета 30 мегавата која би се фазно градила и у коју би било уложено око 150 милиона евра. Снимање у Кикинди требало би да траје 30 дана, а понуђена локација је на путу од Кикинде ка Башаиду, скретање према некадашњој фирми „Галад”. Све општине округа подржале су иницијативу Полицијске управе за изградњу Сигурне куће, а организован је округли сто поводом податка да је северни Банат на првом месту у Србији и Европи по броју самоуА. Ђуран бистава.

Стални посао за 72 Темеринца ТЕМЕРИН: Председник општине Темерин Андраш Густоњ уручио је јуче уговоре о запошљавању на неодређено предузетницима 43 предузећа - који су упослили укупно 72 лица, са евиденције националне службе за запошљавање. Субвенција по радном месту износила је 140.000 динара, а обезбеђена је издвајањем по пет милиона из општинских фондова и Министарства за економију и регионални развој. На подручју општине Темерин има више од двеста регистрованих привредних друштава и деветсто предузетника. Од укупно 6.747 запослених, у привреди ради 5323, друштвеним делатностима и службама 1.414 радника. На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се 2.803 лица.

-У протекле две године усмерена је значајна пажња запошљавању. Усвојен је Стратешки план развоја општине до 2015. године, акциони план запошљавања, а формиран је и Савет за запошљавање - истакла је Мира Родић, члан Општинског већа општине Темерин за ресор привреде. М. М.

utorak3.januar2012.

vojvodina

c m y

12

dnevnik

СПЕКТАКУЛАРНИ ДОЧЕК НА ТРГОВИМА

У ново лето с „Рибљом чорбом”

Добро расположење у Бечеју уз ватромет, конфете, музику...

Ватромет за рођендан стогодишње Погаче БЕЧЕЈ: Како се нико у Бечеју крајем прошле године није сетио да на било који начин обележи век од како је централни градски трг добио кружни облик и у народу прозван Погача, то је новогодишња ноћ на тргу индиректно била и рођенданска прослава стогодишње даме. Уз музику „Спорог ритма бенд“ и Дејана Цукића, неколико хиљада Бечејаца и њихових гостију испратило је стару и дочекало Нову годину, а уместо рођенданских свећица, над тргом је севнуо петоминутни ватромет. Наздрављало се, сходно временским приликама, куваним вином. Расположење је било видно. Поготово су млађи, уз музику реномираног певача и његовог бенда, били задовољни. Добром расположењу допринела је и бечејска група „Фингербанг“, која је од 22 сата отворила музички део програма. Ни ове године није изостала „пиротехничка музика“, али се она, за разлику од претходне две године, када није било органи-

зоваог дочека на тргу, сада слабије чула. Многи Бечејци су највеселију ноћ провели у бројним угоститељским објектима, уз живу или електронску музику и, наравно, богат мени ића и пића. У дворцу Богдана Дунђерског, сада хотелу „Фантаст“ било је, кажу бројни гости, фантастично. И више од тога, јер су у предивном амбијенту дворца саграђеног 1925. године одржане две промоције. Књиге Новосађанина Вање Чобанова о животној мисији велепоседника Боградана Дунђерског, по имену чувеног пастува из његове ергеле „Ремедy фор Лове“ (лек за љубав), а онда и вина с истоименом етикетом иришке винарије „Мачков подрум“. Ипак, највише Бечејаца је испратило стару и дочекало нову 2012. годину у породичном амбијенту уз неизбежно богату трпезу. А како ваља поновити оно што је лепо, то је на многим местима сутрадан све репризирано у ништа мањем расположењу. В. Јанков

СТАРА ПАЗОВА: На дочеку Нове 2012. године у Старој Пазови, на Тргу др Зорана Ђинђића, нашло се преко 10 хиљада људи свих генерација и то не само из ове сремске општине, или целог Срема, него су фанови Боре Ђорђевића и „Рибље чорбе“ стигли из целе Србије, али и из Босне, Хрватске, Македоније, па чак из Бугарске и Мађарске, а у маси која је преко два сата певала и скандирала са нашим легендама рока нашла се и група младих Енглеза, који су, проводећи празнике у Београду дошли управо да чују Бору Ђорђевића. И отишли одушевљени као и сви који су ту хладну ноћ провели уз најпознатије хитове „Рибље чорбе“, али и врућ чај, кувано вино и бљештави ватромет у поноћ. Бора Ђорђевић је бројну и распевану публику од седам до 77, после одбројавања последњих секунди старе, поздравио громогласним „Срећна ти Нова Година Стара Пазово“, а потом је

Нову 2012. својим суграђанима и гостима честитао и председник општине Горан Јовић, пожелевши да буде стабилнија и богатија од претходне. У Нову Годину ушли су старопазовчани и уз

Тамбураши и ватромет СОМБОР: Захваљујући сувом и тек прохладном времену, Сомборци су, поред топлих домова и десетине ресторана и кафића, Нову 2012. годину у огромном броју дочекали и на Светођурђевском тргу, где се за добар провод постарала варошка Туристичка организација. На бини, постављеној на центру недавно реконструисане сомборске пешачке зоне, од 22 сата је окупљене почела да забавља музика са разгласа, док су они зимогрожљивији дизали „радну температуру„ бесплатним куваним вином и топлим чајем. Два сата пре почетка новог лета ствар су у своје руке, живом свирком, преузели

Много посла за Хитну помоћ СУБОТИЦА: Нову годину на градском тргу дочекало је пет хиљада Суботичана, уз звуке тамбурице и уз суботичку групу “Ex Yu bend”. Програм је почео 31. децембра у 22,30, домаћим поп рок хитовима, концертом суботичког „Ex Yu benda“, а у нову 2012.годину Суботица је ушла седмоминутним ватрометом, након кога су наступили суботички тамбураши - Ансамбл „Равница“. Простор је било ограђен и добро обезбеђен тако да није било инцидената. Прва беба је рођена тек након поднева, односно у 12,20 часова, првог јануара. Дечак је дигачак 51 центиметар и тежак 3.650 грама, а мајка Габриела Рока каже да јој је ово четврта беба. У Хитној помоћи кажу да се не сећају када су имали толико посла током новогодишње ноћи, јер за 12 сати било је интервенција, колико је обично за 24 часа. Током новогодишње ноћи у Суботици је било забележено 24 интервенције у амбуланти, 32 лекарске интервениције на терену и три интервенције на тргу. Забележен је велики број пијанства, пар туча

у којој је једно лице теже повређено, с тим да су изузетно млади људи били веома пијани, а неки чак и агресивни. На тргу је дежурала једна екипа, тако да током новогодишње ноћи било на терену четири екипе хитне помоћи. Првој јануара забележено је 30 интервенција на терену, 90 у амбуланти. Углавном се радило о срчаним болесницима, а била је и једна туча. На Хитном пријему Опште болнице у Суботици забележено је 38 прегледа, било је 12 пријема, а указана је лекарска помоћ повређенима у једној саобраћајној несрећи и четири туче. Забележен је велики број пијанстава код младих људи и то претежно девојака. На подручју ПУ Суботица током викенда било је девет саобраћајних несрећа, у којима је једно лице задобило тешке телесне повреде, док су четири лица задобила лакше телесне повреде.Било је и неколико туча али са мањим интезитетом него ранијих година и све је протекло мирно и весело, објашњавају у полицији. С. Иршевић

бљештави ватромет , а Рибља чорба је наставила „да туче“ хитове до завршне „Погледај дом свој анђеле“ и тешко је рећи да ли су више одјекивали бубњеви или петарде на централном пазо-

Роде заобилазе северно Потисје СЕНТА: Највећи број житеља у општинама северног Потисја Нову годину дочекао је у уз трпезе у својим домовима, а добро расположење и весеље било је у овдашњим угоститељским објектима, па и појединим домовима културе. Најексклузивније по традицији било је у хотелима „Бање Кањижа„ у Кањижи и ађанском „Парку„, али и у чоканском „Ждребцу„ и другим локалима.Потиске варошице су за божићне и новогодишње празнике богато украшене. На глав-

ним трговима у Кањижи, Сенти и Ади где је старој години одбројавано уз диско или живу музику, 2012. је дочекана ватрометима и честиткама општинских званичника. Први дани после новогодишњег славља искоришћени су за шетњу по веома угодном сунчаном времену, а једино су роде заобилазиле северно Потисје. У једином породилишту Опште болнице у Сенти, до јуче после подне није било принова. М. Мр.

СОМБОР: Захваљујући заиста спектакулатрном пројекту „Снежна краљица” сомборског Културног Центра „Лаза Костић”, утисак је да су најлепши дочек имали најмлађи Сомборци. Овај пројекат, који према речима директора КЦ и уједно директора пројекта Михајла Несторовића, окупио је 16 српских глумаца и 80-так плесача и 30 техничара у покушају да искористи макар део капацитета које поседују сомборски КУД-ови, пле-

Брже и лакше до лекара Планирано је да ова амбуланта почне са радом почетком наредне године, а рад лекара и осталог медицинског особља, као и путне трошкове финансира општина Бела Црква. Директор Дома здравља др Оливера Јанковић је нагласила да, иако сада постоји повећан обим послова за одржавање функционисања амбуланти, у овој установи није било нових запошљавања. Рекла је такође да је сам Дом здравља оваквим начином рада знатно растерећен и да сада пацијенти пуно краће чекају на прегледе и далеко лакше остварују права

на примарну здравствену заштиту. Сеоске амбуланте раде само један дан у недељи, а планирано је да у неко догледно време то буде чешће. Статистика је показала да су све амбуланте веома посећене, да се у Јасенову региструје седам хиљада пацијената годишње, а у осталим од хиљаду и по до две и по хиљаде. Мештани су веома задовољни, јер, како рекоше, више неће морати да одлазе до града и да тамо проведу по читав дан чекајући у реду за неки контролни преглед, или преписивање лекова. М. В.

момци из новосадског „Old fisherman blues bandа„, да би свега пола сата пре поноћи на сцену изашли, Сомборцима омиљени, тамбураши Ђуре Парчетића, са којима се и ушло у Нову годину. Како дугогодишња традиција налаже, окупљеним и раздраганим Сомборцима и Сомборкама је прве минуте улепшао раскошан ватромет, након чега им је пуно успеха, среће и здравља пожелео њихов градоначелник Немања Делић. За оне упорније, тамбурашка музика је потрајала и првих сати новог лета, док су се остали „повукли„ у неки топлији амбијент. М. Миљеновић

Спектакл „Снежна краљица” за најмлађе

ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА ОБНОВЉЕНА АМБУЛАНТА У ВРАЧЕВ ГАЈУ

ВРАЧЕВ ГАЈ: На самом крају године мештани насељених места Врачев Гај и Црвена Црква поново су добили своју амбуланту. До пре десет година било је седам сеоских амбуланти, а до скоро радила је само једна у Јасенову. Током протеклих годину и по дана поново су ревиталозоване и отворене и све остале. Како је на отварању врачевгајске амбуланте рекао председник Жељко Црногорац, средства у висини од око 200 хиљада динара за уређење ове амбуланте су обезбеђена из буџета општине Бела Црква, а мештани су учествовали у радовима.

вачком тргу, без обзира на сва упозорења да пиротехника не буде у рукама деце. Срећом, није било никаквих незгода, а ноћ је протекла без проблема и на друмовима. На Тргу др Зорана Ђинћића публику је забављао и Алекса Јелић са својим бендом, а у подне је на тргу организован дочек Нове Године за најмлађе, уз Пеђолина, Деда Мраза и много песме и балона, док је Бора Ђорђевић клинцима делио свој дупли албум уз аутограме. Уз много песме, игре, јела и пића се славило и у хотелу „Војводина“ у Старој Пазови, „Дукату“, „Кондоровим дворима“ и „Дунавској тераси“ у Новим Бановцима, „Старом месту“, „Оази мира“ у Новој Пазови и многим другим угоститељским објектима. Суграђани које смо питали шта очекују од Нове Године, најчешће слежу раменима, сматрају да криза није прошла, најчешће се плаше губитка посла и даљих поскупљења. А. Мали

С отварања обновљене амбуланте

сни и драмски студији и овдашње Народно позориште. Мултимедијални спектакл, обрада Андерсенове бајке у режији Олгице Несторовић, у петак увече „до крова” је напунио малишанима и њиховим родитељима Градску спортску халу „Мостонга”, а како ова бајка има знатно шири сиже од свечарко-новогодишњег, током зимских месеци очекује се његово гостовање и у другим градовима Србије. М. Мћ

DRU[TVO

DneVnik

utorak3.januar2012.

13

MA LA MA TU RA I DA QE POD LU POM

OVE GODINE DOSTUPNIJE LE^EWE

Is pod pro se ka ve }i na osma ka

Ret ke bo le sti na ra ~un dr `a ve

Mada su jo{ jesenas sve osnovne {kole u Srbiji dobile pojedina~ne izve{taje s rezultatima zavr{nog ispita, najve}a ovogodi{wa novina na{eg obrazovnog sistema, mala matura, jo{ uvek je pod lupom stru~waka.

Po re~ima pomo}nika ministra obrazovawa @e li mi ra Po po va, analizom podataka sa zavr{nog ispita utvr|eno je da su u ve}ini op{tina koje pripadaju razvijenim podru~jima osmaci na zavr{nom ispitu postigli rezultate ni`e od republi~kog proseka. Podaci pokazuju i da su prosek presko~ili samo |aci iz {kola u Ju`nobanatskom, Ni{avskom, Jablani~kom i Beogradskom okrugu.

– Na nivou republi~kog proseka iz srpskog jezika bili su samo u~enici iz Zlatiborskog i Pomoravskog okruga – ka`e Popov.

– U~enici iz Zlatiborskog okruga na nivou proseka bili su i iz matematike, iz koje su natprose~ne rezultate postigli osmaci iz osam okruga, me|u kojima su Ni{avski, Ju`noba~ki, Jablani~ki, Grad Beograd... a u ~ak 21 okruga su rezultati u~enika iz ovog predmeta ispod proseka.

Pomo}nik ministra ka`e i da je u nekoliko okruga prime}eno da je u nekim, i to veoma nerazvijenim op{tinama, prose~no postignu}e u~enika zna~ajno ve}e od republi~kog proseka.

– Stepen razvijenosti op{tina u Srbiji rangirali smo skalom od jedan od pet, pri ~emu je jedan najrazvijenija, a pet najnerazvijenija op{tina, odnosno devasti-

Po da ci po ka zu ju i da su pro sek pre sko ~i li sa mo |a ci iz {ko la u Ju `no ba nat skom, Ni {av skom, Ja bla ni~ kom i Be o grad skom okru gu rano podru~je – ka`e Popov. – U nekim op{tinama koje po toj skali pripadaju ~etvrtoj, odnosno petoj grupi rezultati na zavr{nom ispitu su daleko iznad republi~kog proseka.

Po re~ima Popova, trenutno se rade dodatna istra`ivawa i analize obrazovnog konteksta u kojem su se u~enici iz ovih op-

{tina {kolovali da bi se utvrdili razlozi zbog kojih su dobijeni ovakvi rezultati: – Postavqa se pitawe da li su u~enici postigli natprose~ne rezultate u {kolama u nerazvijenim op{tinama zato {to su u tim op{tinama primewene mere za unapre|ewe obrazovawa, bez obzira na nerazvijenost, i da li je u potpunosti ispo{tovana propisana procedura sprovo|ewa ispita, {to }emo sigurno utvrditi. - ka`e Popov.

Sve {kole su jesenas dobile pojedina~ne rezultate zavr{nog ispita, a u {kolskoj upravi kojoj pripadaju mogu dobiti podatke za ostale {kole iz svoje {kolske uprave da bi stekle utisak o svom rangu u okru`ewu.

Osim toga, uz izve{taje o zavr{nom ispitu, koji su {kolama dostupni na sajtu Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, su i individualni identifikacioni broj i pin-kod, {kole su dobile i uputstvo za ~itawe i analizu rezultata ovog ispita, a sve s namerom da im analiza rezultata wihovih u~enika na zavr{nom ispitu poslu`i za poboq{awe rada.

D. De ve ~er ski

BRI GA ZA MNO GO ^LA NE FA MI LI JE VOJ VO \AN SKOG UDRU @E WA IZ ADE

Po ro di~ ni bu kvar za ma me i ta te Savez udru`ewa velikih porodica Vojvodine ve} {estu godinu sprovodi program brige o porodicama, u zavisnosti od raspolo`ivih para, a u ovoj godini, zahvaquju}i podr{ci Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, od 12 udru`ewa koje okupqaju velike porodice, u deset je ponovo pokrenuta realizacija programa kojim im se nastoji konkretno pomo}i. Od onih koja su i ranije bila ukqu~ena obuhva}ena su udru`ewa iz Stare Moravice, Feketi}a, Malog I|o{a, Ba~kog Petrovog Sela, Ade, Sente, ^antavira i Kawi`e, kao i novoformirana udru`ewa u Hajdukovu i Ba~koj Palanci.

– Deo programa su posete mladim bra~nim parovima s malom decom pa se obilaze uglavnom oni koji su jo{ na po~etku porodi~nog `ivota i vaspitavawa dece, gde smatramo da jo{ mo`emo pomo}i savetima i korisnim informacijama – ka`e predsednik Saveza udru`ewa velikih porodica Vojvodine sa sedi{tem u Adi Vil mo{ Kri `an. – Taj deo programa je najvi{e realizovan jer planirano je oko 250 poseta, {to smo prema{ili i na podru~ju deset udru`ewa smo do sada obi{li 270 porodica. U drugom delu programa su tribine za roditeqe, na kojima uglavnom obra|ujemo teme koje tra`e porodice, a koje su interesantne s aspekta porodice, bra~nog `ivota i vaspitawa dece.

Uspe{ne su bile dve prezentacije Mi li ce Nov ko vi} iz Beograda, koja je u Adi i Malom I|o-

S leto{weg susreta velikih porodica u Adi

{u odr`ala predavawe i razgovor s roditeqima o stvarala~kom vaspitawu. Ona je autor kwige „Porodi~ni bukvar”, u kojoj se bavi pitawem kako u dana{we vreme vaspitavati decu, a to korisno {tivo se prevodi i na ma|arski. Odr`avawe tribina o stvarala~kom vaspitawu dece nastavi}e se u narednom periodu, posebno s predstavnicima pred{kolskih ustanova, {kola i ro-

diteqa, pa je za po~etak idu}e godine ve} dogovoreno odr`avawe tribina u Adi i Molu.

U pet udru`ewa – u Kawi`i, Senti, Staroj Moravici, Ba~kom Petrovom Selu i Malom I|o{u – odr`ane su tribine o `ivotu porodice i vaspitawu dece.

Uo~eno je da je odziv roditeqa i onih koje pozivaju na skupove malo slabiji pa se praktikuje da se pozivi roditeqima {aqu poime-

Ma ni fe sta ci je po ro di~ nog ka rak te ra U Savezu udru`ewa velikih porodica Vojvodine uo~ili su da, kako raste broj dece u porodici, raste i wihova zatvorenost u svoj svet. Veoma malo ~lanovi tih porodica idu na priredbe i manifestacije pa im se skre}e pa`wa da se organizuju takve manifestacije koje su porodi~nog karaktera, gde mogu biti prisutni deca i roditeqi. ^esto od koristi drugome mo`e biti ako se ispri~a sopstvena muka. Prilikom tih susreta, u neposrednim me|usobnim pri~ama razmene se informacije pa se posle ta iskustva i prepreke s kojima se neko suo~avao prilikom ostvarivawa svojih prava, koriste prilikom re{avawa sopstvenih svakodnevnih problema i potreba.

ni~no, a Kri`an napomiwe da se i prilikom poseta porodicama skre}e pa`wa na to da su im takvi razgovori potrebni i korisni.

– Uverili smo se da roditeqi veoma malo znaju o vaspitavawu dece i uop{te o porodi~nom `ivotu, tako da je zaista korisno da ~uju mi{qewe stru~waka. Va`an deo aktivnosti je i propagirawe porodi~nog `ivota i na~ina `ivota u velikim porodicama. U tu svrhu koristimo fotografije koje pravimo prilikom obilaska porodica.– ka`e Kri`an.

On nagla{ava da su nastojawa da se roditeqima pru`i {to vi{e informacija o potrebi `ivota u porodici.

– Na`alost, znamo da ima mnogo razvoda brakova, mladi kasnije sklapaju brakove, mnogo je porodica s malim brojem dece, tako da ovim programom ne obuhvatamo samo velike porodice ve} i mlade bra~ne parove s jednim ili dvoje dece, pa ih podsti~emo na to da prihvataju tre}e i eventualno ~etvrto dete – ukazuje Kri`an. – Posete koje realizujemo koristimo da porodicama pru`imo informacije ne samo o na{em udru`ewu nego i koje su mogu}nosti roditeqa u u`em okru`ewu, u nasequ i op{tini gde `ive, ali i {iroj zajednici, jer dosta ~esto nailazimo na slu~ajeve da porodice ne ostvaruju neka svoja prava. Tako smo prilikom nedvanog boravka ustanovili da porodica sa ~etvoro dece ne koristi pravo na de~ji dodatak zbog nesre|ene dokumentacije, pa i u takvim slu~ajevima `elimo da pru`imo pomo}.– ka`e Kri`an.

M. Mi tro vi}

Zdravstvena kasa ove godine ima}e mawe novca, ali }e neki pacijenti imati ve}a prava nego prethodne. Naime, neke medicinske usluge koje su pacijenti do sada pla}ali iz svog xepa, a mnogi i odustajali od le~ewa jer nisu imali novca, od ove godine finansira}e se iz zdravstvenih fondova koji }e se puniti novcem od igara na sre}u.

Tako }e ove godine biti izdvojen novac za le~ewe retkih bolesti, prevashodno kod dece. Ministarstvo zdravqa finansira le~ewe novootkrivenih pacijenata koji boluju od neke retke bolesti kao {to su Vilsonova, Go{eova, Fabrijeva bolest… Plan je i da se oformi poseban buxetski fond

vqa se u GAK “Narodni front” i Klini~kom centru Srbije u Beogradu. Cena ovog zahvata kre}e se izme|u 100.000 i 200.000 dinara, u zavisnosti od toga {ta se radi.

Po{to je re~ o pristupa~noj ceni, mnogi stranci ~esto dolaze u Srbiju zbog promene pola. Ne samo da je cena vi{estruko ni`a nego u drugim dr`ava, ve} je ugled na{ih transseksualnih hirurga nadaleko ~uven i cewen u svetu.

Pomo}nica ministra zdravqa Zo ri ca Pa vlo vi} obja{wava da je procedura odre|ivawa koji pol kod takvih osoba je preovla|uju}i veoma komplikovana i da podrazumeva medicinske, ali i psiholo{ke pripreme koje traju

Re de fi ni sa ne po vre de na ra du Jedna od novina koje su stupile na snagu od Nove godine jeste i druga~iji na~in definisawa povrede na radu. U ovu kategoriju vi{e ne spadaju povrede prilikom dolaska i odlaska na posao.

To zna~i da }e zaposleni u tom slu~aju i}i na obi~no bolovawe i da }e umesto 100 dobijati 65 odsto od zarade. Tako|e, Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe pla}a}e zdravstvenu za{titu `rtvama nasiqa u porodici i trgovine qudima. za le~ewe takvih bolesnika.

Iako se u ovom trenutku ne zna koliko qudi kod nas boluje od retkih bolesti, procewuju se da je re~ o oko 500.000 gra|ana i da je mahom re~ o deci kojima treba pomo} jer u Srbiji u ovom trenutku nema novca za terapiju za sve pacijente. U svetu je registrovano od 5.000 do 8.000 vrsta retkih bolesti, a u najve}em broju su to uro|ene metaboli~ke bolesti, od kojih su mnoge izle~ive uz odgovaraju}u ali i skupu terapiju.

Od po~etka godine u Srbiji se omogu}ava promena pola iz medicinskih razloga na teret obaveznog osigurawa, a na takvu operaciju ve} ~eka 200 osoba. Potreba za ovom intervencijom ve}a je kod osoba mu{kog pola. Sama intervencija mo`e potrajati i do deset sati, a za doma}e pacijente oba-

tri do ~etiri godine. Zbog toga }e biti formirana stru~na grupa koja }e razmatrati medicinsku dokumentaciju i davati preporuke za intervencije koje }e biti besplatne, odnosno i}i na tro{ak dr`ave. Ona procewuje da }e za ovu vrstu intervencije u naredne dve do tri godine biti spremno oko 50 pacijenata.

Vra}ena je i stomatolo{ka za{tita studentima do 26. godine `ivota. Osim studenata, pravo na stomatolo{ke usluge ima}e i sva lica kojima dr`ava pla}a osigurawe, kao {to su nezaposleni, izbeglice i raseqeni. Pravo na besplatnog zubara ima}e i osobe koje su imale povrede ili gubitak telesnih i psihofizi~kih funkcija i ne mogu same da obavqaju svakodnevne aktivnosti.

Q. Ma le {e vi}

Sr bi ja do bi ja tri no va pra zni ka U Srbiji }e se obele`avati tri nova praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu, Dan se}awa na srpske `rtve u Drugom svetskom ratu i Dan se}awa na `rtve holokausta, genocida i druge `rtve fa{izma u Drugom svetskom ratu.

Dan se}awa na `rtve holokausta, genocida i druge `rtve fa{izma u Drugom svetskom ratu obele`ava}e se 22. aprila. Dan se}awa na srpske `rtve u Drugom svetskom ratu obele`ava}e se radno 21. oktobra, kao spomen na stradawe u Kragujevcu 1941. i {irom Srbije kad su nema~ke okupacione snage izvr{ile masovni zlo~in nad civilima. Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradno }e se obele`avati 11. novembra, u spomen na sve nevino stradale od

1914. do 1918. godine. U Srbiji su dr`avni praznici i Nova godina, 1. i 2. januar, Praznik rada, koji se obele`ava 1. i 2. maja, kao i Dan pobede 9. maj.

Neradni dani su i Bo`i}, 7. januar, i Uskr{wi praznici, po~ev od Velikog petka zakqu~no s drugim danom Uskrsa. Radno se praznuju Sveti Sava 27. januara i Vidovdan 28. juna.

Srbiji }e se od ove godine Sretewe – Dan dr`avnosti, praznovati dva dana, a obele`ava}e se i tri nova praznika. Dr`avni praznik Sretewe praznova}e 15. i 16. februara, umesto samo jedan dan kao {to je bilo ranije.

Od ove godine u Srbiji }e biti ukupno deset neradnih dana godi{we za praznike, umesto osam kao {to je bilo do sada.

U NA [IM [KO LA MA KRE A TIV NO STI IMA NAJ VI [E NA PA PI RU

Ve tar ko ji se mo ra uhva ti ti Mada niko vi{e ne spori da je kreativnost najzna~ajniji ekonomski resurs ovog veka, izgleda da se u na{im {kolama ba{ i ne razvija, ~ulo se na nedavnoj me|unarodnoj nau~noj konferenciji posve}enoj ovoj temi, koju je, u saradwi s Privrednom komorom Srbije, organizovao Institut za pedago{ko istra`ivawe.

je kod nas visoko vrednovan, ali, na`alost, po pravilu se ne ostvaruje u {kolskoj sredini.

Jedan od razloga {to je tako, po re~ima dr Maksi}, je ~iwenica da je veliko pitawe koliko su nastavnici osposobqeni da prepoznaju ispoqavawe kreativnosti kod svojih |aka i koliko `ele da se bave kreativnom decom.

Naj ve }a pre pre ka kre a tiv no sti i |a ka i na stav ni ka je cen tra li zo va nost obra zov nog si ste ma jer ove oso bi ne ne mo gu se stvo ri ti wi ho vim po mi wa wem u za ko ni ma i pra vil ni ci ma – Poku{aj otkrivawa kreativnosti li~i na hvatawe vetra jer je veoma te{ko objektivno izmeriti ne~ije natprose~ne mogu}nosti u zametku, u bilo kojoj oblasti – rekla je nau~na savetnica na Institutu za pedago{ka istra`ivawa dr Sla vi ca Mak si}. – Kreativnost je vaspitni ciq koji

– Rad nastavnika zavisi od toga {ta su nau~ili u svom {kolovawu, {ta su nau~ili tokom rada, ali i od wihovih unutra{wih uverewa – tvrdi dr Slavica Maksi}. – Sve to uti~e na ocewivawe, stilove nastave, na~in na koji predaju...

Nastavnici pod kreativno{}u podrazumevaju originalnost, slo-

bodu izra`avawa, individualnost, radoznalost, otvorenost, jak ego, pragmati~nost, moral, duhovitost, ta~nost, skromnost, spremnost na saradwu, dobru interakciju, pozitivnu socijalnu orijentaciju, pozitivan afekat, ali je vezuju i za neorganizovanost – pokazalo je ispitivawe dr Slavice Maksi} na uzorku od 121 prosvetnog radnika.

S druge strane, u~iteqe na stvarala{tvo u nastavi podsti~u li~no zadovoqstvo, ose}aj i potreba da se nastavni proces poboq{a, kao i potreba da se s kolegama podele profesionalna iskustva i postignuti rezultati, pokazala je anketa profesora dr Mi len ka Kun da ~i ne s U~iteqskog fakulteta u U`icu i generalne sekretarke Saveza u~iteqa Republike Srbije Mir ja ne Ili} na 110 u~iteqa.

Problemi u radu ovim u~iteqima naj~e{}e su nedostatak

novca, nerazumevawe i neprihvatawe kolega i nezainteresovanost odgovornih u {koli i {iroj zajednici. Po ovoj anketi, mada se ~ak tri ~etvrtine u~iteqa ose}a profesionalno kompetent-

nim za rad s darovitom decom, tek polovina ih s wima i radi.

Po direktoru Istra`iva~ke stanice „Petnica„ Vi go ru Ma ji }u, najve}a prepreka kreativnosti i |aka i nastavnika je centra-

lizovanost obrazovnog sistema jer ove osobine ne mogu se stvoriti wihovim pomiwawem u zakonima i pravilnicima.

– Za kreativnu nastavu potrebno je, prvo, inovativno raspolo`ewe samih nastavnika, mada nije nu`no da oni sami budu kreativni, ali je nu`no da kreativnost prepoznaju i implementiraju u svoju praksu – tvrdi Vigor Maji}.

– Isto tako je nu`na i inovativna atmosfera oko {kole. U svetu se de{avaju inovacije koje daleko prevazilaze na{u obrazovnu praksu i mora se dozvoliti da se bar ne{to od toga, mada je van na{ih planova i programa, primeni i u na{im {kolama.

Po mi{qewu Vigora Maji}a, bilo bi dobro da se inovativni nastavnici povezuju i udru`uju, ali i da se {kolama vrati odre|en stepen autonomije da bi mogle odlu~ivati o nekim elementima svoga rada.

D. De ve ~er ski

crna hronika

utorak3.januar2012.

dnevnik

c m y

14

POLICIJA I LANE SPROVODILA OPSE@NE AKCIJE ODUZIMAWA DROGE

Za 11 me se ci za ple we na 1,35 to na nar ko ti ka INCIDENT U PRIGREVICI, KOD APATINA

Bra }a osum wi ~e na za na pad na po li caj ce Zo ran ^. (30) iz Pri gre vi ce te re ti se da je na pao po li cij sku pa tro lu, ko ja je do {la na in ter ven ci ju po po zi vu vla sni ka di sko te ke „Ju nik“ u ovom me stu zbog na ru {a va wa jav nog re da i mi ra u no }i pred no vo go di {wu.

Vla snik di sko te ke Bog dan K. po zvao je po li ci ju zbog na pa da i pret wi od Zo ra no vog bra ta Pe tra ^., ali kad je sti gla pa tro la Zo ran je, da bi za {ti tio bra ta, fi zi~ ki na sr nuo na dvo ji cu po li ca ja ca. Pri li kom po ku {a ja da Zo ra na od ve du u po li cij sku sta ni cu, ume {a li su se Zo ra nov i Pe trov

brat, Goj ko ^. i ma lo let ni N. ^.

(16), spre ~a va ju }i po li caj ce u vr {e wu du `no sti.

Da bi spre ~i li da su kob eska li ra u ma sov nu tu ~u i iz be gli ve }i in ci dent, po li caj ci su po zva li ko le ge u po mo}, a ubr zo su sti gli i pri pad ni ci in ter vent ne je di ni ce.

Tek tad je Zo ran ^. pri stao da po |e u po li cij sku sta ni cu, ali uz pret we po li caj ci ma da }e se „s wi ma ob ra ~u na ti kad ne bu du u uni for mi“. Zo ran ^. je li {en slo bo de i, uz pri ja vu, spro ve den is tra `nom su di ji ko ji ga je, na kon sa slu {a wa, pu stio na slo bo du.

J. P.

Srp ska po li ci ja je za pr vih 11 me se ci pro {le go di ne za ple ni la vi {e od 1,35 to nu ra znih nar ko ti ka, me |u ko ji ma je bi lo naj vi {e ma ri hu a ne i he ro i na. Naj ve }e ko li ~i ne nar ko ti ka od u ze li su pri pad ni ci Po li cij ske upra ve gra da Be o gra da – 350,23 ki lo gra ma, me |u ko ji ma je i 34,16 ki lo gra ma he ro i na, 185,55 ki lo gra ma ma ri hu a ne i 2,49 ki lo gra ma ko ka i na.

Me |u od u ze tim nar ko ti ci ma bi lo je i 171.887 ko ma da ra znih sin te ti~ kih dro ga, na vo di se u do pi su Mi ni star stva unu tra {wih po slo va do sta vqe nom Ta nju gu.

Kra gu je va~ ka po li ci ja je u ukup no 116 za ple na od u ze la 100,34 ki lo gra ma nar ko ti ka, me |u ko ji ma i 98,72 ki lo gra ma ma ri hu ne kao i 1,56 ki lo gram he ro i na.

Na pod ru~ ju Po li cij ske upra ve u Ja go di ni u 103 za ple ne od u ze to je

18,78 ki lo gra ma nar ko ti ka, ukqu ~u ju }i 15,12 ki lo gra ma ma ri hu a ne i 1,66 ki lo gram he ro i na.

Ni {ka po li ci ja od u ze la je, u 535 za ple na, ukup no 87,52 ki lo gra ma nar ko ti ka, me |u ko ji ma 83,14 ki lo gra ma ma ri hu a ne 1,74 ki lo gram he ro i na i 1.527 ko ma da sin te ti~ kih dro ga.

Pi rot ska po li ci ja od u ze la je, u 93 za ple ne, ukup no 22,17 ki lo gra ma dro ge, ukqu ~u ju }i 4,57 ki lo gra ma he ro i na, 17,3 ki lo gra ma ek sta zi ja i 242,9 gra ma ha {i {a.

Pro ku pa~ ka po li ci ja od u ze la je, u 37 za ple na, ukup no 6,65 ki lo gra ma na rok ti ka, me |u ko ji ma naj vi {e ma ri hu a ne – 6,61 ki lo gra ma, a za je ~ar ska po li ci ja, u 58 za ple na, oko ki lo gram nar ko ti ka, i to uglav nom ma ri hu a ne.

Le sko va~ ka po li ci ja od u ze la je ukup no 22,85 ki lo gra ma nar ko ti -

OD 1. FEBRUARA PRIMENA NOVOG ZAKONA

Par ni~ ni po stup ci u „ra zum nom ro ku” No vi Za kon o par ni~ nom po stup ku (ZPP), ko ji uvo di kon cept su |e wa bez od la ga wa, od no sno sa {to ma we pre ki da wa to ka par ni ce, po ~e }e da se pri me wu je od 1. fe bru a ra 2012, ali po stup ci za po ~e ti pre tog da tu ma spro ve {}e se po od red ba ma ak tu el nog za ko na.

Za kon pro pi su je da }e se po no vim pra vi li ma spro ve sti za po ~e ti po stup ci ako je to kom wi ho vog tra ja wa uki nu ta pre su da, od no sno re {e we i po stu pak vra }en na po nov no su |e we. Su |e wa u par ni~ nim po stup ci ma ubu du }e }e te }i dan za da nom kad god je to mo gu }e, a ove od red be su uve de ne u ci qu ubr za wa po stup ka i obez be |e wa we go vog okon ~a wa u ra zum nom ro ku, u skla du s evrop skim stan dar di ma.

No vi ZPP ogra ni ~a va od la ga we ro ~i {ta i pred vi |a da se glav na ras pra va mo ra za ka za ti u ro ku od 30 da na od pri je ma od go vo ra na tu `bu ili od odr `a va wa pri prem nog ro ~i {ta, na ko jem stran ke mo ra ju da pred lo `e sve do ka ze, sve do ke i ve {ta ~e wa. Na kra ju ro ~i {ta, sud je du `an da sle de }e ro ~i {te za ka `e u ro ku ne du `em od 30 da na.

U ci qu ubr za wa po stup ka, za ko nom je pred vi |e no da stran ke mo gu sve rad we pred u zi ma ti sa mo stal no ili pre ko pu no mo} ni ka, ali da ih u po stup ku pred Ape la ci o nim i Pri vred nim su dom, kao i Pri vred nim ape la ci o nim i Vr hov nim ka sa ci o nim su dom mo ra za stu pa ti advo kat.

Za kon pred vi |a da sud u to ku ~i ta vog po stup ka mo `e stran ci, ako je to nu `no ra di za {ti te we nih pra va, pri zna ti pra vo na bes plat nog za stup ni ka, ~i me je ona pot pu no oslo bo |e na pla }a wa tro {ko va po stup ka. Osim to ga, pred vi |e no je i da tu `e ni mo `e, naj ka sni je na pri prem nom ro ~i {tu, a ako ono ni je odr `a no – na glav noj ras pra vi, pre ne go se upu sti u ras pra vqa we o glav noj stva ri, po dig nu ti kod istog su da pro tiv tu `bu.

Taj za kon ure |u je pra vi la po stup ka u par ni ca ma za re {a va we spo ro va na sta lih po vo dom po vre de pra va li~ no sti i spo ro va iz po ro di~ nih, rad nih, pri vred nih, imo vin sko prav nih i dru gih gra |an sko prav nih od no sa, osim spo ro va za ko je je po seb nim za ko nom pro pi sa na dru ga vr sta po stup ka.

(Tanjug)

„Golf 2” je bio ilegalno u kapionu

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Ne pri ja vqe na ro ba u to va ru hu ma ni tar ne po mo }i Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ ot kri li po ku {aj kri jum ~a re wa ve li ke ko li ~i ne ro be u to va ru hu ma ni tar ne po mo }i za Ko so vo, sa op {ti la je Upra va ca ri na.

Za hva qu ju }i ske ner ure |a ju naj no vi je ge ne ra ci je, u dva {le pe ra hu ma ni tar ne po mo }i ko ja je iz Ne ma~ ke upu }e na or ga ni za ci ji „Ka ri tas Ko so vo”, re gi stro va ni su pred me ti ko ji po ob li ku ne od go va ra ju pri ja vqe nim stva ri ma (put ni~ ki auto mo bil, kar ton ska am ba la `a s do da ci ma za ka fu i le ko vi ma).

Zbog ne mo gu} no sti is to va ra ro be iz ka mi o na na gra ni~ -

nom pre la zu Hor go{, vo zi la su do pre mqe na u ca rin sku is po sta vu Jav na skla di {ta, gde je po s le pot p u n og is t o v a r a pro n a | e n a sle d e } a ne p ri j a vqe n a ro b a: upo t re b qa v a n o put ni~ ko vo zi lo „golf 2„, dve kar ton ske ku ti je ra znih le ko va (oko 220 pa k o v a w a), oko 3.700 ki lo gra ma do da ta ka za ka fu.

Upra va ca ri na u sa op {te wu do da je da su pro tiv oba vo za ~a pod ne ti zah te vi za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka, ko ji }e bi ti pro sle |e ni nad le `nom su du za pre kr {a je u Ka wi `i.

M. B.

U Novom Sadu oduzeto 48 kila droge, u Subotici 103 No vo sad ska po li ci ja je u 574 za ple ne u pr vih 11 me se ci pro {le go di ne od u ze la ukup no 48,47 ki lo gra ma nar ko ti ka, me |u ko ji ma 3,37 ki lo gra ma he ro i na, 19,02 ki lo gra ma ma ri hu a ne i 633, 56 gra ma ha {i {a, na vo di Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va.

Som bor ska po li ci ja od u ze la je 52,41 ki lo gra ma nar ko ti ka, me |u ko ji ma naj vi {e ma ri hu a ne – 51, 84 ki lo gram, dok je su bo ti~ ka po li ci ja za ple ni la 103,82 ki lo gra ma nar ko ti ka, me |u ko ji ma i 6,2 ki lo gra ma ma ri hu a ne i 1,01 ki lo gram ha {i {a, ali i 137,3 gra ma ko ka i na.

ka, me |u ko ji ma naj vi {e ma ri hu a- ne – 22,54 ki lo gra ma, dok je vraw ska po li ci ja, u 61 za ple ni, od u ze la 18,06 ki lo gra ma dro ge, ta ko |e naj vi {e ma ri hu a ne – 17, 81 ki lo gra ma.

Bor ska po li ci ja od u ze la je ukup no 3,38 ki lo gra ma nar ko ti ka, ukqu ~u ju }i i 3,25 ki lo gra ma ma ri hu a ne, dok je sme de rev ska po li ci ja za ple ni la 20,82 ki lo gra ma nar ko ti ka, me |u ko ji ma i 1,18 ki lo gram ma ri hu a ne.

Po `a re va~ ka po li ci ja od u ze la je 15,73 ki lo gra ma nar ko ti ka, naj vi {e ma ri hu a ne – 15,11 ki lo gra ma, dok je va qev ska po li ci ja od u ze la ukup no 36,24 ki lo gra ma dro ge, ta ko |e naj vi {e ma ri hu a ne – 36,1 ki lo gra ma. [a ba~ ka po li ci ja je, u 196 za ple na, od u ze la ukup no 34,63 ki lo gra ma nar ko ti ka, me |u ko ji ma naj vi {e ma ri hu a ne – 33,62 ki lo gra ma ali i 423,14 gra ma ko ka i na.

Kra qe va~ ka po li ci ja, u 106 za ple na, od u ze la je ukup no 69,27 ki lo gra ma nar ko ti ka, me |u ko ji ma 63 ki lo gra ma ma ri hu a ne i 6,06 ki lo gra ma he ro i na, dok je kru {e va~ ka po li ci ja za ple ni la 24,82 ki lo gra ma dro ge, me |u ko jom naj vi {e ma ri hu a ne – 24,72 ki lo gra ma.

Po li cij ska upra va u ^a~ ku od u ze la je, u 57 za ple na, ukup no 3,08 ki lo gra ma nar ko ti ka, me |u ko ji ma naj vi {e he ro i na – 1,87 ki lo -

gram kao i ma ri hu a ne – 1,2 ki lo gram, dok je no vo pa zar ska po li ci ja za ple ni la 4,1 ki lo gram dro ge, me |u ko jom naj vi {e ha {i {a – 3,41 ki lo gra ma.

U`i~ ka po li ci ja, u 38 za ple na od u ze la je 92,17 ki lo gra ma nar ko ti ka, i to pre te `no ma ri hu a ne, dok je pri je poq ska po li ci ja od u ze la 17,5 ki lo gra ma dro ge, me |u ko jom naj vi {e ma ri hu a ne, 17,26 ki lo gra ma.

Zre wa nin ska po li ci ja od u ze la je 3,41 ki lo gra ma nar ko ti ka, naj vi {e ma ri hu a ne – 1,23 ki lo gram, dok je ki kind ska po li ci ja, u 55 za ple na, ukup no od u ze la 4,57 ki lo gra ma nar ko ti ka, ukqu ~u ju }i i 2,6 ki lo gra ma he ro i na.

Po li cij ska upra va u Pan ~e vu je u 129 za ple na od u ze la 86,65 ki lo gra ma dro ge, i to naj vi {e ma ri hu a ne – 86,56 ki lo gra ma, dok je srem sko mi tro va~ ka po li ci ja za ple ni la 53 ki lo gra ma nar ko ti ka, me |u ko jim 21,21 ki lo gram ma ri hu a ne, ali i 31,39 ki lo gram ek sta zi ja.

Pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u de set za ple na ukup no su od u ze li 53,06 ki lo gra ma nar ko ti ka – 8,33 ki lo gra ma he ro i na, 42,03 ki lo gra ma ma ri hu a ne i 2,69 ki lo gra ma ko ka i na. Me |u za ple we nim nar ko ti ci ma bi lo je i sin te ti~ ke dro ge LSD kao i am fe ta mi na, na vo di MUP.

U TU@ILA[TVIMA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL I ZA RATNE ZLO^INE

Od 15. ja nu a ra po ~i we tu `i la~ ka is tra ga Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal i Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne od 15. ja nu a ra po stu pa }e po od red ba ma no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku ko ji }e im pre sve ga omo gu }i ti da od is tra `nih su di ja „u svo je ru ke uzmu” spro vo |e we i ru ko vo |e we is tra `nim po stup kom. Osta la vi {a i osnov na jav na tu `i la {tva u Sr bi ji sa ~e ka }e jo{ go di nu da na (do 15. ja nu a ra 2013) na pre u zi ma we pu ne kon tro le u is tra zi, kao i pri me ne osta lih re {e wa ZKP-.

Tu `i la~ ka is tra ga iz ko re na me wa kri vi~ ni po stu pak i naj bit ni ja je no vi na u pra vo sud nom si ste mu Sr bi je, ali ZKP uvo di niz no vih re {e wa ko ja bi kri vi~ ni po stu pak tre ba lo da u~i ne br `im i efi ka sni jim u ko rist op tu `be i od bra ne, ali i su da.

Tu `i o ci za or ga ni zo va ni kri mi nal i rat ne zlo ~i ne od po lo vi ne ja nu a ra bi }e za du `e ni za pri ku pqa we do ka za (ma te ri jal nih do ka za, ve {ta ~e wa i sa slu {a wa sve do ka) na osno vu ko jih }e od lu ~i va ti da li }e da po dig nu op tu `ni cu pro tiv ne kog li ca, i u tom po slu ne }e ima ti po mo} is tra `nog su di je, kao {to je sa da slu ~aj.

Ovaj mo del is tra ge bio je ka rak te ri sti ~an za dr `a ve u an glo sak son skom prav nom si ste mu, ali po sta je sve do mi nant ni ji u sve tu. Su sed ne dr `a ve Cr na Go ra, Hr vat ska, Bo sna i Her ce go vi na i dru ge ve} vi {e go di na po stu pa ju po tom mo de lu.

Is tra `ni su di ja u kon cep tu

tu `i lA~ ke is tra ge pre ra sta u su di ju za pret hod ni po stu pak i sta ra se o za {ti ti slo bo de i pra va oso ba pro tiv ko jih po stu pak vo di, od lu ~u je o ogra ni ~e wi ma tih slo bo da i pra va i da je „ze le no„ ili „cr ve no sve tlo” za ne ke ak tiv no sti jav nog tu `i o ca ko je za di ru u ta pra va. Su di ja za pret hod ni po stu pak }e iz u zet no mo }i da se ukqu ~i u „do ka znu pri ~u”, i to ka da od bra na tra `i pri ku pqa we ne kih do ka za a tu `i lac to od bi je da u~i ni. Su di ja ta da ima mo gu} nost da, uko li ko pred log od bra ne uva `i, na re di tu `i o cu da ta kav do kaz pri ba vi.

Sva ka op tu `ni ca }e bi ti sud ski kon tro li sa na i sa mo ona ko ja bu de po tvr |e na od su da mo }i }e da bu de osnov za glav ni pre tres, od no sno su |e we. To bi tre ba lo da bu de „fil ter” za ne u te me qe ne op tu `ni ce, ko je ima ju ne ke ne do stat ke.

Sa mo su |e we, od no sno glav ni pre tres, ure |e no je na na ~in ko ji je sli ~an da na {wem glav nom pre tre su, ma da su uve de ni me ha ni zmi po mo }u ko jih je mo gu }e iz be }i kla si~ no su |e we i pred met re {i ti na po jed no sta vqen, ubr zan na ~in.

Ubu du }e }e s Tu `i la {tvom spo ra zu me o sve do ~e wu u po stup -

ci ma za kri vi~ na de la or ga ni zo va nog kri mi na la i rat nih zlo ~i na mo }i da za kqu ~e li ca ko ja su okri vqe na ili osu |e na za bi lo ko je kri vi~ no de lo, a ne, kao {to je to sa da slu ~aj, sa mo okri vqe ni ili osu |e ni za de la or ga ni zo va nog kri mi na la i rat ne zlo ~i ne. Ume sto do sa da {weg na zi va „sve dok-sa rad nik”, za ko no da vac pra vi raz li ku iz me |u okri vqe nog sa rad ni ka i osu |e nog sa rad ni ka. Osu |e ni za bi lo ko je kri vi~ no de lo mo }i }e da za kqu ~i spo ra zum s tu `i o cem i ka da je ve} na iz dr `a va wu sank ci je i ta ko iz dej stvu je ubla `e we ka zne.

Za ko nik uvo di i vi {e me ra ko je bi tre ba lo da obez be de pri su stvo okri vqe nog bez we go vog

bo rav ka u pri tvo ru. Ta ko }e se jem stvom ubu du }e ga ran to va ti za okri vqe nog da }e se oda zi va ti na po zi ve su da, ne sa mo ka da po sto ji opa snost od we go vog bek stva, kao {to je do sa da bio slu ~aj, ve} i ako po sto ji opa snost da }e okri vqe ni na slo bo di u~i ni ti no vo kri vi~ no de lo ili za vr {i ti po ku {a no.

Za kon, ta ko |e, pred vi |a da bi osum wi ~e ni i op tu `e ni za kri vi~ na de la mo gli da se, po od lu ci su da, to kom kri vi~ nog po stup ka, ume sto iza re {e ta ka, na |u u ku} nom pri tvo ru, {to je hu ma ni je re {e we za pri tvo re ni ka, a do no si i u{te du dr `av nom bu xe tu od vi {e mi li o na evra go di {we.

(Tanjug)

crna hronika

dnevnik U NOVOGODI[WOJ NO]I

Mir na ju `na Ba~ ka U centru Novog Sada, odnosno na Trgu slobode, gde je organizovan masovni do~ek Nove godine, okupilo se, po procenama policije, oko 22.000 qudi, a u SPC Vojvodina („Spens”) izme|u 2.500 i 3.000 osoba i nisu zabele`eni te`i oblici naru{avawa javnog reda i mira u Ju`noba~kom okrugu, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Na podru~ju ju`ne Ba~ke dogodilo se 14 saobra}ajnih nezgo-

da u kojima su dve osobe te{ko povre|ene, a dve lak{e.

Tako|e, u novogodi{woj no}i po~iweno je jedno krivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova.

Zbog nedozvoqenog dra`awa i no{ewa oru`ja, policija u Ba~koj Palanci podne}e krivi~nu prijavu protiv jednog me{tanina, saop{tila je novosadska Policijska uprava. M. V.

POZNATI GLUMAC PODNEO PREDSTAVKU EVROPSKOM SUDU U STRAZBURU

@ar ko La u {e vi} tu `io Cr nu Go ru Glumac @ar ko La u {e vi} je Evropskom sudu u Strazburu podneo predstavku protiv Crne Gore, u kojoj je osu|en na 13 godina zatvora, zbog brojnih kr{ewa qudskih prava po{to je spre~en da ostvaruje garantovano pravo na delotvoran pravni lek.

Postupak po toj predstavci, koja je aktom Evropskog suda za qudska prava potvr|ena u avgustu 2010. godine, jeste u toku, navodi se u pisanoj izjavi Lau{evi}evog advokata iz Podgorice Vla da na Bo ji }a, koju je dostavio Tanjugu.

@ar ko La u {e vi}

Advokat Vladan Boji} detaqno je ukazao na nepostupawe crnogorskih pravosudnih organa po brojnim Lau{evi}evim zahtevima i istovremeno pozdravio odluku predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a o wegovom pomilovawu. Boji} je ukazao na to da je Lau{evi} spre~en da ostvaruje svoje po svim zakonima i me|unarodnim dokumentima zajam~eno pravo na delotvoran pravni lek.

Svi zahtevi tada{weg dr`avnog tu`ioca SR Jugoslavije da nadle`ne sudske instance Crne Gore dostave spis zarad podizawa

nakon stupawa na snagu wenog Ustava. „To je u~iweno tako, iako je u praksi Evropskog suda bila nesporno u pitawu trajna radwa ne~iwewa, u evropskoj praksi definisana kao trajna povreda i zato je Lau{evi} podneo predstavku Evropskom sudu za za{titu qudskih prava u Strazburu 16. jula 2010. godine, potvr|enu aktom tog suda 10. avgusta 2010. i proces je u redovnom toku”, ukazao je Boji}.

Daqe se podse}a na to da je 31. avgusta 2009. godine advokat Boji} podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za za{titu zakonitosti i Tre}em op{tinskom sudu zahtev za odlagawe izvr{ewa sporne presude.

Republi~ko javno tu`ila{tvo Srbije je zamolnicom 22. aprila 2010. godine zatra`ilo spise predmeta od Crne Gore i Vi{eg suda u Podgorici, ali je ona odbijena uz obrazlo`ewe da, ukoliko Srbija smatra da je kazna izre~ena presudom koju treba da izvr{i prema svom dr`avqaninu previsoka, ima mogu}nost da na to uti~e samo kroz institute amnestije, pomilovawa i uslovnog otpusta.

Istog stava je bilo i crnogorsko Ministarstvo pravde, ~ime je srpsko tu`ila{tvo bilo primorano da odustane od zahteva. „Ministarstvo pravde Crne Gore je 19. decembra zauzelo stav da ta dr`ava ne nalazi za potrebno da preduzima bilo kakve radwe izvr{ewa presude kojom je osu|en Lau{evi}”, naveo je Boji}.

To ministarstvo je ukazalo na to da je Ugovorom koji ta dr`ava ima sa Srbijom o me|usobnom izvr{avawu sudskih odluka u krivi~nim stvarima, predvi|eno da }e se pravnosna`ne sudske odluke pre 3. juna 2006. izvr{avati u

Evrop ski sud u Stra zbu ru

zahteva za za{titu zakonitosti potpuno su i nezakonito osuje}eni, navodi Boji}. Lau{evi} je zato 2003. godine podneo ustavnu `albu Ustavnom sudu Crne Gore, koja je odba~ena s implikacijiom da je stvar u nadle`nosti Saveznog ustavnog suda.

Potom je podneo ustavnu `albu Saveznom ustavnom sudu, koja je ostala nere{ena i zavr{ila u arhivu zbog prestanka postojawa te sudske instance i konstituisawa dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, a isto se desilo i sa `albom Sudu dr`avne zajednice SCG, koja je zbog raspada i te dr`avne zajednice ostala nere{ena i, tako|e, zavr{ila u arhivu.

Posle dono{ewa Ustava Crne Gore 2007. i Zakona o Ustavnom sudu 2008. godine, Lau{evi} je podneo ustavnu `albu Ustavnom sudu Crne Gore, koja je 28. januara 2010. godine odba~ena s obrazlo`ewem da Crna Gora odgovara samo za povrede onih qudskih prava kr{enih

dr`avama ugovornicama kao doma}e presude.

Ali, istim tim ugovorom u ~lanu 4, stav 2, utvr|eno je da samo dr`ava izricawa (Crna Gora) ima iskqu~ivo pravo da odlu~uje o vanrednim pravnim sredstvima. „Tako je finalno zatvoren bilo koji drugi legalan i primeren pravni put za za{titu i ispravqawe grubo prekr{enog Lau{evi}evog prava, osim akta o pomilovawu. Predsednik Srbije je ovim aktom zaustavio daqu pravnu agoniju i predupredio nove.

Ovim ~inom je otklowena povreda jednog od osnovnih me|unarodno garantovanih qudskih prava na delotvoran pravni lek”, isti~e se u Boji}evom saop{tewu.

Ipak, kako se dodaje, „nesre}a svih stradalnika te kobne sudbonosne no}i 30. jula 1993. godine je ostala da zauvek traje u svim du{ama unesre}enih porodica i u uni{tenom `ivotu i tegobnoj progowenoj du{i @arka Lau{evi}a, dok god on postoji”.

utorak3.januar2012.

15

TEMERINSKI OBRA^UN U NOVOGODI[WOJ NO]I ISPRED KAFI]A

Te {ko po vre |en mla di} Policija je uhapsila Temerince Ga bo ra.

V. (1992) i sedamnaestogodi{weg E. M. pod sumwom da su posle kra}e sva|e pretukli me{tanina \er |a M. (1980) i pri tome mu naneli te{ke telesne povrede opasne po `ivot, a zatim utekli. Povre|eni je hospitalizovan u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu.

Policija je operativnim radom identifikovala i prona{la osumwi~ene. Gaboru i maloletnom osumwi~enom je odre|eno zadr`avawe do saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije, gde }e biti privedeni s krivi~nom prijavom za nano{we te{kih telesnih povreda, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

INTERVJU

Te me rin

Kako „Dnevnik” nezvani~no saznaje, u obra~unu koji se dogodio ubrzo nakon pono}i ispred jednog kafi}a, pomenutom malolet-

niku se pripisuje da je predwa~io. Wemu je posle saslu{awa kod sudije odre|en pritvor. Navodno, \er| je pri izlasku iz lokala ramenom zaka~io jednog od dvojice osumwi~enih, nakon ~ega je usledila kratka sva|a a zatim i `e{}i fizi~ki sukob, posle ~ega je povre|eni mladi} prevezen s ozbiqnim poredama po glavi i telu do bolnice.

Po re~ima portparolke Klini~kog centra Vojvodine Je le ne Ju ri {in, zahvaquju}i dobroj i pravovremenoj lekarskoj intervenciji, stawe pacijenta je stabilizovano pa je ju~e s Odeqewa intenzivne, preba~en na poluintezivnu negu, ali je, kako je rekla, povre|eni i daqe pod stalnom kontrolom lekara.

M. V.

MAJA KOVA^EVI]-TOMI], PORTPAROLKA SPECIJALNOG SUDA

Pri prem no ro ~i {te pre glav nog pre tre sa – U 2011. godini Specijalni sud u Beogradu je doneo 28 presuda, od kojih su samo dve ukinute u drugostepnom postupku. U istom periodu Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je podiglo 49 optu`nica. Primqena su 62 zahteva za sprovo|ewe istrage po kojima su u toku 44 istrage – ka`e portparolka tog suda sudija Ma ja Ko va ~e vi}-To mi} u intervjuu za „Dnevnik“.

– Od Nove godine u predmetima pred Specijalnim sudom po-

com zakqu~ili sporazum s Tu`ila{tvom. Ba{ u tom predmetu pre dvadesetak dana sam kao postupaju}i sudija izrekla sedam presuda na osnovu sporazuma o krivici. Ina~e, re~ je o predmetu za krivi~no delo utaje poreza vezane za neregistrovanu proizvodwu velike koli~ine alkoholnih pi}a, u kojem su prvoookrivqeni Mom ~i lo Ra ji} i wegovi sinovi. U bekstvu je optu`eni De jan Ra ji}. Presude, koje su donete po sporazumu o

va `ni za utvr |i va we ma te ri jal ne isti ne?

– To nije uskra}ivawe prava na odbranu nego pravo sude}eg ve}a da proceni da li su ti dokazi relevantni ili nisu da se utvr di ma te ri jal na isti na.

Osim toga, kad pi{e presudu, sudija – predsednik ve}a je du`an da navede ta~no koji dokazi su predlo`eni pa odbijeni i iz kojih razloga su odbijeni i za{to sud smatra da su oni irelevantni.

Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}

Se di {te Spci jal nog su da

~iwe primena novog Zakonika o krivi~nom postupku, koji propisuje da se pre glavnog pretresa odr`ava pripremno ro~i{te radi izja{wewa stranaka o optu`nici – koje su ~iwenice nesporne, {ta je sporno. Na pripremnim ro~i{tima }e se predlagati dokazi za glavni pretres, vezano samo za ono {to je sporno, tako da bi trebalo da se su|ewa ubudu}e odvijaju malo br`e.  Kad je re~ o no vim pred me ti ma ko ji su sti gli do su |e wa, za ko ja kri vi~ na de la su naj broj ni ja op tu `e wa?

– Naj~e{}a krivi~na dela za koja se okrivqeni optu`nicama terete su udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nih dela i zloupotreba slu`benog polo`aja.

Osim toga, ima dosta optu`ewa vezanih za krijum~arewe qudi, kao i za trgovinu drogom.  Ko li ko je pred me ta do sad re {e no na osno vu spo ra zu ma o pri zna va wu kri vi ce za kqu ~e nih iz me |u okri vqe nih i Tu `i la {tva?

– Dosad imamo desetak presuda po sporazumu o krivici. U jednom slu~aju su sedmorica od ukupno petnaest okrivqenih koji su obuhva}eni istom optu`ni-

sudu su naj~e{}i takozvani finansijski predmeti, odnosno optu`ewa za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, kojima je obuhva}en veliki broj radwi za koje se terete okrivqeni, kao i ogromni iznosi {tete koja je, po optu`bama, pri~iwena dr`avi ili nekim drugim pravim licima.  Da li je su di ja ma even tu al no te `e kad su de op tu `e ni ma zvu~ nih ime na? Pred sto ji su |e we su spen do va nom

U toku 70 su|ewa  Ko li ko je ukup no su |e wa u to ku?

– S ranije zapo~etim su|ewima ima ukupno 70 postupaka koji teku paralelno. Sudimo prakti~no u tri sudnice, u dve smene.

Imamo izvesnih problema s prostorom za dr`awe spisa predmeta zbog wihove obimnosti. Primera radi }u pomenuti da, recimo, samo jedan od predmeta kojim sam ja zadu`ena, u slu~aju okrivqenih iz Zrewanina Go ra na Kne `e vi }a i drugih, ima 140 tomova. krivici, su pravosna`ne. Navodima optu`nice, koja je stupila na pravnu snagu, obuhva}ena je ogromna nov~ana suma.  Da li se ne ki no vi pred me ti even tu al no od no se na pro ble ma ti~ ne pri va ti za ci je i u ko joj fa zi je su |e we u ne kad ~u ve nom slu ~a ju „ste ~aj na afe ra“, ko je je u{lo u pe tu go di nu?

– U postupku u slu~aju „ste~ajna afera“, koji je po~etkom 2010. formalno po~eo iznova zbog promene u sastavu sudskog ve}a posle op{teg izbora sudija, jo{ uvek traje dokazni postupak i jo{ uvek se izvode dokazi po predlogu Tu`ila{tva. Kad je re~ o novim optu`ewima, nisam videla da ima ne{to vezano za proces privatizacije. U posledwu godinu dana u Specijalnom

~la nu Vi so kog sa ve ta sud stva su di ji Bla go ju Jak {i }u, osum wi ~e nom da je dav ne 1998. go di ne kao pred sed nik Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj.

– Sud prema svim osobama koje se na|u u procesu postupa jednako, bez obzira na zvu~nost imena. Ina~e, u predmetu sudije Blagoja Jak{i}a narednih dana }e biti zakazano su|ewe budu}i da je optu`nica stupila na pravnu snagu.  Bra ni o ci su u po je di nim, sad pre su |e nim po stup ci ma, jav no iz no si li oce ne da im je „us kra }e no pra vo na od bra nu“ zbog to ga {to je sud od bio ve }i nu wi ho vih do ka znih pred lo ga ko je sma tra ju da su

 Da li je re {e na si tu a ci ja ko ja se po na vqa tre }u go di nu za re dom ve za na za ~i we ni cu da je ne ko li ko su di ja u Spe ci jal ni sud upu }e no iz dru gih, pa i naj vi {ih su do va u ze mqi, ape la ci o nih i Vr hov nog ka sa ci o nog su da, u ko je su iza bra ni na op {tim iz bo ri ma su di ja 2009. go di ne?

– Ne znam {ta }e se dogoditi s tim u vezi. ^iwenica je da u zgradi Specijalnog suda ima devetoro sudija delegiranih iz drugih sudova, i to iz Vrhovnog kasacionog suda, apelacionih sudova u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu, kao i Vi{eg suda u Subotici.  Da li osim po stup ka u „slu ~a ju [a ri}“, po sto ji jo{ ne ki u ko jem su po je di ni okri vqe ni do bi li sta tus sve do ka-sa rad ni ka?

– Mogu pomenuti jedan predmet kojim sam ja kao sudija zadu`ena, a u kojem tako|e imamo svedoka-saradnika. Re~ je postupku protiv optu`enog [e ri fa Meh me do vi }a i jo{ nekoliko okrivqenih. Optu`ba se odnosi na trgovinu drogom, a re~ je o 115 kilograma heroina.

J. Jakovqevi}

DO PONEDEQKA PREDLAGAWE KANDIDATA U NAJVI[EM SUDSKOM ORGANU IZ REDOVA SUDIJA APELACIONIH SUDOVA

Iz bor no vog su di je VSS-a 19. ja nu a ra Visoki savet sudstva (VSS) odlu~io je da pokrene postupak za ponuwavawe upra`wenog mesta u tom telu sudijom nekog od apelacionih sudova, mesec dana po{to je sudija Mi li mir Lu ki} podneo ostavku na tu funkciju. Glasawe sudija koji }e sami predlo`iti svog predstavnika u tom najvi{em sudskom organu odr`a}e se 19. januara 2012.

Kako je objavqeno na sajtu tog tela, VSS je na sednici 20. decembra doneo odluku o otpo~iwawu postupka predlagawa kandidata za izbornog ~lana iz reda sudija apelacionih sudova. Postupak predlagawa kandidata sprove{}e

Izborna komisija VSS, kojoj kandidati treba da do 9. januara 2012. godine dostave prijave.

Izbor kandidata za ~lanstvo u VSS iz reda sudija apelacionih sudova obavi}e se u sudovima na bira~kim mestima pred bira~kim odborima, 19. januara 2012. od 7.30 do 15.30 sati. Rezultati izbora bi}e poznati najkasnije 36 sati od zatvarawa bira~kih mesta.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Milimir Luki} je 23. novembra podneo ostavku na ~lanstvo u VSS. U Visokom savetu upra`weno je, me|utim, jo{ jedno sudijsko mesto posle hap{ewa sudije Bla go ja Jak {i }a, izabranog na tu

funkciju iz redova sudija prekr{ajnih sudova.

On je uhap{en krajem septembra zbog sumwe da je po~inio zloupotrebu slu`benog polo`aja, pa je suspendovan iz VSS ali postupak za popunu wegovog mesta nije pokrenut.

Sporno je i ~lanstvo u VSS profesora Pre dra ga Di mi tri je vi }a, jer je Agencija za borbu protiv korupcije donela re{ewe da se on nalazi u sukobu interesa, zbog toga {to istovremeno obavqa i funkciju dekana Pravnog fakulteta u Ni{u, ali za sada jo{ nije odlu~eno po tom re{ewu po kom bi trebalo da postupi Skup{tina Srbije.

(Tanjug)

SPORT

utorak3.januar2012.

EG ZI BI CI O NI TUR NIR U ABU DA BI JU

\okovi} razbio Ferera za trofej Pr vi re ket sve ta No vak \o ko vi} po bed nik je eg zi bi ci o nog tur ni ra u Abu Da bi ju, po {to je u fi na lu sa vla dao Da vi da Fe re ra iz [pa ni je sa 6:2, 6:1. Po sle ube dqi vog tri jum fa nad Fe de re rom, No vak je istim re zul ta tom do bio i Fe re ra, pa je za slu `e no do {ao do

gu bqe nog po e na, a za tim je na pra vio brejk. Do brejk {an se do {ao je u naj du `em po e nu do ta da (18 uda ra ca), a is ko ri stio ju je po sle do brog ri ter na i jo{ bo qeg kre ta wa to kom po e na – 2:0. \o ko vi} je bez pro ble ma osva jao ge mo ve na svoj ser vis, a do no ve {an se za brejk do {ao je pri vo| stvu od 4:1. Po no -

je do brejk lop te, a u na red nom po e nu po go dio je li ni ju for hend di ja go na lom i osvo jio je set – 6:2. \o ko vi} je na pro ble me na i {ao na po ~et ku dru gog se ta, ka da je [pa nac stvo rio dve uza stop ne brejk lop te. Pr vu je No vak spa sao ser vis-vi ne rom, a dru gu kom bi na ci jom „je dan-dva„.

vo je No vak bio sta bil ni ji u du goj raz me ni sa osnov ne li ni je (21 uda rac), ali je na brejk pri li ci u na red nom po e nu po slao bek hend pa ra le lu u aut. Ono {to ni je ta da, No vak je u~i nio u osmom ge mu. Iz u zet no du bo kim ri ter nom do {ao

Osvo jio je No vak po ~et ni gem, a on da je re a li zo vao dru gu brejk lop tu gre {kom Fe re ra sa osnov ne li ni je i do {ao je do pred no sti od 2:0 u dru gom se tu. Do kra ja me ~a \o ko vi} ni je imao ni ka kvih pro ble ma, na pra vio je jo{

No vak \o ko vi} prima pehar

tro fe ja. Je di nih pro ble ma srp ski te ni ser imao je po ~et kom dru gog se ta ka da je spa sao dve uza stop ne brejk lop te, ali [pa nac ni je us peo da u~i ni me~ iole ne iz ve snim.

No vak je za hva qu ju }i od li~ nim ser vi si ma pr vi gem osvo jio bez iz -

Bojani sre}an ro|endan Po sle za vr {et ka pret hod ne se zo ne, ko ji je u sva kom slu ~a ju za za bo rav, na {a ta len to va na te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski po be dom je u{la u 2012. go di nu. Pr vog da na No ve go di ne, Srp ki wa je za be le `i la po be du na star tu VTA tur ni ra u Bri zbej nu. Ona je za sat i 15 mi nu ta, uz pet brej ko va, eli m i n i s a l a do m a } u tak m i ~ar ku Kej si De la kvu re zul ta tom 6:4, 6:2.

Lendl uz Endija Mareja Naj bo qi bri tan ski te ni ser En di Ma rej an ga `o vao je le gen dar nog ~e {kog igra ~a Iva na Len dla za tre ne ra. Ma rej je ra dio bez stal nog tre ne ra od mar ta ove go di ne, ka da je pre ki nuo sa rad wu sa Alek som Ko re ~om.

- Iva nov uti caj na mo ju igru bi }e ve li ki. On }e do ne ti po treb no is ku stvo i zna we ko je ve }i na tre ne ra ne ma - re kao je Ma rej bri tan skim me di ji ma.

Ma rej je iz gu bio tri fi na la na gren slem tur ni ri ma u do sa da {woj ka ri je ri, dok je ^eh kao igra~ osvo jio osam ova kvih tro fe ja.

je dan brejk i ru tin ski je pri veo me~ kra ju.

- Ose }ao sam se kod ku }e, sre }an sam {to sam ov de. Mi smo u`i va li na te re nu, a na dam se da su u`i va li i gle da o ci na tri bi na ma. @e lim svi ma do bru se zo nu.

Ja se na dam da mo gu da po no vim 2011. go di nu. Ni {ta ni je ne mo gu }e ako ve ru je te u to, mi slim da su sle de }ih ne ko li ko ne de qa kqu~ ne bi }e to te `ak za da tak - iz ja vio je No vak na ce re mo ni ji pro gla {e wa po bed ni ka.

Dru gi te ni ser sve ta Ra fael Na dal po be dio je Ro xe ra Fe de re ra sa 6:1, 7:5 u me ~u za tre }e me sto na eg zi bi ci o nom tur ni ru u Abu Da bi ju. [pa nac je u pr vom se tu bio su per i o ran, igrao je mno go bo qe ne go u me ~u sa Fe re rom, bio je ofan ziv ni ji i to mu se is pla ti lo. U dru gom se tu vi |e na je znant no iz jed na ~e ni ja bor ba, ali je Na dal brej kom u 11. ge mu us peo da do |e do tri jum fa u me ~u ko ji je pro te kao u re vi jal noj at mos fe ru.

- Ovo je fan ta sti ~an start, od li ~an na ~in da se pri pre mim za se zo nu. Vre me je do bro, at mos fe ra jo{ bo qa i uvek je ov de le po za po ~e ti se zo nu. Sa da idem na tur nir u Do hu, vi de }e mo ka ko }e se sve od vi ja ti do Austra li jan ope na. Imao sam pro ble ma sa ra me nom pro {log me se ca i za to }e mi svi ovi tur ni ri do bro do }i.

Na dam se da ne }u ima ti pro ble ma sa po vre da ma ove go di ne i da }u mo }i da pri ka `em svoj naj bo qi te nis - re kao je Na dal.

Upr kos no vom po ra zu, Fe de rer je bio ras po lo `en po sle me ~a.

- Uvek je te {ko igra ti sa Ra fom i No va kom, ali svi ma nam je le po ov de, do bro se ose }a mo. Na dam se da }e mi ovo bi ti do bra pri pre ma za na sta vak se zo ne. Le po je bi ti deo tur ni ra ko ji po ma `e raz voj te ni sa i na ~in `i vo ta ov de, sre }an sam {to sam deo to ga - iz ja vio je Ro xer.

TUR NIR U BRI ZBEJ NU

Ana i Jelena lako u drugo kolo Po sle Jo va nov ske, u {pr vom ko lu tur ni ra u Bri zbej nu po be di le su i Ana Iva no vi} i Je le na Jan ko vi}. Obe su pru `i le so lid ne par ti je i po be di le u dva se ta - Ana pro tiv Austri jan ke Ta mi re Pa {ek (6:3, 6:3), a Je le na pro tiv [pa wol ke Su a rez Na va ro (6:4, 6:2), sa ko jom i da qe ima per fek tan skor - 4:0.

Jan ko vi }e va bi tre ba lo da pre bro di i na red nu run du tur ni ra u Bri zbej nu (na grad ni fond 655.000 do la ra), gde ~e ka Ru ski wu Ni nu Brat ~i ko vu (154. na VTA li sti), dok }e Iva no vi }e voj bi ti znat no te `e sa Bel gi jan kom Kim Klaj sters (0:4 u me |u sob nim du Ana Iva no vi} e li ma). Po sled wi put sa sta le su se pro {le go di ne u Ma u po sled we vre me. Ima me sta ja mi ju, ka da je Ana pro pu sti la po boq {a wi ma, ali sam za do pet me~ lop ti i za tim iz gu bi la. voq na, s ob zi rom na to da je bio - Pri me ni la sam mno ge ele pr vi me~ u go di ni. - re kla je men te igre na ko ji ma sam ra di la Ana po sle me ~a sa Pa {ek.

Ime pro tiv ni ce u dru gom ko lu sa zna la je i Jo va nov ska - to je Se re na Vi li jams, ko ja je ru tin ski ot pi sa la Ka mil She pers iz Ju `ne Afri ke.

TUR NIR U DO HI

Troicki po~eo sezonu pobedom Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki po be dio je u pr vom ko la te ni skog tur ni ra u Do hi ^e ha Lu ka {a Ro so lom sa 6:4, 7:6 (4). me ~u ko ji je tra jao je dan sat i 18 mi nu ta srp ski te ni ser je od li~ no ser vi rao. Pro {le go di ne srp ski te ni ser je u Do hi sti gao do ~e tvrt fi na la, u ko jem ga je sa vla dao [vaj ca rac Ro d`er Fe de rer. Tur nir u Do hi igra se za na grad ni fond od mi lion do la ra. Po bed ni ku }e pri pa sti ~ek na 175.000 do la ra i no vih 250 ATP bo do va.

Ro so lu i Tro ic kom je ov bio pr vi me |u sob ni me~. 26-go di {wi ^eh u ka ri je ri ni je osvo jio ni je dan ATP tur nir, a naj bo qi pla sman ostva rio je 15. av gu sta pro {le go di ne

ka da je sti gao do 65. me sta na ATP li sti, a tre nut no je na 70. me stu. Tro ic ki ve} tra di ca o nal no se zo nu po ~i we u Ka ta ru, po {to je u po sled nih {est go di na sa mo 2008. go di ne pro pu stio ovaj tur nir.

Tro ic ki je u pr vom se tu od li~ no ser vi ra i iz gu bio sa mo je dan poen na svoj uba ~e ni pr vi ser vis. Je dan brejk je Tro ic kom bio do vo qan da osvo ji pr vi set, a srp ski te ni ser je od ser vi rao i ~e ti ri as udar ca.

Ro sol je imao lo{ u~i nak na svoj dru gi ser vis (4/11), a Tro ic ki je pro pu stio jo{ dve brejk lop te u pr vom se tu. Vik tor je na pra vio brejk na po ~et ku dru gog se ta, ali je ^eh br zo „od go vo rio”. Tro ic ki je

na ne ve ro va tan na ~in osvo jio de se ti gem u dru gom se tu ka da je Ro sol vo dio sa 5:4, a Tro ic ki ser vi rao za osta nak u se tu. Srp ski te ni ser je od ser vi rao ~e ti ri as udar ca u ni zu i ta ko sti gao do 5:5. Set je oti {ao u taj-brejk po {to su oba te ni ser a bi la si gur na na svoj ser vis. Tro ic ki je u 13. ge mu na pra vio pr vu du plu ser vis gre {ku, pa je Ro sol ta ko sti gao do mi ni brej ka. Ipak i ^eh je na pra vio du plu ser vis gre {ku, a Vi kor je pr va tri od ~e tri po e- na u taj-brej ku osvo jio as udar ci ma. Tro ic ki u po sled wih per po e na po tvr dio da je kval ti et nij ri val i sa 7:4 do bio tajbrejk.

c m y

16

dnevnik

OR LO VI PO ^E LI ZA VR [NE PRI PRE ME ZA EP

Vukovi} ube|en da mo`emo do medaqe Pr vog da na 2012. go di ne ru ko me ta {i Sr bi je po ~e li su u Sta roj Pa zo vi (sport ski cen tar Fud bal skog sa ve za Sr bi je) fi na li za ci ju pri pre ma za Evrop sko pr ven stvo, ko je }e se od 15. do 29. ja nu a ra odr `a i ti u Be o gra du, Ni {u, No vom Sa du i Vr {cu.

Se lek to ru Ve se li nu Vu ko vi }u ja vi lo se 19 od 20 ru ko me ta {a, a ve} 2. ja nu a ra ti mu }e se pri kqu ~i ti i Dar ko Sta ni}. Na kon po zdra vqa wa i no vo go di {wih ~e stit ki, igra ~i su po `u ri li u sa lu na pr vi tre ning.Vre me je za rad!

Stru~ ni {tab si gur no ne }e {te de ti re pre zen ta tiv ce do po ~et ka pr ven stva, a i oni su sve sni da ih sa mo pa klen rad u pre o sta lih 14 da na mo `e do ve sti do ci qa. Vu ko vi} je No vu go di nu is ko ri stio da se ma lo opu sti.

mo je dan gol. Ipak, pro ma {i li smo de set zi ce ra, tri pe na la, ima li smo 13-14 iz gu bqe nih lop ti i ru mun ski gol ma ni su od bra ni li 11 lop ti od na {ih.

Vu ko vi} ve ru je u svo je pu le ne, a u to }e po ~e ti da ih ube |u je ve} od pr vog sa stan ka u no voj go di ni.

- Daj ko na~ no da ube di mo se be da mo `e mo. - odao je Vu ko vi} taj nu ovi na ri ma na ko ji na ~in }e se obra ti ti or lo vi ma.

Se lek tor je na sta vio sa po zi tiv nim pri me ri ma iz utak mi ce sa Ru mu ni jom.

- Pr vi put mi se de si lo od ka ko sam se lek tor da mi pri |e igra~ i ka `e: ‘Daj, ja }u da re {im’. Na `a lost ni je se za vr {i lo ka ko tre ba, ali to je za me ne zna ~a jan na pre dak (Mar ko Vu jin po go dio sta ti vu).

Ve se lin Vu ko vi}

- No vu go di nu do ~e kao sam u [ap cu u kru gu pra vih pri ja te qa. Pr vo smo bi li na Tr gu uz mu zi ku Vla de Ge or gi je va, po sle smo oti {li do jed nog klu ba na pi }e i ve} sam u po la dva bio kod ku }e. ^i ni mi se da se ni ka da pre ni sam vra tio ku }i sa do ~e ka. - po ~eo je pri ~u sa no vi na ri ma se lek tor or lo va.

Stra teg Sr bi je ka `e da je ~e stit ka i `e qa za No vu go di nu bi lo pu no i da u ni jed noj ni je iz o sta vqen uspeh na Evrop skom pr ven stvu, od no sno jed na od me da qa.

- Iz wi ho vih usta u Bo `i je u{i. - kroz osmeh je pro ko men ta ri sao Vu ko vi}, ko me je u pr vom da nu 2012. go di ne no vi mod ni de taq na {a lu - bex sa „smaj li jem”. Na rav no, sa uve re wem da }e osme si osta ti i po sle 29. ja nu a ra ka da se u Be o gra du za vr {a va {am pi o na Sta rog kon ti nen ta.

Vu ko vi} o~e ku je da re pre zen ta ci ja op ti mal nu for mu do stig ne do 15. ja nu a ra, ka da }e Sr bi ja u Pi o ni ru otvo ri ti EP du e lom pro tiv Poq ske.

- Po sled we dve utak mi ce pro tiv Ru mu ni je, po raz i re mi, po ku {a vam da sa gle dam sa po zi tiv ne stra ne. Mi slim da je bi lo do sta ko rekt nih stva ri. Ima li smo i kon tre, i {u te ve s kri la... Po stig nut je na pre dak u ne kim seg men ti ma ko ji ni su va qa li. - re kao je Vu ko vi} i na gla sio da je Sr bi ja tek od da nas kom plet na. Na ma su utak mi cu pro tiv Ru mu ni je iz ne li ^u tu ra i [e {um, ko ji su se na pre po dnev nom tre nin gu pr vi put sre li.

I u od bra na ma smo igra li po pr vi put u ne kim po sta va ma, jer su nam ne do sta ja la tri-~e ti ri igra ~a no si o ci od bra ne.

Po me nuo je se lek tor i ono {to mu se ni je svi de lo u po sled wem me ~u u 2011.

- Simp to ma ti~ ni su po sled wi mi nu ti. To mo `e mo po ve za ti sa fi zi~ kom spre mom i ve ro vat no sa psi hom. Ali, ako se opet vra ti mo po zi tiv nim stva ri ma - mi smo u po sled wih de set mi nu ta pri mi li sa -

Vu ko vi} se ne pla {i ja nu ar skog ne u spe ha i ka `e da }e naj ma wi pro blem bi ti da on ode sa se lek tor ske po zi ci je, ali mi sli da je vre me da ne ke stva ri po~ nu objek tiv no da se po sma tra ju i da se kre ne sa re {a va wem pro ble ma.

Ono ~i me jo{ ni je za do vo qan je pri ti sak i kri ti ke jav n o s ti, iako pr v en s tvo jo{ ni je po ~e lo.

- U spor to vi ma sa lop tom na {a na ci ja je na vi kla na re zul ta te. Ne znam {ta bi se na ma do go di lo da smo u si tu a ci ji kao ko {ar ka {i 2005, ka da kao do ma }i ni, sa iz u zet nim ti mom, ni su pro {li ni gru pu. Me ne bi ve ro vat no stre qa li. Spre man sam da deo od go vor no sti iz ne sem, ali sme ta to {to se sve za vr {i pri ~om da se ni je do bro ra di lo. Ja sma tram da se ra di vr lo do bro. Ima na rav no i ot po ra ne kim no vim stva ri ma i si ste mu ra da... Ali, de fi ni tiv no mo ra mo shva ti ti da je je di ni na ~in do la ska do uspe ha - rad.

Vu ko vi }u bi ve li ki uspeh bio pla sman na Olim pij ske igre, ka da bi ko na~ no i re pre zen ta ci ja do bi la pra vu pri l i k u da se spre m i i uigra.

- Sva ova oku pqa wa po se dam da na ko ja ima mo dva pu ta go di {we su ne do voq na da se re {e svi pro ble mi. Igra ~i odu u svo jih 20-ak klu bo va, sa isto to li ko si ste ma ra d a, ne k o igra, ne k o ne igra... Sve to tre ba u vr lo krat kom ro ku pro me ni ti i uklo pi ti u sa stav re pre zen ta ci je. - otvo re no pri ~a Vu ko vi}.

On se ne sla `e da je pu no me wao sa stav na ci o nal nog ti ma. Po Vu ko vi }e vom mi {qe w u gro se l ek c i j e je ostao isti, sa mo je is pro ba vao i pri do da vao po je din ce na po ne kim po zi ci ja ma. Se lek tor pro blem vi di i u to me {to srp s ki igra ~ i ne igra ju za jed no u klu bo vi ma.

(V.S. - MON DO)

SPORT

c m y

dnevnik

Mo re i ra na me ti Voj vo di ne Je dan od naj bo qih stra na ca u isto ri ji FK Par ti zan na pro le }e bi opet mo gao da za i gra na su per li ga {kim te re ni ma. Al ma mi da Sil va Mo re i ra (33) u cr ve no-be lom? Mo gu }e je! Da se ne ka da {wi ve zni fud ba ler Par ti za na na la zi na li sti `e qa Voj vo di ne, po tvr dio je za MON DO sport ski di rek tor klu ba Mi o drag Pan te li}.

- Ta~ no je. Za in te re so va ni smo za Mo re i ru i po tre ban nam je igra~ ta kvog pro fi la na sre di ni te re na. Me |u tim, po treb no je da se slo `i mno go fak to ra da bi smo re a li zo va li taj tran sfer. Vi de }e mo {ta }e se do go di ti u na red nih ne ko li ko da na - iz ja vio je Pan te li}.

Mo re i ra je pret hod nih go di nu da na pro veo u Da li jan Er bi nu, sa ko jim je tri jum fo vao u dru goj ki ne skoj li gi i obez be dio pla sman u elit no dru {tvo.

Po za vr {et ku se zo ne se ob reo u Be o gra du, ob ja sniv {i da je do {ao ra di po la ga wa is pi ta na Aka de mi ji fud ba la, po {to po za vr {et ku ka ri je re ima am bi ci ju da se ba vi tre ner skim po slom.

U Par ti zan je sti gao le ta 2007. i pro veo u Hum skoj 1 tri i po go di ne. Kao qu bi mac na vi ja ~a do bio je na di mak „Dok tor Mo”, igrao je u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na pro tiv Apo e la dan po sle smr ti maj ke, ali su od no si iz me |u we ga i klu ba vre me nom za hlad ne li, pa je zi mus po sle do sta pe ri pe ti ja sa mo voq no na pu stio pri pre me u An ta li ji.

Voj vo di na je za vr {i la je se wi deo se zo ne na tre }em me stu

su per li ga {ke ta be le, sa 12 bo do va ma we od Par ti za na i sa mo dva ma we od Cr ve ne zve zde, ko ju je po be di la na Ma ra ka ni (2:0) u po sled wem ko lu. Am bi ci je No vo sa |a na pre sve ga su ve za ne za osva ja we Ku pa, po seb no {to je sta dion Ka ra |or |e ne dav no od re |en za do ma }i na fi nal ne utak mi ce. Voj vo di na }e se u po lu fi na lu (dva me ~a) sa sta ti sa Bor cem, dok dru gi par ~i ne Par ti zan i Cr ve na zve zda.

(Mondo)

PREMIJER LIGA

Lam pard i ^eh spa s li ^el si U En gel skoj se fud bal igra to kom no vo go di {wih pra zni ka pa je tak mi ~e we u Pre mi jer li gi na sta vqe no utak mi ca ma 20. ko la.

Od i gra ne su pr ve ~e ti ri utak mi ce na ko ji ma su go sti za be le `i li sve ~e ti ri po be de. ^el si je us peo da po be dio Vul ver hemp ton go lom Fren ka Lam par da u 89. mi nu ta me ~a.

Pret hod no je Vord po sti gao izjdna ~u ju }i gol za Vul vse u 85. mi nu tu. Kvins Park Ren xer je go lom Xo i ja Bar to na u 11. mi nu tu po veo pro tiv No ri ~a, ali je on da „ne sta {ni” de~ ko is kqu ~en u 36. mi nu tu. Go sti iz No ri ~a su is ko ri sti li broj ~a nu pred nost na te re nu i go lo vi ma Pil king to na i Mo ri so na do {li do po be de. Aston Vi la

Ru ni „lak {i” za 250.000 fun ti Naj bo qe pla }e ni fud ba ler Man ~e ster ju naj te da Vejn Ru ni pri hva tio je ka znu ko ju mu je iz re kao me na xer Aleks Fer gu son i spre man je da na sta vi sa iz vr {a va wem svo jih oba ve za, ob ja vio je „Bi Bi Si sport”. Ru ni je po sle po be de nad Vi ga nom (5:0) pre ne de qu da na iza {ao na ve ~e ru sa su pru gom Ko lin i sa i gra ~i ma Da ro nom Gib so nom i Xo ni jem Evan som.

Iako se tom pri li kom ni su ne do li~ no po na {a li, ni ti po pi li pre vi {e, Fer gu son je su tra dan na tre nin gu bio ne za do vo qan wi ho vim ra dom, a po {to je ~uo gde su bi li i {ta su ra di li, re {io je da ih „opa li po xe pu”. Ka znu }e naj vi {e ose ti ti Ru ni, s ob zi rom na to da mu je ne deq na pla ta 250.000 fun ti. je po s le ve l i k e po b e d e nad ^el si jem na „Stam ford Bri xu” u pro {lom ko lu iz gu bi la od Svon si ja sa 2:0 na svom sta di o nu.

Frenk Lampard

Po raz vo de }ih U 19. ko lo En gle ske pre mi jer fud bal ske li ge po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Li ver pul - Wu kasl 3:1 (1:1) (Be la mi 30’, 68’, Dze rard 78’ - Ba 25’), Man ~e ster ju naj ted - Blek burn 2:3 (0:1) (Ber ba tov 52’, 62’. Ajeg be ni 16’ p, 51, Hen li 80’), Ar se nal - KPR 1:0 (0:0) (Van Per si 60’), Bol ton - Vul ver hemp ton 1:1 (1:0) (Ri kets 22’ - Fle ~er 49’), ^el si - Aston Vi la 1:3 (1:1)(Drog ba 23’ p - Ajr lend 28’, Pe trov 83’, Bent 86’), No ri~ - Fu lam 1:1 (0:1) (Xek son 90’ - Sa 7’), Sto uk - Vi gan 2:2 (0:1) (Vol ters 77’, Xe rom 84’ - Mo zes 45’, Vot son 87’ p), Svon si - To ten hem 1:1 (0:1) (Sin kler 84’ - Van der Vart 44’), VBA - Ever ton 0:1 (0:0) (Ani ~e be 87’), San der lend - Man ~e ster si ti 1:0 (0:0) (\i Dong Von 90’)

Sto uk je go lo vi ma Pi te ra Kra u ~a po be dio Blek burn sa 2:1.

Srp ski re pre zen ta ti vac Ra do sav Pe tro vi} je igrao za Blek burn do 59. mi nu ta. ^el si je po sle po ra za od Aston Vi le u pro {lom ko lu od i grao jo{ jed nom utak mi cu is pod o~e ki va wa svo jih na vi ja ~a.

Fer nan do To res i da qe ne uspe va da ugro zi pro tiv ni~ ke gol ma na, a Vul ver hemp ton je bez Ne na da Mi li ja {a u ti mu, od i grao do bru utak mi cu. „Plav ci” su ipak po ve li go lom Ra mi re {a u 54. mi nu ta.

Ipak mo gao je do ma }i tim da po ve de kra jem pr vog po lu vre me na ka da je ve li ku pro pu stio Sti ven Vord. Na pa da~ Vul vsa je ipak us peo da po stig ne gol u 85. mi nu tu i ta da se ~i ni lo da eki pa Mi ka Ma kar ti ja do }i do bo da. Ipak Frenk Lam pard je po sle do da va wa E{li ja Ko la po sti gao po be do no sni gol i mo `da spa sio svog tre ne ra An dre sa Vi qa {a Bo a {a ne pri jat nog raz go vo ra sa vla sni kom klu ba Ro ma nom Abra mo vi ~em.

Pre mi jer li ga, 20. ko lo: Aston Vi la – Svon si 0:2 (0:1) Va jer 5, Ru tlix 47, Blek burn – Sto uk 1:2 (0:2) Gu dvi li 70 - Kra u~ 17, 45, KPR – No ri~ 1:2 (1:1) Bar ton 11 - Pil king ton 42, Mo ri son 83, Vul ver hemp ton – ^el si 1:2 (0:0) Vord 85 - Ra mi re{ 54, Lam pard 89.

utorak3.januar2012.

17

MILOVAN RAJEVAC ^EKA [ANSU

Mo gao sam u Real i Bar su Mi lo van Ra je vac je svo je „tre ner sko ime” na na svet skoj sce ni pla si rao to kom Mun di ja la 2010. u Ju `noj Afri ci. Ta da je re pre zen ta ci ju Ga ne sen za ci o nal no do veo do ~e tvrt fi na la u ko me je eli mi ni sa na pol se pe na la od Uru gva ja.

Pret hod no, ra dio je u Sr bi ji, vo dio je Bo rac i Voj vo di nu, a po sle uspe ha na Svet skom pr ven stvu bio je tre ner Al Ahli ja iz Sa u dij ske Ara bi je, on da i se lek tor Ka ta ra.

Tre nut no je bez po sla, {to mu, ka ko ka `e - pri ja.

- Tre nut no sam bez an ga `ma na, na od mo ru. To mi je sa da po treb no pre ne go {to na sta vim da ra dim.

Vo dio sam Ga nu na Svet skom pr ven stvu i Afri~ kom ku pu na ci ja, iza me ne je tur bu lent no vre me. Od 2006, ot ka ko sam po stao {ef stru ke Voj vo di ne, do pro {log sep tem bra, bi lo je do sta gu `ve. [ta da qe? Vi de }u po sle No ve go di ne po ~eo je 57-go di {wi stru~ wak pri ~u.

Ja sno je da ga mno gi u Sr bi ji vi de na me stu se lek to ra. Ta pri ~a je ak tu el na jo{ od od la ska Ra do mi ra An ti }a. Me |u tim, Ra je vac ne `e li o to me da go vo ri, sa mo je krat ko pro ko men ta ri sao: - Nor mal no, sva ka ko je naj dra `a klu pa svo je re pre zen ta ci je.

Ra do se pri se }a uspe ha u Ju `noj Afri ci.

- Svet sko pr ven stvo i Ga na pe ta na sve tu... To je naj ve }i uspeh afri~ kih re pre zen ta ci ja... Da, da... ^o vek ni je sve ga sve stan u tom tre nut ku... A on da, de se se ne fud bal ske stva ri. Po tre ban mi je od mor.

Milovan Rajevac

Mo gao je i vi {e da je imao sre }e. Uru gvaj je iz ba cio Ga nu po sle pe na la (u re gu lar nom to ku bi lo 1:1, u pro du `e ci ma ni je bi lo go lo va), a Asa moa \an je pret hod no pro ma {io naj stro `u ka znu u 120. mi nu tu!

- Ne raz mi {qam mno go o to me.

Po ne kad mi pad ne na pa met - na sta vio je Ra je vac i do dao: - Ve} na do ru~ ku sle de }eg ju tra {a lio sam se sa \a nom re kav {i mu: „Da si ga dao, ja bih bi rao iz me |u Re a la i Bar se lo ne„... [ta da se ra di iako je ja sno da je bi la je din stva ne {an sa u ka ri je ri i `i vo tu.

Mo `da smo pre to ga ne ko ga ne za slu `e no po be di li.

Se }a we na Ju `nu Afri ku uli va mu sna `an mo tiv da na sta vi da ra di.

- Naj ve }i mo tiv mi je da po no vo odem na Svet sko pr ven stvo. Bo ra Mi lu ti no vi} je bio pet pu ta. Si gur no je da }e iko na sve tu to do sti }i, ali ka da jed nom ose ti te mun di jal sku at mos fe ru, `e li te opet.

Mo gao je sa Ka ta rom do Mun di ja la, ali...

- Tek sam za po ~eo po sao, a bi lo je po treb no vre me na. Imao sam do bru vi zi ju i do bro smo ra di li. Me |u tim, igra ~i su ta mo do bro sto je }i, pa ih je te {ko na te ra ti da ra de. Pre ki nu li smo sa rad wu. Le po je to is ku stvo.

Pra ti srp sku klup sku sce nu na ko joj je svo je vre me no „is ko ~io” sa Bor cem i Voj vo di nom. Sa obe eki pe je bio u~e snik evrop skih tak mi ~e wa.

- Nor mal no, da le ko smo od Evro pe, ali uvek ima mo ta le na ta, ko je mo `e mo da pro da mo i ko ji ne {to zna ~e u fud ba lu. Mo ra mo da se tru di mo da stig ne mo po sled wi voz za Evro pu.

Pri zna je da je stru ka je dan od pro ble ma.

- Ne ka da smo ima li mno go tre ne ra po Evro pi, sa da je sve ma we.

Me |u tim, za Ra jev ca, za pad srp skog fud ba la ni su kri vi sa mo tre ne ri.

- Ne ka da je Ju go sla vi ja igra la naj lep {i fud bal. Sa da se tra `e sa mo re zul ta ti. Bar se lo na je, na rav no, iz u ze tak, jer je spo ji la jed no i dru go, ni ko joj ni {ta ne mo `e, i za to joj tre ba za bra ni ti da se tak mi ~i. Fi nan si je su ipak osno va sve ga - za kqu ~io je Mi lo van Ra je vac.

(Mondo)

ZVEZDA OSTAJE BEZ BRAZILCA

Zbo gom, Me zen ga Cr ve na zve zda i Fla men go do go vo ri li su se oko ras ki da po zaj mi ce, pa se 23-go di {wi na pa da~ ne }e vra }a ti u Sr bi ju po sle pra zni ka. Me zen ga je, po sle od la ska na od mor u do mo vi nu, po ru ~i vao da ne `e li da se vra ti u Zve zdu, pa mu je na ovaj na ~in `e qa i is pu we na, ba{ kao i cr ve no-be li ma. Jer, le tos je na ja vqen kao po ja ~a we, pa iako je do {ao ne spre man, o~e ki va lo se da }e za od re |e no vre me do sti }i za vid nu for mu.

Me |u tim, to se do kra ja je se weg

de la se zo ne ni je de si lo. Me zen ga je na 11 utak mi ca za Cr ve nu zve zdu po sti gao sa mo je dan gol, pa je ra sta nak do {ao kao lo gi ~an ras plet.

Cr ve na zve zda je u de fi ci tu sa na pa da ~i ma. Od la skom Me zen ge, na ras po la ga wu tre ne ru Ro ber tu Pro si ne~ kom su sa mo no vaj li ja iz Slo bo de, Fi lip Ka sa li ca, mla di Og wen O`e go vi}, kao i Kri sti jan Bor ha, ko ji ni je kla si ~an cen tar for (zbog o~e ki va nog od la ska An -

dri je Ka lu |e ro vi }a). To me tre ba do da ti da se u Qu ti ce Bog da na 1 ne }e vra ti li De jan Le ki}, jer je Osa su na, ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, pla ti la du go va we, {to, do du {e, u Zve zdi jo{ ne mo gu da „vi de”, jer zbog pra zni ka ne ra di plat ni pro met. U sva kom slu ~a ju, Le ki} }e osta ti u Pam plo ni, a cr ve no-be li }e mo ra ti da se po ja ~a ju u {pi cu.

Tre nut no pr va op ci ja im je even tu al ni do la zak igra ~a iz Bar se lo ne B.

URU^ENA PRIZNAWA NAJBOQIM KARLOVA^KIM SPORTISTIMA

Sla |a na Jo va no vi} i Slav ko Ba bi} la u re a ti N a j b o q i m s p o r t i s t i m a , klu bo vi ma i sport skim rad ni ci ma Srem skih Kar lo va ca u 2011. go di ni u iz bo ru “Kar lo va~ kog li sta”, a pod po kro vi teq stvom ta mo {we op {ti ne, uru ~e na su pri zna wa u sve ~a noj sa li Ma gi stra ta. Kon ku ren ci ja za ti tu lu naj bo qih bi la je , pre ma pri sti lim pred lo zi ma, naj ja ~a za pro te kle tri go di ne od ka da “Kar lo va~ ki list” or ga ni zu je iz bor.

Po stig nu ti re zul ta ti bi li su pre sud ni , pa je ti tu lu naj bo qeg spor ti ste u 2011. go di ni po neo stre lac Stre qa~ ke dru `i ne Stra `i lo vo Slav ko Ba bi}, ko ji je bri qi rao la ne na pr ven stvu Voj vo di ne osvo jiv {i pr vo me sto u po je di na~ noj kon ku ren ci ji pu ca ju }i iz voj ni~ ke pu {ke i PAPov ke. Tak mi ~ar ki Ori jen ti ring klu ba “Stra `i lo vo” Sla |a ni Jo va no vi} pri pao je na ziv naj bo qe spor tist ki we u pro te kloj go di ni, u ko joj je osvo ji la naj vi {e po e na u li gi Sr bi je, na ziv naj bo qe se ni or ke na sred wim i du gim dis tan ca ma, te tre }e me sto na Bal ka ni ja di u Ma ke do ni ji i na {ta fet nom pr ven stvu Sr bi je u se ni or skoj kon ku ren ci ji.

Pri zna we za naj u spe {ni jeg mla dog spor ti stu oti {lo je u ru ke ka ra ti sti Alek san dru Tin to ru, ko ji je u mi nu loj go di ni osvo jio pr vo me sto na Pr ven stvu Sr bi je za ka de te, ju ni o re i mla |e se ni o re, kao i pr vo me sto na tur ni ru Tr bo vqu u Slo ve ni ji, te na ku pu i pr ven stvu Voj vo di ne,Srem sko kar lo va~ kom i Ku pu pri ja teq stva. Naj u spe {ni ji tre ner u pro {loj go di ni je ste Ne nad Mi len ko vi}, tre ner Ka ra te klu ba Im puls, pod ~i jim vo| stvom su kar lo va~ ki ka ra ti sti la ne osvo ji li 123 me da qe, od ~e ga 59 zlat nih. Od boj ka {ki klub Stra `i lo vo , ko ji je la ne pr vi deo pr ven stva u Pr voj voj vo |an skoj li gi za vr {io na vr hu ta be le, oki tio se ti tu -

lom naj u spe {ni je sport ske or ga ni za ci je u Kar lov ci ma, dok je ured nik sport ske ru br ke Dnev ni ka Bra ni slav Pu no {e vac do bio pri zna we za iz u zet nu du go go di {wu ak tiv nost , od no sno za `i vot no de lo. U raz vo ju i pro mo ci ji kar lo va~ kog spor ta Pu no {e vac je u~e stvo vao i kao igra~, ~lan upra va go to vo svih ta mo {wih klu bo va, a naj vi {e kao spor stki no vi nar.

Obra }a ju }i im se, glav ni i od go vor ni ured nik “Kar lo va~ kog li sta” Bra ni slav San ~a nin je re kao da su do bit ni ci pri zna wa jo{ jed nom po tvr di li da se sport ska bu du} nost gra di sa mo na te me qi ma po sve }e nog i str pqi vog ra da i ne go va wa qud skih vr li na.

Z. Ml.

18

sport

utorak3.januar2012.

dnevnik

49. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU TABELE Mla|i pioniri

Kadeti

Prva grupa

Prva grupa

Auto moda NS – Juniori Juniori – Kimko Kimko – Auto moda NS

1. Auto moda 2. Juniori 3. Kimko

2 2 2

8:1 7:3 1:4

2 0 0 12:2 6 1 0 1 8:11 3 0 0 2 4:11 0

1. R. Planeta 2 2 2. Proleter 3. K. Dva kraqa 2

Lemiks – Erker plus 8:0 Erker plus – Novi Sad Detel. 4:1 Novi Sad Det. - Lemiks 0:3 1. Lemiks 2. Erker plus 3. NS Detel.

2 2 2

2 0 0 11:0 1 0 1 4:9 0 0 2 1:7

6 3 0

Druga grupa

Druga grupa

Kruna boje FP – R. Planeta 3:0 Radio Planeta – Zora 0:1 Zora – Kruna boje FP 0:0

FK Borac – Todor kolor 0:14 Indeks bojs – FK Borac 3:0 Todor kolor – Indeks bojs 5:1

1. Kruna boje 2. Zora 3. R. Planeta

2 2 2

1 1 0 1 1 0 0 0 1

3:0 1:0 0:4

4 4 0

Ma pod NS – RFK Novi Sad 1:3 3:1 1:3

3 0

Prva grupa

1. Indeks 2. Slavija 3. Tr~ika

2 2 2

1 1 0 1 0 1 0 1 1

6:2 2:4 2:4

0:2 0:4 2:2 4 3 1

Druga grupa Alf - Vojvodina Vojvodina – Kafe Apolon Kafe Apolon - Alf

2 1. Vojvodina 2. Alf 2 3. Kafe Apolon 2

2 0 0 1 0 1 0 0 2

8:0 3:5 0:6

0:5 3:0 0:3 6 3 0

Tre}a grupa Mewa~nica Ris – Beli dvori 3:0 Beli dvori – Autopr. [uca 0:7 Autopr. [uca – Mew. Ris 4:0

1. Autop. [uca 2 2. Mewa. Ris 2 3. Beli dvori 2

2 0 0 11:0 6 1 0 1 3:4 3 0 0 2 0:10 0

1. Crvena zvezda 1 1 0 0 2.Tigrovi 1 0 0 1

6 3 0

2 2 2

1 0 1 1 0 1 0 0 2

7:6 5:5 5:6

1:3 2:4 3:4 3 3 0

3:1 1:3

1:3 3 0

Druga grupa

1. \. pivarijum 2. Akva park 3. Frukta trejd 4. Zora

2 2 1 2

1 1 0 0

1 1 1 0

0 0 0 2

1. STR Banana 2 2 2. K. Taverna 3. ADS Interk. 2

2 0 0 1 0 1 0 0 2

Seniori

5:3 2:2 3:5

4 2 1

Peta grupa Promist – Fu yu MG 5:2 Bil. klub Trle - Promist 0:4 Fu Yu Modena gr. – BK Trle 3:0

2 1. Promist 2. Fu yu Modena 2 2 3. BK Trle

2 0 0 1 0 1 0 0 2

9:2 5:5 0:7

6 3 0

[esta grupa Pek. kao nekad – Mlad. (BJ) 1:2

1. Mladost (BJ) 1 1 0 0 2. Pek. kao nekad1 0 0 0

2:1 1:2

R. Planeta – K. Dva kraqa 6:0 Kafe Dva kraqa – Proleter1:1 Proleter – R. Planeta 3:7

8:1 4:5 0:6

6 3 0

1. KP Unger 2. Nomadi 3. Sport haus

2 2 2

2 0 0 0 1 1 0 1 1

1:1 0:1 4:0 5:0 1:2 1:5

6 1 0

Druga grupa Univerz. SS – SNS SNS BLVFF - Socij.

Socijalisti – Univer. SS 1. USS 2 2. Socijalisti 2 2 3. SNS

2:2 3:4 1:8

1 1 0 10:3 1 0 1 5:11 0 1 1 5:6

4 3 0

Tre}a grupa VT {kola – SU Tehnolog SU Tehnolog – Troglav Troglav – VT {kola 1. VT[ 2. Tehnolog 3. Troglav

2 2 2

1 1 0 1 1 0 0 0 2

^etvrta grupa OFK Futog – AT Zori} 1:4 AT Zori} – Studio Berar 6:3 Studio Berar – OFK Futog 5:0

1. AT Zori} 2 2. Studio Berar 2 3. OFK Futog 2

2 0 0 10:4 1 0 1 8:6 0 0 2 1:9

6 3 0

Peta grupa Yungla{i – Tehnomer Tehnomer - Meridijana Meridijana – Yungla{i

1. Tehnomer 2. Yungla{i 3. Meridijana

2 2 2

1 1 0 1 0 1 0 1 2

5:4 9:6 3:7

3:4 1:1 2:6 4 3 1

[esta grupa Iris farm – Mimada lajn Mimada lajn – Kafe Rene Kafe Rene – Iris farm

1. Mimada lajn 2 2. Iris farm 2 3. Kafe Rene 2

1 1 0 1 0 1 0 1 1

6:1 4:7 3:5

0:5 1:1 2:4 4 3 1

Sedma grupa Mew. Ris – Adr. st. Mili}. 3:3 Adr. st. Mil. – F@ Lampone 0:3 F@ Lampone – Mew. Ris 1:1

Sport haus - Nomadi Nomadi – KP Ugner KP Ugner – Sport haus

3 0

Veterani

4 4 1 0

KB Taverna - ADS Interk. 3:0 STR Banana - Kafe Taverna 5:1 ADS Interk. - STR Banana 0:3

Prva grupa

1 1 0 0 2 0 0 1 1

7:4 6:5 2:2 5:9

Tre}a grupa

^etvrta grupa

1. IM friz. s. 2 2. Lavovi 2 3. K. kao nekad 2

6 1 1

Zora – Akva park 3:4 Akva park – Frukta trejd 2:2 \a~ko pivarijum - Zora 5:2 \a~ko pivarijum - Akva park 2:2 Frukta trejd - Zora sino} F. trejd - \a~ko piv. utorak

Lavovi – Kuhiwa kao nekad 1:1 Kuh. kao nekad – IM fr. s. 2:4 IM friz. salon – Lavovi 1:1

Prva grupa

^etvrta grupa Tigrovi – Crvena zvezda

Mlade nade – Red bojs Red bojs – Podunavqe Podunavqe – Mlade nade

1. Podunavqe 2. Red bojs 3. Mlade nade

Pioniri Tr~ika – OFK Slavija OFK Slavija – Indeks Indeks – Tr~ika

2 0 0 19:1 1 0 1 4:5 0 0 2 0:17

Tre}a grupa

Tre}a grupa 1. RFK Novi Sad1 1 0 0 2. Ma pod NS 1 0 0 1

1. Todor kolor 2 2. Indeks bojs 2 2 3. FK Borac

2 0 0 13:3 0 1 1 4:8 0 1 1 1:7

2:2 3:2 0:4 6:2 5:4 2:7

4 4 0

1. F@ Lampone 2 2. Mew. Ris 2 3. Adrijana SM 2

1 1 0 0 2 0 0 1 1

4:1 4:4 3:6

4 2 1

Osma grupa Gaga plast – Konoba Orkus 4:0 Konoba Orkus – Beli dvori 3:1 Beli dvori – Gaga plast 3:1

2 1 0 1 1. Gaga plast 2. Beli dvori 2 1 0 1 3. Konoba Orkus 2 1 0 1

5:3 4:4 3:5

3 3 3

Deveta grupa Maks bet – Pal. La Brat.

La Bratawa – Agrom. EI Agromarket EI – Maks bet

2 1. Maks bet 2. Agromarket 2 3. La Bratawa 2

2 0 0 0 1 1 0 1 1

3:1 4:5 3:4

1:0 3:3 1:2 6 1 1

Deseta grupa K. Dva kraqa – Alek. gr.

5:1 Aleks. gradwa – AK Sekuli} 1:2 AK Sek. – K. Dva kraqa 0:2

1. K. Dva kraqa 2 2. AK Sekuli} 2 3. Alek. gradwa 2

2 0 0 1 0 1 0 0 2

7:1 2:3 2:7

6 3 0

1 0 1 1 0 1 1 0 1

6:4 6:6 7:9

3 3 3

Dvanaesta grupa TNS river – Kanam. DO Kanam. DO – Carigrad LS Carig. Laz. sal. – TNS river

2 1. Kanamera 2. Carigrad LS 2 3. TNS river 2

2 0 0 0 1 1 0 1 1

7:1 3:4 2:7

Trinaesta grupa

[esnaesta grupa

Mih. MDM kom. – Gold skor 2:4 Gold skor – Krosing tim 2:1 Krosing tim – Mihajlo MDM 4:1

1. Gold skor 2 2. Krosing tim 2 3. Mihajlo MDM 2

2 0 0 1 0 1 0 0 2

6:3 5:3 3:8

6 3 0

^etrnaesta grupa

Jedanaesta grupa K. Bibl. – Kafe Apolon 5:2 K. Apolon – DOO Argentino 5:4 DOO Argentino – K. Bibl. 2:1

1. K. Biblioteka2 2. DO Argentino2 3. Kafe Apolon 2

Studio Berar – OFK Futog

Fortuna – Kan kom Vitorog promet - Fortuna Kan kom – Vitorog promet

2 1. Fortuna 2. Kan kom 2 3. Vit. promet 2

2 0 0 1 0 1 0 0 2

6:1 3:3 3:8

Panagra – Tomica kompani Tomica k. – RTV Vojvodina RTV Vojvodina – Panagra

1. RTV Vojvodina 2 2. Tomica komp. 2 2 3. Panagra

1 1 0 1 0 1 0 1 1

4:3 4:4 2:3

1:2 2:3 1:1 4 3 1

Sedamnaesta grupa 1:0 1:5 3:2

FK NS - Kako }emo lako }emo 7:1

1. FK Novi Sad 1 2. Kako }emo 1

1 0 0 0 0 1

7:1 1:7

3 0

6 3 0

Petnaesta grupa 0:5 2:1 2:2 6 1 1

KB Maca – Pekara Perec Ma pod NS – KB Maca Pekara Perec – Ma pod NS

1. Ma pod NS 2 2. KB Maca 2 3. Pekara Perec 2

2 0 0 12:0 1 0 1 4:5 0 0 2 0:11

4:0 5:0 0:7 6 3 0

SENIORI - [EMA ZAVR[NICE Kafe Biblioteka Iris Farm

F@ Lampone 5. januar

5. januar

RTV Vojvodina - Kako }emo lako }emo Kan kom

Tehnomer Mewa~nica Ris 6. januar

6. januar AT Zori} Nomadi

Kafe Unger 5. januar

5. januar

Fortuna Tomica kompaniFK Novi Sad

Yungla{i

8. januar

Maksbet 5. januar

5. januar

Kanamera

Socijalisti 6. januar

6. januar Univerzitetski SS

Gaga plast 5. januar

5. januar

Kafe Dva kraqa Agromarket

Carigrad LS VT[

Beli dvori

SU Tehnolog

Argentino Mimada lajn

Gold skor Kafe bar Maca

Krosing tim

Studio Berar Ma pod NS

Obja{wewe: 1/1 (grupa - plasman)

Auto ku}a Sekuli}

SPORT

c m y

dnevnik

utorak3.januar2012.

19

49. TRA DI CI O NAL NI „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Kra qev ska igra Ka fea Dva kra qa Tra di ci o nal ni 49. Dnev ni kov tzur nir u ma lom fud ba lu po la ko ula zi u za vr {ni cu, ju ~e su od i gra ne po sled we utak mi ce opo gru pa ma,a da nas po ~i wu bor be na is pa da we. je di no see kod ve te ra na igra jo{ u gru pi.

Iako se pre po ~et ka su sre ta iz me |u eki pe Ka fe Dva kra qa i Auto ku }e Se ku li} zna lo da obe eki pe pro la ze u dru gu fa zu tak mi ~e wa ni je maw ka lo bor be no sti, le pih po te za a ni go lo va.

Po be da je pri pa la eki pi Ka fea Dva kra qa u ~i jim re do vi ma za pa `e nu ulo gu su igra li Pe ri {i}, Zo ran Ra ki} i Po we vi}. U pr vom po lu vre me nu ni je bi lo po go da ka a mno go broj na pu bli ka na pr vi gol ~e ka la je sve do po ~et ka dru gog de la igre, ka da je Zo ran Ra ki} iz pe na la do neo pred nost Ka feu Dva kra qa. Na kon pri mqe nog go la Ve ter ni ~a ni pred vo |e ni Se ku li }em, Ki {om i Ala va wom kre nu li su u ofan zi vu i po ku {a li da anu li ra ju pred nost ri va la. Ipak, to im se osve ti lo pa je u fi ni {u utak mi ce naj bo qi ak ter me ~a Zo ran Ra ki} sa svo jim dru gim po got kom po sta vio ko na~ nih 2:0.

U su sre tu iz me |u Kan ko ma i Vi to rog pro me ta vi |e no je pet po go da ka, a po be da je pri pa la Kan ko mu 3:2. Ka ko je ovo bio po sled wi i od lu ~u ju }i duel za oba ti ma u gru pi, ne ~u di ve li ka bor be nost, jed no stav no pr {ta lo je pred oba go la. Ju nak me ~a bio je Mi lan Sa ve qi} ko ji je po sti gao pr vi i tre }i gol za svoj tim.

U li stu stre la ca upi sao se i Mla den Vu ka so vi} sa be le ta~ ke. Vi to rog je u ve }em de lu su sre ta bio rav no pra van pro tiv nik, ~ak su go lo vi ma Mi ro sla va Ka u ri na i Alek san dra Jo va no vi }a sre di nom dru gog de la u spe li da iz jed na ~e (2:2), ali je sjaj ni Sa ve qi} ipak po tvr dio tre nut no bo qu for mu svo je eki pe.

Ni {ta ma we ne iz ve sno sti ni je vi |e no ni u su sr tu Me wa~ ni ca Ris i Adri ja na sta klo Mi li ~e vi} ko ja je po sle mno go bu re za vr {e na ne re {e nim re zul ta tom (3:3), a bod osvo jen u ovom me ~u do neo je pro laz da qe eki pi iz [aj ka {a.

Go lo ve za Me wa~ ni cu Ris po sti gli su Ve se li no vi} po sle kon tre, Zo ran Bla `i} sa pe na la i u fi ni {u me ~a svo jim dru gim go lom opet Ve se li no vi}. Sa dru ge stra ne eki pa iz Te me ri na us pe la je u dva na vra ta da ozbiq no pri pre ti, anu li ra vo| stvo ri va la go lo vi ma Ro si }a, La vr we da bi pre po sled weg su dij skog zvi `du ka Ro si} je po no vo po go dio,ali to ni je bi lo do voq no da se do bra eki pa Adri ja ne na |e u dru goj fa zi tak mi ~e wa.

U du e lu Stu di ja Be ra ra i OFK Fu to ga ni je bi lo ne iz ve sno sti, a kraj wi re zul tat to i po tvr |u je (5:0).

Zvu~ na ime na kao gol man ]ur ko, [a rac, ^e pi}, Pe kez i Oki qe vi} po ka za li Trenutak s utakmice Tomica Kompani (Ka}) – Panagra (Kulpin) su da su maj sto ri svog za na ta i bez mno go mu ke us pe li da sa - gom de lu igre sve se pre o kre nu - da }e ovaj sjaj ni duel bi ti za vr vla da ju Fu to `a ne, ko ji su svo ju lo, raz i gra li su se fud ba le ri {en bez po bed ni ka No va ko vi} je pri li ku da po stig nu po ~a sni po - Xun gla {a i go lo vi ma sjaj nog po sti gao auto gol. go dak pro pu sti li u fi ni {u me - Ro ga ~a, Man di }a, Gr ko vi }a do Bi li jar klub Tr le ~a, ka da je La ti no vi }ev uda rac {li do ve li kog pre o kre ta i po di skva li fi ko van ]ur ko od bra nio. be de ko ja ih je uz eki pu Teh no me ra od ve la da qe. Ju nak u tri jum Pr vi me ~e vi u 2012. go di ni na Is pa la i Me ri di ja na fu Xun gla {a i vi so koj po be di 49. tra di ci o nal nom Dnev ni ko Duel ko ji je obe le `io ju ~e ra - od 6:2 sva ka ko je troststru ki vom tur ni ru do ne li su o~e ki va {wi po sle po dnev ni pro gram stre lac Ivan Ro ga~. na uz bu |e wa, a kao po pra vi lu na sva ka ko je okr {aj biv {ih osva U jo{ jed noj utak mi ci ko ja je sce ni su bi li naj mla |i u~e sni ci ja ~a Dnev ni ko vog tur ni ra Me - od lu ~i va la o da qem pla sma nu na {e smo tre. Bi lo je uz bu |e wa, ri di ja ne (se ni o ri) i Xun gla {a Iris farm je sa vla dao Ka fe Re ka ko na te re nu, ta ko i van we ga, (ka de ti). Na po lu vre me nu Me ri - ne 4:2. U po be di [aj ka {a na is a u jed nom slu ~a ju je mo ra la da di ja na pred vo |e na Var ge com, ta kli se dvo stru ki stre lac Vu in ter ve ni {e i tak mi ~ar ska ko Vu je vi ~em, Ra pa ji }em ima la je jo vi}, ras po lo `e ni \u ri} i mi si ja tur ni ra. pred nost od 2:1 i ~i ni lo se da su agil ni Tri vu no vi}. Po raz Re No vu go di nu za po ~e li su ka de na do brom pu tu da iz bo re pla - nea u dru gom po lu vre me nu us pe ti, igra li su se me ~e vi ko ji su sman u dru gu run du. Ipak, u dru - li su da ubla `e Stoj ~i} iz pe na od re |i va li put ni ke za dru gu fa la i La zar [uw ka u sa mom fi zu nad me ta wa, a pr ve su na te ren ni {u utak mi ce. ma le sa le Spen sa is tr ~a le eki REZULTATI Eki pa Kro sing ti ma u svo jim pe Fu Xu Mo de na grad we i Bi li re do vi ma ima sjaj ne igra ~e Da jar klu ba Tr le. Pet go lo va i po ni je la Alek si }a, Ta na si na, Vu be da Bi li jar klu ba Tr le (4:1) Pi o ni ri ja kli ju i Ra du us pe la je da sa val ni je vre de la, jer je za ze le nim Tr~ika - Indeks 2:2 da je ki pu Mi haj lo MDM i ta ko sto lom tak mi ~ar ska ko mi si ja Alo - Kafe Apolon 3:0 da iz bo ri pla sman u {e sne sti nu pre su di la slu `be nim re zul ta Autoprevoznik [uca - Mewa~nica Ris 4:0 fi na la. Alek si} i dru go vi po tom u ko rist Fu Xu Mo de na Ka de ti tvr di li su do bru for mu i na ja grad we. Na i me, ulo `e na je `al Fu xu Modena gradwa - Bilijar klub Trle 1:4 vi li kan di da tu ru za vi sok pla ba na na stup igra ~a „Tr le ta” Podunavqe - Mlade nade 3:4, sman. Sjaj nu par ti ju ta ko |e u re Sto ja na Mak si mo vi }a (pod ime IM frizerski salon - Lavovi 1:1 do vi ma po bed ni~ kog ti ma pri nom Ga vra Ma ri}), a utvr |e no je ka zao je i \or |e Jo ci}. Go sti ma da je Mak si mo vi} ve} igrao na Se ni o ri ni je po mo glo ni is kqu ~e we Ta tur ni ru za eki pu No vi Sad De te Agromarket - Maks bet 1:2 na si na po ~et kom dru gog po lu li na ra, ko ja je ve} ra ni je is pa la.

Panagra - Tomica kompani 1:2 vre me nu.

Ve ter ni~ ke Mla de na de su sa Studio Berar - OFK Futog 5:0 U su sre tu DOO Ar gen ti na i vla da le Po du na vqe sa 4:3, iako Meridijana - Xungla{i 2:6 ka fa ne Bi bli o te ka po be da je su bi le u za o stat ku od 1:3. Po du Kafe Rene - Iris farm 2:4 pri pa la Go lu bin ~a ni ma. Iako na vqe je na me~ do {lo sa sve ga Krosing tim - Mihajlo BDM 4:1 su @i gi}, Asa ni, Dri ni} i Ko pet igra ~a i ne kom plet na od i DOO Argentino - Kafana Biblioteka 2:1 va ~e vi} pr vi sti gli u vo| stvo gra la ~i tav me~. Sa dva go la Ka Kafe dva kraqa - Autoku}a Sekuli} 2:0 go lom Sa ve Ko va ~e vi }a ko ji je ta ni }a i jed nim po got kom Sta Kam kom - Vitorog promet 3:2 na kon fan ta sti~ nog pro do ra po ro vla ha, a s dru ge stra ne Ste pa Mewa~nica Ris - Adrijana staklo Mili~evi} 3:3 le voj stra ni ma ti rao gol ma na no vi }a (pe nal) ima li su kon ce Pekara Perec - Mapod Ar gen ti ne, pre o kret je usle dio me ~a u svo jim ru ka ma Po du nav vr lo br zo. Naj pre je Ra {i} do ci. Ipak, sve ga dva mi nu ta bi lo Ve te ra ni neo iz jed na ~e we, si lo vi tim je po treb no Ve ter ni ~a ni ma za STR Banana - Kafe Taverna 5:1 udar cem sa 15 me ta ra a sa mo dva pre o kret i go lo vi ma Te {i }a i \a~ko pivarijum - Akva park 2:2 mi nu ta ka sni je isti igra~ je dva pu ta Ador li }a po sta vqen je Proleter - Radio Planeta 3:7 pro pu stio pri li ku, jer je pro ko na ~an re zul tat, ali je taj re ma {io pe nal. I ka da se ~i ni lo zul tat i Be o ~in ce.

PRO GRAM Danas 9.35: 10.10: 10.45: 11.20: 11.55: 12.30: 13.05: 13.40: 14.15: 14.50: 15.25: 16.00: 16.35: 17.10: 17.45: 18.20: 18.55: 19.30: 20.05:

Auto moda NS- Kimko(mp) RFK Novi Sad - Zora (mp) Indeks - Tigrovi (p) Autoprevoznik [uca - Alf (p) Erker plus - Lavovi (k) Mladost(BJ)- Red bojs(k) Fu yu Modena gradwa - Indeks boj (k) Pekara kao nekad -Podunavac (k) RTV Vojvodina - Kako }emo lako }emo (s) Tomica kompani - FK Novi Sad (s) Kafana Biblioteka -Iris farm (s) Tehnomer- Mewa~nica Ris (s) Akva tehnika Zori} - Nomadi (s) Fortuna-Tomica kompani ili FK Novi Sad (s) Gold skor-Kafe bar Maca (s) Kanamera - Beli dvori (s) Univerzitetski SS- SU Tehnolog (s) Kafe Dva kraqa- Agromarket (s) Frukta trejd – \a~ko igrali{te (v)

13.00: 13.35: 14.10: 14.45: 15.20: 15.55: 16.30: 17.05: 17.40: 18.15: 18.50: 19.25: 20.00: 20.35:

Ma pod - Kruna boje (mp) Juniori - Radio Planeta (mp) Mewa~nica Ris - Vojvodina (p) Slavija- Crvena zvezda (p) Fabrika `ice Lampone- Krosing tim (s) RTV Vojvodina ili Kako }emo lako }emo -Kan kom (s) Kafe Unger – DOO Argentino (s) Mimada lajn - Yungla{i (s) Maks bet - Carigrad LS (s) Viskoka tehni~ka {kola - Socijalisti (s) Gagaplast - Studio Berar (s) Ma pod NS- Auto ku}a Sekuli} (s) Radio Planeta – drugoplasirani tre}i (v) STR Banana-2/2 (v)

Sre da 4. ja nu ar

KADETI

PIONIRI Slavija

Indeks

STR Ba na na je u kon ku ren ci ji ve te ra na po tvr di la kla su i sa vla da la ka fe Ta ver nu 5:1. Ko va~, To mi}, Drob wak i dva pu ta Ili} bi li su strel ci za STR Ba na nu, a po ~a sni po go dak za Ta ver nu po sti gao je Gli {i} s pe na la. \a~ ko pi va ri jum i Akva park po de li li su bo do ve, a po sle pr ka za ne ve li ke bor be ovaj is hod je i naj pra ved ni ji.

Auto pre vo znik [u ca je u kon ku ren ci ji pi o ni ra nad vi sio je Me wa~ ni cu Ris sa 4:0, go lo vi ma Ba ko {a, Du ja ko vi }a, Jo va no vi }a i Ka ri {i ka.

Ni jed nog tre nut ka se ni je po sta vqa lo pi ta we po bed ni ka, a sli~ no je bi lo i u du e lu Al fa i Ka fe Apo lo na. Alf je go lo vi ma Sa u e ra i Mi qe vi }a (dva) nad i grao ka fe xi je po sle tvr dog pr vog po lu vre me na.

Iako je Agro mar ket vo dio go lom Vla di mi ra Foto: S. [u{wevi} Man di }a pro tiv Maks be ta, ni je us peo da odr Fri zer ski sa lon IM i La vo - `i pred nost. S pe na la je naj pre vii od i gra li su ne re {e no 1:1, a iz jed na ~io Si mo vi}, a ko na~ nih me~ je od po ~et ka na slu }i vao na 2:1 po sta vio je Kne `e vi} po sle po de lu bo do va zbog ve o ma ~vr ste le pe kon tra ak ci je. To mi ca igre sa obe stra ne i po kla wa we kom pa ni je istim re zul ta tom ve }e pa `we od bra ni oba ti ma. bio bo qi od Pa na gre, go lo vi ma Naj pre fri ze ri ni su is ko ri sti - To mqa no vi }a i Go sto ji }a, a gol li pe nal. Po ve li su po sle kon - za Kul pin ce po sti gao je ^a li}. tre Pa po vi }a, ali je Mi tro vi} s I. Gru bor pe na la do neo iz jed na ~e we.

M. Ri sti}

Todor kolor

Lemiks

Crvena zvezda

Tigrovi Auto prevoz [uca

Mewa~nica Ris

Alf

Vojvodina

Erker Plus

Fu yu MG

Lavovi

Indeks bojs

MLA\I PIONIRI, PIONIRI, VETERANI Auto moda Kimko RFK Novi Sad Zora

Juniori

Promist

Radio Planeta Kruna boje Ma pod

Mladost BJ Red bojs

IM frizerski salon Podunavqe Pekara Kao nekad

20

sport

utorak3.januar2012.

KSS NA PRA VIO OD LU ^AN KO RAK

Maq ko vi} i Jo ko vi} za po vra tak `en ske ko {ar ke Ko bo qe po zna je `e ne, od sa mih `e na? KSS je na to pi ta we „od go vo rio” ime no va wem Ane Jo ko vi} za pot pred sed ni ka i Ma ri ne Maq ko vi} za se lek to -

ko ju do no si vra }a we „kul ta„ re pre zen ta ci je - re kla je Maq ko vi }e va.

- Pre le pa je stvar ka da je ko {ar ka u ru ka ma ko {ar ka {a i

wom de li po zna ti mo to „red, rad i di sci pli na”.

- Ja ne po zna jem dru gi na ~in.

Na ime no va wu sam obe }a la krv, su ze i znoj, pa su ne ki bi li iz ne -

Ana Jokovi}, Marina Maqkovi} i Dragan \ilas

ra. Jo ko vi }e va je u ti mu pred sed ni ka Sa ve za Dra ga na \i la sa naj od go vor ni ja za `en sku ko {ar ku, dok je Maq ko vi }e va pre u ze la bri gu o `en skoj se ni or skoj re pre zen ta ci ji. Obe su ne u o bi ~a je no mla de za po slo ve ko je oba vqa ju, po {to Ana ima 32, a Ma ri na sa mo 30 go di na.

- Pre sre} na sam {to sam se lek tor sa 30 go di na, ali ta sre }a ne mo `e da se po re di sa onom

ko {ar ka {i ca, qu di ko ji su ceo `i vot po sve ti li to me... Do la skom no vog ru ko vod stva po ~e le su pro me ne u od no su pre ma ovom spor tu, a ja `e lim da one bu du oba vqe ne do kra ja i na pra vi na ~in. Da re pre zen ta ci ja po no vo bu de ono {to je bi la, po seb no `en ska i da ose ti mo sre }u po be |i va wa.

Ma ri na Maq ko vi} o Ani Jo ko vi} mi sli sve naj bo qe, a sa

na |e ni ti me, ali ja sto jim iza tih re ~i. Bez to ga ne ma uspe ha, bar u mo joj vi zi ji ko {ar ke.

- Obe smo li~ no sti od auto ri te ta. U ko {ar ci ne ma de mo kra ti je, kao {to bez da no no} nog ra da ne ma uspe ha - na do ve za la se Ana Jo ko vi} u in ter vjuu agen ci ji Be ta.

Ona je re kla da je ve o ma za do voq na do sa da {wim ra dom u KSS, kao i da o~e ku je da }e rad

Ma ri ne Maq ko vi} bi ti vi dqiv ka da bu de tre ba lo.

- Ma ri na je na{ naj bo qi tre ner u po sled wih ~e ti ri-pet go di na, a i {i re, {to }e i do ka za ti. O~e ku jem kva li tet ne par ti je u kva li fi ka ci ja ma i pla sman na Evrop sko pr ven stvo 2013. Ako bog da, tu }e se vi de ti sav wen do bar rad.

Ana i Ma ri na slo `i le su se da je na pra vqen ve li ki po mak ka iz jed na ~a va wu mu {ke i `en ske ko {ar ke.

- Im po nu je mi {to je `en ska ko {ar ka do bi l a sta t us ko j i je dav no ima la. Mi slim da se i ne vi di {ta smo sve ura d i l i za ovih se dam-osam me se ci. Mo ra }e da pro |e go di nu-dve da bi se vi deo no vi si stem ko ji je po sta vi la Ma ri na Maq k o v i} u stru c i, kao i no vi si stem u fi nan si ja ma i pa `wi KSS pre m a `en s koj ko {ar ci - re kla je Jo ko vi }e va. @en ska re pre zen ta ci ja pro {le ne de qe je u Be o g ra du oba vi l a ~e tvo r o dnev n e pri pre me, ka k o bi se igra ~i ce upo zna le sa na ~i nom ra da i o~e ki va w i ma se l ek tor k e.

Za raz li ku od ak ci ja na ci o nal nog ti ma u bli skoj i ne {to da qoj pro {lo sti - ni ko ni je od bio po ziv.

- Pre za do voq na sam ka ko sa da stva ri sto je, ali tre ba na sta vi ti na pred. I de voj ke su se ja ko le po ose }a le, po {to su ima le sve neo p hod ne uslo ve za rad. Daj bo `e da osta ne ta ko i u 2012 - za kqu ~i la je pr va da ma srp ske se lek ci je.

Su ro vi ^i ka go i Ma ja mi \e ki} u Me tal cu Kril ni cen tar Par ti za na mt:s mo gu }e je po ja ~a we ti ma iz Va qe va za dru gi deo se zo ne, a kao po vrat nik se po mi we i is ku sni bek Bo jan Ba ki}.

Lo kal ni elek tron ski me di ji ob ja vi li su u ne de qu da bi \e ki} i Ba ki} mo gli da stig nu u Me ta lac, ka ko bi mu po mo gli da iz bo ri op sta nak u Ko {ar ka {koj li gi Sr bi je. Va qev ci se po sle 14 od i gra nih ko la na la ze na de o bi 10. i 11. me sta sa sko rom 4-10, a li gu od 14 eki pa na kra ju se zo ne }e na pu sti ti po sled we tri. \e ki} (21 go di na, 207 cm) je i ove se zo ne u dru gom pla nu kod tre ne ra cr no-be lih Vla de Jo va no vi }a, pa bi mo gao u Me ta lac na po zaj mi cu, kao {to je pro {le se zo ne bio u Me ga Vi zu ri. Ba ki} je ove se zo ne igrao za le ton ski Vent spils, a ne ka da {wi je ~lan Bu du} no sti, He mo far ma i vi {e ino stra nih klu bo va. Za Me ta lac je na stu pao u Su per li gi 2009/10.

Am bi ci o zni klub le tos je ostao bez Si no ve ca, Qu bi ~i }a, Bir ~e vi }a i Qu bo je vi }a, pa je iz gu bio du go go di {wu po zi ci ju u sa mom vr hu KLS. Tre ne ra Mi lo va na Ste pan di }a za me nio je Bo {ko \o ki}, ali o~e ki va nog bo qit ka ni je bi lo, ta ko da su po ja ~a wa igra~ kog ka dra po sta la im pe ra tiv.

Ko bi Bra jant u po ra zu pre {ao gra ni cu 28.000 po stig nu tih po e na. Pr va po be da Mi ne so te, „tripl-dabl” Ron da, su spen zi ja Ka zin sa.

Den ver Na gits re van {i ra li su se Los An |e les Lej ker si ma za po raz u no vo go di {woj no }i 99:90, za hva qu ju }i se ri ji od 11:0 u po sled wa tri mi nu ta.

Da ni lo Ga li na ri is ku pio se za pro ma {e no po la ga we u fi ni {u pret hod nog me ~a, ~i me je prak ti~ no po klo nio po be du do ma }i nu.

Kod Lej ker sa je Ko bi Bra jant po ka zao zna ke umo ra, po sle od li~ nih pet par ti ja na star tu se zo ne. Sjaj ni bek po sti gao je 16 po e na, ali uz {ut iz igre 6/28!

Ma la ute ha mu je to {to je po stao tek {e sti igra~ u isto ri ji NBA li ge sa vi {e od 28.000 po e na u ka ri je ri.

Me |u {est Na git sa sa dvo ci fre nim u~in kom, po red Ga li na ri ja se is ta kao plej mej ker Taj Lo son (17p, 10as), a kod go sti ju cen tri Pau Ga sol i En dru Baj nam sa ukup no 38 po e na i 27 sko ko va. ^i ka go je na pre mi je ri se zo ne pred svo jim na vi ja ~i ma de kla si rao Mem fis - 104:64, dok je Ma ja mi za dr `ao sto pro cen tan skor u su sre tu sa ne ja kim [ar lo tom (129:90). Jan Ve se li zbog po vre de i da qe ne igra za Va {ing ton.

Vi zard si su kod ku }e od i gra li sla bo pr vo po lu vre me pro tiv Bo sto na, a za tim us pe li da iz bo re ~a stan po raz - 86:94, uz 18 po e na, 11 sko ko va i 14 asi sten ci ja ma e stral nog Ra `o na Ron da. Do „pr ven ca” je do {la eki pa Mi ne so te i to pro tiv ak tu el nog {am pi o na Da la sa - 99:82, ko ji ta ko |e

Trenutak iz me~a Minesota – Dalas

ima sa mo jed nu po be du. Bli stao je Ke vin Lav, Ri ki Ru bio (14p, 7as) opet u{ao sa klu pe i po brao apla u ze, a Dar ko Mi li ~i} za 15 mi nu ta upi sao se dam po e na i dva sko ka.

Po red Ma ja mi ja (5-0), bez po ra za je sa mo Okla ho ma Si ti (50), a u gru pi ti mo va sa po jed nim ne u spe hom iz dva ja ju se ^i ka go (4-1), Or lan do (4-1), San An to nio (3-1). U po ne de qak je pr vi put iz gu bio Por tland (3-1), na go sto va wu Kli per si ma, ko ji opet ni su mo gli da ra ~u na ju na po vre |e nog ^on si ja Bi lap sa.

Udar ni trio uz Blej ka Gri fi na

i Kri sa Po la ~i nio je Ke ron Ba tler. Pol je de vet se kun di pre kra ja po sti gao kqu~ ni ko{ za 92:88, po {to su Blej zer si sa 17 po e na za o stat ka po ~et kom ~e tvr te ~e tvr ti ne pri {li na sa mo dva.

RE ZUL TA TI: Kli vlend - Wu Xer si 98:82, Ma ja mi - [ar lot 129:90, Or lan do - To ron to 102:96, Va {ing ton - Bo ston 86:94, Mi ne so ta - Da las 99:82, ^i ka go - Mem fis 104:64, Den ver - LA Lej kers 99:90, Sa kra men to Wu Or le ans 96:80, LA Kli pers Por tland 93:88 Gri fin 20, 10sk, 4as - Kro ford 23, 4sk, 4as/.

dnevnik

DA NAS PO ^I WE DRU GI NO VO GO DI [WI FE STI VAL OD BOJ KE

Mla dost u No vom Sa du

Da nas po ~i we dru gi me |u na rod ni No vo go di {wi fe sti val od boj ke u No vom Sa du, a ovaj }e pre ma {i ti pre mi jer ni i o~e ku je se na stup 144 eki pe iz ze mqe i okru `e wa u kon ku ren ci ji pi o nir ki, pi o ni ra, ka det ki wa i ka de ta.

Pro {le go di ne u~e stvo va lo je 96 eki pa i Fe sti val je pre -

ma {io je o~e ki va wa i ten den ci je je da u go di na ma ko je do la ze ovaj tur nir po ne se zva we ne zva ni~ nog pr ven stva Evro pe za mla |e ka te go ri je.

Igra }e se u {est ha la u No vom Sa du, a cen tral ni te re ni bi }e u ve li koj sa li Spen sa.

Tur nir po ~i we da nas i tra ja }e do 5. ja nu a ra.

M. R.

ZA FI NAL NE TUR NI RI KU PA SR BI JE

Ras pi san kon kurs za or ga ni za to re Dra gan Ta di}, di rek tor tak mi ~e wa OSS, ras pi sao je Kon kurs za or ga ni za to re Fi nal nih tur ni ra Ku pa Sr bi je u obe kon ku ren ci je. Pla sman na Fi nal ni tur nir 46. Ku pa Sr bi je u kon ku ren ci ji od boj ka {i ca iz bo ri li su NIS Spar tak iz Su bo ti ce, Vi zu ra, Ko lu ba ra iz Lza rev ca i Cr ve na zve zda. Pla sman na Fi nal ni tur nir 47. Ku pa Sr bi je u kon ku ren ci ji od -

boj ka {a iz bo ri li su Voj vo di na NS Se m e, Par t i z an, Mla d i rad nik iz Po `a rev ca i Rib ni ca iz Kra qe va.

Pri ja ve za teh ni~ ku or ga ni za ci ju Fi nal nog tur ni ra u obe kon ku ren ci je mo ra ju se do sta vi ti naj ka sni je do 11. ja nu a ra do 14 ~a so va. @reb za po lu fi na le, kao i od re |i va we do ma }i na Fi nal nih tur ni ra, oba vi }e se 12. ja nu a ra.

NO VO GO DI [WA TUR NE JA ^E TI RI SKA KA O NI CE

Opet [li ren ca u er naj bo qi Pro {av {i na „ma la vra ta”, Gre gor [li ren ca u er ostva rio je i dru gu po be du na tur ne ji ^e ti ri ska ka o ni ce i ostao u igri za xek-pot od mi lion fra na ka! Gre gor [li ren ca u er za dr `ao je {an se da 6. ja nu a ra bu de bo ga ti ji za mi lion fra na ka, ujed no po sta ne tek dru gi skiska ka~ u isto ri ji ko ji je po be dio na sve ~e ti ri ska ka o ni ce to kom ~u ve ne No vo go di {we tur ne je. Po sle Ober sdor fa u pe tak, mla di Austri ja nac po be dio je su na rod ni ka An dre a sa Ke fle ra i pr vog da na No ve go di ne u Gar mi{Par ten kir he nu, pa je ta ko uve }ao svo je vo| stvo u pla sma nu ^e ti ri ska ka o ni ce. Na tak mi ~e wu ko je se u okvi ru Svet skog ku pa u ski-sko ko vi ma odr `a vao od 1952. go di ne, sa mo je Ne mac Sven Ha na vald u se zo ni 2001/02 us peo da tri jum fu je sa sve ~e ti ri po be de. To }e sva ka ko bi ti ve li ki iza zov za [li ren ca u e ra, ko ji ju ri pr vu ti tu lu na No vo go di {woj tur ne ji, ujed no de se tu za Austri ju u isto ri ji, a ~e tvr tu u ni zu po sle po be da Vol fgan ga Loj cla (2009), An dre a sa Ke fle ra (2010) i To ma sa Mor gen {ter na (2011).

U Gar mi {u, u dru goj se ri ji, po ki {i i le du, sa za {tit nom ogra dom po sta vqe nom da ubla `a va bo~ ne uda re ve tra, Ja pa nac Da i ki Ito sle teo je na dva me tra od re kor da ska ka o ni ce ko ji dr `i [vaj ca rac Si mon Aman (143,5 me ta ra, 2010) i ~i ni lo se da }e to bi ti ne do sti `no za Ke fle ra i [li ren ca u e ra ko ji su se spre ma li za dru gi skok. Po tom je Ke fler, sko kom od 137,5 me ta ra iz bio na pr vo me sto, is pred Ita, naj vi {e za hva qu ju }i

pred no sti ko ju je imao po sle pr ve se ri je, a upra vo to me tre ba lo bi da bu de za hva lan i [li ren ca u er, ko ji je u dru gom po ku {a ju le teo sa mo 134 me ta ra, ali je ne ka ko us peo da od bra ni pred nost iz pr ve se ri je i osvo ji i Gar mi{.

Pre dva da na u Obert sdor fu, [li ren ca u er je po be dio Ke fle ra za dva bo da, ovog pu ta za

~e ti ri. ^e tvr ti je bio Po qak Ka mil [toh, pe ti Ja pa nac Ta ku Ta ku e ~i, a tek {e sti ak tu el ni {am pion Mor gen {tern, ko ji je u Obert sdor fu bio tre }i. Slav ni Aman za u zeo je tek de se to me sto.

Ka ra van se iz ne ma~ kih, se li u austrij ske Al pe. Sle de }a sta ni ca je In sbruk, 4. ja nu a ra, a po tom i ve li ko fi na le u Bi {ofsho fe nu, 6. ja nu a ra. Ta da }e mo zna ti ime no vog {am pi o na, ali jed no je si gur no - pro }i }e jo{ mno go vre me na dok ne ko bu de bio u sta wu da ugro zi re kord ~u ve nog Fin ca Ja nea Aho ne na od pet ti tu la (1999, 2003, 2005, 2006, 2008). Dru gi na ve~ noj li sti je Ne mac Jens Vaj slog, sa ~e ti ri ti tu le.

Nem ci ima ju naj vi {e po bed ni ka 16, sle de Fin ci sa 15, Nor ve `a ni sa de set i Austri jan ci sa de vet. ^e ho slo va ci, od no sno ^e si ima ju dve, a Ja pan ci, Slo ven ci, Po qa ci i So vjet ski Sa vez po jed nu.

DA KAR RE LI

Po gi nuo Bo e ro, Sag maj ster 97.

Pr vu eta pu 33. po re du Da kar re li ja obe le `i la je tra ge di ja.

Ar gen tin ski mo to ci kli sta Mar ti nes Bo e ro iz gu bio je `i vot, po {to su po vre de grud nog ko {a iza zva ne ude som ko ji mu se de sio u Ne ko ~ei, gra di }u na oba li Atlan ti ka, do ve le do fa tal nog sr ~a nog uda ra.Ovo je 38-go di {wem Bo e ru bi lo dru go u~e {}e na Da kar re li ju, a pro {le go di ne je od u stao na kon pa da.

Na kon pr ve eta pe re li ja, u kon ku ren ci ji mo to ci kli sta, vo di ^i le na nac Fran ci sko Lo pes, a me |u auto mo bi li sti ma je pr vi Rus Le o nid No vic ki. Ga bor Sag maj ster iz Sr bi je, ko ji se tak mi ~i na mo to ci klu, za u zeo je 97. me sto.

c m y

SveT POZnATiH

dnevnik

utorak3.januar2012.

21

Де сет нај леп ших ха љи на с цр ве ног те пи ха Ц

р ве ни те пих – ме сто где ће стро го би ти оце њи ван ваш це ло ку пан из глед, по чев ши од шмин ке, мод них до да та к а, фри зу ре, па до оно га што ће вас од ко мен та ра мод них по зна ва ла ца или про сла ви ти или од ве сти у про паст – ха љи не. До де ла Оска ра, Гре ми ја, или пре ми је ра не ког фил ма, ни је бит но – цр -

ве ни те пих је пра ва при ли к а да се зве зде по ка жу у нај бо љем све тлу. За вас смо из дво ји ли не ке од нај у пе ча тљи ви јих ха љи на, ко је ни ко га ни су оста ви ле рав но ду шним. Са мо су за се ни ле оста ле ко ји су се по ја ви ли на не ком од ва жних до га дја ја, јер је увек глав но по к а за ти се на цр ве ном те пи ху.

Хи ла ри Свонк у ха љи ни Гија Ла роша

Ели за бет Хар ли у хаљини с потписом Вер са ћеа

На кон оштрих кри ти ка, ка да се по ја ви ла у бе би ро зе ха љи ни ци на цр ве ном те пи ху 2003. го ди не, из гле да ју ћи пот пу но нео збиљ но, Хи ла ри нам се вра ти ла у сек си и еле гант ном сти лу, но се ћи Ги Ларош там но пла ву ха љи ну отво ре них ле ђа. Ха љи ну смо има ли при ли ке да ви ди мо на до де ли Оска ра 2005. го ди не, ка да је Хи ла ри осво ји ла Оска ра за нај бо љу глу ми цу у фил му “Де вој ка од ми ли он до ла ра”, а она у овој ха љи ни баш та ко и из гле да.

Ве ро ва ли или не, јед на ха љи на вас мо же ви ну ти ме ђу зве зде. Упра во то се де си ло са Ели за бет Хар ли ка да се 1994. го ди не по ја ви ла као прат ња Хју Гран ту на пре ми је ри по пу лар ног фил ма “Че ти ри вен ча ња и са хра на”. „Зи хер на дла” ха љи на, ка ко је зо ву, јед на је од нај по зна ти јих кре а ци ја Ђа ни ја Вер са ћеа, и пре ма ре чи ма са мог ди зај не ра кре и ра на је ка ко би сла ви ла ча ри зен ског те ла, а не са кри ва ла их.

Џе ни фер Ло пез у креацији Доне Вер са ће Џу ли ја Ро бертс одабрала Ва лен ти на

Хаљину Ан ђе ли не Џо ли креирао Марк Баувер

Сам ди зај нер, Ва лен ти но Га ра ва ни, ре к ао је да је тре ну так ка да је угле дао Џу ли ју ка ко при ма Оска ра за нај бо љу глу ми цу у фил му “Ерин Бро ко вич” у ње го вој кре а ци ји, је дан од нај леп ших тре ну та к а у ње го вој ка ри је ри. Ова еле гант на цр на ха љи на, по зајм ље на из Ва лен ти но ве ар хи ве и пр во бит но на пра вље на за ко лек ци ју за 1992. го ди ну, за си ја ла је на Џу ли ји спе ци јал но за ову при ли ку.

Из гле да да је мод на ку ћа Вер са це из не дри ла са мо хит ха љи не спе ци јал но за цр ве ни те пих. Џеј Ло се са сво јим та да шњим парт не ром, Паф Де ди јем, по ја ви ла у “џун гла” зе ле ној ха љи ни са ду бо ким де кол те ом, на до де ли Гре ми на гра да 2000. го ди не, и та ко лан си ра ла ову ха љи ну ме ђу зве зде. До не те ла Вер са ће је из ја ви ла да је ова ха љи на би ла пре крет ни ца у ње ној ка ри је ри, и да су ме ди ји ко нач но сте кли по ве ре ње у њен рад, пр ви пут на кон смр ти ње ног бра та Ђа ни ја.

Ха ли Бе ри и Ели Саб

Ова ду га бе ла ха љи на од са те на учи ни ла је да Ан ђе ли на из гле да бо жан стве но ка да се по ја ви ла на до де ли Оска ра 2004. го ди не. Ова ха љи на је јед но став на, а ефект на, и ис ти че Ан ђи не атри бу те на пра ви на чин.

Ха ли је при ву кла па жњу но се ћи бор до Ели Саб ха љи ну на до де ли Оска ра 2002. го ди не. Цвет ни вез пре кри ва тач но оне де ло ве ко је је по треб но, а оста вља до вољ но то га от кри ве но да за го ли ца на шу ма сту. До њи део чи ни до ста ма те ри ја ла ко ји је на за ни мљив на чин ис ко ри шћен та ко да и да ље да је не ки об лик глу ми чи ним но га ма.

Од ри Хеп берн и Жи ван ши

Ки ра Нај тли у ха љи ни Ве ре Ванг

Па ко ја би то ли ста нај бо ље оде ве них би ла пот пу на без не по но вљи ве Од ри? Ни јед на, за то је ста вља мо и на ову ли сту за хва љу ју ћи Живанши ха љи ни, ко ју је но си ла 1954. го ди не на до де ли Оска ра. Ова јед но став на бе ла ха љи на са цвет ним ве зом и ка и ши ћем, ко ји ис ти че њен стру кић, по ста ла је ин стант кла сик и јед на од нај пре по зна тљи ви јих ха љи на два де се тог ве ка.

Ки ра је из гле да ла вр ло гра ци о зно у Ве ра Bанг ха љи ни бо је там не шљи ве, ка да се по ја ви ла на до де ли Оска ра 2006. го ди не. Ра зно бој на Булга ри огр ли ца до да је још еле га ни ци је у њен већ пре фи ње ни из глед. А да ха љи на мо же учи ни ти не што и у ко ри сне свр хе, по ка за ла је Ки ра ка да ју је про да ла на аук ци ји за 7,900 до ла ра ко је је ка сни је до ни ра ла за глад ну де цу у Афри ци.

За Кејт Вин слет креирао Бен де Ли си Ова еле гант на и јед но став на ха љи на цр ве не бо је, ко ју је но си ла Кејт на до де ли Оска ра 2002. го ди не, са вр ше на је за ова кав до га ђај. Бен де Ли си је скро јио ха љи ну ко ја је учи ни ла да Кејт из гле да фа сци ни ра ју ће, а бре те ла од цве ћа је де таљ ко ји се фан та стич но укло пио у чи та ву кре а ци ју и учи нио је још за ни мљи ви јом.

Ми шел Ви ли јамс одабрала хаљину Ве ре Ванг Ха љи на бо је ша фра на у ком би на ци ји са цр ве ним усна ма и слат ком пун ђи цом, до бит на је ком би на ци ја за цр ве ни те пих на до де ли Оска ра 2006. го ди не. Глу ми ца је си ја ла у ха љи ни ко ја је ис ти ца ла њен де кол те са за ни мљи вим кар нер чи ћи ма.

22

FiLMSkA PLAneTA

utorak3.januar2012.

dnevnik

НА ПРЕД СТО ЈЕ ЋЕМ БЕР ЛИН СКОМ ФИЛМ СКОМ ФЕ СТИ ВА ЛУ

РЕДИТЕЉ ГОРАН МАРКОВИЋ О ЗАКОНУ О КИНЕМАТОГРАФИЈИ:

„Па ра да” у про гра му „Па но ра ма”

Очекујем позитивни преокрет

Филм „Парада„ редитеља и сценаристе Срђана Драгојевића, који је у био скопима у Србији за непуна два ме сеца видело 300.000 људи, уврштен је у званичну селекцију 62. фе стивала у Берлину. „Парада” је позвана у програм „Панорама”, као једини филм из нашег региона, од 20 колико је конкурисало за тај фе стивал А категорије. Селектор Шпек Ви ланд сматра да је то храбар и значајан филм. Драгојевић је изјавио да исто вре ме на по пуларност код публике и позив у Берлин показују како „ауторски филм може да буде и комуниктиван”, додајући да је то „ствар ауторског приступа и поштовања према гледаоцу”. Он је истакао да је „Парада„, која је снимана у сарадњи са продуцент ским кућама из више ексју република, наишла на одличан пријем у региону. У Хрватској већ има више од 20.000 гледалаца, што је за тамошње прилике јако добар резултат, а ових се дана филм приказује и у Словенији. Подсетивши на финансијске тешкоће током вишегодишњег рада на овом пројекту, Драгојевић је захвалио Министарству културе што је на крају дало додатну помоћ за лабораторијску обраду. „Коначно смо и главни продуцент Биљана Првановић и ја добили хонораре и враћени су сви дугови„, рекао је он. Поводом новог Закона о кинематографији, Драгојевић је рекао да се „слаже са већином негативних коментара у вези са парама за фонд”.

„Имамо тенденцију да за суфинансирање бирамо филмове који су готово срозали кинематогафију, па смо са 220 спали на 78 биоскопа у целој Србији. Било је пуно пропуста у одлучивању о томе који ће пројекат добити паре„, објаснио је он. Према његовом мишљењу, не може да опстане кинематографија у којој се годишње не иза-

беру за суфинансирање бар три филма који имају био скопски потенцијал. „Није реч о комерцијалним пројектима, него о комуникативим, а вредним остварењима. Пример је и ‘Монтевидео‘ који је освојио публику, али и добио награду на значајном фе стивалу у Мо скви”, истакао је је Драгојевић. Он је додао да ће „Парада”, када заврши дистрибуцију, кроз ПДВ на улазнице вратити држави новац који је уложила у тај филм. Поред тога, „Парада” је пионир као филм који се приказује са енгле ским титлом, за стране

го сте у Србији, са српским титлом за људе оштећениг слуха, а ускоро ће изаћи и мађарски титл за припаднике те националне мањине, рекао је Драгојевић уз напомену да је то логично за филм који се залаже за толеранцију сваке врсте. „Парада” је и даље на репертоару, а жеља аутора је да се због свог садржаја прикаже што већем

броју младих средњошколског узраста, па су у плану пројекције са знатним попустима. Чланови глумачке екипе изразили су задовољство пријемом публике код нас и на турнеји по региону. Горан Јевтић је рекао да му прилазе гледаоци, породични људи и честитају, а да је нажалост било недбронамерних оцена у медијима и конкретно навео критику у листу „Политика”. Јевтић је истакао да је одлазак у Берлин успех за целу српску кинематографију, па и земљу јер, како је приметио, често извозимо ружне вести, а сада ето имамо добар извозни производ. (Тан југ)

У ПРО ТЕ КЛОЈ „ГО ДИ НИ ФИЛ МА”

До би ли за кон, из гу би ли „Ава лу” Усвајање Закона о кинематографији обележило је крај 2011. године, коју је Министарство културе прогласило Годином филма, поводом стогодишњице првог српског играног филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа”. Планирано је да том приликом буде коначно отворен нови дом Југословенске кинотеке, али је после свечаности одржане у том здању поводом завршетка грађевинских радова, остао још вели-

лиона динара за укупно десет пројеката. Због укупне ситуације председник Управног одбора Филмског центра Србије Предраг Мики Манојловић поднео је оставку још почетком године. У мају је на то место постављен Дарко Бајић. На уметничком плану годину су обележили дебитанти – Никола Лежаић са играним филмом „Тилва Рош” и Мила Турајлић са дугометражним документарцем „Синема комунисто”, обоје ви-

ки посао на опремању како би овај лепи простор био стављен у функцију. Тако је дигитално ре стаурисана копија „Карађорђа” приказа на на јуби леј пре ми је ре ипак у старој сали Музеја кинотеке, у кругу стручњака и љубитеља, а без представника државних органа. Држава није имала слуха ни за случај „Авала филма” и некада велики студио је, упркос многим апелима филмске заједнице, отишао под стечај. У буџету није било пара за суфинансирање домаће продукције, па је тек у јесен одобрено 150 ми-

шеструко награђени на домаћим и међународним фестивалима. Доајен Милош Радивојевић представио је филм „Како су ме украли Немци”, чијој је премијери у „Сава центру” присуствовао председник Србије Борис Тадић. Међу петнаесетак нових српских филмова публика је ове године највише волела „Монтевидео, Бог те видео” Драгана Бјелогрлића, који је забележио више од 550.000 гледалаца и „Параду” Срђана Драгојевића – око 300.000, а од стране продукције највише посетилаца имао је фим за децу „Штрумфови”. Процењује се да ће укупан број гледалаца,

који расте четврту годину заредом, бити око 2,3 милиона. Решење за стару, уништену биоскопску мрежу и даље се не назире, али све боље послују сале у мултиплексима, а међу њима од ове године и први дигитални биоскоп у Србији – „Синеплекс” који је отворио агилни дистрибутер „Мегаком”, као заједнички подухват са једном аустријском компанијом. Поред броја гледалаца, расте и број фестивала, па је тако уз све постојеће, 2011. донела и „Плави зуб” - са филмовима снимљеним мобилним телефоном и фестивал независних оф филмова у „српском Холивуду” на планини Рудник. Србију су по сетили угледни светски синеасти Абас Кјаростами (Кустендорф), Николас Филибер („Седам величанствених”) Рејф Фајнс (Фест), Андреј Звјагинцев и Андреас Дрезен (Фестивал европског филма на Палићу), Еран Колирин (Ауторски фестивал), као и гости Белдокса, Синема ситија, „Слободне зоне”… Ипак, највећу пажњу јавности привукао је долазак глумца Криса Нота (зве зде те-ве серије „Секс и град”) који је играо у копродукцији „Титаник” сниманој у Крагујевцу. У 2011. години нове филмове започели су „прашки ђаци” Горан Марковић („Фалсификатор”) и Горан Паскаљевић („Кад сване дан”), док се њихов млађи колега са студија у Прагу Емир Кустурица посветио изградњи Андрићграда, мада и даље најављује снимање филма о Панчу Виљи. (Тан југ)

Редитељ Горан Марковића, који је био члан радне групе за израду нацрта Закона о кинематографији, изјавио је да је срећан због усвајању тог акта у Скупштини Србије и да очекује да се резултати виде врло брзо. „Јако сам задовољан, чак и срећан зато што се један дугачак посао на неки начин исплатио”, изјавио је он Танјугу, подсетивши да је на том закону почело да се ради још 2003. године за време владе Зорана Ђинђића. Марковић је објаснио да је рад после прекинут, па настављен пре две-три године, а у радној групи су били како еминентни филмски ствараоци, тако и стручњаци из области права и службеници Министарства културе. „Та група је уложила велики напор и јако много преговарала, трудила се да удовољи свима, одговарала на мноштво примедби. Мислим да је овај закон некако скуп најбољих ствари, које су остале из тог чистилишта”, истакао је он. Напомињући да нови закон „можда није савршен”, Марковић је оценио да је „у сваком случају много, много бољи од онога што смо имали до сада”. „Овај закон је на неки начин увод у ново понашање према култури, које је у овој земљи врло немарно. Његово усвајање је велики корак у стварању климе за доношење и других закона ко-

Горан Марковић

ји ће уредити појам и уопште деловање културе”, рекао је познати редитељ и додао да предстоје закони о позоришту и о баштини. Он је истакао да је „врло битно да се сви домени наше културе законски уреде, као у свим цивилизованим земљама”. „Онда ћемо знати како да се понашамо, а овако је све то стихијски. На неки начин била је врло мутна ситуација до сада, а мислим да ће овај закон помоћи да се та бара мало разбистри”, приметио је Марковић. На питање када ће се видети ефекти новог закона, одговорио је да је „кинематографија најбржи начин да једна култура продре у свет”.

„Од тренутка кад неком сценаристи или редитељу падне на памет идеја за филм, до тренутка кад се филм појави на неком међународном фестивалу или недељи српског филма или у бисокопима, прође, неки пут, само неколико месеци”, рекао је он. „Ми смо као бранша јако ефикасни и оног секунда кад се закон буде примењивао и почне да функционише, резултати ће доћи веома брзо”, оценио је Марковић, помињући примере Француске и Израела који имају сличне законе. „Свуда где се појавио, а појавио се овакав закон у мноштву земаља, дошло је до веома позитивног преокрета. Исто очекујем и овде”, закључио је он.

По че ла тр ка за Оскарe Америчка филмска академија послала је гласачке листиће својим члановима како би номиновали такмичаре у свим категоријама за престижну награду Оскар, пренеле су агенције. Свих 5.783 чланова морају гласачке листиће да попуне и врате назад до 13. јануара како би се одредиле номинације, које ће бити објављене 24. јануара. Оскари ће бити додељени на 84. церемони-

ји Америчке академије за филм, која ће се одржати 26. фебруара у холивудском Кодак театру. Након што је глумац Еди Марфи одустао од тога да буде домаћин Оскара због продуцентових коментара против хомосексуалаца, комичар Били Кристал биће домаћин ове церемоније. Кристал је водио церемонију доделе Оскара осам пута, а последњи пут је то било 2004. године.

У БИ О СКО ПИ МА ОД 5. ЈА НУ А РА НО ВИ ФИЛМ ДЕЈ ВИ ДА ФИН ЧЕ РА

„Му шкар ци ко ји мр зе же не” Филм Дејвида Финчера „Мушкарци који мр зе жене”, који је играна адаптација књижевне трилогије „Миленијум” шведског писца Стига Лашона, наћиће се у домаћим биоскопима од 5. јануара, саопштио је дистрибутер филма „Так”. Радња филма базирана је на првој књизи ове популарне трилогије, која је широм света продата у преко 50 милиона примерака и која је постала светски феномен. Главне улоге у филму тумаче Данијел Крејг (Микаел Блумквист), Руни Мара (Лизбет Саландер) и Стелан Скарсгард (Мартин Венгер). Радња фил ма „Мушкарци који мрзе жене” говори о Лизбет Саландер која је необична хероина проблематичне прошло сти, бунтовничког изглеГлу ми ца Ру ни Ма ра као Ли збет Са лан дер да, на први поглед одбојног, али правичног карактера, Пратећи чувени роман, редикоја се свети насилницима, али и тељ Дејвид Финчер и сценариста прискаче у помоћ чувеном нови- Стивен Заилијан су желели да иснару Ми каелу Блумкви сту такну корпоративну, друштвену и (Крејг) у решавању мистерио- личну декаденцију са којом се зног не станка Харијет Венгар. Микаел и Лизбет непрестано суо-

чавају. Популарна шведска трилогија „Миленијум” отпочела је свој биоскопски живот 2009. године, када је у скандинавским био скопима приказан филм „Мушкарци који мр зе жене” у шведској продукцији. За само три недеље видело га је милион и по гледалаца. Овај филм је добитник награде Гулдбаген 2010, коју додељује Ссведски филмски институт, у три категорије: најбољи филм, најбоља женска улога и награда публике за најбољи филм. По значају за шведску кинематографију та награда одговара ономе што је Оскар за Американце. Друга два наставка трилогије, замишљена најпре као телевизијска серија, али због великог интересовања публике такође су претворени у дугометражне филмове. Права на први филм - „Мушкарци који мрзе жене”, продата су у 50 земаља широм света, а друга два наставка за сада се приказују у 20 земаља. (Тан југ)

„Створ” у би о ско пи ма

Из фил ма „Створ”

Научно-фантастични филм „Створ„ (The Thing), снимљен као увод у истоимено култно остварење Џона Карпентера из 1982. године, у биоскопској je дистрибуцији је од прошлог четвртка. Антарктик, предео изузетне лепоте, је место на којем потрага изоловане експедиције за новим научним открићима постаје мисија за опстанак када случајно из леда буде ослобођено еонима заробљено чудовиште. Способност ове креатуре да поприми изглед било ког живог бића изазваће параноју која ће се проширити међу истраживачима попут епидемије. У филму играју Мери Елизабет Винстед, Џоел Едгертон, Улрих Томсен и други. Редитељ Матхијс ван Хеијнинген овим остварењем дебитује на великом платну. „Створ„ jе на редовном репертоару у биоскопима „Колосеј Мултиплекс„ у Тржном центру „Ушће„. (Тан југ)

kultura

c m y

dnevnik

ВЕ ЧЕ РАС НА КО ЛАР ЦУ КОН ЦЕРТ ДО БИТ НИ ЦЕ АР ТЛИНК НА ГРА ДЕ

Сло вач кој, Че шкој, Аустри ји, Ита ли ји, Не мач кој и Ма ђар ској, као и број на сни ма ња за ра дио и те ле ви зи ју у тим зе мља ма. Ис ку ство је сти ца ла и на так ми че њи ма за мла де с ко јих се вра ћа ла са ви со ким при зна њи ма, од ко јих су нај зна чај ни ја пр ве на гра де у Бу ку ре шту, Па ри зу, Ко ши ца ма, на так ми че њу К.Чер ни у Пра гу и на Ме ђу на род ном так ми че њу у Ва лен си ји, као и дру ге на гра де у Нов го ро ду и на так ми це њу „В.Хо ро виц” у Ки је ву. Са се стром Ли ди јом осно ва ла је 2002. кла вир ски дуо ко ји са успе хом на сту па на нај зна чај ни јим фе сти ва ли ма у Лон до ну, Нан ту, То ки ју, Ту лу зу… (Танјуг)

Ма њак нов ца не зна чи ма њак кул ту ре - Про те кла го ди на је би ла, као и на сту па ју ћа, кри зна го ди на у фи нан сиј ском сми слу, али ми слим да ма њак нов ца ни је зна чио ма њак кул ту ре, и да смо ис пу ни ли основ не ци ље ве. – оце нио је по кра јин ски се кре тар за кул ту ру и јав но ин фор ми са ње Ми ло рад Ђу рић на тра ди ци о нал ној прес кон фе рен ци ји при ре ђе ној пред Но ву го ди ну – На глав ним ци ље ви ма ми сва ке го ди не ра ди мо, кроз од ре ђе не скло по ве про је ка та и за да та ка ко је се би и на шим са рад ни ци ма за да је мо. На ша ви зи ја и је сте да кроз раз ли чи те ак тив но сти ути че мо на то и гра ди мо вој во ђан ски кул тур ни си стем као отво ре ни кре а тив ни си стем, ко ји и при ма ути ца је са стра не и ко му ни ци ра с окру же њем, али и по ку ша ва да ство ри не што но во, што би би ло за ни мљи во, и што би су тра оста ло као не ка кав ре зул тат иза нас. Три обла сти је Ђу рић из дво јио као нај ва жни је у де ло ва њу овог се кре та ри ја та. Пр ва је очу ва ње кул тур не ра зно ли ко сти, кул тур ног иден ти те та, као не што што је чи ње ни ца и што је, по ре чи ма Ђу ри ћа, ду бо ко уса ђе но у иден ти тет Вој во ди не. То под ра зу ме ва очу ва ње свих кул тур них тра ди ци ја у Вој во ди ни, ка ко је об ја снио Ђу рић, и оних чи ји су при пад ни ци број ча но за сту пље ни ји и оних ко је су прак тич но ма ње, што је за да так и на из ве стан на чин и дру штве на оба ве за.

- Дру га област у ко јој се по све ћу је мо у пу ној ме ри је сте за шти та кул тур не ба шти не, ма те ри јал не и не ма те ри јал не, и то је та ко ђе не -

НА РЕД НА МУ ЗИЧ КА ГО СТО ВА ЊА У БЕ О ГРА Д У

Џе си Нор ман и „Глен Ми лер ор ке стар” „Глен Ми лер ор ке стар” на сту пи ће 18. ја ну а ра у Са ва цен тру, у окви ру тур не је „In the Miller mood”. То ће би ти на до град ња тур не је „Evergreens in swing” ко ја је по сти гла огро ман успех, а у окви ру ко је је овај ан самбл то -

јед н у од нај б о љ их пе ва ч и ц а свих вре ме на. Та ко ће ком по зи ци је по пут „In the Mood”, „Moonlight Serenade”, „String of Pearls”, „Little Brown Jug”, „Stairway to the Star” ili „Somewhere Over the

ком две го ди не имао 260 на сту па у 17 др жа ва Евро пе. Глав н и фо кус про г ра ма су Ми ле ро ве ком по зи ци је и ње гов је дин ствен звук, док се но ви на тур не је огле да у ома жу му зи ча ри ма Ву ди ју Хер ма ну, Ка ун ту Беј зи ју и Ха ри ју Џеј мсу, и под се ћа њу на Елу Фиц џе ралд као

Rainbow” до не ти да шак три де се т их и че т р д е с е т их го д и н а про шлог ве ка. Ди р и гент је Вил Сал д ен (Wил Сал ден), ко ји је још 1990. го ди не име но ван за во ђу „Глен Ми лер oр ке стра” за Евро пу и од та да го ди шње одр же и по 200 кон це ра та, што их свр ста ва у је -

дан од нај ак тив ни јих ор ке ста ра у све ту. Ула зни це овај кон церт про да ју се по це на ма од 1.500, 1.800, 2.200 и 2.600 ди на ра. Ме сец да на ка сни је, у Бе о- град сти же опер ска ди ва Џе си Нор ман, ко ја ће 18. фе бру а ра на сту пи ти у Бе о град ској аре ни. Ула зни це овај кон церт већ су у про д а ј и и ста ј у 2200, 2500, 2900, 3500 и 4500 ди на ра. Џе си Нор ман опи су ју као јед ну од рет ких опер ских пе ва чи ца ко ја „не иде ухо да ном ста зом дру гих већ са ма ис пи су је сво ју пе вач ку би о г ра ф и ј у и чи ј е насту пе пра те ко мен та ри да је ка та лог све га вир ту о зног у пе ва њу, да је сна га ње ног гла са као удар гро ма, еруп ци ја при мар не сна ге”. На кон цер ту у Бе о град ској аре ни Џе си Нор ман ће уз прат њу сим фо ниј ског ор ке стра из ве сти де ла сво јих су на род ни ка „кла си ка” Џор џа Гер шви на и Ле о нар да Берн штај на, као и по пу лар не пе сме Едвар да Ке не ди ја - Дју ка Елинг то на. Ова опер ска ди ва је нај мла ђа до б ит н и ц а нај ве ћ е на г ра д е Аме ри ке за из во ђач ке умет но сти ко ју до де љу је „Ке не ди цен тар”. Ту на гра ду је до би ла је за 20 го ди на ра да, а број на пре сти жна при зна ња укљу чу ју и по ча сне док то ра те на чак 35 ко ле џа, уни вер зи те та и кон зер ва то ри ју ма ши ром све та. (Танјуг)

НОВА ПРИЗНАЊА ФИЛМУ ВОЈИНА ВАСОВИЋА

Још две награде за „Сваких 5 минута” Кратки анимирани филм „Сваких 5 минута” редитеља Војина Васовића и аниматора Николе Степковића освојио је 25. признање на светским фестивалима и тиме постао један од најнаграђиванијих домаћих кратких филмова, саопштио је „To Blink Stu dio”. Најновије награде долазе из Америке и Немачке - „Ca li for nia Film Awards Di a mond Award” у Сан Дијегу и Награда публике на „Фестивалу источноевропског филма„ у Јени. У 2011. години филм „Сваких 5 минута” приказан је на више од 80 светских фестивала на свим континентима и добио је позитивне критике, као

23

ПО КРА ЈИН СКИ СЕ КРЕ ТАР ЗА КУЛ ТУ РУ И ЈАВ НО ИН ФОР МИ СА ЊЕ МИ ЛО РАД ЂУ РИЋ О ПРО ТЕ КЛОЈ ГО ДИ НИ

Сви ра пи ја нист ки ња Са ња Би зјак Пи ја нист ки ња Са ња Би зјак до бит ник је Ар тЛинк на гра де за нај пер спек тив ни јег мла дог му зич ког умет ни ка у 2011. го ди ни, а као пр ви у ни зу ње них кон це ра та, ко је на гра да до но си, би ће на ступ ве че рас у Ко лар че вој за ду жби ни. Она ће на овом кон цер ту сви ра ти де ла Фран ца Шу бер т а и Сер ге ја Про ко фје ва. Са ња Би зјак (23) је па жњу при ву кла још као де те, а са да је сти пен ди ста „Royal College of Music” у Лон до ну где се уса вр ша ва код Дми т ри ја Алек с е је ва. По че ла је да учи кла вир у ше стој го ди ни у Му зич кој шко ли „Ко ста Ма ној ло вић” у Зе му ну, где је за вр ши ла ни жу и сред њу шко лу. С два на ест го ди на Са ња Би зјак по ста ла је сту дент Па ри ског кон зер ва то ри ју ма, у кла си Жа ка Ру ви јеа, као нај мла ђа у сво јој ге не ра ци ји и сти пен ди ста вла де Фран цу ске. Шко ло ва ње у Па ри зу за вр ши ла је 2004. са нај ви шом оце ном, да би уса вр ша ва ње на ста ви ла с Алек сан дром За цем на Ака де ми ји у Гра цу и Ели сом Вир са лад зе у Мин хе ну. Иза ње је низ со ли стич ких кон це ра та, са рад ња са Бе о град ском фил хар мо ни јом, фил хар мо ни ја ма из Есе на и Ави њо на, Укра јин ским сим фо ниј ским ор ке стром, Ор ке стром Вој ске Ју го сла ви је, Гу да чи ма Све тог Ђор ђа, на сту пи у Ру си ји, Фран цу ској, Ру му ни ји,

utorak3.januar2012.

и награде за Степковићеву анимацију и признања за оригиналну музику и дизајн звука Владимира Керкеза. Овај филм без речи, који сведочи о неминовности успона и пада свакога од нас, добио је и неколико награда публике и потврдио да и експериментални филм може успешно да комуницира са широким аудиторијумом. Захваљујући успеху филма, редитељ и сценариста Васовић, у избору од више од 4.300 младих аутора, примљен је на „Берлин талент кампус”, где ће у оквиру Берлинског фестивала у фебруару представити свој рад. (Танјуг)

што што је из у зет но ва жно. Тру ди мо се да све оно што су ге не ра ци је пре нас оста ви ле са чу ва мо, уна пре ди мо и оста ви мо сле де ћим ге не ра ци ја ма. Ми слим да је то циви ли за циј ска оба ве за. Тре ћа област је под сти ца ње са вре ме ног кул тур ног ства ра ла штва. Мо ра те има ти усло ве ко ји ће умет ни ци ма омо гу ћи ти да ство ре не што но во и на тај на чин обо га те кул тур ни си -

ма њин ске кул ту ре у Вој во ди ни и за њи хов пу ни ји жи вот у сва ком сми слу, та ко по ку ша ва мо да по мог не мо и срп ској кул тур ној ба шти ни у Ма ђар ској, Ру му ни ји и Хр ват ској”.

- Ту је би ло не ко ли ко за и ста ва жних про је ка та. Нај пре отва ра ње Те ке ли ја ну ма у Бу дим пе шти, као јед ног од нај ве ћих за ду жби нар ских про је ка та, осим Хи лан да ра,

стем и кул тур ни про стор – ис та као је Ђу рић. Па жња је по све ће на и пред ста вља њу на ших ства ра ла ца у зе мља ма окру же ња, на по ме нуо је Ђу рић и из дво јио као вр ло успе шно го сто ва ње у Ис три, као „ја ко до бру пре зен та ци ју вој во ђан ске кул ту ре ко ја је оста ви ла леп ути сак“. Би ла је ва жно и очу ва ње кул тур не ба шти не Ср ба у окру же њу, јер, ка ко на во ди Ђу рић, „као што се за ла же мо за оп ста нак

ван гра ни ца на ше зе мље. Свих ових шест, се дам го ди на има ли смо за и ста ве ли ку уло гу у ре но ви ра њу и одр жа ва њу тог објек та, а има ће мо и убу ду ће. За тим ту је не ко ли ко го ди ди шњи ца ко је су би ле ја ко ва жне, као 250 - го ди шњи ца ро ђе ња Са ве Те ке ли је и 200 - го ди шњи ца смр ти До си те ја Об ра до ви ћа. Две лич но сти ко је су ите ка ко озна чи ле срп ску кул ту ру у овом де лу Евро пе.- под се тио је Ђу рић.

По ред ових ви до ва очу ва ња на ше кул тур не ба шти не, Ђу рић је ме ђу не ко ли ко вр ло за ни мљи вих го сто ва ња са стра не из дво јио го сто ва ње сјај ног бра зил ског му зи ча ра Ег бер та Жи смон ти ја.

- Али, оно што је за пра во би ло до ми нант но и што смо и на ја ви ли кра јем 2010, то је да ће 2011. би ти го ди на Срп ског на род ног по зо ри шта и ми слим да смо то и ис пу ни ли. Про те кле го ди не је ре но ви ра но зда ње СНП - а, и то је нај зна чај ни ји про је кат у кул ту ри 2011. го ди не, ре као бих и не ко ли ко де це ни ја уна зад, јер три де сет го ди на ни је ни шта ура ђе но на одр жа ва њу згра де. Овим на шим про јек том СНП је до би ло из глед и ен те ри јер ка кав за слу жу је, и ка кав за слу жу ју и глум ци и пу бли ка. СНП има уне ко ли ко и из ме њен ме наџ мент, и на чин ра да. Ми слим да смо ус пе ли да за јед нич ким сна га ма ре ак ти ви ра мо и Опе ру и Ба лет, та ко да је сли ка на ше нај зна чај ни је по зо ри шне ин сти ту ци је са да чи ни ми се мно го бо ља. На кра ју, би ли смо и до ма ћи ни Европ ске те а- тар ске кон вен ци је, из у зет но ва жног и зна чај ног ме ђу на род ног удру же ња, та ко да је и то с јед не стра не био и ком пли мент СНП –у али и Вој во ди ни и Ср би ји – ис та као је Ђу рић. Од но вих про је ка та Ђу рић је из дво јио ча со пис „Ин тер кул ту рал ност” као про је кат За во да за кул ту ру, уз све оста ле про јек те ко је, по ње го вим ре чи ма, овај се кре та ри јат по ма же, или је парт нер у њи ма, а има их у про се ку пре ко 1300 го ди шње. Н. П-ј.

„КЛИО“ ОБ ЈА ВИО „АРИ СТО ТЕЛ ИЛИ ВАМ ПИР ЗА ПАД НОГ ПО ЗО РИ ШТА” ФЛО РАНС ДИ ПОН

Пре врат нич ко те а тро ло шко шти во Још од „Пост драм ског ка за ли шта” Хан са Ти са Ле ма на рет ко ко ја књи га је на пра ви ла то ли ку по мет њу ме ђу те а тро ло зи ма као „Ари сто тел или вам пир за пад ног по зо ри шта” Фло ранс Ди пон, ко ју је у пре во ду Мир ја не Ми о чи но вић не дав но об ја ви ла из да вач ка ку ћа „Клио”. Фран цу ска аутор ка ко ја је и од ра ни је по зна та по про во ка тив но сти, овај пут се на ме ри ла да де кон стру и ше Ари сто те ло ву „По е ти ку” и ње не ка те го ри је на зва не све то трој ство: ка тар за, ми ме за и мит, пре и ме но ван у фа бу лу. Не тре ба по себ но на по ми ња ти да је упра во на тој књи зи и уче њу, за сно ва на та ко ре ћи це ла европ ска кул ту ра, не са мо те а тра, па се за то но ва књи га Фло ранс Ди пон и мо же по ре ди ти са Ле ма но вим оства ре њем ко је јој је не са мо вре мен ски прет хо ди ло, не го и су штин ски, јер је рас кр чи ло пут тра ди ци о нал но уста но вље них обра за ца по зо ри шног ми шље ња и прак се, отва ра ју ћи га и за не ка, ако не но ва, он да дру га чи ја мо гу ћа ви ђе ња. Иако у Фран цу ској об ја вље на још 2007, „Ари сто тел или вам пир за пад ног по зо ри шта” код нас сти же у пра во вре ме због то га што умет нич ким по зо ри штем ви ше не до ми ни ра ју драм ски тек сто ви, па са мим тим ни пред ста ве, не го та ко зва ни сцен ски тек сто ви и оно што се нај че шће, упра во по инер ци ји за Ле ма ном, на зи ва пост драм ски те а тар, же ле ћи да се та ко ква ли фи ку је не што раз ли чи то од оно га до сад. „Ова из у зет но зна чај на књи га, ко ја раз би ја те о риј ске кли шее, исто вре ме но је јед на не кон вен ци јал на исто ри ја нај ва жни јих ета па у исто ри ји за пад ног по зо ри шта, пи са на, по ред оста лог, и с на ме ром да се по мог не из ла ску из са вре ме ног ари сто те ли зма ‘ка ко се гле да лац ви ше не би до са ђи вао у по зо ри шту’. У исти мах ви со ко еру дит на и јед но став на, пи са на пре као есеј но као уни вер зи тет ска сту ди ја, књи га Фло ранс Ди пон на ћи ће ши -

рок круг чи та ла ца ме ђу те а тро ло зи ма, по зо ри шним прак ти ча ри ма, сту ден ти ма оп ште књи жев но сти и сту ден ти ма кла сич них је зи ка и књи жев но сти, али и ме ђу обич ним чи та о ци ма ко ји би у њој мо гли про на ћи раз ло ге за ни ма њу за по зо ри ште па и на ду да се у ње му не ће до са ђи ва ти” - на пи сао је из да вач у на ја ви из да ња.

Пр ва про мо ци ја ове ван ред но вред не књи ге одр жа на је у Сте ри ји ном по зор ју, у Но вом Са ду. На њој је пре во ди тељ ка и те а тро ло шки ња Мир ја на Ми о чи но вић от кри ла ка ко јој је пр ви су срет са Фло ранс Ди пон био баш у Сте ри ји ном по зор ју, кроз ча со пис „Сце на“ у ком је Ка та ри на Ћи рић Пе тро вић пре ве ла њен текст о Ари сто те ло вом (не)схва та њу су шти не ан тич ког по зо ри шта.

- Ова књи га је је рес, под сти цај за от пор, за но во, ка кво год да је! – уз бу ђе на је би ла Мир ја на Ми о чи но вић, об ја снив ши да кад се Фло ранс Ди пон усред сре ди ла на Ари сто те ла, на ње га се усред сре ди ла као на дог му ко ја је ја ко од ре ди ла

европ ску по ро дич ну тра ди ци ју, утвр див ши до ми на ци ју тек ста на уштрб пуч ког еле мен та. Мир ја на Ми о чи но вић се сло жи ла са те зом Фло ранс Ди пон да се због то га гле да о ци у по зо ри шту до са ђа ју, ис та кав ши да ј упра во због то га и пре ве ла ње ну књи гу – за то што се и са ма до са ђу је: - Не ма оног те а тар ског ела на ко ји уз бу ђу је, јер је ко ме ди ја дис ква ли фи ко ва на, сти ди мо се сме шног, сти ди мо се сме ха! Уред ник еди ци је „Арс” из да вач ке ку ће „Клио”, у окви ру ко је је об ја вље на књи га Фло ранс Ди пон, Не бој ша Бра дић, сло жио се са те зом да је у књи зи „Ари сто тел или вам пир за пад не ци ви ли за ци је” реч о пре врат нич ком уче њу. Њен пут је, на ша лио се Бра дић, по пло чан ле ше ви ма: - Све оно о че му смо учи ли са да до ла зи под знак пи та ња. Књи га Фло ранс Ди пон је и до слов на са хра на мно штва ауто ра и те о ре ти ча ра ко ји су нам би ли на уч ни узо ри. Ве о ма је уз бу дљи ва, а чак је и не ла год но су о чи ти се са њом. Нај бо ље што све на пи са но ни је са мо до мен те о ри је, не го и жи ва ствар са мно го за ни мљи их при ча. На кра ју, Бра дић је оства ре ње фран цу ске аутор ке на звао кре а тив ним до при но сом схва та њу по зо ри шта. Фло ранс Ди пон је кла си чар по обра зо ва њу и при зна ти струч њак за рим ску књи жев ност. Про фе сор ка је на уни вер зи те ту „Па риз 7”. Аутор ка је де се так књи га, од ко јих је „Homere et Dallas: introduction a une critique anthropologique“ иза зва ла ве ли ку сен за ци ју по из ла ску из штам пе. У њој Фло ранс Ди пон упо ре ђу је Хо ме ро во де ло са те леви зиј ском се ри јом „Да лас”, а успех рим ског по зо ри шта са са вре ме ном по пу лар ном кул ту ром. Сво ја про во ка тив на ис тра жи ва ња на ста ви ла је у књи зи „L‘ Invention de la litterature” у ко јој је реч о за не мар љи вој уло зи чи та ња у ан ти ци. Игор Бурић

24

svet

utorak3.januar2012.

Danska {est meseci na ~elu EU

UKRATKO Novi Ustav Ma|arske BUDIMPE[TA: Protestni skup ma|arske opozicije zbog stupawa na snagu novog Ustava, koji je trebalo da bude odr`an ispred zgrade Opere u Budimpe{ti, zabrawen je, a policija je blokirala ~itavu zonu oko te zgrade, javila je italijanska agencija Ansa.

Ustav Ma|arske, koji je u nedequ stupio na snagu, opozicione partije smatraju nedemokratskim, pa su najavile demonstarcije ispred zgrade Opere, u isto vreme kada vlast u woj ve~eras bude sve~ano obele`avala po~etak primene novog ustava. Novi ma|arski ustav nai{ao na neodobravawe i u zemqi i {irom sveta, a kriti~ari upozoravaju da je u Ma|arskoj pod premijerom Viktorom Orbanom, mo`da nepopravqivo, do{lo do naglog uru{avawa demokratije.

Prema novom ustavu, zemqa se vi{e ne}e zvati Republika Ma|arska, ve} samo Ma|arska. U tekstu ustava izri~ito se spomiwe Bog, a brak se defini{e kao zajednica izme|u mu{karca i `ene i propisuje se da `ivot po~iwe za~e}em.

Kriti~ari isti~u da novi ustav ograni~ava ovla{}ewa suda, ugro`ava medijski pluralizam i ukida nezavisnost sudstva, a da }e kontroverzni zakoni ograni~iti nezavisnost centralne banke, na svakim budu}im izborima prednost dati Orbanovoj stranci Fides i vezati ruke budu}im vladama.

(Ta njug)

dnevnik

BRISEL: Danska je na {est meseci preuzela kormilo Evropske unije, a trudi}e se da tokom tog perioda izgradi finansijski odgovorniju, dinami~niju, zeleniju i bezbedniju Evropu, u kojoj }e proces pro{irewa biti nastavqen dodeqivawem statusa kandidata Srbiji u martu, najavili su u Briselu weni zvani~nici. Danski ministar za evropska pitawa Nikolaj Vamen izjavio je na prezentaciji danskog predsedavawa, uprili~enoj po~etkom decembra, da se nada da }e se proces pro{irewa nastaviti dodeqivawem statusa kandidata Srbiji u martu, kao i odre|ivawem datuma pregovora o pridru`ivawu Crnoj Gori.

Glavni ciqevi predsedavawa Danske EU }e biti da Evropa postane odgovorna, dinami~na, zelena i bezbedna, ali po{to je ekonomska kriza u EU daleko od razre{ewa, ~ini se da }e podsticawe privrednog rasta ostati na vrhu liste vlade u Kopenhagenu. „Naporno }emo raditi na ispuwavawu ovih ciqeva i o~ekujemo konkretne rezultate”, izjavio je Vamen.

Kako se navodi u izve{tajima iz Kopenhagena, Danska koja nije prihvatila evro, preuze}e predsedni{tvo EU u vreme kada zajedni~ka valuta visi o koncu. Danska ambasadorka u Beogradu Mete Kjuel Nilsen rekla je pre nekoliko dana da je Srbija ostvarila impresivne

rezultate na putu ka EU i u martu bi mogla da dobije status kandidata, ali ne treba da ~eka posledwi trenutak za ispuwavawe uslova.

Ambasadorka je objasnila da Srbija, da bi postala kandidat, mora da ostvari napredak u sprovo|ewu dosad dogovorenih obaveza, a to su, podsetila je, po{tovawe sporazuma o integrisanom upravqawu prelazima, saradwa sa Euleksom i Kforom i pronala`ewe re{ewa za inkluzivnu regionalnu saradwu.Nilsenova je odbacila navode da se od Srbije tra`i da prizna nezavisnost Kosova kako bi dobila kandidaturu. Dobri me|ususedski odnosi su od izuzetne va`nosti za EU”, kazala je ona.

(Ta njug)

Irska preuzela predsedavawe OEBS-om BE^: Irska je od 1. januara preuzela jednogodi{we predsedavawe Organizacijom za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS), tokom kojeg, kako je najavio zamenik premijera Imon Gilmor, namerava da radi na re{avawu zamrznutih konflikata, promociji slobode Interneta i ja~awu saradwe me|u zemqama ~lanicama. „Svet se suo~ava s nevi|enim bezbednosnim izazovima i multilateralna saradwa koju je u~inio mogu}im OEBS, potrebnija je sada nego ikada. Irska je opredeqena da podr`i vrednosti OEBS-a i promovi{e mir, bezbednost i po{tovawe qudskih prava, kao i vladavinu prava u evroatlanstkom i evroazijskom regionu”,istakao je Gilmor. On je u saop{tewu povodom

SPEK TA KU LAR NI VA TRO ME TI ZA IS PRA ]AJ STA RE I DO ^EK NO VE GO DI NE

RUSIJA

Ima razloga i za optimizam

Prvog dana 79 mrtvih

Iran tesirao rakete TEHERAN: Iran je ju~e probno ispalio dve rakete u blizinu ulaza u Zaliv nagla{avaju}i time svoju pretwu da }e zatvoriti vitalni pomorski put nafte kroz tesnac Hormuz ukolilo zapad uvede nove ekonomske sankcije i zabrani kupovinu iranske nafte.

Iranska vojska je lansirala dve rakete posledweg dana ratnih ve`bi u vodama isto~no od tesnaca Hormuz, saop{tio je zamenik komandanta mornarice komodor Mahmud Musavi, ~ije re~i su preneli iraski dr`avni mediji. On je najavio da }e tokom dana biti isprobana jo{ jedna raketa.

Domet raketa ispaqenih ju~e iznosi 200 kilometara, ~ime Iran pokazuje da mo`e da pogodi Izrael i ameri~ke vojne baze u regionu, javile su agencije. U nedequ je tokom ve`bi tako|e izvedeno probno ga|awe raketom zemqa-vazduh, rekao je Musavi. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave koje u Zalivu dr`e Petu flotu upozorile su da ne}e dozvoliti zatvarawe tesnaca Hormuz. Na polovini desetodnevnih iranskih vojnih ve`bi SAD su poslale svoj nosa~ aviona U[ Xon C. Stenis kroz tesnac, a Pentagon je to nazvao „rutinskim” prolazom.

(Ta njug)

LONDON, PARIZ, WUJORK, ABUYA: Milioni qudi {irom sveta do~ekali su Novu godinu, uz spektakularne vatromete na gradskim trgovima. Stanovnici ostrva Samoa prvi na svetu su u{li u Novu godinu, jer je ta pacifi~ka ostrvska dr`ava promenila vremensku zonu tako {to je iz posledwe pre{la u prvu zonu. Me|u prvima na svetu Novu godinu do~ekali su i Australijanci koji su se tradicionalno okupili u Sidneju gde je organizovan 12-minutni vatromet koji je posmatralo vi{e od milion i po qudi. Hiqade Moskovqana tradicionalno je do~ekalo po~etak nove godine na Crvenom trgu uz muziku, vatromet i {ampawac, a mnogi od wih su u 2012. u{li na klizaqkama, jer je na najve}em trgu u ruskoj prestonici pre mesec dana postavqeno ogromno klizali{te.U Berlinu se vi{e stotina hiqada qudi okupilo kod Brandenbur{ke kapije na xinovskoj `urci uz velepni vatromet i nastup niza poznatih rok grupa.

U Londonu je mesto okupqawa za oko 250.000 qudi bilo ispred Big Bena, a vatromet je obasjavao nebo nad britanskom prestonicom. I u Madridu je vi{e desetina hiqada mladih do~ekalo Novu godinu na

ulicama i na `urkama koje je gradska ve}nica organizovala u najve}im gradskim sportskim halama.

U Parizu qudi okupqeni na Jelisejskim poqima otvorili su u pono} fla{e {ampawaca, dok se u Rimu na novogodi{wem koncertu okupilo oko 300.000 qudi.U Amsterdamu okupqeni su do~ekali

stranih turista.Na ukupno 13 lokacija u centru grada i na Prateru, du` takozvane „22. Novogodi{we trase”, bile su postavqene bine na kojima su se smewivali muzi~ari raznih `anrova - od disko muzike, preko narodne, klasike do operete.

Tri sata posle pono}i po sredweevropskomvremenu Nova godina

Rat ni ci ne sla ve No vu go di nu Dok se svet radovao novim {ansama i novom po~etku, u Nigeriji koja ima dosta nafte da ne strepi od svetske krize, ratovalo se i za novogodi{nji praznik.U ju~era{wim sukobima izme|u dve susedne zajednice u jugoisto~noj nigerijskoj dr`avi Eboni poginulo je najmawe 50 qudi, saop{tio je portparol vlade.

Predsednik Nigerije Gudlak Xonatan proglasio je ju~e vanredno stawe u severnom delu zemqe, zbog sukoba koje su izazvali islamisti, i najavio da }e u tim oblastima zatvoriti sve grani~ne prelaze sa susednim zemqama. Novo nasiqe u Nigeriji usledilo je nakon niza napada izvedenih u vreme Bo`i}a, koje je, kako se smatra, izvela islamisti~ka sekta Boko Haram, i u kojima je ubijeno najmawe 49 qudi.

Novu godinu posmatraju}i „poqubac” izme|u dve ogromne lutke koje su predstavqale holandsku devoj~icu i de~aka, koji su prilazili jedno ka drugome uz odbrojavawe posledwih sekundi stare godine.

U centru Be~a, uz vatromet i zvuke valcera, novu 2012. godinu do~ekalo je ~ak 800.000 Be~lija i

je do~ekana i na ameri~kom kontinentu. Milion qudi okupilo se na Tajms skveru u Wujorku da bi ispratili staru godinu. Tradicionalnu kristalnu kuglu podigla je peva~ica Lejdi Gaga, da bi odmah krenulo odborojavawe do nove godine ~iji je po~etak ozna~ilo raspr{ivawe vi{e od 2.500 troglastih kristala ku-

preuzimawa predsedavawa OEBSom, najavio da }e nastaviti da radi na osnovu rezultata koje je postigla Litvanija tokom pro{logodi{weg predsedavawa OEBS-om, i odlukama donetim na ministarskom samitu u decembru u Vilwusu, posebno u oblasti prevencije konflikata.Sloboda izra`avawa i sloboda medija u digitalnom dobu bi}e jedan od kqu~nih prioriteta irskog predsedavawa OEBS-om, najavio je on. „Potencijal Interneta za informisawe qudi je jasniji nego ikada. Tako|e, je, na`alost, jasno da raste pretwa po slobodu elektronskog izra`avawa”, ocenio je Gilmor, dodaju}i da je Irska opredeqena da o~uva qudska i osnovna prava u digitalnoj eri.

(Ta njug)

gle postavqene na Tajms skveru.

Oko dva miliona qudi do~ekalo je Novu godinu uz vatromet na pla`i Kopakabana u Rio de @aneiru, u Brazilu, a isto toliko qudi proslavqalo je dolazak 2012. na glavnoj aveniji Sao Paula, najve}eg grada Ju`ne Amerike.

Iako je atmosfera u svetu sumorna, naro~ito zbog finansijske krize, statisti~ki podaci, kada je re~ o privredi, terorizmu i kriminalu pokazuju da jo{ ima razloga za slavqe i optimizam, pi{e britanski „Obzerver”. „Privreda Evrope deluje staro i slaba{no u pore|ewu sa sna`nim, mladim tigrovima iz Azije. Terorizam uteruje strah u kosti svima kod ku}e, ratu u Avganistanu nema kraja, a protesti u Siriji se gu{e nasilno. Ekolo{ko stawe planete se, u najboqem slu~aju, mo`e opisati kao krhko. Kako bi iko, u takvim okolnostima, mogao da veruje u boqe sutra?”, pi{e list. „Ipak, kvalitet `ivota drasti~no se poboq{ao posledwih decenija u Britaniji, Evropi i svetu.

Pretwe odr`ivosti tog razvoja nisu nedoku~ive, ve} se s wima mo`e iza|i na kraj. Za{to onda ne biti optimista?”, poru~uje britanski list.

(Ta njug)

MOSKVA: Prvog dana nove godine u 641 po`aru {irom Rusije `ivot je izgubilo 79 osoba, dok je 213 qudi povre|eno, saop{tilo je ju~e Ministarstvo za vanredne situacije.Prona|ena su tela 79 mrtvih, 213 qudi je povre|eno, dok su vatrogasci spasili 134 osobe. To je mawe u odnosu na 1. januar pro{le godine kada je smrtno stradalo 95 osoba”, naveo je portparol Ministarstva, a prenosi Itar tass.

Naj~e{}i razlozi koji doprinose izbijawu po`ara su pijanstvo i mawak bezbednosne kulture, ocenili su u Ministarstvu, i apelovali na gra|ane da ne zaborave da sve}e, vatrometi, petarde i elektri~ne lampice mogu da izazovu po`are, kao i neuga{ene cigarete. U Rusiji velika ve}ina firmi i preduze}a ne}e raditi do 10 januara.. Ne}e se {tampati ~ak ni novine. (Ta njug)

Kim Yong Un: Bez promena PJONGJANG: Severna Koreja do~ekuje Novu godinu porukom da }e vojska, vladaju}a partija i narod biti „qudski {tit koji }e do smrti” braniti sina i naslednika preminulog lidera Kim Xong Ila. U novogodi{woj poruci koju prenosi dr`avna agencija KCNA ka`e se da }e Severna Koreja sve u~initi da se postigne napredak. Kim Xong Il je preminuo 17. decembra a wegov sin Kim Xong Un u ~etvrtak je progla{en vrhovnim vo|om zemqe tokom ceremonija organizovanih u ~ast wegovog oca, a titulu vrhovnog komandanta dobio je ju~e na sastanku Politi~kog biroa Centralnog komiteta Radni~ke partije Severne Koreje.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun zapo~eo je ju~e drugi petogodi{wi mandat na ~elu svetske organizacije, sa izra`enom namerom da pomogne arapskim zemqama da odr`e kretawe ka demokratiji. Frustracije zbog rastu}eg jaza izme|u bogatih i siroma{nih na koje ukazuju u~esnici pokreta „Okupiraj” u SAD je drugi va`an problem dana{weg sveta, smatra Ban Ki-mun.

ALI ABDULAH SALEH Odlaze}i predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh namerava da ostane u zemqi i po{to napusti vlast pod pritiskom demonstranata koji ve} 10 meseci tra`e wegovu smenu, saop{tio je ju~e visoki zvani~nik vladaju}e jemenske partije. Saleh, koji je vladao 33 godine, ranije je saop{tio da }e otputovati u SAD kako bi, navodno, smawio tenzije u zemqi.

NATALI TARDIVEL Provalnici su tokom novogodi{we no}i opqa~kali ku}u francuske filmske zvezde @ana Pola Belmonda u Parizu, saop{tila je ju~e policija. U stanu se nalazila Belmondova biv{a `ena Natali Tardivel koja je, tako|e, opqa~kana. Izvor blizak istrazi je naveo da je ukraden nakit.Alarm se oglasio tek po{to su pqa~ka{i pobegli sa plenom.

Mi nu la 2011. naj to pli ja u po sled wih 150 go di na PA RIZ: Godina 2011. bila je najtoplija godina u Francuskoj od po~etka 20. veka, sa prose~nim temperaturama od 13,6 stepeni, {to je za 1,5 odsto vi{e u odnosu na normalne temperaturne vrednosti, prema podacima francuske meteorolo{ke slu`be „Meteo Frans”.

Godina 2011. }e i u anale meteorologije u Belgiji u}i kao najtoplija godina od 1833, kada su izvr{ena prva meteorolo{ka merewa, prenosi „Libr Bel`ik”. Izuzev jula, svaki mesec je bio topliji u odnosu na standardne vrednosti, a prole}e je bilo sun~anije nego ikad. Gotovo bi se moglo re}i da smo u prole}e imali leto, na leto smo imali jesen, a na jesen prole}e, objasnio je belgijski meteorolog David Dehenouv.On, tako|e, isti~e da su tri najtoplije godine u Belgiji zabele`ene u pet posledwih godina, a to su 2006, 2007. i 2011. Kako prenosi al`irski ekonomski nedeqnik

„LCE”, temperature koje su zabele`ene u posledwih 10 godina su znatno iznad proseka, a na krajwem severu na{e planete su bile toliko visoke da arkti~ki led nikada nije bio tawi. Taj rezultat je utoliko zna~ajniji {to je godina 2011. do maja meseca bila pod veoma velikim uticajem klimatskog fenomena poznatog kao „La Niwa”, koji se u redovnim razmacima odvija na Pacifiku i koji je poznat po svom efektu hla|ewa.

Ovogodi{wa „La Niwa” bila je jedna od najja~ih u posledwih 60 godina. Ovaj fenomen je odgovoran za neke ekstremne meteorolo{ke epizode tokom godine - su{a u isto~noj Africi i na jugu Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, poplave u Africi i u ju`noj Aziji, kao i u isto~noj Australiji.

Svetska meteorolo{ka organizacija insistira na tome da je 2011. godina najtoplija od svih godina u kojima je zabele`ena umerena i sna`na „La Niwa” (1989, 2000, 2008), podse}aju}i da je 13 najtoplijih godina registrovano me|u posledwih 15 – posle 1997. godine. „Na{i nau~ni podaci su ~vrsti i nepobitno dokazuju da se svet zagreva i da su uzrok porasta temperatura qudske aktivnosti”, obja{wava Mi{el @aro, generalni sekretar Svetske meteorolo{ke organizacije, dodaju}i da je koncentracija {tetnih gasova u atmosferi sve ve}a i bli`i se nivoima koji odgovaraju porastu temperatura od 2,0 do 2,4 Celzijusova stepena, iako su se zemqe obavezale da }e u~initi sve kako temperature ne bi pre{le drugi podeqak Celzijusove skale.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

utorak3.januar2012.

NO VA VLA DA HR VAT SKE O NA SLE \E NIM PRO BLE MI MA

Pu si}: Hr vat ska }e po vu }i tu `bu pro tiv Sr bi je ZA G REB: No vi pre mi jer Hrvtske Zoran Milanovi} je u novogodi{noj ~estitki naglasio da je novi kabinet duboko svestan da }e odluke u 2012. go-

dini umnogome odrediti hrvatsku budu}nost. To je golema odgovornost, naglasio je Milanovi}.

- Uz jasnu viziju i odlu~nost u sprovo|ewu dobrih i odgo-

vornih odluka zajedni~ki mo`emo posti}i ciq, a to je - boqi `ivot za sve na{e gra|anke i gra|ane. Premijer je pozvao na saradwu sve koji imaju do-

bre ideje, a `ele da doprinose za jed ni~ kom bo qit ku i na pretku. [efica hrvatske diplomatije Vsna Pusi} je bila mnogo konkretnija. Ona je u izjavi “Jutar-

SA OP [TE WE EVROP SKE UNI JE

Tr go vin ski uslo vi za Za pad ni Bal kan BRI SEL: Evropska unija je donela odluku o produ`ewu trgovinskih preferencijala za zemqe Zapadnog Balkana. Produ`ewe izvanrednih autonomnih trgovinskih preferencijala va`i do kraja 2015, navedeno je u saop{tewu EU. Privrede zemaqa zapadnog Balkana time }e nastaviti da koriste prednosti, koje su uspostavqene 1. januara 2011. i neograni~eni bescarinski pristup tr`i{tima EU za gotovo sve proizvode poreklom iz ovih dr`ava i teritorija, isti~e se u saop{tewu.

(Ta njug)

No va tr `i {ta ra da za Bu ga re i Ru mu ne SO FI JA: Nema~ka i Italija otvorile su od po~etka ove godine svoja tr`i{ta rada za Bugare i Rumune, saop{teno je u Sofiji. Nema~ka je od 1. januara omogu}ila Bugarima i Rumunima da rade u oblasti poqoprivrede do {est meseci bez ikakvih dozvola, a do sada je ta mogu}nost bila ograni~ena do 55 dana. U ostalim sektorima Bugari i Rumuni }e mo}i da rade uz specijalnu dozolu, koja }e biti neophodna sve do isticawa prelaznog perioda za gra|ane iz Bugarske i Rumunije koji isti~e tokom 2014. godine.

Bugarsko Ministarstvo rada i socijalne politike saop{ti-

lo je da je dobilo pismo iz Rima sa obave{tewem da Italija otvara tr`iste rada za Rumune i Bugare. Bugarski premijer Bojko Borisov zahvalio je italijanskom kolegi Mariju Montiju, naglasiv{i da ‘’bugarska vlada podr`ava odgovornu poziciju Italije u ja~awu evropske integracije putem otvarawa tr`i{ta rada’’.

Velika Britanija, Irska i Holandija potvrdile su da wihova tr`i{ta rada ostaju zatvo re na za bu gar ske rad ni ke.Bugarska i Rumunija postale su ~lanice Evropske unije 1. januara 2007. godine.

(Ta njug)

SLOVENIJA

Zo ra nu Jan ko vi }u pre te smr }u QU BQA NA: Slovena~ka policija odlu~ila je da uvede posebne mere kako bi za{titila gradona~elnika Qubqane i najverovatnije novog slovena~kog premijera Zorana Jankovi}a, po{to je wegova porodica primila nekoliko pretwi smr}u, objavio je slovena~ki list „Dnevnik”.

Policija nije iznela detaqe na koji na~in }e {tititi Jankovi}a, ali }e, kako „Dnevnik” prenosi, pratiti wegovo kretawe tokom novogodi{wih praznika. Jankovi} nije jedina politi~ka li~nost koja je primila pretwe smr}u po{to je Slovena~ka demokratska stranka Janeza Jan{e postavila na svom sajtu pogrdne komentare da je on pobedio na izborima zahvaquju}i glasovima neslovena~ke zajednice, koja je bila „primorana da glasa za wega”, prenela je agencija STA. Pretwe upu}ene Jankovi}u „Dnevnik” povezuje s negativnom kampawom koja je protiv wega vo|ena pre i posle izbora,

wem listu” kazala da }e Hrvatska povu}i tu`bu za genocid protiv Srbije, jer se wome podsti~u „niske strasti, {to nije moralno prema narodu”. „Kada je re~ o tu`bama, postoje dve mogu}nosti. Jedna je re{avawe problema kao {to su nestala lica, opqa~kana imovina i procesuirawe ratnih zlo~ina. Druga je da se na du`e vreme u regionu odr`ava sukob niskog intenziteta”, rekla je Pusi}eva u intervjuu za „Jutarwi list”.

Pusi}eva je dodala i da je takav izbor „ne samo neodgovoran prema gra|anima obe dr`ave, ve} i nemoralan”. „Dr`a}emo se toga da smo dobili poverewe gra|ana na izborima, ne da bismo zavaravali qude, ve} da re{avamo wihove probleme i olak{amo im `ivot”, naglasila je Pusi}eva.

(Ta njug )

DAN @ALOSTI U MAKEDONIJI

Umro Ki ro Gli go rov SKO PQE: U 94. godini u Skopqu je, u svom domu, pro{le no}i umro Kiro Gligorov, nekada{wi ~lan Predsedni{tva SFRJ i prvi predsednik nezavisne Republike Makedonije. Gligorov je bio jedan od vode}ih makedonskih politi~ara u vreme socijalisti~ke Jugoslavije, ali i nakon wenog raspada i osamostaqewa Makedonije.

Gligorov je sredinom devedesetih pre`iveo atentat. Rawen je u atentatu izvr{enom ispred hotela „Bristol“ u Skopqu 3. oktobra 1995. i uspe{no se oporavio.

Ro|en je 3. maja 1917. godine u [tipu. Gimnaziju je zavr{io u Skopqu, a 1939. i Pravni fakultet na Univerzitetu u Beogradu. U me|uratnom periodu bio je bankarski ~inovnik, potom se bavio advokaturom. Bio je u~esnik partizanskog pokreta od 1941. godine, kao i ve}nik

AVNOJ-a i ~lan Prezidijuma privremene Narodne skup{tine Jugoslavije.

U vreme Jugoslavije, obavqao je niz najvi{ih funkcija na federalnom nivou, kao i u Savezu komunista Jugoslavije izme|u ostalog bio je potpredsednik vlade (SIV-a), ~lan Predsedni{tva SFRJ, ~lan Centralnog komiteta SKJ, a vi{e puta je biran za poslani-

IN TER VJU MI NI STRA OD BRA NE AUSTRI JE BE^ KOM „STAN DAR DU”

Ne ma~ ka po gre {i la oko sta tu sa Sr bi je BE^: Ministar odbrane Austrije Norbert Darabo{ smatra da je pogre{no {to Srbija u decembru nije dobila status kandidata za ~lanstvo EU i ocewuje da Nema~ka lo{e procewuje situaciju. „Nisam zadovoqan evropskim stavom u vezi Srbije iz bezbednosno-politi~kih razloga, jer pitawe dodele statusa kandidata Srbiji prevazilazi samo Srbiju i ti~e se u {irem smislu i na{ih vojnika na Kosovu. Upozorio bih EU da Srbiji ne zatvori vrata jer bi to oja~alo one snage u Srbiji, koje ne idu u pravcu Evrope, i to bi ugrozilo stabilnost u regionu, i nacionalisti~ke snage bi sputavale aktuelnu vladu. To bi bio fatalan signal za ceo zapadni Balkan”, naglasio je Darabo{ u intervjuu be~kom dnevniku „Standard”.

On je rekao, upitan da li je poku{ao pre Samita u decembru da uti~e na odluku u vezi Srbije, da je hvalio stav {ef austrijske diplomatije Mihaela [pindelegera koji se zalagao za odlagawe odluke o statusu kandidata za dva do tri meseca, ali da su Nemci po{li sasvim drugim smerom. „Ne `elim da napadam Nema~ku, ali veto na Samitu u vezi statusa kandidata je do{ao iz Nema~ke.

Mislim da Nemci pogre{no procewuju situaciju. Srpska vlada je zainteresovana za re{ewe, ali je wen uticaj ograni~en. Postoje o~igledni napori da se nestabilnost, koja je nastala na Kosovu, svali na vladu u Beogradu”, istakao je Darabo{.

On je, u vezi zahteva nema~ke kancelarke Angele Merkel, koje je iznela tokom posete Beogradu, u vezi ukidawa paralelnih struktura, ocenio da je „letva” za srpsku vladu bila veoma visoka. Darabo{ je naglasio da vidi „po{tene napore srpske vlade za re{ewe pitawa na severu Kosova”, koji bi bili takvi, kako je dodao, „da bi srpska strana priznala nezavisno Kosovo”. „Prema Srbima sa severa Kosova se vlada jasno izjasnila. Ne

mo`e biti da se srpskoj vladi iz toga plete om~a zato {to Srbi na Kosovu nisu ispunili uslove”, poru~io je austrijski ministar iz redova Socijaldemokatske partije

Nor bert Da ra bo{

(SPO). Darabo{ je ocenio da je re{ewe spre~eno od strane Srba na Kosovu, koji se, uz izuzetak jednog

lan signal ako se ne bi Srbiji dao status kandidata, i Nema~ka ostala na svojoj poziciji. Srbija je ispunila svoje bezbednosno-politi~ke zadatke, i sada se mora Srbija tretirati sli~no kao Hrvatska”, rekao je Darabo{ koji je, ina~e, pripadnik gradi{}ansko-hrvatske mawine.

On je izrazio nadu da ne postoje drugi motivi u evropskim vladama, kao {to su pitawa mawina, dodaju}i da EU ne mo`e da priu{ti da se Srbiji ne da status kandidata. „Ne radi se o me{awu u unutra{we stvari Srbije, ali moramo oja~ati demokratski razvoj, koji jo{ nije okon~an”, poru~io je Darabo{.

Upitan da li je druga~ija politika mogla spre~iti nasiqe tokom leta i na jesen na severu Kosova usled kojeg su povre|eni i vojnici iz Austrije on je odgovorio da to nije bilo mogu}e, i da je nasiqe bilo „rukovo|eno” od strane nacionalisti~kih snaga. „Bilo je i pla}enika iz Srbije.

Radi se pre svega i o interesima {vercera srpske i albanske strane”, uveren je austrijski ministar. On je podsetio da je Austrija priznala nezavisnost Kosova i

Kandidatura pre iz bo ra Upitan da li veruje da }e Srbija na slede}em Samitu EU u martu dobiti status kandidata Darabo{ je odgovorio da je, iako to nije tako popularno, za bezbednosno-politi~ku stabilnost bitno da Srbija dobije status kandidata i to pre izbora.

gradona~elnika, ne pridr`avaju dobronamernih saveta vlade iz Beograda.

Prema wegovim re~ima mirovni proces na zapadnom Balkanu je ugro`en ako nacionalisti~ke snage na slede}im parlamentarnim izborima na prole}e pobede, jer bi onda Srbi na severu Kosova dobili signal da mogu raditi {ta `ele. „U Srbiji je ve}ina za pristupawe EU, i jednoj ve}ini je to va`nije od pitawa Kosova. Bio bi fata-

da kosovska vlada ima vlast nad granicama, te da „carinska pitawa” moraju da se reguli{u iz Pri{tine. „Srpska vlada je u~inila sve {to je mogla. Vi{e nije mogu}e i kazniti je zbog toga {to ula`e napore, ali vi{e nema mo} nad zahtevima Srba na severu Kosova, nije fer. Austrijanci, koji su povre|eni, ina~e `ele ponovo da se vrate na Kosovo”, zakqu~io je Darabo{.

(Ta njug)

JAV NA PO TRO [WA BiH NA PO ^ET KU 2012.

Vlast na mer no ne sank ci o ni {e ra si pa we a u kojoj su ga anonimni pojedinci prikazivali kao politi~ara - tajkuna za koga su glasali „novi” slovena~ki dr`avqani iz nekada{wih jugoslavenskih republika.

(Ta njug)

SA RA JE VO: Centar za zastupawe gra|anskih interesa (CPI), nevladina organizacija u Bosni i Hercegovini, na osnovu potro{we pokazane na stratu nove godine, ocenio je da }e javna potro{wa na svim nivoima u BiH u ovoj godini biti ne{to ve}a od pro{logodi{we. Broja~ buxetske potro{we instaliran u Sarajevu, ta~no u pono} 31. decembra do{ao je do broj-

25

ke od 8.672.400.000 konvertibilnih maraka (KM) potro{enih buxetskih sredstava u 2011. godini, saop{tio je CPI. Broja~ je u pono} resetovan da po~ne sa brojawem potro{we u novoj godini i ona je u sekundi sko~ila sa 275 KM u 2011. godini na 282 KM u 2012. godini. „Sad je ve} potpuno jasno da vlast namerno ne donosi normative javne potro{we i ne propisuje sankcije

za one koji rasipaju i zloupotrebqavaju novac koji su im poverili gra|ani BiH”, smatraju u CPI-u.

Osim broja~a buxetske potro{we u Sarajevu, gra|anima je na raspolagawu i onlajn broja~ potro{we na intrenet stranici CPI posredstvom koje se mogu redovno informisati o protoku novca blagajne BiH. (Ta njug)

ka Savezne skup{tine.

Od 1974. do 1978. godine bio je predsednik Skup{tine SFRJ. Bio je profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog Univerziteta i objavio je niz nau~nih i stru~nih radova iz oblasti ekonomije, ali i politi~ke publicistike.

Za predsednika Republike Makedonije izabran je 27. januara 1991. godine.

Na predsedni~kim izborima 16. oktobra 1994.

Kiro Gligorov je ponovo izabran za predsednika sa petogodi{wim mandatom.

Na funkciji predsednika Makedonije nalazio se do 1999.

Na po~etku raspada Jugoslavije, pozvao je makedonske vojnike da se povuku iz JNA, a potom sa generalom Blagojem Axi}em dogovorio mirno povla~ewe jedinica JNA iz Makedonije.

Kako je saop{teno iz wegovog kabineta, Gligorov }e biti sahrawen u utorak na gradskom grobqu u Skopqu, u krug porodice.

(Ta njug)

MARIBOR

Pre sto ni ca kul tu re 2012.

MA R I B OR: Portugalski grad Gimarais i slovena~ki Maribor izabrani su za evropske prestonice kulture 2012, tokom koje }e svojim razli~itim programima ukazivati na kulturno bogatstvo i raznolikost Evrope, ali i wenu zajedni~ku istoriju i vrednosti.

Evropska prestonica kulture je grad koji Evropska unija odredi da tokom jedne godine organizuje seriju kulturnih doga|aja sa sna`nom evropskom dimenzijom. Ideja o evropskoj prestonici kulture za`ivela je 1985. godine sa ciqem da se Evropqani okupe i poka`u bogatstvo i raznolikost evropske kulture, ali i wihovu zajedni~ku istoriju i vrednosti.

Maribor }e 2012. godine raditi pod sloganom „^ista energija” koji je zasnovan na ideji da je kultura kreativna energija i generator razvoja i dru{tvenog anga`ovawa.Maribor i okolni partnerski gradovi u isto~noj Sloveniji planiraju da koriste otvorene prostore kao glavne ta~ke kreativnosti i uspostavqawa veza.

Ceo mariborski program „Evropske prestonice kulture” zasnovan je na razvoju i u~ewu i inkluziji svih dru{tvenih i etni~kih grupa sa posebnim naglaskom na deci, starima i najugro`enijoj populaciji. Akcenat }e biti stavqen na savremeno stvarala{tvo, ali i wegovo pore|ewe sa istorijskim umetni~kim pokretima poput avangarde, socrealizma ili modernizma.

Ciq je razmotriti pitawe identiteta u savremenom svetu visokih tehnologija, a tema virtuelnog nasuprot realnom svetu bi}e polazna osnova za raspravu o vezama umetnosti, kulture, nauke, energije i ekonomije. Evropska prestonica kulture je grad koji Evropska unija odredi da tokom jedne godine organizuje seriju kulturnih doga|aja sa sna`nom evropskom dimenzijom.

Pripreme za titulu evropske prestonice kulture ~esto poslu`e kao zna~ajna kulturna, dru{tvena i ekonomska prilika gradu i poma`u u wegovoj urbanoj regeneraciji, izmeni imixa i poboq{awu profila na me|unarodnom nivou. Atina je bila prva evropska prestonica kulture. Beograd `eli da titulu prestonice kulture dobije 2020. godine. Va`e}i konceprt EU traje do 2019. godine, ali je Beograd ponudio 10-godi{wi koncept koji, prema re~ima zaposlenih na projektu, pokazuje {ta posle 2019.

(Ta njug)

utorak3.januar2012.

GLOBUS

c m y

26

dnevnik

Идеш ли у пљачку – закључај телефон Д

В

Да вам одрепујем нешто о Исусу...

икар из Девона постао Интернет хит након што је одреповао причу о Исусовом рођењу Пречасни Гевин Тајт (40) снимио је себе док репује стихове из јевенђеља по Луки. Видео се зове „Битбокс прича о рођењу”, а викар се у њему појављује као наратор, пастир и анђео. Тајт је пре него што је постао викар, био професионални бит-

војица лопова ухапшена пошто је један од њих случајно позвао полицију. Два младића опљачкала су продавницу „Таргет” у Медисону у Висконсину, и однели неколико десетина дискова са музиком и игрицама. Један од њих држао је мобилни телефон у џепу, и током комешања и бекства телефон је случајно „сам” окренуо број хитне службе. Оператер је одслушао део разговора у којем су они буквално препричали шта су урадили, позив пребацио полицији, па су позорници скоро читав сат слушали како лопови причају о промени аутомобила, броје дискове и договарају се где ће их продати. Када су стигли до друге продавнице дискова, тамо их је чекала полиција. Обојица су ухапшени и оптужени за пљачку.

Облачно с јабукама

Б

ританска улица засута јабукама које су падале „са неба”. Необични инцидент догодио се у Керслију у Ковентрију, где је већ данима дувао јак ветар. Уместо очекиване кише, улицу су засуле јабуке, на опште запрепашћење пролазника. „Јабуке су почеле да падају са неба, а саобраћај је стао, пошто нико није могао

боксер. Потом се заредио, али страст ка битбоксу није нестала облачењем свештеничке одоре. „Дружио сам се са реперима, али признајем да је права уметност преточити стих у ‘риму’”, рекао је Тајт. На идеју да одрепује нешто о Исусу дошао је читајући Библију. „Питао сам се да ли је могуће одреповати јеванђеље”.

да верује шта види. Пошто су биле зелене и тврде, ударале су по шофершајбнама као камење”, рекао је један возач. Чудну „метеоролошку” појаву истражила је и локална полиција. „Јабуке су вероватно захваћене страховитим налетом ветра сличног торнаду из неког воћњака или баште, и полетеле су неколико стотина метара пре него што су почеле да падају”, саопштила је полиција у Керслију.

Глупи родитељи Замислите да имате пет година и да вам родитељи за поклон дају пола сендвича и лук? Амерички водитељ Џими Кимел замолио је родитеље да својим клинцима дају лажне божићне поклоне, а онда снимају њихове реакције. Наравно, упутство за прављење видеа који ће касније бити емитовани у његовој емисији било је само да ти поклони буду „страшно, страшно глупи”. Шта мислите како су клинци реаговали када су одмотали украсни папир и видели паковање јаја, до пола поједен сендвич, кромпир, „He lo Kitty” мајицу намењену дечаку...?

Пиво с укусом правог злата

Деда мразе, убићу те!

Ч

Р

азмажена британска тинејџерка написала је Деда Мразу претњу смрћу! Родитељи Мекиде Остин (13) из Бедфорда мислили су да искористе шансу док њихова мезимица не порасте и замоле је да напише „традиционално” писмо Деда Мразу, каже да ли је била добра девојчица ове године и наведе које поклоне би волела да пронађе под јелком. Девојчица је навела да жели најновији „блекбери”, „Конверс” патике, фирмиране наочаре за Сунце и одећу и новац. Такође, Деда Мраз би морао да јој обезбеди упознавање са

еси су одлучили да изреку „Пиво је течно злато Чешке” претворе у стварност, па су произвели пиво које не само што има „укус злата” већ се у њему и налази племенити метал од 24 карата. Творац овог необичног пива, Марек Пјетоњ, каже да га прави тако што у сваку флашу од 0,7 литра стави и танку плочицу 24-каратног злата, а приликом пуњења флаше пивом плочица се распада на љуспице. Прву серију од 60 флаша пива „са укусом злата” он рекламира као „Ин пиво за асполутну мањину”. Пиво је назвао „Фауст” јер асоцира на алхемичаре, а то име садржи и слова „Ау”, хемијску ознаку злата.

М

Спавај ми, медо...

оже да буде поприлично стресно искуство када у подруму своје куће затекнете медведа (?!). Једно поподне било је веома узбудљиво у Мадисон Трејлу, поготово једном мајстору за кабелску телевизију који је ушетао у подрум куће да нешто поправи и тамо затекао огромног медведа који је спавао. Локална ТВ станица снимила акцију преношења успаваног медведа у заштитна кола, а како се медвед створио у подруму куће и овом делу Њу Џерсија, уопште никоме није јасно. Амерички медији извештавају да је меда од око 250 кг уочен како лута тим подручјем раније тог послеподнева. Изгледа да се уморио од шетње и одлучио да мало предахне, а топли подрум му се учинио као одлично место за то.

Мајстор који је затекао успаваног меду био је прибран и одмах позвао ветеринарску службу. Међутим, успавани меда се у међу-

времену пробудио и одлучио да настави шетњу, али су га ветеринари пратили и убрзо лоцирали и сада траже дом за њега.

тинејџерским сензацијама Џастином Бибером и Остином Махоном. Али, оно што је шокирало њену маку Трејси била је пропратна порука Деда Мразу. „Ако не добијем најмање две од наведених ствари, убићу те, а твоје глупаве ирвасе ћу скувати и послужити бескућницима”, написала је Мекида. Доказ да у неким породицама деца воде главну реч је и чињеница да су њени родитељи за „Дејли мејл” рекли да ће се потрудити да јој испуне све жеље са списка. „Мекида има само 13 година, али је веома упорна и својеглава. Боље би нам било да почнемо да ‘штиклирамо’ ствари са њеног списка”, рекли су Остинови.

Да ли бисте поновили овај трик

У

колико имате „лаптопова на бацање”, што да не... Ричард Вајзмен је професор психологије који воли да изводи трикове, или како он то воли да каже, да „истражује срећу, перцепцију и обману”. Управо из тог разлога је на Јутјуб канал поставио видео у којем се игра са срећом, тачније чашом воде изнад лаптопа. Све што вам је потребно је парче папира, чаша воде, много среће...или пара за поправку компјутера. Срећно.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

utorak3.januar2012.

POMEN

27

3. 1. 2008 - 3. 1. 2012.

Sa tugom obave{tavamo prijateqe i kom{ije da je u 79. godini preminula

Sava Risti}

Qubica Kosanovi}

^etiri tu`ne godine su pro{le od kada nisi sa nama, ali si ostao u na{im srcima, gde ve~no `ivi{.

Ispra}aj pokojnice je u sredu, 4. januara 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Po~ivaj u miru Bo`ijem, i neka te An|eli ~uvaju.

Porodica Risti}.

O`alo{}eni: }erka Mileva, zet Herbert i unuka Tamara Fr端nd.

44583

Posledwi pozdrav seki

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

44430

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno.

Telefoni: 063/521-559, 063/539-051.

43517

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida - {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, le~ewe 7 dana, deda Rado{.

Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797.

44101

PRODAJEM bukova i bagremova drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Isporuka brza i ta~na. Telefon 063/7719142, 061/617-22-19.

44208 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

44309

44581

Dana, 1. 1. 2012. godine preminula je na{a mama, baka i prabaka

Smiqani Ro{uq

Qubica Do{en 1920 - 2012.

od tetka Mare Pani}, sestre Svetlane [e}erov, Dejana i Branke.

Sahrana je danas, 3. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na gradskom grobqu, u Oxacima.

O`alo{}eni: weni najmiliji.

44585

OG/1

Opra{tamo se od na{e drage

Posledwi pozdrav prijateqici

Mire dobrog ~oveka i velikog prijateqa na{e porodice.

Borki Gvozdenac

S po{tovawem je se se}aju: Sini{a, Svetlana i Qubica.

od Qiqe Luka~ sa decom.

OG/2

44571

Dana, 31. 12. 2011. godine je preminula na{a draga i voqena sestra i tetka

Posledwi pozdrav

Borka Gvozdenac 1950 - 2011.

Isidoru Vuki}evi}u Bi}e{ sa mislima.

nama,

u

na{im

Sahrana }e se obaviti u utorak, 3. 1. 2012. godine, u ^urugu.

Ispra}aj je iz kapele u 13 ~asova.

O`alo{}eni: bra}a Rajko, @ivko, Zdravko, @arko, Veqko i sestre Jela i Bosiqka sa porodicama.

Jasna, @u`ana i Bratislav.

OG/3

44570

28

^iTUQe l POMeni

utorak3.januar2012.

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu, svekru i dedi

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka

Panta Nenadovi}

Nikoli Markovi}u

3. 1. 2005 - 3. 1. 2012.

Sahrana je u sredu, 4. januara 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: supruga Milica, sinovi Igor i Boris sa porodicama.

Sa qubavqu i ponosom ~uvamo te od zaborava u svojim srcima.

Ru`ica Petrovi} Cica 1937 - 2011.

Tvoji najmiliji: Sowa, Aleksandar i Olgica.

Sahrana je obavqena 2. 1. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin i }erka sa porodicama.

44575

44579

44584

Posledwi pozdrav dragoj

Preminula je u 61. godini na{a draga

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN 3. januara, na Alma{kom grobqu, u 11.30 ~asova, na{em dragom

TU@NO SE]AWE Deset godina, odnosno 23 godine nisu sa mnom moji najmiliji.

Mladen

Branislava

2001 - 2012.

1989 - 2012.

Krgin Te{ko je i bolno `iveti bez vas, va{e pa`we i dobrote.

Nikada vas ne}u zaboraviti.

Va{a najmilija.

44558

Sa tugom javqamo svima koji su poznavali i voleli

Mirjanu Jovanovi} ro|enu Alimpi}

Olgi Momirovi}

Smiqana Ro{uq ro|. Pani}

Irena i Boca.

Sahrana je danas, 3. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, u Titelu.

Milanu Nikoli}u Se}awa ne blede, tuga ne prolazi, u na{im srcima i mislima osta}e zauvek.

Tvoji: supruga i }erka.

da nas je ona 31. 12. 2011. godine, zauvek napustila, ostavqaju}i nas da za wom ve~no tugujemo.

Ispra}aj }e se obaviti u utorak, 3. 1. 2012. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

44559

44578

43949

Posledwi pozdrav dragoj baka Olgi.

GODI[WI POMEN Navr{ava se godina od kako je preminula

Olga Momirovi}

Jelena Kozarov

Se}a}emo je se s po{tovawem i qubavqu.

Mila na{a majko, bez tebe ni{ta nije kao pre.

O`alo{}eni: sin Milan, suprug Du{an, unuke Du{ica i Gordana, snaja Sne`ana i svekar Milan.

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav

44572

Opra{tamo se sa velikim bolom od }erke i sestre

Rajku

Rajku

ro|. Ristivojevi}

Hvala ti za sve.

od Milana sa porodicom.

od brata Mi}e sa porodicom.

44587

44586

Ru`a Suboti}.

Sin Dragan i snaja Ranka.

44501

44577

POMEN

Posledwi pozdrav tetka

POMEN

SE]AWE na na{eg dragog supruga, oca i dedu.

mojoj dragoj majci

Smiqane Ro{uq ro|. Pani}

O`alo{}ene: majka Jelica i sestra Marija.

Olgi Momirovi}

Qubici Zdjelari} 3. 1. 2010 - 3. 1. 2012.

Porodica Grbi}: Radmila, Vesna, Stevan i Aleksandar.

Zauvek sa mnom u najlep{im uspomenama, se}awima.

Dobrivoje Marinovi}

Svetislav - Mali{a Kotarac

3. 1. 2011 - 3. 1. 2012.

Dani prolaze, bol i tuga ostaju.

Tvoja Mira.

S qubavqu i po{tovawem, supruga Nada i unuka Jovana.

44365

44550

Navr{ava se sedam tu`nih godina od kako nisi sa nama.

Zauvek ostaje se}awe na tebe.

Tvoji najmiliji.

44569 44574

Posledwi pozdrav dragoj Qubi

Dana, 1. januara zauvek nas je napustila na{a

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od smrti moje majke.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je posle duge i te{ke bolesti 30. 12. 2011. godine preminuo

Milojka [eguqev

Isidor - Isa Vuki}evi}

Olga Momirovi} Qubici Kosanovi}

ro|. 1920. god.

Sahrana je danas, 3. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Hvala joj za svu qubav i dobrotu koju nam je nesebi~no pru`ala.

O`alo{}eni: Milan, Nata{a i Brana.

44573

44211

Svakim danom sve vi{e mi nedostaje{.

1933 - 2011.

od Lake.

Tvoja }erka Milana, zet Jovica, Seka i prija Marica Krsti}.

Sahrana je obavqena u prisustvu ~lanova u`e porodice prema wegovoj izri~itoj `eqi.

O`alo{}ena porodica Vuki}evi}.

44564

44227

44551

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

Pravdoqub Nikoli}

utorak3.januar2012.

POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

1938 - 2011.

Stefanija Reqi} Sejka

Na{em dragom suprugu, tati i deki da}emo ~etrdesetodnevni pomen u sredu, 4. januara 2012. godine na ka}kom grobqu.

Danas, 3. januara ti je ro|endan. Po~ivaj u miru Bo`ijem, an|ele moj.

S qubavqu tuguju wegovi najmiliji.

Tvoji: suprug Slavko, unuke Isidora, Jovana i k}i Sne`ana.

44555

44552

POMEN

Cveta Dimitrijevi}

3. januar 1986.

3. januar 2012.

@arka \uki}

Sahrana mile nam pokojnice }e biti 3. 1. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sin Tomislav, unuk Marko i snaja Slavica.

26. 12. 2000 - 26. 12. 2011.

Nenad - Neca Nonin 4. 1. 2008 - 4. 1. 2012.

44567

Dragoj majci

Sa qubavqu i tugom ~uvam uspomenu na tebe.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Qubica Nakaradi}

29

Ilona Stani{i} Ica

Posledwi stricu

pozdrav

Wen sin Miodrag.

Supruga Kata.

44549

44554

dragom

POMEN

Rajko Suba{i} Ve~no zahvalni za sve {to si u~inila za nas. Za sobom si ostavila prazninu, ali vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav. ^uvamo te u mislima i u na{im srcima.

Qubo Nakaradi}

Porodica Sve}wak: Igor, Biqana, Tatjana i Viktorija.

S qubavqu i tugom sinovi: Boro i Milorad sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 4. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

44582

44580

1943 - 2011.

Sahrana je danas, 3. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sreto M. Mumovi}

Polazak je ispred ku}e `alosti, ul. Kninska 60 u Veterniku, u 12.30 ~asova.

Rajku Suba{i}u O`alo{}eni: supruga Dobrila, sinovi Goran i Zoran, snaje Marija i Zorica i unu~ad Milan, Marko, Nikola, Natalija i Sofija.

44565

1943 - 2011.

Dragi tata, ove dvadeset ~etiri godine nisu dovoqne ni za trunku zaborava...

od Mile i Zdravke sa porodicama.

Tvoja deca: Radmila, Sreto, Dragiwa i Andrija sa porodicama.

44566

44561

S tugom u srcu i du{i dana, 2. 1. 2012. odr`an je ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom i nikad zaboravqenom.

Milan M. Aleksa 1986 - 2011.

Te{ko je `iveti rawene du{e, videti te svuda a nigde te ne na}i.

Vreme koje prolazi samo produbquje prazninu koja je ostala tvojim preranim odlaskom.

Bilo je lako i lepo voleti te, ali te{ko, prete{ko izgubiti te.

Tvoji `ivotni ciqevi i `eqe bi}e vodiqe kroz na{ daqi `ivot.

Tvoji najmiliji.

59745/P

tv program

utorak3.januar2012.

Лесли Ен Даун

Кра ље ва гар да

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу И вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Ко ман дант Аугу стус Тал берт био је по нос Кра ље ве гар де, елит не бор бе не је ди ни це ко ја је шти ти ла кра љев ску по ро ди цу. Али ка да је из дао кра ља удру жив ши се са злим лор дом Мор то ном да на пад ну за мак, гар ди сти бе же с пре ле пом прин це зом Гвен до ли ном и ње ним ми ра зом – ков че гом пу ним зла та. Уло ге: Ерик Робертс, Рон Перлман, Лесли-Ен Даун Ре жи ја: Џонатан Тјyдор (РТВ 1, 20.10) 08.00 Освета снежне краљице, филм 09.05 Краљица, цртани 09.20 Дочек Деда Мраза 10.00 Вести 10.05 Стање на путевима 10.10 Додела светских музичких награда за 2010.

11.35 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Спорт у 2011. – преглед 12.35 Документ 13.30 Музички програм 14.00 Вести 14.05 Грување 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Концерт године 2011.

16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.30 Деца дине, филм 3.део 19.00 Новогодишњи дечји програм 19.20 Временска прогноза 19.30 ТВ Дневник 20.10 Краљева гарда, филм 22.00 Војвођански дневник 22.30 Португал, позоришна представа Новосадског позоришта 23.30 Најбоље од светских музичких награда 02.25 Музички програм

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Мађарска наордна музика 07.30 Новогодишњи програм на језицима националних заједница у Војводини 09.30 Концерт Гаравог сокака 11.00 Дивљи пони, филм 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Дочек Деда Мраза, бал. представа 13.45 Рудници краља Соломона, 2. део филма 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Омладинска емисија (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Додела светских музичких награда за 2010.

23.00 Документовани живот, док. програм 00.00 ТВ Продаја

05.52 06.30 06.50 06.55 07.05 07.11 07.16 07.38 08.35 08.45 08.49 10.30 11.30 13.20 14.20 15.15 16.30 17.20 17.50 18.20 19.00 20.20 21.10 22.00

Лијам Нисон

Оте та

23.00 23.45

Се дам на е сто го ди шња Ким је по нос и ра дост свог оца Бра ја на, ко ји је ина че пен зи о ни са ни агент ЦИА. Она успе ва да убе ди ро ди те ље и бо га тог очу ха да је пу сте да пу ту је у Па риз са сво јом при ја те љи цом Аман дом. Уло ге: Лијам Нисон, Меги Грејс, Кети Кесиди, Лиланд Орсер, Фамке Јансен Ре жи ја: Пјер Морел (РТС 1, 20.55) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05

Алекса Паладино

Ма ни и Ло

Труд на ти неј џер ка и ње на мла ђа се стра бе же од ку ће. Оне кид на пу ју же ну за ко ју ми сле да ће им по мо ћи са труд но ћом. Уло ге: Мери Кеј Плејс, Скарлет Јохансон, Алекса Паладино Ре жи ја: Лиза Кругер (Новосадска ТВ, 14.36) 06.32 09.55 10.20 11.05 12.45 14.36 16.00 17.30 19.00 19.25 20.00 22.00 22.20 23.50

Филм: Лепа прича Храна и вино Кудрава куца, цртани Филм: Авантуре Пинокиа Филм: Пажња, бандити Филм: Мани и Ло Филм: Умишљено убиство Филм: Између Објектив Храна и вино Филм: Силвија Објектив Филм: Унајмљен Филм: Бивша љубавница

10.00 Хопман Куп: Аустралија – Француска 16.30 Новогодишњи микс 17.15 Најбоље Премијер лиге 17.45 НБА уживо 18.30 Прави НБА 19.00 Ускијавање 19.30 Преглед Шампионата 20.00 Преглед премијер лиге 21.00 Премијер лига 23.00 НБА уживо 23.15 Копа дел Реј: Албасете – Атлетик Б 01.30 Лондон – Завршница Ма

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

11.00 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 15.10 16.10 17.00 17.20 17.35 19.00 19.30 20.05 20.55 22.35 00.10 00.15 02.00 02.04 03.30 05.03 05.48

06.00 06.50 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.10 22.10 23.20 00.30 01.00 01.15 02.15

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Новогодишњи концерт Бечке филхармоније Вести Дизни Кроз годину: домаћи спорт Дневник Спорт Школа за битанге, филм Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Гастрономад Сулуде године, филм Слагалица Дневник Бела лађа Отета, филм Смрт на сахрани, филм Вести Школа за битанге, филм Вести Сулуде године, филм Концерт Жељка Јоксимовића Село гори, а баба се чешља Верски календар

Бандини Новогодишњи Ексклузив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Моје ново ја Домаћине, ожени се Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Моје ново ја Домаћине, ожени се

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Ози бу Вич Јинг Јанг Јо Тајне новогодишњих празника Новогодишњи календар Океани, филм за децу Никита Михалков-отац Лабудово језеро (Руски Царски балет) Трезор Наша планета Брендан и књига тајни, филм за децу Породица Сопрано Лов и риболов Еко рецепт Еко фајл-Сунчана трпеза Концерт Жељка Јоксимовића Златни хит либер Породица Сопрано Монсерат Кабаље у београдској арени Арт зона Рели: Дакар серија Аргентина - Чиле, преглед

06.00 Долина сунца 07.00 Цртани филмови 08.30 Вести 08.37 Топшоп 09.10 Долина сунца 10.00 Вести 10.40 Топшоп 11.00 Пингвини с Мадагаскара 11.25 Том и Џери 11.45 Породица Кременко 12.10 Штрумфови 12.40 Џет сет 13.00 Филм: Инферно 14.50 Топшоп 15.05 Премотавање 2 16.00 Вести 16.30 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести 19.05 Пријатељи 19.35 Штребери 20.00 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Бели прах 23.15 Вести 23.55 Спортски преглед 00.15 Шта да обучем 00.20 Доушници 01.20 Истражитељи из Мајамија 02.05 Саут Парк

Бе ли прах

Исти ни та при ча о Џор џу Јан гу, чо ве ку ко ји увео ко ка ин на аме рич к о тр жи ште! Спа ва ју ћи, ди шу ћи и је ду ћи но вац, он жи ви фан та стич ним жи во том о ко јем мно ги мо гу са мо да са ња ју. Ка ко је оби чан деч ко из ком ши лу ка по стао де сна ру к а Па бла Еско ба ра 70-их и 80-их го ди на? Уло ге: Џони Деп, Франка Потенте, Пенелопе Круз, Реј Лиота Ре жи ја: Тед Дем (Б92, 21.00)

Мон се рат Ка ба ље у бе о град ској Аре ни

„Ла су пер ба”, на ди мак ко ји пред ста вља ста тус ап со лут не ди ве, из ја ви ла је да је вре ме да се по ву че са сце не у сво јој 80. го ди ни, а да ће пре то га, на ве ли кој опро штај ној тур не ји, по се ти ти сва ме ста у ко ји ма је до сад го сто ва ла. Та ко је за свој на ступ иза бра ла и Бе о град пред чи јом пу бли ком је на сту пи ла тре ћи пут. (РТС 2, 22.00) 00.15 01.15 02.05 03.05 03.45 04.15 04.45

Музички програм Наша планета Трезор Тихо, ноћи Еко рецепт Еко фајл-Сунчана трпеза Арт зона

06.00 ВОА 06.30 Бумеранг 07.00 Маратон 08.00 Концерт: Массимо и Арсен 09.00 Чаролије чар на дар 10.00 Лопта је округла 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 12.00 Филм: Десет минута за будућност 14.00 Слике живота 14.30 Кефалица, најбоље 15.00 Мангава шоу 16.00 Филм: Није него 18.00 Универзум 19.00 Лопта је округла 20.00 Филм: Другарчине 22.00 Гласовито 00.00 Филм: Агире 02.00 Филм: Другарчине 04.00 Лопта је округла 05.00 Мангава шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Џони Деп

10.00 11.00 12.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.15 22.30 23.30 00.30 01.00 02.00

СЕ РИ ЈА

Тај на не чи сте кр ви Се ри ја је сни ма на у пот пу но аутен тич ном окру же њу, у ку ћи ко ја да ти ра од по чет ка 19. ве ка. При ча о вра њан ским ле по ти ца ма, про па да њу ха џиј ског све та, па три јар хал ном дру штву и нај ду бљим по но ри ма у ми сли ма чо ве ка. Уло ге: Маја Стојановић, Светлана Цеца Ражнатовић, Раде Шербеџија, Љуба Тадић, Петар Божовић, Мето Јовановски, Филип Гајић, Неда Арнерић Ре жи ја: Стојан Стојчић (Хепи, 22.00) 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 11.30 12.00 12.25 12.45 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 19.30 20.30 21.55 22.00 22.50 23.35 02.45 03.45

Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Барби – Марипоса Винкс Хунтик Поп Пикси Метеор и пријатељ Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови подне Телешоп Вести Сузе Босфора Тајна нечисте крви Телемастер Насловна страна - квиз Парови – преглед дана Парови - вече Граница – Новогодишња Вести Тајна нечисте крви Сузе Босфора Парови - ноћ Звездана капија - Атлантик Граница – Новогодишња

Наслеђе једне даме Мирис пролећа Филм: Норбит Нова година са Леом Киш Национални дневник Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Мирис пролећа Наслеђе једне даме Гранд парада Добро вече Србијо Сергеј Ћетковић шоу Мирис пролећа Наслеђе једне даме Ноћ у јуну

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak3 .januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

26

31

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Велики пројекти Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Мајами инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште Екстремни преображај Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште

08.00 Варвари Терија Џонса 09.00 Тајне Партенона 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Заборављена убиства 13.00 Хероји, култ и кухиња 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Лето љубави 16.00 Мистерије историје 17.00 Експерименти на сопственој кожи 18.00 Ловци на нацисте 19.00 Џингис Кан 20.00 Монголија. у сенци Џингис Кана 21.00 Други светски рат у боји 22.00 Истина о...

23.00 Лето љубави 00.00 Мистерије историје 01.00 Експерименти на сопственој кожи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острво корњача Старла и јахачи драгуља Острво корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља Филм: Стјуардесе у акцији Филм: Љубавни случај службенице ПТТ-а Филм: Торенте 3 Филм: Сурова времена Филм: Чудесна дивљина Филм: Торенте 4 Еротски филмови

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Луди од љубави 10.10 Меркатска династија, док. серија 11.10 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.20 Др Оз, ток шоу 14.10 Међу нама 14.40 Научна петица 15.10 Понос Раткајевих 16.00 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.00 8. спрат, ток-шоу 18.50 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.02 Све у 7!, квиз 20.55 То је Европа, док. серија 21.25 У Европи, док. серија 22.05 Отворено 23.00 Дневник 3 23.30 Лоњско поље и мочвара, док. филм 00.25 Циклус европског филма: Ако ми се фућка, фућкам 01.55 Ин медиас рес

Мала ТВ Бег лукавог лисца Мерлин Истраге Младог Месеца Алиса, слушај своје срце На рубу науке Топ гир 9, док. серија Страни играни филм Сљеме: Светски скијашки куп - слалом (Ж), емисија 14.50 Сљеме: Светски скијашки куп - слалом (Ж), пренос 1. вожње

Дебра Месинг

Мек хеј ло ва мор на ри ца

Скарлет Јохансон

Ви ки Кри сти на Бар се ло на

Ви ки и Кри сти на су при ја те љи це и у мно ги ма се ства ри ма сла жу, осим у од но су пре ма жи вот ним ис ку ше њи ма и љу бав ним ве за ма. Ви ки је ра ци о нал на и од го вор на, ар хи тек та ко ја у Бар се ло ни же ли да из у ча ва ју Га у ди је ве гра ђе ви не, а у Аме ри ци је че ка ве ре ник Даг, успе шан, бо гат и при вр жен. Уло ге: Ребека Хол, Скарлет Јохансон, Хавијер Бардем, Пенелопе Круз, Крис Месина, Патриша Кларксон Ре жи ја: Вуди Ален (ХРТ 2, 20.50) 15.50 Сљеме: Светски скијашки куп - слалом (Ж), емисија 16.00 Дегреси, Нови нараштај 16.25 Х2О Уз мало воде!

16.50 Доктор Ху 17.40 Сљеме: Светски скијашки куп - слалом (Ж), емисија 17.50 Сљеме: Светски скијашки куп - слалом (Ж), пренос 2. вожње 18.55 Сљеме: Светски скијашки куп - слалом (Ж), емисија 19.20 Симпсонови 19.45 Музика, музика... рок 20.00 Ин медиас рес 20.50 Вики Кристина Барселона, филм 22.26 Трачерица 23.10 ЦСИ: Лас Вегас 23.55 Без одушевљења, молим!

00.25 Пепео пепелу 01.10 Трава зелена

Кристијан Бејл

06.00 07.45 09.10 11.05 12.45 13.15 15.15 16.55 18.40 20.05 21.30 23.00 23.55 00.25 02.10 03.45 05.30

Чувар моје сестре Једноставни Симон Вечера за глупане Срећно до краја живота Филмови и звезде III Дан заљубљених Што више, то боље Последња песма Легенда о медведу Доктор Дулитл 5 Проповедници Царство порока II Како успети у Америци II Мачета (2010) Симон Кониански Резервни играчи Холивуд на снимању IX

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Монк Видовњак Филм: Вајат Ерп Филм: Борнов идентитет Меклаудове ћерке

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.35 12.55 14.30

Су ро ва вре ме на Хи пер ре а ли стич на при ча о при ја тељ ству, ода но сти и ам би ци ји, сме ште на на су ро ве ули це цен трал ног Лос Ан ђе ле са. Филм пра те два ду го го ди шња при ја те ља ко ји по ку ша ва ју да се уз диг ну из над на си ља на ули ца ма, али их свет у ко ме жи ве не пре ста но ву че до ле. Уло ге: Кристијан Бејл, Фреди Родригез Ре жи ја: Дејвид Ејер (Синеманија, 18.00)

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 01.00 03.00

08.15 10.00 11.55 13.30 15.00 17.00 18.40 20.00 21.30 23.05

Живот пијанице Опседнута Град без Божића Смрт у породици Потрага за веселим Божићем Ноћ храбрости Љубав и издаја Одбегле кћерке У име народа Јеси ли усамљена вечерас

12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Украдена срца Останите с нама Бела палата Купе де вил Дилери Дијаболик Лезбејке 2. - диве Опклада

Пен зи о ни са ни мор на рич ки ко ман дант Квин тон Мек хел сво је да не про во ди пло ве ћи Ка ри би ма у ста ром бро ду, про да ју ћи сла до лед и ка лен да ре с ле по ти ца ма у би ки ни ји ма сво јим бив шим ко ле га ма. Ка да ње гов бив ши про тив ник, а са да дру ги нај о па сни ји свет ски те ро ри ста, ма јор Вла ди ков пре у зме власт на остр ву Сан Мо ре но, Мек хејл је по зван да се вра ти у слу жбу. Уло ге: Том Арнолд, Тим Кари, Брус Кембел, Дебра Месинг Ре жи ја: Брајан Списер (РТЛ, 21.50) 07.25 Поп Пикси 07.40 Заточеник дворца Зенда, филм 09.50 Ексклузив таблоид 10.20 Емператриз 12.00 Ружа ветрова 13.50 Крв није вода 14.40 Голи пиштољ 2, филма 16.10 Џон Инглиш, филм 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Џон Инглиш, филм 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Оток, драмска серија 21.50 Мекхејлова морнарица, филм 23.50 РТЛ вести 00.00 Голи пиштољ 2, филм

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Фреди Флинтоф Чари путовања У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде

09.15 09.45 11.30 12.00 13.30 15.00 15.45 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.15 00.00

Тенис Тенис Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Алпско скијање Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Алпско скијање Сви спортови Рели Скијашки скокови Бокс Мотоспортови Рели Скијашки скокови

В

Пе ри фе ри за ци ја Но вог Са да

ећ са мо свр ста ва ње уз гру па ци ју ко ја се де кла По бе ле шка ма До роњ ског, Ду шан Пе тро вић Ша ри са ла за цен тра ли зам и на ци о нал ну по ли ти ку не, Ми хај ло Шва бић и Сло бо дан Пе не зић су се из ја су прот ну ста во ви ма СК-а по твр ђу је Ран ко ви - сни ли про тив ауто ном них обла сти, за ја ча ње сре зо ва ће ву уме ша ност. Су прот ста вља ње ре пу блич ком цен - и сво ђе ње по сто је ћих ауто ном них по кра ји на на фор тра ли зму и бор ба за оправ да не еко ном ске ин те ре се мал ност, чак је Шва бић био и за уки да ње ауто но ми Вој во ди не про гла ше на је не при ја тељ ском и за вр ши - је. ла сме ном вој во ђан ског вр ха, под из го во ром да ис по Ве се ли нов ми сли да Ју го сла ви ју тре ба ор га ни зо ља ва „ауто но ма штво“. ва ти и са што ви ше цен та ра. За то је и про тив раз во ја Јо ван Ве се ли нов оце њу је да нас све ви ше за пљу - Но вог Са да као цен тра Вој во ди не. ску је ма ло гра ђан ски на ци о на ли зам, ре пу бли ке те же Кон ста ту је да је срп ско ру ко вод ство ре ши ло да да ство ре сво је аутох то не при вре де и по че ли смо „да при зна „по сто ја ње ауто но ми је“, али ка дро ви ма у за по ста вља мо ин те ре се Ју го сла ви је као це ли не“. Ми лош Ми нић је упо зо рио на то да устав не про ме не тре ба да об у хва те не са мо од но се ре пу бли ка–Фе де ра ци ја већ и дру гих је ди ни ца си сте ма, по чев од ко му не. Иако се за ла же за ве ћу де цен тра ли за ци ју Фе де ра ци је, ми сли да се у ство ре ној збр ци оспо ра ва и сва ки цен тра ли зам. „Ипак је осно ва на шег си сте ма фе де ра ци ја и де мо крат ски цен тра ли зам“. Ру ко вод ство Ср би је је на про ши ре ној сед ни ци ИК ЦК СКС-а по чет ком апри ла 1962. рас пра вља ло о по ли тич ким при ли ка ма у Ре пу бли ци. У увод ној ре чи Ве се ли нов је оце нио да ни је не сре ћа што су ста вља не при мед бе на рад Фе де ра ци је, већ што су оне иза шле из окви ра ЦК СКС-а и по ста ле пред мет рас пра ве апа ра та и штам пе, ко ји су Више су Ранковићу сметали аутономаши него Титу им да ва ли ка рак тер од но са Ре пу бли ка–Фе де ра ци ја. Оце не о за о ста ја њу Ср би је у при - Вој во ди ни тре ба го во ри ти “да ми во ди мо по ли ти ку. вред ном раз вит ку при хва ти ла је ма ло гра ђан шти на и И кад не би по сто ја ла вој во ђан ска ауто но ми ја, Вој во ту ма чи ла их с по зи ци ја на ци о на ли зма и шо ви ни зма. ди на мо ра да се тре ти ра као срп ска по кра ји на, а не Вој во ђан ском ру ко вод ству је при пи сао на гла шен се - ма њин ска. Це ло куп на по ли ти ка у Вој во ди ни мо ра да па ра ти стич ки ка рак тер, али при знао да је Вој во ди на бу де та ква да се то не по кла па с ма њин ском те ри то при вред но за о ста ја ла „због по ли ти ке ко ју смо мо ра - ри јом. Ми не сме мо да го во ри мо о спе ци фич но сти ли да во ди мо“ и од но са пре ма ста рој ин ду стри ји за вој во ђан ских Ср ба. Али они су се бо ри ли за ује ди ње ко ју још ни су на ђе на ре ше ња. Кад је по че ла ди ску си - ње. Ми смо у ре во лу ци ји има ли па ро лу ауто но ми ја ја о ауто но ми ја ма, ви де ло се да је код њих оформ ље - Вој во ди не, али ни кад ни смо хте ли да одво ји мо вој во но ми шље ње ка ко ве за ауто ђан ске Ср бе. Би ро кра ти мо гу но ми је с Ре пу бли ком тре ба да сме та ти ин те гра ци ји Вој во ди Ве се ли нов је глав ним бу де фор мал на. По че ла се раз не у Ср би ји. Ко смет је не што ви ја ти „иде о ло ги ја ауто но ма дру го, то ни је срп ска по кра ји ауто но ма шем про гла сио штва“, из ра же на у ста во ви ма на (ис пра вља га Ца на Ба бо До роњ ског и ул ти ма тив но да је ауто но ми ја пи та ње Фе вић: али је сте исто риј ска). упо зо рио: „Ако се не мо же мо де ра ци је, Ср би ја не ма раз у ме Ова кво ре ше ње за ауто но ми ју спо ра зу ме ти с овим Сте вом, ва ња за по тре бе По кра ји не, а је пра вил но. Ако не ко осе ти ауто но ми ја је на ста ла због на - на ћи ће мо дру гог Сте ву“, док је да је дру га чи ји трет ман бо љи, ци о нал них ма њи на. Све је то не ка осе ти. Ауто но ми ја би се Ми нић до дао „оно га с ко јим до ве ло до рас ко ла у Се кре та мо гла рас фор ми ра ти кад не ће мо се спо ра зу ме ти“ ри ја ту ПК-а, а ми смо их „пу би би ло Ко сме та. На род и ка сти ли да у ди ску си ји око Ре дро ви би при хва ти ли„. Ин си пу блич ког уста ва и Ста ту та ка жу до кра ја – па да ви - сти ра и на то ме да Ре пу бли ка ре гу ли ше сва пи та ња ди мо до кле ће“. ауто но ми је. За ње га је у то ме основ но пра во љу ди, а Иако се у ди ску си ји До роњ ског осе ти ла и до за са - ма њи не то мо гу до би ти „као чи сто по ли тич ки гест“. мо кри ти ке, од луч но је од ба цио оце не да се у Вој во - По том је ди рект но оква ли фи ко вао До роњ ског за ди ни во ди ла по ли ти ка одва ја ња од Ре пу бли ке. „Ја крив ца и упо зо рио: „Ако се не мо же мо спо ра зу ме ти сам та мо се кре тар и ако је не ко по је ди нач но то ми - с овим Сте вом, на ћи ће мо дру гог Сте ву“, а Ми нић слио и ка зи вао, то је ра дио иза ле ђа ру ко вод ства и до дао „с ко јим ће мо се спо ра зу ме ти“. мо ра да из ву че кон се квен це“. Узро ке су ко ба ви део је По сле ул ти ма тив них упо зо ре ња, До роњ ски је оце у при вред ним про бле ми ма Вој во ди не, али ипак сма - нио да је Ми нић при сту пио пи та њи ма ауто но ми је тра да је вој во ђан ско ру ко вод ство не по треб но за о- дру га чи је не го пре, али ни је ана ли зи рао про блем из штра ва ло од но се и тра жи ло од Ре пу бли ке ви ше не го свих аспе ка та. По сле су Ге за Ти квиц ки и Пал Шо ти што је она мо гла да ти. Устав не рас пра ве о ауто но ми - при ме ти ли да се До роњ ски при бли жио Ми ни ће вим ји до ве ле су и до по ја ва на ци о на ли зма ме ђу ка дро ви - ста во ви ма, што је он и сам при знао. ма Вој во ди не, ко јих ра ни је ни је би ло. Ове по ја ве ја До роњ ски је сте био са мо кри ти чан, али остао до ви ле су се „из два јед на ко екс трем на и не пра вил на сле дан у оце ни узро ка су ко ба с ре пу блич ким ру ко ста ва: је дан не ги ра ма њи не као фак тор ауто но ми је, а вод ством. По твр дио је да су они пре вас ход но еко дру ги их пре це њу је. То је из ван ред но опа сно за пар - ном ског ка рак те ра и про и за шли су из при вред ног за тиј ску ор га ни за ци ју Вој во ди не јер рет ко да у оп - о ста ја ња Вој во ди не. „Ми смо пре те ра но ин си сти ра штин ским ко ми те ти ма на ци о нал ни са став ни је ме - ли да се про бле ми ре ше из Ре пу бли ке, не са гле да ва шо вит. ју ћи ње не ствар не мо гућ но сти.„

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak3.januar2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Срећна вам Нова година! Зацртајте себи јасне циљеве за које ћете се борити и које ћете реализовати. Гађајте директно у мету, у главу, и нећете промашити. Уторак је, опуштена атмосфера.

BIK 20.4-20.5.

Уживате јер умете и јер вам се може. Романтични сте, опуштени и лењи. Склони љубави. Дакле, ништа вам друго не преостаје него да с драгом особом приредите инспиративно и лепо време, дању и ноћу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. januar 2012.

Можете се посветити свом партнеру, који заслужује сву пажњу, љубав и планове о неком заједничком догађању. Можете путовати, излазити, читати, писати, учити, завршавати започете пројекте.

Пријатељи ступају на сцену. С њима ћете се провести пријатно и свечарски. Емотивно сте испуњени и задовољни, поготово у односу на децу и вољену особу. Помало идеализујете ситуацију и односе.

Уколико баш морате да радите и данас, сутра, прихватите то као најпаметнији избор. Јер, толико тога треба урадити и зарадити, на крају крајева. Организујте сараднике и извршиоце, због обима посла.

Приметићете да је партнер променљивог расположења,помало бунтован и радознао за све што сија и светлуца. Имајте то у виду па прихватите ту дозу авантуризма и ризика. Не будите искључиви.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Време које проводите у друштву се рачуна као оно право. Можете имати одређене додатне обавезе према пријатељима, које вам тешко падају. Изгледа да сте пуни енергије и склони нервози.

Опуштени сте, на продуженом годишњем или празничном одмору, и то је то. Ништа више и ништа мање од уживања и хедонизма. Планирајте нове пословне пројекте и финансијске успехе већ сада.

Сунце у вашем знаку наглашава значај овог периода за вас. Годишњи хороскоп делује најснажније па можете наслутити даљи ток догађаја. Будите спокојни оптимиста. Љубавни однос је стабилан.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Празници су току, и од вас се очекује да будете одговорни и истрајни у организацији и подршци коју пружате. Окупили сте око себе оне који вас воле и поштују, породицу, укућане, да уживате заједно.

Пуни сте идеја које би требало реализовати баш сада и одмах. Можете ви то, али морате бити стрпљиви. Искористите слободне дане за шетњу по свежем ваздуху. Дишите и дружите се са собом.

Уколико путујете на ближу или даљу дестинацију, сви су изгледи да ћете се веома лепо провести. Будите јединствени са својим бићем, свесни на свим нивоима. Интегришите осећања и односе. Негујте љубавни однос.

TRI^-TRA^

Зар је важно ко је крив?

V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

6

Sombor

7

Kikinda

7

Vrbas

7

B. Palanka

7

Zreњanin

8

S. Mitrovica

7

Ruma

6

Panчevo

7

Vrшac

7

Srbija Beograd

8

Kragujevac

8

K. Mitrovica

5

Niш

8

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Релативно топло време. Током преподнева биће више облака, а подне сунчаније. Ветар слаб северозападни. Минимална темRim пература 3, а максимална 7 степени.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Релативно топло време. Током преподнева на западу облачније уз ређу појаву слабе кише. Ветар слаб северозападни, а Cirih поподне у скретању на југозападни . Минимална температура 0, а макBerlin симална 8 степени. СР БИ ЈА: Релативно топло време, али уз ниже температуре него даBeч нас, и већином суво с пуно сунчаних периода. Слаба киша је могућа саVarшava мо понегде на западу Војводине током преподнева. Ветар слаб северозападни, а поподне у скретању на југозападни. Притисак изнад нормаKijev ле. Минимална температура -6, а максимална 10 степени.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У среду релативно топло, крајем дана почиње киша на северу која се премешта ка централним Oslo пределима. У ноћи ка четвтку на планинама снег. У четвртак свежије, облачно и угланом суво време. У петак хладније са кишом која брзо St. Peterburg прелази у суснежицу и снег, на северу ујутру киша а током дана већиAtina ном суво.

Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Већина Minhen хроничних болесника може осећати уобичајене тегобе услед биометеоролошке ситуације. Опрез се саветује астматичарима и срчаним Budimpeшta болесницима. Могуће су типичне метеоропатске реакције. Свим учеStokholm сницима у саобраћају препоручује се посебан опрез.

13 16 11 5 8 7 7

По след њих да на ме ди ји ма је од јек ну ла вест да се Ра сел Бранд и Ке ти Пе ри раз во де. Иако се не ко вре ме на га ђа ло да с њи хо вим бра ком не што не шти ма, пра ви раз лог раз во да мно ге је из не на дио. У бра ку су би ли 14 ме се ци, а раз лог рас ки да је то што Ке ти не же ли на не ко вре ме да за у ста ви ка ри је ру и по све ти ти се ства ра њу по ро ди це и ра ђа њу де це. Вест је јав но сти у пе так об ја вио Ра сел. Бо жић не пра зни ке про ве ли су одво је но. Ке ти је тре нут но на Ха ва ји ма, где је до че ка ла и Но ву го ди ну. Раз и гра на 27-го ди шња ки ња још ни шта слу жбе но ни је ре кла о раз во ду, а 36-го ди шњи Ра сел за ви кен да је ви ђен у Лон до ну, где је од сео у хо те лу Са вој из ког је на до чек 2012. оти шао озбиљ ног ли ца на те че на од пла ча. Аме рич ка зве зда и бри тан ски ко ми чар упо зна ли су се 2009. на до де ли МТВ-је вих на гра да ка да га је Ке ти по го ди ла фла шом у гла ву, а он ју је за про сио че ти ри ме се ца ка сни је. Пом по зно и бај ко ви то вен ча ње има ли су у Ин ди ји, али њи хо ва бај ка не ма сре ћан крај, јер их оче ку је и бор ба за имо ви ну.

VIC DANA Муж се касно враћа кући, улази у кревет и почиње да се гура уз супругу.

- Драги, нисам расположена за секс.

- Ма, шта вам је данас, као да сте се све договориле!

4 -1 2 2 14 11 7 7 4

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

51 (-11)

Slankamen

173 (-7)

Jaшa Tomiћ

Apatin

104 (-14)

Zemun

239 (-1)

Bogojevo

92 (-13)

Panчevo

266 (0)

Smederevo

442 (-4)

Baч. Palanka 116 (-11) Novi Sad

107 (-10)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

167 (-3)

S. Mitrovica

100 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

231 (-4)

Beograd

192 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

164 (-6)

NERA

Hetin

72 (2)

TISA

59 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja