Dnevnik 03.mart 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 3. MART 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22648 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

SR^ANI BOLESNICI IZ SRBIJE O DR@AVNOM TRO[KU BI]E OPERISANI U ISTANBULU

Yabe avion za bajpas na Bosforu str. 12 NASLOVI

NOVINARI U VILAMA „KRAQA KOKAINA” U SREMSKOJ KAMENICI

Politika 3 U LSV-u jo{ 20 „eksperata” 3 Kawi`a ho}e u ba~ki okrug

Ekonomija 4 Tri tendera za jednu }upriju? 5 Odsad Vlada i privrednici {timaju kurs

Poqoprivreda 6 P{enica na zeleno obe}ava boqu otkupnu cenu

Foto: N. Stojanovi}

Novi Sad

Luksuz [ari}evih na Tatarskom brdu

str. 15

7 Odno{ewe sme}a ipak skupqe za petinu 8 Ilegalci i kotli}i nabijaju ra~une 9 Za reklamu na kafi}u 9.773 kafe

Vojvodina 11 Ba~kopalana~koj op{tini sigurnija struja

Dru{tvo 12 Od Vojvo|anske vlade za blizance 400.000 dinara

Crna 14 Podignuta optu`nica protiv Miladina Kova~evi}a

Sun~ano Najvi{a temperatura 11 °S

Ne preti nam ukidawe belog {engena

str. 2

ZA[TO JE OTI[AO PRVI ^OVEK FONDA PIO

Penzioneri bez direktora zbog sva|a oko {altera?

str. 4

str. 16 – 21

SPORT

SRBIJA U AL@IRU BEZ VIDI]A

TENISERI SPREMNI ZA DUEL SA AMERIMA

RASPORED SRPSKE LIGE – VOJVODINA

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Foto: F. Baki}

READMISIJA [TITI VIZNU LIBERALIZACIJU OD LA@NIH AZILANATA

DVOJICA RAZBOJNIKA U NOVOM SADU DOLIJALA NEPOSREDNO POSLE PQA^KE

Uhap{eni u gradskom autobusu str. 14

POLITIKA

sreda3.mart2010.

DNEVNIK

c m y

READMISIJA [TITI VIZNU LIBERALIZACIJU OD LA@NIH AZILANATA

KOSOVO

Nisu dràva Politi~ki direktor MSP-a Srbije Borko Stefanovi} izjavio je da je Slovnija upoznata sa stavom Srbije da je u~e{}e Kosova u regionalnim inicijativama, poput one planirane za 20. mart na Brdu kod Krawa, prihvatqivo ako predstavnici privremenih institucija iz Pri{tine nastupaju pod nazivom Unmik-Kosovo. „Ciq Srbije nije da Kosovo, kao na{a pokrajina, bude izop{teno, ali Kosovo ne moè imati simetriju sa suverenim dràvama, jer to nije“, objasnio je Stefanovii}.

Sejdiju ne}e {e{ir Unmika „Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju prisustvova}e konferenciji o Zapadnom Balkanu, koja bi trebalo da 20. marta bude odràna u Sloveniji, samo ako bude pozvan kao predsednik nezavisne dràve Kosovo, nikako pod formulom Unmik–Kosovo”, izjavio je wegov portparol Xavit Be}iri. I zamenik premijera Kosova Hajredin Ku~i je za pri{tinske medije izjavio da }e Kosovo na me|unarodnim skupovima u~estvovati samo kao nezavisna i suverena dràva.

Ko je ovde lud Pposetu ministra inostranih poslova Francuske Bernara Ku{nera Gra~anici obele`io je incident s novinarom „Glasa Amerike” Budimirom Ni~i}em. Na Ni~i}evo pitawe o tvrdwama porodica otetih kosovskih Srba da je i Ku{ner u~estvovao u trgovini organima wihovih ro|aka, {ef francuske diplomatije je rekao: „Vi ste ludi, nemojte govoriti takve gluposti“. Ku{ner je dodao da ne mo`e da veruje da mu neko postavqa, kako je ocenio, takvo nebulozno pitawe.

Ne preti nam ukidawe belog {engena Ne postoji opasnost da bi srpskim gra|anima, zbog porasta broja osoba koje traè azil u Belgiji, ponovo mogle biti uvedene vize za putovawe u zemqe [engenskog sporazuma, potvrdili su „Dnevniku“ u belgijskom Ministarstvu unutra{wih poslova i institucijama EU. Podsetimo, nekoliko stotina srpskih dràvqana, mahom Albanaca iz Pre{eva i Bujanovca, traìlo je azil u Belgiji u prva dva meseca 2010, dok je u celoj 2009. godini iz Srbije azil zatraìlo 550 lica. Me|utim, kako za „Dnevnik“ obja{wavaju u belgijskom Ministarstvu unutra{wih poslova, Brisel je ve} reagovao i uz pomo} postoje}ih instrumenata i sporazuma koje je EU potpisala sa Srbijom, ukqu~uju}i i Sporazum o readmisiji, problem }e biti re{en i talas azilanata zaustavqen. – Imali smo hitni sastanak svih nadle`nih belgijskih organa, na kojem smo odlu~ili da za gra|ane iz Srbije, BJR Makedonije i Crne Gore uvedemo hitan postupak za obradu azilantskih zahteva. Na{i zakoni nas primoravaju na to da uzmemo u obradu svaki zahtev za azil koji dobijemo, bez obzira na to iz koje zemqe dolazi podnosilac aplikacije. U regularnoj proceduri to traje od tri do {est meseci, ali }e za dràvqane zemaqa koje su dobile viznu liberalizaciju taj postupak biti sveden na sa-

mo nekoliko nedeqa. Uz to, va`no je re}i i da su {anse da neko iz dràva koje uìvaju viznu liberalizaciju dobije azil zanemarqive – kaù u belgijskom MUP-u. Kako „Dnevnik“ saznaje, razlozi koji su navo|en u azilantskom zahtevima su uglavnom ekonomske, a ne politi~ke prirode ili se odnose na porodi~ne probleme, pa

– Vrlo va`no je znati da kada se dobije negativan odgovor na zahtev za azil, ta osoba ne biva samo vra}ena u zemqu odakle je do{la ako postoji ugovor o readmisiji, kao u slu~aju sa Srbijom, ve} dobija i zabranu ulaska u dr`ave [engenskog sporazuma na nekoliko godina – obja{wavaju u belgijskom MUP-u.

Upozorewe Evropske komisije Evropska komisija pozvala je ju~e vlasti Crne Gore, Makedonije i Srbije da svojim gra|anima koji bez viza putuju u EU potpuno jasno predo~e da slobodan ulazak na {engenski prostor obuhvata i ograni~ewa tako da ne mogu ra~unati i na azil. „Evropska komisija poziva navedene zemqe da uloè sve neophodne napore kako bi se izbeglo da wihovi gra|ani ne budu u zabludi, odnosno da ne zloupotrebqavaju slobodu da putuju u Evropsku uniju bez viza“, izjavio je predstavnik za {tampu u EK Mikele êrkone. ~ak i sporove s kom{ijama. Tako|e, u Briselu ne veruju da se radi o nekakvoj organizovanoj kriminalnoj grupi koja {aqe „azilante“ u Belgiju. Re~ je, jednostavno, o informaciji koja se ra{irila, prvo na jugu Srbije a zatim i u Makedoniji, da ko god zatraì azil u Belgiji, dobije ku}u i novac, {to, naravno, ne odgovara istini. Dodatnu zabunu su unela pogre{na tuma~ewa podnosilaca zahteva za azil, koji su zakazivawe razgovora tuma~ili kao odobravawe azila pa o tome izve{tavali prijateqe i ro|ake u Srbiji i Makedoniji.

Srbija je, ina~e, potpisala Sporazum o readmisiji jo{ pre nekoliko godina kada se pregovaralo o viznim olak{icama, a zatim je u procesu dijaloga o viznoj liberalizaciji Beograd usvojio akte neophodne za reintegraciju povratnika, kao i odgovaraju}e zakone o za{titi nacionalnih mawina i qudskih prava. Na taj na~in je unapred stvoren okvir za brzo i efikasno re{avawe pitawa dr`avqana Srbije koji tra`e azil u evropskim zemqama. @eqko Panteli}

VUK JEREMI] OCENIO PO[TOVAWE QUDSKIH PRAVA U REGIONU

Srbija lider, Kosovo crna rupa Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e na sednici Saveta UN za qudska prava u @enevi da je Srbija ponosna na ~iwenicu da je postala regionalni lider u po{tovawu qudskih prava. Me|utim, upozorio je {ef diplomatije, u okviru ustavnih granica Srbije postoji mesto na kojem su standardi qudskih prava ispod prihvatqi-

vih minimuma. „Na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN na{a ju`na pokrajina, Kosovo i Metohija, izdvojena je iz direktne jurisdikcije Vladinih institucija. Tu su, u sna`nom kontrastu s ostatkom Srbije, qudska prava u `alosnom stawu. U tom smislu, Kosovo je bez sumwe najmra~niji deo Evrope“, rekao je Jeremi}.

PREDRAG SIMI] O PORUCI BERNARA KU[NERA DR@AVNOM VRHU SRBIJE

Ili KiM ili EU – Od Beograda se eksplicitno traì da odustane od diplomatske ofanzive u Ujediwenima nacijama ukoliko mi{qewe Me|unarodnog suda pravde bude i{lo u prilog Srbije. S druge strane, Pri{tini se daje potvrda da je wena nezavisnost nepovratna, ali se od we traì i maksimum kooperativnosti – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu i biv{i ambasador Srbije u Parizu dr Predrag Simi}, komenatri{u}i upravo zavr{enu posetu {efa francuske diplomatije Bernara Ku{nera Beogradu i Pri{tini. Govore}i o glavnim akcentima Ku{nerove posete Beogradu, Simi} je ukazao da je, iako dugo najavqivana, ona realizovana tek nakon podnete kandidature Srbije. – [ef francuske diplomatije je doneo poruku da }e zemqe EU koje su priznale nezavisnost Kosova biti spremne da razmatraju kandidaturu Srbije ne zahtevaju}i od Beograda formalno priznavawe Kosova, ali traè}i od wega da uspostavi funkcionalne odnose s Pri{tinom. Otprilike ne{to {to bi li~ilo na odnose Kine i Tajvana, nekada{we odnose Zapadne i Isto~ne Nema~ke u vreme kancelara Vilija Branta ili, mo`da, Izraelaca i Palestinaca, mada to ba{ nije najsre}niji primer – naglasio je Simi}. Na pitawe {ta zna~i to {to se od Srbije ne traì da prizna nezavisnost, ali da se insistira na tome ima dobrosusedske odnose s Kosovom, biv{i ambasador u Parizu

kaè da to „moè biti eufemizam, a moè biti i poku{aj da se gurne pod tepih ne{to {to je u ovom trenutku nere{ivo“. – U krajwoj liniji, vidimo da Beograd ozbiqno razmi{qa o tome da li da prihvati tu ponudu kroz izjavu predsednika dràve, koji je rekao da se upravo razmatra kako sara|ivati, a ne priznati Kosovo ni eksplicitno, ni implicitno. Da li }e to biti tako, da li }e na{a dràva biti spreman da u slu~aju pozitivnog raspleta pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu odustane od planirane diplomatske inicijative u Savetu bezbednosti i Generalnoj skup{tini UN, to je stvar politi~ke odluke Beograda i wegove snage – a ona u ovom trenutku ba{ nije prevelika – i procene da li da se rizikuje novo zao{travawe odnosa s najstarijim ~lanicama EU – isti~e na{ sagovornik. Na pitawe da li je opet prisutna politika pritiska Va{ingtona i Brisela i da li bi odustajawe od akcije u UN zbog evropskih integracija za Srbiju zna~ilo odustajawe od borbe za Kosovo, Simi} kaè da je „ovo zapravo povratak na ono o ~emu je jo{ davno govorio Ri~ard Holbruk“. – To zna~i da Srbija treba da se opredeli izme|u Kosova i EU. Francuski ministar inostranih poslova je nastojao da tu poruku u~ini {to je mogu}e prihvatqivijom, ali u krajwoj liniji su{tina, odnosno dilema, jeste ta – zakqu~uje profesor Simi}. D. Milivojevi}

IZVESTILAC EP ZA SRBIJU JELKO KACIN ZAUSTAVIO PRAVQEWE PARALELA IZME\U VOJVODINE I KOSOVA

Pore|ewe {tetno za sve beralne stranke s Kosova ~iji Izvestilac Evropskog parmosfera. Svesni smo toga da je predstavnici u~estvuju u radu lementa za Srbiju Jelko Kacin mnogo lak{e profitirati od kosovskih institucija. Lidezaustavio je ju~e, na debati vopatriotizma, ali mi ìvimo s ri stranke Slobodan Petko|enoj u EP-u o srpskoj zajednina{om zajednicom i èlimo da vi} i Nenad Ra{i} su istakli ci na Kosovu, skretawe raspraostanemo gde smo sada i zato da od Gra~anice èle da nave ka Vojvodini. moramo da budemo realni i prave administrativan cen– Nema spekulacija o Vojvoprihvatimo stvarnost onakvu tar Srba koji ìve ju`no od dini i nema pore|ewa s Kosokakva jeste – objasnili su razIbra i da rade na tome da vom. Vojvodina je deo Srbije, u loge svog u~e{}a u kosovskim Vojvodini veliku institucijama Petve}inu ~ine Srbi i kovi} i Ra{i}. Vojvodina predstaSkup, kojem je priVojvodina predstavqa blago dobrih vqa blago dobrih sustvovao i predsedme|uetni~kih odnosa u Evropi me|uetni~kih odnonik Delegacije EP-a (Jelko Kacin) sa u Evropi. Qudi u za zemqe Zapadnog Vojvodini èle pre Balkana Eduard Kusvega ekonomsku kan, Kacin je zatvostvore uslove za opstanak Srautonomiju i ko god povezuje tu rio re~ima da Kosovo jeste ba na Kosovu. te`wu s Kosovom, nanosi im istorijska kolevka Srbije. {tetu, ba{ kao i oni koji bi da – Balansiramo u trouglu Be– Beograd bi trebalo da priraspravqaju o Vojvodini tamo ograd–Brisel–Pri{tina. Na{ hvati realnost da „kolevka“ gde se pri~a o Kosovu – rekao opstanak zavisi od sve tri vi{e nije u Srbiji, ali da je je Kacin odgovaraju}i na pitastrane i stalno poku{avamo da veoma va`no da u toj istoj „kowe o etni~ki inspirisanim na{a saradwa s jednima ne polevci“ ostanu Srbi. Nije re~ o incidentima, stawu qudskih kvari odnose s drugima i treprovokaciji ve} samo èqi da prava u Vojvodini i poloàju }ima. Mi smo prve `rtve svase emocije ostave po strani i Vojvodine. kog zao{travawa i destabilipri~a o realnim stvarima – zaIna~e, gosti debate bili su zacije i zato je u na{em interekqu~io je Kacin. vode}i qudi Samostalne lisu mirna i konstruktivna at@. Panteli}

SARADWA KANCELARIJE ZA EVROPSKE POSLOVE POKRAJINSKE VLADE S DIMITROVGRADOM, GAYINIM HANOM I NI[OM

Vojvodina pomaè jugu Srbije Direktor Kancelarije za evropske poslove Predrag Novikov potpisao je ju~e, s predstavnicima Ni{a, Dimitrovgrada i Gaxinog Hana, sporazum o u~e{}u u zajedni~kom projektu s op{tinama Opovo, Kawià i Ba~ka Palanka. Na osnovu sporazuma, napravqen je program koji }e se finansirati iz fondova Evropske unije, a za koji se javni poziv zavr{ava slede}e nedeqe. Vrednost tog fonda je tri miliona evra, a ti~e se pove}awa zaposlenosti. – Na ovaj na~in Vojvodina pomaè op{tine na jugu Srbije. Zajedni~ki projekat ovih op{tina vredan je 330.000 evra, a lokalne samouprave }e rasporediti taj novac da bi poja~ale zaposlenost – izjavio je Novikov za „Dnevnik”, dodaju}i da su ukqu~ene i lokalne privredne komore i udruèwa poslodavaca.

Po wegovim re~ima, svakoj op{tini sleduje oko 100.000 evra i tim novcem }e mo}i da kreiraju programe zapo{qavawa u roku od jedne godine. To zna~i, objasnio je Novikov, da }e stanovnicima pomenutih op{tina biti omogu}ene dokvalifikacije, prekvalifikacije, te saradwa s privatnim firmama, ~ime }e se podizati zaposlenost. – Ovo je prvi projekat iz evropskih fondova koji realizujemo s gradovima u tom delu na{e dr`ave. To je i politi~ka poruka da Vojvodina zajedno s jugom Srbije `eli daqe da radi na decentralizaciji i regionalizaciji – rekao je Novikov, i najavio da }e isti projekat kandidovati za nove konkurse evropskih fondova, koji }e biti otvoreni ve} krajem maja. P. Klai}

POLITIKA

DNEVNIK

PARLAMENTARCI JU^E PRO[ETALI CRVENIM TEPIHOM, GORDANA POP-LAZI] PRETEKLA I PREDSEDNICU NARODNE SKUP[TINE SLAVICU \UKI]-DEJANOVI]

Sve~arski za sre}an rad Ispred Doma Narodne skup{tine ju~e je bila neuobi~ajeno sve~ana atmosfera, po{to je narodne predstavnike, shodno novousvojenoj zakonskoj proceduri, na po~etku zasedawa do~ekala Garda Vojske Srbije. Prva je na crveni tepih kro~ila poslanica SRS Gordana Pop-Lazi}, pretekav{i tako i samu predsednicu parlamenta Slavicu \uki}-Dejanovi}, koja je pristigla pola sata pre starta sesije. Na ulazu je predsednicu, koja je do{la u pratwi nekoliko strana~kih kolega i poslanika PUPS-a, sa~ekao sekretar Narodne skup{tine Veqko Odalovi} i onako je sve~arski – izqubio. – To {to Garda, himna i crveni tepih najavquju da po~iwe redovno zasedawe, zapravo, vezuje poslanike i nas koji smo odgovorni pred gra|anima da svoj posao radimo na najkvalitetniji na~in – rekla je predsednica srpskog parlamenta, ne kriju}i zadovoqstvo zbog sve~arske atmosfere, koju je nazvala veli~anstvenom. I dok su parlamentarci pristizali, neko kroz {palir, a neko zaobilaze}i ga, radoznali gra|ani su zastajali da vide, poneki od wih i da fotografi{u ovaj politi~ki spektakl. Sami poslanici razli~ito su doìvqavali sve~anost koja im je prire|ena. Dok je {efica kluba ZES-a Nada Kolunxija saop{tila da je bila ushi}ena, lider JS-a Dragan Markovi} Palma, iako je ispo{tovao proceduru, priznao je da se ose}ao neprijatno i da poslanici ne zasluùju ovakvu po~ast. Nasuprot wemu, {ef poslani~ke grupe PUPS-a Momo ôlakovi} rekao je da intonirawe himne i gardijski do~ek predstavqa po~etak nove ere odnosa prema Skup{tini. Opozicija, pak, smatra da sve~ana forma ne}e poboq{ati rad parlamenta. [ef poslani~ke grupe DSS-a Milo{ Aligrudi} je

~ak, da bi eskivirao Gardu, u parlament u{ao kroz novinarski ulaz iz Kosovske ulice, koji je s dowe strane skup{tinskog zdawa. Prvi ~ovek radikala u parlamentu Dragan Todorovi} zaobi{ao je ve}i deo {palira i pored gardista pro{ao tek na samom ulazu. – Ovo je farsa, ali to je ne{to ~emu Demokratska stranka stalno preibegava, da kroz formu obezbedi ne{to {to sa su{tinom nema

Prvo pa o sukobu interesa Sednicu, koja na dnevnom redu ima 32 ta~ke, parlamentarci su po~eli objediwenom raspravom o pet finansijskih zakona koji se odnose na carinski sistem, poreze na dobit preduze}a i dohodak gra|ana. Najvi{e pa`we poslanika privukli su predlozi zakona o zaduìvawu Srbije sa 160 miliona evra za pokri}e buxetskog deficita kod Erste banke, Marfin banke i Vojvo|anske banke Srbija i o davawu garancije Srbije u korist banke Inteza po osnovu zaduèwa „Srbijagasa“ za 170 miliona. Na po~etku rasprave lider LDP-a êdomir Jovanovi} upozorio je na, kako je rekao, sukob interesa poslanika SPS-a Du{ana Bajatovi}a, kao direktora „Srbijagasa“, i poslanika liste „Za evropsku Srbiju“ Aleksandra Vlahovi}a, kao ~lana UO Erste banke. Po Jovanovi}evim re~ima, ova dva poslanika vladaju}e koalicije ne mogu u~estvovati u raspravi i glasawu o ovim zakonskim predlozima. Wegovo uverewe nije, me|utim, delila predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi}, obrazlaù}i da po zakonu poslanici do 1. aprila treba da se opredele za funkciju koju }e zadràti.

LIGA NASTAVILA DA KOOPTIRA ^LANOVE G17 PLUS U ZREWANINU

U LSV-u jo{ 20 „eksperata”

– Jo{ dvadesetak ~lanova Gradskog odbora G17 plus u Zrewaninu posledwih dana napustilo je ovu stranku i pre{lo u LSV – obnarodovao je na ju~era{woj konferenciji za novinare potpredsednik zrewaninskog ogranka Lige Tibor Va{. Na pitawe „Dnevnika“ da li }e doju~era{wi odbornici „stranke eksperata” zadràti mandate, Va{ je odgovorio da }e u ovom slu~aju lokalna samouprava postupiti po zakonu. – Zakon kaè da mandatom raspolaè odbornik. Ako dobijemo druga~ije tuma~ewe, mi }emo ga ispo{tovati u svakom trenutku – precizirao je potpredsednik zrewaninskih liga{a. Na dnevnom redu ju~era{we konferencije za novinare na{le su se i prozivke koje je lider lokalnog odbora SDPS-a Zdravko Deuri} uputio na ra~un Lige. Kao direktor „Jugoremedije“, koja je ve}inski vlasnik „Luksola“, Deuri} je optuìo liga{e da stoje iza opstrukcija u fabrici za proizvodwu preparata za li~nu higijenu. LSV odgovara da je samo podrào radnike „Luksola“ koji su najavili ge-

veze. Da bi Skup{tina stvarno imala ugled, trebalo bi da donosi kvalitetne zakone i po{tuje demokratske procedure – poru~io je {ef radikala. Lider napredwaka Tomislav Nikoli} nije vi|en kako ulazi, a dobro obave{teni izvori tvrde da je na svoje radno mesto u parlamentu stigao pre postavqawa Garde i crvenog tepiha, dok su poslanici SNS-a Jorgovanka Tabakovi} i

neralni {trajk zato {to im plate kasne {est meseci. – LSV ne moè dopustiti da nas neko optuùje za bilo kakve radwe iza kojih ne stojimo. Nismo u sukobu ni s jednim koalicionim partnerom, osim {to u praksi sprovodimo ono za {ta se i zalaèmo – prokomentarisao je Va{ spekulacije o tome da su posledwim politi~kim turbulencijama ozbiqno naru{eni odnosi unutar vladaju}e koalicije koju ~ine DS, LSV, G17 plus, SDPS – Pokret „Ravnopravnost” i SVM. Ina~e, lider SDPS-a Rasim Qaji} nezadovoqan je Deuri}evim nastupom kojim je optuìo LSV za opstrukcije u „Luksolu“, nezvani~no saznaje „Dnevnik“. Kako tvrde na{i izvori, Qaji} je zamolio liga{e da ne podgrevaju daqe sukobe, zbog ~ega je LSV odlu~io da na ju~era{woj konferenciji ne odgovori o{tro na Deuri}eve packe. Zato Va{ ni u jednom trenutku zvani~nog obra}awa nije spomenuo Deuri}a, ve} je govorio iskqu~ivo o „preduze}u u kojem plate kasne {est meseci“. @. Balaban

Igor Be~i} uredno ispo{tovali protkol. Potpredsednik parlamenta Nikola Novakovi} (G17 plus) nai{ao je u dru{tvu Meha Omerovi}a (SDP) ba{ kada su pristigli i poslanici SVM-a, napomenuv{i okupqenim novinarima da „Vojvo|ani znaju {ta je red”. Neposredno posle wih, crvenim tepihom je pro{ao i poslanik LSV-a Radovan Radovanovi}. Potpredsednica Narodne skup{tine Gordana ômi} i portparolka DS-a Jelena Trivan malo su skratile put po crvenom tepihu, ali su ipak pro{le ve}im delom gardijskog {palira. Poslanik LDP-a Ivan Andri} je samo obi{ao ve}i deo {palira, pro{av{i kroz wega pri vrhu stepeni{ta, dok su poslanici Nove Srbije listom pro{li pored Garde, nasuprot svom lideru Velimir Ili}u, koji je zakasnio i stigao u Skup{tinu ba{ kada je hor pevao „Boè pravde”. I êdomir Jovanovi} je eskivirao da u|e u parlament pored {palira, a kako je objasnio, nije prisustvovao ni intonirawu himne, po{to se na{ao na ulazu u salu kada je ve} otpo~elo, pa je zavr{etak “Boè pravde” sa~ekao pred vratima, da ne bi remetio red u sali. – Nemam ni{ta protiv protokola, ali ovako ne{to ne prili~i na{oj stvarnosti. Treba nam ìvot, a ne wegova imitacije, i ne verujem da se iko od poslanika ose}ao prijatno – procenio je Jovanovi}. Ina~e, akademski hor „Obili}“, pod dirigentskom palicom Darinke Mati}-Marovi}, sa skup{tinske galerije himnu je otpevao ne{to posle 10 ~asova, posle ~ega je Garda VS napustila plato ispred Doma. Nakon {to je himna intonirana, ve}ina poslanika je sela, dok se nekolicina wih prekrstila i tako obeleìla start prole}nog skup{tinskog zasedawa. S. Stankovi}

sreda3.mart2010.

ODBORNICI SO KAWI@A JEDNOGLASNI U ZAHTEVU DA JE OP[TINI MESTO U DRUGOM OKRUGU

Ho}e u Ba~ku

Odbornici Skup{tina op{tine Kawià ju~e su jednoglasno usvojili inicijativu u kojoj od Vlade Srbije zahtevaju izmenu uredbi o upravnim okruzima i o nomenklaturi statisti~kih jedinica, radi svrstavawa op{tine Kawià u Severnoba~ki okrug sa sedi{tem u Subotici. Osim Ma|arske koalicije, koja u Kawiì ima apsolutnu vlast, inicijativu su podràli i odbornici opozicione odborni~ke grupe demokrata „Za evropsku Kawiù“. Predsednik op{tine Mihaq Wila{ (MK) predo~io je da se u obe uredbe Kawià svrstana u Severnobanatski okrug sa sedi{tem u Kikindi, {to je, po wegovoj oceni, „neopravdano i neshvatqivo”. – To nas tim pre ~udi jer smo 12. novembra 2008. godine v} podneli inicijativu SO Kawià za izmenu Uredbe o upravnim okruzima, jer nije uzet u obzir geografski poloàj i povezanost na{e op{tine i severne Ba~ke u oblasti-

Ja~a op{tina pre~a od okruga Odbornik Karoq Kermeci, koji je u pro{lom mandatu bio predsednik kawi{ke op{tine, ocewuje da je ovo pitawe vi{e politi~kog zna~aja, zbog geografske i tradicionalne povezanosti koja je prisutna decenijama pa i vekovima. – Pre dve godine su aktivnosti u koje smo bili ukqu~eni doprinele tome da Kawi`a dobije posebnu registarsku oznaku za motorna vozila KA. Sli~no tome, zadatak nas i sada{we op{tinske vlasti je da se izborimo za to da {to vi{e nadle`nosti bude u lokalnoj op{tinskoj samoupravi, pa je onda mawe bitna pripadnost okrugu – rekao je Kermeci, ina~e potpredsednik PO DS.

ma obrazovawa, kulture, zdravstva, pravosu|a i privrede. Na na{u inicijativu da se uredba mewa, nikakav odgovor nismo dobili i pored urgirawa – rekao je Wila{. On je predo~io je da je Kawià geografski nesporno u Ba~koj, da je od Banata razdvaja Tisa i da ve} vekovima ovaj region gravitira Subotici. Wila{ je istovremeno ukazao i na to da su u posledwe vreme pojedini zakoni u Beogradu ipak doneti „u znaku zdravog razuma”, pa se tako izmenom Zakona o privrednim komorama Kawià ponovo na{la u Regionalnoj privrednoj komori Subotica (umesto Kikinde), a i Zakonom o sedi{tima i podru~jima sudova i javnih tuìla{tava ~ini podru~je Privrednog suda, Osnovnog i vi{eg suda Subotica, zajedno s op{tinama Ada, Ba~ka Topola, Mali I|o{, Senta i Subotica. – Ove ~iwenice jesu razlog za obnavqawe inicijative SO Kawià od pre dve godine – kaè Wila{. Op{tinska vlast Kawiè iz redova MK smatra, ina~e, da za izmenu uredbi nisu dovoqni samo uticaj predstavnika SVM-a u pokrajinskim organima nego i podr{ka DS-a, da se aktivno zauzme u Beogradu za to da se stav po ovom pitawu izmeni. [ef odborni~ke grupe demokrata u SO Kawià Imre Kova~ rekao je da inicijativa ima wihovu nedvosmislenu podr{ku, te da }e od srca sve u~initi da se ostvari interes stanovnika kawi{ke op{tine da budu u Severnoba~kom okrugu. M. Mitrovi}

NAKON SMENE BRANISLAVA POMORI[KOG, VLADAJU]U KOALICIJU UZDRMAO SLU^AJ JO[ JEDNOG DR@AVNOG SEKRETARA IZ REDOVA LSV-a

Kostre{ traì divan s DS-om Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostre{ ocenio je da je smena funkcionera te stranke Branislava Pomori{kog s mesta dràvnog sekeratar u Ministarstvu za NIP posledica mawka komunikacije u vladaju}oj koaliciji. On je za „Dnevnik“ kazao da se LSV zalaè za to da se prevazi|u svi nesporazumi i da }e se zato ovih dana intenzivirati razgovori s partnerima iz DS-a, koja je stoèr vladaju}eg bloka. – O~igledno je da postoji mawak komunkacije i smena Pomori{kog pokazuje da je neophodno da se to popravi da se sli~ni slu~ajevi ne bi ponavqali – rekao je Kostre{. On je kazao da Liga zbog ove smene

ne}e u}i u sukob s G17 plus, ~ija funkcionerka je aktuelna ministarka za NIP Verica Kalanovi}, iako taj ~in smatraju „vi{e nego neprijatnim“. – Mislim da je tu vi{e re~ o ishitrenoj reakciji G17 plus na ono {to se desilo u Zrewaninu, gde je nekoliko funkcionera lokalnog odbora te stranke pre{lo u Ligu, nego o ne~ijoj potrebi da se stvori sukob unutar vladaju}e koalicije. I mi }emo gledati da tu nelagodnost prevazi|emo na najboqi mogu}i na~in, te da vi{e ne do|emo u situaciju koja bi mogla ugroziti koalicione odnose LSVa i G17 plus, ili, pak, Lige i DS-a – poru~io je sagovornik „Dnevnika”, navode}i da je LSV zbog aktu-

Gradona~elnik Novog Sada nije tema Kostre{ je odbacio spekulacije koje su se ju~e pojavile u novosadskim medijima, o tome da lider LSV-a Nenad ^anak, navodno, s demokartama pregovara o mestu gradona~elnika Novog Sada, ocewuju}i da je re~ o „senzacionalizmu ili nekoj zloj nameri“. „Ni na koji na~in LSV nije pokrenuo takvu inicijativu, niti razgovara o tome da preuzme odgovornost i funkciju gradona~elnika Novog Sada. Mi smo o tome razgovarali kad je konstituisana gradska vlast i tad je dogovoreno da tu obavezu preuzmu demokrate, i to vi{e nije tema. A li~no ne verujem da }e uop{te do}i do promene ~elnog ~oveka u gradu, a ~ak da je to i u planu, to je unutar{we pitawe Demokratske stranke u koje se mi ne}emo me{ati”, kazao je Kostre{.

Ostavku ne}u dati jer Srbija nema vi{e vremena za povla~ewe pred bezobrazlukom, neznawem i neradom (Marko Karayi}) elnih „nesporazuma“ imao komunkaciju i s G17 plus, te da je uveren u to da su „varnice koje su isko~ile sad sanirane“ i da se ide u pravcu smirivawa tenzija. Me|utim, nakon ju~era{weg otvorenog pisma jo{ jednog dràvnog sekretara iz LSV wegovom resornom ministru, ~ini se da bi odnosi u vladaju}oj koaliciji mogli doìveti novu „neprijatnu epizodu“. Naime, dràvni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Marko Karaxi} obratio se javnosti, navode}i da

mu je rad u tom ministarstvu onemogu}en. „Ve} dugi niz meseci mi je onemogu}eno da u~estvujem u radu Ministarstva u kojem sam dràvni sekretar, a moje aktivnosti su svedene na pra}ewe pravnih akata, i zabranili su mi da radim svoj posao“, isti~e Karaxi} u otvorenom pismu resornom ministru Svetozaru îpli}u. On u pismu tvrdi i da je ministar ostao nem na pretwe koje su mu upu}ene, „i to kako one spoqa, tako i na one koje su upu}ivali neki zaposleni u samom Ministarstvu“, te da mu je ukinut i slu`beni mobilni telefon. Karaxi} od îpli}a traì obja{wewe za takve postupke, upitav{i da li su razlog za to izjave o Srebrenici, odbrana Zakona o diskriminaciji ili stav da treba raditi u interesu dràve a ne stranke. „Ostavku ne}u dati jer Srbija nema vi{e vremena za povla~ewe pred neznawem, bezobrazlukom i neradom“, poru~io je Karaxi}. Kolegijum Ministarstva, na ~elu s ministrom îpli}em, odbacio je sino} Karaxi}eve optu`be, ocewuju}i da one „ne odgovaraju stvarnim odnosima u Ministarstvu, procesima koji se u wemu odvijaju, niti na~inu rada Ministarstva”. B. D. S.

EKONOMIJA

sreda3.mart2010.

OD 1. APRILA NOVO POSKUPQEWE

Pretplata za telefon ska~e duplo Mese~na pretplata za fiksni telefon }e od 1. aprila biti 388 dinara bez PDV-a, odnosno 458 dinara s porezom, i va`i}e i za doma}instva i za poslovne korisnike, a ostvareni saobra}aj tarifira}e se po va`e}em cenovniku Telekoma “Srbija”. Do sada je pretplata bila 230 dinara s PDV-om. U cenu }e biti ukqu~eno 150 impulsa, a iz Telekoma podse}aju na to da }e nova cena pretplate za april biti prikazana u martovskom ra~unu, jer se pretplata pla}a mesec unapred.

ZA PRIJAVU POREZA NA DOHODAK JO[ DVE SEDMICE

Poreznici ~ekaju bogata{e Gra|ani Srbije koji su lane zaradili bar trostruku prose~nu srpsku platu treba do 15. marta da podnesu prijavu Poreskoj upravi Srbije jer su tako postali obveznici poreza na dohodak. Ove godine taj prvi prag za bogata{e je 1.589.292 dinara. U ovu sumu se, osim plate, ura~unavaju prihodi od samostalne delatnosti, autorskih i srodnih prava, te onih ostavrenih po osnovu industrijske svojine ili zakupa pokretnih i nepokretnih stvari. Obveznici imaju pravo na olak{ice i od-

DA LI SU NA POMOLU ZAVRZLAME OKO IZGRADWE @E@EQEVOG MOSTA

Tri tendera za jednu }upriju? – Za koji dan predstavnici Vlade Srbije i Komisije Evropske unije potpisa}e finansijski sporazum o izgradwi novog `elezni~ko-drumskog mosta preko Dunava kod Novog Sada na mestu pre 11 godina poru{enog “@e`eqa” –

Sada je nejasno da li }e svi finansijeri formirati jedinstveni fond za izgradwu novog mosta, ili }e svako raspolagati svojim novcima, i, s tim u vezi, da li }e se raspisati jedinstveni tender, ili }e svaka strana voditi poslo-

potvrdio je ju~e za na{ list Aleksandar \or|evi} iz Delegacije Evropske komisije za Srbiju. Dogovoreno je da EU plati 30 miliona evra za izgradwu novog mosta, {to je oko pola procewene vrednosti radova, Pokrajina 20 miliona i Novi Sad deset miliona.

ve javne nabavke za onaj deo radova koji }e i platiti. \or|evi} ka`e da se raspisivawe tendera mo`e o~ekivati odmah posle potpisivawa finansijskog sporazuma, te da }e Evropska komisija raspisati tender i birati izvo|a~a radova za onaj deo posla za koji }e dati novac. Ovog

I pare i projekat I portparol Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine Neboj{a Malenkovi} smatra da je izgradwa mosta jedinstven poduhvat, ali isti~e da je u ovom trenutku najva`nije da se zatvori kompletna finansijska konstrukcija, {to je uslov za raspisivawe tendera. Ono {to bi moglo ko~iti potpisivawe finansijskog sporazuma o izgradwi novog mosta i raspisivawe tendera je projekat, koji je radila italijanska projektantska ku}a “Italfer”, a koji je, po potvrdi u Ministarstvu za infrastrukturu, jo{ uvek u Dràvnoj revizionoj komisiji. Za izgradwu mosta projekat je jednako vaàn kao i novac. Jedno bez drugog ne moè. – “@eèqev” most je u IPAprogramu za buxetsku 2009. godinu – kaè Aleksandar \or|evi}. – On se pro{le godine formirao i prihvatao, prolaze}i dugu proceduru od Brisela do Beograda, a ovih dana o~ekuje se da zvani~an potpis predstavnika Vlade Srbije i Komisije EU. Praksa je da se tokom jedne kalendarske godine odobravaju pare za slede}u, {to zna~i da }e novac za izgradwu novog mosta, kao i kompletan nacionalni program vredan 182,5 miliona evra, biti na raspolagawu ove godine.

DNEVNIK

trenutka jo{ se ta~no ne zna koji su to poslovi. Slede}i takvu logiku, isto bi mogli o~ekivati i ostali finansijeri, Pokrajina i grad. Me|utim, savetnik za mostove u Ministarstvu za infrastrukturu Dejan Kova~evi} ka`e da ne treba brkati investitora i finansijera. Po wegovim re~ima, finansijera su tri, a investitor jedan – Javno preduze}e “@eleznice Srbije”, koje }e voditi ceo posao izgradwe novog mosta, nezavisno od toga ko koliko novca daje za izgradwu. R. Dautovi}

„AUTOVOJVODINA” O SLU^AJU LAPOVO

Ste~aj je jedina {ansa

Novosadska kompanija “Autovojvodina” pozvala je ju~e radnike “Prvog maja” iz Lapova da ne spre~avaju ste~aj tog preduze}a. “Autovojvodina” je, kao najve}i poverilac, pokrenula ste~aj “Prvog maja”, zbog ~ega su zaposleni u tom gra|evinskom preduze}u najavili {trajk. Ranije su radnici “Prvog maja” blokadom `elezni~kog saobra}aja protestovali zbog neispla}enih zarada. U saop{tewu “Autovojvodine” se navodi da je ste~aj, kojim }e se poku{ati reogranizacija “Prvog maja”, jedino re{ewe da bi firma nastavila da radi. Do sada je, kako je podsetila “Autovojvodina”, dva puta poku{ana prodaja dela imovine “Prvog maja”, ali nije bilo zainteresovanih kupaca. Sporazumom koji su u decembru pro{le godine potpisali predstavnici Samostalnog sindikata “Prvog maja” i poslovodstva firme, predvi|eno je da u slu~aju da reorganizacija u postupku ste~aja ne bude uspe{na, zaposleni mogu iz ste~ajne mase naplatiti zaostale zarade i da im se pove`e radni sta`.

bitke, ali oni ukupno ne mogu pre}i 40 odsto sume. Oporezuje se razlika ime|u zbira pro{logodi{weg prihoda i utvr|enog limita.

Ove godine prag za bogata{e je 1.589.292 dinara Osim na{ih dràvqana, porez pla}aju i stranci koji ìve kod nas a izjasnili su se kao na{i obveznici, ali i na{i dràvqani koji platu i

druge pomenute prihode zara|uju u inostranstvu a ovde imaju prebivali{te. Osnovica za oporezivawe je za wih ve}a – petostruka prose~na zarada u Srbiji, a za pro{lu godinu to je 2.648.820 dinara. Isti sistem olak{ica va`i i za wih. Ovi obveznici prijave podnose nadle`noj jedinici Poreske uprave gde imaju prebivali{te. Posledwi rok je 15. mart u pono}, pa se prvi podaci mogu o~ekivati tek posle 20. marta jer iskustvo proteklih godina govori da svi ~e-

kaju posledwi ~as. Prijava se mo`e nabaviti u kwi`ari ali

i skinuti sa sajta Poreske uprave Srbije. D. V.

ZA[TO JE OTI[AO PRVI ^OVEK FONDA PIO

Penzioneri bez direktora zbog sva|a oko {altera? Direktor Fonda za penzijsko-invalidsko osigurawe Srbije Slobodan Zdravkovi} podneo je prekju~e ostavku iz, kako je naveo, li~nih razloga. Mada je na ovoj funkciji proveo mawe od godinu – postavqen je 22. aprila pro{le godine – o ostavci prvog ~oveka Fonda PIO na Upravnom odboru ne}e biti rasprave i ona }e biti prihva}ena bez razmatrawa. Na ~elo Fonda PIO Zdravkovi} je do{ao iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA) na predlog Jovana Krkobabi}a, ~ijoj stranci je, ina~e, pripalo pravo da imenuje ~elnikika penzijskog fonda. U PUPS-u su nam rekli da nisu bili obave{teni o Zdravkovi}evoj nameri da podnese ostavku, ali da }e ve} danas pokrenuti konsultacije o izboru novog direktora Fonda PIO te da ne}e zalaziti dubqe u razloge zbog kojih je ostavka podneta. Ipak, kako smo saznali, ostavka nije do{la bez ikakvog povoda. Naime, na sednici UO Fonda PIO vodila se o{tra rasprava izme|u direktora i predstavnika Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe o tome kome }e pripasti primawa prijave i odjave radnika. Tada je Zadravkovi} tvrdio da je, po va`e}em zakonu, Fond jedini zadu`en da prima prijave i odjave na osigurawa i da su one decenijama predavane iskqu~ivo na {alterima ove institucije. Me|utim, deo posla je ipak, ali uz dogovor, radio i RZZO, ali nakon {to je uspostavewen jedinstveni centralni registar, za tim prestaje potreba. Samim

PUPS traì rezervu Direktor Fonda PIO u ostavci Zdravkovi} nije ~lan PUPS-a, potvr|eno nam je u vrhu ove stranke, ali oni ga jesu predloìli na tu funkciju. Narednih dana mora}e da u dogovoru s koalicionim partnerima prona|u rezervu za wega, ali i za direktora “Srbija{uma”, koji je tako|e podneo ostavku, a i ta funkcija je u podeli plena pripala wima. Ina~e, to su jedina dva direktorska mesta iza kojih je stajao PUPS, a po{to su trenutno upra`wena, ~eka se da se postigne novi dogovor o tome kome }e se Fond PIO i “Srbija{ume” poveriti na upravqawe. tim, u RZZO-u se pojavquju “prazni” {alteri, {to bi zna~ilo i vi{ak zaposlenih, a oni to ne èle pa bi iskqu~ivim prijavqivawem i odjavqivawem radnika kod wih zadràli svoje zaposlene. To bi u isto vreme zahtevalo od Fonda PIO, koji je ve} smawio broj zaposlenih za 451, da otpusti i one koji su

planirani da rade na prijavama i odjavama, a Zdravkovi} na to nije pristajao. Mada na sednici UO Fonda PIO niko nije stekao utisak da je u sporewu s RZZO-om – s kojim jeste vodio pravi mali rat, u koji se, ina~e, bio ukqu~io i sam ministar ekonomije Mla|an Dinki} – izgubio, od-

nosno da taj posao ne}e i daqe raditi penzijski fond, sva je prilika da Zdravkovi} nije zadovoqan onim {to se od wega tra`i ili cenom koju treba da plati da bi Fond zadr`ao posao, a {ta je to – jo{ uvek nije poznato. U PUPS-u ne spore da su povodom jedinstvenog registra vo|ene o{tre polemike izme|u predstavnika Fonda i RZZO-a, ali nisu sigurni u to da je to pravi razlog zbog kojeg se Zdravkovi} odlu~io na ostavku. Oni podse}aju na to da je od samog wegovog imenovawa mnogima smetala ~iwenica da on dolazi iz BIA-e jer, kako je isticano, izme|u ta dva zanimawa nema nikakvih dodirnih ta~aka. Sam Zdravkovi} je tvrdio da je funkciju prvog ~oveka Fonda PIO prihvatio jer mu je to “profesionalni izazov, budu}i da je BIA jedna od retkih institucija koja s aspekta kadrova i na~ina funkcionisawa zadovoqava standarde EU, a to iskustvo je mogu}e preneti i na Fond”. Odbacio je spekulacije o tome da direktive na mestu ~elnika Fonda PIO prima direktno od Krkobabi}a jer su im, kako je istakao, pozicije razli~ite. Q. Male{evi}

1. 3. 2010.

1.194,87686

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Lu~i} Prigrevica, Novi Sad

Cena

BELEX 15 (698,70 0,03%)

Promet

20,00

228

4.560

Univerzal banka, Beograd

6,21

6.691

147.203

Politika, Beograd

4,00

130

Telefonija, Beograd

2,16

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,10

2.905

30.166.625

28.210

Komercijalna banka, Beograd

0,00

30.000

60.000

1.750

24.110

Energoprojekt holding, Beograd

-1,12

880

1.333.550

1,00 Promena %

19.231 Cena

502.164 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,89

8.891

302.940

Univerzal banka, Beograd

6,21

6.691

147.203

Dowi Srem, Pe}inci

-12,15

282

11.280

Soja protein, Be~ej

-1,95

1.057

564.446

Pupin Telekom, Beograd

-12,12

203

22.330

Imlek, Beograd

0,68

1.478

9.005.889

Tamnavaput, Ub

-12,01

2.111

6.333

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,18

2.332

522.405

Metals banka, Novi Sad

Jubmes banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Si}evac kompani, Kur{umlija Topiko, Ba~ka Topola Vojvo|anskih top-pet akcija Topiko, Ba~ka Topola

-12,00

132

19.800

-0,90

6.501

13.002

-11,97 Promena %

15.000 Cena

3.960.000 Promet

Privredna banka, Beograd

0,00

715

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

0,05

6.601

976.880

-11,97

15.000

3.960.000

Tigar, Pirot

0,53

760

22.800

Radnik, Ba~ka Palanka

0,00

1.000

1.381.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.668

0,00

Brail Trejd, Ba~ka Palanka

0,00

3.400

1.020.000

Telefonija, Beograd

2,16

1.750

24.110

Veterinarski zavod, Subotica

0,85

708

582.830

Veterinarski zavod, Subotica

0,85

708

582.830

Soja protein, Be~ej

-1,95

1.057

564.446

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

SRBIJA NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI

PROGNOZA BNP PARIBASA

Uspe{na primena trgovinskog sporazuma

Evro se vra}a na 90 dinara? – Dinar je oslabio, dinar je deprecirao prema evru – vesti koje po~iwu ovako navikli smo da ~itamo i slu{amo ve} podu`e. Malo je nade da bi stvari s doma}om valutom mogle krenuti u drugom pravcu. Nedavno je i sam guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} napomenuo da ne treba o~ekivati povratak doma}e valute na nivo od 76-77 dinara, koliki je bio pre nekoliko godina.

Svoj rejting na kursnoj listi dinar bi ipak mogao popraviti, i to krajem ove i po~etkom naredne godine. Ovu procenu dali su stru~waci BNP Paribasa SA, jedne od vode}ih evropskih banaka. Zasnivaju je na tome da je NBS ostavio visoku referentnu kamtnu stopu od 9,5 posto. Konkretno, oni prognoziraju da }e dinar oslabiti u drugom kvartalu ove godine do 105 za evro, a potom bi krenuo oporavak, pa bi krajem godine evro vredeo 93 dinara a posle i mawe. Ako se prognoze obistine, kako }e to uticati na nas? – Ja se ovim prognozama ne bih ba{ mnogo radovao jer nagla kretawa dole pa gore nikome ne odgovaraju – ka`e me|unarodni konsultant Milan Kova~evi}. – U ovom trenutku evro guraju visoka stopa inflacije u odnosu na druge zemqe i veliki deficit u razmeni s inostranstvom. Protiv slabqewa dinara su oni koji vra}aju zajmove indeksirane u evrima, a takvih je ve}ina. Dosta smo ovih dana slu{ali o povratku dinaru. Ideja je uredu, pa bi bilo dobro da NBS krene s merama kojima bi uticala na smawewe broja indeksiranih kredita i pove}awe zajmova u dinarima. Trebalo bi tako|e stimulisati {tedwu u doma}oj valuti. D. Vujo{evi}

Srbija uspe{no primewuje Prelazni trgovinski sporazum s Evropskom unijom, oceweno je ju~e na prvom sastanku Odbora Srbije i EU za sprovo|ewe tog sporazuma. Kopredsedavaju}i Odbora i potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} kazao je nakon sastanka da je taj sporazum “prvi, ali i posledwi ugovor koji Srbija ima

s Evropom pre najva`nijeg ugovora, a to je ugovor za ulazak u EU”. – Pro{la godina bila je godina izazova. U obimu trgovine Srbija je imala pad od oko 25 odsto, ali efekti ekonomske krize ne mogu maskirati uspeh srpske poqoprivrede – rekao je \eli} na konferenciji za novinare.

DA LI JE PO^ELA VELIKA PROMENA DEVIZNE POLITIKE

Odsad Vlada i privrednici {timuju kurs Ako je i bilo nekakvih dilema o tome {ta se de{ava s vredno{}u dinara, posle ju~era{we izjave ministarke finansija Diane Dragutinovi} sve je mnogo jasnije. Uz konstataciju da “kurs nije sam sebi ciq”, ona je dodala da bi verovatno bilo korisno o problemu vrednosti dinara obaviti razgovor s privrednicima da bi se saznalo koji je to nivo kursa koji bi im odgovarao i koji bi doneo podstrek novom modelu ekonomskog rasta. Naravno, uneta je i mala ograda jer je ministarka primetila da }e prihvatqivost takvog kursa zavisiti od wegovog uticaja na dva bitna ekonomska faktora: inflaciju i stawe spoqnotrgovinskog bilansa. Da bi se lak{e razumela potreba da se izna|e optimalna politika deviznog kursa, nu`no je imati u vidu stawe osnovnih ekonomskih parametara i koliki je uticaj na wih imala dosada{wa politika relativno ~vrstog dinara. Podaci Republi~kog zavoda za statistiku govore da je su potro{a~ke cene u januaru bile 4,8 posto vi{e nego u istom lawskom mesecu. S druge strane, bez obzira na zna~ajnije smawewe u odnosu na prethodne godine, deficit spoqnotrgovinskog ra~una je, ipak, dostigao 5,19 milijardi evra (7,23 milijardi dolara). Koli-

Restitucija u doma}oj valuti Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} rekao je da bi jedan od presudnih koraka koje bi Vlada Srbije trebalo da preduzme u pogledu smawewa prisustva evra u nov~anim tokovima bio da zakonom o restituciji propi{e da se stari vlasnici nacionalizovane imovine obe{tete dinarskim hartijama od vrednosti. – Znam da to nije popularno, ali bi u~inilo ogromnu uslugu za makroekonomsku stabilnost, za stvarawe dugoro~ne krive prinosa u dinarima, za aktivniji odnos prema doma}oj valuti i za uspostavqawe sekundarnog trì{ta – precizirao je Jela{i}. Dràvni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ili} kazao je da bi pomenuto re{ewe u velikoj meri doprinelo produbqivawu plitkog doma}eg trì{ta hartija od vrednosti. On je podsetio na to da je do sada dràva u dinarima emitovala obveznice s maksimalnim rokom dospe}a do godinu dana. – Sada postoje nagove{taji da dràva emituje i vrednosne papire s rokom dospe}a od 24 meseca. To bi mogao biti temeq za utvr|ivawe dugoro~ne krive prinosa u dinarima, a bez toga ne moè se u}i u aktuelnu pri~u o smawewu prisutnosti evra – kazao je Ili}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Izvoznici na prvom mestu Ako se pa`qivo prou~i obja{wewa ministarke Dragutinovi}, sasvim je jasno da je po~elo odmotavawe srpskog valutnog galimatijasa. Jo{ ranije se znalo da jak dinar odgovara uvoznicima i deviznim du`nicima, a da realnija vrednost evra na doma}em tr`i{tu godi izvoznicima i {tedi{ama. Zato se toliko i balansiralo. Sada tih dilema ne}e biti jer }e kurs nacionalne valute, o~igledno, i}i naruku izvoznom i konkurentnom delu srpske privrede.

ko je politika jake doma}e valute koristila u obuzdavawu inflacije, toliko je pogodovala uvoznicima i pravila veliku “rupu” u spoqnotrgovinskom bilansu zemqe. Veliki spoqnotrgovinski jaz pretvorio se u najopasniju ta~ku srpske ekonomske politike. Zato je MMF i rekao da ovako vi{e ne moè. Srbija mora da promeni ekonomski model i umesto dosada{weg oslawawa na doma}e trì{te i doma}u tra`wu, izlaz mora traìtu u ja~awu konkurentnosti i usmerewu na izvozna trì{ta. Na tu neophodnost ukazao je jo{ jesenas u Novom Sadu stru~wak Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije dr Vladimir Gligorov. On je konstatovao da Srbija nema dovoqno konkurentnih roba i da je to razlog {to je stawe na wenom teku}em ra~unu toliko nepovoqno. Wegov zakqu~ak je bio jednostavan – Srbija se mora reindustrijalizovati. Sli~no je poru~io i MMF. Ako ho}ete odmrzavawe plata u javnom sektoru i penzija, morate da imate ekonomski rezultat koji }e to pokrivati. Odnosno, samo podizawe proizvodwe i izvoza moè odvrnuti ventil javnih davawa, i to samo u onoj meri koliki je nivo porasta u tim kqu~nim sektorima. V. Harak

VESTI Gorivo skupqe 93 pare Gorivo u Srbiji skupqe je od danas u proseku 93 pare po litru, ili oko 0,9 posto. Motorni benzini poskupeo je u proseku 84 pare po litru, a dizeli 99 para, objavilo je Ministarstvo energetike. Litar motornog benzina i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana ko{ta 111,09 dinara, a litar dizela D-2 – 99,45 dinara. Cena bezolovnog motornog benzina od 92 oktana je pove}ana na 109,26 dinara, a litar evropremijuma ko{ta 119,96 dinara. Nova cena dizela eko350 je 103,1 dinara, cena dizela eko50 pove}ana je na 107,39 dinara litar, a evrodizela na 110,01 dinara. Litar lo`-uqa ko{ta}e 79,19 dinara. Prethodna promena cena goriva na pumpama u Srbiji bila je 30. januara, kada je gorivo poskupelo u proseku 3,1 dinara po litru, to jest 3,12 posto.

Novi direktor NSZ-a Vlada Srbije imenovala je Dejana Jovanovi}a, dosada{weg dr`avnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, za novog direktora Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Jovanovi} dolazi na ~elo NSZa nakon {to je dosada{wi direktor Vladimir Ili} na li~ni zahtev razre{en du`nosti zbog odlaska u profesionalne politi~are. Ili} je i zvani~no postao narodni poslanik G17 plus u Skup{tini Srbije. Q. M.

„Jat tehnika” najavila {trajk Samostalni sindikat licenciranih vazduhoplovnih mehani~ara Srbije najavio je da }e 8. marta po~eti {trajk u “Jat tehnici” ukoliko do tada ne budu ispuweni zahtevi za isplatu zarada i smenu rukovodstva. Predsednik Sidnikata Miodrag Uskokovi} kazao je agenciji Beta da to udru`ewe okupqa oko 200 licenciranih avio-mehani~ara u “Jat tehnici”, bez ~ijeg rada nije mogu}e obavqati preglede i popravke aviona. Glavni klijent “Jat tehnike” je srpska avio-kompanija “Jat ervejz”, iz koje je preduze}e za odr`avawe aviona izdvojeno 2005. godine. Obe kompanije su u vlasni{tvu Vlade Srbije, a bez redovne kontrole ovla{}enih avio-mehani~ara avioni ne smeju da lete.

MINISTAR RADA TRA@I DA ZAPOSLENI ZAPNU NA POSLU

GUVERNER RADOVAN JELA[I]

Zemqa

sreda3.mart2010.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

97,5264

99,5167

101,806

97,2278

Australija

dolar

64,6984

66,0188

67,5372

64,5004

Kanada

dolar

69,011

70,4194

72,039

68,7998

Danska

kruna

13,1004

13,3678

13,6753

13,0603

Norve{ka

kruna

12,0786

12,3251

12,6086

12,0416

[vedska

kruna

10,0164

10,2208

10,4559

9,9857

[vajcarska

franak

66,589

67,948

69,5108

66,3852

V. Britanija

funta

107,503

109,697

112,22

107,174

SAD

dolar

72,039

73,5092

75,1999

71,8185

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 3. 2010. godine

U Srbiji rade radnici ili neradnici? – Radnici u Srbiji moraju da mewaju svoje radne navike jer je produktivnost u na{oj dràvi 42 odsto evropskog proseka – poru~io je ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}. On je pojasnio da u Srbiji mora da se probudi svest o op{tem dobru, da prestane pla}awe radnih mesta i da po~ne pla}awe u~inka jer se ovako ne pla}aju rezultati na radnom mestu. Drugim re~ima, resorni ministar poru~io je na{im radnicima da vaqa da “zapnu” da bi se pribliìli evropskom proseku produktivnosti, odnosno da prestanu da zabu{avaju na radnim mestima i rade po u~inku. O srpskim radnicima kao neradnicima govorio je i eksministar rada Slobodan Lalovi}, koji je jo{ onomad zapretio da }e zbog toga Srbija “uvoziti” strane radnike iako ima milionsku armiju svojih nezaposlenih. Da me|u zaposlenima ima onih koji ne rade nije sporno, i ne bi bilo po{teno kritikovati Qaji}a {to traì od radnika da promene svest o radu. Me|utim, sam Qaji} dobro zna da nijedan privatnik u Srbiji ne drì radnika koji ne radi ve} da su neradnici, odnosno oni koji ne rade po u~inku, u javnom sektoru i javnim preduze}ima pa bi bilo dobro da je u pri~i o produktivno-

sti razdvojio one koji rade po radnom mestu od onih koji rade po u~inku. Jer, nema tog privatnika koji zbog ogromnog broja nezaposlenih ne}e neradniku odmah dati otkaz i na wegovo mesto

~ak i bez dinara, na ma{inama koje su iza{le iz “mode” jo{ pre tri decenije, bez zdravstvenog osigurawa, upla}enih doprinosa – da prate evropsku produktivnost veoma je te{ko. Ekonomista

Firme gledaju da preìve a da ne pove}aju produktivnost O pove}awu produktivnosti srpskih radnika, po ]ulibrkovoj oceni, mo}i }e se govoriti tek onda kada sve kockice trì{ne ekonomije do|u na svoje mesto i kada dràva bude stvorila uslove da se pod jednakim uslovima i radi i zaradi, a za to je potrebno mnogo vremena. – Jedan od kqu~nih uslova za rast produktivnosti je obnova tehnologije jer firme sada jedva preìvqavaju. One koriste kredite da bi odràle likvidnost i da bi mogle nabaviti sirovine i kako-tako odràti proizvodwu. Prakti~no, ako se pogleda pro{la godina i koliko je kredita odobreno iz Vladinog programa za subvencionisawe – oko milijardu evra, na prste jedne ruke mogu se nabrojati investicioni krediti koja su preduze}a uzela da bi kupila novu opremu, poboq{ala tehnologiju pa samim tim i produktivnost rada. Ovde je kqu~ da se preìvi, a ne da se modernizuje proizvodawa i pove}a produktivnost – kaè ]ulibrk. dovesti drugog koji ho}e da radi za malu platu. Ako se ve} od srpskih radnika traì da porade na produktivnosti, onda se mora od poslodavaca i dràve traìti da to isprate u svakom pogledu. O~ekivati od radnika koji rade za minimalac – a mnogi i za mawe od toga ili

Milan ]ulibrk isti~e za na{ list da su ma{ine na kojima rade srpski radnici – a trebalo bi da prate evropsku produktivnost – ~ak dve generacije iza ostatka sveta pa im ni maksimalno angaòvawe i danono}ni rad ne bi pomogli da se pribliè radnicima u drugim dràvama.

– Drugi problem u tome {to je produktivnost kod nas zna~ajno mawa nego, ne samo u EU ve} i odnosu na mnoge zemqe u okruèwu, jeste to {to prakti~no u velikom delu privrede, a pre svega u javnim preduze}ima, nije okon~an proces restrukturirawa – kaè ]ulibrk. – Javna je tajna da u svakom velikom javnom preduze}u ima veliki procenat, po nekim procenama izme|u 15 i 30, vi{ka zaposlenih, tako da ono {to se proizvode i koli~ina usluga koju ta preduze}a pruàju, kada se podeli sa svima koji dobijaju platu, odmah pada, i to je ono po ~emu zaostajemo za svetom. Jedan od kqu~nih krivaca za takvo stawe jeste dràva, odnosno slabe vlade u posledwih nekoliko godina koje nisu imale hrabrosti da zagrizu tu kiselu jabuku i po~nu da re{avaju taj problem. S druge strane, ukazuje ]ulibrk, nema dràve u svetu u kojoj radnici rade a ne dobijaju platu pa je traìti od zaposlenih da budu motivisani na to da vi{e i kvalitetnije rade – cini~no pa ~ak i bezobrazno. Jer, kako kaè, zahtevi za ve}om produktivno{}u mogu se postavqati onome ko zna za{to i za koga radi i ko svakog meseca odnese ku}i platu od koje moè pristojno da ìvi. Q. Male{evi}

POQOPRIVREDA

sreda3.mart2010.

DNEVNIK

Poqoprivreda spremna za STO Pomo}nik ministra poqoprivrede Milo{ Milovanovi} izjavio je ju~e da Srbija do kraja godine mo`e ispuniti sve tehni~ke uslove u oblasti poqoprivrede za ~lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). On je podsetio na to da je Srbija uspe{no zavr{ila pregovore o prisutapawu STO-u s Norve{kom i [vajcarskom, ukazuju}i na to da je blizu okon~awa pregovora s Ju`nom Korejom, Ekvadorom i Brazilom.

INDUSTRIJSKO BIQE NA LAWSKIM POVR[INAMA

Suncokret na 150.000 hektara, soja na 130.000 – Industrijsko biqe }e ovog prole}a u Srbiji biti zasejano na povr{inama koje su ve} uobi~ajene za tu vrstu poqoprivrednih kultura – izjavila je direktorka Poslovne zajednice za industrijsko biqe Olga ^urovi}. Ona je precizirala da bi setva {e}erne repe trebalo da se obavi na povr{ini od 65.000 do 70.000 hektara, suncokreta na

Ona je objasnila da svaki dugogodi{wi proizvo|a~ koji ima ugovor s fabrikom prilikom predaje prethodnog roda s wom planira i dogovara koliko }e otprilike sejati u narednoj setvi. – Nije re~ o preciznim ugovorima – dodala je Olga ^urovi}, i ukazala na to da poqoprivredni proizvo|a~i, u zavisnosti od svoje ekonomske

Uqari ozbiqni igra~i – Fabrike uqa, koje prera|uju sve proizvedene uqarice u Srbiji i koje su postale veliki izvoznici, doprinose smawivawu ukupnog spoqnotrgovinskog deficita na nivou Republike, {to je uticalo na ostvarivawe pozitivnih rezultata u agraru pro{le godine – ukazala je Olga ûrovi}. – Te fabrike ugovaraju proizvodwu s poqoprivrednim proizvo|a~ima i isporu~uju im reporomaterijal i mineralno |ubrivo. Ona je navela da je poznato da poqoprivrednici to mineralno |ubrivo ve} sigurno 20 godina ne upotrebqavaju samo na ugovorenim povr{inama pod suncokretom, ve} i za prehranu kukuruza i ostalih kultura. oko 150.000 hektara, a soje na pribli`no 130.000 hektara. – Proizvo|a~i duvana izdvoji}e za sadwu te biqke izme|u 4.500 i 5.000 hektara – kazala je Olga ûrovi}, podse}aju}i na to da je uqana repica, koja se seje kad i p{enica, jesenas zasejana na oko 15.000 do 16.000 hektara. – Po podacima kojima raspolaèmo, situacija je svake godine u setvi industrijskih kultura sli~na.

mo}i, postavqaju neke preliminarne uslove prilikom ugovarawa setve industrijskog biqa – isporuku repromaterijala, kao {to su mineralno |ubrivo, semenski materijal i za{titna sredstva. – Pojedini proizvo|a~i postavqaju zahtev i za isplatu odre|enih svota novca, ukoliko im je potreban za izmirewe nekih nadoknada, plata i sli~no.

Ne `uriti sa setvom {e}erne repe – U Srbiji je setva {e}erne repe ove godine ugovorena na ukupno 64.000 hektara, ali sa setvenim radovima, koji bi trebalo da se obave do kraja ovog meseca ili u aprilu, ne treba `uriti jer je zemqi{te jo{ previ{e vla`no – izjavio je rukovodilac Odeqewa za {e}ernu repu pri novosadskom Instututu za ratarstvo i povrtarstvo Milorad Raji}. – U na{im uslovima rokovi setve uglavnom su u martu, nekada je to sredinom, a nekada krajem meseca, ili u aprilu, u zavisnosti od vremenskih uslova. Raji} je ukazao na va`nost pripremawa potrebnih ma{ina na vreme da bi setva bila zavr{ena u {to kra}em roku. Kada je re~ o ovogodi{woj otkupnoj ceni {e}erne repe, on je rekao da je ostala na nivou iz prethodnih godina, odnosno 2,7 dinara kilogram, plus dodatna premija za visok nivo prinosa i natprose~nu digestiju. – Ugovarawe povr{ina pod {e}ernom repom zavr{eno je jo{ u januaru, {to zna~i da vlada veliko interesovawe za

– Srbiji }e na putu ka STOu preostati jo{ zavr{etak pregovora s dve veoma va`ne

^lanstvo u STO-u zna~i da Srbija ima politiku subvencionisawa poqoprivredne proizvodwe u potupunosti kompatibilnu sa sporazumom o poqoprivredi unutar ove organizacije, uskla|ene sanitarne i fitosanitarne mere zemqe – SAD i Ukrajinom. S tehni~kog aspekta, u potpunosti je mogu}e do kraja godine

I krompir moè u Evropu – Zvani~na izvozni~ka dozvola za krompir na trì{te Evropske unije o~ekuje se 12. marta – izjavio je za RTV ministar poqoprivrede Sa{a Dragin. – To je naro~ito va`no za ~uveni ~a~anski region, ali i za druge povrtare kojima je ovo prilika za deviznu zaradu. Vest }e svakako obradovati proizvo|a~e koji su ostali bez na{ih najzna~ajnijih trì{ta – Bugarske i Rumunije – nakon {to su te zemqe u{le u Evropsku uniju, a {to je bio i jedan od razloga propadawa doma}eg krompira.

cionisawa poqoprivredne proizvodwe u potupunosti kompatibilnu sa sporazumom o

poqoprivredi unutar STO-a, kao i uskla|ene sanitarne i fitosanitarne mere – objasnio je Milovanovi}, i podsetio na to da je u junu pro{le godine usvojen va`an Zakon o bezbednosti hrane. STO je me|unarodna organizacija koja predstavqa institucionalni i pravni okvir multilateralnog trgovinskog sistema u oblasti carina i trgovine robama, uslugama i trgovinskih aspekata intelektualne svojine.

PO^ELA TRGOVINA OVOGODI[WIM HLEBNIM @ITOM

P{enica na zeleno obe}ava boqu otkupnu cenu Ju~e je na Produktnoj berzi u Novom Sadu prodato dve hiqade tona p{enice na zeleno, a kako sada stvari stoje, ratari }e s hlebnim ìtom ipak pro}i boqe nego lane. Na to upu}uje trgovina ovogodi{wom p{enicom koja je po~ela pro{le nedeqe, i to po 8,5 dinara kilogram, bez PDV-a. – Pro{le godine se startovalo sredinom aprila i prva cena ove ìtarice „na zeleno“ bila je osam dinara bez PDV-a – kaè za „Dnevnik“ direktor Produktne berze u Novom Sadu @arko Galetin. – Moè se re}i da ove godine postoji ve}i interes trì{ta za p{enicom jer smo je zasejali najmawe za posledwih trideset godina. To }e biti prili~no atraktivna roba ove godine. Osim toga, o~ekuje se da ovogodi{wi kvalitet bude boqi od lawskog, {to }e podi}i izvozni kapacitet. Po wegovim re~ima, ju~e su se na berzi vretele dve cene – od 8,5 dinara kilogram i 8,1 dinara, bez PDV-a. Ovo trì{te se tek name{ta, ali to su prvi pokazateqi u kojim bi se granicama mogla kretati cena. – Ona }e i}i do 8,5 dinara, {to nagove{tava boqu situaciju u ovoj godini, odnosno u ètvi. Gledano s aspekta kupaca, koji }e, kada roba bude interesantna za prodaju, ura~unati i tro{kove kamate, finansirawa proizvodwe „na zeleno“... moè se o~ekivati dobra cena p{enice u otkupu.

Prihrana {to pre – P{enica je dobro prezimila, a neophodno joj je najmawe 100 kilograma azota, odnosno, oko 200 kilograma |ubriva po hektaru, po{to su ovaj element, neophodan za rast i razvoj biqaka, ki{e i otopqeni sneg isprali u slojeve zemqi{ta do kojih koren jo{ ne dopire – izjavio je Srbislav Den~i} iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. On ratarima savetuje da poùre s prihranom, i da koriste |ubrivo AN, jer se azot iz ovog |ubriva najbrè osloba|a. P{enici prvo treba dati 60 odsto predvi|ene koli~ine |ubriva, a tek krajem marta preostale koli~ine. Trebalo bi da bude boqa nego lane, kada je iznosila oko devet ili deset dinara – kaè Galetin, uz ocenu da je veoma va`no da je krenula prva trgovina i da je neko prvi kandidovao cenu. Koliko }e zelene p{enice oti}i, zavisi od toga ko je vi-

MINISTAR POQOPRIVREDE U PE]INCIMA

Od dr`ave subvencije, krediti...

proizvodwu te sirovine – istakao je Raji}. Poqoprivrednici }e ove godine, kao i prethodne, mo}i da ra~unaju na dodatne stimulacije za visoke prinose „slatkog korena“ po hektaru i kvalitet proizvoda, kazao je on, podse}aju}i na to da su lane cene bile na nivou od tri dinara za ve}inu proizvo|a~a koji su imali digestiju ve}u od 16,5 procenta i prinose iznad 45 tona po hektaru, te da su takvi proizvo|a~i „ostvarivali ~isto po hektaru 1.000 evra“.

da ispunimo sve preduslove za ~lanstvo u STO. To zna~i da Srbija ima politiku subven-

Op{tina Pe}inci je pokrenula program edukacije poqoprivrednika iz registrovanih gazdinstava. Prvi trodnevni seminar za poqoprivrednike je organizovan protekle nedeqe, u saradwi sa stru~nom slu`bom Instituta za ratarstvo i sto~arstvo iz Sremske Mitrovice, a sve tro{kove predavawa i boravka pedesetak poqoprivrednika iz svih 15 naseqa na Andrevqu snosi op{tina. Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin objasnio je mere Ministarstva za poboq{awe poqoprivredne proizvodwe, poput subvencija od 14.000 dinara po hektaru obradive zemqe, nabavke mineralnog |ubriva, kratkoro~nih i dugoro~nih kredita koji se realizuju u saradwi s poslovnim bankama i napora na suzbijawu

monopola u otkupu poqoprivrednih proizvoda. Predsednik Skup{tine op{tine Pe}inci @ivko Markovi} je objasnio da je osnovni ciq ovih seminara da poqoprivrednici steknu nova znawa u onim oblastima proizvodwe koje su na teritoriji op{tine najzastupqenije, da se nada da }e ova predavawa postati tradicija, i najavio formirawe op{tinskog fonda za razvoj poqoprivrede. Markovi} je najavio i razgovor s poqoprivrednicima o formirawu udru`ewa jer samo udru`eni proizvo|a~i }e biti u stawu da ravnopravno pregovaraju s prera|iva~ima o otkupnim cenama poqoprivrednih proizvoda, ali i da repromaterijal nabavqaju po povoqnijim cenama i tako smawe tro{kove proizvodwe. A. N.

[ampioni brazde Tradicionalni 37. sabor zemqoradnika Srema, na kojem u~estvuju najboqi poqoprivredni proizvo|a~i, u~esnici takmi~ewa u ostvarivawu visokih prinosa, odràva se danas u Sremskoj Mitrovici. Pro{logodi{wim ciklusom bilo je obuhva}eno vi{e od 350 takmi~ara iz gotovo ~itavog regiona. Organizatori sabora, koji se odràva u Gradskoj skup{tini, isti~u da su prinosi u proizvodwi pojednih biqnih kultura, koje su ostvarili {ampioni brazde u ovom tradcionalnom takmi~ewu, zaista vrhunski i u svetskim relacijama. Na Saboru }e biti re~i i o aktulnostima u agrarnoj politici i poloàju sela, a predvi|eno je da se najboqim proizvo|a~ima uru~e prigodne nagrade.

{e prisutan na tr`i{tu – prera|iva~ki sektor ili izvoznici. – U ovom trenutku to su trgovci. Izvoza p{enice pro{logodi{weg roda gotovo da nema jer je probrana ona kvalitetna, koje je i bilo malo. Izvoznici su sada `edni do-

bre p{enice da bi povratili trì{te – ocewuje na{ sagovornik, uz o~ekivawe da }e se na Berzi zadràti tempo trgovawa od nekoliko hiqada tona p{enice na zeleno nedeqno. U udruèwu „@ita Srbije“ podse}aju na to da je p{enica novog roda nu|ena u februaru u vi{e navrata po ceni deset dinara kilogram, ali nije prona{la kupca. Kada je svetsko trì{te u pitawu, po analiti~arima, proizvodwa p{enice u 2009/10. godini iznosi}e 677,4 miliona tona, {to je drugi po veli~ini rod, ali 5,3 miliona tona mawi od rekordne proizvodwe u 2008/09. godini. Proizvodwa je smawena u USA, Kanadi, Rusiji i Ukrajini, a pove}ana u Kini, Indiji, Australiji i Kazahstanu. U zemqama EU proizve{}e se 139,2 miliona tona, dok je u prethodnoj ekonomskoj godini proizvedeno 150,5 miliona. U Ukrajini se o~ekuje 21,1 milion tona hlebnog ìta, umesto pre|a{wih 25,3 miliona; u Kini 114,5 umesto 112,5 miliona tona iz 2008/2009. godine... U okviru EU najve}i proizvo|a~ p{enice je Francuska s godi{wom proizvodwom ve}om od 36 miliona tona, a slede Nema~ka s 25 miliona, Velika Britanija s15, Poqska s devet, Rumunija sa {est miliona, te Danska i Ma|arska s vi{e od pet miliona tona, napomiwu u „@itima Srbije“. S. Glu{~evi}

Kurs za proizvo|a~e rakije Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu saop{tio je da }e od nedeqe, 7. marta, tre}i put organizovati kurs obuke za proizvo|a~e vo}nih i drugih rakija. Polaznicima obuke }e tokom ~etiri meseca biti predstavqeni svi aspekti i faze tehnolo{kog procesa proizvodwe svih tipova jakih alkoholnih pi}a koja su prisutna na svetskom tr`i{tu. Predavawa }e se odr`avati svake nedeqe od 11 do 15 sati i bi}e pripremqena na najsavremeniji na~in, uz upotre-

bu video-bim prezentacija, „a od aprila }e biti organizovane i interesantne degustacije“, navedeno je u saop{tewu. Idejni tvorac tog jedinstvenog kursa obuke je profesor Ninoslav Niki}evi}, eminentni doma}i stru~wak iz te oblasti i zasad jedini doktor nauka za jaka alkoholna pi}a u Srbiji. Osim profesora Niki}evi}a, u obuci proizvo|a~a rakije aktivno }e u~estvovati jo{ pet uglednih profesora s Poqoprivrednog fakulteta.

Savetovawe vojvo|anskih p~elara U Sportskom i poslovnom centru „Vojvodina“, u subotu, 6. marta, odr`ava se tradicionalno savetovawe koje organizuje Savez p~elarskih organizacija Vojvodine. Ove godine, na 28. skupu, o~ekuje oko 1.500 do 2.000 u~esnika – p~elara, nau~nih radnika, stru~waka, proizvo|a~e p~elarske opreme iz zemqe i inostranstva (Ma|arske, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Slovenije, Crne Gore...). Savetovawe }e pratiti velika prodajna izlo`ba p~elarske opreme i ostalih proizvoda, literature, pribo-

ra, preparata za le~ewe p~ela i repromaterijala za p~elarstvo, koja po~iwe u 9 sati u velikom zapadnom holu. Izme|u ostalog, na predavawima, koja po~iwu u 10 sati, bi}e re~i o zakonomernosti rasta i razvoja p~eliwih dru{tava, vrstama p~ela i radu na oplemewavawu u p~elarstvu, proizvodwi perge... Bi}e predstavqen re~nik „Arhai~na p~elarska leksika u Vojvodini“, kao i koje su reakcije organizma ~oveka na p~eliwi otrov, a bi}e re~i i o potencijalnim alergijama na ubod. A. B.

Komunalna policija tek na jesen Komunalna policija ne}e se pojaviti na gradskim ulicama u martu, kako je najavqeno, jer je Ministarstvo za dr`avnu i lokalnu samoupravu tek pro{log petka uputilo javni poziv svim gradona~elnicima da do 31. marta dostave prijavu kandidata za stru~no osposobqavawe, obavqawe poslova i primenu ovla{}ewa komunalnih policajaca. Poziv je, pored ostalih, dobio i gradona~elnik Igor Pavli-

~i}, a konkurs se iskqu~ivo odnosi na zaposlene u gradskoj upravi. Na wega }e mo}i da se jave, na primer i oni koji smatraju da bi se boqe sna{li u ulozi komunalnog policajca, nego portira. Kada se zavr{i konkurs, budu}i komunalni policajci bi}e du`ni da provedu na obuci 3,5 meseca, odnosno oko 400 ~asova teorijske i prakti~ne obuke. Nakon toga moraju da pola`u ispit, pa tek onda da se

U „NAVIPU“ NEUSPELA LICITACIJA I [TRAJK

pojave na ulicama. Zna~i da }e se u najboqem slu~aju komunalna policija na gradskim ulicama pojaviti u septembu. Prema planu, Novom Sadu bi trebalo 60 inspektora. Oni }e imati ve}a ovla{}ewa od komunalne inspekcije, {to zna~i da }e mo}i da privode gra|ane i da koriste sredstva prinude, da oduzimaju robu. Sara|iva}e i sa kolegama iz policije i komunalne inspekcije. Q. Na.

Novosadska sreda3.mart2010.

Kampawa do{la i pro{la neumitno leti govori i ~iwenica da je ve} zavr{ena akD acijavreme uklawawa divqih i linijskih taksija u Novom Sadu. Trajala je

mesec dana, a rezultati bi trebalo da se obelodane ove nedeqe. Prvih dana akcije svi su bili zadovoqni: i gradske institucije, ali i taksisti iz udruèwa, koji su zadovoqno trqali ruke, ra~unaju}i na to da nakon akcije na ulicama vi{e ne}e imati nelojalnu konkurenciju. Ali... kako to kod nas obi~no biva i najlep{e stvari se izjalove, pa se zapravo „lov“ na „divqake“ pretvorio u pravu no}nu moru i taksistima u udruèwima, bar su to tako oni tvrdili. Gradska saobra}ajna inspekcija ozbiqno je shvatila svoj posao, te su kontrolisali sve koji nose taksi table- nije im bilo bitno da li su oni u udruèwu ili ne. Zato su se taksisti pobunili, ali zalud. Kontrola svih taksista bila je nastavqena i ,eto, posle mesec dana lov na „divqake“ je zavr{en. [ta }e sad biti ostaje da se vidi, jer mesec dana nije dovoqno da se iskoreni siva ekonomija u Novom Sadu. Ukoliko se zavr{i samo na ovih mesec dana Novosa|ani i legalni taksisti na}i }e se opet u „vrzinom“ kolu, jer }e na ulicama opet biti previ{e „divqaka“, koji su se, dodu{e, sve vreme muvali po asfaltu i dok je ova famozna akcija trajala.A taksisti k’o taksisti, najavili su opet protest, i to za 15 mart, jer su nezadovoqni zbog toga {to ih pomenuta akcija izgleda nije spasla nelojalne konkurencije. Nezadovoqni su {to i oni taksisti, koji rade duè od deset godina moraju da polaù ispit o poznavawu grada. Q. Nato{evi}

Deo Bulevara oslobo|ewa bez vode danas od 9 do 12 ~asova. U „Vodovodu“ ka`u da }e do prestanka isporuke vode do}i zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i. A. V.

Iskqu~ewe struje Novi Sad: od 8 do 12 ~asova ulice Varga \ule i ]irila i Metodija od broja 178 do kraja ulice prema Adicama. Futog: od 8 do 12 ~asova povremeno u pojedinim ulicama Va{ari{ta i Rasadnika, od 8.30 do 12 ~asova Ulica D. Ko{uti}a. Kisa~: od 7.30 do 13.30 ~asova povremeno u pojedinim ulicama. ^ortanovci: od 10 do 13 ~asova deo vikend naseqa In|ijski breg. Beo~in: od 8 do 13 ~asova Stojana Novaka i deo Ulice Branka Radi~evi}a.

V REMEPLOV

Petar Stojanovi} violinom op~inio Evropu Novosadski „Branik“ objavio je 3. marta 1910. op{iran izve{taj svog saradnika iz Be~a o gala koncertu violiniste Petra Stojanovi}a. U to vreme, svi srpski listovi bri`qivo su bele`ili uspehe koje su postizali pojedini Srbi, bez obzira na kraj odakle su bili poreklom, u kom delu sveta su „proneli ime srpsko“, i da li su bili uspe{ni u umetni~koj, nau~noj, privrednoj ili vojnoj oblasti. Ime tridesetogodi{weg Stojanovi}a se ~esto pojavqivalo u novinama, jer je u mnogim muzi~kim centrima Evrope odu{evqavao publiku svojim svirawem. Na ovom be~kom koncertu, koji uje prire|en povodom wegovog izbora za profesora Be~kog Konzervatorijuma, Stojanovi} je, uz velika dela

dine, isplatu plata od septembra 2007. overene zdravstvene kwi`ice za ovu godinu i pokretawe proizvodwe posle vi{e od godinu dana zastoja. O ovim zahtevima poslovodstvo „Navipa“, ~ije je sedi{te u Zemunu, treba danas da se izjasni. Do sada se nisu ogla{avali osim {to su bili pre desetak dana na sastanku u Izvr{nom ve}u Vojvodine.Tada im je dat rok od osam dana da se izjasne o radni~kim zahtevima. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Stanovnici neparne strane Bulevara oslobo|ewa, u delu od Bulevara Ja{e Tomi}a do Bulevara kraqa Petra prvog osta}e bez vode

Vino nema ko da kupi U „Navip -Fru{kogorac“ u Petrovaradinu ju~e je opet bila licitacija vina, ali ni jedan od dva zainteresovana kupca nije pazario. Razlog je cena, od 22, 5 dinara po litru, koja je bila skupa za u~esnike licitacije, kazao je predsednik sindikata u preduze}u Quban Amixi}. Za vi{e od godinu dana bilo je pet, {est licitacija. Radnici koji ovde skoro mesec dana {trajkuju, tra`e povezivawe radnog sta`a od 2005. go-

[TO JE BILO MOGU]E, POSTALO STVARNO

Odno{ewe sme}a ipak skupqe za petinu Gradsko ve}e je odobrilo „^isto}i“ da od po~etka ovog meseca pove}a cene svojih usluga, pa }e tako izno{ewe, odvoz i deponovawe sme}a za gra|ane, po ~lanu doma}instva, biti skuqe za 20, a ne za {est procenata kako smo ranije pisali. Nova cena odno{ewa sme}a od sada je 94,75 umesto dosada{wih 78,96 dinara. Za {est procenata }e biti pove}ane cene usluga u pau{alnom iznosu za sve grupe privatnih preduzetnika, kao i za poslovne

INSPEKTORI SABIRAJU U^INAK

Zavr{ena akcija protiv divqih taksista Jednomese~na akcija protiv nelegalnih taksista i autoprevoznika u Novom Sadu zavr{ena je, a ~lan gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da se trenutno obra|uju podaci o tome koliko je vozila prekontrolisano, koliko je kazni napisano i {ta je napla}eno. - Ove nedeqe }emo imati rezultate, jer jo{ uvek ~ekamo da nam neke slu`be koje su bile ukqu~ene

u akciju dostave svoje izve{taje. Kada sve budemo dobili, zna}emo i koliko smo zadovoqni u~inkom nekih inspekcija za koje nije nadleàn grad – istakao je Bubwevi}. U ovoj akciji u~estvovale su gradska saobra}ajna inspekcija, republi~ka trì{na i republi~ka radna inspekcija u saradwi s policijom. Oni su svakodnevno, od jutra da mraka, kontrolisali sve taksiste, i one koji su u udruèwu, a i one koji rade kao linijski.

Mnogima su za ovih mesec dana privremeno oduzeta vozila, saobra}ajne dozvole i tablice, a pokrajinski sindikat saobra}aja i novosadski taksisti nisu bili zadovoqni ovom akcijom. Naime oni smatraju da je akcija ustvari bila uperena protiv wih, a ne protiv divqih i linijskih kako je to prvobitno bilo najavqeno. Zbog svega ovoga novosadski taksisti iz svih taksi udru`ewa za 15. mart najavili su proteste. Q. Na.

NA [TRANDU

Klizali{te opet radi Nakon kra}e pauze zbog kvara ma{ine za ~i{}ewe leda, klizali{te na [trandu ponovo radi. Za kraj sezone “Zelenilo” je pripremilo brojne povlastice za najupornije kliza~e. Najmla|i sugra|ani starosti do sadam godina imaju besplatan ulaz i besplatnu pozajmicu klizaqki od 14 do 16 sati. [kolarci koji organizovano koriste prepodnevne smene, radnim danima mogu da se okrepe ~ajevima koji }e im biti poslu`eni. Tako|e svaka kupwena ulaznica va`i}e za dve osoba, a za 8. mart besplatno klizawe i klizawki bi}e omogu}eno svim pripadnicama lep{eg pola. Q. Na.

Skup{tina Novosadskog kluba violinske svetske literature, izveo i svoj potpuri melodija pod naslovom „Srpski zvuci“. N. C.

potro{a~e. Tako }e prva grupa preduzetnika umesto 401 pla}ati 425 dinara, druga grupa }e umesto 916 pla}ati 971, tre}a grupa koja je do sada pla}ala 1.374 sada }e pla}ati 1.456 dinara mese~no, ~etvrta grupa }e umesto 1.832 pla}ati 1942, dok je cena za petu grupu sa 2.290 pove}ana na 2.427 dinara. Poslovni potro{a~i koji su odno{ewe sme}a do sada pla}ali 9,04 dinara po kvadratu ubudu}e }e morati da izdvoje 9,58 dinara. B. M.

Godi{wa skup{tina Novosadskog kluba, ulica Zmaj Jovina 3/1 bi}e odr`ana danas u 18 sati. Razmatra}e se program rada. Q. Na.

Ve~e Cvetana Dimovskog Roman Cvetana Dimovskog “Jedno leto” bi}e predstavqen u Galeriji “Prometej” danas u 19 sati. Istovremeno }e biti otvorena i izlo`ba grafika Dimovskog “Staro Skopqe”. U programu u~estvuju muzi~ar Zafir Haximanov, kwi`evnici Milica Mi}i}-Dimovska i Pero Zubac i Zoran Kolunxija iz Izdava~ke ku}e “Prometej”. Z. Ml.

U ORGANIZACIJI KOLA SRPSKIH SESTARA

Humanitarna prodaja rukotvorina Povodom 8. marta, Kolo srpskih sestara Eparhije Ba~ke danas }e uprili~iti humanitarnu prodaju svojih rukotvorina, antikviteta i umetni~kih slika, u svojim prostorijama u Ulici Dimitrija Avramovi}a 8. Izlo`ba pod nazivom „Otvorena vrata“ bi}e otvorena do 8. marta, od 11 do 18 ~asova, a sav prihod od prodaje bi}e doniran za akciju Kola „Pomozimo bolesnoj deci“. B. P. P.

U MULTIMEDIJALNOM CENTRU

Koncert studenata

Foto: S. [u{wevi}

KOD „BAZARA“

Tezge najavile 8. mart Grad je zbog predstoje}eg 8. marta dozvolio postavqawe tezgi ispred „Bazara“. Za sada su zakupqene ~etiri tezge, koje }e na ovom mestu mo}i da budu do 15. marta. Jedino je izbor artikala malo nema{tovit. Osim va{arske robe poput crvenih srdaca sa ispisanim porukama nijedan drugi predmet ne podse}a na Dan `ena, jer su na tezgama Novosa|anima ponu|eni diskovi, papu~e, marame i nao~are... A. V.

Koncert studenata Akademije umetnosti odr`a}e se danas u 19 ~asova, u Multimedijalnom centru u Ulici \ure Jak{i}a 7. U klasama kamerne muzike redovne profesorke Sowe Antuni} i docenta Timee Kalmar, nastupi}e duva~ki kvartet „Veterani“ u sastavu: Dejana @ivkovi} (flauta), Iva Stilinovi} (oboa), Gabriela Koso (fagot), Vasa Vu~kovi} (klarinet). Tako|e, nastupi}e i Timea Na| (klarinet), Karmen Ren~ar (violon~elo) i Maja Panteli} (klavir). Ulaz je besplatan. I. D.

NOVO NA BAZENIMA SPENSA

Antistres br~kawe Na zatvorenim bazenima Spensa po~eo je novi program „Plivawem do zdravqa“, koji treba da pruì stru~nu pomo} kupa~ima kako bi nau~ili da se pravilno rekreiraju u skladu sa svojim zdravqem i godinama i oslobode se stresa i suvi{nih kilograma. Novi program se odràva utorkom i petkom od 10.45 do 11.45 sati, te utorkom i ~etvrtkom od 17 do 18 ~asova, u sklopu gra|anskih smena. Na bezenima }e u navedenim terminima biti i deùrni lekar kod koga }e se mo}i izmeriti pritisak i puls i dobiti saveti u vezi zdravqa, a treneri pliva~kih klubova }e svakom napraviti plan rekreativnog treninga. Ova usluga se ne}e dodatno pla}ati i dovoqno je samo kupiti ulaznicu za bezen u nevedenim terminima. B. M.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda3.mart2010.

c m y

DNEVNIK

IZGLEDA DA PACIJENTIMA TREBA PRAVILNIK DOMA ZDRAVQA PRE HITNOG ODLASKA KOD LEKARA

Ambulante de`uraju za sitne probleme Foto: N. Stojanovi}

Ala ti {lemovi `uqaju... Majstori, majstori... Kada su pre nekoliko godina inspekcije po~ele rigoroznije kontrole po{tovawa propisa za{tite na radu, {to je neretko rezultiralo vi{ednevnim zatvarawem gradili{ta usred gra|evinske sezone i kaznama od kojih su neimari ~upali kosu, radnici na gra|evini koji su usled vru}ine ili komoditeta radili bez {lema od fotoreportera su be`ali glavom bez obzira. Tek kada bi se propisno za{titili, pristajali su na pozirawe i razgovor za novine. Malo–pomalo, zidari su se navikli na nova pravila, kao {to su se uostalom i voza~i doveli u red. Majstori na slici su se tokom zimske pauze opustili. Oprez! [to vidi oko kamere, vidi i inspekcija. I. S.

NOVI RA^UNARSKI PROGRAM U FARMACEUTSKOJ USTANOVI „NOVI SAD”

Br`e do leka u apotekama Novi ra~unarski program u Apotekarskoj ustanovi „Novi Sad“ omogu}io je operativnije izve{taje o izdavawu medikamenata, tvrdi wen direktor dr Du{an Milo{evi}. - Program je u funkciji ve} mesec dana, farmaceuti su ga kona~no savladali, pa su i nezadovoqstva klijenata mnogo re|a. Bilo je neophodno zameniti program star 10 godina novijim i modernijim. Ovaj program kompatibilan je sa bazom podataka lekara i Doma zdravqa, {to umnogome olak{ava rad farmaceuta i skra}uje vreme ~ekawa pacijenata. Nov je i program za fiskalne kase, pa sada posao o~itavawa traje oko 30 sekundi, a ranije je za to nekad bilo potrebno i po pola sata - ka`e dr Milo{evi}.

Mnogi gra|ani ne znaju da se pojedine grupe medikamenata mogu prona}i samo u odre|enim apotekama. Tako se lekovi sa C liste, za koje va`i poseban re`im izdavawa, izdaju u apotekama „Sanitas“, „Hipokrat“, „Futog“, „Petrovaradin“ i „Klisa“, a to su lekovi poput imunosupresiva za bolesnike sa transplantantom, citostatika, lekova za du{evne bolesnike, za le~ewe epislepsije, leukemije i sli~no. Apoteke „Sajmi{te“ i „23. oktobar“, imaju i neregistrovane lekove, koji nemaju dozvolu za stavqawe u promet u Republici Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i terapiji. Takav je na primer lek u terapiji tuberkoloze. Apoteka „Fru{ka gora“ snabdeva pacijente lekovima za HIV infekciju. I. Brcan

U OBJEKTU „RADOSNOG DETIWSTVA” U ULICI ANTONA URBANA

Fini{ radova u pro{irenom vrti}u Prvi od pro{irivanih vrti}a „Radosnog detiwstva“, koji }e biti spreman da primi mali{ane bi}e onaj u Ulici Antona Urbana. Kako je za „Dnevnik“ rekao tehni~ki direktor Pred{kolske ustanove Miomir Spalevi} ovaj vrti} bi mogao da bude gotov za nedequ dana nakon ~ega }e slediti tehni~ki prijem. Do kraja marta bi mogao da bude zavr{en i drugi dogra|ivan vrti} u Ulici Stojana Novakovi}a, dok bi za mesec dana radovi mogli biti gotovi u vrti}u u Ulici Janka ^me-

lika. Za ostala dva nadogra|ivana vrti}a i daqe ostaje rok 1. maj, mada bi, kako smatra Spalevi},oni mogli da budu zavr{eni malo ranije. Rok za zavr{etak pro{irewa vrti}a posledwi put je pomeren po~etkom godine kada je dat novac i za kompletno ure|ewe prizemqa u tri vrti}a koja su dobila novi sprat. Otvarawe svih pro{irenih vrti}a `eqno o~ekuju roditeqi koji nisu uspeli da upi{u decu, jer Grad treba odobri upis 700 mali{ana sa liste ~ekawa. A. V.

VESTI Kwi`evno ve~e i izlo`ba

Medvedi} Rim~im~i

U Klubu kulture “Karom” u Sremskim Karlovcima u petak, 5. marta u 18 sati bi}e otvorena izlo`ba slika Brace Azari}a iz Novih Kozaraca. Sutradan, u 19 ~asova, u “Karomu” je na programu kwi`evno ve~e novinarke NIN-a Radmile Stankovi}. Ona }e predstaviti svoju kwigu “Milenin usud”, biografsko delo o slikarki, jednoj od najharizmati~nijih srpskih `ena u prvoj polovini pro{log veka, Mileni Pavlovi} Barili. Z. Ml.

Lutkarska predstava za decu „Medvedi} Rim~im~i“ bi}e odigrana danas u 18 ~asova u Klubi za decu „Tigri} Petar, u Ulici Partizanskih baza 22. Predstavu je re`irala Emina Vasi}-Mili}, koja glumi i medu, a pored we uloge tuma~e i Sini{a Mili} i Dragan Zori}-Grole. Dodatne informacije i repertoar za mart mogu se na}i na sajtu www. tigricpetar.com ili dobiti na broj telefona 063/616-193. A. V.

Dva dana posle ponavqawa ~estog i obilnog krvarewa iz nosa, @iva J. iz Novog Sada odveo je svoju suprugu u nedequ oko 10 sati u de`urnu ambulantu „Jovan Jovanovi} Zmaj“ na lekarski pregled. U ~ekaonici, pacijentkiwi je ponovo potekla krv iz nosa a, prema re~ima supruga, lekari nisu mogli da joj pomognu jer nisu imali ni tampone ni vozilo da je odvezu u bolnicu. - Bila je skroz krvava, a u ambulanti su je postavili nad lavabo. Krv je tekla pet ili {est minuta. Pitao sam de`urne zbog ~ega ne{to ne u~ine, a oni su rekli da nemaju ni tampone a ni vozilo za prevoz do bolnice. Video sam da je vrag odneo {alu. Oti{ao sam po svoja kola i sam sam je odvezao u bolnicu. Tamo joj je krvarewe zaustavqeno – kazao je @iva, dodaju}i da su se u ambulanti prema wegovoj supruzi i wemu pona{a-

li uàsno, zbog ~ega se zapitao kako je mogu}e da oni ne mogu da pomognu u takvim situacijama. Povodom ovakvih tvrdwi, iz Doma zdravqa „Novi Sad“ (DZNS) nam je re~eno da tamponadu nosa obavqaju lekari specijalisti otorinolaringologije, posle pregleda i utvr|ivawa u kom delu nosa je krvarewe, kako bi i tamponada bila pravilna. Deùrne ekipe DZNS, koje vikendom rade u objektu „«Jovan Jovanovi} Zmaj“», kako navode, ~ine lekari iz slu`bi op{te medicine i medicine rada. Oni vikendom i dràvnim praznicima dele terapiju pacijentima i primaju one kojima je potrebna osnovna lekarska pomo} - To nije nivo urgentne medicine. Takve pacijente zbriwava Zavod za hitnu medicinsku pomo} i Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine. Tamponi kakvi su

trebali pomenutoj pacijentkiwi ne postoje u ambulantama Slu`be op{te medicine, u kojima se organizuje rad vikendom i dr`avnim praznicima. Takvu vrstu usluge pru`aju lekari u ORL odeqewu, uz adekvatnu aparaturu – navodi

se u pisanom odgovoru DZNS-a, uz opasku da ova zdravstvena institucija nema vozilo za prevoz pacijenata do bolnice i da takvu uslugu pru`a Zavod za hitnu medicinsku pomo}. S. Tanuryi}

VISOKI IZDACI ZA VODU IZNERVIRALI POJEDINE NOVOSA\ANE

Ilegalci i kotli}i nabijaju ra~une U posledwih nekoliko nedeqa, gra|ani nekoliko zgrada u Novom Sadu poàlili su nam se na nesvakida{we visoke ra~une za vodu. Svi oni su ih reklamirali “Vodovodu i kanalizaciji” i, dok su neki sada zadovoqni, stanaru zgrade na Bulevaru oslobo|ewa \or|u Armackom mese~ni ra~un je sko~io sa oko 700 na oko 1.900 dinara, a zatim umawen za svega 132 dinara. On je, kako kaè, u januaru potro{io po ra~unu oko devet kubika vode, {to ne bi uradio, kako navodi, “ni da je wivu zalivao”. [ef slu`be za odnose s javno{}u “Vodovoda” Davor Santra~ kaè da, ako gra|ani smatraju da su ra~uni neopravdano visoki, prvo treba da do|u u preduze}e u Masarikovoj 17, kako bi uloìli àlbu koju “Vodovod” zatim proverava. Santra~ navodi da moè do}i i do gre{ke pri o~itavawu vodomera, kao u slu~aju tri ulaza u Ulici Jozefa Mar~oka, gde je pogre{no o~itan

Du`nost je predsednika Skup{tine stanara da, ako sumwa u previsoke ra~une za vodu, utvrdi ta~an broj stanara i to prijavi „Informatici” broj s vodomera i gde je reklamacija uva`ena. Postoji mogu}nost i da do ve}eg ra~una do|e kada se potro{wa vode obra~una po akontativnom zadu`ivawu, kada radni-

^ITAOCI PI[U SMS

ci “Vodovoda” ne o~itaju vodomer za taj mesec, ve} se uzme prose~na potro{wa ulaza iz pro{le godine. Tre}i slu~aj, ina~e ~est u univerzitetskom centru i gradu u koji privremeno dolazi

veliki broj qudi, jesu neprijavqeni stanari. - Na primer, negde se stan vodi na dva stanara, a ima ih ~etvoro, pa i vi{e. Tu je du`nost predsednika Skup{tine stanara da, ako sumwa u visoke ra~une, utvrdi ta~an broj stanara i to prijavi “Informatici”. Mi napla}ujemo vodu po utro{ku za ceo ulaz i delimo ga po broju stanara, te u tom slu~aju mo`e do}i do velikih ra~una – navodi Santra~. De{ava se i da do|e do kvara na vodovodnim instalacijama unutar zgrade i curewa vode, te je tu najva`nije na vreme otkriti kvar, jer je “Vodovod” odgovaran samo do vodomera. Ne treba zaboraviti ni ~iwenicu da su velike tro{axije vode neispravne slavine i vodokotli}i, te nakon poskupqewa vode od 30 odsto u februaru, svaka u{te|ena kap mo`e napuniti ku}ni buxet, na koji su u posledwe vreme nasrnula silna poskupqewa i novi tro{kovi. S. K.

065/47-66-452 & 063/366-977

I ku~i}i po dvori{tima „kaku” Ako vam internet na SBB-u ne radi i dobijete obave{tewe da ste tre}i na redu da se konektujete na operatera, u me|uvremenu }ete slu{ati traku sa reklamom “internet kakav treba da bude”. Pa vaqda takav da ne radi. Sve mi pla}amo. 064/4405... *** Pozivamo gradske komunalne inspektore da do|u svako jutro u dvori{te zgrade u Branimira ]osi}a 44, gde nu`du vr{i bar dvadesetak pasa, pa deca ne mogu napraviti ni jedan korak na travwaku a da ne ugaze u izmet! 063/8310... *** Gradona~elni~e, Zakon o obligacionim odnosima je taj koji ka-

è da ne moète ne{to naplatiti {to niste uradili. Kako ste po profesiji advokat, mogli ste Toplanu “podsetiti” da to po istom Zakonu ne}e mo}i ni sudski ostvariti tu`bama ako gra|ani odbiju da plate deo cene za neisporu~enu (robu) uslugu. O ovoj povredi prava gra|ana, kao i o uskra}ivawu prava na”besplatnu” kartu JGSPa, mogao bi se oglasiti i Javni za{titnik gra|ana! 063/1761... *** Penzioneri, gde vi to treba toliko da putujete, kad ste u penziji? Nezaposlen ~ovek treba ~e{}e od vas da putuje, da traì posao i da se bori sa radom na crno, a daleko je jo{ do penzije! Razmislite malo, pogotovo Vi preko 25.000 din. penzije, jer mnogi koji rade nemaju toliku platu, a kolika }e im tek biti penzija jednog dana? 063/8272... *** Nadzidao sam porodi~nu ku}u na Salajki. Cena legalizacije oko 10.500 din. Otprilike 1.500m od na{e ku}e po~iwe naseqe Mali Beograd, gde je ta cena 177din. A to je 59 puta jeftinije jer nije prva stambena zona, iako je razlika u ceni ku}a mala. âk su ku}e na Salajki u proseku znatno starije. Zna li Ombudsman za ovu te{ku nepravdu? A i Ustavni sud ima

primer neravnopravnosti gra|ana. Ovakvu cenu jednostavno nemam da isplatim. 065/4094... *** U va{em listu smo neki dan pro~itali da su se direktor i radnici “Stana” dogovorili da svi, pa i on, primaju minimalac, {to je retko za dana{we direktore. A posle u novinama da daje neopozivu ostavku, pa mislimo da svi u gradu pomognu g-dinu Gavran~i}u i da nikako ne prihvate wegovu ostavku. Samo bi bila jo{ ve}a {teta po preduze}e. 064/1901... *** Evo kako se borimo protiv raka: Zovem kol centar da zaka-

èm ginekolo{ki pregled 24.02. Kaù za mart nema, zakazuju za april. Pa, ako se ubacim u aprilu, rezultat Papa testa se ~eka oko dva meseca. Ako sa rezultatom treba kod doktora, opet treba zakazati i ~ekati. Tako da od momenta kad pomislite na pregled do dijagnoze pro|e oko ~etiri meseca. Za terapiju ako treba ve} se ne zna. I manite me vi{e pri~e o prevenciji. Ako ho}ete da budete realni, zakaìte vi kod dr Mirovi} na Bulevaru Mihajla Pupina, pa onda narodu pi{ite o prevenciji. 064/2660...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda3.mart2010.

KOMUNALNE TAKSE ENORMNO POVE]ANE, ZANATLIJE PROTESTUJU

Za reklamu na kafi}u 9.773 kafe Udruèwe zanatlija Novog Sada uputilo je protestno pismo gradskoj vlasti zbog vi{estrukog pove}awa cena komunalnih taksi, traè}i hitan sastanak s predstavnicima gradske uprave za privredu, finansije i komunalne poslove, izjavio je sekretar Udruèwa Veqko An|eli}. On je kazao da je decenijama unazad taksa na firmu iznosila deset odsto od pune cene, a da od 1. januara zanatlije treba da plate 50 odsto od godi{eweg iznosa, koji prema novom cenovniku iznosi 16.500 dinara. An|eli} navodi i da je isticawe reklame na firmu poskupelo tri puta u odnosu na lane. Ugostiteqima je po{lo za rukom da zakaù sastanak s ~elnicima grada, te }e ve} u ~etvrtak o vi{estrukom pove}awu cena komunalnih taksi razgovarati s predstavnicima iz gradskih uprava za finansije, privredu i komunalne poslove. Portparol Udruèwa

Muzi~ki ure|aj 5.000 mese~no Grad je, od ove godine uveo jo{ jedan namet, taksu na dr`awe muzi~kog ure|aja, koja ko{ta pet hiqada dinara mese~no. Vidakovi} spomiwe da je pre nekoliko godine, u Italiji tako|e bila uvedena ova taksa, ali da su se tamo{we kafexije usprotivile, te su kafi}i kratko vreme bili bez muzike. Tada je vlast ovu taksu ukinula. -I novosadski ugostiteqi o tome razmi{qaju - istakla je Vidakovi}.

Ho}e li nove cene ugasiti lepe reklame

Skidawe reklama od 15. marta Gradska komunalna inspekcija 15. marta kre}e u veliku kampawu uklawawa reklama i panoa s gradskih fasada, krovova i ostaloh mesta - ka`e za na{ list {ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev. - Sve papire ima tek nekoliko desetina vlasnika, a od 1.000 zahteva podnetih Zavodu za izgradwu grada, odobrewe gradske komisije ~eka jo{ dosta wih. Q. Na.

ugostiteqa grada Tihana Vidakovi} nije iskqu~ila ni mogu}nost da kafexije skinu reklame table i naziv firme. Wihove komunalne takse su poskupele u odnosu na lane deset do 12 puta.Tako sada kafexije za reklamu treba u prvoj zoni da plate 100 dinara dnevno, za drugu 80, a za tre}u 60

da potro{i tri kilograma pile}eg mesa, te dva i po kilograma junetine, pa 3,2 kilograma sviwskog mesa. U minimalnoj korpi pak, piletina je ~etiri puta predvi|ena za obrok, ali je planiramo da se pojede dva kilograma sviwskog mesa, a june}eg, mawe od kilogram, svega 800 grama. U minimalnoj potro{a~koj korpi nema vir{le, a umesto ~ajne kobasice koje ima u prose~noj korpu, u minimalnoj ima mesta za pola kilogrma salame, i to {unkarice. I riba je mawe zastupqena u minimalnoj korpi. Predvi|eno je da ~etvoro~lana porodica potro{i 250 grama sardina u uqu. Kada su mle~ni proizvodi u pitawu i tu postoji razlika.U prose~noj korpi ~etvoro~lana porodica mese~no treba da kupi 30 litara mleka, 11 litara jogurta i 80 komada jaja. Minimalna potro{a~ka korpa predvi|a doma}instvo od ~etiri ~lana potro{i 20 litara mleka, ~etiri litra jogurta i 90 jaja. Z. Deli}

Program redovnog odr`avawa javnih povr{ina „Gradskog zelenila“ bi}e skresan, jer je ovom gradskom preduze}u, budxet smawen za 25 procenata. Pro{le godine za ove poslove izdvojeno je 270, a ove 230 miliona dinara. Trava u gradu kosi}e se sada samo ~etiri puta u toku sezone, dok se ranije to radilo u {est navrata, na 400 hektara za koje je „Zelenilo“ zadu`eno. Ostale povr{ine u gradu koje su pod korovom zbog toga }e se kositi samo jednom, umesto dva puta godi{we, dok }e ure|ewe parkova i [tranda biti kao i ranije. Me|utim, u „Zelenilu“ o~ekuju da }e im se rebalansom buxeta grada dodeliti jo{ novca kako bi mogli pove}ati obim pomenutih poslova. U narednim danima }e se pojaviti i konkurs za prvi krug izdavawa 22 lokala na [trandu, a kako saznajemo cene zakupa bi}e iste kao i pro{le

U petak plata u „Novitetu”?

Mladi orni da oplemene grad \aci Gimnazije „Svetozar Markovi}“ posetili su ju~e Skup{tinu grada, gde su ih u sali za odr`avawe sednica primili predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi} i zamenica predsednika Marija Vrebalov. Gimnazijalce je zanimalo kada }e se formirati Savet za mlade i kako da se ukqu~e u aktivnosti u vezi sa gradom.“Volela bih da se osmisle neki projekti i da u~inimo ne{to za grad. Fali vi{e sportskih terena i parkova“, smatra u~enica Sofija Jovanovi}. I. D.

rektor gimnazije Radomir Stojkovi}, u~enici }e nelingvisti~ke predmete, izme|u ostalih, istoriju, istoriju umetnosti, fiziku, hemiju, biologiju i matematiku slu{ati na francuskom po zvani~nom nastavnom programu Srbije. Prezentaciji su prisustvovali i pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{ i zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} i obojica izrazili zadovoqstvo zbog toga {to }e se u Novom Sadu i Vojvodini u ~ijim se {kolama ve} u~i na {est jezika, nastava od sada slu{ati i na francuskom. A . Vidanovi}

Filmovi sa „Frankofonije” u CK 13 Francuski kulturni centar i Studentski kulturni centar predstavi}e nagra|ivane francuske dokumentarne filmove u okviru „Frankofonije“, u omladinskom klubu „CK 13“, Ulica vojvode Bojovi}a 13. „Sonderkommando“ i „Barcelone ou la mort“ prikaza}e se ve~eras u 20 ~asova, a projekcija filma „La mere“ sutra u 20 ~asova. Svi filmovi su titlovani na srpski, a ulaz je besplatan. I. D.

godine. Iako na [trandu ima 26 mesta predvi|enih za uslu`ne delatnosti, ~etiri }e zadr`ati „Gradsko zelenilo“ jer su procenili da }e uko-

Zaposleni u AD“Novitet“ po~eli su ju~e da rade oko podneva, po{to je direktor Aleksandar Petrovi} obe}ao da }e januarsku platu dobiti u celini u petak.To je ju~e za „Dnevnik“ potvrdio i Petrovi}. Iz [trajka~kog odbora preduze}a saop{tili su da }e {trajkovati u ponedeqak 8. marta, ako plata ne bude bila ispla}ena, kako je Petrovi} obe}ao. U ovom sindikatu tra`e i da se potpi{e novi kolektivni ugovor. „Kolektivni“ je sindikat otkazao jo{ 30. marta pro{le godine, napravqen je novi tekst ovog dokumenta ali se poslovodstvo firme nije jo{ izjasnilo. Ve}inski vlasnik „Noviteta“ je zemunsko preduze}e „Zekstra“ ~iji je vlasnik predsednik Upravnog odbora Fudbalskog kluba „Partizan“ Dragan \uri}. Z. D.

liko sami pokrenu neki posao zaraditi vi{e nego izdavawem prostora. Kako }e predstoje}e leto biti u znaku Svetskog prvenstva u fudbalu u ponudi za izdavawe na centralnom platou bi}e i jedno mesto predvi|eno za kladionicu. Izdavawe kabina za predstoje}u sezonu }e po~eti najverovatnije krajem ovog meseca ili u prvoj polovini aprila, dok cene zakupa jo{ uvek nisu poznate. Kako samo saznali u „Zelenilu“ oni o~ekuju da }e se 26. marta na sednici Skup{tine grada imenovati vr{ilac du`nosti ovog preduze}a, nakon ~ega }e wihov upravni odbor raspisati konkurs za izbor novog direktora. Podse}amo, pomenutu funkciju kao ovla{}ena osoba s pravom potpisa u „Zelenilu“ trenutno obavqa Ana Ferko. B. M.

NARODNA PARTIJA PITA

VESTI

GIMNAZIJALCI U SKUP[TINI

Francuski je jedan od jezika koji }e puno koristiti onima koji ga govore, s obzirom na budu}nost evrointegracija Srbije, rekao je ju~e u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“ ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Teral promovi{u}i dvojezi~no francusko-srpsko odeqewe koje }e biti otvoreno od septembra u ovoj gimnaziji. Da }e |aci koji deo nastave budu slu{ali na francuskom imati {ansu da {kolovawe nastave u Francuskoj, ilustrovao je ovogodi{wim konkursom za 40 mladih koji }e preko Francuskog kulturnog centra i}i na studije u ovu zemqu. Kako je objasnio di-

Trave i korova bi}e na pretek

Plata sve kra}a za potro{a~ku korpu

Foto: S. [u{wevi}

Nastava na francuskom od septembra

MAWE NOVCA ZA REDOVNO ODR@AVAWE ZELENILA U GRADU

STANDARD NOVOSA\ANA U SILAZNOJ PUTAWI

Januarska prose~na potro{a~ka korpa za ~etvoro~lanu porodicu ko{tala je 35.970 dinara, a minimalna 21.760 dinara, podaci su Ministarstva trgovine i usluga. U istom mesecu u na{em gradu prose~na zarada bila je 33.645 dinara. U pore|ewu s novembrom 2009. godine za prose~nu korpu je trebalo izdvojiti 36.210 dinara ili 21.843 dinara za minimalnu. Istovremeno Novosa|ani su u tom mesecu 2009. primili u proseku 35.998 dinara, ka`u podaci Ministarstva trgovine, objavqeni u novinama Gradskog ve}a saveza sindikata Novog Sada. Sindikat vi{e nema sindikalnu korpu, kao ranije. Uo~qivo je da je prose~na korpa bila malo skupqa na po~etku 2010. u odnosu na platu, te da postoji razlika i to primetna u odnosu izme|u prose~ne i minimalne potro{a~ke korpe. Razlog je, jer je prose~na korpa punija, od minimalne. U prose~noj korpi predvi|eno je da ~etvoro~lana porodica tokom meseca ima na trpezi tri puta piletinu, odnosno

dinara. Lane su, pak za isticawe reklame u prvoj zoni dnevno pla}ali deset dinara, u drugoj zoni sedam, a u tre}oj pet dinara. Vidakovi} je predo~ila da vlasnik lokala u prvoj zoni, za isticawe reklame prose~ne veli~ine, treba godi{we da plati 109.500 dinara. - Ako je reklama tri metra, mno`i se s dnevnom taksom koja u prvoj zoni iznosi 100 dinara - rekla je Vidakovi}. To je 9.733 kafe, koje se naj~e{}e naru~uju u kafi}u, a za wihovo slu`ewe treba raditi 195 dana u godini. Z. D.

Foto. F. Baki}

AMBASADOR FRANSOA TERAL U GIMNAZIJI „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ”

I biblioteka finansijski obrazuje Gradska biblioteka }e mladima pru`ati i osnovna znawa iz finansija. S tim u vezi potpisan je protokol o saradwi na razvoju finansijskog obrazovawa izme|u Gradske biblioteke i ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj USAID-SEGA „Kao jedna od najstarijih i najuglednijih ustanova kulture u Novom Sadu odlu~ni smo da odgovorimo duhu vremena i upustimo se u izazove finansijskog obrazovawa. Od na{e biblioteke stvori}emo moderan referentno-informativni centar i javni servis lokalne zajednice“, rekao je direktor Gradske biblioteke Dragan Koji}. [ef projekta „SEGA“ Roza Kjape izrazila je veliko zadovoqstvo zbog saradwe s kulturnom institucijom kakva je Gradska biblioteka, jer je va`no da upravo biblioteke zauzmu ulogu u razvoju finansijskog obu~avawa mladih. B. P. P.

Za{to je SBB digao cenu Gradski odbor Narodne partije pozvao je gradsku vlast da ispita ulagawa kablovskog operatera SBB u infrastrukturu na teritoriji Novog Sada, na osnovu kojih je Republi~ka agencija za telekomunikacije ovom distributeru odobrila poskupqewe usluga za 10 odsto. Naime, u ovoj stranci podse}aju kako je RATEL u februaru 2007. godine kablovskom operateru SBB, koji je okarakterisan kao distributer sa „zna~ajnim udelom na tr`i{tu“, nalo`io da za svaku promenu cene pribavi

saglasnost Agencije i da dostavi obrazloèwe kako i na osnovu kojih tro{kova je formirana cena telekomunikacionih usluga koju traì. U saop{tewu Narodne partije navodi se kako je RATEL objavio odluku da se operateru SBB dozvoli poskupqewe, ali da analiza na osnovu kojih je odluka doneta nije predstavqena javnosti. Narodna partija zahtev obrazlaè stavom da Novosa|ani imaju pravo da znaju na osnovu kojih parametara se donose odluke koji direktno uti~u na wihov standard. I. S.

„Testosteron” u Pozori{tu mladih Urnebesna komedija „Testosteron“ u reìji Radoja ûpi}a bi}e izvedena danas u Pozori{tu mladih, sa po~etkom u 20 sati. Predstava u kojoj igraju Dragan Zori}, Slobodan Ninkovi}, Sa{a Latinovi}, Ivan \uri}, Dejan [arkovi} i Ervin Haximurtezi} najavqena je kao duhovito izno{ewe na videlo prave prirode mu{ko-ènskih odnosa D. A.

VOJVODINA

sreda3.mart2010.

DNEVNIK

c m y

NSZ: NOVAC ULO@ITI U OBUKU, A NE U KONKURSE

Osam hiqada nezaposlenih

Spasioci nagra|eni aplauzom SREMSKA MITROVICA: Sremskomitrova~ki sredwo{kolci su na platou u centru grada pokazali da su spremni da u svakom trenutku, u slu~aju nesre}e prisko~e i pru`e prvu pomo} putnicima u automobilu na koje se sru{ilo drvo i blokiralo vozilo, ali i onima na koje se drvo obru{ilo i nanelo im povrede. Ekipa prve pomo}i Sredwe medicinske {kole „Dragiwa Nik{i}” iz Sremske Mitrovice, pokazala je da mo`e brzo i stru~no intervenisati, spasiti povre|ene, ukazati im prvu pomo} i obezbediti ih za bezbedan i brz transport do bolnice.

Ovu ve`bu, koju je posmatrao veliki broj gra|ana, pripremili su pripadnici Vatrogasnospasila~ke jedinice MUP-a Srbije, iz Sremske Mitrovice, a za vreme izvo|ewa ve`be iskusni vatrogasci su bili posmatra~i i na kraju su istakli da mitrova~ki sredwo{kolci odli~no obavili zadatak, spasili „zarobqene putnike” iz vozila i ukazali brzo prvu pomo} povre|enima na koje se „pod udarom olujnog vetra sru{ilo stablo”. Buran aplauz posmatra~a, sredwo{kolcima spasiocima, najboqa je nagrada i priznawe koje su mogli dobiti na ovoj ve`bi spa{avawa. S. B.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 1. marta, u sedam ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Jovanka Kova~ev i Azra Jandri} iz Novog Sada, Dragana Obradovi} iz In|ije, Tinde Roà iz Sente, Emina Maksut iz Bege~a, Ankica Horwik iz Temerina, Ivana Kr~mar iz Petrovaradina, Qiqana Tatarski iz @abqa, Dragana Popov iz Rumenke i Sowa Arta~ iz Zrewanina. DEÂKE: Danijela Sabqa, Awa Drobwak i Danijela Marjanovi} iz Novog Sada, Nada Lovre iz êlareva, Andrijana Frank iz Loka, Miladinka Kvrgi} iz Veternika, Dejana Divqak iz Bukovca, Sneàna ûpi} iz Iriga, Ildiko Gal iz Srbobrana, Sneàna Stevandi} iz Temerina i Gordana Bere{ iz Plavne.

VRBAS: Prema podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Vrbasu, na kraju 2009. godine u ovoj op{tini je zabele`eno 7.900 nezaposlenih lica {to je vi{e od 10 odsto ukupnog broja nezaposlenih u Ju`no-ba~kom okrugu. Prema re~ima {efa slu`be u Vrbasu Gorana Kalu|erovi}a tokom prethodne godine, u vrbaskoj op{tini je raspisano 3.203 slobodna radna mesta, a NSZ je posredovala u 3.150 zapo{qavawa. - Kroz razne programe za zapo{qavawe koje su organizovali Izvr{no ve}e Vojvodine,

ta~nije Sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, i lokalna samouprava, zaposleno je 470 lica. Re~ je o programima zapo{qavawa pripravnika i samozapo{qavawa, zatim o javnim radovima, novim zapo{qavawima, registraciji poqoprivrednih gazdinstava... To je zna~ajan uspeh koji je iziskivao ozbiqan trud zaposlenih u na{oj slu`bi koja se dobro pokazala tokom ove krize koja jo{ uvek traje - rekao je Kalu|erovi}. On je izneo rezultate istra`ivawa sprovedenog u re-

gionu po kojem su poslodavci pokazali najvi{e potrebe za zapo{qavawem menaxera, ekonomista i inèwera za ra~unski softver, kada su u pitawu visokoobrazovani kadrovi, dok su me|u onima sa sredwom {kolom traèni bankarski slu`benici, magacioneri, kasiri, kuvari i konobari. Prema istom istraìvawu me|u zanatlijama najtraèniji su metalci, bravari, elektro-instalateri i mesari. Prema re~ima Gorana Kalu|erovi}a, osnivawe Lokalnog Saveta za zapo{qavawe je od

NOVINE U DOMU ZDRAVQA [ID

Uvedene klasi~na i laserska punktura [ID: Kako ka`e na~elnik komanovi} ovim metodom le~iradiolo{ke, laboratorijske i }e posle radnog vremena. pulmolo{ke slu`be specijalista pulmostiziolog dr Miroslav Vukomanovi}, od Ministarstva zdravqa stiglo je odobrewe da se na podru~ju op{tine [id u Domu zdravqa mo`e primeniti le~ewe klasi~nom i laserskom punkturom. Upravni odbor Doma zdravqa [id utvrdio je cenu le~ewa, koja iznosi 900 dinara. Laserskom punkturom mogu se le~iti ko`ne alergije, upala sinusa, alergije Dr Miroslav Vukomanovi} koje nisu zahvatile plu}a uspe{no se le~e, a ako ima Doktor Vukomanovi} naglatragova i na plu}ima, ovaj na~in {ava da je u {idski Dom zdrale~ewa dovodi do dugotrajnijeg vqa nedavno stigao novi rendpoboq{awa. Dr Miroslav Vugen aparat, pa su se [i|ani

oslobodili odlazaka u sremskomitrova~ku bolnicu radi svakog rendgenskog pregleda. - Kupqen je i dodatak za wega, uz ~iju pomo} se mo`e pregledati debelo crevo, radi otkrivawa kancera ili drugih oboqewa. Laboratorijske slu`be u op{tini [id rade biohemijsku analizu krvi i hematolo{ku analizu, a lekari ne bi mogli utvrditi ta~nu dijagnozu bolesti pacijenata bez ovih analiza. Me|utim, aparat {to obavqa hematolo{ku analizu zastareo je i ~esto se kvari. Wega hitno moramo zameniti novim– ka`e dr Vukomanovi}. D. S.

Pecaro{ke dozvole za Staru Tisu U Udru`ewu ribolovaca „Smu|-Stara Tisa-Biserno ostrvo” na podru~ju Novog Sada, Beo~ina, Be~eja i Novog Be~eja, po~ela je prodaja ribolova~kih dozvola za 2010. godinu, po ceni od 4.800 dinara, zajedno sa ~lanarinom i uz mogu}nost odlo`enog pla}awa. ^lanovima UR „Smu|-Stara Tisa” Biserno ostrvo, omogu}eno je besplatno kori{}ewe objekata na Staroj Tisi (apartmana, soba i kampa) kao i kori{}ewe ~amaca i brodi}a sa kabinom za pecawe ili foto-safari na Staroj Tisi, u sezoni koja }e trajati od 1. juna do 1. decembra, osim 7. jula, kada je tradicionalna manifestacija „Eko – dani” kada se organizuje i takmi~ewe u pecawu smu|a na plovak. M. K.

„SUBOTICA-TRANS” PREDSTAVILA TURISTI^KU PONUDU

Neoplanom do Halkidikija SUBOTICA: Direktor Subotica-transa Tibor Fazeka{ i wegov pomo}nik Neven Vi{wi} predstavili su turisti~ku ponudu za ovu godinu kao i novi turisti~ki autobus kupqen za te namene. Tibor Fazeka{ tom je prilikom rekao kako se „Subotica-trans” na ovaj korak odlu~ila u vreme kada je broj karata u pretprodaji opao za 29,5%, èle}i da pokaè kako se izlaz moè traìti i kroz ulagawe u druge delatnosti. - Osim turisti~ke delatnosti, bavimo se i servisom tahografa, tp aparata, tehni~kim pregledom itd. Kada je re~ o ovim delatnostima, nad wima se pomalo nadvija senka restrukturirawa koji }e mo`da uslediti i pre privatizacije. Ali, do tog momenta èlimo i lokalnoj samoupravi da dokaèmo da smo pravi partneri koji èle u~initi ne{to kako bi smo bili u povoqnijoj situaciji, kao i to da od Grada ne o~ekujemo samo pomo} kao nesposoban subjekt - rekao je Tibor Fazeka{. Predstavqaju}i trogodi{wi neoplanov autobus, koji je preko javne nabavke kupqen za ne{to mawe od 160.000 eura, Tibor Fazeka{ je od 1. marta najavio uvo|ewe nove linije Subotica-transa do Budimpe{te s polascima iz Subotice i iz Budimpe{te dva puta na dan. Osim vi{ednevnih

tura, ekskurzija, te jednodnevnih izleta i poseta sajmovima, koncertima, sportskim i drugim priredbama, kao i redovnih i sezonskih linija, Vi{wi} je kao novinu Subotica-transa u ovoj sezoni naveo otvarawe sezonske linije do Gr~ke. - Odlu~ili smo se za Halkidiki, jer je to turisti~ko odredi{te na koje se najve}i broj turista iz ovih krajeva odlu~uje da ide. Zato smo smatrali da je to najboqe i za nas ali i za na{e gra|ane, da im pru`imo mogu}nost letovawa u Gr~koj. Aran`mani su ra|eni na bazi deset no}ewa u Polihronu, Pefkohoriju i Haniotiju. Postoji {est objekata koje smo tamo zakupili i u koje }e na{i putnici biti sme{teni - rekao je Vi{wi}, dodaju}i da }e ova linija biti aktivna od 23. maja, kada je prvi polazak, pa do 30. septembra, kada je predvi|en posledwi povratak. Gradona~elnik Sa{a Vu~ini}, koji je tako|e prisustvovao prezentaciji, rekao je da }e lokalna samouprava, osim poboq{awa saobra}ajnih uslova u gradu i zavr{etka Studije saobra}aja, ove godine pa`wu posvetiti i rekonstrukciji i izgradwi modernih autobuskih stajali{ta za sve putnike Subotica-transa. Z. Romi}

izuzetnog zna~aja jer je Nacionalna slu`ba na taj na~in dobila partnera. - Preko Lokalnog saveta za zapo{qavawe, Nacionalna slu`ba }e predloìti da se novac iz op{tinskog buxeta za ove namenu usmeri za obuke i edukaciju pre nego za konkurse koji su sli~ni onim raspisanim na republi~kim nivou. Smatramo da nema potrebe kopirati konkurse, ve} novac treba uloìti u obuke za traèna zanimawa na trì{tu rada - rekao je Kalu|erovi}. N. Perkovi}

VESTI Ukidawe odluke o stipendirawu APATIN: Od usvajawa Odluke o stipendirawu dece `rtava ratova vo|enih na teritoriji biv{e SFRJ od 1991. i `rtava agresije NATO snaga na SRJ, decembra 2004. godine, iz buxeta op{tine finansirano je {kolovawe 41 u~enika osnovne, sredwe i visoke {kole. S obzirom na to da je od posledwih ratnih dejstava proteklo vi{e od deset godina, Op{tinsko ve}e je predlo`ilo odbornicima SO da ovu odluku stavi van snage. Svi oni koji su stekli pravo na stipendirawe po osnovi ove odluke i nadaqe }e dobijati nadoknadu u skladu sa ugovorom. J. P.

Osmomartovski sajam kwiga ZREWANIN: Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin” organizuje tradicionalni „Osmomartovski sajam kwiga” koji }e trajati do 8. marta. Svi qubiteqi kwige mogu prona}i zanimqiva izdawa preko pedeset izdava~kih ku}a, uz sajamski popust od 20 do 50 odsto. Pored najnovijih naslova kada je re~ o beletristici, ponuda kwiga i igrica za decu je daleko bogatija nego prethodnih godina. Sajam se odr`ava u Klubu kwige. @. B.

@ene na platnu BEÊJ: Povodom Me|unarodnog dana èna 8. marta, u be~ejskoj galeriji „Krug” su odlu~ili da sugra|ankama poklone atraktivnu izlo`bu slika na temu „@ena”. U pitawu su dela privatne kolekcije Milo{a Mandi}a iz Koluta, koji ve} duì period organizuje likovnu koloniju i u vlasni{tvu ima veliki broj atraktivnih dela jo{ atraktivnijih slikara iz zemqe i inostranstva. Ovoga puta je izdvojio tridesetak dela slikara iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Gr~ke, Crne Gore i, naravno, Srbije. Sve~ano otvarawe zakazano je za ve~eras u 19 sati, a izlo`ba }e biti dostupna javnosti do 16. marta. V. J.

„Valdi” u Apatinu APATIN: Na 1.400 kvadratnih metara u Apatinu je otvoren novi supermarket „Valdi”, koji je jedan od sedam objekata me{ovite kompanije u okviru grupe PHIWA.U gradwu objekta je ulo`eno i 1,3 miliona evra, a posao je dobilo 23 radnika. Zamenik direktora Zoran Luka~ je na otvarawu rekao da je ciq da imaju ni`e cene od ostalih marketa u gradu i na taj na~in privuku kupce. Direktor „Valdija” je Bela Bokan iz Subotice. U Apatinu je to tre}i ve}i supermarket pored „Maksija” i KTC-a. J. P.

VOJVODINA

DNEVNIK GUSANIJADA U MOKRINU NA METI ORGANIZACIJA ZA ZA[TITU @IVOTIWA

Optu`be bez provere

MOKRIN: Povodom u nedequ zavr{ene mokrinske „Gusanijade”, u kojoj je gusan Vigec vlasnika Nikole Kri{ana, svog protivnika Bombardera vlasnika Svetozara Ladi~orbi}a Letka, pobedio je za samo osam sekundi, javile su se organizacije i dru{tva za dobrobit ìvotiwa, koje se ve} godinama protive ovom takmi~ewu. Mesna zajednica Mokrin i gu{~arsko udruèwe „Belo pero”, povodom, kako kaù, medijskih {pekulacija o navodnoj tu`bi organizacije i Dru{tva za dobrobit ìvotiwa poslali su zajedni~ko saop{tewe, u kojem stoji da Mokrin~ani ve} ~etiri godine

poku{avaju da stupe u kontakt sa ovim organizacijama, koje nikada nisu posetile Mokrin i uverili se o zdravstvenom stawu gusana nakon takmi~ewa. Mokrin~ani isti~u u saop{tewu da }e, ukoliko protiv wih, zbog organizovawa Gusanijade, bude podneta tu`ba, usledi}e i kontratu`ba, jer se u ovom mestu guske uglavnom neguju zbog ove manifestacije. U Mokrinu trenutno ima oko 300 mu`jaka koje prati oko hiqadu `enki. Najstarija guska ima 18, a najstariji gusan 15 godina, dok je gusan {ampion Obrada Brdari}a, `iveo 23 godine. A. \.

sreda3.mart2010.

PAJTI] OTVORIO TRAFO – STANICU U ^ELAREVU

Ba~kopalana~koj op{tini sigurnija struja ÊLAREVO: Oko 9.000 doma}instava i 500 privrednika od ju~e dobijaju kvalitetniju i sigurniju struju preko nove trafo - stanice koju je u êlarevu sve~ano otvorio predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}. Stanica }e strujom osim êlareva napajati i potro{a~e u Gloànu, Kulpinu, Ba~kom Petrovacu, Magli}u, Silba{u i Gajdobri. - Tokom ~etiri godine koliko se gradi „Elektrovojvodina” je uloìla milion i po evra, a po zavr{etku izgradwe vrednost trafo - stanice bi}e dva miliona evra – rekao je direktor „Elektrovojvodine” Tomislav Papi} i objasnio da se izgradwom ovakvih trafostanica pove}ava energetska efikasnost i smawuju gubici. - Stanica se ne razlikuje od najsavreme-

nijih evropskih trafo - stanica – istakao je prvi ~ovek „Elektrovojvodine” i najavio da }e 60 trafostanica u Vojvodini po~eti da radi ve} slede}e nedeqe na Rimskim {an~evima. Ovom prilikom Papi} i Pajti} potpisali su sporazum o saradwi prilikom izgradwe dalekovoda Begejci–Se~aw i Ja{a Tomi} – grani~ni prelaz. Pajti} je ocenio da je dalekovod investicija veoma va`na, zbog investitora koji u tom delu Vojvodine obezbe|uju radna mesta. Kako je rekao, za uzvrat wima }e Pokrajina i Elektrovojvodina obezbediti infrastrukturu, a na prvom mestu struju koja im je neophodna za proizvodwu. Direktor „Elektrovojvodine” Tomislav Papi} najavio je da bi dalekovod mogao da bude izgra|en

do kraja ove ili najkasnije po~etkom slede}e godine. On je naglasio da je wegova izgradwa po~etak re{avawa pote{ko}a sa sredwenaponskom mre`om Banata. Ina~e, Elektroprivreda Srbije }e ulo`iti preko 14 milijardi u

OPET ODLO@ENO RO^I[TE U SLU^AJU TEPIHARE „PROLETER”

Biv{i radnici najavquju nove proteste MIROSLAV VASIN URU^IO SERTIFIKATE U IRIGU

Jo{ 20 `ena barata ra~unarom

IRIG: Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova u Vladi Vojvodine Miroslav Vasin ju~e je posetio Irig i u osnovnoj {koli „Dositej Obradovi}” dodelio diplome sertifikate o uspe{no zavr{enoj informati~koj obuci, za dvadeset polaznica. Ovo je ve} druga grupa nezaposlenih `ena iz ove op{tine koja je sa uspehom stekla sertifikat za rad na ra~unaru, koji je sproveden u okviru akcije informati~kog opismewavawa nezaposlenih `ena „Obu~ene vojvo|anke”. Akciju realizuju Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, op{tinske uprave i lokalne filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, a u Irigu osnovna {kola je obezbedila prostor i ra~unare za obuku.

- Diplome }e vam biti veoma va`ne kada budete konkurisale za neko radno mesto, ili se budete odlu~ile za neki od programa samozapo{qavawa. Kada se o va{oj op{tini - Irig radi, nadam se da }e prilika za novo zaposlewe biti ve} tokom ove godine. Ovo je veoma perspektivna op{tina koja je dobila dobrog predsednika koji je u jako kratko vreme uradio mnogo toga. Ova op{tina pre tri godine bila u vrhu nezaposlenosti, a u pro{loj godini, broj nezaposlenih se znatno smawio. Na Vladi Vojvodine usvojen je izve{taj o stabilizaciji stawa „Termala” u Vrdniku koji je veoma zna~ajan privredni subjekt kada je re~ o razvoju ove op{tine, a tu je i otvarawe vo}waka sa hladwa~om koji treba da zaposli oko 100 qudi - rekao je Vasin. S. Bojevi}

Hitno potrebna pomo} za Andreja STANI[I]: Andrej Kneèvi} iz Stani{i}a, kod Sombora, ima 5,5 godina i oboleo je od dg:tu trunci cerebri (tumora malog mozga). Zbog nemogu}nosti le~ewa u Srbiji, jedino re{ewe je le~ewe u inostanstvu – Cirih, [vajcarska ili Hajderberg- Nema~ka.Tro{kovi le~ewa iznose 65.000 evra, a operacija je zakazana za 9. mart, pa roditeqi malog Andreja Aleksandar i Jelena Kneèvi} mole qude koji èle da pomognu, da svojim prilozima, u {to kra}em roku, pomognu da Anderej nastavi svoje bezbri`no detiwstvo. Svaka donacija nam je dragocena, a novac se moè uplatiti na

ZREWANIN: [est godina biv{i radnici zrewaninske Industrije tepiha „Proleter” poku{avaju da naplate svoja potraìvawa, ali zbog sporog rada ovda{weg Privrednog suda nikako da dobiju ono {to im pripada. Ste~aj u tepihari otvoren je 4. juna 2004. godine i jo{ uvek traje, a dosada{wi tro{kovi ste~ajnog postupka procewuju se na 44,5 miliona dinara. Za to vreme okon~ana je 81 parnica. Me|utim, zbog jedne, koja jo{ nije privedena kraju, oko 1.000 biv{ih radnika poverilaca ne moè da naplati preostalih 43 miliona dinara, koliko im je preduze}e du`no na ime nesipla}enih zarada iz 1999. godine. Naime, jo{ traje spor sa preduze}em “NIP” iz Novog Sada koje potraùje 99,4 miliona dinara. Zanimqivo je da ova parnica sa NIPom datira od 1999, a jo{ se ne nazire kraj. Ni posle skoro 11 godina sudovawa, nikako da se do|e do prvostepene presude, a bez okon~awa ove parnice ne moè da se stavi ni ta~ka na ste~aj „Proletera”. Kuriozitet je, svakako, i ~iwenica da su dve parnice povodom iste tu`be “NIP”-a protiv „Proletera”, juna 2005. spojene u jednu – kako bi se ubrzalo su|ewe i smawili tro{kovi. Minule godine pokazale su koliko se u tome uspelo. - U Privrednom sudu svi akteri su na istim mestima, samo su uloge postupaju}ih sudija donekle izmewene. Maratonski ste~aj se nasta-

vqa. U ponedeqak je, po ko zna koji put, odlo`ena rasprava u parnici od koje zavisi kada }e ste~aj biti zavr{en. Preostalo nam je jedino da ponovo organizujemo proteste ispred zgrade suda. Dogovorili smo se da to ~inimo svakodnevno, u nadi da }emo naterati sudije da rade svoj posao – poru~uju ~elnici odbora poverilaca i biv{i radnici „Proletera” Stevan Kuzmanov, Milorad Ili} i Ilija Preradovi}. Oni tvrde da u svemu najboqe prolaze advokati i ste~ajni upravnik koji redovno uzimaju svoje honorare. - Ro~i{ta u Privrednom sudu iz meseca u mesec se odla`u. Novo je zakazano za 25. mart, ali to ni{ta ne zna~i, jer znamo kako sud radi – isti~u ~lanovi odbora poverilaca.

Zato je odlu~eno da svoj revolt ispoqe svakodnevnim protestima ispred Palate pravde, ne bi li mo`da uspeli da probude savest reizabranih sudija. Ina~e, imovina tepihare, procewena na 976 miliona dinara, iz petog poku{aja, prodata je 2007. godine, ruskom biznismenu Vladimiru Antonovu. Iz odbora poverilaca najavquju da }e se tek pozabaviti Antonovim koji je za 157 miliona dinara kupio celu fabriku, a zatekao zalihe tepiha i druge robe vi{e od pla}enog iznosa. Ogroman kapital „Proletera” ustupqen mu je po simboli~noj ceni, tvrde iz odbora, jer je obe}ao obnavqawe proizvodwe. A, sada se vidi da od toga nema ni{ta, jer fabrika ne radi. @. Balaban

SOMBORCI SPREMNI NA DAVALA[TVO ORGANA

Donorsku karticu potpisalo vi{e od 120 gra|ana

slede}e ra~une: dinarski ra~un: 205-9001011618579-43 devizni ra~un: rs35205903101160712320. H. V.

SOMBOR: Za godinu dana oko 120 `iteqa Sombora i okoline ukqu~ilo se u projekat zave{tavawa qudskih organa, a kao {to se to i o~ekivalo me|u wima je gotovo tre}ina zdravstevnih radnika ovda{wih zdravstvenih ustanova Doma zdravqa „Dr \or|e Lazi}” i Op{te bolnice „Dr Radivoj Si-

Neverovatne pri~e neprimetnih ìvota ZREWANIN: Izlo`ba „Neverovatne pri~e neprimetnih ìvota” otvorena je ju~e u Savremenoj galeriji, na Trgu slobode broj 7, u Zrewaninu. Izlo`ba Marija Bo~e, osmi{qena jo{ 2009. u okviru nedeqe inicijativa posve}enih invaliditetu i socijalnoj inkluziji, jezikom fotografije pri~a o neverovatnim ìvotima, vrlo ~esto neprimetnim, osoba sa invaliditetom u Srbiji. Izlo`bu }e propratiti projekcija istoimenog dokumentarnog filma Emanuela îkonija i Jelene Rosi}. Posetioci }e mo}i pogledaju fotografije do subote, 6. marta, od 8 do 20 ~asova. L. N.

Somborska bolnica

monovi}”. Prema re~ima glavne medicinske sestre u Domu zdravqa Sla|ane Deak, koja je sa dr Draganom Sreti}em iz Slu`be hitne medicinske pomo}i, u timu Doma zdravqa za donirawe organa, u ovoj ustanovi primarne zdravstvene za{tite 19 koleginica i kolega je zave{talo svoje organe,

dok su ostali evidetnirani u Op{toj bolinici. Ono {to je zanimqivo je svakako ~iwenica da je najve}i broj prijavqenih kavederi~nih donora na Odeqewu za transfuziju krvi somborske Op{te bolnice. To su, kako nagla{avju u timu za donirawe organa, pre svega osobe koje nose u sebi tu humanu notu, starosti su izme|u 40 i 50 godina ìvota, podjednak je broj i mu{karaca i èna, a poti~u iz najrazli~itijeg socijalnog i obrazovnog miqea. -Raznim obave{tewima o ovoj humanoj akciji, zaposleni sa Odeqewa za transfuziju krvi pored li~nog u~e{}a u programu, obilaze}i sva naseqa, preduze}a i ustanove nastoje da upoznaju gra|ane o kakvoj akciji je re~ kao i samoj proceduri, sve u ciqu daqeg promovisawa akcije - kaè glavna medicinska sestra Op{te bolnice „Dr Radivoj Simonovi}” Evica Vuli}. M. Miqenovi}

elektri~ne distributivne centre. Po re~ima direktora EPS-a Dragomira Markovi}, samo ove godine po~e}e da radi jo{ pet trafo - stanica u Srbiji. L. Nikovi}

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA SSS OP[TINE BE^EJ

Sposobni, a ne podobni BEÊJ: Krajwe je vreme da na svakom radnom mestu, rukovode}em posebno, treba da budu sposobni qudi, a ne partijski podobni. Moramo izna}i snage da ovu sredinu ubudu}e predstavqaju qudi koji èle da rade za dobrobit onih koji su ih birali -rekla je po jednoglasnom izboru za predsednika Saveza samostalnih sindikata op{tine Be~ej u novom mandatu Anka Satanivuk. Ukoliko to uspemo, dodala je ona, ne}e biti preko pet hiqada na evidenciji nezaposlenih ili dve hiqade zaposlenih sa minimalnim zaradama, koje kasne vi{e meseci. Prilikom izbora Stanivuk je ocenila da je Be~ej, nekada najrazvijeniji privredni centar Potisja, postao gotovo grad bez privrede. - Zarade u Be~eju od drugog kvartala 2006. godine do istog perioda 2009. godine porasle su za 6,5 odsto, a na republi~kom nivou 87,5 procenata. Toliko je pao standarda qudi, a cene komunalnih usluga u Be~eju su me|u najvi{im u okruèwu – obrazloìla je Stanivuk. Najzad, be~ejski sindikalci su bili jednodu{ni kada je trebalo podràti predlog da dr Milorad Mijatovi} i u narednom mandatu bude predsednik Pokrajinskog ve}a, ali zato nisu imali predlog kome ukazati poverewe u SSSS. V. J.

Statut komunalaca pred odbornicima BE^EJ: Po{to je stigla saglasnost od Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, ta~nije od Uprave za poqoprivredno zemqi{te, odbornici }e dana{we 23. zasedawe be~ejskog parlamenta zapo~eti u 9 sati raspravom i dugo o~ekivanim dono{ewem Godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u ataru be~ejske op{tine. Planirano je dono{ewe jo{ devet odluka, uglavnom vezanih za komunalnu delatnost, kao i {est re{ewa, me|u kojima je i davawe saglasnosti na izmene i dopune Statuta JP „Komunalac”, koji je posledwih dana uzburkao javnost ne samo u ovom preduze}u. V. J.

DRU[TVO

sreda3.mart2010.

DNEVNIK

SR^ANI BOLESNICI IZ SRBIJE O DR@AVNOM TRO[KU BI]E OPERISANI I U ISTANBULU

Yabe avion za bajpas na Bosforu Fru{kogorska lekovita voda, za zaradu prava zgoda

VRDNI^KI „TERMAL” SPASAVA IMOVINU

Bawu dave stari dugovi – Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Termal” u Vrdniku neophodna je pomo} osniva~a, Vlade Vojvodine, da bi otplatila dugovawa i nastavila da radi – predo~io je pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila êngeri, i istakao da je novo rukovodstvo, koje je Izvr{no ve}e imenovalo marta pro{le godine, uspelo da o~uva osnovnu funkciju ustanove, objekte i opremu koji su bili pod hipotekom, a i zadrì zaposlene. Dug je delom izmiren kreditima, ali, mada je smawen za gotovo 30 miliona dinara, i daqe je veliki. Procewuje se da bi ove godine „Termal” mogao rentabilno poslovati i ukinuti svoj minus. Dr êngeri smatra i da bi se bawa mogla pro{iriti razvojem zdrav-

stvene i turisti~ke delatnosti, kongresnih i sportsko-rekreativnih sadràja, ali i uvo|ewem nove ponude. Wen razvoj, pove}awem broja radnih mesta bi, pak, uticao i na razvoj Vrdnika, a i boqe stawe u celoj iri{koj op{tini. êngeri je podsetio na to da je, osim fizikalne medicine, {to je osnovna delatnost „Termala“, to ujedno bawa i turisti~ki objekat ~ija ponuda se bazira na lekovitom prirodnom izvoru. A nadle`ni zakon daje mogu}nost takvim zdravstvenim ustanovama da zarade i od turizma. Ina~e, vrdni~ko vrelo se trenutno mawim delom izdràva novcem Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, dok mnogo vi{e zavisi od trì{ta. L. Nikovi}

Od Vojvo|anske vlade za blizance 400.000 dinara Porodicama koje dobiju blizance iz pokrajinskog buxeta sleduje 400.000 dinara, dok je roditeqima trojki nameweno po 600.000, odlu~io je kabinet premijera Bojana Pajti}a. I oni koje obraduju ~etvorke mogu ra~unati na istu sumu. L. N.

Direktori {kola bez strana~ke veze U skladu s najavom dr`avnog sekretara Ministarstva prosvete Tinde Kova~-Cerovi} da postavqewe direktora {kola vi{e ne}e biti stvar politike ve} }e za tu funkciju biti edukovani, prosvetne rukovodioce uskoro ~eka ispit za dobijawe licence da bi nastavili da rukovode. Obavezan je za sve, bez obzira na godina radnog iskustva. Ova stru~na verifikacija je trajna, a gubi se ako direktor bude osu|en pravosna`nom presudom za krivi~no delo ili privredni prestup. Nadle`ni resor je formirao i radnu grupu koja treba da napravi pravilnik obuke i odredi kako }e izgledati ispit.

Bolesnici koji su na listi ~ekawa za bajpas ili zamenu sr~anih zalistaka mo}i }e da se o tro{ku zdravstvenog osigurawa operi{u u Istanbulu, najverovatnije ve} kroz mesec dana. Osim zahvata, koji ko{ta oko 4.700 evra, Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe }e pokriti i tro{kove puta i sme{taja. Trenutno vi{e od 1.700 pacijenata ~eka ugradwu bajpasa, preko 1.500 zamenu sr~anih zalistaka, a novi se evidentiraju svakodnevno. Lista ~ekawa na pojedine intervencije, kaù nadle`ni, nu`no su zlo da bi se hitni- Buyet pla}a i usluge beogradskih privatnika jim slu~ajevima obezbedio prioritet. Jer, i pored stalnog Operacija na srcu u nekoj zapadnoevropskoj klinici ulagawa u zdravstvo i pro{iko{ta oko 15.000 evra, u SAD 50.000 dolara, rivawe kapaciteta, onih kojia u na{im klinikama, koje po rezultatima rada ne ma je lekarska pomo} neophodzaostaju za wima, tek 6.000 evra, ali se na wu na daleko je vi{e od postoje}ih mogu}nosti. No, pacijenti kogodinama mora ~ekati, pa ko doìvi... jima je re~eno da je operacija potrebna, ali na wu moraju ~ekati i po godinu-dve, te{ko to, ne bolesti Vojvodine, osim blem nasle|en iz pro{lih vres neizvesno{}u i strahom prisvakodnevnog zbriwavawa urmena, a kako broj sr~anih bolehvataju. gentnih bolesnika, je i smawesnika stalno raste, ne postiè A „sr~ane“ liste nisu male. we svih lista ~ekawa. Dok se se le~ewe i starih i novih. Tako na Klinici za kardiohi2005. ~ekalo duè od dve godiUsko grlo u ovim ustanovama, rurgiju Klini~kog centra Srne, danas se intervencije izvokao i u ve}ini hirur{kih, je bije ove godine stiù na red de u roku od {est do devet meseintenzivna nega, ali i nedovopacijenti koji operaciju ~ekaci. Iako svi kardiohirur{ki qan broj sala. Mnogo se o~ekuju od 2007. Jedan od prioriteta centri nastoje da skrate liste je od otvarawa novih kardiohiInstituta za kardiovaskular~ekawa, to nije lako jer je prorurgija i pro{irewu kapacite-

NEMA^KA VLADA OBRAZUJE PROSVETARE OD DRAGA[A DO HORGO[A

Nastavnici primorani da opet u~e U Beogradu }e se 26. i 27. marta odràti Drugi kongres udruèwa „Dositej“, ~ija je tema unapre|ivawe stuke nastavnika. Oni }e se upoznati s trendovima u oblasti ekonomije, prava i administracije, te mogu}nostima primene predstavqenih iskustava da bi se poboq{ala wihova pozicija u sistemu obrazovawa. Prosvetarima }e biti prezentovano posmatrawe nastavnika u obrazovnom sistemu iz ugla samog nastavnika, direktora, savetnika i predstavnika Ministarstva i Zavoda za unapre|ivawe vaspitawa i obrazovawa. Me|u temama su i posve}enost dràve poboq{awu poloàja nastavnika, vrednovawe wihovog stru~nog usavr{avawa, mogu}nost da budu autonomni i fleksibilni u sprovo|ewu programa, te one za participativno liderstvo u {koli. Bi}e re~i i o o~ekivawima

od regionalnih centara za stru~no usavr{avawe, a u planu su i prezentacije najboqih priprema za ~as i dodela nagrada najuspe{nijima. Razmena iskustava, zajedni~ki rad s kolegama za okruglim stolom i niz radionica pomo}i }e im u daqem profesionalnom razvoju. Predava~i iz Nema~ke i zemaqa iz okru`ewa govori}e o svojim obrazovnim sistemima, a o~ekuje se i u~e{}e predstavnika Ministarstva prosvete Srbije, Zavoda za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, kao i Zajednice ekonomskih {kola i Asocijacije direktora. Uvo|ewem inovacija obrazovnih profila iz oblasti ekonomije, prava i administracije nastalo je udru`ewe „Dositej“. Taj sistem podrazumeva brojne edukacije nastavnika, seminare, tehni~ku opremu, a pomo} je obezbedila nema~-

ka organizacija GTZ. Po sporazumu vlada Nema~ke i Srbije, ona jo{ od 2002. podr`ava na{e Ministarstvo prosvete i sporta. „Dositej“, koji sara|uje s vi{e od 40 {kola, do sad je realizovao edukativne seminare za oko 1.500 nastavnika. Wegovi ~lanovi su kreirali kurikulum za ogledne profile poslovni administrator, finansijski administrator, bankarski slu`benik, slu`benik u osigurawu i komercijalista. ^lanovi udru`ewa osmislili su i standarde opreme i prostora za ove ogledne profile, organizovali Sajam virtuelnih preduze}a, Kongres za nastavnike, monitoring oglednih profila, obuku prosvetnih savetnika, u~estvovali u izradi i reviziji nastavnih planova i programa kao i u izradi maturskih zadataka za ogledne obrazovne profile. D. Deve~erski

NEZADOVOQNI ^LANOVI UDRU@EWA VOJNIH INVALIDA U ZREWANINU PROZIVAJU PREDSEDNICU

[timovawe za de~je paketi}e i letovawe? Pojedini vojni invalidi i ~lanovi porodica palih boraca nezadovoqni su radom predsednice Udruèwa ratnih vojnih invalida svih ratova za Zrewanin Jovanke Pavlovi}. Negodovali su i pre dve godine, kad su policiji i Tuìla{tvu podneli prijavu protiv we, optuùju}i je za brojne mahinacije u radu, o ~emu je obave{tena i Gradska uprava. Navodno je novogodi{we paketi}e i {kolski pribor delila „preko veze“, a na letwe i druge odmore upu}i- Skup protiv spomenika hrvatskim zarobqenicima Jovanka Pavlovi} vala uglavnom istu decu. Poseban revolt izazvala je lawskim nika Skup{tine grada Aleksankao nestrana~ka organizacija, zaorganizovawem protesta protiv dra Martona, koji je podrào tu po~ela politi~ke igre. podizawa spomenika biv{im hrinicijativu Udruèwa pravnika – Posebno nas je {okiralo kad vatskim zarobqenicima u Staji„Vukovar 1991“. Zameraju joj da je, smo saznali da na ime porodi~ne }evu i zahtevom za smenu predsediako je Udruèwe deklarisano invalidnine prima 82.775 dinara, plus penziju od muà nastradalog u ratu. Za taj novac i mi bismo bili patriote, kakvim se ona predSekretar ima svoje mi{qewe stavqa – kaù sagovornici „DnevGradom se pronela vest i da je sekretar Republi~kog udruèwa nika“. ratnih vojnih invalida @eqko Vasiqevi} nezadovoqan radom JoJovanka Pavlovi} u razgovoru vanke Pavlovi}, {to je on u razgovoru za „Dnevnik“ demantovao. za na{ list odbacuje sve optu`be – Ta~no je da sam imao zamerke na protest protiv postavqawa i smatra da iza wih stoje qudi kospomen-obele`ja u Staji}evu, ali se one nisu ticale li~no Joji ne mogu da podnesu da ona predvanke, ve} Udruèwa. O woj imam svoje mi{qewe, koja nikad javsedava Udruèwem ratnih vojnih no nisam iznosio, a neko je to pogre{no razumeo ili hteo da isinvalida, a svojevremeno su i iskoristi za svoj li~ni obra~un s wom – naglasio je Vasiqevi}. kqu~eni iz ove organizacije, koja danas broji 378 ~lanova.

– Novogodi{we paketi}e primaju sva deca na{ih ~lanova do deset godina starosti, a {kolski pribor |aci od prvog do osmog razreda osnovne {kole. Pare za te kupovinu nabavqamo od donatora, jer od grada dobijamo veoma malo – obja{wava ona. Tvrdi i da nije ta~no da na odmore idu uvek ista deca. I{ao je ko god je hteo, ako se prijavio i uplatio simboli~nu sumu na ime tro{kova. – Nakon prijave protiv mene, do{li su qudi i proveravali na{ rad. Uredno smo im dostavili papire za 2005, 2006. i 2007. i u wima nisu na{li nikakve nepravilnosti – ka`e na{a sagovornica. Predo~ila nam je i potvrde o svojim primawima, porodi~na invalidnina je oko 51.000 dinara i suprugova penzija 7.162 dinara. – Ovaj novac ne dobijam mimo zakona. @ivim od te invalidnine, nemam drugih primawa. Nisam zaposlena u Udru`ewu, gde su svi volonteri i rade besplatno, a i samohrana sam majka dvoje dece – nagla{ava Jovanka Pavlovi}, i dodaje da i druge porodice palih boraca primaju invalidninu. @. Balaban

ta postoje}ih, ali i za to je potrebno vreme. Operacija na srcu u nekoj od evropskih klinika za najve}i broj na{ih qudi je nedosti`na jer one prose~no u zapadnoevropskim zemqama ko{taju oko 15.000 evra, a u SAD 50.000 dolara. Cena zahvata na srcu u na{im ustanovama, koje po rezultatima rada ne zaostaju, je oko 6.000 evra, a tro{kove pokriva RZZO. Ne zna se koliko je na{ih pacijenata spremnih da iz svog xepa za opericiju srca i oporavak „preko grane“ plate preko 30.000 evra. U RZZO-u ka`u da je le~ewe na{ih pacijenata u Istanbulu omogu}ila tek usvojena strategija za smawewe liste ~ekawa koje je usvojio Upravni odbor Zavoda. Zarad toga bi}e finansiran i rad na{ih ustanova van radnog vremena, kao i jedna privatna beogradska klinika. O ovoj akciji pismeno }e biti obave{teni svi pacijenti koji su na listi ~ekawa za ugradwu bajpasa i zamenu sr~anih zalistaka, zahvata za koje su liste najdu`e. Ina~e, klinika u Istanbulu je dala najpovoqniju ponudu za ove operacije, a Turska je spremna da ponudi i besplatan avio-prevoz na{im pacijentima. J. Barbuzan

Specijalci pucali u Nema~koj Sedam pripadnika Specijalne brigade Vojske Srbije imalo je, u okviru ugovora o opremawu jedinice naoruàwem „hekler i koh“, obuku u Obersdorfu. S predstavnikom Tehni~kog remontnog zavoda â~ak imali su i bojevo ga|awe iz naoruàwa isporu~enog VS, ali i ostalog iz arsenala ~uvene nema~ke fabrike. A ona je na{oj vojsci isporu~ila automatske pu{ke G36C/ G36K/HK416 i AG36//AG-HK416, automate MP5SD3 i UMP, kao i pi{toqe USP. Ina~e, odlazak i obuku organizovala je „Jugohemija – Sektor specijalni programi“, koja je deo „Delta holdinga“.

APATINSKI HOTEL „PARK“ GREJU I HLADE PODZEMNE VODE

Ne zaga|uje, ali mnogo ko{ta U Strategiji razvoja apatinske Apatinski hotel „Park“ je prop{tine, koja je na stru~nu tribivi, ne samo u gradu ve} i {iroj nu o kori{}ewu obnovqive enerregiji, sagra|en da bude energetgije pozvala zaista kompetentne ski visokoefikasan, pa se greje i stru~wake, profesore beogradhladi obnovqivim izvorima skog Elektrotehni~kog fakulteta energije. dr Marina Ivo{eva i dr Du{ana Miki~i}a, ozbiqna pa`wa je posve}ena tom pitawu. – To je zadatak koji nam je postavila i EU, ~ije ~lanice godi{we 30 posto pove}avaju kori{}ewa vetra radi proizvodwe struje. Trenutno na ovaj na~in dobijaju oko 10.000 megavata, sledi struja dobijena od prirodnog gasa i biomase, a tek na ~etvrtom mestu je ugaq. Svake godine zatvara se vi{e tremoelektrana na ugaq nego Kad nema vetra, dobra je i bunarika {to se otvara jer je ovog ener– Odlu~ili smo se za taj projegenta, kao i nafte, sve mawe i za kat, iako nije bilo gotovo nikanekoliko decenija }e se iscrpsti kvih prakti~nih iskustva drugih – ka`e dr Miki~i}. na koje bismo se oslonili. Iako On dodaje da je dvadesetogodismo znali da je ulagawe tri puta {we merewe vetra pokazalo da je ve}e nego za konvencionalni nana podru~ju Sombora wegova ja~i~in grejawa i hla|ewa, odlu~ili na samo tri metra u sekundi, {to smo da hotel bude ekolo{ki prije nedovoqno za eksploataciju, hvatqiv i koristi resurs kojeg u ali ima i pojedinih ta~aka gde bi ovoj sredini ima na pretek, a to su se mo`da i mogao koristiti. Mepodzemne vode – objasnio je inve|utim, dostupni su Sun~eva enerstitor hotela Miloje Jerotijegija i podzemne vode, a u celoj Vojvi}, i naglasio da i dr`ava treba vodine biomasa i pojedine agroda stimuli{e (ne samo deklarakulture. Sve te opcije neophodno tivno) ovakve, energetski inoje ispitati i proceniti koja je vantne projekte. J. Prel~ec najboqa za pojedina podru~ja.

KULTURA

DNEVNIK

sreda3.mart2010.

OTKRI]E SLIKA JOVANA VULETI]A (1825–1852) OBOGATILO ISTORIJU NACIONALNE UMETNOSTI

Dramati~no likovno pozorje „Iz nepostojawa, pravo pred nas!“ re~i su kojima je istori~arka umetnosti i muzejska savetnica Milena Vrba{ki zbog retkosti sli~nih doga|aja okarakterisala prili~no {okantno otkri}e: slike Jovana Vuleti}a (1825-1852), prvi put javno predstavqene ju~e na skupu u Muzeju Vojvodine. Sa tavana iz Rume, u ruke privatnom kolekcionaru Borisu Srbinovskom, kako kaù stru~waci, dospeo je pravi biser po~etaka srpskog romantizma. Komentar dr Miodraga Jovanovi}a, profesora istorije umetnosti, glasio je da }e o Vuleti}evoj novootkrivenoj slici tek da se razmi{qa, istraùje i govori. „Jedno srpsko pozorje, molovano od Vuleti}a, u~enika tre}e godine Akademije hudoèstva kod Svete Ane u Be~u 29. oktobra 1849. godine“ napisao je na pole|ini prona-

|ene slike prerano preminuli autor kojeg je istorija umetnosti do sada jedva pamtila. I dr Miodrag Jovanovi} i Milena Vrba{ki saglasni su da }e sada sve da se promeni, jer slika za sada nazvana „Danak u krvi“ tera na reviziju poznatog. Ono {to }e ostati nepromeweno je to da je Vuleti} „Danak u krvi“ naslikao kao pitomac Matice srpske, o~igledno veoma talentovan. Bio je savremenik i prijateq Svetozara Mileti}a, \ure Jak{i}a, Steve Todorovi}a, Novaka Radoni}a... Tema slike je boj Srba i Turaka, a vizuelna re{ewa su jedinstvena za srpsko slikarstvo tog vremena. Istori~ari umetnosti Milena Vrba{ki i dr Miodrag Jovanovi} ju~e su govorili o najrazli~itijim istorijskim, umetni~kim, filozofskim i geopoliti~kim aspektima

slike Jovana Vuleti}a. Iako iza{la iz {kole bidermajerskog slikarstva, kao jedno u nizu osta}e pitawe da li je ona blià duhu francuskog, nema~kog „krigsteatar“ ili belgijskog patriotskog slikarstva 19. veka. Bilo kakva analiza bila bi nemogu}a da kompozicioni elementi slike nisu bili o~uvani. Ono {to nije preìvelo dah vremena i ~udnovate sudbine Vuleti}eve slike ponovo je tu zahvaquju}i predanom radu Maria Vukni}a, restauratora Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture. A zahvaquju}i voqi i èqi ponosnog vlasnika Borisa Srbinovskog, ovo vanredno delo istorije srpskog slikarstva uskoro }e krenuti na turneju kako bi dospelo pred {to ve}i broj publike. I. Buri}

URU^ENA PRIZNAWA 5. PROLE]NOG SAJMA KWIGA

OD SUTRA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Visoki stvarala~ki Kwige, slike, dizajn... dometi U SPC “Vojvodina” gde se odràva 5. prole}ni sajam kwiga, ju~e su uru~ena priznawa ove manifestacije, koja dodequje organizator - Udruèwe izdava~a i kwiàra Vojvodine. Laureati su dr Du{an Popov,

prof. dr Jano{ Bawai i Zoran Kolunxija. Za izdava~ki poduhvat je nagra|ena Enciklopedija Novog Sada u 30 tomova, ~iji je idejni tvorac, jedan od autora i glavni urednik dr Du{an Popov.

Jano{ Bawai, Du{an Popov i Zoran Kolunyija na uru~ewu nagrada

Na ovom velikom projektu radilo se 17 godina, a Popov je istakao da mu poveqa mnogo zna~i, jer dolazi od kolega, znalaca kwige. Kwiga godine je “Stvaralac”( IC “Forum”, 2009.) monografija o kwièvnom istori~aru akademiku Imreu Boriju, iz pera Jano{a Bawaija koji je naglasio da mu je èqa da ova kwiga podstakne daqa istraìvawa bogatog Borijevog stvarala~kog opusa. Izdava~ godine je Zoran Kolunxija, osniva~ i vlasnik IK “Prometej”, koja je nedavno obeleìla dve decenije uspe{nog rada. Kolunxija je rekao da mu je Du{an Popov uzor i u poslu i u ìvotu. A to zna~i: postaviti ciq visoko i teìti mu uporno i strpqivo. Prole}ni sajam kwiga zavr{ava se daFoto: B. Lu~i} nas. R. L.

DANAS NA NOVOSADSKOJ REVIJI FILMOVA SA FESTA

„Bra}a” i „Traè}i Erika” Danas, pretposledweg dana manifestacije Film 2010 (novosadske revije filmova sa proteklog Festa) u Art bioskopu „Vojvodina“ na programu su jo{ dva premijerna filma - drame: „Bra}a“ (od 16 i 20 ~asova, traje 110 minuta) i „Traè}i Erika“ (od 18 i 22 sata, traje 116 minuta). Prvi, „Bra}a“ potpisuje irski rediteq Xim [eridan (dobro ga pamtimo po ostvarewima kao {to su „Moje levo stopalo“ i „U ime oca“), po scenariju Dejvida Benofa. Re~ je zapravo o rimejku istoimenog filma danske rediteqke Suzan Bir. U [eridanovom filmu igraju Xejk Gilenhal, Natali Portman, Tobi Megvajer, Sem [epard i drugi. Pri~a je slede}a: kada odlikovani marinac, Sem (Megvajer), nestane tokom akcije, brat otpadnik, Tomi (Gilenhal), kod ku}e po~iwe da brine o wegovoj èni (Portman) i deci. Proizve{}e to posledice koje }e potresti temeqe ~itave porodice. Sem ustvari nije mrtav, wega i wegovog saborca uhvatili su talibanski borci. U udaqenim, vrletima Pamira, Sem proìvqava traume koje prete da mu oduzmu i posledwi deli} ~ove~nosti. I dok u dalekim predelima uni{tavaju Semovu samosvest, Tom kod ku}e sti~e samopouzdawe i nazire smisao svog postojawa. U novim ìvotnim okolnostima, proèti bolom i zbuweno{}u, Grejs i Tomi se polako zaqubquju jedno u drugo. Dugotrajni ledeni odnos po~iwe da se topi, me|utim, oboje su upla{eni i posti|eni zbog novootkrivenih uzajamnih ose}awa. Kada se Sem, ipak neo~ekivano vrati, nape-

tost ovlada porodicom. Sem, neuobi~ajeno povu~en i uznemiren, po~iwe da sumwa i u brata, i u `enu. Po{to su im uloge u porodici skoro obrnute, Sem i Tom moraju da se izbore s nepodno{qivom situacijom...

U ovoj pri~i, po{tar Erik Bi{op se ba{ ne snalazi u sopstvenoj iskomplikovanoj svakodnevici. Jedva uspeva da ~uva dvoje tinejxera, decu wegove druge `ene koja je pu{tena iz zatvora pre nekoliko meseci, dok ga wegova }er-

Iz filma Kena Lou~a „Tra`e}i Erika”

„Traè}i Erika“ je drama sa elementima komedije, a reìrao je poznati britanski rediteq Ken Lou~, koji u Britaniji pravi izrazito socijalno i politi~ki angaòvane filmove (Ki{a kamewa, Zemqa i sloboda, Moje ime je Xo, Vetar koji wi{e je~am, Slobodan svet). U wima govori o savremenoj radni~koj klasi, nevoqama pojedinaca na rubu egzistencije, problemima nezaposlenosti, imigrantima kao i istorijskim doga|ajima kao {to su {panski gra|anski rat ili sukobi u Severnoj Irskoj.

ka Sem, studentkiwa, moli da stupi u kontakt sa Lili, ènom od koje se odavno rastao. U haosu, u koji mu se ìvot pretvorio, poku{avaju}i da se sabere, Erik Bi{op po~iwe tajno da komunicira sa slikom svog idola - fudbalera Erika Kantone - koji se pojavquje u najteìm situacijama kao Aladin iz ~arobne lampe. On }e pomo}i sredove~nom po{taru da prebrodi krizu... U filmu igraju Stiv Ivets, Stefania Bi{op, Xon Hen{ou i fudbalska zvezda li~no Erik Kantona. V. Crwanski

Novosadski sajam }e od sutra do 9. marta biti doma}in izlaga~ima na 15. me|unarodnoj izlo`bi umetnosti „Art ekspo“, 16. me|unarodnom salonu kwiga i 19. me|unarodnoj izlo`bi name{taja, dizajna i opreme za enterijere „Ambijenta“. Tokom {est sajamskih dana posetioci }e biti u prilici da se upoznaju s poslenicima pisane re~i, likovne umetnosti i primewenog dizajna i da, po re~ima dirketorke priredbi na Novosadskom sajmu Imelde Monarov ûqak, uìvaju u ambijentu u kojem di{e umetnost. Kako se o~ekuje ovu priredbu }e otvoriti ministar kulture Neboj{a Bradi}. Ovogodi{wi Salon kwiga okupi}e najpoznatije doma}e izdava~e i kwiàre, bi}e predstavqena premijerna izdawa - beletristika, uxbenici, stru~na literatura, de~ja kwièvnost, a izdava~i su najavili zna~ajne popuste za gotovo sva izdawa. Pripremqeno je vi{e kwièvnih programa, promocija kwiga i autora, a okosnica salona bi}e kwièvna manifestacija „Dani Laze Kosti}a“. Specijalni gost Salona je ruski pisac Vladimir Vojnovi~, koji }e se s publikom druìti sutra u 17 ~asova, a gosti Salona kwiga bi}e i dobitnici najzna~ajnijih literarnih nagrada u Srbiji - „Me{a Selimovi}“, „Stevan Sremac“, Ninove i Zmajeve nagrade... Bi}e odràn i Prvi fejsbuk pesni~ki festival na kojem }e li~no ili preko video striminga u~estvovati vi{e od 200 pesnika iz 20 zemaqa, a najmla|i }e mo}i da se upoznaju s produkcijom kwiga za decu kao i da uìvaju u pozori{nim predstavama... Na NA TRIBINI „SREDOM KOD STERIJE” U VR[CU

Pesme Gorana Ibrajtera

Na tribini “Sredom kod Sterije,” koju prire|uje Kwièvna op{tina Vr{ac, ve~eras u 19 sati u TC “Bahus” u Vr{cu bi}e predstavqena zbirka “Pesme Eleazarove” Gorana Ibrajtera. O kwizi koja se pojavila u izdawu KOV-a govori}e urednik Petru Krdu i autor. Pesme kazuju Tamara Tam~i-Toski} i Danica Mirosavqev. - Ono {to je u zapaènoj drami „Kardamus“ svojevremeno najavio, Ibrajter je u zbirci „Pesme Eleazarove“ i objavio. Vrhunski sabran tekst, minimalisti~ka, umalo monotematska usredsre|enost, stroga privrènost klasi~nom uzoru uz ni{ta mawe strasne ispade u jezi~ka i druga “kovitlawa”, koja je u wegovom novom delu osnovni tonus sa eti~kog izme{taju u druga temeqna poqa izricawa qudskosti kao (ne)sagledive avnature zahvatawa bitnogpreporu~uje ovu kwigu Vladimir Kopicl. Ibrajter je ro|en u Mokrinu 1962.Diplomirao je filozofiju. Radio je kao novinar i kao profesor filozofije, a od 2000. je direktor Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ u Zrewaninu. Dobitnik je nagrade „Nikola Peca Petrovi}“ za najuspe{nijeg upravnika pozori{ta 2004.

ovogodi{wem Salonu kwiga predstavi}e se i fotografi, bi}e prire|ene izlo`be fotografija, odr`ane foto radionice, a bi}e izlo`ena i foto-oprema.

`|a, nakit od bakra, ukrasne lampe, predmeti od keramike, ru~no tkani odevni predmeti... Bi}e i odr`an simpozijum „Umetnost na kraju decenije - centralnoevrop-

Nagrada „Laza Kosti}” Radmili Lazi} Radmila Lazi} je dobitnica kwièvne nagrade „Laza Kosti}“ za delo „Magnolija nam cveta itd.“( u izdawu Mati~ne biblioteke „Svetozar Markovi}“ u Zaje~aru), a priznawe }e joj biti uru~eno u petak u 11 ~asova. Po re~ima predsednika ìrija Nenada [apowe ( kome su bili i \or|e Pisarev, Zoran \eri} i Kata Gosti}) ovogodi{wi lauret je pobedu izborio u o{troj konkureniciji, a u uèm izboru su bila jo{ tri dela „Nastavi}e se...“ Ilije Baki}a, „Quatro stagioni“Slobodana Ti{me i „Kaprici i duè pri~e“ Gordane ]irjani}. Poznati su i dobitnici nagrada „Laza Kosti}“ u jo{ dve oblasti. Za izdava~ki poduhvat nagradu je poneo „Slu`beni glasnik“ za ediciju „Velikani srpske kwièvnosti“ u 20 kwiga, autora Radovana Popovi}a, dok su specijalne nagrade pripale Zavodu za uxbenike u Beogradu i Srpskom kulturnom dru{tvu „Prosvjeta“ u Zagrebu za „Sabrana dela Sime Matavuqa“ i „Kairosu“ u Sremskim Karlovcima za pesni~ku ediciju „Straìlovo“. Izlo`ba „Art ekspo“ predstavi}e umetnike razli~itih umetni~kih pravaca, galerije, udruèwa likovnih umetnika, likovne kolonije, kolekcionare, antikvare... Bi}e uru~ena i nagrada za likovnu umetnost „Sava [umanovi}“, a dobitnik }e biti poznat u ponedeqak, 8. marta. Na izlo`bi „Art ekspo“ bi}e izloèni i unikatni predmeti od kovanog gvo-

ske destinacije - podunavske zemqe“, a pored izlo`be dela Oqe Ivawicki, posetioci }e biti u prilici da vide tematsku izlo`bu „Xon Lenon - Joko Ono - Tito - jedna konceptualna akcija“ koju su pripremili Galerija „Bel art“, Muzej istorije Jugoslavije i Centar za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“. D. Mla|enovi}

ZA PREDSTAVE SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

Karte preko interneta Karte za predstave Srpskog narodnog pozori{ta od sada }e mo}i ne samo da budu rezervisane, ve} i kupqene preko interneta. Putem linka na po~etnoj veb stranici www.snp.org.rs gledaoci mogu da izaberu predstavu, informi{u se o slobodnim mestima, izaberu ih, rezervi{u, i kupe karte za wih. Karte se mogu rezervisati najkasnije do tri dana pre predstave, ukoliko nisu pla}ene, kako je objasnio izvr{ni direktor SNP-a Nenad Jovanovi} ju~e na konferenciji za novinare, a broj je ograni~en na najvi{e {est karata, da bi se izbegle zloupotrebe. Tako rezervisane i kupqene karte mogu se podi}i i petnaestak minuta pre po~etka predstave. Ovaj elektronski sistem rezervacije i prodaje karata izradila je firma „Intens“ iz Novog Sada i to je, po Jovanovi}evim re~ima, prvi razvijeni softver jedne na{e pozori{ne ku}e. Ovakvu e-prodaju po sopstvenom razvijenom programu, kako je naveo Jovanovi}, pomogla je „Rajfajzen futura“. Da se korisnici ne bi zbunili kada na sajtu SNP-a budu hteli da plate karte, a uka`e im se druga adresa za finansijsku transakciju, Dragan Lu-

ki} iz firme „Intens“ je istakao da se to obavqa preko IMS-a (Electronic Merchant Service), koji obezbe|uje da li~ni podaci budu „zakqu~ani“. Namera SNP-a nije samo da se prilagodi uslovima `ivota u informati~koj eri, ve}, kako je napomenuo v.d upravnika SNP-a Aleksandar Milosavqevi}, da maksimalno pojednostavi pristup predstava pozori{nim gledaocima. Ciq ovog pozori{ta po Milosavqevi}evim re~ima jeste da otvori sva svoja vrata publici i {to ve}em broju gledalaca. A wih je, kako je izneo Jovanovi}, bilo jedva deset odsto mawe nego pro{le godine u prvom delu sezone, uprkos epidemiji gripa i ostalim okolnostima. Od 1. septembra do 31. decembra pro{le godine, zabele`eno je 33.085 gledalaca, odnosno u proseku wih 310 po predstavi, izneo je Jovanovi} uz podse}awe da na sceni „Jovan \or|evi}“ ima hiqadu mesta, na sceni „Pera Dobrinovi}“ 370, a na Kamernoj sceni 118. Ju~e je najavqeno i da }e za petnaestak dana na istoj internet adresi biti dostupan preure|en sajt SNP-a. N. P-j.

CRNA HRONIKA

sreda3.mart2010.

DNEVNIK

PRVO OSNOVNO TU@ILA[TVO U BEOGRADU

Podignuta optu`nica protiv Miladina Kova~evi}a

Foto: F. Baki}

DVOJICA RAZBOJNIKA U NOVOM SADU DOLIJALA NEPOSREDNO POSLE PQA^KE

Uhap{eni u gradskom autobusu Dvojicu pqa~ka{a policija je uhapsila ju~e oko 16.15 ~asova odmah nakon po~iwene pqa~ke. Razbojnici su opqa~kali prodavnicu u Ulici Sowe Marinkovi} u Novom Sadu i ~im je vlasnik radwe to primetio, potr~ao je za wima i mobilnim telefonom pozvao policiju. Dvojica mladi}a su u utr~ala u gradski autobus na stajali{tu

kod Doma zdravqa na Bulevaru Mihajla Pupina, ali ga je vlasnik radwe zaustavio, nakon ~ega je policija stigla i uhapsila pqa~ka{e. Iako je otu|eno samo nekoliko {ampona i kozmeti~kih aparata, vlasnik je za „Dnevnik“ rekao da su ovakve pqa~ke ~este i da strahuju za sopstvenu bezbednost. A. V.

^LAN RATNOG PREDSEDNI[TVA BiH EJUP GANI], KOJI JE UHAP[EN U LONDONU, OSTAJE U PRITVORU

Novo saslu{awe 29. marta

^lan ratnog predsedni{tva BiH Ejup Gani}, koji je uhap{en u Londonu, saslu{an je i osta}e u pritvoru, a pred sudom treba ponovo da se pojavi 29. marta, saop{tio je portparol britanskog ministarstva unutra{wih poslova.

Ejup Gani}

AP. Agencija navodi da su vlasti u Sarajevu o{tro reagovale na vesti o Gani}evom hap{ewu, isti~u}i da }e ono na{koditi odnosima Srbije i BiH. – Bosna poku{ava da uspostavi korektne odnose sa Srbijom, ali ovaj politi~ki ~in je o~igledno usmeren protiv suvereniteta Bosne – izjavio je politi~ki savetnik bo{wa~kog ~lana predsedni{tva BiH Harisa Silajxi}a Damir Arnaut. On je kazao da je „ciq Beograda da poku{a da izjedna~i krivicu za zlo~ine po~iwene tokom rata, a on to radi zato {to postaje sve jasnije da Srbija sama snosi krivicu“. Britanski ambasador u Sarajevu Majkl Tejtam potvrdio je preksino} da je Gani} uhap{en u Londonu na osnovu inicijalnog zahteva Srbije o izru~ewu. – @elim da naglasim da ovaj korak ni na koji na~in ne pred-

BiH obezbedila 200.000 funti za kauciju Bosna i Hercegovina je obezbedila 200.000 funti za kauciju za pu{tawe na slobodu ~lana ratnog Predsedni{tva Ejupa Gani}a, koji je pritvoren u Londonu po osnovu optu`nice iz Srbije za ratne zlo~ine, prenosi AP. – Kaucija je obezbe|ena i o~ekujemo da }e Gani} uskoro biti pu{ten – rekao je Damir Arnaut. On je otputovao za London, gde }e predvoditi tim pravnika koji }e zastupati Gani}a. „Srpske vlasti sada treba da podnesu kompletnu dokumentaciju da bi podr`ale zahtev za izru~ewe pre odre|ivawa datuma za saslu{awe o izru~ewu. Sudija }e potom razmotriti da li postoje ikakve prepreke za izru~ewe“, navodi se u saop{tewu britanske vlade, javio je

stavqa diplomatsku ili politi~ku izjavu britanske vlade, niti bilo koji stav vlade u vezi s pro{lo{}u. Ovaj korak je ispuwavawe pravnih obaveza vlasti u Ujediwenom Kraqevstvu u skladu sa zakonima – rekao je Tejtam. (Tanjug)

UHAP[ENO 14 PRIPADNIKA KRIMINALNE GRUPE

Zloupotrebili SMS igre na sre}u

Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala su uhapsili 14 lica zbog sumwe da su, kao pripadnici organizovane kriminalne grupe, zloupotrebom SMS igara na sre}u pribavili protivpravnu imovinsku korist u protivvrednosti od vi{e stotina hiqada evra, saop{tilo je ju~e Tuìla{tvo za organizovani kriminal. Hap{ewe je po nalogu Tuìla{tva za organizovani kriminal obavqeno ju~e u jutarwim ~asovima. Do otkrivawa ove grupe do{lo je zahvaquju}i informaciji Dràvne lutrije Srbije i saradwi ove institucije sa nadle`nim dràvnim organima, kaè se u saop{tewu. Osumw~eni }e u nastavku postupka u roku od 48 ~asova biti privedeni istra`nom sudiji Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu. (FoNet)

Prvo osnovno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je optu`nicu protiv biv{eg studenta u Americi Miladina Kova~evi}a, kojom se tereti za nano{ewe te{kih telesnih povreda opasnih po `ivot Brajanu [tajnhaueru, koje je o{te}eni zadobio u tu~i 4. maja 2008. u baru u Bingamtonu, u kojoj su u~estovali i Kova~evi}evi tamo{wi poznanici Sanel Softi} i Edin Xubur. Okrivqenom Kova~evi}u se, osim krivi~nog dela te{ke telesne povrede, na teret stavqa i krivi~no delo falsifikovawa isprave. Optu`ba Kova~evi}u pripisuje da je 9. juna 2008. godine na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“, po povratku iz Ame-

rike, prilikom paso{ke kontrole, pripadnicima pograni~ne policije na uvid pokazao putni list koji je pod spornim okolnostima dobio u generalnom konzulatu Srbije u Wujorku. Optu`nicom su obuhva}eni i biv{i vicekozul i konzul Srbije u Wujorku Slobodan Nenadovi} i Igor Milo{evi}, koji se terete u vezi s okolnostima pod kojima je Kova~evi}u u tom konzulatu 8. juna 2008. izda- Miladin Kova~evi} ta privremena putna isprava nakon {to je, uz kauciju, pukrivi~no delo zloupotrebe slu{ten iz pritvora u Americi. `benog polo`aja, dok se KovaOkrivqenima Nenadovi}u i ~evi} tereti da ih je na to podMilo{evi}u se na teret stavqa strekao.

U aprilu pro{le godine ameri~ki dr`avni tu`ilac je predmet „Kova~evi}“ formalno ustupio srpskom pravosu|u posle okon~awa pregovora izme|u Vlade Srbije i ameri~kih predstavnika, koji su rezultirali dogovorom da Srbija plati porodici [tajnhauer 900.000 dolara na ime tro{kova le~ewa wihovog sina. Pre nekoliko meseci sud wujor{kog okruga Brum je Sanela Softi}a i Edina Xubura osudio na po dve godine zatvora zbog u~e{}ea u tu~i 4. maja 2008. u studentskom baru, u kojoj je [tajnhauer povre|en. J. J.

U NOVOM SADU PO^ELO SU\EWE OPTU@ENIMA ZA POKU[AJ UBISTVA GR^KOG BIZNISMENA NA TATARSKOM BRDU U SREMSKOJ KAMENICI

Ko je pucao u direktora „Sunoko Srbija” Safet âlopek [iptar (41) i Milo Joksimovi} (50) ju~e su, u Vi{em sudu u Novom Sadu, negirali svoju ume{anost u pqa~ku i poku{aj ubistva gr~kog dràvqanina i predsednika borda direktora „Sunoka Srbija“ Spirosa Pirgidisa. Po navodima optu`nice, âlopek, Joksimovi} i wihov sau~esnik, za kojim se jo{ uvek traga, 28. aprila pro{le godine poku{ali su da opqa~kaju Pirgidisa jer su imali pogre{nu informaciju da u sefu drì veliku koli~inu novca (pomiwe se suma od 2.000.000 evra). Trojka je upala u vilu na Tatarskom brdu, elitnom delu Sremske Kamenice u blizini Novog Sada, i bez upozorewa ispalila {est hitaca u pravcu Grka (konstatovane ~etiri ustrelne rane u trbuh i dve prostrelne u ruku). Posle toga, kako tvrde zastupnici optu`be, razbojnici su ga {utirali, psovali i traìli novac, govore}i srpski i engleski. Me|utim, Pirgidis se u vilu uselio tridesetak dana ranije i nije ni znao da u woj postoji sef. Razbojnici su `rtvu ostavili da krvari i nestali s dva mobilna, 200 evra, 10.000 dinara i luksuznim ru~nim satom. âlopek i Joksimovi} uhap{eni su pola godine kasnije u Beogradu. Na ju~era{wem glavnom pretresu, pred krivi~nim ve}em kojim predsedava sudija Zlata Rodi}-Kneèvi}, obojica su negirali svoju ume{anost u zlo~in na Tatarskom brdu. – Ne èlim da se branim }utawem, ali ne èlim ni da ka-

Vila u kojoj je napadnut gr~ki biznismen

`em ni{ta vi{e niti da odgovaram na pitawa. Jedino {to mogu re}i jeste da nisam kriv – kazao je ^alopek. Ni Joksimovi} nije bio mnogo re~itiji. Milo je rekao da ga je sa Safetom upo-

Spiros Pirgidis

~e je iz depoa novosadske policije donet u sudnicu. Joksimovi} je prepoznao da se radi o wegovom duksu, ali je rekao da ga je pre razbojni{tva poklonio izvesnom Sa{i iz Novog Sada.

Pirgidisovo zdravqe pogor{ano U nastavku postupka trebalo bi da bude saslu{an i o{te}eni Pirgidis, ali je on u Gr~koj na oporavku. Po re~ima wegove saradnice Sla|ane Luki}, gr~ki biznismen je, posle ~etiri operacije u Klini~kom centru Vojvodine, na petu finalnu u domovini oti{ao u decembru. Me|utim, wegovo stawe se pogor{avalo i dva puta se vra}ao u bolnicu, odakle je posledwi put iza{ao tek pre nekoliko dana i sad je na ku}nom le~ewu. znao zajedni~ki prijateq Dejan S. iz Novog Sada (puno ime poznato redakciji) i da je ovaj boravio u wegovom stanu u Novom Sadu. Na licu mesta, posle zlo~ina, prona|en je maslinastosivi duks za koji se pretpostavqa da ga je nosio jedan od napada~a. Taj duks ju-

Tako|e, sud je naloìo ve{ta~ewe âlopeka, pa }e, na predlog wegovog advokata Slavka Pereskog, stru~waci za sudsku medicinu poku{ati da objasne da li je optuèni mogao u~estvovati u zlo~inu, budu}i da je rawen u nogu i da se te{ko kre}e.

Ina~e, Pirgidis je u trenutku napada bio predsednik borda direktora kompanije „Sunoko Srbija“, ~iji je mawinski vlasnik vojvo|anski biznismen Miodrag Kosti}, a koja poseduje {e}erane u Ba~u, Pe}incima i Vrbasu i vaì za vode}eg srpskog proizvo|a~a {e}era. Pre toga, Grk je sedam godina bio direktor „Delta sladoleda“. Optuèni âlopek je rodom iz Kosovske Mitrovice i ima prebivali{te u Beogradu. Mediji su objavili da je veliki deo ìvota proveo u zatvorima i da je bio na Interpolovoj poternici zbog razbojni{tava u Srbiji i ê{koj. Joksimovi} je iz Berana i ima prebivali{te u Novom Sadu. Dve decenije ìveo je u Danskoj i tamo se, navodno, bavio kriminalom, a u zemqu se vratio kada mu je brat ubijen u pucwavi u Beogradu. Nastavak su|ewa za zlo~in na Tatarskom brdu zakazan je za 7. april. D. Apro

KRAJ DOPUNE ISTRAGE PROTIV DRAGANA YAJI]A

Svedo~io bankar Qubomir Mihajlovi} Pred Vi{im sudom u Beogradu ju~e je, u dopuni istrage protiv biv{ih funkcionera FK “Crvena zvezda” Dragana Xaji}a, Vladimira Cvetkovi}a i Milo{a Marinkovi}a, po predlogu Tu`ila{tva, kao svedok saslu{an nekada{wi predsednik Komercijalne banke Qubomir Mihajlovi} o okolnostima pod kojima je preko Doj~e banke i Komercijalne banke realizovan finansijski deo ugovora o transferu fudbalera Gorana Druli}a iz “Zvezde” u {panski „Real Saragosa“ 2001. godine. Advokat Dragan Savi}, branilac Dragana Xaji}a, izjavio je ju~e za „Dnevnik“ da je Mihajlovi} svedo~io o okolnostima otvarawa ra~una u Komercijalnoj banci, ali generalno o proceduri, te da, kao ni ostali brojni svedoci saslu{ani u ovom postupku, „nije izneo nijednu re~ protiv Xaji}a“.

Po Savi}evim re~ima, Mihajlovi} je u svedo~ewu naveo da je „kao predsednik tako velike banke

imao zadu`ewe da vodi ra~una o poslovnoj politici banke, da bude likvidna, a ne da se bavi detaqima

Ni Qubomir Mihajlovi} nije teretio Dragana Yaji}a

o tome ko na {alteru otvara ra~un, kako otvara, kad pro|u pare i sli~no, jer to nije u sferi interesovawa predsednika banke“. – Gospodin Mihajlovi} nije pomenuo ni slovo „x“, a kamoli Xaji}a – kazao je Savi}. – Nijedan od brojnih svedoka, koji su saslu{ani u istra`nom postupku tokom dve godine koliko ve} traje, ni~im nije teretio Xaji}a, nisu ni{ta lo{e rekli o wemu. Nijedan fudbaler nema potraìvawa od Xaji}a, nijedan klub, niti menaxer, nijedan fudbalski savez. âk i dràva, koja je radila silne kontrole, ne samo u fudbalskom klubu „Crvena zvezda“ ve} i drugim, nije na{la ni{ta {to bi bilo nezakonto. Prema tome, o~ekujem da Tuìla{tvo odustane od gowewa i da obustavi postupak protiv Xaji}a. J. J.

c m y

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda3.mart2010.

NOVINARIMA JU^E OMOGU]EN UVID U VILE „KRAQA KOKAINA” U SREMSKOJ KAMENICI

Luksuz [ari}evih na Tatarskom brdu pred o~ima javnosti nterijer velelepnih vila u Ulici Ivana Franka 10 i na parceli od 11 do 15 na Tatarskom brdu u Srmskoj Kamenici, kojima raspola`e glavni osumwi~eni za {verc 2,1 tone kokaina zaplewenog u Urugvaju Darko [ari} (39), bilo bi skromno opisati samo kao luksuzan. Skupoceni name{taj, ogledala, aligatorska ko`a, svila i najskupqi tehni~ki ure|aji samo su

detaqi onoga {to se ju~e tokom razgledawa moglo zapaziti. Vila od 927 kvadrata, iza ~eli~ne ograde na broju 11, sme{tena je do bazena a u svom sklopu ima i blindiranu gara`u s direktnim prolazom do [ari}evog radnog kabineta. Hodnik u prizemqu daqe vodi do ko`ne spava}e sobe, dnevnog boravka i trpezarije sa stolom i 12 stolica. Zatim slede odvojena kuhiwa s apa-

„Mafija – prvih 100 godina” Sude}i po vi|enom, moglo bi se zakqu~iti da se porodica hranila veoma kvalitetno, jer su u kuhiwi pore|ane italijanske testenine, razne vrste gqiva, doma}i i strani ~ajevi i za~ini. Na piratskim kompakt diskovima kraj muzi~kih stubova, narezana je turbo folk muzika. Kinematografsku kolekciju, uz de~ije filmove, ~ini i kriminalisti~ka serija “Balkan”. U vili je pore|ano i {tivo “Za ~ast otaxbine”, “Pravila }utawa”, “Kompanija”, “Poqa mo}i”, “Latinski citati”, ali i “Mafija - prvih 100 godina”, koja je ostala na no}nom sto~i}u u jednoj od spava}ih soba. U baru su prete`no uvozna `estokolna pi}a. ratima za doma}instvo i stepeni{te koje vodi u podrum. Na podzemnom nivou je prostorija od dvadesetak kvadrata sa stalcima za vinske boce i ve{erajem, {pajz u kojem se nalaze dve ba~ve rakije, zalihe kozmetike i drugi hemijski preparati, kao i kotlarnica. Na spratu ove zgrade su jo{ tri luksuzne spava}e sobe s kupatilima, de~ija soba i prostorija za garderobu. Svaka u svom sklopu ima i luksuzno kupatilo, a najskromnije od wih ima |akuzi kadu. Ku}a ima i tri saune, tursko kupatilo, prostoriju za solarijum, pedikir i manikir i teretanu veli~ine oko 50 kvadrata.

U woj se nalazi dvadesetak najsavremenijih sprava za ve`bawe, a u kupatilu iznad skladi{tena su pakovawa preparata za pove}awe mi{i}ne mase. Sve prostorije u ovim objektima opremqene su skupocenim lcd televizorima i muzi~kim ure|ajima marke “cav”, a obezbe|uje ih alarmni sistem. Na zidovima i iznad kamina su oka~ene fotografije porodice [ari} s raznih prigoda. Izme|u ovog utvr|ewa i druge vile od 400 kvadrata, nalazi se teren za ko{arku i mawa ku}a s otvorenom terasom za dru`ewe napoqu. Druga vi{espratnica mogla bi se opisati kao – ku}a zabave i

od onih preko puta, ali nikako se ne bi mogla nazvati ne luksuznom. U svom sklopu ima posebnu prostoriju za video-nadzor, i boksove u dvori{tu u kojima su ostala dva psa. Nakon popisa stvari, radnici Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom zape~atili su ove vile pro{log petka, a posle ju~era{weg obilaska novinarskih ekipa, zape~a}ene su ponovo. Odlukom Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu, [ari}u su privremeno oduzete te vile izgra|ene na 15 katastarskih parcela povr{ine jednog hektara i 80 ari. Srbija je za osumwi~enim Darkom [ari}em, koji je ro|en u

gostiwski boravak. Prizemqe je ima binu, {ank, bar i drvene stolove. U pepeqarama su brojni opu{ci cigareta. Objekat ima lift, luksuzne spava}e sobe na spratovima i nekoliko mawih toaleta. Na posledwem spratu je velika prostorija s fliperima, pikado i poker aparatima. Tu je i sto za stoni tenis, bilijar i stoni fudbal, i drveni stolovi, od kojih je jedan kartaro{ki sa zelenom ~ojom. Vila na broju 10 u istoj ulici, u kojoj je stanovalo obezbe|ewe, skromnije je opremqena

Crnoj Gori, raspisala poternicu 21. januara ove godine, zbog sumwe da je organizovao {verc vi{e od dve tone kokaina iz Kolumbije. Toga dana su i specijalci MUP-a pretresali ove, i vile u ulicama Vladislava Demp{ara 6 i Bogdana Gavrilovi}a 21 na u nasequ Tatarsko brdo, kao i nekoliko stanova i kafi}a na Novom Beogradu i u Beogradu. Zapleweno je nekoliko luksuznih motora, kompjutera i dokumentacija. Svetlana Tanuryi} Foto: Nikola Stojanovi}

IZVE[TAJ STEJT DEPARTMENTA O TRGOVINI DROGOM

Srbija glavna balkanska narkoruta Srbija je jedna od glavnih tranzitnih zemaqa balkanske rute za trgovinu drogom, koja se iz centralne Azije krijum~ari ka centralnoj i zapadnoj Evropi, dok u zemqi ostaje relativno mala koli~ina narkotika, navedeno je u godi{wem izve{taju Stejt departmenta o globalnim naporima u suzbijawu trgovine narkoticima. U trgovini narkoticima, na prvom mestu je heroin iz centralne Azije eksperti procewuju da se tom rutom iz Avganistana godi{we prokrijum~ari vi{e od 80 tona te droge, pi{e u izve{taju objavqenom na veb-sajtu Stejt departmenta. Sve vi{e je zastupqena i marihuana iz Albanije, koja se preko Crne Gore i Srbije {vercuje ka zapadnoj Evropi, a

srpske grupe organizovanog kriminala poja~ale su {verc kokaina iz Ju`ne Amerike direktno u Evropu, mada deo te droge dolazi i u Srbiju. Prema procenama srpskih vlasti, u zemqi ostaje relativno mala koli~ina droge za doma}u potro{wu. U periodu od januara do septembra 2009. godine, u Srbiji je ukupno zapleweno 655,3 kilograma droge, od ~ega 107,4 kilograma heroina, 501,3 kilograma marihuane, 9,9 kilograma koakina, 15,4 kilograma ha{i{a, vi{e kilograma tableta ekstazija, LSD, amfetamina i drugih sinteti~kih droga. U prvih devet meseci pro{le godine, zbog proizvodwe, distribucije i posedovawa narkotika uhap{ene su 3.592

osobe, a zbog omogu}avawa konzumirawa droge jo{ 155 qudi. Godine 2008, od 4.178 optu`enih za iste zlo~ine, osu|eno je wih 3.870, od kojih vi{e od polovine na uslovne kazne, nov~ane globe ili dru{tveno-koristan rad, dok su zatvorske kazne retko bile du`e od tri godine. Me|u glavne probleme Srbije spadaju porozne granice i korupcija, dok je napredak ostvaren u oblasti saradwe sa susedima, kao i s ju`noameri~kim zemqama i SAD. U izve{taju je navedeno da izuzetak u tom pozitivnom trendu predstavqa saradwa s Kosovom, po{to Srbija ne priznaje nezavisnost tog regiona i iz tog razloga ne sara|uje direktno s predstavnicima vlade u Pri{tini ni-

ti u~estvuje na me|unarodnim skupovima na koje su pozvani i predstavnici Kosova. Kada je re~ o korupciji, Stejt department je napomenuo da nema dokaza o ume{anosti visokih funkcionera vlade. „SAD }e nastaviti da podr`avaju napore srpskih vlasti u suzbijawu {verca narkotika u regionu, a narednih godina bi volele da Srbija poja~a saradwu s Kosovom i Euleksom“, poru~io je Stejt department. U delu izve{taja koji se odnosi na Kosovo, ameri~ki stru~waci su naveli da se vlasti u Pri{tini suo~avaju s rastu}im doma}im tr`i{tem droge, poroznim granicama, korupcijom, ograni~enim nov~anim sredstvima zbog kojih,

kako je navedeno, suzbijawe ove grane kriminala ne smatraju prioritetom. Od januara do septembra 2009. godine, kosovska policija je zaplenila 27,7 kilograma heroina, 2,4 kilograma kokaina, 19,5 kilograma marihuane i 2,2 kilograma ha{i{a. U istom periodu, zbog trgovine drogom je uhap{eno 275 qudi i podignuto 169 optu`nica. Kfor nije ovla{}en za borbu protiv trgovine drogom, a zaplene koje je izveo bile su u okviru drugih du`nosti. „Te{ko je proceniti u kojoj meri korupcija uti~e na trgovinu drogom. Mada nema dokaza za sistematsku korupciju u kosovskoj policiji ili carini, ima izve{taja o pojedina~nim slu~ajevima“, navedeno je u dokumentu. (Tanjug)

SPORT

sreda3.mart2010.

c m y

DNEVNIK

PRED DEJVIS KUP U BEOGRADU SRBIJA – SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE IZ TABORA AMERIKANACA

Srbija izuzetno jaka Selektor mu{ke teniske reprezentacije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Patrik Mekinro ocenio je selekciju Srbije izuzetno jakim protivnikom u me~u prvog kola Svetske grupe Dejvis kupa, koji se igra od 5. do 7. marta u Beogradu.

teren je odli~no pripremqen. O~ekujemo bu~no navijawe publike, ali nam ono ne}e smetati jer je sve to deo Dejvis kupa. Imam poverewa u moje igra~e i smatram da su mentalno dovoqno jaki da se izbore i sa beogradskom publikom - rekao je selekor.

Reprezentacija SAD

- ^iwenica je da Srbi imaju veoma jak tim, ali je i ~iwewica da je na{a selekcija spremna za takvog protivnika - rekao je Mekinro. Selektor SAD je napomenuo da mu je i pored respektra prema srpskom timu, koji ~ine Novak \okovi}, Viktor Troicki, Janko Tipsarevi} i Nenad Zimowi}, glavni ciq kona~na pobeda. - Glavni ciq nam je osvajawe tri poena. Prema wegovim re~ima, uslovi u kojima }e se igrati me~ zadovoqavaju kriterijume ameri~ke Dejvis kup selekcije. - Odli~no se ose}amo, Arena pru`a sjajne uslove, a i {qakasti

Prvi reket SAD Xon Izner ocenio je predstoje}i me~ najva`nijim u wegovoj karijeri. - ^ast mi je {to }u braniti boje reprezentacije u najva`nijem me~u u mojoj dosada{woj karijeri - rekao je 20. igra~ sveta. Drugi dubl igra~i sveta, bra}a Brajan, ulaze u predstoje}i duel s posebnim respektom prema najboqem srpskom dubl igra~u Zimowi}u. - Zimowi} nam je u paru sa Nestorom ve} godinama najte`i protivnik. Ne znamo ko }e mu biti partner u Areni, ali smo spremni na sve kombinacije - zakqu~io je Bob Brajan.

Nole doneo pehar i dobro raspolo`ewe Susret Srbija – Amerika u prvom kolu Dejvis kupa Svetske grupe odigra}e se od 5. do 7. marta u beogradskoj Areni, ~iji kapacitet iznosi 19.962 gledaoca. Selektor Srbije Bogdan Obradovi} za me~ protiv Amerikanaca ra~una na najja~i tim koji ~ine Novak \okovi}, Viktor Troicki, Janko Tipsarevi} i Nenad Zimowi}. Tipsarevi} je pro{le nedeqe na turniru u Dubaiju savladao tre}eg igra~a sveta, Britanca Endija Mareja i jo{ jednom pokazao i dokazao da je igra~ koji voli velike izazove, da je as eliminator. - Pobeda nad Marejem mi je donela veliko samopouzdawe i krivo mi je {to to nisam iskoristio i u narednom me~u protiv Ju`weg. Krenuli smo punom parom da radimo i spremamo se za me~ sa Amerikancima. Teren je fenomenalan, najboqi od kako igram Davis kup me~eve kod nas. [to se ti~e Amerikanaca, sve ih poznajem jako dobro, oni nisu „{qaka{i“, ali nisu za podcewivawe i mogu re}i da je Kveri nezgodniji igra~ od Iznera na {qaci, ~emu svedo~i i ~etvrtfinale Monte Karla koje je odigrao pre par godina. Bilo bi idealno da posle prvog dana bude 2:0 u na{u korist, a od Nenada se o~ekuje da nas dovede do pobede. Na wemu je ogroman pritisak, ali Zimowi} se uvek pona{ao kao pravi {ampion, {to zaista i jeste, pokazao je kako se bori u nacionalnom dresu, uvek je nosio svoju zemqu na krilima do pobede, verujem da }e tako biti i ovoga puta – rekao je Tipsarevi}. Selektor Obradovi} je atmosferom u srpskom timu.

Stigao raspolo`en u Beograd: Novak \okovi}

- Svi igra~i su u sjajnoj formi, svi su zdravi {to je najva`nije. Veoma smo zadovoqni terenom, kao i gostoprimstvom Arene. Atmosfera u timu je izuzetna, {ampionska i o~ekujemo da tako i nastavimo – rekao je Obradovi}. Tek {to je odbranio titulu u Dubaiju, Novak \okovi} doleteo je u Beograd i pridruìo se reprezentaciji. Naravno, Nole je osim titule iz Dubaija doneo i dobro raspoloèwe. Stru~ni savetnik reprezentacije Srbije Nikola Pili} slaè se sa konstatacijom da su orlovi favoriti u predstoje}em susretu sa SAD. Pili} je dodao da ga je

vi{edecenijsko iskustvo nau~ilo da je Dejvis kup „~udno takmi~ewe, u kojem je sve mogu}e“. - Imam iskustvo od skoro 50 godina u Dejvis kupu i za to vreme sam pet ili {est puta pobedio Amerikance. O~ekujem veoma te`ak me~, u kojem je Srbija favorit na papiru. Imam ose}aj da }e biti te{ko, ali bih voleo da se varam - rekao je Pili}. On se nije slo`io sa ocenom da reprezentacija SAD u Beograd dolazi u oslabqenom sastavu. - Ma koji oslabqeni sastav? Pa, (Sem) Kveri je u Memfisu dobio Rodika u tre}em setu sa 6:1. Mo`da su slabiji po imenima, ali su u formi.

Upitan da komentari{e procene svetskih kladionica da je Srbija favorit za osvajawe Dejvis kupa ove sezone pili} je odgovorio: - Bukmejkeri... Koliko wih ste videli da su odigrali neki teniski turnir? Idemo korak po korak. Va`no je da prvo pobedimo SAD, a posle }emo videti. Pili} je dodao da ne razmi{qa o mogu}em duelu Srbije i Hrvatske u ~etvrtfinalu. Hrvati se za vikend sastaju sa Ekvadorom. - To bi bio vrlo otvoren duel, o kojem trenutno ne razmi{qam. Potpuno sam koncentrisan kako da u petak zabele`imo dve pobede - zakqu~io je Pili}.

SPORT

DNEVNIK

Slobodan dan u kalendaru FIFA gotovo sve repezentacije iskoristi}e za odigravawe pripremnih utakmica. Posebnu pa`wu izazivaju dueli u kojima igraju selekcije koje su izborile plasman na Mondijal, a mo`da je najzanimqiviji susret u Minhenu , gde }e snage odmeriti Nema~ka i Argentina. Selektor pancera Joakim Lev je sa~inio izuzetno jak

Malavi (12), Jermenija - Belorusija (14.30), Makedonija - Crna Gora (14.30), Kipar - Island (15), Obala Slonova~e - Koreja ( 15.30), Gruzija - Estonija ( 16), Gr~ka Senegal ( 16), Angola - Letopnija ( 17), Slova~ka - Norve{ka (17), Bosna i Hercegovina - gana ( 17.30), Moldavija - Kazahstan (18.30), Malta - Finska (19), Turska - Honduras ( 19), Al`ir - Sr-

Dijego Maradona na treningu u Minhenu

sastav, a na golu }e stajati ~uvar mre`e Bajera iz Leverkuzena Rene Adler, koji briqira u Bundesligi. Argentincu su ve} nekoliko dana u Minhenu,a zanimqivo je da selektor Maradona na treninge dolazi s tompusom. Pored ovog me~a, s dosta pa`we se o~ekuje i okr{aj izme|u Francuske i [panije, dok je za nas zanimqiv me~ izme|u Bosne i Hercegovione i Gane. Bosanci bi trebali da glume na{e reprezentzativce i da provere kako se snalaze igra~i Gane u sudaru sa nekada{wom jugoslovenskom {kolom fudbala. Danas se sastaju: Tanzanija Uganda ( po~etak u 12), Zimbabve -

bija (19.15), Ma|arska - Rusija (19.39), Ju`na Afrika -Namibija (19.39), Rumunija - Izrael (19.45), Luksemburg - Azerbajxan (20), [vajcarska - Urugvaj ( 20.15), Auastrija - Danska (20.30), Poqska - Bugarska ( 20.30), Albanija Severna Irska (20.45), Belgija Hrvatska (20.45), Nema~ka - Argentina (20.45), Holandija - SAD (20.45), Italija - Kamerun (20.45), Slovenija - Katar (20.45), Vels [vedska ( 20.45), Engleska - Egipat (21), Francuska - [panija (21), [kotska - ^e{ka (21), Portugal - Kina (21.15), sutra igraju: Venecuela - Panama (1), Salvador - Gvatemala (5), Meksiko - Novion Zeland (5). G. K.

I bez Vidi}a na pobedu Fudbalska reprezentacija Srbije vojevawe na Mondijalu zapo~e}e duelom protiv Gane. Zbog toga je uvod u pripreme za SP posve}en upoznavawu sa kvalitetima, stilom i mentalitetom afri~kog fudbala. Prava prilika za tako ne{to je prijateqski duel sa selekcijom Alìra (19,15) na stadionu „5.jul“, koji }e biti dekorisan sa preko 50.000 gledalaca. - Sakupili smo dovoqno informacija o protivniku, ali to }emo iskoristiti za internu analizu. îwenica da se Alìr plasirao na SP i imao zapaènu rolu na afri~kom Kupu nacija dovoqno govori o kvalitetu ekipe. Veoma su fizi~ki jaki, zasluùju respekt, svi su pro{li francusku {kolu fudbala. Uspeli su, ba{ kao i mi, da vrate naciji veru u fudbal, pa je logi~na podr{ka koju imaju sa tribina. Na{a obaveza je da budemo na nivo koji smo postavili tokom kvalifikacija u ovoj zaista pravoj proveri - poru~io je selektor Rado- Kapiten reprezentacije Dejan Stankovi} mir Anti}. Tokom mini priprema u KoviJednostavno, sa nestrpqewem tusa nekoliko reprezentativalovu za ovaj megdan osetio se duh se o~ekuju nove akcije uz radca koji zbog povreda ili slabije zajedni{tva, sjajna atmosfera, koni elan koji motivi{e da odforme ne provode dovoqno vreju je upotpunila i podr{ka predgovorimo na izazove koji su mena na terenu. sednika Srbije Borisa Tadi}a. pred nama. I me~ protiv - Takvi periodi moraju da na- Obaveze u reprezentaciji Ali`ra je veliki ispit, koji stupe u dugim i napornim sezosu najsla|e, pozitivan tonus treba poloìti - smatra Nenama. Oseti se zamor materijanakon plasmana na Mondijal nad Milija{. la, ali nema razloga za brigu. je jo{ izraèniji, prija podrKapiten Dejan Stankovi} niPolako se vra}amo, kompletna {ka koja stiè sa svih strana. je zabrinut zbog trenutnog staslika kako se Mondijal pribli-

Po{teni nalaza~ - Izgubila sam nov~anik sa svim li~nim dokumentima i 26.000 dinara. Ve} sam se pomorila s time da me, pored gubitka novca, ~eka gomila peripetija s progla{avawem nevaè}ih i va|ewem novih isprava, kada me je gospodin Dimitrov prona{ao telefonom i prijatno iznenadio ve{}u da je prona{ao moj nov~anik. Jo{ vi{e sam bila iznena|ena kada ni po koju cenu nije hteo da primi nagradu koja mu po zakonu pripada – kaè sugra|anka koja je èlela da ostane anonimna. Aleksandar Dimitrov, uzoran sportista, trener, suprug i otac talentovanih sinova (stariji igra vaterpolo, a mla|i ko{arku), iznenadio se kada smo ga pozvali da prokomentari{e svoj lep gest: - Tako sam vaspitan i o~ekivao bih isto da se meni ne{to sli~no kojim slu~ajem desilo. Drago mi je da sam nekoga obradovao i vratio mu nadu u qudskost i po{tewe – rekao je Dimitrov. S. S.

I SREMSKI KARLOVCI IMAJU SVOG ALEKSA FERGUSONA - LASLA [AGIJA: Ako oko izbora najboqeg fudbalera Evrope i sveta kad - kad bude trvewa i sporova, trenersku krunu niko i ne poku{ava da skine sa glave legendarnog stratega Man~ester junajteda Aleksa Fergusona.Vrhunski takti~ar i stvaralc traje li traje, kao {to u Sremskim Karlovcima, u Straìlovu, decenijama de~ake ìvotu, ~estitosti i fudbalu u~i Laslo [agi. Gotovo deceniju i po uìva

Obezbe|ewe Fudbalski savez Alìra saop{tio je da }e za utakmicu protiv Srbije na i oko stadiona biti angaòvano ~ak 5.000 policajaca! Zbog bezbednosti u prodaju je pu{teno 55.000 ulaznica, {to zna~i da bi ~ak 10.000 sedi{ta trebalo da bude prazno. Kapije stadiona bi}e otvorene u podne, a do po~etka me~a, u 19.15, publika }e mo}i da gleda prethodne utakmice alìrske selekcije. àva bi}e sve povoqnija - zakqu~io je Stankovi}. Selektor Anti} se oslonio na proverene snage, a sa spiska pozvanih (23) izosta}e samo Nemawa Vidi}. - Nakon duge pauze Vidi} se nedavno vratio u ekipu Man~estera, razgovarali smo i doneli zajedni~ku odluku da presko~i ovaj me~ u Alìru. Svi ostali su u dobrom raspoloèwu, uz korektan zdravstveni bilten konstatovao je selektor po dolasku u Alìr. Neizvesno je prognozirati startnu postavu orlova, jer }e selektor voditi ra~una o trenutnoj spremnosti nekoliko rovitih igra~a (Jovanovi}, Krasi}, Ka~ar, Stankovi}...), a verovatno }e kombinovati minutaù po{to je postignut dogovor sa doma}inom da se moè izvr{iti po {est izmena. Z. Rangelov

NA VEST DA JE DANIJEL MOJSOV IZ VOJVODINE ZAVR[IO U VARDARU

LEP GEST TRENERA GOLMANA VOJVODINE ALEKSANDRA DIMITROVA

Redakciji “Dnevnika” javila se na{a sugra|anka i zamolila da afirmi{emo lep gest trenera golmana FK Vojvodina Aleksandra Dimitrova.

AL@IR VE^ERAS TESTIRA NA[U NAJBOQU SELEKCIJU

PRIJATEQSKE UTAKMICE

Nemci i Argentinci dele megdan

sreda3.mart2010.

Lov u mutnom Vest da {ef stru~nog {taba FK Vojvodina Branko Babi} ne}e mo}i da ra~una na Makedonca Danijela Mojsova zbog tehni~kih problema za susret s Hajdukom iznenadila je mnoge. Vo{a je pobedila, a Babi} se ponadao da }e na makedonskog reprezentativca mo}i da ra~una za gostovawe u Kragujevcu (s Metalcem iz Gorweg Milanovca), ali, prema svemu sude}i, i u subotu }e biti li{en usluga odli~nog {topera koji je u Vojvodinu zimus stigao iz Makedonije \or~e Petrov i odradio kompletne pripreme u Turskoj. “Mojsov u Vardaru” – osvanuo je naslov u jednim sportskim novinama, gde se obrazla`e kako nije ralizovan trojni ugovor na relaciji: FK Makedonija \or~e Petrov – agencija “JN Menaxment sport” – FK Vojvodina, ~ime je stopiran odlazak Mojsova u Novi Sad i on je prosle|en u skopski Vardar! Evo {ta o ovakvom epilogu ka`e predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi}: - Ovo {to se de{ava s Mojsovim apsolutno nema veze s pri~ama da Vojvo-

dina kasni s uplatama prema klubovima iz kojih je ove zime angaòvala igra~e zbog toga {to \enova prema na{em klubu nije ispo{tovala dogovor s prvom ratom za prelazak Danijela Aleksi}a. Spreman sam da li~nim novcem platim obe{te}ewe za Mojsova, ali Makedonci sada poku{avaju da ulove u mutnom i usmere Mojsova u Vardar. On je potpisao ugovor s Vojvodinom, dogovor o visini obe{te}ewa je postignut i mi smo spremni da traìmo arbitraù u UEFA ukoliko se Mojsov ne vrati u na{e redove – kaè Butorovi}. Ipak, nesumwivo je da nepo{tovawe rokova od italijanske \enove bitno kvari planove FK Vojvodina (prva rata na ime obe{te}ewa trebalo je za Aleksi}a da bude upla}ena 15. januara)? - Mi smo u {oku. Ne verujemo da jedan ozbiqan klub kakav je \enova moè tako da se pona{a. Ne preostaje nam drugo nego da se jo{ malo strpimo u nadi da }e Italijani ispo{tovati svoju ugovornu obavezu – istakao je Butorovi}. S. Savi}

zaslu`enu penziju, {to mu ne smeta da i pre i popodne po nekoliko sati provede sa svojom de~icom na igrali{tu kraj Dunava, u Dvorskoj ba{ti, na novosadskim bazenima, po fru{kogorskim proplancima... I tradicionalno pri kraju ili na po~etku godine ~ika [agi okupi svoju de~urliju, pozove roditewe, deke i bake, predstvanika FK Stra`ilovo, lokalne samouprave i podeli najistaknutijim malim fudbalerima diplome, pehare, lopte (na slici [agi sa malim fudbalerima u sa-

Danijel Mojsov

li O[ „23. oktobar“), sve u zavisnosti {ta i koliko ovaj vredni ~ovek od sponzora i dobrotvora sakupio.Tako je bilo i na kraju pro{le sezone, tako }e biti i ubudu}e, sve dok Laslo [agi bude mogao da se rve sa godinama i nekim novim karlova~kim klincima. Ferguson }e verovatno osvojiti jo{ koji najvredniji trofej sa Man~esterom, a Laci je odavno zaslu`io oreden za ono {to je darivao generacijama i generacijama karlova~kih de~aka. B. P.

SPORT

sreda3.mart2010.

DNEVNIK

RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA VOJVO\ANSKE LIGE â&#x20AC;&#x201C; ZAPAD

Beo~inci kre}u iz Sombora 18 . 24 . kolo

kolo

(6. i 7. marta u 14)

Polet - Borac (jesenas Sloven - Solunac Qukovo - Radni~ki (N) Omladinac - Hajduk Jugovi} - [ajka{ @AK - Cement )Mladost - Budu}nost Radni~ki (SM) - 1. maj Indeks - Crvena zvezda

19 .

0:1) (2:4) (0:0) (1:0) (1:2) (0:6) (0:2) (1:4) (0:1)

kolo

Indeks - Polet Crvena zvezda - Radni~ki (SM) 1. maj - Mladost Budu}nost - @AK Cement - Jugovi} [ajka{ - Omladinac Hajduk - Qukovo Radni~ki (M) - Sloven Solunac - Borac

(7. aprila, sreda u 15.30)

Polet - Hajduk Radni~ki (I) - [ajka{ Solunac - Cement Borac - Budu}nost Sloven - 1. maj Qukovo - Crvena zvezda Omladinac - Indeks Jugovi} - Radni~ki (SM) @AK - Mladost

25 .

(0:0) (3:1) (0:0) (1:2) (0:2) (2:3) (2:0) (1:2) (0:2)

kolo

(13. i 14. marta u 14) (2:1) (1:3) (0:1) (0:2) (3:0) (0:2) (0:4) (0:4) (0:3)

@AK - Polet Mladost - Jugovi} Radni~ki (SM) - Omladinac Indeks - Qukovo Crvena zvezda - Sloven 1. maj - Borac Budu}nost - Solunac Cement - Radni~ki (I) [ajka{ - Hajduk

(10. i 11. aprila u 15.30) (3:0) (2:3) (3:3) (0:1) (2:2) (3:1) 1:1 (0:2) (0:1)

1. Cement

28:9

2. Crvena zvezda