Dnevnik 3.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 3. MART 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23005 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GE NE RAL NI DI REK TOR „SR BI JA GA SA” DU [AN BA JA TO VI]

Gas poskupquje u junu? str. 6

NASLOVI

Politika 2 Kuqani mewaju sporni pravilnik 2 Zrewanin: Ho}e i direktori me|u demokrate

Ekonomija 4 Nepravedna podela beslatnih akcija 5 Boqi `ivot na dugom {tapu

Nov~anik 6 Dragin: Mleko vi{e nije problem 6 Besparica vra}a potro{a~ke kredite u modu

Novi Sad 9 Matijevi} kupio „Novotrans”

Foto: F. Baki}

Vojvodina

Crna 13 Kosovski Albanac ubio dva ameri~ka vojnika u Frankfurtu

Dru{tvo 14 Uskoro po bolovawe i kod privatnog lekara

Obla~no Najvi{a temperatura 2 °S

SJAJNO RASPOLO@EWE U TABORU TENISERA: Sve je broj ni ja te ni ska Dej vis kup re pre zen ta ci ja Sr bi je, ko ja se ve} ne ko li ko da na pri pre ma u ve li koj sa li no vo sad skog Spen sa za me~ 1. ko la Svet ske gru pe sa se lek ci jom In di je. Ju ~e pre pod ne spa rin go va li su Vik tor Tro ic ki i Ne nad Zi mo wi}, a iz da -

IZ ME NE ZA KO NA O PLA NI RA WU I IZ GRAD WI U SKUP [TI NI SR BI JE

Legalizacija tr~i posledwi krug?

str. 4

NE BOJ [A JO VA NO VI] – PR VI SR BIN KO JI LE TI U SVE MIR

Zasvira}e tamburica i u vasioni

str. 9

str. 16 – 19

SPORT

n ZORANA ARUNOVI]

O EVROPSKOM PRVENSTVU

le kog Del rej Bi ~a u SAD sti gao je u ho tel „Park” i fi na li sta tog tur ni ra Jan ko Tip sa re vi}. Od igra ~a ko ji su pro {log de cem bra osvo ji li ti tu lu u Dej vis ku pu ne do sta je jo{ je di no naj ve }a zve zda na {eg ti ma No vak \o ko vi} i jo{ uvek je ne iz ve sno da li }e se i ka da on po ja vi ti u No vom Sa du. str. 16

n ODBOJKA[I VOJVODINE NA ISPITU

n KO[ARKA[I PARTIZANA

SE OPRA[TAJU OD EVROPE

Led i sneg se ne {ale

str. 7

Foto: F. Baki}

11 Bolnica u Pan~evu dobila skener

POLiTikA

~etvrtak3.mart2011.

poslani^ke teme

Pro le }e u Skup {ti ni Skup {ti na Sr bi je po ~e la je ju ~e, uz Gar du Voj ske Sr bi je is pred Do ma Na rod ne skup {ti ne na Tr gu Ni ko le Pa {i }a i him nu „Bo `e prav de” na po ~et ku sed ni ce, re dov no pro le} no za se da we.

Re dov na za se da wa par la men ta su pro le} no, ko je po ~i we pr vog

rad nog da na u mar tu, i je se we, ko je po ~i we pr vog rad nog da na u ok to bru, shod no Za ko nu o Na rod noj skup {ti ni usvo je nom pre go di nu da na.

Pr va sed ni ca, na ko joj }e se raz ma tra ti 17 za kon skih pred lo ga i ka drov skih od lu ka, po ~e la je ras pra va ma o iz me na ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi i o za ko nu o so ci jal noj za {ti ti.

Pred log za ko na o so ci jal noj za {ti ti je po dr `ao Od bor Skup {ti ne za evrop ske in te gra ci je. Dr `av -

na se kre tar ka Qi qa na Lu ~i} je, pred sta vqa ju }i pred log za ko na, na ve la da bi wi me bi la po boq {a na bri ga o naj u gro `e ni ji ma i onim dru {tve nim gru pa ma ko je su pod naj ve }im ri zi kom so ci jal nog is kqu ~i va wa. Tim za ko nom je pred vi |e no da se broj ko ri sni ka so ci jal ne za {ti te po ve }a 50 po sto, to jest za 70.000 qu di.

Srp ska ra di kal na stran ka na ja vi la da ne }e gla sa ti za taj za kon jer je na we ga pred lo `e no oko 100 amand ma na, {to je, ka ko je na veo po sla nik te stran ke, do kaz da za kon ni je do ra |en i da ima mno go ru pa, kao i da ne nu di do voq no do bro re {e we za sma we we „ogrom nog bro ja” si ro ma {nih.

U Skup {ti ni se ju ~e raz go va ra lo i o iz me na ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, za ko je su po sla ni ci vla da ju }e ko a li ci je re kli da }e omo gu }i ti jed no stav ni ju i jef ti ni ju le ga li za ci ju bes prav no iz gra |e nih obje ka ta, dok je opo zi ci ja oce ni la da }e bi ti pre pre ka raz vo ju pri vre de i da vlast na go mi la ne pro ble me `e li da re {i pre ko le |a gra |a na.

Kri ti ke LDP-a, DSS-a i SRS-a Po sla ni ci opo zi ci je kri ti ko va li su pred lo `e ne iz me ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi jer }e, ka ko su na ve li, bi ti pre pre ka za raz voj pri vre de. Oni su na ve li da je za kon ne pri me wiv jer je „spo jio” kom pli ko va ne i obim ne obla sti ko je ne mo gu bi ti sa dr `i na sa mo jed nog za ko na.

Po sla ni ci LDP-a na ve li su da je pre do no {e wa Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi tre ba lo do ne ti za ko ne o jav noj svo ji ni i vra }a wu imo vi ne op {ti na ma i gra do vi ma, da bi si stem ski za kon mo gao da ti do bre re zul ta te.

Po sla ni ci De mo krat ske stran ke Sr bi je oce ni li su da }e iz me we ni za kon do ne ti ha os u oblast gra |e vi ne jer su re {e wa u za ko nu dvo smi sle na i ne do re ~e na. Oni su oce ni li da }e Ustav ni sud obo ri ti ne ka re {e wa iz za ko na, da }e pro ce du re bi ti du ge i da ne }e po mo }i gra |a ni ma. Oce ni li su i da su ovla {}e wa lo kal nih sa mo u pra va za ras po la ga we gra |e vin skim ze mqi {tem pro me we na na ne ja san na ~in.

Pred lo zi SNS-a i SRS-a Srp ska na pred na stran ka oce ni la je da dr `a va ne ma is pra van od nos pre ma gra |a ni ma ko ji ni su na vre me pod ne li zah tev za le ga li za ci ju.

– To se vi di po to me {to je u za ko nu na ve de no da se li ci ma ko ja ni su mo gla da pod ne su zah tev za le ga li za ci ju na kna de za gra |e vin sko ze mqi {te na pla }u ju u tro stru kom iz no su – ka za la je po sla ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Ona je na ve la da SNS in si sti ra na to me da za kon ver zi ju pra va ko ri {}e wa ze mqi {ta u pra vo svo ji ne, ka da se vr {i na zah tev no si o ca pra va ko ri {}e wa, mo ra da po sto ji na kna da u vi si ni tr `i {ne vred no sti ze mqi {ta.

Po sla ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke upi ta li su da li }e gra |a ni ko ji su od 2003. go di ne pla ti li

le ga li za ci ju bi ti obe {te }e ni.

Oni su za tra `i li da svi oni ko ji su od 2003. go di ne pla ti li le ga li za ci ju u sle de }ih pet go di na oslo bo de 50 od sto pla }a wa po re za na imo vi nu.

Ili}: Za ma ja va we Pred sed nik po sla ni~ ke gru pe No ve Sr bi je Ve li mir Ili} re kao je da re `im ne mo `e „za ma ja va ti gra |a ne za ko ni ma dok gi gan ti u obla sti gra |e vi ne pro pa da ju”.

– Sr bi ja tre ba da gra di, da iza |e na stra na tr `i {ta, da se za po sli. Mi o~e ku je mo od vas kao mi ni stra da to ura di te i to je pri o ri tet, da se gra |e vi nar stvo po kre ne – ka zao je Ili}.

Mi ni star Oli ver Du li} je od go vo rio da ve ru je da }e gra |e vin ski sek tor, iako u kri zi, ove go di ne bi ti u plu su i do pri ne ti raz vo ju srp ske eko no mi je. On je re kao da }e dr `a va u 2011. otvo ri ti 244 gra di li {ta u ce loj ze mqi i da }e ve li ki broj wih do kra ja go di ne bi ti za vr {en.

Na ta {a Vu~ ko vi} ume sto ^e de Jo va no vi }a Skup {ti na Sr bi je uvr sti la je ju ~e u dnev ni red pr ve sed ni ce re dov nog pro le} nog za se da wa iz me ne Od lu ke o utvr |i va wu sa sta va stal nih skup {tin skih de le ga ci ja u me |u na rod nim par la men tar nim in sti tu ci ja ma. Iz me na ma je pred vi |e no da se za ~la na de le ga ci je Par la men tar ne skup {ti ne Sa ve ta Evro pe po sta vi po sla ni ca po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Sr bi ju” Na ta {a Vu~ ko vi}, ume sto po sla ni ka Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mi ra Jo va no vi }a. Jo va -

no vi} }e bi ti po sta vqen za za me ni ka ~la na de le ga ci je. Po re zo lu ci ji Stal nog ko mi te ta PS SE-a, me |u ~la no vi ma de le ga ci ja mo ra bi ti jed na `e na. Skup {ti ni Sr bi je 10. ja nu a ra do sta vqe no je oba ve {te we PS SE-a o neo p hod nim pro me na ma u sa sta vu stal nih de le ga ci ja. De le ga ti ma Sr bi je u Par la men tar noj skup {ti ni SE-a kra jem ja nu a ra bi li su ospo re ni man da ti jer ni su uva `i li pre po ru ke nad le `nog ko mi te ta.

D. M.

dnevnik

c m y

2

Ku qa ni me wa ju spor ni pra vil nik Kao re zul tat raz go vo ra pred stav ni ka lo kal ne sa mo u pra ve u Ku li i de le ga ci je ko ju su ~i ni li Mi ro slav Jan ko vi} iz OEBS-a, Jel ka Jo va no vi} iz NUNS-a i Ne din Sej di mo vi} iz NDNV-a, lo kal na vlast u Ku li je obe }e la da }e spor ni Pra vil nik o jav no sti ra da SO Ku la ve} na su tra {woj sed ni ci lo kal nog par la men ta bi ti zna ~aj no iz me wen. Po oce ni mi si je OEBS-a, Pra vil nik, ko ji je u SO Ku la usvo jen 28. ja nu a ra 2011. go di ne, osim oba ve zne go di {we akre di ta ci je no vi na ra sa dr `i i do dat ne od red be, ko je su spor ne i ugro `a va ju no vi nar ske slo bo de. Ka ko sto ji u za jed ni~ kom sa op {te wu pred stav ni ka NUNS-a, NDNV-a i OEBSa, pri me na ta kvog pra vil ni ka na sed ni ci 16. fe bru a ra do ve la je do skan da lo znog na sil nog uda qa va wa ~e tvo ro no vi na ra, {to je sa svim oprav da no iza zva lo za bri nu tost i pro test re dak ci ja i no vi nar skih udru `e wa. Pod pri ti skom pred stav ni ka OEBS-a i no -

vi nar skih udru `e wa, a s ci qem da se spre ~i mo gu} nost kon tro le ra da iz ve {ta ~a i dis kre ci o no pra vo na od re |i va we no vi na ra ko ji }e pra ti ti ti rad Skup {ti ne, pred sed nik SO Ku la @eq ko Ko va~ i pred sed nik op {ti ne Ku la Sve to zar Bu kvi} na ja vi li su da }e sve spor ne od red be pra vil ni ka bi ti su spen do va ne.

Po usme nom do go vo ru ko ji je po stig nut u uto rak u Ku li, akre di ta ci je }e bi ti auto mat ski odo bra va ne za sve no vi na re ko ji ra de u le gal nim me di ji ma, bez ob zi ra na to da li su lo kal ni, po kra jin ski ili na ci o nal ni, a to pra vo }e se od no si ti na sve agen ci je, {tam pa ne i elek tron ske me di je.

Osim to ga, za akre di ta ci ju ne }e bi ti po treb no pri la ga we fo to ko pi je li~ ne kar te ve} sa mo broj no vi nar ske le gi ti ma ci je, a pra vo akre di to va wa ima }e i slo bod ni no vi na ri pre ko ma ti~ nih udru `e wa. Ka ko su sa op {ti li pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve, akre di to va nim no vi na ri ma,

fo to re por te ri ma i sni ma te qi ma bi }e omo gu }e no audio-vi zu el no sni ma we i fo to gra fi sa we sve vre me tra ja wa sed ni ce, a ne sa mo u pr vih 15 mi nu ta ka ko Pra vil nik sa da pred vi |a, a ta ko |e iz Pra vil ni ka }e bi ti iz ba ~e no de taq no pro pi si va we “dres-ko da” i od no vi na ra }e se tra `i ti sa mo pri stoj no ode va we u Skup {ti ni.

Ka ko }e spor ni Pra vil nik sa svim od red ba ma va `i ti za su tra {we za se da we SO Ku la, no vi na ri ko ji su pre pet na e stak da na iz ba ~e ni sa sed ni ce ne }e pri su stvo va ti sed ni ci, ali }e se po iz me we nom Pra vil ni ku akre di to va ti za na red nu, a sa mim tim i sve osta le ko je }e se odr `a ti u 2011. go di ni.

N. Per ko vi}

DS PO TVR DIO PRE LA ZAK ZA ME NI KA GRA DO NA ^EL NI KA I OD BOR NI KA G17 PLUS

Ho }e i di rek to ri me |u de mo kra te Za jed no sa za me ni kom gra do na ~el ni ka Zre wa ni na i pred sed ni kom Grad skog od bo ra G17 plus Go ra nom Ka u ri }em, ovu par ti ju je na pu sti lo i pe to ro od bor ni ka u lo kal nom par la men tu, od no sno kom plet na od bor ni~ ka gru pa, i pri kqu ~i lo se De mo krat skoj stran ci, po tvr dio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re port pa rol zre wa nin skih de mo kra ta Dra gan Sta ni {i}. Ma da su

~la no va G17 plus da pre |u u DS, me |u wi ma i ve }i ne di rek to ra jav nih pred u ze }a i usta no va, ~la no va uprav nih od bo ra i Grad skog ve }a. Po we go vim re ~i ma, po sled wa do ga |a wa pred sta vqa ju ukrup wa va we po li ti~ ke sce ne u Zre wa ni nu.

– Po Za ko nu o lo kal noj sa mo u pra vi, od bor ni ci su vla sni ci man da ta i po {to su bi li na za jed ni~ koj li sti “Za evrop ski Zre -

G17 plus: Gde je mo ral Po kra jin ski od bor G17 plus po ru ~io je da se sa da ja sno po ka zu ju svi oni ko ji ma su mo} i funk ci ja u lo kal noj vla sti va `ni ji od obra za i bi lo ka kve ide je. „Ta kvi nam ne tre ba ju i mo gu da idu gde god `e le jer }e bez wih stran ka G17 plus su {tin ski bi ti mno go ja ~a. Go ran Ka u ri} je pre go di nu da na, za kli wu }i se u mo ral, vra tio man dat po kra jin skog po sla ni ka. Da li ga ista mo ral na na ~e la sa da na pra sno te ra ju da na pu sti stran ku u ko joj je se bi obez be dio i man dat i le gi ti mi tet?“, pi ta ju se u voj vo |an skom od bo ru G17 plus. no vi na ri o~e ki va li da }e se sa stra na~ ke go vor ni ce u pro sto ri ja ma DS-a obra ti ti i Ka u ri}, on je iz o stao s pres-kon fe ren ci je.

Uz Ka u ri }a, stran ku Mla |a na Din ki }a na pu sti li su i od bor ni ci En dre Do ro gi, Di mi tri je Da mja no vi}, Dra gan Pre kaj ski, \or |e Ra du i Er ka Vi qa ~ik.

Sta ni {i} je do dao da po sto ji ve li ko in te re so va we i osta lih

wa nin”, ne po sto ji ni je dan raz log da se ne pri hva ti wi ho va od lu ka o pri stu pa wu DS-u. Go ran Ka u ri} do bi ja na {u po dr {ku da i da qe oba vqa funk ci ju za me ni ka gra do na ~el ni ka jer je svo jim ra dom u po sled we tri go di ne to i za slu `io – po ru ~io je Sta ni {i}, i na po me nuo da Grad ski od bor DS-a ve ri fi ku je pri stup svih no vo u pi sa nih ~la no va, te da }e za

de se tak da na bi ti i for mal no kon sta to van do la zak do ju ~e ra {wih funk ci o ne ra G17 plus.

Ne du go po sle ove kon fe ren ci je, u me di ji ma se ogla sio i Ka u ri}, ko ji je krat ko pro ko men ta ri sao raz log okre ta wa le |a Din ki }u. On je pod se tio na to da su na iz bo ri ma 2008. go di ne G17 plus i DS, ko ji su bi li na za jed ni~ koj li sti “Za evrop ski Zre wa nin”, kao ko a li ci ja po sti gli je dan od naj bo qih re zul ta ta u Sr bi ji i da su me |u pr vi ma for mi ra li lo kal nu vlast.

– Mo ja pro ce na je da uje di we ni mo `e mo da iz ve de mo grad i is pu ni mo obe }a wa da ta u kam pa wi 2008. go di ne. To je is kqu ~i vo bio mo tiv mog pre la ska jer sma tram da mi se pru `a ve }i pro stor za rad da bi se grad Zre wa nin vi {e raz vi jao i po sti zao bo qe uspe he – re kao je Ka u ri}.

U zre wa nin skom ogran ku Uje di we nih re gi o na Sr bi je, Din ki }e ve par ti je ko ja je ob je di ni la G17 plus i re gi o nal ne i lo kal ne stran ke, ju ~e su pro ko men ta ri sa li da }e Ka u ri }e vim od la skom URS sa mo oja ~a ti. ^lan upra ve URS-a i pot pred sed nik Voj vo |an ske par ti je Mi lo van Ne deq kov ob ja snio je da je VP ne dav no pre ki nuo sve od no se s G17 plus u Zre wa ni nu zbog “dik ta tor skog po na {a wa i oma lo va `a va wa osta lih part ne ra”.

– Na ma je lak {e od ka da se ovo do go di lo jer su dva-tri ~o ve ka iz G17 plus ko ~i la pro mo ci ju URSa u gra du – is ta kao je Ne deq kov, i pod vu kao da je Ka u ri} na me sto

Na pred wa ci do bi li od bor ni ka Vre lu po li ti~ ku zi mu na zre wa nin skoj sce ni do dat no je pod gre ja la od bor ni ca SDPS – Po kre ta „Rav no prav nost” Mi le na Pr sto je vi} ko ja je od lu ~i la da pre |e u Srp sku na pred nu stran ku.

Ona je bi la rad ni~ ki li der u In du stri ji me sa BEK i je dan od naj bli `ih sa rad ni ka pred sed ni ka „Rav no prav no sti” Zdrav ka De u ri }a. za me ni ka gra do na ~el ni ka do {ao za hva qu ju }i G17 plus pa bi bio red da tu funk ci ju i vra ti sta roj par ti ji, dok je za vra }a we man da ta od bor ni ka ka zao da je to stvar wi ho vog mo ra la.

Zre wa nin ski od bor G17 plus je na ja vio da }e se u sre du obra ti ti sa op {te wem za jav nost, ali su no vi na ri ipak osta li us kra }e ni za stav ove stran ke. @. Ba la ban

MI NI STAR OD BRA NE DRA GAN [U TA NO VAC

Sr bi ja za mr znu la voj nu sa rad wu s Li bi jom Sr bi ja je za mr znu la voj noeko nom sku sa rad wu s Li bi jom i po dr `a la re zo lu ci ju ko jom se osu |u je kr {e we qud skih pra va u toj ze mqi, a na pi ta wa da li je u iz no {e wu ovih sta vo va bi la do voq no gla sna – srp ski zva ni~ ni ci is ti ~u da je ste i da je Sr bi ja u to me na {la od go va ra ju }u me ru.

Mi ni star od bra ne Sr bi je Dra gan [u ta no vac ju ~e je re kao da je to mi ni star stvo za mr znu lo sva ku vr stu voj no-eko nom ske sa rad we s Li bi jom, u skla du s od lu kom UN, i da ne po sto ji ni ka kva {an sa da Sr bi ja iz vo zi u bi lo ko ju ze mqu u sve tu ko ja je pod sank ci ja ma UN. We gov ko le ga iz Vla de, mi ni star za rad i so ci jal nu po li ti ku Ra sim Qa ji} je re kao da se Sr bi ja ru ko vo di la vla sti tim in te re si ma, ali da je na {la pra vu me ru. Po we go vim re ~i ma, ka da je re~ o si tu a ci ji u Li bi ji, Sr -

bi ja ne tre ba da se po na {a po prin ci pu „ve }i ka to lik od pa pe”, ni ti tre ba da }u ti nad evi dent nom ~i we ni com da je bi lo te {kih zlo ~i na i kr {e wa qud skih pra va.

– Mi slim da smo u te dve stva ri po sti gli me ru – re kao je Qa ji}, do da ju }i da Sr bi ja osu |u je

sva ki vid kr {e wa qud skih pra va, ali da od to ga ne tre ba pra vi ti po seb nu po li ti ku na me |u na rod nom pla nu. [ef srp ske di plo ma ti je Vuk Je re mi} po ru ~io je ju ~e u @e ne vi, na sa stan ku Sa ve ta za UN za qud ska pra va, da Sr bi ja osu |u je upo tre bu si le pro tiv ne na o ru -

`a nog sta nov ni {tva bi lo gde u sve tu i da po dr `a va sve na po re UN u re {a va wu kri ze na Bli skom is to ku.

Po vo dom si tu a ci je u Li bi ji ogla sio se i pred sed nik Spoq no po li ti~ kog od bo ra Skup {ti ne Sr bi je Dra go qub Mi }u no vi} ko ji je re kao da Sr bi ja tre ba da za u zme stav pre ma dr `a va ma u ko ji ma se kr {e qud ska pra va.

Po we go vom mi {qe wu, po treb no je i pre i spi ta ti pred log za ko na o uki da wu vi za s Li bi jom, ko ji je na dnev nom re du pr ve sed ni ce pro le} nog za se da wa Skup {ti ne.

– Ve o ma je va `no da Sr bi ja za u zme stav i kri te ri jum da ne tre ba da raz vi ja pri ja teq ske od no se i da bu de sle pa za de {a va wa u ze mqa ma ko je ubi ja ju svo je gra |a ne, pu ca ju na de mon stran te i ve {a ju ili ka me nu ju `e ne – re kao je Mi }u no vi}.

politika

dnevnik

MI NI STRI, ^E KA JU ]I PRE MI JE RA DA SA OP [TI DE TA QE O RE KON STRUK CI JI VLA DE, TVR DE

Sti `e ener gi ja za sve iza zo ve do kra ja man da ta U o~i va wu „srp skog Go doa“, od no sno re kon struk ci je Vla de, ko ju je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} na ja vio da }e bi ti okon ~a na i po zna ta jav no sti ovih da na, mi ni stri u ju ~e ra {wim iz ja va ma ni su raz ja sni li ka kve per so nal ne i struk tur ne pro me ne u iz vr {noj vla sti pred sto je. Cvet ko vi} je re kao da je unu tar vla da ju }e ko a li ci je po stig nut do go vor o re kon struk ci ji Vla de, da }e ona ima ti ma we od 20 re so ra, a vi {e od 20 ~la no va, ukqu ~u ju }i i pre mi je ra, a mi ni stri su sa gla sni u oce na ma da }e re kon stru i sa na Vla da bo qe od go vo ri ti iza zo vi ma ko ji su pred wom. U te iza zo ve }e, tvr de oni, li stom u}i s no vom ener gi jom, za ko ju je i sam pre mi jer re kao da je we go vom ka bi ne tu po treb na.

Vi ce pre mi jer Sr bi je Bo `i dar \e li} iz ja vio je da re kon struk ci ja Vla de ni je ciq ve} in stru ment da bi iz vr {na vlast jo{ bo qe od go vo ri la na iza zo ve ko ji su pred wom, a da }e pre mi jer Cvet ko vi}, ka da bu de sa op {tio de ta qe o re kon struk ci ji, pre do ~i ti i sve me re ko je }e Vla da Sr bi je pred u ze ti po sled we go di ne svog man da ta.

– To su da sma wi mo ne za po sle nost, oja ~a mo iz voz, zbri ne mo naj o se tqi vi je so ci jal ne gru pe i obez be di mo in ve sti ci je u in fra struk tu ru i eko no mi ju zna -

jom. Ona je po zdra vi la od lu ku o re kon struk ci ji Vla de Sr bi je, za ko ju je re kla da je pred u slov da Vla da u po sled woj go di ni svog man da ta s vi {e ener gi je kre ne u ostva ri va we re zul ta ta, pre sve ga na do bi ja wu sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU.

Ob ra do vi}: Ra di mo

wa. Bi }e tu jo{ dru gih me ra – tvr di \e li}.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ra zio je o~e ki va we da }e pre mi jer naj ka sni je sle de }e sed mi ce ojav vi ti ko na~ ni pred log o re kon struk ci ji Vla de.

– O~e ku jem no vu ener gi ju i za i sta no vo za la ga we i ve ru jem da }e ova go di na bi ti mno go uspe {ni ja ne go pret hod ne – re kao je [u ta no vac, po tvr |u ju }i da }e osta ti na ~e lu svog sa da {weg re so ra.

– Sve dru ge in for ma ci je do bi }e te od pre mi je ra, ko ji i je ste man da tar za re kon stru i sa we Vla de – re kao je [u ta no vac, uz opa sku da ni je in for mi san o to me da }e u iz me we noj Vla di do -

bi ti i pot pred sed ni~ ku funk ci ju. [u ta no vac je na po me nuo i da ni ka da ni je be `ao od oba ve za.

Po re ~i ma mi ni stra za `i vot nu sre di nu i pro stor no pla ni ra we Oli ve ra Du li }a, re kon struk ci jom Vla de Sr bi je bi }e sta bi li zo va ne pri li ke u ze mqi.

– Po sto ji jo{ mno go po sla ko ji tre ba da se ura di i si gu ran sam u to da }e bu du }i mi ni stri u re kon stru i sa noj Vla di ima ti iz u zet no mno go po sla – re kao je Du li}, ko ji je do dao da }e mi ni stri ko ji osta nu u Vla di ima ti no vu sna gu i ener gi ju da na sta ve da spro vo de re for me u ze mqi.

I mi ni star ka za te le ko mu ni ka ci je i in for ma ci o no dru {tvo Ja sna Ma ti} tvr di da wen sek tor ni je do tak nut re kon struk ci -

„Mi osta je mo” Mi ni stri ra da i so ci jal ne po li ti ke i omla di ne i spor ta, Ra sim Qa ji} i Sne `a na Sa mar xi} Mar ko vi} sma tra ju da pri li kom re kon struk ci je Vla de ta dva re so ra ne }e bi ti uki nu ta.

– Naj va `ni je je {to je po li ti~ ki do go vor po stig nut, a sa da pred sto je teh ni~ ki de ta qi ve za ni za do no {e we no vog za ko na o mi ni star stvi ma – re kao je Qa ji}, ko ji tvr di da ne zna da li }e i da qe bi ti mi ni star u re kon stru i sa nom re pu bli~ kom ka bi ne tu i da ~e ka de fi ni ti van do go vor DS-a, SPS-a i G17 plus.

Mi ni star ka spor ta je re kla da ne }e da ko men ta ri {e ni ime na ni po je di na~ na re {e wa dok se G17 plus s ko a li ci o nim part ne ri ma ne do go vo ri u de ta qe.

Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je ju ~e u Ni {u da Vla da „tra je dok ne bu de iza bra na no va”, a sva ki mi ni star tre ba da ra di svoj po sao dok je na funk ci ji. No vi na ri su mi ni stra upi ta li da li osta je na ~e lu Mi ni star stva pro sve te i u re kon stru i sa noj Vla di, ali od go vor ni su do bi li. Ob ra do vi} je sa mo kon sta to vao da „ne ma pre vre me nog sme wi va wa, ali ni ga ran to va nog me sta za bi lo ko ga”. „Sva ko tre ba da ra di svoj po sao” dok je na me stu mi ni stra, jer „kad ga vi ne ra di te, ra di }e ga ne ko dru gi”, re kao je Ob ra do vi}, i do dao da je to „po na {a we na ko je se mo ra mo na vik nu ti”. Ob ra do vi} ni je hteo da go vo ri o re kon struk ci ji Vla de ko ja je u to ku, is ta kav {i da }e do kra ja sed mi ce, kao {to je na ja vio pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, sve u ve zi s tim bi ti po zna to.

– Mi slim da je do bro {to je po stig nut do go vor o re kon struk ci ji Vla de, ta ko da ova si tu ci ja ne do voq ne de fi ni sa no sti ne }e po tra ja ti, i da on da s vi {e ener gi je i sna ge, u po sled woj go di ni man da ta, ova vla da po ku {a da po stig ne raz li ~i te re zul ta te, od ko jih je, po me ni, naj va `ni ji do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU. Ima li smo ta la se pri ~e o re kon struk ci ji, {to je sla bi lo Vla du i ni ka ko ni je do bro. Sa da }e se ko na~ no si gur no ne {to de si ti i mi slim da je to ne ki pred u slov da u po sled woj go di ni man da ta Vla de ima mo i ja ~u ko or di na ci ju i da bu de mo je din stve ni ji i da ostva ri mo ne ke re zul ta te pred no ve iz bo re – na gla si la je Ja sna Ma ti}.

D. Mi li vo je vi}

Mi }u no vi}: Sed ni ca Glav nog od bo ra DS-a 21. ili 22. mar ta Pred sed nik po li ti~ kog sa ve ta De mo krat ske stran ke Dra go qub Mi }u no vi} iz ja vio je ju ~e da bi sed ni ca Glav nog od bo ra te par ti je tre ba lo da bu de odr `a na 21. ili 22. mar ta. Mi }u no vi} je no vi na ri ma u Do mu Na rod ne skup {ti ne re kao da pred sed nik Sr bi je i li der DS-a Bo ris Ta di} pu tu -

je u Ja pan pa }e zbog to ga sed ni ca bi ti odr `a na 21. ili 22. mar ta, a da }e do ta da bi ti odr `a ne i sed ni ca Pred sed ni {tva, iza bran Po li ti~ ki sa vet i Iz vr {ni od bor.

Mi }u no vi} je do dao da }e se ti me za o kru `i ti iz bor stra na~ kih or ga na jer stran ka mo ra da funk ci o ni {e u pu nom ka pa ci te tu.

De mo krat ska stran ka od ra `a la je sre di nom de cem bra iz bor nu skup {ti nu, na ko joj je za pred sed ni ka stran ke po tre }i put iza bran Bo ris Ta di}, dok su za pot pred sed ni ke iza bra ni Du {an Pe tro vi}, Dra gan \i las, Bo jan Paj ti}, Je le na Tri van i Dra gan [u ta no vac.

rekli su

Tri van: Ne po sto je blan ko ostav ke

Bo ro vi}: Ka ri ka tu ra na Ko pa o ni ku

Mar ko vi}: Lo kal ne sa mo u pra ve su sta bil ne

Pot pred sed ni ca i po sla ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van ka `e da blan ko ostav ke ne po sto je, {to je po ka zao i pre la zak Bo `i da ra De li }a iz jed ne u dru gu po sla ni~ ku gru pu, ali da je po treb no i for mal no i za kon ski to pi ta we ure di ti.

– Taj deo je do go vo ren iz me |u po sla ni~ kih gru pa i osta je jo{ da se re {i je dan seg ment iz bor nog za ko na, a to je iz bor na li sta u smi slu re do sle da, ka ko bi se ba rem u jed nom de lu ili u pot pu no sti po {to vao re do sled s ko jim stran ka iz la zi na iz bo re – ob ja sni la je ona. Na pi ta we da li }e za kon re gu li sa ti pre la zak po sla ni ka iz jed ne stran ke u dru gu, ona je od go vo ri la da je to otvo re no pi ta we i u Evro pi i u Sr bi ji. – U jed nom od pr vih na cr ta sta ja lo je da po sla nik ko ji na pu sti po sla ni~ ku gru pu ne mo `e da ide u dru gu, i vi de }e mo da li }e se na to me osta ti – do da la je Je le na Tri van.

Di rek tor No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi} ozna ~io je ju ~e u sa op {te wu bi znis-fo rum na Ko pa o ni ku kao „ka ri ka tu ral ni”, i kon sta to vao da taj skup pred sta vqa „sim bo li ~an ~in ope la nad Sr bi jom, nad dr `a vom i we nom eko no mi jom, ko ja je mr tva”. Bo ro vi} sma tra da je „ko re o gra fi ja” fo ru ma na Ko pa o ni ku „ne pri stoj na”, i na po mi we da je, „iz u zev ret kih iz u ze ta ka, ko pa o ni~ ki skup `ur ka svo je vr snih gro ba ra srp ske eko no mi je”. Po we go voj na ja vi, „NS }e iz ne ti kon kret ne me re za di za we uni {te ne srp ske eko no mi je iz pe pe la „. No va Sr bi ja, na gla sio je Bo ro vi}, „s osta lim opo zi ci o nim stran ka ma, po seb no s ko a li ci o nim part ne ri ma, mo ra ima ti ulo gu po sled we bra ne pred ka ta kli zmom ko ja ~e ka Sr bi ju pod ovim re `i mom”.

Mi ni star za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} je ju ~e iz ja vio da u Sr bi ji po sto ji vi sok ste pen sta bil no sti u jed ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve. Mar ko vi} je, pod no se }i Od bo ru Skup {ti ne Sr bi je za lo kal nu sa mo u pra vu iz ve {taj o ra du Mi ni star stva od ok to bra do de cem bra 2010. go di ne, ka zao da u pri log vi so koj sta bil no sti go vo ri po da tak da je la ne ras pu {te na sa mo jed na op {ti na. On je uka zao na to da je u lo kal nim sa mo u pra va ma do la zi lo do pro me ne ve }i ne, ali bez po sle di ca po gra |a ne i si stem, na vo de }i da je od lu ka Ustav nog su da o ne u stav no sti blan ko ostav ki na lo ka lu do ve la do ni za pro ble ma. Po we go vim re ~i ma, od bor ni ci ne ma ju od go vor nost pre ma gra |a ni ma, a sa da vi {e ni pre ma stran ka ma, {to je do ve lo do pa da kva li te ta i stvo ri lo pro stor za tr go vi nu man da ti ma.

~etvrtak3.mart2011.

3

ANALITI^ARI CVI JE TIN MI LI VO JE VI] O RE KON STRUK CI O NOJ VLA DI NOJ PRI ^I

Obe }a wa se „ne si pa ju u trak tor“ – Re kon struk ci ja Vla de je pri - dru gih raz lo ga i aspi ra na ta – do ~a ko ja je spi no va na da bi ova da je na{ sa go vor nik. vlast uze la ma lo da ha, da bi se Ka ko na po mi we, on bi za pra vo pre mo sti lo to vre me do iz bo ra. ~i ta vu ra {o mo ni ja du oko re kon Ona je ima la smi sla ka da je pred - struk ci je naj ra di je po ~eo ci ta tom sed nik Re pu bli ke Bo ris Ta di}, u li de ra JS-a Dra ga na Mar ko vi }a svoj stvu li de ra DS-a, to na ja vio Pal me u tre nut ku ka da je Vla da na GO DS-a kra jem je se ni, ili ma - for mi ra na i ka da je obra zla gao kar ka da je to na ja vio u svoj stvu za {to po dr `a va pro e vrop sku op {e fa dr `a ve, i re kao da }e pro - ci ju, da se „obe }a wa o Ko so vu ne ces re kon struk ci je po ~e ti po sle si pa ju u trak tor“.

No ve go di ne i za vr {i ti to kom ja – Tu je mno go ne is pu we nih obe nu a ra – sma tra po li ti~ ki ana li - }a wa, a u{la je u po sled wu fa zu ti ~ar i di rek tor agen ci je „Prag ma“ Cvi je tin Mi li vo je vi}.

On u raz go vo ru za „Dnev nik“ ka `e da na me ra s re kon struk ci jom ni je u{te da ve} pro du `e tak `i vo ta Vla de Mir ka Cvet ko vi }a, i da je sva ka dru ga pri ~a „kla si~ na de ma go gi ja“.

– Tu ne ma ni ka kve u{te de bu xe ta, ni ti sma we wa bro ja qu di ko ji ra de u dr `av noj bi ro kra ti ji. Pri tom, ne vi dim da wom bi lo {ta do bi ja Sr bi ja, a ni svog re dov nog man da ta. Ni jed no od i vla da ju }e stran ke, jer svi ti wi - ve li kih obe }a wa na ko ji ma je ho vi pre go vo ri o to me ko }e `r - for mi ra na ni je ostva ri la, {ta tvo va ti svo ga mi ni stra, ko ko je vi {e, ume sto 200.000 no vo o tvo re mi ni star stvo, otva ra ju zlu krv u nih rad nih me sta pre mi jer tvr di vla da ju }oj gar ni da sa da ima mo tu ri, ko ja je ve} na 400.000 no vih ne Vla da je u ne ki na ~in otvo re za po sle nih, i to ovom tre nut ku na sme nom li de ra na kon {to je jav G17 plus Mla |a na nost to sa zna la od po {la ka svom Din ki }a s funk ci - ne za u sta vqi vom pa du MMF-a. Pri tom ja u Vla di – sma tra je Cvet ko vi} i za Mi li vo je vi}, i do skok bro ja ne za po da je da se pri tom uop {te ne raz - sle nih op tu `io Din ki }a. Da ne mi {qa o eko nom skoj si tu a ci ji u go vo ri mo o si tu a ci ji s pla ta ma, Sr bi ji. pen zi ja ma i obe }a wi ma da }e bi ti Po we go vom mi {qe wu, „Vla da po ve }a va ne, do to ga da }e Sr bi ja je u ovom tre nut ku po {la ka svom bi ti kan di dat za ~lan stvo u EU. I ne za u sta vqi vom pa du“. kod da va wa tih me ga lo man skih – Kao {to je jav nost i pret po - obe }a wa bi lo je ja sno i wi ma da sta vqa la, to uru {a va we je opet ne }e od to ga bi ti ni {ta – za kqu za po ~eo Din ki}, ali ni je on je di - ~u je Mi li vo je vi}. ni, ona bi se uru {i la i zbog ne kih D. Mi li vo je vi}

JO[ NE JA SNA O^E KI VA WA OD RE KON STRUK CI JE VLA DE

^u dan do go vor ~ud ne ko a li ci je

Na kon upo zo re wa Jel ka Ka ci na na to da je Sr bi ji po treb na ja ~a vla da, a ko je je pret ho di lo do go vo ru u vla da ju }oj ko a li ci ji, pre kju ~e ra {wu na ja vu ko na~ nog sti {a va wa kri ze u Vla di me |u pr vi ma su po zdra vi le po je di ne stra ne di plo ma te u Sr bi ji. Ne ma~ ki am ba sa dor Vol fram Mas oce nio je da }e se ti me obez be di ti po li ti~ ka sta bil nost u ze mqi.

– Do go vor o re kon struk ci ji Vla de je u in te re su Sr bi je i zna ~i da ne }e bi ti od la ga wa na pret ka ze mqe i da po li ti~ ka sta bil nost ni je do ve de na u pi ta we – ka zao je Mas, na po mi wu }i da je sta bil na

na }i da mi ni star stva oba vqa ju 506 po slo va, a po red to ga jo{ 88 u po seb nim or ga ni za ci ja ma ko je su deo dr `av ne upra ve a ne pri pa da ju ni jed nom mi ni star stvu – uka zu je Ne na di}.

On do da je da „ide a lan” broj mi ni star sta va na ~el no ne za vi si ni od bro ja sta nov ni ka ni od bo gat stva ze mqe ve} od po slo va ko ji ma se ba vi i od obi ma dr `av ne in ter ven ci je.

– Na pri mer, ako dr `a va da je sub ven ci je, pre go va ra s po ten ci jal nim ula ga ~i ma, ako sa ma na stu pa kao in ve sti tor, od re |u je ce ne ne kih pro iz vo da, ili re gu li {e

Ku pu ju vre me Po li ti~ ki ana li ti ~ar De jan Vuk Stan ko vi} uve ren je da je do go vor vla da ju }e ko a li ci je o re kon struk ci ji Vla de po stig nut po {to ni jed noj od stra na ka na vla sti tre nut no ne od go va ra ju van red ni par la men tar ni iz bo ri.

– Do go vor je po stig nut da bi se ku pi lo vre me da ova vla da obez be di Sr bi ji sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji i ta ko is pu ni jed no od naj va `ni jih pred iz bor nih obe }a wa – sma tra Stan ko vi}, i do da je da je po sti za we do go vo ra o re kon struk ci ji mo `da i po li ti~ ki iz nu |e no da bi se ne u tra li sa li ne ga tiv ni efek ti ne dav nog „ra ta” u vla da ju }oj ko a li ci ji. – Ovaj do go vor ~u dan je, ba{ kao i od no si u vla da ju }oj ko a li ci ji. vla da od su {tin ske va `no sti za evro in te gra ci je Sr bi je.

Do ma }i ana li ti ~a ri, pak, ~i ni se, jo{ uvek ni su uve re ni u to da li }e, i ka kve }e pro me ne ova re kon struk ci ja do ne ti u ra du Vla de.

Pro gram ski di rek tor „Tran spa rent no sti Sr bi ja” Ne ma wa Ne na di} sma tra da je od bro ja re so ra u Vla di Sr bi je va `ni ja od go vor nost za oba vqa we po slo va ko ji ma se dr `a va ba vi.

– Su {tin ska re for ma bi pod ra zu me va la da se pr vo sa gle da da li je za i sta po treb no da se Vla da ba vi svim po slo vi ma ko je tre nut no ra di, i da li je po treb no da to ~i ni u sa da {wem obi mu. Sa da se u Za ko nu o mi ni star stvi ma mo `e

ve li ~i nu sto ma to lo {kih or di na ci ja, on da mo ra da ima i ne ko ga ko }e to da ad mi ni stri ra – na veo je Ne na di}.

Oce nio je, me |u tim, da „mi ni star sta va mo `e da bu de i pet i 15 i 25, a da ra de iste po slo ve i da to bu de jed na ko (ne)uspe {no”. Ipak ka `e da bi sma we we bro ja re so ra u Vla di Sr bi je bi lo do bar po tez, ma kar na sim bo li~ nom ni vou, zbog sma we wa tro {ko va. Po we go vim re ~i ma, ni je do bro {to do sa da broj ~la no va Vla de ni je pro is ti cao ni iz ka kve pro ce ne po tre ba dr `a ve, ve} iz po tre be da se po li ti~ ki uti caj broj nih ko a li ci o nih part ne ra ne ka ko pre sli ka i u vr hu iz vr {ne vla sti.

E. D.

4

ekonomija

~etvrtak3.mart2011.

SVET SKA BAN KA O PRO BLE MI MA U SR BI JI

Vo zo vi ju re 34 ki lo me tra na ~as [ef Kan ce la ri je Svet ske ban ke u Be o gra du Lu Brefor iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja ima stra te {ki po lo `aj kao tran zit na ze mqa, ali je pro se~ na br zi na vo zo va oko 34 ki lo me ta ra na sat, a u EU je oko 80. Uz sve to, pro se~ no ka {we we vo zo va u Sr bi ji je oko 54 mi nu ta na 100 ki lo me ta ra u te ret nom sa o bra }a ju, na veo je on, i za pi tao se da li iz vo znik mo `e da se po uz da u `e le zni~ ki pre voz za svo je lo gi sti~ ke po tre be.

dnevnik

SIN DI KAT „NE ZA VI SNOST” TRA @I IZ ME NU ZA KO NA

Ne pra ved na po de la bes plat nih ak ci ja Uje di we ni gran ski sin di kat „Ne za vi snost„ po kre nuo je ju ~e ini ci ja ti vu za iz me nu Za ko na o pra vu na bes plat ne ak ci je da bi za po sle ni u jav nim i dr `av nim pred u ze }i ma do bi li ak ci je sra zmer no rad nom sta `u do po ~ et k a pri v a t i z a c i j e tih pred u ze }a.

Po Za ko nu o pra vu na bes plat ne ak ci je i nov ~a nu na kna du ko ju gra |a ni ostva ru ju u po stup ku pri va ti za ci je, rad ni sta` za po sle ni ma u jav nim pre-

d u ze }i ma se ra ~u na do da na pri ja vqi va wa za sti ca we bes plat nih ak ci ja. Rok za pri ja vqi va -

Gra |a ni ko ji su ste kli pra vo na bes plat ne ak ci je i biv {i i sa da {wi rad ni ci NIS-a

Za po sle ni u jav nim i dr `av nim pred u ze }i ma tre ba lo bi da do bi ju ak ci je sra zmer no rad nom sta `u do po ~et ka pri va ti za ci je tih pred u ze }a we za bes plat ne ak ci je bio je od ja nu a ra do av gu sta 2008, a od tad je pri va ti zo va na sa mo Naft na in du stri ja Sr bi je.

do bi li su po pet ak ci ja te kom pa ni je, a po de qe ne su i bes plat ne ak ci je Aero dro ma „Ni ko la Te sla” iako jo{ ni je

od r e | en rok za pro d a j u tog pred u ze }a.

Ka ko jo{ ni je po znat da tum pro da je ni osta lih jav nih pred u ze }a ~i je ak ci je }e bi ti po de qe ne, wi ho vi biv {i i sa da {wi

KA KO DO NOV CA ZA RAZ VOJ

IZ ME NE ZA KO NA O PLA NI RA WU I IZ GRAD WI U SKUP [TI NI SR BI JE

Jed na od stva ri ko ja mo `e iza zva ti za bri nu tost je, po Bre fo ro voj oce ni, po ten ci jal na ne sta {i ca elek tri~ ne ener gi je u Sr bi ji u na red nih pet go di na. Sred wo ro~ ne pro jek ci je po ka zu ju da }e, uko li ko se ne iz gra de zna ~aj ni ji no vi ka pa ci te ti, po tro {wa stru je pre ma {i ti pro iz vod wu iz me |u 2015. i 2017. go di ne. Ako bi sva ko do ma }in stvo u Sr bi ji za me ni lo jed nu kla si~ nu si ja li cu od 75 va ti {te dqi vom sve tiq kom od 20 va ti, u{te de lo bi se do voq no da se oslo bo di je dan blok ter mo e- lek tra ne sna ge 500 me ga va ta za po tre be in du stri je.

Bre for se po hval no iz ra zio o me ra ma Vla de za pre va zi la `e we ne ga tiv nih efe ka ta kri ze, kao i o ban kar skom si ste mu i po boq {a wu po slov ne kli me, po seb no u sma we wu su vi {ne ad mi ni stra ci je.

JEF TI NI JI [E ]ER KRE NUO U PRO DAV NI CE

Svi ma slast za de set da na

Re pu bli~ ke rob ne re zer ve po ~e le su ju ~e is po ru ku 3.000 to na {e }e ra ko ji }e se u tr go vi na ma Sr bi je pro da va ti po 98 di na ra ki lo gram.

Ve li ki tr go vin ski lan ci pot pi sa li su ju ~e ugo vo re za ot kup {e }e ra iz Rob nih re zer vi ko ji }e se u ko li ~i na ma od po 3.000 to na is po ru ~i va ti u na red nih {est me se ci do sta bi li za ci je snab de va wa tom na mir ni com. Tr gov ci }e {e }er pla }a ti 82,5 di na ra ki lo gram, a u ma lo pro da ji pro da va ti po 98 di na ra, u {ta je ura ~u na ta wi ho va mar `a od se dam po sto, za vi sni tro {ko vi od tri od sto i po rez na do da tu vred nost od osam po sto.

Di rek tor Re pu bli~ kih rob nih re zer vi Goran Tasi} ra ni je je re kao da }e jef ti ni ji {e }er bi ti do stu pan svim gra |a ni ma Sr bi je za de se tak da na.

Le ga li za ci ja tr ~i po sled wi krug?

Skup { ti n a Sr b i j e raz m a tra }e iz me ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, ko ji je Vla da usvo ji la 11. fe bru a ra, a oko 700.000 gra |a na ko ji su gra di li ku }e bez gra |e vin ske do zvo le o~e ku je do no {e we do pu we nog pro p i s a ko j i bi tre b a l o da ubr za, po jed no sta vi i po jef ti ni le ga li za ci ju obje ka ta.

Sma we we tro {ko va pred vi |e no je do ~ak 99 od sto za vla sni ke po ro di~ nih ku }a do 100 kva dra ta (25 kva dra ta po ~la nu) i uma we we od 60 od sto za sle de }ih 100 kva dra ta u istom objek tu, ka da su is pu we ni so ci jal ni uslo vi, kao i ne ke dru ge olak {i ce ko je se odo se na pla }a we na dok na de za pri ku pqa we po treb ne do ku men ta ci je, iz nos Re pu bli~ kom ge o det skom za vo du i sl~no. No vi na je i to da }e gra |e vin ska do zvo la ubu du }e pre sta ti da va `i uko li ko u ro ku od pet go di na ne bu de iz da ta upo treb na do zvo la za obje kat.

Pred vi |e no je da lo kal na sa mo u pra va mo `e da an ga `u je stru~ wa ke ko ji }e za ra ~un gra |a na, od no sno in ve sti to ra ko ji su gra di li bez do zvo le, da pri ba ve svu neo p hod nu do ku men ta ci ju, s tim da se pro jek tan ti ma i dru gi ma po sao pla ti od mah iz op {tin skog bu xe ta, a lo kal na sa mo u pra va }e to na knad no na pla ti ti od gra |a na da bi se sma wio udar na xep gra |a na.

Re ci div pro {lo sti Sa go vor nik sma tra da bi tre ba lo odvo ji ti do bi ja we pa pi ra za prav no ure |e we sta tu sa objek ta – {to bi mo ra lo bi ti bes plat no – od ure |i va wa gra |e vin skog ze mqi {ta fi nan si ra wem pri kqu ~a ka, u {ta bi grad ski ~el ni ci tre ba lo da ukqu ~e i gra di te qe ko ji su naj ~e {}e mno go to ga fi nan si ra li sa mi, a ne sa mo da se od wih tra `i da pu ne ka su.

– Svi do sa da {wi po ku {a ji le ga li za ci je su pro pa li jer je pri stup po slu bio po gre {an s ob zi rom na pro ble me ko ji po ~i va ju na re ci di vu iz pret hod nog dru {tve no-eko nom skog si ste ma pro {log ve ka – ka `e Vla i sa vqe vi}. – Do de qi va li su se dru {tve ni sta no vi, pri vre da – ko je da nas ne ma – je sve fi nan si ra la i ma lo ko je znao ka ko se gra di ku }a, {ta je pro je kat, ur ba ni sti~ ka do ku men ta ci ja, do zvo la, na kna da za ure |e we ze mqi {ta...

Iako je pred vi |e no da se tro {ko vi le ga li za ci je mo gu pla }a ti na ra te, naj ve }i pro blem za gra |a ne je bi lo pla }a w e pret h od n ih tro { ko v a:

Po slom iz ra de teh ni~ kog iz ve {ta ja i ge o det skog me re wa mo }i }e se ba vi ti pred u ze }a i pred u zet ni ci ko ji ima ju od go va ra ju }u li cen cu. Za objek te do 300 kva dra ta to }e mo }i da ra di i gra |e vin ski in `e wer s od go va ra ju }om li cen com, {to zna ~i da ne }e mo ra ti da se an ga `u je pro jekt ni bi ro.

Pred s ed n ik Udru ` e w a po tro {a ~a „Le ge ar tis” iz No vog Sa da Slobodan Vlaisavqevi}, ko ji se ve} de ce ni ju ba vi pro ble ma ti kom le ga li za ci je obje ka ta, iz ja vio je za na{ list da je {te ta {to ni je do net po se ban za kon o le ga li za ci ji ko jim bi se ure di la ova pro ble ma ti ka, kao {to je re sor no mi ni star s tvo pla n i r a l o jo{ pre tri go di ne. Pr vo bit no se tim pu tem i kre nu lo, ali, po sao je on da zbr zan i sa da ima mo na dnev nom re du iz me nu ve} iz me we nog i do pu we nog za ko na iz 2009. i 2003. Pro blem do sa da ni je re {en, iako je i pri li kom po sled weg do no {e wa ovog pro pi sa is ti ca na ista na me ra kao i da nas – po spe {i va we le ga li za ci je. ^ak je bio od re |en i rok do ka da }e se ovaj po sao za vr {i ti, ko ji je upra vo is te kao.

Da li }e no ve od red be sta vi ti ta~ ku na le ga li za ci ju, ili }e de ce ni ja ma go mi la ni pro ble mi, ipak, mo ra ti da se re {a va ju po seb nim za ko nom – kao {to pred la `e Vla i sa vqe vi} – po ka za }e vre me.

R. Da u to vi}

@AL BE „SAL FOR DA”

Te {ko do kup ca za „Imlek” Pre su da An ti mo no pol ske ko mi si je kom pa ni ji „Sal ford” za zlo u po tre bu mo no pol skog po lo `a ja ote `a va pro da ju „Imle ka”, Mle ka re „Su bo ti ca”, „Kwa za Mi lo {a” i „Bam -

bi–Ba na ta”, ka zao je za Emg.rs ge ne ral ni di rek tor te kom pa ni je Slobodan Petrovi}.

Pr vo bit no je pla ni ra no da „Sal ford„ pro da fir me ko je po slu ju u okvi ru te gru pe naj ka -

ZAH TEV AK CI O NA RA SU BO TI^ KE FIR ME

Uki nu ti ste ~aj u Agro kom bi na tu – Ak ci o na ri Agro kom bi na ta „Su bo ti ca” tra `e od nad le `nih da se okon ~a ste ~aj u tom kom bi na tu jer su stvo re ni uslo vi za okon ~a we tog po stup ka – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Skup {ti ne Udru `e wa ak ci o na ra tog pred u ze }a Josip Ivankovi}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da ak ci o na ri tra `e i da se pod ne su iz ve {ta ji o ra du Agro kom bi na ta „Su bo ti ca” za 2009. i 2010. go di nu, o sta wu pre o sta log du ga po ve ri o ci ma, o sta wu no vih za du `e wa kao i iz ve {taj o imo vi ni kom bi na ta ko ja je sta vqe na pod hi po te ku. Ivan ko vi} je pod se tio na to da je ste ~aj u Agro kom bi na tu „Su bo ti ca” uve den u je sen 2004. go di ne, na gla siv {i da su ak ci o na ri bi li pro tiv te od lu ke jer je vred nost kom bi na ta u to vre me pro ce we na na 16 mi li o na evra dok su oba ve ze iz no si le ne {to vi {e od 5,1

pro j ek t an t i m a za teh n i~ k i iz ve {taj, pro je kat iz ve de nog sta wa, ge o me tri ma i za tak se, ko ji su do se za li i do 50.000 di na ra.

mi li o na evra. Po we go vim re ~i ma, po ~et kom 2006. go di ne ste ~aj je tre ba lo da bu de okon ~an, {to ni je u~i we no, ve} je do ne ta od lu ka da se pro da je i na pla }u je od re |e na imo vi na Agro kom bi na ta „Su bo ti ca”.

– Vred nost pro da te i na pla }e ne imo vi ne Agro kom bi na ta „Su bo ti ca„ je vi {a od pet mi lo na evra, tim nov cem ni je vra }en dug da bi se okon ~ao ste ~aj, ve} se on pro du `a va do 31. de cem bra 2013. go di ne, {to je iza zva lo jo{ ve }e ne za do voq sto ak ci o na ra – ob ja snio je Ivan ko vi}.

On je re kao da ra ste ten zi ja kod ak ci o na ra i da su pla ni ra ni pro te sti u pro sto ri ja ma Agro kom bi na ta „Su bo ti ca” ako se wi ho vi zah te vi ne is pu ne. Ivan ko vi} je is ta kao da Agro kom bi nat „Su bo ti ca” tre nut no ima ne {to ma we od 1.300 ak ci o na ra, i sve ga de se tak za po sle nih, dok je pre uvo |e wa ste ~a ja u tom kom bi na tu bi lo za po sle no 660 qu di.

sni je sle de }e go di ne. Pe tro vi} ka `e i da su An ti mo no pol skoj ko mi si ji u Sr bi ji da ta pre ve li ka ovla {}e wa.

– Oni utr |u ju da ste mo no po li sta, utvr |u ju da ste zlo u po -

rad ni ci }e, ka ko je uka zao sin di kat „Ne za vi snost„, bi ti us kra }e ni za ak ci je ko je im pri pa da ju na osno vu rad nog sta `a od da na pri ja vqi va wa za ak ci je od da na pro da je kom pa ni je.

tre bi li mo no pol i od re |u ju vam vi si nu ka zne i tek po tom mo `e te da se `a li te su du, a po zna to je ko li ko tra ju sud ski po stup ci u Sr bi ji – re kao je Pe tro vi}.

Spas u do ma }oj {ted wi

Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Pavle Petrovi}, go vo re }i o iza zo vi ma no vog mo de la ra sta, re kao da bi Sr bi ja tre ba lo da se okre ne po ve }a wu do ma }e {ted we jer }e ka pi tal sa svet skog tr `i {ta bi ti sve sku pqi, {to zna ~i da }e ze mqe ko je za vi se od ino stra ne {ted we za be le `i ti ni `i pri vred ni rast.

– Pre kri ze su ze mqe Evro pe i Azi je ra sle po pro se~ noj sto pi od se dam po sto, da bi to kom kri ze ze mqe u Azi ji za be -

le `i le pad od pet od sto, a tran zi ci o ne ze mqe ve }i od de set od sto. Raz li ka je u to me {to su se ove dru ge pre te ra no osla wa le na ino stra nu {ted wu – ka `e Pe tro vi}. U sle de }e dve de ce ni je ka pi tal u sve tu }e bi ti sve oskud ni ji, ka mat ne sto pe }e se po ve }a va ti, {to za po s le d i c u glo b al n o ima sto pu ra sta BDP-a ni `u je dan pro cent ni poen. U tom smi slu, go re }e pro }i ze mqe s uvo znom {ted wom.

Pe tro vi} je re kao i da je sad pra vi tre nu tak da Sr bi ja kre ne s ja ~im iz vo zom za to {to je u pret hod ne dve go di ne de pre ci ja ci ja znat no sma wi la tro {ko ve ra da.

1. 03. 2011.

1.321,13488

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (761,80 -0,03)

Promet

Energoprojekt Entel, Beograd

20,00

1.440

469.440

Pekabeta, Beograd

19,64

3.350

6.700

AIK banka, Ni{

0,25

4.071

15.690.160

Vr{a~ki vinogradi, Vr{ac

18,06

1.700

8.500

Komercijalna banka, Beograd

-0,24

31.100

62.200

Energomonta`a, Beograd

16,86

2.980

2.980

Energoprojekt holding, Beograd

10,00 Promena %

4.400 Cena

865.728 Promet

Napred GP, Beograd Pet akcija s najve}im padom PK Sombor Holding, Sombor

-11,93

384

7.296

TE - TO, Senta

-11,90

2.221

177.680

Hotel Bela La|a, Be~ej

-11,72

113

5.650

Stjenik, ^a~ak Trgopromet, Prokupqe Vojvo|anskih top-pet akcija

1.001

0,00

2,21

8.842

5.939.991

Imlek, Beograd

-2,31

2.119

544.689

Soja protein, Be~ej

306.488

0,00

5.200

0,00

-0,52

2.500

45.000

Privredna banka, Beograd

-4,33

640

49.920

Tigar, Pirot

2,14

716

565.095

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.100

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.964

0,00

306.488

Alfa plam, Vrawe

1,05

9.600

67.200

0,00

615

0,00

0,20

505

14.488.553

85

40.375

840 Cena

8.400 Promet

498

82.429.324

Sloga, Perlez

0,00

74

370.000

Neoplanta, Novi Sad

0,00

Agrobanka, Beograd

Metalac, Gorwi Milanovac

0,61

TE - TO, Senta

Promet

1.009

-10,53

1.009

Cena

-0,20

-10,26 Promena %

-0,20

Promena %

Univerzal banka, Beograd

NIS, Novi Sad

Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije

-11,90

2.221

177.680

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

280

110.600

Аеродром Никола Тесла, Београд

ekOnOMiJA

dnevnik JO[ JEDNO UPOZOREWE IZ MMF-a

~etvrtak3.mart2011.

OD OBE]AWA KREATORA EKONOMSKE POLITIKE ’LEBA NEMA

Bo qi `i vot na du gom {ta pu

Spasavati radna mesta – Pro gram Sr bi je s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom imao je do sta po zi tiv nih efe ka ta na srp sku eko no mi ju, ali kao glav ni iza zov i da qe osta je spro vo |e we struk tur nih re for mi, za ko je se krat ko ro~ no mo ra pla ti ti po li ti~ ka ce na da bi se ostva ri la du go ro~ na do bit – iz ja vio je ju ~e stal ni

pred stav nik MMF-a u Be o gra du Bog dan Li so vo lik.

Go vo re }i o aran `ma nu Sr bi je s MMF-om, Li so vo lik je is ta kao da je on po mo gao da se spre ~i fi nan sij ska kri za i za dr `i sta bil nost ba na ka. Fi skal ni de fi cit je ostao na ume re nom ni vou i us po sta vqe na su kqu~ na fi nan sij ska pra vi la.

On je, me |u tim, upo zo rio na ne ga tiv ni raz voj u po gle du in fla ci je i ne za po sle no sti. Osim to ga, ni su u pot pu no sti spro ve de ne struk tur ne re for me jav nog sek to ra, pen zij skog si ste ma i po slov nog okru `e wa, a jav ne in ve sti ci je su i da qe osta le ni ske.

On je na gla sio da bi Sr bi ja tre ba lo da spro ve de me re za sma we we ne za po sle no sti kao {to su po boq {a we po slov ne kli me za in ve sti ra we, stva ra we uslo va za otva ra we no vih rad nih me sta u pri vat nom sek to ru, i do dao da i ve li ke ot prem ni ne u pred u ze }i ma spre ~a va ju za po {qa va we ta len to va nih mla dih qu di. Li so vo lik je upo zo rio i na to da je neo p hod na de po li ti za ci ja jav nih pred u ze }a dda bi na wi ho vo ~e lo mo gli do }i pro fe si o nal ci.

Ko pre `i vi do le ta, ~e ka ju ga bo qi da ni, po ru ~io je gra |a ni ma Sr bi je pre mi jer Vla de Mir ko Cvet ko vi} sa srp skog „Da vo sa”. Is ti ~u }i da }e Vla da po ve }a ti `i vot ni stan dard, za u sta vi ti ne za po sle nost, ubr za ti pri vred ni rast i spre ~i ti po sku pqe wa, kao i da Evrop ska uni ja ne ma al ter na ti vu, pr vi ~o vek srp skog ka bi ne ta na sta vio je da {i ri op ti mi zam za ko ji su eko no mi sti uglas re kli da je bez po kri }a i da nam ni ove go di ne bo qe bi ti ne }e.

Dok pre mi jer po ru ~u je da nam za bo qi `vot tre ba ju no va ener gi ja, en tu zi ja zam i je din stvo, eko no mi sti od go va ra ju da sve ga to ga ima ali da se ti me ne mo `e obez be di ti `i vot ni stan dard ni bo qi `i vot ako se osta ne s ovo li kom jav nom po tro {wom i go to vo za us ta vqe nom pro iz vod wom. Dok pre mi jer tvr di da Vla da ne ma pro ble ma kod for mu li sa wa eko nom ske po li ti ke, stru~ wa ci od go va ra ju da je isti na upra vo su prot na te da za pra vo ne po sto ji ni eko nom ska stru~ nost ni od lu~ nost da se za u sta vi jo{ ve }e pro pa da we gra |a na Sr bi je.

Da se gra |a ni ma „cr no” pi {e na red nih me se ci po tvr dio je i gu v er n er NBS-a De j an [o {ki}, ko ji o~e ku je da }e in fla ci ja naj ve }i ni vo do sti }i sle de }eg me se ca a po sle to ga po ~e ti po ste pe no da pa da, do da ju }i da }e me |u go di {wa in fla ci ja ove go di ne pa da ti u onim me se ci ma u ko ji ma smo u pro {loj go di ni ima li vi so ku in fla ci ju – u ju nu, ju lu i av gu stu.

Ma da su pred stav ni ci vla sti ape l o v a l i na bi z ni s me n e, stru~ wa ke, ali i me di je, da se uz dr `e od ka ta stro fi~ nih sce na ri ja i dra ma ti~ nih prog no za,

O{tri rezovi Eko no mi sta Mi lan ]u li brk skre nuo je pa `wu na to da, uko li ko Vla da na sta vi po re cep tu ko ji je do sa da ko ri sti la kad je obe }a va la ve }u za po sle nost, od no sno sma we we ne za po sle no sti, ni ove go di ne do to ga ne }e do }i, i pod se tio na to da je na po ~et ku kri ze obe }a va la o~u va we rad nih me sta a da ume sto to ga ima mo 250.000 ot ka za u pri vre di a u jav nom sek to ru su usle di la no va za po {qa va wa iako se zna lo da ni po sto je }i broj za po sle nih dr `a va ne mo `e da iz dr `i.

Bez re zo va u jav noj po tro {wi, uve ran je ]u li brk, ne ma pri ~e o bo qem `i vo tu ni ti se gra |a ni mo gu na da ti vi {em stan dar du i br `em na la `e wu po sla. te {ko je ne po sta vi ti pi ta we ima li s ova kvim `i vot nim stan dard nom – a on je ta kav da smo naj go ri u re gi o nu dok su nam ce ne me |u naj vi {im – i obe }a wi ma na du gom {ta pu raz lo ga za op ti mi zam. Jer, ni ti su na Ko pa o ni ku pri vred ni ci ni ti gra |a ni do bi li ~vr ste do ka ze da nam ide na bo qe, ni ti su s ovo go di {weg sku pa ~u li bi lo {ta no vo {to bi im uli lo na du da }e ovo ga pu ta za i sta bi ti dru ga ~i je. Da je to ta ko, po tvr -

NAKON ^ETVRT VEKA NE]E BITI SAJMA GRA\EVINARSTVA

di li su i sa mi pri vred ni ci ko ji su na op ti mi sti~ ke go vo re pred stav ni ka vla sti od go vo ri li kri ti ka ma na ra ~un eko nom ske po li ti ke, ne usu |u ju }i se da obe }a ju ni ti ve }e za po {qa va we ni ti ve }u pla tu.

Na pro tiv. Eks mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Mla |an Din ki} iz neo je po da tak – ma da mu se s pra vom mo `e po sta vi ti pi ta we za {to sa da a ne dok je i sam bio kre a tor i spro vo di teq eko nom ske po li -

ti ke – da je dr `a va za sub ven ci je za za po {qa va we u pro te klih pet go di na iz dvo ji la 85 mi li o- na evra, od no sno oko 20 mi li o- na go di {we, {to je pet pu ta ma we ne go {to su sub ven ci je JP „@e le zni ce Sr bi je”. Ta kva po li ti ka ni je mo gla ni do ve sti do no vih rad nih me sta ni ti do sma we wa ne za po sle no sti u ko ju se vlast kle la. Ume sto sma we wa ne za po sle no sti, ona je do ve la do sma we wa za po sle no sti pa je bez po sla od po ~et ka kri ze do da nas osta lo 400.000 rad ni ka. Ba rem ta ko tvr di MMF, a we mu se, po ka za lo se, mo ra ve ro va ti.

Mo `e li bi ti re ~i o op ti mi zmu ako ra ~u ni ce po ka zu ju da se u 570 jav nih pred u ze }a, ko li ko gra |a ni Sr bi j e jo{ uvek „ser vi si ra ju”, be le `i gu bi tak od ~e ti ri mi li jar de evra dok na pla te wi ho vih di rek to ra od la zi 110 mi li o na evra? Za taj no vac, tvr de eko no mi sti, mo gli bi smo pla ti ti 600 vr hun skih me na xe ra iz EU ko ji bi za i s ta mo g li da na p ra v e pro gram ko ji bi nam po mo gao da kre ne mo s mr tve ta~ ke i na da mo se bo qim da ni ma. Tre ba do da ti i ~i we ni cu da su za ra de u dr `av nim fir ma ma 50 po sto ve }e od spr skog pro se ka. Po da ci po ka zu ju da EPS be le `i gu bi tak od 300 mi li o na evra ali da je pro se~ na pla ta 53.000 di na ra, za tim da je isti to li ki gu bi tak i u „Sr bi ja ga su” a da su pro se~ ne pla te 47.000. „@e le zni ce Sr bi je„ ima ju gu bi tak od 60 mi li o na evra, i po red svih sub ven ci ja ko je do bi ja ju od dr `a ve, ali je za to pro sek pla ta 32.000 di nar qa. Gu bi tak „Ja ta„ je 150 mi li o na evra a pro se~ na pla ta 45.000 di na ra me se~ no.

Q. Male{evi}

5

KIRIL KRAV^ENKO O LAWSKOM POSLOVAWU

Naj bo qa go di na NIS-a

– Naft na in du stri ja Sr bi je ostva ri la je u 2010. go di ni ~i stu do bit od 16,5 mi li jar di di na ra – iz ja vio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je Ki ril Krav ~en ko.

Po we go vim re ~i ma, osim po ve }a wa pro da je, osnov ni iz vo ri do bi ti NIS-a u 2010. go di ni bi li su rast pro iz vod we naf te i ga sa, po ve }a we unu tra {we efi ka sno sti i sta bi li za ci ja kur sa di na ra u od no su pre ma evru i do la ru u dru goj po lo vi ni go di ne.

Krav ~en ko je ka zao da }e Uprav ni od bor i Skup {ti na ak ci o na ra NIS-a od lu ~i ti na ko ji }e na ~in bi ti ras po re |e na do bit ko ju je

kom pa ni ja ostva ri la u pro {loj go di ni. On je iz ra zio o~e ki va we da }e NIS i ove go di ne za be le `i ti po zi ti van fi nan sij ski re zul tat i uka zao na to da }e NIS is po {tvo va ti sve oba ve ze ve za ne za in ve sti ci je u Sr bi ji i mo der ni za ci ju ra fi ne rij skih po stro je wa. Pro {le go di ne in ve sti ci je su iz no si le 210 mi li o na evra, re kao je Krav ~en ko, na gla siv {i da je pla ni ra no da in ve sti ci je u ovoj go di ni bu du vi {e i do stig nu iz nos od 250 mi li o na evra.

Pro {la go di na je, po pro iz vod wi naf te i ga sa, re kao je Krav ~en ko, bi la naj u spe {ni ja za NIS u po sled wih de set go di na, jer je obim pro iz vod we do ma }e naf te po ve }an 33 po sto, dok je obim pre ra de bio oko 2,9 mi li o na to na. [to se ti ~e vi si ne ak ci za na naft ne de ri va te, Krav ~en ko je iz ra zio o~e ki va we da }e dr `a va na }i za do vo qa va ju }e i iz ba lan si ra no re {e we za sve.

D. Ml.

STRANE INVESTICIJE U DECENIJI PRO[LOSTI I DECENIJI BUDU]NOSTI

Kri za ci ma zi da re Sr bi ji po treb ne iz te me qa 74 mi li jar de evra

Na kon ~e tvrt ve ka re dov nog odr `a va wa, ot ka zan je ovo go di {wi 26. me |u na rod ni sa jam gra |e vi nar stva, ko ji je tre ba lo da bu de otvo ren 10. mar ta u No vom Sa du. To je za na{ list ju ~e po tvr dio se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne @ar ko ^a |e no vi}.

Sa jam je ot ka zan jer se pri ja vio za ne mar qiv broj fir mi, ma wi od bro ja pr sti ju na jed noj ru ci – u od no su na ne ka da {wih do 80 – pa se odr `a va we ma ni fe sta ci je ne is pla ti, a i ne bi se mo gla na zva ti saj mom, ko ji tre ba da bu de me sto po nu de i po tra `we, ugo va ra wa no vih po slo va, raz me ne is ku sta va... ^a |e no vi} ka `e da je ot ka zi va we ove pri red be pr vi po ka za teq da }e se cr na pred vi |a wa od je se nas, na `a lost, ob i sti ni ti.

Pad gra |e vin ske pro iz vod we po ~eo je jo{ pre ne ku go di nu, a

2010. alar mi rao je Vla du Sr bi je da do ne se me re za opo ra vak gra |e vin ske in du stri je. Me |u tim, gra |e vin ci su ovaj pro gram oce ni li

kao par ci ja lan, krat ko ro ~an i ne do voq no efi ka san. Ume sto to ga, tra `i li su stra te gi ju raz vo ja gra |e vin ske un du stri je Sr bi je, ~i me bi se si stem ski i du go ro~ no de fi ni sa li da qi prav ci raz vo ja ove pri vred ne gra ne, a ti me i zna ~aj ni og de la pri vre de Sr bi je. Se kre tar ^a |e no vi} ob ja {wa va da

Sma wi ti ak ci ze

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

je neo p hod no da se pre i spi ta ce lo kup na eko nom ska po li ti ka, po seb no ca rin ska i po re ska, da bi se sta vi le u funk ci ju ra sta pro iz vod we, iz vo za i za po sle no sti, po seb no pod sti ca wa gra |e vi nar stva i in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la.

Pro iz vo |a ~i su ga ji li na du da }e se do ovo go di {we gra |e vin ske se zo ne stvo ri ti uslo vi za re dov nu pro iz vod wu, u od no su na law ske du ge pre ki de. Ci gla ri su uglav nom za vr {i li re mont i pri pre ma ju se da ovih da na pot pa le pe }i, me |u tim, sa go vor nik ka `e da su ve o ma opre zni, pla {e }i se no vih gu bi ta ka jer mno gi ne mo gu da is pla te za ra de za po sle ni ma. U at mos fe ri bes pa ri ce, ne do stat ka po sla, pa da in ve sti ci o ne ak tiv no sti i po tra `we za no vim sta no vi ma, dru gim re ~i ma – bor be za go li op sta nak, gra |e vin ci ma, o~i to, ni na kraj pa me ti ni je sa jam gra |e vi ne.

R. Dautovi}

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,9920

104,0740

106,4670

101,6800

Australija

dolar

1

74,8511

76,3787

78,1354

74,6220

Kanada

dolar

1

75,9605

77,5107

79,2934

75,7280

Danska

kruna

1

13,6738

13,9529

14,2738

13,6320

Norve{ka

kruna

1

13,1984

13,4678

13,7776

13,1580

[vedska

kruna

1

11,6640

11,9020

12,1757

11,6283

[vajcarska

franak

1

79,8998

81,5304

83,4056

79,6552

V. Britanija

funta

1

120,3020

122,7570

125,5810

119,9340

SAD

dolar

1

74,1168

75,6294

77,3689

73,8899

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 3. 2011. godine

Udru `e we naft nih kom pa ni ja Sr bi je (UNKS) pred lo `i lo je ju ~e s da Vla da Sr bi je za 4,5 di na ra sma wi ak ci zu na evro ben zin i ti me je iz jed na ~i sa ak ci zom ma we kva li tet nog ben zi na iz do ma }e pro iz vod we. „Zbog ve }e ak ci ze na bez o lov ni ben zin od 95 ok ta na ko ji za do vo qa va evrop ske stan dar de, ne go na ben zin iz do ma }e pro iz vod we, po tro {wa eko lo {ki pri hva tqi vi jeg go ri va u Sr bi ji je sve de na na mi ni mum”, na vo di se u sa op {te wu.

– Sr bi ja je od 2001. do 2011. go di ne pri vu kla 16 mi li jar di evra di rekt nih stra nih in ve sti ci ja, ukqu ~u ju }i i ce lu pla ni ra nu in ve sti ci ju „Fi ja ta” – iz ja vi la je dr `av na se kre tar ka u Mi ni star stvu eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ve sna Ar si}.

Ona je uka za la na to da je Sr bi ja u tom pe ri o du ostva ri va la stra ne in ve sti ci je vred ne ~e ti ri do {est od sto bru to do ma }eg pro iz vo da go di {we, iz u zev 2006. go di ne ka da je pro dat „Mob tel”.

S dru ge stra ne, pred sed ni ca Iz vr {nog od bo ra Ban ke In te za Dra gi wa \u ri} is ta kla je da je, po ne kim pro ce na ma, Sr bi ja pro pu sti la oko de set mi li jar di evra in ve sti ci ja jer ni je ima la od go va ra ju }i i efi ka san prav ni si stem i ima la je do sta bi ro kra ti je.

Ona je na ve la da je pret po stav ka no vog mo de la pri vred nog raz vo ja Sr bi je do 2020. go di ne pri vla ~e we oko 22 mi li jar de evra di rekt nih stra nih in ve sti ci ja i 52 mi li jar de evra od po slov nog ban kar stva.

Ka da su u pi ta wu ula ga wa u pret hod noj de ce ni ji, u Sr bi ju su

naj vi {e in ve sti ra le Austri ja, za tim Gr~ ka, Ho lan di ja, Ne ma~ ka, Nor ve {ka, Ita li ja, dok su sek to ri u ko je je naj vi {e ula ga no pre hram be na in du stri ja, fi nan sij ske uslu ge, te le ko mu ni ka ci je, ener ge ti ka, auto mo bil ska in du stri ja, tr go vi na, ne kret ni ne.

sa mo zbog usva ja wa za kon ske re gu la ti ve ve} i raz vi ja wa prak se ka kva po sto ji u ze mqa ma iz ko jih do la ze stra ni in ve sti to ri.

Ve sna Ar si} je na po me nu la da je u pr vih 11 me se ci 2010. go di ne Sr bi ja re a li zo va la oko 800 mi li o na evra di rekt nih stra nih in ve sti -

Po nekim procenama, Srbija propustila oko deset milijardi evra investicija jer nije imala odgovaraju}i i efikasan pravni sistem i imala je dosta birokratije Ve sna Ar si} je na ve la da stra te gi ju Sr bi je za pri vla ~e we di rekt nih stra nih in ve sti ci ja ka rak te ri {e atrak ti van po re ski re `im, kva li fi ko va na rad na sna ga, pod sti ca ji in ve sti to ri ma, kao i se dam slo bod nih zo na, ko je, po we nim re ~i ma, jo{ ni su da le do pri nos ko ji se od wih o~e ku je. Ona je na gla si la da su pred nost Sr bi je i spo ra zu mi o slo bod noj tr go vi ni, za tim ~i we ni ca da je u pro ce su pri stu pa wa EU i Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji, ne

ci ja, a naj ve }i in ve sti to ri bi li su iz Ho lan di je, Austri je, Slo ve ni je i SAD. U pro {loj go di ni naj vi {e je ula ga no u pro iz vod ne de lat no sti – 230 mi li o na evra, a na sli~ nom ni vou bi le su i in ve sti ci je u fi nan sij skom sek to ru, re kla je ona, i po ru ~i la da uspe {no spro vo |e we stra te gi je za pri vla ~e we stra nih ula ga wa ni je stvar jed nog mi ni star stva, Vla de, re pu bli~ kog ili lo kal nog ni voa, ve} mo ra po sto ja ti si ner gi ja i ko or di na ci ja D. U. na naj vi {em ni vou.

6

nOv^Anik

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

GE NE RAL NI DI REK TOR „SR BI JA GA SA” DU [AN BA JA TO VI]

Gas po sku pqu je u ju nu?

MI NI STAR PO QO PRI VRE DE SA [A DRA GIN

Mle ko vi {e ni je pro blem

– Srbija je od Nove godine do sada izvezla ~ak 2,4 mili o na li ta ra mle ka, {to zna~i da mleka ima vi{e nego dovoqno – izjavio je ju~e mi ni star po qo pri vre de,

vima u prodavnicama mleko ostaje neprodato.

– ^ak se ni ne proda sve mleko pre nego {to mu istekne rok trajawa i to je inspekciji trenutno najve}i problem –

Sr bi ja je od No ve go di ne iz ve zla 2,4 mi li o na li ta ra mle ka, {to zna ~i da ga ima vi {e ne go do voq no {umarstva i vodoprivrede Sa {a Dra gin.

On je kazao da se, nakon vi{emese~nih problema u snabdevawu doma}eg tr`i{ta mlekom, sada „postavqa drugi apsurdni problem” – da na rafo-

kazao je Dragin novinarima u hipermaketu „Tempo” gde je prisustvovao kontroli kvaliteta vo}nih sokova i osve`avaju}ih bezalkoholnih pi}a, a zatim obi{ao i odeqewe s mle~nim proizvodima.

SPRO VE DE NO 150.000 KON TRO LA

So ko vi ni su za ba ca we – Kvalitet vo}nih sokova koji se proizvode u Srbiji izuzetno je dobar – izjavio je ju~e ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa {a Dra gin.

On je istakao da su upravo vo}ni sokovi jedan od najbitnijih poqoprivredno-prehrambenih proizvoda koji se izvozi iz na{e zemqe, dodaju}i da do sada nije bilo ve}ih problema s wihovim kvalitetom na doma}em tr`i{tu.

– Inspekcija je pro{le godine sprovela ~ak 150.000 kontrola pi}a i s tr`i{ta je sklonila oko 600.000 litara proizvoda koji nisu bili odgovaraju}eg kvaliteta – kazao je Dragin novinarima u hipermarketu „Tempo”, gde je prisustvovao kontroli kvaliteta vo}nih sokova i osve`avaju}ih bezalkoholnih pi}a.

– Ministarstvo poqoprivrede svakog dana u prodajnim objektima kontroli{e kvalitet proizvoda koji se koriste za qudsku ishranu – naglasio je Dragin, dodaju}i da „qudi u Srbiji jedu i piju kvalitetne proizvode”.

Predsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije (NOPS) Go ran Pa po vi} rekao je da je ovo jedna u nizu zajedni~kih akcija Ministarstva poqoprivrede i NOPS-a zapo~etih pro{le godine, i najavio wihov nastavak u ovoj godini.

Papovi} je ukazao i na to da se naj~e{}e pritu`be potro{a~a odnose na prodaju robe s isteklim rokom trajawa, prelepqivawe datuma proizvodwe i roka trajawa, kao i da postoji problem s robom sumwivog porekla.

Direktor Generalnog inspektorata Du {an Paj ki} je rekao da su dosada{we kontrole kvaliteta vo}nih sokova i osve`avaju}ih bezalkoholnih pi}a bile „dosta dobre”, i izrazio nadu da }e doma}i proizvo|a~i jo{ vi{e podi}i kvalitet svoje robe i da }e biti konkuretni na svetskom tr`i{tu. On je apelovao na potro{a~e da „obrate pa`wu na to {ta kupuju” i da ~itaju deklaracije, „koje postoje zbog wih, a ne inspekcije i proizvo|a~a”.

Realno vreme da se pri~a o poskupqewu gasa je druga polovina aprila, {to zna~i da bi gas mogao da poskupi u maju ili junu, ka`e Du{an Bajatovi}, direktor Srbijagasa, ali nije precizirao za koliko bi ovaj energent mogao poskupeti. „U ovom momentu se iza{lo u susret EPS-u oko pove}awa cene struje jer ta kompanija ne mo`e da ostane investiciono nesposobna.

Pre toga je pove}ana cena grejawa, da bi se pove}ali resursi iz kog se pla}aju energenti, odnosno da bi toplane imale vi{e novca i tako platile Srbijagasu i sad je red na poskupqewe gasa jer smo to odavno tra`ili“, kazao je Bajatovi}.

On nije mogao da se izjasni o tome koliko bi gas mogao da poskupi.

Bajatovi} je kazao da bi dr`ava trebalo da ot~epi kanal nelikvidnosti u zemqi tako {to bi platila 300 do 400 miliona evra koliko duguje privredi.

Bajatovi}, koji je sebe nazvao najve}im srpskim tajkunom jer u

„Srbijagas je izgubio 140 miliona evra na nepriznatim kursnim razlikama. To je dovoqno da se zavr{i deo autoputa ka Subotici“, kazao je on.

Prema wegovim re~ima, socijalna politika Vlade je isuvi{e

Sr bi ja gas je iz gu bio 140 mi li o na evra na ne pri zna tim kurs nim raz li ka ma, a to je do voq no da se za vr {i deo auto pu ta ka Su bo ti ci okviru tog dr`avnog preduze}a posluje 20 zavisnih firmi, mahom kupqenih posle propalih privatizacija, dodaje da je za Srbijagas neizdr`ivo da posluje s rokom pla}awa od 300 dana uz postoje}u depresijaciju.

skupa, pa preduze}a nemaju novca za investicije. Nijedan energetski objekat nije izgra|en u posledwih 30 godina, dodaje on. „Ubudu}e vi{e nema govora o jeftinoj energiji. Niko ne}e ulo`iti u EPS po ovoj ceni struje.

Cena struje mora da bude izme|u 7,5 i devet evrocenti po kilovatsatu“, kazao je Bajatovi}. E. Dn.

TR GOV CI I BAN KA RI ZA JED NO MO RA JU DA SNI ZE KA MA TE

Bes pa ri ca vra }a po tro {a~ ke kre di te u mo du Ho}emo li uskoro vi{e podizati potro{a~ke kredite? Najverovatnije jer kreditna aktivnost stanovni{tva uglavnom stagnira ba{ kao i promet u prodavnicama. Zato bankari sve ~e{}e dobijaju ponude od trgova~kih ku}a koje su spremne i na to da same snose deo kamatnog tereta da bi ubrzale promet.

Za sada je ova vrsta zajmova na veoma skromnom nivou. Podaci Kreditnog biroa Srbije govore da su posledweg dana februara gra|ani po tom osnovu dugovali 38,32 milijardi dinara. Istovremeno, za najpopularnije gotovinske zajmove dugovalo se ne{to vi{e od 127 milijardi. Me|utim, bankari polako spu{taju kamate za zajmove namewene kupovini tehni~ke robe, name{taja i sli~nih potrep{tina. Sada su stope tu na godi{wem nivou izme|u 14 i 16 posto. Za gotovinske zajmove su kod ve}ine banka dva-tri procenta vi{e.

Dodamo li tome i podatak da ove godine nema ke{ zajmova subvencionisanih o dr`avnom tro{ku, jasno je da bi ovi krediti mogli postati zanimqivi.

– Ve} su nam se javqali trgovci iz tehni~ke bran{e koji su zainteresovani za to da pomognu da se kamata za potro{a~ke zajmove smawi i tako roba br`e na|e put do potro{a~a – ka`e direktor glavne filijale Agrobanke u Novom Sadu Pe tar Ga ji}. – Glavni problem su kupci. Ve}ina zainteresovanih ve} otpla}uje neki zajam do 30 odsto

Po tro {wa ka fe pa la za tre }i nu pa ka da se ve} na to me {te di, ka ko ne }e na ro bi ve }e vred no sti plate koju primaju. To je limit po propisima Narodne banke Srbije za ve}inu kredita. Oni koji bi se mogli zadu`iti pa`qivo procewuju svoju situaciju – sigurnost radnog mesta, mogu}nosti za otplatu bez velikih odricawa – tako da kandidata za sve zajmove ima mnogo mawe nego pre nekoliko godina.

U AIK banci pripremaju nove programe: bi}e potro{a~kih kredita, zajmova za automobile, stambenih. Po re~ima direktora glavne filijale ove banke za Vojvodinu Slo bo da na Ra ci }a, ve}e interesovawe o~ekuje se za

stambene zajmove jer }e qudi koji se zadu`uju radije to u~initi za stan nego za nov name{taj ili televizor.

– Ovih dana moglo se ~uti da je kod nas potro{wa kafe pala za tre}inu pa kada se ve} na tome {tedi, kako ne}e na robi ve}e vrednosti! – ka`e on.

Stru~waci smatraju da bi bilo dobro da se ovi zajmovi pove`u s investicijama, odnosno da, kao kod kupovine „punta”, nova ulagwa prate povoqni krediti.

Tako }emo biti atraktivniji za investitore. S druge strane, kod potro{a~kih zajmova ima-

mo argumente i „za” i „protiv”.

Gra|ani su se ve} podosta opekli na bankarske ra~unice, tako da sve mawe wih olako ulazi u minus ili koristi preskupe rivolving kredite: za te vrste pozajmica kamate prelaze 30 posto godi{we. Gotovinski krediti su bili prakti~ni jer se s wima moglo mnogo vi{e nego s potro{a~kim, gde su i kupac i banka ome|eni odre|enom robom i profakturom. Ke{ zajmovi, po bankarskim standardima, spadaju u rizi~nije pozajmice od potro{a~kih pa se mo`e o~ekivati da }e razlika u kamati da raste u korist ovih zajmova koji }e biti jeftiniji. Najve}a konkurencija sada su im ~ekovi na po~ek. Ali to su zajmovi od nekoliko meseci, a potro{a~ki krediti su du`i i otplata je lak{a i mawe rizi~na: nema opasnosti da svi ~ekovi odu ka banci odjednom i uvedu klijenti u nedozvoqeni minus i paprenu kamatu. Rata za potro{a~ke kredite je mawa pa je i lak{e servisirati tu obavezu uz druge.

Oni koji racionalno vode svoj ku}ni buxet ubudu}e }e kupovati name{taj, TV-prijemnik ili ma{inu za rubqe jedno po jedno na kredit. Koliko }e to biti brzo zavisi}e, na du`e staze, od oporavka privrede, a na kra}e – od toga koliko }e trgovci i bankari zajedni~kim snagama sniziti kamatu.

Jer ako ima interesa, re{ewe se na|e.

D. Vu jo {e vi}

ME \U SE ZON SKI SKOK CE NA ZNAK ZA ZA BRI NU TOST

In fla ci ja ve} do gu ra la do 11 po sto Inflacija bi se u Srbiji mogla smiriti u prvoj polovini godine, ta~nije, nakon poskupqewa proizvoda u ~ijoj strukturi cene u~estvuju akcize i cena koje su pod kontrolom dr`ave. Dobro bi, naravno, bilo da se ova o~ekivawa ekonomskih analiti~ara ostvare, ali ve} smo doterali cara do duvara tako da nam malo {ta mo`e biti za utehu.

Zbog sve ja~ih udara na ku}ne buxete, Savez samostalnih sindikata Srbije zatra`io je ju~e od Vlade Srbije da hitno preispita pove}awa cena u ovoj godini i spre~i najavqena poskupqewa da ne bi do{lo do bunta naroda. „Za najavqena poskupqewa, kojima se daqe uru{ava ionako te`ak materijalni i socijalni polo`aj radnika, nema ekonomskog opravdawa ve} se `ele nadomestiti sve slabosti u poslovawu i negativni efekti prebaciti na gra|ane”, navodi se u saop{tewu Samostalnog sindikata.

Taj sindikat je podsetio na to da je pre mesec dana uputio pismo

to je i sigurno da }e od 1. aprila struja biti skupqa, a jo{ ranije je najavqivano da }e, s krajem grejne sezone, biti skupqi i gas. Pove}awe cene posle grejne sezone, kada potro{wa znatno opada, doprinosi da se ono mawe oseti. Ra-

Ne treba zaboraviti da je, neposredno pred po~etak grejne sezone, u gotovo svim gradovima u Srbiji, oko 30 posto poskupelo grejawe, a skupqe su i druge komunalne usluge. I dok se plate, bez obzira na to da li se zara|uju u javnom ili pri-

Hra na }e nas do tu }i

premijeru Srbije Mir ku Cvet ko vi }u i upozorio na posledice odbijawa Vlade da pove}a minimalne zarade u privredi. „Upu}ujemo posledwi apel nadle`nima da ozbiqno shvate alarmantan materijalni i socijalni polo`aj na{ih gra|ana ~ije strpqewe ima granice, i {to }e, ako ne ranije, videti na narednim izborima”, ukazao je Saveza samostalnih sindikata Srbije.

O tome kako cene napreduju ekonomista dr Si ni {a Osto ji}

ka`e da inflacija prvih meseci ove godine konstantno raste. Januar smo zavr{ili sa stopom od 1,4 posto, {to daje rast cena na me|ugodi{wem nivou od 11,2 posto.

Treba podsetiti na to da su, posle januarskog cenovnog udara, kada su poskupeli mnogi proizvodi – gorivo, kafa, hleb, ~okolada, slatki{i, cigarete, alkoholna pi}a, poqoprivredni proizvodi, mleko, {e}er, hemija... nova poskupqewa ve} najavqena. Pozna-

– Nemamo drugu metodologiju, osim ove, za izra~unavawe indeksa potro{a~kih cena, ali treba voditi ra~una o tome {ta uti~e na standard gra|ana kao krajwih potro{a~a – upozorava ekonomista Dra go van Mi li }e vi}. – Sigurno ne cene repromaterijala jer to poga|a industriju. Gotovi proizvodi su oni koji poga|aju standard neposredno, hrana na prvom mestu, komunalije, ode}a, obu}a... Mnogo racionalnije i realnije je da se daje prikaz kretawa inflacije prema segmentima potro{we. ~uni }e, istina, biti mawi, i pored pove}awa cene, ali }e i potro{wa biti mawa, a grejati se vaqa i naredne grejne sezone. Od po~etka narednog meseca poskupe}e i ugaq, a s obzirom na situaciju u Africi i sve skupqu naftu, gotovo je izvesno da }e i gorivo biti skupqe.

vatnom sektoru, uve}avaju za svega nekoliko procenata ili ostaju iste, a sli~no je i s penzijama, pove}awa cena, ~ak i onih koje su pod ingerencijom dr`ave, imaju dvocifreni procenat i zato ne treba biti ekonomski stru~wak pa zakqu~iti da }e `ivotni standard gra|ana Srbije padati sve ni`e.

O lavini cena prekju~e je govorio i guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki}, koji je potvrdio da }e inflacija u Srbiji najve}i nivo dosti}i slede}eg meseca i posle toga po~eti postepeno da pada. [o{ki} je objasnio da }e me|ugodi{wa inflacija po~eti da pada u onim mesecima u kojima smo u pro{loj godini imali visoku inflaciju, kao {to su jun, jul i avgust. Nagla{avaju}i da je cenovna stabilnost osnov privrednog oporavka u visokoevroiziranoj privredi kakava je srpska, on je najavio da }e NBS, zbog toga, u narednom periodu koristiti sve raspolo`ive instrumente da se obezbedi cenovna stabilnost. [o{ki} je ukazao na to da }e glavni izazovi za ostvarivawe ciqane inflacije biti inflaciona o~ekivawa, rast cena pod kontrolom dr`ave, kao i izazovi iz me|unarodnog okru`ewa, poput rasta cena energenata i hrane.

S. Glu {~e vi}

Izlo`be u domovima penzionera

Predavawe za `ene

Pro daj ne iz lo `be ru~ nih ra do va ko ri sni ka do mo va pen zi o ne ra Ge ron to lo {kog cen tra bi }e otvo re ne od da nas do po ne deq ka. U Do mu na Li ma nu otva ra we je da nas u 10 ~a so va, u do mu na No vom na se qu su tra isto vre me, a u po ne de qak iz lo `ba }e mo }i da se vi di u do mu pen zi o ne ra u Fu to gu od 10 sa ti.

A. V.

Pre d a v a w e na m e w e n o `e nama, ko je se or ga ni zu je po vo dom 8. mar ta, odr `a }e se ve ~eras u u 18 ~a so va u ve li koj sa l i GO SPS, Uli c a Va s e Sta ji }a 6/ IV. Pre da va ~i su dr Pe tar Dra ~a i pro fe sor dr Mi lan Bre be ri na, a gost je ured nik „Dru {tva Voj vo di ne za bor bu pro tiv ra ka” Du {an Ra du lovi}.

N. R.

Delovi grada ve~eras bez telefona

O dijabetesu Pre d a v a w e na te m u „[e } er n a bo l est i fi zi~ k a ak t iv n ost” bi } e odr `a no da nas u 16.30 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di j a b e t es Do m a zdra v qa na Li ma nu, Bu le var ca ra La zar 75. Te le fon za in for ma ci je je 4879 - 833.

I. D.

Zbog pla ni ra nih ra do va po jedi n i de l o v i gra d a ve ~ e r as od 22 sa ta do 6 sa ti su tra dan ne }e ima ti te le ko mu ni ka ci o nu mre`u.

Pre k id li n i j a ob u h va t i } e cen tar gra da, Sa laj ku, Petro vara d in kao i Fu t og i Ve ternik.

N. R.

Novosadska ~etvrtak3.mart2011.

Pe tro va ra din: od 9 do 11 sa ti uli ce [e no i na 1 i Pre ra do vi}e va 11. Ka}: od 9 do 11 sa ti deo na se qa Ka} od ula za i do Uli ce Zdrav ka ^e la ra i od 8.30 do 11.30 [u ma dij ska od We go{e ve do bro ja 44; Sta ri Le din ci od 8 do 11.30 deo Uli ce Vuka Ka ra xi }a i Ho pov ska.

Su tra - No vi Sad: od 8.30 do 10 sa ti Uli ca Araw Ja no {a, Bule var ca ra La za ra od bro ja 108 do 124, Uli ca ca ra Du {a na od 65 do 79 i Mi {e Di mi tri je vi }a od bro ja 74 do 76: Srem ska Ka me ni ca od 9 do 10 sa ti deo Fru {ko gor skog pu ta od Mo {i ne vi le do lo va~ kog do ma i uli ce Srem ska i Za pad na; Sta ri Ledin ci: od 8.30 do 11.30 deo uli ce Vu ka Ka ra xi }a i Ho pov ska uli ca.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

De kla ra ci ja za iz vr ta we sto ma ka D

a li je siroma{tvo u pitawu, ali sude}i po tome kakvu hranu jedemo, ~ini se da su nam stomaci od betona. Koliko je brige za potro{a~a u velikim tr`nim lancima, ali i onim mawim du}anima, mo`e se zakqu~iti i po stawu deklaracija na robi. Sadr`aj ove, omiqene mete gazda `eqnih profita i nezainteresovanih poslovo|a, ~esto je predmet izmena i, ra~unarskim jezikom re~eno „apdejtovawa“. Naravno, ako hrana slabo ide, {to joj se ne bi produ`io rok trajawa: ionako je za kupca, a ne za jelo – mogu}i je moto trgovaca.

Iskqu~ewa struje

Ovakav stav ima pro|u u dr`avi gde je potro{a~ka kultura tek u za~etku i gde su potro{a~i nu`no zlo koje postoji kako bi trgovine opstale. To, {to je u pitawu falsikivovawe tako bezna~ajne ~iwenice kao {to je rok ispravnosti `ivotne namirnice, te{ko da mo`e koga da pogodi: utvrditi ko je odgovoran toliko je zamoran, besplodan i stresan postupak, da se obi~nom gra|aninu na samu pomisao prevrne stomak. Uostalom, da je samo hrana u pitawu, mogli bismo da se smatramo i sre}nima.

S. Krsti}

NEO ^E KI VA NA OPA SNOST VI SI S KRO VO VA I STRE HA

Vatrogasci „gasili” ledenice Ve li ke ko li ~i ne sne ga, na glo oto pqe nog pa za mr zlog, stvo ri le su po ten ci jal nu opa snost za No vo sa |a ne, ko ji ni ne zna ju }i ri zi ku ju pro la ze }i is pod za svo |e nih vi {e sprat -

- Po {to grad ska pred u ze }a ne ma ju po treb nu opre mu za ovaj po sao, an ga `o va li smo va tro ga sce sa kra nom ko ji ima do seg od 44 me tra. Kao {ef grad skog [ta ba za van red ne si tu a ci je

ni ca. Da je to pri li~ na opa snost, sve do ~i i ju ~e ra {wa ak ci ja no vo sad skih va tro ga sa ca, ko ji su po na lo gu ko mu nal ne po li ci je i pod nad zo rom gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a ski da li ve li ke i o{tre ko ma de le da sa stre ha na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na na su prot Du nav skog par ka.

ko or di ni {em sa rad wu ko mu nal nih i re pu bli kih slu `bi, te je ovo do bar pri mer ka ko to sve funk ci o ni {e – re kao je Pa vli ~i}.

Va tro ga sci su do sa da in ter ve n i s a l i na 15 me s ta, a komu nal na po li ci ja iz da je na lo ge za ukla wa we le de ni ca na osno vu pri ja va gra |a na. Na i-

OD JU ^E NA SPEN SU

„Telekom” u novom ruhu Re no vi ra na po slov ni ca „Te le ko ma Sr bi ja” otvo re na je ju ~e na Spen su, a u woj }e ko ri sni ci na jed nom me stu mo }i da se upo zna ju sa svim uslu ga ma po me nu tog pred u ze }a, u do me nu mo bil ne te le fo ni je, fik sne te le fo ni je, in ter ne ta i te le vi zi je. Isto vre me no }e mo }i i da prak ti~ no is pro ba ju ka ko funk ci o ni {e naj sa vre me ni ja teh no lo gi ja u obla sti te le ko -

mu ni ka ci ja i da ku pe ne ki od pa ke ta. Pr vi kli jen ti ko ji se pret pla te za post pejt pa ke te ve za ne za te le fo ni ju, br zi in ter net ili di gi tal nu te le vi zi ju vi so ke re zo lu ci je do bi }e na po klon po dve ula zni ce za me ~e ve pr vog ko la De vis ku pa iz me |u te ni skih re pre zen ta ci ja Sr bi je i In di je, ko ji se ovog vi ken da odr `a va ju upra vo na Spen su.

B. M.

U Ka}u predavawe o infarktu Pre da va we na te mu „Akut ni in farkt mi o kar da” bi }e odr `a no da nas u 17 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Ka}”, Uli ca ka qa Pe tra Pr vog 2. Ovim se na sta vqa pro je kat „Je dan `i vot jed no sr ce” ko je spro vo di Dom zdra vqa u sa rad wi s In sti tu tom za kar di o va sku lar ne bo le sti.

I. D.

Fo to. B. Lu ~i}

me, po pro pi si ma, uko li ko le de ni ca po vre di pro la zni ka, za to je od g o vo r an pred s ed n ik

skup {ti ne sta na ra ko ji bla go vre me no ni je ot klo nio opa snost.

S. K.

KAR NE VAL SKA PO VOR KA SU TRA U CEN TRU

V remeploV

[areni}e se vesela „Ma{karada”

Zbog tekstova zaglavio u zatvoru La z a Ko s ti} je bio ne ko li ko me se ci 1879. ot prav nik po slo va Srp skog po slan stva u Sankt Pe ter bur gu, a on da sme wen jer, u Be o gra du je usto li ~e na no va vla da ko joj Ko sti} ni je od g o v a r ao. A on, vaq d a u inat, 3. mar ta 1881. pri mio je dr ` a v qan s tvo Kne `e vi ne Sr bi je.

Usko r o je u Be o gra du po stao ured nik li s ta „Srp s ka ne z a v i snost” ko ji se od mah za me rio vla di. Zbog tek sto va o ne po dop {ti na ma vla da ra Mi la na Obre no vi }a, ko ji je u me |u vre me nu pro gla {en kra qem,

Sneg se ne predaje

La za Ko sti} je osu |en na ne koli ko me se ci za tvo ra, da bi ga ubr zo, kra jem 1882. ko le ge iza bra le za pr vog pred sed ni ka Srp s kog no v i n ar s kog dru {tva.

N. C.

Rad ni ci zim skih slu `bi i da qe se bo re sa sne gom, ko ji je u ju ~e pa dao u gra du. Pu ta ri i da qe po si pa ju so po uli ca ma, ka ko se one ne bi za le di le i ape lu ju na gra |a ne da vo ze pa `qi vo. Rad ni ci „^i sto }e” su od ra nih ju tar wih sa ti na no ga ma, kao i rad ni ci “Ze le ni la”.

Eki pe JKP „Put” su ju ~e jo{ u pre po dnev nim ~a so vi ma iza {le da ukla wa ju sneg s uli ca pr vog pri o ri te ta, re kla je port pa rol ka ovog pred u ze }a Je le na Sto i sa vqe vi}, is ti ~u }i da se pre ven tiv no tre ti ra ju sa o bra }aj ni ce na srem skoj stra ni. Auto bu si na grad skim i pri grad skim li ni ja ma ju ~e su zbog

ve ja vi ce po sle 15.30 ~a so va ka sni li od 15 mi nu ta do po la sa ta, sa op {te no je u Dis pe ~er skom ce tru Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a.

U grad skom pre vo zu za be le `no je ka {we we oko 15 mi nu ta, a u prigrad skom sa o bra }a ju pre ma Ka }u i Te me ri nu oko 20 mi nu ta.

Sa o bra }aj je ob u sta vqen za ^ar dak, Mo {i nu vi lu i Po pov cu.

Grad ski pre vo znik je sa o bra }ao za Le din ce sa mo do kr sta, a za Be o ~in se lo do auto bu ske sta ni ce. Ma gi straln put je bio o~i {}en, pa su auto bu si sti za li iz gra da do Su se ka , ^e re vi }a, Ba no {to ra i Su se ka. Q. Na. - I. D.

Ovo go di {wa „Ma {ka ra da” kar ne val ska po vor ka Mu ze ja Voj vo di ne, odr `a }e se su tra, a oku pqa we je za ka za no za 12 ~a so va na pla tou is pred Mu ze ja Voj vo di ne, Du nav ska 37. Ma ski ra ne u~e sni ke do ~e ka }e tra di ci o nal no po klad no po slu `e we-krof ne, a ka da se osla de, for mi ra }e po vor ku ko ju }e pred vo di ti mu zi~ ki sa stav „Sam ban sa„. Ma {ka re }e se kre ta ti cen tral nim grad skim uli ca ma - Du nav skom, Zmaj Jo vi nom, Kra qa Alek san dra i Uli com Mo de ne do No vo sad skog tu ri sti~ kog in for ma tiv nog cen tra, is pred ko ga }e bi ti po sta vqe na bi na na ko joj }e se na sta vi ti mu zi~ ki pro gram i do de li ti na gra de za naj u spe {ni je ma ske.

- Ovo je {e sna e sti put ka ko or ga ni zu je mo „Ma {ka ra du” i na da mo se da }e se is pred Mu ze ja, kao i pret hod nih go di na, sa sta ti naj -

ma {to vi ti ji No vo sa |a ni, ali i go sti iz dru gih me sta i da }e mo u ve se loj kar ne val skoj at mos fe ri pro {e ta ti grad skim uli ca ma ka `e vi {i ku stos i et no log Mu ze ja Voj vo di ne Ta tja na Bu gar ski.

U mu zi~ kom pro gra mu is pred TONS-a na stu pi }e mla di no vo sad ski rok ben do vi ko je su ofor mi li |a ci osnov nih {ko la „Hir”, „No rules„ i „Mun go si” iz O[ „Jo van Po po vi}” i „The manipulation„ iz O[ „\or |e Na to {e vi}”. To kom pro gra ma }e na osno vu od lu ke stru~ nog `i ri ja bi ti po de qe ne vred ne na gra de naj u spe li jim ma ska ma. Ta ko }e oni ko ji su se po tru di li u iz ra di ma ski bi ti na gra |e ni pu to va wem za dve oso be u Prag, pro du `e nim spa vi ken dom u ho te lu „Ter mal„ u Vrd ni ku, kom pju ter skom opre mom, iz le tom u ba wu Mo ra ha lom u Se ge di nu kao i dru gim vred nim na gra da ma.

J. Z.

ZBOG LO [EG VRE ME NA

Odla`e se „Kameni~ko prole}e” Ma ni fe sta ci ja „Ka me ni~ ko pro le }e”, ko ja je bi la pred vi |e na za 6. i 7. mart, od la `e se do daq weg zbog lo {eg vre me na. Ka ko su re kli or ga ni za to ri, udru `e we „Fru {ko gor ski bi se ri”, po ova kvom vre me nu iz la ga ~i ne mo gu pre zen tva ti svo ju ro bu, a ne mo `e se ure di ti i oki ti ti cen tar Srem ske Ka me ni ce. Na ja vqe no je da }e sve bi ti po me re no za sre di nu mar ta o ~e mu }e i u~e sni ci i oni ko ji `e le da po se te ovaj do ga |aj bi ti bla go vrem no oba ve {te ni. U~e sni ci mo gu sve do dat ne in for ma ci je da do bi ju na bro je ve 062/ 320 892 i 063/ 755 83 60.

A. J.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak3.mart2011.

c m y

8

dnevnik

„NEOBUS” ZAVR[IO DEO NARUYBINE ZA BEOGRA\ANE

„Lasti” sti`e pet autobusa Novosadska fabrika autobusa „Neobus” isporu~i}e danas pet solo poluniskih autobusa za gradski prevoz za beogradsku „Lastu”. Rukovodilac prodaje u fabrici Osto ja Si me ti} ka`e da za ovog poslovnog partnera „Neobus”treba da urade jo{ 15 istih autobusa do kraja aprila,

a vrednost autobusa je oko 2,5 miliona evra. Autobusi su ra|eni na {asijama Volvoa {to je prvi put do sada u poslovnim kontaktima „Laste”i Novosa|ana.

- Radili smo i ranije za wih, a ova saradwa je test za budu}e poslove, jer predugovaramo proiz-

vodwu jo{ 40 istih autobusa za druge prevoznike u Beogradu rekao je Simeti}.

Pre ma we go vim re ~i ma „Neobus” ima ugovorene poslove za proizvodwu 70 autobusa za na{e tr`i{e. Simeti} ujedno skre}e pa`wu da ti autobusi nisu ugovarani samo ove go-

dine, ve} da ima naruxbine i iz 2010.

- Za sada radimo samo za doma}e tr`i{te, ali imamo kontakata i sa stranim prevoznicima - naveo je Simeti}, nagla{avaju}i da je o tim kontakima jo{ rano govoriti.

Z. Deli}

LOPOVI I RU[ITEQI NISU PROBIRQIVI Foto: S. [u{wevi}

NA KEJU

Opet plo~a ukradena Taman kada je Novi Sad po~eo intenzivnije da di`e spomenike, ponovna prekju~era{wa kra|a spomen plo~e sa spomenika `rtvama racije na Keju podsetila nas je na ovaj sve ve}i problem. I pored postavqenih kamera, sve {to je bronzano, bakreno, aluminijumsko, te{ko da mo`e da opstane u ovom gradu.

Lanac prodaje svima je jasan, ~ak su i neke od ukradenih plo~a, kao ona sa Marice srpske, prona|ene na okolnim otpadima.

Plo~e, biste, {ahtovi, re{etke slivnici, znakovi, strujni i tekleomunikacioni kablovi, {ine, sve je to vru}a roba koju otpadi otkupquju, a ne bi smeli.

A. V.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Kratka istorija Novog Sada” na poklon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est nedeqa da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe prvi jave, dobi}e besplatan primerak kwige “Kratka istorija Novog Sada” autora \or |a M. Sr bu lo vi }a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. U kwizi je opisano zna~ewe grba Novog Sada kao i kad je naziv grada prvi put upotrebqen: „U gorwem delu grba grada, koji je tako|e dobijen, nalazi se Nojeva golubica sa gran~icom u kljunu.

Prema heraldi~kim tuma~ewima, ako ova golubica u kqunu dr`i samo jedan list, to ozna~ava kraj potopa, a ako dr`i gran~icu, kao {to je to slu~aj na grbu Novog Sada, onda je re~ o vremenu posle Nojevog „dogovora” sa Bogom - kada Noje dobije obe}awe da potopa i pomora qudi vi{e ne}e biti, pa po~iwe da

se bavi ratarstvom, u ovom slu~aju vinogradarstvom. To zna~i - trajnost, smirewe, mir.

Naziv na srpskom jeziku nije dat zbog samo jednog razloga - za sve vreme postojawa Habzbur{ke monarhije, Srbi nisu bili priznati kao konstitutivni narod, te stoga nisu ni imali pravo na slu`benu korespodenciju na svom jeziku. Naziv grada na srpskom jeziku prvi put je upotrebqen prilikom instauracije Magistrata, 15. marta. 1748. godine, a najstariji pisani trag re~i „Novi Sad„ na srpskom jeziku na nekom objektu u gradu datira iz 1749. godine, i nalazi se na nadgrobniku Jovana Radoni}a na severnoj fasadi Nikolajevske crkve.”

A. J.

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU KWIGE

„Posledwe qubavno pismo” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Posledwe qubavno pismo“ Xo xa Mo je sa, u izdawu „Alnarija“.

Re~ izdava~a: Novinarka Eli istra`uje gra|u za reporta`u i sumwa da }e me|u starim ~lancima prona}i bilo {ta interesantno. Me|utim, otkri}e jedno pismo iz 1960. godine u kom mu{karac tra`i od voqene da napusti mu`a, te }e se na}i usred intrigantne qubavne veze iz pro{losti, koja je neminov-

no podse}a na sopstvene qubavne probleme. Godine 1960, Xenifer se budi u bolnici nakon saobra}ajne nesre}e i ne mo`e ni~ega da se seti mu`a, prijateqa, kao ni sopstvenog `ivota.

Me|utim, kada se bude vratila ku}i, prona}i }e skriveno pismo i po~eti da se prise}a qubavnika zarad kog je bila voqna da sve stavi na kocku. Eline i Xeniferine pri~e o strasti, prequbi i gubitku isprepletene su u ovom duboko dirqivom romanu koji nikoga ne}e ostaviti ravnodu{nim.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

Aleksandra Radovi} peva u SNP Peva~ica Alek san dra Ra do vi} odr`a}e koncert 6. marta u Srpskom narodnom pozori{tu. Na koncertu koji }e trajati dva sata nastupi}e i go{}a iznena|ewa. Peva~ica poru~uje da na svoje nastupe kao goste uvek poziva mlade qude koji tek treba da se afirmi{u. Ovo je koncert u nizu koji su organizovani kao najava za jesewu turneju. Karte su u prodaji na blagajni pozori{ta po cenama od 1.200, 1.600 i 1.800 dinara.

N. R. - T. L.

Na meti slivnici, klupe, semafori Iako je Novi Sad dobrim delom pokriven sigurnosnim kamerama, polomqeni saobra}ajni znaci, klupe, uni{tene kante za sme}e i kontejneri, rasturena de~ja igrali{ta, {ahtovi bez poklopaca, kra|a slova na nadgrobnim spomenicima, postala je uobi~ajena slika grada. Da vandalima ni{ta nije sveto, govori i ~iwenica da su pre dve dva dana lopovi ukrali plo~e s imenima kod spomenika `rtava racije na Keju. Zbog, ispada pojedinaca godi{we se iz xepa sugra|anima izbije i do milion evra.

U gradu se godi{we ukrade ili o{teti oko 500 slivni~kih re{etki, tako|e ukrade se oko 150 poklopaca sa {ahtova i slivnika. A tro{kovi zamene poklopaca mere se desetimana miliona dinara. De~ja igrali{ta su, tako|e, ~esto meta vandala, a redovno se uni{tavaju i saobra}ajna signalizacija i semafori. [tetu trpe i preduze}a „Zelenilo” i „^isto}a”, ali ne zbog kra|e nego zbog uni{tavawa imovine.

- Vandalizam je svakodnevna pojava u Novom Sadu, a najvidqiviji je u gradskim

parkovima. Posledwi primer su rasturene korpe za otpatke u Limanskom parku.

Svojevremeno je u Dunavskom parku uni{ten ure|aj za be`i~nu internet konekciju, klupe su polomqene i pobacane u jezero, o{te}ena je saletla, pa je ~ak po-

vre|ena i jedna labudica. U Kameni~kom parku su se~ena stabla bagrema, a protiv po~inioca smo podneli prijave, pri ~emu je kazna za jedno pose~eno stablo 500.000 di nara - on ja{wava portparol u „Zelenilu” Ivan No `i ni}.

U Limanskom parku uni{tene su neke topole, a kra|e i uni{tavawe cve}a, kao i lomqewe cvetnih gredica je postalo normalna stvar. U „^isto}i“ navode da nesavesni sugra|ani dnevno uni{te pet do sedam kanti za otpatke.

Majstori u ovom preduze}u su se izve{tili, pa relativno brzo poprave korpe jer su uglavnom od metala. Me|utim, svake godine moraju da kupe desetine novih. De{ava se, tako|e, da gra|ani pale kontejnere - ka`e {ef marketing slu`be Mi li ca Vla i sa vqe vi}.

Kra|e na grobqima su u~estale, a grobna mesta se skrnave, jer sa wih ukradu kandila, cve}e, sve}e, slova, pa ~ak i klupe. Na meti lopova naj~e{}e su bakarne i mesingane posude u kojima se dr`e sve}e.

Q. Nato{evi}

Spektakl „Troja” na Spensu U Velikoj dvorani Spensa 10. marta u 20 sati odr`a}e se ~uvena predstava „Troja”. Izve{}e je jedna od tri najve}e svetske plesne trupe ’’Vatra Anadolije“. Pod kreativnim vo|stvom Mu sta fe Er do ga na, 80 igra~a, peva~a i muzi~ara nastupi}e na impozantnoj pozornici, uz specijalne svetlosne efekte i za-

divquju}u scenografiju. Ulaznice, po ceni od 2.000 do 2.800 dinara, mogu se kupiti na blagajni Spensa i u Gig stixu (Pariski magazin) kao i putem online prodaje na www.gig stix.com.

Ovaj legendarni Homerov ep o qubavi i ratu predstavqa zadivquju}i spoj modernog plesa, klasi~nog baleta, dervi{kih

obreda i zanosnih ritmova trbu{nog plesa. Za spektakl je potro{eno 12.000 metara i 450 vrsta razli~itih tkanina za izradu kostima, 2.000 metara ru~no oslikanog {ifona, 300 pari specijalno dizajniranih cipela, 600 zlatnika kori{}enih za izradu fesa, dve i po tone je te`ina svih kostima. Izvo|a~i

urade 241 korak u minuti (najbr`i ples po Ginisovoj kwizi rekorda). Jednu predstavu tokom ve~eri pogledalo je 400.000 posetilaca, dok je 20 miliona qudi do sada videlo ovaj spektakl.

Glumci su do sada proveli 7.200 sati na probama plesnih ta~aka i peva~kih numera.

Q. Na.

NAGRADE ZA FINALISTE MANIFESTACIJE „DANI OPTIMIZMA”

Poruke nade, radosti i vere Umesto jednog pobednika manifestacije “«Dani optimizma»” u Novom Sadu, koju je pokrenula novosadska agencija R « alf marketing», na dodeli nagrada u odbojka{kom klubu N « IS Vojvodina, svih 17 u~esnika-finalista bili pobednici i nagra|eni. Poruku koja je dobila najvi{e simpatija, kako od Novosa|ana, tako i od `irija, sastavila je sredwo{kolka Ma ri na Gr bi}. Ona je napisala “Optimizam je kada veruje{ da }e{ roditeqima osvojiti spa vikend za dvoje, a tebi ostane prazna gajba”. I `eqa joj se ispunila, te }e Marina zaista dobiti praznu gajbu, odnosno spa vikend za roditeqe.

Jednu od dodatno obezbe|enih nagrada, dobio je Mi li ja Drag ni}, autor poruke “Optimizam je kada se vozi{ gradskim sa osmehom”, koji }e od GSP-a dobiti

godi{wu kartu za vo`wu gradskim prevozom, dok je Alek san dra Mo mi}, studentkiwa, svoj optimizam usmerila na ispite,

pa wena poruka glasi: “Optimizam je kada padne{ na ispitu, ali se raduje{ pri samoj pomisli da postoji jo{ jedan ispitni rok”.

Za pomenutu autorku Ralf marketing je obezbedio vau~er za kurs “Savr{eno pam}ewe”, da joj se ne desi vi{e da padne na ispitu. Za Ma ri ja nu Mi haj lov, koja ka`e “Optimizam je kada ti sve la|e potonu, a ti i daqe ima{ `equ da zapliva{”, Spens je obezbedio godi{wu kartu za bazen, da Marijana plivawem odr`i zdrav i vedar duh.

Drugi deo dodela nagrada bi}e odr`an na utakmici NIS Vojvodina – Ribnica danas od 18 sati u Maloj sali Spensa u pauzi izme|u setova.

Pored toga, OK “NIS Vojvodina” obezbedi}e za svih 17 finalista “Dana optimizma” posebno mesto na utakmici. Ideja okupqawa na utakmici jeste dru`ewe, upoznavawa i zabava me|u pobednicima “Dana optimizma”.

A. V.

USKORO NA GRADSKOJ DEPONIJI

Za otpad jo{ jedno postrojewe Iako je novo postrojewe za sekundarnu separaciju otpada koje se nalazi u hali Gradske deponije sme}a trebalo da proradi ovih dana do toga nije do{lo zbog veoma lo{eg i hladnog vremena. Ipak, majstori ne odustaju, te su stalno u hali kako bi postrojewe bilo {to pre pu{teno u rad. Grad je pro{le godine za ovu investiciju izdvojio 54 miliona dinara, a preduze}e „Tehniks” je izvo|a~ radova.

Postrojewe je sli~no onom {to je izgra|eno 2002. godine, ali je savremenije i ve}e.

Wegove prednosti su u tome {to }e se mehani~ku, na po~etku procesa izdvajati organski otpad koji ne mo`e ponovo da se koristi, od ambala`nog otpada koji }e ulaziti u sortirnicu - ka`u u „^isto}i” U sortirnici }e se razdvajati korisne sirovine, poput papira, kartona, najlona, pla-

stike, metala i pet ambala`e. U postrojewu }e mo}i da se istretira 20 tona otpada na sat, a u svakoj smeni radi}e po 28 radnika i to iskqu~ivo na izdvajawu korinih sirovina. Bi}e postignuti i veliki ekolo{ki i ekonomski efekti. Na deponiju dnevno stigne 360 do 400 tona komunalnog otpada iz doma}instava, a u ve}ini slu~ajeva on se mo`e korisno iskoristiti umesto da se odla`e na deponiju, pa sve ovo mo`e da donese i zaradu gradu.

Iz ovog preduze}a su najavili da ubrzo po~iwe izgradwa jo{ jednog ovakvog postrojewa na deponiji, dok }e krajam maja, ili po~etkom juna po~eti izgradwa hale i postrojewa za separaciju u Futogu, a nakon toga kre}e se s izgradwom postrojewa za animalni otpad.

Q. Na.

NA LICITACIJI U BEOGRADU

Ma ti je vi} ku pio „No vo trans” In du stri ja me sa „Ma ti je vi}” ku pi la je za oko 158,7 mi li o na di na ra, ce lo kup nu imo vi nu AD„No vo tran sa„ u ste ~a ju, plac na Ki sa~ kom pu tu 1, gde je bi lo se di {te ovog pred u ze }a od oko 2, 7 hek ta ra, par ce lu na Saj lo vu ve li ~i ne oko 2,6 hek ta ra i stan od 65 kva dra ta na No vom na se qu.

Vla snik In du stri je me sa Pe tar Ma ti je vi} bio je je di ni ku pac na li ci ta ci ji upri li ~e noj u Agen ci ji za pri va ti za ci ju u Be -

o gra du. Za pet da na od li ci ta ca je on bi tre ba lo da pot pi {e ugo vor s Agen ci jom za pri va ti za ci ju, a tri da na po le to ga da upla ti no vac. Uo~i pro da je Ma ti je vi} je po lo `io de po zit od oko 63,4 mi li o na di na ra.

Ka kvi su Ma ti je vi }e vi po slov ni pla no vi u ve zi s ovom ku po vi nom ju ~e ni smo mo gli da sa zna mo u se di {tu we go ve kom pa ni je, a re ~e no nam je da se ja vi mo da nas.

Z. Deli}

~etvrtak3.mart2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Za dru ga na ko rak od ste ~a ja Otvo ren je ste ~aj ni po stu pak u Ze mqo rad ni~ koj za dru zi u Srem skim Kar lov ci ma. Pred log za po kre ta we po stup ka pod ne lo je pred u- ze }e „Pro duk ti va” iz No vog Sa da 13. de cem bra pro {le go di ne, a ju ~e je ste ~aj ni uprav nik iz za dru ge uzeo do ku men ta ci ju o po slo va wu.

Na ro ~i {tu odr `a nom 21. fe bru a ra, za ka za nom zbog utvr |i va wa raz lo ga za uvo |e we ste ~a ja, Za dru ga je tra `i la da se ob u sta vi po stu pak bez od la ga wa na vo de }i kao raz log to {to joj je „Pro duk ti va„ je di ni po ve ri lac. Ma |u tim, sud je utvr dio da su is pu we ni svi uslo vi za otva ra we po stup ka, a da je za da tak ste ~aj nog uprav ni ka da do ka `e da li za dru ga du gu je sa mo po me nu tom pred u ze }u. Sle de }e ro ~i {te za ka za no je za 21. mart.

Z. Ml.

NEBOJ[A JOVANOVI] – PRVI SRBIN KOJI LETI U SVEMIR

Za svi ra }e tam bu ri ca i u va si o ni Pr vi Sr bin ko ji }e pu to va ti u sve mir Ne boj {a Jo va no vi} po ku {a }e da sa so bom u sve mir po ne se i al bu me du go go di {weg pri ja te qa kan ta u to ra To do ra Ma le ti na, ak tu el nog dvo stru kog po bed ni ka fe sti va la „Zlat na tam bu ri ca”.

Ka ko ka `e, na taj na ~in }e sim bo li~ no spo ji ti rav ni cu sa

ko ja or ga ni zu je le to ve u sve mir - „Vir xin Ga lak tik” u Lon do nu. Ta da sam pla tio avans od 20.000 do la ra, a pu na ce na le ta je 200.000 do la ra.

Ni kad se ni sam sa tim qu di ma sreo u`i vo, ko mu ni ci ra mo, za sa da, sa mo pre ko te le fo na i elek tron ske po {te, a ove go di ne bi tre ba lo da se oku pi mo

kom pa ni je ko je `e le da mu bu du spon zo ri, no jo{ ni je utvr dio sa kim }e ostva ri ti sa rad wu.

- Let tra je dva i po sa ta, a u bes te `in skom sta wu se bo ra vi se dam mi nu ta. U le te li cu ne mo gu da se uno se bi lo ka ka vi li~ ni pred me ti, sve }e oni sni ma ti, da kle ne ma fo to a pa ra ta, ni ti dru ge teh ni ke.

Pred vi |e na su spe ci jal na ode la ko ja su pre ne ko li ko da na pred sta vqe na na saj tu kom pa ni je kao i ce lo ku pan iz gled sa me le te li ce - do da je Jo va no vi}.

Kom pa ni ja „Vir xin Ga lak tik” ve} je iz vo di la prob ne le to ve ko ji ma su ko man do va li pen zi o- ni sa ni pi lo ti NA SA-e a u ko je ni su bi li ukqu ~e ni „ko mer ci jal ni” put ni ci. Di rek tor kom pa ni je Ri ~ard Bren son tre ba lo bi da usko ro sed ne u le te li cu za jed no sa svo jom fa mi li jom i pre le ti da tu uda qe Ne boj {a Jo va no vi} i To dor Ma le tin Fo to: S. [u {we vi} nost, ka ko bi do ka sve mi rom i pro mo vi sa ti voj vo u Bu dim pe {ti - ka `e Jo va no - zao da je bez bed nost na naj vi |an sku mu zi ku i iz van gra ni ca vi}. {em ni vou. pla ne te Ze mqe. Ta ko su wih Po we go vim re ~i ma, za put - Le te li ca ima {est me sta dvo ji ca ju ~e pred sta vi li no vu se pri ja vi lo pre ko 80 hi qa da za put ni ke i dva me sta za pi lo za jed ni~ ku ide ju, ko ja bi tre ba qu di, a le to vi }e po ~e ti ve} ta i ko pi lo ta. Put ni ci ne }e lo da se ostva ri na pu to va wu ove je se ni. Usled ve li kog in - pro la zi ti kroz te sti ra wa sve za ka za nom za ok to bar 2012. go te re so va wa po sto je in di ci je do sa mog le ta. Da kle, ne po di ne. da }e se ce na spu sti ti na 130 sred no pred po le ta we }e se ra - Za let sam se pri ja vio u ok hi qa da do la ra. Sa dru ge stra di ti psi ho lo {ki i te sto vi to bru 2009. go di ne kom pa ni ji ne, Jo va no vi }u su se ja vi le i fi zi~ ke sna ge i iz dr `qi vo -

sti. Jo{ uvek ne znam po kom prin ci pu }e se kom bi no va ti put ni ci, a znam da se iz Sr bi je do sa da ni ko sem me ne ni je pri ja vio, a po dvo je pri ja vqe nih ima iz Hr vat ske i iz Slo ve ni je - do da je on.

S ob zi rom na za bra nu uno {e wa li~ nih pred me ta, po sta vqa se pi ta we na ko ji na ~in }e pro mo vi sa ti mu zi ku To do ra Ma le ti na ko ji spre ma no vu pe smu za ovo go di {wi fe sti val „Zlat na tam bu ri ca” - „Kad se ne bo sa rav ni com spa ja”.

- Mi slim da sam li~ no od go vo ran za na sta nak tur bo fol ka i ovom pri li kom bih da se iz vi nim. Na i me, pre vi {e od dva de set go di na sam u Su bo ti ci svi rao sa ben dom „Fo to mo del” i iz {a le sam po ~eo da pe vam na rod wa ke, iako je to bi lo pot pu no su prot no mu zi ci ko ju smo svi ra li. Od ta da se toj mu zi~ koj po {a sti ne mo `e sta ti na kraj. Ja sam od lu ~io da se vra tim ko re ni ma i da opet pe vam uz tam bu ri ce jer sma tram da je do bro sve {to je ute me qe no u ko re ni ma i tra di ci ji.

Uko li ko Ne boj {a ne bu de mo gao da une se mu zi ~i ple jer, smi sli }e mo ne {to dru go, bar ne ki bex da sta vi na se be ili da ob u ~e ma ji cu na ko joj }e sta ja ti na slov ne ke mo je pe sme ob ja {wa va Ma le tin ko ji `e li da se i pe sma ko ju je na pra vio za vre me bom bar do va wa „Mir na pla ne ta” na ne ki na ~in pu sti u sve mi ru i ta ko po {a qe svo je vr sna po ru ka mi ra ce lo kup nom ~o ve ~an stvu.

J. Zdjelarevi}

PODUHVAT TROJICE MLADI]A ZA SVAKU POHVALU

No vi Sad na glo bal noj ma pi u tri di men zi je Za hva qu ju }i vo lon ter skom du hu i `e qi da No vi Sad po no sno sta ne ra me uz ra me s evrop skim me tro po la ma, dvo ji ca No vo sa |a na Ni ko la Bi li} i Ni ko la Ro ga no vi} i Fe renc Ko va~ iz Ru men ke, pro jek to va li su 3D pre zen ta ci ju No vog Sa da, na jed nom od naj po pu lar ni jih ser vi sa na in ter ne tu Google Earth. Ka da se uve }a ma pa No vog Sa da, po ten ci jal ni tu ri sti ili slu ~aj ni sur fe ri mo gu da vi de ka ko iz gle da No vi Sad i ne ke od naj zna ~aj ni jih gra |e vi na, ko je su ver no di gi tal no mo de li ra ne, u tri di men zi je.

- In spi ri sa la me 3D pre zen ta ci ja Be o gra da @eq ka Zdrav ko vi }a i ka da sam pri me tio ka ko se Be o grad znat no raz vi ja, po `e leo sam da i ja, na taj na ~in, po ku {am da pred sta vim na{ grad - is pri ~ao je stu dent tu ri zma na PMF-u Ni ko la Bi li} ko ji je po ~ev {i od sa mo ne ko li ko zgra da, vi dev {i da mu to po la zi za ru kom, uz po mo} dvo ji ce dru ga ra, ura dio do sa da ~ak 400 obje ka ta, ko ji su odo bre ni od stra ne Googla.

Iako na ovom pro jek tu ra de ve} ne ko li ko me se ci vo lon ter ski, vo qa ne iz o sta je.

- Ne }e mo tu sta ti, u pla nu nam je un se mo kam pus, po slov ne zgra de na Bu le va ru, blo ko ve No vog na se qa i na rav no, {to je i naj bit ni je, sam cen tar gra da, za {ta }e nam bi ti po treb no do dat nih ne ko li ko me se ci - ka `e Ni ko la, do da ju }i da str pqe we

vre di, ka ko bi No vi Sad do ve li u rang s mno go ve }im i po zna ti jim gra do vi ma, po put Pra ga i Bu dim pe {te.

Ovo je do kaz ka ko obi ~an gra |a nin mo `e da po stig ne mno go u `e qi da se we gov grad na |e kao deo glo bal ne ma pe, a po sao ni je ni ma lo jed no sta van.

- Pr vo je po treb no da ima te pro gram „Google Earth”, kao i

„Google Sketch Up”, za tim fo to {op, do b ar fo to apa rat ka ko bi se fo to gra fi sa la sva ka zgra da, ma lo do bre vo qe i mo `e da se kre ne u iz ra du - ka `e skrom no Ni ko la.

Spa ja ju }i re al no s vir tu el n im, pred s ta vqa j u sve pred no sti No vog Sa da i omo gu }a va ju tu ri sti ma da se lak {e upo zna ju s grad skim lo ka ci ja ma na „Google Earth” - u, ko ji dnev no po se ti vi {e od 350 mi li o na qu di. Ipak, uz po dr {ku ra do vi bi i{li br `e i jed no stav ni je, kao {to je slu ~aj s Be o gra dom.

- Grad se jo{ uvek ni je ogla sio, a stu pi }e mo u kon takt s Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom u na di da }e nam oni po mo } i ma k ar u onom pro mo tiv nom de lu, a naj vi {e bi nam zna ~i lo ka da bi se ja vi li in ve sti to ri ili ugo sti te qi ko ji `e le da se wi hov obje kat na |e na na {oj li sti ka `e Ni ko la do da ju }i da im je neo p hod na i po mo} pri iz ra di saj ta ko ji tre ba da pra ti wi hov pro je kat.

I. Dragi}

Za {tit na mre `a Ta nuryi}e voj pa la ti Rad ni ci JKP „Stan” ju ~e su ra di li oko Ta nur xi }e ve pa la te. Za ne ko li ko da na tre ba da po sta ve oko hi qa du kva dra ta za {tit ne mre `e na nad stre {ni ci. Po sao se ra di na osno vu ugo vo ra sa skup {ti nom sta na ra. Wih je na ovu in ve sti ci ju pri mo ra la gra |e vin ska in spek ci ja, jer je fa sa da ot pa da la.

Z. D.

OD 15. MARTA U RESTORANU „ZAK”

Obu ka so me li je ra Udru `e we so me li je ra Voj vo di ne (vin ski stju ar ti) or ga ni zu je od 15. mar ta obu ku za so me li je re, a pr vi sa sta nak po la zni ka bi }e tog da na u 11 sa ti u re sto ra nu „Zak” u [a fa ri ko voj uli ci. Obu ka tra je dva i po me se ca, od no sno 80 {kol skih ~a so va po de qe nih u 20 pre da va wa po tri sa ta. Sa stav ni deo obu ke su i tri po se te vin skim re gi o ni ma.

Pro gram sa dr `i te me iz isto ri je vi na, osno ve vi ti kul tu re, osno ve teh no lo gi je pro iz vod we vi na, sen zo ri ke i de gu sta ci je, re -

gi o na Sta rog i No vog sve ta, pra vil nog ser vi sa ba ra i bar skog po slo va wa i per so na li ti pro gra ma.

Na kra ju obu ke po la zni ci po la `u test ko ji se sa sto ji iz te o rij skog i prak ti~ nog de la (de gu sta ci ja vi na na sle po).

Za do dat ne in for ma ci je i pri ja vu tre ba po zva ti bro je ve te le fo na 063/730 26 85 (Gor da na Pav ko vi}) i 063/144 43 55 (Igor Lu ko vi}). Pri ja vqi va we je mo gu }e i pu tem imej la: vojvodina.sommelier@gmail.com.

Z. Ml.

Film sko ve ~e za Mi ku An ti }a Pro jek ci ja do ku me tar nog fil ma „Pla va zve zda” re `i se ra Pe tra La ti no vi }a odr `a }e se su tra u 19 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Film sko ve ~e or ga ni zo va no je znak se }a wa na pe sni ka Mi ro sla va-Mi ku An ti }a. Do ma }in ve ~e ri bi }e Ili ja Ba {i}.

A. J.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak3.mart2011.

DNEVNIK

c m y

10

РЕАКЦИЈА ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНЕ НА СВЕ УЧЕСТАЛИЈЕ КРАЂЕ У БЕЧЕЈУ

Уз поштовање процедуре, бесплатно отклањање штете? БЕЧЕЈ: Имајући у виду све учесталије крађе кућних прикључака у Бечеју и незадовољство купаца електричне енергије због нереаговања диспечерског центра Електровојводине у Бечеју, обратили смо се Одељењу за односе с јавношћу Електровојводине у Новом Саду и добили одговоре, односно реакције на новонастали „случај Бечеј“. „Крађе кућних прикључака у Бечеју почеле су да се јављају од последње недеље јануара ове године, углавном викендом и до сада је евидентирано двадесетак таквих случајева. НН починиоци краду прикључке типа 4 x Р/Ј 1 x 6 квадратних милиметара и то одсецањем на стубу и код капије с уличне стране. Напомињемо, ово је класично дело крађе, а не квар. У таквим случајевима купци електричне енергије требало би крађу да пријаве најближој полицијској станици и диспечерском центру у Бечеју на телефон 691-2522. Припадници МУП ће изаћи на терен, констатовати крађу и сачинити записник. На основу тог записника или пријаве диспечерском центру у Бечеју, екипе Електровојводине ће у најкраћем могућем року изаћи на терен и санирати последице крађе. Ово је прави пут борбе против крађе опреме Електровојводине и физичких оштеће-

Екипе Електровојводине санирају штету насталу крађом

ња“ пише у саопштењу Електровојводине. Даље пише да је погрешно у таквој ситуацији тражити приватног мајстора, јер на тај начин купац својим средствима плаћа поправку дела мреже, а крађа се на тај начин не пријављује и онда је тешко покренути активности против починилаца који се баве противзаконитим активностима и крађама. „Кварове и ове врсте крађе Електровојводина отклања о свом трошку, односно средствима при-

купљеним од продате електричне енергије нашим купцима, који редовно плаћају утрошену електричну енергију. Стога, још једанпут молимо наше купце да сваку крађу и оштећења наше заједничке имовине одмах пријаве најближој станици полиције и диспечерском центру Електровојводине“ закључују у писменом одговору из Електровојводине. Међутим, у пракси је сасвим другачија ситуација. Неколико Бечејаца је, управо тако поступило. Припадници полиције су изашли на место крађе, сачинили записник и оштећени купци су се обратили Диспечерском центру у Бечеју, али су добили одговор да то није квар и њих такви случајеви не интересују!? Шта је друго преостало, између осталог, Браниславу Аврамову, Јаношу Клуку, Алекси Мишковићу и Виктору Шкрабању, до да се обрате приватном мајстору, који је санирао квар и наплатио, зависно од дужине постављене жице, око 9.000 динара. Оправдано се сада поставља питање, ако купци електричне енергије докажу да су позвали полицију и диспечерски центар у Бечеју, хоће ли бити материјално обештећени? В. Јанков

Попис избеглица

ВРБАС: У Повереништву за избеглице општине Врбас у току је евиденција грађана који су носиоци станарског права у Хрватској. Образац који је насловљен као „Преглед положаја и потреба бивших носилаца станарског права из Хрватске који бораве у Србији” попуњава носилац станарског права, а ако то из неког разлога није могуће, образац може попунити и члан домаћинства. Анкету спроводи Међународна организација за миграције у сарадњи с НВО „Комитет за помоћ и заштиту”.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar-­pla­}en­da­ubi­je”­(22.20),­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”

(15,­16.30,19.30,20)­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Me­dved­Jo­gi”­(12.50 14.45),­­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti”­(15.15),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik” (13.15,­ 15.30,­ 16),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (13),­ „Ar­tur­ i­ rat­ dva­ sve­ta (14.20),­„Lov­na­ve­{ti­ce”­(18.30,­22.40),­„Bez­oba­ve­za”­(18.10),­„Ka­ko­da zna{„­ (20.15),­ „Upo­znaj­te­ ma­le­ Fo­ke­ro­ve”­ (16.20),­ „Kra­qev­ go­vor”­ (18, 20.20),­„127­sa­ti”­(22.20),­„Lu­da­vo­`wa­3D”­(17.45,­22.45),­„Agen­ti­sud­bi­ne”­(20.10,­22.15),­FEST­NS­2011­„@e­na­za­ukras”­(19),­„Cir­kus­Ko­lum­bi­ja„­(22).

Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(17.30),­„Je­di­mo­li­vo­li”­(19.15),­„Til­va­ro{„­(21.30).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}”­ „Yan­dr­qiv­ mu`„­ dra­ma­(19.30),­Sce­na­„Jo­van­\or­|e­vi}”­„Po­zo­ri­{ne­zgo­de­i­ne­zgo­de”­-­ope­ra­(19).

Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Ma­la­si­re­na”­(18). novosadsko pozori{te „Ka­mer­{pil”­(19).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ma ri na Stoj ko vi}, Mej ra Ra {i ti i Ta wa Ma ri}Ra du no vi} iz Novog Sada, Le la Bo ja ni} i Bi qa na Kne `e vi} iz Veternika, Sa wa \ur |e vi} iz Bukovca, Ma ri na Su bo tin i Ma ri ja \u ri ~a nin iz Ka}a i Ka ro li na Pi li {i iz Tre{wevca, DE^AKE: Sa ne la Ra di vo je vi}, Sto ja Bo bi}, Iva na Pa u no vi}, Kla u di ja Mi lo va no vi} i Ma ri ja na @e ra ji} iz Novog Sada, Iva na Aj va zi iz Beo~ina, Vla sta [i mo iz Kulpina i Qi qa na Ko si} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Borivoj @ivana Brwevarac (1924) u 10.30 ~asova (ispra}aj), Zdravko Qubice Ra~i} (1949) u 12, Muharem Reufbeg Zaimovi} (1912) u 12.45, Zdravko Stevana Novakov (1928) u 13.30, Maca Stojana Kova~evi} (1922) u 14.15 i \uja Jova Stojisavqevi} (1929) u 15.

Na Uspenskom grobqu u 13 ~asova bi}e sahrawen Dimitrije Teodora Grabovac (1924).

Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 bi}e sahrawen @eqko Dragana Nuki} (1957) u 13 ~asova.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

Први пут оваква евиденција спроведена је пре 10 година, а сада је у току ажурирање тадашњих података и евидентирање оних који то нису учинили пре 10 година, без обзира да ли имају избеглички статус или не. Евидентирање не значи покретање било каквог правног поступка, нити представља формални захтев који би био прослеђен хрватским властима. То је само анкетни лист, односно пријава за евидентирање потреба лица лишених станарских права у Хрватској, како би се стекла реална слика о бројности и стању таквих случајева. Н. П.

420-374

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЈАВНО ИЗВИЊЕЊЕ ГРАЂАНИМА ИЗ ОО СПС РУМА

Директор самовољно објавио имена дужника РУМА: Поводом догађаја од пре десетак дан, када су у Путинцима, Вогњу и Иригу на огласним таблама месних канцеларија и по бандерама и дрвећу, осванули спискови са комплетним подацима и износом дужника румског ЈП „Водовод“. револтирани мештани су реаговали, а тим поводом се медијима обратио и заменик председника општине Рума и председник ОО СПС Рума Драган Кардаш.

- Желим да се извиним свим мештанима општина Руме и Ириг, које је директор румског ЈП „Водовод“ Рајко Поповић извргнуо руглу. Поповић је именован на ову функцију као члан СПС-а и са наше стране ће сносити најоштрије последице. Ово што је урадио, израз је његове самовоље, са којом није била упозната ни локална самоуправа, нити Управни одбор „Водовода“. Ово није ни пословна политика „Водовода“, нити локалне самоуправе – истакао је Кардаш. Мештани румске и иришке општине исказали су велико незадо-

вољство због објављивања ових спискова, пишући петиције и обраћајући се директно општинским функционерима, а Кардаш је изразио своју наду да мештани свој револт неће изразити и кроз тужбе, јер би то значило још новчаног оптерећења за ово јавно предузеће.

-Дугови грађана према ЈП „Водовод“ нису безначајни, али је проценат наплате у последњих годину дана у знатној мери повећан. Међутим, објављивање спискова дужника не може бити начин којим би се дужници навели да измире своја дуговања. Општинско руководство и ми као странка смо осудили овај чин директора Поповића и овим путем се и ограђујемо од његовог поступка – рекао је Кардаш. Које ће последице директор Поповић сносити, Крадаш није знао да нам каже, јер ће то накнадно бити одлучено. За сада је још увек на функцији директора и члан је СПСа. Тренутно је на годишњем одмору, тако да до њега нисмо могли да дођемо. Ј. Антић

~etvrtak3.mart2011.

Бол ни ца у Пан че ву до би ла ске нер Председник Владе АПВ Бојан Пајтић јуче је у Општој болници у Панчеву пустио у рад један од најмодернијих ЦТ скенера, (апарат за компјутеризовану томографију), за који је Влада Војводине обезбедила 53 милиона динара.

- Ова значајна инвестиција омогућиће дест пута прецизније и много краће прегледе него до сада, и што је веома важно, зрачење је практично занемарљиво - рекао је др Бојан Пајтић и додао да ће овај апарат бити вишеструко користан грађанима општине Панчево, али и читавог Јужног Баната. Пајтић је нагласио да је један ог главних приоритета Владе Војводине - побољшање квалитета лечења свих грађана, о чему говори податак да је у протекле четири године у здравство инвестирано 14,5 милијарди динара.

- У години која је пред нама реализоваћемо пројекат у оквиру кога ћемо, на нивоу читаве покрајине, инвестирати у набавку опреме која приличи 21. веку, која ће ниво лечења у нашој покрајини подићи на још виши ново - рекао је Пајтић. Градоначелница Панчева, Весна Мартиновић нагласила је да ће ова значајна инвестиција решити дилему многих Панчеваца - да ли да се лече у Београду или Новом Саду, јер сада могу да се лече у свом граду.

ПОВРШИНСКЕ И ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ УЗИМАЈУ ДАНАК

Фудбалери играли на поплављеном терену ЖИТИШТЕ: Површинске воде све више прете насељима и ораницама у средњобанатској општини Житиште. По незваничним проценама, угрожено је око 30 одсто пољопривредних површина. Од високог нивоа подземних вода почели су и да падају стамбени објекти у Торди, Српском Итебеју, Међи, а постоји опасност да се то догоди и у другим местима. Локална самоуправа је саопштила да чини све напоре како би се вода одвела до каналске мреже, али да без

помоћи шире заједнице резултати остају без ефеката.

- Стење у средњобанатским општинама је најтеже и морамо израдити план хитних активности. Важно је брзо деловати јер се сваким даном стање све више погоршава – рекао је председник житиштанске општине Драган Миленковић. Ситуација у овој општини поприма и трагикомичне обрисе. Нестварне сцене забележене су на

утакмици општинске лиге Житишта, у којој су се у водом угроженој Торди састали фудбалери домаћег клуба „Олимпија” и „Напретка” из Честерега. Дуел између две екипе остаће упамћен по невероватном стању игралишта, барама које су од појединих делова терена створиле утисак да се одиграва ватерполо а не фудбалски меч, али и нестварној упорности играча да утакмицу, без обзира на стање, успешно приведу крају. Снимак ове утакмице осва-

нуо је и на познатом интернет сајту „Јутјуб” и већ је изазвао огромно интересовање посетилаца. У решавање проблема са сувишним водама у средњем Банату укључила се и Покрајина која је саопштила да су за хитну санацију поплављеног терена „Воде Војводине” обезбедиле 130 милиона динара. Новац ће, осим у Житишту, бити искоришћен и у Новој Црњи, Сечњу и Зрењанину. Ж. Балабан

У Башаиду куће падају једна за другом

КИКИНДА: Ископавање канала у подручјима која су угрожена подземним водама у кикиндској општини већ је почело, а наредних дана сва расположива механизација биће ангажована како би се вода каналисала, договорено је на састанку у Влади Војводине. Општина Кикинда обезбедила је 25 милиона динара, а исто толико новца уложиће и Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“. Председник Општине Кикинда Илија Војиновић који је био у делегацији представника пет општина Баната на састанку са председником Владе Војводине Бојаном Пајтићем и директорима Јавног предузећа „Воде Војводине“, каже да је договорено да механизација ЈП „Воде Војводине“ која се налази у Бачкој и Срему буде ангажована у банатским општинама које су угрожене. Договорено је и да се председници пет најугроженијих општина састану наредне недеље у Зрењанину како би утврдили на који начин ће грађевински материјал бити испоручиван домаћинствима. Тренутно је најтежа ситуација у Месној заједници Башаид. У овом месту урушено 19 кућа и очекује се урушавање још 50.

- Јуче су две жене биле да пријаве да им куће нису за становање – каже председник МЗ Башаид Зоран Петровић. - Једна од њих је и Бојана Раду, из ромског насеља, чија породица има десет чланова. У овом моменту 19 кућа у Башаиду није за становање. Иако је у овом месту 150 кућа празно, власници не желе да их уступе онима без крова над главом јер се боје да им не направе велике режијске трошкове које неће моћи да плате. Осам породица у којима су 23 члана снашло се за смештај код рођака, а једна бака смештена је у кикиндски Геронтолошки центар.

Запослени у Водопривредном предузећу ископали су канал од такозваног Башаидског канала до Винцаида, а прокопан је и канал од 400 метара кроз такозване јамуре код излетишта Дударница. За годину дана на територији Башаида пало је више од хиљаду литара кише по квадратном метру што је 250 пута више од годишњег просека. У овом месту постављено је и 400 грла за кишне канале и око 100 пропуста испред кућа. Грла су дељена бесплатно. У Руском Селу за становање није осам кућа, а у читавој општини 29. А. Ђ.

Нуде повезивање стажа, пара ни на видику

Дон Жуан данас у Бечеју

СЕНТА: Глумци Камерне сцене „Мирослав Антић“ из Сенте имају више заказаних наступа на гостовањима и пред својом публиком, а угостиће глумце из Црвенке. Омладински ансамбл Сенћана са представа „Дон Жуан се враћа из рата“ гостује данас у Бечеју, где ће у сали Позоришта од 20 часова извести комад „Дон Жуан се враћа из рата“, у режији Бранка Вучетића. У суботу 5. марта КС „Мирослав Антић“ угостиће позориште из Црвенке, које ће пред сенћанском публиком извести представу „Женски оркестар“ Жана Ануја у режији Милана Белегиша-

нина. Сенћани че у Црвенки гостовати 10.марта са представом првог извођачког ансамбла „Јелисаветини љубавни јади због молера“ коју је режирао Филип Марковиновић. Управник КС „Мирослав Антић“ Небојша Басарић најављује да ће сенћански глумци са представом „Јелисаветини љубавни јади због молера“ наступати на позоришном фестивалу фестивалу „Гулини дани“ у Петровцу на Млави 26. марта, а да је 16.априла у Батајници предвиђено учешће на Фестивалу малих сцена са представом „Лепе очи, ружне слике“. М. Мр.

РУМА: У градској кући у Руми јуче је одржан састанак на којем су председник Општине Рума Горан Вуковић, председник Скупштине Општине Руме Ненад Боровић и председник савеза синдиката општине Рума Драган Тешић пробали да објасне запосленима шта се догађа са „Клузом” и због чега они готово седамнаест месеци нису добили плате.

- Програм реструктуирања ће почети у току ове недеље и у наредних четири до шест недеља, односно, најкасније до 15. априла морамо изнаћи неко решење. Реструктуирање је овог момента је најбоље решење јер ће тиме реално бити процењена вредност фирме и тиме ће бити јасно и колика могу да буду очекивања. Једино је извесно, да ће вам бити спојен радни стаж, док је исплата плата на јако дугом штапу да не кажем немогућа - објаснио је председник СО Рума Боровић у обраћању радницима.

VESTI Лажна наградна игра Апатинске пиваре АПАТИН: Апатинска пивара је обавестила грађане да су се у мрежи 063 појавиле лажне циркуларне поруке, које позивају на учешће у наградној игри коју, наводно, организује Пивара. Захваљујући брзој реакцији надлежних у компанији „Теленор“, спречено је даље ширење СМС порука. У случају да се поруке сличне садржине поново појаве, Апатинска пивара позива потрошаче да у њима не учествују, јер Пивара нема наградну игру у којој се слањем СМС порука на одређени број конкурише за освајање аутомобила. Ј. П.

Развој малих и средњих предузећа

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ОБЕЋАЛА ПОМОЋ РАДНИЦИМА „КЛУЗА”

Актери сенћанске представе „Дон Жуан се враћа из рата“

11

„Клуз” је 2005. године, купио Ђорђија Ницовић и он је постао део конзорцијума „Ирва инвестиције”. Тада је део радника проглашен технолошким вишком, док је део остао на послу. Проблеми су настали, октобра 2009. године, када је престала исплата плата због чега су радници „Клуза” у априлу прошле године започели штрајк. „Клуз” тренутно дугује на основу катастарских блокада и судских пресуда преко 16 милиона динара, док су потраживања за плате и зараде запослених око 60 милиона. Од априла 2010. године, „Клуз” је поново у власништву државе као и сва остала текстилна предузећа у Србији и Агенција за приватизацију је надлежна за решење проблема, а као именовано лице за „Клуз” је Соња Веселиновић.

- Немогуће било шта урадити јер се Ницовић добро покрио папирима. Покретање производње је немогуће јер од машина на којима сте ви

радили нема ништа, део је разнет, односно покраден, а део је претходни власник јер су биле купљене на лизинг - истакао је председник СО Рума Ненад Боровић. - Ми једино можемо да утичемо на јавна предузећа да омогуће репрограм дугова. Крађа је евидентна, а Привредни суд и Агенција за приватизацију у претходних пет година нису реаговали. Уколико не дође до одговарајућег решења ми из локалне самоуправе ћемо вам обезбедити аутобусе и заједно са вама ићи пред Владу Републике Србије да тражимо ваша права. Председник Општине Рума Горан Вуковић је нагласио да су представници локалне самоуправе имали састанке и са људима из Агенције за приватизацију и са представницима свих синдиката и да су задаци за решавање овог проблема подељени, те дати минимални рокови. Ј. Антић

АПАТИН: Сутра у 11 часова, у великој Сали СО у Апатину, одржаће се презентација Регионалног центра за развој малих и средњих предузећа и предузетника „Снер“ Суботица. Предмет презентације је могућност апликације малих и средњих предузећа и предузетника Фондовима за развој Републике Србије, Покрајине Војводине, као и предприступним европским фондовима за развој. Биће говора и о сарадњи Регионалниог центра „Смер“ са привредницима и друштвима на подручју апатинске општине, о чему ће говорити директор центра др Бранислав Малигурски, са својим сарадницима. Ј. П.

Сећање на бечејске Јевреје БЕЧЕЈ: „Безумље холокауста и сећање на бечејске Јевреје“ тема је данашњег предавања у бечејској Гимназији. Скуп је заказан за 13 сати, а предавачи ће бити професори реномиране бечејске школе из предмета: историја, социологија, српски језик и филозофија. У ствари, биће то презентација истраженог из историје бечејских Јевреја и стечено знање на зимском међународном семинару о холокаусту за педагоге одржаном у Меморијалном центру „Јад Вашем“ у Јерусалиму. В. Ј.

12

crna hronika

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

^E TVO RI CA MLA DIH BE ^E JA CA OSUM WI ^E NA ZA SE RI JU KRA \A

Na me ti ka blo vi sa za liv nog si ste ma

Dvojici maloletnika iz Be~eja, bra}i A. P. (17) i E. P. (16), osumwu~enima da su u~estvovali u vi{e kra|a na podru~ju Be~eja, de`urni istra`ni sudija An ki ca Kur ja~ ki odredila je pritvor nakon saslu{awa u Vi{em sudu u Novom Sadu. Policija je podnela krivi~nu prijavu i protiv wihovog sugra|anina Kri sti ja na F. (25), dok se za ~etvrtim ~lanom ove grupe kradqivaca, Kri sti ja nom N. (19) koji je u bekstvu, i daqe traga.

MI NI STAR KA PRAV DE SNE @A NA MA LO VI]

Naj bo qa re {e wa u za ko nu o advo ka tu ri Ministarka pravde Sne `a na Ma lo vi} poru~ila je ju~e da je Ministarstvo pravde otvoreno za razgovor o svim odredbama predloga zakona o advokaturi, kao i amandmanima koji }e na wega biti podneti, a koji je posledwih dana podelio beogradsku advokaturu.

– Ovaj zakon je izuzetno va`an jer bez wega Srbije ne mo`e postati ~lan Svetske trgovinske organizacije, niti }e mo}i da napreduje u evropskim integracijama – ukazala je Sne`ana Malovi} na sastanku s pred stav ni ci ma re gi o nal nih advokatskih komora, Advokatske komore Srbije i Odbora za pravosu|e u republi~kom parlamentu.

– Su{tina dono{ewa novog zakona o advokaturi je ure|ewe te profesije na osnovama na ko-

stanka da }e se taj odbor baviti svim sugestijama koje }e doprineti boqem polo`aju advokata, odnosno koji }e biti najboqi za advokaturu, ali i za sve gra|ane koji }e koristiti advokatske usluge.

Predsednik Advokatske komore Srbije Dra go qub \or |e vi}, koji je bio na ~elu radne grupe za izradu zakona, istakao je da zakon ni na koji na~in ne urgo`ava samostalnost i nezavisnost advokature, podse}aju}i na to da je dobio pozitivne ocene u tom delu i od Evropske komore advokata. Sukob izme|u beogradske i republi~ke komore je, kako je naveo, izvan pravne struke i principa advokature.

– Advokatura mora da se oslobodi ciqeva izvan profesije, ne sme da bude vo|ena politi~kim motivima ili li~nim inte-

De po zit za osi gu ra we 50–60 evra go di {we – Polisa osigurawa koju bi, po Predlogu novog zakona o advokaturi, trebalo da pla}aju advokati radi osigurawa od {tete koju bi tokom obavqawa profesije naneli gra|anima, iznosila bi 50 do 60 evra godi{we – izjavio je ju~e predsednik Advokatske komore Srbije i predsednik radne grupe za izradu tog zakona Dragoqub \or|evi}.

On je ukazao na to da se do tog iznosa do{lo posle konsultacija s osiguravaju}im dru{tvima, isti~u}i da nisu ta~ne informacije koje su se ~ule tokom protesta nekih beograskih advokata da }e taj iznos biti vi{e stotina hiqada evra.

– Neistina je da bi depozit za osigurawe, po novom zakonu, bio 300.000 evra i da ko nema da ga plati, ne}e mo}i da se bavi advokaturom – rekao je \or|evi}.

Jedan od razloga za trodnevni {trajk upozorewa koji je organizovala Advokatska komora Beograda bio je i taj koji se ti~e polagawa depozita za osigurawe od {tete, a koji bi, ukoliko bi bio nerealno visok, najvi{e pogodio male advokatske kancelarije i advokate pojednice.

Za vr {en pro test Beogradski advokati zavr{ili su ju~e {trajk upozorewa zbog nezadovoqstva pojedinim odredbama Predloga novog zakona o advokaturi, koje, kako tvrde, ugro`avaju samostalnost i nezavisnost te profesije, izjavio je Tanjugu predsednik Advokatske komore Beograda (AKB) Slo bo dan [o {ki}. [o{ki} je naveo da gotovo polovinu svih advokata u Srbiji ~ine beogradski advokati kojih ima oko 3.300, dok ukupan broj advokata u Srbiji iznosi ne{to vi{e od 7.000.

Beogradski advokati tra`e promenu odredbi zakona prema kome dr`ava odre|uje organe komore, wihovo funkcionisawe i trajawe. jima ona treba da funkcioni{e – rekla je ona.

Sne`ana Malovi} je podsetila na to da je Ministarstvo pravde u septembru 2009. formiralo radnu grupu za izradu zakona, dok je finalna radna verzija u Ministarstvo stigla krajem okrobra pro{le godine, posle ~ega je utvr|en nacrt i upu}en Vladi Srbije, koja ga je 10. februara uputila Skup {ti ni na usva ja we po hitnom postupku. Ona je podsetila i na to da je radna verzija zakona u sve tri faze wego ve iz ra de bi la do stup na svim zainteresovanima na sajtu Ministarstva pravde, kao i da je povodom wega odr`ano niz javnih rasprava.

Predsednik skup{tinskog Odbora za pravosu|e Bo {ko Ri sti} istakao je na po~etku sa-

resima. Ona mora da bude nezavisna i samoregulatorna – rekao je \or|evi}.

Predsednik Advokatske komore Beograda, ~iji su ~lanovi tri dana protestovali zbog pojedinih odredbi zakona, Slo bo dan [o {ki} ponovio je kritike na zakon koje se, pre svega, ti~u, kako tvrdi, me{awa dr`ave u izbor, organizovawe i funkcionsawe komore. On je istakao da advokatura mora da bude nezavisna i samostalna.

Sastanak je organizovan na inicijativu Advokatske komore Srbije, posle po~etka {trajka nekih ~lanova Advokatske komore Beograda koji tra`e da se iz zakona izbace pojedine odredbe koje, kako tvrde, ugro`avaju nezavisnost i samostalnost wihove profesije.

(Ta njug)

Dvojica Kristijana i maloletna bra}a terete se da su krali kablove znatne materijalne vrednosti i iz wih izdvajali bakar, koji su kasnije prodavali, a na meti im se zgodno na{lo i pet teladi s farme PIK-a „Be~ej”, koja su prodali be~ejskim mesarima.

Tako|e, na lopovski konto im se stavqa i kra|a bagremovih drva, zapre`nog vozila i razli~itog alata s okolnih sala{a.

Pri tom se osnovano sumwa da su, po~etkom februara, Kristi-

jan F. i jedan od maloletnika po~inili razbojni~ku kra|u na zalivnom poqu PIK-a „Be~ej„, gde su, kako je saop{tila Policijska uprava u Novom Sadu, isekli kablove i utovarili ih u zapregu. Kada su radnici obezbe|ewa poku{ali da ih spre~e u tome, razbojnici su na wih naterali zapregu i uspeli da pobegnu.

Drugi od maloletne bra}e se sumwi~i i za provalu u ugostiteqski objekat „Zahir„ u Be~eju, odakle je ukradena izvesna svota novca.

A. G.

PO SLE PRE BI JA WA PO LI CAJ CA, BO [KO V. IZ RAS TI NE, KOD SOM BO RA, TE RE TI SE I ZA KRE DIT NE MU] KE

Iz pri tvo ra u – pri tvor Operativci kriminalisti~ke policije Policijske uprave u Somboru li{ili su slobode i uz krivi~nu prijavu sproveli nadle`nom istra`nom sudiji Osnov nog su da u ovom gra du Sto j a n a K. (37) iz Som bo ra zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave, kao i Bo {ka V. (37) iz Rastine zbog osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neosnovanog dobijawa i kori{}ewa kredita i drugih povoqnosti. Istom prijavom je obuhva}en i Go ran B. (29) iz Alekse [anti}a koji je osumwi~en da je zloupotrebio slu`beni polo`aj i falsifikovao slu`bene isprave.

Ova zvani~na vest iz somborske policije sama po sebi ne bi izazvala ve}u pa`wu ovda{we javnosti da se u slu~aju li{avawa slobode Bo{ka V. ne radi o osobi koja je, s jo{ nekoliko sau~esnika, pre tek ne{to vi{e od mesec dana li{ena slobode zbog maltretirawa i {amarawa dva posetioca somborske diskoteke „Opera“, ali i nasrtawa i tu~e policijskog inspektora koji je poku{ao da

Ka zne no-po prav ni za vod u Som bo ru

prekine incident. Za somborsku javnost je posebno bila interesantna nezvani~na informacija da je te no}i Bo{ko V. u diskoteci bio u dru{tvu jednog od naj vi {e po zi ci o ni ra nih funkcionera izvr{ne vlasti u Somboru. Po{to je istra`ni sudija Osnovnog suda tada Bo{ku V. i wegovim sau~esnicima, nakon policijskog privo|ewa, odredio meru pritvora do mesec dana, somborskoj javnosti nije bilo najjasnije kako je

LI KVI DA CI JA [AP ^A NI NA SA [E [A LI ]A U BE ^U PRED RAZ RE [WEM

Uhap {e ni su pru ga i ro |ak ubi je nog

Austrijska policija je pred razre{ewem ubistva [ap~anina Sa{e [ali}a (36), koji je 13. februara pro na|en mr tav u skladi{tu u Be~u. Policija je, po pisawu dnevnika „Esterajh”, uhapsila wegovu suprugu Qi qa nu i wenog ro|aka Mi la na

Sa {a [a li}

I., i oni su u istra`nom pritvoru. Policija smatra da su wih dvoje lagali tokom saslu{awa.

Dnevnik navodi da Milan I. va`i za glavnog osumwi~enog za ubistvo. On godinama ilegalno `ivi u Austriji, nakratko se vrati u Srbiju, pa potom

2010. u Austriju, a prilikom saslu{awa naveo je la`ni alibi.

Provera telefonskih poziva na wegovom mobilnom telefonu pokazala je policiji da je lagao.

Supruga Qiqana je tokom saslu{awa tvrdila da je u vreme ubistva bila u stanu, ali je ovu tvrdwu, kao i kod Milana, policija dovela u pitawe, navodi list.

Tr go vac Sa{a [a li}, rodom iz [apca, ubijen je iz pi{toqa kali bra 7,62, jednim metkom u glavu, a telo je prona{la wegova supruga koja je potom pozvala po li ci ju.

Austrijski list navodi da je mogu}i motiv za ovaj zlo ~in lo {a bra~na situacija.

Roditeqi Sa{e [ali}a odmah su posumwali u wego vu suprugu Qiqanu. Oni su medijima govorili da je Sa{a u posledwe vreme bio upla{en za svoj `ivot pa se ~ak bojao i da jede kod ku}e.

Sa{a je 6. februara s Qiqanom (43) napunio pet godina braka, koliko je bilo neophodno da se dobiju austrijski „papiri”.

Qiqana se, po tvrdwama roditeqa, bojala da }e je Sa{a ostaviti i govorila da joj je lak{e da ga vidi mrtvog nego `ivog s drugom `enom.

(Ta njug)

ve} pritvorena osoba ponovo li{ena slobode.

Ispostavilo se, kako „Dnevnik“ nezvani~no saznaje, da je nakon, za srpski pravosudni sistem neuobi~ajeno brzog i ekspresnog saslu{awa najve}eg broja o~evidaca incidenta u diskoteci „Opera“ (neimenovani funkcioner nije bio pozvan da svedo~i), Osnovni sud u ponedeqak, 28. januara, odr`ao i zakqu~io su|ewe, te Bo{ku V. „odrezao“ nepravosna`nu zatvorsku

kaznu od osam meseci, za delo za koje je, ina~e, zapre}ena zatvorska kazna do tri godine.

Interesantno je da je ovaj Rastinac „pitoreskne“ biografije i podebqeg policijskog i zatvorskog dosijea sli~no delo (napad i nano{ewe lak{ih telesnih povreda policajcu) po~inio i 2006. godine, kada je ka`wen mandatnom kaznom od 100.000 dinara. Wegovim ovogodi{wim sau~esnicima u nano{ewu lak{ih telesnih povreda policijskom inspektoru Ni ko li V., Igo ru M. i Ste va nu M. za isto delo je presu|ena minimalna propisana kazna, odnosno dobili su po tri meseca zatvora.

Odmah po izricawu presude, osu|ena ~etvorka je pu{tena na slobodu na kojoj je trebalo da sa~eka pravosna`nost presude, nakon ~ega su se uputili nazad u zatvor po stvari. Ipak, Bo{ka V. su doslovno u dvori{tu ispred somborskog Kazneno-popravnog zavoda zaustavili operativci krimi-policije i ponovo ga li{ili slobode, a po nezvani~nim saznawima na{eg lista, ovaj put istra`ni sudija Osnovnog suda u Somboru je osumwi~enom Bo{ku V. odredio pritvor do osam dana.

M. M}

IZ APA TIN SKE PI VA RE UPO ZO RA VA JU

La `ne SMS po ru ke o na grad noj igri Sa `eqom da informi{e i za{titi gra|ane od o~igledne prevare, Apatinska pivara obavestila je javnost da su se u 063 mre`i pojavile la`ne cirkularne poruke koje pozivaju na u~e{}e u nagradnoj igri ~iji je navodni organizator Pivara. Zahvaquju}i brzoj reakciji nadle`nih u kompaniji „Telenor”, daqe {irewe la`nih SMS poruka je spre~eno. „Isti~emo da Apatinska pivara nema nagradnu igru u toku”, navode u ovoj kompaniji. U slu~aju da se poruke sli~ne sadr`ine ponovo pojave, Apatinska pivara poziva potro{a~e da ne u~estvuju u la`noj nagradnoj igri u kojoj se slawem SMS poruke na odre|eni broj, navodno konkuri{e za osvajawe automobila, dodaje se u saop{tewu.

E. D.

IS PRED KA SAR NE U DO WEM SIN KOV CU KOD LE SKOV CA

Na is pra}a ju se po tu kle dve gru pe Dve grupe rodbine vojnih regruta iz Lebana i @itora|e, koji su se prijavili na dobrovoqnio slu`ewe vojnog roka, potukli su se ispred kasarne u Dowem Sinkovcu i u policiju je privedeno wih 11, re~eno je ju~e u leskova~koj policiji.

U tu~i koja se dogodila prekju~e, po proceni policije, u~estvovalo je oko 15 osoba. Do incidenta je do{lo u poslepodnevnim satima ispred ulazne kapije kasarne. Jedan od o~evidaca tu~e rekao je Beti da su regruti i wihovi roditeqi bili „mrtvi pijani” i da su prethodno pevali pesmu „Rado Srbin ide u vojnike”.

– Pola sata smo slu{ali pesme, pa slede}ih 15 minuta sva|e, a onda je nastala masovna tu~a. Tukli su se pesnicama, nogama i rukama i torbama koje su

poneli sa sobom. To je trajalo sve dok policija nije stigla.

Neki su pobegli preko livade, a druge su pokupili u maricu i odvezli – pri~a jedan me{tanin Doweg Sinkovca.

I u policiji je potvr|eno da je pijanstvo bilo uzrok masovne tu~e momaka iz Lebana i @itora|e i wihovih roditeqa, od kojih niko nije zadobio ozbiqne povrede.

Predstavnici Vojske Srbije u Leskovcu saop{tili su ju~e da je samo jedan kandidat za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka u~estvovao u masovnoj tu~i ispred kapije leskova~ke kasarne u Dowem Sinkovcu. U saop{tewu se navodi da je ta osoba 1. marta trebalo da se javi u kasarnu, kao i da su de`urni vojnici s kapije odmah prijavili tu~u policiji.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak3.mart2011.

13

JO[ NE I ZE STAN STA TUS OSU \E NOG ZA UBI STVO U CR NOJ GO RI

Su tra od lu ka o Ve sku Vu ko ti }u?

Vi {i sud u No vom Sa du tre ba lo bi, naj ve ro vat ni je su tra, da od lu ~i ho }e li Ve se lin – Ve sko Vu ko ti} (51), No vo sa |a nin ro dom iz Nik {i }a, ko ji je osum wi ~en za vi {e te {kih kri vi~ nih de la, bi ti iz ru ~en Cr noj Go ri, gde je osu |en na 20 go di na za tvo ra zbog ubi stva i po ku {a ja ubi stva u Ko to ru 1997. go di ne. Cr na Go ra je zva ni~ no za tra `i la iz ru ~e we, a no vo sad ski sud je, da bi mo gao da od lu ~u je o even tu al noj eks tra di ci ji, po sled wih ne ko li ko

ne de qa ~e kao Vu ko ti }e vo uve re we o cr no gor skom, od no sno srp skom dr `a vqan stvu jer po se du je li~ ne kar te obe dr `a ve.

Uko li ko bu de ne za do vo qan pr vo ste pe nom od lu kom no vo sad skog su da, Vu ko ti} ima pra vo `al be pred Ape la ci o nim su dom u No vom Sa du.

Ve se lin – Ve sko Vu ko ti} je na osno vu In ter po lo ve po ter ni ce, ko ju je za wim ras pi sa la Cr na Go ra, uhap {en 30. de cem bra pro {le go di ne u No vom Sa du, a po sle sa slu {a wa kod is -

Ve se lin Vu ko ti}

tra `nog su di je pu {ten je na slo bo du jer je, na kon uvi da u spi se i sa slu {a wa, kon sta to va no da ne ma osno va za pri tvor.

Port pa rol ka i su di ja Vi {eg su da u No vom Sa du Sve tla na To mi}-Jo ki} na kon to ga je po tvr di la da taj sud pro ce su i ra Vu ko ti }a u po no vqe nom po stup ku za ubi stvo, zbog ko jeg je u Cr noj Go ri osu |en na 20 go di na za tvo ra.

Jo{ ni je re {e no da li }e po ~e tak su |e wa do ~e ka ti na slo bo di ili }e mu bi ti od re |en

pri tvor. Tu `i lac je tra `io da mu se od re di pri tvor, a van ra sprav no ve }e tre ba da do ne se od lu ku da li }e, na kon {to je do zvo qe no da mu se su di iz po ~et ka, i}i u pri tvor ili ne.

Vu ko ti} je de cem bra 2008. go di ne iz Bel gi je, gde se we go vo ime do vo di lo u ve zu s ubi stvom po li ti~ kog emi gran ta En ve ra Ha dri jua, eks tra di ran Sr bi ji, i bio je spro ve den u pri tvor Okru `nog za tvo ra u No vom Sa du. Dok je bo ra vio u eks tra di ci o nom pri tvo ru, zbog ~i we ni -

ce da mu je u Cr noj Go ri za ubi stvo po ~i we no u Ko to ru 1997. su |e no u od su stvu, Vu ko ti} je tra `io po na vqa we po stup ka.

Av gu sta 2009. mu je po zli lo i iz za tvo ra na Kli si od ve zen je u In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti u Srem skoj Ka me ni ci, gde je zbog sr ~a nih pro ble ma bio pod vrg nut i hi rur {koj in ter ven ci ji. Ka da se opo ra vio, pre ki nu to mu je iz dr `a va we ka zne i na {ao se na slo bo di.

E. D.

IZ BOR ^LA NO VA ZA STAL NE SA ZI VE VI SO KOG SA VE TA SUD STVA I DR @AV NOG VE ]A TU @I LA CA

Su di je i tu `i o ci bi ra ju {e fo ve PUC WA VA NA AUTO BUS VOJ SKE SAD U NE MA^ KOJ, IS PRED AERO DRO MA U FRANK FUR TU

Ko sov ski Al ba nac ubio dva ame ri~ ka voj ni ka Ko man da Rat nog va zdu ho plov stva SAD za Evro pu je po tvr di la da su dvo ji ca pri pad ni ka tih sna ga ju ~e po gi nu la u oru `a nom na pa du na aero dro mu u Frank fur tu, a dvo ji ca su ra we na, ja vi le su agen ci je.

Na pad je iz vr {io 21-go di {wi Arif Uka s Ko so va ko ji je pri ve den, ja vi la je ne ma~ ka agen ci ja DPA. Ko sov ski mi ni star unu tra {wih po slo va Baj ram Re xe pi re kao je da je na pa da~ iz Ko sov ske Mi tro vi ce. „Ovo je stra {an i tra gi ~an do ga |aj. Po ku {a va mo da

utvr di mo da li je ovo bi lo or ga ni zo va no i ko ja je pri ro da na pa da”, iz ja vio je Re xe pi za AP. Ne ma~ ka po li ci ja je sa op {ti la da je na pad iz ve den na auto bus ame ri~ kog voj nog oso bqa na Ter mi na lu 2 aero dro ma u Frank fur tu. Po gi nu li su vo za~ auto bu sa i je dan put nik, tre }a oso ba je te {ko ra we na, a ~e tvr ta lak {e.

Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel je iz ja vi la da se ra di o „stra vi~ nom do ga |a ju” i obe }a la te meq nu is tra gu.

E. D.

KO MAN DIR KO SOVS KE PO LI CI JE DI GAO RU KU NA SE BE

Sa mo u bi stvo zbog pri ti ska Ko man dir ko sov ske po li ci je na punk tu kod Ku le pre ma Cr noj Go ri Qu an Ade maj iz vr {io je sa mo u bi stvo, zbog, ka ko je na veo u opro {taj nom pi smu, pri ti sa ka funk ci o ne ra ko sov ske vla de da do zvo li {verc, pre no si ju ~e pri {tin ski list „Ko ha di to re”.

Ade maj je u pi smu, s ~i jim je sa dr `a jem list upo znat, na veo da je tr peo pri ti sak, ka ko ih je

na zvao, „funk ci o ne ra ukqu ~e nih u {verc”, ali ni je po me nuo ni jed nog od wih, ni ti kom pa ni ju ili bi lo {ta dru go u tom kon tek stu. Je di no je po me nuo ime na ne ko li ci ne ko le ga po li ca ja ca za ko je je re kao da su ima li sa stan ke i te le fon ske po zi ve.

Ade maj (37) je sa mo u bi stvo iz vr {io 13. fe bru a ra ove go di ne.

(Ta njug)

APE LA CI O NO VE ]E SU DA BiH NI JE DO NE LO RE [E WE O HR VAT SKOM RAT NOM VE TE RA NU

Pur da jo{ na ~e ka wu Ape la ci o no ve }e Su da BiH jo{ ni je od ne lo re {e we u slu ~a ju Ti ho mi ra Pur de, ko ji je uhap {en 5. ja nu a ra u Ora{ ju na pod ru~ ju BiH po op tu `ni ci Sr bi je zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih u Vu ko va ru 1991. nad za ro bqe nim voj ni ci ma JNA. – Ni je po zna to da li je Ape la ci o no ve }e raz ma tra lo `al bu ko ju je na pr vo ste pe nu od lu ku ulo `i la od bra na Ti ho mi ra Pur de – re kla je ju ~e Ta nju gu port pa rol ka Su da BiH Sel ma Ha xi}.

Ona je ka za la da jo{ ne ma re {e wa od Ape la ci o nog ve }a, a ni je, ka ko je na ve la, po zna to ni da li je sed ni ca odr `a na.

– Ra di se o za tvo re nim sed ni ci ma Ape la ci o nog ve }a. Mo `da su oni i za se da li, ali re {e we

jo{ ni je do ne to – re kla je Ha xi }e va, do da ju }i da ne po sto je od re |e ni za kon ski ro ko vi za do no {e we re {e wa u dru go ste pe nom po stup ku, iako je uobi ~aj na prak sa da se to ura di u {to kra }em ro ku. Pr vo ste pe nom od lu kom Su da BiH, do ne tom pre de se tak da na, utvr |e no je da su is pu we ni za kon ski uslo vi za iz ru ~e we Pur de Sr bi ji. Od bra na je pod ne la `al bu na tu od lu ku i sa da se ~e ka re {e we Ape la ci o nog su da BiH. Ka da Ape la ci o no ve }e do ne se re {e we u ve zi s tim pred me tom, ko na~ nu re~ o slu ~a ju Pur di nom do ne }e mi ni star prav de BiH Ba ri {a ^o lak.

Pur da je u eks tra di ci o nom pri tvo ru Su da BiH, ko ji mo `e tra ja ti naj du `e do {est me se ci.

Su di je i no si o ci tu `i la~ kih funk ci ja u Sr bi ji da nas bi ra ju po {est ~la no va iz svo jih re do va za stal ne sa zi ve Vi so kog sa ve ta sud stva (VSS) i Dr `av nog ve }a tu `i la ca (DVT), or ga na ko ji su usta no vqe ni 2009. go di ne u pr vom sa zi vu to kom po stup ka op {tih (re)iz bo ra no si la ca pra vo sud nih funk ci ja, a nad le `a ni su za iz bor su di ja i za me ni ka jav nih tu `i la ca, kao i wi -

Od bo ra za pra vo su |e Na rod ne skup {ti ne, te po je dan ~lan iz re da pro fe so ra prav nih fa kul te ta i advo ka tu re.

Dr `av no ve }e tu `i la ca ta ko |e ima 11 ~la no va: {est iz bor nih iz re da jav no tu `i la~ ke or ga ni za ci je, tri „po po lo `a ju“ – re pu bli~ ki dr `av ni tu `i lac, mi ni star prav de i pred sed nik Od bo ra za pra vo su |e Skup {ti ne Sr bi je, a po je dan ~lan su iz

Kandidati iz Vojvodine Na izbornoj listi s imenima ukupno 50 sudija-kandidata iz cele Srbije za funkciju ~lana u Visokom savetu sudstva, vi{e od deset ih je iz vojvo|anskih sudova: Branka Ban~evi}, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, Stoja Kuzmanovi}, sudija Privrednog suda u Novom Sadu, Miroslav Alimpi}, sudija Vi{eg suda u Novom Sadu, Vukica Ku`i}, sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, Igor Bursa}, sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, Milica Cveji}, sudija sremskomitrova~kog Osnovnog suda, Aleksandar Stoiqkovski, sudija Privrednog suda u Zrewaninu, Zoran Paripovi}, sudija Vi{eg suda u Zrewaninu, Branislav Surla, sudija Osnovnog suda u Zrewaninu, Jasmina Petrovi}, sudija Osnovnog suda u Pan~evu, Vesna Vukovi}, sudija Vi{eg suda u Pan~evu, Sowa Vidanovi}, sudija Osnovnog suda u Subotici. ho va pro fe si o nal no-sta tu sna pi ta wa.

Ukup no oko 2.000 su di ja sa stal nom funk ci jom, me |u ko ji ma i su di je pre kr {aj nih su do va i Vi {eg pre kr {aj nog su da ko je su na su dij ske funk ci je iza bra ne iz re do va su di ja za pre kr {a je, mo }e }e od 7.30 ~a so va do 15.30 da gla sa ju za svo je fa vo ri te me |u kan di da ti ma za ~la na u VSS-u.

Na da na {wim iz bo ri ma za {est iz bor nih ~la no va u Dr `av nom ve }u tu `i la ca za kan di da te s iz bor ne li ste mo }i }e da gla sa 507 jav nih tu `i la ca i za me ni ka jav nih tu `i la ca sa stal nom funk ci jom, i to na 23 bi ra~ ka me sta od 8 do 12 sa ti, a ka ko je ra ni je na ja vqe no, Iz bor na ko mi si ja DVT-a }e re zul ta te gla sa wa ob ja vi ti naj ka sni je 5. mar ta po sle pod ne.

Za ko nom je pro pi sa no da Vi so ki sa vet sud stva ima 11 ~la no va: {est iz bor nih iz re da su di ja sa stal nom su dij skom funk ci jom, od ko jih je je dan s te ri to ri je auto nom nih po kra ji na, tri ~la na „po po lo `a ju” – pred sed nik Vr hov nog ka sa ci o nog su da, mi ni star prav de i pred sed nik SA O BRA ]AJ KA U RU MI: Ne pri la go |e na br zi na ili kli zav ko lo voz, ili oba, raz log su sa o bra }aj ne ne zgo de ko ja se do go di la ju ~e oko 14.30 ~a so va u @e le zni~ koj uli ci u Ru mi. Do ne sre }e je do {lo ka da je u „Ru ma tran sov” auto bus, ko ji je vo zio |a ke, iz spo red ne uli ce uda ri lo put ni~ ko vo zi lo. Te {ko po vre |e nih ni je bi lo.

Tekst i foto: J. Anti}

re da pro fe so ra prav nih fa kul ta ta i advo ka tu re.

Ovo su, ina ~e, pr vi iz bo ri za po {est iz bor nih ~la no va pr vog stal nog sa sta va VSS-a i DVT-a.

Iz b or n a ko mi s i j a Vi s o k og sa ve ta sud stva je ra ni je utvr di la ko na~ nu li stu od 50 kan di da ta za iz bor, od ko jih je se dam na li sti s te ri to ri je auto nom nih po kra ji na, je dan na li sti Vr hov nog ka sa ci o nog su da, Pri vred nog ape la ci o nog i Uprav nog su da, pet kan di da ta na li sti ape la ci o nih su do va, 15 kan di da ta iz vi {ih i pri vred nih su do va, dok su 22 kan di da ta na li sti osnov nih i pre kr {aj nih su do va, kao i Vi {eg pre kr {aj nog su da.

Bo qe vi}: Spor na iz bor na ma sa Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} ju~e je ocenila da su izbori za ~lanove Visokog saveta sudstva „sporni“ zbog „sporne izborne mase„.

– Na ovim izborima mo`e da glasa oko 2.000 sudija, me|u kojima je i 600 prekr{ajnih sudija. Me|utim, pred Ustavnim sudom je trenutno postupak o ocewivawu ustavnosti zakonske norme po kojoj prekr{ajne sudije mogu da glasaju za ~lanove Visokog saveta sudstva. Istovremeno, 830 nereizabranih sudija, o ~emu se tako|e vodi postupak, nema pravo glasa na ovim izborima. Te sudije je trebalo da glasaju, zato {to wihov sudijski status nije okon~an i jo{ ne postoji pravosna`na sudska odluka da im je prestala sudijska funkcija. Dok to ne postoji, oni su i daqe sudije. Ostavqamo sudijama da procene `ele li da daju legitimitet ovakvim izborima – rekla je Dragana Boqevi}.

S tim u vezi, ona je ocenila da se na izbor za ~lanove Visokog saveta sudstva iz redova sudija ulazi sa „spornom izbornom masom”. To su, kako je navela, i razlozi zbog kojih „Dru{tvo sudija nije htelo da u~estvuje, niti da podr`i izbore“.

– Mislim da pravosu|e ulazi u novi krug protivustavnih i protivevropskih mera, ~ime }e se daqe uru{avati pravosudni sistem Srbije – kazala je Dragana Boqevi}.

Po sle oko na~ wa iz bor ne pro ce du re i utvr |i va wa i ve ri fi ko va wa re zul ta ta iz bo ra, kraj wi rok za kon sti tu i sa we stal nog sa sta va Vi so kog sa ve ta sud stva je 15. mart. VSS u stal nom sa sta vu }e ime no va ti pred sed ni ke svih su do va u Sr bi ji.

Ta ko |e je na ja vqe no da }e VSS, na kon {to bu de for mi ran u stal nom sa sta vu, po ~e ti da re {a va pro ble me u ve zi s po stup kom op {teg iz bo ra su di ja u de cem bru 2009. go di ne.

Iz bor na ko mi si ja Dr `av nog ve }a tu `i la ca utvr di la je ko na~ nu li stu 12 kan di da ta na pet kan di da ci o nih li sta. Od ukup no {est me sta iz bor nih ~la no va u DVT-u, jed no je za kan di da ta s li ste Re pu bli~ kog jav nog tu `i la {tva, jed no s li ste ape la ci o nih jav nih tu `i la {ta va i tu `i la {ta va za or ga ni zo va ni kri mi nal i rat ne zlo ~i ne, po jed no za kan di da ta s li ste vi {ih jav nih tu `i la {ta va i s li ste jav nih tu `i la {tva s te ri to ri je auto nom ne po kra ji ne, a za osnov na tu `i la {tva su pred vi |e na dva me sta.

Me |u dva na est kan di da ta za ~la no ve Dr `av nog ve }a tu `i la ca su i tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} i za me nik re pu bli~ kog jav nog tu `i o- ca \or |e Osto ji}. Na iz bor noj li sti za ~la na stal nog sa sta va DVT-a me |u jo{ de set kad ni da ta je i za me ni ca ape la ci o nog tu `i o ca u No vom Sa du Iva na Le ti ca-Pa vi}. J. Ja ko vqe vi} PRI JA VA PRO TIV KI KIN \A NI NA

Uda rao dr ve nom pa li com Pro tiv Dra ga na B. (1988) iz Ki kin de po li cij ski slu `be ni ci u Ki kin di pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa. On je osum wi ~e n da je 20. fe bru a ra ove go di ne, na uli ci u Ba {a i du, oko 2.30 sa ta, vi {e pu ta uda rio pet li ca iz To be i dr ve nom pa li com..

M. Mr.

14

dru[tvo

~etvrtak3.mart2011.

VLA DA I DA QE STO JI IZA ONOG [TO JE OBE ]A LA PRO SVE TA RI MA

Po ve }a we pla ta, a ne jed no krat na po mo} S ob zi rom na to da su dva sin di ka ta pro svet nih rad ni ka pro to kol o po ve }a wu za ra da u ovoj go di ni s Vla dom pot pi sa la i na osno vu to ga pre ki nu la {trajk pre po sled wih raz go vo ra Vla de i MMF-a, pri li~ nu zeb wu u re do ve pro sve ta ra une la je, po sle tih raz go vo ra, iz ja va mi ni star ke fi nan si ja, pro fe sor ke dr Di a ne Dra gu ti no vi}, da }e se pred vi |e no po ve }a we u bu xe tu is ko ri sti ti ne za uve }a we za ra de u do go vo re nom pro cen tu, ve} }e za po sle ni ma bi ti is pla }e no kao jed no krat na po mo}.

– Po sle te iz ja ve mi ni star ke fi nan si ja na{ sin di kat upu tio je pi smo pre mi je ru i mi ni stri ma pro sve te i fi nan si ja, u ko jem smo

tra `i li da se iz ja sne o to me da li i po sle raz go vo ra s MMF-om sto je iza svo jih pot pi sa na pro to ko lu ko ji su pot pi sa li s na {im i Sin di ka tom obra zo va wa Sr bi je, i mi ni star pro sve te prof. dr @ar ko Ob ra do vi} nam je od go vo rio da Vla da ~vr sto sto ji iza ovog pro to ko la – ka `e ge ne ral ni se kre tar Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je Zdrav ko Ko va~.

tra `e }i po ve }a we pla ta od 20 po sto u ovoj go di ni jer je svi ma ja sno da vi {e od do go vo re nih 13,6 po sto pro svet nim rad ni ci ma ne ma oda kle da se da – ka `e Zdrav ko Ko va~. – Vla da Re pu bli ke Sr bi je je u bu xe tu za sve jav ne po sle ni ke ko ji se fi nan si ra ju iz dr `av ne ka se pla ni ra la 329 mi li jar di di na ra, od no sno 20 mi li jar di vi {e ne go u pret hod noj go di ni, pa je ovih de set no vih mi li jar di ko je mo ra iz dvo ji ti re zul tat ko jim bi u naj ve }em de lu tre ba lo da bu du za do voq ni i pro svet ni rad ni ci, a i dru gi ko ri sni ci bu xe ta, tim pre {to se zna da je za cr ta na po li ti ka pla ta u jav nom sek to ru i pen zi ja utvr |e na po prin ci pu spo je nih su do va i sva ki pro ce nat uve }a wa u pro sve ti ili ne koj dru goj bu xet skoj jav noj slu `bi „gu ra“ tro {ak u osam pu ta ve }em iz no su.

Po Ko va ~e vim re ~i ma, za za po sle ne u pro sve ti i dru gim jav nim slu `ba ma pro to kol pot pi san s Vla dom je ga ran ci ja da }e se so ci jal ni di ja log na sta vi ti i da ne }e bi ti sank ci ja pre ma oni ma ko ji su is po {to va li do go vor. Osim to ga, on ga ran tu je is pla tu 15.000 ju bi lar nih na gra da iz 2009. i pro {le go di ne i ot prem ni na ko je ~e ka vi {e od 2.000 no vo pe ~e nih pen zi o ne ra iz pro sve te.

– Zbog sve ga to ga mi slim da su ko le ge ko je su na sta vi le {trajk u ve li kom pro ble mu ka ko da na |u ~a stan iz laz iz bez iz la za jer je ja -

Po re ~i ma Zdrav ka Ko va ~a, za za po sle ne u pro sve ti i dru gim jav nim slu `ba ma pro to kol pot pi san s Vla dom je ga ran ci ja da }e se so ci jal ni di ja log na sta vi ti i da ne }e bi ti sank ci ja pre ma oni ma ko ji su is po {to vali do go vor Da pod se ti mo, pro to ko lom je pred vi |e no da se u okvi ru de set mi li jar di, za pro sve tu iz dvo ji 3,63 mi li jar de, od ~e ga dve mi li jar de na uve }a we za ra da, a osta tak na is pla tu za o sta lih ju bi lar nih na gra da i ot prem ni na, 2,2 mi li jar de za ma te ri jal ni po lo `aj dru gih za po sle nih u jav nim slu `ba ma i 5,8 mi li jar di za po pra vqa we ma te ri jal nog po lo `a ja pen zi o ne ra. Osim to ga, pro to ko lom je utvr |e no da }e se vo di ti i do dat ni raz go vo ri o even tu al nom do pun skom po boq {a wu ma te ri jal nog po lo `a ja.

– Sto ga i ~u di in si sti ra we sin di ka ta ko ji ni su pot pi sni ci Pro to ko la i ko ji is tra ja va ju u {traj ku sa skra }e nim ~a so vi ma,

sno da tra `e ni pro ce nat ne mo gu ostva ri ti, po {to bi no vac za to vi {e stru ko pre va zi {ao pro jek to va no za ovu go di nu i pro iz veo ne ga tiv ne efek te na na red ne go di ne – ka `e Ko va~. – To li kom pro cen tu po ve }a wa su prot sta vqa ju se i fi nan sij ski re vi zor dr `av nog bu xe ta, MMF, bez ~i je po mo }i bi te {ko bi lo is fi nan si ra ti i po sto je }i ni vo, i stru~ na jav nost, a svi i sin di ka ti su na pre go vo ri ma s MMF-om i sa mi pri sta li na to da se po {tu ju pra vi la o fi skal noj od go vor no sti, od no sno da se ne pro bi ja za cr ta ni bu xet ski de fi cit od vi {e od 120,5 mi li jar di di na ra, ko ji je iona ko za osi ro ma {e ne srp ske fi nan si je pre te {ko bre me.

D. De ve ~er ski

RI ZI^ NO PO NA [A WE KOD MLA DIH VOJ VO DI NE

Vo le da pi ju Na ju ~e ra {woj sed ni ci Vla de Voj vo di ne usvo je na je in for ma ci ja o u~e sta lo sti i ~i ni o ci ma ri zi~ nog po na {a wa kod mla dih u AP Voj vo di ni.

Po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li} obra zlo `io je ovu in for ma ci ju kao je dan od is tra `i va~ kih pro je ka ta Se kre ta ri ja ta s ci qem da se na osno vu do bi je nih po da ta ka vi di {ta je uzrok so ci jal no ne pri hva tqi vom po na {a wu mla dih, ko je se ~e sto de {a va pod uti ca jem psi ho ak tiv nih sup stan ci.

Is tra `i va we je spro ve de no pu tem upit ni ka na ve li kom re pre zen ta tiv nom uzor ku – 1.500 is pi ta ni ka uz ra sta od 12 do 21 go di ne, u~e ni ka sred wih stru~ nih {ko la i gim na zi ja iz gra do va i se la AP Voj vo di ne i stu de na ta No vo sad skog uni ver zi te ta. Cen tar za pri me we nu psi ho lo gi ju – Od sek za psi ho lo gi ju Uni ver zi te ta u No vom Sa du, po kre nuo je ovo is tra `i va we ko jim je ru ko vo di la prof. dr. Ma ri ja Zo to vi}, i ko je se kon kret no od no si lo na

ri zi~ na po na {a wa mla dih, od no sno wi ho vu u~e sta lost i ~i ni o ce. Po seb no je is pi tan kva li tet po ro di~ nih od no sa, kao naj va `ni ji u raz vo ju de ce i ado le sce na ta.

Naj ~e {}i ob li ci agre siv nog po na {a wa spa da ju u do men ver bal no agre siv nog po na {a wa na svim is pi ti va nim uz ra sti ma, a u~e sta lost ovog, kao i dru gih ob li ka agre siv nog po na {a wa, sma wu je se s uz ra stom. Re zul ta ti uka zu ju na to da je kon zu mi ra we al ko hol nih pi }a naj ~e {}e kod is pi ta ni ka.

Pro ce nat onih ko ji ko ri ste al ko hol je naj ma wi na osnov no {kol skom uz ra stu, iz no si 15 od sto. Na sred wo {kol skom uz ra stu za be le `en je mno go ve }i pro ce nat, pri bli `an onom za be le `e nom kod stu de na ta, iz me |u 50 i 60 od sto. Usta no vqe no je da je sred wo {kol ski uz rast kri ti ~an za eks pe ri men ti sa we s psi ho ak tiv nim sup stan ca ma, te da bi pre ven tiv ni pro gra mi tre ba lo da bu du fo ku si ra ni na ra ni je uz ra ste (osnov no {kol ski).

dnevnik

IZ RE PU BLI^ KOG ZA VO DA ZA ZDRAV STVE NO OSI GU RA WE

Usko ro po bo lo va we i kod pri vat nog le ka ra Is pi si va we bo lo va wa i pro pi si va we me di cin skih po ma ga la le ka ri u pri vat noj prak si mo }i }e da ostva re kad Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we do bi je pre ci zne kri te ri ju me ko ji zna ~e jed na ka pra va i oba ve ze zdrav stve nih rad ni ka u pri vat nom i jav nom sek to ru, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu u RZ ZO-u. Po re ~i ma di rek to ra Za vo da dr Alek san dra Vuk sa no vi }a, pra vil nik o na ~i nu i po stup ku ostva ri va wa pra va iz oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa ko ji re gu li {e ovu oblast je u pro ce du ri.

– Pra vil nik je na pra vqen ne po sred no pre mog do la ska na me sto di rek to ra RZ ZO-a, ali pri med be Le kar ske ko mo re i sin di ka ta su zah te va le da se we go va pri me na od lo `i – re kao je Vuk -

sa no vi}. – Sa da smo sa stru kom is kri sta li sa li ne ja sno }e i o~e ku jem da }e za me sec-dva pra vil nik po ~e ti da se pri me wu je.

Ide ja je da se u pri vat noj prak si vo di je din stve ni kar ton pa ci je na ta, a da iza bra ni le ka ri pre ko in den ti fi ka ci o nih kar ti ca bu du ukqu ~e ni u ba zu po da ta ka Za vo da. Ta ko }e se iz be }i mo gu} nost zlo u po tre ba „ku po vi ne bo lo va wa“, pro pi si va we du ple te ra pi je...

Di rek tor Vuk sa no vi} go vo rio je i o li sta ma ~e ka wa za kar di o hi rur {ke in ter ven ci je. Za go di nu da na one su zna ~aj no sma we ne.

Sta we u kar di o hi rur gi ji je po pra vqe no ukqu ~i va wem pri vat nog sek to ra i sla wem pa ci je na ta u Tur sku o tro {ku RZ ZO-a. Ka ko je re ~e no, kli ni ka u Tur skoj is pu wa va naj vi {e stan dar de, ali

ap surd no je da je po sled wi po ziv Re pu bli~ kog za vo da bo le sni ci ma da se opre de le za ope ra ci ju u Tur skoj pri hva ti lo sa mo tri de se tak pa ci je na ta. Naj ve }i pro blem u ka dri o hi rur gi ji pred sta vqa ne do sta tak ka pa ci te ta, ali i stru~ wa ka iz ove obla sti, ko jih je u Sr bi ji sa mo ~e tr de se tak.

To kom pro te kle ~e ti ri go di ne u In sti tu tu za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne u opre mu i mo der ni za ci ju ulo `e no je 4,5 mi li o na evra i sa da se na ope ra ci ju u ovoj usta no vi ~e ka ~e ti ri pu ta kra }e, u pro se ku tri me se ca. Za pa ci jen te iz ju go i sto~ ne Sr bi je ve o ma je zna ~aj no otva ra we kar di o hi rur gi je u Ni {u. Ta mo je ve} u no vem bru iz ve de na pr va ope ra ci ja na sr cu i do sa da je ope ri sa no vi {e od 40 pa ci je na ta. Na pro {i ri va wu

ka pa ci te ta kar di o hi rur gi je u Sr bi ji }e se i da qe ra di ti, a dok na {e usta no ve ne bu du bi le u mo gu} no sti da vi {e stru ko sma we li ste ~e ka wa, ili ~ak i da ih uki nu, pa ci jen ti ma }e se i da qe omo gu }a va ti da od la ze na ope ra ci je u Tur sku.

Pot pi si va wem pro to ko la sa stra nim i do ma }in far ma ce ut skim ku }a ma RZ ZO je us peo da de set od sto sma wi ce ne le ko va s li ste, {to omo gu }a va re dov ni je iz mi ri va we oba ve za pre ma ve le dro ge ri ja ma. Ka ko je is ta kao dr Vuk sa no vi}, ovaj pro to kol {te di osi gu ra ni ci ma pet mi li jar di di na ra i na taj na ~in pru `a mo gu} nost za uvo |e we ino va tiv nih, od no sno le ko va no ve ge ne ra ci je na li stu i nor ma li zu je zah te va we tr `i {ta le ko vi ma.

J. Bar bu zan

OBA ZRI VO S RE KLA MI RA WEM LE KO VA

„Iz u zet no efi ka san”, a i „od mah bu de sve bo qe” Od 15. ma ja pro {le go di ne do kra ja ja nu a ra ove, Agen ci ja za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je pri mi la je 157 zah te va za odo bre we pro mo tiv nog ma te ri ja la za le ko ve, ve te ri nar ske le ko ve i me di cin ska sred stva. Na i me, po sle stu pa wa na sna gu Za ko na o le ko vi ma i me di cin skim sred stvi ma do net je i po se ban Pra vil nik o ogla {a va wu le ko va, ko jim je ova oblast za kon ski u pot pu no sti ure |e na. Agen ci ja je, po za ko nu, nad le `na da spro vo di od red be za ko na i pra vil ni ka, ~i me se obez be |u je is kqu ~i vo pri me re no, isti ni to i

us pe si le ~e wa ta ko da na vo de na sa mo le ~e we. Zah te va lo se i iz o sta vqa we re ~e ni ca ili gra fi~ kog pri ka za ko ji pa ci jen ta mo gu do ve sti u za blu du u ve zi s pri me nom le ka ili ga na ve sti na za kqu ~ak da su bez bed nost i efi ka snost le ka osi gu ra ni we go vim pri rod nim po re klom. Iz re klam ne po ru ke va qa iz o sta vi ti ter mi ne npr. „iz u zet no efi ka san”, „mo men tal no ot kla wa sve simp to me”, „od mah bu de bo qe”, „naj bo qi”, „od li~ na pod no {qi vost”...

U re klam nom ma te ri ja lu tre ba upo tre bqa va ti je zik ra zu mqi vi ji za pa ci jen te.

J. B.

pre ci zno re kla mi ra we le ko va i me di cin skih sred sta va od pro iz vo |a ~a, od no sno no si la ca do zvo le za le ko ve i me di cin ska sred stva, ka ko stru~ noj jav no sti, ta ko i svim gra |a ni ma Sr bi je. In for ma ci je ko je se ogla {a va ju o le ku mo ra ju bi ti pro ve re ne, isti ni te i na u~ no do ka za ne i ne sme ju do ve sti u za blu du stru~ nu i op {tu jav nost, {to kon tro li {e Agen ci ja.

Ka ko ka `u u Agen ci ji, naj ~e {}i zah te vi za iz me nu u pred lo `e nom re klam nom ma te ri ja lu za op {tu jav nost su da se iz o sta ve de lo vi ko jim se opi su je bo lest i

ZA SRP SKU DE CU U DI JA SPO RI NA STA VA SRP SKOG PU TEM IN TER NE TA?

Jef ti no, a teh ni~ ki iz vo dqi vo Pro ce wu je se da ~ak {est mi li o na Sr ba `i vi iz van Sr bi je, a da ma ter wi je zik, kao kqu~ ni seg ment za o~u va we na ci o nal nog, kul tur nog i du hov nog iden ti te ta, zna ne {to vi {e od tre }i ne.

Upra vo zbog to ga je dan od pri o ri te ta i za da ta ka Mi ni star stva za di ja spo ru je una pre |e we na sta ve srp skog je zi ka u ra se ja wu, ali i po ve }a we bro ja de ce ko ja bi bi la ob u hva }e na ne kim ob li kom u~e wa ma ter weg je zi ka.

Pret hod nih de ce ni ja o~u va wu ma ter weg je zi ka pri da va la se ve }a pa `wa i va `nost, ali je zbog stal nog opa da wa bro ja u~e ni ka mno go {ko la u ino stran stvu za tvo re no. Po se ban pro blem je i ne do vo qan broj na stav ni ka ko je fi nan si ra Mi ni star stvo pro sve te jer je za to sve ma we pa ra u bu xe tu. Osim to ga, evi den tan pro blem je i ne po sto ja we po seb nog pro gra ma obra zo va wa i vas pi ta wa u ino stran stvu, ma da ga je Na ci o nal ni pro svet ni sa vet usvo jio jo{ 2005.

go di ne, ali jo{ ni je na zna zi. Uz to, tre ba do da ti i ne do sta tak pri la go |e nih ux be ni ka pa i pro blem u~i o ni ca. Ka da se sve to sa sta vi, ja sno je za {to je sve ma we u~e ni ka srp skog je zi ka u di ja spo ri.

Po mo} nik mi ni stra za di ja spo ru Vuk man Kri vo ku }a ob ja {wa va da je na sta va srp skog je zi -

pu tem in ter ne ta” sve vi {e na me }e kao na su {na po tre ba po {to je sa mo po se bi naj jef ti ni ji i teh ni~ ki je iz vo dqiv svu da u sve tu, a u kraj woj li ni ji je re~ i o mo der noj i efi ka snoj me to di ko ju ko ri ste i ze mqe mno go raz vi je ni je od na {e.

– Mi ni star stvo za di ja spo ru za ovu go di nu pla ni ra da na pra vi

Pret hod nih de ce ni ja o~u va wu ma ter weg je zi ka pri da va la se ve }a pa `wa i va `nost, ali je zbog stal nog opa da wa bro ja u~e ni ka mno go {ko la u ino stran stvu za tvo re no ka u di ja spo ri u nad le `no sti Mi ni star stva pro sve te i da ono ~i ni sve da bi se to va `no pi ta we si stem ski re {i lo. Da bi se za i sta do re {e wa i sti glo, Mi ni star stvo za di ja spo ru do sta vi lo je sve ras po lo `i ve in for ma ci je iz obim nog is tra `i va wa o svim ob li ci ma u~e wa srp skog je zi ka u di ja spo ri. On is ti ~e da se pro je kat „U~e we srp skog je zi ka

soft ver ko ji }e bi ti pri men qiv za du `i pe riod i omo gu }i ti u~e we srp skog je zi ka na dis tan cu.

To je ve o ma ozbi qan po sao, ko ji zah te va an ga `o va we ve li kog bro ja stru~ wa ka iz ove obla sti i uve re ni smo u to da }e mo da ti sve od se be da ovaj pro je kat za `i vi – re kao je Kri vo ku }a.

Ina ~e, po tvr dio je to i po mo} nik mi ni stra za di ja spo ru, u ino -

stran stvu jo{ po sto je fon do vi ze ma qa do ma }i na za obra zo va we stra na ca na ma ter wem je zi ku i deo wih je do stu pan i srp skoj po pu la ci ji u ra se ja wu. On is ti ~e da ta kvi fon do vi po sto je u go to vo svim ze mqa ma, ali or ga ni za ci je na {ih gra |a na ne ko ri ste fi nan sij ske i dru ge po god no sti ko je im omo gu }a va za ko no dav stvo ze ma qa u ko jem `i ve. Kao pri mer na vo di da u Ba var skoj do pun sku na sta vu na srp skom je zi ku, od no sno pla te za na stav ni ke, obez be |u je ba var ska vla da.

– Me |u tim, ba var sko Mi ni star stvo za pro sve tu i kul tu ru je do ne lo od lu ku o ob u sta vqa wu do pun ske na sta ve na ma ter wem je zi ku od 31. ju la 2009. go di ne jer je na {e or ga ni za ci je ni su ko ri sti le. Naj te `e je to {to ova kav trend po sta je do mi nan tan u ve }i ni ze ma qa, a sav ma te ri jal ni i dru gi te ret u~e wa srp skog je zi ka je na ple }i ma na {e ne ta ko bo ga te ze mqe – ob ja {wa va Kri vo ku }a.

Q. Ma le {e vi}

ZRE WA NIN CI PO VO DOM SVET SKOG DA NA CI VIL NE ZA [TI TE

Va qa uvek bi ti oba zriv Zre wa nin je u pro te klih ne ko li ko go di na po ka zao, na `a lost na ne sre} nim pri me ri ma kao {to su po pla ve, vre men ske ne po go de i qud ske ne sre }e, da ima do bro or ga ni zo van si stem za {ti te i spa sa va wa, a Zre wa nin ci su is ka za li vi so ko raz vi je nu svest za hu ma nost i sprem nost za po mo} u ne vo qi, po ru ~io je pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Mar ton po vo dom Svet skog da na ci vil ne za {ti te. Ovaj da tum, ko ji se obe le `a va 1. mar ta, usta no vqen je od lu kom Ge ne ral ne skup {ti ne Me |u na rod ne or ga ni za ci je ci vil ne za {ti te (IC DO) od 1990. go di ne.

We gov ciq je pro mo vi sa we ulo ge ci vil ne za {ti te kao pra vo vre me nog i efi ka snog od go vo ra na sve iza zo ve i opa sno sti.

– Je dan u ni zu pri me ra je i ne dav ni in ci dent, ka da je Zre wa nin iz be gao ne sre }u {i rih raz me ra, od no sno ka da su tri va go na-ci -

ster ne, ko ji su pre vo zi li za pa qi vi gas, is kli znu la iz {i na na glav noj `e le zni~ koj sta ni ci. Pr vi na li ni ji od bra ne su, kao i uvek, bi li pri pad ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, ko ji su po `r tvo va no ru ko vo di li ak ci jom za {ti te i spa sa va wa, {ti te }i na {e po ro di ce, imo vi nu i `i vot nu sre di nu i ko ji ma tre ba oda ti za hval nost na hra bro sti – uka zao je Mar ton.

Pod se tio je i na to da je lo kal na sa mo u- pra va je din stve na ka da tre ba po mo }i ugro `e ni ma, {to je do ka za la upu }u ju }i po mo} Kra qe vu, ko ji je pre tr peo ve li ku {te tu u ze mqo tre su, ka da je vi {e sto ti na gra |a na osta lo bez kro va nad gla vom.

– Ova kva prak sa }e se na sta vi ti i ubu du }e jer je me |u sob no pru `a we ru ke u ne sre }i ono {to nas ~i ni qu di ma i {to bri {e sve po li ti~ ke raz li ke – po ru ~io je Mar ton.

Po vo dom Svet skog da na ci vil ne za {ti te na ~el ni ca Sred wo ba nat skog okru ga Ta wa Du lo vi} i gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov or ga ni zo va li su pri jem za na ~el ni ka Ode qe wa za van red ne si tu a ci je Go ra na Mar ja no vi }a i {e fi cu Od se ka za upra vqa we ri zi kom i ci vil nu za {ti tu Ra du Jo va nov-Vu ko vi}, na gla siv {i da mo ra mo bi ti sve sni da se ne `e qe ne si tu a ci je de {a va ju.

– U Sred wo ba nat skom okru gu sva ko dnev no smo su o ~e ni s vi {kom vo de, a pre ne ko li ko da na iz {i na su is kli znu le ci ster ne s opa snim ma te ri ja ma. Sa da je to bi lo be za zle no, a mo `e se de si ti da sle de }i put ne bu de ta ko.

Sve te si tu a ci je nas upo zo ra va ju na to da je ci vil na za {ti ta ne {to {to svi ma na ma uvek tre ba da bu de na pa me ti, zbog li~ ne i uza jam ne za {ti te, i po mo }i dru gim qu di ma – is ta kla je Ta wa Du lo vi}. @. Ba la ban

УДРУЖЕЊЕ ИЗДАВАЧА СРБИЈЕ

Касни конкурс за откуп књига Удружење издавача Србије (УИС) саопштило је да још није расписан конкурс за откуп књига из прошлогодишње продукције, иако је Министарство културе почетком године најавило ту активност, намењену попуни библиотечких фондова. На састанку Управног одбора УИС, одржаном у понедељак у Новом Саду, констатовано је да је ресорно министарство расписало три конкурса у вези с књигама, али не и „раније прилично наглашено најављен” Конкурс за откуп књига из продукције 2010. године, наведено је у саопштењу. Док медији и издавачи савесно раде на популаризацији књига, док се обављају годишња сабирања резултата у тој области и додељују награде, дотле Министарство поново одлаже расписивање конкурса за откуп „на неодређено време, а посетиоци библиотека узалуд траже нове наслове”, наводи УИС.

kULTURA

c m y

dnevnik

Та асоцијација сматра да је „несхватљивом политиком Министарства културе” лане откупљено свега 56.167 књига из продукције 2009. године, што је скоро три пута мање него претходне године. УИС истиче да, због тешке финансијске ситуације у општинама у Србији, у структури набавке књига доминирају оне које стижу посредством Министарства културе које, не расписујући одговарајући конкурс, „занемарује ову област и онемогућава доступност књига грађанима Србије”. Издавачи су упитали докле ће да се чека испуњење обећања о откупу књига, као и „зашто друге области културе имају загарантована месечна плаћања (буџетска) а књига не”, пише у саопштењу које су потписали председник Скупштине УИС Зоран Стојановић и председник Управног одбора УИС Зоран Колунџија.

НА СЕДНИЦИ ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ

Усвојен програм СНП Влада Војводине усвојила је, на јучерашњој седници, овогодишњи програм рада и финансијски план Српског народног позорисста (СНП), који слави век и по постојања и успешног рада. Према том програму предвиђено је извођење пет премијерних драмских пред става и по једно прво извођење оперских и балетских представа. Осим тога, СНП ће несвакидашњи јубилеј обележити низом других пригодних манифестација, наводи се у саопштењу Покрајинског секретаријата за информације.

ГОДИНА ФИЛМА У СРБИЈИ

Под покровитељством Унеска Година филма у Србији биће одржана под покровитељством Унеска, а њено обележавање почеће 6. јуна отварањем нове зграде Кинотеке. Унеско је са задовољством прихватио покровитељство над прославом 100 година од настанка првог српског играног филма, обавестио је јуче српско министарство помоћник за културу генералне директорке Унеска Франческо Бандарин. Први српски играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа” Илије Станојевића снимљен је 1911. Унеско је уверен да ће обележавање Године филма у Србији „допринети да филм буде препознат као важна уметничка форма за комуникацију и вредан инструмент за дијалог и спајање различитих култура и да ће допринети очувању светског

филмског наслеђа”, изјавио је Бандарин. Он је истакао да је прослава 100 година српског филма „допринос светском филмском наслеђу и у складу са стремљењима Унесковог програма ‘Памћење света‘ чији је циљ „очување вредних архивских материјала”. Година филма биће посвећена глумцима, редитељима, сценаристима, историчарима филма, филмским радницима и публици, а биће означена повећаном бригом о филму, уређењу услова подстицајних за развој српске кинематографије и поспешивање видљивости нашег филма у свету.Платформу за Годину филма у првом реду чине институционална питања: Кинотека ће добити нову зграду, у плану је трансформација Филмских новости у Аудио-визуелни архив Србије, а

Министарство културе активно ради на доношењу Закона о кинематографији, који већ имају многе европске земље. Значајни сегменти активности биће и међународна промоција српског филма, подршка развоју биоскопске мреже и трансформација филмских манифестација, саопштило је Министарства културе указавши да је „филм важан потенцијал, не само за културу, већ и за економију Србије.” У Одбору за обележавање Године филма у Србији су: директор Кинотеке Радослав Зеленовић, редитељи Горан Марковић, Горан Паскаљевић, Срђан Карановић и Емир Кустурица, глумци Милена Дравић и ВелимирБата Живојиновић, историчар филма Дејан Косановић, критичар Милан Влајчић и сценариста Гордан Михић.

ФРАНЦУСКА ОБЕЛЕЖАВА 110. ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА ВЕЛИКОГ КЊИЖЕВНИКА И ЧУВЕНОГ МИНИСТРА КУЛТУРЕ

Сећање на Андреa Малроа У Француској се ове године обележава 110. годишњица рођења Андреa Малроа (1901-1976) писца, теоретичара уметности, чувеног министра културе, али и бунтовника, револуционара који је у млађим годинама непосредно учествовао у бурним збивањима свога времена. Јубилеј овога пута не прати помпа као 1996. када су поводом двадесетогодишњице смрти земни остаци великана пренети у Пантеон. Тако се један од најзнаменитијих и најконтроверзнијих сведока 20. века придружио бесмртницима који почивају под куполом овог монументалног здања на брду свете Женевјеве, у непосредној близини древне Сорбоне. Малро је био Парижанин по рођењу, међутим, он је и симболично, једнако као и стварно, био прави изданак француске престонице, тог митског града светлости, центра духа и свих манифестација духа, града у којем се “кафане и књижаре додирују”. Након што је матурирао у једној од славнијих париских гимназија, Малро се бави изучавањем далекоисточних језика и култура. У то време почео је да се дружи са већ истакнутим фигурама француске уметничке сцене, Паблом Пикасом, Андреoм Жидом, Максом Жакобом. Управо на њихов подстицај Малро почиње да пише, тако да већ као деветнаестогодишњак објављује свој први есеј под називом “О кубистичкој поезији”. У пратњи своје жене Кларе (иначе немачке Јеврејке), Малро 1923. одлази на подручје Индокине. Има проблема са колонијалним властима, и од тада потиче његов ангажман заштитника људских права. Познато је и Малроово помагање кинеске револуције, нарочито настојања да се из Шангаја протерају јапански и западни капиталисти. Тих година се профилише у једног од водећих критичара колонијализма. Хитлеров долазак на власт на почетку није превише уздрмао европску интелектуалну елиту.

Малро је, међутим, био изузетак и на фашизам и нацизам је упозоравао још 1935. у свом делу “Време презира”. Активно учествује у борби шпанских републиканаца, делујући као пилот и командант интернационалне ескадриле “Еспања”.

Током Другог светског рата Малро се укључује у борбу потив нациста, најпре као обичан војник а касније као командант бригаде АлзасЛорен. Кад је већ овенчан двоструком славом - великог писца и ратног хероја, упознаје генерала Де Гола. Био је то изузетно важан сусрет јер ће Малро до краја живота остати његов одани пријатељ, сарадник и поштовалац. У привремној влади (1945-1946) он је био министар информисања, а касније је пуних десет година (1959-1969) био министар културе. Малро је постао еталон према којем ће се убудуће мерити успешност свих којима је поверен овај значајан државни ресор. Изузев њега, данас се помињу још само две велике личности које су биле на челу својих Министарстава културе - Хорхе Семпрун (шпански писац и сценариста, министар у влади Фелипеа Гонзалеса) и Мелина Меркури.

Малроа је привлачио феномен уметности. У делима “Имагинарни музеј” и “Уметничко стварање” износи своја размишљања о различитим видовима људске креативности. Малроово министровање запамћено је највише по залагању за обнову споменика архитектуре, промовисању модерне уметности и отварању својеврсних центара културе по целој Француској. Грандиозан у свему чега се подухвати, ради паралелно на афирмацији својих пријатеља уметника и на омасовљавању ликовне културе. Шагал, Брак, Масон, Пикасо, Ђакомети добијају наруџбине финансиране из државне касе, а Балтус постаје директор Виле Медичи у Риму. Малро је покренуо многе пројекте рестаурације дела, а предано је радио и на иностраној презентацији чувених дела из француских музеја (омогућио је да “Мона Лиза” буде изложена у Вашингтону, а “Милоска Венера” у Токију и Кјоту). Организовање изложбе “Уметност на тлу Југославије” 1971. у Паризу, у великој мери је дело Малроа као министра културе. Када је Сорбона упутила апел француским писцима и интелектуалцима да дају лични допринос богаћењу фондова Народне библиотеке Србије, разорене у немачком бомардовању 1941. године, Малро се одазвао тако што је библиотеци послао рукопис своје књиге “Глава од вулканског стакла”. Устаник против колонијалног ропства, заповедник интернационалне ескадриле у Шпанском грађанском рату, пуковник у Покрету отпора, први министар за културу Пете републике у влади Шарла де Гола, оставио је за собом дубок траг. Преминуо је 23. новембра 1976. године. Две деценије касније његови посмртни остаци пренети су под кров здања у којем почивају Волтер, Мирабо, Русо, Мара, Виктор Иго, Емил Зола и други француски и светски великани. Синиша Ковачевић

~etvrtak3.mart2011.

15

ДА НАС НА „ФЕСТУ НС” У „АРЕ НИ СИ НЕ ПЛЕК СУ”

„Же на за украс” и „Цир кус Ко лум би ја” На ма ни фе ста ци ји „Фест НС”, ре ви ји фил мо ва са бе о град ског 39. Фе ста ко ја се одр жа ва у Но вом Са ду, да нас су на про гра му још два но ва фил ма. У би о ско пу „Аре на си не плекс” се од 19 ча со ва при ка зу је фран цу ски филм „Же на за украс” (Potiche) ре ди те ља Фран соа Озо на, у све ту по зна тог по фил мо ви ма: „Осам же на”, „Ба зен”, „5X2”. Су зан је су пру га бо га тог ин ду стри јал ца Ро бер та Пу жо ла ко ји сво ју фа бри ку ки шо бра на во ди из ра бљу ју ћи рад ни ке. Ка да из би је штрајк, а Ро берт по ста не та лац не за до вољ ни ка, Су зан ће пре у зе ти фа бри ку и од лич но се сна ћи у но вој уло зи по ка зу ју ћи ком пе тент ност и из у зет ну пред у зи мљи вост. Али ка да се Ро берт вра ти у фор му, ства ри се ком пли ку ју. У фил му игра ју Ка трин Де нев, Же рар Де пар дје, Фа брис Лу ши ни и Ка рин Ви ар Од 22 са т а на про гра му је филм „Цир кус Ко лум би ја” сце на ри сте и ре ди те ља Да ни са Та но ви ћа (”Ни чи ја зе мља“, „Па као“, „Три ја жа“) у ко јем угра ју Пре драг Ми ки Ма ној ло вић, Бо рис Лер, Ми ра Фур лан, Је ле на Сту пља нин, Ма рио Кне зо вић, Ер мин Бра во, Ја сна Ор не ла Бе ри, Ми та лем Зуп че вић, Мир за Та но вић. То је ро ман тич на са га o кра ју ве -

Из филма „Циркус Колумбија”

ка ко ји је тра гич но на ја вио до ла зак но вог до ба на Бал ка ну, а на ста ла је по ро ма ну Иви це Ђи ки ћа. Див ко (Ми ки Ма ној ло вић) се на кон го ди на од су ства по ја вљу је у род ном хер це го вач ком ме сту. Он је са да бо гат чо век, до ла зи ску пим мер це де сом и са че тр де -

сет го ди на мла ђом су пру гом, же љан го ми ле сит них осве та. Пр ва Див ко ва по бе да је сте из ба ци ва ње бив ше же не и си на из ку ће у ко јој су ста но ва ли. У по чет ку из гле да као да Див ко по бе ђу је и као да но вац мо же све... В. Црњански

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗ ПРИПРЕМА ДВЕ НОВЕ ПРЕДСТАВЕ

„Фолк и свинг” и „Чаробњак из Оза” У Новосадском позоришту / Ујвидеки синхазу у току су пробе две нове представе које ће премијерно бити изведене у априлу, а обе режира глумац и редитељ овог театра Золтан Пушкаш. Представу „Folk and swing“ Пушкаш режира на Ђачкој сцени „Шарене искрице“, која ове године слави 15. рођендан и тиме ће обележити ову своју годишњицу. У овој представи биће пуно плесних елемената у режији Золтана Пушкаша, али и уз свесрдну кореографску сарадњу двоструког европског и светског првака у степу Ласла Бобиша. ”Folk and swing“ ће, како кажу у Новосадском позоришту, бити у стилу двадесетих година прошлог века. Биће то „романтична прича која ће дочарати све страсти, обмане, гангстерске клишее тог доба, с пуно свинга чарлстона, линди хопа, укомбинованих у елементе овог нашег балканског

поднебља и џез песмама којих ће се старији радо присетити а млади радо научити“. У представи ће учествовати 50 људи, од тога 44 деце и омладинаца (20 девојака и 24 момака), од осам до двадесетдве године. Међу њима су већином стари знанци ове трупе али има и нових талената. Пробе су почеле 16.фебруара а премијера ће бити 2.априла, на великој сцени Новосадског позоришта. Ђачка сцена „Шарене искрице“ настала је пре 15 година према идеји новосадских педагога и неколико глумаца Новосадског позоришта. До сада су са овом трупом сарађивали, и као глумци, кореографи и редитељи радили Атила Меш, Нандор Силађи, Тибор Слобода, Кинга Мезеи, Золтан Пушкаш, Габор Нађпал, Ирена Абрахам, Иштван Кереши, Терезиа Фигура, Мирјана Дробац, Илдико Ђенеш и Роберт Мајорош.

”Искрице“ су изискриле многе новосадске и суботичке глумце који данас носе репертоаре у позориштима ових градова, а неки од њих су: глумци Иштван Кереши, Атила Немет, Габор Понго, Тамаш Хајду, Габриела Црнковић, виолончелисткиња Кармен Ренчар, редитељ Роберт Ленард... Друга нова представа, чије пробе су такође у току, је познато дело „Чаробњак из Оза“, Лимана Френка Баума – Тибора Залана, коју Пушкаш ради као мјузикл за децу и одрасле. „Чаробњак из Оза“ ће ексклузивно премијерно бити изведен 15. априла у оквиру овогодишњих Новосадских музичких свечаности (Номус). И у овој представи сарађује кореограф Ласло Бобиш, а композитори су Ервин Ереш и Андрес Мариано Ортега, који је такође компоновао и музику за представу „Сан летње ноћи“ овог позоришта. Н. Пејчић

НОВА КЊИГА ТОНИЈА ПАРСОНСА У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ”

О животу, смрти и доручку Издавачка кућа „Лагуна” која је српским читацима „открила” Тонија Парсонса британског бестселер писца и објавила све његове романе, управо је штампала књигу његових есеја „О животу, смрти и доручку”. Критика је високо оценила ову збирку есеја јер откривају Парсонса као расног новинара и „свима постаје јасно зашто је, много пре него што је постао бестселер писац, био награђивани новинар”. За читаоце који су завoлeлi Парсонса као писца романа „Човек и дечак”, „Човек и жена”, „Наше незаборављене приче”, „Права породица”,”За моју малу”, „Прави почетак” нова књига ће бити пријатно изненађење јер је задивљујуће искрена док говори о животу савременог мушкарца. Аутор је написао и веома личну књигу јер објашњава шта се догађа у глави просечног припадника „јачег пола”, у његовом срцу у другим битним деловима њгеовог тела и зашто. Како Парсонс пише у уводу,”ова књига написана је за људе као што сам ја, за радознале душе које су купиле књигу „Мушкарци су са Марса, жене су са Венере”, али су прочитали само првих педесет страница.”Ово је књига која нуди и савете као одговор на питање шта учинити кад хулигани псују а ви сте с дететом. Са немилосрдном проницљивошћу Парсонс пише о „инстант” сексу, о сексуалној треми и у томе зашто су фудбал и аутомобили „отишли до ђавола” .Према Парсонсовом мишљењу криза средњег доба је само мит, али верује да истинска љубав и бокс могу спасти савременог мушкарца ...јер савремени мушкарац је очувао превише старих навика него што је добро за њега - потребу за ловом, жељу за борбом и неодољиви порив да просипа семе.

SPORT

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

c m y

16

DEJ VIS KUP RE PRE ZEN TA TIV CI DO BRO RAS PO LO @E NI O^E KU JU ME^ 1. KO LA SVET SKE GRU PE S IN DI JOM U NO VOM SA DU (4. – 6. MART)

Ob ra do vi} pred `reb od re |u je tim

Vik to ro vi fud bal ski tri ko vi Za gre va ju }i se za pre po dnev ni spa ring sa Ne na dom Zi mo wi }em, na{ dru gi re ket i 18. igra~ sve ta Vik tor Tro ic ki po ka zao je da ve {to ba ra ta i dru gim vr sta ma lo ti, osim one te ni ske. Vik tor se za gre vao s ma lom od boj ka {kom lo tom, ali su ma lo broj ni pri sut ni po sma tra ~i vi de li we go vo fud bal sko ume }e.

Tro ic ki je bez mu ke {to po vao lop tu gru di ma, pim plo vao je no gom, ra me nom i gla vom i do ka zao da je sport ski do bro pot ko van.

Usle dio je po tom `e stok spa ring sa Zi mo wi }em u ko jem je Vik tor, na rav no, do ka zao da je pre sve ga vr hun ski te ni ser.

„Jed no o ki” Ob ra do vi} Se lek tor Bog dan Ob ra do vi} pa `qi vo pra ti pri pre me igra ~a za me~ s In di jom. Stal no se na la zi uz wih na te re nu i po ma `e im da sva ki tre ning {to kva li tet ni je od ra de. Ne ret ko {ef stru ke svet skih {am pi o na od la zio je da po ku pi lop ti ce, ka ko bi te ni se ri bi li mak si mal no skon cen tri sa ni na rad.

U jed nom tre nut ku je objek tiv fo to-apa ra ta na {eg maj sto ra fo to gra fi je Fi li pa Ba ki }a ulo vio neo bi ~an ka dar „jed no o- kog” Ob ra do vi }a. Se lek tor je pra tio raz voj igre, a ka da je apa rat {kqoc nuo- lop ti ca je za klo ni la oko Bog da na Ob ra do vi }a.

Sve je broj ni ja te ni ska Dej vis kup re pre z en t a c i j a Sr b i j e ko ja se ve} ne ko li ko da na pri pre ma u ve li koj sa li no vo sad skog Spen sa za me~ 1. ko la Svet ske gru pe sa se lek ci jom In di je. Ju ~e pre pod ne spa rin go va li su Vik tor Tro ic ki i Ne nad Zi mo wi}, a iz da le kog Del rej Bi ~a u SAD sti gao je u ho tel „Park” i fi na li sta tog tur ni ra Jan ko Tip sa re vi}. Od igra ~a ko ji su pro {log de cem bra osvo ji li ti tu lu u Dej vis ku pu ne do sta je jo{ je di no naj ve }a zve zda na {eg ti ma No vak \o ko vi} i jo{ uvek je ne iz ve sno da li }e se i ka da on po ja vi ti u No vom Sa du.

- Ono {to je ~i we ni ca je ste da smo u No vom Sa du na i {li na sjaj no go sto prim stvo, na iz u z et n e uslo v e u ho t e l u i u Spen su i na da mo se da }e za na{ me~ s In di jom dvo ra na bi ti is pu we na do po sled weg me sta - re kao je na kon fe ren ci ji za me di je na {eg ti ma se lek tor Bog dan Ob ra do vi}. Re pre zen ta tiv ci od li~ no tre ni r a j u, pu n i su po z i t iv n e ener gi je i je dva ~e ka ju pe tak ka da su sret po ~i we.

Da li }e se dru go vi ma pri dru ` i t i i No v ak \o k o v i}, gla si lo je pi ta we upu }e no na {em se lek to ru?

- Tek da nas pred `reb mo }i }u da od go vo rim - ni je ot klo nio di le mu Ob ra do vi}. - U kon tak tu sam s No le tom, ali }u is ko ri sti ti pra vo da od lu ku do ne sem do is te ka ro ka za pri ja vu eki pe, a on je ne po sred no pred `reb.

Na{ naj i sku sni ji re pre zen ta ti vac Ne nad Zi mo wi} ot krio je no vi na ri ma i za ni mqi vu vest ve za nu za se lek ci ju In di je.

- Le an der Pa es i Ma he{ Bu pa ti ne }e do }i u No vi Sad jer su obo ji ca po vre |e ni - ob ja snio je po p u l ar n i Zi k i. Ipak, ima ju na {i go sti i bez wih do bar par, jer je Bo pa na u osno vi dubl igra~, a ve o ma je jak i De var man. Me |u tim, ako smo do sa da bi li fa vo ri ti u sin glo vi ma, s raz vo jem si tu aci je po sta li smo fa vo ri ti i u du blu.

Dej vis kup se lek ci ja Sr bi je

Bog dan Ob ra do vi} se na do ve zao na ovu vest re ~i ma: - Su per vi zor me ~a mi je re kao da po me nu ti dvo jac ne }e do }i u No vi Sad, te je, pre ma to me, to zva ni~ na in for ma ci ja.

Fo to: F. Ba ki}

tor Tro ic ki, ka ko sa da stva ri sto je, na{ pr vi re ket u me ~u s In dij ci ma. - On je so li dan igra~ ko ji ja ko uda ra lop ti cu i ko ri sti sva ku pri li ku da na pad ne, ali ne ma ri tam. Mi -

@reb da nas u pod ne Dej vis kup me~ iz me |u Sr bi je i In di je zva ni~ no po ~i we da nas, zva ni~ nom ce re mo ni jom `re ba. Kao i pre me sec da na ka da je igran Fed kup su sret Sr bi ja - Ka na da, `re ba we }e bi ti oba vqe no u Grad skoj ku }i u No vom Sa du, a po ~e tak je u 12 ~a so va.

Osim igra ~a i se lek to ra obe ju eki pa, ce re mo ni ji }e pri su stvo va ti i pred stav nik Te ni skog sa ve za In di je, pred sed nik TSS Slo bo dan @i vo ji no vi}, pred stav nik Me |u na rod ne te ni ske fe de ra ci je Dej vid Xud, glav ni su di ja me ~a En di Eqi, kao i pred stav nik ge ne ral nog spon zo ra Dej vis ku pa BNP Pa ri ba Vla di mir Mar ko vi}. Do ma }in `re ba bi }e gra do na ~el nik Novog Sa da Igor Pa vli ~i}.

Da li su na {i re pre zen ta tiv ci ima li pri li ku da igra ju s De var ma nom ili Bo pa nom?

- Igrao sam pro tiv Bo pa ne u du blu u Du ba i ju, a sre li smo se jed nom i u sin glu pre ne ko li ko go di na - od go vo rio je Vik -

slim da }u bi ti fa vo rit u me ~u s wim, ali ni ka ko u we ga ne smem da u|em s pot ce wi va wem.

I Jan ko Tip sa re vi} se pri dru `io raz mi {qa wi ma Tro ic kog: - Igrao sam dva pu ta s De var ma nom i u oba me ~a po be -

dio. Re~ je o ne u god nom i fi zi~ ki iz u zet no sprem nom te ni se ru, ko ji tre nut no ima naj bo q i ren k ing u ka r i j e r i.

Ipak, znam ka k o tre b a da igram s wim i, uko li ko se lek tor Ob ra do vi} ta ko od re di, po tru di }u se da na {oj re pre zen ta ci ji do ne sem poen.

No vi na ri su `e le li da ~u ju i o~e ki va wa re zer vi u na {oj se lek ci ji, a to su Ili ja Bo zo qac i Ni ko la ]i ri}.

- Ve li ko mi je za do voq stvo {to me je se lek tor po no vo po zvao u dr `av ni tim - re kao je Bo zo qac. - Tre ni ram bez pro ble ma, iza me ne su do bri re zul ta ti i, uko li ko bu de po tre be, spre man sam da se po ja vim na te re nu. Pod lo ga od go va ra mom na ~i nu igra wa.

- Iskre no, po rej tin gu ni sam me |u pr va ~e ti ri igra ~a u na {oj se lek ci ji i ne ve ru jem da }u igra ti. Ipak, od li~ no sam tre ni rao i pot pu no }u bi ti spre man da od go vo rim za dat ku ako se lek tor ta ko od re di - do dao je ]i ri}.

A. Pre do je vi}

JAN KO TIP SA RE VI] SPRE MAN ZA DUEL S IN DI JOM

Dra go mi je {to igra mo u No vom Sa du

Zi mo wi} me rio vi si nu mre `e Ne nad Zi mo wi}, svet ska ve li ~i na i igri pa ro va bi }e adut Sr bi je u su bo tu, ka da je na pro gra mu su sret du blo va. Jo{ ni je iz ve sno s kim }e Zi ki u pa ru iza }i na te ren, ali to i ni je to li ko bit no po {to bo je In di je ne }e bra ni ti Pa es i Bu pa ti.

Na{ as ju ~e je na por no tre ni rao, ali u ve o ma do brom ras -

po lo `e wu. U jed nom tre nut ku u~i ni lo mu se da mre `a u ve likoj sa li Spen sa ni je na od go va ra ju }oj vi si ni, pa je otr ~ao do sre di ne te re na ka ko bi to pro ve rio.

Usle di la je ko rek ci ja ovog re kvi zi ta i tre ning je, uz osme he svih ~la no va na {e se lek ci je, na sta vqen.

Do sta i 3:1 Ubu du }e pri re zul ta tu 3:1 ne }e bi ti po treb no od i gra va we pe tog me ~a, uko li ko je ~e tvr ti tra jao naj ma we ~e ti ri se ta. No vo pra vi lo, ko je je usvo ji la Me |u na rod na te ni ska fe de ra ci ja, va `i }e is kqu ~i vo ako se do pred no sti od 3:1 do |e po sle pr ve par ti je po sled weg da na me ~a (ne de qa).

Po be da je i do sa da bi la obez be |e na osva ja wem tre }eg po e na, ali su re pre zen ta ci je bi le u oba ve zi da od i gra ju i osta le par ti je, obi~ no u dva do bi je na se ta. Pra vi lo }e se pri me wi va ti ve} od ovog vi ken da, ka da su na pro gra mu me ~e vi pr vog ko la. Ako po sle dubl par ti je bu de 3:0, u ne de qu }e se igra ti oba sin gla.

Po sled wi je u no vo sad ski ho tel „Park” od iza b ra n i k a se l ek t o r a Bog da na Ob ra do vi }a, ako iz u zme mo jo{ uvek ne iz ve snog No va ka \o ko vi }a, sti gao Jan ko Tip sa re vi}. Ne ka da naj bo qi ju ni or sve ta, a da nas 45. igra~ na ATP li sti, i po red dugog pu to va wa iz SAD ni je krio do bro ras po lo `e we i ra dost zbog no vog vi |e wa s re pre zen ta tiv nim dru go vi ma.

- Sa mo da se ma lo od mo rim i on da }u od mah da od ra dim pr vi tre ning re kao je Tip sa re vi}. - Ge ne ral no gle da ju }i, ja ko mi je dra go {to }e mo duel s In di jom igra ti u No vom Sa du. To ne ma ve ze s ~i we ni com da sam ba{ u ovom gra du upo znao mo ju su pru gu Bi qa nu, ve} sam za do vo qan {to se jo{ jed nom po ka zu je da ni je sa mo Be o grad cen tar na {e ze mqe.

Po sto je i dru gi gra do vi ko ji mo gu da or ga ni zu ju je dan ova kav su sret i po dr `e na{ Dej vis kup tim.

O fi nal nom me ~u s Del Po trom u Del rej Bi ~u ko ji je iz gu bio re zul ta tom 4:6, 4:6, Jan ko je re kao:

Jan ko Tip sa re vi}

TUR NIR U KU A LA LUM PU RU

Bo ja na u tre }em ko lu Bo ja na Jo va nov ski us pe la je da se pla si ra u tre }e ko lo tur ni ra u Ku a la Lum pu ru. Po sle 140 mi nu ta ve li ke bor be po be di la je Ur su lu Ra dvan sku sa 2:1( 1:6, 7:5, 6:4).

U od lu ~u ju }em se tu Bo ja na je za i gra la mno go bo qe, na pra vi la je dan brejk i po ve la sa 4:1. Pri vo| stvu Bo ja ne od 4:2, Ra dvan ska je ima la pred nost na

ser vis na {e te ni ser ke i is ko ri sti la je, sma wiv {i re zul tat na 4:3. Ve} u na red nom ge mu vi |en je ri brejk. Jo va nov ski je od u ze la ser vis Ra dvan skoj i u de ve tom ge mu ser vi ra la za po be du.

Me |u tim, Po qa ki wa je ima la dve brejk pril ke, is ko ri sti la dru gu i ta ko sma wi la 5:4.Me |u tim, set je pri pao na {oj te ni ser ki.

- Na rav no da mi je kri vo {to ni sam us peo da osvo jim pr vu ATP ti tu lu u ka ri je r i. Me | u t im, na s pram me n e j e sta j ao mno go ja ~i i bo qi Del Po tro, ko ji ni je isti igra~ kao pro {le go di ne ka da je gubio me ~e ve na pu tu po vrat ka od po vrede. Ni sam se op te re }i vao ti me da moram da po be dim, ve} sam se bi po sta vio za ciq da bu dem agre si van i da se ne bra nim i u tome sam us peo. Pri to me, ni je me slu `io ser vis ko ji je jed no od mo jih va `ni jih oru` ja. Na `a lost, Del Po tro je tog da na bio bo qi, a ja sam za do vo qan zbog ~i we ni ce da sam sti gao do fi na la i da sam opet me |u 50 naj bo qih igra ~a na sve tu. Sa mo da iz beg nem po vre de u na rednom pe ri o du, sti }i }e i jo{ bo qi rezul ta ti.

Da li ose }a te umor od du gog pu to va wa?

- Ne, iako sam u pu tu pro veo sko ro 14 sa ti. Ni je tur nir u Del rej Bi ~u bio previ {e na po ran i je di no me je za mo ri lo to pu to va we. Od sa i gra ~a sam sa znao da je pod lo ga u Spen su ta kva da od go va ra mo joj igri i ose }am se ve o ma do bro i mo ti vi san sam da pru `im do bre igre - za kqu ~io je Tip sa re vi}.

A. P.

TUR NIR U MO N TE RE JU

Je le na is pa la u du blu Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} i Ita li jan ka Ro mi na Opran di eli mi ni sa ne su na star tu VTA tur ni ra u Mon te re ju u kon ku ren ci ji pa ro va.

Srp sko-ita li jan ski dubl iz gu bio je od ~e {ke kombi ba ci je An drea Hla vac ko va / Lu ci ja Hra dec ka sa 6-2, 6-4. ^e hi we }e u na red nom ko lu igra ti sa ~e {ko - {ved skom ko bi na ci jom Eva Bir ne ro va - Jo ha na Lar son, ko je su bi le bo qe od Ipek Si no glu iz Tur ske i Ja smin Ver iz Ne ma~ ke sa 6:4 i 6:2.

SPORT

dnevnik

Od b oj k a { i NIS Voj vo di ne, po sle ne u spe h a na fi n al n om tur ni ru Ku pa Sr bi je, okre }u se iza zo vi ma u do ma }em pr ven stvu i tra `e put do je d i n og pre o s ta l og tro f e j a ka ko bi spa si li se zo nu. Te `ak je za da tak pred iza bra ni ci ma Ni ko le Sa la ti }a i da na {wi me~ s Rib ni com od ve li kog je zna ~a ja jer do kra ja pr ven stva ima sve ga jo{ tri

- O~e ki va lo se vi {e od fi nal nog tur ni ra Ku pa, ali is pa da we u po lu fi na lu tre ba {to pre da za bo ra vi mo i da se okre ne mo na stav ku pr ven stva, jer ako ni {ta ne ura di mo se zo nu }e mo kva li fi ko va ti kao ne u spe {nu. @e li mo dru go me sto pre plej-ofa jer ta ko do fi na la ima mo pred nost do ma }eg te re na, a Rib ni ca nas je do bi la u pr vom de lu pr ven stva i `e li mo da joj se re van -

17

ZORANA ARUNOVI] O EVROPSKOM [AMPIONATU

NIS VOJVODINA DANAS IGRA S RIBNICOM

Sve kar te na pr ven stvo

~etvrtak3.mart2011.

Bra ni mo ekip no zla to Pro {le go di ne je Zo ra na Aru no vi} osvo ji la zlat nu me da qu u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem na Svet skom pr ven stvu u Min he nu i sre br na od li~ ja po je di na~ no i ekip no sa se strom Je le nom i Ja snom [e ka ri} u ga |a wu mk pi {to qem. Zla to iz Min he ne do ne lo joj je i kvo tu za Olim pij ske igre u Lon do nu, a svi ovi re zul ta ti obez be di li su joj i ti tu lu naj bo qe spor ti ski we Sr bi je u iz bo ru Olim pij skog ko mi te ta. Pre dve ne de qe u Ka }u se oki ti la ti tu lom pr va ki we Sr bi je u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem, ka da je ube dqi vo sla vi la is pred Ja sne [e ka ri} i se stre Je le ne Aru no vi}.

- Za do voq na sam re zul ta tom sa dr `av nog pr ven stva. Do du {e, Ja sna ([e ka ri}) i Bo ba na (Ve li~ ko vi}) su mo gle i bo qe, ali ve ru jem da }e mo u Bre {i bi ti sprem ne. Iako se na ovom pr ven stvu ne uzi ma ju kvo te ono nam je ve o ma va `no, jer bra ni mo ekip nu ti tu lu, a Bo ba na po je di na~ nu. Me da qa }e do }i uko li ko sve tri bu de mo do bro pu ca le po je di na~ no. Za to ve ru jem da }e se sva ka od nas do bro kon cen tri sa ti da ostva ri do bar pla sman. Ja bih li~ no vo le la bar da u|em u fi na le, ali vi de }e mo {ta }e bi ti i da li }e mi se sve koc ki ce po klo pi ti - re kla je Zo ra na Aru no vi}. ^la ni ca be o grad ske Cr ve ne zve zde ove go di ne }e ras te re }e no u~e stvo va ti na svim tak mi ~e wi ma, jer je ono naj va `ni je ve} iz bo ri la. Po sle Evrop skog pr ven stva u Bre {i na {a re pre zen ta ci ja }e ot pu to va ti u Sid nej na pr vi ovo go di {wi Svet ski kup. Od mah za Sid ne jom sle di }e i dru gi u Ko re ji.

- Bi }e mo od sut ni oko me sec da na, jer }e mo iz Sid ne ja i}i za Ko re ju. To su tak mi ~e wa

Ju ni or ke pu {kom pr ve na cr ti Evrop sko pr ven stvo u ga |a wu va zdu {nim oru` jem po ~i we da nas u ita li jan skom gra du Bre {i. Srp ska eks pe di ci ja je na tak mi ~e we ot pu to va la u dve gru pe.

Pr va je put Bre {e kre nu la u uto rak (ju ni o ri i ju ni or ke pu {ka, se lek tor Sto jiq ko vi} i tre ne ri Ivo {ev i Ma noj lo vi}), a da nas }e i dru ga (se ni o ri i se ni or ke pu {ka, se ni o ri i se ni or ke pi {toq, tre ner Kva snev ski i li~ ni tre ne ri).

Pr ve }e na va tre nu li ni ju ju ni or ke pu {kom, ko je bra ne ekip no zla to iz Ma ra ke ra pro {le go di ne. Fi na le je da nas u 15 ~a so va.

Zo ra na Aru no vi}

na ko ji ma se uzi ma ju kvo te za Olim pij ske igre. Ja sam, do du {e, to pre gr me la. Ve} sam vi {e pu ta po no vi la da ja za pra vo jo{ uvek ni sam sve sna ko li ko je zna ~aj no to {to sam ura di la. Mi slim da }u to ga po sta ti sve sna ka da kre ne bor ba za kvo te i ka da svi po~ nu da gu be `iv ce, ona ko ka ko sam ih ja gu bi la pred Pe king. Hva la bo gu pa to vi {e ne mo -

ram. Moj ciq ove se zo ne je sa ku pqa we bo do va po svet skim ku po vi ma, a mo `da i da uzmem ne ku me da qu. Mi slim da je to re al no. Daj bo `e da se ostva ri.

Kao kru na pre do lim pij ske go di ne usle di }e Evrop sko pr ven stvo u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem, ko je }e se odr `a ti av gu sta u Ko vi lo vu.

- Je dva ~e kam Evrop sko pr ven stvo. Vo le la bih da bar jed nom na tak mi ~e we ko je se odr `a va u na {oj ze mqi do |e pu bli ka. Mi slim da }e ima ti {ta da vi de, jer mi smo vi ce {am pi on ke sve ta u ma lom ka li bru. Sta vr no bi bi lo le po da se po tre fi da do |e do sta pu bli ke i da mi osvo ji mo me da qu. [ta mo `e da bu de lep {e od to ga - upi ta la je Zo ra na Aru no vi}.

G. Malenovi}

ELEKTROVOJVODINA ^EKA TEREN KRAJ SPENSA

Bo qi da ni za {am pi o na

Ko rek tor No vo sa |a na Mi li ja Mr dak (de sno) u ak ci ji

ko la, a cr ve no-be li `e le da s dru gog me sta u|u u plej-of i obez b e d e pred n ost do m a } eg te re na sve do even tu al nog fi na la.

Kra qev ~a ni i No vo sa |a ni su sta ri znan ci. Mno go pu ta su se sa sta ja li u do ma }em {am pi o na tu i po zna to je da je Rib ni ca pre te `no do ma }in ska eki pa, a da u No vom Sa du ni je be le `i la za pa `e ni je re zul ta te.

Ipak, Rib ni ca je u pr vom de lu {am pi o na ta sa vla da la Vo {u mak s i m al n im re z ul t a t om i umno go me je u tom de lu pr ven stve ne tr ke uda qi la od li der ske po zi ci je, pa je ovo pri li ka da usle di re van{.

Fo to: F. Ba ki}

{i r a m o - re k ao je tre n er NIS Voj vo di ne Ni ko la Sa la ti}.

Ko rek tor No vo sa |a na Mi li ja Mr dak iz Rib ni ce je do {ao u NIS Voj vo di nu.

- Tre ba da za bo ra vi mo Kup, ali i da iz vu ~e mo po u ke iz to ga {to nam se de si lo. Rib ni ca je ne u g o d an pro t iv n ik, ali igra mo na na {em te re nu i mi slim da smo fa vo ri ti, ma da to tre ba da po ka `e mo na te re nu - is ta ko je Mr dak.

NIS Voj vo di na i Rib ni ca sa sta }e se da nas u ma loj sa li Spen sa od 18 ~a so va, uz di rek tan pre nos na RTS 2.

M. Risti}

Po sle od lu ke da se kraj SPC „Voj vo di na”, gde je tre ba lo da bu de otvo re no kli za li {te, iz gra di te ren na me wen za ho kej na tra vi, na kom }e tre ni ra ti Elek tro voj vo di na, ja sno je da za {am pi o na Sr bi je do la ze bo qi da ni.

Na {u re dak ci ju po se ti li su tim po vo dom sport ski di rek tor klu ba Dra go qub Ni ko li} i pred sed nik Sa ve za ho ke ja na tra vi Voj vo di ne Mir ko Mi li~ ko vi}.

- Elek tro voj di na je osno va na ja nu a ra 1967. go di ne - ka `e Mi li~ ko vi}. - Od ta da pa do

Vi ce {am pi o ni Vi ce {am pi on sku ti tu lu C gru pe u Gr~ koj u dvo ran skom ho ke ju na tra vi u fe bru a ru su osvo ji li tre ner Du { an Sa v in i igra ~ i: Ati la Ma |ar, Ni ko la Ba bi}, Sing Ta k ur, Dar k o Mar j a n u { i}, Se b a s ti j an Ka ka{, Da vor Pr ~i}, Er vin Fi ric, Da ni jel Gr bi}, Sa { a San k o v i}, Ni k o l a Xo dan, Va sa Gu `vi ca, Dra gan ]u li brk, Mar ko Sta men ko vi}, Se dat Kra sni }i, Dra gan To pa lov, Alek san dar Bun da lo, Da ni lo Ive ti} i Mi lo{ ^u bri lo. da nas re dov no je u~e snik Pr ve li ge. Pr va ci SFR Ju go sla vi je bi li smo od 1981. do 1985. go di ne. [to se no vi je isto ri je ti ~ e, pr v a c i smo Sr b i j e za 2009. i 2010. go di nu, a bi li smo i {am pi o ni Sr bi je i Cr ne Go re 2003. go di ne.

Za ni mqi vo je da kao ak tu el ni pr vak Sr bi je Elek tro voj vo di na me ~e ve ka da je do ma }in ne igra u No vom Sa du.

- Do ma }i ni smo u Be o gra du ili Su bo ti ci - ve li Dra go qub Ni k o l i}. - Tre n i r a m o u sport skoj ha li u Fu to gu i na ve {ta~ kim te re ni ma As te ni sa na Ka me wa ru. Na `a lost, u Sr bi ji go to vo da i ne po sto ji

Eki pa Elek tro voj vo di ne ko ja je osvo ji la dru go me sto u Gr~ koj

te ren za ho kej na tra vi. Od ras p a d a za j ed n i~ k e dr ` a v e, Slo ven ci i Hr va ti oti {li su po tom pi ta wu da le ko. Ima ju po tri-~e ti ri te re na i pri pa da ju evrop skoj B gru pi, dok smo mi i da qe u C gru pi. Na do brom smo pu tu da nas pre stig nu i Ma ke don ci i Bu ga ri.

Ipak, Elek tro voj vo di na upr kos mno go broj nim po te {ko }a ma po sti `e za vid ne re zul ta te i na me |u na rod noj sce ni.

- U~e stvo va li smo u ma ju u Ku pu evrop skih {am pi o na C gru pe u Ati ni u ve li kom ho ke ju, dok smo od 18. do 20. fe bru a ra u Nea Ki o su u Gr~ koj u dvo ran skom ho ke ju po sta li vi ce {am pi o ni Evro pe, iza do ma }eg Aste ra sa.

Ni ko li} is ti ~e da, po red se ni or skog ti ma, Elek tro voj vo di na ima i `en sku eki pu, omla din ce, ka de te i ju ni o re.

- O~e k u j e m o da sre d i n om apri la te ren kraj Spen sa bu de

ura |en. Ve ru jem da }e to jo{ vi {e do pri ne ti po pu la ri za ci ji i oma so vqe wu ovog spor ta. Po lu se zo nu u dvo ran skom ho ke ju na tra vi za vr {i li smo na dru gom me stu i je dva ~e ka -

ju na, na kom }e u~e stvo va ti osam eki pa.

Za taj po du hvat Elek tro voj vo di ni bi }e po treb no mi ni mum se dam hi qa da evra, a ako se uzme u ob zir da su iz grad -

Pro me ne Na ne dav no odr `a noj Skup {ti ni Sa ve za Sr bi je u ho ke ju na tra vi za pred sed ni ka Uprav nog od bo ra iza bran je sport ski di rek tor Elek tro voj vo di ne Dra go qub Ni ko li}, dok je pred sed nik Sa ve za Voj vo di ne u ho ke ju na tra vi Mir ko Mi li~ ko vi} po stao ~lan Uprav nog od bo ra.

- Po tru di }e mo se da no vi sa ziv Uprav nog od bo ra oprav da po ve re we - ka `e Mi li~ ko vi}. mo na sta vak tak mi ~e wa ko je }e po ~e ti 15. apri la. No va se zo na ve li kog ho ke ja na tra vi po ~i we 20. apri la, a kao ak tu el ni {am pi o ni na da mo se da }e m o obez b e d i t i no v ac da pred sta vqa mo Sr bi ju na fi nal nom tur ni ru Ku pa {am pi o na u Bra ti sla vi, od 10. do 13.

skog bu xe ta za pro {lu go di nu do bi li 180.000 di na ra, ja sno je da klub za vi si od spo no zo ra.

Me |u wi ma, na {i sa go vor ni ci po seb no se za hva qu ju pri vat nim fir ma ma „Elek tro ma te ri jal” i „Tim kop” ko ji pri sko ~u u po mo} kad god mo gu.

S. S.

Mer sin do ma }in Me di te ran skih iga ra Tur ski grad Mer sin bi }e do ma }in Me di te ran skih iga ra 2013. go di ne, od lu ~io je Me |u na rod ni ko mi tet na sed ni ci u Pa ri zu. Me di te ran ske igre tre ba lo je u da bu du odr `a ne u gr~ kim gra do vi ma Vo lo su i La ri si, ali zbog te {ke fi nan sij ske si tu a ci -

je u toj ze mqi od lu ~e no je da se pro me ni or ga ni za tor.

Mer sin je grad sa sko ro 900.000 sta nov ni ka i se di {te je isto i me ne re gi je na ju gu Tur ske. Pro tiv kan di da ti su mu bi li {pan ska Ta ra go na i glav ni grad Li bi je Tri po li.

Kan di da tu ra Mer si na od ne la je po be du ve} u pr vom kru gu gla sa wa. Tak mi ~e we }e bi ti odr `a no od 24. ju na do 3. ju la. O~e ku je se na stup vi {e od ~e ti ri hi qa de tak mi ~a ra iz 24 ze mqe. Oni }e se nad me ta ti za ukup no 260 me da qa u 27 raz li ~i tih spor to va.

18

sport

~etvrtak3.mart2011.

Sjaj ni Yej son Kid

LIGA EVROPSKIH NACIJA

Us peo re van{ Srbija - Hrvatska 3:2 BE O GRAD: Sport ski cen tar „[u mi ce”, gle da la ca 1.000. Re zul ta ti: Jev to vi} - Ko va~ 3:1 (-7, 9, 8, 6), Cre pu qa - Ko la rek 1:3 (11, -10, -7, -2), Pe te - Ko ji} 3:2 (7, -9, 12, -12, 6), Jev to vi} - Ko la rek 0:3 (-6, -5, -6), Ka ra ka {e vi}, Pe te Ko ji}, ^i brin 3:0 (3, 7, 9).

Sto no te ni ska re pre zen ta ci ja Sr bi je na kra ju ovo go di {we Li ge evrop skih na ci ja za be le `i la je i dru gu po be du. Po sle Ma |ar ske pa la je i pr vo pla si ra na Hr vat ska sa 3:2.

I. L. EVROPSKA LIGA ZA @ENE

[ved ska–Sr bi ja 2:3 Sto no te ni ser ke Sr bi je po be dom su se opro sti le od Evro li ge. Nad vi si le su [ved sku u Ko pin gu - 3:2, ali im ni taj tri jumf ne }e bi ti do vo qan za dru go me sto, jer su oba pu ta po ra `e ne od Ru si je, ko ja }e uz ^e {ku na sta vi ti da qe tak mi ~e we. Srp ki we su tre }e, a [ve |an ke ~e tvr te u gru pi.

Re zul ta ti: Kva{ - Ga lo wa 0:3 (-9, -10, -11), Jon son - To do ro vi} 3:1 (-12, 8, 9, 13), Mo sko vi tis - Mol nar 0:3 (-11, -2, -2), Kva{ - To do ro vi} 3:0 (9, 2, 3), Jon son, Mo sko vi tis - Ga lo wa, Mol nar 1:3 (9, -9, -9, -10).

S. S.

ULEB EVROKUP

Po be da za opro {taj Hemofarm [tada - Gran Kanarija 75:74 (14:20, 19:14, 20:15, 22:25) VR [AC: Sport ska dvo ra na „Mi le ni jum”, gle da la ca 1.200, su di je: Mu hvi} i Her ceg (Hr vat ska), ^u lin (Ru mu ni ja).

HE MO FARM: Pav ko vi} 16, Bo `o vi} 10, Ab dul Ha mid, Kr sto vi} 12, [u ta lo 2, Sa vo vi} 1, Bo ri sov 10, Pe tro vi}, Je re mi} 8, Xor dan 6, Ma ra{ 5, An |u {i} 5.

GRAN KA NA RI JA: Do min gez 8, Grin 13, Lo pez, Bra mos 3, Be las 2, Nel son 15, Va las 8, Mo ran 1, Ke rol 17, Bej ran 9.

U po sled woj utak mi ci Top 16 Evro ku pa ko {ar ka {i He mo far ma sa vla da li su {pan sku Gran Ka na ri ju 75:74. Upr kos po be di, Vr {a~ ni ni su obez be di li pla sman u sle de }i krug tak mi ~e wa, a ni [pan ci ma ovaj po raz ni {ta ni je zna ~io, jer i oni su za vr {i li ovo go di {we tak mi ~e we u Evro ku pu jo{ uo~i ove utak mi ce. Iza bra ni ci Fe dra Mar ti ne za po ka za li su ve }u `e qu, bi li su ve o ma opa sni u pr vom po lu vre me nu, igra li su br zo, bar` no {u ti ra li, {to im je omo gu }i lo da na kon pr ve ~e tvr ti ne po ve du 20:14. Ne pu na dva mi nu ta pred kraj dru ge ~e vrt ti ne ima li su so lid nih 11 po e na raz li ke 34:23.

Pav ko vi} je u na stav ku raz i grao tim He mo far ma i se ri o jom od 10:0 us pe li su do ma }i ni da do po lu vre me na sma we re zul tat na sa mo poen za o stat ka 34:33. Sve do dve mi nu te pred kraj utak mi ce iza bra ni ca @eq ka Lu ka ji }a kon stant no su vo di li {est do osam

Grupa I He mo farm - G. Ka na ri ja 75:74 Uniks - Ce de vi ta 84:88 1. Uniks 2. Ce de vi ta 3. G. Ka na ri ja 4. He mo farm

6 6 6 6

4 4 2 2

2 2 4 4

492:459 509:535 482:484 453:466

10 10 8 8

Grupa J Aris - Le Man 73:78 Ge tin gen - Bu di vel nik 61:63 1. Ge tin gen 2. Bu di vel nik 3. Le Man 4. Aris

6 6 6 6

4 4 2 2

2 2 4 4

433:416 417:413 444:445 443:463

10 10 8 8

Grupa K Estu di jan tes - Ga la ta s. 71:69 Ka ser ta - Nim burk 88:80 1. Estu di jan tes 2. Ka ser ta 3. Ga la ta sa raj 4. Nim burk

6 6 6 6

5 5 2 0

1 1 4 6

Grupa L Pa ne li ni os - Al ba Be ne ton - Ka ha sol 1. Ka ha sol 2. Be ne ton 3. Al ba 4. Pa ne li ni os

6 6 6 6

5 5 1 1

1 1 5 5

489:459 474:453 409:421 451:490

11 11 8 6

86:73 84:68

476:440 461:426 434:479 451:550

dnevnik

11 11 7 7

po e na. U sa moj za vr {ni ci, po sle ne shva tqi vih gre {a ka i po e ni ma Ka ro la [pan ci su u po sled wu ~e tvr ti nu u{li sa mi nu som od tri po e na, da bi 23. se kun de pred kraj Grin sma wio pred nost Vr {a na na sa mo po e na raz li ke. Po sled wi na pad Vr {~a ni su ve om tra qa vo od i gra li, iz gu bli su lop tu, a ni [pan ci se ni su do bro sna {li, ni su us pe li da po en ti ra ju i po be da je pri pa la do ma }im ko {ar ka {i ma.

J. Turkoane

Ko {ar ka {i Or lan da po be di li su na svom te re nu Wu jork sa 116:110 u der bi ju Is to~ ne kon fe ren ci je NBA li ge, a igra ~i iz Sr bi je ni su ima li za pa `e ni ji u~i nak u osta lim utak mi ca ma.

Or lan do je pred vo dio Dvajt Ha u ard sa 30 po e na i 16 sko ko va, dok je Xa mir Nel son do pri neo sa 26 po e na, od ~e ga je 23 po sti gao u dru gom po lu vre me nu. Ovo je Me xi ku bi la tre }a uza stop na po be da, a pe ta u po sled wih {est utak mi ca. Wu jork po sle pre la znog ro ka ima u~i nak od dve po be de i dva po ra za, iako se po ja ~ao zve zda ma Kar me lom En to ni jem i ^on si jem Bi lap som.

Pre po ra za od Or lan da, Nik si su po be di li Ma ja mi. Naj e fi ka sni ji u po ra `e nom ti mu bi li su Ama ri Sto de ma jer i Bi laps sa po 30 po e na, dok je En to ni po sti gao 25.

Da las je u go sti ma po be dio Fi la del fi ju sa 101:93. Xej son Te ri po sti gao je 30 po e na za Ma ve rik se, dok je Xej son Kid za be le `io jo{ je dan tripl-dabl sa 13 po e na, 13 asi sten ci ja i 10 sko ko va, bez ijed ne iz gu bqe ne lop te. Is ku snom plej mej ke ru, ko ji za ma we od tri ne de qe pu ni 38 go di na, ovo je bio 107. put u ka ri je ri da ima dvo ci fren u~i nak u tri sta ti sti~ ke ka te go ri je.

On je i da qe tre }i na ve~ noj li sti, iza Ir vi na Me xi ka Xon so na ko ji ima 138. i ne do sti `nog Oska ra Ro bert so na ko ji ima Yej son Kid (Da las) 181 tripl-dabl. Ovo je Da la su bi la sed ma uza stop - utak mi cu sa ~e ti ri po e na i pet sko ko va, dok je na po be da i 17. u 18 utak mi ca. Eki pa se ta ko po pe - Ni ko la Pe ko vi} imao je dan skok i blo ka du za la na dru go me sto Za pad ne kon fe ren ci je. Pre - osam mi nu ta. In di ja na je kod ku }e po be di la Gol drag Sto ja ko vi} je po ~eo me~, a po sti gao je ~e ti den Stejt sa 109:100, a Vla di mir Rad ma no vi} je u ri po e na uz ~e ti ri sko ka. Los An |e les Lej kers po ra `e nom ti mu imao u~i nak od ~e ti ri po e na i po be dio je u go sti ma Mi ne so tu sa 90:79. Naj e fi tri sko ka. ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je Ko bi Bra jant Re zul ta ti: In di ja na - Gol den Stejt 109:100, Or sa 24 po e na, ali uz {ut iz igre 8/18. Pau Ga sol za lan do - Wu jork 116:110, Fi la del fi ja - Da las 92:101, vr {io je me~ sa 17 po e na i 12 sko ko va. Naj e fi ka To ron to - Wu Or le ans 96:90, Mil vo ki - De tro it sni ji u Mi ne so ti bio je Ves Xon son sa 20 po e na i 92:90, Mi ne so ta - LA Lej kers 79:90, Mem fis - San osam sko ko va, dok je Dar ko Mi li ~i} za vr {io An to nio 109:93, Por tland - Hju ston 89:103.

IZ FORMULE JEDAN

Ve {ta~ ka ki {a za vi {e uz bu |e wa Pr vi ~o vek For mu le je dan sma tra da su tr ke na su vim sta za ma po sta le do sad ne i da ne {to mo ra bi ti u~i we no da se to pro me ni. Ber ni Eklston ima 80 go di na, ali we go va po sve }e nost For mu li je dan i da qe ne zna za gra ni ce. Ima li bo qeg do ka za od naj no vi je ini ci ja ti ve bri tan skog mi li jar de ra da u bu du} no sti oko sta za bu du po sta vqe ni si ste mi za pra vqe we ki {e?!

- Na su vim sta za ma je pre ti ca we po sta lo prak ti~ no ne mo gu }e. Ali, ka da je sta za mo kra, stva ri se dra sti~ no me wa ju. Naj za ni mqi vi je tr ke gle da li smo po ki {i, pa za {to on da da ne raz mi {qa mo ka ko da je sa mi na pra vi mo - re kao je Eklston.

IZ KULSKOG HAJDUKA

Ri zni ca me da qa sve pu ni ja U Ka ra te klu bu Haj duk iz Ku le uvek je `i vo, za ni mqi vo, ve se lo...

Raz log za to su us pe si ko je ~la no vi ovog klu ba ni `u i me da qa ma pu ne ri zni cu.

- Na{ tak mi ~ar Mla den ]u ri} je kao ~lan se ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je na stu pio na pre sti `nom me |u na rod nom tur ni ru u Tu zli i osvo jio dve bron za ne me da qe. Po je di na~ no je na stu pio u ka te go ri ji se ni o ri do 60 ki lo gra ma i osvo jio 3. me sto, a bio je i ~lan re pre zen ta tiv ne eki pe ko ja je u ekip noj kon ku ren ci ji ta ko |e osvo ji la tre }e me sto. Ako se zna da je na tur ni ru na stu pio ve li ki broj re pre zen ta ci ja, jer je to jed na od pro ve ra za Evrop ski {am pi o nat ko ji }e u ma ju bi ti odr `an u Ci ri hu, mi u klu bu smo iz u zet no za do voq ni Mla de no vim re zul ta -

Mla den ]u ri}

tom i we go vim do pri no som uspe hu re pre zen ta ci je - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka La zar Gre ber.

Ni je sa mo ]u ri} ak ti van, ve} i svi osta li ka ra ti sti.

- In ten ziv no se pri pre ma mo za pro le} nu se zo nu i iza zo ve ko ji nam pred sto je u svim uz ra snim ka te go ri ja ma. Po sle ba zi~ nih pri pre ma po ~i we mo sa ra dom na teh ni ci i tak ti ci, ima mo do sta vre me na i ve ru jem da }e mo sprem ni do ~e ka ti tak mi ~e wa.

Jed na od klup skih ak tiv no sti je i {i re we ba ze.

- Na sta vi li smo sa ak ci jom otva ra wa sek ci ja u na se qe nim me sti ma u kul skoj op {ti ni i ta ko smo, po red sek ci je u Li pa ru ko ja iz u zet no do bro funk ci o ni {e (vo de je tre ne ri Mar ko Sa vi} i Mi lo{ Da ni lov), otvo ri li i sek ci ju u Siv cu (vo di je tre ner Ni ko la Gre ber). S ob zi rom na od ziv i in te re so va we sma tra mo da }e to bi ti jo{ je dan us pe {an pro je kat - is ta kao je La zar Gre ber. \. Bojani}

Po sve }e nost bez gra ni ca: Ber ni Eklston

Pre ma we go vim re ~i ma, ta kve si ste me ne bi bi lo te {ko na pra vi ti i in sta li ra ti.

- Mo gli bi smo da pu sti mo ki {u sre di nom tr ke, na 20 mi nu ta, ili u po sled wih de set kru go va? Dva mi nu ta pre to ga bi smo oba ve sti li vo za ~e {ta }e se do go di ti. Uz bu |e we bi po ra slo, a uslo vi bi i da qe bi li isti za sve - po ja snio je Eklston.

Eklston je do d ao je vre me za ak t iv n i j e u~e {}e `e na u F1 i da ih za tri do pet go d i n a vi d i u ne k om od bo l i d a.

PRVENSTVO SRBIJE

[AHOVSKI KLUB RADNI^KI IZ [IDA OBELE@AVA 60 GODINA POSTOJAWA

Da mqa no vi} po veo

Po vra tak sta rog sja ja

Dru go ko lo na {a hov skom pr ven stvu Sr bi je, ko je se igra u Kra gu jev cu, do ne lo je pr vo ve li ko iz ne na |e we. Na i me, po be du u pr vom ko lu ve le maj stor Dra `i} je `ar ko `e leo da ove ri pro tiv mla dog Ne sto ro vi }a, ali se igra~ bez

Branko Damqanovi}

me |u na rod ne ti tu le bo qe sna {ao u kom pli ka ci ja ma, po ku pio pe {a ke be log na da mi nom kri lu, a Dra `i }e va o~aj ni~ ka `r tva ska ka ~a u za vr {ni ci sa mo je ubr za la we go vu pre da ju. Se dlak i Bo go sa vqe vi} su nam po ka za li u ce lih de set po te za da u {a hu, po red ve ~i tog {a ha, po sto ji i ve ~i to pri ja teq stvo ko je ne mo `e da po kva ri ni tre nut no sta we na ta be li. Da kle, re mi isto kao i u par ti ji Ta di} - Pi ku la. Lu ko vi} je jo{ jed nom po tvr dio oprav da nost u~e {}a omla din skog pr va ka Sr bi je na se ni or skim {am pi o na ti ma. Pro tiv Pe ru no vi }a je

re {io sve tak ti~ ke pro ble me i na kon iz la ska iz vre men ske kon tro le pot pi san je re mi.

U su sre tu sta rih zna na ca, jo{ iz Agro u ni ver za la, Da mqa no vi} je lak {e i br `e, ne go {to je o~e ki vao, do {ao do no ve po be de, ka da su sla bi pe {a ci cr nog na da mi noj stra ni pa da li je dan za dru gim.

Der bi dru gog ko la ni je oprav dao o~e ki va wa. Mi la di no vi} je u pr vom ko lu {a hi ra wem spa sa vao re mi pro tiv mla dog Lu ko vi }a, a sa da je po ka zao sa svim dru go li ce pro tiv rej ting fa vo ri ta pr ven stva Iva ni {e vi }a. Ipak, ta ko br za po be da, u sve ga 28 po te za, ni je se o~e ki va la.

Po sled wi su na sce ni osta li Mi la no vi} i [a ri}. Po sle iz me na fi gu ra i obo stra nog uzi ma wa pe {a di je na kra ju je cr ni vi {ak od jed nog pe {a ka, mo rao da vra ti ka ko bi iz me nio svo ju da mu za mno go ak tiv ni ju be lu. U za vr {ni ci, po ~e ti ri pe {a ka i po jed ne la ke fi gu re, ak tiv ni ji kraq cr nog je re {io par ti ju.

Re zul ta ti 2. ko la: Dra `i} - Ne sto ro vi} 0:1, Da mqa no vi} - Abra mo vi} 1:0, Mi la no vi} - [a ri} 0:1, Ta di} - Pi ku la re mi, Se dlak - Bo go sa vqe vi} re mi, Mi la di no vi} Iva ni {e vi} 1:0, Pe ru no vi} - Lu ko vi} re mi.

Sta we po sle 2. ko la: 1. Da mqa no vi} 2, 2-4. Bo go sa vqe vi}, Mi la di no vi}, Ne sto ro vi} 1,5, 5-9. Lu ko vi}, Iva ni {e vi}, Pi ku la, [a ri}, Dra `i} 1, 10-14. Pe ru no vi}, Abra mo vi}, Ta di}, Se dlak, Mi la no vi} 0,5 po e na.

B. D.

[a hov ski klub Rad ni~ ki iz [i da ove go di ne obe le `a va {est de ce ni ja uspe {nog ra da.

Tra di ci o nal no u ovaj uzor ni ko lek tiv do la ze i ve le maj sto ri da od i gra ju si mul tan ku po {to su [i |a ni do bri {a hi sti i ima ih i sa maj stor skim ti tu -

la ma. Rad ni~ ki da nas ima 20 re gi stro va nih igra ~a, ne ko li ko maj stor skih kan di da ta i {ah {ko lu.Klup ski ~el ni ci se bo re da se u osnov ne {ko le kao iz bor ni pred met uve de {ah i ve ru ju da }e u to me i us pe ti.

Pro {le se zo ne u Srem skoj

Tak mi ~ar ska eki pa {id skog Rad ni~ kog

zo ni [i |a ni su u de vet ko la ostva ri li osam po be da i ove go di ne }e na stu pa ti u Voj vo |an skoj li gi - Srem. Po red re dov nog tak mi ~e wa, odr `a na su pro {le go di ne ~e ti ri tur ni ra za od ra sle i je dan za ka de te i pi o ni re. Sve je to ostva re no

za hva qu ju }i spon zo ri ma, dok sred stva od lo kal ne sa mo u pra ve u vi si ni od 40.000 di na ra su do voq na sa mo za ad mi ni star tiv ne tro {ko ve.

- Od nos lo kal ne sa mo u pra ve pre ma na {em klu bu u fi na sij skom seg men tu tre ba da bu de mno go bo qi, jer sa mo ta ko mo `e mo da ima mo vi {e mla dih ~la no va i da se bo qe opre mi mo neo p hod nim re kvi zi ti ma.

Za sa da je {ah iz bor ni pred met sa m o u O[„Srem s ki front”, a `e qa nam je da to pri hva te i dru ge {ko le.Sa vi {e pa ra {ko la {a ha bi la bi bo qe po zi ci o ni ra na, or ga ni zo va li bi ~e {}e tur ni re a i pr va eki pa ne bi ima la pro ble ma oko pu to va wa na me ~e ve. U O[ „Srem ski front” 25 u~e n i k a se od l u ~ i l o da im {ah bu d e iz b or n i pred m et, obe }a li smo im po mo} i za hva qu ju }i MZ [id obe }a we is pu ni li. Pro {le go di ne or ga ni zo va li smo vi {e tur ni ra i do bro igra li u li gi, gde smo se na kar ju tak mi ~e wa sa In |i jom u{li u vi {i rang - ka `e pod p re s ed n ik klu b a Pe t ar Vej no vi}.

- [a hov ski klub Rad ni~ ki, ako ma te ri jal no oja ~a i u to me ga po dr `i lo kal na sa mo u pra va, u vi {i rang tak mi ~e wa ima pri li ku da po vra ti sta ri sjaj i da bu de pri vla ~an i za igra ~e vi so ke ka te go ri je - is ta kao je pred sed nik klu ba Pa vle ^i ka ri}.

D. Savi~in

SPORT

dnevnik

~etvrtak3.mart2011.

VE ^E RAS SE ZA VR [A VA TOP 16 FA ZA EVRO LI GE

IZ PAR TI ZA NA

Duel ot pi sa nih na Bos fo ru

Sta no je vi} hva li i re zer vi ste

Ve ~e ras se, utak mi ca ma 6. ko la po gru pa ma, za vr {a va Top 16 fa za ko {ar ka {ke Evro li ge. Naj bo qih osam eki pa na sta vi }e tak mi ~e we pr vim utak mi ca ma ~e tvrt fi na la, dok }e se pre o sta lih osam ti mo va opro sti ti od Evro pe. Na `a lost, me |u oni ma ko ji ne }e na sta vi ti bit ke je pr vak Sr bi je Par ti zan MTS, ko ji }e se od ovo go di {we Evro li ge opro sti ti u Is tan bu lu po sle du e la s Efes Pil se nom.

for, a, evo, ni su sti gli ni do ~e tvrt fi na la, upr kos ve li kim ula ga wi ma u tim.

U Par ti za nu, ka ko stva ri sto je, ne }e mo }i da ra ~u na ju na po vre |e nog ka pi te na Pe tra Bo `i }a, a Jo va no vi} je ot krio i sle de }e: - Sko ro je si gur no da }e Bo `i} mo ra ti da pro pu sti i tre }u utak mi cu u ni zu, ali me bri ne to {to su se po ja vi la jo{ tro ji ca igra ~a ko ji ima ju pro blem s vi so kom tem pe ra tu rom. To na go ve {ta va

Fud ba le ri Par ti za na po be dom nad Ko prom (4:3) za o kru `i li su pri pre me za pro le} nu po lu se zo nu. Cr no – be li su se tr gli po sle po ra za od ki ne skog [ank si ja i od i gra li me~ za sla do ku sce. ^e ti ri go la i jo{ pre gr{t {an si ra du ju iz me ~a sa Slo ven ci ma, ali bri ne lo {a od bra na. Tri lop te u mre `i Be o- gra |a na plod su gre {a ka u zad woj li ni ji.

- Ovo je za nas bi la pra va pro ve ra – ka `e tre ner Alek san dar Sta no je vi}. – [am pion Slo ve ni je je do bar ri val, pra vi za ge -

19

- Sla `em se. Bra {a nac i [}e po vi} su igra li od li~ no, ta ko |e i Adi ja.

La zev ski je po no vo u pred no sti nad Ki zi tom?

- Tu imam slat ke mu ke. Obo ji ca su od li~ na i za slu `u ju me sto star te ra.

Alek san dar Miq ko vi} je si gu ran na de snom be ku?

- On je sja jan ta le nat. Znam ga iz omla din ske re pre zen ta ci je i upo znat sam ko li ko mo `e. Za slu `u je me sto star te ra.

A, Miq ko vi} ka `e sle de }e.

- Od pr vih ko ra ka u Par ti za nu `e leo sam da se do ka `em.

Fej sa ko na~ no zdrav Po sle mno go vre me na i mu ka Qu bo mir Fej sa mo `e da odah ne.

Po vre da ko le na ru `na je pro {lost, po tvr di li su te sto vi u Ne ma~ koj. Zad wi ve zni je do neo do bre ve sti, od no sno po tvr du dok to ra Bju ni{ da je sa svim zdrav. Fej sa je sa tre nin zi ma po ~eo jo{ u no vem bru pro {le go di ne, ali pu nom sna gom tek tre ba da po~ ne.

Kon tro la je u ja nu a ru po ka za la da se po ja vi la vo da u ko le nu, pa je iz pre do stro `no sti od re |e na no va te ra pi ja.

- Na po kon mo gu nor mal no da tre ni ram – lak nu lo je Fej si. ne ral ku i zbog to ga sam za do vo qan na {im iz da wem. Dik ti ra li smo igru, 16 pu ta {ut nu li na gol, pre ci zni bi li ~e ti ri pu ta. Me |u tim, za ta ji li smo u de fan zi vi.

Iz dva {u ta pri mi li smo tri go la, {to ne sme da se po na vqa.

I re zer vi sti su se po pra vi li?

U~i ti u ta kvoj fud bal skoj {ko li ni je ma la stvar. Iz dr `ao sam sve i evo me u se ni or skom ti mu.

Ko vam je naj vi {e po mo gao u na pre do va wu?

- Pr vo Ili ja Za vi {i}, sja jan je tre ner i pe da gog ko ji ume da

Alek san dar Miq ko vi}, de sni bek cr no-be lih

ra di sa klin ci ma. Gle dao nas je kao svo ju de cu i iskre no `e leo da na pre du je mo. I ka da je {kri pa lo slu {a li smo ga jer smo zna li da nam `e li do bro.

A po tom?

- Ta ko |e, sjaj ni Va wa Ra di no vi}. I od we ga sam mno go na u ~io.

Od kog sa i gra ~a ste u~i li?

- Od ]ir ko vi }a i Ru ka vi ne, uvek sprem ni za do bar sa vet. Po seb no mi je Mi li vo je uka zi vao na gre {ke - is ta kao je Miq ko vi}.

Fud ba le ri Par ti za na ju ~e oko 15 ~a so va su se vra ti li u Be o grad, gde }e tre ni ra ti do me ~a sa In |i jom.

I. La za re vi}

U DER BI JU PRE MI JER LI GE ^EL SI PO BE DIO MAN ^E STER JU NAJ TED(2:1)

Lon don ci do bi li rat, Vi di} is kqu ~en Duel Ro bert sa i Kec ma na na utak mi ci u Be o gra du

I Tur ci su iz gu bi li sve {an se za pro laz u ~e tvrt fi na le, pa }e ve ~e ra {wi me~ bi ti duel ot pi sa nih i igra }e se za ~ast i pre sti`.

- Iako nam u re zul tat skom smi slu ovaj me~ ni {ta ne re {a va, u Is tan bu lu }e mo po ku {a ti da ostva ri mo pr vu po be du u Top 16 fa zi - re kao je pred po la zak na put tre ner cr no-be lih Vla de Jo va no vi}. - Te {ko je igra ti me ~e ve ko ji ni {ta ne do no se i ne od no se, ali je si gur no da }e mo ji igra ~i po ku {a ti da na ~i ne pod vig. S dru ge stra ne, igra ~i tur ske eki pe si gur no }e po ku {a ti po be dom da se opro ste od na vi ja ~a, tim pre {to su u ovoj se zo ni na go ve {ta va li ju ri{ na faj nal-

da mo `da jo{ ne ki pr vo ti mac ne }e bi ti spre man za utak mi cu, a sa stav }e mo od re di ti bu kval no pred sam po ~e tak utak mi ce.

I is ku sni Du {an Kec man pri znao je da }e we gov tim, upr kos ~i we ni ci da igra s ta ko ja kim sa sta vom ka kav ima Efes Pil sen, po ku {a ti da iz bo ri pr vu po be du u Top 16 fa zi.

- Na dam se da }e mo pru `i ti do bru igru i da }e mo se bo ri ti kao i to kom ~i ta ve se zo ne, pa }e mo, uko li ko nam se uka `e {an sa, po ku {a ti da po be di mo. Ipak, Efes je fa vo rit i te {ko je tra `i ti pr vu po be du u Top 16 fa zi na jed nom ova ko te {kom go sto va wu - sma tra Kec man.

A. P.

Pa ro vi po sled weg ko la E gru pa

G gru pa

Li je tu vos Ri tas - Ka ha La b. (20.45) Uni ka ha - Pa na ti na i kos (20:45)

Efes Pil sen - Par ti zan MTS(19.45) Real - Mon te pa ski (19.45)

1. Pa na ti na i kos 2. L. Ri tas 3. K. La bo ral 4. Uni ka ha

5 5 5 5

3 3 3 1

2 2 2 4

375:334 377:396 391:369 353:397

8 8 8 6

1. Real 2. Si je na 3. E. Pil sen 4. Par ti zan

F gru pa Bar se lo na - Olim pi ja Lo to ma ti ka - Ma ka bi 1. Bar se lo na 2. Ma ka bi 3. Lo to ma ti ka 4. Olim pi ja

5 5 5 5

5 3 1 1

0 2 4 4

5 5 5 5

5 3 2 0

0 2 3 5

383:328 10 357:346 8 362:388 7 322:361 5

H gru pa (20.45) (20.45)

395:344 10 442:360 8 329:393 6 336:405 6

Va len si ja - Fe ner bah ~e U. Olim pi ja kos - @al gi ris 1. Olim pi ja kos 2. Fe ner bah ~e 3. Va len si ja 4. @al gi ris

5 5 5 5

4 3 2 1

1 2 3 4

(19.45) (19.45)

383:354 388:380 367:370 354:388

9 8 7 6

NLB LI GA

Fi na le u Qu bqa ni

[am pion je do bio rat pro tiv li de ra! U are ni Stam ford bri xa bu kval no se vo dio fud bal ski rat u ko me je ^el si po be dio Man ~e ster ju naj ted - 2:1 (0:1). I jed ni i dru gi su `e le li ceo plen. Cr ve ni |a vo li su ima li plan da po sle osam go di na po ko re Stam ford i ~i ni lo se da }e us pe ti po sle bo qe igre u pr vom po lu vre me nu i vo| stva ko je im je u 29. mi nu tu do neo Vejn Ru ni.

Me |u tim, ^el si je hteo da po ka `e ko je {am pion i da ni je ta ko lo{ ka ko go vo ri po lo `aj na ta be li. I us peo je. Da vid Lu iz u 54. mi nu tu i Frenk Lam pard u 78. iz (di sku ta bil nog) pe na la do ne li su

@e sto ko se igra lo u der bi ju ^el si-Man ~e ster

Fer gu son be san na su di je Me na xer fud ba le ra Man ~e ster ju naj te da Aleks Fer gu son be sneo je na kon po ra za od ^el zi ja jer je ube |en da su su di je po kra le we go vu eki pu. Fer gu son sma tra da je od lu ka su di je da ne po ka `e cr ve ni kar ton Da vi du Lu i zu zbog pre kr {a ja na Vej nu Ru ni ju uti cao na tok utak mi ce.

- Ni smo za slu `i li po raz. Ovo je tre }a go di na za re dom u ko joj su di je ra de pro tiv nas kad igra mo na Stam ford bri xu. Do no se od lu ke ko je di rekt no uti ~u na is hod utak mi ce. Ne ve ro vat no je da Lu iz ni je is kqu ~en na kon pre kr {a ja. To je pro me ni lo tok igre -ka `e Fer gu son i do da je: - Po no san sam na svo je igra ~e, iz dr `a li su u po sled we vre me mno go to ga svi ra nog pro tiv wih. U ovoj su uta mi ci da li sve od se be, kre i ra li pri li ke i sva ka ko ne za slu `e no iz gu bi li utak mi cu.

On je sar ka sti~ no za kqu ~io da „od lu ke kao na po sled wem me ~u” mo gu sve da pro me ne i da ga ne bi za ~u di lo ako bi se ^el zi na kon ovo ga ukqu ~io u tr ku za ti tu lu.

MI [EL PLA TI NI, PRED SED NIK UEFA

Pe to ri ca su di ja i na EP? Pred sed nik UEFA Pla ti ni re kao je da }e ta or ga ni za ci ja tra -

Ru ko vod stvo NLB li ge je od lu ~i lo da se za vr {ni tur nir od i gra u Qu bqa ni. Faj nal for }e bi ti odr `an od 19. do 21. apri la. Bi }e to ~e tvr ti put da glav ni grad Slo ve ni je go sti naj bo qe eki pe re gi o nal nog tak mi ~e wa. Qu bqa na je bi la do ma }in u uvod ne dve se zo ne (2001/02 i 2002/03), kao i 2007/08.

Iako Olim pi ja jo{ ni je obez be di la me sto me |u ~e ti ri naj bo qa ti ma u li ga {kom de lu tak mi ~e wa, ru ko vod stvo je od lu ~i lo da or ga ni za ci ju po ve ri Qu bqa ni. Ti tu lu bra ni Par ti zan.

DA NAS U SPC „VOJ VO DI NA”

Skup {ti na KSV U sa li Kon gre snog tre ning cen tra (dru gi sprat) SPC „Voj vo di na” u No vom Sa du , da nas (18 sa ti) se odr `a va re dov na Skup {ti na Ko {ar ka {kog sa ve za Voj vo di ne.

A. P. Mi {el Pla ti ni

`i ti od Me |u na rod nog su dij skog od bo ra da utak mi ce na EP u Poq skoj i Ukra ji ni su di po pet su di ja.

- Ja sam 500 od sto za do vo qan pro jek tom pe to ri ce su di ja na sva koj utak mi ci ove se zo ne u Li gi {am pi o na i Li gi Evro pa. Ima mo od li~ ne re ak ci je. Tra `i li smo od Me |u na rod nog su dij skog od bo ra da na EP 2012. go di ne su de pe to ri ca su di ja - re kao je Pla ti ni.

Pla ti ni je do dao da su su di je sre} ne {to im dvo ji ca ko le ga po ma `u na utak mi ca ma.

- U pe tak i su bo tu u Vel su }e se sa sta ti Od bor, a mi zna mo da FI FA jo{ te sti ra pro je kat pe to ri ce su di ja na utak mi ca ma - re kao je Pla ti ni.

pre o kret i Man ~e ste ru na ne li tre }i uza stop ni pre mi jer li ga {ki po raz u me |u sob nim du e li ma. Tim Kar la An }e lo ti ja ni je vra tio na du da }e se ukqu ~i ti u bor bu za tron, jer za Ju naj te dom za o sta je 12 bo do va, ali je sva ka ko {am pi on sku tr ku u~i nio za ni mqi vi jom i zna ~aj no pod gre jao na de tob xi ja...

Ka ko je sa mo pr {ta lo na Stam ford brix u me ~u ko ji je tre ba lo da se igra jo{ 19. de cem bra, ali ni je zbog ve li kih sne `nih na no sa.

Ma, pr {ta lo je na sve stra ne. Za pa wu ju }e je ka ko je mo gu }e da dve eki pe dr `e ta ko jak ri tam igre svih 90 mi nu ta. Ali, igra ~i klu bo va ko ji vla da ju en gle skim fud -

ba lom ve} {est go di na su po ka za li da je mo gu }e ne spu {ta ti pa pu ~i cu sa ga sa. Var ni ca je bi lo na sve stra ne, ~ak i ne sport skih po te za, ni skih uda ra ca... Sve je to deo ve li ke pred sta ve ka kva duel iz me |u ^el si ja i Man ~e ster ju naj te da je ste.

Je dan od dvo ji ce srp skih u~e sni ka der bi ja ni je do ~e kao kraj me ~a na te re nu. U 92. mi nu tu ka pi ten Ju naj te da Ne ma wa Vi di} je vu kao i vu kao Ra mi re za, pa mu je su di ja Et kin son po ka zao dru gi `u ti kar ton. Ta ko je Vi di} obe le `io svoj 150. pre mi jer li ga {ki start i do neo ve li ku gla vo bo qu za me na xe ra Alek sa Fer gu so na, ko ji iona ko ku bu ri sa od bram be nim igra ~i ma. Mo gao je i Iva no vi} da se upi {e u strel ce u 40. mi nu tu po sle slo bod wa ka Lam par da. Van der Sar je od bio lop tu, Sr bin je po ku {ao da je ugu ra u gol, ali su ga spre ~i li ho land ski gol man i sa i gra~ iz re pre zen ta ci je Vi di}. ^EL SI: ^eh - Iva no vi}, Lu iz (od 81. Bo sin gva), Te ri, Kol - Ra mi rez, Esi jen, Lam pard, Ma lu da (od 71. @ir kov) - Anel ka (od 61.

Drog ba), To res.

MAN ^E STER JU NAJ TED: Van der Sar - O’Sej, Vi di}, Smo ling, Evra (od 81. Fa bio) - Fle ~er, Ke rik, Skols (od 70. Gigs) Na ni, Ru ni, ]i }a ri to (od 70. Ber ba tov).

Li ver pul ho }e Kr ki }a ^el ni ci fud bal skog klu ba Li ver pul za in te re so va ni su da sle de }e se zo ne na po zaj mi cu an ga `u ju na pa da ~a Bar se lo ne Bo ja na Kr ki }a.

Di rek tor Li ver pu la De mi jen Ko mo li is ta kao je da bi Bo jan bio sjaj no po ja ~a we i da }e po ku {a ti da ube di tre ne ra Bojan Krki} ka ta lon skog klu ba Pe pa Gvar di o lu da omo gu }i ovu po zaj mi cu.

In te re so va we en gle skig klu bo va za 21-go di {weg na pa da ~a srp -

skog po re kla po ra slo je na kon we go ve ne dav ne iz ja ve za TV Bar se lo nu da bi `e leo da za i gra u Pre mi jer li gi.

20

ekologija

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

UPRA VQA WE OT PA DOM U JU @NO BA^ KOM OKRU GU

Planovi sti`u u op{tine Lo kal ni pla no vi upra vqa wa ot pa dom za op {ti ne Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga, zva ni~ no su uru ~e ni ju ~e na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka. Oni su ura |e ni u okvi ru pro jek ta GIZ-a, a u sa rad wi sa Fa kul te tom teh ni~ kih na u ka i Me |u op {in skom rad nom gru pom za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj u Ju `no ba~ kom okru gu.

Na i me, ja nu a ra 2010.go di ne, pred sed ni ci 11 op {ti na Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga pot pi sa li su Spo ra zum o me |u op {tin skoj sa rad wi na re a li za ci ji pro jek ta „Iz ra da lo kal nih pla no va upra vqa wa ot pa dom u ci qu o~u va wa `i vot ne sre di ne i odr `i vog raz vo ja u re gi o nu Ju `ne Ba~ ke’’.

We go vi no si o ci su lo kal ne sa mo u pra ve pot pi sni ce spo ra zu ma, kao i me |u op {tin ska rad na gru pa za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga. Op {ti ne Ba~, Ba~ ka Pa lan ka, Ba~ ki Pe tro vac, Be o ~in, Be ~ej, Vr bas, @a baq, Sr bo bran, Srem ski Kar lov ci, Te me rin i Ti tel oba ve za le su se da }e u za kon skom ro ku iz ra di ti lo kal ni plan upra vqa wa ot pa dom, ko ji }e de fi ni sa ti ci qe ve upra vqa wa ot pa dom na te ri to ri ji op {ti ne u skla du sa na ci o nal nom stra te gi jom.

Fi nan sij sku i stru~ nu po dr {ku za iz ra du ovog pro jek ta pru `i la je ne ma~ ka or ga ni za ci ja za in ter na ci o na la nu sa rad wu GIZ u sa rad wi sa Fa kul te tom teh -

ni~ kih na u ka iz No vog Sa da.Op {tin ski plan upra vqa wa ot pa dom pred sta vqa do ku ment ko jim se or ga ni zu je pro ces upra vqa wa ot pa dom na ni vou op {ti ne. Za ko nom o upra vqa wu ot pa dom iz 2009. go di ne de fi ni sa na je oba ve za iz ra de op {tin skih i re gi o nal nih pla no va upra vqa wa ot pa dom ko ji tre ba ju bi ti me |u sob no usa gla {e ni - re ~e no je na ovom sku pu. U okvi ru ovog pla na pri ka za no je tre nut no sta we u obla sti upra vqa wa ot pa dom, ko li ~i ne, vr ste ot pa da, na ~in sa ku pqa wa, tre ti ra wa i zbri wa va wa ot pa da. Ana li zi ra ni su i po sto je }i ka pa ci te ti za upra vqa we ot pa dom, na osno vu ~e ga }e se se raz ma tra ti po tre be za una pre de we. Ta ko |e, de fi ni sa ni su prav -

ci i pri o ri te ti, kao i di na mi ka i na ~in re {a va wa pro ble ma u skla du sa po zi tiv nim na ci o nal nim i EU za ko no dav stvom iz obla sti upra vqa wa ot pa dom i iz obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne. Svr ha ovog pla na je du go ro~ no us po sta vqa we odr `i vog si ste ma za upra vqa we ot pa dom, pre sve ga na ni vou op {ti na, ali i bu du }eg re gi o na.

Sve ~a nom uru ~e wu Lo kal nih pla n o va upra vqa w a ot p a dom pri s u s tvo va l i pred s tav n i c i Mi ni star stva `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa, Se kre ta ri ja ta za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj, Vla de APV, Ju ` no b a~ k og uprav nog okru ga, pred stav niv ci GIZ-a...

Q. Nato{evi}

„KAR NEKS” RE [A VA PRO BLEM OT PAD NIH VO DA

Pre~ista~ na prvom mestu Kao je dan od naj ve }ih za ga |i va ~a Ve li kog ba~ kog ka na la u po sled wih ~e tr de se tak go di na, kom pa ni ja „Kar neks”, sve sna je svo je ulo ge u za {ti ti `i vot ne sre di ne na pro sto ru na ko jem po slu je. Za to su, po sled wih par go di na za po ~e te ak tiv no sti neo p hod ne za re a li za ci ju pro jek ta re vi ta li za ci je Ve li kog ba~ kog ka na la.

Po {to je ~i {}e we i re vi ta li za ci ja ka na la u Vr ba su ne mo gu }a dok se ne za u sta ve za ga |e wa, “Kar neks” je u po sled wih go di nu da na na pra vio ne ko li ko ve li kih ko ra ka. To kom

pret hod ne go di ne za vr {e na je iz ra da glav nog oba vqa ti do ma }e gra |e vin ske fir me. Pro te pro jek ta za iz grad wu po stro je wa za tret man kle go di ne „Kar neks” je ve} re a li zo vao zna ot pad nih vo da, ko ja }e se is pu {ta ti u cen ~aj nu in ve sti ci ju u obla sti eko lo gi je. Na tral no po stro je we za pre ~i {}a va we ot pad far mi svi wa u Vr ba su in sta li ran je se pa ra nih vo da Op {ti ne Vr bas. Oba vqen je jav ni tor ko ji odva ja te~ nu od ~vr ste fa ze staj wa ka, uvid u stu di ju o pro ce ni uti ca ~i me je omo gu }e no iz dva ja we ja na `i vot nu sre di nu, a ne dav ~vr stog de la staj wa ka, ko ji }e no je za vr {en i ten der za iz se ko ri sti ti za obo ga }i va we Pla n i r a n o je da bor fir me ko ja }e oba vqa ti po qo pri vred nog ze mqi {ta. iz grad wa po stro je wa Se pa ra ci jom ~vr ste i te~ ne gra |e vin ske ra do ve. po~ ne ove go di ne, a fa ze, obez be |u je se do bi ja we Ovo po stro je we pred sta vqa je dan od pri o ri te ta, ka da je kva li tet nog |u bri va i vo de za vr {e tak }e re~ o pla ni ra nim za na vod wa va we, od no sno |u za vi si ti od in ve sti ci ja ma „Kar bre we ze mqi {ta u vla sni di na mi ke iz vo |e wa {tvu kom pa ni je. Raz voj i is nek sa„, a vred nost ra do va pro jek ta iz no si vi ku stvo u~i ni li su ovaj pro ces {e od dva mi li o na i teh no lo gi ju po u zda nom, a se evra. Za iz ra du pa ra ci jom staj wa ka do bi ja se opre me an ga `o va na je ho land ska ne u po re di vo bo qi kva li tet ot pad ne vo de i fir ma »„Nij hu is Wa ter Tec hno logy” dok uma wu ju se na kna de ko je „Kar neks” pla }a za je kon sul tant ska ku }a iz Be o gra da is pu {ta we ot pad nih vo da u pri rod ni re ci pi I » K „Kon sal ting i pro jek to va we„« jent i kva li tet no |u bri vo i vo da za na vod wa za du `e na za pri ba vqa we po treb ne va we ze mqi {ta, i ostva ru ju u vi {e stru ke do ku men ta ci je za re a li za ci ju ovog u{te de.Na sta vqa ju se raz go vo ri sa dan skom zna ~aj nog pro jek ta. Pla ni ra no je da kom pa ni jom o da qim me ra ma kao i o wi ho voj iz grad wa po stro je wa po~ ne ove go prak si ko ja se pri me wu je u wi ho voj ze mqi u di ne, a za vr {e tak }e za vi si ti od ci qu po boq {a wa kva li te ta ot pad nih vo da. di na mi ke iz vo |e wa ra do va, ko je }e N. Per ko vi}

DVO GO DI [WI CA PO STO JA WA EKO LO [KOG PO KRE TA BELLS

Apel za ja~awe regionalne saradwe Re gi o nal ni eko lo {ki BELLS po kret pro mo vi sao je, po vo dom dvo go di {wi ce po sto ja wa, De kla ra ci ju o po dr {ci i ja ~a wu re gi o nal ne sa rad we ze ma qa za pad nog Bal ka na u obla sti `i vot ne sre di ne. Po re ~i ma Ma ri je Ra di vo je vi} iz BELLS-a De kla ra ci ju je do sa da pot pi sa lo oko 60.000 gra |a na i oko 3.500 do no si o ca od lu ka u re gi o nu.

U tom do ku men tu funk ci o ne ri se po zi va ju da do pri no se bo qem kva li te tu `i vo ta gra |a na do no {e wem i pri me nom za ko na usa gla {e nih sa za ko no dav stvom EU. Od po li ti ~a ra se tra `i da us po sta ve part ner stvo

sa ci vil nim sek to rom u pro ce su do sti za wa evrop skih vred no sti i stan dar da. Isto vre me no, ape lu je se i na ja ~a we re gi o nal ne sa rad we po svim pi ta wi ma ko ja su u ve zi sa odr `i vim raz vo jem i `i vot nom sre di nom.

BELLS po kret zah te va i da pi ta wa odr `i vog raz vo ja i `i vot ne sre di ne bu du sa stav ni deo eko nom skih i so ci jal nih po li ti ka ko je se spro vo de na re gi o nal nom, na ci o nal nom i lo kal nom ni vou. Ta ko |e, zah te va se da se u re gi o nu ne gra de nu kle ar ne elek tra ne. Re gi o nal ni ko or di na tor Alek san dra Knez-Mi loj ko vi} oce ni la je da je

PRO TE KLOG VI KEN DA U KAR LOV CI MA

Obuka za volontere „Zelenog telefona” [ta sve tre ba da zna vo lon ter „Ze le nog te le fo na”, ka ko se pri ma ju po zi vi gra |a na, a ka ko pro ce su i ra ju, ko je su nad le `no sti dr `av nih in sti tu ci ja ko je se ba ve za {ti tom `i vot ne sre di ne, na ~in ko mu ni ka ci je sa in sti tu ci ja ma i me di ji ma sa mo su ne ke od te ma dvo dnev ne obu ke za no ve vo lon te re, ko ja je odr `a na u Eko lo {kom cen tru u Srem skim Kar lov ci ma mi nu log vi ken da. Osim to ga, kan di da ti su ima li pri li ku da sa zna ju ne {to vi {e o slu ~a je vi ma ko ji ma se „Ze le ni te le fon” ba vio pro te klih go di na, o re al nim mo gu} no sti ma za re {a va we eko lo {kih pro ble ma kod nas, za ko ni ma iz ove i srod nih obla sti, ko je ne iz o stav no mo ra ju da po zna ju uko li ko bu du pri mqe ni. U obu ci je u~e stvo va lo 10 kan di -

da ta iz go ran skih or ga ni za ci ja No vog Sa da, Srem ske Mi tro vi ce i Su bo ti ce. Pre da va ~i su, po red ak ti vi sta Po kre ta go ra na No vog Sa da i „Ze le nog te le fo na”, bi li pred stav ni ci grad ske In spek ci je za za {ti tu `i vot ne sre di ne, Ko mu nal ne po li ci je No vog Sa da i me di ja. Za kan di da te iz Po kre ta go ra na No vog Sa da ova obu ka pred sta vqa dru gi krug se lek ci je i od wih }e na kon tre }e se ri je, deo bi ti pri mqen.

Obu ka je deo pro jek ta ko ji „Ze le ni te le fon„ i Po kret go ra na No vog Sa da re a li zu ju u sa rad wi sa Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj i Fon dom za za {ti tu `i vot ne sre di ne Re pu bli ke Sr bi je.

Z. Ml.

AKTIVNOSTI SE LA U SRED WEM BA NA TU

Budi se eko-svest Sred we ba nat ska se la, ako je ve ro va ti iz ve {ta ji ma nad le `nih u me snim za jed ni ca ma o to me {ta je u~i we no po pi ta wu eko lo gi je, u mi nu lom pe ri o du vo di la su ra ~u na o o~u va wu `i vot ne sre di ne. Pret hod nih me se ci sa |e ni su dr vo re di, ukla wa ne di vqe de po ni je, ure |i va ne jav ne po vr {i ne…

Sre di nom de cem bra pro {le go di ne u Kle ku za po ~e ta je ve li ka ak ci ja po {u mqa va wa. Na ne -

Re~ je o do na ci ji ko ja je usle di la na osno vu kon kur sa Mi ni star stva za za {ti tu `i vot ne sre di ne i re a li zo va na sa zre wa nin skim JKP „^i sto }a i ze le ni lo„. Po de qe no je ukup no 600 kan ti, {to }e umno go me do pri ne ti po ve }a wu ~i sto }e u na se qu i odr `a va wu zdra ve `i vot ne oko li ne, ~e mu se u Be lom Bla tu, po zna tom po jed nom od naj broj ni jih sta ni {ta ro da, po sve }u je ve li ka pa `wa.

ko li ko lo ka li te ta oko se la, uda qe nog sve ga par ki lo me ta ra od Zre wa ni na, pla ni ra no je da se za sa di vi {e hi qa da sad ni ca si bir skog bre sta, naj vi {e sa obe stra ne {e ta li {ta od Kle ka do usta ve na Be ge ju, kao i oko Eko kam pa na [laj zu.

Me sna za jed ni ca „Per lez„ na ja vi la je da }e ubu du }e od lu~ ni je re a go va ti na neo d go vor no po na {a we `i te qa ko ji sme }e osta vqa ju na ra znim me sti ma oko se la i ta ko stva ra ju di vqe de po ni je. Sa zre wa nin skim Jav nim ko mu nal nim pred u ze }em “^i sto }a i ze le ni lo” utvr di }e se ce na ukla wa wa ve li ke de po ni je, ko ja je sti gla ve} do wi va.

Po no vo }e bi ti uklo we no sme }e ko je za ga |u je oba lu Be ge ja, gde je la ne do bro voq nom rad nom ak ci jom za po sle nih u me snoj za jed ni ci i mla dih ~la no va od re da per le skih iz vi |a ~a sa ku pqe no i od ne to vi {e od 120 xa ko va ra znog |u bre ta. Da bi se spre ~i lo da qe go mi la we ot pa da, poq skim ~u va ri ma je na lo `e no da nad gle da ju te ren ka ko bi se spre ~i lo stva ra we ru gla.

Ka ko bi se iz bo ri li s ot pa dom, u MZ „Be lo Bla to” do ma }in stvi ma je po de qe na pla sti~ na kan ta za sme }e od 120 li ta ra.

A u Lu ki }e vu |a ci prak ti~ no pri me wu ju ono {to u~e u {ko li – da bu du do bri do ma }i ni i ~u va ju `i vot no okru `e we. Ta ko su ovih da na or ga ni zo va li ve li ku ak ci ju pri ku pqa wa PET am ba la `e. O ak ci ji su oba ve sti li me {ta ne, ko je su se pri kqu ~i li pri ku pqa ju }i se kun dar ne si ro vi ne od ~i je }e pro da je no vac bi ti is ko ri {}en za {kol ske po tre be. Ak ci ju je za po ~e lo tri de se tak u~e ni ka sed mog raz re da Osnov ne {ko le “Bran ko ]o pi}” i ona se, ukqu ~i va wem ~la no va udru `e wa pen zi o ne ra i me sne za jed ni ce, pro {i ri la na ce lo se lo. Bi li su ak tiv ni i ov da {wi sport ski ri bo lov ci, ko ji su uka za li da su me |u naj va `ni jim ak tiv no sti ma bi le grad wa let wi kov ca na Ka na lu DTD, po {u mqa va we okol nog pro sto ra s 1.000 sad ni ca, te ure |e we se o- skog okru `e wa i pri la za do Ka na la.

I `i te qi ^en te su, upr kos bes pa ri ci u pro te kloj go di ni, us pe li do sta to ga da ura de.

Ukla wa li su di vqe de po ni je i ure |i va li ~en }an ska je ze ra i se o ski pro stor, ko si li ze le ne po vr {i ne i okre si va li kro {we dr vo re da. @. Ba la ban

BELLS za dve go di ne osta vio „du bok ze le ni oti sak” u re gi o nu, u svim re gi o nal nim par la men ti ma for mi ra ne su ta ko zva ne ze le ne gru pe po sla ni ka ko je do pri no se da se eko lo {ka pi ta wa ozbiq no tre ti ra ju u za ko no dav noj vla sti. Po we nim re ~i ma, je dan od ve }ih pro ble ma u Sr bi ji je ne po sto ja we ad mi ni stra tiv nih ka pa ci te ta za ko ri {}e we obim nih fon do va EU za eko lo {ka pi ta wa i to {to na lo kal nom ni vou ne ma do voq no ob u ~e nih qu di za pi sa we kva li tet nih pro je ka te za pri vla ~e we nov ca iz fon do va EU.

RE GI O NAL NE DEP O NI JE U KI KIN DI I LA PO VU

Evropski recept za otpad Ne a de kvat no upra vqa we ot pa dom u Sr bi ji jed no je od naj ve }ih eko lo {kih pro ble ma, ko ji hit no mo ra da se re {a va, ka ko bi na {a ze mqa is pu ni la stro ge nor me i kri te ri ju me Evrop ske uni je. Na `a lost, mno ge op {ti ne ne ma ju re {e no pi ta we sku pqa wa i od la ga wa ot pa da, a o re ci kli ra wu ot pa da da se i ne go vo ri, ma da ima lo kal nih sa mo u pra va, pred u ze }a i or ga ni za ci ja ko je su re {i le da ne {to pro me ne i stva ri po kre nu na bo qe.

Osim broj nih do ma }ih kom pa ni ja i pred u ze }a u po sao sa ku pqa wa, od la ga wa i re ci kla `e ot pa da ukq~u je se sve vi {e stra nih fir mi, ko je su odav no pre po zna le ~i we ni cu da „ot pad ni je |u bre“ i da se u ovoj de lat no sti mo `e pro fi ta bil no po slo va ti. Jed na od wih je in ter na ci o nal na kom pa ni ja .A.S.A, ko ja u Sr bi ji po slu je od 2006. go di ne i do da nas je u na {u ze mqu in ve sti ra la 10 mi li o na evra, za po sli la vi {e od 100 rad ni ka, a op slu `u je 120.000 sta nov ni ka i 1.300 kom pa ni ja.

Od ukup no pet re gi o nal nih de po ni ja u Sr bi ji .A.S.A. je iz gra di la dve u Ki kin di i La po vu. Te de po ni je is pu wa va ju sve stan dar de re gi o nal nih de po ni ja u EU. Uslu ge sa ku pqa wa, tran spor ta i de po no va wa ot pa da pru `a ju se u op {ti ni Ki -

kin da, ~i me je ob u hva }e no je 67.002 sta nov ni ka i 600 kom pa ni ja. Za go di nu da na tu }e se de po no va ti oko 20.000 to na ot pa da.U re gi o nu La po va, de po ni ja op slu `u je op {ti ne La po vo, Ba to ~i na, De spo to vac i Ra ~a, od no sno vi {e od 50.000 sta nov ni ka i 720 kom pa ni ja. Od 2008. go di ne u

Sen zor se ne ogla {a va De po ni je u Ki kin di i La po vu ima ju elek tron ski geo-sen zor-si stem, od no sno alarm ni si stem, ko ji se ogla {a va u slu ~a ju eko lo {kog in ci den ta. Do sa da alarmi se ni ka da ni su ogla si li. ovom re gi o nu .A.S.A. je uve la pri mar nu se lek ci ju pa pi ra i PET am ba la `e, a usko ro }e i na te ri to ri ji op {ti ne Ki kin da bi ti us po sta vqe na ze le na ostr va sa kon tej ne ri ma, ~i me }e bi ti omo gu }e no odva ja we ot pa da po vr sta ma.

Iz grad wa ovih obje ka ta, ka ko sa zna je mo, pom no se pla ni ra, a iz grad wa te la sva ke de po ni je za po ~i we ukla wa wem naj ma we 100 cen ti me ta ra ze mqi {ta. Na kon to ga po -

sta vqa ju se dva mi ne ral na slo ja gli ne de bqi ne 25 cen ti me ta ra, ~i me se do bi ja go to vo vo do ne pro pu sna ba ri je ra. Na te mi ne ral ne slo je ve do da je se je dan sloj spe ci jal ne (PEHD) fo li je i sloj ge o tek sti la, ko ji {ti ti fo li ju od me ha ni~ kih uti ca ja na red nih slo je va, a po tom sle di sloj dre na `nog {qun ka. U tom slo ju ugra |u ju se ce vo vo di za sa ku pqa we i od vo |e we pro ced nih vo da do ba ze na za sa ku pqa we vo da. Ta ko sa ku pqe na vo da, si ste mom ce vi za re cir ku la ci ju, vra }a se na zad na de po ni ju, ~i me se re gu li {e sta bil nost pro ce sa raz grad we de po no va nog ot pa da i ko li ~i ne oced ne vo de.

Po tom se sta vqa dru gi ge o tek stil ni sloj, sle di sloj fi nog ot pad i tek on da po ~i we od la ga we obi~ nog ot pa da. ^im se po stig ne od re |e na vi si na ot pa da, ko ja je odo bre na pro jek tom i obi~ no iz no si 30 me ta ra, deo de po ni je po kri va se slo jem re kul ti va ci je. Taj sloj ~i ni dre na `a, PEHP fo li ja i ge o tek stil ko ji za tva ra ju de po no van ot pad. Na to se sta vqa sloj hu mu sa od oko 100 cen ti me ta ra de bqi ne i na kon to ga

po kri va se ve ge ta ci jom. Na kon re kul ti va ci je po pu we nog de la de po ni je gra di se i otva ra nov sek tor, a nad za tvo re nim sek to rom stal no se pra te pa ra me ta ri `i vot ne sre di ne (vo da, de po nij ski ga so vi, ze mqi {te) do sta bi li za ci je wi ho vih vred no sti.

Ana li ze pod zem nih vo da na kon trol nim bu {o ti na ma u kom plek su de po ni je. Na i me, ana li ze nad le `nih in sti tu ci ja po ka za le su da je kva li tet pod zem nih vo da na kom plek su de po ni je jed nak kva li te tu vo de za pi }e.

A. B.

odmor

dnevnik

Х

~etvrtak3.mart2011.

Пролећни аранжмани на Копаонику

отели на Копаонику позвали су на протеклом Сајму туризма госте да пролеће проведу на тој планини и побољшају своје здравље и физичку кондицију, одласком на излете на Панчићев врх, Маркову стену, Небеске столице, или до гејзира -светилишта „Метође”. За пролећи боравак припремљене су и ниже цене него у зимској сезони. Тако у хотелима „Гранд” и „Анђела”, који послују у саставу „МК маунтин ризорта”, у периоду од 16. до 30. априла па-

У

Златибор привлачан за скијаше

ски центру Торник на Златибору протеклог викенда забележена је велика посећеност, само је на стазама у недељу забележено око 1.500 скијаша, саопштила су „Скијалишта Србије”. Љубитељима спортова на снегу у ски центру Торник на располагању су четири стазе, а висина утабаног снега је до 70 сантиметара. Нове снежне падавине које се очекују крајем недеље, као и непрестани рад система за вештачко оснежавање гарантују добро скијање и у наредом периоду. За време викенда, 26. и 27. фебруара на ски стази Чигота, на Торнику одржан је Алпски куп

Србије у категорији цицибани, деца I и деца II. Стазе у овом ски центру прошле године добиле су ФИС (Међународна скијашка федерација) хомологацију и захваљујући томе могуће је одржавање бројних међународних такмичења, наводи се у саопштењу.

Најава сезоне у бањама Србије

Н

ајвећи учесник предстојећег Сајма туризма у Београду је Удружење бања Србије под чијим окриљем наступа преко 100 излагача и суизлагача из бања, климатских места и градова Србије у циљу промоције бањског туризма. Предстојећу туристичку сезону, нове медицинске и немедицинске про-

граме, реновиране смештајне капацитете и савремене пратеће садржаје, представиће бање Јунаковић, Пролом, Луковска, Кањижа, Ковиљача, Сијаринска, Врањска, Бујановачка, Буковичка, Врњачка, Рибарска, Матарушка, Богутовачка, Ивањица, Нишка, Со-

кобања и друге. Новина је да ће град Нови Пазар, уз већ познато богато културно – историјско наслеђе којим располаже, представити Новопазарску бању и њене издашне и лековите изворе. Са Удружењем наступају и градови Лесковац, Смедерево, Крушевац, Краљево и Ниш, који се припрема за централну прославе 1.700 година од Миланског едикта, манифестацију која ће окупити бројне туристе из целог света, као и туристичке организације Љига, Крупња, Малог Зворника, Лознице, Љубовије, Бруса, а пре свега Аранђеловца, који ове године године прославља јединствен јубилеј – 200 година од првих гостију у Буковичкој бањи. По речима Владана Вешковића, секретара Удружења бања Србије „на Сајму туризма у Београду почеће и пријављивање за предстојећи Конгрес бања Србије са међународним учешћем који се 17. и 18. маја 2011. године одржава у Врњачкој Бањи“.

21

кет од четири дана и три ноћи, на бази полупансиона у двокреветној соби износи 111 евра, док за аранжман од пет дана и четири ноћи треба платити 148 евра. Празнични велнес и спа пакет „егзотик” у „Гранду”, на бази полупансиона, у периоду од 16. априла до 2. маја, за три дана и две ноћи износи 105 евра, а за четири дана и три ноћи 140 евра, док је цена пакета „Дрим оф реин” за три дана 115, а за четири 150 евра. Оба пакета подразумевају неограничено коришћење базена, са-

уне, руске бање, тропске кише и арома терапија, а разлика је у врстама масаже. ЈАТ-ових Изнајмљивање апартмана од 9. априла до 18. јуна кошта по дану од 1.700 до 3.800 динара, а за аранжман од седам дана од 11.900 до 26.600 динара. Доплата за полупансион износи 1.100 динара дневно по особи. У хотелу „Путник”, у периоду од 30. априла до 28. маја, дневни полупансион у двокреветној соби износи 23 евра, а у хотелу „Клуб А” 26 евра.

У Вишеграду презентација пројекта Каменграда

У

Вишеграду ће данас бити представљен пројекат града од камена - Каменграда, а презентацији ће, осим прослављеног српског режисера Емира Кустурице и општинског руководства, присуствовати и председник Репубике Српске Милорад Додик и премијер Александар Џомбић. Кустурица је рекао да ће „Каменград” бити грађен по његовом идејном концепту, на локацији Ушће, поред моста Мехмед паше Соколовића у Вишеграду. Простираће се на 14.000 метара квадратних, односно 1,75 хектара, а у његовом саставу биће више од 50 камених кућа, црква, позориште, дућани, механе, пијаца и марина за пловеће објекте. Кустурица је у изјави Радију РС рекао да ће све куће бити грађене од најсавременијих грађевинских материјала, а облагаће их каменом са старих купљених и напуштених кућа по Херцеговини. Он је потврдио да ће, након коначног завршетка пројекта, први радови почети на Видовдан ове године. Према његовом мишљењу, до краја грађевинске сезоне биће изграђена главна улица и две зграде за смештај локалне управе. ”Све ово ће се реализовати захваљујући свесрдној подршци председника Републике Српске Милорада Додика, мојој упорности да изградимо град од камена који ће помало личити на Требиње, Дубровник и Истанбул, али и начелника вишеградске општине Томислава Поповића који се залаже да се наше идеје остваре”, нагласио је Кустурица. Српски режисер је нагласио да ће изградњом

Каменграда, Вишеград бити још лепши и „старији” град. ”Овим пројектом покушаћемо да направимо један времеплов, да оживимо невидљиве ликове из дела Иве Андрића, који и сад тумарају по нашим мислима, и сместимо их у простор по коме су, више од три века, тумарали и битисали”, рекао је Кустурица. Начелник општине Вишеград Томислав Поповић рекао је да ће градња Каменграда почети поводом обележавања јубилеја 50

година од уручивања Нобелове награде књижевнику Иви Андрићу и да ће његовом изградњом град на Дрини и Рзаву постати културна престоница на ширем региону. „Вишеград, поред Ћуприје на Дрини, манастира Добрун, Вишеградске бање и легендарног ‘ћире‘ добиће још једну туристичку дестинацију непроцењиве вредности”, констатовао је Поповић. Каменград ће бити и сценографија за предстојећи Кустуричин филм „На Дрини ћуприја”.

Авганистан - дестинација за авантуристе

И

ако је у Авганистану, према подацима центра „Авганистан рајтс монитор”, прошле године погинуо 2.421 цивил, а странци су честе мете отмица и напада, ова земља је од 2006. постала туристичка дестинација за авантуристе. Њих ови статистички подаци, према којима је у јануару ове године убијено 56 страних војника, 13 више него у истом периоду прошле године, не спречавају да остваре сан или су апсолутно несвесни реалности у тој земљи. Туристичке аранжмане за Авганистан организују туристичке агенције које су се тиме бавиле 70-их година када је Авганистан сматран егзотичном земљом у којој се може провести миран одмор. Организовањем оваквих путовања бави се, на пример, британска агенција „Хинтерленд тревел”. После пада талибанског режима 2001. године, њој су се придружиле и друге агенције попут „Грејт гејм тревела”, које су у почетку само нудиле логистичку помоћ страним новинарима, али су касније прешле на туристичке аранжмане, пише шпански „Паис”.

Оно што је заједничко за све ове аранжмане јесте уверавање агенција да туриста, иако путује у земљу у којој трају сукоби, тешко може чути пуцањ током свог боравка, јер обилази само

улицама у буркама и трагови рата у којем је почетком 90-их година престоница скоро сравњена са земљом. Туриста тако има прилику да се слика испред палате Дарула-

„релативно сигурне” зоне, мада је у Авганистану тешко знати које су зоне безбедне. Престоница Кабул је, несумњиво, једна од обавезних станица на том путовању. Овом граду, у коме живи пет милиона становника, посебну драж дају хаос и прљавштина, жене које ходају

ман, која је после бомбардовања у том рату попримила облик швајцарског тврдог сира гријер и још стоји тако. Он, такође, може да шета по бројним престоничким базарима или да обилази делове града који су обновљени, као што је, на пример, мирна башта Баге Бабур.

Остала места, које туриста има прилику да види, су провинција Бамијан у центру Авганистана, где се налазе џиновске статуе Буде које су талибани 2001. године минирали, град Мазар-е-Шариф на северу са великом џамијом плаве боје и Херат на истоку, један од малобројних градова који није уништен за време рата између муџахединских фракција (1992-96) и који помало подсећа на западне градове. У Херату се посебно истичу четири минарета, тврђава, велика џамија и гробница Гохаршаде, жене шаха Руха, цара династије Тимурид из Херата, наводи мадридски лист. Али оваква путовања нису нимало јефтина. Најјефтинији аранжман за боравак од три седмице и без икакве оружане пратње кошта 3.750 евра. А ако желите обезбеђење цена, наравно, расте. Осим тога, туристичке агенције не обезбеђују здравствено осигурање за време боравка у Авганистану, а у неким случајевима чак ни путно осигурање. Туриста, наравно, сам преузима и ризик за све што му се може десити током боравка у тој земљи.

22

Svet

~etvrtak3.mart2011.

SI TU A CI JA U LI BI JI I DA QE DRA MA TI^ NA

Bor be tra ju, Ga da fi je ve sna ge na pre du ju TRI PO LI: Trupe bliske libijskom vo|i Moameru el Gadafiju kre}u se prema istoku, gde su zauzele grad Brega i bombardovale vojno skladi{te u gradu Axdabija, prenosi Bi-Bi-Si. Gadafi je prethodno uspeo da povrati najmawe dva grada koja su, u okolini Tripolija, bila pod kontrolom pobuwenika, izve{tava AP. Prema tvrdwama o~evidaca na koje se pozivaju svetski mediji, oko 10 ~asova po lokalnom vremenu, dva borbena aviona bombardovala su isto~ni deo Axdabije, a trupe lojalne Gadafiju napreduju ka tom gradu, udaqenom 750 kilometara od glavnog grada Tripolija.

Britanska televizija javqa da su Gadafijeve trupe povratile kontrolu nad naftnim postrojewem koje se nalazi u gradu Brega. Dvonedeqni narodni ustanak protiv re`ima preti da se pretvori u otvoreni gra|anski rat.

Gadafijeve trupe, koje kontroli{u Tripoli i gradove na zapadu zemqe, krenule su u do sada naj kr vavi ji ob ra~un sa slabo naoru`anim ustanicima i nastoje da stvore tampon zonu oko glavnog grada, prenosi AP. One su do ju~e uspele da povrate strate{ki va`an grad Garjan, u planinama Nafusa, iznad Tripolija, kao i grad Sabrata, zapadno od Tri po li ja. Grad Zvara, koji dr`e pobuwenici, pod stalnim je pritiskom libijskih trupa koje su, prema re-

Sukob pristalica i protivnika re`ima

~ima jednog od stanovnika, ponudile „izbor„ vlastima tog mesta: da se predaju, „pa }e Gadafi zaboraviti {ta se desilo, ili }e ih napasti vojnom silom„.

Pobuwenici su, u me|uvremenu, uspeli da odbiju napade na tri grada u okolini Tripolija koja su pod wihovom kontrolom, a to su Misurata, isto~no, Zavija zapadno i Zintan ju`no od Tripolija. Vlada Moamera el Gadafija vi{e ne kontroli{e najve}a naftna postrojewa u Libiji i ona su sada pod kontrolom protivnika libijskog predsednika, rekao je komesar Evropske unije za energetiku.

Istovremeno sa zauzimawem gradova u okolini libijske prestonice, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave poslale su jo{ dva rat-

na broda u Mediteran. Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts uputio je prema Libiji mornaricu sa oko 400 marinaca koji bi trebalo da pomognu u eventualnoj evakuaciji i u~estvuju u humanitarnim operacijama, ukoliko to bude bilo neophodno.

Generalna skup{tina Ujediwenih nacija suspendovala je ~lanstvo Libije u Savetu UN za qudska prava, zbog brutalnosti u suzbijawa protesta u toj zemqi. Libijski re`im je potkopan, ali je Moamer el Gadafi zadr`ao dovoqno podr{ke me|u kqu~nim plemenima i institucijama, ukqu~uju}i delove vojske, pomo}u koje }e mo`da neko vreme biti u stawu da zadr`i vlast u Tripoliju, pi{e „Wujork tajms”.

Ga da fi o se bi: On se ne mo `e po vu }i TRI PO LI: Libijska dr`avna televizija u`ivo je prenosila proslavu povodom godi{wice xamahirije, vladavine naroda, koju je Muamer Gadafi proglasio 2. marta 1977. godine.

Gadafi se tim povodom obratio narodu, koji je uzvikivao „Bog, Muamer i Libija”, prenosi Bi-BiSi. Voditeq ceremonije je izjavio da Gadafi ostaje sa svojim narodom i da je on „pouzdan kao na{e planine, i velik kao na{ narod Libijski vo|a Moamer Gadafi izjavio je na dr`avnoj televiziji da on nije predsednik dr`ave i da zato ne mo`e podneti ostavku na tu funkciju.

Gadafi je rekao i da u Libiji ne postoje unutra-

{wi problemi. „Moamer Gadafi nije predsednik i zato ne mo`e podneti ostvaku”, kazao je on.

“On nema ~ak ni parlament koji mo`e da raspusti. On nema funkciju sa koje mo`e da se povu~e”, poru~io je Gadafi u govoru povodom 34 godine od progla{ewa „narodne vlade”. On je kazao da je libijski sistem narodni sistem i da niko ne mo`e ni{ta protiv vlasti naroda, jer je on slobodan da izabere vlast kakvu `eli, preneo je Rojters.

Gadafi je rekao da svet ne razume libijski sistem, gde je vlast u rukama naroda, odnosno sistem „direktne demokratije” o kome je pisao u svom politi~kom manifestu „Zelena kwiga”.

Di ja log re `i ma i opo zi ci je u Jer me ni ji JE RE VAN: Usled velikih pritisaka i posle prekju~era{weg mitinga, jermenske vlasti prista}e na dijalog sa opozicijom, rekao je zvani~nik Jermenskog nacionalnog kongresa Levon Zurabjan. Oni nisu ludi da bi potcenili ono {to se de{ava.

Broj qudi koji je spreman da se bori sa re`imom za demokratiju i slobodu raste i protesti su jasan dokaz toga”, rekao je Zurabjan.

„Jermenski nacionalni kongres nikada nije prekr{io ustav ili bilo koji zakon, ali ako re`im odlu~i da se pona{a poput Mubarakovog ili Gadafijevog, bi}e odgovoran za reakciju koja }e uslediti”, napomenuo je Zurabjan. Jermenski nacionalni kongres koalicija je svih opozicionih partija koje su se okupile iza biv{eg predsednika Levona Ter-Petrosjana. Nekoliko dese-

tina hiqada qudi protestovalo je u Jerevanu, tra`e}i prevremene izbore, ukoliko ~lanovi opozicije koji su uhap{eni tokom protesta pre tri godine ne budu pu{teni iz zatvora.

Opozicija i daqe tvrdi da su izbori za {efa dr`ave, odr`ani pre tri godine, bili name{teni, mada su zapadni posmatra~i ocenili da je glasawe bilo fer.

dnevnik

Bri ta ni ja uki da po mo} za 16 ze ma qa LON DON: Velika Britanija je saop{tila da }e obustaviti direktnu pomo} za 16 zemaqa, me|u kojima je i Srbija, kao i ~etiri agencije Ujediwenih nacija Ta sredstva bi}e, prema odluci londonske vlade, preusmerena na najsiroma{nije zemqe.

Zemqe kojima }e do 2016. godine biti uskra}ena pomo} su: Angola, Bosna i Hercegovina, Burundi, Kamerun, Kamboxa, Kina, Gambija, Indonezija, Irak, Kosovo, Lesoto, Moldavija, Niger, Rusija, Srbija i Vijetnam. London vi{e ne}e finansirati ni Organizaciju UN za industrijski razvoj, Me|unarodnu organizaciju rada i Me|unarodnu strategiju za smawewe rizika od prirodnih nepo-

goda, prenele su agencije. Umesto toga, Britanija }e preusmeriti oko 10,6 milijardi dolara na 27 najsiroma{nijih zemaqa i zemaqa razorenih sukobima, me|u kojima su Avganistan, Banglade{, Demokratska Repu-

blika Kongo, Etiopija, Indija, Pakistan, Somalija, Sudan, Jemen i Zimbabve. Tako|e, pove}a}e finansijsku podr{ku za devet me|unarodnih organizacija, ukqu~uju}i Unicef. „Ova vlada ima radikalno druga~iji stav prema pomo}i. @elimo da se o nama sudi na osnovu na{ih rezultata, a ne na osnovu toga koliko novca tro{imo”, izjavio je sekretar za me|unarodni razvoj Endrju Mi~el povodom predloga revizije buxeta za pomo} inostranstvu.

Me|utim, prema rezultatima ispitivawa javnog mwewa, mnogi Britanci ne sla`u s tim da vlada poma`e stranim zemqama, dok istovremeno smawuje buxet za mnoge doma}e potrebe zbog rekordnog deficita.

(Ta njug)

RUSIJA I SAD

Baj den pret hod ni ca Oba mi MO SKVA: Potpredsednik SAD Xozef Bajden poseti}e 9. marta Rusiju kako bi pripremio zvani~nu posete ameri~kog predsednika Baraka Obame Moskvi, javila je agencija Itar-Tass pozivaju}i se na pres slu`bu Kremqa.

Ruskoj dr`avnoj agenciji visokorangirani diplomatski izvor saop{tio je da }e Bajden pripremati Obaminu posetu Moskvi a pres slu`ba je saop{tila da }e ameri~kog potpredsednika tog dana primiti ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Neimenovani sagovornik agencija RIA Novosti rekao je da se

Obamina poseta planira za ovu godinu, ali da ta~an datum jo{ nije odre|en. „Dobar i realan rezultat bi bio ako posle dolaska Bajdena mo`emo da objavimo datum Obamine posete”, rekao je izvor ruske agencije, dodaju}i da se i tokom posete planira razgovor povodom doga|aja na Bliskom istoku i na severu Afrike. Pored toga, naveo je taj sagovornik RIA Novosti, planirano je razmatrawe aktivnosti bilateralne komisije Medvedev-Obama, pitawa razoru`awa i problema protivraketne odbrane.

Itar-Tass je podsetio na re~i zamenika pomo}nika ameri~kog dr`avnog skretara za pitawa Evrope i Evroazije Denijela Rasela iz februara da je Bajdenova poseta orijentisana, izme|u ostalog, i na ja~awe dostignutih uspeha na putu u~lawewa Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, {irewe bilateralnih ekonomskih veza, a pred sta vqa i ‘’deo stal ne sardwe’’ dve zemqe u celini.

Obama je Rusiju posetio jula 2009, dok je Medvedev boravio u poseti SAD krajem juna pro{le godine.

TURSKA I EGIPAT

So li dar nost s egi pats kim na ro dom AN KA RA: Predsednik Turske Abdulah Gul }e danas posetiti Kairo da bi „izrazio solidarnost” s egipatskim narodom posle obarawa re`ima Hosnija Mubaraka. Predsednik Gul }e, kako najavquju turski mediji, sasatati sa ~lanovima Vrhovnog saveta armije, koji je 11. februara preuzeo kontrolu u zemqi posle ostavke predsednika Mubaraka.

Ankara je od po~etka pobune podr`avala zahteve gra|ana Egipta za demokratskim promenama. Zvani~na Turska tako|e smatra da egipatska armije treba da preda vlast demokratski izabranoj vladi koja bi trebalo da se izabere u {to kra}em vreme-

nu. Mnogi posmatra~i smatraju da bi dr`avno ure|ewe sekularne Turske moglo da postane model za islamski svet koji je sada u previrawu, ali te ideje nailaze i na mnoge rezerve.

Predsednik Gul je ranije izjavio, komentari{u}i promene u Egiptu, da se ne mo`e govoriti o dr`avnom modelu za druge, ali je naglasio da je „ponosan” dostignu}ima svoje zemqe koja je u posledwe vreme izvr{ila mnoge demokratske reforme. „Predstaviti Tursku kao model u regionu bilo bi previ{e ambiciozno”, istakao je predsednik Gul, prenela je agencija AFP.

FLORIDA

[i ri se ve li ki po `ar MA JA MI: Po`ar koji se {iri centralnom Floridom primorao je vlasti da evakui{u veliki broj porodica i zatvore {kole. Lokalnom stanovni{tvu je savetovano da bude oprezno zbog dima koji }e ostati u vazduhu narednih dana. Po`ar, koji je izbio, do sada je zahvatio povr-

{inu od 4.000 hektara, a najte`e je pogo|en okrug Brevard, gde je uvedeno vanredno stawe, javio je AFP. Vatrogasne ekipe su na terenu i za sada nema izve{taja da je bilo ko povre|en, a francuska agencija prenela je da je zbog po`ara deo autoputa do jutra bio zatvoren za saobra}aj.

Jaki vetrovi ra{irili su po`ar iz okruga Brevard, koji se nalazi isto~no od Orlanda, severno prema okrugu Voluzija, gde je 20 ku}a evakuisano iz mesta Skotsmur.

Napore vatrogasaca poma`e jaka ki{a koja je pala na Floridi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HO SNI MU BA RAK Pozivaju}i se na „dobro obave{tene izvore”, mediji u Egiptu navode da se Mubarak (82) nalazi u gradu Tabuk, u Saudijskoj Arabiji, gde svakih pet dana biva podvrgnut jedno~asovnom tretmanu hemoterapije, zbog raka debelog creva i pankreasa. U izve{taju je navedeno da se Mubarakova porodica nalazi s wim u Saudijskoj Arabiji, u privatnom krilu jedne vojne bolnice.

SER GEJ LA VROV Daqa destabilizacija stawa na Bliskom istoku poja~a}e pretwu po nacionalnu bezbednost Rusije, izjavio je ju~e ruski {ef diplomatije Sergej Lavrov. „[to nestabilnije bude u zemqama Bliskog istoka, tim je vi{e pretwi da }e nam nedobronamerni qudi donositi probleme”, rekao je Lavrov. „Mi smo se neposredno zamislili kako }e to uticati na Centralnu Aziju, Zakavkazje i Severni Kavkaz.”

MI HAIL GOR BA ^OV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev nagradio je posledweg sovjetskog lidera Mihaila Gorba~ova na wegov 80. ro|endan Ordenom Andreja Prvozvanog, javile su ruske novinske agencije, prenose}i i da je ruski premijer Vladimir Putin uputio telegram ~estitke povodom ro|endana posledwem predsedniku biv{eg SSSR-a. Medvedev je odluku o nagra|ivawu saop{tio Gorba~ovu li~no.

NA TO se iz vi nio za ubi stvo de ve to ro de ce KA BUL: NATO se ju~e izvinio za ubistvo devetoro dece u avganistanskoj oblasti Peh, u severoisto~noj provinciji Kunar, upori{tu pobuwe ni ka.Pre li mi nar na istraga ukazala je da su snage NATO slu~ajno ubile devet civila u utorak, a lokalni zvani~nici su saop{tili da je re~ o de~acima, od 12 godina i mawe, koji su ubijeni dok su skupqali drva za ogrev, prenela je agencija AP. NATO je saop{tio da je do{lo do lo{e komunikacije u vezi informacija o loka- Dejvid Petreus ciji pobuwenika sa koje su puca- NATO „duboko `ali” zbog trali na bazu koalicionih trupa. gedije, istakav{i da do tih `rKomandant NATO snaga gene- tava nikada nije trebalo da doral Dejvid Petreus izjavio je da |e.

Petreus je rekao i da }e se li~no izviniti predsedniku Avganistana Hamidu Karzaiju, po wegovom povratku iz Londo-

na. Nekoliko stotina seqaka protestovalo je ju~e protiv vazdu{nih napada koalicionih snaga predvo|enih NATO-om u kojima su poginula deca. Civilne `rtve ve} dugo vremena su ta~ka sporewa izme|u avganistanskog predsednika i NATO snaga u Avganistanu.

Karzaijeva kancelarija izdala je saop{tewe u kome osu|uje vazdu{ne napade NATO. „Ubijena su nevina deca koja su skupqala drva za ogrev tokom ove hladne zime. Da li je to na~in da se bori protiv terorizma i da se uspostavi stabilnost u Avganistanu ?” - zapitao je Karzai u saop{tewu.

balkan

dnevnik

NEDOSTAJU UBEDQIVI KORACI HRVATSKE ZA ^LANSTVO U EU

Spor ni sta no vi iz be gli ca i qud ska pra va BRI SEL: Evrop ska ko mi si ja sa op {ti la je ju ~e u Bri se lu da su po treb ni da qi „ube dqi vi ko ra ci” vla sti u Za gre bu u re for mi pra vo su |a i po boq {a wu osnov nih pra va, ukqu ~u ju }i po vra tak iz be gli ca, da bi Hr vat ska mo gla

te”, ali u EK o~e ku ju da i na toj osno vi do |e do pre su da ko je su za sad iz o sta le. Na pi ta we no vi na ra ko li ko bi ta kvih pre su da bi lo nu `no da se EK osve do ~i u efi ka snost pra vo su |a i bor be pro tiv ko rup ci je, iz vor u Bri se -

po qu”, po ru ~io je evrop ski ko me sar za pro {i re we. U iz ve {ta ju EK o po gla vqu 23 pre go vo ra EU-Hr vat ska o ~lan stvu, ko je se ti ~e pra vo su |a i te meq nih pra va, ja sno je pre do ~e no vla sti ma u Za gre bu {ta mo ra ju da u~i ne da bi u do gled no vre me mo gle da ra ~u na ju na okon ~a we teh ni~ kog de la pre go vo ra. Fi le o va pred stav ni ca za {tam pu Na ta {a Ba tler no vi na ri ma je re kla da se uslo vi u po gla vqu 23 pre go vo ra s Hr vat skom od no se i na ukup no 10 ja snih oba ve za, ukqu ~u ju }i pu nu sa rad wu s Ha {kim su dom. Ona je do da la da je, ka da su u pi ta wu po vra tak iz be gli ca i za {ti ta ma wi na, Evrop ska ko mi si ja utvr di la da u 2009. go di ni ni su ostva re ni po sta vqe ni ci qe vi hr vat ske vla de oko po vrat ka iz be gli ca, vra }a wa vla sni~ kih i sta nar skih pra va i ob no ve ku }a. „Hr vat ska mo ra spro ve sti te ci qe ve po sta vqe ne u 2009. i za jam ~i [tefan File ti po {to va we qud skih pra va, da o~e ku je za kqu ~e we teh ni~ kog lu je uz vra tio da je bit no da pre oja ~a ti za {ti tu ma wi na, ukqu de la pre go vo ra o ~lan stvu s EU. su de do ka `u da sud stvo istin ski ~u ju }i istin sku pri me nu ustav Evrop ska ko mi si ja je u pre la i ne za vi sno funk ci o ni {e. nog za ko na o pra vi ma na ci o nal znom iz ve {ta ju na gla si la da Hr Evrop ska ko mi si ja u iz ve {ta ju nih ma wi na, ta ko da svi ti uslo vat ska je sta ostva ri la „zna ~a jan od vla sti u Za gre bu tra `i ube vi mo ra ju bi ti is pu we ni”, za na pre dak” u pre u stroj stvu pra vo dqi ve re zul ta te i u „re {a va wu kqu ~i la je pred stav ni ca za su |a i za {ti ti osnov nih pra va, otvo re nih pi ta wa oko po vrat ka {tam pu evrop skog ko me sa ra za ali da su nu `ni „da qi bit ni na iz be gli ca”. Evrop ski ko me sar za pro {i ri va we. U iz ve {ta ju EK po ri”, po seb no ube dqi vi re zul pro {i re we [te fan Fi le re kao se na vo di da ak ci o ni plan hr ta ti u pra vo su |u i bor bi pro tiv je da „hr vat skoj vla di pre po ru ~u vat ske vla de za biv {e no si o ce ko rup ci je, kao i da se uhva ti u ko je da ulo `i na po re u pre go vo ri sta nar skih pra va za 2009. go di {tac s ne ka `wi vo nu ni je is pu wen, jer {}u za rat ne zlo ~i ne. ne do sta je 2.070 sta U iz ve {ta ju EK se na vo di da ak ci o ni plan Je dan zva ni~ nik EK no va. no vi na ri ma je ob ja Na ta {a Ba tler hr vat ske vla de za biv {e no si o ce snio da jo{ ne ma do na v e la je da ne mo `e sta nar skih pra va za 2009. go di nu ni je voq no do ka za da je hr da va ti ni ka kve pro is p u w en, jer ne d o s ta j e 2.070 sta n o v a vat sko pra vo su |e ne ce ne da li Hr vat ska, za vi sno i de lo tvor no, ima ju }i u vi du iz ve da i da qe po sto je maw ka vo sti ma oko kqu~ nog po gla vqa (pra vo {taj Evrop ske ko mi si je, mo `e oko po sta vqa wa i re i zbo ra su di su |a)”. Fi le je do dao da je Evrop da okon ~a pre go vo re o ~lan stvu ja i tu `i la ca, kao i zna tan po ska ko mi si ja sprem na da po dr `i s EU do ju na ove go di ne, {to je sto tak ne re {e nih sud skih pred za kqu ~e we pre go vo ra EU sa Za rok ko jem se na da ju u Za gre bu. me ta. U iz ve {ta ju se na vo di i da gre bom „po {to Hr vat ska is pu ni Ra ni je se u kru go vi ma EU pro ce pi ta we „de po li ti za ci je i pro fe na ve de ne zah te ve” iz iz ve {ta ja wi va lo da bi Hr vat ska, ako u do si o nal no sti po li ci je jo{ ni je u EK. gled no vre me okon ~a teh ni~ ke pot pu no sti re {e no”. „Na dam se da }e ovaj iz ve {taj pre go vo re, mo gla 2013. da po sta Sa ma hr vat ska agen ci ja za bor po mo }i hr vat skoj vla di i hr vat ne ~la ni ca Uni je, a sad se spo mi bu pro tiv ko rup ci je (USKOK) skom na ro du u ce li ni da udvo we da bi to mo glo da se do go di i je ste ostva ri la „bit ne re zul ta stru ~e na po re na ovom kqu~ nom ka sni je, 2014. go di ne.

RUMUNIJA

Vla da ju }a ko a li ci ja na sta vqa sa rad wu BU KU RE[T: Par ti je ko je ~i ne vla da ju }u ko a li ci ju u Ru mu ni ji pot pi sa le su ju ~e pro to kol o sa rad wi u vla di i par la men tu do par la men tar nih iz bo ra 2012. go di ne, a mo `da i u no vom man da tu.

Vla da ju }u ko a li ci ju ~i ne De mo krat ska li be ral na par ti ja (PDL), De mo krat ska uni ja Ma |a ra (UD MR), De mo krat ska uni ja za pro gres Ru mu ni je (UN PR) i gru pa po sla ni ka na ci o nal nih ma wi na.

Pro to kol pred vi |a na sta vak sa rad we u vla di i par la men tu do 2012. go di ne, ka da su pla ni ra ni par la men tar ni iz bo ri, kao i usva ja we za ko na po treb nih za pri vred ni i dru {tve ni raz voj Ru mu ni je.

Vla da ju }a ko a li ci ja na me ra va da pred lo `i za ko ne ko ji }e osi gu ra ti ma kro e ko nom sku sta bil nost i omo gu }i ti pri vred ni rast za 1,5 do dva od sto u ovoj go di ni i ~e ti ri do 4,5 od sto do kra ja 2012.go di ne. Pot pi sni ci pro to ko la pred la `u da se ne me wa je din stve na sto pa opo re zi va wa od 16 od sto, pro mo vi sa we fi skal ne i bu xet ske stra te gi je do 2013. go di ne, kon so li do va we tr `i {ta ka pi ta la, usva ja we Ko dek sa ra da i so ci jal ni di ja log. Pred la `e se i po ve }a we pen zi ja za 100 od sto od sto pe in fla ci je i 50 od sto od re al nog ra sta bru to pro se~ ne pla te u pret hod noj go di ni, kao i na sta vak re for mi u zdrav stve nom si ste mu i pro sve ti. Ko a li ci ja }e pred lo `i ti za kon o kon tro li ve li ke imo vi ne, po rez so li dar no sti i pro gra me za sma we we si ro ma {tva

i dru {tve nu in te gra ci ju Ro ma.

Vla da ju }a ko a li ci ja se slo `i la, na zah tev UD MR-a, da usvo ji za kon o na ci o nal nim ma wi na ma, ~i je se usva ja we go di na ma od la `e zbog ne kih zah te va Ma |a ra, i za kon o no voj or ga ni za ci ji ru mun skih re gi o na, za ko ji su ta ko |e pr ven stve no za in te re so va ni Ma |a ri.

sil van ske `u pa ni je u ko ji ma su Ma |a ri ve }i na, is pu ni ti i je di na `e qa te ma wi ne ko ju biv {i pred sed nik UD MR-a Mar ko Be la ni je us peo da is pu ni pret hod nih 18. go di na.

UD MR je vi {e go di na kqu~ ni igra~ u for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne i u~e stvo vao je u tri

Bukure{t

Ne dav no iza bra ni pred sed nik UD MR Ke le men Hu nor iz ja vio je da Ma |a re iz Ru mu ni je pr ven stve no in te re su ju ta dva za ko na, ko ja se na la ze u wi ho vom pro gra mu 21 go di nu i da }e „po li ti~ kim sred stvi ma do ka za ti da auto no mi ja evrop skog ti pa mo `e funk ci o ni sa ti i u Ru mu ni ji”. Ana li ti ~a ri na vo de da }e se usva ja wem za ko na o na ci o nal nim ma wi na ma i o no voj or ga ni za ci ji ru mun skih re gi o na, ra ~u na ju }i i re gion sa tri tran -

vla de. Na ne dav nom kon gre su UD MR li de ri opo zi ci je Vik tor Pon ta i Krin An to ne sku su di rekt no po zva li Ma |a re da im se pri dru `e ka ko bi obo ri li vla du Emi la Bo ka. Pot pi si va we ju ~e ra {weg pro to ko la me |u par ti ja ma vla da ju }e ko a li ci je ob ja {wa va se pa dom po ve re wa Ru mu na u vla da ju }u De mo krat sku li be ral nu par ti ju i ra stom po ve re wa u opo zi ci ju, kao i pri ti skom opo zi ci je na De mo krat sku uni ju Ma |a ra.

~etvrtak3.mart2011.

23

NA SASTANKU SA HRVATSKIM PREDSEDNIKOM IVOM JOSIPOVI]EM

Do dik po zvao iz be gle Hr va te da se vra te ZA GREB, BA WA LU KA: Pred sed ni ci Hr vat ske Ivo Jo si po vi} i Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik sa sta li su se ju ~e u Sla von skom Bro du, oda kle je Do dik po zvao sve iz be gle Hr va te da se, ako `e le, vra te u Re pu bli ku Srp sku, na vo de }i da ne ma si stem skih pro ble ma za po vra tak. „I ovaj put po zi vam da svi oni ko ji `e le da se vra te u RS, to u~i ne ne sme ta no. Si gur no }e ima ti po dr {ku or ga na vla sti RS i ga ran ci ju za svo ju bez bed nost”, re kao je Do dik. On je ka zao da su bez bed ni uslo vi u RS znat no bo qi, ali da se za jed ni~ ki mo ra ra di ti na re {a va wu pro ble ma eko nom ske pri ro de ko ji, ka ko je re kao, po ga |a ju ukup no sta nov ni {tvo i RS i Hr vat ske.

Do dik je, ka ko pre no se me di ji RS, oce nio va `nim {to Hr vat ska po sled wih go di na otva ra mo gu} no sti za po vra tak i da se re gu li {u imo vin ska pra va iz be glih, na vo de }i da je na re {a va wu pro ble ma po vrat ni~ ke i iz b e g li~ k e po p u l a c i j e po stig nut do dat ni kva li tet na da nas odr `a nom sa stan ku, na ko me su pred stav ni ci udru `e wa ovih gra |a na mo gli da pred sta ve svo je pro ble me.

Po tvr |u ju }i da je po se ban ak ce nat u raz go vo ru dat re {a va wu pro ble ma svih iz be gli ca, bez ob zi ra da li su Sr bi, Hr va ti ili Bo {wa ci, pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} je re kao da je pri sut na no va, po zi tiv na kli ma, ko ja ide u pri log po vrat ku i osi gu ra va wu pra va ko ja tre ba da ima ju ta li ca. „Za lo `i }e mo se da se pi ta we po vrat ka i ure |e wa pra va i sa jed ne i sa dru ge gra ni ce in ten zi vi ra i da se ko na~ no, na kon to li ko go di na, ta pra va i ure de”, re kao je Jo si po vi}.

On je ka zao da su na ~e la vr lo ja sna i da pod ra zu me va ju pra vo na imo vi nu, pu no pra vo na po vra tak i da vla sti u Hr vat skoj, BiH i RS ga ran tu ju pu nu bez -

bed nost. Ko m en t a r i { u } i pe ti c i j u udru ` e w a Sr b a iz Hr vat s ke, ko j om od evrop s kih in s ti t u c i j a tra ` e da blo k i ra j u ula z ak Hr v at s ke u EU dok ne re { i stam b e n e pro b le me iz b e g lih i prog n a n ih Sr ba, Jo s i p o v i} je re k ao da Hr vat s ka ra d i na re { a v a w u ovih

li su ve nac na spo me nik „De voj ~i ca”, po dig nut u po men za svu de cu stra da lu u ra tu u Hr vat skoj, a Do dik je na gla sio da sve ne vi ne `r tve za slu `u ju iz vi we we i sa u ~e {}e.

Raz go va ra no je i o sa rad wi u re {a va wu pro ble ma ra fi ne ri je iz Bo san skog Bro da. Do dik

Ivo Josipovi} i Milorad Dodik

pi t a w a i ne ve r u j e da }e do } i do ospo r a v a w a ula s ka Hr v at ske u EU. „Ve l i k i broj qu d i za i s ta je re { io pi t a w e imo vin s kih pra v a i za i s ta je neo -

je na gla sio da }e RS ulo `i ti 530 mi li o na evra u we zi nu mo der n i z a c i j u, a 100 mi l i o n a evra za una pre |i va we eko lo {kih stan dar da, dok je Jo si po -

Hr vat ski pred sed nik na gla sio da je na pra vqen do dat ni na por sa Sr bi jom da se osmi sli pro je kat ko ji }e omo gu }i ti po vra tak i pri stup imo vi ni oni ma ko ji to `e le, kao i osta nak oni ma ko ji se za to od lu ~e zbiq n o re } i da ne ra d i na tom pla n u”, re k ao je Jo s i p o v i}.

Hr vat ski pred sed nik je na gla sio da je na pra vqen do dat ni na por sa Sr bi jom da se osmi sli pro je kat ko ji }e omo gu }i ti po vra tak i pri stup imo vi ni oni ma ko ji to `e le, kao i osta nak oni ma ko ji se za we ga od lu ~e.Jo si po vi} i Do dik po lo `i -

vi} is ta kao da }e „hr vat ska stra n a u~e s tvo v a t i u sve m u {to ima ve ze s eko lo gi jom u ra fi ne ri ji”.

U raz go vo ri ma oko pro ble ma ra fi ne ri je u Bo san skom Bro du, ko ja za ga |u je va zduh i ta ko pra vi pro ble me gra |a ni ma Sla von skog Bro da, u~e stvo va lo je i ru ko vod stvo gra da.

UKRATKO No vi di rek tor za bez bed nost SO FI JA: Bu gar ska vla da je pred lo `i la pred sed ni ku dr `a ve Ge or gi ju Pr va no vu da Kon stan ti na Ka za ko va ime nu je na funk ci ju pred sed ni ka Agen ci je za dr `av nu bez bed nost. Ka za kov je, po sle ostav ke Cve te li na Jov ~e va, bio vr {i lac du `no sti di rek to ra te slu `be. Ka za kov je fa kul tet za vr {io u Mo skvi, spe ci ja li zi rao je u SAD. Od stva ra wa agen ci je DB-a, bio je na ~el nik od se ka di rek ci je, a od 2009. za me nik pred sed ni ka agen ci je.

Ni smo pro da va li oru` je Li bi ji SO FI JA: Sa da {wa bu gar ska vla da ko a li ci je GERB (Gra |a ni za evrop ski raz voj Bu gar ske) ni je pro da va la mu ni ci ju li bij skom li de ru Mo a me ru Ga da fi ju, sa op {tio je mi ni star ino stra nih po slo va Bu gar ske Ni ko laj Mla de nov. Pre kju ~e je Bri tan ski „Gar di jan” ob ja vio ko je dr `a ve iz EU su za ra |i va le no vac od pro da je oru` ja li bij skom li de ru, i pre ma tom is tra `i va wu Bu gar ska je pro da la mu ni ci ju i eks plo ziv na sred stva Li bi ji u vred no sti od 3,73 mi li o na evra.

U to ku 2009. go di ne u Bu gar skoj su bi le dve vla de - pr vo „troj na ko a li ci ja” do kra ja ju la, a po tom GERB. Mi ni star ener ge ti ke, eko no mi je i tu ri zma Traj ~o Traj kov sa op {tio je da je u mar tu 2009. bio po stig nut do go vor iz me |u dve ze mqe o pro da ji oru` ja u vred no sti od ~e ti ri mi li o na do la ra, ali taj po sao ni je re a li zo van. Po po da ci ma „Gar di ja na”, re kor der u iz vo zu oru` ja u Li bi ju je Ita li ja, ko ja je od 2004. do 2009. pro da la oru` je Ga da fi ju u vred no sti od 276,7 mi li o na evra.

Po gi nuo po li ca jac u Ati ni ATI NA: Je dan po li ca jac na mo to ru ubi jen je u Ati ni, a jo{ tro ji ca su ra we na u puc wa vi to kom po te re za raz boj ni ci ma ko ji su po ku {a li da umak nu u ukra de nom auto mo bi lu. Po re ~i ma port pa ro la po li ci je, puc wa va se do go di la u za pad nom de lu Ati ne, ka da su raz boj ni ci otvo ri li va tru iz pi {to qa i auto mat skih pu {a ka. Je dan od tro ji ce ra we nih po li ca ja ca je u `i vot noj opa sno sti.

Mi ni star za jav ni red Hri stos Pa pu cis iz ja vio je da je jo{ uvek ra no za za kqu ~ak da li su raz boj ni ci u ve zi sa do ma }im te ro ri sti~ kim gru pa ma. „Bi lo da su iz re do va or ga ni zo va nog kri mi na la ili te ro ri sti~ kih gru pa, od lu ~i li su da na sta ve ci klus ubi ja wa”, re kao je Pa pu cis za dr `av nu te le vi zi ju.

Na pa di le vi ~ar skih mi li ta na ta i anar hi sti~ kih or ga ni za ci ja u~e sta li ji su u po sled we dve go di ne u Gr~ koj i po red hap {e wa i na po ra vla sti da su zbi ju te gru pe.

Jed no me se~ ni pri tvor ZA GREB: Is tra `ni su di ja @u pa nij skog su da u Za gre bu od re dio je ju ~e jed no me se~ ni pri tvor za 34 u~e sni ka su bot wih ne re da u Za gre bu, iz ja vio je port pa rol su da Kre {mir Dev ~i}. Kao je dan od raz lo ga za od re |i va we pri tvo ra na ve de no je i to {to su osum wi ~e ni na ja vi li da }e na sta vi ti da u~e stvu ju u pro te sti ma, ali i zbog opa sno sti od uti ca ja na sve do ke. Dev ~i} je no vi na ri ma re kao da osum wi ~e ni to kom is pi ti va wa ni su iz ra zi li `a qe we ili ka ja we. Svi oni se sum wi ~e da su po ~i ni li kri vi~ no de lo u~e {}a u gru pi ko ja spre ~a va ili na pa da slu `be nu oso bu.

Za kri vi~ no de lo na pa da na slu `be nu oso bu pred vi |e na je za tvor ska ka zna od tri me se ca do tri go di ne, a za u~e {}e u gru pi ko ja na pa da slu `be nu oso bu nov ~a na ka zna ili za tvor ska do go di nu da na. Is tra `ni su di ja je u po ne de qak tro ji cu mla |ih u~e sni ka ne re da pu stio da se bra ne sa slo bo de, ali je ta od lu ka pro me wan po `al bi tu `i la {tva.Bi lans su bot wih ne re da u cen tru Za gre ba je 65 pri ve de nih i 50 po vre |e nih, od ko jih 30 po li ca ja ca.

Vi {e sto ti na de mon stra na ta, ko ji su se iz dvo ji li sa su bot weg pro te sta hr vat skih ve te ra na u cen tru Za gre ba, po {lo je ka se di {tu vla de na Mar ko vom tr gu gde su za ko nom za bra we na pro test na oku pqa wa. Ka da su do {li do po li cij skih ba ri ka da, deo de mo no stra na ta, od ra ni je evi den ti ra nih zbog na si qa, na po li ci ju su po ~e li da ba ca ju ka me we, ci gle, da ske i osta le pred me te ko ji su im se na {li pod ru kom. Po li ci ja je na kon to ga upo tre bi la si lu.

O{te }e ni bil bor di u Tiv tu i Ba ru POD GO RI CA: Hr vat sko na ci o nal no vi je }e (HNV) u Cr noj Go ri je sa op {ti lo da su o{te }e ni bil bor di u Tiv tu i Ba ru na ko ji ma je po ziv Hr va ti ma da se slo bod no iz ja sne na pred sto je }em po pi su sta nov ni {tva. Na bil bor di ma je pre far ba na po ru ka: „Hr va ti smo. Go vo ri ma hr vat ski”. HNV je sa op {tio da }e na sta vi ti ak tiv nost u ve zi s po pi som sta nov ni {tva u Cr noj Go ri, od 1. do 15. apri la. Pre ma po pi su iz 2003. go di ne, u Cr noj Go ri je bi lo ne {to vi {e od se dam hi qa da Hr va ta. Pred stav ni ci hr vat ske na ci o nal ne za jed ni ce u Cr noj Go ri su ne dav no u Za gre bu raz go va ra li s pred sed ni kom Ivom Jo si po vi }em, a jed na od te ma bio je i pred sto je }i po pis sta nov ni {tva.

24

mu[ka posla

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

КАКО ОДАБРАТИ ПРАВИ ПОКЛОН

Шта жене желе?

Н Депилирани мушкарци – ин или аут

Ф

удбал, теретана или картање очигледно више нису једине занимације којима мушкарци посвећују своје слободно време. Знамо да ће неке заболети очи од овога, али данас није ништа чудно да мушкарац посети козметички салон како би одстранио вишак длака с леђа, прса, ногу или задњце…. или све заједно. Иако мушкарци то нерадо признају, депилација многима није толико стран појам. Данас за готово сваког руралца можемо рећи да се покоји пут поиграо апаратом за бријање, док је све више оних припадника јачег пола који су се подвргнули депилацији. У свету је депи-

лација мушкараца потпуно нормална ствар. И уз то је и “ин”, откако је Дејвид Бекам јавно проговорио о својим хигијенским навикама (додуше, лакирао је он себи и нокте… не значи да морате и ви). Можда ћете се запрепастити али већина жена подржава депилацију мушкараца. Док део њих то жели својим партнерима из чисте освете и мазохизма, друге стварно воле „глатке“ мушкарце, чини се да су све ређе оне које признају да воле “чупаво”. У прилог томе говори и чињеница да ће већина жена сложити неартикулисану гримасу на помен длакавих мушких леђа. Парадокс заправо лежи у томе да ће тек мали број мушкараца признати да

води рачуна о “фризури” а и од тих храбрих ретко који се помакао од маказа. Велика већина мушкараца игнорисаће било какав разговор на тему депилације како женске још више када је реч о мушкој. Ако сте ипак одлучили да се решите свог „љубавног тепиха“ и пожелели да ваша кожа буде свиленкасто глатка, мораћете да се поприлично презнојите. Не каже се узалуд да жене имају пуно већи праг бола од мушкараца. Депилација није безболна, а још мање пријатна. Длачице с тела можете одстранити на више начина. И да, наравно сваки је болан. Неколико најпопуларнијих су: Египатска депилација која подразумева коришћење посебне компактне шећерне смесе која се меси по телу и захвата длачице, које се потом наглим потезима поприлично болно извлаче из корена. Да, боли… јако боли. Депилација воском није ништа пријатнија. Ако је у питању топао восак, морате га загрејати на одређену температуру, у текућем стању нанети штапићем на подручје длакавости, и кад се восак охлади мучење може да почне. Хладан восак се наноси на кожу у облику трака које се притисну прстима а затим нагло повуку. Епилатор је уређај којим пролазите по длакавом подручју а он чупа длачице док ви све то више или мање трпите. Покоја псовка није на одмет. Све ово можете решити и на много једноставнији и безболнији начин – жилетом. Али јасно вам је да ћете тај поступак морати понављати све чешће јер бријањем длаке јачају. И док ће вам први пут на депилацији бити најтеже, кроз пар третмана ћете се навићи и код своје козметичарке испуњавати листић за кладионицу, док она депилира вашу бикини зону.

ије само Дан заљубљених или Осми март дан резервисан за откључавање женског срца. Треба се потрудити да што чећше ваше изабранице осете да је волите а то најбоље можете показати поклоном. Често ни новац није проблем али јесте питање шта одабрати. Ако немате благог појма шта би јој купили, саставили смо листу најприкладнијих ствари које она вероватно очекује, а на вама остаје да одлучите уз, наравно, ваше финансијске могућности.

Накит Дијаманти су можда женини најбољи пријатељи, али и драго камење и племенити метали такођер могу послужити сврси. Елегантно прстење и наруквице с драгим камењем сигурно ће задовољити вашу даму и у њеним очима изазвати сјај. Потру-

во изабрано викенд одмориште може се показати као пријатан бег из града за обоје. Далеко од вреве града и у пријатном амбијенту најбољи је начин за интимно и квалитетно дружење. На путу према вашем одмаралишту посетите и спа где се обоје можете опустити и отићи на покоји третман. Користи телу, али и души.

Козметички препарати Ако женама нешто непрестано недостаје, онда су то производи за улепшавање. Нахраните њену таштину сетом лосиона за тело, тонером, мирисним сапуном и соли за купање. Осим што ће јој то добро доћи, и ви ћете имати користи јер је увек лепо када ваша одабраница има мекану и мирисну кожу. У корпу додајте и нову “дозу” њезиног најдражег парфема, нову рукавицу и крему за тело.

креативнији па можете пронаћи свашта, од игара на плочи и бо-

лико сати заборавите на своја финансијска ограничења и добро се забавите. Потрудите се мало више па и-мејлом пошаљите позивницу и напомените јој да обуче оно секси доње рубље.

Цвеће Чисти класик који делује као магија ако целу идеју мало “зачините” (читај: немој јој поклонити полуувенуле руже у комаду новинског папира). Са продавачицом цвећа попричајте и покушајте да договорите да вам направи аранжман у којем ће сваки цвет представљати нешто одређено, као романтику, оданост или чистоћу, па одаберите он цветове који би највише окарактерисирали вашу драгу. Цвеће можете да јој поклоните у лепој вази и притом јој објасните значење цветова у аранжману.

Чоколада дите се мало више па јој накит поклоните у посебној кутијици у којој ће убудуће чувати тако драгоцене ствари.

Секси доње рубље Ово је увек одличан избор који никада неће бити “превише исфуран”. Такви комади обично и нису толико скупи а њу ће обрадовати јер ће се у томе осећати секси, а ви можете и да је замолите да вам покаже како јој стоји. Одличан потез за зачињавање вашег сексуалног живот. Побрините се само да пре такве куповине сазнате њену величину. Потрудите се мало више па јој то пошаљите поштом, уз малу порукицу да то обуче на романтичној вечеру на коју је водите баш те вечери.

Викенд далеко од свих Док жене преферирају “бед анд бреакфаст” услугу, пажљи-

Секси Џесика

Г

лумица Џесика Алба прави је доказ због чега су младе маме тако секси. Откако је основала породицу изгледа боље него икад. Она се и прошле године нашла на бројним пописима најсекси жена света, а често нам се смешила са бројних насловница. Секси мама двогодишње Хонор коначно је пронашла времена и за каријеру, наравно на одушевљење свих њених обожаватеља. Глумици ласкају титуле, али Џесика наглашава да су у питању више добри гени него вежбање и дијете. Природно згодна и лепа, овe годинe нас је на црвеном тепиху почастила хаљиницама у којима је откривала своје секси ноге, а на наше одушевљење, није прекривала ни свој деколте.

Торбица Жене су за њима апсолутно луде, никад им није доста и увек хоће још. Управо због тога ово је једна од зицер опција с којом не можете превише погрешити. Обратите пажњу на торбице које сада поседује, њихов стил, али и на њене ципеле јер жене своје торбице обично комбонују с обућом. У торбицу додајте и одговарајући новчаник или шал с паром рукавица.

је за тело до уља за масажу с различитим укусима. Можете да одаберете и нешто у чему ћете обоје моћи да уживате.

Романтичан излазак Своју девојку изведите на романтичну вечеру уз свеће и фино вино. Жене падају на сце-

Оквир за слике

Секси играчке Секс шопови су на сваком кораку, а њихова је понуда и више него обилна. Додуше, за куповину секси играчака своју ћете партнерку заиста морати познавати, па не препоручујемо да се на ово одважите ако сте тек на почетку везе. Произвођачи оваквих “стварчица” сваке године су све

Ове су посластице женама приближно као секс, барем тако тврде.Немојте јој узети неку обичњак чоколаду коју сама може да купи сваки дан, боље у специјализованој радњи купите укусне пралине спаковане у лепу украсну кутијицу. Купите оне врсте чоколадица које су јој најдраже па је нахраните уз вечеру и шампањац

не из филмова. Не заборавите да јој купите цвеће. Тих неко-

Одличан начин да овековјечите своју љубав поклоните јој заједничку фотографију у лепом оквиру за слике. На полеђини фотографије не заборавите да напишете датум, да вас касније може подсетити на тај период који вам је остао урезан у памћење. Исту ствар направите и за себе, тако да свако од вас има подсетник на то колико вам је заправо стало.

Зезните кризу

С

ви смо чули за израз “криза средњих година” али не знамо тачно шта је и како и када се манифестује? Ево одговора што, зашто и како је се решити.

добро поступили. Незадовољство с оним што имамо, старење, једноличност живота, тмурна будућност. Укратко, све нам се чини црно.

Шта Код кризе средњих година најчешће се ради о жаљењу. Жаљењу за тиме колико година имамо, шта смо могли да урадимо а нисмо. Али исто тако и шта бисмо могли да урадимо али не знамо да ли да урадимо или не. Нема тачне године када се јавља – обично је то у широком распону од 35. до 75. године живота.

Зашто Због двоумљења кратко речено. Муче нас силне недоумице – око главних одлука у животу, јесмо ли

Нека нестане Ево напокон и неколико савета како се решити црнила кризе средњих година. Осим што можете да престанете да на све гледа-

те тако црно, добро је потражити и стручни савет. Добро, нито не воли психијатре, али ту и тамо стварно знају бити од користи. Не паничите и не очајавајте превише. Ако тако наставите одвешће вас у још гори смер, а то је алкохолизам и сличне зависности. Престаните да размишљате о старости као нечем лошем. За почетак, нисте стари. На своје средње године гледајте као на године искуства. Уместо да размишљате о томе шта нисте урадили, осврните се на оно што јесте. Што је то за чим жалите? Неки од тих пропуштених прилика у суштини су само ваше дечје маштарије које бисте вероватно одбили да вам их сада неко понуди. Све је ствар у начину размишљања. Окрените плочу на позитиву.

mre@a

dnevnik

~etvrtak3.mart2011.

25

„Теленорова” продавница мобилних апликација Д

омаћи огранак компаније „Теленор” - „Теленор Србија” је на светском конгресу посвећеном мобилној телефонији - MWC (Mobile World Congress) одржаном у Барселони представио своју платформу WAC (Wholesale Application Community) за продају мобилних апликација под нази-

вом „tStore” коју је развио у сарадњи са компанијама „Ериксон” и „Опера”. ”Ериксон” је обезбедио решење за управљање садржајем, док је „Опера” омогућила постављање апликација на мобилни телефон. У „Теленоровој” продавници мобилних апликација ће моћи да

се преузму апликације не само за „паметне” мобилне телефоне „смартфонове”, већ и за једноставније моделе мобилних телефона. У тој продавници се неће нудити само WAC апликације, већ и „Андроид”, „Симбијан” и „Јава” садржаји.

Суперкомпјутер победио у квизу С

„Интел” за велике брзине К

омпанија „Интел” представља Light Peak, своју универзалну технологију за спајање уређаја великим брзинама. На Light Peaku „Интел” ради већ неколико година, а прва верзија спецификација ће бити темељена на бакру, иако је иницијално Light Peak замишљен као оптичка технологија. У „Интелу” истичу како брзине преноса нису погођене пре-

ласком на бакар, те ће прва верзија омогућавати пренос брзином од 10 гигабита у секунди истовремено у оба смера. Према ранијим нагађањима очекује се како ће „Епл” бити међу првим корисницима Light Peaka, а можда не сасвим случајно, и „Епл” је најавио представљање нових модела својих преносних рачунара MacBook Pro.

„Kсум” скупљи од „ајпеда” мерички произвођач телекомуникационе опреме „Моторола мобилити” објавио је да ће његов „таблет” (мини преносив) уређај „ксум”, коштати скупље од „таблета” компаније „Епл” - „ајпед”. Верзија „ксума” у технологији треће генерације (3Г) коштаће 800 долара без дугорочне претплате, пренела је агенција АФП.

А

вљивање у продавницама планирано за четвртак, продавати по сниженој цени од 600 долара уз претплату од најмање две године. ”Ксум” је опремљен оперативним системом „Ханикомб”, специјалном верзијом „Гугловог” оперативног система „Андроид” за таблет уређаје. Тај уређај ће од другог тромесечја ове године бити прилагођен бржим

За ту цену, корисници ће имати приступ складишном простору од 32 гигабајта. Таква верзија „ајпеда” продаје се по цени од 729 долара којој треба додати претплату од 15 или 25 долара код телекомуникационог оператера АТ&Т без минималног трајања обавезе на претплату. ”Моторола мобилити”, међутим, има споразум са главним конкурентом оператера АТ&Т - „Веризон вајрлесом” који ће његов таблет, чије је поја-

мрежама четврте генерације (4Г) и садржаће екран од 10,1 инча (око 26 сантиметара), као и две камере, а омогућаваће и гледање видео снимака у „флеш” формату. ”Ксум” ће се, што се тиче европског тржишта, појавити, како је објављено, током другог тромесечја у Великој Британији, као и на неким другим тржиштима преко оператера „Дојче телеком”, али датум није прецизиран. Никаква цена, међутим, није објављена за та тржишта.

Стив Џoбс озбиљно болестан

Ч

ини се да је вест о тешком здравственом стању Стива Џобса коју је први објавио таблоид „Нешенел инквајерер” тачна. Према писању на страницама Радар Онлајн, Стив Џобс је снимљен како улази у специјализовану клинику за лечење рака у Калифорнији, исту ону у којој се од рака панкреаса лечио и Патрик Свејзи. Иако нема потврда од Џобса, „Епла” или његових доктора, према подацима које наводно има „Нешенел инквајерер” рак панкреаса вратио се у пуној снази и Џобс изгледа слабији него икада пре. Фотографија којом барата „Нешенел инквајерер” направљена је 8. фебруара испред клинике за лечење рака куда је неумољиви Џобс отишао после целодневног дана у канцеларији. Стив Џобс познат је по својој одлучној и дуготрајној бици с болешћу која је први пут дијагносткована 2004. године за време систематског прегледа. Поново је био у центру пажње када је 2009. имао трансплантацију је-

уперкомпјутер ИБМ-а „вотсон” био је бољи од људи после узбудљиве борбе која одликује сваку епизоду квиза „Џеперди” у коме се надмећу људи и машине. Суперкомпјутер ИБМ-а који се такмичио у овом квизу многи сматрају једним од највећих компјутерских унапређења у последњих неколико деценија, јер је показао да компјутери могу и више од пуког рачунања и докумената - да одговарају на питања која постављају људи. Истраживачи ИБМ-а и индустријски аналитичари сматрају да је ова машина била боље опремљена да вербално комуницира са љу-

дима него иједна пре ње. Велики корак је то што је она у стању да „разуме” питања и контекст. На крају је „вотсон” освојио главну

награду од милион долара која ће бити поклоњена у добротворне сврхе, уложена у пројекте „Ворлд вижен” и WЦГ.

SAM SUNG OM NIA 7

С

Робусни телефон за јапије

амсунгова Omnia 7 је први корисника употребљиво нешто представник Windows мање од 7 ГБ. Идеја је да корисник Phone 7 фамилије и уз ма- заправо и нема потребе да носи њег брата „Фокус”, осигурава до- све своје податке са собом, већ да бар старт „Самсунга” у новом користи „cloud“ услуге као што су Мајкрософтовом мобилном окру- SkyDrive који је део Windows Live жењу. налога. Тај систем наравно има Omnia 7 је по спецификацијама много заједничког са „Епловим” врло слична познатом и изузетно MobileMe и Андроидовим Гугл добро продаваном Galaxy S моде- налогом. лу са Андроид оперативним сиСа задње стране се налази и стемом. Користе исти 4“ Super аутофокус камера од 5 мегапиксеAMOLED дисплеј 480x800 резо- ла уз пратећи LED блиц. Уз фотолуције, 1ГХз чипсет, батерију од 1500mAh и камеру од 5 Предности: мегапиксела. Оно у чему се Одлична израда и метално тело пак на први поглед разликују - Super AMOLED дисплеј 480x800 је врло квалитетно алуминијум-поликарбонатно кућиште резолуције - 720p видео снимање Omnie, за разлику од пластичног Galaxy-а. Што се изМане: гледа и осећаја робусности - Квалитет видеа није на завидтиче, Omnia 7 је свакако ко- ном нивоу рак напред. Мањи софтверски Као и код свих осталих pроблеми (условно – везани за Windows Phone 7 телефона, WP7 OS) са доње стране се налазе три Бенчмарк тастера, back, home (windows) и search, као и посебан тастер за камеру и тастери за јачи- графије, Omnia 7 дону звука. Произвођачи телефона лази и са подршком имају слободу да поставе стандбy за 720p HD видео дугме по свом нахођењу, а „Сам- снимање у 25 слисунг” је одлучио да га постави пр- ка у секунди. Приви врху са десне стране. На гор- ликом сликања њој страни уређаја се налазе имате доста могућ3,5мм конектор за слушалице и ности за подешавање које Micro-USB који је заштићен ма- укључују ИСО, спречавање трелим поклопцем. шења слике, разне ефекте (сепија, Приметно је одсуство било ка- негатив, старински изглед...) и у квог слота за меморијске картице. последње време јако популаран То је примарно одлука „Мајкро- „wide dynamic range“, тј. HDR. софта”, који се водио резоном да Квалитет видеа умногоме зависи није паметно да корисник може да од услова снимања и варира од јој приступи зато што је WP7 ак- прихватљивог до. тивно користи за много својих Интегрисани звучник даје сафункција и њено вађење и ставља- свим пристојан утисак када пуње друге је равно фабричком ресе- стите неку музику на њему. Приту телефона. Нажалост, на тај на- лично је гласан и чак и када се почин је телефон ограничен на своју јача максимално нема превише иницијалну меморију која у овом дисторзија. Наравно, звук је одлислучају износи 8 ГБ, од чега је за чан и приликом разговора.

Сво баратање фајловима, синхронизација слика, видео записа и музике, обавља се преко Zune софтвера. Zune је „Мајкрософтова” мултимедијална платформа првенствено намењена њиховим преносним плејерима, интегрисана са Windows Live сервисом, маркетом и социјалном мрежом.

Све операције копирања из телефона у рачунар и обрнуто су врло једноставне и имате добар преглед колико простора још увек имате на располагању у телефону.

Zune тренутно има подршку само за Windows од XP SP3 навише, док Mac и Linux корисници морају да се сналазе на разне друге, не баш комотне начине, да би пребацили своје фајлове на WP7 телефон.Windows Phone 7 интерфејс на Omnia 7 телефону ради врло

глатко и брзо. Самсунг је уз основни WP7 додао пар својих специфичних апликација. Прва се зове „Now“ и садржи три екрана. Први је за временску прогнозу која на основном екрану приказује тренутни град и време за данас и следећих пар дана. Могуће је додати још градова у листу који се онда могу изабрати и проверити се време у њима уз прогнозу за 6 дана унапред. Следећа секција су вести. Прилично једноставне и прегледне, добијају се од Ројтерса и могу бити у УС, УК, индијском и канадском издању, са додатним филтрирањем на глобалне, пословне, економске и многе друге категорије. Трећи део чине подаци са берзе где се могу добити тренутне информације, као и графикони кретања вредности акција у разним периодима у прошлости. Извор за податке о акцијама је Yahoo! Finance.

Omnia 7 је свакако јако леп, солидан и допадљив телефон. Некоме ће можда засметати веће димензије, али оне су ту са разлогом и 4“ екран велике резолуције свакако оставља утисак пространости за нешто што је и даље примарно мобилни телефон. Уосталом, тај формат није више новост, па су чак и нешто већи телефони већ нашли своју циљну публику међу корисницима којима су битније могућности и простор на екрану од димензија. Поред очигледне сличности са Galaxy S моделом, метално тело одаје бољи утисак од његовог пластичног, па смо што се самог изгледа и осећаја у руци тиче, дефинитивно на страни Omnie. Наравно, то је све под условом да преферирате Windows Phone 7 OS који још увек мора да се докаже на тржишту и достигне заступљеност и број апликација које и ОС и Андроид поседују.

„Тренутни” вируси обележили 2010. годину тре, након чега се поново вратио на чело „Епла”. У јануару ове године поново је узео боловање, без најаве кад би се евентуално могао вратити. Успркос болести, Џобс је успео све ове године да задржи своју визионарску снагу и неки од најбољих производа које је „Епл” икада направио изашли су баш под Џобсовим вођством. За недељу дана, 24. фебруара, Џобс ће напунити 56 година.

В

ируси који искоришћавају тренутне пропусте (zero-day exploit) прошле године су били веома популарни, тврде аналитичари безбедносне компаније „Net work Box”. Компанија „Network Box” је у 2010. години идентификовала више од три милиона нових претњи, а објављено је 3.083.018 потписа вируса како би се корисници заштитили од нових злонамерних програма и њихових варијанти. У 2010. години, Network Box

је у просеку блокирао 471.304 нежељених порука и 25.089 злонамерних програма, што је пад од 24,1 и пораст од 23,9 одсто, редом, у односу на 2009. Пораст броја злонамерних програма у току прошле године указује на виши ниво препредености од стране пошиљаоца. Network Box тврди да је у 2010. години, сваких 63 секунди блокирао једну нежељену поруку или злонамеран софтвер. Ове године, компанија Network Box се спрема да покрене

мрежну услугу за скенирање, Network Vulnerability Scanning, која би требало да побољша заштиту коју та компанија може понудити својим корисницима. Безбедност на интернету је постала веома значајна због пораста стопе сајберкриминала. У најновијем извештају статистичке службе Еуростат о безбедности на Интернету у региону Европске уније, наводи се да је трећина рачунара корисника Интернета била заражена неком врстом вируса.

26

porodica

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

КОЛИКО И КАКО ДЕЦУ АНГАЖОВАТИ У ДОМАЋИНСТВУ

Ж

Велика помоћ од малог човека

елите да ваша деца спремају за собом и вама повремено помогну у домаћинству? Задатак није нереалан, али наоружајте се с мно-

одмалена науче да буду испомоћ, лакше ћете их прилагодити у старијој доби. Старијој деци можете направити недељни распоред, али ког ће се придржавати цела породица, како би дете

схватило да свако доприноси домаћинству.

Како га мотивисати Пре свега не очекујте од детета да ће задатке извршити као

го стрпљења и труда. Како би ваша деца стекла навике у домаћинству, потребно их је од малена учити одговорности.

ви. Они треба да вам буду испомоћ. После сваког обављеног задатка дете похвалите. Мотивирати их можете и путем обећања – одлазак у биоскоп, зоолошки, на сладолед.

Које обавезе за које дете

Када дете нема вољу

Мала деца у већини случајева радо желе да помогну јер им је све занимљиво и радо учествују у активностима својих родитеља. Њима ћете наравно задати сасвим лаке задатке, али како дете расте, можете им у руке предати веће и захтевније послове. Деца вам могу помоћи при стављању гардеробе у веш машину, метлом обрисати подове, а код куповине могу стављати намирнице у колица. Ако

Није реткост да се деца буне и не извршавају задатке. У већини случајева реч је о деци која прелазе или се налазе већ у пубертету. Начин на који их можете подстакнути је путем негативних последица. Ако ваш син не жели да спреми своју собу, јер му се то сад не ради, када вас упита да га одвезете код пријатеља, ви му дајте исти одговор. Такође ако млађа деца не желе да помогну у купови-

ни, неће добити свој најдражи кекс.

Додатни савети Дете немојте прекидати током игре. Најбоље је да му унапред најавите када и за шта ће вам требати. Тако се дете може организовати. Добра опција је ако

Зашто је добро имати кућног љубимца

КУХИЊСКЕ МУДРОСТИ

С

бимца итекако добро утиче на наше ментално здравље. Уз то је шетња с кућним љубимцем одличан начин стварања нових познанстава. Стручњаци такођер наглашавају да брига и одговорност коју имамо према љубимцу смањује осећај депресије, а и ублажује стрес.

ваки малишан пожели да има кућног љубимца. Док смишљате разлоге због чега и није тако добро набавити пса или мачку, сазнајте колико добро кућни љубимац утиче на све укућане. И због чега је добро имати свој слатког четвороношца.

Карфиол с млеком, салата у фрижидер... l Ако желите да месо насечете на врло танке комаде (за кинеска јела или карпаћо), прво га деломично замрзните. Тако ће се много лакше сећи. l Печеница која у себи има кости пре ће се испећи од оне без кости. Кост спроводи топлоту па ће се унутрашњост печенице пре испећи. l Да би карфиол остао бео после кувања, додајте мало млека у воду. l Нека сирови кромпир у води одлежи бар пола сата пре пржења. Тако ће помфрит бити хрскавији. l Салата ће у фрижидеру дуже остати свежа ако је сува. Немојте је прати пре стављања у фриз, него онда кад намеравате да је једете. l Немојте мешати салату у металним посудама. Употребите дрвене или кермаичке посуде. l Препоручљиво је пустити печеницу да после печења одстоји неко време, не би ли упила сокове и постала сочнија. l Ако ставите лимун у микроталасну само петнаест секунди, добићете више сока при цеђењу. l Ако чешњеве белог лука ставите у микроталасну на само 15 секунди, врло лако ћете их огулити.

l Тврдо кувана јаја лакше ће се сећи ако нож пре сечења поквасите водом. l Постоји решење за одстајале крекере и чипс. Загрејте рерну на 150 °Ц. Пеците их пет минута, пустите да се охладе и поновно су као свежи.

l Свежи целер најбоље је чувати у фрижидеру замотаног у алуминијумску фолију. Тако ће остати свеж недељама.

l Гранчице свежег босиљка дуго ће остати свеже ако их држите у часици с водом. Повремено промените воду. Босиљак не воли хладноћу, па га немојте држати у фрижидеру.

детету понудите избор – да ли жели да усиса кућу или да стави одећу у веш-машину. Како би децу научили држању и извршавању обвеза потребно је доста труда и стрпљења. Но, немојте попустити. Ако започнете када је дете још мало, усадит ћете му потребне навике, а себи олакшати рад у домаћинству.

Чине нас паметнијим Истраживања су показала да кућни љубимац помаже вашој деци да лакше читају, а уз то побољшавају и друге когнитивне способности. Једна студија спроведена на УЦ Дејвис Скул оф Ветеринари Медисин показала је како деца која читају свом кућном љубимцу, много лакше савладавају градиво. Деца су објаснила да се у друштву свог пса осећају опуштеније и да им је лакше да читају кућном љубимцу него родитељу или учитељу. Истраживања иду и даље. Сматра се да животиње деци помажу у развијању невербалног начина комуникације. Стручњаци иду чак тако далеко да сматрају како деца која су одрасла уз кућног љубимца имају већи ИQ.

Уче децу одговорности

Годе срцу Већ смо закључили како смањују посљедице стреса, а то има и израван позитиван учинак и на наше срце. Студије су показале како власници паса имају мање проблема с притиском, холестеролом и срчаним болестима. Једна дугогодишња студија показала је да власници мачака имају за 60 посто мањи ризик оболевања од срчаног удара и 70 посто мању шансу оболевања од кардиоваскуларних болести. мачку имају много мање шансе развијања астме или алергија. Наиме, деца развијају јачи имунолошки систем који се лакше бори против разних болести. Уз то се смањује и могућност развијања алергије на пса или мачку, али и алергије на прашину или траву.

Доласком новог члана у породицу, потребно је договорити и све послове везане уз њега. Деца уз бригу око кућног љубимца уче шта је одговорност и како је важно бринути се за друге. Можда се неће с истим интензитетом бринути око њега као први дан кад су га добили, али трудите се дати му оне задатке који му се чине забавним – сигурно децу више увесељава шетња с псом него његово храњење.

Рачуница је веома једноставна: ако имате пса морате га шетати, а с тиме се и крећете. Уз то, ако имате млађу децу, често кућни љубимци буду повод за заједничке шетње и дружења. Истраживања су показала да породице које поседују пса су у много бољој кондицији од оних који немају кућног љубимца.

Ублажавају последице астме и алергија

Смирују аутистичну децу

Можда се на прву чини необичним, али истраживања су показала да деца која одрасту уз пса или

За аутистичну децу свакодневне активности, посебно оне које укључују друштвене и социјалне

активности, знатно су теже него за другу децу. Истраживање спроведено на Универзитету у Монтреалу показало је да кућни љубимци ублажују стрес и осећај напетости којим су изложена аутистична деца у дотичним ситуацијама.

Старији су самосталнији уз кућног љубимца Ако у вашој породици постоји старији бака или деда, њихову младост ћете одржати уз помоћ

Терају нас да се крећемо

Добри су за наше ментално здравље Заборавите на јогу! Брига око крзнатог или пернатог љу-

кућног љубимца. Брига око њега тера старије особе на физичке активности, а то уједно значи да су и самосталнији када су њихове властите потребе у питању.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

~etvrtak3.mart2011.

27

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, elimini{e za 7 dana, deda Rado{.

Telefon 037/490-797, 064/240-55-49.

23066

Posledwi pozdrav sestri

Soki Ra|enovi}

Ponosu, snago, i razumu na{!

Po~ivaj u miru sestrice moja.

Brat Slave Rodi} sa porodicom.

23227

Posledwi pozdrav baki

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

23117 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

23118

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

23119

IZDAJEMO stan, Trg Ferenca Fehera 4, prvi sprat, mo`e i stambeno poslovni prostor. Telefoni: 420-580, 064/114-8414 i 063/56-29-56.

22767 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Spensa, Maksima Gorkog br.6, Novi Sad. Telefon 063/511-939.

22772 IZDAJEM stan u 45m2, Ul. Danila Ki{a 3, nov, sa name{tenom kuhiwom. Telefon 063/584-659.

22800

USEQIV dvosoban stan na Limanu III. Telefon 6369560, 064/275-5731, 036/841667.

23037 IZDAJEM nov name{ten dvosoban stan 51,4m2 (sa ili bez gara`e) u \or|a Rajkovi}a 8, Podbara bli`e centru. Telefoni: 062/2-88813, 021/6-323-935.

23042 U CENTRU Novog Sada izdajem potpuno opremqen, nov, komforan JIS od 42m2, pogodan za jednu/dve osobe.

Telefon 063/479-909. 23047 IZDAJEM nename{ten jednosoban stan, Bra}e Ribnikar, blizu bulevara. Telefon 063/462-162.

23050 GARSOWERA, Bra}e Ribnikara 11, kompletno name{tena, na du`e vreme, cena 150E. Telefon 063/523625.

23108

POVOQNO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom. Telefon 063/47-57-65.

23199 LIMAN 2, odli~an ukwi`en stan, kompletno renoviran, III sprat, 35m2, cena 41.200. Telefon 636-8429.

15001

PRODAJEM veoma povoqno garsoweru od 26m2, na Novoj Detelinari. Telefon 021/63-41-521.

22764 PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65.

23198

BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.400. Telefon 064/22095-65.

15002

PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-5765.

23196 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan od 40m2.

Telefon 063/828-83-77. 15003 NOVA DETELINARA, nov odli~an ukwi`en 1.5 stan, cena 40.000. Telefon 6366952.

15004 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2, cena 42.200. Telefon 636-6952.

15005 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2. Telefon 064/220-9565.

15006 CENTAR, Ul. Petra Drap{ina, nov ukwi`en odli~an 2.0 stan na I spratu, cena 50.000. Telefon 636-6952.

15007

UKWI@EN stan 55m2, prvi sprat, lift, topla proto~na voda, velika dnevna soba sa kuhiwom i dve spava}e po 12m2, Nova Detelinara, mo`e kredit, cena 60.000E, useqen novembar 2008.

Telefon 064/8390141.

22916 LIMAN, odli~an 3.0 stan na II spratu, 74m2, cena 72.100. Telefon 636-6952.

15008

GRBAVICA, Alekse [anti}a, ukwi`en 4.5 stan (nije dupleks) + gara`a od 20m2, cena 128.000. Telefon 064/220-9565.

15009 SAJAM - ABC centar, nov odmah useqiv odli~an 5.0 stan od 100m2, cena 87.700 sa PDV-om. Telefon 636-8429.

15010

PRODAJEM ku}u u Petrovaradinu (naseqe [irine) 160m2 + 80m2 plac 1200m2 kompletno zavr{ena, mo`e dogovor.

Telefon 063/7304695.

23041 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu, blizu fabrike vode u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

22592 PARAGOVO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504.

23043

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22762 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330.

23023 VODOINSTALATERSKE usluge izrada instalacija i servis sve vrste odgu{ewa ma{inski i snimawe cevi, garancija kvalitet. Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

23105

Anici Milanov od: Gorana i Lazice sa porodicama.

23250

Posledwi pozdrav baki

Anici Milanov

od: snaje Milke, unuka Jovane i Jelene i zeta Milana.

23249

IZDAJE se ku}a u Majevi~koj, 200m2, za poslovni prostor, sa gara`om za 4 auta. Telefoni: 021/420-580, 064/114-8414, 063/56-29-56.

22769 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8..

Telefon 063/505-198.

23069

NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen!

Telefon 421-516, 064/157-2514.

23180 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah, non - stop Mladen! Telefon 421516, 064/157-25-14.

23181

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo godi{wi pomen voqenom suprugu i ocu

Tomi Stojanovskom BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.

Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

21841

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

22925

obele`iti u nedequ, 6. 3. 2011. godine, na seoskom grobqu, u selu Jabuka.

Porodica Stojanovski.

23251

28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak3.mart2011.

Posledwi Babuki

pozdrav

na{oj

SEDMODNEVNI POMEN

dnevnik

3

Posledwi pozdrav najdra`oj majci

^ETVOROGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Maci Kova~evi}

Mla|en Bla`evi}

Mariji Boqanovi}

1986 - 2011.

Dragan \u|i} 1957 - 2007.

Pripremali smo se za ovaj dan ali ipak mnogo boli.

Osta}e{ nam zauvek u srcima i mislima.

An|ele, sa puno qubavi ~uvamo te od zaborava.

Tvoja unuka Sawa, zet Vaja i praunuk Nemawa.

Tvoja tetka Petra sa porodicom.

23254

23252

Sinovi Miroslav i Slobodan sa porodicama.

Pe|a Prica

O`alo{}eni: majka, otac, brat i sestre.

23238

Posledwi pozdrav na{oj tetki, baki i prabaki

Maci Kova~evi}

Posledwi pozdrav dragoj babi

@eleo si da sa~uva{ ~isto ime, ~ist obraz i du{u. Molimo se da ti Bog oprosti, an|ele na{.

Bol i tuga za tobom su na{e danas i sutra, na{a stvarnost i budu}nost....

Volimo te i molimo se za tvoju du{u.

Pomen je u subotu, 5. 3. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

[ESTOMESE^NI POMEN

Vukica Sladi}

Soki Ra|enovi}

ro|. Milankov

ro|. [ugi} Vreme prolazi, a tuga sve ve}a.

Sa qubavqu i po{tovawem, Bata i Biqana sa svojim porodicama.

Unuk Bojan i unuke Tawa i Jelena sa porodicama.

Nikad te ne}e zaboraviti: mama Sofija i sestra Qiqa sa porodicom.

Tvoji: mama Tawa, nana An|elka, ujaci Mi{a, Dragan i Milan sa porodicama i tvoje Price.

23242

GODI[WI POMEN

Emiliji Bedov Milu{ki obele`i}emo u subotu, 5. 3. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Mo{orinskom grobqu.

Suprug Sima.

23236

Posledwi sestri

pozdrav

23244

23246

dragoj

Mojoj dragoj priji, posledwi pozdrav na ve~ni po~inak,

\uji Stojisavqevi}

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a majka, baka i prabaka zaspala na putu za ve~nost.

Neka po~iva u miru i carstvu nebeskom.

ro|ena Rodi} 1929 - 2011.

Odmaraj se, zaslu`ila si. od prije Olge ^eman.

23232

23224

Posledwi prijatequ

Anici Milanov

Soka Ra|enovi}

\uji Stojisavqevi}

Tvoj brat Mirko sa porodicom.

23219

23230

Na{oj ujni

Sahrana je u ~etvrtak 3. 3. 2011. godine, u 14 ~asova, na Mesnom grobqu u Ba~kom Jarku.

Weni najmiliji: }erke Smiqka i Boja sa porodicama.

posledwi pozdrav od wenih Mitra{inovi}a.

pozdrav

dragom

Draganu Todorovi}u Tvojoj porodici iskreno sau~e{}e od porodice @ilnik.

23233

Posledwi pozdrav voqenoj majci, baki i ta{ti, koja je preminula posle duge bolesti.

Posledwi pozdrav majci i baki

voqenoj

pozdrav

dragoj

Na{oj priji

Zauvek nas je napustio na{

POMEN Danas, 3. 3. 2011. navr{avaju se ~etiri tu`ne godine od kako nije sa nama na{ voqeni otac i deda

Dimitrije - Mita Grabovac

\uja Stojisavqevi}

\uji Stojisavqevi}

1929 - 2011.

1929 - 2011.

Sahrana je danas, 3. marta 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

S qubavqu }emo je ~uvati od zaborava.

Ispra}aj je danas, 3. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Slavica, \or|e, unuk Dragan, unuka Sandra i zet Dragan.

23216

23215

Posledwi strini

1924 - 2011.

Soki Ra|enovi}

S qubavqu }e je ~uvati od zaborava, }erka Velinka, unuk @eqko i snaja Lili.

23223

Soki Ra|enovi} posledwi pozdrav.

Zdravko Kolarski

od Dragana Ra|enovi}a sa porodicom.

Du{ka, Dejan i Stana.

23235

23234

Posledwi pozdrav tetki i baki

S velikim po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa, dobrog ~oveka, gospodina

23222

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od voqenog oca i supruga

Wegovi najmiliji.

Oti{ao si iz na{eg `ivota, ali nikad ne}e{ iz srca. Dokle god ona kucaju `ive}e{ u na{em se}awu.

Sahrana je danas, 3. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena: supruga Qubica i sin Miroslav sa porodicom.

23231

23225

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

POMEN

Mihajlo Spusenik Soki

Ivana Terquka koji je preminuo 1. 3. 2011. godine u 72. godini.

Sahrana }e se obaviti u petak, 4. 3. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene: supruga Ankica i }erka Ivanka.

23245

Tvoju dobrotu, {aqivost i podr{ku nikad ne}emo zaboraviti.

Tvoja Slavica Karanovi} sa porodicom.

23229

Muharema - Brace Zaimovi}a Posledwi pozdrav od Perice i Jovanke Lazi}.

23217

Evo, pro|e jedna cela godina bez tebe, bez tvog osmeha, pogleda i glasa...

Vreme ne mo`e da izbri{e se}awe na tebe, ali `ive}e dok `ivimo mi koji smo imali sre}u da te znamo.

Tvoji drugari: Quba, Tamara, Jovana, Slavi{a, Goran i Mi}ko.

23248

Ana Tot 1928 - 2011.

Sahrana }e se obaviti 3. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Magar~evom bregu u Sremskim Karlovcima.

O`alo{}ena porodica.

23228

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

~etvrtak3.mart2011.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od supruga i oca.

3

29

Danas se navr{ava 40 dana od kako nije sa nama na{a mila i draga bakica

Draga mama, neka Gospod podari spokoj du{i tvojoj.

Po~ivaj u miru pored tate i ~uvajte Batu.

Turzo Ladislav Dragan Todorovi} Draganu Todorovi}u

od Bri{evaca.

Posledwi pozdrav Draganu, Ta{kari, dobrom drugu od porodica: Ili} i Olu{ki.

23203

23211

Danas je sedam godina od prerane smrti na{e voqene sestre, majke i bake

Navr{ava se pola godine od smrti na{eg voqenog

Anica Milanov Sahrana }e se obaviti danas, 3. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Gospo|incima. ]erka Marija, Sale, Olga, Sawa i Tara.

23214

Milijanke Strikovi} ro|. Babovi}

Milana Trifunovi}a

Na{a Mila, a tepali smo ti „Finka� mnogo nam nedostaje{. @ive}e{ stalno u na{im srcima.

Bra}a Tojo i Rajko, k}erke Biqana i Jelena, unu~ad Aleksandra, Iva, Aleksa, Andrija i Luka.

1982 - 2010.

23014

DESETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom sestri}u

Nenadu Zirojevi}u od: ujaka i tetaka sa porodicama.

U subotu, 5. 3. 2011. godine u 11.30 ~asova, Gradsko grobqe u Novom Sadu bi}e jo{ jednom mesto okupqawa onih koji te i daqe neizmerno vole. @ivot s tobom bio je najve}a sre}a, najlep{a pesma, `ivot bez tebe najve}a osuda.

Stana Dujlovi}

1949 - 2011.

23205

^ETVOROGODI[WI POMEN

PETOGODI[WI POMEN

Sahrana je u petak, 4. 3. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: supruga Marija i deca ^aba i Irena.

Bez tebe smo sami i napu{teni s du{om prepunom rana, bez tvoje qubavi i tvoje topline s bolom u srcu, punom gor~ine.

Tvoji najmiliji: suprug Mile, }erke Vesna i Jasna, unuci Ivana, Du{an, Ivana i David.

23206

23213

Pro|o{e dve godine od smrti na{eg

OSMOGODI[WI POMEN

^ede Bulatovi}a

Danica Peji}

iz Petrovaradina

1939 - 2003.

Sa tugom te se se}amo, sa rado{}u spomiwemo i od zaborava ~uvamo dragi na{ ^edo.

Tuguju za tobom tvoji: Rosa, Vladimir, Mila i mali \or|e.

Mama moja draga, kako srce ubediti da ne boluje i du{u da ne tuguje, kad smo te neizmerno voleli, a jako rano izgubili.

Za tobom tuguju tvoji: unuk Aleksandar, zet Zoran i }erka Gordana.

23208

23006

Dana 9. marta navr{i}e se {est meseci od kad nas je napustila na{a draga

Neute{ni: majka, otac, sestra, zet i mnogobrojna rodbina.

23195

POMEN

Nadi Le|anac

Vukica Sladi}

Nataliji Tomovi}

ro|. Rajakovac

ro|. Milankov

Zoran Radi} 3. 3. 2007 - 3. 3. 2011.

obele`i}emo u nedequ, 6. 3. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu.

Porodica.

I posle 4 godine, tuga u srcima, suze u o~ima, ti u mislima.

Kora~amo kroz `ivot sa ranom koja ne zarasta.

23155

Mla|enu

TU@NO SE]AWE

Zauvek srcima.

ostaje{

u

na{im

Ujak An|elko i baka Jovanka.

Luka Desnica

23210

4. 3. 1991 - 4. 3. 2011.

Kako je vreme teklo, sve jasnije sam shvatao da se u stvari od tebe nikada nisam rastao.

U ovom ~asu punom bola ja sam jo{ uvek tvoj Ti si jo{ uvek moja.

Tvoji: mama Milica, tata Mirko i sestra Zvezdana sa porodicom.

U subotu, 5. 3. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu obele`i}emo {estomese~ni pomen.

O`alo{}eni: suprug ^i~a i deca sa porodicama.

23202

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

IN MEMORIAM Godinu dana nije sa nama

Suprug Bo`idar, deca Radmila, Jasmina, Predrag.

23072

23239

POMEN

POMEN

Veoma smo ponosni {to smo te imali, a beskrajno tu`ni {to smo te rano izgubili.

Pomen obele`avamo 4. marta, u 12 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

Dana, 10. 3. 2011. navr{ava se godinu dana od kada nas je napustio na{ dragi

Zdravku Ra~i}u

Marija Maleti} - [rek 3. 3. 2010 - 3. 3. 2011.

Porodica Veqkovi}.

Sofija, Tawa i Andrija.

Supruga Qubica, }erka Sewa, zet @eqko i unuk Luka.

23194

23121

[ESTOGODI[WI POMEN

Mla|en Bla`evi}

Hvala svima koji su na sve na~ine bili uz nas, uz wega, hvala vam na qubavi koju delite sa nama.

Nikola - Nina Kqaji} iz ^elareva Vreme prolazi, ali se}awe na tebe i tvoju dobrotu nikada.

\ole na{, volimo te najvi{e na svetu celom.

Supruga Nedeqka, }erka Nena, zet Radovan, unuci Vuka{in i Ugqe{a.

Tvoja porodica.

23116

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{e drage majke, babuke, prabake i ta{te

1986 - 2011.

Danas, 3. 3. 2011. godine, u 10.30 ~asova, obele`i}e se jednonedeqni pomen na{em Mla|i na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Molimo se zajedno za du{u na{eg an|ela.

23209

23243

\or|e Sperwak Spira diplomirani pravnik

U subotu, 5. marta dava}emo godi{wi pomen u 11.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Mace Kova~evi} 1922 - 2011.

S qubavqu i tugom: sin Du{an, brat Miodrag, sestra Marija, snahe Ana, Ivanka i Miroslava sa porodicama.

Sahrana je danas, 3. 3. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. ]erke Mikica i Buba, unuci Sawa, Vlada, Maja, Jelena, zetovi Stole, Vaja, Sa{a, Miro i praunuci Nemawa, Milica, Vuka{in i Anastasija.

23133

23241

30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 23.35 01.50

tv program

~etvrtak3.mart2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Чари риболова На трагу природе Бајко квиз Вести Еко – Јегричка Без упута Кухињица Десило се Вести Космос Дуел струна Вести Српски екран – емисија МТВ (Мађарске телевизије) на срп. На трагу природе Вести Излог страсти Десило се ТВ Дневник Тајна хране Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Имам једну жељу Живопис: Десет година Јаникиног фестивала Војвођански дневник Портрети војвођанских уметника народне музике Фортепиано Микијева кујна Моћ преживљавања, филм Концерт године

Арт-бокс (Панонија, 19.00) 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.25 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост, ФИП Комерц Војвођанске вести У огледалу Природно из Србије Балдини и Симони Војвођанске вести Љубав на продају Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм-репризе

ЖИ ВО ПИС

Де сет го ди на Ја ни ки ног фе сти ва ла Чу ве ни при маш и во ђа ле ген дар них „Осам там бу ра ша“ Ја ни ка Ба лаж био је вр хун ски и не пре ва зи ђе ни вир ту оз на там бу ри ци, ко ји је на шу му зи ку про сла вио ши ром све та. Овај сјај ни му зи чар је до да нас остао узор и ин спи ра ци ја за ге не ра ци је мла дих там бу ра ша ка ко оних у на шој зе мљи, та ко и у ино стран ству. Аутор сце на ри ја: Борислав Хложан Ре ди тељ: Жељко Мирковић (РТВ 1, 21.30)

06.30 07.00 07.25 07.50 08.45 09.45 10.20 12.30 12.40 13.10 13.20 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

Кухињица (мађ) Та дивна створења Маштаоница Грување Најважнија адреса Сучељавање (мађ)+ музика Излог страсти Вести (мађ) Украјинска панорама Микијева кујна Јермолови Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Смртоносни позив, филм Јермолови ТВ Продаја

09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Храна и вино НС клинци Вести Жива ватра Вести Доктор Ху Вести Агро дан Азбука родитељства Неон сити Вести Московска сага Вести Друм Витраж Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИЦТ плус Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Моћнији од државе Жива ватра Објектив Московска сага Доктор Ху

10.00 11.00 12.30 14.15

Фул Тилт покер Бајерн ТВ: Бајерн – Дортмунд ФА куп: Евертон – Ридинг ФА куп: Манчестер Сити – Астон Вила Шкотски куп: Селтик – Ренџерс Премијер лига, магазин Евролига - студио Евролига: Валенсија - Фенербахче Фул Тилт покер Премијер лига, магазин Евролига

16.15 18.00 19.00 19.45 23.00 00.00 00.30

06.05 08.00 09.00 09.47 10.07 10.41 11.09 12.00 12.15 12.29 12.43 13.28 15.15 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.05 23.45 00.00 00.45 00.53 01.40 01.55 03.36 04.03 04.33 05.18 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот Шта радите, бре Сасвим природно Свет риболова Очајне домаћице Дневник Спорт плус Пелине ђаконије Касл Госпођица Марпл, филм Сат Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Рањени орао Распакивање Такси 3, филм Дневник Касл Евронет Шериф ТВ продаја Три метра изнад неба, филм Свет риболова Око магазин Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 12.00 14.15 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 00.30 01.00 01.30 02.30

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Дракула Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм: Јасон и Aргонаути Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је

Џолин Блалок

Ово је екра ни за ци је јед не од нај по зна ти јих аван ту ра из ми то ло ги је, о Ја со ну и Ар го на у ти ма и њи хо вој по тра зи за злат ним ру ном. Ја сон, на след ник пре сто ла у Грч коj, још као де чак гле дао је ка ко му су ро ви ујак Пе ли ас уби ја оца. По што је и сам био на до мак смр ти Ја сон на пу шта свој за ви чај и вра ћа се по сле 20 го ди на... Уло ге: Џејсон Лондон, Џолин Блалок, Денис Хопер, Фран Лангела Ре жи ја: Ник Вилинг (Прва, 21.00)

Б92 06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.05 15.10 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00

КО ШАР КА: ЕВРО ЛИ ГА

Ефес Пил сен – Пар ти зан МТС (РТС 2, 19.37) 07.43 07.48 08.00 08.28 08.37 09.01 09.13 09.42 10.03 10.33 11.03 11.28 12.01 12.30 13.01 14.00 14.24 14.36 15.05 15.26 16.00 16.35 17.05 17.54 19.20 19.37 21.35 22.20 22.55 23.25 23.52 00.30

Ја сон и Aр го на у ти

dnevnik

07.50 08.00 08.01 09.00 09.01 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 13.40 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс на мору Коцка, коцка, коцкица Математичке приче Књижевност старе и јужне Србије Необично о биљкама Играј фудбал, буди срећан Српске спортске легенде У свету Пут око света Гитар арт фестивал Беокулт Трезор Коцка, коцка, коцкица Математичке приче Књижевност старе и јужне Србије Необично о биљкама Ликовна колонија РТС Ово је Србија Некад и сад Неки нови клинци Одбојка - ПС: НИС Војводина - Рибница, пренос Датум Кошарка - Евролига: Ефес Пилсен - Партизан МТС, пренос Очајне домаћице Метрополис Контекст Ликовна колонија РТС Самертајм фестивал ТВ продаја

Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Вести Рејчел Реј Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Отворени студио Милица² Вести Иза вести Инфо Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Чист рачун Породица Серано Филм: Миротворац Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Нил Јанг : Срце од злата

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Жива ватра, 11.00 Кућа 7 жена, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 04.00 Филмски програм

12.00 Хроника општине Инђија, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине С. Пазова, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Без тамбуре нема песме, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке.

21.00 23.00 23.35 01.20

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Филм: Служио сам енглеског краља НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани – Индијски океан - Приобаље Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани – Средоземно море Филм: 13: Завера 1. део Вести Б92 Филм: 13. Завера 2. део НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани – Средоземно море

Оке а ни – Сре до зем но мо ре Сме ште но из ме ђу три кон ти нен та: Евро пе, Ази је и Афри ке, Сре до зем но мо ре пред ста вља нај на се ље ни је при о бал но под руч је на све ту. То ком исто ри је на оба ла ма Сре до зе мља раз ви ја ле су се мно ге древ не ци ви ли за ци је, по чев ши од еги пат ске и пер сиј ске, пре ко грч ке, рим ске, арап ске, па до мо дер не европ ске. (Б92, 20.00)

06.00 Тријумф љубави 06.55 Добро јутро Јована и Срђан 10.00 Двор 11.40 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 14.00 Папараззо лов на познате 15.00 Двор 16.50 Национални дневник 17.00 Тријумф љубави 17.45 Тереза 18.45 У сосу 19.00 Идемо даље Двор 19.10 19.30 Национални дневник 20.00 Двор-преглед дана 21.00 Све за љубав 22.30 Двор 23.00 Немогућа мисија 23.45 Двор 01.00 Црна хроника 01.30 Филм: Ходај муши 03.15 Сити 03.25 Екран 03.30 Филм: Пролеће у Паризу

Ба ку ган У све ту Ве стро ја, Ба ку ган (ма ли дух ко ји мо же да се тран сфор ми ше у моћ ног рат ни ка) по име ну На га од лу чи да ап сор бу је сву енер ги ју два по ла. Ти по ло ви ди мен зи је др же на сво ме ме сту. Ме ђу тим, упио је пре ви ше не га тив не енер ги је, док је по зи тив ну енер ги ју упи ла ње го ва се стра Ва верн. По чи ње су коб по ло ва... (Хепи, 11.00) 08.00 Ноди 08.10 Мала принцеза 08.30 Са Бо у авантуру 08.50 Мегаминималс 09.05 Здраво, Кити 09.15 Авантуре малог Пере 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Ангелина балерина 10.30 Југио 11.00 Бакуган 11.20 Здраво Кити 11.3` Хорсленд 11.30 Сирене 12.00 Квизић 13.00 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови 15.00 Луде године 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Картел 17.00 Парови 17.55 Телемастер 18.25 Из икс у икс 19.00 Парови, преглед дана 19.55 Вести 20.00 Луда кућа 21. 00Парови уживо/номинације 23.00 Картел 23.55 Вести 00.00 Парови, уживо 03.00 Картел 03.45 Луда кућа 04.45 Из икс у икс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak3.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ро на Ми тра

Суд њи дан Смр то но сни ви рус на пад не гра ђа не Ве ли ке Бри та ни је и за ра зи и уби је ми ли о не гра ђа на. То на те ра вла ду да це лу зе мљу ста ви у ка ран тин. Ка ран тин је ја ко зах те ван и бру та лан те по ста је узрок још ве ћег ха о са и не ре да, али успе да су збје опа сан ви рус. Уло ге: Ро на Ми тра, Боб Хо скинс, Сти вен Хју џис, Ема Клес би, Кри стин То млин сон Ре жи ја: Нил Мар шал (Но ва ТВ, 23.25) Господин Магу Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Проверено Вечерње вести Судњи дан, филм Окрутне намере 2, филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00

Дикенсова Енглеска Тајне дубина Све Кенедијеве жене Тијенамен Заборављена убиства Рим. последња граница Шкотски кључ Библијске загонетке Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари У потрази за Трифоом Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори Визија Вангари Матајие Живети са непријатељем Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци Почетак рата Деца мумије Библијске загонетке Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари У потрази за Трифоом Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Херкулес Звонар Богородичине цркве Чудовишта и пирати Путујуће приче Бомба 10.10 Црвени удар Ништа свето Дневник Јанга Тровача Прозак нација Револуција госпође Ретклиф Ф.С.И. Врућа нација

09.35 10.05 11.35 13.20

Холивуд на снимању Херкул (1997) Увек реци да Принц од Перције: Песак времена Голи пиштољ Чудовишта против ванземаљаца Нека игра почне Свет је велики и спасење је иза угла Бетонски фараони Хотел Парадисе Свеци против мафије Сестринство крви

15.15 16.40 18.10 20.05 21.55 22.45 23.45 01.40

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Лугарница 10.10 Крстарења светским лепотама. док. филм 11.03 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.33 Море љубави 13.18 Пуна кућа Рафтера 14.19 Тренутак спознаје 15.02 Дарма и Грег 15.25 Моја трапула, док. филм 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. спрат, ток шоу 18.15 Код Ане 18.38 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.10 1 против 100, квиз 21.05 Берлинска сага 21.58 Пола сата културе 22.30 Дневник 3 23.00 Спорт 23.10 Вести из културе 23.17 Нове тенденције 00.21 Ловци на натприродно 01.07 Ксена - принцеза ратница 01.48 Драги Џоне 02.11 Лажи ми 2 02.53 Дарма и Грег

07.55 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.05 23.10 23.25 01.20

14

31

01.20 Дијагноза: убиство 02.20 Филм: Двоструки живот Еленор Кендал 04.10 Фојлов рат 06.10 Адвокатова казна 07.10 Меклаудове ћерке 08.10 Меклаудове ћерке 09.10 Дијагноза: убиство 10.10 Дијагноза: убиство 11.10 Адвокатова казна 12.10 Поморска патрола 13.10 Филм: Слепо веровање 15.00 Фојлов рат 17.00 Браћа и сестре 18.00 Дијагноза: увиство 19.00 Поморска патрола 20.00 Браћа и сестре 21.00 Филм: Одлазак са сцене 22.50 Медијум 23.50 Медијум

06.50 Драгон бол З 07.15 Мењам жену 08.35 Ексклузив Таблоид 09.15 Вечера за 5 10.25 Езел 11.35 1001 ноћ 12.30 Аурора 14.00 Наследници 14.50 Све што је битно 15.50 Кисмет 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 20.55 Езел 21.50 ЦСИ 00.30 РТЛ Вести 00.45 Кости 01.35 Заборављени случај 02.20 Астро шоу 03.20 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

ЦСИ Ма ри ја Ка ран

Је сен сти же, ду њо мо ја Ма ло се ло не где у Ба на ту, по чет ком 20. ве ка. Са во, Пе тра шин и Ма ри ја су при ја те љи. Жи ве у си ро ма штву по ма жу ћи ро ди те љи ма. Са во и Ма ри ја се за љу бе, али 1. свет ски рат пре ки да њи хо во дру же ње. Уло ге: Бра ни слав Три фу но вић, Ка ли на Ко ва че вић, Ма ри ја Ка ран, Игор Ђор ђе вић, Во ји слав Бра јо вић, Пре драг Еј дус Ре жи ја: Љу би ша Са мар џић (ХРТ 2, 20.45) 08.21 08.50 09.35 10.00 13.32 14.01 15.30 15.46 16.33 17.05 17.33 18.00 18.45 19.50 20.00 20.45 22.19 23.02 23.12 00.40

Четворо против З Школски програм Хајди Пренос седница Хрватског сабора Мала ТВ Инцидент у градићу, филм Жупанијска панорама Лугарница Бечки Грегориан Специјал Црно пророчанство Слеџ Хамер Пуна кућа Рафтера Крстарења светским лепотама. док. филм Хит дана Добра жена Филмови наших суседа: Јесен стиже, дуњо моја, филм Лажи ми 2 Дневник плавуше Инцидент у градићу, филм Ноћни музички програм

07.30 С ветром у леђа 08.30 Интермецо 1 10.30 Студио Шандон 11.00 Завади и владај 12.30 Интермецо 2 13.00 Хари и Хендерсонови 13.30 С ветром у леђа 15.00 Битка за Британију 16.15 Студио Шандон 17.00 Сиквест ДСВ 18.00 Хари и Хендерсонови 18.30 Интермецо 3 19.00 Мртва зона 21.15 Трава 22.00 Ноћ бегунца 00.00 Лудило 01.50 Милиони

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Ужасно велика авантура И каубојке плачу Преваранти У добру и у злу Скејтери Невидљиви циркус На ивици Паклени хотел Међу женама

У ка ми ну ку ће по ро ди це Си дли ва тро га сци про на ђу угље ни са не људ ске остат ке, ко је ЦСИ тим иден ти фи ку је као мла ди ћа Те да Си дли ја. Пре тра жи ва њем ку ће аген ти се на да ју да ће про на ћи до ка зе по ве за не с дру гим не раз ја шње ним слу ча јем - не стан ком де вој ке... Уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Ге ри Дур дан, Џорџ Идс, Пол Гил фојл, Џор ја Фокс Аутор: Ен то ни Е. Ци кер (РТЛ, 21.50)

Ви кен ди ца се до ко тр ља ла на Ри ба рац

Б

и ли су пра зни кор зо и пи ја це, али пу не ка фа не сти ти. Из ве сни Ди ми т ри је Ма ле тин ку пио је трам 29. ја ну а ра 1958. јер је из ме ре на тем пе ра ту ра вај те жак 11 то на да би од ње га на Ри бар цу на пра –17,2 сте пе ни. Ни то ни је за у ста ви ло гра ди те - вио ви кен ди цу с две со бе, ку хи њом и пред со бљем. ље ке со на на Же же ље вом мо сту, али због ни ских Слич но су се оку ћи ли се кре т ар град ског Кул тур нотем пе ра ту ра бе тон је мо рао да се за гре ва па ром. про свет ног цен т ра Све ти слав Си мић и тек вен ча на За са мо не де љу да на ви ше од 20.000 Но во с а ђа на му су пру га Ду ши ца, ина че про фе сор ка но т а у Му је гле да ло ко ме ди ју “Поп Ћи ра и поп Спи ра” у ре - зич кој шко ли, у чи јем дво ри шту су, с до зво лом ди жи ји Со је Јо ва но вић, пр ви ју го сло вен ски филм сни - рек то ра, сме сти ли свој дом на точ ко ви ма. мљен у ко ло ру. Од по чет ка го ди не у гра ду је про да то сто ти нак Но во с ад ско пред у зе ће “Ко о пе ра ти ва” про да ло је “фи ја т а 600”, пр ве вер зи је по пу лар ног “фи ће”. Јед ку де ље и ку чи не у Ен гле ској за 9.690 фун ти и тим на од ло кал них “ме диј ских зве зда” био је 1958. ба нов цем ку пи ло осам по лов н их ауто бу с а мар ке АЕЦ. Би ли су еко но мич ни, из др жљи ви и ре ла тив но ла ки за одр жа ва ње. Ина че, је дан до ма ћи бус “Го ше” из Сме де рев ске Па лан ке ко штао је ко ли ко пет не пре ви ше ра у б о ва н их “бри т а н а ца”. Азиј ски грип је ха рао и Но вим Са дом то ком ја ну а ра, фе бру а ра и мар т а 1958. За ра же них је би ло то ли ко да бол ни це ни су мо гле све да сме с те. Ина че, од ове пан де ми је у све ту је умр ло бли зу 1,5 ми ли он љу ди. “Днев н ик” је чи т ав чла нак по све тио ро кен Ауто бу си по сла ли трам ва је на от пад дро лу, та да већ свет ски по пу лар ном пле су, али ни ре чи о му зи ци ко ја је је ле т ан, бо ем, тр го вач ки по моћ ник и бив ши би ци кли по че ла да “тум ба” чи т а ву пла не ту. стич ки ре пре зен т а ти вац Ђор ђе Вук с ан, ко ји је осу На ве ли ком пред из бор ном збо ру упри ли че ном на ђен на три ме с е ца за тво ра јер је на ули ци мо то ци Тр гу сло бо де го во рио је пот пред с ед ник Са ве зне клом те шко по вре дио јед ну же ну. “Днев ник” 14. но вла де Све то зар Вук ма но вић Тем по, ле ген дар ни рат - вем бра пи ше о на чи ну на ко ји је он кри јум ча рио ве ни ко ман дант, а слу ша о ци су до во же ни ван ред ним ло си пе де. На вод но је ње гов отац ку по вао зла то ауто бу си ма из окол них, углав ном ко ло ни стич ких (иако је та да би ла за бра ње на тр го ви на пле ме ни тим ме ста. ме т а ли ма), по том га ску по пре про да вао и ку по вао По шта ри су ка ба сти је по шиљ ке по че ли да раз во - де ви зе за ко је је ње гов син у ино стран ству на ба вљао зе на мо то ци кли ма. би ци кле и у па ке ти ма их слао на адре с е сво јих при Дра стич но је сма њен број зах те ва за по т ро шач ке ја те ља у Ју го сла ви ји. Три да на ка сни је де ман ти је кре ди те, чим је Вла да ФНРЈ ре дак ци ји по слао друг Ми од лу чи ла да се од пла те за лан, твр д е ћ и да је зла то ра те мо же од би ја ти нај ви ше пре да вао На род ној бан ци, Педесетак Новосађана јед на пе ти на, уме сто до т а да - привилегованих, због поседовања до био де ви зе и за њих у За шње тре ћи не. пад н ој Не м ач кој па з а р ио телевизора, жалило се што тек Ка ко су већ у про ле ће би ле ауто м о б ил, и то “мер ц е покренути ТВ програм могу само дес”. ве ли ке вру ћи не, све ви ше се про да ју фри жи де ри. Ра но је У из ло зи ма но во с ад ских да слушају, услед слабог по че ла и ку па ли шна се зо на, пријемника на Црвеном чоту. Кад роб н их ку ћ а “Узор” и а 5. ју на су на Бе ћар цу про “Про грес”, као пра ва чу да је сигнал појачан, прво су гледали тех на ђе на те ла два уто пље ни ка. ни ке ста ја ли су пр ви те пораз “Војводине” од “Звезде” Још го ре је би ло кад су се ле ви зо ри, ме с е ци ма пре не тем пе ра ту ре у ју лу по пе ле на го што су Ми ли во је – Ми ћа 40. по де љак. Ор ло вић и Бра ни слав Су Ма ти ца срп ска је од лу чи ла да из свог са ста ва у рут ка 23. ав гу ста из сту ди ја ТВ Бе о град про чи т а ли за с еб ну уста но ву из дво ји Га ле ри ју, ко ја се у ју ну ве сти у “Днев ни ку”. Су т ра дан је пре ко не до вољ но усе ли ла у адап ти ра но зда ње Про дукт не бер зе. Њен опре мље ног пре дај ни ка на Цр ве ном Чо ту за Но во су те рен је 1927/8. ко ри сти ла пр ва ма сон ска ло жа са ђа не еми то ван пр ви пре нос и то с фуд бал ске утак “Стра ти ми ро вић”, то ком ра т а ту је би ло се ди ште ми це “Пар ти зан”–“Хон вед”. На жа лост, сли ка је би ма ђар ске тај не по ли ци је, а на кон осло бо ђе ња ме сна ла то ли ко мут на да су гле да о ци мо гли са мо слу ша ти фи ли ја ла Озне/Уд бе. ко мен т а то ре. Бо ље сре ће би ла су са мо че ти ри вла Но стал ги чан је био “Ђур ђев дан ски ра ста нак” сни ка те ле ви зо ра ко ји су се се ти ли да сво је ан те не при ре ђен по след њим пре о ста лим трам ва ји ма, ко је окре ну пре ма пре дај ни ку на Ава ли. Мно го је био је на њи хо вим до т а да шњим ли ни ја ма за ме ни ло де - бо љи сиг нал с утак ми це “Зве зде” и “Вој во ди не”, ко сет но вих “ал фа-ро мео” ауто бу с а. Тро је трам вај ских ју су го сти из гу би ли с 2:0. Но во с а ђа ни су та да већ ко ла од ве зе но је ве ли ким те рет ним при ко ли ца ма у по с е до ва ли пе де с е т ак ТВ при јем ни ка, а ви ше од по руд ник Врд ник, док су јед на оста вље на за по став ку ло ви не је на ба вље но у ло кал ним про дав ни ца ма. му зе ја ГСП. Ми ли ци ја је от кри ла у ла гу ми ма Твр ђа ве скро ви Пред у зе ће “От пад” по че ло је да де мон ти ра рас хо - ште кри ми нал не гру пе од 17 чла но ва. “По гла ви ца”, до ва не трам ва је и про да је их лив ни ца ма, за јед но с код ко га је при ли ком хап ше ња про на ђен пи штољ, де ло ви ма мо то ра јер се ни они ви ше не мо гу ко ри - ка сни је до био две го ди не за тво ра.

Марџ Хел ген бер гер

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899) 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Преживљавање Екстремне дрвосече Лимарска радионица/Лондон Генералка Прљави послови Екстремне дрвосече Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Оружја будућности Најбољи остају Како преживети катастрофу Погранична полиција Лимарска радионица/Лондон Прљави послови

09.30 10.15 11.15 12.15 14.00 15.00 16.00 16.45 18.45 20.00 21.50 23.15

Крос-кантри скијање Нордијско скијање Скијашки скокови Биатлон Крос-кантри скијање Нордијско скијање Скијашки скокови Скијашки скокови Биатлон Борилачки спорт Скијашки скокови Биатлон

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak3.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ула зи те у фа зу ин тен зив ни јег дру же ња и уче ста ли јих кон та ка та са жен ским осо ба ма. Пре по знај те при ли ке и шан се у тре нут ку па их од мах и ис ко ри сти те јер се ка сни је не ће ука за ти.

BIK 20.4-20.5.

Ва ша бо ги ња Ве не ра је да нас за ко ра чи ла у ва зду шни знак Во до ли је па се не мој те за чу ди ти ако пре по зна те код се бе по тре бу за сло бо дом. Дру штво ин те ре сант них исто ми шље ни ка вам од го ва ра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. mart 2011.

Кон цен три ши те се на ка ри је ру, ко ли ко год мо же те, јер се на том по љу де ша ва ју зна чај не ства ри, у ко ји ма и ви има те уче шћа. Или би бар тре ба ло да га има те. Не мој те се пре пу сти ти прет по ста вље ни ма.

За ни мљив и ино ва ти ван дан за вас. До би ја те по др шку од ре ђе них осо ба ко је вас сим па ти шу, ви ше или још ви ше, па мо же те пре ко по зна ни ка до ћи до ва ма зна чај них осо ба. Од но си с ино стран ством.

На сво јој цар ској по зи ци ји мо же те ор га ни зо ва ти по да ни ке и мо би ли са ти вој ни ке да се бо ре за ва ше ци ље ве, без об зи ра на то ко ли ко су успе шни или не. Парт нер ула зи у сво ју по зи тив ни ју и леп шу фа зу.

Ни је вам ла ко у кон так ту с дру ги ма јер су пу ни зах те ва и мо гућ но сти, про бле ма и иде ја, па је го то во не мо гу ће сви ма уго ди ти. За то се ни не тру ди те пре ви ше, и из бе га вај те про во ка ци је.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

За вас на сту па ју сми сле ни ји и ин те ре сант ни ји да ни, у ко ји ма ће те би ти бо љег мен тал ног рас по ло же ња и ан га жо ва ња. У јав но сти на и ла зи те на исто ми шље ни ке, а љу бав ни од нос има при ја тељ ске осно ве.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја је ма ње-ви ше не про ме ње на, али за то она у ку ћи ни је. Бу ди те до вољ но при сут ни и оба ве ште ни о оно ме шта се де ша ва уку ћа ни ма и ши рој род би ни, а по го то во де ци. Не у мо љи ви сте.

На и ла зи те на не ке за кон ске и прав не фи не се, па и ре ше ња, зва нич не уго во ре или суд ске пар ни це, ко је тре ба да ре ши те у сво ју ко рист. Иде те на све или ни шта, ја чи не го ика да. Не по сто је га ран ци је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Про ла зи те кроз ве о ма ин тен зи ван пе ри од у ко јем мо ра те узе ти у об зир и оно што вам дру ги на ла жу. По го то во у љу ба ви, где на суп ти лан на чин мо же те за во ди ти, али не и кон тро ли са ти дра гу осо бу.

Оста ви ли сте иза ле ђа сво ју тај ну љу бав ко ја оп ста је, упр кос вре ме ну и све му оста лом, да би сте се окре ну ли и по све ти ти ли по слу. Не мој те гу би ти из ви да да је за ра да нов ца ва жна ко ли ко и ал тру и зам.

Пре о ку пи ра ни сте оба ве за ма и де ша ва њи ма на лич ном пла ну па сте по при лич но за у зе ти и не ма те мно го сло бод ног вре ме на, чак и ка да зва нич но не ра ди те. Љу бав је ста бил на, а све оста ло ни је.

TRI^-TRA^

Због хаљине у болници V REMENSKA

По зна та, са да већ вре ме шна глу ми ца Џо ан Ко линс (77) по сва ку це ну је хте ла да за бли ста на за ба ви по сле до де ле Оска ра, ко ју је ор га ни зо вао Греј дон Кар тер. Зве зда „Ди на сти је” за ше пу ре ње цр ве ним те пи хом, же ле ћи да оду ше ви при сут не, ода бра ла је гла му ро зну љу би ча сту ха љи ну ко ја је у гор њем де лу би ла то ли ко уска да Џо ан ни је мо гла да ди ше и за ма ло се оне све сти ла док се за ба вља ла у хо те лу Сан сет та у ер.

- Се дам са ти сам би ла та мо и по че ло је да ми се вр ти у гла ви, по ку ша ла сам до ћи до ва зду ха и осе ћа ла сам се ло ше. По зва ли смо хит ну по моћ и ка да сам до шла у бол ни цу, ура ди ли су ми све пре тра ге. По сле то га ми је док тор ре као да је са мном све у ре ду, али исти на је та да сам по гре ши ла при из бо ру ха љи не. До бра вест је да сам са да до бро - при зна ла је глу ми ца.

PROGNOZA

О блачнО

Vojvodina Novi Sad

1

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

1

Vrbas

1

B. Palanka

1

Zrewanin

1

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Pan~evo

1

Vr{ac

1

Srbija Beograd

0

Kragujevac

2

K. Mitrovica

3

Ni{

2

Evropa

и сувО

НО ВИ САД: Облач но и ве ћи ном су во. Ду ва ће уме рен ис точ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на око 1 сте пен. ВОЈ ВО ДИ НА: Облач но уз пре ста нак па да ви на и по сте пе но сла бље ње ве тра у ко шав ском под руч ју, ко ји ће ду ва ти из прав ца ис то ка и ју го и сто ка. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на 2 сте пе на. СР БИ ЈА: Облач но уз пре ста нак па да ви на и по сте пе но сла бље ње ве тра ко ји ће ду ва ти из прав ца ис то ка. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5 , а мак си мал на 3 сте пе на. Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так и су бо ту су во и по сте пе но то пли је вре ме, по себ но у су бо ту. У не де љу за хла ђе ње са по ја ча ним се вер ним и се ве ро за пад ним ве тром и по не где са сне гом. У по не де љак хлад но и ве тро ви то са сла бим сне гом на ју гу Ср би је. У уто рак и сре ду ју тар њи мра зе ви и сла би ји ве тар уз по сте пе но ото пље ње сре ди ном иду ће сед ми це.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не би о ме те о ро ло шке при ли ке мо гу усло ви ти те го бе код хро нич них бо ле сни ка, па им се пре по ру чу је да се при др жа ва ју сво је те ра пи је и са ве та ле ка ра. Мо гу ћи су гла во бо ља, вр то гла ви ца и ре у мат ски бо ло ви као ме те о ро пат ске ре ак ци је. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње, на ро чи то у ју тар њим са ти ма. По треб на је мак си мал на па жња у са о бра ћа ју.

Madrid

10

Rim

12

London

8

Cirih

5

Berlin

6

Be~

5

Var{ava

2

Kijev

0

Moskva

-1

Oslo

2

St. Peterburg -1 Atina

12

Pariz

9

Minhen

4

Budimpe{ta

4

Stokholm

3

VIC DANA Ша ље пла ву ша пла ву ши по ру ку: - Е, ’оћеш на ка фу? Друга јој од го вори: - Не мам кре ди та да ти од го во рим!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

114 (-10)

Slankamen

270 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

170 (-12)

Zemun

312 (-12)

Bogojevo

155 (-16)

Pan~evo

330 (-12)

Smederevo

480 (-8)

Ba~. Palanka 178 (-7) Novi Sad

190 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

256 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

288 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

278 (-10)

NERA

Hetin

212 (-2)

TISA

102 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 195 (-20) Beograd

Kusi}

263 (-12)

60 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja